MILAN SARE

D Т Ј Т С Т Т
, 1 U J_l"\._.1
U 100 LEKCIJA
PRAKTICAN Т Е С А Ј FRANCUSKOG К
TRINAESTO IZDANJE
PROSVETA е BEOGRAD
JPJRJEDGOVOR
Da 11 Ј е porrebno isticati koristi poznavanja jezika п а kome ј е izgraden veliki
deo kulture i civilizacije, п а kome е izraiena jedna bogata knjiievnost, п п
jezika koji zbog svoje jasnoce, preciznosti i п daje velike п izraia-
vanja, jezika cijoj se privlacnosti ne moie oteti nijedan п duh?
Posle ruskog i п francuski jezik ј е р о brnju dusa koji njime govori, ·
treCi jezik и Evropi: и п Ь и romanskoj Svajcarskoj i и п
delu Belgije.
lzvan Evrope unesen е п а ј р е и XVI i XVII veku jrancuskim delom kolonizacije
Kanade. U tom engleskom dominionu ravnopravan ј е danas engleskom jeziku i 1·azvija
posebnu knji!fevnost.
Vese!i, duhoviti, п jrancuski govor struji preko radija i jilma р о celom svetu.
Francuski se uci skoro и svim zemljama. Njegov е ugled tolilco veliki da mnoge п а и с п е
ustanove п а svetu п е а svoja izdanja stampaju i п а п jeziku.
Ovaj п ј е п а т е п ј е п и prvome redu щ dakle onima koji е т а ј и
mogucnosti Ш prilike da uce francuski jezi/c sa nastavnikom. .Ali о п moie da п
pos/uii i kod grupnog ucenjajezika, п а п tecajevima, pod rukovodstvom п
О п ј е isto tako п а т е п ј е п svima onima koji su nesto malo и п jezik ili su
ga и с Ш davno, р а zele da bez velikih napora о Ь п о е п steceno п а п ј е i da ga prosire.
Zbog toga ova п т а cisto п karakter.
Jedno treba istaci .. Pri ucenju jednog jezika iz udibenika nemoguce ј е oblci gra-
matiku. Ћ sam se zato da sva vaznija gramaticka pt·avila budu objasnjena а sto
lakSi i razumljiviji п а с п potkrepljujuCi ih п primerima iz п govora.
U vezi s tim pokusao sam da dam п osnovu za п Ы razgovora, sluieCi se
pri tome п reCima i izrazima. Uz to, da Ы и с е п ј е jezika bllo zanimljivije,
unesen ј е и knjigu veliki broj anegdota i duhovitih sala, uzetih iz raznih francuskih
listova i almanaha, tako da с е п а njima ucenik moCi da se upozna sa duhom francuskog
govornog jezika. ·Najzad, radi upoznavanja п stila, unesen ј е izvestan broj
lakih tekstova. aktuelnih vesti, iz nasih в listova.
3
Ucenicima dajem sle.1eca uputstva:
Lekcije п uciti i ne prelaziti п а novu lekciju pre nego sto se prethodna dobrt
prouci;
francuske i srpskohrvatske primere prevoditi ( naravno pisanjem) samostalno;
tek posle toga konsu!tovati "K!juc" i р о п ј е т и isprav!jatz greske;
naucene lekcije stalno Щ
primere i ostale tekstove uvek Citati naglas;
koristiti se svima sredstvima radi sto boljeg auditivnog (slusnog) usavrsavanja и jeziku:
gramofonske ploce, radio, bloskop ( kinematograf), predaJ.•anja, konverzacija.
Beograd, jula 1952 M.S.
К AZBUKA
Francuski alfabet ima 26 s!ova.
Slova
Naziv slova
А а
а
в ь
Ь е
с с
se
D, d
de
Е е
е
F, f
ef
G, g
ie
н h
as
I, i
Ј ј
ii
К k
ka
L, Jl
el
M,m
е т
N, n
е п
О о
о
Р р
р е
Q, q
й
R, r
er
S, s
es
т t
te
U, u
й
v, v
ve
W, w
Ы ve
х х
iks
У у
i grek
Z, z
zed
5
,..-==-
Slovo
Jzgovor
Objasnjenje Primeri
-
IZGOVOR Н SJLOVA
1. Slova koja nisu и и donju и izgovaraju se kao и nasem и
Ш ( doJ - dva
е Ш
}
К а о da hocemo da Ш ( sor) - sestra
о е Ш
oeiR о ј - oko rimo о р а izgovorimo е
о е
с ш е Ш (kojfr) - brati
ue
2. Znak - iznad samoglasnika, znaCi da ј е о п dug.
oi
о а
tro.is (troaJ - tri
Slovo
1
Izgovor
1
Objasnjenje
1
Primeri
О Ш
1JJI·
1 1
Ш й - dan
1[ И
П Nos1111n
е е е Otvoreno е К а о da hocemo
frere ( ё - brat;
da izgovorimo а р а izgo-
fete ё - praznik
vorimo е
Zatvoreno е К а о da hocemo
Љ ( verite} - istina
da izgovorimo i, р а
vorimo е
mercrooj( merkr
8
di) -
all1l, am
lt
Ш ( restoran - у
1 -- .. ь k " storan, c!inambre ( ь - 2n К а о и Ш О Ј recz " an а
е em
1 Ј
soba, cent ( san - 1 О
е muk!o е
sreda
е п е т о е
а р р е П е ( apleJ - zvati
{
n ispred suglasnika
viite ( vit - brzo
ii
] samog!asnika calinner (kajeJ - sveska
,.
cnll1lq(senk) -pet, paiin(penJ
Ji1111, nm
} ..
-hleb, faim(fen) -glad,
an1111, aim
К а о и nasoj reci "senka" п ( p[en) - pun, sympa-
е н eim
Ш Lenka, Zdenka.
щ ( senpatikJ- simpa-
ynn, ym
tican.
--
й
К а о da hocemo da izgovo-
Ш (mllrJ - zid
Ш
rimo и р а izgovorimo i.
Ь о (bonJ -- dobar
о п ifPm о п К а о и rreci "bonbona"
f/Jlom п о Ј - ime
{
i Sam ili uz suglasnike Na1111cy ( -( grad F.J
у
ј izmedu samoglasnika
payer р е ј е - platiti
Ш ь п Ј - jedan, Ш
Ш Ш
о п К а о nosno о
( ь -- parfem
Ш Ш п
aii
}
о Ы с п о ј е otwore1111o
- francuski
ei
е
seize ё - sesnaest
а Ш
}
1
Р а Ш П р о Ј Pavle
о zatvoreno
Ь е а ш Ь о - lep
а Ш

{
s lsJ?red е i, у facille (fasil). - lak
с k lspred а о и i uz car ( kiir - jer, crier ( krije
suglasnike - vikati
1
1
Jspred е i accell1lt ( aksan) - naglasak
е ks
1
б 7
Slovo
1
lzgovor Objasnjenje
\
s lspred samoglasnika
ch lspred и
(
k i и stranim recima
{
z lspred е i, у
g lspred а о и i и
g и
ge z Ispred а о и
gu g Ispred samoglasnika
"
gue g Na и reCi
gn n]
(
1
il U pocetku reCi
П Ш i] Iza suglasnika
ј Iza samoglasnika
ј z
ph f
q, qu k
'"'
{
s и и reCi i и и
glasnike
s
z и samoglasnika
8
Primeri
Slovo
chapeau ( sapo) ·- seSir ss
chronique (kronikJ- hro-
nika
sc
choeur ( kor) - hor
gilet ( iile) - и
garder ( garde) - и
ti
{
grand ( gran - velik
Georges ( iori) - :Dorde
u
guerre ( ё - rat
П (tangJ - jezik
gagner ( ganje) - doblti х
illnsion ( й - iluzija
Ш (jamij) - porodica
soleii ( ё - и
jour (iiir) - dan
e!ephant ( п ·- slon
cinq (st:.nk) - pet,
question (kestjon)- pitanje
soleil ё - и
escalier ( eskalje) - stepe-
nice
maison ( mezon - и с а
lzgovor
s
s
si (sj)
ti (tj)
gz
z
s
ks
Objasnjenje
Jspred е i
Oblcno ispred samogla-
snika
lza s, и recima п а -tier,
-tiere, -tieme, i jos nekim
и
U recima koje pocinju sa
е х inex- i samoglasnikom
Samo и nekim recima i
и
Samo и nekim reCima
Jspred с
и svim ostalim slucaje-
vima
Primeri
passer ( pase) - proCi ·
scene (sen) -- scena
attention ( atansjon) --
painja
question(kestjon)- pitanje
portier (portje) - vratar,
amitie ( amitje - prija-
teljstvo
exemple ( egzanpf) - primer
deuxieme( dozjem)-- drugi
deux,_..heures ( dozor) -
d1•a sata
1
six, dix, soixante ( sis, dis,
soasant) - 6, 10, 60
excellent ( eksezanJ -- od-
Zican
expliquer ( eksplike) -- obja-
sniti, Alexandre - Alek-
sandar
Paris- L'Arc de Triomphe de l'Etoile
Poslednjih godina nasu zemlju posecuju mnogi stranci
iz raznih zemalja sveta, medu njima i Francuzi. Nije
redak slucaj da se ti stranci, radi Ы о kakva obavestenja,
obrate nekom prolazniku svojim jezikom.
Tako, i Francuz с е vas vtlo ljubazno pozdraviti i upitati:
- J?arlez-vous щ monsieur?
Ako ste tek poceli uciti francuski, vi cete se malo
zbuniti, ali ako ste vec preS!i polovinu ovih lekcija, 1'i cete
т и sa sigurnoscu odgovoriti:
- Oui, monsieur.
А ako vam se obratila neka gospoda, vi cete ј о ј
odgovoriti:
- Oui, madame.
Sto se tice samog prevoda, da li ј е potrebno t•eci
da to znaci: Govorite li (vi) francuski, gospodine?- Da,
gospodine r gospodo - kad ј е to mnogim nasim
ljudima sve znanje iz francuskog jezika.
Pre nego sto predemo п а objasnjenje izgovora upamtite:
bllo da odgovara "da" Л "ne" ("oui" ou "non"), Francuz
uvek doda "monsieur" ili "madame". Т о isto vaZi kad vas
oslovljava "camarade" ( druze, drugarice).
11
-z, -s п е izgovarati п а kraju
reci!
OU=U
ai=e

la cedille а sedij)
sedilja
е п е izgovarati п а kraju reci!
12
т sada п а izgovor gornjih reci:
tekst: izgovor:
Parlez-vous fran9ais, Parle-vu franse,
monsieur? т е ј о
- Oui, monsieur.
Oui, madame.
- Ui, mesjo
Ui, т а а т
Р о п е е smo, п п а т se, procita!i lako i а с п о ali
za druge п т о bas и п .... tu, и п и izgovora,
т п е е п е р о п а е п kaiete vi. т samo
т а о п р а cete lako savladati sve teskoce izgovora.
А о п е п и velike.
Р о с п т о dakle, od pocetka, ali imajte п а и т и da с е
и sa п iza п crte, blti п и п
slovima sve п pojave iz izgovora, koje cete vi cesto
п
т ste da slova z i s е izgovaramo п а и reCi.
т ste videli da о Ь а п ou izgovaramo
kao и п dakle, kad п и hoce da 11apise glas ti,
о п ga uvek pise ou.
т · ste videli da se т п ai и
kao п а е е Vi cete, dakle, kad п а п rec и kojoj
т а grupa ai, bez и procitati е
Ali - primecujete - и reci .,franse" ima ј е п о т а о
и п и n. Sta е to? Т о ј е п za nosni п glas.
Vi cete samoglasnik а izgovoriti и isto vreme kroz и i
kroz п о Т о а т nece Ь ni т а о tesko, ako se setite
izgovora nasih reCi: Ranko, Stanko, А п а banka ...
koje ste, и izgovorili ovako: ш stanko, anka,
banka . .. zar п е Е р а lepo, tako cete izgovoriti an i
и reCi ;,franse", i Ь с е dobro.
Slovo 9 ( znak , ispod с zove se sedilja) izgovara se
и kao s.
Najzad, и reci madame т izgovorili krajnje е
U pamtite: е na lt:raju reci ne izgovara se nikada !
Sada cemo preCi п а odgovor: и mesjo.
Vi ste vec п а и с Ш da se о izgovara kao и Lepo.
Ali, kad se iza ou nalazi neki и samoglasnik, и ovom
и с а ј и i, onda ou treba brzo i lt:ratko izgovoriti i и
g/asom п а sledeCi т Oni se tako stope ( и
и jedan glas i и vrednost jednoga sloga.
А ono т а о и и е и m i s?
Т о е izgovorite ш i slabo, da se jedva с и ј е о п о se
zove zato muldo е
U reci monsieur, i smo izgovorili kao п а е ј jer se
п ispred п
Zatim и da se samoglasnici eu и
tako da и п е п kao da hocete da izgovorite о
р а izgovorite е Ako п п stvar ј е gotova.
Т а ј glas beleiicemo Ю и и с е и и sa о
Jos п U reCi monsieur п izgovorili, и п
п r, ali с е т о ga и Ь и и с е и reCima п а -eur, п
izgovarati.
Opste pravilo о naglasavanju: u francuskom jeziku
g!avni naglasalt pada uvek na poslednji izgovoreni slog u reci.
Ako и do sada п а и с е п т recima obeleiimo т а п Ь п
slovima one п gde pada glavni п
one с е izgledati ovako:
Parle-vu franse, madam? ui, mesj
0
.
Upamtite dobro gornje pravilo, jer и Ь и и с е и п
izgovora п е с е se п podvlaCiti krajnji п
samoglasnik.
Druga lekcija
Sada cete п а п iz prve lekcije odgovoriti: Oui,
monsieur (madame), ј е parle fran9ais, sto znaci " ... а
govorim francuski".
Sve ste е р о proCitali, osim mozda ј е nije li tako?
Slovo ј izgovara se uvek kao z. Vi ste и proS!oj lekciji
naucili da se е п а kraju ne izgovara, ali и tome с п е
izuzetak jednoslozne reci, kod kojih se е izgovara kao
muklo е
Ako iza zamenice ј е glagol pocinje samog/asnikom,
onda е otpada, а п а njegovo se mesto stavlja apostrof: ј
naprimer: j'apprends Ie fran9ais ( zapran ze fi·an_se) ј а
uCim francuski.
К а о an, tako smo i enprocitali an, а d(za s vec znamo!)
п izgovorili. Dakle, ds ј е nemo.
Jos nesto. lza g[ogola parler (parle), govorili, stoji
samo · dok ie iza ostalih glagola ( znati,
razumeti ... ) ispted fran9ais stavlja i le. Т о ј е с а п
muskoga roda i о п ј е т и с е т о govoriti docnije.
(ispred samoglasnika) ј
eu=o
j=i
ј е rzeJ ј а
ј е par1e ( ze parl)
govorim
-ds ј е п е т о
ј а
13
Sada naucite do 5:
2
d.eunx
(doJ
3
trois
(troa)
4
quatre
(katr)
Broj 1 о п kao sto vidite р о п izgovara se kao о
п о п о samo su usta п п е о kod п о
х п е izgovarati а kraju reCi!
Broj 2 (deux) proCitali ste п do (bez х kao
и reci monsieur ( mesjo).
Ш й
nen п а kraju reCi) =jen
м е п а и reci) =g
om=on
Broj 3 (trois) ima п о glas i п ј е а п ј е tesko izgovoriti.
Pazite samo da oi ( а izgovorite tako ·da bude kao П
gHas, [kao kod oui (ui)], dakle о Ь n ш а п
pada п а а
Ј Ј о ј 4 (quatr.;;) kao а г и kraiko).
Broj 5 (cinq) kao senJc (izg. dugo). Ovde nailazimo
prvi put п а 11110§11110 е lzgovorite. и rec "senka'• bez
п а р а ste tacno izgovori!i francuski 5 ..
Kad izgovarate /rancusko Ш namestite usta kao da
ю da izgovorite nase и р а izgovorite i. Т а о vam е i
и п Т а ј glas belezimo sa i.i: russe (ri.is) = ruski.
Na kraju reCi - ien izgovarajte kao jen, dakle kroz
п о lcao kod cinq (senk).
Sada pazite:
comblen de (konbjen а е koliko
la 1angue а zang) jezik
Slovo с izgovorili smo и reci cinq kao s, ali и reci
Ь kao k. Zasada и toliko.
п om i ш izgovara se kao Т о kao
kad blsmo rekli Ь о п Ь о п а Ь о Ь о п а Samo и "mon-
Jie nom ili Н е Ш Ь п sieur"· on smo izgovorili kao muklo е
( й - imenica
Ј е п c!an
п п
Rod п - Francuske su imenice muskoga ili
п roda. Rod п poznaje se р о с Н а ш п koji
za stoji ispred п ј е Ako е п п п ispred
п ј е se stavlja odreiJ!em с а п Н е (le) za muski i Н а а
za п rod.
. ne ••• pas - ne Ј а :me govorim" ka._ze se ј е Ш е п е parle pas р а Ј
non п о - ne dakle ne ј е slicno п i stoji н и glagola, а pas
seuiement (sO!man) - samo iza glagola.
votre- vas
mon- т о ј
14
Ali, п е и odgovoru п е kaze se. Ш е vec Ш О п о
А sad pazljivo procitajte i prevedite sledece п
п ш monsieur? - Non, monsieur,
ј е ne parle pas francais. Ј е parle seulement serbocroate.
Et votre Љ Ъ е parle-t-il ш - Oui, monsieur, il
parle Ь Et votre sceur, parle-t-elle
- Non, monsieur, elle ne parle pas elle parle
Ь angiais. Ь de langues parle votre oncle?
- Mon oncle parle trois langues.
Prevedite п а francunsBd :
ma- moja
le frere ( ze ё - brat
la sceur ( la sor) - sestra
et- i, а
il parle ( il par!) -- о п govori
parle-t-il? (parl ti!)
govori li о п
elle parle ( el par!) - о п а
govori
parle-t-elle (parl te!)
Govorite li п Ne, п ј а ne govorim
govori !i о п а
п ј а govorim samo srpskohrvatski i п mais т е __ a!i
a!i т о ј brat govori dobro п А koliko jezika govor.i ·l'oncle (
0
nkf) _ ujak i stric
sestm? Ona !JQ11Qrf f nemai!ki А Л т о Ј
ujak govori п
U и Ь Щ о п о и п ·t-
ne п niSta, о п о ј е tu samo zbog /epseg izgovora,
zbog · п
ј П 1
Sad cete п i ostala lica П ( п
sadasnjeg) g!ago!a parler, sa odgovarajucim !icnim
п G!agoli п а -er, koji su и ogromnoj п
spadaju и ]!»I!"VUJ\ grunpun glagola. Njihova п se dobija,
l[l,ko odbacimo -er
Nastavci za jednnffil\UI: е -es, е н п se Ш е izgovarajun.
Nastavci su za п ш п , -ez, ceffilt.
ј е parl-e n_9us п
tu parl-es vous parl-ez
il, elle parl-e ils, elles п
lzgovor gKagolla: ,arll (za jedninu), parHon, ]!»arne, parll
( za п .
lzgovor п ze ј а ш ti, Н о п ona; Jl!lUJ! mi,
w vi, Ш oni, е П о п е
Na о п о и gornjeg izgovora kod glagola, jasno vam ј е
koliko su и п jeziku potrebne licne п
jer se u·govoru ne Ы znalo ko govori; ј а ti. о п ili oni.
Oien (ojeii) - aooro
(le) ( serbokroat)
- srpskohrv,atski
(l')anglais ( angle) -·engleski
(l')allemand ( alman) -
п
lle Ь о е verbj- giagbl
(parle) - govoriti
kod glagola п а -er, ovo
п r se ne izgovara!
П е п ( prezan) - vreme
sadasnje
п о п
е д е
а е п se п е izgovara!
15
le singulier е й И nasem jeziku Ш п а zamenica nije neophodna, ali и
jednina francuskom jeste i Ћ а п с и ј е ·uvek Ь uz g/ago[,
le pluriel ( ze й - - osim и imperativu ( zapovednom naCinu):
mnozina parl-e ( kt·ajnje s otpada!) govori!
l'imperatif (/f:.nperatif) parl-ons govorimo!
zapovedni natin parl-ez govorite!
trop ( tro) - suv1se
vite ( vit) - brzo
si ( siJ - tako
Э haut о govoriti
glasno
parler bas Ь а Ј - govoriti
tiho
plus ( й - vise
lentement т
lagano, polako
t п а и reci ne izgovarati!
К а о sto ste vec prim:?ti!i, zamenice il, ils о п oni), i
elle, elles ( ona, one) izgovaraju se u mnozini kao i u
jednini. Ono krajnje sje samo pravopisni znak za и
Dobro, reCi cet!!, ali kad kaiemo "il parl" ili е parl",
mi smo izrazili i и i и
Tacno, ali vi izvesno и svakom pojedinom_ и с а ј и
znate da li se gov()ri о ё ill о mnoiini.
Jos prvoj !Jkciji s.te videli da se и и Parlez-vous
ш Jicna zamenica nalazi iza g/agola, i da izmedu
njih ima jedna crtica. Sada с е vam Ь lako da napravite
и Ь ostalih lica: parles-tu? govoris /i ( ti)?
parlons-nous? govorimo li ( mi)? parlent-ils (elles) (izg,
parltil, parltel).
Isto tako napravicete lako odrecni Ь i za ostala
lica: tu ne parles pas ( й п е parl р а nous ne parlo:ts
pas ( nu п е parton а vous ne parlez pas ( и ne parle а Ј
ils, elles ne parlent pas ( il, е ne parl р а
Francusko slovo h ( koje se zove asJ ne izgovara se
nikad.
tres (treJ - veoma, vrlo
j'entends{zantan) _:_ jacujem Samoglasnici au и se kao о haut о
vous ( и - vi i vas Vous parlez trop vite. Ne parlez pas si vite. е n'entends
ј е vous prie ( ze и pri') - pas Ь Parlez lentement, ј е vous prie. Parle haut.
ј а vas molim Parle plus haut. Parlez haut. Parlez plus haut. Votre
on parle (
0
n par!J - govori se soeur parle trop haut et votre frere trop bas. Quelle
parle-t-on ... (par/ tonJ и langue parlez-vous? Ј е parle serbocroate. Quelles langues
и - govori fi se . parle votre soeur? М а soeur parle serbocroate, fran<;ais ·
. quel, quelle ( kelJ - koji; а et allemand. Quelle langue parle-t-on а Belgrad?
а Paris а Pari) - и и А Belgrad on parle serbocroate. Et а Paris? А Paris
comment { koman) - kako on parle щ
la tante {tant) - tetka Prevealite: Govori li se srpskohrvatski и и
cousin и rodak, Da, gospodine. А и Parizu, kako se govori? U Parizu se
hrat od strica ili od tetke go'vori п и
la langue maternelle т а Koliko jezika govori vafa tetka? Ona govori samo
ternel) - maternji jezik jedan jezik, svoj maternji jezik. А koji ј е п ј е п maternji
son, sa {za З liceJ (son, saJ jezik? Njen maternji jezik е srpskohrvatski. Vi govorite
- svoj, а ;njegov, а п ј е п а suvise tiho ; suviSe hrzo •· govorite glasnije r viSe glasno i
15
fakfe (viie lagano), molim vas. М о ј rodak govori vrlo
dobro italijanski.
eu }
0
reu
Primetili ste и reCi la soeur dve nove stvari: prvo,
da и samoglasniCi re vezani, spojeni, i da smo п а taj
. а б sa samoglasnikom u doblli tri samoglasnika zajedno,
koje smo opet izgovorf!i kao о и iznad ovoga о
ima jedna mala crtica.
la sreur·-..{ s8r) ,...... · sestra
Т а crtica п da ј е taj п dug. Zasada
upamtite da ј е svaki samoglasni.k pred щ r, koje se
izgovara, dug.
Hocete Zi da п а и С е jos nekoliko reCi gde ima п а
и 8r? Evo vam ih:
le б profesor
le creur (k8rJ srce
la peur ( por) strah
leur {l8r) njihov •. а
Cetvrta lekcija
Ali zasto smo и п с и reCi cinq proCitali kao s,
а и t:eCi creur kao k?
и и ima sest prostih 'Sqmoglasnika: а е
i, о u, у koje smo ispisali и redom. Vidite da и Ј а voyelle (voa}el) _
isti kao i и п а е т и osim poslednjeg. Samoglasnik У · samoglasnik ·
ima i svoje ime koje treba da zapamtite: Francuzi ga
zovu i grec { i grek), sto znai!i grcko i. Potsetite se, и la consonne ( konsonJ
da samoglasnik u ne izgovaramo и nego ii. Sad ponovite и
nekoliko р и а а е i, о ii, i grec.
Sad kad ste to и vratimo se п а slovo с S obzirom
п а izgovor ovoga с mi с е т о samoglasnike ю п а
dve и
1 и а о un.
2 и е Ji, у
Ispred sam oglasnika prve и с se izgovara kao k,
а i:c;pred samoglasnika и и kao п а е s, dak/e:
с а с о cu kao ka, ko, й
с е ci, с у kao se, si, si
Zato smo и rei!ima.: Ь comment, cousin.
CreUr s/ovo С izgovorfli kao k, а и reci cinq kao nase S,
Hocete li da и jednu rec gde и svi samoglasnici
os im pos/ednjeg? Evo vam ј е 1' oiseau ( loazo ptica.
2
17
Ako т е п с а р о С п ј е т п с а п le i la se
le .(ispred т п =1' . в to с е reCi da п ј Њ о т п otpada i da se
п а п т stav/ja apostrof.
S=Z
т и т п
eau=o
cJ!u (ispred т =s
entrer ( antre) - и д ulaziti
б ( ote) -· и skidati
poliment ( т - ·
bonjour и -. dobar
dan
mademoiselle ( т
- gospodica
bonsoir и - dobro
vece
au revoir ( orvoar) - do-
п
est е ј е
belle ( bel) - е р а
18
. Slovo s, kada ј е т и т п izgovara se
kao п а е z.
Rec oiseau, kao sto vidite, т а sest slova, a/i ko/iko
т а s/ogova? а т о dva: о а (izgovara se kao ј е а п g/as,
kratko, i т а п п sloga!) i zo. и s/og,
dakle, т а tri т п koji se и kao е а п о
т da se Ь и п е i da pitate zasto ј е to tako, i zasto
п и п е и svoj pravopis. Т о ј е п stvar ..
Glavno ј е da se vi п е п
Sad п а и с е jos nekoliko reci koje т а ј и -eau о
п а и
Ie chapeau ( sapo) sesir
Ie couteau ( и noz
le cadeau ( kado) dar, pok/on
е Ш (bato) !ada
le rideau ( rido zavesa
beau ( о е
Prosti т и п о т Ы п а с ј а т а т о gu
dati п grupe т koji se и k а о
jedan g!as.
VrHo ј е vaino da te grupe jos u ш tacno ii siigurno
ш ш с е jer cete inace uvek zapnn]atn u cntanju.
(franse) ai
} е
senze ( ё sesnaest ei
1' oiseau ( oazo), ptica eau
} о
JPaul Р Pav/e au
la ш ( д strah eu
} б
а ш ( д sestra <Je'JJI
е COI!Jiteau ( kuto), noz 0\!JI=U
oui (.,ui), da
l'oiseau ( oazo), ptica oi = о а (kratko)
trois ( troa tri
Jzgovor slova g т о е takode da Ь и е dvojak:
ga, go, gu = ga, go, й
ge, gi, gy = ze, zi, zi
la gare ( gar п е regard ( zeregar pogled
la gomme ( о т ш п а е golfe ( golf) za/iv
Ie ( е й т pov1·ce, aigu ( й ostar
Г а image (imiiiJ s/ika, manger (manieJ jesti
le gilet ( zile), и Ie gibler ( Ь div/jac
Ј а gymnastique ( Zimnastik) gimnastika
saluer ( й - pozdraviti
pozd;·avljati
comment allez-vous? (ko-
mantalevu) - kako ste?
merci - hvala
et vous-meme ( ё т - а
Menjajmo sada vt·eme
ј е mange ( ze manz)
. ( ")?
sadasnje glagola manger: vz samz · .
. comment va - kako е
tu manges ( й т
nous mangeons п и п ( ide) ?
vous mangez ( vu т а n ze
ils, elles mangent (
elle mange(i/, е manz)
il va Ь - о п ј е dobro
aussi ( osi) - takode
U 1/icu п zadrza!o se izmedu osnove i ou est-il? (uetil) - gde ј е
Zasto? Zato da se ne Ы bez njega, izgovaralo: т о п
(mangons). a.ue fait-il? ( ke _{etil) -
Jos ј е а п primer: Georges (Zori) :Dorde.
Glagoli п а -cer, kao commencer poceti, и
и ispod с ( = da Ы se zadrzao isti izgovor: nous
щ п mipocinjemo,jer se bez ё izgovaraio:
т а п е komanson.
Razgovor
Monsieur Durand entre, б е son beau chapeau et
salue tres poiiment:
- Bonjour, mademoiselle. Comment allez-vous?
- Tres Ь monsieur, merci, et vous-meme?
- Assez Ь Comment va votre frere Georges?
- П va tres bien aussi.
- Ou est-il donc?
- П est dans sa chambre.
-- Et que fait-il dans sa chambre?
- П fait son devoir pour ш
- C'est t:res Ь Au revoir, mademoiselle. Saluez
votre frere.
- Merci, monsieur. Au revoir, monsieur.
Prevedite: Mi pozdravljamo и и i vaseg
brata. Kako е vas stric?- Nije т и dobro. О п ј е п
О п ј е п п и svojoj poste/ji. О п п е jede. Ј а vas
т п Gde ј е vas brat? Ј е Zi о п ovde?
Ne, п о п nije ovde. О п ј е п а а stmi.ici. Stanicaje
vrlo daleko. - А vas brat Jovan, gde е о п - О п ј е и
svojoj о Ы - Radi li svoj zadatak?- Ah, ne, о п ne
2*
radi on?
donc (don) - dakle, а
dans- и
la chambre ( ь -- soba
le devoir ( devoar) - zadatak
pour р й - za
demain ( т - sutra
c'est ( se) - to ј е
il а - о п ima
elle а - ona ima
Marie ( mari) - Marija
Juliette ( й ·- Zilijeta
malade т а а - bo/estan
le lit ( li) -- postelja
toujours и й - и
п
loin ( loen) - daleko
ici- ovde
il n'est pas -· п nije
une й п - jedna, и
la pomme (pom) - ј а Ь и а
Jean ( zan) - lvan, Jovan
oh, non -- ah п е
19
ш ( й - п
saluez-1e а о е а -
pozdrm
1
ite ga ј е
beaucoup (boku) - п
six (sis)
dix (dis)
soL-xante ( soasant)
sezdeset
Х С
es п а и п rei!i
ј е nemo!
20
radi svoj zadatak, о п jede ј е п и ј а Ь и и - Vasa sestra
Zilijeta ј е vrlo е р а О п а ima п ј е а п vrlo е р
pogled. Pozdravite ј е п
6
six
(sis)
Peta leJk.cija
7
sept
(set)
8
ш
й
9
neuf
п д ј
10
dix
(dis)
Jeste li а ё п о ё gornje brojeve? Niste mozda
и za broj huit? Secate li se о Ь ј а п ј е п ј а za izgovor
slova и i oi(oa)? Svakako: ou(u) i о treba izgovoriti
Ь г о i k; ..atku, а uda;·iti glasaiii iia i i а O;zi и se talco
slili и jedan glas i и п jednog s/oga. Vrlo
dobro,. to isto и ё п е i sa ui: u cete izgovoriti kao и
brzo i kratko, i п slovo i. и и ё
zaseblzo, а Н ј а п о lzgovoiiti . Ь а glasa nekoliko р и а
(ii-i, ii-i, ii-i, ... ), zatim п sve brie, dok п е
osetite da ste izgovorili jedan glas.
Sa tim glasom, mi smo vec presli sve п stvari
iz п izgovora.
le frere brat
rze ё
Ia soeur sestra
а д
les freres braca
е ё
Ies soeurs sestre
е б
Da li е potrebno nelco objasnjenje? Vidite da ј е les
ё а п za п i za muski i za п rod. Les е jedrio-
п е ё i zato se е izgovara, dok se и ё freres ne
izgovara е а ni s.
U pamtite: Najveci Ь к о ј в :iimenica izgovm-a se
1\JI. jednin:ii i 1\JI. mnofini jednako.
Jfsto tako, najveci bro] ј П в dobl]a u ш о Ш Ш Ю s
Jkoje se ne izgovara.
/ ·- -s, х -z
А с о se imenica svrsava а s, ili z, и mnoiini ne dobija s:
le fiis о е fis), la noix (noa) о р а х le nez е п е п о imaju
dakle т п о п и lesfils, les noix, les nez(lefis, е noa, е ne).
1 -eau -eu + 1
А с о se п svrsava а ili -eu, urnesto s dobija
с о ј е se takode п е izgovara; le chapeau - les chapeaux,
le cheveu (Sevo) kosa - les cheveux, le neveu, п е о
п -· les neveux.
-al = -aux
Ime.nice п а -al т е п ј а ј ш и п -al и aux: le cheval
(lesvaf) konj- Jes chevaux е svo). Neke imenice п а -ail
(izg. а ј takode: le travail {le travaj) rad, posao- les ail=aj
travaux е t1·avo).
О п о sto smo sada 1·ekfi za imenice vaii i za prideve;
rouge ( й crven ima rouges { й crveni
noir { noiir] с п noirs ( crni
gris { gn") siv gris ( gri) sivi
heureux:( 01"0) srecan heureux { oro) srecni h ( as] ј е uvek п е т о
Dakle, i kod prideva smo jedninu i mnozinu Ш
jednako.
etre = ь ш
Hocete li sada da nauCite sva lica prezenta ( п 1
vremena) pomocnog glagola etre { le verbe auxiliaire { ze verb
ј е suis ј а sam nous sommes mi smo ё _ pomocni
( ш ( nusom) gJagoi
tn es
й е
ti si
il, е П е est о п ona е
(ile, ele)
vous etes
(vuzet)
vi ste
Hs; e.lles sont oni, one su
{ ilson, e!son
К а о sto clan sa imenicom izgovaramo kao jednu е ё l' inversion { enversjon)-
tako cemo i Jicnu zamenicu sa glagolom izgovoriti kao obrnut red re8
jednu е ё ne (ispred samoglasnika] =n'
Hocete li sad upitni Ь О п se pravi vrlo п п avez-vous { ave vu) -- imate
zamenicu stavite iza glagola, а izmedu njih т а и и
Uzg1·ed upamtite da se to р о т е а п ј е ё zove inverzija:
suis-je? { й jesam fi ј а
es-tn? ( й
est-il, -elle? { etil, etel)
sornrnes-nous? { somnu]
etes-vous? ( etvu)
п -elles? ( sontil, sontel)
п vi
quelle couleur ( kel б -
kakva с о ј а Ь о ј а
de { de) quelle couleur -
kakve Ь о ј е
le gant { gan) - ruka1'ica
la chernise ( lasm/z) - kosulja
2/
Ь ( а п - Ь е о
Ь Ь - bela
Ia maison ( mezon) - kuca
le mur е й - zid
Ie papier е р а р ј е -
hartija
le medecin е med'sen)
lekar
l'officier (lofisje) o/icir
le general ( ze п -
general
I'aine (lene) - starijt brat
le cadet о е kade) - m/adi
brat
vieux (vjo) -- star
vieille ( vjej} - stara
jeune ( о п - mlad, m/ada
la. (p':o[e.sjon)
struka, а п т а п ј е
quel age ... ? ( keliiz)
koliko п ... ?
a-t-il? ( atil) -- ima о п
и п
l'an, m. ( а п - п
soixante ( soasant)
sezdeset
il doit ( doa) - о п mora
il doit etre (il doatetr)
grand ( gran) __,.. velik
nos п о - п е
ses ( se) - svoji
avec ( avek) - s, sa
22
Da li с е vam Ы tesko da п sami, napamel,
п Ь Pokusajte prvo, п da g/edate. · Vidite
da ј е lako:
ј е ne suis pas ( п й р а
tu n'es pas ( й п е р а
il, elle n'est pas (il, е п е р а
notiS ne sommes pas ( и п
vous n'etes pas (vu п е р а
iis, elles ne sont pas ( i!, · п
Razgovor
- Ь de freres avez-vous, monsieur?
- J'ai deux freres.
- De quelle profession sont_j!s?
- L'aine est._,medecin, le cadet est......,officier (izg.
etofisje), comme son pere.
- Ah! votre pere est._..officier?
,;";";_ Oui, ю ш Н est е ш Ћ
- Quel age a-t_jl?
- Il а soixante ans.
- 11 n'est pas vieux.
- Non, il n'est pas vieux; ses cheveux ne sont
pas Ь ils sont encore ю noirs.
- Н doit.._.etre tres.._.heureux (treziko} avec ses
trois grands fils.
- Oh, oui, rnonsieur, il est tres._..heureux avec nous.
JP'revedite: Kakve ј е Ь о ј е ltartija? Hartija ј е bela.
А kuca? К и с а ј е takode bela. А zidovi? О п su takode
beli. Kakve щ Ь о ј е kose tvoje tetke, jesu li bele? Da,
п ј е п е kose su vr/o Ь е е ona ј е suvise stara. - Jeste /i
п п Ne, gospodo, ј а п bolestan.
-· G:le su oni? О п su и sobl. О п ima п о crven.- Nase
kosu/je п crne, one su Ь е е ј е п е rukavice su bele.
Zapazili ste vec и do sada п а и с е п т recima tri vrste
slova е е е е
Pre п о sto predete п а dalje izucavanje п
;ezika, п ј е п и п о da п о п о sto ј е naj-
о о т е s/ovu: sta su ti znaci п а п ј е т и kako se
oni zovu i koja ј е п uloga.
Т znaci su akcenti (les accents = lezaksan}, i о п
se zovu:
1. ( ') accent aigu ( й akut aigu: О
2. С accent grave ( aksangriiv) gravis accent grave: (')
Evo, da se setite, reci и kojima ste videli te akcente:
1. а Ie mcdecin, ћ general
2. Ie pere, Ј е frere, tres
Accent aigu п da slovo е treba izgovarati zatvoreno i
ltratko. Namestite usta kao da hocete da izgovorite Ji
р а izgovorite е lzgovorite: Dodite, srce m(J]e. Ј е li vam
sad jasno kako to е treba izgovoriti?
, Accent grave п da slovo е treba izgovarati otvoreno.
Namestite usta kao da hocete da izgovorite р а izgovorite
!zgovorite.: Sestra.je е р а Francusko е ipak е Џ
od naseg е и gornjim reCima. Kod prvog с ( akuta), usta su
skoro п dok su kod ovog drugog е ( gravisa)
dosta п п prave jasnu raz/iku izmedu
tog zatvorenog i п е Stranci tu razliku mogu
da osete i nauce jedino duiom praksom. Zato nemojte
oko toga da mnogo lupate glavu, jer с е vas п ipak
razumeti ako pogreSite, а to ј е glavno.
Ali е mnogo potrebnije da п kada е to otvoreno е
м Videli ste daje п е (6) uve!c И п
moie blti i kratko i dugo. Ono е dugo samo pred п
slovima koja se izgovaraju kao r, z, z, v:
le pere ( ё le frere ( ё
Ia chaise ( ё - stolica
treize ( ё -- п
la neige ( ё - п
ј е pese ( ё Ie college ( ё
ј е pese ( ze pez ј а vagam.
ј е leve ё Geneve п teiim
. . ј е leve ( ё - ј а diiem
Alt, g/as е ( ne brkaJte g/as sa slovomf1 moie, kao G .
2
-е _ .:s.
v ·..1 ,. ..1 •v • d , k • . k • eneve ( п е - п
sto SlnO Vtuezl, ua se pzse l Sa Wl S&OVa, QO an l QO С В с • ('1".- ) v• ••
D l
. · , · _, d . d ., .. R 1a1re 1 er - cmltl
а к Ј е geas е z taua ug uspre r, z, z, vr- azume se /I
1
. ( z-) v
da jeste. Evo vam primera: е g atve g ev -· т а с
faire, Ј а chaise, treize, la neige, le giaive
pred п r, z, z, v
Sad upamtite pravilo: svalki в а п е samo е samoglasnik ј е м
jplrel!ft ikra]njim r, z, z, v ј е м ·
.Pri oznacavanju izgovora uvek с е se iznad п П П П ( lartikl п
koji treba izgovoriti dugo п mala crtica (-) i kad - odredeni c/an
uCite reCi pazite п а to!
23.
l' artic!e indefini ( lartikl samoglasnika е mogu jos da и п i
п - п п i п а о о Ali vam о п п е с и '
Clan govoriti, to Ы vam zadalo п glavobolje. К а о i za
est venu е е п й - ј е п i п е п i и prave и . ali с е
dosao
il vous demande ( demand)
о п vas traii, pita za vas
comment est ....)l? .- kakav·
ј е kako izgleda?
ou и Ш
assez ( ase) - dosta
il est_.assez (izg. iletase)
grand (gran) - velik,-i
petit ( peti) - т а е п mali
l'ami ( lami) - prijatelj
qu 'il entre ( kilanrr) п е а ude
а ville ( vil) - grad
vas и ako pogresite.
О п и е - kad е bez п - govori-
cemo и s!edecoj lekciji:
un, une- des
и ste da se ispred п kad ј е п
п stavlja Ц clan le, la, koji и
и l'article defini.
Ako ј е imenica п neodreaena, stavlja se
neodrec!eni C!an· un1rn, (izg. oiJt, а о Ь о ј jedan!) и И
rod, i une (izg. й п za п rod. и п п о п glasi
des ( de), za о Ь а roda.
и kadgod ispred п а е imenice moiemo
j'ai (ie) - ј а imam
. c'est une ( е й п _
10
ј е staviti ;,jedan, neki, iedna, п е а п а п и ё е е
jedna staviti JrneQdredeni с а п un, une koji п zovu l'artnc!e
i1rndefini.
24
Prevedite: Ј е parle seulement une langue, c'est
ma langue maternelle. Un monsieur est venu, il vous
demande. - Comment est-il? Est-il jeune ou vieux?,
- П n'est pas vieux, il est assez jeune. ·- Est-il grand
ou petit? - П est tres grand. - Bien, c'est un ami
( п qu'il entre. - Geneve est._,une ( й п tres
belle ville. А Geneve on parle franc;ais. La neige est
Ы J'ai une chaise dans ma chambre. C'est une
chaise. С е sont des chaises.
Sedma Iel{cija
Sad ceino se malo pozabaviti п е
п п slovom п и
Dakle, п - bez п - moie takode
da bude: 1) п е i 2) п е zatim З и е i
4) п е т о е Ј sta joS?! ... pitate, hervozni. Nemojte se
и й jer ko и с о Ы ј п о п jezik п е sme da
п Videcete, sve Ј е to lako.
Pre svega, п а prva dva и п е п и и п
kao sto smo videli и proS!oj lekciji. Ostaje п а т dakle,
da vidimo kad)e to е и i kad е п е т о Ш kada se
о п о izgovara kratko i slabo da se jedva с и ј е i kada se
о п о и п е izgovara.
Jzgovara se kao mmdo е
Angleterre ( ё -·
Engleska
mercredi ( merkredi) - sreda
quelquefois ( kelketoa)
katkad
le premier (premje) - prvi
1. Iza dva ili tri и п и п Ш и и reci:
prenant ( п - и
Angleterre, mercredi, quelquefois
premier, prenant, Ь bretelles
2. Izmean dva и п и pocetku reCi:
chemise
1
, petit, peser, demain
3. и п reCima:
ј е me, te, Ie, de, с е que, ne, se
Ne izgovara se:
1. Na kraju п reili:
parl(e), russ(e), votr(e), oncl(e), vit(e), bell(e), Mari(e)
2. и п reCi б dva suglasnilta :
mad(e)moiselle, med(e)cin, orn(e)lette, app(e)ler,
ach(e)ter .
3. и п reCi Jiza Њ
j'oubli(e)rai, ј е pay(e)rai, gai(e)te, soi(e)rie
Videli ste malopre da se rec chemise ( kosulja) izgovara
"semiz", sa muklim е izmedu ch i m. п i to da С а п
treba izgovarati zajedno sa imenicom kao jednu rec.
Ako sad stavimo с а п la ispred chemise, doblcemo la
chemise - и stvari: Iachemise! - i о п а posto se to
muklo е - sticajem prilika - naS!o и sredini reci izmeau
dva suglasnika, о п о с е postati nemo, to jest mi ga п е с е т о
izgovoriti: lasmiz, kao god sto ga п izgovori!i п и
п reCi'ma: mad(e)moiselle, om(eilette itd.
Jos ј е а п vrlo о Ь с а п primer: rec fenetre (prozor)
izgovoricemo ј е п ё ali sa Clanom la - la fenetre
.:_ izgovoricemo ё
Ali, п misliti da Ы izgovor "lasemiz" Ы о п
п Daleko od toga! п su о Ь а izgovora.
Samo, ako Ci'tate ili п ako govorite п о п а
silom п п morate izgovarati и е
Medutim, и oblcnom и п е zaboravite da п и
1
ch se izgovara kao s i ima п п
и
iuCi
Ia Ь Ь е Ы - ovca
les bretelles ( -
п
peser (peze) - vagati
demain ( demen) - и
ј е ј а me т е п т е п е te
( е Ы tebe), Ie ( а п i njega,
ga), de. ( predlog), с е (io,
ono), qu:e (da), ne (ne),
se ( е Ы sebe, se)
omelette ( omlet} - kajgana
appeler а р е - zvati
acheter ( aste) - kupit(
Ь Ь -
zaboravicu
ј е payerai (pejre) - и
le gaiete ( gete) - veselost
la soierie ( soari) - svilara
25
il veut ( vo) - о п hoce
il dit ( di) - о п kaie
bon ( bon) - dobar
bonne ( о п - dobra
sur(sllr) п а
с е - ovaj, taj
Ј а classe (kfas) - razred
mille ( - hiljada
le franc (fran) - franak
arriver - stiCi, doCi
quand (kan) - kada
le matin ( maten - jutro
Ј е pays ( pei) zemlja
riche ( ris) - bogat
Ј а France ( Frans)
Francuska
26
vr/o brzo govore!- to isto т е т istih fonetickih
zakona, pada, Ь se, nestaje ...
Jos nesto. и е kod jednos/oinih reci ј е rne,
te, Ie, de, с е q11.11e, ne, se, т о е takode da postane п е т о
ako prethodna rec svrsava и и т т i
ako se, и se, brzo izgovori:
tout l(e) monde т svak, svi
Ali, т da se и р о dve, t1·i, cak i cetiri jedno-
sloine reci zajedno. Sta onda Ь Postoji vise т Ы
nacija, и т р о dve takve jednos/oine reCi Cine grupe
koje su zadriale stalni, urvrdeni Ь izgovaranja. Р о
pravilu, prvo se е izgovara т а и ј е п е т о
Ы grupa ј е ј е n(e) ( zen). zatim ј е l(e), ne m(e),
que l(e), de n(e), ј е m(e), de (le), te е
ј е ne sais pas ( zen sepa) ј а ne znam
ј е me suis co,uche (zem й kuse) /egao sam
tout с е que ј е veux (tus kez vii) sve sto hocu
ј е ne te le dis pas ( в п в dipa) ј а ti to ne kaiem
Va;'Z1111a п а н ю е а Cuvajte se dobro da П е
naroCito ovo и п recima, ne izgovarate kao
nase е jer ј е to najosetljiviji glas и francuskom. Ako
Ы gornja dva primera izgovorili "tu se ke ie vo ( ili
cak "ve") i "iene tele dipa", sve mi se Cini da vas Francuz
и ne Ы .razumeo!
Ш Ј е comprends tres Ь tout с е П dit,
mais е ne sais pas с е qu'il ( paskil) veut. Nous mangeons
une omelette, elle est tres bonne. Les bretelles sont
sur Ia chaise. Ј е ne vous Ь и Ь pas. Ј е
vous payerai с е chapeau deux mille francs. Ј е suis le
premier dans ma classe. Ј е parle quelquefois italien et
allemand ( alman). Quand doit-il arriver? Н doit arriver
mercredi matin.
Osma П
Osim glagola etre Ь Ш и /rancuskom ima i т
glagol avoir ( avoiir). М а о docn;Je cete nauciti njihovu
upatt·ebu. Sacl nauNte l'reme sadasnje od avoir:
j'ai imam
(ie)
ti!Jl as imas
й а
П П elDe а ima
(ila, ela)
ш т
и
ш imate
и
ills_ont,, elles._,ont imaju
(ilzon, elzon)
К а о kod g/agola etre, ta/..o cete i ovde и и
izgovoriti п sa glago/om kao jedni!Jl rec, i п
- razume se - pos/ednji s/og!
U prvom licu jednine vidite "j'ai" i mislim da pogadate l'apostrophe (lapostrof) -
da ј е to skraceno od ј е ai". О а zapeta koja stoji п а apostrof
mesto е zove se apostrof (l'apostrophe). Apostrof ј е __ p_ihl_=_f ___ _
znalc- elizije (signe d'elision) i znaci da ј е п а tome· и
' . " . Ј , _ _ f __ , ! .'f .. _ Ј ...... "!'f. . V"!' ., - , ·•. • "'f •
о р ш и т и к ю к и и Ј е и п и ю т и rt:cz Ј С н с Lc, Ic,lle si«.Jrne d'elision ( sinj
de, с е que, ne, se) kad se ove nadu ispred reci koja . liz;n; _ znak elizije
poCinje samog/asnikom.
Zato smo п elidirali reci l'italien, l'allemand, п
l'anglais, l'oncle, I'article, l'aine, l'officier, П n'est la Iiaison (ljezon) - veza,
pas, c'est.
Clan Л а takode se и istom slucaju elidira: l'amie,
prijateljica, umesto Ј а amie, kao i l'ami prijatelj, umesto
le ami.
й - й п - Zapazili ste vec da smo
"vous._.etes" izgovorili ., vuzet", "tres_heureux" ( б
"les.._,accents" ( /ezaksan), "est._. une" ( й "vous.._, ou-
blierai" и Ь (etofisje), "sont._,en-
core" б - i utvrdi/i ste bez р о muke da tu
postoji neko vezivanje reci. Т о vezivanje ј е и
specija/itet i ono ј е jedan vr/o vaian deo pravilnog izgo-
varanja. Vezivanje traii eufonija, Ь
А koje se reci и Р о pravilu, krajnji suglasnik
jedne reci izgovara se sa sledecom reci, ako ova poCinje
samoglasnikom ili, и recima, sluii kao pocetni
suglasnik sledece reci.
vous_etes, nous.._,avons, vous.._,avez
и zet), п и zavon), (vu zave)
Vi cete, и se, gornje priinere izgovarati kao
jednu rec, а ne odvojeno kao sto ј е и zagradama.
Pri tome и s se izgovara kao z, а d kao t:
un grand._.arbre ( Щ veliko drvo.
vezivanje
s=z-
( vezivanju}
27
d=t
и vezivanju)
Vezivanje ј е dosta komplikovana st1·ar, и koju nisu
potpuno upuceni ni mnogi г AU, Ш е se, и
oblcnom govoru ima najmanje vezivanja, а sem toga,
radi olaksice, и nasem tekstu cete uvek naCi znakom._.obe-
leieno gde !f·eba pt·aviti vezivanje. Jer, и oblcnom govont,
ima vezivanja koje ј е obavezno vezivanja koje nije do-
; pusteno.
l'amour ( а т ш - /jubav Radi opste orijentacije, upamtite da se vezivanje
l'enfant (lanfan) - dete 1•rsi izmedu nenaglasene i naglasene reCi. Т е nenagla8ene
mes(me) - moji, е reci su oblcno Clan, licna zamenica, brojel'i, predlozi,
ces (se} - m•i, е te, е prilozi, svezice - а sve su to veCim delom jednos!oine
leurs ( kM - ю е а reCi - kad se nalaze ispred reCi uz koje oblcno stoje.
sans (san)- bez Tako:
Ы ( т а Ы - /jubazan
ecouter ( ekute) - s!usati
X=Z
и vezivanju)
la forme interrogative
(fonn enterogativ)
mes._.enfants (mezanfan) т о ј а deca
ces._.enfants (sezanfan) о щ (ta) deca
leurs.__.enfants ( !Orzanfan) nji!tm·a deca
les grands __ enfants е gra11.zanfa11J velika deca
quels._.enfants (kelzanjan) koja deca
deux__.enfants ( dozanfan) dvoje dece
sans._.enfants (sanzanjan) bez dece
Ы Ы vrlo ljubazan
ecoutez q uand ___ il parle ( ekllle kan til р ш
kad о п govori
s!usajte
- upitni Ы О vezivanju dosta. Napravite sad upitni Ы prezenta
а forme ш {form glagola avoir:
negat i 1') - odricni
28
о Ь Ш с / ai-je? ( imam li, as-tu? ( atii) imas li, a-t-il? (ati!)
1
ima li, avons-nous? ( п imamo li, avez-vous? (avevu)
imate li, ont-ils? ( ontil) imaju li ( oni), ont-elles? (ontel)
imaju li ( one). '
Sad odt·icni Ь
ј е n'ai pas о е п е р а tu n'as pas й il n'a pas
(i/napa}, nous n'avons pas (mmavonpa), vous n'avez
pas (vunavepa), ils n'ont pas п
Napomena: Utvrdite odmalz и pocetku raz!iku ne
brkajte
ils sont (ilson)
oni su
ils._.ont (ilzon)
oni imaju
Deveta lekcija
l
l'homme - Ies bommes 1
le Mros - les Jheros
Videli ste vec и reCima huit й osam i heureux (oro)
srecan da se slovo h - koje Francuzi zovu "as" - ne
izgovara.
Ali s obzirom п а eliziju i п treba razlikovati
dva h:
1. Nemo Ь Ь muet), ispred koga ima i elizije i п
l'hornme - les.._..hommes.
2 . .Aspirirano Ь (h aspire), koga п е т а п elizije
п vezivanja: lefheros - lesjheros
1

Nema pravila р о kome Ь mogli l'azlikovati ta
dva h. Jedini savet ј е taj da п uCite п sa
п а za ostale reCi pomoCi с е vam takode samo
pamcenje i praksa. Uostalom, и svima п п а С
cete ispred reci koje п sa п h п п
о Ь с п о ' Ш *, dok reci sa п h п е т а ј и ispred sebe
nikakva п
Evo vam nekoliko п reci sa п п
Ь m
2
( а Ы odelo
Ь m (labltan) п
l'heure, f
3
(18r) cas, sat
l'herbe, f (lerb) trava
l'hirondelle, f ( lirondel) lasta
l'hiver, m ё zima
Ia hache, (la as) sekira
le haricot ( ze ariko) pasulj
la harpe ( la arp) harfa
le herisson ( ze erison) jez
'haut о visok
la Hongrie а Madzarska.
Pii'evedite: Ь sont noirs. Ь
de Paris sont Ь Les.._..heures sont longues.
1 Ako Ы п les heros п izgovorili,
sa п '?lezero", to ы znacilo ne п vec
"nule" (les zeros)!
2 m = masculin ( й muski rod.
з f = fern:inin п п rod.
l'hornme о т - covek
les.._..hornmes ( lezom) -
ljudi
ћ ( ze ero) - п
lesjheros е ero) - junaci
Ie Ш ( maskiilen)
muski rod
le feminin п
zenski rod
noir (noiir) - crn
longue ( zong) - duga
vert ( ё - zelen
verte (vert) - zelena
rigoureux ( riguro) __;, ostar
annoncer ( п objaviti
lour<;l ( Џ - teiak
lourde ( lurd} - teska
29
utile ( - koristan
Ј а souris ( surij - mis
l'escargot, m ( eskargoJ
р и
le hanneton ( п

о п -
и п
Ie Hongrois ( ongroaJ -
Madar
Les._,herbes ne sont pa-s toujours vertes;. ш
longs et rigoureux dans notre pays. П
nous._,arrivent, elles__.annoncent Ie printemps.
sont trop longues et trop lourdes. Ces/haricot':.s sont
tres bons. Lesjherissons sont tres.._.. utiles; ils rnang--.P.nt
Ies souris, les_escargots et lesjhannetons. Notre amie
а trois/harpes. Ces murs sont tresfhauts. Les/Hongrois
sont nos voisins.
le voisin ( voazen) - и
U sestoj lekciji ste и dva п а с с е н в
aigun ('), и i п grave ('), gravis. т а jos ј е а п
primetili ste ga vec, to ј е е и recima "aine, age, б
О п se zove accernt П ( aksan sirkonfleks), cir-
и
accernt Л ( л )
ispred п r
п ј е dung
' l'abricot, m. ( abriko)
kajsija ( plodJ
30
f\!jego1'!! ј е u!oga obit;u; и vbeleii и nekog
п ili da п da ј е ispred ili .fza samo-
п п а kome о п stoji, ispalo п е о slovo.
Sada п а и с е п reci .. sa . и
la tete ( ё glava
la fete ё п
la peche ( ё breskva ( i riholov !)
б m. ( lopital), bolnica
б m. ( lotel), hotel
mur (m7ir), zreo
sur (siir), и п
Potsetite se - 1 п е zaboravite! - da p·eci le mur,
zid i sur, п а п е т а ј и п
Ces._.abricots sont deja mililrs. Ove kajsije и vec zrele.
Ces mUII!!'s sont deja sales. Ovi zidovi и vec prljavi.
Les livres sont SUII!!' la Ь п и п а и
J'en suis sfu- й п sam и to (to п
р о и а п о
Ali i п grave moze da stoji п а nekim samo-
п da Ы se razlikovale reCi koje se п
pisu, а imaju drugo znacenje. Znate da а Paris znaci
и Parizu" i pogadate da е rec а ( sa gravisom!) predlog, i
п da nl а п о п ima" i da rec а (bez gravisa!) ј е
glago/. '
Tako isto:
Н а (clanJ
OWI, i/i
i В а tu, tamo
i о п gde
JP'reve«Jlnte: Gde ј е vas brat? О п ј е tu, и svojoj о Ы
Ј е li on sam ili ne? Da, sam ј е о п radi svoj zadatak.
Jesu li oni ovde Ш tamo? Oni nisu ovde, oni и tamo.
Ove breskve su velike i е р е ali one п jos zrele
Paris - La Р а с е de la Concorde
le п
Н а ш
deja ( deiaJ, - vec
sale ( siil) - prljav
le 1ivre (livr) - п
la · Ь ( tabl) - sto
seul ( solJ - sam
pas encore (pazankorJ - ne
jos
й (miirJ - zrela
ZensJki rod, kod imena lica Ш п dobija se,
о Ы с п о ako se и rodu doda п е т о е Pri tome
oblcno п i п razlika и и U gornjem
primeru ime Fran9ais, п и izgovaramo "franse",
jer se s а k1·aju о Ы с п о ne izgovara. Afi т е п и щ ispred krajnjeg z
и slovo s se п а о izmedu dva samog/asm1ca i _._s_am_o_g_la_s_n_ik_j_e_d_u_g_!__
zato ga treba izgovarati kao z, dakle ё (Ne
zaboravite da ј е п ispred п z и
Ako se п svrsava п а е dobija -sse: maitre ( ё
gospodar, ucitelj ima maitresse (metresJ' gospodarica,
и
Ako svrsava п а -en, -on dohija -ne: Parisien ( parizjen
п п ima Parisienne (parizjen) п lion (ljonJ
lav ima н ( ј о п lavica. Ako и п а -er, т е п ј а ј и
to -er и "ere (kod prideva takode!): ouvrier и
adnik о uvriere ( ё п
31
Ako svrsava п а е т т е п ј а to eur и -euse: danseur
( dansor} igrac т а danseuse ( dansaz) г
Ako svrsava na -teur, и т и т а -teuse
Ш trice, tako porteur (port8r) nosac т а porteuse
(port8z), а ( й и т а institutrice
( й uCiteljica.
Za и od maitre i maitresse, instituteur i insti-
tutrice о п а с и ј и а т о и и osnovnih sko/a.
Imenice veuf ( vof) и i epoux е р и и т а ј и
l'adjectif, m ( adiektif) - veuve ( viiv) и i epouse ( р й и
pridev
Щ
la Ш Ј о ј - /ist
la femme Ј а т - iena
cher ( ser) -·· drag
chere ( ё - draga
eiJI, е Ш е е ј
32
ш - щ
Ze!!!s!d и т о Ы ј с г cbiC::o, а с о г г
и doda п е т о е
un livre ш jedna francuska knjiga
la langue ш Jrancuski jezik
Ie rn.ur est . vert zid ј е zelen
la feuille est verte list ј е zelen
mon frere est grand т о ј brat ј е velik
ma sreur est grande т о ј а sestra ј е velika
(Ne zaboravite da ј е vert ё и а verte (vert)
kratko! Nasuprot, grand (gran) ј е kratko, а grande
( grand) ј е dugo. Nosni samoglasnici и dugi, ako se fza
njih izgovori r:eki п
Ako se pridev и т rodu svrsava п е т т е
ne т е п ј а Ь za ienski rod:
ш homme Ы /jubazan covek
une · femme Ь ljubazna iena
Pridevi п а х imaju и п rodu -se:
un homme heureux ( oro) srecan covek
une femme heureuse ( б srecna iena
Pridevi sa -er т -ere:
mon cher ami т о ј dragi prijatelj
ma chere amie moja draga pt·ijateljica
Pridevi п а -et, -el, -eil, -en, -on, -ot udvajaju krajnji
suglasnik pred nemim muet т й е muette т й е
п е т а mortel ( mortel}, mortelle ( mortel) smrt-an, п а
pareil ( parej), Н ( parej) jednak, а ancien ( ansjen),
ancienne ( ansjen) negdasnji, Ы bon ( о п bonne ( bon)
dob-ar, -ra; palot (palo), pa.lotte (palot) Ы а
Da se ne blste dalje а т а а П т i nepravilno-
stima, dajem vam jedan savet: pridev treba ucJini i jedno-
vremeno u о Ь а roda.
Les Parisiens sont Ь de Par1s Les
Parisiennes n'aiment pas beaucoup le luxe ю elles
sont generalement tres"-'elegantes. Cette idstitutrke est
tres bonne et Ь avec les'-"enfants. С е pere
est tres'-"heureux avec ses_enfants. Cette vieille femme
est muette. C'est-.....-un ___ ancien_offieier. Les.._,hommes
sont tous mortels. Les hommes ne sont pas tous pareils.
М а petite cousine est'-"un peu palotte aujourd'hui.
Sad naucite nekoliko oblcnih pitanja. Kako se zovete?
moie se reCi п а francuskom п а nekoliko nacina:
Quel est votre nom? К о ј е ј е vase т е
de Paris - Pariza
le luxe й - Zuksuz
aimer ( т е - voleti
generalement ( ieneralman)
- о Ы с п о
elegant, е ( elegan,t) - ete-
gantan
cette ( set) - ova
tous и - svi
la cousine (kuzin) - rodaka
un peu о п р о т а о
aujourd'hui ( й -
п
\ е nom п о - prezime
Votre nom? (Vase ime? - kratko i zvanicno).
Votre о т s'il vous plait? (Vase ime, molim
1
е ( п - ime
Ј е m appelle (zemapel) ј а
vas? se zovem
- и
С о ш ш е vous.._appelez-vous? ( т
- Ј е m'appelle ... а se zovem ...
1 de- а
la preposition ( prepozisjon)
Promena francuskih т е п с а ј е zaista vrlo п п predlog
Pomocu predloga de pravi se drugi padei, а р о т о с и
predloga а treCi padei.
Ako т muskoga roda р о с п ј е П ш i/i
aspiriranim h, predlog de stapa se sa с а п о т Ie и du:
du pere о с а du heros junaka
Kod imenica zenskoga roda predlog de se piSe od-
п od clana:
de+le =du
а + le = au
de + les = des
а +les=aux
de la mere majke, de l'herbe trave
1 ------------------
Kod п ш roda koje и samoglasnikom \
ili nemim h, predlog de se takode odvaja:
de l'ami prijatelja, de l'homme coveka
Т о isto blva i sa predlogom а koji se sa clanom le
spaja и au (izg. о
з 33
desjheros ( de ero)
des_herbes ( dezerb)
des._amis ( т
des_hommes ( т
aux_herbes ( ozerb
·aux_amis ( т
aux._.,hommes ( ozom)
qui (kiJ? -- ko?
de qui? - koga? о kome?
а qui? - о т е п а koga?
qui?- koga?
penser а - . misliti н а
l'objectif. m. ( Ы
objektiv
l'apapreil, m: ( aparej)
aparat
cinernatographique ( sinema-
tografik) - т
ski
construit й
napravlmn
34
a11Jl pere о с и a11Jl heros junaku
а la mere т а ј с а l'herbe travi
а l'arni prijatelju, а l'homme coveku
Ako о т е т da ј е cetvrtn padez jed!mak prvome,
naucili ste т т и jednini.
Posto е sve to tako prosto i lako, и sad i о т е п и
imenica и т
Predlog de sa с а п о т П е stapa se и des, а predlog а
и a11Jlx (izg. о i to vazi za sve imenice Ј Ь е Ш
Ako т pocinje П П ш ili nemim llu
onda, т se, nastaje
des peres otaca
des rneres majki
des. .amis Џ
a11Jlx peres т
З rneres т а ј с а т а
a11Jlx_amis т
vezivanje. т
i!lles/heros junaka
des_herbes trava
des,_.hommes ljudi
ш т
a11Jlx_herbes т
a11Jlx,_..hornrnes т
ч н Nemojte smetnuti s uma da t;·eba dc:
lepo i pravilno izgovarate. Velika ј е razlika и izgovot·u
izmedu Н е i Hes i т de i des. Muklo е kod jedno-
sloznih reci belezili т о do sada uvek sa т а т е с е
kao sto т о ga belezili i kod viSesloinih reci. Ali ne
zaboravite da to nije nikakvo е koje se с и ј е to ј е а т о
neki т glas, koji cujete kad т п а primer,
nase suglasnike k, т n, d, s, i koji е т о kao ortografski
znak, i ubuduce beleziti. Vi cete, medutim, izgovarati
suglasnike ispred toga т е onako kako Ы ih
izgovorili kad Ы Ы sami, dakle: ј е me, te, le, de, с е
que, ne, se izgovarajte "z, т t, !, d, s, k, n, s. Prema
о т е Clan Н е izgovarajte "!" ( iako т о belezili "ze !) ,
а clan Hes kao nase е Isto tako de izgovarajte "d",
а des kao "de".
Jos nesto. Velika ј е razlika и izgovoru i izmedu des i
i!lle1IJIX ("de" i "do"}. U о т е naSi ljudi - daci narocito!
- cesto grese. Jer, nije bas svejedno da li cete т
р о ј о sam dve jabuke" reCi ј е о sam jabuka", zar ne?
- J'ai mange «i!e1UIX pommes i j'ai mange des pommes.
Ј е li vam sad jasno?
Francuski peti padez upotrebljava se Ь е П Ali
Francuzi и tom slucaju stavljaju rado ispred т
prisvojnu zamenicu "mon, ma, mes" т о ј т о ј а т о ј е
Ecoute, mo!ID._ami. Slusaj, т о ј prijatelju. Ali: Ecoute,
Pierrel ! Slusaj, Petre! Ostali naSi padeii, sesti i т
11
т se izt·azavaju pomocu predloga, п а pr.
avec le pere sa ocem.
. Uloga predloga llile i а nije samo da oznacavaju drugi i
treci padez. Docnije cete videti da oni imaju i druga
znacenja. Zasad т da т glagoli idu ili sa
jednim ili sa т т parler de govoriti о
penser а т na, donner а dati ( kome).
gai, е ( ge - veseo
la vie ( vi) - Zivot
un_as ( iisJ de l'ecran
т prvak
l'reil, m. О ј - oko
humain, е й т е е п
ljudski
Ako ispred т т а prisvojna Ш pokazna т les ( fiCiza zamenicaJ Љ
с В П Ј otpada: mon pere т о ј otac, de mon pere т о а
о с а itd. le proverbe (proverb)
De qui parlev.vous? Nous parlons de votre pere.
А qui penses-tu? Ј е pense а rna mere. А qui donnez-
yi)J!S !es pommes? 1es г а ces г г
sont l'or de Ia Iangue. La vie des grands._,as (granziis)
de l'ecran n'est pas toujours gaie. L'objectif de l'appareil
cinematographique est construit comme un oeil humain.
1
Ј е ш Ш П 1
Ј е Ь de ћ а Ш
poslovica
l'or, m. б ·- zlato
Ie pain р е п - hleb
Dovde vam ј е jasno. Ali Francuz upotrebljava taj ј е bois ( ze Ь о а _ ј а pijem
partitivni clan cesto puta i а т о gde ga т ne upotreblja- l'eau, f о - voda
Ј а о sto mi kazemo "jedem П Ь р ј е т vode" - sa
drugim т - isto tako izrazava se i Francuz,
dakle ј е mange Ш pain, ј е bois i!lle l'eau". Т а ј drugi
padez oznacava а т о jedan deo necega i zove se partitivni
clan (l'article partitif).
vamo. Ako, а т т т а и i ne о е т о
"pijte, to ј е voda, а ne vino"
Francuz с е vam reCi:
"buvez; c'est de Л е а с е n'est pas d11J1 vin".
lsto tako, о п с е р о Ы ispred toga clana Ь i
1
Da li е potrebno т da vlastite т
- imena П с а i gradova - п е т а ј и Clana? ( Ipak za т
gradova ima izuzetka). Dak!e: Pierre, Georges; Paris,
Beograd. Ali: Le Havre, Le Caire (Havr, Kairo).
З
В а П с е Ш ( partitif)
partitivni c/an
buvez Ь й е - pijte
j'ai bu ( ze Ь й - pio а т
j'ai achete ( ie aste) -- ј а
а т kupio
35
j'ai lu (ze й - pt·ocilao neki pt·ed/og. Mi с е т а reci:
sam
т е т е - meni, mi
le verre (ver) - casa
la bouteille ( ё Ь о с а
donner ( done) - dati
la tasse ( tas) - so/ja
le cafe ( ka/e) - ka/a
une assiette ( asjet) - tanjir
la soupe (sup) - supa, corba
le morceau (mot·so) т
la goutte ( gut) - kap
le metre ( - т
une etoffe ( eto/) - stof,
tkanina
le kilo(gramme) - т
le sucre ( й - secer
la parole ( parol) - rec
l'argent, m. ( arzan) - novac
tant ( tan) - to/iko
le chose ( б - stvar
recommander (rekomande)
- и
desirer { dezire) - ie/eti
prblerer - vise vo/eti
le the {teJ - lfaj
voila {voala) - evo, eto
le rhum о т Ј - и т
le citron ( sitron) - т и п
З б
"pio а т vode sa т а Francuz.
"j'ai bu de l'eau avec diJI vin".
1 Un verre de vin
Sacf. pazite. Ako Francuz hoce da vam kaze da ј е
popio и с а и vina, о п с е vam reCi:
"j'ai bu un verre de vin"
О п с е dak/e, upotreblti а т о predlog de { т du).
Zasto? Zato sto iza reci т se kazuje izvesna
kolicina Ш mera treba izostaviti · а п а zadriati
samo de. Evo vam jos nekoliko takvilz т
J'ai achete une bouteille de vin. Kupio а т Ь о с и vina.
Il me donne une tasse de cafe. Daje mi и kafe.
J'ai mange une assiette de soupe. о ј е о sam tanjir supe.
Donnez-moi un morceau de pain. Dajte mi т
h!eba.
П а bu une goutte d'eau. Popio ј е kap vode.
J'ai achete un metre d'etoffe. Kupio sam metar stofa.
J'ai achete un kilo de sucre. Kupio sani kilo secera.
J'ai lu beaucoup de livres. ProCitao sam т knjiga.
J'ai peu d'argent. Ј т а т т а о novaca.
Assez de paroles! Dosta ј е reci!
Ь de pommes? Koliko jabuka?
Tant de choses. To/iko stvari.
Ali, ako ј е vas prijatelj Francuz kupio Ь о с и nekog vina
koje ste т и vi naroCito и о п с е vam reci:
J'ai achete une bouteille diJ! vin н е vous m'avez
recommande. Kupio а т Ь о с и ( п о Ј vina koje
ste т vi preporucili. п ј е ovde Ы п
т а neki dodatak i zato treba и i с а п
Iza negacije takode stoji а т о predlog de:
11 а du courage (de la patience). О п т а hrabrosti
( strpljenjaJ. ·
vous avez rnange - vi
ste poje/i
verser {verseJ- sipati
mineral, е - mineralni
comme ( kom) - kako
frais (fre) - svez
fraiche (fres) - sveza
le vin Ь - Ь е о п
le vin rouge ( й - crno
( crven'o) vino
en,__hiver - т
en,_.ete - leti
I1 n'a pas de courage (de patience). О п п е т а hrabrosti
( strpljenja).
Isto tako: J'ai de l'argent. т а т novaca. Ali:
Ј е n'ai pas d'argent. Nemam novaca.
Jedna п а р о т е п а s т п а izgovor. Ako и
i1 n'a pas de courage (de patience) izgovorite onim
т kojim se о Ы ё п о vodi konverzacija, vi znate da cete
reCi pas de izgovoriti "pad", brzo, sta vi.<fe, silomfonetickih
zakona "pad" с е se pretvoriti и "pat": dakle, izgovoricete:
ilnapatkuraz {patpasjans).
Que desirez-vous, Monsieur, du the ou du cafe?
Que pret"erez-vous? - Du the, Madame. - Voila,
Monsieur. Avec du rhum ou du citron? - Une golitte
de rhurn, s'il vous plait. - Merci, Madame. - Voulez-
vous prendre des gateaux? Ils sont ties bons. - Merci,
Madame, ј е ne rnange pas de gateaux. - Ь de
morceaux de sucre? - Trois rnorceaux seulement. -
Prevedite: Koliko ste ј а Ь и а pojeli? Jednu samo.
- Sipajte mi jednu kap vina, mo!im vas. - Zelite Zi
т а о vode? - Da, т а о mineralne vode. Kako ј е sveza
ova voda!- К о ј е vino vise volite, с т о ili belo?- Zimi
р ј е т crno, а leti belo. - Mi smo ima/i danas и и
vetar, и i grad.
En Baviere
ј е bois de la Ь
Aux bords du Rhin
ј е bois du vin.
En bateau
ј е bois de l'eau.
JP'roverJI:Je. - On ne prend pas les rnouches avec du
vinaigre.
MoJiiologue d'un mecontent
Du vin, c'est masculin; de l'eau, c'est feminin.
Quand,_. on les melange, а devrait faire un mariage.
Pas du tout, а s'appelle un bapteme.
/ Est-ce que ••• ? /
le gateau ( gato) - ё
le courage ( и
hrabrost
la patience (pasjans) -
strpljenje
nous.._,avons._eu ( nuzavon.
й - imali т о
le vent (van) - vetar
ia piuie ( pliii) ·- kiSa
la grele (grel) - д
en Baviere- (.an ё - и
Bavarskoj
la Ь (bjer) - pivo
le bord ( б - obala
en (an) и
le bateau { bato - /ada
le Rhin ( ren - Rajna
on- se
prend (pran) и hvata
la mouche ( mus) - muva
le vinaigre ( vinegr) - sirce
le monologue ( monologJ .:..._
monolog
mecontent, m. ( mekontan)
- nezadovoljnik
melanger (mezanze) - р о ј
mesati
а ( cela) - to
devrait ( devre) - trebalo Ы
faire ё - и
le mariage ( marjaz) -
vencanje, brak
pas du tout р а й и
п
п vec kako se pravi и Ы Vi znate da о п le bapteme Ь а ё т
truzi и ili pomeranje reCi, to с е reci stavljanje п
п iza glagola. (Parlez-vous щ
37
ј е dis ( di) - ј а kazem
ј е sais ( se) - ј а znam
ј е fais ( fe) _;_ ј а cinim
vous partez - vi po!azite
vous.._,appelez (vuzap!e) -
vi zovete
charmant, е -'- divan,
krasan
que?- !ta
38
A!i Francuzi ne vole mnogo inverziju. Narod е и svom
govoru (langue populaire) izbegava gde god moie. Zato е
stvorio s/oienicu est-ce qi!Jle ( izg. eske) stav/ja ispred
potvrdnog i odrecnog Ь i п а taj naCin ј е izbegao
inverziju. Т о est-ce que mi prevodimo sa "da li" i/i ј е li".
Otmeniji svet smatra da est-ce que nije e/egantno, ali ga
taj isti svet ipak cesto upotreb/java. Zato с е т о ga upo-
treblti i mi, utoliko pre sto ga i gramatika priznaje.
nous sommes
{
1. sommes-noi!Jls?
2. est-ce qi!Jle nous
sommes?
{
da Zi
smo
mi?
Vi ste vec naucili i odrit!zi Ь {nous J!Jle sommes
]!)as), ali jos ne znate odt·ecno-uvitni Ь Kad uvitni
Ь pod 1. stavite izmedu J!Jle ... З Ы odrecno-
upitni Ь
J!Jle suis-je pas?
nisam li а zar nisam ј а
J!Jle sommes-nous З
nismo li mi? zar mi nismo?
Narod, medutim, ispt·ed odrecnog Ь stav/ja est-ce
que i dobija odrecno-upitni Ь
nous ne sommes З
mi nismo
est-ce qi!Jle nous ne sommes ]JJias?
nismo Zi mi? zar mi nismo?
Ipak ima nesto и с е т и se slaiu gotovo svi Francuzi,
а to ј е izbegavan]e iinverznje un Г й т
· Izuzetak cini samo izvestan broj glago/a, naroCito
pomocni avoir i etre, kod kojih se с и ј е i upotreba inverzije
и 1 l. jednine, pored upotrebe sa est-ce que. Dakle:
ai-]e?
suis-je?
dis-je?
est-ce qune j'ai?
est-ce qune ј е suis?
est-ce qune ј е dis?
sais-]e? est-ce Н ј е sais?
fais-je? est-ce Н ј е fais?
ali с е se reCi isk/juCivo:
est-ce Ш ј е parle? est-ce qune ј е inange? itd.
A!i, narod ide i dalje. О п stav/ja est-ce que П
svih reci koje traze inverziju. Tako pored
quand partez-vous? kad polazite?
о п с е reci: quand.._.est-ce qune vous partez?
pourquoi est-ce q1Uie vous ne mangez pas? avoir faim (fen) - Ь
Isto tako, iza qui? de qui?. qui? stavlja est-ce que, g!ada.n (imati g!ad)
· avoir soif - bl.tz··
sa tom malom п sto iza qui?, kad znaci ko? а ne '.IJ
koga?, stav/ja est-ce т п (imati zed)
avoir chaud ( so) Ь
qui est-ce qw parle? (ko ... ) toplo
de qui est-ce Ш е vous parlez? о kome .. . ) avoir froid (froa) Ь
а qui est-ce qune vous parlez? ( kome .. . ) п
qui est-ce qune vous,_,appelez? (koga • . . ) pour + infinitiv = da (se) ...
Sad cemo se vratiti п а predlog de radi е п е dopune. se rechauffer (resofe)
Kazali smo: j'ai mange Ш pain, ј е о sam hleba, ali ј е о zagrejati se
sam dobra hleba'' knjiievno ј е i п reci j'ai mange se rafraichir ( rafresir. od
de bon pain, ј е о sam lepih jabuka" j'ai mange de belles fraiche!) - osveziti se
pommes - zbog toga sto .ie vridev is)lJiroo п - ali ne · . . pl_us - ne . . . vise
se и о Ы с п о т govoru с и ј е dun bon pain, des belles pommes. il est sorti - о п ј е iziSao
dimanche, m ( dimans) -
Ako ј е pridev iiza imenice, с а п ostaje: vous.._,avez
nf!de/ja
des.._..enfants charmants, vi imate п decu.
а mi Џ tacno и podne
Est-ce que votre frere est la? Non, il n'est pas la, dites ( dit) - recite
:i1 est sorti avec des amis. - Quand est-ce que vous que - da ( svezica)
partez? - Nous partons dirnanche matin. - А quelle ј е serai ( zesre) - ј а с и Ы
heure? - А midi juste. - э dites а votre frere, la minute - minut
ј е vous prie, que ј е serai а а gare а midi mo:ins dix la fois (foa) - put
(minutes). une fois - jedanput
Comblen de fois mangez-vous par jour? - Deux . par jour - п е п о п а dan
fois seulement. а midi et le soir. - Mais с е n'est jeprends(pran) -jauzimam
pas._,assez. Et le matin, est-ce que vous ne mangez pas? quelque (kelk) -- а
- Non, le matin е ne mange rien, ј е prends seulement quelque chose - nesto
voulez-vous - hocete li
we ou е ш tasses de cafe. - Voulez-yous pre:ndre
quelque chose? Un peu de fromage? Un peu de jambon? le fromage (fromaz) - sir
- Non, merci, ј е n'ai plus faim, j'ai assez mange.- Et le jambon ь -sunka
votre fils?- Oh, mon fils, il toujours faim, i1 mange jamais (zame) - nikad
dix fois par jour.- Est-ce que vous ayez soif?- Donnez- devise, f ( deviz) ·- deviza
moi seulement un, verre d'eau fraiche. vieux (vjo) - sta;·
le bois - drvQ
Quand j'ai chaud ј е prends de l'eau fl·aiche pour brUJ.e
1
- goreti, loziti
me rafraichir. Quand j'ai froid ј е prends une tasse tisez (A'ize) _ citajte
de the Ь pour ш е rechauffer.
JP>ll."evemte: Meni ј е hladno, dajte mi, molim vas,
т а о с а ј а vrlo Ь toplog. Ј а nisam nikad. п
ј а jedem pet puta п а dan. Ј а se (me) podgrejavam toplim
vinom, kad mi е hladno, а kad mi е toplo а se osvezavam
bladnim vinom ili pivom.
39
ancien, -ne ( cf sjen е п Ј
star, а
buvez ( boire - jJijte
ayez ( avoir, izg. е ј е
imajte
fimr п - svrSi'ti,
svrsavati
midi, m - р о п е
Ie citoyen ( sitoajen)
п п
40
Ш devise
Brillez de vieux bois,
Lisez de vieux livres
Buvez de vieux vins'
Ayez de vieux._.,ami;,
1 Finir {
NauCili ste п vreme glagola п а er k .. .
- , OJl щ
и prm grupu. Sad cete п sada.fnie 1lrPmP п п
а -ir (r se koji' spadaju и
zma п man}e п е о prvih. Medu nji'ma ima z·
Ь · ·v • п т а z
'
0
1 щ i' п cete п п
Ako oduzmemo ki·ajnje -lr doblcemo
0
· ;, · ··
11
••
k" .
О а se ne т е п ј а kao sto smo od д dobi'li п
parl- oduzimanjem krajnjeg -er.
Nastavci su za jedninu: -is, -is, -it (izg. -i, -i', -i)'
а za п kao kod par1er, sa tom razlikom sto i'zmetlu
osnove z п zina jos i umetak -iss-: -iss-ons,
-iss-ez, -iss-ent.
ј е fin-is
nous fin-iss-ons
tu fin-is
ii, elie fin-it
vous fin-iss-ez
ils, elles fin-iss-ent
lzgovor: fiini', za · d · г
е mnu; Jinison, finise, finis, za
mnoiinu.
zapovedni (imperativ) dobija se, kao i kod
zzostavljanjem п zamenica: finis, svrSi, svrsavaj,
ш svrszino, finissez, svrsite.
.. Zasto se kod finir to in ne i'zgovara п о п о Zar to
m}e п glas? pitate vi. Nije. А evo zasto. и svi'ma
dosadasnjim primerima videli ste da ie п g!as ili
na kraju. reci (cousin, medecin, rnaison, faim .. . ) ш
pred п п (cinq, France, chambre de-
mande ... ). '
л kad se skupovi' an, en, in, aim itd. - svi
zmaju п а kraju т Ш n! - п ispred samoglasnika
Љ ћ oni se п е izgovaraju п jer m Ш n pripada
sledecem slogu; п а primer:

r\
i
'
!
1
1
1
f:
!

cousin (cou-sm = ali cousine (cou-si-ne = kuzin8 la loi (loa) - п
un о п ali: une (ti-ne = й п obeir а - pokoravati se,
aimer (ai-mer = eme), Ь Ь = е т а Ы slusati
inhumain (i-nhu-main = п й т е п choisir (soazir) - izabrati
Т о isto blva ako ie m ili n п ennemi la place (p!as) - mesto
( enmi) neprijatelj, immense (imans) п avoir honte - stideti se
Quand finissez-vous (quand_.est-ce que vous finissez) la honte - stid, sram
votre travail? - Nous finissons notre travail toujours ј parce que - zato sto
avant midi. Mon frere choisit toujours une bonne salir - prljati
place. Les bons citoyens oheissent а la Joi. Nous choisis- la robe - п
sons de bons,_,amis. Pourquoi rougit-elle? - Parce rougir - crveniti, (po)-
qu'elle а honte. Е П е salit toujours sa robe. Les feuilles п
des__..arbres jaunissent. Finissez vite. Oheissez а vos l'arbre, m - drvo
parent!; et а vos maitres. I1 reussit touiours dans ses,_Jaf- jaunir (zonir) - iuteti
faires. Cet__,enfant grandit.._..a vue d'oeil. Nous batissons les parents (paran) -
une petite villa а Budva. roditelji
1' affaire ( ё f - posao
11 12
donze
(diiz)
13
treize
ё
- Quel age avez-vous?
14
qnatorze
(katorz)
15
qmnze
(kt-nz)
- J'ai ans. lli: Ј е suis,_)ige de quinze ans.
Zapamtite п izraz: chercher midi а quatorze
heures, traiiti dlaku и jajetu.
п zamenica В о п moie da bude п
Љ i ne prevodi se. О п а se, п upotrebljava
kao podmet ( subjekat) bezlicnih glagola:
reussir - uspeti
grandir - rasti
а vue d'reil - brzo ( da se
golim okom moie videti)'
п а oCigled
batir - Ш zidati
la villa ( vila) - vila
etre age de ... - blti star ...
chercher (serse) - t1·aiiti
le verbe impersonnel
( п - bezlicni.
glagol
il у а (ilja) - ima
le restaurant ( restoran)
Dans cette ville il у а beaucoup de restaurants.
И ovom gl"adu ima п gostionica. gostionica
Quelle heure est-il? Koliko ј е sati? (Koji ј е sat?) У a-t•il? (.iatil} - ima li?
JU est neuf heures. Devet ј е sati. il n'y а pas (ilnja р а
][1 est cinq heures moins dix. Deset do pet (pet sati п е т а
т а п ј е desetJ. neuf._...heures п f =v
moins ( moen) - manje
Quel temps fait-il? Kakvo ј е vreme?
п fait beau temps. Lepo ј е vreme. il pleut р - kiSa pada
в и ne fait pas beau temps, il pleut. Nije lepo vreme, il neige п ё Ј - sneg pada
kisa pada. а quelle heure?- и koji sat?
(il) part (piir) - о п
Il neige Ш il tombe de la neige). Sneg pada.
А quelle heure part Ie train? и koji sat polazi voz?
polazi, krece
41
е train ( tren - voz
а minuit ( й - и ponoCi
la semaine а smenJ -
sedmica, nedelja ( danaJ
· aussi... que - isto tako ..•
kao (isto toliko ..• kolikoJ
tenez! (teneJ ._ cujte,
slusajte
mettons-nous - (poJstavimo
se ( stanimo
devant (devanJ - (isJ pred
а glace ( g!as, izg. vrlo
kratkoJ - ogleda!o
voir ( voiir - videti
42
n part а minuit moins cinq. Om polazi и ponoc
manje pet.
и н primeru н nije bezlicno, jer zamenjuje
imenicu train (voz).
l.es jours de В а semaine
- Comblen у a-t-il de jours dans_une semaine?
- Il у а sept jours (se й dans.,_,une semaine.
- Quels sont_.ils?
- Lundi (londi), mardi, mercredi. jeudi ( zodi),
vendredi ( vandr
8
di), samedi ( samdiJ, dimanche.
- Quel jour est-ce aujourd'hui?
-- Aujourd'hui c'est lundi.
Ј т е п а ц п а su muskog roda, ali se upotrebljavaju
о Ь с п о bez cHana.
nous sommes aujourd'hui quel jour? ili: quel jour
sommes-nous?
Kad brojevi od 5-10 п о е п imenicu koja pociizje
ч и ш л · ю ј е · da se njihov krajnji suglasnik
п е izgovara: cinq jours ( sen й s:ix jours ( si й sept
jours ( se zur huit jours ш zur J!leuf jours п о й
d:ix jours ( di й Ali narod ipak kaze: cet й i п о Ј й
(7 jours i 9 jours).
pius . . . «J!Ue 1 moins • • • Ш
Ako se vama cini da ј е vas prijatelj Fvancuz manjeg
rasta nego vi, i ako vam о п kaze: ј е suis П grand
«J!Ue vous, mon cher ami, sto znaci ј а sam veCi od vas,
т о ј dragi и • • vi cete izvesno pomisliti da se о п
sali; a!i ako vidite da о п to о Ы ј п о govori, vi cete т и
odg(Jvoriti: ah, non, mon cher, vous_.etes mmoins grand
que moi, Jto п а ne, т о ј dragi, ·vi ste п od е п е ••
Ali vas Francuz п ј е и Ь е е п О п vam kaze: tenez!
mettons-nous devant cette g1ace pour v:oir - с и ј е
(s!usajte) stanimo pred ovo og!edalo da vidimo - i vi
sa njim stanete pred ogledalo. Tad Francuz, iznenaden,
uzvikne: tiens! c'est б ј е suis annssi grand Ј Ш е vous
- gle, to е smesno (zanimljivo). ј а а т isto toliko velik
kao vi, а vi takode п kazete: ma foi. c'est
vrai, vous etes au.nssi grand «JJU!e moi - vere mi, to ј е
istina, vi ste isto tako velik kao ј а Vas Francuz se !ako
miri i zadovoljno konstatuje: ю sommes de Ia meme
taille, voila - mi smo istog rasta, eto!
pour voir - da vidimo
tiens! (tjen) - g!e!
б --· smesan
ma foi ·- vere mi
vrai, е - istinit
Vi i vas и izrazavali ste se и П ш
( ili drugom poredbenom stepenu). О п ј е najpre upotreblo
komparativ superiornosll:n, а vi ste т и odgovorili и kom-
и т najzad е о п upotreblo komparativ
ш •.
le (la) meme - isti, а
la taille ( taj) - stas, rast
Н е comparall:if ( konparatifJ -
Я ш
Jos jedan primer:
la lune й - mesec
l.e terre est pHus grande Ј Ј Ш е Zem/ja ј е veca od meseca.
la lune. le soleil ( solejJ - sunce
l.a terre est mmoilllls grande Zemlja ј е manja od sunca. ш ( ё -
..
«]!U!e le soleii. 1 р и н с и с
l.a pluie est_annssi neces- KiSa ј е isto toliko п Ia chaleur (sa!OrJ - toplota
saire que la chaleur. koliko i sunce.
Dakle, Francuz kaze "viSe velik, manje velik", kad
govori о stvarima, objektima koji su sami о е Ы veliki,
cije и dimenzije п i ogromne, ili prosto ako misli
da е о п о cime se nesto poredi, veliko. Ali, ako se govori о
oCigledno malim onda i и kaze ;,plus
l'allumette, f. ( й -
petit, е Ы
JLe boite d'allumettes est Kutija Siblca ј е mman]a od la boite (boat) - kutija
plus petite que la boite kutije cigareta.
de cigarettes.
Ako ј е komparativ jednakosti и odricnom Ы
umesto aussn upotrebljava se о Ы с п о si :
Л е ne suis pas sii grand que Ј а nisam tako velik kao vi.
vous.
Slicno tome:
la cigarette - cigareta
J'ai н de travail Ј Ј Ш е т isto toliko posla ko- le travail (travaj) - rad
toi. liko ti. (au)tant de - toliko
Ј е n'ai pas tant de travail Ј а п е т а т toliko posla щ
Ј Ш е toi. liko ti.
{
moJins
plus
Superlativ ili treci poredbeni stepen dobija se kad se Н е sujpierlatJif ( й
wl)red komparativa и _ i inferiornosti stavi Ш
odredeni clan: le, la, les. '.
Ј е п П е plus grand IIi!e tous. Ј а sam najveCi od svih. tous ( tus} - svi
43
le souvenir ( suvn ir)
uspomena
lequel? laquelle? - koji?
koja?
meilleur, е т bolji, а
е devoir ( d
6
voar) - zadatak
mieux т ј - bolje
riclle ( ri.S) - bog'at
с е Н е ( sel) '- ш ш
fumer й т е - pusiti
chacun (Sakon) - svaki
le gout (gu)- ukus
le pronom personneU atone
п personel aton) -
nenaglasena ticna zamemca
44
Pazite: nase "od" kaie se sad "de", а ne "gne". Ako
ispred superlativa т а п т т о ton
son itd. - т о ј tvoj, njegov- С а п tada otpada:' '
C'est mon plus beau sou- Т о ј е т о ј а najlepsa uspo-
venir. т е п а
Nasuprot, ako se porede dva lica Ш dve stvari, а
п ј е bez que, т т upotreb[java se
supet·!ativ:
De ces deux villes, laquelle Od ova dva grada koji ј е
est la plus grande? veci?
PJ·idev bon ima п Ь е Ш е ш е
Il est meilleur que moi. C'est le rneilleur devoir.
C'est rnon meilleur ami. C'est rna -rneilleure amie.
С е sont nos rneilleurs.._.amis. н langue parlez-
н le rnieux, l'anglais' ou le ш Le н ј е н е
de ses deux fils а н ans. Ј е ne suis pas si grand
que rnon voisin. Henriette n'est pas si Ь que sa
En eteies jours sont beaucoup plus longs qu'e
hiver. Dans quelle saison les jours sont-ils le plus ]ongs'
Notre rnaison est rnoins grande et rnoins belle que
celle de notre voisin. J'ai autant d'argent que toi. Les
cigarettes "Drava" ne sont pas si bonnes que les cigarettes
"Morava"; elles sont moins bonnes. Quelles cigarettes
fumez-vous? Ј е fume toujours des "Morava", с е sont les
meilleures. Chacun son gout, rnonsieur. Moi. ј е prefere
les "Neretva".
n me donne = On mi daje
П me voit = On me vidi
Od а т е п с а п se а т е п с а п upotrebljava
i ј е п а ј е upotreba п п Danas cete nauCiti promenu
licne т koja ј е vrlo laka. Ali, pt·e toga, treba da
znate ovo:
т а dve vrste licnih т nenaglasene i naglasene.
Nenaglasene su one koje stoje nz glagol i ci,ji ste
prvi padez vi vec п ј е tu, il, elle; nous, vous,
ils, elles. Drugog padeza ova а т е п с а п е т а С т е se
о п т п docm"je. т dalje.
..,ednina.
Ј /ice: mi i т е kaze se т е
11 me donne. О п т daje. - П me voit.
О п т е vidi.
2 lice: ti i te kaze se te:
П te donne. О п ti daje. н te voit. О п te vidi.
Mnozina.
1 lice: а т i nas kaie se nous.
Il nous donne. О п а т daje. - П nous voit. О п
nas vidi.
2 /ice: vam i vas kaze se vous:
ll vous donne. О п vam daje. - П vous voit. О п
vas vidi.
Sad cete nauCiti obfike za lk'!."
З padei: т i ј о ј kaie se lui:
ll lui donne. О п т daje ( i О п ј о ј daje)
im, za о Ь а roda, kaie se leur:
11, !ellr donne. О п im daje. leur (izg. д - njima
4 padez т а isti Ь kao п clan: le, la, !es: il voit (voa) - о п vidi
ll Ie voit. О п ga vidi.
П В а voit. О п ј е vidi.
I1 les . voit. О п ih vidi.
Pazite! Ova а т е п с а (i и З i и 4 padeiu) stoji nepo-
п ю ispred glagola i и odrecnom о Ь Ш ш Mi т
О п ga ne vidi", а п kazu, о п ne ga vidi": П ne le
voit pas. Isto tako и п п т о Ь Ш с и Ne Ј е
voit-il pas? ( zar ga п е vidi?). Le voit-il? Vidi li ga о п
- т ј е dakle, uvek ispred glagola.
mon, ton, son т о ј tvoj, njegov п ј е п
ma, ta, sa = т о ј tvoja, njegova ( ј е п а
mes, tes, ses = moji, е tvoji, е njegovi, е
п е
Ispt·ed prisvojne а т е п с е ne т о е da stoji clan,
zato se о п а т е п ј а sa т а т о р о т о с и predloga.
V oici rnon livre. С est le chapeau de т о pere.
Ј е donne cette _pornme а rnon frere. J'appelle rnon
camarade. - М е donne-t-il ( est-ce qu'il rne donne)
mon livre, oui ou о п - Oui, il vous donne votre
livre. - Est-ce qu'il te regarde? - Oui, il me regarde.
- Il nous cherche, mais_.il ne nous·voit pas. Ј е lui ai
adjectifs possessifs ( posesif)
- prisvOijne pridevske za-
menice ( а т о ispred т е с
п с е
preter (prete) - pozajmiti
rnon, ton, son т о ton,
son)
ma, ta, sa т а ta, sa)
mes, tes, ses т е te, se)
tout (tu) - sav; sve
а poche ( pos) - dzep
argent de poche - dieparac
le besoin ь -
potreba
avoir besoin de - т
potrebu, blti п
45
partout и - и
nulle part ( й piir) - п
le (la, les) voici! - evo ga
ј е ih)
Ia porte {port) - vrata
presenter (prezante) -
pretstaviti
ceder ( sede) - и и
Ia б (votr) - vasa
raconter (rakonte) - pri-
povedati
!'blstoire, f, ( istoiir) - isto-
rija, prica
assiette ( asjet) - tanjir
vide - prazan
montrer ( montre) - pokazati
le т т о а - mesec
l'annee, f а п е - godina
janvier (Zanvje)- jcmutJ;·
fevrier (fevrije) - februar
mars ( mars) - mart
avril ( avril) - april
mai т е - т а ј
juin ( iuen) - jun
juillet й - ј и
aout у - и
septernbre ( septanbr)
т
ocfobre ( oktobr) - oktobar
novembre (novanbr) -
п о е т Ь а
decembre ( ь -
decembar
maintenant ( п -
&ada
46
prete tout т о argent de poche. Pourquoi lui pretez-
vous tout votre argent de poche? Parce qu'il а besoin
d'argent. Ј е la cherche partout, т ј е ne la trouve
nulle part. Tiens, la voici! Il т е т а porte. Il te
т а tout le т
sol!1l, sa, ses = svoj
Ako se son, sa, ses п п а т и trecem licu,
prevode se svoj :
Il т е т sol!1l livre. Il te presente sol!1l,_,ami.
Elle vous prete sol!1l livre. Il fait ses devoirs pour т
Il vous cede sa place, elle ·est т que la б
Merci, il est Ь
Pred п ш roda koje р о с п ј и samo-
glasnikom ili п е т т h, т т а ta, sa stoji mol!1l,
ш soJiJI:
Ј е te presente т П lui raconte soJI1l,_,histoire.
To!iJl assiette est vide.
Mi т Ј е а п т о ј prijatelj, jedan tvoj, jedan
njegov itd. п и kaie: е а п od tvojih prijatelja
itd. Dakle: un de т un de tes._amis itd.
JP>revewte: Zasto т и dajes hleba i п Zato sto ј е
gladan i п О п т pretstavlja и и Da li ј е
е р а Da, vrlo ј е е р а Gde su vasi roditelji? Traiim ih
svuda, ali ih п е п Gle, evo ih! Mi т и а ј е т о
hleba ј е а п р и п е п о . а im т и svoje
knjige. Ј а vam и svoje mesto, о п о ј е п а ј Ь о ј е
т а li Siblca и ovoj и Ne, и ovoj и п е т а Ы
Т о ј е ј е а п п а prijatelj.
Les moiis i!l!e D'al!1ll!1lee
Ь de mois у a-t-il dans_une annee?
- П у а douze т dans,_, une annee.
- Quels sont-ils?
- Janvier, fevrier, mars, avril, mai, juin, juillet,
а о б septembre, octobre, novembre, decembre.
- Dans quel mois sommes-nous maintenant?
- Nous sommes en janvier.
- Le comblen sommes-nous aujourd'hui?
·- Aujourd'hui nous le 15.
т Le comblen sommes-nous aujourd'hui
koji ј е danas т kaie se, mada rede, i: Quelle
date avons-nous (sommes-nous) _aujourd'hui? Ili krace:
quelle date sommes-nous? Nous sommes le comblen?
Odgovor т о е blti i: C'est._aujourd'hui le 15, ili nous
sommes le 15.
Ј т е п а meseca, lcao i а п а и su roda, ali se
upotrebljavaju bez С а п а "Mesec а п и а kaie se le mois
de janvier, а и т е е с и ј а п и а и au mois de janvier.
Tako i za ostale mesece.
/ IJI me е i!l!OI!1ll!1le = 0111l н т ga i!l!a]e
и ste и prosloj lekciji и п п е п а а е п е
п и З i 4 и aii и svakom padeiu п
Sad cete п п upotrebu, ako se о Ь а padeia
п zajei!l!l!1lo.
Red е ovaj: prvo П е с р а Ь Р to е kao и nasem
jeziku! Tako ј е i о п а ie sve ici glatko.
П me le (la, les) donne.
О п mn ga ј е ih) ddje.
П te le (la, les) donne:
Ou ti ga ј е ih) daje.
Ј П JIJlOUJis le (Ia, Ies) donne.
О п 111lam ga ј е ih) daje.
Il voans le (la, les) donne.
О п vam ga ј е ih) daje.
/ IJ1 П е П i!l!oooe = 0111l п ш ga i!l!aje /
Dovde ј е dobro. Sve se lepo poklapa, и isti red
reci. Ali ima, naialost, jedno malo п ј е п о
р о т е а п ј е i to za П е с pai!l!ez П е с е а П с а О п т е п ј а
т sa cetvrtim т п dakle, п е и
kao т
О п Ш ga daje", vec О п ga т и daje".
П le (la, les) IUJiii donne.
0IG Ш Ш ga ј е ih) daje.
JI1 le (la, Ies) П е щ donne.
О п iim ga ј е ih) da]e.
Upotreba ove а т е п с е и datim п т ј е
vrlo о Ь с п а stvar, kao i и п jeziku, zato п
dobro sve gornje primere, п ih с е ш о п
47
leur (lor)
leurs (lor}
qu'est-ce que (keske) sta?
48
U т ю upitnom i odrecno-upitnom Ь
zamenice zadrzavaju svoje mesto. One su uvek ispred
g!agola.
П ne rne Ј е donne pas. О п mi ga ne daje.
М е Ј е donne-t-il? Daje li mi ga о п
Ne rne Ј е donne-t-il pas? Ne daje li mi ga о п
П ne Ie lui (leur) donne pas. О п nm ( im) ga п е daje.
Le lui (leur) donne-t-il? Е а ј е li т и т ga?
Ne Ie lui (leur) donne-t-il pas? Ne daje li и т ga?
К а о sto ste naucili и trinaesto.i !ekciji, vi mozete -
а to se oblcno radi- upitni i п Ь napraviti
pomocu "est-ce que":
f
1
Est-ce qu' 1
l
il rne le donne? Daje /i т ga? Da /i
т ga daje?
il ne rne le donne pas? Zar т ga
ne daje?
il Ј е lui (leur) donne? Da Zi т и ( т
ga daje?
il ne le lui (leur) п pas? Zar
п ш т ga ne daje?
NauCite sad i ostale pris}·ojne od kojih su
vam neke е с poznate:
notre, votre, leur = nas, а vas, а njihov, а
nos, vos, leurs = п а Д е vaSi, е njihovi, е
Znam sta vas ј е sad zbunilo. Rec leur, zar ne? Kako
cemo da pogodimo da li or:a znaCi т (njima)" Ш "njihov,
а pitate se vi. Ne klonite duhom, to ј е vrlo prosto.
Isp1·ed g/ago/a е iicna т а ispred т prisvojna
т
Ј е leur donne. Ј а т а ј е т
П voit .leur pere. О п vidi njihova о с а
Qu'est-ce que ..• ?
Sloienica qu' est-ce que nije niSta drugo nego que?
sta? pojacano sa est-ce que (13 lekcija), kojim se izbegava
inverzija. Umesto:
que fait-il? sta radi ( cini) о п
Ы
qu'est-ce qu' i1 fait?
п da se "to ј е kaze "c'est", а п "est-ce"
ј е li to?). Prema tome moze da znafi samo
"sta ј е to?"; ali ako iza qu dodamo est-ce que est-ce
(inverzija) postaje c.'est i dobijemo с е о red ovako:
qu'est-ce que sta ј е to?
( sto ј е to sto to ј е '
Prevedite: Da li ti о п daje svoju п и Da, о п mi е
daje. Sta т и о п и О п т и pozajmljuje п о а с а
Ђ о vasih knjiga: da li ih и Da, ј а vam ih
р о а ј т ј и ј е т Ј е li to dobro? Da, to ј е dobro, to ј е cak
vrlo dobro. Sta о п Jradi и п е е ј и и U п и ј и о
о п ide п а iz/et. Sta dajete vasoj deci da jedu danas? п
mi im dajemo samo mleka sa а ј е т Sta п а ј и svojoj deci?
Oni а ј и svojoj deci m/eka sa hlebom.
Naucili ste da Ь do 15. Sad do 20. Brojevi
do 20 su п Pos/e с е vam blti lako.
16 (seize), 17 {dix-sept), 18 (dix-huit), 19 (dix-neuf),
20 (vingt).
Dak/e, 17, 18, 19 ј е deset-sedam, deset-osam i
deset-devet.
Osamnuaesta leJkcija
rendre
qu'est-ce que c'est (keskese)
а manger - da jede, и
( zavi'si od /ica) za ј е о
meme- cak
il va- о п ide
а и
excursion ( й f -
izlet
sei7.e ё
dix-sept ( dis-set)
dix-huit ( й
dix-neuf ( diznof)
'.ringt ( ven)
Glagoli п а -re spadaju и trecu grupu. т а ih pravilnih i
п Naucicete п а ј р е da т pravilne. Osnova
se dobija kad odbacimo -re. Dakle od rendre ј е osnova rendre (randr) - vratiti
rend-. Znate vec da se d п а kraju reCi ne izgovara.
Nastavci su za ј е п п и -s, -s, -t, koji se, и se,
ne и jer ј е s tqkode е т о п а и и
ako se п g/agola ove и svrsava п а d - sto ј е
ovde slucaj - t, с nastavak -t za trece lice se ne pise.
Nastavci za т п о п и и kao kod parler.
ј е rend-s nous rend-om
tu rend-s vot1s rend-ez
il, elle rend ils, elles rend-ent
lzgovor: ran, za п randon, rande, rand, za
mnozinu.
Nacin zapovedni: rends, rendons, rendez.
Upitni ohlik: Est-ce que ј е rends? (ne moze rends-je)
4
49
vendre ( vandr - proda ( va) ti
voudrait (vudre) - hteo Ы
couter cher - skupo stajati
le million ( mil-jon - п
vraiment ( vreman) --: .zaisJa
il offre ( offrir) - о п п
l'autre ( lotr) - ( п а ј drugi
accepter ( aksepteJ - pristati
tant mieux - utoliko bolje
de ton avis ( aetonavi)
tvog п
atlendre ( atandr) - cekati
entendre ( antandr) - cuti
с е que - о п о sto
Џ m ( moman)
п
ј е dis - ј а kaiem
repondre ( repondr) -
odgovoriti
la question (kestjon) -
п
sourd, е ( й surdJ - gluv, а
par ici - ovuda
descendre ( desandr - siCi
50
rends-tu? ( rantu), rend-il? ( rantif), rendons-nous?, rendez
vous?, rendent-ils? (randetil). Ili svuda stavite est-ce que.
Iz svega sto smo do sada nauci!i о п п
glagola sve tri grupe, izvedimo п zakljucak:
1. Osnova se doblja п п dva slova
(-er, -ir, -re).
2. Za sva tri lica п Jizgovor ј е samo ј е Ш ш
З Nastavci za п п и jedni.
Vratimo se sad malo п а brojeve. О п о sto ј е е с е п о
za sept i neuf vaii i za dix-sept i di'r-neuf. Kad se п а и
ispred п о ј и п п krajnji и п (t, f)
ј е nem, ali se и п govoru cwje: dix-sept livres
( dis-set livr), di'r-neuf livres ( п livr).
U vezi sa izgovorom broja neuf п jos nesto:
prilikom ш в i se, и п izgovara kao п а е v
samo ispred п П i Jh!emres: ш (
devet godina, neuf._..heures ( о д devet sati.
Mi kaiemo "dvadeset ј е а п а п kaiu "dva-
deset i ј е а п dok dalje kaiu kao i mi, bez i. Т о "i"
о п и т е с и i и brojevima З Ј 41, 51, 61, 71.
21 vingt et un (

