You are on page 1of 37

УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
БАЊА ЛУКА

ОДРЕЂИВАЊЕ КОЕФИЦИЈЕНАТА КОРЕЛАЦИЈЕ ИЗМЕЂУ
ИНДЕКСА БАЊАЛУЧКЕ, САРАЈЕВСКЕ, БЕОГРАДСКЕ,
ЗАГРЕБАЧКЕ И МОНТЕНЕГРО БЕРЗЕ
Приступни рад

Ментор:
доц. др Дејан Микеревић

Кандидат:
Огњен Кременовић М14/11

Бања Лука, јул 2013. године

САДРЖАЈ
УВОД ............................................................................................................................................. 3
1. КОЕФИЦИЈЕНТ КОРЕЛАЦИЈЕ- ПОЈАМ, ИЗРАЧУНАВАЊЕ И ЗНАЧАЈ ЗА
ДИВЕРЗИФИКАЦИЈУ ПОРТФОЛИЈА ................................................................................ 5
1.1. Израчунавање коефицијента корелације и тумачење резултата ..................................... 6
1.2. Тестирање значајности оцјене коефицијента корелације ................................................ 8
1.3. Улога коефицијента корелације приликом диверзификовања портфолија ................... 9
2. БЕРЗЕ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ И ЊИХОВИ ИНДЕКСИ ..................................... 12
2.1. Бањалучка берза- историјат и БИРС индекс ................................................................... 12
2.1.1. Састав БИРС-а ............................................................................................................... 14
2.1.2. Општи услови и критеријуми за уврштавање акција у састав БИРС-а .................. 15
2.1.3. Формула за израчунавање вриједности БИРС-а и прилагођавање учешћа акције
емитената у његовом саставу ................................................................................................. 17
2.2. Остале берзе Југоисточне Европе .................................................................................... 19
3. ОДРЕЂИВАЊЕ КОЕФИЦИЈЕНТА КОРЕЛАЦИЈЕ ИЗМЕЂУ КРЕТАЊА
СТОПА ПРИНОСА 5 ИНДЕКСА- БИРС, SASX10, BELEX10, CROBEX И MONEX20
....................................................................................................................................................... 23
ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................................... 34
ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................................... 36

2

УВОД
Када је 26. маја 1896. Charles Н. Dow објавио прво издање Dow Jones Industrial
Average (DJIA) није у потпуности схватао колико значај ће овај индекс имати на
инвеститоре и финансијске аналитичаре широм свијета у наредних стотину година. Иако
DJIA чак и у економским круговима многи сматрају првим тржишним индексом, то ипак
није тачно. Dow је још 1884. године наслутио да би инвеститорима представљало огромну
корист када би на једноставан и брз начин могли да стекну увид у кретање тржишта
одређеног периода (дана), те је креирао Dow Jones Railroad Average.1 Крајем 19-тог вијека
у САД жељезница је представљала најважнију индустрију, те је DJRA могао да послужи
не само као мјера стања на тржишту, него и цјелокупне економије државе.2
Берзански индекс је, у ствари, посебно одабрана група акција чија је основна сврха
да једноставно прикаже смјер и интензитет кретања вриједности акција које су у њему. На
тај начин он омогућава инвеститорима да стекну увид у стање на тржишту на које се
односи посматрани индекс. Логика израчунавања кретања индекса је релативно
једноставна- сваки индекс почиње од одређеног базног периода који има базну вриједност,
индексирану са 1, 10, 100 и 1000, па се на основу новоостварених вриједности у текућем
периоду утврђује процентуална или апсолутна промјена у односу на претходни. Та
промјена се свакодневно приказује на берзама на чије тржиште се посматрани индекс
односи. Приликом одређивања састава сваког индекса, треба се водити рачуна о неколико
битних ствари. Прва од њих је величина узорка, који треба да садржи довољан број акција
да би њихово кретање могло да представља репрезентативан показатељ кретања
цјелокупног тржишта, али и да буде довољно компактан да само израчунавање и анализа
кретања цијена акција не изискује превише времена, а тиме и средстава. Други проблем је
пондерисање, односно одређивање значаја појединачних акција у индексу. Најзначајнији
су цјеновно пондерисани просјек, на основу којег се рачуна DJIA, те тржишно
пондерисани индекс, који се употребљава приликом одређивања другог најпознатијег

1

Dow Jones Railroad Average је данас познат као Dow Jones Transportation Average
Dow Jones Industrial Average Brochure, 31. децембар 2011, Dow Jones Industrial Average
URL: http://www.djindexes.com/mdsidx/downloads/brochure_info/Dow_Jones_Industrial_Average_Brochure.pdf
(12.06.2013)
2

3

3 Више информација о методологији одређивања цјеновно пондерисаног и тржишно пондерисаног индекса може се наћи у: Bodie. важно је издвојити и индекс Лондонске берзе. Наиме. The McGraw-Hill/Irwin. Marcus. Kane.Nikkei 225. Циљ истраживања је да се на основу добијеног коефицијента корелације (степена међузависности кретања стопе приноса индекса посматраних берзи) утврди ниво могућности диверзификације портфолија улагањем у различита тржишта земаља бивше СФРЈ. који ће дати одговор на питање о могућности диверзификације портфолија улагањем у ХоВ које се налазе на различитим берзама (тржиштима) земаља бивше СФРЈ. уколико би добијени резултат говорио о значајно високом степену корелације између кретања стопа приноса различитих индекса.БИРС (берзански индекс Републике Српске) и ФИРС (индекс инвестиционих фондова Републике Српске). Токијске берзе. тада би корист од диверзификације на овај начин била изузетно ниска. На њој су 2004.САС. На подручју Републике Српске постоји једна берза. Montenegro и Сарајевске). 44-49 4 . године.FTSE 100. Франкфуртске берзе.DAX. односно пад на једном тржишту би вјероватно условио и пад на осталим тржиштима. под називом Бањалучка. Investments. Загребачке. То ће се учинити у сврху одређивања њихових међусобних коефицијената корелације. За потребе овога рада биће анализирано кретање БИРС индекса у периоду од његовог настанка до краја првог квартала 2013.S&P 500 (Standard & Poor’s).свјетског индекса.3 У мноштву свјетских индекса. Тако се предмет овога рада може приказати у облику питања: Колики је међусобни степен корелације између кретања стопа приноса индекса берзи бивше Југославије? Он се одређује на основу коефицијента корелације. те Париске берзе. Кретање стопе приноса овога индекса биће упоређено са кретањем стопа приноса индекса 4 регионалне берзе Југоисточне Европе (Београдске. године формирана два индекса. 2010. стр.

за потребе овога рада ћемо користити Pearson-ов. Pearson-ов коефицијент просте линеарне корелације. Његова суштина је да покаже да ли између варијација двије појаве постоји праволинијска веза. и Стевић С. нпр. Економски факултет Бања Лука. Статистичка анализа.методи и примјене. Статистичка анализа. Наравно.4 У статистици се најчешће користе Pearson-ов и Spearman-ов коефицијент корелације. КОЕФИЦИЈЕНТ КОРЕЛАЦИЈЕ. стр.методи и примјене. али се углавном односи на коефицијент корелације основног скупа. стр. друга нужно доживљава пад). Што је тај склад већи.1. 362 5 Ловрић.ПОЈАМ. Комић. 364 5 . М. Економски факултет Бања Лука. М. Вриједност 0 означава потпуну одсутност корелације. 2006. ИЗРАЧУНАВАЊЕ И ЗНАЧАЈ ЗА ДИВЕРЗИФИКАЦИЈУ ПОРТФОЛИЈА Коефицијент корелације означава ниво склада у варирању двије величине. то су више промјене у кретању једне величине праћење промјенама у кретању друге величине (односно зависне од њих). а вриједност од 1 означава потпуно савршену корелацију.5 Pearson-ов коефицијент корелације може да узме вриједност од 1 до 1. Пошто се посљедњи употребљава за рангиране величине. (неки аутори га обиљежавају и са . Ј. показује степен праволинијског квантитативног слагања варијације између двије нумеричке промјенљиве. и Стевић С. а не узорка). 4 Ловрић. као што је то случај код регресионе анализе. Код истраживања коефицијента корелације не поставља се за циљ испитивања истраживање једне појаве у функцији друге. ово су само теоријске величине и ријетко ће се срести у стварности. 2006. али служе да се лакше објасни значење добијених резултата коефицијента корелације. расте. Комић. имајући у виду да се вриједност -1 чита као потпуна негативна корелација (што би значило када се једна величина креће у једном смјеру. Ј.

