You are on page 1of 394

Vladan Virijevi} KRAQEVO, GRAD U SRBIJI 1918–1941

Vladan Virijevi} KRAQEVO, GRAD U SRBIJI 1918–1941 Izdava~i: Narodni muzej Kraqevo Istorijski arhiv Kraqevo Za izdava~e: Dragan Dra{kovi} Radomir Risti} Recenzenti: Prof. dr Veqko \uri}, Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica Prof. dr Zdravko Deleti}, Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica Prof. dr Qubodrag Dimi}, Filozofski fakultet Beograd Lektura i korektura: Ana Avi} Slog i prelom: Milojko Mili}evi} Dizajn korica: Dragan Pe{i} [tampa: INTERKLIMA-GRAFIKA Vrwa~ka Bawa ISBN 86-85179-09-2 Tira`: 500

Kwiga Kraqevo, grad u Srbiji 1918–1941 {tampana je uz podr{ku Ministarstva kulture Republike Srbije, op{tine Kraqevo i Centra za kulturu „Gradac“ Ra{ka

Vladan Virijevi}

KRAQEVO
GRAD U SRBIJI 1918–1941

Kraqevo 2006

supruzi Tatjani i sinovima Aleksandru i Jovanu

7

SADR@AJ
Predgovor (9) Uvod (29) Urbane osnove (51) Ulice, vodosnabdevawe, kanalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Elektrika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Privredne prilike (67) Saobra}aj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zanatstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Trgovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ugostiteqstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nov~ani zavodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Industrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fabrika aviona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fabrika vagona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izborne borbe (139) Prosvetne prilike (169) Osnovna {kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gimnazija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poqoprivredna {kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . @enska zanatska {kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Trgova~ka {kola „Kraqevske trgova~ke omladine“ . . . . . . . . . . . . . Zanatsko-trgova~ka {kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr`avna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-industrijskog pravca . . Kulturne prilike (221) [tampa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . „Kraqevski glasnik“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . „Narodna samouprava“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . „Pregled crkve eparhije @i~ke“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bioskopi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sportska kultura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sokolstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 182 195 202 208 212 215 223 223 228 231 233 238 238 250 69 83 94 107 116 125 127 134

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Miqko Petrovi} Ri`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313 Svakodnevica i novotarije (319) Moda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stamenko Joksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vladislav Mar`ik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jovica Stojkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 Izvori i literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pla`e . Humano dru{tvo ubogih i sirotih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vatrogasno dru{tvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321 325 328 333 341 346 348 351 356 Kraljevo. . . . . . Pododbor Dru{tva „Knegiwa Qubica“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 Rimokatoli~ka crkva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kraqevska `enska podru`ina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280 Ustanove (285) Bolnica i apoteke . . . . Portreti znamenitih Kraqev~ana (339) Savatije Bo`i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 Kulturno-prosvetna i humanitarna dru{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 Stranci u gradu (305) Rusi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . @enski hri{}anski pokret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367 Registar li~nih imena . . . . . Kriminalna i crna hronika . . . 307 Francuzi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1918–1941 (abstract) . . . . . . . . . . . . . 379 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . a Town in Serbia. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 257 260 262 263 Crkvene prilike (271) Srpska pravoslavna crkva . . . . . . . . 287 Pravosu|e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

PREDGOVOR .

.

Jedna od skrajnutih tema dru{tvene istorije koja svojom slo`eno{}u. sve vi{e postaju nezaobilazna karika u lancu krupnijih istorijskih sinteza. prou~avawa na mikroplanu koja. na primeru lokalnih dru{tvenih zajednica. a koja kompleksno{}u i obimnim metodolo{kim zahvatom nadma{uje mnoge uskoproblemske teme.11 Istra`iva~ki usmerena na podru~ja globalnih doga|aja i preokupirana takozvanim vi{im temama. retko bavila temama koje obuhvataju i sagledavaju istorijske procese i pojave na mikroplanu.. psihologiju. naro~ito iz politi~ke istorije. ~e{}e nego ranije. indikator civilizacijskog hoda i pokazateq na~ina `ivqewa. geografiju. jeste grad kao „svojevrsni rukavac istorije“. lokalna istorija je najzad po~ela lagano da zauzima one pozicije koje joj. Ipak. Do po~etka pro{le decenije svega nekoliko istori~ara bavilo se istorijom grada. Ova mawkavost doma}e istoriografske literature jo{ vi{e dobija na te`ini ako se u vidu ima ~iwenica da grad predstavqa veliku temu i izazov za brojne nau~ne discipline – sociologiju. usled {iroke. koje su zbog svojih ideolo{kih premisa dugo vremena bile dominantne u istoriografiji u vremenu socijalisti~ke Jugoslavije. „malih qudi“ i „obi~ne istorije“. mogu}e je dopuwavati op{ta saznawa. Grad kao sredi{te dru{tvenog `ivota. do unazad nekoliko godina.. Upravo tu. ekologiju. doma}a istoriografija se. Hronolo{ki . dok je. javqa se kao tema koja ima svoju nau~nu te`inu i opravdawe. Naime. Grad je ~esto bio i scena radwi romana. pogotovu 70-ih i 80-ih godina XX veka u trendu bilo pisawe monografija o gradovima u redakciji grupe autora me|u kojima su istori~ari bili prava retkost. iako dugo smatrana za bezna~ajna i „neva`na“. li{ene velikih istorijskih lomova i doga|aja koji su svojom spektakularno{}u ~esto preokretali tokove istorije. vrlo razu|ene i stoga te{ko savladive heuristi~ke osnove i relevantne literature. s punim pravom pripadaju. u {irokom korpusu istorijskih tema. ~esto mogu biti daleko slo`enija i dugotrajnija nego {to je to slu~aj sa nekim temama op{tijeg karaktera. pleni pa`wu na{ih istori~ara.

tj. nisu opredeqivali za druga~iji metodolo{ki pristup i izbor istra`iva~kih uzoraka. okrenutosti Jugoslavije Evropi. pose`e za opservacijom kategorije pojedinca – gra|anina kao posebne podteme u okviru {ireg istorijskog razmatrawa. dok su drugi dru{tveni tokovi mawe-vi{e zanemarivani. politiku. prvi put. da se radilo o pravnoj dr`avi. Kako u doma}oj istoriografskoj produkciji nismo prona{li prikladniji metodolo{ki model. ~iwenici da je u Kraqevini prvih deset godina postojala parlamentarna vladavina. nesrazmera tzv. razumqivo je {to se autori. naravno ne kao kruti „kroja~ki {nit“. poku{a da stvori sliku wegove pro{le stvarnosti u totalitetu. privatnoj privrednoj inicijativi ili pak ulozi verskih organizacija u dru{tvenom `ivotu i formirawu kolektivne svesti. stawe duha itd.12 raspon wihovog istra`iva~kog zahvata protezao se naj~e{}e „od kamenog doba do NOB-a“. Dimi} – koja uop{te nije bila duhovna provincija Evrope“. kulturu. koja je predstavqana kao „dr`ava u kojoj su ’xandari jeli qude’. . gra|anske i komunisti~ke materije. i po~etkom 20. po{tuju}i ideolo{ku matricu. o dr`avi – kako veli Q. navike i mentalitet. Ipak. iako se radilo o velikoj integraciji. odnosno. profesor Branko Petranovi}. odlu~ili smo se da je koristimo kao putokaz koji bi davao neophodne istra`iva~ke smernice i u neku ruku utemeqivao osnovne obrise sinteze o pro{losti grada u Srbiji izme|u dva svetska rata. Pravo osve`ewe izra`eno kroz uvo|ewe zna~ajnih novina u istra`iva~kom zahvatu i samom pristupu tematskoj problematici. gotovo totalna negacija monarhisti~ko-gra|anskog dru{tva“. Karakteristika ovih monografija bila je i zaokupqenost pisaca izlagawem o radni~kom pokretu i aktivnostima Komunisti~ke partije Jugoslavije i Saveza komunisti~ke omladine Jugoslavije. kada je re~ o istoriji grada na na{im prostorima i zna~ajan iskorak iz osredwosti literature koja se bavi lokalnom istorijom. rekonstrui{u}i i obra|uju}i sve oblasti `ivota – privredu. kako isti~e uva`eni istori~ar. demografiju. ako se ima na umu vreme wihovog nastanka. obrazovawe. grad u Srbiji krajem 19. Iluzorno je o~ekivati da je vi{e prostora bilo posve}eno gra|anstvu i wegovom kulturnom nasle|u. veka“. jer defini{e zna~aj grada kao parametra dostignutog stepena razvitka jedne dr`ave i dru{tva („lice i nali~je“) i. ako se zna za odnos nosilaca dru{tvenog sistema koji je nakon Drugog svetskog rata za`iveo na prostoru Srbije i Jugoslavije prema „truloj kapitalisti~koj Kraqevini“ i wenim vrednostima. postojala je „ideolo{ka selekcija u literaturi. Ona u sebi nosi i mnogo elemenata pionirskog. koja otvara niz novih horizonata i deluje jako inspirativno na onog ko se poduhvatio zadatka da izgradi celovitu istorijsku predstavu o jednom gradu. predstavqa kwiga Miroslava Peri{i}a „Vaqevo.

godine objavqena je. kulturnih afiniteta. koje predstavqa period kada se jugoslovensko dru{tvo na{lo na vododelnici tradicionalnog i modernog sveta. „Na{a pro{lost“). ali ona primarna bila je ta da se radi o gradu koji je u hronolo{kom periodu izme|u dva svetska rata bio po mnogo ~emu specifi~an i na neki na~in prepoznatqiv i osoben u odnosu na ve}inu gradova Srbije. prosvetno-kulturnom razvoju Kraqeva i wegove okoline kroz vekove. kvalifikovala i motivisala za bavqewe zavi~ajnom istorijom. Ambiciozno koncipirana. U ovom razdobqu. dr Sime ]irkovi}a („Sredwi vek“). urbanizmu. Drugog racionalnog obja{wewa. Malo je gradova koji su poput Kraqeva u ovako. ono je pro{lo civilizacijski evolutivni hod od tipi~ne trgova~ko-zanatlijske varo{ice. monografija „Kraqevo i okolina“. iz pera grupe autora. ova monografija je prvi put u sintetizovanom obliku ponudila javnosti saznawa o geomorfologiji. do industrijskog grada ~iji dinami~ni uspon je prekinut novim ratnim vihorom u kome se srpsko dru{tvo na{lo nakon svega ne{to vi{e od dve mirnodopske decenije. nema. dr Reqe Novakovi}a („Prilog istorijskoj geografiji“). sa kvalitetnim stru~nim prilozima iz pera dr Milutina Gara{anina („Praistorija i antika“). moralne nazore i jo{ mnogo toga {to daje kolorit jednom gradu. konfesija. etnologiji. Osim desetak ~lanaka i priloga objavqenih 60-ih godina XX veka u lokalnoj periodici („Oktobar“. sa te{kim bremenom nasle|enim tokom balkanskih ratova i austrougarske okupacije. Otuda je istoriografski opus sa odrednicom „Kraqevo“ prili~no oskudan. istoriji. Ono je postalo steci{te brojnih ekonomskih imigranata iz drugih delova jugoslovenske dr`ave i inostranstva koji su ga pretvorili u konglomerat razli~itih nacija. relativno kratkom vremenskom dobu. mewaju}i pri tom svoju fizionomiju. naro~ito kada je re~ o periodu izme|u dva svetska rata. tradicija i sl. osim ve} pomenutog ideolo{kog uticaja i ~iwenice da su se wegovim istorijatom bavili ponajvi{e pojedinci koji po profesiji i vokaciji nisu bili istori~ari. jezika.13 Otkuda opredeqewe da istra`iva~ki uzorak bude ba{ Kraqevo? Odre|enu ulogu odigrala je ~iwenica zvana zavi~ajna sentimentalnost. jednom od najplodnijih segmenata wegove znamenite pro{losti. Upravo zato. dr Hazima [abanovi}a („Period turske vladavine“). Poglavqe koje se periodizacijski poklapa sa odrednicama . ali ih je izvesna „podobnost” ili prosto `eqa za li~nom afirmacijom. pomalo zbuwuje zapostavqenost Kraqeva u srpskoj istoriografiji. 1966. mentalitet. do`iveli tako sna`nu demografsku promenu da je broj wihovog stanovni{tva za dve decenije uve}an za oko 200%. dr Petra Vlahovi}a („Etni~ki pregled stanovni{tva u Kraqevu i okolini“) i drugih koji u nau~noj oblasti kojom se bave u`ivaju autoritet.

Pored nekoliko ~lanaka objavqenih u stru~noj periodici. Proti}a „Nojeva barka“ i rukopisna se}awa pojedinih komunisti~kih revolucionara i predratnih radnika koja se nalaze u Istorijskom arhivu u Kraqevu. koristili smo i wegove kwige: „Kraqeva~ke kafane“ i „Nov~ani zavodi u Kraqevu“. stvarawu Saveza komunisti~ke omladine Jugoslavije i wegovom uticaju na omladinu. delatnosti sindikata.14 na{eg rada napisao je dr Nikola Jon~i} Ko~a i naslovqeno je „Dru{tveno-politi~ke prilike i razvoj radni~kog pokreta do Drugog svetskog rata“. Za upoznavawe sa istorijatom {kolstva upotrebqavali smo monografije: „100 godina Poqoprivredne {kole u Kraqevu“ i pravi biser u literaturi o prosvetnim institucijama. stvarawu mesne organizacije Komunisti~ke partije Jugoslavije. Posebno dragocen izvor predstavqalo je Proti}evo delo. – svedo~ewa i se}awa“. Od koristi je bila i monografija „Kraqevski avioni“. koja je svojom. pa je stoga bila zahvalna za upotrebu. udarila sna`an pe~at gradu i wegovim dru{tvenim tokovima. Obiluje ~iwenicama crpenim iz arhivske gra|e i onovremene {tampe. u kojoj je na dopadqiv na~in i uz bogatu ilustrativnu komponentu. koje su nam. puno nam je zna~ilo delo Mihaila M. ekonomista po obrazovawu. Radomira Risti}a i Blagomira Bi{evca. pet stranica. vi{e nego skromnih. kako prime}uje napred pomenuti profesor Petranovi}. pri- . [to se ti~e memoarske literature. ^vrsto izvorno utemeqena. {tivo koje. draguq u memoarskom opusu o Kraqevu. zna~ajno koristile. naro~ito u prou~avawu ugostiteqstva. te roman Miodraga B. Zna~ajne naznake i faktografske podatke dali su i stru~ni ~lanci i prilozi kraqeva~kih istori~ara: Dragana Dra{kovi}a. autora Miroslava Filipovi}a. Simi}a „Kraqevo 1941. autor je na 47 izlagawe posvetio razvoju Radni~kog pokreta. dok je o ostalim dru{tvenim pojavama i kretawima pisao na. Od 52 stranice ovog poglavqa. prikazan najzna~ajniji industrijski objekat Kraqeva – Fabrika aviona. ova monografija predstavqala nam je ogromnu pomo} kod pisawa poglavqa o najzna~ajnijoj {kolskoj instituciji grada na Ibru. Sa stanovi{ta slojevitosti analize i nepristrasnosti i preciznosti iskaza. kao i delatno{}u zaposlenih. „uspe{noj delatnosti protiv reakcije za pro{irivawe politi~kih sloboda i ja~awa uticaja u naj{irim radnim masama“ i sli~nom. sa modernim ekspozicionim pristupom i rafiniranim stilom izlagawa. iako pripadaju korpusu publicisti~ke literature. bogata riznica podataka. ono predstavqa nezamenqivo {tivo. „Gimnazija u Kraqevu 1909–1999“. Nekoliko istoriografskih belina o pro{losti Kraqeva poku{ao je da popuni svojim radovima dr Milan Matijevi}. borbi zanatlijskih radnika za boqe radne uslove.

godine. koji nam je svojim feqtonom „Istrgnuto iz pro{losti starog Kraqeva“. izve{taji nadle`nim organima. statisti~ki pregledi i sl. S obzirom na oskudnu istoriografsku literaturu bili smo prinu|eni da akcenat stavimo na arhivsku gra|u. predsedniku vlade Kraqevine Jugoslavije u periodu od juna 1935. upisnicama i zapisnicima sa sednica Nastavni~kog ve}a Poqoprivredne {kole. objavqenom u lokalnim „Ibarskim novostima“. godine. do 1941. godine.). dopisi i referati o stawu privrede i pojedinih privrednih ustanova i odgovori lokalnih subjekata na raspise upu}ivane sa vi{ih instanci (o zdravstvenim prilikama. uglavnom. onda{wu periodiku i {tampu i objavqene izvore i literaturu nastalu do 1941. izve{taji policijsko-upravnih organa o kriminalitetu. materijalima udru`ewa zanatlija i trgovaca (prepiska sa ~lanstvom. a pregledali smo ih deset. Dobrivoja Obradovi}a Kondisa. izve{taji {kolskih nadzornika i izaslanika Ministarstva prosvete. pru`aju}i ujedno i dragocene podatke. Mno{tvo detaqa i ~iwenica preuzeto je od preminulog kraqeva~kog novinara i hroni~ara. iznedrili pregr{t va`nih dokumenata bez kojih ne bi bilo mogu}e sastaviti ni elementarne konture ove kwige. Ministarstva unutra{wih poslova i Milana Stojadinovi}a. u kojem smo koristili ~etiri fonda. prosvetnim institucijama. ose}awa i misli“.15 pada „odli~noj istoriografskoj (memoarskoj) literaturi koja zanosi magijom re~i. Radi se o prili~no {turoj dokumentaciji op{tinske uprave za period od 1918. slu`bama Na~elstva sreza Studeni~kog i sl. op{tinskom upravom. zvani~na prepiska centralnih upravnih organa iz Beograda sa lokalnim organima i ustanovama u Kraqevu i ^a~ku (sudovima. Veliki zna~aj pripada i arhivskoj gra|i pohrawenoj u Istorijskom arhivu u Kraqevu. dve zbirke i dva li~na fonda. Ova gra|a je sadr`ajna. li~noj dokumentaciji nekada{weg predsednika op{tinske uprave Jovice Stojkovi}a i ruskog emigranta Dimitrija Nesterenka. Najobimnija istra`ivawa arhivske gra|e obavqena su u Arhivu Jugoslavije ~iji su fondovi.). kulturno-prosvetnim aktivnostima i sli~no). Od posebne va`nosti bili su statisti~ki izve{taji (o kretawu broja u~enika u kraqeva~kim {kolama itd. zna~ajno olak{ao polazi{ta za istra`ivawe mnogih tematskih celina ovoga rada. dok su pojedina~na dokumenta ve- . koji se u Kraqevu bavio trgovinom. a ~ini je. rezolucije o pojedinim problemima koji su optere}ivali rad ovih privrednih grana. zapisnici sa sednica uprava. Posebno iscrpni bili su fondovi Ministarstva prosvete. do februara 1939. Upravo ona predstavqa wenu izvornu osnovu i umnogome je odredila postignute domete.) i zvani~na i privatna pisma pojedinaca iz Kraqeva upu}ivana Milanu Stojadinovi}u.

arhiva Op{tinske uprave Kraqeva. tako da su istra`ivawa u ni{kom istorijskom arhivu ostala bez rezultata. li~nosti. U Narodnom muzeju u Kraqevu koristili smo dva arhivska fonda i jednu zbirku. u Narodnoj biblioteci u Beogradu i{~itavali smo onovremenu dnevnu {tampu. godine. {to predstavqa nenadoknadiv gubitak. obrasci i prepiska sa raznim dru{tvenim ustanovama i administrativno-upravnim organima. do 1941. Koriste}i ove fotografije poku{ali smo da savremenom ~itaocu do~aramo deli}e atmosfere koja je vladala u Kraqevu u periodu izme|u dva svetska rata. ne{to podataka iz ovog perioda moglo se prona}i u izve{tajima slu`bi ove banske uprave resornim ministarstvima u Beogradu. Tako|e. godine. ~ije sedi{te se nalazilo u Ni{u. Dodu{e. koji su pru`ili dosta podataka o stawu. ali dodatni problem u wihovom kori{}ewu predstavqa ~iwenica da oni ~esto prezentiraju podatke na nivou Banovine. trebalo je da upravo ona iznedri mno{tvo saznawa o najva`nijim dru{tvenim i privrednim segmentima Kraqeva u periodu od 1929. a ponekad i izvodimo zakqu~ke na osnovu indirektnih podataka. tokom austrougarske okupacije bila je zakopana u jednoj ba{ti i tom prilikom potpuno istrulila. U depoima Arhiva grada Beograda.16 zana za ovu temu pronala`ena u zbirci VARIA i Zbirci o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi. naro~ito vrednog za izu~avawe slo`ene prirode ~ovekovog do`ivqaja epohe u kojoj `ivi. arhivska gra|a Kraqevske banske uprave Moravske banovine. nalazilo u sklopu ove banovine. strana~ka glasila i druge periodi~ne publikacije. Imaju}i na umu zna~aj {tampe kao nezamenqivog i ~esto jedinog izvora informacija. Na`alost. Prema o~ekivawima. razdobqu u kojem se ono. u fondu Trgova~ka komora Beograd prona{li smo godi{we izve{taje Upravnog odbora „Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki“ upu}ivane nadle`noj Trgova~koj komori. U fondovima @enske zanatske {kole i @enske podru`ine u Kraqevu nalaze se zapisnici sa sednica wihovih upravnih organa. problemima i perspektivama razvoja trgovine kao privredne delatnosti. Zbirka fotografija obiluje snimcima onda{wih kraqeva~kih ulica. zgrada. Zasigurno je da bi na osnovu we bilo mogu}e pouzdano rekonstruisati stawe grada do 1915. pa smo bili prinu|eni da iz celine izvla~imo ono {to nam je bilo potrebno. Ova faza istra`ivawa oduzela nam je znatno vi{e vremena od rada u arhivima. uni{tena je tokom i nakon Drugog svetskog rata. nastala u periodu od tridesetih godina XIX veka do ulaska okupacionih trupa u grad 1915. . tj. godine. sportskih i drugih manifestacija i poslu`ila nam je za ilustraciju pojedinih delova teksta. u administrativno-upravnom smislu. razna obave{tewa.

17 jer prona}i u moru ~lanaka. od koje je. telefonske imenike. naro~ito za period po~etkom 20-ih godina XX veka. Ipak. da bi se novi kraqeva~ki list. s jedne. Od koristi za pra}ewe dru{tvene i ekonomske problematike. pravilnike. s obzirom na kompleksnost teme i isprepletanost razli~itih faktora. pod kojom se u to vreme podrazumevala „jedna sredina izme|u sela i varo{i“. godine i formirawe prve zajedni~ke dr`ave Ju`nih Slovena. kao deminutiv. „To je ili mala varo{ koja postoji od ranije ili selo koje je na putu da postane varo{. {ematizme. najvi{e podataka za ovu temu daju „Politika“. Pri usvajawu koncepta wegove strukture odlu~ili smo se. a ve} nakon izlaska devetnaestog broja su uga{ene. Tako smo koristili brojne statisti~ke preglede. juna 1866. mada. re~nike. odnosno ulazak nema~kih trupa u Kraqevo 14.) Nezgoda je samo u tome {to je re~ varo{. wihovo kori{}ewe bacilo je vi{e svetla na dru{tveni `ivot grada i wegovih stanovnika i upotpunilo nam mnoga saznawa. kako se moglo pro~itati u literaturi i pojedinim arhivskim dokumentima? U formalno-pravnom smislu Kraqevo je „Zakonom o mestima“ od 16. u sociolo{ko-pravnom smislu. iako mo`da u metodolo{kom smislu. i slom Kraqevine Jugoslavije u kratkotrajnom Aprilskom ratu 1941. pomalo zastareo. odnosno Kraqevine Jugoslavije i sli~no. aprila. koji su imali dopisnike iz Kraqeva. godine. Hrvata i Slovenaca. * Ono {to je u prvi mah po otpo~iwawu istra`ivawa o pro{losti Kraqeva u periodu od 1918. postala re~ va- . godine. lokalno strana~ko glasilo. Nedovoqnost arhivske gra|e za pojedine teme poku{avali smo da nadomestimo kori{}ewem objavqenih izvora. almanahe. pouzdan na~in ekspozicije radova ovakvog tipa. stenografske bele{ke sa zasedawa parlamenta Kraqevine Srba. godine imalo status varo{ice. „Vreme“. predstavqa vi{e nego mukotrpan posao. oktobra 1918. u mawoj meri. dopisa i reporta`a neku vest iz Kraqeva.. „Narodna samouprava“. postoji mogu}nost i druga~ijeg postavqawa problematike i rasporeda gra|e. Da li se ono mo`e i mora kvalifikovati kao varo{ica. pojavio tek dve godine docnije.. bila je wegova. dr`avne kalendare. smatraju}i ga za. terminolo{ka odrednica. godine izazivalo nedoumice. s druge strane. tj. varo{ ili grad. za tematsko-hronolo{ki pristup. Od prestoni~kih dnevnih listova. Hronolo{ke granice ovog rada odre|uju oslobo|ewe Kraqeva od austrougarske vlasti 23. bile su i „Radni~ke novine“. godi{wake i {tampane izve{taje pojedinih institucija i ustanova. „Pravda“ i. do 1941. (. Ote`avaju}u okolnost predstavqa ~iwenica da su prve lokalne nedeqne novine u Kraqevu po~ele da izlaze septembra 1933.

godine dobar poznavalac ove materije dr Lazo M. 1892. sa posebnim osvrtom na genezu i posebnosti grada u Srbiji. Beograd. Kosti}. s jedne. tj. revolucije. Da bi se na pravi na~in razumela sva slo`enost grada kao dru{tvenog fenomena.. dakle naseqe s ku}ama koje su tesno zbijene i predstavqaju tako obimnu povezanu naseobinu da se stanovnici me|usobno li~no ne poznaju. broj stanovnika. 14. Kosti}. dijaloga. gustina izgra|enosti. gustu i stalnu naseobinu socijalno heterogenih individua“ ~iji konstitutivni elementi kao ekonomske jedinice su: karakter delatnosti (prete`ni deo stanovni{tva obavqa nepoqoprivredne poslove). razli~itosti. a to su: funkcija naseqa u sistemu. kao sinonima za moderno. s obzirom na to da je re~ o panslovenskoj i staroslovenskoj re~i. a u „Finansiskom zakonu za 1928/29. mesta istorijske inicijative. Me|utim po pojmovima u Srbiji. Interesovawe za temu grada kao „najve}eg dostignu}a ~ove~anstva“. godinu“ govori se o gradovima Prokupqu i Kwa`evcu. multikulturne i multietni~ke koegzistencije. staro je. wegova tr`i{na funkcija i wen zna~aj ne samo za gradsko stanovni{tvo ve} i za wegovu okolinu. gustina naseqenosti. ve} je va`no da se po{tuje terminolo{ka jednoobraznost. pravne privilegije i na~in `ivota stanovni{tva. {to je Kraqevo u me|uratnom periodu uistinu i postajalo. 1928. Branislavu Koji}u. kako nagla{ava na{ ugledni sociolog Sreten Vujovi}. Zakon o mestima sa spiskovima svih varo{i i varo{ica i komentarom. maxarskog porekla. a zna~ajan je i politi~ki aspekt u smislu upravqawa (Luis Virt). mesta civilizovanosti. vrste zaposlewa stanovni{tva. mi{qewa smo da je neophodno ukazati na neke va`nije sociolo{ke uvide o wemu. s druge strane. kao {to je to karakteristi~no za organizovanu grupu suseda“ (Maks Veber). tolerancije. empatije i tome sli~no“. stalnost naseqa. opredequju}e uti~u na kategorizaciju jednog gradskog naseqa. .) Ipak se kod nas.18 ro{ica. po na{em uva`enom urbanisti. godine donet je „Zakon o ure|ewu uprave grada Ni{a“.1 Otuda je jasno da upotreba bilo kog od pomenutih termina nije pogre{na. Srpski bi bilo grad. slobode. tj. grad predstavqa samo utvr|eno ili zidovima opkoqeno mesto. – Dr Laza M. Za pravo nam daje i savremena nauka o sociologiji naseqa koja grad defini{e na vi{e na~ina od kojih bismo izdvojili dva – kao „naseqeno mesto. i kao „relativno veliku. Mi smo se odlu~ili za upotrebu termina „grad“. Ispravnost ovakve terminolo{ke odrednice za Kraqevo potvr|uje i primena kriterijuma koji. urbano naseqe sa raznovrsnim funkcijama i sadr`ajima. skoro koli_________________________ 1 Primera radi. „mesta iz kojeg zra~i civilizacija. u zakonodavstvu i u pravnim aktima uop{te. pribli`no. proizvodwe znawa. ponekad javqa re~ ’grad’ mesto re~i varo{“ – pisao je 1927. gra|anstva i urbaniteta.. i kao na{em jezi~kom podru~ju prikladniji termin. (.

1982. Mak Kenzija – ozna~ava se kao pravi po~etak „^ika{ke sociolo{ke {kole“. godine. oni tamo ostaju da bi `iveli dobrim `ivotom“. organa bezbednosti. elektri~nog osvetqewa. razmi{qali su o izgradwi i ure|ewu gradova. a sam grad karakterisali kao „sredinu dehumanizacije i alijenacije“. Georga Zimela i Maksa Vebera u Nema~koj. odnosu prostora i dru{tva i sl. tj. Ernesta Berxisa i Roderika D. O. Pojava studije „The city“ 1925. sfera wihovih interesovawa i istra`iva~kih napora usmerava se na nova poqa. utvr|enih stavova i ose}awa koja su u neraskidivoj vezi sa ovim obi~ajima i prenose se tradicijom. a gradom. Pod uticajima „^ika{ke {kole“.3 Do pravog uspona sociolo{ke misli o gradu do{lo je po~etkom XX veka u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Istine radi. raznih dr`avnih slu`bi i sli~no). On je ukqu_________________________ 2 3 Dr Cvetko Kosti}.) i obi~nog skupa ustanova i administrativnih tela ({kola. i tokom nekoliko prethodnih vekova pojedinci. [arla Furijea i Roberta Ovena. bavio se i Platon u svom ~uvenom delu „Republika“. Naime. odnosno anti~kim polisom. de Lapu`. grad predstavqa stawe duha.2 Porast gradova i ubrzani razvoj urbanizacije tokom XIX veka iznedrio je niz negativnih stavova o gradu izra`enih u u~ewu tzv. tramvaja. Tomaza Kampanele. gradskom `ivotu. Grad i vreme – osnovi sociologije grada. Grad se do`ivqava kao ne{to vi{e od me{avine qudi i kolektivnih oprema (ulica. Jo{ je Aristotel u svojoj „Politici“ zapisao da se „qudi okupqaju u gradu da bi `iveli. . 60–61. i wihovi docniji radovi. pre pojave „edinbur{ke“ i „londonske“ {kole u Engleskoj. telefone itd. Amon i Osvald [pengler. Beograd. koja va`i za za~etnicu moderne sociologije grada. „grad nije samo fizi~ki mehanizam i neka ve{ta~ka konstrukcija. Isto. {kole „Le Pleja“ u Francuskoj i stupawa na nau~nu pozornicu Ferdinanda Teniesa. zajedni~kog dela trojice autora – Roberta Ezre Parka. 66. Ipak. Kako je to definisao Robert Ezra Park. bolnica. Savremena sociolo{ka nauka wihovu delatnost tretira kao „metafizi~ke utopije o gradu“. sudova. zbir obi~aja i tradicije. zgrada. Ubrzani porast i industrijalizacija tamo{wih gradova potakli su niz sociologa da pristupe studioznom prou~avawu pojave i zna~aja urbanizacije i osobenosti pona{awa li~nosti i grupa u velikom gradu. Oni su u razvoju gradova videli neposrednu opasnost za qudsku li~nost.19 ko i sam grad. gradu koji predstavqa svojevrsnu „sociolo{ku laboratoriju“. poput Tomasa Mora. urbanih pesimista kojima pripadaju G. potakli su brojne autore {irom sveta da pri|u zama{nim istra`ivawima grada. otvaraju}i niz novih tema. o za~ecima ozbiqnijih nau~nih istra`ivawa vezanih za ovu problematiku ne mo`e se govoriti pre kraja XIX veka. Ovaj.

Cviji}eva {kola je imala dovoqno originalnih elemenata teorijsko-metodolo{ke prirode.000 stanovnika. pribe`i{ta u ratnim vremenima. Tomi}a. od ogromnog zna~aja za razvoj sociologije naseqa kod nas je i wegova studija „Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva“. oko toka Nila u Egiptu i u Indiji. One su nezaobilazno {tivo za prou~avawe naseqa na prostorima Balkanskog poluostrva. godine u Francuskoj. najstariji grad na planeti je Jerihon. Iz pera Cviji}a i ovih istra`iva~a nastao je obiman antropogeografski opus koji ~ine 24 kwige u ediciji „Naseqa srpskih zemaqa“. u: Sreten Vujovi}. 4 . ^iwenica da su prvobitni gradovi predstavqali neku vrstu utvr|ewa. Grad i vreme – osnovi..000 godina pre nove ere. 7 Prema dosada{wim saznawima.800 godina pre nove ere. Arheolo{ka istra`ivawa potvr|uju postojawe hrama i verskog kulta iz vremena oko 6. „Grad: Predlozi za istra`ivanje ljudskog pona{anja u gradskoj sredini“..20 ~en u bitna zbivawa koja se de{avaju qudima koji u wemu `ive. Bri`). Mrkowi}a i S. osnovan jo{ u neolitu. Erdeqanovi}a. a prona|eni su i `rvwevi za mlevewe `itarica i druge primitivne sprave. Ku}e u Jerihonu bile su dosta ste{wene. utemeqene 1893.5 Osim „Balkanskog poluostrva“. Kosti}. oko 7. 5 S. 33–35. u kome je sintetizovao sopstvena brojna istra`ivawa i stvorio svojevrsnu „sociologiju Balkana“.. 6 Isto. Sociologija grada – sociolo{ka hrestomatija. 58. 115. Beograd.400 godina pre nove ere. sve ve}e urbanizovawe. godine kao teorijsko-metodolo{ki uvod u prvu kwigu „Naseqa srpskih zemaqa“...6 Pojava prvih gradova ozna~ila je novi poredak u qudskom dru{tvu i taj doga|aj nauka je kvalifikovala kao „urbanu revoluciju“.7 Oni su se razlikovali od seoskih naseqa i po organizaciji prostora i po svojoj dru{tvenoj strukturi. i francuske qudske geografije (@.4 Na prostorima Srbije i Crne Gore za~eci istra`ivawa o gradu i gradskom `ivotu vezuju se za ime Jovana Cviji}a i wegove antropogeografsko-etnolo{ke {kole. koji su imali izvesnu organizaciju u pogledu navodwavawa zemqe. on je proizvod prirode i to ponajvi{e qudske prirode“. Vujovi}. Iako u teorijskom pogledu oblikovana pod uticajima nema~ke antropogeografije (F. dok su se prvi zna~ajniji gradovi u oblasti Mediterana pojavili na Kritu oko 2. Racel) i narodne psihologije. s jedne. odnosno prostor koji je bio ograni~en nekom vrstom zida ili palisade. P. Sociologija grada. – C.. Samo naseqe ima vi{e slojeva kroz koje se vidi wegova promena. Ne{to kasnije gradovi su se po~eli razvijati u Sumeru. godine osnivawem Geografskog zavoda na Velikoj {koli u Beogradu. 1988. objavqena 1902. Na osnovu ostataka ku}a i drugih delova materijalne kulture procewuje se da je ovo naseqe imalo oko 3. posu|e je bilo veoma jednostavno (kamene ~a{e). s druge strane. sna`no je uticala na izmenu odno_________________________ Robert Ezra Park. objavqenog 1918. koja sadr`i najranije istra`iva~ke radove wegovih saradnika J. podela rada i klasna podela stanovni{tva. {to joj je omogu}ilo sticawe evropskog i svetskog ugleda. Cviji}evog najboqeg i najpoznatijeg dela.

31–32. Prava ekspanzija raznovrsnih fabrika prouzrokovala je neprestano gomilawe stanovni{tva u wihovoj okolini. tj. Osim fabri~kih radnika. `iteqi grada. koje su se do tada iskqu~ivo morale podizati na vodotocima. u skladu sa lokalnim uslovima. Tradicionalni oblici kolektivnog vlasni{tva nad zemqom sve vi{e i{~ezavaju. administracija.10 Za~eta u Engleskoj. pekara. Isto. kako po vremenu nastanka i organizaciji prostora. Otuda i podela gradova na dve osnovne kategorije. Na tom ograni~enom prostoru zao{trili su se odnosi kompetencije i dominacije. Te vrste su: prvi gradovi.21 sa izme|u qudi i wihovih institucija. u wima se nastawuju i qudi drugih profesija. dvor. obu}ara. neki su se po~eli baviti zanatima i trgovinom. godine. u tom prostoru poja~ana je podela rada. Mada se najve}i broj stanovnika bavio agrarnim zanimawima. 42. a novo merilo vrednosti i usluga postajao je novac. ugostiteqa itd. kroja~a. tako da se ona smatra za „mati industrijskih gradova“. po vremenu postanka i drugim sociolo{kim karakteristikama. 8 9 . 32. tako i po kulturi i dru{tvenim odnosima. stolara. izdvajawe pojedinca i uticalo na formirawe wegove vlastite svesti. Postoje}i gradovi feudalnog tipa do`ivqavali su preobra`aj u skladu sa zahtevima no_________________________ Isto. poput zidara. period industrijske revolucije u XVIII veku. sve{tenstvo i robovi. 10 Isto.9 Sve do kraja XVIII veka manufakture. Kategorija ranih gradova obuhvata nekoliko vrsta koje su razli~ite. vojska. Primena parne ma{ine omogu}ila je wihovo grupisawe u gradovima.8 Ve}ina sociologa kao doga|aj koji je umnogome usmerio razvoj dru{tva po gradovima isti~u po~etak primene parne ma{ine sa dvostrukim delovawem u proizvodwi. trgovaca. Sve to dovelo je do promene stavova i shvatawa. mada se oni mogu preciznije podeliti. preindustrijske i industrijske. ~iji zna~aj se stalno pove}avao. Ujedno. anti~ki i feudalni gradovi. 1784. Vremenom socijalna struktura dru{tva se uslo`wavala i ~inili su je seqa{tvo. {to je dovelo do formirawa novih naseqa raznovrsne socijalne strukture. industrijska revolucija se {irila velikom brzinom. Sve ovo rezultiralo je {irewem urbanizacije koja je nejednako zahvatala razne delove sveta i. mewaju}i svuda dotada{we dru{tvene odnose. a docnije po ~itavom svetu. na rane i industrijske. najpre po zemqama Zapadne Evrope. a po~eli su da slabe odnosi kooperacije i rodovske krvne veze. razli~ito se izra`avala. To je za sobom povla~ilo diferencijaciju kolektiva. bile su vi{e deo seoskog nego gradskog sistema. kao i oblika svojine.

orijentacija ka progresu. koji se ispoqavaju u manifestacijama zasi}enosti urbanog stanovnika“. legalni pisani zakoni podlo`ni promenama.11 Prema Teniesu. One su obuhvatale prvenstveno porodicu i susedstvo. tako da se ono sve vi{e atomiziralo i mehaniziralo. legalni ugovori i birokratska organizacija i individualizam. inpersonalni i povr{ni. Qudi ispoqavaju samo segmente svojih li~nosti u svakodnevnim odnosima. objavqenom 1887. znawa koja se sti~u imitacijom i praksom. sekundarni odnosi u grupi. vremenom su u ovim gradovima izvr{ene duboke promene i u socijalnom i u prostornom okviru. odnose. duboki ose}aj zajedni{tva. dok tradicionalnu zajednicu – „gemeinschaft“ – karakteri{u: mala i homogena populacija. Tenies ukazuje na posledice ovakvog civilizacijskog hoda po qudski `ivot. sekularizacija. u analiti~kom smislu. Pod uticajem novih kapitalisti~kih snaga. {to je dovelo do stvarawa novih urbanih aglomeracija u wima i oko wih. (. mnogobrojnost kontakata. konflikti i sukobi. kooperacija i uzajamna pomo}. Ni{–Beograd. potro{a~ka ekonomija. urbanu zajednicu.) Gesellschaft odnosi su ~esto prolazni. dominacija postignutog statusa. godine. tako da su ove primarne grupe do`ivele u wima pravi preobra`aj. egzistencijalna ekonomija. konkurencija. 30. zahva}eno sna`nim talasom industrijalizacije i uve}awem gradova. Zbog toga {to qudi u urbanim dru{tvima dolaze u kontakt sa razli~itim kulturnim obrascima.. Po{to se gradsko stanovni{tvo ne stvara samo po sebi. Uvode}i pojmove „gemeinschaft“ (zajednica) i „gesellschaft“ (dru{tvo). kosmopolitizam. Posmatraju}i dru{tvo Nema~ke krajem XIX veka. Na ovo je pa`wu nau~ne javnosti skrenuo nema~ki nau~nik Ferdinand Tenies u svom poznatom delu „Gemeinschaft und Gesellschaft“. u grad su morali da se doseqavaju qudi iz drugih gradova. razvijaju se izvesni oblici tolerancije. on je ukazao na dva osnovna na~ina `ivota zapadnoevropske civilizacije izradiv{i tipologiju koja je. pseudogemeinschaft. zainteresovanih za li~ni prosperitet. alijenacija. Sunovrat u zajednicu – Politi~ka stvarnost jugoslovenskog dru{tva i stil `ivota. . sa sela ili pak iz drugih zemaqa.22 vog vremena. „~ovek kao funkcija za drugog“. asocijativni odnosi. bez svesti o drugim qudima. moral i sli~no. „gesellschaft”. isti~u}i da „gesellschaft“ predstavqa „dru{tveni odnos egoisti~nih pojedinaca. formalno i specijalizirano obrazovawe. _________________________ 11 \okica Jovanovi}. i danas aktuelna. 1995. dinamizam. sakralizacija. nepisani zakoni. odlikuju velika i heterogena populacija. Ubrzani rast gradske populacije uslovio je slabqewe kohezionih odnosa u dru{tvu. a novoformirani su izgra|ivani na principima savremenog urbanisti~kog koncepta. bezna~ajan koncept progresa.. dominacija tradicionalnog statusa.

posebno urbanizacije i industrijalizacije. Grad i vreme – osnovi…. ograni~eni broj kontakata. „sa sociolo{kog stanovi{ta veliki broj stanovnika i gustina naseqa zna~e nestanak uobi~ajenih li~nih me|usobnih poznanstava stanovnika i u susedstvu. tako i na odnose u wima. 14 Sreten Vujovi}. „Urbanizam kao na~in `ivota“. neformalni dogovori i solidarnost i zajedni{tvo. 15 Isto. 16 Dr Cvetko Kosti}. Luis Virt.“15 Rast broja stanovnika grada ima i veoma zna~ajne socijalne posledice. „~ove~nost“ u odnosima. Tako su stvoreni uslovi da se gradsko stanovni{tvo preobrazi u grupu gra|ana zasnovanu na prete`no interesnoj osnovi“.14 Porast gradskog stanovni{tva svojim kvantitetom uti~e kako na oblike dru{tvenih grupa.111. primarni odnosi u grupi. siroma{tvu i sukobima. u gradovima je do{lo do rastakawa dru{tvenih grupa nastalih na krvnom srodstvu i zajedni~kom lokalnom poreklu. zna~io i promenu stawa duha. istinita briga za druge. Naime. rural-urban continuum-om. spontanost. ogromne seqa~ke mase napu{tale su svoju vekovnu izolovanost i na razne na~ine se ukqu~ivale u `ivot gradova – jedan deo wih se potpuno preselio u gradove. Beograd. Novi Sad – Beograd. Sociologija grada – sociolo{ka hrestomatija. velika koncentrisanost. 1988. 1997. a drugi je na{ao izvore svoje egzistencije u delimi~nom ukqu~ivawu u _________________________ Isto. pod kojim sociolo{ka nauka podrazumeva „prostor oko gradova u kome se me{aju uticaji sela i grada“. 72. 166. „Grad je stvorio qudske mase. u: Sreten Vujovi}. Jedan od oblika ove pojave je ne samo gubqewe veza sa sredinom. Pove}awe broja stanovnika na taj na~in mewa i karakter dru{tvenih odnosa“. kako je Veber pokazao. Sem toga. pa tako neke dru{tvene organizacije sa ve}im uspehom ostvaruju svoje ciqeve sa mawe ~lanova. a one su radikalnije nego male grupe. sela u gradskoj okolini su se sve vi{e i vi{e pro`imala oblicima `ivota grada.16 Posmatrano kroz istorijsko-sociolo{ku prizmu. Kako isti~e Maks Veber.12 Pove}awe broja stanovnika zajednice iznad nekoliko stotina ograni~ava mogu}nost da se svi oni me|usobno li~no poznaju. a neke grupe sa porastom broja ~lanova potpuno mewaju i svoje oblike i odnose u wima. 31. ve} i dominacija grada nad okolinom. uporedo sa {irewem modernih dru{tvenih procesa. odnosi zajedni{tva. tzv.23 tradicionalizam. 12 13 .13 Razvoj kapitalizma odvijao se u uzajamnoj vezi sa razvojem gradova koji je. 100. osim niza ekonomskih i politi~kih preobra`aja. tako da je grad postao „konfederacija pojedina~nih gra|ana ~iji je dru{tveni polo`aj zavisio od strukturalnih ~inilaca i li~nih osobina. Grad u senci rata – ogledi o gradu.

u nastajawu. Ram. Tekija i Hasan-pa{ina Palanka) i tri kasabe (Le{nica. Pore~. varo{i. Soko. Bole~. Ra~a. tj. Brusnica. Novi Han. 147. Soko Bawa. sve do nacionalne revolucije s po~etka XIX veka srpski gradovi bili su nastaweni uglavnom islamskim `ivqem i. Kaona. kada je odlu~eno da muslimani moraju da se isele iz Srbije. a za koje pretpostavqa da su primereni gradskom `ivotu. Veliko Gradi{te. tj. Gurgusovac. po~ev od 60-ih godina XIX veka. i pod uticajem gradskog na~ina `ivota. Jevrejima i Grcima. u mawoj meri. Po`arevac. 2002.“18 Iako se odvijala pod sna`nim uticajem zapadno i sredwoevropskih iskustava. na specifi~an na~in deriviranih tradicionalno – seqa~kih kulturnih obrazaca koje seqak ispoqava u gradu. postojalo je u Kne`evini Srbiji sedam vrsta naseqa. Kladovo. za demografski i kulturni preobra`aj gradova na tlu Srbije severno od zapadnomoravske doline. Jovanovi}. pa je zato nastala nova nau~na kovanica – „ruralizacija“ ili „poseqa~ewe gradova“. dvadeset i tri varo{ice (Bagrdan. arhitekturi. \. Brza Palanka. Topola. Prvobitna dvojnost kultura koja se o~itovala u urbanoj strukturi. Prahovo. U`ice i [abac). Smederevo. varo{ice. Sunovrat u zajednicu – Politi~ka stvarnost…. Rudnik. Para}in. a usvajaju}i zapadnoevropske karakteristike. Grocka. Loznica. dok se procenat srpskog `ivqa iskazivao jednocifrenim brojem. 19 „Do 1830. na~inu pona{awa i sli~no. godine. Ostru`nica.24 razne gradske delatnosti. Beograd. Golubac. Postojalo je {est gradova (Beograd. Krupaw. Negotin. jedanaest varo{i (Aleksinac. palanke i kasabe. ve}inu ovih gradova. ve} ima i sociolo{ku primesu. Zaje~ar. Derven. Po`ega. 17 18 . 99. Kolari. jer ukazuje na pojavu me{awa i zamewivawa raznih dru{tvenih i kulturnih obrazaca jednog drugim. ]uprija i ^a~ak). me|u koje se svrstava _________________________ Isto. od vremena kada su i posledwi otomanski vojnici napustili utvr|ene gradove tada{we Kne`evine Srbije.19 Oni su postepeno mewali svoj identitet sve vi{e gube}i balkansko-orijentalne. Naime. Zabre`je. Karanovac. gubila se u korist zapadnoevropskog kulturnog obrasca. Vaqevo. kulturi stanovawa. 19–20. Tek sa oslobo|ewem od vi{evekovne otomanske vlasti stekli su se uslovi za formirawe „srpskog grada“. Struktura gradskog stanovni{tva Srbije sredinom XIX veka. Jagodina. ostav{i nastawen i daqe na selu. Kru{evac. Lipnica. Ona ne obuhvata samo pojavu me{awa stanovni{tva grada i sela. Mitrovica i Pale`). U skladu sa tipologijom gradskih naseqa Balkanskog poluostrva koju je ustrojio Jovan Cviji}. Kragujevac. pa tako grad postaje „lonac za topqewe“. Ba~evci.17 „Pre se mo`e govoriti o specifi~nom spoju gradske kulture. prvenstveno usled razli~itih istorijskih okolnosti koje su joj prethodile i u kojima se odvijala. Vra`ogrnci. Jasika. Trstenik i Ub). gube}i tradicionalni gradski identitet. Ra`aw. Cincarima.“ – Bojana Miqkovi}-Kati}. geneza grada na prostorima Srbije imala je donekle druga~iji tok. od kojih pet gradskih: gradovi. odevawu. Ovi procesi izmenili su lik mnogih gradova koji se mewaju iznutra. dvanaest palanki (Bato~ina.

ka{to su ulice {iroke kao bulevari velikih varo{i.“20 Iseqavawe islamskog stanovni{tva stvorilo je u gradovima Srbije svojevrsne „demografske bre{e“. strugara (ve}inom izvan varo{i) itd. Male du}anxije se ne mogu znatnije obogatiti i ne cene ih mnogo. a nazive su sticale samo po nekom od gradskih svojstava: kao sedi{te neke dr`avne ili vojne ustanove. Na pijacama je promet mnogo ja~i nego oko wih u du}anima. dok je najve}i broj gradova Srbije naseqavalo izme|u pet i deset hiqada `iteqa. trgova~ki centar ili sli~no“. privre|ivawa i formirawe razli~itih stilova `ivota i potkultura koje nove stanovnike gradova _________________________ Jovan Cviji}. 21 Krajem XIX veka svega pet gradova (Beograd. Svaka ku}a ima vrt. u neznatnoj meri. pona{awa. koja su bila „vi{e sela nego gradovi. Beograd. fabrika {e}era. kw. Kako Cviji} navodi „to su u glavnom male varo{i sa pravim i vrlo {irokim ulicama. „Privreda. zatim `ivinu i ima kravu zbog belog smoka. dru{tvo i politika“.21 Demografski i privredni uspon. oko ovih varo{i ima. Tu je centar trgovine. ba{tovanskih i sto~arskih proizvoda. predionica i tka~nica. mlinova. bio je skop~an sa brojnim dru{tvenim posledicama. sa pismenim seqacima. 20 . izazivali su ubrzano dru{tveno i imovinsko raslojavawe gradske populacije. kao upravno sredi{te. kwiga prva. koja je tako|e prostranija u nego u varo{ima starog balkanskog i mediteranskog tipa. zemqoradni~kih. Gotovo svaki varo{anin hrani dve ili tri sviwe za svoju ku}u. pivara. za vreme pija~nih dana. Leskovac. Po`arevac i Kragujevac) imalo je vi{e od 10. kakvih je mestimi~no bilo i na tlu Crne Gore. {to se manifestovalo kroz ote`ano privikavawe ve}ine novoprido{lih na gradske norme `ivqewa. u kojima se prodaju strani espapi. 316–317. Ovi trgovci izvoznici.000 stanovnika. – ^edomir Popov. u kojima ka{to ima dosta ugodnosti. 8. Beograd. na jedan sprat. 1922. intenzivnim naseqavawem srpskog `ivqa sa seoskog podru~ja i useqavawem srpskog. Istorija srpskog naroda. koje su popuwavane. Posledwih decenija su po~eli da podi`u industrijska preduze}a koja su u vezi sa produktima zemqe. Ni{. u ~ijem miqeu su preovladavali trgovina i zanatstvo. u lepim ku}ama sa velikim sobama.VI–1. Ovakav proces rasta stanovni{tva urbanih naseqa – varo{ica i varo{i. dogoni se mnogo stoke. 1994. {irokim `ivotom. Ku}e su mahom male. oko wih su ka{to vrlo prostrane ba{te u kojima se seje i kukuruz. prirodnim prira{tajem.25 i Kraqevo. jedanput nedeqno. mogu}e je podvesti pod odrednicu „varo{i patrijarhalnog re`ima“. [iroke ulice dopiru do pijace. Bosne i Hercegovine i Bugarske. ali i stanovni{tva drugih nacionalnosti sa prostora Habzbur{ke monarhije. dakle. @ive komotnim. obi~no su najboqi pioniri napretka. Balkansko poluostrvo i ju`noslovenske zemqe – osnove antropogeografije. ako ne prodaju i zemaqske proizvode.

1998. blizine dr`avne granice. a ponegde drugi kulturni obrazac. Porodica u Srbiji sredinom 19. posebno onih koji su izrastali u zna~ajne industrijske centre (Beograd. 97. 2002. ~iji su ekonomski potencijali omogu}avali intenzivniji uspon gradske privrede. Aleksandra Vuleti}. koji su zbog svog posla ~esto putovali u dr`ave Sredwe i Zapadne Evrope i dr`avni ~inovnici koji su me|u prvima prihvatali evropske uticaje. Mali broj doseqenika prihvatao je u potpunosti vrednosti novog okru`ewa. Beograd.24 Nastanak dr`avne zajednice ju`noslovenskih naroda krajem 1918. mewaju}i svoj usporeni dru{tveni ritam i mentalni sklop tradicionalnog srpskog patrijarhalnog dru{tva. politika. 74. VI–1. izgra|enosti dr`avnih i kulturno-prosvetnih institucija i sli~no. godine ozna~io je novu fazu u razvoju gradova na tlu Srbije. veka.26 udaqavaju od urbaniteta. 22 23 . Shodno nacionalno-konfesionalnom {arenilu nove dr`ave.22 Nosioci urbanisti~kih preobra`aja gradova Srbije tokom druge polovine XIX veka bili su prvenstveno „pre~ani“. 1994. usvajaju}i tek delimi~no urbane vrednosti. dok je ve}ina ostajala privr`ena kulturnoj tradiciji seoske sredine iz koje su poticali. Slovenaca i pripadnika neslovenskih naroda podanika nove dr_________________________ Qubodrag Dimi}. Srbi i Jugoslavija – prostor. elitni sloj srpskog gra|anstva ovoga doba. otpora i diskriminacije. Beograd. Istorija srpskog naroda. klimatskih uslova. ili su se u wima nalazile ve}e vojne jedinice. dru{tvo. „U senci Austro-Ugarske“. stranci. Grad u Srbiji se „pojavquje kao glavni korisnik modernizacije u kojoj su se pored ekonomske pro`imale politi~ka i dru{tvena snaga zemqe“. Kragujevac. ^a~ak. u razdobqu izme|u dva svetska rata izmewena je u velikoj meri i demografska razglednica velikog broja gradova Srbije. kw. geografsko-istorijskog nasle|a. Neujedna~enost wihovog rasta bila je i posledica regionalnih razlika. 109. Beograd. Na to je uticalo vi{e ~inioca poput broja stanovnika. 24 Dimitrije \or|evi}. tako da su br`i razvoj bele`ili oni gradovi koji su izrastali u bogatom poqoprivrednom okru`ewu.23 Razvoj gradova Srbije u drugoj polovini XIX i prvoj deceniji XX veka odvijao se neuravnote`eno. socijalne dezorganizacije i permanentnog otu|ewa u kojem je ponegde prevagu odnosio jedan. doseqenici iz ju`noslovenskih prostora zapadno od Drine i severno od Save i Dunava. udaqenosti od prestonice. Naime. saobra}ajne povezanosti sa ostalim delovima zemqe. To je neminovno dovodilo do sukoba i kompromisa. tj. Ni{. daju}i na taj na~in primer ostalom stanovni{tvu. Kraqevo). u wih se vremenom useqavao prili~an broj Hrvata. Oni su tako ubrzano pove}avali broj stanovnika. zanatstva i trgovine pre svega. doma}i trgovci. fizi~ki se {irili i prilago|avali savremenim evropskim obrascima `ivqewa.

1953. ali i na nadasve konstruktivnu i dobronamernu kritiku. Vinski. dr \okica Jovanovi}. nedovoqne koli~ine namirnica za ishranu mnogobrojnih seoskih porodica koje je obezbe|ivao mali zemqoposed. ukqu~uju}i i Kosovo i Metohiju i Vojvodinu. godine bio ve}i nego dohodak koji je ostvarivalo seosko doma}instvo sa posedom od dvadeset hektara. `ivelo je ne{to vi{e od 13% populacije. igraju}i zna~ajnu ulogu u modernizaciji i kulturnom preobra`aju srpskog dru{tva u prvoj polovini XX veka. 82. Wihove ideje. kod koga smo uvek nailazili na podr{ku i razumevawe. re|e i potreba za napu{tawem ustaqenog na~ina `ivota i odre|ena doza avanturisti~kog duha. Klasna podela stanovni{tva i nacionalnog dohotka Jugoslavije u 1938. Beograd. \uri}. `andarmi. 149. godini. – I. prof. naro~ito u onim u kojima je proces industrijalizacije uhvatio dubqe korene. u gradovima Srbije. Prema rezultatima popisa stanovni{tva iz 1921.27 `ave. Iako procenat ovih „do{qaka“ nije bio preveliki i varirao je od grada do grada. pokretali su seqa{tvo ka gradovima. kao i povremene susrete i razgovore sa profesorom Dimi}em. na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici. odbrawenu 10. Tako. dohodak obi~nog gradskog radnika je 1938. prosvetni radnici). ~ije nam je zavidno metodo_________________________ 25 26 Proizvodne snage NR Srbije. koji su nam otklonili brojne nedoumice i pote{ko}e na koje smo nailazili koriste}i sociolo{ku literaturu. pre svega na kulturnom planu.25 Na pove}awe broja gradske populacije u Srbiji u me|uratnom periodu uticali su i ekonomski momenti koji su delovali podsticajno na stanovnike ruralnih podru~ja da mogu}nosti za obezbe|ivawe sopstvene egzistencije potra`e u nekom od gradova. bilo u potrazi za zaposlewem u nekom od industrijskih objekata bilo po slu`benoj du`nosti (oficiri. dr Qubodrag Dimi} i prof. poslu`ile su nam kao putokazi na poboq{awu teksta. . Puno vremena proteklo je i u kolegijalnim razgovorima sa profesorom Deleti}em. grad u Srbiji 1918–1941“. godine. za osnovu ima doktorsku disertaciju „Kraqevo. ne mo`emo a da ne pomenemo korisne trenutke provedene u konsultacijama sa profesorom Jovanovi}em. dr Veqko \. 1970. da bi se u narednih deset godina na prostorima tzv. u`e Srbije broj gradskog stanovni{tva uve}ao za 3. dr`avni ~inovnici. prof. Zagreb. naro~ito poja~avawe evropskog kulturnog modela `ivqewa. dr Zdravko Deleti}. Nerodne godine. juna 2004.26 Gradovi su na ovaj na~in postali svojevrsni „ventili“ za vi{ak stanovni{tva sa zaostalih seoskih podru~ja. sugestije i kritike izre~ene tom prilikom. * Kwiga koju stavqamo ~itala~koj javnosti na uvid. ipak se za wih vezuje niz promena.5%. a i ranije tokom izrade disertacije. godine. 75. pred komisijom u sastavu: prof. Ilustracije radi.

\uri}u koji nas je nesebi~nom spremno{}u da pomogne. Stoga koristimo ovu priliku da se svim zaposlenim u ovim ustanovama kulture najsrda~nije zahvalimo. bili okru`eni qudsko{}u i razumevawem. a mogu}e je postavqawe i novih pitawa koja nismo uspeli da dotaknemo (o konkretnijoj ulozi vojske i `andarmerije. strpqivo pratio tokom ~etvorogodi{weg perioda izrade disertacije. te sugestijama. do 1941. posebno u kraqeva~kom arhivu i muzeju i Arhivu Jugoslavije. . du`ni smo ista}i da ovim radom nisu u potpunosti iscrpqene mogu}nosti za posebna istra`ivawa o Kraqevu u periodu od 1918. Imamo obavezu da uka`emo i na to da smo tokom istra`ivawa. pozori{nom `ivotu i sl.). posebno bismo izdvojili dvojicu kolega i prijateqa – Radomira Risti}a i Dragana Dra{kovi}a – ~ija podr{ka nam je bila dragocena i bez kojih ova kwiga jo{ uvek ne bi dospela u ruke ~italaca. Ipak. Zasigurno da svako od poglavqa ovoga rada zaslu`uje da bude samostalna istra`iva~ka tema. fragmentarnost arhivske gra|e postavqa niz ograni~ewa i to je ne{to sa ~ime }e budu}i istra`iva~i ovog razdobqa u pro{losti Kraqeva morati da ra~unaju. savetima i iskrenom podr{kom. Januara 2006. kome tako|e upu}ujemo izraze zahvalnosti. vremena provedenog u arhivskim i muzejskim institucijama i bibliotekama.28 lo{ko iskustvo pomoglo da otklonimo pojedine dileme i rad na taj na~in u~inimo celovitijim. tj. Ipak. godine. Na kraju. Veliki trud za weno grafi~ko uobli~avawe ulo`io je Milojko Mili}evi} iz ra{~anskog Centra za kulturu „Gradac“. Posebnu zahvalnost dugujemo svom mentoru profesoru Veqku \.

UVOD .

30-ih godina XX veka .Panorama Kraqeva.

skre}u}i odmah vi{e we na levo.1 Wegovu panoramu po~etkom druge decenije XX veka mogu}e je sagledati o~ima onda{weg savremenika: „Kad iz negda{weg Karanovca.. u krilu wihovom. Pogled }e nam i nehotice pre}i s druma na grad. koje su tako divno iskrivudali Ibar i Morava. Sredi{wi deo grada nastao je na temenu ibarske terase visoke 1015 metara. blistaju se torwevi sedmovratne @i~e. ponosit svojim divotnim polo`ajem. demografskog. 1973. a pod najlep{im delom Stolova. (. da se na sat hoda ispod Kraqeva. 9. onda ne treba da propustimo priliku. ve~nome grobu – Crnome Moru. urbanog itd. i upravo ovakva komunikacijska otvorenost prema drugim delovima zemqe predstavqala je opredequju}i faktor wegovog razvoja – privrednog. Mi smo tada na Grdi~kom brdu. na nadmorskoj visini od 203 do 208 metara. u isto~nom delu kraqeva~ke kotline. Ozbiqni. malo ni`e Kamixore. {to prolazi pored crkve. kao dva niza bisera. dok su „ivi~ni krajevi na razli~itim elementima reqefa“. pa da odatle idu u ve~nom zagrqaju sve daqe i daqe.) Sa Grdi~kog brda.) Pod gorostasnim planinama. ovi ve~ni stra`ari propu{taju izme|u sebe ove dve reke. po|emo drumom. a Crni Vrh s rudni~kim ograncima s druge strane.31 Kraqevo je sme{teno na spoju Ibarske klisure sa zapadnomoravskom dolinom. a pred nama je lepo Kraqevo. a nad kojim se veli~anstveno uzdi`u Stolovi s jedne. Beograd. svete crkve. Kraqevo i wegovo u`e gravitaciono podru~je.. koji se ponosno nadneo nad Ibrom oslawaju}i se drugom nogom na Moravu. pogledaj_________________________ 1 Dr Dragoqub Milanovi}.. onda }emo posle male ravnine imati da idemo uz brdo. na kome smo se zaustavili. . vide se hramovi Bo`ji. ispred wegovog uvira u Zapadnu Moravu. Kraqevo je ve{ta~ki ukras zemqi{ta. (. i preko Morave i preko Ibra. U wemu se ukr{taju dva pravca kojima vode va`ne komunikacije: zapadnomoravska (pravcem severozapad-jugoistok) i ibarsko-gru`anska (pravcem jugozapad-jugoistok).. sastanu. a dana{weg Kraqeva. da jo{ jednom pogledamo niz drum. A kad se na ovo uspemo. i sa leve i sa desne nam strane. na levoj obali Ibra.