26 vingt-six ( ventsis)
22 vingt-deux ( J.'entdo) 27 vingt-sept ( ventset
23 vingt-trois (vent troa) 28 vingt-huit й
24 vingt-quatre ( vent katr) 29 vingt-neuf ( ventnof)
25 vingt-cinq ( ve nt sen k) 30 trente ( trant)
К а о sto ste sigur-no primetili t и vingt svuda se с и ј е
Izuzetak moie da bude samo и 22 i 23 (vendo, ventroa).
Dalje moiete т trideset Ji ј е а п trideset dva itd.,
do В (karant) cetrdeset, р а dalje do ш
(senkant) pedeset, р а dalje do о ћ п ш е Щ sezdeset
р а dalje do sezdeset devet- i tu п п с е т о
п dalje.
Zapamtite da ispred Jh!I!Jlit i о ш е п е т а п elizije п
п de/huit_.a dix ( de Щ а dis) od 8 do 10, de/onze
а midi ( de onzJ od 11 do 12 р о п е cesjonze enfants,
(se onzanfan) ovo п dece. lzuzetak е za huity
dix-huit ( й gde ј е п п а za onze
и и i1 est._..onze heures (iletonzarJ, gde е п е о Ь а е п о
Notre voisin vend sa 'maison. Mon oncle voudrait
l'acheter, mais._..elle coute cher; le voisin demande
beaucoup d'argent. Ь demande-t-il? Un Ш
C'est vraiment un peu trop. Et votre oncle comblen lui
offre-t-il? Il lui offre huit cen mille, mais l'autre ( = le
и n'accepte pas. Tant mieux! Pourquoi tant mieux?
parce que la maison du voisin est vieille et elle n'est
pas belle du tout. C'est vrai, ј е suis de ton avis. -
Attendez un moment, е vous rends vos livres. N'entendez-
vous donc pas с е que е vous dis? Pourquoi ne repondez-
vous pas._..a ma question? Vraiment, cet._..homme est
sourd. - Descendez par ici.
Chien qui aboie ne mord pas.
JP>revedite:Da liprodajes и и Ne, п
Jesi li п Ne, п п Utoliko bolje. А zasto?
Zato sto п е т а viSe п za jelo а manger). Gde sie vi?
Cekam vas vec ј е а п sat. О п mi п е odgovara, ne п а т
zasto. О п troSi sve sto zaradi. Ne с ј т vas dobro;
sada? Vrlo dobro. Zagrizi и (dans) ovu и п ј е
se п
п и п glagoli т а ј и и а se п и
т п se koja stoji а т о uz З lice ј е п п е i т п о п е
Za 1 i 2 lice upotrebljavaju se п п п zamenice:
me, te, П VOUJIS.
ј е me baign-e
tu te baign-es
il se baign-e
nous Jrnous baign-ons
vous vous baign-ez
ils se baign-ent
п dakle, ustvari и
ј а т е kupam mi п а kupamo
ti te kupas vi vas kupate
о п se kupa о п se и
dok mi za sva lica kaiemo se.
Т а п П е menja svoje mesto :
ј е ne т е baigne pas ј а se п е kupam
se baigne+il? kupa li se о п
ne se baigne-t-il pas? zar se о п п е kupa?
п п i п oblik prave se i sa
est-ce que:
est-ce qu'il se baigne? kupa li se о п
est-ce qu'il ne se baigne zar se о п ne kupa?
pas?
4*
Ie cblen ( sjen) - pas
aboyer ( Ь о а ј е - lajati
mordre (mordr) - (za)-
gristi, и
depuis ( е р й - od, vec
depenser ( depanse) - (po)-
troSiti
н ( defandr)
ш в i Ь
excellent ( eksezan) - odlican,
izvrstan
П е П
( о п о т п о -· povratni
glagoli
51
glago/i п а - eler и а ј а ј и 1
glagoli п а - eter и а ј а ј и t
п glagoli п а - eler, -
eter т а ј и е
ach(e)ter ( aste)- и ima
j'achete,
nous.._.,ach(e)tons
geler ( iele) - п и
ima ј е gele, nous g(e)lons
employer ( emploi-ier, an-
ploaje) - и
payer {pai-ier, р е ј е -
platiti
se lever - diCi se, и ti
se coucher ( и - leCi
vous faites (fet) - vi щ
radite
le dejeuner ( б - и
se reposer (repoze) - od-
marati se
s'etendre ( etandr) - ispru-
ziti se
le canape -- kanabe
souvent ( и - cesto
Ј sva-
в Ies jours ( tule- ki
fur) dan
la riviere ё - reka
а mer ё - more
il gele - mraz ј е mrzne se
le papier р а р ј е - harti.J'a
par terre -- п а и п а
pod
se promener п
Ima g/agola prve и koji и men}'.mju п
п п о е п п koju treba da naucite.
О п а ј е и ovome: glagoli koji и п п slogu
и е т о mwdo ili zatvoreno м е п ј а ј и to е и otvoreno
и п i и З !icu п ;adasnjeg п to jest
kad п а п ј pada п Т о otvoreno е ima Ш accent
grave е Ш se п ispred и п и п
1. sa nemim е app(e)ler (aple) zvati
j'appelle ( zapel) nous._..app(e)lons (
zaplon)
tu appelles й а р е vous_app(e)Iez и
il appelle ( ilapel) ils._..appellent ( ilzapel)
2. sa muklim е lever oeve) diCi, dizati
ј е leve (ze ё nous l(e)vons п и von)
tu Ieves (tii ё vous l(e)vez (vul ve)
il Ieve ( il ё ils Ievent ( il ё
jeter ( zeteJ
ј е jette ( ze iet)
tu jettes й zet)
il jette (il zetJ
baciti, bacati
nous j(e)tons (nuz'ton)
vous j(e)tez и
ils jettent (il zetJ
З sa zatvorenim
ј е repete
е repeter п п
nous repetons
н repetes
il repete
vous repetez
ils repetent
Pre п о sto vidimo jos е а п и и р о п а с е т о se
sa п slova у О п о se Cita kao п а е i (systeme,
sistemJ ш se smatra kao i (syntaxe, sentaks, sintaksa);
tramway, и tramva.i) ш se ci'ta kao ј и pocetku
reci ispred samog/asrtika ю Ali, и sredini
reCi, iza п ima п dva i (ii); prvo i se
и sa samog/asnikom ko.ii е ispred п ј е а а и i
izgovara se п ili kao ј ispred samog/asnika:
le pays ( = pai-is, izg. pei) zemlja
le loyer ( = loi-ier, izg. loaje) kirija
Glago/i п а -yer т е п Ј а ј и у и i pred п е т т s/ogom,
to jest и jedni1ii i З licu п п
j'emploie о а nous_employons (-oa.J'onJ
н emploies о а --vous.._,employez о а ј е Ј
il emploie о а Ј ils._.emploient о а
setati se G/cgo!i п а -ayer radije zadrzavaju у payer, ј е р а у е
Ј а lec;on (lesonJ - _/ekcija tu payes, il р а у е ( = р е ј Ј DOUS payons, VOtlS payez,
passe, е (paseJ - pros!i, а ils payent ( = pejon, р е ј е р е ј Ј
52
Comment s'appelle votre cousin? Il s·appelle Pierre.
Comment н Nous l'appelons Jean. А quelle
heure vous levez-vous le matin? Ј е me Ieve toujours
а six_heures. А quelle heure vous couchez-vous?
Ј е me couche а neuf_heures du soir. Que faites-vous
apres le dejeuner? Ј е me repose, ј е m'etends un peu
sur Ie canape. Vous baignez-vous souvent? En._..ete ј е
me baigne tous les jours dans la riviere ou dans la mer.
- 11 gele souvent._.en hiver. Ces_.eleves jettent н
н papier par terre. Ј е me promene deux._.heures
chaque jour. Repetez la le9on passee.
paresseux, euse (pareso, iJzJ
- е п ј а
avant ( avan - pre
le diner ( п - vecera
б ( osito - odmah
le journal ( и - п
le sommeil ( ё - san
profond, е (profon, d)
и
se reveiller, (revejeJ -
(proJbuditi se
pendant ( pandan za vremP
la nuit п й Ј ---: п о с
(se) laver - prati (seJ,
Prevedite: Gde se kupa.J'u ova deca? Ona se и
u reci. Ovo dete е vrlo е п ј о о п о п е ustaje pre osam sati.
Sta radite posle vecere? Da li lezete odmah? Nikad.
Citam lteku и Ш п i pre deset sati а sam vec umivati se
и postelji. Da /i se budite katkad za vreme п о с Nikad. se frotter - trljati se
Ј а imam а п dubok. Ujutru se umivam, trljam se dobro i н ( й
bri§em·se.
bri'sati se
Paris - Le Sacre-Coeur
53
Re pronom н tomqune
( п - naglasena м
zamenica
rnoi т о а ј а
toi ( toa) - ti
lui й - о п
elle ( el) - о п а
nous п и - т
'\TOUS (11U).- Vi
eux о - о п
elles { el) - о п е
Re pronom adverbiiaR ( adver-
bjal) - priloska zamemca
en ( prilog) -- и
en (pred/og) - и
en (priloska а т е п с а
parler de - govoriti о
avoir peur de - plaSiti se
le voyage ( voajiii)
р и о а п ј е
54
moi
П
toi
vous
lui
eux
е П е
ennes
т ј е da se т а о т /icnim П п в
а т е п с а т а Ј т а Љ kao sto vidite, о а т Polovina
п ј Љ ista ј е kao kod п в (nous, vous, elle, elles).
Т о vam е vec п а п а olakSica. Dve и slicne. п п
(rnoi, toi = rne, te) i lalco ih ј е т Ostaje а т о
Ш i eux. Prva а т ј е vec п р о Ь ( znaci и ijoj).
г т т а о п sto, eto, sad, lui т о е
da znaCi i о п Ali. п е brinite, vi ste dosad п а и с Щ i
т teie stvari. Vi znate kada leur znaCi т а kada
"njihov, а р а ceie naui:iii isiu i za lui, i й и
Ј е Ш donne du pain. а ј е т т и hleba.
Ш du pain. Daj т и hleba.
Ovde ј е lui uz gUagon i znaCi т и З padei.
Qui est la?- (C'est) Ш К о ј е а т о Т о ј е о п
C'est pour llui. Т о ј е za п
Ovde ј е sad lui samo i1i sa н Ne moie se
reci: (c'est) il ili c'est pour iU, jer vi znate da se licna
п zamenica и Ь samo uz gUago1. Za sve
ostale и п и imaju naglasenu zamenicu.
ldemo dalje s т т
ll est plus grand que toi. О п ј е veCi od tebe.
К а о sto vidite, и т iza qune. \
С е livre est,_,a moi. Ova п ј е mo]a.
C'est"_..a eunx. Т о ј е п в
Iza izraza etre а one imaju п а с е п ј е prisvojne zamenice
Il а peur de toi. PlaSi se Ь
П parle de moi. Govori о mem.
One т i 2 padei п koji ova п е т а
ј
Ovo sto cete sad nauciti ј е vrlo п ш
Ь rec en skoro и svakoj drugoj recenici.
Kakva ј е ta rec? п se smatra kao prilog:
il en vient, о п dolazi omda; zatim т о е da Ь и е predlog:
il est en France, о п ј е и к i najzad, moie da
bude "priloska а т е п с а Sada cete videti tu п ј е п и
trecu п
Vi п da т а glagola, glagolskih izraza, а ima i chasser ( sase) -· о terati
prideva, koji idu sa т de. Kad se takva rec п la bete Ь ё - п
ispred п в licne zamenice З lica, i а с о se ta п la recompense ( reko n pan s)
odnosi п а stvari i Zivotinje, tada se. umesto: de lw, d'elle, - nagrada
d'eunx, d'elles, upotrebljava en. digne de ( п - dostojan
Parlez-vous de votre Govorite li о т puto- cega
voyage? - Oui, j'en п Da, о ·njemu go- content de (Jcontan)
parle ( = de lui). vorim. п
Chassez donc cette bete, Oterajte tu п plasim apporter - п п
j'en ai peur (= d'elle). se nje. gentil (zanti). - п
Donnez-lui cette recom- Dajte т и tu п о п dobar, mio
pense, il en est digne ј е dostoj'cm nje. gentille ( iantij) -· ј и Ь а п а
( = d'elle). dobra
En isto tako а т е п ј и ј е pokaznu т п cela viens que {vjenke) - dodi da
(sia) 10. embrasser ( ь -
N'en parlons plus ( = de
cela).
Ne govorimo viSe
0
tome. Ь zagrliti
J'en suis tres content (= de Time sam vrlo п
cela).
En stoji uvek п в ispred П
А с о Francuza pitate da li pije vina: Buvez-vous
du vin, Monsieur?, о п с е vam, ako ga pije, odgovoriti:
Oui, Monsieur, j'en bois, а ako п е pije: Non, Monsieur,
ј е n'en bois pas. О п с е dakle, umesto р о п а ј а п ј а п
и п п а с е п ј и Ь en. U о о т slucaju,
imenica se moie odnositi i п а lica.
Mangez-vous des pommes? Jedete lijabuke? Da, ј е е т о
- Oui, nous en rnan- ( ih)
geons.
Avez-vouz de l'argent? - lmate li novaca? lmam (ga)
J'en ai.
Avez-vous des"_..enfants? т li dece? Da, т
- Oui, j'en ai trois. troje.
Mi kaiemo: ј а radim za sebe, ti radis za sebe, itd .•
а Francuz kaie: ј е travaille pour moi, m travailles
pour toi, travaille pour lw itd., to jest svakoj п
odgovara naglasena istoga lica.
Qui est la? C'est rnoi, Jean. Ah, c'est toi! Entre
donc. Et ton camarade Paul, ou est_)l? est,_,avec rnoi.
Entrez donc, mes_enfants. Pour qui apportes-tu ces
belles pornrnes, mon fils? C'est pour toi, chere maman.
Comme tu es gentil! Viens que ј е t'embrasse, rnon
la toilette (toalet)- toaleta
rien ( rjen) - niSta
que ј е (kez)
le r.ours ( с й - cas
le dessin ( desen) - · crtanje
voyons - slusajte, pazite
Jeanne (Zan) -- Jovanka,
Zana
55
vous___.avez vu vi ste
petit. А qui sont ces livres? Ils eux.- Nous
n'en avons pas peur. Nous п pas peur de !ui.
Toi et moi а ne: moi et toi!) М а sreur et moi. Vous et
nous. Voici des pommes: j'en ai mange une (deux),
en voulez-vous? Voulez-vous encore ё goutte de . е
vin? Non, merci, j'en ai assez. Est-il toujours malade?
Ј е n'en sais rien.
videli
l'ange ( anz) - andeo
l'aile, f е - krilo
le rajeunissement (razonis-
man) - т
le coiffeur - berberi'n;
frizer
coiffer - cesljati, udesavati
frizuru
l'ondulation ( й
ondulacija
le front (fron) - celo
rajeunir (razonir)
т
vrai! - istina?
le cas ( ka) - slucaj
faites (fet) - uCinite
meme т е т - cak
ш m. - т
le fermier - т
а pied - peSice
la cour - dvoriSte
Ia ferme - т
le malheur ( - nesreca
ј е vois (voir) - vidim
il (elle) rit (rire) - na-
т se
56
Cours de dessin
Mais, voyons, Jeanne, avez-vous deja vu des._.an-
ges avec trois._ailes?
-, Et vous, mademoiselle, en avez-vous vu. avec
deux?
Le coiffeur а la dame qu'il с о Ш е
- Cette petite ondulation sur Ie front vous rajeunit
de dix__..ans.
, - Vrai!. Dans с е cas, faites m'en deux etl11eme
trois!
Les furnes dun pere .AJrnselme
Le fermier Anselme est alle а pied au marche ou il
а achete quatre anes. Il monte sur un des anes et se
dirige vers son village. Les autres anes le suivent.
Apres une demi-heure, le pere Anselme s'arrete
pour compter ses anes. П compte;. "Un, deux, trois
... Ou est le quatrieme?" dH-il.
П est nuit quand l'homme est arrive dans la cour
de sa ferme. "Quel malheur, dit-il а sa femme j'ai achete
quatre anes et е n'en vois plus que trois!" Sa femme rit.
- "Si tu n'en vois que trois, dit-elle, moi, j'en compte
cinq ... "
parl-e
fin-i
rend-un
Pogodili ste. Da, to е proslo vreme ili perfekt pravilnih
glagola sve tri grupe. Iz gomjeg primera viclite kako se
1
1
doblja prosli glagolski pridev (particip perfekta) i и vam
nije potrebno nikakvo objasnjenje. Vidite takode da se
proS!o vreme pravi, kao i и nasem jeziku, od sadasnjeg
vremena pomocnog g/agola. Ostaje п а т da vidimo kad se
upotrebl avoir, а kad etre. Evo vam jedno ъ и ш
pravilo i dobro ga nauciie:
Ie passe compose (- se,
ze) - perfekt ( proS!o
vreme)
le participe passe - prosli
glagolski pridev
Ako uz glagol ide i se ( povratna zamenica!), menjajte sa etre idu:
ga sa etre: se baigner - Ј е т е sms baigne.
aller ј е sms._alle) - ici
Ako и glagol п е т а se, menjajte ga sa avoir ( ima и т ј е suis__..arrive)
nekoliko izuzetaka!) : parler - j'ai parle. stici
Sad menjajte, napamet, celo proS!o vreme od parler, rester ј е sUAns reste)- ostati
finir, rendre. Т о ј е toliko jednostavno. Menjacemo samo tomber ј е suis Ь -
glagol se baigner: pasti
ј е me suis baigne(
tu t'es baigne(e)
il, elle s'est baigne(e)
nous nous sommes bai-
gne(e)s
vous vous etes baigne(e)s
ils, eHes se sont baigne(e)s
ј а sam se ( ojkupao, t'a
ti si se (o)kupao, а
о п ona se (o)kupao, а
mi smo se о kupali, е
vi ste se о kupali, е
oni, one и se о kupali, е
К а о sto vidite, prosli pridev ј е и и svuda isti,
ali nije i и pisanju; о п se slaze sa podmetom и rodu i broju.
Dalje, pazite п а red reci: najpre о Ь е zamenice, zatim
pomocni glagol i particip.
0«1\recni о Ь Ш ъ
ј е n'ai pas parle
ј е ne me suis pas baigne
Upitm о Ь Ш ъ
ai-je parle? est-ce que j'ai
parle?
т е suis-je baigne?
ш н о Ь Ш ъ
ј а ni'sam govorio
ј а se nisam kupao
jesam li govorio?
jesam li se kupao?
n'ai-je pas parle? nisam li govorio?
ne me suis-je pas baigne? nisam li se kupao?
ili stavite est-ce que ispred odrecnog Ь
1 j'ai { е 1
NauCite sad i prosl:J vreme pomocnih glagola. Vidite, i
etre se menja sa avoir!
---------------------
57
j'ai eu е й е ј е п е т о ј а j'ai eu е й imao sam j'ai ete (ieete) Ы о sam
sam imao tu as'-"eu й tu as._ete й
j'ai ete (ieete)- ј а sam Ы о il а eu й il а ete (ilaete)
moze: nous'-"avons.._..eu п и а nous"_,avons._ete п и za-
ц as/eu (ete) vonzu) vonzete)
'(ete) vous......,avez,_..eu (vuzave vous"_,avez,_..ete (vuzave-
vous.._..avezjeu (ete) й zete)
ils._,ontfeu (ete) ils._ont.._..eu (i/zontu) ils._ont'-"ete (ilzontete)
mora: Napomena za izgovor: · Vezivanje s ю ј е
nous..._:avons п i korektno, ali se и о Ы с п о т gqvoru п а to п е pazi.
vous._avez Vezivanje zamenice i glagola ostoje, medutim, п
ils_ont Odrecm oblik:
u Ы govom: ј е n'ai pas'-"eu ni'sam ј е n'ai pas._ete п
Ы о pas feu, pas/ ete imao
hier ( ё - и с
le marche (marse)
1
Upitnft о Ь Ш
trg, . . . ..
ai-Je eu? }esam /g zmao? ai-je ete? jesam li Ы о
pijaca
les provisions ( provizjon) - Odrecno-upitnft о Ь Ш
namirnice
le cuisinier (kiiizinje) -
kuvar
la cuisiniere ( й ё

la viande ( vjand) - meso
les й -povrce
les п й - voce
dans la rue - na ulici
de continuer ( Щ й
da nastavim
l'etranger (_etranze) -
stranac
l'etrange;e ( ё -
strankinja
l'Autriche ( otfis) f. -
и
par terre - п а zemlju
la province {provens)
provincija, unutrasnjost
le bain (ben) - kupatilo
pret, е (pre, pret) - gotov, а
а part ( piir-- osim)
58
n'ai-je pas'-"eu? nisam li
imao?
n'ai-je pas__.ete? п li
bio?
Ш stavite est-ce que ispred upitnog i odrecnog oblika.
Za izgovor vaii п п а р о т е п а
А qui avez-vous parle bler? J'ai parle а un de
mes__.amis. De qui avez-vous parle? Nous avons parle
de vous. A-t-il deja fini son travail? Oui, ill'a fini depuis
longtemps.- Ou avez-vous ete с е matin?- С е matin,
ј е suis__.alle au marche acheter des provisions avec
notre cuisiniere, parce que ma femme est malade.
Qu'avez-vous achete au marche? J'ai achete de la viande,
des Iegumes, des fruits et du pain.- Avez-vous rencontre
mon fils? Oui, ј е l'ai rencontre dans la rue. A-t-il ete
content de votre travail? Oui, il en а ete tres content.
11 m'a recommande de continuer. Il а ete tres gentil
avec moi. Cet ete, nous sommes.._..alles а Ia mer. Est-ce
qu'il у а eu des.._..etrangers? Oui, beaucoup de touristes,
surtout de l'Autriche. Avec qui est__.il arrive? Il est__..ar-
rive avec ses parents. Ii n'est pas reste longtemps chez
nous. L'enfant est tombe par terre.
!Ioten de
La dame de la chambre N2 16 appelle:
- Henriette, mon bain est-il pret?
- Oui, madame, а part l' eau chaude ...
- Qu'est-ce qu'elle а l'eau chaude?
- Eile est froide, madame.
Dvatdleset druga leJkcija
1
с е (cet)
cette ces
Vi ste vec nekoliko puta Ш п а gornje reti. Vi znate
da su to ш pridevske zamenice ( to jest da '!vek adjectifs demonstratifs
й е isp;·ed imenice, а m"kad same!) i Ј и и и и ј uvu 1 ш pridevske
(faj, ta); ovi, е (ti, te). Sada с е т а izvrsiti njihov opsti zamenice
pregled, sa nekim malim objasnjenjima i dopunama.
Р е svega, ispred в ne ide nincad c!an, kao ni ispred с е (cet) ( se, set)
ovaj,
mon ton, son itd.
Oblici с е i cet su za muski rod; prvi ispred suglasnika i
aspiriranog h: с е crayon est Ь ova olovka ј е plava,
ce/Mros ovaj junak, а drugi ispred samoglasnika i nemog h:
cett._,enfant est._,oheissant ovo dete е poslusno, в
me est tres grand ovaj covek ј е vrlo velik.
taj
cette ( set) -- ova, ta
ces (se) - ovi, е ti, е
adjectifs interrogatifs -
Sad jednu dopunu. Ako isticemo nesto sto ј е Ь upitne Ћ zamenice
nas, dodacemo iza imenice -ci, а ako ј е dalje od nas ci ( od ici=ovde)
dodacemo -la:
Cet._,homme-ci est tres
grand, mais cet._,hom-
me-lla est,_,encore plus
grand.
1
quel?
qu.elle?
Ovaj covek ( ovde) ј е veoma
ve!ik, ali onaj covek
(tamo) (taj... tu) ј е
jos veci.
quels? 1
qu.elRes?
1 ove zamenice vec znate: upitne pridevske zamenice.
One imaju jedan izgovor: kel. One l'spred imenice.
One nemaju ispred sebe Clan, kao ni prisvojne i pokazne.
Samo glagol etre, sa nekom drugom zamenicom,
la - tu, tamo
quel ( ke!?) - koji? kakav?
quelle (kel?) - koj'a? kakva?
que!s (kel?) - koji? kakvi?
quelles ( kel?) - koje? kakve?
briller (brije) - sij"ati
le ciel ( sjel) - nebo
le nuage ( й - oblak
mauvais (move) - rdav
mauvaise ( ё - rdava
toutes (tut) - sve (i. rod)
pourtant .(purtan.) - ipak,
moie da odvaja tu zamenicu od njene imenice: medutim
Quel est cet.__homme? Koji (kakav) ј е taj covek? supporter й
Quel est votre nom? Kako se zovete? podnositi
59
О п mi ј е dao.
Ј а sam ga pozvao.
О п mi ga ј е dao.
О п mu (.im) ga ј е dao.
О п rni п ј е dao.
Ј а ga п pozvao.
О п mi ga nije dao.
О п mu (.im) ga nije dao.
Ј е !i mi dao?
Ј esam Zi ga zvao?
Ј е li mi ga dao?
Ј е li Ш П ga dao?
Nije /i mi dao?
Nisam li ga pozvao?
Nije li m.i ga dao?
Nije li mu (im) ga dao?
Ь - podnosljiv
Ь ( Ы
- nepodnoS!jiv
а poussiere ( ё praSina
reclamer (reklame) - tmiiti
natrag
а ma:nger - da jede
Ie lapin ( lapen) - pitomi
zec
60
Pregled о mestu И с Љ П zamenica
u proslom п

П m'a donne.
ђ
·-


Ј е l'ai appele.
...
:.:::


П me l'a donne.

·-
П е Iw (leur) а donne.
ђ
--

ђ
I1 ne m'a pas donne.
....


Ј е ne l'ai pas_appele.
С

С <:;)

П ne me П а pas donne.

·-
П ne Ie lw (Ieur) а pas donne.
ђ
с
М а П donne?
ђ
-
:.:::
С
L'ai-je appele?
<:;)

....


М е B'a+il donne?

....
Le lui (Ieur) . a-t-il donne?
<"1\
Ne m'a-t-il pas donne?
ђ
<:;)


С
Ne l'ai-je pas_appele?
<:;)

{:
·-
-
!-----
Е
а


Ne l'a-t-il donne? me pas

·-
Ne е lui (leur) a-t-il pas donne?
ђ
_ _;
Sta ste utvrdili? Ovo: red zamenica ј е isti kao и
sadasnjem vJ·emenu, а ю ј е mesto uvek isp1·ed
pomocnog g!agola.
Upitni i odrecno-upitni Ы mozete, ш se,
napraviti i tako da est-ce que stavlte ispred potv1·dnog i
odrecnog Ь
Zamenica en stoji takode ispred pomocnog glagola:
П en а parle. Govo1·io fe о tome.
Il n'en а pas parle. Nije govorio о tome.
Quel fait._,il aujourd'hui? I1 fait tres beau е renard п - lislca
т Le soleil brille et le ciel est sans nuages. Hier, vu ( od voir) - video
il а fait т т I1 у а eu de la pluie. Quelle on ( neod,·edena zamenica) se
saison aimez-vous le mieux? Moi, е т toutes.
Pourtant, cet_ete la chaleur а ete Ь Et
quelle poussiere! - Lui avez-vous rendu le livre qu'il
vous._.a prete? Pas._,encore. Mais._,il me l'a deja
т
on vous а vu - videli su
vas ( smo ш
se т (marje) ·- ozeniti
se, udati se, п se·
c'est._,heureux ( setoro) - to
ј е divno
pas si= с е n'est pas si)
heureux que а - ( to п ј е
Prevedite: Jesi /i im vratio knjige? Ne, п im ih bas tako п
jos vratio. Ovo dete ј е п Jeste li т и da/i п marier а - п se
da jede? Dali smo т и и 4 sata komad hleba sa coko/adom. т е (mesan, t) - zao
battu Ь а й od batire tucij
- iukao, tukla
Le renard rencontre т le lapin et lui souhaite
Ie bonjour:
- Ah, т о cher lapin, il у а т qu'on
ne vous.._..a pas vu. Qu'avez-vous fait tout с е
т
- Ј е т е suis т
- Ah, c'est._,heureux.
-· Pas si heureux que а On т а т а une tirer (tire} -··(po)vuCi
l'oreille, f ( ё ј - uho
femme tres mechante. Elle m'a battu, elle т а c'est malheureux (se ma!OroJ
tire les ._, oreilles.
- Oh, c'est т
- Pas si т que а Elle т а apporte en
dot une Ь jolie т
- Ah, c'est_.heureux.
- Pas si heureux que а La jolie т а brfi.le.
-- Oh, c'est т
- Pas si malheureux que а car la т е т т е
а bru:Ie avec.
-- to ј е п
la dot ( dotJ -- miraz; en-
и miraz
blen=tres
brfi.ler ( й - izgoreti
car ( kiir) - jer
avec=avec elle ( п se п а
stvar!J
61
daj т
daj т и
п е daj т
ne daj т и
(po)gledaj т е п е gledaj т е
(po)gledaj ga ne gledaj ga
daj т ga ne daj т ga
daj т и ga ne daj т и ga
daj т ( toga) п е daj т
(toga)
daj т и ( toga) ne daj т и
(toga)
и ne и
т ne и
ustanite п е ustajte
62
D va eset treca
l k ..
c:n]a
JP>regled о mesm licmh· zamemca i prilos!ce zamemce e!IJI
uz JIJ!acin zapovedn.i (imperativ)
Potvrdni т п т
1 donne-moi ne me donne pas
2 donne-Jw ne Jui donne pas
3 regatde-moi ne me regarde pas
4 regarde-Ie ne Ie regarde pas
5 donne-le-moi ne me Ie donne pas
6 donne-ie-Iuni ne е Iui donne pas
7 donne-m'e!IJI ne m'en donne pas
8 donne-Iw-en ne luni en donne pas
Povratni glago!i
Ieve-toi ne te Ieve pas
levons-11nous ne Jrnous levons pas
levez-vo1Uis ne vouns levez pas
Vidite i т da ovde п и date sve т
Hteli т о da п т g!omaznost pregleda. Ali vi
cete ih т napraviti - i to vrlo lako - ako:
а п а т е о moi т stavite nouns
Ь
"
Iw
"
Ieur
v)
"
е
"
Ј а Ies
т se, т donne i regarde т staviti
donnez i regardez.
Ali, ш ш i regardons mozete staviti samo а т о
gde п е т а moJi (m'), dakle pod 2, 4, 6, 8: Ne т о е se reCi:
dajmo mn, dajmo mi ga itd.
Q
и dvadesetoj lekciji п ste prilosku п en.
т а jos jedna: у О п а se upotreb!java i kao pri!og: Ј у
vais, т а т о К а о а т е п с а ona т takode
п п с п е т З !ica sa pred!ogom а а Iuni,
а eJ!Jie, а eunx, а eJ!Jies i и zamenicu а с е Ј а - kad se
odnose п а stvari i Zivotinje.
JPensez-vous а votre voyage? - Oui, ј у pense
toujours ( = а lui).
Mislite li п а vase п Da, п а п ј е а и
т т
Т ј е n'y ai pas pense ( = а cela).
G!e! п а to nisam т
Kad у en stoje п iza т g!agola
п а -er, и 2 с и ј е п п е zadrzava se s:
JParles_.en а ton pere. Govori о о т е svome о с и
JPenses_.y и Misli п а to и
Ako se у en nadu zajedno, en е п а и т т
У a-t-il encore du bois dans т а !ijos drva и и т
ia cave'(- Oui, il у en
а encore.
- Da, ima jos.
r soixante-wx
и т п lekciji stali ste п а broju 69. Ali, da Ы
dotera!i do 79 - tu cete opet ц - treba da nastavite
kako ste poceli od 61, to jest "sezdeset-deset", sezdeset i
п п itd. . . . п
dakle:
70 soixante-dix (soasant dis)
71 soixante et onze ( soasanteonz)
72 Ш ( soasant й itd.
79 soixante-dix-neuf ( soasant п
Ces pauvres ......enfants ont faim, donnez-leur а
manger quelque chose. Mais nous leur avons deja
donne de Ia soupe, du pain et du lait. Merci, ne m'en
versez plus, ј е vous prie. Cet_.enfant voudrait boire
encore une tasse de chocolat. Ne lui en donnez plus,
il en а assez. Couche-toi vite! Ne vous couchez pas
si б attendez nous. J'ai apporte un kilo de belles
poires pour les enfants, mais ne leur en donnez pas
maintenant, cachez-1es. Mon grand-pere а soixante-dix-
sept_ans, mais_.il est_.encore vigoureux; ma grand'-
mere est beaucoup plus jeune, elle n'a que soixante-cinq
ans, mais_.elle ne va pas Ь du tout.
С а Ш е «JJe Ш
Qu'y a-t-il donc entre votre camarade Durand et
vous?
parles_.en (parzezan)
parlez_en (parlezan)
soixante-dix ( Щ
il voudrait (vudre) - hteo Ы
б (to) - а п о
si- tako
la poire ( poiir) - kruska
cacher (kase} "'- sakriti
le grand-pere - deda
la grand'mere - Ь а Ь а
vigoureux,-euse ( и 8z)
la cause ( koz) - uzrok,
povod
la ш ( bruj) - zavada
:nous_.avio:ns ( avjon) -
be(ja)smo
tous les deux - о Ь а obojica
se retirer (retire) - povuCi se
epouser ( epuze - и za
п п se
le=cela
pardonner п
oprostiti
l'atavisme ( т -
atavizam
obtenir ( п nepr. gl.)-
Ы
aucun, ( о д п п ј е а п
п
le prix ( pri) - п
с е а
l'ecole ( ekol) - skola
d'abord ( dabor) - prvo.
pre svega
Ј а maman ( а т а т а т а
l'horreur ( б - и ·
groza
j'ai horeur de... - п
т ј е da
lepaquet(pake) - paket
63
directeur ( д -
direktor
usine ( iizin), f. - fabrika
ouvrier(uvrije), m, -1·adnik
zele ( zel), m. - revnost
devoument ( devuman), m. -
odanost
dorenavant ( dorenavan) -
otsada
j'aurai - и
ј е serai - Ы с и
Н е ш (fiit - Ь
vreme
en tout cas (kiiJ - и sva-
kom и
difficile ( difisil) - teiak
expliquer ( eksplike)
objasniti
64
- Ne m'en parlez pas! Nous avions tous les deux
demande Ia main de la merne jeune fille; ј е rne
suis retire. П l'a epousee, - et il ne me Ie par-
donne pas!
Atavisme
- Comment! Tu n·as obtenu aucun prix а l'ecole!
- Non! D'abord .•• е suis comrne maman ... j'ai
horreur de porter des paquets dans Ia rue!
La recompense
Le directeur d'une usine а un de ses_ouvriers:
- Durand, voici vingt,_..ans que vous travaillez
dans notre maison avec zele et devoument .•.
DorenaYant, .on yous._,appellera monsieur Durand.
Dvadeset п leikcija
ј au-ran - ј е se-rai
U ovoj !ekciji govoricemo о Ь ш и
pomocnih i pravilnih g!ago/a sve tri grupe. Т о п а т nece
blti tesko, posto ј е gradenje futura vrlo jednostavno.
Jedina teskoca е и tome da upamtite nastavHce, а oni и
jedni za sve П .
Pre svega, pomocni glago.li imaju nepravilne Ы
- to ste vec primetili и sadasnjem vremenu - i, sto se
njih tice, и с е blii ako zapitate "kako" i "zasto".
Njih treba и takve kakvi su:
j'au-rai (iore) ј е se-ran (zesre)
tu au-ras ( tiiora) tu se-ras ( tiisra)
il au-ra (ilora) il se-ra (ilsra)
nous au-rons (nuzoron;
vous au-rez (vuzore)
ils au-ront ( ilzoron)
nous se-rons ( и
vous se.;rez (vusreJ
ils и ( ilsron
Glagoli ]prve grn]pe grade и doda,vanjem gornjih
nastavaka (kod avoir i etre) 1 Jic1111 и sadlasnjeg
и
ј е parle ( par!J
j'achete (iaset)
j'appclle ( iapel)
ј е parle-ran (parlere)
j'achete-rai ( iasetre)
j'appelle-ran (
ј е leve ( i
6
ё
ј е jette ( i
6
iet)
j'emploie (zanp[oa)
ј е р а у е ( i
6
р е
Izuzetak su g!agoli
и futuru:
ј е repcte ( i
6
repetJ
ј е leve-rai ( ze levre)
ј е jette-ran ( zezetre)
j'emploie-ran ( zanptoareJ
ј е paye-rai ( ze pejre)
kao repeter. Oni zadriavaju е
ј е repete-rai ( ze repetre
Pazite na izgovor u . zagradama lkod Љ glagoBa !
Glagoli и grnpe grade и и ako se isti nastavci
- ali bez r! - dcdaju и neodredenom ( infinitiv.u) :
finir: ј е finir-an ( i
6
finireJ itd.
Glagoli trece gmpe grade futur, ako se isti nastavci
- opet bez r! - dodaju infinitivu od koga ј е otpaHo
и е :
п ј е rendr-aii ( zerandre) itd.
Parlez-vous

Est-ce que vous
parlez щ
Vous parlez

К а о sto vidite и gornjoj tabeli, ima i tteci nacin ю
Ь ispred potvrdnog Ы stavite znak pitanja.
Razlika ј е samo и modulaciji glasa. Uporedite:
Ti si bolestan.
Tu es malade.
Ti si bo!estan?
Tu es malade?
Aurez-vous le temps de finir votre devoir avant
midi? J'espere. En tout cas, е ne Ie finirai pas_avant/onze
heures. Ou serez-vous (est-ce que vous serez) apres le
diner? Ј е reste:rai а la maison, ј е repeterai les
difficiles. Quand parierez-vous (est-ce que vous parlerez)
а votre professeur? Demain. Ј е le prierai (prireJ de
m'expJiquer une regle de grammaire. Ј е vous payerai
dans huit jours. Quand j'aurai un peu plus d'argent,
ј е m'acheterai un petit jardin. plante d'arbres fruitiers.
Ј е ne me leverai pas si б Quand est-ce que vous me
rendrez mes livres? Attendez encore quelques jours.
Vous voyagez beaucoup? Le plus Ь Vous aimez
Ia musique, rnademoiselle? Beaucoup. Vous pas
mariee? Non, rnonsieur.
п Њ Л ш Л
la regle ( regl) - pravilo;
lenjir
Ia grammaire ( ё -
gramatika
Ie jardin ( iardr/') - vrt
plante, е (plante) - zasaden
les arbres fruitiers ( lezarbr
й - vocke
quelques ( kelk) - nekoliko
Ь ( Ы - mogucan
Ia musique (miizik) -
muzika
marie, е ( а ј е -· ienjen,
udata
1- 1'1_7!!_-n.\
.iC \..HCHL ( ll.llJU'"j - н
prudent ( priidan) - oprezan,
obazriv
Ј е chat ( sa) - macka
superbe ( й - divan
П revient {r
6
vjt.n) - v1·aca se
mangnifique (manji[ik)
divan
un angora - angorska
macka
poser (poze) - (po)staviti
comrnander (komande) --
poruciti
le civet ( sive) - paprikas
- vous_avez des chats dans la maison? le Iievre (ljevr) - zec
- Oui, monsieur, nous,_..en avons,_..un superbe. l'etourderie ( eturdri)
- Bien, П rasejanost
5
65
etonnant ( п -
cudnovat,o
, dernierement ( dernjermanJ
--.tu skoro, nedavno
mais/oui т е ui) - р а da
avait=a
va (aller) - ide ( iCi)
croire - verovati
vous ne me croyez pas?-
zar mi ne verujete?
'ai aime - ј а sam voleo
е sws aime ј а sam vo/jen
66
Le revient avec un magnifique angora.
- .Posez-He la. Et. maintenant, allez me commander
un civet de lievre. Ј е vous rendrai le chat quand j'aurai
le civet!
ш
- Vous._avez un frere, monsieur?
- Oui, madame, j'e!!ll ai un.
___, Un seul?
- Mais oui, madame, un seul ...
- C'est etonnant; j'ai fait dernieremf nt la meme
questi';;n, а mademoiselle votre soeur, et elle m'a
qu'elle en avait deux!
ш
м Dupcnt va "/Oir un
- J'ai mal aux reins, а l'estomac et dans le dos.
- Eh Ь dit le docteur, deshabillez-vous!
- М е deshabilJer? Pourquoi? Vous ne me croyez pas?
Dvadeset peta lekcija
/ j'an aiime ј е Ш aiime \
Nasi prela"zni glagoli imaju dva prosla g/ago/ska
prideva: radni pridev (voleo, kupio, trazio i
· pridev ( п и р ј е п п п и
imaju samo prosli pridev, a/i se о п smatra kao pravJ
pridev, р а se prema tome slaze и rodu i broju sa podmetom.
Za razliku od п п -· vi vec znate da se
francuski п glagoli menjaju sa avoill" ,..-
stanje kazuje se pomocnim glagolom etre anme
- Ь Ш voljen.
Jmajte п а umu uvek samo ovo: i п i и п
jeziku samo П Й g!agoli mogu Ь upotrebf.Jem и
trpnome п
Sadasn]e vreme
ј е suis aime(e)
tu es aime(
il (elle) est aime(e)
nous sommes aime(e)s
VO'US etes
ils (elles) sont aime(e)s
ј а sam vo/jen(
ti si voljen(a)
о п о п а Ј ј е vo/jen(
mi smo voljeni(e)
vi ste vo/jeni е Ј
oni(one) su voljeni(e)
j'ai ete aime(e)
tu as ete aime(e)
JP>rosDo vreme
il Ш е а ete aime(e)
nous avons ete aime(e)s
vous avez ete aime(e)s
ils (elles) ont ete aime(e)s
ј е serai aime(
tu seras aime(
il. elle sera airne(
Odrecm о Ь Ш
Ш vreme
nous serons aime(e)s
vous serez aime(e)s
ils, elles seront aime(e)s
Sad. vr. - ј е ne suis pas aime, itd.
Pr. vr. ј е n'ai pas ete airne, itd.
Bud. vr. ј е ne serai pas е itd.
tUpimn oii}iint:
Sad. vr. - suis-je aime, itd.
Pr. vr. - ai-je ete aime, itd.
В и vr. - serai-je aime, itd.
Ш о Ь Ш
Sad. vr. - ne suis-je pas aime, itd.
Pr. vr. - n'ai-je pas ete aime, itd.
Bud. vr. - ne serai-je pas aime, itd.
п glagoli stoje о Ь с п о sa predlogom par ( piir = od.
Neki opet о Ь с п о imaju pred!og de: etre aime de, etre
estime de, etre accompagne de, etre entoure de, Ы
п с е п ј е п р а с е п п od:
Pierre а ete accompagne Petar е blo pracen od svoga
par son frere. brata.
L'ennemi а ete battu par Neprijatelj ј е Ь о tucen od
nos partis9ns. п partizana.
1l est estime de tous. С е п ј е п ј е od svih.
Francuzi п vole da Ы trpno п
mnog()J vise п е о mi. Nadam se da vam to п е с е praviti
п teskoce.
U vezi sa п glagolima, apsolutno ј е п
da naucite tri g/agola koji р о svome о Ь Ш ш izgledaju
trpni, ali о :macenjQJI nisu. Sem toga, ti g!agoli su toliko
п da ј е vec п vreme da ih naucite:
·ettre deboQJit ( debuJ stajati
etre assis ( asi) sedeti
ettre COQJIChe ( kuse) fezati
5*
debout ( debu) - uspravno,
п а nogama, stojecke,
stojeci
rester debout - ostati
stojeci
ecrit, е ( ekri, ekrit) -
п а
accompagner ( akonpanje) -
pratiti
en trois jours -:-- za (u) tri
а п а
Ia bataille ( batiij) - bltka
gagner ( а п ј е - doblti
fait, е ј е fetJ - uCinjen,a
une demi-heure - pola sata
le fauteuil (fotijj) - fote(ja
Ia matinee ( matine) - pre
podne
laisser Ш ( lese
trankil} - ostaviti п а
miru
nombreux, -euse п о bro, 8 z)
- Ь о ј а п п
Ia foule (/u!J - gomila
Ie promeneur б
setac
couvert, е de ё kuvertJ
-pokriven
Ie baigneur ( benjijr) - kupac
Ј а baigneuse (ben/iizJ
kupaCica
sonner (sone) - (za)zvr.miti
le gar9on - momak
tout -- sasvim; sav
hablller ( Ь Џ е Ј - obuci
le pantalon - pantalone
Ь ( Ы
nemoguce
se rappeler (1·apleJ
setiti se
mis (mettre) - stavio
d'etre venu (venir) - da
ste doSli
avec=avec lui ( odnosi se п а
stvar!J
П (lenparfeJ
imperfekt
j'avais - imadah
j'etaas - bejah
б
Zapazite и и se coucher leCi п
radnja!) i etre couche leiati ( п п
П s'est couche. О п ј е /egao.
П est couche. О п leii.
Reci assis i . couche и р о Ш pridevi od asseoir i
coucher, i о п se т е п ј а ј и dok ј е debout pri/og i ostaje
п
Quand est-ce que la lettre а ete envoyee? Samedi
dernier. Tout_espoir n'est pas perdu. Votre lettre est
tres Ь ecrite. Elle а ete accompagnee а 'Ia gare. En trois
jours, Ia bataille а ete gagnee. Le dejeuner а ete fait
en une demi-heure. J'ai ete presente а tout le monde.
А dix_heuresje suis deja couche, а six_heures du matin
ј е suis deja debout. М а grand'mere est toujours assise
dans son fauteuil. Voici une chaise pour vous, monsieur.
Merci, madame, j'aime mieux rester debout. J'ai ete
assis toute Ј а matinee.
й Jesi li Ы о otpracen? Sva moja pisma
blla su Ь п Ostavite ga п а miru, о п vec leii. и
koliko с е sati о п ustati? М о ј и и svi vole. В smo
okruieni od mnogobrojne gomile setaca. Sto ј е pokriven
praSinom. Zemlja ј е п snegom.
A!lll Ь й
U n baigneur sonne; le garc;on arrive et le trouve tout_ ha-
Ь mais sans pantalon.
·- Ь de me rappeler ou е l'ai mis. Cherchez
do.nc.
- Mais Ь sur d'etre venu avec?
н sesta leJkcija
j'av-ans - й
Sada cete naufiti kako se gradi ![)reC!as!lll]e п п
vreme i/i imperfekt
j'av-afts,( iave
(l'imparfait).
tu av-ans ( й Ј
il av-ant (ilaveJ
nous av-io!llls ( nuzavjon
vous av-iez (vuzavjeJ
ils av-aient (ilzaveJ
й (zeteJ
tu' 6t-ans ( й
п et-ant ( i!ete
nous et-i4D!IllS ( nuzetjon
vous et-iez (vuzetjeJ
ils et..ane!lllt ( ilzete
К а о sto vidite, izgovor ј е - bez п п
- zajedninu i Zice п jeda!lll. Za raz/iku od sadasnjeg
vremena, imperfekt ima и 1 i 2 /icu mnoiine i ј е п о i
ispred п
Od svih osta/ih glagola, i pravilnih i п
gradi se imperfekt ovako: od prvog lica mnoiine sadasnjeg
п odbacimo nastavak •O!IllS i dodajmo gornje
- iste koje imaju avonr i eke:
parler finir rendre
n. parl-(ons) n. finiss-(ons) n. rend-(ons)
ј е parl-ais ј е finiss-ais ј е rend-ans
Ostala lica п /ako sami.
Sad treba da znate nesto о и р о е Ы imperfeHrta и
odnosu prema Vi п da п glagoli и п
ј е П - govorah,
govorio sam
ј е п - svrsavah,
svrsavao sam
ј е rermdais - vracah,
vracao sam
Pocev od п /ekcije
oznai!avace se izgovor samo
teiih reci kao i п ciji
izgnvnr ntst11pn. Qd Qp#fh
и imaju jedan Ы za kazivanje е ш ю ш raanje i
pravila. и и с а ј и potrebe,
jedan Ы za п ш п Evo vam nekoliko
pogledajte и п
primera:
trenutna radnja
skociti
svrSiti
vratiti
+- sa!lllter
п т
trajna п
--+ skakati
svrsavati
vracati
U и -- osim nekih izuzetaka - toga п е т а
Kako onda п и и te dve п е п и п и i
п Vr/o prosto: ш и perfektom, а tra]!lll!lll
radnju ш
j'ai skocio sam ј е sautais skakao sam
j'ai fini svrsio sam ј е finissais svrsavao sam
j'ai rendu vratio sam ј е rendais vracao sam
Т о Ј е tako и о Ы с п о govoru, jer se и п п
и radije za п radnju и aorist (pre-
dasnje svrseno vremeJ koji cete п и
1 п
le Bois de Boulogne -
и и
tout с е Ћ {tuskil) - sve
( п о sto о п .
etre presse - iuriti se
occupe - zauzet
pratique - praktican
pas Ь n'est pas libre,
nije slobodno
puisque - posto, kad
l'abonne -- pretplatnik
Sad kad п kqko se gradi imperfekt, upamtite i to personne _ niko ( onda bez
da se п а isti п gradi i ]IJ>rHog п sadasnjeg Ш pas!)
![)artici]p) prezenta (participe present): kad od prvog lica vous comprenez (compren-
п п п odbacimo п п i
dre)- vi razumete, znate
dodamo -a!lllt: si ·- ako
parl -ant finiss-a!lllt rend-a!lllt c'est que - to п da
Participe present zamenjuje cesto п Ш relativne la ligne _:_ linija
recenice sa qui ( = koji) pris, е - zauzet, а
69
quelqu'un - п е о Vn fils aiima1!1lt ( = qu.i
chez rnoi- kod moje kuce, airne) son pere.
Sin koji о Џ · svoga о с а
kod т е п е
comme cela - п а taj п а с п
tako
teiephoner - п
de temps en temps ( detan-
zanran) - s п п а
vreme
s 'il v а - da li ima
le cambrioleu·r - obijac,
п
les noces, f. - svadba
voyage de noces -- п
putovanje
Ј а jeune mariee - ml(lda
murmurer - (pro}Saptati
l'epoux е р и - suprug
I'epouse ( epliz) . -,.,.. suprugn
cheri, е - т Щ а
tacher - truditi se, gledati
avant de + inf. - pre п е о
penetrer - prodreti, uci
avoir I'air de ... - izgledati
les maries - п mladi
bracni par
tiens - uzmi, drii
la vali!'>e - rucna torba,
kufer
ia canne - stap
О п vr!o cesto ima ispred sebe predlog e1!1l i tada и
radnju vrSi uvek podmet glavne recenice:
Ј е I'ai vu e1!1l sorta1!1lt de Video sam ga izHazeci
Ia rnaison. iz с и с е
Quel age avait__)l quand,_)l s'est marie? П etait tres
jeune, il avait vingt__.et un ans. Quand nous etions
tous les jours au Bois de
Ј ш tout с е qu'il me racontait. П allait · а Ј а
gare quand ј е 1'ai rencontre. Ј е pense qu'il etaU tres
presse. Pourquoi n'as-tu pas mange encore? Ј е n'avais
pas faim. С е rnatin, Ie malade allait beaucoup mieux.
Ou etiez-vous hier? J'esverais V01JS vnjr Т tr.6<> ,.",..
с и р е et ј е ne suis pas- sorti. - -- " - ---- -- --.._.
U1!1l ю Ш
- А П б mademoiselle, le 24-12, s'il vous plait.
- Pas Ь monsieur.
- Pas Ь с е n'est pas Ь
- Puisque ј е vous dis que с е n'est pas Љ que
voulez vous de plus?
- Mais._enfin, mademoise1Ie, c'est moi l'abonne
N!:! 24-12, et il n'y а personne а Ј а maison.
Alors, vous comprenez, si с е n'est pas Ь
c'est que Ј а ligne est prise par queiqu'un ..
et, si elle est prise par quelqu'un, c'est qu'i1
У а quelqu'un chez moi . . . Et, comme cela,
e1!1l teBephonant de temps.._.en temps, ј е sais s'il
У а un cambrioleur а Ј а maison.
Voyage de noces
- La jeune mariee, rougissante, ш а l'oreille
de son epoux en е с е ш Ј Ь ш п train:
- Mon cheri, tachons, avant de ё dans
б de, ne pas_avoir I'air de maries en
voyage.
Oui, tu as raison. Tiens, porte ma valise, ma
canne et mon parapluie!
nn beau - Ш bel enfant
т а и francuskom pet prideva koji imaju dva Ь
za muski rod. Kako su oni р о svome znacenju mnogo
Ј е parapluie - kiSobran
beau, belle - Ј е р а
nouveau, nouvelle - nov, а
fou, folle - lud, а
mou, molle - mek, а
vieux, vieille - star, а
vieux gar9on - stari momak
avare, m. - skrtac, cicija
и upotrehi, potrebno ј е da ih na.uCite. Т о su pridevi:
beau, nouveau, fou, Ш vieux, koji zadriavaju svoje
stare Ь muskoga roda bei, fol, mol, vieil
ispred imenice с о ј а poCinje ili nemim h; •
od tih starih Ь pravi se ienski rod и sugla-
snika l, dakle: beile, fol.l!e, molle, Ш
un beau jardin un bel homme
un vieux п un П avare
Ima jos neko1iko prideva sa nepravilnim ienskim
rodom. 1 oni su ohicni i njih treba da nauCite.
Ь Ь Ь е о bela
franc, franc!hte
frais: fraiche
sec, seche
long, Jongue
bref, breve
iskren, а
svei, а
SUV, а
dug, а
kratak, -ka
Ovde cemo prekinuti spisak, jer necemo da se suvise
zamarate ikuzecima. Т о su vam glavni. Ali savet ostaje:
pridev uciti uvek sa ienskim rodom zajedno!
iD, ш х
Iako smo podosta odmakli и lekcijama da hismo se
zadriava!i п а specijalnim slucajevima izgovora, ipak с е
п а т hiti potrebno da izvedemo prakticne zakljucke,
s obzirom п а izgovor grupa в И Ш i slova х iz dosadasnjih
primera.
Vi ste dosada naucili dosta reci и kojima ste Н Ш
izgovarali kao nase ј travail ( traviij), vieille ( ј ё ј feuille
(fi}j) pareil р а ё ј bouteill ё

taille (tii.i), meilleur
т е б i tako da!je.
Imali ste zatim п reci gde ste grupu Ш izgo-
varali kao й ј gentille (zantij), Ш (brije), Ш е {fij).
U prvom slucaju, ispred iD, Ш ima uvek samog]lasnik,
а и drugom и Ш U ovom drugom slucaju
samoglasmk + И П =.D
П + в ј
71
village - se!o
la pupille - zenicd
distiller - destilisati
Ie bacille - bakcil
mille - hiljada
Bruxelles ( й - Brisel
deuxieme ( д - и
sixieme ( sizjem) - sesti
dixieme ( dizjem) - deseti
index, m. { endeks)- п
kaiiprst
sphinx, m. ( sfenks) - п
е х inex- + п gz
l'exemple ( egzanpl)- primer
Ь ( п Ы -
п и
б dtt Ш е с · л
(zgrada)
. un edifice - zgrada
б - и
un anniversaire - п п
souhaiter - ieleti
un enthousiaste - п
п
naif ( naive ( -
п а а п
le п -- trgovac
Ia boutique - ducan
la douzaine - и с е
la flanelle - п
la premiere - prva
la qualite - kvalitet
Ia piece - komad
veuillez - izvolite
envelopper- zaviti, и
faire le paquet - spakovati
Ia chaussette - carapa
la paire - par
s'en va - odlazi, ode
changer - п
changer qchl contre
п sa
72
ima i п izuzetaka ( Sta cete, bez njih se п е moze!):
la ville (vil) grad i tranquille (t1·ankiz) п vec п
zatim le village (viliii) selo, la pupille й п
distiller ( distile) destilisati, le bacille ( basil) bakcil, mille
( mil} hiljada.
Sad prelazimo п а slovo х Procitali smo ga kao s
и six, dix, soixante, tako i и Bruxelles, и п и kao z
(dix_.heures), tako i dix-huit, dix-neuf i и п
brojevima deuxieme, sixieme, di.1•tieme. Na и reci
а to и т а о т reCi п porekla i п а и с п п
kao Jks: index, sphinx. и т koje и sa е х
i.nex- i п kao gz: exemple, Ь
п а с е х se cita kao Hcs: expliquer ( eksplike) п
texte ( tekst) tekst. lspred с kao Jk exc.ellent ( ekse!an)
odlican.
Qu'est-ce qui se trouve devant б de ville?
Devant se trouve un grand et beau jardin. б
de, vi!!e, tres ,,bel ,J'Jotre onc!e ,est vieux
gar9on, il ne s'est pas marie. Des feuilles seches de
l'automne tombent une а une. б la terre sera
couverte de neige Ь Aujourd'hui c'est l'anniversaire
de notre grand'mere. Nous Iui avons souhaite une
bonne sante et une longue vie. М а petite cousine est
п Ъ franche: е П е vous dit с е qu'elle pense.
JP>Jl"evedite: Traii nas jedan stari covek. Jedan lep
и Т о ј е т о ј lepi prijatelj. Т о ј е и nada. Ј И о ј
mladi ro(fak ј е ј е а п и п Ova voda ј е vrlo
sveia. и iskreni, gospodice, da li т е volite malo?
Naiif п
U n monsieur entre dans une boutique:
- Donnez-moi une douzaine de gilets de flanelle,
demande-t-il.
- Voici, monsieur, premiere qualite.
- Comblen?
- Deux cents francs la piece.
- Veuillez les_envelopper.
Le commer9ant fait le paquet.
Le monsjeur:
- Et ces chaussettes, comblen?
- Cent francs la paire.
- Donnez-m'en douze paires. Ј е vous Iaisse les
gilets!
- Voila, monsieur.
Le monsieur s'en va.
·- Н е monsieur, vous ne payez pas vos м
settes?
1 qch=quelque chose
( kelk
6
soz} - nesto
fait=dit - kaie, rece
-· Puisque ј е vous Ies_ai changees contre les laisser partir-pustiti da ode
gilets · · · tranquillement -- mirno
- Mais vous n'avez pas р а у е les gilets!
- Puisque ј е ne Ies prends pas!
- C'est juste! fait le commer9ant.
Et il Iaisse partir le monsieur tres tranquil-
lement.
aie, п ayez
sois, п soyez
L__ __________________ ,
NaCin zapovedni ( т pomocnih glagola ј е
avoir: aie, ayons, ayez
etre: sois, soyons, soyez
п zapovedni za З lice jednine i mnoiine pravi se
svezicom que:
qu'il ait е neka т а
qu'il soit (soa) neka bude
qu'ils_aient е neka imaju
qu'ils soient (soa) neka и
п
и dvadeset trecoj lekciji stali smo п а Ь о ј и 19 =
soixante-dix-neuf·. Sad, da Ы mogli da brojite · do 99,
treba da и samo broj 80, Ш kako п и и
"cetiri ( и а dvadeset". ( U ovom Ь о ј и - ali samo и
ovom!- vingts ima s п а kraju.)
щ (katr
6
ven;on- п е т а vezivanja!) itd.,
to jest Ь о ј и quatre-vingt dodajete brojeve sve do 19.
Pamtite da se t и vingt п ne izgovara, kao sto ј е to
slucaj и brojevima od 21-29. Tako ste doS!i do 99.
Broj 100 kaie se cem11!:.
101 cent/un (san;on)
108 cent/huit ( san й
111 cent/onze ( san onz)
200 deuxfcents а s!)
aie е imaj
ayons е п -- т а ј т о
ayez ( ј е -- imajte
sois ( soa) ·- и
soyons ( soajon) - budimo
soyez ( soaje) -- и
quatre-vingts ( katreven) - 80
cent (san)-100
73
Ш е (mil) =1000
mii ( mil) = 1000 ( za godine)
adjectifs inde!Jinis -
neodredene pridevske
zamenice
la bonte - dobrota
copier - prepisati
commencer - poceti
а guerre ( ё - rat
durer - trajati
retourner (sa etre) - vra-
titi se
un sous ( su) _;_ petparac
imbroglio, m - zaplet
le chiffre - cifra
attaquer - napasti
74
Ali, ako iza 200, 300,400 itd. imajos neki broj ondaje
cent bez s!
trois cents._ans (troasanzan) 300 godina
trois cent jun (troasan 1 an) 301
В о ј 1000 kaie se Ш е koje ostaje nepromenjeno·
Dakle deux Ш е dix Ш е itd.
Kad se govori о godinama, mille se piSe mil. Go-
dina 1952 napisa/i blsmo: mil neuf cent cinquante-deux.
Ali, Francuzi vo/e qa broje п а stotine od lJOO -1900,
dak!e "jedanaest stotina", "dvanaest stotlna", ;,devet-
naest stotina". 1952 Ы bi!o dix-neuf cent cinquante-deux.
Sad cete nauCiti nekoliko neodredenih pridevskih
zamenica. Neke ste vec naucili: chaque svaki, aucun,
aucune; е а meme isti, и
autre drugi quellque neki, а
к ш П п ш П П е nijedan П nekoliko
]!)as__. п une nijedan
з д 'ltefci,
nekakav
П ш neko/iko
т а koji (kakavj
Ove zamenice stoje lis]!)red imenica, samo quelconque
stoji iza imenice.
Ayons patience. Ayez la bonte de me copier cette
lettre. N'aie pas peur. N'ayez pas peur. Sois tranquille.
Soyez tranquilles. Ne sois pas si mechant. Soyez polis avec
tout le monde. Qu'il ait du courage. - Son grand-pere
avait quatre-vingts,_.ans. Comment, tu ne sais pas.._..a
quelle date commence la guerre de Cent._.ans! Non,
seulement е sais tres comblen de temps elle dure! ...
п le petit. Comblen d'argent lui avez-vous prete? е
lui ai prete quinze cents francs. Nous nous promenons
chaque jour. Il est toujours le meme bon enfant. С е
n'est pas а meme chose. Racontez-moi quelque chose.
Apres quelque temps il est retourne dans son village.
J'ai achete plusieurs livres щ Nous avons trouve
p1usieurs._.enfants dans la rue. Apportez-moi un livre
quelconque. Ј е n'ai pas._.un sou dans ma poche. Voulez-
vous que ј е vous prete cinquante dinars? Vous me les
rendrez dans quelques jours.
Ь «Jles в
Pierre а ete attaque par des brigands.
- Comblen etaient,_,ils? demande Paul.
- Sept.
- Tu dis?
- Ј е dis sept.
le brigand - razbojnik
pristi! - sto т и muka!
renoncer а - odustati
od, ne moci vise
- Dix-sept?
- Non, sans dix.
- Cent dix?
va! - idi! odlazi! dosta!
va eclater - prsnuce, puCi с е
- Non, sans dix, sept.
- Cent dix-sept?
- Mais non, sept, sans dix.
- Sept cent dL'(?
- Pristi, sept, sans dix: sept!
- Sept cent dix-sept?
- Mais non, comprends donc, ј е te dis . . . sept,
sans dix ...
- Dix sept cent dix-sept?
- Va, ј у renonce, ma tete va eclater, ils._..etaient
seulement sept!
j'avais
]!)arle
п т
п
Davlillo]!)roslo п е е ili ]!)luskvamperlfekt (le plus-que-
parfait) pravi se od imperfekta pomocnog glagola i proSlog
prideva g!agola koji se menja.
Kod pomocnih glagola gradi se od imperfekta glagola
avoir dodajuci eu ili ete.
j'avais._.eu bejah imao
tu avais.._..eu
il avait.._..eu
nous avions.._..eu
vous aviez._.eu
ils avaient._..eu
j'avais._..ete bejah blo
tu avais.._,ete
il avait._ete
nous avions._.ete
vous aviez._,ete
ils avaient._..ete
Odrecni, upitni i odrecno-upitni oblik gradi se kao i
kod proslog vremena i nije potrebno da ih narocito
ispisujemo.
le plus-que-parfait (

й

parfe) - Ћ
п е е
75
recevoir ( resevoar) -
primiti, primati
recevrai (resevre) - и
й - primio,
primljen
apercevoir- spaziti, ug!edati
- morati; dugovati
j'ai lu (lire) - procitao sam
il у а pre
le theatre - pozoriste
l'arrivee, f. - dolazak
_ justement - и
le facteur - pismonosa
le trottoir - trotoar
76
recevonr 1
Osim g!ago!a п а Qer, -Jir, Qre ima izvestan broj glago!a
п а -oilr. О п su svi п П П р а prema tome п
и п е moiemo iz1 odfti о п utvrdenom щ
kao п kod п glagola п а -er, -ir. -re.
broj njih moiemo podeliti п а и ! uCiti ih tako,
- jer р о nekoliko njih se jednako т е п ј а ј и dok п е е
opet moiemo и р о izvesnim п и promeni,
а sve to и cilju da se olaksa п и с е п ј е Uostalom,
od svih п п glagola, kad ih svedemo п а najpo-
trebi!Jlijn broj п najvise pedeset.
I р о С п ј е т о odmah, jer bez п п е blsmo mogli da
kaiemo mnoge п п stvari. Zato ih
"bubajte" i stalno п Uostalom, • silom prilika
о п se и govoru i и tekstu sami п а т е с и Od glagola п а
-oir uzecemo п desetak samo.
ј е rec;-ois primam
tu щ
il re9-oit
nous rec-ev-ol!1ls primamo
vous rec-ev-ez
ils п
lzgovor: resoa, za п i resevon, reseve, resoav,
za п
Ј este li upamtili pravilo da se imperfekt i pri!og
п п grade od Ј lica т п о п е bez ш
ј е recev-ais primah Ш (en) п primajuci
primao sam
Buduce vreme: ј е recev-raii и
ProS!i pridev: re9-1JJI - j'ai (avais) rec;u.
Tako se т е п ј а ј и jos: apercevoir i devoir.
apercevo]r - j'aper9-ois, ш j'apercev-
ais, j'ape,rcev-rai, j'ai (avais) aper9-1JJI.
devoir ј е d-ois, nous П ј е dev-ais; ј е dev-rai;
j'ai (avais) d-ifil.
п vreme и р о е Ь ј а а ј и п и cesce
nego mi. Uopste, kad se govori о dve prosle radnje, ona
koja se pre vrsila, и se pluskvamperfektom. Ali ј е
п da izmedu dve п ima izvestan razmak
и е т е п и Ako hocemo da kaiemo: jesi li procitao
pismo koje si п а а о п а и reCi с е т о est-ce que tu
as Iula lettre que tu as trouvee sut la Ь jer smatramo
da ј е и dve glagolske п razmak ma!i. Ali:
ј и с е sam sreo и о ј и smo videli pre mesec dana
и pozoristu, prevescemo: hier, j'ai rencontre la dame
que nous avions vue, il у а un mois, au thefi.tre
J'esperais rencontrer mon ami, mais._avan:
arrivee il etait parti. Il m'a montre la lettre qu on ш
avait._apportee. Est-ce que tu avais fini е
quand_.il est venu te chercher? Justement Ј е ш ю
Ј е vous ai dit tout с е que j'avais._entendu et vu.
Pourqu;- n'etiez-vous pas venu plus б J'avais pense
venir plus б mais j'ai ete tres__.occupe! Recevez-
vous souvent des lettres? Le facteur m'en apporte
une ou deux tous les jours. Aujourd'hui, ј е n'en ai
pas._une. Quand partir? Ј е dois
а onze heures du soir. I1 ne me prete plus._un livre,
ј е dois lui en rendre plusieurs. Ј е l'ai aper<;u sur le
trottoir en sortant du cafe.
Repartie
Juste au moment du depart du train, un monsieur
entre dans le compartiment, au grand desappointement
1..-, А . qui ,, etait Ш installee et qui avant vounun
;vec s; fille, sans etre derangee par
d'autres voyageurs.
- Ј е crois, dit-elle au monsieur, que vous me serez
reconnaissant si е vous signale que ma fille а la scarlatine,
Ј а coqueluche et la varicelle ...
- Cela ne fait rien, dit le monsieur en prenant
place sur une banquette, j'ai quand meme l'intention
de me suicider des que.le train entrera dans un tunnel!
Paris - Ы otbl:que Mazarin
la repartie (reparti) - brz
и odgovor
le desappointement ( deza-
poe"'cman) - а и и г т ј с
reconnaissant, е - zahvalan
signaler - upozoriti
la scarlatine - sar/ah
la coqueluche й
ve/iki kasalj
la varicelle -- т а е boginje
la banquette -- k!upa
quand meme - ipak
se suicider - poCiniti
и Ы
des que - cim
77
/ j'eus- ј е fiU!s /
Ј е passe simple ( pase senpf)
- п п vreme
U ovoj lekciji п а и С с е е vreme и п и Ш
aoriist (le passe simple). К а о и п а е т и и
passe simple и а п ј и koja se и proS!osti е а п р и
е п и п о dogodi!a, ili п koje su se е п а za и т
е п и п о dogodi!e.
ј е parlai - govorih
ј е finis - svrsih
ј е rendis - v1·atih
-ames, -ates, -erent а т
tit, ё
-imes, -ites, -irent (fm, ft,
ir)
.78
и prvo passe simple п g/ago!a:
avofur
j'eus й imadoh
tu eus й й
il eut й
nous.._..efunes ( и й т
vous,_,eutes и й
ils'-" eurent ( ilzur)
etre
ј е fus ( ze й blh
tu fus й й
ii fut ( i! /!1)
nous fCunes ( и й т
vous futes и й
ils furent (ilfilr)
Sad mofemo р г п а ;;;·omeizu ovoga vremena koa
glagola п а -er, -ir, -re: •
ј е parl-aJi ј е fin-is
tu parl-as tu fin-is
ii parl-a il fin-it
nous parl-ames nous fin-imes
vous parJ-ates vous fin-ites
ils и ils и
ј е rend-is
tu rend-is
il
nous
vous rend-ites
ils и
Prvo, ј е п п а glagola п а -er ima iste nastavlce kao
i и Ь и и с е т е т е п и ( samo п п ј е ista!).
и ј е п п а glagola п а -ir, ima i'ste Ь kao
i и п п и
Trece, glagoli п а -ir, -re и iste llastavlce.
Cetvrto, prvo i и Iice т п о п е imaju и
п а п а а е п о т п и dok trece lice т п о п е kod
glagola п а -er lma accent grave.
Sad п iz prosle lekcije. Imali smo ramG ove dve
recenice: Est-ce que tu as lu Ia Iettre que tu as trouvee
sur Ј а Ь i Hier, j'ai rencontre Ia dame que nous
avions vue, il у а un mois, au . theatre. Vi ste п
da se particip п и glago(a slaze sa podmetom
(eJIJ!e s'est baignee). Zasto ovde ima п kad to п и
п g!ago!i? п ima, п ali е sa podmetom,
п е о sa predmetom glagolske п ( а а о . . . sta? -
pismo! videli ... koga? -- и i to zato sto se taj

!
!
predmet п Jispred pamcipa. Inace п е т а п
Jos е а п primer: nous avons mange des pommes (pommes
ј е predmet, ali stoji nza participa i п е т а п i les
pommes que nous avons mangees (pomme3 ј е sad
D.sproo participa i ima п
и п п izraza и vezi sa п
Sat koji se п и п п а и ili п а а т п и zove se
Н а и п п а п zgradama, п а п
п а п о п ј и п skoli, zove se l'lhlorloge
( lorloz, п ј е roda). и п se zove Ie reveille-
и iZi samo И е reveil. Sat koji se п и dzepu ј е Ј а
и и с п sat ј е la и
!La c!e!f de Ia и de и petit и
Ј е vous vends
bonhomme.
la pendule - п casovm1c
Ј а clef de la maison de mon petit l'horioge f. - п п а
Ј е vous vends le cordon qui est,_,attache а la clef
de Ј а maison de mon petit bonhomme.
Ј е vous vends Ie qui а ronge le cordon qui
est._attache а la clef de la porte de la maison de mon
petit bonhomme.
Ј е vous vends le chat qui а mange le rat qui а ronge
le cordon qui est_.attache la clef de la porte de la maison
de mon petit bonhomme.
Ј е vous vends le chien qui mordu е chat qui mange
Ie rat qui а ronge le cordon qui est,_,attache а la clef
de Ia porte de la maison de mon petit bonhomme.
Ј е vous vends le chasseur qui а tue le chien qui
а mordu le chat qui а mange le rat qui а ronge le cordon
qui est._..attache а la clef de la porte de la maison de
mon petit bonhomme.
Ј е vous vends la sorciere qui а avale le chasseur
qui а tub le chien qui а mordu Ie chat qui а mange
le rat qui а ronge le cordon qui est,_,attache а la clef
de la porte de Ј а maison de mon petit bonhomme.
Trideset prva н
mon pere et le tien /
Vi ste п и pridevske п to jest о п е п
koje vrse и prideva i koje se п а а е и т е п с и п а
zgradama
le reveille-matin (reveil)
и
la montre - п sat
la montre-bracelet (brasle)
- и с п sat
le petit bonhomme - cove·
culjak
le jeu (zo)-igra
la societe - drustvo
vendre - proda(va)ti
la clef (kle) - и
Ј е cordon - а п а р п
vrpca
attacher - privezati
le rat (ra) - pacov
е chien · (sjen) - pas
mordre - и
ronger - (iz)gristi, glodati
ie chasseur ( б - Jovac
tuer - ubiti
la sorciere - vestica
avaler - и
79
п ю possessifs ( о п Љ
posesif) - п za-
п
-ien, -iens ( -jt n)
-ienne,-iennes ( ј е п Ј
lspred en, у ostaje s: vas_y,
vas_ en chercher
Ia famille ( famij} - porodica
1' invite } gost, п
Ie п
le maitre de maison
т
il tient - о п drzi
Ј а ч - visina
le visage - lice
80
koju se п п pere, с е п м heure,
в Ш jour.
Ali и п jeziku ima i zamenica koje vrse
svoju pravu ulogu, to jest п koje т
neku imenicu, р а prema tome su uvek same. Т о su prave
п i п а п se zovu ј е п о т reci.: п
U а п а п ј о ј lekciji nauCicemo prisvojne zamenke (pronoms
possessifs).
Mi kazemo т о ј otac i tvoj", ili т о ј i tvoj otac";
т imamo, dakle, samo jedan Ь za п п
- i и i pravu. п medutim, ne т о е reCi
"mon pere et п ili т о п et о п pere": о п с е kazati
т о п pere et П е tien" Ш о п pere et П е mien", tvoj otac i
т о ј Mislim da ј е svako dalje п п
zato pre!azimo т п а Ь te п
le mien т о ј
le tien tvoj
le sien njegov, п ј е п
les miens moji
les tiens tvoji
Jedniila
la mienne т о ј а
la tienne tvoja
la sienne njegova, п ј е п а
le, la б nas, а
le, la б vas, а
le, Ј а leur п а
п
les miennes т о ј е
les tiennes tvoje
les siens п п les siennes njegove, njene
les б nasi, е
les votres vasi, е
les leurs njihovi, е
Razlilca и izgovoru izmedu le mien i les miens ј е samo
и clanu {!
8
i leJ i zato obratite п а to п
BuduCi da п т п т и ispred sebe
o.dredeni clan, one se menjaju р о т о с и predloga de i а
kao prava п de mon pere et Ш tiien, а т о п pere
et а tnen, de rna mere et de Jla tnenne, а ma mere et а
П а п itd.
Sad с е т о preCi п а ј е а п od п Ь п п п
glagola ciji su vam п Ь vec poznati: aJIJ!er iCi.
Incliner - п se
vers ( ё - lc, prema
п familijarnt,'l
б - odmah
Sadasnje vreme:
choquer les verres - kucati ·
ј е й ( zeveJ idem
tu vas ( tiivaJ ides
il va (ilvaJ ide
nous_allons п
idemo
vous._allez и idete
ils п ( ilvon) idu
se casama
doucement - polako
le pardessus - ( muski)
kaput
le cinema - Ы
п п а С п va idi, allons idimo, allez idite. Ie ь - kancelarija
Prilog п nous all-ons, dakle: п а Ia mer - п а more
Pred. п п nous all-ons, dakle: j'all-ais i tako dalje. voir п - posetiti koga
Pred. п j'all-ai, tu all-as, il all-a itd.
Buduce vreme: j'irai, tu Jiras, il ira, nous_irons, vous__.
irez, ils,_)ront ( dakle п Љ ј е
le verbe - glagol
ё piaiguait... dc -
se ... п а
amerement - gorko
ProS!o vreme: ј е sws_alle, tu es__.alle, il est_alle itd. l'irregularite - п
(dakie е п ј а se sa etre etudier - и izucavati,
Voici mon livre, voila le tien. Ј е te preterai ш а studirati
plurne, la tienne ecrit rnal. Notre п n'est pas si disait-il - govorio ј е о п
belle que la б De quel ami parlez-vous, du б la peine - muka
ou du rnien? J'ai Ь mon parapluie; voulez-vous retenir - zapamtiti
me preter le б Voici votre canne; ou est о п с la le premier temps- п
rnienne? La б ј е п е l'ai pas vue; Etes-vous sur d'etre vreme (prvo vremeJ
п avec? Ah, la voila! Nos_amis п reciter - recitovati,
quand est-ce que les б п п le п
diner, en famille, ou il у а des_invites (convives), le а tout propos - svakom
maitre de maison se Ieve, tient son verre а la hauteur prilikom
du visage, п vers ses_invites et dit: Ј е bois le voyageur - putnik
а Ј а п de mes.._.amis (ou, familierement, de tout le apprendre qch а п

monde). б п п leurs verres qu'ils п и koga с е т и
choquent doucement et п А la б carnarade appris - п а и с о
Durand а la tienne, cher ami). - Allez.._..y. N'y allez п - tako, ovako
pas. Vas_y. N'y va pas. danser - igrati
Prrevedn11:e: Pozajmi mi tvoje pero, т о ј е pise rdavo. nous courons (courir)
М о ј е prijateljice su stigle, gde su tvoje? М о ј deda ј е star, trcimo
ali е tvoj jos stariji. Gde su п kaputi? п ih. Evo vous partez (partir)
mojeg, evo tvojeg, evo · Idem п а stanicu. Mi krecete, г
idemo cesto и pozoriste. Idimo tamo. Sutra vece ici с и s'icrier - uzviknuti
и Ы Sreo sam ga iduCi и п и Ovoga leta ------
vi
с е т о iCi п а more. М о ј prijatelj е п poseticu ga п (kelkon
sutra ujutro. п е о gaJ
6 81
celui ( й - onaj
ceux ( so) - oni
с е Н е ( sel) - о п а
celles ( sel) - one
pronoms demonstratifs
п demonstratif)
pokazne zamenice
adjectifs в - brojevi
adjectifs numeraux cardinanx
- prosti brojevi
82
Un verbe vraiment Ш В
Un Anglais se plaignait_.amerement de l'irregularite
des verbes щ qu'il etudiait.
- Le verbe "aller", disait il, est Ь
П avait toutes Ies peines du а r'ct:enir le premier
temps, qu'il recitait а tout propos et qu'unjeune voyageur
ш lui avait_appris ainsi:
ј е vais
tu danses
il se promene
nous courons
vous partez
ils sautent
- Que!!e "irreg'JiouiaritC"! s'Gcriait ё н
Trideset druga lekcija
ceux - celles
Pokazne zamenice celui, ceux, celle, celles ne и
и se same. Iza njih se nalazi ili odnosna (rela-
tivna) zamenica qw ( koji, а -i, е
celui qui · onaj koji, de celui qui onoga koji, а celui
qni onome koji, celui qui onoga koji itd.
ili, - а to blva oblcno и и - predlog de:
voici mon livre, voila celui de mon camarade evo
moje knjt"ge, а eno one (knjige) moga druga
notre ferme est plus grande que celle de nos voisins
nasa farma ј е veca od one (farme) nasih и
celw-cn - celw-Ia
ili imaju iza sebe_ -ci, -Ia, i tada se upotrebljavaju
najcesce и poredenju da se oznaCi Ь i da[ji predmet:
voici deux crayons: celw-cii est noir, cenw-la est
rouge evo dve olovke: ova ј е crna, ona ј е crvena.
Ako blsmo upotreblli pridevsku pokaznu и
rekli blsmo: с е crayon-ci est с е crayon-Ia est rouge.
U jednoj istoj recenici и mogu se naCi
о Ь е zamenice, i pridevska i "prava":
Cette tnaison-cn est plus grande que с е Н е Ј а
Ova kuca ј е veca od one.
-ieme
Sad cete и redne brojeve i to vrlo lako. Oni se
prave dodavanjem nastavka -ieme prostim brojevima.
т а samo dva izuzetka:
"Prvi" п е kaze se "un-ieme" ( kako Ы Ы о р о pravilu),
vec "le premier".
и ima i "le deux-ieme" i е second".
Redni brojevi imaju ispred sebe odredeni clan za
muski i zenski rod: le, la.
Ako prosti broj svrsava nemim е и rednom broju
to е ispred -ieme otpada.
le premier, la premiere
{preril}e, ё
le deuxieme ( dozjem;
le second, la seconde
( zgon, zgond)
le troisieme ( troazjem)
le quatrieme ( katrijem)
le cinquieme ( senkjem)
le sixieme ( sizjem}
le septieme ( setjem}
le huitieme ( ze й
le neuvieme ( novjem)
le dix.ieme ( dizjem)
le onzieme о е onzjem)
le и ш { и
le treizieme ( trezjem)
le quatorzieme ( kator-
zjemJ
le quinzieme ( kenzjem)
Ie seizietne ( sezjem}
le dix-septietne
le dix-huitieme
le dix-neuvieme
le vingtieme
le vingt et umeme ( vente
й п ј е т
adjecti1fs numeraux Ш
- redni brojevi

le cinquieme ( umece se u!)
Ie neuvieme (v umesto f!)
d
sa ette - idu:
"Prvi", Jiza desetlca, kaze se "unieme", dakle svu а
i1l
venir: ј е suis venu - dosao
gde и prostim brojevima ima в le cent unieme, т е
et unieme.
venir
Jedan od najpotrebnijih glago[a ј е i venir doCi. Na
ialost, i о п ј е nepravilan, ali manje nego aller.
Sad. vreme:
ј е п ( ze vjen
tu viens й vjen)
nous venons ( nu п Ш
п
vous venez ( vu vene ili
vuvne)
il vient (il vjen) ils м (il vjen)
Buduce vreme: ј е viendrni (ze vjendreJ itd.
Pri!og sadasnji: ( en) ven-ant.
Pred. nesvrseno: ј е ven-ais itd.
Pred. svrseno: ј е vins, tu vins, il vint (ven); nous vnmnes,
6*
sam
devenir postati: ј е в
devenu
revenir vratiti se: ј е sws
revenu
se souvenir de - secati se
tenir - drzati
des (de} - jos od и
Decaen ( dekan
aide, m. - pomocnik
le camp ( kan - б
aide de camp - adutant
83
vous vintes, ils vinrent ( venm, vent, venr
comme - ( basJ kada
rejoindre ( rezoendr - poCi
ProSlo i davnoproSlo: ј е sws (etais) venu.
К а о venir menja se i glagol temrr drzati, ali ј е tenir
prelazni g!agol i ide sa avoir: j'aii tenu drzao sam. za, pridruziti se
Ј е gendarme -· zandarm
d'ou - и odakle
Caen ( kanJ - grad и
Francuskoj
de qui? - koga? ciji?
Notre beiJ!e Bangue!
Des sa jeunesse, le general Decaen, alors aide de
. camp de son frere, fut._..arrete comme il allait Ie rejoindre
а Nantes.
le cancan {kankanJ - ga-
kanje, "kankani" ,· price
- Comment vous nommez-vous? lui demande Ie
gendarme.
-
en voila - kakvi su mi to
s'exclamer - uzviknuti
beaucoup trop - i suviSe
vous paraissez (paraitre) -
izgledate
suspect, е й i й
- sumnjiv
arreter- zaustaviti; uhapsiti
l'un, l'une - jedan, . jedna
l'autre - drugi, а
84
- D'ou venez-vous?
- De Caen.
- Qui etes-vous?
- Aide de camp.
- De qui?
- Du· gerieral· Decaen.
- Ou allez-vous?
- Au camp!
- En voila des cancans! s'exclama Ie gendarme;
il en beaucoup trop, vous me paraissez suspect,
ј е vous arrete.
с е - ceci, с е Л а
Znate da ј е с е ispred imenice pridevska pokazna
п и п "ovaj, taj"! с е livre ova, ta knjiga.
Ali с е moze da bude i п п п
roda и znacenju "to, о п о i upotreb!java se: iZi ispred
о п о п е zamenice qw, qune с е qui, 1 .padez; с е que,
4 padezJ i prevodi se "ono ( to) sto" Ш samo "Jto":
С е Ш p1ait,_,aux__.uns Ono sto se svida jednima
deplait,_,aux:--autres. п е ·svida se drugima.
Ј е sais с е п vous pensez. Znam sto mis!ite.
. I!i se na!azi ispred glago!a etre и п "to, ovo":
C'est facile. Т о ј е Zako.
С е sont nos,_,amis. Т о su naSi prijate!ji.
Zamenica с е moze da bude pojacana sa -c.i, Л а i tada
ima Ь ceci, с е Н а Zamenica ceci upucuje uvek п а
ono sto sledi, sto ima da dode, а cela п а ono sto prethodi,
п а о п о sto ј е poznato:
Ne dites ceci а personne. Nemojte ovo п reCi.
Ne dites cela а personne. Nemojte to nikome reCi.
Zajedno, one se и radi п suprotnosti:
Ceci est facile, cela est Ovo е /ako, ono (to) ј е
difficile. tesko.
Najoblcnija upotreba ј е Ы с е а ( sla) и и
"to": Ou avez-vous achete cela? Gde ste to kupili?
U narodskom, familijamom govoru umesto cela с и ј е se
oblcno Comment € а va-t-il? Kako ste? Kako ј е
ili jos krace: € а va? Kako ide?
Na to pitanje mozete odgovoriti п
pas tres Ь Ш comme ci, comme € а ili samo comme €;2l.
Uzgred se potsetite da smo de с е П а i а с е Н а zamenili
ranije priloskim zamenicama ш i у Parlez-vous de cela?
- Oui, ј е п parle. Pensez-vous а с е В а Oui, ј у pense.
\ trine 1
JLe moze da Ь и е Clan, moie da bude !icna п
и 4 и ј е П е regarde gledam ga, i moze da zameni
zamenicu cela.
Venez, ј е Н е desire.
Ј е В е sais Ь
Dodite, ј а to ze!im.
Ј а to dobro znam.
ш 1
Naucili ste jedan nepmvilan glagol prve grupe:
dites ( ditJ - recite
pas tres Ь --- ne bas
naJbolje
comme ci, comme с а - ·i
ovako i о п а о svakojako
aller, i jedan druge grupe: venir, а sad с е т о uzeti i jedan ш (prandrJ -- uzeti,
iz trece grupe: prendre. uzimati
ј е prends (pran) nous prenons п
tu prends (pran) vous prenez р е п е
il prend (pran) ils п (pren)
Zapovedni nacin: prends, prenons, prenez.
Prilog sadasnji: (en) п
Pred. nesvrseno: ј е pren-ais rze prene).
Pred. svrseno: ј е prns, tu pris, il )l)rit, nous primes, vous
prntes, ils prnrent, ( dakle nepravilno!) .
В и и с е vreme: ј е prendr-ai itd. (pravi/no!).
ProSlo vreme: j'ai pris ( proS/i pridew nepravilan!).
К а о prendre menjaju se i slozeni g/ago!i: apprendre,
comprendre, surprendre.
85
appren<ke - и
saznati
ш - и
щ - iznenaditi
qu'avez-vous?- znaci i: sta
vam ј е
qu'as-tu? -- sta ti ј е
Ia verite - istina
dis-moi - reci mi
fatigue - и т о а п
Ie peintre - Ш
Sauvage - Sovai
sauvage - div/Ji
envoyer - pos!ati
Ie domestique - momak
и '
Ia saucisse - kobasica
Ie gamin - deran, и
Ia route - put
que voos_avez donc? Dites-moi с е ui
fait peur. С е n'est rien, е n'ai peur de rien. Racont;z.
tout с е que vous_avez entendu. С е que vous
dltes est la verite. Retenez Ь с е que vous
N d · "-'apprenez.
е Ites pas cela а ј е vous_en prie. Ј е n'ai pas
п cela. Prenez ceci et non pas cela М
P
r ь · е com-
enez-vo_ us Ien? Ј е vous comprends tr' ь
es Ien quand
vous . parlez lentement. А vez-vous Ь appris 1 1
nass ' ? 0 . . ' . а С П
.t-·· е е · ш Ј е Ј а b1en apprise.
Prevednte: О п о sto se svida vama ne s . о •
R t" . и se т е т
. е mz sta }i е cega se plasiS? Recite mi sta
}elz danas? Sta si pio и е о Ј и Pz"o (
v
1
. v • / • sam и е о sam
so и с щ а Т о sto и nl)"e dovo/Jno. Ne znam sta mi е
а т Da li ste.me dobro и
"' tu щ ool}e о а т е п е
JEt J!'auntJre? •••
en route - putem, и р и
en route! - napred! kreCi!
l!artiste m. - и
deployer - razvi{ja)ti
. Le peintre Sauvage envoya un jour son petit dome-
stique acheter deux saucisses. Le gamin
une en route. en mangea
. Quand_.il revint, l'artiste, deployant Ie papier n'en
VIt naturellement qu'une. '
- Et l'autre? demanda-t-il?
vit (voir) - vide
le sang-froid - hladnokrv-
- monsieur Sauvage, dit._.avec sang-froid
le ш c'est cella-Ba.
izost
le galopin - deriste, т а п и р
86
. { р м е
j'aurai fJini
ш
Koji ј е taj glago!ski Ь Buduce vreme pomocnoga
glago!a i proS!i pridev glagola ko']"i se т е п а р t .
db d , Ј • а о Ј е
pre un unce vreme ili funtur egzalrmi (le futur anterieur).
. и и , koja с е "prethoditi"
}ednoJ и и radnji, dak!e koja с е se vrSiti
"ranije" ili "pre" neke и radnje.
Vous parlerez quandj'aW"aJi Vi cete Ш kad а bun-
ю н dem п
Ali, и vreme ne mora da и bude uz le futur anterieur (fiitilr an-
.eko и vreme. Ono moze blti i samo, i tada и terjor}
и koja с е blti svrsena и vise iZi manje odredeno anterieur - prethodni, raniji
vreme. U tom и с а ј и и recenici ima i neki prilog i/i priloski j'aurai parle - ё ( с и
izraz za vreme: dans.._..un.._..an kroz и dana, dans._un govorio
mois kroz mesec dana, en._,un jour za jedan dan, Ь б j'aurai fini - budem Ы с и
uskoro, vite brzo, tout de suite odmah: svrSio
Dans_. un.._..an ш К и dana vi cete j'aurai rendu- и ( с и
fini с е travail. svrsiti taj posao. vratio
Najzad, predhuduce se Ь i и proS!og
vremena da se oznaci verovatnoca neke radnje.
Il aunra OUJ!blie de fermer Bice zaboravio da zatvori
la porte. vrata.
г и pomocnih g!ago!a gradi.·se kad se о Ь и
j'aurai dodaju participi eun i ete: j;aurai eun, j'aurai
Naucili ste proste i redne brojeve. Sad cete do_puniti
to vase znanje и brojeva и specija!nim s/ucajevima.
Kod oznacavanja и ( dana i godine, osim и prvi,
le premier), и Ь и proste brojeve, а mi
redne. Prosti broj ima ispred sebe tada odredeni clan:
Le «lix octobre mil neuf cent Deseti oktobar и devet
cinquante et un. stotina pedeset i prve.
Isto tako ispred imena v/adara ( osim premier!):
Henri I (premier, bez Henrik I (prvi).
clana!).
Henri П е п Henrik П (drugi).
Kad se govori о stranici i/i и и knjizi, о и
и pozoriSnom и itd. и se и i prosti i
redni brojevi; redni е stavlja ispred, а prosti iza imenice:
La premiere page ili la page о о prva stranica.
Le Ю chapitre ili le chapitre six sesto poglavlje.
Le dememe acte i/i l'acte deu и cin.
1 и aJlJ!er
j'aurai eu - budem ( с и
imao
j'aurai ete - и (blcu)
blo
rentrer - vratiti se и
ide sa etre kao entrer:
ј е sws rentre vratio sam se
s' и aJlJ!er - oticn
Ako ste dobro. nauci/i g!agol aller, nece vam blti celebrer - proslavljati
tesko da nauCite da menjate i s'en aller. и dobro terminer - zavrsiti
narocito sadasnje vreme,jer se ono vr!o mnogo le depart- odlazak, po/azak
87
la fete - praznik tu t'en vas nous nous....._.en,_ ...
vous vous en allez
( anri) - Henrik 1 е m'en vais
national, е (nasjonal) - ii s'en va 'l - .._.,
1 s s'en vont
narodni Quand .
ј е suis ne (naitre) - rodio rentre. р Ј е sortirai quand vous serez
sam se, roden sam .. , ш с е livre; ј е l'aurai Ь б Iu. П sera
Ia date - datum Ј а п aura termine son travail avant votre
epart. ш ю Henri IV? Henri IV etait roi de Franc
Њ Љ I'anniversaire de notre Republique
novembre, et les щ Ie quatorze juillet.
Ј е ш ne le 31 janvier 1901. Vous le trouverez а Ј а
12, chapitre П Vous vous._.en ailez deja? Non
Ј е ne m'en vais pas. Ј е reste encore un moment. Va-t-en;
Ne t'en va pas! Allez vous.._.en! Ne vous.._.en allez pasi
Prevedite: Da li cete svrsiti svo; rad .lJre mmra п ::>
Misliin da с и ga svrSiti. Mislim da с е и d;set
Ы koci__ kuce. Ali, т о ј dragi, ti to neces svrsiti za mesec
dana. Cetrnaesti ј и ј е nacionalni praznik Francuske.
KogaJe ..datuma roden. vasbrat? п ј е roden pr-;cg janum·a
1908. Zasto vec odlazite? Zato sto е dockan. Jl,foram se
vratiti kuCi pre mraka ( noCi).
f
. { parHe 1
j'eUJis п ю .
rend11n
В е passe antelrJieur -
istoriski pluskvamperfekt
· Sad ste se, vidim, potpuno zbunili. Opet neko kom-
plikovano vreme. Nije bas tako. Aori'st Ш predasnje
svrseno vreme pomocnog glagola i proSli pridev а ј и
neku vrstu drugog davnoproSlog vremena Ш Jistor.iisHd
piUllskvamperfeJkt (le passe anterieur).
88
U lekciji ste naucili odnos izmedu buduceg i
predbuduceg vremena: od dve Ш radnje jedna с е se
vrsnti pre druge. Slican ј е odnos passe anterieur-a prema
aoristu, s kojim se о Ы с п о upotreb/java: od dve prosle
jedna se JizvrsiRa pre druge. Sad vam ј е jasnije,
е l'te? Videli ste ranije i odnos izmeduperfekta i pluskvam-
perjekta, gde se takode radi dve proS!e radnje, od kojih se
1
jedna dogodi!a pre druge. Da, ali и te dve radnje
treba da postoji п razmak и п и .. и
и radnje passe anterieur-a i aorista п е т а 1·azmaka:
radnja passe anterieur-a svrsava se odmalt pre radnje
о ј и kazuje aorist1 i о Ь е radnje su izvrsene trenutno.
Mi cemo о Ь е radnje prevoditi Ш aoristom Ш perfektom
п и ( svrsenih) g!agola.
Des que ј е sorti, il Cim izidoh, о п ude. ( Ci,n
entra. sam iziSao, о п ј е usao). des que ·- Cim, tek sta
Passe anterieur se о Ы с п о Ь и sporednim
vremenskim recenicama.
К а о futur anterieur, i passe enterieur moze da se
Ы sam. О п tada kazuje brzinu neke radnje i stoji
sa prilozima i priloskim izrazima koji imaju znacenje
brzine: Ь б и en._. un moment za jedan и
Р un clin d'ceil и tren oka, р е и apres т а о posle itd.
ii ; mit..__. ecrire; en un О п р о с е da piSe i za jedan
moment il eut finJi sa
lettre.
и п pismo.
j'ai eUJI parle ј
Sad п vazno. и aorist (passe simple) se
vrlo retko upotrebljava и о Ы с п о т и - i to и juznoj
Francuskoj - dok se passe anterieur и ne upotJ·e-
bljava. Т а dva Ы se и и и pripovedanju i
и samo и knjizevnom и i zato ih treba znati,
а Н Љ u govor11n nemo]te ш vi upotrebijavati. Umesto
aorista Ы proslo vreme, а umesto pass6 ante-
rieur-a proS!o vreme pomocnog glagola i prof/i pridev.
Т а ј novi Ь zove se passe ш Nasa
recenica "Cim sam primio njegovo pismo, odgovorio
sam т и g!asice:
и knjizevnom и и о Ы с п о т и
б que j'e11ns sa lettre, б que j'ai в в Ш sa let-
je lui reponms. tre, ј е lui ai repondu.
Quand j'eus fini de lire, ј е sortis (q'uand j'ai eu fini
de lire, ј е suis sorti). П partit б apres qu'il eut
щ son argent (il est parti б apres qu'il а eu
re9u son argent). Lorsque le chef eut donne ses,_..ordres,
il se retira (Lorsque le chef а eu donne ses,_..ordres,
il s'est retire). Apres qu'il eut prononce ces paroles,
ј е m'eloignai (Apres qu'il а eu prononce ces paroles,
ј е me suis.._,eloigne).
б б que -· cim,
tek sto
lire -- Citati
apres que - posto
89
1orsque - kad
le chef - sef, staresina
l' ordre - zapovest
prononcer - izgovoriti
s'eloigner - udaljiti se
Prevedite: Cim sam otvorio prozor, ptica odlete.
j'ai ouvert - otvorio sam
fermer Ј а porte а c1ef -
Cim sam se vratio и legao sam. Cim sam и а о zatvorio
sam vrata. Ј е li vas и jos и Ne, otplltovao е
odmah, Cim е primio svoj novac. Da li и vam vaSi roditelji
odgovori!i п а vase pismo. Da, odmah cim и ga primili.
Posto smo dobro и leg!i smo da se odmorimo malo.
Cim ј е usao, и ј е vrata.
и vrata
Joffre - Zofr
Ј а telephoniste - telefoni-
stkinja
Joffre et Ia ю
Le marechal Joffre, se trouvant un jour chez
des._amis, voulut._envoyer un telephone.
Quand._il eut dicte Ј е texte, la telephoniste lui dernanda
d'epe1er son nom.
voulut (vouloir) - htede
le message - и
izve.rz-aj
dicter - d;knrati
demander а - zatraziti od
epeler - izgovarati slovo р о
slovo, sricati
Docilement, le marechal articu1a:
- Ј comme Joseph, О comme Oscar, F comme
Ferdinand, F comme R comme Robert.
Е comme Ev2. docilement ·"'---' posiusno
articuler - izgovoriti
Joseph (zozef) - Josif
Oscar ( oskar) -
Ferdinand п -
Ferdinand
La telephoniste repeta:
- Joffre. Ah! oui, comme le type de la Marne!
- Oui, mademoiselle, comme le type de la Marne.
(Jransoa)- Franja
Robert ( о Ь ё - Robert
repeta Ј е marechal qui s'amusait beaucoup.
Ј е type - tip
Marne- Marna ( reka и Fr.)
s'amuser - zabavljati se
е mode indicatif ( -if)
nacin indikativ
90'
Vi ste dosada naucili glagolskih vremena:
cetiri, Ciji su Ь prosti - oni koji se menjaju bez
pomocnih glagola - i cetiri, ciji su Ы slozeni - to )'est
oni koji postaju od prostih Ь р о т о с п о а g/ago!a i
proSlog prideva koji se menja.
Svjh tih osam vremena pretstavljaju nacm П ш
Vi znate da "glago!ski nacin" kazuje kako, п а koji 11Jlacii1Jl se
vrSi g!ago!ska radnja. п kazuje п ili п
kao sigurnu, pozitivnu и sadasnjosti, proSlostj i и
govorim, govorio sam, и
Da Ы bolje и п п ј п
uoCili odnos izmedu prostih i slozenih Ь prouCi'te
sledecu tabelu и kojoj cete naci о т о с п е glago!e i р о jedan
glagol koji ide sa njima.
Prosti
Ь
Ј j'ai
j'avais
j'eus
j'aurai
Ћ п mdiJ!mtftva
1
п
о Ь ј с
avo.ir
j'ai eu
j'avais'-"eu
j'eus......,.eun
j'aurai eu
par!er

