You are on page 1of 338

,

, , :

-- 3.0 Srbija (Creative Commons BY-NC-ND 3.0)


2012.

GDE SU TEKSTOVI

GDE SU TEKSTOVI

RE^ UREDNIKA

Zoran Pe{i} Sigma [areni broj ... 5

PROZA NA PRUGE

Mark Haritonov Dva Ivana...9 Miodrag Petrovi} Golooto~ki dvomotorac moj prijateq..24 Dragoqub Petrovi} Kr.GEF 1502 OFLAG h/c...51 Robert G. Tili U tragawu za svetim gralom...54 @ivka Man~i} Stojiqkovi} Xurka...90 Labud Dragi} Plavetnilo mihoqskog leta...96

POEZIJA NA TUFNE

Franti{ek Lipka Odisej...111 Vladimir Jagli~i} Katalog davnih slika...117 Ivan Cvetanovi} Lu{tice...126 \or|e Kuburi} Za{to volim viski...130 Luka Salapura Nema granica, Xonatane...134 Dimitar Anakiev Grqewe Meseca...137 Neboj{a Ozimi} Gr~ke pesme...141 Ogwen Stojanovi} Gu`vawe {e{ira pred `ivotom...146

KARIRANI LINKOVI

Beti Friden Seksualni solipsizam Sigmunda Frojda...153 Mladen Kalpi} Spor i dijalog... 169 Aleksandar B. Lakovi} Koderova borba za pr(a)voimena...171 Predrag Brajovi} 4000 znakova... 186 Milivoje Ar. Popovi} U mesecu maju kroz srce Kosova...191 Dragoqub B. \or|evi} Dowokomrenski azbu~nik...216 Sa{a Stojanovi} Prokopije ili razbaru{eni re~nik rane Vizantije...218 Kamenko Markovi} Velikan srpske moderne...223 3

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI Novosadski roman


Slobodan Vladu{i} Pet novosadskih romana...231 Vesna Triji} Patologija junaka u novosadskom romanu...236 Simeun Simi} U potrazi za uzvisinama bola...240 Aleksandra Spasi} Trajawe i i{~eznu}e...247 Aleksandar Kostadinovi} U tragawu za izgubqenim Nenad @upac Vi mo`da ne razmi{qate o smrti...257 Sne`ana Bo`i} ^e`wa za sigurno{}u postojawa...260 Sla|ana Ili} U svetu gre{aka i nesporazuma...267 Marijana Milo{evi} Mitsko mesto intimnog sveta...270 Sr|an Papi} Okretaj zavrtwa...274

cz-om 7,65... 251

Akvarel kritika

Milivoje R. Jovanovi} Groteskne slike dalekih i tu|ih prostora... 279 Du{ica Poti} Pe~at li~nosti kriti~ara... 284 Milijan Despotovi} Verovawe u zapis... 289 Marija Nikoli} Elpenorov dvojnik... 295 Nemawa Radulovi} Junaci i maske... 309 Marijana Milo{evi} Ekspresija i inhibirawe strasti... 312 Dejan Kosti} Bizarnost kao umetnost dokumentovawa svakodnevice... 316 Slobodan Krsti} Impresivna gluma~ka igra... 320 Visoko estetizovana zona... 323 Milica Todorovi} Svestrano tuma~ewe...325

Bele{ke o autorima

... 331

RE^ UREDNIKA

Zoran Pe{i} Sigma

[ARENI BROJ

Iz dnevnika {arenila: ideja beskrajne {anse

Obi~na sunca od peska su naivna, ogromna i brbqiva. I no}u su o~igledna. Ako kolutam o~ima brzo u smeru okretawa kazaqke mog ru~nog sata (marke Raketa) lako u tami razaznajem i wihove smu{ene pege. Daleko od dobre jednostavnosti, jo{ mnogo daqe od savr{ene jednostavnosti, moje namere nisu ~iste. Ovo je po~etak, razumqivo po~etak razaznavawa glatkih pokreta. Od ideje beskrajne {anse koja me je u mladosti bacala na sve tanke ledove nisam mrdnuo ni za pedaq. I daqe kru`im kao leptir iznad poqa rascvetalog {arenila, ve} zamoren vidikom, ne spustiv{i se ni na jedan odre|en hranqivi cvet. Nemam nikakvu predstavu kolikom snagom jo{ raspola`em. Samo je utisak tu, da sa vremenom oti~u i brojne {anse i snovi u nepovrat, da su dani da se spustim sve kra}i, i da ispu{tam no}i, jedine okrepquju}e oaze. Ovo sam napisao u Qubi~astom dnevniku u Ni{u u subotu 24. 03. 1990. Samo tri meseca kasnije o`enio sam se. Svadba je bila onog vrelog junskog dana kada je Jugoslavija izgubila na Svetskom prvenstvu u fudbalu od Argentine (Penali! Maradona!). ^etiri godine kasnije pisao sam: Boje uvek zavise od svetla. Svetlo od vida. Vid od raspolo`ewa. Maja mi rodila k}eri Jelisavetu i Anastasiju. Preturili smo razne neda}e preko glave: ekonomsku blokadu, hiperinflaciju, ratove, duga putovawa Sredwom Azijom... Gradili smo ku}u na pustolini, kupili garsoweru, prodali garsoweru, kupili stan~i}, kupili jugo, prodali jugo, zatim kupili golfa dvojku, i{li na more svake godine, zbog dece, zbog fotografija plavetnog beskraja, decu
5

upisali u osnovnu {kolu, u muzi~ku, radili sa wima doma}i iz matematike i engleskog, poturali im neke {arene kwige koje je retko ko iz wihove generacije ~itao... Pre {esnaest godina nisam mogao da predvidim da }u biti urednik Gradine i da }e mi jedna od obaveza biti da u ove vrele letwe dane smi{qam uvodnu re~. Nisam ni slutio, bez obzira na sva ni~eanska upozorewa da se istorija ponavqa, o Argentino! Od ideje beskrajne {anse sada me razdvaja kisela svest o ograni~enosti vremena i prostora. Umetnost jeste ve{tina kondezovawa vremena i prostora za na{e tro{ne `ivote, jeste ve{tina prelamawa jednoli~ne bele u prizmati~no {arenu... Gradina u letwim bojama ^itaoci su kao deca, radoznali i nemarni. Uredni{tvo Gradine ovom sveskom (broj 14 nove serije) `eli da poturi ko{aru {arenih tekstova koja }e privu}i u vrele letwe dane po sistemu za svakog po ne{to osve`avaju}e. Ponekad je, vide}ete, osve`avaju}e gorko i quto. Na{e namere nisu ne~asne. ^esto u Gradini prire|ujemo temate. Ovoga puta `eleli smo da iskoristimo veliki broj raznovrsnih tekstova koji neprestano, i na radost Uredni{tva u sve ve}em broju, pristi`u na adresu redakcije. Neki od tekstova su zbog ve} pomenutih tematskih brojeva ~ekali vi{e vremena nego {to je to pristojno. Velika je odgovornost i izazov odabrati prave tekstove i na vreme ih objaviti. Kao {to rekoh, ~itaoci su kao deca, radoznali i nemarni. ^asopisi jesu kondenzati vi{estrukih napora raznih umetnika. Na taj na~in su ponekad privla~niji od monografskih izdawa. Ne}u u ovoj Re~i urednika iz ko{are da izdvojim ni jedan tekst. Prepu{tam radoznalom ~itaocu prozu na pruge, poeziju na tufne, karirane linkove, akvarel kritiku... Korice i poglavqe Bele{ke o autorima ilustruju dela Dobrivoja Jevti}a, Prozu na pruge ilustruje fotografija-kola` Dragoquba Petrovi}a, Poeziju na tufne ilustruje slika Zorana Mati}a, Karirane linkove svakako svima dobro poznata slika Save [umanovi}a, a poglavqe ^ari kritike: kriti~ar akvarel Vladimira Crnomarkovi}a. Raznovrsnost je prvi element {arenila. Preporuka: Gradinu ~itati uz laganu muziku. Nikako uz argetinski tango!

PROZA NA PRUGE

Mark Haritonov

DVA IVANA

STRANCI
1. Moskovski veliki knez, koji je sebe zvao carem, sedeo je za stolom na uzvi{ewu. Nad wegovom kapom pozla}eni dvoglavi orao, na le|ima velikog izrezbarenog naslowa~a, {irio je krila. Kapa je nalikovala Gr~koj i krasio ju je rubin veli~ine jajeta; na klupici pored bile su pore|ane krune, jo{ dragocenije od te kape. Po ode`di od {arenog brokata bili su na{iveni draguqi, veliki krst na grudima visio je o zlatnom lancu, rasko{na ogrlica bila je ukra{ena pocakqenim ikonicama ruskih svetaca. "Ja ovako ne{to jo{ nisam video - re~e Xerom sekretaru misije koji je sedeo pored wega. - Ni kod hercoga Toskanskog, ni kod francuskog kraqa." - "Ni kod samog Maksimilijana, velikog imperatora" - dopunio ga je sekretar. - "A znate {ta ostavqa jo{ ja~i utisak od draguqa i blistave odore? Wegovo veli~anstveno dr`awe, wegovo nepristupa~no dostojanstvo." - "To je tako samo na prvi pogled, va{a milosti. On ima o~aravaju} osmeh i ume vrlo zanimqivo da govori. Ja sam dva puta razgovarao sa wim; wegova znawa su izvanredna." - "Zaista?" - "O! Pa on mo`e da govori o svemu: o Juliju Cezaru, o Nabuhodonosoru, o Aleksandru Makedonskom, o krugovima sunca. ^ak i o Luterovom bogoslovqu, i wegovo mi{qewe o svemu je originalno, ponekad prosto sjajno! Veli~inu ovog vladara jo{ nisu shvatili u Evropi. A on je doveo u red jednu ovako ogromnu zemqu!"

2. Dva pridvorska plemi}a sa ubrusima preko ramena dr`ali su svaki po zlatan pehar ukra{en biserima i dragim kamewem. Bili su to li~ni pehari velikog kneza. On se krstio, ispijao ih u jedan mah i pri tom su svi svaki put ustajali. "Kako taj pije! Jesi li video, \akomo? A ova lica - pogledaj, brade do o~iju, ne mo`e{ ih razlikovati jednog od drugog... Bio sam u pravu kad sam se uputio na Istok! Ovde je krv vrelija i te~e br`e, ovde je sve `ivqe i sirovije!" "Kakvi masivni poslu`avnici!" - "O, da, min her, servis im je rasko{an. I nema samo Ivan zlatno posu|e, ve} svi!" - "Po mojoj proceni, neki od ovih pehara vrede najmawe petsto talira." "Sigurno." - "A na ru~ku ima najmawe dve stotine zvanica." - Najmawe toliko." - "Za onim stolom sedi Brant, izaslanik saksonskog kneza; pored wega je francuska misija, oni su tu na proputovawu za Kinu; a ono su, rekao bih, italijanski trgovci. Engleze znate i sami. Obratite pa`wu, Ivan im {aqe jelo sa svoje trpeze. ^udim se, kako mo`e da pamti po imenu toliko qudi." 3. "Kako se zove reka nad kojom se di`e tvr|ava?" - "Moskva, milorde, kao i sama prestonica. Ona te~e na istok, u Tatariju." - "A! ^uo sam da je debqina zidova tamo osamnaest stopa. Na prvi pogled, ne bi se reklo." - "Ne bih znao ni{ta o tome. Te{ko je proveriti." 1) "Za{to?" - "Ne daju da se pri|e. Moram vas upozoriti: Moskoviti su toliko qubazni, da vas nikud ne pu{taju bez pratioca." - "A!" "Uostalom, zamak }ete jo{ imati prilike da vidite; on nije naro~ito interesantan. Glavna snaga moskovitskog vladara nije u utvr|ewima." - "Da?" - "I tim pre ne u oru`ju." - "A u ~emu je onda?" - "U qudima, kojima vlada." - "Gospodine, vi ste, koliko sam shvatio, Englez? Ho}ete li da kupite od mene ovu kinesku travu?" - "Kakvu travu?" "Ona izaziva povra}awe i poma`e da ~ovek mnogo pije a ostane trezan." - "Hvala, gospodine, ali ja nemam nameru da se napijem." "Nemate nameru? Ha! Vi mora da ste prvi put na banketu kod cara Ivana! Bi}e dobro, ako vlastitim nogama stignete do ku}e. I pazite na svoj jezik, ako imate neke tajne." - [ta ho}ete time da ka`ete?" "To, da ovde mo`ete ostati trezni samo ako vam oni to dozvole. Ako ne obrate pa`wu na vas. A ako im zapadnete za oko - ne}ete se izvu}i!"

10

PROZA NA PRUGE 4. "Ali moram ti re}i, \akomo, da me je ne{to razo~aralo. U Evropi se toliko pri~a o ovda{woj surovosti, a ja zasad nisam video ni{ta naro~ito. Nekoliko ve{ala pored tvr|ave - za razbojnike. I to posle svega onog {to sam se nagledao usput po Flandriji; i ne samo tamo - svugde! Mo`da }u jo{ imati prilike da vidim. Pri~ali su mi kako se Ivan nedavno naqutio na svog {uraka, ^erkeza, i privezao na wegova vrata po jednog divqeg medveda. Jadnik nekoliko dana nije mogao nikud iz ku}e. Mogu da zamislim taj prizor! [teta, {to nisam stigao ranije... [ta pije{?" - "Vino. Li~i na kjanti, ali samo izdaleka. Ve} sam se u`eleo na{ih vina." - Boqe probaj ovo pi}e, zovu 2) ga "med" . Ali od ~ega ga prave, nije mi jasno. Pravo da ti ka`em, \akomo, ve} su mi se smu~ila na{a jela, firentinska rasko{, razgovori o umetnosti, o Bandelu i Mikelan|elu..." - "Bandelo, Mikelan|elo... Kako je neobi~no ~uti ta imena ovde. A kod ku}e su se verovatno pojavile desetine novih." - "Stotine. Ti }e{ uskoro nazad; vide}e{. Ali meni je sve to odjednom po~elo da li~i na igru, izve{ta~enu, prefiwenu, neobaveznu. Po~ela je da mi miri{e slatka trule` prezrelog vo}a..." 5. "A je li istina {ta se govori, da Ivan svakog dana skida sa sebe tu rasko{nu odoru i navla~i mona{ku kamilavku?" - "Istina je." - "Da on samo zvoni na jutrewe, ~ita molitve, nedeqom posti i ~ak da se {iba?" - "Istina je." - "Ima u svemu tome ne{to ~udno. Ne izlazi mi iz glave pri~a o tome kako je on zapretio da }e oti}i, i svi su ga po~eli moliti da ostane. I unapred su se slo`ili sa svim budu}im kaznama i pogubqewima. Mada on - pri~a se - ni pre nije sa time {krtario. A? Zna{ li za jo{ neki primer takve nequdske odanosti ruci koja ih tu~e? Nisam ~uo detaqe o tome, ali mislim da oni nisu ni va`ni. Pa ni rizik, pa ni nekakva posebna ra~unica. To se nikakvom ra~unicom ne mo`e do kraja objasniti. Kad sam malo pijan, kao sad, posebno jasno ose}am da u stvarima qudske zajednice mnogo mawe, nego {to izgleda, zavisi od razuma i voqe pojedinih qudi - ~ak i ako su u pitawu razum i voqa jednog ovakvog ~oveka. Ne krivi usne, mi smo navikli da o vlasti govorimo sa nipoda{tavawem, mi, bedni posledwi potomci humanista. Mi ne mo`emo da zamislimo druge slobode, osim suparni{tva samovoqnih i koristoqubivih pojedinaca. I sad nemo}no gledamo kako hri{}anski svet tone u bezumqe, gubi ostatke jedinstva. A slu{aj, mo`da su oni ovde jo{ sposobni da se ose}aju kao... ne kao 11

udovi, ve}, ~ak, kao deli}i nekog zajedni~kog tela, razume{?... Kod nas je crkva obe}ala da }e biti takvo telo, ali - zna{ i sam. A ovde je sama crkva li{ena snage, i nijedan pojedinac je sam po sebi nema, ali - to je ba{ ono... Mi pri~amo o ~asti, o pravima... a ovde, mo`da, umesto toga imaju ne{to va`nije, neku drugu slobodu... kad sam pijan, onda to posebno jasno ose}am, ali ne umem da izrazim..." 6. U dru{tvu stranaca Ivan se prosto odmarao. Wihova bezbrada lica - mada suvi{e nalik jedno drugome - izgledala su mu iskrenija, prostodu{nija. Tu, ako je i neprijateq, barem odmah vidi{ da je neprijateq. Ivanu se ~inilo da i oni wega boqe razumeju od svojih. Wihovo odu{evqewe, koje je tako dobro opa`ao, prijalo mu je vi{e, jer se iza wega nije krilo ulagivawe i strah. Naravno, oni, koji su prelazili u rusku slu`bu, ve} su se delimi~no izjedna~avali sa svojima, a Tatari i uop{te nevernicini nisu se ra~unali, pa ~ak ni Poqaci, [ve|ani, Litvanci. Ali ~im iz ve}e udaqenosti mu stizao stranac, tim ve}u blagonaklonost je Ivan ose}ao prema wemu. Naravno, to ako je bio dobro raspolo`en, a ba{ tog dana ga je odobrovoqio poklon koji je dobio od saksonskog izbornog kneza bronzani pozla}eni ~asovnik u obliku ko~ija u koje je bio upregnut slon. U ko~ijama se nalazio Bahus - paganski bog vina i veseqa. On je kolutao okruglim okicama, mrdao bradom kao da govori i dizao ruku sa bokalom. Na glavi mu je sedela ptica i kqucala ga u teme. Iza wegovih le|a je zvonar udarao u zvono, pet vojnika se kretalo oko wega i tog zvona, goni~ slona je dizao i spu{tao bi~ a slon je tako|e kolutao o~ima i kretao se napred. Ivan dugo nije mogao da se odvoji od te igra~ke, a o~i su mu sijale kao u deteta. Da, tog dana on je bio dobro raspolo`en i na banketu je blagonaklono razgovarao sa strancima. Trebalo je dokazivati veli~inu dr`ave ~ak i svojim izgledom, svakim korakom, obi~ajem, postupkom promi{qenim do detaqa. Ume}e da se vladar poka`e u dobrom svetlu ponekad je zna~ilo vi{e nego pretwa oru`jem. I nisu se bez razloga velika pogubqewa odlagala za vreme kad u Moskvi nije bilo zapadnih izaslanika. 7. - ,,[ta?" - ustremio bi on na sagovornika svoje `ute o~i, tako nequdski prodorne da se pogled sam odvra}ao od wih, padao nani`e, na krst na grudima sa ugra|enom ikonicom; ali ne gledati u te o~i tako|e 12

PROZA NA PRUGE se nije moglo - bilo bi nepristojno i sumwivo, i pogled se opet nabadao na o{tre ko~eve Ivanovih o~iju i nehotice po~iwao da vrluda. - ,,Kod vas se sigurno govori o meni da sam opak? I jesam! Ali kome sam ja opak? Onome, ko radi protiv mene, eto kome!" Zatim je Ivan dugo pri~ao kako su uhvatili glasnika kojeg je poqski kraq poslao bojarima, kako se on isprva razgnevio, saznav{i imena u~esnika zavere protiv wega, a onda re{io da ne pridaje tome zna~aj - @igimont je lukav, mo`da je re{io da namerno izazove sumwu i da u svoju korist upropasti ruske vojvode. - ,,Eto, vidite" - ,,zavr{io je on, zadovoqan svojim govorom. - Nisam ja uvek opak. Ko je prema meni dobar, ne `alim ni ovaj zlatan lanac sa sebe da skinem i da mu ga dam. Ko{uqu }u sa sebe skinuti i da}u mu!" Glas mu je postao kre{tav a ko`a pod bradom se naborala kao u gu{tera. Prevodioci su, ne susti`u}i ga, prevodili u`urbano i ukratko. - ,,Gospodaru i care preslavni" - oglasio se iza Ivana ri|obradi pridvorski plemi}. - ,,Tvoja kasa nije uboga; ima ~ime da nagradi{! " Ivan se naglo okrenuo prema wemu, na ~elu mu se pojavila duboka bora, a onda se opustio. - ,,Eh, pa jeste... na}i }e se ve} ne{to" - osmehnuo se, re{iv{i da ne ka`wava drsku, ali lukavu i korisnu upadicu. Bio je zadovoqan i po~eo je da govori o tome kako mnoge zlo~ine 3) i nasiqa vr{e razbojnici preodeveni u uniforme opri~nika , ali da }e wih uskoro sve pohvatati, jer je on ve} razaslao odrede. Ri|obradi iza wega {kiqio je podbule sitne o~i, srebrne duga~ke petqe za zakop~avawe svetlele su popreko kaftana kao rebra, i stranci su sa ~u|ewem i nelagodno{}u gledali wegovo lice, bledo, debelo, no}no, boje gqive nikle u podrumu. 8. "Ko je taj?" - "Zove se Maquta."4) "Maquta?" - "Na ruskom to zna~i 'mali'. Tako majke ovde zovu svoje najmla|e i najdra`e sinove." "Kakvo je to lice! Kad me je pogledao, pomislio sam - sviwa. A onda je skrenuo pogled, i ja videh - mrtvac." - "Niste daleko od istine; on upravqa mu~ili{tem." - "Zna~i, ipak je ta~no {ta se pri~a o ovda{woj surovosti i mu~ewima?" - "J a sam ve} spreman da poverujem u 5) to. Gledajte, nose jo{ hrane. ^itav kremq od {e}era. To se ve} ne mo`e... Gospodine, hej, milorde, ili kako da vas? ... Ne se}am se, na kom ste jeziku govorili, ali govorili ste o nekoj travi." - "[ta?" 13

"Nudili ste mi neku kinesku travu. Koliko ko{ta?" - "A! Sad - milion funti; nije mi ostalo ni travke. Sve su kupili ruski bojari." - "Ah, do |avola!" - "Mo`da se kod wih sa~uvao duh, koji smo mi izgubili, sa na{im svecima i madonama, sitim i dobro odevenim kao i mi sami?" "To je ve}e od zakona, ve}e od ~asti i prava, ve}e od umetnosti i bogatstva." - "A jeste li videli, kako su se promenili u licu bojari kad ih je on pogledao i po~eo da govori o izdaji? Svi su se prosto smawili?" - "Gledam na orla." - "Orla?" - "Da. Onog iznad carevog naslowa~a. Pogledajte, eno ga opet - ispru`io je desni vrat i kqucnuo orah sa kola~a." - "To je Ivan ispru`io ruku." - "Ma kakvi! Evo ga opet! A druga glava napada na ovu!" - "^udno." - "[ta je ~udno?" - "Tuku se, iako im je stomak jedan. Uzgred, za{to je ruski orao dvoglav?" - "To simboli{e podelu dr`ave na opri{... ne mogu da izgovorim tu re~... i, kako se ono ..." - "Gluposti. To je stari simbol viznatijskih imperatora." - "Ma nemojte. Ako sve tako dobro znate, recite mi, gde se ~ovek ovde mo`e olak{ati?" - "Ne razumem." - "Vi ste, ~ini mi se, govorili engleski? Ili ste Francuz? Kako da vas pitam? ... Ma olak{ati se, razumete?" - "A! Probajte da iza|ete na trem. Ako uspete, naravno."

O ^UDIMA
1. Posle ru~ka Ivanu su doneli vest da su se tverski alhemi~ar Stepa{ka Frolov i wegov pomo}nik otrovali u svojoj radionici, do kraja ne uspev{i da dobiju zlato ni od bakra, ni od olova, pa ~ak ni od srebra. A u Tveri im je, pri~a se, polazilo od ruke! Mo`da nije bilo mnogo, ali on sam je video bledi prah na dnu bakarne ~a{e, od kojeg se 6) mogao izliti nov~i} veli~ine kopejke. Ovde, u Slobodi, nisu mogli da proizvedu ni{ta osim smrada, iako su dovezli sa sobom svu svoju kuhiwu sa kotlovima, loncima, pravim i presavijenim cevima. Kao da su hteli da peku rakiju. A zar nisu dobijali rakije? Davali su im sve {to su tra`ili; tako je sam Ivan naredio. Posle su im ~ak i vodu po~eli dovoziti u buretu od ~etrdeset vedara iz Volge ispod Tveri mo`da je tamo{wa voda druk~ija? A da im rakija ne smawi priqe`nost, Ivan je naredio da se wihova kuhiwa namesti ba{ preko puta mu~il{ta i da ih se vodi da posmatraju mu~ewa; malo da se pou~e na tu|em primeru. I stvarno, pomoglo je! Ve} je kapalo iz cevi ne{to `u}kasto, vi{e nego pre nalik zlatu. Vaqalo im je jo{ samo malo da se potrude; kao podstrek mogli su slu{ati krike iz mu~ili{ta dan i 14

PROZA NA PRUGE no}. I {ta im jo{ treba? Sve su u~inili za te Izrode! Hranili su ih govedinom! I evo kako su se odu`ili, izrodi gubavi, psi smrdqivi!... 2. Le`ali su na podu usred prqave strugotine, posu|a, nekakvih kostiju, peska. Mrtvi zubi su se prete}e iskezili, prqave slepqene brade su se podigle. Pored sita je le`ala prosuta kreda, pepeo i glina, pome{ana sa kowskom dlakom. Vaqali su se dole i tegovi, mala stupa sa kamenim tu~kom, boca od mutnog stakla bez ~epa i sa nekim talogom na dnu. Ivan je potka~io vr{kom ~izme tela sada ve} bezose}ajna i nedostupna mu~ewu - ali oprezno. Rado bi on izgazio pse, ali kao da se pla{io da iz wih ne brizne ne{to gadno, otrovno. Ko bi ih znao, te kuvare |avoqe ~orbe. Ugleda pod nogama te{ki }up sa grli}em presvu~enim i vezanim bi~jim crevom, sav umazan glinom, i s mr`wom ga {utne prema pe}i. ]up se ne razbi, samo je crevo puklo i iz otvora je zasmrdelo na crkotinu. Od udara ga zabole{e prsti na nozi, a olak{awa na du{i nije bilo. Na kome sad da se iskali? Spoqa se za~u{e krici i Ivan, kao da je jedva do~ekao, gotovo tr~e}i ode do mu~ili{ta. 3. Vrata se otvori{e bez {kripe, Ivanov ulazak od vapaja niko nije ~uo. Pisar je od vreline raskaqene pe}i zadremao, napravio pauzu u ispitivawu, i krvnik Jarac je mu~io nekog za svoj ra~un. Krvnik je bio qudina sa pesnicama veli~ine de~ije glave i glavom veli~ine pesnice, golih ruku i grudiju, ali sa duga~kom ko`nom prega~om. Obe{en za ruku, vikao je i gr~io se pod bi~em wegov moskovski sused, sara~ Fe|ka Ku~kin. Fe|ku su uhvatili prilikom poku{aja da presko~i ogradu dvori{ta litvanskog poslanstva. Litvanci su tvrdoglavo odbijali da zovu Ivana carem pa su im, da bi ih prizvali pameti, ukinuli hranu i vodu i kao zveri ih ~uvali, ne pu{taju}i ih nikud van wihovog dvori{ta. Fe|ka je tvrdio da je samo hteo da trampi pirog sa mesom za ne{to wihove dobre nema~ke ode}e, a ako bi mu se posre}ilo nadao se i ukra{enoj ormi koja mu je zapela za oko jo{ kad je litvansko poslanstvo stiglo. Svaku mogu}nost izdajni~kih namera Ku~kin je o~ajni~ki poricao, dodaju}i u svoju korist da je pirog bio sa kere}om crkotinom, tako da nije mogao biti ni od kakve koristi neprijateqima; naprotiv, mogao im je samo na{koditi. Ali pravi razgovor izme|u wega i krvnika tek je 15

predstojao, jer i mu~ewe ima neku svoju obrednu postepenost. Jarac je iz iskustva mogao unapred re}i {ta }e Fe|ka priznati posle istezawa, a kada }e potvrditi potpunu izdaju. On sam znao je neke druge susedove krivice, a usput se setio i re{io da priupita Ku~kina ko je na sveti Pokrov vezao spoqa wegovu kapiju kudeqnim u`etom, tako da je wegova `ena Darja morala na jutrewe da se probija kroz tu|a dvori{ta, da joj se celo naseqe smeje? Ko je iza le|a Darju zvao ku~kom i drugim ru`nim re~ima? Ako i nije sam Fe|ka, onda barem mora znati ko je. 4. Svoju Darju Jarac je gotovo obo`avao. Woj je mogao da zahvali za dobar posao, priznavao joj je nadmo} uma i posebno je cenio wene psova~ke sposobnosti. Kad bi ona otpo~ela svoje "Dabogda te..." trebalo je samo na}uliti u{i i pamtiti; uvek se moglo nau~iti ne{to korisno. On sam svojim skromnim umom nikad takvo ne{to ne bi smislio... Pogrdne nazive Fe|ka nije poricao i samo se branio da nije on jedini Darju zvao tako. I za kapiju je priznao odmah i molio Jarca da mu oprosti, cvile}i i kukaju}i prilikom svakog udarca. "A ko je kupatilo sagradio tako, da nama prqava voda te~e u bunar? nastavqao je da pou~ava suseda Jarac. - Jesam ti govorio da ga sagradi{ sa druge strane? Jesam ti govorio? Jesam?" I Ku~kin je vinovni~ki cvileo i kleo se da }e premestiti svoje kupatilo. Jarac je znao da se Fe|ka pomalo pretvarao zapoma`u}i; jo{ ga on nijednom nije ozbiqno o{inuo. Kad je ozbiqno, krici su druga~iji. Wegovom likovawu jedino je smetala misao da sused verovatno ne}e imati prilike da premesti kupatilo. I tu Ivan izi|e iz ni{e vratiju, kipte}i od besa zbog poni`ewa, i iz krvnikove ruke istrgne bi~. 5. Jarcu je uspelo da se ne izmi~e od udarca, da ne naquti gospodara. Poku{ao je na brzinu da se doseti svoje krivice i nije uspeo. Wegovo ~ekiwavo namr{teno lice, nalik izgu`vanoj rukavici, izra`avalo je duboku nedoumicu. Da nije zato {to mu se bi~ istro{io? Ali bi~ i nije dr`avni, ve} wegov, on ga je svojeru~no ispleo, odabrav{i najpogodnije trake bi~je ko`e. Takvim bi~em ne udara se ovako. Za tre}i udarac on uslu`no namesti le|a, i postade jasno da Jarac nije skinuo samo ko{uqu - nije imao na sebi ni~eg osim

16

PROZA NA PRUGE prega~e i starih, poderanih ~izama na bosu nogu. Ivan se prekide na zamahu: - [ta si se skinuo, kao u kupatilu? - A? - Jarac nije odmah shvatio pitawe. - Pa vru}ina je, ba}u{ka-gospodaru. I ode}a se prqa. A tim bi~em se ne udara tako dodao je uzgredno. Ivan je zurio u wega izbuqenim podlivenim o~ima i xelat uze `urno da obja{wava da su me|u trakama bi~a upletene gvozdene `ilice ("Nedequ dana sam uplitao; `ilica do `ilice!") i ako se bi~em pravilno o{ine, se~e do kosti. - Ja tim bi~em s tri udarca mogu ~oveka da prebijem napola - dodao je Jarac sa opravdanim ponosom i, pokazav{i u vazduhu pravilan zamah, opet spremno namestio le|a, na kojima su se ve} nadule dve crvene brazgotine. Ivan je ponovo odmerio u ruci bi~ kao da je postao svestan wegove prave vrednosti, ali, s jedne strane, izgled gole krvnikove zadwice mu je bio odvratan, a sa druge, odobrovoqila ga je poniznost i uslu`nost tog poluidiota. - Poka`i prvo sam - rekao je Jarcu. 6. Ah, kako je fijuknuo kroz vazduh bi~, kako je zavri{tao od bola i predsmrtnog u`asa Fe|ka Ku~kin! E, sad je to bio pravi krik, sad nije bilo nikakvog pretvarawa. Pisar pored pe}i se odavno probudio i posmatrao, prepla{en. Za drugi udarac po Ku~kinu bi~ uze Ivan - i sasvim mu je po{lo od ruke. Jarac se zadovoqno iscerio. Na trenutak je pomislio sa nekim `aqewem - ne preteranim - da je bio u pravu, sused ne}e premestiti svoje kupatilo i wegov trijumf ne}e biti potpun. Ono, {to je nekad bilo sara~ Fe|ka, nije se vi{e trzalo, mada je jo{ bilo `ivo. Ali tre}i udarac je sve okon~ao. Ivan je olizao usne i osetio slatkasti ukus. Krvnik se nije badava hvalio, Car sa po{tovawem pogleda bi~ i sa zadovoqstvom svoju desnicu. Nije bio ni{ta gori od onoga ko svakodnevno radi taj posao. Pogled na mrsku i bednu plot uvek ga je navodio na misli o qudskoj slabosti i ni{tavnosti, o tome koliko malo vredi qudski `ivot, wegove strasti, obmane, planovi. Da li je on bio surov? Ne. On je tra`io pravdu i samo wu je hteo, a zar je wegova krivica {to se istina o ~oveku mo`e otkriti samo kroz krike, kao {to sa kricima ~ovek i dolazi na svet?

17

7. Delimi~no opu{ten i smalaksao, Ivan je izlazio iz mu~ili{ta. Povremeno bi prestajao da razume `ivot oko sebe i sa strahom bi osetio da nema nad wim onu vlast koja je, u nekim drugim trenucima, bila gotovo potpuna. Ne{to mu je neprestano izmicalo iz ruku; wegovi poku{aji da jednom zauvek istrebi sve neprijateqe ili o~isti zemqu od prosjaka bili su uzaludni kao kad bi poku{ao da, jednog po jednog, pobije sve komarce. Re|alo se sve vi{e novih nakaza, bio je to znak pokvarenog vremena i protiv toga se nije moglo ni{ta. Uspesi u suzbijawu zla nisu zavisili od wegove voqe, isto kao ni glad ili pomor, koje je slao gospod. I {to je jo{ gore, qudi koji su mu izgledali sasvim jasni odjednom bi izazvali u wemu neku sumwu i predstavqali zagonetku. Za vreme nedavnog pogubqewa [~olkalova i drugih moskovskih zaverenika, Ivan je re{io da obavi stvar bez xelata - tako da svako u~estvuje odsecaju}i lupe`ima po par~e. Bilo je to i pravedno, i pou~no, i te{we ih je povezivalo. Ali ve} tre}i koji je pri{ao [~olkalovu, sudski pisar Vaska Renut, pohitao je da dokraj~i izdajnika pre vremena, pustiv{i mu crnu krv iz vene. I nije stvar u tome {to je, pseto, upropastio dobro pripremqeni praznik; najzad, jo{ tri stotine wih je ~ekalo, obe{enih za laktove o pre~ke, i voda u kazanima je vrila, obe}avaju}i jo{ mnogo toga. Nego nije bilo jasno da li je Renut preterao iz surovosti i `ele}i da se doka`e, ili se on to sa`alio?! Ve} odranije Renut je bio sumwiv; nije li to on pustio da pobegne jednu od devojaka sa kojima su se nekad zabavqali u {umarku? A nije stigao da razjasni tu stvar, preduhitrila ga je kuga, spasila, odnela opri~nika, i Ivanu je ostalo samo mu~no se}awe, kao trn pod noktom koji se ne da izvaditi. 8. A bilo je mnogo takvih trnova. Naizgled, wegova re~ je bila zakon, wegova voqa neosporna - ali za{to je onda bilo sve gore i gore sa novcem? ^inilo se da bar od toga nema ni{ta jednostavnije po{aqe{ namesnike da se hrane kao p~ele na cve}u i posle uzima{ svoje; vaqalo ih je samo ~esto mewati, da budu {to poslu{niji. A me|utim, novca je pristizalo sve mawe, dok su potrebe bile sve ve}e. Novgorod je nakratko popravio stvari: Ivan ga je tada, {to iz nu`de {to iz du{evne potrebe, dobro protresao, ali evo - sad je trebalo tra`iti opet. Bilo mu je potrebno ~udo, eto {ta! Koliko je tih ~uda 18

PROZA NA PRUGE nekad bilo na Rosi: iz oblaka je, mesto ki{e, padalo ne samo `ito, nego ~ak i srebrwaci, a o drugim zemqama da se i ne govori. Kad ~uje{ {ta se sve tamo doga|a uz |avoqu pomo}, i sam bi rado pao u greh - samo da je sigurno, da nije neka prevara. A ovde su i alhemi~ari prevaranti; nego - mu~i se, smi{qaj sam {ta }e{. Nedavno je Ivan pisao u Moskvu da mu po{aqu kalpak pun `ivih buva - trebalo mu je za nekakav nema~ki lek - i od voqe im da ih nalove kako god ho}e: na psima ili na deci, mogu i na sebi samima - ako i{ta, onda barem buva imaju. A moskovsko zemstvo mu je, oklevaju}i, odgovorilo da bi se mo`da jo{ i moglo nakupiti toliko buva po prestolnom gradu, ali kako onda da ih odr`e u `ivotu i dostave? Zar nije Ivan imao puno pravo da se razgnevi? Zatra`io je od Moskve za uvredu sedam hiqada rubaqa pa je posle za`alio {to nije i vi{e. A namerio je i od bojara da tra`i tri hiqade zbog toga {to u posledwem lovu nije uspeo da ulovi nijednog zeca; ko ih je sve potamanio, ako ne oni? Vi{e od novca godilo mu je saznawe kako }e se oni ~e{kati i mr{titi, a ne}e smeti da odbiju; uostalom, na}i }e posle na kome da izvade {tetu. 9. Ah, qudi, qudi! Da bi od blata sebi napravio dobre sluge, treba ih prvo dobro ugaziti u blato. Ali tad, sposobni na sve, postajali su jo{ opasniji. U mnogim o~ima Ivan je opa`ao onaj poseban sjaj besnila, kakav se mo`e videti kod pasa koji su okusili qudsku krv. Takvi mogu da ujedu i ruku koja ih hrani. Kao da ih je svaki ~as spopadala neka neobi~na bolest ili pomra~ewe: ubiv{i, ve} sutradan nisu znali koga su i za{to; potkazivali su, a posle se ~udili {ta se to desilo potkazanima; na prstima im se pojavqivalo dragoceno prstewe, oko vrata lanci, a oni nisu mogli da objasne odakle. Mnogo toga {to se doga|alo bilo je neobja{wivo. Da sad pro|e po zatvoru polovina }e zavapiti da nije niza{ta kriva. I ne bi se svima ni moglo dokazati da la`u; za neke ni ~uvari nisu znali zbog ~ega su tu. Neki su ve} bili ovde kad su ovi ~uvari do{li na slu`bu, i jo{ tad niko im nije mogao re}i {ta su skrivili. A sad ih se ve} nije moglo pustiti nikako. Uostalom, na kome to nema nikakve krivice, ko bi se mogao nazvati pravednikom? Tako je to. La`ovi, licemeri, lopovi, podmitqivci, izdajice, krvopije, spremni da jedan drugom pregrizu grkqan - oni su se posle `alili na nezaslu`ene progone! A najgori izdajica i prebeg pretio je da }e sa sobom u grob odneti svoju sumanutu pisaniju protiv zakonitog vladara, kako bi sa wom na Stra{nom sudu optu`io Ivana. To mu je, kao, hri{}anski. Zar takav nije zaslu`io da bude osu|en na paklene muke? Tako }e i biti, to mu je Ivan ~vrsto obe}ao.

19

10. Naravno da ga je pomalo brinulo i to, {ta misle o wemu tamo gore. Da bi bio ispravno shva}en, postarao se da pored nebeskog prestola ima svog ~oveka. Izbor je pao na starca Leontija iz Srpskog manastira. Taj Leontije se stalno zakliwao u svoju predanost caru, a pravednost mu je bila van svake sumwe. Kad ga je Ivan upitao da li je spreman da izvr{i zadatak na koji ga on {aqe, Leontije se zabrinuo jedino oko toga, ne preti li takav zadatak pogibiji du{e. Ali Ivan ga je uverio da wegovoj du{i ni{ta ne preti, naprotiv, i, uzev{i mu ~vrsto obe}awe da }e u~initi za cara sve, objasnio mu da `eli ispred sebe da po{aqe na nebo odanog ~oveka. Takav pravednik kao {to je Leontije sigurno }e dospeti u raj, stati pred gospoda i biti u prilici da mu ka`e neku dobru re~ o Ivanu. [to se ti~e samog odlaska na onaj svet, oni }e se ve} pobrinuti da on bude za Leontija lak pa i radostan; a svejedno bi mu brzo bio kraj. Ivan se nadao da }e preko posrednika, u usmenoj poruci, wegove molbe i opravdawa biti boqe primqeni nego u obi~nom obra}awu molitvom. Molitva je mogla biti jedino smirena, pokajni~ka; pred vla{}u se nije moglo druga~ije, to je on dobro znao. A Leontiju je Ivan mogao da poveri i drugo. "Reci Mu govorio je Ivan - ako nisam u pravu, za{to mi On sve ovo dopu{ta? Za{to me je uop{te stvorio ovakvog da, ~ak i kad znam da gre{im, ne mogu da postupim druga~ije? Zar meni nije te{ko? Barem On dobro zna, kako mi je te{ko." Ivan je bio gotovo siguran da ga onaj {to sedi na prestolu mora razumeti - posle sedam i ne{to hiqada godina vlastitog baktawa i mu~ewa sa pokvarenim qudima. Tako|e je molio Leontija da Ga uveri da }e Ivan uskoro, kad mu se pribli`i smrtni ~as, oprostiti grehe dr`avnim neprijateqima, i da ne}e `aliti novac za crkvu, wemu za pomen. Samo, to ne sad; kasnije. A molba mu je bila jednostavna: bilo kakvo ~udo koje bi popravilo stawe u zemqi. Leontije mu je na sve to odgovorio samo jedanput savetom da se odvikne od gri`ewa noktiju; boqe ih je bilo odse}i i sa~uvati srpi}e, koji }e mu jo{ trebati kad se po liticama bude pewao u carstvo nebesko. Savet je bio koristan; Ivan ga je poslu{ao. Ali bilo bi lakomisleno od wega da se osloni samo na jednog, makar i odanog, zastupnika; da bi se osigurao sa raznih strana, Ivan je osim usmene poruke spremao sebi i pismenu podr{ku. Naravno, nije nameravao da ju nosi sa sobom u grob, kao neki zlobni izdajnici ili jeretici, ve} naprotiv - da je ostavi posle sebe, kako bi svoju pravednost potvrdio dr`avnim pam}ewem. Pre vi{e od godinu dana uzeo je kod sebe u Slobodu sve teku}e letopise sa radnim listovima i nije ih vratio letopiscima. Mnogo toga zabele`enog u tom pam}ewu trebalo je precizirati ili ispraviti; on sam je tek sa vremenom 20

PROZA NA PRUGE dopirao do prave istine o minulim doga|ajima ili o nekim proro~anskim snovi|ewima. 11. U krevetskoj odaji, kao i uvek u to vreme, ~ekao ga je pisar Semjon Jarcev. Ivan se udobno namestio na krevetu sa mekim perinama i jastucima; osim ovog, u sobi je bio jo{ jedan, tvrdi krevet; Ivan je spavao na wemu kad bi bio pokajni~kog raspolo`ewa. Naredio je Jarcevu da se pripremi. Pro{li put su se zaustavili na pri~i o Ivanovoj bolesti; car se sada jo{ jednom - i sa novim detaqima prisetio kojim re~ima se obratio bojarima, nagovaraju}i ih da qube krst wegovog sina. Tada, tokom bolesti, ~inilo mu se da ne mo`e ni da di{e, a kamoli da govori, ali od tog vremena re~i su mu se toliko puta premetnule i ponovile u glavi da ih je ~uo kao da ih ovog ~asa izgovara pa je naredio da ih se naknadno ubaci. Zatim je Ivan po`eleo da se vrati jo{ ranijim doga|ajima. Jarcev mu po~e naglas ~itati letopisne zapise o naletima Tatara, koji su grehom plenili mnogo qudi u Beqevskoj i Odojevskoj krajini. [ta zna~i "grehom", prekinuo je ~itawe Ivan, kad se ta~no zna da su krivi za te doga|aje bili kne`evi Pjotr [~ewatev i Konstantin [kurqatev, kao i knez Mihajlo Vorotinski; wihova imena treba obavezno upisati. A zatim ih treba jo{ jednom spomenuti kad bude re~i o carskoj nemilosti. Ovako, pi{u, da ih je oklevetao neki pisar kojeg je na to "|avo naveo" i da su pali u nemilost zbog "starih pogre{ki". Ako je postojala krivica (i to ne samo stara, ve} i nova), kakve veze sa tim imaju |avoqe navo|ewe i klevete?! 12. Zatim je Ivan po`eleo da jo{ jednom ~uje kako je osvojen Kazaw.7) Jarcev je usrdno ~itao kako su nasuprot tvr|avske kapije podigli veliki barjak, kako su slali po cara nekoliko puta, kako su, najzad, "za uzde kowe uhvativ{i", doveli "hote}eg i nehote}eg" i postavili ih pored barjaka usred bitke. Ivan je naredio da se precrta "hote}eg i nehote}eg", a to {to nije na prvi poziv dojahao, to je ta~no, ali samo zato {to se na brdu dugo molio Gospodu, osigurav{i tako pobedu. Daqe je sve bilo u redu: kako je, ugledav{i ga u srcu bitke, ruska vojska, osokoqena, kao na krilima poletela na gradske bedeme. Ivan je samo naredio da se doda jedan detaq koji je pamtio boqe od ostalih: kako su oslobo|eni zato~enici do~ekali cara radosnim 21

povicima, kako su ga nazvali izbaviteqem koji ih je izveo iz pakla ne {tede}i sebe, i jo{, kako je car naredio da se svi nahrane i da se razdeli plen, a sebi nije zadr`ao ni{ta. 13. Dopadalo mu se da govori o sebi kao o nekom drugom: gospodar, car Ivan - a zatim da sve to ponovo slu{a iz drugih ustiju kao da je re~ o podvizima drevnih vladara, Davida, Solomona ili Aleksandra. Jarcev, ~ist, umiven, umilan, ~itao je glasom isposnika o saborima i 8) izabranoj Radi, o drevnim poku{ajima da se dr`ava uredi i da se wome upravqa. Tu`no je bilo slu{ati o tome, kao o vremenu mladi}ke nevinosti i naivnih nada, a osim toga, bilo je ve} i dosadno - pa to je bilo tako davno i sad ve} ni od kakvog zna~aja. Gde je sada Ada{ev, gde Silvester, {ta je ostalo od wihovih planova? A evo, on je ostao. Spavalo mu se, i da ne bi zaspao Ivan se premesti na tvrdi krevet, ali i tu uskoro opazi da ne mo`e pratiti ~itawe letopisa. - A je l' krade{ ti, pisare? - iznenada je upitao. Pisar se prosto presekao i po~eo da muca; od mucawa nije mogao da sastavi nijednu re~ i samo je odmahivao glavom. - I svake nedeqe ide{ u crkve? A mo`e{ li barem jo{ da ~ini{ preqube? Ma govori, {ta muca{? Sagre{i{ li ponekad bar ne{to? Prestra{eni pisar je sve mucao i trzao glavom ovamo-onamo, ~as potvr|uju}i, ~as pori~u}i. - Jo{ jedan pravednik. Sve sami pravednici - sa nekom gor~inom re~e Ivan i pozove Jarceva prstom bli`e, pokaza mu da okrene uvo, kao da ho}e ne{to da mu {apne. Pisar se poslu`no nagnuo, a Ivan ga dohvati prstima za dlakavo uvo i o{trim no`em odse~e dobar komad. - Da bar par~ence od takvog pravednika ostavim sebi za uspomenu - qubazno objasni Ivan, a Jarcev, koga je odmah pro{lo mucawe, stade se klawati i zahvaqivati na carskoj milosti, dok mu je krv brizgala izme|u prstiju kojima je pritisnuo ostatak uveta. Odlomci iz romana Dva Ivana Sa ruskog preveo Andrij Lavrik

22

PROZA NA PRUGE

1) Moskoviti u originalu: "Moskovqanin" je "moskvi~", dakle, ne ispravqati. 2) Zapravo medovina, "lak{i" alkoholni napitak. - Prim.prev. 3) Opri~nici - "posebna" li~na vojska Ivana IV Vasiqevi~a Groznog (1530-1584.). Naziv nastao od re~i opri~... - osim, (o prem, izuzev - i bukvalno zna~i posebwaci, specijalci. - Prim. prev. 4) Maqut Skurlatov, tj. Grigorij Lukjanovi~ Beqski, ? - 1572, bio je Berija Ivana Groznog. - Prim. prev. 5) Re~ kremq na ruskom zna~i tvr|ava (gradska). - Prim. prev. 6) Sloboda - predgra|e koje je Ivan Grozni osnovao za strane trgovce; kasnije naziv naseqa blizu zidina Kremqa za slobodwake. - Prim. prev. 7) Ivan Grozni je 1552. osvojio tatarski "Kazawski kanat". (ili, ta~nije, osvojio ga je wegov vojskovo|a Danil Fjodorovi~ Ada{ev, ? - 1561). Kazaw je i danas gl. grad Tatarske republike u sastavu Ruske federacije. - Prim. prev. 8) Rada - staroruski i savremeni ukrajinski - Savet. - Prim.prev.

23

Miodrag Petrovi}

GOLOOTO^KI DVOMOTORAC MOJ PRIJATEQ

Oni koji su poznavali Slavoquba Ivanovi}a-Puru u wegovoj ranoj mladosti, danas su - ukoliko su me|u `ivima - ve} duboko za{li u osmu deceniju `ivota. Ja sam Slavoquba upoznao jo{ u wegovom najranijem detiwstvu. Sticajem prilika obojica smo se na{li u istom odeqewu I razreda Osnovne {kole "Kraq Petar I" kod u~iteqice gospo|e Luki}. Ali ne ba{ prvog septembra kad po obi~aju po~iwe {kolska nastava. Pojavio se u odeqewu - ne znam za{to - koji dan kasnije i u~iteqica nam ga je predstavila kao kakvog princa. Bio je to jedan plavokosi, pod konac o~e{qani de~ak, gotovo zalizan, i kome je nametnuta mu ceremonija predstavqawa - videlo se to dobro - i{la na nerve, ali, eto, morao je i to da istrpi, vaqda je bio takav red. Ne umem da opi{em kako je izgledao u onom ~asu ceremonioznog predstavqawa, ali pamtim da je sav bio nekako napirlitan kao da je iz modnog salona doveden. Sve mi se ~ini da je imao ~ak i malu leptir-ma{nu. To je mo`da moja izmi{qotina, ali izmi{qotina koja je nekako prirodno proizilazila iz wegove konfekcijske besprekornosti. Nesre}ni Pura mora da se na{ao u ~udu me|u nama, malim Ni{lijama, crnoputim, u kratkim pantalonama i uglavnom o{i{anim do gole ko`e. Blenuli smo u wega kao u pravo pravcato ~udo. Pura je ostao s nama u odeqewu samo tu godinu. Bilo je to 1934. godine. Obojica smo u prvi razred krenuli sa {est godina. Wegovi roditeqi, oboje u~iteqi, oti{li su u Skopqe za slu`bom odakle su ih Makedonci (ne Bugari nego ba{ Makedonci) proterali u Srbiju posle nesre}nog aprilskog rata i oni su se tada ponovo vratili u Ni{. I opet jedna neobi~na okolnost: Pura dolazi u isto odeqewe

24

PROZA NA PRUGE drugog razreda Prve mu{ke gimnazije u kojem sam i ja bio. Od tada se na{e drugarstvo i prijateqevawe nije nikada prekidalo. Jedno vreme nastavu smo poha|ali u na{oj gimnazijskoj zgradi, u susedstvu Okru`nog suda, dok nas Nemci nisu raselili po ni{kim kafanama, a oni gimnaziju zauzeli za svoje potrebe i pretvorili je u kasarnu. Moje odeqewe bilo je sme{teno u kafani "Strahiwi} Ban" koja se nalazila na mestu gde je sada Ni{ka banka. Preko puta, kafana "Galija" pretvorena je tako|e u {kolsku u~iniocu. Izme|u ~asova pravqene su velike pauze, jer je profesorima bilo potrebno dosta vremena da iz jedne kafane pre|u u drugu, ho}u re}i iz jednog odeqewa u drugo odeqewe. Za to vreme mogli smo da radimo {ta nam je voqa. Okupacija i sve ono {to se doga|alo tih godina - a naro~ito sukob ~etnika i partizana - nije ostavqalo u~enike hladnim. Tek bi neko ispisao na tabli "@iveli partizani", a odmah potom bi neko drugi politi~ki kontrirao "@iveo kraq!". Ta podeqenost se smatrala nekako prirodnom i vi{e je li~ila na neko takmi~ewe negoli na politiku. Ali najva`nije je bilo to {to ni jedna strana kod razrednog stare{ine (a razredni stare{ina bio nam je latinac ^eda Potpari}) nije cinkarila. Niti je i{ta od ovoga izlazilo iz okvira odeqewa. Bili su to de~aci - ma kakve parole ispisivali - koji su po instinktu znali {ta je ~ast i {ta je nedopustivo. Zbog ispisivawa parola na tabli nikome se nikada ni{ta r|avo nije dogodilo. Slavoqub se politi~ki vrlo rano opredelio. Slutio sam da je imao neko dru{tvo izvan odeqewa. Znao sam samo za Raku, tako|e u~enika na{e gimnazije koji je bio za dva razreda stariji i s kojim je Pura bio vi{e nego ~esto. U ono vreme mnogo smo ~itali. To je uop{te bila generacija koja je mnogo ~itala. Purin otac, ~ika Aleksa, imao je kompletnog ^ehova, Turgeweva, Tolstoja i Dostojevskog. Poneku od tih kwiga sam i ja uzimao na pozajmicu. ^inili smo to koliko iz potrebe za obrazovawem, a jo{ vi{e, ~ini mi se, da bismo zaboravili grubu okupacijsku stvarnost. U vreme sna`nog nema~kog nadirawa u Rusiju, Nemci su kod Spomenika oslobodiocima postavili jedan veoma {iroki pano (6h2) na kom su strelicama iscrtali pravce svog napredovawa. Bilo je kao dan jasno da su time hteli da nas psiholo{ki razoru`aju, te da niko od gra|ana ne pomisli da Sovjeti imaju ikakvu {ansu da se odupru tako silovitoj invaziji. Ko god da je pro{ao kraj Spomenika nije mogao da izbegne susret sa ovim nametqivim panoom. Ali to nije tako dugo ostalo. Jednog dana, ne zadugo po{to su ga Nemci postavili, kroz grad prostruja vest da je nema~ku mapu sa pobedni~kim ambicijama neko gadno udesio. Pano je osvanuo okupan mastilom. Dok se koliko do ju~e 25

ko~operio svojim crvenim strelama koje su se zabadale u beskrajna prostranstva Rusije, sada je izgledao bedno. I vi{e nego bedno. Bio je to dan na{eg velikog slavqa. Pogotovo mla|eg sveta. Prolaze}i pored panoa, nismo skrivali na{u podsme{qivost. Istina, me|u starijima preovla|ivale su zebwa i strah. Niko nije mogao znati kojom }e cenom Nemci naplatiti tu izaziva~ku drskost. Ovu patriotsku akciju izvela je grupa Radivoja Tanaskovi}a-Rake u kojoj Purina uloga nikako nije bila mala. Nemci nikada nisu otkrili izvr{ioca ovog ~ina. Nekoliko dana potom uklonili su onu bedu od mape, jer je, onako umrqana i ubrqana, predstavqala `ivu antipropagandu. Nemci su jo{ jednom (na istom mestu) postavili pano istih razmera - ne pamtim koliko vremena posle doga|aja koji opisujem - ali i on je do`iveo istu sudbinu. I on je poliven mastilom pa je hitno morao biti uklowen da se Ni{lijama ne bi pru`ila prilika da jo{ jednom seire. Ali ovoga puta Nemci su prona{li po~inioca. Bio je to neki de~ak koji je u~io bravariju u @elezni~koj radionici. Streqali su ga. Raka i Pura su odr`avali veze sa partizanima tamo negde kod Prokupqa. Obojica su, i drugi s wima iz grupe, `arko `eleli da se prebace u neki od partizanskih odreda, ali im je re~eno da su oni ovako mnogo korisniji, a {to se ti~e odreda, neka ne brinu, to im ne}e izma}i. Sada je pre{nije da im se doprema pomo} u higijenskom i sanitetskom materijalu. Jednom prilikom vra}ali su se, posle obavqenog kontakta, lokalnim vozom iz Prokupqa. Bio je to neki stari vagon, bez kupea, s drvenim sedi{tima. Putovalo je mnogo sveta. Kraj Pure i Rake sedela je neka seqan~ica, lepu{kasta i jedra, a na suprotnim sedi{tima ba{karila su se dva uniformisana mlada ~oveka iz tzv. Dr`avne stra`e s pu{kama. Smatraju}i vaqda da im pu{ke daju neko posebno pravo, uniformisani su po~eli da zadevaju devoj~e, i kako je vreme prolazilo, wihova drskost je postajala sve ve}a sve dok nije pre{la sve dopustive granice. Pura i Raka su ih opomenuli da devojku ostave na miru, ali to na wih nije ostavilo nikakav utisak. Puri i Raki bio je potreban samo trenutak da se pogledima dogovore, pa najpre jedan a potom i drugi vojnik izleteli su kroz prozor voza u pokretu. Za wima su odletele i pu{ke. U vagonu je nastala panika. Svi putnici su se povukli u jedan kraj vagona u o~ekivawu da se jo{ ne{to desi. Ni{ta se nije desilo. Niko ih nije potkazao. Bez problema su prispeli na ni{ku `elezni~ku stanicu. Mnogo godina posle ovog doga|aja upitao sam Slavoquba {ta je bio wihov motiv da postupe na ovaj na~in. Zar nisu mogli da okrenu glavu, sva{ta se tu moglo dogoditi. 26

PROZA NA PRUGE - Nismo mogli da podnesemo wihov prostakluk. Nasmejao sam se. Pitao me je {ta je tu sme{no. Poku{ao sam da mu objasnim: - Sve mi se ~ini da je tu odlu~ila estetska povreda va{e ose}ajnosti. Postupili ste vi{e kao aristokrate nego kao komunisti. Sad je bio red na Puru da se nasmeje. Nije mi stavio ikakav prigovor. Bilo je u na{em odeqewu (u slavnoj kafani "Strahiwi} Ban") vi{e sinova imu}nih zanatlija. S wima je Pura tako|e odr`avao izvesne veze u ~iji smisao onih davnih dana nisam mogao da prokquvim. Sada mi je jasno: neki od wih su Puru snabdevali materijalom koji je partizanima bio potreban ili ({to je verovatnije) novcem za koji je taj materijal mogao biti nabavqen. Posle rata, neki od tih mojih {kolskih drugova su mi to i potvrdili (dr Ika "Pekar", potowi specijalista za radiologiju). Ve} pred kraj okupacije, proneo se glas me|u {kolskom omladinom - u to vreme nismo poha|ali nastavu ni po kafanama nego smo se, usled sve ~e{}ih bombardovawa grada, raspr{ili s porodicama po okolnim selima - da je Pura sa jo{ nekima uhap{en i sproveden u logor na Crvenom krstu. Nikakva druga pojedinost nije mogla da se sazna, mada nam je motiv toga hap{ewa bio potpuno jasan. Nije mi te{ko da zamislim {ta je sve ~ika Aleksa, Slavoqubov otac, ~inio da spasi sinovqevu glavu. O tome mi je kasnije pone{to i Pura kazivao, i to uvek - nepravedno po mom mi{qewu - s prisenkom negodovawa. Pona{awe ~oveka koji za ne{to moli, a pogotovo ako moli da se sa~uva ne~iji `ivot, sigurno nije uvek na najve}oj qudskoj visini. Ali, ako se postigne uspeh, to vi{estruko nadokna|uje eventualni stid zbog moqakawa (o potpla}ivawu da i ne govorimo). Ali, Pura je bio takav i kao de~ak i, kasnije, kao potpuno zreo ~ovek. Sve je moralo biti ~isto, bez senke, nenatruweno. Po hap{ewu, Puri se neo~ekivano brzo pru`ila prilika da se izvu~e iz logora. Jednog dana je u sam logor do{la izvesna gospo|a Dumbovi} (ili mo`da Bumbovi}) Karlu Ungaru, ~oveku koji je vedrio i obla~io (folksdoj~eru ina~e), i posredovala da Slavoqub bude pu{ten iz logora. Ta gospo|a bila je majka jednog na{eg druga iz odeqewa (visokog, bubuqi~avog momka), a supruga in`ewera koji je podigao zidanu ogradu oko logora. Stvar oko Purinog pu{tawa iz logora (u svemu se vi{e nego jasno razaznaje ruka ~ika Aleksina) bila je skoro gotova, ali sve to - po Purinom mi{qewu - nije bilo ni ~isto, ni bez senke ni nenatruweno. On - na~elno - nije imao ni{ta protiv toga da ga puste iz logora, ali wegov uslov je bio (to zvu~i gotovo neverovatno) da s wim zajedno budu pu{teni na slobodu i svi ostali wegovi pohap{eni drugovi (Tanaskovi} Radivoje-Raka, sedamnaesto27

godi{wak, u~enik VI razreda, Alijevi} Ja{ar, dvadesetogodi{wak, radnik, i Mili} @ivojin, @ika-]ule, osamnaest godina, tako|e gimnazijalac). Sasvim sam lepo mogao razumeti koliko je ovakvo Slavoqubovo pona{awe moglo raspametiti gestapovca Ungara, ali jo{ lak{e sam razumeo Slavoqubovo dr`awe. Da on iza|e iz logora, `iv, na slobodu a da tamo ostanu wegovi drugovi - ne, to se nije moglo zamisliti. U to vreme on je imao jedva {esnaest godina. Nemci su - ~iste}i logor - pre no {to }e Ni{ zauvek napustiti po~eli da odvode, grupu po grupu zato~enika, na Bubaw gde su tokom okupacije vr{ena masovna streqawa. U jednoj od tih grupa na{ao se i Ja{ar (na Raku jo{ nije do{ao red). Iako mlad, ve} je bio o`ewen i ~ak otac dvoje dece. Prozvan, a znaju}i kud ga vode, taj Purin stariji drug je - zaplakao. Bio je u godinama kad srce, zdravo i puno `ivota, sna`no bije i u kojima je smrt jedno krajwe neprirodno stawe. Sigurno se setio svojih roditeqa, neke svoje Aj{e i male dece, te su mu suze nakvasile lice. Slavoqub je takvo pona{awe procenio kao nedopustivo slabi}stvo, nedostojno borca, i o{tro ga je ukorio pred celom grupom. Puno puta smo Pura i ja razgovarali o tom doga|aju i nikad mu nisam dao za pravo. Dugo je bio tvrd i nepopustqiv: pred klasnim i nacionalnim neprijateqem ne sme se kukati. Me|utim, posle mnogo godina raspravqawa popustio je jer je shvatio da su te suze u prvom redu bile na~in na koji je ovaj mlad ~ovek iskazivao po{tovawe `ivotu. Nije prirodno da neko nasilno umre sa dvadeset godina, a neprirodan je i sam `ivot u kojem je to mogu}no. Ubrzo je Slavoqub Ivanovi} transportovan sa Mili} @ivojinom u logor na Bawici, dok je Raka ostao u Ni{kom logoru gde je, sa posledwom grupom logora{a streqan 14. septembra 1944, ta~no na mesec dana pred oslobo|ewe grada. Nije mu se posre}ilo da se vrati u oslobo|eni Ni{ ni sa jednim od uhap{enih drugova, pa ni sa onima koji nisu pohap{eni. Bil, tako|e gimnazijalac nekada{we I mu{ke gimnazije poginuo je kod Zvornika januara 1945, a @ika-Tinta 1944. kod Sokobawe. U Purinoj kwizi Pred zidom, prvoj i jedinoj koju je objavio, detaqno je ispri~ana pri~a o Ni{kom logoru i Bawici. Ali u woj nema jedne posebne pri~e koja je za wega morala predstavqati posebnu `alost i koju mi on sam nikad nije ispri~ao. Wu mi je saop{tio jedan drugi logora{ sa Bawice ~ije sam ime, na`alost, zaboravio. Budu}i da je Raka ostao u Ni{kom logoru, @ivojin Mili} bio je sada jedina Purina `iva veza sa nekada{wom grupom drugova. Me|utim i @iki se pribli`avala nesre}a krupnim koracima. Onih posledwih dana pred oslobo|ewe Beograda, Nemci su dovezli u logor nekoliko kamiona u koje su po~eli da ukrcavaju logora{e. Me|u wima je bio i @ika-]ule. 28

PROZA NA PRUGE Za razliku od Ni{kog logora gde je pristajao da iza|e na slobodu pod uslovom da i ostali wegov drugovi budu pu{teni, sad je tra`io, zahtevao, molio, prekliwao da i on krene transportom za Nema~ku zajedno sa posledwim drugom iz ve} nepostoje}e grupe. Glasno je ridao {to mu se to onemugu}avalo i gotovo se tukao s nema~kim vojnicima koji su mu pre~ili taj odsudni korak. Mora da je ovo razdvajawe razdvajawe od posledweg ratnog druga - do`ivqavao kao bolnu osudu na `ivot. Bio je krajwe dosledan u svojim na~elima, tvrd i gotovo nepopustqiv. Ono {to je sa Rakom i drugovima shvatio da }e im biti program za budu}nost, ono {to se neminovno mora ostvariti da bi `ivot zadobio istinski smisao (iskorewivawe siroma{tva, istinsko i iskreno prijateqstvo me|u qudima) zadr`ao je u neizmewenom vidu sve do vlastite smrti. Nekima se to moglo ~initi kao fanati~an dogmatizam. Preovla|uje uverewe da se `ivotu treba prilago|avati, da su prave istine one koje `ivot nametne a da istrajavawe na onome {to `ivot ne prihvata li~i na ludost. Ali Pura je znao i ovo: ne{to {to `ivot ne prihvata danas, prihvati}e - pod izmewenim uslovima mo`da sutra ili ~ak u neko neodre|eno budu}e vreme. Onaj koji je prite`alac izvesne socijalne ideje mora na to da ra~una. A Purina ideja o budu}nosti sveta imala je i jednu veoma li~nu boju. Ona je bila zajedni~ka tvorevina ili, ako ho}ete, zajedni~ki san jedne grupe mladih qudi od kojih su svi, na samom osvitu `ivota, bili pobijeni. Trebalo mi je vremena da shvatim da je wegova ideja pripadala krugu neodstupnih ideja. S wom ili oko we se nije moglo poga|ati. Ona je zauvek morala ostati ista, jer je bila ideja-amanet. Se}am se jedne kratke Purine prepirke sa wegovom suprugom Jelkom koja je ina~e bila qudski proverena u svakom pogledu. Ali, `ena kao `ena, od Pure kao da je tra`ila da malo popustqivije gleda na `ivot i da mu prizna snagu koja je nesporna i, ako se nehajno zaobilazi, opasna. Najzad, wegov tvrd stav - nagovestila je - ne izgleda, i to upravo elementom nepopustqivosti, previ{e pametan. Realizam tog tipa Puru nikada nije bio u stawu da impresionira. @ivot donese pone{to lepoga, mnogo vi{e svakojakih gadosti - nije potrebna velika pamet da se to spozna. Zato ako ho}e{ da na `ivot uti~e{ u pozitivnim smislu, mo`e{ to uraditi jedino ako na wega atakuje{ s nekoliko osnovnih ideja s kojima nikad i ni pod kojim uslovima ne}e{ praviti kompromise koje ina~e u svemu drugome svakodnevno ~ini{. Mora postojati ne{to nepromenqivo, ne{to {to }e uvek biti jednako sebi i ostati takvo kakvo jeste ako i sve drugo omane. - Ah! - oglasila se Jelka sa svojom kriti~kom opaskom. Slavoqub je mirno prokomentarisao to superiorno "ah": - Vi pametni - pametujte, a nas budale ostavite da na miru budalujemo. 29

Ali vratimo se hronolo{kom redu doga|awa. Po{to se, oslobo|en iz logora, vratio u Ni{, u~enik I mu{ke gimnazije, odmah se ukqu~io u svakodnevni `ivot bombardovawem te{ko o{te}enog grada. Formirane su radne omladinske ~ete koje su po gradu popravqale ono {to se moglo popraviti. Pamtim da smo zatrpavali kratere od avionskih bombi. Posao nam nije te{ko padao. Nismo ga ose}ali kao kuluk. Uostalom, sami smo se prijavqivali, malo je omladine ostalo neobuhva}eno ovim i sli~nim radnim akcijama. U podne se rad okon~avao, a mi smo, s lopatama preko ramena, u stroju, kora~ali ka menzi kod Spomenika oslobodiocima (hotel ,,Kasina") gde smo za obrok dobijali ger{lu, kupus, pasuq ili {ta se ve} na{lo. Mogao sam, naravno, ru~ati i kod ku}e sli~an obrok, ali radije sam sa drugovima jeo ru~ak koji sam zaslu`io. Pura je neki put bio s nama, s lopatom, ali ne stalno; imao je on i drugih poslova. Jednom prilikom, ba{ nekako u vreme na{eg ru~ka (ger{le ili kupusa), Pura se nekim poslom uspeo u trospratnu zgradu, uz samu Sinagogu, u kojoj je bio omladinski komitet. On je ina~e svugde bio rado vi|en, pun vedrine i `ivahnosti. Elem, kad je u{ao u Komitet zatekao je tamo grupu omladinskih rukovodilaca koji su se ~astili pr`enim debrecinama; sva prostorija mirisala je za gladan stomak izazovnim mirisima. Odmah su sko~ili i ponudili ga da sedne za sto i da se prihvati ukusnih kobasica. U logorima - i jednom i drugom - sva postoje}a hrana bila je bratski deqena, a ovde su se, tako re}i od prve, stvarali neki druk~iji obi~aji, u svemu protivni onome {to je on shvatao kao jednakost i pravednost, taj temeq temeqa o~ekivane budu}nosti. To je bilo nedopustivo, neprihvatqivo, izvan pameti, za svaku osudu. Odbiv{i da sedne za wihov sto, `u~no im se usprotivio upozoriv{i ih da je to {to oni ~ine pelcer iz jednog drugog ideolo{kog arsenala. Zna se u kom i kakvom svetu jedni jedu ger{lu, a drugi se preoptere}uju debrecinama i drugim delikatesima. Nikako mi ne bi izgledalo ~udno da im je uz debrecine sru~io i kakvu psovku kao prilog. Ti tada{wi omladinski rukovodioci, debrecineri, mirno su, bez reakcije, otrpeli Purinu vakelu, ugodno im nije moglo biti, ali su mu to i te kako zapamtili. Wihovo pravo vreme tek je dolazilo. Mnogo godina kasnije, Slavoqub mi je rekao: - Jo{ onda su nam pripremali put za Goli otok. ^ini se da u `ivotu figuriraju dve vrste istina. Jedna je ona koju nam same `ivotne prilike name}u i koje su jasno vidqive kao zakrpa na odelu. Prosto prati{ tragove te istine, hoda{ wihovim smerom i, eto, to je tvoj `ivot. Nema{ potrebe da sam o wima rasu|uje{, one donose odluke za tebe i ako ih u svemu sledi{ ne mora{ 30

PROZA NA PRUGE r|avo da pro|e{. Bitno je da im se previ{e ne suprotstavqa{, a najunosnije je ako im se uop{te ne suprotstavqa{. Kao dan je jasno da debrecine za sve, u onim siroma{kim posleratnim prilikama, nije bilo niti je moglo biti, a ipak izvesna koli~ina je tu. Za sve nedovoqno. I {ta sad? La`ne jednakosti radi ne}e{ vaqda baciti taj tako primamqiv zalogaj. To bi bila ludost. I sad, kad su ve} debrecine tu... Druga istina je istina principa a ne pragme. Nema debrecina za sve, to je istina, ali iz te istine ne proizilazi s nu`no{}u zakqu~ak da rukovode}i omladinci treba te debrecine (jer ih je malo) da smeste u vlastiti stomak. Postoji i drugi na~in, na~in koji sre}no zadovoqava i princip i pragmu. Sasvim je izvodqivo da se ta mala koli~ina kobasica isecka na milimetarske komade, pa da se taj sitne` stavi u kazan sa ger{lom (ili {ta se ve} tog dana kuvalo) i da svako dobije po mrvicu. To nikoga ne}e u~initi posebno sre}nim, ali bi bilo zapam}eno da se o svima vodi ra~una. U tome je smisao jedne odista velike ideje. Me|utim, izvesni su se ve} odmah posle rata s neumoqivo{}u opredelili za debrecine (za sebe) a protiv temeqnog principa, te je tako taj na{ socijalisti~ki karavan, po pesku nema{tine, krenuo u svetlu budu}nost, a u svetloj budu}nosti, razume se, bi}e i od ptice mleka dovoqno za sve. Samo treba ispoqiti mal~ice strpqewa. Da bi ovo o ~emu kazujem bilo uverqivije, ispri~a}u jo{ jednu pri~u koja }e ovu misao u~initi jasnijom. ^im je uspostavqen `elezni~ki saobra}aj Beograd-Ni{, po~eli su s onih strana, sa Sremskog fronta, da pristi`u rawenici. Mnogo wih i sa svakojakim povredama. Gradska bolnica ih je bila puna i prepuna, a u woj ni~ega, ni zavoja ni hrane, pa je apelovano na gra|anstvo da bolnici pomogne. Jedna grupa omladinaca rastr~ala se po gradu da od gra|ana, tako|e veoma osiroma{enih, prikupqa za bolnicu ono {to se moglo prikupiti. U toj akciji u~estvovali smo Slavoqub i ja. Obilazili smo ku}e oko tzv. Bedema. U ono vreme to je bila krajwa periferija, a na periferiji nikad nije cvetalo obiqe. Me|utim, gra|ani su se odazivali i davali nam islu`ene ali ~iste ~ar{ave koji su, ise~eni na komade, mogli poslu`iti (i poslu`ili su) kao zavoji. Dobijali smo ne{to i od hrane, naj~e{}e koju koricu hleba, a mi smo, kao vaspitani de~aci, zahvaqivali i na najmawem daru. I dogodilo se ~udo. U jednoj ku}i rawenici su bili darivani jednim gotovo do presipawa ~orbalukom sa ~varcima. Trgli smo se od ushi}ewa. ^varci! (Jo{ ih i sada vidim u wihovoj neponovqivoj slikovitosti.) Otkad ih nismo okusili! Pura i ja seli smo na Bedem da se malo odmorimo, a izme|u nas, osim belih krpa i ne{to praznog posu|a (bolnica je oskudevala i u posu|u), ~orbaluk sa ~varcima. Ne 31

razgovaramo. Kao da bi sam razgovor na tu temu bio povreda ne~ega {to mora ostati nepovredivo. Taman posla da jedemo te ~varke namewene rawenicima, ali ja sam (priznajem) po`eleo jedan ~varak, samo jedan. Sli~na `eqa se mo`da javila i u Puri, pogotovo posle wegovog li{avawa u dva logora. Ali izre}i samu tu misao bilo je nemoralno. Samu misao, a kamoli pretvoriti je u ~in. Nezamislivo. Ot}utali smo na{u `equ za ~varcima i, bez ijednog komada mawka, predali ih onima kojima su i bili nameweni. Mnogo, mnogo kasnije ~itali smo poznatu Isakovi}evu pri~u u kojoj je opisano sli~no isku{ewe. Sa ka{ikom kajmaka. To socijalisti~ki debrecineri nikad nisu razumeli niti su se trudili da shvate dubinu velike istine li{avawa za druge. Portret mog {kolskog druga i prijateqa Slavoquba Ivanovi}a-Pure ne bi bio potpun, pa ni ta~an, ako bi se pomislilo da je on sav bio mladi} od ideje, mladi} koji je neprekidno kor~aginovao. Istina, to je bilo u wemu ono glavno, nose}e i odre|uju}e, ali, mlad i pun `ivota, umeo je on da se i te kako {aqaka i zevze~i. Postojala je jedna na{a grupa, grupa mladih qudi, poimence Predrag Cveti~anin-Pepi (kasnije bibliotekar i upravnik Narodne biblioteke), Dimitrije Stojiqkovi}-Manola (ginekolog), Milan Zdravkovi}-Lane (o~ni lekar), @ika Milenkovi} (glumac) i autor ovih redova (profesor). Bili smo gotovo nerazdvojni. U pogledu zevzekluka naro~ito su se izdvajali Pura i @ika. Umeli su da budu i dosadni. Naro~ito @ika. U po~etku @ika je nosio po~asni nadimak Komsomolac, a kasnije je to preimenovano u Stenica. Kao da se svima na vrat popeo svojim nasrtqivim humorom. Pura ga je u tom pogledu sledio ne na prevelikom rastojawu. To je wih dvojicu nekako naro~ito zbli`avalo. Dobro se se}am ove zgode. U nekoj ulici Pura i @ika nabasaju na ru~na kolica koje je neko Cigan~e ostavilo za trenutak bez ~uvara. A tu je bio prisutan i miroqubivi Pepi. Dogovor o~ima i ova dva pajta{a, uz ne`nu prisilu, natovare Pepija u kolica, pa zbrzaju najbr`im trkom preko uli~ne kaldrme. Kolica mala, bez kanata, put xombav, te Pepi, kako kolica nalete na koji pokrupniji kamen, odsko~i kao lopta a nema za {ta da se pridr`i. - [ta to radite protestuje dok mu zadwica federira po tvrdom drvetu - vi ste ludi, ne, vi niste normalni, stanite, istre{}ete me, ej, ludaci. - Najzad, jer su se i sami zamorili, ostavqaju ru~na kolica nasred ulice i strugnu tobo`e upla{eni Pepijevim gnevom. ^inilo se da }e @ikino i Purino prijateqstvo trajati ve~no. Me|utim, ono se razvrglo u jednom jedinom trenutku. Po{to se Pura vratio sa Golog otoka, susreo je @iku u tramvaju. Silno mu se obradovao, ali kad je saznao da je @ika ve} {est meseci u Beogradu i 32

PROZA NA PRUGE da za to vreme nije na{ao za shodno da poseti i vidi svog starog prijateqa, ne{to je puklo u wemu i ponovo je proradio wegov eti~ki rigorizam: prijateqi tako ne postupaju - i vi{e ga nikada nije ni video ni sreo. Do smrti. Ali, kad god bi se neko od nas prisetio @ike Komsomolca, Pura bi sa setom rekao: - Lepo smo `iveli. - I `alio {to se s qudima de{avaju ovakve stvari. Nave{}u jo{ jednu pojedinost za ono {to je u de~aku Slavoqubu bilo bo~no (tj. sporedno) od onog osnovnog i odre|uju}eg. Da je bio hrabar, vrlo hrabar, znali smo svi (kwiga Pred zidom, autobiografska u najsitnijim pojedinostima, daje o tome mnogo primera), ali biti hrabar pred klasnim i nacionalnim neprijateqem jedna je stvar, a ne{to sasvim drugo biti hrabar pred lepim devoj~urcima. Zateklo se tu nas nekoliko drugara kad je Pura izrekao slede}u re~enicu: Gledajte {ta }u sada da uradim. - Upravo je prolazila ulicom jedna plavu{a (neka joj i ime bude spomenuto: dundasta Ruskiwica Irena Tim~enko), u~enica iz na{e generacije. Pura pri|e devojci, te je cmoknu u jedan pa u drugi obraz. Nekako posle Slavoqubove smrti, sretnem ja jednog na{eg gimnazijskog druga, a on mi o wemu pri~a ovo: - To je bilo u vreme kad smo nastavu poha|ali u kafani, "Strahiwi} Ban". Okupio Pura jednu grupu iz odeqewa, pa nas ovako sabrane pita: - Je li, drugari, recite mi, ali po{teno, jeste li videli golu `ensku? a mi, jadni, odre~no vrtimo glavom. 'A voleli biste?' - ispituje on daqe. 'Ko ne bi voleo da gleda gole `enske. Nema takvog'. I povede on nas na jedno mesto. E, tu na tom mestu bila je jedna rupica. Zvirnu on kroz tu rupicu da vidi radi li se tamo neka radwa, pa po{to je utvrdio da se radi, propu{tao je jednog za drugim do rupice, a mi se obre|ujemo, malo gleda{ pa te po`uruju}i smene, pa opet stane{ u kru`ni red. To je bilo na{e prvo, tako re}i prethodno gubqewe nevinosti. ^im se vratio sa Bawice u Ni{, Pura je odmah po~eo da organizuje kojekakve priredbe i priredbice s politi~kim govorancijama u duhu novog vremena. A prilika za te priredbe i priredbice koliko voli{, jer su u vreme posle oslobo|ewa sve kafane bile rekvirirane da bi se narod spasio po{asti alkohola, {ta li. Takve fe{te prire|ivane su gotovo svakodnevno. Malo priredba (par partizanskih recitacija, poneka pesma uz ra{timovanu gitaru) a posle - to se znalo - igranka. Prvo je moralo da se otrpi da bi se do~ekalo glavno, tj. ovo drugo. Devoj~uraka tu{ta i tma. Pristajale su uz svaku politiku, ali - uz igranku. U na{em omladinskom posedu dr`ali smo kafanu "Zlatibor" preko puta "Vo`dove" {kole, a gore, prema bolnici, Vlajkovu kafanu "Reqa Krilatica", ba{ na mestu dana{we apoteke "]ele-kula", u koju se ulazilo preko tri kamena stepenika. Tamo smo napravili ne{to 33

kao binu, i svake ve~eri vrilo je kao u ko{nici. U svetlu budu}nost ulazili smo tancuju}i. Pura je i sam u~estvovao u kulturno-umetni~kim programima, dodu{e ne u kafani "Reqa Krilatica" (ili se ja toga ne se}am) ve} na mnogo vi{em nivou, u Narodnom pozori{tu, gde se okupqala novostvorena krema tek isklijalog socijalisti~kog dru{tva. Imao je jedno lepo odelo od braon {ajaka. Kad god pomislim na wega iz tog perioda, vidim ga u tom odelu: pantalone pumparice koje mu sakrivaju cipele ("deca rastu") a umesto sakoa ne{to kao jakna koju je i preko zime nosio. I uz to odelo obavezan, neobi~no duga~ak crveni {al. ^ak i kad ga dva puta omota oko vrata, krajevi mu jo{ uvek padaju ispod bedara. Bio je odli~an recitator. Najradije je govorio stihove Vladimira Majkovskog, osobito one o Lewinu. Posedovao je vrlo visoku samosvest. Kao da ga ni{ta nije moglo zbuniti, izbaciti iz koloseka, upla{iti. Dolazi na sredinu scene. Kao da je na {kolskoj priredbi a ne u pozori{tu. Sala prepuna, u}utala se, ~eka da ~uje {ta }e to ovaj omladinac izgovoriti. Slavoqub se malo raskora~i, napravi onim {alom jo{ jedan omot oko vrata pa po~ne. Kad god recituje o Lewinu, on kao da se puni neverovatnom snagom; kako dramatika stihova raste, wegovi prsti se savijaju u pesnicu i wome prete}i ma{e kad izgovora poznate stepenaste stihove: Lewin je `iveo Lewin je `iv I `iv }e Lewin biti. Kao recitator, veoma se dopadao publici. Uvek je bio ispra}en gromoglasnim aplauzom. A on se samo okrene i ode sa scene. Niti bi se - teatarskog protokola radi - poklonio publici kad stupi na scenu a jo{ mawe kad je napusti. Takvi (to uzgred dodajem) ne prolaze u `ivotu dobro. U to vreme (tekla je 1945. godina) izvr{ena je ekshumacija le{eva posledwe grupe streqanih na Crvenom krstu, ispred zida sa spoqne strane logora, kraj same kapije, me|u kojima je bio i Tanaskovi} Raka. Puno sveta, rodbina postreqanih ali i drugi du` rova na kojem je radilo nekoliko radnika. Tu su Rakina majka i Slavoqub. ^ini se kao da sa svakim udarom pijuka ili a{ova u zemqu uzbu|ewe me|u prisutnima raste. I, naravno, u jednom trenutku doga|a se ono {to se i moralo dogoditi: pojavquje se prvo Rakina {taka a potom wegova gotovo negroidno grgurava kosa. Nisam upamtio kako je na to reagovala majka. Bi}e da sam to se}awe namerno potisnuo; nije ni najmawe te{ko zamisliti ose}awe maj~inskog srca. Ali zauvek sam zapamtio kako se Pura poneo kad je ugledao lice svog 34

PROZA NA PRUGE najboqeg druga, druga za sva vremena. Nekako se uko~io, nepokretan. I kao da je `eleo da ostane u tom katalepti~nom stawu. Suze su mu klizile niz lice, jedna za drugom, nezaustavqive. Nije mi, naravno, bila prvina da vidim ~oveka koji pla~e, ali nikad, ni dotad a ni kasnije, nisam video tako krupne suze ni takav `estok bol u potpunoj nepokretnosti. Tu muku, taj bol bez jecaja nije bilo mogu}no ni zaustaviti ni ubla`iti. Na tako qudski prisno, tako odano i tako bezrezervno prijateqstvo kao izme|u ova dva druga, duhovno zakletih jednoj ideji, nikad i nigde vi{e u `ivotu nisam nai{ao. Pura je uvek u Raki, ~ak i mnogo kasnije kao zreo ~ovek, video nekoga ko je znao odgovore na sva velika pitawa `ivota. Bez wega, on je ostao nekako zauvek kao napu{ten i osamqen. Nije mi te{ko pretpostaviti - a bi}e da u toj pretpostavci ima dosta istine - da je u Puri bilo nekog izazova da sve {to se u `ivotu doga|a verifikuje sa stanovi{ta najvi{ih zahteva. Ima takvih izazova s kojima se ~ovek ra|a i ide s wima kroz `ivot, nezavisno od toga da li te izazove `ivot prihvata ili ih odbacuje. Kod mlakih priroda, posle nekoliko neuspelih poku{aja, ~ovek se povu~e iz areala svojih prvobitnih o~ekivawa i pristane na ono {to ne pru`a otpor. Ali kod `estokih priroda koje se ratoborno unervoze kad ne{to {to treba da bude omane ili izostane, neuspesi su ne{to privremeno; kad se energi~no zamahne, otpor kao da popu{ta i stvari kre}u pozitivnim tokom. Ne sumwa se u krajwi ishod. Takva je bila generacija kojoj su pripadali Slavoqub i Raka sa ostalim drugovima. Najlep{e {to ~ovek mo`e da u~ini jeste da se potro{i u borbi za druge, za ono o ~emu se sawa. Neverovatan je potencijal stvarala~ki, borbeni, duhovni le`ao u toj generaciji koja je htela da svet osovi na noge, da mu pru`i samosvest i da ga li{i svakodnevne bede. U stvarima revolucionarnih promena znawa imaju malu ulogu; ogromnu ulogu u wima igra vera. Velika, beskona~na vera, vera koja uznosi, koja neki put ostvaruje nemogu}e. Pura je u sebi odr`avao i vlastitu veru u budu}nost sveta, ali i veru wegovih izginulih drugova. Wu nije imao ko drugi da ~uva do on, i on je to ~inio najboqe {to je mogao. Ve} 1945. on pi{e jedan duga~ak dopis partijskom komitetu; davno je bilo i vremenom sam zaboravio wegov sadr`aj, ali pamtim da je posredi bilo izvesno nezadovoqstvo izra`eno vi{e nego jasnim negodovawem. Se}am se i kako je me|u ni{kim omladincima prostrujala ta vest. Ono {to je malo ko smeo i da pomisli, Slavoqub je ~inio. I nije smatrao da je to - upozoravawe vlasti na ne{to {to ne sme da se doga|a - ne{to posebno i izuzetno. Verovao je da se jedino tako, punom otvoreno{}u, mo`e i mora komunicirati s onima u ~ijim je rukama odgovornost. Sigurno mu nije padalo na pamet da bi to mogao 35

biti i najbr`i na~in da sebe upropasti. Bilo je previ{e rano da bi ga zbog toga sna{la neka ozbiqnija nevoqa, jo{ uvek je trajala romanti~na euforija zbog tek osvojene vlasti, ali i to mu je - kao i ono s debrecinama - bilo ~vrsto upam}eno. Uza sve to o ~emu pripovedam, Slavoqub Ivanovi} je, kao i svi mi drugi, nastavqao sa gimnazijskim {kolovawem. Bio je odli~an |ak. Dodu{e, bilo je i drugih odlika{a, ali dok su oni bili do nosa zagwureni u {kolske kwige koje su im oduzimale gotovo sve slobodno vreme, ili bar najve}i deo tog vremena Puri je to i{lo nekako samo od sebe; ~inilo se - a tako je i bilo - da je on do uspeha u {koli dolazio ne toliko bubawem koliko pa`qivim slu{awem na ~asu. Uostalom, celog bo`jeg dana on se negde vrteo i za uxbenike nije mu preostajalo previ{e vremena. A imao je, bogme, i literarnih ambicija, pa je i to pisawe pri~a - tra`ilo komad vremena za sebe. Za vreme okupacije poslao je nekim novinama pri~u i ona je nagra|ena i objavqena. Na neke od nas to je ostavilo sna`an utisak: gotovo klinac a {tampaju mu pri~e. I u {koli je bio poznat po svojim sastavima. Se}am se kako se profesorka Danica (potowa ^emeriki}) odu{evila jednim Purinim zadatkom o sv. Savi. Stoji profesorka kraj katedre, naslonila se levom rukom na ivicu katedre pa ~ita Purin zadatak i, s vremena na vreme, baca pogled u plafon od ushi}ewa koje je obuzima: "... duhovno oplo|en u karejskoj }eliji"... Pa se ponovo vra}a na tekst i naro~ito isti~e re~ oplo|en kao ne{to {to se po lepoti malo sa ~im mo`e da sravni. A mi slu{amo i zevamo kao pa~i}i. Ko nam je kriv {to se i mi nismo setili neke oplodwe pa da i nas ogreje sunce slave. Jednom prilikom svratih kod Pure, a on upravo zavr{io jednu pri~u. Pisao je neverovatno sitnim rukopisom, i kako je to radio kao u~enik, tako je pisao i kasnije sve dok je mogao da dr`i olovku u ruci. Malo smo pro}askali i on je po`eleo da mi pro~ita svoj najnoviji duhovni proizvod. Nisam rekao ne, a i zanimalo me je. U potaji sam i sam imao sli~ne ambicije, bi}e da sam poku{avao da ne{to literarno sro~im, ali je ispadalo neliterarno i neuverqivo. Pro~ita on meni pri~u o nekom profesoru. Mra~an tip. Napoqu sunce, a on pokrio prozore te{kim zavesama pa napravio mrkli mrak. Na koju stranu da krene, sapli}e se o stvari i, uop{te, `ivi kao neka buqina. - A? - pita Pura po{to je pro~itao svoju najnoviju pri~u. - Pa, eto, napisao si pri~u o nekom ~udaku-profesoru. I ~e{kam nos, nisam ba{ siguran da takvi tipovi postoje. Deluju sasvim uvrnuto - Ta~no. Uvrnuto. To je pri~a o metafizi~aru. Wegovo profesorstvo - mudruje moj drugar - to je samo pojavni oblik stvari. Nisam ba{ siguran da to najboqe razumem, naro~ito, 'pojavni oblik stvari', pa za svaki slu~aj jo{ malo po~e{em nos.