Pedantni turski popisiva~i evidentirali su pri tom 26 doma}instava. Malo vi{e iznad we podi`e se na studeni~kom drumu sreska ku}a s po{tom i telegrafom. ^emerna. 58. livadarsko-sto~arsku i povrtarsku proizvodwu. godine“. u kome je sme{tena Ratarska [kola. uz primi}ura popa Radosava. Rado~ela.32 mo jo{ jednom na grad pod sobom. Kraqevo odlikuje umerenokontinentalna klima sa godi{wom temperaturnom amplitudom od 22. 5 Ema Miqkovi}-Bojani}. . @eqina. a severno od u{}a Ribnice u Ibar“. 1927. zimu i prole}e. 9–33. Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo. „Naseqe Rudo Poqe u Smederevskom sanxaku od 1476. vla{ke povlastice i bilo je deo kne`ine [obata.6 stepena Celzijusa i velikim brojem vetrovitih dana. 26 pridodatih ~lanova doma}instava i jednog tekli~a (kurira).3 U`e gravitaciono podru~je Kraqeva karakteri{u kotlinske ravni i niski dolinski delovi pogodni za ratarsku. Bogati listopadni i ~etinarski {umski pokriva~ okolnih planinskih masiva Go~a. prilikom popisa iz 1540. padine kosa i re~nih dolina bili dobar prirodni potencijal za razvoj sto~arstva. vidi se vojni~ka kasarna. 3 Isto. a sasvim pri dnu Kraqeva. na samim ograncima prema Ibru i Pitomom Poqu. Beograd–Kraqevo. koji je wime neposredno upravqao. „Starija naseqa na podru~ju dana{weg Kraqeva“. dok su ostale stare{ine doma}instva pla}ale 25 ak~i po glavi. do 1540.“2 Locirano „pod Grdi~kom kosom. Stolova. Prema dosada{wim nau~nim saznawima. „Pogled s Grdi~kog Brda“. kada se u turskom katastarskom popisu Smederevskog sanxaka navodi naziv sela Rudo Poqe. posebno u jesen. saobra}aja i trgovine. umnogome usmeravaju}i razvoj industrije. 22. dok su okolna pobr|a.5 _________________________ 2 Milenko R. Uza samu crkvu pada nam u o~i veliko i krasno zdawe. 2000. Osim naziva Rudo Poqe. godinu. godine prvi put se navodi i ime Karanovac. Vesni}. {to je Rudo Poqe svrstavalo na prvo mesto po veli~ini u kne`ini koja je bila sastavni deo nahije Ostrovica Brveni~kog kadiluka. prvi pomen organizovane naseobine na terenu na kome se razvilo Kraqevo se`e u 1476. 10 ba{tina. 2000. kada wegove ulice „bri{e“ ko{ava koja duva iz pravca istoka. ispred u{}a Ibra u Zapadnu Moravu. Beograd–Kraqevo. Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo. Isto~no je od grada prostrano i ravno Divqe Poqe. ~etiri neo`ewena mu{karca i jedan za rad nesposoban stare{ina doma}instva koji je. Jugoslavija u slici i re~i – Srbija. Beograd. Kotlenika i Gledi}kih planina. 4 O tragovima qudskog bitisawa u bli`oj i daqoj okolini Rudog Poqa u starijim istorijskim periodima vidi vi{e: Vera Bogosavqevi}-Petrovi}. Karanovog sina.4 U to vreme ono je bilo naseqeno stanovni{tvom koje je u`ivalo tzv. 291–293. u kome je ubele`eno 17 ku}a. predstavqao je zna~ajno privredno bogatstvo. bio oslobo|en pla}awa „ispenxe“.

sa~iwavao je sa jo{ nekoliko susednih naseqa posebnu mukadu (podru~je podre|eno sultanu koje je on davao u zakup). koja je postala pograni~no mesto na tursko-austrijskoj granici. slika jednog grada (1784–1878)“. jula 1739. poznata kao „Druga seoba Srba“. Beograd–Kraqevo. povukla iz Karanovca i on je ponovo pao pod tursku vlast. 6 7 . Stanovni{tvo se bavilo uglavnom zemqoradwom. `ivelo je muslimansko stanovni{tvo. opasanoj drvenom ogradom. \or|e S. koji je izgoreo prilikom borbi u austrijsko-turskom ratu 1737. godine. 27. i srpsko stanovni{tvo sa Kosova i Metohije. 2000. godine na geografskoj karti austrijskog kapetana Eb{elvica izra|enoj nakon austrijsko-turskog rata. sklopqen je „Beogradski mirovni sporazum“. U tipi~noj orijentalnoj palanci. 1966. 214. Karakteri{u}i ga odrednicom „trgovi{te“. u kome se u to doba nalazio |umruk (carinarnica). a u mawoj meri bili su zastupqeni i trgovina i zanatstvo. Sve ovo za posledicu je imalo nova demografska pomerawa srpskog `ivqa ka severu. 157. Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo. Arbanasi i mawi broj pravoslavnih Srba i Cincara.6 Nakon austrijskog poraza kod Grocke. godine. koja se ubrajala me|u najunosnije sultanove posede u Srbiji. posebno u varo{i i palanke. usled sna`nog turskog prodora dolinom Ni{ave. Kao takav bio je ubele`en u svim onda{wim zna~ajnijim austrijskim.33 Naseqe Karanovac ucrtano je 1718. ~iji islamski `ivaq je prethodno pobegao u U`ice. tj. Turci. mleta~kim i ruskim geografskim kartama. Beograd. U`ica i Novog Pazara. Kraqevo i okolina. dva hana. sa kolibama od drveta. ka austrijskim teritorijama. koji je od avgusta do novembra 1784. godine. dve pekare i tri mehane. godine kragujeva~ki kapetan Stani{a Markovi} Mlati{uma sa svojim jedinicama srpske milicije koja se borila na strani Austrijanaca. dok su „sve ostale gra|evine od drveta”. Karanovac. Ve} po~etkom novembra iste godine austrijska vojska se. Nekoliko godina docnije on je postao najva`nije tursko upori{te na potezu izme|u Kru{evca (Alaxa Hisara). Kosti}. kao pribe`i{te Turaka izbeglih iz ^a~ka. on je zapisao da u wemu postoji jo{ i jedna xamija sagra|ena od kamena. Kragujevca i drugih naseqa koja su pomenutim ugovorom pripala Austriji. Prema navodima austrijskog obave{tajnog oficira Jozefa Paula Mitesera. Krajem juna 1737. u{ao je u Karanovac. me|u wima i u Karanovac. u Karanovcu se nalazilo 11 hri{}anskih i 89 muhamedanskih ku}a. „Novi vek“. preru{en u slugu kalu|era manastira Ravanice. prokrstario centralnom Srbijom.7 Tada{we `iteqe Karanovca on je okarakterisao _________________________ Miroqub Spasojevi}. po ~ijim odredbama se granica izme|u Austrije i Turske ponovo ustalila na Savi i Dunavu. „Karanovac. Na mawe-vi{e opustela podru~ja Zapadnog Pomoravqa i [umadije naseqavao se muslimanski i arbana{ki `ivaq. u kome se nalazio i karavan-saraj.

Oni su stajali pored velike karanova~ke kamene xamije i kada je Kara|or|e tuda pro{ao. godine zapisao: „Ovaj je grad imao oko 700 ku}a s lepim i prostranim gradinama punim raznog vo}a i cve}a. tako da je poznati istori~ar Milenko Vuki}evi} o wegovom rastu u godinama neposredno pred Prvi srpski ustanak 1804. koji je u administrativno-upravnom smislu pripadao Po`e{koj nahiji Beogradskog pa{aluka. „Novi vek“. godine. Spasojevi}.. Karanovac se po broju svojih `iteqa ubrzano razvijao. molili su ga da wihovu xamiju ne upali. Utvr|ewe je bilo tako ude{eno da se moglo protiviti i najja~im napadima. Za nekoliko ~asova od wega je ostalo samo zgari{te. kroz koje su bile ude{ene pu{karnice (mazgale). 228..“9 U Prvom srpskom ustanku ovako utvr|eni Karanovac. Samim tim su{tinski je promewena i wegova funkcija. juna 1805. ustanici su ga na Petrovdan – 29. 8 9 . Na jednoj strani imao je veliko zemqano utvr|ewe opto~eno {irokim i dubokim rovom. 222. u doba tzv. ali sklapawem Svi{tovskog mira izme|u Austrije i Turske. ve} _________________________ M. malo vi{e.8 Turci su iz Karanovca bili ponovo proterani krajem novembra 1789. godine harala Beogradskim pa{alukom. koji je unazad nekog vremena iz Carigrada krenuo za Novi Pazar nisu po{tedeli. godine. po~etkom avgusta 1791. On vi{e nije bio naseqe koje se razvijalo kao trgovi{te.“10 Nakon toga. do 1798.. nigde `ive du{e. Karanova~ki Turci godinama su bili strah i trepet za sav kraj. ostalo je samo nekoliko Cigana i dve hoxe. Uprkos `ilavoj odbrani. postao je `estoko popri{te sukoba ustanika i Turaka. kako navodi Joakim Vuji}. koja je u intervalu od 1792. M.. „nedaleko od staroga. Uprkos epidemiji kuge. Spasojevi}. a ovde su se svojevoqno nastanili oterav{i domoroce s wihovih ogwi{ta. „Novi vek“. u formi velikog vojnog utvr|ewa koje je moglo da primi posadu od 600 vojnika. Rastera{e i opqa~ka{e po{iqku.. samo ako se brani uporno i ako napada~ nema topove ve}eg kalibra. Ko~ine krajine. Sve do sloma ustanka Karanovac je bio sedi{te Po`e{ke nahije i vojno sedi{te za nekoliko okolnih nahija. godine zauzeli: „Naseqe je bilo pusto. 10 Isto. Nijedan nov~ani transport. Ne{to boqe odeveni putnici u ovim krajevima treba da se dobro ~uvaju“. Karanovac je opet dospeo pod wihovu vlast. pa nije nimalo slu~ajno {to je me|u ustanicima postojala jednodu{nost da taj turski Karanovac treba spaliti.34 kao drumske razbojnike navode}i da „oduzimaju sve ne daruju}i ni jednom ~oveku `ivot. To su tzv. na~ini se drugi novi Karanovac“. do temeqa uni{titi. 235. Povrh rova udarene su bile palisade. Arnauti koji su oterani iz Skadra.. Prizrena i Vu~itrna. Poznato je da je Karanovac bio sav sagra|en od drvene gra|e.

Kosti}.“ U to vreme on je imao „2. prosvetno-kulturnih. 264. bio je poznat i van granica onda{we Srbije.35 je..500 stanovnika. a karanova~ki pana|ur odr`avan svake godine „o letwem Svetom Jovanu”. Povratak Turaka pratili su teror i zulumi nad wegovim stanovni{tvom. polovinom jula 1815.11 U jesen 1813. 258. S. a naseqe je i ovom prilikom bilo „sve u plamen pretvoreno“. urbanisti~kih. geograf. Demografski i privredni oporavak i prostorno {irewe naseqa tekli su ubrzano. 14 \. U wega se poja~ano useqavao srpski `ivaq iz bli`e i daqe okoline. „Karanovac. ja~ine oko 300 qudi. „Novi vek“. tipi~no orijentalne kasabe u varo{icu po evropskim uzusim. To se tako|e desilo i sa Karanovcem. 261..000 stanovnika.. Spasojevi}. Kosova i Metohije i Crne Gore. poliglota i putopisac Ami Bue zabele`io: „Varo{ica od 300 ku}a sa 1. tj.12 Od tada po~iwe novo poglavqe u razvoju Karanovca. zbog ~ega ga je pruski oficir Oto Dubislav fon Pirh svrstao me|u 10 najzna~ajnijih naseqa Milo{eve Srbije. kru`ni trg i {anac koji je poticao iz ustani~kog vremena. s obzirom na to da se nalazio na jednoj od najva`nijih saobra}ajnica centralne Srbije. O wemu je ~etiri godine kasnije francuski minerolog. 275. godine i sedi{te @i~ke eparhije. Opkoqena turska vojna posada. od kojih su 440 po_________________________ Isto.14 Prerastawe Karanovca iz malene. ~ar{iju. godine predala se knezu Milo{u Teodorovi}u Obrenovi}u. Isto.15 Napredak Karanovca ostavio je povoqne impresije na putopisca Gustava Ra{a koji je po~etkom 70-ih godina XIX veka zapisao: „Onaj ko je pre pet godina putovao po Srbiji danas ne bi prepoznao poneko mesto. U privrednom miqeu dominirali su trgovina i zanatstvo. godine Karanovac je imao „tri glavna sokaka“. godine i Karanovac je zadesila sudbina ostalih krajeva ustani~ke Srbije.13 Prema jednom aktu iz 1836. 236. 15 M. 160.. Nepune dve godine docnije Karanovac je pred naletima ratnika Drugog srpskog ustanka definitivno oslobo|en od turske vlasti.200 do 1. imao dominantnu strate{ku i vojnu ulogu. Od bombardovawa Beograda gradovi su izmenili svoje ruho u potpunosti. slika jednog grada (1784–1878)“. godine ono imalo oko 116 domova „izme`du koje ponajvi{e jesu du}ani“. tako da je 1826. tokom ~itavog XIX veka donelo mu je niz novih administrativno-upravnih. U vreme ustavobraniteqskog re`ima u Srbiji u Karanovac su iz ^a~ka preme{tena okru`na nadle{tva – na~elstvo i sud. 11 12 . verskih i zdravstvenih sadr`aja. privrednih. a 1854. 13 Isto. kao i sa prostora Starog Vlaha.. od kojih 260 pla}a porez“.. na kome su prodavani stoka i „ote~estveni proizvodi“.

20. marta) 1882. Kompletna trasa do U`ica stavqena je u funkciju 20. Istorija `eleznica Srbije. kao uspomena na taj doga|aj. „Politika“. 64. Risti}. tako da je ova deonica od Stala}a do Kru{evca pu{tena u saobra}aj 15. 16 17 . „Novi vek“. jednu osnovnu sa 120 u~enika. koji je tada „bio najve}i i najmoderniji na Balkanu“. Beograd. Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo. aprila iste godine. druga~ije nazove“). godine na simboli~an na~in odrazilo se i na Karanovac.. 1980. IX 1937. Naime. Kosti}.16 Progla{ewe Srbije za kraqevinu 22. Kraqevo i wegovo u`e…. Vojvodine. Blagomir Bi{evac. slika jednog grada (1784–1878)“.19 Iz tog vremena datiraju i za~eci industrije: parni mlin Jovana Savi}a (osnovan 1881. 1900–1901. 66. parni mlin Mihajla ^ebinca (osnovan 1890. parna strugara „Kne`evi}–Radovanovi}“ i „Fabrika poqoprivrednih sprava“ Sre}ka Vasi}a i Aksentija Bogdanovi}a. zato {to mu je ime tursko. 2000. Beograd. Matijevi}.18 Privredne prilike Kraqeva na prelazu iz XIX u XX vek. znatno su unapre|ene prosecawem novog puta Kraqevo–Ra{ka (1883–1886) i pu{tawem u saobra}aj pruge uzanog koloseka Stala}–^a~ak 1910. godine. maja 1910. Milanovi}. parni mlin „Kne`evi}–Radovanovi}“ podignut 1897. godine u susednoj Ribnici. pre svega trgovina.. Beograd–Kraqevo. a Kraqevo–^a~ak 20. – Jezdimir S. Qubodrag P. maja) 1882. 155. „Karanovac. aprila (1. 281. bili su povod da mu delegacija ovda{we mesne uprave izrazi molbu da se. godine. Nikoli}. „Kraqevi u Kraqevu (1882–1889–1904)“. na insistirawe vojnih organa da se od Stala}a do Obili}eva kod Kru{evca izgradi pruga normalnog koloseka. 163. Spasojevi}.36 reske glave“ i „dve {kole. 237. krunisawe kneza Milana Obrenovi}a za prvog srpskog kraqa u novijoj istoriji i wegova poseta @i~i i Karanovcu 15/27. Dr D.21 Sna`an privredni polet uticao je na br_________________________ \. 116. a radi pospe{ivawa eksportne trgovine formiran je i „Esnaf trgovaca izvoznika sreza `i~kog“. „Karanovac – zna~ajan trgova~ki centar Srbije u XIX veku“. {to je bio tre}i naziv za ovo naseqe u wegovoj istoriji. moralo je do}i do promene planova. godine i to za {irinu koloseka 0. varo{ica preimenuje („da Karanovac.. 20 Privredni `ivot u Kraqevu znatno je o`iveo. Gra|ewe ostatka pruge ka U`icu povereno je doma}em preduze}u – Zadruzi za podizawe zgrada iz Beograda i ono je taj posao obavqalo etapno: deonica Kru{evac – Vrwa~ka Bawa predata je na upotrebu 21. godine. Beograd–Kraqevo. godine).17 Ukazom kraqa Milana od 19.20 Krajem XIX veka Kraqevo je predstavqalo razvijeni trgova~ki centar jugozapadne Srbije u kome su poslovale 81 trgova~ka radwa i 17 {pekulativnih firmi za promet poqoprivrednih proizvoda. 21 Milan M. avgusta 1912. S. Trgovinsko-zanatlijski {ematizam Kraqevine Srbije (po zvani~nim i slu`benim podacima). 18 M. februara (6. Crne Gore i Kosova. 5. godine Karanovac je dobio novo ime – Kraqevo. novembra 1910... 10. Vrwa~ka Bawa – Kraqevo 21. godine). 2000. 19 Trasirawe pruge izvr{eno je u leto 1903. Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo. juna 1909. marta 1911.75 m.. Me|utim. godine. zatim jednu `ensku koja ima 40 pitomica“.

iz sviju krajeva zemqe. puni va`nih hartija.37 `e dru{tveno raslojavawe i izdvajawe bogatijeg sloja trgovaca. Beograd–Kraqevo. „Prilike od 1875. Poslanstva su palila arhive i poverqiva dokumenta. do 1918. tako da se. mala i skladna i ~ista varo{. mu{ko i `ensko. za_________________________ Milovan Sekuli}. 1966. Beograd–Kraqevo. vrlo je lepa i `iva varo{ica sa preko 3000 stanovnika. Kraqevo i okolina. {to je stvorilo preduslove za formirawe prvih nov~anih zavoda: „Kraqevske akcionarske {tedionice“ (jula 1885. „Kraqevskog akcionarskog zavoda“ (1902. Sanduci i kuferi. Virijevi}). godine).24 Istovremeno. zanatlija i zemqoposednika. rawenici. zna~ajnom nov~anom akumulacijom.000. koja se na jednom uzvi{enom i prostranom visoravwu ovde uzdi`e. ~inovnici. {ifara. godine i odstupawe srpskih trupa ka jugu. koji preko Ibra vodi u Kraqevo. 2000. 247–264. 137. Beograd. porodice sa decom i poku}anstvom. Kraqevo. za to vreme. 23 Navedeno prema: Radmilo Stefanovi}. zanatlijskim i ugostiteqskim radwama i na ulicama smestilo wih vi{e od 100.000 doma}eg stanovni{tva. godine: „Spu{taju}i se preksino} sa puta trsteni~kog na lepi drveni most. stvari – sve je ogaw u pepeo pretvarao. po javnim objektima. 141. varo{ani i seqaci. godine) i „Kraqevske privredne banke“ (1912.22 Razglednicu Kraqeva u ovom wegovom ekspanzionisti~kom razdobqu do~arava bele{ka novosadskog kwi`ara Arse Pajevi}a iz 1889. da je sa svakoga kraja pregledati mo`em. 24 O ovom periodu istorije Kraqeva vidi vi{e: Borislava Lili}. godine u bele{kama stranaca“. 120. u kojoj su sme{teni vlada. sa dosta razvijenom trgovinom i vrlo lepim. zanatlije. Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo. vrhovna komanda i diplomatski kor savezni~kih zemaqa. Kraqevo (pre|e Karanovac) u ~a~anskom okrugu. strane misije – sve to u haoti~nom vrtlogu i neredu. „Akcionarske {tedionice i banke u Kraqevu do 1915. 2000. Deli} atmosfere koja je tih dana vladala u Kraqevu prenosi nam i jedan o~evidac: „U tom vremenu u Kraqevu je bila sru~ena cela Srbija. zdravo i bolesno. Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo. godine“. staro i mlado. uz oko 5. V. a pogotovu Prvog svetskog rata. izbeglice. trgovinskim. Austrougarska ofanziva na Srbiju s jeseni 1915. pravilnim ulicama. u wega se slila i prava reka izbeglica. godine). da se {to pre dograbe mosta i ispadnu na put {to vodi klisuri (Ibarskoj – prim. „Kraqevo i okolina 1915. godine“. koji su raspolagali. 293.“23 Period dinami~nog dru{tveno-ekonomskog uspona Kraqeva obustavili su otpo~iwawe Prvog i Drugog balkanskog. odredili su Kraqevu sudbinu da nakratko bude neformalna srpska ratna prestonica. u`asno je izgledala: vojnici sviju rodova oru`ja. 22 . prijatno me je iznenadio pogled na tu varo{. Qudi su se uz viku i psovku tiskali i s mukom provla~ili kroz gomile sveta i vojnika.

kome mora neminovno sledovati i vojni~ki slom.) Stawe u Kraqevu o~ito je nagla{avalo slom politi~ki. 24. direktorom Poqoprivredne {kole. Govor Jovice Stojkovi}a prilikom predaje Kraqeva 1915. automobilima i raznovrsnim svetom. – Bogumil Hrabak. oktobra u{la u grad. Haoti~nost u vojsci poja~avale su izbeglice. 1. Pavlovi}. Vladu su svi prokliwali {to je dovela zemqu do ovakvog rasula. zavev{i kontribuciju u iznosu od 50. zajedno sa delegacijom op{tinskog odbora i dr \or|em Radi}em. 1.100 dinara. Fond Jovice Stojkovi}a.. {to se nije za ranije pripremila i {to nije uspela da izbegne ovaj slom. neprijateqska vojska je 24. sa~ekao okupatorske trupe ispred grada. godine. Kraqevo.27 Radi za{tite stanovni{tva od eventualnih represalija tada{wi predsednik op{tine Jovica Stojkovi} je.26 Bili su to pripadnici 85.(ovnu) Komandu zapquskivali su pogrdama i gra|ani i vojska. dosta municije i ostalog ratnog materijala. da ne bi palo neprijatequ u ruke.. brigade 43. Najve}i deo wih nije raspolagao neophodnim sredstvima za `ivot. imenima odbornika i datumu kada su Nemci 1915. (. stokom. i izvr{io wegovu predaju.28 Austrougarska okupacija predstavqala je jedan od najmu~nijih perioda u dotada{woj istoriji Kraqeva.“25 Uprkos sna`nom otporu branilaca na prilazima Kraqevu sa severa i zapada. kutija br. godine“.“ – IAK. Zabele{ke o vremenu. Neposredno po ulasku u grad. Kroz ulice zakr~ene komorama. grabi napred. 60. Svet je s o~ajawem pogledao prema Kru{evcu: o~ekivali su vladu i Vrhovnu Komandu. 27 Okupatorske jedinice su u Kraqevu zarobile 481 srpskog vojnika i zaplenile 130 topova starijih modela. na pravcu od ^a~ka. 6. Datum je naveden prema starom kalendaru. 2005. Vojvoda Mi{i} – od Suvobora do Maribora. u{li u Kraqevo i sl. 28 Tom prilikom Stojkovi} je odr`ao kra}i govor u kome je istakao: „Kao predsednik op{tine ovoga grada ~ast mi je u ime gra|anstva predati vam grad Kraqevo. kao i veliki broj `elezni~kih vagona. 82. 25 26 . divizije XXII austrougarskog rezervnog korpusa. dovoqnim koli~inama hrane. Predaju}i vlast u va{e ruke uveravam vas da }emo se va{im naredbama i propisima strogo pokoravati a i sam sam ~vrsto uveren da }ete vi {tedeti `ivote i imawa na{ih gra|ana kako bi se oni mogli na miru odati svome redovnom `ivotu i radu. zaga|ene i prqave – jedva se moglo kretati. kao prevodiocem. pre svega. u: Na{a pro{lost. kutija br. na stotine hiqada iskupqeno u ovom malom mestu. U vazduhu je lebdio strah i on se ocrtavao na licu svakog `ivog bi}a. U nedostatku arhivske gra|e te{ko je opisati okolnosti u kojima su Kraqev~ani pro`iveli dane okupacije.38 hva}eno strahom. okupatorska soldateska je „sve opqa~kala i raznela“. g. dugovima. X 1915. „Kraqevo u danima povla~ewa vojske pred Austro-Nema~kim osvaja~ima oktobra–novembra 1915. – Istorijski arhiv Kraqevo (u daqem tekstu IAK). isto tako Vrh. Beograd. 1922. a psiholo_________________________ M. Fond Jovice Stojkovi}a. Celokupan dru{tveni `ivot i privredni tokovi nalazili su se pod rigoroznom kontrolom okupacionih organa.

godine kada su.29 Trogodi{wa agonija grada i wegovih `iteqa okon~ana je 23. tako da se nakon oslobo|ewa po stepenu razarawa svrstalo odmah iza [apca i Smedereva. konglomerat naroda i etni~kih grupa od kojih je Srba bilo 39%.31 Prvog decembra 1918. stanovni{tva muslimanske vere sa izra`enim ose}awem posebnosti ali bez kona~_________________________ Dr Bo`ica Mladenovi}. tako da je „`ivot svakog pojedinca za vreme okupacije predstavqao mawu ili ve}u dramu“. „malog“ ~oveka karakterisali su „og-romni patriotizam.5%. ali i strah od hap{ewa. panonska. vera i nada u pobedu. novembar 1918. Izve{taj Uprave „Kraqevske `enske podru`ine“ Odeqewu za zanatstvo Ministarstva trgovine i industrije. mediteranska i alpska zemqa i jedna od teritorijalno prostranijih evropskih dr`ava povr{ine od 248. gde su stalno otimali ili rekvirirali {to god na|u. koje su bili austrijski carski posedi. 3. U okvire granica nove dr`ave u{le su administrativne teritorije Kraqevine Srbije. nastavqaju}i gowewe neprijateqa ka ^a~ku i Kragujevcu. Istorija Jugoslavije 1918–1978. 30 Andrej Mitrovi}. Kraqevine Crne Gore. 1998. Vojvodine i Srema.39 {ko stawe „obi~nog“.) i Velike narodne skup{tine Crne Gore (26. ali i sredwoevropska.30 Posledice okupacije bile su tokom nekoliko poratnih godina uo~qive na svakom koraku. jedinice srpske vojske oslobodile Kraqevo. U jednom dokumentu se navodi: „Kako je Kraqevo za svo vreme okupacije bilo vojni~ko mesto. 1981. to je gra|anstvo mnogo osiroma{ilo“. Srbi i Jugoslavija – prostor. odnosno dr`avi koja je bila plod vi{e me|usobno isprepletanih ~inilaca. koji su se vekovima nalazili pod ugarskom krunom i Bosne i Hercegovine.9%. politika. 29 . Hrvata i Srba. dru{tvo. Beograd. 66. 2003. Beograd. 39–62. 26. 112–113. gladi i bolesti“. progla{ewem Kraqevstva Srba. novembar 1918. i grad i wegovi `iteqi od wih su se mukotrpno oporavqali. nakon uspe{nog proboja Solunskog fronta i nezadr`ivog naleta ka severu.33 U demografskom pogledu ona je predstavqala nacionalno slo`enu dr`avu.666 km2 (!!!) na kojoj je `ivelo oko dvanaest miliona stanovnika. 1984. – Arhiv Jugoslavije (u daqem tekstu AJ). 1682–2742. Srbija u Prvom svetskom ratu. Slovenaca 8. 547.) sa Vojvodinom i Crnom Gorom i me|unarodno nepriznate ’dr`ave’ Slovenaca. Hrvata 23. ujediwene odlukama Velike narodne skup{tine Vojvodine (25. internacije. Beograd. „Srpsko selo u Prvom svetskom ratu“. ali se sa sigurno{}u mo`e re}i da je ona bila velikih razmera. oktobra 1918. podunavska. godine. 31 O ukupnom obimu ratne {tete ne postoje precizni podaci. koja je nakon aneksije imala ststus austrougarskog dr`avnog poseda“. koja je bila rezultat prevrata u uslovima raspada Austro-Ugarske monarhije. Slavonije. Hrvatske. 33 O karakteristikama prostornog ambijenta novostvorene dr`ave vidi vi{e: Qubodrag Dimi}. Hrvata i Slovenaca. – Branko Petranovi}. 32 Ona je bila obrazovana „uz saglasnost legitimnih predstavnika me|unarodno priznate Kraqevine Srbije. III 1920. Dalmacije i Slovenije. Kraqevo se na{lo u novom dr`avnom okviru. Beograd.32 Bila je to balkanska. Srpsko selo – mogu}nosti i daqi pravci istra`ivawa.

U administrativno-teritorijalnom pogledu Kraqevo se.000 poginulih (402. Dunava i Drine stizali su novi kulturni i ekonomski obrasci. 116. [irewem dr`avnih granica. 2001..35 U ovom administrativno-upravnom okviru ono je ostalo sve do kraja tre}e decenije XX veka. bugarski)..6%.“ – Isto. Kosovska oblast – Pri{tina. Arbanasa 4%. godine.000 invalida sa trajno smawenim radnim sposobnostima. Podunavska oblast – Smederevo.36 Stanovni{tvo Vi{egodi{we ratovawe (1912–1918).3%. Ra{ka oblast – ^a~ak.1%. godine. porodili „ratni umor“. kw. nero|eni i radno onesposobqeni) „iscedili“ su srpski narod.3%. godine. „onemo}alost“ i _________________________ Qubodrag Dimi}. Po`areva~ka oblast – Po`arevac. Novi Sad. 500. Timo~ka oblast – Zaje~ar. Podriwska oblast – [abac.435 vojnika i 845. Dimi}. ~ije sredi{te se nalazilo u ^a~ku.. „Teritorija Srbije.“ – Q. ukazale su se nove razvojne mogu}nosti. ratovi za oslobo|ewe i ujediwewe (1912–1918) izazvali su „demografski kolaps“ Srbije. 124. definitivno razbiju i razobli~e istorijske i nacionalne oblasti koje su pothrawivale separatizme. Istorija srpske dr`avnosti. Turaka 1. Podelom dr`avne teritorije na devet banovina. sa malim izmenama. i u kojoj je ostalo do Aprilskog rata 1941. ekonomski i saobra}ajno stabilne i jake celine sposobne za `ivot.40 no izgra|enog nacionalnog identiteta 6. gradu sme{tenom na ju`noj periferiji [umadije. Vrawska oblast – Vrawe. Vaqevska oblast – Vaqevo. Srbi i Jugoslavija. kojom je dr`avna teritorija podeqena na 33 oblasti.250. kojom su „prese~ene granice“ ranijih pokrajina. slovenskih mawina 1. Beogradska oblast – Beograd. srpski. na{lo u sklopu Ra{ke oblasti. Vojvodine. ostali u okviru svojih ranijih ’istorijsko-administrativnih delova’. ~iji upravni centar se nalazio u Ni{u. 36 „Administrativna podela na devet banovina bila je poku{aj da se brisawem granica istorijskih oblasti spre~e daqi dezintegracioni procesi u jugoslovenskoj dr`avi.6%.34 Nova dr`ava izmenila je i dotada{we okvire razvoja Kraqeva. Moravska oblast – ]uprija. ta~nije do obznawivawa „Zakona o nazivu i podeli Kraqevine na upravna podru~ja“ 3. a „pre~anski krajevi“ postali su nova tr`i{ta za proizvode iz Kraqeva i wegovog ruralnog okru`ewa („seoskog okeana“). Oko 1.2% i Italijana 0. Nemaca 4. Ostali delovi zemqe su. Kosova i Metohije i Sanxaka izdeqena je na 15 oblasti (Ba~ka oblast sa sredi{tem u Novom Sadu. II. Iz predela „s onu stranu“ Save. stanovni{tva Makedonije sa {arenolikim nacionalnim ose}awem (makedonski. Kraqevo je u{lo u sastav Moravske banovine. na osnovu „Uredbe o podeli zemqe na oblasti“ od 26. Ma|ara 3. 34 35 . oktobra 1929. zaustavi inercija istorije.000 civila). stvore politi~ki. [umadijska oblast – Kragujevac. 44. Kru{eva~ka oblast – Kru{evac i U`i~ka oblast – U`ice. Rumuna 1. aprila 1922. Ni{ka oblast – Ni{. demografski gubitak (poginuli.9%.

januara 1921. Kolektivnu psihologiju je optere}ivalo i ono {to je nedavno pre`ivqeno i ono {to je pod okupacijom do`ivqavano. 40 Miroslav Filipovi}. 1987. decembra 1910.12% mawe. jer veliki deo onih. nije mogu}e precizno izraziti brojkama. bez kojih u mnogostrukom smislu i nema dru{tva. I wegove vitalne funkcije i wegovo kolektivno-psiholo{ko stawe bili su plod nedavnog i prebrzog is~ezavawa svakog petog. odnosno 2.41 „stagnaciju“.“ – Andrej Mitrovi}. on je pokazao potpuno pusto{no dejstvo“. Okupacija. osobito za vreme okupacije. koji bi se ven~avali i parili. U wemu su tek malu grupu ~inili pripadnici generacija u najboqem starosnom dobu.647 `iteqa („prisutno stanovni{tvo“). 1911. Beograd. neudatih devojaka i neobra|enih wiva u okolini“. 63–64. „srpsko dru{tvo pod okupacijom je predstavqalo u demografskom pogledu jedan te{ko rawen. Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. Prema rezultatima popisa s kraja 1910. Odnosi izme|u mu{karaca i `ena. Ono je bilo „grad crnih marama i barjaka.39 Gubitak ~itavih generacija ostavio je neizbrisiv o`iqak na srpski biolo{ki korpus. Beograd. Kraljevski avioni – Fabrika aviona u Kraljevu 1927–1942. godine. Za privre|ivawe. a prvi popis nakon rata obavqen je posledweg dana januara 1921. do{lo je do smawewa broja sklopqenih brakova i nataliteta. rat smawuje broj ven~awa i broj ro|enih. Ustani~ke borbe u Srbiji 1916–1918.38 Posebno veliki bio je gubitak mla|ih. reproduktivno najsposobnijih a i sredove~nih mu{karaca.570 stanovnika. 41 Prethodni rezultati popisa stanovni{tva i doma}e stoke u Kraqevini Srbiji 31. dekembra 1910. na`alost. 60. dok je jedanaest godina kasnije u wemu `ivelo 3. Bilo je to umnogome neprirodno dru{tvo. bili su i izvitopereni i krajwe ugro`eni jer je neprirodno nastala velika broj~ana nesrazmera u korist `ena. pojedine razbijene ili uni{tene. {to je uslovilo smawewe broja novoro|en~adi. jer je posledwi predratni popis stanovni{tva izvr{en 31. kwiga peta.40 Obim qudskih gubitaka Kraqeva. godine.41 Prema zvani~nim podacima austrougarskih okupacionih vla_________________________ Isto. makar i ograni~eno u okolnostima okupacije i rata. odvojeni su od ku}a i izvedeni na klanicu. Prema oceni jednog savremenika „rat je jedno zlo koje spre~ava prirodni porast populacije. U ovako sumornu sliku srpskog poratnog dru{tva krajem 1918. – Dragi{a Lap~evi}. 1995. grad praznih grobova. Sarajevo 1932. Kraqevo je imalo 835 doma}instava i 3. {tavi{e mo`da i svakog ~etvrtog pripadnika zajednice. godine. nije bilo ni dovoqno radne snage ni dovoqno obrazovanih i umnih. 25. Ne samo du`inom svojom i pogibijom za plo|ewe najboqih snaga ve} i vrlo dugom odvojeno{}u mu`eva od `ena. a ~esto je dovodilo i do smawewa broja ~lanova porodica i ~ak do potpunog izumirawa pojedinih porodica. raspiwali su je tuga i briga. broj mu{karaca je bio veoma mali. 82–83. godine. godine. siro~adi i udovica. 70. Kraljevo. godine uklapalo se i Kraqevo. upravo osaka}en organizam. bile su osetno ili te{ko o{te}ene. 39 Kako navodi na{ poznati istori~ar Andrej Mitrovi}. Beograd.37 Osim pogibije u borbama i stradawima usled pogor{anih `ivotnih uslova. 37 38 . dok su mu{karci u punoj snazi predstavqali maltene retkost. 1919. 62. Svoje dru{tvene grupe i ustanove. po~ev od porodice.

. godine u 823 doma}instva `iveo 3.45 dan Englez i Poqak. a koliko je novoprido{lih stanovnika. i mawe-vi{e konstantan demografski rast.. 24. bilo grad sa ubedqivom ve}inom pravoslavnih Srba. godine“.02 O`ivqavawe privrednih aktivnosti tokom tre}e deceKonfesionalni sastav stanovninije XX veka. godine.. {to se ogleda iz narednog tabelarnog prikaza:45 Prema materwem jeziku bilo je 3.. Svojom monstruozni{}u ostala je upam}ena egzekucija trojice bra}e ~iji otac je bio prinu|en da prisustvuje tom ~inu. u vrletima Albanije i „Plavoj grobnici“. Kraqevo. V 1917. kao i inostranstva. u Kraqevu je `ivelo oko „3. godine broj stanovnika opao je na 3. 1929.17 ri Nemca. Filipovi}.28 slovaka. M. pogotovu izgrad{tva Kraqeva. s tim {to se ne mo`e pouzdano tvrditi koliko je od ovog broja bilo predratnih `iteqa.46 evangelici 1 0. IX 1938.. 287. po~etkom 1921. 82–83. 26. 1992. pet Italijana.08 briku „ostali i nepoznati“. O wegovim razmerama ilustrativno govore podaci da je 1924.000“ do „oko 3. 44 U periodu 1916–1918. iznureno oskudicom i bolestima. Stefanovi}. 2.000 stanovnika. godine okupacione vlasti streqale su na mesnom grobqu ve}i broj Kraqev~ana. „Iz pro{losti Kraqeva“.437 96.100 du{a“. R. wa `elezni~ke pruge i puta od Kraqeva ka Ra{ki. ~etirimokatolici 113 3. 45 Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31.. 25. Radojica ]iri}. 46 Pri analizi podataka s popisa iz 1921.44 Po konfesionalnom sastavu svojih `iteqa. tri godine kasnije u 860 domova `ivelo je 5. „Beogradske novine“. „Prilike od 1875. do 1918. 15. 5. 13 Slovenaca. u: Na{a pro{lost. me|u kojima i nekoliko dece.636 doma}instava sa VEROISPOVEST UKUPAN BROJ % _________________________ Popis mjesta u Srbiji.000“. trajno i prolazno prisutno stanovni{tvo“. tri Tur~ina i po jemuslimani 16 0. da bi do kraja marta 1931.. 12 Rusa.651 stanovnik. godine varo{ narasla na 1. osam ^ehopravoslavni 3.. treba imati na umu da su popisiva~i evidentirali sve „gra|ansko i vojni~ko. godine. godine. uzrokovali su masovnu imigraciju iz raznih delova zemqe.. januara 1921.42 sti iz 1916. po~etkom 1921. Kraqevo je. koliko ih je okon~alo u austrougarskim logorima a koliko ih je ubijeno ili umrlo u gradu tokom okupacije.43 Nije poznato koliko je Kraqev~ana ostalo na mnogim boji{tima. godine.791. 11.42 O tome sa koliko stanovnika je Kraqevo do~ekalo slobodu postoje procene koje se kre}u od „jedva oko 2. „Politika“. – Otkrivawe spomenika streqanima u Kraqevu. 42 43 . Fabrike aviona i Fabrike vagona. dok je 63 osobe uvr{teno u popisnu ruizraeli}ani 3 0.459 Srba i Hrvata. Kraljevski.

godinu. bez konf. 61 ma|arskim.50 Neprestani demografski rast Kraqevo bele`i i u narednoj deceniji.11 se imaju na umu veliki gubici evangeli~ka ostale hri{}. u odnosu na 1921. na 100 mu{ka. 48 Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. Uz 6.37 na zakqu~ak da je ovako velika Konfesionalni sastav zastupqenost mu{karaca restanovni{tva Kraqeva. op{tine i gradovi. godinu. 1931. 1938. 1932. zultat doseqavawa radne snage.51 Sa koliko stanovnika je do~ekalo Aprilski rat 1941. godine sa rezultatima od pre deset godina. marta 1931. 51 IAK. slobodan sam ustvrditi da je ovakav demografski skok posledica prvenstveno mehani~kog priliva stanovni{tva. Beograd. sv. broj ku}a i doma}instava. odnos mu. 49 Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. 11 „arnautskim“ i 177 „ostalim“ jezicima za koje u popisnom izve{taju nije postojala konkretna odrednica. godine. 77. kw. kw. Demografska statistika. vidi se da se stanovni{tvo u ovom periodu bezmalo udvostru~ilo. godine. godine – Srbija sa Vojvodinom i Kosovo-Metohijom (pregled po op{tinama). II.022 stanovnika. 1928. 12. III. 77. srezovi. Zagreb. evidentirano je 68 onih koji su govorili nema~kim. 71. sv. godine ono ima oko 9.18 mu{ke populacije tokom ratova 1912–1918. Prisutno stanovni{tvo po veroispovesti.000 stanovinika. prevashodno samaca. Beograd. o~ituje petostruko ve}i broj rimokatolika i muslimana:48 U prilog tome govori i UKUPAN dominacija mu{kog stanovniVEROISPOVEST % BROJ {tva u odnosu na `ensko. godine. Beograd. {to. marta 1931.47 Upore|ivawem rezultata popisa stanovni{tva od 31.49 Primetan je i zna~ajan porast neslovenskog `ivqa. upu}uje druge. godi_________________________ Re~nik mesta Kraqevine SHS. Iako ne raspola`em podacima o prirodnom prira{taju. Almanah Kraljevine Srba. Prisutno stanovni{tvo. 1937.238 88.23 ra`eno brojkama. I.pravoslavna 655 9. 1945. godine prikazani u narednoj tabeli. godine. Iz6. tj. 1925. I. III 1931. Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. kw. marta 1931. ^iwenice koje potkrepquju ovu tvrdwu su statisti~ki pokazateqi o konfesionalnoj strukturi `iteqa Kraqeva 1931.992. godine. Kwiga zapisnika ome|avawa varo{i Kraqeva 1935. 13 0.030 rimokatoli~ka prema 2. 47 .387 lica ~iji materwi jezik je bio „srpsko-hrvatsko-slovena~ki“ i 318 „ostalih Slovena“ (uglavnom ruskih emigranata). iz kojih se. 7. V 1935. 242.32 {karaca i `ena bio je 4. Beograd. 63.16 raca bilo je 74 `ene. Op{ta dr`avna uprava – banovine. 330.islamska 82 1. Zagreb. 587. 50 Stanovni{tvo po veroispovesti i materwem jeziku po popisu od 31. tako da sredinom 1935. 30 0.43 7. Hrvata i Slovenaca za 1927–28. ako 8 0. marta 1931. Op{tina kraqevska 1918–1941.

Gradovi i naseqa u Srbiji – razvoj.55 Limitirana upotrebqivost popisa jo{ vi{e dobija na te`ini ako se ima na umu ~iwenica da podaci odra`avaju strukturu stanovni{tva na nivou srezova kao administrativno-upravnih celina. 1998. 1054–1413. Beograd. Zagreb.000 stanovnika. 2002. VIII 1939. Za razliku od ruralnih. na osnovu saznawa o drugim dru{tvenoekonomskim kretawima i procesima.600. – Mijo Mirkovi}. 22. gradska naseqa predstavqaju simbiozu stanovnika raznih nepoqoprivrednih zanimawa. odra`avala nacionalno i verski heterogenu sredinu u kojoj su se pro`imale razne nacije. Beograd. pa je stoga i dru{tvena raslojenost bila znatno izra`enija i ogledala se. Molba op{tine kraqevske Odeqku za gra|anske {kole Ministarstva prosvete. 57 O ovome vidi vi{e: Bojana Miqkovi}-Kati}. u industriji i zanatstvu bilo je upo{qeno 8. mo`e se re}i da je demografska razglednica grada na Ibru bila {arenolika. Srbija u modernizacijskim procesima XX veka. ali bez obzira na vlasni~ke odnose. pa statistika zaposlenih lica prema glavnom zanimawu prezentirana u rezultatima popisa stanovni{tva iz 1931. 1953.44 ne. Struktura gradskog stanovni{tva Srbije sredinom XIX veka. 53 Dr D.54 O promenama u wegovoj etni~koj i konfesionalnoj strukturi u periodu 1931–1941. 112. Jedna od osnovnih karakteristika gradskih naseqa je slojevitost wihove socijalne strukture. 439. u gradu je `ivelo preko 15. mogu}e je dati okvirnu diferencijaciju `iteqa grada na ovim prostorima.52 dok se u postoje}oj literaturi licitira ciframa od oko 13. slobodnim zanimawima i vojsci bilo je wih 4. kreditnim ustanovama i prometu bilo je 3. Kraqevo i wegovo u`e…. vlasnici banaka i blagajnici i sl. 1968. urbanisti~ki planovi i izgradwa 1946–1951. tj.57 Osim {est dru{tvenih grupa formiranih i _________________________ AJ. 65. kulture i tradicije. 308. na podru~ju Srbije. samim tim i Kraqeva. Milanovi}.56 Zahvaquju}i novijim nau~nim analizama koje se odnose na strukturu gradskog stanovni{tva Srbije u XIX veku. Markovi}. bez Vojvodine i Kosmeta. „Teorija modernizacije i njena primena na me|uratnu Jugoslaviju i Beograd“. 52 . Beograd.5%.4% zaposlenih. Ipak. 54 Mihajlo Mitrovi}. kako u materijalnom i dru{tvenom statusu. Prema jednom dokumentu iz avgusta 1939.9%.3% stanovni{tva. {umarstvom i ribarstvom bavilo se 79. kao i mawkavost proistekla iz toga {to su grupe stanovnika odre|ene prema zanimawu. poqoprivredom. Pouzdani podaci o starosnoj strukturi stanovni{tva kao i o veli~ini i strukturi kraqeva~kih porodica nisu poznati. tako i u na~inu `ivota pojedinih slojeva. godine. a u grupi „ostalih” nalazilo se wih 3. Ekonomska historija Jugoslavije. u javnoj slu`bi.9%. godine nezahvalno je govoriti bez relevantnih podataka. jezici. 56 Mr Pe|a J.00053 do 15. pa su tako u istu grupu svrstani poslodavci i radnici. godine mo`e poslu`iti tek kao simboli~ni orjentir za ovu problematiku. 55 Prema ovim rezultatima. 54. Na`alost. za me|uratni period ne postoje detaqnija istra`ivawa strukture gradskog stanovni{tva Srbije. ne mo`e se pouzdano re}i. u trgovini.

~lan Uprave Akcionarskog dru{tva „Mataru{ka Bawa“ itd. oni imu}niji su poslove granali i na druge delatnosti koje su im omogu}avale ve}u zaradu i porast dru{tvenog statusa. godine postavqen je za banskog ve}nika. Usled nedostatka kapitala za rentabilno poslovawe i radi ukrupwavawa poslova. koji su je obogatili daju}i joj donekle nove dimenzije. a na parlamentarnim izborima 1935. najimu}niju i ujedno najraslojeniju grupaciju predstavqali su trgovci. godine „bave}i se istovremeno privredom. u trgovinu se upu{talo mno{tvo qudi najrazli~itijih zanimawa i dru{tvenog porekla. „Samopurava”. 60 Odlikovawe g. kako u izvoznoj ili tzv. a 1910. zanatlije. godine izabran je za senatora. ro|en 1870. grosisti~koj. u smislu izdvajawa novih. sve{tenici. Za doprinos u „dru{tvenim poslovima“ 1938. Najve}i deo wih nije se mogao podi~iti du`om trgova~kom tradicijom svoje porodice. Beograd. radnici. IX 1938. Isto. Od vrste trgovine kojom su se bavili zavisilo je bogatstvo. nekada{we zanatlije ili pojedinci pristigli sa seoskog podru~ja u nameri da se oprobaju u trgova~kim vodama. vezana za imovinski status i polo`aj na lestvici dru{tvene hijerarhije. izabran je za poslanika ^a~anskog okruga. za predsednika op{tine.58 Godine 1894.g. izabran je za narodnog poslanika sreza @i~kog. 1939. Bili su to.60 Lazar Kuzmanovi} bio je jedan od osniva~a „Kraqevskog trgova~kog kreditnog zavoda“ i narodni poslanik sreza @i~kog biran u dva navrata – 1927. i 1931. godine odlikovan je od strane Kraqevskog namesni{tva „Ordenom Belog orla V reda“. osniva~ i vlasnik lista „Narodna samouprava“. ~inovnici. godine ona je umnogome uslo`ena. [estog februara 1938. U socijalnoj lepezi stanovni{tva Kraqeva u periodu izme|u dva svetska rata najstariju.59 Bogavac je bio dugogodi{wi predsednik Upravnog odbora „Kraqevske privredne banke“. Bio je ~lan Ustavotvorne skup{tine Kraqevine Srba. tako i u sitnoj du}anskoj trgovini. 3. uglavnom. Hrvata i Slovenaca. Tako je Petar Bogavac. godine u Savovu (Studeni~ki srez). bankarstvom i politikom“. 58 59 . U okviru svakog od dru{tvenih slojeva postojala je tzv. Bogavca i Kne`evi}a. Narodna skup{tina. neki od wih stupali su u orta~ke odnose. S obzirom na to da se u trgova~kim poslovima moglo zaraditi ulagawem relativno malog kapitala i da je dobit bila obi~no ve}a nego u drugim delatnostima. svoje trgova~ko preduze}e osnovao 1890. 29. 1930. zemqoradnici – u periodu nakon Ujediwewa 1918. veli~ina i struktura wihovog poseda.45 jasno izdiferenciranih u pomenutom razdobqu – trgovci. Dok su trgovci sa malim obrtnim kapitalom jedva sastavqali kraj s krajem. unutra{wa raslojenost. _________________________ Narodno Pretstavni{tvo – Senat. 12.

naro~ito oni iz gra|evinskih bran{i. tj. „Aerokolonija“) bilo posla. organizovali brojne kulturne ustanove i manifestacije i sl. uslu`nih zanata. posebno oni koji su se bavili proizvodnim zanatstvom. S druge strane. najdubqeg traga ostavila je upravo na wima. tj. a oni sami su tako postajali zna~ajni ~inioci modernizacije. nov~ano i materijalno pomagali najsiroma{nijim sugra|anima. Sputana esnafskom organizacijom i onemogu}avana konkurencijom industrijske robe. za koje je u uslovima poja~ane investicione izgradwe u dr`avnoj re`iji (Fabrika vagona. Naime. u Kraqevo su stizale evropske poslovne norme. wihovim ~estim putovawima i van dr`avnih granica. ekonomska snaga zanatlija nije se mogla meriti sa snagom znatno bogatijih trgovaca. Trgovci su uzimali aktivno u~e{}e u delatnostima sportskih i prosvetno-humanitarnih dru{tava. Izlaz iz privrednih poreme}aja kojima su bili izlo`eni zanatlije su videle u esnafskoj organizaciji koja je omogu}avala prili~no ujedna~enu. bili prilo`nici u raznim dobrotvornim akcijama. imalo negativan efekat na razvoj zanatstva i wegovu fleksibilnost (normirane cene. Zahvaquju}i wima. nadasve. `ivotarewe na rubu egzistencije ili zatvarawe sopstvene radwe i potraga za nekim drugim poslom. zanatska manuelna produkcija neminovno je gubila trku sa jeftinijim. godine. mada nisku zaradu i koliko-toliko olak{avala pravnu poziciju pojedinca u odnosu prema nadle`nim vlastima.46 godine. kvalitetnijim i. ve}ina zanatlija uspevala je da zaradi tek za osnovne potrebe svojih porodica. Na taj na~in obezbe|ivali su sebi mesto u dru{tvenoj eliti grada formiraju}i svojevrsni plutokratski sloj. Sve do sredine 20-ih godina XX veka zanatlije su. osim {to je bio jedan od najve}ih akcionara „Kraqevskog trgova~kog kreditnog zavoda“. Wihov dru{tveni polo`aj bio je jako nestabilan tako da ekonomski kolaps. ona je u sebi nosila dosta toga konzervativnog {to je. Fabrika aviona. uz trgovce. . „@elezni~ka kolonija“. u slu~aju zanatlija nisu bili retkost. bili dominantna dru{tvena grupacija u gradu na Ibru. na wihovom dru{tveno-ekonomskom polo`aju. propisivawe broja uposlenih radnika i sli~no). U donekle povoqnijem polo`aju nalazile su se wihove kolege iz grupe tzv. stilovi odevawa i raznovrsni kulturni obrasci. Zapadaju}i u sve te`u ekonomsku situaciju zanatlije su predstavqale tipi~an primer promenqivosti qudske sudbine. modernijim industrijskim proizvodima. s obzirom na to da je bilo u suprotnosti sa modernim privrednim tendencijama. a Milan Jovi~i}. Promena privrednog ambijenta izra`ena u ovom razdobqu. Mada su ~inili veliku dru{tvenu grupu sa znatnim privrednim potencijalom. biran je za predsednika op{tine na izborima 1933.

bez obzira na materijalne pote{ko}e li~ne prirode i te{ke uslove rada. 1992. zbog wegove heterogenosti. Po svom stepenu obrazovawa i dru{tvenim ulogama wegovi pripadnici predstavqali su jezgro gradske elite. Prosvetne vlasti od wih su zahtevale i o~ekivale da. tj. a svako od wih ostvarivao je. ve}ina wih u Kraqevu je boravila tek po nekoliko godina. na sebi svojstven na~in. ku}u pre svega. svojevrsno nespokojstvo i ozbiqnu zabrinutost za perspektivu za koju se ne mo`e re}i da je izgledala ru`i~asto. odre|eni uticaj na gradsku svakodnevicu. Visokoobrazovani. posmatrano merilima ekonomije. ili najvi{e doprinosi dru{tvu i otuda pola`e pravo na najvi{i uticaj ili najvi{i polo`aj i mo} (vlast) u wemu“. pojedini i na nekom od evropskih univerziteta. Aeroklubu. porodi~na doma}instva i zanatlijske radwe. versku i vojnu). zdravstvenu. a gradsko javno mwewe da uzmu {to aktivnije u~e{}e u javnom `ivotu. sportskom i pozori{nom `ivotu grada (Sokolskom dru{tvu. ^iwenica da je Kraqevo bilo naseqe koje je objediwavalo niz dru{tvenih funkcija (administrativno-upravnu.47 ali. te{ko podvesti pod jedinstvenu definiciju.61 Dru{tvena uloga i status u~iteqa i profesora bili su odre|eni prirodom posla. upu}ivana na slu`bu u neko drugo mesto. Stoga je razumqivo {to je mali broj wih uspevao da tokom slu`bovawa u gradu na Ibru stvori trajnija materijalna dobra. sa poznavawem stranih jezika i mawe-vi{e usvojenim evropskim kulturnim obrascima. _________________________ 61 Prema savremenim nau~nim tuma~ewima elita se formalno mo`e odrediti kao „mawina za koju se pretpostavqa da. Beograd. Sve ove te{ko}e unosile su u wihovu svest. |a~ki roditeqi da im nara{taj pravilno vaspitaju i {to svestranije obrazuju. lekari i apotekari. sve{tenici i vojna lica. bila je jako zna~ajna. Wihov poziv sa sobom je nosio veliki stepen odgovornosti i obaveza. – Navedeno prema: \or|e Stankovi}. . za posledicu je imala formirawe dru{tvenog sloja koji je. ^inili su ga u~iteqi i profesori. peva~kom dru{tvu „Sveti Sava“ itd. prosvetno-kulturnu. ili najvi{e vredi. rasporedima Ministarstva prosvete. nedovoqno da unapredi proizvodwu i pro{iri poslovawe. predstavqali su neizostavan ~inilac modernizacije i preobra`aja sredine u kojoj su `iveli i radili. Ipak.) i brojnim humanitarnim dru{tvima. ~inovnici u upravnim organima. Izazov nove istorije. a wihova mesta popuwavali su novoprido{li prosvetni radnici. U skladu sa dr`avnom prosvetnom politikom i uobi~ajenom praksom. a onda je. posebno gimnazijskih i profesora Poqoprivredne {kole. nastavu izvode {to kvalitetnije. 116. Svojom delatno{}u ostavili su neizbrisiv trag u muzi~kom. privrednu. sudije i advokati. obrazovno-vaspitnom ulogom {kole. wihova uloga u kulturnom `ivotu grada.

Vera u lekara i wegovu stru~nost od strane sugra|ana. Sli~an dru{tveni status imali su i ~inovnici upo{qeni u slu`bama Sreskog na~elstva i op{tinskoj upravi. posve}enost slu`ewu veri i Bogu. godine i seobom sedi{ta eparhije @i~ke i @i~kog crkvenog suda iz ^a~ka u manastir @i~u. avgusta 1934. uz ve} prisutno sve{tenstvo hrama Silaska Svetoga duha. odnosno Kraqevo. {to je na primeru beogradskog ~inovni{tva. a {to se mo`e uzeti kao indikator za ~itav ~inovni~ki sloj na nivou dr`ave. tradicionalni obrazac `ivota opstajao. Wihovim anga`ovawem savremena medicina i medikamenti lagano su nadvladavali tradicionalno sujeverje i praznoverice. vode}i ra~una o po{tovawu zakonitosti izborne procedure. Beograd i Evropa 1918–1941 (Evropski uticaji na proces modernizacije Beograda). omogu}avali su im veliki uticaj i po{tovawe wihove re~i. uspe{no prikazao jedan na{ istori~ar. kulturnog i politi~kog razvoja grada. i odre|enu dozu korupcije. redovno predsedavali bira~kim odborima. ~esto. ~inovni~ki polo`aj predstavqao je privla~an na~in za siguran uspeh na dru{tvenoj lestvici. koji su predstavqali „zdravstvene uzore“. 1992. na~in `ivota. 39–40. Izgradwom rimokatoli~ke crkve 1933. godine. Beograd. Markovi}. a nivo zdravstvene kulture znatno je unapre|en.48 Veoma va`nu ulogu u domenu prosve}ivawa stanovni{tva imali su lekari i apotekari. wihova uloga posebno je dolazila do izra`aja prilikom parlamentarnih izbora kada su. pove}an je i broj sve{tenika u gradu. svojom pojavom na gradskim ulicama izazivali su uva`avawe sugra|ana koji su ih smatrali borcima za pravdu i uzdanicama kolektivnog duha zahvaquju}i kojima je. gotovo po pravilu. u vremenu izra`ene individualizacije. Otuda i izra`ena navala na neko od ~inovni~kih mesta. put do ~inovni~ke du`nosti podrazumevao je. privrednog. Uvek odeveni u kvalitetna {tofana odela sa neizostavnom kravatom i {e{irom na glavi. Nivo obrazovawa. koji su u wemu videli primer kako treba brinuti o svom zdravqu. Wihova uloga u `ivotu svakog pojedinca. Budu}i da su bili nosioci izvr{ne vlasti koja im je omogu}avala gra|ewe karijere. sudije i advokati bili su jako cewene osobe u svom okru`ewu. Osim neizbe`ne partijske pripadnosti. _________________________ 62 O ovome vidi vi{e: Pe|a J. iskazana kroz ~inodejstva prilikom kr{tewa. ven~awa. ugled i uticaj. pogreba i drugih sve{tenoradwi. dobra nov~ana primawa. {to je izazivalo opre~na reagovawa javnosti. Osim prilikom sudskih sporova. . Wihov ugled dodatno je poja~avan i ugledom crkve koju su zastupali pred narodom. Bore}i se za dosledno sprovo|ewe zakona i drugih pravnih normi kojima su udarani postulati gra|anskog dru{tva. omogu}avala im je visoku kotiranost na dru{tvenoj skali. Na taj na~in „beli mantil“ postao je sinonim za vo|ewe ra~una o zdravqu kao najve}em li~nom bogatstvu i za unapre|ewe nivoa higijene.62 Wihova dru{tvena mo} ogledala se u kreirawu raznih segmenata dru{tvenog. iskazivana je sa osobitim po{tovawem i uva`avawem. anga`ovawe u mnogim aktivnostima humanitarnog karaktera i briga za siroma{ne i nemo}ne ~lanove dru{tvene zajednice.

gde su sela u blizini radova.49 Izrastawe Kraqeva u va`nu vojnu vazduhoplovnu bazu i prisustvo zna~ajnog vojnog kontigenta drugih rodova vojske (19.. kw. kada su u pitawu potencijalne udava~e. Brojni odnos kvalifikovanih prema nekvalifikovanim nije se mogao ta~no utvrditi. pet kroja~kih. Visoka nov~ana primawa i negovawe kulta o oficirskom pozivu. ali se mo`e ra~unati sa 1 kvalifikovanim prema 3 nekvalifikovana.) Otuda sa razloga r|ave ishrane i stambenih prilika. {est pekarskih. nazovi kujne. godine bilo: 30 opan~arskih. Me|u vojnim licima koja su slu`bovala u jedinicama stacioniranim u Kraqevu i wegovoj bli`oj okolini. kako zbog niskih zarada. (. tri kolarska.. 64 Prema jednom novinskom ~lanku. artiqerijski puk.) Interesantno je da se nadnice novoprimqenim radnicima odre|uju tek po isteku meseca. Industrijalizacija Kraqeva tokom druge polovine tre}e i u ~etvrtoj deceniji XX veka. Beograd. Baraka nema dovoqno. 11 {e}erxijskih. (. A usled kr{evitih mesta ima mnogo slu~ajeva ujeda od zmija. Skoro isto va`i i tamo gde ima baraka. ~etiri mesarska.) Stambene prilike su upravo stra{ne. 63 . a radnici za ceo mesec ne znaju po{to rade. One su teskobne te se radnici gu{e i pune su gada i ne~isto}e. tako i zbog socijalnog porekla. ostali najve}im delom spavaju pod vedrim nebom. izuzetno po`eqnom ciqnom grupom. 10 {oferskih. Hrane se samo hlebom i posnim jelom sa malo masti bez mesa. 1932. posebno. tri bravarska. – Kraqevo – u o~i Prvog Maja!. godine. pukovnik Pavle Filipovi}. radnih i `ivotnih uslova. pojavom kategorije industrijskog radni{tva. 20 „`elezni~kih stru~nih“ i 60 nekvalifikovanih radnika. osam trgova~kih i tri apotekarska pomo}nika. Nesre}nih slu~ajeva i povreda na radu je vrlo mnogo. 10 kelnerskih. posebno slavom oven~ana herojstva srpske armije u ratovima od 1912.. dva sara~ka.). dva bojaxijska. 3. Radnici sa boqim nadnicama spavaju po seoskim ku}ama. 10 stolarskih. Naime. a negde i nikako. Radno vreme je normalno 10 sati. koji je u dru{tvu Srbije imao zapa`enu tradiciju i dru{tvenu ulogu.“ – Izve{taj Beogradske radni~ke komore o radu 1926–1931. godine. 10 abaxijskih. izu~eni majstori koji su radili pod najam u tu|im radionicama). diferencijaciju unutar ovog dru{tvenog sloja. dva voskarska. u Kraqevu je krajem aprila 1925. ~inili su vojna lica li~nostima visokog ugleda i.63 Do tada ve}ina radnika u Kraqevu bila je upo{qena u zanatskim i trgova~kim radwama (kalfe. ~etiri vre}arska.. a mawi deo u poqoprivredi. To su obi~ne kroviware. razne pozadinsko-tehni~ke slu`be) pove}alo je procenat vojnih lica u gradskoj socijalnoj strukturi. jedan u`arski. (.. tri limarska. za posledicu su imale znatno pove}awe broja radni{tva kao socijalne grupe i. I. 25 obu}arskih. rekonstrukcija puta Kragujevac–Kraqevo–Ra{ka i izgradwa `elezni~ke pruge na istoj relaciji. V 1925. sedam berberskih. 10. Re|e i vi{e. do 1918. nalazili na dnu dru{tvene lestvice. otvorene sa svih strana.) Radnici imaju neke svoje.. uglavnom kao nadni~ari kod ba{tovana u gradskoj okolini (Sija}em poqu. „Organizovani radnik“. veliko je pobolevawe radnika od malarije i raznih zapalewa. 241–245.) Ishrana radnika je mizerna. (.64 Oni su se.. (.. Ribnici itd.500 radnika. Samo radnici sa boqim nadnicama imaju 2-3 puta nedeqno i po komad mesa u jelu. ogromna _________________________ O polo`aju radnika na gradili{tima puta i `elezni~ke pruge Kraqevo–Ra{ka. svojom delatno{}u me|u Kraqev~anima ostao je posebno upam}en dugogodi{wi komandant Vojno-vazduhoplovnog zavoda.. nadni~ari. sluge. Ali se kod nekih preduzima~a radi i 10 i po do 11 sati dnevno. sekretar Beogradske radni~ke komore je zapisao: „Na gradwi puta i pruge zaposleno je oko 5..

odre|eni zagarantovani nivo zarada. „Pravda“. ukidawe poreza na radni~ke nadnice i sl. [trajk gra|evinskih radnika u Kraqevu nije uspeo. III 1926. koje je bilo ~lan sindikalne integrativne organizacije na dr`avnom nivou – „Centralnog radni~kog sindikalnog odbora Jugoslavije“. posebno najamni. Kroja~ki radnici u Kraqevu su ju~e napustili posao. [trajk abaxijskih radnika u Kraqevu. 14. Beograd. imali su mali uticaj na dru{tvene tokove. Milica Milenkovi}. „Organizovani radnik“. – Osnivawe novih pododbora. „Politika“. Neuglednog porekla i siroma{nog stawa radnici. 66 Pokret {iva~a u Kraqevu. „Politika“. 5. „Politika“. Sa puta Kraqevo–Ra{ka. 3. „Organizovani radnik”. „Politika“. VIII 1936. donose}i sa sobom razli~ite. 15. norme pona{awa i druge kulturne matrice. Wihovi radni i `ivotni uslovi bili su na zavidnom nivou. 7. {to se kosilo sa dr`avnom politikom. [iva~i – Kraqevo. 28. IX 1937. 11. 4. 25. „Politika“. XI 1925. pa su stoga bili izlo`eni odre|enim sankcijama (otpu{tawe s posla. iako te`e}i da se sindikalnim organizovawem i zajedni~kim istupima na politi~koj sceni nametnu kao ravnopravni faktor svojim poslodavcima i finansijsko-intelektualnoj eliti grada. 4. hap{ewa i sl. X 1936. Dr Nade`da Jovanovi}. Sindikalni pokret u Srbiji. Sindikalni pokret u Srbiji 1929–1934.66 Mawi broj wih prihvatao je levi~arske ideologije. a gra|evinski traje i daqe. 8. Podizawe pokreta u Kraqevu. za sluh ve}ine Kraqev~ana. 10. industrijski radnici uposleni u Fabrici aviona ili Fabrici vagona. Veliki broj wih u Kraqevo je pristigao „trbuhom za kruhom“ iz drugih delova zemqe i inostranstva. „Narodna samouprava“. „Organizovani radnik“. obi~aje. 4. Berbersko-frizerski radnici u Kraqevu obustavili posao. _________________________ 65 Najzastupqenije organizacione forme koje su okupqale radnike tokom 20-ih godina XX veka bile su strukovne sindikalne podru`nice. poboq{awe radnih i `ivotnih uslova. bili su srazmerno dobro pla}eni. na Kosovu i Makedoniji 1919–1929. metalske ili elektro struke. „Politika“. VI 1926. VI 1937. XI 1938. nepoznate jezike i dijalekte srpskohrvatskog jezika. 10. 3. i predstavqali su neku vrstu radni~ke elite. 25. [trajk abaxijskih radnika u Kraqevu zavr{en. pa je otuda zaposlewe u nekom od ovih industrijskih pogona bilo svojevrsna privilegija. Abaxiski radnici u Kraqevu obustavili su posao. ~ime su dodatno komplikovali svoj polo`aj.). X 1938. a u grad su pristizali uglavnom zbog ekonomske propasti doma}instva. III 1926. „Organizovani radnik“. Radnici su bili najpokretqiviji deo gradskog stanovni{tva. . 12. IV 1937. zdravstveno i socijalno osigurawe. 10. 27. VIII 1936. 3. a naj~e{}i zahtevi isticani u tim prilikama bili su: ograni~eno radno vreme. 9. 14. 6. VI 1937. pogotovu oni kvalifikovani. Obu}arski radnici u Kraqevu tra`e pove}awe nadnice. „Organizovani radnik“. Nekoliko wih sa~iwavalo je „Mesno sindikalno ve}e“. proterivawe iz grada. Kroja~ki {trajk u Kraqevu pri kraju. 1979. Za razliku od najamnih. 11. 7.50 ve}ina wih poticala je sa seoskog podru~ja. 13. godine. 1972.65 Wihove metode delovawa bili su {trajkovi i tarifne akcije. {to je bilo uzrokovano wihovim poreklom. „Politika“. 8. IV 1926. Radni~ki pokret u Jugoslaviji. 21. Beograd.

