PREDAVANJE 12.11.2011.

GODINE
GLAVA ESTA

GLAVNA RASPRAVA

Pojam i znaaj Glavna rasprava je centralni stadijum prvostepenog parninog postupka. U ovoj fazi postupka sud odluuje o glavnoj stvari tj. o meritumu. Na glavnoj raspravi se formira procesna graa i stvara konaan osnov za odluku o osnovanosti tubenog zahteva. Procesna graa se formira tako to stranke usmeno izlau svoje zahteve, injenine tvrdnje i predloge i pravne tvrdnje tj. shvatanja. Najznaajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kojem se izvode dokazi i ocenjuju rezultati dobijeni izvoenjem dokaza. Svrha i cilj graanskog sudskog postupka kao kognicionog postupka moe se ostvariti samo ako se glavna rasprava sprovede brzo i efikasno, po pravilu samo na jednom roitu, ali ako sud proceni da e glavna rasprava trajati vie od jednog dana sud e roite zakazati za onoliko dana koliko je neophodno da se rasprava odri u kontinuitetu (lan 94. stav 4. ZPP-a). U navedenom smislu glavna rasprava predstavlja celinu ak i kad se odvija na nekoliko roita. U svakom sluaju, ako se zapoeto roite ne moe okonati u toku istog dana, sud e odrediti nastavak roita za sledei radni dan (lan 116. ZPP-a). Tok glavne rasprave Glavnu raspravu otvara sudija i objavljuje predmet raspravljanja
(lan 97. stav 1. ZPP-a). Sudija utvruje da glavna rasprava predstavlja nastavak pripremnog roita jer zapoinje analizom rezultata koji su dobijeni na pripremnom roitu i to tako to: (1) tuilac ukratko izlae sva bitna pitanja iz tube i izvodi dokaze itanjem isprava; (2) tueni ukratko izlae odgovor na tubu i daje odgovor na bitne navode tuioca; (3) izvode se dokazi sasluanjem stranaka i to prvo tuioca i zatim tuenog, sasluanjem svedoka i to prvo svedoka koje je predloio tuilac, a zatim svedoka koje je predloio tueni; (4) izvode se dokazi vetaenjem; (5) po izvoenju svih dokaza stranke imaju pravo na zavrno izlaganje kojim rezimiraju pravni i injenini aspekt predmeta spora i to tako to pravo na zavrnu re ima najpre tuilac, a onda tueni, s tim to sud moe dozvoliti tuiocu da se izjasni na zavrno izlaganje tuenog, a ako je to dozvolio tuiocu, onda je duan da dozvoli tuenom da se ukratko izjasni na konane navode tuioca (lan 99. ZPP-a). Na glavnoj raspravi se konkretizuju sledea procesna naela: naelo usmenosti, naelo kontradiktornosti, naelo ravnopravnosti stranaka, naelo savesnosti i potenja stranaka. U toku glavne rasprave stranke mogu iznositi nove injenice i predlagati nove dokaze samo ako uine verovatnim da ih bez svoje krivice nisu bile u mogunosti izneti odnosno predloiti na pripremnom roitu (lan 102. stav 2. ZPP-a).

Rukovoenje glavnom raspravom Glavnom raspravom rukovodi sudija i u tom

cilju preduzima razliite parnine radnje ija je svrha da se parnica razvija i odvija ekonomino i svrsishodno. Sudija nije nemi posmatra parninih radnji stranaka, ve on mora da se stara da stranke iznesu sve bitne injenice, da se rasprave sve vane i sporne stvari koje su relevantne za meritorno odluivanje. Radi rukovoenja glavnom raspravom sud donosi reenja protiv kojih nije dozvoljena posebna alba, ali takvim reenjima nije vezan (lan 109. ZPP-a), pa kad nae da neko reenje koje se odnosi na rukovoenje glavnom raspravom, nije svrsishodno, on e ga opozvati, izmeniti ili dopuniti i sl.
1

Imajui u vidu cilj radi ijeg ostvarenja sud preduzima pojedine parnine radnje, razlikuje se formalno i materijalno rukovoenje glavnom raspravom. Formalno rukovoenje glavnom raspravom se vri preduzimanjem parninih radnji koje utiu na vremenski razvoj glavne rasprave. To su odluke o zakazivanju, odgaanju i odlaganju roita za glavnu raspravu. Sud preduzima odgaanje roita kad utvrdi: (1) da nisu ispunjene zakonske pretpostavke za njegovo odravanje, (2) da dokazi ije je izvoenje odreeno na pripremnom roitu nee biti pribavljeni do roita za glavnu raspravu (lan 111. stav 1. ZPP-a). Sud je uvek duan da osam dana pre odravanja roita proveri da li su ispunjena dva navedena uslova za odravanje roita za glavnu raspravu (lan 111. stav 2. ZPP-a). Kad odgodi roite, o vremenu odravanja novog roita sud je duan da obavesti sve pozvane (lan 111. stav 3. ZPP-a). Sud preduzima odlaganje roita kad utvrdi: (1) da na roitu nije mogue izvesti neki od dokaza ije je izvoenje odreeno, a da za to nema krivice one stranke koja predlae odlaganje roite; (2) da obe stranke predlau odlaganje roita radi pokuaja mirnog reenja spora ili zakljuenja sudskog poravnanja, s tim to iz ovog razloga stranke mogu samo jednom traiti odlaganje roita (lan 112. stav 1. taka 1. i 2. ZPP-a). Kad odloi roite, sud e prisutnima odmah saoptiti mesto i vreme novog roita, ali nije duan da o mestu i vremenu odravanja novog roita obavesti onu stranku koja nije bila prisutna na odloenom roitu, pod uslovom da je na odloeno roite bila uredno pozvana (lan 112. stav 2. ZPP-a). Roite za glavnu raspravu se ne moe odgoditi niti odloiti na period dui od 30 dana (lan 115. stav 2. ZPP-a). Izuzetak od ovog pravila je u sluaju kad se neki dokaz zbog izuzetnih okolnosti ne moe izvesti u navedenom roku, zbog ega sud odreuje dui rok za izvoenje dokaza. Kad protekne dui rok za izvoenje dokaza, rasprava e se sprovesti bez obzira to odreeni dokaz nije izveden (lan 129. ZPP-a). O svakom odgaanju odnosno odlaganju roita sudija je duan da obavesti predsednika suda koji vodi evidenciju o odgaanjima i odlaganjima roita za svakog sudiju pojedinano. Protiv reenja kojim se odgaa ili odlae roite ili reenja kojim se odbijaju predlozi stranaka za odgaanje odnosno odlaganje roita, nije dozvoljena posebna alba. Materijalno rukovoenje glavnom raspravom se odnosi na raspravljanje o predmetu spora i podrazumeva obavezu suda da se stara da se predmet svestrano pretrese, a to moe uiniti samo ako sud postavlja pitanja strankama i drugim uesnicima u postupku (lan 106. ZPP-a). Teite glavne rasprave je na raspravljanju stranaka i suda o zahtevima stranaka, o bitnim spornim injeninim pitanjima, o procesnim predlozima. Sud ima aktivnu ulogu u raspravljanju i to na taj nain to postavlja pitanja koja imaju za cilj: (1) da se preciziraju i razjasne zahtevi stranaka; (2) da se preciziraju i razjasne injenine tvrdnje stranaka i njihovi injenini navodi eventualno dopune i (3) da se preciziraju i razjasne procesni predlozi stranaka, a naroito oni koji se odnose na dokazne predloge. Prema tome, sudija moe postavljati pitanja strankama, svedocima ili vetacima u svakoj fazi sasluanja (lan 106. ZPP-a), ali prilikom izvoenja dokaza sasluanjem stranaka, stranku prvo ispituje njen punomonik, a posle toga protivna stranka, a ako stranka nema punomonika, prvo je ispituje sud (lan 104. ZPP-a). Stranke mogu da ispituju svedoke i vetake, a sudija prvo daje re stranci koja je predloila svedoka ili vetaka, a zatim protivnoj stranci (lan 105. ZPP-a).

Kad se radi o postavljanju pitanja, sud nee dozvoliti postavljanje pitanja: (1) koja su sugestivna tj. u kojima je sadran odgovor; (2) koja su nebitna za predmet spora i (3) na koja je ve dovoljno odgovoreno (lan 107. ZPP-a). Sud rukovodi i dokaznim postupkom i reenjem usvaja ili odbija dokazne predloge stranaka.

Odravanje reda i procesne discipline na glavnoj raspravi Sud je duan da se

u toku glavne rasprave stara o odravanju reda u sudnici i o dostojanstvu suda. Adresati ove norme su ne samo uesnici u postupku, ve i javnost. Ako neko od tih lica vrea sud ili druge uesnike u postupku, ometa rad ili se ne pokorava naredbama suda za odravanje reda, sud e ga opomenuti, ako opomena bude bezuspena, sud e opomenuto lice udaljiti iz sudnice ili kazniti novanom kaznom, a moe ga i udaljiti i kazniti novanom kaznom (lan 407. stav 2. ZPP-a). alba protiv reenja o izricanju disciplinske mere ne odlae njeno izvrenje (lan 413. ZPP-a). Reenje o kanjavanju je izvrna isprava koja se izvrava po pravilima izvrnog postupka.

Izostanak stranaka sa roita za glavnu raspravu Ako tuilac bez opravdanog

razloga izostane sa roita za glavnu raspravu, a bio je uredno pozvan, smatrae se da je povukao tubu, osim ako se tueni na roitu upusti u raspravljanje (lan 97. stav 3. ZPP-a). Ako tueni bez opravdanog razloga izostane sa roita za glavnu raspravu, a bio je uredno pozvan, rasprava e se odrati bez njegovog prisustva. Ako obe stranke izostanu sa roita za glavnu raspravu, nastupa fikcija povlaenja tube. Prema tome, izostanak povlai za sobom uvek tetne posledice za stranku koja je izostala.

Raspravljanje i odluivanje o procesnim smetnjama Pravilo je da je stranka

duna da procesni prigovor izjavi bez odlaganja im je saznala za procesnu smetnju, a ako to ne uini prekludirana je da se na procesni prigovor poziva u daljem toku postupka. Primera radi, nije racionalno da sud o procesnim smetnjama na koje pazi ex officio (kao to je apsolutna nadlenost, direktna meunarodna nadlenost domaeg suda, stvarna nadlenost) odluuje na glavnoj raspravi, jer za odluivanje poseduje dovoljno procesne grae nakon prijema odgovora na tubu. Meutim, mogue je da sud raspravlja i odluuje o drugim procesnim prigovorima odvojeno ili zajedno sa glavnom stvari (lan 98. ZPP-a). Kada e o procesnim smetnjama odluivati zajedno, a kada odvojeno od glavne stvari, zavisi samo od njegove procene kako je ekonominije u konkretnim okolnostima. Ako sud usvoji procesni prigovor, on donosi reenje o odbacivanju tube ili reenje kojim se oglaava nenadlenim i protiv tog reenja stranka ima pravo da izjavi samostalnu albu. Ako sud odbije procesni prigovor, bez obzira da li je o njemu raspravljano odvojeno od glavne stvari ili zajedno sa njom, odluku o prigovoru e doneti zajedno sa odlukom o glavnoj stvari, a protiv tog reenja nije dozvoljena posebna alba. POSTUPAK DOKAZIVANJA U irem smislu, postupak dokazivanja obuhvata: (1) predlaganje dokaza, (2) odluku suda o izvoenju dokaza, (3) sam dokazni postupak, (4) ocenu dokaza koju daje sud na kraju dokaznog postupka. Zadatak dokazivanja Tuilac je duan da u tubi navede injenice na kojima zasniva svoj tubeni zahtev, tueni je u odgovoru na tubu duan da iznese svoje vienje o injenicama
3

na koje se poziva tuilac u tubi i prui dokaze za svoje navode. Sud donosi odluku o tubenom zahtevu tako to izvodi sudski silogizam: subsumira injenice pod dispoziciju odgovarajue materijalnopravne norme i to one na iju se pravnu posledicu tuilac poziva. Da bi izveo pravilnu subsumaciju, sud mora da uporedi injenine navode tuioca i tuenog, da utvrdi koliko su oni kompatibilni, koliko se razlikuju, meusobno iskljuuju tj. koji je navod koje stranke istinit tj. odgovara realnom. Istinitost injeninih tvrdnji stranaka, sud proverava u dokaznom postupku. Dokaz -- U parninom postupku, dokaz se koristi trojako: (1) Da oznai parninu radnju stranke koja dokazuje postojanje odnosno nepostojanje injenica; dakle predmet dokazivanja su konkretne injenice odnosno dogaaji ili stanja koji su prostorno ili vremenski definisani. (2) Da oznai dokazno sredstvo, a dokazno sredstvo je ljudska radnja ili injenica koja nam prua podatke o istinitosti o postojanju ili nepostojanju neke druge injenice koja predstavlja predmet dokazivanja. (3) Da oznai rezultat dokazivanja; dakle, dokazna snaga je podobnost dokaznog sredstva da kod sudije stvori uverenje o istinitosti postojanja ili nepostojanja neke injenice koja predstavlja predmet dokazivanja. Predmet dokazivanja su - injenice koje stranke iznose pred sud u tubi, odgovoru na tubu, na pripremnom roitu ili roitu za glavnu raspravu sve do zakljuenja glavne rasprave i to su injenice od kojih zavisi osnovanost tubenog zahteva (lan 7. stav 1. ZPP-a), ali i sve injenice koje su vane za donoenje odluke (lan ZPP-a). Pod injenicama se podrazumevaju dogaaji i stanja koji su vremenski i prostorno definisani. Dogaaji i stanja obuhvataju spoljne dogaaje i unutranja ljudska stanja (panja, namera, savesnost, znanje i sl.). Prema tome, predmet dokazivanja mogu biti sve injenice koje se nalaze u dispoziciji materijalnopravne norme i to kako postojanje, tako i nepostojanje neke injenice. U pogledu dokazivanja spoljnih dogaaja nema nekih veih tekoa, ali u pogledu dokazivanja unutranjih ljudski stanja (panja, namera, savesnost, znanje i sl.) postoje tekoe jer se postojanje ovih injenica moe utvrditi samo pomou njihovih spoljnih manifestacija. Predmet dokazivanja nisu: (a) stavovi opteg iskustva radi se o stavovima naunog, umetnikog i slinog iskustva i saznanja koji se dokazuju po pravilu iskljuivo izvoenjem vetaenja. Kod stavova opteg iskustva iz postojanja jedne injenice po uobiajenom toku stvari proizlazi samo jedna mogua posledica. Kad se kae da je ovek smrtan, to nije injenica, ve stav opteg iskustva. (b) pravne norme se ne dokazuju, njih sud saznaje i primenjuje ex officio, pa ak i kad se radi o stranom pravu. (c) pravne kvalifikacije pravnih poslova koji su predmet spora (prodaja, zakup, nalog, zajam i sl.) predmet dokazivanja mogu biti samo injenice koje su odlune za pravnu kvalifikaciju pravnog posla, ali ne i sama pravna kvalifikacija pravnog posla. (d) pravni pojmovi ili instituti ne mogu se dokazivati, dokazuju se samo injenice na kojima se pravni pojmovi ili instituti (mane volje, mane prodate stvari i sl.) zasnivaju. Dokazivanje je neophodno kada se odnosi na: (a) injenice koje su vane za donoenje odluke Vane su one injenice koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje tuilac izvodi eljenu pravnu posledicu; vane su i one injenice kojima tueni osporava osnovanost tubenog zahteva tj. injenice na kojima
4