36

PROZA NA PRUGE To je mogla biti 1946. godina; dve godine kasnije, tj. 1948, Pura je ve} student tehnolo{kog fakulteta. Ponovo su po~ele vrtoglavo da se doga|aju neobi~ne i koliko do ju~e neverovatne stvari. Tih dana, u op{tem politi~kom kome{awu, odr`an je sastanak studenata Beogradskog univerziteta na Pravnom fakultetu; amfiteatar prepun, politi~ke strasti uzavrele, mi{qewa razli~ita, a Argusove o~i policije budno motre {ta ko govori i kakve stavove zauzima. Nije bio mali broj naivaca koji su o komunizmu - ma on bio i titovski imali mi{qewe kao o prostoru demokratije, makar ona bila ograni~ena samo na ~lanove Partije. Svojoj Partiji si, kao ro|enoj majci, mogao sve re}i, zar ne? Dodu{e, nisu ba{ svi bili nerazumno naivni. Uzdr`ao se Slavoqub za neko vreme od svake javno izgovorene re~i, a ~ini se da je uz sebe ve} pre tog sastanka imao grupu jednomi{qenika. Po zavr{enom sastanku studenata Beogradskog univerziteta, on je sastavio pismo Informacionom birou koje je, osim wega, potpisala jedna grupa studenata i ono je - preko ata{ea za {tampu Bugarske ambasade - prosle|eno adresatu. "Prinu|eni smo da vam se obratimo na ovaj na~in" - glasi po~etna re~enica pisma - "jer nemamo mogu}nosti da u na{im partijskim organizacijama izrazimo svoju solidarnost s Rezolucijom Informbiroa. Ve}i deo partijskih ~lanova, nalaze}i se u te{kom polo`aju ili boje}i se iskqu~ewa iz Partije, ne usu|uje se da izrazi svoje mi{qewe". Pismo je, pod datumom 17. jul 1948., objavqeno ve} 1. septembra u onda poznatim IB-novinama Za trajan mir, za narodnu demokratiju. Redakcija nije objavila imena potpisnika, uverena da bi ih Rankovi} iz onih stopa strpao u zatvor. Me|utim, Slavoqub je ra~unao i na mogu}nost da imena potpisinika budu objavqena, pa je bio spreman da se sa grupom jednomi{qenika povu~e u potpunu ilegalnost. Kwi`evnik V. ^. bio je anga`ovan da slu{a Radio-Budimpe{tu, te da ih odmah obavesti ako pismo preko radija bude pro~itano kako bi mogli da izbegnu susret sa policijom. Samo pet minuta po{to je pismo emitovano, V. ^. je javio Puri, ali ni na radiju imena potpisnika nisu objavqena. Mo`e se zamisliti koliko je DB bila zainteresovana da otkrije autora ili autore pisma. U tom pogledu vr{ene su opse`ne istrage koje su se nastavile i na Golom otoku (gde se vrlo brzo na{ao i Slavoqub Ivanovi}), ali on je ostao potpuno izvan, jer je policija, sasvim u skladu sa birokratskim obrascem, smatrala da va`ne stvari (a to pismo je nesumwivo bilo va`na stvar) rade va`ni qudi, a studenti, koji su tek prvu godinu zavr{ili, svakako ne spadaju u tu kategoriju. Policijska istraga, nimalo ne`na, ni do ~ega nije dovela,

37

iako je tu moralo biti silnog batinawa. Qudi koji ni{ta ne znaju ni{ta ne mogu ni da ka`u. Va`no pravilo u svakom ilegalnom radu. Ne `elim da komentari{em pismo napisano sasvim u duhu onog vremena, jer mi je ciq da govorim o Slavoqubu Ivanovi}u. Polaze}i od ideje o novom dru{tvu, zasnovanom na vlastitim snovima i zami{qawima, mojih i wegovih mrtvih drugova, wemu nije bilo naro~ito te{ko da utvrdi da u stvarnosti od tih snova nema gotovo ni~ega, pa, prema tome, ako kritika na to stawe stvari dolazi sa strane, a pogotovo iz zemqe Sovjeta, ona se i te kako mora uzeti u obzir. Ako s jedne strane stvari ne stoje kako treba (a to je jugoslovenska strana), onda su, vaqda, te iste stvari s one druge strane (sovjetske) u redu. Ne znam koliko imam prava da tu ideju pripi{em Puri, ali je on tako nekako ipak morao da razmi{qa. Nije mogao ni pretpostaviti da su se obe te strane razlikovale (ali to je moje vi|ewe stvari) po stilu naopakosti i pravcima pogre{nih usmerewa. ^ini se da san, kad se upregne u politi~ka kola, nikad ne mo`e ostati u svojoj prvobitnoj ~istoti, jer politika ne hoda korakom balerine ve} naj~e{}e te{kim nogostupom kao u Mocartovoj operi. Mnogo puta sam o tim i drugim pitawima razgovarao sa Slavoqubom kad god bih do{ao u Beograd i u tim razgovorima vi{e nego ~esto zaticale su nas blede beogradske zore. Cele bogovetne no}i ispijali smo kafe, jednu za drugom, i trovali se duvanom. Na{e me|usobno poverewe bilo je bezgrani~no i nikad nije bilo dovedeno u pitawe uprkos tome {to se neke razlike u mi{qewu nikad nisu potrle usagla{eno{}u. Kao dvadesetogodi{wi mladi}, na Golom otoku proveo je punih {est godina, tri plus tri sa slobodom izme|u od jedva nedeqe dana. Jer, ~im je, posle prve ture od tri godine pu{ten sa tog |avoqeg ostrva, svojim drugovima, s kojima je za ono nekoliko dana mogao biti u kontaktu, sugerisao je da se rasturaju i da ne preduzimaju nikakve aktivnosti. To je moglo biti shva}eno na dvojak na~in: ili da te aktivnosti jednostavno nemaju smisla (kao da je revidirao svoj stav) ili se time prikrivala - policija je verovala u ovu varijantu paklena namera da se sa~uvaju antibrozovski kadrovi. Vra}en je na jo{ jedno trogodi{we robijawe. Povratnici na Goli otok nisu se prosto vra}ali u redove iz kojih su bili privremeno otpu{teni. Ne, oni su pripadali tzv. dvomotorskom stroju, a to je zna~ilo da im je pripisana politi~ka nepopravqivost. Oni su, naravno, trpeli sve ono {to i drugi, ali, gledano iz perspektive dvomotoraca, to svakodnevno, to {to je va`ilo za sve bilo je gotovo materijalno i du{evno blagostawe. Dvomotorac je bio izop{tenik. Wemu nisu priznavana nikakva prava, 38

PROZA NA PRUGE sem prava na beskrajno poni`ewe. Oni su bili i druk~ije odeveni. Crne, kratke pantalone, crna ko{uqa - to su bili fa{isti u redovima Golooto~ana. Za wih niko nije odgovarao. Svak od Golooto~ana mogao je da im priredi zlo kakvog je samo mogao da se priseti. Ulizice i odvratwaci svakako su, dopunskim maltretirawem dvomotoraca, nastojali da istaknu da su ih slavna Kompartija i drug Tito, posle magle koja im je otrovala pamet, izveli na pravi put. Svak je smeo da dvomotorca i{aketa, popquje, udari nogom ako mu se ba{ to prohtelo. Oni su bili neprekidno pod bojkotom. Ni ~asa opu{tawa. Odvojeni od svih, parije, gubavci. Razoriti u wima sve qudsko - to je bio san ovla{}enika slu`be DB. Nije potrebno ~ak ni nagovestiti kako se, u tom polo`aju, mogao ose}ati jedan (sad ve}) dvadesettrogodi{wi mladi}. Politi~ke protivnosti izme|u jednog titoiste i prista{e starog re`ima lak{e su se mogle prevazi}i nekim kompromisom, a tako je i bivalo. Me|utim, protivnosti izme|u dva krila komunisti~ke doktrine ne samo da nisu mogle biti prevazi|ene nego su rasle do me|usobne nepodno{qivosti. Sve ono {to se doga|alo s qudima na Golom otoku mogle su smisliti samo neopisiva mr`wa i ludilo koji nisu znali za granice. Mnogo kasnije - kad je Goli otok oti{ao u istoriju - organizacija ,,Goli otok za Srbiju" na ~ijem je ~elu bio upravo Slavoqub Ivanovi}-Pura odr`ala je godi{wu skup{tinu u Ni{u. U to vreme to je bilo s po~etka devedesetih - ja sam bio na funkciji predsednika Op{tinskog odbora Demokratske stranke i Pura me je zamolio da se u tom svojstvu obratim skupu. Protivan svakom obliku nasiqa, pogotovo politi~kog, pristao sam, uveren da me to kao demokratu ~ak i obavezuje. Sala Gradskog odbora je bila ispuwena do posledweg mesta. Posle par re~enica formalnog pozdrava skupu, ispri~ao sam pone{to o predsedniku golooto~kog udru`ewa, a zatim pre{ao na ono {to mi se ~inilo da je ovim qudima trebalo svakako re}i. Smisao je bio sadr`an u ovome: ne znam da li }e vas iko ikada rehabilitovati, jo{ mawe znam ho}e li vas za muke koje ste pretrpeli materijalno obe{tetiti. Mo`da to ~ak i nije previ{e va`no. Ali ima jedna stvar koja je odista va`na, a to je da svi oni koji su ~inile zlo~ine na Golom otoku budu izvedeni pred sud. Samo to bi bila prava rehabilitacija i pravo obe{te}ewe. Ta pravda se, na`alost, nikad nije izvr{ila. Huqe koje su smislile i isplanirale Goli otok pro}i }e na ovom svetu neka`weno, a zlikovci ne poznaju pakao savesti. Slavoqub mi je pri~ao mnogo {ta o Golom otoku sve se nadaju}i da }u ja podosta zapamtiti i mo`da pone{to i zapisati. Me|utim, neke stvari mo`e{ pojmiti i pohvatati im konce tek ako ih sam 39

do`ivi{, ako se na|e{ unutar wih, ako si wihov nerazlu~ni deo. Ja nisam imao razloga da u stravi~ne pri~e o Golom otoku ne poverujem. Shvatio sam da je iza svega stajala jedna monstruozna ma{inerija koju pokre}u i inspiri{u ni{ta mawe monstruozni qudi, i{~a{ene psihologije, bolesni umovi. Iza svega kome{ao se najcrwi qudski mrak, qudsko bezobli~je koje se potrudilo da bespogovorno zagospodari qudima i da im nametne ropska merila `ivqewa u kojima je strah bio vazduh a bezna|e jedina izvesna perspektiva. Kad god bi se na{ao pred te{kim izazovima, Slavoqub se branio prko{ewem. To je ~inio u logoru na Crvenom krstu, pred gestapovcem Karlom Ungarom, a tako je nastavio i na Golom otoku pred brozovskim kreaturama. Poznato je kako su qude na Golom otoku (Pura ga je, tepaju}i mu, zvao Goli}) mu~ili ne samo iscrpquju}im radom (to je iskustvo koje je re`im ba{tinio iz nacisti~kih logora smrti) ve} besmislenim radom koji je i daleko gori i ubita~niji od iscrpquju}eg rada. Jer rad, ~ak i veoma te`ak, zadr`ava svoju smislenost ako je usmeren ka ne~emu ~emu se smisao ne mo`e odre}i. Besmislen rad ubija. To je karikatura rada koja psiholo{ki obezli~uje ~oveka. Obesmi{qavawe rada je originalni doprinos brozovskog re`ima istoriji qudskog be{~a{}a. Golooto~ani su ~esto primoravani da te{ko kamewe prenose traga~ima s jednog mesta na drugo, pa onda s tog mesta na po~etno. Smisla u tome, naravno, nema nikavkog sem za naredbodavce: iscrpsti qudsku snagu do wenog samouni{tewa. Ili - va|ewe peska iz mora. Osu|enik u|e u vodu i lopatom zahvata pesak, ali kako se lopata podi`e prema povr{ini vode, peska je na woj sve mawe, te kad se lopata na|e iznad vode na woj ve} nema ni zrna peska. Pura je ne jednom radio ovaj izlu|uju}i posao. Sa obale zadu`eni motriteqi posmatraju {ta osu|enici to rade. Na besmislenim radwama pa`wa popusti i ~ovek vrlo brzo ulazi u neku smetenost od koje ne mo`e da se odbrani. Posle izvesnog vremena i ~isto fizi~ki umor po~iwe da igra znatnu ulogu. Lopata ispada uhap{eniku iz ruke, a on sam klone u vodu koja mu je ispila svu snagu, te po~iwe da se davi. Ali sve dok se to ne dogodi, nema izla`ewa na obalu. Me|utim, ne treba pomi{qati da se davqewe moglo odglumiti. Svak onaj koji bi to poku{ao, kako bi se do~epao spasonosne obale, r|avo bi pro{ao. Zato su - za svaki slu~aj - oni koji bi klonuli bili ostavqani da se nagutaju vode i intervencija bi usledila tek kad bi postalo nesumwivo da je posredi stvarno davqewe. Ako je tu i tamo i moglo biti malo glume, Pura se tim na~inom nikad nije koristio. Uvek sam bio na wega qut zbog te wegove samoubila~ke nepopustqivosti. [ta je time dokazivao? I kome? Jednom prilikom, ve} 40

PROZA NA PRUGE su odavno svi peskari (tako su ih zvali) iza{li iz vode, ~ak je i suton pao, a Pura je uporno "vadio" pesak. Mo`e se zamisliti koliko je bio umoran, kako je svaka }elija u wemu vapila za odmorom, a on je ostajao u vodi sve dok ga stra`ari nisu pozvali da iza|e na obalu. (Ovome dodajem da je va|ewe peska bilo praktikovano ne preko leta, kad je more toplo, ve} u oktobru mesecu kad je more sibirski hladno a osu|enici moraju u wemu da ostanu satima.) Mnogo mi je tih i sli~nih gadosti napri~ao. Neke sam od wih zapamtio, neke zaboravio. O Golom otoku je dosta pisano, i mnogo {ta se od tamo{wih doga|awa zna. Pone{to }e se jo{ otkriti. Ali slika je uglavnom dovr{ena. Mogu se dodavati jo{ koje nijanse, ono {to je od bitne va`nosti ve} je utvr|eno: Goli otok je bio mesto na kojem je sistematski, i po dozvoli najvi{e dr`avne vlasti, negovana nequdskost dostojna pakla. Komunisti u zatvorima predratne Jugoslavije, ako se to uporedi sa wihovim odnosom prema zato~enicima na Golom otoku, bili su gotovo teto{eni. Wihov rodona~elnik, Broz, priznavao je samo sud svoje Partije, ali to je on mirno mogao re}i zato {to je znao da ta fraza po wega ne}e proizvesti ikakvu ozbiqnu posledicu. Mogao je iza}i iz zatvora da se, uz pratwu `andarma, sastane sa svojim komunisti~kim kuririma, a Jevrejin Mo{a podizao je protest do neba, pozivaju}i se na svoje povre|eno qudsko dostojanstvo, jer su mu "bur`oaski mu~iteqi" dodelili prekratke pantalone. Ko zna kako bi se pona{ali da su ih jednom, samo jednom, proveli kroz golooto~ki stroj koji su, uostalom, posle svih zlo~ina nad vlastitim narodom, u svemu zaslu`ili. Neka mi bude dopu{tena jedna digresija. Ako se u dr`avi terora i nasiqa (a FNRJ je nesumwivo bila dr`ava terora) prema politi~kim neistomi{qenicima dopusti pona{awe koje nije ograni~eno ni sa koje strane, onda ono ide dotle da se u zato~eniku ne vidi ~ovek i, vi{e od toga, u wemu ne sme da se vidi ~ovek. Zato~enik je stvor koga kroz nasiqe treba preoblikovati u krpu, u ni{ta, u govno. Komunisti uostalom nikad svoje neistomi{qenike nisu nazivali neistomi{qenicima. Oni su bili neprijateqi. Dr`ati wih u zato~eni{tvu zna~i postaviti ih u takve uslove `ivqewa koji }e im na kraju slomiti duh ili uni{titi telo. Oni moraju u tzv. prevaspitawu (ako pre`ive) pretrpeti tolike promene da za re`im vi{e ne smeju predstavqati ikakvu opasnost. ^ovek obele`en etiketom "neprijateq" obele`en je za ~itav svoj vek. Ru{ewe qudskog dostojanstva i svesti samog zato~enika bilo je ipak samo sredstvo. Pravi ciq je bio da se u korenu satre klica za bilo koji oblik istine i istinitosti. To je ono {to je moralo biti uni{teno. Su`aw je morao pristati da je istina ono {to istra`iteq 41

utvrdi kao istinu. Ni{ta nije definitivno. Nema stvari na svetu koje ba{ moraju imati izgled kakav imaju. Izgled - to je ne{to {to se mo`e mewati po voqi. - S vremena na vreme, izme|u baraka, bio bi pronesen koji mrtvac, pretu~en ili na koji drugi na~in uni{ten da bi s neke litice bio survan u more. To su svi mogli videti. "Ali" - pri~ao mi je Pura - "niko nije video to {to je video. Prenosili su neodre|eno ne{to. Ali ni pomisli da je to bio mrtav ~ovek koji je bio no{en da bi bio hitnut u more. Istina je ono {to ti je dozvoqeno da vidi{ a ne ono {to si stvarno video. Poenta je u tome: na Goli}u niko nije umro od nasiqa. Tvrditi to, ne daj bo`e, zna~ilo bi koristiti najcrwi vid neprijateqske propagande". Kada se poremeti unutra{wi regulator istine, to {to u ~oveku odr`ava kakav-takav balans s merom qudskosti, a pogotovo ako se on u potpunosti pokvari, s ~ovekom je svr{eno. Istina nije vi{e niti mo`e biti ne{to stameno ve} puko privi|ewe koje se iz ~asa u ~as mewa. Kad me|u qudima zavlada strah, tada upravo strah reguli{e {ta se pod istinom ima smatrati. I to ne samo me|u zato~enicima na |avoqem ostrvu ve} i me|u narodom do kojeg su dopirali pulsevi straha {to ih je re`im samovla{}a metodi~no {irio. U toj politi~koj metodologiji filozofi i psihijatri bi mogli mnogo ~ega korisnog da izvuku za wihove nauke. No}ima smo Pura i ja raspravqali ovu temu koja se nije podavala ijednom racionalnom razlogu. Polazili smo od zdrave qudske psihologije koja odbija od sebe svaki oblik patolo{ke mr`we ili patolo{kog nasiqa i upravo zato bilo nam je te{ko da shvatimo dubinu zla koju je titoisti~ka strahovlada bila voqna da, ne dvoume}i se ni ~asa, primeni na svakog koji bi poku{ao da se odupre ustrojenim politi~kim normativima. Kad se izme|u istine i neistine izbri{e svaka granica, i jedno se po~ne zamewivati drugim kao da su to iste stvari, nastupi - za svakog pojedinca - tragi~an trenutak poni{tavawa sveta. ^ovek se odjednom na|e u bezvazdu{nom prostoru. U jednoj stvarnosti u kojoj nema ~vrste tvari ve} samo povesmo magle koja neodre|eno lepr{a i ne poseduje ijedno pouzdano svojstvo na koje se mo`e ra~unati. Jednog dana, u vreme Slavoqubovog boravka na Golom otoku, do{li su u stan Rakine majke, tetka Rade, neki iz DB da bi se malo naokolo raspitivali o Rakinoj pogibiji u logoru na Crvenom krstu. Cuwali su sa svojim pitawima, ~a~kali, postavqali ovakve ili onakve zamke (koliko glupe toliko i besmislene), ne bi li mo`da (zato su i do{li) Puri natovarili i krivicu za Rakinu smrt. Da prowu{e neko izdajstvo, neko cinkarewe protiv Rake, neku iskoristqivu podlost ili ne{to woj nalik. Udba{i su odli~no znali da tu ne samo da nema ni{ta nego i da ne mo`e biti i{ta. Znali su, 42

PROZA NA PRUGE morali su znati kakvo je neraskidivo prijateqstvo vezivalo Puru i Raku. Ali, posao je posao. Istina (ili neistina) je samo upotrebno sredstvo. U tom pogledu nema granica koje se ne smeju pre}i. Tada{wu policiju je krasila apsolutna moralna neosetqivost, apsolutni cinizam koji ni od ~ega ne preza. Pretpostavqam da je ~estitoj tetka Radi bilo potrebno izvesno vreme da shvati kuda to ciqaju ovi titoisti~ki egzekutori, jer je ~estitim qudima, vaspitanim u duhu tradicionalne moralnosti, |avolski te{ko da shvate du{evnu i duhovnu izopa~enost kojom se belo pretvara u crno, istina u neistinu, a qudskost u be{~a{}e. Kad je razumela da ovi nezvani gosti `ele da Slavoqubu natovare na le|a jo{ jedan kamen nevoqa, bez pardona im je pokazala vrata. Naprosto ih je izmar{irala. I ove re`imske slugerawe su se, podvijena repa, povukli. Naravno, mogli su oni i druk~ije. I te kako su mogli. Wih radi ho}u da napravim pretpostavku da su i sami znali koliko je ovaj wihov poku{aj bio ne~astan, pa su se brzo izgubili. Dok je robijao na Goli}u, od Pure nisam imao nikakvih vesti. Zato sam jedan moj boravak u Beogradu iskoristio da svratim u Kraqa Miltuina 7, te da se raspitam o wemu kod wegovih roditeqa. Purine roditeqe nisam zatekao, ali je zato tu bila Slavoqubova supruga Jelka. U dvori{tu, ispred samog ulaza u stan, stajala je nad limenim koritom i prala de~je pelene. Jelku dotad nisam poznavao. Predstavio sam se kao wegov drug jo{ iz osnovne {kole u Ni{u. Bio je to najkra}i mogu}i razgovor koji se vodio izme|u dva bi}a. Pi{e li Pura? Pi{e. Je li dobro? Dobro je. To je bilo sve. Nije podigla o~i sa korita. Jedva da me je videla. Izme|u we i ostalog sveta stajala je nevidqiva koprena koja je onemogu}avala bilo kakvu stvarnu komunikaciju. Istina, nisam ni nameravao da vodim duge razgovore i svesno sam ograni~io svoja pitawa na odgovore koji su se - ra~unao sam - mogli dati bez opasnosti za ikog. Ali se Jelka ipak {titila neprobojnom sumwom jer je znala i ono {to ja nisam znao. Ni na pamet mi nije padalo da se ~ovek ne sme raspitivati o svom drugu. Da je to gotovo zlo~in. Gra|ani i vlast `iveli su u dve potpuno odvojene sfere. Onaj koji nije znao stroge normative diktatorske vlasti mogao je, ne znaju}i, upasti u grdne nevoqe. (U vreme onih te{kih godina Purinog robijawa na Golom otoku, Jelka se razbolela pa je preba~ena u bolnicu. Ali kada se tamo saznalo da je ona `ena jednog Golooto~anina, istog trena - Hipokratova zakletva tu nije zna~ila ni{ta - izba~ena je iz bolnice). Jedne ve~eri - punih {est godina kasnije - ~ujem ja glas mog druga Predraga Cveti~anina koji me doziva s ulice. Otvorim prozor i, pored Pepija, vidim u senci, a ve} se bilo prive~erilo, jo{ jedno

43

lice. Kao da mi je poznato, dok mi ne sevnu u svesti: Pura. I nehotice uzviknem: Pura. Kona~no je bio slobodan. Otada je, kroz dugi niz godina, svakog 14. septembra dolazio u Ni{ gde smo se sastajali ili u Predragovoj ili u mojoj ku}i. Rakin grob je postao svetili{te oko kojeg smo se okupqali. Nijedan 14. septembar nije pro{ao bez Purinog dolaska u Ni{. Nijedan. U me|uvremenu je umrla i tetka Rada i Pura ju je o`alio kao ro|enu majku. Platio je sve tro{kove oko wene sahrane i uradio sve {to je trebalo uraditi. Na{ao se tu i neki tetka-Radin ro|ak, oficir: pokupio je sve {to je moglo da se pokupi iz stana, a zatim se izgubio da se potom vi{e nikada i nigde ne pojavi. Me|utim, posmrtni ostaci Rakini sahraweni su na Starom ni{kom grobqu, te je Pura odlu~io da ih premesti na Novo ni{ko grobqe, na Bubaw, gde je sahrawena tetka Rada, {to je i u~inio, povukav{i sve tro{kove. Se}am se dvojice grobara koji su se ~udom ~udili {to neko ko nije iz familije obavqa ne{to {to je iskqu~ivo stvar familije. - E, to nisam ~uo. Da sve to neko radi za svog drugara... A, Miki, jesi li ti ~uo? - Ts! Jok! - E, pa svaka ti ~ast - hvali Puru grobar. - To }u da zapantim, da se zna, Iako je - kao {to se iz dosad ispri~anog vidi - Pura sebe u mnogom pogledu politi~ki odredio, pri~a wegova `ivota, mislim, nije bila politi~ka. Ima u svakom od nas neka snaga, neko odre|ewe, neki imperativ koji nas baca na ovu ili onu stranu i uop{te odre|uje na{e pona{awe u `ivotu. Istina, tu preovla|uju - tako je bar s najve}im brojem qudi - zahtevi materijalne koristi, a ono unutra{we, ako je nerazvijeno, u~estvuje u mnogo mawoj meri. Ali ima i takvih - to je upravo bio Slavoqubov slu~aj - koji najpre odmere i upoznaju taj unutra{wi puls, opipaju to qudsko bilo u sebi i tek se tada odlu~uju da ne{to ~ine. Ne mogu da poreknem: Pura je strastveno verovao u mogu}nost nekog pravednijeg dru{tva, ne podvaquju}i tom verom ni sebi ni drugima. I zato {to je to bilo tako, on je igrao va bank, celim svojim bi}em. Velike stvari ne idu bez velike vere. Veliki proma{aji tako|e. Jednom prilikom smo Slavoqub, Predrag i ja posetili neki `enski manastir kod Aleksinca. U jednom ~asu, dok smo razgledali manastir, pojavila se igumanija da nas pozdravi. Pura je s najve}om skru{eno{}u pri{ao wenoj ruci i poqubio je. Nikad ga nisam pitao ~ime je bila motivisana ta wegova skru{enost predu crno zabra|enom igumanijom. Nisam ga pitao jer sam znao: to je bio gest po{tovawa prema velikoj veri, prema onom {to je i u wemu samom bilo nose}e i odre|uju}e. 44

PROZA NA PRUGE Slavoqub i ja gajili smo prijateqstvo kroz ceo `ivot, ali ono nije po~ivalo na istim politi~kim uverewima. Obojica smo znali da politi~ka uverewa nisu temeq koji ne bi mogao u jednom ~asu da bude pokrenut iz le`i{ta i mo`da poru{en. Na{e me|usobno poverewe, nikad uzdrmano, po~ivalo je na istozna~nim qudskim vrednostima. Politi~ki ideali mogu biti ovakvi ili onakvi, ali u wima je uvek ne{to {to se neprekidno mewa i preustrojava, i, mislim, veoma je opasno ako se wihovo te`i{te postavi u wima samima. Samo oni ideali, ~iji je temeq qudskost, mogu da traju kroz vreme i da se vremenom obistine, mo`da, i kao realnost. Bez wega oni su osu|eni na propast. Bio sam uveren da nijedna zemqa u kojoj je odoma}en teror prema stanovni{tvu (s obrazlo`ewem da su to potrebe klasne borbe ili ne znam ve} ~ega) nema budu}nosti. Stavqao sam prigovore komunistima da su svoje prvobitne ideale izvrgnuli u karikature. Razume se da se Pura sa mnom slagao, ali me je opomiwao da to nisu u~inili komunisti ve} takozvani komunisti. Nisam prihvatao wegovo obrazlo`ewe. - Veli{ takozvani komunisti - replicirao sam - pa ja osim wih za druge i ne znam. - Prema tome, i ja sam takozvani komunista. - Ne - nisam popu{tao - ti si veleumni Don Kihot. - To jest, ja sam hidalgo koji u vetrewa~ama vidi divove, u kr~mi zamak, a u ovcama vojsku. Pa taj re~eni hidalgo vodi ~udostojni boj sa Janguezima, a berberski tawir mu se privi|a kao Mambrionov {lem. Lepo. Ba{ lepo. Ima ne{to {to pouzdano znam: politi~ki re`imi u kojima se ukidaju qudske slobode ne mogu stvoriti za ~oveka prihvatqivu budu}nost. Od lagarija se mo`e praviti pri~a, ali od lagarija se ne mo`e graditi `ivot. Socijalizam koji smo poznavali propao je istorijskom uslovqeno{}u, jer nije imao politi~ke snage da obznani da je qudska sloboda vrednost iznad svih drugih vrednosti a jo{ mawe mo}i da tu ideju utka u tkawe samog `ivota. Marksova teza o radikalnoj i totalnoj kritici svega postoje}eg mo`da je mogla da sa~uva ideju socijalizma od svakojakih devijacija, ali ~im su po~ele da se stvaraju zemqe socijalizma, totalna kritika svega postoje}eg je zaustavqena, proskribovana, stavqena van zakona. Za{to? Zato da bi novi vlastodr{ci mogli da ~ine {to im je voqa. A kad ~ovek na vlasti sebi dopusti da ~ini {to mu je voqa, gotovo je i sa pravdom i qudskim vrednostima i slobodom. Gotovo je sa svim onim {to je trebalo da predstavqa smisao kretawa u budu}nost. Ne jednom, Bakuwin je sto puta bio u pravu kad je prigovorio da gospodin Marks pojma nema o qudskoj prirodi.

45

Nisam Slavoqubu morao dokazivati ne{to sa ~ime se on u osnovi slagao. Mada nerado. Dobro je sagledavao da tokovi dru{tvene stvarnosti ne idu trasama koje su teorijski zacrtane. Ne samo kod nas. Svugde u svetu. Stihija je ostavqala za sobom kukavi~ja jaja nekih budu}ih iznena|ewa, neo~ekivanih obrta, neslu}enih skretawa. Vi{e nije verovao, kao nekada u mladosti, u silu qudske energije koja preokre}e svet. Ali radije je to zatomqavao u sebi. Znao je da }e uvek navirati silna mladost koja }e iznova istrajavati na nemogu}em. Bar to. Matori }e kao i dosad, kao i uvek, predstavqati (pozivaju}i se na svoje iskustvo da bi opravdali neu~estvovawe) prepreku da se u svetu i sa svetom u~ini ne{to pravednije, ~estitije i po{tenije. Oni }e neodlo`ne stvari ostavqati za neku nedefinisanu budu}nost. Oni }e - za svaki slu~aj - sugerisati jo{ jedno odlagawe. A mladi }e, poletni i jo{ nezara`eni pasivno{}u onih koji ve} odavno ni{ta ne tra`e, razvijati neke nove zastave i sve `u~nije tra`iti promene da bi ovaj ve} stari svet u~inili, ako ve} ne mnogo boqim, a ono bar koliko-toliko pristojnijim i uqu|enijim. - Kad sam bio mlad - govorio mi je - ni~eg se nisam pla{io. Ba{ ni~eg. Pred drugovima u akcijama, u logorima, prvom, drugom, tre}em, kao da si izlo`en pogledima celog sveta. Ne sme{ pokleknuti, ne sme{ suzu pustiti, ne sme{ ni ~asa biti nedostojan ideje za koju tvori{ koliko ti to skromne snage dopu{taju. Mi kao da samo jedni drugima prinosili ogledalo pred lice. Sve je moralo biti vidqivo i prozirno. Sami smo sebe podvrgavali neprekidnim samokontrolama. - Iskusni revolucionar ne bi sebi ikad dopustio nepotrebna isku{ewa i izazove, - prigovarao sam mu. - On ~ini samo neophodno; nevoqu, bez preke potrebe, ne vu~e za rep. Ti si druk~ije postupao, Slavoqube. - Mladi qudi nose u sebi `estinu koja tokom godina i{~ezne ili se bitno smawi. A jo{ ako je neko po prirodi po`urqiv, onda ta wegova po`urqivost postaje wegova sudbina - kao da mi je davao za pravo. Udru`ewe ,,Goli otok za Srbiju" odnosilo mu je poprili~no vremena. Bilo je to nepoliti~ko udru`ewe, a wegov predsednik Slavoqub nije dopu{tao nikakvu radwu koja bi mu mogla promeniti takav karakter. Znao je, naravno, da }e ono postojati toliko dugo koliko biolo{ki budu istrajali wegovi ~lanovi. Kad bi se ko od wegovih Golooto~ana razboleo, tr~ao bi da ga obi|e, a i putovao je po Srbiji da bi prisustvovao sahrani kojeg od wih. S obzirom na Purinu ambiciju da pi{e, u tome nisam video mnogo smisla. To sam mu i govorio. I mada se sa mnom slagao, nije odustajao od predsedni~ke funkcije. Ne znam tome prave razloge; jedan od wih bi mogao biti

46

PROZA NA PRUGE formirawe Jugoslovenskog udru`ewa Goli otok koje je, po svoj prilici, postalo suparni~ko udru`ewe. Na skup{tini udru`ewa jugoslovenske orijentacije 1966. u Beogradu bili su prisutni samo Crnogorci iz Beograda, nisu bili pozvani Crnogorci iz Crne Gore, a jo{ mawe ~lanovi udru`ewa ,,Goli otok za Srbiju". Tu ne{to nije bilo u redu. O tome se raspravqalo i u srpskom Udru`ewu. Kao da su zapo~iwale nekakve ru`ne politi~ke igre. Pitawe beneficiranog radnog sta`a, pitawe politi~ke rehabilitacije zato~enika sa Golog otoka raspravqano je u oba udru`ewa. Udru`ewe na ~ijem je ~elu stajao Slavoqub tra`ilo je da se sva ova i druga pitawa postave pred srpski i jugoslovenski parlament, te da parlamenti odlu~e o wima, dok su "Jugosloveni" bili, ~ini se, za kra}i put, te su rado kontaktirali sa aktuelnim srpskim vlastima. Jedna wihova grupa je bila primqena i kod Slobodana Milo{evi}a koji je procenio da su me|u Golooto~anima ve} nastali neki sukobi, pa je delegatima to i rekao: - Vi biste ponovo da se delite i sva|ate. O nekakvoj materijalnoj nadoknadi za pretrpqene muke na Golom otoku uop{te nije bilo re~i, ali im je zato Slobodan galantno obe}ao besplatne karte za trolejbuse i tramvaje, pa }e mo}i - utoliko pre {to su to bili qudi ve} u godinama - do mile voqe da kru`e Beogradom. Puru je ovakav zavr{etak nekakvih tobo`wih pregovora raspametio. Na ve} tolika poni`ewa dodato je i ovo. Prilikom jednog od mojih dolazaka u Beograd, moj stari drug me je obavestio da je u Institut za me|unarodnu politiku (gde je Pura radio kao lektor, jer posle povratka sa Golog otoka nije mu dozvoqeno da nastavi studije na Tehnolo{kom fakultetu) dolazio neko iz Republi~ke Dr`avne bezbednosti i raspitivao se o meni. Zanimale su ga moje aktivnosti po Beogradu, a vaqda je hteo da prokquvi i {ta ja to tra`im kod jednog informbirovca. Pura je bar ovu drugu temu lako skinuo s dnevnog reda upozoriv{i udba{a da sam ja nepopravqiv antistaqinist i uputio ga na jedan moj, pre mnogo godina napisan, ~lanak u kojem je to izlo`eno na nedvomislen na~in. (Po dolasku DOS-a na vlast, pro~itao sam moj policijski dosije u ni{koj Udbi u kojem je bila i bele{ka o susretu tog momka sa Purom kao i pisa}om ma{inom na~isto prepisan ~lanak na koji ga je Pura uputio). Ni jednog 14. septembra - nagovestio sam to - nije propu{tena prilika da se obi|e grob Radivoja Tanaskovi}a-Rake. Pura bi svoj dolazak najavio na dan-dva, i evo ga sa svojim Moskvi~em ispred Predragove ili moje ku}e. I tu su vo|ene diskusije koje su trajale satima i satima. Nikad nismo izlazili u pe{a~ku {etwu jer je s godinama Pura poboqevao s nogama {to je bila direktna posledica boravka na Otoku i uslova kroz koje je tamo prolazio. Nije bio jedini 47

koji je trpeo posledice golooto~kog re`ima, ali te{ko da je to ikakva uteha. I fizi~ki je bio iscrpen. - [akama ne bih mogao pile da zadr`im - `alio se. Nekako smo uvek imali lepo vreme kad bismo se kolima uspeli na bubawsku zaravan. Raka nas je, nepromenqivi sedamnaestogodi{wak, spokojno ~ekao. Drve}e je poprimalo ve} boju zlatno`ute jeseni i neka mirna vedrina izbijala je iz svega. Polo`ili bismo cve}e, ja nisam bio s raskida i sve}u da upalim (ni~eg ~istijeg od plamena). Prvih nekoliko minuta uvek bismo ot}utali - Predrag, Lane, Manola, @ika Drezgi}. Na Rakinom grobu Pura je }utao na neki osobit na~in. I uvek me je to wegovo }utawe podsetilo na onaj dan ekshumacije Rakinih posmrtnih ostataka ispred logorskog zida i Slavoqubovih krupnih suza i bezglasnih jecaja. Stajao je ispred groba, gledao u Rakinu sliku na porcelanu i }utao, }utao, }utao. Bilo je u tome neke predanosti i upornog vra}awa u davne godine mladosti. Kao da su obojica, svak na svoj na~in, raspravqali {ta se to dogodilo s wihovim lepim te`wama koje nisu ni ~asa smele da budu dovedene u pitawe. Kakva je to sila koja baca u prah ne{to {to je istinski sveto i nesporno; koje to mo}ne snage iskrive tokove ~estitih qudskih namera pa od svega {to je qudski naumqeno ispadne nekakva nakaza, proma{aj ili tragika? Ali, to je uvek ostajalo u wemu. Nekazano, neizgovoreno, ot}utano. Svi mi, koji smo izlazili na Rakin grob, bili smo razli~itih uverewa, a ipak svi smo bili saglasni da je Radivoje za sve nas bio podjednako dragocen simbol. Jer, on je predstavqao jednakovrsnu mladost, ne{to {to smo svi mi i priznavali i prihvatali bez ostatka, kao istu klicu `ivota. Ma o ~emu razmi{qali, i ma kako se na{e `ivotne staze razlikovale, i ma koliko svako od nas kora~ao sopstvenom putawom - svi smo uvi|ali da smo imali iste po~etke i da smo iz istog izvora potekli. Mlad ~ovek pun je svetlih predstava o `ivotu, rado veruje i u ono {to ne mo`e biti i voqan je da za to ~udesno nemogu}e, to sjajno nedosti`no, to blistavo bezumqe koje ne priznaje ikakve prepreke zalo`i ono najboqe u sebi. Pred takvim smo mi simbolom polagali cve}e i }utali na{u tugu. I shvatali ne{to {to se samo na ovakvom mestu moglo da shvati: ma {ta ~ovek s dobrim namerama preduzimao da svet u~ini qudskijim i humano pristojnijim, on mora u sve svoje mudre planove da unese pelcer mladala~kog srca u kojem iskrena i neodoqiva vera poni{tava i nadja~ava sve crne sumwe. Ne znam da li je i to dovoqno. Ali bez toga svaki poku{aj zavr{ava porazom. Vremenom je Pura ostao bez kola, a o kupovini drugih nije moglo biti ni govora. To dodu{e nije morala biti smetwa da uobi~ajenog dana do|e u Ni{ i ponovo od{etamo gore na bubawski plato. Noge su 48

PROZA NA PRUGE ga sve vi{e izdavale; s wima je mogao, s ne malim naporom, da (kako je govorio) "glaviwa" iz sobe u kuhiwu i obratno. To je bila sva wegova tartan staza. Ali on mesto hodo~a{}a nije zaboravqao. Javio bi se dan-dva ranije da me podseti na 14. septembar. Potvr|ivao sam da imam u vidu taj datum koji je postao na{a moralna obaveza {to nije smela biti zanemarena. Govorim u mno`ini, a zapravo su i Manola (najpre on), pa Lane, te najposle i Pepi, jedan za drugim, oti{li, a ostali smo samo Pura i ja. Oti{ao bih gore na Rakin grob, te posedeo izvesno vreme na betonskoj ivici groba i razmi{qao o tome kako }u uskoro, mo`da, ostati sam od cele na{e grupe. Slavoqub je svojevremeno imao obi~aj da se s tim i na{ali. Govorio je za mene: - Moramo da ga podmitimo da bi nas, kad tome do|e vreme, povremeno obilazio. Bio je na Manolinoj sahrani. Na Lanetovoj tako|e. Uprkos tegobama koje mu je hodawe pri~iwavalo. Ali na Predragovoj nije mogao biti. Samo se, kad je ~uo vest o wegovoj smrti, glasnim jecajima isplakao u telefonsku slu{alicu. nesuzdr`ano. Puru sam, naravno, uvek posetio kad god sam bio u Beogradu, a ~esto smo se i telefonom dozivali. Pustio je da mu i brada naraste. Potpuno bela. Raspitivao sam se da li ga obilaze drugovi. Obilaze ga. Nisam u to previ{e verovao. Mislim da je bio usamqen. Interesovao sam se da li ga obilaze wegov unuci Sr|an (Srle) i Pavle (Paja). Obilaze ga. To je bila istina. Pamtim da ih je wihov deda, dok je bio u punoj kondiciji, vodio po Srbiji da im poka`e slavne srpske crkve i manastire. Lepu im je uspomenu ostavio. U tom stawu nevoqne izolacije do`iveo je i jednu neprijatnost. Jedan od onih "jugoslovenskih" Golooto~ana napisao je u nekim trgova~kim novinama, za koje nikad ~uo nisam, jedan glup pamflet protiv Pure. Pro~itao sam ga. Ogavno. U wemu nije bilo i~eg istinitog. Puru je to pogodilo. Ceo svoj `ivot proveo je u nesumwivoj ~estitosti, trude}i se da nikom ne nanese nepravdu a da po mogu}stvu u~ini i koje dobro. Ali politi~ke igre su takve. Onoga koga ne smatra{ svojim prijateqem, slobodno ga|aj ~ime stigne{ i uprqaj ga svakojakim pomijama. Za to nikakva istina nije potrebna. U politici se ova metodologija koristi bez stida i srama. I protiv toga jedva da se i{ta mo`e. Pogotovo u na{em dru{tvu koje je, ve} odavno, zahvatila po{ast moralnog haosa. Odvojen u svojoj sobi, `iveo je u svojim se}awima. Ma koliko ~ovek imao sna`an du{evni `ivot, ta samoizolacija (ta prokleta wegova bolest sa nogama) nije ga mogla navesti na vedrije misli. Nije me mnogo za~udilo kad mi je jednog dana, on koji je bio tako pun `ivota, rekao {apatom, gotovo zavereni~ki: - Ne `ivi mi se vi{e. Ni{ta nisam odgovorio. Ima re~i koje treba samo saslu{ati.

49

Uvek me je ispratio do izlaznih vrata interesuju}i se kad }u ponovo u Beograd. Po obi~aju bismo se bratski zagrlili. Tako je bilo i prilikom na{eg posledweg vi|ewa. Ali kad sam se dohvatio kvake, naglo sam se okrenuo i, za obojicu neo~ekivano, ponovo smo se zagrlili. Tim zagrqajem kao da smo ne{to otkrili, ne{to posebno. Nisam pretpostavqao da je s wim tako lo{e. Ono Slavoqubovo "Ne `ivi mi se vi{e" bilo ga je sveg pro`elo i on mu se u potpunosti prepustio. Posle tog na{eg posledweg vi|ewa razgovarao sam s wim telefonom. Uvek sam se interesovao za wegove intelektualne aktivnosti. ^inilo mi se da }e s wim biti sve u redu ako te aktivnosti upra`wava. Interesovao sam se da li ne{to pi{e. "Pi{em, pi{em" - ~uo se otud wegov ve} {aptavi glas. Pitao sam da li ~ita. "^itam, ~itam" - odgovarao je. Nije ~itao. Nije pisao. Umirao je. *** Ne obilazim Radivojev grob 14. septembra. Obilazak ba{ tog dana bez drugova, a osobito bez Pure, nema mnogo smisla. Ali ne zaboravqam ga. Kad mi ispadne prilika, postojim ili posedim neko vreme na betonskoj ivici groba. Razmi{qam o onima koji su minuli svetom i koji sada predstavqaju samo se}awe. Tu sam, na suncu koje blista u nekoj ~udesnoj ti{ini koja se samo na grobqu mo`e ~uti. I koja pada kao upozoravaju}i znak na svu na{u `ivotnu buku, neupadqivo nam otkrivaju}i neku ne sasvim do kraja razja{wenu tajnu. Tu smo i nismo tu. Kao reka koja te~e i koja se vi{e ne vra}a na mesto koje je za svagda napustila. Pita{ ne{to u sebi a odaziva ti se ti{ina. Ni{ta odre|eno ne zbori, ali nekako mudro smiruje i oduzima zna~aj svemu {to bi da se predstavi kao neotklowivo. Dovodi do neke mere uz koju svaka sumwa hlapi i nestaje. A nebo je ogromno. Osun~ano i plavo. Povesma pamu~astih oblaka, sne`no belih, kao da bi da ohlade jaru sunca. Dugo ga gledam i radujem se toj neopisivoj visini za koju nam nedostaju prave re~i.

50

PROZA NA PRUGE

Dragoqub Petrovi}

Kr. GEF 1502 OFLAG X/C

Otac je nervozno preturao po kutiji. Sa dna izvadi plo~icu uz koju o mastan gajtan visi i wegova fotografija u kau~uku. - Ovo sam ovako nosio - re~e i stavi oko vrata, zatim skinu i pru`i mi. Na mom dlanu le`i pravougaona olovna plo~ica perforirana na sredini. Na obema polovinama urezna su ista slova i isti brojevi: Kr. GEF. OFLAG X/C 1502. - [ta zna~e ove skra}enice? - Kriegsgefangene. Officier laget: Ratni zarobqenik, oficirski logor, broj ... Izvadih fotografiju iz kau~uka. Sa we mrko gleda moj otac u oficirskoj bluzi: na grudima pridr`ava crnu tablicu sa belim brojem 1502, a ispod wega je OFLAG X/C. Na pole|ini pi{e: major Petrovi} Obrad II1/4. 1) - Profesor Radoj~i}, koji je bio u zarobqeni{tvu sa mnom, ~esto mi je govorio: "Zaboravi to. O pro{losti misle budale, o budu}nosti zanesewci, a o sada{wosti pametni qudi". Ali ovo ti pokazujem i pri~am da zapamti{: `ivot je lep samo u slobodi. Privuko{e mi pa`wu crveni liliput re~nici / Srpskohrvatsko-nema~ki i Deutsch-serbokroatisch/ u tankim limenim koricama 2) napravqenim od prazne ameri~ke konzerve za mleko u prahu (Cow Bell, Domestic Whole Milk Powder) - doma}e punomasno mleko u prahu. - Mnogo vredi znati jezik svojih neprijateqa. Mi smo morali ku}i da pi{emo i rodbina da nam odgovori na nema~kom jeziku. Evo, ovde je pismo mamine ro|ake iz Sofije, jo{ pre rata udate za bugarskog generala, koja mi savetuje da se izjasnim da sam Bugarin pa }e me pustiti iz logora. Odgovorio sam: "Obavestite moju `enu u

51

Ni{u i moju ta{tu u Pirotu da sam zdrav. U Sofiju ne}u sada putovati." On kresnu {ibicom da zapali cigaretu pa nastavi da tra`i po kutiji. Ponovo se ~uje hladan, metalni zvuk. Sad mi dade mali, mesingani predmet: dve ukr{tene pu{~ice - oficirsku zna~ku. - Odakle ti? - Jedan ameri~ki zarobqenik mi je poklonio. - Molim te, ispri~aj mi o tome. - Hodao sam dvori{tem logora. Pored bodqikave `i~ane ograde spazih zarobqenog ameri~kog oficira. Ko~i}em je rio zemqu ne bi li na{ao ne{to za jelo. Otr~ah u kuhiwu. "Bo`o, je li ostalo repe?"3) - viknuh. "Jeste, gosn majore!" "Daj mi, bogati!" Praznu kutiju od konzerve on napuni mutnom, qigavom spla~inom {to nam je ostala od ru~ka. Osvrnuh se: stra`ar je na drugom kraju dvori{ta, okrenut. Pri|em ogradi. "Xon, Xon!" Amerikanac podi`e glavu. Mahnem mu rukom i on pri|e sasvim blizu. Brzo provukoh kutiju kroz bodqikavu `icu. Gledam ga kako halapqivo, s naporom pije velike gutqaje. Setih se "Kwige o Jovu" iz Biblije. Jov je imao svega, pa mu je sve uzeto. "Bog dade, bog uze." Zar }emo od boga samo dobro primati?" Primeti da ga gledam i prestade da pije. Usne mu se razvuko{e u osmeh. Zahvaqivao mi se o~ima punim suza. Opipa se po rukama, po xepovima. Sve {to je vredelo oduzeli su mu. Bio je o~ajan. Odjednom, lice mu se razvedri, zgrabi sa prsa ovu zna~ku, istrgnu je i baci mi je preko ograde. Eto tako smo se sprijateqili. Saznao sam da je zarobqen u Ardenima pri proboju Zigfridove linije. S tugom je pri~ao kako su savezni~ki te{ki bombarderi morali da sru{e do temeqa belgijsku varo{icu Ufaliz, petnaest kilometara severno od Bastowa da bi blokirali raskrsnicu i onemogu}ili neprijatequ da koristi put istok-zapad, koji je prolazio kroz wu. Buldo`eri su kr~ili put na sever ka Lije`u radi spajawa sa Prvom armijom tako {to su ru{evine Ufaliza gurali u kratere od bombi koji su zjapili posle savezni~kog bombardovawa. Siroma{an gradi} bio je razoren zato {to se nalazio s obe strane raskrsnice, u to vreme strate{ki zna~ajne. Zavirih u o~evu kutiju. Gle, pa tu su i moja pisma! Jo{ nisam bio po{ao u {kolu i nisam mogao samostalno da pi{em. Najpre sam se sa mamom igrao "kume i kuma". - Kako ste, kumo? Pi{e li vam mu` iz zarobqeni{tva? - pitao sam mamu dok smo ispijali kafu od pr`ene ra`i. Posle toga bi mi mama predlo`ila: - Hajde da pi{emo tati. "Dragi tatice", pisao sam dr`e}i ~vrsto mastiqavu olovku koju je mama vodila, "ja sam porastao. Ceo dan se igram sa decom, a uve~e

52

PROZA NA PRUGE mama mi ka`e: Hajde o~itaj O~e na{ i pomoli se bogu da se tata {to pre vrati iz zarobqeni{tva. - Bo`e, kada }e se ovaj rat zavr{iti?" Ocu zasija{e o~i. On povu~e posledwi dim i zgwe~i opu{ak u metalnoj pepeqari. Vrati se kutiji i nastavi da pretura po wenom dnu mada je zaboravio {ta tra`i.

1) Otac poznatog novinara "Politike" Miroslava Radoj~i}a 2) Dobijeno preko Me|unarodnog Crvenog krsta 3) U miru slu`i za ishranu stoke 4) Biblija - Stari zavet

53

Robert G. Tili:

U TRAGAWU ZA SVETIM GRALOM

Putovati zna~i... leteti. Danilo Ki{ Puteva ima mnogih, ali pravog Puta nema u mapama. Lao - Ce Ako ima{ ciq, na}i }e{ i put. Afri~ka narodna poslovica Lepi putevi ne vode daleko. Kineska narodna poslovica Tra`iti ono {to je itinito, ne zna~i tra`iti ono {to je po`eqno. Alber Kami Nove puteve ne vredi tra`iti: oni se moraju praviti. Nenad Crn~evi}

... Jedinim preostalim i pre`ivelim mi prijateqima, Ireni Garovnikov, u Holandiji, i dr Zoranu Paunovi}u, u Novom Sadu... 54

PROZA NA PRUGE PO^ETAK - mojoj k}eri, Ma{i Sve dok ti je srce otvoreno za istinu o ovom svetu, po}i }e ti za rukom da na|e{ svoju obalu snova!... Ser|o Bombaran: OBALA SNOVA Po~etak je kraj... je po~etak... K - Raja... ISKORAK - Nini @. kom. I put od stotine hiqada kilometara po~iwe prvim kora^uang - Ce

@eleo sam mnoge stvari. @alio za jo{ vi{e. Ali, u biti se sve svodi na dve, i za wima nikada nisam prestao, niti }u - tragati: daleka muzika i davne ve~eri. PRVI - uspomeni na Xorxa Besta Budi budan, bdi, i ~ekaj/ na Carstvo obe}ano/ali ne krivi me kasnije {to su ti ga}e posrane... Fransis Pikabija: ISUS HRIST, HOH[TAPLER Mogao sam, recimo biti (i) Prvi. U kom se Isus, beznade`ni, oblikovao. Mogao sam, ali nisam. Trebao sam, ali nisam, kako vam drago (Mlinarec), marim ja, sada ve}... U vremena kada bejah Ratnik, vojevah na neznanim `alovima u Tvoje ime, kada Lovac bejah, donosih sve`e meso ku}i, s Tvojim imenom na usnama bejah Traga~ kada tragah, s Tobom u srcu, du{i... Kada bejah Putnik, uvek i onda, uvek bio sam Prvi. Prvi iza zadweg. Prvi do posledweg. Isto vam je to. Uzmite ve} pomenutog beznadnika - bio je Prvi i Posledwi hri{}anin (koji je umro na krstu, koji , povrh svega ne be{e wegov, ve} - svih Drugih)... No voleh jutra. Voleh Prva jutra, samo ona behu Prava. Ma {ta je Prvo - Pravo je. I samo Prvo, koje je i Posledwe, i ni{ta vi{e. Ne postoji, nije bitno. U tim Pr(a)vim jutrima umivah podbulo, smo`deno lice, podo~wake, krvave beowa~e, otekle kapke nakon 55

pijanih, besanih no}i tvojim ledenim dojkama. Ledene grudi i vrela me|uno`ja sa~iwavala su Pr(a)va jutra mojih Tragawa. Ni{ta me vi{e ne interesuje. Odnedavno, kada spoznah da je posmatrawe sopstvenog raspiwawa, ili nedajbo`e, excuse my French - uskrsnu}a kojekakvog, Vrag ga odneo - dostatan dokaz spoznaji da si neizle~ivi, da sam beznade`ni kreten i neizle~ivi idiot za veke vekova (amin)?... POSLEDWI, JEDINI Nema razloga za opsesije. Zato one, vaqda, i - jesu opsesije. Robert Kilpatrik Kada sam u nedoumici, ja - tragam. I verujem u Sve: Ni{ta nije sveto. I ne verujem ni u {ta - Sve je sveto. MUZIKA (U SRCU SVIRA JO[ DUGO NAKON [TO UTIHNE) Pesnici uvek govore najboqe o nama. Prokleti bili! Robert Halmi

KADA TI[INA ZAMUKNE Samo pobije|eni su lijepi. A.G. Mato{: MANSARDA NA PIGALU Kada si me (po prvi put) ostavila - ja bejah taj {to ute~e, ja sam pobegao. Utekao sam preko Velike Vode, u Vrli, Novi Svet, da odsawam nedosawani san, da prihvatim neponu|enu {ansu, nadu, priliku. Plovio sam (na) Dugim La|ama, nalik gargantuanski zadriglim indijanskim kanuima, nalik vikin{kim brodovima, kako bih decu (na)roda koji ne priznaje i ne veruje u hodawe po vodi, podu~avao - odr`avawu na vodi. Plivawu. Spasio ih Sudweg dana. Potopa, eventualnog, eshatolo{kog. Entelehijski Mesija dece na roda koji ne priznaje, ne veruje u istog... Beznade`ni paradoksi i apsurdi koji me ubijaju ve} gotovo pola veka, svakodnevno, kao Sin ^ove~ji i vrhovnici Hrama judejskog - Lazara Ubogog, naizmenice, svakodnevno...

56

PROZA NA PRUGE Naposletku, svi mi se u~enici podavi{e, utopi{e u pli}acima, poluispra`wenim bazenima, Mrtvom moru, jedva okva{enim valovima za vreme i tik nakon oseke...Poput nekog nemerqivo brojnog roja imaginarnih (mi) "apostola"... A ja se vratih Tebi. "Domu" nepostoje}em. Sinonimi su to. "Ku}i"... Bqezgarije, besmislice, nepostoje}i entiteti koji ne konotiraju ba{ Ni(na){ta... Pe{ke se (po - )vratih. Hodaju}i po kat-kad glatkoj, zadremaloj, usnuloj, nekad, opet, divqoj, razbesneloj valovitoj povr{ini lokvi, bara, jezera, ritova, potoka, reka, mora, okeana, Velike Vode, svih i svakojakih voda, krvavih, okrvavqenih, ovog i svih inih , znanih i onih mnogobrojnijih, beznade`nih "svetova"... Ne krvari samo devojka. Ne krvare samo `ene... Srce moje. I srce moje. I mora. Poput mora, no}nih i onih dnevnih, koje "stvarnost" se samodopadno i samo(za)dovoqno samoprogla{avaju i samo - tituli{u... Natrag, dakle. Ka Izvori{tu. Ishodi{tu. Bola. Natrag, natrag, natrag... I - (pre)`iveo. Jesam. @iveo! Ja. Jesam. Je - Sam... KADA UMREM, @IVE]U OPET* Ne postoji istina, ve} tek percepcija. Gistav Flober, u pismu @or` Sand Tri ponajboqa pajta{a vladari su Svega (sveta): to su - nesre}a, bolest(i) i Smrt. Oni suvereno vladaju (nad) svime i svakim, i sti`u i uni{tavaju svakoga i sve , ma ko, ma {ta (: posebno - Ma{ta, s posebnim zadovoqstvom upravo - Ma{tu) - {to im se na putu na|e. I oni su, poput mene, ili, ser Roberta, primerice, uvek, neprestano na Putu. Nesre}a, bolest i Smrt... Eto vam Istinskog (Svetog) Trojstva (Sveta)... Ali, Ma{ta se odupire. Bori se hrabro, pru`a sna`an , juna~ki, herojski otpor. U vidu svog najja~eg odbrambenog oru`ja Umetnosti: dobra umetnost ima snagu da nanovo stvori sebe u nama, na na~in sli~an Feniksu, gotovo kao da je na{e delo. Sopstvena nam tvorevina, kreacija... Pa, mo`da i jeste, do Vraga... I stoga je sasvim prirodno kada pomislimo (mada je preporu~qivo tom se samoubila~kom delatno{}u, mi{qewem, ho}u re}i, baviti, okupirati se, ~im mawe) - kako bi lepo bilo da je to na{ rad, na{a otelotvorena Ideja: "Kako bi divno bilo, kako bih voleo da sam ovo ja uradio!..." Jeste, to je tako, jer je Umetnost - an|eoska lira, ~udotvorni {tapi} - ~arobna harfa Sre}e... *Naslov pesme pokojnog slepog gospel i bluz peva~a i propovednika, Vele~asnog. Geri Dejvisa. 57

PROSVETQEWE SRED STOUNHENXA Otvorite vrata crkve i pustite me da iza|em/ Previ{e je qudi umrlo u ime Hrista/ da bi smo se odazivali pozivima... Grejem Ne{: CATHEDRAL Zaspim na sedlu , na Putu, pa se odjedared na|em sred Stounhenxa. I budan sam. A, opet - sawam . Zato (i znam da) sam budan... Sawam. Delfine. Dakle, budan sam, `iv, i - stvaran. I ovo je Stvarno(st). I ja jesam. Verujem. Imam vere. Vernik sam. Verujem: verujem morima. Krvavim, ali i onim - bistrim. Mora{ iskrvariti da bi bila (nanovo) devi~anski ^ista, (pr)o~i{}ena, kao u osvit Bitka, Bi}e - vawa, Bivawa... Verujem vodama. Vodama zakrvavqenim, poganim, kao i onim devi~anski ~istim. Ne verujem morama - iluzijama, kao {to su: "istine"kojekakve, i(li) "stvarnost"(da prostite na izrazu, excuse my French)... "Stvarawe" je - varawe. Ne verujte u "st - varawa". Ili jeste, uvek bilo, sada, i bi(TI - )}e, ili - nihil. Aut eternum, aut nihil. Tertium non datur... Jedno jaje k'o nijedno: testis* unus - testis nullus. I onda se ose}am kao da sam isceqen od kakve neizle~ive bole{tine, zla, pogani...Kao kada, nakon {to prezdravih, ozdravih, iscelim pokvareno ralo, plug, ili zakrpim kakvo samotno, suzno stra{ilo za ptice - vrane I ine le{inare, sred kakve livade, wive na izdisaju beznade`no beskrajne zime... Pa se nakon svojski I ~estito odra|enoga posla ~astim pr`enim ligwama netom iz mora izva|enim, sa sve ~e{wakom I cr(ve)nim lukom I pasuqom. I onda opet odkloparam, odjezdim u Istinitost u Jestawe, zaspim, drugim re~ima, okru`en kamenim gromadama Istine *Testis /lat./ - Svedok, o~evidac. BEKETOVSKA DILEMA PRI NU@DI - oma` Emilu Sioranu Oplevi korov s one staze, da na to drvo, tamo, sednem: ionako ne}u sti}i onamo kuda sam po{ao... Kubanska narodna pesma 58 JUTARWOJ (VELIKOJ)

PROZA NA PRUGE Sasma mi je shvatqivo i potpuno razumqivo da uvek sve ne mo`e i}i kako vaqa. Ali za{to, boga mu, nekada ne{to, barem, ne krene kako vaqa? (MA I JEDAN) IZUZETAK OBEZVRE\UJE (SVAKO) PRAVILO Profesija budu}nosti bi}e ume}e radoznalog traga~a. Anri Pjer - Ro{e: @IL I XIM Pred krvavim morem, {to rastvori ga tek prkos \avola, mora moja paklena i muka, na na~in qubomornog mu`a koji `enino me|uno`je sekirom razdvoji , zastanem u Tragawu, pa umujem: ve}ina qudi boji se promena. Kao ne - verovawa, skoro. Ali, posmatrajte to ovako: promene su jedna od retkih zakonitosti na koje uvek, ama ba{ uvek, bez izuzetka, mo`ete ra~unati. I onda sve to poprima sasvim druga~iji vid, smisao i zna~aj.Premda , u su{tini, Sve je isto: stoji, ni{ta se ne mewa. Ne vaqa potcewivati apsurdnost. Apsurdi i paradoksi do}i }e nam glave pre no rak, sida, krvnikova sabqa ili xelatova sekira... DAVNO, KADA BEJAH JO[ ODRASTAO I ZREO Svi mladi su istra`iva~i. Xek Keruak: DARMA - LUTALICE Sawao sam negdar, davno. Sawao sam obilno, mnogo... Stari snovi behu dobri. Nisam ih ostvario, ali mi je drago {to sam ih (uop{te) sawao. LAV PRED VAJMAROM - u spomen Petru Vukovu Usamqen(ik) (je)sam. Ne i monah. I verujem. No, ne u kojekakve - "bogove", ili - "Jedno(ga)", ve} verujem - Prirodi. I - u Prirodu. Qude ne volim. No, niti ih sa`aqevam, a to, opet, zna~i da ih ipak, i te kako - volim. I to vi{e no {to je to pristojno i no {to zaslu`uju. A ne zaslu`uju. Niko. Ni mrve. Ni~ega. Ni{ta. Niko me ne treba, i niko mi ne treba, jer mi treba Sva - ko. Sva(ka)ko.

59

NE(ZA(DO))VOQ(E)NOST @ivot po~iwe s one strane o~aja. @an - Pol Sartr

"Treba mi qubav... " Besmislice! Prestanite!!! Mislite li vi, ikada, i - kada, tra`ite li, ikada, i - kada, i{ta, sem onoga {to vama - treba? Mudrac nikada nije usamqen. Ali je uvek nevoqen. To nije Prirodni, ve} - "bogomdani" red stvari... Kao (i) ~iwenica, primerice, da se gro qudske populacije boji Smrti. Umirawa... Ali ja se najvi{e bojim (ov(akv)og) "`ivota". On me mnogo vi{e brine: indiferencija(cija) je osnovna konotacija (ne)prolaznosti (Privida) "vremena" i (ne - )biv(stvov)awa "prostora" (unutar Sopstva). U POTRAZI ZA PRONA\ENIM (BEZ)VREMENOM Augustine, dragi, mili, sve je pro{lo sve i{~ili...

Nema~ka narodna pesma

Ciq, ma kakav, ma ~iji, nije u odgovorima na pitawa. Nije ~ak ni u pitawima na (~ak i - nepostoje}e) odgovore. Ciq je u Tragawu , i sve dok si u potrazi, za ma ~im, ma kim, Sobom, uvek, u krajwoj liniji i su{tini, `eli{ ne{to, i `eqen si. @eqen si tek onoliko koliko si `eqan. @aqen ne mo`e{ biti, i ne sme{ biti, niti kada si `eqen, niti kada si - `eqan. ^im si na{ao, ma {ta, ma koga, ~im si Se(be) pro - na{ao, radost (St)varawa i{~ili!... Mi{qewe, kako je jo{ stari, dobri, mrtvi Imanuel Kant mudro zakqu~io, nije ni{ta drugo do - razgovor sa sobom. Sam(otn)im. Ali, moj vam je dobronamerni savet da se dr`ite u~ewa i mudrosti indijanskih vra~eva, {amana, jogina, ~ak i gdekojeg umnijeg rabina, taoisti~kih i zen - u~iteqa, koji naukovahu, da unutra{wi dijalog, razgovor, mi{qewe - ergo, vaqa prekinuti, ukinuti. Jer umovawe nikada, na koncu, verujte mi, iz iskustva vam govorim, nikome nekog, Vrag bi ga znao kakvog i kolikog - dobra nije donelo. 60

PROZA NA PRUGE PRVI DAN ADVENTA - za Ivanu B. Kada nau~i{ da mrzi{, spreman si da bude{ kraq. Robert od Brusa Zagonetna si i senzualna kao polusmrknuta, tek od{krinuta, tek nagove{tena a nedore~ena, misti~no - poluzatvorena kapija. Eroti~na poput nikada rasvetqenog (samo)ubistva. PRAZNI RANAC Ionako nije va`no Sti}i no krenuti A ciq je tek isprika slabima Volio bih sti}i kamo sam po{ao I na}i {to sam tra`io Zvonimir Golob: POSTOJI[, DAKLE JESAM "Ciq svakog puta je povratak", pevala je Ana Ahmatova. "Ciq svakog Puta je - (sam) Put", u~e (nas) hinduisti... Mahom sam, do dana kada ispisujem ove redove, `iveo i postupao - instiktivno. Pona{ao sam se, bez izuzetka i uvek, tada, kao neka, sasvim - Druga osoba. A nije bilo nijednog trena u mom beznadnom `ivotu (ka)da sam se vi{e ose}ao svoj(im). IMANENTNI I ( RAZUME SE - ) NERE[IVI TAUTOLO[KI PROBLEM APSURDA METAFIZIKE JEZIKA (= ONTOLO[KO - LINGVALNE TEORIJE SAZNAWA I ZNA^EWA) - mi(r)ni traktat logi~ko - filozofski - Oma` Ludvigu Vitgen{tajnu Bog se ne kocka. Albert Ajn{tajn

Kocka se Bog. I te kako. Ni zamisliti ne mo`ete. To ni Dostojevski opisati ne bi umeo. Kakav "Kockar", kakvi bakra~i, kakav Dok

61

Holidej, "Divqi" Bil Hikok!...Koje{ta(rije - natrag u O{tarije)!...Kocka se On, besomu~no. (Al)i - gubi. Vra`je. Na svu sre}u, Wemu hvala. Merci bacoup, a ne "Apage, Satanas!" Evo, da vam slikovito, stru~no, u vezi s naslovom ove prve, kratke skaske, objasnim o ~emu vas po(d)u~avam, {ta pisac ho}e da vam (beznade`no, dakako - ) saop{ti, objasni, utuvi u taj vaku - "um* " izme|u dva neoprana vam uveta, iza (s)lepih o~iju, praznih poput Mrtvih (ogledala): Ser Robert, dakle, ne jede hleb. Nikako. Nikak(v)o - pecivo. (N)i(ti kakve) sli~no(sti)... "Kako, ne jede?..." To je va{e, pretpostavqeno, in potentiae, jel te - pitawe. A odgovor je, shodno problemu sadr`anom i definisanom, konotiranom u naslovu ovog mini - traktata (mirnog, nerazularenog, osedlanog, dakle, neraspojasanog), ovaj: "Evo, ovako ( - ne jede): ........................................ ................................................................................................................................ ................................................................................................................................ ...... I tako daqe, do zrnaca peska na Otoku Rakova, pe{~anoj Aveniji Kedrova, Sokaku Dugmati Benzinskom, (S)lepe ulice Sardina, bes(misle)nog) (k)RAJA, broja Pi(h!) - tri, zarez ~etrnaest( - 3, 14), I tako daqe, I tako bli`e... Ne, ne bli`e. Samo daqe, i sve daqe, i jo{ daqe, makdizdarevski** daleko i daqe, i jo{ daqe, itd... .I tako daqe... ..itd. *Mada je pomenuto, po meni, nazivati "umom"/onako, u starogr~ko - filozofskom smislu - N(o)us - OM/ - nama - {iva - ja, OM - mani - padme - OM, neka je spokoj du{i pokojnom ^arlsu Mingasu, koji, izme|u ostalih, stvori vanvremeno krasnu i nenadjebivu xez - bluz plo~u, draguq savremene muzike {to granica nema ni u jednom od (ne)znanih (nam i nikada ne - spoznatih) Kosmosa (im) - Mingas - OMM - Mingas/Mingus: AH - UM - Mingus/ je, dakle, krajwe samo(za)dovoqno i u najmawu ruku: prepotentno, u najmawu ruku - levu, mawu od dve leve, primerice, odoj~eta pavijana, koji ima kra}u, pomenutu jednu, od - dve leve ruke. **Modro - rije~no, dakle, daleko...

62

PROZA NA PRUGE POSLANICA VERNICIMA - PRAKTIKANTIMA - oma` redu Katara s jugozapada Francuske, iz 13. i 14. veka n.ere ... na nebu arhangeli ili demoni, podjednako nam tu|i i neskloni. Desanka Maksimovi}: POKU[AJ HUMORA Va{i umovi nisu neispravni, ne, nikako. Nisam to rekao. Ni u besu, mada se osvrtao jesam. Pre~esto I u besu, i s nostalgijom, i s tugom, no nikad s pokorom, opra{tawem, kajawem. Nisam nikada oprostio.Nikome, ni{ta, nigde, ni zarad ~ega, sebi ponajmawe. To je najve}a dika moga dosada{weg "`ivota", ma kako to vama odbojno zvu~alo i zve~alo. Bogohulno? Ne - hri{}anski? Mo`da, dopu{tam...Nisu mozgovi vam neispravni, ali nisu, na`alost ni neisprani. I kao {to Savle, kasnije znan kao sveti Pavle, o{inut satorijem, prosvetqewem, lud od jare pustiwske i blizine grada Poroka: Korinta, na putu k Damasku, dobiv{i viziju jevrejskog Ubermansch - a*, a u biti istinskog Oslobodioca, Mesije, sve qudskog Nat~oveka, poluboga, kako vernika istinskih svih rasa, polova i veroispovesti, tako i pagana, kako bezbo`nika i mnogobo`aca, panteista, tako i veruju}ih, kao {to on, Savle, kasnije Pavle, u~ini vi{e od svih koji zna{e, poznavahu li~no Sina ^ove~jeg, od Petra do Jovana, od Magdalene do Jovana Krstiteqa, a da nikada Ravija, sina Bo`jeg upoznao nije, pa ni video, ako }emo pravo, pravo mu budi, taj juna~ni Savle/ Pavle, e - tako }u vam ja re}i ne{to o mom (s)li~nom iskustvu: kada ispustim sendvi~ s topqenim segedinskim sirom, primerice, i on padne upravo i uvek na onu stranu hleba koja je premazana, kada u trenu negde odlo`im posledwi filer za rakiju, mamuran kao pas i `edan kao pustiwska kamila, i posle taj novac, niti ma koji drugi , ne nalazim najmawe pola godine, ili ~itavo jedno godi{we doba, tada znam da "bog" - postoji. Na neki na~in. Ultimativno i teoretski. Primarno je i naglasak je na: teoretski. To samo entitet takvog beznade`nog tipa kakav je - "bog" mo`e da smisli i uradi, samo wemu bi to na pamet palo, samo wega to zabavqa... Jer, do Vraga, zar zaista verujete, od najnevinijeg vernika do Pape, od Tome Akvinskog , preko Jovanke Orleanke, do Majke Tereze, zar zaista verujete (..." ne umuj: veruj!"...) da bi se Sotona bavio takvim (upravo spomenutim) idiotizmima i budala{tinama, nakon {to je, kao di~ni "bog" ve} na~inio takvu i toliku govnariju,

63

zame{ateqstvo i bquvotinu koja se odaziva na pojam: "svet"? "Stvarnost"? "Bitak?" "Realnost?"... Ne, to mu nije dosta. Wemu su potrebni jo{ i ovakvi svakodnevni sitni marifetluci, u silnoj dosadi koja ga je spopala nakon velelepnog, grandioznog, gargantuanskog , veeeeelikog ~ina (St)varawa. Onom Ozbiqnijem mu kolegi, bratu po zanatu, Sotoni, Volandu, Mefistu, zovite ga kako Vam drago, on, na moju veliku `alost, ne}e sti}i - ma kako i koliko ga vi zvali i zazivali, On ima mudrije rabote: on biva. Istinski. Katari nisu verovali da je Bog svemo}an. Mawe - vi{e, s tim su se slagali i templari, vrlo im bliski po stavovima i "jereti~kim" svetonazorima. Nisu smatrali brak Isusa i Magdalene bogohulnim stavom, niti pretpostavku da ima{e dete. Najstarije se zva{e Baraba. Upravo onaj koji be{e pu{ten s krsta. Najstariji sin uvek produ`ava lozu. Na jugu Francuske nastavila se loza Isusova, preko loze Merovinga, a iz Svetoga Grala... Po Katarima, i mnogim templarima, svet, kakvim ga znamo, u kakvom `ivimo, "Realnost", stvorio je - Sotona. Zato u wemu caruje mahom - zlo. Isto, ali prefiwenije smatra{e i smatraju i rozenkrojceri, ina~e vrlo mudra grupa osobewaka i simpati~nih i opu{tenih mislilaca i osmatra~a izlazaka i zalazaka Sun(a)ca i retkih p(t)ica... [tono re~e divno pokojni Ernst Bloh, na po~etku genijalnog mu dela - "Tubingenski uvod u filozofiju": "Mi jesmo. Ali mi nemamo sebe. Stoga svi tek - bivamo." Imao bih jo{ puno toga da vam nadodam na gorenavedeno, ali ni gorenavedeno niste shvatili, a i da jeste, beznade`ni, ubogi moji akuzativi iz naslova ovog kratkog pisanija, ne bi vam koristilo: ionako vas se ne ti~e. Ni{ta. Ni vera.Ni Vera.Ni Marija.Jok. Vi terate po svome: credo quia absurdum est. Beauti pauperes spiritu. In vino veritas... Mada, ovo potowe ba{ i nema puno veze s verom, ni s Verom, ali, bogami, to vas ve} vi{e zanima. Ruku na srce (a grli} na usne `edne) - i mene: - I tata bi sine, {to savetujem ti (, sine) - da se ne okre}e{...Ne radi se o ne - osvrtawu u gnevu. Ma kakvi! Ne okre}i se, sine. U globalu. Uop{te. Nema{ zarad koga, ~ega. Nema povratka domu. Doma nema{. A Dom istinski, vele, nije (nam) s ovoga sveta, najjedinijeg i najjadnijeg od svih koje je Onaj S Kojim Sam Poodavno Posva|an - "stvorio"... Izem mu "delo". Svako ima svoj Gral. I molite se bogu, ili Vragu, da ga, tra`ite li ga, a svi ga na neki na~in tra`imo - nikada ne na|ete. 64

PROZA NA PRUGE Tada potraga, i sve ostalo, ukqu~uju}i i ciq iste, gube svaki smisao. I sve ostalo. Gubi svaki smisao. Ako je Smisao ikada i{ta ima(l)o... * Ibermen{(na nema~kom) - Nad - ~ovek. Pojam iz filozofskog u~ewa , skovan od strane tvorca istog - Fridriha Ni~ea. DELFINI ( za Danijelu Pure{evi} ) - oma` Timu Bakliju Svako je qudsko bi}e nekome sveto. Dejvid Krozbi: LAY ME DOWN Polo`i me. Polo`i glavu mi na rame, kao zla kob. [aku na grudi, kao ~emer i briga. Teskoba. Polo`i me na vodu. Kao mati {to je, u korpi, maloga Mojsija. Na reku. Pa me prepusti brzacima, sudbini i(li) "slobodnoj (mi) voqi" (merde!)... Neka me reka nosi. Odnese, kao Vrag...Kada smo oti{li , i da li svojevoqno u ambis bez dna? Onda kada smo se izdigli iznad qubavi koja podrazumeva da odlazite na toalet jedno s drugim, kada ste u kupatilu u intimnim radwama jedno pred drugim, bez apsolutno ikakvih ose}awa - niti `udwe, niti stida, nelagode, ali niti prisnosti, familijarne sete, kao ki{ne kapi koje obilaze negadawe qubavnike, kao obzirni Mesec koji neopa`eno, na vr{cima prstiju tiho, nestaje s Va{eg neba, iz gorweg levog ugla prozora spava}e sobe Tvoje mansarde, na{eg kreveta?... SUBOTWA KWIGA br. 2 - oma` Fredu Najlu Ali, uvek si nevin kada sawa{... Tom Waits: INNOCENT WHEN YOU DREAM ^esto, nekad...katkad razmi{qam o detetu {to rodi(lo) se na Sabat, premda ja nikada nisam iskao da budem Wegova planina, niti Tvoje brdo, ali su lete}e ribe ipak, kao jezici u aspiku kakve sabqarke leteli po sivom i britkom septembcembarskom severcu i ruku pod ruku s ko{avom s ^ubure, pitali me o na{em nero|enom detetu, tamo negde, ponad Karaburme, do bejasmo jo{ odrasli 65

(proleteri)...Ponekad mislim na Subotwu kwigu, ali ne ~e{}e no {to se ve}ina qudi stidi prosjaka, bogaqa, mrzi inoverne ili pse lutalice, ve}ma no {to je to normalno i dru{tveno prihvatqivo. Uobi~ajeni razgovori kraj mora, na `alovima uz okeane: - Kada god se ne raduje{, ne{to nije u redu s Tobom. Povla~i{ se u sebe, Tamna zvezdo... Daleka je ^ubura. I daleko. - Nekada sam `ivela u plodnoj nizini - ostaka negda{weg Panonskog mora.Kora~ala ponad mesta na kom je pohrawen Atila, Bi~ bo`ji, sa sve neprocewivim sanducima blaga... JA(, [AMAN), PRIMALAC [AMARA - Navratio je farmaceut i ubrizgao nam bo`i}no veseqe. Ali - nije zabavno... - Ni{ta nije zabavno kao {to izgleda. /Dijalog iz animiranog serijala Simpsonovi/ Pokojni ser Piter Justinov re~e svojedobno, dok be{e "`iv", barem je on sebe takvim smatrao... to be{e mu prva gre{ka...kako je, evo i druge (gre{ke), dakako, nikako i posledwe re~e, kako je, dakle - istinski optimizam: mo}i re}i, u svakom trenu "`ivota", da - najboqe tek ima da do|e... Znate {ta pi{e, koji je epitaf, na nadgrobnoj plo~i pokojnog Frenka Sinatre? Ne? Pi{e: "Najboqe tek dolazi!" I, u potpisu: Frenk Sinatra (, blagopo~iv{i: Mrtav). Mrtav kao Mrtvac. Mrtav, kao {to nokat, koji um(i)re podosta nakon Mrtvaca, mo`e biti Mrtav. Mrtav, ergo, na na - ~in Mrtvog nokta. Mrtav poput bumbara samoubice. Eh, lupus in fabula...Nikada sve , ali za{to ne, makar: katkad - ne{to? Ili vice (Vukov i - ) versa, kako vam drago (Mlinarec)... Uvek ne{to nedostaje. Naj~e{}e - Sve. Jer ni~ega nema. [to je tautolo{ko, jezi~ko - filozofski apsurd, jer u ontolo{ko metafizi~kom smislu, vitgen{tajnovskom, primerice, jedino jezika - ima. Ne i - komunikacije. Dakle, u stvari: Ni~ega (jedino) - ima. Jedino Ni{ta - jeste. Bivstvuje...Za{to ne: "Ne{to", a ne - tek: "Ni{ta", pitao se onaj beznade`ni filozof s najsavr{enijim sistemom misaonim, poslaganim u kvadra(n)te, koji je, svakog dana, u odre|eno vreme, {partao malenom mu radnom sobom, iz jednog ugla (ina~e - ovalne, okrugle sobe, ) u drugi, suprotni ( - jednako nepostoje}i), te je na tepihu (svom, {vapskom) ostavio, za `ivota 66

PROZA NA PRUGE stazu, putawu, nalik onoj koju u xunglama zapadne Afrike prave rojevi slonova kada prte svoje beznade`ne, iskonske, instinktivne, (p)ostvareno - arhetipsko - podsvesne staze... No, ne{to je i (pro)na|eno: kada sve je nepomi~no (bilo), qubavnici (bili) su (po)vezani, ali (i) - (nepo) - kret(e)ni. Uzmi ono {to poklawa{: Qubav(i). (I) bez i - (z)bivawa. Iste. Ovakve mi Istine legnu - kao Ti , kraj mene. Kao Lagawe (, kao) {to je(ste). Kao Lagawe {to je(ste). Lezi kraj mene. Kao kada le`i{, la`e{.Kraj mene. I to je moj kraj, habitus moj: le`e mi, le`ite mi, le`ete, kao budali - {amar. La`ete.Gotovo kao ja. Gotovo. Je(ste). ADAGGIO Smak sveta? On se de{ava svakoga dana, onome ko ga napu{ta..."Jedni }e da izginu - ka`e stari Ciganin na pijaci - a jedni }e da pre`ivimo!" Momo Kapor: LEP DAN ZA UMIRAWE Mo`ete bivati, jeste samotni, kada puno putujete i lutate, s ili bez ciqa. Ali Smisao je samo}e , i bit u tome, da ste, naj~e{}e samotni u svom zadwem dvori{tu, okru`eni dobronamernim tulipanima, patuqcima, dobrim vilama, ru`ama i s 10 000 problema i liliputanskim orhidejama koje prizivaju gargantuanski epske i bolne, beskrajne uspomene... Od svih Drugih i inih "Bli`wih", ser Robert podnosi (koliko toliko, mawe - vi{e, no vi{e - mawe no - vi{e), tek - (o)stare(le), bolesne, umiru}e, potencijalne i aktualne samoubice i , ponajvi{e Mrtve. (Na)rod najstariji. Ne mo`ete biti stariji od Mrtvaca. Mrtva beba starija je i od Metuzalemovog ma~ora na izdisaju i koncu svog devetog `itija. Mrtvi su stariji od svih ameba, bogova, stvaralaca, Jevreja, Ami{a, Srba i inih Hrvata. I svi su skupa. Svi su Mrtvi - zajedno. Sad, koliko se to wima dopada ili ne, drugi je problem. Istinska bi}a, oni Pravi, dakle Mrtvaci, u principu su samotwaci i ne vole dru{tvo. Sasvim razumqivo, s Robertovog aspekta, koji je, dakako - (jedino) ispravan. Na svetu celom. Ovom i svim inim, jednako beznade`nim, jednako nepostoje}im i besmislenim, koliko i bespotrebnim.

67

Elem, stari, bolesni, umiru}i, samoubice i Mrt(va)ci znaju sve, ili skoro sve. Ili ne. Ako je i tako, imaju dostatno dobrih i vaqanih razloga za{to ne znaju sve. Ili ni{ta, {to je jo{ boqe. Po wih. I ne smetaju nikome, i niko ne smeta wima. Ta~nije, ne smetaju ser Robertu, i vice versa. Jer, o tome se radi. Tek se na subjektivnom nivou o ma ~emu mo`e pisati, umovati, razmi{qati, razgovarati. Dobro, razgovarati radije - ne. Vaqa izbegavati razgovore. O dru`ewima da i ne govorim, stoga - prestajem: o, sancta solitudae!... Qudi u "zrelim", "najboqim godinama!/sic!/ manijakalno su depresivni i obratno, i o wima je izli{no tro{iti re~i i hartiju. Ser Robert savetuje retkim poznanicama da radije crtaju kineske ili japanske pejza`e i zen - mona{ke vrtove. Mladi su dosadni: sve ih interesuje, isto kao i - ba{ ni{ta, {to je potpuno jednaka stvar, i primaju psine i bedasto}e, udarce, sramotu, poni`ewa, uvrede, bes, mr`wu, bezose}ajnost, nevoqewe, netrpeqivost, nezainteresovanost "Bli`wih" i inih za wih zadu`enih "Dobro~initeqa", filantropa, pedofila i ostalog roja fariseja, otporni su, trude se, stalno bi ne{to da po~iwu, i to, na`alost i ~ine. Delaju, bivaju. U`as. Sramota i beda jedna... Hilfe! I o `enama je izli{no tro{iti re~i. Sve su kurve, ako ne doslovce i buk`valno, ali potencijalno i a priori, imanentno i per se bez sumwe. Pogotovo - Marije. Od One, dve, obe, znate na koje mislim, preko moje majke, do ser Robertove posledwe, ne znate, barem ve}ina vas, na koga mislim... Ser Robert zna. Vrlo dobro zna, na veliku mu `alost. Zna je. Pozna. U Biblijskom smislu konotacije tog pojma i entiteta, re~i... Ali kod `ena nema "mogu" ili "ne mogu": one ili ho}e, ili ne}e... Na`alost, one prave uvek ho}e, ali ne sa ser Robertom, ali i to, da ili ho}e, ili ne}e, a mogu uvek, za razliku od mu`jaka, koji sve , ba{ sve, ili "mogu", ili "ne mogu". Kao {to je "ako" najbitniji pojam i re~ na svetu i u `ivotu, tako su "mogu" i " ne mogu" najglupqi pojmovi i re~i, koji ne konotiraju apsolutno ni na {ta... Voqa jedino postoji, Dakle "mo}i" ili "ne mo}i" je besmislica. To su stvari koje ne zavise od bi}a, ~ak ni od Bitka, nekmoli od mu`jaka...O Bogu je izli{no pisati, prqati wime usta. Stoga odustajem... A deca? Ona su najgora, smatra ser Robert. Ona ne samo da se ne me{aju ni u {ta poput starih i Mrtvih, ona ne samo da su sposobna za "`ivot"(: ~itaj: poraze, satirawa, mlevewa, bla}ewa, sramo}ewa), ona jedina od svih qudskih bi}a, svih uzrasta, umeju i mogu, i znaju, i to intuitivno, od ro|ewa, instiktivno, imanentno, "bogomdano", shvatite to kako ho}ete, egzistencijalisti~ki, u kjerkegorovskom, jaspersovskom, sartrovskom smislu - mrzeti, ~initi psine i gadosti, 68

PROZA NA PRUGE jedino deca Istinski mrze i Istinski manipuli{u onim {to bi imalo biti Du{a "Drugih", "Dragih"... Mudrost je uvek, ako je uop{te ima, na koncu Puta. Prvo se u~i, posle upotrebqava nau~eno, ako je i{ta nau~eno, a tek po koji strpqivi Traga~, istra`iva~, Putnik - (mo`da i) osvoji (zrnce) Mudrost(i). Toliko o qudima, {to se ser Roberta ti~e. Za sada. Da... NORA* - oma` Xemsu Xojsu Trebalo bi se kona~no sastati s ve} davno odbjeglim vlastitim srcem

Mak Dizdar: DA@D

Nora nikada nije upoznala svoga oca. Nikada videla svog dedu, baku. Majku jeste. Nije verovala u Boga, niti je na{la mesta u svome srcu za Isusa. "prevelika je gu`va tamo" - govorila je. "Ni za daleko bitnije nema mesta... Mada mi je srce prazno..." Nije imala vizije, nije vi|ala an|ele. Oni koji su se tako predstavqali ostavqali bi je nakon par (svojih) orgazama i wenih molbi za malo Qubavi. Nije upoznala ni Boga, dakako. Ali ga je videla puno puta. Da. Nora je pre~esto videla svoga Boga... ^esto bi je Ser Robert pitao, u trenucima, ili tik nakon strasti: "Voli{ li me? Ho}e{ li me uvek voleti?" Odgovarala je uvek jednako: "Vide}emo..." - kao slepac. Istrajno i (samo)uvereno , kao slepac ili osu|enik na smrt ve{awem, u no}i pred egzekuciju. Bilo je toliko svetova izme|u we i ser Roberta, mesta koja su egzistirala na jedinstven, a opet, Realan na~in: kao izme|u Ser Roberta i kakvog mesta, kakvih predela u koje ne mo`e oti}i. Nora je na takva mesta stalno odlazila. I vra}ala se, kao zla kob, svoja, ili kakav zanavek proklet Bludni sin...No nikada nije umela da opi{e ser Robertu kako je tamo. Otprilike kao kada putuju}a luda, cirkusant kakav izvede trik da se slon pretvori u naran~ino drvo, te blistave naran~e koje vise s drve}a te{ke, da gotovo dodiruju tlo, mame qude da ih otkidaju, i onda ma|ioni~ar plodove bere i baca gladnoj i po`udnoj masi, koja ih halapqivo jede, ne `va~u}i ih pri tom, tek gutaju}i te miomirisne, slasne plodove. I nikoga ne zanima kako nestaje magarac. Ili slon, 69

ko ve} be{e... Nije bitno... Zec, }uran, fazan, magarac, slon. Niti otkud se slon stvorio tamo... Kao neki Deus ex machina. Naglasak je na naran~ama... Uostalom, ~ak ni slon nije znao kako se (sve) to zbilo. Niti ma ko iz mase okupqenih. ^ak ni ma|ioni~ar, lutaju}i zabavqa~, ~inilo se ser Robertu (da mu je to tako (ne)nekako Nora obja{wavala, u retkim trenucima kada je uop{te bila voqna da razgovara o tome, ili bilo ~emu. Jer, kao {to znate, osobe koje volite, retko su, ili gotovo nikad, a naj~e{}e - nikada, u stawu ili raspolo`ene da vam pri~aju o ma ~emu {to vas zanima, ili {to vas se, ili ~ak i - wih, ti~e)... Voleti je dostatno. I previ{e. Ali ~esto, bolno: naj~e{}e, nije ni - to... Bili su sami, Ser Robert i Nora, ~iji identitet nije znan, kao {to su (od)uvek i bili, sami per se, svako za sebe, ali sami i kao par, a opet, vezani nekom beznade`nom i neshvatqivom, neopisivom qubavqu i stalno se vozikali ku}i, premda je nisu imali, Domu, koji, dakako, nikada, nigde, nije (ni) postojao... Ni za jedno od wih, a ponajmawe neki wihov zajedni~ki Dom... Katkad se pitam je li bilo i~eg magi~nog u na~inu na koji je Ser Robert voleo Noru, na na~in , recimo, na koji je ma|ioni~ar voleo, svoje trikove, ili svog slona, ili magarca, koji se pretvara u drvo (od) naran~e... Da li je, primerice, mogao da izvede da oboje nestanu. Da li je mogao da izvede da oboje nestanu, pitam se ~esto. Kao kada paru na pustom otoku ulovqena zlatna ribica ispuni `equ da ih nema vi{e tamo, istog trena. I - je , dva, trrri, i - PUF!... Nema ih. Nema vas. Nema nas.Vi{e. Nigde. Nikoga. Za sva vremena. Odavde do beskraja i ve~nosti, kraja i konca vremena i prostora. I Qubavi. ^inilo se da je neka nepostoje}a ku}a , Dom, bilo wihovo odredi{te, ciq tih iracionalnih be`awa, truckawa uokolo, lutawa, ali ~im bi ma gde stizali, nastavqali bi, be`ali daqe. Od sebe, od ostajawa, od kretawa, od be`awa, od svega i sva~ega i svakoga, ~ak i - sebe sam(otnih). Be`ali su daqe, vra}ali se, negde, samo da bi opet krenuli, okrenuli se, i ponovo odlazili negde, da bi imali razloga da ponovo postave sebi za ciq novo kretawe, beg - novi "povratak" nekome, ne~emu: bilo da je to "ku}a", "Dom", ma|ioni~ar, naran~e, slon ili magarac, }uran, ili - magija sama, nepostoje}a, usamqena... Nora je ustala, pro{etala oko stola, poqubila ser Roberta i oti{la , pobegla u najbli`i {umarak. Mirisala je kao maleni vr~ iz kog je pila, i taj vr~ je do kraja `ivota ser Roberta podse}ao na smelosti i obmane, nade i sitne i ogromne , nesvarene La`i.

70

PROZA NA PRUGE "Sre}a je najboqa kada dolazi niotkuda. Najboqa je sre}a koja se stvara iz Ni~ega..." - rekla mu je jedared. Nora je izgledala kao barska dama, gre{na svetica, garavi an|eo sa srcem od zlata i Svetim Gralom namesto Du{e - lepa i uznemirena: "Na koga ti li~im, ho}e{ li me se se}ati?" Kada god ga je pitala to, ser Robert je u dubini svoje Du{e znao da je to bi}e koje ga to pita tek senka, ne - nekog, ve}: ne~eg Drugog. Kada bi po~ela da se dosa|uje, gubi interesovawe, pa`wu, ne{to se uvek dogodilo, promenilo. "Pazi, mili, lepa se}awa mogu biti jako zavodqiva stvar" znala bi mu re}i, tek tako, naizgled, i u tom trenutku, ~inilo se ser Robertu, bez ikakvog povoda, razloga, uzroka i smisla. "Idem negde. Moram ne{to da uzmem u {umarku... "Govorila bi i nestajala. Znao je da ide po pi}e. Katkada je nije bilo danima i no}ima. Kada je pila, pila je uvek sama, bila je uvek na nekom Drugom, a opet uvek istom (Drugom) mestu, negde duboko u sebi. Nije to bilo mesto u koje bi vas mogle odvesti re~i, ~ak ni razmi{qawa, uspomene, planovi, ma{tawa, snovi. Ne. To mesto bilo je u nekom sasvim nezamislivo (Drugom) svetu. Jednom je rekla ser Robertu: "Prestao si da me voli{, zar ne?" Ser Robert je znao da je Nora mislila da je on neko Drugi. To se desilo samo jednom. I to. "Znam da ve}ina nas ne razume...I to upravo stoga {to vidimo stvari i pojave i qude onakvima kakvi jesu, jer tako smo stvoreni..."Jo{ je uvek mislila da je na onom mestu, u sebi, ali ovoga puta nije bila. Sve {to je govorila bile su , ovoga puta, tek re~i koje su se slivale niz uglove wenih usana.. "Ali za{to da ne odemo, i da se ne vratimo, to je ono {to `elimo, to je ono zbog ~ega smo tu, i za{to ne bismo o~ekivali da se ne{to desi, ne{to {to se ne doga|a svakoga dana?... Svi se umorimo od tih svakodnevnih, uvek, i obavezno - pod drugim, i drugim krinkama...Ne mo`emo ve~ito s tim da izlazimo na kraj..." Vodila je ser Roberta na sv - rati{te. Bio je uveren u to. "Vidi{, ja sam se izvukao. Saberi se. Sabrao sam se. Ja sam se sabrao. I ti mo`e{ da se izvu~e{." "Izvla~ewe me je i dovelo dovde. To {to sam bila sabrana. To {to sam sabrana. Pla}am cenu za to..." - rekla je ser Robertu. "Odmah sam znao ko si i {ta si" - tiho ju je umirivao ser Robert."Ja sam morao da umirem nebrojeno puta, i umro sam, kao ubogi Lazar, da bih se osvestio.I osvetio.Kome?Sebi? Drugima? Ne znam...Ti ne `eli{ da ide{ tako daleko, zar ne?" Nora ga je pogledala: "Ne mogu to da zamislim."

71

Ispostavilo se da Nora nije bila u stawu da se izvu~e, ma iz ~ega, ma kako to nazvali, iz ~ega je imala (ili - nije) da se izvu~e, ali to je bilo kasnije. Tada jo{ kraj nije bio tako blizu, mada je pre~esto izgledalo ne da jeste, ve} da je i kraj - pro{ao. Kao {to po~etak pro|e pre no {to i krene... A ser Robert je ose}ao , a i Nora je tada ose}ala, da moraju biti na kakvom Drugom mestu, na putu ku}i, ne na putu k Domu, ne na putu ku}i, na putu ka Domu nepostoje}em, ili postoje}em, negde, nekad, nekakvi - samo ne ovakvi, ili - upravo ovakvi, u mraku... Znao je kako sve to izgleda spoqa. Predobro. Bilo je previ{e setne logike i ponavqawa u svemu tome, da bi bilo Istine, da bi bilo Pravednosti. Ser Robert se izvukao iz svega toga. No bila su mu potrebna silna godi{wa doba, doba ~oveka, Wega, doba wega, nega, godine, bili su mu potrebni `ivot i `ivot i `ivot... Bili su mu potrebni `ivoti mnogi(h), mnogi, za to. * Diese bist fur Dich, Nora van den Grijd... PROLE]A JEDNOG, U CVETNIM POQIMA - oma` Alfredu @ariju Je pense, donc - je suis.* Rene Dekart

Sedobrada beba, bezubi stari mudrac s jednog od mnogobrojnih malenih seoskih trgova negde u zabiti Mediterana odvede jedared okupqene oko sebe i svoje tro{ne aure sveznalice mesnog ( - da, mesnog, ne i masnog, jerbo, i - premda be{e zakleti vegetarijanac, a, {ta bi, uostalom, kog Vraga, imao drugo i biti, onako bezub: Belzebub, plesa~ na `ici, mrtvi slon koji vas fiksira s plafona? Naravno, zaboga, da je bio vegetarijanac!) vani, u prirodu, u poqa procvala, raspupele mladice, cve}e, {umarke, poto~i}e, masliwake, povede u~enike i (dobro i zlo, mawe - vi{e, vi{e - "mawe" no "vi{e" - ) namernike, i ba{ sve {to voqni behu da ga prate na mudrovawu i beskrajnim mu monolozima i piskutavim besedama bez kraja i konca, koje niko, pa ni on sam niti je slu{ao, niti su koga zanimale, ne bi li ih , hajde, recimo, "sledbenike" svoje, neke prete~e isusov(sk)ih apostola (i ovih be{e {aka jada, ma, ni tuce sveukupno, dakle ni Nazare}aninu nije bio dorastao siroti mudrac, ne - mesnate aure, s mesnog trga), nau~io, podu~io ih, pokazao im, kako priroda di{e, `ivi, kako bi i oni imali (tako) disati, `iveti, prirodno, 72

PROZA NA PRUGE izvorno, zdravo - ergo: qudski, a ne, sa~uvajmebo`eiprosti "bo`anski"... ve} kako prili~i Qudima s dignitetom i inoj stoci marvenoj, s iole zrnca samosvesti i ponosa, muda i (uspravne) ki~me. Mo`da to i s kar(m)om neke veze ima, i s onim: Om(mmmmmm... ), ali ja sad ne bih o tome, ionako sam se upetqao u digresije, poput popa u umak od dijabeti~ne krmetine...Elem, povede ih u cvetna poqa, da nau~e disati, `iveti, da opipaju bilo i osluhnu zvuke prirode. U daqini za~u se piskutav cijuk, a mudri se starac oglasi istomomentalno: "Aha! ^ujete li prirodu? To jeste ti{ina kada dolazimo iz gradova, naseqenih mesta, ali priroda nikada nije mu~aqiva. I u najve}oj, naizgled, ti{ini, ona romori, peva, `ubori, ogla{ava se, razgovara, bi}a komuniciraju, ~ak i Mrtva s onim `ivima ili onima koji se samo ve{to pretvaraju da su `iva. ^ujete taj zvuk? To je poj ptice - peva~ice Avis - avis, veoma retke na celoj nam planeti, maj~ici Zemqi, ali odoma}ene upravo u ovim na{im poqima, masliwacima, {umarcima, prirodnom okoli{u..." Utom se, tik koji tren nakon {to je mudrac stari izgovorio ove re~i, iza prve okuke, tik tamo gde se susre}u obala potoka i prva `alosna vrba, ~etinar, smreka, smokva, {ta li je, pitajte nekog geografa {ta je tamo raslo, ostavite mene zaboga, na miru, s tim pojedinostima, dakle, pojavi se oni`i, ~vornovato gra|eni, preplanuli seqanin s obli`weg poseda, kako u pravcu vinograda, dole, u pravcu juga, gura kolica puna vrelog stajskog gnojiva, gove|e balege, sve`e , {to pu{i se jo{ na prepodnevnoj jari, kao vrela supa s lukom i sviwskim repom, najboqi lek, ina~e protiv mamurluka izazvanog te{kim, crnim malte{kim vinom. A zvuk kojim "poje ptica Avis - avis", po mudracu mesnom, {to star je, i - vegetarijanac, kako ve} napomenuh, be{e tek visokofrekventna {kripa to~kova zar|alih, wegovih kolica za vu~u, koje je on, pravo mu budi, ne vukao, ve} revnosno - gurao pred sobom. Errare humanum est, jeste: tako i mudrac stari re~e. "Ko radi, taj i gre{i..." I ne re~e vi{e ni{ta , ve} se lagano odgega natrag, na mesni trg. Niti je iko Drugi, ma ko od prisutnih, i{ta prozborio ili prokomentarisao. - Gre{i svako ko uop{te krene da razmi{qa, umuje. Katastrofa na samom po~etku. - graknuo bih ja, da sam bio nazo~an , tamo, onda, hic et nunc, kojim slu~ajem. Ali, eto, ba{ - nisam. Pa, onda, da i ne pomiwemo to vi{e. Franc. - "Mislim, dakle - jesam/postojim, bivam/."

73

BLUZ SVETOG SVETOGR(A)DNIKA Nada je jedan od onih lekova koji uop{te ne le~e, ali - produ`avaju patwu. M. A{ar Kada zima do|e, navrne, tako, meni i vreme Interneta, vreme "mejl - ovawa", namesto onog - milovawa, koje bi mi vi{e prili~ilo, ali i - godilo, na - do|e (mi) "mala snaga", voqa za Mo} - wille zu Macht, ali i potreba za: les petit mort*, nai|e mi - Doba Virtualnih Ujeda I Istina, kako ja to - nekako, hajde, recimo, da to tako samo(za)dovoqno defini{em - poetski, bo`emeprosti... nazivam, naslovqavam. Mada bih ja, radije, kako to lepo veli, u jednom od svojih sjajnih pisanija, moj umorni, uveli, beznade`no neshva}eni (ali time, po definiciji, per se, ergo, persze** - )i genijalni prijateq, kolega, odnedavno i sugra|anin, premda on `ivi kraj jezera Tatali~, a ja sred srede, petka i {ume Leblebij(sk)e, Oto Tolnai, da me On(aj S Kojim Ne Divanim Ve} Vi{e Od Frtaq Stole}a Niti ]akulam) ne spa{ava, niti mi, {to je po mene jo{ ubita~nije - opra{ta (mi ma - {ta, eh: Ma{ta), Otovim re~ima, elem: "Nemoj da me izbavqa{, gospode, molim Te, prekliwa}u te ponizno...nakvasi}u suzama sve tvoje probu{ene ~arape, napuni}u wima sve tvoje zar|ale sudove... molim te gospode, nemoj da me izbavqa{, poslu{aj moju molitvu kao pucaw ~istog leda, nemoj me izbavqati - znam da nikada nikog nisi ni izbavio, ali bojim se da }u, mo`da, biti izuzetak...nemoj da me izbavqa{, molim te, gospode..." E, pa da, "tako mu je to", {to bi rekao dobri, stari, umorni i beznade`no Mrtvi - Kurt Vonegat Mla|i... Premda mi nije jasno {ta mu to "Mla|i", zna~i: nema starijih od Mrtvih. To je (na)rod najstariji. Ne mo`e{ biti stariji no kad si Mrtav, sve i da umre{ na poro|aju... Sopstvenom, naravno. Kao novoro|en~e, nedono{~e, fetus, ~ak, neuspeli poba~aj, kako vam drago... Kad si Mrtav, najstariji si, (ali - ) i naj - ne - samotniji na svetu. Najve}a je to obiteq, rod, nacija pod kapom nebeskom, jer su svi Mrtvi - (za)Jedno... Dakle, nado|e (mi) to vreme, kasna jesen, s po~etka zime i prvih poledica, maglovitih jutara, gorepomenuto, nazna~eno, ranije - navedeno, i onda, u jednom takvom dopisivawu, moj dragi prijateq - B.F. koji je i psihoanaliti~ar, i sociolog, i doktor komparativne religije, i {ta sve ne, i Petar Pan i Don Kihot, sve je on, sve to skupa, a ponajvi{e divno Bi}e i - ^ovek, i, razume se, moj dragi, retki, osobeni, 74

PROZA NA PRUGE jedinstveni drug, veli on tako meni, u odgovoru na jedan od mojih silnih mejl - ova, virtualnih pisama elektronskom po{tom, koje mu redovno, ne bih li se ose}ao mawe samotnim, dostavqam: "Sve je u radu, dragi moj Robi, u smislu da je sve u redu s Tvojim pismom. Stiglo je. To je u redu. Sve ostalo je u krasnom kurcu, ukqu~uju}i i tematiku Tvojih poruka i pisama koje dobijam tako revnosno s Tvoje adrese... Sve je ostalo, dragi moj Roberte, u kurcu krasnome, kako bi rekao pokojni Papa Ivan Pavle Drugi. Pozdrav , i, ne zaboravi: Sieg wonderbra und brusshalter! Permanentna revolucija! @iveo Trocki!!!! Tvoj B." A "Istine" i ina fantazmagori~na zame{ateqstva i no}ne (mi) more i daqe se vaqaju `ivotima (mojim, kao i) svojim neumitno beznade`nim i prqavim T(re}im - )okom. */Franc./ - L petit mort: Mala smrt, smrt u malom, eufemizam za orgazam. **/Ma|./ - Per se: Naravno, dakako, razume se... STIL Stil se sti~e tek nakon smrti. ^arls Bukovski

"Sve je stvar stila" - ka`e mi |evu{ka bajna, sifilisti~na kurve{tija iz birtije na sred parka tu, u susedstvu mi, jedini koliko - toliko normalni sabesednik s kojim katkad zastanem na ~a{icu divana, Ana. Ne{to u vezi stila izmrwaukao je i moj ugojeni, podbuli i mamurni ma~or persijanski pre koji dan: "Svako ima svoj stil" propr(e)di on i nastavi nesmawenom `estinom, ali istovremeno i pedantno{}u i mirom i skoncentrisano{}u kakvog taoisti~kog monaha - ba{tovana da licka sopstvene testise. I , da znate, ima tu ne~ega...Premda mi nije ba{ sasvim jasno: ~ega?... Da budem sasvim otvoren, nije mi - uop{te jasno.Ne mislim samo na stil, govorim vam globalno, mislim - na "Sve(t)"...

75

SEME (oK)RAJ(k)A Pobrinite se da dobijete ono {to volite, ina~e }e vas prisiliti da volite ono {to dobijete. X.B. [o Savr{enstvo cvetawa, rasta, razvoja, pa i "bitisawa", hajde, kada smo se ve} tako razba{karili pojmovno, konotativno, potpuno bezrazlo`no i besmisleno, razume se, retkost je, velika retkost. I mo`ete potro{iti, i tro{e se, ~itavi "`ivoti" na kontemplirawe toga, na tragawe za istim, pomenutim... Dobro, neki su se proslavili, primerice i tragawem za "izgubqenim vremenom"/a kakvog druga~ijeg i ima - i, kako mo`ete izgubiti ne{to, {to nikada niste ni imali, niti, u krajwoj liniji, uop{te - postoji?... /...ali to je d(r)uga pri~a i problem tih, beznade`nih Traga~a... Premda, nije to, ne bi to bio tek protra}en olako "`ivot", beznade`ne "egzistencije" i "bitisawa" kakvim se, mo`da, ~ine na prvi pogled i pri povr{nom umovawu. Ne, ne... Umiremo, kao latice, svakog trena, svakim treptajem (Tre}eg nam) oka, i zato vaqa spoznati, upoznati, po - znati @ivot, svakim svojim izdisajem. Jer prava je Istina ta, da je taj @ivot, istinski @ivot, upravo ono - izme|u dva izdisaja. Katkad i - izme|u udisaja i izdisaja, ali naj~e{}e ono - izme|u dva izdisaja, ono nakon posledweg izdisaja*, ono izme|u jaja, izme|u o - Stalog, /Nepokretnog, ne - podlo`nog "dijalektici", pro - menama, menama Meseca, godi{wim dobima qudi i "bogova".../... a "Ostalo" su - noge. A @ivot, pravi, puni je - izme|u O - Stalog. "Sancta simplicitas!", kako re~e stari, dobri, re{ (is)pe~eni Jan Hus, dok mu je stara vernica - praktikant /"Ne umuj, ne pitaj: VERUJ!!!!"/ raspirivala vatru koja je dogorela, ne do no`nih mu prstiju bogohulnih, ve} - do temena... Vaqa poku{avati spoznati `ivot pri svakom srku ~aja, u svakom novom ili starom `ivotu u koga vas opet iznova i iznova odenu... Put je Traga~a, ratnika, ritera, barda, trubadura, minesangera** - @ivot u svakom dahu, i @itije svakog daha. Bilo udahnutog, bilo /posledweg - / izdahnutog... I onog - izme|u... O~i Tigrove, to su - moje o~i. A Tigar je daleko, preko sedam mora I sedam dolina I sedam brda, ~uva ga sedam patuqaka, a Sne`ana sam ja... S o~ima Tigra. Koje ble{te u najtamnijoj mrklini najdubqih uzburkanih , najdubqih i najmrk(l)ijih okeana. 76

PROZA NA PRUGE To, {to je on daleko, s one strane svih voda, svih planina, vrhova i ambisa, "`ivota" i @ivota, "umirawa" i Smrti, to nije nikakav problem, to nije nikakva vrsta neda}e. Naprotiv. *"@ivot po~iwe s one strane o~aja."/@an - Pol Sartr: RE^I/ **/Nem./ - Minezenger: Trubadur, putuju}i bard, peva~, pesnik - lutalica. REKVIJEM ZA (PR(A)VU)) QUBAV nisu. Qubav je stawe u kojem ~ovek vidi stvari onakvima kakve Fridrih Ni~e

Okreni se katkad, baci pogled preko ramena, kao izno{ene najlon - ~arape, osvrni se katkad, ali ne u gnevu... Mo`da budem tamo. Mo`da popijemo po pi}e. Mo`da vodimo qubav...Kuda? Domu nepostoje}em? Ku}i, koju nikada nema(s)mo? Kako? Na ularu, kako je jedino Qubav mogu}e voditi, obuzdati? Onakvu, kakva je na{a... Bila... Mo`da, mo`da, , , Mo`da. Moja pr(a)va Qubavi... Ni{ta na{e nije, ni bilo, niti jeste, niti }e ikada biti. Nikada. Nigde. Sem Smrti. Na{e. Tvoje, moje, nas svih... TARANTELA (NESTALOG, NEPOSTOJE]EG) VREMENA Ludosti propu{tene u mladosti ne mo`e nadoknaditi sva mudrost starosti. Bertrand Rasel Lepo je vaspitawe tek maska za propali "`ivot". Znam to veoma dobro, jer sam ~itavog svog posranog "`itija" bio licemerno, ugla|eno, u{togqeno, uqudno kopile. A u pobesneloj zveri divqoj i bezumnoj, iz pra{uma Bornea, u Tasmanijskom \avolu, bilo, ima vi{e Qudskosti no u meni... No, stalno se mewam. Svi mi, ma koliko to ~esto neverovatno izgledalo, zvu~alo...Svakog trena milioni na{ih }elija crkavaju, stotine hiqada se obnavqaju... Neprestano se mewamo, premda u su{tini to ni{ta su{tinski ne mewa u globalu, jer sve - stoji...Kao neka velika, metafizi~ko - ontolo{ka, Univerzalna Konstipacija 77

Univerz - Uma... Nepokretno sve je. Sve je veliko - Ni{ta. Umiru}e govno pod suncem izdi{u}im Zapada... No te stalne, male, nebitne, ali stalne promene, na koje ne mo`emo uticati, te neprestane Promene - ~ine nas @ivima. Te Promene su - @ivot, sam. Samotan. Ceo @ivot ...Promene. To je jezivo. Stra{no. To je - Istina. U TRAGAWU ZA ISTINOM - I - oma` ^an - Vuk Parku Priroda govori istinu. Za{to ne i ~ovek? Lao - Ce

Tragam za Istinom otkad znam za sebe, a u stvari se bojim da }u je na}i, kao {to je i slu~aj u svakoj pravoj potrazi, za ma ~im, ma k(akv)im...idealom, ~ime li?... Sve u svemu, tragawe se odigravalo u raznim enterijerima, eksterijerima, raznim kontinentima, miqama urbanim i ruralnim, virtualnim i stvarn(os)nim, podzemnim, nebeskim, ovostranim i onostranim, jeo sam i pio sve, od mokra}e do hobotnica, pacovske krvi do govana morke, umirao vi{e puta no ubogi Lazar, po soliterima, motelima, stajama, jarcima, sviwcima, koko{arnicima u kojima su vudu - sve{tenici razdevi~avali nove sledbenike, a katkad i mlade koke, pili}e, ili koze, zavisi o koli~ini popijenog viskija, rastoranima, zemunicama, `alovima i pla`ama mora i okeana, jezera, bara i reka, po zatvorima i `birskim postajama, sve uz nebrojeno mnogo uvek ne~im opravdavanog a neshvrhovitog i preobilnog nasiqa, Iz iskustva znam da je najzdravije, bez obzira na pol mokriti sede}i, ali ja naj~e{}e mokrim stoje~(k)i, i to u lavabo, ili ve} alov, zdelu iz koje `derem i(li) lo~em... (I) to je istina, su{ta. Istina... "Ne zaboravi da je sve to, stvarno, stvarna bila istina, tu`na istina, ne me quite pass..." - pevao je dobri, stari, umorni, beznade`no samotni i nesre}ni urbani trubadur belgijskog porekla, kraj Sene, u Parizu, pokojni @ak Brel... Jezik koji koristim kada govorim, pi{em, u svom tragawu je jezik koji po svojoj zverskoj, tragi~noj, katkad morbidnoj snazi, u celosti odgovara mojoj tematici, preokupaciji, onim za ~ime tragam, ciqu, odnosno - Putu, ali kada se napokon uka`e potreba za onim Istinskim, iskonskim, a to je - }utawe, kao krajwi Ideal svega, Zavr{enost, Savr{enost, za }utawem i zaboravom, jer - zaborav ku}u gradi, jezik biva odse~en.