6 Међутим. У табели 1. Претходна формула се може написати и као: ∑ √∑ ∑ ∑ √∑ ∑ ∑ Pearson-ов коефицијент корелације најбоље резултате доноси када се употребљава у случајевима када су испуњени сљедећи услови:  ако су мјерене величине нумеричке.  ако међу величинама постоји линеарна повезаност.1.посматрана вриједност величине y.посматрана вриједност величине .pdf (13. Постоје различита тумачења вриједности . искуства су показала да не морају сви наведени услови бити испуњени да би Pearson-ов коефицијент корелације имао употребну вриједност.2013) 6 . су приказана два најучесталија.просјечна вриједност величине .hr/assets/P6_Korelacija.број величина у узорку.просјечна вриједност величине . . ̅ .  ако је узорак велики (већи од 30). 6 http://mi.medri. .1.1.  ако су нормално дистрибуисане. ̅.1 и на слици 1.07. Израчунавање коефицијента корелације и тумачење резултата Pearson-ов коефицијент корелације се израчунава по сљедећој формули: ∑ ̅ √∑ ̅ ̅ √∑ ̅ гдје је: .

То се чини тестирањем значајности оцјене r. М.8 ≤ | r | < 1 0. и Стевић С. Тумачеое вриједнпсти 7 Пошто добијени коефицијент корелације представља оцјену узорка. стр.методи и примјене.Табела 1. 366 7 .1. Ј. Статистичка анализа. Јачина ппвезанпсти између варијабли Апсплутна вриједнпст кпефицијента кпрелације |r|= 1 0. Комић. Економски факултет Бања Лука.5 0 ≤ | r | < 0. а не основног скупа. потребно је утврдити у којој мјери нам тај резултат омогућава доношење закључка о томе да ли у основном скупу постоји корелација.1.8 0.5 ≤ | r | < 0.2 r=0 Јачина ппвезанпсти између варијабли Потпуна корелација Јака корелација Средње јака корелација Релативно слаба корелација Незнатна корелација Потпуна одсутност корелације Слика 1. 2006. 7 Ловрић.2 ≤ | r | < 0.

367-370 8 .методи и примјене. 2006. хипотетичка вриједност је 0. Поставља се и двосмјерна алтернативна хипотеза: . стр. Тада се примјењује параметарски тест.методи и примјене. стр. и Стевић С. Статистичка анализа. а то је да је заједнички распоред двије промјенљиве нормалан. Економски факултет Бања Лука. 368 9 О тестирању значајности се може више сазнати у: Ловрић. Ј. Комић.8 За ниво значајности се углавном узима теста добије из коначне формуле: Тако се статистика . а стандардна грешка оцјене се добија по формули: √ показује колико у просјеку коефицијент корелације узорка одступа од коефицијента корелације скупа. Добијени резултат теста (у формули статистика теста.означава се са t) се касније користи за добијање p-вриједности помоћу таблица Студентовог распореда.2. Тестирање значајности оцјене коефицијента корелације Приликом тестирања потребно је увести још једну претпоставку. Статистичка анализа.9 8 Ловрић. М. Економски факултет Бања Лука. Прво се поставља нулта хипотеза: што значи да оцјена r није статистички значајна. Комић. Ј. М. и Стевић С. Статистика теста се често може написати и у облику: гдје r представља оцјену. 2006.1.

О томе свједочи и сљедећи примјер. Сврха диверзификације портфолија је да умањи укупан ризик. односно ризик који носе све ХоВ које се налазе у портфолију. односно приликом смањења укупног ризика потрфолија. Варијанса представља очекивану вриједност квадрата одступања од средње вриједности. приказане су очекиване стопе приноса у зависности од сценарија који може да се деси у будућем периоду на одређеном тржишту (сваком сценарију је додијељена вјероватноћа). Када би у читавом портфолију биле присутне само дате акције.акције (stock) и обвезнице (bond). са очекиваним стопама приноса и одговарајућим стандардним девијацијама (варијансама) као мјером ризика. Investments. а добија се из формуле: √ ∑ ̅ Различита истраживања су показала постојања инверзне повезаности стопе приноса хартија од вриједности и њихових стандардних девијација (као мјере варијабилитета.1. диверзификацијом се настоји свести ризик (варијанса. они ће поредећи ова два податка одлучити да ли да уврсте хартију у портфолио или не.63.10 Стандардна девијација је квадратни коријен варијансе и означава се са σ. The McGraw-Hill/Irwin. односно ризика). У табели 1. тада би укупна стопа приноса била 10%.2. односно стандардном девијацијом. Дакле. У зависности од њихових склоности ка ризику. стр. 2010.3. Marcus. очекивана стопа приноса 10 Bodie. 129 9 . Ту су приказане двије врсте ХоВ. познавање само стопа приноса хартија које улазе у састав портфолија и њихових стандардних девијација није једино битно приликом диверзификације. Улога коефицијента корелације приликом диверзификовања портфолија Приликом доношења одлуке коју ХоВ ће да уврсте у портфолио. Kane. Ризик одређене хартије од вриједности се мјери њеном варијансом. Међутим. Уколико би он био сачињен само из обвезница. стандардна девијација) портфолија на нижи ниво. инвеститори ће настојати да упореде њену стопу приноса са ризиком који она носи. а стандардна девијација портфолија би износила 18.

би била 5%. 11 Табела 1.3. Ово само потврђује да обвезнице доносе мањи степен ризика инвеститору.06. У табели 1.2013) Преузето са: http://highered. и мању стопу приноса.2013) 10 . на тај начин да 40% укупне инвестиције отпада на претходно приказане акције. девијација) акције износе 347.06. а 60% на обвезнице. 12 Међутим. али. а обвезнице 68.com/sites/0078034698/student_view0/chapter6/ (17.40 (8. а стандардна девијација 8.10 (18.mcgraw-hill.27. самим тиме.mcgraw-hill. примијетићемо да варијанса (стандардна девијација) портфолија сачињеног од 40% акција и 60% обвезница не само да не представља пондерисани просјек њихових појединачних варијанси (стандардних девијација). Очекивани принос таквог портфолија износи 7%.2.27). је извршена диверзификација портфолија. Ово је 11 12 Преузето са: http://highered.com/sites/0078034698/student_view0/chapter6/ (17. Варијанса (станд.3. него је чак и мања од њих. што представља пондерисани просјек приноса акција и обвезница Табела 1.63).