temelji svoje prigovore. Tako, ako se sud uveri u istinitost injenica iz kojih proizlazi osnovanost tubenog zahteva, dalje dokazivanje osnovanosti prigovora tuenog nije potrebno. Obrnuto, ako se sud uveri u istinitost injenine tvrdnje tuenog, nije vie potrebno da izvodi dokaze o injenicama na ije postojanje se poziva tuilac. (b) injenice koje su vane za primenu jedne ili druge materijalnopravne norme od kojih zavisi osnovanost odnosno neosnovanost tubenog zahteva. (c) injenice koje su sporne odnosno ije postojanje ili nepostojanje osporava jedna od parninih stranaka. (d) injenice od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki. Dokazivanje nije neophodno : (a) Priznanje injenice Kada stranka prizna jednu injenicu kao istinitu, dokazivanje nije neophodno tj. nije potrebno (lan 125. stav 1. ZPP-a). Priznanje injenice u parnici je jednostrana parnina radnja jedne od stranaka, kojom ona priznaje da je odreena injenina tvrdnja njenog protivnika tana tj. istinita. Dakle, priznanje injenice u parnici nije jednostrana izjava volje materijalnopravnog karaktera i kao takva ne proizvodi dejstvo na nivou materijalnopravne norme. Zato se priznate injenice ne dokazuju. Meutim, izuzetak od pravila da se priznate injenice ne dokazuju, jeste sluaj kad stranke priznanjem odreene injenice ele da postignu cilj koji je protivan prinudnim propisima (lan 3. stav 2. ZPP-a) i u tom sluaju sud izvodi dokazivanje priznatih injenica. Ako je priznanje injenice dato van parnice, sud ocenjuje dokaznu snagu tog priznanja na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja (lan 123. ZPP-a). Forma priznanja injenica Priznanje injenica u parnici moe biti dato u pisanoj formi podneskom ili u usmenoj formi izjavom stranke na roitu. Priznati se mogu samo one injenice koje su nepovoljne za stranku koja ih priznaje. Nain priznanja injenice Stranka moe da prizna injenice izriito ili preutno, potpuno ili delimino. Pravilo je da sud postavljanjem svojih pitanja insistira na izriitom priznanju ili osporavanju injenica. Meutim, kad se stranka ne izjasni izriito da li priznaje ili osporava neku injenicu, takvo pasivno dranje stranke se moe tumaiti na tri naina: (1) da stranka priznaje injenine tvrdnje svog protivnika i tad se radi o primeni pravila o afirmativnoj litiskontestaciji; (2) da stranka osporava injenine tvrdnje svog protivnika i tad se radi o primeni pravila o negativnoj litiskontestaciji i (3) da sud na osnovu slobodne ocene dokaza ceni pasivno dranje stranke. ZPP je usvojio sistem afirmativne litiskontestacije prema kojem se dokazivanje sprovodi samo o spornim injenicama, pa ako tueni izriito ne ospori injenine tvrdnje tuioca iz tube, sud nije duan o takvim injenicama da sprovodi dokazni postupak. Primena pravila o afirmativnoj litiskonetastaciji takoe dolazi do izraaja kod donoenja presude zbog proputanja (lan 182. ZPP-a), koja presuda se moe doneti ako injenice koje je tuilac naveo u tubi ne protivree predloenim dokazima. Primena pravila o afirmativnoj litiskontestaciji nema znaaja kad je stranka usmeno na roitu na kojem nije prisutan njen protivnik, priznala neku injenicu. U tom sluaju sud je duan da omogui protivnoj stranci uvid i izjanjenje o injeninim tvrdnjama, predlozima i zahtevima uinjenim u njenom odsustvu (lan 5. ZPP-a). Kad stranka delimino prizna injenice, to priznanje bi trebalo tumaiti kao priznanje osnova tubenog zahteva obzirom da je stranka priznala ivotni dogaaj iz kojeg se tubom izvodi traena pravna posledica. Vrste priznanja injenica Razlikuju se: (1) Anticipativno priznanje je takvo da stranka priznaje postojanje jedne po nju nepovoljne injenice pre nego to se njen protivnik uopte pozvao na postojanje te injenice; (2) Kvalifikovano priznanje je takvo da stranka priznaje
5

odreenu injenicu kao istinitu, ali istovremeno izjavljuje neko odbrambeno ili napadno sredstvo kojim tei da odbije tubeni zahtev. Razgranienje priznanja injenica od drugih pravnih instituta Priznanje injenica se razlikuje od priznanja pravnog instituta pravnog posla, npr. ugovora o zakupu ili ugovora o zajmu ili ugovora o poklonu ili testamenta i sl., jer ako tueni prizna da je sa tuiocem zakljuio ugovor o zakupu, a istovremeno npr. podnosi kompenzacionu tubu, tueni nije priznao injenice koje su za njega nepovoljne. Priznanje injenica se strogo razlikuje od priznanja tubenog zahteva, jer je priznanje tubenog zahteva parnina radnja tuenog sa neposrednim dejstvom na parnicu. Kad tueni prizna tubeni zahtev, parnica se okonava tako to sud donosi presudu na osnovu priznanja. Predmet priznanja tubenog zahteva nisu samo injenice, ve i pravne posledice na koje se tuilac u tubenom zahtevu poziva. Priznanje tubenog zahteva oslobaa sud daljeg raspravljanja i izvoenja dokaznog postupka. Opoziv priznanja injenica Priznanje injenica se moe opozvati u celini ili delimino do okonanja parnice. Ako je stranka najpre priznala, pa zatim porekla tj. osporila injenice koje je priznala, sud e ceniti da li e te injenice smatrati priznatim ili osporenim (lan 125. stav 2. ZPP-a). (b) Optepoznate injenice se ne dokazuju (lan 125. stav 4. ZPP-a), sud ih ex officio uzima u podlogu svoje odluke. Zakonodavac je neopravdano propustio da normira dunost suda da strankama na raspravi saopti optepoznate injenice koje e uzeti u podlogu svoje odluke. Ako bi sud propustio da izvri ovu svoju dunost, onemoguio bi strankama da se izjasne o optepoznatim injenicama to bi bilo protivno naelu kontradiktornosti. Optepoznate injenice mogu biti: (1) injenice koje su poznate irem krugu ljudi koji za njihovo postojanje odnosno nepostojanje moe saznati bez tekoa, kao to su npr. istorijski dogaaji, geografski podaci, injenice koje objavljuju mediji i sl.; (2) injenice za koje je sud saznao u vrenju sudijske funkcije, a koje su sadrane u iskazima stranaka koji su dati u nekom drugom postupku. U ove injenice svakako ne spada privatno saznanje sudije do kojeg je doao kao neposredni oevidac npr. tetnog dogaaja. (c) Zakonske pretpostavke su injenice ije postojanje zakon pretpostavlja i zato ih ne treba dokazivati (lan 125. stav 3. ZPP-a). Zakonske pretpostavke mogu biti injenine i pravne. injenine zakonske pretpostavke (praesumptio facti1) se sastoje iz dva inioca: (1) injenica, basis i (2) pretpostavljena pravno relevantna injenica, praesumptio facti. Pravne zakonske pretpostavke (praesumptio iuris2) se odnose na postojanje nekog pravnog ovlaenja ili pravnog stanja. Stranka koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke duna je da dokae samo onu injenicu koja ini njen osnov (basis). Protivnik stranke koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke, moe da dokazuje da ne postoje pretpostavljene pravno relevantne injenice 3. Meutim, protivnik stranke koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke, moe da dokazuje da ne postoji sam basis4. (d) Necelishodnost dokazivanja se pokazuje u dve situacije: 1. Kad dokazivanje nije neophodno - (lan 127. ZPP-a)5. Dokazivanje nije neophodno u parnicama za naknadu tete kad sud utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu tete, ali (a) nije
1

teta nastala u vezi sa opasnom stvari odnosno opasnom delatnou (basis) smatra se da potie od te stvari odnosno delatnosti (praesumptio facti) lan 173. ZOO. 2 Ocem deteta (praesumptio iuris) koje je roeno u braku smatra se mu majke deteta (basis) prema Porodinom zakonu. 3 Da npr. opasna stvar ili opasna delatnost nisu bile uzrok tete (lan 173. ZOO). 4 Mu majke deteta kao pretpostavljeni otac, moe zakonsku pravnu pretpostavku oinstva da pobija svim dokaznim sredstvima koja iskljuuju njegovo oinstvo, kao to su vetaenje, svedoci itd.

u stanju da utvrdi tanu visinu naknade tete ili (b) kad sud moe da utvrdi tanu visinu naknade tete ali sa nesrazmernim tekoama. U ovim situacijama, sud ima pravo i dunost da visinu naknade tete odredi po slobodnoj oceni. Primenu ovog pravila normiranog u lanu 127. ZPP-a, nalau razlozi ekonominosti postupka, jer je u svakom sluaju pravinije da sud odlui po slobodnoj oceni o visini naknade tete, nego da postupak dokazivanja visine tete traje beskrajno. Odluivanje suda po slobodnoj oceni o visini naknade tete, doputeno je samo ako je sud iscrpeo sva raspoloiva dokazna sredstva. Primena ovog pravila zahteva da tuilac snosi teret tvrdnje da je teta nastala, ali ne i teret tvrdnje o visini tete. Meutim, sud mora biti oprezan u odluivanju po slobodnoj oceni, pa je iskljuena svaka arbitrernost, a to znai da je potrebno da sud poe od optih stavova iskustva tj. opteprihvaenih profesionalnih stavova o visini naknade tete u odreenim sluajevima koji su vladajui u odreenoj sredini, kao i od rezultata sprovedenog dokaznog postupka. Dokazivanje se ne izvodi tj. sud odustaje od izvoenja nekog odreenog dokaza u dva sluaja: (a) kad stranka koja je predloila izvoenje dokaza, nije unapred u roku koji sud odredi, poloila iznos potreban za podmirenje trokova koji nastaju povodom izvoenja dokaza (lan 385. stav 1., 2. i 3. ZPP-a). Naravno da e sud po slobodnom uverenju ceniti znaaj injenice zbog ega stranka nije poloila iznos potreban za podmirenje trokova koji nastaju povodom izvoenja dokaza (da li je u pitanju siromatvo, da li su sporne injenice dokazane drugim dokaznim sredstvima i sl.). Pravilo o odustajanju suda od izvoenja nekog dokaza zbog nepredujmljivanja trokova izvoenja dokaza, ne primenjuje se kad sud po slubenoj dunosti odredi izvoenje dokaza radi utvrivanja injenica u vezi sa primenom lana 3. stav 2. ZPP-a. U tom sluaju e sud, ako stranke ne poloe odreeni iznos, predujam trokova za izvoenje dokaza isplatiti iz sredstava suda (lan 385. stav 4. ZPP-a). (b) kad protekne rok koji je sud odredio za izvoenje dokaza (lan 129. ZPP-a). Ako se dokaz ne moe izvesti u rokovima predvienim zakonom, sud moe reenjem odrediti dui rok za izvoenje dokaza ako se alternativno ispuni jedna od tri pretpostavke: 1. Da se prema izuzetnim okolnostima sluaja moe pretpostaviti da se neki dokaz nee moi da izvede; 2. Da dokaz nee moi da se izvede u rokovima predvienim zakonom; 3. Da dokaz treba da se izvede u inostranstvu. Prema tome, kad rok koji je sud odredio reenjem, protekne bezuspeno, sud e nastaviti postupak bez obzira to dokaz nije izveden. Meutim, ovako normirano pravilo nije u skladu sa naelom ravnopravnosti stranaka u postupku i nije u skladu sa optim pravilima dokazivanja, pa njegovu primenu treba odrediti prema navedenim zahtevima koje propisuje i lan 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Vrste dokaza - Dokazi se razvrstavaju prema razliitim kriterijumima. Prema cilju dokaza, razlikuju se glavni dokaz, protivdokaz i dokaz o protivnom. Prema odnosu dokaza prema injenicama, razlikuju se neposredni i posredni dokaz. Prema rezultatu dokazivanja razlikuju se potpun i nepotpun dokaz. (1) Glavni dokaz, protivdokaz i dokaz o protivnom - Glavnim dokazom predlaga hoe da uveri sud u istinitost vane injenice koja ini osnov tubenog zahteva. Protivdokazom predlaga
5

Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu tete, na novani iznos ili na zamenljive stvari, ali se tana visina iznosa odnosno koliina stvari ne moe utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim tekoama, sud e o ovom odluiti, po svojoj oceni (lan 127. ZPP-a).