78

PROZA NA PRUGE I ja ga na koncu tragawa doista, i stvarno, bukvalno - odsecam. Istinski. U TRAGAWU ZA ISTINOM - II Biti ~ovekom, za hri{}anina zna~i - biti hri{}aninom, i zato sam ja stalno na oprezu. Andre Malro Svi oko mene, od vernika - praktikanata do orangutana panteista govore o Istini. ^ak je i onaj beznade`ni paranoik, za kojeg Ni~e govora{e kako je - "Posledwi (je) hri{}anin umro na krstu.", ~esto uzimao u usta tu re~, taj pojam, koji, u biti, ne zna~i ba{ - Ni{ta. Ili - Sve. To je potpuno Sve - Jedno... Svi toro~u o Istini. I to s takvim autoritetom, kao da im je sam \avo isporu~io, izru~io u krilo, s nebesa, ili "bog", ravno iz Pakla, isto vam je to... Sve (je) - Jedno. D n o... Puni su kojekakvih "znawa", a o Istini svi znaju sve, kao bajagi... Baqezgaju o Istini kao da su bremeniti wome, kao da im se tone Istine tiska po debelom crevu, jedva ~ekaju}i da {ikne vani. I, vidi Vraga, ima tu ne~ega, ima tu Istine, ~ujte vi, {ta vam velim: jer, kako starite, kako se udaqavate od onog doba takozvane "nevinosti" /{to je jo{ jedna ordinarna glupost - niko pronicqivije i bezrazlo`nije ne mrzi od deteta/, od vremena kada jo{ bejasmo odrasli, tim vi{e uvi|ate da je to i zbiqa tako, da Istine nema, da je ona, ako je i ima, u nekom smislu, tek hrpa izmetine...I onda, kada ve} zbiqa nema druge, kada je pro{lo jako mnogo vremena od doba kada ste jo{ bili odrasli, pa, eto, morate da se suo~ite s nekom "istinom", onda prihvatite neku od gomila srawa, uspostavite je, verujete u wu, kao - svoju Istinu. Nema Istine.Ima samo sopstvenih "istina". Na milijarde wih. I nijedna nije ba{ - Ni{ta. I svaka je tek gomila govana.

79

ISKRENOST Stariji sam nego {to }u biti sutra/i mla|i nego {to sam ju~e bio/ali, ma kako to ~udno izgledalo/nakon svih tih silnih promena/svi smo mi, mawe - vi{e isti... Pol Sajmon: THE BOXER * Ser(owa od ser) Robert(a) koristi samosa`aqewe kao nepresu{ni izvor iz kojeg crpi svoju beskrajnu drskost maloumnika koju onda samoproklamira kao hrabrost. Istina je ta, da je ser Robert najve}e kukavi~ko kopile koju je ijedna ma}ehin(sk)a pi~ketina izbquvala na ova beznade`ni, umorni svet... Ser Robert se ~ak i takozvanog "boga" toliko pla{i, da se samouverava kako je najve}i, Sveti Bogohulnik, pod kapom nebeskom... I ide toliko daleko, da ka`e da je jedino bi}e koje je videlo Boga. Svoga. I previ{e puta... [to je, dakako, ordinarna la`. Jer onaj ko je video svoga Boga, makar jedared, taj (p)ostaje zakleti ateista. Tako da ser Robert la`e. Kao i uvek, po svim pitawima, ali sada govorimo o ovome. La`e kada veli da je video svoga Boga, ma i da ka`e da ga je video samo jednom u `ivotu... La`e. Na`alost, jer da je to Istina, Ser Robert ne bi bio takav izbquvak balegara kakav jeste, ve} koliko - toliko svarqivo dvono`no, koliko - toliko "`ivo" bi}e. Bez ki~me, naravno... Ne preterujmo, ipak, u nadawima. Znate kako vele Albanci: "Ko `ivi u nadi, umire od gladi." * Ove stihove je autor pesme , Pol Sajmon, dodao izvornoj numeri, specijalno za priliku interpretacije koja je zabele`ena (samo) na wegovom koncertnom albumu iz 1974. godine - "Live Rhymin"... KO JE QUBIO, TAJ NE QUBI VI[E: ILI QUBI, ILI - Oma` Radmili Lazi} -

UBI

Mu{karac koji je u `ivotu voleo samo jednu `enu, nije voleo nijednu. K. Merli

80

PROZA NA PRUGE "Pu{ewe je {tetno za zdravqe!" - oglasi se ona, iz zmijskog rakursa, ergo - negde odozdo, dok ser Robert samo(za)dovoqno i samo dostatno otpuhuje dimove iz svojih trulih, kancerogenih plu}a ( i ~ibuka, kupqenog na bazaru sred Tangera, sredweg veka, i (levog) ugla severne Afrike). "Nesumwivo, draga moja... Ali ako se radi o osobi, po - nad kojom se ta radwa vr{i, kao {to je slu~aj sa mnom, onda ta navika I gadna ovisnost ne samo da ne {kodi zdravqu, ve} je, naprotiv, veoma zdrava i jako prija. Naravno, ukoliko iskazujete svoje lingvisti~ke sposobnosto na na~in - ve{t, kako to vi ve} umete i - ~inite, moja gospo... " - svr{i (misao, sentencu i - bukvalno) ser Robert, koji, uop{te uzev, mnogo daje na ejakulacije svih rasa, denominacija, konfesija, polova i politi~kih uverewa. (S)MISAO SAMO]E Najboqe {to ~ovek mo`e da u~ini s domovinom je da je se odrekne. Franc Kafka U tolikoj gunguli od silnih "otaxbina", "rodnih gruda", "tisu}qetnih ogwi{ta" i inih "domovina" u kojima je, tokom svojih karmi~ki predestinirano posranih i beznade`nih "`itija" osu|en, ba~en da se (utopi, ili - , recimo : ) rodi, ser Robert je zakqu~io da, zanemari li one zaposlene, svi Drugi - ne{to rade. Ako ni{ta Drugo, ono: wemu o glavi. "Tjah, ako ne mogu `iveti s nekim, skupa, barem }u - umreti sam" - mudro(serno) zakqu~uje, ne ba{ na primeren(o) deduktivno anal(iti~)ni na~in ser Robert, otac samo(tno)me sebi, ergo majkojeb(ac) nijedan... BOGO@DERI (NIJEDNI) Mudrac ne zna mnogo stvari. Onaj ko mnogo zna - nije mudar. Lao - Ce Ne zgra`avajte se nad kanibalizmom, licemeri (vi, bel( c)i, poglavito): ta, zar hri{}ani svake nedeqe u Crkvi, ne jedu svoga boga? Zar ne kusaju mu meso, ne piju li krvcu Isusa Hrista, ne: Bogo ~oveka, ve}, kako se on naziva{e - sina ^ove~jeg? Jesam li u pravu, ili sam u pravu? 81

NEMO(GU)](NOST) - oma` Jakobu Bemeu Epikur (Nigde) ne mogu spavati, ne mogu (nikada, ni sa kim) za - spati... (Nikome) nije prvi put Ni{ta...Barem je sa mnom takav slu~aj. Nikada mi Ni{ta nije - pr(a)vi put. DOBRO^INITEQ - oma` Vinsentu Van Gogu Kada bismo sve znali, ne bismo podneli `ivot ni jedan sat. Anatol Frans Svet je jadan. I jedan, na `alost. Samo jedan... Jedino {to Druge, za tren, istina, ali ipak - mo`e (kratkotrajno) uveseliti, usre}iti (na tren), je (da upoznaju nekog ko je, da vide) da je neko jadniji od wih, sam(ot)nih. I onda, kada imaju u vidu da postoje i jadniji od wih, Drugih, onda su radosni(ji)... Tako, eto, sretnu mene, i odmah su veseli(ji)... Katkad po ~itav dan, nedequ dana... Godi{we doba celo. Sretni su kao violon~elo od vanile i rum - pun~a. ^udo jedno, kako im malo treba da budu boqe voqe - beda jedna, bukvalno. Ja. Jer ja nisam Ni{ta... Drugo. Do - Beda (ni)jedna. Jadna. Jadnija od svih Drugih, wih. Najjadnija. Sretnite me, stoga, samo izvolite, nagledajte me se, i samim tim, {to vas na~inim tako veselijim, mawe jadnima, ja (p)ostajem, bivam vredniji, boqi, sretniji i od Mesije na raspe}u (svih puteva), tegle}i sve tu|e krstove ovog beznade`nog sveta... Dobrodu{niji i blagonamerniji ~ak i od, primerice, ~istote (jed(i)nog) - nevinog ser Galahada... Ja sam hodaju}a, puze}a, gmizava, gmi`u}a (u)sre}(uju})a (svakolikog jada i bede) sveta. NESTAJAWA - oma` Voltu Vitmenu Nije problem umreti, ve} je problem odre}i se pi}a. Edgar Alan Po Ko je nau~io da mre, prestaje da bude rob.

82

PROZA NA PRUGE Svakih 26 sekundi jedno dete, mlado qudsko bi}e, pobegne od ku}e, utekne, napusti rodno stan(ov)i{te: du{a i{te ^istili{te... Zabavi{te, {ta li... Krenu u Tragawa raznorazna, za ovim, za onom... Mnoge nateraju da to u~ine... Oni koji su ih stvorili, u najve}oj meri i naj~e{}e. Takozvani "roditeqi" i ini Drugi - "dragi" i "bli`wi"... I {to pre klisnu, bivaju naterani da pobegnu, tim boqe za wih. I za takozvane "bli`we", razume se... A svakoga minuta u svetu, diqem ove beznade`ne planete, nestane preko 2.000 osoba...Jednostavno - i{~eznu, nestanu, ili budu nestanuti. Misteriozno. Neznano. I nikada se vi{e ne pojave, za `ivota. Svoga. Ili okoline, Drugih... Sve u svemu, ako do`ivim , kako sam izra~unao 2079. godinu, bi}u jedini `ivi, ne - nestali qudski stvor pod kapom nebeskom. Sa sve pacovima, buba - {vabama, li{ajevima, mahunama, krokodilima, muvama, buvama, stonogama , ajkulama i paucima... Lepo dru{tvo. Sasvim odgovaraju}e (mi). U svakom slu~aju ve}ma no ono koje me `eqno i{~ekuje u poro(DI)^NOJ grobnici. Ono koje trqa ruke {to }e mi praviti dru{tvo, biti (ve~ni) kom{iluk u svetu, u `ivotu Beskraja. ^ini mi se da }u im poremetiti planove i - spaliti se, radije... Ili do~ekati tu prokletu 2079. godinu. (S)trpqiv sam ja, budite bez brige... Na~ekao sam se u `ivotu ( - i umirawima, Smrtima svojim dosada{wim , bezbrojnim - ) i udaqenijih ciqeva... (SKRIVENA) RAZOTKRIVAWA (TOKOM RAZGOVORA) NA PUTU - oma` Viqemu Blejku Kako je ogromno ovo more, a kako je mala moja barka... Li - Taj - Po

83

(P)OMIRI[I NO] - oma` Aviceni Samo srodan bol izaziva suzu i svako pla~e zapravo - zbog sebe. Hajnrih Hajne Izvori{te nam zakopuju raznorazna (belo)svetska i(li, jo{ gore) kom{ijska: "Mogao sam"..."Trebalo se..." Razna morawa: " morala sam, morali smo..." U`as. Pobesnelo more... Nalik poludelim vodama... No}ne more, dnevne more, prepodnevne, popodnevne, ve~erwe, predve~erwe, pono}ne, jutarwe, one pred osvit kad je najmrklija tama, one u sam cik zore, kad pevci, jo{ krmeqavi spremaju se da kukuriknu prvi put... Grozota, sramota nijedna!... No, na{ Izvor, Izvori{ta na{a po - stoje, kao trava {to prati Sunce - zorom, podnevom, pred smiraj dana. ^ak i no}u. Pogotovo - no}u. HARMON - i - JA Qubav je u osnovi svakolike i svake mr`we. Seren Kjerkegor

Prava je Qubav - sklad. Da. Sklad izme|u svega {to je bilo, {to jeste i {to tek }e - biti... AKO, je'l tako?... Mo`da, da, to htedoh re}i. A nema nikoga na svetu ko zna ma {ta od bilo ~ega toga. Eto, oderite me, nabijte na ra`aw, ispecite i sma`ite tako oqu{tenog , sa sve jabukom u ustima, strukom celera u prknu, prelivenog pivskom penom /da - ne zaboravite nikako da me {pikujete ava{kom slaninom uvaqanom u horgo{ku tucanu, crvenu - alevu papriku, i ~e{wakom/ - ako le`em. NADREALNI JASTUK - po Zvonku (i) Bogdanu I onda, ama ba{ uvek, bogomdano, ili po nepisanom pravilu, mojoj, re|e Tvojoj, dakle - mojoj (se) "sre}i" do|e, (na)javi, bilo u snu, bilo na javi - ali: tu je, grom ga ubio, uklembesi, umuva se, ugmi`e tu neko, neki - sasvim Tre}i (~ovek - mu`jak, dakako, odurni, ko bi

84

PROZA NA PRUGE zaboga bio - lete}i pavijan, krdo mu{ica, roj balegara?)... i, eto opet si sam. Opetsisam. Opet sisam. Ali, na svoju `alost, ne na na~in, {ta ga ja znam: odoj~eta, sisan~eta, nerasta - bingulice, tovqenika malenog jork{irskog, ne, ne... No - na na~in kopileta odba~enog, koji ni, {to ni materici smradnoj, poganoj, tu|inskoj, ma}ehin(sk)oj ne trebuje... IDIOT(I) - oma` \uli Krudiju "Mudar mu{karac `ivi s qubavnicom, a umire kraj `ene", savetova{e, za `ivota, beznade`ne mu{karce, Rabidranat Tagore , kao i mudri Ipolit Ten. Ako i nisu, trebali su. Ako nisu, onda i nisu toliko umni kakvima ih povest predstavqa. Elem, ono {to je bespogovorno ta~no je fakat da je (Serowa od) Ser Robert(a) bio i ostao - idiot. Do bal~aka. Naime, ovaj je hibrid maloumne buba-{vabe s inteligencijom mongoloidne ki{ne gliste "`iveo" kraj - `ene (i to carski, kao bubreg u loju), a umro - pod qubavnicom...Starijom od sebe. I dobrano pozama{nijom, te`om... Koliko li samo silnih idiota, a tek jedan ("bog", i samo jedan, jadni - ) Vrag... SATORI SRED AVALONA - uspomeni na moju baku, Mariju Tumbas - Tili Prava je molitva ona koja ne i{te ni{ta, niti - (i)kome. Istinski Biva{ kada vi{e Te ne - Ima. A - Jesi. Zanavek. UVOD U APO(TE)OLOGIJU ZAVARAVAWA ("BOGOHULNOG") NE -

Prva zvezda desno, pa onda pravo - do jutra... R. Beri: PETAR PAN (Od)rast(awe) ima i svojih prednosti, ma kako to neprihvatqivo, odbojno i besmisleno zvu~alo i zve~alo u u{ima ispravnog, istinskog qudskog Bi}a: pribli`ava Te, naime, Drugoj st - Rani. Onoj Pravoj.

85

SVI SMO MI : NIKO(GOV(N)I] (NI)JEDAN) Svako ima nekog koga nema. Grafit s jednog novosadskog zida, 1999. Svi u molitvama od ovog "boga", onih "bogova" i{tu ono {to nemaju. Svako `eli ono {to nema. To je razumqivo, shvatqivo, pojmqivo. To mogu da svarim. Daleko je mawe razumqivo (mi) ono {to bi imao biti moj slu~aj: uvek sam voleo ono {to nemam. Najve}ma qubim ono(g) koje nemam, niti }u igdar imati. SLOBODA(N) - oma` Alberu Kamiju Svako umire. No, gotovo nijedan ~ovek ne `ivi istinski. Viqem "Hrabro Srce" Volas Postoje qudi , oni uvek, po pravilu, najbitniji (nam) qudi, koji su predodre|eni , jednostavno (mada nije to nimalo jednostavno - )da budu s vama , uz vas, kraj vas, nad i pod vama, neko vreme, i onda nestanu, odlepr{aju, odjezde ili odgmi`u, iskradu se iz va{ih `ivota, lagano, najbr`e {to mogu, nikada brzo, bezbolno, nikada najsporije {to (je)mogu(}e). I tu nikakvi va{i zagrqaji, pre - davawa i(li) Qubav(i), stisci qubavi, zagrqaji strastveni - ne poma`u. Naprotiv. Nema dostatno sna`nog grqewa, zagrqaja, koji }e ih zadr`ati. Niti ~ega i nikoga nema, nikakvog dovoqnog im razloga da vas ne napuste. Oni }e oti}i. Predodre|eni su, ti, uvek su to najdra`i, najva`niji nam Qudi, da nam unesu svetlost i sre}u i Nadu u beznadne nam "`ivote", i onda, ispuniv{i, u celosti, delimi~no, ili, naj~e{}e, tek ovla{, svoju Misiju, oni odo{e, odlaze, oni }e oti}i. To je Sloboda. To nije sloboda sveta...Niti je to wihova sloboda. Ne, to je - Istinska Sloboda. Va{a, moja, delom tek i - wihova. Na{a Sloboda.

86

PROZA NA PRUGE AROME ZVUKOVA, BOJE UKUSA ...o, Bo`e, tvoja me qubav rani. Pol Valeri: O, BO@E*

@ivot zna za mnoge boje, najmawe tri: siva, siva, i... siva. Kada smo kod toga, moram vam re}i da ser Robert neizostavno iz no}i u no} boji svog kowa belca u sivo. Iz prostog razloga {to su no}u sve stvari, predmeti, bi}a, pa i kowi, dakle - sve je no}u: sivo. Kao kaleidoskop {arenila `ivotnog. * U prepevu pokojnog Danila Ki{a. (DE) FEMINEM Ah, tu nema vi{e staze! Tajne koje nebo krije Na svet zemni ne silaze Onog tamo ovde nije!... Ja, ~ovek, reci, kako da ugostim Nebeski hor? Fridrih [iler: IDEALI Koliko god ode`de i haqa na sebi imate, gospe bajne, divne deve ~asne i one ine, kada ih svla~ite, skidajte se lagano. Ili, dopustite, radije da vam on svu~e ode}u. Ukoliko nije sposoban na odmrsi koji ~vor, prona|e i otkop~a pravu kop~u, ili petqa frtaq ure oko wih, qubqene i voqene dame moje - na|ite drugog. Mu{karca. Ne dowi ve{, ne pod - haqe i pod - sukwe. (MU@)JA^INA Prilikom udvarawa gospi od Abervila, ser Robert neprestano brbqa{e o sebi. Kada je napokon umuknuo, dama ga upita: "A zarad ~ega mi to, vite`e, sve kazujete?" "Ne bih li vas boqe upoznao." - ponosno zaguguta ovaj hodaju}i Bog svih morona me|u rodom mu`ja~kim ( - koji je, ruku na srce, u celini, ina~e , u najmawu ruku do beznade`nosti - za `aqewe i ga|ewe. Bez izuzet(a)ka)...

87

JAO MENI (!)... Kada se predugo ne kopa zemqa, ~upa korov, (is)kopati se kre}u o~i, {to no`evima, {to zubqama, {to ma~evima, {to floretima, damaskiwama, zar|alim ka{ikama, bajonetima, sabqama erektiranim i za(r)obqenim, {ta se ve} (kome) na|e pri ruci i kakvi su, jel'te, ve}, ~iji afiniteti, ~upati se kre}u nokti, kosa, grkqani, udovi, u{i ...Ne, nisu to nikakve "bogomdane pojave i devijacije". Jo{ su mawe \avoqe rabote. To je tako...Kao prvi aksiom matemati~ke logike: A=A. Tako je kako jeste: samima sebi najve}i ste krvnici. Samome sebi, samotnom, najkrvolo~niji, najbezdu{niji sam Krvnik. Gori od onog Lagerkvistov(sk)og. DRAGUQI NISU NA DNU MORA, PLUTAJU VAM PRED NOSOM (DOK SE UTAPATE), SAMO SU BEZOBRAZNO NALIK GOVNIMA... ...a, ruku na srce, naj~e{}e to i - jesu... Ne treba ~itati izme|u redova spisa starostavnih, pisanija papirusa, ne treba roniti i burlati po pauzama izme|u dva izdisaja, treptaja, trena mr`wi Drugih, Tvojih nerazumevawa. Sve Istine, sve {to se ima znati tu je, preda mnom, neskriveno... Upravo zato je i nedohvatqivo, nepojmqivo. Kao {to rekoh, paradoksi i apsurdi nisu za potcewivawe. Ne znam za vas, ali mene }e u grob oterati. Gurnuti. Lagano, najbr`e {to je zamislivo. RO\EN S(R)AM(OTAN) NA (S(R)AMOTNOM) PUTU - oma` markizu De Sadu Zlo ja~a sasvim blizu Samo, da li }e nas hteti? Andre Breton: NIJE SVE OD RAJA IZGUBQENO* Zakoni su, mo`e biti, i u redu, ako je koga (i: koga?...) ostalo da - igra )Igru...A ni plesa~a, sem igra~a, ba{ kao ni igra~a - vi{e nema... Ni (glupog) avgustula, ni januararta, ni aprilililicembra, ni godi{wih doba, ni doba qudi, mene, Meseca, niti mena Mese~evih... Nema vi{e igra~a.

88

PROZA NA PRUGE Nema(m) nikoga. Ni{ta. Niko I svako - nemaju Ni{ta. I Nikog. Niti (i)koga... Nema (ni) igara, kao ni ma ~ega Drugog, niti koga Drugog... Pa ni zakona, koji bi se - ili ne bi - (po){tovali... *U prepevu pokojnog Danila Ki{a POD VULKANOM - oma` Malkolmu Lauriju Najboqi od svih proroka je pro{lost. Lord Bajron

Kada si sre}an , mrtav (pijan, lud, ili trezveno trezan na na~in, poput, recimo, korova u punoj snazi - sred sedmice, srede, ~etvrtka i jarkog podneva), ili - "`iv", ~ak, i, pogotovo - kada si @iv, nikada, ali: ni - kada, ne pitaj za razlog. Sre}e, ili ma ~ega Drugoga... niti - koga. Drugoga... I nikada ne pitaj: "Za{to?"... Jednostavno - ne misli. Ne umuj, ne razmi{qaj, ne bavi se naukom, niti se tovi ~iwenicama, "istinama", Istinama, ili "nau~nim" fakt(otum)ima... Budi. Tek - budi. Jednostavno: bivaj. To je najzamr{enija i najte`a stvar na svetu: bi(va)ti. Jestati. Biti. Sre}an. Bloh lepo opomiwa{e, nas koji ne slu{a(s)mo {amane, vra~eve, patuqke, ve{tice, vile(wake), Baba - roge, vragove i Sotonu, taoiste i praznoglave i }elave zen - an|ele, da - Bloh nas lepo upozorava{e: "^u|ewe je po~etak svakog mi{qewa... "* Dodao bih samo, toj opomeni, koja jeste Opomena, ako se is pravno pojmi, ovo, parafraziraju}i di~nog lorda Bajrona: najboqi je od svih Poroka - Pro{lost. *Iz kwige Ernsta Bloha: "Tubingenski uvod u filozofiju".

89

@ivka Man~i} Stojiqkovi}

XURKA

Paroh Arsenije je zapisao: Pro{log ~etvrtka dolazila je kod nas Zorka Agni}. ^ula da sam mnogo bolan pa je re{ila da me obi|e. Donela mi panicu meda i bardak qute komovice. Rakiju su doneli Per~a i Mane iz Prokupqa kad su za pro{le Duhove dolazili ku}i. A ona je odvojila jedan bardak za mene jer boqeg leka za krv od komovice nema. Smejala se kad je to rekla ali su joj o~i bile tu`ne. To zbog toga {to je Per~a re{io da se sele iz R`ane u Prokupqe. Ve} je tamo kupio du}an i verovatno }e idu}e jeseni morati da se sele. A woj i wenom Vi{~i je ta selidba gr|a od smaka sveta. Ni{ta nisam Zorki kazao. A {ta bih joj mogao re}i? I meni je Per~ina odluka da odu iz R`ane bila gr|a od uni{tewa. Zato sam popio ne jednu ve} tri ~a{ice komovice. Onda sam zaspao. Probudio me glasan smeh koji se ~uo iz na{e kujne. Smejale su se moja Vaska i Zorka, ne{to {aputale pa se opet smejale. Napregao sam se da ~ujem {ta to wih dve {apu}u ali onako bunovan nisam ni{ta mogao da razaberem. Tek kad sam se malo rasanio ~uo sam Zorku, ina~e ve} je bila povisila glas, kako govori. - Pita{ me, popadijo Vaske, kako smo se moj Vi{~a i ja slagali kao mu` i `ena. [ta da ti ka`em, arno smo se slagali. Vi{~a me nikad nije udario, nije me mnogo ni karao, prema meni je bio prav bla`ina. A to {to se po R`ani zbori da je on golem nam}or, to zbore zli qudi... [to se, Vaske, smeje{? Znam {to se smeje{, dobro, nije sve kod mene i Vi{~e bilo kako treba. Karali smo se kao svaki mu` i `ena. Jedanput smo se bogami dobro iskarali, zamalko mu nisam tada glavu razbila. A to je bilo ovako.

90

PROZA NA PRUGE Bili smo tada jo{ mladi, tek sam rodila Mar~u. Bilo je leto pri kraju, letinu smo ve} sabrali, ostalo nam je da iz gradine povadimo krompir. I drva za zimu smo sakupili, pun ajat. Zato mi je bilo mnogo ~udno kad mi je Vi{~a rekao da mora da ide u planinu da bere drva. [ta }e{, Vi{~o, da bere{ drva, pitam ga, kad imamo drva i za drugu zimu, pun ajat. Umalko nam magarac nije crkao kad smo proletos i letos dovla~ili drva iz planine, a tebi palo na pamet da opet tera{ magarca u {umu. Zar ho}e{ da mu slomi{ grbinu? To zborim, a Vi{~a glavu na drugu stranu i ka`e da zima mo`e da se otegne i da je boqe da dok je arno vreme dotera jo{ drva nego da se `ivi smrznemo. I mi i deca. Vidim da ne mogu da ga ubedim, pa ka`em, neka ide i neka slomi vrat po tim jendecima, ako mu je voqa. Gotovo cele jeseni, od Male gospojine pa sve do pred svetog Aran|ela, Vi{~a je i{ao na planinu za drva. I to skoro svakog dana. A ja ne mogu da se na~udim. Zna{, Vaske, moj Vi{~a nije neki rabotnik, a tada ~im zora zabeli, on pravo u {umu. Nekad se vrati kasno no}u, nekad ostane da kona~i, kako mi je kazao, kod vodeni~ara Jorgo{a koji ima vodenicu blizu granice, a nekad do|e ku}i rano predve~e. Ali to retko, ku}i ga gotovo i nije bilo. Ka`em ti, sve mi to ~udno ali lo{a duma mi ne pada na pamet. Kao da mi Bog turio verexu na o~i pa ni{ta ne mogu da vidim. Ne prime}ujem ni to {to Vi{~a kad po|e u planinu obla~i ono ubavo ruvo {to ga kupio za na{e ven~awe. To ruvo nosi samo kad su veliki praznici i kad ide u varo{. Za druge prilike ga ne obla~i. A tada kad je i{ao u planinu samo je to ruvo turao na sebe. I sve to ja ne vidim. ^ak ne marim ni {to on uve~e kad legnemo ne daje aber za mene nego okrene grbinu prema meni i odmah zaspi. Mislila sam, umoran je pa je zato takav. Rekoh, kao da mi Bog vezao o~i. I niko drugi ne otvori mi o~i nego mutava Suta. Bilo je to uo~i svetog Aran|ela. Vreme be{e r|avo, kapala je ledna ki{a, provejavao je i sneg. Bila sam u ku}i sama sa decom, Vi{~a je, kao i obi~no, oti{ao rano ujutru u planinu. Na polasku je kazao da ga ve~eras ne o~ekujem jer ga je vodeni~ar Jorgo{ pozvao na slavsku ve~eru, pa }e kod wega i da kona~i. A kad sam mu rekla da bi mu boqe bilo da po ovakvom nevremenu ne ide na put, obrecnuo se na mene da to nije moja briga. Zatim je uzjahao magarca i po{ao. Gledala sam kako odlazi i snu`deno sam mislila kako on u zadwe vreme sa mnom gotovo ne razgovara, ka`e poneku re~ ali mu je svaka re~ gruba. Pro{lo je neko vreme od Vi{~inog odlaska kad je kod mene naminula Suta. Be{e mi milo {to je do{la, bila sam `eqna razgovora pa makar i sa Sutom koja je jedva mogla da izgovori poneku re~ te se vi{e slu`ila rukama nego jezikom.

91

^im je u{la u ku}u, Suta sede na trono{ku pored ogwi{ta, pa po{to ogreja ruke, po~e da mi obja{wava da je i{la u varo{ da kupi so i gas i da je kad se vra}ala srela na }upriji preko Ni{ave Vi{~u. I to nagizdanog kao da je po{ao na svadbu. Videla sam da se malo ruga pa joj rekoh uvre|eno da moj Vi{~a nije aqkav kao poneki seqani i da uvek kad po|e negde obla~i ubavo ruvo. Suta se tada nasmeja i po~e da mumla kako se ne nosi ubavo ruvo za svaku priliku. Zatim dohvati ma{u i stade da xara po vatri. A onda odjednom zamumla, "Aj, Xurka, Xurka Ka-ra-ulka..." I sve to ponovi jo{ tri puta. Ni{ta drugo nije rekla, ali meni tada pu~e pred o~ima, te u ~asu razabrah zbog ~ega je mojem Vi{~i planina tolko omilela. Xurku Karaulku nisam poznavala, nikad je moje o~i nisu videle, ali sam po R`ani slu{ala zborove o lepoj Trakijanki Xurki koja slu`i na bugarskoj karauli. A zbog koje su mnogi mu`evi izgubili pamet. To zato {to ona zna ma|ije pa kad se na nekog mu`a namera~i, tako ga oma|ija da on za wom na~isto poludi. Tako je i gazda Qup~e neko vreme i{ao na granicu da, kako je zborio, tamo pazari. Wegova Melina mu verovala sve dok nije do~ula da se on ne bavi po granici zbog pazara ve} zbog ubave Trakijanke. Tada je pobesnela i zapretila Qup~etu da }e, ako se ne mane te kurve, da se vrati u Solun. Ali ne}e sama i praznih ruku, nije toliko luda. Sa sobom }e da povede i wihovu Ru{ku, pone}e i sve ono zlato i nakit {to je donela u miraz. I tako }e wega ostaviti golog kao crkvenog mi{a. Qup~e nije imao kud i, smirio se i vi{e nikad nije oti{ao na granicu. Kad je Suta spomenula Xurku istog ~asa sam re{ila da po|em u planinu. Zamolila sam Sutu da mi pri~uva decu dok se ne vratim i po{to sam se spremila, po{la sam na put. Nisam gledala ni kuda idem ni kako gazim. Jurila sam kao da me tera me}ava. Sneg je navalice vejao ali ja nisam marila. A kad sam stigla na planinu ve} je bila duboka no}. Ni{ta se nije videlo, samo tamo daleko kao u nekoj dubini naziralo se svetlo na karauli. Tada me uhvati strava. [ta }u, ako me ~uju stra`ari, kuda da se denem. @iva ne bih odavde iza{la. Mo`da bi me stra`ari ubili, ili bi pustili wihove xukele koje bi me rastrgle. U tom ~asu zawaka magarac. To me okura`i, sigurno to na{ ^au{ wa~e, pomislila sam, poznao me pa se javqa. Zatim sam ~ula kako se magarac {uwa kroz {ibqak pored putawe kojom sam i{la. Umalo se ne sudarismo, a mo`da bi to i bilo da magarac nije bio vezan za jednu bukvu. Tu ga Vi{~a ostavio, mislila sam, pa oti{ao kod Xurke. Odjednom me uhvati bes, e ne}e{, Vi{~o, {aputala sam, tako da me sramoti{, nisam ja ku~ka pa da me pomiluje{ kad ti je voqa, a kad ti dosadim da me mune{ u rebra. Onda dohvatih iz {ibqaka jednu podebelu ma~ugu, pa krenuh prema bugarskoj karauli. I{la sam slobodno, onaj bes me sve vreme dr`ao pa nisam pomi{qala 92

PROZA NA PRUGE da stra`ari mogu da me osete. Sre}om, nisu me primetili. Ni na{i ni wihovi stra`ari. Tako se primakoh karauli. A kad sam stigla blizu karaule stadoh da se malo odmorim. Pored karaule videla se omawa ku}a. U toj ku}i, znala sam to od ranije, stanovale su `ene koje su grani~arima spremale obed, prale ruvo i odr`avale red. Obi~no su to bile neke sirotiwke koje su, slu`e}i na karauli, zara|ivale za hleb, a ponekad su neki o`eweni grani~ari dovodili svoje `ene da tu slu`e. Tako je Xurka bila do{la sa svojim mu`em da mu gotovi obed i odr`ava ~isto}u. Ostala je na karauli i onda kad joj je mu` poginuo kod Silvnice gde su se na{i pobili sa Bugarima. Prozor na ku}i koji je bio okrenut prema meni bio je osvetqen. Polako sam pri{la prozoru ali kad sam htela da pogledam unutra ni{ta nisam mogla da vidim. Sr~a je bila zamagqena. A iza sr~e ~ulo se zborewe od kojeg mene opet spopade stra{an bes. Poznala sam Vi{~in glas. "Ej, Xurke, Xurke," - zborio je - "ala si ubava, Xurke. I moja Zorka je ubava, al' nije tolko ubava kao ti. A ni ti nisi vi{e ubava kao u ono vreme kad smo se upoznali. Se}a{ se, to je bilo onog leta kad smo bili kod Plevne..." "Se}am se, Vi{~o, kako da se ne se}am," - prekide ga Xurka. Glas joj je bio grlen i nekako promukao, "Tada ruska vojska be{e opkolila Plevnu. General Gurko zove Osman-pa{u da se preda a on za to ne}e ni da ~uje. Silan je, Vi{~o, bio pa{a Osman. "Jes', Xurke," - uzdisao je Vi{~a, "E golem junak je bio Osman-pa{a. Zato su ga zvali lav od Plevne. Skoro celo leto i jesen branio je varo{ od Rusa. Grdno smo se zbog wega namu~ili. Tvoj mu` Cvetko i ja i{li smo stalno u izvidnicu. I ti s nama. Nisi htela nikako da se odvoji{ od tvog Cvetka. Kuda on, tamo i ti. A ja sam tada bio jo{ ne`ewen. I mogu da ti ka`em da si mi se mnogo svi|ala. Nisam mislio ni{ta lo{o, ama, voleo sam da te gledam. Cela vojska je samo u tebe gledala. I general Gurko. A kako da te ne gledaju kad si bila mnogo lepa. Krasota bo`ja..." Kad Vi{~a po~e da hvali Xurkinu ubaviwu meni zaigra bubac od muke, pa uletoh u ku}u kao me}ava. Zamalo nisam razvalila vrata. U prvo vreme nisam ni{ta videla. Lampa mi be{e zasenila o~i pa nisam ni mogla da vidim. A kad mi se o~i priviko{e na svetlo, imala sam {ta i da vidim. Vi{~a be{e seo na trono{ku pored sofre, raskomotio se kao da je u svojoj ku}i. A na sofri razno i}e i pi}e i svakojake |akonije. Xurka sela naspram wega, grbinu okrenula prema vratima. U sobi toplo, pretoplo, bije ogaw iz vurune, varnice iska~u iz we, a Vi{~a vi~e, "Gledaj, Xurke, iska~u `i{ke, to su pare, Xurke..." 93

Ne znam jesam li nekad videla Vi{~u tako ubledelog kao te no}i kad me ugledao na vratima. Lice mu be{e belo kao taze okre~en duvar, a usta stegnuta kao da ga uhvatio zli gr~. Jedva je mucao, '[ta? Ot-kud ti, Zor-Zor}e, ovde?" I ni{ta vi{e, samo to, otkud ja tamo. A onda se i Xurka okrenu prema meni. Videla sam u svom veku mnoge ubave `ene i mu`eve, mladiwu ubavu sam videla. Ali Xurkinu ubaviwu do tada nigde ne vidoh. Bila je prekrasna. Ni ikona u crkvi nije joj, oprosti mi Bo`e, bila ravna. Kao da je nije rodila `ena nego vila belogorkiwa. Kosa joj be{e bujna i crna kao gavranove peru{ke i duga~ka do tkanice koju be{e vezala oko tankog struka. I o~i su joj bile crne, velike i sjajne, a usta crvena kao prezreli {ipurak. Lice joj mazno i malo tamno, ama, prava Trakijanka. A snaga gojna, pregojna. Sise ubre~ene kao duleci, jelek samo {to ne prsne, a guzice migaju ispod {alvara kao kobiline bedrice. Neko vreme buqila sam u Xurku kao oma|ijana. Prenula sam se tek kad mi ona pri|e i potap{a me po ple}kama. "Ajde, Zor}e" - re~e nasmejana, "{to stoji{ tu, ogrej se malko, pa do|i da ve~eramo..." Wene re~i me pomami{e, "Kako da ve~eram", povikala sam, "pre bih otrov pokusala nego tvoje jedewe..." A onda onom ma~ugom koju sam na{la u {ibqaku i koju sve vreme nisam ispu{tala iz ruke tresnuh Xurku po grbini. Ona se zanese i pade pored vrata a ja poleteh prema Vi{~i koji je vikao, "[ta to radi{, Zor}e, jesi li luda? Vidi{ be, ubi `enu..." Ne stigoh da ga ma~ugom tresnem jer on brzo otvori prozor i isko~i napoqe. Onda i ja isko~ih kroz prozor, ali je on bio br`i, stigla sam ga tek kod one bukve za koju je bio vezan na{ magarac. I dok je on odvezivao ^au{a ja sam ga muvala ma~ugom u rebra i psovala mu i ba{tu i maj}u i ba{tinog ba{tu i maj}u i maj~inog ba{tu i maj}u i wegovu kurvarsku pamet. On me u}utkivao, "]uti, Zor}e, kolko si pustila glas ima da te ~uju stra`ari, ~uje{ kako pucaju, oboje }emo da poginemo ovde, }uti, luda `eno." Nisam ga slu{ala a nisam ni marila da }e stra`ari da me ~uju, vikala sam, "Neka me ~uju, neka znaju i Srbija i Bulgarija kakav je kurvar moj mu`. I neka poginem kad sam do`ivela da me ro|eni mu` ovako osramoti. Kako te, sotowo jedna, nije bilo sram da pored mene `ive iska{ drugu `enu." Vi{~a me i daqe umirivao, "Umukni, Zor}e, je l' ~uje{ kako gruvaju pu{ke, ima da nas utepaju stra`ari, }uti..." Od muke sam po~ela da se smejem, "Kakvi, pucaju, ne pucaju, Vi{~o, nego oni iz na{e karaule vi~u, - "Dr`' se, Vi{~o, da te `ena ne utepa." - Vi~u i smeju se. I tebi i meni. Znaju da si i{ao kod Xurke. Svi su to znali, cela granica i cela R`ana, samo ja to nisam znala". Tako smo se Vi{~a i ja sva|ali celim putem, sve do Ni{ave. I sve vreme on me ube|ivao da ni{ta sramno nije bilo izme|u wega i 94

PROZA NA PRUGE Xurke. "A kako bi Zor}e moglo da bude, kad mi je Xurkin pokojni mu` bio pobratim, pa mi je Xurka kao snaj}a. Ta wu smatrao i po{tovao i i{ao je kod we kao kod svoje snaj}e." - govorio je usput. - "Nego, ti Zor}e, ima{ malecak mozak pa ne mo`e{ da razume{ da smo Xurka i ja ratni drugovi i da volimo da oratimo o danima kad smo se bili sa Turcima..." To je Vi{~a zborio, a ja vi{e nisam ni marila za wegovu pri~u. Bila sam sva mokra i promrzla pa sam jedva ~ekala da stignemo ku}i. A kad najzad do|osmo ku}i uhvati me groznica. Sva sam po~ela da se tresem. I nikako da se ugrejem. Morala sam da legnem u postequ. Tako i drugog dana, pa tre}eg, cele nedeqe bila sam u groznici. ^as me dr`ala zimomora ~as vru}ina. A snaga mi be{e slaba, preslaba, nisam mogla ni da se pridignem a da mi se u glavi ne zamuti. Vi{~a mi kuvao razne trave i davao mi da pijem. A na glavu i prsa tura mi krpe umakane u komovu rakiju. Bio se upla{io da ne umrem, ~ula sam ga kako pla~e. Ali nisam htela da mu se pokorim niti da s wim oratim. Samo sam ga zvala kad sam morala da podojim Mar~u. Negde ispred svetog Nikole be{e mi mnogo boqe. Mogla sam da ustajem i da pone{to rabotim. A sa Vi{~om i daqe malo oratila. Nisam htela ni da spijemo zajedno. On me zvao ali sam mu ja odgovarala da ne}u da spijem sa kurvarom. Dugo sam dr`ala qutinu, skoro celu godinu. Pomirili smo se tek na idu}i Mitrovdan. Posle smo se lepo slagali, Vi{~a je prema meni bio mnogo dobar, kao melem na ranu. Vi{e na planinu nije i{ao. Niti je spomiwao Xurku. Ni ja wu nisam spomiwala. A kad je on spomenuo tu prokletiwu zamalo mu nisam razbila glavu. Bilo je to kad sam rodila Magdalenu. Razgovarali smo kako da detetu nadenemo ime. Ja sam volela da je nazovemo Magdalena, to sam mu rekla, a on se pravio da me ne ~uje. A kad mi je kazao da bismo mogli da na{e }er~e nazovemo Xurka, zinula sam kao da je rekao grozotu i dugo nisam mogla ni re~ da prozborim. On se smejao, "[ta je Zor}e, {to me gleda{ kao da vidi{ sotowu. Ni{ta lo{o nisam kazao... Xurka je ubavo ime..." Tada se ja razbesneh, "Slu{aj more, Vi{~o" povikala sam, "ona ma~uga {to sam te wome terala od karaule do na{e ku}e odavno je istrulela. Ali, ako mi jo{ jedanput spomene{ onu prokletiwu, ja }u odmah da na|em drugu ma~ugu..." U tom ~asu on zaneme i ma{u}i rukama iza|e iz ku}e. Vi{e ga nikad nisam ~ula da je pomenuo Xurku. Mnoge godine prominu{e od tada. Vi{~a i ja smo stari, ve} su nam kose po~ele da sede. Retko kad se setim te no}i kad sam tra`ila Vi{~u na karauli. Ali kad se setim, uvek mi padne na pamet kako be{e ubava Trakijanka Xurka. Takvu lepotiwu ne vidoh pre nego {to sam wu srela. A ni posle. Pisano na dan. sv. Prokopija, godine 1910. Odlomak iz romana Rodoslav Pelikana 95

Labud Dragi}

PLAVETNILO MIHOQSKOG LETA

KAD UGRABISMO!... bje{e wegov jedini zakqu~ak, ili pre uzdah dubokog olak{awa s kojim se izlila sva strepwa, sva te`ina rizika... Bilo je tome uzdahu dubinskog olak{awa i spokoja jer je wim oteklo sve ono {to se talo`ilo od prvog zamaha kosom ili jo{ od prve pomisli na rani zabran livada... kao da je jo{ od ranije bila negde utvr|ena pogodba i jasan dogovor izme|u wegovih namera i svih nebeskih sila DA SA\ENEMO... I meni su se iznova sve pripremne radwe javqale pred o~ima i u pam}ewu: ponavqale se kao po~etak velike promene i posebne sve~anosti podvla~ewem ove zbirne crte ispod minulog leta. ^im bi se nekako izokola i nehajno stao raspitivasti za vla~eg, da pomiwe teqige, {pice i jaram, da pita za volove - znao sam da predstoji velika sve~anost te da }emo uskoro privla~iti pla{}e. Da privla~imo pla{}e: razlio bi se talasav zvuk ovih re~i i pome{ao s mirisom poko{enice, stapaju}i se s dahom vla`na sijena u kome sam prepoznavao mirise uvelih trava, kondenzovanu du{u minulog vremena. Pripqusnuo bi dah zaostalog ozona i jedva osetno prisustvo mirisa koje za sobom ostavi{e muwe. Trag sagorevawa kosmi~kih elemenata u sudaru s hladwikavim dahom gline iz lokve, s mirisom ~atrwe i vode iz punog ubla. "Ose}a{! Vazduh {to ga je sagorela muwa!" S tom re~ju pristizalo je u pam}ewe najednom sijaset minulih doga|aja koji }e se ponoviti, a oni minuli poduhvati pokazivahu se u

96

PROZA NA PRUGE savr{enoj izvedbi i pregnu}u kao plod mudrosti , sloge i, domi{qatosti. S tim su dolazili do najsitnijih pojedinosti potppuno sporedni detaqi: Veliki pjegavi kamen pokriven sivim li{ajevima, a po tjermenu sa nekoliko najedralih crvenih kao ru`e, koje smo strugali i propr`ene s povlakom mazali na ona mjesta na rukama gde se behu ukazali tragovi nekih li{aja. Sve se u jednom trenu sabijalo: moglo je sve da staane u wu sva znana pro{lost i svi poznati i zapam}eni pravci: volovi koje odvode na prodaju, jawci i ovce kako se zdra`uju na solila, slomqen teqig i jaram bukovi {to pu~e pod plastom kao ledenica. I Tadija kako zama~e preko Studenaca kod Stojovi}a za drugi. S tim re~ima u se}ewe pristizahu dani sre}e i poleta kad je Tadija vodio volove i privla~io pla{}e. Pa on kao kao za sebe kao u snu Eda li okleTadije? pitawe koje sve ti{e izgovara{e, pa potom u snu i najposle sasvim }utke - da bi godinama kasnije ovo pitawe bivalo prisutno u prizorima, u sutonskim prilikama drve}a: kao da ga je htela postaviti stara kru{ka ogrnuta biwi{om lamutine: u sumraku je obe}avala neko ~udo, sama je ~iwa{e se nemu{tim glasom izgovarala Tadijino ime! Bilo ga je u predmetima i stvarima, u uskim sokacima i `dreocima iz kojih svagda izbiva{e nenadano neko dalek i drag; bilo ga je i me|u nepoznatim kowanicima koju bi u sumra~je otkasali kamenim puteqcima, tako je i to pitawe i{~ezavalo u daqini s onim snenim zveketom kowskih potkovica... Tim snenim glasom - kojim doziva{e negda{weg sebe u tuzi i `alosti. Ostala je smre{kana tqena, kao pla{t tanane svile koju do malopre vetar dr`a{e nadutu i zategnutu poput jedra na la|i. Wajpre se kao potmula grmqavina izdaleka pomaqala rije~ JARAM, a odma uz wu - teqizi, {pice, na{ivci, u`a, vla~eg i kuka. Vla~eg je po va`nosti odmah dolazio za jarmom i ve} sam ga predvostru~ena ili skan~elana vidio kako se svom te`inom quqa preko o~eva ramena. Re|e bje{e namotan u veliku kilu na sredini jarma izme|u dva klina grani~nika. Uza w je i{la i druga oprema: u`ad , prijepasi i uprtice. Jo{ je na wemu dubinska patina kroz koju se jedva probija pritajeni sjaj , samo se na spojevima i dodirnim mestima karike cakle jasno}om srebra. Glavna alka ima oblik pa~jega kquna a na kraju je posuvrnuta zaka~ka, kojom se ka~i lanac po{to se dvaput obmota oko drvene grede izme|u dva klina. I kad volovi segnu, onda se pokrene sva radwa i vrijeme krene nekim drugim tokom a zdru`ene `ivotiwe spojene ovom napravom odaju se snagom i spremno{}u da izdr`e u naporu.

97

Nove drenove {pice, celom poduhvatu daju sve~ani akcenat: dve o|eqane palice od `ilave drenovine provu~ene kroz rupe teqiga, a nekad samo od tanakog udqikovoga pruta dvije olovke po pedaq duge izdr`e dokle privu~emo sve pla{}e. @ilave su i ne daju se polomiti. A eto do te palice nekad stoji i poduhvat. O sitnicama je brigu ponekad vodio rod|ak Gojan, ponekad Milosav iz [orojevca. Morali bismo tra`ti rogovwa~e ili dvanestice {to su pretekle od sasijeka kad smo gradili kolibu - ili i}i u goru da uberemo prut, ili zvati preko brda nema li kogo| dvije {pice. Uvek }e na svetu biti qudi, koji se staraju o {pici, paoku i pre|ici... i oni se nekako prirodno namjeste da upotpune doga|aje. Otac je na svim stranama imao svoje qude koji bi se neo~ekivano pojavili bez poziva i poruke. Iz [orojevca pristiza{e Milosav sa puno mogu}ih potrep{tina i vi~an sitnim popravkama: ako se raskine vla~eg znao je da provu~e alku kroz alku i da ubaci kratak drenovi klin; a ako bi se slmio teqig to je ve} bio ve}i kvar! S Bara jedan Popadi}, |enilac koji je izvodio sijenski stog u visinu da je bilo milina pogledati a s wima Saveqi} i A{anin, s Javorja Milo{ ^olevi} i dozivao sa zebala~ke previje: Sre}no uranio Kume Vule.. U glasu mu sa`eta snaga i dobrota nekoga ko je `iveo u drugima i za druge, pa najposlije ako pretekne da smiri ono malo svojih poslova. Da prisko~i u mobu i na sasijek, u listawe, |enidbu i kosidbu, ako je da se ponese qekarima bonik ili rawenik i otuda da se mrtav donese i zemqi vrne. Donosila ga je Dobra Sre}a: stiza{e svagda u pravi ~as! kad su se zajarmili volovi i zaglavili u `drijelu! Kad je nevoqa i kad nema pomo}i bez jake mu{ke snage. Na Studencima ih je osamnaest - svi su preko tri tovara, na {irokim bukovim granama. Na Izvorima dvanaest, na Glavici Vili}a i Kovragu po devet, pa sve vaqa svu}i u svoz i zapo|enuti silesiju sijensku ili kako nekad vele - kara}u. Tek kad odmaknu s podinom, kad okru`e i u|eniu prvih 20 odnekud }e neko zapo~eti o Milo{u i wegovu @dralu.Tada }e Mla|en i Tadija stati da bacaju po pola plasta na podinu, tada }e po~eti da se lome nove jasenove vile i kad do|u do Nikca od Rovina i Vuka Lopu{ine osta}e se bez alata. Bojati se toga! No sklawaj one poboqe vile na tavan. Ne}e se pod vrh imati ~ime izbaciti. Najprije }emo udenuti onih pedeset iz Ri|anskoga dola, deset s Gorwih [krka , sedam s Dolova Drpi}a. Ose}ali smo VRIJEME. Ono nejasno, neodre|eno i potmulo prisustvo ve~nosti. 98

PROZA NA PRUGE Ono ose}awe da }e na{e ku}e i staje, na{e zidine, obori i torovi, na{i zabrani, strugovi i pa{waci, na{i psi i kowi, na{i maldari i ~aktari - vje~no trajati. Da }e ostati neko na tom svijetu da o nama kazuje i prenosi onima koji }e do}i u nekim dalekim budu}im vremenima... Ko }e izbrojati koliko je kosa~kih zamaha sevnulo?.. Kosilo se, i kidalo, i odsecalo - sve zasukuju}i, sve zabacuju}i runa mrkovlasa u otkose; ponekad bjehu oskudne livade i divqa~ne pokrivene o{trom ru|akom i ~ipcem: "Da strugnemo i ovo po kakvoj rosi" zborahu, "uvar je ako kosa mo`e ov~ji zalagaj obiti!" Glasovi su wihovi nestajali u prostranstvu. Nebo je bilo visoko i malo je verovati da ih je ~ulo. Zemqa je slu{ala i upamtila ponajvi{e, al' ko }e i{~upati tajne i svedo~anstva zemqe?! Rosna i lepqiva trava, odse~ena i ponesena zamahom sa tla - u hrpicama i ritama sklizava{e niz plameno se~ivo i slaga{e se u otkos. Taj tren stvara{e `iivopisnu sliku kao da kosom zahvata{e hrpe vla`nog peska ili na momente kao da ih izgr}e sa tla i be{e deo ~arolije ravan onome kad o{tra~ vra}a bele|iju u vodijer - a onaj posledwi kre{tavi zvuk nastao na sje~ivu jo{ traja{e. Potowi zvuk lepio se za vreme, ~ekao neki pouzdan pokret neko zbivawe kome bi se priklonio. Kao lave` iz nigdine. (Onamo iza o{tre glavice kosili su starci samoranci, bra}a Todori}i - a vodijere od volujskih rogova s krwim bele|ijama vezivali oputom ili prepredenim koncem ispod koqena a ne o kai{u za pojasem kao mi i na{i stari. Bjehu slo`ni. Ne`ewe. @iveli su u uverewu da bi tu|e ~eqade unijelo razdror i lako zavadilo bra}u, da bi se imovina razdijelila i da bi tu mogao biti po~etak wihovoj propasti. Uvjereni da je imawe koje su naslijedili najvi{e blago i da ga treba ~uvati svim vje{tinama i znawem, a o potomstvu nijesu mislili i gledali su na w kao na ne{to neizvjesno i nesigurno, kao na nekakvu obmanu ili san. Istina je verovali su samo ono {to je bilo u pro{losti i u ovo {to je sada, a Bog veliki zna o}e li te budu}nosti ikada biti. Me|u sobom su kao u drevnim skaskama dijelili i mu{ke i `enske poslove: jedan je svi|ao poslove ku}ne, jedan poslove kosa~ke; tre}i je bio pastir i starao se o stadu. Pamtili su veliku glad u vrijeme prve [vabe i svu svoju `ivotnu silu upregli da je preduprede u nekim budu}im vremenima. Ta glad je bila jedna od nesre}a kojom je [vaba ka`wavala nesre}ni narod jer je bila smislila da ga na svaki na~in istrebi i zbri{e s lica zemqina. Najprije je podsticala iseqavawe u Ameriku.

99

Na samoj granici s Pivom, u Gacku, bila je kancelarija koja je davala paso{e i pla}ala podvoz svijem koji su `eqni zarade u dalekom i nepoznatom svijetu. Notwo je granicu prelazilo i po trista momaka. U Americi su ih ~ekale crne jame, ugqenokopi duboki preko {ezdeset se`awa. Ista je sila namjestila bitku za Skadar koji je prethodnu utvrdila `icom koju je napojila 'lektrikom od iqadu volti. Na kraju je i sama zavoj{tila na desetkovanu zemqu i {to nije pobila - povela je u ropstvo. Ostatak je prepustila gladi i {pawolici koju su weni qekari u }esarskome Be~u smislili i proizveli u laboratorijama smrti. Zavarani prednostima zajedni{tva, poneseni imetkom {to ga sticahu s oskudnih livada i gaje}i neveliko stado - Milo{, Stani{a i Todor odo{e bez poroda, a i ne poku{a{e da ga stvore. Milo{ bje{e ponesen za kowima i cijeli `ivot mu pro|e u tragawu za dobrim sedlom i vaqanom opremom kowskom, kakvu je, ka`u, jo{ |etetom vidio na kowu vojvode Bla`a Bo{kovi}a. Stani{a i budan snijeva{e o nekakvoj sabqi a Todor sve do poznih godina pomiwa{e nekakvu djevojku koju je nekad davno, vra}aju}i se sa Skadra, sreo kraj bistijerne na Lukovu i kad mu je pru`ila putijer vode. Iza Milo{a ostade jedno staro sedlo, iza Stani{e britva, od Todora - ni{ta. Wihovi katuni rano zapuste{e, iako su im se kolibe i staje dr`ale jo{ barem dvadeset qeta... Najposlije i one se svali{e i propado{e i sad i zidine wihovih urastaju u planinsku busiku i korovinu. Ostala je samo pri~a o tri brata kad se poneko seti da pokazuje wine pustoline. A gledaju}i u te urvine niko i ne bi poverovao da se u wima nekad smi{qalo i radovalo, da se gostilo, pripovedalo i pjevalo stotinu i vi{e godina po trista {ezdeset blagoslovenih dana... - o velikoj kosovskoj pogibiji kad srpsko carstvo propade. Tu se bogme slavilo i veselilo, a bivalo je i mawih briga i sitnijih nevoqa koje su teretne i mu~ne i {tipqu kao naprsli samar kroz proglodanu stequ izmu~eni kowski rbat; ko bi se setio da se u ovim suvome|inama hvalilo juna{tvo i cijenilo po{tewe i ~ojstvo! Koliko je no}i ovuda Vojvoda milo{ projezdio na `dralinu razgone}i divqa~ne tmu{e azijatske! Koliko je puta slo`no iz ovih wedara osuta anatema na izdajnika Brankovi}a i sve izdajnike do Ne{a i Pero{a koji: Prile}e{e Vuku s kuburama, pomogo{e umrijeti Vuku. Slavilo se u tim kolibicama krsno ime i pojalo uz gusle, pila se rakija do poznih sati uz ogaw i mirisni skadarski duvan. Da se 100

PROZA NA PRUGE planiralo i smi{qalo svakakvo dobro i zlo; i mrzelo i voqelo i snijevalo... Da su se brojali dani i dukati, da su se planirala velika pregnu}a i male pakosti. Da se stimavalo i ispra}alo; i o jabancu staralo da ne ode pogan glas, da se ku}ni prag ne otruje jer su se od davnina Todori}i glasili kao dobri doma}ini i do~eklije. Da se pjevalo uz gusle i prepri~avale skaske o precima o Todoru hajduku i nekome starome Mitru velikom vje{taku i dun|eru. Zagonetke ovda{weg trajawa skrivahu se u ovakvim prizorima. Ne behu mawe ni one kada orao lebdi u vsinama i kru`i u mestu ili jednostavno ra{irenih krila stoji na nevidqivom vazdu{nom stubu i prebira po livadama svako pomerawe travki, svaki zanimqiv pokret. Vjetromu{a se {epurila kao doma}a tica, nadgledala koko{i ili snatrila ponad otkosa ciqaju}i kakvog pregojenog skakavca: ne izaziva{e nikakva divqewa. Svet tajni krunisalo je zvezdano nebo i rojevi svetlosnih kola. Ponekad to behu jesna plavetne svetlosti, nekad ble{tavi mlazovi {to parahu duboku nebesku modrinu, bar{unastu, jedru dubinu no}i. Padale su zvezde... Ponekad u grudvama kao hrpe rosne trave {to je sklizavala sabqastom alatkom na lakom lipovom kosi{tu. Iza svakog zamaka skliznulo bi s blistavog se~iva kao rita, kao drowak nekakav i slagalo se u otkos mirisnih trava gde su gorka mqe~ilka i reski mora~ s dodatkom oporog sr~anika davali osnovni mirisni pe~at kosidbi i vremenu. U oporom dahu otkosa skriva{e se tajna vremena. Ujedna~enim ritmi~nim zamasima trojke, pa i desetine, a ponekad i ~ete kosaca jezdile su {krkama, kovrazima i Ri|anskim dolovima, pobiqima i glavicama, ja`vama i gudurama dokle se nijesu okupile plastilice... Wihov glasan smeh i popijevke jo{ se sti{avaju negde u `ilacama toga biqa, negde u dubinama zemqe koja je svagda sabirala najve}e tajne i svedo~ila o nara{tajima, o ki{ama i oblacima {to su se kao snovi smewivali nad wom. Zbir svih pokreta, kosaca, vilara i plastilaca... |enioca i onih {to doturahu naviqke, k tome i ona dubinska stewawa volova u jarmu sa mlazevima tople para iz vla`nih nozdri - suma svih radwi i napora sabirale su ove rije~i - u sliku onog stoga povr{enog i utvr|enog qeme`jem. Volovi to bjehu! Ne volovi, no an|eli volujski! Asulni i uki. A krotki.

101

Lijevom upiru}i u jaram, a desnom uzmahuju}i kao da namerava quknuti po~eo bi s naredbama i komandama a volovi bi stali da se vra}aju natra{ke, kako bi "opasali"plast. Opa{i! Ujst1 Ujstu! Stu, Bjele! Ujst- Diva{u! Opa{i!Doqam!Vi{{! Oooooooo~! Ne dira ih quka~em. Samo zamahne kao da }e priudariti. @mire i dobro}udno ustuknu. S naporom idu natra{ke. Priroda ih je predodredila da grabe napred. Stoga s radosnije kora~aju pod teretom plasta nego li {to naprave ovih nekoliko koraka unazad dok ga "opasuju". Aj pa{i! Pa{i, Bjelowa! Pa{i, Diva{u! Pa{i bolan, {ta ti je danas!?. Nije ti prvi put! i u tim zapovestima ima jasnog familijarnog tona, sni`eni glas koji udvostru~uje ozbiqnost i name}e nekakvu prisnost sa `ivotiwom koja podrazumeva uzajamno poznavawe i poverewe stvoreno kroz mnogo takvih radwi, uve`banih i usavr{enih... Obgrle plast, a on ~asom namota vla~eg oko jarma zaturi vezu pa ponajlak... frknu ~eli~ne spone preko drenove kuke, posledwa {krgutne i kvrcne, upili se veza oko debelog plasnog podno`ja i plastina klizne ko`astom poko{enicom; na zemqi se uka`e bledi kotur. Obodom plasta ostala je svetlija kru`nica koja precizno ovija pleswivi i tamniji krug na kome je plast proveo nekolike nedeqe i sav tovar zaplovi dolinom pra}en prigu{enim, babu{wavim i ko`astim {umom {to ga teret pravi klize}i povr{inom suve rudine. Vuku sna`no. Slo`no. Aj, brate, aj ponajlak... I sve pred sobom a oni samo vlakom do u kotar, do pred kotar. Kad bi se znali sami otka~iti, sami bi se i za drugi vratili. Raduje ih, zar, ovo poslovawe oko sopstvene hrane, raduju se budu}im plasama u toplim izbama. Bla`ena privr`enost `ivotiwa gospodaru pro`ima ceo poduhvat daju}i mu pe~at iskonske uzajamnosti. Svevi{wi sve nadgleda - svude su wegovi prsti. Ima{e veliko poverewe u volujsku snagu i neku vrstu po{tewa koju niko vaqano ne ceni. Samo je veliki vojvoda Stepanovi} kad god bi izvukli top na neku najvi{u kotu, dao da im se me|u rogove stavi po dukat. Ali malo je vojvoda na ovome svijetu koji razumiju i cijene sve sile zemaqske. Malo je. A malo su i volovi imali vajde od wegovih dukata. A da su u Dra~u poklani, skuvani i podijeqeni vojsci isti dan to niko nije pomiwao. Od te pomisli, od pazarnoga dana du{om sijevne ledena muwa.

102

PROZA NA PRUGE Vlakom se pod te`inom plasta umotavahu vatoqci zaostala sijena u vla`ne trubwe {to su povukle vlagu od zemqe i primile jedva osetan miris bu|i. A on, sve pored vlake jaha{e na kowu, a ponegde i pre~icom ozaren sveop{tim saglasjem i beskrajnom rado{}u poslova zemaqskih. "Dobro je," veli "kad ugrabismo da sa|enemo!" ovaj glas je usledio posle stotiwak koraka... Samo su se wegovi ~uli: stopala istiskivaku rojeve mjehuri}a i svakim zakora~ajem briznulo bi iz zemqe uz pitomi cvile` i {i{tawe nadojenog sun|erastog busewa. Da`dilo je vi{e od tri ~ela. Tri puta po dvadeset ~etiri bo`ija sata. Jedva je koliba izdr`ala a sve druge suvote podavrele i rubom temeqa do zemqanog poda kqu~nu{e izvori. Kao da bje{e smak svijeta i novi potop! Bog-ti-sveti! Podavrelo je odasvud. Ispod kreveta i kaca odignutih na debelim kamenim plo~ama. Zaplovi{e opanci po ku}nom jezeru. Kako naglo kqu~nu{e, tako i usahnu{e izvori i vreoca. Samo jo{ pogdegde viruka. Udaralo je s juga, tuklo mlazevima u {indru da se pu{ilo kao od `estokog vodopada. Pa je mijewalo pravac, vrtlo`ilo i motalo. Stajala je huka kao da je sudwi ~as do{ao. A pobiqem je ocijedilo. Pod sivim nebom debelim poko{enim bregom: zaobqen, mek pod zlatastom poko{enicom breg se odava{e znakom unutra{weg obasjawa, `u}kastom omek{alom travom {to je iza pquska najedrala, poprimiv{i rudu meko}u. Povr{ina je ocedita i porozna, bar{unasta i ~ista. Na tom `u}kastom bregu pod tamom mrkih oblaka, koji su se nekako mo}no i pouzdano talo`oli kao da nas zanavek odvajaju od svake svetlosti, ova `u}kasta povr{ pulsira{e zaostatkom neke davna{we, mo`da zanavek minule svetlosti. Kao da bejasmo izdvojeni od celog sveta i svakog vremena, u nekoj vla`noj kosmi~koj ti{ini dok su koraci pravili gwecavosvirkaju}e zvuke ~u{e se wegove re~i: primile su fizi~ko svojstvo kao tek ugwe~eno grumewe voska... Te rije~i sa`imahu sve kretwe, glasove, namere... pesmu i wen odjek i onaj daleki i{~ezavaju}i trenutak wengova slijegawa i potonu}a u bezdane vremena i ti{ine; u wima se gnezdio miris lawskih otkosa i usijewene plase iz naviqaka i plastova. Stao je u wih i studeni dah napola satrule i promrzle sijenske kape: kora od nagwila sijena kroz koju su upleteni vrhovi qeme`ja; dah u ~asu razvr{ivawa, a potom dubinsko pulsirawe sijenskog daha iz debele podine. Isti taj miris u fre{kim torinama na koje }e grma~iti 103

bravi i sve to po dvaput proturiti kroz svoje halapqive i marqive ~equsti i zadugo pre`ivati u mlakoj i gustoj ti{ini izbe. Zaotavi}e se ~im grane. Kora~asmo kao le|ima kakvog kosmi~kog slona, uzaludno tragaju}i na celom horizontu za tragom ikakve provedrice. Tako odmicasmo nas dvojica. Mo`da i tre}i neko s nama koga je skrivala ti{ina, neko ko nas je gledao, ko nas jo{ gleda... U ovim re~ima da sa|enemo bje{e jo{ one `ustrine s kojom smo grabili da utrpamo pla{}e i naviqke u veliki stog i spasemo od propadawa. Kroz tu re~ svilutnu{e ugla~ani, posuvrnuti vrhovi vila, napregnute mi{ice baca~a - lica zgu`vanih u grimase... U toj re~i skrivahu se i glasovi zorta sa zvucima stewawa i ubrzanog disawa, sa otegnutim gromkim povicima bodrewa sa izdisajima koji su pratili svaki napor i izba~aj. @eqa da se dosegne i postigne nemogu}e pokaziva{e se na svakom licu: da pobegnu i prije pquska sa|enu "svaku slamku" i spasu od litve. Da ga ne "|avoli{e". Kolutali su usredsre|eni pogledi jakih |enioca! Bqesnu{e usjaktele alke na vla~egu, lanac testerasto frknu preko drenove kuke i {kripnu svekolika sprega u`adi i prijepasa zaka~enog plasta , nategnutog lanca te svekolikog tereta i jarma. Kao da wegov glas jo{ vi{e uve}a ti{inu ili kao da su wegove re~i bile neko drugo lice te iste ti{ine. Ono `mirkawe nadojene zemqe ispod wegovih stopala samo je tome davalo akcenat i jasnu potvrdu. Ispod niskoga neba sa ju`nog horizonta rasprostira{e se tama. Nadolazila je u mrkim virovima, koji na trenutke dobijahu jedva primetan qubi~ast, ponekad zastra{uje}e crvenkast prosev, da bi se potom sve ugru{kalo u drozgavim nanosima mrko modrikastih oblaka {to nagove{tavaju dugotrajnu tamu i samu propast. Prepoznah u wegovim re~ima re{enost pomo}nika i baca~a da se u|ene razvr{eno pla{}e iz svoza, videh usredsre|enu voqu |enilaca i baca~a, rova{ razburukanih naviqaka i bjelasawe grabuqi{ta u rukama pomo}nika koji dodavahu i prihva}ahu plase i kako bi okru`ili i uredili podinu. I sav onaj zort {to se ogleda{e u `ustrim napregnutim pogledima - kao i oni pogledi puni straha k Velikome `drijelu gdje su ze gu`vali sumrki oblaci, jedrali i prijetili da }e ugrabiti qetinu da }e zasuti litvom u podinu i uni{titi toliki rad i svekoliki godi{wi frut. Danima je hu~alo u proslopima i Ple}ima, sumrka planinska busika i trava rezavica povijahu se pod naletima juga koji nije prestajao da dere i najavquje gazap. 104

PROZA NA PRUGE Zasukivalo je i onaj `alosni pruti} mukiwe u vrletnoj lastvi, posuvr}u}i pepeqaste listove s nali~ja koji su nekako sablasno bqeckali iz litice. Bje{e to jedino rastiwe u vidokrugu. Taj pruti} se nekad jedini zelenio. Prije to bje{e boja pusto{i i bezna|a nego li zelenilo radovawa. Pustom planinom utrkivahu se sjenke pomahnitalih oblaka, nalik stra{ilima i avetima nadme}u}i se sa mqetkim prosevima neke blede, `alosne svetlosti od koje je samo tuga dobijala krila. I zamicale su senke preko Borovih brda, ka severu ka dalekim nepoznatim planinama i prostranstvima u kojima je bilo mjesta za sve oblake i nevoqe ovog sveta. Talasala se busika u liticama, cvilela je `alovno i gran~ica mukiwe i treperila. Svejedno, verovah nekad da }e primamiti i drugo semewe i da }e se di}i {uma i Borovim brdima opravdati ime. I u kqe{tnama je `eqno a ve{to oko moglo nazreti tragove zeleni: zeqkahu se `buni}i divqe maline. Onda je po Ilinu-dne pristizala susetka Milunka vode}i kobilu Zeku{u na kojoj bi se zazeleneo grm grana spremqenih za prvo pla{}e. Otkose }e poplastiti i sadenuti do pozne jeseni, a onda polako vezivati u bremena i goniti preko sedam gora i devet potoka u selo, da na jednom mestu saberu svu "pi}u". Stewa}e umorni kowi}i pod teretom onoga ~ega }e ve~no biti `eqni. Spotica}e se r|avim stazama, klancima i usecima. Tim `alosnim puteqcima jedva bi i divokoza nekamoli kow pod tovarom. Ali su uspevali vredni kowi, stewali i dobijali sadna od lo{ih steqa i neudobnih samara, spadao im je tovar za u{i, posrtahu u babuqu i vaqu, u glibovitim stopnicima i na omazi niz Poqansku goru. Samo }e pri otovarawu ~upnuti iz bremena umorno se sadimaju}i. Iza toga ~eka{e ih povratak: nazad }e nositi gazdu do ruba Poqanske gore, a odande drva - dok }e tikve i travuqinu za sviwe staviti u antre{eq, pa }e ~ovek naka{qavaju}i se stati da ga bodri: "Aaj-Dorate, aj muwo moja!" Silazila je sa Zebaoca vijugavim puteqcima, najpre kroz prline i razdrte rivoto~ine, pa na Sewak a onadne belim puteqkom od ispranog {odera, primica{e se kao neki pokretni grm, kao senka za kojom mili zeleni obla~i}. Zeleni grm bje{e jedina potvrda minulog leta, jedina poruka i radost sela i pouzdan znak da izmi~e sumorno qeto, da }e se livade sasuti u naviqke, i prestati zabrani. Prizivala je nailaze}i niza {krke. "Ajde da te daruje teja, aj da ti ne{to dadnem!" 105

I onda je iz crnih jagluka vadila sitne jabu~ice opale usled su{e, sve usput oplakuju}i brata koji u Prvome ratu pade na Drini pred {vapskim legionima. A bio je lijep ko vila gorska, eto ti ne~im sewa{ na wega, a bje{e mu tek devetnaesta kad ode da se bije s vojskom }esarskom i pade pod oru`jem. Gledaju}i `alost u wenim o~ima i u mojoj se du{i talo`io ~emer i jad {to sam jedva nalik takvom vitezu koga nikada ne}u dospeti da osvetim. Nadao sam se ipak da }u oti}i do Vrela da se napijem studene vode, a da }u nekad i odrasti i otisnuti se u svijet da se propitam ko je ubio strica. Te{io me je daleki edenski dah zukava. U wima sam nazirao sam iskonske blagotvorne sokove vo}a, zatomqene u ukusu kiselkaste te~nosti, mirise koji sa`imahu pitominu drevnih rajskih dolina, sve blagodeti i sve ~arolije sela. Silazila je polako mala senka: prelazila preko strugova i to~ila, bivala sve jasnija sve prepoznatqivija. Za wom klanta{e kquse. [i{talo je i stewalo. Nadima{e joj se pjegavi stomak podvezan ispre{ivanim popruzima i nikakvom ormom. Samo bjehu `ile nabrekle na trbuhu ispe~atanom pjegama starosti; kopita iskrivqenih u "opa~ac" i drhtavih onemo}alih nogu pod teretom je li~ila na stra{ilo. Dubinskim sadimawem pokaziva{e sve znakove onemo}alosti i starosti. Iscrpqena od danono}nog katrgawa ovim `drijelima, prlima i bobijama smawila se i poku~ila. Vi{e nije mogla odr`ati ni samar nego joj je sklizavao za u{i . S tim {i{tawem potpuno je cela mogla stati u re~ "palina" kojom ozna~avahu istro{ena kowa. Ali svejedno, wihovo pojavqivawe na brdima bje{e velika radost na izmaku leta. Surim dolinama posutim pegama kamewa jo{ se nazirahu tragovi negda{wih putjaga kao da su razvu~ene i zaostale niti iskidanoga pletiva. Ovim putevima prolazili su karavani Br|ana nadaleko poznatih nebatlija pri izdigu. O}a{e se na wih sru~iti studena ki{a {to bi se ~asom izvrgla u lapavicu koja je dotucala ve} izmo`dene kolone putnika, kowa, mula i magaradi kao i druge buquke krupne i sitne marve. Gonili su na tim umorodavqenim i onemo}alim `ivin~adima sirotiwske tovare u iskrpqenim ~uvalima i gurbetskim xakovima; re|e su gonili mule i mazge, a kowa je osim vojvode Bla`a Bo{kovi}a malo ko imao. (Jednom je, kazivali su na zornome zelenku projahao pored na{e ku}e kroz Ri|anske dolove.) A uz te gazape po Vidovu-dne navoj{tili bi wini karavani od Lukavice, 106

PROZA NA PRUGE s Crvenog `drijela, s Lokve Bioske i sa Ckare i zagu{ili ja`ve i Dowe [krke. Odmicali su sporo jer im je stoka zapirala od duga puta, i r|avo izimqena spadala s nogu i tuvirala u klancima i `drijelima. Neki su grabili pre~icama na Veliko `drijelo i Veliki Zebalac, preko Qevi{kih bara gledali da oburdaju k Javorju i survaju se u Semoqsku goru gde je bio vazda veliki toplik poslije vjetrobojnih i goletnih javorskig glavi~ina. Br|ani su mirisali na kolibni dim, na posebnu bjelopavli}ku klimu i barut koji su svagda nabavqali lak{e od nas jer im i Cetiwe i Gospodar bjehu triputa bli`i no nama. Nosili su o{tre britve, i levore kola{e - te{ke i ubojite jer su od davnina imali qude koji su krstarili svijetom a mnozini su od starine preci birani za perjanike. Ali nespremni na prevrtqive }udi planina, ~esto obu~eni lake tadake, zavarani sparnim i pretoplim danima u Bjelopavli}ima, zagrentali bi u gudure i mnogi vakusili smrt - neve{ti }udima planina i stra{nim gazapima usred qeta. Tim vijugavim putqagama zadugo niko nije nailazio, a malo ko se sje}ao Bjelopavli}a. Onda jednom nai|e neko s Krnova. Davno je to bilo. Nikad vi{e niko tuda nije prolazio. A najprije su, ka`u, nekakvi bogumili i jeretici bje`ali tuda od crkvenoga suda i bo`ije pravde. Neki su `ivi zavr{ili pod gomilom. Eno one tri glavi~ice na dno dolina svedo~e o tome. A onda opet niko nije prolazio. Pa su nailazili Turci gone}i onemo}alu raju i odmetnike, pa onda ~etovo|e i hajduci gone}i Turke. A onda zadugo niko tuda nije prolazio samo se ~ulo hujawe vetrova i ponekad, visoko u oblacima, pijukawe gladnih ~avki. Kovitlale su i bje`ale od neke tice koja je udarala u wihovo zgusnuto uzrujano jato da se ono kovitlalo i vrtlo`ilo u nebesima uz nepojamnu graju i vrisku - od nekog planinskog jastreba... Jo{ jednom je neki ~ovek tuda pro{ao. I nekad davno ka`u nekakva devojka od nagorkiwe vile lepp{a. Ali vi{e niko nije siguran da li je to bilo privi|ewe ili san koji su svi sawali u vreme velike gladi i su{e.

107

108

POEZIJA NA TUFNE

Franti{ek Lipka

ODISEJ

ODISEJ
More je ogledalo u kojem vidim sva svoja lica koja sam dobio iz ruku bogova kao dar plovim od obzorja do obzorja vodi me sunce koje u zoru izrawa iz mog jednog oka a uve~e u drugo zapada na dnu uvek novog mora vidim junake koji u{ima kao ma{u ne{to mi govore}i u te~noj sredini sve je stvarnije i wihovi su pokreti sastojci nove istine tra`e}i kopno be`im od obala i sve daqe plovim po vodenom grobqu

111

MUZEJ
po {irokom stepeni{tu silazimo do velike sale za secirawe u vitrinama komad je nepoznatog tela lopatica ne`na i mo}na istovremeno bio je to zver-~ovek polubog ~itamo pametne kwige svaka strana je nova zamka gubimo se izme|u redova u mudrosti o~evidno nije odgovor vra}amo se k sebi le|a nam se talasaju kao nova utvrda lopatice mewaju svoj oblik odjednom ne znamo da li tako rastu krila da li se tako raskriquju plute i koja je na{a sredina vazdu{asto more te~na promaja

ARHEOLOGIJA
prvi {aqe poruke u vaseqenu koje ne dolete ni k wegovom uhu drugi hvata senke po ulicama a sam je senka tre}i je u{ao u svoju potenciju ~etvrti kalemi prole}e na jesen peti je uhvatio vr~ sa vinom i posle smrti jo{ ga dr`i {esti bi rado pobegao iz svojih {est ko`a

112

POEZIJA NA TUFNE svi tapkamo po zemqi nogama oblikujemo slede}u vrstu pismo nevidqivom ko zna kada ko i {ta o nama }e ~itati

BIOGRAFIJA
na maloj stanici na obali vazdu{nog mora lakim pokretima preme{ta{ predmete mewa{ mapu zavi~aja prstom po vetru crta{ znake slovo {to podse}a na maj~ine grudi konture budu}eg tela strogo pazi{ na ku}ni red oko tebe je stalno ta ista zemqa i trava u no}i razgovara{ sa precima rukujete se pod zemqom gde paleolit prevr}e kosti bika tra`i{ rodoslov i dobija{ smeten odgovor jedan govori o vazduhu koji je te`ak skoro kao zemqa drugi ti daje telefonski imenik mitova tre}i te pita za rezervne delove tela u me|uvremenu na svim spratovima iska~u osigura~i svako ide svojim ~udnim putem re~i nam nestaju kao slatki mehuri}i iz usta debila na horizontu je nova revolucija crvenih krvnih zrnaca u vrtu miri{u rumene jagode i ti si jo{ uvek krhka kao dah me|u staklenim saksijama mraza no stara evropa ve} ne zna 113

gde joj je telo a gde glava mnogo raspravqa na punim trgovima a malo ka`e uvek ne{to `arko `eli malo seksa malo krvi da bi se o~istio triput dnevno sebe uzima kao lek izjutra u podne nave~e u kratkim radostima zaboravi na sebe i zatim ponovo iz ni~eg stvara svet i negde duboko u mesu ~uje{ glas dezoksiribonuklearnih kiselina tvoj brat Homo sapiens tr~i po ravnoj savani kroz nanose ~istog vazduha oslobo|en od metafore baca kopqe pravo u sredinu sun~anog kruga o kako je blizu od zrnca peska do mikroskopa opet zagleda{ u sebe i ni{ta ne razume{ amatpmija fiziologija psihologija gustina je sve gu{}a ostavimo lavirint ostavimo Krit more je otvoreno non-stop kao porodili{te laki povetarac puni jedra jedrewaka na unutra{wim povr{inama horizont uzmi~e pred nama kao put do nestvarnog a ti stalno stoji{ na maloj stanici na obali vazdu{nog mora usred klizavih talasavih vetrova re~i baca{ protiv vetra krila vetrewa~a se vrte u ritmu xeza sve br`e i za to vreme kolege grafomani vredno pi{u 114

POEZIJA NA TUFNE literatura buja plesan obrasta sve intimno ali ti se ne predaje{ veruje{ u gramatiku na pti~ijim krilima i pobe|en peva{ na dnu mora ribqim glasom pokretima i dodirima {iri{ prostor re~i a mo`da samo guta{ vatru u cirkuskoj areni bez osigurawa

GOVOR
izlazim na ulicu pripravan za intimni dodir tra`im spajawe sa prostorom iz daqine dopire muzika iz visine padaju plakati i novine u vazduhu je koncert za gluve zvuk je treperewe molekula izme|u tebe i mene ali govor se za~iwe od praznog mesta u tradiciji idem po dugoj ulici izme|u bliskih zidova vrata kroz koja ho}u da pro|em stalno uzmi~u preda mnom govorim i bojim se svog glasa koji opasno raste u praznini odjek se ne vra}a ali ne{to ve} drhti na drugoj strani ulice 115

mo`da je to uho krhko i mu~eno ti{inom a mo`da samo glava bez lica koja sve pamti a ni{ta ne govori Sa slova~kog prepevao Radomir Mi}unovi}

116

POEZIJA NA TUFNE

Vladimir Jagli~i}

KATALOG DAVNIH SLIKA

POVODOM ^ETIRI TOMA


^etiri toma preda mnom na stolu, ali ja nisam vi{e guta~ re~i, ja proizvodim, radim na svom bolu, nemaju kwige vi{e {ta mi re}i. A {to govore nije ono onda kad prvi put smo kroz raspe}e pro{li. Sada smo stari, stari, tro{ni, tro{ni, sa one strane izgubqenog fronta. Tu su Be~i}i, preko brda Budva, a daqe, daqe, srcem ledna grudva, jo{ daqe, srce leda, ledna santa s oblikom srca, Srbija, Sabanta, {kola o~aja, {kola prvog bola, neizlazaka u svet prva {kola, smrt, zagonetka za tebe, mog brata: puna {kola |aka niotkuda vrata. Be~i}i, 24. 08. 2003.

MORE
Osamdesete. Atomsko skloni{te. Moje je more. Kopno, pola-pola. Kad zemqa tu`no od mene poi{te

117

ono {to imam, sve je to od bola. I Ser|o Bla`i}, oslowen na {taku, tim istim morem sawa valovima... Ne kosmos, trebam samo voqu jaku da smrt pobedim ~istijim snovima. Odlazio sam, tako, na koncerte, skupqao plo~e, igle, gramofone, da bih u hipu pogubio sve to. I primao sam pisma, i koverte slao u zemqe nepoznate one, gde ne ~eka me ni{ta osim sveto. Be~i}i, 30. 08. 2003.

JARE
Za svakim starim propatih odelom, zakrpom svakom, obla}enim mestom, tako }u i za izno{enim telom, i ono nekom duhu be{e presto. Ostavite mi klikere staklence, i na xepi}u ra{ito dugmence, il' uberite i na meni danak, da ne upoznam {ta ko{ta rastanak. Imena pamtim svih {tenadi, kao koko{i svake, ponositog pevca, i triput umreh, a da nisam znao, pre no dopadoh ovog Kragujevca. I sad, ko divqi skit ispod blatare, grlim svoj `ivot, beslovesno jare. I ~ujem - kuca! - i gde nisam dopro srce - van mene. Samo nek je toplo. 19. 11. 2003.

RAZGOVOR SA OCEM
Mi nastavqamo taj razgovor o mestu svom, ve} neko vreme, kad sretnemo se: na nagovor vremena istog, u nevreme. 118

POEZIJA NA TUFNE Pokazuje mi rukom, nekud u pravcu kojem nismo radi, tom rasuto{}u reke teku, i wom smo, davno, bili mladi. Ka`e parcelu, cenu, opseg, ho}e klesara iz Sabante, jer boli{, skoro dodir, oset, kako, svesti, da odagnam te? Sluti godinu, sat i ~as, jeseni op{toj pred oktobrom: ne veruju}i u svoj glas, pro{apnem tiho: dobro, dobro... A nema dobra samo smrt je razvela gaz niz leje vrtne. Dra~a, 12. 09. 2004. +++ Jer, neoprezno, danima dozvolismo da prolaze sada brojimo, no}ima, malo kom znane poraze. A toliko se skupilo na zakr`qalim krilima da urokom ne poma`e ni no}na senka vilina. I kao zub kad raskla}en zubarska kqe{ta ulove, zaraste meso prekono} - al' ono mesto trulo je. Ostade ~elik pomirbe, uklin pro neba zvezdasta, i na prste da zbrajamo {ta se sa nama ne rasta. 7. 10. 2004.

FOTOGRAFIJA, SUSRET
1 (fotografija) Fotografija, snimqena pre samo trideset, samo trideset godina. Al' vek je qudski to. Kasno saznamo gde se budu}nost mutna dogodila, na {ta se, nekad nade`na, svodila. Fotografija. Na woj staro dru{tvo, u {etwi parkom, s keceqama radnim. 119

Dan ozla}uje svoje neprisustvo u postojawu nadrealnom. Nad wim: Toma i Qiqa, Jelena i Draksi... I krenuli su podno spomenika ko da hvataju vanvremeni taksi koji ih nosi u sjaj onog lika... Dugo za snimak ovaj bejah slep, sad trn zabada u o~iwe dance. A od wega su, toliko je lep, i razglednice pravili za strance. 2 (susret) U`asan susret s drugovima starim kad shvatim da jo{, jo{ za wima marim, da ih se se}am, vitkih, nasmejanih, da izgleda mi ko da be{e lani. Drugovi stari, zar idete ve}! Na na{em bolu epoha je ova kao na nafti nalo`ila pe} rastopiv{i je vrelinom olova. Ko bi rekao da }e{ ti, Dragane, dan proizvodwe pomiwati s mukom, a ju~e jo{ smo luwali kroz grad. I evo, ve} me mu~e stare rane, u borbi s te{ko donetom odlukom da sklonim se u azil, u svoj rad. 30. 11. 2004.

ZIMSKE SLIKE IZ PARKA


1 Razmahan ju~e {evar sad sledio se nemo, gde decembarski korak zavladao je svetom, pre}uta}e nam kamen sve {to ne doreknemo, al' ne}e srubqen penxet pod zagrejanom petom. Kako se skuwe vrane i uskupe ramenca uko~eno{}u kipa da ustave trenutak, i preostaje bolno pre}utana kadenca za ono {to se ne zbi, i {to grgoqi vrutak. 120

POEZIJA NA TUFNE Ratarski gazi {eta~ po neko{enom strnu, s rukama na krstima ko inspektor u raju, i odlazi bez straha po nedoglednost crnu gde oblaci i {ume u svejedinstvu traju. Putevi kao trake na sve~anoj haqini koja se iskrzala izno{eno{}u zime usinovqewe }utwe posve}uju daqini i onom {to ti s vetrom nejasno {ap}e ime. 2 Neprebrojivost staza udes je na{eg puta, izbor jedino bitan u nesti`ici dobra, {umska bo`anstva nisu odobrila da luta du{i, jer slavu ni`eg bi}a sa nama pobra. I ne kora~am, zato, pewem se godinama, ono {to vidim sva je unutra{wost utrobe u kojoj ~isti ozon struji iz vlati, kama, i onog u ~emu }e i mene da ugrobe. Vrzina, zagonetka nepristajawa biqa, podbo~ila je trwe da izotvara vene, ali u vazduh samo tom prodorno{}u ciqa, ne slute}i da, tamo, boqi je deo mene. Na ta~ki tog dodira ostao svet je jedan i ~eka uspomena van nanesenog bola, so rane li`e vidik odavde nedogledan krvare}oj plaveti na trn {to se nabola. 13. 12. 2004. 3 I gledam u te sitne, u urokqive zene, a trebalo je pogled da budu druga, brata, zavide, pquju, mrze kad bilo kome krene, u tu|em xepu para ko u mo~vari blata. O, toliko vampira krv si{e, vrat ujeda, i toliko je mraka, i ne~isto i zlo je, da svaka moja radost za bli`weg je uvreda, da ~esto s olak{awem pomislim, gotovo je. Al' nije. Izgubqenost ta~ke u prostorima kada bi svela ovo na {ta se telo svodi, mo`da bi stazi {umskoj pra{inom govorila, 121

ili bi novi `ivot nadahwivala vodi? Kao metronom ta~no meri}u {to ostane ne da bih gordio se, jo{ mawe tugovao: da bih san, malo, bio za predele pospane da me posvoje - tud sam, ju~e jo{, putovao. 5. 01. 2005.

SE]AWE NA LAZARA RADULOVI]A


1 U tamnu, tamnu, tamnu no}, u plavi, plavi, plavi san, i ne zovem te upomo}, tako sam tvrdo ukopan. I ne treba mi re~, ni re~, i nisam mudar, niti ta{t, i beo, beo, beo kre~ u krug, u krug, i svetli pla{t. I `ila, `ila, `uta sva, `ili u kosti krhku vest, i travka, travka mesto sna, i osa na woj, skoro svest. Borio sam se kako znam, i prijateqi, pali svi, ali su ja~i ovaj plam i plavi, plavi, plavi sni. Ne rop}em, ali vetra zvuk u moje ime hujne sad, i beste`inske ki{e huk voda si, {ap}e, odvajkad. Pa me sad miri neukost s kojom pro`iveh gre{ni vek, ne`eqen gost i nezvan gost, da ~ekalo me oduvek.

122

POEZIJA NA TUFNE Ali {ta mogu odsad ja sem saslu{ati stra{ni sud, i ne oti}i iz tog sna, iz plavog, plavog, plavog sna gde selilo me odonud. 29. 03. 2005. 2 Do{la Lazina `ena, Biba. Sad, sa borama ispod zena. Govorili smo. Voda giba planktone gorkih uspomena. Okean qu{ka mrtve la|e koje su negda ponos bile niko nikoga da ne na|e gde su se krme ustavile. Nestajem, kopnim, tonem, venem, uzdaha dva-tri do opsene, i ma gde odem kud god krenem mnogo je mrtvih oko mene. Ne{to me mori, ne znam {ta, a nisu bolest, ni dugovi: ostale mrve va{eg sna, mrtvi pesnici i drugovi. Voleo bih da mawe znam. Da mawe mislim, mawe smem. Da ostah, za vas vi{e, sam. Da sam za neke re~i nem. 30. 03. 2005.

123

POD TREMOM
Izgubqen u ovoj palana~koj ti{mi s prestoni~nim duhom u sebi duboko, ja gledam iz crva usnulog u vi{wi, iz sredi{ta sveta, u bo`ansko oko. I slu{am u ki{i ovog slavskog dana rast budu}e slave, strelovitost pada, da je kap u lokvi dovr{etak plana pod tremom {to vredi tri careva grada. Dra~a, na \ur|evdan, 6. 05. 2005. +++ U mra~no jutro dok promi~e ki{a, shvatam, nikuda do kapi u woj, jer taj je ritam ~ak i kad se sti{a ta~nost: bez re~i, iz dubine poj. To kr{na sila vetrine stasite ra{~e{qa prolaz niz bezglavo {ibqe: novi put ~eka da krene spasiteq il' za kapima sevne oko ribqe. +++ Ne mogu vi{e da ~itam komplikovane kwige, preduge re~enice, zamr{ene stranice, ne lak{aju, tovare nepodno{qivost brige, prekora~enost davnu nedohodne granice; otud se ~esto ruka ma{i za blagim ne~im, za naivno{}u koja ne}e svrhu i razlog: ma{i se tamo gde su ostale tihe re~i, ma{i se, i - ostane, uko~ena, u praznom. 8. 08. 2005.

124

POEZIJA NA TUFNE

U ^ITAONICI NARODNE BIBLIOTEKE


^itaonice... Tamo sam ja vreme gubio zemno... Al' ne samo tamo. Vodila nas je ~e`wa da saznamo, a saznawe je metak: i{te teme. ^itaonica. Neprekidno mir je varakao nas da }e u nas pre}i. Ovde je, jo{, stid, glasno, svakom re}i suvi{nost. I da na nuli tvoj zbir je. Dok vreme klizi niz prste rasute (toliko leta vrelih, qutih zima)... Mene ve} nema, i svud, malo, ima, putevi svi su pre{li u raspute. Dvadeset i pet godina ja, evo, s mestima takvim ho}u da se shvatim, kad god im odem zanavek se vratim da listam zbirku, roman, ili prevod... Da tra`im {to se i ne mo`e na}i, spasavam {to se rodilo nakrivo, otkrijem {to se od sebe sakrilo, obilaznice suzim u put kra}i... Tu uzaludnost mogla je da pravda samo jo{ ve}a - samog protiv svih. Da, jeste, tamo skupqao se stih no i gor~ina, silna i pradavna. Ko }e na nama zalo`iti pe}? Kad obazrem se - studenti. Praktika. Starewe - sva je u tome taktika. Oni, jo{ deca, ja dozreo ve}. ^itaonica. Ko izdade nalog du{i da sle}e, od spisa do spisa? Da, iz odaja tih, iz rukopisa, najzad i ona pre|e u katalog. Beograd, 18. 08. 2005.

125

Ivan Cvetanovi}

LU[TICE

POST
Kao da je tek si{ao sa freske, potpuno prisutan, uman, sa ote`alim podo~wacima, pa`qivim pokretima miluje vazduh, prinosi svakom licu mirisno kandilo, priprema unutra{wi prostor... A izvan, natalo`eni mir u uvali , skrovitoj kao pe}ina, ~uva me od sveta i prvih zvezda... Mnogo je sigurnije postiti, ovde, uz more dok miris tamjana u se}awu ne zasiti svu moju zemaqsku glad...

MASLINA
Razgr}em wene grane da ~istim pogledom upamtim prvo bu|ewe mora. Zelena maslinka dotaknu mi usnu. Po`eleh strasno da osetim wen ukus...

126

POEZIJA NA TUFNE ^udno, tako iznenadno, ~edno, ope~e mi nepca poklawaju}i miris zemqe, korena i li{}a.

KI[A
Taj neodre|eni, mokri zvuk iz neba promeni melodiju kada se pribli`i aurama drve}a. Postaje ne`an i setan. Vetar se primiri uz grane, [akali se priviju uz stabla, Trava se naje`i, Makiwe jo{ vi{e pocrvene, Narovi se nadmu... Ja tr~im ra{irenim rukama i zajedno sa tenorom, kisnem do ispod ko`e, tamo, do samog srca.

QUBI^ICE BOJE KAMENA


Rastu iz kamena. Spavaju u kamenu. Hrane se pogledima prolaznika i mirisom mora. Donose sre}u onima koji ih prvi ugledaju, u oktobru, pre prvih bura.

127

MORSKI KAMEN
Izvadi iz vode morski oblutak, bilo koji, stavi na dlan i posmatraj dugo wegove tanke vene uprkos suncu {to se odbija od wegovog glatkog lica... Upamti}e on tvoje pege iz o~iju i `ive}e jo{ mnogo vekova od wihove lepote, na svom morskom dnu... Neki daleki potomak tvoj, negde,na novoj obali, prepozna}e tvoje pege u tom oblom par~etu stene... Miri{te, 2005.

SMRT PESNIKA
Qubi Stanojevi}u Poneo si sve svoje I oti{ao u svoju slobodu... Zna{, zanemela je jedna ulica, jedno stablo i jedan prozor {to gleda na zapad, a mrtva usta jedne `ene progovorila. ^uo se u kom{iluku i de~ji pla~ i lave` psa... Dan se ne{to posebno nije promenio, i niko od tvojih drugova nije umro te no}i... ^ikago, Decembar 2005.

128

POEZIJA NA TUFNE

Uvek za korak br`i Od nas Vitak i mlad Ste{wen brdima Moj grad ne zaostaje ispred Napu{tene senke Ni{avskog keja Ne predaje se praznom Pogledu Ve} hoda u suprotnom Pravcu Da daruje svoj prostor Vremenu I tako do~eka svoj Novi san Ni{, jun 2005.

MOJ GRAD

129

\or|e Kuburi}

ZA[TO VOLIM VISKI

1)

DEUS/EX MACHINA
Nastaje. Nestaje. Igra se. Udara. Kao Gospod Avrama, kao ki{a u Vatru, vatra u Vodu; kao prst u tastaturu. [to du`e i br`e kucam, vi{e gre{im. ^esto pritisnem pogre{no slovo. Slovo qubve? Nnne. An|eo/Amor sleteo je davno i sedi stalno, sedi stalno.* Dosa|ujem se. ^ekam da odu svi sve fikcije i realije. Ho}u da kucam, kucam. Gotovo. Nikad vi{e* ___________ * E. A. Po: Gavran.