након што одредимо коефицијенте корелације између кретања различитих индекса берзи бивше СФРЈ. Она се добија из формуле13: Дакле. Ризик портфолија се највише смањује. У благој рецесији (mild recession) стопе приноса акција падају. али зато обвезнице остварују раст. гдје . Управо ову његову особину настојаћемо искористити да. варијанса портфолија (као његова мјера ризика) представља збир пондерисаних вриједности варијанси хартија које улазе у њен састав увећан за дио израза означен тамним словима. Усљед овога је портфолио састављен од оваква два ризична инструмента мање ризичан од било којег инструмента самостално. Kane. као што нам је већ и познато. коефицијент корелације не може самостално да прикаже све могућности диверзификације портфолија (ово захтијева много детаљнију анализу кретања. Наравно. док је у економском буму ситуација обрнута. Marcus. Низак степен ризичности у нашем примјеру резултат је обрнутог односа између перформанси акција и обвезница (односно фонда који улаже у акције и фонда који улаже у обвезнице). 13 Bodie. не само индекса. 170 11 . али може да представља полазну тачку приликом доношења одлуке о улагању у хартије од вриједности емитената који припадају различитим тржиштима. него и макроекономских показатеља. представља коефицијент корелације између двије хартије од вриједности. односно његова диверзификација је утолико успјешнија. стр. Investments.директна посљедица трећег правила за портфолија која се састоје од два ризична инструмента. које се односи на израчунавање варијансе портфолија. А тај степен узајамности у кретању између двије варијабле се одређује коефицијентом корелације. The McGraw-Hill/Irwin. уколико постоје већи изгледи да ће се приноси на та два инструмента кретати у супротним смјеровима. донесемо закључак о нивоу могућности диверзификације портфолија инвестирањем на различитим берзама. па чак и шире. анализе појединачне акције и перформанси самога предузећа које је кандидат за уврштавање у портфолио и друго). 2010.

Македонска.05.  01.на Београдској берзи потписан споразум о регионалној сарадњи у области едукације и финансијског тржишта. и то: Бањалучка.08. Београд. док ће о осталима бити наведене само основне информације.потписан Меморандум о сарадњи са Љубљанском берзом.  20.историјат и БИРС индекс Бањалучка берза је основана 9. Загребачка. 2.2. они неће бити рпедмет анализе 15 Нешовановић.2002.2004.  03. Београдска. 44 12 .08.  30.Stock Exchange Monitor). БЕРЗЕ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ И ЊИХОВИ ИНДЕКСИ Предмет анализе у овоме раду биће кретање стопа приноса индекса са територије бивше Југославије у периоду од 2004.2003. 2012.одржана прва трговина на БЛ берзи када се трговало са 20 уврштених хартија од вриједности. Предиспозиције и ефекти интегрисања берзи на просторима бивше СФРЈ.формиран индекс инвестиционих фондова Републике Српске (ФИРС). 14 Због немогућности налажења историјских података о кретању индекса Љубљанске и Македонске берзе. године као акционарско друштво од стране осам банака и једног предузећа за пословање са хартијама од вриједности.  10.формиран Берзански индекс Републике Српске (БИРС).2004. Универзитет Сингидунум. Ненад. који има за циљ да омогући регионалну размјену информација о трговини и емитентима. године у зависности од расположивих података. Бањалучка берза.12.15 Сљедећих неколико редова представља преглед најзначајнијих догађаја из историјата БЛ берзе:  14. маја 2001.03.1. Montenegro (Подгорица) и Сарајевска берза.у Бањалуци је у организацији Бањалучке и Сарајевске берзе постављен пројекат повезивања берзи југоисточне Европе (SEM. до мјесеца марта 2013.2003.2002.14 У раду детаљније ће бити објашњена Бањалучка берза и њен индекс БИРС. Ту постоји седам берзи. Љубљанска.09. стр.10.2002.  30.на Бањалучкој берзи одржана прва аукција за пакете акција државног капитала.

одржана прва аукција трезорских записа РС на БЛ берзи.уведен континуиран метод трговања за акције са слободног берзанског тржишта које испињавају критеријуме ликвидности.000 поена.2011.  24. БИРС (Берзански индекс РС) је креиран од стране БЛ берзе 2004.аукција прве јавне емисије обвезница РС на БЛ берзи. мај 2011.подаци са Бањалучке берзе у реалном времену доступни путем Thomson Reuters-a. Montenegro берзом из Подгорице и NEX Montenegro берзом из Подгорице потписала Меморандум о сарадњи регионалних берзи.инвестиционог индекса у који су укључене акције са Бањалучке и Сарајевске берзе.  22. заједно са Сарајевском. 01.  05.01.2011.2009.2009.Бањалучка берза.01.05.2013) 17 Методологија за формирање.17 16 www.11.  01.  16.1.World Federation of Exchange).2006.2006.2007.Бечка берза почела рачунања и објављивања BATX.12.08.12.на сједници Генералне скупштине Федерације европских берзи (FESE) одржаној у Бриселу.com URL: http://www. рачунање и ревизију берзанског индекса Републике Српске.успостављен Информациони портал тржишта капитала РС.aspx?page=sp4 ) (18.  04.формиран индекс предузећа Електропривреде Републике Српске (ЕРС10).Бањалучка берза примљена у дописно чланство Федерације свјетских берзи (WFE.blberza.03. Комисија за формирање и ревизију берзанског индекса Републике Српске. RS FIN).blberza. Бањалучка берза је примљена у дописно чланство. чији је појединачни удио приказан у табели 1. године.16 Као што је већ и наведено.  17.  11. а чинило га је једанаест акција.06.  15.11.  20.03.com/Pages/docview.2008. Бања Лука. стр.2006.2007.2007.02. У том тренутку.креирана три нова секторска индекса (GIRS.2008. MIRS. он је узимао вриједност од 1.05. 20. 1 13 .  29.прва трговина обвезницама РС емитованим по основу дуга за стару девизну штедњу.

стр. RFUM. BOKS.д. Бања Лука. VLPH. NOVB.20 Данас је БИРС сачињен из 20 акција чији је преглед приказан у табели 1.Табела 1.1.Бањалучка пивара а.Велепрехрана а. Комисија за формирање и ревизију берзанског индекса Републике Српске.Алпро а. 20. Максимално учешће појединог емитента у БИРС-у износи 20%. мај 2011. а искључују се оне у власништву акционара са преко 10% укупног броја акција (осим инвестиционих фондова и кастоди рачуна). 20.Палас а. BLPV.д. нпвембра 2004)18 БИРС је тежински индекс.д Бања Лука.д Бања Лука. Милићи. маја 2004. Власеница. У његовом саставу не могу да се нађу акције инвестиционих фондова. Ппчетни састав БИРС-а (пд 01.д.д.Рафинерија уља Модрича а.Teлеком Српске а. БИРС не укључује исплату дивиденде у новцу (price index).Боксит а. 18 TLKM. што значи да је учешће појединих акција у његовом саставу одређено величином њихове тржишне капитализације. 1 20 Методологија за формирање. Бања Лука 19 Методологија за формирање.1.Тржница а. те колики је број оних који испуњавају опште услове и критеријуме за улазак у БИРС. TRZN. рачунање и ревизију берзанског индекса Републике Српске.19 2.2. VBBBNLB Развојна банка а. мај 2011. Ту спадају само акције које су на слободном тржишту (free float). Приједор. Бања Лука. у зависности од тога колики је број емитената на отвореном тржишту. рачунање и ревизију берзанског индекса Републике Српске. стр. HPAL.д.д Бања Лука. Састав БИРС-а У састав БИРС могу бити уврштене акције од 5 до 30 емитената.д.Нова банка а. дп 15.1. 1 14 .д.д. Комисија за формирање и ревизију берзанског индекса Републике Српске. ALPR. TRPDТргопродаја а. Бања Лука.