osporava istinitost injenine tvrdnje svog protivnika koja je potkrepljena glavnim dokazom i to tako da kod suda pobudi sumnju u istinitost injenine tvrdnje svog protivnika i uveri sud da je verovatno da tvrdnja predlagaa glavnog dokaza nije istinita. Dokazom o protivnom predlaga osporava postojanje basis-a zakonske pretpostavke (injenine ili pravne zakonske pretpostavke). (2) Neposredni i posredni dokaz - Neposredni dokaz je onaj iz kojeg se direktno izvodi saznanje o injenicama koje spadaju u dispoziciju odgovarajue materijalnopravne norme. Posredni dokaz indicija je onaj iz kojeg se ne moe direktno izvoditi saznanje o injenicama koje spadaju u dispoziciju odgovarajue materijalnopravne norme, ali iz njegovog postojanja sud moe na osnovu opteg ivotnog iskustva da zakljui o postojanju injenica koje spadaju u dispoziciju odgovarajue materijalnopravne norme. U posredne dokaze spadaju i nova dokazna sredstva koja zakon izriito ne predvia, a nastala su kao rezultat tehnikih izuma u XX veku (radi se o podacima zapisanim na tonskim i video trakama, ce-de, kompjuterskim zapisima i sl.). Ako su u ovim dokaznim sredstvima sadrani pisani zapisi, nakon tampanja bi se mogli smatrati ispravama, bilo javnim ili privatnim. Od posrednih dokaza razlikuje se dokaz prima faciae koji se zasniva na oceni dokaza na osnovu primene optih stavova iskustva o injenicama koje spadaju u dispoziciju materijalnopravne norme. Primena dokaza prima faciae je esta u sporovima za naknadu tete. (3) Potpun i nepotpun dokaz - Potpunim dokazom predlaga u potpunosti uverava sud u istinitost svoje injenine tvrdnje, a nepotpunim dokazom predlaga uverava sud samo u verovatnost svoje injenine tvrdnje. Predlaganje dokaza i odluivanje o izvoenju dokaza - Dokaze predlau stranke, ali tako da ne bude paualno, ve vezano za utvrivanje postojanja odnosno nepostojanja pravno relevantnih injenica. Dakle, stranke same odreuju injenice koje treba da se dokau (thema probandi) i dokazna sredstva kojima se potkrepljuje istinitost tih injenica. Stranke mogu predlagati izvoenje dokaza na pripremnom roitu i na roitu za glavnu raspravu sve do zakljuenja glavne rasprave. O predlogu stranaka za izvoenje dokaza odluuje sud odnosno sud odluuje koje su injenice vane za odluivanje i koji e od dokaznih predloga stranaka izvesti radi utvrivanja istinitosti tih vanih injenica. Ve na pripremnom roitu za glavnu raspravu (o emu je napred bilo rei) sud odreuje koji e se dokazi izvesti na glavnoj raspravi. O izvoenju svakog pojedinog dokaza, sud donosi reenje koje mora da sadri: spornu injenicu o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. Donoenjem takvog reenja o izvoenju dokaza sud obezbeuje potovanje naela kontradiktornosti (jer je samom sudu i strankama jasno koje su injenice sporne, a koje nesporne i koja stranka snosi teret dokazivanja) i naela ravnopravnosti stranaka (jer sud prua mogunost onoj stranci koja nije predloila izvoenje dokaza da se blagovremeno upozna sa temom dokazivanja i da ponudi svoja dokazna sredstva pomou kojih bi se osporila injenina tvrdnja protivnika). Reenje suda o izvoenju dokaza je reenje o materijalnom upravljanju parnicom kojim sud nije vezan, zbog ega se ova reenja ne mogu pobijati posebnom albom, ve samo albom na odluku o glavnoj stvari tj. albom protiv konane presude (lan 81. ZPP-a). Sud e po pravilu odbiti da izvede dokaz kad smatra da predloeni dokaz nije vaan za njegovu odluku, a nee biti vaan naroito: 1. kad injenica o ijem se postojanju ili nepostojanju predlae dokazivanje nije bitna za odluku suda;
8

2. kad dokaz ije se izvoenje predlae nije bitan ili pogodan za saznavanje istinitosti injenice ije se postojanje dokazuje; 3. kad postoji zabrana upotrebe dokaznog sredstva (npr. sporazuma o mesnoj nadlenosti suda koji nije sastavljen u pisanoj formi ili nije overen potpisima stranaka ili se ne odnosi na odreeni spor ili vie sporova koji svi proistiu iz odreenog pravnog odnosa); 4. kad je sud ve uveren u istinitost injenice o kojoj se predlae dokazivanje; 5. kad dokazni predlog ne sadri temu dokazivanja (thema probandi) jer predlaga dokaza ne navodi vanu injenicu o kojoj treba izvesti dokaz, ve navodi niz injenica iz kojih bi eventualno trebalo da se sazna injenica koja bi bila vana za njegove tvrdnje. U svakom sluaju vai pravilo da je sud duan da odredi izvoenje onih dokaza iz kojih se moe saznati o istinitosti spornih i vanih injenica. Dokazi do kojih se dolo na nedozvoljen nain tj. povredom neke materijalnopravne norme meunarodnog ili unutranjeg prava, istovremeno predstavljaju radnje ije bie je krivino delo kao to je neovlaeno prislukivanje i tonsko snimanje, povreda tajnosti prepiske i sl., a kojim nedozvoljenim radnjama se kre i prava graana zajemena Ustavom Republike Srpske koja se tiu nepovredivosti stana, prepiske i sl. U teoriji i praksi je dugo bila sporna procesna vrednost dokaza do kojih se dolo na nedozvoljen nain jer se postavljalo pitanje doputenosti upotrebe ovih dokaza. Danas je nesporno da je sud duan da odbije izvoenje dokaza do kojeg se dolo na nedozvoljen nain, a jer to, nezavisno od toga da li je dokaz pribavljen izvrenjem krivinog dela, proizlazi iz lana 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, kojim se jemi pravo na potovanje privatnog ivota. Dokazi se izvode na glavnoj raspravi, jer na taj nain sud stie uverenje o dokaznoj vrednosti i snazi svakog pojedinog dokaznog sredstva (lan 99. taka 3., 4. i 5. u vezi lana 101. ZPP-a), a s druge strane sud na taj nain potuje naelo neposrednosti, naelo koncentracije procesne grae, naelo kontradiktornosti i naelo stranake javnosti. Naelo koncentracije procesne grae je veoma vano u dokaznom postupku jer sud ima dunost da savesno i briljivo ceni svaki dokaz zasebno i sve dokaze zajedno (lan 8. ZPP-a) tj. da ceni rezultat dokaznog postupka kako u pogledu svakog pojedinog dokaza, tako i na osnovu rezultata itavog dokaznog postupka, zbog ega je bitno da se svi dokazi izvedu na jednom roitu. Ovom pravilu odgovara i ovlaenje suda da tokom postupka menja svoja reenja o izvoenju dokaza ime se postie potovanje naela procesne ekonomije, jer sud moe da prilagodi dalji tok dokaznog postupka u zavisnosti od toga kakvo je uverenje stekao o istinitosti pojedinih spornih injenica. Naelo neposrednosti je takoe vano za dokazni postupak, jer se dokazi izvode pred istim sudijom koji donosi i odluku o sporu. ak i kad sud odloi roite za glavnu raspravu, nije povreeno naelo neposrednosti i naelo koncentracije procesne grae. Meutim, od naela neposrednosti u dokazivanju odstupa se u korist ekonominosti postupka, kad se izvoenje pojedinih dokaza poverava zamoljenom sudu (lan 414. ZPP-a). Sud e reenjem protiv kojeg nije dozvoljena posebna alba, odluiti da poveri izvoenje dokaza zamoljenom sudu u sledeim sluajevima: 1. Kad samo izvoenje dokaza pred postupajuim sudom nije uopte mogue ili 2. Kad bi izvoenje dokaza pred postupajuim sudom bilo skopano sa nepremostivim tekoama ili 3. Kad bi izvoenje dokaza pred postupajuim sudom bilo skopano sa nesrazmerno visokim trokovima.

Naelo neposrednosti i kontradiktornosti nee biti povreeno, ako se dokazni postupak sprovodi putem video komunikacija. Doputeno je da stranke raspravljaju putem video linka pri emu se niti jedna od stranaka ne nalazi u sudu pred kojim se rasprava izvodi, bitno je samo da se slika i ton direktno prenose u sud. Na taj nain je mogue i izvoenje dokaza npr. sasluanjem stranaka, svedoka i vetaka. Dokazni postupak je ureen ZPP-om od 2003. godine (izmenjen i dopunjen u 2005., 2007. i 2009. godini) zasniva se na naelu dispozicije, raspravnom naelu i naelu obostranog sasluanja stranaka. Do stupanja na snagu ovog ZPP-a, sud je mogao da postupa inkvizitorski i da po slubenoj dunosti odreuje da se u postupku izvedu i oni dokazi koje nijedna stranka nije predloila. Meutim i ovaj ZPP nije do kraja uklonio inkvizitorska ovlaenja suda, jer istrano naelo vai npr. za postupke u branim i porodinim sporovima. Osim toga, sud moe po slubenoj dunosti da postupi u tri sluaja: kad se pribavlja isprava od dravnog organa ili pravnog lica kojem je povereno vrenje javnog ovlaenja, kad se pribavlja isprava od protivnika stranke koja se na ispravu poziva i kad se pribavlja isprava od treeg lica6. Dokazni postupak je centralni deo parninog postupka. Cilj graanskog sudskog postupka je da se ostvari materijalnopravna pravinost, a da bi odluka suda bila pravina mora da odgovara istini. Odluka suda mora da se bazira na onome to se u stvarnosti zaista dogodilo odnosno nije dogodilo. Prema lanu 7. ZPP-a proizlazi obaveza suda da utvrdi sve injenice na kojima stranke zasnivaju svoje zahteve tj. da utvrdi sve injenice od kojih zavisi osnovanost tubenog zahteva. To ne znai da sud utvruje apsolutnu istinu jer je ogranien dispozicijom stranaka, pravilima o ogranienju dokaznog postupka, prekluzijom itd. Takoe, kada se lanom 9. ZPP-a propisuje dunost stranaka da govore istinu, misli se na njihovu subjektivnu istinu tj. njihovu subjektivnu predstavu o stvarnosti. Naelo utvrivanja istine je bitno ogranieno ZPPom tj. uokvireno je u dispoziciono i raspravno naelo, prema kojim naelima sud utvruje sve injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tubenog zahteva. Meutim, to ne znai da je sud slobodan da svoju odluku zasnuje na neistinitim injenicama, ve je duan da injenino stanje utvruje istinito. Naravno da sud nije duan da utvruje materijalnu apsolutnu istinu, ve da sporne injenice istinito utvrdi. Istinito utvrivanje spornih injenica podrazumeva dunost suda da primenjuje savremena pravila nauke, pravila iskustva i prakse i da na takav nain, a ne arbitreran, utvrdi da li je njegova predstava o spornoj injenici bliska realnom. U graanskom sudskom postupku radi se o utemeljenju sudske odluke na istini do koje se dolazi primenom posebnih procesnih pravila koja spadaju pod zajedniki imenitelj dokazni postupak. DOKAZNA SREDSTVA Za dokazna sredstva vai princip numerus clausus. Izuzetno u postupku meunarodne pravne pomoi, sud moe da izvede dokaz koji ne propisuje ZPP, ali samo ako to nije protivno javnom poretku BiH odnosno Republike Srpske, s tim to sud nadlean za pruanje pravne pomoi, po slubenoj dunosti mora dostaviti predmet Vrhovnom sudu Republike Srpske radi donoenja konane odluke o izvoenju dokaza (lan 415. stav 2. ZPP-a). U pravnom poretku Republike Srpske dokazna sredstva su: uviaj, isprave, svedoci, vetaci, stranke. Prema tome, dokazna sredstva su lica ili stvari koja omoguavaju sudu da sazna vane injenice koje su od znaaja za meritorno odluivanje. Dokazna sredstva su u ZPP-u
6

Vidi u delu o ispravama - pravila o dunosti podnoenja (pribavljanja) isprava

10

navedena kao iskljuiva, a to znai da sud moe primeniti druga dokazna sredstva samo ako sadre podatke o injenicama, kao to je sluaj sa modernim sredstvima za memorisanje podataka (kompakt diskovi, hard diskovi na kompjuterima i sl.). U svakom sluaju zapisi na diskovima se mogu izjednaiti sa dokaznim sredstvom ispravama ako se odtampaju, inae pregled samih diskova se smatra drugim dokaznim sredstvom uviajem.

(1) Uviaj
Uviaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim ulnim opaanjem utvruje odreene injenice ili razjanjava odreene okolnosti (lan 130. stav 1. ZPP-a). Uviaj je jedino pravo neposredno dokazno sredstvo jer kad se izvodi uviaj, sudija (sud) neposredno koristi svoja ula vida, sluha, mirisa i oseaja. Premet i zadatak uviaja je dvostruk: prvo, izvoenjem uviaja sud utvruje sporne injenice koje moraju da postoje u sadanjosti jer je nezamislivo da se ulno opaaju injenice koje su se dogodile u prolosti; drugo, izvoenjem uviaja sud razjanjava okolnosti koje su od znaaja za pravilno utvrenje vanih injenica za meritorno odluivanje. Dokazna snaga uviaja je ogromna, pa su greke u rezultatu izvoenja uviaja mogue samo ako i sam sudija pogrei prilikom ulnog opaanja odreene injenice tj. ako mu se dogodi ulna obmana. Razgranienje uviaja od ostalih dokaznih sredstava - Uviaj se od vetaenja razlikuje po rezultatu koji je dobijen njegovom upotrebom; tako ako se uviaj vri uz uee vetaka (lan 130. stav 2. ZPP-a) koji sudiji daje obavetenja o pojedinostima predmeta koji sudija neposredno opaa, onda se radi o uviaju. Ako vetak izradi nalaz i miljenje o injenici koja se opaa, radi se o vetaenju kao dokaznom sredstvu ili o kombinaciji vetaenja i uviaja. Uviaj se od dokazivanja ispravama razlikuje po tome to se uviajem ulno opaa sama isprava i njena svojstva, a kod dokazivanja ispravama utvruje se sadrina isprave. Uviaj se od dokazivanja sasluanjem svedoka razlikuje po tome to svedok koji je npr. struno lice moe izvestiti sud o svojstvima lica (lekar npr. pregleda oteenog i izvetava sud o njegovim telesnim povredama, a ne daje nalaz i miljenje) ili predmeta (inenjer tehnologije npr. izvetava sud o svojstvima odreene namirnice, a ne daje nalaz i miljenje). Izvoenje dokaza uviajem - Zavisno od predmeta uviaja, uviaj se vri u sudu ili van suda. Uviaj e se uvek izvoditi u sudu ako se predmet uviaja moe doneti u sud bez znatnih trokova ili veih tekoa. Ako se predmet uviaja ne moe doneti u sud (nepokretnost) ili bi donoenje predmeta uviaja bilo skopano sa znatnim trokovima, sud e uviaj izoditi na licu mesta. U svakom sluaju sud je duan da stranke obavesti o vremenu i mestu izvoenja uviaja, kako bi i one prisustvovale uviaju. Dunost trpljenja uviaja Uviaj su duni da trpe: stranke, trea lica i dravni organi ili pravna lica kojima je povereno vrenje javnog ovlaenja, kad se predmet na kojem se uviaj izvodi nalazi kod njih. Na dunost trpljenja uviaja primenjuju se pravila o dunosti podnoenja pribavljanja isprava (lan 131. u vezi lana 134. do 136. ZPP-a)7.