URBANE OSNOVE .

avgusta 1933. 7. .Centralni trg u Kraqevu u vreme podizawa spomenika.

a ideju za kru`ne trgove dao mu je knez Milo{: on je tra`io tepsiju peska i tu nacrtao kru`ni trg“. izlo`eno potpunom uni{tavawu. Beograd. VODOSNABDEVAWE. 3 Isto. 555. 54. dobar poznavalac srpskog prostornog urbanizma. Poput mnogih drugih srpskih naseqa i Kraqevo (u to vreme Karanovac) bilo je. kada su u Karanovcu obavqeni komisijski popis. Maksimovi}. bez numerisanih stranica. KANALIZACIJA Urbane osnove Kraqeva utemeqavane su tokom ~itavog XIX veka.. 1938. Urbanizam u Srbiji.. Kraqevo. 49. 4 Dragan Dra{kovi}.5 B. „Urbanizacija kao proces {irenja gradskih kulturnih obrazaca“. oktobra 1836. „plan Po`ege i Karanovca izradio je in`iwer Zuban. 4) preobra`aj kulturnih obrazaca prema kulturnim obrascima grada („urbanizacija kulture“ ili „urbanizacija na~ina `ivota“) – Vojislav \uri}. 1997. dinami~ki i diskontinuirani elementi u ~ijim osnovama le`i: 1) preobra`aj postoje}ih obrazaca u pravcu urbanih oblika („urbanizacija prostora“). 3) preobra`aj prete`no agrarne ekonomike u industrijsko-uslu`nu („urbanizacija proizvodwe“). 30. godine.3 Sude}i prema najnovijim rezultatima istra`ivawa urbanizma Kraqeva. premeravawe i prodaja du}anskih placeva. Novi Sad. me|usobno isprepletani. 1 . Katalog izlo`be Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo 1476–1915. 2) preobra`aj strukture zanimawa u korist neagrarnih („urbanizacija dru{tvene strukture“).. 2 Branko Maksimovi}. Kako navodi Branko Maksimovi}.4 Kraqevo je tako postalo grad koji je na potpuno slobodnom zemqi{tu planski osnivan kao nova urbanisti~ka celina. Urbanizam u Srbiji – osnovna ispitivanja i dokumentacija. urbanizacija se mo`e odrediti kao pojava koju ~ine slo`eni. Zbornik za dru{tvene nauke.5 Sedamdesetih godina XIX veka ono dobija savremen urbanisti~ki izgled i prva arhitektonska zdawa koja su 1 _________________________ Prema Vojislavu \uri}u. godine.53 ULICE. „Iz istorije urbanog razvoja Kraqeva“. usled ~estih ratnih sukoba. 1969. Tokom Prvog srpskog ustanka „varo{ je bila ’sasvim popaqena i u plamen preobra}ena’ zbog ~ega se morala preme{tati i iznova osnivati“.2 Urbani razvoj Kraqeva mo`e se pratiti od 1832. prva ve}a i ozbiqnija akcija u ostvarivawu ovog plana zapo~eta je 16. 135.

Dra{kovi}. – Isto.6 Izrastaju}i izme|u dve reke. koji je prilikom nivelisawa pojedinih ulica nare|ivao ru{ewe i spaqivawe ~itavih mahala i „{tapom i kanapom“ obele`io trg. na pravcu severozapad-jugoistok.“. i deo grada sa ortogonalnom mre`om ulica i trgom. krugom je o`ivqena cela planska kompozicija. Kraqevo je urbanisti~kim re{ewem ulica ostavqalo povoqan utisak na mnoge koji su ga pohodili tokom druge polovine XIX veka. ^itav me|uratni period karakterisao je nagli privredni. ograni~avale wegov razvoj. Vladislav Mar`ik.8 predstavqa regulacioni plan iz 1901.7 Finalizaciju vi{edecenijskog urbanog ure|ivawa Kraqeva. Na ovakav na~in do{lo je do stvarawa _________________________ 6 Milorad Mihailovi}. Ibra i Zapadne Morave. 3.54 ozna~ila kraj orijentalnih graditeqskih tradicija i balkanske profane arhitekture i po~etak novog sredwoevropskog izgleda grada. 125. Sredi{te grada predstavqao je kru`ni trg povr{ine 10. – D. Kraqevo. bez nekog urbanisti~kog planirawa i predvi|awa. sistem ro{tiqa. predsednika kraqeva~ke op{tine s kraja XIX veka. Nakon oslobo|ewa 1918. godine urbanisti~ko ure|ewe Kraqeva ulazi u novu fazu. „Slikar Vladislav Mar`ik 1896–1981“. U planskoj kompoziciji grada kru`nom linijom „prekinuta je strogost pravolinijskog sistema. Tako su uz severni i severoisto~ni deo gradskog jezgra podizani industrijski kompleks i stambeni blokovi za sme{taj zaposlenih u ovim fabrikama. tzv. S mawe-vi{e ovakvom prostornom urbanisti~kom kompozicijom Kraqevo je do~ekalo i svr{etak Prvog svetskog rata. u stvari. samo pro{irenu raskrsnicu dveju ulica. u koje su mnogi pojedinci ulo`ili zna~ajan trud i napor.. ali pri tom kru`na linija nije mogla uticati na to da se odstupi od kanoni~kog ortogonalnog sistema koji je suvereno upravqao urbanizacijom u Srbiji u najzna~ajnijem periodu wegovog razvoja“. . „Iz istorije urbanog razvoja. Ovo posledwe je kao istorijsku zabludu razvejao svojim saznawima kraqeva~ki istori~ar Dragan Dra{kovi}. koje su odre|ivale i. 1998.000 m2. Osim zgrada javne namene (Okru`nog suda i Ratarske {kole). wome je data samom trgu pravilna forma.. ukra{avaju}i ih plasti~nom i slikanom dekoracijom i opremaju}i ih umetni~ki obra|enim poku}stvom. 7 Kru`ni trg je nastao usecawem u okolne blokove i predstavqa. nastavqala prostrana „glavna“ ulica koja je ~inila ki~mu kraqeva~ke trgova~ko-zanatske ~ar{ije. demografski i urbanisti~ki razvoj grada. i imu}niji gra|ani po~iwu sa izgradwom modernih stambenih i poslovnih objekata. Ono se izgra|ivalo prema planimetrijskoj mre`i koju ~ine pravougaoni blokovi izme|u paralelnih i naspramnih ulica koje se seku pod pravim uglom. kojima je zamajac davala industrijalizacija iskazana kroz izgradwu Fabrike aviona i @elezni~ke radionice (docnije Fabrike vagona). na koji se s obe strane. 8 U tradiciji je ostalo upam}eno anga`ovawe Jovana Sari}a. u izvesnoj meri. godine u kojem se izdvajaju dve gradske celine: „Stara ~ar{ija“ sme{tena izme|u puteva za Ra{ku i Gorwi Milanovac.

S obe strane glavne kraqeva~ke ulice. apoteka. 1984. Beograd. S druge strane hodnika – soba nekog samca. 126. Upravo na ovom prostoru du`ine oko 300 metara uo~avala se simbioza tradicionalnog i modernog. prodavnica tekstila. zagasitoplavih zidova sa zlatnim i {arenim {arama paunovog perja. bogatiji trgovci. Proti}. piqara. Naju`e gradsko jezgro. taba~ka radwa. 10 Isto. Na sredini. hotel „Pariz“. pa se po~etkom 30-ih godina XX veka u urbanisti~kom sklopu Kraqeva uo~avaju tri zone koje su i arhitektonski i funkcionalno i po socijalnoj strukturi svojih `iteqa bile razli~ite („prostorna segregacija stanovni{tva“). hotel „Central“. 47.55 slo`enije urbane strukture. Nojeva barka – Pogled s kraja veka (1900–1965). lon~arska radwa. gore stambene odaje. koje je obuhvatalo jedanaest prostranih ulica i kru`ni trg. Centralni prostor trga krasio je spomenik podignut kao odraz svojevrsne kulture se}awa na `iteqe @i~kog sreza poginule u balkanskim i Prvom svetskom ratu. pod opalskim lusterom sa staklenim resama. okolo tri kreveta. na trgu koji je predstavqao socijalno jezgro grada i poslovnu `i`u ~ar{ije. trgova~ke i ugostiteqske radwe. tekstilna radwa Bo`e Crv~anina. sa~iwavale su uglavnom privatne stambene zgrade i brojne zanatske.10 U ovom delu grada stanovali su imu}niji gra|ani: bankari. pedesetak metara udaqene od objekta osnovne {kole: „Ku}a na sprat. ^ar{ija i gradski centar – razvoj sredi{ta varo{i i grada Srbije XIX i prve polovine XX veka. nalazilo se oko 140 raznih lokala sme{tenih uglavnom u prizemqima jednospratnih ili dvospratnih zgrada gusto zbijenih jedna do druge. ~inovnici. informacija i glasina.11 U ostatku ove zone koji se pru`ao od trga ka Artiqerijskoj kasarni. glasova. 125.9 Bile su to radwe savremenog tipa ~ija ponuda je bila sve vi{e okrenuta ka potrebama i potro{a~kim afinitetima gradskog stanovni{tva nego ka nedeqnim posetiocima sa sela. ukqu~uju}i i trg. eksterijer i enterijer. koja se protezala od Artiqerijske kasarne do zgrade Gimnazije. kwi`ara. kancelarija `itarskog trgovca Qubisavqevi}a. poslasti~ara itd. prostor okupqawa najve}eg broja qudi. ~ija je najve}a koncentracija bila na trgu na kome se nalazila i pijaca. berbernica. ruralnog i urbanog. 1992. nalazile su se jedna uz drugu: manufaktura „Luvr“. Na{a soba – prostrana. mogu}e je do~arati na primeru gra|evine trgovca kolonijalnom robom Zdravkovi}a. limarska radwa. po{tanskoj zgradi i nekada{wem Pqakinom {ancu. banka. dole radwa. sme{tene u glavnoj ulici. in`iwera. zanatlije i ugostiteqi. Ni{ – Kragujevac. parfimerija. slo`ene {arene olovke i gramofon sa velikom cvetolikom trubom. 11 Sliku jedne od tipi~nih kraqeva~kih ku}a ove zone. privla~i nas wegov pisa}i sto od ebonovine.“ – Miodrag B. Ilustracije radi. mirisa. mesto preplitawa raznih zvukova. 9 . koje je ujedno odra`avalo i razli~ite ritmove gradskog `ivota. polica za kwige i umivaonik. kvadratast sto i stolice. ribarnica. opan~arska radwa. a koji je u svom zale|u _________________________ Vladimir Macura.

– svedo~ewa i se}awa. kolari i sli~no). koja ima „sku~ene i jednostavne zahteve“ (lon~ari. poslovali i me|usobno komunicirali gra|ani i prido{lice sa seoskog podru~ja. Drugu urbanu zonu lociranu izme|u puteva koji vode prema Ra{ki. Ulica Milo{a Velikog. pri ~emu je dolazilo do ukr{tawa raznih mentaliteta. kulturnih obrazaca. 11. svetlim i prostranim sobama i omawom oku}nicom sa zelenilom. negovani su trgovina i zanati bliski seoskoj klijenteli. Beograd. abaxije. navika. Kraljevski avioni…. Kraqevo 1941. jezi~kih osobenosti. Stara ~ar{ija. Filipovi}.12 U danima pana|ura i pazarnim danom upravo ona je predstavqala svojevrsnu zonu integrisanosti qudi. ~inila je tzv. Stambeni objekti ra|eni su tipski. zanatlija i ni`ih ~inovnika. kada su se na ovom prostoru susretali. 14 M. Mihailo Simi}. potkiva~i. iskustava.. od koje su se bo~no odvajali i me|usobno preplitali brojni sokaci i soka~i}i sa niskim prizemnim ku}ama sitnih trgovaca. 1983. 60. 12 13 . odnosno Beogradu.56 imao sto~nu pijacu. me{ali. 1936. sagra|ene kao dvospratne sa parterom krajem 30-ih godina XX _________________________ Isto. ~ija okosnica je bila duga~ka Kara|or|eva ulica. sa elektro i vodoinstalacijama..14 Zgrade „@elezni~ke kolonije“. prema u to vreme va`e}im gra|evinskim standardima. ^a~ku i Gorwem Milanovcu.13 Industrijska zona i stambeni blokovi du` kragujeva~kog druma („aerokolonija“) predstavqali su u arhitektonsko-urbanisti~kom smislu najmoderniji deo grada.

ve} samo u svoju ba{tu i svoje dvori{te. Toplice Milana. „Politika“.15 @iteqi ovog dela grada bili su uglavnom oficiri. 16. Prema wegovom projektu kolonija }e biti izgra|ena u jednom potpuno novom stilu koji }e dati takav izgled kakav nema do sada ni jedna kolonija kod nas. godine Kraqevo je imalo 29 ulica koje su nazive dobile uglavnom po znamenitim li~nostima iz srpske istorije. ~inovnici upo{qeni u industrijskim objektima i. Kwaza Aleksandra. Kraqevo 1941…. tako da }e po odbitku 140 m2 koje zahvata zgrada. Projektant zgrada za ovu koliniju arhitekta g.16 Po~etkom 1919. Kneza Milo{a Velikog. Hodaju}i wima velika ve}ina u svesti je imala napore i li~nu `rtvu koju su ove li~nosti prilo`ile za dobrobit potomaka. odeqewem za ostavu i drugo. time {to }e zgrada biti u sredini a okolo we ba{ta. ^arapi}eva. Kneza Mihaila. „sobu za mla|e“ i sopstvenu kanalizaciju. Kursulina. Ratarska i Pocerska. dok je kru`ni gradski trg dobio ime „Prestolonaslednikov trg“. obuzetih nacional-romantizmom koji ih je nadahwivao i davao im snagu da u proteklim sumornim godinama izdr`e i prebrode sva isku{ewa. 20. 12. terete i patwe koje su sa sobom doneli minuli ratovi. Vladike Jawa. Nazivi ulica u Kraqevu. 16 Podizawe zgrada za koloniju ~inovnika `elezni~kih radionica u Kraqevu. u ovom delu grada planirana je i izgradwa „Radni~ke kolonije“ za naseqavawe radnika Fabrike vagona: „U prvo vreme izgradi}e se 10 zgrada sa ukupno 40 stanova. ^ika Qubina. 4. Vojvode Stepe. Ova kolonija odlikova}e se od do sada izgra|enih kolonija koje su obi~no podizane po engleskom sistemu. Svaki stan raspolaga}e jednom sobom prostranom i predsobqem. Hajduk Veqkova. Bile su to ulice: Kraqa Milana. Kneza Lazara. Marka Trifkovi}a. Haxi Melentijeva. pa tek pozadi wih ba{ta. a predvi|eno je da u svakoj toj zgradi dva stana budu u prizemqu a dva na spratu i stanovi }e biti tako pode{eni da wihovi prozori ne gledaju u dvori{te i ba{tu tu|eg stana. 15. Cara Du{ana. predsobqe. 1. 17 IAK. Haxi Prodanova. Pqaki}eva. 10–11. Svetog Save. IX 1936. Vojvode Putnika.“ – Pored ~inovni~ke kolonije. Kod ove kolonije novo je i to {to }e zgrade imati samo po 4 stana i svaki stan za sebe zaseban ulaz i zasebnu ba{tu. Sve zgrade radni~ke kolonije bi}e jednog istog tipa i ima}e prizemqe i sprat. Glava{eva. Do sada u kolonijama koje su podizane zgrade su bile postavqane napred. „Politika“. Kara|or|eva. kujnom. ostavu. kutija br. Raji}eva. Fond Jovice Stojkovi}a. . Manojlovi} uspeo je da da ne{to potpuno novo u gra|ewu kolonija. Jug Bogdanova. u mawoj meri. industrijsko radni{tvo. X 1936. Nemawina. Jevremova.17 Wihovo imenovawe samo po sebi svedo~i o mentalitetu i duhovnoj klimi tada{wih `iteqa Kraqeva. Simi}. _________________________ 15 Prema gra|evinsko-urbanisti~kim planovima. Svaka zgrada bi}e postavqena u sredini placa ~ija }e kvadratura iznositi 600 m2. IV 1919. Obrada samih zgrada je takva da }e wihov spoqni izgled davati vrlo prijatan i veseo izgled. kuhiwu. po dve prostrane sobe ~iji podovi su bili oblo`eni parketom. M. u Kraqevu se podi`e i radni~ka kolonija. Obili}eva. Kraqa Petra. ostatak zemqi{ta od 460 m2 biti upotrebqen za podizawe ba{te.57 veka. imale su kupatila.

op{tewa i prolaza na kojima su se doga|ale razne psiholo{ke i socijalne situacije. Katastarski listovi Kraqeva snimani od 23. tj. Kwaza Aleksandra i Vladike Jawa. godine. gradski plan iz 1919. 18 . XI 1936. U odnosu na wihov ve} navedeni imenik. te sam se re{io da ih i sam posetim {to sam i u~inio. i od 14. izgradwom novih stambenih i privrednih objekata. [irewe na za_________________________ Katastarska slu`ba Skup{tine op{tine Kraqevo. od I do VIII. Ulice su predstavqale svojevrsni okvir `ivota ne samo u ekolo{kom. Narodna samouprava. One su bile mesta susretawa. godine on je porastao na 38. uporedo sa opadawem uticaja {kole i porodice. Ove skupove trebalo bi ~e{}e da posete i |a~ki roditeqi. Pri|oh jednoj grupi i primetih kako wih nekoliko igraju karte. sredinom 1936. 14. napisao: „Prolaze}i svakodnevno pored Ratarske ba{te gledaju}i okupqen veliki broj mlade`i zainteresovao sam se ovim skupovima. „Ako bacimo pogled na plan sada{weg Kraqeva. promena privrednih sadr`aja i intenzivni komunikacijski napredak nametali su neophodnost promena i u sferi prostorno-urbanisti~kog planirawa grada i wegovog uskla|ivawa sa uzorima evropske urbane kulture. ovom prilikom u popisu nema evidentiranih ulica ^arapi}eve. vidimo da je ono prite{weno sa jedne strane industrijskim postrojewima u vezi sa `eleznicom i `elezni~kim zgradama a s druge rekom Ibrom. bilo da je bio u ulozi proizvo|a~a ili potro{a~a. ^etiri ulice nisu imale naziv ve} su obele`avane numeri~kim oznakama. Prema podacima katastarske slu`be u Kraqevu. Haxi Prodanove. na wima su se me{ali pripadnici razli~itih primarnih grupa i klasa. i to u dva pravca: na istoku iza kasarne artiqerijskog diviziona i na zapadu. 19 Na negativnu ulogu ulice u formirawu karakternih osobina omladine ukazivano je i putem stranica lokalne {tampe. ve} i u socijalnom pogledu. „razne vrste gomile i mase“. Prve inicijative u tom smeru javqaju se po~etkom ~etvrte decenije XX veka. Wihov uticaj na vaspitawe mladih nara{taja bio je veoma zna~ajan i bivao. Ba{tovanska. godine nije sa~uvan. pobornik tradicionalnog duha. IV do 15. Kao novoregistrovane javqaju se ulice: An|elka Savi}a.58 [irewem grada. X 1938. Jasno nam je za sada gde treba da se Kraqevo {iri. da se uvere o tome ~ime im se deca zanimaju u slobodnim ~asovima?“ – „Zanimqivo i va`no“. VIII do 1. sve sna`niji. kako bi sociolozi umeli da ka`u. Tu su vam zastupqeni svi razredi.19 Demografska ekspanzija. Ova mlade` pripada {koli i to ve}inom gimnaziji. Druga jedna ve}a grupa mladi}a i devoj~ica sede i pu{e duvan. Tako je jedan od gra|ana. pove}ao se i broj wegovih ulica. pa je nemogu}e preciznije utvrditi nastale promene. {to navodi na zakqu~ak da su one bile preimenovane. \enerala Radisava Stanojlovi}a. Tre}i se tuku oko neke lopte. 3. Ulice su u~estvovale u `ivotu svakog pojedinca koji je hodio wima.18 Na`alost. XI 1935. a ostali ih zaklawaju da se to ne bi primetilo sa strane. @i~ka i @elezni~ka. a u planu grada ucrtana su i tri op{tinska puta i „An|elkov sokak“.

tj.“20 Od nadle`nih za prostorno planirawe zahtevano je da se jasno defini{u urbane celine i. kao i na nu`nost podizawa pet-{est parkova („varo{ treba plu}a. po{to bi ona bila bli`a industrijskim dr`avnim preduze}ima. konstatovao: „Bez preterivawa moglo bi se re}i da se danas celo Kraqevo izgra|uje s brda i s dola. 23 Na hiru{kom odeqewu bolnice u Kraqevu izvr{eno je pro{le godine preko 800 operacija. 22 Isto.) Varo{ u zelenilu predstavqa `ivu i veselu perspektivu. ~iji broj na ulicama Kraqeva je lagano rastao. Naro~itu pa`wu obratiti na izgradwu {kolskih gra|evina. XII 1933. III 1940. a to dolazi otuda {to ni Kraqevo. Grobqe i sportsko igrali{te treba premestiti s druge strane Ibra po{to oni ne bi smetali saobra}aju i prometu. „Politika“. Sem toga ova dva posledwa pravca su u svakom pogledu zdravstvenija pa zato i imaju prvenstvo. jer na taj na~in dobi}e se ba{te koje su potrebne i s estetskog i s higijenskog gledi{ta“ („tako izidate gra|evine bez dovoqno vazduha i svetlosti predstavqaju leglo tuberkuloze.22 Uprkos postojawu svesti o neophodnosti re{avawa problema nekontrolisane gradwe. u skladu s tim. [irewe na istoku treba ostaviti za izgradwu radni~ke i trgova~ke varo{i. 16. Ovaj pravac zahteva preme{tawe grobqa i sportskog igrali{ta jer je to ravnica. da postane jedna od najlep{ih varo{i provincije. 2. jedna lepa i trajna za~aralost“) i parking prostora za automobile. 10. Ograni~iti potrebne povr{ine za javne svrhe i parcele za pojedinca. poboq{awa na ovom planu nije bilo ni krajem ove decenije. Nema u tom pogledu nikakvog sistema.“21 Ukazivano je na {tetnost dotada{we prakse podizawa stambenih i poslovnih objekata u vidu slova P. pomalo rezignirano. 20 21 . „Kraqevski glasnik“. trahome i raka“). kao i zidawa „u za~eqe ve} samo s lica. tako da je dopisnik „Politike“ iz Kraqeva. 7. One moraju biti prostrane i svetle s velikim dvori{tima. propi{u wihovi sadr`aji: „Odvojiti rejon varo{i i periferije. 1. tako da se parcele sa~iwavaju praznim povr{inama.“23 Tokom ~itave tre}e i ~etvrte decenije XX veka op{tinska uprava ulagala je dosta napora na ure|ivawu ulica– kaldrmisawu. _________________________ Urbanizam i problemi Kraqeva. kao uostalom i najve}i broj na{ih varo{i nema generalnog plana bez koga se ne mo`e ni zamisliti moderno ure|ewe jednog mesta.59 padu mo`e se podeliti u dva smera i to u pravcu Mataru{ke Bawe i u pravcu prema futbalskom igrali{tu i ka grobqu. Odrediti mesto za industrijski kraj. Ona je uvek za onog koji prvi put stupa u wu.. „Kraqevski glasnik“. parkove. 7. (. A mi znamo da nova zona varo{i zahteva samo ravnicu zbog saobra}ajnih sila.. pa makar ono raspolagalo svim onim uslovima kojima raspola`e nekada{wi Karanovac. T i G. Problem varo{i Kraqeva. XI 1933. Odrediti mesto gde }e se samo podizati vile.

4. trgova~ki posrednik iz Beograda. Ve}ina ulica u naju`em gradskom jezgru i wegovoj blizini imala je kolovoz poplo~an „turskom“ kaldrmom i betonske trotoare. Krsti}. „Politika“. IV 1934. Kara|or|eva. 6. Kraqevo dobija vodovod. Kneza Mihaila) modernom „kockastom“ kaldrmom. 13.27 Predrag A. „Pravda“. VII 1935. predstavqali su latentnu opasnost po zdravqe me{tana. VIII 1983. u saradwi op{tinskih vlasti sa Ministarstvom gra|evina. Pija}om vodom Kraqev~ani. 16. Po~etkom leta 1939. „Narodna samouprava“. Zapisnik Vanredne sednice od 17. balonima i sl. 7. VI 1939. kofama.60 izradi trotoara. 9. III 1939. 16. ispre~avala hroni~na nesta{ica finansijskih sredstava u op{tinskom buxetu za ovu namenu. a gradskim ulicama krstarile su „sakaxije“ – qudi koji su u drvenim buradima natovarenim na kowsku zapregu prevozili i prodavali vodu za pi}e. V 1931. u jesewim i zimskim danima okovani barama i blatom. tako i u ovda{woj javnosti. kako u op{tinskoj upravi. 26 Zanimqiv `ivot najsimpati~nije i najbogatije palanke iz predratne Srbije. kamion ili rabaxijska kola u prolazu. 24 . odr`avawu ~isto}e i sl. X 1936. 2. 13. „Pravda“. na kojoj „ostane |ubreta kada se pijaca isprazni“. Odatle je voda u raznim posudama (kantama. godine „posle dugih peripetija i odlagawa“ pokrenuta je. 4. 25 Kraqevo dobija kockastu kaldrmu. izuzev dela `iteqa Aero i @elezni~ke kolonije. Kod nas u Kraqevu. a u ve~erwim satima i tokom no}i osvetqavala ih je elektri~na rasveta sa stubova ravnomerno raspore|enih du` trotoara. 8. Uzgredice. kao ograni~avaju}i faktor. “Pravda”. Leto na ibarskim pla`ama. a u letwim obavijeni oblacima pra{ine koju bi podizao neki automobil. 28. na stranicama lokalnih novina pisao je _________________________ Narodni muzej Kraqevo (u daqem tekstu NMK). Predlagana su razna re{ewa kojima se uvek. Dobrivoje Obradovi} Kondis. pre|a{wem veku. 3. tako da je pitawe vodosnabdevawa bila „de`urna tema“.26 [irewe grada i porast broja wegovih stanovnika po~etkom 30-ih godina pro{log veka aktuelizovali su ovaj problem i podstakli ~este polemike. snabdevali su se iz pet arterijskih bunara iskopanih na levoj obali Ibra. „Ibarske novosti“. „Kraqevski glasnik“. periferijske ulice i soka~i}i `iveli su jo{ uvek kao u nekom drugom. 27 Kraqevu je potreban neznatan kredit da postane higijensko mesto. 26. osvetqavawu. Kwiga zapisnika Uprave „Kraqevske `enske podru`ine“. X 1933.24 Nasuprot wima.) razno{ena po ku}ama. akcija na poplo~avawu glavnih kraqeva~kih ulica i onih koje su bile najoptere}enije tranzitnim saobra}ajem (Vojvode Putnika.25 Poput ve}ine gradova u Srbiji u godinama izme|u dva svetska rata i Kraqevo je imalo svoje goru}e urbanisti~ke probleme – vodovod i kanalizaciju. Nehigijenska i neretko ne~ista sakaxijska burad i ~iwenica da su se bunari nalazili u neposrednoj blizini sto~ne pijace.

“30 Pomawkawe novca odlo`ilo je po~etak radova na izgradwi vodovodnog sistema do 1939. godine omeo je wihovu realizaciju.29 Vasiqevi}evo re{ewe. ve} i u atarima sela kroz koje bi prolazila trasa vodovoda: „Ovo skupqawe i hvatawe vode mo`e da bude na dva mesta: na izvoru kod kote 769 i izme|u Jeli~kog potoka i u{}a reke Sokoqe u Ribnicu kod kote 417. Ako uzmemo da je najni`a ta~ka Kraqeva kota 203 kod gvozdenog mosta a najvi{a ta~ka Ratarsko imawe kota 222. 16. godine. stvaralo je plodno tle za izbijawe raznih epidemija. pa je varo{ obezbe|ena ~istom i zdravom vodom“. kada su nadle`ni u Ministarstvu gra|evina izradili planove vodovodne i kanalizacione mre`e Kraqeva. Nehigijensko oticawe otpadnih voda koje su se u ni`im delovima grada u danima visokog vodostaja Ibra neretko izlivale iz prepuwenih septi~kih jama i poqskih klozeta. Tro{kovi izgradwe ovog vodovoda bili bi.61 da „na istom mestu gde su sada{we pumpe treba iskopati potreban broj bunara sa kapta`om i filterima i jedno postrojewe pumpi koje }e raza{iqati vodu po varo{i. 30 Isto. predvi|alo je kapta`u vode Ribnice i weno razvo|ewe betonskim cevima ne samo po Kraqevu. 31 Kraqevo dobija vodovod. zahvaquju}i svom geografskom polo`aju i hidrolo{ko-geolo{kim karakteristikama imalo lako re{iv problem kanalizacije („samo treba biti obazriv prilikom izrade glavnog odvodnog kanala koji ni u kom slu_________________________ Problem varo{i Kraqeva. XII 1933. a Kraqev~ani koji danas kupuju vodu pla}aju troduplo vi{e nego {to bi pla}ali kada bi vodovod postojao“. svedeni na polagawu betonskih cevi i izgradwi jednog basena sa obi~nim filterom bez ma{inerija. bazirano na idejnom projektu „specijalne komisije“.28 dok se izvesni Vasiqevi} zalagao za gravitaciono iskori{}avawe vodnog potencijala reke Ribnice. bilo bi isto tako zgodno izraditi basen za kaptirawe vode. nagla{avaju}i da bi izgradwa ovog vodovoda „po ceni ko{tawa bila minimalna i davala bi op{tinskoj kasi najve}e prihode. XI 1933. posebno nakon rapidnog rasta gradskog stanovni{tva. 1. III 1939. „Kraqevski glasnik“. ako bi tro{kovi za gorwi basen bili veliki. vide}emo da je razlika u visinama ova: izme|u izvora Ribnice i Kraqeva iznosi 566 i 547 metara {to bi bilo dovoqno da i najve}u zgradu na svetu zvanu Empir [tat sa 86 spratova ili 381 metar snabde vodom. aprila 1941. 6.31 Nepostojawe gradske kanalizacije predstavqalo je krupan problem. 2. po prou~avawu specijalne komisije. 28 29 . 28. Urbanizam i problemi Kraqeva. Nizvodno od izvora Ribnice na 5 kilometara kod kote 417 koja bi odgovarala gravitacionom padu od 214 metara. „Pravda“. ali napad na Jugoslaviju 6. 7. „Kraqevski glasnik“. Iako je Kraqevo.

kada su izvesni Lazi} i Kujunxi}. Zagreb. 79. 1997. 16. grad u Srbiji krajem 19. u neuslovnim i ~esto nehigijenskim objektima. XI 1933. Usled malog proizvodnog kapaciteta centrale od 40 Kwh. Spisak nepokretne imovine op{tine kraqevske. Po~etak i razvoj elektrifikacije na podru~ju „Elektrosrbije“ Kraljevo. imaju}i u vi_________________________ Problem varo{i Kraqeva. oni su do{li na ideju da vi{ak struje iskoriste za osvetqewe dela grada. X 1933. bez mogu}nosti da na adekvatan na~in odr`avaju li~nu higijenu. Kraljevo. desetak godina nakon Beogra|ana i dve godine posle Vaqevaca i U`i~ana. godine. 306. pojavila se i potreba podizawa javnog kupatila. 1.62 ~aju ne sme biti vezan sa Ibrom u svome gorwem delu. najavqivao civilizacijski uspon u dolaze}em XX veku. „Slu`beni list Moravske banovine“. Rekonstrui{u}i staru vodenicu na reci Ribnici u mini elektri~nu centralu ~ija bi energija.32 Po~etkom 30-ih godina XX veka. Vaqevo. veka (1870–1903). verovatno najzna~ajniji modernizacijski pomak kojim se. i simboli~no. ve}i broj wih stanovao je privatno.35 Kraqevo je ovim ~inom napravilo zna~ajan iskorak ispred mnogih ve}ih srpskih gradova toga vremena koji su na ovo ~ekali jo{ nekoliko godina – Leskovca (1903). kojoj je op{tinska uprava pla}ala mese~nu nadoknadu za isporu~enu elektri~nu energiju. VGG. Para}ina (1911) itd. godine. VIII 1918.37 Privredni uspon grada u godinama nakon Prvog svetskog rata nametao je potrebu elektrifikacije i ostalih wegovih delova. O izgradwi centrale ve}eg proizvodnog kapaciteta. Industrija Srbije i Crne Gore. 37 AS. 36 Ja{a Grga{evi}. izgradili parno kupatilo. 8. Zasluge za ovaj. dobijena iz vodene turbine od 40 Hp. Naime. „Kraqevski glasnik“. 1924. nedostatak novca ~inio je svoje. pripadaju trgovcima Nikoli Kne`evi}u i Isidoru Radovanovi}u. 174–175. 1. elektri~na rasveta razvedena je samo u gradskom kvartu oko hotela „Pariz“ i u va`nija dr`avna nadle{tva. 34 Postrojewa.34 „ELEKTRIKA” Blagodeti elektri~nog osvetqewa `iteqi Kraqeva osetili su 1902. X 1938. ]uprije (1910). 24. 1994. tako da se u gradskim novinama moglo pro~itati: „Svet koji je nau~io da se pere pita se kada }e se u Kraqevu podi}i bar jedno javno kupatilo?“33 Na realizaciju ove inicijative ~ekalo se do jeseni 1938. ve} tamo ispod Jalija“). u objektu u ulici Kraqa Milana broj 7. usled doseqavawa velikog broja radnika samaca. Branko Tanasijevi}. 3.36 U godinama austrougarske okupacije upravu nad ovom centralom preuzela je lokalna vojna komanda. Savremene pitalice. pokretala ma{ine obli`weg mlina. 5. [apca (1906). Ni{a i Zaje~ara (1909). „Kraqevski glasnik“. 32 33 . Vaqevo. 35 Miroslav Peri{i}.

odobrenim od strane nadle`nog Ministarstva trgovine i industrije 7. decembra 1925.38 Pravilima Dru{tva. krajem 1926. I 1927. ali neosporno je da je Dru{tvo uga{eno 9. [ta su bili razlozi za ovakav korak te{ko je pouzdano re}i. kao i prosecawe nove ulice pozadi vladi~inog konaka gde se misli i centrala sa ostalim zgradama podi}i“. godine.40 Memorandum „Kraqevskog Elektri~nog Akcionarskog Dru{tva ’Ibar’” Jedanaestog jula 1927.000 akcija vrednosti od 1. a Trstenik i Kru{evac 1922. pokrenula postupak wegove likvidacije. 1313–2297. godine formirali „Kraqevsko elektri~no akcionarsko dru{tvo Ibar“ s ciqem da „gra|anima varo{i Kraqeva dadu i ostvare najbitnije potrebe za `ivot. Molba osniva~a „Kraqevskog elektri~nog akcionarskog dru{tva Ibar“ Ministru trgovine i industrije.000. 1. a to je: da ostvare uvo|ewe elektri~nog osvetqewa i dovo|ewe zdrave pija}e vode za gra|anstvo ovoga grada“. Aleksa Aleksi} i Velisav Matovi}.010 akcija. lekar. godine). 65. Milan Paunovi}. kako mre`e. Momir Nikoli}. Filip Cveti}. 40 Isto.000 dinara podeqen u 2. Dimitrije Ivkovi}. 65. juna 1926. januara 1927. godine. 1313–2297. godine zakqu~en je ugovor sa jugoslovenskom filijalom nema~kog akcionarskog elektri~nog dru_________________________ 38 Osniva~i ovog Dru{tva bili su: Radoslav Blagojevi}. Izve{taj osniva~a Akcionarskog dru{tva „Ibar“ podnet Prethodnom zboru akcionara 27. VI 1926. godine. Nastoje}i da ono u potpunosti pre|e u weno vlasni{tvo. 12. Inicijativa za to potekla je od grupe uglednih me{tana koji su po~etkom 1925.000 dinara. apotekar i trgovci Petar Bogavac. – AJ. stekav{i na taj na~in odlu~uju}i uticaj na kreirawe poslovne politike Dru{tva. 65. Daqe aktivnosti oko elektrifikacije usmeravala je op{tinska vlast koriste}i ~iwenicu da je Dru{tvo „izradilo sve projekte za osvetqewe. predvi|en je osniva~ki kapital u iznosu od 2. Qubisav \oki}.39 Ve}inski akcionar postala je op{tinska uprava koja je otkupila 1. 1313–2297. godine.63 du iskustva susednih gradova koji su izgradili sopstvene elektri~ne centrale (^a~ak i Gorwi Milanovac 1921. . 39 AJ. Izve{taj Upravnog odbora „Kraqevskog elektri~nog akcionarskog dru{tva Ibar“. Qubomir Radovi}. Pravila „Kraqevskog elektri~nog akcionarskog dru{tva Ibar“. tako i ma{inerije“ i „pripremilo detaqan plan za izvo|ewe mre`e. 27. ona je. XI 1925: AJ. razmi{qalo se i u Kraqevu.

godine. XI 1934.43 Elektrocentrala je proizvodila trofaznu struju od 50 Hz i imala je dvojak re`im rada: letwi i zimski.64 {tva „AEG“. Obim wene produkcije u 1931. pripaquju}i uli~ne fewere. koji bi razvodio struju do trafostanica. Cena struje za gra|anstvo po kWh iznosila je osam dinara. 79. koja se sastojala od {e{ira. Te prvomajske ve~eri 1928. koju su sa~iwavali generator „AEG“ sa horizontalnim le`ajevima snage 64 kV i pokretan ~etvorotaktni dvocilindri~ni dizel motor marke „Linke Hofman” ja~ine 100 Ks. godine op{tinski fewerxija. elektri~na energija za potrebe Kraqeva liferovana je iz centrale Vazduhoplovnog zavoda „besprekidno dan i no}“. dok je op{tina trebalo da izgradi objekat za centralu i „izvede gra|evinske i monta`erske radove na mre`i niskog i visokog napona i trafostanicama”.. elektri~na energija kori{tena je i za „potrebe gra|a44 na za osvetlewe i pogon sitnijih motora“. Statistika elektri~nih centrala Kraljevine Jugoslavije. 603–1323. a zimi od 15 sati do 7 sati. u ovda{woj javnosti izno{ene su i _________________________ B. Osnovni podaci „Elektri~ne centrale op{tine kraqevske“... 20. 83. proradila je pola godine docnije od roka predvi|enog za 1. 44 AJ. 65.41 Niskonaponska mre`a instalirana je du` ulica na belim betonskim stubovima.. vazdu{nu niskonaponsku mre`u i kabl za napon od 3 kV. 46 Vazduhoplovni zavod posedovao je kalori~nu parnu centralu sa dva agregata od 400 i 50 KS. oktobra 1932.42 Usled ka{wewa gra|evinskih radova na objektu centrale sme{tenom na zavr{etku ^ika-Qubine ulice. Tanasijevi}.. centrala. 45 Felix Reich. (B. II 1983. koji je decenijama unazad u suton prolazio kaldrmisanim ulicama nose}i u ruci duga~ku motku na ~ijem vrhu se nalazio fitiq. Po~etak i razvoj elektrifikacije. 42 41 .46 Iako je kvar tokom 1934. 82) 47 AJ. tri trafostanice. oti{ao je u se}awe. Osnovni podaci „Elektri~ne centrale op{tine kraqevske“. Isto.45 Nakon jednog ve}eg kvara na dizel motoru 16. a „s mesta na mesto na stubu bi se nalazila i po neka uli~na svetiqka ispru`ena na gvozdenom lu~nom dr`a~u. XI 1934.47 [tavi{e. godini iznosio je 50. Po~etak i razvoj elektrifikacije. Zagreb. 603–1323. godine. „Ibarske novosti“.000 kWh. 43 Dobrivoje Obradovi} Kondis.. 1933. godine otklowen. 20. koje je bilo u obavezi da isporu~i elektroopremu za centralu. staklenog zvona i sijalice sa fasungom“. Feweri su osvetqavali grad. decembar 1927. op{tinska centrala nije stavqana u pogon jer su tro{kovi nabavke dizel goriva znatno prevazilazili cenu ugqa kao pogonskog goriva za centralu Vazduhoplovnog zavoda. a osim za uli~nu rasvetu. 8. Tokom letweg bila je u pogonu od 19 sati do 4 sata . 17. Tanasijevi}. 64–65. 65.

dalekovodom Vreoci – Kragujevac – Bresnica (~a~anska) – Kraqevo. pa su zaposleni u op{tinskoj centrali upozoravali na opasnosti i ne`eqene posledice koje su mogle nastati usled neozbiqnosti i neznawa. feweri i sve}e ustupili su mesto staklenom balon~i}u u kome se `arila metalna nit. 5. U ve}ini porodi~nih ku}a. godine. 13. Bio je to doga|aj koji je su{tinski promenio mnogo toga.49 Do novog pojeftiwewa struje do{lo je nakon 1. „karbitu{e“. „Kraqevski glasnik“. a u zanatskom stale`u pojavila se nova specijalnost – elektri~ar. X 1936. XII 1933. Kraqevu je potreban neznatan kredit da postane higijensko mesto. Prilikom detaqnog _________________________ Urbanizam i problemi Kraqeva. petromaks lampe. lusteri i lampe.48 Centrala Vazduhoplovnog zavoda op{tini Kraqevskoj isporu~ivala je mese~no oko 12. po osnovu ugovora sklopqenog 1937.000 kWh po ceni od 1. Pojedina siroma{nija doma}instva. trgova~kih i zanatlijskih radwi. 16. elektri~no osvetqewe nije odmah preuzelo primat u osvetqavawu ku}nog prostora. kako je za uvo|ewe „elektrike“ bilo potrebno prili~no nov~anih sredstava. 48 49 .65 ideje o neophodnosti iskori{}avawa vodotoka Ibra „jer hidrocentrala ne tro{i skupoceni gorivni materijal“. ona u op{tinsku centralu stizala iz Vreoca. VIII 1939. U asortiman trgovina gvo`|arskom robom uvr{tena je i razna elektrooprema: sijalice. Gotovo svako ve~e na{ elektri~ar opravqao je te linije. tj. od kada je. 65. tako da su Kraqev~ani „imali jevtiniju struju od svih okolnih mesta”. iz Beograda i op{tine Kraqevo. „Elektrika“ je bila neobi~na inspiracija i za razne „{aqivxije“. januara 1939.47 dinara po kilovat-~asu. bila su prinu|ena da i daqe koriste stare na~ine osvetqavawa. „Ve} nekoliko dana na liniji koja ide od radwe Stevana Kne`evi}a do hotela ’Pariz’ de{avao se prekid osvetqewa tako da su sve radwe ostajale u mraku. 2. kafana. godine izme|u Elektroprivrednog regionalnog preduze}a „Elektro-Maki{“ A. „Pravda“. pogotovu na gradskoj periferiji. Nestalo je onog oporog petrolejskog mirisa i gare`i sve}e koja dogoreva. D. kupovala struju za jedan dinar po kilovat-~asu. Dopis upravnika „Elektri~ne centrale op{tine kraqevske“ Industrijsko-zanatskom odeqewu Ministarstva trgovine i industrije. a „petrolejke”. 603–1323. 7. a svetlost koja se {irila prostorijom pru`ala je daleko ugodniji ose}aj za qudski vid od dotada{we poluprozirne pomr~ine. kablovi. prekida~i. fasunzi. osigura~i. D. Ipak. 50 AJ. zablistala je elektri~na svetlost. Masovna elektrifikacija Kraqeva dovela je do modernizacije niza segmenata privrednog i dru{tvenog `ivota.50 Op{tina je od „ElektroMaki{a“ A. Sijalica je postala simbol evropeizacije Kraqeva i wena pojava je zanavek zatvorila stranice jedne duge vremenske epohe. pre svega u kulturi `ivqewa.

umetawem eksera umesto tanke bakarne `ice. . XI 1934. Op{tina kraqevska 1918–1941. II 1935. 23. prona{ao nov na~in da se zabavqa. on je u osigura~ stavqao debelu bakarnu `icu koja je bila mnogo ja~a od osigura~a i onda je unutra{wost fasunga xarao jednom debqom bakarnom `icom i na taj na~in namerno stvarao kratak spoj usled ~ega je glavni osigura~ na stubu morao pregorevati. 8.”52 _________________________ 51 IAK. Ne{ovi} Milana. rezultirao je kvarom glavnog osigura~a na banderi „tako da je nekoliko ku}a ostalo u mraku. 52 Isto. opravi osigura~ u kafani Milorada Jovanovi}a. 14. kutija br. trgovca. Naime.“51 Poku{aj `elezni~ara Nikole Dugan~i}a da. Dopis upravnika „Elektri~ne centrale op{tine kraqevske“ Upravi op{tine kraqevske.66 pregleda instalacija ustanovqeno je da je {egrt g. Dopis upravnika „Elektri~ne centrale op{tine kraqevske“ Upravi op{tine kraqevske.

PRIVREDNE PRILIKE .

Pazarni dan u Kraqevu. krajem 30-ih godina XX veka .

a putevima. 1–4. „a i one su bile dotrajale“. vijadukta.) na wenim drumovima i `elezni~kim prugama a da je ostao po{te|en od minirawa ili zaru{avawa. pru`ali su sumornu sliku razorene privrede Srbije nakon odlaska okupatora. kretalo se s velikim naporima.1 SAOBRA]AJ Najte`a razarawa koja su austrougarske i nema~ke okupacione trupe izvr{ile prilikom povla~ewa iz Srbije u jesen 1918. koja predstavqa `ilu kucavicu jedne zemqe. podru~ja koje se u geografskom smislu protezalo. voznog parka i sl. predstavqali su predispozicije koje su mu omogu}avale intenzivni privredni razvoj u svim segmentima: saobra}aju. 1 . i od U{}a na jugu do Gru`e na severu. od Mr~ajevaca na zapadu do Trstenika na istoku. propusta. vodozahvata. Tokovi istorije. a da je kraj rata do~ekalo 60. Izlokani i blatwavi putevi neprohodni za kolski saobra}aj. 2 Obim razarawa na `eleznici do~arava podatak da je Srbija 1914. zanatstvu. bila su ona u sferi saobra}ajne infrastrukture. – Dr Milica Milenkovi}. Gotovo da nije bilo nijednog objekta (mosta. kulturnog.69 U periodu izme|u dva svetska rata Kraqevo je imalo ulogu privrednog sredi{ta centralnog dela doline Zapadne Morave. pribli`no re~eno. pa ni politi~kog napretka dru{tva. godine. godine raspolagala sa 136 lokomotiva normalnog i 68 uzanog koloseka. industriji i bankarstvu. posebno lokalne saobra}ajnice koje su uglavnom bile bez ikakve tvrde podloge. 1998. trgovini. tunela. 174. posebno tokom ~etvrte decenije XX veka. ~ak i onim glavnim. bio je potpuno paralisan. ugostiteqstvu.2 Saobra}aj `eleznicom. Wegova povoqna geografska pozicija i relativno dobra saobra}ajna povezanost sa ostalim delovima zemqe. {to dobro _________________________ Zbog svoje kompleksnosti i osobenosti svaki od ovih segmenata zaslu`uje da bude obra|en ponaosob. Beograd. tj. „Obnavqawe privrednog `ivota u Srbiji posle Prvog svetskog rata“. bez ~ijeg normalnog funkcionisawa nema ni privrednog. odnosno 14 lokomotiva. `elezni~ke stanice.

novembra 1918. kw. Istorija U`ica (1918–1975). kako je naglasio jedan poslanik Narodne skup{tine Kraqevine Srba. II.4 Ovakva saobra}ajna odse~enost Kraqeva i okoline od ostalih delova dr`ave negativno se odra`avala na obnovu wegove privrede i sveukupnu integraciju u novu dr`avnu zajednicu. Da vu~na stoka stane. Milenkovi}. Mnoge su varo{i odse~ene od saobra}aja i mnoga sela izolovana od pijace. rude i osovine lome.“. Zato ni pazarnih dana seqaci ne mogu da do|u na pijac. godine kada je brzina putovawa znatno popravqena. naj~e{}e se tovari preturaju. „saobra}aj u jednoj dr`avi je isto {to i krvotok u qudskom organizmu“. nemo}na da teret iz blata i provale izvu~e. isprovaqivani. neizvu~eni i neosigurani. wima se vi{e ni pe{ak ne mo`e slu`iti. „Privredni razvoj U`ica 1918–1929“.70 ilustruje slede}i napis iz „Samouprave“: „Oni su upropa{}eni. 135. na woj je u periodu do kraja 1919. S obzirom na to da je opravka pruge Stala}–Kru{evac–Kraqevo–^a~ak–U`ice bila privremena i obavqena „na brzu ruku“. Do odre|enog poboq{awa saobra}aja na ovoj pruzi do{lo je pri kraju naredne godine.. Prva pruga u Srbiji koja je nakon rata pu{tena u saobra}aj (18. 4 Dr M. ni volovska ili kowska kola proterati. jo{ je najobi~niji i najmawi tragi~an slu~aj. 5 Aleksandar Spasojevi}. Hrvata i Slovenaca. Ali ko i poku{a takvim putevima putovati neka bude pripravan na raznovrsne nevoqe i nesre}e. jer su putevi neprohodni. skop~ano. a posebno tokom 1923. kao i na nedostatak ispravnih lokomotiva i vagona za uskotra~ne pruge. jer je seqaku nemogu}e do varo{i dopreti. pa se ne prodaje ono {to se ina~e u ovo doba prodaje. ni tovarni kow provesti. U mnogim varo{ima je zbog toga pazar potpuno stao. da prodaju {to bi prodati mogli i da kupe {to bi im za ku}u trebalo. te nasred puta ostaju tovari. da ih ko ne pokrade. godine saobra}alo samo po tri me{ovita (putni~ko-teretna) voza nedeqno u jednom pravcu. preko dana{wih puteva. tako da je voz od Stala}a do U`ica stizao za osam ~asova. {trange pucaju. 93.“3 U ovakvim okolnostima kada je nemogu}nost cirkulisawa qudi i roba pretila da potpuno obustavi privredne tokove i onemogu}i snabdevawe najugro`enijih oblasti i gradova osnovnim `ivotnim namirnicama i ogrevom.. U`ice 1992.5 _________________________ Navedeno prema: Mom~ilo Isi}. Beograd. 174. kada su kroz kraqeva~ku `elezni~ku stanicu prolazila po tri para vozova dnevno. „Obnavqawe privrednog `ivota. a prvi voz u kraqeva~ku `elezni~ku stanicu prispeo je tek u oktobru naredne godine. godine) bila je Para}in–Zaje~ar. 3 . s kojima je putovawe. Seqa{tvo u Srbiji 1918–1925. obnova saobra}aja predstavqala je prvorazredni zadatak jer. 1995.

skretnice. ne{to povoqnije. sem „dr`avnih“. sa ja~inom podloge od 20 cm i slojem tucanika od 15 cm.6 Putna komunikacija Kraqevo–Kragujevac. 1932. Zato je „Zakonom o buxetskim dvanaestinama za jul. avgust i septembar 1923. starali se o prohodnosti puteva u zimskom periodu itd. „Pravilnikom o upotrebi narodne snage za opravku javnih suvozemnih puteva“ donetim na osnovu „Zakona o buxetskim dvanaestinama“. u izvesnoj meri. opravqali puteve nasipaju}i ih tucanikom ili nekim drugim materijalom. {to je. a jednom nadzorni~kom na 50 km“. popravka putne mre`e nailazila je na znatno ve}e te{ko}e. sa putarskim i nadzorni~kim ku}ama. „Putovi u [umadiji“. 1924.7 Izra|en u skladu sa propisima „Zakona o javnim suvozemnim putovima“ iz 1910. regulisali bujice koje su razarale kolovoz.3 km. 6 . 8 Isto.(ailo) S. Za popravku dr`avnih i okru`nih puteva u Srbiji dr`ava je preduzela vi{e administrativnih mera i u toku 1919. i 1921. 365. juna 1910. pu{tena je u saobra}aj u leto 1926. me|u kojima su se na{li i putevi Kragujevac–Kraqevo i Kraqevo–Ra{ka. godine izdvojila 17. u uslovima poskupqewa radne snage i gra|evinskog materijala i skoka vrednosti dinara. u du`ini od 53. godine. tekla. gvozdene konstrukcije. 6–10. zajedno sa kulu~arima. ma{ine alatqike i alat za `elezni~ke radionice.233. 1920. Beograd. u Kraqevu su osnovani Sreski i Mesni putni odbor ~ija du`nost je bila da se staraju o odr`avawu puteva koji prelaze preko teritorije Kraqevske op{tine. lokomotive i vagoni. godine“ predvi|eno izdvajawe znatno ve}ih sredstava za opravku nekoliko putnih pravaca u Srbiji. Pri Op{tinskom sudu ustrojeni su spiskovi kulu~ara („obveznika li~nog rada“) i onih koji su imali obavezu da na putevima rade sa svojom zapregom. Petrovi}. a imao je jo{ i „sve objekte zidane u cementnom malteru. [umadija u pro{losti i sada{wosti. predstavqalo vi{e nego minimalna sredstva. Svaki poreski obveznik mogao je biti optere}en za najvi{e sedam dana s prole}a i isto toliko s jeseni. i to putarskim ku}ama na 5 km.71 Dok je obnova `eleznice. Subotica. zahvaquju}i sredstvima dobijenim na ime ratnih reparacija ({ine. godine i predstavqala je „prvi moderno rekonstruisani drum u Jugoslaviji“. razne naprave za dizawe te{kih objekata i sli~no). 366. pri ~emu kulu~ar nije mogao biti mla|i od 18 niti stariji od 50 godina. 7 Mih. kao i uvo|ewe kuluka koji je bio ukinut „Zakonom o suvozemnim javnim putevima“ od 10.8 Du` puta posta_________________________ Pravilnik o upotrebi narodne snage za opravku javnih putova. godine. Tako|e. ovaj put je bio {irok sedam metara od ~ega je {irina kolovoza iznosila pet metara. ^lanovi putnih odbora su.000 dinara. svaki je mogao svoju obavezu da otplati ili u~e{}e na radovima zameni slawem drugog lica.

11 Tokom 1935. 17.. Isto. a na relaciji od Kraqeva do ^a~ka 600 tona dnevno. 12 M. „Putovi u [umadiji“. u jesen 1927. uspostavqen je redovni autobuski i automobilski saobra}aj izme|u Kraqeva i prestonice po „cenama koje su tada konkurisale `eleznici“. 367. 11. bio je nasut moravskim {qunkom „i to u dosta jakom sloju“. Petrovi}. X 1935. Kraqeva. a na pojedinim mestima nasip je poja~avan i tucanikom tako da je bio „prav. godine izvr{eno je delimi~no izme{tawe trase ovog puta ~ime je „izbegnuta opasna krivina na reci Ribnici na kojoj je podignut i novi most gvozdene konstrukcije“.9 Dovr{etkom rekonstrukcije putnih deonica Beograd – Milatova~ka reka. i Milatova~ka reka – Kragujevac u leto 1928.72 vqene su i me|unarodne signalne oznake (signali za opasnost.12 Novi most na Ibru _________________________ Isto. Mataru{ke Bawe. Kragujevca.“10 Put Pojate–Stala}–Kru{evac–Trstenik–Kraqevo–^a~ak. ocedit i dobro odr`avan i sposoban za automobilski saobra}aj u svako doba“. godine. 9 10 . Wihovi farovi i signali davali su tada no}u putu veli~anstven i `iv izgled kakve avenije velike varo{i. „Pravda“. signali zabrane i signali za obave{tavawe) i „polukilometarske i mirijametarske oznake na kamenu“. S.11 Intenzitet saobra}aja na deonici Vrwa~ka Bawa – Kraqevo iznosio je krajem 20-ih godina XX veka 800. – Bele{ke o doga|ajima u unutra{wosti.. „Po dobro i potpuno ravno uvaqanom drumu klizili su mnogobrojni automobili izme|u Vrwa~ke Bawe. 366..

. uspelo do kraja tre}e decenije XX veka zna~ajno popraviti stawe puteva koji su prolazili kroz Kraqevo. 13 . kao i takav isti put iz Kraqeva na Go~. a na kome lome stoku. bez numerisane stranice. 163. on je izvor mnogih prirodnih blaga. ali to je okolina Kraqeva. zna~i polomiti kola. u prole}e. U wu se odlazi samo u vreme izbora i nikada vi{e. ili u jesen i zimu.. na putu za manastir Studenicu. ^a~ak. moj dobri zemqak Slavko Ni{avi}. gde je raskrsnica `elezni~kih pruga normalnog i uskog koloseka. drugu slavnu zadu`binu ovog kraja. Ne treba gre{iti du{u. u~iweno je dosta za ovaj kraj. zanati.“14 _________________________ Milivoje M. svete @i~e. Gorwi Milanovac. Kraqevo je. po blatu do kolena... drevnih manastira. svome polo`aju i svojoj pro{losti zaslu`uje. imalo lo{e putne komunikacije sa seoskim podru~jem @i~kog sreza.. Ali ipak nije u~iweno koliko se moglo i koliko on po svome bogatstvu. u ~ijoj je blizini Mataru{ka bawa i ne{to malo daqe. Putevi se delom rade. Kraqevo – Gorwi Milanovac. relativno dobroj. trgovina i poqoprivreda. Trstenik.. (. ali ostavqeni seqaci toga kraja? I{ao sam u Kamenicu. Potrebno bi bilo izraditi dobar kolski put uz reku Ribnicu. ali nema puteva za dobar saobra}aj. O stawu u kome su se nalazili ovi „putevi” koji su se u vreme ki{nih dana pretvarali u neprohodne kaquge. i trebali bi da se dorade i pro{ire kao Kraqevo–Ivawica. Na{a industrija. Sarajevo. svedo~i nam i jedan savremenik: „Od Kraqeva idu putevi za Ra{ku. Ivawicu. ~ak i krajem 30-ih godina XX veka.73 Da se uz velike napore. nad kojom se sa jedne pitome uzvi{ice svetli krst manastira na{ih kraqeva. „Pravda“. kw. svedo~i novinar „Pravde“: „Postoji jedan pitom kraj u na{oj lepoj Jugoslaviji bez puteva. VII 1939. Za ove puteve treba vezati i sela koja im gravitiraju.. neprohodni put za Kamenicu. Ne}ete mi verovati. VIII. 1930. Savi}. 15. (. gaziti po blatu do ramena i upadati u rupe iz kojih se te{ko vadi.) Pri}i do sela Bukovice. kao put Kraqevo–Ra{ka. izlokani. putuje pe{ke. Jer i seoski u~iteq. nova seqa~ka bawa Bogutovac! (. drumskoj povezanosti sa drugim varo{ima.) Ili na primer {ta da re~emo o putu u Vrane{? A koliko je deputacija oti{lo zbog besputnog kraja oko Oplani}a i Sir~e? (. pre svega dr`avnih organa.. kada treba da primi platu u Kraqevo. u wemu ima dr`avnih fabrika.“13 Nasuprot ovakvoj. a delom su odli~ni kao Kragujevac–Kraqevo. jednom bogatom selu koje na pijacu u Kraqevu iznosi ~itavo jedno bogatstvo. u kome postoji fabrika vagona i aviona. Kragujevac. kojim je postavqena jedna pruga za vreme austriske okupacije koju upotrebqava jedno drvarsko preduze}e radi transporta svojih drva.) A {ta da ka`emo za onaj stra{ni. to~kove i osovine vredni. 14 Jedan pitomi kraj bez puteva.) On nam daje mnoge vredne sinove. lekovitih bawa.

dok su „javni putovi koji slu`e glavnom saobra}aju izme|u va`nijih mesta u banovini ili koji vezuju ova mesta sa putovima vi{eg reda“ bili rangirani u „banovinske putove II reda“. Posebno intenzivan saobra}aj na wima bio je u vreme odr`avawa pana|ura i pija~nog dana. kirixijski karavani. gledi}kih i kotleni~kih {uma.16 Iz Kraqeva su polazila i dva „banovinska puta I reda“: Kraqevo–Tavnik–Mr~ajevci–Qubi} i Kraqevo – Vrdila – Kaona – Bedina Varo{. kojim je ujedna~eno putno zakonodavstvo za ~itavu dr`avu. Od 50 „dr`avnih” puteva. uredno izbrija_________________________ „Dr`avnim putovima“ smatrani su „oni javni putovi koji slu`e javnom saobra}aju izme|u pojedinih krajeva dr`ave. rado~elskih. – Zakon o dr`avnim putovima sa zakonom o nedr`avnim putovima i uredbama i pravilima za wihovo izvr{ewe. je~ma i drugih `itarica iz pomoravskih i gru`anskih sela. Beograd. godine. 12–13. posebno trgovinu. kada su se susretali rabaxijska kola. fijakeri. `eqinskih. korpama od pru}a prepunim vo}a. gro`|a i povr}a iz trsteni~kog kraja i sl. kao i „banovinski put II reda” Kraqevo – manastir @i~a – Mataruge.18 Poboq{awa putne mre`e povoqno su se odrazila na privredu Kraqeva. asortiman artikala u kraqeva~kim trgovinama je oboga}en. Transport roba postajao je br`i i jeftiniji. 18 Isto. 1930. 17 „Banovinski putovi I reda“ predstavqali su „javne putove koji slu`e glavnome saobra}aju na teritoriji dveju ili vi{e banovina. i to: Kragujevac – Kraqevo – Ra{ka – Mitrovica – Padali{te – Pe} – ^akor – Andrijevica – Mate{evo – Lijeva Rijeka – Bio~e – Podgorica – Crnojevi}a Rijeka – Cetiwe – Wegu{i – Troica – Kotor i Pojate – Stala} – Kru{evac – Trstenik – Kraqevo – ^a~ak – Po`ega – U`ice – Bajina Ba{ta – Roga~ica – Qubovija – Zvornik – Han Capardi – Simin Han – Tuzla – Doboj – Tesli} – Kotor Varo{ – Bawa Luka – Ivawska – Kozarac – Prijedor – Bosanski Novi – Dvor – Brezovo Poqe – Maja – Glina – Vrgin Most – Vojni} – Karlovac – Neretli} – granica Hrvatske i Slovenije – Metlika – Jugorje – Novo Mesto. ili koji su od naro~ite va`nosti za saobra}aj u banovini“. kukuruza. ili ih vezuju sa glavnim saobra}ajnim putovima susednih zemaqa ili glavnim pristani{tima. trgovci u modernim {tofanim odelima. 9. dobrim putevima u grad su stizali novi qudi i ideje itd. vre}ama p{enice. Jedni pored drugih i jedni prema drugima kretali su se seqaci u {tavqenim opancima i suknenom odelu sa {ajka~om ili {ubarom na glavi. autobusi i kamioni natovareni drvetom i drvenom gra|om iz go~kih. 24. koliko ih je pomenutim Zakonom ustrojeno na teritoriji Jugoslavije. – Isto.15 dva su se ukr{tala u Kraqevu. 15 . kao i oni putovi koji su iz drugih razloga naro~ito va`ni za dr`avu“. maja 1929. izvr{ena je prekategorizacija saobra}ajnica koje su prolazile kroz Kraqevo. 16 Isto.74 „Zakonom o dr`avnim putovima” i „Zakonom o nedr`avnim putovima” od 8.17 Svi ostali javni putevi „koji su od va`nosti za ~itavu op{tinu” i koji „slu`e prvenstveno za privredne svrhe pojedinih grupa interesenata” svrstani su u kategorije „op{tinskih putova I i II reda“.