ипак треба да испуне и додатне критеријуме да би стекли могућност да буду уврштени у БИРС. Састав БИРС (19. Ти критеријуми служе да би у БИРС биле уврштене акције емитената који ће на најбољи начин приказивати кретање цијена на цјелокупном тржишту БЛ берзе. Емитенти који испуњавају опште услове. те већински акционар не смије да буде у посједу више од 90% укупног броја акција емитента.2.blberza. оне морају да буду на берзи најмање 6 мјесеци. Они су приказани у табели 1.Табела 1.com URL: http://www.com/Pages/SecurityList. Општи услови и критеријуми за уврштавање акција у састав БИРС-а Да би акције емитента могле да буду уврштене у БИРС.1.06.2013)21 2. 21 www. То су општи услови.3.blberza.2.aspx?index=BIRS (19.2013) 15 .06.

стр. рачунање и ревизију берзанског индекса Републике Српске.Табела 1. односно већом тржишном капитализацијом.3.3). 20. Критеријуми за уврштаваое акција у састав БИРС-а На основу сваког од задатих критеријума акције којима се трговало у датом периоду добијају ранг. Комисија за формирање и ревизију берзанског индекса Републике Српске. мај 2011.22 22 Методологија за формирање. предност приликом уврштавања имаће она са вишим првим критеријумом. Већа вриједност критеријума доноси већи ранг. а највиши је 1. Бања Лука. 3 16 . Акције са вишим просјечним рангом ће добити предност приликом одлучивања које ће акције бити уврштене у састав БИРС-а. Уколико двије акције имају исти ранг. Просјечни ранг представља пондерисану вриједност критеријума (пондер је у колони ’Učešće’ у табели 1.

тренутак прије почетка рачунања БИРС-а по новом саставу. рачунање и ревизију берзанског индекса Републике Српске. мај 2011. тада се ступа у процес прилагођавања. . 3 17 . стр. .3.цијена акције емитента . 20. Формула за израчунавање вриједности БИРС-а и прилагођавање учешћа акције емитената у његовом саставу Вриједност БИРС-а се добија из формуле: ∑ ∑ гдје је: . а смањује оних чије учешће прелази 25%.прилагођени број акција емитента (због броја акција у власништву јавности и прилагођавања учешћа акција у саставу БИРС-а).дан формирања или ревизије БИРС-а. То се чини на основу сљедеће формуле: 23 Методологија за формирање. приликом чега се увећава учешће осталих акција у индексу.базна цијена акције емитента .број емитената у саставу БИРС-а. Kада учешће акције једног емитента или више повезаних емитената пређе 25% укупне вриједности БИРС-а.корекциони фактор за осигурање континуитета БИРС-а. . Комисија за формирање и ревизију берзанског индекса Републике Српске. .1. Бања Лука.2.дан трговања. помножен са 1000 и корекционим фактором. .23 Вриједност БИРС-а се може исказати и као однос тренутне тржишне капитализације и базне тржишне капитализације БИРС-а. . на дан формирања/ревизије БИРС-а).

[ ] ∑ гдје је: . 4 18 .првобитно учешће акција прије увођења ограничења за учешће у БИРС-у.прилагођено учешће акција у БИРС-у (након увођена ограничења.1.mах учешће 25%). Бања Лука.број акција чије учешће прелази ограничење. . .дан формирања или ревизије БИРС-а. … . онда се прелази на утврђивање броја акција које улазе у формулу за рачунање прилагођеног БИРС-а. . . а све у складу са добијеним процентима.прилагођено учешће акција емитента у БИРС-у.24 24 Методологија за формирање. 20. .збир учешћа оних акција које не прелазе ограничење од 25%. .( ) гдје је: . Комисија за формирање и ревизију берзанског индекса Републике Српске. стр.број емитената уврштених у БИРС. само акције у јавној продаји).укупна тржишна капитализација акција које улазе у састав БИРС-а (дан формирања/ревизије. .број емитената чије акције прелазе ограничење од 25%. . n – m – k.првобитно учешће акција емитента у БИРС-у без увођења ограничења од 25%. рачунање и ревизију берзанског индекса Републике Српске. Када се изврши процентуално прилагођавање појединих акција у саставу БИРС-а.број акција чије је учешће прилагођавано ограничењу од 25%. . . . мај 2011.просјечна цијена акција емитента на дан формирања или ревизије БИРС-а.

јула 1907. олакшање и регулисање трговинских промета: сваковрсне робе (нарочито земаљских производа). Циљ оснивања је било ''унапређење. она је као таква потрајала само до 1911.2.belex. чије ћемо кретање анализирати у овоме раду.rs URL: http://www.belex. Њена оснивачка скупштина је одржана 21.2013. основало Zagrebačku burzu као централно мјесто трговине 25 www.1.''25 У октобру 2005.06. Остале берзе Југоисточне Европе Београдска берза је и најстарија берза на просторима бивше СФРЈ. приказан је његов састав на дан посљедње ревизије 10. године.2013) 19 .06. Табела 2. када је 25 банака. основана 15.rs/o_berzi/istorijat (23. квоаног и папирног новца.belex.belex. чекова и бонова. новембра 1894.2.1.2013) 26 www. године објављен индекс BELEX15. Састав индексне кпрпе BELEX1526 Сматра се да је први вид Загребачке бeрзе представљала Секција за робу и вредноте.rs/trgovanje/indeksi/belex15/korpa (23. Међутим.свих хартија од вредности чије је котирање допуштено. године. заједно са 2 осигуравајућа друштва. године. Обнова је усљедила 1991. У табели 2. године.05.rs URL: http://www.

06. 27 http://zse.06. септембра 1997.06. септембра 1995.2005.aspx?id=26 (23. уведен је нови индекс МБИ10. године. године је приказан у табели 2. а чини га 25 акција.01.000 поена.хартијама од вриједности на територији Републике Хрватске. приказано је у табели 2. Састав CROBEX-a28 Македонска берза је основана 13. Табела 2.aspx?id=44101&index=CROBEX (23.2013) 28 http://zse. који садржи десет акција.2013. Састав овога индекса дана 23.hr URL: http://www. а базна вриједност му је 1.2. Њен индекс МБИ је настао 01.000.2. 27 Индекс Загребачке берзеCROBEX (Croatian Bourse Equity Index) се почео објављивати 1. године са сједиштем у Скопљу.zse.3.2001. са базном вриједношћу од 1.11.hr URL: http://zse.hr/default.hr/default.2013) 20 . Од 04. Какав је његов састав данас. када се састојао из само 5 најликвидинијих акција берзе. године.