130

POEZIJA NA TUFNE

DREAMING
Sawam te. Godinama i vekovima. Uvek. Nikad te nisam video. A znam kako izgleda{. I ~ujem te. No}u. Naro~ito no}u, kako se krade{ mojoj posteqi i celiva{ me plaho, meko, po kosi. Ne pla{i se. Ne pla{i se bqeska iz zatvorenih mi o~iju. Jer ja tek te sawam i oslu{kujem dok bdi{ i sija{. Tiho, kao an|eo. Za{to bdi{? Neko mora bdeti, re~eno je. Neko mora biti ovde.* ___________ * F. Kafka, No}u

PASJI @IVOT
Mrtav, pijan.Spavam, sawam: ~opor divqih pasa. Tr~e, jure. U lov. Ja predvodnik. Budim se. Ne{to kapqe. Oti{la je. Mokro. Ki{a ili krv. Pasja. Qudska. Kraj mene. Ona. Gledam je. Ne znam ~ijim. O~ima zaumnim. Koqem. O~wacima. Ni{ta nije osetila. Mo`da spava. Dva jezera gde sliva se krv, vrtlozi i zenice ~ekaju (~ekaju me/ smeju se kikotom) da svane.

131

LONDON
London London zove karirane magle {to miri{u na pank i kukuruz paklena parfemska isparewa ma~ke lisice ki{obrani fotografi parkovi lepeze ozbiqna lica to je London grad ~asovnika i ogledal.

ZA[TO VOLIM VISKI


Johnnie Walker - jer obo`avam bulevare Teachers - jer u~im decu White Horse - jer jahao sam belog kowa J&B - jer je John Mayall opevao smrt J. B. Lenoir Black&White - jer otkidam na crno-bele filmove Jack Daniels - jer mu je kum Jumpin Jack Flash Chivas Regall - jer ga je pio Hemfri Bogart Cutty Sark - jer u pro{loj inkarnaciji bejah mornarem John Coltrains - jer ima delikatan ukus saksofona Edinburgh Castle - jer sam bio u [kotskoj Jim Bim - jer nisam bio u Kentakiju

SONET

po Brodskom

Zaka~io se `ivot. Zuje zimske muve kao tihi bruj obesmi{qenih re~i. Po`udno i tupo gledam belasavi papir, pretvaram se u ti{inu, ne~ujni zvuk pera, {kripavu tastaturu {to smeje mi se u lice. Ne~itka slova, zavereni~ki uskome{ana prqavim preludirawem zami{qenih re~nih talasa, u opoziciji su sa nedvosmislenom rezolutno{}u zimske no}i. A glas muza, {to jedva sti`e do uha, ~ini se ni~ijim. I vibrira poput be`e}e utvare. Pevam o onome ~ega nema. O Vasioni, u kojoj ni{ta ne pulsira niti otkucava, o potamnelom ahatu,

132

POEZIJA NA TUFNE o modrom, tu`nom prozoru iza zvezda; o rasutoj svetlosti. Proti~e praznina kao reka - vino u nigdini. Glas moj je prigu{en, al nenametqiv u no}i.

IMA DOSTA METAFIZIKE KADA SE NE MISLI NI NA [TA


po Pesoi O svetu, o stvarima, uzrocima i posledicama, o Bogu i du{i razmi{qam kao {to kamen razmi{qa o Suncu. Navu~em zavese, sklopim o~i i ne mislim. Jer kamen ne zna {ta je Sunce; niti zna da Sun~eva svetlost ne zna {ta radi, da ona vi{e vredi od pesni~kih slika i filozofskih aporema. Drvo je tu da lista i da ra|a i osu{i se,ono ne sluti da simboli{e pramateriju i krst. Mesec na nebu tek je Mesec na nebu. Razmi{qati o wemu isto je kao nositi ~a{u na izvor. On svetli jer su ga tamo metli: da ga gledamo (jer je na{e jedino bogatstvo gledawe) i da mu se divimo (najvi{e do ~ega ~ovek mo`e do}i jeste divqewe). I tu je granica. Jer vi{e nam nije dato. Jer o Bogu ne znam vi{e nego Bog o sebi samom.

1) Kwigu izabranih pesama objavi}e Ni{ki kulturni centar

133

Luka Salapura

NEMA GRANICA, XONATANE?

Koliko to be{e beskraj kad krenusmo u potragu nekuda daleko nekuda gde se tek po~iwe 1. Zloupotrebom pesnika Poa zlatna, izgubqena komunikacija s odjecima potresnih prizora o pravu da se igra Bog kona~no je ispunila ~a{u mita koji traje Slede}i trag misterioznog genija koji je sawao najve}u zagonetku zatvorio se zvezdani krug Probudili smo se Izazov je veliki kao u akcionom filmu Gde je sjaj u o~ima Ovo je po~etak isku{ewa za monaha koji na vrhovima talasa objavquje svoje pravo da podvali Mefistu

134

POEZIJA NA TUFNE Izvan kapija grada dvorski izazovi slave erotiku kao savr{en izbor 2. Poku{ali smo da ostvarimo ideju o rastegqivosti vremena ne bi li nehajno bi}e uma prestalo da se lomi o su{tinu zna~ewa re~i. Jedina izvesnost bila su pitawa na koja niko nije davao odgovore Ili nije znao 3. U nedostatku svetlosti najlak{e je bilo ra{~lawivawe no}i Veruju}i da su nespokojstvo poraza i slava trijumfa u su{tini isto prinosili smo `rtvu i jednom i drugom Nije bilo u tome ni ~uda ni straha Ipak, neponovqivost oblikovawa slagala je susrete od ~ijeg smo kona~nog zbira prestali da verujemo da popodne mo`e da ispuni besmrtnost

135

4. Nesposobnost uo~avawa svodila se na zanimqiv ples Salome pred ogledalom Jedini izbor kroz koji se mogla posmatrati budu}nost bio je Francisko de Goja i Lusijentes bela ko{uqa tre}eg maja ili u belo odevena Maja Za nas nije bilo razlike Nemarno pretvaraju}i godine u su{tinsko otkri}e neupu}eni ili nedovoqno zainteresovani kona~no su odahnuli 5. Skoro savr{en mir otvarao je neo~ekivane i uzbudqive mogu}nosti Odlazili smo na reku i posmatrali galebove Bili su to sasvim obi~ni galebovi Seli bi na oboreno stablo izabrali u jatu neku od ptica i komadom drveta povla~ili linije u skladu sa wenim letom De{avalo se da neko iscrta tajnu molitve i iskustva pod be{umnim zamasima krila

136

POEZIJA NA TUFNE

Dimitar Anakiev

GRQEWE MESECA

* Qubav {to se pretvori u sun~anu pegu * Zid me|u jezicima, me|u qudima. Vetar odnese nesigurnost. * Taj leptir bi `eleo saznati ne{to o svetu. Progon studenata. * ]ilibarski krst na stari~inom vratu neki davni poqubac. * Hladna je voda okeana, u kojoj se je upalila iskra `ivota.

137

* Tra`e}i svoje korene prona|oh crvenu litvansku Bogorodicu. * Kapi u no}i. Postoji vreme zvuka i vreme ti{ine. * Hrom kraj reke koja neprekidno te~e * Obla~i} polako grli mesec dug put na Balkan * Tamo, gde se Morava dotakne Dunava slovenski krik galeba * Koriste}i telo da uni{ti imperijalizam u zoru otpalo dugme * Bo`anstvo, {to se razodeva drugom bo`anstvu: prvi poqubci * Sveti Ilija, spr`i ove pesnike {to bujicom re~i ispiru kre~wak (Si}evo, 16.09.2005 ) 138

POEZIJA NA TUFNE * 100 godina samo}e... U planinskom klancu qubi~ica * Pro{lo je pivo i ostala je stvarnost: lave` nekoga psa * @ive}i dugo u domu buntovnika moje suze su igle * Pravo iz pakla je doneta stena i na woj je mahovina * Jesewa ki{a kojoj je nemogu}e pobe}i: qubav * Pod palim nebom izrodi haosa postaju gostoqubivo more * I samo}a dozvoli sebi dva prijateqa * Obala ne~ije qubavi: ne`ni sedef otvorene {koqke

139

* Sa balkona nedosegqive planine * Snimawe filma. ^opor belih ovaca sledi jedinu crnu. * Tama starija od no}i je du{a planine * Pe~urka prisiqena da postane hleb * Da li govorim jezik suvih poqa, ili iglaste {ume ili koralnih grebenova ? * Mlada trava... Planina krvari iz {lema prepunog snova * Dijagnoza: bugarsko-srpsko-slovena~ki pesnik * Glavni grad mojeg srca: samo jedna za{iqena olovka * Sunce se probija kroz zelene listove suicida

140

POEZIJA NA TUFNE

Neboj{a Ozimi}

GR^KE PESME

OTKRI]E SOKRATA
Sre}an je onaj Koji radi samo ono [to misli Da je ispravno Ka`u, rekao neki mudar Grk Imenom Sokrat Onaj isti {to pametovao Kako zna da ni{ta ne zna. Ne znam ni{ta o Sokratu A ne znam nikoga Koji pri~a da ni{ta ne zna Jo{ mawe one Koji ~ine samo ono [to misle da je ispravno. Okru`en onima koji Sve znaju, Kojima je svaka Bo`ja tajna U ~etiri oka saop{tena, Koji su se rodili Sa novinama u rukama 141

( u maj~inoj utrobi ve} su znali da ~itaju!) sve mawe znam koliko znam i sve vi{e mi je nezgodno da ka`em kako ne{to ne znam. I sve tako do Sokrata. Kada sam ~uo [ta je on priznao A on je, ka`u, bio mudar, Laknulo mi je Ne mogu da ti opi{em. Postao mi je Ko ro|eni brat Svojim priznawem Iznudio je moje. Da nije bilo wega Jo{ bih se mu~io I pravio da sve znam, Da mi je sve jasno Samo ne}u da pri~am o tome. Do wega sam mucao Sada se ose}am kao ^ovek i kad ka`em Ne znam. Kad je mogao Sokrat [to ne bih i ja!

PLATON
Ko je jednom u{ao u Akademiju Spoznao je sebe Ba{ kao {to je i bilo napisano Iznad ulaze}ih vrata 142

POEZIJA NA TUFNE Od sebe se pobe}i ne mo`e Znali su to Tales , Pitagora i Sokrat A Platon je samo uklesao Spoznaj samoga sebe Po uzoru na Velikog U~iteqa, Sokrata Atiwanina . Nije ni lako ni pametno Pro}i mimo sebe Kao pored tu|inca [to sebe boqe upozna{ Boqe }e{ isklesati samoga sebe I biti bli`i Bogu.

SPARTANCI
Sa {titom ili na wemu Kao da druga~ije mo`e Kao da ima izbora Kao da si ro|en Da bude{ ne{to drugo A ne Sa {titom ili na wemu Kao krvni zavet S kolena na koleno Kao zakletva Nad kolevkom i nad rakom Da bude{ Sa {titom ili na wemu Svemu si u~en osim izdaji [tit ne sme da padne Misli na bra}u i drugove Oko sebe Samo tako si Sa {titom ili na wemu

143

Majka , sestra i `ena Svaki put kad krene{ Nadaju se da }e{ se vratiti I da }e jo{ mnogo puta Stegnuta srca re}i Sa {titom ili na wemu. Svaki drugi `ivot Ne~asno je lak Nije to za tebe Bog na tebi proverava Svojih ruku delo zato budi Sa {titom ili na wemu Ovako si bli`i bogovima Neka te sna|e {ta god mo`e Na liniji gde izvire ~ast, Gde qudi postaju jednaki s bogovima Stoji{ ti jer si Sa {titom ili na wemu. Kao da je ikada postojalo ne{to drugo....

[TIT
Kada umre Iza mornara ostaje more, Iza lekara pacijenti, Iza u~iteqa u~enici, Iza trgovca trgovina, Iza pisca papiri, Iza zelena{a novac, Iza ribara ostaju mre`e, Iza lovca divqa~, Kada umre Iza Spartanca 144

POEZIJA NA TUFNE Oven~anog slavom , Nepobedivog , Ostaje Iskrzan {tit Kao jedini spomen Na wegovo postojawe.

SI]EVA^KA MOLITVA
Posve}eno Du{ku Trifunovi}u Bo`e, hvala Ti Na ovolikoj milosti Iako sam Te molio za ovo Jo{ ' 78. Tajna je tajna, To Ti zna{ boqe od mene, Kad si sad, kao da si tad. Qudi, Bo`e, vole zvezde [to sjaje oka~ene o nebeski svod A najdra`e su im one padalice Ba{ zato {to padaju Pa su kao oni Zemne, niske i bezidejne. Hvala Ti, Bo`e, [to si mi dao da vidim Ve~nu Zvezdu Koja nikada ne}e pro{arati Mra~ni nebeski svod, Kojoj je Vaseqena tesna I ujedno qudski topla. Hvala Ti, Bo`e, Na Du{ku Trifunovi}u Da ga nema Vaqalo bi ga izmisliti Kada si nam ga dao ^uvaj ga, Bo`e, Jo{ nismo sve nau~ili. Si}evo, 18.septembar 2005, 13,20

145

Ogwen Stojanovi}

GU@VAWE [E[IRA PRED @IVOTOM

KAKO BOG UVESEQAVA @ENE I TU TEK NEOBRADAVELU DECU


^arobwak na terenu. Do{ao da pije kafu u jednom kafeu. Sve je kristalno belo i espreso je kratak bez mleka s limunovim sokom. Dok se kafa pu{i uz neminovnu penu i {e}erasti odsjaj okca iz espresa on mora da opravda svoje sedewe uop{te za kafom kad svi `ude o~ekuju}i sre}u. Hvata ko{arka{ku loptu dugom ~vornovatom rukom i rotira je na prstu. Lopta se okre}e zarotirana dok se kafa nadaqe pu{i i `abqe okce nas gleda iz {e}erastog crnog odsjaja. Deca zadovoqna, nad ~udom tap{u.

146

POEZIJA NA TUFNE On se sme{i. ^udo uspeva. Svi piju kafu sre}ni. Lopta ostaje da se vrti. Ku}a u Durlanu, Ni{, 28. 10. 2000.

MEMENTO
Kako da se sad pomilujem. Vreme je oti{lo iza granica pristojnosti, ba{ iza prvog brda. Qigave mo~vare me okru`uju, a pogled mi pada na pustiwu. Kqastava vlago, kojim jezikom da te volim i kojom re~ju da stvorim dleto? @eleo bih da mi skuje{ put. Dva dana su me prevarila i sad mi ma{u sa oblaka. Trofejem je neznanima oki}en plod. 18. oktobar 1985.

ETER U ZA^ARANOM KRUGU


Kako da priznam sebi taj hod po za~aranom krugu. Eteru nestvarnom koji je na kraju u se}awu a potom nigde. [qokice su posledwi svedoci postojawa.

147

Kao po slanoj pustiwi se Dali sluti, a zlatni pe~ati se proziru kroz jedan. Da nismo sawali o`ivqene vatre i dali krst sa ogwenim znakom kako bismo poverovali u okuke i iza jedne takve otkrili brektavog bivola sa `enkom na sapima. Hodamo okolo i molimo se, a mama re`e plavetne kola~i}e iz kojih }e se jednog dana roditi |avolova senka. Pre 28. maja 1985.

^UDNA PRIRODNA NAMAZA


Hodam i hodam. Po{ao sam. Preko ivica bregova, preko zavijutaka rovova. Neki su i sa poplavelom vojskom, zemqom premazanom sviwskom ma{}u hodam kao po ravnoj plavoj plo~i bez ograde za mrave. Usput kao da zobam plavetnilo. Sa mnom po wemu hoda mesec. Gore se ne raspoznaju. Dok mislim o katapultima ~udna priroda namaza smeta planeti. Pre 29. maja 1985.

PREGA@ENI
Neko tr~i. @uta majica se gu`va na vetru, kosa, patike {kripe da li poskakuju nao~ari ili `uqevite o~i na `ilama.

148

POEZIJA NA TUFNE Neko tr~i. Neki mladi} iza trolejbusa {to mu~e. Zalet mu je povezan sa fijukom i roptawem na hemodijaliti~kimspojnicama. Neko tr~i. Mladi} u farmerkama. Xins se gu`va oko nogu kao uspetqano jedro. On ubrzava tempo. Na licu se u isto vreme pojavquje gr~ koji bi da presko~i sada ve} ne tako fine granice qudskog oblika. Grimasa se pretvara u strelu. Na{e o~i ulaze jedne u druge, me|u mojim pastelima se pravi jedno fino udubqewe gde se bla`i wegov o~aj. [oferom i daqe probijam put me|u muwama qudi i tela. U centru grada podnevni je krkqanac. Trolejbus pla~e. Pasivni cvil se pretvara u rikawe {ofera. Sme|okosi pobednik nas je pretekao. Prolazi nam ispod to~kova. [ofer je oslepeo. Ja okrenut le|ima... 27. jun 1985.

POKLON KAO VELIKA PLANA


Kutija igra~aka kao ru~ni rad Piro}anskog grada, bez Sarlaha, od prije, sa parkovima, princezom i labudovima u aleji velikana. Jezero je tu negde u vodotorwu, ali a li je svugde. Cve}e u ba{tama sa puno i sa malo zalivawa, zanatski centar, par kafi}a, izleti{te i izbor duvana. U sportskom bazenu, gde plivaju svakovrsne zveri, u iluziji, vsu{nosti, 149

da ne{to korisno urade za spas ~ove~anstva. I crnom Ciganinu bi pomogli. To je Plana. Poneo bih je na POKLON MAMI kad bi stvarno to bio ru~ni rad iz mojih de~jih dana. U Velikoj Plani, 28. septembra 1999.

PESNIKU
Pesni~e: Ti prosipa{ smaragde iz zvezdane ruke na nebu me|u qude, Ti kre{ti{ kao kreja iz tuge uspomena i pomame za postojawem, Ti luta{ izme|u mrtvih i nada{ se da }e{ prona}i ~oveka sa biserima osmejaka za svu decu sveta, Ti o~ekuje{ kada o~ekivawe svuda zamire. Pesni~e: Ti si radost i bitisawe sveta u vreme kada religije nije. Ose}a{ da }e{ sresti jogina, mudraca, sawasina da primi u svoja nedra zrnca tvog propa}enog opstojawa. Ja ti se klawam kao Budi, kao an|elu i arhan|elu ose}awa {to je mera svih stvari ve~nog `ivota i ve~ne mladosti moje. 4. avgust 2000. u Ni{u.

150

KARIRANI LINKOVI

Beti Friden

SEKSUALNI SOLIPSIZAM SIGMUNDA FROJDA

Ne bi bilo potpuno ta~no re}i da je sve po~elo sa Sigmundom Frojdom. Zapravo, u Americi je po~elo tek od 1940. A opet, s druge strane, bio je to mawe po~etak, a vi{e spre~avawe kraja. Stare predrasude - da su `ene vi{e nalik na `ivotiwe, mawe na qude, nesposobne da razmi{qaju kao mu{karci, stvorene samo da bi ra|ale i slu`ile mu{karcima - nisu mogle lako razbiti ni ratoborne feministkiwe, niti nauka i obrazovawe, pa ni demokratski duh. One }e se ~etrdesetih godina ponovo pojaviti, preobu~ene u novo ruho Frojdove teorije. @enska mistika crpela je novu snagu iz Frojdove misli; jer Frojdove ideje su zaslu`ne za to {to }e `ene, i oni koji ih prou~avaju, pogre{no interpretirati frustracije svojih majki, nezadovoqstva i nesigurnosti svojih o~eva, bra}e i mu`eva, i svoje sopstvene emocije i `ivotne izbore. Frojdova ideja, pretvorena u o~iglednu istinu, postala je zamka za mnoge ameri~ke `ene. Novu mistiku moderna `ena mnogo te`e dovodi u pitawe nego {to je to bio slu~aj sa starim predrasudama, s jedne strane zato {to ovu mistiku propagiraju upravo oni u ~ijim su rukama obrazovawe i dru{tvene nauke koje bi trebalo da budu glavni neprijateqi predrasuda, a s druge zato {to je sama priroda Frojdove misli takva da prakti~no iskqu~uje mogu}nost sumwe. Kako da se jedna obrazovana Amerikanka, a da sama nije analiti~ar, usudi da dovede u pitawe Frojdovu istinu? Ona zna da je Frojdovo otkri}e nesvesnog delovawa jedno od najve}ih pomaka koje je na~inilo ~ove~anstvo u svojoj potrazi za znawem. Ona zna da je nauka koja se naslawa na to otkri}e pomogla mnogim nesre}nim `enama i mu{karcima. Wu su u~ili da jedino posle mnogih godina analiti~ke prakse ~ovek mo`e biti u 153

stawu da shvati zna~ewe Frojdove istine. Ona mo`da zna i to da se qudski um nesvesno opire takvoj istini. Pa kako da se onda usudi i stupi na sveto tle na koje samo analiti~ari smeju da kro~e? Niko ne mo`e da ospori su{tinsku genijalnost Frojdovih otkri}a, niti doprinos koji je dao na{oj kulturi. Niti ja dovodim u pitawe uspe{nost psihoanalize kako je danas sprovode oni frojdovske, ili oni - antifrojdovske orijentacije. Ali, iz sopstvenog iskustva `ene, i uvida u `ivote drugih `ena, kao novinar, `elim da dovedem u pitawe primenu Frojdove teorije `enskosti na dana{we `ene. Ne dovodim u pitawe wenu upotrebu kroz terapiju, ve} kroz na~ine na koje je preko popularnih ~asopisa, mi{qewa i interpretacija takozvanih eksperata stigla u `ivote ameri~kih `ena. Smatram da je veliki deo Frojdove teorije o `enama danas zastareo, da za `ene u Americi predstavqa prepreku ka istini i glavni je razlog ovog sveobuhvatnog problema za koji nema imena. Ovde le`e mnogi paradoksi. Frojdov koncept superega pomogao je da se oslobodimo tiranije svih onih treba, tiranije pro{losti, koja ne dozvoqava detetu da odraste. S druge strane, Frojdova misao pomogla je da se stvori novi superego koji parali{e moderne i obrazovane Amerikanke - nova tiranija druga~ijih treba, koja lancima vezuje `ene za staru predstavu, sputava izbor i rast, i odri~e im individualni identitet. Frojdovska psihologija, sa svojim naglaskom na slobodi od represivnog morala u postizawu seksualnog ispuwewa, bila je sadr`ana u ideologiji `enske emancipacije. Ameri~ka slika emancipovane `ene, koja je do dana{wih dana ostala, jeste ona iz dvadesetih godina: o{i{ana kosa, gola kolena, ponos na novoste~enu slobodu da mo`e da `ivi u jednosobnom stanu u Grini~ Vilixu ili Nort Sajdu u ^ikagu, da vozi auto, pije, pu{i, da ima seksualne avanture - i da mo`e o wima da pri~a. Danas, opet, iz razloga koji nemaju nikakve veze sa `ivotom samog Frojda, frojdovska misao postala je ideolo{ki bastion seksualne kontrarevolucije u Americi. Da nije bilo Frojdove definicije `enine seksualne prirode koja je konvencionalnoj predstavi `enskosti dala novi autoritet, ne bi bilo mogu}e da se nekoliko generacija obrazovanih i hrabrih ameri~kih `ena tako lako spre~i u tome da shvate ko su i {ta mogu da postanu. Koncept zavist prema penisu, koji je Frojd skovao da bi opisao fenomen koji je uo~io kod `ena - ta~nije, kod `ena iz sredwe klase koje su mu bile pacijentkiwe u viktorijanskom Be~u - upotrebqen je ovde u ~etrdesetim kao bukvalno obja{wewe svega onoga {to ne vaqa kod ameri~kih `ena. Mnogi od onih koji su propovedali doktrinu ugro`ene `enskosti, spre~avaju}i pokret ameri~kih `ena za 154

KARIRANI LINKOVI nezavisnost i identitet, nisu ni znali da ona poti~e od Frojda. Mnogi koji su se za wu uhvatili - ne samo onaj mali broj psihoanaliti~ara, ve} i mnogi koji su doprineli da se ona pro{iri, sociolozi, pedagozi, manipulatori iz reklamnih agencija, novinari u ~asopisima, de~ji eksperti, bra~ni savetnici, ministri, koktel majstori - nisu mogli da znaju {ta je sam Frojd podrazumevao pod zavi{}u prema penisu. Potrebno je samo znati {ta je bilo to {to je Frojd opisivao, kod tih viktorijanskih `ena, da bi se shvatila gre{ka bukvalne primene wegove teorije `enskosti na dana{we `ene. Potrebno je, tako|e, znati za{to je opisivao na takav na~in kako bi se razumelo da je ve}i deo te teorije zastareo, jer mu protivre~e saznawa koja su deo dana{we nauke o dru{tvu, ali koja nisu postojala u Frojdovo doba. Op{te je priznato, da je Frojd veoma pronicqivo i ta~no uo~io bitne probleme ~ovekove li~nosti. Ali u na~inu na koji je opisivao i interpretirao te probleme, on je ostao zarobqenik sopstvene kulture. Dok je stvarao novi okvir za na{u kulturu, nije mogao da prevazi|e okvir sopstvene kulture. ^ak ni genije kao {to je on, nije mogao da doku~i kulturne procese sa kojima qudi koji nisu geniji danas odrastaju. Relativnost u fizici, koja je nedavno promenila ceo na{ pristup nau~nom znawu, te`e je, a samim tim lak{e razumeti od relativnosti u dru{tvenim naukama. Nije nikakav slogan, ve} su{tinski iskaz o istini, re}i da se nijedan nau~nik koji se bavi dru{tvenim naukama ne mo`e u potpunosti osloboditi zatvora sopstvene kulture; on jedino mo`e da tuma~i ono {to vidi unutar nau~nog okvira koji je svojstven wegovom vremenu. Ovo je ne{to {to va`i ~ak i za velike inovatore. Oni ne mogu da u~ine vi{e od toga da prevedu svoja revolucionarna zapa`awa u jezik i kategorije koje su odre|ene stepenom napretka nauke u vremenu u kome `ive. ^ak i ona otkri}a koja stvaraju nove kategorije zavise od ta~ke posmatrawa onog ko te kategorije stvara. Znawe o drugim kulturama, razumevawe kulturnog relativiteta, {to predstavqa deo referentnog okvira za dru{tvene nauke u na{e vreme, Frojd nije imao. Veliki deo onoga {to je Frojd ozna~io kao biolo{ko, instinktivno, i nepromenqivo moderna istra`ivawa 1) vide kao rezultat specifi~nih kulturnih uzroka. Veliki deo onoga {to je Frojd opisivao kao karakteristi~no za univerzalnu qudsku prirodu bilo je jedino karakteristi~no za izvestan broj evropskih `ena i mu{karaca koji su pripadali sredwoj klasi sa kraja devetnaestog veka. Frojdova teorija o seksualnom poreklu neuroza, na primer, polazi od ~iwenice da su mnogi od wegovih ranih pacijenata patili 155

od histerije - a u wihovom slu~aju, on je ustanovio da razlog tome le`i u seksualnom potiskivawu. Ortodoksni frojdovci i danas veruju da je poreklo neuroza seksualne prirode, a budu}i da tragaju za nesvesnim seksualnim se}awima kod svojih pacijenata, a ono {to ~uju prevode u seksualne simbole, jo{ uvek uspevaju da na|u ono za ~ime tragaju. Ostaje, me|utim, ~iwenica da se slu~ajevi histerije koje je Frojd uo~io danas mnogo re|e sre}u. U Frojdovo vreme, izvesno, kulturna hipokrizija je nametala seksualno potiskivawe. (Neki teoreti~ari dru{tva ~ak izra`avaju sumwu da je samo odsustvo druga~ijih briga, u toj austrijskoj imperiji na zalasku, bilo uzrok seksualne preokupacije kod Frojdovih pacijenata.2) ^iwenica da wegova kultura pori~e seks, izvesno je dovela do toga da Frojd fokusira pa`wu na wega. On je zatim razvio svoju teoriju tako {to je sve stupweve razvoja ozna~io kao seksualne, ubacuju}i sve fenomene koje je prou~avao u rubriku seks. Wegov poku{aj da prevede sve psiholo{ke fenomene u seksualne termine, i da opi{e sve probleme odrasle li~nosti kao efekat seksualne fiksacije iz detiwstva tako|e je proistekao, jednim delom, iz wegovog oslonca u medicini, kao i iz shvatawa uzro~nosti koje je proizilazilo iz nau~ne misli wegovog doba. Na isti na~in, izbegavao je da se bavi psiholo{kim fenomenima u wihovim sopstvenim okvirima, {to ~esto zadaje nevoqe nau~nicima koji istra`uju ~ovekovo pona{awe. Ono {to se mo`e objasniti fiziolo{kim terminima, dovesti u vezu sa nekim delom anatomije, ulivalo je ve}u sigurnost, i delovalo stabilnije, stvarnije i nau~nije dok se kretao po neistra`enim terenima nesvesnog uma. Kao {to je to wegov biograf, Ernest Xons, formulisao, on je ~inio o~ajni~ke napore da se 3) dokopa sigurnosti koju je pru`ala cerebralna anatomija. Zapravo je on imao sposobnost da vidi i opi{e psiholo{ke fenomene tako plasti~no, da su wegovi koncepti, bez obzira da li su im data imena pozajmqena iz fiziologije, filozofije ili kwi`evnosti - zavist prema penisu, ego, Edipov kompleks - izgledali kao da imaju konkretno fizi~ko postojawe. Psiholo{ke ~iwenice za wega su bile, kao {to je kazao Xons, isto onoliko stvarne i konkretne kao {to su to metali za onoga ko se bavi metalurgijom.4) Ova sposobnost postala je izvor velike konfuzije kada su wegove ideje po~eli da promovi{u mislioci ni`eg ranga od wega. ^itava superstruktura Frojdove teorije po~iva na strogom determinizmu koji je karakterisao nau~no mi{qewe viktorijanskog doba. Determinizam je danas zamenilo jedno kompleksnije vi|ewe uzroka i posledice, u smislu fizi~kih procesa i fenomena, a isto tako i psiholo{kih. To novo vi|ewe ne smatra da bihejvioristi treba da pozajmquju jezik iz fiziologije da bi objasnili psiholo{ke 156

KARIRANI LINKOVI fenomene, ili da bi im dali privid realnosti. Seksualni fenomeni nisu ni{ta vi{e, niti mawe stvarni nego {to je to, na primer, fenomen da je [ekspir napisao Hamleta, {to se ne mo`e ba{ objasniti svode}i problem na teren seksualnosti. ^ak i samog Frojda ne mo`emo obja{wavati koriste}i wegovu sopstvenu deterministi~ku, fiziolo{ku shemu, i pored toga {to wegov biograf vidi izvor wegovog genija, wegove bo`anske strasti za znawem u jednoj nezasitoj seksualnoj radoznalosti, u doba pre wegove tre}e godine `ivota, prema onome {ta se de{avalo izme|u wegovih roditeqa u spava}oj sobi.5) Dana{wi nau~nici koji se bave biologijom i dru{tvenim naukama, i sve ve}i broj psihoanaliti~ara vide u ~ovekovoj potrebi, ili impulsu da se razvija, primarnu qudsku potrebu, isto toliko bazi~nu kao {to je to i potreba za seksom. Oralne i analne faze koje je Frojd video kao stupweve seksualnog razvoja - dete najpre dobija seksualno zadovoqewe preko usta, sisaju}i maj~ine grudi, zatim kroz rad creva - danas se shvataju kao faze u qudskom razvoju, na koje uticaj vr{e kulturne okolnosti i stavovi roditeqa a ne samo seks. Kada rastu zubi, usta mogu da ugrizu, ne samo da sisaju. Mi{i}i i mozak se tako|e razvijaju; dete postaje sposobno da kontroli{e, vlada, razume; a wegovu potrebu da raste i u~i, sa pet, dvadeset pet, ili pedeset godina, wegova kultura mu mo`e zadovoqiti, ali i negirati, potiskivati, atrofirati, prizivati ili braniti na isti na~in na koji to mo`e da ~ini i sa wegovim seksualnim potrebama. Dana{wi eksperti za de~ji razvoj u stawu su da potvrde Frojdovu opservaciju o tome da se problem izme|u majke i deteta u najranijoj fazi ~esto ispoqava kao problem sa uzimawem hrane; kasnije sa navikavawem na no{u. Pa ipak, u Americi je posledwih godina zabele`en primetan pad zna~aja problema sa jedewem kod dece. Da li se, mo`da, detetov instinktivni razvoj promenio? Nemogu}e, ako je po definiciji, oralna faza instinktivna. Ili je, mo`da, kultura u Americi uklonila fokus sa uzimawa hrane kao problema u ranom detiwstvu - stavqawem naglaska na ve}u slobodu u nezi deteta, ili, jednostavno, ~iwenicom da u na{em dru{tvu izobiqa majke vi{e ne do`ivqavaju hranu kao razlog za zabrinutost? Posledica uticaja koji je sam Frojd izvr{io na na{u kulturu je to da obrazovani roditeqi itekako vode ra~una da ne vr{e pritisak na dete kada se navikava na no{u. Takvi pritisci se danas ~e{}e javqaju kada dete 6) u~i da govori ili ~ita. U 1940-im, ameri~ki sociolozi i psihoanaliti~ari ve} su po~iwali da revidiraju Frojdove koncepte u svetlu rastu}e kulturne svesti. Ali, za~udo, ovo ih nije spre~ilo da preslikaju Frojdovu teoriju `enskosti na ameri~ke `ene. 157

^iwenica je da su za Frojda, ~ak i vi{e nego za dana{weg urednika ~asopisa na Medison aveniji, `ene predstavqale neobi~nu, inferiornu, mawe qudsku vrstu. On je na wih gledao kao na detiwaste lutke, koje postoje jedino zato da ih mu{karac voli, da one vole wega, i da slu`e wegovim potrebama. Bio je to onaj isti oblik solipsizma zbog kojeg je, vekovima, ~ovek bio u stawu da sunce vidi jedino kao svetlo telo koje se okre}e oko zemqe. Frojd je odrastao sa takvim stavom koji mu je servirala kultura - ne samo kultura viktorijanske Evrope, ve} ista ona jevrejska kultura u kojoj mu{karci svakodnevno izgovaraju molitvu: Hvala Tebi, Bo`e {to me nisi stvorio kao `enu, a `ena se pokorno klawa i ka`e: Hvala Tebi, Bo`e, koji si me stvorio prema svojoj voqi. Frojdova majka bila je lepu{kasta, poslu{na nevesta ~oveku koji je bio dvaput stariji od we; otac je upravqao porodicom sprovode}i autokratski autoritet koji je u tradiciji jevrejskih porodica jo{ iz vremena progona kada su ti o~evi retko mogli da imaju bilo kakav autoritet u spoqa{wem svetu. Majka je obo`avala mladog Sigmunda, prvenca, i bila ube|ena da je na neki misti~ni na~in on bio predodre|en da postane slavan; izgleda da je weno postojawe imalo kao jedinu svrhu da se wemu udovoqi svaka `eqa. Wegova sopstvena se}awa na seksualnu qubomoru koju je ose}ao prema svom ocu, ~ije je `eqe ona tako|e zadovoqavala, bila su osnova za teoriju Edipovog kompleksa. Za wegovu `enu, na isti na~in kao i za wegovu majku i sestre, wegove potrebe i wegove `eqe bile su kao sunce oko koga se ~itavo doma}instvo okre}e. Kada je zvuk klavira na kome su wegove sestre ve`bale po~eo da ometa wegovo u~ewe, klavir je nestao, prise}a se Ana Frojd godinama kasnije, a sa wim i prilika da se wegove sestre bilo kada ozbiqno bave muzikom. U ovakvom razmi{qawu, Frojd nije video nikakav problem, niti razlog da `ene u tome vide bilo kakav problem. @enska priroda je takva da wom treba da vlada mu{karac, a tako|e se u wenoj bolesnoj prirodi nalazi i uzrok za zavist koju ona ose}a prema mu{karcu. Frojdova pisma Marti, wegovoj budu}oj `eni, pisana tokom ~etiri godine wihove veridbe (1882-1886), imaju ne`an, za{titni~ki ton koji ima Torvald u Lutkinoj Ku}i dok grdi Noru zbog wenih umi{qenih poku{aja da se pona{a kao odrastao ~ovek. Frojd je upravo po~iwao da prodire u tajne ~ovekovog mozga u svojoj laboratoriji u Be~u; Marta, wegovo slatko dete, je trebalo da sa~eka, pod maj~inom brigom jo{ ~etiri godine, dok on ne do|e da je uzme. Iz ovih pisama mo`e se videti da je za wega wen identitet bio definisan kao dete-doma}ica, ~ak i kad vi{e nije bila dete, a jo{ nije postala doma}ica.

158

KARIRANI LINKOVI Stolovi i stolice, kreveti, ogledala, sat da podseti sre}ni par na protok vremena, naslowa~a za prijatne trenutke ma{tawa, tepisi da doma}ici bude lak{e da odr`ava podove, rubqe u plakarima uvezano lepim ma{nicama, i haqine po najnovijoj modi, i {e{iri sa ve{ta~kim cve}em, slike na zidu, ~a{e za svaki dan, i one za vino i sve~ane prilike, tawiri i sudovi ... i sto za {ivewe i prijatna lampa, i sve se mora odr`avati u najboqem redu da ne bi doma}ica koja je svoje srce razdelila na male komade, jedan za svaki komadi} name{taja, po~ela da se sekira. Ova stvar ovde svedo~i}e o ozbiqnom radu koji dr`i ku}u na okupu, a ona stvar tamo o smislu za lepo, dragim prijateqima kojih ~ovek voli da se se}a, gradovima koje je posetio, ~asovima koje rado priziva ...Ho}emo li da ve`emo srca za takve sitnice? Da, bez oklevawa ... Naposletku, ja znam koliko si ti qupka, kako ume{ da ku}u pretvori{ u raj, kako }e{ podeliti moja interesovawa, kako }e{ vesela da bude{, a da se ipak bri`qivo trudi{. Ja }u ti dopustiti da vodi{ ku}u onoliko koliko ti bude{ `elela, a ti }e{ me nagraditi svojom umilnom qubavi i uzdizawem iznad onih slabosti zbog kojih se na `ene tako ~esto gleda sa prezrewem. Onoliko koliko mi moje aktivnosti budu dopu{tale, u~i}emo zajedno ono {to budemo `eleli, a ja }u te nau~iti stvarima koje ne mogu da zanimaju devojku dok ne upozna svog budu}eg druga i wegov poziv ...7) Sa datumom peti jul, 1885, on je prekoreva {to nastavqa da pose}uje Elizu, prijateqicu koja je o~igledno mawe stidqiva u odnosu na mu{karce: Koja je korist u tome {to misli{ da si sada toliko zrela da ti ovaj odnos ne mo`e nauditi? .... Ti si previ{e meka, i to je ne{to {to }u morati da ispravim, jer {ta jedno od nas dvoje radi ti~e se i onog drugog. Ti si moja dra`esna `enica, i ~ak i ako pogre{i{, nisi 8) zbog toga mawe takva ... Ali ti sve ve} zna{, drago moje dete ... Viktorijanski spoj vite{tva i blagonaklone superiornosti koji nalazimo u Frojdovim nau~nim teorijama o `eni sasvim je jasno iskazan u pismu koje je napisao petog novembra, 1883, u kome se podsmeva shvatawima Xona Stjuarta Mila o `enskoj emancipaciji i celom `enskom pitawu. U celoj wegovoj prezentaciji, nigde se ne pojavquje da su `ene razli~ita bi}a - ne}emo re}i ni`a, pre suprotno - u odnosu na mu{karce. On u podjarmqivawu `ena vidi analogiju sa crncima. Svaka bi devojka, ~ak i bez prava glasa i pravne kompetencije, ~iju ruku celiva mu{karac, i zbog ~ije je qubavi spreman na najve}i podvig, mogla u tome da ga ispravi. Potpuno je besmislena ideja da `enu treba poslati u borbu za egzistenciju na isti na~in kao i mu{karca. Kad bih, na primer, mogao da zamislim moju ne`nu i qupku 159

devoj~icu kao nekog s kim treba da se takmi~im, to bi jedino moglo da se zavr{i tako {to bih joj kazao, kao {to sam u~inio pre sedamnaest meseci, da je volim i da je prekliwem da napusti tu bitku i ode da se bavi tihim aktivnostima vezanim za moj dom, u kojima nema nikakvog takmi~ewa. Mo`e se desiti da promene u vaspitawu dovedu do potiskivawa svih onih ne`nih `enskih atributa kojima treba za{tita, a koji su opet tako nadmo}ni, i da onda ona mo`e da zara|uje za `ivot kao i mu{karac. Tako|e je mogu}e da u tom slu~aju ne bi bila opravdana na{a tuga za gubitkom onog najlep{eg {to nam svet mo`e ponuditi - na{eg ideala `enstvenosti. Verujem da }e sve aktivnosti na reformama zakona i obrazovawa pokleknuti pred ~iwenicom da je, mnogo pre starosnog doba kada mu{karac mo`e da ostvari status u dru{tvu, priroda predodredila `ensku sudbinu kroz lepotu, {arm i qupkost. Zakon i obi~aji imaju mnogo toga da pru`e `enama {to im je bilo uskra}eno, ali }e pozicija `ene sigurno biti ono {to jeste: u 9) mladosti drago bi}e, a u zrelim godinama voqena `ena. Po{to su, po op{tem priznawu, sve Frojdove teorije po~ivale na wegovoj sopstvenoj dubinskoj i trajnoj psihoanalizi samog sebe, a kako je seksualnost bila fokus svih wegovih teorija, izvesni paradoksi vezani za wegovu sopstvenu seksualnost nisu bez zna~aja. U wegovim tekstovima, kao {to su mnogi nau~nici primetili, poklawa se mnogo vi{e pa`we infantilnoj seksualnosti nego wenom zrelom izrazu. Wegov glavni biograf, Xons, je ukazao na to da je Frojd bio, ~ak i za ona vremena, izuzetno ~edan, puritanac i moralista. U sopstvenom `ivotu, on je pokazivao relativno slabo interesovawe za seks. Tu je jedino bila majka iz wegove mladosti, koju je obo`avao, u {esnaestoj godini romansa koja je postojala jedino u fantaziji sa devojkom po imenu @izela, i wegova veridba sa Martom kada je imao dvadeset i {est. Devet meseci kada su oboje `iveli u Be~u nije bio preterano sre}an period jer je ona, po svemu sude}i, imala ose}aj nelagodnosti i straha od wega; ali tokom perioda od ~etiri godine kada }e ih razdvajati bezbedna daqina, wihova veza postala je grande passion sa nekih 900 qubavnih pisama. Kada su stupili u brak, strast kao da je vrlo brzo isparila, iako wegovi biografi bele`e da je Frojd bio isuvi{e rigidan moralista da bi potra`io seksualno zadovoqstvo van braka. Jedina `ena na koju je, kao odrastao ~ovek, fokusirao strastvena ose}awa qubavi i mr`we, za koja je bio sposoban, bila je Marta, tokom ranih godina wihove veridbe. Nakon toga, takva ose}awa bila su usmerena ka mu{karcima. Po re~ima Xonsa, biografa koji je o wemu pisao sa uva`avawem: Frojdovo odstupawe od proseka u ovom pogledu, kao i izra`ena mentalna biseksualnost, verovatno su u izvesnom stepenu uticali na wegova 10) teorijska gledi{ta. 160

KARIRANI LINKOVI Biografi koji su pisali sa mawe uva`avawa, pa ~ak i sam Xons, prime}uju da kada se Frojdove teorije razmotre u svetlu wegovog sopstvenog `ivota, kao da gledamo neku puritanku-usedelicu koja 11) svuda vidi seks. Zanimqivo je primetiti da je glavna pritu`ba koju on ima na svoju poslu{nu hausfrau bila ta da nije dovoqno poslu{na a opet, u zanimqivoj kontradikciji, da se nije sa wim ose}ala lagodno, da nije bila u stawu da bude ratni drug. Ali, kao {to }e Frojd morati nerado da uvidi, ona u du{i nije bila tako pokorna, i imala je jednu ~vrstinu karaktera kojeg nije bilo lako oblikovati. Wena li~nost bila je u potpunosti razvijena i, u celosti, integrisana: sasvim je zaslu`ivala da joj psihoanaliti~ar 12) udeli najve}i mogu}i kompliment normalan. Sti~emo uvid u Frojdove namere, koje mu nije bilo su|eno da ostvari, da svoju `enu oblikuje po savr{enom modelu koji je sam stvorio, iz pisma u kome joj ka`e da mora postati sasvim mlada, drago bi}e, staro tek nedequ dana, koje }e brzo izgubiti svaki trag bilo kakve zajedqivosti. A odmah zatim samog sebe prekoreva: Voqeno bi}e ne treba da postane lutka za igru, ve} dobar drug koji jo{ uvek ima razumnu re~ i kada je strogi gospodar do{ao do kraja svoje mudrosti. A ja poku{avam da joj wenu iskrenost razbijem u parampar~ad kako bi mogla da sa~eka sa svojim mi{qewem dok ne sazna kakvo je moje.13) Kao {to Xons prime}uje, Frojda je zabolelo {to ona nije polo`ila wegov glavni test - potpuno poistove}ivawe s wim, wegovim mi{qewem, wegovim ose}awima, i wegovim namerama. Ona nije mogla da u celosti bude wegova ako nije mogao da vidi sopstveni `ig utisnut na woj. Frojd je ~ak priznao da je dosadno ako ne postoji ne{to {to ~ovek mo`e da dovede u red kod druge osobe. I Xons ponovo nagla{ava da je Frojd svoju qubav mogao slobodno iskazati samo pod veoma povoqnim okolnostima ... Martu je verovatno pla{io wen zahtevni qubavnik, i ona bi se, obi~no, povla~ila u }utwe.14) On joj onda kona~no, pi{e, Odri~em se onoga {to sam tra`io. Nije mi potreban ratni drug, kakvog sam od tebe `eleo da na~inim. Dovoqno sam jak da se sam borim ... Ti ostaje{ za mene dragoceno i qupko, voqeno bi}e.15) Tako se, po svemu sude}i, okon~ao jedini period u wegovom `ivotu kada su te emocije (qubav i mr`wa) bile 16) usmerene ka `eni. Sam brak je bio konvencionalan, ali bez ovakve strasti. Po re~ima Xonsa: Malo je bilo uspe{nijih brakova od ovog. Marta je nesumwivo bila izvrsna supruga i majka. Bila je izvanredna u organizaciji poslova - retka me|u `enama koja je mogla da zadr`i poslugu zauvek 161

ali nikada nije bila Hausfrau koja je stavqala stvari ispred qudi. Udobnost wenog mu`a uvek je bila na prvom mestu ... Nije bilo za o~ekivati od we da sledi uzlete wegove imaginacije u nekoj ve}oj meri 17) u odnosu na ve}inu drugih. Bila je posve}ena ispuwewu wegovih fizi~kih potreba na na~in najbri`nije jevrejske majke, organizuju}i svaki obrok po strogom rasporedu koji je trebalo da se poklopi kad je der Papa slobodan. Ali nikada nije ni pomislila da bi mogla da deli `ivot s wim kao ravnopravni partner. Niti je Frojd wu video kao prikladniog starateqa wihovoj deci, posebno po pitawu obrazovawa, u slu~aju wegove smrti. On sam govori o snu koji je sawao, u kome on zaboravqa da treba da dodje po wu ispred pozori{ta. Wegove asocijacije ukazuju na to da bi zaboravqawe bilo dopu{teno kad su u 18) pitawu neva`ne sitnice. Neograni~ena podredjenost `ene, koju Frojdova kultura nije dovodila u pitawe, taj nedostatak mogu}nosti za nezavisno delovawe ili li~ni identitet, ~esto su proizvodili kod `ene nelagodu i inhibiciju, a kod mu{karca ozlojedjenost, karakteristi~ne za Frojdov sopstveni brak. Kao {to Xons zakqu~uje, Frojdov odnos prema `enama bi se mogao nazvati prili~no starinskim, i pre bi smo ga mogli pripisati wegovom socijalnom okru`ewu i periodu u kome je odrastao nego nekim faktorima li~ne prirode. Ma kakvi bili wegovi intelektualni stavovi u ovom pogledu, ima mnogo indikacija u wegovim tekstovima i prepisci koji nam pokazuju kakav je wegov emotivni stav. Bilo bi sigurno preterano re}i da je on smatrao mu{ki pol gospodarima `ivota, budu}i da nema ni traga arogancije ili superiornosti u wegovoj prirodi, ali bi mo`da bilo pravi~no re}i da su po wegovom shvatawu `enskog pola, `ene kao svoju glavnu funkciju imale to da budu bri`ni an|eli koji }e bditi nad potrebama i komforom mu{karaca. Iz wegovih pisama, kao i iz wegovog izbora u qubavi, jasno se vidi da je imao na umu samo jedan mogu}i tip seksualnog objekta, tip ne`ne `enstvenosti ... Malo je sumwe da je Frojd psihologiju `ene video kao ve}u enigmu u odnosu na mu{ku. Jednom je rekao Mari Bonaparte: Veliko pitawe na koje jo{ niko nije odgovorio, i na koje ja jo{ uvek nemam odgovora, uprkos mojih trideset godina bavqewa `enskom du{om, je, 19) {ta `ena, zapravo, ho}e? Xons tako|e prime}uje: Frojda je zanimao jo{ jedan tip `ene, one koja ima vi{e intelektualno i, mo`da, mu{ko ustrojstvo. Takve su se `ene nekoliko puta pojavqivale u wegovom `ivotu, i imale ulogu sli~nu ulozi wegovih mu{kih prijateqa, iako finijeg kalibra u odnosu na

162

KARIRANI LINKOVI wih. Ove `ene ga, me|utim, nisu privla~ile u nekom erotskom 20) smislu. Ove `ene su ukqu~ivale wegovu svastiku, Minu Bernauz, mnogo inteligentiju i nezavisniju od Marte i, kasnije, one koje su same sprovodile analizu, ili bile pristalice psihoanaliti~kog pokreta: Mari Bonaparte, Xoan Rivijer, Lu Andreas Salome. Nema sumwe, me|utim, ni od strane poklonika, ni od strane biografa koji mu nisu bili nakloweni, da je on ikada potra`io seksualno zadovoqstvo izvan braka. Izgleda, po tome, da seksa uop{te nema u wegovim strastima, koje je on iskazivao kroz ~itav produktivni period svog dugog `ivota u svojim delima i, u mawoj meri, u prijateqstvima sa mu{karcima i onim `enama koje je video kao sebi ravnopravne i, zato, mu{kobawaste. Jednom je rekao: Uvek mi je neobi~no kad nekog ne mogu 21) da razumem u svojim okvirima. Uprkos zna~aju koji seks ima u Frojdovoj teoriji, iz wegovih re~i sti~e se utisak da je za wega seks imao degradiraju}u dimenziju; ako su same `ene bile na taj na~in degradirane, u o~ima mu{karaca, kako bi onda seks mogao da se pojavi u nekom druga~ijem svetlu? Naravno, to nije bila wegova teorija. Za Frojda je ideja incesta sa majkom ili sestrom ono zbog ~ega mu{karac gleda na seks kao na ne{to {to degradira, {to prqa i zaga|uje, i to ne samo telo.22) U svakom slu~aju, degradaciju `ena Frojd je uzimao kao gotovu ~iwenicu - i ona predstavqa kqu~ za razumevawe wegove teorije `enskosti. Pokreta~ku snagu `enske li~nosti, po Frojdovoj teoriji, predstavqa wena zavist prema penisu, koja je srozava u wenim sopstvenim o~ima kao i u o~ima de~aka, a kasnije mo`da i mu{karca, i koja dovodi, kod normalne `ene, do `eqe da ima penis svog mu`a, `eqe koju nikad ne mo`e do kraja ostvariti ukoliko ne poseduje penis kroz ro|ewe sina. Ukratko, ona je tek jedan homme manque, ~ovek kome ne{to nedostaje. Kao {to je eminentna psihoanaliti~arka Klara Tomson to formulisala: "Frojd se nikada nije oslobodio viktorijanskog stava prema `enama. On je kao neizbe`ni deo `enske sudbine prihvatio ograni~ewe u shvatawima i `ivotu tipi~nim za viktorijansko doba ...Kompleks kastracije i zavist prema penisu, dve bazi~ne ideje cele wegove teorije, po~ivaju na pretpostavci da su `ene biolo{ki inferiorne u odnosu na mu{karce.23) [ta je Frojd podrazumevao pod idejom zavist prema penisu? Jer ~ak i oni koji shvataju da Frojd nije bio u stawu da prevazidje svoju kulturu, ne postavqaju pitawe da li je on zaista mogao da verno prika`e ono {to je u toj kulturi uo~io. Frojd je fenomen koji je nazvao zavist prema penisu smatrao tako sveobuhvatno prisutnim medju be~kim `enama sredwe klase, u to viktorijansko doba, da je svoju

163

celokupnu teoriju na tome zasnovao. U predavawu na temu Psihologija `ene, on ka`e slede}e: Kastracioni kompleks kod de~aka formira se nakon {to je de~ak spoznao vizuelnim putem da seksualni organ koji je kod wega tako bitan ne postoji kod `ene ... {to }e kod wega dovesti do straha od kastracije, {to }e biti glavna pokreta~ka snaga wegovog daqeg razvoja. Pogled na genitalni organ suprotnog pola takodje pokre}e kastracioni kompleks i kod devoj~ice. Ona odmah uo~ava razliku i, mora se i to re}i, zna~aj te razlike. Ona ose}a da je u tom pogledu u mnogo mawoj prednosti, i ~esto izjavquje kako bi volela da i ona ima ne{to sli~no tome; po~iwe da ose}a zavist prema penisu, {to ostavqa neizbrisive tragove na wen razvoj i formirawe li~nosti. Tu zavist ona ne}e biti u stawu da prevazi|e, ~ak ni pod najpovoqnijim okolnostima, bez sna`nog utro{ka mentalne energije. Jer to {to devoj~ica uvi|a ~iwenicu da nema penis, ne zna~i da ona taj nedostatak lako i prihvata. Upravo suprotno, ona }e dugo vremena nastavqati da i sama `eli da dobije ne{to sli~no, i osta}e dugi niz godina u uverewu da je to mogu}e; pa ~ak i kada joj uvid u stvarnost nametne potrebu da se odrekne ove `eqe, kao neostvarive, analiza pokazuje da ova ideja nastavqa da postoji u nesvesnom, i zadr`ava prili~an energetski naboj. @eqa da se ipak domogne penisa za kojim toliko `udi mo`e ~ak i dovesti do toga da se odrasla `ena podvrgne analizi, a ono {to ona racionalno o~ekuje od analize, sposobnost da ostvari intelektualnu karijeru, mo`e se ~esto prepoznati kao 24) sublimirana modifikacija ove potisnute `eqe. Otkri}e sopstvene kastracije prestavqa prekretnicu u `ivotu devoj~ice, nastavqa Frojd. Wenu samoqubivost vre|a nepovoqno pore|ewe sa de~akom, koji je toliko boqe opremqen. Wena majka, kao i sve `ene, izgubile su na vrednosti u wenim o~ima, kao {to su izgubile i u o~ima mu{karca iz istog razloga. Ovo vodi ili u potpunu seksualnu inhibiranost i neurozu, ili u kompleks mu{kosti koji dovodi do toga da ona ne `eli da se odrekne fali~ke aktivnosti (tj. aktivnosti koja je karakteristi~na za mu{ki pol), ili vodi u normalnu `enskost, u kojoj se potiskuju weni impulsi ka aktivnosti, a ona se, u svojoj `eqi da ima penis, okre}e ocu. Prava `enstvenost se, me|utim, ostvaruje tek kada `eqa za penisom bude bila zamewena `eqom za detetom - koje }e zamenti penis. Igraju}i se sa lutkama, ona nije bila u pravom smislu `enstvena, jer je ova igra po~ivala na aktivnosti, a ne na pasivnosti. Najsna`nija `enska `eqa, `eqa za penisom, dobija stvarno ispuwewe samo ako je dete mu{kog pola koje ima toliko `eqeni penis ... Majka sada mo`e da prenese na svog sina svu onu ambiciju koju je morala da potisne, i od wega sada mo`e

164

KARIRANI LINKOVI o~ekivati da ispuni sve ono {to je u woj preostalo od kompleksa 25) mu{kosti. Ali wen uro|eni nedostatak, i kao posledica toga, zavist prema penisu, veoma je te{ko prevladati, pa `enin super-ego - wena savest i ideali - nikada ne mogu biti potpuno formirani, kao {to je to slu~aj kod mu{karca: `ene imaju jako malo smisla za pravi~nost, a ovo je, bez sumwe, u vezi sa snagom koju ima zavist u wihovom mentalnom `ivotu. Iz istog razloga, `enino interesovawe za kulturu je slabije od mu{kar~evog, a wihova sposobnost za sublimaciju nagona je mawa. Kona~no, Frojd ne mo`e da se uzdr`i da ne pomene utisak koji se stalno iznova potvr|uje u analiti~kom radu - da ~ak ni psihoanaliza ne mo`e puno da u~ini za `enu, zbog uro|ene mawkavosti `enske prirode. ^ovek od trideset godina nije jo{ uvek sasvim zreo i, u izvesnom smislu, wegov razvoj je jo{ uvek nedovr{en, pa zato s pravom o~ekujemo da }e biti u stawu da na pravi na~in iskoristi svoje potencijale za razvoj, koje mu analiza ~ini dostupnim. Ali neka `ena wegovih godina obi~no nas zapawi svojom psiholo{kom rigidno{}u i nesposobno{}u da se mewa ... Putevi za wen daqi razvoj ostaju zatvoreni; izgleda kao da je ceo proces ve} zavr{en, i na wega se vi{e ne mo`e delovati, iako je, zapravo, su{tina u tome da je te`ak razvojni put koji vodi ka `enskosti potpuno iscrpeo mogu}nosti pojedinca ... ~ak i kada uspe{no otklonimo patwu time {to smo 26) razre{ili konflikt koji je doveo do neuroze. O ~emu nas on ovde, zapravo, ize{tava? Ako protuma~imo zavist prema penisu na na~in na koji su ostali Frojdovi koncepti protuma~eni, u svetlu na{eg novoste~enog znawa da se ono {to je Frojd ozna~avao kao biolo{ko pokazalo kao, ~esto, reakcija na okolnosti kulture, postaje jasno da je viktorijanska kultura pru`ala `eni mnogo razloga za ose}aj zavisti prema mu{karcima: upravo sve ono protiv ~ega su se feministkiwe pobunile. Ako `ena, kojoj je uskra}ena sloboda, status, i sva zadovoqstva koje mu{karci u`ivaju, po`eli u sebi da i ona mo`e da ima sve te stvari, lako se mo`e dogoditi da, imaginarnom pre~icom, za`eli da je mu{ko, i da ona sama ima penis - ono jedino {to mu{karca ~ini nedvosmisleno razli~itim. Ona }e, naravno, morati da nau~i kako da prikrije zavist i qutwu koju ose}a: da izigrava dete, lutku, igra~ku, jer wena sudbina zavisi od wenog ume}a da {armira mu{karca. Ali }e, iznutra, ova rana i daqe nastaviti da gnoji i izaziva odbojnost prema qubavi. Iako u potaji, ona, zapravo, prezire sebe, i zavidi mu{karcu na svemu {to ona nije, ona se mo`e do kraja pona{ati kao `ena koja voli. To ~ak kod we mo`e biti i pravo ropsko obo`avawe, ali da li }e ona zaista biti u stawu da slobodno i radosno voli? Nije mogu}e 165

objasniti zavist koju `ena ose}a prema mu{karcu, ili prezir prema sebi, kao jednostavno odbijawe da prihvati svoj seksualni deformitet, osim ako ne mislite da je `ena, po svojoj prirodi, bi}e inferiorno u odnosu na mu{karca. Onda, naravno, wena `eqa da bude ravnopravna jeste neurotska. Danas postaje jasno da Frojd nikada nije poklonio pravu pa`wu, ~ak ni kod mu{karaca, razvoju ega ili li~nosti: impulsu da se ovlada svetom koji nas okru`uje, da se on stavi pod kontrolu, ili da se sa wim ostvari zadovoqavaju}i kontakt.27) Analiti~ari koji su se oslobodili Frojdovog pristrasnog gledawa na stvari i pridru`ili drugim nau~nicima bihejvioristima u prou~avawu ~ovekove potrebe da se razija, dolaze do uverewa da ona predstavqa osnovnu qudsku potrebu, i da je poku{aj da se ona spre~i, na bilo koji na~in, izvor psihi~kih problema. Seksualnost je samo jedna dimenzija qudskog potencijala. Frojd je, ne smemo zaboraviti, smatrao da sve neuroze imaju seksualno poreklo; `ene je video jedino kroz wihov seksualni odnos sa mu{karcima. Ali u svim tim `enama kod kojih je uo~io seksualne probleme, postojali su, izvesno, ozbiqni poreme}aji blokiranog razvoja, razvoja kome nije bilo dopu{teno da dosegne celovit qudski identitet - poreme}aji jedne nezrele, nekompletne li~nosti. Dru{tvo, kakvo je bilo tada, time {to im je otvoreno odricalo pravo na obrazovawe i nezavisnost, spre~avalo je `ene da ostvare svoj puni potencijal, i slede ona svoja interesovawa i ideale koji bi stimulisali wihov razvoj. Frojd je ukazivao na ove nedostatke, ali je jedino bio u stawu da ih objasni kao cenu koja se mora platiti zbog zavisti prema penisu. @eninu zavist prema mu{karcu, on je mogao da vidi jedino kao oboqewe seksualne prirode. Uvi|ao je da `ena koja, u potaji, pri`eqkuje da bude ravnopravna s mu{karcima ne}e u`ivati u tome da bude za wega objekt; a u ovome, ~ini se, on jeste bio u pravu. Ali time {to je odbacio `eninu `udwu za jednako{}u, objasniv{i je kao zavist prema penisu, nije li on iskazao tek sopstveni stav da `ene nikada ne mogu biti jednake s mu{karcima, kao {to ne mogu ni da imaju wihov penis? Frojda nije zanimalo da mewa dru{tvo, ve} da pomogne da se mu{karac, i `ena, wemu prilagode. Odlomak iz kwige @enska Mistika prevela Petra Miti}

166

KARIRANI LINKOVI

1) Clara Thompson, Psychoanalysis: Evolution and Development, New York, 1950, pp. 131 ff: Frojd nije samo pridavao ve}u va`nost biolo{kom nego kulturnom, ve} je razvio i sopstvenu kulturnu teoriju koju je zasnovao na svojoj biolo{koj teoriji. Pojavile su se dve prepreke za razumevawe zna~aja kulturnih fenomena koje je primetio i zabele`io. Ali bio je isuvi{e duboko posve}en razvoju svojih biolo{kih teorija da bi mogao da razmi{qa o ostalim aspektima podataka koje je prikupio. Najvi{e ga je zanimalo kako da primeni na qudsko dru{tvo svoju teoriju nagona. Po{av{i od pretpostavke o postojawu nagona smrti, na primer, on je onda razradjivao obja{wewe kulturnih fenomena, koje je uo~io, u terminina tog nagona. Kako nije imao perspektivu do koje }emo do}i uporedjivawem razli~itih kultura, on nije ni mogao da vrednuje kulturne procese kao takve ... Mnogo od onoga za {ta je Frojd mislio da ima biolo{ku osnovu moderna istra`ivawa vide kao reakciju na izvesni oblik kulture a ne kao karakteristiku univerzalne qudske prirode. 2) Richard La Piere, The Freudian Ethic, New York, 1959, p. 62. 3) Ernest Jones, The Life and Work of Sigmund Freud, New York, 1953, Vol. I, p. 384 4) Ibid., Vol. II (1955), p. 432 5) Ibid., Vol. I, pp. 7-14, 294; Vol. II, p. 483. 6) Bruno Bettelheim, Love is Not Enough: The Treatment of Emotionally Disturbed Children, Glencoe, Ill., 1950, pp. 7 ff. 7) Ernest L. Freud, Letters to Sigmund Freud, New York, 1960, Pismo 10, p. 27; Pismo 26, p. 71; Pismo 65, p. 145. 8) Ibid., Pismo 74, p. 60; Pismo 76,pp. 161 ff. 9) Jones, op. cit., Vol. I, pp. 176 f. 10) Ibid., Vol. II, p. 422. 11) Ibid., Vol. I, p. 271. Wegov opis seksualne aktivnosti je toliko prozai~an da je mnogim ~itaocima izgledao skoro bezli~an i bez topline. Iz svega onoga {to znam o wemu, moram da ka`em da je pokazivao mawe od prose~nog interesa za ono {to je ~esto vrlo inspirativna tema. Nikada tu nije bilo neke strasti, ili makar zadovoqstva kada se bavio seksualnom problematikom ... Uvek je odavao utisak neuobi~ajeno ~edne osobe re~ puritanac ne bi bila preterana - a ono {to znamo o wegovom ranom razvoju potvrdjuje ovo gledi{te. 12) Ibid., Vol. I, p. 102. 13) Ibid., Vol. I, pp. 110 f. 14) Ibid., Vol. I, p. 124. 15) Ibid., Vol. I, p. 127. 16) Ibid., Vol. I, p. 138. 17) Ibid., Vol. I, p. 151. 18) Helen Walker Puner, Freud, His Life and His Mind, New York, 1947, p. 152.

167

19) Jones, op. cit., Vol. II, p. 121. 20) Ibid., Vol. I, pp. 301 ff. Tokom godina dok je u Frojdu klijalo seme onoga {to }e postati wegova seksualna teorija, pre nego {to ga je wegova herojska auto-analiza oslobodila jake zavisnosti koju je imao u odnosu na ~itav niz mu{karaca, wegove emocije su bile usmerene ka napadno samouverenom doktoru Flisu. Ovo je jedna od onih koincidencija u istoriji koja }e se presudno odraziti na sudbinu `ena. Jer Flis je predlo`io, i od Frojda dobio trajnu podr{ku, jednu fantasti~nu nau~nu teoriju koja je sve fenomene `ivota i smrti svela na biseksualnost, izra`enu matemati~kim terminima kroz periodi~nu tabelu sa osnovnim brojem 28 koji ozna~ava `enski menstrualni ciklus. Frojd se radovao susretima sa Flisom koji su zadovoqavali glad i `e|. U jednom pismu on mu poru~uje: Niko ne mo`e zameniti dru`ewe sa prijateqem koje zahteva jedna posebna, mo`da `enska, dimenzija u meni. ^ak i nakon auto-analize, Frojd je o~ekivao da se wegov dan smrti poklopi sa datumom koji je predvidjala Flisova tabela, u kojoj se sve izra~unavalo na osnovu `enskog broja 28, ili mu{kog 23, do koga se do{lo na osnovu zavr{etka jednog `enskog menstrualnog perioda i po~etka slede}eg. 21) Ibid., Vol. I, p. 320. 22) Sigmund Freud, "Degradation in Erotic Life," u "The Collected Papers of Sigmund Freud,Vol. IV. 23) Thompson, op. cit., p. 133. 24) Sigmund Freud, "The Psychology of Women," u New Introductory Lectures on Psychoanalysis, prev. W. J. H. Sprott, New York, 1933, pp. 170 f. 25) Ibid., p. 182. 26) Ibid., p. 184. 27) Thompson, op. cit., pp. 12 f: Rat iz 1914-18 jo{ je vi{e fokusirao pa`wu na ego nagone ... Jedna druga ideja se u tom periodu pojavila u anlaizi .... da je agresija isto toliko bitan impuls koji se mo`e potisnuti kao i seksualni nagon ... Postojala je nedoumica kako to ukqu~iti da postane integralni deo teorije nagona ... Kona~no je Frojd na{ao re{ewe u svojoj drugoj teoriji nagona. Agresija je na{la svoje mesto kao deo nagona smrti. Interesantno je to da onome {to se smatra normalnim samo-potvrdjivawem, npr. impuls da se savlada, uspostavi kontrola ili ostvari zadovoqavaju}i kontakt sa okolinom, Frojd nije pridavao naro~iti zna~aj.

168

KARIRANI LINKOVI

Mladen Kalpi}

SPOR I DIJALOG

Spor, kao iskrsli problem izme|u dva sagovornika, jedan je od nezaobilaznih fenomena dru{tvenog `ivota. Nastaje konfrontacijom subjekata i wihovih razli~itih interesa, potreba i o~ekivawa. Spor mo`e voditi ekstremu u kome se iskqu~uje mogu}nost da sagovornik bude u pravu, ali i mogu}em re{ewu ove jednostranosti kroz dijalog. U sporu obi~no sagledavamo drugog kao predmet iz sveta i na diskurzivan na~in ga poimamo kroz wegov govor. Me|utim u ovo intelektualno poimawe prodire mimi~ko, intuitivno i emocionalno op{tewe koje mo`e da omete komunikaciju. Prvi napor da se omogu}i uspeh komunikacije je napor da se apstraktni oblik, odnosno, pojam u~ini nezavisnim od svojih empirijskih ostvarewa, odnosno da se iza pojedina~nih varirawa prethodno ustanovi zajedni~ki pojam na koji se referira oko kog }e se sagovornici slo`iti neovisno od na~ina na koji ga svaki od wih prezentuje. U tom smislu ~in odstrawivawa patologije komunikacije u govoru i pisawu (kakografije) i poku{aj eliminisawa "buke" tj. bukvalnog i nekriti~kog tuma~ewa samih komunikacionih fenomena je u isto vreme i uslov za razumevawe apstraktnog oblika - samog pojma koji je osnov svake komunikacije. Op{tewe je mogu}e samo izme|u dve osobe koje znaju da smisao me|usobnih poruka dekodiraju pomo}u istog kqu~a. Dijalog mo`e da se defini{e kao nastojawe dva subjekta da postignu izvesnu saglasnost. Dijalog po svojoj etimologiji predstavqa prela`ewe upravo onog ne prostornog rastojawa koje se ispre~ilo izme|u dva bi}a. Osnovni uslov svakog smislenog dijaloga je shvatiti sagovornika kao 169

subjekat a ne kao objekat odnosno biti otvoren za slobodu drugog. Tek ovo omogu}ava temeqnu "simetrizaciju" odnosno uzajamnost svesti dva sudionika, dva subjekta dijaloga. Bitno je stoga otkriti drugog ~oveka. - kao bli`weg. Ali u svakodnevnoj komunikaciji ~e{}i su asimetri~ni dijalozi u kojima subjekat priznaje samo sadr`aj svoje svesti dok drugog tretira samo kao objekat. Ovde se ve} ispoqava dijalo{ka (psiho)patologija. U ovakvim slu~ajevima mi sebe redovno pretpostavqamo drugom ~oveku i istini. A ako nam istina smeta usled narcizma i egocentrizma spremni smo na sve kompromise. Stoga u dijalozima treba biti osetqiv za razli~ite izvore ometawa koji spre~avaju razvoj ka dijalogu. Jer u dijalogu je sasvim mogu}e i da: neko la`e, neko se vara u pogledu onog {to govori, neko ne `eli da razume, neko koristi sagovornikovu zabludu itd... Dijalog je u svakom trenutku izlo`en opasnosti da se otu|i podle`u}i narcisti~kim, agresivnim ili odbrambenim samozadovoqavaju}im mehanizmima kojima se mo`e predati. Spor i dijalog nisu antipodi. Spor je u stvari nu`an preduslov da bi dijalog mogao da za`ivi jer dijalog se javqa iz protivre~ja i su~eqavawa argumenata. Ali dijalog zahteva kulturu sagovornika u pogledu intelektualnih i humanisti~kih standarda. U protivnom spor postaje podsticaj ne za dijalog ve} za raspravu kojom se protivnik nastoji poniziti a problem maskirati. Umesto da je rasprava u sporu put uzajamnog boga}ewa i susretawa kao u dijalogu, ona tada postaje mesto uzajamnog otu|ewa sagovornika. Stoga je va`no u sporu prona}i mostove koji vode ka sagovorniku i pridobiti ga za dijalog. Jedino tada rasprava mo`e da nadi|e po~etni egocentrizam oba sabesednika i ostvari ne{to kvalitativno novo za obojicu. U tom smislu neka bude spor i neka to bude radi dijaloga...

170

KARIRANI LINKOVI

Alksandar B. Lakovi}

KODEROVA BORBA ZA PR(A)VOIMENA


(U potrazi za re~ima koje su ono {to ozna~avaju)

Ne {koli, ne kom u~enom Dru{tvu, ve} prostim Materama, iz Srema, Ba~ke, i Banata, koima blagodarim za sve, {to u Romoranki pi{em, i {to }u pisati. Posve}ujem ovo delo 1) \or|e Markovi} Koder Koder je dr`ao da mi Srbi jo{ nemamo pravog kwi`evnog jezika, da ga tekar treba prona}i za sve pojmove i refleksije. Originalni jezik ne da se u~iti iz samih kwiga, od kwi`evnika i filologah, ve} treba i}i na izvor, u narod. 2) Jakov Igwatovi} Koderova recepcija. Ignorisawe i neslagawa o vrednosti i zna~aju pesnika \or|a Markovi}a Kodera (1806-1891) traje od wegovih kwi`evnih po~etaka (sredina prve polovine XIX veka) pa do na{ih dana. Izostala je na samom po~etku podr{ka i od Vuka Karaxi}a i od Milovana Vidakovi}a, kojima je Koder slao svoje pesme i tra`io od wih iskreno "mjenije i strogu kritiku". Neobi~no je da su sudovi kriti~ara o Koderovoj poeziji polarizovani, iako o woj nije 3) ~esto pisano. Dok su Laza Kosti} i Jakov Igwatovi} , zatim Bo`idar Kova~evi} i Vasko Popa, pre svih Bo`o Vukadinovi} i danas

171

Neboj{a Vasovi} pravdali Koderov postulat da su re~i i stihovi duhovi nasle|a i pam}ewa nacionalnog bi}a u stawu da o`ive duhove i 4) pro{lost, koji wima bivaju imenovani i izgovarani , na drugoj obali su autoriteti poput Koderovog savremenika Zmaja, kasnije i Jovana Skerli}a i Miodraga Pavlovi}a. Kao adekvatna ilustracija wihovog vrednovawa Koderove poezije dovoqno je citirawe Skerli}evog ~u|ewa romanti~arima {to im je "ta polusumanuta kwiga (Romoranka) izgledala kao delo genija, i {to su se iskreno divili wenom bolesno originalnom re~niku (Razjasnici uz Romoranke)" {to ga je "zbuweni pisac iz svoje zamu}ene glave vadio5)." Zaista ostaje nejasno za{to Skerli} u Koderu, odnosno u kontinuitetu Sarajlija-Koder-Kosti} nije prepoznao jedan novi i obe}avaju}i kwi`evni pravac, pogotovo {to je evropsku kwi`evnost tog vremena, kada je filolo{ki ambijent u pitawu, karakterisalo jezikotvora{tvo, jer se jezik do`ivqavao ne samo kao oznaka nacionalnog bi}a, ve} i svojstvo bo`anskog i univerzalnog. O~ito da je linija razgrani~ewa i mimoila`ewa opre~nih promi{qawa bio Koderov jedinstveni pesni~ki i jezi~ki podvig. Posebno ~udi za{to Koder nije prihva}en od strane privr`enika narodnom govoru, jer su Vuk i Koder imali istu upori{nu ta~ku obojica su nagla{avali potrebu uvo|ewa narodnog jezika u kwi`evnost. Vuk je insistirao da se kwi`evnost mora zasnivati na temeqima narodne kwi`evnosti i narodnom jeziku, a Koderov pesni~ki jezik je izvirao iz tradicije, iz magijskih i bajali~kih obreda i rituala, iz sveta legendi i mitova. Na prvi pogled nema bitnih razlika iz kojih je mogla izrasti biqka razdora. Ali, svaku borbu, pa i borbu oko jezika, ~ine ostra{}enost i iskqu~ivost, koje su onemogu}avale afirmaciju kwi`evne prakse koja odstupa od 6) "zacrtanih" o~ekivawa. Zato, Sava Damjanov zagovara pretpostavku da su Koderovi tekstovi, uroweni u misti~no i bajali~ko, ipak izneveravali zami{qeni i postoje}i kwi`evni model, jer su, za razliku od epske zaostav{tine, bili su{tinski okrenuti ka jednom (n)a(d)nacionalnom prostoru. Sem toga, jezikoborci koji jo{ nisu ustoli~ili novi govorni obrazac nisu imali hrabrosti da prihvate ili se upuste u daqu inovaciju tog istog jezika, makar to bilo na principima koje su oni ustanovili7). I nisu trpeli odstupawa, naro~ito ne u jezi~kim novotarijama, neologizmima i slo`enicama, a tek u zvuku neukrotive bujice izviru}e iz Koderovog do`ivqaja zaumnih i oneobi~enih slika. Pogodovala im je i ~iwenica da je Koder pripadao pesnicima "pre svog vremena" i bivao nedostupan 8) ~itaocima i kriti~arima, i zbog sadr`aja i zbog jezika . Bitno, je u ovom trenutku, podsetiti da je u tek oslobo|enoj Srbiji narodna kwi`evnost do`ivqavala ne samo pun procvat, ve} je 172

KARIRANI LINKOVI i bila prava koheziona sila celokupnog srpskog naroda , mo`da i jedina. A Koder, tvrdi Neboj{a Vasovi}, nije veli~ao na{u narodnu kwi`evnost, iako je bio osvedo~eni po{tovalac i znalac narodnog jezika. I pevao wim, mada je pisao grafijom predvukovske }irilice. No, Koder i nije toliko sumwao u samu vrednost na{ih narodnih 10) pesama, koliko u wihov jezik . Pre svega, {to je to posledwi jezi~ki nanos koji smo upamtili, i koji nas, na`alost, onemogu}ava da dopremo daqe od wega i li{ava nas mogu}nosti da spoznamo jo{ stariji materwi jezik, u kojem su mo`da bili i fragmenti onog prvobitnog jezika, privilegovanog da odra`ava svet oko nas. Zatim, dok deseterac opeva ve} dogo|eno i glorifikovano, a epski peva~ insistira da za sva vremena opredmeti pro{lost u vidu spomenika i uzora, lirski pesnici, pogotovo Koder, ne po{tuju nikakve limite i kolektivne predstave, naro~ite ne one, od rabqewa, oko{tale jezi~ke kanone. [tavi{e, Koder evidentno ru{i postoje}e jezi~ke propise, ne obazire se na wih i tvori jedan izrazito individualan pesni~ki jezik, li{en op{tosti i razli~it od bilo kakve dogovorene kwi`evno-jezi~ke opcije. Koderov magijski romor. Koder je bio ube|en u svojstvo op{tewa putem artikulisanog sistema verbalnih znakova i u funkciju instrumenta raznolikih vidova jezi~ke komunikacije. Bio je svestan da kwi`evni jezik na~elno obuhvata sve vidove op{tejezi~ke konverzacije na nivou koji odre|uje kultura koja ga je formirala kao svoje univerzalno sredstvo. Iz ~ega sledi zakqu~ak da osnovna odlika kwi`evnog jezika podrazumeva normu i kodifikaciju, 11) dakle kao univerzalnog koda odre|ene kulture . Ali, Koder je od jezika tra`io vi{e, i na nivou smisla i na nivou zate~enih vremenskih distanci izme|u ozna~enog i trenutne oznake. Naime, za Kodera je jezik bio ne{to uzvi{eno i sveto, ne{to {to mu je omogu}avalo da komunicira sa "jednom vi{om, nad-umnom stvar12) no{}u ". Koder je slutio i verovao da je u pro{losti ili "na prapo~etku vremena", postojao jedan drugi jezik, univerzalni jezik u kojem su re~i bile u stawu da dozovu odre|eni predmet ili pojavu, ali ne u smislu pukog ozna~avawa ve} u smislu magijske identifikacije i omogu}avawa ozna~enima da se obistine kroz pra-re~i. Ako se uzme u obzir da je Koderov pesni~ki svet bila nova samosvojna mitologija, za koju su nu`ni snovi|ewe i zaumni vilajet, onda je razumqivo za{to su magijski i misti~ni vokabular, proro~ki i bajali~ki nemu{ti fonemski konglomerati, obredna i ritualna atmosfera, za Kodera bili neobi~no bitni. Oni su bili sredstvo koje je pesniku potvrdilo da se onostrano i nevidqivo ne mo`e dozivati i prepoznavati jezikom koji je utilitaran i odra`ava samo vidqiv 173
9)

svet. Da bi se obratio nevidqivim i nespoznatim silama i da bi stupio u kontakt sa wima, morao je izgraditi novi jezik. Nepoznat i nedoku~iv jezik. Jezik prilago|en demonima ili bo`anstvima kojima se obra}ao. Zapravo, Koder je u svom stvarala~kom transu oti{ao i korak daqe. Zadao je sebi prete`ak zadatak proistekao iz wegovog ube|ewa da, ipak, negde u svetu i vremenu, postoje re~i koje ozna~avaju predmete ili pojave na koje se odnose i da se taj predmet ili pojava jedino kroz tu re~ ili kroz koren te re~i mogu otelotvoriti i realizovati. Mo`da takvom pretpostavkom mo`emo objasniti Koderovo znawe i izu~avawe brojnih jezika; neo~ekivan odlazak i ostanak, iako u sedmoj deceniji `ivota, u Aziji; i posetu pe{ke tek otkrivenoj Troji; kao i Koderovo dru`ewe sa `enama, osobito nepismenim, i sa vra~arama i gatarama, o ~emu svedo~i Jakov Igwatovi} u svojim Memoarima: "Koder je hteo da prona|e ~ist jezik za kwi`evnost i ulazio je u narod, slu{ao, pitao, u~io je. Prost narod, koji ne zna druga jezika, govori ~isto, re~i su mu skresane da pojmu odgovaraju (podvukao - A. B. L). Kako tko vi{e jezika zna, od tu|eg prisvaja. Proste `enske ne znaju tu|eg jezika, pa zato i naj~istije govore, ~istije neg wihovi qudi, jer ovi se ve} vi{e me{aju sa svetom koji drugi jezik govori. Tu posle mo`e ~ovek na}i izvornih re~i i izraza. Tako mi{qa Koder, i doista `ensko dru{tvo bilo mu je najmilije, i to {to prostije to boqe. Tako je Koder kupio re~i i izraze za misli i pojmove. [to god Koder tako skupi, zabele`i, a on gledi da iz tog na~ini neku osnovu, sistemu za kwi`evan jezik. Taj wegov jezik-universum imao bi sa~iwavati 'romoranku', il' bi uzvratno, ova ono imala sadr`avati. Tu bi bila i sinonimika jezika". Ali, Koder u formirawu svog jezika nije polazio sa predumi{qajem, poput nau~nika, od precizno isplaniranog koncepta i odbrawive doktrine, ve} je te`io nepredvidivim obrtima i prepletajima re~i, u potpunoj slobodi, bez zadatih pravila. Zato se Koder u zanosu stihovawa predavao imaginaciji bezrezervno i potpuno. U tom prepu{tawu mo}ima trenutnih vizija i asocijacija, pesnik je otvarao sva ~ula i senzore ka tom i u tom arhiprostoru i arhizvuku, u kojem su vladali pre svega arhai~ni, ali i nemerqivi i neo~ekivani, pa i za~u|uju}i, jezi~ki kapaciteti i potencijali, mada potisnuti u zaborav i poluzaborav. Posebno je pronicqivo zapa`awe Bo`a Vukadinovi}a da su vra~are prilikom bajawa, gatawa, ~arawa, bacawa i skidawa ~ini, predskazivawa, mogle da namagneti{u medijume (trave, ugqevqe, ko{~ice, zmijsku ko`u, aromati~na uqa, te~nosti neobi~nog mirisa), pevaju}i u sebi, romore}i i taj romor prenose}i na svet koji im je bio 174

KARIRANI LINKOVI podlo`an . One su tu mo} pokretale jedva ~ujnim i nerazumqivim {apatom, nikad se ta~no ne zna {ta zna~i nemu{to izre~ena {ifra i skrivena poruka iza ~udnih slo`enica, izvedenica, onomatopeja i brzalica, koje su posedovale svojstvo semanti~kog transfera, ali su se uporno i misti~no-magijski reprodukovale, ~ak i do transa. Kodera su, u tom romoru, koji se generacijama nasle|ivao misti~no i tajno, posebno interesovali oni nemu{ti i arhai~ni glasovi i pra-re~i, pod uslovom da ih mo`e prepoznati i izdvojiti. Tako je mogu}e u}i u trag idiomima i glasovima u kojima su obitavali i danas mogu obitavati prapojmovi i prapredmeti, pa i bo`anstva i sav Koderov mitolo{ki svet. Sinonimi~nost Koderovih spevova i razjasnica ili 14) "mestoimenije ". U Koderovom vremenu ~esto su se koristili neologizmi i sinonimi. Naro~ito je {irewe sinonimije uticalo na svest o zavidnom potencijalu i kapacitetu srpskog narodnog jezika tek afirmisanog i promovisanog u kwi`evni jezik. Takav obrazac je, svakim novim kwi`evnim tekstom, osloba|ao i indukovao neslu}enu energiju jezikotvora{tva i potvr|ivao autonomnu vrednost jezika u kwi`evnim delima. Od dotada{weg posrednika i pukog prenosioca poruka, kwi`evni tj. narodni jezik, tvrdi Du{an Ivani}, postao je sam sebi dovoqan, esencija, smisao i ciq poruke15). Koderovi gr~eviti poku{aji da prepozna i evocira izvornu situaciju prvoimenovawa, da pronikne u neposrednu vezu izme|u pra-imena i imenovanog, kao i frekventna i razgranata sinonimi~nost pesni~kog jezika, mogu ~itaoca navesti na pogre{an zakqu~ak da je re~ o trenutnim i/ili prolaznim odnosima. Prividno, imena objekata su nestalna, zavisna od trenutka imenovawa i mesta u stihu, mada su ona sastavni deo jezikotvora{tva i razvijawa i umre`avawa po smislu bliskih termina. Mo`e se prihvatiti da su nedostupni i povremeno suprotni odnosno konfuzni, ali ne i da su iskqu~ivo plod trenutka i pesni~ke povr{nosti. U Koderovoj sinonimici jedna ista stvar ima nekoliko imena ili potpuno drugo ime jer je komplikovani svet pesnikove filozofsko-mitske vizije sveta tra`io re~i za nove, dosta mutne pojmove iz neobi~nog Koderovog mitolo{kog sveta, {to je jo{ vi{e komplikovalo ionako slo`en pesni~ko-jezi~ki sistem16). Tako da Koderova tekstualna mre`a, i u stihovima i u prate}im slovarima, nalikuje {ifriranom jezi~ko-tekstualnom lavirintu17), koja tada nije bila legalizovana kao prihvatqiv vid kwi`evnog stvarawa. Primera za beskrajan i zame{ateqan prepletaj imena i imenovanih ima bezbroj. Obo`avan Koderov lik jeste ptica Slavuj. On je - lu`nik, plongalac, tuqkalac, vrisak u Romorankama, ali i 175
13)

velzanac, qujka, stihirac, igroslavac, tizinac, prokrasanac, luzanac, divinac, miloranac, slavoslavac u Mitologijama i u Razjasnici uz wih. Tu krug po~iwe. U nastavku je svaki od ovih termina dodatno obja{wen svojim sinonimima, uglavnom kovanicama i izvedenicama. Miloranac je vile sila, kao i dete koje Mati u utrobi jo{ blagosiqa. Zatim, lujka je tulka i bilo koja pti~ica u gori. Zatim, tragom re~i Volujarka, ina~e izvedenice, u Razjasnici Romoranke pronalazimo slede}e sinonime: zvezda, ve~erwa~a, grozd, veliko oko u devojke, a u drugim spevovima i Razjasnici uz Mitologije: medaqon na grudima, sestrica, seja, odsenke obla~ke koji se preko we sele. Zatim, grozd je zelenka, dok je zvezda - nica, blista, prehodnica, stalna, jezerka, {i{ka, samostalka, prestolka, sjaja~a, celtenmina, sporonica, soplajkica, Tismet, Studenica, odsenka, blistirka, dvorka, Sidina, pokorka. Ve}ini sinonimi~nih varijeteta koji se odnose na zvezdu, na primer. blista, prehodnica, jezerka, stalna, samostalka, prestolka, dvorka, pokorka, sporonica o~ito da je izvori{te u funkciji koju ona u Koderovoj uobraziqi mo`e posedovati. Slede}i primer je Ravanica. Ravanica je, na primer, ravna Nica, a Nica je op{te ime za jednu vrstu vila koje se materijalizuju, ali Nice su i ~estice, atomi, zvezde, klice, svetlost uma, virilice, nedostize. I tako ukrug ta~nije iz kruga u krug, insistiraju}i da zajedni~ki semanti~ki ise~ci budu kohezione spojnice. Na taj na~in, sva mestoimenija i obja{wewa iz Razjasnica Koder dovodi u me|utekstovnu povezanost inter ili metatekstualne strukture ~itavih spevova. U Mitologijama Koder ne razja{wava op{te zna~ewe pojedinih re~i, ve} pre svega wihovu zami{qenu i (ne)mogu}u ulogu, odnosno bogatstvo skrivenih zna~ewa koje one kao pesni~ke slike nose u sebi. A wih (slika) je bezbroj, pa i razjasnica toliko. Bo`o Vukadinovi} i Miodrag Popovi} su prepoznali da sinonimika Koderovog romora daje imena koja su u funkciji samih stvari, pa zato to i nisu stvari ili biqke, nego aktivna bi}a. Naime, sinonimija ukidaju}i dogovoreni jezik zbog svojih ograni~ewa, o`ivqava re~i (imena) i one koje pesnik `eli dozvati. Tako da duhovi nasle|a vaskrsavaju ili reinkarnirni{u (oba termina koristi Koder) odnosno mitska bi}a postaju ptice, cve}e i biqe postaju}i prvo vile, blagodare}i jezi~koj 18) invenciji (i zvu~noj) koja ih samo u pesmi pretvara u re~i-bi}a, re~i-mitove. Dakle, Koderova imena su duhovi i vile. I, kako promi{qa Bo`o Vukadinovi}, po{to je pesnik imena preveo u 19) duhove, a cvetove, ptice i biqke u vile, jezik je po~eo sam da peva . Zato pesnik u svojoj uobraziqi nemilice tvori stotine re~i-bi}a, 176

KARIRANI LINKOVI re~i-mitovi, re~i koje u Koderovim re~nicima bivaju pesme same za 20) sebe . Ipak, kao jedan od preduslova, za takav jezi~ki obrt, semanti~ku ekskurzivnost i `ivotodarnost stiha, Koder je pretpostavio jezi~ku dihotomiju. Verovao je da sadr`aj wegovih mitolo{kih fantaz21) mogorija zahteva osobeni ideolekt , pa makar to bila ona zgusnuta i neprozirna leksi~ka ode`da, ritmi~ka i stihovna destrukcija, u ~emu je Koder, `ive}i u osami i izolaciji, svakako, preterivao. Me|utim, zjap izme|u wih, Koder je premo{}avao blisko{}u zajedni~kog leksi~kog izvori{ta. Naime, Koderovi stihovi i tolkovnici izrawaja}i iz paganskog folklora, biblijskih legendi, narodnih predrasuda i sujeverja, zapam}enih mitova, svetiteqa, istorijskih li~nosti, pa i narodnih pesama, magijskih i misti~nih nanosa pam}ewa, i op{te}i sa wima, ~ine tekstualnu mre`u, ~iji su zajedni~ki imeniteq smisaonost stiha i razgranata slikovitost. I eksperimenti su bivali kvalitetniji ukoliko su se jezi~ke inovacije oslawale na ve} postoje}a i poznata zna~ewa. Me|utim, u onim spevovima, ta~nije, na onim brojnim lokalitetima epa, gde su se udaqavali pesnikov sinonimi~ni jezik i govor primarnog sveta, Koderova intertekstualna dostignu}a ostajala su na nivou uspe{nih zasebnih fantasti~nih "pri~a-ostrva", ali izolovanih i li{enih umre`enosti i mogu}nosti da se oformi celokupno pesni~ko delo, iako zadivquju fragmenti speva, pre svega, re~i koje su otelotvorewe pojmova. Kovanice, izvedenice, slo`enice. Da bi dosegao ono iskonsko i prvobitno, Koder akribi~no poku{ava da prona|e i/ili izgradi re~i koje odgovaraju samom po~etku bivstvovawa, veruju}i odnosno umi{qaju}i da tako najneposrednije dodiruje sam prapo~etak stvari, 22) nultu ta~ku vremena, sam iskon , ali i ne samo to. Ve} tada i oslu{kuje "prvobitne re~i" odnosno "prare~i" ne bi li tako doku~io pr(a)va imena za predmete i pojave, naro~ito za ona an|eoska i bo`anska. Ali i za oznake geografskih pojmova. Za pretpostaviti je da i imena naseqa, reka, planina, flore i faune, poti~u iz tog iskona, iz istog korena ili iz potowih vremena, ali svakako starijih od na{ih. U `eqi da dopre do samog prapo~etka ne samo sveta ve} i jezika, koji ga je tuma~io, Koder je posebnu pa`wu posvetio tajni nastanka imena. Zato wegovi stihovi vrve od kovanica, izvedenica, slo`enica, onomatopeja, udvajawa i opona{awa glasova. Taj Koderov zahvat u pro{lost zahtevao je da vile preto~i u imena, po{tuju}i princip da se leksi~ke igrarije i inovacije pre svega zasnivaju na ube|ewu u postojawe nekog vi{eg sveta i vi{eg jezika, jezika-univerzuma koji je 177

sveobuhvatan i razumqiv za sve. Zato je Bo`o Vukadinovi} tvrdio da se Koderove kovanice (dodajem i slo`enice i izvedenice) javqaju kao inicijalna imena, ali brzo prelaze u duhove. Kao potvrdu Koderovom verovawu da nema ni jezika ni re~i od kojih se ne mogu uspe{no formirati kovanica (a Koder je od kovanica gradio izvedenice i slo`enice, i ne samo od wih) i da ne postoji ni najsitnija leksi~ka zajednica otporna na daqu dogradwu, razgradwu, pregradwu i premo{}avawe, kako bi se u igri i eksperimentu ukazao koren pra-re~i odnosno stani{te pojma na koji se odnosi, mo`e se navesti bilo koja stranica Koderovih pevanija. Na primer, u proznoj razjasnici Svetog Devesiqa23) bele`imo slede}e neologizme, izvedenice i slo`enice: Javlen, Vistir, Testina, JAS, Celber, Plandica, Ploj, Milber; Vidina, Odola, Naumica, Teo~inka, 24) O~itka, Vistronka; Devesiqe , zavrtograditi, Potolija, Celberanna, Dindivak. Zatim, u pesmi Mitologija o Rosi od svega 66 stihova, ina~e uvodnoj u spevu Mitologije izdvajaju se neskverna, crnopqe, Alvassan, Svanac, Jega, neprokos, Kapsa, Vistendin, Sanos; Celentina, Snilo, Sanarica; Milmena, Prolislovo, Prosanac, Prosvanac, Gromoranac, Dussikrilac, Nebessanac, Jasni-dana, gri`okqun~o, Silmirka, Milogorka, ozlato`iliti, Prograsanac, Samoblista... Jo{ jedna zgusnuta ilustracija su po~etnih sedam stihova iz pesme Mitologija o Milogorki (iz istog epa): -Alka ovako veli o woj i vili: Ja sam Tiwa u Nedoprijumu Okromkiwa svih celmisloslovka Javlenu je tako voqa bila Razvijati sva blistena tela N'uma umor, Zavor pomi{qaja, Sva n'umorom obajana vitla-. O~igledno je i iz citiranih stihova, da je Koder svoj originalni mitski ambijent morao imenovati dosad nepoznatim re~ima (Alka, Tiwa, Nedoprijum, Okromkiwa, celmisloslovka, Javlen, blisten, n'uma, Zavor, vitla). Otuda tolika zgusnutost jezi~kih otkri}a, izvedenih iz narodnog jezika i wihove funkcije u hijerahiji novouspostavqenog mitolo{kog reda, ali i potpuno izmi{qenih. Posebno su impresivna imena vila, dosledna, ali i uporna "do iznemoglosti ushita". Naravno, da su neke staze i bogaze dovele Kodera i do konfuzije, gre{ke i zamora, ali i do vrednosti i iznena|uju}ih lucidnosti u svem tom istovremenom i oneobi~avawu i opona{awu. Zaista je impozantan obim ponu|enih imena za vile, 178

KARIRANI LINKOVI uglavnom izvedenih ili slo`enih. Prvih -devet vila koje prisustvuju, kad Lozarica - Matera - kad Lastar~i} od utrobe odvoji i stvori mali svet (microcosmos), jesu sleduju}e: JAsana... Silvina... Alka... Vaska... Prenosiqa... Devesiqka... Iskonija... Sanarina... JASborkiwa-. Svaka od wih ima po {esnaest Dvorisenki i to: Seliumku, Podbelenku, Milberku, Dindivku, Stidu, Stindirku, Vratni~arku, Zvonku, Selentenu, Vitojevku, Plodi-zricu, Olriv~u, Celenticu, Zorokrasu, Izmaricu i Graniladu. Dvorisenke imaju svoje Mimosenke odnosno Dvoriqe. Iz tog beskraja, iz speva Devesiqe, izdavajam nekoliko imena: Goradinka, Svojevina, Oblakica, Umolomka, Lomizga`a, Nazlobrza, Milovlaka, Zoroplava, Prozivvrasa, Me|arica, Pozoranka, Sunarica, Milimara, Prosvitada, Nadaqina, Zoranna, Pravoputka, Bistolepka... I junaci speva Iskoni su vile, neobi~nih imena: Vlastomena, Gromoloza, Lotomil~e, Mildisa, Miropluta, Nizvelina, Plauzara, Rivi~arka, Selilada, Indolada, Dospina, Doumina, Demeriqa, Zatosida, Mirselenka, @egosavka, Blatarica... O vigilnosti Koderove uobraziqe slikovit egzemplar jeste za~etak -listi}a- iz Iskona pod imenom [est vila, koje: Prisustvuju pri Zadu{nici zemske Ume. 1. Zrenka. Wena j' posteqica u @lezdici Zrici 2. Osjazanka, promre`ena osvudinom tela. 3. ^uvelika, {to se na Nevrd~ulki mre`i. 4. Mirisavka, ta na Miro-niski vi`qi. 5. Ukuskiwa, {to na rizmici slatkog, ~or~astog, kiselog, bqutkastog, ka{trog, itd. obla~i se. 6. Seb-u-sebarica. Samozborka. Ovo j' vre`a koja po-ja-ve usebice le`e. Igra slova i glasova. Poseban kvalitet Koderovog jezika, sa stanovi{ta akustike, vrlo je sugestivan i dinami~an, impulsivan i neujedna~en, sa obiqem podra`avaju}ih zvu~nih fenomena u sebi, ~ak i sa ponavqawima i udvajawima glasova uglavnom suglasnika u sklopu same re~i. Paradigma jedne od omiqenih Koderovih stilskih igara ponavqawa npr. foni~ke (zvu~ne) anafore su aliterantni i asonantni stihovi, ina~e zavr{ni u spevu Iskoni: Alfa je zapodela Svet Izmislila Cvet Miloglet Alfa j' prva Slovarica Ovaj sveti i najsvet}i U~est Koji naru{i ovo sveto Troje 179

Ucvelio joj ^est, nisi izgubio Svest gde je u~estalost opona{aju}eg zvu~nog koda zaista zavidna i bogata (Svet, Cvet, Miloglet, sveti, najsvet}i, U~est, sveto, ^est, Svest). Evidentan je Koderov poku{aj da dopre do fragmenata pra-re~i i pra-re~enica iz ta~ke nultog vremena i jezika i smisla, i da wih preuzimawem transformi{e u romorski stih. Preduslov je da se ti podra`avaju}i zvu~ni fragmenti ne izmene, ve} su{tinske fonetske odrednice sa~uvaju, ali i kombinuju sa drugim re~ima, daju}i prednost terminima, iz bliskih vekova. Ali, ako ih nema, tada je pesnikova uobraziqa du`na da u tim izmi{qenim i anticipiranim varijetetima obezbedi da zaiskri eho vekova i smisla, koje re~i nu`no moraju imati i to univerzalno za sve jezike i vekove. Za realizaciju takve svrhe Koder je bio prinu|en ne samo da remeti fonetsku strukturu ponavqawem i udvajawem suglasnika, ve} i premetawem slogova i glasova. Na primer, naslov pesme JASA jo{ u podnaslovu varira u JAS-bor, A-sbor, Samosbor. Zatim, varijeteti Alfa, Alka, Al-anka, An-alka, Vaska, Majka, plajka, u pesmi TELAC ili BIK (APRIL), a u pesmi Neven iz epa Mitologije imamo igru slova Sila, Vila, Ila, Navila, Belotila, vitla, dipla, tilina, Silotila. Kao i re~enice iz razjasnice Teza iz Devesiqa: "Ovo je ona Pojava, ili Pojavlenije. A u duhu je Jav-leno, Bogo-javleno, Bogo-jav" . U istom kontekstu su: Loza, Lozanna, Klozanna, Lozarica, Lazarica, Azanna, Pozanka, Mlazarica, Alazanka... Da glasovni fragmenti, redukovane re~i, kao sastojci jedinstvenog pesni~kog sistema, poseduju potenciju da doku~e arhi-smisao i arhi-zvu~nost, pa i bo`anstva, jezgrovito ilustruje pesma Jako sa 25) nami Bog u Iskonima odnosno re~i-stihovi: Jedinica, Osuntije, Sunce, Sila, Alvasskiwa, alfa, mati, Istina, Bog, Jedinica, Ujedin, Jedinstvo, koje su istovremeno i preporuka za autenti~nu {ifru ~itawa Koderovih stihova. O~ito je da glasovi, pa i re~i nisu samo glasovi ili re~i, ve} oni upu}uju na su{tastvo, koje se u wima otelovquje, odnosno koje se jedino u wima (glasovima i fragmentima re~i) i mogu otelotvoriti. Koder je naslu}ivao da upravo u tim zaostalim i sa~uvanim, pre svega prona|enim, fragmentima i glasovima obitava nagove{taj "pra-re~i" i "pra-slike", koje su ozna~avale ne samo odoru u vidu imena, ve} su i bile jedina mogu}a glasovna udomqenost spremna da se podredi smislu koji ozna~ava. Takva Koderova pretpostavka uslovqavala je i wegov kwi`evni postupak i specifi~an jezik, zaogrnut neobi~nom i zaumnom ode`dom.