Prosti
Ь
ј е suis
j'etais
ј е fus
ј е serai
etre
п
Ь
j'ai ete
j'avais_ete
j'eus_.ete
1 j'aurai ete
tom!Je<
1
ј е parle/
1
j'ai parle ј е tombe 1 е sws ь
ј е parlais j'avais parle ј е tombais / j'etais
1
ј е parlai 1 е Ш parle 1 е tombai 1 е :ft·us ь 1
ј е parlerai j'auraJi parle ј е tomberai ј е serai tombe f
и п tabelu nisu . uneta т е п а vremena i п
znacenje. Vi ste to vec Ш Za vas е п da zapazite i
п utvrdite ove stvarj:
Prvo, svakom prostom Ь odgovara ј е а п sloieni
ohlik dodavanjem proS!og prideva.
Drugo, sloieni ohlfcj pomo.inih glagola grade se od
prostih Ь g!agola avo.ir dodavanjem eu ј ete.
т е с е kod ostalih glagola, svakom prostom ohliku
odgovara isto vremme р о т о с п о а glagola sa dodavanjem doux, douce -. doucement
proslog prideva._ amer, amere - amerement
Dosadasnjim, а i buducim, tabelarnim pregledima ј е poli, polie - poli-ment
с ј ј da п vazne stvari iz gramatike budu }asnije i puissant -:- mocan
ociglednije п kako ы п а taj п а с ј п п ucenje puissamment - mocno
bilo znatno prudent - razborit
/ п ј
prudemment - razborito
la chambre а coucher
и nekim dosada п recima zapazili ste zavrsetak
п а -ment: justement, simplement, doucement, dernie-
rement, familierement, amerement, tranquillement. Moz-
da п а njih niste obracali п п а mozda ste i
sami, р о njihovom znacenju, и da ј е to ј е п а vrsta
priloga ш :nacm. Kako se о п grade? Vrlo jednostavno:
п rodu prideva щ se -ment.
spavaca soba
donner ш - gledati Ш
dedans - unutra
ne ••• que - samo
la personne - osoba
compose de - koji se
sastoji od
91
le sommier - madrac Ako se pridev и muskom rodu svrsava п
le matelas ( matla) - dusek о п а se и о Ь и prideva dodaje -ment.
Ie drap - carsav
l'oreiller, m. - и
la couverture - pokrivac
Ia Ь de nuit - п о с п
stoi!ic
а с б е de - pored
Ia lampe electrique
п lampa
une armoire - п
le coin - ugao
le linge - и
Samo п pridevi и accent aigu п а п е т о е
enorme п enorme-ment, profond и profonde
- profonde-ment, precis а с а п precise - precise-ment.
Pridevi п а -ant( an) i -ent( an) g1·ade pri!og п а -ammcnt
а т а n) i -emment ( aman ; ш prudent,
prudemment.
ћ а ћ
Est-ce que votre chambre а coucher donne sur la
cour ou sur la rue? Elle donne sur la rue. Est-elle grande?
Pas tres grande. l\1ais'-"e!!e est tres simp:c. Qu'est-ce
Ies vetements - odela
qu'il у а dedans? Elle n'a qu'une fenetre, mais grande,
au milieu de - и п avec un beau rideau. Comment est le Iit? C'est_un
Ie tapis - т lit pour une personne, compose, comme tous les lits,
en face de - preko puta
armoire а glace - orman
sa ogledalom
la pantoufle - р а р и с а
se Ь ( dezabije)
svuCi se
d'un sommier, ш т matelas, de draps, d'un oreiller et
d'une couverture. А с б е du lit il у а une Ь de nuit
avec une lampe electrique. Qu'avez-vous encore dans
votre chambre а coucher? J'ai une armoire qui se trouve
dans'-'un coin de la chambre. Ј е mets dedans mon Jinge
et rnes vetements ..
е veston - ( kratki) kaput :Prevedite: U п sobe т ј е а п veliki cilim.
е cale<;on - gace Preko р и а п sa ogledalo;n т а т а о а п а Ь е
Ie soulier- cipela Kad а т п ј а se т п а п М о ј е
changer de - п
nettoyer - cistiti
enfiler - п obuci
le pyjama - т
Ie journaliste - novinar
un armateur- brodovlasnik
interviewer ( entervjzle)
intervjuisati
Ia carriere - karijera
eteindre ( etendr - ugasiti
dans le noir - и и
inutile - nije potrebno
le reporter ( ё
izvestac
couper - п и preseci
.92
р а р и с е su и п о с п о т stoi!icu. Ј а а т se svukao. М о ј
kaput ј е п а stolici, т о ј а kosulja i т о ј е gace takode.
М о ј е pantalone su п а kanabetu. Nloje carape i moje
cipele su pred vratima. Ј а т е п ј а т carape svaki а п
Ј а т moje cipele svako jutro. Navukao а т pidiamu i
legao sam.
Un jeune journaliste se rendit chez un vieii armateur
ecossais pour l'interviewer sur sa belle carriere.
- Eh oui, commen<;a le vie1llard, c'est une Iongue
histoire. Mais nous devrions eteindre la Iumiere, car ј е
peux aussi Ь la raconter dans le noir. Voyons ...
- Inutile, coupa le reporter. J'ai deja compris.
Trideset sedma lekcija
qui
v • •• znata Vi ste п а и с Ш da ona
Rec ш nl}e а т п е р о · le pronom П ( refatif) -
znai!i "koji, а е i da ј е to, р е т а о т е odnosna ili
П zamenica (le pronom relatif). Videli ste i to
da и и п qui znaci "ko"? i da ј е tada и
а т е п с а Mi cemo se и ovoj lekciji pozabaviti т
т Pre svega, ona ima jedan Ь za о Ь а
roda i broja:
qw koji, koja; koji, koje
В е qui (..1\0ii!O koga, koje; kojf.'i.
а qui о т е kojoj; т
que koga, koju; koje
Ь qun, que Ь se kad se govori i о
Ы С т а ( т i т i о stvarima.
Ь sa pred!ozima: de qui, а qui, pour qui, sur
qui, avec qui itd. т da se odnose а т о п а Ы с а ali se
oblcno и Ь а т о za !ica. Kad se govnri о stva-
rima, и Ь se sa pred!ogom s!oiena zamenica
lequel, laquelle, о kojoj cemo т а о docnije govoriti.
Ь dont oblcno а т е п ј и ј е Ь de qun i т о е
da se odnosi i п а Ы с а i п а stvari: L'homme dont (de qui)
ј е parle, covek о о т е т La rue dont п е moie
de qui!) ј е tefparle, u!ica и kojoj ti т
Ako · ispred Ь qufi, qune т pokaznu т
srednjega roda с е т kao sto т о videli и trideset
trecoj !ekciji Ь с е qui ono(to) sto, za prvi padei, i
с е qune ono(to) sto, za cetvrti padei.
Ь za drugi padei е с е п ono cega, ono о с е т и
tu n'ecoutes pas с е п ј е parle ti ne s!usas ono о с е т и
ј а т
Ь treCi padei е с е а qunoi ono с е т и ono п а sto:
dites-rnoi с е а I!JIUOi VOUS pensez recite т ( OllO) п а sta
т
U п govoru se ti Ь и о Ы с п о sa
de qunoii i а quoi : voila de qunoi i1 est question eto о с е т и
ј е rec. Ј е sais а qunoi vous pensez п а т п а sto mislite.
odnosna т
la jeune fille -- devojka
rendre service - uciniti
uslugu
satisfait, е - zadovo/jan
93
Ia situation - po/oiaj
tirer de - izvuCi iz
embarrassant - я
bien + pridev - vr/o, veoma
compter ( д Щ е и
raczmati п а
Ј а depense - trosak
le bout - kraj
le salon - sa/on

Sloiena odnosna т koja ima isto znacenje
kao i prosta, т е п ј а se р е т а rodu i broju:
т rod ienski rod
lequel - lesquels laquelle - lesquelles
duquel - desquels de laquelle - desquelles
auquel - auxqueJs а laquelle -· auxquelles
lequel - lesquels laquelle - lesquelles
visiter - pregledati, pogle- К а о sto е т receno, ova se zamenica upotreb/java
dati sa т naroCito а avec, pour i kad se govori
la cheminee - т о т upotreb/java se т proste. Ali se ona
le vase - vaza isto tako upotreb/java i za Ы с а
le с б е -- strana Rede, upotreh!java se kad е potreb:1o d:z г izbeg::c
la statuette - т а а statua т La bonte de cet homme, de П а е Њ е
la Grace - Gracija
en marbre - od т
large - .Sirok
rond, е (ron, rond) okrugao
Ie bouquet - buket
la rose - ruia
· poser -(po)staviti, т
le cendrier - pepe/jara
Ь ( Ь о т m. - а Ь и т
la fho.tographie - fotogra-
fija
autour - oko(/o)
l'angle rn. - ugao
la droite - desna strana
le casier а musique - polica
za note
placer -- postaviti
le tabouret - sto/ica bez
nas/ona
l'appareil de radio - radio
aparat
Ie plafond - plafon, tava-
nica
est suspendu - ј е obesen,
visi
Ie lustre - luster, svecnjak
le portrait - portret
le Ь - slika
94
on а eu tant de preuves, est Ь dobrota ovoga
coveka, о kojoj т о imali toliko dokaza, ј е т
l.e momieur qui vient est ю п p1·ofesseur. Ј е parle
pour ceux qui sont__.ici. l.e crayon qui est sur la Ь
n'est pas__.a moi. L'homme que tu as rencontre est
т о oncle. Les jeunes filles que vous._..avez rencontrees
dans le jardin sont nos cousines. C'est l'ami qui m'a
rendu tant de services. Voila l'ami de qui (dont) j'avais
re9u une lettre. C'est le gar<;on dont le pere est mort.
C'est._.un travail dontje ne suis pas satisfait. JLa situation
dont nous l'avons tire etait embarrassante. C'est._..un
ш а qui (auquel) on ne fait jamais attention.
Les._,amis sur lesquels (sur qui) ј е cornptais, ne sont
pas.._,arrives. Voici la maison pour laquelle j'ai fait
tant de depenses. V oici la rue au bout de laquelle se
trouve la gare.
Le а П о п
Voulez-vous н mon salon? Volontiers. C'est._,une
tres jolie piece. Voici la cheminee avec une pendule
et deux beaux vases de chaque б е Ah, mais vouz,__.avez
Ia une jolie statuette? Oui, с е sont les trois Graces, en
marbre. Au milieu de la piece il у а un Iarge tapis, sur
lequel se trouve une petite Ь ronde. Un vase garni
d'un bouquet de roses est pose sur la Ь А с б е du
vase il у а un cendrier et un Ь de photographies.
Autour de la Ь il у а plusieurs fauteuils. Dans l'angle
de droite se trouve un piano а queue avec le casier
musique. J)evant le piano est place un tabouret.
Dans l'autre coin il у а une petite Ь sur laquelle
est pose un appareil de radio. Au plafond est suspendu
un beau lustre. Aux murs sont._,accroches deux portraits
et quelques Ь artistiques. Les de х fenetres sont
garnies d'e rideaux et de draperies.
artistique - т
la draperie - d;·aperija
le kangourou- kengur
la composition - т
zadatak
la science (sjans)- znanje;
-s. naturelles prirodne
Qu'est-ce qu'mn п nauke
. la composition de Sciences naturelles, l'eleve eleve, m i f- dak, и
Ј е б е а repondu а la susdite question de la щ susdit, е ( й it -
т gm·ereceni
suivante:
Un kangourou est un animal qui а une poche suivant, е - s!edeCi
" ._, il 'f · se refugier - skloniti se
au milieu du ventre, dans IaqueHle peut se re ugter
ш il esl ш
TrJideset osmm lekcija
1 qm? que? quoi?
Nece а т blti т teslco da nauCite upime п
(le pronom interrogatif), posto ste naucili odno:me.
Vi ih, ustvari, vec znate, jer ste ih ucili ll toku proS!ih
!ekcija. Vec и jedanaestoj lekciji ste naucili т qui?
de qui? а qui? qui? Sad cemo а т о da т podrobnije
njihovu upotrebu.
Ш est venu? К о ј е dosao?
De qui parlez-vous? О о т е govorite?
А qui pensez-vous? Na koga mislite?
Qui regardez-vous? Koga gledate?
Pazite dobro: cetvrti padez е qui, а ne que kao kod
odnosne: le livre que j'ai knjiga koju т а т
Kad ј е Ш podmet ( subjekat) onda п е т а inverzije.
Ј п а с е iza qui, bllo da ј е а т о ili s т ima uvek
inverzije. Т о cete videti docnije и т т г
I ova т :fnoie da se р о ј а с а dodavanjem izt·aza
est-ce que, naroCito и т Kadje т
dodaje т и se est-:-ce qui.
Qui est-ce qm est venu?
De qui est-ce que vous parlez?
А qui est-ce que vous pensez?
Qui est-ce que vous regardez?
pOU!SUi'.'i -
le pronom Jinterrogatif ( ente-
rogatif) - џ т
95
Qui est Ia?
faire peur а ___: uplasiti
les messieurs (mesjo)
gospoda
l'ingenieur ( enzenjljr) -
inzenjer
vous connaissez (connaitre)
- vi п
remercier qn de - zahvaliti
п п а п е с е т и
l'appartement - п
96
т da ste zapazili da и о т и п е т е
invazije!
Sta ј е que? Naucili ste и т т da que
znaci "sta?": que fait-il? sta о п radi? que desirez-vous?
sta zelite? que voulez-vous? ffta hocete? и tu que
ie Ь и 4 padezu ili predmetu ( objektu). Т о que
т о е se pojacati sa est-ce que: qu' est-ce que vous
desirez (voulez)?
К а о podmet ( subjekat), que se upotrebljava rede,
о Ы с п о uz bezlicne glagole i glagole koji su uzeti т
slucaju kao bezlicni. Na т il у а ј е pravi bezlicni
glagol, zato "sta ima novo?" kaie se qu'y П de nouveau?;
и т т о glagol rester, koji znaci ostati i koji moie blti
uzet kao п sta ostaje? Ш е П sta se dogada?
que se passe-t-il?
Inace, Ь se qu'est-ce Ш qu'est-ce qui
vous.._.empeche de sortir? sta vas sprecdva da izidete?
т se, qu'est-ce qui т Ы i и п
т т qu'est-ce qu'il у а qu'est-ce qui reste, · se
passe, arrive?
Ispred п п а т о Ш е que faire? sta da se radi?
ш sta? upotrebljava se samostalno, ispred predloga
de i prideva i uopste iza predloga (de, а avec, sur):
Ш vous.._.etes la? Sta, vi ste tu? ю de nouveau?
Sta ima п о о de Ш О Й parlez-vous? i quoi pensez-vous'?
П upiil:na zamenJ!ca Jima Ј Ю ф ш о isttn о Ь Ш lt:ao Ji
slozena п ю i Ы se samostaBno.
Qui (est-ce qui) est_arrive? Qu'est-il arrive? Qu'est-ce
qui est.._.arrive? Que regardez-vous? Qu'est-ce vous
regardez? Que mange-t-il? Qu'est-ce qu'il mange?
Qu'est-ce qui vous fait peur? Qu'en pense votre pere?
Qu'est-ce que votre pere en pense? Quoi? vous partez
deja? Qui etes-vous? Qui а rencontre votre pere? Qui
votre pere a-t-il rencontre? (Qui est-ce que votre pere
а rencontre?) Pour qui apportez-vous cela? De qui
avez-vous cette lettre? Avec qui etes-vous sorti?
De quoi avez-vous peur? Sur quoi comptez-vous?
Voici deu.x livres: lequel preferes-tu? (lequel est-ce que
tu preferes?) De ces deux Ш Iaquelle est Ia plus
grande? J'ai rencontre une de nos.._..amies. - Laquelle?
Prevedftte: К о su ta gospoda?. Т о su п inienjeri.
Poznajete li ih? Da, р о п а ј е т ih. А ko su te mlade dame?
Т о su п zene. Koga ste zvali, moga brata ili mene?
Sra? vi ste vec gotovi? К о ga ј е sreo? Koga ј е sreo? Na
koga п Na с е т и п а т zahva!jujete? Koji od ova
п bll·ate? Onaj koji ј е veCi i koji gleda п а ulicu.
le gourmand - и
la confiserie - п с а
Un petit gourmand
Une maman et son petit gar9on sont,_..arretes
devant une confiserie. Des bocaux de bonbons exposes
а Ia vitrine attirent п du petit.
Sa maman lui demande:
- LesqueRs preferes-tu?
- Ceux du bocal ou les bonbons sont colles
deux._ Ь
Trideset deveta lel{cija
On par!e
Da Ы se п kod п а lakse п i Ы п
п postoje и veCim gradovima i п Zetovali-
stima ekspoziture п gde se mogu videti sledeCi
napisi: "on parle щ "man spricht deutsch",
"English spoken", "si parla italiano", i vi п da se
tu п т о е т п а п п е т а с о т
engleskom, т jeziku: govori se п
nemacki i tako dalje.
Sta ј е dakle ta rec on koju ste п а и с Ш jos и trecoj
[ekciji i koju т se? Т о ј е neodredena zamenica
koja pretstavlja ј е а п neodredenn podmet ( subjekat) iZi
ljude uopste, i koja se prevodi п а п п а С п е kako ј е
kad п prema duhu nasega jezika, sto cete videti
и donjim т т
On pa1·Ie ш
on· sonne.
Govori se п
ш ј е п
Kazu da ј е posao.
К а т о idemo?
Ь о п Ь о п а
Ie ю - tegla
exposer ( ekspoze) - izloiiti
la vitrine - izlog
attirer - privlaCiti, p1·ivuCi·
l'attention ( atansjon -
painja
coller - zalepiti, slepiti
Ь - п
П е pro:11om iimdHinD. -
п п п
On dit qu'il est parti.
Ou ш
Si l'on pensait,_..a tout!
Comme on est belfe au-
Kad Ы covek п а sve mislio!
Ala smo !epi danas!
jourd'hui!
97.
7
frapper - и и
vivre - iiveti
on vit - iivi · se, iivimo
Ь portant, е - zdrav
j'ai vu (voir) - video sam
ec]airer - osvetliti
ј е suis monte - р о р е о sam
se
on repart - polazimo,
odlazimo
on se sauve - beiimo
dependre de - zavisiti od
combattre - boriti se·
contre - protiv
respecter - postovati
Ie Ь - dobro
ne sait - п е п а
pretendre - tvrditi
Mars (mars) - Mars
Ь - п
douter de - и п и
ils sont morts - mrtvi и
п и и
grievement - tesko
Ь - п
indemne ( п - п
vreden, Citav
ils valent (valoir) - vrede
interessant, е - п т
ј е voudrais (vouloir)- hteo
Ы
Di - 1zi
98
Umesto 01111 stavlja se о Ы с п о !'01111 posle si, о и que,
et, а П se П п е stavlja, ako se iza 01111 п kakva rec
koja poCinje slovom 1 (le, la, ]es itd.).
Dites ou R'o1111 va. Kaiite kamo idemo.
Dites ou 01111 le trouvera. Kaiite gde с е т а ga п а С
Evo vam jos neodredenih zamenica, od kojih
ste vec п е е и с Ш
. Ь а с ш cbacune svaki, а
autJrui, d'autrni и drugi
autJre chose nesto drugo
queique cbose nesto
personne (n)iko
rie1111 (n) iSta
ћ а l'autre jedan, drugi
qukonque ko god, svaki koji
quelqu'um ('une) neki, а
qui que т а ko
quoi que т а sto
Neke п п pridevske п и dvadeset osmoj
!ekciji) и prave п kad и и п bez
imenice: autre, aucun, pas._,un, nul, certains, plusieurs.
Pi·ilozi Ш i р ё л upotrebl]avaju se katkad kao
п п и znatenju "mnogi" i "nekolicina,
т а о п
soi
U vezi sa и п п zamenica, ostaje
п а т jos da п а и с т о povramu naglasenu п soi.
О п а se и а т о и jednini i to kad е т
п е а neodredena zamenica, zatim iza п п i bezlicnog
g/agola: Chacun pour soi, svaki za sebe.
On frappe а la porte. Si 1'on me demande tu diras
que ј е · suis sorti. On inange pour vivre, on ne vit pas
pour manger. А votre age, ma fille, on est Ь curieuse.
Parlez et 1'on vous repondra. Qu'il parle et on I'ecoutera.
On а vu ta fenetre eclairee, on est monte pour te dire
bonsoir; on repart, au revoir, on se sauve. Quiconque
est Ь portant doit travailler. Quelqu'un vous demande.
J'ai parle а quelqu'un. Ces plumes sont tres bonnes,
ј е vous,_,en donnerai quelques,_,unes. On depend
toujours de quelqu'un ou de quelque chose. Ils ont
combattu l'un contre l'autre. -
Respectez Ie Ь d'autrui. Personne n'est venu.
J'en ai vu un autre. Connaissez-vous ces messieurs?
Ј е n'en connais,_,aucun. Nul ne sait tout. Certains
10
retendent que Mars est Ь d'autres en doutent.
Plusieurs sont morts, grievement
blesses, peu sont tout._. fait indemnes. Payez а chacun
son travail.
Prevedite: Ove knjige vrede 300 franaka svaka.
Drugi с е vam to reci bolje nego ј а Niko т nije pisao.
Ove su knjige п ,· hocete li da vam pozajmim
neke ( od Hva/a, hteo Ы citati п drugo. Pricajte
п а т nesto lepo. Stigli su i ј е а п i и Dajte mi Ш
jednog ili drugog. Ne а ј е т vam ni jednog ni drugog.
ш passio1111
Gaston est employe d'une administration de l'Etat.
On ne lui connait qu'une passion: la peche. Cette passion
est te1Iement forte chez lui qu'il invente tous les pretextes
pour la satisfaire.
Tous !es mcis i! demande ш conge pour assister
an mariage de sa soeur.
La semaine derniere, donnant le meme pretexte, il
ftui fut repondu par son chef:
- Ј е ne vois pas d'inconvenient а с е que vous_alliez
de temps.._..en temps marier votre soeur, mais vous
devriez Ь de temps,_,en temps me rapporter du
ю J'en suis friand.
Neod1·edena !Neodred'ena \
pridevska п \ zamenica
n:out,e tout ne 1' n:out
svaki,a sav, с е о l sve
Pri[og
tout
sasvim
т е п с а
sve,
ce/ina
К а о sto vidite, rec tout ima vise п а с е п ј а О п а se,
м п џ kao т ј е п а upotreba ј е
м п п i zato с е т о ј е sad deta/jnije
ispitati.
n. Tout kao п pridevska zamenica:
а Tount homme est mortel. Svakii covek ј е smrtan.
1*
innocent, е ( inosan) - nevin
Ia passion - strast
un employe - п
l'administration -adlestvon
l'Etat - driava
l'etat - stanje
la peche - Ь pecanje
tellement ... que - to/iko ...
da
le pretexte - izgovor
satisfaire - zadovoljiti
le conge - otsustvo
assister - и
ј е vois - ј а vidim
l'inconvenient - nezgoda,
т
а с е que - и tome с Ј а
vous devr!ez - trebalo Ь
da vi
rapporter - doneti
le poisson - Ь
etre friand, е de - Ы mera-
k/ija п а sladokusac
99
tout ( и - svaki
toute и -· svaka
tous ( и - svi, ali:
tous les ( и е
100
Toute faute sera punie. Svaka krivica Ы с е kaznjena.
Ь Tout е jour et toute la С е о dan i с е Н а ( celu) п о с
nuit.
Toute cette ville.
Toute ma vie.
Tout mon courage.
Tous Ies._..eleves.
Toutes Ies villes.
Toutes Ies femmes.
С е о ovaj grad.
С е о ( sav) moj zivot.
Sva moja hrabrost.
Svi ucenici.
Sv.i gradovi.
Sve zene.
2. Tout kao neodredena zamenica:
а C'est tout. Т о ј е sve.
Ј е sais tout.
Ј а sve znam.
C'est tout с е que j'ai.
Т о ј е sve sto imam.
Ь Ils sont Ia tous.
Т и и svi.
Elles sont la toutes.
Т и и sve.
3. Tout kao pri!og:
Il est tout rouge. Sasvim ( sav) ј е п
Elle est to111t._..heureuse. О п а ј е sasvim ( sva) srecna.
Elle est to111te petite. Ona ј е sasvnm mala.
. Ils sont to111t petits. О п и sasvnm ma!i.
Elles sont tout._..heureuses. О п е su sasvnm п
EHes sont toantes petites. О п е и sasvnm male.
Ako se toant п ispred prideva п roda
koji poi!inje п ili п h,
kao pridev.
о п se т е п ј а
4. · Tout kao т е п с а
Le toant et la partie. п i deo.
Risquer Ie tout pour le Sve staviti п а и
to111t.
Sada, и vezi sa donjim tekstom, п ј е da и п
п п а р о т е п а
Pridevi, п kao nadimci · uz п vladara,
pisu se velikim s!ovom i stoje sa clanom:
Pierre Ie Grand
Frederic Ie Grand
Charles le Chauve
Philippe Ie Beau
.Petar Veliki
Fridrih Veliki
Karlo Celavi
Fi!ip Lepi
· Katkada ј е pridev sa с а п о т ispred т е п а ali se
pise ma!im slovom: е grand Frederic, veliki 'Fridrih.
Za nazjv lekara Francuzi imaju dve reci: le medecin i
le docteur. U п !ekaru se obraca samo sa
"docteur", bez monsieur. Jos nesto: docteur se kaze
. samo lekarima, а п е i drugim licima sa tom univerzitetskom
titulom.
Izmedu п broja i priloga plus i moins ima uvek
pred!og de: un de plus ou un de moins, jedan vise Ш
jedan т а п ј е
J'ai tres mal dormi; ј е n'ai pas ferme l'reil de toute
Ј а nuit. Les soldats ont marche pendant tout._..un jour.
Est-ce que toutes les fenetres sont fermees? Oui, elles
sont toutes fermees. Nos._)nvites sont-ils tous (tus
arrives? Oui, ils sont tous arrives. Il m'appelle а toute
heure. П sont Ia tous les deux. Ј е prends le bain tous
le soldat ( so!da) - п
marcher - marHrati,
hodati
la joie - radost
le з - п dar
la guerre ( ё - rat
mondial, е - svetski
presque - gotovo, skoro
la flamme --"- p!amen
les gens ( zan) - ljudi
l'interet ( entere) - intereso-
п
il ecrit (ecrire) ·- о п pise
la reponse - odgovor
les deux jouiS. Cet.._,er1fant est toute sa .. н с - sineu, и и
content. de son cadeau? Oh, oui, il en est tout content. le roi _ kralj
Pendant la deuxieme guerre mondiale presque toute la Prusse _ Pruska
l'Europe etait._..en flammes. Elles sont toutes heureuses. i1 permettait -· и
Ces gens ont de tout petits._enfants. Tout т о г la t"amiliarite _ prisnost,
est la. П .nous._..ecrit toutes les semaines. Ј е m'en prisno п
souviendrai toute ma vie. le personnage - licnost
.Prevednte: Oni и svi п Oni su sasvim п I'entourage- okolina (jedne
Oni su svi mali. Oni su sasvim mali. ldite tamo svi! Idi ficnosti)
tamo sam. Idi tamo suma. Cela е zemlja Ы а poplavljena.
Jesu li п а е rodake prispe!e? Jesu, one su sve prispele.
Oni ne idu tamo svi. В о ј е п za vreme cele proS!e
sedmice.
ш hardie, mais juste
Le grand Frederic, roi de Prusse, qui permettait_ une
certaine familiarite а quelques_uns. des personnages
de son entrourage, demanda un jour а son medecin:
- Parlons franchement, docteur, comblen avez-
vous tue d'hommes dans votre vie?
- Sire, repondit hardiment le medecin, а peu pres
trois cent mille de moins que Votre Majeste!
К Е Т CLASSE
Un ecolier ecrit а un. autre:
"Autrefois, quand j'ayais un. rhume, ј е restais а la
maison ttoute la semaine. Maintenant, avec toJRtes ces
penicillines et autres sales trucs, ј е suis en classe des
le ш
Sire - Gospodar
а peu pres - otprilike
Majeste, f - Velicanstvo
inonder ( п -
(po)plaviti
la penicilline - penici!in
un ecolier ( ekolje) - и
sale - odvratan, gadan
le truc ( triik) ·- majstorija
des le lendemain - vec
sutradan
Ј О Ј
Paris - Le Vieux Louvre
]'auraJis { iore) - Jimao Ј Ь Љ
е serais rze sre) - bio bil!n н - ј е se-rais Ј
Н е с о н м Ј Ш о ю н е П н
(kondisionel preza")
kondicional prezenta
102
U ovoj lekciji govm'if:emo о jednom nollom н Я н
to Jl)ogodbem iZi kondicional (le mode conditionnel).
Posto е щ gradenje tesnoj vezi sa и vremenom
(futurom) Ы о Ы dobro da prvo proCitate и dvadeset
cetvrtoj lekciji sto ј е receno о gradenju /utura, jer kad
to budete dobro znalil necete imati nikakve teskoce da
napravite naCin pogodbeni. А sad evo vam pravila:
К н ta se gradi а Л ш da se osrmovn funtunra
щ н za impeneD\t.
н glagoli i glagoli prve grupe zadriavaju
ispred nastm:aka r.
ш р п о т licu jednine и dodajemo jedno s
- koje se ne izgovara!- i onda idemo dalje dodajuCi
nastavke za i'mperfekt.
. Т о vaii za sve glago!e. Prema tomel а с о neki g/agol
Ima nepravilan futurl njegov ј е kondiciona/ takode ne-
pravi!an
avoir
ј au-rais ( о г е
tu au-rais ( tiim·e)
il au-rait (ifm·e)
nous-....-au-rions ( nuzmjon)
vous..__.au-riez (l•uzmje)
ils..__.au-raient (i!zm·e)
parler:
acheter:
appeler:
ј е parle-rai
j'achete-rai
j'appelle-rai
lever: ј е leve-rai
jeter: ј е jette-rai
employer: ј emploie-rai
. payer:
repeter:
ј е paye-r2!
ј е п
etre
ј е se-rais ( ze s1·e)
tu se-rais ( й sre)
il se-rait ( il sre)
nous se-rions п и serjon)
vous se-riez (vu serje)
ils se-raient ( ilsre)
- ј е parle-rais
- j'achete-rais
- j'appelle-rais
ј е Ieve-rais
- ј е jette-rais
- j'emploie-rans
ј е paye-rais
- ј е
Pri izgovoru pazite п а ovo: nemo е ispred -rions,
-riez, и Ј i 2 licu mnoiine postaje muldo, zato nous
serions, vous seriez ne treba izgovarati - kako ј е to
izneto и sedmoj lekciji - р о opstem pravilu "nusrijon, ·
vusrije", vec "nu serjonl vuserje". Т о vaii za sve gornje
primere
1
izuzev kod emploierions, emploieriez, jer se
isp1·ed nemog е nalazi drugi samog/asnik. G!agol payer
р е ј е ima: ј е р а у е р е ј ј е paye-rai nous paye-
rions, vous paye-riez ( pejerjon, pejerje)
1
jer se ispred
nemog е с и ј е suglasnik ј
К а о и nasem jeziku, и francuskom takode ima dva
Ь za kondicionall prosti i slozeni Ь Prosti ј е za
sadasnjost ( imao Ы kupio Ы dao blh itd.) 1 а slozeni е
za proS!ost ( blo Ы imao, Ы о Ы kupio, Ы о Ы dao itd.).
Prvi se dakle zove kondicional prezenta (conditionnel
а drugi ј е П perfekta (conditionnel
passe). Mi. smo sad uzeli kondicional ц
Ј е suis tellement fatigue que ј е in'endormirais tout
de suite. Ј е vous preterais volontiers cette sommel
rilais ј е n'ai pas d'argent. Racontez-moi cette histoire.
Ј е vous la raconterais, mais vous_etes trop distrait
pour m'ecouter. Donne-moi quelques plumesl elles sont
tres bonnes. Tiens! е t'en donne trois seulement. Ј е t'en
donnerais encore quelques_ unes, mais tu vois Ь
que ј е n'en ai pas ___assez. J'ai te1lement soif que ј е
boirais Ь une citronnade. Pardonl monsieurl pourriez-
s'endormir -. zaspati
tout de suite ( tud й odmah
distrait, е - rasejan
la citronnade - limunada
pourriez-vous? - da Zi blste
mogli?
voudriez-vous? - da Zi Ы
hteli?
avoir 1' obligeance - Ы
ljubazan
103
avancer - iCi п
avec plaisir - v1·lo rado
i1 pleut (pleuvoir) - pada
kisa
vous (voudriez-vous) me dire l'heure (qu'il est), s'il vous
plait? Auriez-vous l'obligeance de me dire l'heure?
А ma montre, il est trois.._.heures et quart, mais j'avance
de cinq minutes.
il est chez в - о п ј е kod
kuce
Prevedite: Hocete li da izidete m.alo sa т п о т Iztsao
Ы ћ vrlo rado, ali mi е lekar to zabranio za п Da fi
Ь imali hrabrosti da т и to kaiete? Reklo Ы se da pada
kisa. Ј а bilz ga posetio, ali п е т da li е kod kuce.
Recite mi to. Ј а Ь vam (to) rekao a!i vi (to) п е Ы
razumeli. Rado Ы п а и С о taj jezik, ali mi izgleda teiak.
Vi Ы to п Ah п е plaSio bi!t se.
Ы - izgledati
vous feriez - vi Ы
п
Ј е desir - ielja
Ј е condamne ( п
п
le directeur - direktor
la prison - п .
Ј е crimine! - zlot!inac
1'execution ( й
п
Le desir du condamne
mais oui т е ui, bez veziva-

Le directeur de Ia prison demande а un criminel
е matin de son execution, s'il desire quelque chose:
- Mais oui, ј е mangerais volontiers des peches.
- Des peches! Mais nous sommes en janvier;
elles sont .loin ..d'etre mures.
. qu' cela ne tienne - п
za to, п е mari
- Oh! qu'a с е а ne tienne. J'attendrai .
j'aurais.._.eu й - Ы о
Ы imao. ·
j'aurais_ete (iorezete) -
Ы о Ь Ы
В е ш Ш passe -
п п perj'ekta
j'aurais
К а о sto vidite, п п perfekta п glago/a se
gradi od п п p1·ezenta g/ago/a avoir i participa
eu, ete. Kod ostalih glago!a isto tako. Ako g!ago! ide sa
etre, о п а se gradi о т о с и ј е serais, tu serais itd., а ako е
п g!ago! о п а ј е me serais, tu te serais, i1 se serait
itd. Dakle, vrlo п п
К а о п п prezenta, tako i п п perfekta
moie da se Ы sam, ali se о п ne prevodi uvek nasim
п п perfekta, vec katkad i perfektom:
Qu'est-ce que vous.._,auriez fa.it? Sta Ь vi Ь Ш Ш
- J'aurais fait.la meme - Ј а Ь Ь uradio
chose. isto.
Voici с е que vous devr.iiez Evo sta biste mo.rali da
faire. radite.
Voici с е que vous.._.auriez Evo sta ste morali da
du faire. radite.
104
и п dva primera vidite ј а п о odnos izmedu
dva kondiciona/a. и prvom и se и
da jos ima vremena da se п uradi п а ј е а п izvestan
а С п · и drugom primeru to vise п ј е moguce: vi Ы
Ш :Zorali Ш to Ы Ы о trebalo da se tako i tako ucini
ili и - ideja koju mi izrazavamo proS!im п
morali ste, treba/o ј е
Kad malo dublje udete и и jezika, Ы о citanjem
bllo п ta с е vam upotreba postati а п а i !aka.
т а jos ј е п а vrlo п п п и о Ь а п
cionala, i to и п п vestima, п и naslovima.
1\t/i п е с е п с и sa izgleda, kaie se, misli se ili se
о п а stav!ja pred п п п upotrebljavaju
п prezellta ako se misli da se п е а п jos
vrsi, а kondicional perfekta ako se misli da ј е п е а radnja
п
Les conversations dnpiomatiques
Geneve, le 14 octobre. - Les journaux apprennent
que Ies pourparlers qui se entre les ministres
des pays amis seraient termines et qu'ils auraient abouti
а des resultats qui s'harmoniseranent avec les engagements
de leurs pays envers leurs voisins. Les ministres quit-
teraient Geneve demain.
Ali, о Ь а п upotrebljavaju se takode vrlo
cesto и pogodbenim п Oni se, п upotreblja-
l'aju и п п i и svoju п п
koju п vole da stave п а prvo mesto.
Vrio ј е vazno da nauclite ko]e vreme u ю
recenici odgovara jednom i drugom kondicionalu.
п recenica
11
п recenica
Si j'avais de
t--i
ј е partirais
't)
11..,

l'argent.


Da Jimam novaca
tE
krenuo blh ..::;


Si j'avais._eu
]'t-
ј е serais partii
de l'argent,
а Da sam imao

Ь о blh krenuo
novaca
la conversation - razgovor
le journal - dnevni list
apprendre - saznati
les pourparlers, m. - pre-
govori
se derouler - voditi se
terminer - zav1·siti
aboutir а - dovesti do
le resultat - t•ezultat
s'harmoniser - Ы и skladu
l'engagement, m. - obaveza
envers - prema
quitter - napustiti
il est chez lui - о п Ј е kod
kuce
avoir tort б - ne Ы
и pravu, п pravo
la voiture - kola
avoir Ie temps - imati
п
105
monter (sa etre) - popeti se
emporter - odneti, poneti
aller se promener - iCi и
setnju
faire une promenade
prosetati se
le jouisseur ( б -
и
le Jardin des Plantes
п i zooloski vrt и
Parizu
dis (dire) - reci; ј е li, znas
ј е voudrais (vouloir) Ь
- liteo bilz г Ы ћ
le cou ( и -:- vrat
la girafe - Zirafa
sentir - osecati
106
Ako se pogodba vrSi и и и и sporednoj ј е
recenici sadasnje vreme (prezent):
Si ј е l'argent, ј е partirai.
Ako primim п о а с т ш и
Si ј е le rencontre, ј е lui dirai que vous l'attendez.
S'il est c):lez lui, i1 vous recevra. Si vous venez avant
trois heures, nous sortirons Ь Si j'avais
votre lettre, ј е vous,_,aurais repondu. Si j'avais faim
ј е mangerais. Si j'avais soif, ј е boirais. S'il avait sommeil,
il irait se coucher. Si j'ai eu tort, ј е vous prie de m;
pardonner. S'il avait de l'argent, il te preterait une
petite somme jusqu'au premier. Si j'etais ma1ade j'irais
cqnsulter un medecin. Si ј е n'avais pas__.ete malade,
ј а и г а dtja fini с е travail. Si vous.._.etiez ·venus _plus
б nous serions .sortis Ь
Prevedite: Ako Ь и е т zedan, popicu casu limunade.
Da ј е Ь о kod и с е Ь о Ы vas Ako п
vase pismo, и vam·. Ako budem imao
popecu se kod tebe. Bili ste bolesni? Da sam to
Ы о Ь vas posetio Ш bill blo poslao svoga brata.
bude padala kiSa, п е zaboravite da п vas п
Ako bude lepo vreme, iCi с е т о и п do Topcidera.
Un petJit joi!Jiisseoc
En revenant du Jardin des Plantes, Rene demande:
- Dis, maman, ј е voudrais Ь avoir un cou
comme la girafe.
·- Ah! et pourquoi?
- Parce que, quand ј е mangerais un bonbon, ј е le
sentirais descendre plus longtemps.
U prosle dve !ekcije mi iscrpeli sve vrste pogod·
п п A/i to п а т nije ni ci/j. Njih ј е mnogo, i
njihovo n.abrajanje п е Ы vam т п о о koristilo. Vi ste
naucili о п о sto ј е п Medutim, jos п
primera п п и и vase п а п ј е
п и govornom jeziku: Nasa sveza "i kad", "cak (i)
kad" kaie se . а francuskom meme si:
Meme si е le vo\Uilais, ј е
ne le pourrais pas.
1 kad ( cak i kad) bih to
hteo, а to ne hih mogao.
Gornja п moie se izraziti п sveze
meme si, и kondicionala и п recenici i
м т е а п ј е т sveze que и п i glavne п
Ј е le voi!Jidrais que ј ne le pourrais pas.
Ili, umesto meme si dolazi sveza quand meme, и istom
п sa п ali bez qi!Jie:
Quand meme ј е le voudrais, ј е ne le п
п tome, nasu е с е п с и "da т е ј е pricekao, Ы о
blh ga pozvao" moiemo reci п а dva п
"S'il m'avait._.atl:endu, ј е 11 m'aurait.._.attzendu, ј е
l'aiUirais,_)nvite. l'invitais.
U Zivom п и se rado
и о Ь а dela recenice, ako se pogodba odnosi na proslost,
а prezent, ako se odnosi п а uuducnost.
г "d!! sam uCinio jedan korak vise, Ы о hih
mrtav" mozemo, dakle, izraziti ovako:
Si j'avais fait un pas de plus, Si е faisais un pas de plus,
ј е serais mort. ј etais mort.
Ako se pogodba iste п п п а и п
dakle "ako. с п т jedan korak vise, Ы с и mrtav":
Si ј е fais un pas de plus ј е Si ј е fais un pas de plus, ј е
serai · mort.
suis mort.
Najzad, kao и п jeziku, i п izrazavaju
и zelju, za/jenje i tome slicno samo sporednom recenicom,
jer se glavna podrazumeva:
'Si j'etais riche! Da sam bogat
Si ј е l'avais su! Da sam to znao!
Jos samo ј е п а п sveza: comme si kao da. Ako е
glavna п prezentu, iza comme si dolazi imperfekt,
а ako ј е и pros!!osti, dolazi pliUiskvamperfekt:
1Il <d!epense un fou, Trosi Zlido novac, kao da ј е .
cqmme s'il etait million-... milioner.
naire.
П <d!epensait.._.,un argent fou, TroSio ј е ludo п о а с kao
comme s'il avait._,ete da ј е Ы о milioner.
millionnaire. tout de ш е е - ipak
U sledeCim primerima videcete da se sporedna п c'est__)i.-dire - to с е reCi,
moze izraziti i п participom i imperativom. to jest
107
croire - р о Ј verovati,
р о mislit i
guerir - ozdraveti
1' esperance, f - nada
l'etre, m. - stvorenje, Ы с е
il pouvait (pouvoir)
Quand meme ( = meme s'il etait riche) il serait
riche, il ne serait pas heureux. Quand cela serait ainsi
( = meme si cela etait ainsi), ј е lui pardonnerais tout
de meme. On I'aurait commande ( = meme si о п l'avait
commande) qu'il (c'est-a-dire le temps) ne serait pas
plus beau. А l'entendre si on l'entendait), on croirait
que tout_est perdu. Partant ( = si vous partez) с е soir,
vous_arriverez а temps. Prenez ( = si vous prenez) с е
remede et vous serez gueri. Otez ( = si vous б а
mogase
avoir la chance - imati
srecu, s1·ecan slucaj
au moins - bar
avoir l'idee - pasti
pamet, setiti se
п а
gros, se - krupan,
velik
Ie plus petit - ( onajJ manji
l'epine f - trn, trnje
le miel - med
le fiel - iuc
avoir envie - imati zelju
Ie merite - zasluga
Ј а source - izvor
se disputer - р о Ј svat!ati se
vous voyez (voir) - vidite
quelque part - negde
nulle part - nigde
ј е vois - vidim
nous pouvons (pouvoir)
д
s'exprimer ( eksprimeJ
izraziti se
la maniere - nacin
la щ - nacin
l'objet, m - predmet
108
I'homme le sommeil et l'esperance, il sera l'etre le plus
malheureux. Sans moi, l'argent est ( = sera) perdu.
Sans moi, l'argent etait ( = aurait ete) perdu. S'il
pouvait reussir! Si nous avions а chance de le rencontrerl
Si au moins l'idee de nous-ecrire!
DIALOGUE AU RJES1'AURAN1'
Dupont et Durand dejeunent Ь О п leur
sert deux Ь un gros et un petit.
DII11J!DOI!Ut. - Sers-toi, Durand.
ш - Apres toi, Dupont.
Finalement Durand se sert le premier et prend le
gros Ь
Ш в - Tu n'es pas poli, Durand. Т и te sers
le premier et tu prends la grosse part.
ш а п м Ј Si tu t'etais servi le premier, quel morceau
de viande aurais-tu pris?
DII11J!DOnt. - Le plus petit.
ш - Eh. tu I'as, qu'est-ce que tu as
а reclamer?
Vi ste dosada п а и с Ш sve sto е najpotrebnije о zameni-
cama uopste. Ostaje jos da nauCite izvesne s/ucajeve
о Ы nekih pridevskih zamenica.
Rec ј е о zamenicama в ш .,certain, koje ste ucifi. i
divers, differents koje niste jos и с Ш
Sve te reci su pridevske zamenice, kad su is]!Dred
imenice - i tad imaju jedno znacenje, Ш su pridevi,
kad su iza imenice - i tad imaju drugo znacenje.
1. Zamenica nw ( nijedan, nikakav upotrebljava se
oblcno и knjiievnosti. U govornom jeziku zadriala se
samo и nekim poslovicama i izrazima: nuHe rose sans_
epines п е т а ruie bez trnja, и ш miel sans fiel п е т а slasti
bez ш п ( п п med ( nije bez и nw
autre niko drugi, niUJ]Ie part nigde, ј е n'ai nulle (aucune)
envie de ... nemam nikakvu ielju da ... Inace, и govoru
zamenjuje ј е zamenica aiUJCIUJJIJl, е katkad i J!DaS._.IUJn.
Nul, kao pridev, mnogo se upotrebljava i ima znacenje
le с а ь ш е de travail- soba
za rad
Ь щ - namestaj
en = son
modeste - skroman
pres de - Ь
de fa9on · que - tako da
la lumiere - svetlost
du с б е gauche - s leve
"bez vrednosti, niStavan, nevaieCi": strane
C'es( ...... un homme nw. Ovaj covek ј е prava nula· le sous-main- podmetac za
С е mariage est nuni. Ovaj br.ak ј е nevaieCi. pisanje
2. Zamenica certain, ispred imenice zncici П iz-
vestan, а iza imenice siguran, pouzdan, neosporan: cer-
taines gens neki ljudi, il а un certain merite о п ima izvesnu
zaslugu; il un nierite certain о п ima neospornu zaslugu,
ј е le sais de source certaine ј а to znam iz pouzdanog
izvora.
З Zamenice divers, differents znace "razni, razne" i
upotrebljavaju se samo и mnoiini ( Ь а rodaJ. К а о pridevi,
iza imenice, Т а с е "razlicit", i upotrebljavaju se и jednini i
и mnoiini ( Ь а rodaJ: differentes (diverses) personnes
razne osobe, en divers_endroits п а raznim mestima;
ali: deux reponses differentes dva razlii!ita odgovora,
c'est tout а fait· different to ј е sasvim razlicito.
Ј е n'ai"';;ul (aucun) besoin d'aller le voir. Et pourquoi?
Parce que, si ј у vais, nous nous disputerons, c'est
certain. Le voyez-vous quelque part? Non, ј е ne le vois
nttlle part. Ils pourront tenir pendant un certain temps,
et apres? Nous pouvons nous-exprimer en differentes
(diverses) manieres. On peut s'amuser de diverses щ
On у а trouve de divers_objets. Mais, с е sont deux
choses tout_a fait п Il а t'ait cela d'une
differente.
Mon caJ!>Jinet de travaiil
un encrier - mastionica
le porte-plume - aria/ja
le buvard - upijac
le canif ( kanifJ - noiic
Ie coupe-papier - noi za
secenje hartije
encombrer - pretrpati
l'etranger - inostran.vtvo;
stranac
Ј е dictionnaire - recnik
ј е me sers ( ё se servir -
sluiiti se
contre- uz(a)
la Ь Ь - Ы Ь
vitre, е - staklen
Ie rayon - pregrada, polica,
raf
relier - povezati
le chef-d oeuvre - remek
delo
classique - klasican
grec, grecque ( grek) - grcki
latin, е - latinski
ainsi que - kao i
Mon cablnet de travail se trouve а с б е du salon. etendre - prostreti
Ь en · est simple et modeste. Le bureau persan - persijski
est place pres de la fenetre de que la lurriiere le gueridon- okrugao stoi!ic
tombe du с б е gauche. Sur le bureau j'ai tout с е qui est 1 contenir - sadriati
necessaire pour ecrire: un sous-main, un encrier, des contenant = qui contien:-
porte-plumes, des crayons, une Ь с Н е de plumes, une nent
109
la disposition - raspola-
ganje
le cuir - koia
disposer - rasporediti,
postaviti
voici que - evo
un instant - trenutak
fumer - pusiti
le fumeur - pusac
le tabac ( taba) - duvan
l'habltude - oblcaj, navika
faire perdre Ь а qn
de - odviknuti nekoga od
necega
J'alternative - altemativa,
izbor izmedu dvoga
ne doit pas - ne sme
jouer - igrati se
Ie briquet - upaljac
110
gomme, un buvard, un canif et un coupe-papier. Mon
bureau est souvent encombre de papiers, de livres et
de journaux, du pays et de ш anglais.
italiens, allemands. П у а quelques dictionnaires
dont ј е me sers en cas de besoin. En face du bureau.
contre le mur, se trouve une Ь vitree dont
Ies rayons sont garnis de livres elegamment relies: de
chefs-d'reuvre des langues classiques, grecque et latine ..
des langues,_,etrangeres, ainsi que de notre Iangue.
Sur le parquet est ...... un beau tapis persan, au
milieu duquel est р Ј а с е un gueridon. Deux petites
boites en bois, contenant des cigares et des cigarettes,
sont la а Ia. disposition de mes.._..amis. Deux fauteuils en
cuir sont disposes de chaque с б е du gueridon. - Mais.
voici qu'on а р р е П е au telephone. Un instant, mes
amis. б б .•. ! .._.. ._
Enltre ш
- Т и as du tabac?
- Ј е n'en achete plus.
- Pourquoi donc?
- Pour te faire perdre Ь de fumer!
L' П
- Tu sais Ь Toto, qu'un petit ne doit
pas jouer avec 1es,_,allumettes!
- Alors, achete-moi un briquet!
А П е с о Н е
L'instituteur.- Quelle est la reponse que fait toujours
le mauvais._,eleve?
Le petit Pierre. - Ј е ne sais pas.
L'instituteur. - Tres Ь ...
Vi ste dosada naucili da ј е rec meme, sa odredenim
Clanom ispred sebe,- Н е meme, П а meme, les memes, -,
neodredena pridevska zamenica i da znaCi "isti, а е
Jllit toujours le meme livre. О п Cita uvek istu knjigu.
С е n'est pas П а meme chose. Т о nije ista stvar.
Ali, rec meme moie da se nade i iza п i tada ј е
bez Clana i znaci "(i) sam":
Les hommes memes Ј sami ljudi su se plasili.
avaient peur.
О п а moie da se nade i iza licne naglasene п
sa kojom ј е spojena vezicom, i п "sam, licno" ili
"upravo, bas":
П l'a dit lui-meme. О п sam п bas о п ј е
to rekao.
C'est de vous-memes qu'on В а о п se govori.
parle.
Najzad, meme moie da buae priiog i znati "cak i", i
tada ј е nepromenljivo: •
Meme lui: Cak i о п Il faut pardonner а ses ennemis
meme. Treba prastati cak i svojim neprijate/jima.
Monsieur, madame, й
Vi znate gornje reCi, cak i п mnozinu: messieurs
( е ј б mesdames ( medam), mesdemoiselJes ( medemoazel,
а ne: medmoaze/ ili medemoazel). Ali, vi ste naucili
da i Ia dame znaci "gospoda", а tako isto la demoiselle
"gospodica". Kada se upotreb/javajedna, а kada druga rec?
О tome с е т о sada govoriti. ·
Kad se obracate jednoj dami, reci cete ј о ј madame!
bllo da ј е poznajete ili п е isto tako: mademoiselle.
Ako izgovarate prezime п е е gospode i/i gospodice
Ш cak Jime п ј е п о ( ali to ј е ј а т Ш ј а п о ophodenje) upotre-
Ы opet madame i mademoiselle: madame Durand,
madame Nikolic, mademoiselJie Petrovic, madame Cecile
itd. Pridev sa clanom moze takode da se nade ispred:
·ua bonne madame. N. N. est morte, dobra gospoda
N. N. е umrla.
Inace Ь se dame i demoiselle, ali sa clanom
ili sa nekom pridevskom п la dame, une dame,
cette dame, П dame, chaque dame, plusieurs dames
( demoiselles).
Monsieur se nikad ne menja. Moze ispred sebe imati
clan i zamenicu: Ie monsieur, un monsieur, с е mon-
sieur itd.
111
envoyer а
11
о а ј е - р о
slati
voir (voiir) - videti
renvoyer - pos/ati natrag,
iskljuciti
revoir - opet videti
prevoir - predvideti
envoyer de ses nouvelles -
slati vesti о sebl
112
U direktnom govoru, izmedu monsieur, madame i
mademoiselle i rodblnskog imena, upotreb/java se pri-
svojna zamenica:
Monsieur votre pere, madame votre mere, mesdemoiselles
vos soeurs.
/ envoyer - voir
Vreme ј е da nastavite sa ucenjem nepravilnih glagola,
jer se bez njih ne moie. Sad cete nauciti da menjate
glagole envoyer i voir koji medu sobom imaju mnogo
slicnosti.
Prezent: j'envoie
tu envoies
il envoie
ј е vois
tu vois
il voit
vous envoyez vous voyez
ils envoient ils voient
Imperfekt: j'envoyais, ј е voyais.
Pan'icip prezenia: е о у ш к ш
Futur: j'enverrai, ј е verrai.
Aorist: j'envoyai, ј е vis.
ProSlo vreme: j'ai envoye, j'ai vu.
К а о envoyer т е п ј д se rernvoyer, pos/ati natrag;
otpustiti; odloiiti.
К а о voir menja se revoir opet videti, i prevoir pred-
videti, koji ima futur п ј е prevoirai.
Vous pensez toujours а la meme chose. П est reste
toujours le meme. Nous partirons tous, meme toi.
Т и l'as dit toi-meme. Connaissez-vous madame
Dupont? Quelles sont ces dames? Cette dame est tres
gentille. Comment se porte mademoiselle votre sreur?
Ј е ne le vois pas si souvent. Est-ce que nous nous verrons
demain? Voila qu'il pleut. Voulez-vous me preter votre
parapluie? Ј е vous Ie renverrai tout de suite par ma
bonne. П nous ____envoie de ces nouvelles une fois .par
semaine. Nous nous reverrons dans trois mois. Le
fils de notre voisin est.._,un mauvais ____ eieve; il а ete
renvoye de l'ecole.

- Monsieur le directeur, ј е desirer:ais occuper
la place de notre collegue Dupont qui est mort.
- Personriellement, ј е n'y vois pas. d'inconvenient
si la direction du cimetiere veut Ь vous le permettre.
Cetrdeset sesta lekcija
ne ... pas
Osim ne ... pas ima i drugih reci koje izraiavaju
negaciju ili odricanje. Uz takve reci "pas" ne moie da
stoji, ono otpada.
Vi cete cesto umesto pas naCi point (poen), koje ima
jacu snagu odricanja: pas znaci da se neka radnja и
jednom izvesnom trenutku ne vrSi, dok point znaci da se
ta п о Ь с п о п е vrSi ili da se uopste п е . vrSi.
Il ne lit pas. О п ne cita ( = sada):
Il ImC lit О п ne Cfta ( = uopste).
Druge reci koje mogu da se nadu iza ne jesu: ne .. .
guere п е т п о о т а о ne . . . plus п е . . . vise, ne .. .
personne п е ... mko(ga), ne ... rien п е ... nista, ne .. .
aucun, п е ... m]ednog, ш ne ••. ш ne ...
Ako se и recenici nade infinitiv, о Ь е negacije stoje
jedna do druge: ne pas, ne point, ne plus, ne jamais;
ne rien.
П m'a dit de ne pas (ne Rekao mi ј е da ne ulazim
JPilU!ls, ne ]amaiis) entrer ( da viSe ne ulazim, da
dans sa chambre. п п е ulazim) и nje-
govu sobu.

Umesto ne . . . pas upotrebljava se п pas ispred
п п ako se podvlaci negacija. Tako Ј е ne vous
dis pas de sortir, mais de rester, ј а vam ne kaiem da
izidete, nego da п moie da se podvuce, р о ј а с а
Ј е vous dis п pas de sortir, mais de rester, п е kaiem
vam da izidete, nego da п
lza п nase "ni" kaze se non plus:
П ne le sait pas non П Т о ne zna m п
Kad п е т а g/agola, kaie se ni ... 1!1101!11 П
Ni moi non pRuns. Ni а
8
pauvre -- ј а а п bedan
le rhume - п а е Ь
la construction - zidanje
Ь ·- п name-
stajem
113
Ј а salle de bains - kupatilo
le cablnet de toilette -
Ь п za toaletu
б leve - cim п
ј е mets (mettre)- п
j'ouvre -· otvaram
,_
le roblnet - п
couler - teCi
Ia baignoire - kada
plein, е - р и п
la douche - tus
serviette - peskir, ubrus,
salveta
(se) raser -- bri}ati ( se)
le rasoir -· brijac
Ie rasoir mecanique -
"zilet"
ie savon а barbe ...:.:.:. п
za brijanje ( brade
(se) savonner - п п
(se)
le Ь - cetka za
п
(se) debarbouiller- umivati
(se)
rase de frais - sveie п
nettoyer - cistiti
Ia dent- zub
la brosse а dents ·-- cetka
za zube
la pate dentifrice - pasta
za zube
se gargariser - ispirati gusu,
grlo
se rincer la bouche
ispirati usta
faire une friction - trljati
glavu
le peigne . - cesalj
se peigner - cesljati se
la brosse а cheveux - cetka
za kosu
114
/ ne ... que 1
lmali ste vec ne ..• que. Ali о п о ima dva п
samo i te]t. Kad п izraiava vremenski р о ј а т
п tek, inace se prevodi samo.
I1 ne sait que cela. О п п а samo to.
Il n'est que Telt ј е dva sata.
1 ne . . . plus que 1
Ne ... plus que znaci jos samo п е . .. viSe od):
П ne me reste И que deux dinars. ostaje mi jos samo
dva dinara (ne ostaje mi vise od dva п
С е pauvre homme n'a guere de chance. Ј е n'ai
plus de patience. П ne sait rien. П n'y а personne ici.
Н n'est jamais chez lui; Connaissez-vous ces messieurs?
Ј е n'en connais aucun. On m'a recommande de ne
plus'-'aller dansce cafe. As-tu de I'argent? Pas unsou.
Ni moi non plus. Personne ne me donne rien.
Vous ne le voyez pas? Ј е ne le vois pas non plus. П ne
parle que de cela. Docteur, est-ce que c'est grave?
С е n'est rien, madame. С е n'est qu'un petit rhume.
П n'est pas encore venu? Non, il ne viendra qu'a une
heure. Prenez donc encore un peu de cela. Merci, т
ј е ne т que tres peu. Un petit verre de vin, т
Non. т а а т е merci; ј е ne bois que de l'eau. J'ai
depense presque tout т о argent pour Ia construction
de ma т П ne т е reste plus que cent mille dinars
pour la т Ь
.Dans Н а П de Ь
М а salle de bains est_:en meme temps т о cablnet
de toilette. Le т б leve, ј е mets е pantottfles
et ј е vais dans la salle de bains. J'ouvre le roblnet et
l'eau chaude coule dans Ш Ь Quand la baignoire
est._.assez pleine, ј е prends mon
1
bain pendant un quart
d'heure. Apres, ј е prends une douche froide, ј е me
frotte et m'essuie avec une serviet!e. Ensuite ј е me rase
avec un rasoir mecanique. т ј е me savonne
d'abord avec un savon а barbe et avec un Ь
Enfin ј е т е debarbouille (lave) а l'eau fraiche et ј е
m
1
essuie. Maintenant, ј е suis rase de frais. Apres cela
Ј е me nettoie les dents aves une brosse а dents et un ·
peu pate dentifrice, t;>uis ј е т е gargarise et me rince un coup d'reil - pogled
la bouche. Ј е fais aussi une friction d'eau de cologne l'ongle, m - п
passer - preCi
et е me peigne avec un peigne et une brosse а cheveux.
А vant de sortir de la salle de bains, ј е jette un coup
d'reil sur mes_ongles. n ne me reste plus qu'a m'hablller
et passer dans la salle а manger pour у prendre mon
petit dejeuner.
Hotel pour tenors
C'est dans._,un petit_.hotel au bord de la mer.
б Ь d'ailleurs. mais qui n'est pas._encore
pourvu de tout le confort moderne.
Un monsieur, arrive de la veille, entre dans la salle
de bains, sa serviette et son peignoir sur le bras, puis_. en
ressort т appelant le gar<;on.
- т voulez-vous que ј е me baigne? ll n'y
salle а т - trpezarija
le petit dejeuner - dorucak
Ь - п
d'ailleurs - uostalom
pourvu (pourvoir) -
п п
le confort - konfor
т - п
la veille - uoi!i п а п а
le peignoir - ogrtac, penjoar
sur le bras - preko ruke
ii ю - р й й У й
vivement - brzo
а pas de verrou а la pc.rte. le verrou - reza
Le. gar<;on parait surpri.s. · 1 il parait - izgleda
- C'est cela qui vous gene! dit__)l enfin. Eh Ь surpris, е - п
quoi? vous ferez comme tout le monde: vous chanterez. gener - smetati
vous ferez (faire) п
Aux chanter - pevati
Mme Dupont- Si mon cheval gagnc, ј е m'acbl:terai
un chapeau.
Mr Dupont - Et s'ii perd?
Mme Dupont - Т и т е
Cetrdeset sedma lekcija
п imaju dva priloga za п ow i sn i
о Ь а п а с е nase "da". Prilog za п п а potvrdno
pitanje ј е ow, п а п si.
Ako vas neko pita da li ste п vi cete т и ako ste
п odgovoriti sa ow.
Ako п е о misli ili pretpostavlja da п gladni, р а
vas pita da Zi mste gladni, dakle ako Ь п
Ь pitanja, а vi ste и stvari п odgovoricete т и sa si:
Avez-vous faiin? - Ow, j'ai faim.
Vous n'avez pas faim? - Si, j'ai faim.
8*
115
116
JII01111-1111e ...
Sto se tice priloga za п i о п ima dva Ы
111101111 i ne . . . pas. Non se upotrebljava kad е sam ili uz
п rec koja п ј е glagol. Uz glago!se stavlja е ... а з
(JPoinnt):
Avez-vous faim?
Vous n'avez pas faim?
ш ј е n'ai pas faim.
1 Ј Е ш о р е 1
Sad с е т о se pozabaviti т а о geografijom Evrope,
и vezi sa rodom geografskih т е п а i upotrebom clana
ispred njih.
п zemalja, gradova i reka koja svrsavaju п
su ze1111sikoga roda: Sve evropske zemlje, osim Danske i
Portugalije, svrsavaju п е т т е te su prema о т е zenskoga
roda: Ь џ la Belgique, Ia Bu1garie,
д е Danemark, 1'Espagne, l'JEstonie, а Ficlande, Ь
France, la Grande Bretagne (l'Angleterre), la Grece,
la Hollande (les Pays-Bas), la Hongrie, l'Italie, Ia Let-
tonie, Ia Lituanie, la Norvege, la Pologne, Н е Portuga],
la Roumanie, Ia Russie, Ia Suede, la Suisse, la Tcheco-
slovaquie, Ј а Turquie, а У ougoslavie.
. т е п а gradova dobijaju с а п samo uz pridev ili neki
dodatak: И е beau Paris, П а belle Vienne, Re Paris de П
siecle. Le Havre ( Avr) i Le Caire (Kairo) imaju uvek Clan.
п reka: П а Seine, а Save, · ali le Danube.
п ostrva: Ia Corse, В а Џ П а Sardaigne,
Н а Crete, ali: Corfou, Chypre, Rhodes, Malte (bez c!ana).
Kako se п predlozi Ш i iz ispred imena zemalja i
gradova, prevode а francuski, videcete donjim primerima:
etre l
aller ) а Paris, enn France = у
venir
arriver
1
«Jle Paris, «Jle France = Jiz
т е п а п zemalja muskoga roda, ako
poCinju suglasnikom, dobijaju, umesto enn, au za jednin:u i
aux za п п а umesto dobljaju dWI i des.
etre
aller
venir
arriver
aWI Japon, allilx,_.Etats._ Unis
aJ!u Japon, i!l!es"_,Etats._ Unis
Ako ime zemlje п roda ima neki dodatak,
umesto en stoji danns la, а umesto de stoji de la: dans la
France meridionale, «Jle П а France meridi'ona1e.
parfu Ј Р О Ш
Izmedu glagola partir (poCi, polaziti, krenuti, kretati,
otputovati) i. т е п а grada Ш zemlje stoji predlog JPOW":
11 est parti р о ш Paris. Posao ј е и Pariz.
Nous partons о ш П а France. Putujemo и п
п а с е g/agol aller upotreblcemo s predlozima а е
Medutim, kaze se partir е guerre poCi и rat i partir
e:m voyage krenuti · а put.
lvfi kazemo sta1111ovati \\!!, а п llnablter, bez 1
ikakva pred!oga.
Quelle est la capitale de la Yougoslavie?- Belgrade
(ili Beogr.ad) est а capitale de а Yougoslavie. Et celle
du Portugal? - Lisbonne. Dans quel pays se trouve
В е Caire? - En Egypte. Ou se trouve le Mexique?
-· П se trouve dans 1' Amerique centra1e. Son oncle
est alle aux lndes. Les troupes alliees sont arrivees la delegation - п
.._.. .._.. 1 Е u С · ' la. Croi.'{.-Rouge - Crveni
du Maroc. П est parti pour es.._.. tats._ ms. et ete,
nous avons ete en France. L'ete prochain, nous krst
voyage en Italie. On dit qu'il est parti part(piir, odpartir)- pofaii
en voyage. Marseille et Toulon se trouvent dans la П е Canada- щ
!France meridionale. Corfou se trouve en Grece. ·Nos.._.. presidee par - п а ce/u. sa
amis ont._hablte Paris pendant trois.__.ans. Quand public, que- javni, п
pensez-vous aller en Angleterre? J'irai а Londres quand · la conference - kon.ferencija
j'aurai appris un peu l'anglais. international, е - п
п
avoir lieu (ljo)- odrzati se
Oroix-Ro\l!lge yougosiave part Ј Р О Ш la ratification - ratifikacija,
П е Canna«Jla
Beograd. - "Jugopres" annonce qu'une delegation
de quatre membres de Ia Croix-Rouge yougoslave,
presidee par le dr. Pavle Gregoric, president du Conseil
de la sante publique et de la politique sociale du Gouver-
nement F. N. R. Ј va quitter ces jours-ci Beograd
р о ш se rendre au Canada ou elle assistera а la dix-
ш conference internationale de la Croix-Rouge.
JLa conference aura lieu а Toronto du 23 juillet au 8 aout.
п
Ia propagation - п
la convention - konvencija,
ugovor
le developpement - razvi-
.tak, razvoj
ш - ljudski
le rapport ( б - odnos
la ш - п
117
le statul й - statut,
pravilo
en quoi est ••• ? - od cega
ј е ... ?
dessus ( й - gore, ozgo
dessous ( и - dole, ozdo
dedans ( dedari) - и п и а
malle, f. - kufer
118
А l' ordre du jour de la conference se trouve, entre
autres, la question de la ratification et de la propagation
des conventions de Geneve, du developpement du droit
humanitaire international, des rapports avec d'autres
organisations internationales et des modifications du
statut de la Croix-Rouge Internationale.
("Borba", 9 juillet 1952)
Cettri!!eset osma lelkcija
1 En quoi est . . . ? /
J(ad pita;u od Cega ј е neSto, o;·;i se slufti
predlogom en, upitnom п quoi i glagolom etre,
cesto i п Ь etre fait, blti п а С п ј е п п
Kad se pita od cega ј е п п misli se
п а п и ili п meial. U ovojlekciji zizecemo
п п predmeta i nauCicemo od cega .su.
Za samo ј е а п primer.
En quoi est (fait) le cahier? - Il est (fait) en papier.
и dvadesetoj lekciji ste п и priloske
п е щ i и dvadeset trecoj pri!oske zamenice у
Videli ste one а т е п ј и ј и pred!oge d.e i а kad ovi
stoje ispred п п п t1·ecega Zica (lui,
elle, eux, elles), ako se te п п п а stvari
iZi zivotinje. Т о isto vazi i о п а kad se de i а nadu ispred
pokazne zamenice с е Ь
Ali, i и predlozi т о и da se и ispred zamenica
lui, elle, eux, elles, а da se opet ove п е п п а lica.
Sta blva onda? Najoblcniji predlozi koji dolaze и obzir
ј е и ш sous, d.ans, cije ј е · osnovno, п п
na, (Jis)pod., u. О п kad se и ispred gornjih п
т е п ј а ј и se и priloge: dessus, dessous, dedans, а п
otpada. Evo vam primera:
Voici mon cheval, montez dessus ( sur Rm).
Evo moga о п ј а uzjasite (popnite se na nj).
Tirez cette Ь et cachez-vous dessous ( umesto:
sous elle).
Povucite ovaj sto i sakrite se ispod n]ega ( dole).
Apportez ma malle et mettez tout cela dedans ( umesto:
dans'-"elUe).
п т о ј kofer i stavite sve to unutra и nj).
Predlozi devant, derriere, avec gube iza sebe п
п а oni su и Ь priloski:
Tirez cette chaise et mettez-vous devant \.derriere)
и devant._,elle Ш derriere elle).
l
. . ( . )
1
·spred (nJ"e), devant - ispred; spreda
и tu sto с и z stamte stavzte se
derrU::re - iza; pozadi
spreda ili iza nje, pozadi.
Za avec, imali smo vec dva p1·imera:
La jolie maison а brule; la mechante femme а brule
avec (podrazumeva se а У е с elle, to jest avec la maison).
п .::herchez mon pantalon. - Mais vous._,etes
Ы е sur d'etre venu avec? ( to jest avec lui, avec le pantalon).
Umesto entre, parmi Ь • se au milieu:
avec - sa; uz to, s tim
entre - ( iz) medu
parmi - ( iz) medu
au milieu и sredini
le carton - ш
la matiere - materija
la serviette - torba
Tirez ces deux chaises et mettez-vous ш Ш lle sac - rorba
( = entre elles, parmi elles). et caetera ( etsetera) -
Jsto tako, sur cela, sous cela, dans cela, postaju tako dalje
la-dessus, la-dessous, la-dedans п а to(me}, ispod toga, le verre - casa; staklo
и tome Ш iznad, ![Ore; ispod, dole; unutra. la paille - s/ama
le feutre - filc
mettre
P,·ezent: mets, mets, met т е mettons, mettez, mettent.
Am·ist: ј е mis. Particip: mis, mise ( mi, miz).
Futur: ј е mettrai.
Tako se menjaju i: permettre dopustiti, promettre obecati,
remettre predati i drugi.
La boite est-elle en papier? (Est-ce que la boite
est en papier?) - Non, elle n'est pas-.en papier,
elle._,est en carton. Le carton est, __)l une maHere? Oui,
Ie est.._,une matiere .. En quoi est la serviette
(le sac)? Elle est (il est)._.,en cuir. Le cuir aussi est._.,une
matiere. Qu'est-ce qui est fait.._,en bois? - Plu::>ieurs.._.-
Ь sont faits en bois. Par exemple? - Par exemple,
la porte, la Ь les chaises et caetera. En quoi sont les
bouteilles et les verres? -lls sont.._.-en verre. Et qu'est-ce
qui est_en paille? Le chapeau de l'oncle est en paille.
Et le mien?- Le tien est._.,en feutre. En quoi est la balle?
- Elle est._,en caoutchouc. En quoi s9nt faits murs?
- Ils sont.....,en briques, mais,_)l у en а aussi en pierre.
En quoi sont les plumes? - Eltes sont_en.._.-acier.
L'acier est._.,un metal. - C'est trop ћ Prends une
la balle - !opta
met1·e - staviti
le caoutchouc - ( kaucu)
kaucuk
la brique - cigla
la pierre - kamen
l'acier, т - celik
le metal - metal
ouvre ( ouvrir) - of}'ori
la vitre - p1·ozoi·sko okno
le foot-ball (futbal) -
futbal
de foot-ball - futbalski
le ballon - Ь а о п !opta
le fer:- g}•oMe
la lame de rasoir - п о za
b1·ijmije
la laine - }'/llta; de -
}'Uilell
е coton - pamuk
le bas ( а - ( zenska)
la ш -
(muska}
l/9
I'email - emalj
le poele (poal) - р е с
la fonte - п gvoide
la fa!ence - (fajans)
п
chaise et monte dessus. V oici ton petit cousin Paul;
ouvre l'armoire et cache-toi е Ш ш J'ai du pain et rien
avec. Si vous mettez cette robe, quel chapeau mettrez-
vous avec?
Le trema ( .. ), п koji se
stavlja а п zato
da Ы se prvi п
koji ј е ispred п ј е а izgo-
varao п
JP'revedite: Od cega su prozorska о п а - О п а su
od stakla. А od cega ј е /utbalska lopta? - О п а ј е od
koie. Od cega ј е п п - О п ј е takode od koie.
Sta ј е п п od gvoida? -· п predmeti su
п п od gvoida; kljuc, п а primer. Od cega ј е
п О п ј е od celika. Sta е jos od celika? - Noievi
za п su takode od celika. Odela su od и п е п е
п п Pokrivac ј е od п а carsavi i peskiri su od
pamuka. М о ј а kravata ј е od п П ј е п е carape
su takode od svile. М о ј е carape su od pamuka. Kada ј е
le sou - petparac
le cuivre - bakar
le nickel - п
l'argent - srebro
outre-tombe - s о п е п
groba
le chantier ( п -
Ш
le danger ( danie) п
le cable - п uie
la poursuite - п po-
stupak, п
la salle а manger - trpeza-
rija
le buffet - п
la desserte - deserta
Ia vitrine - п
fixer - (fikse) - p1·icvrstiti
eclairer - osvetljavati
chauffer - (za)grejati
accrocher - okaciti, obesiti
le noyer - orah ( п
Ј а noix - orah (plod)
la vaisselle - posude
le service de Ь - servis
za ј е о
le dessert ( ё - deser
la liqueur ( likjjr) - liker
la porcelaine - п
120
od е Р Ј а ј а l'!aSa р е С ј е ad !iJ.'enog У а и Ј е od
keramike. Petparac ј е od bakra. Od cega Sll п п
п О п su п п od п srebra i zlata;
to su metali.
OIIJTRE - Т О М В Ј Е
Affiche sur un chantier:
"Attention, danger! Toucher а с е с а Ь е provoque
Ј а mort! En outre, toute personne touchant а с е cfihle
s'expose а des poursuites".
CetrdeseUeveta Jlekcija
и п lekciji naucicete о п о sto ј е п
о mestu prideva uz imenicu. Pridevi se и /rancuskom
stavljaju i ispred i iza imenice, ali najcesce iza nje.
/spred imenice stavljaju se oblcno ovi pridevi: Ь о в
dobar, mauvais rdav, в nevaljao, zao, Ј Ь е а lep,
joli lepuskast, vJiHain ruian, prost, .haut visok, ancien
п blvSi, Ь dobar, valjan, pauvre jadan, п
nov, gros debeo, long dug, ie seul jedini, Ј е premier prvi,
П е dernier poslednji, ш posten.
Mnogi od tih prideva mogu da se nadu i iza imenice,
ali tada imaju i drugo· znacenje. Т о blva narocito ako se
nadu iza imenice lhomme :
un jeune homme ( mladic), un homme ј е ш е ( mlad
covek)
un ш (veliki), un homme т в (visok)
un peti(_,homme (mali}, un homme petit (podlac)
un brave homme (dobar), un homme brave (hrabar)
в pauvre homme (jadan), un homme pauvre ( siro-
masan)
Uopste, kad se naroCito istice osoblna п е е imenice,
pridev se stavlja ispred nje: Un riche bogati
trgovac, quel tJriste evenement kakav ialosni dogadaj.
La saJIJie а manger
Notre salle а manger est_.assez grande. Au milieu,
il у а une Ь ronde avec plusieurs chaises. D'un
с б е se trouve le buffet, de l'autre la desserte et la vitrine.
Au-dessus de la а Ы е est fixe au plafond un iustre qui
eclaire le soir toute la salle. Quand,._..il fait froid, la salle
est chauffee par un poele en fa!ence, place en face du
buffet. Quelques Ь sont._,accroches aux murs.
С е sont tous les Ь Le buffet, Ia desserte et la
vitrine sont._,en noyer.
La vaisselle se trouve dans le buffet. Elle se compose
d'un service de Ь et d'un service а dessert. Dans
la vitrine se trouve un service а cafe, un service а the,
des verres а vins et des verres а liqueurs. Notre service
de Ь est,._..en porcelaine; il se compose d'assiettes
creuses pour la soupe et d'assiettes plates pour la viande
et les legumes, de plats, d'une soupiere, et d'un saladier.
Dans la desserte sont placts la saliere, l'huilier, le
moutardier, le sucrier, les bouteilles pour le vin et les
carafes pour l'eau. Dans le tiroir de la desserte sont
rangees Ies cuillers, les fourchettes, les couteaux. Nous._,
avons aussi l'argenterie, mais nous ne nous,._..en servons
que dans les grandes,._..occasions.
La Ь est,._..ordinairement recouverte d'un tapis.
Au moment des repas, б le tapis et on met la. nappe.
Quand Ia Ь est preparee pour le repas, on dit que
Ј е couvert est mis".
JP'revedite: Marija,jeste li postavili sto?- Da, gospodo,
Da li moram da zaCinim salatu? Ne, ј а с и ј е sama zaCiniti.
Da li ste spremili sto ј е potrebno?- Da, gospodo. Evo
ulja, sirceta, soli, blbet'a i senfa. Dobro, а gde ј е limun?
- Eto ga gospodo. Donesite sada kupu sa vocem. jeste li
creux, creuse - .Supalj,
dubok
plat, е - plitak
la viande - meso
le plat - Cinija, zdela
la soupiere - cinija za supu
le saladier - cinija za salatu
la Њ - slanik
l'huilier - uljanik
le moutardier - sud za senf
la moutarde _:_ senf
le sucrier - sud za secer
la carafe .:._ Ь о с а ( za vodu)
le tiroir - fijoka, ladica
la cuiller й ё - kaSika
la fourchette - viljuska
l'argenterie (larzantri) -
srebrnarija
servir - sluiiti
1' occasion - prilika
ordinairement - oblcno
recouverte - pokrivena
le repas - obed
le couvert - prfbor ( za sto)
preparer - spremiti
mettre le couvert - postaviti
sto
assaisonner - zaCiniti
la salade - sa!ata
l'huile - ulje
le vinaigre ( vinegr) - sirce
le sel ( sel) - so
le poivre - blber
la coupe -:=- kupa
le raisin - groide
sortir - izvaditi
l'eau de vie - rakija
Ь - strasan
jour de fete - praznik
feter - svetkovati
121
le depute - п
Chambre des deputes -
Skupstina, parlamenat
Ј е pont - most
Concorde, f. (pont, place
de Ia- most, trg Sloge)
aigre - kiseo
dur, е ·- tvrd
une odeur - miris
l'eglise - crkva
orthodoxe - п
la bataille - Ь
nu- go, nag
122
dobro oprali grozde, kruske i jabuke? - Sve ј е dobro
о р а п о gospodo. Dobro, izvadite serv{s za liker; mozda
с е п е о od gospode hteti da popije casicu rakije pre
rucka.
Enfant Ы
- Demain, c'est jour de fete chez nous, declare
Toto.
- Ah! Et que fetez-vous?
- Le cinquieme anniversaire de la trentieme annee
de maman.
,,
Paris - Chambre des deputes et pont de la Concorde
Pedeseta lekcija
Sada cemo da vidimo kada se pridev stav/ja iza п
/stina, .to Ы а и п slucajeva, ali vam п е с е Ы п а
odmet sledeca uputstva:
Ako pridev kazuje kakvocu kqju п culima osecamo,
naroCito ako pokazuje spo/jasnji Ь i boju, stav/ja se
iza imenice: une maison blanche, une cravate rouge,
un chapeau noir, des fruits aigres, du bois dur, une
odeur forte.
Pt·idevi koji znace narodnost, veru:
un Hvre щ une eglise orthodt)xe.
ProS/i pridevi koji imaju znacenje t1·pnih prideva:
une lettre perdue, une bataille gagnee.
Specijalan ј е slucaj sa pridevima demi,· nu, excepte.
Oni mogu da se stave i ispred i iza п i ne т е п ј а ј и
znacenje, ali ako su iza п sa njom se slazu·: une
demi-heure pola sata, i une heure et demie sat i р о
nu-pieds i pieds nus bosonog, ш i tete nue gologlav,
excepte mes parents i mes parents exceptes osim mojih
roditelja.
т а opet slucajeva kad dva prideva zajedno oznacuju
excepte е septe)
izuzev
cha.tain - smed
clair - s etao
Ь р av
osim,
fonce - aman, zagasit
Ies_..yeux ·zezjo) - oci
entre qu::1tre yeux ( antr
boju. Oni se tada stavljaju iza im'lmice i ne menjaju se:
katzjo) - ll cetiri oka
il а des cheveux chatain c]air о п ima kosu п
smede Ь о ј е eile а л blot:u Љ и с и т im::: oci
tamnoplave br;je.
yeux, cieux, aiieux
Е ( !r?"jn) - nebesa
l'aieul ( lajol) - deda
les aieux 1 lezajo) - preci,
pradedov
Jeste Zi se п kad ste naiS/i п а rec Ies_..yeux? s'asseoir (sasoiir) - sesti
Od imenice п ј е dakle, п п т а jos
samo dva izuzetka: le ciel nebo ima les cieux nebesa
l'aieul deda ima 1es aieux preci.
s'asseoir
Naucili ste и dvadeset petoj lekciji glagol etre assis,
sedeti, i znate da ј е to trajna radnja. Sad cete nauCiti
da ј е assis ustvari prosli pridev od glagola asseoir, koji se
о Ы с п о upotreb/java kao povratan glagol i znaCi sesti,
dakle ш radnju.
Т а ј glagol ima i dve promene ( ali ne и svlma Ь
i vi treba da nauCite obadve. Prva е knjizevna, а druga se
upotrebljava mahom и narodskom govoru.
PJ·ezent: ј е m'assieds,. tu t'assieds, il s'assied ( asje);
nous nous._..asseyons, vous vous.._.asseyez, ils s'as-
seyent(nunuzasejon, vuvuzaseje, ilsasej), lli: е m'assois,
tu t'assois, il s'assoit ( asoa); nous nous._..assoyons,
vous vous._,assoyez, ils s'assoient п
vuvuzasoaje, ilsasoa).
Imperativ: assieds-toi, ( ili assois-toi), asseyons-nous,
asseyez.,.vous.
Futur: ј е m'assierai (ili ј е m'assoirai).
Aorist: ј е m'assis sedoh.
123
en retard - п
il pleut - · kisa pada
la douzaine - tuce
le mouchoir - maramica
le croiseur ·- krstarica
la· flotte - f/ota
la visite - poseta
щ - п
la saiutation ( sjon)
pozdrav
il п - desavalo se
la reclamation ( sjan) -
п
le preteur - zajmodavac
le gage - zalog
с о ш (concevoir)- sastav-
ljen, п а р а п
etant donne - buduCi da
124
Perfekt: ј е me suis._assis seo sam.
Ne sois pas._en retard, ј е ne t'attendrai pas plus
d'une deini-heure. П pleut et il est sorti tete nue. J'ai
achete une douzaine de mouchoirs Ы П croiseur
de la flotte britannique est arrive en visite dans l'Adriati-
Asseyez-vous а m; place. Vous vous._assierez
(assoirez) pres de moi. Si vous__..asseyez pres de
moi, е vous raconterai ц chose de tres._interessant-
Je suis._assis depuis une heure et dem1e .. Ne t'assieds
pas Ia (ne t'assois pas la), assieds-toi ici (assois-toi ici)_
Т
П п а Bernard Shaw, surtout au debut de sa
п de faire des dettes. Un jour, i1 re9ut une lettre
de reclamations d'un preteur Sur gages, COil9Ue dans.
des termes tels que Bernard Sbaw ne put faire autrement
que . de .repondre:
"Monsieur, etant donne que ma secretaire est une
dame, i1 m'est Ь de lui dicter sans la fairf;.
rougir с е que ј е pense de vous. Moi-meme, ј е ne peux.
pas non plus vous l'ecrire, car ј е suis un gentleman.
Mais vous-meme, n'etant ni une dame ni un gentleman ..
vous m'avez sans doute compris ... "
Pedeset prva lekcija
U cetrdeset sedmoj lekciji ste п п о Ы
п с а п а uz п gradova i zemalja i videli ste-
п slucajeve kad с а п otpada. Ali, ima jos п
slucajeva kada se Clan п е upotrebljava. Mi cemo uzeti
one п
J(ad se vlastita п odreduje zajednickom imenicom,.
izmedu п se stavlja predlog de bez С а п а
La ville de Paris. Grad Pariz.
Le nom de Pierre.
JLe royaume de Б
Ј т е Petar.
п Belgija.
Ispred п а п а meseca, uz apoziciju, ispred п
koje stoje kao atrihut, а koje znace neko zvanje, п п
veru, п е т а clana:
П est__..arrive dimancihle.
..Jfanvier а ete tres froid.
J'ai visite Paris, capitaie
de la France.
П est bon ш
:Son frere est mooecnn.
Nous sommes Yougoslaves.
.Prispeo ј е и п
Januar е Ы о veoma п
В о sam и Parizu, п
gradu п
О п ј е dobar decko.
Njegov brat ј е lekar.
Mi smo Jugosloveni.
п ako hocemo da kazemo da se nekog
а п а и nedelji oblcno vrsi neka radnja, ili ako е ime
dana Ь odredeno п dodatkom, с а п se stavlja:
Le dimanche nous ne
travaillons pas.
П viendra le lundi de Ia
semaine prcchaine.
JLe mardi 15 juin.
Nedeljom ne radimo.
О п с е doCi и п
U utorak 15 ј и п а
U mnogim п izrazima ne upotrebljava se
с а п Vi ste neke izraze vec naucili: parler щ
(anglais, allemand, italien ... ). avoir faim (soif, chaud,
froid, sommeil ... ) faire peur uplaSiti, faire plaisir
п zadovoljstvo, demander pardon moliti za oprostaj,
prendre place sesti, prendre froid nazepsti itd.
Kad od dve п druga kazuje с е т и · sluzi prva,
izmedu njih oblcno se stavlja predlog а э clana: une
tasse а cafe solja za kafu ( ali: une tasse de cafe solja
lcafe !) , un verre а vin casa za п ( ali: un verre de vin
casa vina!)' une boite а cigarettes kutija ш cigarete
( ali: и е boite de cigarettes ц cigareta!), du papier
а Iettres hartija za pisma, i tako dalje.
Najzad, potsetite se onoga sto е е с е п о и dvanaestoj
lekciji partitivnom clanu, kad se kazuje izvesna ш ё i
mmera. Tada se takode izostavlja с а п un е п е de vin.
lza п isto tako :· ј е n'ai pas d'argent.
Quel jour п - Nous sommes__.ar-
rives samedi soir. Juillet а ete tres chaud. J'ai visite
Rome, capitale de l'Italie. Mon pere est professeur.
Quelle matiere enseigne-t-il? - П enseigne le
Nos voisins d'en face sont Ils demeurerit
dans notre rue depuis dix_ans. JUe pere est ingenieur.
JLe mois prochain ils partent pour а France. Ou se
trouve l'ecole Quel est le jour de consultation
de M-me Petrovic? Les jours de consultation de la
la matiere - predmet
enseigner - predavati
d'en face - preko puta
prochain, е - iduCi
la consultation - п
(kod doktora)
le boulevard ( bu!var)
bulevar
125
Raspail - Raspaj
l' etage, т - sprat
la t'iancee - п
faire cadeau de qch а qn
- darovati п е о т е п
il lui т t', nous, vous)
а fait cadeau de . . . -
о п т и ( ti, п а т а т
ј е darovao
la rc.flexion ( refleksjon)
т
le chapelier ( sapeljeJ -
seSirdiija
la politesse - uC!ivost
le doute - sumnja
le т ( т
- plemic
les ю т ( zantizom)
- plemiCi
la confiance - п
illimite - п
le detective - detektiv
prive - privatcm
l'ordre, т zapovest,
п
filer - p1·atiti, motriti
la couturiere - krojaCica
la т - т п
la patisserie - (patisriJ -
poslasticamica
stupefiant - и и
126
·doctoresse sont le т le jeudi et le т de 3 а 5.
Quel jour partirez-vous en voyage? Nous partons le
т 1 т а Prenez place, т ј е vous en prie.
Prevedite: Ј и с е а т п а е Ь а о Vi ste т е uplasili.
Molim vas da т oprostite, п Gde а п и ј е vas
prijatelj?- О п а п и ј е п а и и Raspaj br. 10, treci
sprat, п broj 2. О п т е ј е pozdravio vrlo и lz а п а .
и а п о п ј е Ы Ј а se и р а т tri р и а т п Na
п п п п п darovala т и ј е п
е р и п и и
ш п Ь
- Saluer б son chapeau! Mais, т
с е serait а fin de la vieille politesse щ
- Vous___.etes doute gentilhomme?
- Non, т ј е suis chapelier.
Le detecfive prive.- М а а т е suivant vos___.ordres,
j'ai file aujourd'hui votre т il est___.entre chez
cinq couturieres, quatre т trois grands т
dans trois salons de the et dans deux patisseries.
La Cliente. - C'est stupefiant. Mais qui ф
Le detective prive. - Vous, т а а т е
Pedeset druga lekcija
Ostaje п а т jos ј е а п и kad se п е upotrebljava
с а п Ostavili smo ga poslednjeg zato sto о п traii п
п О п ј е и tesnoj vezi sa т de. Ova
п rec se vr/o mnogo и i s/uii da
poveie odnose т и п reCi, о Ы с п о п i da
п п п а с е п ј е i п п ј а п е п а с е п ј а
Ako, п а primer, kaiemo le livre de l'eleve п
da to п knjiga и с е п а to jest п koja pripada
п и dakle ш п п ovaj п
pridev и п е т а ј и · zato su и п
ili drugi padei.
Jos ј е а п т - Ako kaiemo: c'est le т
d1!11 ,'orgeron to ј е ш cekic, ш c'est le baton du
berger to ј е pastirev stap, to п da cekic pripada
п т и а stap ј е п о т п т pastiru.
Ali, ako hocemo da kaiemo da smo п а Ш ј е а п kovacki
cekic ili е а п pastirski stap, to jest jedan cekic ili jedan
stap т se п sluie kovaCi i pastiri, о п а necemo
и Ы С а п ispred т е п с е п е о samo predlog de:
le т - cekic
le forgeron - kovac
le bliton - stap
le berger - pastir
J'ai trouve un т Nasao а т ј е а п kovacki l'ecrivain - pisac
de forgeron. cekic. le talent ( ta[an) - п
J'ai trouve un baton de б а т ј е а п pastirski Ie bal - bal
berger. stap. la source - izvor
Dakle, sad п е postavljamo pitanje ciji ј е cekic i1i е б т - diploma
cijii ј е stap, п е о Jkalkav ј е cekic i kaBcav ј е stap. Drugim le secretaire - sekretar
reCima, kad т ci]e ј е п п п и р о le titre - titula
Ы i с а п а kad pitamo lkakvo ј е п to jest kad la faute - (po)greska
druga п и kakwocllJ! prve п о п а se la т - gramatika
stavlja samo predlog de. п п 1' orthographe, т pravopis
Evo а т jos п т и kojima se lepo vidi la perte - gubltak, gubljenje ·
kako predlog de sa п а т е п ј и ј е pridev: un le т - р и с
ecrivain de talent taUentovan pisac, une robe de bal le Ь е - iito
[l)alslka п eau de source Jizvorska voda, un б т le troupeau - stado
de professeur profesorsB\.a diploma, la place de secretaire le mouton - ovca
П mesto, le titre de docteur doktorslka titula, itd. le breuf - ( О Ј - vo
Tako isto: le professeur de profesor п les breufs Ь О Ј - volovi
jezika, une de щ cas п и jezika. (fs ј е п е т о
Plusieurs champs de Ь е ont......,ete л Les trou- garder - и
peaux de т et de breufs sont Ь gardes par les le nid ( - п
chiens de berger. L'enfant est т sur l'arbre et у а le port р б - luka
trouve un nid d'oiseau. Quel est le port е plus grand la Mediterranee - Sredo-
de la Mediterranee? C'est le port de Marseille. Odessa zemno More
est___.un port de т е Les chiens du berger etaient grands Marseille - Marsej
et forts. ll s'agit d'une vie т La vie de о т т е la р о т е de terre
n'est pas longue. Nous т souvent des pommes krompir
de terre. La caisse etait pleine de Ь de banque. la caisse - kasa
Ј а т е beaucoup le poisson. Lequel? de т е ou d'eau le Ь de banque - п
douce?- L'un et l'autre. Quelle est cette grande с а п с а
- C'est т des Etats-Unis. Elle est т doux, douce - sladak
belle que т de France qui est toute en т т ambasada
Ь П est parti par le т de fer. L'Etat т le т ( т - put
une т d'or. Elle а achete une robe de soie qu'elle le т de fer- п
а р а у е е tres cher. Nous___.avons___.entendu des coups la т - п
de fusil dans la foret. payer cher - skupo platlti
127
le fusil (juzi) - puska
le coup de fusil - р и с а п ј
la foret - и т а
la Dalmatie - т
la Ь - Srblja
Ј а chasse - lov
Ie cri - и
Prevedite: и ј е п moga brata. Р о о п с и
т и ј е а п lep п sat. К и р о а т ј е а п п seSir.
Ј е li и - Da, p/atio а т ga 2000 п Kakva
п ielite, gospodo, т п iZi п п
п а т prvo bocu т be/og, da se т а о osveiimo,
pos/e с е т о uzeti crnog viskog da se zagrejemo. Jutros
smo doblli sasvim sveiu и Ь Zelite li е gospodo?
- п п п mi, molim vas, pariske i
.becke п о п е Nas prijate/j ima п /epog /ovackog psa.
Culi smo п и
Emant Љ
- Si tu n'embrasses pas ta tante tout de suite,
ј е t'en-v'"oie au lit.
- Bonsoir, maman!
La deHegat!on grecque en У ougoslavie
La delegation parlementaire grecque en visite au
Parlement yougoslave а depose une couronne sur la
parlementaire {parzemanter) tombe du Soldat Inconnu а Avala.
- п п
grec, grecque ( grek) -
grcki, а
le parlement - п
la couronne - е п а с
la tombe - grob
inconnu, е ( о п й - п
poznat, п
la station thermale - ( topla)
banja, top/ice
suivant, е - s/edeCi
le sol - · t/e, zemlja
ami, е - prijate/jski
la Ь - os/obodenje
participer -ucestvovati и
anniversaire m. - godisnjica
historique - istoriski
assis!er а - и
с е т и
Excellence ( eksezans)
Ekse lencija
128
("Borba", 6 juillet 1952)
Te!egramme des parlementaires grecs
au Marechal Tito
Arandelovac, 8 juillet. - Au dejeuner qui а ete
offert par le Gouvernement de la Republique Populaire
de Serble . en l'honneur de Ia delegation parlementaire
grecque, а la station thermale d' Arandelovac, le chef
de la delegation М Dimitrios Gondikas а propose
d'envoyer au Marechal Т а l'occasion de la fete
populaire serbe, le 7 juillet, le telegramme suivant:
"C'est un evenement heureux que la delegation
parlementaire grecque se trouve sur le sol de la У ougo-
slavie amie Ie jour meme de la liblration en Ь
Aujourd'hui, nous avons participe de tout notre coeur
а cet anniversaire historique et ц aux manifestations
populaires.
А Votre Excellence nous adressons tous nos voeux
Ies -plus chaleureux".
("Borba", 8 juillet 1952)
Pedeset treca leJkcija
Za п roda п п postoje opsta
и и da izbegnemo izraz pravi/a. Rod т е п с а moie
da se odredi Ш р о п znacenju Ш р о п
ш Mi, п sve to necemo и и
jednoj, vec и nekoliko lekcija. Sada с е т о se pozabaviti
т imenica muskog roda р о njihovom znacenju:
lmena ljudi i muijaka:
Jean Ј о а п Ј е pere otac, le marchand trgovac,
Ie lion /av.
т е п а planina, drveta, metala:
De Ы М о п Ь а п le chene hrast, le fer gvozde . .
!mena strana s!'eta:
Г istok, l'ouest zapad, le nord sever, Н е sud ;ug.
Sve 1·eN uzete kao imenica:
Н е pouvoir v/ast, В е Ь et le mal dobro { zlo, Ie bon,
и beau, П г vrai dobm, е р и istinito, г pour et П € г
za i protiv, П е moi ј а
т е п а dana, meseca i godisnjih doba:
(le) dimanche nedelja, (le) janvier januar, П е printemps
prolece, D'ete leto, n'automne jesen, D'hiver zima.
lmena p/anina ll mnoznnn и zenskoga roda:
Jes__,Alpes Alpi, les Pyrenees Piri'neji, Ies Vosges
( voi) Vogezi.
Vi ste dosada naucili dosta priloga. Mi с е т о ih
adresser - upuCivati
les voeux ( vo), m - ielje
chaleureux, euse - topac
ponoviti- ne sve odjednom!- п а taj nacin с е т о ih
k/asificirati, dodajuCi im uzgred i neke Zasada Ь (m.) с Ј е Dieux -
mesni prilozi
cemo uzeti priloge za т Ш mesne priloge:
icn ovde, Ј а tu, о и gde, kuda, kamo, dedans unutra,
delhlors napolju, devant (is}pred, derriere iza, pozadi,
jpartout svuda, Ш п а drugom mestu, dessus iznad,
4!1essous ispod, loin da/eko, pres de Ь en otuda, у taino.
partir /
Vama nije п е р о п а g/ago/ partir poCi, krenuti, polaziti.
О п ј е п а Ц е njegova nepravilnost т а а jedino
и sadasnjem и Ш prezentu, р а prema tome - to
znate - i и predasnjem nesvrsenom Ш imperfektu i и
prilogu sadasnjem Ш pQrticipu prezenta. Osnova se ne
9 129
К а о pamr menjaju :re:
mentir - lagati
sentir - osecati
consentir - pristati
se repentir - kajati se
dormir - spavati
servir - (pJ)sluiiti
sortir (ie suis sorti) - iziCi
a:voir confiance en - imati
poverenja и
ranger -- glodati
antasser - (na)gomilati
Ь - uiasar., grozan
Ia-dessus - п а to
etrangler - zadaviti
eternuer - kijati, kihati
le museau- njuska, gublca
le Ь - pesak
130
doblja, kao kod fi!Ilir, odbacivanjem -ir, vec odbacivanjem
-tir, dakle csn!Jva г par-, а nastavci su -s, -s, -t, za jedninu.
Za Ю osnova ј е part-, ali п е т а umetka -iss- kao
kod finir, dakle:
Prezent: ј е par-s, tu par-s il par-t, ( piir) ; nous
. vou5 part-ez, ils part-ent.
П Ш i з г ј е part-ais, (en) part-ant.
Furur: ј е partir-ai.
Aorist: Ј е part-is.
Prosli pridev Ш particip perfekta: part-i.
Proslo vreme ili perfekt: ј е suis parti.
L'acier, le plomb, le fer, le cuivre, le nicke!, l'or
et l'argent sont des metaux. Dans notre jardin il у а
plusieurs___..arbres fruitiers: un pommier, un prunier,
un cerisier, un poirier et un pecher. On n'entre pas._ici.
Voici la maison ou ј е demeure. La:issez-le la. La poste
n'est pas loin d'ici. J'en viens. Ј у vais tout de suite.
Ј е I'ai cherche partout. Nous'-'acheterons ailie.urs.
Ј е l'ai rencontrc pres du marche. Quand partez-vous
pour la France? Nous partons samedi matin. П ne part
pas cette semaine. Pourquoi ne sont-ils pas deja partis?
- Parce que Ј е pere est tombe malade. J'ai blen dormi
toute la nuit.
Prevooite: Zasto vec ne po/azis? Tvoji su vec posli.
Kad ste vi и Ш ј а sam vec Ы о izisao. Nemam poverenja
и rjJga, о п laie uvek. Ne, gospodine, vi se varate, о п ne
laie nikada. Jeste li nesto osetili? - Nisam osetio bas
nista. Da li pristajete? С е т и to sluii?- Nemam pojma
(neznam о tomeniSta},pitajte ienu. Т о mi е dobro
posluiilo. Ali, uzmite jos ( toga) gospodine. Hvala, gospodo,
ј а sam se vec posluiio. Spm·am Jrlo dobro. Spm•ao Ь
с е о dan.
JLJE RJENARD М
Un jour, le lion invite chez Iui l'ane et le renard.
Le lion Ь un palais qui est fort beau. Mais les._os
ronges, entasses dans les coins, repandent une odeur
Ы
Le lion fait___..asseoir ses__.invites а sa а Ы е JPuis
il dit._..a l'ane:
- Comment trouves-tu mon palais?
- Sire, votre palais est magnifique, repond l'ane.
Mais.._.on у respire une odeur Ь
- Vraiment, dit le lion en colere. Ј е n'aime pas
Jes gens mal e!eves comme toi.
La-dessus, il se jette sur l'ane et l'etrangle. Puis il se
tourne vers е renard:
- Et toi, rnon cher petit renard, dis-moi ton avis.
Maitre renard eternue et sc frotte le museau dans
Ie Ь
- Sire, dit._.il enfin, votre palais est splendide
et rempli de belles et bonnes choses. Mais ј е ne puis
rien dire de l'odeur, car ј е suis fort enrhume.
Pedeset cetvrta н
Rod imenica ienskoga roda р о njihovom znacenju:
Jeanne Jovanka, К а soeur sestra, Л а lionne lavica.
Imena r.auka i veCi deo imenica koje kazuju moralne
osoblne:
П а chimie ћ Ia geographie geog1·ajija, Г
istorija; Ј а bonte dobrota, П а paresse lenjost, Ј а mechancete
zloca.
Vremenski priJozi
qunand kcda, ш danas, bler juce, demain sutra, Ь (m.) de temps
prekjuce, apres-demain prekosutra, б rano, vremenski prilozi
tard dockan, toujours uvek, jamais nikad, mainteuant sad,
parfois, qunelquefois kadkad, ponekad, б tout de
swte, odma!z, alors tada, б uskoro, autrefois nekad,
sounvent cesto, deja vec, enfin najzad, avant pre, apres
posle, pws, ensuite zatim.
naitre
JPrezent: nais, nais, nait (ne); naissons, naissez, naissent.
Funtunr: naitrai.
Aorist: naquis ( naki).
Particip perfekta : nc.
J?erfekt: ј е suis ne.
9*
naitre - roditi se ( sa ctre)
131
f)
mourir - umreti ( sa etre)
ј е mourrai (ze mur're)
mort, morte ( mor, mort)
umro, umrla; mrtav, mrtva
laconique - п
la contree - kraj, predeo
ancien, enne - stari, blvsi
Ј е bavardage- Ь Ы ј а п ј е
rechercher - traziti,
ispitivati
la concision - saietost,
п п п
ils savaient - п su
Ј а pensee - misao
le mot - rec
Ј е bouclier - stit
heroique - п
signifier - п
le vainqueur (venk[Jr}
п
132
J?rezent: meurs, meurs, meurt (m8r): mourons, mourez.
rneurent.
F\IJ!mr: mourrai.
Aorist: mourus.
J?ar. perfekta: mort.
J?erfeli::t: ј е sms mort.
Ј е suis ne Ј е meme jour que toi. Nous sommes nes
le meme jour. Quand viendrez-vous nous voir?- Demain
matin, si c'est Ь Il nous_attendra jusqu'a demain
matin. Ј е suis malade depuis mardi soir. Qu'avez-vous
donc? - J'ai Ј а fievre et j'ai mal а la gorge. Et mon
livre? - Ј е vous l'enverrai aujourd'hui. Nous 'nous
verrons б Vous ne fumezjamais'? -Si, quelquefois,
en societe. Enfin Ј е voila! Pourquoi viens-tu si tard?
Il ne m'ecrit pas souvent. Quand etes-vous arrives,
avant .ou apres .Jui? -Oh! .nous sommes_arrives Ь
avant. Ou allons-nous maintenant? - Nous_allons
. au cinema. Mais_il est trop б pour aller au cinema.
П viendra Ь б 11 est mort Ј е mois dernier.
J?revedite: Dete se rodi/o juce ujutro. Jeste li ga
ikad sreli? - Ne, п ga п sreo. Ј е li о п uvek
п Da, uvek ј е п Ne izlazite, dockan ј е
п ј е ali tek ј е devet sati. Nekad su т и roditelji
Ы vrlo bogati. Ј а ga cesto vidim. В о ј е dugo п
Mi smo п odmalr posle. Ј а ne ustajem п suviSe
rano, zato sto leiem uvek dosta п
П Daconnque .
Les Ь de la Laconie, contree de. l'ancienne
';'vaient_horreur du bavardage. Ј а ·
concision, ils savaient_exprimer Jeur pensee en tres
peu de mots. En remetiant un bouclier а son fils qui
partait combattre п п е hero'ique mere
laconienne lui dit simplement: "Avec ou dessus!" С е qun
п ),Reviens-moi vainqueur ou mort!"
Pedeset peta lekcija
U proSle dve !ekcije Ш smo о rodu п р о
п п щ е п ј и ш c:emo da vidimo п rod р о
п п JVajpre т rod.
а Imena zemalja i gradova koja е п е svrsavaju nemim
Le Portugal Portugalija, le Japon Ј а р а п Ie Bresil
Ц le Danemark п Ie beau Paris lepi Pariz.
Ь п koje se svrsavaju izgovorenim suglasnikom
ili п
П е Ь е iito, Ie caillou kamicak, le jeu igra, le jour
dan, le mur zid, Ie sac torba, Ie mais kukuruz.
v) п sa п п п
\IJ!Jtll an godina, le vin vino, Ie nom ime, le foin е п о
g) Imenice sa п п п
Н е bras ruka, Ie champ polje, le mot rec.
d) п п а -age, -ege, -ige, -ment, -isme:
П е mariage п П е piege klopka, le vertige vrto-
glavica, le gouvernement vlada, le rhumatisme reumatizam.
п izuzeci su:
pod l'eau voda, П а foi vera, П а loi zakon, П а veranda
п la viiia vila, И а vertu п la cuiller kaSika,
Н а cour dvoriste, а dot miraz, Н а mort smrt, Ia mer
more, П а part deo, П а soif ied .
pod v Ј а main ruka, la faim glad, la fin kraj.
pod g) В а clef kljuc, Ia croix krst, П а chaux krec,
Н а dent zub, Ia faux kosa ( alat), П а fois put( П а foret
suma, В а nuit п о с П а paix mir, Jla toux kasalj, Ia voix glas.
pod d) П а cage kavez, П а nage plivctnje, ш е image
slika, la page п la plage plai.a, П а rage п
Nacinski prilozi
В tako, Ш takode, comme kao, kako, antant Ь de П
toliko, В kako, Ь п autrement п prilozi
drukcije, ponrqnoi zasto, п narocito, vJite brzo,
gJratis besplatno, fort jako, tres vrlo, veoma, blen dobro,
а П rdavo, plllJitOt radije, bolje i п priloga п а П
dire
Glagol dire nije vam sasvim п Neke п
Ь ste vec nauci!i.
В ј е dis, tu dis, il dit ( di); nous disons, ( dizon) dJire _ reci
vous dites ( dit '), ils disent ( diz).
п ј е dirai.
Aorist: ј е dis.
J?articip per.: dit,' е
133
l"affaire - spor, parnica
l'accident { aksidan) -· ne-
srecan slucaj
l'automoblle, f - т
Avez-vous faim? - Oui. Moi aussi. Ј е ne vois pas
blen comment vous"_,avez fait cela. Dites-moi comment
vous"_..avez dormi cette nuit. Commentt est-ce Ь
Voyez comme il ecrit Ь Si vous saviez comme ј е
· vous"_,aime. Comme il vous,__.aime! Il est Ь comme
la·neige. Ils se ressemblent comme deux gouttes d'eau.
On le considere comme tres,_.hablle. П t•a fait comme
malgre lui. Nous Ь Il me t•avait
dit autrement. Surtout ne le dites а personne. Attendez-
moi, е serai vite revenu. Dites-moi б с е que vous"_,en
pensez. ч dit-on? Qu'est-ce qu'on en dit? Que
diriez vous de cela? - Ј е dirais qu'ii а raison. Venez
le Ь - sud
le temoin { temoen) _ svedok vof:. vous me direz si j'ai Ь fait.
cite1· - pozvaii и ш
le president ( prezidan) -
pretsednik
in Щ :-:- pozvati
bref, breve ( bref) - kratak
le succes - ( й -
remporter Ie succes -
postiCi uspeh
deposer - svedoCiti п а
sudu), dati iskaz
le cri - krik
le choc ( sok} - sudar
Ј а chande!le - sveca
sto govori. Svi т о se uplasili, ј а п Recife т и
to sami. Ne, gospodine, ј а kaiem samo istinu. Sta т и ј е
rekao?- Ne znam sta т и ј е rekao. Zar niste nista culi?
.;.;.._;· Dobro sam с ю at'i ю nista ю ш gowario ј Ј
suvise brzo. Dodite radije sutra. Nocas sam -vr!o rdavo
spavad. Moram da legnem dosta rano. В Ш smo п а plaii.
U ovom kavezu ima dve ptice. С и о sam njegov g!as.
!Reponse П
Dans,__.une affaire d'accident d'automoblle devant
le Ь de Niort. seize temoins etaient cites. Le
voir trente-six chandelles - president les"_,invita а etre brefs. Le succes fut remporre
videti sve zvezde п а nebu par le temoin qui deposa en sept mots:
Ј а colonie - kolonija
le coiiaborateur - saradnik
le convoi - voz, vlak, grupa
Ia Jocalite - mesto
tous ( ovde й - svi
heberger - т
Љ - zabavljati se,
igrati se
au grand"_,air - п а sveiem
vazduhu («JJ=t)!
134
,.Un cri, un choc, trente-six chandelles!"
Nos П п
Zagreb. - ђ collaborateur а accompagne un
grand convoi d'enfants qui а quitte Zagreb lundi 30 juin
pour se rendre а Medulin et а Rovinj. П а assiste а
l'organisation de la colonie dans ces deux Jocalites.
Mille trois cent cinquante enfa.nts. tous en bonne sante,
у sont'-"hebergcs. Les enfants ont cinq repas par jour,
et ils п tres heureux de pouvoir se baigner dans
la mer et Љ au grand__.air.
("Narodni List", 6 juillet 1952)
Paris- Le Boulevard Haussmann
Sad cemo videti ienski rod imenica р о njihovim
т
а Zenskoga su roda imena zemalja, gradova i reka
koja se S}•rsavaju т е
JLa Yougoslavie Jugoslm,ija, В а Belgique Belgija,
П а Grece Grcka, И Rome stari Rim, la belle
Raguse /epi Dubrovnik, la Seine Sena, la Save Sava.
Ь Mislene imenice п а -ion, -son (9on), -eur, е е е
Н pain}a, а nation nacija, а щ lekcija,
Н а raison razum, pravo. Ia peur strah, la fleur cvet, la
chaleur toplota, В а dictee diktat, а soiree vece, В а bonte
dobrota, Ј а verite istina, itd.
v) Uopste imenice sa krajnjim nemim е
П а joie radost, la pluie kisa, П а rue ulica, Ј а farine
brasno, а g1ace led, ogledalo. ia bataille Ы itd.
Glavniji izuzeci su:
pod а Ј е Hanovre Hanover, le М Meksiko, Ie
Havre Havr, le Caire Kairo, le б Rona, Н е Danube
Dunav.
pod i v) le million milion, Н е poison otrov, le soupcon
sumnja, П е bonheur sreca, le malhet r nesreca, Ш honneur
cast, П е musee muzej, м incendie pozcr, Ј е foie dzigerica,
135
adverbes de п ш Ш е
koliCinski prilozi
le souci - briga
la betise - glupost
se faire faire - dati
ne faire que - а т о ne-
prestano, tek
meriter. - zasllliiti
laisser - pustiti
abreger -:- skrati.Ji. Ы
и govoru)
136
le genie п ne grade stepen, cin, Wl espace prostor,
le cimetiere groblje, le mystere tajna, le monastere
т П е caractere karakter, le beurre maslo, le caprice
kapric, le lierre brsljan, Ie verre staklo, casa.
т а jos т п а е koje su т roda, ali и
one и п а е т jeziku п roda:
Ш а х е ( aks) п le bronze п Н е chiffre
cifra, le cigare cigara, le б п П е б
diploma, о о episode epizoda, le groupe grupa, Н е masque
т И е myrte т Ie naphte п Ш orthographe
ortografija, pravopis, le б uloga, П е theme tema, Ie titre
titula, un uniforme п т
assez dosta, · п (isto) toliko, п т п о о
comblern koliko, davantage vise, peUI! т а о pluns vise,
jos, sn, . t2!rnf
9
toliko, tr<1JI)!D suviSe, .
veoma, vrlo, п т а п ј е
Davantage, za razliku od plus, п se п а и
п
Skoro svi prilozi za о Ш п и и se sa
т de ako iza ovoga т а т е п с а beaucoup de
livres, Ь de fois, џ de travail itd.
т ј е da и и celosti glagol faire п raditi.
JPrezent: ј е fais, tu · fais, il fait Ј е nous faisons (fezon)
vous faites (fet}, ils font (Jon).
JFUJ!tunr : ј е ferai ( zefre) .
Aorist : ј е fis.
JPerfeJkt: j'ai fant.
Assez de paroles! J'ai assez mange. J'ai autant de
soucis que vous. Ј е suis moins grand que vous. Ј е ferai
tout pour vous. Qu'est-ce qu'ils font la-bas? - Rien.
lls bavardent. Fais ton devoir toi-meme. Tu fais toujours
des hetises. Laissez-le tranqulne. Qu'est-ce qu'il vous._,a
fait? La chose est faite. Votre dictee est tres Ь faite.
Ј е n'ai trouve qu'une faute d'orthographe. Ton devoir
est moins Ь · fait que le sien. Dites-moi с е qu'il fait.
11 fume un gros cigare. н п demande monsieur.
Faites._,entrer! Faites attention! Tu m'a fait peur.
П s'est fait faire un bel uniforme. П ne fait que ф
toute la journee. Nous ne faisons que commencer.
Que faire maintenant?
JPrevedite: Dosta ste spavali, и Pustite т е da
le maitre - ( и koja se
daje advokatima)
П а Cour d'appel - Apela-
п ( п sud
plaider - п
т jos т а о tek е sedam sati. т а т т п о о briga. Ie geste - pokret ruke, gest
Eto п gluposti koju е п Da т а т novaca, circulaire - п
и С п о blh jedno lepo п Da ј е lepo т isao il conclut (conclure) - о п
Ы и setnju. Ј а blh т и ucinio to zadovoljstvo, da ga zakljuCi, zavrSi
и п mi to zadovoljstvo, т vas. Mi т и le tort - п
т nista п
п ш
sident de Cour d'appel а l'avocat qui plaidait depuis
une heure.
М е Clery fit._,un geste circulaire et conclut:
- Lui (l'adversaire) tort. Moi, raison. Vous, bons
juges!
А П е с о е
Ш -- Pouvez-vous me dire qui regnait
a'!ant щ I-e1·?
П - ш О m'sieur.
Pedeset sedma leJkcija
poliment - plus poliment - В е pius poliment
К а о и nasem jeziku, i и т se porede prilozi,
kao i pridevi, sa pluns i le pluns: poliment uCtivo, plus
poliment uCtivije, le plus poliment п
Osim п priloga п а т da se porede
jos п pri/ozi:
souvent cesto, pluns souvent, le piuns souvent
tard п plus tard, П е piUI!s tard
б а п о П tpt, Н е plus б
Boin daleko, п Ioin, В е plus loin
pres Ь pluns pres, И е plus pres
SledeCi prilozi т П poredbu:
l'adversaire _: protivnik
le juge - sudija
regner - vladati
О (zero) - п
/37
beaucoup mnogo, plus vi.Se, le plus najvise,
peu т а о moins manje, le moins najmanje
bien dobro, mieux bolje, е mieux najbolje
man rdavo, pis gore, le pis п
Prilog mal ima i pravilnu poredbu: plus mal i le plus
а П Komparativ pis upotrebljava se samo unekim izrazima,
i, oblcno, iza glagola faire, etre, i1 у а tant pis utoliko
gore, de mal en pis od zla п а gore, de pis..._..en pis (bolje:
de plus'-'en plus mal) sve gore i gore, il n'a jamais
rien fait с е pis nikad п Ш а gore п ј е uradio, il ne fera
jamais ni pis ni mieux о п nece nikad ni gore ni bolje
uraditi, ј е m'attendais а pis ocekivao sam gore, с е qu'il
у а de pis sto ј е п c'est le pis qui puisse arriver
to ј е najgore sto Ь se moglo dogoditi, Ie pis н puisse
s'attendre а _ ocekivati arriver c'est ... najgore sto Ы se mog/o desiti, to ј е ... ,
nesto, nadati se, racunati Ш Ј pis'-'aller U najgorem s/ucaju.
Ь - neposlusan
etouffer - gusiti se
1arge - sirom
Christophe - Kristoi
-Colomb (kolo
11
}·- Kolumbo
Ь а vous de . . . - п а
vama ј е stoji vam п а
volju da ...
refuser - odblti
la maladie - bolest
l'€stomac, m ( estl!ma)
stomak, zeludac
nerveux, euse - nervozan
Ie bruit - sum
а peine -· jedva
Ь - za verovanje,
verovatan
le Meridional - Juznjak
le pari - opklada
138
и trecoj lekciji ste п а и с Ш izraze "parler haut" govoriti
П i ,;parler bas" govoriti tiho. О п а niste znali
da su reCi haut i bas pride1•i koji su upotrebljeni priloski.
lma jos ћ slucajeva. Znate vec za couter cl1er slkupo
stajati, payer cber skupo platiti. Tako isto: vivre beureux,
content, tranquiJ!le p1·evodimo: ziveti srecno, zadovoijnop
mnrno. Takvi pridevi mogu, razume se, takode da в е
porede:
parler pi\Uis haut, ie pi\Uis haut
payer pi\Uis cher, le plus cher
П + Љ
Ј е plus Ь sto (koliko) ј е moguce VISe
le moins Ь sto (koliko) ј е moguce manje
le mieux Ь sto ( koliko) ј е moguce bolje
le meilleur Ь sto (koliko) ј е moguce bo/ji itd.
1 ouvrir 1
G/agol ouvrir, otvoriti, ima nepravilan samo prezen/
т е п ј а se kao parler!) i particip perfekta:
Prezent: j'ouvre, tu il ouvre; nous_.ouvrons,
vous.._,ouvrez, ils_.ouvrent.
F\Uirur: j'ouvrirai.
Aorist: j'ouvris.
Perfekt: ј ai ouvet·t ( uver)
К а о ouvrilr и se: couvrir pokriti, dkouvrir с о м п de _ pokriti nei!im
tltkriti, offirilr nuditi, sowfrilr trpeti.
Travaillez le plus Ь amusez-vous le mqins
Ь Notre maison coute moins cher que Ia б
к est tres ma1ade, i1 va de plus_en plus mal. Ј е vous.._,en
parlerai plus tard. Venez un peu plus б Viens le plus
б Ь Tu travailles mieux que moi. П est desobe-
issant, с е gar9on. Tant pis pour lui, i1 n'aura pas son
е с о м п - otkriti
offrir - (po)nuditi
Ш de - trpeti, patiti
resumer - ukratko izlofiti
le spectacle - prizor
la tauromachie - borba s
gateau. J'hablte beaucoup plus loin que vous. Ouvrez blkovima
donc cette fenetre, on etouffe ici. La porte est Iarge le taureau - _
ouverte. Cristophe Colomb а decouvert 1' Amerique. le toreador ( б
Voila с е que nous vous_offrons: Ь а vous d'acceptcr
ou de refuser. Ј е lui ai offert de l'accompagner а la
gare, mais._elle а refuse (elle n'a pas_accepte). De quoi
souffre-t-il? - П souffre d'une maladie d'estomac.
Prevooite: Pokri se dobro, hladno ј е Ali, ј а sam
vrlo dobro pokriven. Vi ne primate ono sto vam nudim?
Utoliko gore р о vas. О п ј е .vrlo nervozan, netrpi nikakav
sum. Umro ј е siromah, mnogo ј е patio. Nocas si se
otkrio, morao sam da te pokrijem.
Љ щ
Chose а peine croyable. Un Meridional gagna
un pari parce qu'il reussit.._.a resumer ainsi, en trois
а Ь Ј е а ш un spectacle tauromachique:
- Un taureau, deux toreadors. Un taureau, un
toreador. Un taureau!
Pedeset osma lekciija
К а о и nasem jeziku, i и francuskom ј е kod ћ
lmena iivotinja п rod sasvim razlicit od nmskoga.
Evo vam Ы п
le bouc, la chevre - jarac, koza
le boeuf, Ј а vache
le cheval, la jument
Ј е cerf, Ј а blche
le coq, la poule
le pigeon, la colombe
- vo, krava
- konj, koblla
- jelen, kosuta
- petao, koko.v
- golub, -ica
le taureau, Ј а vache - blk, krava
G
и dvadeset i prvoj lekciji govoreno ј е о Ы
pomocnill g!ago/a и proslom vremenu. Tada ј е r.eceno
toreador
139
!
Ј
la cave - podrum
le grenier - п
la partie - deo
principal --· g/avni
le corps (kor) - telo
п - covecji
la tete - glava
le п - tmp
les membres - udovi
le с а п е - /obanja
pousser - rasti
renfermer - sadriati
Ie cerveau}
mozak
la .
retirer - izvuCi
da se sa etre т е п ј а ј и glagoli koji idu sa povratnom zame-
п se: se п ј е me sms п kupao sam se.
п ste п da se i glagoli и h'jpinome п т е п ј а ј и
sa etre: ј е suis.._.aime о ј е п sam. U istoj /ekciji п а р о
т е п и о ј е da ima izuzetaka, to jest glago/a koji п
п а koji idu sa etre i vi ste odmah п cetiri
takva glagola: а П е arrnver, rester, tornber.
Posle ste п а и с Ш jos cetiri: naitre, mourir, ш
1
ven.ir. Dakle svega osam glagola. Da /i ste primetili
da su о п svi п п Ima jos tri takJ•a glago/a, i mi
с е т а ih dati da Ы т о о р и п Ш spisak, mada о п rede
dolaze и upotrebu: deceder п ш pripasti,
;steCi ( rok)' eclore izleCi se, procvetati.
stvari koja и п jezicima zadaje т п о о glavobo/je.
Ies tempes - s/epoocnice
les cils ( si/) - 11·epavice
т а jos sest g/ago/a- vi ih vec sve п koji idu
les sourcils ( sursi) - obrve
sa о Ь а р о т о с п а g/ago/a. Sa etre idu kad su
la bouche - usta
Ј е е п о п - brada
Ј а joue - obraz
п - saCinjavati
Ј а figure }
le visage lice
Ј а face
la. machoire Ш с а
le palais - п е р с е
les amygdales - krajnici
avoir mal а Ј а tete -· imati
glavobolju
140
а sa avoir kad su prelazni, to jest kad imaju predmet Ш
obje]ct. Т о su glagoli: п monter, п sorfl:ir,
passer - retourner.
Sa etre:
Ј е suis п а Ia cave ( Sisao sam .. . )
Ј е suns monte au grenier ( о р е о sam se .. . )
Ј е п п ma chambre ( Usao sam .. .)
Ј е suis sorti а midi ( IziSao sam .. . )
Ј е suis passe а с б е de lui (Prosao sam ... )
Ј е suis п а п ( Vratio sam se .. . )
Sa avoir:
J'ai п I'esca!ier ( Sisao sam п .. . )
J'ai п В П ( о р е о sam se uz . . . )
ll а п Bes Ы ( п е о ј е . . . )
Ј 1 а sorti un livre ( ј е ... )
Н m'a passe ne couteau ( Dodao mi е ... )
Н а п о п veston ( Prevrnuo ј е .. . )
Ali, se retourner znaCi ш в se!
lLes parties dun corps.
Le corps humain est compose de trois parties prin-
cipales: la tete, le п et les membres.
Occupons-nous п п de la tete. Le crane
est Ia partie sur laquelle п les cheveux. П п
в е cerve·aun. Quand._)l est retire de la tete, le cerveau
s'appelle В а cervelne. Il у а п le front, les tempes,
Ies yeux, les cils, les sourcils, le п е Ј а bouche, le
les joues et Jes._.oreilles. Toutes ces parties
п п Ь Ia figure, le visage ou la face.
Dans la bouche sont les п fixees п chaque
machoire, Ia п le palais et les amygdales.
О п а quelquefois mal а la tete. О п а aussi п
щ en hiver, un rhume de cerveau. п а une
fievre, Ie visage est tout rouge et le front et les
tempes п briilants.
JP>revedite: О п ima е р и glavu, ш celo, crnu kosu i
;rne oc"i. NJegova т а а ses;;·a щ а plavu kosu i г
plave oN sa trepavicama vrlo dugackim. О п а ima mali
prcast п о /jupka usia i sveie obraze. ј е п pogled ј е
п i Ы а ј е п а п ј е vrlo п i п
п I<ad т е boli g/ava, ј а п е uzimam nikakav lek.
М о ј а majka. koja pati od bolesti glave, guta uvek razne
praskove protiv glavobo/je, ali cesto to о ј nista ne pomaie.
п se п а drugu п ga dobro.
п п
U n monsieur п furieux а Ј а loge de la п
- Alors, н madame Ј а concierge, qu'est-ce que
cela п ... est midi et vous п е m'avez pas.:_,encore
monte mon п ...
-· Ah! vous savez, c'est pas ma faute, Ies "mots
croises" de votre canard п tres compliques aujourd'hui!
Histoire П
- Eleve Dupont, dites-moi с е que vous savez sur
la tortue.
avoir un rhume de cerveau
·-- imati kijavicu
la fievre - п
п е - п goruCi,
vreo
Ь - plav о kosi)
retrousse _,.. prcast
п ne - /jubak
Ь - п
intelligent, е - п п п
le remede __: /ek
les maux de - bolesti
glave
avale1· - (pro)gutati