06.30 Преглед новог састава (од 07.01. Састав МБИ1029 Сарајевска берза је основана 13.aspx (23.4.mk URL: http://www.06.06. посматраћемо кретање индекса SASX-10.43.3. Табела 2.12. године од стране 9 брокерских кућа.mse.222. а базна вриједност 1.2013) 21 . Састав SASX-1031 29 http://www.81/sase-final/language/hr-HR/Tr%C5%BEi%C5%A1te/Indexi/SASX-10.222.2013) 30 URL: http://195.aspx (23. септембра 2001.43.2013) 31 URL: http://195.81/sase-final/language/hr-HR/Tr%C5%BEi%C5%A1te/Indexi/SASX-10.mk/en/content/13/3/2010/structure-of-index-mbi10 (23. чији је базни датум 31.2004.mse. Иако постоји више индекса ове берзе.000.2013) је дат у табели 2.3.Табела 2.

ljse.si URL: http://www. Састав MONEX2033 Montenegro берза је настала јуна 1993. Садашњи састав је приказан у табели 2. године. јануар 2011. у његов састав су улазиле акције из табеле 2.2003.6. Табела 2. децембра 1989.000. године.ljse.cgi?doc=2071 (23. Љубљанска и Прашка. тако да су све до краја 2010. Тренутно је њен једини акционар CEESEG AG (The CEE Stock Exchange Group) који чине 4 берзе: Будимпештанска.06.5.6.si/cgi-bin/jve.06. са базном вриједношћу 1. године. па је као први дан заједничког рада двије берзе означен 10.ljse.32 Табела 2. Састав SBITOP 24. 32 http://www. 15.Љубљанска берза је основана 26. године креиран је SBITOP индекс.2013. Октобра 2010. Подгорица. године. MONEX20 се рачуна од 01. Бечка.03. године основана је Нова берза хартија од вриједности Црне Горе а.si URL: http://www.cgi?doc=2071 (23. 31.д. На дан посљедње ревизије.000 поена. Крајем септембра 2001.5.2013) 33 http://www. марта 2006.2013) 22 . године на црногорском тржишту пословале двије берзе.03. са почетном вриједношћу од 1. juna 2013.si/cgi-bin/jve.ljse. године дошло је до припајања Нове берзе берзи Montenegro.

P. промјене каматних стопа. 2010. and the Case for Investing in Africa. SASX10.без Јужноафричке Републике са коефицијентом од само 0. BELEX10. на примјер. коефицијент корелације између S&P 500 и тржишта Јужне Америке износио 0.36 Како се кретала корелација између S&P 500. and the Case for Investing in Africa. J. с друге стране. стр. Washington D. J.Morgan Global Equity Derivatives & Delta One Strategy. стр. очекиване стопе инфлације…35 У истраживању под насловом Nowhere Left to Hide. године је показало да је корелација између акција широм свијета достигла свој историјски врхунац . и регионалних тржишта. ОДРЕЂИВАЊЕ КОЕФИЦИЈЕНТА КОРЕЛАЦИЈЕ ИЗМЕЂУ КРЕТАЊА СТОПА ПРИНОСА 5 ИНДЕКСА. Nowhere Left to Hide. с једне. Nowhere Left to Hide. приказано је сликом 3. 2010. 4 36 Todd Moss and Ross Thuotte. док са тржиштима Азије 0.34 Аутори овога рада. Washington D. Regional Diversification. године спровели Todd Moss и Ross Thuotte. дошло се до резултата који показују да су у задње двије деценије регионални индекси постали све више повезани са кретањем индекса S&P 500.C.31). 2010. између осталог. стр. Center for Global Development. могућност диверзификације улагањем у хов које припадају различитим тржиштима је утолико мања уколико је степен њихове међусобне корелације виши. као што су економски раст. цијене акција су увелико управљане макроекономским факторима.Stock Market Correlation. CROBEX И MONEX20 Интернационалном диверзификацијом портфолија инвеститори настоје и пронаћи веће приносе и смањити укупан ризик портфолија. and the Case for Investing in Africa које су 2010. Истраживање J. стр.C.P.37 34 Why We Have a Correlation Bubble. Center for Global Development. 1 37 Todd Moss and Ross Thuotte. 2010. ову појаву објашњавају чињеницом да у периодима високе макроекономске нестабилности (несигурности).3. 1 Why We Have a Correlation Bubble.БИРС.Morgan Global Equity Derivatives & Delta One Strategy. Тако је. 7 35 23 .Morgan-a из 2010. Међутим. стопа незапослености.1. Regional Diversification.86.Stock Market Correlation.P. Regional Diversification.Stock Market Correlation.79 (изузетак је представљала Подсахарска Африка.

2001. капитала и људи. чини се логичним закључити да би та веза требало да буде још израженија уколико се посматрају берзански индекси тржишта који припадају истом географском региону. миграције радне снаге су чешће него у случају географски удаљених држава. 1 24 . а и стране директне инвестиције су на сличним нивоима и из сличних извора. Flavin. ипак истраживања показују да је корелација између кретања цијена акција (изражена кретањем стопа приноса одговарајућих берзанских индекса) у географски блиским тржиштима углавном висока. Maynooth.С обзиром да су многа истраживања доказала да постоји заиста висок степен корелације између кретања индекса на глобалном нивоу. Међусобно блиске земље имају израженију размјену добара. Ово су само неки од разлога због којих цијене добара сусједних земаља значајно корелирају. стр. Explaining Stock Market Correlation: A Gravity Model Approach. Блиска географска повезаност утиче на везу између тржишта која припадају истом региону. иако приликом трговине акцијама није присутан физички транспорт добара. Hurley and Fabrice Rousseau. Margaret J. National University of Ireland. Међутим.38 38 Thomas J. Фактори који утичу на ово су названи ''психолошки'' географски фактори.

1.80 1.00 . Уколико у извјештајима о кретању цијене индекса нису постојале вриједности на дате датуме (ово се поготово односи на 1.1. године. а добијене су из формуле почетку периода 2. јануар. 1 октобар у периоду од 2004. односно квартала.69 0. а . што смањује могућност диверзификације портфолија инвестирањем на различитим тржиштима која дати индекси покривају. гдје је вриједност индекса на његова вриједност на почетку претходног периода.00 BELEX10 0. Табела 3.91 1. Предмет анализе биће индекси: БИРС. BELEX15. представља утврђивање коефицијента корелације између кретања стопа приноса берзанских индекса земаља Југоисточне Европе.79 0. јануар).63 0.84 0. из разлога што су неки од њих настали у каснијем периоду или једноставно кретања нису праћена у том периоду. Посматраће се кретања ових индекса у периоду од 2004. не постоје подаци везани за све индексе од 2004. априла 2013.75 0. SASX-10.69 1. Матрица кпефицијента кпрелације: ппсматрани индекси берзи регије Југпситпчне Еврппе (2004-2013) Indeks: BIRS SASX10 BELEX10 MONEX20 CROBEX BIRS 1. па је логично претпоставити да ће и посматрани индекси имати висок међусобни коефицијент корелације.00 SASX10 0. април.67 0. MONEX20 и CROBEX.Предмет овога рада. односно поређењем вриједности посматраних индекса на датуме 1. као што је већ и речено. 1. Стопе приноса су изражене у процентима. која представља матрицу коефицијената корелације. године до априла 2013. Добијени подаци о међусобним коефицијентима корелације су приказани у табели 3. С тога је хипотеза овога истраживања: Кретање стопа приноса пет индекса берзи Југоисточне Европе показује висок ниво корелације. Већи број досадашњих истраживања је показао високу корелацију између кретања индекса географски блиских тржишта. до 1. године.00 25 MONEX20 0.00 CROBEX 0. Такође. Стопе приноса индекса су рачунате квартално. године. тада се узимала вриједност индекса на датум најближи траженом.86 1.