180

KARIRANI LINKOVI Citati. Koderovi spevovi, iako osloweni na postoje}a religijska u~ewa, ipak nisu poznata mitologija, niti wihov sublimat, zaogrnut neobi~nim i originalnim ruhom pesni~kog jezika, ve} je to poezija koja izgra|uje svoju mitologiju, u kojoj se naziru bitne konture, dok su preostala gra|a, a naro~ito kohezivna sredstva nepoznata i nepredvidqiva i za samog autora u ~asu pisawa. Tako da ~itaoce ne iznena|uje obiqe mitskih elemenata iz drugih poznatih religija ili pak analogija sa paganskim, staro i novozavetnim, anti~kim, islamskim i isto~wa~kim mitologijama, ali i sa li~nostima i stihovima iz narodne kwi`evnosti. U Iskonima Koder doslovce preuzima citat iz liturgijske Trisvete pesme uz igru slova unutar re~i (-Svjati Bo`e, svja(ti) krepki, sv(jati) bezsmertni / Pomiluj nas!-). I za Kodera sveto "Na~alo" glasi "Bi Slovo, a slovo bi Bog" u Mitologijama. Pagansko bo`anstvo hromi Daba u Koderovim epovima je wegova hristijanizovana metamorfoza, ali se odr`ao kao "od Poganca lek" o ~emu svedo~i i bajalica Babin sovet ticaju}i se Dabe; i wegovo leglo: Povi Dabi {apurinu Mani ga nek drema, On nikad ne spava. Ostavi ga nek na vre`i re`i, Jer on i onda za tobom be`i Kad ne mo`e, i le`i na vre`i. Le`e}ki se on za tobom voza. Na tri to~ka od krte jawede. Pod wim le`i oliwana Kvo~ka, Na ~istcima od vivaka poqskih Iz tih se ~istaca ra|a Daba. Po tonu je pesniku blizak i po~etak pesme Kalina (drvo u gori): "Kalina je goru klela / Za{to joj je miris oduzela", ali i izreka: "Ako koza la`e, rog ne la`e" ili u~estali pokli~: "Tera baba kozli}e". Da Koder ukr{ta vremena, religije i li~nosti ilustruju junaci wegove pesme Rodenac, posve}ene fizi~aru Benxaminu Frenklinu, ovde prvenstveno pronalaza~u ki{obrana ("gromu je umiqak"). A to su istovremeno La-Plas, Galilej, Omiros, Bogovi Olimpa, Homer, Kant, Dante, Aristotel, Kirilo i Metodije, pa i wegov uzor Sima Milutinovi} Sarajlija (pod imenom Simeon {to fusnota odgoneta, kao i stihovi: "Weg' otprat' u grob Serbijanka / Divno, delo! ^eda Sarajevke"), zatim guja i petao iz slovenskih predstava, uz Alku, Alfu, Podbela, Snila, Zaperka, Stindirca, Bistirca, Savila, 181

Pelveza, Silmir Lozannu i ostale likove iz Koderovog mitolo{kog sveta imenovanog kao Ploj. Inter i metatekstualnost. Ve} citirana sadr`ajna slojevitost Koderovog pesni{tva i mitolo{kog sveta, upravo svedo~i o premisi da je Koder u potrazi za re~ima koje su ono {to ozna~avaju, morao da umre`i i me|usobno pove`e i dovede u komunikaciju i razli~ita vremena i slova i zvuk, ali i semanti~ke nanose, iznad svega. Koder je, na taj na~in, dokazao da je nedopustivo svo|ewe teksta samo na dati tekst, ve} wegovo razumevawe podrazumeva upore|ivawe datog teksta s drugim udaqenim sadr`ajima i davawe novog zna~ewa u novom kontekstu; i da tekst `ivi samo dodiruju}i se s drugim tekstovima kako je insistirao Bahtin u Napomenama uz metodologiju nauke o kwi`evnosti, odnosno da se kwi`evni tekst sastoji od elemenata koji se mogu ulan~avati prema odre|enom prirodnom jezi~kom ili semioti~kom ili zna~ewskom kodu kako prosu|uje Lotman u Predavawima iz strukturalne poetike. Naime, dovode}i u kontakt pesni~ki govor sa razli~itim tipovima prethodnih ili sinhronih iskaza, {to Koder uporno ~ini, posti`e se tzv. permutacija tekstova odnosno intertekstualnost, koja ozna~ava da se u pesni~kom prostoru ukr{taje i neutrali{e vi{e iskaza preuzetih iz drugih tekstova ili u~ewa. Koderov pesni~ki tekst, kao i mitolo{ki svet, jesu najslo`eniji sistem veza sazdan od guste mre`e tekstova, u kome se ulan~avawe i kontekstualizovawe tekstualnih jedinice zasniva na osnovama osobenog pesni~kog postupka odnosno struktuirawa pesni~kih tekstova. Upravo zato, Koderov mitolo{ki sadr`aj kao komunikacijski akt pre svega sa ~itaocima je neodvojiv i od strukture pojedinih wegovih segmenata i od wegove organizacije, ~ije jedinstvo pesnik zagovara, {to je zapravo intertekstualnost. Zbog toga Cvetan Todorov, do`ivqavaju}i tekst kao stani{te brojnih semanti~kih, leksi~kih, ritmi~kih i funkcionalno umre`enih tekstualnih jedinica, promi{qa da su unutartekstualni sastojci kontekstualizovani u tekst. Zna~i, kona~ni pesnikov tekst je wihov kontekst. Posebnost i pesni~ka vrednost Koderove poezije su brojne marginalije i fusnote, ne kao posledice pesnikovih dvoumqewa, nego kao sposobnost da umno`ava mogu}nosti ~itawa osnovnog Koderovog teksta. Romoranku i Mitologije odlikuju neobi~ne razjasnice, koje nisu tolkovnik mawe poznatih re~i, ve} same za sebe predstavqaju pesni~ke celine. Ako je tuma~ena re~ (jedinica iz re~nika) naslov, a 26) daqi tekst razjasnice moderna pesma u prozi , koja se odnosi na sebe ili inicijalni tekst, dosti`e se nivo metatekstualnosti, ina~e 182

KARIRANI LINKOVI frekventan pojam savremene lingvistike i nauke o kwi`evnosti. Osnova metateksta odnosno model i na~in me|utekstovnog nadovezivawa izme|u vi{e tekstova jeste prototekst. Koder je upravo te`io da dosegne ili pretpostavi prototekst, kojeg mo`emo apsolvirati kao polazni odnosno arhitekst. Rezultat Koderove potrage za pr(a)voimenima. O~ito da Koderovi stihovi nisu zajednica ne~itkih slova i nemu{tih glasova, ve} `iva bi}a i vile, koje imaju du{u. Zapravo Koder je jeziku, preuzetom iz naroda, povratio su{tinu, koju je ovaj polako gubio. Me|utim, nije Koderov kona~an ciq bio da sa~uva jezik, koji je u izop{tenosti nestajao, nego da sa~uva ili prona|e one re~i, {to ne samo tuma~e nadvisuju}e pojave oko i iza nas, ve} su i stani{ta i esencija samih tih pojava. Koder je, naime, hteo da glasovni potencijal bude raspr{en svuda oko nas, a ne da miruje skriven ili pospan u uglovima glasova ili da bude prepu{ten mraku zaborava28). Koderovo obnavqawe zaboravqenog jezika iziskovalo je potragu za pra-korenima tog jezika odnosno potragu za pr(a)voimenima, u vidu eksperimenta i inovacije, koji se moraju izdvojiti kao nu`an korak u srpskoj poeziji, uprkos nu`no prate}oj konfuziji u Koderovom stihu i razjasnicama. Zavidna i brojna pesni~ka imena srpske moderne poezije, od romanti~ara do danas, na Koderovom jezi~kom tragu su i svrha i rezultat wegovog poetskog istrajavawa i ube|ewa u mo} jezika.
27)

1) \or|e Markovi} Koder: Romoranka, Novi Sad, U pe~atwi Igwata Fuksa, 1862, naslovna strana 2) Jakov Igwatovi}, Misli o qudskim fizionomijama, u kwizi Odabrana dela Jakova Igwatovi}a, Memoari 2, Kwiga XII, Matica Srpska : Novi Sad, Jedinstvo : Pri{tina, 1989, str. 99 3) Jakov Igwatovi} je u svojim Memoarima isprovociran "ignorantima i pakoswacima, koji su ... ismejavali Kodera" uvre|eno, ali i proro~ki reagovao : "No, to Koder nije zaslu`io. Wegova ideja je doista kolosalna; tra`e}i izvore za originalnost kwi`evnog jezika, a po~etak i poku{aj pram te ogromnosti nije ba{ lak, i ako je u tome i najmawe {ta pogodio, ve} je to dobar putokaz za one koji bi to produ`ili". 4) Poku{aje da Koderov samosvojan pesni~ki postupak proglase rukavcem i slepom ulicom srpske poezije demantuje nabujala magistralna reka modernog srpskog pesni{tva, koju ~ine Koderovi sledbenici: Laza Kosti},

183

Desimir Blagojevi}, Vinaver, Mom~ilo Nastasijevi}a, Vasko Popa i Alek Vukadinovi}. 5) Sabrana dela Jovana Skerli}a, Omladina i wena kwi`evnost, Kwiga H, Prosveta, Beograd, 1966, str. 367 6) Sava Damjanov, Koder: istorija jedne recepcije, Prosveta, Beograd, 1997, str. 123 7) Zmaj, ~ija su dva stiha "Sladko, lepo Majkino je mleko,/ Progru{ica iz Nadri - Kwi`icah", namenski napisana, na naslovnoj strani Romoranki, je Koderov jezi~ko-umetni~ki eksperiment okarakterisao kao nepotrebno zastrawivawe, na samoj granici ozbiqnog poetskog stvarala{tva, slede}im re~ima - "to po sebi pre je {ala ne`eli pojezija" 8) Qubomir Simovi} u svom eseju Spevovi \or|a Markovi}a Kodera u kwizi Duplo dno (1991, str. 89) tvrdi da Koder ~itaocima nudi jedan novi svet vi|en s dosad nepoznate ta~ke gledi{ta i zasnovan van uobi~ajenih odnosa i van uobi~ajenog smisla. Ali, tek {to je otkrio novi vidik preko wega navla~i gustu zavesu istkanu od tamnih i neprovidnih re~i. Kao da Kodera ne interesuje taj novi prostor i smisao, ve} neki taman i neispitan jezi~ki prostor, u kome se re~i me|usobno rasplo|uju i razmno`avaju, bez u~e{}a i imperativa zna~ewa, uobi~ajenog pona{awa i kontrole. 9) Vaso Milin~evi}, Tvorci i tuma~i, Prosveta, Beograd, 1984, str. 26 10) Neboj{a Vasovi}, Poezija kao izvanumi{te, RAD, Beograd, 1983, str. 107 11) Novica Petkovi}, Kwi`evni jezik, u kwizi, Re~nik kwi`evnih termina, Nolit, Beograd, 1986, str. 342 Bo`o Vukadinovi}: Pesni~ko delo \or|a Markovi}a Kodera, predgovor u kwizi, \or|e Markovi} Koder, Spevovi, Posebno izdawe ~asopisa Kwi`evna istorija, "Vuk Karaxi}", Beograd, 1979, str. 14 13) Sam Koder na kraju Iskona nagla{ava kao svoj prepoznatqiv pesni~ki postupak sinonimiju odnosno "mestoimenije". Prvo priznawe je u pesmi Justa ili Justina: "Alka i Vaska su na Zemqi imena Nadevci - obe su Mestoimenije. Zamirke. Jalka, Javlenka, Begojava, Begojavlenka, i Leluj i Ja. Ovo Ja dolazi od A i podmetnuta J (jota),
12) Neboj{a Vasovi}, Isto, str. 20

evo a=A i zna~i deset, tj. Jedinica. JAS=Bog, Slovo, Silvina, Sila vina (uzrok) Vaska zastupa Alku JaSa Existentia" a drugo u pesmi Mat(i) i matica: "Mestoimenije: nebesne Miline zovu Alku Jasnidan, Vasku Grana od Grana Jasnidana tj. Propu~ina Osvudpresustvenosti Svetkovina".

184

KARIRANI LINKOVI
15) Du{an Ivani}, Sanarica \or|a Markovi}a Kodera, pogovor, u kwizi, \or|e Markovi} Koder, Romoranka, (fototipsko izdawe), Narodna biblioteka Srbije: Beograd, De~je novine: Gorwi Milanovac, 1986, str. VIII 16) Miodrag Popovi}, Istorija srpske kwi`evnosti, Romantizam, Kwiga 2, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1985, str. 278 17) Sava Damjanov, Isto, str 129 18) Miodrag Popovi} zapa`a da vile i ptice kao mitska bi}a jedinstvenog Koderovog mitolo{kog sistema egzistiraju tek kad ih pesnik pretvori u re~i-bi}a, a da predstavu o wima kao bi}ima daje sam zvukovni omota~ novona~iwene re~i ili pak pona{awe re~i-bi}a. 19) Bo`o Vukadinovi}, Isto, str. 7 20) Miodrag Popovi}, Isto, str. 278 21) Du{an Ivani}, Isto, str. VIII 22) Neboj{a Vasovi}, Isto, str. 104 23) Svi stihovi i citati iz Koderovih stihova i razjasnica, izuzev onih iz kwige Romoranka, su iz kwige: \or|e Markovi} Koder, Spevovi, 1979, koju je priredio i stihove preveo Bo`o Vukadinovi}. Ima i primera iz neobjavqenog Koderovog mitolo{kog re~nika vezanog za spev Mitologije, istog prire|iva~a i prevodioca. 24) Kako je sagradio ta~nije slo`io re~ Devesiqe sam Koder obja{wava u istoimenoj jedinici u Razjasnici: "Sveto Desvesiqe" jerbo je Mati u snu, gdi joj se Devesiqe pojavilo, da ona to kao Vilu svetkuje, da umesto da svaki ~as Vilu preziva izostavi to Ime, umestimeni Wu, kao Svetiwu, jednom biqkom koja sile deva, tj. Devesiqem-. Zna~i, u Devesiqe su se ulile re~i: Deve, sile, biqe, ali i devet vila. 25) "Mestoimenija" za ovaj biblijski citat su narodne umotvorine: "U{le u bas vile" i "Bog bio s nama". 26) Miodrag Popovi}, Isto, str. 278 27) Neobi~an je podatak da u tuma~ewu Koderovog pesni~kog postupka mo`emo citirati lingviste kao {to su Bahtin, Sosir, Hlebwikov, Todorov, Lotman, koji nisu ni znali za Kodera, a kao da su na wegovoj poetici zasnivali tekstove iz strukturalizma, {to govori o -prevremenosti- Koderovih stihova. 27) Bo`o Vukadinovi}, Isto, str. 8

185

Predrag Brajovi}

4000 ZNAKOVA
(Eseji o kwi`evnosti i drugim stvarima)

SLEPILO
Neuhvatqiva je priroda dobre literature. Na}i }ete je, katkad, i tamo gde joj se niste nadali: u ove{talim zapletima, izlizanim metaforama, u pretencioznim temama i visokom moralisawu, u neuglednim likovima i svakodnevnoj rutini... Ako, samo za tren, dopustimo sebi da budemo otvoreno li~ni, pisac ovih redova priznaje da najradije izbegava kwige sa tezom, dakle ona literarna dela koja iz sve snage neprikriveno nastoje da vas ubede u ispravnost neke ideologije, prevlast izvesnog moralnog stava ili pogleda na svet. To, naprosto, nije zadatak literature: propovedi se, istina, odr`avaju u crkvi, ali prave molitve se izgovaraju u sebi. I tu, stoga, mo`da le`i snaga prave kwi`evnosti. Jer ona je, uvek, na izvestan na~in duboko intiman ~in, gde nema mesta ni za najmawu la`. Svoja najslabija dela veliki Tolstoj napisao je trude}i se da propoveda. Posleratna srpska kwi`evnost - re~ je o pravom, Velikom ratu - preplavqena je r|avim kwigama koje su se trudile da doka`u ispravnost tada{we ideologije i wenog pogleda na svet. Nekome ve} danas jednako mu~no izgledaju umetni~ka dela koja nadmeno zastupaju ideje politi~ke korektnosti i tolerancije. Kwi`evnost je, jednom re~ju, oduvek slu`ila i u takve svrhe; nezgode nastaju tek kada se postavi zahtev za literarnom kanonizacijom ovakvih dela. Dodu{e, sasvim je ta~na i opre~na postavka koja ka`e da ne postoje kwige koje ne zastupaju odre|enu tezu. Pisci, razumqivo sebi~no, poku{avaju da uvere ~itaoca u umetni~ku istinitost sveta koji stvaraju, i {to su u tome ve{tiji, ali i odmereniji, uspe{nija su 186

KARIRANI LINKOVI i wihova dela. Slepilo, roman @ozea Saramaga, spada u onu retku vrstu kwiga koje nas ube|uju da je mogu}e pomiriti zamorni ton propovedi i {apat literarne istine. Prete~a ovog dela mogao bi biti roman nobelovca Vilajama Goldinga Gospodar muva, a wegov sledbenik, recimo, film Larsa fon Trira Dogvil. Jer u sva tri dela re~ je o nekoj vrsti antropolo{kog eksperimenta. Golding, naime, isku{ava samu sr` qudske prirode li{iv{i junake svoje kwige, bezazlenu decu, nadzora odraslih i pripadaju}e civilizacije, smestiv{i ih u izolaciju ostrva na koje su posle brodoloma dospeli. Wihov de~iji svet, za~udo, ubrzo se pretvara u nesputani pakao. Junakiwi Trirovog filma namewena je sli~na sudbina; ona strada skrivaju}i se, pred neimenovanom opasno{}u, u naizgled dobro}udni provincijski gradi}, ~iji stanovnici svojim postupcima ubrzo razaraju prvobitnu idili~nu sliku. Jer taj grad, podlegav{i isku{ewu da qudsko bi}e neka`weno iskoristi i ponizi, za Trira na kraju postaje jo{ samo jedan dokaz pravog lica dana{we vladaju}e civilizacije. Kao i prethodna dva umetni~ka dela, i Saramagovo Slepilo jeste vrsta antiutopije, literarno ostvarewe koje nastoji da istra`i prave dimenzije humanosti i dru{tvenih institucija sveta u kome `ivimo. [ta bi se desilo, pita Saramago, kada bi iznenada cela jedna zemqa po~ela da tone u fizi~ko slepilo, u epidemiju kojoj se nikakav razlog ne vidi? Wegovi oslepeli junaci suo~eni su najpre sa surovom izolacijom iz dru{tva, koje na taj na~in poku{ava sebe da za{titi, a potom i wihova vlastita humanost i solidarnost prolaze kroz te{ke probe. Ishodi su krajwe poni`avaju}i; umesto veli~ine qudskog duha pred nama se pomaqa kona~na istina o ni{tavnosti svih obzira i vrednosti koje nas ~ine qudima. Sve {to preostaje jeste puka `eqa da se po svaku cenu pre`ivi, ma kako taj tako zadobijeni `ivot izgledao, ma koliko on bio pun poni`ewa. A herojstvo, kada ga ima, ne pripada niti zajednici niti wenim ustanovqenim institucijama. Ono je, pre svega, usamqeno delo pojedinca, i jedina prava nada u svetu koji nezaustavqivo hrli ka propasti. Ovakav antropolo{ki pesimizam duboko je obele`io i ovo kao i mnoga druga dela. Istini za voqu, on verovatno jeste ona najta~nija slika o svetu u kojem `ivimo. Stoga je i Saramagova neskrivena propoved o slepilu u kojem `ivimo istovremeno i wegova tiha iskupquju}a molitva. I na{a, ako odista poverujemo ovoj kwizi.

PIJANISTA
Retke su kwige kojima treba bezrezervno verovati. Pisci su uvek skloni da stvarnost proznih ili pesni~kih dela urede najpre 187

prema vlastitim literarnim namerama. To ~ine ~ak i najdosledniji tradicionalni realisti, jer takva je priroda kwi`evnosti. A literatura koja nastaje, kako ka`u, neposredno iz `ivota, prosto ga bele`e}i, zabluda je tvrdoglave vere da umetnost time dobija onaj presudni kvalitet. Kada je 1946. godine poqski Jevrejin Vladislav [pilman objavio svoja svedo~ewa o ratnim godinama u okupiranoj Var{avi, kwigu danas naslovqenu Pijanista, to za mnoge nije bila literatura. Onda{wa vlast spre~ila je weno rasturawe, prevashodno zbog sopstvene ideologije koja je nastojala da sakrije da u najpriqe`nije saradnike nema~kog vojnog mehanizma treba svrstati tada bratske narode - Litvance, Ukrajince, Poqake, pa i same Jevreje. Pogrom koji je tih godina po~iwen sveo je ovaj narod ni na deseti deo nekada{weg broja. [pilman, pijanista po struci, bio je jedan od retkih pre`ivelih iz var{avskog geta, urbanisti~kog izuma nema~kih pedanata koji je za svoj krajwi naum imao istrebqewe Jevreja. Pedesetak godina kasnije, kada je ova kwiga po drugi put objavqena, ovaj put naravno u boqim prilikama, ona je {irom sveta do~ekana kao velika literatura. A {ta je ona pri tom pru`ala: precizni spisak svakovrsnih poni`ewa zato~enih Jevreja, koja su od neznatnih narasla do neslu}enih, strahotnu qudsku prilagodqivost pred svim moralnim posrtawima koja su se nudila, nestanak gotovo bilo kakve qudske solidarnosti, gotovo ravnudu{ne, bestrasne opise svakodnevnih smrti... Vladimir [pilman je u okupiranom gradu verovatno bio najpribraniji bele`nik propasti koja se stradalnicima ukazivala kao neminovnost. Ali ipak, kako sam ka`e, sve ih je gonila "`ivotiwska `eqa za `ivotom": wegovi su sugra|ani, u gladi, lizali prosutu supu sa trotoara, wegovi su sugra|ani }utke prolazila pokraj redova dece koja su prosila komad hleba, Jevreji-policajci, posledwi koji }e biti pogubqeni, tukli su i uterivali u red svoje sunarodnike, one koji su imali da stradaju ne{to pre wih. [pilman pi{e: "Nije bilo razumno ose}ati samilost i davati prosjaku milostiwu." Razum, na koji se var{avski pijanista ovde poziva, u getu se ukazivao kao vrhovni upraviteq svake nehumanosti. [pilman je sre}nim slu~ajem izbegao sudbinu cele svoje porodice koja je u logoru ubijena. Wegov kona~ni spasiteq ukazao se u liku nema~kog oficira, koji je, besmislenom ironijom rata, kako se kasnije saznalo, svoj `ivot okon~ao u Staqinovom logoru. Bio je to, ka`e, jedini ~ o v e k u Nema~koj uniformi" kojeg je sreo. Tako ka`e [pilman, ispisav{i velikim slovima onu tako retku re~ u vlastitoj kwizi - re~ ~ovek. Pijanista jeste kwiga koju je te{ko ne protuma~iti kao optu`bu. Ma koliko ona svojim tekstom bila uzdr`ana, ma koliko u 188

KARIRANI LINKOVI woj vladala ti{ina, razum, na koji su se, uostalom, i u getu oslawali, nala`e nam da je ~itamo s ose}ewem gotovo neprekidne osude onoga {to nam je u woj predstavqeno. Mi, qudi vremenom i daqinom za{ti}eni od stvarnosti var{avskog geta, nalazimo se u udobnoj poziciji pa je ova kwiga za nas postala literatura. @rtve i xelati onog grada nikada ne}e imati tu privilegiju. Dakle, ponovimo: retke su kwige kojima treba bezrezervno verovati. A literatura koja nastaje oslawaju}i se samo na neposrednu istinu na{ih `ivota naj~e{}e je zabluda lakomislene vere slabih literata. Naravno, tako bi pro{la i [pilmanova kwiga da je od prve do posledwe strane ne ure|uje ~udesna optika smrti koju ne mo`emo poricati. To je [pilmanova intima, wegovo preskupo literarno pero. A moglo je i lagodnije: verovali bismo mu na re~.

MITRAQEZ I OSTRVO
Godina je 1921. Mesto doga|awa: sovjetska Rusija. Odr`ava se jedanaesti kongres vladaju}e partije. Glavnu ulogu za kratko treba dodeliti Mihialu Frunzeu, revolucionaru i Lewinovom saradniku. Evo kako se na wega `ali jedan od u~esnika kongresa, Aleksandar [qapnikov: "Drug Frunze je obe}ao da }e me ubediti pomo}u mitraqeza u ispravnost vlastitog gledi{ta." ... Doti~ni [qapnikov doista je streqan, ali mnogo kasnije. A drug Frunze je, vaqda, umro prirodnom smr}u? Ne treba biti u zabludi kako su jedino sovjetski revolucionari bili skloni da kao zalog ispravnosti sopstvenog mi{qewa ponude snagu mitraqeza. U poratno doba, kada tako ne{to nije bilo sasvim u skladu sa partijskom linijom, jugoslovenski komunisti primewivali su unekoliko suptilnije metode. Gotovo tri decenije kasnije `ivopisni Frunzeov mitraqez zamenili su samo naizgled bezazlenijom pretwom: jednim ostrvom. Naravno, re~ je o Golom otoku. Wegova je istorija mawe-vi{e poznata. Osnovan je 1949, u trenu kada zatvori nisu vi{e mogli da prime mnogobrojne Jugoslovene, iskrene pobornike Staqinove Rusije koje je vlast do`ivqavala kao pretwu, ali i one druge, progla{ene krivim samo zbog razuzdane paranoje jednog pomahnitalog sistema koji se svim silama trudio da se odr`i. Ta na{a tako davna pro{lost - jer kome je do we danas stalo nikada nije dobila istinsko razre{ewe. Osamdesetih godina pro{log veka, u trenu u kom, najzad, brutalna istorija jednog ludila dobija svoje prve prave javne svedoke, neveliki svet oko nas, to na{e samo`ivo dvori{te koje se prote`e najdaqe stotinak dosadnih 189

kilometara od posteqe u kojoj spavamo, potonuo je u novo ludilo. Od wegove ratni~ke buke vi{e se ni{ta nekada{we nije moglo ~uti. Sukob ostra{}enih pravovernika, golooto~ka fantazma - kako smo ~esto sagledavali gotovo mitsku pripovest o na{em najzloglasnijem zatvoru - i{~ilela je u novi zaborav, iz koje su je prethodno bili prenuli pisci poput Du{ana Jovanovi}a, Dragoslava Mihailovi}a i Danila Ki{a. No o woj niko nije literarno ve{tije i boqe svedo~io od mawe poznatog Miroslava Popovi}a. Wegova kwiga o Golom otoku nazvana Udri bandu zbirka je zapisa i autenti~nih svedo~anstava koji najboqe u srpskoj literaturi razja{wavaju samu politi~ku i represivnu prirodu sistema {to je skoro nesmetano vladao tih godina. Bolno otvoreno pri~aju}i o vlastitim i tu|im zabludama, o slepom i tupavom mentalitetu i umu jednog naroda, Miroslav Popovi}, golooto~ki zatvorenik, pokazuje se kao najboqi poznavalac onih tamnih sila koje su stvarale zadugo nepoquqani sistem. Tamo gde su drugi tragali za svetskom ideologijom i istorijskim izgovorima, ovaj pisac je nudio trezvene odgovore; tamo gde su mnogi posezali za intelektualnim opravdawem i dubokom perspektivom, on je pru`ao neoborivu qudsku iskrenost. U stvari, Udri bandu jeste najpre veliki antropolo{ki esej, sazdan, umesto na filozofskim maksimama i postavkama, od istinskih krhotina razvaqenih du{a. Jedna od wegovih otre`wuju}ih re~enica ka`e: "Staqin je bio glupa~ina kako samo mo`e biti ~ovek koji vodi veliku zemqu. Dr`avnici malih zemaqa moraju i da misle." A drugi put, o Titu, Popovi} je pisao: "Dobro je {to je voleo udobnost i luksuz. Me|u komunisti~kim rukovodiocima lak{i su za sno{ewe takvi. Oni su zauzeti i sobom, a ne samo prekrajawem tu|ih `ivota, pa se mo`e odahnuti pomalo. Te`i su mnogo Lewini, sa svojim za broj ve}im cipeletinama, i Staqini, sa svojim zakop~anim grlima." Miroslav Popovi} je doista razumeo vreme u kojem je `iveo. I gotovo niko o wemu nije iskrenije govorio, bez straha da i kod sebe i kod drugih prepozna kompromise i niskosti koji su jednu zemqu udobno vodili u propast, a wene dana{we gra|ane u olaki zaborav i skriveni prezir svoje nedavne pro{losti. Ma koliko to pateti~no i olako zvu~alo, treba ipak priznati: mi smo weni gre{ni sinovi. A jedan davni mitraqez i zaboravqeno ostrvo jesu najboqi izgovor koji ovom prilikom kao iskupqewe mo`emo ponuditi. Premalo.

190

KARIRANI LINKOVI

Milivoje Ar. Popovi}

U MESECU MAJU KROZ SRCE KOSOVA


(Romanti~na lutawa po Karadaku)

(1)
'' Partir, partir... Ce signifit que les portes du monde sont ouvertes''... Henri Divernoix ... Kao dva bela labuda prate me dva obla~i}a. Tako je lepo otkinuti se od jednog mesta, od o~ajnih pre`ivelosti i oti}i nekud, pra}en nebom. Ova poqa, jo{ nabubrela od ki{e (kako je u mesecu maju vreme hoh{taplersko!), tu`e kroz ~ivitastu maglu, jutros, u zoru. I to cve}e, {to krvari uz jendeke i pored reke, nije Bodlerovo cve}e zla. Tu ni~u, pored wega, snovi, mladost. Ako ~ovek ho}e da oslobodi du{u treba da vidi ova poqa, ovo cve}e i ove planine. Apsurdno je i}i tragom Albera Londra, koji je landarao preko svih kontinenata da bi otkrio bedu qudi. Ova zemqa je, u svitawe, samo za pesmu. Ovde nema mesta ni za Egona Ervina Ki{a, ni za Leona Musinaka, ni za ve~ito amizantnog Morisa Dekobre, koji obo`ava mistiku. Ovde je sve tako prirodno, tiho, bez promene, ve~ito isto kao u doba kad su sinovi Rima tandrkali svojim kvadrigama po divnim putevima. Jedino ako nas malo upla{i pisak lokomotive koja protutwi pored [are ili projuri putem obavijen pra{inom kakav hispano ili mercedes. A to je sve {to remeti na{e vekovno dremawe... Tandr~u polako ove male ~eze, koje vu~e sipqivi kow~i}. Protr~i pored nas drve}e u poznom beharu, a gore u brdu nari~e kukavica. Tamo na Karadagu sunce. A tu, u

191

dolini, zvono i rika stoke. Miri{e sve ovo na otu`nu romantiku, ali uzbu|uje. Obalom reke vitke vrbe u magli. I mali tro{an most. Uspomena na civilizacijske naklonosti gwilanskog kajmakama Nexib-bega koji je ~etiri godine studirao orijentalistiku u Parizu ! Mali su i bedni qudi ovde. Ako ga ma gde sretne{ skida ti prqavu kapu i klawa se do zemqe i sklawa u stranu. Ostatak one vekovne ropske pot~iwenosti. On nikada ne pla~e. Samo grca. Vezan tako za crnu grudvu zemqe, on ve~ito klawa pred wom i slu`i joj. Ona je wegova majka kao {to je alkohol wegov otac. Tu on, u wemu, nalazi svoje male radosti da bi zaboravio velike bolove. I kad pro|emo kroz selo psi nas do~ekaju. Za{kripe tada sve kapije i raznobojne marame procvetaju na vratima kao cve}e u prole}e. Deca, golu`drava, bosa, s komadom proje u ruci, tr~e za nama. Gledaju u nas kao u neko ~udo. ^im izmaknemo nadadu dreku zovu}i uku}ane da nas vide. I onda se kao ovce zbiju u gomilu i `udno nas prate o~ima kao da u nama vide otkrovewe svega {to im je nedoku~ivo. Gore u borovoj {umi pastiri se nadvikuju. Uz samo brdo put. Sipqiv kow~i} prepli}e noge i tromo kasa. A malo daqe u rupi blizu nas, pored jednog kowskog le{a tri psa ~u~e spremna na doru~ak. Okolo bela rada, qubi~ice i sase. Ograde, ograde, nagnute, polusru{ene, obrasle u koprive. I ku}e. Male, priqubqene uz zemqu, bez prozora, sa naherenim krovom. Dvori{ta pusta i prazna, pla~na. Ovde, na ovom proplanku, sunce. Kroz visoko iz|ikalu travu rosa i kamewe. Nad rekom, koja sada hu~i toplije, oblaci pare. Voda uz obalu, kroz vrbe bleska. Jedan Arnautin u ga}ama, sa belim ke~etom na glavi, klawa pored puta. Pored wega ibrik, ba~en nehatno u travu. I motika uz sam ibrik. - Me'raba ! On }uti. U zanosu je. O~i mu svetle, uprte u nebo, tamo ka istoku. Sipqivi kow~i} kre}e. - Qam tu mir, o, bre, [iptar! On se okre}e i sme{i se. Ne sme da govori dok ne o~ita molitvu. Ali on sme da se nasme{i. To nam je dosta. Ona dva mala oblaka izgubila su se. Tamo na Karadagu, iznad {ume. Sunce je ve} tu, dosta visoko. To mlado drve}e koje se ra|a, tako je sve`e u maju. Okolo wega {ibqe i trwe poleglo po kamewu, procvalo. I mlado `ito, oro{eno, povilo se na suncu. I opet reka, psi, ogromni, kao kurjaci. I Arnauti. Nazovu nam ponizno Boga, sklone se u stranu da na{e ~eze promaknu i odmi~u brzo.

192

KARIRANI LINKOVI ^opor stoke polegao, pewu}i se uz brdo. I zvona gore, na vrhu. Nad nama nebo plavo, bez mrqa. Susre}emo opet u ovoj klisuri qude sa motikama preko ramena. Pevaju. Pesma je otegnuta, uwkava, ali boli vi{e no kad bi plakali. Javqaju nam se sa rukom na ~elu i prolaze daqe. Odrpani su, pocepani, ali ~isti, umiveni. Sve se vi{e pewemo uz brdo. Vidik je sve {iri i lep{i. Dole u ravnici magle vi{e nema. Sad je sve to zeleno, svetlo, pod suncem. Put se belasa izme|u `ita, pored reke, kroz {ibqe. Nabubrela brda odska~u po taktu, obu~ena u {umu, ili gola, pupava. Sipqivi kow~i} geguca uz brdo. Kroz {umu cvrkut. I frula. Za nama ~opor goveda u pra{ini. Jedna zabuqena Arnautka sa pocepanim laktovima vu~e za sobom neku tvrdoglavu kozu. Dole u dubokoj jaruzi deca beru cve}e po {ibqacima. Dovikujemo im. Ona se okre}u, posmatraju nas za~u|eno i onda ma{u rukama. I}i napred, samo napred, kroz ova poqa i preko ovih brda! Ova lutawa su mu~na, ako ~ovek ho}e da vidi ne{to. Ovde i nema {ta da uo~i, ovde ~ovek mo`e samo da konstatuje. Jedan starac gura pred sobom neko dete koje pla~e. On se javqa i pri~a, iako ga i ne pitamo: - Ne}e da ide u {kolu. Ho}e da bude slepac kao ja! Gledamo za wim dok ga muva i praska. Dole, u proplanku zvono. To u {koli po~iwe ~as. Obojica ubrzaju korake. I onda sre}emo ~itav ~opor dece koja tr~e ka {koli. Zadocnila su. ...O, Kosovo, za tobom u zoru, dok sam se pewao uz brdo sa sipqivim kow~i}em, rodi se u srcu bol, te`ak kao tvoje vekovne patwe.

(2)
''Putovawe za mene uvek ima vrednost simvola i ~ar bekstva. Tu su preda mnom vrata realnog {irom otvorena...'' Andre Gid: ''Les nourritures terrestres.'' ...Na brdu selo. Oko wega sitna kr`qava {uma. ^udno je to ovde: mala, polegla sela, beda i kr`qave {ume. Prva ku}a koja nas do~eka je mala crkva sa zvonarom od trulih dasaka. Posledwa: op{tina i panduri, ve}inom Arnauti. U~ine temenah do zemqe, smerno koraknu unazad i otprate nas pogledima. O ramenu im pu{ka, u pojasu silav.

193

Zatim idemo daqe. Kow~i} opru`i ponekad vrat i brsti mladu {umu kraj puta. Iz `bunova posko~e koze i mladi jari}i i strugnu u proplanak. Zatim isprekidani lave` pasa. I cve}e, svuda cve}e. Po jarugama, pored puta, kroz {umu, oko sela. Ova po{tena zemqa je sva u suzama. Te male crne grude imaju svoju istoriju. Vekovima drvena ralica preorava ovu zemqu koja je bog za sve ovde. Par~e tvrde, neslane proje i dve glavice crna luka. To je ovde `ivot, to je seqa~ki `ivot, to je vekovni i ve~iti standard. Za ~oveka ovde nema radosti. Radost mu je nepoznata. Sawa mo`da o tome u svojoj crvoto~noj ~atrqi, uvijen u prqave, vremenom izre{etane powave i pokriva~e od grube konopqe. Ali na javi nema ni~ega od svega toga, jer je za wega java samo beda. Pred nama je neki omalen, suvowav starac. Guw mu pocepan na laktovima, ruke duge i prqave. Na glavi {ajka~a, masna, garava. - Zdravo, ~i~a. On gleda u nas, sme{e}i se. Pozdravqa rukom na ~elu i prilazi nam. Zapo~iwe veselo razgovor, obilazi oko nas, pri~a i svaki ~as {mr~e i trqa nos prstima. Kad nam pri|e blizu zaudara na rakiju. - Tu, dole u Ismetovoj kr~mi, vrlo jeftina i dobra rakija. Eto i ku}i nosim. Da se podnapijem za praznik - pri~a on. Kad mu ka`emo da ne vaqa to {to radi on se smeje. Luda~ki se smeje. I skre}e niz padinu ka selu. Mi ga gledamo. Kad se okrene ma{e nam rukom i smeje se, grohotom se smeje. I svi su takvi. Uvu~eni u sebe, nepoverqivi, }utqivi. Re~i ne zna~e za wih ni{ta; oni danas tra`e dela. Ako mu ka`ete da ne pije on }e vas ismejati; ako mu re~ete da je usled toga, pored drugih neda}a, bednik sko~i}e na vas kao kurjak. Ako mu ka`ete da `ivi u mra~noj ~atrqi koja proki{wava i nema prozora zavrte}e tu`no glavom i oti}i ne gledaju}i vas... Sada se spu{tamo niz brdo. Dole u urvini reka. Oko we stoka i pastiri. Gacaju po vodi, jure pored obale, mlataraju {tapovima. Sunce nad nama. Ali sunce i nad ovom zemqom koja pla~e, zaspala u nepoverqivosti, u borbi sa sobom, u te{koj svakida{wici, u gladi. Mu~no se ova zemqa budi. Nad wom uvek nebo bez oblaka, u woj uvek suze i uzdah. To zelenilo nije drugo do jed, koji ova crna, bedna zemqa bquje. Prohuje dani kroz wu sun~ani, rumeni, ali se uvek nadnose nad wom tegobne no}i, no}i pla~a. Vekovi koji su protutwali ovde nisu ostavili ni{ta kao trag do jecaj. To je sve {to ovi qudi znaju. Na putu polusru{ena ku}a sa dva prozora oblepqena `utom hartijom. Ispod strehe kriva i neukusna slova: Kafana Sulejmana Tairovi}a. U ~atrqi pesma, psovke, galama. Kad pro|emo pored we, na~ete se znojave, zagrejane glave oko vrata i gledaju za nama. Rakija i seqak: to dvoje je nerazdru`no. Nema tu dvoumqewa. Na stranu sve 194

KARIRANI LINKOVI glupe fraze o {tetnosti rakije. Seqak je odrastao u woj, pro`iveo decenije s wom, popio we vi{e no vode. To nije vi{e problem {to seqak pije, to je zlo koje je zagospodarilo i zlo koje se ne mo`e le~iti. Ro|ewe, svadba, smrt, beda, veseqe, praznik: sve je to u znaku rakije, u znaku bunila... Na{ kow~i} prepli}e tu`no noge. R`e sipqivo, bokovi mu slepqeni i oznojani. Selo u koje idemo gore je na vrhu, u {umi. - Do|ite samo - rekao nam je prijateq - pro`ive}ete nekoliko divnih dana, osve`i}ete se od napora i vide}ete koliko je ovamo divno. Da, ovde se lepo vidi samo jednom u `ivotu, zlo na svakom koraku. Jutros je, u zoru, ova zemqa bila u pesmi; sada oko podne, rastu`ena je i mrtva. To je znak koliko ona ume da se umara... Kosovo danas, u maju, povla~i se u san. Trebalo bi ga iz pijeteta probuditi.

(3)
''Putovawe za mene zna~i san'' Konfu~ije

U selo ulazimo kroz ~opor pasa. Izleti poneka `ena, zabra|ena u {arenu maramu. Ili neko dete, boso, u prqavoj ko{uqici, protr~i pla~u}i. Ku}a na{eg prijateqa je na bregu, dvospratna, raskriqena kao da ho}e da gospodari ovim kolibama, pokrivenim slamom, bu|avom i ~a|avom. On je pomalo bur`uj, voli da se {epuri, ali ima smisla za saose}awe i bol. To je kod nas ~esto: seqak ho}e da pobegne sa svoga vekovnog le`aja, ho}e {to vi{e du{evnog zamaha i svetlosti, tra`i u tome odlutavawu `ivotnije kontraste i logi~nije postavke. Grad je za wega ne{to neslu}eno, misti~no, neshvatqivo. Ako utekne iz sela on misli da }e ute}i i bedi; naj~e{}e ga to dovede opet natrag, sebi. Pozdravqaju nas usput i blagonaklono seqaci nam se sme{e. Deca, kad ~uju praporce zaglave se na vratima, zatap{u rukicama i pojure za nama. S wima seoski psi. Na malom tro{nom mostu neko dete, uvaqano u pra{inu, igra se. Moramo da stanemo. Ono nas gleda bezazleno. O~i su mu plave kao ovo nebo nad nama. Pru`a zatim ruku kao da ho}e da ustane. Jedna mlada `ena tr~i preko sokaka i grli dete. Upla{ila se. Polazimo daqe, dok ona, miluju}i dete, odmi~e sokakom. Ovde ~ovek mo`e da oseti, samo samilost. Kad vidite tako neko dete u blatu, u pra{ini, s komadom proje u rukicama, dok se oko wega 195

skupqaju izgladneli psi, bi}e vam zaista te{ko da ne zaridate. Dete, pra{ina, proja, psi. To su, pored ostalih, najo~iglednije rekvizite `ivotarewa ovde, na ovom tlu. To su i ~iwenice koje su nepobitne. Sve ovo ovde `ivi od danas do sutra, brzo se zamara, predaje se sudbini, onako kao {to to biva uvek kad ~oveka pritiska beda, glad i alkohol. Ovde, na zaranku, sunce zlati. Dva, tri mala obla~ka devi~anski se uspavquju na suncu. Kad ~ovek pogleda na nebo i na te oblake oseti bol za daqinom, za ne~im dalekim. Postoji u nama svima taj oduhovqeni napor za romantikom, za bludwom, za bekstvom. Prebacuje nam se {to se zavaravamo tim du{evnim blezgarijama , ali nema ~oveka koji ne bi, kad bi ovamo do{ao, rekao da taj bqutavi neoromanti~arski stav zna~i ovde `ivot i glad za nedoku~ivim. Ovde, na ovom tlu, ta romantika se ose}a; peva se o woj, ma{ta. Beda se vidi, pati se od we, `ive qudi u woj. Sve {to je ostalo ovde u seqaku, to je ve~ita glad za bekstvom. On }e dopustiti da mu se sve proda iz ku}e pa i sama ku}a samo kad bi mogao da pobegne negde. Wega podr`ava nada da je ''tamo'' mnogo boqe. Ube|ivati ga zna~i gubiti vreme. Ovi qudi ovde snevaju o tome u muci,u strahu za svakida{wicu, u tegobnom tavorewu. Jedino {to je u wima ostalo to je nada, ta bedna, oliwala nada, blesavi mehur od sapuna. Vekovima oni riju po tvrdoj, nemilostivoj zemqi da bi od we oteli {to vi{e plodova; ali vekovima oni gledaju ~e`wivo na put koji bi ih odveo ka neradu, ka gospo{tini. Generacije se time hrane, ququ{kaju, o`ivotvoravaju. To ih i vodi u rezignaciju, u odricawe, u o~aj. Na{ prijateq je na vratima. Uz wega ogroman pas. Dok silazimo, doma}in se qubazno sme{i, {arov neprijateqski re`i. Pozdravqamo se. On nas pita kako je bilo na putu, jesmo li se umorili, da li nam se svi|a kraj. Vidi se odmah, pravi bur`uj. Gore, na doksatu, postavqen sto. Sedamo, jer smo zaista izgladneli. Doma}in prinosi ~a{ice, u ruci mu staklo rakije. Mi ga gledamo. - ^ista rakija - ka`e on - doma}a. Ima fini varo{ki miris. Alkohol, alkohol! Svuda, na svakom mestu. U kolibi, u kr~mi, na ulici, u bogatim seoskim ku}ama. Svuda, gde god `ivi na{ seqak. To mu je neophodna rekvizita pored proje i glavice crna luka. Pije seqak vi{e no ikad. Zabaci na rame deset-petnaest oka p{enice , popije za to u kr~mi kilo rakije. To mu daje nade, zagrejava ga, ohrabruje. Ovo selo nema dovoqno vode za pi}e, ali pije rakiju. U {koli dvadesetak |aka, u kr~mi ruqa, pijana, gotova na psovku i sva|u. Wive kr`qave, posne, neobra|ene, u ku}i akovi rakije. Male, niske ku}e bez prozora,

196

KARIRANI LINKOVI legla tuberkuloze, alkohol `ivotno pitawe i pesma. Dani odmi~u pijani, bedni, {ugavi. Nad ovom zemqom uvek san i miris rakije. Je~i gore u brdima zurla. I pesma uz lupu go~eva. Seta za~as obavije ovaj promukli krik qudskih du{a. Mi pijemo ne zato {to nam se pije, nego zato {to ovde tako treba, {to je to jedna vekovna tradicija i navika. Mi pijemo na doksatu ku}e na{eg prijateqa, jednog simpati~nog malogra|anina, koji se raduje {to mo`e da nas ugosti. Ako zatra`ite ~a{u vode done}e vam neku bqutavu, te{ku; rakiju vam sami nude i gledaju vas zadivqeno kad pijete. Kult rakije ovde je kao i kult Boga. Zato se ovde crkva i rakija najvi{e po{tuju. Ovaj vetri} predve~e donosi miris poqa i cve}a. Tra`imo `ivot u sebi, razgoli}ujemo se duhovno ~itav jedan vek, uzoravamo u svesti puteve novih misli, borimo se za discplinu najtananijih ose}awa i na kraju ~ovek nije ni{ta drugo do bedna kreatura, jedna ma{ina koja je uzalud tutwala kroz decenije i najzad umukla, zar|ala i potavnela. Tugujemo za radostima, gr~evito se hvatamo za pramenove sunca, za par~eta puteva, koji bi nas odvukli u nedoku~no i lo~emo kao stoka najodvratnije pi}e i najgadniji otrov. Zgodan je ovaj na{ prijateq. Ve} je po~eo da benavi, o~i mu svetle kao da sunce ble{ti u wima. Smeje se nekako usiqeno i da nije me|u qudima taj glupi modus pa`we, ba{ bi mu iz po{tovawa lupio po nosu jednu dobru }u{ku. Kad ustane, povodi se i mrmqa ne{to. Meni je u ustima ne{to vrelo, grlo me o~ajno pe~e. U mozgu glupe misli, zelenilo, cve}e, psovka. Spavati, spavati. Rakijo, ti, koja si trovala i truje{ ove qude, ve~eras si prvi put i mene oborila. To nikada ne}u zaboraviti. Zurle, go~evi, pesme, oblaci, mrak u du{i. Zemqo, rakijom si uspela da me obori{. Ve~eras dok se sve klati na tebi, upu}uje ti poqubac jedan ~ovek koji se opio zbog tebe.

(4)
''Po|ite sa mnom na putovawa. To }e vam odmoriti du{u i telo''... Muhamed

Rano, u zoru, probudila me pesma zurli i go~eva. Ne znam za{to, ali ta pesma me boli i setna je. Ovaj svet ovde ume da peva isto tako dobro kao {to i pla~e. Pla~ i pesma su ovde `ivotne rekvizite. Vekovima se ovde gomilalo u qudima, u doba du{evnog odmarawa, kroz muziku i kroz jecaj, jedno gorko iskustvo o bedi i to ih je osposobilo da pla~u. Ovde je brak uslov da se bude sre}an. Qudi se `ene vi{e no ikada. @eqa im je da se oku}e, da `ive lep{e. Ali brak je ovde mra~an 197

fragmenat iz `ivota. U ovom kraju devojke se kupuju za novac isto tako kao i u Maroku, isto onako kao i u Patagoniji ili na krajwem jugu Afrike. To je sve ubita~no, ali se odr`ava, to upropa{}uje, ali se ne napu{ta. Kad ustanem i naslonim se na prozor, vidim gore u brdu magle. One su, s jutra, plave i te{ke. Tu se one uvek ugnezde pre no {to pobegnu ispred sunca. Ovde, na ovom tlu, priroda je jedina ostala pravekovna, tiha i mirna u svome iskonskom bdewu, zamarana kat-kad trzajima, ali nikada ne poreme}ena. Po rekama, po poqu i planini, svuda jedna ista paganska pesma, svuda jedan mit i bajka. Qudi, koji `ive ovde, to su qudi koji su se izgubili kroz svoju bedu u skasku. Oni su na~eti, deklarisani, bez jasnih i {irokih `ivotnih vidika, ali nisu prisni s ovom zemqom. Oni su ostali na woj, ali oduvek ho}e da be`e, da uteknu, da odlutaju nekud, bez `eqe da se vi{e vrate. To nije vi{e mala `udwa koja se javqa nesvesno ili tuga koja se pre}utno javqa. To je ne{to {to ih sve vi{e otkida od zemqe, to je stara strast i ~e`wa. To je nagon qudi koji su ovde dugo `iveli na ma~u, koji su vekovno potrzani borbom i tla~eni. Jutros je nebo plavo. To je ovde obi~no, ali je sve u kontrastu. Zemqa je siva, pritisnuta maglom, natekla, sva u grozni~avom i{~ekivawu, u stalnom sukobu sa nebom. Sunce koje }e do}i otud, iza brda, sti{a}e tu borbu do ve~eras, kada ona opet bukne. Sakriti se tako od sveta u ovoj kotlini, izgubiti namerno u svojoj svesti sve puteve koji vode ponovo tamo, to zna~i voleti ovu bolesnu zemqu. Mo`da ja tra`im jutros uzalud sunce tu, na brdu. Sada je sve pod lakim, vedrim letwim snom, sve tiho i sve u ~ekawu. Kako je dosadno i mu~no ~ekati kada nas ne{to boli. Eto, ~ekati! To je samo jedna mala etapa u `ivotu, jedan mali trenutak, jedno ~udno, histeri~no mu~ewe. ^ekati! Mi smo qudi ovde kao na trwu; mi ~ekamo. [ta? Svetlost, boje, sunce i pesmu. Jer oblaci, koji se nadnose nad nama, nabubreli, te{ki i o~ajno dugi, zna~e patwu. Ima u wima boja i poezije, ali svetlosti nema. Zurle su namah umukle, ali go~evi bubwaju jo{ be{we. To sada neko uz lupu tih kosovskih tam-tama igra starinske dobre igre. Ovde je dobro ono {to je staro, na{e, vekovno na{e. Tada se ~ovek nesvesno poda tome misti~nom bubwawu i zaboravi na sve. Ponese ga ono {to mu je ostalo u du{i, u krvi od staroga. To tada krv igra. Dole, u avliji, moj prijateq. Nakin|urio se i ma{e mi rukom. - Hajde - veli on - na svadbu. Mene to potresa bez sentimentalnosti, bez patetike, ali me potresa. Go~evi bubwaju, zurle su umukle, na brdu nema vi{e magli. Sada je tu zaselo sunce. 198

KARIRANI LINKOVI Zemqo patwe, ti si jutros kroz magle propevala... Daleko tamo u Africi tam-tam budi u zoru, na ivici pra{ume, malu kraqevsku k}er Totoroko. Ona sawa jo{ u kolibi o no}a{wem pohodu zvezda iznad vitkih palmi i dana{wem brawu slatkih mle~nih kokosa. Mali, golu`dravi crnci poigravaju uz lupu tam-tama i jedan drugog qube. Kraqevska k}i Totoroko }e ustati i oki}ena cve}em po}i s wima na `alo da blagoslovi berbu kokosa... To je mala, glupa pri~a, to je la`, kojom se uvek hranimo. Ovde nema ni~ega od toga. Zaista, Totoroko je tu, ali }e ona sutradan, posle svadbe, uvijena u maramu, bosa, riti po ovoj bednoj zemqi, da bi se hranila i gladova}e jer mesto kokosa ima}e samo proju, tvrdu, nepe~enu proju. Danas, sutra, uvek, mi }emo tako ququ{kati du{e malim radostima i velikim bolovima. Danas, sutra, uvek, sneva}emo o maloj Totoroko, bqutavoj pri~i na{ih besanih no}i. A kada iznad kolibe Totoroke, kraqevske k}eri, protr~e plave zore i pra{umom zaigraju buketi sunca, mali Manokaru bi}e sav u rosi, zaspao sino} pod palmom, o~ekuju}i qubav i osmeh jutra. To je pri~a, koju qu{kamo u du{i, kada nas no}i, te{ke i zagu{qive, obore. Ali to je bajka, a mi danas nemamo smisla za to. Danas se pitamo {ta }emo jesti, danas smo u agoniji iz staraha za gla|u, danas smo uspeli da ceo `ivot razgolitimo i da mu damo profani okvir jedne bedne egzistencije. Mala Totoroko }e plakati {to su qudi pobegli ispred sunca da bi `iveli u pra{umi, u blatu, u znoju, u bedi. Mali Manokaru jo{ u zoru je otr~ao na pristani{te da bi na{ao posla na la|ama, koje su sino} dojedrile. Bogati Lanivama dobio je koncesiju od guvernera ostrva da mo`e iskori{}avati sve plodove i blaga na ovom bo`anskom tlu. Sama Totoroko luta sada pra{umom i nari~e tu`no. Zbogom, mala kraqevska k}eri, od sada se mora plakati. Od danas }e{ kokose i urme kupovati kod Lanivame, a uve~e }e Manokaru pasti od umora na tvoje grudi da bi oboje oplakali `ivot... Ovde se mala Totoroko zove prozai~no Stanija, a princ iz bajke je obi~an seqak Jovan. Oni se danas `ene. On }e je ve~eras uvesti u ~atrqu bez prozora, a ve} sutra }e morati da oboje po|u na te`ak rad da bi `iveli. Nema ovde ni Totoroko ni Manokaru, ni pra{ume, ni kokosa. Ovde su Stanija i Jovan, mra~na ~atrqa, beda i crna, tvrda, nemilosrdna zemqa. Ovde se za~iwe strahovita, iskonska borba za par~e hleba. Ovde obitava `ivot bez sunca, `ivot u goleti, jedan o~ajan preludij ve~ite bqutave pesme: jesti. Moj prijateq je nervozan i vi~e u avliji. Ho}e da bude ta~an. Otvorim polako vrata i silazim dole. Kosovski tam-tami bubwaju, uwkava pesma ni~e iza zidova, sunce je na brdu. Ba{ kao u Africi ! 199

O, Kosovo, jutros, u zoru, kroz sive magle, tvoje zurle i go~evi, jedna lepa nedopevana pesma paganstva, duboko su mi ranili srce i du{u svojom bolnom mistikom

(5)
''Moram da vam odmah ka`em koliko volim putovawa. Nikada mi nije dra`iji `ivot no kad sam na putu kroz Prirodu.'' Tacit Silazimo niz padinu pre no {to u|emo u selo. Na woj trwe, cve}e i stada ovaca. Dole u jaruzi nekoliko ku}a naherenih, stisnutih. Go~evi bubwaju, treskaju iza zidova, u vazduhu miris poqa. Kako je te{ko voleti ovu zemqu ! U ovakvoj sredini, gde se beda me{a sa bajkom, gde su qudi ve~iti statisti jedne velike istorijske drame u kojoj stalno glavnu ulogu igra glad za zemqom, ~ovek mora da ima na umu iskonski zamah borbe za opstanak i za svetlost. Ovde se qudi retko smeju. Da li zato {to umeju da pla~u samo? Ovi go~evi, {to bubwaju sve lu|e, mo`da su krik starih qudskih `eqa za pla~em. Koliko puta sam video kako qudi igraju sa suzama u o~ima! Sada gacamo kroz blatwave sokake, uz zidove. Go~evi su umukli, ali tamo sada ni~e neki ~udan jauk, rezak pla~ i re~i. Gledam u prijateqa s nevericom. - Pla~u, veli on, roditeqi devoj~ini. To je ovde obi~aj da je isprate sa suzama. Eto, sada pla~u. Sve je umuklo namah. Sve ~eka da se pla~e. Taj oficijelni pla~ ovde je nasu{na potreba, obi~aj, navika. To je ovde nerazdvojno sa svirkom, ide uporedo sa pesmom. To ne potresa i ne boli, ali izaziva pomisao koliko je u qudima ostalo od starog, vekovnog poimawa `ivota i stvari. Pla~u. Svi ovde pla~u od vajkada, ali ovo danas nije pla~ od srca. Ovaj pla~ je naru~ila tradicija, izazvala ga uwkava pesma zurli i slu{aju ga svi, koji }e isto tako, sutra prekosutra, za koji dan, zvani~no da pla~u. Sve vi{e i ja~e nari~u tamo iza zidova. Sada nisu to dva stara~ka na{timovana glasa. To sada svi pla~u u horu. - To je najdramati~niji momenat - ka`e prijateq. @ene skidaju poveza~e, ~upaju kosu, grebu se, cepaju ode}u. Na jednoj svadbi pre godinu dana jedna `ena je u ekstazi poku{ala da sko~i u bunar. Obi~aj! O, Kosovo, ja te vi{e ne poznajem. Ti vi{e nisi mala qupka zemqa, koju sam voleo. Ti danas pla~e{, ali ne onim svojim suzama koje su zaista bolele. Ovaj tvoj sadawi pla~ mo`da je preludij za onaj 200

KARIRANI LINKOVI vekovni tvoj jauk patwe i gladi. Ti ume{ da pla~e{, ali danas pla~e{ iz navike i zato je to neiskreno, nije dostojno tebe i mrsko mi je. Opet moramo kroz poqe, pored zidova. Sada kora~amo kroz wive uz {irok xombast put. Pored nas grobqe sa belim kamenim spomenicima i iskrivqenim krsta~ama. I na wemu se vidi dru{tvena hijerarhija: spomenici i krsta~e. Eto, tu preko zidova dvoje poku{avaju da `ive. Ovde, na grobqu su svi svoje od`iveli. Taj pla~ tamo gde treba da po~ne `ivot i ovaj tegobni mir nad grobqem to su dva puta kuda qudi moraju da pro|u. Stanija i Jovan }e `iveti, pro}i kroz sve patwe, gladova}e, radi}e i na kraju do}i }e ovde da umru. To je i smisao ovih tu`aqki, ovih afri~kih tam-tama i uwkavih pesama. Umreti! To je put, tako mali, ali tako mu~an. Ako se iza ovih zidova nari~e, mada zvani~no, to je ipak `ivot. Ali ako se na grobu nari~e to je ve} smrt. Qudi i ne znaju koliko duguju smrti. Samo ih ona tera da `ive, samo ih ona goni da igraju, pevaju, pla~u. Na nekoliko kora~aja od ovih zidova, iza kojih promuklo nari~e `ivot, nalazi se grobqe, posledwi jauk i posledwi krik. Ovde qudi mnogo umiru. Tuberkuloza, rakija, strahoviti nehigijenski uslovi su etape smrti. Otkako sam do{ao u selo ve} je na grobqu deset sve`ih novih grobova. I svega jedna svadba. Smrt ne {tedi nikoga. I takozvana seoska bur`oazija `ivi u takvim `ivotnim okolnostima da strada najvi{e. Ovde bi statistika, jedna od najrealnijih disciplina, otkrila ~uda i pokore... Mi smo ve} pred kapijom, do~ekuje nas devoj~in otac, sav razbaru{en i uplakan. U avliji majka, sestre i bra}a bri{u suze. Zvani~ni pla~ je prestao. Sada }e se opet igrati, igrati do besvesti, kosovski tam-tami }e groktati, ludilo skakawa bi}e opet na redu. Prvo {to nam prinose na trpezu, to je rakija. Ako ne pijete za wih je uvreda. Mo`ete ih psovati, tu}i, ali kad odbijete ponu|enu ~a{u rakije to za wih zna~i vi{e no sramo}ewe. Zatim nam prilazi nevesta i qubi ruke. Ona je mala, kr`qava, bleda i upla{ena. Izgleda kao upla{eno pti~e. Mi joj ~estitamo i ona se sme{ka. Wena majka ka`e da joj je to prvi osmejak od sino}. Mi razumemo. Ova mala devojka je neodlu~na, prepla{ena, jedna upola izgubqena du{a, koja ne shvata za{to se ovde naizmeni~no igra i pla~e, pije i psuje. To je bi}e koje pla~e danas zato {to }e sutra patiti. Wen pla~ je jedino ovde iskren. Zurle po~iwu da je~e, sada weni roditeqi po~iwu da pevaju, oro se okre}e, znoj, podvriskivawe, `agor. Privla~i ~oveka ova ~udna raspojasanost, ovo kovitlawe i pesma. U srcu se mo`da nesvesno ra|a

201

`eqa da se posko~i, da se poigra i zapeva. To je besvestan nagon za `ivotom. Nevesta je oti{la opet gore, u svoje odaje. Prijateq mi veli da je sad na wu red da pla~e. I kad po|emo, ~ujemo gore nevestu kako nari~e. O, Kosovo, danas si bilo u suzama. Tvoj pla~ je potresan kao i tvoj `ivot. Jedan ~ovek koji te voli {aqe ti poqubac.

(6)
Put koji se otegao u nedogled, zna~i zaista veliki bol {to smo tako mali prema wemu. Jutros su oblaci nisko nad ovom zemqom. Tamo nad rekom magle se ispup~ile, wi{u se polako, te{ke su. Ja znam da ova zemqa vi{e nema {ta da ~eka. Godinama, decenijama, vekovima ona je isto tako tiha, mu~aqiva, navikla na ~ekawe, na sunce. Nad wom umiru oblaci, u woj ve~ito isti pokret, jedan ~itav `ivotni stav: ~ekati. Ovde je sve ravnomerno, pravilno i dosadno: `ivi se mu~no, kopni se, trzaja i zamaha nema; pesama i suza uvek. Tu`ne su ovde pesme! To je ~itavi velt{merc, kome je dato specifi~no balkansko obele`je uz ritmi~nu lupu go~eva. To uzbu|uje do srca, ali i vaspitava. Eto, jutros jednom bedniku umrla `ena, majka troje dece. Deca su zavriskala od zore i jo{ jau~u. Ne znam za{to ali to me je nateralo da po|em do wih. Ulazim polako u avliju. Smrad me odmah zapahne. \ubri{te je do same ku}e. Svuda po dvori{tu zelenkasta voda, puna `abokre~ine. Ku}a je mala, prozori oblepqeni hartijom do zemqe. Jedan ogroman izgladneli pas vezan za plot ruk}e na mene i ska~e besno. Pored ku}e neki postariji ~ovek te{e sekirom grube daske. Za sanduk. Prqav je, kolena mu izbila kroz ga}e, noge bose, ogromne. Prilazim i nazovem mu Boga. On ustaje nespretno, bri{e rukavom nos i o~i i pru`a mi ruku. - Jes, eto, jutros izdahnu - veli on i krije lice. Zatim se okre}e, gleda me tupo i jeca. O~i su mu mutne, crvene. Svaki ~as on ih trqa prqavim rukama: - Jo{ kao devojka bila je bolesna. Ali sam je voleo i uzeo. Dr`ala se neko vreme, pa se najzad skqoka. Rodila se, jadnica. Ulazimo u mra~nu sobicu. Iako je napoqu sunce, sve}e koje gore unutra su tako slabe da se ni{ta ne vidi. Tamo u uglu, pored uga{enog

202

KARIRANI LINKOVI ogwi{ta, na podu le`i ta mu~enica. Dva-tri buketa cve}a po~ela su ve} da venu. Troje sitne dece na~etilo se oko we i jau~e. Ja ne znam za{to, ali mi je tako te{ko ovde pored ove `ene - koja je `ivela i pored ove dece, koja }e `iveti. Samo ovo ovde, to je istinsko, to je `ivot. Ona je `ivela, borila se, ra|ala, da bi umrla. Jedno bi}e i wegovo bivawe to je samo fragment bede, o~ajan preludij borbe za {to boqom smrti. Zaista ova jadnica je umrla bedno, u gladi, u ~ekawu. Kad pri|em i pogledam joj u lice zadah me zapahne. Tuberkuloza koja ovde pusto{i, skrhala je ovo mlado, bedno telo i posvetila ga je. De~ica su ve} promukla i sada samo je~e. O~i su im pune suza koje kapqu na maj~ine `ute ruke. Otac stoji kod vrata i jeca. Ja mu prilazim i poku{avam da ga te{im. On me gleda dugo patni~ki, zatim odlazi i uskoro ~ujem kako te{e grube daske i jeca. Ja vi{e ne mogu da izdr`im i be`im iz ove ku}e pla~a. Kad iza|em iz avlije ~ujem opet gde deca po~iwu da vri{te. Kad bi samo ~ovek mogao da iza|e iz okvira ovih grubih prirodnih zakona! Nad ovom zemqom kao da le`i sada u ovo bledo popodne prokletstvo tih ve~itih i neizmenqivih prirodnih normi. Zaista u ~oveku, ovde, obitava jedan te`ak iskonski greh. Svaka generacija mora da ga oseti, nad svakim pokolewem on obele`ava svoj u`asni zamah. Qudi na ovom tlu su senke tih vekovnih trzaja, prastari statisti te drame u kojoj se stalno izmewuju beda i suze, smrt i `ivot, kosovski tam-tami i uwkave otu`ne pesme. Sada je podne. Oblaci jo{ le`e na brdu, ne mi~u se i tavni su. Mo`da bi ba{ sada trebalo da do|e sunce. Poqa su pod maglama, oko reke di`u se navi{e isparewa. Kad ~ovek gleda ta isparewa, koja su bledoplava i koja se vuku pla{qivo uz brda, oseti koliko je sve ovde na ovom bolesnom tlu prolazno i koliko mo`e vreme da bude dosadno. Ta crna zemqa mo`da nije prolazna i dosadna. Weno mu~no bivawe i trajawe najlep{i su prirodni kontinuitet ideja i stvari, najbolnije pregnu}e i najsvetlija borba. Dole u onoj ku}i deca jo{ nari~u. Kako samo ona umeju da pla~u! Wihov isprekidan jecaj, male patni~ke re~i i vrisak su tako te{ki da ih ~ovek ne mo`e da slu{a. Ti mali bednici oplakuju svoju majku. Koliko sino} ona je bila `iva, volela ih i ~ekala da do|e smrt. Jutros je morala da ide na veliki put, tamo gde nema bola, gde nema muka, ali je morala da ostavi decu. I ona sada pla~u {to su napu{tena, {to su ostavqena i gladna. Kosovo, jutros su se nad tobom nadneli oblaci, smrt i pla~, tri mu~ne etape tvoga vekovnog `ivotarewa. I sada u podne, dok tvoja deca jecaju, nema jo{ sunca, ali si u suzama, koje zna~e `ivot i pesmu. To je uteha, koja }e ti doneti slavu i mir. 203

(7)
''Putovati, putovati putevima, koji se vi{e ne vra}aju... Putevi idu; oni su po~etak jedne daqine, boja du{e, koja se udaquje: nose u sebi mnogo pra{ine, mnogo sunca, imaju svi jednu me|u i nikad ne sti`u.'' Guldo da Verona: ''Mimi Bluette, fiore del mio giardino'' p.145, 249. Ovde ~ovek mo`e da nau~i mnogo {to-{ta. Sve, {to ovde obitava, {to `ivi, samo je jedna mala etapa u ~itavom kompleksu `ivotnih okolnosti. Nad ovom zemqom stalno kru`i legenda ve~nosti i sitno malogra|ansko iskustvo. Ono je prvo o`ivotvoreno kroz suze i pesmu, ono drugo mu je antipod po te`wama. Legenda je svetla i ~ista, malogra|ansko iskustvo tavori u sitni~arstvu. Tako se stalno izmewuju dve posebne `ivotne vrednosti, dva raznorodna `ivotna elementa, dva o~ajno uporna stava, dva pogleda na svet i stvari: jedan prete`no kosmopolitski i duhovni, drugi ~isto klajnbirgerski. Rano, u zoru, go~evi su zatutwali pod brdom. To su kosovski tam-tami po~eli da bude selo, koje jo{ spava. Ti mali go~evi su ~itava `ivotna tragedija. Kada oni zalupaju, to zna~i da je srce spremno da igra bez obzira da li je stomak pun ili prazan. Ovde je igra stvar du{e; ako stomak ho}e hleba, to je nisko, gadno i misli se na wega sa ga|ewem. Moj prijateq, koji voli da `ivi, da se uzbu|uje, da tr~kara svuda, zvi`du}e u sobi i obla~i se. Na prozoru, koji je ostao otvoren cele no}i, mokar pe{kir i spava}a ko{uqa. Prvo {to vidim ujutro od wega to je otvoren prozor, pe{kir i ko{uqa. On voli pomalo da se zanosi, ponekad izbaci neku glupost, ali ostaje uvek }ifta. Ipak je zgodan, iako je nastrojen pomalo skorojevi}evski. Voli da pri~a, da frazira i quti se na mene. Ali ja se na wega nikad ne qutim. On je ipak na momente simpati~an sa svojom malogra|anskom logikom i to ~ini da ponekad on bude jedini ovde, koji je prili~no napredan. Go~evi su zamukli, ali zurle je~e i odzvawaju brdom. Ovde o`ivquje s ~asa na ~as Afrika ili Maroko, prema potrebi. Kad se ho}e da izazovu suze onda se ovde zurle razne`e, umiru tiho i melodi~no. Tada je zaista te{ko na du{i, ~ovek oseti koliko mo`e jedan zvuk da osvoji i da kosne. Tada se sawaju daleke nedogledne zemqe, plava mora i srebrna sunca. Da, to su re~i, prazne i ute{ne. Ali treba naglasiti: ovde se igra da bi se muke zaboravile. [est tegobnih dana po suncu sa 204

KARIRANI LINKOVI motikom ili drvenom ralicom, {est patni~kih dana u znoju ho}e da ih sedmi dan opere. To je ovde neka vrsta vikenda, kada }e se igrati i pevati do besvesti. To je odmor za mra~nu sutra{wicu, odmor misli i du{e za sutra{we mu~ewe tela. Nad rekom, jutros, magle su devi~anske. Pognute vrbe kupaju svoje ozeleweno li{}e i grane i beznadno i tromo umiru. Dole u klisuri, gde reka glo|e kamewe, uvek dah neizbe`nosti. To ubija i umrtvquje sve oko sebe. To su re~i zvu~ne naoko, ali ne mogu da odu{eve. [ta se nas ti~u ti glupi problemi du{e kad je stomak prazan? Zar je potrebno da snevamo o nekim du{evnim blezgarijama kad mislimo na hleb, kad gladujemo? Radosti su pro{le i nije vi{e potrebno misliti na sunce, na zlatasta poqa, na romanti~na uquqkivawa. To je daleko od nas, zato ga i ne razumemo i malo nas se ti~e. Rado nam se prebacuje {to smo pobegli od tih vekovnih osve{tanih istina, koje vaspitavaju i oplemewuju. Ali da li smo mi krivi {to su nas tako vaspitali da je na{ osnovni stav samo u odricawu i be`awu od tih umrlih i beskrvnih ideja? Moj prijateq kuca na vrata i kad u|e zagonetno se sme{ka. To je uvek kod wega: samo se sme{ka. Nakin|urio se, izgleda mnogo sve~an i pocupkuje. Ho}e da idemo u Gorwu mahalu, gde ve} besni kolo. Da idemo. Zidovi, nahereni, polusru{eni, susre}u nas. Male, niske ku}e vire iza ploteva. Sunce je izbilo na brdo i senke su du`e, bolnije i mu~nije. Go~evi bubwaju dole, zurle jau~u, nad prostorom gde se igra oblaci pra{ine. Ovde momci i devojke zasebno igraju. Uza zid svira~i, deca koja zabezeknuto piqe u wih i stariji qudi, posedali na zemqi, uz stakla rakije i meze. Prilazim im polako. Oni me pozdravqaju i di`u se da mi ustupe mesto. Kad sednem i okrenem se ka oru, vidim gde moj prijateq vatreno cupka. O, Kosovo, mala, qupka zemqo, danas si od zore zaigralo. Ako postoji bajka o najlep{oj i najbolnijoj strasti igre onda si ti jedino uspelo da je danas o`ivotvori{. Sunce, koje ve} dolazi, do~ara}e ti mo`da kroz tu o~ajnu pri~u nedogledne lepote najlep{ih snova za kojima ti `udi{. Igraj, Kosovo!

205

(8)
Putovi su kao i doga|aji. Oni nose u sebi `ivot, ali se stalno udaquju od wega. ^ovek mora ovde da oseti te{ke du{evne sukobe kad do|e u dodir sa qudima i prirodom. Eto, ju~e je celo selo igralo, besnelo uz lupu go~eva i vrisak zurli, znojilo se i zaboravqalo sve. Jutros ja uzalud tra`im te qude, taj bes du{e i piskave zurle. Sada je sve te{ko, pla~no i mu~aqivo. Sunce je zaista tu, miris leta se rastapa, poezija bi mo`da ovde na{la svoj najlep{i domen, ali mir, koji boli i pla{i, tuga, koja tera na pla~, ja~i su i te`i jutros od svih tih ju~era{wih izliva du{e. Samo gore u brdu gajde. Nekoliko ovaca poleglo po osun~anoj padini i zvuk zvona je tako pla~an. Ali gajde mogu da je~e ve~ito, one mogu samo da pri~aju o jednoj patwi koja je pre`ivela sve radosti i stalno je tu, kod qudi, kao prokletstvo. Mi ne mo`emo da otrgnemo od sebe taj tragi~ni okvir jedne anateme, koju su bacila na nas ranija pokolewa... Kobna nit, koja nas je vekovima vezivala za wihove suze i patwe, danas je tako mu~na, ali nas davi i daqe. Na{e discipline misli, na{a ose}awa, na{i snovi, daleko su od tih besmislenih formi jednog doba, koje je grcalo u atavizmu, ali zar nismo pod pritiskom jednog mu~nog morala? Nas su pregazili vremena i vekovi. Ali nas je vaspitao rat, upravo mi smo iznikli iz rata, nose}i sobom u`ase jednog ne~ove~nog klawa i krvi. ... Rodili smo se uz pesmu mitraqeza... Eto, to je {to nosimo u sebi kao posledwe: raskr{}a, gde tra`imo svoje puteve uzalud, imena koja su prolazna kao prole}e, snove, konture srebrnih sunaca i plavih mora, `ivot, jedan sme{an napor du{e... ...Da, nas }e opet primiti u naru~je vekovi; mi }emo opet po}i starim putevima, koje smo zaboravili. Iza nas }e ostati raskr{}a kao posledwa etapa jednog `ivota, koji je samo lutao... ...Da li smrt mo`e da zna~i kraj? Mi `ivimo, idemo, pro`ivqujemo jeseni, zime, prole}a i leta, upiwemo se da zaboravimo sve, ali nas niko ne razume, mi smo sami, mi tra`imo godine, dane i nikad `ivot nije mu~niji no kad se ~ovek sprema da `ivi. ...Da, mi }emo oti}i, nekud, mo`da s grehom; najzad }emo prelistati sve dane i otu|iti se od svega. Ali, zar ovaj `ivot ne mo`e da zna~i kraj? Ovu zemqu treba voleti. Ona je tako dugo prolazila putevima patwe da je danas skrhana, umrtvqena, omlitavela. Woj danas ne treba

206

KARIRANI LINKOVI ni{ta, jer je ve} dockan. Oronula, ona ho}e samo mir. I taj wen stav treba iz sa`aqewa po{tovati. Danas je radni dan. Danas }e po~eti {estodnevni ropski rad za stomak; danas }e qudi po~eti da se znoje samrtni~ki da bi iz ove mrtve, bedne zemqe izmolili koru hleba. Ne treba se onda ~uditi {to je svako par~e ovog tla suzama natopqeno. To je ovde najsvetiji zakon, zakon koji je muka o`ivotvorila... Uz jedno drvo pored puta ~u~e tri Arnautina i pu{e. Na wima tanke letwe ko{uqe i ga}e. Ja prolazim pored wih i pozdravqam ih. Oni ska~u na noge, klawaju se i sme{e. - Bujrum, efendi, ka`e jedan i pu{ta mi mesto pored sebe. Ja zahvaqujem i sedam pored wih. Odmah mi nude duvan. Gledam ih. Opaqeni su, ~vrsti i sna`ni. Vekovi su nagomilavali kod wih zdravu krv i po{tene misli. Oni ne rop}u, }ute kao zaliveni i `ive. - Kako je? pitam. Onaj stariji me{koqi se. - Te{ko, veli i ~e{a se iza uveta. Dawu menice, no}u stenice, `iveti se ne mo`e. Ovi gor{taci imaju za ~udo jednu veliku prirodnu filosofiju. Iako samo kroz prirodu gledaju na svet i stvari, oni su umeli tokom vremena da odgaje u sebi jedno zdravo i trezveno mi{qewe o `ivotu, o qudima, o svemu. Nikad ne govore suvi{no i ono {to ka`u temeqno je, ~vrsto kao stena i vedro. Iznad zapra{enih poqa kroz sumaglicu poleglo sunce. Negde daleko zvuk zvona. To stoka ide na odmor. Oni ustaju, zdrave se sa mnom i `urno odmi~u ka selu... O, Kosovo, ako ikada bude{ osetilo `ivot, ti }e{ biti najlep{i momenat jednog doba koje ne zna za du{u. Na tvome poqu, iako vi{e nema bajki, svakog dana ra|a se i obitava najdivnija skaska o dra`i jednog `ivota, koji samo ti ima{, koji samo ti mo`e{ da do~ara{ sebi i koji je san samo za tebe. Nigde u svetu ta bajka nije toliko opevana i oplakana kao u tebi. Tvoje jeseni i zime umiru brzo, ali tvoja prole}a i leta traju kao plavi mitovi o jednoj zemqi, koja ~eka uskrsnu}e i koja }e ga do~ekati.

(9)
... Ako ikada mo`e ~ovek da oseti ~ar novih du{evnih otkri}a, on }e odmah pomisliti da su to u~inili putevi, koji bele`e etape na{ih radosti i uzbu|ewa ...

207

Vreme ovde ~ini da su stvari i qudi ~itave `ivotne studije. Ovo tlo, koje ve~ito umire, nosi u sebi amblem ne~eg nerazorivog i paganskog. @eqe, koje ovde niknu, ponesu sa sobom jedan neuravnote`en zamah du{e i jednu maniju za bludwom. Qudi su ovde heroji tih napora za romantikom i svaki od wih je u tome `ivotniji no ma gde. Te planine, koje se s ve~eri dodiruju s nebom i na kojima se ra|aju i umiru oblaci, tako su ~udne i privla~ne. Koliko sam puta video qude kako se pijani vuku ka wima da bi utonuli u wihove {ume, da bi se izgubili od sveta i da bi tamo zaspali kao sinovi divqine. Ovde se voli priroda nekako nastrano i ludo. Kad progovorite o brdima, {umama, poqima, svi na~uqe u{i kao da im pri~ate o nekim nedoku~nim dalekim tajnama i gotovi su da u pola no}i po|u s vama ne tu, u planinu, no nekud o ~emu snevaju uvek. Tako oduvek nad ovom zemqom bludi dah sna i smisao nedoku~nog. Qudi su ovde pocepani, bedni, gladni, pognuti pod te{kim pritiskom jednog vremena koje je davno ubilo svoja najlep{a ose}awa. Ali unutra, u du{i, za~iwu sami, po nekoj svojoj prastaroj logici, jedan izvanredno gibak sud o `ivotu, o moralu, o idejama, o svima `ivotnim okolnostima. Nikad oni ne umeju da budu realisti~ni, vedri i prijem~ivi. Ali, to je tako karakteristi~no po wih, imaju neverovatno razvijen unutra{wi `ivot, uvu~eni su u sebe i ~ekaju. Ovde je sva filosofija ta re~: ~ekati. Sve ovde ~eka. Ako se smeju oni znaju i ~ekaju da pla~u. Ako pla~u oni se nadaju smehu i pesmi. Ako riju, kao wihovi preci primitivnom ralicom, po tvrdoj i prestareloj zemqi, oni ~ekaju da im ona da hleba... Sada je nad brdom sunce. Daleke planine su utonule u plavi~astu sumaglicu i li~e na najlep{i san, koji samo ovde mo`e da se za~ne a ovde i da umre. Sve je ovde pod tim fatalisti~kim pojmom, koji `ivi ve~ito bez obzira na du{evne i moralne sukobe. Ako neko umre od tuberkuloze to se ovde ne tuma~i kao posledica jednog prqavog, nehigijenskog i gladnog `ivota; to je sudbina, vele oni. Eto, ta re~ je ovde najvi{e po{tovana. Radi we se pla~e, ona se obavija nekim misti~nim velom, skida joj se kapa do zemqe i qube joj se skuti. Ako se neko napije kao zemqa i umre negde na putu, niko ne}e ni pomisliti da je to wegova krivica i da ga je alkohol ubio. Svi skrste ruke, lica im postanu bezizrazna i samo {ap}u: ''Kismet''. Sudbina, sudbina! To su paganstvo i atavizam ostavili i danas se ovde `ivi u tome i za to. Sudbina! Ovde qudi gladuju, `ive u prqavim, niskim, mra~nim ku}icama, umiru u masama od su{ice, raka i drugih bolesti, koje ovde 208

KARIRANI LINKOVI aguju, za jednu re~ seku se no`evima, lo~u smrdqivu rakiju po kr~mama. Da, sudbina! Vi mo`ete da im pri~ate o tome godinama, ali }ete do~ekati samo podsmeh, grdwu i prezir. To je zato {to su se odvikli od re~i, od praznog govora. Oni sada ho}e ne{to opipqivo, vidqivo. Da, tako se qudi ra|aju i umiru. S generacije na generaciju, s kolena na koleno, od oca na sina, bludi ta filosofija ukletih misli, ta pesma bede i te o~ajne `ivotne dogme. Dok se jede tvrda nedope~ena proja tra`i se beo hleb; dok se `ivi po ~atrqama sawa se o palatama, dok se nosi tvrdo, grubo seqa~ko sukno obo`ava se {tap, ma{na i {tofano odelo; dok se `ivi misli se na smrt i dok se umire ~eka se `ivot. Kad nekome zalupaju go~evi i zaje~e zurle pred ku}om svi se podsmehuju i ~ekaju da uskoro ~uju pla~. Kobni su ovde dani, iako su ve~ito pod suncem. A kada do|u no}i onda kao da izmile iz tih planina i tih prastarih {uma stari paganski duhovi i zacare se nad ovom zemqom koja grca. Tada pobegnu sve dobre misli i poqa se utope u tavne konture zluradih i stra{nih pri~a. Qudi se tada prevr}u po slami, znoje se i ~ekaju sunce. Tada se snevaju grozni snovi, deca usplahireno pla~u, stoka se razbesni po ku}i i psi kao pobesneli jure po avliji. To tako oni pri~aju i te{ko vama ako ne verujete. Onda ste vi neznabo`ac, hulite na Boga i dobre stare pri~e i celo selo mo`e samo da vas prezire i ismeva. O, Kosovo, tvoji su snovi i `eqe mu~ni kao i tvoja beda i patwa. Mo`da se na tvojim planinama i tvojim poqima, s ve~eri, rodi jedan mali qupki `ivot, ali ga tvoja sudbina i ~upavi no}ni duhovi ugu{e odmah i pobede te za~arane konture najdivnijih misli. Ti onda usplahireno ~eka{ na dan, na sunce i na svetlost. Ali tvoja ose}awa, tvoja ~ekawa, tvoji putevi tako uporni, tako istrajni, mogu da zna~e vi{e no `ivot i ja znam da }e{ uspeti da ih ovekove~i{ kroz svoje paganstvo, kroz svoj fatalizam, kroz svoju mistiku, ti, mala jadna zemqo, zemqo bez sre}e.

( 10 )
Putevi, dugi i nepregledni, jesu jedini ciq ~oveka koji ho}e da pobegne u romantiku. Jutros je nebo bez oblaka, brda i poqa bez magli. Kad otvorim prozor osetim mirise koje {aqu planine. Iznad wih san. Ova zemqa poku{ava da utuli u mirisu i ti{ini svoje bolove, svoje ~e`we i svoje qubavi prema najplemenitijim oblicima jedne 209

lude du{evne inspiracije. Bezgrani~na u svojim duhovnim zamasima i pregnu}ima, sva u elementarnoj groznici svoga iskonskog ~ekawa, ona ima svoj amor fati, svoje ve~no merilo radosti i tegoba, svoja fanati~na stawa. To je ne{to {to proizilazi iz okvira jednog malogra|anskog morala i grani~i se sa legendom, obnavqa se u kosmogoniji. To je etapa jednog socijalnog ~istili{ta. Ako su ovde qudi takvi, to zna~i da u wima izmi~e, ispred jedne obi~ne `ivotne slu~ajnosti, mlako vizionarstvo i brutalna stvarnost. To je vaqanost koja postavqa sebi logi~ke sfere da bi kasnije utrnula kroz romanti~ne halucinacije. Problemi, koji se ovde postavqaju, to su, najpre, problemi du{e; ako je to jedno misti~no pro`ivqavawe zna~i da se ra|a jedna forma koja svesno konstrui{e svoje mitove i snove. Kosovo danas jo{ `ivi u pro{losti. Takva ose}awa su mo`da prirodna, jer sve {to ova zemqa radi nosi u sebi pe~at neiskvarenog, svesnog i razumnog. To je ne{to `ivotno, pravolinijsko, utkano u tipske oblike jednog primitivnog htewa, to je `ivotni korelat sudbine, koja je ovde brutalna u svojoj celokupnosti. @ivot je ovde tako sku~en, bedan, bolestan, pla~an, da je sve {to ovde obitava odlutalo u sve~ove~ansku tragediju i nametnulo sebi jednu groznu rezignaciju. Zato ovde ima toliko `ivotnih sukoba, zato ovde ni~u stalno o~ajno bolni kontrasti i te{ka pijanstva. Rakija onda iscequje du{u, preobra`ava, ~ini qude ~ove~nijim i daje im, u zamenu za toliku qubav, jedno bledo ose}awe sopstvenog, unutarweg sveta, konture jedne relativne, misti~ne atmosfere, u kojoj oni grcaju od uzbu|ewa za fantasti~no{}u, za ludilom i mrakom ~ula. To su istine, koje se same ukazuju. Ali to su i patni~ka ose}awa, koja poni`uju i ru{e. Ako ho}e ~ovek da oseti i razume ovu zemqu treba da ima samilosti. Ovde ne poma`u idejne platforme, na~elne afirmacije i doktrinarski stavovi. - Gledajte, rekli su mi, samo tako }ete uspeti da nas razumete. Ali ti koji su mi to rekli zaboravili su da naglase da ovde ~ovek mora da obrati osobitu pa`wu srcu i du{i. Ma koliko ~ovek bio daleko od tih bqutavih du{evnih blezgarija, ovde }e morati da se razne`i i sa`ali. Te sentimentalnosti ovde vam se autoritativno name}u kao nepobitne istine i ~iwenice, kao jedna neminovna potreba misli. Taj napor svih raznolikih `ivotnih `eqa i dra`i toliko je ovde bolan da svako mora da saoseti hipnozu vekova: ovde se formira ~itava jedna borba za mistiku, za nat~ulnu emociju, za strast, za nepresu{ne trijumfe. Ove planine, koje se nadnose nad ovim tlom, jesu za qude znak ne~eg beskrajnog, tako bliskog, ali tako dalekog. Iz wih se crpi taj 210

KARIRANI LINKOVI tegobno uporan `ivotni stav, u wima se gleda oli~ewe fantasti~nih pri~a, ka wima se be`i kad se napu{taju qudi i svet. Ni{ta nije lep{e ovde no kad ~ovek posmatra ujutru bu|ewe zemqe. Ali ni{ta nije bolnije no kad vidite decu, prqavu, pocepanu, sa projom u ruci, gde gone mr{avu stoku na pa{u. To bu|ewe zemqe i te povorke bose dece izazovu, mo`da nesvesno, te{ka du{evna sukobqavawa. Dole, kod crkve zvono. Ali tamo jo{ nema nikog. Ovde pored moga prozora, prolaze gomile qudi i guraju se u kr~mu. Ako ho}e, ~ovek mo`e za dva-tri minuta da vidi tu~u i da ~uje psovke. To je obi~no ovde i tako je oduvek. Zaista na ovim qudima le`i jedno te{ko prokletstvo, ali ga oni trpe jer samo tako oni mogu da idu u krajnosti, u besmislene porive du{e, izvan `ivota. Nemo}ni da na|u svoje svetove, oni grcaju, pla~u, pevaju. To je za wih `ivot, jedno nezasitno i neizmerno ose}awe, jedna patwa, ali i jedno ve~ito ekstati~no i epsko ~ekawe. Ali nekada ovi qudi skinu sa sebe tu }utqivu odoru ~ekawa i razbesne se. Tada zabubwaju go~evi, zacvile zurle i srca se razigraju. Tada Kosovo ho}e da `ivi, da igra, da peva. Tada qudi iza|u iz svoje sudbinske turobnosti i raspojasano se razulare. To tada ni~u stare vekovne ~e`we, rode se male lutke radosti i govore kroz wih preci. Da, tako se ovde `ivi i taj oblik `ivota jedino se na ovom tlu odr`ava i ~ami. To je toliko uzvi{eno i mo}no da predstavqa kontraste svoje vrste i jednu krajwu istinu koja se nigde ne mo`e na}i i koja je odlika samo ove zemqe. O, Kosovo, danas su tvoje ~e`we i snovi qupka mala fatamorgana i gube se u beskona~nost; ali tvoja razbijena du{a uskoro }e obnoviti svoje ra|awe, jer tvoj `ivot po~iwe sutra, ti, zemqo ekstati~nih napora za bludwom i snovima.

( 11 )
Kosovo, Kosovo, ti sre}na zemqo, za dosadno jahawe na jednoj tvojoj ragi platio sam pedeset dinara. Jutros sam bio spreman da krenem rano ka Karadagu. Stvari su mi bile lepo spakovane, u ku}i su se svi ustumarali, potr~kivali kao da se raduju {to odlazim. Ali kowa, koji je imao da me odnese, nisu doveli ni do podne. Moj prijateq se raduje {to }u ostati, ja se `alostim {to }e me no}as opet stenice da peckaju i tako skoro ceo dan ova ku}a bila je sva u ~udnom sukobu tuge i veselosti.

211

Ali pred ve~e mali Jova, sin moga prijateqa, dotr~ao je kao lud pred mene i viknuo: - Ide kow! Bila je to lepa raga, prava kosovska pasmina, ogromna, te{ka, samo kosti i ko`a. Na wenoj grba~i polegao je bogovski neki stari arnautski samar, sav isprepletan u`adima. - Da ne padnete - veli mi wegov gazda i odvezuje bezbroj ~vorova na konopcima, kao da }u se wima opasivati. - Tr~i li dobro? - pita Jova. Vlasnik rage qutito se smeje i gleda skoro prezrivo na dete. Ja ga razumem {ta ho}e da ka`e. To je ~udo od kowa, no {ta? Kad potr~i dovoqno je samo nekoliko nesmotrenih okretaja pa da qusnete kao dulek o ledinu. - More, koliko je samo gospode imao on na grba~i ove godine veli gazda i prsi se. - Taj ti je kao lasta. Kad tr~i {i{a vazduh pored tebe kao lud. Jedno pametno `ivin~e! Da je ~ovek ova raga bi sigurno proslavila svoj jubilej. Ovako... Kad ga uzja{im on sklapa o~i i ravnodu{no mrda repom. Gazda se zadovoqno sme{ka. On nije video da je to bila jedna velika muva koja ga je naterala da pokrene rep, a ne neka naro~ita radost zato {to sam ga ja pojahao. Napred, rago, vaqda }emo sti}i do preksutra u Karadag koji je udaqen samo 100 kilometara u vazdu{noj liniji! Ali ovaj kow izgleda da je isto tako tvrdoglav kao i wegov gazda. O~i jo{ nije otvorio i {to je najva`nije nije ni krenuo s mesta. - Vi ne treba da ga bijete - ka`e wegov gazda. - Samo ga bocnite cipelom. Pametan je on toliko da }e sam da krene. Bocnuo sam ga. I zaista je po{ao. I te kako. Nogu pred nogu. Idem kroz selo kao kakav ma|arski husar; kow digne ponekad glavu, zastane, udari repom oko sebe i opet kre}e, teran mojom cipelom. Ina~e, o~i ne otvara nikad. Kao da se inati. Wegov gazda nas je sustigao i gleda milo u wega. - Sigurno ima neku bolest u o~ima? pitam ga. - Jok, kliberi se ovaj. Samo tako voli da se {ega~i. O, Kosovo, ti sre}na zemqo u kojoj su i kowi stekli pravo na opstrukciju i {ega~ewe! Nailazimo na jedan tro{an most. Na wemu brdo peska i ogromna rupa. Raga nalazi za potrebno da se upla{i i ukopava se kao kakav grenadir pred barikadom. - Bocnite ga, veli mi gazda. Da ga bocnem? Pa zar ne vidi{, ~ove~e, da ga ne samo bockam nego i muvam, udaram, {ibam, ali on opet ima namere da se inati? Gazda, sme{e}i se dobronamerno, uzima ga za ular i vu~e preko mosta. Dok on to radi ja ra~unam. Ako do Karadaga ima, recimo, sto 212

KARIRANI LINKOVI ovakvih mostova onda ja treba da sja{im sto puta i da uzja{im isto toliko. Izgubim li u tim eksperimentima po tri minuta to je svega trista minuta. Dakle, samo na mostovima vi{e od tri sata. Zbogom, Karadag! Ja te ne}u videti ni do nedeqe (sada je Sreda)! Ovim putem gazda se vra}a natrag. Meni je zaista te{ko {to ne}e imati vi{e ko da vodi ovu ragu, ali ~ekam da ovaj odmakne pa da dobro odalamim ove kosti i ko`u pod samarom. Da, odalamio sam ga {tapom `estoko. Vi ne verujete? Kad bi on znao da pri~a i kad bi vi trknuli do wega videli biste ~itav niz modrica na sapima (to nisu sapi: samo ko`a). Bo`e, ako za ovo dozna Dru{tvo za za{titu `ivotiwa, odoh u nepovrat! Na jednoj wivi, pored puta, desetak radnika. Razdrqeni su, znojavi. Motika iznad glave leti kao luda da se, zatim, zarije duboko u tvrdu zemqu. Celog dana oni tako vitlaju oko sebe taj prokleti alat. Celog dana za deset dinara! Jedan sat te{kog rada ovde se pla}a oko 60 para dinarskih. A ja za ovu ragu koja samo prepli}e noge i lewo se kotrqa, za 100 kilometara treba da platim 50 dinara. Svaki bi od ovih na wivi pristao da nosi na grba~i i ko zna {ta samo da dobije 50 dinara. Da, qudi ovde ima mnogo, previ{e. Ovakvih raga Kosovu nedostaje i zato su skupe. Koliko sam puta razgovarao ovde o tome sa seqacima. Kad govore o stoci oni su ushi}eni. Kad spomenete qude oni se mr{te i ka`u: - More, nije to da nema rada ni zarade. Ali qudi su nemogu}ni i i{tu ne{to {to im se ne mo`e dati. Stoka }uti; daj ti woj hrane, pa }e te odvesti i na kraj sveta. Da! Ovoj ragi smo dali tri kila zobi pred polazak, ali me jo{ nije odvela ni do prvog sela a kamo li na kraj sveta. A koliko puta ~ovek zamahne za petnaest ~asova motikom, koliko se puta preznoji, koliko puta uzdahne za deset dinara! Tri kila zobi za ovu ragu svega 6 dinara. To je zato da bi me odnela na kraj sveta! Deset dinara za petnaest ~asova rada na ovoj afri~koj pripeci! To je zato da bi ~ovek mogao da `ivi! Odzvawaju motike kad silovito lupe o kakav kamen na wivi. Moja raga leno pokrene repom i bo~i se uz ivicu puta. Ako je bocnem cipelama stri`e u{ima; ako je udarim {tapom r`e kroz nozdrve qutito. Ali da promeni korak ne}e je naterati ni metak u ~elo! Opet most! I razume se na wemu brdo peska i ogromna rupa. Jedan ~ovek mi prilazi. U ruci mu {tap, obu~en je polu seoski, polu varo{ki. - Ovde se ne mo`e, ka`e on i pokazuje na most. Mora}ete da obi|ete! Slu{ajte, ~ove~e, vi ste naivni! Ne samo {to moram da obi|em, nego }u morati i da si|em. Ova je raga kao nevesta: obo`ava da se vodi. 213

Razume se da sam si{ao, dohvatio za ular i obi{ao. Zatim sam morao dugo da je molim da izvoli pre}i na drum, jer je opet htela da se inati. I verujte, jo{ nije ni otvorila o~i. Koliko samo mo`e u ovoj zemqi da se istrajno mrzi! Bo`e, jo{ tri kilometra do prvog sela, a sunce je na zahodu. Da li }u sti}i do mraka?