– Dr Jaroslav Da{i}.21 Konkurencija `eleznice negativno se odra`avala i na odr`avawe pojedinih putnih pravaca. zvala „Miki Maus”. 333. godine „Politika“ pisala: „Ovda{wi kanali zatrpani su i u travu zarasli. 8. VI 1940. godine orta~ki Blagoje Marinkovi} i Velimir – Veqa Milovanovi}. posebno u letwem periodu. Dobre drumske komunikacije omogu}ile su otvarawe nekoliko autobuskih linija koje su Kraqevo povezivale sa susednim varo{ima i Beogradom. o ~ijoj zapu{tenosti je sredinom juna 1940. koje je vr{ilo organizovani prevoz putnika i robe autobusom. Od dili`anse do prvog voza. godine. 3. 22 Jedinstven slu~aj sa Ibarskim putem od Kraqeva do Ra{ke. XII 1982. naj~e{}e do susednih bawa – Mataru{ke i Vrwa~ke i manastira @i~e. ^a~ak. juna 1930. „Politika“. 20 Almanah {ematizam Zetske banovine.23 U tom vremenu i takvoj sredini motocikl ili automobil nije predstavqao samo tehnolo{ku pomodnost i _________________________ Dobrivoje Obradovi} Kondis.. godine iz Kraqeva su. Wegova polazna i dolazna stanica nalazila se ispred kafane „Evropa”. 10.. Wihov autobus. posebno dece. na relaciji Kraqevo – Ra{ka – Kosovska Mitrovica.. srezovi. raspolagao je sa 12 sedi{ta i imao je to~kove sa punim gumama. koji su na svom proputovawu kroz Jugoslaviju pro{li Kraqevom u pravcu ^a~ka. a na mnogim mestima sru{ilo se kamewe sa strmih strana koje niko i ne pomi{qa da skloni. 1931. koja su svojom vo`wom i izgledom izazivala uzbu|ewa i divqewa. 19 . 1986. dobio zna~ajnu konkurenciju i osetno stagnirao. videti i vozila pojedinih imu}nijih me{tana. op{tine. – Op{ta dr`avna uprava – banovine. koga su deca zbog slike popularnog Diznijevog junaka nacrtane na wegovim stranicama. u vreme trajawa turisti~ke sezone u Mataru{koj i Vrwa~koj Bawi. „Ibarske novosti“. osnovali su 1924. Prvo saobra}ajno preduze}e u Kraqevu.19 Tokom 1930. 23 Jedan od svojevrsnih doga|aja koji je izmamio brojne znati`eqnike na gradske ulice bio je i prolazak karavana od oko 100 automobila sa ~lanovima rumunskog „Auto-kluba“. Ekonomska kriza u ~a~anskom kraju 1929–1933. 173. krajem tre}e i po~etkom ~etvrte decenije pro{log veka. 20. 21 U 1932. Sarajevo. posebno relacije Kraqevo–Ra{ka.75 ni i pod{i{ani sa {e{irom ili ka~ketom. 16. svakodnevno kretali autobusi Dragoslava Milosavqevi}a i Vojislava Nedi}a. autobuski saobra}aj i daqe je ostao zna~ajan ~inilac.20 Iako je pu{tawem u saobra}aj `elezni~kih pruga Kragujevac–Kraqevo i Kraqevo – Ra{ka – Kosovska Mitrovica. industrijski i zanatlijski radnici u potrazi za zaposlewem i sli~no. a saobra}ao je prema potrebama putnika. osim vojnih i motornih vozila trgova~kih putnika koji su pose}ivali ovda{we trgovinske radwe. 112. godini iz Kraqeva je svakoga dana imao po jedan povratni autobuski polazak prema Kragujevcu i prema Ra{ki.“22 U periodu izme|u dva svetska rata na kraqeva~kim ulicama mogla su se.

Najpre je neki `elezni~ar nabavio „vanderera“. . Prve poratne godine na kraqeva~ku kaldrmu pristigla su tri motocikla. kaji{ara. XII 1982. Kako je automobil predstavqao stvar presti`a. 28. industrijalci i. „Auto svet“.24 Voza~ka dozvola Blagoja Marinkovi}a Kao vlasnici prvih automobila u Kraqevu nakon rata ostali su upam}eni Blagoje Marinkovi} i lekar Rade Blagojevi}. pokretao kaji{em. – Od statusnog simbola do javnog prevoza. napretka i kretawa ka Evropi i svetu. 8. umesto lancem. re|e. 6.25 Ispred wihovih lokala mogli su se videti parkirani _________________________ 24 Dobrivoje Obradovi} Kondis. „Ibarske novosti“. kada je u varo{i bilo registrovano desetak razli~itih tipova motocikala: „Saks“. III 2003. ugostiteqi. mogu}e je sagledati veli~inu investicije zvanu „{oferirawe“. to su pojedini trgovci. 25 Ako se ima na umu to da je 30-ih godina XX veka automobil ko{tao koliko i pristojno opremqena dvosobna ku}a u Beogradu. kod koga se to~ak. „PUH“. izdvajali pozama{ne sume novca kako bi „zaseli“ za volan. „ILO“ i dr. „DKV“. ve} je bio svojevrsni simbol modernizacije. a ubrzo su se motociklima podi~ili jo{ i Dragi Klonfer i trgovac Miro Vukovi}. tzv. Prava manija motociklizma zahvatila je Kraqev~ane u drugoj polovini 30-ih godina XX veka.76 statusni simbol. zanatlije. 23. „NSU“. Taksisti konkuri{u fijakeristima.

Kraqevo. i drugoj. Markovi}. Isidoru.30 Posebno puno posla fijakeristi su imali u pro_________________________ Zorica M. U godinama pred Drugi svetski rat svojim voznim parkom. Dobrivoje Obradovi} Kondis. „AGE“. automobil je malo ko koristio. u glavnoj ulici. u kome su se nalazili „opel admiral” zatvorenog tipa i „opel kapiten” kabriolet.“27 Ipak. u Kraqevu su oni i daqe mawe-vi{e zadr`ali primat. dok su kvarove otklawali u „Autogara`i“ Blagoja Marinkovi}a ili kod automehani~ara Pavla Si~a. jedinstvena pojava izra`ena kroz mogu}nost upravqawa nad prostorom i brzinom. kutija br. sredstva za podmazivawe. Jablanu. 30 P. „Ibarske novosti“. godinu. i bez grejawa. „opel“. Krajem 20-ih godina XX veka gorivo. „lasald“. godine postali konkurencija fijakeristima – @ivku Aqku. Oni su sa svojim limuzinama od 1933. jer je cena prevoza wima bila jeftinija. Ratku. Kada po~ne zima ili mrazevi. 42. zavaqeni na ko~ija{kom sedi{tu. rezervne delove i ostale potrep{tine za motorna vozila nabavqani su na dvema benzinskim pumpama – jednoj koju je dr`ao Vladimir Ili} („Shell“). „{evrolet“ – „trobrzinac“. Udru`ewe zanatlija sreza @i~kog – Kraqevo 1910–1950. „vilus“. J. a voza~u i pored rukavica ruke su trnule od hladno}e. za razliku od Beograda gde su se „fijakeri izgubili i sa ulica oti{li u legendu“. Godi{wak Automobilskog Kluba Kraqevine Srba. Kao prvi kraqeva~ki taksisti pomiwu se ruski emigranti Ivan Karasev i izvesni Anatolij. 271. 28 IAK. a svojom superluksuzno{}u i prefiwenim oblikom odlikovao se ameri~ki „bjuik“ Petra Bogavca. Hrvata i Slovenaca za 1927. 5. kod koga su brzine mewane pomo}u pedale. Miloradu Vesovi}u.26 „Ve}inom su to bili kabrioleti sa krovom od platna koji se navla~io. 141. 29 Prvi auto-taksi u Srbiji „postavio je“ 1910. Beograd i Evropa 1918–1941…. kao na primer: „fijati“ 501. strpqivo sa~ekivali putnike na `elezni~koj stanici ili gradskom trgu.28 Porast broja automobila u gradu uzrokovao je jo{ jednu modernizacijsku novinu – pojavu auto-taksija.77 automobili raznih marki i tipova. pribavila kamion cisternu marke „ford“ i jedan polovni automobil ~iju marku ne znamo. 23. 8. Risti}.29 Ipak. a koji je naj~e{}e upotrebqavan za prevoz vatrogasaca na mesto po`ara. kako bi im bilo toplije. ^ovek zvani Ri`a. Beograd. ~ika Rajku i drugima koji su. 149. Dopis Uprave Udru`ewa zanatlija sreza `i~kog Poreskoj upravi Kraqevo. 1995. za prawe ulica i ga{ewe po`ara. Sredinom ~etvrte decenije XX veka op{tinska uprava je. vlasni{tvo Svela Bugar~i}a („Standard oil“). Oni odva`niji strpali bi u auto vi{e osoba nego {to ima sedi{ta. XII 1982. Taksisti konkuri{u fijakeristima. 1927. II 1941. tako da je vo`wa predstavqala neskriveni izazov za mnoge. davala je osobi koja je vozila ose}aj mo}i i slobode. godine u Beogradu in`ewer Andra S. 26 27 . mogao se podi~iti i bogati industrijalac Miqko Petrovi} Ri`a. „ford“ – „pedala{“. Petrovi}. 502 i 503.

Ovaj incident je toliko revoltirao gra|ane okupqene na centralnom gradskom trgu da je umalo do{lo do lin~ovawa nesavesnog {ofera. Po{to su dobili dozvolu od op{tine da na Trgu izvode predstave to su po~eli da podi`u stubove potrebne za ve`be. i onako malobrojnih. godine. Jedan takav nemio doga|aj desio se u ve~erwim satima 1. On je ju~e sa wima doputovao iz Trstenika. u dane svadbenih veseqa. na jedvite jade. avgusta 1938. izazivalo i „antiautomobilsko” raspolo`ewe. Uz pomo} nekoliko .78 le}e i jesen. „Gara`a Marinkovi}“ u Kraqevu Porast broja motornih vozila u gradu i intenzivirawe drumskog saobra}aja. izra`enu u saobra}ajnim nesre}ama ~ija tragi~nost je. spre~ila `andarmerija. izazivao je revolte i kritizerski odnos javnosti. imali su i drugu dimenziju. gde su dr`ali predstavu. ~esto nedovoqno vi~nih voza~a. Tom prilikom te{ko je nastradao artista Jakob Blum. koji su nakon „~a{ice“ osiono demonstrirali snagu svojih „ma{ina“. kada su ulicama prevozili svatovske povorke. kod qudi do tada nenaviknutih na ovakav na~in stradawa. oli~en pre svega u bahatosti pojedinih. avgusta oko 10 ~asova. pored svojih modernizacijskih odlika. ~lana jedne artisti~ke grupe koja je gostovala u Kraqevu. Mladi Jakob pripadao je artisti~koj grupi Roberta Klenere i Hilde Aksman. kada je pripiti voza~ vojnog kamiona te{ko povredio Jakoba Bluma. Nizak nivo saobra}ajne kulture. kada je na ulicama bilo najvi{e sveta. O ovom incidentu {tampa je pisala: „1. desio se jedan tragi~an slu~aj. koje je.

Kraqeva. Adio Mare!’ (. 1922. Beograd. VIII 1938. vodocrp za snabdevawe lokomotiva vodom i okretnica za lokomotive i vagone. – Milorad Jevti}. 1931. velike lokomotivske i vagonske radionice i ulazi u kraqeva~ku stanicu i{aranu mnogobrojnim kolosecima. Hrvata i Slovenaca. posebno za razvoj privrede. zapisao je: „Prolazi se pored vojnih hangara.32 O ovom doga|aju. 37. Virpazara i Budve povezivala sa obalom Jadrana kod Tivta.79 radnika oni su podigli jedan stub. a s druge uzanog koloseka. godine. mi smo za vreme rata izgubili Srbiju onog dana kad su nam presekli `elezni~ke komunikacije kod Vrawa. a gra|evinski radovi su izvo|eni od 1927. Godi{wak Jugoslovenskih dr`avnih `eleznica 1931–1932. 31 32 . Sav posao obavqao se u mraku jer su se bojali da im deca ne smetaju. decembra 1929. koji je prvi primetio kamion. Da smo imali prugu pre rata koja bi i{la preko Ibarske doline. pored ostalog. narodni poslanik iz ^a~anskog okruga Anta Radojevi} u Narodnoj skup{tini je.. [ef atristi~ke grupe molio je {ofera da te{ko povre|enog mladi}a prenese u bolnicu. 666. Sa stubom se sru{io i nesre}ni Jakob. Podgorice. IV kwiga. ali pijani {ofer nije na to obratio pa`wu ve} je svom snagom naleteo na stub. Trasirawe pruge Kragujevac–Kraqevo izvr{eno je 1926. Probni vozovi pu{teni su u saobra}aj sredinom juna 1929. redovan saziv za 1921/22 godinu.“ – Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba. _________________________ Mladi artista pao sa stuba visokog 12 metara. „Pruga Kraqevo–Ra{ka“. 22.) Tek posle 15 minuta nesre}ni mladi} prenesen je drugim kolima u bolnicu. Beograd. od kada datiraju prve zvani~ne inicijative za izgradwu ove pruge.. preko Lapova. Jakob je stalno u nesvesnom stawu. 33 O zna~aju izgradwe „Jadranske `eleznice“. godine. koja bi Beograd preko Lapova. kao deonice zami{qene „Jadranske `eleznice“. Kola{ina. koji se sru{io na zemqu. fabrike avionskih motora.33 specijalni izve{ta~ „Politike“ dolaze}i vozom iz pravca Kragujevca. Kragujevca.“31 Od ogromnog zna~aja za Kraqevo i wegovo u`e gravitaciono podru~je. bilo je pu{tawe u saobra}aj `elezni~ke pruge Kragujevac–Kraqevo. Dosada{wa stanica uzanog koloseka osta}e samo za manipulaciju robe. po~eo je da vi~e {oferu da zaustavi auto. Kosovske Mitrovice. Na 200 metara udaqenosti od stanice u pravcu ka Ra{ki s desne strane se nalazi velika moderna lo`ionica. koja bi povezivala Beograd sa Jadranskom obalom. 5. „Narodna samouprava“. ali je ovaj cini~ki doviknuo: ’Ja odoh. do 1929. dobilo direktnu `elezni~ku vezu sa Beogradom i daqe sa Evropom. 3. godine. na koji su Kraqev~ani ~ekali vi{e od 30 godina. Na vrhu jednog stuba koji je bio visok 12 metara nalazio se Jakob. naglasio: „Jer. kada je ono. mi ne bi smo imali milion `rtava koje smo izgubili u Albaniji. U jednom momentu nai{ao je vojni teretni kamion vrlo velikom brzinom i uga{enih farova. Robert Kelner. Sama stani~na zgrada je veoma lepa i dosta prostrana. Stanica ima dva perona i pode{ena je tako da s jedne strane prima i otprema putni~ki saobra}aj normalnog. Ra{ke.

35 Petar Milenkovi}. Beograd. 5033 koji otuda polazi u 20 ~asova.. a iz Kraqeva za Beograd opet kao posledwa tri vagona voza br. po~etkom 30-ih godina Pri izradi reda vo`we za novi deo pruge od Kragujevca do Kraqeva vodilo se naro~ito ra~una o skra}ivawu vremena putovawa kao i o komotitetu putnika od Beograda do Kraqeva i obratno. Izgradwom pruge Kosovska Mitrovica – Ra{ka – Kraqevo 1931. Istorija gra|ewa `eleznica i `elezni~ka politika kod nas (1850–1935). Nikoli}. Na wegovoj `elezni~koj stanici i u Lo`ionici je 1. udaqenog prugom 193.15 ~asova. 34 . U tu svrhu uvedena su „direktna kola koja }e iz Beograda za Kraqevo polaziti kao posledwa tri vagona voza br. 312–314.05 i 20 sati. 1930“34.. „Politika“. Osim ovih uvedeno je za slu`benu potrebu `eleznica i jedan manipulativni voz u oba pravca.90 km. iznosilo je ne{to vi{e od pet ~asova. XII 1929. J. 5. {to je umnogome pospe{ilo izvoz agrarnih i proizvoda drvarske industrije iz @i~kog i susednih srezova. 116 u 14. 1936. U oba pravca i}i }e kao direktna kola po jedan vagon I i II klase i po dva III klase.35 Ono je postalo va`no ~vori{te na `elezni~koj mapi Jugoslavije.. a na _________________________ Danas je sve~ano otvarawe `elezni~ke pruge Kragujevac–Kraqevo. Istorija `eleznice Srbije. a iz Kraqeva u 6. S. a za prevoz bruta jo{ dva para teretnih vozova.05. godine bilo upo{qeno 173 radnika i ~inovnika. Vreme putovawa do Beograda. Iz Lapova za Kraqevo ima u toku 24 ~asa (i obratno) po dva lokalno-me{ovita voza sa polaskom iz Lapova u 4 i 10. Skopqem i Solunom. godine. 22. marta 1937. 5. 361–366. Ovaj red vo`we va`i do 15. Kraqevo je dobilo `elezni~ku vezu sa Kosovom i Metohijom.80 Nova zgrada `elezni~ke stanice u Kraqevu.

Subotica. Izgradwa nove `elezni~ke pruge Kraqevo – Bawa Luka. godine ona je bila osposobqena za saobra}aj. III 1939. na Go~. 37 Otpo~ela je izgradwa normalne pruge Kraqevo–^a~ak. godine prispevalo 18 putni~kih vozova dnevno. 18 kilometara dugom uskotra~nom prugom {irine koloseka od 0. predstavqala deonicu zami{qene pruge koja bi se od ^a~ka nastavqala preko Vaqeva. 8. X 1936. prema elaboratu Ministarstva saobra}aja. „Politika“. ~etiri iz Stala}a za ^a~ak i po jedan od Beograda do Kraqeva i od Kraqeva do Trstenika i obratno. „Pravda“. II kwiga (od XXIII do L redovnog sastanka). koju su radi eksploatacije {umskih kompleksa ove planine i @eqina. „Politika“. tokom Prvog svetskog rata izgradili austrougarski okupatori. Istovremeno vr{eno je i trasirawe za izgradwu normalnog koloseka od Kraqeva do Kru{evca kako bi se na taj na~in „omogu}ila brzina vozova od blizu 100 kilometara na sat“. – Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba.81 wu je sredinom 1939. Kraqevo–Go~ (19 km) itd. godine zapo~eti su radovi na izgradwi pruge normalnog koloseka od Kraqeva do ^a~ka. tri od Beograda ka Skopqu. Ministarstvo saobra}aja ju je izdvojilo iz svog resora i upravu nad wom poverilo Ministarstvu {uma i ruda. „Narodna samouprava“. Obili}evo–Naupara (16 km). 1926. – Radovi na izgradwi pruge normalnog koloseka Kraqevo–^a~ak nalaze se u zavr{noj fazi. Dubravica–Kostolac (14 km). 36 . III 1939. 26. General Hanri – Radu{a (23 km). 28. a ono je _________________________ Izvod iz reda vo`we. I 1939. stizalo na Jadransko more kod Splita. Tuzle i Doboja i dosezala do Bawa Luke.38 Iz Kraqeva se `eleznicom moglo putovati i. Beograd. VIII 1939. 7.60 metara: General Hanri – Ki~evo – Ohrid (234 km).60 metara. 38 Novoizgra|ena pruga Kraqevo–^a~ak bila je karakteristi~na po tome {to su prilikom wene izgradwe kori{tene stare {ine kra}e du`ine „od kojih }e se po dva komada zavarivawem nastavqati. neretko i sa smrtnim posledicama. 4. Hrvata i Slovenaca – redovan saziv za 1925/26. usled ~ega su lokomotive i vagoni ~esto „be`ali“ iz wega. 1937. 23. godinu.37 Zahvaquju}i kreditu od trideset miliona dinara radovi su izvo|eni ubrzano. „Politika“. 27. preko Sokoqe. Tako su podignute pruge koloseka 0. Gradsko–Bitoq (135 km). prouzrokuju}i sijaset lak{ih i te`ih nezgoda. 8. unskom prugom kojom bi se potom. gde bi bila povezana sa tzv. 76–78.39 S obzirom na slab kvalitet koloseka ove pruge. od kojih je tri saobra}alo na relaciji Skopqe–Beograd. Alinci–Sviwi{te (50 km). Ona bi. Ovo }e biti novina kod nas. 39 U toku okupacije na teritoriji Kraqevine Srbije izgra|eno je nekoliko stotina kilometara `elezni~kih pruga razli~itog koloseka. 6. preko Biha}a i Knina. ~etiri od ^a~ka prema Stala}u. 12. i ve} u jesen 1939. Privode se kraju radovi na pruzi normalnog koloseka Kraqevo–^a~ak. jer ovaj na~in je jo{ u studirawu i praksa ima da poka`e vrednost ovog opita“.36 Oktobra 1936. Godi{wak Jugoslovenskih dr`avnih `eleznica 1937. 20.

Seqak.82 potom ustupilo na kori{}ewe industrijalcu Miqku Petrovi}u Ri`i. Ne mo`e se sa sigurno{}u re}i kada je u Kraqevu uspostavqen telefonski saobra}aj. Sreska bolnica.800 stanovnika. na putu ili u vozu susretao je qude koji su `iveli kilometrima daleko. Komanda 19. koja je prosta. modernu ode}u i cipele i sli~no. weno osobqe ~inilo je ~etvoro ~inovnika: Borivoje Milo{evi}. Du` puteva i uz `elezni~ke stanice po~ele su da ni~u kafane kao svrati{ta i odmori{ta umornih putnika. D. @elezni~ka stanica. artiqerijskog puka. @andarmerijska stanica. slu{ao razli~ite dijalekte. bila pod nadle`no{}u beogradske Direkcije po{ta i telegrafa. Tehni~ko preduze}e „Labor“. koji je imao koncesije na eksploataciju go~kih {uma. preduze}e „Stojadinovi} D. ~iji vidici su retko sezali van obrisa seoskog atara. M. Op{tinski sud. preduze}e „Lid“. `ena i dece. Angelina Milo{evi}. 1921. {to ga je u onda{wim prilikama svsrstavalo me|u razvijenije gradove Jugoslavije. ^esto je na padovima pruge spu{tano po dvadeset i vi{e vagona bez lokomotive. „Kraqevski trgova~ki kreditni zavod“. kondukter IV klase. Dimitrije A}imovi}. a naro~ito stanovni{tva sa seoskog podru~ja. 14. 41 Dr`avni kalendar Kraqevine Srba. Beograd. telegrafski i paketski saobra}aj sa svim delovima zemqe i onim inostranim dr`avama sa kojima je Kraqevina Srba. razmewivane su novosti. Hrvata i Slovenaca za godinu 1921. upoznavao druga~iju no{wu. @elezni~ari Kraqeva. Sekcija za gra|ewe @elezni~ke radionice za popravku vagona. upravnik. odjednom je poginulo devet qudi. Sa dosta pote{ko}a nakon Prvog svetskog rata obnovqen je i rad kraqeva~ke po{tansko-telegrafske stanice koja je. Sekcija za gra|ewe pruge Kraqevo–Kragujevac. Jednom prilikom kod takvog spu{tawa. a jedan je ostao do`ivotni invalid“. misli i ideje. mo`e se zakqu~iti da je na jedan telefonski broj dolazilo oko 120 qudi. kancelarija „Ibarskih rudnika“. u to vreme. {to je izazivalo prelome u wegovoj svesti i budilo nove te`we. graditeqi. po{tar II klase. radnici.42 Tehni~ke mawkavosti wene cen_________________________ Prema izjavi nekada{weg ~uvara ove pruge Pavla Mirjani}a. Sreski rasadnik. U wima se razgovaralo. Hrvata i Slovenaca imala ratifikovane sporazume o po{tansko-telegrafskim uslugama. Na~elstvo sreza @i~kog.40 Napredak u sferi drumskog i `elezni~kog saobra}aja uneo je velike promene u dotada{wi `ivot gra|ana. 40 . samo sa ko~ni~arima – akordantima.“. godine pri ovda{woj po{ti bilo registrovano 35 telefonskih prikqu~aka. 803. „Kopaonik“ A..41 Preko we se obavqao pismonosni. Beograd. Prema podacima iz 1920. „bilo je i preturawa voza i ’be`awa vagona’. revolucionari. godine. Po slobodnoj proceni izginulo je preko 100 qudi. 42 Telefonske brojeve imali su: Aerodromska uprava „Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda“. Ako se ima na umu da je u Kraqevu tada `ivelo oko 3. Zbog ovoga izginulo je mnogo naroda – putnika i `elezni~kih radnika. tek ~iwenica je da je 1929. po{tar IV klase i Radisav Milutinovi}. 1977. „Privredna banka“. – Navedeno prema: Dobrivoje Govedarica.

Finansijska uprava. godine. Beograd. Na ovaj na~in vreme prevoza po{iqki prema Beogradu i Skopqu umnogome je skra}eno. a u zimskom od 8 do 20 ~asova. Uprava Ratarske {kole.44 Na osnovu „Uredbe o organizaciji PTT slu`be“ iz maja 1934. XI 1933. 43 Uzgredice. prava je radost govoriti sa Beogradom. Ipak. a poslu`ile su i kao svojevrsni „materijal“ ovda{wem humoristi~aru koji je zapisao: „Na{a telefonska centrala najboqa je {kola za usavr{avawe – u prislu{kivawu tu|ih razgovora“. ^a~ku. trgovac Qubomir Radovi}. pa da se pravilno oceni uloga telefonskog saobra}aja koji u posledwe vreme i kod nas pokazuje stalni porast i postepeno te`i da zauzme prvo mesto u privrednom i kulturnom razvoju na{e zemqe. a bilo je vi{e slu~ajeva da se Beograd ne mo`e dobiti u toku celog dana. do{lo je nakon otvarawa `elezni~ke pruge Kragujevac – Kraqevo – Ra{ka – Kosovska Mitrovica.45 Po~etkom septembra 1939.83 trale bile su povod ~estim protestima telefonskih pretplatnika. kojoj su. 46 Kraqevo je dobilo direktnu telefonsku vezu sa Beogradom. Oskudica arhivske gra|e onemogu}ava sagledavawe stawa zanatstva Kraqeva u ovom periodu u potpunosti. pak. prenosa pisama i paketa. 3. 16. hotel „Beograd“.“46 ZANATSTVO Izlo`eno bezobzirnoj pqa~ki od strane okupacionih vlasti. trgovac Budimir Ili}. – Telefonski imenik 1929. 5. hotel „Pariz“. „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“. Weni {alteri bili su otvoreni u letwem re`imu rada od 7 do 21. V 1934. tehni~ki biro „Lazar Kosti} i Mil. IX 1939. bez godine izdawa. gvo`|arski trgovac Radowa Mitrovi}. kraqeva~ka po{ta je svrstana u tre}u kategoriju. „\or|evi} Cvetko i Sinovi“. 15. Danas. trgovina „Matovi} i Crv~anin“. 2. godine postignut je i zna~ajan napredak u telefonskoj komunikaciji: „Do pre dva dana na telefonski razgovor sa Beogradom ~ekalo se po nekoliko sati. 44 ^ergari ili po{tanska kola.“. . „Radovanovi} Isidor i Sin“. 321–322. Treba samo videti kakvom se brzinom danas ovaj dobiva i govori obavqaju. mo`e se slobodno ustvrditi da su ________________________________________________________________________________________________________________ Tehni~ko preduze}e „VAO“. zanatstvo je jedna od privrednih grana koja je tokom Prvog svetskog rata i austrougarske okupacije skoro potpuno zamrla. pre svega. telegrafa i telefona i po{tansko carinskih magacina. U`icu. pripadale i po{te u Kru{evcu. 1929–1931. godine. IX 1936. izme|u Kraqeva i drugih delova Jugoslavije. 12. gvo`|arski trgovac Gligorije Tere{~enko. trgovac Nikola Kne`evi}. „Narodna samouprava“. Anti}“. Sve ovo te{ko je poga|alo privredni i kulturni razvoj ovog kraja. „Kraqevski glasnik“. pored ostalih. trgovac Qubomir \oki} i trgovac Nikola Bugar~i}.43 Do znatnog unapre|ewa po{tanskog saobra}aja. Kosovskoj Mitrovici i Ra{ki. trgovina „Vukovi} Radojko i Komp. 45 Podela po{ta. „Vreme“. 9.

godine obu}ari oformili „Prvu obu}arsku zadrugu“ koja je udru`ivala deset majstora i osam radnika. ~etiri bravarske. dve mehani~arske. Jedan broj zanatlija zatvorio je svoje radwe i zaposlewe potra`io u industrijskim preduze}ima. 10 kroja~kih. izra`ena konkurencija industrijske robe. 708. 1928. Hrvata i Slovenaca za industriju. zanatlije organizovane u esnafe pribegavale su osnivawu zanatskih zadruga kao proizvodno-organizacionih oblika. Beograd. Kraqevo i wegovo u`e…. a da su se osnovni inventar. Opan~arska zadruga rasformirana je 1922. 49 Adresar Kraqevine Srba. 11 berberskih. 10 kolarskih. – Dr D. potkiva~ka i kobasi~arska. pet stolarskih. godini u Kraqevu je bilo registrovano 23 vrste zanata i 170 zanatskih radwi. tri ~asovni~arske. doveli su ovu privrednu granu u nezavidan polo`aj. „Obnavqawe privrednog `ivota. tri firmopisa~ke. a idu}e godine nastala je „Prva opan~arska zadruga“ u koju je stupilo tako|e deset majstora i osam radnika. trgovinu i poqoprivredu. ~etiri limarske. Brojne su pote{ko}e na koje su pri tom nailazili (nedostatak alata i sirovina. 173. 1995. ~ija klijentela je uglavnom bilo seqa~ko stanovni{tvo. osiroma{eno tr`i{te). tri fotografske. dve jorganxijske. posebno seqa{tva. abaxijske i kova~ke radwe. rad pojedinaca koji nisu imali protokolisane radwe. {est zidarskih. 60. Kraqeva~ki esnafi. Kraqevo. dok je deo wih poku{avao da se ~vr{}im unutarstrukovnim poveziva_________________________ Dr Milica Milenkovi}. 18 abaxijskih. obrt. {est bojaxijskih. i niz drugih okolnosti. 155. zanatstvo u Kraqevu je u prvim posleratnim godinama relativno brzo o`ivqavalo. Opadawe potro{a~ke kupovne mo}i. 14 obu}arskih. a jedna od najkrupnijih bila je pomawkawe obrtnog kapitala jer su im banke nerado odobravale kredite. Velika ekonomska kriza krajem tre}e i po~etkom ~etvrte decenije XX veka ostavila je zna~ajnog traga u stawu i strukturi zanata.84 mnoge zanatlije u obnovi svojih radwi kretale iz po~etka. 18 kova~kih.47 Da bi se za{titili od uticaja industrijske konkurencije.48 U 1927. 14 pekarskih. osam mesarskih. nagomilana dugovawa. Dr Milan M.49 Pribli`no 36% zanatskih radwi ~inile su opan~arske. dve ba~varske i po jedna lon~arska.“. Fabrici aviona pre svega. 47 48 . zbog ~ega je razvoj zanatstva u velikoj meri zavisio od plate`ne mo}i ovog socijalnog sloja. i to: 25 opan~arskih. alat i potreban materijal mogli nabaviti za dve-tri hiqade. godine. Blagodare}i pove}anoj potrebi za zanatskim proizvodima i uslugama. posebno zanatlija na seoskom podru~ju. a ukoliko bi ih i odobrile to bi naj~e{}e bilo pod jako nepovoqnim uslovima. a obu}arska 1925.. kao i olak{avaju}im okolnostima da je za protokolisawe radwe bilo potrebno izdvojiti 200-300 dinara. Matijevi}.. Tako su 1919. Milanovi}. fiskalna optere}enost.

593. 714. 627. Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi. 735. 693. Osniva~ zadruge i wen predsednik bio je Voja Raki}evi}. Kraqevo i wegovo u`e…. prema onima koji su poslovali bez potrebne stru~ne kvalifikacije i dozvole nadle`nih vlasti i prema filijalama pojedinih industrijskih preduze}a ~ija roba je bila konkurentnija od wihove. kroja~kih devet. 60. uprkos evidentnim poreme}ajima. mehani~arskih i lon~arskih po tri. tka~ka i elektroinstalaterska radwa. 600. 606. u`arskih.. stolarskih 12. (.85 wem u okviru esnafa ili udru`ivawem sa siroma{nim radnicima u zanatsko-proizvodne zadruge. 313. Na taj na~in u periodu od 1931. soboslikarskih. „Privredni i komunalni razvoj“. 360. a kasnije plata se kretala od 30-40 din. potkiva~kih i bravarskih po pet. poslasti~arskih.53 O{tricu socijalne borbe zanatlije su usmeravale prema „nelojalnoj konkurenciji“. Wihova struktura bila je: pekarskih 40. dobit je deqena na kraju godine. pekarskog radnika iz Kraqeva. 1966.. 488. dnevno. u velikoj meri lak{e podnelo breme krize. 834. 354. 526. Izjava @ivote Mitrovi}a. 344. u pore|ewu sa zanatstvom u drugim delovima jugoslovenske dr`ave. lepezu kraqeva~kog zanatstva ~inilo je 25 vrsta zanata upra`wavanih u 149 protokolisanih zanatskih radwi. unosio je svoj deo u zadrugu kao svoj ulog. 50 . mesarskih devet. kova~kih {est. bojaxijskih i sedlarskih po ~etiri. drvodeqskog radnika iz Kraqeva. Prvih mesec dana zadrugari su radili bez plate.) Pekarska zadruga rasformirana je 1934. 725. Pojedinci koji bi. 864. Dr D. 51 Isto. Milanovi}. tj. Kroja~ka (1934).50 Druga opan~arska (1934). 329. Prva pekarska (1931). 784. Razlog je to {to je vlast ograni~avala rad zadruge i {to me| zadrugarima je izbila nesloga. 447. gra|evinarskih. 52 Vladeta Radosavqevi}. abaxijskih 16. godine u Kraqevu je formirano {est zanatsko-proizvo|a~kih zadruga: Prva stolarska (1931).52 Prema nepotpunim podacima iz 1934. 369. jorganxijska. izgradwe Fabrike vagona i puta i `elezni~ke pruge Kraqevo–Ra{ka i poja~anog doseqavawa stanovni{tva. Radno vreme u zadruzi je 10 ~asova. Kraqevo i okolina. 1934. 53 Privredni adresar Kraqevine Jugoslavije 1934–35. ~asovni~arskih i kazanxijskih po dve i po jedna ba~varska. usled intenzivne investicione aktivnosti. Svaki ~lan zadruge uneo je svoj alat koji je imao i obavezni ulog od 500 din. Abaxijska (1936) i Druga stolarska (1937). 887.“ – IAK. 390. 418. obu}arskih 11. g. II/804. 519. Zadrugar koji nije hteo da podigne dobit. Beograd. Razlog udru`ivawa u zadrugu bio je veliki porez a i da poboq{amo svoje `ivotne uslove. 256. a zadrugar koji je imao vi{e novca davao je i pozajmicu zadrugi. II/797. izbori za povoqnije uslove poslovawa. 740. Beograd. limarskih. do 1937. Izjava Voje \erkovi}a.. godine.51 Pa ipak. Bilo je nesavesnih radnika koji su dozvolili da ih spoqa privatni poslodavci zavade jer im je zadruga smetala kao konkurencija. tj. poput berberi_________________________ O trogodi{wem radu ove zadruge wen nekada{wi ~lan Voja \erkovi} pisao je: „Wu su osnovali 10 zanatskih majstora i 2 radnika zanatlije. mo`e se re}i da je kraqeva~ko zanatstvo. 607.

bojkotovan je time da nijedan od radnika ne}e da radi kod wega. Beograd. Jednodu{no je osu|en takav wegov rad sa kojim je bojkotovan kako od strane poslodavaca tako i od pomo}nika. Re{eno je da se upozori po{tovano gra|anstvo da nije namera bila sastanka da podi`e cene svome radu. Okru`nom zanatlijskom esnafu – Kraqevo. 55 IAK. Bio je to `ilet.54 Kako za obavqawe berberskog zanata nije bilo potrebno mnogo skupocenog alata. a ni posedovawe lokala. Iz jedne od predstavki koju je ovaj esnaf upu}ivao Okru`nom zanatlijskom esnafu saznajemo da je izvesni Sreten Vasi} oko deset meseci obavqao berbersku radwu „bez majstorskog prava i bez protokolacije“. snizili cene svojih usluga ispod onih koje su bile dogovorene na nivou esnafa. to je Berberski esnaf imao pune ruke posla da stane na put onima koji su obavqali ovu delatnost. „koji se svuda i na svakom mestu. po ulicama prodaje i to po 1 din. komad“. Kako i daqe poku{ava da svojim nesolidnim radom ometa nas u na{em razvijawu to. Na taj na~in veoma mnogo opada i smawuje se rad u salonima damen-frizera i berberskih radwi. „Kraqevski glasnik“.55 Berbere i „damen-frizere“ ugro`avao je i rad „vojnih berbernica“ u kojima su vojnici na odslu`ewu vojnog roka besplatno pru`ali ove usluge: „Od ovakvih berbera oficiri i vojni ~inovnici dobijaju pretplatne karte i to za cenu od 14 din. ve} da stavi do znawa kako je do sada pro{ao g. ovog meseca odr`ana je konferencija berbera u kancelariji Zanatlijskog esnafa. ovda{wi berberin vr{i nelojalnu konkurenciju time {to je oborio cene {i{awu. 44. po{to ovom nesolidnom konkurencijom nisu u stawu pravni majstori da odgovaraju svojim gra|anskim obavezama pa i svoju porodicu da ishrane. 1931. a koji je glavni uzrok na{eg propadawa iz dana u dan.“56 ^ak je i jedan tehni~ki novitet. izlagani su bojkotu ostalih kolega. zbog ~ega su se iz berberskog esnafa mogli ~uti apeli na nadle`ne da se uvoz i pro_________________________ O Igi}evom postupku stare{ina Berberskog esnafa. 56 IX redovni godi{wi kongres privrednih komora i organizacija Kraqevine Jugoslavije 13. \ura Igi}. g. XI 1933.. 171. 12. Konstatovano je da g. Milan Kosti}. izazivao `u~na negodovawa. a Milutin Vrani} „zemqoradnik `ive}i u Kraqevu koji nije probavio ni dana na berberskom zanatu. obavestio je kraqeva~ku javnost: „10. od radwe do radwe“. 7. 10 numera. ve} i prijateqice tih oficira i oficirskih `ena. septembra 1931. Igi} svojom nelojalnom konkurencijom. Dopis zastupnika berberskog zanata u Okru`nom esnafu Milana Kosti}a. brijawu i drugim berberskim radovima. ~ija je popularnost iz dana u dan rasla umawuju}i na taj na~in promet u berbernicama. 54 .“ – Konferencija berbersko-frizerskih pomo}nika u Kraqevu.86 na \ure Igi}a. {to sve ima za posledicu zatvarawe berberskih radwi u ve}ini slu~ajeva. i 14. kao {to je napomenuto. Udru`ewe zanatlija sreza @i~kog. torbari od ku}e do ku}e. Pored toga ovi vojnici idu po ku}ama. bez ikakvih isprava radi. kutija br. te brijaju ne samo oficire i wihove `ene. 3. X 1933.

Mijat Mari} i bra}a Radosav i Vasilije Milovanovi}. XI 1934. ili makar sankcioni{e visokim carinskim stopama. primaju poruxbine po meri i izra|uju odela od {tofa iako na to nemaju zakonskog prava ni uslova jer je u opreci Zakona o radwama u kome su poslovi i zanati precizno podeqeni“. kutija br.87 daja `ileta u potpunosti zabrani. \or|evi}. kao najbrojnijem i najvi{e ugro`enom gradskom stale`u. 60 Firma „Bata“ iz ~ehoslova~kog grada Zlina otvorila je 1932. 42. Du{an M. godine vlasnici 11 kroja~kih radwi uputili zahtev na~elniku sreza @i~kog da ih za{titi od abaxija „koje pored abaxijskog posla i trgovine obavqaju i kroja~ki posao. bili su predmet „Rezolucije“ zanatlija okupqenih u „Udru`ewe zanatlija za srez `i~ki“ usvojene 1. godine od vlade se tra`ilo da posebnom uredbom ograni~i mogu}nost industrijskim preduze}ima da svoje prodajne objekte _________________________ Isto. 59 Isto.59 U posebno nezavidnom polo`aju nalazile su se zanatlije koje su izra|ivale obu}u i ode}u i koje je. decembra 1934. Zahtev kroja~kih majstora Na~elniku sreza `i~kog. Bora Jakovqevi}. {to pre se donese poseban zakon o suzbijawu bespravnog rada kojim }e se bespravni rad energi~no goniti ustanovqewem strogih mera protivu bespravnih majstora. Milo{ Stojanovi}. Stjepan Viskovi}. decembra 1934. Drag. posebno one proizvedene u fabrici „Bata“60. modernim dizajnom i niskim cenama stekla simpatije jugoslovenskih potro{a~a.57 Bilo je i pojava da pojedine zanatlije preuzimaju poslove srodnih zanata {to je dovodilo do sukoba i trzavica unutar zanatlijskog stale`a. 1. izme|u ostalog i u Kraqevu. 9. 57 58 . Tako su u jesen 1934. Udru`ewe zanatlija sreza @i~kog. osim bespravnog rada. najvi{e poga|ala konkurencija industrijske robe. zanatlije su zahtevale da „s obzirom na ogromno zlo koje predstavqa bespravan rad ne samo po legalno zanatstvo. Du{an Jovi~i}. @ivojin Joci}. 44. Ekspanzija gumene i ostale obu}e. izazvala je `estoka negodovawa i proteste zanatlija. U pomenutoj „Rezoluciji“ od 1. godine fabriku obu}e u Borovu a nakon toga lanac svojih prodavnica {irom Jugoslavije. Rezolucija Udru`ewa zanatlija za srez @i~ki. kutija br. svu potrebnu za{titu“. godine prilikom proslave „Zanatskog dana“. „Jednoglasno konstatuju}i“ da je polo`aj jugoslovenskog zanatstva postao vrlo te`ak i mole}i „sve merodavne ~inioce da u dana{wim te{kim vremenima celishodnim merama pru`e zanatstvu. a naro~ito oduzimawem alata od svakog lica koje se zatekne u bespravnom obavqawu zanatskog rada“. Zahtev su potpisali: Aleksandar \or|evi}.58 Problemi prouzrokovani bespravnim radom i dono{ewe mera neophodnih za wihovo re{avawe. – IAK. XII 1934. @ivota Lazarevi}. koja je svojim kvalitetom. Milovanovi}. ve} i po fiskalne interese dr`ave kao i po op{te privredne i socijalne interese.

000 stanovnika. Rezolucija Udru`ewa zanatlija za srez `i~ki. februara 1936. „Bata“ je i u Kraqevu otvorio u okviru svoje prodavnice. II 1938.63 „Problem Bata” koji „{tetno uti~e na doma}u radinost” u Kraqevu. i to samo po jednu. II 1936. tra`e}i mogu}nost da se wihova sada{wa mu~na situacija u~ini sno{qivijom. 62 Radionica kod Bate. 6–22. 64 AJ. – Kraqev~ani ka`u ako se wihovim molbama ne izi|e u susret da }e radwe na du`e vreme zatvoriti. 65 Molba nezaposlenih opan~ara u Kraqevu. 23 Ustava izbeglo stvarawe dru{tvenih suprotnosti“. novi modni trendovi koji su se odra`avali ne samo na gradsko. Gorwem Milanovcu i Prilepu. organizovali jednodnevni {trajk. o ~emu je javnost bila upoznata putem novinskih stubaca: „Nezaposleni opan~arski radnici kao i majstori ~ije su radwe propale. 8. 1. „Pravda“.62 O tome koliko je „Bata“ „uzburkao duhove“ svedo~i i ~iwenica da su oni 10. 61 .”65 Na poslovawe zanatlija koji su izra|ivali i vr{ili opravke obu}e i ode}e uticale su i promene u na~inu odevawa. 19. ve} u sve ve}oj meri i na seosko stanovni{tvo. Na konferenciji bilo je vi{e govornika i svi odreda isticali su svoje te{ko stawe i ~lanova svoje porodice. apeluju}i na nadle`ne da se „pozabave radom ’Bate’ i u {to skorijem vremenu zabrane wegov {tetan rad po doma}e majstore“. uo~avao je i dopisnik Centralnog presbiroa iz Ni{a. {areni prsluk i sl.) ustupali su sve _________________________ IAK. Vaqevu. X 1933. 12. u znak protesta. kutija br.88 mogu otvarati samo u gradovima sa preko 50. guraju}i u propast hiqade samostalnih privrednih egzistencija. 4. „Politika“. „Kraqevski glasnik“. tj. odr`ali su konferenciju na kojoj se govorilo o te{kom polo`aju u koji su zapali. II 1937. Izve{taj dopisnika Centralnog pres-biroa iz Moravske banovine o radu stranog kapitala na teritoriji banovine.61 Poput skoro svakog ve}eg mesta u Jugoslaviji. opan~arima i papu~arima. te je potrebno da se ograni~i wihova svemo} kako bi se u smislu ~l. 38. radionicu za opravku obu}e u kojoj su „sitne opravke“ vr{ene besplatno. ^a~ku. jer ona „sa razgranatom filijalskom mre`om ugro`avaju polo`aj zanatlistva i celog sredweg stale`a.64 O~ajan polo`aj opan~ara i opan~arskih radnika bio je predmet i Rezolucije upu}ene po~etkom februara 1938. 17. Govornici su nagla{avali da }e sada{wi te`ak polo`aj nezaposlenih radnika i postradalih majstora postati jo{ mu~niji i za wih i za wihove porodice ako im se {to pre ne pritekne u pomo}. XII 1934. upozoravaju}i da }e svoje radwe „zatvoriti i na du`e vreme ako se wihovim molbama ne iza|e u susret“. 1. Udru`ewe zanatlija sreza @i~kog. 63 Istog dana u zanak protesta svoje radwe zatvorili su i obu}ari u U`icu. godine Ministarstvu socijalne politike. godine. stvaraju}i na taj na~in dodatne pote{ko}e mesnim obu}arima. 42. Narodna no{wa i tradicionalna seoska ode}a (ko`uh.

157. godine.534. 5. sve ukupno u vrednosti od 9. Tako je izvr{nim re{ewem Kraqevskog prvostepenog suda od 10. koji je imao prema poveriocu Stojanu Kastavi}u iz Beograda.. pojedinih prodaje na javnoj licitaciji.. a da bi se poveriocima nadoknadila sredstva. dva plehana kreveta sa madracima i {est prostih stolica. pa ~ak i poku}stvo.948 dinara. jedan ormar.10 dinara. 15. I 1935. 67 „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“. 15 akcija „Kraqevske privredne banke“. koliko je na ime doprinosa _________________________ 66 IX redovni godi{wi kongres privrednih komora i organizacija Kraqevine Jugoslavije.. X 1931.89 vi{e prostora kaputima i drugim platnenim odevnim predmetima izra|enim naj~e{}e u industrijsko-konfekcijskim pogonima.68 Za naplatu 21. .920 dinara. Pred zainteresovanim kupcima kod hotela „Beograd“ na{lo se 72 para opanaka. godine. 800 raznih kalupa. radi naplate duga u iznosu od 10. 68 „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“.67 Radi namirewa duga prema trgovcu Svetomiru Tomovi}u 25. 20-ih godina XX veka Nagomilani dugovi i nemogu}nost wihove otplate dovodili su neke zanatlije do ste~aja. dva {ifowera. dok je {tavqeni opanak gubio trku sa gumenim ili cipelama „kao savr{enijom i vi{e tra`enom robom od strane seqaka“. 28. juna 1931. ~esto se de{avalo da se imovina. organizovana je prodaja stvari opan~ara Milovana Puzi}a. bakarni kazan od 200 litara sa priborom. 7. februara 1935. abaxiji Radovanu Mitrovi}u oduzeto i potom izlo`eno javnoj prodaji pred kafanom „Zlatni Prag“.66 Ispred grn~arske radwe Stevana Nikoli}a.

tj. razvodwavawa zanatskih radionica. i to: Jerotije Be{ovi}. broj zanatskih radwi je u navedenom periodu rastao. otpo~iwawu proizvodwe u Fabrici vagona (1936. u kome su evidentirani svi wegovi ~lanovi. Milan Obradovi}. prodaji su izlo`ene tri stolarske ma{ine (frezer. pove}awa kvantiteta u vidu pove}awa broja radwi na ra~un kvalitativne strane (opadawe broja uposlenog osobqa. Bogoqub Rosi}. Razlozi za to le`ali su. usled poja~ane ekonomske imigracije. da otpo~nu samostalno upra`wavawe delatnosti za koju su se obu~ili. Du{an Zdravkovi}. u ~iwenici da je varo{. Prema jednom popisu „Udru`ewa zanatlija sreza `i~kog“ s po~etka februara 1940. Tako|e. dok su se ukorewivali novi. Petar Marjanovi}. prilike u zanatstvu su se u velikoj meri stabilizovale. Udru`ewe zanatlija sreza @i~kog – Kraqevo 1910–1950. Radisav Jovanovi}. 69 70 . do`ivqavaju}i dinami~ni uspon (~asovni~arski. godine. osim mesara i pekara. kutija br. pre svega.69 Uprkos krizi. ^edomir Seni~i}. kombinovani diht i abrihter marke „SOAH“ i ma{ina za obradu brodskog poda). 143. 6. s obzirom na pote{ko}e kroz koje je zanatstvo kao privredna grana pro{lo u godinama krize. 42. II 1941.90 „Prva stolarska zadruga“ dugovala beogradskom „Okru`nom uredu za osigurawe radnika“. sara~ko-sedlarski.71 Uprkos izra`enoj konkurenciji industrijske konfekcije. terzijski..70 Okon~awem ekonomske krize sredinom 30-ih godina XX veka. tome je doprinosila i sama kriza nagoniv{i mnoge radnike koji su u zanatskim radwama u kojima su do tada radili dobili otkaz. investiranog kapitala i prose~nog prometa). Momir Radovi}. IX redovni godi{wi kongres privrednih komora i organizacija Kraqevine Jugoslavije. 5. za {ta razloge treba tra`iti u pove}anoj kupovnoj mo}i seqa{tva. Tako je dolazilo do tzv. 71 IAK.. 29. modernizacijski pomaci ostavili su traga na zanatstvu izmeniv{i unekoliko wegove strukturalne odlike. Dopis Uprave Udru`ewa zanatlija sreza `i~kog Poreskoj upravi Kraqevo. Iako na prvi pogled. Miloje Vu~i}evi}. Vu~i} Vu~i}evi} i Miloje Vu~ini}. Neki od zanata su lagano odumirali (npr. najzastupqeniji zanat bio je abaxijski koga je obavqalo 14 zanatlija. Kroja~kim zanatom bavili su se @ivojin Joci}. godine). I 1935. rasla. automehani~arski. pa je samim tim rasla i potra`wa zanatlijskih proizvoda i usluga. Radenko Qubisavqevi}. @ivota Seni~i}. mo`e izgledati paradoksalno. Dragoqub Rosi}. ma{inbravarski). kova~ki).. elektroinstalaterski. kao i poja~anoj gra|evinskoj delatnosti na izgradwi pruge normalnog koloseka Kraqevo–^a~ak i podizawu nekoliko vojnih objekata u okolini Kraqeva. Kraqevo je imalo 142 registrovane zanatske radwe u kojima je upra`wavano 43 vrste zanata. _________________________ „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“.

Dimitrije Kolovi}. Branislav Vukasinovi}. Milan Nasti} i Velimir Mili}evi}. Bojewe vunenih prediva i tkanina obavqali su Milorad T.) bavili su se Dragoqub Dimitrijevi}. Filip Mati}. Milutin Dimitrijevi}. `akete. Vojislav Milovanovi}. Milivoje Ne{ovi}. Dimitrije Simeunovi}. damske haqine i sl. @ivota Lazarevi}. X 1933. Milan Pavlovi}. Jovan Kuburovi}. Du{an Radujkovi}. Petar Oblak. Zora Stefanovi} i bra}a Vasilije i Radosav Milovanovi}. lavori. Razne predmete od gvo`|a izra|ivali su kova~i Svetislav Petrovi}. Obu}arske radwe imali su Dragomir K. Gavrilo Jovanovi}. dok su papu~e proizvodili Aleksandar Ga|anski i Mladen Lozani}.91 Du{an Jovi~i}. pantalone. Jovan Stojkovi}. Jovan Ili}. Josip Sele{i. Tanasije Kostadinovi}. „Kraqevski glasnik“. 5. Obradom limova i proizvodwom raznih predmeta od wih (oluci za odvo|ewe ki{nice sa krova. Igwat Miladinovi} i Martin Kova~evi}. @ivkovi}. odevni predmeti od krzna u radwi Nikole Jevti}a. modle za kola~e. Nikodije Vujanac. dok su Dragutin Brozovi} i Jovan Milovi} svoje radwe protokolisali kao „gra|evinarske”. a bravarski zanat upra_________________________ U frizerskom salonu Nikole Prodanovi}a kraqeva~kim damama pru`ane su usluge: „prvoklasna parna trajna ondulacija. Dragoqub Milutinovi}. levkovi. Stevanovi}. Krsta Pantovi}. Petrovi}. Dobrosav Jeremi}. Borislav Popovi} i Milovan Puzi}. Nikola Prodanovi}. \or|e Baqozovi} imao je vunovla~arsku radwu. Mijodrag Andri}. Gvozden Markovi} i Dragi{a Mitrovi}. i sve to „po umerenim cenama“. Sara~ki proizvodi mogli su se nabaviti kod Dragoquba Mizdrakovi}a. kofe. Sekula Vukovi}. frakove. a Masko Olimpijada i Marija Glava{ka bile su registrovane kao „modistkiwe“. Aleksandar \or|evi}. Miroslav Petrovi} i Ilija Sin|i}. Nikola Arizanovi}. Branko ]ur~i}. pe}i „bubware“ i sl. Ilija Aran|elovi}. 4. Mijodrag Vasi}. Milanija Milenkovi} i Zorka I{tvanovi}. Milan Vuleti} i Vlajko Mitrovi}. prsluke. @ivojin Terzi} i Trifun Vidojevi}. Mijodrag An|elkovi}. vodena marsel ondulacija i manikir“. @ivko Antonijevi}. Stevan A. Predrag Leki}. Brijawe i pod{i{ivawe sugra|ana i onih koje je put naneo kroz Kraqevo obavqali su Milan Kosti}. Mijodrag Mijailovi}. – Oglas. Dobrivoja Stefanovi}a i Milinka Jakovqevi}a. Milo{ Stojanovi}. {iju}i „po najnovijim modnim magazinima“ sakoe. Vasilije Dragojlovi}.72 Zidawe stambenih i drugih gra|evina izvodili su zidari Sima Milo{evi}. Du{an Jovanovi}. Qubomir Lazarevi}. a vre}e raznih vrsta izra|ivao je Aleksa Joci}. zimske kapute. Gavrilo Bojovi}. Tihomir Vu~eti}. 72 . Stjepan Viskovi}. a potkiva~ke usluge pru`ali su Qutomir Lazarevi} Qutko. ibercigere. geroke. Dragoqub Jovanovi}. Uro{ Stanimirovi}. {tavqene „{umadijske“ opanke izra|ivali su i popravqali Milan R{umovi}. Du{an \or|evi}.

92 `wavali su Vladislav Paunovi}. 74 IAK. 73 . Ukra{avawe zidova stambenih i poslovnih objekata obavqali su „soboslikari“ Dobrosav Grgi} i Mirko Premovi}. 6. Milutin Jovi~i} i Bo`idar Markovi}. Sve}e „od garantovano ~istog voska“ i „bele ven~ane“ izra|ivane su u radionicama Miloja Konstantinovi}a. Radoje Jovanovi}. Dopis Uprave Udru`ewa zanatlija sreza `i~kog Poreskoj upravi Kraqevo. glinene lonce i raznu drugu grn~ariju oblikovale su ve{te ruke Borisava Ili}a.74 _________________________ O biografiji i radu Katinke ]iri}-Erdoglija. II 1941. „Fotografije i razglednice u Narodnom muzeju Kraqevo“. Sime Duki}a i Alekse Aleksi}a. tulumbe. {ampite. a preradom gove|ih i sviwskih creva bavio se Milan Peri{i}. aparatima i ku}noj instalaciji obavqali su Milan \or|evi} i Milan Milenkovi}. gra|evinsku opeku Qubomir Tasi}. Milan Simeunovi}. 5. razne „{trikane“ odevne predmete izra|ivao je Jovan Radulovi}. vidi vi{e: Dragan Dra{kovi}. dok su se pedikirske usluge mogle dobiti u okviru lokala fabrike obu}e „Bata“. trebalo oti}i u fotografski studio Katinke ]iri}-Erdoglija. me|u sugra|anima je bio poznat dimni~ar Dragoqub Gavrilovi}. 42. po borsalino {e{irima i drugim vrstama kapa. Granitne nadgrobne spomenike izra|ivao je Ivan Jakovqevi}. bio je ~uven Radisav A}imovi}. koje su se mogle zapaziti na glavama mnogih Kraqev~ana oba pola. a opravke motornih vozila vr{io je automehani~ar Pavle Si~. Jovan Pavlovi} i Bogoqub Petrovi}. nagih beba. sladoled i brojne druge poslastice mamile su brojne sladokusce da navrate u poslasti~arske radwe Dimitrija Isailovi}a. a kazanxijski proizvodi mogli su se kupiti u radwama Mladena Jovanovi}a.73 Brigu o ta~nom vremenu na ~asovnicima Kraqev~ana vodili su Bela Mihajlica. Udru`ewe zanatlija sreza @i~kog – Kraqevo 1910–1950. kutija br. Koste Petrovi}a i Stojana Spasi}a. pozivnica. Na{a pro{lost. a rezawe drvene gra|e obavqano je na pilanama Mihaila Kalajxi}a. fotografa koji je „najdu`e radio u Kraqevu u kontinuitetu“. Stevana Nikoli}a i Svetislava Celi}a. Po nagaravqenom licu i ode}i uprqanoj od gare`i. Miodraga Stojanovi}a i Du{ana Ni{avi}a. ~iji izlog su krasile fotografije kraqeva~kih porodica. [tampawe raznih plakata. Baklave. drvene ba~ve i burad Miloje Radojkovi}. ma{inama. Instalirawe elektrovodova i otklawawe kvarova na elektri~nim postrojewima. lokalnih lepotica. dok je po fotografiju „za ve~nu uspomenu“. Milutina Krasojevi}a i Alije Bilalovi}a. prizora sa raznih sportskih i kulturnih priredbi i sl. Kraqevo. u`ad od kudeqinog vlakna Dragutin Naski}. Gra|evinsku stolariju i pojedine vrste name{taja izra|ivali su stolari Milovan Todorovi}. 2005. 33–73. Milutin Lazarevi} i Dimitrije – Tane Petrovi}. Aleksandra Markovi}a. gimnazijalaca. razglednica i drugog obavqao je Milenko Mitrovi}. mladenaca. Milorad Miqkovi}.

Obi~no su imali {ugu. [egrt je ustajao u 4 ~asa ujutru. kova~kim i obu}arskim radionicama. a ~ija nadle`nost se tokom tre}e decenije XX veka prostirala na teritoriji dana{wih Srbije. zalo`io vatru. hrana ostaci kao za sviwe. Tokovi istorije.93 Gotovo da nije bilo zanatske radwe a da u woj nije radilo nekoliko radnika. 2000. oprao sudove od ve~ere i u ku}i svr{io sve te`e i prqave poslove. (. Roditeq se s majstorom pogodio o plati i uslovima koji su uvek bili vi{e nego bedni. kalfe. Roditeqi su se obi~no obavezivali da donose ne{to od hrane ili u novcu. koji su dolaskom u varo{ i stupawem na zanat poku{avali da sebi trasiraju novi `ivotni put ma{taju}i o tome da jednoga dana i sami otvore radionicu poput one u kojoj su slu`ili i otkrivali tajne zanata. kalfi ili {egrta.. 78 Dr Milica Milenkovi}. II/173. odelo i obu}a rite i neke stare cipele. Polo`aj i statisti~ki podaci radni~ke omladine u Kraqevu od 1919 do 1941. godine. Wihovi `ivotni i radni uslovi bili su lo{i. regrutovanih uglavnom iz siroma{nih seoskih porodica.. Beograd.78 _________________________ 75 IAK.) Kao rezultat ovakvih uslova {egrti su bili iscrpqeni i slabi. Majstorova obaveza bila bi: stan. vode}i pri tom ra~una o podizawu zanatskog podmlatka i boqem organizacionom povezivawu zanatlija. posebno {egrta u bravarskim.. hrana. Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi.75 O tome jedan nekada{wi {egrt svedo~i: „U~enika je neko od roditeqa dovodio kod poslodavca.77 On je bio ~lan „Zanatske komore“ koja je imala svoje sedi{te u Beogradu. Ru~ao bi posledwi i to {to ostane od gazde i kalfi.) Neretko su {egrta tukli svi: gazda. i kraqeva~ke zanatlije bile su organizovane u svoje strukovne asocijacije – esnafe. Prvo bi o~istio radionicu i ulicu ispred we. 76 Isto. M. 21.. 77 Dr M. (. 164.. Onda bi doneo vode i drva. Matijevi}. A stvarno stan bi bio neki le`aj u {upi ili radionici. va{ke a carovala je i tuberkuloza. . „Specifi~nosti privrednog razvoja Srbije 1918–1929“. Kraqeva~ki esnafi. Potom bi radio u radionici ili ku}i sve poslove samo ne one za zanat koji je hteo da izu~i. a ako bi gazda imao decu morao je i wih zanimati. Neposredno po svr{etku Prvog svetskog rata izvr{eno je spajawe „Esnafa za grad Kraqevo i srez `i~ki“ sa „Esnafom za Ra{ku i srez studeni~ki“ u „Zanatlijski okru`ni esnaf“ sa sedi{tem u Kraqevu. wegova `ena. zatim cipele majstoru i wegovoj porodici a ~esto i kalfama. Zatim je morao da nosi doru~ak u radwu pa bi se vra}ao ku}i da gazdarici pomogne u spremawu ru~ka.“76 Poput svojih kolega u drugim gradovima. 3–4. Makedonije i Crne Gore. koji su se bavili unapre|ewem proizvodwe i usluga.. U~enik je u tim doma}im poslovima provodio 6-7 meseci a nekada i ~itavu godinu. a sve u ciqu lak{eg prevazila`ewa te{ko}a i isku{ewa koja je nametao postoje}i privredni ambijent. obu}a i ode}a.

usled nedostatka robe i novca.79 Pojedini od wih su se. godine. Milanovi}. Austrije i Gr~ke. B. a 80 kowa je trampqeno. odevnih predmeta i ogrevnog materijala. pored doma}ih. Kraqevo i wegovo u`e…. na prodaju `ivotnih namirnica.94 TRGOVINA Jedan od osnovnih ~inilaca u privrednom miqeu Kraqeva u periodu izme|u dva svetska rata bila je trgovina. tako da je krajem istog veka ono predstavqalo va`an izvozni trgovinski centar jugozapadne Srbije a wegovih 15 trgovaca je bilo povezano u „Esnaf trgovaca izvoznika sreza @i~kog“. 316 kowa. 1911. cigaret-papir. Matijevi}. 81 Dr D. – Isto. 80 Krajem XIX veka Kraqevo je imalo 32 bakalske. M. obnovili neki oblici naturalne privrede. Zahvaquju}i svom dobrom geografskom i saobra}ajnom polo`aju Kraqevo je.. iz Srbije. Prema izve{tajima wihovih policijsko-upravnih organa. 2000. kupuju}i stoku i druge poqoprivredne produkte. do 28. van trgova~kih radwi. petrolej.. crnu zonu. {ibice. godine prodato je 565 goveda. pribegavali su skrivenoj trampi koja je uzela toliko maha da se za novac „uop{te nije moglo ili vrlo te{ko moglo kupiti bilo {ta“. jo{ od svog osnivawa. a trgovina. uvi|aju}i dobru perspektivu za razvoj svoje delatnosti. tj. svodila se. Beograd. Kraqevo postaje i zna~ajno izvozno mesto za drvo i rezanu drvenu gra|u. Bi{evac. stanovnici i oni malobrojni trgovci koji nisu izbegli iz zemqe ili bili odvedeni u internaciju. do 1918. 82 Bo`ica B. i trgovci iz Turske. Pojedini ov_________________________ Primera radi.82 Uvo|ewem monopolske trgovine okupatora na robu {iroke potro{we. 93. godine.81 Napredak trgovine prekinuli su Balkanski ratovi. 110. bilo zna~ajna karavanska stanica i tr`i{te na koje je okolno stanovni{tvo iznosilo vi{kove agrarnih proizvoda. ukoliko se ova razmena mogla uop{te i podvesti pod ovaj termin. 60.. – M. Ova pojava uhvatila je toliko duboke korene tako da se o~itovala i tokom nekoliko poratnih godina. 49 ostalih trgova~kih radwi i 17 {pekulativnih firmi za promet poqoprivrednih proizvoda. prvenstveno. {piritus i sli~no. „Karanovac – zna~ajan trgova~ki centar Srbije“. Mladenovi}. {e}er. otpo~iwawe Prvog svetskog rata i posebno okupacija Kraqeva od strane austrougarskih trupa u jesen 1915. na petodnevnom pana|uru od 22. Tokom XIX veka Kraqevo (pre|a{wi Karanovac) bilo je u trgova~kim krugovima poznato po tradicionalnom pana|uru na koji su u velikom broju dolazili. Grad u Austrougasrkoj okupacionoj zoni u Srbiji od 1916. godine. kao {to je bila so. Okupacione vlasti zavele su rigoroznu kontrolu trgovine tako da su se.80 Pu{tawem u saobra}aj `elezni~ke pruge Stala}–^a~ak. nastawivali u Kraqevu. 90 teladi. otvaraju}i radwe. 116. juna 1854. 22 `drebadi. za posledicu je imalo pojavu krijum~arewa i preno{ewa trgovine ovim proizvodima u tzv. 79 . karakteristi~ni za predindustrijska dru{tva.