0.1.29% 0.0725 0. CROBEX).37% 0.01% 0.86. добијени коефицијенти углавном узимају изразито високу вриједност. Међутим. 0.директна јака (BELEX10.75директна изражена (BIRS. Табела 3. Приказ прпсјечне кварталне стппе принпса. приказани су стопа приноса на ове индексе у посматраном периоду.0957 . корист диверзификације улагањем на различита тржишта Југоисточне Европе је мања уколико су тржишта високо корелисана. MONEX20).директна јака (SASX10.директна средње јака (BIRS. CROBEX). CROBEX). 0.директна веома јака (BIRS. те њихову подложност заједниким регионалним и глобалним утицајима. 0.2013) Стппа принпса Стандардна девијација σ Варијанса σ^2 БИРС 0.1. Сви резултати говоре о степену повезаности која се креће од директне средње јаке до директне веома јаке. се не разликују од оних до којих су дошла слична истраживања.04.91. BELEX10). било да се ради о утврђивању степена корелације између кретања стопа приноса различитих индекса на регионалном или на глобалном нивоу.Резултати из табеле 3. што упућује на синхронизована кретања на тржиштима капитала Југоисточне Европе. MONEX20).0259 26 и ппсматраних индекса SASX10 BELEX10 MONEX20 -0.69.2. 0.3094 0.0438 CROBEX 1.1608 0. На основу анализе из одјељка 1.79директна изражена (SASX10.2.2341 0.63директна средње јака (BIRS.директна средње јака (SASX10.41% 0. Израчунавање коефицијента корелације и тумачење резултата добијени коефицијенти корелације у преводу означавају степен везе између кретања посматраних индекса: 0.80. Шта нам ово говори о диверзификацији портфолија улагањем на посматраним тржиштима Југоисточне Европе? Знамо да диверзификација доноси корист у погледу повећања приноса. 0. 0.67.69.2692 0. Наиме. пружајући могућност контроле ризика.04. 0. што доводи до закључка о високој корелацији посматраних параметара. У табели 3.2006-01.2093 0.0548 0. 0. SASX10).директна средње јака (MONEX20.89% 3.директна јака (BELEX10. MONEX20). CROBEX).84. као и њихова и . BELEX10). (1.

те процјене ризика самог емитента дате ХоВ…) сигурно била на вишем нивоу него код ХоВ са процјењеним нижим ризиком. а нижу варијансу од SASX10). као мјере ризика. пошто ова појава није предмет рада.88% -52.3. БИРС је имао вишу стопу приноса.друга највећа стопи приноса одје праћена најнижом стандардном девијацијом (CROBEX). историјске варијације стопа приноса нам могу послужити приликом процјене укупног ризика (чији су историјске варијације у стопама приноса саставни дио) улагања у одређену хартију од вриједности. на основу којег ћемо бити у могућности да процијенимо будуће стопе приноса. Тако би процјењена будућа стопа приноса на хартије од вриједности са вишим степеном ризика (добијеним на основу анализе историјских кретања стопе приноса. Али.01% -54.2006-01.04. Табела 3. висина стопе приноса није праћена одговарајућом висином ризика. Стппа принпса дпмаћих индекса у перипду 01. 27 . донесемо одлуку о (не)уласку у инвестицију. долазимо до закључка да је онај који је уложио у индексни портфолио MONEX20 могао да оствари највећу просјечну кварталну стопу приноса. Управо утицај ових фактора на кретање вриједности акција даје значај процјени висине коефицијента корелације међу њиховим стопама приноса.2006-01. појединачних портфолија. овај портфолио је носио и највећи ризик σ=0. Тако у нашем примјеру. Али. неки индекси који су имали више просјечне стопе приноса од других.04.2013) Стппа принпса БИРС CROBEX SASX10 BELEX10 MONEX20 -41.Када се упореде стопе приноса и стандардне девијације.41%. у истом периоду су имали ниже варијансе у поређењу са истима (на примјер. сходно економској теорији.39 Употреба и анализа историјских података нерјетко ће довести до резултата који су у потпуности у супротности са очекиванима и предвиђанима. осим у случају MONEX20. у које спадају регионални или глобални.16% 39 Када упоредимо остале индексе.3094. која је износила 3. Такође.23% -6. нећемо се задржавати на детаљнијој анализи њених узрока. процјене макроекономских кретања. у зависности од склоности према преузимању ризика.23% -17.04.2013. Колико би се те процјењене стопе приноса поклапале са касније оствареним зависи од квалитета анализе и аналитичара. док је најнижа просјечна стопа приноса праћена по висини трећом по реду стандардном девијацијом. гпдине (1. као и многих фактора на које се не може утицати.04. па на основу тога.

односно глобалног фактора који утиче на кретање цијена индекса берзи бивше СФРЈ.О утицају глобалних фактора најбоље свједоче подаци о стопама приноса анализираних индекса у периоду од краја 2007.04. године до краја првог квартала 2009. Табела 3. Ради боље илустрације.com (26.64% CROBEX -71.yahoo.40 (01.04.6). године до 01. очигледно да су стопе приноса у посљедњој табели изразито ниже од оних са ширим временским оквиром. те се с тога може говорити о постојању заједничког.3. лондонски FTSE и токијски Nikkei) у посматраном периоду доживјели огроман пад (иако нижи од онога код домаћих индекса).10. када је глобална финансијска криза имала највећи замах.55% -78.42% Примјећујемо да су и свјетски индекси (одабрани су амерички S&P 500.2013) 28 .06. доћићемо до другачијих резултата (приказани у табели 3. Подаци су приказани у табели 3.2007 . Разлог томе је настанак (тачније речено.4.09.32% SASX10 -79. Међутим.01.01.5. што се касније проширило на готово цијели свијет.04.10.20% Nikkei -50. ако упоредимо стопе приноса ова три инострана индекса у периоду од 01. Табела 3.2006.65% BELEX10 MONEX20 -86.2013.2009) Стппа принпса S&P 500 -41. Стппа принпса страних индекса у перипду 1.04. упореде са онима из табеле 3.10. објелодањивање) огромних губитака великих инвестиционих банака и фондова у Сједињеним Америчким Државама. Подаци о стопама приноса у том периоду су дати у табели 3.5.2009. године.2007-01.06% Када се подаци из табеле 3.4.4.2009) Стппа принпса БИРС -71. Стппа принпса дпмаћих индекса у перипду 01.4. са приносима домаћих индекса.04.07-1.10. 40 Извор: http://finance.61% FTSE -39. што је довело до оштрог пада вриједности акција на Њујоршкој берзи. приказаћемо и стопе приноса водећих свјетских берзанских индекса у овоме истом периоду. гпдине (01.2007 .

Матрица кпефицијента кпрелације (укључени и страни индекси) Indeks: BIRS SASX10 BELEX10 MONEX10 CROBEX S&P 500 FTSE Nikkei BIRS 1. 2001. у 2012.69 1.70 1.86 0.39 0. Ако упоредимо податке из табеле 3.29 0. јасно је да постоје огромне разлике између иностраних и домаћих стопа приноса индекса.00 0.4.5.06-1. Табела 3.6. 3. у односу на преостале три.01.Табела 3. осим глобалних.00 FTSE 0.67 0.4. О томе свједоче и коефицијенти корелације између њих и индекса S&Р 500.28 0.04. Стппа принпса страних индекса у перипду 1. години укупан промет на БЛ берзи је износио 133.60 1.00 SASX10 0.79 1. National University of Ireland.3. FTSE и Nikkei. говоре како између кретања стопе приноса домаћих и страних индекса не постоји изражена корелација (у случају Бањалучке.289 еура.80 1.04.4. као и њихове укупне вриједности.41 (01.69 0. Hurley and Fabrice Rousseau. Explaining Stock Market Correlation: A Gravity Model Approach.38 0.35 0.60 0.56 0.85 1.00 Подаци из табеле 3.80% Nikkei -30.00 S&P 500 0. Сарајевске и Montenegro берзе). и 3.32 0. што доводи до закључка о постојању и неких других фактора. Maynooth.75 0.53 0.13.00 Nikkei 0.00% Подаци из табела 3.075. који утичу на висок степен корелације између кретања стопа приноса анализираних индекса регије Југоисточне Европе. Flavin. или је она средње јака (Загребачка и Београдска берза).72 0.3.84 0. Ово је посљедица већег броја емитената чије акције котирају на Београдској и Загребачкој берзи и већег броја трансакција. 1 29 . стр. са овима из табеле 3.36 0.29 0.63 0. На примјер. потврђују једно опште прихваћено правило о корелацији кретања међу тржиштима. а број трансакција 42 Thomas J.61 0. 3.60 0. Margaret J.6.6.2013) Стппа принпса S&P 501 23.7.7.2006 .00 CROBEX 0. а то је да су она више синхронизована у периодима глобалних економских шокова.12% FTSE 7.00 BELEX10 MONEX20 0.91 1.26 0.