( 12 )
Kosovo, Kosovo, na tvojim putevima jedan `ivot je uvek samo san. Iznad tebe oblaci su kao male belezaste zastave. Danas se rastajemo, mala qupka zemqo. Za sat-dva ja }u oti}i nose}i u o~ima tvoje posledwe magle, rano sunce i tvoja poqa. Uzdahe, patwe i suze ne}u poneti, jer je to tvoja pohotqiva `ivotna groznica, koja je deo tebe. Danas se rastajemo. Ja te ostavqam, ali }u daleko od tebe tra`iti tvoje osun~ane pejza`e, tvoju romantiku i tvoje bolove. Nad nama le`i jedna pogana ukleta misao, koja ho}e da nas li{i snova, ose}awa, te`we za ve~itom bo`anskom romantikom, ho}e da nas uputi onamo gde obitava goli `ivot, pogana egzistencija, te{ki dani bez du{evnih inspiracija, bez {irokih misli. To je taj grubi okov, kojim su nas pritegli. Ali, mi ga nismo izmislili, mi ga ne}emo ni voleti. Jo{ mawe ti, mala moja zemqo, jer ti si prva rodila romantiku, odgajila si je i ludo se koqe{ za wu. Kosovo, Kosovo, na tvojim putevima jedan `ivot je uvek samo san. Iznad tebe oblaci su kao male bele zastave. Ti gladuje{, Kosovo, ali si sve jedna velika `ivotna i herojska figura. Ne mari {to tvoja deca pate. Tvoji tam-tami i zurle su najepskiji, sudbinski vrhunci tvoga tragi~nog varvarskog de~a{tva. Sada je jutro, isto onako kao kad sam do{ao, ali meni se ~ini da je ono danas tmurno, te{ko i da goni na pla~. Oni koji su pqunuli na lepotu jedne romantike, rekli bi da smo zakasnili sa ose}awima za ~itav vek. Oni tako gledaju kroz svoje misli. Ali bi se odmah predomislili kad bi do{li k tebi, Kosovo. Tada bi rekli da si ti jedino tle gde ne mo`e da se `ivi i da umre ako se ~ovek ne u`ivi u tebe, jer si jedno ~itavo bo`ansko miqe. Oni ho}e da ti uzmu du{u, ali ne znaju da ti samo od we `ivi{ i da, kad bi ti je oduzeli, ti bi umrlo kao malo pti~e bez majke. O, Kosovo, sve ti mogu uzeti, ali du{u ne, jer ona zna~i za tebe praiskonsko pewawe ka ~e`wi i mistici, gde le`e granice tvojih snova. To je tvoj pravi svet, tvoja magija, tvoje bezmerno pregnu}e. 214

KARIRANI LINKOVI Mnogi su mi rekli, Kosovo, da si bedno. Ja sam to video. Nisu mi rekli da ima{ snove. Ja sam to osetio. I video sam jo{ ne{to: ti ho}e{ da `ivi{ i da umre{ herojski. Da, ti pre`ivquje{ te{ku krizu, ali to je samo zato {to su hteli da te li{e tvojih radosti. "To su gluposti" rekli su oni i oteli ti srce. I sada ti poku{ava{ da ga na|e{. Eto, zato si u krizi, Kosovo. Ti nisi Afrika, zato nema u tebi nikakvih sukoba, niti se u tebi doga|a neka `ivotna drama. Pokojni Alber Londr bi ti, izvesno, skinuo do zemqe kapu, jer tvoje sunce nije dosadno, tvoje {ume niko ne se~e, tvoja poqa nisu u`arena tla i u tebi nema kolizija izme|u jednog kapitalisti~kog ustrojstva i socijalisti~kih tendenca. O tome ti, Kosovo, nema{ pojma i to te se ne ti~e. Istina, tebe ponekad zamara i ubija te klajnbirgerski stav i moral, ali to je ne{to {to te ve~ito prati i prati}e te. U tebi nema ni eksploatatora ni onih drugih. Svi su na tebi statisti jedne iskonske drame, ~iji je motiv samo du{a i du{a. Kad bi Egon Ervin Ki{ do{ao da te vidi on bi se "pokrstio" i postao bi ludi romanti~ar, kome bi se svi smejali. To je zato, Kosovo, {to ti preporo|uje{ du{u i telo. Istina, ti si, pored svega toga jedna bedna zemqa. Gladuje{, pati{, robuje{ stomaku. Ali u tome je sva mo} tvoja {to ti ne rop}e{ i ~eka{, ~eka{. Mo`da te nisam potpuno razumeo, mo`da si sakrilo ono {to ho}e{, mo`da se u tebi mestimi~no ili stalno javqa ne{to {to nisam smeo da konstatujem. To je onda nali~je tvoga `ivota i tvojih misli. Zato i ne}u da govorim o tome ovde. Ali znaj da te niko ne mo`e da razume, ako ti ne pri|e po{teno. Vekovi su te izgra|ivali, vaspitavali, uzdizali, vekovi }e te i proslaviti. Ti si ~vrsto vezano za te vremenske periode, gr~evito se hvata{ za ono {to prolazi i na kraju opet si samo, mirno u svome bolu, ali veliko u svom ~ekawu. Leta, jeseni, zime, prole}a, sve to tako kobno ostavqa na tebi tragove, ali i to je samo `ivot, a to je za tebe samo etapa, samo mala ogrebotina i ni{ta vi{e. Ni{ta vi{e. Mi se rastajemo. Jo{ malo, vrlo malo vremena, pa }u uzalud tra`iti tebe, Kosovo. Ja }u posle toga brojati dane i ~ekati sa rado{}u momenat kad }u te opet videti. Ali u mislima }e ridati te`ak bol {to te nemam, {to nisam pored tebe i {to te ne gledam. Evo ve} polazim a nad tobom jo{ le`e magle i neka ~udna mora. Daleko tamo u planinama sunce. Oko wega plavi pramenovi. To su snovi za kojima su jutros po{le magle. O, Kosovo, mala bedna zemqo, na rastanku s tobom poneo sam u du{i tvoje snove i ~e`we, a u o~ima tvoje plave magle. Daleko od tebe jedan ~ovek, koji te razume i obo`ava, prvi put u `ivotu proli}e suze za tobom, zemqo sunca i strasti. 215

Dragoqub B. \or|evi}

DOWOKOMRENSKI AZBU^NIK

1)

Bresja Galini i Bagrewar Brv~e i Ba{~e Bela zemqa i Be}irove livade Vrovi i Vaskova pojata Grobqi{ta i Gorwi brod Vodeni~i{te i Dowi brod Jaz gorwi i Jaz dowi Kamewar i Krs Lisinac i Lojza Maskarnik i Mokri lug Nerezine i Na'de ^umurliju Petrov kladanac i Popova glava Padali{te i Pojati{te

216

KARIRANI LINKOVI Ravni{te i Ristin sad Smrdoqine i Suva ~alija Streli{te i Seli{te ]unac i ... Crkvica i ... ^ibukar i ... Xerimina i Xajina pojata

(Toponimski imenoslovi potesa u seoskom ataru Doweg 2) Komrena sa poetskom aurom)

1 Poetski zapis je podra`avawe pesme Milorada R. Ble~i}a Azbu~nik, objavqene u Politikinom dodatku - Kultura, umetnost, nauka - od 17. septembra 2005. 2 Danas je moje rodno mesto ni{ko prigradsko naseqe, poqoprivreda je gotovo zamrla, a sav atar, ~uje se, otkupi}e Vojska Srbije za podizawe goleme vojne baze. Toponimski imenoslov je moj preskromni dug tom lepom kraju u nestajawu i ostav{tina mla|im Komren~anima - sada{wim `iteqima ili po starini.

217

Sa{a Stojanovi}

PROKOPIJE ILI RAZBARU[ENI RE^NIK RANE VIZANTIJE

Drugi Dan:
(Zar|alom spajalicom, koja je ostavila tragove gvo`|e-oksida poznatijeg kao r|a - na sne`nobelom peliru, pripojeno je par~e toalet-papira sa tekstom slede}e sadr`ine: "Po~ele su da nas nadle}u ~udne ptice. Vrapci koje naziva denuncijantima, svrake za koje tvrdi da su poreznici, supovi ostaju supovi - citiram. Dovodi u pitawe moralni lik otis magna i otis tarda, divnih ptica poznatijih kao velika i mala dropqa. Moj poku{aj da ispravim ovu nepravdu zavr{en je neuspehom. Gu{i moju slobodu govora i pisane re~i. Prvo ~ini nadlanicom, drugu cenzuru sprovodi vatrom. Ashes to ashes, dust to dust - glasi mantra koju izgovara dok derogira Hajneove stihove sa trga Remer. Ako neko zameri na kvalitetu hartije, znajte da je i meni, ve} drugi dan, srawa preko glave!")

Drugi deo - naziv za produ`etak prvog dela; odli~an modus za ispravqawe gre{ke nastale ultrabrzim prvim metkom i idiotskim opravdawem u stilu "to je zato {to te mnogo `elim"; u kwi`evnom ataru - posledica gri`e savesti ili insistirawa izdava~a; na~in da se plate ra~uni za vodu i struju. Je li, bre, ko je ovde cinik? Ne me{aj se u moj posao, lepo ti ka`em. [ta ti, u stvari, poku{ava{?

218

KARIRANI LINKOVI Prvo, da podsetim da Prokopije, u Anekdoti vi{e puta spomiwe drugi deo. Zatim, da uka`em na nelogi~an pristup nekih istori~ara koji, i pored sme{tawa nastanka Historia arcana u 550. godinu, unose u svoje fusnote za obja{wewa odrednice "drugi deo" i spis De bellis, ~ijih je prvih sedam tomova objavqeno 551, a osmi tek 553. godine. Dakle? Da je Istorija ratova pisana mnogo ranije pre ove druge, tajne, i da ne mo`e biti podr{ka ovakvim teorijama fusnotskog karaktera. Dakle, opet pitam? Da je "Drugi deo" ili zauvek izgubqen ili namerno uni{ten u riznicama Vatikana ili... Ili? Ono najgore. Da nikad nije ni napisan. Da je smrt bila br`a od Prokopijevog napada istinoqubivosti, dakle 565. godine. I da }emo pravu istinu morati da tra`imo samo izme|u redova ve} napisane Tajne istorije. Ovakve kakva jeste. - poznate vucibatine i morske lutalice, sa nestalnim boravkom u \enovi, Italija; sugra|ani izvesnog Kristifora, poznatog vaskolikom srpstvu po grafitu iz perioda NATO-bembawa: "Kolumbo, jebemo te radoznalog"; pronalazak doti~nog gospodina, sina vunovla~ara, uve{}e nas u su{tinu umotvorine "~ija majka crnu vunu prede", a koja preti da preraste u verbalno rukobludije. Alo, majstore, da pusti{ ti malo Istori~ara i objasni{ nam neke druge stvari. Recimo.... To i poku{avam. Me|utim, u `eqi da ti pribli`im "lik i delo" Prokopijevo, obavezan sam da spomenem Cezareju, dana{wu Kajsariju, rodno mesto na{eg glavnog junaka. ^ekaj, pa zar nismo rekli da ih mo`da ima vi{e? Nije va`no ko su o~evi detetu, va`no je ko ga vaspitava. I suzdr`i se malo. Dooobrooo... Elem, vra}amo se u 1001. godinu, kada }e \enovqani prona}i jedan sud, naizgled ni{ta druga~iji od svakodnevnih. Ali, bio je to Gral, ili "il Sacro Catino". Jeel? Jo{ uvek traju dogmatske sva|e oko toga da li su iz wega Hrist i apostoli jeli jagwe za Pashu ili je wime Josif iz Arimateje skupqao Hristovu krv dok je Nazare}anin visio na krstu. Danas je bezbedno sme{ten u muzeju u \enovi, u crkvi svetog Lorenca. [ta je tu posebno?

\enovqani

219

Verovalo se da je Gral bio izra|en od jednog smaragda, sve dok se nije razbio i dok nije provaqeno da je u pitawu obi~no anti~ko staklo. Tako|e, bajke o Gralu i vitezovima uspavqivale su i decu i odrasle. [ta, {ta? Izgled Grala, onako stepeni~ast, inspirisao je Justinijana da oko sebe okupi umne qude, na ~ijem }e ~elu biti niko drugi do sam Car. Kao najvi{i stepen mo}ne i ozbiqne dr`ave. A u pri~i o smaragdu i obi~nom staklu, boqe potra`i Istori~ara. Molim? Ono {to je li~ilo na smaragd u De bellis i De aedificiis pokaza}e se kao bi`uterija u Historia Arcana... - poznata turisti~ka destinacija, namewena onima koji bi da ja{u (kamile), da se ka~e i pewu (na piramide) i da la`u (kako su se suuupeer proveli). Stoko, o Vizantiji govorimo. Znam, o Teodori. Pre nego {to }e postati carica, ostavio ju je qubavnik Hecebol, u Pentapolisu, u Africi. Bez novaca i prijateqa, sa sopstvenim telom kao jedinim kapitalom, "Teodora vu~e bedu po celom Istoku", tvrdi [arl Dil. Put je vodi u Aleksandriju, jednu od prestonica hri{}anstva po~ev od IV veka, grad trgovaca, prevaranata i kurvi. Ali, evo opet [arla Dila: "Nigde verske borbe nisu bile o{trije, teolo{ke prepirke utan~anije i vatrenije, fanatizam vi{e izazivan: nigde, isto tako, se}awe na velike osniva~e usamqeni~kog `ivota nije proizvelo bogatije cvetawe manastira, misti~ara i asketa." Blesavi, zna{ li {ta pri~a{? Trgovci i askete, mistici i kurve, manastiri i javne ku}e? Upravo to. Teodora }e, u bezizlazu u kome je, uspeti da se pridru`i patrijarhu Timotiju, Severu Antiohijskom. Kada se ponovo bude vratila u Carigrad, bi}e to pametnija, zrelija i umornija `ena. I iskusnija, naravno. Za jo{ neki sno{aj? Tako su razmi{qali oni koji je nisu poznavali. Iskusnija za boqi uvid u va`nost monofizitizma na Istoku, i za sposobnost da shvati zna~aj verskog pitawa za budu}nost carevine. Za sve ono {to Justinijan, i pored nesumwivog obrazovawa, nikada nije imao.

Egipat

@ezlo, purpur i proskineza - tri simbola mo}i vizantijskih vladara; i u dana{we vreme uspe{no supstituisani pendrekom, poslani~kim karticama i uzre~icom "hiqadu evra puta sam ti rekao kako }e{ da re{i{ svoj problem"; civilizacijski
220

KARIRANI LINKOVI napredak omogu}io je ravnomernu i bratsku podelu ovih obaveza na ministarstva pravde, unutra{weg dela i finansija. Dobro ova prva dva, ovo tre}e me malo buni. Pro-ski...? Ful-{lihtawe, obavezno na persijskom dvoru. Kle~awe, obgrqivawe kolena i qubqewe krajeva vladarskog pla{ta i vladareve cipele. Koliko god se Herodot kur~io kako Grci to nisu ~inili prilikom radnih i prijateqskih poseta Persijancima, ~iwenica je i da je Aleksandar Veliki to isto velikodu{no dopu{tao svojim podanicima. Novi zavet tako|e poznaje ovu vrstu po~asti. Ali proskineza postoji i u islamu. [ta misli{, za{to muslimanski fes nema obod i ne skida se tokom molitve? Aaaa.... Nije A, nego pamti. Ako }emo po{teno, ovaj obi~aj je uveo jo{ onaj fijuk Kaligula, iako, za divno ~udo, nije insistirao na implementaciji. Tada je samo to bilo kle~awe i qubqewe ode}e. Tek }e Justinijan uvesti pravu proskinezu: padawe podanika pred imperatorom kao da su gromom pogo|eni, zveketawe glavuxom o pod i `valavqewe sa obu}arskim lepkom. Eeeee... Kome ja pri~am. Daqe...

Zatvarawe Akademije i Zidawe Svete Sofije - ovo prvo je ideal kome te`i svaki iole talentovan i ambiciozan diktator; drugo je te`ak kuluk za dun|ere i poreske obveznike i zadovoqstvo za naru~ioca gra|evinskih radova, odnosno Vlast. Ni{ta autonomija univerziteta? Justinijan u Akademiji vidi, pre svega, leglo paganskog neoplatonizma i ~in zatvarawa ove institucije, posle devet vekova postojawa, jeste dokazivawe li~nih simpatija prema hri{}anstvu. Uzmi u obzir da mu je titula pripala 527. godine, a da je Akademija zatvorena ve} 529. godine i eto ti odgovora. Ja i daqe ovde vidim samo pitawa. Nije postojao boqi na~in za podr{ku hri{}anskoj ideji, a da niko ne bude povre|en. I papa na Zapadu, i monofiziti u Egiptu i Siriji mogli su samo da pozdrave ovaj rez novog-starog vladara Vizantije. Jo{ govori{ o politici. Ja mislim na Akademiju. Povod je prona|en u jasno izra`enom paganizmu nekolicine profesora. Epilog? Ve}ina predava~a je, sa svim po~astima, primqena na persijski dvor, nose}i sa sobom, kako re~e Ostrogorski, "neprocewive plodove gr~ke i rimske kulture". To i ja govorim.
221

Ovde postoji ne{to drugo. Vrlo jasan stav Prokopija koji nikada ne}e zameriti Caru ovaj dripa~ki gest. Iako niko od savremenika nije opisao Istori~ara kao fanatika u bilo kom pitawu, ukqu~uju}i i versko. Vidi, vidi... Dakle, ~in koji zaslu`uje osudu svih, posebno "nezavisnih" hroni~ara. Potez koji zaslu`uje pquvawe, umesto gomile gluposti nabrojanih u Tajnoj istoriji. A to je ve}... Falsifikat? Osnovana sumwa, u najmawu ruku. Uz mogu}nost da je, tokom dugog odle`avawa u vatikanskim riznicama, neki monah poku{ao da pre~icom obezbedi sebi put u nebo. Bri{u}i Prokopijevu osudu zatvarawa Akademije ili... Ili? Ili pi{u}i novu Tajnu istoriju. Jo{ stariju od one prve. Kao {to je Sveta Sofija starija od svoje prethodnice. To je sasvim druga pri~a. Stari hram svete Sofije izgoreo je januara 532. k'o {ibica, tokom Bune Nika. Car, sre}an {to je izvukao dupe od svrgavawa s vlasti.... A da, Vizantija je poznata po xentlmenskim dogovorima i po{tovawima istih. Do u sitna crevca. Posebno ako pripadaju svrgnutom. ...re{ava da obele`i novu eru svog vladawa tako {to }e, na mesto stare crkve, podi}i novu Svetu Sofiju. Ima ne{to va`nije, debeli. Ne da{ da te ~ovek prekine. Bi}e to po~etak novog doba u povesti hri{}anske arhitekture. Ta~no. Deset hiqada radnika koji rintaju nekoliko godina, najpoznatije arhitekte vremena, Isidor iz Mileta i Antemije iz Trala, mermer, slonova~a, zlato i srebro, da bi, 26. decembra 537. godine, hram svete Sofije najzad bio osve}en. Amin. Odlomak iz pri~e Pentameron ili pou~na pri~a o Prokopiju

222

KARIRANI LINKOVI

Kamenko M. Markovi}

VELIKAN SRPSKE MODERNE

Sava [umanovi} ro|en 22. januara 1896. godine u Vinkovcima, studirao je u Zagrebu i Parizu. Po~eo je kao impresionist, potom pao pod uticaj kubizma i najzad se zadr`ao na koloristi~kim shvatawima pariske {kole. On slika prostrane sremske pejza`e u zlatnu ravni~arsku jesen sa `utim li{}em i zrelim vinogradima, ili zimu, pod prostranim sne`nim pokriva~em, u velikim belim povr{inama nad kojima se nadnosi mir i ti{ina zaspale prirode. Sava je po~eo da slika u petnaestoj godini, kada je poha|ao privatni te~aj kod profesora Junga, koji ga je u~io impresionisti~kom slikawu i to na na~in Sezana i Van Goga. Od 1914. do 1918. poha|a Vi{u {kolu za umjetnost i obrt u Zagrebu i to najpre u klasi 1) O. Ivekovi}a, a zatim kod M. Ml. Crn~i}a. Studije nastavqa u Parizu od 1920-1921. godine u ateqeu Al. Lhotea (A. Lota). Po drugi put odlazi u Pariz 1925. i tamo ostaje sa kra}im prekidima do 1930. godine. Prihvatio je kubizam kao stil, koji je tada bio jako popularan i kao takav prihva}en od svih onih koji su do{li u Grad svetlosti. Godine 1929. wegove slike na{le su se pred `irijem Pariskog jesewskog salona. @iri je radove [umanovi}a ocenio visokom ocenom, istaknuv{i pri tom da su koloristi~ki i materijalno besprekorno ura|eni. Mnogi ugledni umetnici pohvalno su se izrazili o slikama Save [umanovi}a. Andre Lot, na primer, izjavquje "da su slike jugoslovenskog umetnika, velike vrednosti, a sigurno i boqe od Sezana, jer je boqe {kolovan". Kada je po~etkom 1930. godine nov~ana kriza postala neobi~no o{tra, prestala je i slikareva `eqa da izla`e u Parizu, pa je odlu~io da se vrati u zemqu. U to vreme slikar je ozbiqno patio od nervnog rastrojstva. 223

Rastrzan te{kom bole{}u veliki slikar odmarao se u svom [idu, daleko od pariske vreve i bulevarskih sitnih trgovaca koji su od talentovanih i siroma{nih slikara kupovali slike u bescewe, da bi ih za velike pare preprodavali. U rano jutro, 28. avgusta 1942. godine, kroz Savinu glavu prolazile su mnoge misli i se}awa na Pariz, a mo`da i na crnoputu i crnooku Floransu, koje su wegovo senzibilno bi}e, plahovitost i nervnu razapetost jo{ vi{e uznemiravale. Slikar je te{ko disao. Krupne gra{ke znoja rosile su mu ~elo. Kroz otvoreni prozor gledao je ba{tu u kojoj su se rascvali vitki cvetovi gladiola u jarko crvenoj boji. - Majko, ko to tako jako udara u vrata - uzviknuo je slikar trgnuv{i se iz svojih misli. U sobu su banula dva agenta u civilu u dru{tvu nekoliko usta{a. - Dajemo vam deset minuta vremena da se spremite i po|ete sa nama. Slikar je znao da je ta krvava godina zna~ila i kraj wegovog `ivota i stvarawa. Mirno je u{ao u kupatilo, obrijao se i vezao kravatu `ivih boja. U me|uvremenu izvr{ena je premeta~ina. Umetnik je bio spreman za polazak. Pri{ao je majci, sagao se, poqubio joj ruku i pro{aputao: - Mo`da se nikada vi{e ne}emo videti. Volim te. Zbogom majko! Starica rastrzana bolom stoji~ki je podnela ovaj udar i ledenim pogledom, prepunim mr`we posmatrala ove zlikovce, koji su joj oduzeli sina. Nekoliko koraka od vrata, jedan od usta{a odsekao je Savi, no`em prste na desnoj ruci. Majka je prkosno rekla: - Mi se vas ne bojimo. Mi smo u pravu. Mi smo na svojoj zemqi. Potom su usta{e besomu~no po~eli da udaraju po Savinom telu, dok ih je on gledao svojim krupnim, dubokim o~ima u kojima je carevala ti{ina {idskih sokaka. Izmrcvarenog i oblivenog krvqu bacili su ga u kre~anu, iza ku}e. Jedan od wih, krezub i zakrvavqenih o~iju dobacio je starici koja je nemo}no kr{ila prste: - Mnogo je voleo belu (boju) pa neka sad u`iva u woj. Krvava ruka zlikovca presekla je `ivot jednog mirnog, dobro}udnog ~oveka i genijalnog slikara. U ~emu je bila Savina krivica? Bio je Srbin koji nije uvek po{tovao Uredbu kojom je bila zabrawena }irilica na teritoriji marionetske usta{ke tvorevine (Nezavisne dr`ave Hrvatske), i potpisivao svoje slike, }irilicom. Ove godine navr{ava se 110 godina od ro|ewa velikog umetnika. To je prilika da se na najboqi na~in odu`imo Savi [umanovi}u tragi~nom geniju srpske moderne umetnosti, i saop{timo punu istinu o wegovoj smrti.

224

KARIRANI LINKOVI Pesnik sremskih pejza`a - Sava [umanovi} - ubijen je od strane usta{a u svojoj ku}i u [idu, pred o~ima majke. Ta bolna istina je u ime tzv. bratstva i jedinstva sakrivena od o~iju javnosti. Bilo je bezbolnije, gotovo prirodno, kazati da je zajedno sa mnogim Srbima i ponekim pripadnikom druge nacionalnosti streqan u logoru u Sremskoj Mitrovici od strane fa{ista i usta{a. Radovao bih se kada bi qudi iz OZNE i DB (a ima ih jo{ uvek, hvala bogu `ivih) razlo`no objasnili za{to su do kraja `ivota pratili Savinu majku, zabrawivali joj da govori o sinovqevoj smrti, pretili joj i ucewivali je penzijom. ^ega su se bojali? Da }e istina o smrti genijalnog umetnika ugroziti bratstvo i jedinstvo izme|u srpskog i hrvatskog naroda, ili da }e do kraja ogoliti tu "tekovinu rata i revolucije"? Istina se ne mo`e nikada do kraja sakriti. Pred svoju smrt Savina mati je ispri~ala bolnu istinu o sinovqevoj smrti. Stvarala~ki opus Save [umanovi}a obuhvata oko 800 uqanih dela i preko 400 crte`a, akvarela, gva{eva i pastela. "Jesewi put" je jedno od wegovih posledwih dela, mo`da najlep{e od svih. Ovim platnom je dostigoa sintezu svog dotada{weg stvarala{tva i pokazao kojim }e putem i}i, daqe. U pejza`ima iz [ida, [umanovi} je oslobodio sebe od izvikane konstruktivnosti i zaronio duboko u boje, tonove, u pravo slikarstvo. Zlikovci mu nisu dali da do~eka slede}u jesen.

1) Vawa Kraut, Crte`i Save [umanovi}a iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, Privredni pregled, Beograd, 1969, str. 7.

225

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI

NOVOSADSKI ROMAN

229

230

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI

Slobodan Vladu{i}

PET NOVOSADSKIH ROMANA


(Ili kwi`evni nihilizam i kako daqe)

Pro{logodi{wu novosadsku romanesknu produkciju sigurno je obele`io roman Mira Vuksanovi}a Semoq zemqa. O Vuksanovi}evom romanu je dosta pisano i dosta kazano, a kwiga je imala i lep prijem kod publike. U wenoj senci ostalo je, me|utim, nekoliko interesantnih romana, koji, posmatrani skupa, kao da razotkrivaju ne{to {to bismo mogli nazvati "popre~nim presekom" srpske kwi`evnosti. U romanima kojima }u posvetiti naredne stranice, prona}i }emo nekoliko zajedni~kih tematskih ta~aka, te zajedni~ki senzibilitet, koji nam govori kako postmoderna Biblioteka, za koju smo verovali da je sva~ija, vi{e nije glavna metafora srpske kwi`evnosti; metatekstualnost i intertekstualnost prestaju da budu raison de Ltre velikih i malih kwi`evnih nastojawa. Kako bi to rekla jedna moja koleginica ne{to se ipak dogodilo, i ne{to se, ipak, doga|a. Jedan je Nemac svojevremeno napisao tekst u kome govori kako je posle 9/11, u Americi, re~ cool postala uncool. Sli~no tome, primetno je da u romanima Milice Mici} Dimovske, \or|a Pisareva, Frawe Petrinovi}a i Lasla Bla{kovi}a, postmoderno bibliote~ko "kulirawe" prestaje biti odgovaraju}a reakcija na ono {to nismo ni sawali da }e nam se dogoditi, a dogodilo nam se. To, naravno, ne zna~i da ovi romani, jasno i direktno, pripovedaju o recentnoj pro{losti, u nekakvom neobaveznom neorealisti~nom kqu~u. Romani ovih pisaca to ne ~ine: oni su napustili postmoderni zabran u kome poigravawe sa tekstom-koji-se-upravo-pi{e i tekstovima koje-sam-upravo-~itao predstavqa oslonac mo}i pripoveda~kog glasa. Umesto te mo}i, u ovim tekstovima, stvara se jedna nova intimnost, dezorijentisana, usamqena, 231

melanholi~no nefunkcionalna, u kojoj je re~ povratak veoma va`na. To nije povratak u Istoriju, ili mawe ili vi{e intimnu Biblioteku, ve} u rodno mesto, u uspomene, u li~nu, privatnu, porodi~nu istoriju, u istoriju koja po~iwe malim slovom. Taj povratak ~esto biva drugo ime za odlazak. Mo`da se to najboqe vidi u romanu Uto~i{te Milice Mici} Dimovske: wena gotovo nepokretna junakiwa rekapitulira istoriju porodi~ne loze u bolnici u koju je dospela nakon neuspe{nog poku{aja samoubistva. [ta u toj porodi~noj istoriji junakiwa mo`e da vidi? Pre svega, sudbinu gra|anske porodice koja svoj gra|anski habitus duguje (devetnaestovekovnim) idealima reda, ta~nosti, preciznosti, trajnosti i tradicije, dakle svemu onome {to simbolizuju otac kwigovo|a i baka, k}erka kamenoresca koji je osim granitnih grobova pravio i ukrasne grobqanske figure. Onakve kakve danas vi{e niko ne tra`i. Nepokretnost junakiwe i fotokopir ma{ina, kao posledwi alat ove `ene, simboli~na su "pomagala" koja Milica Mici} Dimovska ve{to koristi kako bi, precizno i vrlo sugestivno, razotkrila sudbinu tradicionalnih gra|anskih vrednosti u sudaru sa novim vremenom. To novo vreme karakteri{u izopa~enost i izokrenutost, te neverovatne transformacije li{ene vernosti bilo kakvom poreklu, Iako se svi, verovatno, se}amo i Tonija Kregera i Stivena Dedalusa, sada nam se gra|anske porodice iz tog vremena ~ine pre kao neke figure umetnosti, a ne kao neprijateqska okolina od koje su mladi umetnici morali da pobegnu, ili da makar, unutar we, naprave svoju zasebnu sobu. Otuda se u romanu Milice Mici} Dimovske u prezimenu porodice kwigovo|a - Tomanovi} - razotkriva i re~ kwiga ("tom" na gr~kom) pa nula na svojevrsnom zavr{nom ra~unu ove familije, jeste nula i kraju jedne vrste kwi`evnosti, one pak koju smo zvali lepa, a koja ~ini velike porodi~ne biblioteke. Sli~no rugawe kwi`evnosti nailazimo i u romanu \or|a Pisareva Pono} je u sobi uspomena. Pisarev, koji je u pro{losti bio jedan od najdoslednijih srpskih postmodernih pisaca, u svom romanu se podsmeva Kwi`evnosti tako {to biblioteku glavne junakiwe, umesto u sobu, sme{ta na |ubri{te, me|u islu`ene i odba~ene stvari. "Kwi`evni" junak, urbani pisac i strastveni ~italac, zami{qen je kao jedna od tri ta~ke qubavnog trougla, me|utim, ugao koji on zaklapa, ~ini se kao najmawi. Kwi`evnost ovde nije, kao u ve}ini ranijih dela ovog pisca, pozornica na kojoj se doga|a tekstualna predstava ~itawa i pisawa, ve} tek junak jedne pri~e. Kwi`evnost je u romanu \or|a Pisareva shva}ena kao ne{to nehumano i to je ono iznena|uju}e i skandalozno: naime, sve zbiqa humano spontano i intimno de{ava se u ovom romanu izvan 232

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI kwi`evnosti: smrt oca, odlazak junakiwe u rodno mesto na sahranu, susret sa ~ovekom koji je voli ceo `ivot, sve to kwi`evnost doti~e tek po rubovima, nemaju}i snagu da ovu pri~u obugvati druga~ije nego kao (ne)odgovaraju}i citat. Tokom razgovora telefonom, kada junakiwa poku{ava da opi{e svoj boravak u rodnom mestu, na{ "kwi`evni" junak i jedan od pretendenata na junakiwu, umesto re~i utehe, ponuditi }e joj (pre)pri~awe jednog drugog trouglastog romana, naime Barnosovog romana "Troje". Iako je to na~in da ~italac uspostavi kwi`evni kontekst Pisarevqeve pri~e, ipak }e mu se to prepri~avawe u~initi kao nasiqe Kwi`evnosti nad `ivotom, {to je optu`ba koja se mogla postmoderni predo~iti i ranije, onda naime, kada je ~itawe pisama ~asnih qudi i pouzdanih svedoka, ili, ako ho}ete, istori~ara razo~aranih u Istoriju, zamenilo nimalo ironi~no odu{evqene mas-medijima, pop-kulturom i informacionim obiqem. Otuda je izvanredni naslov romana, Pono} je u sobi uspomena, vi{esmislena {ifra ovog romana: da li je ova pono} znak nestanka simboli~nog svetla - oca? Da li pono} znak do svesti nado{le istine o krizi pam}ewa ({to konsekventno dovodi do wihovog pohrawivawa u kontejnerske, |ubretarske fascikle, umesto na police u dnevnoj sobi)? Da li je pono}, opet, zavr{etak jedne qubavne pri~e, za~ete u detiwstvu, i koja otuda ne mo`e da se nastavi, jer bi pri~a tada, kao mogu}e prikazala ono nemogu}e: da je mogu}e `iveti u pro{losti. U svakom od ova tri slu~aja: na povr{ini ove pri~e, pluta, kao posle brodoloma, ne ono {to treba da pre`ivi, ve} ono za {ta je bilo boqe da je potonulo: Kwi`evnost. Ne, me|utim, ona koja je arhitipizirala sve na{e pri~e, ve} ona koja ne dozvoqava da se te pri~e ~uju. U romanu Posledwi tuma~ simetrije, koji potpisuje Frawa Petrinovi}, upo{qava se obrazac krimi-pri~e. ^ini mi se da Petrinovi}eva osnovna ideja nije bila da krimi-zapletom u~ini svoj roman napetijim, koliko da smisao ovog `anra uvu~e u smisaona zra~ewa svog romana. Poznato nam je da je izumiteq krimi pri~e onaj pesnik koji je verovao da je dobra pesma proizvod uma i logike. Krimi pri~a je wegova pesma u prozi, izraz simetrije koja se name}e svetu. Ako kod Dostojevskog postoji zlo~in i kazna {to zna~i da detektivska praksa mawe otkriva ubicu, a vi{e wegovu savest, kod Poa je zlo~in zagonetka ~iji je simetri~ni odsev odgonetka. Posledwi tuma~ simetrije pripoveda o junaku koji, i pored zvani~ne verzije, veruje da `ena koju je voleo nije poginula u jednoj besmislenoj saobra}ajnoj nesre}i, ve} da je ubijena. U toj `eqi da besmislenosti dodeli smisleni karakter (da ga pretvori u ubistvo) 233

prepoznajemo i metaforu delovawe svekolike kwi`evnosti ~ije delovawe mo`emo zamisliti i kao niz neprekidnih poku{aja da se doga|ajima da smisao, koji bi, bez postojawa kwi`evnosti nestali iz vidokruga qudi. Wegova "istraga" odvija se u Novom Sadu, po~etkom ratnih devedesetih godina pro{log veka, pa wegov poku{aj da jednom nesre}nom, besmislenom slu~aju, podari smisao wegovom transformacijom u krimi-pri~u, funkcioni{e kao sinegdoha poku{aja da se raspad jedne simetri~ne (?) zemqe, shvati kao zlo~in, kao asimetrija. Uzaludnost tog poku{aja je dakle izraz nemo}i kako pojedinca tako i kwi`evnosti. Taj neuspeh se ocrtava u nizawu junakovih intimnih refleksija iza kojih se pomaqa klaustrofobi~ni pejza` Novog Sada i rodnog mesta u koji se junak vra}a, i ne slu~ajno, isto tako klaustrofobi~na atomosfera novosadskog kwi`evnog `ivota. Ve} sama odluka da se, umesto komentarisawa teksta u nastajawu, kwi`evnost dozove kroz instancu gde je ona potencijalno najmawe svetla i uzvi{ena - kroz odve} qudski kwi`evni `ivot - govori nam o pripoveda~koj svesti koja nema vi{e iluzija u pogledu kwi`evnosti. Ona vi{e nije zami{qena kao ispoqavawe mawe ili vi{e ironizovanih bo`anskih mo}i pisca, ve} kao oblik i na~in tavorewa u jednom ispresecanom, atomiziranom svetu, u kome, eto, postoji i soba, za kwi`evnost. Obrisi kwi`evnog `ivota pojavquju se prelomqeni kroz lik Ti{me i u romanu Adamova jabu~ica Lasla Bla{kovi}a. Ti{ma je ovde prikazan vi{e kao ~ovek, a mawe kao pisac. U toj ~iwenici mogu se prepoznati tragovi kwi`evnog nihilizma koji kwi`evnost depatetizuje i depoetizuje. Umesto glorifikacije pri~e i pripovedawa, umesto divqewa veli~anstvenoj Biblioteci, kod Bla{kovi}a nailazimo na koncepciju kwi`evnosti kao jedne, pre svega. qudska delatnosti. Mo`da najboqi momenti u Adamovoj jabu~ici vezani su ipak za simboli~ko zra~ewe lika pripoveda~a. To je daktilografkiwa kojoj na samom po~etku romana umire mu`. Smrt mu`a na simboli~koj ravni funkcioni{e kao nestanak svesti koja diktirawem osmi{qava egzistenciju daktilografskog zanata. Bez onog koji diktira, daktilografija stoji pred dva mogu}a puta. Mo`e da }uti ili da sama pi{e. Odnosno da po~ne da pi{e ispo~etka jer sve {to je do tada napisala vi{e ne pripada woj. Nije te{ko videti da u oba slu~aja daktiolografkiwa prestaje da bude daktilografkiwa i postaje ne{to drugo. Figura ove daktilografkiwe, sli~no kao i figura porodice Tomanovi}, mo`e biti ~itana kao figura depatetizovane kwi`evnosti koja, osloba|aju}i se svog sjaja i svoje tradicije (ne naravno doslovno, i ne naravno potpuno!) sebi postavqa pitawa kako i {ta 234

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI daqe, sada kada nema vi{e nikoga da joj "diktira". Bla{kovi}ev roman ovo pitawe ne postavqa direktno, {tavi{e kao da na nekim mestima uzmi~e od wega, stvaraju}i tradicijski background svog teksta u formi kwi`evnih aluzije. Ipak takva su mesta retka i, po mom mi{qewu, ne toliko relevantna. Stoga u Adamovoj jabu~ici upravo obrisi ovog kwi`evnog nihilizma deluju najsve`ije i najupe~atqivije. Na kraju pomenu}u i peti roman : Vrata podzemnih voda i terase svesti Milana Antunovi}a. Iako nije bez izvesnih mawkavosti, ovaj roman pru`a mogu}nost da se nazre, mo`da jedan od novih pravac kojima bi kwi`evnost mogla da krene nakon uvida u ~iwenicu da kwi`evna tradicija ne mo`e da opi{e fenomene savremenog sveta. Kod Antunovi}a to je ne tok svesti koliko vodopad re~i u kojima se na nekim mestima pripoveda~ ne libi da zagazi u vode politi~ke nekorektnosti. Otuda se ovaj roman hrani nesvakida{wom energijom iskazivawa, ili, boqe re}i, neprogramiranim i nefingiranim besom koji savremenoj sprskoj kwi`evnosti, u ovom trenutku, kao da nedostaje.

235

Vesna Triji}

PATOLOGIJA JUNAKA U NOVOSADSKOM ROMANU

(Milica Mi}i}-Dimovska: Uto~i{te Frawa Petrinovi}: Posledwi tuma~ simetrije \or|e Pisarev: Pono} je u sobi uspomena Laslo Bla{kovi}: Adamova jabu~ica) Iako su plodovi razli~itih pripoveda~kih senzibiliteta, ovi romani imaju istu formu umetni~kog vi|ewa ~oveka (sveta). Wihovi junaci su izolovane, frustrirane li~nosti, patolo{ki optere}ene (preda~kim) nasle|em, koje uzaludno poku{avaju da prona|u svoje (logi~ko i emotivno) upori{te u haoti~no promenqivom svetu; zbog levijatanskih dru{tveno-istorijskih pritisaka, oni gube svest o sopstvenoj (ve~noj) va`nosti, identitetu i slobodnoj voqi, i pori~u postojawe (uspokojavaju}e, dobre) istine. Dok u romanu \or|a Pisareva, Pono} je u sobi uspomena, psihoza junaka prerasta u trajnu samoobmanu, u Uto~i{tu Milice Mi}i}-Dimovske i Adamovoj jabu~ici Lasla Bla{kovi}a dolazi do potpunog poreme}aja wihovog ose}aja za stvarnost i klini~kog ludila; obja{wavaju}i izgubqenost (suvi{nost) jugoslovenske generacije, koja je nad`ivela smak (svog) sveta, Posledwi tuma~ simetrije Frawe Petrinovi}a je najposve}eniji izgradwi dru{tveno-istorijskog konteksta, ~ije bi oli~ewe trebalo da bude upravo takav, o~ajan i sumanut ~ovek. Po{to im je sada{wost isprazna, a smrt jedino {to o~ekuju od budu}nosti, ovi junaci se okre}u uspomenama kao jedinom (preostalom) sadr`aju `ivota. Me|utim, wihov odnos prema pro{losti je dvosmislen: iako ~eznu za wom, kao za izgubqenim smislom (rajem), oni je se, istovremeno, i pribojavaju, jer u mladala~kim nadama vide

236

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI najja~e dokaze sopstvene proma{enosti. Ovim unutra{wim neskladom, do kojeg dolazi zbog (odbrambene) neiskrenosti junaka prema samima sebi, obele`en je po~etak samootu|ewa svakog od wih. ^e`wa za pro{lo{}u (smislom) ~esto dovodi do poku{aja odisejskog povratka u zavi~aj; selo, kao mitski, regenerativan prostor "nakraj sveta, gde Sunce gotovo nikad ne sija" (Pono} je u sobi uspomena), posledwa je nada iskorewene, ve{ta~ke individue (bez vlastitosti), koja se trudi da, obnavqawem prirodnog (porodi~nog, zavi~ajnog) identiteta, ponovo postane (zdrava, spokojna) li~nost. Rodna ku}a nije samo idealizovano emotivno uto~i{te junaka (Posledwi tuma~ simetrije, Pono} je u sobi uspomena), ve}, kao znak (umi{qenog) starosedela~kog elitizma, i jedini preostali oblik wihovog samopo{tovawa (Uto~i{te, Adamova jabu~ica). Ali, ove anti-bajke i anti-idile po~iwu tek kada su porodi~ne ku}e prodate (Adamova jabu~ica), napu{tene (Pono} je u sobi uspomena), otu|ene (Posledwi tuma~ simetrije) ili se ru{e (Uto~i{te); selo se pokazuje kao hermeti~ki zatvorena sredina, groteskna u svojoj samodovoqnosti, koja je za "~e`wivog Odiseja" nepovratno izgubqeni raj i |ubri{te uspomena (Pono} je u sobi uspomena). Sa druge strane, grad, kao stani{te obeskorewenih, nije samo "bezrazlo`na pusto{" u kojoj je ~ovek osu|en na umrtvqewe (du{e i tela), ve} i "nepregledna opasna zona", bezli~na sila koja bukvalno ubija (Posledwi tuma~ simetrije) sve {to je qudsko. Ideolog kontroverzne, ali nepre`aqene pro{losti junaka je (mrtav) otac, o~igledni ili skriveni porodi~ni tiranin, "bezumni alkoholi~ar" (Uto~i{te, Pono} je u sobi uspomena) i razo~arani "romanti~ni revolucionar" (Adamova jabu~ica). Junaci su optere}eni roditeqevim likom (i delom) ~ak i kada ga prevazi|u ili prezru; kao sledbenici wegove propovedi "jedinog ispravnog" (depresivnog, samodestruktivnog) na~ina `ivota, oni sebe smatraju bezvrednima i nedostojnima (Adamova jabu~ica), razlogom roditeqeve nesre}e (Uto~i{te), ~ak izdajnicima ili oceubicama (Poslewi tuma~ simetrije); to lomi karakter junaka, predodre|uju}i ih za hamletovsko slabi}stvo, atrofiju voqe, karamazovsko preispitivawe i za hodawe o~evim stopama (ka ludnici i smrti). Po{to je roditeq mrtav (i treba ga sahraniti), junak u krizi mo`e da bira samo izme|u dva oblika ludila, izme|u pretvarawa u oca i potpunog odricawa od wega (Uto~i{te, Pono} je u sobi uspomena); u oba slu~aja, on vi{e ne mo`e da bude onakav kakav jeste i otu|uje se od samog sebe. Iskustvo o~eve (nasilne) smrti, kao praslika sopstvene, utvr|uje tragi~no ose}awe `ivota junaka, produbquje wihovo iskustvo egzistencijalnog straha i osuje}enosti.

237

Ra{~ove~ewe li~nosti je pra}eno dobrovoqnom izolacijom koja je samo nesre}an izraz wihove potrebe za zajednicom. Upla{en od spoqnog sveta, u samo}i punoj varki i sa tragi~nom prazninom u srcu, junak }e se toliko sroditi sa ku}om i stvarima u woj, da one postaju produ`etak wegove li~nosti i zamena za identitet; dok se ku}a, isisavaju}i iz ~oveka qudske osobine, antropomorfizuje (Uto~i{te), junak zauzvrat dobija odlike stvari (nepokretnost, ne`ivost, hladno}u) i dehumanizuje se; on, najpre, prepoznaje sebe u nekom predmetu (naj~e{}e u razli~itim igra~kama), biqkama ili `ivotiwama, a zatim ga tako do`ivqavaju (ose}aju) i bli`wi (Adamova jabu~ica, Pono} je u sobi uspomena, Posledwi tuma~ simetrije, Uto~i{te). Kada i sopstveno ime bude shvatio kao neprijateqa, kao znamewe kojim ga je zla sudbina predodredila za poni`ewe i poraz (Adamova jabu~ica, Uto~i{te), junak }e se osetiti spremnim za (samo)uni{tavawe. Potreba za poistove}ivawem, koja je od prividno "katarzi~nog" sahrawivawa roditeqa-samoubice (Pono} je u sobi uspomena), preko poku{aja "pokajni~ke" identifikacije (Uto~i{te), prerasla u te`ak mentalni poreme}aj, otkriva svu tragiku sadr`anu u junakovoj potrebi da preuzme tu|u `ivotnu ulogu i da postane neko drugi (Posledwi tuma~ simetrije). U svojoj su{tini, on, kao mumija, opstaje zahvaquju}i "zavojima la`i i prikrivawa" ispod kojih je "jadno i prazno... bi}e nesposobno za `ivot" (Pono} je u sobi uspomena). Junaci ovih romana priznaju samo materijalan (vidqiv, propadqiv) oblik postojawa i nemaju (ili pori~u) svest o transcedentnoj stvarnosti (svetiwi); kao Hajdegerova "bi}a za smrt", koja su uhva}ena u zamku stvari i opsednuta onim {to poseduju, oni poku{avaju da zasnuju `ivot na prolaznosti. Odre|eni psiho-somatski (i politi~ki), ali ne i pnevmati~ki, oni `ive samo na povr{ini bi}a i nisu sposobni za stvarala~ko obja{wewe `ivota; oni ne umeju da osmisle svoju smrt i odre|uju se prema Bogu bez metafizi~kog istra`ivawa, ~esto kroz neuroti~no pra`wewe od frustracije (verbalnom) agresijom ("Adamova jabu~ica"). Shvataju}i slobodnu voqu kao neometanost u ispuwavawu `eqa i prohteva, junaci ne veruju da su "autori vlastitog `ivota" (Posledwi tuma~ simetrije) i ne ose}aju se odgovornima za svoj pad i proma{enost. Predstavqaju}i Boga kao neprijateqa slobode (osnovnog kvaliteta `ivota), kao Ni~eovog "nebeskog Uhodu" ~iji ih pogled pretvara u stvari (a istoriju u marionetsko pozori{te), oni prebacuju krivicu na nevidqivu, neprijateqsku silu (sudbinu, slu~aj, dr`avu), {to, me|utim, ne remeti izrazito ateisti~ku nastrojenost wihovog uma i ose}ajnosti. Iako se neprestano okre}u oko sebe, od ~ega im se vrti u glavi (Adamova jabu~ica), oni ne razumeju svoju patwu i nisu ni 238

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI spremni ni sposobni za samospoznaju. @ivot je za wih zbuwuju}i haos, "puka hronologija ~iwenica i doga|aja koja vodi ka neizbe`noj smrti" (Posledwi tuma~ simetrije), "prejaka uvreda" (Pono} je u sobi uspomena) ili kazna koja se "ravnodu{no trpi" (Uto~i{te); wihova (svetla qudska) `udwa za ure|enim i skladnim svetom izopa~ila se u "inertnu logiku nedefinisanog tragawa za bilo kakvim uto~i{tem" (Pono} je u sobi uspomena) ili u manijakalnu paranoju, koja ih navodi da smisao i razlog doga|aja tra`e u nekoj (ovozemaqskoj) zaveri (Posledwi tuma~ simetrije). Me|utim, dehumanizovanost wihovih egzistencija ne mo`e se istinito (psiholo{ki i logi~ki uverqivo) objasniti ni uticajem dru{tveno-politi~kog konteksta, kao ni Ni~eovog tobo`weg "nebeskog Uhode": nesvesni sebe kao duha, nesposobni za qubav, pra{tawe i kajawe, ovi junaci se svesno i po slabosti otu|uju od samih sebe, pretvaraju}i se u (bezdu{ne) marionete; oni i nisu li~nosti, ve} individue, bezli~ne senke nekada{wih qudi. Ovakvi, objektni i unapred fiksirani junaci su zavr{ni izraz postmodernisti~kog (fenomenolo{kog i egzistencijalisti~kog) odnosa prema `ivotu; to su okamewene forme (sheme) umetni~kog vi|ewa ~oveka, kao slomqenog, obezvre|enog bi}a u "razorenom svetu", u kojima je oli~en potpuni poraz ateisti~kog humanizma.

239

Simeun Simi}

U POTRAZI ZA UZVISINAMA BOLA

(Milica Mi}i} Dimovska: Uto~i{te, Narodna kwiga/ /Alfa, Beograd 2005) U svom kratkom i mozai~ki komponovanom romanu Uto~i{te novosadska romansijerka i pripovjeda~ica Milica Mi}i} Dimovska ispituje podru~je qudske patwe kroz li~ni udes (fizi~ka invalidnost i suicidne sklonosti) glavne junakiwe, koja je istovremeno i naratorka, unutar kolektivnih trauma dehumanizovanog i obezli~enog savremenog dru{tva. Rekli smo "ispituje", a ne "predstavqa" ( {to bi mo`da terminolo{ki vi{e odgovaralo predstavqa~kim svojstvima romana, odnosno wegovoj bazi~noj osobini, oslowenoj na tradicionalnu mimezu?!), stoga {to nam se ~ini da spisateqica u svojoj stvarala~koj praksi vi{e insistira na usavr{avawu prozne tehnike i podizawu opa`ajno-za~udnog potencijala svog {tiva nego na wegovim tematskim inovacijama. Naime, wena zaokupqenost "bliskim susretom sa smr}u" kao i usredsre|enost na upori{ne ta~ke `ivotnog smisla unutar egzistencijalnog udesa glavne junakiwe ne mogu se, dakako, tretirani kao novina (naprotiv, rije~ je o ne~emu {to odvajkada predstavqa "so" literature, odnosno wenu kvintesenciju), ali je, u ovom slu~aju, upravo zanavqawem i pro{irivawem narativnih mogu}nosti i usavr{avawem pripovjeda~ke tehnike ova tema zna~ewski osvje`ena i literarno aktuelizovana na jedan na~in koji je, reklo bi se, put u doprinos, ako tako mo`emo re}i, razvojnim impulsima novije srpske proze, naro~ito onog wenog, sve {ireg i razu|enijeg, "`enskog rukavca". Pomaci te vrste, kao {to se zna,

240

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI podrazumijevaju i ukqu~uju znala~ko baratawe kwi`evnom materijom (posebno razli~itim prosedeima i diskursima), odnosno tra`e visoko pripovjeda~ko umije}e, koje ova spisateqica, bez sumwe, posjeduje i, kako izgleda, zna~ajno unapre|uje. S tim u vezi treba re}i da Milica Mi}i} Dimovska ovdje vje{to ukr{ta, odnosno stvarala~ki kreativno su~eqava dva recepcijski prepoznatqiva prozna modela od kojih je jedan, tako da ka`emo, tradicionalisti~ke provenijencije i odnosi se na dobro poznata iskustva onih pisaca koji su, poput ove spisateqice, svoju stvarala~ku sondu spustili duboko u predjele qudske psihe (ovdje je rije~ , dakako, ponajprije o tzv. psiholo{kom romanu i romanu "toka svijesti"), dok je drugi onaj postmodernisti~kog tipa, ukqu~uju}i i kwi`evnu praksu koja je afirmisana i prepoznatqiva u aktuelnom kwi`evnom `ivotu kao "`ensko pismo". To samo potvr|uje da ovovremena (i ne samo ovovremena) stvarala~ka praksa, kao {to se zna, ne poznaje, ili uglavnom ne poznaje, `anrovski ~iste prozne oblike i da su stvarala~ka ishodi{ta moderne proze ponajprije vezana za wihova, vi{e ili mawe uspje{na, ukr{tawa. Roman "Uto~i{te" je u stvari svojevrsno preplitawe literarnih iskustava koja vuku svoje porijeklo iz kwi`evnog nasqe|a koje su za sobom ostavili, ako gledamo u {irim razmjerama, autori poput Prusta i Xojsa, te, u ovom slu~aju naro~ito, Virxinija Vulf (~ija je biografija, da li slu~ajno, optere}ena sli~nom tragikom kao i herojine ovog romana), i proznog izraza postmodernisti~kog tipa, ukqu~uju}i i prepoznatqive modalitete tzv. `enske kwi`evne prakse. Upravo u skladu sa tom praksom, odnosno oslowen na wu, roman je ispri~an u prvom licu, sa nagla{enim ispovjednim tonom i "visokom" intelektualnom samosvije{}u glavne junakiwe, {to je jedna od zna~ajnih konvencija ovako orijentisane proze. Ovu vrstu proze, odnosno wenu topiku, karakteri{u i izvjesni "sukobi" unutar porodi~nog `ivota, odnosno prate je tematizovana optere}ewa te vrste (kao {to su odnosi majka-k}erka , k}erka-otac, brat-sestra, supru`ni~ki odnosi itd.), pogotova sa aspekta negatorskog odnosa prema patrijarhalnom modelu funkcionisawa stvarnosti, {to je prisutno i u ovoj prozi, ali, reklo bi se, ne na na~in nekakvog radikalnog literarnog feminizma, kako bi iz prethodnih re~enica mo`da moglo zazvu~ati, ve} mnogo bla`e i, ako je primjereno re}i, sofisticiranije. Su{tinsko je mo`da to {to je ovaj roman protkan posebnom vrstom " senzibiliteta", upravo svojstvenog "`enskom pismu" ({to je va`no za promjenu "vizure", odnosno uspostavqawe izo{trenije ta~ke gledi{ta i primjenu postupka "oneobi~avawa", da se poslu`imo ve} poprili~no eksploatisanim, ali u ovoj prilici svakako korisnim, terminom ruskih formalista), a suptilnija 241

analiza bi ukazala i na neke mnogo mawe prepoznatqive razlike unutar binarne mu{ko-`ensko opozicije ovog tipa proze, prije svega na stilsko-jezi~kom planu ( npr. vrlo nagla{ena upotreba tzv. pasivnog dijaloga, {to je stilsko-jezi~ka specifi~nost `enske proze), ali i na planu organizacije i komponovawa teksta, gradwe zapleta i kreirawa likova. Ova proza, u svakom slu~aju, nije radikalno "feminizirana", {to }e re}i ideolo{ko-generi~ki optere}ena sukobima na maskuliniziranoj dru{tvenoj sceni , pa je weno ~itawe vi{e usmjereno prema tzv. "estetskoj funkciji" teksta, kako bi rekao J. Mukar`ovski, nego, mo`da, prema literarnim ambicijama takvog tipa kakve su razbijawe tabua i igrawe na bestselersku kartu recepcijskog {oka i literarnog ekscesa, ~ak i skadnala, posmatrano na tematskom, i primjenom razli~itih strategija unutar baratawa (vrlo ~esto krajwe smjelog i ekscentri~nog!) leksi~kom gra|om, na jezi~ko-stilskom planu. Milica Mi}i} Dimovska u ovom svom romanu, zapravo, izbjegava one efemerne teme, skop~ane sa masovnim ukusom i la`ima populizma, ukqu~uju}i i podru~je kwi`evne mode (i ne samo kwi`evne!), uz poku{aj da, na drugoj strani, dopre, umjetni~kim sredstvima dakako, do same esencije qudskog postojawa ({to je, naravno, vje~iti stvarala~ki ideal) i da u vrevi i mete`u savremenog doba otkrije izvor nade, odnosno kakav-takav spokoj i uto~i{te. Potraga za ovim vrijednostima, koje su u dobroj mjeri izvan doma{aja i tiranije zbiqskog svijeta, mo`da ba{ zbog toga i skon~ava, odnosno, ostvaruje se, unutar granica subjektivnog prostora glavne junakiwe, suo~ene sa jednom gotovo metafizi~kom dramom na antagonisti~ki projektovanoj relaciji `ivot-smrt i pitawem svrhe i smisla samog `ivota u znakovitom "jedinstvu wihove suprotnosti". Naime, herojina ovog romana prolazi kroz pandemonijum `ivotnog iskustva u kome, zbog fizi~kog invaliditeta i trauma izazvanih suicidnim sklonostima, udoma}ila se nesre}a i gdje se cjelokupna stvarnost, ne samo unutra{wa ve} i ona spoqa{wa, mjeri ar{inima tog "udesa", ili ta~nije, posmatra kroz neku vrstu autsajderske optike. Ako je ovaj na~in posmatrawa stvarnosti, unutar onog {to nazivamo promjenom "ugla gledawa", jedno od obiqe`ja novih proznih ispisa, a svakako da jeste, onda automatizam vidqivog, etabliranog svijeta "podriva" (~ini ga stvarala~ki "opa`ajnim") nekoliko autsajderskih "vizura", funkcionalno i znala~ki kori{}enih u ovoj prozi. Stvarnost ovog romanesknog {tiva nije prikazana samo kroz "prizmu" invalidskog hendikepa, nego i putem "iskrivqenog ogledala" generi~kog statusa `ene u woj nenaklowenom, falokrati~nom svijetu ("Strano mi zvu~i to prezime", ka`e junakiwa za "nametnuto" joj 242

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI prezime wenog mu`a), kao i vi|ewem ovog, i ovakvog svijeta, kako izgleda, degenerisanog i otu|enog, kroz vizuru (tako|e autsajdersku) wegovog obi~nog, ali ipak ne{to (iz ve} re~enih razloga) osjetqivijeg podanika. Ta "osjetqivost", iz koje zra~i energija pripovjeda~ke rije~i, i u kojoj se o~ituje snaga i otmjenost "boli" (~ije je ona "skrovi{te", kako bi rekla J. Kristeva), odvela je pripovjeda~icu (jednako kao i junakiwu ove proze) u ignorantski odnos prema samoj vawskoj stvarnosti i u intenzivnu potragu za onim snagama, odnosno upori{tima, koja se kriju u unutra{wim predjelima qudskog bi}a, odnosno u dubinama wegove psihe. Ova proza, izvjesno, ima hermeti~ke atribute, gdje je prakti~no cjelokupna spoqa{wost uvu~ena u unutra{wi svijet glavne junakiwe i gdje je tom svijetu prakti~no sve podre|eno, odnosno gdje je vje{tom narativnom strategijom i sasvim specifi~nom pripovjeda~kom manipulacijom izgra|eno jedno sasvim novo unutra{we iskustvo. A ono se odnosi na sam dodir sa fenomenom smrti kao grani~nim iskustvom qudske egzistencije ("Smrt me je pozdravila u prolazu", ka`e na jednom mjestu junakiwa, ne bez ignorantskog trijumfalizma kada je u pitawu smrtna kob), a odnosi se i na poku{aj da se preko tih i takvih iskustava ponudi odgovor, ili vi{e wih, na vje~itu qudsku "dramu" vezanu za pitawe smisla samog postojawa i "zna~ewe `ivota". "Odba~ena" iz "negostoqubivog" vawskog svijeta, sa autsajderskim iskustvom ("po vi{e osnova", kako rekosmo), glavna junakiwa tra`i "uto~i{te" na onom mjestu koje se u tom smislu pokazuje, kako nam se ~ini, kao najopasnije (otuda, vaqda, i prisustvo teme suicida) a to je dubina wenog unutra{weg svijeta. U "demonskim dubina mraka", kakvom se pokazuje qudska psiha, i iz koje, kao takve, "vreba ve}a opasnost", kako je pisao Jung, nego iz svih neda}a koje su zadesile ~ovjeka kroz istoriju, jeste, vaqda, i jedini prostor koji vodi do "uzvi{enog mjesta istine", odnosno tamo gdje se "`ivot" i "smrt" pokazuju, i potvr|uju, kao nedjeqiva cjelina. O takvom, u su{tini misti~kom, izvjesno i metafizi~kom iskustvu, govorio je, kao {to se zna, i A. Breton (nadrealisti~ki nadahnuto, dakako), koji u svom programskom tekstu ka`e "da postoji izvjesna ta~ka u na{em duhu gdje nam se `ivot i smrt, stvarno i uobraziqno, pro{lost i budu}nost, saop{tqivo i nesaop{tqivo vi{e ne ukazuju u vidu suprotnosti". Ovo o ~emu govorimo jo{ je davno prepoznato kao predio " gordosti", odnosno "uzvisina duha" po kojoj, prirodom same te stvari, kora~aju, kao i uvijek zapravo, samo oni najsmjeliji. Roman Uto~i{te, kako nam se ~ini, prati taj uzvi{eni trag i poku{ava, sa uspjehom, reklo bi se, da afirmi{e one vrijednosti koje vode do tih duhovnih predjela, odnosno tamo gdje "`ivot" i "smrt" postaju Jedno, tj. 243

gdje Ni{ta postaje Sve. S tim u vezi ilustrativan je odlomak pri samom kraju romana: "Smejem se dok tonem, u ni{ta tonem, bez straha. Ko bi se pla{io ni~ega? Ono ne mo`e nikom nauditi". Tu vrstu ilustrativne snage posjeduje i re~enica, tako|e smje{tena negdje pri kraju romana, koja glasi: "Samo sam nastavila da klizim u pravcu tog ni{ta...". No, to "uronu}e" u ni{tavilo, kao prostor "spasewa" (i, vaqda, prona|enog "uto~i{ta") tek je u efektnim, zavr{nim re~enicama romana, dobilo svoj puni smisao. Toliko intenzivan da nam se u~inilo kako su ove re~enice u~inile vidqivim neke do tog momenta nedostupne slojeve romana, {to svakako mo`e biti samo jo{ jedan od obavezuju}ih razloga za wegovo ponovno ~itawe. Ta efektna zavr{nica, koja se odnosi na traumati~no iskustvo majke pri poro|aju, dodatno optere}ene brigom za dijete zbog svoje fizi~ke malaksalosti (koju ona do`ivqava kao "krivicu"), zvu~i ovako: "Dozivala sam je neprestano, tonu}i sve dubqe i dubqe. ,Gde si, gde si sad?', Tu sam ja, mamice." Ovo zaumno i misti~no iskustvo, sa nadnaravnim "glasom bebice" (koji nije od "ovog", odnosno "onog" svijeta, zavisno od pozicije "gledawa") jeste zapravo trijumfalisti~ka najava pobjede `ivota nad lebde}i prisutnom smr}u. Junakiwa ovog romana, unato~ svojoj nimalo naklowenoj sudbini, depresivnom `ivotu i egzistencionalnoj tjeskobi, upravo zahvaquju}i ovakvim iskustvima "gordog uzdizawa u patwi i bolu" ({to je ve} ekvivalent hri{}anskog "svijeta ispa{tawa") ipak pronalazi svoj izlaz i put prema `ivotnom smislu. Wen nesvakida{wi napor sastoji se u tome da se i pored traumatizovanog i unesre}enog `ivota, kako na li~nom tako i na kolektivnom planu (stoga {to su joj i porodi~na i dru{tvena stvarnost izvori patwe), potvrde vrijednosti `ivota, odnosno prevagne "smisao" nad "besmislom". Taj put vodi, kako se ovdje potvr|uje, preko ritualnog ponirawa u svakodnevni `ivot i kroz otkrivawe eliksira koji se u wemu nalaze poput malih ku}nih duhova, {to je ni{ta drugo do magija svakodnevnog, odnosno weno spasila~ko pretakawe u umjetnost. Ta mala "~uda" iz dnevnog `ivotnog repertoara, u kome i sitnice "zra~e svjetlo{}u", ma koliko bila izdvojena ostrva smisla u tek povla{}enim trenucima, za koje se grozni~avo hvata glavna junakiwa, ipak su spasonosna i vode u poraz smrti i trijumf besmrtnosti. Ova" alhemija svakodnevnog" i "i{~a{ena vizura" glavne junakiwe (po~esto, u tom smislu, mazohisti~ki "orijentisane") vodi do toga da svijet ovog romana ~italac prihvati, dakako unutar ve} naslije|enog recepcijskog predlo{ka (vezanog za otu|ewe, recimo kafkijansko), kao "demonizovan" i "izopa~en", {to je rezultat briqantnog stila i izvrsnog vladawa jezi~kim materijalom. Naime, sve u ovom romanu "`ivi" nekim "~udnovatim `ivotom", sa nekom strepwom i 244

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI strahom, smje{tenim negdje "iza". Tako, recimo, djevoj~ica, koju junakiwa romana i wen sin~i} sretnu u bolni~kom hodniku, postaje nasrtqivica, sa gotovo dijaboli~kim porivima, izra`enim u wenoj netom skrojenoj pjesmici:"Daj mi tvoju lutkicu, lutkicuuu, da joj skinem glavicu, glavicuuu." Junakiwa romana sje}a se svog djetiwstva i smrti svog brata, koji je le`ao "u malom belom kov~e`i}u" i izgledao "lepo i sve~ano", {to je u woj proizvelo nadnaravno osje}awe "zavisti". U ovoj prozi specifi~no se "udahwuje `ivot" i samim predmetima, odnosno stvarima, pa se pripovjeda~ica,recimo, slu`i sintagmom "invalidnost na{e ku}e"({to nije tek puko pore|ewe, odnosno metafora), za terase ka`e da su {tr~ale "kao ~irevi", dok su hodnici "na~eti nekom boqkom iznutra", a kamenoreza~ke figure bile "sablasne" u svojoj "jezovitosti i slasti" itd. Sli~na obiqe`ja, odnosno, neku vrstu personifikovane `ivosti dobijaju i sami pojmovi, odnosno apstraktne imenice, tako da sre}emo "pogled uvre|enog iznena|ewa", te pogled koji je "be`ao nesigurno, vrdaju}i, kao zec opkoqen lovcima", a tu je i "sposobnost" da se "vide strahovi". Upravo ovim postupkom personifikacije onog {to je smje{teno u unutra{wi svijet glavne junakiwe i sam svijet romana ~ini tu stvarnost svrsishodnom, bogatom i umjetni~ki uvjerqivom. No, to {to se spisateqica zaustavila na pragu unutra{weg svijeta ne zna~i da je izgubila interes za onaj spoqa{wi. On se, u stvari, kao {to smo uo~ili iz dosada{weg izlagawa "prelama" u ovom unutra{wem i svakako predstavqa funkcionalan element unutar wegove jedinstvene estetske cjeline. S tim u vezi treba re}i da ovaj roman, kada je u pitawu odnos prema dru{tvenoj stvarnosti, vaqa ~itati, kako nam se ~ini, prije svega na recepcijskoj podlozi onog {to se imenuje kao metonimijska ravan. Junakiwa ovog romana, naime, nije samo traumatizovana svojim zdravstvenim stawem i tretmanom u porodici, ve} i dehumanizovanim radnim mjestom u kopirnici, koja je na metonimijskom planu znakoviti izraz birokratizma i otu|enosti savremenog dru{tva, svedenog i na takve "besmislice" kao {to je umno`avawe ~itavih hrpa hartije i dokumenata koje treba "negdje proslijediti". Tu kafkijansku neman, koja pro`dire sve {to se pokazuje kao smisleno, na sli~an na~in predstavqa, recimo, i odjeqewe za rehabilitaciju, koje za tili ~as pretvori ~ovjeka u "pacijenta". Robotizovane figure pacijenata tako|e su metonimijski izra`ene slike mehanizovanog i tehnokratizovanog svijeta "bez du{e". "Smejem se", ka`e na jednom mjestu junakiwa, "iako se to na mom licu ne vidi, ono je i daqe nepokretno". To "odsustvo smijeha", na ovom mjestu, tako|e ima svoju figurativnu funkciju (tzv. postupak "brisawa") i svrha mu je prizivawe (metatekstualno, razumije se) onog {to je u romanu, iz ovih 245

ili onih razloga, sa sra~unatom stvarala~kom namjerom, izostavqeno. U ovom slu~aju rije~ je o sugestibilnoj naznaci da negdje u utrobi ovog romana, ispod povr{ine wegovog naoko namrgo|enog pejza`a, odzvawa prigu{eni smijeh koji vodi u neku duboku i prikrivenu ironiju. Vjerovatno iz sli~nih razloga u romanu su "prazna" i ona mjesta koja se odnose na qubavni i seksualni `ivot glavne junakiwe (koja ka`e da se "u`asava svake bliskosti"); ina~e istrajne u primjeni strogih na~ela gra|anske etike i aristokratskog samopo{tovawa (ali sa"navalom gnu{awa" kad se pomene wen "intimni `ivot"). Metonimijsku snagu svakako, na svoj na~in, posjeduju i mozai~ka poglavqa romana, segmentirana na udaqene, ali ipak povezane odjeqke, koji predstavqaju sliku modernog dru{tva na izdisaju, obuzetog ovovremenom razornom nihilisti~kom skepsom, a na sli~an na~in se mogu ~itati i neki drugi elementi ove, sasvim sigurno, slo`ene i mnogozna~ne romaneskne gra|e. I na kraju, s obzirom na ono {to je do sada u tekstu izre~eno o ovom romanu, mo`e se, sasvim izvjesno, kazati da }e susret sa ovom prozom, na recepcijskom planu, po svoj prilici, iziskivati probirqiv ~itala~ki ukus.

246

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI

Aleksandra Spasi}

Trajawe i i{~eznu}e

(Milica Mi}i} Dimovska: Uto~i{te, Narodna kwiga/ /Alfa, Beograd 2005) Milica Mi}i} Dimovska se svojim novim romanom Uto~i{te potvr|uje kao pripadnik najistaknutijih savremenih srpskih pisaca. Wena literarna imaginacija se uobli~ava uvek druga~ije, bez ponavqawa, i taj originalni obrazac svakog novog dela je upravo ono ~ime nas Dimovska osvaja ve} na prvim stranama svojih kwiga. Savla|uju}i s jednakom lako}om prepreke u oblikovawu tema iz na{e istorijske i kwi`evne pro{losti (u romanu Posledwi zanosi MSS), kao i onih iz svakodnevice aktuelne srpske istorije (Mrena), ova spisateqica pleni snagom uobraziqe i ve{tinom minucioznog pripovedawa. Roman Uto~i{te svojim nevelikim obimom uspe{no sjediwuje temporalnu {irinu kroz koju se prote`e pri~a o nekoliko generacija jedne porodice, sa vremenom pripovedawa skupqenim u jednu ta~ku -oporavak glavne junakiwe posle neuspe{nog poku{aja samoubistva. Kroz pri~u bezimene junakiwe u ja-formi prikazuje se prete`no psiholo{ko-socijalni portret porodice Tomanovi}, kao i wen unutarwi profil, bogato obojen intenzivnim refleksivno-do`ivqajnim tokovima. Za wu su terapija i boravak u bolnici svojevrsno uto~i{te od sveta iz kojeg je, nesre}na i nezadovoqna, poku{ala da pobegne skokom kroz prozor zgrade zavoda za osigurawe. Poniru}i u intimu wenog li~nog `ivota, Dimovska prikazuje odnose u porodici i van porodice, otkrivaju}i konflikte i psiholo{ko stawe protagonistkiwe optere}ene mislima o grobqu i smrti. Stoga je i

247

boja wenog emotivnog stawa tamna, pesimisti~ka, kao i celokupna atmosfera kojom odi{e ova kwiga. ^ini se da je roman Uto~i{te stvaran sa jasnom namerom da bude ozna~en idejom smrtnosti i prolaznosti, i to je specifi~nost koja ga razlikuje od drugih dela Milice Mi}i} Dimovske. Ta intencija je i eksplicitno izra`ena kada junakiwa ka`e: "Ostajem kod smrti, idem unazad..." Slika grobqa je u Uto~i{tu centralni pojam i neka vrsta refrena kojem se autorka stalno vra}a. Zbog toga ovo delo prirodno name}e sli~nost sa Hronikom palana~kog grobqa i stavqa ga u red nastavqa~a pripoveda~ke tradicije Isidore Sekuli}. U wemu se podrobno opisuje izgled i mesto groba porodice Tomanovi}. No}u, u svojoj bolesni~koj sobi, junakiwa posmatra nebeske senke i prepoznaje one izrazito tamne iznad starog grobqa, za razliku od svetlijih tragova na nebu, koje ostavqaju osvetqeni delovi grada. Kontrast `ivota i smrti je osnovna nota ove kwige, kojoj je podre|ena i stilsko-jezi~ka aparatura, i karakterizacija likova. Tako }e glavna protagonistkiwa porediti stare, uvele listove sa ogromnim mrtvim {akama u raspadawu, ili }e, na jednom drugom mestu, pomenuti kako ~esto sawa veliku dolinu, po kojoj su pore|ane "~iste, bele kosti". Poku{aj samoubistva kao motiv nije te`i{te romana, kako bismo mo`da o~ekivali, ve} postaje na~in da se naglasi linija koja deli `ivot od smrti, puno}u od praznine, sve i ni{ta. Junakiwa nije optere}ena svojim postupkom, niti je bilo ko zbog toga osu|uje, te poku{aj samoubistva na taj na~in, mada je kao ~in jasno motivisan, postaje marginalan detaq. Mo`e se re}i da je ~itava struktura kwige zasnovana na principu binarnosti, ne samo na idejnom planu, u smislu opozicije `ivota i smrti, ve} je to o~igledno i na planu postoje}ih likova, gde jasno mo`emo izdvojiti parove: sin-brat, junakiwa-otac, majka-otac, koji ostvaruju me|usobnu povezanost kao uzajamne suprotnosti ili sli~nosti. Junakiwa je dosta nalik ocu - kao i on ima neuroti~nu karakteristiku da mrzi dodire, optere}ena je higijenom i voli istu vrstu muzike. Wenog sina i brata povezuje zajedni~ka nasledna bolest, pa }e na pri~u o sinovqevim strahovima, po principu asocijacija, nadovezati pri~u o strahovima svoga brata. Tu je jo{ jedan par likova - majka kao simbol razvrata, ne~isto}e, i otac kao ~ovek bolesne pedanterije. Likovi ovog romana su obele`eni nemogu}no{}u da pobegnu od svojih fatalisti~ki odre|enih sudbina. Nasle|e kao faktor koji trasira `ivotne puteve svih likova je jedno od upori{ta na kojima su izvajani wihovi profili. Tako }e junakiwa, gledaju}i stare fotografije, otkriti na licima poznatih i nepoznatih predaka gr~ 248

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI bolesti koja joj je ubila brata, a ophrvala i sina. Ona sama je slika i prilika svoga oca, ali i dede Alekse, koji je izvr{io samoubistvo. Potom, mu{ki ~lanovi porodice Tomanovi} se po pravilu bave kwigovodstvom. Sve su to momenti kada likove do`ivqavamo kao sputane, zarobqene lancima pro{losti. Pro{lost diktira sada{wost i o`ivqava u woj. Junakiwa jasno vidi na mestu sru{ene sobe oca u bolesni~koj posteqi, na samrti, i ta uskrsnula soba postaje svojevrsni simbol pro{losti. U momentima kada kreira lik koji egzistira kao pasivno bi}e,~ija je jedina akcija u tome da misli, Milica Mi}i} Dimovska pronalazi na~in da, pored prikazivawa bolni~ke i privatne svakodnevice jednog rekonvalescenta, unese dinamiku u doga|awa, koriste}i se u tu svrhu izra`avawem kroz se}awe. O`ivqavawe pro{losti postignuto je i u~estalim pojavqivawem motiva fotografije, koji se stalno name}e ~itaocu. Fotografije su sastavni deo detiwstva glavne junakiwe, ali i aktuelne svakodnevice, dok wihova po`utelost svedo~i o prolaznosti i tro{nosti svega {to nas okru`uje. Sli~no tome, u romanu se govori i o kr{tenicama kao bledim o`iqcima pro{losti, koji stare u kutijama, kao i o imenima koja se ispiraju sa kamena grobqanskih spomenika, a sve to zajedno ~ini samo tro{ne svedoke sveop{teg qudskog trajawa i nestajawa. Milica Mi}i} Dimovska nas, kroz naraciju koja pleni i prikiva pa`wu, pribli`ava svojim likovima koji su sudbinski nesre}no ozna~eni, upli}u}i svaku pojedina~nu nit pri~e spretno u klupko jednog sumornog literarnog sveta. Shodno tome, javqa se motiv bolesti, koji je prisutan na svim stranicama romana. Bolesna je naratorka-glavni lik, zatim otac, brat, deda... ~ak i epizodni likovi (devoj~ica iz scene u ambulanti) - sve je u znaku bolesti. Emotivna distanciranost je jo{ jedan vid bojewa narativnog tkiva ovog romana hladnim tonovima. Tako otac i majka, kao i sama junakiwa sa svojim mu`em, ne ostvaruju harmoni~ne i do kraja prisne odnose. Me|u wima vlada prividni sklad, emotivna uzdr`anost i nepoverewe. U jednoobojenosti svojih slika, roman Uto~i{te mo`e se u~initi prenagla{eno pesimisti~kim, ali autorka ovu mogu}nost uspe{no otklawa preciznim psiholo{kim profilisawem i motivacijom likova, kao i vernim realisti~kim oslikavawem svakodnevice glavne protagonistkiwe. Milica Mi}i} Dimovska je, ~ini se nepotrebno, i eksplicirala sumwu u svaki optimizam, gde su ~ak i lekari prikazani kao izvor nepoverewa. U Uto~i{tu dominira princip nelinearnog pripovedawa, koji je u posledwem poglavqu primewen uz nesrazmernu brzinu smewivawa mozai~ki kratkih sekvenci, te se tako roman zavr{ava 249

neo~ekivano i neuobi~ajeno. Time se razbija mogu}a monotonost pripovedawa - jo{ jedan potez kojim se estetski rafinirano zavr{ava kwiga o uzaludnosti i iluziji individualnosti i svakog sopstvenog puta.

250

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI

Aleksandar Kostadinovi}

U TRAGAWU ZA IZGUBQENIM CZ-OM 7,65

(Laslo Bla{kovi}: Adamova jabu~ica, Narodna kwiga, Beograd, 2005) Uvod u smrtopis I novi roman Lasla Bla{kovi}a (Adamova jabu~ica, 2006) kao da ponavqa usud novijeg srpskog romana ! usud ponavqawa. Autoreferencijalnost dovodi do toga da se ovo delo u velikoj meri pronalazi i u dojako{wim ostvarewima ovog pisca, po~ev od naslova koji se ne samo u svom simboli~kom razre{ewu, ve} i u svojoj doslovnosti pojavquje na stranicama prethodnih romana (poigravawe sopstvenim i tu|im naslovima kod Bla{kovi}a katkad prelazi u manir), preko triangularnog sistema tipi~no "bla{kovi}evskih" likova (pisac - po~etnik, stanodavka-surogat majka, pisac-poeti~ki otac), do prepoznatqivog tona i jezika romanesknog ostvarewa. Kako se Bla{kovi}evo pripovedawe iz romana u roman konstitui{e oko nekoliko invarijanti, o~iglednim postaje autorski stav da samo sli~nosti omogu}uju postojawe razlika. Sna`na nepromenqiva Bla{kovi}evog opusa jeste jezik, primeren ili prilago|en liku (pripoveda~u) vi{e ili mawe, ~e{}e ovo drugo, usled ~ega se bri{u jasne granice govora likova i pripoveda~a, a na stilsko-retori~kom planu uspostavqa jedinstvo, svojstveno jeziku poezije, {to se uglavnom tuma~ilo time da Bla{kovi} poeta spa{ava (upropa{tava) Bla{kovi}a prozaistu. Jedinstvo stila ove p(r)oezije mogu}e je opravdati ~iwenicom da su nose}i likovi romana uglavnom i sami spisateqi, mawe ili vi{e "stvarni" (prototipski 251

zasnovani), mawe ili vi{e "ostvareni" (dru{tveno priznati), re|e ovo drugo. Me|utim, u jednom drugom smislu, Bla{kovi}eva re~ nikako nije poput poetske koja se nudi u svojoj devi~anskoj ~istoti, ve} poput kakve devoj~ure ide iz ruke u ruku, neprestano mewaju}i verbalno-ideolo{ke registre (`anrovske, profesionalne, govorne), ne pripadaju}i ni jednome do kraja. Tako se na stilsko-retori~kom planu izdvaja niz markantnih postupaka kao {to su perifrasti~ne persifla`e (kabinetski radnik na poqu rime i metra), komi~ne komparacije (fatalna kao Titanik, zadahtan kao Filipides ili kurva), karnevalski kalamburi (xanki na dvoru kraqa Artura Remba) kojima se redovno ukr{taju uzvi{eno i nisko, poetsko i banalno. Bla{kovi}ev rad u jeziku najlak{e je imenovati kao preina~avawe jezi~kih stereotipa, govornih kli{ea i ove{talih citata, kao razgradwu elemenata jezika institucionalizovanih i autoritativnih. Time i same ustanove, autoriteti i vrednosti, u ~ije ime ti jezici govore, bivaju dovedeni u pitawe. Ovakvom ru{ilako-rugala~kom stavu naj~e{}e je podvrgnuta kwi`evnost, ali ne toliko kao zatvoren (zatvorski) krug poeti~kih na~ela i sistema, koliko u svojoj otvorenosti prema svetu i dru{tvu, dakle, kao `ivot kwi`evnika i kwi`evni `ivot, {to je nesumwiv simptom posustale `ivotnosti jedne kwi`evnosti koja `ivotu upu}uje pogled preko sopstvenog ramena. Ti{ma od gemi{ta U Bla{kovi}evim romanima biblioteka, kao naj~e{}a metafora postmoderne kulture, preme{ta se u petrovaradinsku popravnu ustanovu (zatvorsku du{egupku), sam kwi`evni `ivot, kao susret i sukobqavawe autora razli~itih generacija i poetika, doga|a se, sasvim burleskno, u podzemqu bircuza po imenu "Forma", u dru{tvu raskala{nih kala{wikovki, a kwi`evne ve~ere odvijaju se za trpezom, dok "znalci" broje zalogaje, li`u}i tawir koricom hleba, sisaju}i prste, i komentari{u literarna dela, bez potrebe da ih i pro~itaju. Pisci sami, pak, `ive od prodaje kwiga, ali tu|ih, kao akviziteri, ili su pisci-nadni~ari u vazdawoj spisateqskoj slu`bi drugom: pi{u za stan i hranu, po naruxbini, politi~ke i posmrtne govore, i, naravno, `ivotopise. I sam Bla{kovi} jeste u neku ruku, kao i likovi wegovih romana, biograf, jer svaki wegov roman predstavqa i "oma`" odre|enom umetni~kom ili spisateqskom autoritetu: Bogdanu [uputu u Mrtvoj prirodi sa satom, Vojislavu Despotovu u Madoninom nakitu i, najzad, Aleksandru Ti{mi u Adamovoj jabu~ici. No biografsko pripovedawe, i na ekstradijegeti~koj i na 252

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI dijegeti~koj ravni, biva obele`eno incidentnim prisustvom autobiografskog (u ve}oj meri negoli autopoeti~kog), jer ovi `ivotopisci u govor-o-drugom redovno ume}u govor-o-sebi, bilo nedvosmisleno, bilo pritajeno, u vidu vrednosnih sudova zasnovanih na li~noj simpatiji i antipatiji, na krajwe `ivotnim relacijama, te i banalnim motivima, usled ~ega se i biografija-u-poku{aju pretvara u denuncijaciju. Tako su i Bla{kovi}evi likovi literata stvarnosnog porekla bli`i stvarnosti nego literaturi: Bla{kovi}ev Ti{ma, u velikoj meri zasnovan na dnevni~kim zapisima istog, uklopqen je i utopqen je u to lakejsko predvorje izgubqenog raja (literature), gde se ne zakqu~avaju vrata od toaleta i ne taje masnice od prevara, strije zbog glavate dece, kvarni kutwaci zbog qutih bombona. Bliskost Koncepcija `ivotopisa kao denuncijacije u sprezi je sa hronotopskim osobenostima Bla{kovi}eve proze: svi datumi, doga|aji i ~iwenice koje pripadaju bilo biografskom tako i povesnom vremenu upisuju se u jedinstveni notes "cikli~nog svakodnevnog vremena", "gde nema doga|aja, ima samo postojawa" (Bahtin), koje se neumitno ponavqa. U Adamovoj jabu~ici mehanizam repeticije svakodnevqa manifestuje se brojnim iterativnim analepsama, posredstvom kojih glavni lik i povla{}eni pripoveda~ ! @izela, nakon mu`evqeve smrti evocira ~itav niz ponovqivih stiuacija i doga|aja bez zna~aja i smisla, bez ijednog epifanijskog i iskupquju}eg trenutka, svode}i ra~un jednog praznog (bra~nog) `ivota. Sama @izela, svojim imenom koje pribli`no zna~i "nalik streli" (naro~ito onoj elejskoj koja nikako da dostigne ciq) postaje simbol su{tinske proma{enosti. Ako prisnosti nema, bliskosti u Bla{kovi}evom univerzumu ne nedostaje: iako je pripovedawem zahva}en relativno {irok geografski prostor empirijske stvarnosti, ~ini se da je ovde te`e zamisliti razila`ewe likova, negoli wihovo susretawe, prepoznavawe i su~eqavawe. @ivotne sudbine i putevi wihovi me|usobno su izukr{tani i isprepletani na najneobi~nije (ne)mogu}e na~ine, pri ~emu ovaj fenomen nema nikakvu metafizi~ku (spiritualisti~ku) dubinu, u pitawu je jednostavno trewe tela o telo (tri pesnika u Madoninom nakitu susti~u se u telu iste `ene, anonimne po{tanske slu`benice, naravno, ne istovremeno). Ote`anost, nemogu}nost wihovog mimoila`ewa posledica je (sasvim paradoksalno) sku~enog prostora dijegeti~ke stvarnosti, ambijenta koji je nalik kutiji, gde se sve zna i svi se znaju. Ako prihvatimo tezu da je pripovedani 253

hronotop izraz realnog, godine kolektivne (samo)izolacije, kada je svet bio svetlosnim godinama udaqen, a opet dostupan i podatan sa svetlucavo-trepere}eg ekrana, preoblikovale su prostor provincijskog gradi}a, tradicionalni ambijent realisti~ke proze 19. veka, u jedan posve novi kvalitet, saobra`en aktuelnom trenutku ! u globalnu palanku. Palanka ne zna za tragediju, pa otuda i L., drugi privilegovani pripoveda~ u Adamovoj jabu~ici, kao osvetnik u ime oca, postaje izvitoperena hamletovska figura: povod za osvetu je nehoti~na uvreda, primerena komediji zabune, dok je sam ~in osvete (bacawe gre{nikovih/Ti{minih kwiga sa posvetom u obli`wi kontejner) nedvosmislen simptom palana~kog infantilizma. Tako se u Bla{kovi}evim romanima i zaplet uglavnom svodi na spletku. Zapravo, palana~ki duh je taj koji denuncira: on jeste sila trewa koja onemogu}ava postignu}e uzvi{enih stremqewa, i jeste pokreta~ki motiv za sukobe koji zavr{avaju kao bura u vodokotli}u. I kosmi~ka de{avawa upisana u notes palana~kog svakodnevqa postaju trivijalna: u Madoninom nakitu o~ekivani smak sveta izostaje, ali doga|a se zatvorska poplava kao travestija arhetipske slike, kao umaweni biblijski potop. Posmrtni mar{ qubavi Novi Bla{kovi}ev roman motivsko-tematski predstavqa arhetipsku pri~u o dvema silama kojima podle`e ~ovek, u ovom slu~aju, ~ove~ica @izela. Wenog supruga ~ije se ime i jabu~ica pojavquju u naslovu romana zati~emo mrtvog ve} u prvoj re~enici: Rekla bih da se vodokotli} pokvario istog dana kada je umro moj mu`. Kako se roman zavr{ava na grobqu o ~etrdesetodnevnom podu{ju L-ovom ocu, postaje jasno da je smrt centralna tema romana, a strogo kodirani tekst pogrebnog obreda i parastosa postaje polazna osnova za Bla{kovi}eva parodijsko-ironijska poigravawa. Sve etape obreda su makar pomenute (sklapawe o~iju pokojnika, wegovo kupawe, ~uvawe, na~iwawe iglom, oplakivawe istog, itsl.), ali odre|eni propisi su zanemareni, a tabui prekr{eni; obredne radwe izme{tene, a tradicijom zave{tane uloge izme{ane: umesto pokojnika ili zajedno sa wim svi bivaju okupani vodom iz pokvarenog vodokotli}a, Adam je dostojno oplakan uprkos uro|enoj anomaliji @izelinih suznih `lezda zahvaquju}i ispaqenom suzavcu, a @izela umesto pokojnika sebe na~iwe iglom, sasvim bezuspe{no, jer ne spre~ava povampirewe svoje usahle `enskosti. Adamova smrt izme{ta @izelu iz svakodnevne kolote~ine i nagoni je da dovrhuni `ivot makar kakvim ispuwewem i smislom, 254

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI ostvarewem `eqe, nebitno da li se radi o odlasku u pozori{te, ili o stupawu u erotsku vezu sa znatno mla|im podstanarom, L-om. Simultanizam erosa i tanatosa (I sada tek jedan sprat iznad mrtvog mu`a, dahtala sam od devoja~ke treme, spremna da se oka~im drugom ~oveku o vrat), pripovedane situacije ~ini izrazito ambivalentnim, svaki postupak i re~ likova dvosmislenim: prvo poglavqe romana, gde je @izelinim glasom predo~en beskona~no dugi dan Adamove smrti, nosi sasvim odgovaraju}i, ironijski naslov "Burma" jer se zavr{ava akordima (motivikom) svadbenog mar{a. Ironija kod Bla{kovi}a nije tek sredstvo verbalne imaginacije, ona je sr` intonacionog registra romana, pri ~emu se katkad prome}e i u sarkazam, naro~ito u drugom poglavqu, naslovqenom "Foto-robot" kada ironija naratorke dobija svoj pandan u ironiji sudbine, kada @izela prepoznaje da L. kao objekat wenih odocnelih devoja~kih `eqa, u woj vidi ili staricu kojoj treba pomo}i ili izlaz iz svojih mnogobrojnih egzistencijalnih problema, u ovom slu~aju stambenih. Proza prevarenih o~ekivawa Arhitektonika Bla{kovi}evih romana, po pravilu, podrazumeva umno`avawe pripovednih glasova i gledi{ta, kao i jedno asocijativno, po re~ima teku}e kritike, hirovito kretawe du` vremena pri~e. S jedne strane, to je jedan od na~ina da se palana~ka spletka uzdigne na nivo romaneksnog zapleta, a s druge, brojne dopunske i repetitivne analepse, kojima se popuwavaju rupe u naraciji ili se u novom svetlu prikazuju ve} poznate situacije i likovi, i koje zaista znaju da umore ~itaoca Adamove jabu~ice, sugeri{u misao da ni{ta ne mora biti onakvim kako izgleda. Ba{tine}i postupke i konvencije iz raznovrsnih romanesknih tradicija (monolo{ko-asocijativni roman, roman detekcije), eksplictino se pozivaju}i na autore koji, makar na vrednosnom planu, ponavqaju opoziciju visoko/nisko (Marsel Prust, Agata Kristi), Bla{kovi} drugi deo romana nudi kao niz otkrovewa (raskrinkavawa i odgonetawa tajni) od kojih su mnoga, na prvi pogled, suvi{na i nepotrebna, sasvim banalna i trivijalna (kao kada u epizodistkiwi Jugoslavi, trideset petogodi{woj devici, prepoznamo hot-lajn animir damu), ali sva ta mistifikacija palana~kog mrtvila, u koje se sasvim dobro uklapa i @izela, predstavqa pripremu za zavr{ni anagnorizam, za posledwe, najblistavije stranice Bla{kovi}evog romana, ali i celokupnog dosada{weg opusa. Zavr{no poglavqe romana "Posmrtna maska" donosi niz preokreta: promenu narativnog glasa, intonacionog registra, su{tinski 255

preobra`aj L-ovog lika. Naime, napustiv{i konvecije uqudnog pona{awa (pozu servilnosti zapravo), zanemariv{i naru~ene spisateqske poslove (~ituqu i biografiju), o ~etrdesetodnevnom podu{ju L. odlazi na grob svome ocu i ~ita rukopis koji predstavqa uskovitlano, ali dirqivo prise}awe, istinsku lamentaciju nad gubitkom i samo}om. Kraj iznenea|uju}i i neo~ekivan za sve one svikle na Bla{kovi}eve burleskne zavr{nice. Na wihovu radost, ovakvom lirsko-sentimentalnom enkomionu prethodi scena koja ga motivi{e, ali i dovodi u pitawe, prizor u kome @izela, zaklowena mermernim spomenikom sa dve ruke dr`i revolver (CZ 7,65?) i prislawaju}i ga na rub spomenika, ni{ani, upire cev u brbqivca. Nije li, dakle, L-ovo posmrtno slovo tek samrtni~ki film montiran od najupe~atqivijih kadrova i{~iquju}eg `ivota (Kristi), ili je miris o~evog revolvera pokrenuo asocijatvni tok koji junaka vra}a u detiwstvo? O~igledno je da Bla{kovi} ovim delom poku{ava da prevali nemogu}i put od antiromana ka romanu, ali i name}e pitawe: {ta je to {to ~itam? Obra~un sa pro{lo{}u? Zalog za budu}nost? Bi}e da je ovaj roman poput protagonistkiwe @izele (elejske strele) ! mo`da ne dose`e ciq, ali svakako poga|a.

256

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI

Nenad @upac

VI MO@DA NE RAZMI[QATE O SMRTI, ALI ZATO SMRT RAZMI[QA ZA VAS

(Laslo Bla{kovi}, Adamova jabu~ica, Narodna kwiga, Beograd, 2005.) Savremena masovna kwi`evnost beskona~no ,,iskori{}ava svoje teme" (seks, smrt, novac, itd.), dok je tema ozbiqne kwi`evnosti smrt, ali ne bilo ~ija, ve} wena sopstvena. Literatura ne mo`e da pobegne od smrti, napisao je Danilo Ki{, ,,poeti~ki brat" L. Bla{kovi}a i jedan od junaka ovog romana. A i takva je sudbina smrti kao teme u kwi`evnosti u 21. veku - da rekonskrui{e iz sebe ne{to drugo od onog {to je ona sama, i da se toj skroz iskonstruisanoj realnosti pokorava kao ne~emu nepobedivo mo}nom. ^ini mi se da je najva`nija literarna dominanta ,,Adamove jabu~ice" - i to je neosporan kvalitet ovog dela - stvarawe posebne, u sebe zatvorene, izmi{qene stvarnosti koja je u sebe apsorbovala ne samo savremenost jadne srpske svakodnevice (otelotvorene u ispovesti biv{e sudske daktilografkiwe koja je glavni junak), ve} i miks ,,literarne stvarnosti" (koja se ogleda u likovima Ti{me i ne{to mawe Ki{a), kao i lanca doga|aja i situacija koji su za~iweni likom L-a, u kome prepoznajemo samog autora (u vidu duhovite postmoderne opaske). Sve prethodno pobrojano, kako proti~e roman, polako, stranicu po stranicu, iznedrava posledice ne samo Adamove smrti koja nam je predo~ena iz prve re~enice romana (prazwikavog i zadrtog ~oveka ~ija nam se smrt ~ini opravdana), ve} i smrt ~ija senka ne samo {to ,,proizvodi" spoqa{we ~iwenice koje se zavr{avaju u svakojakim emocionalnim iskustvima (nekad je to smeh, a nekad pla~, 257

nekad je to `eqa za promenom, a nekad strah - me|u likovima ovog romana), ve} i smrt same savremene literature, ta~nije smrt pripoveda(wa)~a. Me|utim, ono u ~emu je Bla{kovi}evo majstorstvo je svakako, opa`awe mogu}e svakom pronicqivijem ~itaocu, da autor ne dozvoqava da roman nijednog trenutka sklizne u patetiku i bqutavost, s obzirom da smrt kao tema mo`e lagano da dotakne patos; ve}, kako je to i Ki{ rekao u jednom intervjuu, svaka poja~ana emocija mora se pome{ati sa ironijom. Bla{kovi} nam to jasno predo~ava jo{ iz prve re~enice romana: ,,Rekla bih da se vodokotli} pokvario istog dana kada je umro moj mu`." @izela (biv{a sudska daktilografkiwa i narator) je umorna od `ivota, a pla{i se smrti - i zbog toga poku{ava (da li?) da pobedi smrt i prolaznost pri~awem pri~a (ba{ kao i [eherezada); tako da je stroga kompleksnost fabule od su{tinskog zna~aja za burleskno poigravawe banalizovawem snage smrti kojom je roman pro`et. Time Bla{kovi} problematizuje smisao pro{losti i kwi`evnog nasle|a, kao i sam postupak pripovedawa. Autor nam takvim odnosom implicitno pokazuje kako literatura otkriva u svom podzemqu stvarnost, ali samo da bi se ponovo uznela nad wom. Vaqa napomenuti i da se Bla{kovi}eva erudicija ogleda ne samo u poznavawu literarne istorije i kwi`evno-~ar{ijskih pri~a, ve} i poznavawu klasi~ne muzike, baleta i fotografije - a sve to ipak ~ini jednu prohodnu tekstualnu me{avinu u `anru postmodernog romana. Jo{ u po~etnim poglavqima romana ~italac je (naravno svesnom namerom autora) ,,uvu~en" u konflikt - prvenstveno u konflikt @izele sa Adamom, a onda i konflikt @izele sa samom sobom; a kako roman odmi~e, polako zapa`amo da su svi likovi u nekakvom konfliktu - ali, taj konflikt nije tragi~ne prirode, ve} je skoro banalan, humoran - ba{ kao iz burleski. A najva`niji je unutra{wi sukob u @izeli: rat wenih ose}awa i ideja, pro{losti i budu}nosti, koji na trenutak ima zastra{uju}i, a na trenutak komi~an efekat. Ideja za kompoziciono ure|ewe dela tj. na~in na koji su doga|aji, likovi, situacije, itd. povezani u celinu - zadivquje svojom kompleksno{}u, ali samo kada je re~ o osnovnoj ideji komponovawa razli~itih kwi`evnih elemenata u strukturu romana. Bla{kovi} ponekad pretera u digresijama, iako je ovakvom organizacijom fragmenata (kojima je autor naklowen jo{ od po~etka svog proznog stvarala{ta) omogu}io sebi da promene izazvane u procesu razvoja fabule osvetqava iz raznih (~esto i za~u|uju}ih) uglova. Tako da znati`eqa i ,,glad" ~itaoca za sudbinom pojedinih likova mogu takvim postupcima biti izneverena (kao, recimo, dosadan fragment o [ve|aninu, Adamovom drugu sa Zelanda koji je avijati~ar). 258

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI Bla{kovi} se jednim delom ,,poeti~kog ure|ewa romana" pribli`ava i francuskom ,,novom romanu" (nouveau roman), gde pisac nije vodi~ i tuma~ (mislim na ,,dupliranu" poziciju L-a), ve} je posmatra~ i u~esnik koji na jedan persiflirano objektivan na~in bele`i ono {to lica u romanu vide i {to se pred wima i sa wima doga|a. ^itaju}i ovaj roman mo`emo primetiti da se implicitna pi{~eva konferansa, vi{e nego u svim ranijim kwi`evnim tvorevinama, pribli`ava izvesnom kwi`evnom nihilizmu i razra~unavawu sa svojim uzorima, ali i potpunoj proznoj zrelosti: ,,Poku{aj prakti~ne primene kwi`evnosti u `ivotu i prili~i mladosti".