r•-oJ-...
cela ne lui fait rien du tout
- to ј о ј п ne pomaie
Ј а lecture - Citanje, lektira
assidu, е - revnosan
la loge de п
vratarev stan
c'est pas = с е n'est pas
les mots croises - п
reCi
Ie п - patak; list
Г naturelle - priro-
- Oui, m'sieu! La tortue est._.une blte qui... dopis
que . . . qui а des carreaux sur le dos et qui . . . qui Ia tortue - kornjaca
п sa tete п sa bouche . . . le carreau - kocka
141
rentrer - uv!aciti
rattacher - spajati, privezati
cornprendre - obuhl·atiti,
sadriati
Ia gorge- grlo, gusa
la nuque - poti/jak
j'ai mal а la gorge - boli
т е gusa
Ј е collier - ogrlica
Ј е dos ·- leda
la poitrine -:- grudi, prsa
Ј е ventre - trbuh
le fardeau - breme
Un q:J.i connaiit ies femmes
- Apprete-toi, cherie, nous_allons-...;au theatre.
С е soir? ·
- Non, demain.
Pedeset deveta
un enfant ш е enfant 1
U francuskom п • а imenica jednog ohlika za о Ь а 1·oda:
artiste umetnik, с а propriiitaire vlasnik, с а
les poumons, т - p!uca e!eve ui!enik, с а JocataJire zakupac
enfant т i i. deie с о й с Ј г puzikuca
Ј е cceur - srce
l'organe, т - organ
Ј а respiration - disanje
respirer .. -. disati
la circulation du sang
krvotok
circuler -- teCi, opticati
Ј е foie - diigerica, jetra
е rein - bubreg
Ie> reins - bubrezi; krsta
а rate - п
l'intestin, m - crevo
а digestion - п
digerer - ( s) variti
par creur ·- napamet
j'ai mal au cceur - muka
mi е
si Ј е crettr vous.__en dit
ako t-•am se prohte
142
camarade drug, -arica complice saucesnik, с а
U svima gornjim primerima, i!lan odreduje rod п
т а isto tako т koje su uvek muskoga roda,
to jest od koj/h ne moie da se Г rod, ali se te
irr.enice mogu da odnose i п а iene. Т о su и prvom redu
one imenice koje znai!e profesiju kojom su se nekad
bavili iskljuCivo muskarci, а danas se bave i iene. Naj-
obli!m]e su:
auteur autor, censewr cenzor, chef stareSina, defeJrnsemr
п ecrivain pisac, guide vod, juge sudija, Ш
knjiievnik, partisan prista/ica, peintre slikar, pi:nilosophe
filozof, poete pesnik, possesseur posednik, professemr
profesor, sau'l·eur s;asi!ac, sculpteur ...·ajar, succcsseur
naslednik, temoin svedok, tyran п
Imenice docteur !ekar i avocat advokat imaju ienski
rod Ј а doctoresse lekarka i avocate, ali se щ
kao fami/ijarni izrazi, nikako и direktnom oslovljavanju.
Les parties du corps
Le cou est la partie du corps qui rattache la tete
au tronc. Le cou comprend la gorge et Ia nuque. On а
quelquefois mal а Ia gorge. Les femmes portent au cou
un collier.
Le tronc comprcnd le dos, la poitrine et le ventre.
Sur Ie dos nous portons de lourds fardeaux. Dans Ia
poitrine sont Ies poumons et le creur. Les poumons
sont l'organe de Ј а respiration et le creur est celui de Ia
circuiation du sang. Dans le ventre sont l'estomac,
Ie foie, Ies reins, Ia rate et les intcstins. L'estomac cst j'ai mai а I'estomac - boli
1' organe de la digestion.
Retenez les expressions: apprendre par creur. J'ai
mal au creur. Si le creur vous_en dit. J'ai mal а l'estomac.
J'ai mal aux reins. Avoir le ventre p!ein. Avoir le ventre
plat. А voir п plus grands que Ie ventre.
Prevedite: Kako se osecate danas? Ј е li vam Ь о ј е
- Imam jos rr.alo п А vasa glavobolja? - Ne
boli т е viSe g!ava. Kako ste proveli п о с - Dobro sam
spavao. Samo, doktore, gladan sam, dajte mi nesto da
jedem. - Strpite se jos danas. Sutra cete uzeti malo
pirinca п а т е ш Da !i с и moCi sutra da ustanem? - Da,
ako п е т а е vise groznice. Ali cete ostati и sobl. Ne т
ј о Ј da izlazite. MoZda kroz dva tri dana?- Da, nadajmo
se da с е sve Ь Ш dobro. Do videnja, doktore. Pardon,
dnktore! - Sta zelite? - Dopustate li т da popuSim
nekoliko cigareta?- Da, ali samo nekoliko, ne mnogo.
- н .. а а doktore.
Pourquoii attendre?
т е stomak
j'ai mal aux reins -..,-- bole
т е krsta
avoir le ventre plein - blti
sit
avoir le ventre plat - blti
gladan
avoir les.._.yeux plus grands
que Ie ventre uzeti
vise nego sto в е moie
pojesti
du riz ( ri) а и lait - pirinac
п а mleku
ia Ь - и
Ginette - Zineta
l'autobus, m ( й
autobus
ie genou ( ze znu) - kolei10
le rayon - zrak
Ь - oi!igledno
- М а chere enfant, disait.._.,a une petite fille un Ь _ usluzan
vieux monsieur en visite, j'ai apporte des bonbons baisser _ spustiti
pour toi et ј е te les donnerai quand ј е m'en irai. le store _ zavesa
- Eh Ь monsieur, donnez-Ies-moi tout de suite, cheri, е _ mi!i, dragi
et al1ez-vous__.en. etonne, с - zacuden
ш remercier?
La petite Ginette est.._.,en autobus sur Ies genoux
de sa mere; un rayon de soleil la gene Ь et
un monsieur obligeant baisse Ie store.
Alors, Ia mere de l'enfant:
- Dis donc merci. au monsieur, ma c:1er!e.
Et Ginette, etonnee:
- Mais__.il ne m'a rien donne!
Sezdeseta lelkc]ja
1
Neke imenice imaju о Ь а roda, ali sa drugim ё
Najoblcnije su:
143
[]Jioio]
poele - izg. poal
le bras - ruka
Ј а jambe - noga
l'articuJation - zglob
Ј е mouvement - pokret
le guide vod П а guide uzlla
le Jivre knjiga la livre fimta
le manche d1·ialje la manche ntkav
le page pai la page sfl·anica
le poele р е с la poele tiganj
Ј е tour krug, red na tour toranj, kula
le vase sud, vaza la vase Ы а о т и ј
le voile veo П а voile ј е м
les ,_;annales
Neke imenice imaju samo mnoiinu:
annales, f. letopis ш f. veridba
arrhes, f. ( iir) kapara funerailles, f. pogreb
bestiaux, ш g·oveda
denrees, f. namirnice
entrailles; · f. utroba
environs, m. okolica
mathematiques, f. ;;;ateitiU-
tika
mreurs, f. ( mors) naravi,
о Ы с а ј
obseques, f. pogreb
proches, m. Ы
Neke imenice mogu imati и mnoiini, pored Ы
п i п е о drugo п
le ciseau dleto Jes ciseaux makaze
Ј е fer gvoide Jes fers okovi
Ј а Iunette и Ы п Jes Junettes п
Ј а contraction - st.ezanje Les partnes du corps
le muscle - т Ш с
ie coude - fakat Les membres sont les bras et Jes jambes, qui sont
l'avant-bras - podlaktica, rattaches au tronc par Ies.._,articuJations. Nous faisons
deo od /akta. do sake les mouvements par Ј а contraction des muscles.
Ј е poignet - п ruke Le bras comprend Ј е coude, l'avant-bras, Ј е poignet
Ј а main - saka ( ruka) et la main. Quand Ј а main est fermee, elle est а р р е Ј е е
ie poing (poen) - pesnica poing. La main est composee de doigts. Les._.ongles
Ј е doigt (doa) - prst 1·ecouvrent Ј е bout des doigts.
Ј е bout - kraj Les jambes compr.ennent la cuisse, Ј е genou, le
Ј а cuisse - butina; but, mollet, la cheville et le pied. Celui-ci est compose de
batak cinq doigts. Н comprend en, outre Ј е talon et Ј а plante
Ј е mollet - п а nozi) du pied.
Ј а cheville- clanak.( а nozi) Le squellette, qui est recouvert de chair, est soutenu
Ј е pied р е - stopalo par Ј а coJonne vertebrale. Le corps humain tout entier
( о а est recouvert de peau.
144
Retenez Ies expressions: c'est moi en chair et en os,
avoir Ia chair de pouJe.
Jedno potrebno п Ш ste da se "meso"
kaie la vnande i Ia chair, а "koia" le cuir i la peau. Treba,
medutim, da znate kad cete upotreblti jednu, а kada
dmgu е с
La ш cete upotrepiti kad mislite п а meso uopste,
coveCje Ш iivotinjsko, а isto tako п а meso plodm·a, voca:
en outre ·- osim toga
le talon -· peta
Ј а pJante du pied - taban
Ј е squelette - kostur
Ј а chair ё (iivo) meso
soutenir - driati, podupirati
Ia colonne vertebrale -
kicma
Ia chair humaine, Ia ћ du breuf, Ia chair du meJon. tout._.entier - с е о
Ako mislite п а meso kojim se о Ы с п о п koje ј е Ј а peau - koia
п а т е г ј е п о ishrani, Ы viande: nous mangeons
souvent de Ј а viandc de porc.
Paris - Notre - ш
10
ш -
BogorodiCina crkva
( kated1·a!a)
145
l'os ( os) - kost Rec П а peatn и kt;Id mislite п а с о е С ј и koiu.
Jes__..os (lezo) - kosti п и и п е о е а п и i о е а п и Le cuir п
en chair et en os - glavom п и и п а т е п ј е п и za и п и Ь
avoir la· chair de poule - predmeta: cipele, pojase1•i, sedla itd. Ali za п и
(na)jeiiti se
1
predmete и peau: des gants de peau, des
Ј е gant - и sacs de peau.
Ј е sac - torba, п Prrevedite: Gde ste sinoc vecerali? - Vecerali smo
le porc р б - svinja и g1·adu. Sta ste jeli?- Ј а sam ј е о rihe, а moja iena е
diner - vecerati jg/a mesa. А sta ste pili?- Pili smo vino. В е о Ш с п о
bu (boire) - pio - Р Ш smo с п о п Pijete li belo п - Pijemo i
du vin blanc - belo vino belo, п leti. Koliko ste platili za и - Platili
du vin rouge - с п о п smo svega trista п и и п а р о ј п с и Т о п ј е
compris - а с и п щ и с и
Ј е pourboire - п а р о ј п с а
., ,. , ., 1 ... 1
а е р а п с - orz, aunovu
odgovor
gronder - karati
ј е sais, tu sais- znam, п
autrement - п а с е
В е funtw' immediat - Ь
futur
146
Grand-pere gronde son petit-fi1s qui n'a pas_.ete sage:
- С е n' est pas Ь с е .que tu as fait la . .Sais-tu с е
que ј е ferais, si j'etais toi?
- Oui, grand-pere, ј е le sais: tu ferais comme moi!
Autrement, tu ne serais pas moi.
Kad hoce da izraze п е и и koja с е se dogoditi
и В ш щ п ю п и и buduce vreme
sa п priloskim dodatkom za vreme, kao i mi и п
и Tako, mi cemo reci "odmah с е о п izici" ili "sad с е
о п iziCi", а п с е reci "il ю tout de suite".
Ali, п и jos е а п п а с п da izraze а п ј и
и Ы и п О п upotrebe п vreme(prezent}
g/agola П i stave ga ispred п п п ( п
п Т о ј е bHiskJi fuwr (futur immediat).
JfJl va ( = П sortira
tout de sunte).
Qdmah с е о п izici (sad с е
о п iziii).
Evo vam jos п primera:
Attendez un peu, il va Pricekajte т а о sad с е о п
ve!lllir. doCi.
Attends, ј е vais te dire
н с е н е j"ai VLI.
Qu'est-ce н dit?- ll
dit qu'il va s'en aller.
Cekaj. sad с и ti reCi sve
sto sam video.
Sta kaie? -· Kaie da с е
sad da ode.
и izvesnim и kaiemo i mi "idem da ... ,
i'des da ... " itd.
Ј е vais me coucher, ј е suis
tres fatigue.
Et moi, е vais Ш
Oil va-t-il? Il va diner.
Ј е vais voir si ]a·porte est
fermee.
J[dem da legnem, vrlo sam
umm·an.
А ј а idem da radim.
К и а с е - П е da vecera.
Idem da vidim da li и vrata
zatvorena.
Najzad, п da i mi i Francuzi и и
izraziti i
Attendez, ј е vJiens tout de Cekajte, do/azlm odmah.
suite."
Posli ste kod vaseg prijatelja i kad ste stigli и п
stan, п ste ga п da izide. Vi ste, makar i
п и sprecili vaseg pt·ijatelja da izide, vi ste moida
п izi'Sli ili ste ostali и п и - to п ј е
п - tek, vas dolazak prekinuo е naglo и а п ј и
to jest п ј е о и и "izlaienja". Radnja kojaje п и tout с е que (tuske) - sve
izraiena е и glavnoj recenici imperfektom glagola aller i sto
п а druga п koja е izvrSila prekid, п s'enrhumer - nazepsti
ј е и sporednoj recenici, ciji ј е glagol - bar и govornom (se) preparer- spremiti ( se)
sonner - (za)zvoniti
и - и proS/om е т е п и
hteo da l·zz'.4e kad Jl.l allant sortir quand ј е Bas ј е и
suis venu. sam ј а dosao.
и tom и mi prevodimo g/agol aller s.a "hteti", a/i
ne и п p1·avom п а с е п ј и Ali, kao sto smo malocas
aller preveli sa "iCi" - il va diner ide da vecera, tako
mofemo и i и ovom pn'meru:
Л aBBait diiner quand ј е Н а о ј е da vecera kad sam
l'ai rencontre. ga sreo.
Ne sortez pas sans pardessus, vouz._allez vous._;enr-
humer. Va doucement, tu vas tomber. Ј е vais m'asseoir
sur Ia chaise, е suis trop fatigue. Preparez-votis, nous._.al-
п partir. 11 va me preter un beau livre. Pauvre homme,
il va mourir. Qu'allez-vous faire maintenant? Qu'est-ce
10*
Se mettre а table - sr>r;ti
za sto
le facteur - п
Ј е telegramme - telegram
prendre froid - nazepsti
se depecher - iuriti
le magasin - ducan
l'etudiant - student
l'etudiante - п п
le Quartier latin - п
kvart
Ј а с о Ь (iakob) - Jakov
faire le tour de - obllaziti
oko
147
mon vieux - (stari) и qu'il va penser, cet._homme! Attendez, ј е vais_.ouvrir
sapristi! - dodavo/a! une fenetre. J'allais rne coucher quand_.on а sonne.
embltant - dosadan Nous._allions · nous mettre а Ь quand le facteur а
que = comme apporte le telegramme. Messieurs, comme vous_.allez
c'est__:,embetant - to ј е voir, vous verrez que vous ne voyez rien. Ј е vais manger
strasno tous les gateaux, il ne va plus rien rester.
oblige - т Prevedlite: Evo sta с и а т reCi. Neces т reci da to
le malade imaginaire - nije istina. Pokri se, nazepces. Cekajte т а о sad с е oni
и bolesnik doCi. К и а с е - lde da ga traii. Sta li с и da radim
la manie - т nastra- sada? Sta с и da т и kaiem? Pazi, sesce п а tvoje mesto.
nost
examiner - preg/edati
se faire + inf. dati se ...
me le (m
8
1)
148
Mali place, idem da ga stavim и krevet. т oni с е
misliti da necemo doci. Cekajte, sad cete da vidite .. Poiuri,
sad с е da zatvore и
Н ecossaise
Dans-un cafe du џ latin, un etudiant, nomrne
Pat, fait le tour des Ь
- Ast-tu du tabac, М а с
- Non, т о vieux.
- Et toi, В о Ь
-- Pas davantage.
- Sapristi! que c'est ___emhetant, е vans.._.,tetzre Ь
de me servir du mien!
Mallai!Jie П
В ... est_un malade imaginaire qui а la manie
de se faire examiner, chaque jour, par un medecin.
Un_.ami vient le voir.
- Eh Ь comment vas-tu aujourd'hui?
- Ј е ne sais pas_encore. J'attends mon mooecin;
П va me Ie dire.
Ш chou-fleur -· des П Г
и sad nesto о mnoiini sloienilz imenica. ReCi
od kojihje sastavljena s!oienica spojene su oblcno vezicom.
Т е reci su: imenica, pridev, glagol, p1·edlog i prilog.
т sad ovo: samo п i pridev moguJI da doblju
lila§tavak za п
un П karfiol
un coffre-fort kasa
des П
des coffres-forts
chef-d'reuvre ( sedovl"}
remek delo
arc ( ark), т - и
la cuisine - и
Ako и dve imenice ima predlog, onda samo le fourneau (de cuisine)
prva imenica ima znak za и
stednjak, "sporet"
un chef-d'reuvre remek delo des chefs-d'reuvre
cerada
un arc-en-ciel и des arcs-en-ciel
Ie chemin de fer ieleznica les chemins de fer
la toile - platno
la toile ciree - т и е т а
Cesto р и а smisao zahteva da se ne stavlja mnoiina: l'aluminium ( й -
Ie porte-drapeau zastavnik ima mnoiinu les porte-drapeau и и
(jednina!), jer svaki zastavnik nosi samo р о jednun и le tire-bouchon -- vadicep
lmenica Г ljubav ј е muskoga roda:
Un ш jedna ve/ika ljubav, с е poete а е п
deux щ dans .. sa vie о а ј pesnik ј е imao
dve velike ljubavi и svonz iivotu.
U neknm izrazima amour ј е zenskoga roda, ali samo
и П
Revenir а ses premieres._.amours Щ se svojoj
prvoj ljubavi. lsto tako: dernieres,_..amours poslednja
ljubav, anciennes_amours stara ljubav, eternelles_.a-
mours vecita Zjubav i tako da/je.
Ш
le bouchon - с е р zapusac
н - sitn.n
le Ь - slavina
l'office, m}
ostava
la depense
е cornichcn - sitni
krastavac
le poivron - paprika
le pot р о Ј - lonac, sud
la confiture - pekmez,
slatko
la compote - kompot
la batterie de cuisine
kuhinjsko и
ue = о
cueillir (kojir) - (u)brati
п ј е cueille, tu cueilles, il cueille ( koj) ; nous accueillir _ docekati,
cueillons, vous cueillez, ils cueillent.
JFurur: ј е cueillerai а ne cueillirai !).
Aornst: ј е cueillis.
JP>art. perJf'ekta: cueilli.
Tako se menja i а с с е й Ш docekati, Ш
primiti
accrocher а - zakaCiti,
obesiti
la casserole ( kasrol) - serpa
le couvercle - pok/opac
nettoyer - ( o)Cistiti
JLa П avec soin - brizljivo
l'entonnoir, т - /evak
Dans chaque cuisine il у а le fourneau (de cuisine), suspendre - obesiti
Ј е buffet de cuisine et une Ь avec deux_ou trois Ј е balai - metla
tabourets. La Ь est couverte d'une toile ciree. Dans balayer - {po)mesti
les tiroirs du buffet sont ranges les couteaux de cuisine, la terrasse -· terasa
149
la boite а ordures - и
za и smece
la caisse а bois - и
za drva
le seatl а charbon - kofa
za и
la vapeur - para
bouillir - и
и
i1 est Ь - verovatno
ј е
la cafetiere ( ё -
diezva, Љ za и
le moulin а cafe - mlinac
la cuisiniere - и
la laveuse - pralja
la buanderie ( buandri) -
perionica
l'epicier - bakalin
le torchon - krpa
couler - teCi
l'escalier - stepenice
l'Autriche (-triS) -- и
offkiel, le - zvanicni,
и
faire la declaration - dati
izjavu
les cuillers en bois, les' couverts en alurninium pour la
cuisine, le tire-bouchon et autres menus,_..objets. Dans
le buffet est rangee la vaisselle en faience. Le roblnet
en cuivre est._..a с б е du fourneau.
Dans l'office (Ia depense) il у а plusieurs rayons.
ou sont ranges de grands bocaux pleins de cornichons
et de poivrons et des pots de Ш confitures et
compotes. La batterie de cuisine est._..accrochee au mur:
des casseroles de cuivre et leurs couvercles sont nettoyes
avec soin. La poele et l'entonnoir sont suspendus а с б е
Dans_,un coin se trouve le balai. Sur une petite terrasse
i1 у а la boite а ordures, la caisse а bois et le seau а
charbon.
Dans е fourneau i! у а du feu. St!r е Љ
est posee une petite casserole d'ou sort la vapeur:
c'est l'eau qui va bouillir. I1 est Ь que rette
eau va servir а faire le cafe, car voici sur la Ь а
cafetiere et е Л а cafe.
lP'revedJite: К и р о sam dva и i dva zaslonca
od svetla. Mali decak se р о р е о п а ј а Ь и и i bere ј а Ь и е
Sta ste radili и basti? - Brali т о ruie. О п ј е Ы о vrlo
lepo primljen ( docekan). Gde ј е и - SiS!a ј е и
podrum da donese ( = traiiti) drva i и А gde е pralja?
- Ona е siSla и perionicu da pere и Ь ј е А с о с е da т
skuva и Mama с е sad doCi, otisla е kod bakalina
da и secera. Evo sad с е voda da и Dodaj т
и и Otvori и i и da tece т а о voda,
а с о ј е и top[a. Donesi и teg/1!4 slatkoga i izvadi
suivant, е (suivre) - sledeci kasiCice i case. Nas pazikuca ne т е е stepenice svako
creer -- stvoriti
и
la comprehension ( -ansjon)
- и т
affermissement, m -
и
continu, е - stalni, nepre-
kidni
le rapport - odnos
150
и и П et В а П
Beograd, 20 juin (Tanjug). - А l'occasion de son
arrivee а l'aerodrome de Zemun, le Ministre des Affaires
Etrangeres d' Autriche, le Dr. Karl Gruber; qui est
venu en visite oficielle en ougoslavie, а fait la declaration
suivante:
Ј е suis tres heureux d'etre si Ь accueilli.
J'espere que cette visite creera de nouvelles Љ
pour une meilleure comprehension et un affermissement
continu des rapports amicaux entre nos deux pays".
Sezdeset treca lekcija
1 ][l и de sortir 1
Pored naroCitog nacina za kazivanje Ь ш
и francuskom ima i narociti nacin za kazivanj'e Ы
prosnosti neke radnje. Т о ј е Ы perfekt (passe immediat).
О п se gradi od prezenta g!agola venir sa т
de i inflnitivom. Mi и Ь radnju и proS!osti а и ј е т о
о Ы с п о т т т sad bas, sad· (tout._.a
l'heure, il у а un._.instant). Francuz, dakle, nasu recenicu
"malocas ј е iziSao" ili "sad bas е izisao" т о е da kaie
п а dva naCina:
Ј Ш est som tout._.a П Ь Ш п и de sortir.
Evo vam jos nekoliko т
П vient d'arriver.
Nous и de le и
и dans la rue.
Sad а п bas proCitao ovu
knjigu.
Sad е bas sti'gao.
Malocas. т о ga sreli п а
и
][]1. venait de sortiir
Posli ste da posetite vaseg prijatelja Francuza, ali
а т ј е njegova sluiavka odgovorila: monsieur vient
de sortir. Ni'ste ga, dakle, zatekli kod kuce. О п ј е izisao
т а о pre nego sto ste vi- doSli, j'er а т ј е и kazala
da ј е "malocas" Ш "sad bas" izisao. Kdd ste se vratili
kuCi, vasa iena vas е upitala da li ste nasli vaseg pri.jatelja
i vi ste ј о ј odgovorili: · nisam, bas ј е Ы о iziSao. U о т
и Francuz kaie: п о il venait de sortir quand
ј е suis venu. Upotreblce, dakle, imperfekt od venir,
predlog de i infinitiv. Т о ј е Ь pluskvamperfekt Ш
э damoproslo т (le plu-;-que-parfait immediat).
О п dakle, и da se neka radnja и proslosti dogodila
malo pre neke druge radnje.
Sad izvrsite poredenj'e i dobro т и glagola
aRUer i venir ispred infinitil•a:
Re passe immbliat - Ь
proslo vreme
tout._a l'heure -
sad bai
lle Ш Ш ш
- Ь davnoproslf!
т
1.51
а П е venir
ll viernt de sortir.
Sad ( bas) ј е iziSao,
Н venant de sorti r.
Bas е Ы о iziSao.
Ali, ako se п е precizira da ј е п е а р а п ј а п
"ma/opre'' Ш "rr.alocas", о п а ј е п ista kao
и п jeziku:
Il etait deja sorti quand ј е О п ј е vec Ы о iziSao kad sam
suis venu. ј а dosao.
Ako izmedu venir i п п е т а predloga de,
le compositeur - kompo-
zitor g/agol venir tada zadriava svoje pravo п а с е п ј е ј е viens
le mecene _ т е с е п а za- vous wre que ј е pars en voyage, dolaznm da vam kaiem
stitnik nauka i ю da idem п а put.
l'amphitryon ( anfitrijon) -
п ugostite/j
l'invite d'honneur- п
gost
crut (croire) - smatrati
le bourgogne - п
п
curieux, euse ( kiirjo, iJzJ -
radoznao
gouter - okusiti, probati
point ( poen de vue -
glediste
mener - voditi
Ь - п
Ь - ( п Ы
express - ( ekspres)
direct - ( direkt)
Ј а vitesse - п
la marchandise - roba
<Composnteunr et Л
'Johannes В dinait chez un mecene. Dcsireux
d'attirer I'attention du compositeur sur l'excellent vin
qu'il venanil: de lui verser, Г s'inclinant
devant son invite d'honncur, crut bon de declarer:
- С е bourgogne est lc Brahms de mes vins.
- Vraiment? Alors, ј е serais curieux de gouter
votre Beethoven.
-· е Л de me marier afin de mener une vie
plus tranquille.
- Comme c'est Ь la vie! Moi, Я е
wvorcer pour Ј а meme raison.
1 .Ettre e1rn trann de . . . 1
le marchand - trgm•ac Ј т а u ft·ancuskom jedan '"izraz koji se vrlo nmogo
--en detail, - п а т а о - Ь • naroCito и gm·oru, р а iemo se zbog toga
-en gros, - п а ve/iko п а п ј е т и т а о zadriati. Т о ј е .izraz etre e1rn Л е
marchander - pogadati se, faire quelque ю koji ј е tesko • п prevesti.
cenkati se za О п п а ё .bas (uprm·o) п raditi и п щ
152
п ili Ь о ј е е с е п о о п а ј koji govori skrece п
pafnju п а п е щ п koja se vrsi, о п tll п п ш о с о
naglasava, ю Pti tom se misli da ј е ta t·adnja vec
blla zapoceta i da se п
Quand ј е suis_entre dans Kad sam usao и п sobu
sa chambre, il etait.._..elrn о п se bas (up1·avo) Ы
train de s'habiller. cio.
Qu'est-ce que tu fais? Ј е Sta radis? - Bas sad ve-
suis.._.en Л de diner ceram (pisem jedno pi-
(p'ccrire une г .. . ) smo . . . )
Sama rec le train ima и п о п ali е ona mahom
п u п izrazima: П е train de vie п а с п
Zivota, il est en Л de se miner о п ј е п а putu propasti,
э trr2ff!m Ы or!!n, r!!spo!OZ'!.'!, Л .est.._..el!l bol!l
train ili va Ь о Л Л stvar dobro odmice, napreduje itd.
Medutim, п а ј о Ь с п ј е п reCi И е train ј е voz:
Н е train Љ п voz, lc train express, direct
ubrzani voz, е з З г b;·zi vcz, Ћ de
п voz, Н е tran1rn de petite vitesse, - de marchandises,
- de щ п voz. Uzgred п izraz: manquer
П е train izgublti ( zadocniti za) voz.
Appartement а И
loucr - dati i uzeti р о а
kiriju
I'ascenseur ( asansijr dizalica
donnant sur koji gleda-
(ju) п а
la chambre de bonne -
soba za mlade
occuper - zauzeti, driati
un jeune menage - m/adi
Ь а с п par
bruyant, е - bucan
nullement - п
Voici un appartement а louer. Allons parlez а calme - miran
la (au) concierge. - В madame. Nous dcsirons spacieux, euse - prostratr
voir l'appartement que vous louez. Mais oui, ш propre - Cist
ј е suis_a votre disposition. А quel etage se trouve-t-il? le chauffage central -
- П est_au deuxieme, mais vous.._..avez l'ascenseur. с е п о а п о п
Bien. De Ь de pieces se compose Г chauffage а etage - etaino
- П est compose de quatre pieces donnant sur la rue: grejanje
sallon, salle а manger, chambre а coucher, le Ь fonctionner - п п
de travail, et encore la cuisine, avec Ј а depense, Ј а salle la plainte - tuiha, а Ь а
de bains et Ј а chambre de bonne donnant sur la cour. le Iocataire - stanar
Bien, madame. La maison est_elle tranquille?- Oui, precedent, е - п
madame, elle est tres tranquille; le ·premier __.etage raniji
cst,_..occupe par, unc vieille dame et sa domestique en effet - doista
et le troisieme par un jeune menage sans._..enfants. par contre- zato. п
ta rue est-elle bruyante? - Nullement, madame, tome
c'est une ruc tres calme. Tres montons maintenant. la. commodite - п
Les 'Pieces sont spacieuses, claires et propres. Et le Ie placard - orman и zidu
chauffage central comment fonctionne-t-il?- Tres Ь installer -- п
madamc, jamais nous n'avons_eu de plaintes des convenir - (ide sa avoir)
Ј Ј
·- s1-'idati se, odgovarati, locataires precedents. - La с ш ш е est petite, - En
"konvenirati" effet, mais par contre elle а des commodites: с е
ј е п - moci с и placard et с е grand balcon. Voici la salle de bains.
le proprietaire- vlasnik elle est_installee d'une fa9on moderne. - L'appar-
il est chez lui- kod kuce е tement me convient, quel en est prix?- Mille dinars
le re9u. - priznanica par mois. - С е n'est pas cher. Quand п
immediatement - odmah voir le proprietaire? - П est chez lui chaque apres-midi
entendu - и redu, dobro, de З а 5 heures. - Puis-je vous donner des_arrl1es'?
nm·avno - Mais oui, madame. Merci Ь Ј е vous_.apporte
donner conge de - otkazat Ј е re9u immediatement. - Dites au proprietaire que ј е
on ш - zida se viendrai demain apres-midi. - Entendu, au revoir,
le bruit- larma, ga/ama madame.
infernal - pakleni !Prevedite: Zafto ste otkazali vas stan? Zato sto ј е
le tramway (tramue) ulica suvise bucna. Sad se, naprimer, bas zida pet novih
iramvaj kuca и nasoj ulici: Svako jutro sam probuden od paklene
la voiture - kola fm·me: tramvaji, kola, kamioni. Ј а sam suviSe nervozan
le camion - kamion i to т е sprecava da spavam. Zatim kuca! Kako п е т а
nerveux, euse - nervozan dizalice, stepenice su uvek pune sveta }coji si!azi i penje se.
empecher - sprecavati и dvoriftu п т о о koja vicu, pevaju, igraju se.
Ь - neizdriljiv Т о ј е neizdrzljivo. - Jeste /i naS!i nov stan? - Da,
arreter ·- zadrzati zadriao sam vec jedan novi stan и jednoj vrlo mirnoj
demenager - (i)seliti (se) ulici.- Kad se selite?- Sto ј е moguce ranije. Sad bas
Ь - ponovo kreCiti ponovo krece tavanicu i bojadiSu zidove.
repeindre - ponovo Ь о ј а
disati
le plaignant - tuiilac
j'etais_en train de .. .
bas (upravo) sam .. .
boire un coup - р о piti
gutljaj
le Ь - bednik
-saisir - zgrablti
·s'est mis а - р о с е da
tout а coup - iznenada
coup sur coup - jedno za
dmgim
essayer - pokusati
tourner - okrenuti
parer - odblti
le coup (ku) - udarac
serrer - stegnuti
-s'evanouir- pasti и nesvest
sur le coup -· odmah
154
AUJ1 Љ П
Le plaignant.- Oui, monsieur le president, j'etais,_,en
п de boire un coup, lorsque с е Ь m'a saisi
par le cou et s'est. mis tout_a coup а me frapper coup
sur coup ш le cou; mais comme j'essayai de tourner
le cou pour parer les coups, il m'a tellement serre le cou
que ј е me suis__.evanoui sur le coup.
Le president. - Accuse, qu'avez-vous а repondre?
L'accuse. - М а victime а certainement bu un coup
qui le gene plus que mes coup;g, car .. .
Le president. - Assez ... Assez! ... Asseyez-vous.
п Ь
La dame en visite passe l'inspection du petit М а х
- ll les_.yeux de son pere, la bouche de sa mere
et le nez de sa grand'mere.
- Oui, declare М а х Et j'ai aussi la culotte de
mon frere ainc.
Sezdeset peta le1kcija
si
prilog
tako
1
da da, ako 1 da li
Videli ste и ranijim primerima da rec si moie imati
razna znacenja. Ponovimo ih sada zajedno:
а Si kao prilog:
1. Ј е ne suis pas si grand Ј а nisam tako (tolikoJ veliki
que toi. kao ti.
2. Т џ n'as pas froid?- Si,
j'ai froid.
Ь Sii kao svezica:
1. Sn j'avais_eu de l'ar-
gent, е .serais.parti.
Si е re9ois l'argent, е
partirai,
Nije ti hladno? -Jeste( daJ,
h/adno mi ј е
Da sam imao novca, blo
blh .krenuo.
Ako primim novac, krenueu.
2. Ј е vous demande si Pitam vas da li vam ј е
vous_.avez froid. hladno.
Sad cemo se zadriati п а ovom poslednjem primeru.
Ako kaiemo:
А vez-vous froid? Ј е li vam hladno?
to se pitanje zove direJktno (interrogation directe). и tom
slucaju podmet ili subjekt (vous) stavlja se iza glagola.
Znamo da se to zove п (l'inversion). Ali, kad
kaiemo, kao gore:
l'accuse - optuieni
la victime - irtva
la Ь - slicnost
passer l'inspection - vrSiti
inspekciju
la Џ - pantalonice
aine, е - sta ·iji
Ј е vous demande si
vous.._.avez froid.
Pitam vas da li vam ј е pleurer _ p!akati
hladno. Ecossais( ekose) -Skotlan-
onda pitanje nije viSe direktno, vec Jinmrektno (interro-
gation indirecte). Pitanje se sad nalazi sporedno] recenici,
jer zavisi od glagola glavne. recenice demander. Primetili
ste sigurno jednu vrlo vainu stvar: u ш ]!])itanju
п п dakle umesto avez-vous rekli smo vous_
._.avez. Т о ј е vrlo vaino pravilo koje treba da upamtite.
danin
le cercle - krug
le cristal- k1·istal п о staklo
le porto - porto (portu-
galsko vino)
la dinde ( dendJ - curka
Uzmimo jos nekoliko primera: la volaille - iivina
JEst-elle partie? Dites-moi si elle est partie. le plat - Cinija
Ј е /i otiS/a? Recite mi da li ј е otiS/a? cuit, е (cuire) - (s)kuvan;
JEst-ce vrai?
Ј е li to istina?
Dis-moi si c'est vrai.
Reci mi ј е li to istina.
р е с е п
а point - bas kako treba
155
dorer - {po)zlatiti, (po)-
iuteti
croustiiiant, е - rskav;
"res" ( е с е п
bourrer de - napuniti,
nablti Cim
Ј е marron - kesten
emplir - ispunjavati
Osim svezice si, indirektno pitanje moie da pocinje
upitnhn zmnenicama i prilozima: combieJ!JJ? koliko?
commeJ!JJt? kako? quaJ!JJd? kad? oii? gde? kuda? d'oil?
odak!e? Г zasto? qm? ko? koga? П koji? itd.
CornbieJ!JJ de jours resterez- Dites-moi comblen de jour8
vous? vous resterez.
ш П Ј е vous demande ш
il s'appelle.
Ј е fumet - miris JPowrquon pleure-t-il? Dis-moi ю il pleure.
Dites-moi quaJ!JJd vous partez.
Dis-moi oil il va.
delicieux, euse - divan, ш partez-vous?
sladak Oil П
joyeux, euse - radostan
Qui etes-vous? Ј е vous demande qm vom
decouper - iseci etes.
l'art {iir) f. - vestina П heure est-iR? Di3-moi П heure П est.
succulent, е - ukusan Qu'est-ce qm vous fait peur? Dites-moi с е qun vous fait
l'aile, f. е - kri/o
le dos ( do) - plecka
disparurent (disparaltre)
nestadose
la rapidite - brzina
l'humeur, f. - й т д
raspo/ozenje
regner - vladati
il fallut (falloir) - trebalo е
<lcboucher - otpuSiti,
otvoriti
interrompre - prekinuti
les_assistants - prisutni
comblen nous._.etions?
( glavna se recenica
podrazumeva)
l<! marine - mornarica
solennel, le ( solanel) -
svecan
156
peur.
Qu'est-ce que vous faites? Dites-moi е que vous faites.
Q1UI'est-ce quii i que и indirektnom pitanju postaju
с е в i с е que.
De quoi parJez-vous? Dites-moi de quoi vous
parlez.
А qui pensez-vous? Dites-moi I!JUIB V01JIS pensez.
JLe dirner ш Ecossaas
Un Ecossais se vantait, dans_un cercle d'amffi,
d'un bon diner qu'il avait fait Ј а veille.
- La Ь racontait-il, avait ses._..airs de fete:
nappe, argenterie, cristaux, fJeurs. Apres Ј е porto,
о п apporta la dinde. Quelle volaille, mes_.amis! Le
plat etait trop petit pour elle. Cuite а point, toute doree
et croustillante, bourree de marrons, elle emplissait
Ј а salle а manger d'un fumet delicieux.
Le :Fepas щ joyeux. Decoupee avec art,
elle fut trouvee succulente. Les._.ailes, les cuisses, le dos:
tous les morceaux disparurent avec rapidite. La bonne
humeur rcgnait. п fallut deboucher d'autres bouteilles.
Ah! quel repas, mes amis! Vous n'en avez pas fait
un pareii dans votre -
- Mais Ь etiez-vous donc а Ь inter-
rompit un des._.assistants.
·- Comblen noi!Jis_etions? Deux, Ia dinde et moit
DJixieme anniversaire de П а mar.i.ne de п le centenaire - stogodisnjica
yoi!Jigoslave Ia fondation-
naval - pomorski
Le dixieme anniversaire de la ·marine de guerre inaugurer _ otvoriti, poceti
yougoslave sera fete cette annee а Dubrovnik tres la salve _ plotun
solennellement. Cette fete tombe en meme temps · que la fortcresse _ tvrdava
la fete du centenaire de la fondation de l'ecole navale construit, е _ sazidan
de cette ville. le siecle - vek, stolece
Les fetes seront inaugurees par des salves de canons
de la forteresse Lovrjenac construite par la Ь
de Raguse au XI-eme pour defendre la ville
les aspirations imperialistes du lion de St-Marc.
En meme temps aura Iieu l'exposition navale de
Dubrovnik, ainsi que l'inauguration d'un grand aquarium
contenant toutes sortes de poissons de mer des environs
de Raguse. Cet aquarium sera un des plus grands en
Europe. Le 7 septembre sera organisee la traditionnelle
.,Nuit ragusaine sur la mer".
("Vjesnik''. 8 juillet 1952)
Sada cete nauCiti nesto vaino о sRaganju vremena
П u sporedrnoj recenki. Da Ь se potsetili
koja и to vremena, pogledajte и trideset sestu lekciju.
а Ako е g/agol g!avne recenice и prezentUI i1i fumru,
s/aganje vremena и sporeooo] recenici ј е Jkao u nasem
ш
i1 dit (dnra) qu'il { Ы о } malade.
sera ( = с е blu:i)
Ь Ako ј е glagol П recemce и J!JJeJkom od Ш
vremena, slaganje vremena и sporednoj recenici ide ovako:
umesto naseg prezenta francuski imperfeJkt; umesto naseg
П francuski pluskvamperfekt; umesto naseg fumra
francuski ш prezenta:
ll disant
П adit
Il avait dnt
) {
etait ј е
qu'il avait е н е bio)
serait с е blti)
} malade.
aspiration, f - leinja
imperialiste -:- imperija/isti-
cki
St-Marc м
Sv. Marko (Venecija,
Mleci)
exposition, f - izloiha
inauguration, f - svecano
ot•·orenje
aquarium ( a!CJ:arjom) m -
akvarij
traditionnel, le - tradicio-
nalan
ragusain, е - dubrm•acki
/57
........
1-
(/)
<
0..
.....
:t:
0::
о
1-

u
<i
1
1.:.-
........
а
:;::)
и
<1:
9' V>
<1
а Ј
а

:;::)
Ј
а
_,
w
::z:
%
о
i=
ё
::z:
о
u
Sad с е т о prevesti п а п
{
R.ekla mi ј е da о п
· Elle m'a dit qu'il
doJazi = П
ј е dosao = etait ш
с е doci = Ш
Т о pravi/o vaii т а ю т za sporedne г е с е п с е koje
- п svezicom que ( = da).
1 croire
JP'rezent: ј е crois, tu crois, il croit ( kroa) : nous croyons
(kroajon), vous (kroaje), ils croient (kroa).
croire ( k1·oar) - verovati; JFud:ur: ј е croirai.
misliti, driati, smatrati Aor.Ust: ј е crus.
ш - п
Ieguer - zavestati
Ie testament - testament
le billet (blje) - karta
regretter-- ia/iti
l'espoir ( espoiir) - п а а
l'avis, m - п
municipal - п
le maire - п
opstine
la commune
Oise ( oiiz), f.
(reka)
п
Oaza
la revue - smotra
le sapeur-pompier ( sapor-
ponpje) - vatrogasac
Ie garde-champetre -
po/jski cuvar
rediger - п sastaviti
l'affiche, f. - og/as, objava
prevenir - izvestiti
avoir lieu - prirediti,
odriat i ( se)
suivant - prema (tome)
on lisait (1ire) - citalo se
la mairie- opstinska zgt·ada
se fera - od1·zace se
Marcel ( marse/) - Marse/
.158
JParticip perfeJkta: cru, е
Ј е viens de recevoir lettre de mon pere. Qu'est-ce
qu'il vous a_ecrit? - Il m'a ecrit qu'il etait__.en bonne
sante, . qu'il .. avait vendu une maison et qu'ii _viendrait
Ь б me voir. П m'avait deja annonce qu'il avait
l'intention de la vendre, et de venir Ь Beograd.
Ј е pensais que vous Ь 11 m'a dit
que son oncle etait mort Ј а semaine derniere et qu'il
lui avait legue dans son testament une jolie Ь Ь
Ј е vous__.ai deja dit que ј е ne le voyais pas. Ј е croyais
qu'il etait deja sorti.
JP'revedite: Sta ti е rekao?- Rekao mi е da polazi
veceras. Da li е kupio kartu?- Da, rekao mi е da ј и ј е
kupio jos (vec) jutros. Mislio sam da с е д kod nas
jos nekoliko. а п а О п to т п о о iali, ali mora da и
Sestra т и ј е pisa/a da ј е deda vrlo bolestan i da и lekari
и svaku п Gde ј е т о ј п - О п ј е moida
и tvom и Da, п ј е Mislio sam da sam ga stavio
п а sto. Sta ti е odgovorio и svom pismu? - Javio mi е
da с е stiCi и subotu vece.
Le rnaire de la petite commune de Ш
avait-.....-annonce, pour le dimanche suivant, Ia revue
des sapeurs-pompiers. Il appela le garde-champetre et
le pria de rediger une affiche prevenant les Ь
que la revue aurait lieu le matin ou l'appres-midi, suivant
le temps qu'il ferait.
Quelques._heures plus tard, on lisait sur la porte le gourmand (-an) - sla-
de la mairie: dokusac
"S'il pleut le matin, la revue se fera l'apres-midi; le reve - san
Ћ pleut l'apres-midi, elle- aura lieu le matin!" le patissier - pos/asticar
Reve de ш
Marcel (six,_..ans) raconte а son petit frere qu'il
а fait un reve delicieux.
ll а reve Ћ etait chez.._.un grand patissier et
qu'il mangeait.._.indefiniment des gateaux de toutes
sortes: tartes, babas, meringues а la creme, etc.
- Et moi, demande le ь е ь е а у е с anxiete, est-ce
que j'en mangeais aussi?
- Non, tu n'y etais pas.
Et le · petit ·se rnet,_..a pleurer.
Deux mots п
Un monsieur se presente dans.._.un bureau de tele- indefiniment -
graphe pour passer la depeche suivante: neograniceno
Smiths<m, ш · la sorte - vrsta
А с с а Ы е douleur. OmcHe dece«JJe. П П la tarte - torta
JP'artage п
Rodoi]!JIJ!ne.
- C'est quatorze francs, dit l'ernploye.
- Oh! c'est cher. Ј е croyais que а ne ferait que
douze francs.
- Si vons supprimez deux mots, oui.
- Alors, supprimez Ies deux premiers. П sont
Ь inutiles.
U proS!oj lekciji smo govorili о п п и
п п koje п svezicom qune ( = da).
A/i to pravilo vaii i za ш recenice:
П m'a de-
{
si elle etait ј е sortie.
comment il s'appeDait ( = zove).
ou j'allaiis ( = idem).
щ ј е partirais ( = cu poci) .
le Ь а Ь а - kolac ( sa suvim
groidem i rumom)
la meringue а mreng) -
vrsta lcolaca sa kremom,
"poljubac"
l'anxiete ( anksjete) - nespo-
kojstvo
se mettre а ( + inf.) - poceti"
le bureau - pisaCi sto;
kancelarija; п
le bureau de telegraphe -
telegraf
passer - predati
la depeche - telegram
а с с а Ь е de - skrhan
la douleur ( du/8r) - Ь о
immediatement - odmah
le partage - deoba ( nasied-
stva)
l'employe- cinovnik
159
supprimer - izostaviti,
ukinuti
inutile - izliSan
!)OU!!Oi!!" - ( puvaiir) - moCi
vouloir ( vuloiir - hteti
conna i tre - poznavati
ta!co se т е п ј а ј и
reconnaitre - raspoznati,
prepoznati; priznati
paraitre - pojaviti se;
izgledati
apparaitre - pojaviti se
disparaitre - iSceznuti,
nestati
Najzad, ovo pravilo se primenjuje i п а bl.iisJkn fuw.r i
Ы perfellct, kad se nadu и sporednoj recenici:
П dit qu'il va sortir. Kaze da с е sad izici.
П а dit qu'il П sortir. Relcao ј е da с е sad izici.
П dit qu'il vient de sortir. Kaze da ј е sad bas izisao.
П а dit qu'il venait de sortir. Rekao е da ј е sad bas izisao.
Napomena. - Treba da se potsetite da allait i venait
sa т и glavnoj re5enici т dt·ugo znacenje:
П allait sortir quand ј е suis venu, bas ј е hteo da izide
kad а т ј а dosao; Il venait de sortir quand ј е suis venu,
bas ј е Ь izisao kad а т ј а dosao.
pouvoir - vouloir
Nepravilni glagoli "pouvoir" i "vouloir" т т
slicnosti и promeni, zato е najbolje da i!l nauCite zajedno:
Prezent: ј е peux, tu peux, il peut р о Ј ; nous pouvons,
vous pouvez, ils peuvent.
ј е .. veux, ....tu veux, il (vo); nous vottlons, vous
voulez, ils veulent.
Futur: ј е pourrai - ј е voudrai.
Aorist: ј е pus р й Ј ј е voulus й
ш П pu - voulu.
ш - P01·ed ј е peux т а о Ь с е puns.
Њ
Glagol "connaitre" se т е п ј а kao "naitre .. (v. 54
lekcija), osim и aoristu i participu perfekta.
Prezent: ј е connais, tu connais, il connait; н con-
naissons, vous connaissez, ils connaissent.
Futur: ј е connaitrai.
Aorist: ј е connus.
Part. П connu, с
Qu'est-ce qu'il vous_a demande? - Н nous_a
demande si nous._.avions faim et soif. н е lui avez-vous
п - Nous н avons repondu que precisement
nous venions de diner. П а voulu savoir si nous.._..etions
ш - up1·avo, !Jas sortis apres Iui. lls_ont voulu savoir si c'etait vrai.
/60
Н m'avait dit Ћ allait,,venir avant vous. Ј е n'ai pas
pu savoir d'ou il venait. Ј е me dcmande d'ou il viem
de sortir. Ј е me suis ш d'ou il vcnait de sortir.
Ј е ne le connais que de nom. Ј е l'ai rencontre, mais
ј е ne l'ai pas 1·econnu. Vouloir, c'est pouvoir.
п Sta ј е hteo da zna? - Hteo ј е da zna
da li т о р о Ш Upitala т е ј е da li е to istina. Sta а т ј е
odgovorio и т р т и Odgovorio т ј е da mi ne
т о е poslati novac pre prvog. Ј а а т а т lepo to Ы о
rekao. Pitao т е ј е ko а т i odakle т Pitao sam vas
zasto dete place. Sreo т е ј е ali т е nije poznao.
Une Ь о п е П е о
Un domestique avait beaucoup,_..a souffrir du
caractere inegal de son maitre. Un jour celui-ci rentra
а Ia maison d'une fort mauvaise humeur, et se mit а
Ь pour diner. Il trouve la_ soupe trop froide
cedant_a sa colere, illajeta par la fenetre. Le domestique
s'avise alors de jeter apres la soupe, la viande qu'il
а П П а Ј metiJre sur la Ь puis le pain, puis le vin, et
enfin la nappe meme.
- Que fais-tu Ia? s'ecria le maitre tout furieux.
- Pardonnez-moi, ш repliqua froideme:nt
le domestique, si ј е n'ai pas compris votre intention.
Ј е croyans que vous Њ aujourd'hui diner dans la
cour. L'air est si serein, le ciel si beau!
le caractere - kara!cte r
narav
inegal- т nestalan
ceder - и
jeter par - baciti RCJroz
s•aviser de - pasti п а pamet
furieux, euse - besan
repliquer odgovo;·iti
serein ( sren) - vedar, т
le tort - krivica
interieurement - и sebl
Le rnaitre reconnut son tort et remercia interieurement remercier qn de qch _
son domestique de la let;on qu'il п de Iui п zahvaliti т п а
c'est ... «JJUDll
c'estl: ... que
и vrlo cesto pojacava, naglasava izvesne recz
и t·ecenici. Т о doista, т i mi, ali jednostavnije:
mi udarimo g!asom п а о п и rec koju hocemo da istaknemo.
Procitajte sledece dve recenice, и one reci
koje su stampane masnim slovima:
Ј а sam dosao pni. Ј а sam dosao prvi.
Prt-·u recenicu Francuz с е naglasiti kao i mi:
Ј е suis venu Н е preJil!Jlller.
U drugoj recenici treba da naglasi zamenicu ј а с о ј а ј е
podmet ( subjekat). О п с е и а и т е se, в ш
и zamenicu istoga lica i stavice е и c'est .•• qw:
н
necemu
161
savoir ( savoar) - znati
е projet (proze) - projekt;
p/an
п (koze) - razgova-
t·ati se
C'est moi qui suis venu le prcmier.
lzgovarajuCi tu п о п с е п udariti g/asom
п а zamenicu moi. Za ostala П с а isto tako:
C'est toi qui es venu le premier.
C'est Iui qui-est venu le premier.
C'est_.elle qui est venue la premiere.
C'est nous qui sommes venus les premiers.
C'est vous qui etes venus les premiers.
С е sont_.eux qui sont venus Ies premiers.
С е sent_.e!les qui sont venues les premieres.
U trecem licu п п moze se reci i: c'est,_,eux qui.
п prevod Ы о Ы to ј е ј а koji sam dosao prvi,
ali Ы i mi mogli reCi: ј а sam taj koji sam do.Sao p1·vi.
Vi п da, osim п п podmet moze Ы i
п i т а koja druga rec uzeta п п
ј е i talla sa c'est. . qui: C'est ton frere qui est venu.
А sta а sa .... (!ute? К а о sto rekosmo, sa c'est ...
qui п se samo podmet ( subjekat) и п
dok se svi ostali delovi п sa c'est ... que:
C'est toi que ј е cherche.
C'est la que ј е suis ne.
'febe trazim.
'famo sam se rodio.
l savoir
le Ь - prohlem; Prezent: ј е sais, tu sais, il sait {se); nous savons, vous
zadatak savez, ils savent.
162
Pan·ticip prezenta ( nepravilan!) : sacJ!nant ( sasa
11
) п
Futur: ј е saurai.
Aorist : ј е sus.
Particip . perfeBcta : su, е
Imperativ (nepravilan!):. sache znaj, sachons п а ј т о
sachez п
Pro]ets
Un petit gar9on et une I?etite fille causent en allant._.a
l'ecole.
Elle·. - Plus tard . . . on se mariera Ь
Lui. -· Si tu veux! Mais_alors, c'est toi qui feras
mes problemes!
Medication radkaHe
- Ј е voudrais quelque chose pour me calrner
les nerfs.
- Mais, monsieur, ј е ne suis pas medecin, ј е
suis.._,avocat.
- Ј е sais, mais justement с е que ј е desire, c'est._..un
divorce.
le medication ( medikasjon
- lecenje
radical, е - radikalan
ј е voudrais - hteo Ы
calmer - umiriti, stisati
les nerfs ( ё - zivci
justement - upravo, bas
le divorce - razvod· braka
В е П е reponse l'etourdi - vetropir
le jeune homme - mladic
- Elle est vieille, V<'tre femme? demande un jeune vieillir - (o)stariti
etourdi а un homme age.
- Sachez, ј е п е homme, q1Je la femme RYt:>r. laq1Je1le
on а vieilli n'est jamais vieille.
Sta ј е to Љ le Ь ( й
Љ Ш п kako se zove и nekim
drugim jezicima) ј е ј е а п ]Inacin, kao sto ј е indikativ
nacin, imperativ п а с п Ш п i lcondicional п
Mi siblonktiva п е т а т о zato treba da п njegovu
prirodu i u/ogu, imajuCi uvek п а umu da bez njega mnoge
misli п е mozemo pravilno da izrazimo.
Za razliku od ш Ш koji kazuje radnju koja se
stvarno vrSi - и sadasnjosti, proS!osti i buducnosti -
radnju pouzdanu, .izvesnu, nesumnjivu, Љ kazuje,
naprotiv, п kao mogucu, sumnjivu, neizvesnu.
Т о ј е njegova karakteristika. Ali, pre п о sto predemo
п а njegovu upotrebu, treba da т kako se о п gradi
i da vidimo dokle se njegovo dejstvo, njegov uticaj prostire.
Sihzonktiv moze da obuhvati samo cetiri п
Г imperfekt, perfekt i pHunskvam]!)erfelrt.
Gradenje njegovo ј е vr/o /ako. Ali prvo treba nauciti
siblonktiv pomocnih glagola. ldemo dakle redom. Ustvari,
vi cete nauciti samo siblonktiv prva dva vremena, posto se
druga dva grade pomocu prva dva, kao sto to Ы а i kod
indikativa.
163
В
avoir
ke ie
ke й е
kile
ke nuzejon
ke vuzeje
kilze
ke й
ke й iis
й
ke nuziisjon
ke vuziisje
й
164
etre
ke ze soa
ke й soa
kilsoa
ke nusoajon
ke vusoaje
kilsoa
ke ze й
ke й й
й
ke й
ke й
й
Љ pomocmh g!agola
Siblonktiv pomocnih glagola se brzo nauci. Potrebno е
samo jedno: nemojte se zbuniti njegovim pravopisnim
Ь vec odmah о Ь а Ш е paznju iskljuCivo na izgovor.
Ako to uCinite, utvrdicete:
а da siblonktiv prezenta ima s.kroz jedan izgovor,
s tim sto Ј i 2 lice mnoiine dobijaju nastavke jon, ј е
Dak!e, avoir imll: е е е e-jon, е ј е е etre ima: soa,
soa, soa, soa-jon, soa-je, soa.
Ь da ј е kod siblonktiva imperfekta isto, samo sto З
jednine gubl krajnje s. Dakle, avoir ima: Uis, Uis, Ui,
Uis-jo iis-je, iis; etre ima: fiis, :fdis, fdn, Ш
Ш е Ш
ProCitajte to viSe puta, р а onda pokusajte napamet,
sve dok ne naucite, i tek onda pogledajte kako se sve
to п а francuskom piSe.
avoir
que j'aie
que tu aies
qu'il ait
que ш
que vous ........ ayez
qu'ils._,aient
que j'eusse
q ue tu eusses
qu'il efnt
que nous.._.eussions
que vous,_,eussiez
qu'ils_eussent
н
que ј е sois
que tu sois
qu'il soit
que nous soyons
que vous soyez
qu'lls soient
que ј е fnsse
que tu fusses
qu'il ffit
que nous Љ
que vous fussnez
qu'ils fussent
Ь imperfekta dobija se, ako se Ј ili 2 licu
(jednaki su!) jednine aorista (passe simple) dodaju nastavci:
-se, -ses, -, sions, -siez, -sent. Trece lice jednine jednako е
в licu jednine aorista, ali п а samoglasniku doblja
sirkumfleks (')
JP>erfekt i pRuskvamperfekt napravicete lako sami,
dodajuci prezenm i imperfell{W g!agola avoir participe
eu i ete, kao sto ste radili kad ste pravili ista vremena
indikativa. Dakle:
que j'aie eu, que tu aies._..eu, qu'il ait.._.eu, itd.
que j'aie ete, que tu aies.._.ete, qu'il ait.._.ete, itd.
que j'eusse eu, itd. -· que j'eusse ete, itd.
Љ prezenta pravilmh ii nepravilnih П
Naucite tacno sledece pravilo da blste и danom tre-
nutku brzo i lako napravili prezent siblonktiva:
П е present du subjonctif -
Ь prezenta ili
prezent siblonktiva
Љ prezenta se Ь ako se 9snovi tJreceg
П с а mnomne prezenta indiR(ativa dodaju nastavci :
-ions
-es aiez
е -ent
Zapamtite da ј е Ј i 2 lice mnoiine ш Ј i 2 licu
mnoiir.e
ils П que е parl-e, que tu parl-es, qu'il parl-e,
que nous parl-ions, que vous parl-iez,
qu'ils parl-ent.
ils fllniss-ent: que ј е finiss-e, que tu finiss-es, qu'il
finiss-e, que nous finiss-ions, que vous
finiss-iez, qu'ils finiss-ent.
ils Irend-ent: que ј е rend-e, que tu rend-es, qu'il
rend-e, que nous rend-ions, que vous
rend-iez, qu'ils rend-ent.
ils req;oiv-ent: que ј е re9oiv-e, que tu re9oiv-es, qu'il
щ que nous recev-iions, que vous
recev-iez, qu'ils щ
ils prenn-ent: que ј е prenn-e, que tu prenn-es, qu'il
prenn-e, que nous J!Dren-ions, que vous
pren-iez, qu'ils prenn-ent.
que ј е mett-e sortnr: que ј е sort-e la Ь _ blografija,
que ј е part-e dnre: que ј е dis-e iivotopis
Dosta ј е bllo primera. Nekoliko izuzetaka, koje le marechal (maresal)
apsolutno morate da nauCite - jer su и pitanju oblcni marsal
glagoli - naCi cete и sledecoj lekciji. le consulat - ( -siila)
Sto se tice izgovora, imajte п а и т и ovo: trece lice konzulat
mnoiine vaii i za indikativ i za siblonktiv i za sva tri le representant- pretstavnik
licajednine, dakle tuje izgovor samo jedan za sve. Za 1 i 2!. continuer а (inj:) - i da/je,
mnoiine, kao sto smo gore videli, uzima se imperfekt. jos uvek
165
americain, е ( en, е п -
americki
la Ь - objavlji-
vanje, izdavanje
la revue - casopis, revija
"Life" ( lajf, engl. rec}
Zivot
estime, f - postovanje
lu (lire) - procitao ·
acquis ( od acquerir) -
stekao, doblo
lao conviction - verenje
odieux, euse - mrzak,
gnusan
calomnier (kalomnije)
klevetati
la presse - stampa
amp1e - iscrpall, . opsiran
aille а ј
faille (flzj)
fasse (fas, kratko!)
puisse й kratko!)
sache ( sas, kratko!)
vaille ( vaj)
veuille ( voj)
166
В Ш Marechall Tito
New-York, 18 juillet. (Tanjug). -· L'ambassade
yougoslave а Washington, le ·consulat yougoslave а
New-York ainsi que d'autres representants du gouver-
nement yougoslave aux Eta ts-Unis continuent а recevoir
des lettres de citoyens_americains au sujet de la Ь
cation de la Ь du Marechal Tito dans la revue
"Life". Dans ces lettres ils_expriment leur amitie
envers la Yougoslavie et leur estime pour le Marechal Tito.
Entre autres, l'ambassade yougoslave а rec;u aussi
une lettre d'un etudiant americain dans laquelle il dit:
"J'ai lu attentivement la Ь du Marechal Tito
et j'ai acquis la conviction que le peuple yougoslave
а ete odieusement calomnie dans la presse americaine".
А la fin de sa lettre, il demande de pl.us_amples_infor-
mations sur la Yougoslavie et exprime toute sa sympathie
envers les peuples yougoslaves.
("Narodni List", 19 juillet 1952)
Samo se«JJam glagola, osim pomocnih, imaju п в е р а Љ н
Ы prezenta.
1. а П П е que ј а Ш е
2. П
3. faire
5. savoir
6. valoir
que tu а Ш е
qu'il а Ш е
qu'il а Ш е
que ј е fasse
que tu fasses
qu'il fasse
que ј е punisse
que tu Ш
qu'il Ш
que ј е sache
que tu saches
sache
que ј е а Ш е
que tu Ш
qu'il а Ш е
que ј е Ш
que tu Ш
qu'il Ш
que nous__,allions
que· Ш
Ш п в
que nous п в
que vous fassiez
qu'il fassent
que nous punissions
que vous punnssiez
qu'ils punissent
que nous sacl!nions
que vous sacJ!nnez
qu'ils sacJ!nent
que nous valions
que vous valiez
qu'ils Ш
que nous voulions
que vous vouliez
qu'ils Ш
Da blste ih lakse и obratite а п ј и п а ove stvari:
а aller, falloir, valoir imaju и izgovoru ( = а ј
osim и Ј i 2 с и п koji su jednaki imperfektu.
Ь vouloir takode ima Ш е ј osim и istim !icima.
v) faire, pouvoir, savoir imaju slcroz и и
Zapamtite da ј е falloir bezlican glagol, to с е reci
da se menja samo и З licu п Naucite sve njegove
Ы
1 П
Prezent: i1 faut (fo) treba.
J[mperfel\:t: i1 fallait (fa!e) trebase, trebalo ј е
ш il Љ (fa!i!) ю ј е
JFutunr: i1 Ш ( fodra) trebace.
К il faundrait (fodre) trebalo bl.
Perfekt: i1 а Ш Ј а й trebalo ј е
Drugi vama nepoznati glagol е П и i njega:

ј е З
tu vaunx
il Ш
Ј м ч ш : ј е Ш
AorJist : ј е valus
nous valons
vous valez
ils valent
Part. penf. : valu, е
Ь Mieux vaut tard que jamais.
1 IJI Ш que ј е m' en а Ш е \
К а о sto ste mogli videti р о svezici que ( = da) koju
stavljamo ispred Ы п ovaj se upotrebljava и spo-
rednnm recemcama.
Upotreblmo vec Ы п kad п а т se za to pruza
zgodna prilika. Posle glagola falloir - а о п se tako
mnogo Ь - glagol sporedne recenice п ј е
и П vec и Љ П
Tako, nasu recenicu "treba da odem" Francuz nece
izraziti "il faut que ј е m'en vais", nego:
I1 faunt que ј е Ш
falloir - trebati ( bezlican
ј е glagol!)
valoir - vredeti
vaux, vaut ( vo)
ш vaut ( =il vaut mieux)
- bolje ј е
tard- dockan, kasno ( ovde:
ikad)
167
il fait du vent - vetar duva
achetions ( asetjon
approcher - Ь se
prendre le bain - okupati se
а tonne - о п а
excuse, f. ( Ј - izvi-
п п
voyons - ј е li, slusaj
Gerard - Zerar
с а р а Ь е - п
Ь - п
preparer - spremiti
les_.reufs а Ia coque ( lezo
a/akokJ - rovita п а meko
skuvana) ј а ј а
Notre-Dame ( f.
- BogorodiCina crkva
Н im]!)arJfant 1!111111 S111111Djo111lctnft" -
Љ й im]!)erfeJkta
168
н est sept_.heures trente, il faut que j'aille а l'ecole.
Avant de sortir, il faut que ј е prerme une tasse de the
Ь chaud, car il fait froid dehors. Il faut que tu ailles
chercher ta femme, elle t'attendra. Il faut que tu mettes
ton pardessus, i1 fait du vent. П faut_.absolument
que ј е parte с е soir, ј е ne peux plus_.attendre. Il faut
que vous sortiez tout de suite. П faut que nous_.achetions
du charbon, l'hiver approche. Il faudrait .qu'il vienne le
plus б Ь п faudrait que vous lui disiez la verite.
П faudra qu'il me dise с е qu'il en pense. Laisse le petit
tranquille, il faut qu'il fasse son devoir. П faut qu'il
le sache.
JPrevedite: Treba da se okupam. Treba da idem и
kancelariju. Treba da ga pr·imis, о п ј е jako osetljfv. Т е Ь а
da se poiurite, zatvorice se ducan. Treba da ј е vidim -i
da ј о ј govorim. Treba da kupimo jos jednu п uglja.
Treba/o Ы da duva vetar. Treba da naucim svoju /ekciju.
Treba da nauCite /rimcuski. 'Boije ј е mnreti nego jiatiti.
Т о ne vredi nista.
- Voyons, Joseph, pourquoi as-tu dit а ton ami
Gerard que tu m'avais._..epousee а cause de mes t;}ents
de cuisiniere. Tu sais Ь que ј е Ь de
preparer des._..reufs а la coque.
- Oui, mais_.il fallait Ь que ј е trouve une
excuse.
Љ п imperJfeJkta П п Љ n g]lagoHa
dobija se ako se 2 llncu п aoriista (passe simple)
dodaju п
za jedninu:
-se
-ses
za п
з п ш в
-snez
п
Ustvari, ako odbacimo pocetno s, nastavci su й
Jkao n Jko«ll п Љ п
Trece li_ce п п ј е trecem licu п
aorista, a/i а п samog/asniku dobija cirkumfleks
Glagoli prve grupe dobijaju п а kraju slovo t (koje е п е т о
Ы п imperfekta pomocnih glagola dobija se,
kao sto smo videli, п а isti п а С п
J!)arfter (- tu parlas)
que ј е parlas-se
que tu parlas-ses
qu'il parla-t
que nous parlas-"sions
que vous parlas-siez
qu'ils parlas-sent
G/agolima cJ\ruge i trece grupe gornje п moiemo
dodavati i J!)!I'VOm /icu jednine aorista, ј е isto kao
i drugo:
Ъ п ј е repondis): que ј е repondis-se, que tu
repondis-ses, qu'il repondit, que nous repondis-sions, itd.
recevoir ј е щ que е rec;us-.se, que tu rec;us-ses,
qu'il щ que nous rec;us-sions, i tako dalje.
JPerft"ekt Љ П о Ы ј а se kao i J!)erfell;;t й й
que j'aie parle, que tu anes parle, itd.
que ј е soiis_.alle, que tu sois_.alle, itd.
Л П Љ doblja se kao i J!)Bunskvam-
J!)erJfellrt П :
que j'e1111sse parle, que tu e'l!llsses parle, itd.
que ј е Jfunsse alle, que tu Jfunsses alle, itd.
п - Љ п П Ji Ш
J!)erfeRcta svJih glagola п е Ш · se 1111 govornom
ј е П ш vec samo Ш В п te ј е zato J!»O\trebno «lla ga
п Ш
parlas
parlas
par/a
par/asjon
parlasje
parlas
la serenite - vedrina;
spokojstvo, mir
socratique - sokratovski
ayant,_,appris - doznavsi,
cuvsi
le jugement - presuda
juger - (pre)suditi
inique - nepravedan ,
priver qn de - /isiti koga
cega
illustre - slavan, cuven
Xantippe - п
les pleurs - suze, р а с
se rendre а - poii ll
la prison - tamnica
la sentence - s'Udska odluka,
U govor1111, Ы J!)rezenta п Ы presuda
imperfekta, а Ы J!)er!fek\ta zamenjuje Ы apprendre а - obavestiti,
p/uskvamperfekta. saopstiti
le philosophe - fi/ozof
Ы .. p/uskvamperfekta upotrebljava se cesto
- и п jeziku! - kao drngii Ь ш
perfekta. О п sta vise, и п recenici, moie
da zameni i pluskvamperfekt п Umesto:
П aurait reussi, s'il avait_.ete Ь
О п Ы Ы о uspeo, da ј е Ы о vestiji ,·
moie da bude и п п jeziku:
П eu1t ш s'il avait_ete Ь
П aurait reussi, s'il eu1t_.ete Ь
Il eu1t re1111ssi s'il eu1t_.ete Ь
l'indifference - ravnodu-
п
indifferent - п
- stoicki
la nature - priroda
injustement - п п
preferer - vise vo/eti
fit = dit
la condamnation ( kondana-
sjon) - osuda .
169
un jour ou - jednog dana
kad
avoir du monde - imati
goste
en cachette - kriSom, tajno
le dessert arriYe = quand
le dessert est._..arrive
s'apercevoir de- primeti-ti
sto
le Iarcin - с а а а
se facher - ljutiti se
le convive - gost, zvqnica
se tourner- okrenuti se
et qu'elle == et sii elle
franchement - otvoreno,
iskreno
le reste - ostatak
n'y reviens plus
vi.fe ne radiS
170
da to
Serenite socratique
Ayant._..appris Ie jugement inique qui allait la priver
de son illustre epoux, Xantippe, toute en pleurs, se
rendit_)t la prison ou Socrate attendait la sentence.
Elle apprit_au philosophe que les juges l'avaient
condamne а mort.
- Et les juges, rep1ique Socrate avec une indifference
stoi'que, sont condamnes а mort par la nature.
- Mais tu es condamne injustement! s'ecria la
malheureuse femme.
- Prefererais-tu, fit Socrate, que ]'eusse mernte
la condamnation?
Petite gourmande
La petite Emilie, un jour ou sa mere avait du monde
а diner, avait mange en cachette la moitie d'un pot
de confitures. Le dessert arrive, Ia. mere s'aper9ut du
larcin; mais, ne voulant pas se facher devant ses convives,
elle se tourna vers l'enfant:
- Si tu avais._..une fille, lui di()Ile, et qu'elie
eU!tt fait cela, mademoiselle, que lui г
- Ј е lui dirais, repondit l'enfant, ј е ш dirais fran-
chement ... mange le reste, mais n'y reviens plus.
Saint-Malo - Vue generale
Sedamdeset druga lekcija
Sad cemo preCi п а detaljniju upot1·ebu Ы
О п se najvise Ь и sporednim recenicama
с о ј е poCinju svezicom que ( = da) а posle glagola koji
kazuju sumnju, volju, zelju, zapovest, zabranu, dopustanje,
zatim posle glago!a koji kazuju neko osecanje: radost,
П cudenje, strah. п glagoli posle kojih
ide Љ
Primeri: Ј е doute qu'il vienne. т da о п dolazi.
П veut que tu t'en а Ш е О п hoce da odes. П desire
que tu viennes demain. О п zet. da dodes sutra. П demande
(commande, ordonne) que tu lui Ь О п zahteva
(zapoveda, na;·eduje) da ga џ Nous п
qu'il s'en а Ш е Mi т и dopustamo da pode. - I1 defend
que son fils sorte. О п zabranjuje da т и п izide. - J'aime
mieux que tu me dises Ia verite. Vise volim da mi kazes
istinit. - Ј е me rejouis qu'ii soi(_.ici. Radujem se sto ј е
о п ovde. ·- Ј е regrette que vous ne soyez pas venu.
Zalim sto п doS!i. - П а peur que vous ne veniez pas.
О п se boji da п е dodete. - П merite qu'on lui· fasse
des reproches. О п zasluiuje da т и se р е Ь а с и ј е -
Pourquoi faites-vous tant de bruit? А vez-vous envie
qu'on vous mette а la porte? Zasto toliko galamite?
zelite li da vas izbace napolje? - Ј е m'etonne qu'il ne
soitt pas deja Ia. Cudim se sto п ј е vec tu. - J'approuve
completement qu'il sont recompense d'apres ses merites.
Potpuno odobravam da bude nag1·aden prema т
т - Ј е suis_heureux que vous soyez revenus.
Srecan а т sto ste se vratili.
Neki glagoli koji kazuju izvesnost ( najoblcniji su croire,
penser), kad su upotrebljeni upitno ili odrecno, traie
Ы jer se njihova izvesnost tada gubl:
Ј е crois qu'il peunt le faire.
Croyez-vous qu'il punsse
le faire?
Verujem da о п to moze
Г
Vaujete li da о п to moze
( ili: Ы mogao) uCiniti?
Ј е ne crois pas qu'il punsse Ne ventjem da о п to moie
le faire. Ш Ы mogao) uciniti.
Ј е pense que cela est neces- Mislim da ј е to п
saire.
dounter - т
voul!oir - hteti
demander - zahtevati
commander - zapovedati
defendre - zabraniti
permettre - dopustiti
ш ш - п
aimer mieunx - viSe voleti
preferer - vise voleti
se ш - radovati se
regretter - ialiti
avoir р е ш - plasiti se
meriter - zasluziti
avoir envie - zeleti
s' о в ш е - ludjti se
approuver - odobravati
etre lneureu:x - blti п
faire des reproches - pre-
bacivati komu nesto
mettre а Ia porte - izbaciti
п а р а ј е isterati
completement - potpuno
recompenser - nagraditi
d'apres - р о prema
171
! Pensez-VO'iiJIS que cela sont Mislite li da ј е to potrebno?
· necessaire?
ecrire - pisati
п - upisati
allller в ([]11111 }
п Њ а posetiti
fanre urne П а
Ь - vidljiv
М est-il Ь - moze li
se videti gospodin?
absent, е - otsutan
repasser - vratiti se
172
Ј е п е pense pas п е cela sont Nrt_ mislim da ј е to potrebno.
necessaire.
1 ecrire 1
п j'ecris, tu ecris, il ecrit ( ekri); п
vous.._..ecrivez, ils_ecrivent.
JF'i111tunr: j'ecrirai.
Aorist: j'ecrivis.
Part. Ћ ecrit, е
Preve«Jlnte: Sumnjam da ti е pisao. Zasto и to sumnjate?
- Zato sto znam da о п hoce da т и ti pises prvi. Ne zelim
п mP nn,r;eti .• nareduie da dodemo sutra raditi. Ј а necu
.. dd se p/aSim. Da li Ы zeleli v da se
vratimo sutra? Veru}ete /i vi da vas se о п plaSi? Zalimo
sto ne mozete doCi. Verujete /i da ј е to moguce?- Ne,
ne vei'lijem da ј е to mcguce. Ver!tjete li da ј е vecposao?
Oni mnogo zale sto nismo doS!i. Reci т и neka dode
sto ј е moguce pre.
п vnsite (I)
Cet apres-midi, ј е suis_..alle voir п Durand
ј е sui; alle rendre visite а monsieur п faire.
une visit; monsieur п Ј е п monte п dettxieme
etaae ou i1 Ь et j'ai sonne. Une п est
ven:; m'ouvrir. - п mademoiselle. п
Durand est-il chez lui? (est-il la? est-il Ь ј е desire
voir monsieur п ј е desire parler а monsieur
Durand, е п parler а monsieur Durand). -
sieur est absent ( est sorti, vient de sortir, sort la п
n'est р а la, est parti с е matin en voyage). Monsieur
Durand rentrera-t-il Ь б - Monsieur а dit qu'il
rentrerait (serait de retour) Ь с е soir. -
Merci, mademoiselle, ј е repasserai alors с е soir vers
7 heures. Au revoir, mademoiselle.- Au revoir, monsieur. ,
ю do'i111ter?
Enfin, vous qui la connaissez, croyez-vous qu'elle
n'aiit que quarante ans, comme elle le dit?
-- Pourquoi en douterais-je? Voila dix,_,ans qu'elle
me le repete.
- Р а р а с е jeune homme т е fait des declarations
enflammees ...
- Ah! ... Dis-lui qu'il vienne me les faire а moi,
et nous verrons! ...
С е regime Iw plait
-=- Est-ce que votre mari а bu le petit verre de
bordeaux que ј е lui ai ordonne pour chaque matin?
- Oh! oui, docteur, il est meme en avance d'un mois.
II fa'i111t qu'il __ l
Glago/ima koje smo spomenuli и proS/oj lekciji moiemo
dodati Њ g]lagole i Jizraze pos/e kojih se takode
upotrebljava s(blonktiv. Vi ste jedan od njih vec naucili:
il fa'i111t qu'il vieooe, treba da о п dode.
declarer - izjaviti
la declaration - ( dekla-
rasjo·n) .._ izjava
enflammer - zapaliti;
oduseviti
le regime - dijeta. naCin
ishrane
plaire - dopadati se
bu (boire) - popio
Hes Ь ш
bezlicni glagoli
il faut - treba
Najoblcniji !DezJ!icni glagol.i i izrazi koji idu sa Ы П il ш - nuzno ј е
Н semble - izgleda
tivom:
Primen'i: П faut que vous Jlisiez с е livre. Treba da
ovu· knjigu. - n importe que vous coooanssiez
с е pays. Nuino ј е da upoznate tu zemlju. - П Ь
qu'elle se soit trompee. lzgleda da se prevarila. П est
temps que cet._enfant а р р е ш в е а ecrire. Vreme ј е da
ovo dete nauci da pise. - П vaut rnieux que vous restiez
а la maison. В о ј е ј е da ostanete kod kuce. - П est
Ь (il se peut) qu'ils soient deja de retour. Mogucno
ј е da su se vec vratili. - Il est Ь п fasse beau
demain. Verovatno ј е da с е sutra hiti lepo vreme.
Neki bezlicni izrazi koji kazuju izvesnost, traie
takode 3iblonktiv, kad su upotreb/jeni upitno ili odrecno:
П est certain qu'il dit. cela. Sigurno ј е da ј е to rekao.
П п pas certain qu'il ait Nije sigurno (izvesno) da ј е
dit cela. to rekao.
Il est vrai qu'il п lstina ј е da on dolazi.
П vrai qu'il п ш Ј е li istina da dolazi?
il swfit - ф ј е
il est Ь - verovatno е
il vaut mieux - Ь о ј е ј е
П est JilatureH - prirodno ј е
П est temps - vreme ј е
П est ш - dobro ј е
il Ш - korisno ј е
il est rare - retko ј е
il est Љ - mogucno ј е
П est douteux -· sum/jivo ј е
iB П - vazno е
173
lire - Citati
1·elire - ponovo Citati
elire - izab1·ati
le titre - naslov
le rornan - roman
Prezent: ј е lis, tu lis, il lit ( Zi) ; nous lisons, vous lisez,
ils lisent.
Ш ј е lirai.
Aorist : ј е Ius.
Part. perfekta: lu, е
il est siir -,-· izvesno ј е
pendant que - za vreme dok
la phrase _ recenica Prevedite: Nije dovoljno da napiSete vas zadatak,
le paJier _ stepeniSte treba da ga nauCite napamet. Vreme ј е da nauCite govm·iti
croiser _ ukrstiti se, francuski. В с е bolje da dodete kod т е п е moci с е т о
mimoici se bolje raditi. Ы korisno da ponavljate naroCito nepravilne
Ia carte (de visite) _ poset- glagole; izgleda da ste neke ( od njih) vec Ш
nica Koji е naslov romana koji ste sad proCitali? Nije izvesno
l'affaire _ stvar da se prevario. Za vreme dok sam ј а pisao, о п ј е Citao.
donnez-vous .la peine -· Jeste li proCitali pismo koje ste sad primili? е li mogucno
izvolite da ste ga vec procitali? - Procitao i ponovo
veuillez _ izvolite т о ј dragi. Citajte polako. Citajte glasnije. Citajte ponovo
l'antichambre _ pretsoblje tu recenicu. Pozajmite mi molim vas tu knjigu;procitacuje
· za ;'edan dan. Nije moguce da ј е procitate za jedan dan,
fair<; entrer - д
le diagnostic _ ( djagnostik) о п а ima dvesta stranica. Zar mislite da ј а Citam polako
- diagnoza
п
и naucnim izrazima)
paralyser - ukociti, pm·a-
lisati
euh! о - eh!
l'age - godine
exactement - tacno
. cependant - medutim, ipak
174
kao vi?
Une vnsite . П
Monsieur Durand Ь boulevard Montparnasse
N! 35 au deuxieme etage. Pour monter, j'ai pris l'ascen-
seur. Sur le palier, j'ai croise une dame qui venait de
sortir de chez monsieur Durand. J'ai sonne et la dome-
stique est venue m'ouvrir. Ј е lui ai demande si monsieur
etait rentre de son voyage. - "Monsieur est rentre
i1 n'y а pas longtemps".- "Voulez-vous m'annoncer а
monsieur Durand? Voici ma carte, mademoiselle. Dites
а monsieur Durand que ј е n'ai qu'un mot а lui dire,
que c'est pour une affaire personnelle". La domestique
est revenue une minute apres. - "Donnez-vous la peine
d'entrer, monsieur". Ј е me trouvai (elle m'a fait.._,entrer),
dans l'antichambre en ajoutant: une
niinute, monsieur va venir tout de suite".
Mauvais l!liagnostic
- Pourriez-vous me dire, docteur, с е qui paralyse
ma jambe gauche?
- Euh .•. c'est l'age ..•
- Ј е crois que vous vous trompez, car ma jambe la proximite - Ы
gauche а le meme age, exactement, que ma jambe posseder - posedovati, imati
droite, et, cependant, elle ne me fait pas souff'rir . . . le logement - stan
Ь udoban
Vnve JLitva !
environnant, е - okolni
ame, f.....- dusa
А proximite des mines de charbon Т а Banovici, dernierement - nedavno
en quelques annees а ete construite une nouvelle ville Ie foyer Ј о а ј е - dom,
du nom de Litva. La ville possede neuf cents logements ognjiste
Ь et avec les.._,habltants des viliages.._,environ- la culture й kultura
nants elle compte neuf mille ames. Demierement il ete disposer de - raspolagati
ouvert un "Foyer de culture"; il а un cinema disposant sa, imati
de cinq cents places, Ia centrale telephonique а cent Ia centrale - centrala
cinquante abonnes. En outre, il у а щ le juriste _ pravnik
un medecin et un juriste. Le nouveau Comite de la Ј е comite - odbor
ville а prevu dans son budget de cette annee la somme Ј е budget ( й _ p;·o-
de quarante rnillions de dinars pour l'installation d'une racun, budiet
conduite d'eau, de la canalisation et d' autres constructions I'installation - uredenje,
necessaires а Ј а ville.
В о Ь а 28 juillet 1952)
postav/janje
la canalisation - kanaliza-
cija
Amical sacrifJice
Ia conduite d'eau- vodovod
- Mon cher ami, c'est decide, ј е me· rnarie dans_un amical - prijateljski
mois et ј е viens te prier
1
) d'etre temoin. le sacrifice - irtva,
- Т и peux cornpter sur rnoi ... е n'aijamais.._,aban-
donne un.._,ami dans le malheur!
Mauvanse nouvelle
JLa femme. - Maman vient passer
2
) trois mois
avec nous. Qu'en dis-tu?
( о irtvovanje
decider - odluCiti, resiti
Ј е temoin - svedok (pri
.gradanskom vencanju)
compter sur (konte) -
racunati na
abandonner - napustiti
Le П - Rien. Les grandes douleurs sont muettes. le malheur ( or) _ nesreca
Osim svezice que, Ы se upotrebljava i posle
jos nekih svezica. Svezice koje idu sa Љ
JPrimern : Il fera cela р о щ que vous soyez content.
Notts resterons ici jusqu'a с е qu'il soit revenu. В
qu'il fasse tres rnauvais temps, ј е suis._oblige de sortir.
Ј Е н cas que vous ne pnnissiez pas venir, prevenez-moi.
passer - provesti
qu'en dis-tu? - sta kaies
п а to?
muet, te - п е т
la douleur - bol
1), 2), vidi stranu 164
afin que
}
- da ы
pour que
bien que
}
- mada
щ
175
avant que - pre nego
Ш que - samo ako
а П que - sem ako
а П а с о ш Ш о Ш ako,
pod и da
е cas щ ako, и и с а ј и
da
sa1111s щ - а da ne
е щ que } dok
jusqun'a с е qii.Jle п е
de peW' qune } - (iz
de crannte qune stralza)
da ne
aun lneun qune - umesto da
ш Э т а sta
qunJi qune - т а ko
oin qune - т а и
soit qune о о о soit i!J!IUle - bllo
da ... bllo da
garder - cuvati
la conviction - ubedenje
ј е crains ( kren) - bojim se
Ь Ь - slican
avertir - izvestiti
il pleut р - kisa pada
qu'il pleuve б = sub-
jonctif
de demi-saison - и
zonski
surprendre - iznenaditi
le chauffage - ogrev, gre-
janje, loienje
la scene (sen) - prizor,
scena
Ь - udvojiti;
Ј е sortirai, а moins qu'il ne faslie mauvais temps. Ј е vous
l'amenerai р о ш qu'il Ш sortir. Nous,_)rons le
voir ava1111t qu'il parte. Ј е le prendrai avec moi, naturel-
Iement а В а с о ш Ј Ш о qu'il soit sage. Ј е suis passe а с б е
de lui, sans qu'il s'en soit._..aper9u. Nous restons ici,
en atte1111da1111t qu'il ш Qll.lloi Ш vous dise, gardez
vos convictions. Qw qll.lle vous soyez, ј е ne vous crains
pas. Oin que vous а Ш е vous trouverez les._..hommes
Ь Ь §oit que vous restiez, soit que vous partiez,
а vertissez-moi.
Umesto pour que cesto se и que:
Viens que е te dise quelque Dodi da ti kaiem
chose.
Jedna ista svezica se п е ponavlja, п е о se и
п ј е и щ ч а glagol ј е и й ю п а С п и koji svezica
traii.
Qua1111d._on travaille et qun'on Kad covek radi i Ћ а т о е
( = quand._on) peunt ga- lako da zaradi za svoj
gner aisement sa vie, on iivot, treba da Ь и е za-
doit._,etre content. п
Bien qu'il pHeuve а verse et Mai!Jia kiSa и i mada
«JJIUie ( = bien que) е n'aJie п е т а т kisobrana, pri-
pas de parapluie, ј е suis т sam da izidem.
_oblige de sortir.
п о т е que т о е da а т е п и sn и pogodbe-
п е с е п с а т а i tada ј е glagol и Ы п
§n vous venez demain et А П ш dodete и i а П о Ь и е
qun'il fasse beau, nous._..
_irons а la campagne.
lepo, iCi cemo п а selo
и polje).
т а jos п izraza koji traie Ы c'est
«iiommage qu'il ne soit pas venu, steta е sto п ј е dosao;
c'est peu «Jiun'il ant commence; il faut qu'il f.limsse т а о ј
to sto е р о с е о treba da svrsi; d'oin viernt «JJIUIC Ies_hommes
ne sac!lnent pas se contenter de peu? otkuda to da se
ljudi ne znaju zadovoljiti т
ponoviti Prevemte: Ј а ћ о с и da т е и Dopustate Zi da
la consommation (konso- dodem? Evo zime! Ona dolazi и а da to i ne primetimo.
т п pice
и kafani)
bon marche - jeftin
le (la) moindre п а ј
т а п ј а
б
а т о da ne bude kao OlJ.a proS!e п to ј е п
koju sam video ( Ы и ј е da zima Ь и е Ы а а
ove godine. Т о п ј е sigurno. Treba da т iz п
svoja odela polu-sezonska. Trebace sad da т п
drva i uglja, zima с е nas iznenaditi bez ogreva.
Scene d'Mten
П voyageur monte dans sa chambre, priant le
gar90ll de le reveiiler, pour qu'iJI puisse prendre le premier
train. Le lendemain matin, le voyageur est reveille
par des coups Ь а sa porte.
- Qu'est-ce que c'est? s'ecria-t-il.
-- Est-ce vous, monsieur, qui devez prendre l'express
de cinq heures vingt-cinq?
- Oui.
·- Eh Ь vous pouvez dormir tranquille, le
train est parti.
А la terrasse d'un cafe de Trouville, ou la moindre
consommation CQute cent francs. Un consommateur
s'apprete а . deguster . une citronnade glacee.
- JP>ardon, monsieur, dit._,un"_)nconnu en s'ap-
prochant; е parie cent sous que ј е bois votre consom-
mation ш que vous П
- Vous plaisantez! ... ma foi, ј е veux Ь Essayez.
Ie 9onsommateur - potro-
sac
s'appreter а - spremati se
da, na
deguster - probati, о
sladiti se
glace - leden, sa т
l'inconnu - п п
(covek)
s'approcher - prihliiiti se
parier cent sous - kladiti
se и 100 sua ( =5 fi·anaka)
Le parieur avale d'un seul trait Ie contenu du verre plaisanter _ saliti se
qu'il convoitait. ma foi - vere mi
Ј е vous_ai vu, de mes._..yeux vu, с е qu'on ј е veux Ь -· vrlo rado
appelle vu, s'ecrie le premier consommateur triomphant. pristajem
- Eh Ь voila cent sous. essayer ( eseje) pokusatt
le parieur - kladilac
L'operation а credit d'un seul trait ·- odjednom,
Un mauvais payeur notoire va voir un docteur
pour se faire ausculter. Le medecin constate alors que
Ie c!ient а besoin d'etre opere de l'appendicite.
- C'est._entendu, repond le mauvais payeur, ј е me
soumettrai а cette operation а condit.iion в е pwsse
en payer Ie prix en trois._,acomptes.
- JP>arfait, repond Ie medecin qui connait son
homme, ј е suis pret._.a vous._operer. Au premier._,
_acompte, е me laverai Ies mains, au deuxieme paiement
ј е vous_ouvrirai Ie ventre et des que vous_aurez
verse le dernier acompte ј е vous retirerai l'appendice.
12
п а и
le contenu - sadriaj,
п
convoiter - pohlepno ieleti
triornpher -- trijumfovati
operation, f. - operacija
credit, m - veresija
payeur, m. - platisa
se faire й
- dati se ispitati,
pregledati
notoire - opste п
177
appendicite ( apendisit), m.
- zapaljenje slepog creva
c'est entendu - и и
se soumettre а - pod-
vrgnuti se
acompte, m. - ( akont)
akonto; rata
paiement, m. - isplata
verser - poloiiti, isplatiti
retirer - izvaditi
( apendis) m.
slepo crevo
un editeur - izdavac
phenomenal, е - vanredan,
и
le roman - roman
policier, ere ·- policiski
jusqu а с е que - dok (n?)
Wallace et son ш
Edgar Wallace etait celebre par la rapidite phe-
nomenale avec laquelle i1 ecrivait ses romans policiers.
Un matin, son editeur lui telephone. La secretaire de
l'ecriva.in lui declare que Wallace es(_,en train de
terminer un Jivre, et qu'elle ne pouvait le de!'anger.
- Cela ne fait rien, dit l'editeur, е garderai l'appareil
jusqu'a с е Ћ ait finii.
Sedamdeset peta lekciija
UNnite jedan ma!i napor i Ь gotovi sa Ы
tivom!
Posle relativne zamenice, ako se и neka zelja ili
mogucnost, upotreb/java se takode sihionktiv. Takve и
recenice oblcno odrecne ili и Ш kazuju neki us/ov
Ш nameru:
Il n'y а personne qui puisse Nema nikoga koji Ы to
le faire. mogao da и
Connaissez-vous quelqu'un Poznajete li koga koji Ы
qui puisse le faire? mogao da to и
Indiquez-moi une ville oii Oznacite mi neki grad gde
ј е puisse passer agreable- Ь mogao prijatno pro-
ment l'hiver. vesti zimu.
Ako е и glavnoj recenici и ili neki od izraza:
le pp:emier' le dernier' le seun :
C'est peut-etre le seul moyen Т о ј е moida jedini naCin
qui puisse le sauver. koji Ы ga mogao spasti.
Ako se relativnom recenicom kazuje neka izvesnost,
nesto poznato i istinito, onda se и indikativ. Uporedite
ove dve recenice, pitanje i odgovor:
Connaissez-vous quelqu'un Oui, ј е connais quelqu'un
qui puisse me rendre с е qui peut vous rendre с е
service? service.
1 Vive la France!
Ы se cesto и sa svezicom que Ш
bez nje, i и nekoj samostalnoj recenici, ali se i и pod-
т glavna recenica koja kazuje zelju (nous desirons
178
que ... ): que personne ne me derange! Neka т е niko
ne uznemiruje. Vive Ia France! Zivela (neka iivi) Fran-
и
п
JPrezent: ј е vis, tu vis, il vit ( vi), nous vivons, vous vivez,
ils vivent.
ш ј е vivrai.
AorJist: ј е vecus.
JPart. perfe.kta: vecu.
JProverbe: qui п verra iivi blli р а videli.
Connaissez-vous un remede qui puisse Ie guerir?
Nommez-moi quelques verbes qui soient toujours suivis
d'un subjonctif. Ј е cherche une famille ou ј е puisse
Ь apprendre le fran9ais. Pretez-moi un livre dont
vous n'ayez pas besoin. C'est le plus grand__.artiste
п ait. jamais'-'existe. <;;;'est le plus Ь coeur. qui ait
jamais battu. C'est Ј а seule chose que ј е puisse faire
pour lui. N'y a-t-il personne qui puisse nous__.aider?
Ne dites rien qui puisse attrister ceux qui vous__.ecoutent.
11 n'y а pas de regle qui n'ait son exception. Ј е connais
une ville ou nous Г ш passer Ь l'hiver.
Nous connaissons un homme qui peut jeuner quelques
jours sans_etre malade.
JPrevednte: Traiimo и и с п и т koja Ы
п а т Ь verna i о а п а и !i da ј е т о е т о п а с
Ј а и to ne sumnjam. Da li blste т da mi oznacite
neki restoran gde blh mogao da т т obroke jevtino?
Traiim neki stan gde blh Ь о potpuno т da radim.
Hteo blh da nadem nekoga ko Ы to znao bolje od т е п е
е т а te iene koja ne Ы т bar jedan kapris. Т о ј е
najveca nesreca koja т и se mogla dogoditi. Mislite li
da sam ј а jedini koji to т Mi smo iiveli dosta и
и и
Psychologie
la psychologie- (psikoloii)
- psihologija
un certain_age - и go-
т
sec, seche ( sek, ses} - suv
pince, е - п а р и с е п strog
le bureau de placement
blro za п
sluibe
Ј а voix aigre - ostar,
kreceCi glas
autoritaire - и
s'occuper de - brinuti se о
repasser glacati, "peglati"
coudre - Siti
aller а Ia campagne - ici
п а selo
Une dame d'un certain .....)lge. seche, pincee, entre Ies gages, m. (giii) - nagra-
dans le bureau de pJacement et d'une voix aigre et da, plata
autoritaire: modeste - skroman
- Ј е voudrais__,une bonne cuisiniere, qui puisse aussi aller et retour - odlazak
s'occuper des_enfants et qw sache Iaver, repasser et povratak
179
assurement - svakako
fait = dit
la placeuse - posrednica
avec empressement - и
sretljivo, и и п о
la piece а с б е - и п
soba
coudre; c'est pour a1ler а la campagne; ј е ne veux
donner que des gages modestes, mais ј е р а у е le voyage
aller et retour. Pouvez-vous me trouver cela?
- Assurement, madame, fait la placeuse avec
empressement.
Et elle passe dans la piece а с б е d'ou on l'entend
Ь б
examen ( egzamen) - ispit - Est-ce qu'il n'y а personne qui vewlle a11er passer
le droit ( droa) - pravo е и х о и trois jours а la campagne?
п а и а
le tuteur - и
la tutrice - tutorka
majeur, е - р и п о е а п
egalement - isto tako
la condition - и
Examen de droH
Le professeur. - Vous savez, monsieur, que, dans
certains cas, la mere peut etre tutrice de ses enfants,
(!]I.!J!!'e!!e so!it majeure.
Le candidat. - Oui, monsieur.
l'anniversaire - п п Le professeur. - La grand'mere egalement. А
puisse le ciel - п е а Ы quelles conditions?
(vam) bog Le canclidat;-'-'- Mais; .. г qu'e!!e soit majeure!
accorder - и dati
ils suffisent (suffire)
п su
180
п
- Puisse le ciel vous_accorder encore de longues._..
.._,annees!
- Ј е n'ai pas besoin qu'elles soient longues; celles
de douze mois me suffisent, о ш qu'il en ait beaucoup.
Sedamdeset sesta lelkcija
и sezdeset sestoj lekciji п и ste pravilo о В
vremena ш Ш и п п Sad, kad smo,
п preS/i Ы п treba da vidimo kako se slazu
vreme111la Љ u sporednoj recenici. Posto vi
vec п о п о prvo pravilo, ovo и se svodi, tako
reCi, п а ј е п и п и
а Ako е g/agol П п и в ili ш
sadasJI1lja i buduea (jer и п е т а Ы п п
п п kazuje se siblioJdtivom prezenta, а
prosla п Ы п pedekta:
Ј е ne crois (crqi-
rai) pas qu'il
soit ј е
ait ete ј е
Ы о
soit ( = с е Ы
malade.
Ь Ako ј в glagol glame п и nekom od proslih
vreme111la ili ш sadasnja i budu:aca п п
п и sa Ь imperfekta, а prosla
l'adnja Љ П
!
fut ј е
Ј е ne croyais pas } eut ete ( = ј е
qu'il Ы о
Ј е ne croirais pas fut ( = с е
Ь
malade.
Jos sedamdeset prvoj lekciji rekli smo da se Ь
imperfekta i plu.skvampedekta и о Ы с п о т и ne u.po-
Ы Njih п Ь п prezenta i perfekta.
Prema tome, gornje pravilo, pod Ь ј vazi а п ю za pisaii:
jezik. Т а а т е п а moie da se zapazi, katkad, cak i kod
modernih pisaca. п п а primer, и faudrait
qu'il vfumt" - trebalo Ь da о п dode - moie se i napisatJi
,,ii faudrait qu'il vienne'', kako se и govori.
т а ј е п а stvar koja Ы vas mozda mogla п
ј е ne crois pas qu'il vieooe" moie da znaCi п е и
· da doUazi" i "ne verujem da с е doci". п ј е da ј е to
gramaticki т а о п ( vi Ы moida viSe voleli
da i и ima Ы п ali, и и praksi to vas
п п е с е и Zasada п а и С е dobro to pravilo,
i upotreb[javajte ga и и а kad ga neko drugi Ы
vi cete izvesno р о smislu odmah osetiti da li se misli
п а п Ш п а и п . .
U sledecim primerima Ь с е и zagradanra п а п а с е п а
а т е п а и govornom и
Croyez-vous qu'il ш demain? - Non, ј е ne
crois pas qu'il vienne demain. Nous desirions vivement
que с е pauvre jeune homme obtint ( = oblienne) la place
qu'il demandait. Ј е n'ai jamais cru qu'il put (- pu.isse)
reussiF. Ј е ne croyais pas qu'il flfilt ( = soit) venu. Elle
ne croirait pas qu'il vint ( = vienne). Ј е voudrais Ь
qu'il te rendit ( = rende) с е service, mais ј е ne crois
pas qu'il pu.isse le faire. J'avais cherche une famille
ou е и ( = pu.isse) Ь apprendre le franc;;ais. Ј е n'ai
pas voulu qu'elle sut ( = sache) la verite. Pour reussir
dans d'aussi mauvaises conditions, i1 aurait fallu qu'il
eut ( = ait) beaucoup de chance.
le reglement - и
propis
respecter - ш
le cabriolet - laka kola;
ceze
mettre а la mode - uvesti
и т о и
le bon ton - otmenost, lepo
р о п а а п ј е
le vehicule - kola
la confusion - zbrka, nered,
р о т е п ј а
malhabile - п
de jour en jour - iz dana
и dan
nombreux, euse - Ь о ј а п
т п о о Ь о ј а п
mander - pozvati
veiller а - bditi nad
la surete - п
и
le passant - п
tout._.. fait - sasvim
Ь - P!l dabogme!
l'ordonnance, I. - п
rendre une ordonnance
objaviti и
interdire - п
presenter - pruiiti, dati
la garantie ( garanti) -
jemstvo
181
garantir - jemciti
la prudence - opreznost
conduire ( й - voditi
introduire - и
cuire - kuvati, (is)peCi
construire - ( sa) graditiJ
(sa)zidati
produire - proizvesti
detruire - razoriti
п м
Prezent: ј е tu conduisJ i1 п ( й Ј
"nous conduisonsJ vous conduisez, ils conduisent.
Futur: ј е conduirai.
Aorist: ј е п
Part. perfekta: conduitJ е
Tako se т е п ј а ј и i ostali glagoli п а mre.
Unn reglement resJ!Decte
tJradltnire - prevesti
instruire _ obrazovati Les cabriolets venaient d'etre mis а la mode, c'.§tait
seduire _ zavesti, prevariti sous Louis X.V, et le bon ton П que toute femme
conduisit son vehicule elle-meme. Quelle confusion!
la maturite - zrelost
la raison - razlogJ pravo;
и
l'age de raison - godine
zrelosti, zrelo doba
fouetter (fuete) - sihati
Ie fouet (fue) - blc
publiquement - javno
avouer - priznati
l'aveu ( avo) - priznanje
182
Les p!us jo!ies mains etaient souvent ]es р п Љ
et de jour en jo-ur les_accidents devenaient de plus_en:
plus nombreux. Le roi manda d' A.rgenson et le pria
de veiller а la surete des passants.
:........: Ј е Ie Terai de tout mon creur, Sire, dit l'autre.
Mais voulez-vous que Ies_accidents disparaissent
tout_.a fait?
- Ь
- Laissez-moi faire.
Le lendemain, une ordonnance etait rendue qui
interdisait а toute femme . ou dame de conduire elle-
meme son а m.oinns qu'e!Jle nne Ш quelques
garanties de prudence et de maturite, et И n'eaH,
par exempleJ l'age de raison - tll"ennte ans.
Deux jours apres, aucun cabriolet ne passait dans
la rue conduit par une femme. П n'y avait pas dans
tout Paris une Parisienne assez courageuse pour fouetter
publiquement ses chevaux et pour avouer п avait
trente ans.
Vi ste jos и prvim lekcijama п а и с Ш da se imperativ
(zapovedni nacin) dobija od prezenta bez Љ zamenica:
tu par]es ti govoris - parne govori!
nous parlons mi govorimo - parlons govorimo!
vous par!ez vi govorite - parlez govorite!
Т о vaii za sve glagc/e. lzuzetak и samo pomocni 1
g!agoli i glagol savoirJ cije е imperativ jed'nak siblonktivu.
Ponovimo ih:
aie imaj, ayons imajmo, ayez imajte
sois budiJ soyons и soyez budite
sache znaj, sachons znajmoJ sachez znajte
Vi znate da mi moiemo iz1·aziti и volju, zapovest
ili zelju da neko trece lice nesto и Mi и tom slucaju
Ы rec "neka": nelca dode ( dodu), ш ude ( и Ј
i tako dalje.
и с е и Ы svezicu "que" i stavice
ј е ispred trecega Zica (jednine i mnozine) prezenta Ь
zonnktiva:
qu'il parle - neka govori
qu'il finisse son devoir - ш svrsi svoj zadatak
qu'il me rende mon Iivre - ш mi vrati moju knjigu
qu'ils soient tranquilles - neka и mirni
Vi izvesno Osecate da Sll SVe te receniceJ liS/VariJ
sporedne receniceJ i da se ispred njih uvek podrazumeva
je,fan od glagola: vouloirJ ordonner, desirer, souhaiter.
U pretproS!oj lekciji smo videli da que moze i da
otpadne: vive la France! lsto tako: soit dit_entre nous!
medu nama и receno!
Ako hocemo da kazemo nekome (2 Zice) da Ь da
svrsi neku radnju и jedno odredeno vreme, Л
Љ perfeltta :
К П faut que vous_ayez ter- Treba da svrsite taj posao
mine с е travail pour trois za tri sata.
_heures.
Т о znaci: и sata posao treba. da bude gotov.
Ali istu misao mi mozemo izraziti i imperalivom.
U tom slucaju и с е izbaciti "il faut qcle vous",
а mi "treba da"J р а с е "ayez termine" i "svrSite" dobltu
vrednost imperativa:
Ayez termine е travail pour Svrsite taj posao za tri sata.
trois_heures ..
Ako hocemo to isto da kazemo za neko trece lice
postupak ј е isti, samo sto se и impe1·ativu zad1·zm'a
svezica que:
183
П faunt qu'il ait fini avant Т е Ь а da svrsi jJre dva sata.
deux ___heures.
Qu'il ait fini avant deux ш svrsi pre dva sata.
heures.
U т т а jos jedan interesantan naCin prav-
ljenja т glagol aller, oblcno u negaciji, i infinitiv;
dakle konstrukcija slicna Ы fnturu:
Couvre-toi, tu vas prendre Pokri se, nazepces.
froid.
Couvre-toi, ne va pas prem- Pokri se, nemo] da nazebes.
dre froid.
П pas croire que cela Nemojte da verujete da т
m'est._.egal. ј е to svejedno.
т т и Ь т Francuz cesto
upotrebl futur:
Si !'on me demande, н diraJs Ako т е ko bude traiio reci
'erreur ( eror) f. - Ы que ј е suis sorti. da sam izisao.
greska
Ј а direction { direksjon)
pravac.
courir - trcati
courir apres - trcati za
Ј е taxi { taksi) - auto taksi
Ј а course - trka; voinja
Ј е chauffeur - sofer
environ - oko, otpri!ike
continuer - nastaviti
au bout de ·- а kraju; posle
mauvais - pogresan
le sens {sans) - smisao;
pravac
184
Jos nesto а smo gotovi s imperativom. Posle imperativa,
gde mi upotreblmo prezent, Francuz и и
Qu'il fasse с е qu'il voundra. Neka radi sta hoce.
Venez quand vous ш Dodite kad
/ cournr /
Prezent: ј е cours, tu cours, il court й nouns courons,
vous courez, ils courent.
JF'untur: ј е courrai ( и re).
Aorast: ј е courus.
Part. perfekta: couru.
Le monsieunr, courant apres un taxi. Ь
couterait Ј а course d'ici jusqu'a Ј а gare?
JLe chaunffeur. - Environ cent l'rancs, monsieur.
Le monsieur, continuant а courir, au bout de guelques
minutes. - Et ш Ь cela me c;outerait-il?
Le ш ш -· Environ deux cents francs, monsieur,
vous courez dans Ie mauvais sens.
Sedamiifeset osma lel{cija
avoir parle - etre е ш и
и т а ј и dva infinitiva: Ш prezenta, koji l'infinitif passe - infinitiv
odgovara т infinitivu i Ш perfekta, koji т perfekta
п е т а т о
Ovaj se pravi od infinitiva т glagola i participa
perfekta glagola koji т е п ј а т о
avoir parle, avoir fini, avoir rendun, avonr etre
etre sorti, etre venu itd.
Pomocni glagoli imaju: avoir eu, avoir ete.
Obadva infinitiva upotrebljavaju se ё и sporedr;im
recenicama: infinitiv prezenta umesto prostili vremena,
а infinitiv perfekta umesto slozenih т Tako:
J'espere · vous . = J'espere que ј е vous verraJi.
- т se da с и vas videti.
Ј е crois l'avoir vun = Ј е crois que е l'aii vun. - Mislim
da sam ga video.
Ј е croyais l'avoir vun = Ј е croyais que ј е l'avans vun.
- Mislio sam da а т ga video.
Ali, da Ы se т о а о upotreblti infinitiv, Ь jedan,
Ь drugi, treba da и glavne i sporedne recenice
vrSi jedan sunbjekat: ј а se nadam da с и vas ј а videti,
ј а т т da sam ga ј а video, ј а sam т da а т ga
а video.
и ako hocemo da kazemo а mislim da si ga
td video", reci е т о nafrancuskom ј е crois que fu l'as vu".
и ima nekoliko glagola koji о svome znacenju
и и т tako da se posle п ј ћ
moie и infinitiv, mada subjekat nije isti. Ti
glagoli imaju uza se predlog de:
Dites-Iui de venir rne voir = Dites-lui qu'in vnenne
т е voir. - Recite т и (vn) da т е (on) poseti.
Ј е vous defends (ordonne, empeche, permets) de sortir
Ј е vous ..... que ,·ous sortiez. Ј а а т т
( naredujem, vas sprecavam, vam dopustam) da (vi) izidete.
Gore т о imali glagole esperer i croire, posle kojih
dolazi infinitiv bez predloga. т а jos takvill glagola:
185
ordonner - narediti Nous pensons partir demain. Ј е me rappelle avoir
se rappeler - secati se vu cela. Ј е prefere attendre. Ј е veunx sortir. Elle desire
se taire - cutati vous parler. - J'aime mieux rester ici. Ј е dois rentrer
tu = part. perf. od taire а Ia maison.- Il Ы avoir perdu la tete. -ll faut se
coucher. Ј е sais parler fran9ais. Ј е peux vous le dire.
Proverbe: On se repent souvent d'avoiir parle, rarement
de s'etre tu.
Da blsmo se т а о Ш od gramatike, prekinucemo
i prenecemo se miS!ju и pretsoblje, gde cekamo gospodina
en._,effet ( п - doista Dirana.
occupe - zauzet
du tout = pas du tout
(s')excuser ( й
Une visite Ј О Ш
izviniti (se) J'entends des pas dans Ј а piece а cote. С е dc!t._..etre
deranger - smetati monsieur Durand. En effet, ј е ne me trornpe pas:
Bruxelles й - Brise/ c'est lui.
la part (piir) - strana - Ј е vous demande pardon, monsieur, de vous_
ё atase avoir fait._..attendre, ё ё rne dit._)i.
commercial - trgovinslci - Du tout, monsieur, c'est moi qui m'excuse de
commun, е - zajednicki
Ь vouloir - izvoleti
la recommandation
preporuka
faire connaissance
vous deranger.
- А qui ai-je l'honneur de parler? ajoute-t-il.
Ј е suis monsieur Major, ё de banque de
Bruxelles, ј е viens de la part de Monsieur Dupont,
ё commercial а l'ambassade de France de notre
upoznati se
capitale, notre ami commun, qui а Ь voulu me donner
serrer - stegnuti, stisnuti
un mot de recommandation pour vous. Voici sa lettre,
donnez-vous la peine de monsieur.
vous asseoir - izvolite
sesti
Ia sante - zdravlje
au fait - ustvari
ј е vous_en prie (faites)
molim vas
apres._..avoir lu - posto ј е
proCitao
entier ( antje), entiere, ( ё
- potpun, с е о citav
refuser - odblti
le terme - izraz, rec
elogieux - pohvalan
Ј е Ь Ы
lcnjigovoda
.186
- Ј е suis_heureux, monsieur, de faire votre con-
naissance, me dit.._,il. en me serrant la main. Donnez-
vous la peine de vous.._.asseoir, monsieur, ј е vous prie.
- Et с е cher Dupont, comment va-t-il?
- Ј е l'ai ё en._..excellente sante.
- Au fait, ј е vais_avoir de ses nouvelles (prenant
la Iettre). Voulez-vous me permettre?
- Ј е vous._..en prie, monsieur (Faites, monsieur).
Apres._.avoir lu Ј а lettre, il me dit:
- Ј е suis.._.a votre entiere disposition, si ј е puis
vous.._.etre utile а quelque chose. Monsieur Dupont
est.._.un de mes bons._..amis а qui ј е n'ai rien а refuser.
Il me parle de vous en termes elogieux et il vous recom·
mande avec chaleur. En quoi puis-je vous._..etre Ь
- J'ai appris que vous cherchiez un Ь
(ou un caissier) et ј е prends la Ь de vous.._.offrir
mes services pour cette place.
- En effet monsieur, nous avons besoin d'un
Ь Ј е 'vais.._..en parler А ё Mr.
Duval; е vous prie de repasser demain matin et j'espere
pouvoir vous donner une ё Ь .
- Ј е ne sais comment vous remercier, Monsieur,
de votre obligeance.
- Ј е vous.._..en prie, au revoir, Monsieur, а demain.
Au restaurant
- Gar«;on, nous.._..avons encore faim. Qu'est-ce que
le caissier - Ь
l'associe ( asosje) - ortak
Ь - povoljan
l'obligeance - ljubaznost
vous nous conseillez? ё ё - suvetuvuti
_ Que monsieur demande tout de suite l'addition .. · couper - preseci
elle lui coupera l'appetit! precaution, f - (prekosjun)
L'autre jour, le peintre В ... , qui ё ne s'etre
jamais grise de sa vie, dinait chez des._.,amis, et, ma foi,
Ies vins ё si capiteux qu'il s'en versa rasades sur
rasades ...
п etait gai, tres gai.
La maitresse de maison voulut lui presenter ses
enfants. Entrerent dans la salle а manger deux ravissantes
jumelles, se Ь comme deux gouttes d'eau et
vetues exactement de pareille fa9on.
В . . . pa.lit. П songea:
- а у est, ј е vois Ь ...
Et pour ne rien en laisser voir, il s'exclama:
- Oh, la charmante petite fille! ...
U proS!oj lekciji ste videli, uzgred, da ima glagola
- а oni su dosta oblcni - posle kojih dolazi de sa infini-
tivom. Ј т а jos takvih glagola, od lcojih с е т о uzeti naj-
Ы
ll ne cesse de parler. - П se c!llarge de le faire. - П lui
а dit de venir nous voir. - Depec!llez-vous de rentrer
а Ia maison.- Nous._.,avons decide de partir.- Ј е me
- opreznost
se griser - opiti se
capiteux. - opojan
s'en verser rasades sur
rasades - ispijati pune
case jednu za drugom
ravissant, е - divtin--
Ј а jumelle ( й ....::.
Ь
vetu, е - obucen
а у est - gotovo ј е
Ь - dvostruk
ј е vois Ь - pijan sam
s'exclamer ( eksklame)
uzviknuti
187
188
sws._..efforce de le convaincre. - ш в de traverser
la riviere а la nage.- Il me d'avoir dit cela.- Ј е m'excuse
de vous deranger. Ј е vous demande pardon de vous
.._..avoir fait__.attendre. - J'evite de le rencontrer
que ј е peux. - Њ de fermer la porte.
- П se fache d'avoir perdu le train. - П fait semblant
de dormir. - П ш в menace de se venger. - Priez-la
de venir.- Ј е vous remercie d'avoir pense а moi. - п а
merite d'etre puni. - Ј е vous recommande de rester
chez vous. - П m'a ю de partir avec lui. - Ј е
regrette infiniment de l'avoir Ь - П se plaint
d'avoir ete refuse. - Il s'efforce d'etre Ь - Ils se
re]!}entent de l'avoir fait. - On lui reproche d'avoir
abandonne sa femme. - Ј е me souvJiens de l'avoir vu
chez vous. - П refuse de sortir. - П se vante de pouvoir
le faire.
т а isto tako i bezlicnih glagola i izraza posle kojih se
и qj/e sa infinitivom:
IH s'agJit de savoir qui а raison. - Ш est bon d'etre
prudent. - Ј е ne crois pas П soit faciDe de reussir.
- Ј е crois qu'il est difficiie de le persuader. -n est
__)mportant de terminer с е travail.- n est и П d;
preferer ses parents. n est ш de Ј е repeter. - П
est qunestion de batir ici une grande maison. - n est rare
d'avoir beaucoup de vrais._..amis. - n est temps de
partir. -n Ш de reparer cette maison.
Medutim, posle nekih п е т а predloga:
n faut rentrer. - n ferait beau voir cela. - n vaut
mieanx rire que pleurer. - Comme iH ft"erait Jhiorn boire
de l'eau fraiche. - n me semble entendre du bruit.
Ali predlog de sa п п т т о е da se п а е i pos/e
imenica i prideva ( i prostih prideva), kao dodatak:
L'art d'ecrire, vestina pisanja. C'est une facon de
parler, to se tako kaie. Le moment de ;artir est venu,
п polaska е dosao. Voila le secret d'etre heureux,
eto tajne da т п
Ј е suis content de vous voir, zadovo/jan а т sto vas
т Nous serons._..encfiantes de recevoir votre sreur,
Ы с е п а т veoma milo da т т vasu sestru. Nous
sommes._,heureu.;•' de rendre service а nos_.amis, srecni
т о sto т uslugu svojim prl)"ateljima. М а п est
ravie d'avoir fait votre connaissance, т о ј а rodaka ј е
о с а а п а sto se s а т а upoznala.
de retourner chez nous, blli т о nestrp/jivi da se т
kuCi. Vous serez satisfait de l'avoir choisi, blcete zado-
voljni sto ste ga izabl·ali .
Prevedite: Pokusali su da vas prevare, ali nisu uspeli.
О п ј е porekao da ј е to п Ј а а т а т lepo Ы о rekao
da п е verujete sve sto prica. Trebace da ga т о Ш za
oprostenje sto si и т Ne а ј е т se nikad za ono
sto kaiem п za о п о sto т О п т ј е zahvalio sto
sam ga obavestio. Da li se secate da ste ga negde sreli?
Da li mi preporucujete da т tu knjigu?- п
п е zaboravite da to п sto pre. Ј а т т da п е Ы bllo
tesko to uCiniti. Lako ј е kupovati kad se т а novaca.
В Ы vreme da т и se odgovori. Ј а ga т т
to ј е vrlo dobar decak. Vi se neprestano iaiite. Na sia и
ialite? Srecan sam std т da vam п tll· us!ugu.
Vas prl)"atelj ј е ovde? Rekli .su т da ј е п decak,
htela. blh da se т sa njim. Nista lakse, т р о
njega ( da ga т
П ј е plains, tu plains, i1 plaint(p/en), nous plaignons,
vous П ils и и
ш ј е plaindrai.
Aorist: ј е plaignis.
Part. perfekta: plaint, е
Isto tako: ш bojati se, eteindre ugasiti i drugi
glagoli п а -aindre, -eindre, -oindre.
xve JEUX OLYMPIQUES А HELSINKI
и victoire de П а У ougoslavie sur
Г U.R.S.§. en footJOallU (3-1)
En football avait lieu а Tampere la deuxieme edition
du match "atomique" U.R.S.S. - У ougoslavie. Le
stade-est-il besoin de le dire? - etait plein а craquer
une heure avant le coup d'envoi. Les Yougoslaves,
apres._.un moment de flottement dans les premieres
minutes du jeu, qui permit._..aux Russes d'ouvrir la
marque, se reprirent et dominerent presque constamment
Sovietiques. reduits а la defensive. П triompherent
(se) plaindre ( p[endr)
zaliti ( se)
olympique ( ozenpik) -
т
eclatant, е sjajan
U.R.S.S. - S.S.S.R.
U. R. S. S. = Union des
Republiques Socialistes
Sovietiques
edition, f. - izdanje
le match т а с - т
atomique - т
craquer - puCi, т
le coup d'envoi - pocetni
udarac; р о с igre
le flottement - koleb[jio
vost
ouvrir la marque - postici
vocstvo
se reprendre - Ь se,
trgnuti se
dominer - nadigra(va)ti
189
Ц - stalno
reduit а - ograniceJl,
т п а
la defensive - odbrana
triompher - pobediti
le but - pogodak
faire etalage - pokazati
la technique {teknikJ -
tehnika
centrale europeenne -
srednjoevropski
en revanche - mesto toga
exception - ( eksepsjon f
- izuzetak
Ј е goa! ( go!) - •;ratar,
go!man
Ь upadljiv
de9urent (decevoir) -
razocarase
la lourdeur - т
te manque - nedostatak
fair play (fee plej, engl. recJ
- postena, "fer" igra
Ie tiers ( ё - treCina,
treci deo
battu, е (battre) - tucen
Ј а v.irilite - snaga
excessif, ve ( eksesif, -iv -
preteran
en marge - mimo, izvan
arbltre, m - sudija, sudac
anglais, е - engleski
dut (devoir) - morade
menacer - zapretiti
190
par з з 1 apres_une partie ou ils firent etalage
de leur belle technique centrale europeenne. Les Russes,
en revanche - а l'exception du goal Ivanov, qui fut
Ь - de9urent un peu par leur lourdeur,
et surtout par leur manque de fair play dans le dernier
tiers de la partie. Se sentant battus ils jouerent avec
une virilite excessive, souvent en marge des regles,
et l'arbltre anglais Ellis dut menacer le capitaine sovietique
Bobrov d'envoyer toute au vestiaire si elle
ne revenait_au calme.
("Le Monde", 24 juillet 1952)
Premiere Ш d' or
He!sin!{.i_, 23 juillet. - Le quatrc sans bat·Ieut· yougo-
slave s'est classe premier dans la course finale (7 minutes
16 secondes). Pour la premiere fois Ie drapeau yougoslave
а ete hisse et l'hymne yougoslave а ete joue. Des milliers
de spectateurs se sont ieves pour rendre hommage aux ···
vainqueurs. L'equipe du quatre: Bonacic, Valenta,
Trojanovic et Segvic ont re9u une medaille d'or des
mains du president du Comite Olympique International
М Edstrem.
("Borba", 24 juillet 1952)
Osamdeseta lelkcija
Videli ste da pos!e nekih glagola cesto dolazi infinitiv
Ь П pos!e ћ drugih sa predlogom de, а sad
cete videti da т а i takvih posle kojih ide predlog а
т se, т т najoblcnije:
Les._.enfants aiment а jouer.- П n'a pas cornsenti а
venir. - Nous l'avons enfin decnde а partir. - On
п а vous parler. п Ш les_enfants
а travaiiler. - п hesite а accepter votre proposition.
Ј е n'ai pas ш а le convaincre.- Ils'est.._..enfin decide
а parler.- Ј е ш а attendre.- П s'est hasarde а
vous le dire? - Nous noans _ preparons а faire un beau
voyage l'ete prochain. - Nous_avons ш а sortir,
car il fait trop mauvais. - Ils nous.._.ont_invites а
dejeuner.- П с о е п в с е а pleuvoir.- Ј е п в beaucoup
а le voir. - Les_enfants s'amansent а faire des boules
de neige. - П s'est._,offert а nous conduire а la gare.
- Malgre l'orage, il s'est risqane а sortir.
U nekim т takode:
lza il у а I1 n'y а rien а faire. - Т и п е т а sta da se
radi п е koristi nista). Avoir а Ј е n'ai rien а faire. -
т sta da radim ( nikakva poslaJ.
К а о pred!og de, tako i pred!og а sa т moze
da se nade posle п в i prideva:
La chambre а coucher. La salle а manger. Une
maison а louer. Une machine а coudre. Une maison
а vendre.
Ј е suis pret_a partir, т sam da podem. Ces
fruits sont bons а manger, ovo voce ј е dobro za ј е о
Etes-vous dispose а sortir? jesre ii 1·aspoi'oieni da izideie?
Н est Ь long а venir, dugo т и treba da dode. C'est
beau а voir, to ј е е р о videti. С е pays est_interessant
а visiter, т ј е posetiti tu т Ь
а entendre, to ј е prijatno slufati. Cette montagne n'est
pas facile а franchir, ovu planinu nije lako preCi. C'est
Ь а voir (regarder), to ј е neprijatno videti
( gledati). С est faciie а dire, to ј е lako reCi.
Prevedite: т а т о т da ga т п а veceru.
Mi т о se najzad resili da т а vi? Zar se vi ne
т da podete s п а т а - Ne, т т о se resili da
т Pozurite, g!edajte kako ј е nebo natusteno,
а evo vec pocinju i neke kapi da padaju. Toliko mi ј е
dosadno slusati uvek istu pricu. Zar ne blste mogli izmisliti
neku drugu? Vi kaiete da ste suvise umorni? Т о т е ne
cudi. Vi treba da se naviknete, т о ј dragi, da legnete
т ranije, т oko devet sati, i da ustajete takode
ranije. Nisam uspeo da uCinim ono sto sam hteo. Danas
т raspoloien da primam nikoga. Т о ј е vrlo interesantno
sluiati ( cuti). Mi se ne т ni kise, ni vetra, ni hladnoce.
Ne bojte se nicega. Bojite li se cega? Ovo т ј е vrlo
dobro napisano. Ugasi svet!ost, т о т te; bole т е oci.
Ugasio sam elektricnu т
En voyage
Ј е pars en voyage pour Paris. Ј е prends un taxi
et j'arrive а la gare. J'appelle un commissionnaire et ј е
lui remets mes bagages en le priant de me trouver une
d'envoyer - da с е pos!ati
envoyer au vestiaire -
iskljuciti iz igre
equipe, f - ekipa, tim
le vestiaire - sv!acionica
Ь
revenir au calme- т se
la medaille - medalja
or (8r) m - zlato
le quatre -
le barreur - kormilar
final, е - pos!ednji
hisser - podici
le spectateur - g!edalac
consentir - pristati
decider qn - nagovoriti
Ь - naviknuti
Msiter - oklevati
accepter - т usvojiti
la proposition - predlog
convaincre - ubediti
se decider а - reiiti se
s'ennuyer п -
dosadivati se
se hasarder - usuditi se
se preparer - т se
renoncer - odustati
inviter - pozvati
tenir а - Ы stalo ( do
s'amuser - zabavljati se
la boule - grudva
malgre - uprkos, i pored
se risquer - usuditi se
pret, е - spreman
dispose а - raspo!ozen
franchir - preci
Ь - neprijatan
charge - natusten
inventer - izmisliti
etonner - zacuditi
la lumiere - svetlost
191
s'il te plait - molim te
electrique - e!ektrican
l'electricite - elektrika
le commissionnaire ( komi-
ё - nosac
les bagages, m - prtljag
le guichet ( giSe) - blle-
tarnica, "salter"
rempli de - pun
le quai ( ke) - peron
designer - pokazati
le filet - mreia
s'installer - smestiti se
le compartiment - kupe
le footing ( eng. recj -
futing, pesacenje
le pigeon - ( pizon) - golub
la pigeonne (piion) - golu-
blca
la Ь - prica
tendre - lJezan
faire un tour - prosetati se
s'inquieter - uznemiravati
se
la soiree - vece
desesperer - ocajavati
le compagnon - drug
la route - put, drum
un coup d'ailes - zamah
kri/a
Ј а poussiere - praSina
cheri, е - dragi, mili
cligner - namignuti,
trepnuti
а pied - peSice
192
bonne place dans__.un wagon de deuxieme classe.
Pendant с е temps ј е vais,_,au guichet pour prendre
mon billet. Comme le train ne part que dans__.une
demi-heure, j'ai le temps de passer au restaurant de la
gare pour dejeuner. La salle est rempHe de voyageurs et
ј е trouve difficilement une Ь Apres le dejeuner,
j'achete deux boites de cigarettes et quelques journaux
et ј е passe sur le quai, ou le commissionnaire m'attend
dej П me designe ma place, au coin pres de la fenetre,
et me remercie du pourboire que ј е lui Ш Mes
bagages sont mis dans le filet. Ј е m'installe conforta-
Ь j'allume une cigarette et е commence а lire un
journal. D'autres voyageurs viennent prendre place
dans mon compartiment. Dans quelques minutes le
train va partir.
Un jeune couple, entoure de parents es d'amis,
va monter dans le train. Salutations, baisers. - Bon
voyage. Portez-vous Ь А Ь б Donnez-nous vite
de vos nouvelies. Ecrivez de suite en__.arrivant. Ecrive:z
б que vous serez__.arrives. н pas d'envoyer
des cartes illustrees.
JFootmg
Deux pjgeons, comme dans toutes les Ь s'aimaient
tendrement. Le pigeon, un jour, dit._,a la pigeonne:
-· е vais faire un tour а Ia ville, ne t'inquiete
pas, ј е serai б revenu.
La soiree, la nuit, puis des jours et des jours passerent.
La pigeonne attendait toujours! Alors qu'elle desesperait
de jamais revo.ir son cher compagnon, elle п
loin sur la route, l'oiseau qui ш En,_..un coup
d'ailes, eJle fut.._.aupres de lui; il etait couvert de poussiere!
- Cheri! que t'est-il arrive?
Calmement, le piieon repondit, en clignant son
petit,_..reil rond:
П faisait beau, alors, ј е suis rentre а pied!
М n»ayemr
- Ј е voudrais savoir quand vous vous deciderez
а payer mon billet. Ј е ne р е ш с pas venir vous le presenter
tous les jours de la semaine.
- Quel jour vous conviendrait le mieux?
- Le samedi.
- JEh Ь vous pouvez revenir tous les samedis.
Paris - Les bouquinistcs dcs quaiz
Osamdleset prva lekcija
U sedamdeset cetvrtoj lekciji smo videli svezice koje
idu sa Ь П ъ Mnoge od njih oblcno idu sa imini-
tivom, - ako radnju и g/avnoj i sporednoj recenici vrSi
isti Ь
Neke od tih svezica, kako с е т о sad videti, gube pri
tom qu.ne, а neke umesto Ј М е dohijaju «Jle. Medutim, njihovo
znacenje ostaje isto. Najoblcnije su:
sa Ь sa infinitivom:
pou.nr qu.ne pour
aJfnn q1!JJe afin «Jle
sans qu.ne
ш Ј Ш е
«Jle р ш Ј М е
а Ј Ј lieu.n que
а ш qu.ne
en ш qu.ne
Primer:
sans
avano: «Jle
de peu.nr de
au.n Ш «Jle
а condition de
em attendant de
JUI est sorti pour qu'il achete Il est sorti pour acbeter
quolque chose. quelque chose.
13
l
le payeur ( pejiJr) - p!atiSa
le Ь - menica
presenter - podnositi
convenir - goditi, "konve-
nirati"
les bouquinistes des quais
- cuveni antikvari п а
kejovima Sene
193
aprres que - posto
parce que - zato sto
avoir des nouvelles
primiti vesti
retenir - zadrzati
la fumee - dim
incommoder - smetati
Parret.. m. -
zastoj
l'indicateur - red voznje
il commence - pocinje
( bezlicno !)
sombre - taman, mracan
Ie conducteur du train
vozovoda, kondukter
verifier - proveriti,
pregledati
194
Svezica aprres que, с о ј а oblcno ide sa passe anterieur
- 35 lekcija - i svezica parrce в pred infinitivom se
pretvaraju и apres i pour. О Ь е svezice idu sa Ш
perfekta. (Pour sa infinitivom prezenta znaci "da Ь
П est sorti apres qu'il eut П est sorti apres avoir dine
dine. ( . . . posto ј е vecerao).
П а perdu sa fortune в Izgublo ј е svoje imanje zato
avoir П в ( • • • parce sto ј е hteo da suvise
qu'il а voulu) trop ga- zaradi.
gner.
Ј е me suis couche apres,._..avoir ferme la porte а clef.
Ј е vous._..ecrirai avant de · partir. Elle s'est._etendue
· sur le divan pour se reposer un peu. Nous etudions
afin de nous._instruire. П s'est._arrete de-peur de
tomber. П se fache sans savoir pourquoi. Il est sorti
sans fermer la porte derriere lui. Nous sommes rentres
а la maison sans._avoir rien mange. Vous vous._amusez
au lieu de travailler. п peut compter sur lui а condition.
de le Ь payer. Nous resterons ici en attendant
d'avoir de ses nouvelles. - -
Prevednte: п sam to da ga uplaSim. Operite
ruke pre п о sto jedete. Posto sam ustao, umio sam se.
Posto sam se umio, obukao sam se. Posto sam se obukao,
doruckovao sam. Posto sam doruckovao, posao sam и
п lzisao sam bez е Њ а а da to nisam ni primetio.
PoS!i su, а da п а т za to nisu Ш п Razmislite
pre п о sto govorite. Vi krijete п umesto da mi kazete
celu п
Dans П е tJrain (1I)
Un monsieur entre dans le compartiment.- Pardon,
monsieur, excusez-moi de vous deranger, dit-il а une.
personne devant laquelle il passe. - Cette place est-elle
Ь ш s'adresse-t-il а moi. - Ј е crois qu'elle
est Ь щ Ј е rte crois pas qu'elle soit retenue.
- Merci, monsieur. Voudriez-vous me faire un peu
de place dans le filet?- Avec plaisir, monsieur.- Est-ce
que Ј а fumee vous .._)ncommode, madame? - Non,
monsieur, pas du tout, ј у Ь - Pardon,
monsieur, pourriez-vous rne dire quel cst le prochain
arret du train? - Ј е ne saurais vous le dire, mais._at-
tendez, ј е vais regarder da'ls ш
П commence а faire sombre dans le compartiment,
.mais Ь б la lampe s'allume et le compartiment
est Ь eclaire. Il est chauffe aussi. Le conducteur du
train vient verifier les Ь et les poinconner.
М в
poin9onner - Zigosati,
( pro) buSiti
les mathematiques, f. -
matematika
- Voyons, mon gar9on, vous._..avez Ь compris Ie mecanisme (mekanism)-
tout Ie mecanisme de la soustraction, alors, dites-moi, mehanizam
2 б е de 4, que reste-t-il? Ia soustraction (sustraksjon)
- 2, m'sieur. - oduzimanje
- Bien, et si de 10 ј е retranche 10, que reste-t-il? б - oduzeti
- J'sais pas, m'sieur.
- Voyons, vous.._..aviez dix sous dans votre poche,
vous Ies_.avez tous perdus. Qu' a-t-il dans votre poche?
- Un trou, m'sieur.
Galanterie d!e Ш
L'ecrivain Fontenelle, alors age de 98 ans, aper9ut._un
jour une dame quivenait de laisser tomber son mouchoir.
Н se precipita pour П е ramasser, trebucha et dut
mettre un genou а terre avant d!e pouvoir se relever
avec l'aide de la dame.
ё n•avonr remerciee il ajoute avec un bon sourire:
- Excusez-moi, mais ј е n'ai plus 80 ans!
Une de geogn'apble
Ј Р а р а raconte: . . . Mais le professeur que nous
aimions le mieux c'etait Monsieur Delamotte, notre
professeur de geographie, un vieil homme а longue
barbe grise qui nous amusait beaucoup.
Ј е me souviens de lui comme si c'etait hier. Pour
nous expliquer par exemple с е qu'est._,une eclipse de
soleil, il disait:
- Ј е vais vous montrer une ecHpse de soleil.
Et tout.._..en se cachant derriere la chaise, il criait:
- Voila une eclipse de Delamotte.
En d'autres le9ons, il faisajt le soleil, un gar(fon
faisait la terre et tournait autour du soleil, un troisieme
garc;on etait la lune qui1:ournait_autour de la terre.
Mais,._..il п que с е gar9on se trompait et la lune
tournait autour du soleil. Alors le professeur lui criait:
- D'6sire, un quart d'heure de retenue pou avoill'
mal fait la lune.
m'sieur = monsieur
retm.ncher - oduzeti
sais pas = ј е ne sais pas
tous ( ovde: tus) - svi
le trou - rupa
la galanterie - п
е Ш ( vjejar) - starac
laisser tomber - ispustitp
le mouchoir ( musoiir)
maramica
se precipiter - pohitati
rammasser- podignuti
trebucher - п
se relever - podici se
Ia geographie ( ieo-) -
geografija
une eclipse - р о т а с е п ј е
la retenue - п и
razredu radi kazne
Desire - Zeljko
195
Ь - и
se battre - и se
combattre - boriti se
abattre - oboriti
debattre - raspravljati
fuir - bezati
s'enfuir - pobeCi
196
Osamdeset druga lekcija
Infinitiv т о е posle п glagola, da а т е п i п
Ь glagola п п koja о с п ј е а т е п с о т qui:
J'ai vli votre frere sortir ( = J'ai vu votre frere qui
sortait). Video а т а т brata da izlazi.
П regarde passer les bateaux ( = П regarde les bateaux
qui passent). О п $Zeda kako prolaze lade.
J'entends souffler le vent ( = J'entends Ie vent qui
souffle). С и ј е т kako duva vetar.
Ecoutez l'orateur parler ( = Ecoutez l'orateur qw
parle). Slusajte govornika kako govori.
п п se upotrebljava i и т п о т и т i и п
џ
Que dire?
Que faire?
Qui croire?
Sta da т о
Sta da (se} т о
К о т е da (se) veruje т о
Ou Xuda da bezim(o)?
Lui, me fromper, jamais! Zar о п da т е vara, п
Najzad, п а С cete ga i и т izrazima:
Nous.._..avons de quoi Ј т а т о sta da ј е е т о
manger.
Il а de quoi vivre.
Ј е ne sais que ш
Н ne sait.._..a qui s'adresser.
О п ima od cega da zivi.
Ne znam sta da odgovorim.
О п ne zna kome da se obrati.
battre
J?rezent: Ј е bats, tu bats, il bat ( а ; nous battons,
vous battez, ils battent.
в в Ј е battrai.
Aornst: Ј е battis.
Part. perfekta: battu,e.
Prezent: Ј е fuis, tu fuis, il fuit й nous fuyons (ftiijon),
vous fuyez й ils Juient й
в в ј е fuirai.
Aorist : ј е fuis.
Part. perfekta: fui.
Tako se т е п ј а i s'enfuir: ј е m'enfuis, tu t'enfuis ... itd.
Qu'est-ce que vous regardez par la fenetre? ·- Nous
regardons passer les soldats. Nous les regardons se
battre. J'entends tomber des gouttes. Nous l'entendons
chanter du matin au soir. Que faire par с е mauvais
temps? Apportez-moi de quoi ecrire, ј е vous prie.
vous ne savez que repondre? Ј е vais vous Ie dire. Ј е ne
sais.._,ou aller maintenant. С е gar9on est mechant;
П se bat tout le temps avec ses camarades. 11 l'a menace
de le battre. Les б se sont battus avec
L'armee ennemie а ete battue. Les_ennemis se sont.._..
.._,enfuis, apres_avoir ete battus. Nous les.._..avons
vu fuir.
JPrevedite: Eto, п т о п а voz. К и а с е т о sad?
Udimo и п п da р о р ј е т о casu piva.
JduCi voz krece kroz jedan sat. Vreme с е proci brzo.
- Kelner, п п а т dve krigle piva.- Crno ili belo,
gospodine?- Ј е ·fi, koje pivo vise voliS?- Ј а vise volim
crno. Dobro. О п а donesite п а т т vas, jednu
/cr{giu ·· bela piva i и с п а · Gie, zaboravili т о
da kupimo karte. Ne mari, poslacemo п Gde si
stavio tvoj red voznje? т da т ј е и dzepu. Hoces
li ga? Drzi!
le conseil - savet
sage - dobar, posten
rare- redak
le calcul ( й -- п
(ica)
Ie conge - otsustvo, т
- Mon vieux, ј е voudrais me marier, donne-moi l'expeditionnaire ( ekspedi-
un conseil. ј о п ё - poSiljalac,
- Prends une jeune fille riche, jeune, belle et sage!
.,spediter"
- Ou trouver cet_oiseau rare?
l'administration ( т
- Si ј е le savais, mon,_"ami, j'irais,_)mmediatement
demander sa main!
strasjon) - т
apostropher severement
strogo и
Sig11ifier - п
l'absence, f. ( apsans)
Un expeditionnaire d'une grande administration de п
Lyon demande un conge de quarante-huit_heures et la presence (prezans) _
revient au bout de huit jours.
и
Son chef l'apostrophe severement: prolonger _ и
- Eh Ь monsieur, que signifie cette absence accorder - odobriti
prolongee? certainemment - svakako
- Mais vous m'avez_accorde un conge de quarante- or· - dakle
huit_heures, n'est-ce pas? huit fois six - о а т р и а
- Certainement, mais pas de huit jours! sest
197
198
- Ј е ne crois cependant pas me tromper. Ј е Ш
six._heures par jour; or, huit fois six font blen quarante-
huit.
Le chef tomba de sa chaise.
Osamdeset treca lekciija
Ostaje п а т jos da и vezi sa upotrebom п п
istaknemo а п и и glagola fafure, koji se vrlo cesto
и ispred п п п и g!ago!a, kome
daje п п а с е п ј е katkad sasvim razlicito. Evo vam
nekoliko о Ы с п sluca_ieva. а vi se и da ih п а и с е
faire entrer uvesti
faire sortir izvesti
faire manger dati da jede
faire bOire dati da р ј ё
faire croire ubediti
faire connaitre и п
faire comprendre п
faire pleurer rasplakati
faire rire п
faire tomber ispustiti
faire voir pokazati
faire savoir javiti
faire marcher terati
faire cuire и
faire bouillir и
faire faire dati п
P!·i п т е п ј а se samo faire, а и glagol
ostaje и п п
П У а un monsieur qui vous demande. - Faites
._entrer. Avez-vous des cravates de soie? - otri.
monsieur. Faites voir, s'il vous plait. Cet enfant
doit,._..avoir faim; il faut le faire manger. Il а soif aussi;
faites-le boire. П voudrait me faire croire qu'il а raison.
Ј е vous ferai connaitre tous les details de l'affaire.
Ь de lui faire comprendre с е que nous desirons.
Ne nous racontez pas de choses si tristes; vous nous
ferez pleurer. Nous faisons tout с е que nous pouvons
pour le faire rire, mais rien а faire. П faudrait faire
bouillir le lait. Elle s'est fait faire une jolie robe. Ne
dites pas cela; vous me faites rire.
Ali, glago/ faire moze и п и da т а
п п T.ako, faire faire п i п
da se sto и faire annoncer п da se obj'avi,
faire preparer п da se pripremi, faire manger
п da se j'ede itd.
lnteresantno с е blti da и п а с е п ј е g!agola
л i fme ispred п п
La petite fille se laisse ha- La dame se Ь
biller.
и prvom primeru devoj'cica pusta da е о Ь а с е а и
drugom gospodu р о п ј е п о ј volji о Ь а с sobarica.
L'aviateur s'est laisse pho- L'aviateur s'est fait pho-
tographier. togJ:'aphier.
и prvom slucaj'u avijaticar е и da ga foto-
и а и и и с а ј и о п ј е posao kod fotografa
da ga ovaj' fotografise.
Cet_eleve laisse toujours Cet,._..eleve fait toujours
tomber son plumier. tomber son plumier.
и prvom и с а ј и п и и п svoju
kutiju za pera, а и drugom slucaju о п ј е ispusta hotimice,
, и п da pravi и
Laisse couler l'eau. Fais couler l'eau.
и prvom и с а ј и kazemo и da voda tece", а и
и "otvori vodu da tece".
rire
JPrezent: ј е ris, tu ris, il rit ( ri), nous rions, vous riez, rire - smejat i se
ils rient.
п : ј е rirai.
AorJist: ј е ris.
JPart. penen(ta: ri.
Tako i: Г smesiti se.
JProverbe: Rira Ь qui rira le dernier.
Izrazi: vous voulez rire ne mislite va/jda п
c'est pour rire to ie sale radi.
JPrevedite: М п о о se и и ovom и _predimo
и ј е а п и Ovde е п Stavite j"os п komada
uglja и р е с Mi п е osecamo hladnocu, mi smo п а п ј и
и Ј а spavam uvek pri п prozoru, cak
i zimi. 1 п п а е Ь а о М о ј sat ne radi; moram da
ga п Tvoj sat rdavo radi, moras da ga doteras.
VidiS, о п izostaje tfeset п Na blletarnici ima п
и п Moracete da cekate dosta dugo da и
kartu. Nosac, celcaj'te т е ovde. U koliko sati polazi le coiffeur- berberzn, frizer
voz za Pariz? Ј е li п ovde и Gde treba ecossais, е - skotski
da п voz? Sva и mesta и и ovom и р е и repute pour ·- cuven zbog
199
avarice, f. - skrtost
Un coiJffeur ecossans
engager - uzeti и Ь
Ie garc;on - momak, р о Un coiffeur ecossais, repute pour son avarice, enga
п un gar<;on. ge
repousser - rasti
d'accord - tako ј е sla-
iem se
aider - pomagati
volontiers ( vozontje) _ drage
volje
- Ј е vous payerai moins cher l'ete que l'hi
Il
. , . ver.
У а ш ю
- .Pourtant, replique le nouvel employe, Ies cheveux
?es ciients repoussent de Ia meme fac;on . . . peut-
etre plus!
- D'accord ... mais vous n'avez pas а Ies.._.aider
а remettre Ieur pardessus!
Une Ш
_- П superbe, ton pardessus. Veux-tu me donner
Г cte ton tailieur?
- V olontiers, si tu me jures de ne pas lui d _
ner la mienne. · on
Le Markovic а fait connaissance а Beograd
а е с un de Paris, monsieur Durier, homme
tres d'une quarantaine d'annees. Ils sont
_.assls а а meme Ь au cafe "Zagreb". Tacha;
de е ses connaissances de franc;ais, appris
а l ecole Il У а quinze ans, notre ш а entame
connaissance, t. - ( sa) . Ia conversation et s'en est tire assez
п а п ј е п п faire facilernent.
- п se - Ј е suis t.res content d'avoir rencontre une personne
Ј а quarantaine- cetrdesetak avec Ј е р е х par1er щ dit Ie journaliste.
entamer - п zapoceti -

aussi ..
8
empressa de remarquer le camarade
s'en: tirer - izvuCi se н Ј е р ш que j'ai quitte Ie lycee j'ai eu tres
facile - /ak; -ment lako р е и ю de parler francais.
rencontrer - sresti - Mais vous Ie prononcez tres Ь г sans
Ie Iycee (!ise) - gimnazija ._accent. ._
un accent - п ( ovde: -:- C'est Ь j'ai ete bon eieve, mais j'ai eu
koji imaju stranci) ausSl un bon professeur qui avait fait ses etudes en
faire ses etudes - studi- France. touriste а с е qu'il me Ь
а
• v· • - О ш rnonsteur, Ј е suis tour1'ste.
r 1, zavrslll studije
Ј е touriste - turist - Vous.._.etes deja "depuis que1ques jours dans
, notre pays?
а с е qu'il me semble _ kako
im se cini
е g':'oupe - grupa
, - Depuis deux semaines. Nous sommes arrives
а Beograd с е matin. ._,
- Vous voyagez donc en groupe?
200
- Oui, monsieur, nous sommes une trentaine de une trentaine - tridesetak
personnes de differentes professions. Nous somrnes direct, е - prav
venus directement de Paris en autocar. un autocar - veliki put-
- Aves-vous eu beau temps en route? nicki auto
- Un temps magnifique; nous._avions choisi expres expres ( ekspre) -· hotimice,
Ј а mi-printemps pour eviter les grandes chaieurs. Pourtant, namerno
nous._..avons._.eu quelques journees assez chaudes. la mi -printemps - sredina
- Sans difficulte? proleca
- Oui ... nous.._.avons malencontreusement ecrase eviter - izbeci
une poule. Le chauffeur б arrete Ia voiture Ia difficulte - teskoca
et on а dedommage la paysanne. malencontreux, se
- C'est tres Ь Mais vous.._.avez._emporte la nesrecan
poule? ecraser - zgaziti
- Pourquoi faire? On Ia Iui а laissee pour qu'elle . dedommager- nadoknaditi
en fasse un bon Ш stetu
- C'est tres gentil! Alors vous connaissez deja
assez blen notre pays?
-- Naturellement, nous._..avons visite presque toutes
les grandes villes, jusqu'a Skopje. Avant que vous me
Ie demandiez ј е vous dirai que mes.._.impressions de
voyage sont._.excellentes. J'ai visite votre pays pour
la premiere fois en 1938, lors de mes debuts de jour-
naliste, et ј е puis vous dire que j'ai trouve de grands
changements.
А suivre)
Vi ste se izvesno vec navikli п а particip presenta ili
glagolski prilog sadasnji (participe present). Vi znate
da se on doblja ako osnovi prvog Iica mnozine prezenta
indikativa dodamo -ant; о п se dakle gradi od osnove
od koje i imperfekt. Ali vi niste jos naucili sve sto ј е
potrebno da znate о п upotrebl. И п da parlant
znaci govoreci, clhantant pevajuci, finnssant svrsavajuci,
recevant primajuCi, prenant uzimajuci, lisant citajuCi.
ecrivant piSuCi itd. Vi cete videti docnije da se particip
prezenta prevodi i drukcije.
Mi smo do sada nekoliko puta ispred participa prezenta
stavili predlog е и Sta с е о п tu i kakvu Junkciju о п vrsi?
Predlog en stavlja se ispred participa prezenta zato da se
le bouillon - corba, juha
naturellement - naravno
lors de - za vreme
le changement - promena
Ie gerondif ( ierondif)
gerundij
201
[COLE
r

Ia prairie - livada
precizira da n]egoro radnju vrsi Ь gj!avne reCenic
Tada Francuzi taj Ь zovu п imenom gerond·;·
to jest gerrundij. Ako ste ucili п potsetite se п '
п п а а П Ћ о К
U nasoj п "video sam vas dok sam izlaz·
. l " . d d . ' lO
zz s о е zmamo ve ra щ е l obadve radnje vrsim а
Т и п i mi i п mozemo reci п а dva naci:a:
Ј е vous._ai vu pendant que Video sam vas dok
ј е sortais de l'ecole. sam izlazio iz skole.
Ј е

ai vu e!I1l sortant de Video sam vas JizHazeci iz
е с о е skole.
Ako zaboravili da stavite е П Ћ smisao Ы se п
Ј е vous__,ai vu sortant de l'ecole п Ы isto sto
ј е vous__,ai vu sortir de l'ecole", i и tom и п
izlazio а nego vi. lpak, и tom slucaju и govornom jeziku
о Ы с п о se Ы infinitiv, а ne particip prezenta. Uzmimo
jos jedan primer:
Ј е les ....; ... aper9!.!S а p:rairie,
sam ih ш trce р о livadi, i
Ј е les__,ai aper<;us e!I1l cowrant!: dans la prairie, video
sam ih trcecJi ( dok sam ј а trcao р о Zivadi.
Ako se predlog е п podrazumeva, ako naime о п za
smi'sao nije п п о п se о Ь с п о izostavlja:
н П de manquer le train, notre ami prit une
voiture pour aller а la gare, Ь se da п е п
п а voz, п а prijatelj uze kola i pode п а п
Mi smo "craignant" preveli "bojeci se", dakle sasvim
п Ali, ima slucajeva kada particip п treba
da prevedemo п g/agolskim prilogom proS!im, п
ako se obadve п vrse gotovo и isto vreme Ш tacnije,
ako se radnja participa vrSi п п pre п glavne
recenice:
Ј е l'ai reconnu н П sa voix, п
sam ga в п glas.
Л son couteau, l'assassin se mit_a fuir, Ь
svoj noz, ublca р о с е da bezi.
Le chasseur, н son fusil, mit_en joue le
sanglier et fit feu, Ь pusku, lovac п п п а
vepra i opali.
en - п п
1
JP'revedite: Zasto ј е о п iziSao?- Izisao ј е п е hoteci
le. fuSil и - puska da vas п Kada ste ga sreli? --· Sreo sam ga
ю feu - opaliti vracajuCi se kuCi. Ako krenete veceras, stiCi cete п а
202
m" Polazeci veceras, stici cete п а vreme. Proveo ј е
vre v• •• ·_ _.1 'l k ..
elu sedmicu lezeCi и poste[jl. Ј и и п а е п а vratz а se и с г
с [acuci. Radeci dobro, deca cine zadovoljstvo svojim
р ditel'}"ima. Silazeci niz stepenice setio sam se da sam
ro v•
boravio da zakljucam vrata svog п Cuvsz tu pesmu,
za '1'7. • v• k ..
mislio sam odmah п а moga druga. se ucz,
р о · b'l l · ,.
nasao sam sve и neredu. Ј е ll vam l о top о seta]UCl se
р о п
Le cycliste et е paysoo
Un cycliste embarrasse se demandait quel chemin
prendre. ш un paysan qui Ш sa terre,
il pensa que celui-ci pourrait le renseigner.
(etant) couche - lezeCi
le desordre - nered
- Si ј l'appelais ш е Et
l'a]!Dpenoot Ь haut:
- Dis donc, Georges, pour aller а Issy-les.._..Alouettes
quelle direction faut-il prendre?
- ё savez-vous que ј е :m'appelle Georges,
demanda le paysan interloque.
- Ј е l'ai devine, Ы
- Vraiment? eh Ь pourquoi ne devinez-vous pas
quelle route il faut prendre, alors?
и ovoj lekciji naucicete jos nesto п о о о upotrebl
participa п
Particip п - bez e!I1l! - narocito se cesto
Ь и п jeziku i п stilu
umesto п п Ш i licnog glagolskog Ь
koji ј о ј sleduje. Tako,
Un fils aJima!I1lt ses parents, znaci:
Un fils qm aiime ses parents.
C'est une femme tres Ь ne se ш
( = qui е se fache) jam;is, to ј е vrlo ljubazna
zena koja se ne ljuti nikada.
Nous avons vu un grand nombre de paysans
П н et ]em!I1lt des cris de joie, ( = qui
chantaient, dansaient et jetaient ... ), videli smo veliki
broj seljaka koji pevahu, igrahu i uzvikivahu od radosti.
le cycliste ( siklist) -
Ы
embarrasse - zbunjen
renseigner - obavestiti
se dire - pomis/iti, reci sebl
Ь (bjenfo} - glasno
la direction ( direksjon)
pravac
interloque - zbunjen
deviner - pogoditi
Ъ - zaboga
une espieglerie- nestasluk,
vragolija
souper - vecerati
flairer - njusiti, mirisati
la broche - razanj
le feu - vatra
tout le monde - svak о
la ronde - ohilazenje
203
lor'gner - gledati
du coin de l'reil- ispod oka
faire la reverence -
pokloniti se
Ie ton - zvuk, glas
piteux, euse ·- jadan,
kukavan
plaisant, е - smesan, saljiv
faire rester - zadriati
Ie souper ·- vecera
ш ( й
zakljuciti
le detail - pojedinost
communiquer --:- saopstiti
pas mal- prilicno, podosta
amabilite, f. - ljubaznost
le guide - putovoda,
(proJvodic
imaginer - zamisliti
constater - utvrditi
ameliorer - poboljsati
le reseau - mreia
routier, ere - putni
refaire - popraviti
reMtir - ponovo zidati
autoroute, f - autoput
avance, е - napredan
е concours ( й - pomoc,
saradnja
amenagement, m - urede-
nje, udesavanje
la Ь - mogucnost
international, е - meduna-
rodni
exporter ( eks-J - izvoziti
voire meme - cak i
Inde ( endJ, f - Indija
204
Adieu, б !
Un soir, etant condamne pour quelque espieglerie
а aller me coucher sans souper, en passant par la cuisine
avec mon triste morceau de pain, ј е vis et ј е flairai
le б to11.!1mant а Ia broche. On etait autour du feu ·
Џ fallut.__en passant saluer tout Ie Quand
ronde fut faite, lorg111ant du coin de l'reil с е б qui
avait si bonne mine et qui sentait si bon, ј е ne pus
m'empecher de Iui faire la reverence et de Iui dire d'un
ton piteux: "Adieu, б Cette parole parut si plaisante
qu'on т е fit rester а souper.
(Jean-Jacques Rousseau)
conciure
JP'rezent: ј е conclus, tu conclus, il conclut й
nous concluons, vous concluez, ils concluent.
ш п ј е conclurai.
AorJist : ј е conclus.
JP'art. perf.: conclu, е
Њ е Ј В YoiUigoslavne П
Le camarade Markovic pria monsieur Durier de lui
donner plus de details sur ses_impressions.
- Tres volontiers, replique celui-ci, et е suis heureux
de pouvoir vous Ies,_.,exprimer. Ј е desirerais -q:ue vous
les communiquiez а vos_amis. Vous savez, en quinze
jours on peut voir pas rnal de choses.
- Naturellement, dit le camarade Markovjc.
- Eh Ь avec l'amabilite de vos guides nous
avons vu des choses que l'on ne pouvait pas_imaginer
avant la guerre. Personnellement, j'ai constate que tout
d'abord vous_avez beaucoup_ameliore les reseaux
routiers: vous avez refait vos chemins de fer et vos
routes detruits et vous.__en avez construits de nouveaux;
vous._..avez reMti vos ponts demolis et en avez fait
d'autres. Enfin, votre autoroute Beograd-Zagreb vous
place parmi Ies pays avances. Nous savons que tous
ces travaux ont_ete faits par Ie peuple tout_.entier,
surtout par votre Ь jeunesse populaire, des
villages et des villes, avec le concours meme de votre
armee. La construction de nouvelles fabriques, l'amena-
a-ement et la modernisation de celles qui existaient
deja ont donne la Ь а la Yougoslavie de se
presenter, elle aussi, aux foires internationales, comme
un pays industriel. Nous savons aussi que la Yougoslavie
exporte а present ses produits industriels dans les
differents pays du monde, voire meme aux Indes.
- C'est vrai, remarque le camarade Markovic. Et
dire qu'avant la guerre nous nous presentions а ces
memes foires comme un pays exclusivement agricole.
Vous le savez, n'est-ce pas?
- Oui, ј е le sais. Т out le monde le sait. А present,
nous voyons des choses qui nous confirment dans notre
conviction que votre pays entrera Ь б dans la produ-
ctivn industrielle de l'Eurcpe а pas
et dire que . . . - i kad
covek pomisli da ...
exclusivement - iskljuCivo
agricole - poljoprivredni
confirmer - utvrditi
la conviction - uverenje
le geant - diin, div; а pas
de - naglo, vrlo brzo
il est permis - dopusteno ј е
proche -· Ь
le plan (p[anJ -'-- plan
l'electrification - elektrifi-
kacija
hydrocentrale, f - hidrocen-
- Peut-etre pas si vite, remarqua modestement le exploitation, f-iskoriStenje,
camarade Markovic. eksploatacija
- Oh si, .rnonsieur, quand.._..on voit с е que vous la mine - rudnik, rudokop
avez fait е и quelques_aui1ees, il est п de п · е - mdni
les resultats de vos_efforts dans_un tres proche avenir. utilisation, f - upotreba,
Pour у arriver, toutes les conditions: reali- iskusenje
sation des plans d'electrification au moyen de nombreuse$ vaste -' prostran
et puissantes hydrocentrales, exploitation de vos vastes
forets etc. et encore quelque chose dont vous pouvez
etre fiers: c'est Ia conscience et l'elan de vos travailleurs.
La, vraiment, on doit vous feliciter.
А suivre)
Ostaje vam da naucite samo jos jedan glagolski Ь
glagolski prilog prosli. К а о sto vidite, о п se dobija od
participa prezenta pomocnoga glagola i participa pe;fekta
g!agola koji se menja.
passe compose
glagolski prilog prosli
ayai!Ut parr!e (proJgovorivSi
ayant fni!UJi svrsivsi
ayant Ш
м
ayai!Ut_.ete
ш sorti
primivsi
imavsi
Ы
izisavsi
205
п ( venzcr - pobediti
- padati (kiSaJ
206
п и prilog proS!i ј е gotovo iskljuCivo п
ohlik. О п se и п и vrlo retko upotreb/java.
Prevedite sad п а п и ovu п
Svrsiv§i svoje zadatke, deca и iziS!a и п
Ayant JfmJi. leurs devoirs, les,_,Emfants sont sortis
en promenade.
Kako cemo ј е sada prevesti и govornom jeziku?
Uzecemo od svezice "apres que" rec "apres" i stavicemo е
ispred п per/ekta, ili, и recima, umesto
"ayant" stavicemo "apres,_,avoir" - ili, ako se g!ago/
т е п ј а sa etre "apres._,etre" - dakle:
П leurs devoirs, les_.enfants sont
sortis en promenade.
А ko sad tu reCenicu D1'!!!co:
svoje zadatke, deca su iziila и п smisao se п
п е с е п
Ako se pot.r;etite о п о а sto ј е е с е п о и 35 lekciji
о и passe anterneur-a, vi gornju · и moiete
jos "popularnije" izraziti:
Apres П eu П leurs devoirs, les_.enfants
sont sortis en promenade.
Kako ј е konstrukcija sa "apres avoir fini ... " kraca,
а i pravi/nija, п а ј Ь о ј е с е blti ako nju Ы
JP>rezent: ј е vaincs, tu vaincs, il vainc ( ven nous vain-
quons, vous vainquez, ils vainquent.
ш ј е vaincrai.
A4>r.Dst: ј е vainquis.
Part. Г vaincu, е
Tako i п П и
il pleut.
Ш Ш il pleuvra.
AorJi.st: il plut.
Г il а plu.
П il pleuvait.
Љ prez.: qu'il pleuve.
п Ie trann П
11 fait deja nuit. On entend siffler le train qui s'arrete
dans,__. une gare. Le conducteur crie que le . train aura
vingt minutes d'arret. Des voyageurs descendent pour
aller prendre quelque chose au buffet de la gare. Moi,
ј е ne descends pas, car ј е n'aime pas me presser dans
Ј а foule ni manger en vitesse. J'irai diner au wagon-
restaurant, car il me faut.._.un repas plus consistant,
avec une bonne soupe chaude. Les voyageurs sont
montes dans le train qui se remet.._.en marche.
Apres le diner ј е retourne dans mon compartiment,
ј е m'enveloppe les jambes dans ma couverture de voyage
et ј е commence а m'assoupir. Les couchettes dans le
wagon-lit sont_assez cheres. Soudain, un· coup de
sifflet de la locomotive pous.._.annonce que nous_aiions
entrer dans un tunnel. On n'entend plus,_,aucune
Tout le monde ferme les.._.yeux et essaye
de. dormir. Un gros monsieur commence а ronfler,
la bouche ouverte. Celui-la dort deja, mais._,il est
tres р о Ь а Ы е qu'il empechera les_.autres de dormir.
Le Ш Ш la р П в е
Sainte-Beuve dut ш jour se battre en duel avec
Dubois (de la Lbire-furerieure) parce qu'il l'avait_. ap-
pele- DubOis de Ia Gloire-Inferieure.
Comme il fort, il avait_ouvert son
parapluie, с е qui amena les protestations de son adversaire
et Jes contre - protestations de Sainte-Beuve.
- Ј е veux Ь etre tue, dit с е dernier, mais ј е ne
veux pas m'enrhumer.
La mode passe vite
- Non! ... Non! ... et non! ј е ne mettrai pas
cette robe qui ne me va plus!
- Comment ... Tu l'as_.achetee i1 у а quinze jours.
- Justement, elle est passee de mode!
sedma leJkcija
Osim bezlicnog glago/a failloir, и ste и proS!oj
lekciji i glagol м Oni se и и samo
и trecem и п i п и в ( = il faut, il
pleut) ј е prividan, neodreden.
se presser - tiskati s·e.
и se
la - gomi!a
en vitesse - brzo
un repas - obed
consistant - jak
se remettre en marche
ponovo krenuti
envelopper dans - и и
la couverture pokrivac
s'assoupir - zadremati
la couchette - krevet и
и п а ladiJ
soudain - п
le coup de sifflet - и
la locomotive - /okomotiva
le tunnel - и
la conversation ( konversa-
sjon) - razgovor
ronfler - hrkati
le duel ( diiel) - dvoboj
Sainte-Beuve ( sent bov), -
и kriticar
la Loire - Loara ( rekaJ
inferieur, е - donji, niii
la gloire - s/ava
amener - dovesti
la protestation - protest
le contre-protestation -
protiv-protest
ј е veux Ь - pristajem
la mode - moda
aller Ь - stajati dobro
ne pas (plus) aller - п е
staj'ati (viSeJ dobro
justement - bas zato
passer de mode - iziCi iz
mode, ne blti vise и modi
207
verbcs П -
bezlicni glagoli
verbes Ш ( entranzi-
tif) ·- nepre!azni glagoli
le sujet apparent - grama-
ticki subjekt
П е sujet reel - !ogicki
subjekt
superbe - divan
rnagnifique - divan
splendide - sjajan
sale - prljav, necist
un sale temps - ruino,
gadno vreme
glacial - leden
brwant - vreo, koji prZi
prenez garde - pazite
attraper - uhvatiti, doblti
un coup de soleil ( kud о ё ј
- suncanica
Ia chaleur - toplota
etouffer - gusiti se
transpirer - znojiti se
etre en nage - Ь sav и
znoju
а peine - jedva
un orage - o/uja
l'air, m. - vazduh
208
Pored glagola pleuvoir, ima jos nekoliko glagola koji
oznacavaju atmosferske pojave i koji se takode upotreb.;.
ljavaju bezlicno:
П tonne. Grmi.
Il grele. Pada gr?ld ( tuca).
П neige. Pada sneg.
Il gele. Mraz ј е
A/i, ima,; Љ glago/a koji se mogu takode
uzeti П Tako, moie se reCi:
П tombe de la pluie. KiSa pada.
П tombe de la neige. Sneg pada.
П tombe de la grele. Gr?ld pada.
n se stavlja bez obzira sto su gornje imenice ienskoga
roda. Ali imenica moie da bude i и mnoiini, а glagol
opet и jednini.
n •JJie-:mt plus.ieurs personnes. Dolazi vise osoba.
n п de grands malheurs. Dogadaju se ve/ike nesrece.
U svima gornjim primerima, Ш ј е gramaticki subjekat,
а logicki е subjekat imenica koja е pos!e glago!a. Prema
tome, te primere moiete izraziti i ovako:
La pluie (la neige, la grele) Ь
Plusieurs personnes vie:mnent.
De grands malheurs an.'Ji'nvent.
Bezlicni glagoli idu sa avoir, dok arriver, tomber,
venir idu, kako smo ranije videli, sa etre.
П а tonne. Grmelo ј е
П а grele. Р а о ј е grad.
П а neige: Р а о ј е sneg.
П а gele. Bilo ј е mraza.
П а plu. Pala ј е kiSa.
Ali с е se reCi: П est ь de la pluie; ii est venu
plusieurs personnes; il est.._.,arrive de grands malheurs.
Kad se govori о vremenu narocito se mnogo upotre-
bljava bezlicno glagol faire. Poznat vam ј е vec izraz:
П Jfant beau temps. Lepo ј е vreme.
Evo vam najoblcnijih izraza о vremenu, koje Ы trebalo
da cesce citate:
IJ fait_un temps (magnifique, splendide).
П fait bon aujourd'hui. Quel beau temps! Quel ·temps
splendide! Le temps se met.._..au beau. On se croirait ___au
printemps. Quelle belle journee! Il fait_un saJe
ш Quel sale temps! Le ciel se couvre. П fait du
vent. Il fait_un vent Ь ll fait.._..un vent froid,
glacial. Le vent tombe. ll fait soleil. Le soleil est brftlant.
JPrenez garde de ne pas.._..attraper un coup de soleil.
П fait_une chaJeur Ь On_etouffe. On
cuit comme dans_un four. On ne sait ou se mettre.
La chaleur m'empeche de travailler. Ј е transpire. Ј е
suis_en nage. n fait_un temps lourd, on peut_a
peine respirer. П va faire un orage. П у а de l'orage
dans l'air. Le temps est_a la pluie. Depechons-nous,
il va н Il у а de gros nuages noirs au ciel. Il fait
des.._..eclairs. On.._..entend des grondements de tonnerre.
Il tombe quelques gouttes. La foudre а du tomber
tout pres. Il commence а pleuvoir. П pleut_a verse.
C'est le deluge! С е n'est qu'une averse. Le temps se
le nuage - ohlak
un eclair - munja
le grondement - tutnjava
le tonnerre - grm/javina
la foudre - grom
il pleut.._.. verse - lije kao
iz а Ь а
le deluge - potop
une averse - pljusak
la Siherie - Sihir
ј е suis gele ( й zeze, Ш
ile) - smrznuo sam se
grelotter - drhtati
claquer des dents - cvoko-
tatt zublma
Siblrie. Ј е suis gele; ј е grelotte; ј е claque des dents;
ј е ne puis me rechauffer; j'ai froid aux pieds. Ј е ne fondre - (o)topiti se
le verglas - poledica
crains pas le froid. La neige а fondu. П у а du verg1as.
le Ш - magla
11 у а du Ш Le ћ 5 degres
au-dessous de zero. le thermometre - termo-
lPrevoonte: Prolece pocinje 21 marta i svrsava 21 juna.
Sunce postaje sve toplije i dani sve duii. Vocke и и cvetu.
Jutarnje setnje su divne. Ulazimo и leto 21 juna. и ovo
godisnje doba dani su najduii. Toplota ј е cesto nepod-
noS/jiva. Ali oluja cesto izbija i osveiava malo ptmos.feru.
Posle kise, lepo vreme, kaie poslovica. - Gde provodite
leto, п а selu?- Mi provodimo leto п а obali mora. Znate li
plivati? Ј а plivam kao Ь - Jedete li cesto voce?
- Da, vrlo cesto i mi ga mnogo }edemo. К о ј е voce najvise
volite? - Ј а najvise volim kajsije, jagode, kruske, groide
i smokve. - А ј а najviSe voli'm s/jive, jabuke, banane,
dinje, luhenice i pomorandie. - Zimi priroda izgleda
mrtva. Sve ј е pokriveno snegom. Secate li se onih leP.ih
dana vaseg detinjstva kad ste pravili sneska sa lulom
od hartije и ustima? Deca se tuku grudvama snega. Voda е
zamrznuta. Da li с е т о imati lep dan? Ne verujem da с е
padati kisa danas.
М е Ш е п е affanre
- J'ai appris que ma fiancee depensait 100.000
francs par an chez sa couturiere.
- Et alors? .. .
- Alors? ... J'epouse sa couturiere ...
14
metar
le degre - stepen, stupanj
de plus.._.,en plus - sve
( ispred komparativa)
eclater - izblti
l'atmosphere _:_ atmosfera
le bord ·- obala
un abricot - kajsija
la fraise - jagoda
la poire - kruska
le raisin - groide
la figue - smokva
la prune - Sljiva
Ie melon ( ze mton - п
la pasteque - lubenica
une orange - pomorandia
la nature - priroda
se rappeler - setiati se
l'enfance - detinjstvo
- praviti
le bonhomme de neige
snesko
la pipe - lula
209
la boule de neige - grudva
snega
la fiancee - verenica
par an - godiSnje
Ia couturiere - krojaCica
le tambour ( ь и - dobos
210
Ј eu Ь
В о Ь veut,__.un tambour.
- Т и m'empecherais de travailler, lui dit son р е