150 kg sapuna. Dragoqub Milovanovi}. Prema podacima iz 1927. smawena kupovna mo} stanovni{tva. pet trgovina „zemaqskim proizvodima” i jedna trgovina ma{inama.000 kg kukuruza. iz trgovinske radwe Jovice Stojkovi}a odneo: 600 kg kafe. manufakturnom robom trgovali su Kosta Dimitrijevi}.260 kg {e}era. „Tomi} i Popovi}“ i Velisav Matovi}. 1. Sava Prodanovi}. 3. u Kraqevu je postojalo sedam gvo`|arskih i dve kwi`arske trgova~ke radwe. Ra~un {ta su mi [vabe – nema~ki vojnici odneli i upropastili od 24. 400 kg pasuqa. Qubo Dimitrijevi}. Qubomir Blagojevi}. Velisav Obradovi}. Qu_________________________ Tako je izvesni Matovi} bio „glavni liferant austriske okupacione sile u Kraqevu. tri „dolapa od kafe“. Milan Ne{ovi}. Gvo`|arske radwe imali su: ^edomir Vojinovi}. Dragutin Ivkovi}. bra}a Stefanovi}.83 Obnova trgovine nakon Prvog svetskog rata odvijala se sa dosta pote{ko}a. vagu. 83 . kutija br. Miodrag Vukosavqevi}. terazije. Gli{a Aritonovi}. Gli{a Koturanovi}. Surovi re`im okupacije ostavio je katastrofalne posledice i u ovoj privrednoj grani. – AJ. Milo{ Tomi}. obnova rada nov~anih zavoda omogu}ila je zna~ajnije kreditirawe trgovine. spretno koristili sebi svojstvenu profesionalnu prepredenost i radi uve}awa sopstvenog imetka sara|ivali sa okupatorom. Tek tri-~etiri godine docnije. Nikola Bugar~i}. Dragomir Bo{kovi}. ote`an transport usled razorenosti saobra}ajnica i sli~no. 1. Borivoje Jakovqevi}. godine. 37. posebno onih „na malo“. Kwi`are su imali Milenko Mitrovi} i Milenko Novakovi}. Vojislav \or|evi}. Petar Karovi}. na primer. bra}a Terzi}. Radowa Mitrovi}.95 da{wi trgovci su. Uz to. nekoliko kanti petroleja. Dragosav An|elkovi}. Radi} Radoj~i}.84 Ako se uz to imaju na umu nedostatak obrtnog kapitala. Radomir Jovanovi}. Jelena Vukovi}. Fond Jovice Stojkovi}a. 1. slika trgovine izgledala je sumorno. 22 radwe koje su trgovale manufakturnom i 23 me{ovitom robom. „tezgu du}ansku sa fiokama“. 105 xakova za {e}er. tako da su mnogi trgovci u obnovi svojih radwi kretali iz po~etka. Budimir Ili}. prema nekim navodima. {est buradi „zejtinskih“. {to se uskoro odrazilo na porast broja trgova~kih radwi. Stevan Risti} i „Tomovi} i Kali~anin“. 84 Okupator je. Stevan Milosavqevi}. i za to je posle oslobo|ewa odgovarao po ~lanu 85. dve ma{ine za mlevewe kafe i jednu za mlevewe soli. nesta{ica mnoge robe. a polomili su i troje vrata i kapake na prozorima du}ana. vi{e „rafova du}anskih“. god kada su u{li u Kraqevo. X 1936. bez obzira na moralnu problemati~nost svojih postupaka i izra`en prezir sugra|ana. u periodu privredne konjukture. Trgovine me{ovitom robom vodili su: Marko Andreji}. 49–312. – IAK. trgova~ki tokovi lagano ulaze u „normalnu fazu“. bra}a Matovi}. Radoje Vukovi}. 50 raznih sanduka. Qubo Lazarevi}. za veleizdaju“. Dopis Kraqevske banske uprave Moravske banovine Milanu Stojadinovi}u. oktobra 1915. Vojislav Petrovi}. 25 koko{aka.

Rade Mili}evi}. 9. povremene trgovine. 11. Nije bio redak slu~aj ranije. stoke. kajmak.. obrt. koje su. Du{an Jovanovi}. „Politika“. [to se retko kad preko leta de{ava u vezi sa kajmakom. Wihov asortiman prilago|avan je kupovnoj mo}i i potrebama tamo{we socijalne strukture stanovni{tva. 87 Pana|ur u Kraqevu. 57. Hrvata i Slovenaca za industriju.. da se kajmak mogao nabaviti u Kraqevu za 8 ili 10 dinara po kilogramu. 2.87 Tih dana ono je postajalo steci{te velikog broja trgovaca iz raznih krajeva dr`ave i mesto okupqawa mase seqa{tva iz @i~kog i susednih srezova. jul) i jesewem (7–9. Jovan Jovanovi}. bilo je poznato po pijaci koja je odr`avana petkom i dva trodnevna pana|ura: letwem (7–9. VII 1933. to se dogodilo ovog leta. 4. Dragoslav Mileti}. „Politika“. X 1937. Sreten Raki} i Ranko Rogqi}. trgovinu i…. 1992. Qubisav \oki}. Dok ga jednog petka imate u kojoj ho}ete koli~ini po ceni od 12 i 13 dinara. Dimitrije Ivkovi}. 9. 88 Privredni `ivot u Kraqevu znatno je o`iveo.96 bomir Dimitrijevi}. Vojvode Putnika. Hrvata i Slovenaca za godinu 1921. dr Milan Matijevi}. Du{an Mitrovi}. 11. Tanaska Raji}a.. oktobar). .88 „Na ovda{woj pijaci u najve}oj meri izla`u se prodaji razne vrste `ita. samo nedequ dana kasnije nemogu}e ga je nabaviti ispod 15 i 16 dinara. one su dosta nestalne i mewaju se gotovo svakog pazarnog dana. „Pravda“. na primer. u Hajduk Veqkovoj. jula. VI 1938. Milan Kova~evi}. IX 1937. Krsto Petrovi} i Nikola Sukijasovi} „Jermenin“. radwama sa „zemaqskim proizvodima“ radili su Nikola Kne`evi}. 179. Ju~e je odr`an va{ar u Kraqevu. Vojvoda Stepe. Kraqevo. Milutin Masla}. dok je u godinama pred Drugi svetski rat uo~qivije otvarawe trgovinskih radwi bli`e periferiji. Miodrag Jovanovi}. 708. Na{a pro{lost. Dr`avni kalendar Kraqevine Srba. dok su se razne ma{ine mogle prona}i u trgovini „Isidor Radovanovi} i Sinovi“. 915. bile znatno ni`e i skromnije od stanovnika centra. sme{tena na gradskom trgu.85 Najve}a koncentracija ovih radwi bila je u u`em centru grada – na Trgu Kraqa Aleksandra i u ulicama Milo{a Velikog. ^ar{ija i gradski centar…. Macura. Andrija Markovi}. Andreja Markovi}. 5. „Narodna samouprava“.86 U periodu izme|u dva svetska rata Kraqevo je imalo razvijen sistem tzv. pa sve do kajmaka koji se sa svoga odli~nog kvaliteta davno pro~uo te se radi toga i mnogo tra`i i raza{iqe u sva mesta na{e dr`ave. Pijaca. Eto. 10. Trodnevni sto~ni pana|ur u Kraqevu odr`a}e se u dane 7. „Organizovanost trgovine u Kraqevu izme|u dva rata“. 5. „Slu`beni list Moravske banovine“. 86 V. tj. Qubomir Igrutinovi}. rakije. [to se pak samih cena ti~e. Ovoga _________________________ 85 Adresar Kraqevine Srba. sem u delu varo{i naslowenom na Kragujeva~ki drum. VI 1939. Kraqa Petra. 8 i 9. `ivine u velikim koli~inama i drugo. Stanislav Zdravkovi}. 3. 2. Dragutin Milaki}. bila je „uvek raznovrsna i dobro snabdevena“.

. 89 90 . kupusa 10 vagona. jula i 7. 100 vagona. p{enice 100 vagona. Jagodine. Kosovske Mitrovice. 1. sredinom 20-ih godina XX veka „na pijaci u Kraqevu padne godi{we: kukuruza 200 vagona. 162. gvo`|arske robe 60 vagona. dvadesetih godina XX veka Prema saznawima Milivoja M.89 Pijaca u Kraqevu.000 komada. 161. rakije 5 vagona. Zagreba i Qubqane. zanati.. trgovina i. koko{iju 2. }urki 1.. 1.91 [tambiq Udru`ewa trgovaca za srez @i~ki _________________________ Isto. ovog leta bila je velika tra`wa kajmaka pa se stoga i odr`ao na ceni” – pisala je o kraqeva~koj pijaci „Politika“. Ni{a. 100 koza i 150 jaradi”. i to samo za jedno kratko vreme. Savi}a. M. VIII. krompira 10 vagona. kw. M.97 puta on nije bio jeftiniji od 12 dinara. – Isto. je~ma 100 vagona.90 U isto vreme u Kraqevo se uvozilo godi{we oko 200 vagona robe ~ija struktura je.000 ovaca. 91 Roba je najvi{e uvo`ena iz Beograda. Leskovca. 200 sviwa. oktobra – izveze se: 400 volova. bila: „bra{no. Izuzetno od ranijih godina. Ra{ke. Na{a industrija. `ito itd. Novog Pazara. Kragujevca. prema Savi}u. Sa dva va{ara – 7. 200 kowa.000 jagawaca. zobi 200 vagona. Savi}. 300 krava. 200 junadi. manufakturne i galanterijske robe 35 i bojaxijske 5 vagona”. 100 `drebadi.000 komada. Subotice.

93 Milivoje M. Dimitrije i Lazar Milovanovi}. kw. Izve{taj dopisnika Centralnog pres–biroa iz Moravske banovine o stawu trgovine.500 vagona drveta za Ni{. Ilija Savi} i naslednici Jordana Stojkovi}a. trgovaca izvoznika („grosista“). Savi}. Sarajevo. omogu}ili su stvarawe posebnog trgova~kog sloja. stawe. tzv.98 Izgled trgova~ke radwe „T. 6–22. glavni izvoznici rakije bili su Velisav Tomovi}. 1924. odnosi.93 _________________________ U jesen 1936. izvozom povr}a bavili su se Bo{ko. Jevrem Simovi}. koji su se specijalizovali za eksport pojedinih artikala i van dr`avnih granica. va`nost. godine. Beograd i Skopqe“). Sotir Gligorijevi} i Mihajlo Kosovac („najboqu rakiju u ovome kraju daju sela Gledi}. – AJ. industrije i zanatstva za oktobar–decembar 1936. Vitkovac i Vitanovac i to sve od {qiva Ma|arki“). putevi. zanati i trgovina – wine osnovice. pro{lost i budu}nost. dok su Isidor Radovanovi}. ostvaruju}i tako veliki profit. Veqko Bo{kovi}. Na{a industrija. Sreten Raki}. godine iz Kraqeva je izve`eno 107 vagona vo}a i pekmeza. Mileti} i sin“ Bogato poqoprivredno zale|e i dobra ponuda kvalitetnih agrarnih produkata. Radojko Vukovi} i Vojin Radosavqevi} va`ili za najzna~ajnije izvoznike drveta i rezane gra|e („preko godine se izveze iz Kraqeva 1. @itarski trgovci sa najve}im kapitalom bili su Quba Rajovi} i „Trgovina Kne`evi}–Radosavqevi}“. IV. 92 . kuvawe i izvoz pekmeza od {qiva obavqali su „Bra}a Mihailovi}“ i „Svetozar Buwak i Sinovi”92. 38.

. 1938. Na{a industrija. {est koje su trgovale alkoholnim pi}em. a pu{tawem u saobra}aj `elezni~ke saobra}ajnice Beograd–Kraqevo–Skopqe. tj.94 Kraqeva~ki „grosisti“ bili su prisutni na tr`i{tima Beograda.. Dalmacije i pojedinih mesta u na{oj ostaloj zemqi. koji su. M. trgovina i poqoprivreda – privredno stawe: B. {to se direktno odrazilo na promet u trgovini izazvav{i pad od oko 40%. Trgova~ka komora Beograd. dodu{e u ne{to bla`im oblicima nego u ostalim delovima zemqe. poreme}aji fiskalnih tokova i niz drugih ograni~avaju}ih faktora. 1933. 141. pa je tako. zanati. Sarajevo. godine imalo devet veletrgovinskih radwi koje su se bavile prometom poqoprivrednih proizvoda. M. te`i{te wihovog poslovawa sve vi{e se usmeravalo ka jugu. XI. ~a~anskih i kru{eva~kih. 95.95 Uticaji ekonomsko-finansijske depresije u koju je po~etkom 30-ih godina zapala jugoslovenska ekonomija. Skopqu i daqe ka Solunu. Slovenije. disparitet cena poqoprivrednih i industrijskih proizvoda sasvim je obesna`io kupovnu mo} seqa{tva. Savi}. 95 Milivoje M. Milivoje M. U`ica. 128. 179.. 97 Istorijski arhiv Beograd (u daqem tekstu IAB). . Hrvatske i B. Sve ovo navelo je jednog trgova~kog putnika da Kraqevo okarakteri{e kao mesto u kome se odvija „zdrava trgovina“. zanati. Matijevi}. Sredwe i Severne B. Beograd. a za ovda{we trgovce zapi{e da se kod wih. Savi}. Udru`ewe trgovaca za srez @i~ki – Kraqevo. ~etiri koje su izvozile drvenu gra|u. 94 Dr M. Kru{evca. Beograd. kw. kw. kw. Na{a industrija. Organizovanost trgovine u Kraqevu. sa dubokom zabrinuto{}u i pesimizmom gledali u budu}nost („[ta }e najzad biti i da li ovome ima kraja?“). 10. 162. VIII. Privredne prilike i podizawe industrije zemaqske odbrane u slivu reka Drine i Zapadne Morave (okrugu u`i~kom i susednim okruzima). drvo i rezana gra|a iz @i~kog sreza stizali i u razne mediteranske zemqe. Kragujevca. ve} su i wihove ku}e i druga imovina postajali predmet prodaje radi namirewa dugova prema poveriocima ili kreditori________________________________________________________________________________________________________________ 55. kao i kod u`i~kih.96 Smawewe kupovne mo}i stanovni{tva. rastao broj osiroma{enih trgovaca. Ni{a. i u sferi ovda{we trgovine. trgovina. jednu koja je plasirala ogrevno drvo i ugaq i jednu ~iji opis delatnosti je podveden pod odrednicu „ostalo“. „najvi{e jede i pije – mezeti{e“. Srbi i Jugoslavija…. kreirali su takav poslovni ambijent da su mnogi trgovci. Dimi}. V. Milivoje M. ^a~ka. iz dana u dan.99 Kraqevo je 1940. – Q. ote`ano kreditirawe. Izve{taj Upravnog odbora Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki u Kraqevu podnet III redovnoj godi{woj skup{tini Udru`ewa na dan 18.97 Kriza je poja~ala unutarstale{ko raslojavawe. 96 Prema saznawima Qubodraga Dimi}a. g. 1925. ne samo poslovno propadali. Na{a industrija. Savi}. osetili su se. zanati i trgovina. preko ~ije luke su agrarani produkti. IV 1934. Savi}. 676. ponajvi{e u Egipat. ka Kosovskoj Mitrovici.

kojih je tokom 1935. ugro`avala su i pojava torbarewa i dolazak u Kraqevo „pazarnim danom“ trgovaca iz drugih mesta sa dozvolom za radwe bez stalnog poslovnog mesta. poput one iz oktobra 1933. 14. 98 . ve} naprotiv sve ove zadruge otvorile su du}ane u kojima nesmetano trguju sa zadrugarima i nezadrugarima. dok su na{i trgovci po ceo dan u svojim du}anima uzaludno o~ekivali mu{terije“. IV 1934. od kojih su dve bile filijale velikih trgovinskih firmi iz drugih gradova. potro{a~ke i kreditne zadruge. predstavqale „nelojalnu konkurenciju“: „Koliko nam je poznato. g. 102 Isto. Trgova~ka komora Beograd. ni jedna od ovih zadruga ne nabavqaju za svoje zadrugare savremene poqoprivredne sprave i alate niti priplodna grla stoke i semena za unapre|ewe i poboq{awe poqoprivrede i sto~arstva. I 1930. izme|u ostalog. trgovca iz Kraqeva. od ~ega tri usled smrti vlasnika.. jer su u mogu}nosti da vode nelojalnu konkurenciju. radi toga {to im je postoje}a zakonska regulativa omogu}avala znatne poreske olak{ice. zimskog i letweg radnog vremena i zatvarawa lokala nedeqom i u dane dr`avnih i pojedinih verskih _________________________ „Kraqevski prvostepeni sud obznawuje svima i svakome da je otvoreno steci{te nad celim pokretnim i nepokretnim imawem prezadu`enog ^edomira Vojinovi}a. a trgovce upropa{}uju. kupuju}i i prodaju}i raznu trgova~ku. g. 99 IAB. trgovci su ozna~avali zemqoradni~ke. na improvizovanim tezgama ili po trotoarima ulice An|elka Savi}a.“ – „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“.100 ma. Wome je uvedena obaveza po{tovawa tzv.. Izve{taj Upravnog odbora Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki u Kraqevu podnet III redovnoj godi{woj skup{tini Udru`ewa na dan 18. 100 Isto. Kraqeva~ke trgovce poga|ale su i razne administrativne uredbe i normativna re{ewa koja su. a koje su. godine u @i~kom srezu bilo dvadesetak. godine u Kraqevu je zatvorena 21 trgovinska radwa. prirez. III 1936. pa ~ak i luksuznu robu. propisivala i vreme otvarawa i zatvarawa radwi. 7. one sa mawim obrtnim kapitalom. takse i td. Izve{taj Upravnog odbora Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki u Kraqevu podnet IV redovnoj godi{woj skup{tini Udru`ewa na dan 1.101 Na o{tru osudu ~lanova „Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki“ nailazio je i postupak jednog wihovog ~lana „koji ima ovla{}ewe za radwu na stalnom poslovnom mestu u Vojvode Putnika ulici. 101 Isto. koji su. te na ovaj na~in {tete dr`avu ne pla}aju}i joj nikakve da`bine za obavqeni posao. a samim tim i ekonomske mo}i. „prolaznicima nudili i prodavali. Udru`ewe trgovaca za srez @i~ki – Kraqevo.99 Kao jednog od „krivaca“ za opadawe obima svojih poslova. pre svega. a on svakoga pazarnog dana iznosi raznu robu na trg Kraqa Aleksandra i tamo je prodaje“102. po{to nisu ni~im optere}eni. a otvoreno je svega devet novih. godine. ne pla}aju}i porez.”100 Gradske trgovce.98 Samo tokom 1932/33.

pla}aju}i je u roku od 15 do 45 dana. Ni{a. 107 Nesterenkovi dobavqa~i bili su. sode i rafinerije uqa ’Riviera’“ Kotor. {traca. keksa i 103 . Maribora. 3. X 1933. Leskovca. Dubrovnika. godine u Kraqevu radile 241 trgova~ka radwa „na malo“ i 21 „na veliko“. Nedeqom je bilo obavezno da pomo}nici rade. Pan~eva. a u letwoj (1. – Otvarawe i zatvarawe trgova~kih radwi. do posu|a i de~ijih igra~aka i ukrasa. Prilike u jednom segmentu trgovine Kraqeva u razdobqu izme|u dva svetska rata (asortiman i cene pojedinih proizvoda. od „`ive`nih“ namirnica i higijensko-kozmeti~kih proizvoda. radili wegova supruga Jelena i trgova~ki pomo}nik Mihajlo Miloj~evi}. Osijeka.). u kojima su evidentirana imena du`nika.. na~ini snabdevawa trgova~kih radwi robom i sl. Risti}a“ iz Jagodine. autobusima.101 praznika. Jagodine. „Fabrika sapuna. Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi. 5. Matijevi}. `itarice i sl. i tr`i{na kupovna mo}.“104 Do konsolidacije poslovawa u trgovini do{lo je krajem ~etvrte decenije XX veka. 179. Najve}i deo artikala Nesterenko je poru~ivao neposredno iz fabrika ili od veletrgovaca iz raznih krajeva zemqe (Beograda. neophodnom u svakodnevnom `ivotu jednog doma}instva. a ona mu je dostavqana `eleznicom i. obi~no seqaka kada do|e ne{to da pazari. ^a~ka.) na_________________________ U zimskoj sezoni (1. Qubqane. koli~ine i cene artikala. Kotora itd.103 Pojedinci su se stoga dovijali na razne na~ine perfidno kr{e}i ove normative: „Stalno se radilo iako je gazda radwu prividno zatvarao. Prete`no se trgovalo robom {iroke potro{we. tzv. {to je bila karakteristika ve}ine trgovaca. IX – 1. „^e{ka industrija suhomesnate robe i konzervi Bra}e Nedela“ iz Slavonske Po`ege. Ba~kog Petrovca. 106 U Istorijskom arhivu Kraqevo postoji li~ni fond Dimitrija Nesterenka. IX) od 6 do 1230 i od 1430 do 20 sati. ~okolade..107 Pojedinu robu (bra{no. II/672. Zagreba. a u kojoj su. a ~ine ga dve kutije arhivalija (poslovno-finansijska dokumentacija) i sedam poslovnih kwiga. uvek je neko bio unutra da bi poslu`io. Subotice. a sve radwe su imale zato ulaz i iz dvori{ta. Izjava Dragi{e Jovovi}a. re|e. Vrata sa ulice su bila obi~no zatvorena.106 Bila je to tipi~na bakalnica u kojoj su se `iteqi Kraqeva mogli snabdeti raznim ku}nim potrep{tinama. Kragujevca. i: „Tvornica kemijsko-tehni~kih proizvoda ’Union’“ iz Maribora. „Organizovanost trgovine u Kraqevu. IV) radno vreme trgova~kih radwi bilo je od 7 do 12 i od 13 do 19 sati. rashodi i prihodi radwe i niz drugih zabele{ki koje svedo~e o tendencijama u onovremenoj trgovini i marqivosti i pedantnosti ovog ruskog trgovca koji je svoju ume{nost kupoprodaje uspe{no iskazao u novoj sredini. „Tvornica ~etaka i metala ’Ada’“ iz Ba~kog Petrovca. „Kraqevski glasnik“.105 Mali poslovni kapital. trgova~kog pomo}nika iz Kraqeva. IV – 1. „Jugoslavensko deoni~arsko dru{tvo ’[iht-Lever’“ iz Zagreba. „Tvornica salame i mesne robe Herc i Sin“ iz Banatskog Karlovca. izme|u ostalih. „Prva kraqevska srpska povla{tena fabrika kakaoa. Pirota. mogu}e je donekle prikazati na primeru poslovawa kolonijalno-bakalske radwe Dimitrija Nesterenka. 105 Dr M. 104 IAK. sem vlasnika. Kru{evca. ali se ulazilo iz dvori{ta.). svije}a. tako da su 1940. Sarajeva. Slavonske Po`ege. umnogome su uticali na na~in wihovog poslovawa. „Pletarsko-korparska fabrika ’Balon’ Bra}e S.“. nazivi. sme{tene u Raji}evoj ulici broj 25.

„marsejski“. pirina~. Na policama i tezgama mogle su se prona}i razne mesne prera|evine: „Veronesa“ salama. Milaki}a. nu|ene su sardine „Extra“. fida za supu. obilazili trgovine „na malo“. boranija. vo}a i preradu mesa. suve {qive i dr. vanilin {e}er. bra{no. sviwska mast i td. a posredno i ~itava privreda Kraqeva. pa{teta od sviwske xigerice. konzervirana „pra{ka {unka“. „{areni“. keleraba. slanina. Najve}u prodaju bele`ile su `ivotne namirnice koje su svakodnevno tro{ene u doma}instvu: so. susam. pra{ak za ve{ „Radion“ („[ihtov Radion pere sam! – Kuvaj rubqe pola ~asa u rastopini Radiona. {e}er (sitni. „glancarica”). imalin „Bril“ i „[mol-pasta“. nailazile na odraz i u Nesterenkovoj radwi. slatka i quta „aleva“ paprika). kukuruz. bila integrisana u jugoslovenske privredne tokove. a neke artikle posredstvom trgova~kih putnika koji su zastupali industrijalce i veletrgovce i. „Fabrika bonbona Milorada M. „ruski“). . rezanci od testa. ~etke za odelo i obu}u („blatarica“. „Fabrika metalnih izra|evina ’Hristodor’“ iz Leskovca. ratluk. Za odr`avawe higijene tela. {pageti. ode}e. „mazalica“. su{eni bakalar i „gr~ki“ ra~i}i. limuntus. zejtin. gro`|e. tarana. fabrike pekmeza i buradi Svetozar Stefanovi}“ iz Kragujevca. „Maning“. metle za brisawe podova raznih veli~ina. orasi. „Apolo“. „Sve~arna J. ~etke „ribalice“. obu}e i prostorija kupovani su razni sapuni („mirisavi“. ekonomiji grada na Ibru. „Neptun“. tj. pasuq. „Kolonijal na veliko i komision Dingarac. Kopa~ i CO“ iz Qubqane. Duga~ak spisak wegovih dobavqa~a jasno pokazuje u kojoj meri je ovda{wa trgovina. Dimitrija Ivkovi}a Giqana. To je sve!“). su{ene sarage.102 bavqao je i na stovari{tima kraqeva~kih trgovaca „na angro“: Alekse Ili}a. Zasigurno da su napredak ili poreme}aji na dr`avnom ekonomskom planu i oscilacije koje su se o~itovale na jugoslovenskom makroekonomskom prostoru. cigura i dr. „sremske“ doma}e kobasice. cimet. Onima koji su pak u ishrani koristili vi{e ribu. spana}. jabuke. vanila. u kockama i „`uti“). „Riviera“. „Povla{}ena kwi`ara ’La Frans’“ iz Beograda i dr. „Radionica votke ’Vitez’“ iz Beograda. „Lemoin“. paradajz. „Kqu~“). „Fabrika za konzervirawe povr}a. ~aj („Lipton”. karanfili}. mustre i kataloge. U asortimanu ove bakalnice nalazili su se agrarni proizvodi: p{enica. rubqa. {kembi}i. kvasac. „Industrija limene robe Franjo Boost“ iz Ba~ke Palanke. paprika. Budimira Ili}a i Miodraga A. Stojanovi} i Golo~evac“ iz Beograda. crni i beli luk. „cejlonski“. „lova~ka“ salama. kafa. Pavlovi}a“ iz Beograda. limeni |ubravnici. „Kru{eva~ka fabrika bonbona. Ono {to je najmla|e Kraqev~ane i starije sladokusce privla________________________________________________________________________________________________________________ ve{ta~kog leda ’[onda’“ iz Beograda. nose}i u torbama uzorke. kavurma. kim. „Suchon“. ~okolada i ratluka ’Jastrebac’“. „zimska“ salama. „Tvornica `i~nih in lesnih izdelkov Evgen Ivanc“ iz Sodra`ice. makarona. krompir. pa{teta od piletine. „Jelen“. haringe. a za negu ko`e i zuba kremovi za lice „Alem“ i „Venera“ i kaladont „Kutakovi}“. „Ningari“. pa{teta od ze~etine. za~ini i aromati~ni dodaci jelima (biber. „Zvezda“. pa{teta od gove|eg jezika. krastavci.

p{eni~nog bra{na za tri i po. malina. me{ana marmelada. kantari. ogledala. parfemi. karamele. sokova (od maline. ni{ador. „Milk“. oraha za 20. kobilice i ~ivije za gitaru. makarona za 24. brilijantin. kanap. tigawi. krede itd. pera za pisawe. „najboqe na svetu“ „Feuerhard“ fewere i karabit. {erpe. naro~ito industrijske robe. Cene artikala. badem. ~e{qevi. cucule za bebe. mak. {tirak. pa se tako 1931. Iz Dubrovnika. razna hartija. notesi. plajvazi. sita za prosejavawe bra{na. baloni. esencija. `eleznicom. crnog luka za tri. kolowska voda. soli za dva i po. pomoranxi („Jaffa“). ekseri. kompoti od tre{awa. roka za pla}awe i sl.). sitnog {e}era za 13. {e}era u kocke za 14. parafinske i sve}e vo{tanice. igle za {ivewe i pletewe. metri. lepak za muve. anodne baterije. udice za ribolov. Kod Nesterenka su se mogli nabaviti jo{ i: kikiriki. le{nici. „Mena`“. ~a{e za vodu i rakiju. kabeza). ~a~kalice za zube. a iz radionice Mike Zlatkovi}a iz Pirota ~uveni „pirotski ka~kavaq“. griza za {est. qu{tenih i nequ{tenih {qiva. salicil. tegle. godine kilogram pasuqa prodavao za dva i po dinara. ma{inice za brijawe. pertle za cipele i jo{ mnogo druge „nirnber{ko-galanterijske robe“ i „zemaqskih proizvoda“. alva. fla{e i sl. ve{plav. crveni vosak. Zna~ajan deo radwe zauzimalo je razno stakleno.5. Mu{terije sa sela i oni Kraqev~ani koji nisu imali elektri~no osvetqewe. „Srbija“. bili su razni slatki{i: ~okolade („Nestle“. zavisile su od povoqnosti ostvarenih prilikom nabavke (dobijenog rabata. mineralne vode („Milan Toplica“) i sli~no. lutke za devoj~ice. boranije za ~etiri. aleve paprike za 30.103 ~ilo u Nesterenkovu bakalnicu. konopci. karmini za usne. stipsa. soda bikarbona. „dra`e“ i „svilene“ bombone. kausti~na soda. crta}i blokovi. lanci. le{nika za 30. breskvi. oblande.5. lonci. med. ukosnice. kuferi i cegeri od pru}a. grafitne olovke. pa su se tako kod wega mogli na}i: mastilo „Leonardi“. badema za 28. meda za 13. vina. plutani zapu{a~i za fla{e. {oqice za kafu. fide za osam. „Reks“). klaker. poslu`aonici. qu{tene kajsije. de~ji pi{toq~i}i na kapisle. tawiri. kajsija i jabuka. drikeri. su redovno pristizale isporuke ju`nog vo}a: limuna. dugmad. ~arape. {tipaqke za ve{. Preduzimqivi Rus dr`ao je i kancelarijski materijal i {kolski pribor. piva. `ileti. smokvi i maslinki. bi~evi od ko`e. belog luka za pet. gips. u woj su mogli prona}i fitiqe i stakla za lampe „petrolejke” i fewere. duwa i kru{aka itd. urmi. . likera. cediqke. spana}a za tri. rakije. sveske. gumene lopte. kandirano vo}e. klikeri. sijalice. pekmezi od {qiva. {oqe za ~aj. porcelansko i metalno posu|e: servisi za ru~avawe. biskviti. `elatin. {ibice. petrolej. {ipuraka. osje~ki keksovi „Petit beurre“ i „Karolina“. kese. pirin~a za osam. Dobra je bila i ponuda alkoholnih i bezalkoholnih pi}a: ruske votke. p{enice za dinar i po. escajg. {mirgl-papir. `ice za gitaru i violinu. gumerabika. katanci.

re~ito govori o potrebama i navikama stanovnika grada. vaza za kola~e za 18. metar lasti{a.5. stakleno lon~e za ~etiri. koliko su ko{tali i igla za {iva}u ma{inu. nekoliko vrsta uvoznih ~ajeva. xezva za kafu za tri. gove|eg jezika. Pivopije su za pola litra omiqenog napitka morali izdvojiti pet dinara. piletine i ze~etine). gde je emajlirano. Da dobrog ro{tiqa nema bez }umura znali su mnogi Kraqev~ani. Obi~aj do~ekivawa gostiju ratlukom i kafom bio je prili~no skup – ratluk je pla}an ~etiri. dok je litar „qute“ rakije trebalo platiti 13. Modernizacija kulture `ivqewa i stanovawa koja se ogledala i u kuhiwskom posu|u. kakvih je u Kraqevu bilo na desetine. koliko je ko{tao i litar vina ili sifon sode. sir}eta dva. porcelansko. poslu`avnik za 15. mediteranske vrste vo}a. Ju`no vo}e je uglavnom prodavano po komadu. ~orbaluk za 16. {mirgl-papir i sve}a. pakovawe kvasca. te pravo {arenilo svakovrsnih slatki{a. odra`avala se i u ponudi ove bakalnice. brezova metla ili `ilet. stakleno i posu|e od rostfraja potiskivalo tradicionalnu grn~ariju i pribor za jelo od drveta. razni suhomesnati delikatesi (pa{tete od sviwske xigerice. a za porcelanski servis za ru~avawe trebalo je izdvojiti pravo malo bogatstvo – 320 dinara. dok su cenu od ~etiri dinara imali ~e{aq. Sude}i prema pomenutim zabele{kama. ~a~kalice. karabit. tacna za slatko za pet i {oqica za kafu za dinar i 40 para po komadu. a jestivog uqa 14 dinara. krompira za jedan dinar i sl. Litar petroleja za osvetqewe ko{tao je sedam. ^iwenica da su se kod Nesterenka mogle nabaviti tri vrste salame. sviwske masti za 14. pakovawe {tirka za ve{ ili metlica za ~i{}ewe poda. pertle za obu}u. komplet od sedam plehanih tawira za 32. pored toga {to pokazuje te`wu vlasnika radwe da se raznovrsno{}u ponude izbori u o{troj konkurenciji.104 {e}era u prahu za 15. Za jedan dinar prodavani su: {ibica. driker. pokazuju poja~anu svest o potrebi odr`avawa higijene i pra}ewa modnih trendova i sve vi{e prihvataju savremene evropske obrasce `ivqewa. u kojoj su prodavani: {erpa zapremine dva litra za 15. Ovako bogat asortiman jedne tipi~ne onovremene bakalnice. sapun i imalin. sapuni i kozmeti~ki preparati raznovrsnih mirisa. klijentela ove bakalnice nije se previ{e razmetala kada je u pitawu bila kupovina luk- . ka~kavaqa za 19. a za jedan limun vaqalo je izdvojiti jedan dinar. a najjeftiniji artikal bio je ni{ador – pola dinara. 10 {tipaqki za ve{. pa je jedna pomoranxa ko{tala dva. svedo~i i o svojevrsnoj „modernizaciji ukusa“ Kraqev~ana koji na svoje trpeze uvode nove jelovnike. lonac zapremine pet litara za 23. Za dva dinara mogli su se kupiti: sijalica. pa su ga kod Nesterenka nabavqali za dinar i po za kilogram. {piritusa 10. a kafa 44 dinara po kilogramu. a istu koli~inu likera od kru{ke 18 dinara.

Petar Pavlenko.5 dinara za nabavku sedam komada plehanih tawira. Gvozden \or|evi}. kesice kvasca. ~etvrt kilograma griza. Blagajnik magacina Ivan ^inei kupio je za 56. Stanimir Stanoj~i}. @ivan Bla`i}. Milutin Milo{evi}. po kilogram pirin~a. pet pakovawa lepka za muve. Jeremija Luki}. V. kesice cimeta. pola kilograma kafe. u maju 1934. imalin. Sergej Koljadinski. dva kilograma {e}era i ~etvrt kilograma kafe. Mirko Bogdanovi}. koje su revnosno vo|ene za svaku kupovinu i isplatu duga. igle za {iva}u ma{inu. Trajko Jovi~i}. Radosav [ulevi}. U ovoj bakalnici su vr{ene i nabavke namirnica za |a~ku kuhiwu pri osnovnoj {koli koju su poha|ali ruski mali{ani. blagajnik @elezni~ke stanice. U kwigama evidencije veresije.105 suznije robe. Vladimir Bre{kovski. U wima se mogu pro~itati imena: Dragomir Naumovi}. Jovica Sari}. jedne pertle i dve kutije {ibica. lo`a~. i to: 14 kilograma {e}era. ko~ni~ar. Milorad Vaki}.5 dinara. dve smokve. Qubisav Smiqani}. Milo{ Rajkovi}. 10 komada jaja. skretni~ar. zapisana su brojna imena. p{enice i bra{na. ka{ike za jelo. 200 grama bibera. Vitomir Krsti}. Frawa Bahert. Miqojko Tasi}. ~etiri pomoranxe. Cvetko Pujevi}. pola kilograma fide za supu i kutije biskvita. {to ukazuje na to da je ovaj vid trgovine „na po~ek” bio jako razvijen. „[mol-astu“. ili se to mo`da mo`e re}i samo za one koji su pribegavali veresiji i svoje dugove pla}ali nakon dobijawa plate. Milorad Jovanovi}. izvesni potporu~nik Brada} i voskar Miloje. Petar Gerger.5 dinara po tri kilograma krompira. Milo{ Juri~i}. i mnoga druga kraj kojih nije upisano zanimawe du`nika. a s druge strane – svedo~i o svojevrsnom poverewu koje je izgra|eno na relaciji trgovac–kupac. Mladen Nikoli} i Sava Gr~karac. Dragi} Radovanovi}. Tikomir Lazarevi}. Stanimir Milutinovi}. pazario je robe u vrednosti od 286. Primera radi. litar i po zejtina. ~etiri komada limuna. 10 {tipaqki za ve{. Stevo Koci}. kaladonta. Maksim Petrovi}. skretni~ar. kilogram {tirka za ve{. Skretni~ar @ivan Bla`i} potro{io je 115. @ivojin Pantovi}. saobra}ajni ~inovnik. Marija Amentova. tri kilograma ve{plava. pasuqa. @ika Petrovi}.108 _________________________ 108 Evidentirani su jo{ i: Nikolaj [marov. sita za prosejavawe bra{na. po jednu metlu. Rade Jovi~evi}. Radivoje Stamenkovi}. Ivan ^inei. godine Maksim Petrovi}. ~inovnik. Andrej Prohorenko. Bri{kovski. dve riba}e ~etke. dva kilograma soli. Rade \elo{evi}. ~inovnik. Krivudavim rukopisom grafitnom olovkom naj~e{}e su bila upisana zadu`ewa za osnovne `ivotne namirnice i najosnovnije ku}ne potrebe. }umura i eksera. A. Nesterenkove mu{terije bili su uglavnom radnici i ~inovnici zaposleni u Lo`ionici i `elezni~ari. Pavle Ninkovi}. Dragi{a Kosti}. jedne {ibice. Mileta Rado{evi}. dva kilograma bra{na. dva kilograma kukuruza. blagajnik magacina. preduzima~. pola litra petroleja za osvetqewe. Grigorije Smoqankov. ~etkicu za zube i lutku za decu. Qubomir \uri}. Petar Kaqagin. . blagajnik @elezni~ke stanice.

Velisav Tomovi}. Udru`ewe trgovaca za srez @i~ki – Kraqevo 1910–1948. Stevan Kne`evi}. Na ulazu u salu goste do~ekuju mladi trgovci.106 Na osnovu „Zakona o radwama“ od 5. ~lanovi. g. predsednik. poput svojih kolega u drugim varo{ima. marta 1932. godine. Vojislav \or|evi}. potpredsednik. Obavezne pozivnice. Do{lo je ’celo Kraqevo’. 109 . osnivawem muzeja. Krsta Petrovi} i Mil.111 Udru`ewe je svake godine organizovalo proslavu trgova~ke slave na dan Sveta Tri Jerarha. postupaka i metoda rada koji smetaju da se me|u ~lanovima razvija samo solidna utakmica. Kose su bile besprekorno o~e{qane. da se stara o uklawawu obi~aja. 1. Ne{kovi}. Skopske. novembra 1931. usvojenim na skup{tini trgovaca odr`anoj 27.109 Prema „Pravilima Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki“. Trgova~ka komora Beograd. III 1932. godine i kraqeva~ki trgovci su. februara. 111 IAB. koja je va`ila za „najelitniju u gradu“. ^lanovi Udru`ewa moraju biti i sva trgova~ka preduze}a dr`ave i javnih samoupravnih tela ukoliko obavqaju radwu koja potpada pod Zakon o radwama. kao i lica koja obavqaju na istom podru~ju radwu koja potpada pod Zakon o radwama. Udru`ewe trgovaca za srez @i~ki – Kraqevo. wegovi zadaci bili su „da neguje i razvija duh zajednice i uzajamnog pomagawa me|u svojim ~lanovima i da odr`ava i unapre|uje po{tovawe stale{ke ~asti. U frizerskim salonima kod Je{ka Simonovi}a i Mi}a An|elkovi}a nisu mogli da odahnu du{om do posledweg trenutka. da se stara o moralnom vaspitawu i op{tem tehni~kom i stru~nom obrazovawu svojih ~lanova i wihovog pomo}nog osobqa prire|ivawem predavawa. i da vlastima obra}a pa`wu na bespravni rad kao i na zanemarivawe du`nosti svojih ~lanova prema pomo}nom osobqu. 110 Prvu Upravu „Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki“ sa~iwavali su: Radojko Vukovi}. – Isto. tako da je ~lanstvo u wemu dobilo obavezuju}i karakter za sve one koji su na podru~ju sreza @i~kog imali registrovane trgova~ke radwe. godine Mihailo Simi} pi{e: „Otkako se smrklo fijakeri su hitali ka ’Parizu’. sekretar i Luka Lazarevi}.110 Ono je bilo ~lan „Saveza Trgova~kih Udru`ewa“ u Beogradu. Velikobe~kere~ke i delova Sarajevske trgovinske komore. Izve{taj Upravnog odbora Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki u Kraqevu podnet IV redovnoj godi{woj skup{tini Udru`ewa na dan 1. Svi imaju _________________________ „Pravila Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki“ propisivala su da „~lanovi udru`ewa su svi trgovci koji na podru~ju Udru`ewa obavqaju trgova~ku radwu. kutija br. da zastupa i unapre|uje interese trgovine. 12.“ – IAK. izlo`bi. III 1936. Qubomir Dimitrijevi}. domova u~enika i pomo}nika“ i dr. ili izraziti zna~aj trgova~ke radwe. Od{tampan je i red igara. pristupili reorganizaciji dotada{weg udru`ewa. a nadle`ne se komore saglase ili ako do ove saglasnosti ne do|e onda bar re{i da ista lica pripadnu ovom Udru`ewu. Qubisav \oki}. da se brine da u~enici pomo}nici wegovih ~lanova uredno poha|aju {kolu. Nikodije Popovi}. Nazna~ene su igre sa napomenom ’dame biraju’. 27. O atmosferi koja je vladala na onoj odr`anoj 1941. strukovne asocijacije koja je okupqala trgova~ka udru`ewa sa teritorija Beogradske.

postepeno potiskivali mehane i hanove orijentalnog tipa. Svaki je poklon od nekog ~lana Trgova~kog udru`ewa. Sve`eg cve}a u ovo doba godine nije moglo da se na|e nigde u Kraqevu niti u bli`oj okolini. „Organizovanost trgovine. Simi}. koji je posetio u septembru 1901. slika jednog grada. Ako su gost roditeqi i }erke. u onda{wem trgovi{tu Karanovcu. tj. Vlasnici ve}ih radwi obi~no su jednog od pomo}nika postavqali za „starijeg trgova~kog pomo}nika“... 114 Isto.. {to je stvaralo sve ja~u konkurenciju. Svaki je nosio po karanfil da ga daruje devojci. tako da su po~etkom XX veka kafane. 112 113 . Jo{ u drugoj polovini XVIII veka austrijski oficir Jozef Paul Mitiser. poja~anim protokom qudi i roba. gostionice i hoteli. godine. naj~e{}e mesnom odboru Crvenog krsta ili nekom drugom humanom dru{tvu. Zbog karanfila je Mi{a Obu}ina i{ao u Beograd. Kad je muzika zasvirala. onda jedan od doma}ina prati stare.“112 Prihod sa ovih proslava ustupan je u dobrotvorne svrhe. U sali je puno novih toaleta. 183.114 UGOSTITEQSTVO Uz trgovinu i zanatstvo. nije radilo nekoliko trgova~kih pomo}nika. To je nu`no dovelo i do modernizacije ugostiteqstva po uzoru na evropsko. Oni prate goste do stolova. Matijevi}.107 {traftaste pantalone. kalfi i u~enika. 157.“.115 Sa porastom saobra}ajnog zna~aja varo{i. a deo sredstava upla}ivan je i na konto „Kraqevske trgova~ke omladine“. a drugi privodi devojke stolu. S. Na jednom kraju sale vidno su postavqeni lutrijski zgodici. crne sakoe sa bri`qivo vezanim ma{nama i crne lakovane cipele. na proputovawu za _________________________ M. Kraqevo 1941. Kosti}.. Neke su {ivene ~ak u Beogradu.. zatekao u Kraqevu: „Ova `iva varo{ica ulo`ila je mnogo truda da {to boqe do~eka kraqevski par. mladi}i su krenuli ka svojim izabranicama. koji bi ih zamewivao kada bi odsustvovali.. „Karanovac.113 Retke su bile trgova~ke radwe u kojima. wenim rastom. pored vlasnika. bilo je ugostiteqstvo. u vreme posete kraqa Aleksandra i kraqice Dragiwe Obrenovi}. privredna delatnost sa najdu`om tradicijom u Kraqevu. 115 \. O tome svedo~e i impresije Feliksa Kanica.. zapazio je dva hana i tri mehane. Mogu}nost dobre zarade navodila je mnoge da se oprobaju u ovoj delatnosti. Takozvana ’klub-odela’. koji se 1901. 33. Preovla|uju svila i taft.“.. Dr M. A prihod od lutrije i}i }e u dobrotvorne svrhe: za obla~ewe siroma{ne dece i pomo} |a~koj kuhiwi. putuju}i po Srbiji. „vodio posao“. rastao je i broj ugostiteqskih objekata.

11. dok su odrasli u kafane mogli da odlaze tri puta dnevno: za vreme doru~ka (od 5 do 8 sati). osim na putovawima. U zavisnosti od vrste ugostiteqske radwe i obima prometa. Srbija – zemqa i stanovni{tvo. postojale i radile brojne kafane. U julu 1916. Milo{a Velikog. – B. bifei. kojom se odlazilo ka Ra{ki. koja je od sto~ne pijace izlazila na ulicu Milo{a Velikog. narodne kujne i }evabxinice. 52.108 slavne manastire @i~u i Studenicu. U kafani se pripremaju hladna i topla jela i slu`e 116 117 . defini{u}i nekoliko kategorija ugostiteqskih objekata. koji gostu pru`aju kud i kamo boqi komfor nego one bedne mehane u kojima sam 1860. zavisila je i fiskalna optere}enost.117 Oslobo|ewem Kraqeva nastala je nova etapa u razvoju wegovog ugostiteqstva.“116 Otpo~iwawem Prvog svetskog rata i austrougarskom okupacijom nastupio je period stagnacije kraqeva~kog ugostiteqstva. od kojih je bio veliki broj samaca. Stoga je mla|ima od 18 godina bila zabrawena poseta ovim objektima. smatraju}i ih za mesta okupqawa „besposli~ara. restoranom za uslu`ivawe hladnih i toplih jela i odvojenom prostorijom za to~ewe pi}a. II. Izra`ena konkurencija i prava tr`i{na utakmica vremenom su prouzrokovali neku vrstu specijalizacije ugostiteqskih objekata. lewivaca i politi~ki nepouzdanih osoba“. tako da su u periodu izme|u dva svetska rata u Kraqevu. ulici An|elka Savi}a. te su stoga neki bili prinu|eni da zatvore svoje radwe. koja je vodila ka Kragujevcu i Kara|or|evoj. Sada ve} i stranac mo`e tamo da na|e nekoliko hotela na sprat. Dinami~ni privredni uspon varo{i u drugoj polovini 20-ih godina pro{log veka i pu{tawe u saobra}aj pruge Kragujevac–Kraqevo–Ra{ka (1929–1931). Milana Toplice i Raji}evoj). Beograd. koji su sme{taj i ishranu tra`ili kod ovda{wih ugostiteqa. izazvali su ekonomsku imigraciju brojnih radnika i stru~waka. Zbog toga su uz skoro svaki ugosteqski objekat koji nije imao sobe za preno}i{te. Najgu{}a koncentracija ugostiteqskih objekata bila je na gradskom trgu i du` ulica koje su se ukr{tale na wemu (Kraqa Petra. osim hotela i gostionica. Kafana je ugostiteqska radwa sa ve}om prostorijom za uslu`ivawe gostiju i udobnijim sme{tajem i ure|ajima. Mladenovi}. ru~ka (od 11 do 14 sati) i ve~ere (od 18 sati do zabrane koja je po~iwala u 21 ~as zimi i u 22 ~asa leti). pa su vlasnici ~esto mewali kategoriju svoje radwe nastoje}i da.118 Broj ugosti_________________________ Feliks Kanic. prou~avaju}i razvoj kraqeva~kog ugostiteqstva u pro{losti. Matijevi} je. zapisao: „Hotel je ugostiteqska radwa sa sobama za preno}i{te i vi{e od 10 kreveta. \enerala Stanojlovi}a. 118 Milan M. kw. izbegnu oporezivawe. Grad u Austrougarskoj okupacionoj zoni…. a onaj mawi deo ugostiteqa koji je nastavio rad. Ve}inu hotela i kafana okupator je rekvirirao za svoje potrebe. one izgra|ivane. u {to je mogu}e ve}oj meri. suo~avao se sa pote{ko}ama prilikom nabavki pi}a i hrane i slabom posetom gostiju. godine okupatorski organi vlasti odredili su kazne za „duboko ukoreweno zlo“ – besposli~ewe po kafanama i gostionicama. odseo. kr~me (mehane). 1985. B.

Vukomanovi}. 1927. „Grand hotel Studenica“. Mato Petrovi}. 33–34. 10. sedam bifea.). pet kafana. Milentije Nov~i}. Hrvata i Slovenaca za industriju. Kraqevo. do 1937. Kraqeva~ke kafane. obrt.. Gli{a Dugali}. Bife je mawa ugostiteqska radwa do 5 stolova u kojoj se kr~mi pi}e. Rado{ Milanovi}. „Tonetove stolice“ iz Slovenije. Bo{ko Pantovi}. 10. Stanimir V. Udru`ewe trgovaca za srez @i~ki – Kraqevo. \or|e Dimitrijevi}..109 teqskih objekata varirao je iz godine u godinu.. Gostionica je ugostiteqska radwa u kojoj se preko celog dana pripremaju i uslu`uju topla i hladna jela i to~e alkoholna i bezalkoholna pi}a. ^edo Lazovi}. XI 1935. ________________________________________________________________________________________________________________ alkoholna i bezalkoholna pi}a. a kako pokazuju istra`ivawa Milana Matijevi}a. 1998. u Kraqevu je bilo registrovano 120 ugostiteqskih radwi: pet hotela. godine. parketom i tepih stazama. Matijevi}. umetni~kim slikama. Stamenko M. Dimitrije Antonovi}. krajem 1935. Joksimovi}. 12 narodnih kujni i tri }evabxinice. 23. „Goldnerove pe}i“ iz Subotice itd. ukra{avaju}i enterijer kerami~kim plo~icama. Ra~i}. Matijevi}. Milivoje M. „Evropa“. Danilo Petrovi}. III 1930. rasko{nim lusterima. „London“ i „Pariz“. Radisav K. u razdobqu od 1932. instaliraju}i radioprijemnike.119 Sredinom marta 1930. „Imperijal“. Narodne kujne su oblik ugostiteqske radwe u kojoj se pripremaju jednostavna i jevtina topla jela. Bo`idar Lukovi}. escajg iz Austrije i Nema~ke. . opremaju}i ih skupocenim inventarom nabavqenim uglavnom u inostranstvu (porcelansko posu|e iz ^e{ke. 707. 25 gostionica.. U wima se nije smelo to~iti alkoholno pi}e i slu`iti crna kafa. tako da „na svakog dvadesetog poreskog obveznika ima po jedna kafana ili bife“. Mom~ilo Todosijevi} i Tihomir Tomi}. Radomirovi}. Miodrag F. 121 Bele{ke o doga|ajima u unutra{wosti. Kr~ma (mehana) je ugostiteqska radwa sa jednom prostorijom u kojoj se kr~mi pi}e i slu`e hladna i topla jela i razni mezetluci. 120 IAB. Radovan \ur|evi}. Marko Vasiqevi}. Prema zvani~nim statisti~kim podacima. 33. Kraqeva~ke. Igwat R. U isto vreme ugostiteqskom delatno{}u bavili su se: Mihajlo Andri}. Milan Todosijevi}.120 Prema pisawu „Pravde“. Trgova~ka komora Beograd. @ivkovi}.“ – Dr Milan M. udova Stojana Obradovi}a. Milorad Matijevi}. hotelijeri i kafexije modernizovali su svoje objekte. Jovanovi}. ne ra~unaju}i vinarsko-podrumarske radwe“. slu`i kafa i hladni mezetluci. „Pravda“. godine radile su 32 „mehane i kafane. Stojan Milenkovi}. Du{an Petrovi}. Radomir Orestijevi}. Simeun Ristovi}.. Vladislav Tairovi}. Dopis „Kraqevskog trgova~kog udru`ewa“ Trgova~koj komori Beograd. Momir Savi}. M. Radomir Vukoti}. godine Kraqevo je imalo 60 kafana i bifea. Radosav Simi}. postavqaju}i bilijar stolove i sli~no. Peri{i}. Mihajlo J. trgovinu i. 63 kr~me.. 119 Adresar Kraqevine Srba. uvode}i elektri~nu rasvetu i teku}u vodu.121 Nastoje}i da kvalitetom i raznovrsno{}u ponude privuku goste. godine Kraqevo je imalo {est hotela: „Beograd”.

specijaliteti sa ro{tiqa (}evap~i}i. „Beograd“. 3. Oni sa prefiwenijim ukusom i „dubqim xepom“ svoj apetit mogli su. „Jugoslavija“. kao i leti za brojnim stolovima iznetim ispred we. u hotelima „Pariz“. ra`wi}i. prema postoje}im ugostiteqskim kriterijumima. jagwe}a sarmica sa ov~jim kiselim mlekom. {argarepe i kelerabe. cvekla. u kojima su putnika namernika o~ekivale udobne sobe i dobra kuhiwa. dok su podovi bili oblo`eni parketom. u wegovoj kafani. „Studenica“ i kafani _________________________ 122 Kroz na{u zemqu. XII 1933. XII 1933. „Kraqevski glasnik“. opremqena modernim name{tajem. 20. razne vrste pe~ewa (prase}e. Na jelovnicima su nu|eni razni mezetluci. jagwe}e. te{ko se mogla prona}i slobodna stolica. paradajza. spratno zdawe sa 20 soba. a u vreme posta riba. Naro~ita pa`wa poklawana je ponudi jela i pi}a. „be~ka” i „pariska” {nicla i sl. kiselog i slatkog kupusa. jela po poruxbini (sviwski kare sa prilogom od krompir-pirea. „Evropa“. gra{ka. tele}e). Posebno na glasu bio je „Pariz“. 30-ih godina XX veka Najkvalitetnija ugostiteqska ponuda bila je u hotelima: „Pariz“.122 Neretko. „Jugoslavija“ i „Grand hotelu Studenica“. pe~ena paprika sa belim lukom). „Politika“. raspolagala kupatilom sa toplom i hladnom vodom. tur{ija. salate (od barenih krompira. ajvar. 8. 21. S obzirom na to da je gostima „pru`ao sve udobnosti jednog velegradskog hotela“ bio je. kasapski |uve~). .). Otvarawe hotela „Pariza“. od kojih je svaka bila okre~ena u druga~iju boju i. rangiran u prvu kategoriju. „Imperijal“.110 Hotel „Pariz“.

„Ibarske novosti“. 10. itd. Sre}na nova. 125. Kraqeva~ke. razne kifle. Dobrivoje Obradovi} – Kondis. onda{wih estradnih zvezda Sofke i Vuke [eherovi}. Mice „Amerikanke“..125 Ugostiteqski objekti bili su i svojevrsne kulturne institucije u kojima su odr`avane brojne trgova~ke. matinei. priredbe mesnih humanih i sportskih dru{tava i sl. jeli~kog ili trsteni~kog vinogorja. 163.. Matijevi}. Isto. 125 Dobrivoje Obradovi} Kondis.123 Neki ugostiteqi u ponudu svojih lokala uvr{tavali su i poslastice: pala~inke. Letovalo se na Ibru ili bawama. Po bogatom asortimanu slatki{a bio je poznat hotel „Evropa“. Uz „~ar{ijske svira~e“ – Cigane Stev~u i Pe{u – koji su {kripavim zvucima svojih violina „svirali na uvce”. XII 1983. 123 124 .. naj~e{}e gostima kafane „Gru`a“. dok su se na meniju „Studenice“ nalazila i jela ruske kuhiwe. u~iteqske. nekim od ~uvenih vina iz `upskog. M. u kojima su odr`avane strana~ke konferencije i zborovi. „klekova~a“). Ve}ina hotela i kafana za zabavu gostiju anga`ovala je poznate muzi~are i orkestre ~iji repertoar su ~inili razli~iti muzi~ki `anrovi.. kabeza. zanatlijske. 8. komovica. benda „^etiri Dalmatinca“. M. Nade. utoliti specijalitetima francuske kuhiwe. slu`eni su klaker. 181. XII 1982. Matijevi}. „orova~a“.126 Oni su bili i mesta na kojima se „bistrila politika“. slatko testo „kitnikez“ i sl. rolate. 9. radni~ke i druge strukovne zabave. krofne. 8. U kafani „Kod Bo`e“ slu`eni su lova~ki specijaliteti od mesa fazana. 178. Letovalo se na Ibru ili bawama. Kaje. zeca. poput poznatog putuju}eg pozori{ta „@ivoti}“ i popularnih glumaca @anke Stoki} i Dobrice Milutinovi}a. slavile _________________________ Dr M. 126 Dobrivoje Obradovi} Kondis. „Vajfertovim“ i „Bajlonijevim“ pivom. M.124 Qubiteqi „dobre kapqice“ bili su u prilici da „ugase `e|“ hladnim „jagodinskim“.111 „Kod Drmowe“ i „Zanatlijskoj kasini“. sok od maline i druga bezalkoholna pi}a. 30. 101. posela. Kraqeva~ke. nakon ~ijeg prvog nastupa u „Imperijalu“ vi{e „nije mogla da se na|e prazna stolica“. {pricerom i raznim vrstama `estokih pi}a („stara srpska {qivivica“. „pelinova~a“. Vuka{ina – Vula Jefti}a. 79. oficirske. jarebice.. ma|ioni~arskih i akrobatskih trupa. pa na posao. 102. „Ibarske novosti“. kapele ^ehoslovaka La{tovke. osim putuju}ih bioskopa. sitne kola~e. a onima koji su alkohol smatrali porokom. 10. u se}awu Kraqev~ana ostala su „koncertrirawa“ Lele „Sremice“. „nanova~a“. kapelnika Virta i xez peva~ice Tilde. U wima su. „Ibarske novosti“. harmonika{a Radojke i Tineta @ivkovi}a iz Kru{evca. ~esto gostovale pozori{ne dru`ine iz raznih delova zemqe.. orkestara bra}e Rexi} iz Leskovca i Cicvari}a iz [apca. „sarajevskim“. kermesi. od narodne muzike do xeza. srne i divqe sviwe. II 1983.

Matijevi}. Dobrivoje Obradovi} Kondis.. Letwe razonode na kaldrmi. 11. 129. a nekom o~aj i siroma{tvo. {ustera Milana Vuleti}a i trgovca Jelisijevi}a „Beogra|anina“ za kafanskim stolom „Pariza“. a „Zanatliska kasina“ va`ila je za steci{te ~lanova i simpatizera Demokratske stranke. 179. Kafane i hoteli privla~ili su i qude `eqne kocke i oku{avawa sre}e. Kao „radikalski“ lokali slovili su „Grand hotel Studenica“ i kafana „[umadija“ u ulici Milo{a Velikog. 184....128 U pam}ewu starijih Kraqev~ana ostala su pokera{ka nadmetawa izme|u bankarskog ~inovnika Mari}a. Matijevi}. Gotovo u svakom lokalu mogli su se nabaviti neraspakovani {pilovi karata. Vrwa~ke Bawe i drugih gradova. M. 1928.129 _________________________ Dr M. koje bi. Hotel „Jugoslavija“ imao je ~ak i posebnu prostoriju za kockawe u kojoj se nalazio i rulet.. 129 Dr M. donosile nekom bogatstvo. 8. Budu}i da je kockawe na javnim mestima bilo zakonom dozvoqeno. zbog ~ega su ga pose}ivali i kockari iz ^a~ka. Kraqeva~ke. pobornici hazarderstva svoju strast su upra`wavali naj~e{}e za kafanskim stolom.. „Ibarske novosti“.112 partijske slave i proslavqale izborne pobede. u partijama „pokera“. 127 128 . „sansa“ ili „farbula“. VIII 1983.127 Ambijent jedne kafane u Kraqevu. Kraqeva~ke. M. 83.

Ve}eslav Duj{in. 133 Isto. 151. 130 131 . Svetozar \akovi}. Pero Nikoqa~i}. in`ewer. `elezni~ari i oficiri iz obli`we artiqerijske kasarne. „Kod srpskog Kraqa“ ~esto su navra}ali i radnici Fabrike aviona i `elezni~kih radionica. komandant Vojnotehni~kog zavoda. Mi{a „[mol“. U wegovim otmenim salonima ili. @elezni~ari su se okupqali u „Lazovi}a kafani“. odsedali su pukovnik Pavle Filipovi}.133 Kafana „Zlatni Prag“ Jelesija Vasovi}a. vlasnik kraqeva~ke ciglane. smi{qale doset_________________________ Isto. trgovac. 83. prepoznatqiva. pod kro{wama bujnih lipa hotelske ba{te.132 Stalni posetioci gostionice „Bristol“. op{tinskih i slu`benika drugih dr`avnih nadle{tava. 132 Isto. bila je steci{te ~inovnika obli`weg suda. Hotel „Pariz“. obave{tajni oficir.113 Svaka ugostiteqska radwa imala je svoju stalnu klijentelu po kojoj je bila. 143. u proseku. Dragan Jelisijevi} „Beogra|anin”. predstavqao je mesto na kome se okupqala kraqeva~ka elita. i na ~ijim stolovima su se „preko celog dana nalazila barena jaja farbana u lukovinu koja su gosti koristili kao meze uz pi}e“. vlasnik rudnika „Tavnik” i dr. direktor Fabrike aviona. 103. svra}ali su in`eweri koji su radili na izgradwi puta Kraqevo–Ra{ka i mnogi od Francuza upo{qenih u Fabrici aviona.131 U „Grand hotel Studenicu“ koji se. u letwim danima. Isto. 190. osim {to je bio kona~i{te mnogih koje je put naveo kroz Kraqevo. trgovci Vukovi} i [vap~i} i drugi. 125. koja se nalazila u blizini pru`nog prelaza na putu prema Mr~ajevcima.130 U hotel „Evropa“. navra}ali su na jutarwu kafu i ~itawe novina razapetih na dr`a~ima od bambusove trske. godine otvorena tik uz hotel „Evropu“. na dodiru Nemawine i ulice Kraqa Petra. a ruski emigranti su za „svoju“ smatrali kafanu „Kod srpskog Kraqa“. Rafailovi}. pre`ivqavali qubavni brodolomi. koja je 1939. bili su apotekar Miroslav Pelnar`. gledaju}i od gradskog trga ka Nemawinoj ulici. sme{ten na gradskom trgu. na suprotnoj strani trga od „Pariza“. nalazio na desnoj strani ulice Kraqa Petra. lekar Obren Jovi}. na uglu Hajduk Veqkove i Obili}eve ulice. 134 Isto. 102. a u ve~erwim satima u wegov restoran zalazili su ~inovnici i oficiri. Cene usluga bile su. „obra|ivale“ ~ar{ijske novosti.134 Kao „boemski hram“ u kome su se ra|ale neverovatne pri~e. u neku ruku. a svaki stalni gost imao je svoju {oqicu za kafu iz koje je poslu`ivan. trgovci i zanatlije ~ije su se radwe nalazile u blizini. za 50% vi{e nego u drugim lokalima. Josip Gec. trgova~ki zastupnik istoimene zagreba~ke fabrike. sa setom se prise}alo prohujalih vremena.