(2) Isprave
7

Vidi u delu o ispravama - pravila o dunosti podnoenja (pribavljanja) isprava

11

Pojam isprave - Isprava je telesni predmet na kojem su pisanim znacima zabeleeni odreeni podaci tj. sadrina odreenih misli. Za postojanje isprave je nebitno na kakvom je materijalu (papiru, drvetu ili platnu), kakvim je pisanim znacima (pisana slova, tampana slova, stenografija i sl.) i kojim je sredstvom (olovka, maina ili tampa) ispisana sadrina isprave, bitno je samo to da sadri pisani zapis ljudskih misli. Pod ispravom se smatra samo originalni zapis ljudskih misli. Isprave nisu - fotografije, magnetofonske i filmske trake, kompakt i hard diskovi i ostali elektronski zapisi u koje su elektronskim putem memorisani odreeni pisani znaci, jer ovi predstavljaju samo predmet uviaja. Pod ispravom se ne moe smatrati fotokopija originalnog zapisa ljudskih misli, niti kopija, reprodukcija, telefaks, saoptenje i sl. Znaaj isprava - je ogroman jer su iste liene subjektivnosti i kao takve predstavljaju pouzdano dokazno sredstvo. Vrste isprava Prema tome ko je njihov izdavalac, isprave se dele na javne i privatne; prema svojoj sadrini isprave se dele na dispozitivne i dokazne. (a) Javne i privatne isprave Javna isprava je ona koju je u propisanom obliku izdao dravni organ u granicama svoje nadlenosti, kao i isprava koju je u propisanom obliku izdalo pravno lice u vrenju javnih ovlaenja poverenih zakonom ili propisom zasnovanim na zakonu (lan 132. stav 1. ZPP-a). Javne isprave su i druge isprave koje su posebnim propisima u pogledu dokazne snage izjednaene sa javnim ispravama, kao to su javne isprave koje izdaju notari, diplomatska i konzularna predstavnitva Republike Srpske u inostranstvu (lan 132. stav 2. ZPP-a). Pod javnom ispravom se smatra i inostrana javna isprava koja je propisno overena, ali pod uslovom uzajamnosti reciprociteta (lan 133. ZPP-a). Sve ostale isprave, osim onih koje se smatraju javnim, privatne su. Od javnih i privatnih isprava, valja razlikovati legalizaciju isprava i vidimizaciju isprava. Legalizacija isprave je postupak u kojem sud ili notar, na zahtev draoca privatne isprave, overava da je tu ispravu potpisao njen izdavalac i takva legalizovana isprava je po svojoj dokaznoj snazi izjednaena sa javnom ispravom. Vidimizacija isprave je postupak u kojem sud ili notar overava da je kopija javne ili privatne isprave verna njenom originalu. (b) Dispozitivne i dokazne isprave Dispozitivne isprave su one u koje je neposredno inkorporiran pravni akt (testament, ugovor, menica, ek i sl.). Dispozitivne javne isprave su razne odluke (presude, reenja, zakljuci i sl.) koje donose dravni organi ili pravna lica u vrenju javnih ovlaenja u granicama svoje nadlenosti. Dokazne isprave ne sadre pravni akt, ve obavetenje o injenicama vezanim za postojanje nekog pravnog akta (npr. priznanica, lekarsko uverenje, privatno pismo, izvod iz matine knjige roenih, venanih, umrlih i sl.). Dokazna snaga isprava zavisi od istinitosti (autentinosti) isprave. Isprava je istinita (autentina): (a) Ako potie od onoga koji je na njoj oznaen kao njen izdavalac, u suprotnom je lana (falsifikat). Autentinost se odnosi samo na onaj tekst isprave koji se nalazi iznad potpisa njenog
12

izdavaoca, a ne i ispod ili pored potpisa izdavaoca isprave. Autentinost javne isprave u pogledu njenog izdavaoca se pretpostavlja, pa kako je ova pretpostavka oboriva, sud se slubenim putem uvek moe obavestiti o autentinosti isprave. Pretpostavka autentinosti vai i za inostrane javne isprave, ako su propisno overene i ako izmeu Republike Srpske i drave u ime ijeg suvereniteta su izdate, postoji reciprocitet. Autentinost privatnih isprava se ne pretpostavlja, pa ako se stranka poziva na ispravu na njoj je teret tvrdnje i dokazivanja da je isprava autentina. U sluaju spora o autentinosti privatne isprave u pogledu toga da li potie od onoga ko je na njoj oznaen kao njen izdavalac, autentinost potpisa izdavaoca se utvruje vetaenjem. Autentinost isprave u pogledu toga da li potie od onoga ko je na njoj oznaen kao njen izdavalac, moe biti predmet posebne tube za utvrenje (lan 54. ZPP-a). (b) Ako sadrina isprave odgovara realnim injenicama, u suprotnom ako je sadraj isprave naknadno izmenjen suprotno volji izdavaoca isprave, isprava je lana (falsifikat). Za javnu ispravu vai pretpostavka da je njena sadrina istinita, tj. javna isprava dokazuje istinitost onoga to se u njoj potvruje ili odreuje (lan 132. stav 1. ZPP-a). Meutim, pretpostavka o autentinosti sadrine javne isprave je oboriva. Kod javnih isprava, kada je u pitanju njihova sadrina, valja razlikovati tzv. formalnu od tzv. materijalne dokazne snage. ZPP ureuje samo tzv. formalnu dokaznu snagu javne isprave u pogledu njene sadrine, tako to propisuje da javna isprava dokazuje istinitost onoga to se u njoj potvruje ili odreuje. Meutim, tzv. materijalna dokazna snaga javne isprave u pogledu njene sadrine, podrazumeva da injenice koje se smatraju istinitim, ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje stranka u parnici izvodi neko svoje pravo. U tom smislu, u parnici se moe osporavati tzv. materijalna dokazna snaga javne isprave tj. moe se dokazivati da su injenice koje sadri javna isprava neistinito utvrene. Teret dokazivanja lei na stranci koja osporava istinitost sadrine javne isprave. Kod privatnih isprava, kada je u pitanju njihova sadrina, stranka u parnici moe osporavati i tzv. formalnu i tzv. materijalnu dokaznu snagu privatne isprave, a o dokaznoj snazi (formalnoj i materijalnoj) privatne isprave, sud odluuje po principu slobodne ocene dokaza i prema slobodnom sudijskom uverenju. Dunost podnoenja (pribavljanja) isprave Kod dunosti pribavljanja isprave razlikuju se etiri situacije: 1. Pribavljanje isprave od dravnog organa ili pravnog lica kojem je povereno vrenje javnog ovlaenja - Kad se isprava na koju se stranka poziva nalazi kod dravnog organa ili pravnog lica kojem je povereno vrenje javnog ovlaenja, a sama stranka ne moe da izdejstvuje da se isprava preda ili pokae, sud e na predlog stranke narediti dravnom organu ili pravnom licu da ispravu dostavi sudu (lan 134. stav 3. ZPP-a). 2. Pribavljanje isprave od stranke koja se na ispravu poziva - Stranka koja se poziva na ispravu koja se kod nje nalazi, duna je da je sama podnese kao dokaz za svoje navode (lan 134. stav 1. ZPP-a). Ako je isprava sainjena na stranom jeziku, stranka je duna da uz original isprave podnese i prevod overen od strane sudskog tumaa (lan 134. stav 2. ZPP-a). 3. Pribavljanje isprave od protivnika stranke koja se na ispravu poziva (a) Sluajevi kad protivnik stranke kod koje se nalazi isprava ne moe uskratiti podnoenje isprave: 1. Kad se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod druge stranke, sud moe tu drugu stranku pozvati da podnese ispravu u odreenom roku i to ako su alternativno ispunjene sledee pretpostavke: 1. Ako se druga stranka i sama pozvala na postojanje te isprave kao na dokaz za svoje navode; 2. Ako je re o ispravi koju je stranka po samom zakonu duna da
13

preda ili pokae; 3. Ako se isprava obzirom na njenu sadrinu smatra zajednikom za obe stranke (lan 135. stav 1. i 2. ZPP-a). Pod zajednikom ispravom smatra se isprava koja je inkorporirana u neki pravni posao izmeu stranaka (npr. ugovor) ili u neki pravni posao do ijeg zakljuenja je dolo posredstvom treeg (posrednik, zastupnik i sl.) tj. smatra se dispozitivna isprava, kao i dokazna isprava sainjena u svrhu dokazivanja. 2. Meutim, kad stranka koja je pozvana da podnese ispravu porie da se isprava nalazi kod nje, sud moe izvoditi dokaze radi utvrivanja injenice da li se isprava nalazi kod stranke koja je pozvana da je podnese tj. radi utvrivanja istinitosti tih navoda. Sud e slobodno ceniti od kakvog je znaaja to to stranka koja dri ispravu nee da je podnese sudu ili porie da se kod nje nalazi ili ispravu namerno uniti ili oteti (lan 135. stav 4. i 5. ZPP-a). U svakom sluaju, reenje suda kojim se nalae protivniku stranke da preda ispravu, ne moe se prinudno izvriti, jer protiv istog nije dozvoljena posebna alba (lan 135. stav 6. ZPP-a). (b) Sluajevi kad protivnik stranke kod koje se nalazi isprava moe uskratiti podnoenje isprave: Protivnik stranke koja se poziva na ispravu tj. stranka kod koje se nalazi isprava moe da uskrati njeno podnoenje u istim sluajevima u kojima svedok moe da uskrati svedoenje ili da uskrati odgovore na pojedina pitanja (lan 135. stav 3. u vezi lana 139. i 140. ZPP-a). 4. Pribavljanje isprave od treeg lica - Kad se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod treeg lica, sud moe narediti treem licu da podnese ispravu u odreenom roku i to ako su alternativno ispunjene sledee pretpostavke: 1. Ako je tree lice po samom zakonu duno da pokae ili podnese ispravu; 2. Ako se radi o ispravi koja je po svojoj sadrini zajednika za tree lice i stranku koja se poziva na ispravu (lan 136. stav 1. ZPP-a). Pre nego to donese odluku kojom treem licu nareuje da podnese ispravu, sud e pozvati tree lice da se izjasni o podnoenju isprave (lan 136. stav 2. ZPP-a). Kad tree lice koje je pozvano da podnese ispravu porie svoju dunost da podnese ispravu koja se kod njega nalazi, sud e reiti da li je tree lice uopte duno da podnese ispravu, a pravnosnano reenje o dunosti treeg lica da podnese ispravu dostavie nadlenom izvrnom sudu radi prinudnog izvrenja (lan 136. stav 3. i 5. ZPP-a). Kad tree lice porie da se isprava nalazi kod njega, radi utvrivanja injenice da li se isprava nalazi kod treeg lica koje je pozvano da je podnese, sud moe izvoditi dokaze (lan 136. stav 4. ZPP-a).

(3) Svedoci
Svedok je fiziko lice koje pred sudom daje iskaz o injenicama koje je ulno opazilo i to o injenicama koje su se dogodile u prolosti, samo izuzetno o injenicama koje se dogaaju u sadanjosti. Dakle, svedok moe biti svako fiziko lice, osim lice koje je stranka u postupku i sudija koji postupa u konkretnoj parnici. Od vetaka se svedok razlikuje po tome to ne daje svoje miljenje o injenicama, ve samo kazuje svoje subjektivno opaanje. Svedok je najnepouzdanije dokazno sredstvo, ali najee korieno. Obzirom da svedoci po pravilu kazuju o injenicama koje su se dogodile u prolosti, glavni razlozi zato su svedoci najnepouzdanije dokazno sredstvo potiu od toga to nisu svi svedoci iste ulne i intelektualne sposobnosti, niti istog iskustva, ne raspolau svi istim znanjem da bi mogli pravilno razumeti dogaaj koji se dogodio u prolosti i najzad, svaki doivljaj realnih dogaaja je strogo subjektivan.

14

Sposobnost fizikog lica da bude svedok podrazumeva da su ispunjena samo dva uslova: prvi, da fiziko lice ima sposobnost da svojim ulima opazi injenicu koja se dokazuje i drugi, da fiziko lice ima sposobnost da opaenu injenicu reprodukuje pred sudom (lan 137. stav 2. ZPP-a). Ovde se radi o sposobnosti fizikog lica da sudu da obavetenja o injenicama koje se dokazuju. Prema tome, sposobnost da se bude svedok ne zavisi od uzrasta lica (jer svedok moe biti i maloletnik), ne zavisi od zdravlja ukljuujui i psihiko zdravlje (mada u teoriji ima miljenja da je potrebno da je svedok sposoban za rasuivanje), ne zavisi od njegovog intelektualnog kvaliteta, socijalnog poloaja, odnosa sa strankama, pa ak niti od njegove ekonomske i druge zainteresovanosti za ishod parnice u kojoj svedoi. Ovo su zapravo sve okolnosti koje mogu da utiu na verodostojnost iskaza svedoka, ali ne i na doputenost da fiziko lice svedoi u postupku. Dunosti svedoka Svedok u postupku ima etiri dunosti: (1) svedok je duan da se odazove pozivu i da svedoi (lan 137. stav 1. ZPP-a). Ako se svedok, koji je uredno pozvan, ne odazove pozivu suda i ne doe, a izostanak ne opravda ili se bez odobrenja suda ili bez opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude sasluan, sud e narediti da se prinudno dovede i naknadi trokove dovoenja i kazniti ga novanom kaznom od 100 do 1.000 KM (lan 410. stav 1. ZPP-a). Ako svedok neopravdano uskrati svedoenje ili odgovor na pojedina pitanja, sud e ga kazniti novanom kaznom od 100 do 1.000 KM, a ako i posle toga odbije da svedoi sud e mu odrediti zatvor u trajanju dok ne pristane da svedoi ili dok njegovo svedoenje ne postane nepotrebno, ali najdue 15 dana (lan 410. stav 2. ZPP-a). Na predlog stranke, sud moe narediti svedoku da naknadi trokove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim izostankom ili neopravdanim uskraivanjem svedoenja ili odgovora na pojedina pitanja (lan 410. stav 3. ZPP-a). Meutim, ako svedok naknadno opravda svoj izostanak ili naknadno pristane da svedoi, sud e opozvati svoje reenje o kazni, a svedoka moe potpuno ili delimino osloboditi od naknade trokova (lan 410. stav 4. ZPP-a). (2) Svedok je duan da kazuje istinu u postupku. Lano svedoenje predstavlja krivino delo, a osim toga povlai i graanskopravnu odgovornost za tetu koja za stranku nastane zbog lanog svedoenja. Sud je uvek duan da prethodno opomene svedoka da je duan da govori istinu i da ne sme nita preutati i da upozori svedoka na posledice davanja lanog iskaza. (3) Svedok je duan da kazuje sve to mu je poznato o injenicama o kojima treba da svedoi. Svedok ne sme nita preutati o onome zbog ega je pozvan da svedoi, u tom smislu je i dunost suda da svedoka opomene na to (lan 143. stav 2. ZPP-a). (4) Svedok je duan da odgovara na pitanja stranaka i suda. Svedok ne moe odbiti da odgovara na pitanja stranaka i suda, osim ako je zakonom osloboen te dunosti. Iskljuenje i ogranienje dunosti svedoenja Iskljuenje dunosti svedoenja podrazumeva zabranu propisanu ZPP-om da se odreena lica mogu sasluati kao svedoci. Tako se kao svedok ne moe sasluati lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja slubene ili vojne tajne dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti (lan 138. ZPP-a). Zabrana sasluanja prestaje samo kad nadleni organ oslobodi svedoka dunosti uvanja slubene ili vojne tajne. Ogranienje dunosti svedoenja je dvostruko i to kao: (a) pravo na uskraivanje svedoenja Pravo da uskrate svedoenje imaju: (1) punomonik stranke o onim injenicama koje mu je stranka kao punomoniku poverila bilo kada, kako u tekuoj, tako i u bilo kojoj drugoj parnici; (2) verski ispovednik o onim injenicama
15