259

Sne`ana Bo`i}

^E@WA ZA SIGURNO[]U POSTOJAWA

(Frawa Petrinovi}, Posledwi tuma~ simetrije, Narodna kwiga/Alfa, 2005) Put stvarala~kog (i iskustvenog) razvoja Frawe Petrinovi}a vodio je od radikalnog proznog eksperimenta Mimezis mimezis romana (1983), preko ''romanesknog snimka postmodernisti~kog senzibiliteta'' Tkivo, opsene (1988, 2001) i ''traktata o identitetu'' Izve{taj an|ela (1996),1) do pribli`avawa, zapravo vra}awa konvencionalnijoj (i u recepcijskom smislu komunikativnijoj) romanesknoj pri~i, ispisanoj u novom romanu Posledwi tuma~ simetrije (2005). Modifikacija i prilago|avawe sopstvenih poeti~kih na~ela u pomenutom pravcu prouzrokovani su promi{qawima i zakqu~cima pisca da je ''istrajavawe na odre|enoj vrsti poetike'' mawe va`no od potrebe da se izrazi ''duh romana'', da se odgovori izazovima savremenog doba, ''pa makar to bilo i poeti~ki 2) neumiveno''. Nova pri~a omogu}ila je nastavak pi{~eve imaginarne potrage zapo~ete prethodnim romanima, potrage za sopstvenim identitetom (u naj{irem smislu re~i), za odgovorima na kqu~na egzistencijalna pitawa, pri ~emu se ranije spekulativno tragawe u ovom romanu materijalizovalo, na nivou fabule, u konkretnu privatnu istragu jednog ubistva, koju }e voditi glavni lik. Odbijaju}i da prihvati zvani~nu verziju doga|aja po kojoj je wegova devojka i prijateqica iz ranih dana detiwstva i mladosti u zajedni~kom zavi~aju, Anastazija, stradala nesre}nim slu~ajem, u sabra}ajnom udesu (tako {to ju je na trotoaru pregazio autobus izleteo sa kolovoza jer su mu otkazale

260

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI ko~nice) za koji niko ne}e odgovarati ''jer nije postojala namera a ni izvr{iteq'', glavni junak romana Mladen Lon~ar, uveren da je u pitawu ubistvo, na}i }e se pred nizom otvorenih i obespokojavaju}ih pitawa od kojih }e mnoga do kraja romana ostati bez odgovora, ali nude}i re{ewa upravo u shvatawu te nemogu}nosti da se do odgovora do|e. Za moto romana uzeta su dva citata (Bleza Paskala i Umberta Eka) o simetriji, kqu~nom pojmu i idejnoj okosnici pri~e koja sledi, a ~itaocu se, kroz nagove{taj kontura imaginarnog sveta usamqenika u koji ulazi, odmah napomiwe da }e simetrija biti tra`ena ne samo u {irinu, kako je uobi~ajeno, ve} i u visinu i u dubinu. ^e`wa i potraga junaka romana za simetrijom - oznakom sklada, harmonije, povezanosti, neke vi{e pravde i jednakosti, sigurnosti i ravnote`e, uzaludna je u svetu koji ih okru`uje, wihovi `ivoti uru{avaju se pod naletima asimetri~nosti - nasiqa svake vrste. ''Rastro{ne'' i turobne devedesete, strukturno i zna~ewski izuzetno va`na pozadina romanesknih de{avawa, na svakom koraku davale su bezbroj povoda i razloga za dobrovoqan fizi~ki nestanak sa ovih prostora, na kojima su, u to vreme, kod qudi probu|ene najni`e strasti i najgore osobine, a obi~an qudski `ivot potpuno obesmi{qen, u~iwen bezna~ajnim i bezvrednim. Mehanizam zla, koji je godinama funkcionisao prikriven la`nim dekorom komunisti~kog raja ~ije su blagodeti u`ivali i trpeli stanovnici ''simetri~ne federacije'' SFRJ, nakon wenog raspada u krvi gra|anskih ratova, nastavio je da funkcioni{e u autoritarnoj policijskoj dr`avi koja je nasiqem uterivala strah u kosti svojim gra|anima, ali je otrovne pipke {irila i van sopstvenih granica, ostavqaju}i vrlo malo prostora za otpor. To je vreme i ambijent Petrinovi}evog romana, za ~ije su prikazivawe piscu poslu`ili Novi Sad s jedne, i selo ^andrli s druge strane, oba u sivom i sablasnom ruhu devedestih. Taj prostor, kao i niz drugih momenata u karakterizaciji glavnog lika, u kojima se prepoznaju pojedine va`ne ~iwenice iz biografije autora Frawe Petrinovi}a, ~ine da se Posledwi tuma~ simetrije mo`e ~itati i kao ispovedna autobiografska proza. Sopstvenoj sudbini (kako ~itamo u romanu) mo`e se dosko~iti napu{tawem svog i useqewem u ne~iji tu|i `ivot, a iz vi{e razloga je dobro (zakqu~ujemo) da to bude `ivot kwi`evnog lika stvorenog upravo zato - da se u wega nastani wegov tvorac! Tako je glavni junak Mladen Lon~ar zapravo i pisac/narator sredi{weg (i najve}eg) dela romana, teksta formalno odre|enog kazivawem u prvom licu i sa~iwenog od dvanaest fragmenata, pri ~emu je u jedanaesti inkorporiran prona|eni Anastazijin rukopis. Mladenov tekst zaokru`en je okvirnom pri~om, datom iz perspektive 261

tre}eg lica autorskog pripoveda~a i u woj se razre{ava potraga glavnog junaka. Bez obzira na promene pripoveda~kih perspektiva i glasova, Petrinovi} je ostvario relativno ~vrstu spoqa{wu i koherentnu unutra{wu kompoziciju romana, koja je lako ponela fluidne sadr`aje emotivnih i misaonih preokupacija i refleksija likova, wihovih introspektivnih tragawa, sumwi, preispitivawa, reminiscencija. Ovi sadr`aji su na neki na~in ''u~vr}{eni'' kori{}ewem sredstava detektivskog romana, {to je, izme|u ostalog, doprinelo i boqoj komunikativnosti teksta. Otklon ka `anrovskoj pri~i u~inio je da koordinate fabule Petrinovi}evog romana budu jasno odre|ene, iako se s vremena na vreme izgube u (pre)nabujaloj naraciji, u esejiziranom intelektualnom govoru izra`ene meditativno-lirske, rezignirano-ispovedne, na momente (auto)ironi~ne intonacije, po ~emu je stil ovoga pisca i ina~e osoben i prepoznatqiv. Nakon dvadeset godina ure|ivawa kulturne rubrike u gradskim novinama Mladen odlu~uje da postane pisac, da svoju pasivnu `ivotnu poziciju zameni makar prividnom akcijom, na koju ga, nakon Anastazijinog stradawa, podsti~e jedino strah od ''ubica kojima sve vi{e bivamo okru`eni. Pi{u}i o ubicama i `rtvama, tim crnim znacima na belom papiru mo`da pribavqam neki smisao.'' (36) Wegova pri~a/pisawe postaje ''na~in da se i doka`e i opovrgne koliko je u su{tini svaki ~ovek mogu}i kreator i autor vlastita `ivota.'' (19) Problematizacija polo`aja i uloge pisca i dru{tvenog smisla kwi`evnosti sa pozicija lika koji je i sam `ivotno i profesionalno za wu vezan, kao ~esta situacija savremenog romana, ni ovde nije izostala: ''Bo`e, pomislih, {ta rade pisci? Gledaju li bar? Ako je i nemogu}e objasniti tu stvarnost, oslobo|enu svake simetrije i smi{qenog plana, onda je bar potrebno opisati je. Pisawe verovatno ne poma`e mnogo, me|utim, ~ini mi se da mo`e uneti da{ak prividne ~vrstine i sre|enosti, upaliti slaba{nu svetiqku privremenih nadawa, prigu{iti po`ar besmisla.'' (93) Pogled pisca, o~ima kwi`evnog lika, na novosadski (kwi`evni) `ivot (devedesetih) o{tar je s razlogom, on `eli da skine koprenu iluzija o kulturnom, mirnom, lagodnom i slobodnom `ivotu kojom je skrivena prava istina o sunovratu i pomawkawu svih vrednosti, o prisustvu straha, teskobe, nesigurnosti i nasiqa, koje su izazivali policijski saradnici i dou{nici, ponovo aktivirani biv{i vojnici, o{i{ani i namrgo|eni tipovi, pripadnici raznih tajnih i javnih slu`bi, pla}ene ubice, naru~ena ubistva, razni progoniteqi... Novi Sad vi|en je i kao ''poznata fabrika la`nih kwi`evnih karijera, ravni~arski kotao zadriglih i cini~nih upravqa~a spisateqskim sudbinama'' (68), a wemu je u svakom smislu pretpostavqan ute{no izolovan ^andrli, 262

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI ''selo onih koji su na ovaj ili onaj na~in odustali od `ivota'', krajwa i polazna ta~ka romana i wegovog glavnog junaka. Me|utim, surova stvarnost ne dozvoqava postojawe bilo kakve utehe: u ^andrliju }e se samo jasnije (i bolnije) videti sve ono {to je vi|eno i naslu}eno u gradu. U odeqku prizori znani, lica nova Petrinovi} }e dota}i problem nasilnih promena sastava stanovni{tva koje su se sredinom devedestih de{avale u ^andrliju, pri~a}e o nekim qudima koji su, i sami podnose}i nesre}ni usud, do{li odnekud i s punim pravom zauzeli ono {to su mislili da im pripada, proteruju}i zate~ene. Glavni lik, Mladen, koji se nakon godina i decenija odisejskog lutawa vratio u rodno mesto, sa kartom u jednom pravcu, ostaje bez o~eve ku}e, svog posledweg uto~i{ta. ''U tvojoj ku}i su drugi qudi, novi vlasnici, puno ih je i ne bi vaqalo da ih sada uznemirava{. (...) oni jednostavno tvrde da je ku}a wihova. Kao i sijaset drugih koji su do{li.'' (209) Autor je ovde ostao nedore~en, preciznost iskaza i zakqu~ivawa koji su mu, ina~e, svojstveni, namerno su zameweni nejasnim i neodre|enim, konfuznim i zamagqenim prikazima, u kojima se me{aju slike stvarnosti i ko{marnih snova glavnog lika. Iako je eksplicitnija obrada motiva progona i izbegli{tva mogla da doprinese poboq{awu umetni~kog kvaliteta teksta, pisac svakako zaslu`uje priznawe zbog samog wihovog uvo|ewa u roman. Razlozi Anastazijinog stradawa za kojima narator traga ~ine splet intimnih, unutra{wih i spoqa{wih motivacija koje on saznaje tek ~itaju}i sadr`aj teksta u koverti koju mu je ona ostavila. Taj Anastazijin rukopis, izdvojen naslovom Istorija bolesti (antropometrija nesnala`ewa), vrlo je va`an u unutra{woj strukturi romana: u wemu Anastaziju otkrivamo kao tuma~a simetrije, kao onu koja je bila potrebna glavnom junaku da bi se sporazumeo sa stvarno{}u. Tuma~e}i sopstveni `ivot Anastazija je otkrivala obmane i opsene wegovog, dok je pri~a u celini eksplikacija usamqenosti, otu|enosti i me|usobnog nepoznavawa, tih ~estih saputnika tzv. zajedni~kog `ivota. Iako Mladen iz wenog dnevnika ne}e do}i do jasnih zakqu~ka o tome {ta se zapravo desilo, upravo tu se krije najve}i broj odgovora. Kona~no shvatawe i razre{ewe, me|utim, nije bilo u Mladenovoj, ve} u mo}i autorskog pripoveda~a, koji }e glavnog junaka odvesti prvo u ^andrli, a potom i do Anastazije. @ele}i da pobegne iz sveta podeqenog na progowene (kojima je pripadala) i progoniteqe, Anastazija }e slu~ajnu smrt svoje sestre bliznakiwe Teodore, za ~ije je postojawe i `ivot u Domu za nezbrinute i mentalno zaostale malo ko znao, uzeti kao svoju: ''Tada, u tom trenutku teskobe i suza, odlu~ila sam da polako obu~em Teodoru na sebe, kao neki izno{en, ali za{titni~ki topao, te{ki kaput. Da se 263

vratim gore na brdo me|u zidove zaboravqenih i ispijem do kraja crni talog nesre}e. /Sigurna sam, niko me tamo ne mo`e tra`iti. Mogu da sakrijem sve gre{ke, sva kajawa, sve {to me je bolelo i boli. Mogu, kona~no, da promenim svoju sudbinu. (...) Sigurna sam da me, na tom brdu vetrova i poludelih, stari `ivot ne mo`e na}i. A dotle, do tog ~asa, tamo negde, na novosadskom Novom grobqu, zagubqena me|u stotinama drugih, ve~nim snom po~iva}e Teodora, le`a}e zagledana u nebeski svod, hladan i prelep, ~ista i slobodna, ne}e ostariti, ni zaplakati, ni{ta je ne}e razo~arati. Bi}e besmrtna. Zar postoji lep{a sudbina?'' (167, 168) Slu~ajna smrt kojom je retardirana sestra Anastaziji darovala preko potrebno uto~i{te svog identiteta i novi `ivot (Teodora fizi~ki nestaje, Anastazija preuzima wen identitet, postaje {ti}enica Doma; zvani~no je stradala Anastazija a stvarno Teodora) zna~ila je ukr{tawe dve paralele (razli~ito nesre}nih sudbina dveju sestara) i kona~no tragi~no razre{ewe porodi~ne drame obele`ene nizom pojedina~nih nesre}nih sudbina (deda Jeronim, majka i otac na razli~ite na~ine stradali su kao `rtve komunisti~nog re`ima u wegovim ''najboqim'', posleratnim godinama), o ~emu je Anastazija ostavila pisano svedo~anstvo. Mada uzroci i razlozi Teodorinog stradawa ostaju nerazja{weni, glavna romaneskna pri~a je zaokru`ena jer je Mladen, nakon godinu dana bezuspe{nog tragawa, ~ak i odustajawa od potrage, na kraju ipak prona{ao Anastaziju u Domu na brdu iznad ^andrlija. Tako se, tek nakon navodne smrti i ponovnog pronala`ewa, ukr{taju druge dve paralele u ovom romanu, Mladen i Anastazija, koje su, sve do saobra}ajne nesre}e, egzistirale sasvim blizu jedna drugoj a beskrajno udaqene, svaka usredsre|ena na sebe, bez istinskog poznavawa i razumevawa. Mladen pronalazi Anastaziju ''obu~enu u ode}u bolesnika. (..) Zaplakao je ugledav{i taj ~udesni kostur gor~ine. (...) Posmatrao ju je sa drugog kraja sobe, kao da se susreo sa svojim dotada{wim `ivotom, kao da je video sebe u ispranom i iscepanom bolni~kom manitilu. Avet Anastazije koja je poprimila wegov lik. Kostur ne`nosti koji `ivi wegov `ivot.'' (222) Odlaze sa brda, iz ^andrlija, vra}aju se u grad, ose}aju}i da su, kao i mnogi poput wih, ''stradalnici pod udarcima asimetri~nosti'' u svetu ~ije su stvari i pojave za wih zauvek izgubile ''~vrstinu suludih doslednosti''. To je povratak u `ivot posle `ivota, lelujav, maglovit i neizvestan, nad kojim ne mogu imati nikakvu vlast. U razotkrivawu sredi{we romaneskne tajne poma`e i semantika imena junakiwa-dvojnica: Anastazija (ona koja je vaskrsnula) od Teodore (ona koja je bo`ji dar) zaista na poklon dobija drugi `ivot, dok za Mladena ona, gotovo bukvalno, vaskrsava iz mrtvih. (Ako se lik Anastazije tuma~i kao `enski dvojnik naratora, 264

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI wegovo drugo, boqe ''ja'', koje je stradalo i za kojim on traga, postojawe Anastazijine sestre bliznakiwe Teodore, koja bi onda bila dvojnik dvojnika, dodatno uslo`wava smisao i zna~ewa wegove potrage.) Petrinovi}evo zasnivawe pri~e na borhesovskim motivima dvojnika (blizanaca, ogledala), poigravawe identitetima, prisustvo likova pisaca, prona|enog rukopisa, potrage i otkrivawa tajne u duhu je postmodernisti~kog poeti~kog nasle|a. Karakteristi~an motiv u tom smislu je i figura (naratorovog) oca, koji u drugom delu romana sablasno vaskrsava da bi ponovo umro, ~ime je ozna~eno kona~no nestajawe svega {to je svojom pojavom ozna~avao. A simetrija? Wu je, za utehu, mogu}e jedino slutiti u ~iwenici o sli~nosti pojedina~nih qudskih `ivota, koji sinhrono teku na odre|enom prostoru jedne dr`ave i jednog vremena: ''uprkos svemu Mladen ne uspeva se se otme utisku da u isto vreme, gotovo sinhrono, na mnogim autobuskim stanicama sede tako|e mnogi nalik wima, dr`e}i se za ruke i ne znaju}i {ta da u~ine. Zalutali, izgubqeni i napu{teni. /I ko sme da tvrdi kako ne postoji simetri~nost pojava? Jo{ uvek.'' (223). Anastazija stoji u odnosu postignute i ukr{tene simetrije sa glavnim junakom, a u mogu}oj simetriji sa wima je bilo koji drugi par koji im po ne~emu nalikuje. I to je sve. O op{toj simetriji ne mo`e biti re~i. I kad se mislilo da je postojala ona je bila samo opsena, varka za naivne, weni pitomci bili su samo pastor~ad teskobe. (Mo`da se, kao u romanu, mo`e nekako uspostaviti u odnosu dvoje qudi, ali to zahteva stalno individualno tragawe i veliki napor.) Ima sre}nih dr`ava i naroda kod kojih se koordinate pojedina~nih qudskih `ivota lako uklapaju u koordinate {ireg dru{tvenog sistema, i tu je simetrija, koja podrazumeva ose}awe sigurnosti i utemeqenosti, realna kategorija. U sistemu koji je, kao na{, ispao iz le`i{ta, izleteo sa kolovoza poput autobusa bez ko~nica, u spletu namera i/li slu~ajnosti koje se te{ko mogu precizno odrediti, nu`no stradaju nevini. Wihovo stradawe simetri~no se projektuje na okolinu, pa je tako zbir stradawa kvantitativno neograni~en. Odre|ena simetrija vidqiva je samo kao apstraktna kategorija utehe koju svojim `ivotima uspostavqaju stradalnici, pa zapravo predstavqa podudarawe strahova i usamqenosti, teskobe i nesigurnosti, raznih nesporazuma, nerazumevawa i nemogu}nosti kojima su oni (simetri~no) izlo`eni. Kroz alegorijsku pri~u o Anastaziji, o sebi ili nekom drugom, Petrinovi} je govorio o smislu malog, obi~nog qudskog `ivota, ukqe{tenog zup~anicima brojnih mehanizama zla ~ije zloslutno kloparawe ne prestaje da bruji i odzvawa ovim prostorima. Iako na momente konfuzna, rasplinuta i ''neumivena'', ta pri~a je autenti~na, 265

pro`ivqena, intimna i istovremeno op{ta, simetri~na mnogim ovda{wim realnim `ivotnim pri~ama.

1) Navodi iz teksta Nenada [apowe ''Putovawe na kraj pro{losti ili traktat o identitetu'', Bedeker sumwe, Prosveta, Beograd, 1997, str. 149, 157. 2) I: ''U~inilo mi se da se su{tinske, poeti~ke promene u romanu mogu desiti promenom ta~ke gledi{ta, vremenske strukture pripovedawa, dakle pri~awem jedne konvencionalne pri~e na koju }e biti upaqeno druga~ije svetlo.'' Frawa Petrinovi}, iz intervjua u listu Dnevnik, 4. 3. 2006. (Preuzeto sa sajta www.knjizara.com).

266

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI

Sla|ana Ili}

U SVETU GRE[AKA I NESPORAZUMA

(Frawa Petrinovi}, Posledwi tuma~ simetrije, Narodna kwiga, Beograd, 2005) Novi roman Frawe Petrinovi}a Posledwi tuma~ simetrije zasniva se na preispitivawu pro{losti: daqe (doba Tita i komunizma, i prividne harmonije koja je tada vladala), bli`e (mra~ne devedesete - ratovi, pusto{ewa i progoni u Sremu) i sada{wosti kao posledice i traume prethodna dva perioda o kojima je re~. Rezigniran, obesmi{qen i suvi{an, pod utiskom smrti bliske prijateqice i zemqakiwe Anastazije (wene slu~ajne pogibije ili ubistva), sa hroni~nim ose}awem teskobe, glavni junak Mladen Lon~ar stalno se preispituje. Predmet wegovih intenzivnih razmatrawa su pitawa o smislu egzistencije, o prolaznosti, poku{aj da se prodre u tajnovitost sopstvenog i Anastazijinog `ivota, wihovog odnosa, povezanosti i tajni koje su oboje nosili kao krst stradawa, poku{aj da se prodre u traume rane mladosti, koje su uslovile odlazak iz rodnog mesta, a koje su, nesavladane i neizbrisive, uslovile i povratak glavnog junaka u rodno mesto ^andrli i povremene tajnovite Anastazijine odlaske u isto mesto. U vezi s tim, pripoveda~ nas uvodi u Anastazijine i Mladenove porodi~ne tajne. Odatle saznajemo da je re~ o nesre}nim porodicama, koje su, svaka za sebe, kako bi to Tolstoj rekao, nesre}ne na svoj na~in. Pripoveda~ ne propu{ta da istakne posebnost, specifi~nu predodre|enost i o~aj onih koji su skloni razmi{qawu i preispitivawu: Taj ~ovek u toploj zimskoj jakni po svemu je nalik onim malobrojnim o~ajnicima koji ~itav `ivot provedu tragaju}i za nekim dalekim 267

smislom. Vi{e je nego jednostavno: postoje oni koji su predodre|eni za takvo ne{to. Pripoveda~ isti~e i potrebu glavnog junaka za ispovedawem (ispovedni ton je dominantan u ovom romanu) i u odnosu na tu potrebu odre|uje svrhovitost wegove egzistencije. U vezi s tim on insistira na zna~aju pri~e, na jednoj od wenih potencijalnih funkcija: Ionako mu se uvek ~inilo da postoji samo zato da bi jednog dana mogao da ispri~a nekome sve ono {to mu se tokom `ivota de{avalo, nekome u tom ^andrliju. U romanu se neprestano ukr{taju li~ni i dru{tveni plan. Na taj na~in ~italac dobija kompleksnu sliku doba o kome se pripoveda i jasnu poziciju junaka u tom dobu. Za glavnog junaka, kao i za wegovu prijateqicu i pro{lost i sada{wost su veliki teret koji neprestano rasta~e wihove li~nosti i ~ini da svako od wih u svom vremenu biva suvi{an, usamqen i tragi~an. O detaqima iz pro{losti, kako na globalnom tako i na pojedina~nom planu, saznajemo zahvaquju}i tome {to se pripoveda~ slu`io metodom retrospekcije i reminiscencijama. Kada govori o daqoj pro{losti (komunisti~ki period), glavni junak je gotovo nostalgi~an, rezignirano i sa gor~inom govori o devedesetim godinama, dok o manifestacijama sada{wice govori iskqu~ivo slu`e}i se ironijom. Posledwi tuma~ simetrije tako|e je i poku{aj pripoveda~a da prika`e nali~je grada u kome `ivi (Novi Sad) i da se obra~una s wim. ^itaju}i roman, saznajemo da je to nali~je pod uticajem mra~nih devedesetih, na`alost, postalo slika grada, koja gotovo da poprima elemente fantastike. Pripoveda~ nas upoznaje sa mehanizmom funkcionisawa pojedinih gradskih institucija, na~inom razmi{qawa, delawa i pona{awa wegovih kolega s posla: Dugo je trebalo da se navikne da `ivi sa onima koji su sebe nazivali novinarima, profesionalcima svog posla, da i sam ponekad pogne glavu kada ~uje da ga neko tako oslovqava, bez velikog naprezawa i bez onog bolnog gr~a prihvatiti na sebe nepostoje}u krivicu. U delu koji govori o Anastazijinoj smrti roman sadr`i elemente romana detekcije, me|utim, ta pri~a nije do kraja izvedena. Glavni junak smatra da wegova bliska prijateqica nije nastradala pod to~kovima zahuktalog pokvarenog gradskog autobusa ve} da je ubijena. Pri tom ne navodi ko bi zaista mogao biti stvarni po~inilac i {ta bi bio pravi razlog wenog ubistva. Ta enigma do kraja romana ostaje nerazja{wena. Ovaj roman kartakteri{e i enigma vezana za ponovnu smrt Mladenovog oca. Pripovedawe o ponovnom i kona~nom povratku Mladena Lon~ara u ^andrli i traumati~na pri~a o smrti wegovog oca zasniva se najpre na retrospekciji. I ta pri~a, koja pripada li~nom planu, u romanu je ukr{tena sa dru{tvenim planom i iskustvom 268

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI pro{losti. Na osnovu we sagledavamo odnos glavnog junaka prema smrti i prema ocu. On se, dakle, vra}a u mesto svoje mladala~ke traume, ali ne uspeva da je razjasni i prevazi|e: I u trenutku kada jo{ ni{ta nije razumeo, znao je da je re~ o smrti. (...) A u ^andrliju za wega je re~ smrt mogla ozna~iti samo kona~ni nestanak oca. U romanu nije lako razlu~iti funkcionalnost pri~e o drugoj smrti oca i ne zapitati se o wenoj adekvatnoj poziciji u okviru kompozicije romana. Ipak, u skladu sa ~iwenicom da se ova pri~a zasniva na se}awima uva`i}emo ono {to se o se}awima ka`e u samom romanu: Se}awa su nepojmqiva i besmislena, uvek im nedostaje ime i povezanost.

269

Marijana Milo{evi}

MITSKO MESTO INTIMNOG SVETA

(\or|e Pisarev, Pono} je u sobi uspomena, roman, Narodna kwiga, 2005) Kada se razmatra i obja{wava prozni opus autora \or|a Pisareva i unutar poeti~kih odre|ewa poku{a da odredi mesto romana Pono} je u sobi uspomena (2005) osnovno i najupadqivije zapa`awe odnosi se na postupke izmena i odstupawa. Izmena narativnog koncepta i odstupawe od ekstremnog eksperimentatorskog postmodernog pisma jesu najva`niji poeti~ki pomak koji \or|e Pisarev ~ini romanom Pono} je u sobi uspomena i u odnosu na prethodni roman ''U srcu grada'' (2004), ali i u odnosu na poeti~ka opredeqewa koja je zastupao u ostalim pripoveda~kim zbirkama i romanima. Poeti~ki pomak koji je predstavqen u ovom romanu nije nikakavo pomerawe ka nekom modelu pripovedawa koji bi bio u daqem smislu eksperimentisawe ili parodirawe ili mistifikacija bilo koje vrste, naprotiv. Pono} je u sobi uspomena sadr`i motive koji roman najpre odre|uju kao qubavni `anr, a zatim i kao porodi~ni roman sa jasno odre|enim i dosledno izvedenim ispovedno-lirskim tonom. U ovom romanu nema poigravawa fragmentima niti semanti~kih raslojavawa i parodirawa, a zanatskim konvencijama organizovawa fabule na nivou uzro~no-posledi~nog autor vlada na na~in koji roman ~ini komunikacijski jednostavnim. Ovakva vrsta pomaka reorganizuje prozni opus \or|a Pisareva kao razu|eniji prostor i pokazuje doslednost u te`wi autora da prekora~uje zadate granice i okvire.

270

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI Poni{tavawe jasnih granica izme|u pozicija ~itaoca i pisca u romanu se realizuje kao ukidawe razmatrawa smisla i svrhe pisawa na eksplicitnom nivou, ali se zato potencira va`nost i povla{}enost uloge koju preuzima na sebe ~italac u procesu spoznavawa i razumevawa kwi`evnog teksta. Povla{}enost ove teme markirana je, pre svega, u ~iwenici da u jednom sloju romana svi dijalozi izme|u glavne junakiwe i jednog od glavnih junaka, wenog qubavnika, Pisca, bivaju inicirani literaturom kojom je trenutno jedno od to dvoje qudi okupirano. Kwige koje ~ita Pisac jesu svojevrstan referentni sistem za ome|avawe spoqa{weg vremena. Potencirana neodre|enost vremena tako se su`ava izborom kwiga svetske literature,a ~itaocu se name}e pretpostavka da je vreme pripovedawa vezano za sam kraj 20. veka, jer se kao referentni kwi`evni orijentiri ozna~avaju pisci poput Eka, Ostera i Barnsa, tj. wihovi tekstovi objavqeni krajem pro{log veka. Slede}a (i jedina) pomo}na odrednica u otkrivawu spoqa{weg pripovedanog vremena je komentar koji qudi u toku bdewa kraj odra junakiwinog oca izgovaraju o ''ratu koji je izbio samo stotinu kilometara daqe''(55) kao aluzija na doga|aje tokom devedesetih godina na prostoru Balkana. Spoqa{wi prostor ozna~ava se kao Grad i ''selo nakraj sveta, gde Sunce gotovo nikad ne sija'' (33), a u u`em odre|ewu prostori kqu~nih zbivawa sme{teni su izme|u ~etiri sobna zida, bez obzira da li je u pitawu soba uspomena tj. soba junakiwinog odrastawa, gradska soba u kojoj Pisac ostaje sam da ~ita i i{~ekuje wen povratak, seoska podrumska soba Kolekcionara, junakiwinog prijateqa iz detiwstva ili sobe bolni~kog okru`ewa u kojima se nalaze weni otac i majka, u razli~itim trenucima, ali u vrlo sli~nim okolnostima. Minimalizovawe hronotopskih odrednica zapravo funkcioni{e u romanu sa ciqem potencirawa povla{}enosti qubavne teme i teme porodi~nih odnosa . Odbacivawem svake bli`e konkretizacije prostora i vremena zapravo se fabularni sklop ~itaocu jednostavnije otvara u komunikaciji, a semantika se automatski univerzalizuje. Problematizacijom me|uqudskih odnosa bezvremenost kojoj te`i autorska postavka i fokusiranost na unutra{we vreme jedan je od poku{aja da junaci dosegnu celovitost. Paradokslano, nijedan od junaka nije niti postaje celovita jedinka. Pripovedawe i ~itawe tu|eg pripovedawa poma`e im da zaborave strahove, tajne i nesigurnosti tako {to ih pri~a obmotava i odr`ava privid. ''Sigurniji sam kada pri~amo o literaturi nego kada me tera{, navodno bez obaveza, da posmatram svet oko sebe, izvini, oko nas.''(97) Slika kojom je la` predstavqena kao veo tj. u romanu zavoji koji 271

(bukvalno) obavijaju junakiwine {ake na po~etku wihove qubavi (da bi u trenutku potpunog qubavnog predavawa bili skinuti) pro{iruje svoja zna~ewa. Zbog nesigurnosti i razli~itih dubokih inhibicija, Pisac sebe vidi kao umotanog u la`. ''Pla{io se, i ubedio sebe da je to potpuno realno sagledavawe stvari, da }e wegovim odbijawem zavoji la`i i prikrivawa, u koje je bio umotan (mumija!) oduvek i zauvek nezaustavqivo po~eti da spadaju, pla{io se da }e, kada svi zavoji la`i, simulirawa i folirawa s wega i{~eznu, ostati ogoqen pred wom, jadan i prazan, neimenovano bi}e nesposobno za `ivot a kamoli za qubav koja je uvek podrazumevala nesebi~no davawe.''(22) Povla{}enost pozicije junakiwinog lika nije samo posledica koncepcije u kojoj se svi drugi junaci vezuju za wu nevidqivim i neraskidivim nitima (Pisac, Kolekcionar, otac i majka) ve} i zbog osmi{qenosti wenog lika kao jedinog u romanu kojem je data sposobnost istinskog kretawa u svakodnevnom i realnom prostoru. Spremnost na kretawe Pisca ogleda se u kretawu kroz svet fikcije kwiga, a Kolekcionar bivawe i `ivqewe na selu pomera jo{ dubqe u svet egzistencijalnih granica izborom podrumskog prostora za kolekciju, odba~enih (drugim qudima nepotrebnih) stvari koje on donosi sa |ubri{ta. On je ''gospodar sveta mrtvih stvari''(113) i bizarnost i stepen opsednutosti koji pokazuje u odnosu ka junakiwi Kolekcionar najvi{e i najgrotesknije ispoqava u dve scene: u onoj u kojoj krade omiqeni predmet junakiwinog detiwstva i drugoj u kojoj se u wegovim rukama na|e zlatnik (ponovo ukraden, ovoga puta od wenog mrtvog oca ). Ekstremnost situacija u kojoj se nalazi junakiwa kada komunicira sa roditeqima dok su u bolnici vi{estruko je potencirana okolnostima i jo{ vi{e na~inom realizovawe tih komunikacija. Scene u kojima su predstavqeni maj~ini monolozi (9, 10. i 12. glava tre}eg dela romana pod nazivom Najboqe stvari) zapravo jednosmerna telefonska komunikacija u kojoj se glas junakiwe ili ne ~uje uop{te ili je minimalizovan. Odsustvo su{tinske komunikacije podvu~eno je ~iwenicom da ~itaoci ve} na po~etku romana saznaju da je wena majka u ludnici. Bolni~ka atmosfera u kojoj zati~e oca (15. i 16. glava tre}eg dela), prilikom jedine wene posete, u vezi je sa poku{ajem da se otac le~i od alkoholizma. Ta scena groteskno je poentirana o~evim hipnoti~kim gledawem ''{panskomeksi~kovenecuelanske serije''. Telefonska komunikacija sa Piscem u toku dvodnevnog junakiwinog boravka na selu svodi se na monologe koji se gotovo izobli~uju u razgovore gluvih. Eskapi~ni Kolekcionar, nakon no}i u kojoj se junakiwa wemu predaje u qubavnom ~inu, pokazuje se da ipak nije neko ko bi mogao da ispuni junakiwina o~ekivawa. ''Ali, i u to je 272

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI bila uverena, on nije bio ~ovek sa kojim joj je su|eno da `ivi.'' (111) Nemogu}nost su{tinske komunikacije sa samom sobom kod junakiwe je potencirana predstavqawem istog sna (tri varijacije 6, 13. i 19 glava tre}eg dela ), a ne razre{ava se ni do kraja teksta romana. Nepretencioznost qubavne pri~e ispripovedane u romanu ogleda se i u finalnoj sceni. Dobiv{i od Kolekcionara staklenu kuglu, omiqeni predmet iz sobe uspomena, pri povratku u Grad i stan u kome `ivi sa Piscem, junakiwa zapravo ni{ta su{tinski druga~ije ne ~ini. Poluinertno predavawe svakodnevnim ritualima s jedne strane sugeri{e ~iwenicu da sahrawivawe oca, alkoholi~ara i samoubice, pretpostavqa zavr{etak perioda tajni i mu~nih se}awa, a sa druge strane ozna~ava (a zavr{nica romana mo`e i to da sugeri{e) da se iz tog mu~nog porodi~nog kruga patwi ni ne mo`e pobe}i, ba{ zato {to je wena du{a izjedna~ena sa staklenom kuglom koja zarobqava jedan predeo. Staklena kugla sa bajkovitim predelom jeste ki~ predmet kojim se parodira nepatvorenost `ivota na selu (u savremenom svetu on postoji samo kao zarobqena i banalizovana konkretizacija unutar staklene kugle) i kao poku{aj istovremene lirizacije tj. podvla~ewa onog sloja romana koji se ve} naslovom romana izdvaja kao domiinantan. Kako god tuma~ili mogu}a zna~ewa slike kojom se zavr{ava ovaj, po atmosferi, neoromanti~arski osmi{qen roman, neosporno je da naslovna sintagma ima status kojim se prostor uspomena tretira kao mitsko mesto intimnog sveta. Pri~a o qubavnom trouglu u romanu mo`e, najzad, biti samo jo{ jedna reciklirana ve~na tema, a mo`e se pro{iriti i na preneseni plan zna~ewa poeti~kih tema o opsednutosti Pisca Literaturom. tj. wegovoj su{tinskoj nemogu}nosti da stvara moderan roman koji bi bio izvan okvira ve} poznatih tradicijskih okvira. U ovom romanu ta nemogu}nost da se stvara van literarnih konteksta nije parodirana ve} se prihvata sa neumitno{}u koja rezultira romanom koherentnim i kompozicijski ulan~anim po konvencijama ve{tine pisawa koje se na po~etku 21. veka od pisca i o~ekuju, a i podrazumevaju. Naprosto, eksperimentisawe je po~etkom ovog veka anahronizam koji bi rezultirao nekomunikativno{}u sa ~itaocima i \or|e Pisarev jasno pokazuje ovim romanom da je svesno izmenio poeti~ke okvire ka liniji koja ga otvara u (komunikacijski) pozitivnom smeru.

273

Sr|an Papi}

OKRETAJ ZAVRTWA

(\or|e Pisarev, Pono} je u sobi uspomena, Narodna kwiga, 2005) U jednom pregledu stawa u savremenoj srpskoj kwi`evnosti, Mihajlo Panti} pomiwe svog kom{iju, penzionisanog oficira kome redovno pozajmquje kwige na ~itawe. Oficir ta~no zna kakvu vrstu literature `eli da ~ita: ne{to {to ne gwavi, i pod obavezno, kwigu bez '' esejisti~ko-filozofske mrsidbe''. I dok je uva`eni profesor razmi{qao kako da udovoqi kom{iji, garantovano su se me|u prvima za odstrel na{le kwige \or|a Pisareva, {to zbog ''gwava`e'', a jo{ vi{e zbog ''mrsidbe''. ''Ekstremni postmodernista'', kako su Pisareva etiketirali poodavno, sada je napisao roman koji M. Panti} slobodno mo`e da preda u ruke ~asnoj starini. Na Pono} je u sobi uspomena ni penzionisani vojak biv{e JNA ne bi imao mnogo prigovora. Ovo pribli`avawe neorealisti~koj matrici Pisarev je uredno nagovestio u svom prethodnom romanu U srcu grada, ina~e prepunom ''mrsidbe'',: ''... umesto da se bavimo pitawima da li je neka kwiga dobra ili lo{a, svi se bavimo sporadi~nim, sekundarnim pitawima kakvo je, na primer, pitawe da li je kwiga pisana u duhu postmoderne ili je realisti~ka. Nije bitno kako je pisana, va`no je da je dobra!'' Elem, u ~emu je ova kwiga ''realisti~ka'' u odnosu na ''pravog'' i prethodnog Pisareva? Pre svega, pitawe postojawa paralelnih svetova nije istaknuto u prvi plan. Postoji jedna stvarnost, i u woj qudi koji poku{avaju da savladaju probleme i `eqe koja im ona name}e. I nema mogu}nosti bega u paralelne dimenzije, ni vremenske ni prostorne. Ovakav obrt u Pisarevqevoj poetici naveo ga je da se usredsredi na junake koji vi{e u svesti nemaju rezervni izlaz da ih 274

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI spasi od (ne)postoje}e svakodnevice, ve} su primorani da urawaju u sebe, preispituju se i sameravaju svoju nemo}. Umesto da tragaju unaokolo, sada preturaju po sopstvenoj du{i. Istovremeno, umesto vi{e narativnih nivoa, odnosno mnogobrojnih pri~a u pri~i, pripovedni svet Pono}i... rasprostrt je u jednoj ravni koja se osvetqava iz razli~itih uglova. Sa druge strane, funkcija sna se i ovde ~esto rabi, ali su junaci ipak svesni razlike izme|u sna i jave, te, prema tome, daleko vi{e okrenuti stvarnom. Postmoderne strategije pripovedawa kojima se Pisarev ranije obilato slu`io svedene su na, reklo bi se, razumqiviju meru. Postoji intertekstualnost, ali tek u nagove{tajima ( izme|u ostalog posve}ena i Barnsovom romanu ''Troje'' od koga autor ''preuzima'' zaplet o qubavnom trouglu), i vezuje se iskqu~ivo za jednog od junaka, pisca i prevarenog qubavnika, gde literatura predstavqa wegov svestan ali i uzaludan beg od stvarnosti. No, ovde fikcionalna stvarnost u vrednosnom smislu nema primat nad realno{}u, lik pisca podse}a na junake ruskih romana koji previ{e ose}aju ali vrlo malo delaju, te se s toga mogu dr`ati za gubitnike. Naprosto, ~im pisac po~ne da bludi u irealnim svetovima, wegova draga ga povla~i za rukav i vra}a u svakodnevicu. Razgovori o literaturi {to slu`e junaku za izbegavawe otvorenih razgovora o `ivotu omogu}avaju upu}enijim qubiteqima Pisarevqevog opusa da izvedu zakqu~ak kako se autor kroz ovakvu koncepciju najnovijeg romana zapravo podsmeva samom sebi i ranijim idelo{kim stavovima u kojima je radikalno negirao postojawe samo jedne realnosti; jer ~im junaku zapreti mogu}nost da ga qubavnica napusti, kwi{ki svet postaje bezvredan i ni blizu ne nudi uto~i{te kakvo je pru`ao u ranijim Pisarevqevim prozama. Daqe, postoje i autopoeti~ki diskursi, ali ve{to podre|eni motivisawu junaka i integrisani u zaplet, uz to i vrlo kratki, i ko ne poznaje ranijeg Pisareva, te{ko da bi ih i zapazio kao takve. Umesto ranije me{avine razli~itih `anrova u jednom delu, kakvi su bili dnevni~ki izve{taj, pismo ili sociolo{ka studija, Pisarev ovde tek ponekad ume}e formu telefonskog razgovora, {to ubrzava dinamiku pripovedawa, a sam roman ostavqa mawe ''kwi{ki'' utisak... Dodu{e, ovaj iskorak Pisareva me|u ''realiste'' ukazuje i na neke nedostatke koji se u postmodernisti~kom {tivu nisu prime}ivali kao takvi, ali ovde bodu o~i. Pre svega se radi o neizdiferenciranosti glasova razli~itih likova - reflektora. Kod Pisareva se i seqak i urbani pisac slu`e gotovo identi~nim vokabularom, {to prizna}ete, u ''realnosti'', ba{ i nije slu~aj Elem, kako bilo da bilo, ovaj iskorak \or|a Pisareva ka ''neorelizmu'' ili kako bi se ve} jo{ jedan talas pisaca okrenutih 275

stvarnosti mogao nazvati, predstavqa zanimqiv iskorak. Pre svega jer se ovim romanom na{a postmoderna za korak pribli`ava anglosaksonskoj, koja, da podsetimo, ne bludi u nerazumqivim fantazmagori~nim vizijama, lete}im bogomoqama ili dukatima udenutim u usne i analne otvore, ve} je u mnogo ve}oj meri usmerena na ''realno''. S druge strane, niko ne bi smeo da stavi vatru u ruku i ka`e kako se Pisarev definitvno okrenuo relisti~kom diskursu, po{to je ovaj pisac i do sada ~esto primewivao radikalne eksperimente na svojoj poetici, {to na tematskom, {to na pripovednom planu. Ali bi se mirne du{e mogao izvu}i slede}i zakqu~ak: ako smo novostiliste odavno sa'ranili, ostaje da i ovo malo preostalih postmodernista polako sklopi {atru i okrene se pisawu literature koju }e ~itati jo{ neko osim wih samih. A da li }e im za taj okretaj zavrtwa vojni penzioneri odati priznawe, ostaje da se vidi.

276

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI

AKVAREL KRITIKA

277

278

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI

Milivoje R. Jovanovi}

GROTESKNE SLIKE DALEKIH I TU\IH PROSTORA

(Argis Maragopulos Qubav, ba{te, nezahvalnost) Roman Qubav, ba{te, nezahvalnost gr~kog pisca Arisa Maragopulosa prevela je na srpski jezik Gaga Rosi}, a kao svoj izdava~ki poduhvat u 2004. godini sebi upisala beogradska "Prosveta". Srpska kwi`evna kritika koja prati prevodnu kwi`evnost nije se ovoj prozi odazvala adekvatno wenom zna~aju, izuzev ~asnog izuzetka koji je u~inila Tamara Kosti} - Pahnoglu, objaviv{i svoj lirsko-refleksivni intervju sa ovom kwigom u "Gradini" u broju XI za 2005. godinu, iz koga ~italac mo`e pouzdano da odgonetne stilsku formaciju kojoj roman pripada, wegov tematsko-motivski sklop, kao i estetski nivo teksta, i istovremeno na|e odgovore "na goru}a i ve~ita pitawa", kako je u prvoj re~enici intervjua napisano, {to se u prozi ovakve narativne strukture druga~ije zove "poravnawe informacija". Beogradska "Prosveta" ovim izdava~kim ~inom i ni{ka "Gradina" tako|e svojim ose}awem za novo, omogu}ili su srpskoj ~itala~koj publici upoznavawe sa osobitim kwi`evnim tekstom, ~iji elementi ~ine wegovu modernu `anrovsku morfologiju. Aris Maragopulos je srpskoj ~itala~koj publici do sada bio mawe poznat pisac, bar onom wenom delu koji ~ita jedino na materwem jeziku. Maragopulos je ro|en u Atini 1948. godine, gde se i {kolovao do zavr{etka univerzitetskog obrazovawa. Na Sorboni je zavr{io 279

specijalisti~ke studije iz istorije umetnosti i arheologije. Bio je u dva mandata generalni sekretar Udru`ewa pisaca Gr~ke. Danas je ~lan komisije za dr`avne nagrade, za kwi`evnost i prevo|ewe Ministarstva kulture. Osniva~ je nekoliko ~asopisa, od kojih je najpoznatiji "Dedalos", koji izdaje Udru`ewe pisaca. Objavqeno mu je vi{e kwi`evnih prevoda sa francuskog i engleskog. Wegov Roman Qubav, ba{te, nezahvalnost, bio je "najprijatnije iznena|ewe u proznoj produkciji gr~ke kwi`evnosti 2002. godine", napisao je u listu To vima pisac Vasilis Vasilikos, u to vreme predsednik Udru`ewa pisaca Gr~ke. "Ako se savremeni roman na na{im prostorima", pi{e daqe Vasilikos, "mo`e pohvaliti da je stekao svoj prvi posle postmodernisti~ki tekst, taj tekst (koji }e ostati u istoriji na{e kwi`evnosti) svakako je roman Arisa Maragopulosa Qubav, ba{te, nezahvalnost." Ovaj roman je drugi deo Maragopulosove trilogije sa glavnim romanesknim likom Benxaminom (Benom) Sanidopulosom, koji je i od pisca ozna~en kao wegov alter ego. Postmodernisti~ki razu|en u asocijacijama, roman uspe{no uravnote`uje ~etiri glavne teme: Benovo detiwstvo, odnose sa umrlim roditeqima, topli ro|a~ki odnos sa svojim ujakom, borcem Pokreta otpora i nepopravqivim levi~arem, kao i Benove odnose sa ~etiri socijalno i duhovno razli~ite `ene. U matici romaneskne pri~e je Benxamin Sanidopulos, intelektualac s vi{kom `ivotnog iskustva, optere}en svojim jednoli~nim i grubim detiwstvom i prvim slikama svoje prve adrese "u ulici Kara|or|a od Srbije broj {est": "Jutra kada sam ro|en", govori Ben, "list Napred je pisao na prvoj strani: Izlo`eni protesnim povicima okupqene gomile, uhap{eni partizani su odvedeni vezani u solunski zatvor". Tu je i optere}uju}a, a bleda slika nakin|urenog oca, dopadqivog cajkana koji je s devojkama plesao fokstrot i trudio se da li~i na glumca iz nekog ameri~kog film noara. Taj neostvareni Amerikanac mlatio je svog malog sina "kao i one sirote |avolane sa pijace koje je hapsio na Omoniji". Zato su Benove slike o roditeqima sive i nepo`eqne, wegovo detiwstvo je mentalni ambijent u kome je apsurd postao wegova druga priroda. Tada je zakora~io putem koji ga je uvek vodio u privid i anarhiju krcatu strahom, ni{tavilom i svakodnevnom jezom postojawa. A zatim, dolaze slike odrastawa uz "ogavne male sireve ameri~ke pomo}i", uspomene na gra|anski rat, vreme kad su vojni~i}i najrazli~itije vrste patili od obnove Gr~ke.

280

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI Potom u mladosti susret sa umetno{}u kao ostrvom li~ne autonomnosti. Naro~ito sa slikarima koji su fingirali anga`ovanost i radije otkrivali smisao drveta nego ~oveka:"Pa ipak, uja~e, kako su do|avola uspeli da `ive nedodirnuti, zatvoreni u ~auru svog dela, dok su tolike likvidirali po kratkom postupku?" Te su godine donele Benu i druga iskustva i sadr`aje: letovawa, {kolovawe, `ene, i kona~no, ve} u trideset tre}oj, klonulost i uobi~ajenost. Benov odnos sa `enama je najve}i deo ove proze, jer su i najobimniji deo wegove biografije. "Ono {to odmah o~arava ~itaoca", pisao je Vasilis Vasilikos, "jeste pi{~eva majstorija kojom predstavqa svaku `enu toliko reqefno, da mo`emo re}i da je Maragopulos obuhvatio gr~ku prozu sa ~etiri nova (do sada neprikazana) potreta `ena (Gilbert, Zoi Koler, Nora, Klara)". U jednom Benovom sumarnom trenutku, kad ih je se}awem vratio u sadr`aj obi~nog dana, o wima je razmi{qao kao o jednoj jedinoj, obi~noj `eni: "Mislio je na Gilbert u Americi (u`eleo je se, pro{lo je toliko vremena od tada), ali kako su sve faraonove `ene predstavqale jednu, pisao je o svima zajedno: osim Gilbert, slepe sile su bile Nora, koja je nestala kao leto, Zoi Koler, sa kojom je proveo detiwstvo, pa ~ak i Klara, grozna i u`asna Klara, koju je toliko mrzeo." Bile su to godine kad je on bio "uslu`ni mu{karac" i verovao da je imao qubav. A onda se sa godinama pojavio aforisti~no formulisani empirijski proveren sud:"Qubav brzo vene, ~im je poprska{ hladnom vodom svakodnevice". @ene su Benu oduzele i mnogo vremena i zato mu je `ivot u konstataciji wegovih prijateqa iskliznuo iz ruku, u smislu ostvarewa neke va`nije `ivotne uloge, na {ta se on opirao druk~ije postavqenom `ivotnom tezom, koja revitalizuje pojam va`ne uloge. Za optiku samo materijalne dimenzije i Dekart, i Stjuart Mil, i Ruso, i svi drugi nisu stvorili ni{ta vi{e nego "bedni, neobrazovani trgovci oko nas, koji blebe}u bez konca i kraja na ulici i na pijaci". Ali ovo nije prava tema Arisa Maragopulosa. Ovakvom, prividnom glorifikacijom materijalnih vrednosti i wihovih predstavnika, pisac iznutra razvija malogra|anski stereotip i indirektno afirmi{e duhovne vrednosti, jedine vrednosti ukupnog qudskog bi}a. Zbog ironijskog pogleda Benxamin Sanidopulos je do svoga kraja imao ogromnu veru u svoju li~nu misiju na zemqi. Za wu je samo i `iveo. A sve {to je govorio, bio je gest wegove iskrene i o~ajni~ke pobune. Maragopulos gleda pretvarawe sveta u ni{ta, na literarnoj sceni je sukob li~ne i objektivne stvarnosti, {to vodi u rugala~ki, parodijski i groteskni odnos prema svemu {to je u pi{~evom 281

okru`ewu:" Sve oko wega mu se ~inilo starim. Predeo je bio izbrazdan bojama prvih vi{espratnica na Kipseliju i Pagratiju, proizvodi masovno uvezeni iz inostranstva - poezija, automobili, parfemi, cipele, prevodi, za~ini, sosovi, stereo ure|aji, politika, danska feta - sve je bilo ve} staro, suvo, pre nego {to je pre{lo gr~ku carinu. Mladi su bili jako stari zbog svojih preranih briga da zarade veliki novac, da ostanu ve~no lepi i moderni, sav predeo mrtav, premrtav, a on mlad i zelen, zamajavao se s dva privla~na devoj~urka kojima je bilo nemogu}e da shvate wegove nemire". U nekoj vrsti pogovora s naslovom "Benxamin Sanidopulos kora~a vrtom qubavi" Gaga Rosi}, prevodilac ovog romana, vidi glavnog junaka kao prkosnog ~oveka "koji se izazovno suprotstavqa realnom, fotografisanom svetu, opredequju}i se za svet sna, `udwe, himere i nadnaravnosti. Glavni junak, Benxamin Sanidopulos, ~ija je ispri~ana biografija, pi{~eva autobiografija, predstavnik je generacije koja se "zatekla na razme|i sna i wegovog opovrgnu}a", qudi su se pretvorili u svoj antipod, u rukono{ce, u "nedefinisana bi}a nedefinisanih potreba". Pogovor upu}uje u poetiku Arisa Maragopulosa, koga je gr~ka kritika prihvatila kao pisca post-postmodertnisti~ke kwi`evne strategije, pa je stoga roman Qubav, ba{te, nezahvalnost zna~ajan ne samo kao novo iskustvo pisawa, ve} i kao iskustvo ~itawa koje nas vodi u prostore potpune demistifikacije savremene civilizacije. Postmodernost ovog romana je {to, koriste}i nasle|e postmodernisti~kog teksta, gradi logi~ki semanti~ki nivo svojom dubokom politi~kom posve}eno}u koja govori u ime poni`enih slojeva dru{tva, ~iji je usud rezultirao iz komformisti~ke letargije gra|anske klase. Pro{lost je satkana od postupaka ~iji smiso vremenom izmi~e, a pisac hvata te lomove pro`ivqenog `ivota i pretvara ih u organizam pri~e: "Godinama, dok su wegovi vr{waci postojali zavisni u odnosu na kafu, ili brak, u odnosu na novac, politiku i cigare, on se, ostaju}i izazovno ravnodu{an na ove neposredne `ivotne potrebe, vezivao sa nau~ni~kom stra{}u za razne sitnice, za one koji daju smisao u `ivotu dece, prou~avaju}i koli~inu slobode kojom raspola`e de~ji mikro svet". Sa ove ta~ke pisac silazi ka sopstvenom bi}u, {to je stvaran i simboli~an silazak u promewenu egzistenciju oko koje se raspada svaki raniji poredak i smisao. "Ravnodu{nost onih koji imaju u odnosu na one koji nemaju zadobija iznova svoje novo zna~ewe. Jedinstveno zadovoqstvo da nezakonito zida svoju vilu ili vikendicu, nevina, bezmalo de~ja radost da znatno uve}a{ svoje prihode, a pri tom da ne radi{, sve ove tradicionalno malogra|anske 282

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI vrednosti su o`ivele, zajedno sa isprobanim novogr~kim vrlinama podvale, kra|e i genijalnih trikova. Licemerje, vrhovni simbol evropske gra|anske kulture, preplavilo je, potpomognuto na{im evro-politi~arima, ~itavu zemqu, zadobijaju}i napokon i gr~ka obele`ja: zauzelo je kona~no mesto skromnosti, drevne vrline neobrazovanog naroda". Maragopulos je, makar samo zbog ovoga, pisac koji je u ovo vreme najmo}nije raskopao gr~ko seme zla, kao op{te mesto tuma~ewa najnovije istorije, koja ima svoj pandan i u narodu za koji je preveden ovaj roman. Uz nagla{en literarno-politi~ki diskurs, roman Qubav, ba{te, nezahvalnost poziva ~itaoce na replike, na druga~ije mi{qewe s obzirom na iskustvo kojim raspola`emo. Autor nas poziva na poravwawe informacija o odnosu politike i kwi`evnosti, o demokratiji, tradiciji i savremenosti, o slobodi kao jezgru vrednosti, o pisawu kao na~inu `ivqewa, o pravu na duhovnu slobodu, ali i o politi~koj paranoji i totalitarnoj logici. Stoga je jedna od magistralnih ideja u ovom romanu pokretawe ~oveka za pru`awem otpora nasiqu i zlu, stvarawe potrebe za o~uvawem tradicionalne etike i o~uvawa ~oveka, wegove unutra{we slobode i dostojanstva. Najvi{i dometi ovog romana su na stranicama ironijskog op{tewa sa grotesknim slikama dalekih i tu|ih prostora o kojima su zlatne snove sawali mali qudi iz Maragopulosove i svake druge nacije. Relativizuju}i sve dru{tveno-istorijske uslovqenosti i posledi~nosti, pisac govori o sistemu prividnih vrednosti ovog nestaju}eg sveta. Oksimoronska priroda tog sveta izra`ena je fenomenom razbacanih i prelomqenih slika, koje kao `i`e skupqaju wegovu esenciju i su{tinu. Aris Maragopulos uspeo je da kwi`evno projektuje jedno uznemireno stawe svesti zbog ugro`enosti qudske egzistencije na pojedina~nom, ali i kolektivnom planu. Za poznavawe ~ove~anstva nije potrebno poznavati celo ~ove~anstvo. Dosta je upoznati, dobro, i jednu familiju - postavio je Milo{ Crwanski ovu Kvintilijanovu misao u prve redove "Romana o Londonu". Aris Maragopulos pokazuje da se to mo`e i preko `ivota jednog savremenog ~oveka, koji je imao egoisti~ne roditeqe, dobrog ujaka i plemenitu ujnu, i ~etiri `ene sa kojima je povremeno spavao. I u tome su razlozi da roman Qubav, ba{te, nezahvalnost ima i u Srbiji svoju ~itala~ku publiku.

283

Du{ica Poti}

PE^AT LI^NOSTI KRITI^ARA

(Jovan Pej~i}, Kwi`evni svet, kriti~ka svest, Oblik i re~ kritike 2, Prosveta, Ni{, 2004) Osma kriti~ka kwiga Jovana Pej~i}a, Kwi`evni svet, kriti~ka svest, izraz je kontinuiteta wegovog istra`iva~kog rada, usmerenog prevashodno na srpsku kwi`evnost 20. veka, i to u sva tri rodovska odre|ewa, lirskom, dramskom i epskom. Podnaslov kwige svedo~i da ju je autor i osmislio kao neposredni nastavak jedne od wih, Oblik i re~ kritike, koja je iza{la ravno deset godina pre ove, 1994. I dok je ona obuhvatila pre svega kritiku, ritike i kritiku poezije, wen produ`etak, Kwi`evni svet, kriti~ka svest, Oblik i re~ kritike 2, upotpuni}e portret kriti~ara i kriti~kim tekstovima o proznim piscima. Sam naslov kwige Kwi`evni svet, kriti~ka svest, preciznije wegov prvi deo, re}i }e nam ne{to i o Pej~i}evom shvatawu svog predmeta. Za wega je, postmodernisti~ki, kwi`evnost bi}e po sebi. Ta teza narasta neposredno na Eliotovom shvatawu tradicije, korpusa kwi`evnih dela u koji se novo ostvarewe integri{e referiraju}i na izabrane pretke. Izvan sveta kwi`evnosti ne postoji druga realnost, krajwa je konsekvenca takvog poeti~kog nauma. Pej~i} se u odnosu na wega postavqa dvojako. Wegov metod i wegova ocena uvek proizilaze iz kwi`evnog dela i wegove stukture, ali tuma~ewe prevazilazi ograni~ewa takvog polazi{ta. Autor na jednom mestu i ka`e da bi kwi`evnost i kritika koje ne bi uva`ile tzv. spoqa{wi svet, bile u biti jalove. Stoga su i socijalna i eti~ka komponenta kwi`evnog dela ~inioci prisutni u wegovom interpretativnom pristupu doprinose}i wegovoj sveobuhvatnosti.

284

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI Drugi deo naslova, kriti~ka svest, svojom pozicijom uputi}e ponajpre na shvatawe po kome je kritika podre|ena delu i ima ulogu posrednika izme|u kwi`evnog teksta i wegovih ~italaca. Ta teza pripada ameri~koj {koli nove kritike, koja iako se u ovoj kwizi ne pomiwe, u svim fazama posleartne kwi`enosti i kwi`evne kritike vr{i veliki uticaj na na{u savremenu kwi`evnu scenu, na kriti~are o kojima je Pej~i} pisao, pa i na wega samog. Druga bitna postavka ove kriti~ke orijentacije jeste nastojawe da se u delu traga za odlikama koje su za wega karakteristi~ne, osobinama zbog kojih je ono posebno. Stoga se i kriti~ki metod nu`no prilago|ava konkretnom delu, {to je autor dosledno i primenio. On je za svakog pisca koga je tuma~io tra`io najprimereniji pristup, takav da wegovo delo rasloji na najadekvatniji i najpotpuniji na~in. Stoga su i uvidi Jovana Pej~i}a u kwige o kojima pi{e odista i relevantni. Tre}i momenat nove kritike, takozvani metod close reading, ili kako bi to na{ stari Bogdan Popovi} rekao: red po red, vodi minucioznim i preciznim analizama, usmerenim na samo delo i wegove imanentne zakonitosti. Takav je pristup Pej~i}ev inicijalni metod, upotpuwen pomiwanim metodolo{kim prilago|avawem svakom konkretnom predmetu, bilo da je re~ o strukturalisti~kom, egzistencijalisti~kom, lingvisti~kom, hermeneuti~kom ili nekom drugom interpretativnom obrascu. Zadr`a}emo se, zatim, i na posledwoj instanci podnaslova, to jest na izrazu svest. Va`an momenat shvatawa po kome je kwi`evnost bi}e po sebi, zatvoreno u sopstveni svet i usmereno na wegove mehanizme i zakonitosti, jeste kwi`evna samosvest. Ona se izra`ava postupkom tematizovawa samog dela kao postupkom oblikovawa, momentima samotuma~ewa i samoobja{wavawa ideja i na~ina oblikovawa teksta. Ti aspketi kwi`evnog ostvarewa preuzeti su neposredno od kwi`evne kritike, koja tako postaje jedan sloj kwi`evnog ostvarewa. U meri u kojoj je kwi`evna samosvet odre|uju}i aspekt kwi`evnog dela protekle decenije, i kwi`evna kritika dobija presudni zna~aj. Iz wene funkcije i wenih mehanizama - nije preterano re}i - kwi`evno delo i nastaje, a sama kritika, koja se tokom istorije kwi`evnosti koleba izme|u nauke i umetnosti, sada vi{e nego ikada ranije postaje kwi`evno{}u. Jovan Pej~i} takvo shvatawe upotpuwuje jo{ jednim elementom estetizacije - lepim jezikom, melodioznom re~enicom, raznovrsnim vokabularom, koji se ne kloni ni re~i van svakodnevne upotrebe, pa i ponekim neologizmom. Razlika izme|u tradicionalne, suvoparne, kruto tehni~ki i terminolo{ki napisane kritike vi{e je nego o~igledna. Uvodni tekst Kritika i odgovornost neposredno i obrazla`e autorovo shvatawe kwi`evnosti i kritke. Ono u jednom bitnom 285

elementu odstupa od nove kritike, pa i od ve}ine posleratnih kriti~kih {kola. One su kwi`evnost prou~avale - rekli bismo - kao uzorak. Obrazac, model, ~ija je svrha jedino da potvrdi postavke neke kriti~ke {kole. Pomerawe akcenta ka svetu kwi`evnosti usmeri}e se na samosvojnost, a ona ve} sama po sebi podrazumeva vrednost. Za Jovana Pej~i}a kwi`evno delo je predmet nabijen vrednostima i nu`ni zadatak kritike je da ih detektuje i odredi se prema wima. Ako su dakle moderne kriti~ke {kole prenebregavale esteti~ki zna~aj kwi`evnosti, Pej~i} se vra}a - da ka`em - vrednostima vrednosti. Taj aspekt svog rada on imenuje kao odgovornost, kao onaj presudni element kritike s kojim ona izlazi pred lice sveta. Ako je zadatak kwi`evne kritike - {to svakako nije sporno - da delo rasvetli s formalnog i sadr`inskog aspekta, da ga postavi u sinhroni i dijahroni kontekst, ona ga obavqa dr`e}i se ~iwenica nauke. Zadatak vrednovawa pak zasniva se na ose}aju za vrednost, a ona je po Pej~i}u, uvek individualna. U svom finalnom momentu kritika je, vi{e nego izraz ~iwenica nauke, izraz li~nosti kriti~ara i bi}e vaqana onoliko koliko po svojoj ko`i ispi{e tetova`u rukom svoga tvorca. Koliko - kako bi rekao Jovan Pej~i} - nosi li~ni pe~at kriti~ara. Za autorovo vi|ewe kwi`evne kritike od presudne je va`nosti prva celina wegove kwige, a ona je posve}ena kriti~arima. Naslovqena kao Kritika, prva celina sadr`i radove o Vladimiru Vuji}u, Petru Xaxi}u, @ivani @ivkovi}u, ^edomiru Mirkovi}u, Dragutinu Ogwanvi}u i Stevanu Bugarskom. Isti~u}i kod svakog od wih elasti~nost pristupa i usmerewe na ono {to je u konkretnom delu posebno, Pej~i} }e posebno vrednovati metod koji se bavi imanentim zakonitostima kwi`evnog teksta. On nagla{ava da su za kwi`evnu kritiku bitni {irina pristupa i obrazovawe kriti~ara, drugim re~ima, interdiciplinarna potpora koja }e dodatno rasvetliti kwi`evno delo, a samom kriti~aru dati potrebnu dubinu znawa s kojom prilazi svom poslu. Va{oj se pak kriti~arki ~ini da su za wegovo kriti~ko samoodre|ewe najbitniji radovi o Vuji}u i Bugarskom. Vuji} je kriti~ar na{e kwi`evne tradicije, ~ime ona postaje ~inilac na{e savrmene kwi`evnosti. U ovoj su kwizi, dodajmo, prisutna i dva starija pesnika, Sava Mrkaq i Jovan Sterija Popovi}. Slobodni pristup, koji po Pej~i}u, odre|uje Vuji}a nije drugo do odsustvo ideolo{kog predznaka iz poslova kwi`evne kritike, makar da je posredi i kriti~ka ideologija kakvu je uspostavio neki veliki prethodnik. Ili upravo obrnuto. Po~ev od osloba|awa od we. Kwi`evno delo je odraz vremena u kome nastaje, wegovih estetskih shvatawa i poeti~kih obrazaca, pa je i prilago|avawe kritike aktuelnim tendencijama u umetnosti i nauci, usvajawe novih 286

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI estetika, novih nau~nih metoda i dostignu}a, nu`an preduslov ovoga posla. Takav pristu je, ujedno, osloba|awe od kanona, a ono je nu`an uslov istinske dubne svake intlektualne i stvarala~ke delatnosti koja `eli da bude vaqana. Bugarski je jedini autor iz ove celine koji nije kriti~ar. Posredi je istori~ar, Srbin iz Rumunije, koji se bavio srpskim pravoslavqem u toj zemqi. To }e re}i da Jovan Pej~i} implicitno u vidokrug kwi`evne kritike uvodi {irinu kulturnog konteksta srpskog naroda, kao jedan od bitnih ~inilaca razumevawa i vrednovawa kwi`evnosti, i tako upotpuwuje svoj kriti~ki program. Kada je re~ o aspektu vrednovawa, druga i tre}a celina, posve}ene pesnicima i proznim piscima, omogu}i}e uvid i u taj momenat Pej~i}evog kriti~kog rada. O liri~arima i prozaistima on pi{e na na~in koji smo ve} pomenuli. Wegov se pristup prilago|ava predmetu, on u delu tra`i ono {to je u wemu posebno, postavqa ga u kontekst aktuelnih poetika koliko i u kwi`evnoistorijski kontekst. Skriveni element wegovog kriti~kog aparata, me|utim, sadr`an je u izboru pisaca. Jovan Pej~i} nije s uma smetnuo magistralne vrednosti srpske kwi`evnosti i kulture, {tavi{e, one su kao sto`eri uvek prisutne na horizonstu wegove kriti~ke svesti, ali on bira skrajnute, marginalizovane pisce. One koji svojim esteti~kim dometima pripadaju magistralnom korpusu, ali do wega iz nekog razloga, ponajpre kriti~kog nemara i inercije te povla|ivawa ideologiji poeti~ke mode - nikada nisu dospeli. To su, na primer, dobar, ali ne i dovoqno priznat pesnik Zoran Mili} (a tekst posve}en wemu Poezija ili u~ewe o du{i vrhunac je ne samo ove kwige, ve} i nezaobilazno mesto na{e savremene kwi`evne kritike), ili pak Srba Igwatovi}, ili tako|e potisnuti prozaisti poput Ivana Ivanovi}a i \or|a Oci}a. To }e re}i slede}e. Za Jovana Pej~i}a zadatak kritike jeste da kreira vrednosni obrazac, da podr`i sredi{we vrednosti, ali i da samu sebe ne okuje u modelu koji je ustoli~ila. Koliko intelektualna, toliko i stvarala~ka disciplina, kwi`evna kritika pre svega treba da ima otkrivala~ki karakter. Ono {to Pej~i} naziva slobodnim pristupom, oslobo|enim ideologije, pa i kwi`evne ideologije, vaqa da ukazuje na vrednosti kadre da upotpuwavaju na{ kulturni identitet i uslo`wavaju wegov lik. Evo i re~itog dokaza. Tekst "^asi razjasnice" Ilije Nepri~ave posve}en je Radovanu Belom Markovi}u. Kritika napisana daleke 1976. godine izuzetno je vrednovala rad tog na{eg proznog pisca. Radovan Beli Markovi} je punu afirmaciju stekao tek dvadesetak godina kasnije. Sigurna sam da sam autor ne bi voleo da se kriti~ki osvrt na wegov rad zavr{i bez vrednosnog odnosa. Minuciozan analiti~ar i tanani tuma~ kwi`evnog dela, kriti~ar tim aspektom svog rada 287

posti`e nimalo zanemarqive rezultate. Teorijski diskurs, pak, mawkavost je wegovog pisma. Pasa`e u kojim se teorijski promi{qa neki problem, a bez ijedne reference i jezikom koji je me{avina lirskog i esejisti~kog iskaza te svakodnevnog govora, prati i ne uvek adekvatna i precizna upotreba kriti~kih termina. Imamo li na umu presudni zna~aj terminologije za humanisti~ke discipline, bi}e nam jasna i problemati~nost autorovog "slobodnog pristupa". Jovana Pej~i}a treba tra`iti u otkrivala~kom karakteru wegovog kriti~kog interesovawa, u dubini razumevawa kwi`evnog dela, u {irini wegove erudicije, koji precizno detektuju nijanse. A te odlike ve} pripadaju pe~atu li~nosti krit~ara.

288

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI

Milijan Despotovi}

VEROVAWE U ZAPIS

(Bratislav Milanovi} Silazak, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd, 2004) ^ini mi se da je poezija danas na velikom ispitu; treba da obezbedi mnoge prisutnosti u odsutnom. Takvo isku{ewe za jednu kwi`evnu formu nije ni malo jednostavno, jer, treba ~itaocu pokazati da su re~i ti stamenci iz vremena raznih, u kojima je uspavan govor, ~esto, nama preko potreban da bi se danas sporazumevali. Zato poezija nadome{ta duhovnu oskudicu na onaj na~in koji se mo`e prikazati jednako kao govor svesnog ili govor nesvesnog. U toj ravnote`i posmatrawa, tra`ewu mere, mo`e se, jedino prona}i smisao qudskog postojawa koje po~iwe posle silaska u filozofskom smislu, jer, silazak je zapisan pre postawa samog sveta. U pesni~koj zbirci ba{ takvog naslova, Silazak1) , pesnik Bratislav R. Milanovi}2) je pokazao da "silazak jeste Silazak Hrista koji se dogodio negde u sred postojawa sveta, kao spoj po~etka i kraja, ako kraja i po~etka uop{te ima. Ni sam silazak nema po~etak i kraj, ali postoji, bez obzira na niz zna~ewa silaska. Taj silazak, kao pogled na svet ili kao sudbinu sveta, ~oveka, razuma - dominira kao pesni~ki 3) motiv ili zna~ewe nove Milanovi}eve poezije." Ali, umesto da se dolaskom gorweg putnika nastavi put ka svetlosti i gospodom zastire sto i ba{ta, um i neum, qudi doweg sveta prevodili su taj bqesak ozarewa u gr~ "iz tmice u tmicu", zato sada pesnik svoj silazak zapo~iwe crnim stepeni{tem veruju}i da sve ima smisla, bar dotle dok ostaju nedosegnuti "predeli sa ove i sa one strane sna". Tamo su preseqena sva bezna|a i sva "~eznu}a za ve~nim", za onim kulturama koje su nastale i koje nestaju u varvarskim prohodima i pohodima, o kojima svedo~i arheologija ali i samo na{e 289

pam}ewe, evo i vi|ewe. Otuda potreba za ovim hristolikim pevawem, za prisustvom duha radi osna`ene vere u nadu. Milanovi}eva poezija nam do|e, nekako, kao va`na duhovna ve`ba ~ak i u slutwi, ili pred ono Wego{evo, "ne bojte se, dobro biti ne}e"! Sve ono {to pi{e ovaj pesnik, odavno je napunilo ose}aj li~nog, to je sveznawe ve}, ovosvetsko i onda kada on peva kroz odre|ene toponime nama bliskih prostora. To {to je sada istorija, samo pokazuje kako se u wu odlazi na istovetan na~in, sa zalaskom, nikako izlaskom. Protok vremena i iskustva nisu bili pouka, ve} je sve to stvorilo metamorfozu kako pozitivnih tako i negativnih parametara u qudskoj prirodi. Otuda "stepenovawe", kroz cikluse Silaska, glasova ("Prvi glas", "Drugi glas", "Tre}i glas", "^etvrti glas"), ~iju poeti~nost odre|uje vreme{nost, ali i pronalazak, na kraju svega, "male lampe u tamnini" koja bi iz svetlosti `i{ka, bar iznedrila re~, svetlicu, potom qubav, " kako bi se odatle pokrenuo svet". Pesnik ne pori~e da smo dobru etapu pro{li pogre{no, ali veruje u osvetqewe preostale staze na kojoj }e "isijavati jezik nauk", koga smo tako|e zapustili. Bratislav R. Milanovi} u ovoj poeziji iskazuje nepomirqivost pogleda na svet, o kome promi{qa sasvim u~eno, sa velikom zavisno{}u od stvarnosti. On je, dakle, pesnik u ~ijim se stihovima uspostavqa linija istine koja se`e od prvih saznawa ("Pomi{qa jo{ odrana") do dana dana{wih. Stoga je wegov poziv na razum amanetski, makar se ostvarivao samo kao poziv, jer to bi zbog stawa u kome je danas razum, on morao biti i arheolo{ki, i filozofski, i religijski, i mitolo{ki, i istorijski, ali i poetski. Koliko poezija sama u svemu tome mo`e da na|e vaqana re{ewa, ne znam, ali ona svakako duhovnom svetu mo`e ukazati novi put. To ukazivawe i jeste jedan od sada smislova pevawa i mi{qewa, ako ho}ete i moralna pozicija kwi`evnog jezika, wegova akcentualnost. Jer, kako bi ina~e razumeli ovu pesni~ku sliku i objasnili potrebu da je pesnik bri`no zabele`i i poka`e: "Negde visoke (...) se oko razuma vrte ogwene lopte." Te lopte i danas uni{tavaju latice tre{awa, ru{e}i gradinarski trud vekovni. Ni samom pesniku nije jasan ru{ila~ki nagon koji ne napu{ta neke slojeve dru{tava, tamo ili ovamo, a svestan je da i mi danas `ivimo na belegu "ukr{tenih puteva" i vremena, na kojima ta~no sre}emo, neznane i ne uvek dobronamerne, koji zatiru tragove na{e kulture i mi 290

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI "Samo na ru{evinama zidina znamo {ta smo nekada bili." Takve prostore, gradove, pojedine objekte, likove samo slikari i pesnici ponovo podi`u i udahwuju im prvotnu du{u, biv{i `ivot. Ovde se pesnik, kroz kasnoanti~ku kulturu ("Gamzigradska elegija"), spu{ta sa onog prostora Dole (ili ovozemaqskog), u Had, radi svetla koje mo`e poslu`iti pri spasewu, pri vra}awu identiteta svetu. Ta {irina je veliki izazov za poeziju Bratislava R. Milanovi}a, ali i duhovno pravo za pisca koji nosi Bo`ji "crveni fewer" i hodo~asi od Aleksinca, do rimske dvorane u biblioteci Grada Beograda, ~iji se kova~i na Ta{majdanu raduju da }e se "umno`iti broj `ivotiwa", a rudari, "nalik kamenu", ne ose}aju "tajanstven san" ovog letopisca koji ode ka Kosan~i}evom vencu. Uistinu, Bratislav Milanovi} i jeste poetski letopisac , onaj koji je istoriju prikazao realnije od sebe same do sad zapisane. Sa`eo je to na dva terazijska tasa. Levo, teg `ivota - desno, teg smrti; ali wega brine prevaga ovog drugog, dok pregleda svitke "u kojima je sve zapisano o qubavi i krvi." Zato je ovaj wegov poetski letopis dragocen i on sve prilike preina~uje u dve stvarnosti; istorijsku i jezi~ku, nose}i sa sobom "naum o ustrojstvu neustrojivog", posebno u vremenima najezde zadriglih lovaca, ~iji }e pucwi "poput patke oboriti (...) san". Zamislite te lovce na snove?! Milanovi} spada u onu grupu pesnika "koji imaju u svom bi}u, u talentu svom, u vokaciji svojoj, mo} izuzetno velikog prostirawa u svim pravcima iskustva i slutwi, imaju intelektualnih radoznalosti 4) koje prema{aju oblast petorih ~ula ~ovekovih." On je pesnik rafinirane poetske odgovornosti, upravqene naporom voqe ka "visokim stvarala~kim nalozima", koji od pesnika zahtevaju taj uporni uzvi{eni silazak sa ciqem preobra}aja duha ili bar svedo~ewa o opstojawu. To je Hristolika poetika, ~iju kqu~nu ulogu ima produhovqewe uz recimo, stilske ali i istorijske ~iwenice koje nas vode ka druga~ijem sanawu, ili kako bi pesnik rekao, "drugom glasu" pevawa. Milanovi} iz "Drugog glasa" kao da se "javqa" sa predela nepoznatih "ali ne sasvim". On ovde, dobro op{ti i sa nepojavnim i magi~nim. To je "zaumqe" gde je "stvarnost stvarnija od svega", i ona se i{~itava u trojstvu vode, vatre i kamena. Borave}i u tim predelima pesnik svoju besedu po~iwe i zavr{ava, na poseban na~in, uvode}i u prazninu (~esto) stvarnost, u kojoj pesni~ka muza, op{ti sa muzama arheologije ili magije. Takav jedan simboli~ki poredak stihovane gra|e uspostavqen je, kako ka`e ovaj pesnik, "ne bi li mi silazak u srce sveta bio lak{i." 291

Kroz pesmu "Posledwi dah jednog ribara", koju posve}uje nespokoju pesnika i ribolovaca Bogdana Radulovi}a, Milanovi} je dao za pravo vodi kao ozna~itequ pravde, ozna~avaju}i ribolovca u nesigurnoj ulozi i pitaju}i se: "nismo li budu}i plen mo}nijeg lovca {to u`agren vreba na obali." Varijacije o vodi jesu varijacije o susretu u "prostorima inim kroz dubinu bi}a {to je preostalo", jesu miqkovi}evski pesni~ki filozofski hod po `ici vode ili kapima sna, poput Brane Petrovi}a, koji je pevao o "predose}awu budu}nosti" i od Milanovi}a tra`e da peva ono neizvesno ("Kad se zapalilo"): "U ovoj ku}i je tiwao po`ar jo{ dok nije bila ni sazidana: zidari su videli vatrenog leptira u wenom kamenu temeqcu; uo~ili su potom kako se dim, {to je obla~io bestidnu ravnicu s druge strane reke, iza trske, uvla~i u neozidane temeqe; zatim su ~uli kako pucketa nepostavqena tavwa~a, kako cvr~i neukovana japija; na kraju je palacnuo plami~ak na nepostoje}em krovu i razvio se u vatru{inu {to je sa puste ledine, sa udubqenog rskr{}a vrelim jezicima lizala zvezde; videli su qude ustumarene kako se sudaraju, u budu}nosti, u zapaqenoj ku}i, razgrnuli pepeo posle svega, predano opqunuli {ake i rekli: Nije ovo bo`iji posao..." Ku}a na putu, kao istorijska nepogoda povod je pevawa za mnoge pesnike na{eg jezika i ne samo wih, ta ku}a je formalno rasturila i nas i svet, ali ga je istina poezije istom tom snagom povezala i nije ~udo {to umni qudi vi{e veruju poetici no realnosti koja se samo zavrzla u nerazmrsivi ~vor. "Razni glasovi ka`u: ~ovek", zapisao je Miodrag Pavlovi}, ali do o~ove~ewa qudskog bi}a jo{ }e potrajati. 292

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI Zato je potrebno poetski vi{e sameravati istorijske okolnosti, poku{ati do}i do matemati~kog re{ewa enigme. Pored obi~nog zna~ewa sa malim obuhvatom, smisla, lai~kog odu{evqewa, poezija Bratislava Milanovi}a zahteva stru~no ~itawe, "ono koje vodi ra~una o istoriji pesni~ke misli, dakle i o wenom trenutnom stawu, o 5) onom u kome se ispitivanom tekstu dogodilo da se pojavi." Ovaj pesnik svoj silazak imenuje i na{im op{tim, istorijskim i politi~kim udesom, onim {to se uporno nastavqa a mi smo spremni da ka`emo da se ponavqa, veruju}i da je u zlom naumu bilo bar predaha, tra`e}i tu ta~ku oslonca kao iskustvo koje mo`e pou~iti: "Do{li da tra`e ~ega nema, a ne daju ono ~ega ima, do{li soli da izvuku ispod oka, iz korena nebi li i suza postala bqutava. ... do{li su da prikriju ono {to se ne mo`e sakriti, do{li su mutavi jer dr`e je u ustima, iz koga }e nevidqiva guja da se izle`e i da sukne ulicama ve} otrovanog grada tra`e}i golubija gnezda pod strehama, wu{e}i mladu krv." Zlom se zavr{io prethodni vek. Ratom, ali ratovi traju i ne vidim da su oni na~elo mogu}nosti opstanka sveta. Mo`da i jesu, ali militantnog sveta. Padom duha i poletom uranijumske ptice koja qubi tvrdo}u da bi se razlepr{ala, zna~i beskona~nom hladno}om koju {ire oni {to su "do{li da zaliju olovom govorqiva usta". To je fanatizam "opstanka", jer ~ovek, ipak, nije sopstveni sin, otac, kako zapisuje Radoman Kordi}. Skrnavqewe osnovnih qudskih sloboda a tom ~inu pridavawe snage qudskog prava, jeste zlo~in neprava, dijalektika nagona smrti, o ~emu svedo~i poezija ali o ~emu }e raspravqati psihoanaliti~ari i filozofi jer je pravo iza{lo iz prakti~nog `ivota, pred zlovremcima "{to se izle`u iz crnih jaja". Pesnik razo~aran jer nastaje "jedan nesavr{en svet", ka`e: "jasno da sam kro~io, da odlazim". Odlazi svestan da je naru{en jedan sveti red i da je daqi ostanak sa~ekivawe kataklizme. Ali, qubav ponovo isku{ava pesnika, letopisca, isku{ava svet i wegovu sudbinu, pesnik ne odlazi bez nade. Wegov zapis tra`i na{e verovawe, verovawe u ono {to on veruje, u qubav, bar;

293

"qubav }e poroditi qubav i zatim joj u ledenoj pustiwi, na~initi gnezdo kako bi se odatle pokrenuo svet." Dogodi li se to, i sam silazak bi imao smisla jer iz `ivota neka se ra|a smrt (prirodna smrt) iz smrti samo smrt ina~e ra|a. Pesni~ka zbirka Silazak, kod nas mo`e da ima i druga~ije zna~ewe: Uspe}e. Ona je jedna oaza poznawa dobra i zla, dobrog izbora `ivotnog puta. Sve {to ostaje u pam}ewu slu`i iskustvu. Odbacivawe nije napu{tawe puta, ve} stalna `eqa za preobra`avawem na putu dobrote. Silazak je kao lekcija koju smo nekad u `ivotnoj lektiri presko~ili. U Vrwa~koj Bawi, 23. septembra 2005.

1) Bratislav R. Milanovi}: Silazak, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd, 2004. 2) Bratislav R. Milanovi} (Aleksinac, 1950), `ivi u Beogradu, pi{e poeziju, prozu, prikaze i kritike kwiga savremene poezije. Objavio pet kwiga pesama, roman Potok (2001); priredio je kwigu Petice (pet Srpskih i pet ameri~kih pesnika, 2002) i izbor Najlep{e pesme Vladislava Petkovi}a Disa (2004). 3) Dragan Laki}evi}: Pesnik, op{ti i li~ni letopisac, iz pogovora kwizi Silazak, str. 80. 4) Isidora Sekuli}: Putopisi, pripovetke, eseji, Rad, Beograd, 1986, str. 325. 5) Miodrag Pavlovi}: Rokovi poezije, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd, 1958. str. 75.

294

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI

Marija Nikoli}

ELPENOROV DVOJNIK
(Snovidovno snevawe (u) budnosti Sa{e Jelenkovi}a)

"Ja ne pi{em ovo za tebe i wega Ve} za onog {to }e do}i posle svega. ... On, {to samo jednu miso ima, Da je sam i ba{ tad nepotreban svima." (S. Rai~kovi}) Vera ra|a sumwu, sumwa pobunu, a pobuna - poeziju. Pesnika odlikuje slutwa, zebwa, sumwa, koja vodi u neprestano preispitivawe, prevrednovawe - sebe, sveta; tra`ewe i nanovo gubqewe i nala`ewe. Otud i ono fino treperewe, oslu{kivawe ~ak i pozdrava s onu stranu groba, stalno pomerawe granica i granawe puteva kojima pesnik hodi (ili plovi). Na pu~ini, pru`a se horizont {irokih vidika. A onda je sve mnogo lep{e. I - mnogo te`e. Pesnik wim samim Pre nego {to uplovimo u pesni~ki svet Sa{e Jelenkovi}a, pre nego {to kroz svu neprijatnost geometrije ono {to ostaje postanu za nas heruvimske tajne, a kroz kraqevska obja{wewa dospemo do kwige o srcu, i pismima probudimo Elpenora, uputno je po}i od Jelenkovi}evog vi|ewa poezije, wene prirode i uloge samog stvarala~kog ~ina.

295

U tekstu Sve staro eksplicit ka`e: Sve staro ponovo je novo... Poezija je pitawe. Ali pisawe nije odgovor, niti tragawe... Ako treba pisati poeziju, onda ona treba da bude prevazi|ena, ali tako 1) da zapravo bude nadma{ena. Ono {to ohrabruje i {to mo`e da se, donekle, podvede pod termin evolucija poezije (darvinovski re~eno), jeste ~iwenica da je moderno pesni{tvo, odnosno pesni{tvo posledwe decenije pro{loga veka, dobrim delom demistifikovalo prirodu poezije. Kona~no su kvaziromanti~arske i pseudonacionalne zablude o isceliteqskoj mo}i poezije i wenoj obnoviteqskoj ulozi, taj svojevrsni deus ex machina sindrom, bile razbijene i odba~ene. O demistifikaciji samog stvarala~kog ~ina govori i David Albahari u romanu Mamac: Pisawe je neverica u re~i, u govor,...,ono je zapravo bekstvo od jezika, a ne, kako ka`u, towewe u sam jezik. Onaj koji tone, on se davi, a pisac pluta na povr{ini, na razme|i svetova, na granici izme|u govora i ti{ine. Pesni{tvo shva}eno danas, neprekidan je dijalog; kapija koja povezuje i vodi do mnogih svetova - istorije, mitologije, religije, tradicije, li~ne pesnikove lektire, sopstvene du{e. Dospev{i na tu granicu izme|u govora i ti{ine, pravi je ciq svake vaqane analize i su{tinskog razumevawa kwi`evnosti. To nije uvek ni lako ni jednostavno. Sve {to je lepo, te{ko je, ka`e Platon. Istra`iva~u-tuma~u ukazuje se ~itava jedna terra nuova, terra incognita, sa mnogo rukavaca, slepih puteva; suo~en je sa mistifikacijom, u kojoj zavodqivi pesni~ki glas ima na wega dejstvo poput sirena na Odiseja i wegovu posadu. Ali da se sve prethodno re~eno ne bi svelo samo na isprazno teoretisawe, ili, jo{ gore, svojevrsnu apologiju o tome kakva treba da bude vaqana kwi`evna analiza, poku{a}u u daqem toku teksta da nazna~ene teorijske okvire primenim na predmet ovoga rada - poeziju Sa{e Jelenkovi}a. Melanholija pretplatnika na izmi{qotine Zbirka Neprijatna geometrija (1992) prva je Jelenkovi}eva kwiga poezije. Zato je i odlikuje izvesna doza drskosti, sloboda u pesni~kom izrazu, koja ~esto (i namerno, zarad jezi~kog efekta) prelazi granice. Nosi jak pe~at lektire pesnikove, {to se uo~ava ve} u prvoj pesmi zbirke, ^arobni pasuq. Po ogor~enosti, nezadovoqstvu i dubokom prezirawu sveta koji ga okru`uje, kao i samom atmosferom kojom odi{e pesma (gde dominira blaga vulgarnost i erotika),

296

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI pridru`uje se onoj grupi pobuwenika-nevoqnika, ~iji je mo`da najistaknutiji ~lan Bukovski. Literarne asocijacije Jelenkovi}eve kre}u se u {irokom rasponu - od Volta Vitmena, preko mitskog Dionisa Zagreja, [ekspira... Ve} iz posvete jasno je za kakvu se poeziju zala`e Sa{a Jelenkovi} - povratak su{tini, wenom pravom bi}u, eidosu. Obznaniv{i sebe svetu, i nametnuv{i mu se u isti mah, mo`da malo bizarniji za pravila dobrog ukusa, tek - on je tu: zanesewak, zaqubqenik u onu iz ~ijih ... vena je o~i{}en muq, po~upane qigave travke, krvne `ivotiwice pobijene. Vezuju}i se za Jelenkovi}evu misao da poezija treba da bude prevazi|ena, ali tako da zapravo bude nadma{ena, pesme Teorija buke i Pesma iz po{tanskog sandu~eta pokazuju kako pesnik to ~ini. Obe pesme satkane su od aluzija na Crwanskog (u jednom trenutku ~ak }e ga nazvati i ocem), a postupak citatnosti upu}uje nas na uspostavqawe veza sasumatraisti~kom vizijom sveta M. Crwanskog : Nema arhipelaga odakle bih re~ima apostola-voajera objavio ta~no vreme apokalipse. Zbirka Neprijatna geometrija, iako je odlikuje fragmentarno kazivawe, u sebi sadr`i ve}inu poeti~kih toposa koji }e u narednim zbirkama ({to }emo tako|e pokazati) biti konstanta Jelenkovi}eve poezije, na prvom mestu melanholija. ... dopustite mi da do kraja otple{em melanholi~ni ples pretplatnika na izmi{qotine. (Melanholi~ni ples) Na vi{e mesta rasuti su Jelenkovi}evi autopoeti~ki iskazi, dati u vidu fragmenata. Wihov osnovni ton je rezignacija, neprekidna zapitanost o svrsi pisawa poezije, a sve to pro`eto je wegovim li~nim vi|ewem pesnika u savremenom svetu. U pesmi Scena AD ACTA varira se jedna tema (gotovo arhetipska po zna~ewu) - uzaludnost pisawa, nepostojawe novih tema. Ni~eg novog pod kapom nebeskom, ovde, na mitolo{kim pa{wacima, {to se kasnije ne}e zloslutno ponoviti... 297

^ove~anstvo od prvog bleska svesti ponavqa ovu tu`balicu, pri~u koju pri~aju qudi qudima, po~ev{i od zapisa iz ru{evina Vavilona - da su sve poetske teme zapravo ve} istro{ene, ili onog u kojem se staroegipatski pisar Khakhepersenb pita - mo`e li se jo{ na}i izraz koji nije ve} poznat, i jezik koji nije ve} kori{}en, mogu li se izbe}i ponavqawa onog {to su stari ve} izrekli. Ta neprestana zapitanost o svrsi, ulozi, prirodi poezije, uop{te - celishodnosti samoga wenog postojawa, kroz vekove opsedale su mnoge velike umove. Na to pitawe nema odgovora. Bar ne onog pravog. Samo beskrajni niz novih pitawa koja iz wega proizilaze i iluzije mogu}ih re{ewa. Jedno takvo daje i Anri Me{onik - da je "mo`da poezija poseban na~in ponovnog pisawa, nastavqawa svetih kwiga, {to pretpostavqa da svetost, kao i poezija, nije samo pro{lost, ve} i budu}nost." Interesantno je i Jelenkovi}evo vi|ewe uloge jezika u poetskom stvarawu: ... zaga|ena rana koja truje krv. Metafora. Buncamo ono o ~emu }utimo na javi. A java pori~e tragediju pojedinca... da bi na kraju postavio pitawe (na koje se ne o~ekuje odgovor), a koje na najboqi na~in ilustruje pesnikovo lutawe i tra`ewe mesta za sebe i svoju poeziju, u ovakvom nesavr{enom svetu kakav je na{: ... a poezija... {ta je: ... najava tragedije ili weno odlagawe. Pesnik, i pored potrage za sopstvenim, autenti~nim stvarala~kim glasom, ostaje ~vrsto vezan za ovaj svet konkretnih predmetnosti. Va`no je jedinstvo ~ulnoga i duhovnoga; pesnik to posti`e delom, dakle intendirani, tj. ciqani duhovni smisao zahvata ~ulnom formom. ... put koji biram, put je vidqivog. (Akt: Prevrat), da bi ve} na drugom mestu istakao: ... odvratna je besmrtnost i sve {to kraja nema.

298

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI Pesimizam, pored melanholije, ve} ovde, u ovoj prvoj zbirci, nametnuo se kao konstanta Jelenkovi}evog poetskog diskursa. Aluzivnost i citatnost (kao dominantni umetni~ki postupci) veoma ~esto zavode na pogre{ne puteve, pa bi tako moglo izgledati da stihovi iz pesme Molitva: Pesma koju sledim (moja vera, / mrtva je bludnica / pridavqena sumwom, kao kravatom), podse}aju na Crwanskog, ili ~ak, na Disa i wegovu krmeqivu, mamurnu od celono}ne pijanke, muzu (kako je govorio Skerli}). No, ve} u narednoj pesmi, Jelenkovi} to u potpunosti potire i pose`e u sopstveno stvarala{tvo, uspostavqaju}i tako veoma jasne i konkretne unutartekstovne veze: U ispovedaonici sedim, sluzavu `ivotiwicu dr`e}i na krilu,... ... da pru`i mi {ansu da ne posumwam u sebe." (Pesma koju sledim: Akt) Posledwi ciklus (od ~etiri koliko zbirka sadr`i), najkompaktniji je, i tu je Jelenkovi}eva pesni~ka misao najjasnija i najcelovitija. Kao {to je u Zbigwevu Herbertu poslanici doveo u pitawe ontolo{ki status poezije (poezija {ta je - najava tragedije ili weno odlagawe), tako je u pesmi Usnulima poslanica nagovestio plovidbu s onu stranu svesti - u san, u snovidovno, nestvarno, a koju }e do krajwih granica razviti u dve posledwe (za sada) zbirke - Elpenorova pisma i Elpenorovo bu|ewe. Jer, kako sam ka`e: Napredujem - od melanholije do predaje. Krhotine u zaustavqenom vremenu Napredovawe (gorepomenuto) ispoqilo se u vidu jednog izbru{enijeg, tananijeg pesni~kog izraza, koji odlikuje narednu zbirku, Ono {to ostaje (1993). Iako se iz prethodne nastavqa fragmentarnost i lapidarnost iskaza, probijaju se i neki novi tonovi, na prvom mestu sarkazam, kojem je rezignacija iz prethodne zbirke ustupila mesto (a o ~emu }e tako|e biti vi{e re~i), kao i ve}a frekventnost motiva bu|ewa, spavawa, sna. 2) Svet u ovoj zbirci ve} gubi svoju jasno}u, ostaju samo obrisi.

299

... Sve vidqivo je nepostojano i traje koliko i vazduh u probijenim plu}ima. (Pismo) Dominira gradski ambijent. Kako pesnik prevladava to carstvo betona i gvo`|a, malogra|anskih pravila `ivota na pokretnoj traci, pokazuje nam pesma ^igra: ... To je moj na~in. Da ubrzavam doga|aje odustaju}i od ube|ivawa. I ~ekam da se moja rana razlista kao ba~ena kwiga. Svet je po~eo svoj ples raspadawa; u wemu stvari govore svojom odsutno{}u. Zato za pesnika nigde nema mesta, nigde nije siguran. Sve sam usamqeniji, gnezdi se pusto{ u meni. ^ini mi se da ova zemqa nije dovoqno pusta za potrebe pesme: i pored toga nisam odustao... Grize me ose}aj proma{enosti... (Pusta zemqa) U takvom svetu nema qubavi, postoji samo zamena za qubav. Nema pesnika koji ne govori o sopstvenom stvarala~kom postupku, o svojevrsnom ra|awu u mukama. Jelenkovi} to ~ini u skladu sa svojom poetikom - on na svoja pitawa ne nudi i odgovor: ... Ne nuditi rime koje u~vr{}uju hladno}u, i pusto{ sveta. Biti pateti~an, ali nam u istom trenutku pokazuje kako je to biti i sarkasti~an: ... godina imam dovoqno da budem mrtav pesnik... ... samo mi antologijske pesme nedostaju... (Mera) Sru{iv{i bogove mere i sklada, pred nama i nehotice iskrsava pitawe-misao: je li onda za pesnika poezija nova religija, gde svaka je misao epitaf. Koji nije ni lozinka ni opro{taj. Ono {to je novina u odnosu na prethodnu zbirku, Neprijatna geometrija, jeste i veoma 300

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI dominantan motiv bu|ewa. Tako je ve} odabran kurs one plovidbe koju }e Jelenkovi} ostvariti u svom poetskom (za sada) diptihu o Elpenoru. Jedan od najuo~qivijih primera za moju tvrdwu je pesma Katalog krhotina: ... pla{i{ se da ne}e{ zaspati,... ... da }e{ ve~no biti budan... Iako je vreme da wegova melanholija bude ve~na kao pesak, iako priznaje da je sve ponavqawe, ~ini se da je neizbe`an sumoran zakqu~ak da: ... ne}e biti suza, jecaja, gr~a: ko zaspi, usnu}e stepeni{te. Meni ostaju re~i, re~i, re~i. I to je, vaqda, jedino {to na kraju ostaje. Bu|ewe kao zato~eni{tvo praznine Tre}a Jelenkovi}eva zbirka, Heruvimske tajne (1994), ozna~ila je nov zaokret u pesnikovom poetskom diskursu. Pored i daqe prisutne melanholije, pojavquju se i potpuno novi motivi - zaborav kroz nestajawe, ti{ina, praznina. Umetni~ki postupak zadobio je druga~iju formu - delove je zamenila celina (ta~nije, poku{aj celine, ili barem ono {to na wu li~i). Nimalo slu~ajno pesnik ba{ u posveti ka`e: Dosta sam pisao po zidovima. Fragmente, poruke, citate. Sricao slu~ajnu azbuku. Pevao na dosu|enom jeziku. Sledio tragove u tekstu. Bol koji ose}am deo je hronike uru{avawa. Deo straha od zapisanog. Ali, interesantno je da vrlo brzo jasno}u smewuje sumwa i 3) izvesna kontradiktornost! Da li sam prona{ao ritam? I{~upao sam ti{inu iz temeqa i prevazi{ao fragmente. Vi{e ne}u biti 301

samo pa`qiv ~italac. Zamesi}u testo. Od bra{na urote, od vode melanholije... Nara{}u. Ogromna stena. Pesma. Pesnik odbija da bude na margini sveta, iako poezija danas uglavnom tu obitava: Poezija je ne{to marginalno, neva`no, 'kome-to-treba' trabuwawe, poezija nema fabulu, a dana{wi ~itaoci hrle ka fabuli samo da bi pobegli iz svoje duhovne ~amotiwe... ... Nikada ne}u prestati da verujem da poeziju ne}e imati ko da ~ita. Onaj ko danas ~ita poeziju, ozbiqan je, posve}en ~italac. Wega poezija otvara, oplemewuje, uvodi ga u disawe, koje nije samo odr`avawe `ivota, ve} pobeda nad strahom od praznine.4) (podvukla M.N.) Pesme u ovoj zbirci nemaju naslove, i po tome se ona jo{ izdvaja od prethodnih. Mo`emo se zapitati da li se i tako (na tom tehni~kom planu) potcrtava nova pesnikova orijentacija na celinu? Heruvimske tajne karakteri{e i opsesivna tema smrti, koja u sebe ukqu~uje i sve ostale: setu, bezna|e, ti{inu, prazninu. ... Svako odlazi za svojom smr}u.Uveren da be`i od we. Prizna}u ti da je sve re~i upila ti{ina. Koju sam pustio u sobu raskriliv{i prozore. I tako ne bih uspeo da prona|em ta~ne re~i za setu. Za bezna|e. Dominira ose}awe napu{tenosti - od qudi, sveta; besciqno lutawe i potonu}e u dubine, u sebe. Iznose}i na svetlost dana svoj svet (jer drugoga nema, i ni{ta mu sem toga ne preostaje, kad traju samo bezimene stvari), pesnik time oplemewuje na{. Iako je jasno nazna~io da mu ostaju samo re~i, re~i, re~i, pomalo iznena|uje da se ni{ta ne nastavqa. Nikome nisu potrebne ove re~i. Ove krhotine, ova umorna lakrdija. Mo`da stvari bivaju jasnije kada pesnik istakne svu apsurdnost svoga izbora; apsurd upravo i le`i u tome {to taj izbor i nije izbor. ... Mogu birati izme|u patwe i patwe. Smrti i smrti. Da li je onda boqe }utati, jer pri~a ne mewa ni{ta?