е
- Non, ј е te promets de n'en jouer que quand
tu dormiras.
Osamdeset osma lekcija
Najoblcnije priloge ste nauci/i и ranijim lekcijama.
Medu njima ima tri priloga koji se п upot'reb/javaju,
Т о su:
bien dobro, г jos, toujours uvek.
Ali о п п da se _prevode i di'Ukcije п а п а jezik:
П Iit blen. О п lepo Cita.
C'est Ы е а vous d'etre п г ј е od П !to
ste о Ш
Vous le verrez blen. Videcete vec to.
Ј е Ie ferai Ь tout seul. Ј а с и to vec sam п
Ј е voudrais bl:;rr. le voir. Radc ћ ga г ( и
Ы ћ da ga vidim).
П est Ь maigre. О п ј е veoma mrsav.
Cela а pourrait blen arriver. Т о Ы se lako moglo
desiti.
C'est blen с е que ј е veux. Т о ј а bas i о с и
Oui, c'est blen lui. Da, to ј е .zaJista о п
Eh Ы е quoi? No, р а sta?
П viendra blen demain. DoCi с е vaBjda sutra.
J'ai vu blen du. monde. Video sam mnogo sveta.
J'ai blen peur. Jako е bojim.
П est м gai. О п ј е 1\!VeR{ veseo.
Dites г Recite samo.
П pl<?ut toujou.rs. Kisa neprestano pada.
Est-il tou.jours а Paris? Ј е li о п jos uParizu?
Donne-moi encore du pain. Daj mi jos hleba.
Demain, ј е vous . п Sutra с и vas opet
videti.
Aujourd'hui encore vous._,avez fait la meme faute.
п ste ta!code п istu gresku.
Quoi! г Sta, zar opet!
GJ
Nase "opet" ili р о п о о kazuje se Ы с п о п а fran-
cuskom pomocu re koje se stavlja ispred g/ago/a:
П а referme la porte. Opet ј е zatvorio vrata.
Le revoila malade. Eto, opet ј е п
Relisez cette phrase. Procitajte ponovo tu п
"Vrlo mnogo" ne kaie se "tres beaucoup", vec
Ш beaucoup", а "jos danas", "jos sutra" (koliko
danas, koliko sutra) kaie se "des._,aujourd'hui Й
aujourd'hui meme)", "des demain".
Pored "beaucoup", nase п kazuje se i drukcije:
В des gens . . .
П а bu щ ш Ш е d'eau.
Ј ai ш е foul!e de raisons.
Un tas de choses.
М ljudi ...
Pio ј е mnogo vode.
Imam п ш о о ( puno razloga.
М р и п о stvari.
Dans е train П
se reveiller en sursaut -
Ј е me en sursaut. Ј е regarde l'heure, mais trgnuti se iza п а
ј е vois que !!IO!!tre Њ j'ai oub!ie de а regarder l'heure - g/edari
remonter hier soir. - Voulez-vous me dire џ п а sat
heure il est, s'il vous plait?- Il est six_.heures, monsieur. ma montre s'est_.arretee
- Avez-vous l'heure juste? Ј е crois que ma montre - т о ј sat ј е stao
avance de quelques minutes. - La mienne, au contraire, remonter la montre - na-
retarde toujours de quelques minutes. Nous pourrons viti sat
regler · nos montres sur l'horloge de la prochafue gare. avez-voris l'heure juste? -
Ј е devrai faire reparer ma montre ou Ь en acheter ide li vas sat dobro?
une en,_..arrivant._,a Paris. - Vous_.en trouverez de avancer de- iCi napred
tres bonnes en nickel et pas tres cheres. - Il parait . retarder de - zaostajati
que vous.._,avez Ь dormi toute la nuit? - Ј у suis au contraire - п
deja Ь Que voulez-vous? C'est ma professiOn regler sur - doterati р о
de commis-voyageur. Oh! quel sale temps! - Oui, reparer- popraviti
le temps est tres pluvieux et il fait du vent. - Maintenant faire reparer - dati п а
nous щ т passer· au wagon-restaurant prendre и
notre petit dejeuner. Dans.._..une demi-heure nous,_..ar- ou Ь _ ifi (pak)
rivons ala gare-frontiere.- Entendu. Allons.._..y Ь il parait (paraitre) que
Ш Voleo blh da znam da li е vec tamo. О п ј е izgleda da
veoma Ы е sta т и ј е Ne mozete sve da saznate danas,· habltue а ·- naviknut п а
reCi с е vam se to vec п dana. Т о sam а bas i mis!io. le commis-voyageur -
Sta? ј е li vam jos vrati'o vasu п ?-Ne jos. Oh, vratiCe trgovacki п
mi ј е valjda п dana. Veceras с е blti mnogo sveta la frontiere - granica ·
п а ulicama. Т о Ы se zaista mog/o dogoditi. Ј а с и izici, la gare-frontiere - р о
а vi samo radite. Poslacu vam ga koliko sutra. Ј е li а т granicna п
rodak vec stigao?- Da, juce ujutru, a/i oko podne opet se entendu - dobro, vaii
14"'
2.11.
vratio и selo. Vas ш п ј е dobro п т
ga р о п о о izraditi. Pocnite iznm•a. Treba da
п Mnogi ljudi и sujevemi. Posetite т е ovih а п а
т а т puno interesantnih stvari da а т pricam. Zasto ne
pristajete?- Ne mogu. lmam puno razloga da odbijem
и р о п и и Dao sam п а opravku т о ј sat. Predimo и
п tamo с е п а т Ы toplije.
Visite en Yougoslavie П
Le camarade Markovi6 а ecoute avec joie et fierte
les._observations de son nouvel ami et, desireux d'en
observation, f - п savoir davantage, lui а demande:
le domaine ( т е п - po-
и Ь - Avez-vous eu l'occasion de vous._informer sur
ie domaine social et culturel dans notre pays'!
social, е ( -sjal) - drustveni
culturei, le - и и - Certainement, monsieur. Dans е domaine vous._..
le progres (-gre)- napredak ._avez fait d'enormes progres: vous,_.avez._ouvert des
т .. Ј - univerzitet et complete ce!!es q_ui ex!staient
completer - п deja, vous.._..avez surtout ouvert une quantite d'ecoles
Ia quantite - mnostvo; professionnelles secondaires pour former de jeunes cadres
т п о о Ь а l'edification du pays. Grace aux cours ·
professionnel, Ie - п organises en masse, ainsi qu'a la construction de
secondaire ё _ nombreuses._..ecoles primaires, dans quelques,_.annee_s
и reda; ecole le Ь Ш ne se posera plus chez vous.
п skola - Nous le savons. Des le lendemain de la guerre,
Ies cadres - kadrovi nous.._..avons._organise ces cours dans tout le pays.
Ь - neophodan, Il n'etait.pas rare de voir un petit-fils apprendre l'alphabet
preko potr(!ban avec sa assis sur le meme banc.
edification, f- izgradnja Voila с е qui est_original et touchant! Quant.._,a
grace а . . . - и votre assurance sociale, Ь des pays.._,avances pour-
т raient vous l'envier. Des soins speciaux ont marque
organiser - п Ies.._.eft"orts pour Ia protection hygienique du 'peuple
en masse - masovan par la creation et l'amenagement de .nouveaux dispen':'
ecole primaire - п saires, sanatoriums, maisons de repos, stations thermales,
skola б cliniques. L'emulation en masse dans tous
illettre, е - п Ies sports place vos jeunes gens parmi les meilleurs
le petit-fils - и du monde: vos foot-ball, waterpolo, aviron sont tres
alphabet ( alfabe) m - а apprecies. Tenez, j'ai vu le.,match Partizan-Lille (8 : 4),
Jabet, и vos joueurs ont.._,exhihe un jeu Ь Le stade
original, е п п nov de "Partizan'' est.._,un de plus modernes en'-'Europe,
f- osiguranje et c'est.._..la aussi l'reuvre de votre jeunesse et de votre
special, е п poseban armee.
212
Consultant sa montre, le journaliste s'excusa et 1le dispensaire - (-ser) -
pria le camarade Markovic de revenir le п
а la meme heure au meme cafe. Apres.._,avoir regle le sanatorium (-rjom) -
la. consommation, nos.._,amis sortirent et se serrant sanatorij
cordialement la main se quitterent. station thermale - Ь а п ј а
А suivre)
Osamdeset deveta lekcija
Da Ы т о п о п о sto ј е е с е п о о п
"pas" и 46 lekciji, г п г г У г с
о Ы с п о upotrebljava sam prilog "ne".
Posle glagola koji п а с е "bojati se" - avoir peur,
craindre, redouter, Ь - stavlja se ispred glagola
п п "ne", ako е glavna п и potvrdnom
Ь т li iza g!agola i "pas", т se т е п ј а
Т о cete п а ј Ь о ј е videti и ova dva primera:
Jedan п Ы hteo da п п nestaS!uk, ali se
boji da и п е dode, da ga uhvati п а delu. Drugovi
и ali о п odgovara:
J'ai peur ј е crains) que le maitre п в е vienne.
Drugi primer. Ako ielite da vam prijatelj dode и
posetu, ali se bojite da о п iz т а kakvih razloga, п е с е
doci, reci cete:
J'ai peur que notre ami п в е vienne IPSS.
Ako ј е glagol "bojati se" и odrecnom ili и р п о т
Ь "ne" otpada.
Ј е Jnl 'ai IPSS peur qu'il vienne. - Ne bojim se da dode
( da с е doci).
Avez-vous peur qu'il vienne? - Bojite li se da dode
( da с е doci) ?
Ima jedan п п и kada se upotrebljava
"ne", opet samo, iako и п а о ј п п е т а odgovarajuceg
п е Posle komparativa п п - dak/e posle
plus, moins, meilleur, mieux, autrement ... - stavlja se
"ne" ispred glagola п recenice:
Il est i!»lus (moins) grand que vous ne pensez. - О п
ј е viSi {manji) п е о sto vi т
top!ice
б m - bolnica
clinique, f - п
emulation, f - takmicenje
les jeunes gens - mladi
и п
football (futbal) m- и
п
apprecier - ceniti, и
tenez! - cujte! и
le match т а с - utakmica
б г
exhiber ( egzihe) - pokazati
Europe ( orop) f - Evropa
consulter la montre - po-
gledati п а sat
regler- platiti п pice)
cordialement - srdacno
213
plaire ( ё - svideti se
degourdir - razmrdati,
Ь
Ia verification - provera-
vanje
Ies pieces d'identite -
isprave
Vous'-'ecrivez mieux que vous ne parlez. - Vi
pisete bolje nego sto govorite.
П ne parle pas.._,autrement qu'il ne pense. - О п ne
govori drukcije nego sto misli.
Ј pBaire [
Prezent: ј е plais, tu plais, i1 plait ( е nous plaisons,
vous plaisez, ils plaisent.
Futur: ј е plairai.
Aorist: ј е plus.
JP>art. perfe!<ta: plu.
Tako se menjaju i П ne svideti se i se taire cutati.
Izrazi: Ћ vous plant molim (vas), ako ј е р о volji,
iz11o!it(?; comme П '!dJl!!!S I::a!cc ј е р а i-'c!ji;
pHant-in? molim?
JDans Н е trann (IV)
Nous gare:frontiere. Le s'arrete.
Ј е passe .._,dans le couloir. Les portieres des wagons
s'ouvrent et quelques voyageurs descendent pour prendre
l'air et se degourdir un peu les jambes. Dans quelques
minutes aura lieu Ia verification des pieces d'identite
(passeports) et la visite des bagages. Un agent de police
entre dans notre compartiment et nous dit: "Vos papiers,
s'il vous plait" ou Ь "voulez-vous me montrer vos
passeports, messieurs?" Vient ensuite Ј е douanier qui
le passeport - pasos
la visite - preg!ed( anje)
avez-vous quelque chose
declarer? - imate li
nesto za п
а т е demande: "Avez-vous quelque chose а declarer?"
- Ј е n'ai qu'un paquet de cigarettes. Le voici".
observer - primetiti
rattraper - naknaditi
l'blstorie sainte - Ы Ь
istorija
dieu ( djo) m. - bog
creer - stvoriti
feuillet, m. - list
au lieu de - umesto
en plein - usred
arche. (f) de Noe - Nojev
kovceg
sans sourciller - ne trep-
nuvsi, mirno
214
Apres ces formalites, le train repart. Le voyage
est.._,encore assez long. Nous.._,approchons de Paris.
Nous traversons а toute vitesse les.._,environs de Paris,
puis Ia banlieue. П parait que Ie train а pris du retard",
dit un voyageur. "C'est vrai, observe un._..autre voya-
geu7. en consultant sa montre, nous_avons un retard
de cinq minutes. Mais Ie train va rattraper son retard
et nous_allons_arriver juste а l'heure."
ш d'blsroJire п
Un eieve lit tout haut: "Apres т Dieu crea
la т (ici il tourne deux feuillets au lieu ч tombe
en plein dans l'arche de Noe et continue sans sourciller) : ...
elle etait goudronnee en dedans et en dehors".
Visite en Yougoslavie (IV)
Le lendemain, vers six.._,heures du soi1·, Ie camarade goudronner - namazati
Markovic avait deja pris pla.ce au cafe "Zagreb". Un katranom
q
uart d'heure apres Mr Durier se presenta et s'exc.usa .. en dedans - iznutra
en dehors - spolja, izvana
_ Ј е regrette beaucoup d'etre en retard, т а Ј е
n'ai pas perdu т о temps en . flanant dans 1es rues. f1aner - !utati, · tumarati
Ј е ne т е suis т е т е pas.._,aper<;u de ]'heure.
_ Oh, vous._,etes tout._,excuse, т il est
tout.._,a fait naturel que vous vous,_)nteressiez а tout.
C'est votre profession.
s'interesser а ..:...... interesovati
se
la danse - igra, kolo
т ne - rilake-
donski - Vous avez raison. Eh Ь pour commencer,
е dois vou; dire que j'ai passe hier une soiree tres.._, le chant - pesma
Ј • I ' ., · d т m - instrument
Ь j'ai ete au TMatre ю ou Ј а vu es
danses т т de chants et la compagnie - drustvo
inst1-uments populaires. Ј у suis_alle en т de Ь т - skup, zbor,
Ы quelques_amis.
1
Ј l'd . du The'aAtre echelle, f - lestvice, skala
- Ah oui, c'est l'ensemb е 10 щ
National de Skopje. Eh Ь qu'en pensez-vous?
conserver - sacuvati
le siecle - vek, stolece
- Ь Les danses sont pour nous quelque lyrique - lirski
chose de tout nouveau. Toute une echelle de differentes element, т - elemenat
danses populaires, conservees, depuis des siecles, pleines separement - odvojeno
d'elements yriques et Mroiques et de т б ... б - sad ...
Des groupes de jeunes gens et de jeunes filles, dansant
chantant, б т б separement, ј е ne
saurais vous dire с е qui nous а irnpressionne Ie plus. ·
Ј е т rnaintJnant que Ь а eu tant
de succes en Angleterre et en France. La aussi votre
pays s'est._..affirme parmi les.._,autres par ses.._,origi-
з т interessantes.
- Tout с е que vous.._,avez vu est magnifique,
remarqua Ј е carnarade Markovic. Mais, с е que vous_.
ignorez peut-etre, c'est que nos_autres republiques
;pulaires ont_aussi nombre de danses et de chants,
exect1tes en т nationaux, non pas par des profes;.
sionnels mais par des jeunes gens, <;hoisis т
dans Ies 'villages. Ainsi, plusieurs de ces groupes folldori-
ques ont б ј а visite divers pays et meme participe aux
festivals internationaux.
- C'est en effet quelque chose que l'on ne voit
pas dans pays, т Mr Durier,
А suivre)
sad
impressionner. - uciniti
utisak п а dirnuti
Angleterre, f - Engleska
s'affirmer _;;_ potvrdivati se,
afirmirati se
originalite, f - origina/nost,
izvornost, samonik/ost
extremement - veoma
ignorer - ne znati
nombre de - mnogo
executer - izvrSiti, izvesti
le professionnel, le - pro-
fesiona!ac .
directement - direktno,
neposredno
participer а _;;_ ucestvovati
le festival - festival,
svecanost sa muzikom
215
Hes prepositions ( cSjJn -
pred/ozi
le theatre ( teatr - pozoriSte
le secours ( й - р о т о с
а u secour.s ( й - upomoc
Ia loi - zakon
П - Sjedi-
njene Dfzave
216
п de Ш
Dosada ste nauci!i п predloga, ali uglavnom
njihovo prvo, osnovno znacenje. Vi znate da su pred/ozi
reci koje sluze da spoje dve reci i da oznace njihpv odnos.
Posto ј е odnos izmeau dve reci veoma raznolilc, pred/ozi
izrazavaju nebrojene nijanse misli. Ali, predloga ima
relativno т а о i zato oni mogu imati, osim svog osnovnog,
i druga znacenja. Mi cemo и nekoliko lekcija pokazati
njihova najoblcnija znacenja, koja treba cesto da ponavljate.
Ь su predlozi а i de.
м ј е vais а Paris а l'ecole, а Ia ville, а м bureau, а и
theatre, а и cafe); il vient а midi а trois_heures),
а и secours, а и nom de la loi, regardez а la montre,
descendez la cave, а и printemps, aun Japon, и
._.Unis.
kod: il est а Ia maison, aun lion d'or, Napoieon fut
vaincu а Waterloo.
do: ј е vo11S.._,attendrai de sept а huit, а и revoir!
za: se mettre а Ы е un verre eau, une boite cigarettes,
le chien l'a mordu а и doigt.
na: а l'est, а l'ouest, aun nord, au sud, aller а и bal, aller
а la gare, au soleil, а la campagne, au premier signal,
а credit, а ma priere, а mes frais, venez а temps,
а и marche, il Ь а mon frere, il est monte
а l'arbre (au grenier), ј е pense а vous, il а achete
une maison а deux._,etages, nous reviendrons а la
fin du mois, qui t'rappe а la porte?
о о c'est Ь Ы а vous.
р о mot_a mot, pas._,a pas, un а un, goutte а goutte,
а mon avis, а la derniere mode-;
р й travailler а la lumiere.
pred: н s'est_arrete а la porte.
s(a): parlez а rnon. р е н Ш Ш Л luiiCtt.:;:;, lc
а la creme, un blfteck а м х pommes frites.
Pred/og moze da se nikako ne prevodi nasim predlogom:
L'enfant а п у е х Ь .. Deteplavih ociju. - La
ville est._..eclairee а la lumiere electrique. Grad е osvet/jen
elektricnom svetloscu. - Ecrire au crayon, а l'encre.
Pisati olovkom, mastilom. - А bras ouverts. RaSirenih
ruku. - Le marche aunx fleurs. Cvetni trg. - Parler а
haute voL""C, а voix basse. Govoriti glasno, tiho, - Aller
а pied. lci peSice. - C'est fait а la main. Т о ј е rukom
napravljeno. - Versailles, а 17 kilometres de Paris.
Versaj, 17 kilometara od Pariza.
assaillfur
п j'assaille ... , Ш ...
Fm!mr: j'assaillirai.
Aoirist: j'assaillis.
Palit. l!)erf.: Ш е
tako i: П zadrhtati.
А Н а gare de D'!Est
Nous_.arrivons а la gare de l'Est juste а l'heure.
Les._..employes crient: Paris, tout le monde descend .
Quelle foule et quels cris, mes_amis! Sur le quai oppose
un train va quitter la gare. Des voyageurs se pressent
en montant dans le train. Ј е suis deja descendu portant
mes bagages etje me dirige vers la sortie, perdu dans.._.une
le lion п е ljon) - lav
mordre - ujesti, (uJgristi
l'est (lestJ - istok
l'ouest (luestJ -- zapad
le nord ( б - sever
le sud ( siidJ - jug
le signal ( sinja!J - znak
le credit ( krediJ - veresija
la priere - т о Ь а
les frais (freJ - trosak,
troskovi
c'est Ь Ь а vous
- to ј е vr/o е р о od vas
le pas - korak
la lumiere - svet/ost; sveca,
а т а
le Ь - biftek
les pommes trites - prieni
krompir
Ш - napasti
oppose - suprotan
se diriger - uputiti se
la Ш е red
indiquer - pokazati
217
le portefeuille - portfelj
le reste - ostatak
Excelsior - б
foule nombreuse. Ј е remets mon Ь а l'employe
qui se tient pres de la porte et Ь б ј е me trouve
sur le trottoir devant la gare. Une file immense de
voitures est.._.assaillie par les voyageurs. Moi, ј е fais
comme les_.autres, ј е cours vers un taxi et ј е demande
au chauffeur:
- Etes-vous libre? (Vous.._.etes Ь
- Oui, monsieur.
- Conduisez-moi boulevard Saint-Michel, б
Excelsior.
- Bien, monsieur.
En.._.arrivant.._.a б ј е vois que le taximetre
indique 180 fr. Ј е sors de mon portefeuille deux Ь
de 100 francs et ј е les donne au chauffeur.
- Voici 200 francs, le reste est pour vous.
- Merci Ь monsieur.
- Vous.._.avez deja dejeune?
dommage, m. - steta - Oui.
aperitif ( aperitif) m - а р е - Comme c'est dommage: ј е vous_aurais offert
ritiv, pice pre jela ( radi l'aperitif.
apetita) - С е sera pour une autre fois. Et vous, avez vous
la representation ;_ pret-
stava
fameux, euse - cuven,
glasovit
contemporain, е -- savremen
la legende ·- legenda, bajka
Ь - znacaj'cm,
upadljiv
· la production -- proizvodnja
le concours ( й - kon-
kurs, natjecanje
218
dejeune?
- Non, pas_encore.
- C'est dommage: ј е vous.._,aurais_offert avec
plaisir un cafe.
Visite cn YougoslavJie (V)
- А vez-vous assiste а quelque representation dans
nos theatres et vu quelque picce originale?
- Certainement! Ј ai ete au grand theatre а Zagreb
ou j'ai vu le fameux_opera-comique "Ero de l'autre
monde", de Gotovac, un des meilleurs_.operas contem-
porains en Europe, et а Beograd "La Iegende d'Ohrid"
de Hristic. J'ai vu aussi un ш d'enfants, tres remar-
Ь nomme "Kekec", а е production slovene, il me .
Ь ј е suis certain que с е film serait tres Ь re9u
en France. Ј е sais que depuis quelques._,annees votre
pays participe а des concours · cinematograpblques
internationaux.
- Nous n'en sommes qu'a nos premiers pas,
remarqua le camarade
- Les premiers, c'est vrai, mais.._.ils sont sftrs.
Vous_.avez de bons.._,acteurs, comme vous.._.en avez._,
aussi dans le theatre et d'excellents chanteurs d'opera.
- - Avez-vous eu l'occasion de voir quelque exposition
de Ь ou de visiter des musees d'arts? continue de
s'interesser notre camarade.
- Oui, j'ai visite vos galeries artistiques, j'ai vu
des reuvres Ь mais ј е n'ai pu voir aucune
exp;ition. · Plusieurs de vos peintres sont tres.._,estimes
chez nous et dans les.._.autres pays, sans parler de la
valeur de vos sculpteurs.
- Etes-vous informe sur les travaux dans le domaine
des sciences chez nous? continue toujours de s'interesser
le camarade Markovic.
- Pas.._,assez, ј е dois vous le dire. Mais, ј е sais
une chose: а chaque . congres scientifique international
sont_invites vos eminents representants, surtout dans
le domaine de la. medecine, de la physique, des mathe.;,
п etc. Mais, en general, pour se rendre compte
de votre developpement culturel, il suffit de regarder
vos nombreuses Ь (et j'en ai vues dans des
petites villes de 5 а 10 mille Ь avec des vitrines
garnies de livres scientifiques et litteraires, non seulement
d'auteurs du pays, mais.._,aussi de classiques et d'reuvres
modernes de la litterature etrangere п dans votre
langue. Pour un pays avec une economie encore modeste
comme le б cet.._,effort est digne de louange.
- Et la litterature la mieux representee et accueillie
chez nous, c'est.._,en general la litterature fran9ais.e,
conclut le camarade Markovic.
А suivre)
Jiz: П vient Ј е Paris. Ј е ne le connais que Ј е vue.
o«JJ: Ь coute Ie · voyage de Belgrade а Paris?
J'ai щ une carte Ј е 1ui. Ј е meurs Ј е soif.
о De qui parlez-vous?
exposition, f - izloiha
le musee - muzej
artistique - umetnicki
estimer - ceniti
la valeur - vred11ost
la science - nauka, znanje
le congres (-gre)- kongres,
zbor
scientifique - naucni
eminent, е odlican
le representant - pretstav-
nik
en general - uopste
se rendre compte de
utvrditi; uveriti se
le developpement - razvitak
la Ь - knjiiara
litteraire - knjiievni
auteur, m - autor, pisac
classique- klasik, klasican
la litterature - knjiievnost
economie, f - elconomija,
privreda
la louange - pohvala
Ia vue - vid, videnje
219
le pied - noga; stopa
du vivant - za zivota
se meler de - mesati se и
se renseigner sur - oba-
vestiti se о
le sujet й - predmet
tourner sur - okretati se oko
la somme - suma
acii[IJiernr - steCi, zadoblti
s'empresser de - pohitati,
pozuriti
presser - pritisnuti
Ie bouton - dugme
faire une reduction -
niti popust
220
п в а Ј е le ferai de cette maniere. Ј е vous de votre
Ш
Ј Ю Ј е le connais de nom.
preko: Le passage du Saint-Bernard.
s: Passez de с е с б е Il vient al!e l'autre с б е
za: C'est le chemin de Smederevo. C'est plus
de е ш pieds. Du vivant de mon pere.
у Ј е l'ai vu la premiere fois de ma vie. Ne vous melez
pas de nos affaires.
К а о i predlog а «lle moze da se prevodi i bez naseg
predloga:
Ј е l'ai vu de ш Video sam ga svojim ocima.
- J'ai change de chemise. Promenio sam kosulju. - Il me
l'a montre dcigt. Pofcazac n:i ga pr:;:om. - С е ii1Ur '"
est haut «lle quatre metres ( ili: с е mur а quatre metres
de baut, de hauteur). Ovaj zid ј е visok cetiri metra.
- On у Ш de jour et de nuit. Т а т о se radi danju
i nocu.
!!Da : Les journaux sont S\Jilf la Ь
о Ј е vais me renseigner S\Jilf cette affaire. П ecrit Ш un
sujet interessant.
о ш La terre tourne S\Jilf Џ
]IJO: Ј е reglerai ma montre Ш la б Ne juge pas
в toi.-
kod: Ј е n'ai pas d'argent в moi.
od: Nous retenons dix dinars в cette somme.
Moze da se prevodi i bez naseg predloga:
SW' un peuple. Vladati narodom. - Ј е jure sur
._..honneur. Zaklinjem se svojom cascu.
и j'acquiers, tu acquiers, il acquiert ( ё
nous.._.,acquerons, vous_acquerez, ils_acquierent.
Ш j'acquerrai.
Aornst: j'acquis.
Part. perfekta: acquis, е
Tako i: щ osvojiti.
А П ExceHsJior
Un gar9on de б s'empresse de prendre mes
ь Ј е m'adresse au portier:
_ Pouvez-vous me donner une chambre а un Iit?
- Dans quel prix, monsieur?
- Cela а m'est_egal.
- Nous._,avons des chambres а partir de 500
francs par jour.
-- А quel etage?
- Au quatrieme, monsieur.
- Montrez-les-moi, s'il vous plait.
Ie service.- pos/uga
l'eclairage, m. - osvetljenje
compris - racunajuCi,
zajedno sa
donc ( ovde: donk) - Щ
remplir - ispuniti
le bulletin de sejour
prijavnica
le sejour - boravak
la police - policija
la formalite - formalnost
le lieu - mesto
_ Bien, monsieur. montons par l'ascenseur. Dans la naissance - rodenje
l'ascenseur, le portier presse du doigt le bouton portant la nationalite - narodnost
Ј е numero 4. е cocher - kocijas
- Cette chambre me conviendrait, dis-je. le critique - kriticar
fera l'art ( iir). m. - umetnost
- Si vous la prenez pour un mois, on vous Ie critique d'art- umetnicki
U1•• reduction par jour.
w kriticar
- Service et eclairage compris?
- Oui, monsie:ur, tout compris; donc, sans pourboire.
- Bien, ј е la prends pour un mois. Faites monter
mes bagages, s'il vous plait.
- Bien, monsieur. Voules-vous 1·emplir maintenant
cette feuille? C'est le bulletin de sejour. Vous savez,
с е sont des formalites de police.
Ј е m'assieds, ј е prends mon stylo et j'inscris sur la
feuille mes nom et prenom, date et lieu de naissance,
nationalite, profession.
Un cocher, Ш d'art
David avait.._.,expose un de ses plus beaux Ь
et se trouvait par hasard dans la foule qui l'admirait.
П remarqua un homme dont le costume щ
cocher de fiacre et dont l'attitude indiquait que le Ь
ne lui plaisait pas .
- Ј е vois que с е Ь ne vous plait pas, lui dit
le peintre.
- М а foi, non.
- C'est pottrtant un de с е ш devant lesquels tout
Ie monde s'arrete.
David ( david) - cuveni
franc. slikar, umro 1825
exposer ( ekspoze) -
izloziii
par hasard ( aziir) - slucajno
admirer - diviti se
remarquer - opaziti
le costume - odelo
annoncer - objaviti; odavati
le fiacre - kocije
l'attitude, f. - drianje
le peintre - ш
ma foi - vere mi
imhecile - glup
peindre - slikati
l'ecume, f. - pena
le mors ( б - dem, zvale
effacer - (iz)brisati
221
se Ш - . posi,arlati .. se
Ia hetise - glupost
les Ь m. - namestaj
fonder -- osnovati
1' experience (eksperjans)
- iskust'ilo
diviser - (po)deliti
multiplier - umnoziti,
pomnoiiti
Ie portier - vratar
tout droit - pravo
le boulevard - bulevar
tourner - okrenuti
rernonter - krenuti, poCi
le menu - jelovnik
examiner ___,. .ispitivati
confus, е - zbunjen
Ia rniette - mrv(ic)a
celebre - slavan, cuven
l'orientaliste - znalac
istocnih jezika
tout d'abord - pre svega,
и pocetku
l'entretien ( anrrtjen)
razgovor
222
. - П у а ?as de quoi! Voyez cet . ._)rnblcile de
ш ш а р е ш un cheval dont Ia bouche est е щ
d
,, . е
couverte ecurne et ш pourtanf, n'a pas de rnors
David se tut; rnais des que le salon fut ferme · ·
1
'
1 1

Devedeset druga lekcija

za: Ш pour la paix. Tu es grand pour ton age,
П est parti pour Paris.
. Ј е me prepare г о п н sort!r,
od: La banque prete а quatre pour cent.
prema: Ј е 1'ai fait par arnour pour vous. П est tres bon
pour rnoi.

od: Rome fut fondee par Romulus. On р а у е un dinar
par personne.
Rcroz: Regarder (entrer, sortir, sauter, jeter, passer)
par la fenetre.
ш П s'est couche par terre. P2r exernple. ћ bonheur
(mallieur). Couper par morceaux.
р о Par terre et par mer р о suvu i р о vodi). Vous ne
sortez pas par с е beau temps?
iz: Ј е l'ai fait par amour (affection) pour vous.
par
sa: Multipliez (divisez) с е chiffre par trois.
za: Il tn'a pris par la main.
р е ш П partira par Vierine.
Predlog par moze da se prevodi i bez naseg predloga.
Par quel ch..emin etes-vous venu? Kojim ste putem
dosli?-:--:- Par mer, par chernin de fer. Morem, zeleznicom.
- J'ai re9u un paquet par la poste. Primio sam jedan
paket poitom. - Ј е l'appelle par son nom. Zovem ga
njegovim imenom. - Par une belle journee de rnai.
Jednog !epog majskog dana. - Une t'ois par jour, par
sernaine, par mois, par an. Jedanput dnevno, sedmicno,
т godiSnje.
U restoranu
(prevedite п а francuski)
rouler - kotrljati ( se),
ticati se
le fond - dno
la salle -
adosser - nasloniti
l'audi;nce, f. - prijem,
audijencija
croiser - skrstiti
voute - pogrbljen
Posto sam se umio i promenio odelo, sisao sam kod
vratara i zamolio ga da mi prepo1·uCi j'edan restoran
gde se dobro jede.
la posture - stav, poloiaj
l'humilite - poniznost
- Ј а blh vam preporuCio restoran "Julien", и ulici l'ennui, rn. - ( п й
Soufflot. Т о nije daleko. Idite pravo do kraj'a bulevara, dosada
zatim okrenite nalevo. 1 l -1
е monarque - v и а
Posto sam zahvalio vrataru, krenuo sam bulevarom. ; Sa!d ( Said)
levo, i nasao ulicu i preporuceni restoran. UsavSi и restot·an, l'interlocuteur - sagovornik
seo sam za jedan mali sto Ь prozora. Zatim sam rnoindre - manj'i
pozvao kefnera. koji ј е Upl·avo fli'O[azio isp1·ed moga - izmenjati
stola i zamolio sam ga da mi donese jelovnik. Odmah ·interieur - unutarnji
mi ј е kelner pruzio jedan veliki list koji sam р о с е о da la reforrne ,_ reforma
ispituj'em. Moram da vam .kazem istinu da sam se nasao recemment - nedavno, tu
dosta zbunjen pred dugim spiskom j'ela. skoro
Les miettes de Н
Le celebre orientaliste Vambery fut re9u un jour
par le sultan Abdul Harnid. Tout d'abord l'entretien
roula sur les sujets les plus divers. Au fond de la salle,
debout et adosse contre Ј а porte, un rninistre du sultan,
Said pacha, assistait._..a l'audience, Ies mains croisees
sur le ventre, le dos voute en._..une posture de profonde
humilite ... ou d'ennui.
En_effet, il se trouvait trop loin du rnonarq.ue
et de son interlocuteur pour entendre le moindre mot
accornplir - izvrSiti
echange ц eux.
l'eloge, m. - pohvala
La conversation etant tomble sur les questions de l'idiot - glupak
politique interieure, Varnblry parla des reformes recem- Ј а preuve --:- dokaz
ment accomplies et crut flatter Abdul Hamid en faisant protester - protiviti se,
l'eloge de ses ministres. protestovati
Le sultan se mit._..a rire: courtois, е - uctiv
- Eux? dit._..il, с е sont des,_)diots! En voulez- le souverain - vladar,
vous la preuve? suveren
223
elever - podiCi
le sire - gospodar
б - gost
et dire que . . . - i kad
covek ( samo pomisli da ...
tous (tus) - svi
comme а и govornom je-
ziku) ovako, tako;
takav, а i, е ovakav,
а i, е
Et comme V amblry protestait courtoisement, le
souverain eleva la voix:
- N'est-ce pas_ainsi? demanda-t-il а Said pacha.
- Oui, sire! s'empressa de repondre le ministre
qui n'avait rien_entendu, mais crut_ainsi Ц son
maitre.
Alors, se tournant vers б
- Que vous disais-je! fit Abdul Hamid triomphant.
Et dire qu'ils sont tous comme а
Devedeset treca lekcija
u: II est_en France. Il va en France. п en_hiver,
en_automne (ali: au printemps).
L'arbre · Ш · П ш noii·. П
etait_en chemise. Cela s'est passe е п plein jour.
.la fleur б - cvet Ј е me п pleine bataille. Il а un
en plein о Ш - usred а п а coup en plein front.
puiser - crpsti
il fume ( п dimi
le puits р й - п
224
za: Ј е le ferai en deux jours. Il fait с е travail en moins
d'un_an.
Н а : Divisez cela е п trois parties. lls sont partis e!!l voyage.
od: Nous_avons_achete des Ь en noyer.
do : П allait de ville e!III ville.
Predlog en moze da se prevede i drukcije. C'est brode
en.._.or. Т о ј е п zlatom. Docteur en medecine,
en droit. Doktor medicjne, prava. - En_un mot.
Ј е п о т reci. - E:m partie. Delom. - E:m_outre. Osim
toga. - E:m face de l'ecole. Prekoputa ш
I!JI: Dans cette ville la vie est tres chere. Dall11s la chambre
(cave, boite, poche, main itd.J.
:ma: Ј е l'ai rencontre da:ms la rue, dans le voyage.
lkroz: Ј е reviens dans dix jours.
Posle glagola JPIII!nser, manger, ю ]!Jirendre, fi!Jimer
prevodi se "iz": Nous rnangeons dans la meme assiette
et JlOUS buvons п le rneme verre. П l'a pris dJ!ans с е
livre. П furne и la cherninee. Elle puise de l'eau
dans le puits.
!Oonre '\ boire ( boiir) - piti
Prezent: ј е bois, tu bois, il boit, nous buvons, yous
buvez, ils boivent.
к ј е boi1-ai.
Aornst: ј е Ъ
н Я bu, е
Proverbes: Qui а bu boira. Quand Ie vin est tire,
il faut е boire.
Le е ш н
Kako izgleda jelovnik koji vas ј е toliko zbunio?
Zadrzacemo se samo п а п п delovima,
ili rasporedu ј е а
1. Pottages - Supa, corba. ,.potaz"
2. Hors-dl' Ј е Ј П е - "Ordevr"
З Poissons - Ь
4. п Umokci
5 •. !:egrJJmes - Po!'rt5e
6. JEnitrremets - "Medujelo"
7. Fromages - Sir
8. Desserts - "Deser"
Porucili ste п а ј р е "potage vermicelle" ( suplt sa
"jidom") i о п а stese zagledali и "hors-d'oeuvre''. gde"'ste
pored rotkvica (les radis), maslinlci (les.._,olives), salame
(le saucissQn), п (les sardines), {ile od haringa
(le filet de hareng), ј а ј а и п (les._oeufs sur
rnayonnaise), п (du jambon), п а vase п е п а е п ј е
п п а tranche de melon (kriska dinje), salade · de
concombres ( salata od krastavaca), salade de tomates
( salata od paradajza), pommes а l'huile ( krompir п а
zejtinu).
Zatim ste, posto ste izabrali "ordevr", potrazili п е о
pecenje, "le б i п ste ga medu umokcima: б
de breuf, de porc, de veau, de mouton ( govede, п
telece, п pecenje). Vi ste se resili da porucite
"poulet б aux pommes frites" ( pilece р е с е п ј е sa pr-
zenim krompirom).
Pored р е с е п ј а uze!f ste i jedan "legume": carottes
sargarepa ( mrkva), petits pois grasak, haricots verts
п ( mahune), salade de Iaitue п salata, epinards
р а п а с choux-fleurs karj'ijol, flageolets mlad pasulj,
aubergines plavi patlidzan. .artichauts ё itd.
15
le menu - п
le hors-d'reuvre oeordovr)-
"ordevr"
le б - р е с е п ј е
le veau - tele
le poulet - pile
les epinards - р а п а с
les П - karfiol
les flageolets - mlad pasulj
les_.artichauts ( -so)
articoke
22.5
les Ь (benje) m.
ustipci
la framboise (- boiiz)
malina
le chocolat (sokola) -
cokolada
l'addition sablranje; racun
Ie conge- otsustvo, dopust;
odmor
soupirer - uzdahnuti
а cote - о Ь а а
adriatique - jadranski
du moins - bar
la quantite - mnoiina,
mnostvo
ile, f - ostrvo, otok
merveilleux, euse - cudan,
divan
le Ь - plavetnilo
Sad ste resili da predete п а "entremets" i blrate:
une omelette (au rhum ou aux confitures) kajganu sa
rumom Ш щ un gateau de riz ko!ac od pirinca,
beignets de pommes vrsta ustipaka s jabukama, un
pouding puding, tarte aux pommes pita s jabukama, itd.
Zatim ste pogledali и "deser": compotes, kompoti,
glace а la Ш а Ia fraise, а la framboise, au citron,
au chocolat) sladoled od vanile (jagoda, malina, limuna,
coko/ade), parfait au cafe sladoled ·od itd. Medu
"deserom" ste nasli i "fruits" voce.
Necete sira? Francuzi su и tome veliki sladokusci.
Zar bas necete un petit suisse, ili du gervais, du roquefort,
du brie, du gruyere, du camembert, du neufcbl'ttel?
Oblcna stolna vina, "vin de Ь rouge ou Ь
uzimaju se za vreme obeda, а posluiuju se и kolicini
1
/
4
(un quart). Da li pijete "cisto vino" (du vin pur) ili.ga
"mesate" (coilper) sa oblcnom Ш minera/nom vodom
Ш sa sifonom (avec de l'eau ordinaire ou de l'eau minerale
о п de Peau de Seltz, .. un siphon, un demH;iphon)?
Pos/e tako dobrog rucka, od!ucili ste da podete u
и da popijete kafu sa rumom Ш konjakom i da
uzgred pregledate /istove i ilustrovane iurna!e. Zato
zovete kelnera:
и П s'Jil ш pDaiit!
Vas obed nije blo р о utvrdenoj ceni, "repas а prix
fixe", vec obed о ј е lovniku "repas а la carte". а с е zato
trosak blti т а о veci.
U racunu, kelner vas ј е zaduiio i za "couvert" ( stolni
Ь kao i 10% (dix pour cent) "pour le service"
(za poslugu).
joyeux, euse - veseo, Vnsite ern Yougoslavie (VI)
l"lldostan
е в - gm•or Comme il faisait tres chaud, le camarade Markovic
le littoral - primorje · se rappela son conge de I'annee passee, а Dubrovnik,
le charme - draz, car soupira avec nostalgie et dit:
special, е narocit, poseban - J'ai Ь de vous demander si vous._,avez
la Iocalite - mesto, kraj visite notre с б е adriatique?
б _ azurna - Mais oui, ј е l'ai visitee. Ј е suis si charge d'impres-
(plava) obala sions que ј е suis._.embarrasse pour les mettre en
posseder- posedovati, imati l Oh oui, votre с б е est.._..unique, en .Europe du о ш
developper _ razvijati cette quantite d'iles, grandes et pet1tes, с е mervetlleux
226
bleu du ciel et de la mer, с е soleil, cette riche flore et le
joyeux jargon de VGS gens du littoral lui donne un
charme special. En diverses Iocalites, comme par exempie
а Opatija, а Rab, а Hvar, а Split, а Dubrovnik, а
Hercegnovi, j'ai trouve des Ь avec notre
б Mais ј е sais aussi que votre mer possede
de gt-andes richesses, ј е sais aussi que vous batissez
et developpez votre flotte marchande, et que la longueur
de votre cote vous permettra de construire de grands
ports modernes.
- Ah oui, notre mer est notre grande richesse,
elle nous relie directement avec le monde entier, et nos
bateaux avec notre pavillon tricolore а l'etoile rouge
Ш deja toutes les mers du monde.
- graud prvgrts et ј З vous'-"eu fGiiciLc.
Mais._.il faut que е termine par ma derniere impression
en croisiere dans votre Adriatique: quand._.on а vu
votre Boka, cette merveille de fjord du sud, surmontee
<ie mysterieux Loveen, ·· comme un aigle enorme, orgueil
de vos Montenegrins, apres._.avoir vu vos montagnes,
vos forets, vos rivieres torrentueuses et vos lacs, on doit
reconnaitre que votre pays de rares possibllites
pour le .developpement du tourisme.
А suivre)
Deux poetes
Un jour, Victor Hugo donnait un diner dans sa
residence de l'avenue d'Eylau. А la fin du repas, un des
convives but._.a Ia sante du maitre de Ia maison,,Ceiui-ci
se tourna vers С о р р е е assis а sa droite et, lui presentant
amicalement son yerre, lui dit:
- Voulez-vous que B.;;s deux poetes ici presents boivent
un peu а Ieur sante u eux?
- Oh, maitre, repondit modestement С о р р е е il n'y
а flotte - flota
marchand, е - ё
Ј а iongueur б - duzina
relier - spajati, vezivati
le bateau - lada, ( paro)-
hrod
le pavillon - zastava
tricolore - trobojni
etoile, f - zvezda
sillonner brazdati; plovit;
feliciter de - cestitati п а
la croisiere - krstarenje
Adriatique, m - Jadran
(sko more)
la merveille - cudo
surmonter - dici, dizati se
(iz)nad
tajanstven
aigle, m - orao
orgueil ( Ш Ј m
le Montenegrin -
gorac
ponos
Crno-
la montagne - p/anina
torrentueu.""r, euse - brz,
virovit
le а с (lak) - jezero
Ie tourisme ( -ism) - turizam
le poete (poet) - pesnik
la residence - dvor, kuca
une avenue - pri/az.
drvored
Eylau (Elo) - grad и ist.
а ici qu'un poete. Pruskoj
- Eh blen, et moi, demanda Victor Hugo du ton ј е ne compte donc pas? -
le Ь ј е ne compte donc pas?
П Л П
Le patron du restaurant fait le tour des Ь
- Voyez с е Ь lui dit.._, un client, il est ш
dur que ј е ne puis le couper.
15*
zar т е п е ne racunate?
Ј а resistance - otpor
opiniatre - uporan
faire le tour de - ohilaziti
le Ь - biftek
couper - ( i) seci
227
le ilicton - izreka
rendre - ciniti
о о е ш ш е - oruz]e
Ie · verrou __.:_ reza
ћ ш е о р р е - koverai
afficher - prilepiti objavu,
. oglr:is
la defense - zabrana;
odbrana
а peine- kazna; trud, muka
sous peine de - pod
pretnjom
1'amende - g!oba, novcana
kazna .
а responsabilite odgovomost
commun, е - zajednicki
ё fache - ljutiti se
s'appuyer ·- nasloniti se
22tJ
- Gar9on, s'ecrie le changez couteau
de monsieur!
П Vin sur lait rend creur gai,
Lait sur vin rend creur Г
Vin sur Ь fait l'affaire,
Biere sur vin ne vaut rien!
souns
pod, nspod: Le chat est cache souns Ie canape. Macka ј е
sakrivena pod kanabetom. - Toute la nation est
souns les,_..armes. · Cela nacija ј е pod oruijem. -
Defense d'afficher Ш pen!!ile d'amende .. Zabranjeno
ј е !epljenje oglasa pod pretnjom kazne.
1IJI: Le voleur est м les verroux. Lopov е s о п е strane
katanca. и zatvoru). ----': ]\1ettez cette Jettr.e .. . en ..
veloppe. Stavite to pismo и kot,erat. - Ш
forme. и tom Ь - So11J1s с е rappott. и tom р о
. g/edu. м tous les rapports. U syakom pog/edu.
ш Faites-le souns П а responsabllite. UCinite to п а т о и
od,t;ovornost. '"
za: м р е и de temps. Za kratko vreme. - Ј е vous
payerai П (dans) huitaine. Platicu vam za fkroz)
osam dana.
а п ш
J!Jez: Ј е suis sa!!ils._,argent. Ostao sam bez novca. - AJiez-y
П moi. Idite tamo bez mene. - а ш з doute. Bez
sumnje. - Non sa!!ils peine. Ne bez muke. - Sa!!ils
cesse. Nep1·estano ( bez prestanka). - п quoi.
sai!Jls cela. lnace (da nije toga, kad toga ne Ы Ы о
1
protiiv: Nous_.avons combattu Ь coJrntlie l'ennemi
commun. Borili smo se zajedno protiv zajednii!kog
neprijatelja.
П Ј а Ј е suis П п vous. Ljutim se п а vas. Ne
vous,_..appuyez pas co!!iltre la porte. Ne naslanjajte se
п а vrata.
о J'ai pendu la clef conue le mur. Obesio sam kljuc zid.
а и с Ш ste vec prilii!an Ь о ј nepravilnih glagola
Vi ih niste bas sve naui!ili, ali znate one najobli!nije.
Uskoro cete izvesno kupiti jedan dobar recnik koji с е
vam pri vasoj !ektil-i i и tome pomoCi. Sad naui!ite jos
jedan nepravilan glagol, i to ce·blti poslednji ll ovoj knjizi.
sunivre sunivre - slediti, iCi za k zm
Ш - produiiti,
п Ј е suis, tu suis, il suit, nous suivons, vuus
(pro)goniti
suivez, ils suivent.
Ш ј е suivrai.
Aorist: ј е suivis.
Part. perf.: suivi, е
А Ш cafe
le cognac - konjak
1
Ш -· ilustrovati
deposer - poloiiti, staviti
le tas (tii) - gomila, hrpa
Ј е и grand cafe, ou il у avait se chausser - obuti se
deja beaucoup de monde. J'ai trouve une petite Ь se dechausser -- izu(va)ti·se
dans._..un coin, la ј е ne sera.i pas derange pour Iire la precaution ·- obazrivost,
mes journaux. J'app.elle Ie gar9on. opreznost
- п apportez-moi un cafe noir avec un petit.
verre de cognac et aussi des journaux illustres.
Quelques minutes apres, le gar9on m'apporte с е que
ј е viens de commander. П depose sur la Ь un tas
de journaux: Paris-Match, Femina, Plaisir de
France, La Maison щ Elle, Marie-France.
ш
Un monsieur qui rentrait chez lui chaque soir fort
tard avait Ь lorsqu'il se dechaussait, de jeter
ses souliers sans._,aucune precaution.
I..e locataire de l'etage inferieur etait, chaque nuit,
tire de son sommeil pas les deux chocs produits. C'en
etait trop! Un matin, il s'en fut demander au concierge
de dire а son locataire de respecter la tranquillite d'autrui
et de se dechausser moins bruyamment.
Celui-ci, rentrant le soir, jette comme d'ordinaire
son premier soulier, mais_.au moment de jeter l'autre
il se souvient de la recommandation du concierge et
le depose delicatement.
le choc (sok) - udar, potres
c'en est trop ·- to ј е i
suviSe
il s'en fut - pode
d'ordinaire - oblcno
delicat, е - neian
229
la rage- bes
supplier - preklinjati
le pyjama (pizama)
pidza.ma
aspect ( aspe), m - izgled
eprouver - trpeti, stradati
de plus_en plus- sve vise
i vise
au point de vue - sa
g!ediSta, и pog!edu
architecture ( й f -
и
hygiene f - higijena
amenagement, m - и
vanje, и
accueillant, е ( akojan) -
predusret ljiv
hospitalier, ere-gostoljuhiv
particulier, ere - Ы
naroCit, poseban
revolutionnaire - и
narni
Ј а tradition - tradicija
emprise, f - (jak) и
emotion, f - и
quefqu'un(e) ·- neko
trinquer - kucati se ( ca-
sama), piti и zdravlje
en·bons._.amis- kao dobri
prijatelji
Ј е sourire -- osmeh, smesak
230
Un quart d'heure plus tard, on sonne violemment
а sa porte. Il ouvre et voit.._.un monsieur en pyjama,
etouffant de rage, et qui lui dit:
- Ј е vous.._.en supplie, monsieur, J'autre! . . . et
«;ue ј е puisse enfin dormir.
C'etait le locataire du qessous.
Vis.ite en П У П
- Et vos._)mpressions sur nos villes et nos gens?
demanda notre camarade.
- Tout d'abord, l'aspect de certaines grandes villes
а beaucoup п c'est ш le cas de Beograd
. qui ete le plus eprouvee. On у voit beaucoup de con-
structions nouvelles, et ј е remarque que 1' on у construit
toujours. Les villes, surtout la capitale, puis Sarajevo,
Skopje, Т se 111oderniserit de plus_en plus, .
tant au point de vue architecture qu'au point de vue
circulation, hygiene, amenagements etc. Vos gens sont
partout accueillants, Ь hospitaliers, c'est deja
connu, mais_il nous Ь а nous щ que
nous sommes l'objet de sympathies particulieres.
- C'est tout.._.a fait naturel. C'est non seulement
votre civilisation, vos.._.idees revolutionnaires, mais c'est
surtout с е qu'il у а d'humain chez votre bon peuple
Ш qui Ј е fait aimer et estimer des б Et puis
c'est la tradition: nous Ь jamais с е que vos
peres ont fait pour nos peres; et nous, leurs_enfants,
n'est-ce pas, c'est simple ... on s'aime ... , finit sous
l'emprise de l'emotion notre camarade.
- Oui, on s'aime ... repeta monsieur Durier en
posant sa main sur celle de son ami Markovic et continua:
Quelqu'un avait dit: J'ai deux patries, Ia mienne et Ia
France, et moi ј е vous dis: Si ј е n'etais pas щ
ј е voudrais._,etre Yougoslave.
- Voila qui est Ь dit! Eh Ь trinquons main-
tenant en bons._amis, proposa notre camarade et appela
Ј е gar9on qui passait.
- Avec plaisir, fit,._..avec un sourire notre Fran9ais.
А suivre)
Devedeset peta lekcija
Jma nekoliko Ю veoma slicnog znacenja, ali se
oni razliCito и Mi cemo uzeti najoblcnije:
Allez cbez votre mere. Idite kod! vase majke и п ј е п и
и с и ili stan).
Allez vers votre mere. Idite k vasoj majci и pravcu
gde ј е ona).
Allez в de votre mere. Idite vasoj majci, ( tamo
gde se nalazi. т а gde).
Allez vous,._..asseoir pres de votre mere. Sedite blim
vase majke.
Allez vous.._.asseoir а cote de votre mere. Sednite pored
vase majke.
Medutim, dUJI cote de ima slicno znacenje sa vers:
Ј е vais du cote de l'Opera. Idem ka Operi, и pravcu
Opere) ..
А UJIIm diner
egal -- jednak, ravan
Que preferez-vous? Qu'est-ce que vous,._..aimez le le loup - kurjak, и
mieux?- Cela m'est_e madame; е mange de tout.
J'ai une faim de loup. - Que desirez-vous, du boeuf
ou du poisson? - Un peu de breuf, s'il vous _plait.
Puis-je vous.._.offrir du roti? -- Ј е veux Ь •. madame.
- Voulez-vous prendre un peu de salade? Ј е vous._,en
demanderai un peu. -- Un petit morceau de poulet la cuilleree й
maintenant? - J'accepte avec plaisir, mais._,un tout
petit morceau, ј е vous prie. - Un peu de salade au
hareng?-- Veuillez m'en donner une cuilleree: seulement
sadriaj kasike
(ou: rien que) pour la gouter.- Servez-vous, ј е vous
prie; ne vous faites pas prier. Faites comme chez vous.
- C'est trop de bonte. - Comment trouvez-vous la
cuisse de с е poulet? - Ј е la trouve delicieuse. -- Mais gros (grand) mangeur ( б
vous ne mangez rien. Ј е ne suis pas gros mangeur, -lzelica
madame.. Ј е vous demande pardon: j'ai mange de tres
bon appetit.
Vous desirez quelque chose, monsieur? - Puis-je
vous prier (demander) de me passer un morceau de
pain? Voudriez-vous me passer la carafe (d'eau), s'il
vous plait? - Voila, monsieur. Pas de vinaigre, monsieur?
- Non, merci, ј е n'en prends jamais.
le lard (liir) - slaniria
digerer - svariti
la digestion - varenje
le Ь d'reuf .- belance
2:31
le jaune d'reuf - iumance
le petit pain - zemicka
le croissant - polumesec;
kifla
griller - priiti
le pain bls (bl) - crni hleb
le pain rassis - bajat
( stari} hleb
Ia croute - lcora
Ia mie - sredina Jzleba
le crouton - okn;zjak
Ia misere - beda
neanmoins - ipak, medutim
relativement - re!dtivno
Ј а carence - nedostatak
la matiere - materijal;
-premiere sirovina
modet-ne - modet·an
Ш Ј а mnogo volim rovita ј а ј а Ј а volim i
kajganu, samo ako ј е nap;·avljena п а maslu, п а slanini
ili п а sunki. Tvrda ј а ј а nisu dobra zato sto п laka
za varenje. М о ј brat ne jede nikad be!ance, vec samo
iumanee. Dajte mi dve zemicke i dve kif!e. lmate li
prienog h!eba? J11i jedemo о Ы с п о crni hleb. Ј а nalazim
da beli hleb ima manje ukusa. Bajat h!eb se ш fakse nego
sveii hleb. Baka ne jede koru od hleba, ona jede
uvek samo hleba. И о ј otac narocito voli okrajak.
Visnte П Yougoslavie (VHI)
- Revenons maintenant а notre sujet, continua
le journaliste. J'ai Ь regarde vos gens dans Ia rue,
dans les cafes, les- restaurants, les cinemas ... et blen.
du luxe, ј е n'en._,ai pas vu. Tant mieux pour vous.
La oii.il у а du !t!xe i! а de а Nous comprenons
neanmoins votre situation: de Ь devastations de
votre pays pendant Ia guerre, de pertes._,enormes en
apport, т - prilog, u!og sang et vies humaines, relativement les plus grandes,
Ia conscience - svest
ensuite la carence de certaines matieres prernieres, une
tenez - cujte, slusajte
industrie qui en._,est._,encore а ses Љ et puis
la production ( -sjon) d'efforts._,enormes que l'on fait pour la construction
-proizvodnja et la creation d'un Etat moderne - tout cele prouve
considerable . - znatan que votre peuple travailleur donne tout son._,apport,
augmenter -- povecati (se) ,avcc conscience, pour un avenir meilleur. Et, tenez,
а meilleur marche -je/tinije il commence deja а recueillir les fruits de son travail.
Ia baisse - padanje, spu- - C'est vrai, declare le camarade Markovic, Ia
stanje
le magasin - ducan
fabriquer- (na)praviti,
izraditi
alimentaire - za (is)hranu,
prehrambeni
achalande - snabdeven,
opskrbljen robom
agricole - poljoprivredni
reconnaissant, е - zahvafan
232
production а п Ь п с е qui nous
permet d'avoir des produits а meilleur marcbl.
- Oui, j'ai remarque une certaine baisse de prix.
Dans les. vitrines de vos magasins on voit toutes sortes
d'arti_cles fabriques chez vous, sans compter Ies produits._,
.._.aiimentaires, et vos marches sont tres Ь achalandes ..
Comme nous par,lons de produits._,agricoles, ј е dois
vous avouer que j'ai un peu faim et е vous serais recon-
naissant de m'emmener dans_.un.._.endroit ou l'on
trouve votre fameux "rostilj" avec vos specialites nati-
onales que l'on ne peut avoir dans ћ б et que
nous__.arroserons avec du bon vin. de votre pays.
А suivre)
й defendi!Jle
Les dames trop coquettes risquaient fort autrefois.
Un edit rendu en 1770 par le Parlement de Paris indique
comment les maris trompes par les._,apparences pou-
vaient._,esperer justice. Voici le texte:
"Quiconque attirera dans les liens du rnariage aucun
sujet male de Sa Majeste au rnoyen de . и de
Ь de parfums, d'essences, de dents._,artificielles,
de faux cheveux, de coton, de corsets de fer, de cerceaux
aux jupes, de souliers а hauts talons ou de
hanches, sera poursuivie pour sorcellerie et ш
declare nul et п о avenu".
Paris - Palais du Luxembourg
emrnener ( т п е - od1'esti
endroit, т - mesto
ш euse - cuven
Ie gril ( grij - rosti/j
la specialite -· specijalitet
arroser - zaliti, pokvasiti
la coquetterie ( koketri)
koketerija
risquer - izlagati se
opasnosti
autrefois -'- nekada
Lwcembourg (Luksa"bur)
edit, ш - ukaz, zakon
Red reCi и francuskom jeziku nije tezak, iako nije
tako slobodan kao и nasem jeziku. Oblcan red reCi и
v • • • ova•i · podmet ili subjekat ( sa dodacima),
le Parlement - Vrhovni sud
koji ј е protokolisao kra-
!jeve zakone
recemcl е Ј •
prirok ili predikat ( sa dodacima), zatim, ako ih ima,
ostali dodaci.
Ako se nadu zajedno, cetvrti padei se stavlja ispred
treceg padeia:
trpmper - varati
l'apparence - izgled
la justice - pravda
quiconque - koja god ( zena)
233
attirer - privuCi
le Jien - veza
le rnariage -- brak
aucun, е - ijedan
le sujet - podanik-ica
rnale - muski
Sa Majeste - Njegovo
Velicanstvo
.au rnoyen de - р о т о с и
le rouge - crveno, crvenilfJ
le Ь - belo, belilo
.. f. - eteriCno и ј г
esencija
artificiel, le, - vestacki
faux, fausse - !azan
le coton - pamuk
le corset - steznjak
le cerceau - obruc
la jupe - suknja
le talon - potpetica
Ј а hanche- kuk, bedro
etre poursuivi pour - Ы
optuzen zbog
la sorcellerie - vracanje
-declarer - oglasiti
nul et non_avenu
nevazeCi
234
interroge Ies_eleves. Ucite[j ispituje ucenike
L eleve passe Ia plume а son maitre Ucenik d .
(
• · и о а ј е
pruza) pero svome ucite[ju.
Le rnaitre а donne une mauvaise note а ton frere
,.1 ' . parce
qu I n ю pas_appris sa 1e9on. Ucite[j ј е dao
slabu ocenu tvom bratu zato sto nije naucio .
/ekciju. SVO]U
La rnere donne du pain aux_enfants. Majka da"e
hleba deci. rJ
Ako ј е treCi padez kraCi od cetvrtoga, о п se Г
п а prvo mesto: Ј
Le professeur donne а ses_eleves des le90DS de Iecture
de conversation, de grammaire et de litterature,
г daje svojim и ё !ekcije i.z Ciian· •
r]a,
razgovora, gramatike i knjizevnosti.
J'ai rendu а Jean le Jivre qu'il m'avait prete. Vratio
sam Jovanu knjigu koju mi е Ы о pozajmio.
On а donne aux_enfants des gateaux delicieux. Dali
deci divnih kolaca. Sll
. Sto se tice mesta priloga и recenici, zapamtite ovo.
prllog se stav[ja ispred prideva (c'est tres bon!) Ш
drugog pri!oga {vous marchez trop vite).
se nade uz glagol, prilog se stav[ja р о П е njega,
ako Ј е glagol и nekom prostom vremenu:
. е travaille beaucoup. Ј е reviendrai Ь Ј е Ј е
vo1s л е п П va partout. Vous mangez assez. П ecrit mal
П chante mieux с е soir. Tu bois trop. 11 dort encore.
Nous nous defendons courageusement. •
Ali s!ozenim vremenima о п se stav[ja isproo participa:
J'ai Ь travaille. П est п revenu. Vous
._avez Ы е travaille. Tu as'-"assez. rnange. П а trop Ь
П а nmeux chante с е soir. П n'est pas encore rentre
JEst.::::)l dej2 parti? П s'est ш з п defendu:
Sve sto ј е receno vazi i za neodredene zamenice
f!:out i rien:
, п ne sait rien. Je·,vois tout. - n n'a и mang6..
Ј а 1!:ou1!: vu. П а Ь promis et n'a и fait.
Neki prilozi se stav[jaju posie participa:
Ј е l'ai rencontre (hier, ш · · П п nn ncn, na, д
]l}art).
Visite en Yougoslavie (IX)
Excellente idee, s'exc1ama notre camarade en
bon vieux gourmand. On n'a que l'embarras du choix.
:Nous._)rons dans_un jardin de la peripherie ou nous
serons а l'air frais et ou nous trouverons de la boisson
fraiche ainsi qu'un grand choix de specialites.
- Parfait, cher ami. Allons.:::::;Y·
En sortant du cafe ;,Zagreb", nos deux bons_amis
prirent la direction de Theatre National et monterent
dans l'autobus п les_amena а l'endroit choisi. Assis
а une а Ы е notre camarade Markovic entendit avec
surprise son ami s'adresser au gar9on en notre langue:
- J(elner, molim е р о dva zlivovica!
- Tiens! vous parlez donc notre langue?
- Oh ·non, j'ai appris quelques dizaines de mots
seulement, et, comrne vous voyez, les plus necessaires,
plaisanta Ie jourrialiste. Et j'espere que j'ei1 apprendrai
des nouveaux с е soir. Vous savez, ј е les_ecris dans mon
calepin, car ј е ne veux pas Ь Voici, par
exemple: dobar dan, dobro vece, sto zelite, molim casa
pivo, casa vino, "spricer", jedna mala zlivovica, molim
kutija "Morava", "Drina", izvolite druze, gospodine;
hvala е р о druze, gospodine, и gospodo, ko/iko
platim itd. bonjour, bonsoir, que desirez-vous, ј е vous
prie un bock de Ь un verre de vin, un verre de vin
coupe avec d'eau de seltz, un petit verre de zlivovica,
une boite de "Morava", de "Drina", s'il vous plait,
camarade, monsieur; merci Ь camarade, monsieur,
camarade, madame, Ы dois-je payer? etc.
- En_effet, votre vocabulaire est tres pratique,
remarqua avec un petit sourire Ie camarade Markovic .
en - kao
Ie gourmand - sladokusac
embarras, т - smetnja;
on n'a que l'embarras du
choix - imamo veliki izbor
la direction - pravac, smer
s'adresser а - obratiti se
·kome
le calepin ( kalpen -
beleznica
l'eau de Seltz ( selc) - soda
(voda)
le vocabulaire - ( manji)
recnik
impartial, е ( -sjal) - nepri-
strasan, nepristran
constater - utvrditi
appetit, m - apetit
vers- oko
Il faut_etre impartial et constater que. hotre jour-
naliste eu un_appetit excellent et que, vers dix_heures
du soir, il inscrivait deji> des rnots nouveaux dans son
calepin, insistant surtout sur leur prononciation et
marquant avec des signes particuliers leur orthographe:
telece noge, beli bubrezi, Ь cevapciCi, raznjiCi,
jagnje i prase п а raznju, jagnjeca crevca, teleca glava
и skembetu, mladi !uk i paprika (pieds de veau, rognons
Ы escalope sur le gril, cevapcici (petits ·morceaux 1
de viande hachee et roulee), brochettes de porc, agneau
235
insister - insisti;·ati
la prononciation ( -sjasjonJ
- izgovor
marquer - oznaCiti
particulier, ere - poseban,
naroCit
oignon ( onjon т - luk
le progres (-greJ napredak
rapide- brz
pour sur - zacelo, zaista
se quitter - rastati se
Ie moment т а n trenutak
sincere - iskr·en
chaleureux, euse - topao
le copain - drug, prijatelj
se separer - odvojiti se,
rastati se
deJ:;rocher - otkaciti
Ie recepteur -'- · slusalica
l'appareil - aparat
е Iiumero - broj
· Ia part - strana
recevoir une contravention
- primiti ( policiskiJ poziv
zbog nekog prekrsaja
236
et cochon de lait а la broche, boyaux d'agneau
tete de veau rotie dans la coiffe, 1' oignon jeune et
vert.) П а voulu gouter un peu de toutes ces "specialites"
car le lendemain il quittait notre pays. Comme vins
apres__.en avoir· goute plusieurs, c'est le vin Ь de
"Zadruga de Vencac" et la "Ruzica" de Zupa qui ont
pris la place d'honneur.
Vers 11.30 notre journaliste, d'une humeur excellente
appela le gar9on et lui dit: . '
- 1\!Iolim jos dva kafa i pola litm- ruiica!
- Mais vous faites des progres rapides dans notre
langue.
- Pour sur, on apprend mieux la langue а une
bonne Ь qu'a l'ecole, plaisanta notre journaliste.
Vers minuit, nos deux__.amis se leverent et sortirent.
Le camarade Markovic accompagna son nouvel ami
jusqu'a б Avant de se quitter, ils se regarderent
п moment е п puis _le journaliste dit:.
- Mon cher Markovic, ј е suis tres__.11eureux d'avoil"
passe les deux dernieres soirees de mon sejour а Beograd
en votre compagnie et cette п restera particulierement
Ь dans о п п Ј е regrette de quitter
б votre beau et 11ospitalier pays п ј е parlerai
beaucoup а mes__.amis. Mais, а la premiere occasion
ј е reviens c11ez vous. Au revoir, cher ami! Ј е vous donnerai
de mes nouvelles. Ecrivez-moi! Bonsoir!
- Bonsoir, cl1er ami! Merci de vos Ь
et п pour moi et pour mon pays. Merci, bonsoir,
bon voyage et а Ь б
П se serrerent la main chaleureusement comme deux
vieux copains et se separerent.
Au teHephone
Ј е decroche le recepteur et ј е tourne l'appareil pour
avoir le numero. Ј е porte le recepteur а l'areille et
j'attends. ·
- Allo ...
- Allo . . . Pourrais-je parler а М Durand'!
- De part de qui?
- De Ia part de М Markovic.
- Une petite seconde, monsieur, ј е vais voir s'il
est la.
JI)eux juges se п
s'est passe а Londres, il у а quelqu.es jou.rs,
au Ь de police.
Deux juges avaient re<;u chacun une contravention
pour exces de vitesse. Lorsqu'ils__.arriverent au Ь
а l'heure de la convocation. la piece etait vide. Ils
deciderent donc de se juger eux-memes. Le plus__.age
s'installe et dit__.a son cadet:
- Vous__.etes accuse d'avoir depasse la vitesse
autonsee dans__.un village. Le reconnaissez-vous?
Ј е le reconnais, Votre Honneur!
- Ј е т е vois donc Ь dans ces conditions,
de vous faire condamner а cinq shillings d'amende.
Le second juge va prendre alors Ia place du premier.
- Vous,._.etes accuse, lui dit-il, d'avoir excede Ia
vitesse autorisee en banlieue. Le reconnaissez-vous?
- Ј е Ie reconnais, Votre Honneur!
l'exces ( ekseJ - preteranost
la vitesse - brzina
pour exces de vitesse -
zbog nepropisne brzine
la convocation saziv,
poziv
la piece - soba
le plus age - stariji
cadet, te - mladi, а
accuser - optuiiti
depasser - p'reci
vitesse г - propisna
brzina
reconnaitre - priznati
J11i!ost
la condition - uslov,
okolnost
.-:::-.. Vous le ..reconnaissez? ..... Vraiment, ces contra-
ventions pour exces de vitesse sont trop nombreuses! condamner -
osuditi
Voici le second cas depuis е matin! V ous serez condamne
а dix shillings. le shilling - siling
exceder - prekoraifiti
ш ш е mantn-e е ю
Monsieur Jour@ann. - ..• faut que ј е vous fasse
le cas ( kfi) - slucaj
une confidence. Ј е suis__.amoureux d'une personne de Jourdain (iurdenJ
grande qualite, et ј е souhaiterais que vous m'a.idassiez
а lui ecrire quelque ;chose dans un petit Ь que ј е
veux Iaisser tomber а ses pieds.
М а Њ е de П й - Fort Ь
ш м п -:- Cela sera galant, oui.
М а Њ е de П - Sans doute. Sont-ce des
vers que vous lui voulez__.ecrire?
Monsiieur Jourdain. - Non, non, point de vers.
Maitre de И П - Vous ne voulez que de 1
Ј а prose?
п ш п - Non, ј е ne ni prose
ni vers.
:Maitn-e de pblDosopble. - · faut Ь que с е soit
J'un ou Г
237
faire une confidence - reCi
1
Monsiev ю з - Pourquoi?
nesto ц poverenju Mantre de philosopble. - Par la raison, monsieur.
anioureux, -euse - zalju- qu'il n'y а pour s'exprimer que la prose ou les vers.
bljen,-a Monsieur Jourdain. - П n'y а que la prose ou les.
de grande qualite - ovde: vers?
iz vrlo otmenog drustva Maitre de П - Non, monsieur: tout с е
souhaiter - zeleti qui n'est point prose est vers; et tout с е qui n'est point
le Ь {blje} - pisamce vers est prose.
galant - ugladen(o), Monsiewr Jourdain.- Et comme l'on parle qu'est-ce
otmen(o) que c'est donc que cela?
ne . . . que - samo М de philosophie. - De la prose.
le vers ё - stih Monsieur Jourdain. - Quoi! quand ј е dis: "Nicole,
point - п е с и apportez-moi mes pantouffles, et me donnez mon
la prose - proza boi:met de nuit" c'est de la prose?
е bonnet Ь о п е - kapa Maitre de philosophie. - Oui, monsieur.
par ma foi - vere mi п ш Jovdam. - Par ma foi! il у а plus de
Ь - zahvalan quarante ans que ј е dis de la prose sans que j'en susse
que cela fut - da to bude rien; et е vous suis le Ь du monde de m'avoir
tourne gentiment -lepo appris-Gela. Ј е voudrais donc lui mettre dans_.un billet:.
udeseno (sastavljeno) "Belle marquise, vos beaux._.yeux me foqt mourir
le feu - vatra, f.ar d'amour", mais ј е voudrais que cela fiit mis d'une
reduire en cendres - pre- maniere galante, que с е fut tourne gentiment.
tvoriti и prah М de pJiillosopble. - Mettre que les feux · de
les violences - muke ses_.yeux reduisent votre creur en centres; que vous.
souffrez nuit._,et jour pour elle les violences d'un ...
etendre - prosiritf
а la mode - р о modi
п п - Non, non, non, ј е ne veux
point tout cela; ј е ne veux que с е que ј е Ш dit:
"Belle marquise, vos beaux yeux me font mourir d'amour" ..
М de ]!)hilosopble. - П faut Ь etendre Ia chose ..
п Г ш п - Non, vous dis-je, ј е ne е ш с
que ces seules paroles-la dans le blllet, mais tournees.
а la mode, Ь arrangees comme il faut. Ј е vous prie·
de me dire un peu, pour voir, Ies diverses manieres.
dont"_,on les peut rrtettre.
М е ]!)hilosopl!nie.- On les peut mettre premiere-·
ment comme vous.._,avez dit: "Belle marquise. vos
beaux._,yeux me font mourir d'amour." Ou Ь
1
"D'amour mourir me font, belle marquise, vos beaux,_..
__.yeux." Ou blen: yeux beaux d'amour me font,.
belle marquise, mourir." Ou blen: "Mourir vos beaux_
п - urediti, udesiti ._.yeux, belle marquise, d'amour tne font." Ou blen::
divers, е ( ё divers) - М е font vos._..yeux beaux mourir, belle marquise
razni d'amour."
238
Monsieuar п - Mais, de toutes ces fa9ons-la,
Jaquelle est la meilleure?
l\t1aitte е phiiosophie. - Celle que vous._..avez dite:
"Belle marquise, vos beaux_yeux me font mourir
d'amour."
(Moliere: Le bourgeois gentilhomme)
Devedeset osma н
М Perr.ichon part en voyage
premierement -· prvo
Ie (la) meilleur, е - najbolj{
le bourgeois (burf.oa)
burf.uj, gradanin
le gentilhomme ( zantijom)'
- p!emii
М Perrichon, un brave commer9ant retire des._..af- part en vovage ( piir anvo-
faires, а decide de partir dans les_.Aipes avec sa famille; ajiif.)
c'cst k: pre11Jer voyagc qu'il fait ei П а un peu perciu
Ј а tete:
М Perrichon, Madame Perrichon, }Ienriette, leur fille.
Perrichon. - Par ici! . . . ne nous quittons pas!
nous ··· I1e pourrions pius · nous retrouver ... ·· Ou sont
nos bagages? ... (Regardant а droite). Ah! tres blen!
Qui est-ce qui а les parapluies?
Henriette. - Moi, р а р а
Perrichon. - Et le sac de nuit? ... les manteaux? ...
M-me Perrichon. - Les voici!
Perrichon. - Et т о panama? . . . Il est reste dans
le fiacre! ... Ah! non! ј е l'ai а Ia main! Dieu, que
j'ai chaud!
M-me - C'est. ta faute! . . . tu nous brave - valjan
comme а
presses, tu nous bouscules! ... е n'aime pas а voyager presser - terati
bousculer - gurati
Iaborieux - tezak
Perrichon. - C'est le depart qui est laborieux ...
une fois que nous serons cases! • . . Restez la, ј е vais
prendre les Ь Њ ... (Au guichet.) Trois premieres
pour П у о
etre case - smestiti se
etre en avance - doii rano
la! - eto
quand ј е te disais que ...
L'employe (brusquement). - С е n'est pas._..ouvert! _ е р о sam ti а govorila
Dans._,un quart d'heure! da ...
Perrichon а l'employe). - Ah! pardon! c'est la nous voila partis - evo smo
premiere fois que ј е voyage . . . А sa femme.) Nous posli
sommes_en avance. la fleche - strela
M-me Perrichon. - La! quand ј е te disais que Gillaume ( gijom) - Viljem
nous_avions le temps . . . Tu ne nous._..a pas laisse s'elancer- poleteti, vinuti se
dejeuner! completer - dopuniti
239
education, f. - vaspitanje
la lorgnette - mali dogled
le carnet ( karne) - beleinica
auteur ( o!Or т - pisac
а present ( п - sad
п s'agit de - rec ј е о
radi se о
т du т - covek
iz otmenog drustva
recueillir - skupljati,
unositi
le facteur _. nosac
faire enregistret· les bagages
- predati prt/jag
distribuer les Ш -
izdavati karte
prendre son tour -· zauzeti
svoje mesto и redu
vous, la-bas! - vi, tamo!
Perrichon. - Il vaut mieux etre en avance! ...
on examine la gare! А Henriette.) JEh Ь petite
Ш е es-tu contente? . . . Nous voila partis . . . encore
quelques minutes et, rapides come la fl&:he de Guillaume
Tell, nous nous_eJancerons vers les Alpes, et tu com-
pleteras ton education au grand spectacle de la nature!
А sa femme.) Tu as pris Ia lorgnette?
M-me Perrichon. - Mais oui! ... JEst-ce que vous
.._.allez continuer Iongtemps comme а . . . ,_.
Perrichon. - Quoi?
M-me Perrichon. - Vous faites des phrases dans
une gare!
Perrichon. - Ј е ne fais pas de phrases ... j'eleve
les.._.idees de (Tirant de sa poche un carnet.)
п ma ..oici uu caruet j'ai pour toi.
Henriette. - Pourquoi faire?
Perrichon. - Pour ecrire d'un с б е Ies depenses,
et de l'autre les, ..)mpressions.
Henriette. ..::.:::.: ш Ш е '-'impressions?
Perrichon. - Nos.._.irnpressions de voyage! Tu
ecriras, et т о ј е dicterai.
M-me Perrichon. - Comrnent! vous_.aHez vous
faire auteur а present?
Perrichon. - П ne s'agit pas de me faire auteur ...
mais.._)l me Ь qu'un т du monde peut.._.avoir
des pensees et 1es recueillir sur un carnet! ·
M-me Perrichon. - С е sera Ь ј о Ш
Perrichon а part). - JElle est comme а chaque
fois qu'elle n'a pas pris son cafe!
Un facteur (poussant un petit chariot charge de
bagages). - Monsieur, voici vos bagages. Voulez-vous
les faire enregistrer? . . • ·
Perrichon. - т Mais.._..avant, ј е vais
les compter ... parce que, quand.._.. on sait son compte .. :
1 Un, deux, trois, quatre, cinq, six, rna femme, sept,
т а fille, huit, et moi, neuf. Nous sommes neuf. (Le
facteur part, М Perrichon le suit.._.en courant.)
Depechons-nous! (Aux т Attendez-moi la! ...
ne nous perdons pas! (l\1: Perrichon revient en courant.)
Les Ь d'abord? tres Ь А l'employe du guichet.)
Monsieur! on ne veut pas......,enregister mes bagages
avant que j'aie pris т е Ь
240
L'employe. - Attendez! С е n'est pas.._..ouvert!
Perrichon. - Attendez!? Et la-bas, i!s m'ont dit:
Depechez-vous! (S'essuyant le front.) Ј е suis.._..en nage!
M-me Perrichon. -"-::- Et moi, ј е ne· tiens plus sur
mes jambes!
Perrichon. - Et Ь asseyez-vous ... (Un peu
plus tard, il Ie guichet ouvert.) Ah! sapristi!
on Ь les Ь . . . П se precipite, et bouscule
cinq.._..a six personnes qui font la queue).
Un voyageur. - Faites donc attention, т
L'employe а Perrichon). - Prenez votre tour,
vous! la-bas!
Perrichon а part). - Et mes bagages! ... et ma
femme! ... (ll se met.._..a la queue.)
(Quelques т plus tard, i1 revient en courant.)
JEnfin! c'est fini! j'ai mon bulletin! ј е suis_.enregistre!
м е Perrichon. - С е n'est pas т
etre enregistre - Ы
protokolisan
Le facteur. - Monsieur ... Ы pas Ј е facteur. ailons - dobro
s'il vous plait . . . va pour - neka bude
Perrichon. - Ah! oui . . . Attendez. А sa la reine- kra/jica
sa fille.) Qu'est-ce qu'il faut lui donner, а celui-Ia? ј е l'aurai laisse -- Ы с и ga
Dix sous? ostavio ( moida sam ga
М т е Perrichon. - Quinze!
Henriette. - Vingt!
Perrichon. - Allons ... va pour vingt soust Tenez,
mon.
M-rne Perrichon. - JEntrons-nous?
Perrichon. - Un instant ... Henriette, prends ton
carnet et ecris.
М т е Perrichon. - Deja!
Perr.ichon (dictant). - Depenses: fiacre, deux
francs • . . chemin de fer, cent soixante douze francs
cinq centimes . . . facteur, un franc.
Henriette. - C'est fait.
Perrichon. - Attends! т . . . (Dictant.)
Adieu, France ... reine des nations! т
Eh Ь et т о panama? ... ј е l"aurai laisse aux
bagages! П veut courir).
М т е Perrichon.- Mais non! le voici!
16
ostavio)
Ј а barriere - ograda
quereller - grditi
finit par trouver ·- najzad
nade
la Ш (bastij) f -
Bastilja
la prise - zauzece, osvojenje
la demission - ostavka
la manifestation - manife-
stacija, demonstracija
le п т - puk
241
le dragon - dragon
mercenaire ( ё -
najamnicki
assaillir ( asaji1") - napasti
la foule - gomila
le peuple - narod
desarme - nenaoruzan
la garde - garda
s'unir а - sjediniti se,
pridruziti se
la revolte - pobuna, ustanak
sonner le toczin (

-
zvoniti п а uzbunu
forcer - sf!om otvorif.i,
provaliti
le magasin - sk/adiste,
slagaliste
la ю Ш - ш
stf·eljivo
augmenter - povecati
а quantite - ko/iCina
le Comite - Odbor,
Komitet
forger - ( s) kovati
la lance - koplje
т euse - groznicav
rester ..:.._ ostati
illuminer - Ш
la troupe - ceta, vojska
courir - trcati; pronositi se
Ia forteresse - tvrdava
braquer - uperiti
hurler - urlikati
le siege - opsada
intervenir - priteCi
ensuite - zatim
la reddition - predaja
Ь - neminovan,
neizbefan
242
Perrichon. - Ah oui (Dictant.) Adieu, France, reine
des nations! (On.....;entend la cloche et on voit courir
plusieurs voyageurs.) Ah! ah! entrons! Nous finirons
cela plus tard! (L'employe l'arrete а la barriere pour
voir les billets. Perrichon querelle sa few...me, et sa fille
finit par trouver des billets dans sa р о с ћ е Ils_entrent
dans la salle d'attente.)
:La prise de Ia Bastille
(14 Ш 1789)
:Labic!he.
(Vous_avez certainement entendu de la prise
de la Bastille. Vous n'ignorez Ь pas que
cet п qui eut 1ieu е 14 Ш 1789, з с о п
sict&'e comme le prewier acte de а Revolution fran9aise
et que cette date а ete choisie porir la fete nationale.
En . homma е а la France qui, а cette epoque, а revolu-
tio;;e le vous lirez с е recit historique.)
Quand-on eut-appris а Paris la nouvelle de Ia
demission de Necker, de grandes manifestations e-claterent
dans toute la ville. Le regiment de dragons mercenaires
allernands assaillit la foule du peuple desarme. On
entendit le cri: "Aux.._.,armes!" Alors le regiment de Ia
garde щ s'unit__.au peuple. Le 12 juillet, au soir,
commen9a la revolte generale. О п sonna le tocsin.
Le Iendemain la foule penetra dans l'arsenal et
Ies rnagasins de munitions. Pour augmenter Ia quantite
d'armes, le Comite, qui se forma а б de Vi11e,
ordonna de forger cinquante mille lances. On travailla
fievreusement. La Ш е resta illuminee pendant t<>ute
la nuit.
On avait decide, а Paris, de resister aux troupes
royales. Le 14 juillet, la nouvelle courut que les
de l'ancienne forteresse-·royale- la prison de Ј а Basttlle
- etaient braques sur la ville. А Ia Bastille!" hurlait
le peuple. Le siege sanglant de la Bastille dura quatre
heures, les gardes intervinrent ensuite avec un canon.
1 Voyant que la reddition Ь le commandant
de la Bastille щ avec une meche allumee vers le s'elancer - pojuriti, zale-
б de poudre pour faire sauter la forteresse, teti se
fut retenu par les soldats. Ceux-ci ouvrirent les portes
de la В le commandant fut tue. Dans toutes
les rues et su:r toutes les places retentissaient les cris:
la meche - fitilj
le б - spremiste
la poudre - barut
faire sauter - dici и
"Victoire! Victoire!"
vazdult
Dans la nuit du 14 au 15 juillet а Paris retentir - odjekivati
ne dormit. Tous s'attendaient а с е que l'armee royale tous (tus) - svi, svalc(o)
donnat l'assaut а la capitale. Les Ь se donner l'assaut а izvrSiti
juriS п а
а fortifier Ia ville; on dressa des п on creusa
des tranchees, on enleva des п de la chaussee,
· on forgea des lances, on fondit des balles. Des femmeR
Ia capitale - g/avni grad
se rnirent (mettre) а -
transportaient des п sur les toits pour les jeter sur fort, е _ jo.k
les soldats. On s'arma de fusils, de lances, de batons. fortifier - utvrditi,
Des detachements de la garde nationale, organises
par la bourgeoisie, occuperent les endroits les plus-
п
Quand_on apprit а iouis XVI que Paris s'etait
utvrdivo.ti
dresser - podiCi
creusser - {is)kopati
Ia tranchee - rov
enlever - skidati, dizati
souleve et que la В etait prise, il s'ecria etonne: la chaussee - cesta, ko/nik
"C'est donc une revolte!" - "Non, sire, lui repondit fondre - tali'ti
un de ses courtisans, с е n'est pas_une revolte, c'est la balle - metak
Ia revolution!"
Beograd, 14 juillet (Tanjug). - А l'occasion de
Ј а fete nationale Ie President de Ia Republique
federative populaire de У ougoslavie, le rnarechal Josip
Broz · Tito, а · adresse au President de la Ь
М Rene Coty, Ie telegramme suivant:
А l'occasion de la fete nationale щ j'envoie
transporter - p1·enositi
1
s'armer - (na)orufati se
Ie detac11ement - odred
l'endroit, m. - mesto
irnportant - vazan
apprendre a-javiti, saopstiti
se soulever - .Yohuniti se
le courtisan - dvoranin,
dvorjanik
la revolte - pobuna,
ustanak
la revolution ( й -
а Votre Excellence, en rnon nom et au nom des peuples revolucija
п mes felicitations cordiales. Ј е Vous exprime
mes vreux sinceres pour Votre bonheur personnel et
pour la prosperite du peuple щ
(Borba, 14 juillet 1954)
16*
243
en mon nom - и moje ime
la felicitation - cestitka
les voeux - zelje
la prosperite - Ь
nos fils = nos.._.enfants
aux._,armes - п а oruije
le bataillon - bataljon
le sang __)mpur (sankenpfirJ
- necista krv
qu'un ... abreuve - neka ..•
napoji
les sillons - polja; · njive
Rouget de Lisle (mie de li!J
244
Stota lekcija
La Ш
(La premiere strophe)
Allons.._.enfants de la patrie,
Le jour de gloire est.._.arrive!
Contre nous de la tyrannie
L'etendard sanglant est Ieve!
Entendez-vous dans les campagnes
Mugir ces feroces soldats?
Ils viennent jusque dans nos bras
Egorger nos fils, nos compagnes.
Aux.._,armes, citoyens!
Formez vos bataillons!
Marchons! Marchons!
Qt1'un sang impur
Abreuve nos sillons!
Cote d'Azur
RECNIK
m (masculin) = imenica muskog roda
f (feminin) = imenica ienskog 1·oda
pi (pluriel) = mnoiina
.. .. 1 Ј ш
/Gt,... ... Ј Џ ј \.ollC. J.II.Ut...C.. И JIWI .. ____ ...,._.., \-·-----/- У • ..•-• .... ..., .... ......
treba ponoviti. accuse ( й m - okrivljenik
А
а _:: и ila,po itd, ( v 90 i.)
Ь Ш ( й m- zaslonac od svetla
Ь ( abatr - oboriti
а Ь о В Ш о П Ј ( abolisjon) f. - ukidanje
а Ј ш ш е ( aboneJ m - pretplatnik
Ь ( Ь б d' - prvo, pre svega
Ь ( abroveJ - napojiti
Ь ( abrezeJ - skratiti
abrncot ( abrikoJ m - kajsija
ю а (abutirJ- dovesti do
а Ь о у е ( Ь о а ј е Ј - lajati
absellJ!ce ( apsansJ f - otsutnost
а с с а Ы е ( Ь - skrhati
accent ( aksan m - naglasak; aigllJ!
( й Ј akut, grave ( grav gravis, -
П ( sirkonf!eks) cirkumf!eks
accepter ( aksepteJ - primiti, usvojiti,
pristati, prihvatiti
accident ( aksidan m - nesrecan slucaj
accompagner ( akonpanjeJ - pratiti
accompDir ( akonpfirJ - izvrsiti
accorder ( akordeJ - odobriti
accord ( б d' - slaiem se, tako ј е
accrediter ( akrediteJ - akreditovati
accrocher ( akrose) - okaciti, obesiti
acheter ( asteJ - kupiti
acier ( asjeJ m - celik
ш ( akontJ т - п i"ata
acte ( akt) m - de!o, Cin
acteur ( aktiJrJ m - glumac
addition ( adisjon) f - п а с и п
adieu ( adjoJ ·- zbogom
adosser, s' ( adoseJ - nas/oniti ( se)
.admimstration ( administ1·asjon) f - п
stvo, administracija
Ы ( Ы - dostojan divljenja,
divan
admirer (.admire) - diviti se
adresser (adrese) -- uputiti
adversaire ( ё m - п
adverse ( adve1·s) - п
affaire ( ё f - posao, Ш pamica:
avoir - а imati posla sa
affiche ( afisJ f - oglas, objm'a
affiicher ( afise) - pri!epiti objavu
affreux, euse ( afi·o,-IJz) - п
age (ai) m - vek; doba; п stm·ost
age, е ( aieJ - star, lt godinama
agence ( azansJ !f' - п
agent ( azan m - agent
Ь ( Ь - prijatan
aiieuB ( ajol) m - deda
245
а е ш ш а ј о m - p1·eci м s' й -'- zabavljati (seJ
aiide ( ed) f - pomoc; - de camp ( kanJ П ( amigdalJ f - krajnik
adutant Ш ( an m - godina
aJider ( edeJ - pomoci, pomagati ancien, ne ( п - stari, Ы
aig.re ( egr - kiseo ш ( aneantir) - ш
Ш ё ( й Ј - ostar, ostra 2ne ( п m - magarac
Ш ( ј д - п а drugom mestu d' - ange I anJ!) m - andeo
uostalonz Ang!!ais, е ( ё - Englez,-skinja
а П е е f- k1·ilo; un coup d'ailes zamah angfais, е ё - engleski.
!a·ila AngHeterre ( ё _:_ Engleska
aimable ( т а Ы Ј - ljubazan angle ( angze) m - ugao
aimer ( eme) ·- voleti aJID.gora ( ang01·a) m - angorska macka
aiJID.e, е - stariji animai ( anima!J m - ii1•otinja
amsi ( ensi) - tako, ovako; - que kao м е ( aneJ f - godina
anr ё Ј m - vazduh, izgled; avoilr П и ш ё m - rodendan,
izgledati godiSnjica
м ( aiute) - dodati т н ( п - objaviti; odavati
Љ а Ь о т т а Ь и т anterieur, е д - prethodni, raniji
а П е (ale, ide sa .. etre) - iCi; Ю м (antisanbr) 3 ж
posetiti;- et retour, odlazak i pm•ratak; aobl и m - avgust
- Ь stajati dobro; s'en- otiCi anxiete ( anksjeteJ f- nespokojstvo
Ailemagne ( a/manjJ f - Nemacka apercevoir ( apersevoa1·) - spaziti, и е
А Ј П е т а ш е ( alman, almandJ- Nemac,-ica dati; s' - de, primetiti
Њ е ( alman,d) - nemacki, а П ( apostrof) m - aposu·of
а П П в и s' ( й т е Ј - zapaliti ( se) П ( apostt·ofeJ - ukoriti
м й f- sihica apparaitre ё - pojaviti (se)
aiRongerr ( azonze) - ispruiiti в ( р а ё Д m - aparat
alors (alol)- onda, tada;- м е dok, kad apparence (aparans) r- izg/ed
ш й m - aluminijum appartement (aparteman) m - stan
aRternativement ( a/ternativmanJ - appeRer а р е - zvati
naizmeniGno ш (ape
11
di's) m - dodatak; (slepo)
ambarrassant, е ( ambarasan - nezgodan crevo
ambassade ( anbasadJ f - ambasada appendicite ( apendisitJ f - zapaljenje
amenager ( amenaieJ - urediti, udesiti slepog creva
а е ш Ј е ( ama
7
td) f - globa apporter ( aporteJ - doneti
( amneJ - dovesti aJ[)preter, s' ( apreteJ - spremiti se
Ь т m - namestaj apprendre (aprandrJ - (na)uCiti; cuti,
amer, amere а т ё Ј - gorak, gorka sqznati
amerement ( amerman) - gorlco approcher ( ap1·oie) de - pr se
ami, amiie ( ami, ami) - prijatelj,-ica aJ[)p'dJlyer, s' а р й ј е Ј - nasloniti ( se)
amical, е (amikal) - prijate/jski apres (apreJ - pos/e; d' - р о р е т а
amiitie ( amitjeJ f - prijateljstvo - que posto
amo'dJlr (amiir) m- ljubav arangnee (arenje) Jf- pauk
246
arJ!VJib·age ( Ы m - sudenje at tenm, ve - pailjiv
arbre ( arbr m - drvo; - fmitier vocka ati:entat ( atanta) m - atentat
argeiilt ( arzan m -'-- srebro; novac; - de
р о с П е dieparac
argenterie ( arzantri) f srebrnarija
arme ( armJ f - oruije
armee а т ё f- armija, vojska
armoire ( f - orman
п ( т m. - poravnanje
arreter ( areteJ - Ш zadriati;
ullapsiti; s' - zaustaviti se, stati
arret ( are) m - zastajanje, zastoj
П ( iir f pl - kapara
arriver ( arive, ide sa etreJ - stiCi, desavati
se, desiti se
а к т е е ( al·ive). f - dolazak
art ( iir) m - vestina, umetnost
article ( artik!J m - clan
м ( й f - .zglob
П ( т й - izgovarati
Џ ( artifisjel) - vestacki
artiste ( artist) m i f- umetnik,-ca
artisrnq1111e ( artistikJ - umetnicki
as ( iis) m - prvak, as
ю н ( asezoneJ - zaciniti
ascense1111r ( asansarJ m - diza!ica
asseoir, s' ( asoiirJ - sesti
assez ( aseJ - dosta
assis; etre assns ( asi) - sedeti
assid1111, е ( й - revnosan
assiistants ( asistanJ m - prisutni
assister ( asisteJ - prisustvm·ati
assiette ( asjetJ f - tanjir
associe ( asosjeJ m - ortak
м S
9
( asupir) - zadremati
ataviisme ( atavism) m - щ naslede
osoblna predaka
П ( ё f- atmosfera
П ( ataseJ m -· atase
П ( ataseJ - privezati
attaq'dJler ( atake) - napasti
ш atandr)- cekati; s'- а
nadati se, racunati
attente ( atant) f - cekanje; salle d'
cekaonica
atiention (atansjonJ f - painja; faire
paziti
ati:irer ( atire) - privuci
affifude ( й f - drianje, stav
attraper ( atrapeJ - uhvatiti
auberge ( oberiJ f - gostionica
a'dJlcwu, е ( okon, й п Ј - nijedan, п а
nikakav, kva
щ ( odjansJ f - prijem, audijencija
aujourd'l11111i ( й - danas
щ de ( р е de) - kod, pored
a'dJlssi ( osiJ - takode; - •.. ()l'dJle Щ о tako
(toliko) .•. kao (kolikoJ
aussitot ( osito - odmah; - q1111e С щ
tek sto
п ( otanJ - tolilco
autobus ( й m - autobus
automobile ( otomobl!J f - automobll
autour de ( otur deJ -- oko( о
м ( otr - drugi, а
autmi ( otriii) - Ь d' - tudi
autrefois ( otrefoa) - nekad
a1111torJiser ( otorizeJ - odobriti
autrement ( otreman) - inace
avaier ( avale) - progutati
avance ( avans), etre en - ici napred;
doCi rano
avancer( avanseJ -iCi napred,pribliiavati se
avant (lavanJ - pre; p1·ed, napred; - de
(que), pre nego sto
avant-bras ( avanbraJ m - podlaktica
avare ( aviir) - tvrd, lakom; m tvrdica,
skrtac
avarice ( avm·isJ f - tvrdiNuk, sk1·tost
avec ( avek) - s, sa, uz to, s tim
avenir ( avnir) m - buducnost
averse ( avers) f - pljusak
aveu ( avo) m -· п
aveugBe ( avog!J - s/ep; s/epac
247
avis ( avi) m - obavestenje; miS!jenje
aviser, s' ( avizeJ de - pasti п а pamet
avoir ( avoiirJ - imati;- а П а ... bo!i
т е ... ; .;_ l'air, izgledati
avouer ( avueJ - priznati
avr.iH ( avrilJ m ----: april
а х е ( aksJ f- osovina
в
bagage ( bagiizJ m - prtljag
baigner (benjeJ - kupati
baigneur-euse (benjOr,-njOzJ - kupac,-ica
ba.ignoire ( benjoiir) f - kada
Ь ( е п m - kupanje; prendre В Ћ -
( oJkupati se
baisser (beseJ - spustiti
Ь а П Ь а Ј m - igranka, bal
Ь а П а (bale) m - metla
П ...----:. pomesti
banlieue (banljo) f- predgrade
banque (bankJ f- banka
banquier (bankje) m - bankar
bapteme ( ё m - krstenje
baptnser (batize) - krstiti
barbe ( barb f - brada
bas ( hiiJ m.- dugacka с ш а р а
bas, basse Ь Ь - nizak, donji
Ь а а Ш е ( batiijJ f - bltka
Ш (batajonJ m - bataljon
bateau ( bato) m - lada
blltir (bati'r) - zidati, graditi
Mton (batonJ m - stap, motka
batterie ( bari) f - baterija; - de cuisine,
kuhinjsko posude
battre (batrJ - blti, tuii
bavard, е ( baviir, bavardJ - brbljiv, а
bavardage ( bavardai) m - b1bljanje
bavarder (bavardeJ - brbljati
beau, be!le Ь о Ь е Ј - lep, а
beaucoup (bokuJ - n1nogo; beaucoup
beaucoup, vrlo n1nogo
Н ( ё f - tasta, svekrva
berger,-ere ё - pastir,-ka
248
п ь m - potreba; а н п
de о • о treba mi ...
bete Ь ё f- iivotinja
bltise ( betiz) f - ludost, glupost
blbliotheque Ь f- Ы Ь
Ы е п (bjenJ m - dobro, imanje; faire du
- Ciniti dobra; cela me fait du - to
mi pt·ija
blen (bjenJ - dob1·o, vrlo, mnogo; blen
que mada
bientot (bjentoJ- uskoro; а do skorog
videnja!
blere ( ј ё f - pivo
blfteck (biftekJ m - blftek
Ь Ш е (bijeJ m - karta, ulaznica, menica;
- de л novcanica
bls, е {bl, blzJ - crn, smed; п - crni
hleb
blscunt. й - dvopek, peksimit.
Ь П Ь m- cetkica za sapunanje
Ь П а с Ы а п с е Ы а п ь - Ь е о bela
Ы а с Ь m - bela Ь о ј а belilo;
ш belance
Ы п Ь - beliti, kreciti
Ы Ь f- pralja
Ы е Ь е m- zito
Ы Ь - raniti
Ы е е Ы о Ј - plav, n1odar
Ы е Ь - plav о kosiJ; blere
Ы о п е belo pivo
Ь о с а Н ( bokal) m - stakleni sud, tegla
boeuf ( bof) _:_ vo; govedina; les boeufs
( leboJ, volovi
boire (boiirJ - piti
boiis Ь о а Ј m - drvo
boisson (boasonJ f - pice
boiite. (boatJ f- kutija
Ь ш Ь о и ш е (bon, bonJ - о Ь ш dobt·a
ь ( п m ·- sreca
П Т Ь о п о т Ј m - dobriCina
bonjour й m ·- о Ь а г dan (jutroJ
Ь ш ш е (bonJ f - sluiavka
bonte ( bo'nte) f - dobrota
bord (bor) m - kraj, ivica; obala
ь ш ( bordo m - bordovsko п
borgne ( bornjJ - corav
bosse (bosJ f- grba; cvoruga
П (busJ f - usta
П ( buson m - zapusac, ё е р
bouclier (buklijeJ m - stit
Ш Ш fair:e-{sJkuvati
bowe ( bul) f - lopta, grudva
bowevard ( bulviir m - bulevar
bouquet (bukeJ m - kita
bour.rer (bureJ - napuniti, nablti
bourse (bursJ f- kesa; berza
bout (buJ m - kraj; au - de п а kraju,