koje mu je stranka kao verskom ispovedniku ispovedila; (3) advokat, lekar, notar ili drugo lice o injenicama koje su saznali u vrenju svoje delatnosti ili u vrenju nekog drugog poziva ili neke druge delatnosti, ako postoji obaveza da se kao tajna uva ono to se saznalo u vrenju tog poziva ili delatnosti (lan 139. stav 1. taka 1. do 3. ZPP-a). Sudija je duan da navedena lica upozori da mogu uskratiti svedoenje u navedenim sluajevima (lan 139. stav 2. ZPP-a). Meutim, svedok ne moe uskratiti svedoenje pozivajui se na opasnost da se izloi imovinskoj teti u sledeim situacijama: - kad je prisustvovao zakljuenju pravnog posla kao pozvani svedok (testis rogati); - o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka; - o injenicama koje se tiu imovinskih odnosa uslovljenih branom ili vanbranom vezom: - o injenicama koje se tiu roenja, smrti ili zakljuenja braka; - kad je na osnovu posebnih propisa duan da podnese prijavu ili da izjavu (kad je u pitanju postojanje krivinog dela). (b) pravo na uskraivanje odgovora na pojedina pitanja Svedok ima pravo da uskrati odgovor na pojedina pitanja ako bi svojim odgovorom izloio opasnosti od krivinog gonjenja: (1) sebe; (2) svoje srodnike po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobonoj liniji do treeg stepena zakljuno; (3) svog branog druga; (4) srodnike po tazbini do drugog stepena zakljuno i kad je brak prestao; (5) lice sa kojim ivi u vanbranoj zajednici ili njegove srodnike do drugog stepena zakljuno; (6) svog staraoca ili staranika, usvojioca ili usvojenika (lan 140. stav 1. ZPP-a). Sud je uvek duan da upozori svedoka da moe uskratiti odgovor na pojedina pitanja ako bi svojim odgovorom izloio opasnosti od krivinog gonjenja sebe ili njemu navedeno blisko lice (lan 140. stav 2. ZPP-a). Sud u svakom pojedinom sluaju utvruje da li su opravdani razlozi za uskraivanje svedoenja ili uskraivanje odgovora na pojedina pitanja i to nakon to se o tome izjasne obe stranke (lan 141. stav 1. ZPP-a). Kad sud donese reenje o dunosti svedoka da svedoi ili da odgovori na pojedina pitanja, na to reenje stranke nemaju pravo na posebnu albu, a svedok moe to reenje pobijati u albi protiv reenja o novanoj kazni ili zatvoru koje kazne je sud izrekao zbog toga to je svedok neopravdano uskratio svedoenje ili odgovor na pojedina pitanja (lan 141. stav 2. i 3. ZPP-a). Izvoenje dokaza svedoenjem - Postupak za izvoenje dokaza svedoenjem pokree stranka predlogom, u kojem je duna da navede o emu predloeni svedok treba da svedoi (thema probandi) i da navede ime, prezime i boravite svedoka (lan 137. stav 3. ZPP-a). Sud poziva svedoka dostavljanjem poziva u pisanoj formi u kojem se navodi ime i prezime i ime jednog roditelja, vreme i mesto dolaska u sud, predmet u vezi sa kojim se poziva i naznaenje da se poziva kao svedok, s tim to poziv uvek sadri upozorenje na posledice neopravdanog izostanka i na pravo na naknadu trokova koje svedok ima u vezi sa svedoenjem (lan 142. stav 1. ZPP-a). Svedok se sasluava po pravilu u sudskoj zgradi na roitu za glavnu raspravu; meutim, mogue je da se svedok saslua u svom stanu ili prostoriji u kojoj boravi i to pod uslovom da se zbog starosti, bolesti ili tekih telesnih mana nije mogao odazvati pozivu suda (lan 142. stav 2. ZPP-a). Svedoci se sasluavaju pojedinano i bez prisustva svedoka koji e docnije biti sasluani, a svoje odgovore svedok daje neposredno i usmeno (lan 143. stav 1. ZPP-a). Od pravila da
16

svedok svoje odgovore daje neposredno, izuzetak je u sluaju kad svedok ne zna jezik na kojem se postupak vodi i tada se svedok sasluava preko tumaa (lan 145. stav 1. ZPP-a). Od pravila da svedok svoje odgovore daje usmeno, izuzetak je kad je svedok gluv i u toj situaciji pitanja mu se postavljaju u pisanoj formi; kad je svedok nem svoje odgovore e davati u pisanoj formi; u sluaju da se svedoci koji su gluvi ili nemi ne mogu sasluati na nain da im se pitanja postavljaju u pisanoj formi ili da odgovore daju u pisanoj formi, svedoci e biti sasluani preko tumaa (lan 145. stav 2. ZPP-a). U svakom sluaju sud je duan da tumaa prethodno upozori na dunost vernog prenoenja pitanja svedoku i odgovora svedoka (lan 145. stav 3. ZPP-a). Sud je duan pitati svedoka za ime i prezime, ime jednog roditelja, prebivalite odnosno boravite, mesto i datum roenja, njegov odnos sa strankama, a zatim ga opomenuti na dunost da govori istinu i da nita ne sme preutati i upozoriti na posledice davanja lanog iskaza (lan 143. stav 2. i 3. ZPP-a). Zakonodavac je propustio da normira dunost suda da svedoka pita za njegovo zanimanje. Valjalo bi utvrditi zanimanje svedoka radi ocene verodostojnosti njegovog iskaza, jer kako je napred navedeno nisu svi svedoci iste intelektualne sposobnosti, niti raspolau istim znanjem, a od stepena njihove intelektualne sposobnosti i znanja, u velikoj meri zavisi i stepen pravilnog razumevanja dogaaja koji se dogodio u prolosti i stepen sposobnosti reprodukovanja injenica o tom dogaaju pred sudom. Svedok svedoi tako to slobodno izlae o injenicama o kojima je pozvan da svedoi i to na osnovu pitanja koje najpre postavlja stranka koja je predloila svedoka, a zatim na osnovu pitanja koje postavlja protivna stranka, s tim to sud uvek moe postavljati pitanja svedoku, ne vodei rauna o redosledu kojim stranke postavljaju pitanja, a to znai da sud moe postavljati pitanja svedoku i pre nego to omogui strankama da postavljaju pitanja (lan 144. stav 1. i 2. ZPP-a). U svakom sluaju sud i stranke su dune da svedoka uvek pitaju otkud mu je poznato ono o emu svedoi (lan 144. stav 3. ZPP-a). Sud je uvek duan da vodi rauna i ne dopusti da se svedoku postavljaju sugestivna pitanja (pitanja u kojima je odgovor unapred sadran), kao i pitanja koja se ne tiu teme dokazivanja (thema probandi). Zakonodavac nije normirao izvoenje dokaza suoenjem svedoka iji se iskazi ne podudaraju. Valjalo bi, ako se dogodi da se iskazi dva svedoka ne podudaraju (to se veoma esto dogaa u parnici), da sud izvede dokaz suoenjem svedoka i to tako to e suoene svedoke sasluavati ponaosob o svakoj okolnosti o kojoj se ne slau i njihov odgovor uneti u zapisnik. Prava svedoka - Svedok ima pravo na naknadu trokova koji su nastali zbog toga to ima obavezu da svedoi, a to su: putni trokovi, trokovi ishrane, trokovi prenoita i izgubljena zarada (lan 146. stav 1. ZPP-a). Svedok je duan da naknadu trokova zahteva odmah po njegovom sasluanju, a ako to ne uini prekludiran je za ovo pravo u daljem toku postupka tj. gubi pravo da zahteva naknadu trokova. U tom smislu je i dunost suda da svedoka nakon njegovog sasluanja upozori da e izgubiti pravo da zahteva naknadu trokova ako je odmah po sasluanju nije zahtevao (lan 146. stav 2. ZPP-a). O zahtevu svedoka za naknadu trokova, sud odluuje reenjem i odreuje da se odmereni iznos trokova isplati iz poloenog predujma, a ako predujam nije poloen, nalae stranci koja je svedoka predloila da odreeni iznos plati svedoku u roku od osam dana, s tim to alba na ovo reenje ne zadrava njegovo izvrenje (lan 146. stav 3. ZPP-a). Ocena iskaza svedoka - Pravilo je da sud ceni iskaz svedoka tj. verodostojnost iskaza svedoka po slobodnom uverenju. Pri oceni verodostojnosti iskaza svedoka, sud bi mogao koristiti objektivne i subjektivne kriterijume.
17

Objektivni kriterijumi za ocenu verodostojnosti iskaza svedoka su sledei: (1) da li postoji saglasnost ili nesaglasnost iskaza svedoka sa ispravama; (2) kakva je struktura iskaza svedoka da li svedok menja nain i redosled kazivanja, da li uti na iznenada postavljeno pitanje, da li prilikom ponovnog sasluanja menja verziju dogaaja o kojem svedoi, da li je svedok direktan; (3) da li je svedok namerno ili sluajno prisustvovao dogaaju o kojem kazuje. Subjektivni kriterijumi za ocenu verodostojnosti iskaza svedoka su sledei: (1) odnos svedoka sa strankom da li je svedok brani drug stranke, da li je svedok zaposlen kod stranke, da li je svedok u prijateljskim ili neprijateljskim odnosima sa strankom, da li stranka moe da ima uticaja na sadrinu kazivanja svedoka, kakav je interes svedoka za ishod spora; (2) starosna dob svedoka kao sposobnost iskustva koja ga razlikuje od drugih svedoka; (3) stepen inteligencije, mo zapaanja i mo izraavanja svedoka; (4) opti moralni kvaliteti svedoka.

(4) Vetaci
Kad je radi utvrivanja ili razjanjenja odreene injenice potrebno struno znanje (nepravniko) kojim sud ne raspolae, sud e odrediti izvoenje dokaza vetaenjem (lan 147. ZPP-a). Proizlazi da vetak u parnici moe biti: prvo, pomonik suda koji utvruje injenice za sud na osnovu posebnog strunog znanja kojim raspolae i na osnovu utvrenih injenica iznosi svoj nalaz; drugo, kao dokazno sredstvo radi razjanjenja injenica; u ovom sluaju vetak iznosi miljenje u kojem razjanjava injenice koje je utvrdio u svom nalazu ili koje mu je saoptio sud. Sposobnost biti vetak Svojstvo vetaka moe imati kako fiziko lice, tako i pravno lice. Odreivanje vetaka Postupak izvoenja dokaza vetaenjem pokree se na predlog stranke, u kojem se naznaava predmet i obim vetaenja i predlae lice koje e izvriti vetaenje (lan 148. stav 1. ZPP-a). O predloenom predmetu i obimu vetaenja i licu koje treba da izvri vetaenje, izjanjava se uvek protivna stranka (lan 148. stav 2. ZPP-a), a ako stranke nisu saglasne o predmetu i obimu vetaenja i licu koje treba da izvri vetaenje, sud o tome donosi reenje (lan 148. stav 3. ZPP-a), protiv kojeg nije dozvoljena alba (lan 159. ZPPa). Pravilo je da se vetaenje poverava samo jednom vetaku (lan 149. stav 1. ZPP-a), ali ako se radi o razliitim vrstama vetaenja (ekonomsko, mainsko, tehnoloko, graevinsko, medicinsko i sl.), sud e odrediti vie vetaka (lan 149. stav 2. ZPP-a). Vetak se prvenstveno odreuje iz reda imenovanih sudskih vetaka za odreenu vrstu vetaenja (lan 149. stav 3. ZPP-a), ali sloenija vetaenja e se poveriti strunim ustanovama kao to su bolnice, hemijski laboratoriji, fakulteti i sl. (lan 149. stav 4. ZPP-a), a ako postoje ustanove za odreene vrste vetaenja kao to su vetaenje lanog novca, rukopisa, daktiloskopsko vetaenje i sl, takva vetaenja e se poveriti tim ustanovama u prvom redu (lan 149. stav 5. ZPP-a). Dunosti vetaka - Lice koje je u reenju suda odreeno za vetaka duno je: 1) Da se odazove pozivu suda da vetai (lan 152. stav 1. ZPP-a). Ako vetak bez opravdanog razloga odbije da vetai, sud e ga kazniti novanom kaznom od 100 do 1.000 KM (lan 411. stav 2. ZPP-a). Ako vetak naknadno pristane da vetai, sud moe opozvati svoje reenje o kazni (lan 411. stav 4. ZPP-a). 2) Da iznese i dostavi sudu svoj nalaz i miljenje (lan 152. stav 1. ZPP-a) u roku koji odredi sud, kao i da se odazove pozivu suda na roite za glavnu raspravu (lan 151. stav 1. ZPPa). Ako vetak ne dostavi sudu nalaz i miljenje u ostavljenom mu roku ili ako ne doe na roite
18

za glavnu raspravu na koje je uredno bio pozvan, a izostanak ne opravda, sud e ga kazniti novanom kaznom od 100 do 1.000 KM. Ako vetak naknadno dostavi nalaz i miljenje ili naknadno opravda izostanak sa roita za glavnu raspravu, sud moe opozvati svoje reenje o kazni. 3) Da govori istinu, jer izrada lanog nalaza i miljenja predstavlja krivino delo. 4) Da lino obavi veteenje; vetak moe angaovati pomonike, ali ne sme svoju dunost vetaenja poveriti treem licu. 5) Da veteenje obavi de lege artis, a to znai da e vetak odgovarati za tetu koja je za stranke nastala zbog izrade netanog nalaza i miljenja. Inae, graanskopravna odgovornost vetaka je deliktne prirode. S druge strane, sud moe na zahtev stranke, narediti vetaku da naknadi trokove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim odbijanjem da vetai ili neopravdanim nedostavljanjem nalaza i miljenja u ostavljenom roku ili neopravdanim izostankom sa roita za glavnu raspravu (lan 411. stav 3. ZPP-a). Osloboenje od dunosti vetaenja - Vetak moe na svoj zahtev biti osloboen dunosti vetaenja iz istih razloga iz kojih svedok ima pravo da uskrati svedoenje ili da uskrati odgovor na pojedina pitanja, ali sud moe osloboditi vetaka, na njegov zahtev, od dunosti vetaenja i iz drugih opravdanih razloga. Osloboenje od dunosti vetaenja moe zahtevati ovlaeni radnik organa ili organizacije u kojoj vetak radi, ako postoje opravdani razlozi da vetak u odreenoj pravnoj stvari ne vetai (lan 152. stav 2. i 3. ZPP-a). U svakom sluaju sud e po slobodnom uverenju ceniti da li postoje drugi opravdani razlozi da vetak bude u odreenoj pravnoj stvari osloboen dunosti vetaenja. Protiv reenja suda o oslobaanju vetaka od dunosti vetaenja, alba nije dozvoljena (lan 159. ZPP-a.). Izvoenje dokaza vetaenjem - Izvoenje dokaza vetaenjem odreuje sud reenjem koje sadri: 1. Ime, prezime i zanimanje vetaka. 2. Predmet spora. 3. Predmet i obim vetaenja podrazumeva injenice koje vetak treba da utvrdi i/ili razjasni. Utvrenje i/ili razjanjenje injenica moe podrazumevati da se vetaku stavi na raspolaganje stvar ili da mu se omogui pristup licu na kojem se injenice utvruju i/ili razjanjavaju. Ako se utvrenje i/ili razjanjenje injenica odnosi na stvar, onda se stvar vetaku stavlja na raspolaganje u sudu, a kad se stvar nalazi kod treeg lica ili dravnog organa, primenjuju se pravila o dunosti da se trpi uviaj. Ako se utvrenje i/ili razjanjenje injenica odnosi na lice, stranke ili trea lica nisu u obavezi da se podvrgnu vetaenju, osim kad se radi o paternitetskim ili maternitetskim sporovima. Idealno reenje suda o izvoenju dokaza vetaenjem bilo bi da sam sud saopti vetaku injenice o kojima on treba da iznese svoje miljenje, a da vetak saoptene mu injenice razjasni koristrei se svojim strunim znanjem kojim sud ne raspolae. Takvo reenje suda je idealno jer je tada vetak vezan injenicama koje mu je sud saoptio. Protiv reenja suda o izvoenju dokaza vetaenjem, alba nije dozvoljena (lan 159. ZPPa.). 4. Rok za podnoenje nalaza i miljenja u pisanoj formi (lan 150. ZPP-a). Prepis reenja se dostavlja vetaku, kao i poziv za roite za glavnu raspravu (lan 151. stav 2. ZPP-a).
19