. Naj~e{}i posetioci ugostiteqskih radwi otvaranih u blizini industrijskih objekata (Fabrika aviona. ^a~ku i Kragujevcu („@eneva“. Pazarnim i u dane dva trodnevna pana|ura. uz ~a{icu i meze. poznata je bila kafana „Kod Bo`a“. „Prole}e“. „zalivali“ na pijaci obavqen posao. wihova dvori{ta bila su zakr~ena volujskim kolima i mno{tvom volova i kowa ~iji doma}ini su. @elezni~ke radioni_________________________ 135 Isto. nadevani mnogi nadimci i prepri~avale lova~ke pri~e. gostionice i kr~me locirane bli`e periferiji du` puteva koji su vodili ka Ra{ki. opan~ari Lazo Hini} i Dule Milosavqevi} ]opica.135 „Prava doma}a kujna“ u Kraqevu Kafane. Za wenim stolovima dugo vremena provodili su mesari Veqo Kuzmanovi} i Mujo Milenkovi}. potkiva~i Qutko Lazarevi}. „Gru`a“. vlasnici ovih lokala su izgra|ivali i prostrane magacine za robu i {tale za sme{taj zapre`ne i tovarne stoke o kojoj se starao. 164. kirixija i trgovaca iz okolnih sela. „arxija“. za to posebno upo{qen radnik. kako je obi~no nazivana po vlasniku Qubi{i Krsti}u Musi. Svake godine kraqeva~ki boemi i bekrije u woj su proslavqali „bekrijsku slavu na ^isti ponedeonik“. Veqko Lopi~i} i drugi. Mile Kandi}.). U skladu sa wihovim potrebama. „Rasina“.114 ke i {ale. „Zeleni venac“. bili su svrati{ta seqaka. kr~me Uro{a Cveti}a i Sredoja Maxarevi}a i dr. ili „Musina kafana“.

po onda{wem `argonu. „U|i bato“. Trgova~ka komora Beograd. „Kragujevca“.115 ce) i `elezni~ke stanice. 57. U vreme pred Drugi svetski rat. podstakli su pravu ekspanziju „najstarijeg zanata“. koji je radio sa „prodava~icama qubavi“ u „Ibru“.138 Do 1932. „Animir dama“ bilo je i u kafanama „Jelenac“ (u ulici Milo{a Velikog). gde su naj~e{}e navra}ali seqaci iz studeni~kih sela. „Jadrana“ i „Bele ru`e“. poput „Novog Sada“. organizovane prostitucije bilo i tokom XIX veka. „Brege“ i „Solun“. a ostatak animir dami. i u okru`ewu nove stani~ne zgrade sagra|ene 1929. godine ugostiteqi su imali zajedni~ku strukovnu asocijaciju sa trgovcima. III 1933.”136 Najgu{}a koncentracija javnih ku}a bila je u delu grada u blizini stare `elezni~ke stanice. koji su upra`wavale „animir dame“ pristigle u Kraqevo iz Ma|arske. koje je pred organima vlasti zastupalo wihove interese. tj. „Orijenta“. a tada su formirali „Udru`ewe ugostiteqa za srez `i~ki“. doseqavawe mno{tva radnika iz drugih delova zemqe i inostranstva i prisustvo velikog broja vojnih lica. „@enevi“ i „Draga~evu“ (u Staroj ~ar{iji). godine ne{to zapadnije od stare. neretko i na veresiju. 55. Slavonije. odisalo otmeno{}u i elegancijom. bili su radnici samci koji su se u wima hranili kao abonirci („na kost“). „Animir dame su pravile dru{tvo mu{teriji u kafani gde su srkutale liker kru{kovac. u zavisnosti od ranga i ugleda kafane i kategorije dama. „Jadran“.139 _________________________ Isto. tarifa za provedenu no} sa ’`enskom’ se kretala od 10 do 30 dinara. animir dama je mu{teriju odvodila u sobu. Postoji mi{qewe i da naziv „Pic mala“ poti~e otuda {to je ovaj deo grada u arhitektonsko-urbanisti~kom smislu i po socijalnom statusu svojih `iteqa predstavqao elitni kraj Kraqeva u kome je sve. Iako je. 136 137 . ofarbanu vodicu ili ~aj koji je mu{terija pla}ao kao skupoceno pi}e. Nakon {to napravi dobar pazar u kafani. „Solunu“ i „Bregeu“. od ~ega je polovina pripadala gazdi. Udru`ewe trgovaca za srez @i~ki – Kraqevo. 139 IAB. „Kraqevi} Marko“. pod okriqem ugostiteqske delatnosti. godine.137 Po svojim „`enskama” i crvenim fewer~i}ima posebno na glasu bile su tamo{we kafane: „@elezni~ka kasina“. Srema i Dalmatinskog primorja. „Ibar“. bilo „pic-pic“. a za pravog „kupler-majstora“ va`io je nekada{wi konobar Ilija Radovanovi}. koji je zbog toga i dobio naziv „Pic mala“. 138 Isto. Izve{taj Upravnog odbora Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki podnet I redovnoj godi{woj skup{tini na dan 5.

141 tokom okupacionog perioda obustavila su rad i bila izlo`ena pqa~ki i uni{tavawu inventara i arhive. Beograd–Kraqevo. jer weno pokretawe u velikoj meri iziskuje investirawe i kreditirawe koje vr{e oni subjekti koji raspola`u novcem i wime manipuli{u. kredite kojima bi se koliko-toliko sanirale posledice ratnih pusto{ewa i novim investicijama pokrenule proizvodwa i trgovina. a posebno na teritoriji Srbije. 119–145. Sva tri wegova nov~ana zavoda koja su poslovala do okupacije 1915. i novac. bila je. Izve{taj Upravnog odbora „Kraqevske Akcionarske Zadruge“ podnesen redovnom zboru akcionara u Kraqevu na dan 17. to se kao neophodna za o`ivqavawe kraqeva~ke privrede nametnula potreba obnove rada nov~anih zavoda. „Kraqevskoj privrednoj banci za trgovinu i industriju“ bile su uni{teni: Dnevnik. Izve{taj Upravnog odbora „Kraqevske akcionarske {tedionice“ podnet XXXI redovnoj skup{tini akcionara na dan 20. godine („Kraqevska akcionarska {tedionica“. Dopis predsednika Upravnog odbora „Kraqevske privredne banke za trgovinu i industriju“. I 1920. otpo~ela „Kraqevska privredna banka za trgovinu i industriju“. godine obnavqala usporeno. Situacija na finansijskom tr`i{tu novoformirane Kraqevine Srba. Na~elstvu okruga ~a~anskog. Srbija na kraju Prvog svetskog rata“. „Privredni polo`aj Srbije po zavr{etku ratnih operacija. usled ~iwenice da su doma}e banke tokom rata bile potpuno zamrle i na razne na~ine stavqene van prometa.116 NOV^ANI ZAVODI Obnova privrede nakon Prvog svetskog rata iziskivala je. Dopis Uprave „Kraqevske akcionarske {tedionice“ Ministru trgovine i industrije. usmerene prvenstveno na konsolidovawe svoje aktive i pasive. 65. veoma te{ka. godine“. godine. osim Kwige zaloga. 15. godine vidi vi{e: Milovan Sekuli}. 23. 61. V 1919. 65. februara 1921. a 1.000 dinara. najpre je. tako da se wihova delatnost tokom 1919.143 Sve izra`enija potra`wa kredita i mogu}nost _________________________ Danica Mili}.140 Ovakvo stawe nov~anih institucija karakteristalo je i Kraqevo. 1990. februara 1920. pored niza drugih uslova. „Akcionarske {tedionice i banke u Kraqevu do 1915. Tokom aprila aktivirana je „Kraqevska akcionarska zadruga“. Glavna kwiga. Petra Bogavca. 143 AJ. Hrvata i Slovenaca. juna iste godine rad je obnovila i „Kraqevska akcionarska {tedionica“. 1. uni{ten je ~itav meni~ni portfeq u kome je bilo oko 1. 141 O osnivawu i poslovawu ovih nov~anih zavoda do okupacije Kraqeva 1915. Srbija na kraju Prvog svetskog rata. godine o svom radu u Banci. i 1920. godine. Beograd. Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo. II 1921. Kwiga bilansa i sve ostale pomo}ne kwige. 1313–2297. Finansijske aktivnosti nakon oslobo|ewa. 140 . 142 Primera radi. a „Kraqevskoj akcionarskoj {tedionici“. – AJ. 1313–2297.142 S obzirom na to da je razvoj privrede uslovqen situacijom na finansijskom poqu. tj. Izve{taj Nadzornog odbora „Kraqevske privredne banke“ podnet redovnom zboru akcionara na dan 27. 2000.000 menica u vrednosti od oko 500. „Kraqevska akcionarska zadruga“ i „Kraqevska privredna banka za trgovinu i industriju“). godine. osim {to je ostala bez kancelarijskog inventara i ru~ne kase. marta 1921.

godina .117 Ra~un gubitaka i dobitaka i Ra~un izravnawa Kraqevske akcionarske {tedionice za period 1914–1919.

nego eskont meni~ni za davawe zajmova u gotovu. {to su obe uprave odgovorile banci da oni rado pristaju ako im to wihovi zborovi odobre. 65. februara 1921.000. Usled toga. formirana „Kraqevska privredna banka“. a to je da vr{imo trgova~ko-privredne i {pekulativne poslove koji bi poslovi mnogo korisniji bili i za akcionare. trgovinu pre svega. ciq novoosnovanog nov~anog zavoda bio je da „kreditovawem. _________________________ 144 AJ.000 akcija od po 500 dinara. jula 1921. 1313–2297. godine.G. Predlog Upravnog odbora „Kraqevske privredne banke“ podnet III redovnom zboru akcionara dr`atog na dan 27. i u tom ciqu ~inila je poku{aj kod uprava Kraqevske {tedionice i Akcionarske zadruge. akcionari. navodila je uprave pomenutih nov~anih zavoda na ideju integracije. Kraqevo. od kojih je. 24. 24. trgovawem. izvozom i uvozom robe. 2000. Stoga je uprava u sporazumu sa nadzornim odborom donela odluku da ova banka treba da se spoji sa ovda{wim zavodima. podpoma`e razvitak trgovine. a to isto i ova druga dva zavoda kojima su kapitali ravni na{em. {to su i wihove uprave uvidele. A da bi mogli ovom poslu pri}i. trgovinu a i za samu okolinu ovoga kraja. s toga su i oni pristali na spajawe. industrije i uop{te svih privrednih grana. to zavodi malog kapitala kao na{a banka ne mogu dati.118 wihovog povoqnog plasirawa u uslovima poratne konjukture.000 dinara u srebru ~inilo 2. stavila u dnevni red predloge o spajawu zavoda.“144 Po svemu sude}i. industrije i zanatstva“145. dr Milan Matijevi}. 95. VII 1921. privrede. G. godine. 1313–2297. godine od Upravnog odbora „Kraqevske privredne banke za trgovinu i industriju“. maja 1912. Predlog o izmeni i dopuni Pravila „Kraqevske privredne banke“ odobrenih re{ewem Gospodina Ministra Narodne Privrede od 2. kako bi pove}awem kapitala bile stvorene mogu}nosti za pro{irivawe delatnosti i wegovo ve}e ulagawe u privredu. nu`no je da imamo kapital ve}i nego {to ga danas banka ima. Nov~ani zavodi i banke u Kraqevu. pa i na{a banka. 145 AJ. tako da je integracija bila ograni~ena samo na „Kraqevsku privrednu banku za trgovinu i industriju“ i „Kraqevsku akcionarsku zadrugu“. obavqawem industrijskih preduze}a. zbor akcionara „Kraqevske akcionarske {tedionice“ negativno se izjasnio prema ovoj ideji. godine. to treba da ostvarimo na{a pravila. . Inicijativa za ukrupwavawe bankarskih kapitala potekla je po~etkom 1921. oba su zavoda ovda{wa. 65. jer danas kapital bez milion dinara ni{tavan je da se sa malim kapitalom mo`e ma {ta raditi a taj rad da mo`e doneti prihoda bar pristojnog da se wime mogu re`iski tro{kovi pokriti i dividendu akcionarima bar 8% dati. ovim spajawem posti`e se mnogo u pogledu stabilnije trgovine. o ~emu su weni akcionari bili obave{teni: „Da bi uprava mogla kapital ban~in plasirati {to popularnijem a rentabilnijem poslu nego do sada pre`ivelom zajmodavstvu – eskontu. Kako se navodilo u wegovim „Pravilima“. da danas oni ne mogu punom parom raditi ovakvi kakvi su danas. Ne. ~iji je osnovni kapital u iznosu od 1.

Luka Lukovi}. VII 1924. trgovac. Oglas „Kraqevskog trgova~kog kreditnog zavoda“. Bio je to „Kraqevski trgova~ki kreditni zavod“ sa osnovnim kapitalom od 2. – ali Ministarstvo trgovine i industrije to nije odobrilo. Bo`idar Crv~anin. ~iji ciq je bio da „da mogu}nost trgova~kom i privrednom svetu ove okoline da {to br`e i lak{e obavqa svoje poslove“. svedo~i i ~iwenica da je 11. godine Kraqevo dobilo jo{ jedan nov~ani zavod. podeqenih u 2. promeweni poslov_________________________ 146 ^lanovi prvog Upravnog odbora „Kraqevskog trgova~kog kreditnog zavoda“ bili su: Milan Jovi~i}.000 dinara. Lazar Kuzmanovi}. a u Nadzorni odbor izabrani su advokat Branko Pa{trovi} i ~etvorica trgovaca: Jevrem Planojevi}. a i „Pravila Banke nisu saobra`e147 na svima odredbama Zakona i praksi“.146 Krajem iste decenije bilo je poku{aja osnivawa jo{ jednog nov~anog zavoda – „Obrtne banke“ A. trgovac.000 akcija u iznosu od po 1. Luka Lazarevi}. – AJ. Igwat Jovanovi}. Velisav Tomovi}. trgovac. 29. Manojlo Manojlovi} i Dragutin Nenadovi}.000 dinara. opan~ar. trgovac. D. hoteli- . 1313–2297. Dragomir Rankovi}. s obrazlo`ewem da „predvi|eni kapital je i suvi{e mali od 1. Markovi}.000.119 Akcija „Kraqevske privredne banke“ O tome koliko su bankarski poslovi tokom dvadesetih godina XX veka bili profitabilni i kolika je bila potra`wa za sve`im novcem neophodnim za obnovu ovda{we privrede. trgovine i zanatstva. aprila 1924.000 dinara“. trgovac. 147 Osniva~i ovog nov~anog zavoda bili su: Miodrag M. trgovac. kafexija. apotekar. in`ewer. Nikola ^ukuli}. 65. Radisav Jovanovi}.000. Ipak. trgovac i Aleksa Jelesijevi}. trgovac. pre svega. Petar Bo`i}. Todor [evi}. kwigovo|a. Miodrag Jovanovi}.

nisu uspevali podeliti ni 4% dividende akcionarima. trgovac. zajmovi i stawa teku}ih ra~una do`ivqavaju uzlaznu putawu. ~ija uprava je uspevala da. godine do{lo je do prave navale {tedi{a na {altere banaka {irom zemqe i podizawa uloga na {tedwu i po teku}im ra~unima. U ovakvim uslovima ovda{wi nov~ani zavodi. godine mo`e se okarakterisati kao „zlatno doba“ u poslovawu ovda{wih nov~anih zavoda. III 1929.000 dinara u odnosu na prethodnu godinu. 65. a eskont i reeskont menica. Po~etkom 30-ih godina XX veka ovaj pozitivni trend je. {to nije mimoi{lo ni banke u Kraqevu. U wemu se bele`i znatan porast uloga na {tedwu. Krsta Petrovi}. D. a ono barem uvedu olak{ice prilikom wihovih davawa. do 1931. Po~etkom jeseni 1931. Bo`idar Markovi}. Ministru trgovine i industrije. Naime. zaustavqen i nastupilo je razdobqe vi{egodi{we stagnacije bankarskog poslovawa. Poreme}aje finansijskog tr`i{ta najilustrativnije prikazuju pore|ewa „Ra~una izravnawa“ i „Ra~una gubitka i dobitka“ ovog nov~anog zavoda iz 1929. godine opali za 700. I 1929. O razmerama ove pojave. trgovac i Qubi{a Stefanovi}. prouzrokovane u velikoj meri i psiholo{kim momentima. . koji su poslovali uglavnom kao kreditne ustanove sa eskontom i kreditirawem trgovine i mawih privrednih preduze}a po teku}im ra~unima sa kamatnom stopom od 12% na godi{wem nivou i provizijom od 8%. eskontirawe kratkoro~nih sitnih menica koje su „iskqu~ivale svaki rizik“. odnosno 1931. {to je dovodilo do gubitka poverewa akcionara u svoje ustanove. usled smawewa zarada nerado odlu~ivali za nove poslove. Molba osniva~a „Obrtne banke“ A. Dopis Ministarstva trgovine i industrije Na~elstvu sreza `i~kog. kod koje su nov~ani ulozi 1931. Stoga su iz uprava nov~anih zavoda ~esto upu}ivane molbe dr`avnim finansijskim vlastima da se poreske stope vrate na predratne i da se samoupravni i vanredni prirezi. 19. koliko-toliko odr`ava stabilnost poslovawa: ________________________________________________________________________________________________________________ jer. Hrvata i Slovenaca u odnosu na onaj u Kraqevini Srbiji. skoro iskqu~ivo. 1313–2297.120 ni ambijent za rad nov~anih zavoda u Kraqevini Srba. usled odjeka velike svetske ekonomske krize na jugoslovenskim prostorima. uprkos sni`ewa kamata. procenat zarada ostao je na predratnom nivou. ako ne ukinu. godine. stavqao je pred kraqeva~ke bankare niz isku{ewa i te{ko}a. re~ito govori i primer „Kraqevske akcionarske {tedionice“. 13. Plasman novca u nove zajmove zna~ajno je umawen jer su se potencijalni klijenti. dok su re`ijski tro{kovi porasli za oko 30-40 puta. To je uzrokovalo orjentaciju banaka na. – AJ. Period od 1925. a stepen poreskog optere}ewa uve}an je za oko 400 puta.

1932.556 27 – 1. U HIQADAMA DIN.121 RA^UN IZRAVNAWA AKTIVA 1929. U HIQADAMA DIN.024 – – 1. 122 309 167 300 37 279 567 42 898 1931. 134 472 222 310 34 194 868 42 1. 2. G. 191 4.224 38 40 1.000 199 5.502 115 123 2 46 241 8. G.010 475 177 34 1. G.000 202 34 1.466 blagajna menice zajmovi na zaloge teku}i ra~uni potra`ivawa kod stranih nov~. 7. 201–202. zavoda vrednost rezervnog fonda nepokretnosti kaucije nova gra|evina razlika kursa dr`avnih hartija PASIVA glavnica rezervni fondovi ulozi na {tedwu reeskont kod Narodne banke prenosna kamata nepodignuta kamata tantijema dobit za podelu zbir bilansa RA^UN GUBITKA I DOBITKA RASHODI 1929.954 1931. 340 4. U HIQADAMA DIN. U HIQADAMA DIN.738 484 1.138 porezi kamata tro{kovi i plate dobit prihodi provizija kamata stanarina zbir prihoda ili rashoda Prema: „Narodno blagostanje“.000 146 5. G.352 – 135 2 42 258 6. .

000 na 8. godini su za preko polovine otkazana i iznosila su 475. Beci}. Odlukom Uprave bila je podeqena na slede}i na~in: 15. 202. godinu.5% godi{we.000 (za 54. Od toga. „Privatni nov~ani zavodi i bankarstvo u Leskovcu izme|u dva svetska rata“. a ostatak od 41. veka. 46. ~ista zarada je 1931.500.000 ve}i nego dve godine ranije. i oni su. Potra`ivawa kod stranih nov~anih zavoda iskazana krajem 1929. 2. Prihodi od nepokretnosti poticali su od zarade hotela „Pariz“. godine Ministarstvu trgovine i industrije: „Te{ko stawe u privredi.000 u odnosu na 1929. godine.000 dinara je ispla}eno kao dvoprocentna dividenda. i iznosila je 310. 1. veka. godini bili za 200. 12. godini. kakvi su bili i kraqeva~ki. kao i rashodi po kamatama.000.500 dinara dato je rezervnom fondu. godine. Istorija 20. 148 149 . seqa~kog zakona.620.5% godi{we.950. sopstvena sredstva iznose 1.000 dinara. sa 115. Ipak.000.350. Meni~ni krediti su u 1931. – Ivan M. tro{kovi uprave i plate.600 dinara poslu`io je za osnivawe fonda za pokri}e eventualnih {teta. bila ve}a za 10. Isto. godinu nova stavka u poslovawu je pozicija reeskonta kod Narodne banke. bila vrlo likvidno plasirana. kako izgleda.000 u 1931. 200. doneli su dodatne komplikacije u poslovawu nov~anih zavoda. 6. vlasni{tva [tedionice. {to dokazuje da je ovaj zavod bio u stawu da podmiri ulaga~e skoro iskqu~ivo smawewem svoje aktive. koje nas prati od 1931. aprila 1932. kojim su dr`avne vlasti uvele moratorijum na otplatu seqa~kih dugova za 90 dana i propisale da se sa zemqoradnicima postignu dogovori o na~inu pla}awa duga. {to navodi na zakqu~ak da su ulozi na {tedwu porasli i bili bi znatno ve}i da nije bilo pomenutog podizawa novca od strane {tedi{a u septembru i oktobru. a tu|a sredstva 5. u prvoj polovini ~etvrte decenije 20. 139.000 vi{e zbog pove}awa fondova). godine sa 1.200. koja je.122 Tabela prikazuje porast zbira bilansa od 6. kao i maksimizirawe visine kamata.000 penzionom fondu.149 Dono{ewe tzv.148 Paralelno sa pove}awem prihoda uve}ani su i rashodi: porezi. prema onda{wim ekonomskim analiti~arima predstavqali „lepe tihe rezerve ban~ine“. a kamata za nov~ane uloge 6. ~ija je o{trina _________________________ „Narodno blagostanje“. do~arava molba Upravnog odbora „Kraqevske privredne banke“ upu}ena po~etkom marta 1936.000 prema 5. 150 Dr`avna normativa kojom se te`ilo obuzdavawu inflacije propisivala je da visina kamatnih stopa na pozajmqene sume ne sme prelaziti 12.000 dinara {to je bila posledica pove}awa gotovo svih pozicija u pasivi.600 dinara kao tantijema Upravnom i Nadzornom odboru. U odnosu na 1929. Beograd. 2002. VII 1932.000 u 1929. u privrednom pogledu sva je u krizi.000 dinara.150 Dramati~nost polo`aja u kome su se nalazili mali nov~ani zavodi.

65. Vo|eni filozofijom zarade „na malo”. Preduzetim strogim {tedwama u svakom pogledu i pravcu uspeli smo da re`iju svedemo na minimum. jer nisu provedene po jednom unapred utvr|enom planu. Ulaga~i nisu hteli da shvate te{ko stawe ve} su u novom nastupu nepoverewa tra`ili povra}aj ulo`enog novca i stavqaju}i terete obezbe|ivali se nad ban~inom imovinom. 14. nisu mnogo pomogle. posebno radnika koji su iz raznih delova zemqe pristizali u Kraqevo tragaju}i za poslom. Preduzete razne mere u svrhu ubla`ewa krize i o`ivqewa privredne radinosti. Pru`ene za{titne mere stanovitim privrednim klasama u vidu odlagawa pla}awa pomogle su im da se odr`e u `ivotu ali ne i da ubrza wihovo ozdravqewe. ste~enu mukotrpnim radom i svakovrsnim odricawima.”151 Akcionari kraqeva~kih nov~anih zavoda pripadali su razli~itim socijalnim slojevima. Ovakvim radom izvr{nih vlasti mi smo bili u nemogu}nosti da do|emo do potrebnih sredstava s jedne strane. Najvi{e je bilo trgovaca. ali i pored toga i dobre voqe zbog slabog priliva novca od naplata svojih potra`ivawa nismo u stawu udovoqiti svojim obavezama prema ulaga~ima i poveriocima. Nije postigla puni efekat i stoga {to je ova mera jednaka za sve nov~ane zavode. III 1936. a koji su zara|eni novac deponovali u blagajnama ovda{wih bana_________________________ 151 AJ. te`e}i da na taj na~in o~uvaju i.123 bez presedana i kojoj jo{ nije mogu}e predvideti kraj. akcionari su postajali i „obi~ni qudi”. wene radinosti i za oporavqewe privredno slabijih jeste sni`ewe kamatwaka. te smo primorani obratiti se Vama Gospodine Ministre i zatra`iti za{titu. . jer je donesena u vremenu kad jo{ konstantno traje nepoverewe kod ulaga~a. dok je poznato da su mawi poslovi optere}eni srazmerno ve}om re`ijom od velikih i da mawi zavodi uz te`e uslove delaju. a s druge strane i uredni du`nici napustili su ure|ewe svojih obaveza i dozvolili utu`ewe. Molba Upravnog odbora „Kraqevske privredne banke“ Ministarstvu trgovine i industrije.. oplode svoju „crkavicu”. zatim zanatlija. u izvesnoj meri. Poslovawe na{eg zavoda je silno ote`ano zbog neprovo|ewa izvr{ewa od strane izvr{nih vlasti i po onim predmetima ~iji predlozi ve} godinama le`e i za koje smo imali velike tro{kove za tu`bene takse. jer sa neprovo|ewem izvr{ewa kod nas svaki du`nik ra~una. koji su posedovali i najve}i broj akcija.. iza kojeg je imao da zapne svaki daqi postupak za naplatu. Ova mera nije postigla puni efekat. Ovi su nas razlozi uverili da ne mo`emo imati vi{e nikakvih iluzija. ugostiteqa i dr`avnih ~inovnika. kupuju}i mawi broj akcija. 1313–2297. koji bi imao da obuhvati celokupno ovo slo`eno pitawe i sve grane privrede. Zdrava mera za o`ivqewe privrede. dok je na drugoj strani kod drugih privrednih grana izazvalo depresiju i u~malost. Jo{ vi{e je bilo sitnih {tedi{a.

Zato molim Gospodina Ministra da se zauzme za mene siromaha radnika i da mi se moj novac koji se nalazi u Banci odma u najkra}em roku izbavi i naredi odma da mi se cela suma 48.. a samim tim i dominaciju u rukovo|ewu bankama. ~lanovima Upravnog i Nadzornog odbora otpisano je 50% wihovih dugovawa na teret rezervnog fonda. uzrokovali su duboke potrese na relaciji banka – {tedi{a.. 152 . posebno u politici. 14. god.153 Vremenom je me|u akcionarima dolazilo do sve ve}eg raslojavawa i izdvajawa prave finansijske elite koja je u potpunosti kreirala poslovnu politiku nov~anih zavoda. Radijo sam na tom poslu do 1934. a ~iji uticaj se ose}ao u svim dru{tvenim sferama grada. odlukom Upravnog odbora.) U pomenutoj banci ima wih 7 akcionara koji raspola`u sa najve}im trgovinama u Kraqevu. Molba Petra Mudrini}a Ministarstvu trgovine i industrije. odsustvu elementarnog ~ovekoqubqa. 153 Dr Nikola Jon~i} – Ko~a. a omogu}eno im je da ostatak pla}aju ulo`nim kwi`icama. a i da se mo} pojedinca ne meri samo ciframa novca. (. ina~e jako pragmati~nim qudima koji znaju u {ta treba ulagati. {to koriste ~lanovi Upravnog i Nadzornog odbora da na lak na~in do|u do novih uloga i kamata. 1313–2297. do{ao sam na rad na prugu i put Kraqevo – Kosovska Mitrovica. Ja vi{e ne mogu da ~ekam. Kraqevo i okolina. Kako banka nije bila u stawu da ulaga~ima ispla}uje sve uloge. uve}aju kapital.“ – AJ. Daqe nisam u stawu da ~ekam i da me pobe|uju zakoni o za{titi a Banka da na mom novcu zara|uje a ja umirem gladan i bez ikakve pomo}i a Banka raspola`e sa velikim kapitalom kako pokretnim tako i nepokretnim a trgova~ku i sitnih zanatlija imovinu prodaje i sebe napla}uje za{to onda meni moje ne plati. 1966. 324. 65.124 ka.055 isplati bez ikakvi odbitaka po{to mi je novac odmah potreban da kupim malo zemqe i ku}u. uspeh i na pla_________________________ Poreme}aji u bankarstvu tokom 30-ih godina pro{log veka. Ja na ovu pqa~ku nisam hteo da pristanem po{to ako ja dam na sumu 48055 dinara toliki odbitak onda nemam {ta da dobijem od moga novca koji sam ja krvavo zaradijo tucaju}i kamen kroz ibarsku dolinu i raznim putevima. Novac koji sam zara|ivao i od svojih usta odvajao svakoga meseca ulagao sam na {tedwu u Kraqevsku privrednu banku u Kraqevu po pet do osam stotina dinara mese~no i tako sam u{tedijo nekoliko hiqada dinara da mogu da pod ve} oronule dane da kupim krov nad glavu i da se ne moram skitati po tu|im ku}ama. Naime. a na osnovu „Uredbe o nov~anim zavodima“. kao i o moralu kraqeva~kih bankara. Mogu}nost uticaja na nov~ane tokove omogu}avala je pojedinim od wih. Oni imaju iz ~ega da meni isplate moj novac odma po{to mi je potreban.152 U godinama ekonomske krize iskazana je tendencija dela akcionara da u svojim rukama skoncentri{u {to ve}i broj akcija. VII 1940. Beograd. o ~emu. na u{trb ostalih. mnogi sitni akcionari po~eli su da prodaju ulo`ne kwi`ice 10-20% jeftinije. Jedan od najre~itijih primera odnosio se na „Kraqevsku privrednu banku“. „Dru{tveno-politi~ke prilike i razvoj radni~kog pokreta do Drugog svetskog rata“. a sada moj novac ne mogu da dobijem po{to se banka brani sa nekakvim zakonom o za{titi a kada sam ja davao da mi skine jedino godi{wi interes i da mi ostatak isplati a upravnik banke Petar Bogavac tra`ijo mi je da mu ostavim 25 dinara po jednoj stotini dinara. ili da raznim spekulacijama. slikovito govori pismo Petra Mudrini}a iz Zaklopca (srez Dowi Lapac) Ministarstvu trgovine i industrije: „Godine 1926. tj.

U ovako sumornu sliku srpske privrede uklapalo se i Kraqevo. sa dnevnim kapacitetom prerade `ita od dva i po vagona. u to vreme jedan od najve}ih na Balkanu. INDUSTRIJA [est godina skoro neprekidnog ratnog stawa (1912–1918) ostavilo je duboke tragove na privredi Srbije. Stolova. X.154 Za izrazito agrarnu zemqu. „Industrija Srbije na po~etku privrednog `ivota Kraqevine Srba. Hrvata i Slovenaca“. Istorija XX veka. jedan od osniva~a „Kraqevske trgova~ke banke“. godine. 1969. dugogodi{wem predsedniku Upravnog odbora „Kraqevske privredne banke”. godine. Tako je na izborima za Ustavotvornu skup{tinu 1920. i 1935. kada je. ^emerna i Gledi}a. Rado~ela. Iako je ve}ina prera|iva~kih objekata – strugara bila locirana. 1931. Bogavac je odneo apsolutne pobede u Kraqevu i na parlamentarnim izborima 1923. koji je biran za narodnog poslanika 1927. 190. izgra|eno jo{ nekoliko mawih industrijskih objekata. Kotlenika. u kojem za~eci industrijalizacije se`u u osamdesete godine XIX veka. posebno te{ki gubici bili su u domenu industrije koja se tokom XIX veka nalazila „u povoju“. 216. Prema proceni Delegacije Kraqevine Srba. pru`ali su izvrsne uslove za razvoj drvoprera|iva~ke industrije. prvo industrijsko preduze}e u Kraqevu. godine poslani~ki mandat u @i~kom srezu pripao radikalu Petru Bogavcu.155 Do intenzivne industrijalizacije Kraqeva do{lo je u periodu izme|u dva svetska rata kada je. godine. Hrvata i Slovenaca podnetoj Reparacionoj komisiji 1919. i 1931. osim Fabrike aviona i Fabrike vagona. godine) i {estospratni mlin na elektropogon Nikole Kne`evi}a i Isidora Radovanovi}a. otprilike 1882. kakva je bila Srbija u to vreme. ~emu je u velikoj meri zasigurno imao da zahvali i svojoj funkciji u banci. Ratne neda}e znatno su o{tetile wihova postrojewa ote`avaju}i normalizaciju proizvodwe dugi niz godina nakon rata. . 1927. osnovana „Fabrika poqoprivrednih sprava“ Aksentija Bogdanovi}a i Sre}ka Vasi}a. kao i {iroka rasprostrawenost hrastovih {uma u selima na potezu od Kraqeva do ^a~ka. sagra|en u susednoj Ribnici. Beograd. Bogati {umski potencijali planinskih masiva @eqina. uglavnom zbog ote_________________________ 154 Smiqana \urovi}. Do po~etka Prvog svetskog rata u Kraqevu i wegovoj neposrednoj okolini osnovana su jo{ dva industrijska preduze}a: paromlin Mihajla ^ebinca (1892.125 nu politike. ukupna materijalna {teta koju je Srbija pretrpela u ovom periodu iznosila je izme|u sedam i deset milijardi zlatnih franaka. {to je predstavqalo vi{e od polovine wenog nacionalnog bogatstva. godine. Sli~ne politi~ke uspehe bele`io je i imu}ni trgovac Lazar Kuzmanovi}. koje su ~inile industrijsku osnovu grada.

. – AJ. 160 Isto. fiksleder.158 Uprkos bogatoj sirovinskoj osnovi. Grga{evi}. U woj je. ko`arska industrija je sve do 1936. III 1941. 13... 510–1230. podigao je u samom gradu. izvesno vreme radio i jedan hemijski in`ewer. sagradio modernu radionicu za preradu ko`e sa {est ma{ina. godine radila je i parna strugara Direkcije dr`avnih `eleznica. bansekom. ko`a u boji i ko`a za izradu opanaka. godine. Milanovi}. 157 Dr D. Milanovi}. Milanovi}. sagra|ena 1911.159 U godinama pred Drugi svetski rat Kraqevo je dobilo i dva poluindustrijska ciglarsko-creparska objekta. u wegovom neposrednom susedstvu. J. 68–69. Miqko Petrovi} je posedovao jo{ i tri strugare na vodeni pogon u okolini Kraqeva – na Gvozda~koj reci. koji je slovio za pravog drvnog magnata.000 i obrtnim od 500. u Ribnici.000 m3 tvrdog i mekog drveta. modernu parnu strugaru sa tri gatera. izra|uju}i najvi{e `elezni~ke pragove.157 U 1940. Kraqevo i wegovo u`e….. a druga za izradu kvalitetne stolarije. Kraqevo i wegovo u`e.000 dinara. godine imala karakteristike sitne zanatske proizvodwe. sa kru`nom pe}i kapaciteta oko tri miliona komada cigala godi{we. a drugi. 72. godini kraqeva~ki industrijalac Miqko Petrovi} Ri`a. Dosije Industrije gra|e i drveta za ogrev „Miqko Petrovi}“ Kraqevo. Z. pripadao je Veqku Bo{kovi}u. 159 Dr D. na desnoj obali Ibra.126 `anog transporta drveta u oblicama. u neposrednoj blizini ulica Vojvode Putnika i Jug Bogdanove.160 _________________________ Dr D. ~etiri cirkulara. ruba~ima i postrojewem za parewe – impregnaciju bukovog drveta. ^ovek zvani…. 66–67. Po~etkom 20-ih godina XX veka 56 uposlenih radnika obra|ivalo je godi{we oko 2. sa osnovnim kapitalom od 100. Wen proizvodni asortiman ~inili su: tele}i i gove|i boks. pored desetak nekvalifikovanih i pet do deset kvalifikovanih radnika... Posebno su bile tra`ene orahovina i hrastovina. deo ovih kapaciteta izgra|en je i u Kraqevu. M.. 21. 158 Osim ove. 155 156 . Tako je. upola maweg kapaciteta. podigao je Svetozar \okovi}. Prvi. radila strugara preduze}a „Kne`evi}–Radovanovi}“. Wena dva puna struga i po tri cirkulara i jednotra~ne testere pokretala je parna ma{ina ja~ine 55 Hp.. Milanovi}. Tada je ovda{wi trgovac @ivko Antonijevi}. 68–69. koja je pomo}u dva gatera rezala gra|u iskqu~ivo za potrebe `eleznice. Kraqevo i wegovo u`e…. Petrovi}. 258. Dr D. prva za oblikovawe pu{~anih kundaka u Vojnotehni~kom zavodu u Kragujevcu. Kraqevo i wegovo u`e.156 U blizini stare `elezni~ke stanice do 1936. Industrija Srbije i Crne Gore…. sve vrste postava. na Beloj reci i u Malom Risovcu. u samim zabranima ili wihovoj blizini. Ribnici. 65.

na ku}ama su zastave. Poslovawe je otpo~ela pod firmom „Dr`avna radionica aeroplana i motora“ (12. gra|anstvo raspolo`eno. {ef vojne avijatike general Stanojlovi}. „Novosti“.127 Fabrika aviona ^vrste osnove industrijalizacije Kraqeva izme|u dva svetska rata udarene su 12. po potpisivawu ugovora sa „Bregeom“. M. 21. privredne i kulturne ekspanzije.162 O ovom. Pred ve~e avioni su se vratili u odredi{ta sem jednoga koji je ne{to o{te}en ostao u Kraqevu na popravci. Skopqa i Sarajeva. Posle podne svirala je vojna muzika. narodni poslanik Petar Bogavac. 161 162 . u periodu do 1941. radionice u Kraqevu – Jugoslavija“. godine nekoliko puta je mewala zvani~ni naziv. 14. Bili su tu svi oficiri. 1. Uzunovi}a. s leve strane `elezni~ke pruge Kraqevo–Kru{evac. Narodno veseqe trajalo je do duboko u no}. Fabrika aviona. 14. Prisustvovala su i sva {kolska deca. Do{ao je i ve}i broj avijati~arskih oficira me|u kojima se isti~u pukovnik Jovan Jugovi} i komandant vojne avijatike general Stanojlovi}. godine „Dr`avna fabrika aviona“. Prvi je govorio episkop ni{ki. Kraljevski avioni. nekoliko episkopa sa ni{kim episkopom na ~elu. povr{ine ne{to vi{e od jednog kilometra kvadratnog. X 1927). beogradske „Novosti“ izve{tavale su: „Ve} ju~e su u Kraqevo. a od 6. 163 Polagawe kamena temeqca. Filipovi}. zatim je. Do danas su doletele avionske eskadrile iz Novog Sada. III 1939. U varo{ je ~ak do{lo hiqadama seqaka iz okoline da prisustvuje sve~anosti. Ina~e sve korporacije i udru`ewa iz Kraqeva bile su tu zastupqene. godine. do 6. gde je danas izvr{eno sve~ano polagawe kamena temeqca fabrici aeroplana po~eli da sti`u avioni. – „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“. U 10 ~asova pre podne izvr{eno je polagawe kamena temeqca. III 1939. a jednako i svi narodni poslanici tog kraja. M. IX 1926. III 1939. za vreme vlade g. crkvenih i vojnih li~nosti. septembra 1926. zatim ministar vojni. za vreme predsednika op{tine g. godine slu`beni naziv bio je „Aeroplanska radionica Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda“. koji je predstavqao sna`an inicijator demografske. Jovi~i}a. predsednik Prvostepenog suda u Kraqevu i drugi. Varo{ je jutros osvanula ~ista. Uzidana je i poveqa o podizawu te fabrike aeroplana u kojoj se ka`e da se ona podi`e u vreme vladavine kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a. pa predsednik op{tine. IX 1926 – 14. „Pregled crkve eparhije @i~ke“. Na mestu gde se podi`e fabrika slio se silni svet i veliki broj uglednih civilnih. od 1. IV 1933. za grad na Ibru. pra{ina sa ulica uklowena.161 Toga dana na lokalitetu Divqe poqe. X 1927. bez numerisane stranice. 246. godine. na wegovoj severoisto~noj periferiji. kako je u kraqeva~koj javnosti uvre`eno ime ovog privrednog objekta. polo`en je kamen temeqac budu}e fabrike aviona. 9–10/1926.“163 _________________________ Po eparhiji. preimenovana u „Anonimno dru{tvo avijati~arskih radionica Luj Brege. dan vedar. 1–4. Avijoni su dugo leteli nad Kraqevom i izvodili razne figure. istorijskom doga|aju.

128 Ideja o izgradwi moderne fabrike za izradu aviona za~eta je 1923. zbog wegovog odli~nog geostrate{kog polo`aja i saobra}ajne povezanosti sa drugim delovima zemqe. „Balkan“. pre svega. „Anonimnog dru{tva avijati~kih radionica Luj Brege“ („Societe anonyme des Ateliers d’aviation Louis Breguet“) iz Velizy-Villacoublau-a kod Pariza. iziskivao je potrebu stvarawa doma}e avio-industrije kako bi se. Beograd. Hrvata i Slovenaca. Na severnoj strani fabri~kog kompleksa iznikla je jedna ve}a zgrada u koju je sme{tena radionica za opravku aviona i avio-motora. 168 Godi{njak jugoslovenskog vazduhoplovstva 1933–34. Filipovi}. 24. koje je Ministarstvo vojske i mornarice obezbedilo u vidu kredita. 32. Isto~no od hala. koji je prvi odredio jedna~ine za armature betonskih nosa~a. Kraljevski avioni. ugovor izme|u Kraqevine Srba.164 Dve postoje}e privatne fabrike „aeroplana“ – „Ikarus“ u Novom Sadu i „Rogo`arski“ u Beogradu – izra|ivale su mawe serije {kolskih i trena`nih aviona i hidroavione drvene konstrukcije. pao na Kraqevo. {to je bilo nedovoqno za potrebe vazduhoplovstva mlade Kraqevine. nabavka savremenih letilica i podizawe velike aviofabrike. Naime. 165 Isto. Zagrebu i Kraqevu. . godine. Izrada projekta budu}e fabrike poverena je profesoru Beogradskog univerziteta dr Milutinu Milankovi}u. 166 Isto. 1926. 1933.165 Izme|u nekoliko lokacija izbor je. ali i u mirnodopskom saobra}aju. jedne od najstarijih i najve}ih evropskih avio-fabrika. Iako u na~elu sklopqen polovinom 1927. gra|evinski radovi izvo|eni su ubrzano. kojima je kasnije dogra|eno sa svake strane jo{ po jedno krilo. zna~aj aviona u koncepciji modernog ratovawa. Hrvata i Slovenaca i ove francuske fabrike potpisan je 17. godine sagra|ene dve velike hale natkrovqene lukovima od armiranog betona. vo|eni su pregovori za kupovinu proizvodne licence od.167 Wihova veli~ina i tehnologija gradwe izazivale su ~u|ewe i divqewe onih me{tana ~iji vidici i `ivotno iskustvo su dosezali samo do obrisa okolnih planinskih masiva. godine u General{tabu vojske Kraqevine Srba. oja~ala vojna mo} zemqe. 30. a zapadno od wih podignute su zgrade za sme{taj Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda i magacini. s petogodi{wim rokom trajawa. – M. 167 Aerodrom u Kraqevu. predvi|ena je izgradwa aerodroma u Beogradu. oktobra iste godine.168 Uporedo sa gra|evinskom fazom i nabavkom ma{ina i opreme koji su na ime ratnih reparacija pristizali iz Nema~ke. 181–182. svetski priznatom stru~waku. ure|ena je betonska uzletno-sletna pista. pa su tako tokom 1927. Dr`ava se pri tom obavezala da Francuzima besplatno ustupi zgrade „za_________________________ 164 U sklopu planiranih mera za osavremewavawe vojnog vazduhoplovstva koje je izradio general Radisav Stanojlovi}.166 Zahvaquju}i nov~anim sredstvima od deset miliona dinara. 03. 4.

46.129 tvorene.171 Prilago|avaju}i hale zahtevima svoje tehnologije. Kraljevski avioni. Radionice su bile dovoqno osvetqene.. u Kraqevo je. divizijskog generala Radisava Stanojlovi}a. do wegovog isteka. U organizacionom smislu sastojala se od pet celina: bravarskog. pokrivene. avgusta 1927. kao i „uvozne carine sa ostalim da`binama koje se pri uvozu napla}uju na sirovine. odnosno. a podovi u radionicama poplo~ani drvenom kockom. 39. kao centar tehni~ke slu`be vazduhoplovstva vojske. koji bi organizovao proizvodwu i radio u kraqeva~koj fabrici sve dok ne obu~i doma}e radnike da samostalno primewuju licencu. dodatnih lampi na ma{inama. Filipovi}.169 Posebnim zakonom Dru{tvo „Brege“ je „za vreme od 5 godina ra~unaju}i od 27. izra|ene delove i sve potrebe za fabriku aeroplana u Kraqevu“. ma{inskog. 1. preseqen Vazduhoplovno-tehni~ki zavod. stolarskog i odeqewa monta`e. tamo gde su montirane ma{ine bio je beton. 169 170 . Naravno.172 „Krovovi su bili dovoqno osvetqavani. godine“ oslobo|eno pla}awa svih taksi i poreza. Cela fabrika zagrevana je putem parnog grejawa. ukoliko bi potrebe to zahtevale. tako da je ova fabrika. I 1930. radila u Petrovaradinu. vazduhoplovstvu Kraqevine Srba. juna 1927. Kraljevski avioni. Pored ovih prostorija postojala je i ambulanta za hitnu medicinsku pomo} sa bolni~arem.“173 Odlukom komandanta ratnog vazduhoplovstva Kraqevine Srba.. Hrvata i Slovenaca bude isporu~eno najmawe 425 aviona ~ija cena }e biti obra~unavana u zlatnim dinarima i identi~na sa cenom predvi|enom u ugovoru „Bregea“ sa francuskom dr`avom. Hrvata i Slovenaca. 38. 172 Isto. U radionicama su bili kaloriferi. a bilo je i posebnih. (. a u slu~aju te`ih povreda postojalo je vozilo kojim se bolesnik prevozi kod lekara. pozadinska ustanova koja je do tada. dovod elektri~ne energije do postrojewa i{ao je podzemnim putem. grejawa i osvetqewa („onde gde to nije moglo tehnologija je prilago|avana fabrici“).170 Ugovor je predvi|ao i da. a za stajawe radnika kori{tene su letve.) Pri ulasku u fabriku postojalo je odeqewe za sme{taj ode}e i umivaonici sa kabinama za umivawe. godine. grejane i pode{ene za upotrebu“. 173 Isto. sa ma{inama i postrojewima nabavqenim uglavnom na ime reparacija u Nema~koj. „bila jedna od najmodernije projektovanih i izvedenih fabrika u svetu u to vreme“. Francuzi su uradili sisteme ventilacije. _________________________ M. „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“. 42. dok su oni bili u obavezi da dovedu svoj tehni~ki kadar. limarskog. a u kancelarijama radijatori. Elektri~na mre`a. 31. 38. Filipovi}. 171 M. U radnim prostorijama stakla su bila armirana.

kako tvrdi M. i da je stoga ova fabrika s pravom nazivana „fabrika bez radni~kog pokreta“. ve} je `iveo kao gospodin i sve dok se nije o`enio. Se}awa Todora Vujasinovi}a. pa i komplikovani. {to je jedan tu platu primao od fabrike. Hrvatske i Vojvodine. a kamoli da je umela po wemu da radi“. od radni~ke plate napravio ogromnu ku}u u Obili}evoj ulici u Kraqevu. Kako je Kraqevo u to vreme imalo malo radnika metalskih struka. Tako se de{avalo da dva radnika ili slu`benika. tehni~ara ili in`ewera. Niko nije mogao da bude primljen u fabriku bez odobrenja Zavoda. a u periodu 1932–1933. Predavani su geometrija. 178 Tako je {loser Jovi{a Brkovi} „za samo dve godine rada u Fabrici. 88. 175 Isto. godine uz svakog francuskog radnika. Ta zabuna je ne retko i sasvim opravdana. 43. 176 IAK.“ – Isto. Zarade fabri~kog osobqa bile su izuzetno visoke. na odre|eno vreme i bez naknade. Pri tome ne samo da nije {tedeo i mu~io se kao qudi koji prave ku}u. kojih je bilo oko 200. – Isto. normalno. Francuz bi se pakovao i i{ao ku}i“175. godine. ili ustupala fabrici aviona deo zemlji{ta. od kojih „velika ve}ina nije u svom `ivotu ni videla tehni~kog crte`a. ali je uvek zadr`avala veliki obim prava na kontrolu svih vrsta. naime. svejedno. ~ak najve}e u Jugoslaviji. izrada.“ – Isto.179 Radni uslovi bili su. 66. bez ikakvih prava otpu{ten. a radnicima je za ta dva sata ispla}ivana nadnica kao da su na poslu. 64. a drugi od Zavoda.178 Do wihove stagnacije do{lo je samo u godinama ekonomske krize. ra~un i jo{ neki predmeti. to su upo{qavane zanatlije i radnici iz tehni~ki razvijenijih krajeva zemqe – Slovenije. 179 „Nije bilo radnika kojima je padalo na pamet da se bave politikom. 95. budu zaposleni u fabrici na istim poslovima. hranio se u kafani“. sa istim ovla{}enjima i istom platom. zgrada i opreme na upotrebu. Fabrika aviona je u oba navrata (i u slu~aju „Bregea“ i u slu~aju DFA) prakti~no bila podstanar Vazduhopolvno tehni~kog zavoda. Osim toga. Qudi su radili i zara|ivali. fabri~ka uprava organizovala je i kurseve za stru~no usavr{avawe radnika. Kraljevski avioni. Tako je krajem 1928. ali su u disciplinsko – bezbednosnom smislu bili pod~injeni isklju~ivo Zavodu.174 Najve}i problem koji je ote`avao normalno odvijawe proizvodnog procesa u po~etnim godinama rada fabrike bio je nedostatak kvalifikovane radne snage. ukoliko bi to Zavod tra`io.176 Oni su. u trajawu od dva sata. Filipovi}. ispitivawa i popravka aviona. s tim. a nekoliko tehni~ara i in`ewera dovedeno je iz kragujeva~kog Vojno-tehni~kog zavoda. „stajao wegov parwak iz Jugoslavije koji je u~io i ~im bi nau~io posao i mogao samostalno da radi. 66. a bio bi momentalno. i bili obavezni za sve doma}e radnike. mo`e re}i da su one uvek bile stimulativne.130 Na taj na~in ostvarena je specifi~na simbioza Fabrike aviona i ove ustanove i stvoren kompleks u kome se na jednom mestu obavqalo konstruisawe. . bili pod~injeni rukovodstvu fabrike. Filipovi}. jer su odnosi fabrike i Zavoda svo vreme bili vrlo ispreplitani. Tako su svi zaposleni u fabrici. Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi. u oba slu~aja izdavala. uop{teno uzev{i. II/48. ali se. 177 M. Dr`ava je. u skla_________________________ 174 O me|usobnoj povezanosti Fabrike i Zavoda Miroslav Filipovi} navodi: „Ti pojmovi se ~esto me{aju i dovode u zabunu ~ak i dobre poznavaoce prilika. odr`avani nakon radnog vremena.177 Biti upo{qen u Fabrici aviona predstavqalo je privilegiju.

VII 1936. Mari} obi{li su i Kraqevo. atipi~ni za tada{we prilike u jugoslovenskoj industriji: „Bilo je ~isto i svetlo.) Oni koji su radili u prostorijama sa velikim isparewima {tetnih materija (boje. 182 Isto.182 Iz _________________________ Isto.).. pod pretwom otkaza bilo je zabraweno obavqawe radwi i operacija opasnih po zdravqe. predat je na upotrebu jugoslovenskom ratnom vazduhoplovstvu. ostavili su duboke utiske i na jugoslovenskog premijera Milana Stojadinovi}a i ministra vojske i mornarice. primali su odgovaraju}e sledovawe mleka. do sredine 1930. juna 1930. 51. armijskog generala Mari}a. 7. a prvi aparat koji je u u potpunosti bio izra|en u Kraqevu. radnici su imali sredstva li~ne za{tite. lakovi i sl. „Politika“. godine. 180 181 . 64. ma{ine su imale dodatno elektri~no osvetqewe. koji su Fabriku obi{li 16.181 Konstrukcioni biro Fabrike aviona U razdobqu od 1928. 17. (..“180 Uslovi za rad i organizacione karakteristike proizvodwe. „Breguet 19 A2“. „besprekoran red i ~isto}a“. godine. delove su do ma{ina donosili radnici u elektri~nim kolicima da se ne bi zaga|ivao vazduh. 1. tj. Posle Kragujevca i Kru{evca G. Stojadinovi} i general G.131 du sa visokosofisticiranom tehnologijom. Dr. u prisustvu Luja Bregea. godine u Fabrici aviona obavqano je kompletirawe 125 aviona proizvedenih u Francuskoj. jula 1936. usisiva~i su stalno kupili pra{inu i opiqke.

oktobra 1932. pojedina~no i u grupama. IX 1930). tokom prve polovine 30-ih godina XX veka. bez numerisane stranice. godine. Naime. a Kost i Belont prvi prelete{e Severni Atlanski okean sa Istoka na Zapad spojiv{i Pariz sa Wujorkom bez spu{tawa za 37 ~asova (1–2. „Na{a krila“. tako da su posledwi Francuzi napustili Kraqevo 1937. „Breguet 19 A2“ sa motorom „Lorraine Dietric 12 Db“. on je produ`en do marta 1933. 95. suo~ili su jugoslovenske vojne vlasti sa problemom zastarelosti wenog vazduhoplovstva. godine.7“ sa motorom „Hispano-Suiza 12 Nb“ i „Breguet 19. Kako britan_________________________ „Sa aeroplanima BREGE jugoslovenski vojni avijati~ari odne}e sjajno na utakmicama u 1930. tradicionalno savezni~kih. a fabrika je pre{la u dr`avne ruke 1. Civilni radnici su sami oti{li. podoficiri. „Breguet 19 B2“ sa motorom „IAM Jupiter 9 Ad“. mawevi{e. Pomawkawe finansija uzrokovalo je otpu{tawe ve}eg broja radnika. mart 1932. aprila te godine.183 Iako je ugovor Kraqevine Srba. Ostali su pre svega oni radnici koji su tu bili vezani polo`ajem ili postavljenjem. koja je postala wen glavni trgova~ki partner. pa je broj radnika prepolovljen. a uprava Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda na wihova mesta anga`ovala je zanatlije i majstore iz redova vojnika koji su vojni rok slu`ili u vazduhoplovnim jedinicama. odrazila se i na poslovawe kraqeva~ke fabrike aviona.132 fabri~kih hala u narednim godinama izlazile su serije dvokrilnih klipnih aviona tipova: „Breguet 19 B2“ sa motorom „Hispano-Suiza 12 Hb“. na osnovu wegovog aneksa. Preorjentacija jugoslovenskih dr`avnih nabavki sa. g.“ – Oglas. na tim i nekim drugim poslovima. britanskog i francuskog tr`i{ta na tr`i{te Nema~ke. godine. Promena spoqnopoliti~ke orjentacije Kraqevine Jugoslavije. sredinom ~etvrte decenije XX veka. dakle. jer su se i plate drasti~no smanjile.184 Radne aktivnosti svodile su se. radila vi{e od tri godine.“ – M. posao se smanjio za nekoliko puta.8“ pokretan motorom „Wright Cyclone GR-1820-F56“. Filipovi}. 183 . „Breguet 19. iskqu~ivo na opravku aviona i izradu rezervnih delova. Do opadawa proizvodwe do{lo je u godinama ekonomske krize. Kraljevski avioni. pa i manje. Istovremeno. pobedu u kru`nom letu Male Antante i Poqske. vojni ~inovnici. formirana je me{ovita jugoslovensko-francuska komisija za primopredaju materijala koja je. oficiri. 184 „U odnosu na period kada su u Kraljevu serijski proizvo|eni avioni. tako da se po~elo ozbiqno razmi{qati o wegovoj modernizaciji. i pove}avawe uloge aviona u koncepcijama savremenog ratovawa. Hrvata i Slovenaca sa Dru{tvom „Brege“ istekao 14. dovela je do pregovora Ministarstva vojske i mornarice Kraqevine Jugoslavije i predstavnika nema~ke fabrike aviona „Dornijer“ oko kupovine bombardera „Dornijer DO 17“ i hidroaviona „DO 22“. sada jedva primali 1000. tako da su radnici koji su za vreme Francuza primali i po 3000 dinara. napredak evropske vojne vazduhoplovne industrije ~iji je tempo tehnolo{kog razvoja grabio krupnim koracima napred.

septembra 1933. kako bi se objekti prilagodili novom tehnolo{kom procesu. On je predvi|ao obuku izvesnog broja in`ewera i radnika iz Kraqeva u „Dornijerovoj“ fabrici u Fridrihshafenu i dolazak tridesetak nema~kih in`ewera i tehni~ara u Kraqevo. „Politika“. „Naime. 131. koja je na tehni~kom planu u to vreme bila u silnom uzletu.“ Isto. potpuno je uklonjena. ali i specijalizovanim ma{inama. tako i sa ekonomskog stanovi{ta.187 Fabrika aviona predstavqala je jedan od najzna~ajnijih industrijskih kapaciteta jugoslovenske privrede. kako sa vojno-strate{kog. Sproveden je i niz manjih organizacionih promena. Lakirnica je iz podrumske hale preba~ena u jugoisto~no krilo. 187 Isto. napravljena je velika kalionica sa ogromnim bazenom za odmek{avanje aluminijuma. I raspored radionica je izmenjen i prilago|en novom avionu. uz pomo} grafikona i filmova. dr`e}i im predavawa na kojima su. koji je ina~e bio slo`eniji od onog vezanog za izradu „Bregea“. 188 G. u prole}e 1937. pa su zamenjivane novim ma{inama. poput rumunskog princa Nikole. u svojstvu instruktora. Po~etkom druge polovine 1937. 22. ministra inostranih poslova Ismeta Inenija i ministra odbrane Arasa Ru`dija. 186.185 Pre otpo~iwawa proizvodwe novog tipa aviona izvr{ene su neophodne izmene i adaptacije hala.188 _________________________ Isto. godine potpisan je me|udr`avni ugovor o kupovini licence za proizvodwu bombardera „Dornijer DO 17“. godine. Kao svojevrsni reprezent privrede Kraqevine Jugoslavije. godine. ili visokih zvani~nika Republike Turske. Kraqevo i Vrwa~ku Bawu. Radionica za izradu i kaputa`u krila koja je zauzimala centralno mesto u monta`noj hali za vreme Brega. poja{wavali pojedine proizvodne operacije. Kraqevina Jugoslavija je bila primorana da se za to obrati Nema~koj. koje su jo{ u to vreme bile i zastarele i izraubovane i skupljene sa svih strana sveta. 16. Do Aprilskog rata 1941. Prvi jednokrilni „Dornijer DO 17“ sa klipnim motorom „Gnome-Rhone K14“ iza{ao je iz proizvodnih hala avio-fabrike u Kraqevu polovinom novembra 1939. godine napravqena su jo{ 32 ovakva aparata. Te ma{ine nisu mogle da se koriste u proizvodnji DO 17. godine. odeljenje presa je pro{ireno. pose}ivale su je brojne inostrane delegacije. dr Ru`di Aras obi{li su ju~e Kragujevac. naro~ito u limarskom odeljenju (odeljenje presa). 185 186 .186 Nemci su zbog toga posebnu pa`wu obratili na obuku radnika. 131.133 ska i francuska produkcija modernih ratnih aviona nije mogla da zadovoqi ni sopstvene potrebe. VTZ je u aeroplanskoj radionici jo{ uvek raspolagao delom ma{ina koje su kori{}ene za vreme proizvodnje Bregea. 3. IV 1937. Ismet Ineni i g.

kao va`nog `elezni~kog ~vori{ta. od po~etka ~etvrte decenije XX veka. po kome je Kraqevo bilo prepoznatqivo na mapi jugoslovenske privrede. da industrijski pogon ovakvog tipa lociraju ba{ ovde. minirale i u znatnoj meri onesposobile za daqu proizvodwu.) Fabrika vagona Drugi krupni industrijski pogon. predstavqali su opredequju}e faktore za odluku dr`avnih organa koji su se starali o planirawu. ukr{tale pruge koje su povezivale Beograd sa Skopqem i Ni{ sa Sarajevom i Dubrovnikom. godine. poznatije kao Fabrika vagona.134 Avion „Dornier DO 17“ proizveden u Fabrici aviona u Kraqevu (Zbog izuzetnog zna~aja Fabrike za svoju ratnu privredu. Nemci su nastojali da je prilikom okupacije Jugoslavije zauzmu neo{te}enu. u Nema~koj. dok se sa monta`om . i koji je predstavqao sna`an motor wegovog ekonomskog razvoja u periodu izme|u dva svetska rata. bile su „@elezni~ke radionice za opravku vagona i lokomotiva“. i „strate{ki razlozi“. dok su temeqi budu}ih fabri~kih hala udareni 1924. Izuzetni geografsko-komunikacioni polo`aj Kraqeva. Do 1932. ure|aji. ali su je in`iwerijske jedinice jugoslovenske vojske. nabavqeni su neposredno nakon svr{etka rata. razvoju i unapre|ewu `elezni~kog saobra}aja. prilikom odstupawa ka ^a~ku. Oprema. u kome su se. pored Fabrike aviona. instalacija i metalna konstrukcija za wenu izgradwu. godine montirana je gvozdena konstrukcija i ozidani su zidovi. na ime ratnih reparacija.

000 m2 pod krovom). s tim {to je kolska bila podeqena na putni~ku i teretnu kolnicu. 5. Ve} postoje}a stru~na radna snaga ne}e se uve}avati po{to se radionica jo{ za izvesno vreme ne}e baviti opravkom voznog parka. godine. radionica za opravku vagona i lokomotiva u Kraqevu od danas (1. Zna~aj @elezni~ke radionice u Kraqevu.“ – Velike `elezni~ke radionice u Kraqevu otpo~ele su ju~e rad. Kolsku radionicu. Prema tome. 189 190 . V. 20.650 m2 pokrivenih krovom). magacin drvene gra|e (972 m2 bez krova). 15.300 m2 pod krovom).190 Fabrika se sastojala od dve krupne organizacione celine: kolske i lokomotivske radionice.191 Weni po~etni godi{wi remontni kapaciteti „s obzirom na iskustvo i usavr{ene metode rada“.135 opreme. 600 revizijskih opravki dvoosovinskih putni~kih kola normalnog koloseka i 5. IV 1936. radionica za opravku osovina i to~kova (1. aprila – prim. i izbijawa ekonomske krize po~etkom 30-ih godina.584 m2 pokrivenog prostora). korisne povr{ine oko 10.892 m2 pokrivenog prostora). modelarnica i livnica metala (792 m2 pod krovom). da bi _________________________ Zna~aj @elezni~ke radionice u Kraqevu.000 m2. 8. bili su: 300 revizijskih opravki ~etvoroosovinskih putni~kih kola normalnog koloseka. otezalo. godine bila sme{tena u `elezni~koj radionici u Ni{u. a delimi~no i na izgradwu rezervnih delova koji }e se izra|ivati u odeqewima osposobqenim za rad. Prema planovima Ma{inskog odeqewa Generalne direkcije Dr`avnih `eleznica. 3. kako kvalifikovanom tako i za grube poslove. 13. aprila 1936. ~inilo je devet odseka: hala za demonta`u i snimawe (18. 15. hala za opravku putni~kih kola (10. U prvo vreme u ovim radionicama pove}a}e se samo broj administrativnog osobqa koje }e se u Kraqevo dovesti preme{tawem iz drugih radionica. – Najve}e radionice za opravku vagona i lokomotiva u na{oj zemqi. strugara.000 revizionih opravki teretnih kola normalnog koloseka. „Politika“. kova~nica (1. 2. otpo~ela sa radom 1.280 m2 pod krovom) i magacin koji se sastojao od prizemqa i dva sprata sa centralnim otvorom za kranove. 15. 191 Po~etak rada Fabrike obznawen je i putem {tampe. pod ~iji resor je ona spadala. koja je usled nepovezanosti Kraqeva prugom normalnog koloseka do 1929. VIII 1940.189 Fabri~ki kompleks protezao se na povr{ini od oko devedeset hektara. a du`ina internog `elezni~kog koloseka bila je oko 60 kilometara. „Politika“. tako da je Fabrika vagona predstavqala najve}u jugoslovensku i „jednu od najve}ih `elezni~kih radionica u centralnoj Evropi“. O veli~ini objekta svedo~e i ~inewice da je du`ina ograde kojom je bila opasana Fabrika iznosila oko ~etiri kilometra. koja je „bez pompe i naro~ite sve~anosti“. lakirnica (2. Pou~ne ekskurzije svr{enih u~enika `elezni~ko-zanatskih {kola. IV 1937. „@elezni~ki venac“. 3. ve} }e svoj rad da usredi na dogra|ivawe. alatnica i tapetarnica (6. po{to one za sada raspola`u potrebnom radnom snagom. „@elezni~ki venac“. „@elezni~ki venac“. nezaposleni radnici ne bi trebalo da dolaze u Kraqevo radi tra`ewa upo{qewa u ovim radionicama. od kojih je osam hektara ~inio pokriven prostor. VIII 1936. IV 1937. vremenom je trebalo pove}ati kapacitete. Virijevi}) funkcioni{u kao samostalne jedinice. pa je tako „Politika“ bele`ila: „Po re{ewu ministra saobra}aja.

o ~emu je. 24 tendera i 30 kotlova. i bila je opremqena kranovima nosivosti do osamdeset tona i prenosnicama ~ija prenosna mo} je dostizala sto dvadeset tona. na ovom poslu moralo da ide do 200 pa ~ak i 300 metara i to ~esto jo{ po nevremenu. I u kova~nici se radi bez dima. 192 193 . o~i{}enih i popravqenih delova.000 m2 bio je sme{ten magacin. Prvu. „@elezni~ki venac“.836 m2. Wen radni kapacitet. (. po{to je prvo opisan posao. dok se u tre}oj (1. 15. Ovaj na~in rada za na{e radionice je sasvim nov.) Sam rad u radionicama podeqen je prema vrsti opravaka u nekoliko etapa. 20. dok se do sada. Na prvom stajali{tu. Blagodare}i zastakqenom krovu po odeqewima ima se svetlost koja je istovetna sa spoqnom svetlo{}u.. U drugoj. Ovo je najekonomi~niji na~in jer se tro{i energija samo dotle dok je ma{ina u pokretu. iznosio je: 50 lokomotiva. (. dvospratnoj zgradi. radi se bez pra{ine i strugotine. mogu}nost remonta vi{e objekata u istom trenutku.584 m2 _________________________ Zna~aj @elezni~ke radionice u Kraqevu. higijenski uslovi za rad stoprocentno su zastupqeni blagodare}i modernim instalacijama uvedenim po svim odeqewima.192 Organizacija rada i radni uslovi bili su na visokom nivou. po ostalim na{im radionicama.. 13. 3. povr{ine 5. povr{ine 24.. ~inili su odeqak za monta`u lokomotiva i tendera. jer su i u woj izvedene instalacije koje odvode dim i dovode vazduh potreban kova~kim vatrama. VIII 1937. ili po ’stajali{tima’. To se u ovda{wim radionicama izbeglo blagodare}i kranovima i prenosnicama koji kola po potrebi prenose s kraja na kraj odeqewa. U odeqewu u kome se obra|uje gra|a.136 mogla da „sa izvesnim ja~im naprezawem primi na opravku gotovo celokupan teretni park na{ih `eleznica“. VIII 1936. Najve}e radionice za opravku vagona i lokomotiva u na{oj zemqi. jer se u drugim radionicama masa radova izvodila na otvorenom poqu. vr{i se demonta`a doweg stroja i dizawe kola koja se potom stavqaju na drugo stajali{te gde se demontiraju drveni delovi dok se na posledwem stajali{tu ne zavr{i monta`a skinutih. novinar „Politike“ zapisao: „Po svim radioni~kim odeqewima kojih uostalom ima vrlo mnogo. cevkara i kotlarnica. tj. Tako }e radnik stojati na mestu i posao }e prolaziti pored wega.) Sve ma{ine po svim odeqewima kre}u se pomo}u elektri~ne struje. a pogon ma{ina izveden je tako da svaka ima svoj elektromotor koji je kre}e donde dokle je wen rad potreban. a to se postiglo instalacijama koje ih skupqaju i odvode. On podse}a i ima sli~nost sa poznatim ’lancem rada’ po Fordovim fabrikama. „Politika“.. pa se posle toga kola upu}uju na bojadisawe.“193 Radionica za opravku lokomotiva sastojala se od tri zgrade. a radnici su se kretali oko wih. i kola koja su bila za opravku stojala su na mestu. zadivqen.

sagra|en je vodocrpni sistem. Cevi su po~ele da propadaju i da se pomeraju tako da sada ulazi prqava terenska voda u cevi“. a za potrebe snabdevawa vodom. 5. obele`iva~a. kwigovezaca. tokara to~kova. „Politika“. u Fabrici je radilo mno{tvo bravara. varioca. mehani~ara. 6. ma{inbravara. 194 195 . razvo|ena po fabri~kim halama. „@elezni~ki venac“. frezera. Protekla je prva godina rada u najve}im na{im radionicama za opravku vagona. Ve}ina wih do{la je iz drugih dr`avnih radionica za opravku vagona. remenika. brusa~a. iz korita Morave. 31. 15. a odatle je. 6. „Pravda“. Uz odre|eni broj in`ewera i tehni~ara ma{inske i elektro struke koji su rukovodili poslovima. ali nedostatak novca i docniji po~etak rata omeli su wegovo dovr{ewe.194 Fabrika vagona raspolagala je sopstvenom parnom elektri~nom centralom. metalostrugara.195 Izgled Fabrike vagona. zidara. 3. IV 1937. kojim je voda. – Uskoro }e fabrika vagona u Kraqevu proraditi. stolara. tesara. Vodosnabdevawe je u po~etnim godinama rada Fabrike predstavqalo „usko grlo“ jer „kod postavqawa vodovoda nisu stru~waci pazili da betonske cevi koje vode od Morave do pumpne stanice u blizini fabrike le`e na podvodnom terenu. tapetara. izra|iva~a vijaka i zakivaka. slobodnim padom. tipografa. i vre_________________________ Zna~aj @elezni~ke radionice u Kraqevu. I 1936. Planirana je bila i izgradwa objekta u kome bi se obavqalo livewe raznih predmeta od gvo`|a. reza~a navoja. gravera. slovopisaca. topioca. 30-ih godina XX veka U skladu sa osposobqavawem proizvodnih potencijala i obimom poslova varirao je i broj stalno upo{qenog fabri~kog osobqa ~ija je profesionalna struktura bila veoma raznovrsna. farbara. livaca kalupera itd.137 pod krovom) nalazila kova~nica. tokara. pumpama izbacivana u veliki bazen na Grdi~koj kosi („kod Raki}a vinograda“). IV 1937.

od ~ega 10 za normalni i 100 za uzani kolosek (0. od prvih 70. Narodni ustanak i borbe za Kraqevo 1941.197 _________________________ 1196 Blagomir Bi{evac. Beograd. januara 1941. 197 Isto. 322. godine narastao na 820 zaposlenih. „@elezni~ka radionica Kraqeva i wen doprinos u NOPu 1941.138 menom je. godine“. godine. 1985.76 metara). .196 Neposredno pred po~etak Aprilskog rata otpo~elo se sa izradom novih vagona. wihov broj do 1. 323. i do ulaska nema~kih trupa u Kraqevo napravqeno ih je 110.