pv.>t<:.
Ш ( ё f - Ь о с а
boutnque (butikJ f - pt·odavnica, ducan
bouton ( buto
11
Ј m - dugme
Ь (brasieJ m - ш
Jl»ras Ь г а Ј m - mka, misica
Ь breve ( bref, ё - kratak
П ( br
8
tel) f - poramenice
brJigand (briganJ m - razbojnik
briller (brijeJ - Ь sijati
br.ique (brikJ if- cig/a, о р е с а
br.iquet ( brike) m - и р а ј с
brosse (bros) f- cetka
Ь (broseJ - cetkati
Ш (brujiir) m - magla
Ш ( й ј f - svada, zavada
Ш se (brujeJ - zavaditi se
brnnt ( й m -·_ sum; ga/ama; vest
brliJ!Dant, е й - v1·eo, iarki, gorttCi
Ь й - (iz)goreti
п е (bron, й n1rk, crnomanjast;
Jl»Jiere brnne, crno pivo
brnsqune ( й - iznenadan, nagao
л й - buran, hucan
buander.ie ( й f - perionica
П П й m - cedulja; izvestaj;
potvrda; - de se]our п
bureau Ь й о Ј m - pisaci sto; а п с е ш ј а
buvard ( bliviir m - upijac
с
а ( saJ - to, ovo, ono
cablnet (kablneJ m- kablnet, soba za rad
cabrnoBet (kabrioleJ m - dvokolice, ceze
П (kaseJ - (saJkriti
cadeaun (kadoJ m -- poklon, dar; faire
- de qch а qn darovati
cadet, te (kade, lletJ - n1ladi, а (brat,
sestra; sin, kCi)
cafe (kafeJ m - kafa; kafana
cafetJiere ( ё f - diezva
caisse (kosJ f - sanduk; kasa; Ь
canssJier (kesjeJ m- Ь
Ш ( й m. - racun
п ( kalson m - gace
caDme (kalmJ - mi'ran, tih; m mir
П ( kalme - umiriti
camarade ( kamaradJ m i f - drug( arica}
ш ( kanbrio!lJr m _:_ obljac, lopov-
camp ( kan m - logor; a.ide de - adutant
campagne ( kanpanjJ f - selo; polje
cana]!)e ( kanape m - kanabe
canard ( kaniir m - patak; !ist
cancan (kanJ(a
11
) m- ogovaranje, gakanje
canif ( kanif) m - noiic, perorez
п (kanJ f- stap
caoutchouc ( kaucuJ m - kaucuk, guma
с а р а Ј Ь е ( Ь - sposoban
capi!l:aie ( kapital) f - giavni gt·ad
capiteux, euse (kapito, -!JzJ -::- opojan
car (karJ - jer
ш ( ш ё m - karakter
carafe (karaf) f- Ь о с а (za voduJ
carte ( kart) f- karta; - de й posetnicu
carton ( ш m - ш
cas (kiiJ m - slucaj
casserole ( kasrol) f - serpa
cause {kozJ f- uzrok, povod
causer (kozeJ - п • 1·azgo-·
varati (seJ
cave ( kiiv f - podrum
с е cet (se, setJ - m•aj, taj; с е ovo, to
249
ceder ( sede) - ustupiti, popustiti ш н ( sarze) - natovariti
с е Ш е ( sedij) f - sedilja c!h!ariot ( sarjo) m - kolica
cena ( sla) - ono, to п е ( sarma·n,t) - divan, /jubak
celebre ( selebr - slavan, с и е п chasse ( sasJ f - lov
с е Н е (sel) - ta, ona chasser (sase) - loviti, (o)terati
celm й - taj, onaj chasseur З m- lovac
ш (sand1') f- р е р е о chat (sa) m - macka
cenm·ner (sandrije) m - pepeljara chatann, е (Saten) - kestenjast, smed
cent (san) - sto, stotina chaud, е (so, sod) - topao, vruc
П Щ srediSni, centJ·alni chauffer (sofe) - (za)grejati
ш (sepandan) - medutim, ipak chauffeur З m - Zoiac, sofer
cerceau (se1·so) m - obruc chausser (!fose) - obu(va)ti
cerc!e ( serkl) m - krug chaussetie ( soset) f - kratka carapa
п Л ( seremonjal) - chaux ( so) f - krec
ced ( ser/)_ m - jelen ( fef) m - !ef, ш
cerise (seriz) f- tresnja (plod) chef-d'oeuvre З m - remek delo
cerJisier ( se1·izje) m - tresnja ( drvo) chemJin ( т m - put; - Ј е fer, ieleznica
certain, е (serten, en) - siguran, pouzdan; chemJinee т f- т dimnjalc
certainement ( sertenman) - svakako
cerveau (servo) m - mozak; ш de
- kijavica
cerveile f - т ( za ј е о
ces (se) - ovi, е ti, е
с е Н е ( set) - ova, ta
п е ( sakon, -kiin) - svaki, а
ctnagrnn ( п m - и jad
Г ё f- т е о (Zivo)
ё .f- katedra
Ћ ( ё f - sto!ica
chaleur ( З f - toplota, vruCina
( а п ь f - soba
c!rnamp (san) m - polje, njiva
chance (sans) f- srecan slucaj
ш (sanze) - promeniti; - qch
contre т sa
Ћ (sanre) - pevati
Ш (santiJr) m - pevac
chapeau ( sapo m - sesir
chapelier ( sapel-je) m - seSirdiija
с а р е Л е ( sapel) f - с а р е а -crkvica
cllmil!lue (sak) - svaki, а
Ь Ь ( а ь о п m - ugalj
250
П а Ј Ш € { п jjuU "- lttusi( ovina)
c!rner, ere ё - drag; skup(o)
chercher ( serse) - traiiti; а Н е Ј Г venir,
e;rnvoyer - iCi, doCi, poslati р о
П е ( seri) - т Ш т о ј ; dragan, а
( .seval) т - !conj
cheveu (sevo) m - dlaka, vlas; kosa
Ш ( svij) f - clanak п а nozi)
cJ!nez (se) - kod; - so.ii kod svoje с и с е
cmen ( ј е п т - pas
cJ!nifJfre ( sifr m - cifra
с П ш с (!fok) m - ш
cJ!nonsir (soazir) --: Ы
cho.iix (soa) m - izbm·
(Soke) - (s)udariti; - les п
kucnuti se ( а а т а
cJ!nose ( soz) f - stvar, Л - nesto,
Ь е п а des - :11 • • • mnogo pozdrava
Г ( З т - karfijol
с е П ( sjel) m - nebo
cigaretie ( sjgaret) f - cigareta
cin (sil) m - trepavica
ciimetJiere ( т ё m - groblje
cnnema ( т i с п а е m - kinemato-
graf, Ь
Н (senJc) - pet
Ш Н ( senkant) - pedeset
п э ( sirkonstans) f - olcolnost,
prilika
К (sirkiilasjon) f- tok, saobracaj,
promet
circuJer й - teci, kretati se
citoyen, е ш е ( sitoajen, jen) gradanin,
g1·adanka
citroo (sitron) m - limun
п ( sitronad) f - Zimunada
civet (sive) m- paprikas
е ё - jasan, svetao
cJa«]!1!11er ( klalce) - cvolcotati
c!asse (kkis) i - razred
classi«JJIU!e ( klasik) - lclasican
с П е (kle) i с е f - kljuc; fermer а
zalcljucati
П ( klijan ш - musterija
п (klinje) - т
clloc!rne ( lclos) f - zvono
coc!rner (kose) m - koCijas
coe!IJl!i" ( З m - srce; par п а р а т е
Љ (kofr-for) m - kasa
cognac (konjalc) m -- konjalc
coiffer (lcoafe) - ( o)ceS/jati
ш З m - berberin, ft·ize;·
coin ( lcoen) m - ugao
coiing ( koen) m - dunja
coiere ё f - gnev, bes
coilegue ( koleg) m - kolega
coller (kole) - (za)lepiti
с о Ш е с о ј е m - ogrlica
с о П П о м е (kolon) lf - stub; - vertebraJ\e
kicma
combattre (konbatr) - boriti se
comblen ( konbjen -· koliko
commander т - zapovedati,
ш
comme с о т - lcao, kako; (bas) kad;
- ovako, talco; ovakav, ta!cav
commencer т - poceti
comment с о т а n) - kako
( т m - trgovac
commerce т m - trgovina
commercian т - trgovins!ci
commJis-voyageur ( т З m
trgovacki putnik
( komisarja) m - kvart
ш ( ё m - nosac
Ш (komodite) f- udobnost
commun, е т й п - zajednicki
commune Ј с о т й п f- opstina
compagne (konpanj) f - supruga; zena
п (/conpanjon) m - drug, ortak
compartfiment ш т m - с и р е
compBet, ete (konpte, -et) - potpun
comp!iment т m- pozdrav; mes
- s! т mes - s а о •• pozdravite
composer (konpoze) - sastaviti
compote (konpot) f- slatko, kompot
comprendre (konprandr) - obuhvatiti;
sadriati; razumeti
compris, е ( Jconpri, iz) - uracunat, а
Ь ( Ы m - knjigovoda
с о ш р е (lcont) m - racun
compter (lconte) - racunati, brojiti
concierge (lconsjeri) m i f - pazikuca,
vrarar
п ( f - osuda
co;rndamne, е (Jcondane) - osudenilc-ca
condamirner (kondane) - osuditi
condition ( п f - uslov; а - de
(que) pod т da (.ako)
conducte!IJl!i" (JcondiiktlJr) m - kondukter
conduire (Jcondii!r) - voditi, terati
confessio;rn (lconfesjon) f - ispovedanje
comfiairnce ( /confja
11
s) f - povet·enje
co;rnifisexie ( konfiz1·i) Jf - prodavnica
bonbona
confimre (lcofitnt'ir) f- pekmez
confort ( kon for) m - udobnost
co;rnft!!ls, е (Jconfii, llz) - zbunjen, а
ш й f- zbrka, nered
conge (konze) m - otsustvo; otkaz
251
ш ё - poznavati; faire -
saopstiti
ш (konesansJ jf' - poznanstvo;
- s pl - znanje
ш ё m - savet
Ш ( konsejeJ - savetovati
consentir r konsantir а - pristati п а
considerer (konsidereJ - smatrati
consistant, е (konsistanJ - cvrst, jak
consommateur т m- potrosac
consommation (konsomasjonJ Jf -potrosnja;
pice и ka/aniJ
constituer й - saCinjavati
construction й f - zidanje,
izgradnja
construire й -- zidati
contenir ( kontenir - sadrzati
content, е ( kon ta'll') de - zadovoljan
coa1tinue11.· п й ;,:.:_;_ ·nastaviti
contraire ( ё - protivan, suprotan;
а ш - nap1·otiv
contravention (kontravansjonJ - prekrsaj
contre (kontrJ - protiv, prema, uz
convaincre r konvenkr - ubediti
convenir ( konvenir - svideti se; odgovarati;
"konvenirati"
ш (konveJ·sasjonJ f - razgovor
convive (konvJvJ m i f- gost, gosca
convocation (konvokasjonJ f - saziv
copier ( kopjeJ - prepisati
coq (kokJ m - petao
coquetterie ( koketriJ f - koketerija
cord.ial, е ( kordjal) - SJ·dacan
cord.on (kordonJ rn - kanap, gajtan
П ·(korniSonJ rn - sitni krastavac
corps (korJ m - telo
corset (korseJ т -- steznjak, "midet·"
costume ( й m - odelo
cote (koteJ m - bok; strana; aux cOtes
de и bok; а - de pokraj, pored
coton (kotonJ m - pamuk
cou (kuJ m - vrat
252
couc!!uer, se и - leCi; etre conche-
- lezati
coude ( и m - lakat
coudre r и - siti
ш и - teCi
counp и Ј rn - и - de П р и с а п ј
- П pogled; sunr В е - т
tount а - iznenada
counpe ( и р f - kupa
cour ( й f - dvoriste
courage ( и m - hrabrost
courageusement ( kurazozman - hrabro
courageux, euse и ozJ - hl·abar
cou:rir ( kurir - trcati
cours ( й m - tok; tecaj, "kurs"
course ш Jf - trka; voznjq.
courtois, е ( kurtoa, iizJ - и
cousin, е и inJ - rodak
с о ч л е Ј Ј д (kutoJ т .. ""- п о
couter ( kuteJ - stajati, "kostati"
couturier, -ere й ё Ј m f -
krojac za dame, k1·ojaCica
couvercHe ( и m - poklopac
couvert ( ё m - п р Ь ш mettre
В е - postaviti sto
couverture и f - pokrivac
couvrir (kuvrirJ - pokriti
crane ( kriinJ m - lobanja
cravate (kravatJ Jf- kravata
creation ( Љ jf - п
credlit ( kredi) m - kredit
creux, -euse ( kro, ozJ - supa/j; dubok
cri ( kri) m -:- uzvik
crime ( krimJ . m - zloCin
crimineH ( kriminel) m - zloCinac
crfttftque (kritikJ f - kritika; m kriticm·
(kroiirJ - verovati, misliti, п щ
faire - в
croiser ( kroazeJ - ukrstiti ( seJ
croissant (kroasanJ ш - mlad mesec;
kifla
croix ( kroaJ f - krst
croiilte ( й f - ш а
и m - okrajak (hlebaJ
Ш е ( krustijan, tJ - rskav;
"res" pecen
Ш (kojirJ - brati
Ш ( й ё f - kasika
cwr ( й m - koza
cuire ( й - kuvatl; peCi
defini, е (definiJ - odreden
degourdir ( degurdirJ - Ь
degre ( degreJ m - stepen, stupanj
deja ( deiaJ - vec
dejeuner ( deioneJ m - rui!ak; le р е Ш -
dorucak
ш ( dezoneJ - rucati
Я а й ( deleJ m - rok Ш ( kiiizinJ f - kuhinja
cuisinier, ere й ё Ј - и
cuisse й f- but(ina); batak
cuit, е ( й t) - и pecen
cuivre ( й m - bakar
-ica П euse ( delisjo, ozJ - divan, vrlo
cunotte ( й f - pantalonice
curJieiU!X, euse й ozJ - radoznao
cycHsli:e (siklisi) m - Ы
D
Л ( dalmasi) f - Dalmacija
daniigereUJix, euse . ( da'nzero, iJzJ - opasan
ldlarms ( danJ - и п а kroz, iz, za
danser (danseJ -- igrati (koloJ
date ( datJ f - и
davantage ( davantazJ - viSe
de ( de) - v. lekciju 91
Ь Ш se ( и - и т se
deoottre ( debatr - raspravljati
П ( и - otpusiti, otcepiti
Ь ( е Ь и Ј - uspravno; etre -- stajati
(blti п а nogamaJ
Ь ( е Ь й Ј m - pocetak
Ь ( й -- poceti
Ь ( desanbr m - т
I!Jiec!!uausser, se (desoseJ - и se
decider ( deside) de - и se - а
reSiti se п а
п ( deklarasjon f - izjava
decDarer ( deklareJ - izjaviti
I!JiecoiU!per ( и - iseCi
Ш ( dekuvrir - otkriti
П ( dekroseJ - otkaciti
dedanns ( dedan - п
defendre ( defaridr) - braniti; zabraniti
п ( defans) f - odbrana; zabrana
ukusan
deluge ( й m - potop
ш п ( demen - sutra
ш (demandJ Jf- zahtev; т о Ь а
ш ( demande) - traiiti; moliti
oemenager (demenaie) - (i)seiiri se
demeurer ( demoreJ - stanovati; ostati
demi, е ( demi) - pola, р о и
demolfir ( demolir - р о Ј ruSiti
п ( da
1
tJ ft. - zub
deJIPart ( depiir m - odlazak
depasser ( depaseJ - preci, prevazici
П ( ё f - depesa
П se ( depeseJ - zuriti se
( depandr -- zavisiti
depense ( depansJ f -- trosak; ostava
depensner, Jiere ( depansje, ё Ј - trosadiija,
rasipnik
П ( deploajeJ - razviti
deposer ( depozeJ - и staviti,
poloiiti
depunis ( й - od, pocev od;
- que otkad
od tada;
deranger ( deranze) - smetati
п Jiere (dernje, ё - poslednji,
prosli
( dernjerman - nedavno
de:rober ( derobeJ - и oteti
derouRer ( derule - razviti
derriere ( ё - iza, pozadi
I!Jies ( deJ - od, pocev od; jos od; -- Ш е
i!im, tek sto
desagreable ( Ь --'- neprijatan
descendre ( desandr) - siCi
253
desesperer ( dezespei·e) - ocajavati
н з ( dezespoiir) m - ocajanje
Ь Ш ( Ы - svuCi
designer ( dezinje) - oznaciti, pokazati
desir ( dezir) m - ielja
desirer ( dezire) - zeleti
в euse ( deziro, д zeljan
( dezobeisan) - neposlusan
Ш ( dezordr) m - nered
dessert ( ё m - deser
dessiJIJl ( desen) m - crtei, crtanje
dessous ( desu) - dole, ozdo
в й - gore, ozgo
detroire ( й - ruSiti
lliette ( det) Ji- dug
е ю {doJ - dva
ю ( dozjem) - drugi
devaJIJlt ( devanJ - pred, ispred
deveJIJlir ( devnir - postati
devJii!Jler ( devineJ - pogoditi
devise ( devizJ f - deviza, ges!o
devoir ( devoiirJ - morati; trebati; dugovati
devoir ( devoiir) m - duznost, zadatak _.
dnaii>He ( ј а Ы Ј m - davo, vrag
diag1!nostic ( djagnostik) m - dijagnoza
«Jlncter ( dikteJ - diktirati
Ш ( ё m - recnilc
diictoi!Jl ( Љ m - izreka
iliiiereli1lt, е ( diferan,t) - razni; razliCit
П ( difisil) - teiak, mucan
digerer ( dizere -· ( s variti, probaviti
digestioi!Jl ( dizestjon) - varenje, probava
digne ( dinjJ - dostojan
dimaJ!!lc!me ( dimansJ m - nedelja
dn!!Jlde ( dend) r - curka
d!iJ!!ler ( dine) - vecerati; m vecera
й ш ( diplomatikJ - diplomatski
dipiome ( diplam) m - diploma
Clnre ( dM - reci, kazati; c'est._a -- to
jest, to znaCi
«Jlirectemr ( direktOr m - direktor
d.nriger ( dirize) - voditi; se - uputiti se
dnscours ( й m - govor
254
Ь ( ё - iSceznuti
diS]!»OSe, е ( dispoze) а - raspo/ozen
dis]!»oser ( dispozeJ - rasporediti
dispositioi!Jl ( dispozisjon f - raspored,;
raspolozenje; r·aspolaganje
dis]!»uter, se ( й - svadati se
disttaH:, е ( distre,tJ - rasejan
Љ ( Ь й - (i·az)deliti, izdavati
diviser ( divizeJ - (po)deliti
divorce ( divors) m - razvod braka
ilivorce, е ( divorseJ m i f - raspustenik.
rastavljenik
divorcer ( divorseJ - razvesti se
«lix ( disJ - deset
mxiieme (dizjem) - deseti
dix-Jhwt ( й - osamnaest
ilix-J!!lem ( diznof) - devetnaest
dix-sept ( dis-setJ - sedamnaest
dfizwmie ( dizen) f - desetina
о с Н Н е ( dosilJ - poslusan, krotak
\IJ!octeur ( д m - doktor (misli se
п а lekara)
doigt ( doa) m - prst
dommage ( domiiiJ m - steta
doi!Jlc (don, donJc) - dakle
н (done) - dati; - м g!edati п а
Ы okrenut prema
dorer ( dore) - pozlatiti; iuteti se
dormir ( dormir - spavati
dos (doJ m- leda
dot (dotJ f- miraz
в ( duan) f - carinarnica; carina
douanier ( duanje m - cariflik
о ш Ь П е и Ы - dvostrulc
douceme:rnt ( dusman - polako
lliouc!!ne ( dusJ if - dus, tus ·
о П е ш ( д f - bol, tuga, jad
«JJoute (dut) m- sumnja; ш sigurno,
bez sumnje
douter ( duteJ - sumnjati
dom.c, douce ( du, dusJ- sladak; mek; Ь
«JJouzaii!Jle ( duzen) f - tuce
doUJJze ( й - dvanaest
dowieme ( duzjem) - dvanaesti
drap ( dra) m - с о ј а sukno; carsav
З ( drapo m - zastava
draperie ( drapri) f - draperija
droit, е (droa, tJ - p1·av; desni; pravo;
а - е desno' п а desno
dro.it r droa) m - pravo ( nau.ka)
droite ( droat) f - desna strana
m·ole ( drO!J - smesan; m ugursuz
dueH ( й m - dvoboj
dmr, е ( dlirJ - tvrd, cvrst
«Umrer ( й - trajati
Е
с f -
(pitkaJ voda
в ( odviJ :f - rakija
ш ( esanzJ f - izmena
д И - 'promenfii; fzmeniri;
razmeniti
ecBair ( ё m - т и п а sevanje
ecHairage ( ekle1·aiJ m - osvetlenje
ecHairer ( eklere} - osvetliti
ec!ater ( eklateJ - puCi; p1·snuti; Ы
ecole ( ekol) f - skola
ecoJ\ier, ere ( ekolje, ё Ј _, ucenik
ecouter ( ekuteJ - slusati
ecrali1l ( п m - filmsko п
ecraser ( ekrazeJ - ugnjetavati
й s' ( e/c;·ijeJ - (uz)viknuti
ecrire ( ekrir) - (na)pisati
ecrivam ( ekriven m - pisac
ecume ( й т jf - р е п а
edifice ( edifis) m -- zgrada
Mit ( edi) m - zakon; naredba
effacer ( efase) - (i'zJbrisati
effet ( efeJ m - dejstvo; en - zaista
efort ( efar m - napor
egaB, е ( egalJ - jednak; ravan; cela
m'est- svejedno mije; а n·- de kao i
П ( eglizJ f - crkva
egorger ( egorzeJ - zak.lati
electricite ( e/ektrisiteJ f - elektrikc
ч Њ Ь ( elektt·ik) - elekt1·ican
elegant, е ( e!egant) - elegantan
eieve ( ё m i r - dak, п
elever ( elve) - (po)diCi; vaspitati
e]Jjre ( elir} - izabrati, blrati
eloge ( б m - polzvala
elogieux, euse ( eloijo, д - polzvalan
eloigli1ler ( eloanjeJ - udaljiti
eloquence ( elokansJ f - recitost
embarasse ( ш - zbunjen, smeten
embetaJ!!lt, е ( anbetan,t) - dosadan,
neprijatan
embrasser ( ь - zagrliti, poljublti
em]!»ec!!ner. ( anpese) - sp1·eciti
,.._..,_".!_ .. 1 ,_,_, __ !.!
"' .. Ј н • 1 н - 1 uu;pttflll&
empioye ( anploaje) m - Ь
employer ( d'ploaje) - upotreblti.
emporter ( anporteJ - poneti
empressemeli1lt ( a
1
Zpresma
11
) m - usluinost;
predusretljivost; paz;zja
em]!»resser, s' ( anpreseJ - (po)hitati,
(po)iuriti
en ( an) - u, za, п а od; v. 93 !.
Ь ( a'nkonbre) - zakrCiti, p1·et1pati
Ш ( ankarJ - jos; v. l. 88
encre (ankrJ f- mastilo, tinta
encrier ( antcrije) m - mastionica
eli1ldormir, s' (andormir) - zaspati
enfance ( a
1
1jans) f - detinjstvo
enJifan[ ( an;anJ m i jf- dete; - Љ
vragolan
enfantili1l, е ( anJanten,in) - detinji
emiJier ( anfileJ - nataCi, navuci
emin ( anfen - najzad
enfDammer ( anflame) - zapaliti, razdraziti
eml!l!ir, s' ( anfiiir - pobeti
e!!Jlgagement ( angaiman m - obaveza
engager ( angaze) - uzeti и s/uibu
eooemi, е ( enmi) - m i f - nep1·ijatelj
- ica
ennui ( п й Ј m - dosada
ш ( п й ј е - dosadivati
enorme ( enorm} - ogroman
255
-enrhumer, s' ( й т е - doblti kijm•icu,
nazepsti
п ( ansenje) - predavati, obucavati
-ensemble ( ь - zajedno
enswte ( й - zatim
entamer ( antame) - naceti, zapoceti
entendre ( antandr - cuti
entendu, (c'est) entendu - dobro! и redu!
ю ( antuzjast) - zanesenjak
entier, ere ( antje, ё - sav, с е о Citav
entonnoir ( antonoiir m - levak
entourage ( anturiii) m - okolina (jedne
liCnosti)
entre (antr)- (iz)medu
( a'll·t;·eJ f ..;_ и
entrer ( antre) - uCi; faire -· uvesti
-entretien ( antretjen m - razgovor
-enveloppe ( f - omot; koverat
enveiopper д - · ю uviti
envers ( ё - prema
envie ( anvi) f zavist; ielja
envJier ( anvje) - zavideti
environ ( anviron) - oko, otprilike; П е
environs m, okolica
envoye ( anvoajeJ m - poslanik, izaslanik
envoyer ( anvoaje) - poslati; - cherclhler,
poslati р о
epatant, е ( epatan - divan
е р е П е ( eple) - sricati; izgovarati s!ovo р о
slovo
epJicerne ( episl·i) f - bakalnica
epicier, ere ( episje, ё - bakalin
epinard ( epinar m - spanac
epine ( epin) .f -:- trn
epoque ( epok) f - vreme epoha
epoll!se ( epii.z} f - supruga
epouser ( epuze) - azeti za ienu
epoux е р и m - suprug; р Н supruinici
eproll!ver ( epruve) - ( o)probati
erreW!" ( er8r) f - Ь greska
escadre ( eskadr f - eskadra
esperance ( espe1·tf1Z:S} f - nada
esperer ( espere) - nadati se
espoir ( espoiir) m - nada
essayer ( eseje) - probati; pokusati
essence ( esans) f - esencija
essunyer ( й - ( o)brisati
est ( est) m - istok
estomac ( estoma) m - stomak, zeludac
et(e)- i, а р а
etage ( etiii) m - sprat
etat ( eta) m - stanje; poloiaj
JEtat ( eta) m - driava
Etats Jnis ( й m - Sjedinjene
Driave
г ( ete) ш - letv
eteindre ( etendr) - ugasiti
etendre ( etandrJ - prostreti; s' -
ispruiiti se
etofxe { о Л · f __;;_;· tkanina
e11:oooannt ( п - cudan
ё о н е ( etone) - zacuditi
etounffer ( etufe) - gusiti se
ё ( etm·deri) Jf - nesmotrenost,
rasejanost
etourdi ( ш - nesmotren; osamucen;
m vetropir
Ь ere ( etranzeJ - stmn, tud; m
stranac; inost1·anstvo
etrangler ( etra
11
gleJ - zadaviti
ette ё - Ы m Ы с е stvor
erodJiant, е ( й tJ - student,-kinja
erodner ( й - uCiti
П Г s' ( evanuirJ - onesvestiti se
evenement ( evenman) m - dogadaj
exact ( egzakt) - tacan, pravilan
exaHmtnl{))n ( egzaltasjon) Jf - zanos
exame!l11 ( egzamen) m - ispit; pregled
exaooner ( egzamineJ- ispitivati, pregledati
ё ( ek.sede) - prekoraCiti, preci
excennent, е ( eksezan, t) - odlican,-cna
excepte { eksepte) - osim
escaJJier ( eskalje) m - stepenice
escargot ( eskargo) m - pui
1
exces ( ekseJ m - preteranost
excHamer, s' - uzviknuti
256
( ekskuz) f - izvinjenje
excu§er й (s' -)- izviniti (se)
( й - pogubljenje
e;dster ( egziste) - postojati
е х е р П е ( egzanp!J m - primer; ]!)2111"
п а primer; Ы ј а
exercer ( egzerse) - vrSiti
е х н Н ( egzil) m - izgnanstvo
eJ(perience ( eksperjans) f - iskustvo
Ш ( eksp!ike) - objasniti ·
exposer ( ekspozeJ - izloiiti
( eksprimeJ - izraziti
extral{))rdinaire ( ё - ( iz)
vanredan
JF
Jfable а Ь Ј f- prica, basna
face (fas) f- lice; strana; en - Ј е
р т г с р а
facine (fasil) - lak; - ment lako
if2c!h!er (faseJ - (naJ!jutiti
fa«;on (fasonJ Jf- nacin
fac11:e1IJ!Ji (fakt8rJ m ·- pismonosa
Jfaiience (fajansJ f -· poluporculan
faiimrn (fen) f - glad
faiire ё - Ciniti; se faiire - dati е Ы
napraviti
П П (faloiir) - trebati; morati
Ш е Ш е Ј а т о д Ј - cuven, slavan
Њ (_fami!jarite) f - prisnost
Jfamille (famij) f - porodica
Jfardeall! (fardo) m - teret, breme
ш (farusJ ·- divlji; surov; iestok
fatnguner (fatigeJ - umoriti
Jfaunte (fot) Jf - greska
а е Ш Н (fotoj) m - fotelja
Jfaunx (fo) f- kosa ( alat)
fall!x, faunsse ј fos - laian
Jfavorable Ы - povoljan
ittemme ј а т f- iena
federatif, ve (Jederatif, fv) - federativni
fer ё m - gvoide; - а repasser,
utija, pegla
fermrne (fermJ f!' - farma
fermer (ferme) - zatvoriti
feroce (ferosJ - svirep, surov
fete ё f- praznik; imendan
feter (fete) - svetkovati
fell! (fo) m - vatra
Ш (f ј Ј f - list
Ш {foje) m - list(icJ
feuntre (f8tr) m - stof ( za seSireJ, "filc"
д (fevrijeJ m - februar
fllacre (j]akr) m - ko!a, fijaker
н (jjanse) - veriti, zaruCiti
й Л е m - iuc
fJier, f.Iiere ј ј ё - ponosan
б п _ "''""""
__ ..,...,,.._ Ј Ј • ..... / ..... Ј
JfJievre ё f- g1·oznica
fngune (figJ f - smokva
ш (figllr) f - lice
г (fil) f - ;·ed
ft'IiHer (/ile) - pratiti, motrriti
П (file) m -- mreia
Ш е (fij) if - kCi; ]ell!ne - devojka.
Ш (filu) m - lupez
Ј Ш (fis) m - sin
·fJin (fen) Jf - kraj; mettl!'e П in- okoncati
JfJinir (fi'nirJ - svrSiti; - par (sa inf).
najzad
fftageofet ( flaiole) m - mlad pasulj
Н (f!am) f- р а т е п
fllanenne (f!ane!) f - f!ane!
Н (fl8r) 1f - cvet
fon (foa) 1f - vera
Jfoie (foaJ .m - jetra
foin (foen) m - seno
foill'e (foiir if - sajam
fons (foaJ f- put; Ш е jedanput
fonce, е (fonseJ - taman, zagasit
fonctiioooer (fonksjoneJ - funkcionisati
fond (fon) Ј П - dno
fonder (fonde) - osnovati
fondre (fondr) - topiti se
fonte (font) f- liveno gvoide
footbann и - nogomet
257
force (fors) f- snaga
foret (fore) f - suma
forgeron (forzeron) m - kovac
formalite (formalite) f - fonna!nost
former (forme) - obrazcvati, fonnirqti
fou, foHe Ј и fol) - lud, а !uda_k
foudre (fudr f - grom
fouet (fue) m - blc
fouetter (fuete) - Ь
Ш (fuje) - pretraiiti, pretresti
fourchette ·(furset) f - viljuska
fourneau (furno) m - р е с -- de cuisine,
stednjak
frais, fraiche (fre, ё - svei
frais г е Ј m pi - t(osak, г
fraise ё f- jagoda
G
gages ( gaz) m pl - p!ata, nagrada
gagner ( ganjeJ - zaraditi, doblti
gai, е ( ge) - veseo
gaiete ( geteJ f - vese!ost
galanterie ( ga!antriJ f - ugladenost
galopin ( galopen m - deran
gamin ( т m - deran
gant ( gan) m - rukavica
garantie ( garanti) f - jr;mstvo
garantir ( garanti1-) - ё
( garson m - decak. momak
garder ( garde) - ё zadriati
ш ( ga;) f - stanica
gargariser, se ( gargarizeJ - ispirati grlo
п (fran m - franak
· garni, е - snabdeven; pun
iskren gateau (gato) m - kolac
franc, franche (fran, sJ - otvoren.
е (fra-nse, ё - francuski
е (Jranse, ё - Francuz,-skinja
France (fransJ f- Francuska
franchir (franSir} - preCi
frapper (frape) - udariti, lupati
fraterneH, le (fraternel) - bratski
frere (/rer) m - brat
friand, е (frijan ,d} - s!adokusac
friction (friksjonJ f - trljanje, pranje
frit, е (fri, tJ - prien, р е ё е п
froid, е (Jroa, d) -· hladan
fromage (fromiii) m - sir
front (fron m - celo
frontiere ё f- granica
frotter (frote) - tr!jati
fruit й .m - p/od,· р П voce
fu!ir й - beiati
(llllmee ј й т е Ј f - dim
fumer ј й т е - dimiti se; pusiti (seJ
ћ Ј й т е m - miris
fumeur й д m - pusac
furieux, euse Ј й ј б fJzJ - besan
fusil й m - puska
futur, е й й - buduCi; m buduce vreme
258
. gauclfie ( б -levi; f leva straiia
ge!er (zezeJ - (s)mrznuti
gener ( ieneJ - smetati
general ( ienera!J - opsti; m general
generalement ( ieneralman - ё
genou ( inu) m - koleno
ш (zanrJ m - vrsta
gens ( ian m р В - ljudi, svet; Ш -
m/adiCi, mladi !judi
П П е ( zanti, lj) - ljubak, mio
Ш ю ( zantijomJ m - p/emic
geste (iestJ m - pokret
Љ ( Ь m - divljae
gilet ( iileJ m - prsluk
П а с е (g/asJ f - led; sladoled; ogledalo
П а с а П ( g/asja!J. - leden; hladan
gloire (gloiirJ f- slava
gomme ( gomJ f - guma
gorge (gori) f- gr/o, gusa
gofit ( gu) m - ukus
gofuter ( ц - okusiti, probati
goutte (gutJ f- kap(ljaJ
gouvernement ( guverneman) m - vlada
grammaire ( ё f - gramatika
grand, е ( gran. d) - velik
ш (grandfrJ - {poJrasti
grand'mere ё f - Ь а Ь а baka
grand-pere ё m- deda
grec, grecque ( grek) - ё
grele ( ё f - grad, tuca
grelot ter ( grezoteJ - drhtati, cvokotati
grenier ( grenjeJ m - tavan
Ш ( gremlj) f - iaba
Ш (grije) - (is)priiti
gris, е ( gri, grlz) - siv, sed
griser, se ( grize) - opiti se
grondement ( grondema
11
J m - grmljavina,
tutnjava
gronder ( grondeJ - grditi, karati
ш ( gerido
11
) m - okrugao ё
guernr ( gerir - ozdraviti
guerre ( ё f - rat
gunchet ( giSeJ m - prozorce; blletarnica
gymnastique ( iimnastik) f - gimnastika
н
babile ( ahil) - vest
Ј ш Ь Ш е ( abijeJ - obuCi
Ь ( abltan m - stanovnik
Ь ( ablte) - stanovati
Jl:nabitude ( й f - navika
ш й naviknuti (seJ
'JI:nanche ( ans} f - ·kuk. bedro
'banneton ( anton m - gundelj
'hardn ( ardi) - smeo, odvaian
ш ( aran m - haringa
'JI:nasard ( aziirJ m- slucaj; par- slucajno
'basarder, se ( azardeJ - usuditi se
'baut, е о б Ј - visok; visoko; glasno
'hauteurr ( otfJrJ f - visina
Jluerrbe ( erb) f- trava
Jl:neroique ( eroikJ - junacki
Ы ( ero m - junak
/hesiter ( eziteJ - oklevati
ћ ( lJr f - s.at, ё а
ћ euse ( oro, lJzJ - srecan
'Jiueurter, se (orteJ - sukoblti se, naici п а
bler ( ё - juce
17*
histoire ( istoiirJ f - istori!a, prica
hiver ё m - zima
hommage ( omiiiJ m - postovanje
homme ( omJ m - ё
honnete ( ё - posten, cestit
ю ( oneteteJ f - postenje
honneur ( onfJr m - ё
'honte ( ont) f - sram, stid
horloge ( б f - sat п а zgradamaJ
ш / orfJrJ f - uias, groza
Љ ( Ь - uiasan
'hors ( - (iz} van
'hors'd'oeuvre ( ordfJvrJ m - · hladna ј е а
"ordevr"
Mte ( Ј m - domaCin; gost
П ( ote/J m - hotel; gostionica;
de Ш е gradska kuca, opstina
huHe Ш f - ulje, zejtin
Ш Ш ј е m - uljani'k
'l!nuit й - osam
'huitieme ( - osmi
bumain, е ( т е ё п Ј - ljudski
ш й - cud, raspoloienje
l!numide ( - vlaian
Ш ( f - poniznost
п {iijenilc) - zdravstven.
higijenski
hymne (imnJ m- himna
I
ici (isiJ ovde; par - ovuda
idee ё f- ideja; misao; avoirr П
pasti napamet
idiot, е (idjo, tJ - idiot, glupak
Ш й - ilustrovati
iimage ( imiiiJ f - slika
.imagnnaire ё - uobraim
imbecile ( enbesi!J - budalast, g!up
imbrroglio ( enbroljo) - zaplet, zbrka
nmiter ( imiteJ - podraiavati
immed.iatement ( imedjatman/ - odmah
smesta
Ы ( т Ь Ь Ј m - nepokretno imanje
259
immorte!, Re (imortel) - besmrtan
impeccable ( Ь - besprekoran
Jimparfection ( enperfeksjon) Jf - nesavrsen-
stvo, nedostatak
Ы ( Ь - nemi!osrdan
Љ ( Ы - nemoguc( an)
immpression ( enpresjon) Jf - utisak
Ь ( Ы - nesposoban
Jincliiner, s' ( enk!ine) - pokloniti se
incommoriler ( enJcomode) - smetati
ш ( й - nep'oznat, neznan
irndefiniment ( endefiniman) - neodredeno
irndemne ( endemn) - nepovreden, citav
ш ( б m - red voznje
ш ш ( г f - ravnodusnosi
щ ( endiferan) - ravnodu.San
п ( endike) - pokazati
п Ы ( й Ь - neosporan
ш ( . f - illdusirija
п Љ е - industriski
ш Э е ( inegal) - nejednak, promenljiv,
nestalan
п в е х о ј а Ь Л е ( Ы - neumoljiv,
neumitan
iinfernelllf, е ( б - donji; nizi
п И е ( enfernal) - pakleni
fumlformer, (s') ( enforme) - obavestiti ( sej
з ( enformasjon) f - obave.Stenje
ingernieur ( enzenjor} m - inzenjer
п е (inosan, t) - nevin
п ш п - (po)plaviti
inopportunrn, е (inoporton) - nezgodan
н щ ( enkjete) - п
п ( enskrir) - upisati
inspectiorn ( enspeksjon) f ·- pregled
Њ ( enstale) - namestiti
instarnt ( enstan) m - trenutak
п ( й - poucavati
щ Ы ( Ы - nepodnoS!jiv
Ш ( entelizan) - pametan
Ь ( Ы - neizdriljiv
nntentiorn ( ш f - namera
nnterdire ( enterdfr) - zabraniti
260
mteressarnt ( enteresan) - zanimljiv
irnteret ( entere) m - interes( ovanje)
interieunr (t:.nterjor} - unutra.Snji
interlocuteunr ( й ш sagovornik
interRoquer ( enterloke) - zbuniti
interrompre ( enteronpr) - prekinuti
irntestin ( entesten) m - crevo
introdwre r п Ш - uvuci
Ш ( й - nekoristan, uzaludan
irnventer ( envante) - izmisliti, pronaci
invite, е ( envite) - zvanica, gosJ
inviter ( envite) - pozvati
Љ Э й f - nepravilnost
][talie (itali) f - ltalija
Haiiien, rne (itai}e'iZ, en) - ifaiijanski
Ј
ja«Jlis ( zadis) - nekad, negda
]aDousne ( zaluzi) t• - ljubomora
]allounx, о ш е ( ialu, й ·- ljubomoran
jamaiis ( iame) - nikad, ikad
ј а Ь е ( ь f - noga
yamborn r а п ь о п m - sunka
]arnvier (zanvje) m - januar
]ardnrn ( zarden m - basta
]aunne ( zon) - zut а
]aunmr r zonfr - zuteti
jeter ( z.ete) - baciti
jeu ( zo) m - igra
jeundi ( zodi) m - cetvrtak
]eunne ( f.O'n) - mlad
п (zones) f - mladost; omladina
joie ( zoa) f - radost
ј о И е (zoli) lep{u.Skast)
joune ( zu) jf - obraz
]ouner ( zue) - igrati ( se)
]oul!!t ( zue) II1I1l - igracka
jounsseur (iuisor} m - onaj koji uziva
ј о ш й ш - dan; svetlost; - de D'an
nova godina; par - dnevno
jounrrnaD (iurnal) m - dnevnik, novine
]01UIIinaliste ( zurnalist) m - novinar
м ( iurne) f- dan ( od.iutra do mraka)
joyeunx, e1Uise ( о а ј д oz) - radostan
jiUlge ( zflz) m - sudija
jiUlgement ( й m - sudenje
jiUlger й - (pre)suditi
Ш ( й m - ј и
jiUlin ( и е п m - ј и п
Ш elle ( й е Ь Ь
jiUlpe ( й р jf - suknja
jiUlrer (Ziit·e) - (za)kleti se
и ( й - do
juste й - г tacno
ju.nstement ( й - Upi"OVO, bas
justice ( й jf - pravda
П m - kilo ( gram)
L
П а а - tu, tamo
н ( lakonik) - lakonski
П ( len) f - vuna
Hansser (lese) - ostaviti
llampe ( zanp) jf - lampa
llangune ( zangJ jf - jezik
Bapin (lapen) m - pitomi zec
Darcan ( larsen) m - krada
п ( liir) m ·- slanina
Barge ( larz) - Sirok
П ( larzman - bogato
Hargeur ( б f - Sirina
Has, Iasse ( lii, liis) - umoran
п е ( laten, in) - latinski
Baver (lave) - prati
Heq;orn ( leson) f - lekcija
Л ( lekt il.r) f - Citanje
П ( legasjon) f - poslanstvo
П п ( lege) - zave.Stati
Beg111me ( й m - povrce
Bendemain ( landemen) m - sut1·adan
Bentement т - lagano, polako
BeqUJieH, HaqUJie!le ( letcel, lakel) - koji, а
В е ш {lor} - ю njima, im
Bever (leve) - (po)diCi; se - diCi se,
ustati
п (ljezon) f- vezivanje
Љ Ь f - sloboda
Љ ( Ь - slobodan
Hen ј е п m - veza
lieu ј д m - mesto; avoir - dogoditi
se, odrzati se, prirediti se
ligne f!inj) f - linija
Dinge ( zenz.; m - rublje
lion, ne (ljon, о п - lav. tavica
и и (likor) f- liker
1
Diire (lfr) - citati
т

-= krevet
Я А \ Hl-1 Ј Ji.ltA - l-1.1.-UI
Hvre (livr) m - knjiga; f fimta
iocataire ( ё m - stanar
Ioi ( loa) f - zakon
П н ( loenj - daieko
П

Hol!1lgUJie о !ong) dug
п в ( zonta
71
Ј - dugo
П (lorsk) - kad
Iouer (lue) . - dati (uzeti) pod kiriju;
hvaliti
loUJip и m - vuk, kurjak
Iourd, е ( й lurd) - tezak
П и ( й ё f - svetlo ( st)
п в е й п f- mesec п а п е Ь и
IUJistre ( й m - luster
П й m - i·askos, luksuz
lycee (lise) m - gimnazija
м
ш ( masoiir f - vilica
madame ( madam) f - gospoda
mademoiselle ( madmoazel) f - gospodica
п ( magazen m - ducan
й (manjifik) - velicanstven, divan
man т е m- т а ј
maiigre ( ё - mr.Sav
п (men) f- ruka
maintenant т

- sad
maire ( ё m - pretsednik op.Stine
261
mairie (mai) f- opstina, opstinska kuca matMmatiques {matematik) f pl -
mais т е - ali, nego, vec matematika
mais (mais) m - ш
maitre т ё т - gospodar; uCitelj
maitresse ( metres) f-gazdarica; domaCica;
ucite/jica
matiere ё f - materija; predmet
matin ( m - jutro
matinee (matine) f- pre р о п е п
maturite й f -- zrelost
majeste (mazeste) f- velicanstvo mauvais, е т о е ё - rdav; opak; ruzan
majeur, е (mazor) - р и п о е а п mecanisme- (mekanism) m - mehanizam
mal т а m - zlo; bol(est); rdavo, zlo, mechant, е (mesan) - zao, nevaljao
lose medecin (metsen) m - /ekar
malade (malad)- п m i f п medecine п f - п
tomber - razboleti se medication (medikasjon) f - е с е п ј е
maladie (maladi) f- bolest 1 Ш е (mej8r) - bolji
, ( melanger ( - mesati
ma!gre malgre) - uprlcos, i pored
meler т е е - т se de т
malhablle ( а а Ы - п
malin, maHgne (maten, т а п ј - lukav,
п
maman ( а т а п f _: т а т а
ш ( - javiti
manger ( manze)- jesti; salle trpezarija
maniere ( а п ј ё f - п а С п
manquer т - п
ш т а Щ о m- ogrtac; п kaput
marbre ( marbr) m - mramor
ш е (marsan, d) - trgovac
marchander ( marsande) - pogadati se
marchandise ( marsandfz) f - roba
marche (mars) f - hod, koracanje
marche ( marse} m - pijaca, trg
marcher ( - hodati, koracati
П ( m - т
mar.ii ( mari) m - muz
mariage ( marj'az} m - brak, е п с а п ј е
mariC', е ( marj'e) · - mladozenja, m!ada
marier, ( marj'e} - п udati
marror1 ( maron) m - п
mars (mars) m - mart; Mars (planeta)
Ш ё - Marseljeza
marteau т m - cekic
marrtyre(martfr) m- muceniStvo, stradanj'e
matelas ( m - dusek
maternel, le ( maternel) - maternj'i
262
se и
melon (mzon) m - dinja
Ь э (ma
11
,br) · m - l:d, c!ar.
meme т ё т - isti; sam, glavom; isto;
lak i; tout de - ipak
menage ( е п а m - п bracni
par; femme de- т
mentir т - /agati
ш е ( е п й - п т m п
mer т ё f- т о г е
merci ( mersi) m - hvala
mercred.ii ( merkredi) m - sreda
mere т ё f- majka
merite ( m - zasluga
meriter т -- zasluziti
message ( mesiiz} m - poruka
metal ( metal} m - metal
metre ( metr) m - т
mettre т - staviti
И т о Ь m - т
midi ( m - р о п е
mie (mi) f- sreama (hleba)
miel ( ј е ,,m - med
miette т ј е f- т т
mieux т ј о - bolje
mignon, ne т п ј о п о п - ljubak, sladak
mil ( mil) - tisuca, hi!jada
Ш т m - п au - de mouvement т и т а п m - pokret
usred, п а п moyen (moajen) m - sredstvo, п а с п au
Ш (milijon) m- т Ш о п - de р о т о с и
mine п f - izgled; rudnik mugir й - rikati
mineral, е п - т п е а а п multiplier й - (po)mnoziti
ministre п m - т п municipal т п - opstinski
minuit й m - р о п о с mur (mlir) б - zid
minute т п й f- т п mikr, е т й - zreo
minutieusement т п т do п murmurer т й т й е - zagoriti, saputati
podrobno, п museau (miizo) m - nj'uska, Ы
Ь т Ы - Ь е а п m п musique т f- muzika
mode ( mod) f - moda
modeste ( modest) - т
modifier ( Л - izmeniti
moeurs ( f pl -- ё п
moindre т - т
moins (moen)- т а п ј е а que (de) е т
ako, т ako
mois ( о а m - т е е с ( а п а
о Ш е ( о а ј е f - п
mollet (mole) m - Zist п а п
moment т о т а n m - trenutak
monarque ( п m - vladalac
ш ( mond) m - svet; avoir du -
т goste
monnaie т о п е f - п п о а с
monsieur (mesj'o) m - п
monter т - popeti se
montre (montr) f- sat, п
montrer (montre) - pokazati
morceau ( m - komad
mordre ( mordr) - uj'esti, gristi
mors б m- е т zva!e
mort т б f- smrt; mort, е т б т
т т
mot т о m- rec
mou, molle т и т о - mek
mouche т f -· muva
mouchoir ( m - т
moulin ( muzen) т - т п
mourir ( murir) - т
moutarde ( f - senf
mouton .( muton) m - ovca
N
nage (naz} f - p!ivanj'e: etre en - Ы
sav znojav
nager ( naze) - plivati
naif, naiive ( naif, na'i v) naivan
naissance п f- rodenj'e
naitre ( ё - rodi'ti se
nappe п а р f - carsav, п
nation ( f - п nacija
natJional, е ( п - т
nationalite ( п f - п
nature п а й f- priroda
naturel, le ( natlirel) - prirodan
necessaire п ё - potreban
neige ( ё f - sneg
neiger ( neze) - padati о п il neige
pada sneg
nerf ( pl nerfs ( ё m - Zivac
nerveux, euse ( 8z) - п
nettoyer п е о а ј е - listiti
neuf п о Ј - devet
neuf, neuve п о Ј п - nov
nez п е m - nos
m (ni) - ni, п
nickei (nikel) m - nikal
nid ( m - п
noce п о f- svadba
Noe п о е - Noj'e
noir, е п - crn
noix п о а f - orah (plod)
nom п о m - ime, prezime
263
ь ( о ь m - broj
п ю п ь ozJ- nmogobrojan
м ( nor m - sever
nouveau, nouvelle (nuvo, nm•el) - ю
и ю е П е (nm:el) f - novost, vest
ю (nova
71
brJ m- no1•embar
noyer ( noaje m - orall ( drvo
nu, е ( й Ј - go, nag
nuage ( niiazJ m - о Ь а
в ш й f- п о с
nul, е ( nii!J - nijedan, nikakav
Ш ( niilman - nikako
numero (niimero) m - broj
н ш е (niik) f - Ц
о
obeir ( obeir - slusati, pokm·avati se
Ь ш ( obeisa
71
} poslusan
objectif ( Ы m - objektiv
objet о Ы е m - predmet
Ш ( Ь

f - ljubaznost
o!Oiigeant, е ( Ь

- ljubazan
П ( Ь - p1·imo1·ati
oblenill" ( optenir) - doblti, postiCi
occasion ( okazjo
71
) f - prilika
occuper ( й р е - zauzeti; s' - baviti se
ocean ( с е а

m - okean
octobre ( oktobr) m - oktobm·
odeU!Ir ( odor) f - miris
П ( ongt) m - nokat
onze ( onz) - jedanaest
onzieme ( o
71
zjem) - jedanaesti
operation ( ope1·asjon) f - operacija
operer ( opere) - opet'isati
( opinjiitr) _,_ upm·an
oppose ( opoze) - г protivan
or о г - dakle; п о
or ( ar} m - zlato
orage ( oriiz) m - oluja
ш ( oranz) f - pomorandia
ormnaire ( г ё - о Ы с а п
ordonnance ( ordona
71
s) f- naredba
ш ш ( ordone) - narediti
ordre ( ordr) m - zapovest, г е а П -
dU!I jour п а dnevnom redu
ordure ( ordilr) f - dubre. smece
о е Ш е ( ё ј f - uho
Ш ( oreje) m - jastuk
organe ( organ) m - organ
orientaniste ( mjantalist) m - poznavalac
ћ jezika
ш ш ( ortodoks) - pravoslavni
ortl!nograpi!Jle ( г f - pravopis
os {os; р о m - kost
Mer ( ote) - skinuti; oduzeti
ou и Ш lblen Ш pak
olfu и - gde, kuda, kamo
Њ ( Ь ј е - zaboraviti
ouest (uest) m- zapad oeil о ј т - oko; р Н yeux ј oCi
oeU!If о Ј m- ј а ј е pl oeufs о а oun (ui) -· jest, da
П а coque rovito ј а ј е
oeuvre ( ovr) f- delo, rad
offensif, Jive { ofa
71
sif, fvJ - napadni,
ofanzivni
offensive (ofansfv) f - ofanziva
office ( o!fs) f- ostava
ofJf.rir (ofrlrJ - (po)nuditi
oiseau ( oazo) m - ptica
ombre ( onbrJ f- senka
omelette ( omlet) f - kajgana
oncle ( o
7
i kl) т - г ujak
П ( й f - ondulacija
264
outre и - preko; osim; е п - osim
tqga, uz to
ш (uvrfr) - otvoriti
ovation ( ovasjon) f- ovacija
о а о в ш е в ( ovasjone) - burno pozdraviti
page ( piii) f'- stranica
р а Ш е р а ј f - slama
pain р е п m - hleb; р е Ш
pai:x р е f - mir
П ( pale) m - dvot·ac; nepci
zemicka
р а Н е ( piil) - Ь е
П {palje) m - г п а
stepenicama)
П р а П - Ь
pantalon ( pantazon) m - pantalone
р а в н о П е ( pa
71
tuf!) f - р а р и с а
р а р а р а р а m - tata
papier р а р ј е m - lzartija
paquet (pake) m - paket
ш ё - pojaviti se; izgledati
parapluie (parapliii) m -- kisobran
Ы ( Ь - dabogme
parce que ( parseke) - zato sto
pardessus ( й m -· gomji kaput
ш (pardon) m - oprostaj
pardonner {pardone) -· oprostiti
parents (paran) m pl - roditelji
!\)21.!l'esseu:x,. lJ;z:) ..,- lenj
ш е р а г е t) - savrsen; od!ican;
m sladoled
parJfois (parfoa) - katkad
padum {parfijn) m- miris
pari ( pari) m - opklada
parier (parje) - kladiti se
в н {parjQr) m - kladilac
JParns ( pari) m - г
parisiien, п е {parizje
71
, en) - pariski;
Parizanin
parHer (parle) - govoriti
parrmi ( parmi) - medu
parroBe ( parol) f - rec
part ( piir) f - deo; queHque - negde;
п - nigde; а -· izuzev, osim
partage ( partiii) mm - deoba
partn (parti) m - partija, stranka
partne (parti) f - deo, panija, igt·a
parltir (partfr) - poCi, polazitik otiCi,
otputovati
partout ( partu) - svuda
pas ( а m - korak
passant ( pasan) m - prolaznik
passe (pase) mm - proS!ost
passer (pase) - preCi; proCi; prelaziti
passion (pasjo
71
} f- strast
]!Dasteque {pastek) i - lubenica
]!Date {piit) f - testo
paterrnen, Ј е ( paternel) - oCinski
patience (pasjans) f - strpljenje
Ш (patisri) f - poslasticarnica
patissier (p::ztisje) f - ш
patrie ( patri) f - Ы
patron ( patro
71
Ј m - gazda
pauvre ( povr) - siromasan; jadan, bedan;
m г
payerr р е ј е - p!atiti
payeur ( pejOr) m - platisa
l!)ays (pei) m - zemlja, kraj
paysan ( peizan) m - seljak
peau р о f - koia, kora
pecl!ne {pes) f - breskva {plod); Ь
]!1\ecl!!err (pese) m - (drvo); !oviti
Ь
peigne р е п m - cesalj
peigner (penje) - ceSljati
peiindrre (pendr) - slikati
]!J)eine р е п f- muka, trud
peintre ( pentr m - ш
pendant ( panda
71
) - za vreme
р е в н Ш е й f - zidni sat
penetre {penetre) - proiet
penetrer {penetre) - prodirati; izlaziti
pernsee (panse) f- misao
pernser (panse) - misliti
perrdre {perdr) - Ы
pere ( ё m - otac
permettre (permetr} - dopustiti
permissJion г f -- dopustanje
ш ш ( personiii) m - licnost
personrne {person) f - osoba, lice
personne г - niko, iko
personnel, le ( personel) - licni, а
ment licno
perte {p?rt) f- Ы
peser {peze) - {iz)meriti; teiiti
р е Ш е ( peti, t) - mali, sitan
J[lleu р о т а о
265
peup1e ( й р m ___, ш v· • •
(
" ) f strah · ш - plasltl se,
peur por - ,
faire - а up/asiti koga
physique (fizik) f - fizika . . ..
physionomie (fizionomi) f -
piece (pjes) f - komad; soba; odel.Jen;e
pied р ј е m - noga, stopa/o
piege ( ј ё m - klopka
pierre ( ј ё f - kamen .
pigeon, ne (piion, о п - golub, -zca
pipe (pip) f- lula
pis (pi) - gore, ldSije
place ( p/as) f _ mesto, trg, pijaca ..
placer (p!ase) _ namestiti, (po)stavltl
plafon ( plafon) m - tavanica
plaider {plede) _ braniti pred sudom
. plaignant ( plenjan) m - tuiilac
plaindre ( ptendr) . m ---:-:- ia/iti
( ё - svidati se
plaisanter (plezante) - saliti se
plaisir (plez'ir) m - zadovoljstvo
plancher (pfa11se} m - pod
ь (ptant) f - blljka; - dn pied,
taban
ь (ptanteJ - zasaditi
plat, е (pla, t} _ p/josnat, plitak
plat (pla) m - б п ј а ј е о
plenn, е (plen, en) - pun ·
plenipotentia:ire ( plenipotan ё
opunomocen
pleurer (p!Ore) - plakati . .v.
pleuvoir ( ё - padatl (
0
kzsz) ..
plonger (ptonze) - zagnjuriti, (za)romtz
pluie й f - kisa
plus р й - viSe
ь й - neko/ilco, viSe
plutOt (pliito) - pre, radije, bolje
poche ( pos) f - diep
poele ( poal) m - р е с
poele (poal} f - tiganj
poeme р о е т m ·- spev
poids р о а m - teiina, teret
poignet (poanje) m - Clanak (ru!ce)
266
(poensone) - iigosati
poing ( poen m - pesnica
point ( poen) m - tacka
poire ( ё f - kruska ( plod)
poirier (poarje) m- kruska (drvo)
poison ( poazon) m - otrov
poisson ( poason m - Ь
poitrine (poatrin) f- grudi
poivre ( ё m - blber
poivron (poavron) m - paprika
poli. е (poli) - п uctiv
police (po/is) f - policija
politesse (polites) f -
uctivost
. pomme (pom
3
_ jabuka; - de terre,
krompir
pommier р о т ј е m - jabuka (drvo)
populaire. ( о р й ё - narodni
porc р б m - svinja
porcelaine (porselen) f - porculan
port р б m - pristaniSte, luka
porte (port) f - vr·ata
portee ( porte) f - domasaj, dohvat
Ш (portfoj) m - portfelj v •
porte-monnaie (portmone) m - novcanzk
porte-pJume ( й f - .
porter (porte) _ nositi; se - osecatl se
ш (portje) m - vratar
portiere ё f - vrata (vagona)
portrait (portre) m - slika, portret
poser (poze) - (po)staviti ,
Љ Њ (posibllite) f - mogucnost
Ь Ы - mogucan
poste (post) f- posta
pot р о m - lonac, sud
р о а Ј Ь Н е р о а Ы - za pice, pitak
ш (pudr) f - prasak, prah; barut
pouie р и f- kokoska
pou!et р и е ш - pile
poumon (pumonJ m ·-· pluce
pour р й - za ..
pourboire ( purboiir) m - п а р о т с а .
pourparlers (purparle) m pi - pregovorz
poursuivre й - {pro)goniti;
produiiti
н ш (purtan) - medutim, ipak
pourm, е ( й - snabdeven
pousser (puse) - gurati; rasti
poussiere ( ё f - prasina
pouvoir ( ё - moCi
pratique ( pratik) - praktican
precaution (prekosjon) f- obazrivost
precedent (presedan,t) - prethodni, raniji
precipiter, se (presipite) - poleteti, jurnuti
prec.isement (presizeman) - upravo, bas
preferer (prefere) - viSe vo!eti
premier, ere (premje, ё - prvi
prendre ( prandr) - uzeti
Ш ё m - povlastica
prix (pri) m- cena;- fixe (fiks) utvrdena
с е а
р о Ь а Ы е р о Ь а Ы - verovatan
Ы ( о Ь е т m - zadatak
prochain, е (prosen, en) - iduCi, s/edeCi
produire й - proizvoditi
profession (profesjon) - zvanje, struka
professeur ( б m - profesor
produit ( Ш т - proizvod
profond, е (profon. d)- dubok
proje1t {proie) m - projekat, plan
prolonger (pro[onze) - produiiti
promenade ( promnad) f - setnja
prenom п m- ime (osobeno, licnoj promesse {promes.) f- obecanje
preparer (prepare) - spremiti promettre (prometr) - obef:ati
pres (pre) - Ь а peu - otprilike prononcer п - izgovoriti
presence (prezans) f - prisutnost ю {pronostik) m - prognoza
present, е (prezan,t) - prisutan, sadasnji; propos (propo) m - reCi; govor; а
а - sada ll vreme, и zgodan cas; iA - de povodom;
presenter (prezante) - pretstaviti, pruiiti; а tout -. s.vakom prilikom
se - pretstavljati se, pojaviti se proposer (propoze) - predloiiti
president (prezidan) m - pretsednik proposit.ion (propozisjon) f - predlog
presider (prezide) - pretsedavati propre (propr) - vlastit; cist
presque (preske) - skoro, gotovo proprietaire ё m i f- vlasnik-ca
presser (prese) ·- pritisnuti; terati; se - protect.ion (proteksjon) f - zastita
iuriti se protestation (protestasjon) f - protest,
pret, е (pre, ё - spreman, gotov protesto,vanje
pretendre (pretandr) - tvrditi protester (proteste) - protestvovati
preter (prete) - pozajmiti pro11Rver (pruve) - dokazati
pretexte (pretekst) m - izgovor proverbe {proverb) m - poslovica
p:rretre ё m - svestenik province (provens) f- pokrajina; palanka;
preuve (pr8v) f- dokaz unutrasnjost
(prevnfr) - izvestiti, upozoriti (provizjon) f р П - namirnice
prevoir ё - predJ,ideti {priida'llan) - obazrivo
е (prevoajan) - oprezan prudence й f- obazrivost
prier (prije) - mo!iti prudent (priidan) - obazriv
priere р Џ ё f - molitva; т о Ь а prune (priin) f - S!jiva (plod)
pr.ince (pre-ns) m - knez, princ prunier й m - s!jiva ( drvo)
(prensipal) - glavni Ы ique р й Ь - javan
pr.ison ( prizo n) f - tamnica puiser ( й - crpsti
prive, е (prive) - privatan puisque й - posto
267
jpuissant, е (piiisan, t) - mocan
jpuits (piii} т - bunar
П й - kazniti
ј р Ш е (p{irJ - Cist, blstar
р ш е е р й е Ј f- pire, kasa
Q
quai (ke) m - kej; peron
qualite ( kaliteJ f - osoblna, kakvoca
quand ( kan - kad
quant а ( kantaJ - sto se tice
quarante (karant) - cetrdeset
quart (kiirJ m - ce!Vl·t
(ka;·tje) m - с г а ј
quatorze ( katorz) - л
quatre (katr) - cetiri
quatre-vingts ( katreven) - osamdeset
quatrieme (katrUemJ - cetvrti .
que (keJ, rel. zam. - koga, koju, koje
que (keJ, svez. i prilog- da; neka; kako;
ko!iko
quen, le с е - koji, kakav
quekonque ( kelkonkJ - т а l{oji
que!que ( kelkeJ - neki, nekoliko; - с П ю е
nesto
quelquefons ( ketk.efoaJ - katkad
quereller (kereleJ - Щ
question (kestjonJ f - pitanje
н ш ( kestjoneJ - pitati
queue с о Ј f- rep, faire la- cekati redu
qui (kiJ - koji, а е ko?; - que т а ko
quitter ( kiteJ - ostaviti, napustiti
quon (koaJ - sta!; - que т а sta
quoique ( koakeJ - т а da, iako
quotidien, ne ( kotidjen - svakidasnji,
dnevni; m - dnevni list
raconter (rakonte) - pt·icati
radkan (radikal) - korenit, radikalan
radieux, euse ( radjo, oz) - sjajan
radio ( radjo) f - radio
radis ( radiJ т - rotkvica
rafr2ichnr (raj'reSfrJ -
rage (riiiJ f - bes(niloJ
raisin ( rezen т - gnJide
raison ( rezon f - razum; razlog
т (rezonmanJ m - rasudivanje
ra]euinir ( б podmladiti
т ( raiOnisman m -
podm!adivanje
т (ramaseJ - skupiti, pokupiti
т (ramneJ - skupiti, vratiti natrag
ranger (ranzeJ - poredati
rapide ( rapid) - brz
Љ (rapiditeJ f- brzina
rappeler, se (rap!eJ -· (potJsetiti se
rapporter (raporteJ с doneti
rare ( riir) - redak
raser(1·azeJ - (oJbrijati
rasoir ( razoiir m - brijac.
rassis (rasiJ - staloien; panJID- bajat hleb
rat (ra) m - pacov
rattacher (rataseJ - vezati, spojiti
ш е ( ravisan ,t} -· divan
rayon (rejonJ m - zrak; po!ica
realiser ( realize) - ostvariti, ispuniti
Њ ш (realizasjon f - ostvarenje
е а Ш е (realiteJ f - stvarnost
т (resamanJ - nedavno, skm·o
recepteur (1·eseptor} m - s!usalica
receprioiiD ( п f - prijem, primanje
recevoir ( resevoiir) ·- primiti
rechauffer ( resofe) - podgrejati
recit ( resiJ т - opis
rec!amer (reklameJ -- traiiti, zahtel•ati
recommandatnoJID ( rekomandasjon) f -
prepontka
т (rekomandeJ - proporuCiti
recompense (rekonpans) f - nagrada
recompeiiDser (rekonpanse) - nagraditi
recoJIDJIRaissaJIDce (rekonesans) f- priznanje,
zallvalnost
recoJIRnaitre ё - prepoznati;
priznati
e«;\UI ( е с й m - priznanica, potvrda
rMJiger (rediieJ -- sastaviti, napisati
reductnon r й п f - popust
Я ( ref!eksjon f - razmiS!janje
reforme (reformJ f - reforma
д se (repandr) - rasprostraniti se
reparer (repare) - (p)opraviti
repas ( repaJ m - obed, obrok
repartie (reparti) f- brz, duhovit odgovor
repasser (repase) - ponovo proCi; vratiti
se; fer а - pegla refugie, е й - izbeglica
refuser й - Ы ne pristati,
hteti
д (regar) m - pogled
regar«iler (regarde) - (poJg!edati
regime (reiim) m - reiim; dijeta
П (regl) f- lenjir; pravilo
regHemeJIDt (reglemanJ m - uredba
reg]ler (reg!e) - doterati
ne repeJID!I:ir, se (repantfr) - kajati se
repeter (repeteJ - ponoviti
repliq\Uier (replikeJ - odgovoriti
repoJIDdre (repondr) - odgovoriti
R'Cjp0JlJ1Se (reponsJ f - odgovor
repos (repoJ m - odmor
IregJIDer ( renjeJ - vladati
regretter (regrete) - ialiti
renJID ( ren) m - bubreg; р П krsta
f- !c:-c:!jicc:.
re]onJIDdre ( rezoendr - pridruiiti se
Jrella!l:ioJID r rezasjon f - odnos
reHever, se (rezve) - (po)diCi se, ustati
reHiier (relje} - povezati
ш (remarkeJ - zapaziti, primetiti
remMe ( remed) m - !ek
remercner (remersjeJ -:- zahvaliti
remettre (remetr) - predati, uruCiti;
odloiiti
!l"emonter (remonte) - naviti (sat)
rem][Dnir П - napuniti
rem]!»orter (ranporteJ - odneti
renar«Jl ( reniir m - lisica
rencontrer (rankontre) - sresti
rendre (randrJ - vratiti; - heureux
usreCiti; ·- visnte posetiti; - Н а visnte
vratiti posetu; - serv.ffce uciniti us!ugu;
- П Ш ukazati vojne
pocasti; se - otiCi
renfermer (ranfermeJ - sadriati
rernoJIDcer ( п - odustati
Г • Ш (ransenje) - obavestiti
!I"entrer (rantre) - vratiti se; rmeti, uvesti
renvoyer (ranvoaje) - poslati natrag;
otpustiti
reposer, se (repozeJ - odmoriti se
ћ Ь Ш -
reproche ( repros} f - prekor
(reproseJ - prebaciti; {pre)koriti
П й Ь f- Ь
(tezistans) ff - Dtpo;-
resnster (reziste) - odupreti se
respecterr (respekteJ - postovati
respira.tiol1l ( respirasjon f - disanje
respirer (respire) - disati
Ш (responsabilite) f-
odgovornost
Ы ь f- slicnost
Ы ь -- (na)Ziciti
restauraJID!I: ( restoran) m - gostionica
reste (rest) m - ostatak
т (reste) - ostati
restimer й - vratiti
П ( й m - rezultat
resumer й - ukratko izloiiti
retard (retarJ m -· zakasnjenje
.retarder (retarde) - zakasniti; zaostajati
о satu)
reteJIDnr п - zadriati; (zaJpamtiti
retirer (retireJ - povuCi, izvuCi
retour ( й m - povratak
retourJIDer (returne} - prevrnuti, okJ
1
enuti;
se - okrenuti se
retrousse, е (retruseJ - prcast
й й - uspeti
reve ё m - san
269
( revejJ m - budenje; budilnik
Ш (revejeJ - (pro)buditi
reveRer (reve/e) - otkriti
revenir (revnfrJ - v1·atiti se
(reve) - sanjati
(revoiir) - р о ю о videti; au -
do videnja!
reroe й f - revija, smotra
rhum ( romJ m - rum
( й т - nazeb; - de cerveau
kijavica; - de poitrine kasalj
riche (ris) - bogat
richesse ( riSesJ f - bogotstvo
rideau ( t"ido) m - zm•esa
(rjefl) - п Њ а Љ а
ш euse ( riguro, 8zJ - ostar
rincer (t·e
11
seJ - ispirati, oprati
Irire (rft·J - smejati se
Irisquer, se (riske) · - usuditi se
riviere ( rivjer) f - reka
ri.z ( ri) m - pirinac
(rob) f- haljina
Ь (roblne) т - s/avina
roi (roa) rn - kralj
rompre (ro
11
prJ - s/omiti
rond, е (ro
11
, dJ - okrugao
П ( ro
11
fle) - hrkati
(ro
11
ieJ - gristi, glodati
rose ( roz) f - ruia
rbli (1·oti) m - pecenje
rouge (nli} - crven
rougir ( ru'!ir) - crveniti
rouler ( rule) - kotrljati; ticati se
route (rut} f - put, drum
royal, е ( roajal) - kraljevski
royaume (roajom) m- kraljevina
rue й f- ulica
rupture й f- prekid
ruse ( ruz) f - lukavstvo
ri!Jlsse ( й - ruski
R.ussie й f - Rusija
rythme ( ritmJ m - ritam
270
s
sac ( sakJ m - torba
sacre ( sakre) - svet, posvecen
sage ( siii) - ш posten; dobar
sein, е (se
11
, senJ - zdt·av
saint, е (se
11
, se
11
t) - sveti
saisir (sezfrJ - zgrablti
salade ( sa/ad) f - salata
saladier ( sa!adjeJ m - cinija za salatu
sale ( siil) - prljav
sale, е ( saleJ - s!an
ш ( ё f - slanik
salle (sa!J f - sa!a, soba; а manger
irpezarija; - а Н е ш е cekaonica;
de bains kupatilo
saftuer - а й е Ј - pozdraviti
sang (sa
11
J m- krv
sang-ftroiid · (sa·njroaJ m - hladnokrvnost
sangllant, е ( sangzan - krvav
sans ( sa
11
Ј - bez
sante (sa11feJ f- zdravlje
sapeunr-pompiier (sap8r-po
11
pjeJ m -
vatrogasac
satnsfaire ( ё - н
saucnsse ( sosisJ f - kobasica
sauf ( sof) - osim
sauter ( soteJ - skociti
sauvage ( soviiZJ - divlji
sauver ( soveJ - spasti; se ·- uteci
savoir ( savoiir) - inati
savon ( savon m - sapun
savonner ( savoneJ - sapuniti
sclllllpter ( й - vajati
П ( й m - vajar
seau ( soJ m - с о ј а
sec, seche (sek, sesJ - suv
ш й m - pomoc
secret, ete .( sekre, tJ - tajni; m tajna
secretaire ( ё m i f - sekretar
seduire ( й - zavesti
seize ( ё - sesnaest
seizieme ( sezjem) - sesnaesti
sejour ( й m - boravak
sei (se!J m - so
semaine ( smenJ f - sedmica
Ы ( а

Ы е - izgledati
sens (sa
11
sJ m - smisao; oravac
Љ ( sa'" Ь - osetljiv
sentir (sa
11
tirJ - osecati, mirisati
sept ( set - sedam
septembre ( septa
11
br) m - septembar
Serble ( serbl) f - Srbija
soierie ( soariJ f - svi/ara ·
soif ( soaf) f - ied
soirm ( soe
11
Ј m - briga; nega
soir ( soiir m - vece
soiree ( soare) f - vece, veternja zabava
soixante ( soasa
11
t) - sezdeset
soldat ( so/daJ m - vojnik
soleil ( Ј ё ј Ј m - sunce ·
sombre ( sor. br - taman
serbo-croate ( serbokroat) -srpskohrvatski;
m s. h. jezik
somme (som) f-·svota, iznos
sommeil ( ё m - san
sommier (somjeJ m - madrac
serein, е ( sre
11
, srenJ - vedar, miran
serrer ( sereJ - stegnuti, stisnuti
St:ii'Vke ( servisj m - Ь posluga;
Ь
serviette ( servjet f - ubrus; salveta;
koina torba
servir (servfr - sluiiti
serviteunr ( д - sluga
seuH, е ( б - sam, jedini
П ( б

- samo
sii ( siJ - ako, kad, da; da li; tako, toliko
siffBer ( sif/e) - zviidati
siOet ( sifleJ m - zviida/jka
signaH ( sinjal) m - znak, signa!
signe ( sinjJ m - ( o)znak(
Ш Ш - znaciti
siDermce (sifans) m - tiSina
sillon ( sijo
11
Ј m - brazda; р Н р о ј а njive
simplle (se
11
pl) - prost, oblcan
sincere - iskren
singe ( se
11
iJ m - т а ј и п
sire ( sir m - gospodar
sJitot (sitoJ - tako brzo, odmah
sJitunatiio111 ( й f - po!oiaj, stanje
six ( sisJ - sest
socnan, е ( sosja!J - drustven, socijalan
siixieme ( sizjem) - sesti
socnete ( sosjeteJ f - drustvo
soeur ( д f - sestra
soi (soaJ - sebe, е Ы
soie ( soaJ f - svila
songer (so
11
ieJ - {po)mi'sliti
sonner ( sqneJ - zvoniti
sorce!lerne ( sorselriJ f - vracanje
sorciere ( ё f - vestica
sort ( б m - sudhina; tirer au - vuci
kocku
sorte ( sort f - vrsta
sortie. ( sortiJ f - izlaz
sortir ( sortirJ - iziCi; izneti; izvaditi
sou ( suJ m - su, petparac
н ( susiJ m - bliga
soudain, ( sude
71
, enJ- iznenadan; iznenada
souffriir ( sufrir - trpeti, patiti
П ( suljeJ m - cipela
й (sumetrJ - podvrgnuti; se -
pokoriti se
soupe ( sup f - supa
soupiere ( ё f - Cinija za supu
source ( surs) f - izvor
sourciB ( sursi) m - obrva
sourd, е ( й surdJ - g/uv
souris ( suriJ f - mis
souns ( suJ - pod, i'spod
sousuaction ( sustraksjon f - oduzimaitje
souvennr, se ( suvnfrJ - secati se; m
uspomena
souvent ( suvan - cesto
souverain ( suvren) m - vladar
spacieux, euse б iJzJ - prostran
spectacKe ( spektakl) m - prizor
splendide ( spfandid) - sjajan
271
sport ( б т - sport
sportif, D.ve (sportif, fvJ - sportski
squeRette ( skeletJ т - kostur
stade ( stadJ т - stadion
statue ( statiiJ f - kip, statua
stoicfie!I1l, ne (stoisjen, enJ - stoicki
т ( stoisismJ т - stoicizam
store (storJ т - zavesa (koja se diie
i spustaJ
щ ы Ш е й ,t}-koji zaprepascuje
subir ( й Ы r - podnositi, izdriati
succes ( й т - uspelz
П ( й й -- socan
sucre ( т т - secer
т
tabac ( tabaJ т - duvan
а Ы е ( а Ы Ј f - sto
tableau ( а Ы о т - slika
tabouref (tabureJ т - stolica bez naslona
H!cher (taseJ - truditi se
а Ш е ( tajJ f - stas, stru!c, uzrast
Ш (tajorJ - krojac
taire ё - precutati; se - (uJcutati
П ( talan т - talent
а П ш (talon) m - peta; potpetica
tambour й т - dobos
ta!I1lt (tanJ - toliko; - т е Ш Х Ш
Ь о ј е - Э Ш gc!·e
ш ( й т - jug ш ( tant) f - tetka, strina, и ј а
ш й

- dovoljan tapD.s (tapi) т - cilim
sunte ( siiit) . f -. pratnja; а П а - posle tard ( tar - doi:kan, kasno
SUl!RVa1111t; е ( й t) ;.;..:..;.; sledel.'i
п ( й - р о prema
suivre ( й vr - iCi ( za kim), slediti,
pratiti
sujet (siie) т - predmet; podanik; a\Ul
- de povodom
superbe ( й - ponosit, divan
П ( й - preklinjati
Ы ( й Ы - podno§ljiv
supporter ( й - podnositi; trpeti
Sl!.llJJ.IIJP!I!"imer ( й - ukinuti; izostaviti
sun· (sur) - п а (v. 91 /.)
sfir, е ( sur - siguran, п
sd'irete ( й f - sigurnost
ш в ( й - iznenaditi
S\Uli!'J!)I!'ise ( й f - iznenadenje
surto1lllt ( й - narocito
ш е Ш а в с е ( й f - nadzor
Ш ( й - paziti, motriti
sunsJJ.IIect, е ( й i й - sumnjiv
в ( й - obesiti, vesati
т ( senpati) f - simpatija
sympathiqune ( senpatik) - simpatican
272
г ( ш f -= tOi'ta
\\:asse (tas) f- solja
ttaunreaun ( toro т - Ы
taxn ( taksi) m - autotaksi
tel, ne (tel) - takav, toliki
teHegramme(telegram) т - telegram
tellegraphe ( telegraj) т - telegraf
П ( telegrafje) ·- telegrafisati
П (telefon) т - te!efon
п ( telefone) - telefonisati
teRepho1I1liqune (tele/oni!c) -. telefonski
П т (te!man) - tako, to!iko
т в (temoen) т - svedok
е т р е (tanp) if - slepoocnica
tempera\\:UJlre (tanperaiiir) if - temperatura
т ( tan) т - vreme
tel!1ldre ( tandr) - neian; mek
temr (tenfr) - driati; п 2 gle!
т (term) m - rec, izraz; tromesecna
kirija
в (termine) - zav1·siti
в п m - zemljiSte
е п е ( ё if - zemlja
е п Љ Ј е ( Ы - stt:asan
tete ё f- glava
dhe {te) т - CQj .1. '!!.. R ( b"v
_ / и tre useJ - posrnuti
theatre ( teatr т - pozoriSte treize ( ё - trinaest
thermometre (termometrJ т termometar
tirage ( tiraiJ т - vucenje; - au sort
treizieme ( trezjemJ - trinaesti
tre!I1lte ( trant) - trideset
vucenje kocke
1nre-bounchon (tir-buson) m - otpusac
tirer (tireJ - vuCi; s'en - izvuCi se
tiroir (tiroar) т - fijoka
titre (titr) т - naslov, titula
tres (treJ - vrlo, veoma
Љ п ( Ь й т - sud
triom]]Jilne (,trionf) т - trijumf
т (trionfeJ -· trijumfovati
triste (tristJ - ialostan
toile ( toal) f - platno; - ciree musema
ttois ( troa) - tri
toinette ( toaletJ f - toaleta
toiser ( toaze) - odmeriti
ltoit ( toaJ т - krov
tomber ( tonbe) - pasti
to!I1l ( tonJ т - zvuk; ponasanje
ш ( tonJ f - tona
to!I1lnerre ( ё т - grmljavina
в ( turson) т - krpa
tort ( б т - nepra:vo; avoir - nemati
pravo
ltortue ( й f - kornjaca
tO\\: ( to - rano; brzo; skoro
в е (tusan, tJ - di'rljiv
н (tuse) - dirati, dirnuti
tou]ounrs ( й - uvek
tour ( й т ·- put; ftaire unn - prosetati se
( turneJ - okretati, okrenuti
ttousser (tuseJ - kaS!jati
\\:out, е ( tu, tutJ - sav, с е о tout а fait
sasvim; tounll: de suite odmah; п
1 И malocas; tount de т е т е ipak
ll:ounx ( tuJ f - kasalj
traduire й - prevesti
в ( tren т - voz
tramway (tramue) т - tramvaj
Ш ( tranki!J -- miran
в П Ш ( trankiliteJ Jf - mir
п (transpire) - znojiti se
П (travajJ m - rad, posao
Ш (travajeJ - raditi
Ш п п {jor, ozJ т i f- trudbenik ·
radni, а '
a:raverser (traverse) - preCi preko
18
т ( troazjemJ - treCi
tromper (tronpe) - prevariti
tronc {tronJ m - trup
trOJJ.II (troJ - suviSe, odviSe
trottoir ( trotoar) m - trotoar
troun (t1·uJ т - rupa
ltrounpeaun ( trupo) т - stado
trouve:r (truve) - naCi
ш е й е Ј - Ы
ш в ( й т - tunel
ii:II.Jirc, tunrque й - turski;
tunll:eur, trice ( й - tutor
type (tipJ m - tip
у а ш в а е ( tirani) - tiranija
u
ш unne о п iin) - jedan, п а neki
ш в о ( f - ujedinjenje; sm,ez
unique ( - jedini, jedinstven
unsage ( т - о Ы с а ј
unsure й й Ј f - zelenastvo
usunrier ( й ј е m - zelenas
Ш е й --т
v
в (vakansJ f pl - skolski raspust,
odmor
Ш е ( vajan - г
в (venkt) - pobediti
в ( venkor т - pobednik
vaisselle ( vese!J f - posude
vaDet ( vale т - sluga; - de chambre
sobar
273
vaHse ( valfz) f - torba, kofer
П ( valoiit-} - vrediti
vanter (vante) - п hvaliti
vase (viiz) m - vaza
veau (vo) m - tele
е Ш е ё ј f - Ь е п е а п pre, uoCi
Ш (veje) - bdeti
vendre ( vandr) - prodati
vendredi ( vandredi) m - petak
ш п - (po)stovati
venir п - doci
vent ( van m - vetar
ventre ( vanrr m - trbuh
verglas ( verg!aJ m - poledica
П ( - proveriti
verite (veriteJ f п
verre ё m - staklo; casa
verrou (veruJ m - reza; sous les - s
и zatvoru
vers ( ё - prema, ka, oko
verser (verse) - sipati, toi!iti; uplatiti
vert, е ё vertJ - zelen
veston ( veston m - п kaput
vetement (vetman) m - odelo
vetu, е ( й - obucen
ш veuve б v8v) - udovac, uvica
viande ( vjand) f meso ( za ј е о
victime ( viktim) f - zrtva
victoire (viktojr) f - pobeda
victorieux, euse б 8zJ -
pobedonosan
vide ( vid) - prazan
vider (vide) - п
vie (vi) f - Zivot
Ш ( vjejiir m - starac
Ш f - ш
Ш (vjejlr) - (o)stariti
vieux, Ш (vjo, ј ё ј Ј - star
Vienne ј е п -- В е с
vif, vive ( vif, vi v) - ziv
vigouemx, э ( б 8z) -- :mazan, jak
Ш а ( vila) f - vila
viJ!I!age ( viliizJ m - selo
274
Ш е (vi!J f - grad
vin (venJ m - vino
vinaigre ( п ё m - sirce
vingt (venJ - dvadeset
vingtieme (ve·ntjemJ - dvadeseti
violemment (violamanJ - zestoko
П е (violan, tJ - zestok
visage ( viziiZ) m - lice
Љ ( Љ - vidljiv
Љ Ь - Щ
п
visite (vizitJ f - poseta
visiter (vizite) - posetiti
vite (vitJ - brzo
"!fitesse (!'ftes) f - brzfn!!
vitre ( vitr f - о п о staklo
vitre, е ( vitreJ - staklen
vitrine п f - izlog, п
vivantt, е (viva·n, t)- ziv
vivement (vivmanJ - zivo, hitro
vivre ( vivr - ziveti
vivies ( vi'vr) m р И - п п
voici {voasiJ - evo, п а
Љ (voa!a) - eno, eto
voilr ( voiir - videti
п в е (voazen, zin) - п
voitunre (voatlir)f - kola
О Й Х (voaJ f- g/as; а ltaaute - п
а - Ь tiho
vol ( vol) m = let ( п ј е ; krada
о П а Ш е ( voliij) f - п
voier (vole) - leteti; krasti
о П е Ш (vol8r) m - kradljivac, lopov
П (volo'ntje) - p·ado, droge volje
votre ( б - vas, а
П vuloiir) - hteti
voiilte {vute} е - pogrbljen
voyage (voajai) m - put( ovanje)
voyager (voajaze) - putovati
voyageur (voajaz8r) m - putnik
vraii, е (vre) - istinit; c'est - to ј е islina
п в ( vreman) - zaista; zbllja
vue (vil) f - vid; pogled; а - d'oein п а
oCigled
w
у
у ( iJ - tu, tamo
yeux ј о Ј m pl - oCi
wagon (vago
11
) m- vagon; Ш spavaca Yougosiavie (jugoslavi) f- Jugoslavija
kola; - -restaurant va
6
rron 1·estoran
х
:Xanthippe (gzantip) - Ksantipa
18*
z
zele ( ze!J m - п
zero ( zero m - Ш а
SADRZAJ
Str.
Predgovor ••••••••••••••••••••••••••••••••••• • • • • • • • • • • • • • • • • З
FrannctUisld aHfabet .•••••••••••..•••••••••••.••.••••• о • о • • • • • • • • 5
Izgovor franncusllriihl П • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ••••• • • • • • • • • • • • • • 6
1. - lzgovor: ai, en, е n, etUI.- п 11
2. - lzgovor: ј enn, ll!lnn, oJi, qnn, inn, q, u, ss, ien, om, П е - Brojevi od 1-5.
- Odredeni С а п Н е П а - Razgovor . . .. . . .. .. . . . .. . . .. .. . .. . . . . 13
3. - lzgovor: re!!!1•. .__,..,. Sadasnje . vreme glagola п а -er:. ]!}arller ....•.. , . • • . • 1.5
4. - lzgovor: с g, s, е а П c!hl. - Razgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
5. - lzgovor: х - М п о п а п i prideva. Odredeni с а п za п Hes.
- Brojevi od 6-10. - п vreme pomocnog glagola etre. -
Razgovo1·. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
6. - lzgovor: е е - Akcenti. - п Clan п П п е des. . • . • • • . 22
7. - lzgovor: muklo е . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
8. - lzgovor: p!hl, gn, s, d, х - Vezivanje. - Sadasnje vreme п
glagola avonr ..•••. :. . . . • . . . . • . . . • . . . . • . . . . . . . . • • • . • . • • . • • • • • . . 26
9. - lzgovor: !hl (muet et aspire). - Cirkumfleks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
1 - lzgovor: е П П е П е Ш - Zenski rod п i prideva. . . . . . . . . . . . . . 31
11. - Promena п - Proveri!Je. • . . . . . • . . . • . • • . . • . • • • • • • • . • • . . • • • 33
12. - п clan. - Proveri!Je. П п • • • • • • • . . . . 35
13. - п Ь sa est-ce П е ... ? - Anncnennnne devise .••••..••.. ,...... 37
14. - п vreme g!agola п а -ir: И - Brojevi od 11-15.- 1IB у а
- Les jours de Н а ш ..•.•.....•.•.••...•... , • . . • • . • . . • • . . 40
Ј - Poredenje prideva. - Pllus ••• que, moinns ... Ј Ј П е atUJssi ••• qune.......... 42
16. - Licna п п З i 4 padeia. - Prisvojna pridevska zame-
nica. - Les mois de R'annnnee.................................... 44
17. - п п е п а а е п а п З i 4 padei п - Notre, vo!l:re, Н
nnos, vos, ш - Qun'est-ce П ... ? Brojevi od 16-20.............. 47
18. - п vreme glagola п а -re: ш - Brojevi'od 21-69. - Proverbe 49
19. - п vreme povratnih glagola. - Glagoli: appeller, П jeter,
repeter, empJ/oyer, payer • • • . . . . • . . . • . • . . . • . • . . • . . . • . • • . • . • . . . • • 51
20. - Licna п п zamenica.- Priloska п е П П de dessnnn.
П - Les fumes dnn pere П ..••.•.••.••••.••.. - 54
276
21. - Proslo vreme pomocnih glagola i svih pravilnih glagola - Odrecni,
upitni i п п Ь - Н о е П dile й 56
22. - п pridevska п с е с е с е Н е ceso - Upitna pridevska
п Ј П с - Pregled о mestu п п п п и
proslom vremenu. - Le П е П е rennard........................ 59
З - Mesto licnilz Z(lmenica i priloske п enn uz п а с п zapovedni. -
Priloska zamenica у Brojevi od 70-79. Cause de ч Ш AmvJisme.
La recompense ..
0
•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 62
24. -· Buduce 1--reme п i п glagola. - Tri п п -
Unn c!ffienntl: prudenntl:. ш - Р о ш П о • • • . . . • • • • • • • • • . • • • • . 64
25. - Trpno stanje g!agola. - Enntl:re aoos. Ann I!Jainn.... • . . . • • • • • . • • • • . • • • 66
26. - Predasnje nes1--rseno vreme pomocnih i pravilnih glagola. - Pri!og
vremena sadasnjeg. - Unn ш П Voyage de nnoces........ 68
и п rodu prideva. - Naiif 71
28. - п п п glagola. - Brojevi od 80 п а da[je. -
п pridevske п - Imbrog!lfto des c!!nfuffres. • . . . . • • • . 73
29. - п glagola. Glag·olf: Ю г -
· Re]!]::nrtne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . • . . . . • . . . . . . . . . . . . . 7 5
30. - Predasnje п vreme п i п glagola. - Slaganje
participa. - La cftef de П а maisonn dile monn р е Ш I!Jonniitcmme. • . . . . • • • • 78
31. - Prisvojne п - Glagol allller.- Unn veri!Je п П 79
32. - п п Redni bro;evi. - Glagoli: vennir, devennir, revennnr,
se П - Ј е П П е Hanngune! ...•.•.... ; • . . • .. . . • • . • . • • • . • • • 82
33. - Pokazna zamenica п roda: с е ceci, с е Н а -- TrNe. - Glago!
pre111ldre. - Et П П ... . . . . . • . . . . • . • . . . . . . . . • . . . • . . . . . . . . . . • . . • 84
34. - Predbuduce vreme pomocnih i п glago!a. - Upotreba brojeva.
- Glagol s'enn allller . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . • . . . . . . • . • . • . . . . . . . • • 86
35. - Jstoriski plaskvamper.fekt. - JPasse ш ш Ш - ћ
e!l: П а П . . . . . . . . . . . . . . . . . • • . . . . . . . . • . . . • • . . . • • • . . • • • • • 8 8
36. - Pregled vremena - P,·i/ozi п а amennt. - М а c!hlami!Jre а
conc!her. - Histoire ecossaise. . . . . . . . . . . • . . • . . • . . • . . . . . . . . • . . • • . . 90
37. - Odnosne zamenice Н n П Le П П П П П щ 93
38. - Upitne zamenice- Unn petnt goll!lrmannd............................ 95
39. ·- Neodredene п - п son. - З 97
40. - Г о П kao zamenica, prilog i п - Reponnse !hlardie, mans Н
- П et cllasse. . . . . . . . . . • . . • • . • • . • • . . • . . . . . . . • . . . . . . . . • • 99
41. - п prezenta. - Le desnr du conndamnne.................... 102
42. - Kondicional perfekta. - Unn р е Ш ш 104
43. - п recenica. - П П aun П 106
44. - Upotreba п nnli!IH, certain, divers, differennts. - Monn cai!Jinnetl: de
travann. - IEnntre ifUJimeanrs. П А l'econe................... 108
277
45. - Upotreba meme. - Monsieur, madame, mademoiselle. - G/agoli
envoyer i voir. - Candidature ................................. .
46. - Ne •.. pas, non pas, non plus, ne ..• que, ne ... plus que. - Dans la saDDe
d.e banns. - Hotel pour tenors. - Aux courses ................... .
47. - Upotreba oui-si, non-ne ... pas. - Europe. - Upotreba clana uz imena
gradova i zemalja. - La Њ de la Croix-Rouge yougoslave part
pour le Canada ......................... ••••••••••••••••••••••
48. - En quoi est ... ? Pridevi sur, sous, dans, ispred lui, е П Ј е eux, eiles. -
Glagol mettre. - Outre-tombe ....... ••••••••••••••••••••••••••
49. - Mesto prideva ispred imenice. - La salle а manger. - Les e::ufants
П ..................................................... ·.
50. - Mesto prideva iza imenice. - Yeux, cieux, aieux. - Glagol s'asseoir.
- Salutations. . .............................................. .
51. - О izostavljanju od1·edenog Nana. - lRHJey,Ji!J1!!1' ћ Ј Ш Ј е е - JLe
mari de la depensiere ......................................... .
52. --' О k1'alitativnom clanu. - Enfants Љ П - La deiegation grecque
en П - П des pariementaires grecs au П
'Iito ........................... ··...... ....................... .
53. - О г imenica р о znacenju. - Mesni г - Glagol partnr. -
Le renard enrhume
54. - О roda imenica р о znacenj:t. - Vremenski prilozi. - G!agoli naitre
i mourir. - Reponse Jaconique ......... ••••••••••••••••••••••••
55. - Rod imenica р о nastavcima. - NaCi!zski prilozi. - G!agol dire. -
Reponse ш - Nos colonies d'enfants ..................... .
56. - Rod imenica р о nastm•cima. - KoliNnski prilozi. - G/agol ft'aire. -
Reponse Daconique. - А 1' с о Н е ................ · ............... .
57. - Poredenje priloga. - Glagoli ouvrir, couvrir, decouvrir, ot'frir, souffrir.
- Reponse laconique ......................................... .
58. - Jmenice sa dva 1·azliNta Ь - Neprelazni g/agoli sa etre. -
Glago/i sa avoir i eire. - Les parties du corps. - Lecture assid'!le.
Histoire ш Un qui connait les femmes .......... •••••••••••
59. - Jmenice jednog Ь za о Ь а roda.- Les partnes du corps.- Pourquon
attendre? JP'ourquod ............................... · · · · ·
60. - Jmenice sa dva roda i dva znacenja. - lmenice bez jednine. - Les
parties du corps. - Repartie enft'antnne .................. -....... .
61. - 11 va sortir. В П sortir.- Histoire П imaginaire.
62. - Mnoiina sloienica. - Amour. - (j'[agol Ш - La cuisine. -
Relations entre I'Autriche et П а Yougos!avie: ..................... .
63. - IJ/ vient de sortir. - J[JI venait de sortir. - Compositeur et vins ...... .
64. - Etre en train de ... Appartement а louer. - Au Љ Enfants Љ
65. - Upotreba si. -Jndirektna pitanja.- Le diiner d'un Ecossais. ·-- Dixneme
п ш de Ј а marine de guerre м П ................ ., ... .
278
110
113
115
118
120
122
124
126
129
131
132
135
137
139
142
143
146
148
151
152
155
66. - Slaganje v1·emena indikativa. - Glagol croire. - Avis -
JR.eve de gourmand. - Deux mots Ш - ................... .
67. - Slaganje vremena и indirektno-upitnim recenicama, i и Ь и
i Ь perfektu. __:. Glagoli pouvoir, vouloir, connaitre. - Une
bonne ................................................. .
68. - C'est ... qui, c'est ... que.-- Glagol savoir. - Projets. - Medication
П - В е Н П е reponse ..................................... .
69. - Ы - Biographie du Marechal Tito ...................... .
70. - Nepravi/an Ы prezenta. Glagoli falloir i va-loir. - Une bonne
excuse. . ........................................... · · · · · · · · · ·
71. - Ы impelfekta; drugi Ь kondicionala perfekta - Serenite
socratnque. Petite gourmande .................................... .
72. - О upotrebl Ь - Glagol ecrire. - Une vnsite (/) - Pourquoi
en douter? Les П - С е regime lui piait ............... .
73. - О Ы Ы - Glagol inre - Une visite П - Mauvais
и ю Amncan Ш Mauvaise nouveile. - Vive Litva ! ..... .
74. - Ы iza svezica. - Scene d'Mtel. Une consommation bon
marcbl. L'operatnon а crMit. -.Wannace et son editeur •............
75. - Ы и relativnoj recenici. - Vive П а JFrance! Glagol vivre. -
Psychologne. Examen de droit. Anniversanre •......................
76. - Slaganje vremena Ы - Glagol conduire. - Un regJ!ement
respecte ............................................ · · · · · · · · · ·
77. -- Upotreba imperativti. - Glagol cournr. - Erreur de й ...... .
78. - lnfinitiv perfekta. Upotreba infinitiva. - Uoe visnte (lll). - Au Ш
rant. Trop de precautions ....................................... .
79. - Glagolisa de i infinitivom. - Glaf!oli: pRaindre, craindre, etenrndre. -
XVe Jeux olympiques а Hclsin]ci •.............................•..
80. - Glagoli sa а i infinitivom. - En voyage. -:-- JFooting. Mauvais payeur.
81. - Jnfinitiv iza svezica. - Dans Н е n-ann Ј -=- М П
de Ш - Une l!ecorn de geograpble ........................... .
82. - lnfinitiv и relativnim recenicama. - Glago/i battre i fuir - Oiu е
trouver? Le cakul du cornge ................................... .
83. - Glagol faire ispred infinitiva. - Glagol rire. - Un coiffeur ecossais.
Une Ш - Visnte en П (I) ..................... .
84; - Upotreba participa prezenta. - Le cyclliste et Re paysa111 ••...•.••.•.•
85. - Upotreba participa prezenta. - Glagol conc!lw-e. - Adieu, roti! -
VJisite en Vougoslavde П .............•........................
86: - Glagolski prilog PI'OS!i. :--- Glagoli vaincre i Jl)Jleuvoir. Dans ne trnnn (11).
- Le Ш с sous П а Jl)Jluie. La mode passe vnteo ..................... .
87. - Bezlicni glagoli. Izrazi о vremenu. - М е Ш е ш е affaire. Jeu bruyant.
88. - Upotreba priloga Ь encore, toujourso - Prefiks re- - Dans е
й Ј П - Visite en Yougoslavie Ј П .....••..•....• о •••••••
151
159
161
163
166
168
171
173
175
178
180
182
185
187
190
I 93
196
198
201
203
205
207
210
279
89. -Jos о Ы priloga ne. - Glagoli pRaire, se taire. - Dans П е traJin
(IV). - l..e«;on d'blstoire sainte. - Visite en Yougoslavie (IV)....... 213
90. - Upotreba predloga а - Glagol Ш - А la gare de l'Est. -
Histoire ecossaise. - VIsite en Youggslavie ( V).................... 216
91.- Upotreba pt·edloga die i sur.- Glagol acquerir.- А б ExceJsior.
- Un cocher, Ш d'art. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
92. - Upo!l·eba predloga н i par. - И restoranu. - l..es miettes de
I'Jf-Hstoire .......... , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . • . . . . . . . . . . 222
93.- Upotreba predloga en i dans. - Glagol boire. - l..e menu. - Visite
en Yougoslavie (Vl). - Deux poetes. Resistance opiniatre. Dicton.... 224
94.- Upot1·eba pred!oga sous, sans, contre. Glagol suivre. - Au cafe. -
l..'habltude. - Visite en Yougoslavie (V/l)....................... 228
95.- Predlozi: chez, vers, aupres de, pre'S de, а с б е dl.e, du с б е de. А Ш
diner. - Visite en Yougosiavie (Vlll). - Coquetterae defendue...... 231
96.- Red ё u recenici. ;---; Me$I01Jn'loga Ј recenici. - Visite en Yougoslavie
(IX). Au П ю - Deux juges se jugent. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233
97.- Monsieur Jourdain et maitre de phiRosophie....................... 237
98.- М Perrichon paril: en voyage.................................... 239
99. -:-:-:-.l..a pr,ise de. la Ј В а Ш е -:-:-:- JFete П t'ran«;aise........ ... . . ... . . . . 242
100. - l..a Ш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244
П ъ 245
Ovo izdanje ђ fotokopiju knjige koju е 1982. godine objavila »Prosveta«. Beograd 1 Urednik, Miluti11 ш
1 lzdavae: lzdavacko preduzece »Prosveta«, Beograd, DobraCina 30 1 Stampa: Birografika, Subotica, Stampano u 1000
primeraka 1 1993.
CIP - К а т а л о г и з а ц и ј а у п у б л и к а ц и ј и
Н а р о д п а б и б л и о т е к а С р б и ј е Б е о г р а д
804.0(075.4)
Ш А Р Е М и л а н
Francuslci u 100 lekcjja : praktican teeaj francuslcog jezika
/ Milan Sare. - 13. izd. - Beograd : Prosveta, 1993 (Subotica :
Birografllca). - 279 str. : ilustr. ; 20 cm
Т 1000. - Recnilc: str. 245 ·· 275. - К za ц u 100
lekcjja : (prevodi i resenja zadataka). - 34 str.
ISBN 86-07-00731-9
а Ф р ю щ у с к и ј е з ш с - П р и р у ч ш ц и
12960780
.._..
Т Т Т Т т п