237 24. ипак су добијени коефицијенти корелације домаћих индекса са иностраним увелико мањи од коефицијената корелације домаћих међусобно.56% 0. које каже да су корелације генерално ниже између интернационалних него између регионалних. 1 45 Извор: http://www. То нам говори о постојању других фактора. то је кретање тржишта са којег долази капитал и оних у која се улаже више синхронизовано.765. о чему и свједоче виши коефицијенти корелације. док је број трансакција износио 483.013.472. Подаци су приказани у табели 3.rs 44 Todd Moss and Ross Thuotte.com Извор: http://www. што је та сеоба капитала израженија.C.blberza. Center for Global Development.572 еура. ''домаћих'' тржишта. FDI у Републику Српску пп земљама45 (наставак на сљедећпј страници) Земље поријекла за период 20052010 Износ (у 000 КМ) % Словенија Аустрија Србија Данска САД Холандија Њемачка Швајцарска 249.84% 52.367 193. оних на нивоу регије.26.43 Ове велике бројке омогућавају бољу интегрисаност и повезаност са кретањима на свјетском тржишту.44 Као потврда ове тврдње послужиће нам податак о страним директним инвестицијама доспјелим у Републику Српску у периоду од 2005-2010.82% 6. док је у истом периоду на Београдској берзи остварен промет од 219.09% 1. који су на изузетно високом нивоу.511 15. and the Case for Investing in Africa.76% 0.832 42. Међутим.belex. који утичу на синхронизовано кретање географски блиских тржишта.06. Један од фактора који утиче на високе степене међузависности у кретању посматраних регионалних индекса представљају и све већи прекогранични токови капитала у посљедњим деценијама.Stock Market Correlation.net (26. Nowhere Left to Hide. Regional Diversification.502 1.8.673 8. стр.49% 0. гледано у просјеку.irbrs. Табела 3. Међутим.746 23.2013) 43 30 .85% 0.8.84242. Washington D. године. 2010.009 21.84% 42 Извор: http://www. Ово се подудара са још једним од прихваћених правила о корелацији међу тржиштима. Као један од главних разлога трансфера капитала између држава је и интернационална диверзификација улагања.

Хрватска Лихтенштајн Италија Русија Кајманска острва Укупно остале Укупно Укупно бивша СФРЈ 53. чија улагања износе приближно 25% (и која су била углавном једнократна).што је виши степен корелације између два тржишта. Након досадашњег излагања једно је јасно. Међутим.776. Nowhere Left to Hide. коефицијент 46 Todd Moss and Ross Thuotte.44.53.97%.C.67%. релативно мала улагања земаља ЕУ у РС се поклапају са веома ниским степеном корелације кретања индекса. Средње јак коефицијент корелације између кретања индекса BELEX10 и CROBEX са иностраним индексима је праћен високим процентом улагања страних инвеститора (посебно земаља ЕУ) у посматраном периоду. стр. Center for Global Development.394 1. Очигледно је да је један од узрока високог степена корелације између кретања индекса БИРС и регионалних индекса висок степен FDI инвестиција које потичу из земаља на које се индекси односе.690 518. Хрватска.48% 2. 2010. години за државе које су предмет нашег интереса тај однос је био: Република Српска. потребно је извршити детаљнија истраживања прије него што се донесу закључци везани за домаче индексе.53% 2.91% 0.726 2.930 13. С друге стране.82% укуних инвестиција.Stock Market Correlation.24%.00% 62. 9 31 .82% Стране директне инвестиције у Републику Српску у периоду 2005-2010.54% 18.623 71.96% 100. Ако изузмемо Русију и Аустрију. and the Case for Investing in Africa.7.163 83. остатак свијета учествује са само око 12%.46 У 2011. што се тиче ове теме.827. то је мања могућност стицања користи диверзификацијом портфолија преко улагања на та два тржишта.33% 1. донекле је оправдана тврдњу да тржишта држава са вишим процентом учешћа тржишне капитализације у укупном БДП-у имају веће коефицијенте корелације са глобалним кретањима. Washington D. Regional Diversification. године које потичу из земаља бивше СФРЈ износе чак 62. Нека су истраживања показала да тржишта са малим степеном корелације са осталим тржиштима просјечно имају низак однос тржишне капитализације и БДП-а. Када се говори о редукцији ризика улагања. Када се ови подаци упореде са подацима иза табеле 3.385 43.129 1. Федерација БиХ26.

удаљеност градова у којима су смјештене берзе (нпр.63 до 0. Flavin. а не цјелокупног тржишта. те проналажење оних чије је кретање мање корелисано са кретањем индекса припадајућег тржишта. Занимљив рад о утицају ових психолошких (и емотивних48) фактора и тзв. Maynooth. него је за то само потребна детаљнија анализа акција које су предмет интереса. Margaret J.корелације се сматра најважнијим за било који модел алокације капитала. Пошто су коефицијенти корелације високи и крећу се од 0. године под насловом Explaining Stock Market Correlation: A Gravity Model Approach. Hurley and Fabrice Rousseau. то значи да тржишта земаља бивше Југославије имају заједнички. National University of Ireland. у суштини индекси осликавају само кретање вриједности акција које су у њиховом саставу.91. 47 Значи. 1 48 Релативно висока улагања Русије у РС и Србију могу да се сврстају у одређену врсту емотивног фактора. аутора Thomas J. Flavin. фактор који утиче на кретање вриједности њихових индекса. заједничка валута и слично. спадају: постојање заједничке границе између двије државе (висок степен FDI између граничних земаља свједочи о означају овога фактора). Margaret J.1. На основу добијених коефицијената корелације из табеле 3. између осталих. Ту. ова чињеница и није толико битна за ову анализу. регионални или глобални. Утицај глобалног фактора смо већ објаснили анализом стопа приноса у периоду од краја 2007. Бањалуке од Загреба). постоје истраживања која говоре о утицају разних ''психолошких'' географских фактора на ниво коефицијента корелације два тржишта. јасно је да су везе између анализираних индекса тржишта земаља Југоисточне Европе изузетно јаке. То наравно не значи да се не може извршити успјешна диверзификација путем улагања средстава у акције емитената који су чланови различитих берзи дате територије. до краја првог квартала 2009. стр. 2001. Али. С обзиром да су тржишта која су била предмет анализе овога рада приближно једнако подложна дјеловању истих фактора (о чему нам говоре високи коефицијенти 47 Thomas J. “gravity” моделу којим се настоји утврдити коефицијент корелације између тржишта у зависности од тих фактора је објављен 2001. 32 . Такође. Hurley и Fabrice Rousseau. Што се тиче регионалних утицаја. виши коефицијент корелације између кретања стопа приноса индекса два тржишта значи и мање диверзификационе могућности које се стичу улагањем на тим тржиштима. Explaining Stock Market Correlation: A Gravity Model Approach. пошто су досадашња искуства показала да цијело тржиште углавном прати тренд кретања индекса који се на њега односи. постојање заједничког језика (српски и хрватски се могу сматрати једнаким). године.

