You are on page 1of 6

62.

Menice
Menica - Pismeni dokument, u kome se izdavalac (trasant) obavezuje da će u roku isplatiti određeni iznos, ili pak poziva drugo lice (trasata) da izvrši tu isplatu.

U praksi se najčešće koriste dve vrste menica: trasirana menica i sopstvena menica. Trasirana menica

Trasirana menica je takav instrument plaćanja po kojoj izdavalac menice vuče – trasira meničnu obavezu na drugog dužnika, odnosno na trasata koji treba da plati meničnu sumu kad menica dospe za plaćanje. Kod trasirane menice pojavljuju se sledeća lica: 1) Trasant – izdavalac menice. U prometu dobara i usluga to je lice koje po osnovu primljene robe ili primljenih izvršenih usluga svom poveriocu daje menicu sa pravom da poverilac naplati iznos na koji menica glasi u roku koji je naznačen na menici. Menicu potpisuje u donjem desnom uglu ovlašćeno lice i stavlja pečat firme, uz navođenje firme i sedišta; 2) Trasat – menični dužnik – lice na koje je vučena menična obaveza. Trasat je lice na koje je menica vučena, odnosno lice koje treba da plati menicu. Upisuje se sa leve strane, u donjem levom uglu menice, paralelno sa trasantom naziv firme, sedište, potpis ovlašćenog lica i pečat; 3) Remitent je poverilac po menici. U prometu dobara i usluga to je lice koje je izvršilo isporuku dobara ili izvršilo promet usluga čiju vrednost primalac dobara i usluga plaća trasiranom menicom. Dakle, remitent je poverilac a u tekst menice unosi se u slobodnom prostoru iza reči „po naredbi“. U tekstu se unosi naziv remitenta, mesto i adresa; 4) Mesto izdanja i datum izdanja unose se na početku meničnog blanketa u slogu koji počinje: U .................. (na primer: U Novom Sadu, 24. aprila 2009. godine);

Kada se isplati jedan od primeraka menice. odnosno dodaje se reč „sa“ ili reč „bez“. odnosno lice kome se menica ima platiti. bez prethodnog izveštaja od strane trasanta. Klauzula „bez izveštaja“ znači da trasat može da akceptira i isplati menicu. poverilac je dužan da protestuje menicu kod nadležnog suda. već samo trasanta. nema trasata. Glavni menični dužnik je izdavalac sopstvene menice. najčešće kao: „jedina“. poverilac ne može da traži isplatu ostalih..5) Menični iznos u ciframa i slovima: unosi se u gornjem desnom uglu koji je označen za unošenje iznosa. što označava da je menica izdata u jednom primerku. . u roku od 2 dana posle dana na koji je menica plativa. To je lice remitent. 6) U drugom redu menice u tekst koji počinje: „platite za ovu menicu“. Ako je u menicu uneta klauzula „bez protesta“.. Dakle. „drugu“ ili „treću“ menicu. a na računu meničnog dužnika nema sredstava za isplatu menice. a slovima u sredini sloga menice u za to namenjenom prostoru koji počinje rečima „iznos od“ (na primer: osamstotinahiljadadinara). 8) Klauzula o protestu unosi se u menicu posle reči „i staviti u račun“ . Sopstvena menica Sopstvena menica je isprava u zakonom određenoj formi kojom se njen izdavalac (trasant) obavezuje da o roku plati u njoj označenu sumu licu određenom na menici. banka dostavlja podatke iz menice Narodnoj banci Srbije – Odseku prinudne naplate u Kragujevcu.. ako je u menicu stavljena klauzula „sa protestom“. radi zavođenja menice u redosled neizvršenih osnova za naplatu i izvršenja menice sa svih dinarskih i deviznih računa dužnika kod svih banaka. Na njoj je označeno još jedno lice po čijoj se naredbi menica plaća..2. Klauzula sa izveštajem obavezuje trasata da ne akceptira menicu dok ne dobije od trasanta izveštaj o trasiranju menice. rečima: „bez protesta“ ili rečima: „sa protestom“.... Međutim. 2. pa na označenom mestu može da stoji tekst: „prvu“. U ovom slučaju ukoliko nema sredstava na računu meničnog dužnika za izvršenje menice u celosti. menični poverilac ima pravo da traži naplatu od meničnog dužnika. Sopstvena menica (solo menica) izdaje se samo u jednom primerku. tako što onaj koji izdaje menicu obeća da će u njoj označenu sumu isplatiti sam i to naznači na menici rečima: „Za ovu menicu platiću“. tri i više). bez protesta menice.. može biti izdata u više primeraka (dva. 7) Klauzula o izveštaju unosi se u tekst menice i može biti označena kao: „sa izveštajem ili „bez izveštaja“. u slobodnom prostoru unosi se broj primeraka u kojem je menica izdata.. Međutim.