Izvoenje dokaza vetaenjem podrazumeva izradu nalaza i miljenja i sasluanje vetaka na glavnoj raspravi. a. Izrada nalaza i miljenja Vetak je duan da nalaz i miljenje dostavi sudu pre rasprave (lan 154. stav 1. ZPP-a), a sud dostavlja strankama nalaz i miljenje vetaka najdocnije osam dana pre roita za glavnu raspravu (lan 156. ZPP-a). Nalaz vetaka mora biti u pisanoj formi i miljenje vetaka mora biti obrazloeno (lan 154. stav 2. ZPP-a). Nalaz vetaka (u kojem utvruje injenice) jeste osnova za izradu miljenja (u kojem razjaanjava injenice). Prema tome, na utvrene injenice vetak primenjuje stavove i pravila svoje struke i iznosi svoje zakljuke. Sud mora da omogui strankama da ako hoe, prisustvuju kad vetak utvruje injenice (ako te injenice nije sud saoptio vetaku u reenju o izvoenju dokaza vetaenjem) i da ravnopravno raspravljaju sa vetakom o utvrivanju injenica, a to zato to izvoenje dokaza vetaenjem mora udovoljiti zahtevima iz naela kontradiktornosti. Prilikom izrade nalaza i miljenja, moe se dogoditi da vetak propusti da u ostavljenom roku dostavi sudu nalaz i miljenje, a moe se dogoditi da dostavi sudu nalaz i miljenje koji je najasan, nepotpun ili protivrei sam sebi ili izvedenim okolnostima. U takvim situacija sud je duan da odredi drugog vetaka. Dakle, sud e odrediti drugog vetaka: - Po isteku roka koji je strankama ostavio za izjanjenje o nalazu i miljenju vetaka, ako vetak ne dostavi nalaz i miljenje u ostavljenom roku (lan 155. stav 1. ZPP-a). Protiv reenja suda o odreivanju drugog vetaka u navedenoj situaciji, alba nije dozvoljena (lan 159. ZPPa.) - Po isteku roka za ponovno dostavljanje potpunog i razumljivog nalaza i miljenja, ako vetak u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda da dopuni odnosno ispravi nalaz i miljenje koji su nejasni, nepotpuni ili protivreni sami sebi ili izvedenim okolnostima (lan 155. stav 2. i 3. ZPP-a). Protiv reenja suda o odreivanju drugog vetaka u navedenoj situaciji, alba nije dozvoljena (lan 159. ZPP-a.) b. Sasluanje vetaka na glavnoj raspravi - Propust da se vetak saslua na glavnoj raspravi predstavlja povredu naela kontradiktornosti koja povlai nitavost presude. Zakonodavac je propisao dunost suda da uvek pozove vetaka na roite za glavnu raspravu (lan 151. stav 1. ZPP-a). Sud mora omoguiti strankama da ravnopravno raspravljaju o nalazu i miljenju vetaka u kontradiktornom postupku i da stave na nalaz i miljenje svoje primedbe. Pravilo je da vetak na roitu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i miljenje i odgovori na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjanjenje iskaza i tvrdnji iz nalaza i miljenja. Sasluanje vetaka na roitu za glavnu raspravu predstavlja klju dokaznog postupka, jer propusti koji se mogu javiti u vezi sa izvoenjem tog dokaznog sredstva imaju ozbiljne posledice po zakonitost i pravilnost sudske odluke. Tako ako se vetak ne izjasni o primedbama stranaka na nalaz i miljenje, sud nije omoguio strankama da raspravljaju o rezultatima dokaza ime je uinjena apsolutno bitna povreda pravila postupka (lan 227. stav 1. taka 2. ZPP-a). Obaveza suda da vetaka saslua na roitu za glavnu raspravu proizlazi iz: (1) Opteg principa da sud odluuje o tubenom zahtevu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja (lan 4. ZPP-a); (2) Pravila da se dokazi izvode na roitu za glavnu raspravu (lan 99. taka 5. ZPP-a); (3) Pravila da se na roitu za glavnu raspravu pretresaju rezultati izvoenja dokaza. Ako se ima na umu napred navedeno, zakonodavac je pogreio kad je u lanu 157. ZPP-a normirao: 1. pravilo da e se roite za glavnu raspravu odrati i ako vetak ne pristupi na glavnu raspravu i 2. izuzetak od tog pravila, da e se na predlog stranke, roite za glavnu raspravu
20

odloiti, ako je prisustvo vetaka neophodno radi razjanjenja ili dopune nalaza i miljenja. Normirano pravilo je u suprotnosti sa napred navedenim principima i pravilima o usmenom, neposrednom i javnom raspravljanju, izvoenju i pretresanju dokaza na glavnoj raspravi, te bi moglo biti samo izuzetak od pravila da e se roite za glavnu raspravu odloiti ako vetak ne pristupi na roite za glavnu raspravu. Prava vetaka - Vetak ima pravo na naknadu trokova koji su nastali povodom izvoenja vetaenja, kao to su putni trokovi, trokovi za ishranu i prenoite, trokovi utvrivanja injenica (lan 160. ZPP-a). Osim prava na naknadu trokova vetaenja, vetak ima pravo i na razumnu nagradu za izvreno vetaenje (lan 160. ZPP-a). Ocena nalaza i miljenja vetaka - Sud ne bi smeo bez ikakve rezerve da prihvati nalaz i miljenje vetaka kao podlogu za svoju meritornu odluku. Sud je duan da nalaz i miljenje vetaka ceni slobodno primenom pravila o slobodnoj oceni dokaza. Zato sud ne sme prima faciae da uzme injenice koje je vetak u nalazu utvrdio kao dokazane. Upravo je obrnuto, sud je duan da na osnovu rezultata primene i drugih dokaznih sredstava, oceni da li su injenice koje je vetak u nalazu utvrdio tane ili nisu tane. U tom smislu, primenom pravila o slobodnoj oceni dokaza, sud je duan da ceni i miljenje vetaka. Izuzee veaka - Postupak za izuzee vetaka pokree stranka podnoenjem zahteva. Zahtev za izuzee vetaka, stranka podnosi im sazna da postoji razlog za izue, a najdocnije pre poetka izvoenja dokaza vetaenjem (lan 153. stav 2. ZPP-a); ako stranka sazna za razlog izuzea vetaka posle izvrenog vetaenja i vetaenju prigovara upravo iz tog razloga, sud e postupiti kao da je zahtev za izuzee vetaka stavljen pre izvrenog vetaenja (lan 153. stav 6. ZPP-a). U zahtevu za izuzee stranka mora da navede razloge na kojima zasniva zahtev (lan 153. stav 3. ZPP-a), a razlozi za izuzee vetaka su isti kao i razlozi za izuzee sudije (lan 153. stav 1. u vezi lana 357. taka 1. do 5. ZPP-a). Po zahtevu stranke za izuzee vetaka sud odnosno postupajui sudija donosi reenje, a protiv reenja kojim se usvaja ili odbija zahtev za izuzee vetaka, nije dozvoljena posebna alba (lan 153. stav 4. i 5. ZPP-a).

(5) Stranke
Sasluanje stranaka je dokazno sredstvo putem kojeg same stranke iskazuju o bitnim injenicama koje su relevantne za meritornu odluku suda. Izvoenje dokaza sasluanjem stranaka se uvek pokree na predlog stranaka (lan 163. ZPP-a) to je u skladu sa raspravnim naelom. Meutim, smatramo da sud nema obavezu da ex officio na predlog stranaka odredi izvoenje ovog dokaza, jer se radi o najnepouzdanijem dokaznom sredstvu obzirom da stranka iskazuje o bitnim injenicama u svojoj pravnoj stvari. U veini pravnih sistema, pa i u sistemu Republike Srpske, izvoenje dokaza sasluanjem stranaka je subsidijerno dokazno sredstvo koje sud moe, ali ne mora da izvodi. Dakle, sud bi mogao pristupiti izvoenju ovog dokaza tek onda kad nema drugih dokaza ili onda kad postoje drugi dokazi, ali nae da je sasluanje stranaka potrebno za utvrivanje bitnih injenica. Pravilo je da se uvek sasluavaju obe parnine stranke i to pravilo proizlazi iz naela obostranog sasluanja stranaka (audiatur et altera pars). Izuzetak od ovog pravila je da sud odlui da se izvede dokaz sasluanjem samo jedne stranke i to u dva sluaja: (1) Ako druga stranka

21

uskrati davanje iskaza ili (2) Ako se druga stranka ne odazove pozivu suda radi sasluanja (lan 164. ZPP-a). Sud je duan da pozove stranke na roite za glavnu raspravu i u pozivu naznai da e se na roitu izvoditi dokaz sasluanjem stranaka i upozori da e stranka koja doe na roite biti sasluana u odsustvu druge stranke (lan 166. stav 2. ZPP-a). Poziv na roite radi izvoenja dokaza sasluanjem stranaka, sud dostavlja punomoniku stranke (koji je duan da o tome obavesti stranku), a ako stranka nema punomonika poziv se dostavlja neposredno stranci; za parnino nesposobnu stranku, poziv se dostavlja njenom zakonskom zastupniku (lan 166. stav 1. ZPP-a); za pravno lice poziv se dostavlja njegovom zastupniku. Izvoenje dokaza sasluanjem stranaka sprovodi se tako to sud primenjuje pravila o izvoenju dokaza sasluanjem svedoka (lan 168. ZPP-a). Sud sasluava same stranke ako su parnino sposobne. Kad stranka koja je fiziko lice, nema parninu sposobnost, sasluae se njen zakonski zastupnik, a samo kad sud oceni da je mogue sasluati i samu parnino nesposobnu stranku, sasluae je umesto njenog zakonskog zastupnika ili i pored njenog zakonskog zastupnika (lan 165. stav 1. ZPP-a). Ako je stranka pravno lice, sasluae se lice koje je zakonom ili pravilima odreeno da zastupa pravno lice tj. zastupnik pravnog lica (lan 165. stav 2. ZPP-a). Za razliku od svedoka koji ima dunost svedoenja, stranka nije duna da kazuje o bitnim injenicama relevantnim za meritornu odluku suda, kao to nije duna da preduzima parnine radnje. Prema stranci sud ne moe primeniti nikakve prinudne mere ako se ne odazove na poziv suda radi sasluanja, niti sud moe prinuditi stranku na davanje iskaza (lan 167. ZPP-a). U svakom sluaju sud moe primenom pravila o slobodnoj oceni dokaza, ceniti od kakvog je znaaja to to se stranka nije odazvala na poziv suda radi sasluanja ili to je odbila davanje iskaza. Izvoenje dokaza sasluanjem stranaka razlikuje se od informativnog sasluanja stranaka. Informativno sasluanje stranaka nije dokazno sredstvo, ve je njegova svrha i cilj da stranke razjasne sudu svoje navode i predloge, tako da predstavlja parninu radnju koja proizvodi pravno dejstvo ako su se stekli potrebni uslovi za punovanost parnine radnje stranke. Parnino nesposobna stranka ne moe da razjanjava sudu svoje navode i predloge, ve za nju tj. u njeno ime to ini njen zakonski zastupnik i po tome se informativno sasluanje stranke razlikuje od izvoenja dokaza sasluanjem stranaka. Naime, parnino nesposobna stranka, kako je napred navedeno moe biti sasluana umesto ili pored njenog zakonskog zastupnika u postupku izvoenja dokaza sasluanjem stranaka.

(6) Tumai
Tumai su posebna vrsta vetaka tj. lica koja pomau sudu u komunikaciji sa drugim subjektima koji u postupku ne mogu iz nekog razloga (zato to ne znaju jezik, ili su gluva ili nema) da faktiki preduzimaju radnje. Na tumae se primenjuju sva pravila koja vae i za vetake (lan 162. ZPP-a). DOKAZNA SNAGA

22

Dokazni postupak se uvek izvodi kad su meu strankama injenice sporne. Meutim, rezultat dokaznog postupka ponekad moe biti takav da namee potrebu primene pravila o teretu dokazivanja, a pravila o teretu dokazivanja su sistemski povezana i usklaena sa pravilima o teretu tvrdnje. Teret tvrdnje - Poto se parnica odvija u okviru raspravnog naela, pitanje tereta tvrdnje moe imati velikog uticaja na ishod parnice. Pravilima o teretu tvrdnje regulie se podela na: Objektivni teret tvrdnje - podrazumeva nain iznoenja injenica pred sud. Pravilo je da ZPP ureuje nune elemente tube i odgovora na tubu, a to znai da e tuilac u tubi izneti injenice na kojima zasniva svoj tubeni zahtev odnosno one injenice iz kojih proizlazi osnovanost njegovog tubenog zahteva, a da e tueni u odgovoru na tubu izneti one injenice koje spreavaju nastanak ili ostvarenje tuioevog prava ili one injenice zbog kojih je tuioevo pravo prestalo. Subjektivni teret tvrdnje podrazumeva podelu procesnih tereta u vezi sa dunou iznoenja injenica u parnici. Raspodela subjektivnog tereta tvrdnje, prema tome, podrazumeva dunost tuioca da iznese injenice na kojima temelji eljenu pravnu posledicu koju tubenim zahtevom trai i dunost tuenog da iznese injenice koje spreavaju nastanak ili ostvarenje tuioevog prava ili one injenice zbog kojih je tuioevo pravo prestalo. Ako tuilac i tueni ne iznesu pred sud injenice na osnovu ijeg postojanja izvode odreenu pravnu posledicu, mogu ih pogoditi negativne posledice pravila o raspodeli subjektivnog tereta tvrdnje. Meutim, ishod spora primenom pravila o raspodeli subjektivnog tereta tvrdnje, mogu je samo teoretski, jer je sud duan da utvrdi sve injenice od kojih zavisi osnovanost tubenog zahteva, kao i da se stara da na glavnoj raspravi stranke iznesu sve bitne injenice i dopune navode o injenicama vanim za donoenje sudske odluke. Teret dokazivanja - Rezultat dokaznog postupka moe biti trojak: (a) o postojanju injenice na kojoj stranka zasniva svoj zahtev ili prigovor, sud se uverio; (b) o nepostojanju injenice odnosno o tome da se injenica nije dogodila u stvarnosti, sud se uverio; (c) sud ne moe da stvori uverenje o tome da li injenica koja potpada pod dispoziciju materijalnopravne norme, zaista postoji ili ne postoji u stvarnosti; u ovoj situaciji non liquet (injenino nejasna situacija), sporno je koja od injenica koje su stranke navele odgovara stvarnosti, a kako je sud (prema lanu 2. stav 2. i lanu 6. Evropske konvencije o ljudksim pravima i osnovnim slobodama) shodno pravu stranke na pravnu zatitu, duan da i u injenino nejasnim situacijama meritorno rei spor, to e sud meritorno reiti spor primenom pravila o teretu dokazivanja. Primena pravila o teretu dokazivanja podrazumeva situaciju u kojoj se odlune injenice ne mogu dokazati, zbog ega parnicu gubi ona stranka na kojoj lei teret dokazivanja, a nije uspela da dokae injenice koje su vane za sudsku odluku. Pravilima o teretu tvrdnje regulie se podela na: Subjektivni teret dokazivanja podrazumeva odgovor na pitanje koje dokaze je stranka duna da ponudi sudu u parnici. Svaka od stranaka (tuilac u tubi, tueni u odgovoru na tubu) duna je da sudu ponudi dokaze za svoje injenine tvrdnje na kojima zasniva zahtev ili kojima osporava zahtev protivne stranke. Tako e parnica biti okonana na tetu one stranke koja nije ponudila dokaz koji potvruje njene injenine tvrdnje tj. postojanje injenica koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje se izvodi zahtev.