302

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI Ova re~ita ti{ina Sa{e Jelenkovi}a poku{ava da pridobije prazninu, ali da joj se i opire u isti mah. Ranije usamqen, nigde ne nalaze}i sebi mesta, sada je ... bezbedan. Bez povratka / i utehe. Isceqen.../... razotkriven i sre}an. Zbirka Heruvimske tajne karakteristi~na je i po dijalo{koj formi - pesnik razgovara sa heruvimom, ispoveda mu se, te{i ga, ucvequje, ali i po jednom novom toposu - pismu. Uzev{i sve ovo u obzir, mo`e se re}i da je ova zbirka svojevrsna prethodnica Elpenorovih pisama i Elpenorovog bu|ewa , jer je postavila sve ono {to }e u wima biti dominanta - bu|ewe (Budim se; ... Bu|ewe je op{te mesto), ludilo (Ko je oti{ao na po~inak, oti{ao je nepoznat i lud), epistolarna forma (Pisa}u ti da sam pao na kolena. Pred tobom ili pred nekim ko je nevidqiv). Promenio se i pesnikov odnos prema vremenu. Dok je u prethodnoj zbirci wegov na~in bio da ubrzava doga|aje, sada usporava jer ne znam {ta bih sa ovim jezikom. Najaviv{i u stihovima opisi traju dok nestaju stvari kraj i krah ovog i ovakvog sveta, pesnik zato i mo`e da usporava, jer mu jedino preostaje ~ekawe, da bi mogao "kad sve mine" da od krhotina sklapa ti{inu. Tako je otkrivena i ta tajna. Pitawe je samo ~ija - heruvimova ili pesnikova. Bernardinac, tigar ili krijum~ar Vra}awe izvori{tu (a kako se u posledwe dve zbirke pokazuje, i ishodi{tu) svog pesni~kog puta, koje se ogleda u fragmentarnosti i gnomi~nosti iskaza, na {ta upu}uju kratki pasa`i, utkani izme|u pesama, oli~ava zbirka Kraqevska obja{wewa (1998). Na osnovu svega gorepomenutog ovu zbirku mo`emo shvatiti i kao veliku razradu stiha Da se ne u~aurim, strepeo sam, koju ne{to kasnije dopuwuje pesma simboli~nog naslova Reqef: Sezona je strepwe: geometrija se preobra`ava u elegiju. Kao postupak oneobi~ewa, atipi~an dijalog monolog (koji preovla|uje u zbirci) nagove{ten je ve} u prvoj pesmi, Aqua passata: Odbacio sam te, ni ime ti ne smem pomenuti... ... U doba li{avawa ni srdit ne nadaj se pismu... 303

Kome se ovde pesnik zapravo obra}a? Je li re~ o Elpenoru pre Elpenora, pa pesnik prema svom bezimenom sagovorniku zauzima isti onaj stav kakav su zauzeli Odisej i posada prema svome najmla|em sadrugu? Nedoumica nije ni{ta mawa ni kada u pesmi Kontinent meda pro~itamo i ovakve stihove: Dugo i neshvatqivo pismo pi{em... Ko si ti, zastakqeni stran~e? ... Niko me nije pritisnuo, niko ispraznio kao ti, putni~e. Nikoga nisam zapostavio kao tebe, raspr{eni. U zbirci ima, naravno, i slabijih pesama. Sti~e se utisak da se Jelenkovi} jo{ nije ~vrsto dohvatio zacrtanog i trasiranog puta. Naro~ito izdvajam pesmu Pad, u kojoj ... Opojna je smrt: dok spava jezik joj gori. Po verbalnom opsenarstvu - neobi~nim sklopovima i jo{ neobi~nijim asocijacijama, podse}a na Milorada Pavi}a (maslo pod pazuhom, sic!), te tako i nehotice prisustvujemo ~inu male intelektualne onanije. Veoma ve{to, u pasa`u izme|u pesama, Jelenkovi} u ~itao~evoj svesti asocira i priziva staru ~egrst izme|u filozofije i poezije, jer velika galama koju su digli pesnici bi}e uzrok wihove propasti. Pesnik ne zauzima nijednu od dve ponu|ene (i, uostalom, jedino mogu}e) pozicije, mada bi se na osnovu stihova ... poezija te isu{i kao pustiwa, pa svemu ka`e{: `elim, dalo zakqu~iti da nagiwe filozofiji. Ili je sve sra~unato zarad pesni~kog efekta, pa je tako i elegija kapitulirala pred istorijom. Okon~awe skrivawa Presek i sumu Jelenkovi}evog dotada{weg pesni~kog opusa predstavqa Kwiga o srcu (2002). Zbirku ~ini 25 starih i 25 novih pesama, ali se usled razli~ite kontekstualizacije mo`e sagledati i kao savim nova pesni~ka zbirka.

304

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI Potpuni zaokret ka snovidovnom, ka stawu neprekidne budnosti, koja i nije ovozemaqska budnost, ve} je vi{e vezana za neku izmaglicu svesti. A kad ka`em: po~iwe preobra`aj, razmeni se kilogram zlata za miligram ultramarina. (Liber tango) Svestan toga zaokreta, pesnik zato i pi{e ove hladne redove, da u}utka prekore i okon~a skrivawe. Tako nam je otkrio i Elpenora, zaronio u epu, izronio u pismima. Nije se ni osvestio, a ve} progla{en mrtvim i besmrtnim. A tek {to je nestao. Andri}evski zvu~e ovi stihovi: usud i strah je ono {to ih povezuje. Nestati sa ovoga sveta, kao da nikad nismo ni postojali, bez traga, bez i~ega {to bi govorilo o nama. [ta biva sa du{om ~ove~jom kad umre? Je li on doista mrtav, ili du{a tek tada zapo~iwe svoj `ivot? A mo`da bi sve moglo krenuti naboqe da je mogu}e biti budan i u snu... O pismu i bu|ewu Zbirke Elpenorova pisma (2003) i Elpenorovo bu|ewe (2004) gotovo je nemogu}e razmatrati kao dve zasebne celine (iako tehni~ki one to jesu). Usled zajedni~kog mitolo{kog predlo{ka, veze izme|u wih su dubqe, te stoga neminovno dolazi do wihovog me|usobnog pro`imawa i preplitawa. Mit o Elpenoru, najmla|em Odisejevom pratiocu, poznat je. Mnogo je va`nije pitawe - za{to ba{ marginalni lik postaviti u sredi{te svoje pesni~ke vizije? Jedan od mogu}ih (naravno, hipoteti~kih) odgovora le`ao bi u doslednom sprovo|ewu sopstvene poetike (dobrim delom iznesene u tekstu Sve staro5), u do`ivqaju pesnika i poezije kao ne~eg marginalnog, neva`nog. Takvim izborom nagla{ava se tragika pojedinca u dehumanizovanom svetu. Ono {to je neva`no, nestaje bez traga; i{~ezava iz se}awa i pam}ewa qudi. Da se to ne bi desilo, svakome bi vaqalo nadenuti neko ime. (Pismo {esto) 305

Ludilo, san, budnost - to je ono {to dominira u obe zbirke. Jezi~ki kalambur Jelenkovi} ostvaruje tehnikom ogledala - svaka pesma iz jedne ima svoj iskrivqeni odraz u onoj drugoj zbirci. Tako u Pismu dvadeset prvom ~itamo: Ja znam ko sam... ko zna ko sam ja..., dok u Bu|ewu dvadeset prvom nailazimo na ovakve stihove: ... Ti zna{ ko si, ko zna ko si ti.. Najmla|i, najneznatniji, gotovo (i s imenom) bezimeni, Elpenor, umire budalastom smr}u, potpuno uzaludnom. Izborom takvog junaka, uz svu apsurdnost wegovog nestanka s ovog sveta, pesnik je u stvari predstavio sudbinu ~oveka-pojedinca u savremenom svetu (onog malog ~oveka, omiqenog i jedinog junaka Andri}evog). Ludilo i san u ovim dvema zbirkama imaju ~vrstu upori{nu ta~ku. Po tome sli~i Simi Pandurovi}u, naro~ito u Bu|ewu dvadeset tre}em: ... da se otisnem nekud gde me ne o~ekuje niko. .... gde priseban je koji s uma si|e, s tim {to nema te mitolo{ke potke iz koje se razgranao Jelenkovi}ev svet budnih spava~a i probu|enih sneva~a. Ja ovde ne mislim da tra`im veze i uspostavqam analogije sa poezijom 20-ih godina pro{loga veka (uostalom, to nije ni ciq ovoga rada). Jelenkovi}eva poezija opire se takvoj jednostranoj klasifikaciji; kao i Elpenor - snu i bu|ewu. Kroz neprekidne dijaloge monologe (a obe zbirke su jedan veliki razgovor), dolazimo i do onog kqu~nog pitawa: je li Elpenor pesnikov alter ego, jesu li Elpenor i pesnik jedno, bez udvajawa? Da li je i pesnik nikao u Elpenoru, kao Elpenor u wemu, parafraziraju}i tako na jednom vi{em metapoeti~kom nivou Miqkovi}evu misao da U svakom bi}u drugo bi}e ni~e? Smewuju se Jelenkovi}evo neverovawe u telo i rezignacija zbog propadqivosti svih zemnih stvari. Sveta (u onom realnom smislu) ve} odavno nema u Jelenkovi}evom poetskom do`ivqaju; za wega je to mu~ili{te, zasnovano kao uzorno dru{tvo koje neguje budnost i nesanicu.

306

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI Telo je tro{no, telo je slabo, razvratno i sklono izdaji, onoga ko u wega najvi{e veruje. Srce je hram, samo je ono ostalo, kao jedino sigurno uto~i{te. Tamo se mo`e i budan sawati, i ~e`wa se lak{e podnosi, jer otvorena su vrata srca vrata hrama su otvorena. Iz takve perspektive, gde ni~eg vi{e nema, gde ~ak i se}awe na ono {to je nekad bilo po~iwe da bledi, ... da izmisli samog sebe, to je sve {to ostaje mu sad! Ostaje do kraja nejasno ko je taj samoproklamovani demijurg Elpenor, ~italac ili sam pesnik. Jedan nadasve interesantan fenomen karakteri{e Jelenkovi}evu poeziju - protivre~nost (koja ~ak ide i do totalne kontradiktornosti) pesni~kog iskaza. Kao ilustraciju nave{}u samo jedan primer. Dok u Bu|ewu prvom ~itamo da: ... ovo nije potraga ... ovo je razgovor neobi~an..., u Bu|ewu dvadeset ~etvrtom ve} imamo da ... nema razgovora samo govor. Pitawe 'ko je ovde lud' ostavqam otvorenim. Svesna i namerna pesnikova igra ili propust i oma{ka? Moja tuga je moj zamak Melanholija i elegija ostaju konstante Jelenkovi}eve poezije. Wima se wegov pesni~ki glas izdvaja svojom prepoznatqivo{}u i autenti~no{}u u moru sli~nih glasova. Poezija je to koja ima oblik koncentri~nih krugova, gde je sve povezano: sve je kao {to nije i ni{ta nije kao {to jeste, jedno sledi drugo, a ono posledwe potire sve ono prethodno; sve uvire u jedno i, istovremeno, izvire iz svega. Tu vreme ne igra nikakvu ulogu, ono jednostavno vi{e ne postoji. Na po~etku smo. Ni~eg nema, sve je pro{lo, nestalo; sve treba nanovo stvoriti. U pusto{i, u kojoj nema nikoga i ni~ega, Jelenkovi} je o~igledno odabrao pesnika da to u~ini. Makar bio lud i budan.

307

I, na kraju - bu|ewe U i{~ekivawu novih pesama Sa{e Jelenkovi}a, name}e mi se misao - da je ovom sagom o posledwem i prvom (ovde mislim na zbirke Elpenorova pisma i Elpenorovo bu|ewe), zapo~eta jedna Kwiga, ona o kojoj je celog `ivota sawao Malarme. Mo`da je telo bilo t koje je bu|ewem prekinulo vezu svog sneva~a, ili su za wega vrata hrama bila zatvorena. Tek, nestrpqewe nam je zajedni~ko: moje, ~itala~ko i pesnikovo - kao nov i dominantan motiv, koji pro`ima Pesme iz najnovijeg rukopisa, u nastajawu.6) Onaj koji za sebe ka`e da je ro|en pre ro|ewa, umro pre smrti, a onda progovorio o gubitku sebe u Elpenoru, I{~ezavawu imena kroz nestrpqewe do bu|ewa, nama, nestrpqivima, poru~uje da nestrpqewa nema. Samo bu|ewe.

1) Na ovaj tekst bi}e dosta pozivawa u daqem toku izlagawa. 2) U narednim zbirkama rekreacija sveta upravo }e se zasnivati na tim ostacima. 3) Ovom odlikom Jelenkovi}eve poezije pozabavi}u se detaqnije kada bude re~i o wegovim kasnijim zbirkama. 4) Citat je iz teksta Sve staro preuzetog sa sajta www.elpenor.co.yu 5) www.elpenor.co.yu 6) www.elpenor.co.yu

308

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI

Nemawa Radulovi}

JUNACI I MASKE

(Bo{ko Suvajxi} Junaci i maske. Tuma~ewa srpske usmene epike, Dru{tvo za srpski jezik i kwi`evnost Srbije, Beograd, 2005) Dr Bo{ko Suvajxi}, predava~ narodne kwi`evnosti na Katedri za srpsku kwi`evnost Filolo{kog fakulteta u Beogradu, objedinio je u kwigu svoje radove objavqivane od 1993. do 2005. u stru~nim ~asopisima. Jedinstvo tona ovoj kwizi ne daje samo to {to su svi posve}eni epici nego i autorov pristup. Taj generalni pristup, odre|en autorovim vi|ewem epike, predstavqen je u uvodnoj studiji, posve}enoj problemu formule. Teorija usmene formulativnosti Milmana Perija i wegovog u~enika Alberta Lorda, kao i Lordovih nastavqa~a nesumwivo je obele`ila prou~avawe epske poezije u 20.veku. Nemogu}e je danas govoriti o Homeru, ju`noslovenskoj, arapskoj, indijskoj ili bilo kojoj epskoj tradiciji bez nekog osvrta na ovu teoriju. Suvajxi} upravo takav osvrt ~ini, ali polemi~ki. Naspram ove teorije autor podse}a na odre|ewe formule koje je dao slavista Alojz [maus. Dok je za Lorda formula na nivou stiha, tema na nivou grupe stihova a obrazac pri~e na nivou cele pesme, [maus pod formulom podrazumeva podjednako i formulu i temu, da upotrebimo Lordove termine. Ovakvo {ire shvatawe formule je zastupao i Baura u svojoj ~uvenoj monografiji o herojskoj poeziji. Mada priznaje Lordu pravqewe distinkcije me|u razli~itim nivoima formulativnosti, Suvajxi} `eli da rehabilituje [mausa i pristup za koji je op{te mesto imalo ne{to {ire zna~ewe. Ono {to je jo{ va`nije za autorov stav jeste uvo|ewe estetskog kriterijuma, gde se Periju i Lordu zamera na koncentri309

sawu na sanxa~ku epiku koja je velikim delom fosilizovana. Ovakve zamerke su upu}ivali i strani kriti~ari teorije, prvenstveno iz redova klasi~nih filologa, nagla{avaju}i da ne samo da guslar nije jednak Homeru nego da te pesme ~ak i nisu pravi ep nego samo ogromna epska pesma koja se Odiseji pribli`ava brojem stihova ali ne samim duhom i strukturom epa, o kvalitetu da se i ne govori. I tu se otkriva su{tina autorovog opredeqewa za druga~iju teoriju formule - wome se prou~avawe epike najvi{e pribli`ava epskoj pesmi kao kwi`evnom delu; ponovo se uvodi estetski kriterijum. Ovakav teoretski uvod obave{tava nas o autorovoj orijentaciji, ali to ne zna~i da je wegov pristup samo polemi~ki ili da se bavi smao formulom. Mada je istra`ivawe formulativnosti, u {irem smislu, ono {to autora najvi{e zanima, u pristup epici su ugra|eni i rezultati drugih {kola. Sa nivoa teoretskih postavki Suvajxi} prelazi na konkretne tekstove posmatrane uvek pa`qivo kroz niz varijanata. Za folkloristiku izuzetno va`an pojam varijantnosti omogu}ava pravo sagledavawe odre|enog si`ea, tipa pesme ili pojedina~ne pesme samo u pore|ewu sa razli~itim verzijama. Autor ih bira hronolo{ki, po starosti i geografski, po etni~kom rasporedu. Ovde posebno treba ista}i Suvajxi}evo stavqawe srpske epike u balkanski kontekst. Poznavawe drugih tradicija Balkana, naro~ito bugarske, autoru omogu}uje veoma {iroke uvide. Naravno, sa uvo|ewem rumunske ili gr~ke tradicije se zapravo kombinuju komparativan balkanolo{ki i komparativan ju`noslovenski pristup. Sa ovog nivoa autor prelazi diskretno na nivo analize pojedina~nih pesama. Nije ~udno {to je posebna pa`wa posve}ena pesmama iz Vuka, klasi~nom obrascu srpske epike, koje su za Suvajxi}a o~igledno primer estetske uspelosti usmenog pevawa. Tu posebno izdvajamo autorovo hvatawe u ko{tac sa Banovi} Strahiwom, jednom od dve najzagonetnije i najprovokativnije pesme doma}e tradicije (druga je, naravno, Hasanaginica). Izme|u ostalog, Suvajxi} }e pokazati mogu}nosti preno{ewa Propove analize bajke na epski `anr. Analize su posve}ene i pesmama Po~etak bune na dahije i Orawe Marka Kraqevi}a. Ali, ni druge pesme nisu potcewene, recimo, starije varijante pesama iz Erlangenskog rukopisa. Istra`uju}i strukturu ali i stil pesama, Suvajxi}eva polazna postavka i zakqu~na misao jeste da se ovde radi o jezi~kom umetni~kom delu. Poznavawe razli~itih pristupa je pokazano, i ve{to primeweno, u kombinovawu rezultata ~esto suprotstavqenih {kola kakve su istorijska i mitolo{ka. Rad o epskom u zapisima sa ste}aka je deo kwige gde se najvi{e za{lo u istoriju. Poznavawe istorije, kao stalnog okvira epske pesme, dopuweno je mitolo{kim interpre310

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI tacijama pojedinih si`ea ili likova. Mitolo{ki pristup, ~est u savremenoj ruskoj i bugarskoj folkloristici, kao i istorijski, nisu za pisca kwige jedini mogu}i, nego su opet u slu`bi interpretacije. Zavr{ni rad se opet vra}a na op{tije teoretske probleme, ovoga puta na karakterizaciju epskog junaka. Izdvajaju}i razli~ite aspekte preko kojih se junak mo`e opisati Suvajxi} uvodi pojam maske - maska vladara, viteza, zoomorfna, androgina su neke od konkretizacija junaka u epici. Ova teoretska postavka je demonstrirana veoma detaqnom analizom epskog lika Starine Novaka, gde se ve} pomenuto razmatrawe istorije i mitskih uspomena stavqa u slu`bu odre|ewa maske, tj. epskog lika junaka, karakterizacije kwi`evnog lika. Pluralitet pristupa, interes koji se kre}e od op{teteoretskih problema do pojedina~nih interpetacija, balansirawe izme|u folkloristi~kog i kwi`evno-interpretativnog pristupa podse}aju na kompleksnost epike ali nude i niz zanimqivih i nesumwivo korisnih odgovora.

311

Marijana Milo{evi}

EKSPRESIJA I INHIBIRAWE STRASTI

(Goran Mila{inovi} Apsint, roman, Stubovi kulture, Beograd, 2005) Da bi roman bio i savremen i recepcijski prihva}en neophodno je, prema autorskoj izjavi Gorana Mila{inovi}a, da ispuwava uslov sli~nosti sa filomom, kao najfrekventnijom vrstom umetnosti, tj. da bude kratak, strastven i efikasan, da dr`i jednaku pa`wu tokom celog svog trajawa, da nema predaha i usporavawa i, na kraju, da stane u nekoliko sati ~itawa.1) Ukoliko poku{amo da strukturu i semantiku romana Apsint (2005) dovedemo u vezu sa autorskim iskazom o smislu i na~inu postojawa romana u 21. veku dolazimo do naizgled paradoksalnog zakqu~ka. Roman Apsint jeste i kratak i efektan posmatrano iz ugla ~itala~kog do`ivqaja kao dela ~ina recepcije i reakcije na primqen autorski signal u komunikaciji. Tre}i autorski zahtev i stav o romanu kao strasnoj formi predstavqa paradoksalnu ta~ku, jer u kompozicionom ulan~avawu motiva u romanu mo`e se protuma~iti jedino na nivou motiva strasti duha i tela glavnog junaka Mihajla Ali}a a u vezi sa prisustvom ili odsustvom strasti u pojedinim epizodama romanesknog toka. U umetni~koj realizaciji kratkog roman Apsint ba{ pojam i mogu}a konotativna zna~ewa strasti jesu i najuspelija i najslabija wegova strana. Najuspelija je u onim delovima romana koji predo~avaju dubinu patwi koje su uzrokovane nekim inhibiranim strastima (prema slikarstvu, `enskoj lepoti, ambivalentnom odnosu prema ocu itd.), ali istovremeno na nivou na~ina predstavqawa junaka tj.

312

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI izbora umetni~kih postupaka, glavnom junaku nije data mogu}nost neposredne komunikacije tj. samokarakterizacije kojom bi strasti ispoqio bez posredovawa. Jednostavno, takav pripoveda~ki model jeste dobar i dao je niz uspelih romanesknih realizacija, ali se u ~itala~kim o~ekivawima mo`e razumeti i kao pone{to staromodan model. Naime, roman je zami{qen i realizovan/konstruisan kao pripovedawe iz perspektive tre}eg lica pa osim u dve zavr{ne celine (od ukupno pedeset segmenata) junacima nije ostavqen nikakav prostor za samokarakterizaciju kroz verbalno ospoqavawe unutra{wih strasti. Iako motivacijski koherentan tekst, bez zanatskih propusta u asocijativnom nadovezivawu, roman nema mnogo otklona od autenti~nog (i staromodnog) modela pripovedawa koji donosi jasnu i preciznu, ali i ravnu liniju u tonalitetu kojim je roman ostvaren. Ima i scena i prepri~anih dijaloga koji su mogli da budu iskori{teni za iskora~ewe u drugu vrstu tonaliteta, u smislu izmene pozicije pripovedawa i na nivou konotacija koje bi iza tih pomerawa usledile. Paradoks istovremenog postojawa teme strasti, ali i nepostojawe umetni~kih tehnika da se te strasti predo~e i na jezi~ko-stilskom nivou realizacije mogu se objasniti i nekim povla{}enim segmentima u strukturi teksta romana. ^italac koji voli dobro ispripovedane pri~e, ali ne o~ekuje nu`no da ga tekst i emotivno dislocira bi}e zadovoqan re{ewima koje roman Apsint nudi. S obzirom na to da pripovedawe te~e kao komentarisawe biografije glavnog junaka i likova koji su sa wim bili u rodbinskim, qubavnim, poslovnim ili (ne)prijateqskim odnosima sva de{avawa ili promi{qawa propu{tena su kroz filter perspektive sveznaju}eg pripoveda~a. Tako postavqena pozicija obogu}ila je realizaciju romana bez oma{ki u na~inu kompozicionog ulan~avawa asocijacija (ujedno, ovaj princip je strukturno dominantan) ili koherencije celine teksta. Spoqa{wi plan teksta preslikava ili udvaja unutra{we stawe glavnog junaka. Zami{qen kao podvojen identitet, intelektualac, student medicine u gradovima Sredwe Evrope, u vreme koje obuhvata period Prvog svetskog rata, ali nekoliko decenija nakon wegovog zavr{etka junak je paradigmati~an primer stawa duha modernog ~oveka 20. veka. Glavni junak Mihajlo Ali} nije nekakva simboli~ka projekcija duha vremena ve} individualizovan junak sa vrlo burnom i nesvakida{wom biografijom sme{tenom u okvire jo{ turbulentnijih vremena i okolnosti. Wegove emocije i razmi{qawa mogu se ipak prepoznati i kao autorski interteksualni dijalog sa tradicijom koja u razvojnom luku istorije i poetike srpske kwi`evnosti 313

predstavqa jasnu i poznatu paradigmu. Re~ je o tipu neprilago|enog, otu|enog junaka, introvertne, hipersenzibilne i umetni~ke prirode. Nesmirenost i ~e`wa za mirom potencirani su u oblikovawu junaka i opisima wegovim du{evnih stawa, pa na jednom mestu stoji:'' ... Mihajlu je sve bilo nekako tesno, kratko i `uqalo ga.'' (24) Funkcionalnim pomerawem unazad u dubinu vremena ili pomerawe u prostoru za simultane doga|aje ima za ciq dinamizaciju i zgu{wavawe pripovedawa, poja~avawe efektnosti u ~itala~koj recepciji, ali kao tehnika sli~na filmskoj monta`i nije ni nova a ni nepoznata poeti~kom krugu na koji se pisac oslawa.2) Jedini segmenti koji su mogli biti izostavqeni iz romana odnose se na epistolarne forme koje, osim {to ve} postoje u prozi Dobrice ]osi}a, ne uti~u na poja~avawe estetskog do`ivqaja. Izme{tawe, lutala{tvo i nesmirenost jesu ne samo spoqa{we karakteristike i glavnog, ali i svih drugih junaka romana ve} i najdominantnija crta u unutra{woj srtrukturi likova. Dakle, nije kretawe po evropskim gradovima i ratnim teritorijam samo rezultat spoqa{wih okolnosti u koje su junaci sme{teni, ve} i wihova unutra{wa potreba i morawe. Jedan od na~ina da se potvri ova teza jeste i otkrivawe konotacija u vezi sa naslovom romana. Apsint postaje spoqa{wi znak unutra{wih lomova i inhibicija upravo i zbog kombinacije dvojnosti ukusa (slatko-gorko) ali i zbog povla{}ivawa koje dobija u razvoju otu|enosti i rastrojstva koje do`ivqava glavni junak. ''A sa napredovawem hiqadu devetsto sedamnaeste u wega je postepeno, ali nezaustavqivo ulazilo i sve dubqe tonulo neko tupo i gluvo stawe u kojem je prestao da op{ti sa samim sobom, sa svojim potrebama...'' (119) Inhibirawe svih potreba, ali i svih strasti koje je nosio u sebi zapo~elo je jo{ mnogo pre ratnog vremena (o~eva o~ekivawa u vezi sa izborom poziva glavnog junaka, nesre}ne qubavi, ose}awe nepripadawa drugim qudima itd.) koje ih je samo poja~alo i ubrzalo. U vreme pre odlaska na studije medicine Mihajlova majka }e komentarom wegovih slika ( ''...dobro sam pro{la kad me nije kap udarila, neke izbe~ene crvene i zelene glave koje vri{te toliko da su im poispadale o~i...'' (24) ) zapravo motivisati doga|awa koji }e u vreme najve}eg du{evnog potonu}a Mihajlovog povezati wega sa generalom Vildnerom koji }e mu, nakon obavqenog posla, obezbediti paso{ za nesmetano kretawe po Evropi. Zapravo, ba{ zbog jo{ nagla{enije ekspresije strasti na slikama (dezintegrisan ~ovek) koje se prodaju u vreme wegovog rada na cenzorskim poslovima za austrougarsku kontra{pijuna`u Mihajla Ali}a }e i potra`iti general Vildner. Na generalovo pitawe za{to slika ba{ takve slike junak odgovara da je to za wega stawe morawa, a ne izbor koji je napravio svesno. 314

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI Ovaj sloj teksta romana koji se bavi slikarskim preokupacijama i morawem u stvarala~kom ~inu bi}e ne{to finijim, qubavnim strastima (crtawe po nagom telu) ukr{ten u delu teksta koji se odnosi na sentimentalne epizode sa Lizom Denvers, Engleskiwom, koju susre}e kao dobrovoqnu bolni~arku u Prvom svetskom ratu. I sama umetni~ki talentovana, nakon niza melodramski ma{tovitih i uzbudqivih doga|awa, glavna `enska junakiwa biva sme{tena u poziciju samohrane majke koja podi`e Mihajlovog i svog sina. Kada nakon niza godina ponovo poku{ava da se oslobodi Mihajlovog lika, Liza Denvers izra|uje wegovu vo{tanu masku i tim ~inom plasira ideju o katarzi~nom efektu umetni~ke kreacije. Ujedno, uslo`wavawe kompozicionih segmenata ide ka onoj ravni koja se mo`e ozna~iti kao fantasti~na kada na izlo`bi slika Mihajlo i wegov dvojnik postanu jedno u sceni koja jedina potencira mistiku i tajanstvenost kao povla{}ene ta~ke. ''A zatim }e wih dvojica jedan kroz drugog, i to ne trepnuv{i, potpuno nesvesni da se doga|a bilo {ta neobi~no.'' (148) Zavr{no (pedeseto) poglavqe Mihajlovog i Lizinog sina Majkla Ejlika prati 1961. godine na putu kroz Be~. U posledwim segmentima, koji roman finalizuju u sentimentalnim tonovima, wihov sin }e prona}i o~eve slike i potvrditi jo{ jednu od teza o mo}i ekspresije umetnosti i wenoj (u tematskom i semanti~kom smislu) povla{}enoj poziciji u strukturi romana. Boja kojom je obojen apsint (plavkasto-zelenkasta) tako }e postati usagla{ena sa melanholi~nim tonovima Ada|a koji predstavqa muzi~ku podlogu i okvir ~itavog romana. Ukr{tawe ekspresivnih znakova }e, uprkos izvesnoj dekorativnosti na na~in scenografsko-kostimografski, postati obele`je romana Apsint koje ~ini da se on ~itala~ki percipira i kao pone{to staromodan model romanesknog pripovedawa, ali i istovremeno kao precizan, jasan i koherentan sistem bez suvi{nog (za savremeni srpski roman ve} paradigmati~nog) brbqawa i preterivawa. Efektan i dinami~an roman, ba{ kao {to pisac Goran Mila{inovi} i `eli da ostvari, na na~in klasi~nog filmskog ostvarewa.
1) Autorska izjava citirana je prema navodu iz intervjua koji je pisac Goran Mila{inovi} dao novinarki Radmili Lotini za Dnevnik 29.2.2004. Intervju se mo`e na}i na internet adresi www.knjizara.co.yu. 2) Neke karakteristike glavnog junaka povezuju ga sa srodnim junacima proze Milo{a Crwanskog ne samo zbog vremenskog okvira u koji je junak sme{ten ve} i zbog bliskog ose}awa sveta i sopstva. Na jednom mestu u tekstu glavni junak bi}e okarakterisan kao ''izbledeli'' {to se mo`e razumeti i kao aluzija na sumatraisti~ki koncept junaka Milo{a Crwanskog. U savremenoj prozi poneki elemeneti romana Apsint mogu se prepoznati kao zajedni~ki sa prozom Radovana Belog Markovi}a, a Tihomir Brajovi} u tekstu ''Ve} vi|eno'' u NIN-u (24.6.2005.) izdvaja i neke ve} vi|ene segmente u vezi sa romanom Sudbina i komentari Radoslava Petkovi}a.

315

Dejan N. Kosti}

BIZARNOST KAO UMETNOST DOKUMENTOVAWA SVAKODNEVNICE


(Kako bi Henri Miler pisao da je, kojim slu~ajem, ro|en u Srbiji)

(Dejan Vuki}evi} Bodilo, Gra|anski forum, Novi Pazar, 2005) Opklade su oduvek bile zna~ajan kohezioni faktor u krugu mojih bliskih prijateqa. Kladili smo se na sve i sva{ta. Fudbal, naravno, ispijawe raznoraznih alkoholnih napitaka, (ne)uspe{nost u muvawu `enskog sveta... bilo je zaista svega. I penali za gubitnike, naravno, odre|ivani prilikom rukovawa koje je zvani~ilo opklade kako bi svojom surovo{}u dodatno motivisale u~esnike, tako|e su bili raznovrsni. Naj~e{}e je to bio na~in da protivnika ponizimo do krajwih granica, obla~e}i ga u `ensku ode}u uz uslovno defilirawe Pobedinom ulicom, prisiqavaju}i da se u tangama kupa u fontani na minus pet, qubazno pre toga obavestiv{i lokalne TV stanice (dodu{e, one su dolazile, snimale, ali reporta`e sa tog doga|aja nikako da prika`u svom auditorijumu - pretpostavqamo da su snimci obelodawivani na sajtovima sumwivog sadr`aja) ili, pak, odlaskom na, slu~ajnim uzorkom izabrano, svadbeno veseqe, ali s mladine strane. Me|utim, na posledwem simpozijumu, koji se svojom ozbiqno{}u i svrsishodno{}u skoro pribli`io, ina~e nedosti`nom, mislili smo, standardu sli~nih okupqawa nevladinih i inih organizacija, konsenzusom smo do{li do zakqu~ka da su penali svojom

316

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI perverzno{}u prevazi{li ~ak i najblistavije momente u spisateqskoj karijeri Donatela Alfonsa, ponosnog vlasnika titule Markiza od Sada. Naime, gubitnik jedne od skorijih opklada imao je za kaznu da pro~ita posledwih nekoliko romana oki}enih Ninovom nagradom. S obzirom da je nesre}nik na kraju, u posledwem momentu blagosiqan paranodinom shizofrenijom, lucidno shvatio da je zemqa crnica mnogo prihvatqivija opcija od one Semoq nazvanom, i to u praksi poku{ao da ostvari, shvatili smo da je vrag odneo {alu i da je krajwe vreme da sa tom praksom prekinemo. Zato i ne ~udi reakcija tih istih prijateqa kada sam im saop{tio nameru da se mazo - kriti~ki suo~im sa jednim od skorijih izdanaka monstruma zvanog ''Savremeni srpski roman'' (u daqem tekstu SSR) koji je u posledwih desetak godina iznedrio i stvari koje bi trebalo zabraniti @enevskom konvencijom. Preventivno su rezervisali krevet u simpati~noj ustanovi blizu sela Toponica, ponudli se da mi pri~uvaju ''vernu'' qubu i ispozajmqivali najvrednije primerke iz moje kolekcije kwiga i stripova. I zaista, priznajem da mi nije bilo svejedno, ali me je hrabrila ~iwenica da me moja sre}na zvezda sa dosta uspeha vodila kroz SSR univerzum i da je onih nekoliko, hvale vrednih izuzetaka sa moje strane uglavnom bilo propra}eno. ''Bodilo'' autora Dejana Vuki}evi}a sam pre`iveo i sa velikim zadovoqstvom mogu da konstatujem da me je pomenuta zvezda jo{ jednom odvela do bezbednog pristani{ta. Ovaj, ~ini vam se, bespotrebni i preduga~ki i pre svega ''neistiniti'' uvod, deluje bizarno, zar ne? Verujte, nisam imao izbora. Dva su razloga. Prvi - jer je ''Bodilo'' legitimni naslednik zbirke ''Aleja bizarnih kipova'', sa odrednicom u naslovu koja u potpunosti odgovara sadr`ajima pomenutih dela. I drugi - sve ono {to se doga|a, uz prethodnu uslovqenost bitisawa u samostalnoj nam Srbiji, ne deluje nimalo bizarno, {tavi{e, mo`e se oceniti kao krajwe realno i dnevno-politi~ko-tabloidno realno. Da, i kafkijansko-kamijevska ispovedna karakterizacija glavnog junaka kao flegmati~no bezna|e rezigniranog pripadnika bira~kog tela, razgledawe galerija bizarnih k(l)ip(k)ova kao ekvivalent {etwe glavnom ulicom prestonice, nesavesni hedonizam i sklonost ka samouni{tewu kao mudri dr`avni~ki potezi politi~ke vrhu{ke, Menage-a-trois, perverzija i svi mogu}i poroci kao `ivot na estradi, vampirizam i nekrofilija kao vandalizam po nadgrobnim spomenicima, prosve}ewe u potrazi sa smislom `ivota kroz neseksualnu pedofiliju kao listawe stranica hronike dnevne {tampe pro{arane oglasima Kleopatrinih hermafroditnih naslednika... Autoru ovog teksta nije preostalo ni{ta drugo do li da 317

ga po~ne ukazivawem na paradoksalnu pojavu da je ne~itqivost (uz uvek prisutno plemensko - strana~ko - rodbinsko lobirawe) najmerodavnija prilikom dodeqivawa nagrade u kwi`evnosti, kako bi mu barem naslov opravdao. ^itawem izme|u krupnih proreda ove, po ameri~kim standardima, nevelike novele, dobija se, verovali ili ne, odgovor na pitawe - Na {ta bi li~io kwi`evni opus veli~ine kakva je Henri Miler da je oni, ko-zna-kakvom-bo`jom kaznom, ro|en kao Srbin s po~etka posledwe tre}ine dvadesetoga veka. Bez preterivawa. Vuki}evi}ev junak je ophrvan vlastitim demonima probu|enim u funkciji destruktivno - odbrambenog mehanizma napa}ene du{e usled neprilago|enosti, {to je jedna od karakteristika Milerovih radova. Bolesno bezna|e svakodnevnice pred wega stavqa nepremostive prepreke, izazivaju}i neuroti~ne reakcije i za~etak ludila, sve dok junak ne projektuje mogu}nost spasewa u vidu cigan~ice Marlene, sirotice koja ne prodaje {ibice nego cigarete, svojevrsne simboli~ke antiparalele, recimo, Gli{i}evom Crnom detetu iz Glave {e}era. On je lutalica u besmislenoj odisejskoj misiji ali se, za razliku od junaka Homerovog epa, pasivno prepu{ta stihiji ni u jednom trenutku nemaju}i ose}aj odgovornosti ili brige zbog mogu}ih posledica. Zarobqen u profesiji nemarnog filozofa - vaspita~a u `ivot ve} upu}enih sredwo{kolaca upu{ta se u seksualne avanture sa u~enicom i wenom majkom, ina~e direktorom te iste {kole. Ostaje na ulici i biva upleten u qubavni trougao sa biseksualnim slikarom i wegovom pratiqom, izaziva po`ar na gradili{tu koje je trebao da ~uva, glumi Van Helsinga na grobqu koje {titi od skrnavqewa koje je sam zapo~eo, sre|uje le{eve na smrt osu|enih zatvorenika zajedno sa ''beskorisnom li~inkom'' koja kao predestinati~ni papagaj ponavqa ''{ta}e{{ta}e{'' i planira da snimi rialiti {ou dok radi kao obezbe|ewe u javnoj ku}i, koju ina~e vodi tran(s)vestit... Haos je odrednica koja povezuje sve elemente Vuki}evi}eve novele, i wen glavni kvalitet je autorovo ve{to vo|ewe ~itaoca kroz bizarnu svakodnevnicu. ^ak i povremene, mo`e se u~initi, skaradnosti, imaju svoju dokumentarnu funkciju i doprinose boqem razumevawu osnovne Vuki}evi}eve ideje, opisivawa slabosti savremenog ~oveka, wegove povodqivosti i `ivotiwske nemoralnosti u dru{tvu koje surovo name}e principe na kojima je izgra|eno, koji mo`da nemaju mnogo veza sa licemernim vrednostima morala, ali neminovno osloba|aju poslu{ne i snala`qive bilo kakve odgovornosti. Poput Milerovog alter ega, i otu|eni junak Bodila privla~i `ivopisne likove na osu|ene sumwivomoralno bitisawe. Oni u wemu prepoznaju }utqivog porotnika koji ne vaga i ne presu|uje, koga nije 318

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI briga zato {to je savr{eno svestan da se krivi~ne prijave po pravilu ne zavr{avaju pravosna`nom presudom a program za{tite svedoka ume da okrene drugu stranu pu{ke za ta~no onoliko stepeni koliko je pomeren, kod nas vladaju}i, obrnuti sistem vrednosti. Najplasti~niji primer za ovu tvrdwu je monolog }elavog upravnika zatvora sa prevelikom smrtno{}u, koji kuca re~i u mislima i prevodi ih u binarni "t{" sistem, tako o~aravaju}im da se mora preneti u celosti: ''Zna{ da nemam s kim ovako da sednem, da popri~am, sve ti je to oti{lo u kurac, prijatequ moj. Svi su ne{to pogubqeni, zami{qeni, nasekirani. Ne mo`e{ da sretne{ normalnog ~oveka, `ivota mi, lu~em da ga tra`i{. Niko vi{e ne zna za lojalnost, po{tewe, dobrotu, smeh. Gde }e nam du{a? Gde }e nam du{a, bre, ej... Vidi{ ovo lu~e s dugim nogama? - To baja jebe od kad je do{lo u ovaj bircuz!'' Autor kroz cini~ne komentare glavnog junaka ~itaocu jasno stavqa do znawa da mo`da jedini izlaz iz bezna|a nije donkihotovska borba sa vetrewa~ama, kao stvorena za umi{qene i fatalisti~ke vitezove bez mane i straha, ve}, kada su u pitawu obi~ni qudi, sa svim svojim slabostima i dilemama, mo`da i makijavelisti~ko prihvatawe pravila igre, jer, zaboga, ciq opravdava upotrebu opojnih sredstava, ali {ta onda kada wega nema? Bodilo Dejana Vuki}evi}a zasigurno potpada pod etiketu izuzetka koji potvr|uje pravilo da se iz svakog kontaNINiranog zgari{ta (~itaj SSR) pre ili kasnije izlegne pokoji Feniks, s tim {to je kwi`evno tle evropske zemqe koja je, nekim ~udom, uspela da krajem dvadesetog veka sebi natovari milosrdno bombardovawe, prevu~eno napalmom sa tek pokojom preostalom stabqikom, {to korova, {to marihuane troprstog lista, ~isto simbolike radi.

319

Slobodan Krsti}

IMRESIVNA GLUMA^KA IGRA

(Hadi Kuri}: Edmund Kin; re`ija Irfan Mensur; Narodno pozori{te u Ni{u) Edmun Kin (1787-1833), engleski glumac, proslavqeni interpretator tragi~nih uloga, zna~ajan je predstavnik engleskog scenskog romantizma. Jo{ od svoje 12. godine glumi kao putuju}i glumac, a od 14. i kao ~lan provincijskog pozori{ta, od 1814. nastupa u Londonu i to najpre kao [ajlok. Svojom emocionalno{}u, temperamentom i sposobno{}u ponirawa u likove koje tuma~i osvaja publiku, naro~ito kreacijama [ekspirovih junaka(kraq Lir, Hamlet, Otelo, Romeo, Magbet). O takvom pozori{nom umetniku samo tri godine posle wegove smrti, napisa}e dramu Edmund Kin niko drugi do Aleksandar Dima-otac. Sredinom HH veka o ovoj harizmati~noj qudskoj i scenskoj li~nosti dramu pi{e @an Pol Sartr. Obe verzije prisutne su na mnogim svetskim i evropskim scenama. Po~etkom XXI veka(2003) sopstvenu verziju Edmunda Kina ispisuje, glumac, rediteq i dramski pisac Hadi Kuri}, sagledavaju}i "kraqa pozori{ta" iz svog rakursa. Kuri} bitno mewa liniju radwe i osnovni motiv iz Dimine i Sartrove verzije. Pobunu umetnika zbog qubomore protiv Princa od Velsa i vlasnika teatra u kome igra, zamewuje `eqom, snagom i voqom da on (Kin)najzad postane "svoj na svome", vredan, dobar i po{ten ~ovek, kome je pozori{te dr`ava, kome je dovoqno nekoliko metara prostora i stotinak dobrovoqnih podanika(publika) i to u svakom kraju sveta. To je wegova dr`ava i kruna! Tekst Hadija Kuri}a je drama o sukobu pojedinca i dru{tva, ta~nije o sukobu umetnika(dramskog) i dru{tva, ali i mo}i umetnika da uti~e na promene u dru{tvu koje wegove vrednosti jedino ceni na 320

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI sceni i nigde vi{e. Van scene umetnik je niko i ni{ta, prepu{ten na milost i nemilost zakona i ~esto doveden do "prosja~kog {tapa". Kuri}evo delo u ni{kom Narodnom pozori{tu postavio je(nimalo slu~ajno)glumac i rediteq Irfan Mensur, nadogradiv{i ga sjajnim scenskim re{ewima, svetlosnim efektima i posve sna`nom glumom, posebno mu{kog dela ansambla. Edmun Kin u re`iji Irfana Mensura je sna`na, eruptivna, tragala~ka i iskonska drama o `ivotu jednog velikog glumca-umetnika ispri~ana sa mnogo ma{te, takta i invencije. A to je ve} prepoznatqiv Mensurov rediteqski rukopis ~ije stranice na najlep{i na~in ispisuje u ni{kom teatru Mensurov Edmund Kin vizuelno{}u (potpisuje dizajn komada) pleni i budi emocije na sceni i u gledali{tu. Glumcima je omogu}eno da se u {irokom prostoru razmahnu i ostvare uloge za pam}ewe. Minimalnim izmenama dekora sa~uvana je atmosfera ambasade, dvora, scenske garderobe, bordela, zatvora, pustih ulica Londona. Mizanscenska re{ewa ta~na i skladna, pra}ena na vreme muzikom-operskom arijom(delo Nenada Milosavqevi}a, Ne{e Galije u lepoj interpretaciji Aleksandre Risti}). Gluma~ki pokreti(koreograf Sowa Lapatanov) dovedeni do savr{enog sklada. Sna`noj estetici i vizuelnosti predstave doprineli su kostimi Biqane Krsti}, koji bojom, stilizacijom, ornamentikom, ~ipkom, korsetima i stilom odslikavaju vreme radwe, ali ponajvi{e karakter svakog lika. U Edmundu Kinu {est izvanrednih karakternih likova, ostvarenih od pojedinaca i na maestralan na~in. Dejan Cicmilovi} u ulozi Edmunda Kina je trebalo da do~ara lik pozori{nog ~oveka-glumca ~iji je `ivot pun Scile i Haribde. On je buntovnik s razlogom koji iz osnove `ivot mewa kada upozna mladu Anu Dembi, kojoj svojski `eli da pomogne da ne bude zato~enik plemstva. Taj vi{eslojni lik, kroz sijaseti zvanrednih transformacija telom i re~ju, lepo je scenski o`iveo Cicmilovi}. Wegove re~i su izlazile iz tela, fizi~ko se pretvaralo u duhovno propiwawe. Wegove re~i, scenski veleobrti, izraz lica, gr~, gest, monolog, bili su sna`na poruka velikog umetnika dru{tvu. Igrao je sa lako}om i sigurno{}u, svaki pokret je imao i preliv u glasu. Princa od Velsa i vlasnika pozori{ne kompanije u kojoj je Edmund Kin, sve i svja, i sa kojim je po stale{koj lestvici, ipak na odre|enoj distanci, igrao je Aleksandar Marinkovi}"sa plemi}kim manirom", bez prenagla{enih emocija i detaqa, sigurno i prostudirano na sceni izgradio karakter jedne osobite li~nosti. "Katica za sve" u ovoj pozori{noj trupi i desna ruka Edmundu Kinu pre i posle stupawa na scenu jeste Solomon kome je Aleksandar Mihailovi} udenuo `ivot i du{u posve}enika i zaqubqenika u 321

posao, koji je ~esto "na otvorenoj sceni" dobio aplauze. Mladu, lepu Anu Dembi, oko koje se sve vrti u komadu i zbog koje Edmund Kin postaje onaj pravi, igrala je ne`no i pomalo skru{eno Ka}a Todori} kao gost. Wena prva obe}avaju}a uloga. Sne`ana Petrovi} je zavodqivu, ali nesre}mu Elenu kontesu od Avole, igrala na svoj prepoznatqiv na~in-lepotom stasa i solidnim izra`ajnim sredstvima. Sawa Krstovi} je uspela u nastojawima da publici pribli`i lik Kiti, poni`ene, poti{tene i uvre|ene `ene, nekada{we darovite glumice na koju se `ivot obru{io(dru{tvo) i daqu egzistenciju nalazi u"najstarijem zanatu" Edmund Kin je veoma dobro primqen i prihva}en od publike i 1) pravi je repertoarski potez ni{kog Narodnog pozori{ta.

Sa predstave
1) Na tre}em Joakim-festu u Kragujevcu (6-14. maja 2006) glumac Aleksandar Mihailovi} je za ulogu Solomona u predstavi Edmund Kin dobio jednu od ~etiri ravnopravne gluma~ke nagrade. Stru~ni `iri dodelio je autoru teksta Edmund Kin, Hadiju Kuri}u, nagradu za najboqi dramski tekst na Festivalu.

322

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI

Slobodan Krsti}

VISOKOESTETIZOVANA "ZONA"

(Stevan Sremac: Zona Zamfirova; adaptacija i re`ija Irfan Mensur; Narodno pozori{te u Ni{u) Na sceni crna kutija, U sredini staroni{ka ku}a obrasla br{qanima. Br{qan i u sokacima. Desno(na sceni) {efteli sokak i kafana. Na proscenijumu improvizovana kujunxijska radwa - Manetova i stilizovana axijska ku}a - Haxi Zamfirova sa dvori{tem. U tom scensko-scenografskom ambijentu te~e pri~a o Manetu kujunxiji i haxijskoj lepoj k}eri Zoni, pro`etoj psiholo{ko-analiti~kim ponirawem i produbqivawem zna~aja dru{tvenih preobra`aja po~etkom XX veka u Ni{u i Srbiji. To je simbol jednog vremena kada ~orbaxije silaze niz merdevine, kada opada wihov presti`, a uz merdevine se pewu qudi novog, savremenijeg duha. To je nova filozofija `ivota u nezaustavqivim promenama koje je rediteq Irfan Mensur sna`no potencirao u svom ~itawu Zone Zamfirove izdi`u}i je iz miqea(samo) qubavne pri~e sa hepiendom. Mensurova Zona je visokoestetizovana predstava, ~ista i vi{eslojna. Ponirawem i raslojavawem do{lo se do impresivne komedije mentaliteta U postavci li{enoj i do maksimuma o~i{}enoj od staro-muzejskih i folklornih "eksponata duha i `ivota" u jednom podnebqu i vremenu, ni jednog trenutka nije zanemarena i marginalizovana Srem~eva suptilna humoristi~ka i ironi~na struna. Gromovita vest o "Zoni pobeguqi" propra}ena je scenskim(prirodnim) sevawem, muwama, gromovima, ki{om. . . Time su najavqene qudske i porodi~ne promene u aristokratskom Haxi-Zamfirovom pona{awu i okru`ewu.

323

Mensurovu postavku jo{ vi{e bogati i ~ini ve}om i sna`nijom muzi~ka podloga Aleksandra Sawe Ili}a. Pojedinim muzi~kim ~istuncima mo`da }e zasmetati etno obrada kola i pesama s po~etka XX veka, ali je taj elemenat bio sna`an u gra|ewu i uobli~avawu komada. Biqana Krsti} je vi{e puta kreirala kostime za Zonu Zamfirovu, ali ovoga puta se nije libila po potra`i pomo} (savet) Qiqane Tojage, kustosa Narodnog muzeja u Ni{u. Zato je do perfekcije odslikana ode`da. Umesto srme i zlata, dominira ~ipka. Kostimi su izvanredno stajali glumicama, ali i glumcima. Mane kujunxija je mlad, lep, intelegentan i smeo, sposoban i preduzimqiv, trezven i romanti~an. Na wegovoj strani je `ivot i vreme. Taj `ivot i vreme glumac Aleksandar Marinkovi} je lepim transformacijama odslikao i do~arao, pokazav{i na sceni svu svoju umetni~ku obdarenost i lepotu stasa i glasa. Marinkovi}evo "ku~e u ~ak{ire" je jedna stamena rola. Ivana Nedovi} je majku Jevdu igrala maj~inski bri`qivo i ose}ajno, sa puno takta i mere. Doku je briqantno odigrala Jasminka Hoxi}. Ona je znala da Haxi-Zamfiru, wegovoj `eni Ta{ani i Zoninim tetkama ka`e "sve u brk i u skute". Wen pqusak re~i kojim je zasula haxijsku porodicu i tu~wava sa Zoninim tetkama, stvorili su erupciju na sceni i u gledali{tu. Scene su prekidane aplauzima i smehom gledalaca. Dragoslav Savi} (Manula}) i Miroqub Nedovi} (wegov otac Ran|el) bili su dobar gluma~ki dvojac, iskazav{i jo{ jednom velike komi~arske sposobnosti. Miroslav Jovi} je dao Haxi-Zamfirovom liku finu odmerenost, otmenost i plemenitost. Kada je wegov dom potresen otkrivawem Zonine i Manetove qubavi, u prvom trenutku je o~ajan, razo~aran i besan, da bi kasnije bio bri`an roditeq. Miroslav Jovi} je scenski iskazao {ta je `ivot i da se protiv wegovih "zakonitosti" ni{ta ne mo`e. Pozori{ni debi mlade beogradske glumice Bojane Maqevi} u ulozi Zone mo`e da dobije prelaznu ocenu, pa i prve pohvale. Ona je u ulozi Zone scenom dosta smelo jezdila, tekst govorila kultivisano i bila dobra karika u gluma~kom lancu. Ta{anu je igrala kao zabrinutu majku Divna Anti}, dve sjajne tetke, Tasku i Paraskevu, tuma~ile su Sawa Krstovi} i Vesna Stankovi}. Veoma prijem~ive uloge ostvarili su i Evgenija Stankovi}-Kova~evi}(Vaska), Aleksandar Krsti} (Mitan~e), Aleksandar Mihailovi}(Perica), Radoman Konti} (Franti{ek), Dragoqub Markovi}(Jawa), Dragana Jovanovi} (Kalina) i mla|ani Mi{a Petkovi} (Pote). Peva~ke i igra~ke numere ra|ene pod koreografskim instrukcijama majstora pokreta Sowe Lapatanov, izveli su ~lanovi AKUD "Oro". 324

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI

Milica Todorovi}

SVESTRANO TUMA^EWE

(Sr|an Markovi} Svetomir Arsi} Basara - skulptura kao sudbina, monografija, SANU, Narodna biblioteka Pri{tine, 2004) Srpska sredwovekovna umetnosti ima izvanredne primere reqefne plasti~ne dekoracije portala i prozora. Ipak primeri pune plastike iz tog vremena su sasvim retki. Tokom perioda turske vladavine vajarstvo se svodilo na drvorezbarstvo tako da mo`emo re}i da tek od druge polovine 19 veka, sa prvom generacijom {kolovanih skultora, vajarstvo u Srbiji po~iwe svoj kontinuirani razvoj. Nepostojawe duge tradicije verovatno se direktno odrazilo i na literaturu. Srpska skulptura i weni protagonisti retko su tema ozbiqnih nau~nih istra`ivawa, stoga pojavqivawe nove kwiga iz ove oblasti zaslu`uje posebnu pa`wu. U izdawu SANU i Narodne biblioteke iz Pri{tine sa sedi{tem u Beogradu, objavqena je 2004. godine monografija Svetomir Arsi} Basara - Skulptura Kao Sudbina autora dr Sr|ana Markovi}a. Promocija ove kwige odr`ana je 20. oktobra 2005. u Ni{u u organizaciji Galerije savremene likovne umetnosti. Sr|an Markovi} - istori~ar umetnosti koji je doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, sa tezom o Decembarskoj grupi i wenom doprinosu srpskom slikarstvu {este decenije, autor je desetine likovnih prikaza, kritika, studija i komentara objavqenih u stru~nim ~asopisima /Umetnost, Likovni `ivot, Savremenik, Gradina, Osvit, Kwi`evna kritika/. Radio je u Narodnom muzeju u Leskovcu, od 1993. godine je predava~ po pozivu za predmet istorija umetnosti na Fakultetu umetnosti u Pri{tini odnosno Zve~anu a od 325

2000. godine i na Fakultetu umetnosti u Ni{u. Do sada je objavio 6 kwiga: Likovni `ivot u Leskovcu 1900-1950, Leonid [ejka i Medijala, Likovni zapisi, monografija o Nevenki Teokarevi} a sa Aleksandrom Kadijevi}em objavio je Graditeqstvo Leskovca i okoline izme|u dva svetska rata i monografiju o Milanu Mini}u-arhitekti i slikaru. Sedma kwiga dr Markovi}a posve}ena je akademiku Basari . Nepretenciozno ali ne i skromno shodno zna~aju same li~nosti umetnika, ova monografija je ozbiqna i studiozna publikacija na 254 strane sa osamdesetak fotografija od toga 30 u koloru. Monografija sadr`i kompletnu nau~nu aparaturu od fusnota, preko popisa svih izlo`bi i dela Svetomira Arsi}a Basare do obimne bibliografije. Osnovni tekst na srpskom prati paralelni prevod na engleski jezik dok je rezime i na ruskom i francuskom. U metodolo{kom pogledu autor je koristio princim hronologije. Kwiga sadr`i 12 posebno imenovanih poglavqa / @ivot, [kolovawe, Povratak u zavi~aj, Na tragu porekla, Otpor i nepristajawe, Umesto zakqu~ka, Reprodukcije, Rezime, Hronologija, Katalog i Bibliografija /. Monogafija Svetomir Arsi} Basara je nau~no utemeqena i smi{qeno vo|ena studija o `ivotu i delu umetnika koji je 50 godina prisutan na likovnoj sceni gde je opstao kao autenti~na, samosvojna li~nost koja je prona{la vlastita sredstva izra`avawa svog misaonog prosedea i unutra{weg do`ivqavawa i ~ija dela publiku nisu ostavqala ravnodu{nom. Svetomir Arsi} Basara je ro|en 1928. u Sevcu kod Prizrena. Pripada prvoj generaciji |aka sredwe Umetni~ke {kole u Ni{u, diplomirao je na Akademiji za primewenu umetnost u Beogradu. Samostalno je izlagao u mnogim gradovima Jugoslavije. Godine 1973. po~iwe da predaje na odseku za vajarstvo Akademiji umetnosti u Pri{tini. Bio je ~lan Kosovske akademije nauka i umetnosti koju napu{ta 1990. Izabran za redovnog ~lana SANU 1994. godine. Dobitnik je 15 nagrada za vajarstvo me|u kojima su i sedmojulsta i nagrada AVNOJ-a. Sr|an Markovi} tekst nije opteretio elaboracijom op{tih dru{tvenih prilika. On navodi samo osnovne podatke neophodne za sagledavawe istorijskog konteksta u kome umetnik stvara. Tako|e pa`qivo bira i apostrofira kqu~ne doga|aje iz bogate biografije umetnika. Recimo kada su u pitawu izlo`be istaknut je zna~aj izlo`bi u Paviqonu "Cvijeta Zuzori}" /1984/, u Kulturnom centru Beograda /1989/ i u galeriji SANU /1998/. S pravom je i sasvim svrsishodno ne{to detaqnije opisan period detiwstva umetnika koje je proteklo u gotovo dramati~nim okolnostima s konstantnim egzistencijalnim problemima, ali koje je s druge strane ostavilo neizbrisiv trag u li~nosti umetnika, formiralo iskrenu qubav i 326

^ARI KRITIKE: KRITI^ARI odanost prema sopstvenom zavi~aju, prema {umama i pejza`ima [ar-planine i prema drvetu koje }e kao osnovni skulptorski materijal obele`iti celokupni opus Basare. Ipak mo`emo re}i da su same skulpture glavni subjekti ove kwige. Vode}i nas postepeno kroz stvarala{tvo S. A. Basare od najranijih dana, navode}i primere skulptura i iz perioda umetnikovog {kolovawa, Markovi} analizira desetine skultura, apostrofiraju}i posebno dela koja su programska kao Asocijacija, Let u prazno, Rawenik, Oblaci nad [arom, Holokaust, Apokalipsa, Oklopnici kneza Lazara, Reminiscencija na Tanaska Raji}a. Ove analize sadr`e komentare svih osnovnih elemenata skulpture kao {to su forma, kompozicija, koleracija unutra{weg i spoqneg prostora, odnos punih masa i {upqina i posebno odnos prema materijalu, na~in obrade i tretirawa materijala. Okom ve{tog analiti~ara Sr|an Markovi} uo~ava promene u individualnom rukopisu umetnika i na to posebno skre}e pa`wu ~itaocu. Ovaj analiti~ki pristup vodi ga postepeno do sinteti~kog suda o celini umetnikovog stvarala{tva iskazanog u poglavqu Umesto zakqu~ka gde izdvaja tri osnovne celine razvoja individualnog umetnikovog stila: prvu ekspresivno antropomorfnu, drugu asocijativno-apstraknu /od po~etka {ezdesetih do po~etka osamdesetih/ i tre}u /od osamdesetih/ najavqenu kroz Kosmi~ki ciklus a nastavqenu kroz Anga`ovani i Kosovski ciklus koju prof. Markovi} defini{e kao "plasti~nu elaboraciju dramati~nog sveta oblika proiza{log iz su{tinskog dodirivawa sa bi}em i sudbinom Kosova kao zavi~aja". Od Prvog i naro~ito od Drugog svetkog rata ideje internacionalizma i univerzalizma su dominirale u najve}em delu sveta {to se neposredno odrazilo i na samo umetni~ko stvarala{tvo. Me|utim, osamdesetih godina HH veka, u mnogim krajevima sveta izme|u ostalih i na Kosovu, obnovqeni su nacionalizam i fundamentalizam o ~emu smo mi, zbog svojevrsne informativne blokade, tek sporadi~no pone{to saznavali a ~iji je neposredni svedok bio sam Basara. Ose}aj ugro`enog identiteta prouzrokovao je reakciju samog umetnika, razmi{qawe o svrsi umetnosti, o eti~nosti samog umetni~kog stvarawa, o odnosu tradicije i savremenosti. Gotovo da su same istorijske okolnosti prouzrokovale napu{tawe univerzalnih tema i apstraktnih formi i okretawe ka istorijskim temama pri ~emu treba naglasiti da odnos prema tradiciji nije ni weno slepo veli~awe, ni eklekti~no ponavqawe ve} kretawe ka nadistoriji, ka op{tim istinama i smislu `rtve {to je na najadekvatniji na~in personikovano kroz lik kneza Lazara i wegovih oklopnika.

327

Pisana profesionalno jasno, jezikom koga karakteri{u konkretnost i odsustvo frazologije, monografija predstavqa svestrano tuma~ewe umetnikovog obimnog i raznovrsnog stvarala{tva. Svetomir Arsi} Basara je ovom publikacijom dobio sebi ravnu interpretaciju, adekvatnu wegovom doprinosu i zna~aju u istoriji nacionalne umetnosti.

328

BELE[KE O AUTORIMA

Dimitar Anakiev
Ro|en je u Beogradu, 1960. g. Pesnik i filmski rediteq. Osniva~ je ni{kih Haiku novina (1993) i jedan od urednika kwi`evnog ~asopisa Apokalipsa (Qubqana, Slovenija ). Prevodi sa engleskog i bugarskog. Zastupqen u svim zna~ajnijim svetskim i doma}im antologijama haiku poezije. Vi{e puta je nagra|ivan: izme|u ostalog za literaturu ,,Medaqa Franca Kafke", Prag 1999, Mainichi Daily News, Tokyo - anual award 1994; Nagrada muzeja haiku literature Tokyo 1999..., nagrade za film: VESNA za najboqi slovena~ki dokumentarac u 2003, ,,Visoko umetni~ko dostignu}e" na festivalu u Moskvi 2003. @ivi i radi u Tolminu (Slovenija) kao producent i rediteq. Izabrana bibliografija: kwige poezije: Pti~ija staza, pesme, Prosveta, Ni{, 1995 Pti~a pateka, pesme, na bugarskom (prev. Dimitar Stefanov ), Matom, Sofia,1996. Lastovke, pesme, na slovena~kom, Apokalipsa, Qubqana, 1998 At the tombstone, na engleskom (prev. Jim Kacian ), Red Moon Press, Winchester, VA, 2002 ( dva izdawa ) kwige prevoda: Santoka Taneda Pesme samo}e, sa engleskog, autorsko izdawe, Ni{, 1993 Dimitar Stefanov Jesewi `marci, sa bugarskog, KPZ Oxaci, 1995 Nikolaj Kan~ev Du{a vodwaka, sa bugarskog, Apokalipsa, Qubqana, 2000 antologije: Knots - The Anthology of Southeastern European Haiku Poetry, edited by Dimitar Anakiev and Jim Kacian, Prijateq, Tolmin, Slovenia, 1999 Par~e neba/Kousek nebe/A piece of the sky, haiku iz skloni{ta (srpski, ~e{ki, engleski) Dauphin, Prag, ^e{ka, 1999 Ribnik ti{ine, antologija slovena~kog haiku (12 jezi~no izdawe), Apokalipsa, Ljubljana, 2005 Izabrana filmografija: Amigo, igrano-dokumentarni, 36 minuta, KDZ Tolmin i AFC Beograd, 2003 Rubbed Out, dokumentarni, 45 minuta, Dimitar Anakiev Films (DAF), Tolmin, 2004. ,,Happy New Year! ( 2005 )", igrano-dokumentarni, 6' 30'', Dimitar Anakiev Films (DAF) i Krug, Ni{, 2005

331

,,King of the Road", dokumentarni, 7' 22'', Dimitar Anakiev Films (DAF ), 2005 Filmski festivali: Beograd 2003, Moskva 2003, Sarajevo 2003, Solun 2003, 6.FSF Ceqe 2003, 7.FSF Qubqana 2004, IDF Amsterdam 2004, PI-FF Qubqana 2004, Aster Fest - Strumica 2005.

Sne`ana Bo`i}
Ro|ena 12.11.1974. u Ni{u. Filozofski fakultet, srpski jezik i kwi`evnost u Ni{u zavr{ila 2000. Na istom fakultetu radi kao asistent na predmetu Metodika nastave srpskog jezika i kwi`evnosti. Zavr{ila postdiplomske studije na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Objavqivala stru~ne radove, kritiku i prikaze u publikacijama fakulteta, u ~asopisu za metodiku nastave [kolski ~as, Kwi`evnim novinama, Kwi`evnom listu, Gradini...

Vladimir Crnomarkovi}
Ro|en 1960. godine u Ni{u. Zavr{io Umetni~ku {kolu, grafi~ki odsek, u Ni{u 1989. Samostalno izlagao osam puta i u~estvovao na vi{e od {ezdeset kolektivnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu. Samostalne izlo`be: Ohrid, 1991. Ni{, 1992. Sokobawa, 2003. Ni{, april 2004. Ni{, decembar 2004. Beograd, mart 2005. Kragujevac, oktobar 2005. Leskovac, mart 2006. Kolektivne izlo`be: Dimitrovgrad, Ni{, Novi Sad, ]i}evac, Beograd, Kragujevac, Atina...

332

BELE[KE O AUTORIMA

Ivan Cvetanovi}
Pesnik, esejista, pripoveda~. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Ni{u, magistrirao i doktorirao na Univerzitetu Ilinois u ^ikagu na Katedri za slovenske i balti~ke jezike i kwi`evnosti. Objavio je tri kwige pesama i dve kwige pri~a: Pokretne stepenice-Pegaz-Beograd-1983. Raspe}e kruga-Jedinstvo-Pri{tina-1989. Boja daqine-Gradina-Ni{-1997. Crna kutija-Prosveta-Beograd-1996. @enska noga vrat labuda-Europoint-Bukure{t-1998. Zastupqen u nekoliko antologija u Srbiji i Americi. U~esnik mnogih kwi`evnih ve~eri, radio i televizijskih programa i kwi`evnih kolonija.Prevodi sa engleskog. Predaje na Kolexu. ^lan Udru`ewa kwi`evnika Srbije i me|unarodnog Udru`ewa pesnika u Americi.Privodi kraju nekoliko rukopisa.

Dragoqub B. \or|evi}
(1954, D. Komren, Ni{) Redovni profesor sociologije kulture i morala na Ma{inskom fakultetu u Ni{u, predsednik Jugoslovenskog udru`ewa za nau~no istra`ivawe religije, glavni urednik Tema, ~asopisa Univerziteta u Ni{u, autor na stotine nau~nih radova iz sociologije religije i romologije, napisao i priredio ~etrdeset kwiga, od kojih su {iroj javnosti poznatije: Beg od crkve (1984), Pravoslavqe izme|u neba i zemqe (1991), Sile mraka i bezumqa (1992), Povratak svetog? (1994), Sociologija forever (1996), Skinhedi - momci iz na{eg kraja (1998), Javor iznad glave (1999), Sociologija romskog identiteta (2002), Sekte i kultovi (2003), Roma Religious Culture (2003), Romas and Others Others and Romas: Social Distance (2004), Romany Cult Places and Culture of Death (2005), Muke sa svetim (2006).

Labud Dragi}
Ro|en 24. 10. 1954. u Gorwoj Mora~i - Crna Gora. Diplomirao na filolo{kom fakultetu u Beogradu - Odsek za svetsku kwi`evnost i teoriju kwi`evnosti. Od 1976. objavqivao u ~asopisima: Kwi`evna re~, Kwi`evne novine, Letopis Matice srpske, Oko, Znak, Ovdje, 333

Stvarawe, Politika, Brani~evo, Poveqa, Lica, Poqa, Koraci, Mostovi, Putevi, Kwi`evnost, Savremenik... Pri~e su prevo|ene na francuski, engleski, italijanski, {panski, ruski. Zastupqen u antologijskom zborniku Najkra}a srpska pri~a XX veka. Priredio je za {tampu Izabrana dela Miodraga Bulatovi}a u izdawu Jugoslovenske kwige. Ure|ivao list Kwi`evne novine. Objavio je i slede}e kwige: Koji nemaju pe~ata, pripovetke, Rad, Beograd 1985, Sram u katedrali, pripovetke, Rad, Breograd 1990. pripovetke, Dolinom senki, kratke pri~e, Obodsko slovo, Rijeka Crnojevi}a 1994, Uo~i tre}ih petlova, kratke pri~e, ^igoja , Beograd 1998, Divqi an|eo, Prosveta Beograd 1999, U zatonima Lete, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd 2003. (Nagrada Branko ]opi}), Pandorini vetrovi, Dereta 2004.

Beti Friden
(1921-2006) Jedna od pionirki `enskog pokreta u Americi, u okviru takozvanog Drugog talasa {ezdesetih godina. Osnovala je Nacionalnu organizaciju `ena (NOW) i bila wena prva predsednica. Kao dugogodi{wa aktivistkiwa i borac za `enska prava, smatra se jednom od najzna~ajnijih li~nosti ameri~kog feminizma. Svojom kwigom @enska mistika (1963) izvr{ila je ogroman uticaj na ameri~ku `enu, i poquqala temeqe tradicionalne porodice i patrijarhalnog morala dvostrukih standarda koji `eni ve} vekovima uskra}uju pravo na sopstvenu definiciju stvarnosti, sebe i svog iskustva.

Mark Sergejevi~ Haritonov


Ro|en 1937. godine. Prvi je dobitnik ruske Bukerove nagrade 1992. godine, za roman Linije sudbine, ili Mila{evi~evo sandu~e. Ostala dela: Dan u februaru, Prohor Mew{utin, Dva Ivana, Studija o maskama (roman preveden na srpski i objavqen 2001. godine).

334

BELE[KE O AUTORIMA

Sla|ana Ili}
Ro|ena 1974. u Kraqevu. Pi{e poeziju i kwi`evnu kritiku. Objavquje u ~asopisima: Sveske (Pan~evo), LMS (Novi Sad), Zlatna greda (Novi Sad), Kwi`evni list (Beograd), Poveqa (Kraqevo), Gradina (Ni{). Kwiga pesama: U o~ekivawu sunca, 1993. Kwiga kritike: Ne{to se ipak dogodilo, 2005.

Vladimir Jagli~i}
Ro|en u Kragujevcu 1961. godine. Objavio kwige: Pogledaj dom svoj (sa Jovicom Jankovi}em i Sa{om Mileni}em), b.m. 1989; Izvan uma, Beograd 1991, Tri obale (sa Slavicom Veli~kovi} i Jovicom Jankovi}em), Kragujevac 1991; Tamni vrt, Beograd 1992; Usamqeni putnik, Beograd 1994 (Nagrada Branko Miqkovi}); Posle rata, Beograd 1996; Senke u dvori{tu, 1996; Srbija zemqa, Beograd 1996; U gorama, Ni{ 1996, Vrelo, Beograd 1997; Milanova~kim putem, Beograd 1997; Nepovratno, Kragujevac 1998; Kwiga o zlo~inu, Kragujevac 2001; Kuda kude, 2001; Presuda, Ruma 2001; Rane pesme, 2001; Nemoj da me zove{, Beograd 2002; Pred no}, Kragujevac 2002; Starac sa Pivare, Beograd 2003...

Dobrivoje Jevti}
Ro|en 1936. godine u Azbresnici nedaleko od Ni{a. Gimnaziju u~io u Ni{u, a prava studirao u Beogradu. Pi{e poeziju, kritiku i eseje. Objavio je kwige pesama: Ve{tina dna (Ni{, 1964), Put i pero (Beograd, 1972), Savez vetrova (Ni{, 1972), Trojanski pevac (Ni{ i Pri{tina, 1979), Bibliofilsko trokwi`je: Pejza`i kao stawe duha, Poni{tavawe praznine, Listawe Pikasovih crte`a (Ni{ka Bawa, 1981), Planinska `etva (Ni{, 1980 - prethodno u ~asopisu Gradina), [ara (Ni{ 1986. u br. 5 ~asopisa Gradina), U ateqeu kod Velizara Krsti}a (Ni{, 1991), Predeli (Pri{tina, 1989 - objavqena je prethodno na makedonskom jeziku 1981). Na italijanskom jeziku objavio je kwigu Un pomeriggio con le armi (Popodne sa oru`jem) (Bari, 1993). U poeziji i esejima Jevti} se vrlo ~esto bavi problemima likovne umetnosti.Od 1966. do 1972. bio urednik ~asopisa Gradina, od 1972. do 1988. glavni urednik izdava~ke ku}e Gradina, a od 1988. do

335

1998. glavni urednik izdava~ke ku}e Prosveta Ni{, do 2006. urednik poezije, esejistike i likovnih izdawa u istoj izdava~koj ku}i. Bio je inicijator i vi{e godina glavni animator Nagrade Branko Miqkovi}, bio je ~lan `irija kwi`evnih nagrada Risto Ratkovi}, Milan Bogdanovi}, Me{a Selimovi}, Dejan Man~i}. Prevo|en je na desetak stranih jezika.

Mladen Kalpi}
Ro|en 1977. u Beogradu. Diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bavi se `urnalistikom, televizijom, stripom, muzikom. Frontmen intuitivno-eksperimentalnog benda The Force.

Aleksandar Kostadinovi}
Ro|en 2.11.1973. u Ni{u. Zavr{io je Filozofski fakultet u Ni{u, Studijsku grupu za srpski jezik i kwi`evnost 1999. Oglede i kwi`evne prikaze objavqivao u slede}im ~asopisima i periodici: Bele`nici, Gradini, Kwi`evnim novinama, Kwi`evnoj re~i, Kwi`evnom listu, Kwi`evnosti, Presingu, Sveskama, Slavi.

Dejan Kosti}
Ro|en je u Ni{u 1979. godine. Studira sociologiju. Ure|uje Trash, kwi`evni magazin studenata u Ni{u. Objavqivao je tekstove u fanzinima Non Plus Ultra i Detonator kao i listovima Presing, Pravnik i Presek.

Slobodan Krsti}
Novinar i publicista, ro|en 1947. godine u Dimitrovgradu. Diplomirao je 1970.g. na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu. Odmah nakon sticawa akademske diplome po~iwe da se bavi novinarstvom u ni{kom dnevniku Narodne novine . Objavio je slede}e kwige: Vreme na sceni, Glumci za sva vremena (sa Branislavom Miltojevi}em), Gluma i `ivot, Ni{ki liberali u jugoslovenskoj 336

BELE[KE O AUTORIMA politi~koj zbiqi, Glumci za sva vremena II, KPG (Ni{)T, Svetlosti dimitrovgradske pozornice, Kako se kalio radnik, ^arobwaci iz Ni{a, \or|e Vukoti} srce smeha, W.V.rediteq Rajko Radojkovi}. ^lan je Udru`ewa novinara.

\or|e Kuburi}
Ro|en 1958. Objavio je pet kwiga pesama (Vrhovna ta~ka, Poema o praznom prostoru, Prqave ko{tice, Gradovnik i Razglednice no}ne ptice). Pesme su mu prevo|ene na vi{e evropskih jezika. Osim poezije, pi{e kwi`evnu, pozori{nu i filmsku kritiku, kao i eseje. Nije nagra|ivan. @ivi u Subotici.

Aleksandar B. Lakovi}
Ro|en 1955. u Pe}i. Pi{e poeziju i kwi`evnu kritiku. Kwige pesama: No}i, 1992; Zased, 1994; Povratak u Hilandar, 1996; Drvo slepog gavrana, 1997; Dok nam krov proki{wava, 1999; Ko da nam vrati lica usput izgubqena (izbor), 2004. Studije: Od totema do srodnika: mitolo{ki svet Slovena u srpskoj kwi`evnosti, 2000; Hilandarski putopisi, 2002.

Franti{ek Lipka
Jedan je od najizrazitijih predstavnika sredwe generacije slova~kih pesnika. Ro|en je 22. februara 1946. godine u Bratislavi. Objavio je zbirke stihova: Potera (1971), Jezero (1976), Zemqa na jeziku (1978) i druge, a Orfej na biciklu (1980) predstavqa dokaz wegovog visokog napretka. Tu je autor su~elio fragmente anti~ke kulture i senzibilitet modernog ~oveka, kriti~ki slikaju}i naravi i na~ela savremenika. Smatraju ga neoklasicistom. Pesma Biografija, na primer, mogla bi se unekoliko shvatiti i kao antilirska autobiografija dopuwena jakom dozom ironije. Fero Lipka je poznati slavista. Bio je lektor na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Uspe{no se bavi diplomatijom. Slu`bovao je i u Slova~koj amabasadi u Beogradu, a nedavno je nadgledao Referendum u Crnoj Gori. Sem poezije, bavi se prevo|ewem sa srpskog, makedonskog, hrvatskog i slovena~kog. Za prevodila{tvo dobio nagradu Pen kluba. 337

Zahvaquju}i Lipki, slova~ka publika se boqe upoznala sa delima Iva Andri}a, Milo{a Crwanskog, Tina Ujevi}a, Me{e Selimovi}a, Miodraga Pavlovi}a, Qubomira Simovi}a... Priredio: Radomir Mi}unovi}

@ivka Man~i} Stojiqkovi}


(1962-2003) Ro|ena u Prokupqu. U ovome gradu provela je svoj vek: {kolovala se, zavr{ila gimnaziju, predavala ruski jezik u selu Kru{evica, stvarala, `ivela u braku sa pesnikom Danetom Stojiqkovi}em, podigla k}er Leju. Od osamdesetih godina pro{log veka objavquje pri~e u Kwi`evnim, Narodnim, Topli~kim novinama, u kwi`evnim ~asopisima Tok, Brani~evo, Gradina, Stremqewa, Bagdala, Savremenik, Kwi`evnost, Na{e stvarawe... Ima vi{e od pedeset objavqenih pri~a. Objavila je kwigu pri~a @ena, qubav i pas (1983). Posthumno roman Glogovo seme (2004). Dobitnik je vi{e nagrada za svoj kwi`evni rad: Svetosavska nagrada i nagrade Narodnih novina i Stremqewa. Jednako se bavila i slikawem i crtawem. U rukopisnoj zaostav{tini ima roman Rodoslov pelikana i pedesetak pri~a.

Kamenko M. Markovi}
Istori~ar umetnosti, profesor Univerziteta na predmetu Op{ta istorija umetnosti novog veka na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Do sada je objavio {est kwiga poezije: Senke na suncu, Treptaji du{e, Trag, Tiho posrtawe, Mese~ev san, Pod nebom zavi~aja. Sa podru~ja istorije umetnosti objavio je slede}e naslove: Majstori svetskog slikarstva I, Majstori svetskog slikarstva II, Stari majstori, Svet moderne umetnosti, O slikarstvu, slikama i slikarima, Ov~arsko-kablarski manastiri, Evropsko slikarstvo XIX veka, Toplina pro{losti (o umetni~kom blagu isto~ne Srbije), Mese~ev trag, Re~ i slika. Dugogdi{wi istra`iva~ `ivota i rada Jovana Du~i}a, napisao je o wemu veliki broj tekstova i feqtona pod nazivom: Jovan Du~i} izme|u dva sveta. Bave}i se sudbinom M. Crwanskog, napisao je kwigu U spomen Milo{a Crwanskog. 338

BELE[KE O AUTORIMA Kwiga karikatura pod imenom Seja~i smrti, nastala je kao spontana reakcija na NATO agresiju. Napisao je pedesetak pri~a, isto toliko kataloga i vi{e od 500 novinskih tekstova. @ivi u Ni{u.

Zoran Mati} Mata


Ro|en 1956. u Para}inu. Zavr{io Umetni~ku {kolu u Ni{u. Zavr{io Akademiju umetnosti u Sarajevu. Objavqivao tekstove u kwi`evnim ~asopisima. Objavio dve kwige haiku pesama Ne`ni disa~ vazduha, 1972, Vreme je za haiku, 1990. @iveo svuda: Srbija, Nepal, Gr~ka, trenutno je u Meksiku. Imao preko ~etrdeset samostalnih izlo`bi u biv{oj Jugoslaviji, [vajcarskoj, Nema~koj, Francuskoj, Italiji, Gr~koj, Turskoj i Meksiku. ^lan udru`ewa profesionalnih umetnika Latinske i Sredwe Amerike.

Radomir Mi}unovi}
Ro|en 10. avgusta 1940. u Lozoviku. Detiwstvo proveo u Velikom Ora{ju i Novoj Pazovi.Gimnaziju zavr{io u Staroj Pazovi, a jugoslovensku i op{tu kwi`evnost na Beogradskom univerzitetu. Poeziju objavquje od 1962. u mnogim listovima i ~asopisima. Pored stihova za odrasle i najmla|e, pi{e kritiku i povremeno prevodi. Objavio petnaestak zbirki pesama za odrasle, isto toliko za najmla|e. Dobitnik je vrednih priznawa, izme|u kojih nagrade sa imenima Iva Andri}a i Radoja Domanovi}a. Prevo|en na desetine jezika i zastupqen u brojnim antologijama. Svojevremeno, pobedio na Prvom jugoslovenskom festivalu mladih u Vrbasu, dobio Pe~at varo{i sremskokarlova~ke, trijumfovao na festivalu Sedam mladih dana u ^a~ku. Objavio je i petnaestak kwiga za decu. @ivi u Beogradu. Bavi se novinarstvom, {ahom i enigmatikom.

339

Marijana Milo{evi}
Ro|ena je 1974. godine. Zavr{ila je Filozofski fakultet, grupa za Srpski jezik i kwi`evnost 1998. Od 1999. radi u Gimnaziji Svetozar Markovi} u Ni{u. U ediciji Prva kwiga Matice srpske 2004. objavila je kwigu kritika o savremenoj srpskoj prozi ^itawe, u ogledalu.

Petra Miti}
Ro|ena 1966. u Ni{u. Diplomirala na odseku anglistika na ni{kom Filozofskom fakultetu, gde je 1998. godine magistrirala na smeru engleska kwi`evnost. Radi na tom istom fakultetu od 1992. godine. Autor je kwige Za{to crno pristaje Elektri: studija o kwi`evnoj interpretaciji, Narodna kwiga, Beograd 2004.

Marija Nikoli}
Ro|ena 1977. u Ni{u. Bavi se pisawem poezije i kwi`evne kritike. Student postdiplomskih studija na Filozofskom fakultetu. Trenutno u Beogradu radi kao lektor. Objavqivala u ~asopisima.

Ogwen Stojanovi}
(Pirot, 19. jul 1963 - 11. jun 2001). Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{io u Ni{u. Studirao jugoslovensku i op{tu kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Po~eo da objavquje poeziju kao sredwo{kolac u Zbivawima, Narodnim novinama, a potom u Kwi`evnim novinama, Kwi`evnoj re~i, Vencu, Studentu, Ni{kom analiti~aru. Za `ivota objavio Rane pesme u Biblioteci Pesnikov uzlet, Stevan Sremac, Ni{, 1997, 138 str; Istorijat pohoda, Matica srpska, Novi Sad, 2000, 58 str. Zastupqen u antologijama, zbornicima, izborima i almanasima: 1) Skok padobranca s motkom, Ni{, 1983, KON

340

BELE[KE O AUTORIMA 2) Antologija na srpskata poezija od 19. i 20. vek, priredio Gane Todorovski i Paskal Gilevski, Skopqe, 2000. U wegovoj ostav{tini prona|en je pesni~ki triptih Gu`vawe {e{ira pred `ivotom, koji ~ini 180 strana stihova. Obele`avaju}i petogodi{wicu wegove smrti, objavqujemo izbor pesama iz ovog triptiha.

Neboj{a Ozimi}
Ro|en 1962. godine u Ni{u. Diplomirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Ni{u. Autor vi{e radio i TV emisija i radio drama (Ovim pobe|uj, 2003). Do sada objavio slede}e kwige: Ni{ta nam ne mogu (poema, 1993), Dom (roman, 1996), Vojskovo|a, car, svetac (istorija, 1997), Cincari Ni{a (istorija, 1999), Re~nik Gorwe Mezije (istorija, 2001.), Jevreji Ni{a (istorija 2001.), Vojskovo|a, car, svetac (druo, dopuweno izdawe, 2002), Arhiepiskop Arsenije (2004.). Roman Dom preveden i objavqen u Gr~koj (To Spiti, Eurasian, Athens, 2002). Prevo|en na italijanski, gr~ki i engleski jezik.

Sr|an Papi}
Pi{e kratke pri~e Ro|en 26. 10.1977. u Zrewaninu Apsolvent na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, grupa za srpsku kwi`evnost i jezik sa op{tom kwi`evno{}u Urednik za prozu u elektronskom ~asopisu Tre}i Trg Objavqene kwige: Zadaci iz marqivosti; CSM, Beograd, 2000., koautor Dnevnik 2000. ; CSM, Beograd, 2001., koautor, za ovu kwigu svi autori su nagra|eni [estoaprilskom nagradom grada Beograda Projekat Kortasar, Poveqa, Kraqevo, 2002.; koautor Projekat Bukovski, Gramatik, Zemun, 2004; koautor Nepremostive razlike, CSM, Beograd, 2001.; samostalna kwiga kratkih pri~a Objavqivao u brojnim ~asopisima iz Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, kao i u pojedinim ameri~kim, kanadskim, slovena~kim, francuskim, {panskim, makedonskim i ma|arskim ~asopisima Prevo|en na engleski, francuski, {panski, slovena~ki, makedonski i gr~ki jezik 341

Dragoqub O. Petrovi}
Profesor srpskog jezika i kwi`evnosti. Ro|en je 22.10.1938.godine u Beogradu. Radio je u gimnaziji Stevan Sremac u Ni{u. Prevode ruske de~ije kwi`evnosti objavqivao u Politici za decu, Narodnim novinama, Glasu omladine, Pionirskom podlisku, Malim novinama u Sarajevu, u \aku (Ni{). Objavqivao je anegdote o starim ni{lijama u Je`u i Narodnim novinama, a u Ni{kim anegdotama XIX i XX veka od Vidosava Petrovi}a {tampano je {est wegovih anegdota.U pripremi za {tampu mu je zbirka anegdota Morene i kwi`evni prevodi iz ruske de~ije kwi`evnosti Veselo ve~e. Pri~a Kr.gef 1502 prevedena je do sada na ruski, bugarski, makedonski, engleski, nema~ki i francuski jezik.

Miodrag Petrovi}
Kwi`evni kriti~ar, ro|en u Ni{u 1929. Objavio je slede}e kwige: ]utawe inspektora Levina (1966), Made in Germany (1967), Trajawe re~i (1972), Roman Me{e Selimovi}a (1981) Orfej na Neretvi (1989), Pesni~ki svet Branka Miqkovi}a (1991), Srbija u vremenu smrti (1992).Kwiga Svedoci svoga vremena (studije o Andri}u, Selimovi}u i ]osi}u) {tampana je u Sarajevu 1991, te se s obzirom na okolnosti koje su usledile, autoru nije ukazala prilika ni da je vidi. ^lan je Udru`ewa kw`evnika Srbije.

Milivoje Ar. Popovi}


Kwi`evnu karijeru po~eo je u Ni{u, 1932. godine. Najpre se bavio pozori{nom kritikom, kao saradnik, a potom i urednik kulturne rubrike Ni{kih novina. Nastavio je kao romansijer (romane ^ovek imenom 4711 - 1933. i Ruzmarinka - 1936, objavio je u Ni{kim novinama, a roman Godine 1936, u Pregledu). Pisao je i pozori{ne komade. Komad Qudi na vidiku, sa izrazito socijalnom tematikom, izvo|en je u Ni{u 1935. godine i bio veoma povoqno ocewen. Od wegove putopisne proze, u Istorijskom arhivu grada Ni{a ~uva se (na sre}u u celosti) putopis pod naslovom "U mesecu maju kroz srce Kosova", objavqen u Ni{kim novinama 1933. godine, u dvanaest

342

BELE[KE O AUTORIMA nastavaka. Objavqivawe ovog putopisa Gradina otr`e od zaborava ovog danas gotovo nepoznatog kwi`evnog stvaraoca. Milivoje Ar. Popovi} iskazao se kao pripadnik socijalnog pravca u kwi`evnosti jo{ 1933. godine, kada je objavio Pesmu radnice u zoru, a posebno kada se upustio u polemiku o socijalnoj kwi`evnosti (esej "Savremene literarne koketarije i wihova kritika. Da li se danas sa socijalnim koketuje"), suprotstavqaju}i se tada{wim zahtevima politi~kog programa komunista na planu socijalne literature. Treba ista}i i da je Milivoje Ar. Popovi} bio jedan od prvih profesionalnih novinara u Ni{u. (Saradnik u Ni{kom novom listu, saradnik i urednik u Ni{kim novinama, {ef ni{kog dopisni{tva lista Vreme). U tek osobo|enom Ni{u, u Drugom svetskom ratu, bio je ~lan prve redakcije Glasa slobodnog Ni{a (kasnije Narodnog lista, odnosno Narodnih novina). Zanimqivo je i to da je u broju 18 "Narodnog lista", od 30.11.1944. godine, objavqena pesma M. Ar. Popovi}a pod naslovom "Pla~ partizanske majke". Ova pesma pojavila se u okviru wegovog zapisa o susretu sa Persom Stanimirovi}, majkom Mije Stanimirovi}a, ~ije je ime do skora nosila Galerija Ni{kog kulturnog centra, a gde je danas sme{tena i redakcija ~asopisa Gradina. Priredio: Aleksandar Rajski

Du{ica Poti}
Ro|ena 1962. u Beogradu. Bavi se kwi`evnom kritikom i kwi`evnom istorijom, prevodi s engleskog i italijanskog. Objavqene kwige: Za skrivenim/slivenim su{tinama, 1993; Tetova`a, 2000; Svedok pesama, 2001...

Nemawa Radulovi}
(Beograd, 1978) Diplomirao je na Filolo{kom fakultetu (grupa za srpsku i op{tu kwi`evnost), na kom radi kao asistent za narodnu kwi`evnost.

343

Objavqivao u ~asopisima. Autor izlo`be Masonski simboli na staroj srpskoj kwizi.

Luka Salapura
Ro|en 1959. (Bela Crkva, Banat). Pesnik. Likovni kriti~ar. Web dizajner. Multimedijalni autor (CD, eBook). Diplomirao na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu. ^lan DKV-a (Dru{tvo kwi`evnika Vojvodine), UPIDIV-a (Udru`ewe likovnih umetnika primewenih umetnosti i dizajnera Vojvodine, Sekcija za web dizajn), IWA-e (International Webmasters Association). Objavio kwige poezije Pasje vreme i Prometej u javnoj ku}i. Obe u izdawu Krovova iz Sremskih Karlovaca. Poeziju objavqivao u novinama i ~asopisima: Dnevnik (Novi Sad), Krovovi (Sremski Karlovci), Poqa (Novi Sad), Gradina (Ni{). Prevodio sa ruskog pesme Vladimira Visockog. Objavio vi{e od 300 tekstova iz oblasti likovne kritike u novinama, ~asopisima, katalozima i periodici: Dnevnik (Novi Sad), Likovni `ivot (Zemun), Sveske (Pan~evo), Krovovi (Sremski Karlovci), Gradina (Ni{). Idejni tvorac, osniva~ i glavni urednik ~asopisa Artmagazin www.artmagazin.co.yu (osnovan 1997), prvog internet ~asopisa za savremenu likovnu umetnost u Srbiji i Crnoj Gori. Autor projekata: Novosadski multimedijalni umetnici u Ni{u, Digital Serbia - Digitalna umetnost u Srbiji zajedno sa galerijom OUT/AUT - Toronto (Kanada), YU Art Adresar - prvi adresar umetnika Srbije i Crne Gore na internetu, Artmagazin - Otvoreni ekran (TV Kanal 9, Novi Sad). Nagrade: nagrada za likovnu kritiku za 2004. godinu i ukupan anga`man na internetu Centra za vizuelnu kulturu Zlatno oko(Novi Sad), nagarada YU Top 50 za 1997, 1998, 1999, 2001, 2002. i 2003. godinu za koncept, projektovawe, sadr`aj i web dizajn internet ~asopisa Artmagazin, (PC PRESS, Beograd), nagrada Udru`ewa likovnih umetnika primewenih umetnosti i dizajnera Vojvodine za doprinos razvoju UPIDIV-a, 2003, nagrada za najboqi Mail-art projekat na svetu za 1995. godinu zajedno sa A. Ti{mom, V. Labat i D. Janom (International Writers Association, USA). Samostalne izlo`be: UPIDIV, galerija FORMA, Novi Sad (web dizajn i multimedija); Art klub Kulturnog centra Novog Sada (web dizajn); Galerija Srbija, Ni{ (web dizajn i multimedija). Grupne izlo`be: Regionalni kongres ICOGRADA-e, Brno (Republika Slova~ka) - web dizajn i multimedija, Art klub 344

BELE[KE O AUTORIMA Kulturnog centra Novog Sada, Novi Sad - web dizajn, Art expo 2004, Novosadski sajam, Novi Sad - web dizajn, 34. majska izlo`ba ULUPUDS-a, Muzej 25. maj, Beograd - web dizajn i multimedija, FORMA 18, Muzej Vojvodine, Novi Sad - web dizajn, FORMA 17, Muzej Vojvodine, Novi Sad / Galerija Likovni susret, Subotica - web dizajn i multimedija, Galerija FORMA, Novi Sad - web dizajn. U periodu 2002 - 2003. predsednik Umetni~kog saveta Udru`ewa likovnih umetnika primewenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV). Od 2004. godine ~lan Upravnog odbora UPIDIV-a.

Simeun Simi}
Ro|en 1956. godine. Zavr{io je Filolo{ki fakultet u Beogradu, `ivi u [amcu, u Republici Srpskoj. Pi{e kwi`evnu kritiku.

Aleksandra Spasi}
Ro|ena 1971, u Ni{u. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Ni{u, Grupa za srpski jezik i kwi`evnost. Bavi se lekturom, izradom bibliografija i pi{e kwi`evne prikaze. Radi kao bibliotekar u Univerzitetskoj biblioteci Nikola Tesla u Ni{u, u Odeqewu nabavke i obrade monografskih publikacija. @ivi u Ni{u.

Sa{a Stojanovi}
Ro|en 1965. u Pri{tini. Pi{e putopise o gr~kim ostrvima (Spin magazin, Pressing, ), eseje (Koraci, Poqa, Gradina, Zarez, Odjek), pri~e (Ulaznica), novinske ~lanke (NIN). Objavio je roman Krvoslednici (2004) koji se uskoro pojavquje u svom drugom izdawu. Uskoro }e biti objavqena i wegova kwiga eseja Pisawe uz vetar. Doktor veterinarske medicine i vlasnik prve i jedine fabrike kondoma na Balkanu. Glavni i odgovorni urednik ~asopisa za Balkan Think Tank. @ivi u Leskovcu.

345

Robert G. Tili
(Robert Gottlieb Tilly, 24. juni, selo Veprod / Kru{}i}, u Ba~koj, 1959. godine)-pesnik, prozni pisac, esejista, publicista, kwi`evni prevodilac, likovni umetnik, strip-crta~, karikaturista, kompozitor i muzi~ki kriti~ar. Osnovnu {kolu i Klasi~nu gimnaziju zavr{io je u Subotici, apsolvirao filozofiju i studirao istoriju umetnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu. Nikada nije diplomirao. @iveo je na tri kontinenta (Evropa, Amerika, Afrika) i promenio mnogo zanimawa. Najdu`e se izdr`avao kao profesionalni muzi~ar: objavio je 19 nosa~a zvuka u periodu od 1985. do 2005. godine, pod umetni~kim pseudonimom Lonesome Bob Tilly. Komponovao muziku za teatar (Subotica, Budimpe{ta - za Lasla Lanto{a, Kapo{var - za Lasla Babarcija) i film (Evropa preko plota @elimira @ilnika) Prevodio je, izme|u ostalih, poeziju Vitmena, Xojsa, Jejtsa, Kitsa, Eliota, Paunda, Dilana Tomasa, Imamu Amiri Barake, Silvije Plat, Denize Levertov, Henrija, Petena, Mekgofa, Kaufmana, Krilija, Krejna, Sandberga, Lengstona Hjuza, Ginzberga, Snajdera, Reksrota, Rotemberga, Katalin Ladik, Atile Jo`efa, Ka{aka, Na|partija, I{tvana Besede{a, Zagori~nika, Poni`a, Kocbeka, i mnoge druge. Prevodio prozu Xeka Keruaka, Selinxera, Mekjuena, Rota, Selbija, Er{ija, ^ata, Munka, Esterhazija i drugih, mahom ameri~kih, britanskih i ma|arskih kwi`evnika. Prevodio je i ameri~kog pesnika i slikara, Edvarda Estlina Kamingsa, koji mu je bio i ostao najve}i pesni~ki uzor. Pi{e na srpskom, hrvatskom, ma|arskom i engleskom jeziku. Pesme, prozu, eseje, kritike, ilustracije, karikature, kola`e i stripove objavqivao je u svim zna~ajnijim kwi`evnim publikacijama na teritoriji nekada{we (SFR)Jugoslavije, od krawskog East-West, do novopazarskog Sent-a. Prevo|en je na slovena~ki, makedonski, ma|arski, ~e{ki, slova~ki, francuski, {vedski, holandski, nema~ki, jidi{ i engleski jezik. Imao je sedam samostalnih i desetak grupnih likovnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu. Godine 1992. Karoq Vi~ek snimio je o wemu i wegovom radu jednosatni dokumentarni film. Dobitnik je nagrade Dr Ferenc Bodrogvari za 1999. godinu, koju dodequje Kulturno-prosvetna zajednica Subotice, za prire|ivawe,

346

BELE[KE O AUTORIMA izbor, prevod, predgovor, pogovor i ilustrovawe kwige odabranih irskih narodnih bajki - Prole}a jednog, u cvetnim poqima. U saradwi s prevodiocem, dr Zoranom Paunovi}em, priprema kwigu svojih sabranih pesama za legendarnu ameri~ku izdava~ku ku}u City Light Books (urednik-Lorens Ferlingeti), iz San Franciska, koja bi trebalo da se pojavi paralelno-na engleskom jeziku i jidi{u. Od prole}a 1999. `ivi u Subotici i radi kao novinar na lokalnom radiju. Razveden je i ima k}er, Ma{u (24). Objavio slede}e naslove: -La poesie sonc but...Endless Poems / V.P. Press Ltd. [vedska, 1976. -Bakenbardi Etele Volf / Osvit,Subotica, 1982. -Trubadur / Minerva, Beograd, 1982. -Imaginaris western-zene variaciok / KKKtc. Ma|arska, 1987. -Veliki stilisti bluza / ^etvrti Talas, Novi Sad, 1991. -Zvuci s obale reke Mersey / Prometej, Novi Sad, 1994. -Lete~i Vu~idol - / Meteor SI. / , Subotica, 1997. -Prole}a jednog, u cvetnim poqima / Prometej, Novi Sad, 1998. -Stari, dobri, nepoznati prostor / Orbis, Kawi`a-Senta,1999. -Veliki stilisti xeza / Prometej,Novi Sad, 2000. -Trbuhom za krahom / NET, zEtna, Kawi`a,2001. -The Not-No Songs / Prometej, Novi Sad, 2002. -Stvarnost & ine mo}ne no}ne more / NET, zEtna, Kawi`a, 2002. -Bruh na{ nasu{ni / NET, zEtna, Kawi`a,2003. -Kraq ribara / Narodna kwiga, Beograd, 2003. -Veliki masturbator / NET,zEtna, Kawi`a,2003. -The Unholy Bible / NET,zEtna, Kawi`a, 2003. -Biblija bezbo`nika / NET,zEtna, Kawi`a,2004. -Pomo}ni (bez)izlaz / Narodna kwiga, Beograd, 2004. -Otac sebi samo(tno)me / NET,zEtna, Kawi`a, 2004. -Nad vremenom i ogwi{tem / KLD Re{etari, Republika Hrvatska, 2005. -Dani piva & ru`a / NET,zEtna, Kawi`a, 2005. U {tampi: Elektri~ni s(a)nov(n)i(k)/Prometej, Novi Sad U pripremi: Vaterland & other Harlems/ City Light Books, USA

347

Milica Todorovi}
Ro|ena 1963. u Ni{u. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na katedri za istoriju umetnosti. Zaposlena u Galeriji savremene likovne umetnosti u Ni{u. Likovne prikaze i komentare objavqivala u Likovnom `ivotu, Danici i Narodnim novinama.

Vesna Triji}
Ro|ena u Kraqevu, godine 1975. Diplomirala srpsku kwi`evnost i jezik sa op{tom kwi`evno{}u na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Od 1999. autorski saradnik Kwi`evnih novina (potoweg Kwi`evnog lista), a od 2001. godine kwi`evni kriti~ar u dnevniku Blic.

Slobodan Vladu{i}
Ro|en 1973, Subotica. Kritike i oglede iz srpske i svetske kwi`evnosti objavqivaou svim zna~ajnijim kwi`evnim ~asopisima u zemqi: LMS, Re~i, Pro femini, Poqima, Poveqi, Sveskama... Objavio je kwigu kritika i ogleda Degustacija strasti (K.O.S. Beograd, 1999) Bio je urednik rubrike Kritika u ~asopisu Re~, a potom glavni i odgovorni urednik ~asopisa Lu~a. Zaposlen je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Nenad @upac
(alias Radenkovi}) Ro|en je 11.11.1979. u Kru{evcu. Apsolvent je na grupi Srpska kwi`evnost i srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Ni{u. Stalno i{~itava Rablea, Harmsa i Hakslija. Objavquje u Presingu, Gradini, Narodnim novinama, Zavodni~kom {arlatanu...Voli `ene sa lepim nogama i zelene jabuke. Preveo sa engleskog: Hanter S. Tompson Paranoja u Las Vegasu (Zograf, 2005). Objavio zbirku pri~a(samizdat, 2003): Seks sa kwi`evnim kriti~arima.

348


, , , . , . .

University of Ni
University Library This text is a part of the Digital repository of public domain. Permission is granted for personal, educational and scientific purposes. If you do use the document, indicate the source. No permission is granted for commercial use.

2012

UBN 2012