gde davalac kredita svoje potraživanje obezbeđuje menicom.“ 2. on može menicom da vrši plaćanje svojih obaveza poveriocima putem indosamenta. Instrument obezbeđenja plaćanja . Dakle. svoju firmu. na koga se prenosi menica i pravo iz menice. odnosno navodi firmu. prenošenjem prava iz menice putem indosamenta sa jednog na drugo lice. Menica kao instrument obezbeđenja plaćanja koristi se kada poverilac za isporučena dobra ili odobren kredit zahteva od svog dužnika da mu preda popunjene menice na rok dospeća svake rate po kreditu. omogućuje se da se jednom menicom izvrši više plaćanja. 3. . Posle ovog teksta indosant – raniji poverilac po menici navodi mesto i datum indosiranja. Ukoliko je na menici u delu gde se navode podaci o poveriocu – remitentu stavljena klauzula „ne po naredbi“. do isteka roka za naplatu. U nominalnu vrednost menice uključena je i kamata od dana kada je kredit pušten u tečaj do roka određenog za naplatu. Ako dužnik ne plati određenu ratu. koji se pri indosiranju naziva indosant. odnosno da se menica od dana izdavanja pa do roka njenog dospeća za naplatu. odnosno prenosom prava iz menice na svog poverioca. odnosno ukupan iznos koji dužnik koristi u vidu kredita. Ako je poverilac za isporučena dobra primio od svog dužnika menicu sa određenim rokom plaćanja. Indosant vrši prenos po menici tako što na poleđini meničnog blanketa. sedište i adresu indosatora. Prvi prenosilac menice prilikom indosiranja menice uvek je remitent. poverilac traži naplatu potraživanja podnošenjem menice na naplatu. kada se menica koristi kao osnovni dokument na osnovu kojeg poverilac vrši naplatu potraživanja od svog dužnika. Instrument plaćanja Menica kao instrument plaćanja je sposobnost menice da njenom imaocu dâ pravo da menicom vrši plaćanje svojih obaveza prenošenjem prava iz menice na svog poverioca. Kreditni instrument Menica kao kreditni instrument koristi se prilikom davanja kredita fizičkim i pravnim licima. sedište i adresu. menica sadrži sve elemente koji su neophodni da se u propisanom roku naplati dospelo potraživanje od dužnika po datom kreditu. stavlja pečat i potpis ovlašćenog lica. Najčešći slučaj korišćenja menice za obezbeđjenje naplate je kod potrošačkih i stambenih kredita.Osnovne funkcije menice 1. koristi kao instrument plaćanja. počev od vrha menice suprotno do talona upisuje tekst: „Umesto nama platite po naredbi uz navođenje pravnog lica – indosatora. takva se menica ne može prenositi putem indosamenta. Naime.

Međutim. pored vrednosti isporučene robe.6. Banka prima menicu u eskont. odnosno prenosi pravo naplate menice na banku ili drugu organizaciju. ESKONT MENICE Značajna prednost naplate potraživanja sadržanog u menici je da se njena vrednost. ono može naplatiti menicu i pre njenog roka dospeća. odnosno odbitak intresa kada se isplata menice vrši pre njenog roka dospeća. 10 ili više meseci od dana prijema menice. naplatiti menicu i pre roka njenog dospeća. može biti sadržana kamata od dana izvršene isporuke do dana roka dospeća menice za naplatu. može preko banke ili druge finansijske organizacije. pre roka dospeća. Dakle. Imalac menice sa određenim rokom naplate. 5. Banka isplaćuje podnosiocu menice nominalnu vrednost menice umanjenu za iznos kamate. može unovčiti putem eskonta. Ako privrednom društvu koje poseduje menicu drugog društva nedostaju likvidna sredstva. U nominalnoj vrednosti menice. Prodavac robe od svog kupca za vrednost isporučene robe dobija menicu sa ugovorenim rokom plaćanja. na taj način što vrši indosiranje. Naplate menice pre njenog roka dospeća vrši se putem eskonta kod banke ili druge finansijske institucije koje se bave davanjem kredita. odnosno kada se njena nominalna vrednost umanjuje za kamatu do roka dospeća. Visina eskonta se izračunava diskontnom kamatom. Eskont je francuska reč koja označava obračunavanje. tako što imaocu menice isplaćuje nominalnu vrednost menice umanjenu za eskontnu stopu od dana isplate do dana dospeća roka za naplatu. Naplata iznosa na koji glasi menica vrši se putem eskonta. što se ne vidi iz menice. primenom prostog interesnog računa ili konfornom metodom. u slučaju potrebe za gotovim novcem. ako poverilac za prodatu robu ili izvršenu uslugu primi menicu sa rokom dospeća za naplatu za 3. menicu naplatiti i pre roka njenog dospeća. Visina eskonta dobija se primenom sledeće formule: E = (MIxTxP)/(365x100) . U praksi su česte pojave da preduzeće prodaje robu sa određenim rokom plaćanja. on može. prilikom njene isplate pre roka dospeća njena nominalna vrednost umanjuje se za kamatu od dana isplate do roka dospeća. Eskont se računa primenom eskontne stope utvrđene kreditnom politikom banke od dana prijema menice u eskont do dana dospeća menice. u slučaju potrebe za gotovim novcem. od dana dospeća menice za naplatu.