23

Meutim, takvo reenje spora je mogue samo teoretski i to iz dva razloga: prvo, zato to je sud duan da u dokaznom postupku utvrdi sve injenice od kojih zavisi osnovanost tubenog zahteva i drugo, zato to primena materijalnog prava poiva na maksimi iura novit curia, a to znai da je sud ex officio duan da utvrdi da li su ispunjene pretpostavke za primenu materijalnopravne norme na ijoj dispoziciji tuilac zasniva svoj tubeni zahtev. Objektivni teret dokazivanja podrazumeva odgovor na pitanje koja od stranaka snosi rizik nedokazanosti neke od odlunih injenica odnosno na iju tetu e sud odluiti kada nije u stanju da stekne uverenje o istinitosti odnosno neistinitosti injenica. Po pravilu parnicu gubi ona stranka na kojoj lei teret dokazivanja. Non liquet situaciju koja nastupa kad sud ne moe sa sigurnou da utvrdi postojanje neke injenice, sud reava primenom pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja. Ova pravila su ureena: a) U nizu materijalnopravnih normi, pa je sud duan da u non liquet situaciji odlui o postojanju sporne injenice na osnovu pravila o podeli tereta dokazivanja sadranih u tim normama tj. u zakonima8. b) Kad zakonom nije ureena podela objektivnog tereta dokazivanja, non liquet situaciju treba reiti primenom formule koju je postavio Leo Rosenberg. Naime, svaka stranka u postupku snosi teret dokazivanja one injenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme koja je za nju povoljna. Tako tuilac treba da dokae injenice koje su bitne za nastanak ili ostvarenje njegovog prava, a tueni koji osporava tuioevo pravo treba da dokae injenice koje spreavaju nastanak ili ostvarenje tuioevog prava ili da ukae na injenice zbog kojih je tuioevo pravo prestalo da postoji. Ova Rosenberg-ova formula o podeli objektivnog tereta dokazivanja zasniva se na materijalnopravnim principima i na ostvarenju ideje pravinosti materijalnopravne norme. c) Kad se stranka poziva na izuzetak od pravila, na njoj je teret dokazivanja da postoje injenice na kojima se izuzetak zasniva9. d) Kad su u pitanju zakonske pretpostavke, stranka kojoj zakonska pretpostavka ide u korist snosi teret dokazivanja da postoje injenice koje ine basis odnosno da postoje pravno relevantne injenice odnosno da postoji neko pravno stanje ili pravno ovlaenje. Protivnik u tom sluaju podnosi protivdokaz ili dokaz o protivnom kojim pobija tanost zakonske pretpostavke. Obrt tereta dokazivanja - Stranke su dune da pred sudom u postupku savesno koriste prava koja su im priznata ZPP-om (lan 9. ZPP-a). Meutim, u dokaznom postupku se moe dogoditi da stranke zloupotrebe svoja procesna prava na taj nain to e osujetiti mogunost upotrebe nekog dokaznog sredstva. Pod osujeenjem mogunosti upotrebe nekog dokaznog sredstva podrazumeva se situacija u kojoj stranka na kojoj nije subjektivni teret dokazivanja, svojim injenjem ili neinjenjem onemogui upotrebu nekog dokaznog sredstva protivnoj strani
8

Ugovor u pisanoj formi odraava pravu volju ugovornih strana; ako jedna od stranaka u parnici tvrdi da se radi o simulovanom ugovoru, na njoj je teret dokazivanjada je ugovor simulovan. tetnik je duan da naknadi oteenom tetu nastalu u saobraajnoj nezgodi upotrebom motornog vozila u pokretu; ako tetnik dokae da do njega nije bilo krivice za tako nastalu tetu, nee biti duan da tetu naknadi tj. na tetniku je teret dokazivanja da teta nije prouzrokovana njegovom radnjom. Vlasnik opasne stvari ili lice koje se bavi opasnom delatnou, po principu objektivne odgovornosti bez obzira na krivicu, odgovara za tetu koja je nastala u vezi sa opasnom stvari odnosno opasnom delatnou, osim ako dokae da opasna stvar ili opasna delatnost nije uzork tete. 9 Pravilo je da je punoletno lice istovremeno i poslovno sposobno; stranka koja u parnici tvrdi da njen protivnik kao punoletno lice nije poslovno sposobno, snosi teret dokazivanja u pogledu injenice na kojoj se izuzetak od pravila zasniva tj. na toj stranci je teret dokazivanja da njen protivnik nije poslovno sposobno lice.

24

na koju pada teret dokazivanja (npr. namerno se uniti isprava, sudu nee da se saopti adresa svedoka i sl.). U uporednopravnoj sudskoj praksi u takvoj situaciji dolazi do obrta tereta dokazivanja tako da teret dokazivanja pada na stranku koja je osujetila upotrebu tj. izvoenje odreenog dokaznog sredstva. U pravnom sistemu Republike Srpske, navedenu situaciju sud reava primenom pravila o slobodnoj oceni dokaza, a u prilog primene tih pravila su sledei razlozi: 1. Dunost stranke da govori istinu pred sudom i da savesno koristi prava priznata joj zakonom (lan 9. ZPP-a), ne podrazumeva za stranku procesni teret da svom protivniku omogui procesnopravne pogodnosti; 2. ZPP sadri pravila o dunosti podnoenja isprave i trpljenja uviaja i nepotovanje ovih dunosti ceni primenom pravila o slobodnoj oceni dokaza; 3. Pravila o teretu dokazivanja iz lana 126. ZPP-a su procesnopravne norme imperativnog karaktera, jer se uvek primenjuju u sluaju da sud na osnovu ocene izvedenih dokaza ne moe sa sigurnou da utvrdi neku injenicu; 4. Primena pravila o obrtu tereta dokazivanja predstavljala bi kreiranje nove pravne norme putem sudske prakse koja nije izvor prava u Republici Srpskoj. Meutim, pravilo o obrtu tereta dokazivanja bi u svakom sluaju bilo uputno primeniti uvek u situaciji kad to zakon izriito ne zabranjuje i kad jedna od stranaka dolozno osujeti izvoenje nekog dokaznog sredstva. OCENA DOKAZA Dokazni postupak se okonava tako to sud vri ocenu dokaza i to na taj nain to utvruje da li se prema rezultatu izvedenih dokaznih sredstava, odreena injenica koja je bila predmet dokazivanja moe smatrati istinitom ili ne. Ve je bilo rei o tome da istina u graanskom procesnom pravu podrazumeva samo vii ili nii stepen verovatnoe da se neto dogodilo u prolosti, pa iznalaenje tzv. objektivne i realne istine van ljudske svesti nije zadatak parninog suda. Moderno procesno pravo ne poznaje vie tzv. teoriju zakonske ocene dokaza kojom je sud bio vezan vrstim pravilima o oceni dokaza; sa zakonskom ocenom dokaza prestalo je nakon Francuske revolucije 1789. godine. ZPP u lanu 8. sadri pravilo o slobodnoj oceni dokaza, po kojem sud odluuje po svom uverenju koje e injenice smatrati dokazima, a to uverenje sud stie na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza ponaosob i svih dokaza zajedno. Savesna i briljiva ocena dokaza podrazumeva dunost suda da svoje uverenje o istinitosti injenica koje su predmet dokazivanja, formira na osnovu: (1) Linih optih stavova iskustva tj. svog najboljeg znanja i umea, (2) Objektivno saznatljivih stavova iskustva drugih, (3) Objektivno saznatljivih stavova iskustva nauke. Proizlazi da ocena dokaza nije samo subjektivna stvar sudije, ve da je objektivizirana dunou upotrebe optih stavova iskustva, naroito stavovima iskustva nauke. Upravo objektivizacija ocene dokaza omoguava drugostepenom sudu da u postupku po albi, kontrolie primenu optih stavova iskustva i stavova iskustva nauke i logino zakljui o postojanju/nepostojanju odnosno istinitosti/neistinitosti injenica koje su bile predmet dokazivanja. Pravilo o slobodnoj oceni dokaza sasvim sigurno ne podrazumeva arbitrernost u oceni dokaza, jer arbitrernost u oceni dokaza podrazumeva apsolutno bitnu povredu odredaba
25

parninog postupka koja dovodi do nitavosti presude, a podlee i kontroli pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog povrede prava na pravino suenje iz lana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Uenje o stepenu dokazanosti - Iako je uverenje suda o istinitosti injenica koje su bile predmet dokazivanja objektivizirano optim stavovima iskustva, naroito nauke, ono je uvek subjektivno. Tako je uenje o stepenu dokazanosti jedno od najspornijih u doktrini graanskog procesnog prava. Ipak su se iskristalisale dve teorije: 1) Subjektivna teorija o stepenu dokazanosti potie od Rosenberg-a. Po ovoj teoriji, uverenje o istinitosti sud stie onda kad postoji toliki stepen verovatnoe da vie ne moe da postoji razumna sumnja u suprotno. 2) Objektivna teorija o stepenu dokazanosti Po ovoj teoriji, postojanje jedne injenice je dokazano kad sud stekne uverenje o verovatnosti postojanja te injenice. U svakom sluaju, kad se radi o meritornom reenju spora primenjuje se subjektivna teorija, a kad se radi o postojanju odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki, kao i o drugim procesnim pitanjima, primenjuje se objektivna teorija. OBEZBEDJENJE DOKAZA Protekom vremena dokazi mogu da budu uniteni ili izmenjeni ili njihovo izvoenje moe da bude oteano, zbog ega se opravdano moe pretpostaviti da nee moi biti izvedeni na glavnoj raspravi. Zbog ovih razlga ZPP predvia institut obezbeenja dokaza. Po svojoj pravnoj prirodi, postupak za obezbeenje dokaza je jedan oblik vanparninog postupka obzirom da mu je svrha prevencija. U tom smislu se u ovom postupku odstupa od naela kontradiktnornosti. Ovaj postupak najvie podsea na postupak za odreivanje privremenih mera. Razlozi za pokretanje postupka obezbeenja dokaza - ZPP predvia da stranka moe pokrenuti postupak za obezbeenje dokaza iz dva razloga (lan 169. stav 1. ZPP-a): 1. ako postoji opravdana bojazan da neki dokaz nee moi da se izvede (npr. jer e predmet uviaja propasti, jer e svedok zbog teke bolesti umreti) i 2. Ako postoji opravdana bojazan da e docnije izvoenje dokaza biti oteano (npr. jer e predmet uviaja biti bitno izmenjen, jer e svedok napustiti zemlju). Predlog za pokretanje postupka obezbeenja dokaza Predlog se moe staviti pre pokretanja parnice ili u toku parnice (lan 169. stav 1. ZPP-a). Predlog mora biti podnet u pisanoj formi i mora biti obrazloen. Predlaga je duan (lan 171. ZPP-a): 1. da u predlogu navede injenice koje e biti predmet dokazivanja; 2. da predloi dokazna sredstva koja e se izvesti radi utvrivanja injenica koje su predmet dokazivanja; 3. da navede razlog zbog kojeg smatra da postoji opravdana bojazan u vezi sa izvoenjem dokaza; predlaga naroito mora uiniti verovatnim postojanje opravdane bojazni; 4. Da navede ime i prezime svog protivnika, osim ako je ovaj nepoznat. Nadlenost suda Ako je predlog za obezbeenje dokaza stavljen pre pokretanja parnice, za postupanje po predlogu je nadlean sud prvog stepena na ijem podruju se nalaze stvari koje treba razgledati (tj. stvari koje su predmet uviaja) odnosno sud na ijem podruju boravi lice (tj.