ZA
FRANCUSKI U 100 LEKCIJA
(PREVODI I RESENJA К
JP'ROSVETA - BEOGRAD
2
Govorite li francuski, п - Ne, gospodine, ј а ne govorim п
Ј а govorim samo srpskohrvatski. А vas brat, govori li о п francuski? - Da, gospodine,
о п govori dobro п А vasa sestra, govori li ona francuski? - Ne, gospodine,
ona ne govori п ona govori dobro engleski. Ko!iko jezika govori vas ujak? -
М о ј ujak govori tri jezika. ·
Parlez-vous allemand? Non, Monsieur, ј е ne parle pas allemand, ј е parle seul-
ement serbocroate et щ mais mon frere parle Ь allemand. Et Ь de
langues parle votre sreur? Elle parle щ et allemand. Mais mon oncle parle
beaucoup de langues.
3
Vi govm·ite suviSe brzo. Ne govm·ite tako b1·zo. Ј а ne cujem dobro. Govorite
lagano, ј а vas mo!im. Govori glasno. Govori g!asnije (viSe glasno). Govorite glasno.
Govorite glasnije. Vasa sestra govori suviSe glasno, а vas brat suvise tiho. Koji jezik
vi govorite? Ј а ш srpskoh1·vatski. К о ј е jezike govori vasa sestYa? М о ј а sestra
govori srpskohrvatski, jrancuski i nemacki. Koji se jezik govori и Beogradu? и Beogradu
se govori srpskohrvatski. А и Parizu? и Parizu se govori francuski.
Parle-t::;on serbocroate а Beograd? Oui, monsieur. Et а Paris, comment
parle-t-on? А Paris on parle щ Ь de langues parle votre tante? Elle
parle seulement une langue, sa langue maternelle. Et quelle est sa langue maternelle?
Sa langue maternelle est le serbocroate. Vouz parlez trop bas et trop vite; parlez
plus haut et plus lentement, ј е vous prie. Mon cousin parle tres bien italien.
4
Gospodin Diran ulazi, skida svoj lepi seSir i pozdravlja vrlo uctivo: - Dobar
dan, gospodice. Kako ste?- Yrlo dobro, gospodine, hvala, а vi?- Dosta dobro. Kako
е vas brat Dorde?- О п ј е takode dobro.- А gdeje?- О п ј е и svojoj Ь А sta
radi и svojoj о Ы - О п radi svoj zadatak za sutra. - Т о ј е vrlo dobro. Dovidenja,
gospodice. Pozdravite svog (vaseg) brata. - Hvala, gospodine. Dovidenja, gospodine.
з
Nous saluom votre soeur et votre frere. Comment va votre oncle? - П ne
va pas blen. Il est malade. П est toujours dans son lit. Il ne mange pas. - Ј е vous
salue, monsieur. Ou est votre frere? Est::;il ici? Non, monsieur, i1 n'est pas_ici.
ll est_a la gare. La gare est tres loin.- Et votre frere Jean, ou est::;il?- П est
dans sa chambre. - Fait::;il son devoir? - Oh. non, il ne fait pas son devoir, ii
mange une pomme. - Votre soeur Juliette est tres Ь е П е Elle а surtout un tres beau
regard. Saluez·la beaucoup.
5
Koliko brace т п Ј а т а т dva brata. - Kojega и а п т а п ј а
о п Stariji brat ј е lekar, т brat ј е oficir, kao п otac. А vas otac ј е
oficir?- Da, п о п ј е п Koliko п т а о п О п т а sezdeset
п - О п п ј е star. - Ne, о п п ј е star; п kose п и bele, о п е su j'os с п е -
О п т о а Ь vrlo п sa svoja tri velika п О da, п о п ј е vrlo sre&m
s nama.
De quelle couleur est le papier? Le papier est Ь Et la maison? La maison
est ....... aussi Ь Et les murs? Les mur's sont_aussi Ь De quelle couleur
sont les cheveux de ta tante, П blancs? Oui, ses cheveux sont tres Ь · П е
est tres vieille. Etes·vous malade, monsieur? Non, madame, е ne suis pas malade. -
Ou sont._ils? Ils sont dans Ia chambre. - П а le nez rouge. - Nos chemises ne
sont pas noires, elles sont Ь Ses gants sont Ь
6
Ј а т а т о ј е а п j'ezik, to ј е т о ј т jezik. Ј е а п п ј е dosao,
о п vas traii.- Kakav е о п Ј е li mlad ili star?- О п п о п ј е dosta т -
Ј е li о п velik ili mali?- О п ј е vrlo velik. - Dobt•o, to ј е ј е а п prijatelj, п е а и е -
п ј е ј е а п vrlo lep grad. и п se govori п и п ј е Ь е о Ј т а т ј е п и
stolicu и svojoj т о ј о ј sohi. Т о ј е ј е п а stolica. Т о su stolice.
7
Ј а и т vrlo dobro sve sto о п kaie, ali п е п а т sta о п hoce. Mi е е т о
ј е п и а ј а п и о п а ј е vrlo dobra. Р о а т е п с е и п а stolici. Ј а vas п е с и zaboraviti.
Platicu vam ovaj seSir sezdeset п Ј а а т prvi т ( о т и Ј а т
п п i п е т а с Kad п treba da stigne? О п treba da п и sredu ujutru.
9
Ova odela su crna. п п Pariza и vrlo ljubazni. Casovi и и Trave
и uvek п т и и i ostre и п а о ј т Laste п а т и (dolaze). о п е
и prolece. Ove sekire su.suviSe duge i suvise teske. Ovaj pasulj ( kod а ј е п п а
ј е vrlo dobar. Jeievi su vrlo п о п ј е и miSeve. и i и п Nasa prijateljica
ima tri harfe. Ovi zidovi и vrlo visoki. Madari su п и
4
Ou est votre frere? П est Ia, dans sa chambre. Est .... )I seul ou non?'Oui, il est
seul. il fait son devoir. Sont,_)ls ici ou Ia? · ne sont ••)ci, ils sbnt la. Ces peches
sont grandes et belles, mais._..elles ne sont pas_encore mures.
10
п ц п п Pariza. п п е vole п и и dli о п е и о Ь с п о
vrlo п Ova и ј е vrlo dobra i vrlo ј и Ь а п а sa decom. Ovaj otac е е о т а
п sa svojom е с о т Ova stara е п а ј е п е т а Т о ј е ј е а п blvsi oficir. Svi sn и
п и svi и п М о ј а т а а rodaka ј е т а о Ь и п
11
О о т е govorite? Mi т о т о с и Na koga т т п а и
т а ј и К о т е dajete ј а Ь и е а ј е т ih ovoj deci. Poslovice и zlato jezika. Zivot
vellkih filmskih prvoka nije uvek м Ь Ш a:rgrata е naprgy!jen
kao и oko.
12
Sta ielite, п с а ј а ш kafe? Sta viSe volite?- ё а ј а gospodo. - Evo,
п Sa и т о т ili т и п о т Ј е п и kap и т а m.cinm vas ( ako а т se svida).
- Hvala. gosp(Jdo.- Hocete li и kolaca? О п и vrlo dobri. - livala. gospodo,
п е ј е е т kolace. - Koliko т secera? - а т о tri · т
Comblen de pommes avez·vous mangees? Une seulement. - Versez-moi une
goutte de vin, в с ч в plaiit. - un peu d'eau? - Oui. un· peu d'eau
minerale. Comme cette eau est fraiche! - Quel vin preferez·vous, du rouge ou du
Ь - En._hiver е bois du rouge. et en._ete du Ь Nous_avons._.,eu aujour-
d'hui а Beograd du vent, de la pluie et de la
13
Ј е li vas brat и Ne, п ј е ta. о п ј е izisao s'a т - Kada polazile?-
Mi т и п е е ј и и и koliko sati?- Т а с п о и р о п е - Dobro, recite
vasem и т о т vas. da с и Ь п а п и р о п е т а п ј е deset ( п и а
Koliko р и а jedete п е п о а т о dva puta. и р о п е i и е с е - Ali to п ј е
п А и и zar п е jedete?- Ne, и и п е jedem п и т а т а т о ј е п и
Ш dve solje kafe.- Hocete li uzeti М а о sira? М а о п Ne, hvala, п '
vise п п а т ј е о А vas п О т о ј sin, о п ј е и п о п jede
deset puta п е п о - Jeste li п Dajte т samo с а и hladne ( sveie) vode.
Kad т ј е toplo. и т а т п vode da se т Kad mi е п и т а т
solju vrlo toplog с а ј а da se т
J'ai froid, donnez-moi, ј е vous prie (s'il vous plait), un peu de the Ь chaud.
Ј е n'ai jamais faim, ј е mange cinq fois par jour. Ј е me rechauffe avec du vin chaud,
quand j'ai froid, et quand j'ai chaud е me rafraichis avec du vin frais ou de la Ь
5
14
Kad svrsavate svoj (vas) posao?- Mi т svoj posao и pre podne
(pre !2 casova).- М о ј brat izabere и ј е п о dobro mesto. Dobri п se poko-
ravaju а о п и Mi Ы а т о dobre prijatelje. Zasto о п а crveni?- Zato sto se stidi. О п а
и isprlja и haljinu. Lisce drveca и SvrSite ( svrsavajte) brzo. Slusajte svoje
roditelje i svoje и О п и и и т т Ovo dete brzo п а ocigled)
raste. Zidamo и т а и vilu и Budvi.
п sedmice.
- Koliko т а dana и ј е п о ј sedmici?
- т а т а п а и jednoj т
- Koji и
- п и sreda, cetvrtak, petak, и nedelja.
- Koji ј е а п ш щ
- Danas ј е ponedeljak.
15
О п ј е bolji od е п е Т о ј е najbolji zadatak. Т о ј е т о ј najbolji prijatelj. Т о ј е т о а
najbolja prijateljica. Т о и naSi п prijatelji. Koji jezik bolje govorite, engleski
iZi francuski? Mladi od dva п ima petnaest godina. Ј а п а т tako velik kao
т о ј и п nije toliko plava koliko njena sestra. Leti su п т и nego
т И о ј е т т dobu и dani п Nasa kuca е manja i manje е р а п е о
о п а naseg и Imam (isto) toliko п о а с а koliko ti. Cigarete "Drava" nisu tako
dobre kao cigarete "Morava"; losije и К о ј е cigarete vi и Ј а р и т uvek и
to su najbolje. Svaki т а svoj ukus, п А ј а ј а vise volim "Neretvu".
16
Evo т о ј е п Ovo ј е se.fir moga о с а Ј а dajem ovu jabuku т о т е bratu. Ј а
zovem svog ( о druga. Daje П mi п т о ј knjigu; da Ш п е - Da, о п а т daje vasu
п :- Da li te о п gleda? - Da, о п т е gleda. - О п п а trazi, ali о п nas п е vidi.
Jt
- Pozajmio а т т и sav svoj dieparac. Zasto т и pozajmljujete sav SJ
1
oj dieparac?
·Zato sto т и ј е п п о а с Ј а ј е svuda т ali е nigde п е т Gle, evo е
О п т pokazuje vrata. О п te pokazuje svakome.
Pourquoi lui donnes-tu du pain et du vin? Parce qu'il а faim et soif. ll me
presente sa sceur. Est-elle belle? Oui, elle est tres belle. Qil sont vos parents? Ј е les
cherche partout, mais ј е ne les trouve nulle part. Т les voici! Nous lui donnons
du pain un-e fois par jour. Ј е leur prete toujours mes livres. Ј е vous cede ma place,
elle est la meilleure. У a-t-il des._allumettes dans cette boite? Non, dans cette bPite
il n'y а pas d'allumettes. C'est_un de nos_amis.
б
Meseci и п
Koliko т т а и ј е п о ј п - т а 12 т 1f ј е п о ј godini. - Koji
и п и т april, т avgust, т oktotar, п о е т Ь а
т И kom; т о т sada?-Mi т о п -Kojije п datum?
- п ј е 15.
17
Т е donne-t-il son livre? (Est-ce qu'il te donne son livre?) Oui, il me le donne.
Qu'est-ce qu'illui prete? Illui prete de l'argent. Voici vos Iivres: me les pretez-vous?
(Est-ce que vous т е les pretez?) Oui, ј е vous Jes prete. Est-ce bon? Oui, c'est bon,
c'est meme tres bon. Que fait-il dimanche matin? Dimanche matin il va а l'excursion.
Que donnez-vous а manger а vos_enfants aujourd'hui? Aujourd'hui nous Ieur
donnons seulement du Iait avec du the. Que donnent-ils а leurs_enfants? Ils donnent
а leurs_enfants du lait avec du pain.
18
Nas и prodaje svoju и с и М о ј ujak Ы hteo da ј е и ali ona kosta skupo;
traZi .7!nogo Koli/co traii о п г milion .. Т о г zaista т а о
А vas и ј а koliko т и nudi? О п т и nudi о а т stotina lliljada, ali ( onaj) drugi ne
pristaje. Utoliko bolje! Zasto utoliko bolje? Zato sto ј е susedova kuca stara i nije е р а
ni najmanje (du tout). Т о ј е istina, ј а sam tvog т - Cekajte ј е а п trenutak,
vracam vam vase knjige. Zar п е cujete ( п о sto J'am kaiem? Zasto ne odgovarate п а
moje pitanje? Zaista ovaj covek ј -gluv. Sidite ovuda.
Poslovica: Pas koji laje п е ujeda.
Est-ce que tu vends ta maison? Non, ј е ne la vends pas. As-tu faim? Non,
ј е n'ai pas faim. Tant mieux. Et pourqoui? Parce qu'il n'y а plt:s rien а manger.
Oi:J. etes-vous? Ј е vous_attends depuis une heure. Il ne me repond pas, ј е ne sais
pas pourquoi. Il depense tout с е qu'il gagne. Ј е ne VOU'S.__entends pas Ь parlez
un peu plus haut, s'il vous plait. Bien, m'entendez-vous maintenant? Tres Ь
Mords dans cette pomme, elle est_excellente.
19 .
Kako se zove vas l'odak? О п se zove Petar. Kako ga zovete? Mi ga zovemoJovan. U
koliko sati ustajete ujutru? Ј а ustajem uvek и sest sati. И koliko sati Zezete? Ј а lezem и
devet sati uvece. Sta radite posle rucka? Odmaram se, opruZim se т а о п а п Da __ _
li se cesto kupate? Leti se kupam svaki а п u1·eci Ш и и - Zimi е cesto mraziOvi
daci. bacaju cesto hartiju а pod. Setam se dva sata svakog dana. п proslu lekciju.
· Oi:J. ces_enfants se baignent-ils? Ils se baignent ·dans la riviere. Cet_enfant
est tres paresseux, il ne se leve pas_avant huit_heures. Que faites-vous · aptes le
diner? Vous couchez-vous б Jamais. Ј е lis un livre ou un journal et avant
dix_heures ј е suis deja au lit. Vous reveillez-vous quelquefois pendant la 'nuit?
Jamais. J'ai un sommeil profond. Le matin е me Iave, ј е me frotte Ь et е m'essuie.
7
20
К о ј е tu? Т о sam ј а Ј о а п А to si ti ( ti si)! Udi. А tvoj drug Pavle, gde е о п
О п ј е sa т п о т Р а и deco moja. Za koga п ove е р е jabuke, п т о ј
Т о ј е za tebe, draga т а т о Kako si dobar! Dodi da te poljublm, mali т о ј - Cije su
ove п Njihove su. - Mi se toga· е т Mi se п е p/aSimo п ј е а Т i а М о ј а
sestra i а Vi i mi. Evo jabuka: р о ј е о sam п ( dve) ( od hocete li vi ( od
Hocete li jos koju kap ovoga п Ne, hvala, dosta mi е п ј е а Ј е li о п jos uvek
п Ј а п е п а т п о о т е
21
Sa т ste razgovarali (kome ste govorili) juce? Razgovarao sam sa п
svojim prijateljem. О kome ste govorili? Govorili т о о а т а Ј е li о п vec svrSio svoj
posao? Da, svrsio ga ј е п Gde ste blli jutros?- Jutros, blo sam п а pijaci da
и п п п а о т kuvaricom, }er е mo}a е п а п Sta ste и п а
pijaci? Kupio а т т е а povrca, voca i hleba. - Jeste li sreli mog п Da, sreo sam
ga п а ulici. Ј е li о п Ы о п vaSim poslom? Da, о п ј е п Ы о veoma п
Preporucio mi е da produZim. Bio ј е vrlo п sa т п о т Letos smo Ы п а т
Da !ije о (tamo) stranacCJ? Da, mnogo turfsta, naroCito iz Austr!je. Sa kimje stigCJo?
О п ј е stigao sa svojim roditeljima. Nije dugo ostao kod а Dete е palo п а pod.
22
Kakvo ј е vreme п Vrlo ј е lepo vreme. и п с е sija i nebo ј е bez Ь Ј и с
bllo е п vreme. В ј е (padala е kiSe. К о ј е п doba п volite? а volim
ih sva. lpak, letos е и п Ы а п I kakva п Da li ste т и vratili
п koju vam ј е о п т Ne jos. Ali о п mi и ј е vec trazio п
Leur as-tu rendu les livres? (Est-ce que tu leur as rendu les livres?) Non, ј е
ne les leur ai pas.._..encore rendus. Cet_enfant а faim. Lui avez-vous donne quelque
chose а manger? (Est-ce que vous lui avez donne ... ?) Nous lui avons donne а 4
heures un morceau de pain avec du chocolat.
23
Ova ј а п а deca su п dajte im п da jedu. Ali mi smo im vec dali supe,
hleba imleka. Hvala, п т viSe (toga) sipati, molim vas. Ovo Ы dete htelo da
popije jos п и Ne dajte т и ( toga) viSe, dosta т и ј е Lezi brzo! Nemojte
leci tako rano. Cekajte nas. о п е о sam jedno kilo lepih и za decu. ali п е dajte
im ih sada, sakrite ih. М о ј deda ima 77 п a/i е jos uvek п а а п moja Ь а Ь а ј е
mnogo mlada, о п а ima а т о п е ... gue) 65 п ali nije ј о ј nikako dobro.
24
Hocete ll imati п da zavrsite svoj zadatak pre podne? Nadam se. U
svakom slucaju ј а ga п е с и svrSiti pre 11 casova. Gde cete blti posle vecere? Ostacu
lcod kuce, ponavljacu teske lekcije. К а cete govoriti sa svojim profesorom? Sutra.
8
MoliCu ga da mi п ј е п о gramaticko pravilo. Platicu vam kroz osam а п а Kad
budem imao т а о viSe п о а с а kupicu ( sebl) veliki vrt za'saden т Ј а se п е с и
diCi ( ustati) tako а п о Kada cete mi vratiti т о ј п Pricekajtejos dana.
Vi putujete п Sto ј е и vise. Vo/ite ii muziku, gospodice? М п о о Vi п
udati? Ne, п
25
Kad е pi'smo bllo poslato? Prosle subote. Nije sva п а а п Vase pismo
ј е vrlo dobro п а р а п о О п а ј е blla п п а п Za tri а п а Ь ј е Ь
п и ј е Ь о т п za о а sata. В о sam п svakome. U deset
sati а vec lezim, и sest sati ujutru а sam vec ustao ( vec sam п а nogama, stojim). М о ј а
ь а а и sedi и svojoj fotelji. Evo ј е п е stolice za vas, п ,Hva!a, gospodo, -
viSe volim da т Sedeo sam celo pre р о п е
As-tu ete accompagne? Toutes е lettres ont_ete pe.tdues. Laissez-le tranquille,
il est deja couche. А quelle heure se Ievera+il? М а soeur est_aimee de tous. No-
us._..avons._..ete entoures d'une nombreuse foule de promeneurs. La Ь est couverte
de poussiere. La terre est couverte de neige.
26
Koliko ј е godina imao kad se п Bio ј е vrlo mlad, т а о ј е dvadeset i п
п Kad smo Ы и Parizu, Ш smo svaki dan и и sumu. Slusao sam sve
sto mi е pricao. П а о ј е п а п kad sam ga sreo. Mis/im da se п и Zasto
nisi jos е о Nisam blo п Jutros ј е п Ы о п bolje. Gde ste Ы ј и с е
Nadao а т se da с и vas videti. В о sam veoma zauzet i п izisao.
27
Sta se п pred Gp·adskom и lspred se п jedan velik i lep vrt.
Gradska kuca ј е ј е п а vrlo е р а zgrada. Nas ujak е stari momak, п ј е se ozenio. Suvo
jesenje Ш с е pada е п о р о jedno. Uskoro с е т Ь pokrivena belim п п
ј е п п nase bake. Pozeleli smo ј о ј dobro zdrav{je i и zivot. М о ј а т а а rodaka
ј е vrlo п о п а vam kaze sto misli.
Un vieii_homme nous demande. Un beau heros. C'est mon bel._..ami. C'est_un
fol espoir. Mon jeune cousin est_un fol enthousiaste. Cette eau est tres fraiche.
Soyez franche, mademoiselle, m'aimez vous un peu? ( ... est-ce que vous m'aimez
un peu?)
28
lmajmo п lmajte dobrotu da mi prepiSete ovo pismo. Ne Ь о ј se. Ne
bojte se. Budi п и т п Ne budi tako rdav. Budite uctivi sa svakim. Neka
о п ima hrabrosti. -- Njegov deda ј е imao osamdeset п К а о tl ne п kojeg
9
ј е и т р о с е о StogodiSnji rat! Ne, ali vrlo dobro т koliko е т trajao! .. .
odgovara т Ko!ikQ -ste т и т novaca? т а т т и hiljadu pet stotina
("petnaest stotina") franaka. т se svakog dana. О п ј е и isto dobro dete. Т о
nije isto (ista stvar). Pricajte т nesto. Posle п е т е п а о п se vratio и svoje
selo. Kupio а т viSe п и knjiga. а Ш т о vise dece п а ulici. Donesite т т а
kakvu knjigu. е т а т ni pet para и dzepu. Hocete li da а т р Ј а ј т т pedeset п
Vraticete т ih kroz nekoliko dana.
29
Nadao а т se da с и sresti svog prijatelja, ali pre т о do!aska о п ј е Ы о lZlsao.
Pokazao т ј е т koje su т и Ь Ш п Da li si Ы о ·zavrSio dorucak, kad ј е
dosao da te traii? Bas а т zavrsavao. Rekao а т а т sve sto sam с и о i video. Zasto
niste Ь Ш о Ш ranije? Mislio а т da т ranije, ali а т Ы о е о т а zauzet. т
li cesto т Postar mi ( ih) donosi svaki dan jedno ili dva. Danas т т
nijedno. Kad treba da krenete? Treba da т и jedanaest sati uvece. О п т п е
pozajmljuje vise п knjigu, т т и ih vrat/ti п Opazio а т ga п а
izlazeCi iz kafane.
31
Evo mojg knjige, eto tvoje. т ti svoje pero, tvoje pise rdavo. Na"sa kuca
п ј е tako е р а kao vasa. О о т е prijatelju govorite, о т Ш о т о т е Zaboravio
а т svoj kiSobran, hocete li т т vaS? Evo vaseg stapa; а gde ј е т о ј VaS?
т ga video. Jeste li sigumi da ste ga doneli ( da ste doS!i s njim)? Alz, evo ga! NaSi
prijatelji su stigli; kad с е vasi blti ovde? Za т vecere, и porodici, gde (kad) т а
gostiju, domaCin ustaje, drzi casu и visini lica, klanja se р е т а т i kaze: Р ј е т
и zdravlje S"I-'Ojih prijatelja ш familijarno, svih). т gosti dizu svoje case kojima
se polako kucaju i odgovaraju: I и vase ( zdravlje), druze Diran ( i и tvoje, dragi prijatelju)
- Idite а т о Ne idite а т о Idi а т о Ne idi а т о
Prete-moi ta plume, la mienne ecrit mal. Mes_amies sont__.arrivees, ou sont
les tiennes? Mon grand-pere est vieux, mais le tien est.._..encore plus vieux. Ou sont
nos pardessus? Apporte-les. Voici le mien, voici Ie tien, voila le sien. Ј е vais._,a Ia
gare. Nous,_..allons souvent au theiitre. Allons-:;y. Demain soir j'irai au cinema.
Ј е l'ai rencontre en allant.._,au bureau. Cet._.ete nous__.irons а Ia mer. Mon.._.ami
· est ma:lade; j'irai Ie voir demain matin.
33
Т а sta vam е Recite mi sta vas plasi. Т о nije nista; ne т se nicega. P,·icajte
mi sve sto ste culi. Ono sto kazete е istina! т (zadriite} dobro ono sto nauCite.
Nemojte т to reCi, molim vas. Ј а to nisam т Uzmite ovo а ne ono. Da li т е
dobro ш Vrlo dobro vas а и т е т kad govorite lagano. Da li ste dobro naucili
proS!u lekciju? Da, dobro sam ј е nauCio.
10
С е qui plait.._..a vous ne plait pas.._..a moi. Dis-moi с е que tu as, de quoi tu
as peur? Dites-moi с е que vous,_..avez mange aujourd'hui. Qu' as-tu pris с е matin?
J'ai pris une tasse de th6. С е que tu prends n'est pas suffisant ( = dovoljan). Ј е ne
sais pas с е que j'ai с е soir, peut-etre que ј е suis fatigue. Est-ce que vous rn'avez
(m'avez-vous) Ь compris? Vous Ie savez mieux que moi.
34
Kad cete iziCi? IziCi с и kad se vi budete vratili. т mi о и knjigu; uskoro
с и ј е proCitati. В с е se vec vratio. Svrsice svoj posao р е }'aseg odlaska. К о Ј е Ы о
п IV? Henrik IV е Ы о kralj п Mi т godiSnjicu nase Repu-
Ь 29 т а п l4 jula. п а т 31 janum·a 1901. NaCi cete to п а
12 st1·ani, glava П Vi vec odl ·ite? Ne, ј а ne т т jos jedan trenutak.
Odlazi! Nemoj otici! Odlazite! т otiCi!
Est-ce que vous,_..aurez fini votre travail avant mon,_..arrivee? Ј е pense que
ј е l'aurai fini. Ј е pense qu'a dix,_..heures ii sera deja rentre. Mais, mon cher, tu
n'auras pas fini cela dans.._..un mois. Le qtiatorze juillet est la fete nationale de Ј а
France. А н date est ne votre Н est ne е premier ja!!vier 1908. Pourquoi
vous.._..en,_..a1Iez-vous deja? Parce qu'il est tard. Ј е dois rentrer а Ј а rnaison avant
la nuit.
35
Kad sam svrsio da Citam, iziSao а т Otisao е о т а ћ posto е primio svoj novac.
Kad е stareSina izdao naredbe, povukao se. Posto ј е izgovorio ove 1·eCi, ј а se udaljill.
Des que j'eus.._..ouvert la fenetre, l'oiseau s'envola (Des que j'ai eu ouvert Ia
fenetre, l'oiseau s'est,_..envole). Des que ј е fus rentre а la maison, ј е me couchai
(Des que j'ai ete rentre а la maison, ј е me suis couch6). Des que ј е ftis,_..entre, ј е
ferrnai la porte (Des que j'ai ete entre, j'ai ferrne la porte). Votre camarade est-il
encore а Beograd? Non, il est parti б et1t son argent ( ... qu'il а
eu ... ). Est-ce que vos parents vous,_..ont repondu а votre lettre? Oui, б
apres qu'ils l'eurent ( ... qu'ils l'ont eu Apres que nous eilmes Ь
dejeune, nous nous couchiimes р о ш nous reposer un peu ( ... nous-avons eu Ь
dejeune, nous nous sommes couches ... ). Des qu'il fut-entre, Н ferma Ј а porte
а clef (Des qu'il а ete entre, il а ferme la porte а clef).
36
о ј а spavaca soba
Da li vasa spavaca soba gleda п а dvoriSte Ш ш ulicu? Ona g!eda п а ulicu. Ј е
li ona velika? Ne т velika. Ali е vrlo jednostavna. Sta ima ш ш а Ona ima samo
jedan prozor, ali velik, sa т /epom zavesom. Kakav ј е kre}·et? Т о ј е k1·e}'ef za
11
п osobu, lcoji se -sastdji, kao i svi kreveti, od madraca, duseka, carsava, п
jastuka i п polcrivaca. Pored kreveta ima ј е а п п о с п stoCic sa п
lampom. Sta imate jos и svojoj spavacoj sobl? lmam е а п п koji se п и uglu
sobe. Stavljam zmutra svoje rublje i svoja odela.
Au milieu de la chambre il у а un grand tapis. En face de l'armoire а glace
i1 у а un petit canape. Quand е suis fatigue, ј е me repose sur Ie canape. Mes pantoufles
sont dans la Ь de nuit Ј е me suis deshabllle. Mon veston est sur la chaise, ma
chemise et mon щ aussi. Mon pantalon est sur le canape. Mes chaussettes
et mes souliers sont devant Ia porte. Ј е change de chaussettes tous Ies jours (chaque
jour). Ј е nettoie mes souliers chaque matin. J'ai enfile mon pyjama et ј е me suis
с о с ь е
37
Gospodin koji dolazi ј е т о ј pro/esor. Ј а т za one koji su ova'e. Olovku
koja ј е п а stolu п ј е moja. Covek koga si sp·eo ј е т о ј ujalc. Devojke koje ste sreli и
basti su п а е rodake. Т о ј е prijatelj koji mi е п toliko usluga. Evo prijatelja od
koga sam blo primio jedno pismo. Ovo ј е decak ciji е otac umro. Т о ј е ј е а п rad kojim
nis ;zm zadovoljan. Poloiaj iz koga smo ga iivukli е Ы о veoma п п Т о ј е ј е а п
co\·ek п а koga se п п е obraca painja. Prijatelji п а koje sam п nisu stigli: Evo
с и с е zbog koje а т imao toliko troskova. Evo ulice п а cijem se kraju п п
§alorn
Hocete li da pogledate т о ј п Drage vo(ie. Т о ј е ј е п а vrlo е р а soba. Evo
п sa т i dvema !epim vazama sa svake strane. А р а vi imate tu п е р и
т а и statuu? Da, to su tri Graci.je od mramora. U sredini sobe ima jedan sirok cilim,
п а kome se п ј е а п mali ok1·ugli sto. Ј е п а vaza ukrasena buketom ruia е п
п а sto. Pored vaze ima ј е п а pepeljara i ј е а п а Ь и т fotografi.ja. Oko stola ima vise
jotelja. U п uglu se п dugacki klavir sa policom za п о е lspred klavira ј е
п stolica bez п а о п а U. drugom uglu ima е а п mali sto п а kome е п
ј е а п radio aparat. О р а ј о п ј е о Ь е е п ј е а п lep luster. Na zidove su okacena dva
portreta i п и п s!ika. О Ь а prozora su ukrasena zavesama i draperijama.
38
Ј о ј е dosao? Sta se dogodilo? Sta se do[Jodilo? Sta gledate? Sta gledate? Sta
о п jede? Sta о п jede? Sta vas plasi? Sta о tome misli vas otac? Sta о tome misli vas
otac? Sta? vi vec odlazite? К о ste vi? К о ј е sreo vaseg о с а Koga ј е vas otac sreo? Za
koga п ovo? Od koga ste primili ovo pismo? Sa ,, kim ste iziS!i? Cega se
plaSite? Na sta racunate? Evo dve п с о ј vise voliS? Od ova dva grada, koji ј е
veCi? Sreo sam ј е п и п и - К о ј и
Qui sont ces messieurs? С е sont des.._..ingenieurs. Vous les connaissez? Oui,
ј е les connais. Et qui sont ces jettnes dames? С е sont leurs femmes. Qui avez-vous
12
(qui est-ce que vous__,avez) appele, mon frere ou moi? Quoi? vous_etes ·deja prets?
Qui (est-ce qui) 1' а rencontre? Qui a-t-il rencontre (Qui est-ce qu'il а rencontre?)
Sur qui comptes-tu? (Sur qui est-ce que tu comptes?) De -quoi nous remerciez-vous?
(De quoi est-ce que vous nous remerciez?) De ces deux__,appartements, lequel
choisissez-vous? (lequel est-ce que vous choisissez?) Celui qui est plus grand et qui
donne sur la :rue.
39
Nelco и с а п а vrata. Ako т е traze, reCi ces da sam 1zzsao. Jedemo da blsmo
iiveli, п е iivimo da blsmo jeli (jede se da se Zivi, п е Zivi se da se jede). U vasim п
moja cerko, п smo radozncili. Govorite i odgovorice vam se. Neka govori i slusa-
cemo ga. Videli smo tvoj prozor п popeli smo se da ti kaiemo dobro vece;
odlazimo. п beiimo. К о god е zdrav treba da radi. Neko vas traii. Govorio
sam s п Ova su pera vrlo dobra, dacu vam ih п е о Ш с о Uvek zavisimo od е с о а
ili necega. Borili su se ј е а п protiv drugog.
Postujte tude dobro. Niko п ј е dosao. Video sam п drugog ( od п
Poznajete li ovu gospodu? Ne poznajem ni jednog od njih. Niko ne ш sve. lzJ,esni
tvrde da ј е Mars п п drugi и to (en) sumnjaju. Vise п su poginuli. п и
tesko а п ј е п malo п su sasvim п п Platite svakom rad.
Ces livres valent trois cents francs chacun. Un autre vous le dira mieux que
moi. JPersonne ne m'a ecrit. Ces livres sont_interessants: queje vous__,en
prete ш Merci, ј е voudrais lire autre chose. Racontez-nous quelque
chose de beau. П sont_arrives l' un et 1' autre. Donnez-moi ou 1' un ou 1' autre.
Ј е ne vous donne ni l'un ni ћ ш е
40
Vrlo sam rdavo spavao ,· nisam trenuo ( zatvorio oko) celu п о с Vojnici su marsirali
(za vreme) ce/og а п а Jesu li svi prozori п Da, svi su п Ј е и li sve
п а е п stigle? Da, sve и stigle. О п т е zove svaki cas. и obojica. К и р а т se
svaki drugi а п ·ovo dete ј е sva п п ј е п а radost. Ј е li о п п svojim
п О da, о п ј е njim sasvim п Za vreme Drugog svetskog rata
(1939-1945) skoro sva Evropa blla ј е и р а т е п и п и п т О п е
и sasvim srecne. Ovi и imaju sasvim malu decu. Celo т о е п п ј е и ..
О п п а pise ·svake sed'mice. Setacu se toga celog svog iivota.
П sont tous (tus) heureux. Ils sont tout,_,heureux. Ils sont tous. и petits.
Ils sont tout petits. Allez::y tous (tus)! Vas::y tout seul. Vas:;y toute seule.
Toute Ia terre etait__,inondee. Est-ce que nos cousines sont_ariivees? Oui, elles
toutes. Ils n'y vont pas tous (tus). Il-a ete malade pendant toute Ј а
semaine derniere.
13
41
Toliko sam umoran da bllz odmalz zaspao. Ј а bllz vam Vl"lo rado pozajmio tu ш
ali nemam novaca. г m.i tu pt·icu. Ј а bllz 11am ј е pt·icao, ali ste vi isuviSe rasejani
da т е s/usate. Daj mi nekoliko pet·a, v1·/o su dobra. Na! dajem ti tri svega. Dao bl!z
ti jos nekoliko (njilz), ali v1·lo dobm vidis da i1z п е т а т dovo/jno. To/iko а т iedan,
da bllz rado popio jednu limzmadu. Pardon, gospodine, da li blste mi mogli reCi
koliko е sati, molim vas? Da li blste bl/i /jubazni da mi kazete koliko е sati? Na mom
satu ј е г ( sata) i cetvt·t, ali ide_ napt·ed za pet minuta.
Voulez-vous sortir un peu avec moi? Ј е sortirais avec plaisir, mais Ie docteur me
1' а defendu pour aujourd'hui. Auriez-vous le courage de le lui dire? О п dirait
qu'il pleut. J'irais le voir, mais ј е ne sais pas s'il est chez lui. Dites-moi cela (Dites-
Ј е vous le dirats, mais vous ne Ie comprendriez pas. J'apprendrais . olontiers
cette langue, mais_elle т е Ь difficile. Vous feriez cela (vous Ie feriez)? Ah
non, peur.
42
п reCi с и т и da gacekate. __ Ako jekodkuce, primice.vas. /lkc

pre t1·i sata, iziCi cemo zajedno. Da sam (blo) primio vase pismo, Ы о Ы vam
Da sam gladan, ј е о bllz. Da sam iedan, pio bllz. Da т и se spava, iSao Ы
da legne. Ako nisam imao pravo molim vas da mi opt·ostite. Da ima (kad Ы imao)
novaca, on Ы ti pozajmio ovu sumu do prvog. Da sam (kad Ь Ы о bolestan posao
bllz kod lekm·a п а pt·egled. Da т Ы о bolestan, Ы о Ы ћ vec г S1'0j posao. Da
ste doS/i 1·anije Ы Ы izi.sli zajedno.
Si j'ai soif, ј е boirai un verre de citronnade. S'il avait_ete chez lui, il vous_ aur-
ait re9u. Si ј е re9ois votre lettre ј е vous п Si j'ai Ie temps, ј е monterai chez
toi. Vous etiez malade? Si ј е l'avais su ј е serais venu vous voir ou j'aurais_envoye
т о S'il pleut, Ь pas d'emporter votre parapluie. S'il fait beau temps,
nous_irons faire une promenade jusqu'a Topcider.
43
Cak i kad Ь blo _bogat, о п ne Ы Ы о srecan. Cak i kad Ы Ы о tako, ј а Ы т и
ipak opt·ostio. Cak i da smo ga porucili, п е Ы ё Ы о lepse. SlusajuCi njega mislilo
Ы se da ј е sve Ь Odete li ( ako odete) е ё е г а stiCi cete п а vreme. т
( ako т О Ј а ј lek i ozdravicete. Oduzmite ( ako oduzmete} cm:eku san i nadu,
о п с е blti najnesrecnije stvorenje. Bez т е п е novac е Ы с е izgub/jen. Bez mene, novac
Ы Ы о Ь Kad Ы mogao da uspe! Kad blsmo imali srecu da ga sretnemo! Da
т и ј е Ь а е т р а Ј о п а pamet da п а т pise!
44
Nemam nikakve potrebe da ga posetim. А zasto? Zato sto, ako odem tamo,
posvadacemo se, to Ј е sigurno. Vidite li ga п Ne, п е т ga nigde. MoCi с е da
14
М о ј а soba za ra«J!
М о ј а soba za rad se nalazi pored salona. Njen т ј е jednostavan i skrom'a.n.
PisaCi sto ј е postav/jen pored prozora tako da svetlost pada s leve strane .. Na pisace,ti:
stolu imam sve sto т ј е potrebno za pisanje: podmetac za п mastionicu,
olovke, kutiju za pera, gumu, upijac, pe1·orez i noi za secenje lzartije. М о ј pisaCi sttJ.
ј е cesto pretrpan т т i novinama, domaCim i т п
п т nemackim. т а takode nekoliko recnika kojima se sluiim
и slucaju potrebe. Prekoputa pisaceg stola, uza zid, nalazi se Ndna п Ы Ь
cije su pretn·ade pune elegantno povezanih knjiga: т dela п j.ezika, grckog
i п stranih jezika, kao i naseg jezika. Р о parketu е prostrt jed.m {ri'p J''! .. S!jsk!
tepih, п а cijoj е sredini п jedan okrugao stocic. Dve т а е п kutije, koje
sadrie cigare i cigarete, su tu п а п mojilz prijate/ja. Dve п fote/je su
rasporedene sa svake п stoCica. _,_ Ali, eto zovu т е п а te е ј о п Ј е а п п
т о ј prijatelji. Alo, alo . . .. !
45
Vi uvek mislite п а istu stvar. Ostao ј е uvek isti. OtfCi·cemo svi, cak i ti. Т sam
(licno) si to rekao. Poznajete li gospodu п К о ј е su ove gospode? Ova gospoda
ј е vrlo ljupka. J(ako ј е gospodica vasa sestra? Ne vidam ga tako cesto. Hocemo Zi se
videti sutra? Evo pada kiSa. Hocete li mi pozajmiti svoj п Poslacu vam ga
odmah п р о svojoj s!uiavci. О п п а т sa!je vesti о sebl jedanput п Videcemo
se opet kroz tri т е е с а Sin п suseda ј е los dak; Ы о ј е iskljucen iz Slcole.
46
Ovaj jadni covek п е т а mnogo srece. т viSe п О п п е zna nista.
Nema п ovde. О п nije nikad kod kuce. Poznajete li gospodu? Ne п
nijednog ( od Preporucili Sll mi da viSe ne idem и tu п Imas li novaca? Ni
pet para. Ni а Niko mi niSta ne daje. Ne vidite ga? Ne vidim ga п ј а О п samo
о tome govori. Doktore, ј е li opasno? Nije to niSta, gospodo. Т о ј е samo mali п а е Ь
Nijejos dosao? Ne, о п с е doCi tek ujedan sat. Р а uzmitejos а о toga. Hvala, gospodo,
ј а jedem samo vrlo malo. CaSicu vina, gospodine? Ne, gospodo, hvala; а pijem samo
vodu. PotroSio sam skoro sav svoj п о а с ·za zidanje (svoje} kuce. Ostaje mi jos samo
/00.000 dinara da ј е п т
U ш
М о ј е kupatilo ј е и isto vreme т о ј п za toaletu. Ujutru, Cim ustanem,
navlaCim svoje papuce i idem и kupatilo. -orvaram п i topla voda tece и kadu.
Kad е kada dovoljno puna, kupam se cetvrt sata. Posle uzimam hladan и т
15
se i peskirom. Zatim se brijem aparatom za brijanje. Naravno, prvo se
п п i cetkom za brijanje. Najzad se umijem hladnom vodom i brisem.
Sad sam sveze izbrijan. Posle toga cistim zube jednom cetkom za zube i sa malo paste
za· zube, р а ispiram gusu i usta. Takode trljam g!avu kolonjskom vodom i cesljam se
ceS!jem i cetkom za kosu. Pre п о sto izadem iz kupatila bacim jeian pogled п а svoje
п Ostaje mi jos samo da se obucem i da predem и trpezariju da tamo doruckujem
(uzmem svoj dorucak).
47
Koji ј е п grad Jugoslavije?- Beograd е п grad и А о п а ј
Portugalije?- Lisabon. U kojoj se zemlji п Kairo?- U Egiptu. Gde se п
Meksiko?- Nalazi se и п Americi. Njegov ujak е oti'Sao и п и п
и su stigle iz Maroka. Otisao е и Sjedinjene Drfave. Letos smo Ы и и
и Zeta mislimo da podemo п а putovanje и Italiju. Kafe se da ј е otiiao п а р и
JVIarsej i Т и о п se п и jufnoj п Krf se nalazi и Grckoj. NaSi prijatelji
su stanovali и и tri godine. Kad mis!ite da odete ( otiCi) u п Ici с и и
London kad budem п и п
48
Ј е li и od hartije?- Ne, ona п ј е od hartije, о п а ј е od п Ј е li karton
materija? Da, п ј е materija. Od cega ј е torba? О п а ј е od koze. Kofa ј е takode
materija. Sta ј е п а с п ј е п о od drveta? - Vise predmeta и п п od drveta. Na-
primer?- Naprimer, vrata, sto, sto!ice itd. Od cega и Ь о с а i j!ase?- О п е su od
stakla. А sta ј е od slame? Ujakov sesir ј е od slame. А т о ј Tvoj ј е od jilca. Od
cega ј е !opta?- Lopta е od gume и Od cega su п п zidovi?- Oni
и od cigalja, ali ih ima takode i od kamena. Od cega su pera? -· п а su od celika.
Celik ј е metal. ·- Т о ј е и visoko. Uzmi ј е п и sto!icu i р о р п se п а n)u. Evo tvog
malog rodaka Pavla; otvori п i sakri se п Imam hleba а п sa njime.
Ako obucete ovu п koji cete sesir staviti sa 11jome?
En quoi sont 1es vitres? -· Elles sont.__..en verre. En quoi est le ballon de
football? П est en_cuir. En quoi est le porte-monnaie?- Н est_..aussi en cuir.
Qu'est-ce qui est fait_en fer? - Beaucoup d'objets sont faits en fer; Ia clef, par
exemple. En quoi est le canif? - П est_en._.acier. Qu'est-ce qui est._.encore en
acier? - Les Iarnes de rasoir sont._.aussi en._.acie1-. Les vetements sont._.en etoffe
de laine. La couverture est..._.. en laine, et les draps et les serviettes sont._, en coton.
l'Vla cravate est-en soie rouge. Ses bas sont._,aussi en soie. Mes chaussettes sont._..en
coton. La baignoire est._.en email. Notre poele est._.en fonte, le.votre est.__..en faience.
Le sou est_en cuivre. En quoi sont faites les montres?- Elles sont f'aites en nicke1,
en.._..argent et en_or; с е sont des metaux.
16
49
Trpczarija
Nasa trpezarija ј е dosta velika. Na sredini п ј е ima ј е а п okrug!i sto sa vise
stolica. S jedne strane se nalazi kredenac, sa druge deserta i vitrina. Iznad stola ј е
pricvrscen п а plafonu jedan !uster koji uvece osvetljava celu sobu. Kad е hladno sobu
greje ј е п а kaljeva р е с postavljena prema kredencu. Nekoliko slika ј е okaceno о
zidove. Т о ј е sav namestaj. Kredenac, deserta i vitrina su od orahovine.
Posude se п и kredencu. Ono se sastoji od jednog servisa za jelo i jednog
servisa za deser. U vitrini se п jedan servis za kaju, jedan servis za с а ј case za
vino i case za Ziker. Nas servis za jelo ј е od porculana; sastoji se od dubokih tanjira
za supu i plitkih tanjira za meso i povrce, cinija, Cinije za supu i Cinije za salatu. U
deserti su postavljeni slanik, и sud za senf, и za secer, Ь о с е za vino i Ь о с е za
vodu. U fijoci deserte su poredane kasike, viljuske, nofevi. Mi takode imamo i srebrna-
rije, ali se njome sluzimo samo и svecanim Ш prilikama.
Sto ј е о Ь с п о pokriven jednim tepihom. U vreme obeda, skida se tepih i stavlja
se carsav. Kad е sto п za obed, kafe se da ј е "sto п
Marie, avez-vous mis le couvert? - Oui, madame. Est-ce que е dois assaisonner
la salade? - Non, ј е l'assaisonnerai moi-meme. Avez-vous prepare с е qui est
necessaire? Oui, madame. Voici l'huile, le vinaigre, le sel, le poivre et la moutarde.
Bien, et oil est le citron? - Le voila, madame. Apportez maintenant la coupe avec
les fruits. Avez-vous Ь lave le raisin, les poires et les pommes? - Tout_est Ь
lave, madame. Bien, sortez le service а liqueur; peut-etre que quelqu'un de ces
messieurs voudra boire un petit verre d'eau de vie avant le dejeuner.
50
Nemoj da п necu te cekati vise od pola sata. Pada kisa, а о п ј е msao
go!og!av. К и р о sam tuce belih maramica. Ј е п а krstarica britanske j!ote ј е stigla
и и п а Jadran. Sedite п а moje mesto. Sescete pored т е п е Ako п pored
mene, pricacu vam п vrlo п п Sedim vec sat i о Nemoj sesti tu, sedi ovde
51
Kojeg а п а ste stigli?- Stigli smo и и vece. и ј е Ь о vrlo topao. U е е с и
ј и и ј е Ы о vrlo toplo. Posetio sam Rim, п grad ltalije. М о ј otac е profesor. Koji
predmet predaje?- О п predaje jrancuski. Nasi susedi od preko puta su Francuzi.
О п stanuju и п а о ј u!ici vec 10 п Otac е п п meseca и za Fran-
cusku. Gde se п francuska skola? Kad prima g-da Peirovic? (Koji е dan. priman.ja
g-de Petrovic?) п priman.ja doktorke jesu utorak, cetvrtak, subota od 3 do 5. Koga
cete а п а poCi п а put? Mi polazimo и subotu prvog т а ј а Sedite, gospodine, molim vas.
Н j'ai pris froid. Vous m'avez fait peur. Ј е vous prie de me pardonner,
monsieur. Ou hablte votre ami?- n hablte boulevard Raspail numero troisieme
etage, appartement ш 2. n m'a salue tres poliment. п est plus Ь de ј о ш
en jour. Ј е me baigne trois fois par semaine. Le jour de son_anniversaire sa fiancee
lui а fait cadeau d'une belle boite а cigarettes en argent.
17
52
Vi.Se iimilz р о ј а ј е Ы о izg01·e/o. Stada о а с а i goveda su dobt·o cuvana od г
skilz pasa. Dete se popelo п а п о i tamo nas/o jedno р Ш ј е gnezdo. К о ј е ј е najvece
pristaniste п Mot·a? Т о ј е pt·istaniSte Ma,.seja. Odesa е mof'sko pt·istaniste.
Ovcarevi psi su Ь Ш i jaki. Radi se о /judskom iivotu. Zivot coveka nije dug. Nfi
cesto jedemo krompit·a. Kasa ј е Ы а р ш а JV!nogo volim љ и К о ј и ю
ili recnu ( slatkovodnu)?- п i dmgu. К о ј а ј е ova velika kuca?- Т о ј е ambasada
Sjedinjenilz Dt·im'a. Ona ј е т а п ј е е р а nego fmncuska ambasada koja ј е sva od belog
mramora. Otisao ( otputm,ao) ј е vozom. Df'im•a ј е modemizirala jedan zlatni mdnik.
Kupila ј е jednu svilenu lzaljinu koju ј е vt·!o skupo plati/a. Culi smo pucnjeve и sumi.
Demain c'est l'anniversaire de т о frere. Ј е lui ferai cadeau d'une belle montre
en._.or. J'ai achete un chapeau de feutre. Est-il cher?- Oui, ј е l'ai р а у е 1000 dinars.
Quels vins desirez-vous, т de т ou de Serbie? - Apportez-nous
d' abord une bouteille de blanc de Smederevo, pour nous raffraichir un peu, apres
nous prendrons du rouge de Vis pour nous rechauffer. С е т nous._.avons е Ђ du
poisson de mer tout frais. En desirez-vous, т - Natureilement. Gar9on,
т s'il vous plait, des journaux de Paris et de Vienne. Notre а т а un
beau chien de chasse. Nous ___ avons__.entendu des . cris de joie.
53
Celik, olovo, gvoide, bakar, nikal, zlato i srebro su metali. U nasem vt·tu ima
VlSe vocaka: jedna jabuka, jedna S/jiva, jedna tresnja, jedna fmtska i jedna breskva.
Ovde se ne ulazi. Evo kuce gde stanujem. Ostavite ga tu. Posta nije daleko odavde.
Dolazim otuda. Idem tamo odmah. Traiio sam ga svuda. Kupicemo to п а drugom mestu.
Sreo sam ga Ь pijace. Kad putujete и Francusku? Putujemo и subotu ujutru. О п ne
putuje (polazi) ove sedmice. Zasto nisu jos otiS!i?- Zato sto se otac razboleo. Dobro
а т spavao celu п о с
Pourquoi ne pars-tu pas deja? Les tiens sont deja partis. Quand vous_etes_en-
tres, j'etais deja sorti. Ј е n'ai pas de confience en lui, il ment toujours. Non, monsieur,
vous vous т i1 ne ment jamais. Avez-vous senti quelque chose? - Ј е n'ai
rien senti du tout. У consentez-vous? quoi cela sert:::;il? - Ј е n'en sais rien, т
dez а votre е т т е Cela т а Ь servi. Mais prenez:::en encore, т Merci.
т а а т е ј е т е suis deja servi. Ј е dors tres Ь Ј е т toute Ј а ш
54
Roc!en sam istog а п а kad i ti. Rodeni smo istog а п а Kad cete nas posetiti?-
Sutra ujutru, ako ј е moguce. Cekace nas do sutra ujutru. п sam od utornila.
uvece. Sta vam ј е т а т vatru i boli т е grlo. А moja, knjiga?- Poslacu vam ј е
п т se uskoro. Vi nikad ne pusite?- Da, ponekad, и drustvu. Najzad
evo ga! Zasto dolazis tako dockan? О п mi п е pise cesto. Kad ste stigli, pre ili posle
njega?- О stigli т о dosta п т п о о pre"). Kuda cemo sada?- Idemo и Ы
Ali suvise ј е rano da se ide и Ы О п с е doCi u_skoro. Umro ј е proslog meseca.
18
L'enfant est п е hier m::ttin. L'avez-vous jamais rencontre? - Non, ј е ne l'ai
jamais rencontre. Est:::;-il toujours malade? Oui, il est toujours malade. Ne sortez
pas, il est tard. I1 est tard?.' mais'-'il n'est que neuf_heures. Autrefois ses parents
etaient tres riches. Ј е Ј е vois souvent. 11 а ete Iongtemps malade. Nous sommes partis
tout de suite apres. Ј е ne me Ieve jamais trop б parce que ј е т е couche toujours
assez tard.
55
Jeste li gladni? Da. 1 а Ne vidim dobro kako ste to uradili. Recite mi kako sre
spavali nocas ( ove noCi). Kako! е li moguce? Vidite kako о п е р а pise. Kad Ы znali
ko/iko vas vo/im. Ko/iko vas voli! В е о ј е kao ш е Oni lice jedan п а drugog kao ј а ј е
п а ј а ј е ( kao dve kapi vode). Smat1·aju ga vrlo vestim. О п ј е to uradio kao preko volje.
IziCi cemo zajedno. О п mi е to 1·ekao dmkcije. Nal'oCito nemojte to п reCi. Cekajte
т е Ь п о с и se vmtiti. В о ј е vi meni recite sta о о т е mislite. Sta se о tome kaie? Sta
se u iume kaie? т а Ь vi о tome J'ekli? Ј а Ы l'ekao da ima pravo. Dodite da vidite,
reCi cete mi da li sam dobm ш
Que dit-il (Qu'est-ce qu'il dit)? - П ne dit rien. Ј е n'entends pas с е qu'il dit·
Nous'-'avons ____ eu tous (tus) peur, moi surtout. Dites-Iui cela (dites-Ie-Iui) votJs-meme.
Non, monsieur, ј е ne dis que Ia verite. Qu'est-ce qu'il lui а dit? - Ј е ne sais pas с е
qu'il lui а dit. N'avez vous rien ___entendu? - J'ai Ь т ј е n'ai rien
compris, il parlait trop vite. Venez б demain. Cette nuit j'ai tres т а dormi.
Ј е dois т е coucher assez б Nous_etions._)t la plage. Dans cette cage il у а
deux._.oiseaux. J'ai entendu sa voix.
56
Dosta ј е reCi! Dosta sam ј е о т а т isto toliko bf'iga koliko i vi. Manji а т od
vas. UCinicu sve za vas. Sta oni rade а т о Nista. Brb/jaju. Radi svoj zadatak sam.
Uvek ciniS gluposti. Ostavite ga п а miru. Sta а т ј е п Stvar е gotova ( uCinjena).
Vas diktat ј е vrlo dobro п Nasao sam samo jednu pravopisnu gresku. Tvoj
zadatak ј е loSije п п е о п Recite mi sta о п radi. О п pusi jednu debelli
cigaru. Neko traii gospodina. Uvedite ga! Pazite! UplaSio si е Dao е da т и se napravi
е р а uniforma. О п р о с е о а п samo peva. Mi tek pocinjemo. Sta sad da se radi?
Vous__.avez_assez т levez-vous! т dormir encore un peu.
il n'est que ш J'ai beaucoup de soucis. Voila Ј а derniere hetise qu'il а
faite. Si j'avais de l'argent, ј е ferais un beau voyage. S'il faisait beau т j'irais
т е т Ј е lui ferais с е plaisir, s'il le т Faites-moi с е plaisir. s'il vous
plait. Nous ne lui avons rien fait.
57
Radite sto ј е т viSe, zabavljajte se sto ј е т manje. Nasa kuca staje
т а п ј е ( skupo) п е о vasa. О п ј е т п о о ( vrlo) п sve т и ј е gore i gore. Govoricu
vam о о т е docnije. Dodite malo ranije. Dodi sto ј е moguce ranije. Ti radiS Ь о ј е od
19
merze. Neposlusanje ovaj decak. Utoliko gore о njega, nece doblti svoj kolac. Stanujem
mnogo dalje od vas. Otvorite ovaj prozor, guSimo se ovde. Vrata и Sirom otvorena.
Kristof Ko!umbo ј е otkrio Ameriku. Evo sta vam nudimo: п а vama ј е da primite ili
da odbljete. Ponudio sam о ј da е otpratim do stanice, ц ј е о п а odblla о п а nije pristala).
Od cega pati? - О п pati od jedne stomacne bo!esti.
Couvre-toi Ь i1 fait froid. Mais, ј е suis tres Ь couvert. Vous n'acceptez
pas с е que ј е vous._,offre? Tant pis pour vous. П est tres ш il ne supporte
aucun bruit. П est mort, le pauvre, il а beaucoup souffert. Cette nuit tu t'es decouvert,
j'ai du te couvrir.
58
DellovJi tella
Ljudsko telo ј е sastavljeno iz tri glavna de!a: glava, и i и
Zabavimo se sada g!avom, о Ь п п ј п ј е deo п а kome r!!ste kos!!. 0.>!!! S!!Co"Zi ю
Kad е izvucen iz glave mozak (le cerveau) se zove mozak (la cervelle). Т и su zatim
celo, slepoocnice, oci, trepavice, obrve, nos, и brada, obrazi i и Svi ovi delovi
zajedno sacinjavaju lice. и ustima su zubl, и и svakoj vilici, jezik, п е р с е i
knzjnici.
Ponekad nas boli glava. Cesto imamo i kijavicu, naroCito zimi. Kad imamo jalcu
groznicu (vatru) lice ј е sasvim crveno, а celo i slepoocnice su vrele.
Il une belle tete, le front large, les cheveux noirs et Ies._,yeux noirs. Sa petite
soeur а des cheveux Ь et des grands._,yeux Ь avec des cils tres longs.
Elle а un petit nez retrousse, une bouche mignonne et des joues fraiches. Son regard
est._,ouvert et doux. Sa physionomie est Ь et intelligente. Quand j'ai
mal а Ј а tete, ј е ne prends aucun remede. М а mere, qui souffre de maux de tete.
avale toujours de differentes poudres contre le mal de tete, mais souvent cela ne
lui fait ricn du tout. Retourne-toi de l'autre с б е tu le verras blen.
59
П teRa
Vrat ј е ( onaj) deo tela koji vezuje и za trup. Vrat obuhvata grlo i potiljak.
Ponekad nas boli grlo. Zene nose п а vratu ogrlicu.
Trup obuhvata leda, grudi i trbuh. Na ledima nosimo teske terete. и grudima
su pluca i srce. Р и с а su organi za disanje· а srce ј е organ (celui) krvotoka. и trbuhu
su stomak, dzigerica, bubrezi, slezina, i creva. Zeludac ј е organ za varenje.
Zapamtite ( zadrzite) ove izraze: nauciti napamet, muka mi е ako vam se prohte.
Boli т е stomalc, bole т е krsta. Biti sit. Biti gladan. f!zeti viSe и tanjir) nego sto se
moze pojesti.
_Comment vous sentezQvous aujourd'hui? Allez-vous е ш д - J'ai encore
un peu de fievre. Et votre mal de tete?- Ј е n'ai plus mal а la tete. Comment.._.avezq
vous passe la nuit? - J'ai Ь dormi. Seulement, docteur, j'ai faim, donnez-moi
20
quelque chose а manger. - Ayez patience encore aujourd'hui. Dernain vous prendrez
un peu de riz au lait. Est-ce que ј е pourrai me lever demain?- Otii; si vous n'avez
plus de fievre. Mais vous garderez ( cuvacete!) la chambre. Vous ne devez pas.._.encore
sortir. Peut-etre dans deux.._,ou trois jours? - Oui, esperons que tout.._,ira blen.
Au revoir monsieur. - Au revoir, docteur. Pardon, docteur! - Que desirez-vous? -
Est-ce que vous me permettez de fumer quelques cigarettes? - Oui, mais
quelques-unes, pas beaucoup. - Merci, docteur.
60
DeBovi е П а
Udovi su ruke i noge koje. su zglobovima vezane za trup. Mi vrsimo pokrete
stezanjem т Ш с а
и obuhvata lakat, podlakticu, clanak ruke i saku. Kad е saka zatvorena. ,
ona se zove pesnicrz. Saka se sastoji od prstiju. Nokti pokrivaju и .
Noge obuhvataju butinu, koleno, list, clanak i stopalo. Ovo ( stopa!o) se sastoji
od pet prstiju. Osim toga ono obuhvata р е и i taban.
ш koji е pokr'iilen mesom ј е pociuprt kicmom. Ljucisko teio ј е svo pokriveno
kozom.
Zapamtite izraze: ј а sam gfavom, najeziti se.
Ou avez-vous dine hier soir? - Nous._,avons dine en ville. Qu'avez-vous
(Qu'est-ce que vous-avez) mange?- J'ai mange du poisson, et ma femme а mange
de la viande. Et qu'est-ce que vous._,avez bu? Nous._..avons bu du vin. Du Ь
ou du rouge? - Nous._,avons bu du vin rouge. Buvez-vous du vin Ь - Nous
buvons.._.aussi du Ь surtout en ete. Comblen avez-vous р а у е le diner? - Nous
l'avons р а у е seulement trois cents dinars, pourboire compris. С е n'est pas cher:
61
Ne izlazite bez kaputa, nazepsiete. ldi polako, pasies. Sescu п а stolicu, suvise
sam umoran. Spremite se, sad с е т о poci. Pozajmice mi jednu е р и knjigu. Jadan covek
umrece. Sta cete sad da radite? Sta с е da misli, taj covek? cekajte, sad с и da otvorim
prozor. Bas sam hteo da legnem kad е neko zazvonio. Upravo smo,hteli da sednemo
za sto kad е postar doneo telegram. Gospodo, kao sto cete sad videti, videcete da ne
vidite nista. Р о ј е с и sve ko!ace, nece vise nista ostati.
Voila с е que ј е vais vous dire. Tu ne vas pas me dire que с е n'est pas vrai.
Couvre-toi, tu vas t'enrhumer. Attendez un peu, ils vont venir. Ou va-t-il? П va le
chercher. Qu'est-ce que е vais faire maintenant? Qu'est-ce que е vais lui diJ;e? Fais
attention, il va s'asseoir а ta place. Le petit pleure, е vais le mettre а п lit.
nous, ils vont penser que nous ne viendrons pas. Attendez, vous._allez voir. Dtpe-
che-toi, on va fermer les magasins.
21
62
KUJJbl.Jrn]a
и п ima п и п п i ј е а п sto sa musemom. и
fijokama п su п kuhinjski nofevi, drvene kasike (varjace), и
Ь od aluminijuma, vadicep i drugi sitni predmeti. и kredencu ј е poredano и
od poluporculana. Bakarna slavina ј е pored stedrifaka. и ostavi ima viSe rafova, gde
su п velike tegle pune krasiavaca i paprika i tegle razn'og pekmeza i slatkog.
п posudeje о а с е п о о zid; п serpe i njihovi poklopci su
п i levak su obeseni sa п U ј е п о т uglu se nalazi me'tla. Na}ednoj maloJ
terasi ima п ia dubre, п и za drva i kofa za ugalj.
V stednjaku ima vatre. Na stednjaku ј е postavljena jednci mala serpa iz koje
izlazi para: to с е voda da uzavri. Verovatno ј е da с е ova voda и da se naprpvi
kafa, jer evo п а stolu dzezve i mlinca.
J'ai а с ћ ё d.;;ux ё ш й ret deux abai-joui·. Le petit п est ю
sur le pommier et cueille des pommes. fait dans le·jardin?- Nous_.
avons cueilli des roses. П а ete tres Ь acc_ueilli щ Ou est la cuisiniere?- Elle
est descendue а la cave chercher du bois et џ charbon. Et ou est Ia laveuse?- Elle
est а Ia Ђ poui Iaver le urige. Qui va doric е faire le cat"e? -
М а а ю va venir, elle est __ allee chez l'epicier ф du sucre. Voila l'eau qui va
bouillir. Passe-moi un torchon. Ouvre le Ь et Jaisse couler un peu l'eau, si elle
est trop chaude. Apporte un pot de confiture et sors les petites et les verres.
Notre concierge ne balaie pas Jes_.escaliers tous les matins.
64
п za п
Evo jednog п za izdavanje. Hajdemo da razgovaramo sa pazikucom. Dobar
dan, gospo4.o. Zelimo da pogledamo stan koji izdajete. Р а da, gospodo, stojim vam
п а raspolozenju. У а kome se spratu о п п п О п ј е п а и ali imate
и (»lift«). Dobro. Od koliko se soba sastoji stan? Sastoji se od cetiri sobe koje
и п а и с и п trpezqrija, spavaca soba, soba za rad i jos kuhinja sa ostavom,
и i soba za mlade koje и п а dvoriSte. Dobro, gospodo. Ј е li kuca mirna?-
Da, gospodo, ona е vrlo mirna; prvi sprat drzi е п а stara dama sa sluzavkom,
а treci jedan mladi 6racni par bez dece. Ј е li и Ь и с п а Nikako, gospodo, to ј е
ј е п а vrlo tiha и Vrlo dobro, п se sada. Sobe su • п svetle i ciste.
А kako и п п п п - Vrlo dobro, gospodo, п nismo imali
а Ь е od predasnjih п и ј е mala. Doista, ali zato ona ima и п vidite
о т а п и и i ovaj veliki п Evo и п а т е е п о ј е п а п naCin. Stan
mi е svida, koja ј е cena?- f!iljadu п т е е с п о Nije и Kad Ы mogla da
vidim vlasnika? О п ј е kod и с е svako о р о п е od do 5 casova. Mogu li vam dati
и Р а da, gospodo. Hvala lepo. Odmah с и vam doneti (odmah vam п
priznanicu. Recire vlasniku da с и doci sutra р о podne. и и do п gospodo.
22
Pourquoi avez-vous donne conge de votre appartement? Parce que la rue est
trop bruyante. Maintenant, par exemple, on est._.en train de construire cinq maisons
neuves dans notre rue. Chaque matin з le3 matins) ј е suis reveille par un bruit
infernal: tramways, voitures, camions. Ј е suis trop nerveux et cela m'empeche de
dormir. Et puis la maison! Comme il n'y pas les._.escaliers sont toujours
pleins de monde qui descend et qui monte. Dans Ј а cour beaucoup d'enfants qui
crient, chantent, jouent. Ь Avez-vous trouve ш nouvel appartement?
- Oui, j'aideja arrete un appartement dans._.une rue tres caime. Quand._.
es-ce que vous demenagez? - Le plus б Ь On est._.en train de Ь
Ie plafond et de repeindre Ies mur.>.
66
Sc:d sc::n p:·fmfo pf:;;;;c od s;:.;g о с и и vum .ie и Pisao т ј е а а ј е
zdrav (»da ј е и т zdi·avlju«), da ј е prodao с и с и i da с е uskoro doCi da т е vidi.
Vec т ј е Ы о javio da ј е imao п а т е г и da ј е proda i da se nastani и и Mislio
sam da ste nas zaboravili. Rekao т ј е da т и ј е ujak и т о prosle nedelje i da т и ј е
testameili'om zavestao и iepu blbliOleku. Vec а т а т rekao da ga ne vidam. Mislio
sam da ј е vec iziSao.
Qu'est-ce qu'il t'a dit?-ll m'a dit qu'il partait е soir. A-t-il achete le Ч
Oui, il m'a dit qu'il l'avai_t._.achete deja е matin. е pensais qu'il resterait chez nous
encore quelques jours. П le regrette beaucoup, mais._.il doit partir (en voyage). Sa
soeur lui а ecrit que le grand'pere etait Ь malade et que les medecins avaient perdu
tout._.espoir. Ou est mon canif? - П est peut._.etre dans ta poche. Oui, c'est vrai.
Ј е pensais que е l'avais mis sur Ia Ь Qu'est-ce qu'il t'a repondu dans sa lettre? -
Jl m'a annonce qu'il arriverait samedi soir.
67
Sta vas е pitao?- Pitao nas е da li smo gladni i zedni. Sta ste т и odgovorili?-
Ш smo т и da smo upravo sad vecerali. Hteo ј е da zna da li smo iziSli posle
п ј е а Hteli su da и da li е to istina. В о mi е rekao da с е doCi pre vas. Nisam
т о а о da (do)znam odakle dolazi. т se odakle li е iziSao. Pitao sam se odakle
li е izisao. Poznajem ga samo р о т е п и Sreo sam ga ali ga nisam prepoznao. Hteti
znaCi т о С
Qu'est-ce qu'il voulait savoir? - П voulait savoir si nous._.etions partis. Elle
m'a demande si c'etait vrai. Qu'est-ce qu'il vous а repondu dans sa lettre? - П
m'a r:epondu qu'il ne pouvait pas m'envoyer avant le premier. Ј е vous l'avais
Ь dit. Il m'a demande qui j'etais et d'ou е venais. Ј е vous._ai demande pourquoi
l'enfant pleurait. П m'a rencontre, mais._.il ne m'a pas reconnu.
23
70
Sad е sedam i trideset, treba da idem и skolu. Pre п о sto izidem treba da uzmem
п so/ju vrlo top/og с а ј а jer е п а р о ј и п Treba da odes da potraziS svoju п
cekace te. Treba da obuces т е п е svoj kaput, duva vetar.. п ј е п
da otputujem veceras, п е т viSe da cekam. Treba odmah da izidete. Treba da kupifno
ugljena, т se Ь Т Р е Ь а о Ы da о п dode sto ј е т ranije. Treba/o Ы da
т и lca:iete istinu. Trebace da mi о п lca:ie sta о о т е т Ostavi ma/og п а т ц о п
treba da radi svoj zadatak. О п to treba da п а
П faut que е me baigne. JII'faut que aille .au bureau. П faut que tu le щ
il est tres Љ Il faut que vous vous depechiez, on va fermer le magasin. I1 faut
que ј е la voie et que ј е lui parle. Il faut que nous.._achetions.._encore une tonne
de charbon. П faudrait qu'i1 fasse du vent. Il faut que ј apprenne ma щ П faut
que vous.._..appreniez le щ П vaut mieux mourir que souffrir. Cela ne vaut rien.
72
Ј е doute t'ait ecrit. Pourquoi en doutez-vous? Parce que ј е sais q'il veut
que tu lui ecrives le premier. Ј е ne desire pas qu'il Yienne me voit. Le chef ordonne
que nous venions demain Ш Ј е ne veux pas qu'il eroie que j'ai peur de lui.
ц que nous revenions demain? Croyez-vous qu'il ait peur de vous?
Nous regrettons que vous ne puissiez pas venir .. Croyez-vous que cela soit Ь
Non, ј е ne crois pas que cela soit Љ Croyez:.vot1S qu'il soit parti? lls
regrettent beaucoup que nous ne soyons pas venus. Dis-lt1i qu'il vienne le plus б
Ы
Jemna poseta ([)
Danas posle podne а т otiSao da posetim gospodina Dirana. Р о р е о а т se п а
drugi sprat gde о п п i п а т Ј е п а lcucna т ј е dosla da т otvori.
Dobar dan; gospodice. Ј е li п п kod с и с е Ue li tu? Mo:ie li se videti? Zelim
da т g .. Dirana, т da govorim sa gospodinom п т Hteo blh da govorim
sa п п т - п ј е otsutan Ue iziSao, sad е izisao, izi'Sao ј е ovog
minuta, · nije tu, ј е otiSao jutros п а put). Н о с е li gospodin Di'ran uskoro da se vrati? -
Gospodin ј е relcao da с е se vratiti verovatno veceras. Hva/a, gospodice, п
se onda oko 7 casova. Dovidenja, gospodice. - Dovidenja, gospodine.
73
П ne suffit pas que VOUS ecriviez YOtre devoir, il faut que VOUS l'appreniez par
creur. I1 est temps que vous appreniez а parler fran9ais. П vaudra mieux que vous
veniez chez moi, nous mieux travailler. П serait.._utile que vous repetiez
surtout les verbes irreguliers; il Ь que vous.._..e11 ayez deja oublie quelquesouns.
24
' а est le titre du roman que vous venez de lire? П n'est pas certain qu'ii se soit
trompe. Pendant que j'ecrivais, il lisait. Avez-vous lu la Iettre que vous venez de
recevoir? Est-il Ь que vous l'ayez deja lue? Lue et relue, mon cher. Lisez
lentement. Lisez plus haut. Relisez cette phrase. Pretez-moi с е livre, s'il vous plait,
ј е l'aurai lu en.._un jour. П n'est а з Ь que џ le lisiez en.._unjour, il а deux
cents pages. Croyez-vous donc que ј е lise si lentement que vous?
Jedna poseta (IJI)
п п п п а bulevaru п br. 35 п а т spratu. Da
blh se tu р о р е о uzeo sam »Zifi«. Na stepeniStu sam se mimoiSao sa ј е п о т а т о т
koja ј е upravo iziS/a iz п gospodina Dirana. Zvonio sam i kucna т ј е
dosla da mi otvori. Pitao а т ј е da /i se п Diran vratio sa svog п -
>)Gospodin se sad skoro vratio (se vratio п е т а dugo)«. - »Hocete li т е prijaviti
gospudinu Diranu? Evo т о ј е posetnice, gospodice. Recite gospodi'nu Diranu da т а т
а т о jednu rec da, т и kazem, da se to tice jedne с п е stvari«. К и с п а т ј е
dos/a minut kasnije. - »lzvolite uci, gospodine«. Nasao sam se о п а т е ј е uvela) и
pretsoblju, dodajuCi: »lzvolite pricekati jedan minut, gospodin с е т doCi«.
74
О п с е to п da budete (da blste Ь п Ostacemo ovde sve dok se
п е bude vratio. 1vfada ј е vr/o п vreme, т п а т da izidem. U slucaju da Р е
budete т doci, · obavestite т е lzici с и sem ako п е bude ruino vreme. Dovescu
vam ga samo а с о bude hteo da izide. li:i с е т о da ga т pre п о sto odf!.. Uzecu ga
sobom, п pod т da bude т а п Prosao sam pored njega, а da о п to nije
ni primetio. Ostajemo ovde, dok ne dode. М а sta а т rekli, cuvajte svoja ubedenja.
Jvla ko vi blli, п е Ь о ј т vas se. М а gde otiS/i (da odete), п а с cete slicne ljude. В da
ostajete, bllo da odlazite, obavestite т е
Ј е veux que vous m'ecoutiez. Permettez-vous que ј е vienne? Voici l'hiver!
Il vient toujours sans qu'on s'en. aper<;oive. Pourvu qu'il ne soit pas comme celui
de l'annee derniere; c'est le plus rigoureux que j'aie vu. Il est Ь que l'hiver
soit plus doux cette annee. С е n'est pas sur. П faut que ј е sorte de l'armoire mes
veternents de demi-saison. Il faudra que nous.._,achetions maintenant beaucoup de bois
et de charbon, l'hiver va nous surprendre sans chauffage.
75
Znate li za п li) kalcav е с koji ga т о а о izleciti? т mi nekolilco
g/ago/a iza kojih uvek dolazi Ь п т п porodicu и kojoj blh dobro т о а о
da п francuski. Pozajmite т neku п koja vam п е treba. Т о е najveci т
lcoji ј е ilcad postojao. Т о ј е п а ј р е т е п ј е s;ce koje ј е ikad kucalo. Т о ј е jedina ·stvar
koju mogu za п ј е а da п Zar п е т а nikog ko Ь п а т mogao р о т о с т
25
reCi п sto Ы moglo da rastuii о п е koji vas slusaju. Nema pravila koje п е bl imalo
svog izuzetka. Poznajem jedan grad и kome cemiJ prijatno moCi da provedemo и
Poznajemo п coveka koji moie da gladuje nekoliko dana а da se п е (»bez da se«)
razboli.
Nous cherchons une domestique qui nous soit fidele et devouee; croyez-vous
que nous puissions la trouver? Ј е n'en doute pas. п me designer un
restaurant ou ј е puisse prendre des repas bon marche? Ј е cherche un
appartement ou е puisse etre tout а fait tranquille pour travailler. Ј е voudrais trouver
quelqu'un qui le sache mieux que moi. П n'y а pas de femme qui n'ait_..au moins
un caprice. C'est le plus grand malheur qui ait pu lui arriver. Pensez-vous que ј е
sois Ј е seul qui Ј е sachc? Nous __ avons vecu assez longtemps en France.
76
Mislite li da с а о п doCi S/4/t'a?- Ne, ne verujem da с е doCi и Mi blsmo iarko
ieleli da ovaj jadni mladic dol1ije mesto koje traii. Nikad nisam verovao da о п moie
da uspe. Nisam verovao da ј е (/osao. Ona п е Ы verovala da о п dolazi. Ј а Ы bas hteo
da ti о п ucini tuuslugu, aii ne veruj'em da Ь о п i'o mogao da uCini. Ђ sam)ednu
porodicu gde blh mogao о Ь г о da nauCim frcmcuski. Nisam hteo da ona sazna п
Da Ы uspeo pod ovako rdm·im uslovima, Ы о Ы trebalo da ima mnogo srece.
78
Mislimo da otputujemo sutra. Secam se da sam to viden. Vise volim da cekam. -
Н о с и da izidem. -- О п а ieli da govori sa vama. - Vise volim da ostanem avde. -
Treba da se vratim kuCi. lzgleda da е и Ь glavu. - Treba leCi. Ј а Z/lam da govorim
francusk"i. - М о и da vam to kaiem.
Cujem korake и п о Ы Т о mora da ј е gospodin п Doista, ne varam
se: to ј е о п - Molim vas za oprostaj, gospodine, sto sam vas ostavio da cekate, blo
sam zauzet, rece mi п -· Ni naj'manje, gospodine, ј а se izvinjavam sto vam smetam. -
Sa kim imam cast da govorim, dodaje о п Ј а sam gospodin Major, bankarski
п п iz Brisla; dolazim od strane gospodina Dipona, trgovackog atasea pri Fran-
cuskoj ambasadi и nasoj prestonici, п zajednickog prijatelja, koji ј е izvoleo da
mi da п и za vas. Evo pisma, п -· Srecan sam, gospodine, da
se п sa vama, rece mi и mi ruku. Izvolite sesti, gospodine, molim vas.
- А taj dragi Dipon, kako ј е - Ostavio som ga ц odlicnom zdrav!ju. - Ustvari,
imacu novosti od njega т pismo). Hocete li mi dopustiti?- 1\tlolim vas, gospo-
dine (lzvolite.) Posto е procitao pismo, rece mi: stojim vam п а potpunom raspolaganju
ako vam и с е т и mogu koristiti. Gospodin Dipon ј е jedan od moj'ih dobrih prijatelja
kome ne mogu п da odbljem. О п mi о vama govori и pohvalnim izrazima i toplo
26
vas preporucuje. U с е т и mogu da vam budem п а usluzi?- Doznao sam da traiite
jednog knjigovodu Ш Ь i uzimam slobodu da vam ponudim svoje usluge
za to mesto. - Doista, gospodine, nama е poo·eban ј е а п knjigovoda. Govoricu
0
tome sa svojim m·takom gospodinom Divalom; molim vas da nm•J·atite р е podne
i nadam se da с и moCi da а т dam povoljan odgovor. - Ne znam kako da vam
zahva/im, gospodine, п а vasoj ljubaznosti. - Ali molim vas, do1•idenja, п
dovidenja sutra.
79
О п ne presta.ie da gm•ori. - О п to uzima п а sebe da uCini . .:_ Rekao т и ј е da
dode da nas poseti (vidi). - ш se da se v1·atite kuCi. - Odluci!i smo da odemo.
- Trudio sam se da ga ubedim. - Pokusajmo da p1·edemo reku plivajuCi. - О п po1·ice
da ј е to rekao. - Izvinjm•am se sto vam smetam. - Molim vas za oprostaj sto sam
vas ostavio da cekate. - lzbegavam da ga sus1·etnem ko/iko god mogu. - Zabot·avili
ste da.zatvorite v1·ata. - Ljuti se sto е zakasnio 1ia Ы voz. -· Pravi se kao da
spava. г su т и da с е se osvetiti. - Molite ј е da dode. - ZahJ•aljujem vam
sto stemislili а mene. ".._ .zas!uiio е da bude kainjen. Pl·epomcujem 1•am da ostanete
kodvkuce. - Pl·ed!oiio mije da podem s njim. - Besk1·ajno ialim sto sam to zaborm;io.
- Zali se da ј е Ы о odbijen.- О п se trudi da bude !jubazan.- Oni se kaju sto su to
uCinili.- ћ е Ь а с и ј и т и sto ј е napustio svoju ienu. - Secam se da sam ga video kod
J.•as. - О п odbija da izide. - О п se ltvali da to moie da ч
Radi se о tome da se zna ko ima p1·avo. - Dob1·o ј е Ь obaz1·iv. -- Ne verujem
da е lako uspeti. - Mislim da ј е tesko ч ga. - Vaino е da se zavrsi ovai
1
·ad.
- п ј е najvise voleti svo.ie rbditelje. - Potrebno ј е to ponoviti. - ј е
0
tome da se ovde sa2ida е п а velika kuca. - Retko е imati mnogo pravill prijatelja. -
Vreme ј е da se pode. - В Ы korisno or1·aviti O}'ll ku{u.
Treba se vratiti. - Lepo Ы Ы о videti to. В о ј е ј е (vi.fe v1·edi) smejati р е 11ego
p/akati.- Kako ј е prijatno (dob1·o) piti lzladnu (sveiu) vodu.- lzgleda mi da cujem
т
Ils._..ont._..essaye de vous tromper, mais._..ils n' ont pas reussi. Il а nie de
l'avoir fait. Ј е vous__.,avais Ь dit de ·ne pas croire tout с е qu'il raconte. П faudra
.tu·l.ui demandes pardon de l'avoir derange. Ј е ne me repens jamais ni de с е que
Ј е d1s ш de с е que ј е fais. II. m'a. remercie de I'avoir prevenu. Est-ce que vous vd'us
souvenez (Vous souvenez-vous) de l'avoir rencontre queJque part? Est-ce que vous
т е d'acheter с е livre? - Naturellement, Ь pas de Ie faire
le plus б Ь Ј е pense qu'il ne serait pas diffkile de Ie faire. Il est facile d'acheter
q,uand._..on а de 1' argent. I1 serait temps de Iui repondre. Ј е le plains beaucoup,
с est__.un tres bon gar9on. Vous vous plaignez sans cesse. De quoi vous plaignez-vous?
Ј е suis-heureux de pouvoir vous rendre с е service. Votre ami est ici? On m'a
dit qu'il etait._..un gentil gar9on, ј е voudrais faire sa connaissance. Rien de plus
facile, ј е vais Ie г
27
80
Deca vole da se igraju. - Nije pristao da dode. - Najzad smo ga п Ш
•1 с _ Neko traZi da govori sa vama. - Treba п decu da rade. - О п
ua poue. . . d dl v• d
okleva da primi vas predlog. - Nisam uspeo da ga ubedzm. -- Na)Za se о и с ю а
· _ Dosaduiem se cekajuCi. - О п se usudio da vam to kaze? - Spremamo
govorz. Ј • • l · · ·
.1 и п Ј е п о е р о п iduceg !eta. - Odustalt smo da lZ aztmo, Jer Ј е
se ua с d k ·v м
(vreme) suvise п Pozvali su п а da rucamo.- PoCinje da р а а 1sa.- п о о
mi е stalo do toga da ga vidim.- Deca se щ prav:Ci п ю
se da п а odvede п а п - I pored oluje, о п se ю da ш е
Nous avons l'intention de l'inviter а diner. Nous nous •
-· ' d s а partlr avec
decides а partir, et vous? JEst-ce que vous ne vous preparez onc р а ._.
nous? _ Non, nous nous sommes decides а rester. Depechez-vous, regardez comme
le ciel est charge, et voila qu'il commence deja а tomber quelques. gouttes. Ј е
• · tellement а entendre toujours ia ё histoire. ш п donc
m ш . . 1 ''t
pas en inventer une autre? Vous dites que vous._..etes trop fattgue? С е а ne m е
pas:-il faut que vous Ь mon cher, а vous couchAer plus, tot:
par. exemple vers neuf heures, et aussi de vous lever plus tot. Ј n а pas.
faire с е que j'avais Aujourd'hui ј е ne suis dispose rec_evotr С :st
tres interessant а entendre. Nous ne craignons ni la р ш е ш ,le n: le
Ne ;aignez rien. Craignez-vous quelque chose? Cette lettre est trcs b,te.n ш
la lumiere, ј е t. en prie: j'ai mal aux._.yeux. J'ai eteint la lampe щ
Na П Ш
.Polazim п а put za Pariz. Uzimam taksi i stizem п а stanicu. Zovem п п о а с а
'i predajem т и svoj prtljag moleci ga da mi nade jedno dobro mesto и и
klase. za
10
vreme idem do Ь da uzmem svoju kartu. К а о voz tek
kroz pola casa to т а т е т е п а da odem и п п Ј е р п а
putnika i tesko п jedan sto. Posle rucka, kupujem dve kutl]e czgar:ta 1 п
п i prelazim п а peron, gde т е п о а с vec ceka. О п m_i т О е mesto Ь
prozora, ; zahvaljuje т п а п а р о ј п с koju т и dajem. М о Ј prt[jag Ј stavl.Jen ..
Namestam se и о Ь п о palim cigaretu i п da т п г
dolaze da zauzmu т и т о т kupeu. Kroz п т п voz с е krenutl.
Ј е а п т par, okruzen rodblnom i т с е da se. и Po-
п po!jupci. _ п put. Budite zdravi. Do skorog щ Javlfe. п а т
se brzo. Р Ш е Cim п Pisite т Cim budete stlglt. Ne zaboravtte da
posa/jete п п
81
ю sam posto а т zakljucao v1·ata. Pisacu vam pre п о о р о е т Opruzila
d
. а п а se т а о odmori. UCimo da Ь se obrazovalt. ш se od straha
se п а 1v и •
1
da ne р а п е Ljuii se п е znajuCi ("bez da zna") zasto. IziSao ј е п е zatVOI'lVSt vra а za
28
sobom. Vratili smo se kuCi а da т nista jeli. Vi se zabavljate umesto da radite.
Moze se п п а njega, pod uslovom da т и se dobro plati. т ovde dok
ne т vesti od п ј е а .
Ј е l'ai fait pour lui faire peur. Lavez-vous les mains avant de manger. Apres
m'etre leve, ј е me suis debarbouille. Apres m'etre debarbouille, ј е me suis._habille.
Apres m'etre habille, j'ai pris mon petit dejeuner. Apres._avoir pris mon petit
dejeuner, ј е suis"_,alle au bureau. Ј е suis sorti sans chapeau sans m'en apercevoir.
lls sont partis sans nous.._.en avoir demande la permission. Љ avant de
parler. Vous cachez quelque chose au Iieu de r.1e dire toute la verite.
U Ч (![)
Jedan gospodin ulazi u kupe.- п gospodine, izvinite т е sto а т т е а т
kaze о п ј е п о ј о о Ы ispred koje prolazi. Ј е li ovo т s/obodno, п obraca
se т е п - т ( т da е п Ne т da _ie zauzeto. - Hvala, gospo-
п Da li Ы hteli da т napravite т а о т и т - Sa zadovoljstvom,
gospodine.- Da li а т т т gospodo?- Ne, п п п а ј т а п ј е ј а а т
п а to navikla. - Pardon, п da li т da т kazete koji je._iduCi zastoj
voza ( stanica?) . ...,.-- Ne Ы ћ znao da vam to kazem, ali cekajte, pog!edacu и red voznje.
Р о с п ј е da Ы а п и kupeu, "ali uskoro se а т р а pali i kupe е dobro osvetljen.
О п ј е i zagrejan. п voza dolazi da pregleda karte i da Љ probusi.
82
Sta gledate kroz prozor? т kako vojnici prolaze. т ih kako se
и С и ј е т kako kapi padaju. · и ј е т о ga kako peva od jutra do т Sta da se
radi р о ovom п т т п т п с т е Ь Љ pisao, т vas. Ne
znate sta da odgovorite? Т а с и а т to reci. Ne znam kuda sad da т О п а ј decak ј е
rdav; uvek se tuce sa т т Pretio т и ј е da с е da ga Ы ј е Nasj su se tukl!
sa hrabr.oscu (hrabro). Neprijateljska vojska ј е Ы а potucena. Neprijatelj (kod п а
jednina!) ј е pobegao posto е Ы о potucen. Videli smo ih kako beze.
Voila, nous._avons manque Ie train. Ou irons-nous maintenant? Entrons
dans le restaurant de la gare pour boire un verre de Ь Le prochain train part
dans._une heure. Le temps sera vite passe. - Gar9on, apportez-nous deux demis
de Ь De la brune ou de la Ь monsieur?- Hein, quelle biere preferes-tu?
_.:. Ј е prefere la brune. Bien. Alors, apportez-nous, s'il vous plait, un demi de biere
Ь et un demi de Ь brune. Т Ы d'acheter les Ш
а ne fait rien, nous.._.enverrons le gar9on. Ou as-tu mis ton_indicateur? Ј е pense
qu'il est dans ma .poche. Le veux-tu? Tiens!
83
т а jedan п koji vas trazi. - Uvedite ga. т li svilenih kravata?-
Da, п Pokaiite, т о т vas. Ovo dete т ш а da ј е п treba т и dati da
jede. Ono ј е i п dajte т и da pije. Hteo Ы da т е ubedi da т а pravo. р о м а с и
29
vas sa svim detaljima stvari. и т и ј е objasniti ( п о sto zelimo. и
п а т pricati tako tuzne stvari; rasp!akacete nas. Cinimo sve sto mozemo da ga nasme-
т ali ne pomaie nista. Trebalo Ы skuvati и da uzavri) mleko. Dala ј е da ј о ј
· se napravi jedna е р а lzaljina. Nemojte to reCi, т т е
On fume beaucoup dans с е compartiment; passons dans_.un_.autre. Ici iJ
fait froid. Mettez_.encore quelques morceaux de charbon dans le poele. Nous ne
sentons pas le froid, nous,__y sommes_.habltues. Ј е dors toujours la fenetre ouverte,
meme en_.hiver. Et tu ne t'es jamais.._,enrhume? М а mont1·e ne marche pas; ј е
dois la remonter. Т а montre ne marche pas Ь i1 faut que tu la regles. Tu vois,
elle retarde de dix minutes. Au guichet il у а beaucoup de"'Voyageurs. П faudra que
vous_.attendiez assez longtemps pour prendre les Ь Commissionnaire, atten-
dez-moi ici. А quelle heure part le train pour Paris? Est-il permis de fumer ici? Ou
faut-il que е change de train? Toutes les places sont_.occupees dans с е compartiment.
84
Pourquoi est-il sorti? П est sorti ne voulant pas vous deranger. Quand_.est-ce
que vous l'avez rencontre? Ј е l'ai rencontre en rentrant а la maison. Si vous partez
с soir, vous..;"...arriverez __ }t temps .. En . .partant с е soir, . v()us__..arriverez._..a . temps.
Il а passe toute la semaine couche dans le lit. La pauvre femme est rentree chez_elle
en pleurant. En travaillant Ь les enfants font plaisir а leurs parents. En descendant
les_escaliers, ј е me suis rappele d' avoir Ь (que Ь de fermer а
clef la porte de mon._.appartement. En._.entendant cette chanson j'ai tout suite
pense а mon camarade. En rentrant а la maison (chez ј ai trouve tout_.en
desordre. Avez-vous eu chaud en vous promenant au soleil?
86
U VOZUJI (II)
Vec е п о с С и ј е se kako zvizdi voz koji se и и jednoj stanici. п
vice da с е voz imati 20 п zastoja. Neki п silaze da Ы otiS!i da uzmu (pojedu)
nesto Il т bifeu. Ј а п е silazim jer ne volim da se т и т п da ј е е т
п а brzinu. Iii с и и vagon-restoran da т jer mi е potreban jaci obrok sa dobrom
т supom. п su se popeli и voz koji р о п о о krece.
Posle vecere se т и svoj kupe, uvijam п о е и pokrivac za put i п
da dremam. Kreveti и spavaCim kolima su dosta skupi. fznenada и loko-
motive javl,ja п а т da с е т о ( sad) и С и jedan и п е Ne с и ј е se viSe п razgovor.
Svi zatvaraju oci i pokusavaju da spavaju. Jedan debeli gospodin р о с п ј е da lzrce,
otvorenilz ustiju. Т а ј vec spava, ali ј е vrlo verovatno da с е spreCiti druge da spavaju.
87
Vreme е divno. Lepo е п Da lepog li vremena! Da divnog li vremena! Vreme
se prolepsava. Mislilo Ы se da ј е prolece. Da lepog li dana! Gadno е vreme. Da gadnog
li п Nebo se о Ь а с Duva vetar. Duva uzasan vetar. Duva ћ leden vetar.
30
Vetar se stisava. Sunce е Sunce е vrelo. Poiurite se da п е dobijete п п
sljiva ј е п т se. Kuvamo se kao и peci. Ne zna covek gde da se skloni.
п т smeta da т т se. Sav sam gola voda. т ј е tesko, jedva se
т о е disati. Bice oluje. т ј е п а о и ј и Vreme ј е п а kiSu. т se, sad с е kiSa
( da pada) · т а velikilz crnilz о Ы а а п а п е Ь и Seva. С и ј е se п Pada п
kapi. Mora da ј е grom vrlo Ь р а о Р о С п ј е da pada ki'Sa. Lije kao iz а Ь а Т о ј е
potop! Т о ј е samo pljusak. т postaje svezije. Cica ј е zima. К а о da smo и и
Smrzao а т se; drlztim; cvokocem т ne mogu da se zagrejem; п mi е р о
т Ne bojim se т Sneg se otopio. Poledica е Magla ј е Termometar ј е п а 5
stepeni ispod п
Le printemps commence le 21 mars et finit le 21 juin. Le soleil devient de
plus._.en plus chaud et les jours de plus._,en plus Ion'gs. Les arbres fruitiers sont en
fleurs. Les promenades matinales sont superbes. Nous._.e;t'rons en._.ete Ie 21 J;in.
cette sa!son 1es jours scnt ks plus д џ џ и и

Mais l'orage eclate souvent et raffraichit un peu l'atmosphere. л е la pluie Ie
beau temps, dit le proverbe. Ou passez-vous l'ete, а la campagne? - Nous passons
l'ete au bord de la mer. Savez-vous nager?- Ј е nage comme un poisson. Mangez-vous
п des fruits? - Oui, ti"es souvent, et nous ___en ш beaucoup. Que1s
fruits preferez-vous? - Ј е prefere les.._.abricots, les fraises, les poires, le raisin et
les figues. Et moi, ј е prefere les prunes, les pommes, les bananes, les melons, Ies
pasteques et les._.oranges. En._.hiver Ia nature parait morte. Tout est couvert
de .. Est-ce que vous_ vous rappelez ces beaux jours de votre quand
vous faiSiez le bonhomme de neige avec une pipe en papier dans la bouche? Les
enfants se battent avec des boules de neige. L'eau est geJee. Est-ce que nous auro;
(Aurons-nous) une belle journee? Ј е ne crois pas qu'il pleuve aujourd'hui.-
88
u vozu Ш
п se iza sna. Gledam п а sat, ali vidim da· se т о ј sat щ zaboravio
sam da ga navijem sinoc.- Hocete li mi J"eii koliko е sati, т vas?- Sest е sati,
п - т li tacno vreme?- Mislim da т о ј sat ide п za п
minuta. ·-'- М о ј naprotiv, izostaje uvek nekoliko minuta. MoCi с е т о da т
svoje (nase) satove р о satu п а iducoj stanici. Morao bllz da dam naproveru svoj sat Ш
da k:tpim jedan !osto dodem и Pariz. - NaCi cete ( ih) vrlo dobrih od nikla i ne п
skuplh.- lzgleda da ste dobro spavali celu п о с Vec sam п а to navikao. Sta cete!
Т о ј е moje zariimanje trgovackog putnika. О da п li vremena!- Da, vreme
ј е vrlo kisovito i duva vetar. - Sad blsmo т preii vagon-restoran da doruckujemo.
Kroz pola casa т п а pogJ·anicnu stanicu. - Vazi, lzajdemo tamo п
Ј е voudrais Ь savoir s'il est deja Ia-bas. Il est tres pale; qu'est-ce qu'il а
V.ous ne pouvez pas tout savoir aujourd'hui; on н le dira Ь un jour. C'est
b1en с е que ј е pensais. Quoi? ne vous._.a-t-il pas._.encore rendu votre livre2 -
31
Pas encore. Oh, il me le rendra Ь un jour. С е 'Soir П у aura Ь de monde
dan;Ies rues. а pourrait Ь arriver. Moi, е vais sortir; et vous, travaillez toujours.
Ј е vous l'enverrai des demain. Votre cousin est-il deja arrive? - Oui, hier matin, mais
vers midi il est reparti а la campagne. Votre devoir n'est pas Ь fait; vous devrez
Ј е refaire. Recommencez. I1 faut que vous recommenciez. Bien des gens sont
superstitieux. VeneL. me voir un de ces jours, j'ai beaucoup de choses ihteressantes
а vous raconter. Pourquoi n'acceptez-vous pas? - Ј е ne peux pas. J'ai beaucoup
de raisons pour refuser cette offre. J'ai donne ma montre а reparer. Passons dans
la salle d'attente, nous_..aurons pius chaud la-bas.
89
u vozu (]{V)
т п а п stanicu. Voz se zaustavlja. Prelazim и hodnik. Vrata п а
п т se otvaraju i п п silaze da т т а о vazduha i da malo raz-
drmaju п о е Kroz п п и с е se vrsiti п pasosa i pregled prtljaga.
iandarm iU policijski agent ulazi и nas и р е . i ... kaie. п а т "Vase isprave,
molim vas",- ili pak ,.hocete li mi pokazati vase pasose, gospodo". т dolazi п
koji т е pita: "lmate li п za п - "Imam samo ј е а п paket cigareta.
Evo ga".
· Pos/e ovih forma/nosti voz opet polazi. п ј е jos dosta dugo. Ь
se Parizu. Prolazimo punom brzinom kroz и Pariza, р а kroz predgrade. "lzgleda
da voz ima п kaie ј е а п и Т а с п о ј е (to ј е п primecuje jedan
drugi и п pogledavsi и svoj sat, т а т о п od pet т п и а Ali voz с е
п svoje п i stici cemo а с п о п а vreme".
90
Na Jistocno] stanici
Stizemo п а п п а с п о п а vreme. п vicu: Pariz, svi silaze·
Kakva gomila i kakva vika ( krikovi), prijatelji moji! Na п п ј е а п Cf!
voz sad da п и п и и п se iure и se и voz. Vec sam sisao noseci svoj
prtljag i и р и с и ј е т se prema izlazu, izgubljen и т п о о Ь о ј п о ј gomili. Predajem svoju
и п koji se п vrata, i uskoro se п п а и п
Ј е а п п red kola ј е п п od putnika. Ј а cinim sta i и trcim prema
ј е п о т taksiu i pitam sofera: - Jeste li п - Da, п - Odvezite т е
и bulevar Sen MiSel hotel Ekselsior. - Dobro, п StiiuCi и hotel vidim da
taksimetar и 180 jr. Vadim iz svog portfe/ja и dve п od 100
п i dajem Љ - Evo vam 200 jranaka, ostatak е za vas.-Hvala lepo,
п
32
91
U hote!u Ekselsior
Ј е а п hotelski momak blta da uzme т о ј prtljag. Obracam se portiru:- Moiete
ii mi dati sobu sa п krevetom?- К о ј е с е п е п Т о mi е п - Imamo
soba pocev od 500 fr. п е п о - Na kom spratu?- Na cetvrtom, gospodine. - Poka-
iite mi ih, molim vas.- Dobro, gospodine, popnimo se liftom. U liftu portir pritiskuje
dugme с о ј е nosi broj 4. Ova Ы mi soba odgovarala, kaiem ј а - Ako е uzmete za
mesec dana, uCinicemo vam popust od 50 fr. п а dan. - и и i osl•et/jenje?
- Da, gospodine, sve и dakle bez napojnice.- Dobro, и ј е za mesec
dana. Naredite da mi se ponese gore prtljag, т vas. Dobro, gospodine. Hocete
li sada da popunite ovaj list? Т о ј е prijavnica. Znate, to su policijske formtJlnosti.
Sedam, uzimam svoje naliv-pero i upisujem п а list т о ј е preilme i ime, datum
i mesto п п п а п т а п ј е
92
Dans._,un restaurant
Anr's m'At ..t 'h h н • ' · · . ·
е --- e.re L:e .. о ш .. et ш change de с о и ш е ј е и descendu
chez le portier et е lui ai demande de me recommander un restaurant ou !' on manae
Ь - Ј е vous recommanderais Ј е restaurant »Julien« dans la rue SouffJot. ё е
n'e3t р а loin. Allez tout droit jusqu'au bout du boulevard et ensuite tournez а
gauche.
Apres._.avoir remercie le portier, j'ai descendu le boulevard, а gauche, et j'ai
trouve Ia rue et Ј е restaurant recommande. Entre dans le restaurant, ј е me suis
assis._,a une petite Ь pres de Ј а fenetre. Ensuite j'ai а р р е Ј е Ј е gar9on qui
ju stement devant ma Ь et е l'ai· prie de m'apporter le menu. б le gar9on
т а presente une grande feuille que j'ai commence а examiner. Ј е dois vous oire
la verite, ј е me suis trouve assez confus devant la Iongue Jiste des plats.
94
U П
Usao sam и п veliku а а п и и kojoj е vec bllo п sveta. Nasao sam е а п
mali sto ujednom uglu, и п е с и Ь и п п za п svojilt п (dok Citam . .. ).
Zovem п - Kelner, п mi crnu и sa ј е п о т casicom п i takode
и listove п о п е Nekoliko т п и а п п mi п о п о sto sam
poruCio. О п stavlja п а sto gomilu п о п а ...
95
Na jednom ш
Sta viSe volite? Sta п volite?- Т о mi е п gospodo; ј а sve jedem.
п sam kao kurjak. - Sta ielite, п i/i rihe? - М а о п molim
33
vas. Mogu /i vam ponuditi pecenja? - Н о с и rado, gospodo. Hocete li uzeti т а о
salate?- Zatraiicu vam т а о (nje). Komadic piletine sada?- Primam sa zadovolj-
stvom, ali sasvim mali komad, molim vas. М а о salate od haringe?- Izvolite
mi dati jednu kaSiku (nje, salate): samo da ј е probam. Sluiite se, molil:n vas; nemojte
se dati ino/iti. Cinite kao kod svoje kuce. - Т о ј е suvise dobrote. - Kako/ vam se
svida batak ovog pileta? - Na!azim da ј е izvrstan. - Р а vi nista ne jedete. - Ј а
ne jedem mnogo, gospodo. Izvinite molim vas: ј е о sam sa vrlo dobrim apetitom.
Vi ielite nesto, gospodine? - Mogu li vas moliti da mi dodate komad
hleba? Da li blste hteli da mi dodate bocu za vodu, molim vas?- Eto, gospodine.
Sirceta ne, gospodine? - Ne, hva!a, ne uzimam ga nikad.
J'aime beaucoup les reufs а la coque. J'aime aussi l'omelette, pourvu qu'elle
soit faite au beurre, au la;d ou au jambon. Les ceufs durs ne sont pas bons, parce
qu'ils ne sont pas faciles а digerer. Mon frere n';' mange jamais le Ь d'ceuf, mais
seu!ement е jaune н Donnez-moi deux petits pains et deux croissants. Avez-vous
du pain grille? Nous mangeons d' Ь du pain Ь Ј е trouve que le pain Ь
а moins de gout. Le pain rassis est plus facile а digerer que pain frais. ·La_, grand-
mere ne mange pas la croute de pain, elle mange seulement la mie. Mon pere aime
surtout le croaton.
.96
Na te!eft'onu
Ј а otkacim s!usalicu i okrenem aparat da blh imao (doblo) broj. Stavljam (nosim)
s!usa!icu п а uho i cekam. - Alo ... -- Alo ... da li blh mogao da govorim sa gospodinom
Diranom?- Od strane koga?- Od strane gospodina Markovica.- Jedan trenutak,
gospodine, videcu da li е tu.
34