Kod izdavanja menice za neku buduću obavezu dobavljaču postoji rizik da dobavljač eskontuje i naplati menicu. Vrednost na koju glasi menica može kod banke eskontovati i lice koje je primilo menicu po osnovu avansa za buduću isporuku robe. odnosno kada je menica primljena po osnovu avansa za buduće isporuke ili usluge.658 dinara.000. Vrednost koja se isplaćuje podnosiocu menice umanjiće za iznos eskonta koji iznosi: E = (1.000. oktobra 2013.342 dinara (1.658 Dakle. a ne isporuči robu. godine. menica glasi na 1.). Tako. banka će podnosiocu menice isplatiti iznos od 975. pod uslovima pod kojima banka vrši eskont menice. odnosno umanjiće nominalnu vrednost menice za 24. P = eskontna stopa. MI = menični iznos.12. po osnovu nasledstva i ili po osnovu obaveze primaoca menice da izdavaocu menice isporuči određena dobra ili izvrši određene usluge – ugovorenog avansa i dr.000 dinara sa rokom dospeća 31. Kao što je već rečeno. T = vreme od dana eskonta do dospeća menice za naplatu.000x60x15)/(365x100) = 24. nezavisno od osnova po kojem je menica dospela u ruke imaoca (prodajom robe. na primer. odnosno lice kome su preneta prava iz menice.Gde je: E= visina.2013. izdavalac menice treba da u .000. menica imaocu daje pravo da iznos na koji menica glasi naplati od izdavaoca menice u roku koji je naznačen na menici. godine ili 60 dana pre roka dospeća. može menicu da eskontuje kod banke pre njenog roka dospeća. iznos eskonta. lice kome je data menica. izvršenjem usluge. Vrednost na koju glasi menica može da bude preneta indosamentom. a imalac je podnosi banci u eskont dana 31. Dakle. Banka je svojom kreditnom politikom utvrdila eskontnu stopu 15% na godišnjem nivou. po osnovu zakupa.000-24. Zbog toga.658).

odnosno da je veže za ispunjenje nekih uslova ili nastup roka. faktura za isporučene proizvode koja je plaćena prenosom prava iz menice koju je primalac menice – isporučilac dobara eskontovao kod banke. ako kupac prihvata troškove eskonta menice. Po našem mišljenju.2007. odnosno na iznos naknade troškova eskontovanja menice obračuna PDV po propisanoj poreskoj stopi.meničnom ovlašćenju ograniči mogućnost naplate menice.11. prodavac robe dužan je da ispostavi fakturu kupcu za isporučena dobra u koju uključuje i troškove eskonta. obveznik PDV isporučilac dobara dužan je da na iznos zaduženja. Zakona o porezu na dodatu vrednost. Međutim. Ako troškovi eskonta menice nisu sadržani u ceni dobara. Zakona. . sa svim elementima iz člana 42. stav 1. odnosno troškovi eskonta prenose se na kupca preko cene dobara koja se isporučuju uz obračun PDV po propisanoj stopi. kupac i prodavac robe mogu se dogovoriti da troškove eskonta menice snosi kupac. Troškovi eskonta menice padaju na teret lica koje menicu podnosi na eskont. postupa se po članu 21. navodi: „Kada obveznik PDV – isporučilac dobara naknađuje (zadužuje) od primaoca dobara troškove eskonta menice koju je primalac dobara izdao na iznos fakture za primljena dobra. stav 1. odnosno da li se prenos troškova eskonta može izvršiti knjižnim pismom.“ Prema tome. s obzirom da se u ovom slučaju radi o izmeni osnovice za oporezivanje prometa dobara iz člana 21. u ceni dobara koja se isporučuje kupcu treba da budu sadržani i troškovi eskonta menice. Ministarstvo finansija. u mišljenju pod brojem 413-00-1363/2007-04 od 12. Zakona. pa se postavlja pitenje na koji način se ovi troškovi prenose na kupce. pozivom na odredbe člana 21. Zakona o porezu na dodatu vrednost i da u fakturi zaračuna PDV po propisanoj stopi. stav 1. godine. a kupac prihvata te troškove.