то је мања могућност диверзификације инвестирањем на тим тржиштима. Јасан је закључак. Високи коефицијенти из табеле 3. што нас доводи до закључка да можемо да прихватимо постављену хипотезу са почетка ове главе: Кретање стопа приноса посматраних индекса берзи Југоисточне Европе показује висок ниво корелације. чиме би диверзификација била неуспјешна. велика је вјероватноћа да би се у том периоду десио и пад вриједности индекса SASX10. уколико би уложили средства у акције које котирају на ова два тржишта. на примјер.што је већи коефицијент корелације међу посматраним тржиштима. па би. Ако би се. виши степен корелације показује да су тржишта подложна утицајима истих фактора. тада се ризик који из њиховог дјеловања произлази не може елиминисати диверзификацијом путем улагања у активу емитената чије акције котирају на посматраним берзама. што повећава ризик од губитка средстава уложених на њима. што смањује могућност диверзификације портфолија инвестирањем на различитим тржиштима која дати индекси покривају. Дакле. нам говоре о смањеној могућности диверзификације.1. вјероватно доживјели губитке у оба случаја.корелације). десио пад вриједности индекса БИРС. 33 .

34 . Ово је посљедица великог трансфера капитала између посматраних земаља. заједничког језика и слично. у периоду од 2006. Он представља један од најважнијих. односно одређивања њихових међусобних коефицијента корелације. ако је састав индекса одређен да досљедно осликава кретање тржишта.ЗАКЉУЧАК Берзански индекси су креирани тако да на репрезентативан начин одражавају кретање на цјелокупном тржишту на које се односе. имају тенденцију да ускладе своја кретања током дужег временског периода. а степен узајамности у варирању вриједности двије појаве одређен је коефицијентом корелације. Добијени коефицијенти корелације су само потврдили једно од правила везаних за узајамност у варијабилитету. показатељ на основу кога се доносе одлуке приликом диверзификације портфолија. године. до 2013. а то је да тржишта земаља исте регије. а самим тиме. познавања закона и начина пословања. Београдске. о чему свједоче и подаци о страним директним инвестицијама разврстани по земљама. ако не и најважнији. односно ризик улагања. Утврђивањем степена повезаности варијација у кретању њихових индекса. а у случају БИРС и SASX10 чак и директне веома јаке. Они нам говоре да већински проценат улагања у скоро сваку од посматраних држава потиче из преосталих земаља бивше СФРЈ. Сарајевске. Али.63 (коефицијент корелације БИРС-а и CROBEX). иако првобитно имавши намјеру да диверзификују портфолио. односно земаља које граниче једна са другом. Њихов пад вриједности је у том случају праћен падом вриједности великог броја акција истога тржишта. и велики број осталих акција. па чак до 0.Бањалучке. инвеститори овим трансферима капитала између посматраних земаља. Висок степен варијабилности стопа приноса индекса говори о високом ризику улагања у њему припадајуће акције. Висока међугранична кретања капитала су посљедица географске близине. се мјери стандардном варијацијом или варијансом.91 говоре о постојању најмање средње јаке директне корелационе везе. историјско-традицијске повезаности земаља. Та варијабилност приноса. инвеститоровог познавања тржишта. У овоме раду су проучавани варијабилитети у стопама приноса на индексе 5 берзи са простора бивше Југославије. Загребачке и Montenegro берзе. Добијене вриједности које се крећу од 0. настојало се утврдити колика је могућност међународне диверзификације у регионалним оквирима.

Од почетка деведесетих година двадесетог вијека постоји растућа тенденција у усклађености кретања на свјетским тржиштима (осим у регији Подсахарске Африке). У овоме периоду стопе приноса домаћих највише одговарају приносима одабраних иностраних индекса. То је посљедица и економских шокова чије је дјеловање почело крајем 2007. године (многа досадашња истраживања су показала да у условима глобалних криза расте корелација у приносима тржишта на глобалном нивоу). године до другог квартала 2009. FTSE. BELEX10. што свједочи о великој корелацији у кретањима на тржиштима на које се индекси односе. па чак и безначајна. године. што смо показали израчунавањем међусобних коефицијената корелације у кретању стопа приноса берзанских индекса. CROBEX и MONEX20 су на високом нивоу. када је криза имала највећи замах. Nikkei) у периоду од краја 2007. Та висока корелација у варијабилности стопа приноса нам говори о постојању фактора који утичу на сва посматрана тржишта релативно једнаком снагом. SASX10. који се не могу (или је то веома тешко) елиминисати диверзификацијом. готово нужно је праћен и губитком на осталим тржиштима. којима висока ликвидност (односно велики промет и број трансакција) доносе средње јак коефицијент корелације са кретањима на иностраним тржиштима. осим за Београдску и Загребачку берзу. У периодима који слиједе након тога веза је нижа. 35 . О томе свједоче и подаци о стопама приноса посматраних домаћих индекса у односу на три инострана (S&P 500.БИРС. а то. у дужем периоду чине управо супротно.израчунати коефицијенти корелације између кретања стопа приноса 5 индекса.односно стекну могућност увећања добити и релативног смањења ризика. тако да су тржишта свијета тренутно на највишем степену усклађености икада. наравно. умањује могућност стицања користи од међународног диверзификовања у оквирима ове регије.доводе до великог нивоа корелације на тим тржиштима. Да сумирамо. Ова чињеница доводи до повећавања ризика улагања на њима. јер губитак на једном.

М.06-23. Why We Have a Correlation Bubble. 5.2013 http://www.06. Todd Moss and Ross Thuotte.about.06. Nowhere Left to Hide.06.yahoo. Washington D.2013. Ненад. Margaret J.06. 2.net 26. Економски факултет Бања Лука. Београд.06. 20. David McMillan. Статистичка анализа. рачунање и ревизију берзанског индекса Републике Српске. Center for Global Development. 10. 2010. 12.2013 http://finance.06. Kane. http://stocks. Investments. Предиспозиције и ефекти интегрисања берзи на просторима бивше СФРЈ.06.com 26. Marcus. 7.06.2013 http://mi. 2001. 2006 Thomas J. Комисија за формирање и ревизију берзанског индекса Републике Српске.rs/ 15. 2010.blberza.2013 http://www. Flavin.com 11. Dow Jones Industrial Average Brochure. Maynooth.ЛИТЕРАТУРА 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) Bodie.hr 15.2013 http://www. University of St Andrews.06-23.2013 http://zse.2013 36 .2013 http://www.06.06-27. Explaining Stock Market Correlation: A Gravity Model Approach. децембар 2011. 6. 2010. Dow Jones Industrial Average Twm Evans.com/ 12.mse. Нешовановић.Morgan Global Equity Derivatives & Delta One Strategy.mcgraw-hill. Hurley and Fabrice Rousseau. Ј.tonimilun.Stock Market Correlation. Комић.ljse. Бања Лука.djindexes. мај 2011.com 17.06-23.06-18. http://www. и Стевић С.2013 http://highered. Financial Co-Movement and Correlation: Evidence from 33 International Stock Market Indices. The McGraw-Hill/Irwin. 8.C. 3. and the Case for Investing in Africa. 11. 13.P.com 13.pdf 13. Универзитет Сингидунум. Интернет извори: 1.06-18. 4. Regional Diversification.medri.06.2013 http://www.mk 15.sase.2013 http://www. National University of Ireland. 31.2013 http://www.belex.ba/ 15.методи и примјене.irbrs.com 11. J.06.07. Ловрић. 2006.si 15.hr/assets/P6_Korelacija. 9. 2012.06. Методологија за формирање.

37 .