26

svedok) koje treba sasluati (lan 170. stav 2. ZPP-a). Ako je predlog stavljen u toku parnice, za postupanje po predlogu je nadlean sud pred kojim je u toku parnica (lan 170. stav 1. ZPP-a). Postupanje suda po predlogu Postupak za obezbeenje dokaza je hitan postupak (lan 172. ZPP-a). Sud dostavlja predlog protivniku predlagaa, ostavljajui mu odgovarajui rok za odgovor na predlog. Izuzetak od ovog pravila je u situaciji kad postoji opasnost za obezbeenje dokaza, jer tada e sud o predlogu odluiti i bez prethodnog izjanjenja tj. odgovora protivnika predlagaa. Kad predlog sadri sve to je potrebno da sud po njemu postupi, sud e reenjem usvojiti predlog i zakazati roite za izvoenje dokaza i to reenje e dostaviti predlagau i protivniku predlagaa. Sud e protivniku predlagaa uz reenje kojim se usvaja predlog i zakazuje roite za izvoenje dokaza, dostaviti i predlog, ako mu prethodno predlog nije dostavio na odgovor. Protiv reenja kojim se usvaja predlog za obezbeenje dokaza, alba nije dozvoljena. U izuzetnim sluajevima kad postoji naroita opasnost za obezbeenje dokaza, sud moe usvojiti predlog i odrediti da izvoenje dokaza zapone i pre nego to se to reenje dostavi protivniku predlagaa, a protiv tog reenja alba takoe nije dozvoljena. Ako protivnik predlagaa nije poznat ili nije poznato njegovo boravite, sud e mu bez prethodnog oglaavanja postaviti privremenog zastupnika po pravilima o postavljanju privremenog zastupnika tuenom (lan 296. ZPP-a). Kad su dokazi izvedeni u postupku obezbeenja dokaza pokrenutom pre pokretanja parnice, zapisnik o izvoenju dokaza e uvati sud pred kojim su dokazi izvedeni; kad je parnica u toku, a postupak obezbeenja dokaza je sproveo sud pred kojim ne tee parnica, zapisnik o izvoenju dokaza e se dostaviti parninom sudu (lan 173. ZPP-a). U svakom sluaju, kad dokazi odnosno dokazna sredstva nisu izmenjena ili kad nisu postala nedostupna parninom sudu, parnini sud bi trebalo da ponovi izvedene dokaze kako bi ispotovao naelo neposrednosti i kontradiktornosti, jer je pravilo da se dokazi od znaaja za meritornu sudsku odluku izvode na glavnoj raspravi. PREKID POSTUPKA Zapoeti parnini postupak, sud je duan da sprovede i okona bez odugovlaenja i sa to manje trookova (lan 10. ZPP-a). Meutim, tokom trajanja parnice mogu nastupiti okolnosti koje spreavaju nesmetano odvijanje i okonanje parnice. Te okolnosti po svojoj prirodi mogu biti pravne ili faktike. Prekid postupka moe biti obavezan tj. po samom zakonu (lan 378. ZPP-a) i fakultativan (lan 379. ZPP-a). Obavezan (ex lege) prekid postupka Postupak se po samom zakonu (ex lege) prekida u dva sluaja: kad je nestala jedna od procesnih pretpostavki za voenje parnice i kad je nastupila faktika nemogunost da se parnica dalje vodi. A. Procesne pretpostavke za voenje parnice su nestale: 1. kad stranka umre ili izgubi parninu spososobnost, a nema punomonika u toj parnici, 2. kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane njegovo ovlaenje za zastupanje, a stranka nema punomonika u toj parnici, 3. kad stranka koja je pravno lice prestane postojati odnosno kad nadleni organ odlui o zabrani rada, 4. kad nastupe pravne posledice otvaranja steajnog postupka
27

5. kad je to drugim zakonom odreeno. B. Faktika nemogunost da se parnica dalje vodi postoji u sluaju kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu. Kad se steknu razlozi na osnovu kojih dolazi do prekida postupka ex lege, sud reenjem deklarativno utvruje prekid postupka. Protiv reenja kojim sud utvruje prekid postupka, stranka moe izjaviti albu, ali alba ne zadrava izvrenje reenja (lan 382. stav 1. ZPP-a). Ako sud odbije predlog za prekid postupka i odmah nastavi postupak, protiv tog reenja nije dozvoljena posebna alba (lan 382. stav 2. ZPP-a). Fakultativni prekid postupka moe istovremeno biti tretiran i kao obavezni prekid postupka ako su ispunjeni potrebni uslovi. U svakom sluaju sud e doneti konstitutivno reenje kojim odreuje prekid postupka. Protiv reenja kojim sud odreuje prekid postupka, stranka moe izjaviti albu, ali alba ne zadrava izvrenje reenja (lan 382. stav 1. ZPP-a). Ako sud odbije predlog za prekid postupka i odmah nastavi postupak, protiv tog reenja nije dozvoljena posebna alba (lan 382. stav 2. ZPP-a). Sud odreuje prekid postupka u dva sluaja: 1. Kad se stranka nalazi na podruju koje je zbog vanrednih dogaaja kao to su poplave i slino, odseeno od suda. 2. Kad je odluio da sam ne reava o prethodnom pitanju. Prethodno (prejudicijelno) pitanje je pitanje o postojanju ili nepostojanju jednog subjektivnog prava ili pravnog odnosa ije reenje logiki prethodi reenju glavnog pitanja o osnovanosti tubenog zahteva tj. prethodi reenju merituma (lan 12. ZPP-a). Prethodno pitanje je uvek: - pravno pitanje o postojanju ili nepostojanju jednog subjektivnog prava (ili samo ovlaenja) ili pravnog odnosa; proizlazi da prethodno pitanje nije injenino pitanje; - pravno pitanje koje se postavlja in concreto u odnosu na glavno pitanje; proizlazi da prethodno pitanje nije opte pravno pitanje, nije tumaenje pravnih normi i standarda; - ono pitanje koje se javlja u dispoziciji materijalnopravne norme na koju se stranka u postupku poziva kad tvrdi da joj pripada odreena pravna posledica; - ono pitanje koje uvek predstavlja samostalnu pravnu celinu, tako da se o njemu moe odluivati kao o glavnom pitanju u nekoj drugoj parnici po tubi za uvrenje; - ono pitanje koje moe biti graanskopravne prirode i tad se o njemu odluuje u graanskom sudskom postupku, ali moe biti i druge prirode (krivino delo, privredni prestup, prekraj, upravna stvar i sl.) kad se o njemu ne odluuje u graanskom sudskom postupku, ve u drugim postupcima. U evrokontinentalnim sistemima postoje tri sistema reavanja prethodnog pitanja u parnici. U Francuskoj vai sistem potpune vezanosti, tako da o prethodnom pitanju odluuje uvek samo onaj dravni organ u ijoj nadlenosti je odluivanje o tom pitanju, a to znai da parnini sud uvek prekida parnicu, da bi nadleni sud ili organ uprave odluio o prethodnom pitanju. Prema ovom sistemu, svaki dravni organ je vezan pravnosnanom odlukom drugog dravnog organa. U Nemakoj vai sistem nevezanosti tj. pravilo da svaki dravni organ samostalno odluuje o prethodnom pitanju, s tim da ta odluka vai samo u postupku u kojem se to prethodno pitanje postavilo. Prema ovom sistemu sud nije vezan odlukom dravnog organa koji u okviru svoje nadlenosti odlui o prethodnom pitanju kao glavnom. U Austriji, kao i u Republici Srpskoj vai meoviti sistem prema kojem postoji razlika izmeu situacije kad je nadleni organ ve reio o
28

prethodnom pitanju kao glavnom u okviru svoje nadlenosti i situacije kad nadleni organ nije reio o prethodnom pitanju u okviru svoje nadlenosti tj. kad ne postoji pravnosnana odluka nadlenog organa o prethodnom pitanju kao glavnom. Nereeno prethodno pitanje - Prema meovitom sistemu, u situaciji kad o prethodnom pitanju kao glavnom, nadleni organ u okviru svoje nadlenosti nije doneo pravnosnanu odluku, parnini sud moe sam da rei prethodno pitanje (lan 12. stav 1. ZPP-a). Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje reeno (lan 12. stav 2. ZPP-a). Prema tome, bez obzira na prirodu prethodnog pitanja (da li se radi o krivinom delu, privrednom prestupu, upravnoj stvari i sl.), parnini sud moe sam da rei o prethodnom pitanju obzirom da od njegovog reenja zavisi odluka parninog suda o tome da li postoji neko subjektivno pravo ili pravni odnos. Meutim, sud moe odluiti da ne reava sam o prethodnom pitanju i tada odreuje prekid postupka dok nadleni organ u nekom drugom postupku (u krivinom postupku i u postupku po privrednim prestupima) ne odlui pravnosnano o prethodnom pitanju (lan 379. sav 2. ZPP-a). Ako parnini sud sam odlui o prethodnom pitanju kao glavnom, odluka suda o tom prethodnom pitanju ne ulazi u izreku sudske odluke, ve u njeno obrazloenje. Prema tome, odluka suda o prethodnom pitanju ne proizvodi dejstvo materijalne pravnosnanosti, ve ima dejstvo samo u konkretnoj parnici u kojoj je to prethodno pitanje reeno, kako je napred navedeno. Druga je situacija kad se o prethodnom pitanju odluuje kao o prejudicijelnom zahtevu za utvrenje ili kao o prejudicijelnoj protivtubi. U ovoj situaciji odluka o prethodnom pitanju ulazi u izreku sudske odluke i proizvodi dejstvo materijalne pravnosnanosti, ali se u ovoj situaciji svakako radi o prethodnom pitanju koje je graanskopravne prirode. Pravnosnano reeno prethodno pitanje Pravilo je da odluke drugih sudova u kojima je pravnosnano reeno o prethodnom pitanju kao glavnom, vezuju parnini sud. Tako je parnini sud u pogledu postojanja krivinog dela i krivine odgovornosti uinioca, vezan za pravnosnanu presudu krivinog suda kojom se optueni oglaava krivim (lan 12. stav 3. ZPP-a). Parnini sud je takoe nesumnjivo vezan pravnosnanom presudom suda u pogledu postojanja privrednog prestupa i odgovornosti uinioca za privredni prestup, kao i pravnosnanom odlukom suda o upravnoj stvari. Takoe je parnini sud vezan pravnosnanom presudom drugog graanskog suda koji je o prethodnom pitanju reio kao o glavnom pitanju. Meutim, u praksi je esto sporno da li je parnini sud vezan pravnosnanom odlukom organa uprave i da li ima obavezu da odredi prekid postupka i saeka pravnosnanu odluku organa uprave. Ako bi parnini sud uvaavao odluke organa uprave ili odreivao prekid postupka i ekao pravnosnanu odluku organa uprave o prethodnom pitanju, takva odluka parninog suda bila bi protivna garancijama iz lana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Ovo zato to sud onda ne bi bio nezavisan i nepristrasan u odluivanju. Proizlazi da parnini sud ne moe biti vezan odlukom organa uprave kojom je on reio o prethodnom pitanju kao glavnom, ve je duan da, u situaciji kad postoji pravnosnana odluka organa uprave, ceni rezultate upravnog postupka u okviru sopstvenog dokaznog postupka. Dejstvo prekida postupka Kad odluka suda o prekidu postupka postane pravnosnana, za vreme trajanja prekida: 1. Prestaju da teku svi rokovi za vrenje parninih radnji (lan 380. stav 1. ZPP-a), 2. Sud ne moe preduzimati parnine radnje; izuzetak od ovog pravila je situacija kad je prekid nastupio posle zakljuenja glavne rasprave i tada sud moe doneti odluku na osnovu te glavne rasprave (lan 380. stav 2. ZPP-a),
29

3. Parnine stranke ne mogu preduzimati i vriti parnine radnje jer parnina radnja jedne stranke ne bi proizvela nikakvo pravno dejstvo prema drugoj stranci; dejstvo te parnine radnje poinje tek kad se postupak nastavi (lan 380. stav 3. ZPP-a). Nastavak prekinutog postupka Postupak se nastavlja u zavisnosti od toga ta je bio razlog za prekid postupka. Ako je postupak prekinut ex lege zbog toga to je nestala jedna od procesnih pretpostavki za voenje parnice, postupak e se nastaviti kad naslednik ili staralac zaostavtine, novi zakonski zastupnik, steajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne stranke pozove da to uine (lan 381. stav 1. ZPP-a). Ako je postupak prekinut ex lege zbog toga to je nastupila faktika nemogunost da se parnica dalje vodi, sud je ex officio duan da nastavi postupak kad nakon rata ili drugog uzroka otpone sa radom . Ako se radi o fakultativnom prekidu postupka zbog toga to je sud odluio da ne reava sam o prethodnom pitanju, postupak e se nastaviti kad se pravnosnano okona postupak pred sudom koji je reavao o prethodnom pitanju kao o glavnom. Sud moe i ranije da nastavi postupak ako vie ne postoje razlozi da se eka ishod reavanja prethodnog pitanja (lan 381. stav 2. ZPP-a). Ako se radi o fakultativnom prekidu postupka zbog toga to se stranka nalazi na podruju koje je zbog vanrednih dogaaja odseeno od suda, postupak e se nastaviti po predlogu stranke kad prestanu vanredne okolnosti kao razlog za prekid postupka (lan 381. stav 1. ZPP-a). U svakom sluaju, rokovi koji su zbog prekida prestali da teku, za zainteresovanu stranku poinju da teku iznova od dana kad joj sud dostavi reenje o nastavljanju postupka (lan 381. stav 4. ZPP-a). ZAKLJUENJE GLAVNE RASPRAVE Glavnu raspravu sud zakljuuje kad su okonane sve njene faze i kad je predmet spreman za presuenje (lan 110. ZPP-a). Potrebno je da sud stekne uverenje da je stvar sazrela za odluivanje, a smatra se da je stvar sazrela za odluivanje kad je predmet spora raspravljen u onoj meri koja omoguuva donoenje odluke. Sud donosi reenje kojim proglaava da je glavna rasprava zakljuena. U momentu kad sud proglasi zakljuenje glavne rasprave, nastupaju sledea dejstva: (1) Stranke vie ne mogu da iznose injenice i predlau nove dokaze, (2) Pravnosnanost presude se vezuje za moment zakljuenja glavne rasprave, pa injenice koje nastanu posle zakljuenja glavne rasprave nisu obuhvaene pravnosnanou presude, (3) Stranke ne mogu vie da zahtevaju izuzee sudije, vetaka, zapisniara, (4) Tueni vie ne moe da podnese protivtubu, (5) Tuilac vie ne moe da preinai tubu (objektivno ili subjektivno), (6) Tuilac ne moe vie da povue tubu. Ponovno otvaranje glavne rasprave - U ZPP-u nije predviena mogunost ponovnog otvaranja glavne rasprave. Smatramo da je potrebno ovu mogunost predvideti, a jer ona proizlazi iz najmanje dva razloga: Prvo, sud ne moe biti vezan reenjem o proglaenju da je glavna rasprava zakljuena jer se radi o reenju suda koje se odnosi na rukovoenje glavnom raspravom, a takvim reenjem sud

30

nije vezan (lan 109. stav 1. ZPP-a). Prema tome, kako sud nije vezan reenjem kojim rukovodi glavnom raspravom, to on moe doneti reenje da se glavna rasprava ponovo otvori. Drugo, ratio ovog reenja je primena naela o ekonominosti postupka tj. da se predmet spora u prvostepenom postupku potpuno i tano raspravi, kako drugostepeni sud ne bi ukinuo meritornu odluku prvostepenog suda. Dakle, zakonodavac bi trebalo da normira pravo suda da ponovo otvori glavnu raspravu kad sud nae da predmet spora nije dovoljno raspravljen zbog ega je potrebna dopuna postupka ili kad sud nae da nisu dovoljno razjaenja neka pitanja koja su vana za donoenje meritorne odluke. Ponovno otvaranje glavne rasprave je opravdano i racionalno sa stanovita svestranog i potpunog raspravljanja predmeta spora. U svakom sluaju stranke ne bi imale pravo da trae ponovno otvaranje glavne rasprave, ve o tome odluku moe doneti samo sud na osnovu sospstvenog uverenja o potrebi za ponovnim otvaranjem glavne rasprave. Odluku o ponovnom otvaranju glavne rasprave sud moe doneti nakon to je glavnu raspravu zakljuio, pa sve dotle dok ne postane vezan svojom odlukom (a postaje vezan svojom odlukom onog momenta kad je dostavi strankama).

31