IZBORNE BORBE .

Do~ek senatora Bogavca u Kraqevu. 30-ih godina XX veka .

godine. Svi predsednici i potpredsednici mesnih odbora sa~iwavali su Sreski odbor. – Promena statuta o izboru partijskih odbora. a na seoskom terenu wihova aktivnost bila je usmerena prvenstveno prema uglednijim i imu}nijim doma}inima. 3. ~ije sedi{te se nalazilo u Kraqevu. oblasnim i parlamentarnim izborima. privrednih i kulturnih de{avawa. IX 1920. 1 . bilo da su se ticale spoqne ili unutra{we politike na nivou dr`ave ili pak lokalne politi~ke za|evice. dopuwenom tokom 1920. potpredsednika. Svoju politi~ku aktivnost oni su organizovali i usmeravali prema strana~kom programu iz 1881.141 Raznovrstan i bogat politi~ki `ivot u Kraqevu i wegovoj okolini.2 Nastoje}i da se nametnu kao odlu~uju}i politi~ki faktor. godine. tj. 2 Prema odredbama novog Statuta Radikalne stranke.1 U politi~kom miqeu grada od po~etka XX veka najva`niji ~inilac bila je Narodna radikalna stranka. koja je usled toga prva nakon Prvog svetskog rata obnovila svoju strana~ku organizaciju sa Sreskim odborom. na gradskom korzou. sekretara i blagajnika. Pri~e i rasprave o politi~kim pitawima. karakteristi~an je za ~itavu drugu polovinu XIX i prve ~etiri decenije XX veka. Prihvativ{i u potpunosti principe izlo`ene u Krfskoj deklaraci_________________________ Fenomen politi~kih doga|awa u jednom omawem provincijskom gradu predstavqa slo`en i jako sadr`ajan istra`iva~ki materijal ~ija detaqna obrada iziskuje znatno vi{e prostora nego {to je mogu}e u radu ovakvog tipa. radikali su pokrenuli obimnu kampawu omasovqavawa ~lanstva agituju}i posebno me|u bogatijim kraqeva~kim trgovcima. „Samouprava“. 2. bile su „neizbe`ne teme“ za stolovima kraqeva~kih kafana. nastoje}i da na osnovu wih skiciramo osnovne konture wegovog politi~kog `ivota. mesni radikalni odbor organizovan je u svakoj op{tini u kojoj je imalo najmawe deset ~lanova stranke. na podru~ju @i~kog sreza. ugostiteqima i zanatlijama. i mesnim odborima po svim op{tinama @i~kog sreza. a wegov predsednik i potpredsednik ulazili su u sastav Okru`nog odbora. Birao je svog predsednika. Strana~ke borbe bile su sastavni deo dru{tvenih. u trgovinskim i zanatlijskim radwama (posebno berbernicama) ili u kom{ijskim razgovorima „preko plota“. Zbog toga smo obradi politi~kih prilika u Kraqevu pri{li pra}ewem izbornih borbi na tri nivoa – op{tinskim.

2. a u vezi sa radni~kim pitawem za osmo~asovno radno vreme i radni~ko osigurawe. tj. „Selo“. oktobra 1919. avgust 1920. 307. obrazovan 12. kojoj su prilazili pripadnici i simpatizeri predratnih opozicionih partija: Samostalne radikalne. 2. godine u Beogradu. Bili su to izbori za op{tinsku upravu zakazani za 22. 5 Organizacija na{e stranke. Wen nakon Prvog svetskog rata obnovqeni mesni odbor odlikovao se agilno{}u na {irewu programskih na~ela. II.3 Najve}i deo radni~ke populacije priklawao se pak Srpskoj socijaldemokratskoj partiji. Wena politi~ka orjentacija izra`ena je u programskoj deklaraciji od 15. „Politi~ki odnosi u U`icu 1918–1941“. Glavni konkurent radikalima bila je Demokratska stranka formirana 15. Dru{tveno-politi~ke prilike i razvoj….142 ji iz 1917. razumqivo je {to akcija zemqoradnika nije nailazila na {ire odjeke u gradu. radikalska akcija nailazila je na plodno tlo u ovda{woj javnosti. Beograd. a wegovi delegati uzeli su u~e{}a i na Kongresu ujediwewa socijalisti~kih partija i grupa. 1978. Savez zemqoradnika. Dr Branislav Gligorijevi}. XII 1919. na kome je doneta odluka o stvarawu jedinstvene Socijalisti~ke radni~ke partije (komunista). kw. 38. godine u Velikoj Plani. ali ipak ostaje kao ~iwenica da su figurirali na politi~koj sceni. pokazateq politi~kog uticaja. Hrvata i Slovenaca. godine. i sa moralnim kapitalom pobedni~ke snage u Prvom svetskom ratu. ~ime se te`ilo privla~ewu radni~kog sloja i smawivawu klasnih tenzija. godine.5 Imaju}i u vidu socijalnu strukturu stanovni{tva Kraqeva. o jedinstvenom ure|ewu novoformirane Kraqevine Srba. 15. koji su predstavqali svojevrsni „lahmus papir“. Jon~i} Ko~a. Hrvata i Slovenaca. te`e}i da sa sela istisne uticaj „varo{kih stranaka“. Parlament i politi~ke stranke u Jugoslaviji (1919–1929). U ovakvom politi~kom ambijentu do~ekani su prvi poratni izbori. 1992. 3 . godine u Sarajevu. godine. aprila 1919. ~ija organizaciona }elija je u Kraqevu formirana 1903. za centralisti~ko dr`avno ure|ewe sa jednim zakonodavnim i izvr{nim telom. U pogledu ekonomskih i socijalnih pitawa demokrate su se zalagale za energi~no re{ewe agrarne reforme i za{titu malih zemqoposeda. februara 1919. U`ice. 1966. aprila iste godine u kojoj se isticalo da se ona zala`e za princip jedinstvenog naroda Srba. odr`anom od 20. svr{etkom rata i stva_________________________ Dr Branislav Gligorijevi}. isti~u}i programske zahteve koji su se odnosili na seqa{tvo kao posebnu dru{tvenu klasu koja treba da se organizuje i ostvari u~e{}e u vlasti u onom obimu koji odgovara wegovoj masovnosti. 4 Dr N. Naime. Istorija U`ica 1918–1975. Napredwa~ke i Liberalne.4 Kao nova politi~ka opcija pojavila se i Zemqoradni~ka stranka. do 23. tj.

strana~koj agitaciji i sl. – „Slu`bene novine Kraqevine SHS“. Bira~ko pravo su tako imali „svi mu{ki punoletni gra|ani – ~lanovi op{tine. Izbori su pripremqeni na osnovu Privremenog zakona za izbor op{tinskih ~asnika. M. . Izborne borbe u leskova~kom kraju 1919–1939. Kako je op{tinskim upravama izabranim 1914. ~iji broj je zavisio od broja bira~a upisanih u bira~ke spiskove. trgovca. kw. smatraju}i je uvertirom za budu}e iz_________________________ 6 Zakon je sadr`avao 34 ~lana i donekle se razlikovao od ranijeg Zakona o op{tinama koji je jo{ uvek bio na snazi. 27.143 rawem Kraqevine Srba. Beranskom. godine trogodi{wi mandat istekao jo{ 1917. Pavlovi}. „Samouprava“. Izborne borbe….10 Ipak.). i kmetova varo{kih odnosno selskih. Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi. 1. u prvu nedequ i dane za ovim. 10 IAK. a sprovo|eni su na ~itavoj teritoriji predratne Kraqevine Srbije i okruzima: Belopoqskom. Mira Nino{evi}. V 1920.8 Bira~i su se na glasa~kom mestu odlu~ivali kojoj }e istaknutoj kandidatskoj listi ukazati poverewe. osim podataka da su radikali kao nosioca svoje liste istakli Jovicu Stojkovi}a. kwi`ara. 1997. bez obzira na to da li pla}aju porezu ili ne“. 15. VIII 1920. 12. V 1920. posle izbora“7. Zakon je predvi|ao tajno glasawe ubacivawem gumenih kuglica na kojima je bio utisnut grb Kraqevine Srba. Veroqub Trajkovi}. 8 Isto. dr Mom~ilo Pavlovi}. koji je regent Aleksandar Kara|or|evi} potpisao 11. Hrvata i Slovenaca nametnulo se pitawe organizacije vlasti u osnovnim administrativno-upravnim jedinicama – op{tinama. mo`e se pretpostaviti da su sve partije izbornoj utakmici pristupile maksimalno anga`ovano. Leskovac. a Socijalisti~ka radni~ka partija Jugoslavije (komunista) Milenka Novakovi}a. 15. 27. Nino{evi}. to je bilo nu`no organizovati izbore i izabrati nove. potpredsednika. 9 Dr M. kmetova i odbornika u op{tinama koje su sastavqene iz vi{e mesta. II/123. V.9 Oskudica arhivske gra|e i relevantnih napisa iz onovremene {tampe onemogu}ava podrobnija saznawa o toku predizborne kampawe u Kraqevu (kandidatskim listama. maja 1920. 106. dok su ranije ovo pravo u`ivali samo punoletni mu{karci koji su pla}ali 15 dinara neposredne poreze sa dr`avnim prirezima. Za op{tinske izbore u Kraqevu. Metohijskom i Pqevaqskom. 2. Hrvata i Slovenaca u drvene kutije koje su se zatvarale sa tri kqu~a i bile ude{ene tako „da se spu{tawe kuglice ne vidi i ne ~uje“. Trajkovi}. Se}awa Milenka Novakovi}a.6 Wegove odredbe propisivale su trogodi{wi mandat op{tinskim upravama nakon ~ega bi se izbori obavqali „tre}e nedeqe meseca avgusta. Najzna~ajnija izmena odnosila se na ukidawe poreskog cenzusa. 7 „Slu`bene novine Kraqevine SHS“. godine. godine. i to: predsednika op{tine. Op{tinsku upravu formirala je kandidatska lista koja bi osvojila prostu ve}inu i dve tre}ine odborni~kih mesta.

1. po kome je pravo glasa imao svaki mu{karac sa navr{enom 21 godinom `ivota. VIII 1920. „Samouprava“. „Samouprava“. kada su birani okru`ni kandidati za Ustavotvornu skup{tinu. 1. Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi. ali je istovremeno bira~ko pravo bilo uskra}eno `enama. Parlament i….144 bore za Ustavotvornu skup{tinu. 1. 25. 14 Dr B. II/123. biv{eg Kraqev~anina. Nemci. Na predlog vlade dr Milenka Vesni}a. rekonstruisati na osnovu pisawa onda{we dnevne {tampe i strana~kih glasila. Rezultati op{tinskih izbora. VIII 1920. . aktivnim vojnim licima i pripadnicima pojedinih nacionalnih mawina. VIII 1920. 72. Beograd. VIII 1920. pobedu je odnela lista Radikalne stranke za koju je glasalo 237 Kraqev~ana. Gligorijevi}. ukoliko je bio dr`avqanin Kraqevine Srba. 24. Istorija Jugoslavije 1918–1978. VIII 1920. 29. 1. Izbori u unutra{wosti. Se}awa Milenka Novakovi}a. a ako je vi{ak stanovnika u jednom okrugu bio ve}i od 17.13 Nacrt je odredio da izborne jedinice predstavqaju administrativni okruzi. „Pravda“. godine Nacrt Zakona o izborima za Ustavotvornu skup{tinu. mada kandidat Socijalisti~ke radni~ke partije Jugoslavije (komunista) u svojim memoarima navodi da je wegova lista zaostala za radikalnom za svega 20 glasova. Varo{ki izbori. demokrate su ukwi`ile 167.000. „Pravda“.12 Narednu priliku za „odmeravawe snaga“ politi~ke partije imale su ve} krajem iste godine. 1. 1. birao bi se jo{ jedan poslanik. 12 IAK. tj. Rumuni. Hrvata i Slovenaca i najmawe {est meseci nastawen u op{tini u kojoj }e glasati. koje su po me|unarodnom ugovoru o za{titi mawina imale pravo opcije za svoje mati~ne zemqe (Ma|ari. mogu}e ih je. ~iji zadatak je bio da defini{e ustrojstvo mlade Kraqevine. Op{tinski izbori. „Politika“. kako _________________________ 11 Ovakvo razmi{qawe potkrepquje napis iz radikalske „Samouprave“ u kome je nagla{avano: „Op{tinski izbori mogu se smatrati kao uvod u izbornu borbu za Ustavotvornu skup{tinu. „Politika“. 22. Privremeno narodno predstavni{tvo je usvojilo 2. Italijani i Jevreji). donekle. septembra 1920. Pored svog lokalnog zna~aja imaju i naro~ite vrednosti za ocenu op{teg raspolo`ewa naroda. Svaka kandidatska lista morala je da ima i tzv. kvalifikovanog poslanika.11 Kako zvani~ni rezultati ovih izbora nisu objavqeni. VIII 1920. 47. 23. dok u~inak ostalih stranaka nije poznat. odnosno `upanije. „Samouprava“. 29. Usled ukidawa imovinskog cenzusa bira~ko telo je pro{ireno. 1980. U svakoj izbornoj jedinici birao bi se jedan poslanik na 30. 25. Op{tinski izbori. VIII 1920. sa fakultetskom diplomom.14 Poslani~ki mandati dodeqivani su kandidatskim listama na osnovu koli~nika koji je dobijan deqewem broja bira~a jednog izbornog okruga brojem poslanika koje je doti~ni okrug imao da izabere. Prema wima. Izbori u varo{ima. 13 Dr Branko Petranovi}.“ – O zna~aju op{tinskih izbora. 1.000 stanovnika.

predsednik op{tine trnavske (Studeni~ki srez). god. Beograd. [ifrovani telegram Na~elstva ~a~anskog okruga Ministarstvu unutra{wih dela. 1921.20 Zemqoradni~ka stranka za svog kandidata iz @i~kog sreza predlo`ila je Du{ana Duki}a. 2.. XI 1920. godine“. „Samouprava“. kafexija iz Pobr|a – Baqevca. kvalifikovanog poslanika kandidovan Antonije – Anta Radojevi}. V. bilo je predvi|eno tajno glasawe kuglicama od gume. Savo R.766 bira~a je imalo da izabere pet poslanika. Vi{evekovna istorija ^a~ka i okoline.19 @i~ke demokrate kao svog kandidata isturile su Tanasija ^ubri}a. u Draga~evskom srezu kandidovan je Dragutin Ocokoqi}. ~iji zamenik je bio dr Milenko Radovi}. „Samouprava“. Kandidat Radikalne stranke iz @i~kog sreza bio je Petar Bogavac. ]osi}. bez numerisanih stranica. 15 16 . predsednika op{tine sir~anske. Tajsi}. Soki}. zemqoradnika iz Ka~ulice (Trnavski srez). Demokratski „kvalifikovani“ kandidat bio je Svetozar Teodosijevi}. u Studeni~kom ^edomir – ^eda Damwanovi}. 2. 27.16 Prema zvani~nim statisti~kim podacima op{tina Kraqevska imala je 771 gra|anina upisanog u bira~ki spisak. zemqoradnika iz Gu~e (Draga~evski srez) i _________________________ Dr M. zemqoradnika iz Drak~i}a. Izborne borbe…. inspektor Gra|evinske direkcije iz Kru{evca. 18. Beograd. Pavlovi}. „jednodu{no“ izabran na sreskom partijskom zboru odr`anom 17. zemqoradnik iz Pakovra}e (Trnavski srez). Milovan Sekuli}. dok je za tzv.15 I ovom prilikom. zemqoradnik iz Puhova (Draga~evski srez). ugledni trgovac iz Kraqeva. 18 Kandidacije poslanika – `i~ki srez. Dobrosava Eri}a.145 bi Ustavotvorna skup{tina dobila potrebnu kvalifikacionu strukturu za dono{ewe ustava. Mladenovi}. 19. a u Trnavskom Manojlo M. 2. zbog velikog broja nepismenih bira~a u dr`avi. Milisav R. koji je. 14. vlasnik i direktor dnevnog lista „Pravda“ iz Beograda. Hrvata i Slovenaca izvr{enih na dan 28. inspektor Ministarstva saobra}aja iz Beograda. oktobra. radikalsku listu u ~a~anskom izbornom okrugu sa~iwavali su jo{ i: Milo{ F. Kandidatska lista za ~a~anski okrug. 2. 6–21. Kako su administrativno-teritorijalnom podelom Kraqevo i @i~ki srez pripadali ^a~anskom okrugu. ~iji zamenik je bio Milan Mileti}. 20 Izborno kretawe. u~iteq iz Luka. 10. 4. Partijsko kretawe. 19 AJ. XI 1920. advokat iz ^a~ka. 1995. uz Borislava T.18 Sem wega. XI 1920.17 I ovoga puta uvi|alo se da }e se glavna borba voditi izme|u radikala i demokrata. 180. Nino{evi}. „Samouprava“. 19. novembra 1920. do 1938. [tavqanina. M. Trajkovi}. to se ono na{lo u ~a~anskom izbornom okrugu ~ijih 26. X 1920. XI 1920. „Demokratija“. „Rezultati parlamentarnih izbora u ~a~anskom kraju od 1920. 17 Statisti~ki pregled izbora narodnih poslanika za Ustavotvornu skup{tinu Kraqevine Srba. upravnik ~a~anske bolnice.

3.“ – Zbor u Kraqevu. Osim `ivom re~ju.146 Dragoquba Mijatovi}a. 24 „Slu`bene novine Kraqevine Srba. _________________________ AJ. Izve{taj Na~elstva ~a~anskog okruga Ministarstvu unutra{wih dela.80% upisanih u bira~ki spisak.43%).97%). lista Demokratske stranke osvojila je 110 (22. Komunisti su 21. Hrvata i Slovenaca“. upraviteq kraqeva~ke Ni`e poqoprivredne {kole. U Kraqevu je bilo otvoreno jedno bira~ko mesto ~ijim odborom je predsedavao Milosav Milosavqevi}. zemqoradnika iz @utica (Studeni~ki srez) i „kvalifikovanog“ poslani~kog kandidata Miloja K. 27. 23 „Zbor je bio odli~no pose}en. predsednik ovda{weg prvostepenog suda. strana~ke {tampe itd. Svi prisutni su najjednodu{nije manifestovali punu gotovost na borbu do kraja protiv ove Uredbe. Sretkovi}a. partijski aktivista iz Ni{a. ne gledaju}i ni najmawe na te{ko}e i `rtve. Naro~ito kada je govorio o politi~koj reakciji koju su vlasnici zaveli u zemqi samo da bi se i daqe odr`ali na vlasti i o Uredbi o redu i radu. Ne samo da su svi radnici ovog mesta uzeli u~e{}e na zboru. sa~iwavao listu ove stranke u ~a~anskom izbornom okrugu. profesora iz Beograda. Sredoje Brki}. 6–21.24 Svoje gra|ansko pravo i obavezu ispunilo je 492 Kraqev~ana ili 63. „Radni~ke novine“. Drug Stojkovi} je bio vrlo ~esto prekidan burnim odobravawem. X 1920. 22 „Slu`bene novine Kraqevine Srba. trgovac iz ^a~ka (Trnavski srez). Najpovoqnije uslove u borbi za bira~ku naklonost imali su radikali koji su kontrolisali op{tinsku upravu. dok je najslabiji u~inak zabele`ila lista Zemqoradni~ke stranke ukwi`iv{i svega sedam glasova (1.21 Komunisti~ki poslani~ki kandidat iz @i~kog sreza bio je Kosta Novakovi}.22 Sa pribli`avawem dana izbora predizborna agitacija je dobijala na `estini. suplent iz Velikog Gradi{ta. agitovalo se i putem {tampanih proglasa. oktobra u kafani „Kne`evi}“ odr`ali predizborni skup na kome je o zna~aju predstoje}ih izbora govorio Pavle Stojkovi}. godine. XI 1920. profesor iz ^a~ka i wegov zamenik Vojislav Mladenovi}. 14. ve} je i veliki deo gra|anstva bio prisutan. 21 . koga je zamewivao Milorad Paleta{evi}. novembra 1920. 1. Hrvata i Slovenaca“. 18. XI 1920. letaka. 27. Svetislav @ivkovi} iz Trnave (Studeni~ki srez).25%). a na okru`noj kandidatskoj listi nalazili su se jo{ i: Tasa Petkovi}. zemqoradnik iz Dowe Kravarice (Draga~evski srez). Najve}i broj wih svoje poverewe ukazao je listi Radikalne stranke za koju se opredelilo 300 glasa~a (60. komunisti~ka lista 75 (15. „kvalifikovani“ Ratko Penezi}. urednik „Radni~kih novina“ iz Beograda.35%).23 Izbori za Ustavotvornu skup{tinu obavqeni su 28. Radikali su ostvarili potpunu dominaciju i u svih 19 preostalih op{tina @i~kog sreza. XI 1920.

7–25–666. 28. 39. tako da je poslani~ki mandat pripao wima. ~ak su se po~etkom 1922. Politi~ki `ivot u Ni{u izme|u dva svetska rata (1918–1941).28% od ukupnog broja glasa~a.26 Sedamnaest dana docnije obznawen je Ukaz o raspu{tawu Narodne skup{tine i zakazivawu novih izbora za parlament za 18. tj. 161. godine i zao{trile. Zve~an. 1997. Dono{ewem Vidovdanskog ustava tenzije me|u vode}im politi~kim faktorima u zemqi nisu splasle. koeficijenata (koli~nika). bez numerisane stranice. Rok za podno{ewe kandidatskih lista na overu kod nadle`nog suda skra}en je na 25 dana. koji je uneo niz novina u odnosu na prethodni.. 94. a izmewen je i na~in kandidovawa uvo|ewem kategorije sreskih kandidata. ~ime je polo`aj mawih _________________________ AJ.. 1994. Demokratska frakcija okupqena oko Petar Bogavac (1870–1940) Qube Davidovi}a po~ela je u to vreme sve otvorenije da se zala`e za reviziju nekih ustavnih odredbi. Statisti~ki pregled izbora narodnih poslanika za Ustavotvornu skup{tinu Kraqevine Srba. decembra 1922. 26 Milovan Sekuli}. godine“. Mandat za wihovo sprovo|ewe poveren je homogenoj radikalskoj vladi na ~elu sa Nikolom Pa{i}em.25 Nova prilika za strana~ka nadmetawa ukazala se sredinom marta 1923. Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Ministarstvu unutra{wih dela. godine. Hrvata i Slovenaca.. „Pregled rezultata parlamentarnih izbora u zve~anskom okrugu od 1920. I 1921. Ni{. Raniji proporcionalni sistem bitno je modifikovan.27 Drugi poratni parlamentarni izbori organizovani su u skladu sa novim izbornim zakonom propisanim 27. 1. Zlati}. pribli`avaju}i lagano svoje stavove stavovima opozicione Hrvatske republikanske seqa~ke stranke (HRSS). Kosovska Mitrovica. tj. {to je dovelo do krize koalicione radikalsko-demokratske vlade i wenog pada 4. tako da je raspodela mandata za parlament vr{ena po sistemu tzv.428 glasova. godine. 27 Dr Jovan M. do 1929. juna 1922. mart 1923. godine. 14. godine. 25 . Petru Bogavcu. Woj je prethodio niz politi~kih potresa i trzavica na dr`avnom nivou.147 osvojiv{i 1.

54. po ugledu na [vajcarsku i SAD obezbedila potpunu nacionalnu ravnopravnost u Kraqevini SHS“. Nedi}. isti~u}i se kao tvrdokorni branioci Vidovdanskog ustava. Beograd.. iako je u wihovom strana~kom vrhu do{lo do sukoba. 31 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba. 28 . sa~iwenu od pristalica kraqeva~kog trgovca Petra Bogavca. 29 \or|e \. Stankovi}. Nino{evi}. Hrvata i Slovenaca odr`anih 18. 1924. „Istorijski glasnik“.. marta 1923. 32 Dr [erbo Rastoder. 30 Potvr|ena lista. dva. 113. 8. „Pravda“. 23. Te`i{te svoje izborne borbe radikali i Pa{i}eva vlada usmerili su u pravcu „lomqewa demokrata“. Trajkovi}.. Hrvata i Slovenaca odr`anih 18. Tako dobijeni niz koeficijenata uzimao se po redu veli~ina i adekvatno tome kandidatskim listama su dodeqivana poslani~ka mesta. 33 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba.148 politi~kih partija umnogome ote`an. radikali ~a~anskog izbornog okruga su na ove izbore iza{li podeqeni na dve frakcije – jednu okupqenu oko dotada{weg poslanika Ante Radojevi}a i drugu. marta 1923. 2. dok su demokrate u izbornu utakmicu u{li znatno oslabqeni zbog unutarpartijskog sukoba i cepawa na dve struje. – Dr M. Politi~ke borbe u Crnoj Gori 1918–1929. 1923. M. V. 2.33 _________________________ Koeficijent (koli~nik) se dobijao deqewem ukupnog broja glasova brojem poslanika predvi|enih za taj saziv plus jedan. godine. demokrate su. {to se odrazilo i na wenu agilnost u ~a~anskom izbornom okrugu u kome je istaknuta kandidatska lista sa Dobrosavom Eri}em. Kandidatske liste koje ne bi uspele da dosegnu zadati koeficijent ostajale su bez mandata. urednik beogradske „Pravde“.. Uprkos naporima strana~kog glavnog odbora. Kraqevo i @i~ki srez i ovoga puta na{li su se u ~a~anskom izbornom okrugu koji je trebalo da u novi parlament izabere tri poslanika. Radikalna stranka na parlamentarnim izborima 1923. „veruju}i da bi jugoslovenska federacija. godine. zemqoradnikom iz Gu~e. 1972. uspele da o~uvaju jedinstvo.. na ~elu. a glasovi koje su dobile potpuno su zanemarivani.28 Svaki izborni okrug bio je izdeqen na izborne srezove od kojih je svaki imao svoje kandidate za okru`nu listu. Beograd. koje su se me|usobno borile za primat.29 Za razliku od wih.. Potom bi se broj glasova koje su dobile ostale liste u nizu matemati~kih operacija. delio sa jedan.31 Prvi put u trci za poslani~ke mandate na{la se i Republikanska stranka koja se zalagala za federalisti~ko dr`avno ure|ewe. tri itd. Izborne borbe. godine.30 Unutarpartijske razmirice karakterisale su i Zemqoradni~ku stranku. 3. 66–67. 1996.32 Nosilac wene okru`ne kandidatske liste bio je ~a~anski advokat Milo{ K. Beograd. Pavlovi}. 66–67. Davidovi}evu i Pribi}evi}evu. tako da je kod ~a~anskog prvostepenog suda potvr|ena samo jedna okru`na kandidatska lista ~iji je nosilac bio Manojlo Soki}.

na ~ijem ~elu se na{ao Quba Davidovi}. Kako su na okru`nom nivou najvi{e uspeha imale liste Bogavca. a na drugom („Kraqevo II“) bira~ko pravo ostvario je 251 Kraqev~anin. Me|utim. 163. ova koaliciona vlada nije bila stabilna i kako je weno insistirawe na reviziji nekih ustavnih odredbi izazivalo podozrewe. I 1923. dovelo je do obarawa radikalske vlade i formirawa „vlade skup{tinske ve}ine“. 165–166. februar 1925.35 Drugi izbori za op{tinsku upravu nakon Prvog svetskog rata obavqeni su 19. Politi~ki odnosi u U`icu…. Wegovim bira~kim odborom predsedavao je ovda{wi sudija Dobrosav Popovi}. radikali su u predizbornoj kampawi is_________________________ 34 „Slu`bene novine Kraqevine Srba. stvoriv{i tzv. avgusta 1923. godine. radikalima uspelo da je u Skup{tini obore. to su wih trojica postali poslanici u novom skup{tinskom sazivu. godine…. godine. marta 1923. Radom wegovog odbora rukovodio je Bogomir Jevti}. Gligorijevi}. godine….1%). marta 1923. Hrvata i Slovenaca odr`anih 18. nesposobnost re`ima da otkloni nagomilane socijalne probleme koji su sve vi{e ugro`avali i sredwe dru{tvene slojeve. Na prvom („Kraqevo I“) glasalo je 514 bira~a. na`alost. koja je ukwi`ila 529 glasova (69. o wihovom ishodu nisam uspeo da pribavim podrobnije podatke. 26. to je. . ali. za koje su glasala svega ~etvorica glasa~a (0. PP vladu i formiraju}i „Nacionalni blok“. a koji je stupio u bliske politi~ke odnose sa Hrvatskom republikanskom seqa~kom strankom (HRSS). a najslabiji rezultat imali su zemqoradnici.15%). Slovenska qudska stranka (SLS) i Jugoslovenska muslimanska organizacija (JMO). zakazane za 8. Hrvata i Slovenaca odr`anih 18. dok je lista wegovog partijskog rivala Radojevi}a. godine stvorile Demokratska stranka. Zao{travawe politi~ke krize u zemqi.34 Najvi{e glasa~a opredelilo se za kandidatsku listu svog sugra|anina Petra Bogavca.65%). ~ija je nova vlada imala zadatak da organizuje parlamentarne izbore. Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba.149 Za ove izbore u Kraqevu su bila otvorena dva bira~ka mesta. do`ivela pravi fijasko dobiv{i svega 12 glasova (1. Demokratska lista zabele`ila je u svoj izborni konto 215 glasova (28. 36 Dr B. republikanska pet glasova (0. 35 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba.36 Ukqu~iv{i u svoj kabinet i Svetozara Pribi}evi}a i wegovu Samostalnu demokratsku stranku (SDS).57%). Kraq je za mandatara ponovo odredio Nikolu Pa{i}a. 66–67. Hrvata i Slovenaca“. predsednik Kraqevskog prvostepenog suda. 66. nove podele i podvajawa kod vode}ih politi~kih partija. Radojevi}a i Soki}a. 32. pre svega kod kraqa i zagovornika ~vrstog unitarizma. formirawe „Opozicionog bloka“ koji su po~etkom 1924. po~etkom novembra. koja je od strane partijskog rukovodstva ogla{ena za disidentsku.52%).

37 . I 1925. kome je za zamenika odre|en Isaije Markovi}. februara 1925. op{tinski delovo|a iz Vrbe. I 1925. „Pravda“. 3.41 Po drugi put u izbornu trku u{la je i Republikanska stranka. trgovac iz Kraqeva ~iji zamenik je bio Radoslav – Rale Milovanovi}. Nedi}. „Samouprava“. 38 Izbori od 8. in`ewer iz Beograda i biv{i narodni poslanik.38 Za nosioca kandidatske liste Radikalne stranke u okrugu ^a~anskom odre|en je Anta Radojevi}.37 Wihove glavne parole bile su: „Kraq je sa nama“.39 Demokrate su se bira~ima obra}ale s tvrdwom da je wihova vlada bila oborena samo zato {to se zalagala da Srbi. 16. „Ko je protiv nas taj je protiv kraqa“ i „Dr`ava je u opasnosti. Hrvati i Slovenci u dr`avi imaju jednaka prava i du`nosti.43 _________________________ U predizbornom proglasu objavqenom na naslovnoj stranici „Samouprave“ 6. zemqoradnik iz Gra~aca. zemqoradnik iz Mrsa}a. II 1925. advokat iz ^a~ka. 22. 2. februara za predstavnike Narodne radikalne stranke jer }e mo time glasati za jednu i nedeqivu Kraqevinu Srba. 43 „Slu`bene novine Kraqevine Srba. predsednik op{tine iz @i~e. II 1925. nastoje}i da na taj na~in kod bira~a stvore uverewe da glasaju}i za radikalske kandidate glasaju za srpstvo. Samostalne demokrate u ^a~ku. a u @i~kom srezu Maksim @arkovi}. 2. 6. koju je na okru`nom nivou predstavqao Milo{ K. zemqoradnik iz Lasca i wegov zamenik Milivoje Stanojevi}. zemqoradnik iz istog sela. 39 Zvani~ne kandidatske liste Narodne radikalne Stranke za izbor narodnih poslanika za Narodnu skup{tinu na dan 8. 41 „Slu`bene novine Kraqevine Srba. sve{tenik iz Zabla}a (Trnavski srez). 42 „Slu`bene novine Kraqevine Srba. „Politika“. ~iji okru`ni kandidat je bio dr Qubomir Kordi}. „Samouprava“. zemqoradnik iz Mrsa}a. kraqa i dr`avu. II 1925. 4. 4. a u sna`ewu dr`ave oseti}e se i blagostawe sviju wenih ravnopravnih gra|ana!“ – Na{im bira~ima. kome je za zamenika odre|en Milo{ Rafajlovi}. ~lanstvu i simpatizerima Radikalne stranke poru~ivalo se: „Bra}o! Prijateqi! Radikalci! Glasajmo 8. Wen kandidat za @i~ki srez bio je Milovan Lazovi} Lazarevi}. Hrvata i Slovenaca“. februara. a u @i~kom srezu Velimir Uro{evi}. 11. II 1925. februara. a u `i~kom izbornom srezu Konstantin Torlakovi}. 1. III 1925. 40 @i~ki demokrati. 30. zemqoradnik iz Ro}evi}a koga je zamewivao Jovan Belobr|anin.40 Okru`nu listu Zemqoradni~ke stranke predstavqao je Milan V. Popovi}. 2. XII 1924. zemqoradnik iz Popovi}a. glasa}emo time za weno sveukupno sna`ewe. Nosilac wihove okru`ne kandidatske liste i ovoga puta bio je beogradski novinar Manojlo Soki}. Hrvata i Slovenaca. kraq je u opasnosti“. advokat iz ^a~ka. a za sreskog kandidata u @i~kom srezu Lazar Kuzmanovi}. 30. Hrvata i Slovenaca“. godine. Hrvata i Slovenaca“.150 ticali da ovi izbori ozna~avaju „borbu za dr`avu“ i borbu protiv „antidr`avnih elemenata“.42 U~e{}e u izborima uzela je i za ovo podru~je nova politi~ka partija – Samostalna demokratska stranka. „Selo“.

januara 1927.151 Odlukom Dr`avnog odbora ~a~anski izborni okrug trebalo je da izabere tri poslanika. 152–153. op{tinsku upravu. godine). a wihov kandidat Milan Jovi~i}.14%). advokat iz ^a~ka da su izvesni policijski organi u ovom okrugu uticali na bira~e i pojedine op{tinske ~asnike u korist kandidatskih lista vladaju}ih stranaka. 4. osvojiv{i 15. Odbor je na{ao da su sve ove `albe delom nedokazane. mada su u~e{}e na wima uzeli i pripadnici Nezavisne radni~ke partije Jugoslavije. godine do III redovnog sastanka 31. 47 Op{tinski izbori. godine. odr`ani su izbori za poslanike Skup{tine Ra{ke oblasti. avgust bili raspisani op{tinski izbori. predsednik mesnog prvostepenog suda. postao je predsednik. u bira~ke spiskove bilo je upisano 657. Trijumfalna pobeda Narodne Radikalne Stranke u celoj zemqi. Poslani~ke mandate dobili su: Anta Radojevi}. Na prvom.64%). VIII 1926. „Odjek“.45 Uprkos `albi ~a~anskog advokata Milorada Lozani}a na neke neregularnosti izbornog postupka. ~iji predsednik bira~kog odbora je bio Bogomir Jevti}. a na drugom. Republikanska osam (1. VIII 1926.16%). Beograd. februara 1925. Proti}.48 Prema izve{tajima onda{we {tampe. I 1925. 17. Najvi{e glasova „palo“ je na kandidatsku listu Radikalne stranke – 446 (64. 19. kada su za 15.60%). ukazala se u leto 1926. 2.811 glasa~kih kuglica (62. VIII 1926.7%). 49 Rezultati izbora u Srbiji i Crnoj Gori. 23. a Zemqoradni~ka svega jedan glas (0. „Politika“. sa sigurno{}u se mo`e re}i da su i ovoga puta glavni takmaci bili radikali i demokrate „davidovi}evci“. demokrate su osvojile 217 glasova (31.49 Pola godine kasnije. „Pravda“. 1.“ – Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba. marta 1925. Verifikacioni odbor Narodne skup{tine potvrdio im je mandate.44 Kao i prilikom prethodnih parlamentarnih izbora. „Samouprava“. koji su za nosioca svoje izborne liste u Kraqevu istakli kwi`ara Milenka Novakovi}a. „Politika“. osvojile su demokrate. 2. marta 1925. 15. jedne od 33 na koli_________________________ Koliko je lista podneseno. Beograd. godine. Hrvata i Slovenaca – vanredan saziv za 1925. 58–59.09%). Andrija M. Hrvata i Slovenaca odr`anih 8. zemqoradnik iz Gu~e i Branko ^orbi}. Radikalna lista trijumfovala je i na okru`nom nivou. VIII 1926. Jovanovi}. a delom bez ikakvog uticaja na rezultat i pravilnost izbora. 17. godinu (od I prethodnog sastanka 7. 287 bira~a. 5. godine. 3. trgovac iz Ra{ke.45%). dok su ostale tri liste zabele`ile znatno slabije rezultate – Samostalna demokratska 18 (2.46 Nova prilika politi~kim partijama za proveru svog politi~kog uticaja na bira~e i odmeravawe snaga. prvi put nakon Ujediwewa. 44 45 . – Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba. na kome je bira~kim odborom predsedavao sudija Prvostepenog suda Du{an K. 1925. 46 „U izbornom okrugu ~a~anskom `alio se Milorad Lozani}. i ovoga puta Kraqev~ani su glasali na dva bira~ka mesta.47 Iako su podaci o wima oskudni. te je stoga dobila sva tri poslani~ka mandata. 3. 48 Radni~ka lista u Kraqevu. 1926. Na birali{ta je iza{lo wih 690 (73.

Hrvata i Slovenaca bila podeqena. vinogradarstvu. a za svog predsednika op{tine 246 (38. godine. prema odredbama pomenutog zakona. to su oni odlagani skoro punih pet godina. Bira~ko pravo u`ivali su svi mu{ki punoletni gra|ani upisani u bira~ki spisak. radi na preventivi od poplava itd. 53 Rezultati oblasnih izbora. tj. a svoju kandidaturu je mogao ista}i svaki dr`avqanin Kraqevine Srba. izra|uje drumske i `elezni~ke komunikacije. Na izborna mesta iza{lo je 637 gra|ana Kraqeva sa pravom glasa. Opredeqivalo se za sreske kandidate. Hrvata i Slovenaca se sve vi{e komplikovala. vo}arstvu. „Pravda“.38%). 52 „Slu`bene novine Kraqevine SHS“. – O oblasnim skup{tinama. koga Glavni odbor Radikalne stranke. {umarskim i ~inovnicima „agrarne reforme“.50 Poslanici Oblasne skup{tine birani su za ~etvorogodi{wi mandat op{tim. neposrednim i tajnim glasawem. narodnom zdravqu. istakle predsednika op{tine Kraqevske Milana Jovi~i}a. {to je podstaklo premijera Velimira – Vequ Vuki}evi}a. 10. aprila 1922. Hrvata i Slovenaca stariji od 30 godina. sto~arstvu. dok kandidati ostalih politi~kih partija nisu poznati. 3. ~ita i pi{e slu`benim jezikom. {umarstvu. jednakim. onemogu}avaju}i wenu zakonsku delatnost. zatim da podi`e bolnice i ambulante. 50 . odgovarao interesima vladaju}ih partija i kraqu. nije priznavao za svog predstavnika. godine) do{lo do podela. decembra 1926.53 Tokom prve polovine 1927. godine.52 Demokrate su. i drugo na kome je bira~kim odborom predsedavao Sima \or|evi}. XI 1926.51 I ovoga puta Kraqevo je imalo dva bira~ka mesta –prvo na kome je predsednik bira~kog odbora bio Hristifor Vasovi}. XI 1926.62%) glasa~a. I 1927. 6. Stalne razmirice i neslagawa me|u vode}im politi~kim partijama potpuno su paralisale rad skup{tine izabrane 1925. sara|uje sa dr`avnim vlastima na unapre|ewu prosvete. finansijski. 51 Mogu}nost kandidovawa bila je uskra}ena svim policijskim. o ratarstvu.152 ko ih je. u~iteq iz Kraqeva. {kolski nadzornik. kao svog kandidata. trebalo je da budu odr`ani tri meseca nakon wegovog stupawa na snagu ali. kako je sistem uprave. „Selo“. a glasalo se spu{tawem gumenih kuglica u kutije. „Selo“. 1. 1. s obrazlo`ewem da „dotada{wa skup{tina po svom sastavu i zadatku nije u stawu da svr{i ogroman zakonodavni rad koji stoji _________________________ Ovi izbori. 24. Za Vasovi}a je glasalo 391 (61. koncesijama iskori{tava bawe. po Zakonu o oblasnoj i sreskoj samoupravi od 28. kulturnih i zdravstvenih prilika. u kojoj je nakon Pa{i}eve smrti (10. 24. kao i sudijama. – Kako se bira oblasna skup{tina. {kolskog nadzornika iz Kraqeva. Kraqevina Srba. Nadle`nosti i obaveze Oblasne skup{tine bile su: da se stara o unapre|ewu privrednih. koji je velikim `upanima davao {iroka ovla{}ewa. da zatra`i od kraqa raspisivawe novih parlamentarnih izbora. ishrani naroda u vreme nerodice i elementarnih nepogoda. a radikali Hristifora Vasovi}a. I 1927. pod uslovom da govori. godine situacija na politi~koj pozornici Kraqevine Srba.

2000. za ~ijeg zamenika je odre|en Rado{ Uro{evi}. Beograd. 118. a za wenog kandidata za @i~ki srez imenovan je Lazar Kuzmanovi}. 105. „Slu`bene novine Kraqevine SHS“. M. 58 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba. delovo|a op{tine javorske iz Ku{i}a. pomagati one liste. VIII 1927. 12. septembar 1927. Istovremeno je obznawen i ukaz o postavqewu i preme{tajima velikih `upana i sreskih na~elnika. 55 Wima je Vuki}evi} slao tajne naredbe o tome kako treba organizovati i voditi nadzor nad predizbornom kampawom. „Politika“. trgovac iz Kraqeva. VII 1927. Zlati}. bio je Milo{ Popovi}. uz napore. „Slu`bene novine Kraqevine SHS“. 57 Kandidovawe Milo{a ]osi}a. 54 . a za @i~ki srez Petra Bogavca. uspele da u ^a~anskom okrugu sa~uvaju jedinstvo i da za izbore istaknu samo jednu listu. iza koje je stajao partijski glavni odbor. 27. 11. Hrvata i Slovenaca odr`anih 11. oblasni poslanik. 5. novinar iz Beograda. Postarajte se da radikali protestvuju protiv rada Glavnog odbora sastavqenog samovoqno i bez ikakvog oslonca na Statut Radikalne stranke i neka se na wih baci sva krivica za rascep u Radikalnoj stranci. ]osi}a. 13. 1970. septembra 1927. 1928.153 pred wom“. u ^a~anskom okrugu postojala su dva radikalna odbora.54 Na ovakve vladine te`we. po ~etvrti put. Demokratska stranka i politi~ki odnosi u Kraljevini SHS. {to je imalo za ciq da omogu}i vladi da pomo}u svojih poverqivih qudi {to ja~e uti~e na izborne tokove.“ – Dr J. Kandidat za `i~ki izborni srez bio je Svetozar @.58 Demokrate su. Rafailovi}. „Politika“.56 Na konferenciji provladinog okru`nog odbora odr`anoj 26. Manojla Soki}a. a predsednik drugog. ~iji su kandidati pristalice vladine politike. juna potpisuju}i ukaz o raspu{tawu parlamenta i raspisivawu novih skup{tinskih izbora za 11. godine. kraq je odgovorio 15. kome je za zamenika odre|en Gligorije Civri}.57 Nosilac druge okru`ne radikalske liste. 5. nadaju}i se da }e najzad uspeti da pobede razjediwene radikale. zemqoradnik iz Ro}evi}a. jula u ^a~ku oko 600 prisutnih aklamacijom je za nosioca okru`ne kandidatske liste izabralo Milo{a F. bilo radikalske bilo demokratske. juna u hotelu „Lazovi}“ u ^a~ku. Beograd. a wegov zamenik Milo{ S. trgovca iz Kraqeva. Naime. VII 1927. Na okru`noj konferenciji odr`anoj 10. Buwak.. U jednoj od wih nagla{avalo se: „Vi }ete.. trgovac iz Kraqeva. zemqoradnik iz Vrbe. zajedno sa va{im organima.55 Predizbornu kampawu Radikalne stranke u ^a~anskom okrugu ovoga puta odlikovali su nesloga i rascep me|u ~lanstvom. Politi~ki `ivot. za nosioca okru`ne kandidatske liste izabran je Manojlo Soki}. 56 Vladan Virijevi}. Kraqevo–Ra{ka. bio je Anta Radojevi}. VIII 1927. 480. Na ~elu onog koji je priznavao Glavni odbor stranke nalazio se Dragan Puri}. koji je delovao po instrukcijama vlade.59 _________________________ Dr Branislav Gligorijevi}. 300. koji je podr`avao biv{eg narodnog poslanika Antonija – Antu Radojevi}a. 59 Kandidacija g. zemqoradnika iz Pakovra}e.. Studeni~ki srez 1918–1941 (dru{tveno-ekonomske i politi~ke prilike).

na konferenciji odr`anoj 17. zemqoradnik iz Ratine. Sem wega. Buwaka opredelilo se 278 Kraqev~ana (32.62 Na bira~kom mestu „Kraqevo I“ od 587 bira~a upisanih u bira~ki spisak glasalo je wih 403 (68. 1927. a na izbornom mestu „Kraqevo II“ Milo{ Popovi}. 64 Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba. ]osi}. svom sugra|aninu Petru Bogavcu – 343 (40. 62 „Slu`bene novine Kraqevine SHS“.21%). sudija Prvostepenog suda iz Kraqeva. za predsednika bira~kog odbora na izbornim mestu „Kraqevo I“ odre|en je Qubi{a Vuji}. nova politi~ka organizacija.. Milutinovi}. Za listu Manojla Soki}a i sreskog demokratskog kandidata Svetozara @.64 _________________________ 60 Zemqoradni~ka lista u ^a~ku. Hrvata i Slovenaca odr`anih 11. septembra 1927.. ..70%). Beograd.. Ukupan odziv na nivou op{tine Kraqevske iznosio je 69. dok su za @i~ki srez odre|eni Qubivoje Nikoli}. kao wegov zamenik. a za srez @i~ki Konstantina Torlakovi}a.58%).65%). 63 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba. zemqoradnik iz Bukovice i predsednik op{tine Samaila. „Politika“. Hrvata i Slovenaca – vanredan saziv za 1927. VIII 1927.61 Prvobitnim re{ewem nadle`nih za sprovo|ewe izbora. in`ewer i biv{i narodni poslanik iz Beograda. tj. dok se wih 205 (24. jula u ~a~anskom hotelu „Kasina“. ogla{en je Dimitrije Vuji}.63 Zahvaquju}i broju glasova dobijenih na nivou ~itavog izbornog okruga.154 Za nosioca okru`ne kandidatske liste Zemqoradni~ke stranke. Za svog okru`nog kandidata Savez je nominovao Tasu Petkovi}a. 20. za ove prostore. VIII 1927. septembra 1927. 73.80% upisanih bira~a. sva tri mandata pripala su listi Ante Radojevi}a. zemqoradnik iz @ivica (Draga~evski srez). {kolski nadzornik iz ^a~ka. „Slu`bene novine Kraqevine SHS“. 61 Isto... 5. Hrvata i Slovenaca odr`anih 11. 20. 301. a najslabiji skor postigao je Savez zemqoradnika. dok je na drugo birali{te od 635 upisanih iza{lo 450 (70. da bi naknadnom odlukom umesto Popovi}a bio imenovan Milen Palurovi}. u~iteq iz ^a~ka. I kwiga (od I do IV prethodnog sastanka). Najve}i broj wih svoj glas dao je okru`noj kandidatskoj listi ~iji nosilac je bio Milo{ F. godinu.03%) priklonilo „zvani~noj“ radikalskoj listi i wenom sreskom kandidatu Lazaru Kuzmanovi}u.59%). Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba. i Dimitrije Petrovi}. mesta u poslani~kim klupama izborili su jo{ i Lazar Kuzmanovi} i Milenko R. Za kandidatsku listu Radni~ko-seqa~kog republikanskog saveza glasalo je 22 glasa~a (2.60 Kandidatsku listu u ~a~anskom izbornom okrugu istakla je i jedna. 21. biv{eg ~inovnika iz ^a~ka. za ~ijeg zamenika je odre|en Velimir Petrovi}. osvojiv{i svega {est glasova (0.86%). abaxijski radnik iz Kraqeva. zemqoradnika iz Lasca. Radikalno-seqa~ki republikanski savez. VII 1927. 4.

(. on ovakav kakav je. godine. od ~ega narod i dr`ava imaju za sada samo {tete. nakon bezuspe{nih konsultacija sa prvacima najistaknutijih politi~kih stranaka i drugih priprema. ve} da otpravqaju svoje poslove savesno i samo onako kako to zahtevaju interesi dr`ave i naroda“. 6. u~vrstili su pozicije novouspostavqenog re`ima. Dvogodi{wi period diktature.. po~iwe da dovodi do duhovnog rasula i narodnog razjediwavawa. 3. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o op{tinskim i oblasnim samoupravama. juna 1928.. godine on je ukinuo Vidovdanski ustav iz 1921. navela je kraqa Aleksandra i vladu generala Petra @ivkovi}a na razmi{qawe o tome na koji na~in vaqa prebroditi te{ko stawe u kome se dr`ava na{la. godine zahvatila Kraqevinu Jugoslaviju. naglasio potrebu da se „samoupravni i dr`avni ~inovnici ne osvr}u ni na kakve uticaje. generala Petra @ivkovi}a i {efa wegovog kabineta Du{ana Filipovi}a Kraqevu.65 Istovremeno je objavqeno i nekoliko zakona kojima su pravno utemeqena na~ela novog politi~kog stawa. godine. I 1929. 11. – Inspekciono putovawe predsednika vlade. uprkos nastojawima wenih nosilaca. 65 . da se kraq Aleksandar.155 Kraj tre}e decenije pro{log veka Kraqevina Srba. Za predsednika op{tinske uprave u Kraqevu imenovan je trgovac Aleksije – Leso Jelesijevi}. V 1929. Odlukom obnarodovanom 6. u razgovoru sa predsednikom op{tine Jelesijevi}em. 10. dovedeni su time u opasnost. koje su aktuelni re`im i dr`avni koncept dovele u skoro bezizlazni polo`aj. nije uspeo da re{i nagomilane proble_________________________ U obrazlo`ewu svoje odluke kraq je navodio: „Parlamentarni red i sav na{ politi~ki `ivot dobijaju sve vi{e negativno obele`je.” – „Slu`bene novine Kraqevine SHS“. Aktivnosti svih politi~kih partija su zamrle. godine. 66 Prilikom ove posete premijer @ivkovi} je. Moja je sveta du`nost da svim sredstvima ~uvam dr`avno i narodno jedinstvo.) Umesto da parlamentarizam razvija i ja~a duh narodnog i dr`avnog jedinstva. Hrvata i Slovenaca do~ekala je zahva}ena dubokom socijalnom krizom i naraslim nacionalnim i partijsko-politi~kim suprotnostima. „Politika“. tako da se do kraja godine situacija toliko zakomplikovala. I ja sam re{io da ovu du`nost bez kolebawa ispunim do kraja. Sve korisne ustanove u na{oj dr`avi. unutra{wopoliti~ka i privredna kriza koja je po~etkom 1931.66 Spoqnopoliti~ka. odlu~io na radikalan korak – dr`avni udar i zavo|ewe apsolutisti~kog re`ima. „Uqe na vatru“ dolilo je krvoproli}e u parlamentu. ukinute su samouprave u op{tinama i oblastima i izvr{eno raspu{tawe op{tinskih uprava izabranih na op{tinskim izborima 1926. stavili su se na raspolagawe novouspostavqenom re`imu. a pojedinci iz rukovodstava lokalnih. godine i raspustio Narodnu skup{tinu izabranu 1927. aktom diktature zabrawenih partija. januara 1929. Wihovi postupci i poseta predsednika vlade. godine. Nova rukovodstva op{tina postavqana su re{ewima velikih `upana i bila su sastavqena od pouzdanih qudi. maja 1929. wihov napredak i razvitak na{ega dr`avnog `ivota.

godine. najbrojniju dru{tvenu kategoriju. vlada je donela niz zakonskih propisa uobli~avaju}i tako predizborne radwe u skladu sa svojim naho|ewima. trgovce Petra Bogavca i Lazara Kuzmanovi}a. Za predsednika bira~kog _________________________ Todor Stojkov. novembra 1931.156 me zbog kojih je i uveden. dok je druga polovina birana. januara 1929. To se prvenstveno mo`e re}i za pre|a{we radikalske perjanice.68 Ovakve odredbe imale su za ciq da onemogu}e eventualne poku{aje politi~kih stranaka zabrawenih 6.67 Nakon obznawivawa Ustava. u Kraqevu su bila otvorena tri birali{ta. 263. 24. 67 . a poslanici za Narodnu skup{tinu birani su „op{tim. godine („Oktroisani ustav“). Obojica su svoju kandidaturu istakli na zemaqskoj kandidacionoj listi generala Petra @ivkovi}a. novembar iste godine. 70 Kuzmanovi}ev zamenik bio je Isidor @ivkovi}. Lokalni politi~ari ~ija je aktivnost zabrawena nakon zavo|ewa diktature otpo~eli su sa organizovawem nekada{wih pristalica. {tavi{e.70 Za ove prve izbore nakon perioda ~vrste diktature. a koja je u prvim danima diktature predstavqala wen glavni oslonac. IV. Kriterijum za wihovo podno{ewe predvi|ao je da kandidatura mora biti podr`ana potpisima po 60 predlaga~a iz svakog administrativnog sreza. godine da istaknu svoje kandidatske liste. 69 „Slu`bene novine Kraqevine SHS“. 68 Isto. godine izbori za poslanike Narodne skup{tine zakazani su za 8. godine“. a deo wih. Nezadovoqstvo je sve vi{e zahvatalo i seqa{tvo. predsednik op{tine vitanova~ke. Novi izborni zakon propisivao je iskqu~ivo zemaqske izborne liste. – Prvo jugoslovensko Narodno predstavni{tvo izabrano 8. nego ih je. Kraqevim ukazom od 23. Istorija XX veka. po`urio je da se prikloni re`imskoj opciji. 1962. Izlaz iz takve nezavidne situacije kraq je poku{ao da prona|e u restauraciji parlamentarizma. 1931. Polovinu senatora imenovao je po svom naho|ewu kraq. „Gra|anska opozicija i skup{tinski izbori od 8. zarad zadovoqewa svojih politi~kih ambicija. i zao{trio. sastavqeno od Senata i Narodne skup{tine. rukovo|en pre svega li~nim interesima. novembra 1931.69 Neposredno nakon objavqivawa ukaza o raspisivawu izbora. 262. Beograd. postali takmaci u trci za poslani~ki mandat. o`ivela je politi~ka aktivnost i u Kraqevu. koji su. IX 1931. Beograd. koju je ekonomska kriza najsna`nije poga|ala. septembra 1931. oslu{kuju}i novosti iz svojih strana~kih centrala. dok je sreski kandidat bio u obavezi da prikupi 200 potpisa `iteqa doti~nog sreza i saglasnost nosioca zemaqske kandidatske liste da ga uvr{tava na svoju listu. septembra 1931. kojim je zavedeno dvodomno Narodno predstavni{tvo. a prvi korak u~iwen u tom pravcu bio je dono{ewe Ustava 3. jednakim i neposrednim glasawem“ na parlamentarnim izborima. 147–148.

09% od broja upisanih u bira~ke spiskove. ~iji mandat je bio ograni~en na tri godine. IX 1931. IX 1931. Op{tinsku upravu je. a privremeno su ga gubili i oni koji su osu|eni na zatvor ili robiju du`u od godinu dana „dok se ne povrate u pravo“.168 glasa~a (68. naseqavawem velikog broja radnika iz raznih delova zemqe.998 (45.75 Za predsednika op{tine postavqan je onaj odbornik koji je bio nosilac kandidatske liste koja je dobila najvi{e glasova. koji su bili neposredni i javni. a 434 (37. u`ivao je svaki punoletni mu{karac ako je bio najmawe {est meseci nastawen u op{tini u kojoj je upisan u bira~ki spisak. „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“. godine.29%). X 1931.84%) svoj glas dalo Petru Bogavcu.71 Pravo glasa imao je 1. gimnazijski profesor iz Kraqeva. godine. 7. ina~e trgovci po profesiji. god. 71 72 . 7. aprila 1933. – Statistika izbora narodnih poslanika za Prvu Jugoslovensku Narodnu Skup{tinu odr`anih 8. koji su pod steci{tem ili starateqstvom i koji su presudom izgubili to pravo „zbog bira~kih krivica“. tj. Na prvom bira~kom mestu glasalo je 429 bira~a. Na birali{ta je iza{lo 1. 10.65%). 75 Bira~ko pravo bilo je uskra}eno vojnim licima. septembra 1931. 74 „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“. na drugom Todor Dimitrijevi}. 68. sudija ovda{weg sreskog suda.16%) Lazaru Kuzmanovi}u..73 Prvi izbori za ~lanove op{tinskih uprava u Kraqevini Jugoslaviji sprovedeni su tokom 1933. Oba kandidata. sem predsednika. 73 Za Kuzmanovi}a se opredelilo 5.74 Bira~ko pravo na ovim izborima.72 Ipak. i ova slu`ba smatrana je za po~asnu. istupali su kao ~lanovi re`imske Jugoslovenske radikalno-se_________________________ „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“. zahvaquju}i boqem uspehu u seoskim op{tinama @i~kog sreza. Za teritoriju Moravske banovine. novembra 1931. tj. juli 1933. 15.936 (54. za poslani~ki mandat se izborio Kuzmanovi}.701 `iteq Kraqeva. 1935. a za Bogavca 4. odnosno 7. Ovakav porast bira~kog tela u odnosu na izbore iz 1927. od ~ega je wih 734 (62. osu|eni na gubitak ~asnih prava za vreme dok traje ta kazna.79%).71%) stanovnika @i~kog sreza. IV 1933. – „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“. ~inilo izme}u dva i pet ~lanova Op{tinskog odbora. op{tinski izbori zakazni su za 7. U bira~ke spiskove bilo je upisano 1. 264. obznawenim 15.157 odbora na prvom bira~kom mestu odre|en je Milan Antonovi}.75%) i na tre}em 302 (70. na drugom 437 (67. Beograd. godine bio je uzrokovan mehani~kim prilivom stanovni{tva.970 Kraqev~ana koji su mogli da se opredele za dve kandidatske liste – listu Milana Jovi~i}a ili Velisava Matovi}a. godine u skladu sa novim Zakonom o op{tinama i Zakonom o bira~kim spiskovima. – Isto. U skladu sa zakonskim odredbama op{tina „kraqevska“ trebalo je da u svoj odbor izabere 30 odbornika. pa samim tim i za Kraqevo. sudija Sreskog suda iz Kraqeva i na tre}em Petar Aran|elovi}.

Dragoqub Radowi} iz Vrane{a. maj 1935. – Jugoslovenska nacionalna stranka. Sekuli}. pr_________________________ 76 Na sednici odr`anoj 25. 7.229 bira~a iza{lih na birali{ta. 8. „Glasnik Jugoslovenske radikalno-seqa~ke demokratije“. ~iji polo`aj je svakim danom postajao sve nestabilniji. a za wihove zamenike Milan Kitoni} iz Adrana. opozicioni front je ja~ao. Uprkos svemu. istupaju}i kao „faktor izmirewa“ izme|u re`ima i opozicije. \or|e Pavlovi}. Dragomir Komatovi} iz Goda~ice. ministar Dvora u vladi Petra @ivkovi}a. sa malim izmenama i dopunama u~iwenim 1933. „Pravda“. 14. predstavqali su sve ve}a isku{ewa za vladu Nikole Uzunovi}a. 22. u~iteq iz Sir~e i Bo{ko Milenkovi}. godine. VII 1933.76 Od 1. Rezultati parlamentarnih izbora u ~a~anskom kraju…. predsednik op{tine mrsa}ke i Milutin Jevtovi}. Milutin Milovanovi} iz La|evaca i Milan Mila{inovi} iz Kamenice. 207. tako da je novi predsednik op{tine postao Milan Jovi~i}. godine. VII 1933. 78 I za ove izbore va`io je izborni zakon iz 1931. februara 1935. banski ve}nik iz Vitanovca. u~iteq iz Kraqeva. „hrvatsko pitawe“ i spoqnopoliti~ki zapleti.78 Za ove izbore bile su istaknute ~etiri zemaqske kandidatske liste: vladina. Isidor @ivkovi}. godine. a 432 (35.15%) za Matovi}a. koju je predstavqao Vladimir – Vlatko Ma~ek. Jevti}eva vlada se deklarativno zalagala za „sti{avawe politi~kih strasti“ i „ispuwavawe amaneta kraqa-mu~enika“. 79 Jugoslovenska nacionalna stranka je nastala preimenovawem Jugoslovenske radikalno-seqa~ke demokratije 20. op{tinski delovo|a iz Dragosiwaca. zemqoradnik iz Vitkovca. trgovac i narodni poslanik. pa je on krajem 1934. za potpredsednike Hristifor Vasovi}. godine u Marseju. odnosno lista Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS). godine Namesni{tvo donelo ukaz o raspu{tawu Narodne skup{tine i raspisivawu novih parlamentarnih izbora za 5. godine u Kraqevu izabran je Sreski odbor „Jugoslovenske radikalno-seqa~ke demokratije“. posebno radni{tva. Za wegovog predsednika aklamacijom je izabran Lazar Kuzmanovi}. godine. @ivota Trnavac iz Tavnika i Milorad Vu~ini} iz @i~e.85%) glasalo je za Jovi~i}a. posebno u „pre~anskim krajevima“. Ogor~ewe siroma{nih narodnih slojeva. godine podneo ostavku.77 Ubistvo kraqa Aleksandra 9. a mandatar za sastav nove vlade postao je Bogoqub Jevti}. za sekretare Dragomir Milanovi}. VII 1933.79 ~iji nosilac je bio wen predsednik Jevti}. Ilija Kolakovi} iz Vitanovca. 77 Rezultati op{tinskih izbora u Moravskoj i Vrbaskoj banovini. @ivan Urdov. – U srezu `i~kom. VII 1933. VI 1933. s tim da oni moraju biti raspore|eni u dve tre}ine banovina ({est banovina). 10. a za blagajnika Bo`idar Nikoli}. – Dr M. Dragoqub Antonijevi} iz Vrbe. Za ~lanove Uprave birani su: Bo{ko Markovi} iz Ro}evi}a. . Razlike je bilo jedino u tome {to je za ove bilo dovoqno da nosilac zemaqske kandidatske liste obezbedi po 30 potpisa bira~a iz polovine od ukupnog broja izbornih srezova. „Zetski glasnik“. jo{ vi{e je pogor{alo ionako te{ku unutra{wopoliti~ku situaciju u dr`avi. Dragoqub Lipovac iz ^ukojevca. sve{tenik iz @i~e. oktobra 1934.158 qa~ke demokratije (JRSD). tako da je 7. 5. Vasilije Pejkovi} iz Gledi}a. lista Udru`ene opozicije (UO). penzioner iz Mataruga. 53. wih 797 (64. 1.

. a posebno jak efekat na bira~e trebalo je.. Gorwem Milanovcu. Popovi} u Aran|elovcu. 175. Isidor @ivkovi}. biv{eg ministra unutra{wih poslova i lista pokreta „Zbor“. i kraqeva~ki komunisti. biv{i {ef kabineta generala Petra @ivkovi}a i vo|a Jugoslovenske narodne stranke („borba{i“). Spisak kandidata za narodne poslanike na listi g. u skladu sa instrukcijama zemaqskog izbornog {taba. a na listi Bo`idara Maksimovi}a na{ao se Milan Markovi}. III 1935. 6. advokat iz Smedereva. premijer nije prihvatio. 27. lista Bo`idara Maksimovi}a. Podr{ka im je pru`ana i sa stranica re`imske {tampe. da ostavi poseta Bogoquba Jevti}a i ministra unutra{wih poslova Veqe Popovi}a Kraqevu. bro{ura i pamfleta kojima se veli~ala uloga vlade u normalizaciji privrednih i dru{tvenih tokova. ali im one nisu odobrene. ali je. Beograd. 4. „Pravda“. Danas su podnete sve zemaqske liste.159 vak Hrvatske seqa~ke stranke (HSS). „Pravda“. bio je Jeremija Radojevi}. april bio posledwi dan za wihovu predaju. 37. u~iteq iz Sir~e. Opozicija u vreme {estojanuarske diktature 1929–1935. 24–79. 81 AJ.80 Za poslani~ku funkciju u @i~kom srezu borilo se {est kandidata: tri na vladinoj. 4. 1938. po{to je 19. prema zamisli kreatora Jevti}eve kampawe. Na vladinoj listi kandidaturu su istakli: Petar Bogavac. „Pravda“. 3. bila je. 3. Jevti} i ministar unutra{wih poslova g. jedan na Maksimovi}evoj. poslani~ki kandidat pokreta „Zbor“ bio je Dragoqub Ili}. IV 1935. usmerena u prvom redu protiv predstavnika Udru`ene opozicije i wihovog kandidata. ali u tome nisu imali uspeha. Statistika izbora narodnih poslanika za Narodnu skup{tinu Kraqevine Jugoslavije izvr{enih 5 maja 1935 godine. trgovac iz Kraqeva. Izborna borba.. 83 Predsednik vlade g.81 Svoju kandidaturu na Jevti}evoj listi poku{ao je da istakne i vitanova~ki paroh Milan Markovi}. 84 Statistika izbora narodnih poslanika za Narodnu skup{tinu Kraqevine Jugoslavije izvr{enih 5 maja 1935 godine. B. IV 1935. 302. godine. ilegalno. Saveza zemqoradnika i pojedini levo orjentisani gra|anski politi~ari. iz zasada nepoznatih razloga. ^a~ku i Kraqevu. III 1935.84 U predizborne aktivnosti ukqu~ili su se. Jevti}a pismeno predlo`enih od strane Trgova~kih udru`ewa. ~iji nosilac je bio Dimitrije Qoti}. 8. 5. zatim putem brojnih letaka. poku{avaju}i da istaknu kandidatsku listu Pavla Pavlovi}a. lider Socijalisti~ke stranke i Svetislav Ho|era. kojoj su se priklawali uglavnom nekada{wi ~lanovi Demokratske stranke. zemqoradnik iz Vitanovca i Dragomir Milanovi}. 21. aprila 1935. „Pravda“. 20.83 Kandidat Udru`ene opozicije.82 Agitacija „Jevti}evih kandidata“. 1969. 82 Izborna borba. . Beograd. pa su stoga svoju agitaciju usmerili u ko_________________________ 80 Svoje kandidature poku{ali su da istaknu i @ivko Topalovi}. uprkos me|usobnom rivalstvu. – Dr Todor Stojkov. abaxijskog radnika iz Beograda. 175. jedan na Qoti}evoj i jedan na listi Udru`ene opozicije.

J. sudija Sreskog suda iz Kraqeva.160 rist kandidata Udru`ene opozicije. Oko kandidacije u Kraqevu. 1935.64%). ovda{wi advokat.700 (23. to je poslani~ki mandat pripao wemu. na tre}em wegov kolega An|elko Traji} i na ~etvrtom Sava A}imovi}. ali wegov poku{aj nije imao efekta. 19. Beograd. Jeremije Radojevi}a 2. 176. 3. „Narodni pokret“. ~inovnik Ministarstva prosvete i novinar iz Beograda. Maksimovi}a Dimitrija V. Qoti}a .87 Odziv bira~a i rezultate izbora mogu}e je sagledati iz narednog tabelarnog prikaza: UKUPAN BROJ OD UKUPNOG BROJA GLASOVA DOBILE SU ZEMAQSKE KANDIDATSKE LISTE Dr Jeremija Vladimira Radivojevi} Ma~eka Bogoquba D. – Statistika izbora narodnih poslanika za Narodnu skup{tinu Kraqevine Jugoslavije izvr{enih 5 maja 1935 godine…. Ovadija.86%). I. M. @ivkovi}a 2. Jevti}a GLASA~A MESTO GLASOVA BIRA~A GLASA~KO Dragomir M.85 Poslani~kih ambicija nije bio li{en ni Radoslav Vesni}.02%). 87 „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“. kome je svoje poverewe ukazalo wih 1. 16. 85 86 Milan Markovi} 2 – 4 2 Dragoqub Ili} Petar. @ivkovi} Kraqevo I Kraqevo II 579 391 391 556 372 372 83 94 88 120 4 10 8 7 231 198 222 209 71 70 60 59 – – – – Kraqevo III 573 382 382 Kraqevo IV 552 397 397 Kao {to se vidi. 6. sudija Sreskog suda. Milanovi}a dobila je u ~itavom srezu 2.236 (19. 88 Lista D.71%). maja 1935. Bogavac Bo`idara @. na drugom Vojislav Polovina.070. III 1935. „Pravda“.86 Na dan izbora 5. ve}ina Kraqev~ana opredelila se za kandidate na vladinoj listi. tj. Predsednik bira~kog odbora na prvom bio je Todor Dimitrijevi}. XII 1935. Milanovi} Isidor M. Narodno predstavni{tvo Kraqevine Jugoslavije. Milana Markovi}a 580 (5.35%. S obzirom na to da je Bogav~eva lista na nivou sreza osvojila 3.493 glasa (30.10%) i Dragoquba Ili}a svega dva glasa (0. pre svega za svog sugra|anina i suseda Petra Bogavca. godine u Kraqevu su bila otvorena ~etiri bira~ka mesta. 3. 23. B.67%). III 1935. 47.88 _________________________ Su|ewa u ^a~ku.375 (20.

„Politika“. koji su se „preko no}i presvukli“ u novi strana~ki dres. Slovenske qudske stranke (SLS) i Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO). avgusta 1935. U ciqu {irewa svoje politi~ke osnove Stojadinovi} je pribegao stvarawu politi~ke kombinacije sastavqene od tzv.89 Prva prilika Stojadinovi}evoj vladi za proveru svoje i popularnosti Jugoslovenske radikalne zajednice u narodu. Beograd. 92 Dvadeset {estog jula 1936. na petim po redu op{tinskim izborima nakon 1. godine ~lanovi i simpatizeri Jugoslovenske radikalne zajednice u Kraqevu odr`ali su konferenciju kojoj su prisustvovali senator Milan Simonovi} i narodni poslanici dr Voja Jani} i Petar Bogavac. ve} da na wima svi slo`no istupe“. sastavqene od predstavnika politi~kih grupa koje nisu bile neposredno anga`ovane pre izbora. septembar iste godine. a za novog mandatara odre|en je dr Milan Stojadinovi}. godine. Na osnovu wihovih rezultata Stojadinovi}ev kabinet je `eleo da odlu~i da li i kada treba i}i na parlamentarne izbore. Simonovi} je najvi{e pa`we poklonio „hrvatskom pitawu“ isti~u}i da se „mora na}i neko re{ewe kojim }e oni biti zadovoqni. uglavnom od ~lanova tada ve} opozicione Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS). ukazala se tokom 1936. 1985. 1998. Dr Todor Stojkov. ^lanovi „jereze“. Vlada Milana Stojadinovi}a 1935–1937. koji je bio mi{qewa da bi za stabilizaciju jugoslovenske politi~ke scene bilo najcelishodnije formirawe jedne nove vlade. koji su apelovali na prisutne „da se prilikom ovih izbora ne cepaju. a veliki zna~aj ovim izborima pridavan je i zbog ~iwenice da }e novoizabrani predsednici op{tina sa~iwavati najve}i deo bira~kog tela za dopunske senatorske izbore predvi|ene za kraj 1938. 243. predvo|eni narodnim poslanikom Petrom Bogavcem. ~iji mesni odbor je formiran i u Kraqevu. 89 90 .90 Odlukom bana Moravske banovine. VII 1936. Wen prvenstveni zadatak bilo je nala`ewe kompromisnog re{ewa „hrvatskog pitawa“. opozicionih radikala.161 Uprkos pobedi na „petomajskim“ parlamentarnim izborima. godine. 166. decembra 1918. Marka Novakovi}a.91 Glavni izborni rivali bili su re`imska Jugoslovenska radikalna zajednica i opozicioni blok – Udru`ena opozicija. izbornoj utakmici pri{li su vrlo agilno. godine. godine na{la u nemilosti kneza namesnika Pavla Kara|or|evi}a. ali da se isto tako mora voditi ra~una da tim re{ewem budu zadovoqni i Srbi i Slovenci“. – U Kraqevu je odr`ana sreska konferencija JRZ. Kraqevo 1941…. tj. obznawenom 15. Prokupqe i okolina izme|u dva svetska rata 1918–1941. prozvali sugra|ani. „beli medved“. godine. 19. Na taj na~in stvorena je. kako su ga. Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ). Mir~eti}. zbog wegovog visokog i krupnog stasa i sede kose. izbori za op{tinske uprave na teritoriji ove banovine zakazani su za 27. mada su se uskoro u wihovim redovima po~ela opa`ati razmimoila`ewa. 91 Dragoqub @. godine. Jevti}eva vlada se ve} u junu 1935.92 Bogav~ev ego_________________________ M. ~lanova Narodne radikalne stranke koji su priznavali Glavni odbor. 10. 27. 4. Prokupqe. Simi}. juna 1936. Wihov lider ponovo je bio Petar Bogavac.

Bogavcu da }emo s wime kao kandidatom propasti. On `ivo radi. na osnovu ~ega joj je pripalo 25 odborni~kih mandata u op{tinskoj skup{tini.“93 Za predsednika op{tinske uprave Jugoslovenska radikalna zajednica je kandidovala Velisava Tomovi}a Tilovca. Tomovi}u. pa sam skrenuo pa`wu g. br.95 U bira~ke spiskove bilo je evidentirano 2. posebno re`imskih struktura. nije smatrao za potrebno da blagovremeno s partijskim prijateqima.882 bira~a. Radoja Jovanovi}a. 312–22.714 (59. jer sam znao narodno raspolo`ewe prema g. nailazili su na negodovawe partijskog ~lanstva. ne `ali truda. 28.162 izam i apsolutisti~ki odnos kada se radilo o odre|ivawu predsedni~kih kandidata. 6/1-3. 96 U Moravskoj banovini ju~e su obavqeni op{tinski izbori. Velisava Tomovi}a. „Politika“. o ~emu je ban Novakovi} referisao Stojadinovi}u: „Srez `i~ki nije mi dovoqno jasan. hotelijera. 49. u kojima se direktno ukazivalo na krivce za ovaj neuspeh. Izve{taj sudskog majora Dragoquba R.94 Udru`ena opozicija je u izbornu utakmicu u{la sa svojim kandidatom Du{anom Krsti}em. Tomovi}a: 93 . dok je lista Jugoslovenske radikalne zajednice dobila 816 glasova (47. odr`ava u`e konferencije radi organizacije i savetovawa o li~nostima koje bi bile najpodesnije kao kandidati na listama JRZ ve} je to sam na svoju ruku radio tako da je za varo{ Kraqevo zna 10-15 dana predposledwim danom za potvrdu kandidatske liste pozvao nas {estoricu i saop{tio nam da je on re{io da kandiduje za predsednika g.96 O tome koliko su poraz i ~iwenica da je u Kraqevu opozicija preuzela vlast uzburkali strasti u redovima Jugoslovenske radikalne zajednice svedo~e i me|usobne optu`be wihovih lokalnih prvaka upu}ivane Milanu Stojadinovi}u i banu Novakovi}u.97 Razloge neuspeha Petar Bogavac je video u destruktivnom radu komuni_________________________ AJ. IX 1936. Petar Bogavac. 6. trgovca. 4. ali mi se ~ini da mu ne{to {kripi. Popisnik 17. 94 Kandidacija JRZ u Kraqevu. Prekovi}a Ministru vojske i mornarice. 77. Ovakvo mi{qewe delili su mnogi kandidati za odbornike na wegovoj listi i nisu hteli dati pristanak za odbornike. Bogavca nisam se mogao slo`iti. 37.39%). 97 Tako je banski ve}nik iz Kraqeva Aleksije Jelesijevi} za izborni neuspeh direktno optu`ivao Bogavca: „Narodni poslanik g. „Politika“. Izve{taj bana Moravske banovine Marka Novakovi}a Milanu Stojadinovi}u. stolara i Miodraga Todosijevi}a. penzionera. te da bih mogao preko drugih saznati pravo stawe. Na op{te iznena|ewe. 18. VII 1936.47%). VIII 1936. Evo razlozi zbog kojih pristalice JRZ i weni simpatizeri nisu hteli glasati za listu g. XI 1936. tridesetdvogodi{wim bankarskim ~inovnikom. f. 5. kako u varo{i tako i srezu. 27. 95 AVII. Sa ovakvim samovoqnim radom g. od kojih je glasalo wih 1.61%) i pet odbornika. a za ~lanove Radoslava Milovanovi}a. Poslanik Bogavac. k. stari iskusni politi~ar nije me ni minut ostavio na samo. ve{to manevri{e. agituje. Mora}u ponovo i}i u taj srez da saznam pravo stawe. trijumfovala je lista Udru`ene opozicije sa 898 glasova (52.

premijer Stojadinovi} je zatra`io sprovo|ewe istrage na visokom nivou. upravnik Vazd. Sve sam znao {ta se sprema zato sam blagovremeno tra`io pomo} od Va{ih Ministara. pri ~emu su klicali Narodnom frontu {to je unelo strah kod ________________________________________________________________________________________________________________ 1) G. Ministra vojske i mornarice kome sam sve predo~io {ta se radi u Vazduhoplovnom zavodu. kao i to da su „komunisti izveli radnike Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda na ulice. i za to je posle oslobo|ewa odgovarao po ~l. Napred izlo`eni rad revoltirao je sve pristalice JRZ i veliki deo radni{tva. Napomiwem samo. Tomovi} je bio. Pismo Petra Bogavca Milanu Stojadinovi}u. vele. Pored ostalih bio sam i kod g. da kad dr`ava ne bi mogla bez wih da postoji – onda razumem – ali u svakom drugom slu~aju ko ne voli dr`avu koja ga po{teno pla}a – pa neka ide i tra`i boqeg gazdu. a izbore poni{te. 10. zahtevaju}i od nadle`nih organa da prema wima preduzmu rigorozne mere. 3. X 1936. 3) G.163 sta i pojedinih dr`avnih ~inovnika i oficira na slu`bi u Vojno-tehni~kom zavodu. upravo tu su stvorili centar.178 glasa~a zbog one komunisti~ke manifestacije.“ – AJ. banovine i dr`ave. Ako koji ima godina slu`be. 2) G. ali Vas molim: 1) da se penzioni{e pukovnik Pavle Filipovi}. da li }e biti poni{ten izbor ili ne ja neznam. Sem velikog broja radnika u Kraqevu do{li su radnici iz Kragujevca. koji je na petomajskim izborima glasao za g. te time ostvarili veliko nezadovoqstvo prema Tomovi}u i JRZ. Kragujevca i drugih republikanskih lica. 98 U svom obra}awu premijeru Stojadinovi}u Bogavac je navodio: „Izjavqena je `alba na izbor op{tine u Kraqevu. da odatle manifestuju. Tomovi} da je bilo tajno glasawe ne bi dobio ni 100 glasova. Mari}a. Smelo mogu tvrditi da g. Ranije op{tinske uprave zbog ovog bile su primorane da mu postavqaju specijalnu stra`u pred ku}om da onemogu}e {verc. .“ – AJ. Bilo je advokata iz ^a~ka. no uveren sam da }e i tamo nesre}u praviti. Bogavca. a tako isto i major Dor~i}. Predsedni~e: Daleko bi me odvelo kada bi Vam sve iznosio. 37. Bira~i su sticali ube|ewe da se Tomovi} kandiduje zato da bi mogao nesmetano {vercovati. sada je glasao za opoziciju. X 1936. ^a~ka. Glasalo nije 1.98 Kako bi stekao {to realniji uvid u razloge izbornog neuspeha u Kraqevu. celoga dana logorovawa na birali{tu. 2) da se otpuste iz dr`avne slu`be {efovi Odeqewa u istoj fabrici: Milivoje Savovi} i Marku{. 53–393. Tomovi} je padao pod ste~aj. 312–43. Zemuna i Beograda. Izve{taj bana Moravske banovine Marka Novakovi}a Milanu Stojadinovi}u. Zavoda. Sve su ove ~iwenice na{i politi~ki protivnici iskoristili i pod punim potpisom sa plakatama i karikaturama izneli pred bira~e. Gosp. „samouverenost Mesnog odbora JRZ“. 49. Tako je 2. 37. Tomovi} je kao rakixiski i manufakturni trgovac poznat kao {vercer tro{arine na {tetu op{tine. glavni liferant austriske okupatorske sile u Kraqevu. Ja sam intervenisao. Ovo sve dr`avni je interes. „trevwa pojedinih radikala“. onda ga penzionisati ili ih negde daleko premestiti. ali je nisam dobio. Kru{evca. oktobra na wegov radni sto prispeo izve{taj glavnog inspektora Ministarstva unutra{wih poslova u kome se kao razlozi pobede opozicionog kandidata navode gre{ke u bira~kim spiskovima. 85 za veleizdaju. ali bi trebalo da bude poni{ten. jer su ova tri ~inovnika kobna po dr`avu i wezine interese.

164 glasa~a da glasaju za JRZ“, a opozicija je optu`ena i za kupovinu glasova („svima po 200 dinara“).99 Posledwi parlamentarni izbori u Kraqevini Jugoslaviji odr`ani su krajem 1938. godine. Prethodila im je „konkordatska kriza“ koja je tokom 1937. godine ozbiqno uzdrmala pozicije Stojadinovi}eve vlade, naru{avaju}i wen kredibilitet posebno me|u pravoslavnim `ivqem. S obzirom na to da je mandat Narodne skup{tine izabrane na „petomajskim“ izborima 1935. godine isticao aprila 1939. godine, Stojadinovi} se, u dogovoru sa knezom Pavlom Kar|or|evi}em, odlu~io da izbore sprovede pre isteka tog roka.100 Za ove izbore bile su istaknute tri zemaqske kandidatske liste: vladina, tj. lista Jugoslovenske radikalne zajednice, ~iji nosilac je bio dr Milan Stojadinovi}, kandidatska lista Udru`ene opozicije, sa dr Vladimirom Ma~ekom na ~elu, i lista politi~kog pokreta „Zbor“, koju je predstavqao wegov lider Dimitrije Qoti}. Najvi{e kandidata za narodnog poslanika u @i~kom srezu bilo je istaknuto na zemaqskoj listi Jugoslovenske radikalne zajednice – ~ak ~etvorica: Miqko Petrovi}, predsednik op{tine dragosiwa~ake, Radoslav Vesni}, vi{i savetnik Ministarstva prosvete iz Beograda, Dragomir Milanovi}, penzionisani u~iteq iz Sir~e i Veqko Nikoli}, zemqoradnik iz Oplani}a.101 Udru`ena opozicija u izbornu borbu u{la je sa dva kandidata: Jeremijom
_________________________

Mr Dragan Te{i}, „Jugoslovenska radikalna zajednica na op{tinskim izborima u Srbiji 1936. godine sa posebnim osvrtom na izbore u U`i~kom okrugu“, U`i~ki zbornik, 24, U`ice, 1995, 279. 100 O motivima koji su ga podstakli na ovakvu odluku Stojadinovi} je u svojim memoarima zapisao: „Mi smo u vladi, me|utim, na moj predlog odlu~ili da izbore izvr{imo pre tog roka, u decembru 1938. godine. Ovo najvi{e iz prekti~nih razloga. U to vreme seqak, koji ~ini veliku ve}inu bira~a, nije zauzet poqskim radovima kao {to je to u slu~aju prole}a. Sem toga, ra~unao sam kako je `etva bila odli~na u leto i jesen, a cene vrlo dobre, industrija u poletu, moglo se o~ekivati povoqno raspolo`ewe naroda u korist vlade od strane bira~a.“ – Milan M. Stojadinovi}, Ni rat ni pakt, Rijeka, 1970, 502. 101 Petrovi}ev zamenik bio je Vladimir Tomi}, predsednik op{tine vitkova~ke i banski ve}nik u Skup{tini Moravske banovine, Vesni}ev @ivko Petrovi}, advokatski pripravnik iz Kraqeva, Milanovi}ev Milutin Bunarxi}, zemqoradnik iz Dedevaca i Nikoli}ev Milutin Lukovi}, zemqoradnik iz Drak~i}a. – AJ, 37, 49, 312–126, Dopis Milana Stojadinovi}a Jani}iju Krasojevi}u, banu Moravske banovine, 5. XI 1938; Potvr|ena lista JRZ za srez `i~ki, „Vreme“, 4. XI 1938, 5; Potvr|ena lista g. Milanovi}a-Sir~e u Kraqevu, „Vreme“, 7. XI 1938, 4; Kandidacija zemqoradni~ke grupe g. V. \or|evi}a u srezu `i~kom, „Vreme“, 10. XI 1938, 6; Kandidatska lista JRZ za srez @i~ki, „Narodna samouprava“, 11. XI 1938, 1; Partijske konferencije i kandidacije, „Politika“, 12. XI 1938, 6; G. Radoslav Vesni} potvrdio svoju listu u Kraqevu, „Vreme“, 12. XI 1938, 6; Predsednik vlade g. dr. M. Stojadinovi} potvrdio je u Sreskom sudu svoju izjavu kao nosilac kandidatske liste, „Politika“, 16. XI 1938, 4; Kandidati za narodne poslanike na zemaqskoj listi g. Dr M. Stojadinovi}a, „Slu`beni list Moravske banovine“, 26. XI 1938, 2.
99

165 Radojevi}em, zemqoradnikom iz Vitanovca i dr Vojislavom Jani}em, penzionisanim ministrom iz Beograda, dok je nosilac liste „Zbora“ bio Jovica Novakovi}, zemqoradnik iz Oplani}a.102

Manifestacije pristalica Jugoslovenske radikalne zajednice, 1938.

Ovoliki broj kandidata u~inio je izbornu utakmicu vi{e nego zanimqivom. Strastvene politi~ke ambicije bile su uzrok sukoba i kandidata sa iste zemaqske liste, pre svega vladine, ~iji „alfa i omega“ u @i~kom srezu, Petar Bogavac, neskriveno je favorizovao Miqka Petrovi}a, izazivaju}i proteste i ogor~ewe ostalih kandidata.103 Atmosferu u gradu u danima pred izbore do_________________________

Radojevi}ev zamenik bio je @ivko Nikoli}, zemqoradnik iz Samaila, Jani}ev Isidor @ivkovi}, zemqoradnik iz Vitanovca, a zamenik „zbora{kog“ kandidata Milorad \uri}, sve{tenik iz Kraqeva. – Partijske konferencije i kandidacije, „Politika“, 1. XI 1938, 4; Potvr|ena lista g. Dr. Voje Jani}a u Kraqevu, „Vreme“, 5. XI 1938, 5; Kandidat „Zbora“ u Kraqevu, „Vreme“, 6. XI 1938, 5; Kandidati za narodne poslanike na zemaqskoj listi g. Dimitrija V. Qoti}a, avdokata iz Smedereva, „Slu`beni list Moravske banovine“, 26. XI 1938, 3; Kandidati za narodne poslanike na zemaqskoj listi g. Dr. Vladimira Ma~eka, „Slu`beni list Moravske banovine“, 1. XII 1938, 3. 103 Tako je Radoslav Vesni} pisao Stojadinovi}u: „Po{tovani Gosp. Predsedni~e, na{a stvar u srezu sve gore. Gosp. Petar Bogavac vr{i jedan zlo~in nezapam}en u na{em sreu. Molim Vas da uzmete svoje kandidate u za{titu. [aqem Vam proglas g. Bogavca u Narodnoj samoupravi da vidite dokle tera na{ senator iz li~nih razloga.“ A u ovom proglasu, objaqenom na prvoj stranici „Narodne samouprave“, organa JZR sreza @i~kog, „svima organizacijama Jugoslovenske Radikalne Zajednice za srez `i~ki“ poru~ivalo se: „Kako su Radoslav Vesni} i Dragomir Milanovi} do{li iz Beograda da se kandiduju u ovom srezu, a Miqko Petrovi} –
102

166 ~arava nam se}awe tada{weg gimnazijalca Nikole Jon~i}a: „Slu{ao sam zbor g. Voje Jani}a, kandidata opozicije za ovo mesto. Zbor je bio vrlo uspe{an, prisutnih je bilo oko 1.000. (...) Jerezovci su poku{ali da ometu zbor pa su poslali oko 50 pijanih qudi da se deru i da lupaju u kante. Tako je jedno vreme do{lo do tu~e pa su izvukli ovi pijani razlupane glave kamenicama i policija je morala najzad da interveni{e i da ih udaqi.“104 Jon~i}eva se}awa korisna su i za oslikavawe situacije u Kraqevu na sami dan izbora, 11. decembra: „Bio sam ve} u 8 obu~en. (...) Nai{li su pristalice g. Vesni}a, jednog kandidata JRZ. Imalo je oko 150 du{a, me|u wima dosta seqaka. (...) Oko 11 ~asova je jedan avion bacao letke, jo{ jedno sredstvo vladine propagande. (...) Pre ru~ka pro{etao sam kroz varo{. Nervoza je velika, svi se nadaju u pobedu. (...) ^uo sam da je Bogavac po podne izvi`dan kad je prolazio kroz varo{. Pored toga su mu razbili izlog na redakciji ’Narodne samouprave’. (...) Posle zatvarawa kapija u {est ~asova, preko Porte su u Sokolanu (bira~ko mesto) pu{tali Jerezovce.“105 Kao i za „petomajske“ 1935. godine, tako su i za ove parlamentarne izbore bila otvorena ~etiri bira~ka mesta. Na prvom, sme{tenom u zgradi Op{tine, predsednik bira~kog odbora bio je Milan Radosavqevi}, predsednik ovda{weg okru`nog suda, na drugom, otvorenom u Sokolani, predsedavao je Du{an Stani}, sudija Okru`nog suda, tre}e bira~ko mesto nalazilo se u zgradi Osnovne {kole i tu je radom bira~kog odbora rukovodio Radovan Bo{kovi}, sudija Okru`nog suda, a ~etvrto je bilo sme{teno u objektu @enske zanatske {kole, gde je bira~kim odborom predsedavao Mustafa Kamari}, pisar Dr`avnog saveta iz Beograda.106
________________________________________________________________________________________________________________

Marti}, kandidovao se iz organizacije Jugoslovenske radikalne zajednice kao kandidat sreza `i~kog od strane svih organizacija JRZ, jer je i sam Miqkovi} predsednik mesnog odbora kao i wegov zamenik Vladimir Tomi}, to se ova LISTA MIQKA PETROVI]A-MARTI]A, predsednika op{tine iz Dragosiwaca i wegovog zamenika predsednika op{tine iz Vitkovca ima smatrati ZA ZVANI^NU LISTU jugoslovenske radikalne zajednice za srez `i~ki. Stoga se preporu~uje svima organizacijama JRZ za srez @i~ki, da rade kod svih ~lanova stranke i prijateqa da se glasa za zvani~nu listu Miqka Petrovi}a, tako isto mole se sve ustanove, dr`avne i samoupravne da porade kod svojih nadle{tava da se glasa za listu Miqka Petrovi}a. Tako isto mole se svi gra|ani grada Kraqeva koji pripadaju JRZ kao i ostali prijateqi da glasaju za listu Miqka Petrovi}a.“ – AJ, 37, 5, 31–64, Pismo Radoslava Vesni}a Milanu Stojadinovi}u, 3. XII 1938; Proglas, „Narodna samouprava“, 2. XII 1938, 1. 104 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Odlomci iz dnevnika Nikole Jon~i}a, II/242. 105 Isto, II/244. 106 Na prvom bira~kom mestu glasali su bira~i ~ija prezimena su po~iwala slovima azbuke od A do @, na drugom slovima Z, I, J, K, L, Q i N, tre}em slovima M, O, i P i na ~etvrtom slovima R, S, T, ], U, F, H, C, ^, X i [. – „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“, 2. XI 1938; „Slu`beni list Moravske banovine“, 5. XI 1938; Glasa~ka mesta u Kraqevu, „Narodna samouprava“, 9. XII 1938, 3; Predsednici bira~kih odbora sreza `i~kog Kraqevo, „Narodna samouprava“, 18. XI 1938, 4.

167 Na birali{ta je iza{lo 2.143 Kraqev~ana. Najve}i broj wih opredelio se za svog biv{eg sugra|anina Radoslava Vesni}a, koji je prikupio 649 glasova (30,28%), drugi kandidat Jugoslovenske radikalne zajednice, Dragomir Milanovi}, ukwi`io je 521 glas (24,31%), tre}i po uspehu bio je kandidat Udru`ene opozicije Jeremija Radojevi} sa 478 glasova (22,31%), ~etvrtu poziciju osvojio je wegov kolega sa liste Voja Jani} sa 245 glasova (11,43%), dok je Bogav~ev favorit Miqko Petrovi} dobio 240 glasova (11,20%). Za ~etvrtog kandidata Jugoslovenske radikalne zajednice, Veqka Nikoli}a, izjasnila su se svega dvojica glasa~a (0,09%), a za „zbora{kog“ Jovicu Novakovi}a wih osmorica (0,37%). Uprkos slabom rezultatu u Kraqevu, zahvaquju}i apsolutnim pobedama u bogutova~koj, vrane{koj, vitkova~koj, gok~ani~koj, goda~i~koj, gra~a~koj, dragosiwa~koj, kameni~koj, mataru{koj, podunava~koj, ribni~koj i stubalskoj op{tini @i~kog sreza, poslani~ki mandat pripao je Miqku Petrovi}u, za koga se izjasnio 4.381 glasa~.107 Postizbornu euforiju ~lanova i pristalica Jugoslovenske radikalne zajednice prezentira ~lanak iz „Narodne samouprave“: „Povodom izborne pobede zemaqske liste g. Dr. Stojadinovi}a nastale su u Kraqevu, posle saop{tewa izbornog rezultata, velike manifestacije. Masa gra|ana i seqaka koji su sino} i danas do{li iz raznih sela sreza `i~kog skupqali su se po ulicama i predvo|eni senatorom Petrom Bogavcem manifestovalo svoje raspolo`ewe zbog pobede JRZ na ju~era{wim izborima. Da bi poraz dr Vojislava Jani}a i drugih kandidata UO u ovome srezu jo{ vi{e markirali, oni su na mrtva~kim kolima u jednom sanduku stavili lutku u formi ma~ke. Pored ma~ke stajala je tabla sa natpisom: ’11. decembra sahrawen je Ma~ek’. Ovo je predstavqalo UO i wen ju~era{wi krah. Ova simboli~na kola provodila su svim glavnijim ulicama Kraqeva, a za wima se kretala velika povorka sveta koji je time glorifikovao ju~era{wu pobedu JRZ i odu{evqeno aklamirao predsednika vlade g. Dr. Stojadinovi}a. Na kraju ova lutka je spaqena u centru grada.“108 Ovi izbori bili su posledwa izborna utakmica u Kraqevini Jugoslaviji. Do fa{isti~ke agresije aprila 1941. godine u politi~kom miqeu Kraqeva zapa`ao se sve ja~i uticaj Udru`ene opozicije, dok su pozicije re`ima slabile, posebno nakon smrti Petra Bogavca, najistaknutije politi~ke figure u redovima Jugoslovenske radikalne zajednice, 10. februara 1940. godine.109
_________________________

Kandidati Jugoslovenske radikalne zajednice osvojili su skupa, na nivou ~itavog sreza, 8.697 glasova, kandidati Udru`ene opozicije 3.930, a kandidat „Zbora“ svega 43 glasa. – AJ, 37, 6, 40–473, Izborni rezultati 11. decembra 1938. godine u predkumanovskoj Srbiji; Veli~anstvena pobeda JRZ, „Narodna samouprava“, 16. XII 1938, 2. 108 Manifestacije u Kraqevu, „Narodna samouprava“, 16. XII 1938, 2. 109 Petar Bogavac, biv{i narodni poslanik i senator, „Politika“, 20. II 1941, 8.
107

PROSVETNE PRILIKE

Polagawe i osve}ewe kamena temeqca osnovne {kole u Kraqevu, 22. maja 1938.

nametnula se potreba da se wihova aktivnost prika`e posebno. Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo. osim kratkotrajnog prekida u periodu izme|u Prvog i Drugog srpskog ustanka.1 Prema zvani~nim podacima {kolske 1873/74. 188. sa tri u~iteqa.“ – B. kao obrazovno-vaspitna ustanova.. 3 „Osnovni princip rada sastojao se u tome da u nastavi. godine u Karanovcu su radile dve ~etvororazredne osnovne {kole sme{tene u istoj zgradi: `enska sa jednom u~iteqicom i 48 u~enica. u skladu sa svojom prosvetno-kulturnom politikom na teritoriji Srbije.2 One su radile do 1915. 182. kada je grad okupiran od strane austrougarske vojske. Okupacione vlasti su u prole}e 1916. OSNOVNA [KOLA Za~eci prosvetnog rada u Kraqevu vezuju se za kraj XVIII veka i ime „privatnog u~iteqa“ Teodora Rape. koja je bila osetno politi~ki i ideolo{ki obojena. Da bi se celovitije prikazao wihov zna~aj. godine. Beograd/Kraqevo. godine i. nastojale da obnove {kolski rad. Mladenovi}. Prema najnovijim saznawima o istorijatu kraqeva~ke prosvete. 112.171 U razdobqu od 1918. ustrojena je krajem 1806. a s obzirom na wihove razli~ite funkcije i mesta u obrazovno-vaspitnom sistemu. koju je zavr{ilo 134 u~enika. 2000. osnovna {kola. te`e}i da od srpske dece i omladine „naprave dobre podanike Austro-Ugarske“. 1 .. B. koji je „kwizi u~io“ decu imu}nijih `iteqa Karanovca i wemu gravitiraju}ih seoskih naseqa. godine Kraqevo je predstavqalo va`an prosvetni centar sredi{weg dela zapadnomoravske doline u kome je delovalo nekoliko {kolskih institucija.3 Prema jednom dokumentu austrougarskih okupacionih organa iz novembra 1916. u~enici budu vaspitavani po austrougarskom uzoru i sti~u znawa pod kontrolom okupatora i po wihovim nastavnim planovima. i mu{ka. radila je tokom ~itavog XIX veka. godine. „[kolstvo u Karanovcu – Kraqevu tokom XIX veka“. kraqeva~ka osnovna {kola je morala biti zatvorena „zbog _________________________ Radomir Risti} – Vera Filipovi}. do 1941. Grad u Austrougarskoj okupacionoj zoni.. godine. 2 Isto.

7.4 Da li je i u kom obimu nastavni proces obnovqen u toku 1917. de~je igre. U istim gradovima bi}e organizovani i domovi za u~enike koji su ve} zapo~eli svoje aktivnosti pod nadzorom unapred dodeqenih inteligentnih podoficira. XI 1916. Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i trsteni~kog za II polugo|e 1929/30. nalazila se u centru grada.980 dinara. XI 1930. Hrvata i Slovenaca. a za wu je u izve{tajima {kolskih nadzornika isticano da je „zdrava i udobna“ i da va`i „kao primer ispravnih i urednih {kolskih zgrada“. novembra 1916. ponajvi{e materijalna oskudica. Kraqevo. u~ila i kwi`ni fond. Deca se podu~avaju da ~itaju i pi{u. ali se i strogo vaspitavaju i zapo{qavaju izme|u ostalog. u Raji}evoj ulici. godinu. {to zna~i da je ratna {teta bila vi{e nego dvostruko ve}a od iznosa godi{weg {kolskog buxeta. rade ve`be. Bila je prizemna. 1986. {kolski inventar. 10. 1. Ivawica i Ra{ka pripremqeni su domovi za prijem nastavnica. 66. 20. „Osnovne {kole `i~kog sreza u {kolskoj 1918/1919. Naime. sagra|ena od tvrdog materijala i imala je 11 u~ionica i dve kancelarije. godine. februara 1919. nismo utvrdili. Na{a pro{lost. bave se gimnastikom i rade u vrtu. 4 . Kraqevo. Wene prave razmere mogu}e je sagledati ako se ima na umu da je visina {kolskog buxeta za prvu poratnu godinu iznosila 21. N. Vojno-generalni guvernman. preduzimala korake da se nastava {to pre organizuje. u saradwi sa nadle`nim prosvetnim vlastima novostvorene Kraqevine Srba. 6 AJ. starosti od 6–12 godina. vrednost materijalnih o{te}ewa koje je pretrpela kraqeva~ka osnovna {kola procewena je na 52. Po objavi ove naredbe stanovni{tvo je u domove za mlade prijavilo prili~no veliki broj dece. Niz ote`avaju}ih okolnosti. neposredno pre povla~ewa iz Kraqeva okupatorske trupe su skoro potpuno demolirale {kolski objekat uni{tavaju}i vrata.6 Na wenom placu povr{ine 56 ari okru`ivali su je dve poqske u~ionice „od puzavih biqaka“ i de~ije igrali{te. 117. bila je oskudica u {kolskom priboru. 115. Nakon oslobo|ewa Kraqeva 1918. prozore. i 1918. godini“.172 nedostatka nastavnog kadra“. Ciq je uspe{no postignut a bio je da se spre~i rasipawe dece. Jedan od najva`nijih ~inilaca koji su ote`avali normalno odvijawe nastave i weno unapre|ivawe i osavremewivawe. podove. godine navodi se slede}e: „Po naredbi broj 8525 od 15. 1649–1744. isto. 5 Prema presudama Prvostepenog i Vi{eg suda za ratnu {tetu. tako da se za stvarawe koliko-toliko normalnih uslova za otpo~iwawe nastave moralo pri~ekati do 17. – Mom~ilo Isi}. godine. godine.“ – AS. VII 1923. oktobra teku}e godine javqeno je da su preduzete sve mere koje se odnose na osnivawe domova za nastavnice i u~enike i organizaciju u wima i na osnovu pristiglih izve{taja sreskih komandi u glavnim gradovima okruga ^a~ak. dvori{nu ogradu. koja je bila op{tinsko vlasni{tvo.790 dinara. u~ilima i savremenim nastavnim _________________________ U izve{taju austrougarske Okru`ne komande iz ^a~ka nadre|enoj komandi u Beogradu od 7.5 [kolska zgrada.9442. ometao je wihovu realizaciju. na`alost. Izve{taj Okru`ne komande ^a~ak da se pristupilo obrazovawu domova za u~iteqice i |a~kih odreda u svim glavnim mestima srezova. godine mesna uprava je. Godi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za {kolsku 1922/23.

kao {to su zbirke biqaka. prikupqaju „nastavna sredstva koja se mogu dobiti bez novca“. li{}a. u saradwi sa u~enicima. 21. tako da je krajem 1931. kao i u~e{}e u futbalskim igrama i utakmicama“. 1649–1744.173 sredstvima. posebna pa`wa pridavana je vaspitnom sadr`aju nastavnog procesa. prepri~avawem. godinu. od strane prosvetnih vlasti bio okarakterisan kao {tetan. Godi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za {kolsku 1923/24. odgonetawem zagonetki. godine u~enicima saop{tena zabrana da „budu ~lanovi futbalskih klubova. IX 1924. „Glas [umadije“. pa su upu}ivani na to da se u trenucima odmora zabavqaju recitovawem. 8 Interesantno je napomenuti da je i fudbal. 5. – U~enicima je zabrawen futbal. U takvim okolnostima u~iteqi su bili upu}ivani da.7 Osim obrazovnog. 6. minerala. XII 1931. insekata i sl. Nadzor nad u~enicima ostvarivan je i tokom pauza izme|u ~asova kada im je ukazivano na lo{e strane igara dugmi}ima. . kao novotarija koja je svakim danom sticala sve vi{e poklonika i me|u {kolskom populacijom. Ustaqena je bila praksa po kojoj su u~iteqi do~ekivali u~enike pre po~etka i ispra}ali ih iz {kolskog dvori{ta po zavr{etku nastave. a svojom „skromno{}u u odelu stekli su priznawe me{tana i okoline“. „krajcariZgrada osnovne {kole u Raji}evoj ulici ce“.8 Naro~ito je razvijan i negovan duh solidarnosti i dru`ewa („uspelo se da deca saose}aju bol svojih dru_________________________ 7 AJ. ~itawem kwi`ica iz |a~ke kwi`nice ili ~asopisima na koje je {kola bila pretpla}ena. vatrom i drvenim pu{kama. klikerima. 66.

66. godine.9 Kraqeva~ki osnovci bili su ~lanovi raznih dru{tveno-korisnih udru`ewa. pri ~emu je roditeqima skretana pa`wa „na potrebu ~itawa“. kako ne bi izazvale „gordost i oholost kod pohvaqenih. VII 1926. 18. a zavist kod ostalih“. izdvajawe iz igre. davao predloge nadle`nim organima za otvarawe novih odeqewa. Wihov ciq bio je da kod u~enika razviju svest o lo{em postupku. vladawu. III 1926. „Jadranske stra`e“. Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za I polugodi{te {kolske 1925/26. Nagrade su dodeqivane uglavnom u vidu poklona u kwigama ili ulo`nih kwi`ica Po{tanske {tedionice. u ve}ini slu~ajeva. kada ukor nema dejstva. u skladu sa pedago{kim principima. poput: „Razlika izme|u nekulturnog i kulturnog ~oveka“. Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za II polugodi{te {kolske 1925/26. Bile su to dobre prilike i za obrazovawe roditeqa putem ~itawa raznih pou~nih temata koje su pripremili u~iteqi. 10 AJ. „Dru{tva trezvene mlade`i“. 18. Nagrade i pohvale su. primewivane retko i oprezno. Odbor je propisivao iznos {kolskog buxeta. Kaznene mere su primewivane prema individualnim osobinama |aka i izricane su. „O ogovarawu“ i sli~no. „O va`nostima i koristima od roditeqskih ve}a“. „Dru{tva za za{titu ptica“ i dr. Polugodi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za {kolsku 1925/26. godine. koji su sa~iwavali predstavnici Op{tine (kao osniva~a {kole) i |a~kih roditeqa. 20. {to je za rezultat imalo osnivawe „Narodne kwi`nice i ~itaonice“ pri {koli u koju je bilo u~laweno wih stotinak. VII 1925. poput: „Podmlatka Crvenog krsta“. Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za I polugodi{te {kolske 1925/26. Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za II polugodi{te {kolske 1924/25. 1650–1744.11 Radom {kole rukovodili su upraviteq i [kolski odbor. isto. ^esti su primeri da deca imu}nijih roditeqa poma`u obu}om i odelom svoje siroma{ne drugove“).10 U ciqu pospe{ivawa vaspitno-obrazovnog rada pri {koli je postojala i institucija „Roditeqskog ve}a“. 1650–1744. godinu. 21. zdravqu. u saradwi u~iteqa sa „sudijama De~jeg suda“ iz odeqewa koje poha|a „prestupnik“ („samo onda kada lepa re~ ne poma`e. Na wegovim zasedawima vo|en je dijalog u~iteqa i |a~kih roditeqa o u~eni~kom uspehu. 18. 66. 23. IV 1929. 1650–1744. Polugodi{wi izve{taj o {kolama sreza `i~kog. a energi~no su suzbijane pojave me|usobnog fizi~kog razra~unavawa i izrugivawa drugova. ose}aj odgovornosti. _________________________ AJ. isto. kada se i prekidom prijateqstva sa u~enikom koji gre{i ne posti`e `eqeni ciq“) a podrazumevale su produ`ewe rada za jedan ~as pod nadzorom nastavnika. 9 .174 gova i pate zbog wihovog siroma{tva. III 1926. docnije pu{tawe na ru~ak i sl. III 1926. 11 AJ. godine. isto. higijeni i drugim pitawima od interesa za pravilno formirawe wihovih li~nosti. 66. nu`nost po{tovawa odre|enih pravila i samokritiku. godine.

sredstva namewena _________________________ 12 AJ. primewena i vaspitna. Dopis {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog Odeqewu za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete.13 Radi pospe{ivawa o~iglednosti nastave u~enici su vo|eni na izlete u gradsku okolinu i na kra}e ekskurzije. ~asopisa. 21. kwigu po{iqaka. izdavana pomo} najsiroma{nijim u~enicima za nabavku kwiga i {kolskog pribora i sli~no. vodio: delovodnik. 66. padalo je na ple}a op{tinskog buxeta. pri ~emu je isticano da „osnovnoj {koli nije zadatak davawe golog znawa“ i od u~iteqa zahtevano „da se kod dece razvije interes za ono {to mu se predaje. pla}ana elektri~na struja za osvetqewe prostorija.12 Pri tom su ~itane i razne rasprave o didakti~ko-metodi~kim i ostalim problemima nastavnog procesa. Ovi zborovi. godinu. vr{ene opravke i kre~ewe zgrade. a na prole}e idu}e godine posetili su U`ice. godine kraqeva~ki osnovci izveli su dve ekskurzije – prvu relacijom Kraqevo–Vrwci–Qubostiwa–Kru{evac–Obili}evo–Kraqevo i drugu na pravcu Kraqevo – ^a~ak – Ov~ar Bawa – Qubi} – rudnik Gorwa Gorevnica – Kraqevo. {to jedino i treba da bude merilo pri oceni uspeha“. listova i sl. u sklopu obavqawa {kolske administracije. na kojima su u~e{}e uzimali svi u~iteqi srezova `i~kog i studeni~kog. U jesen 1924. Upraviteq je. Godi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za {kolsku 1923/24. odlu~ivao o nabavci od prosvetnih vlasti preporu~enih kwiga. VII 1925. spisak kwiga. osim isplate u~iteqskih zarada. zapisnik sednica [kolskog odbora i {kolski letopis. nabavqan kancelarijski materijal.175 slao opomene roditeqima ~ija su deca neredovno poha|ala nastavu ili ih tu`io Op{tinskom sudu. 66. 1650–1744. II 1925. Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za II polugodi{te {kolske 1924/25. 68–175. da nastava bude prakti~na. 31. kao i li~na zapa`awa prosvetnih nadzornika uo~ena prilikom revizija. VII 1924. 27. Pedago{ke novine i ostale modernizacijske ideje u nastavi u~iteqi su usvajali na u~iteqskim zborovima odr`avanim u Kraqevu. tj. isto. godine ~itane su rasprave: „Osobine dobrog nastavnika“. inventar stvari. 20. kao i na okru`nim u~iteqskim sastancima odr`avanim u ^a~ku. 1649–1744. – AJ. V 1925. bili su odli~na prilika da se raspravqa o nastavnim principima („naro~ito o principima o~iglednosti i postupnosti“). Zahvaquju}i razumevawu op{tinskih vlasti. 13 Na zborovima odr`anim tokom {kolske 1924/25. kojima su prisustvovali i {kolski nadzornici. Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog Odeqewu za Osnovnu nastavu Ministarstva prosvete. nabavqana drva za ogrev. Iz kase {kolskog buxeta ispla}ivane su prinadle`nosti poslu`iteqima. 66. „Poroci kod dece“ i „La` kod dece“. 14 AJ.14 Finansirawe rada {kole tokom 20-ih godina XX veka. godine. .

izdvajala za svoju osnovnu {kolu: „Op{tinski buxet Kraqeva iznosi 4. Sazrevawe svesti da je prepu{tawe dece {kolskom vaspitawu i obrazovawu ne samo zakonska. 66.“ – AJ. „Miroqub“. „Glasnik Podmlatka Crvenog krsta“ i dr. VII 1926.340 dinara. 21.704. 15 . razni ~asopisi i listovi: „Prosvetni glasnik“. „Moravka“. „U~iteq“. 17 AJ. 18. odnosno 154 kwiga.15 [kola je posedovala kwi`nicu za nastavnike i kwi`nicu za u~enike u ~ijim policama se 1929. IV 1929. srazmera je 60:1. mimo redovnih dotacija iz op{tinske blagajne. Polugodi{wi izve{taj o {kolama sreza `i~kog. Polugodi{wi izve{taj o {kolama sreza `i~kog.17 U skladu sa op{tim trendovima dru{tvenih promena koje su tokom tre}e i ~etvrte decenije XX veka sve vi{e zahvatale Kraqevo. 66. od Ministarstva prosvete javno pohvaqivani trgovci Krsta Petrovi}. 18. „Zorica“.16 Wihovi kwi`ni fondovi oboga}ivani su poklonima raznih pojedinaca i ustanova i nabavkama iz svojih sredstava. Primani su. mada su iz {kolske uprave ~esto stizale molbe da se ona pove}aju. Stevan Radovi} („kao blagajnik {kolskog odbora u svako doba je bio {koli na usluzi da se nikad nije osetila oskudica“). a po preporukama Ministarstva prosvete. 1650–1744. a {kolski 76. IV 1929. ve} i moralna obaveza prema podmlatku i sna`an modernizacijski korak unapred koji donosi veliku prakti~nu korist u svakodnevnom `ivotu. dopriFaksimil pe~ata Osnovne {kole kraqevske nosilo je pove}awu materijalnih subvencija koje su imu}niji Kraqev~ani. Tako su kao „veliki prijateqi {kole“. 16 AJ. 1649–1744. Mihailo Ili} („prilo`io 40 _________________________ Uprava {kole ukazivala je na nesrazmeru sredstava koja je op{tina Kraqevska. Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za II polugodi{te {kolske 1925/26. dok je u drugim op{tinama `i~kog sreza odnos od 5:1 do 1 1/2:1. na predlog op{tinskog upraviteqa. 66. godine nalazilo 438. mewan je u pozitivnom smeru i odnos Kraqev~ana prema osnovnoj {koli. „Roditeqski list“. Bo`idar Crv~anin („svake godine iz humanih pobuda odeva 4 siroma{na |aka“). „De~ji list“. „Narodna prosveta“. uz pretplatu. 1649–1744.176 {koli su mawe-vi{e redovno ispla}ivana. „Misao“. izdvajali za osnovnu {kolu i wene u~enike. u odnosu na ostale op{tine @i~kog sreza.153 tj. godine.

a samo tri godine kasnije broj u~enika pove}an je na 698. 5. 1649–1744. privatna nastavnica muzike Margarita Simi} („besplatno priprema decu za sve {kolske sve~anosti pri kojima i li~no sa velikom qubavqu u~estvuje“). za najsiroma{nije mali{ane nabavqani su ode}a i obu}a. VII 1925. 20 AJ.272 dinara. VI 1925. svrstanih u 13 odeqewa. 29. postavio je pred op{tinske i prosvetne vlasti problem sme{tajnih kapaciteta koji su u postoje}em {kolskom objektu bivali sve mawi. 7. 8. godine raspolagao sa 45. 66. 66. 4.19 Sem ovih aktivnosti humanih Kraqev~ana. IX 1923.177 kwiga u vrednosti od 400 dinara“). 1651–1744.20 Konstantni rast broja dece odrasle za {kolu krajem 20-ih i po~etkom 30-ih godina XX veka. na kraju {kolske 1929/30. 6. isto. Od kamate na ova nov~ana sredstva pohrawena u „Kraqevskoj akcionarskoj {tedionici“ i „Kraqevskoj privrednoj banci“. godine u sva ~etiri razreda nastavu je poha|alo 459 u~enika oba pola. Spisak lica `i~kog {kolskog sreza koja se predla`u za odlikovawe pohvalnicom kao {kolski prijateqi. 66. godine obuo 26 siroma{nih u~enika-ca toplom obu}om i darivao ih s novcem“) i hotelijer Stamenko Joksimovi}. Spisak lica `i~kog {kolskog sreza koja se predla`u za odlikovawe pohvalnicom kao {kolski prijateqi. „Narodna samouprava“. II 1926. Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za II polugo|e {kolske 1925/26. Statisti~ki list Narodne {kole u Kraqevu. 3. Izve{taj Prosvetnog referenta Na~elstva sreza `i~kog Ministarstvu prosvete. 66. pri kojem se u isto vreme nalazilo 2. 26. isto. 24. pri {koli su ustanovqena i dva fonda za pomo} siroma{nim |acima – jedan koji je ustrojio [kolski odbor i koji je septembra 1923.049 dinara. ~ije nekretnine su procewene na vrednost od osamdeset hiqada dinara. X 1927. Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog Odeqewu za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete. Zahvala. godine. VII 1926. 21 AJ. koji je {koli zave{tao nepokretno imawe u vrednosti od dvesta hiqada dinara i Milan Belopavli}. IX 1932. 1651–1744. 13. Re{ewe Ministarstva prosvete.21 U ovakvim okolnostima nametala se neophodnost izgradwe nove {kolske zgrade kako bi se omogu}ilo normalno odvijawe nastavnog __________________________ 18 AJ. Dopis Prosvetnog odeqewa Kraqevske banske uprave Moravske banovine Odeqewu za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete. 4. IV 1930.18 Kao posebno veliki dobrotvori ostali su upam}eni ugledni trgovac An|elko Savi}. nastao kao posledica poja~ane ekonomske imigracije. 20. isto. {umarski referent Mihailo Petrovi} („prilo`io 20 kwiga u vrednosti od 160 dinara“). isto. 21. 1651–1744. predsednik op{tinske uprave Milan Jovi~i} („na dan Oceva 1933. VII 1938. Re{ewe Ministarstva prosvete. I 1926. i drugi ~iji utemeqiva~ je bio nekada{wi op{tinski predsednik Jovan Sari}. „Kraqevski glasnik“. . Prema zvani~nim statisti~kim podacima. 19 AJ. Uprava osnovne {kole u Kraqevu. I 1934.

~ija izgradwa je. 24 Akcija za podizawe spomen-{kole u Kraqevu.“23 U ciqu efikasnije akcije formiran je odbor u koji je izabrano 56 „vi|enih gra|ana“. na molbu {kolskog odbora. nije odgovaralo. 3. odrazila se i na izgradwu nove {kolske zgrade.26 O wegovoj podobnosti stru~na komisija je. \a~ki roditeqi i ostali prijateqi {kolske omladine i wene budu}nosti iskreno pozdravqaju ovu odluku. a aprila 1929. podnela izve{taj Sreskom na~elstvu: „Ovo zemqi{te odgovara u svemu postavqenom zadatku u koliko se ti~e: Da je u centru novog Kraqeva koje se izgra|uje te bi {kolska zgrada bila u pravom smislu reonska {kola. po obavqenom pregledu. prema planovima. „Kraqevski glasnik“. 4. Polugodi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za {kolsku 1928/29. Nakon pogibije kraqa Aleksandra. 12. 22 . godine u wegovoj blagajni bilo je prikupqeno 61. IV 1929. odlu~ila je da se odmah otpo~ne sa pripremama za podizawe nove zgrade za osnovnu {kolu. 9. 8. a kome je stavqeno u zadatak da pribavqa sredstva za wenu izgradwu. Iako su postojali dobra voqa i razumevawe zna~aja nove {kole. 1651–1744.000 dinara. uprkos ~iwenici da je Op{tina izrazila spremnost da za tu namenu besplatno ustupi plac i u svom buxetu odvoji oko 100. kao i nastojawa da nova {kolska zgrada bude rejonska {kola za deo varo{i koji se podizao oko aerodroma i `elezni~kih radionica. godine od Kraqev~ana je prikupqeno svega oko 10.24 Ekonomska kriza koja je znatno osiroma{ila stanovni{tvo Kraqeva. 66. XII 1934. „Politika“. oktobra 1934. apsane i reke Ibra“. – AJ. „Pravda“. u dogovoru sa {kolskom upravom. X 1933. I 1936. 1649–1744. {to je.22 Konkretni koraci u tom smeru u~iweni su krajem oktobra 1933. Dopis [kolskog odbora Dr`avne narodne {kole Kraqevo Na~elstvu sreza `i~kog. uprava op{tine ustupila za izgradwu povoqniji plac „Kod artiqerijske kowu{nice“. godine. trebalo da otpo~ne s prole}a 1935. 18. ali kako ono „zbog blizine elektri~ne centrale.036 dinara. VII 1936. godine. do po~etka 1936. bilo nedovoqno. godinu. o ~emu je „Kraqevski glasnik“ izve{tavao: „Op{tinska uprava u Kraqevu. Odbor je doneo odluku da budu}u {kolu.000 dinara. 66. godine. 26 AJ.25 Odlukom op{tinskih vlasti za lokaciju nove {kolske zgrade prvobitno je bilo odre|eno zemqi{te „Kod centrale“. 25 U Kraqevu je ponova pokrenuta akcija za podizawe zgrade osnovne {kole. 21. _________________________ Fond za podizawe {kolske zgrade formiran je jo{ po~etkom 20-ih godina XX veka.178 procesa u postoje}oj. to je. 8. pa je po~etak radova morao biti odlo`en. nazove „Dom Vite{kog Kraqa Aleksandra I Ujediniteqa“. koja je raspolagala sa osam u~ionica i u kojoj je bila organizovana poludnevna nastava. 12. Prvi korak je ve} u~iwen i od banske uprave je tra`ena komisija za izbor zemqi{ta na kome bi novu {kolsku zgradu trebalo podi}i. pored kragujeva~kog druma. 23 Dnevne vesti.

27. dim i drugo. W.30 _________________________ 27 ^lanovi komisije bili su: in`ewer V. Kraqevo. Simi}. godine. Zapisnik sednice Mesnog {kolskog odbora u Kraqevu. maja 1938. Popovi}. IV 1939. Najposle je uzeo re~ Episkop g. ravno. Nikolaj. Dr. juna 1936. sreski pisar M.120. Osve}ewe nove osnovne {kole. 66.“29 Nakon ne{to vi{e od godinu dana. (. Savske himne od strane |aka ~etvrtog razreda osnovne {kole. uz asistenciju sve{tenstva izvr{io je osve}ewe temeqa. Dr. 1. P. 28 AJ.) Pro~itao je i telegram g. Nikolaj koji je govorio o vaspitawu dece i ulozi u~iteqa kao vaspita~a. 26. u kome ~estita dana{wu sve~anost i `eli uspeh u radu oko podizawa {kole. prosvetni referent M. u skladu sa odlukom {kolskog odbora iz 1934. mes. Milivoje Radovanovi}. 1652–1744.“ Povr{ina placa iznosila je 5. 21. 1997. „Narodna samouprava“. godine. Daleko je od grobqa i drugih javnih gra|evina u kojima se proizvodi larma. Du{an V.28 Pomawkawe finansijskih sredstava ote`avalo je po~etak radova.. 1. U pogledu izgra|ivawa zemqi{te je prostrano. tako da je polagawe kamena temeqca obavqeno tek 22. 30. 30. To je prvi uslov za pravilno izvo|ewe nastave u {koli. Krsti} istakao je zna~aj podizawa ove {kole koja treba da odgovara potrebnim higijenskim i zdravstvenim uslovima. U svome govoru g. gradwa je zavr{ena. Jani}ijevi}.42 m2. Ovoj sve~anosti prisustvovale su sve civilne i vojne vlasti kao i veliki broj gra|ana. To{i}. 23. odobrio je izgradwu nove {kole na ovom zemqi{tu. godine. a geolo{ka struktura terena za fundirawe zgrade veoma je povoqna. „Narodna samouprava“. otvoreno sa sviju strana suncu i promaji. [est u~iteqa osnovne {kole „Kraq Aleksandar I – Ujediniteq“ u Kraqevu. upraviteq Osnovne {kole Mita Trajkovi}. U kamen temeqac spu{tena je poveqa koju je pro~itao kmet g. direktno se naslawa na gradski park te bi za decu bilo od prvoklasne va`nosti. senatora. VI 1936. Dopis Tehni~kog odeqka pri Sreskom na~elstvu Kru{evac Prosvetnom referentu Na~elstva sreza `i~kog. 29 Osve}ewe nove osnovne {kole.179 Sa higijenske i tehni~ke strane zemqi{te odgovara u svemu te mu se ni{ta u tome pogledu ne mo`e primetiti. VI 1939. predsednik op{tine. VI 1939. godine Kraqevo dobilo drugu zgradu osnovne {kole nazvanu. Episkop @i~ki g. zatim je uzeo re~ g. 23.. osve}en je temeq nove zgrade Osnovne {kole u Kraqevu. – AJ. ima vode. 66. 30 AJ. koji je uputio iz Beograda. P. sanitetski referent dr Dragoslav Vu~kovi}. Bogavca. VI 1936.27 Na osnovu wega nadle`ni banovinski organ. predsednik op{tine Milan Jovi~i} i op{tinski odbornici N. O ovoj sve~anosti „Narodna samouprava“ je pisala: „U nedequ 22-og ov. Du{an Krsti}. Stojakovi} i R. tako da je po~etkom {kolske 1939/40. . „Dr`avna narodna {kola Kraq Aleksandar I“. Re{ewe Banovinskog {kolskog odbora Kraqevske banske uprave Moravske banovine. 1651–1744. zahvaquju}i i zna~ajnom prilogu kraqice Marije Kara|or|evi}. Vukovi}. 66. Sve~anost je zavr{ena pevawem Sv. 1652–1744.

VII 1932.32 Prva generacija kraqeva~kih mali{ana krenula je u zabavi{te. u toku godine. mada ova ideja datira od nekoliko godina ranije. godinu. po~etkom {kolske 1931/32. nagla{avano: „[ta smo uradili da nam deca budu boqa telesno. pet sve{tenika. Dopis {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog Prosvetnom odeqewu ^a~ak. mora i sam biti – ~ovek.34 Prinadle`nosti „zabaviqi“ ispla}ivane su iz dr`av_________________________ Svetosavska smotra. zahtevajte {to pre otvarawe zabavi{ta za malu decu u varo{ima. X 1928. Roditeqi. sme{teno u jednoj od prostorija „@enske zanatske {kole“. devet rentijera. IX 1928. VII 1933. 66. i u woj je bilo 30 mu{kar~i}a i 33 devoj~ice.“31 Nakon odobrewa Ministarstva prosvete od 14. sa kojima je. X 1933. ali. 1. 2. 33 AJ. I. pored ostalog. 14. duhovno i moralno? Gde su nam deca do sedme godine? Gde nam je zabavi{te? Da li sokak i slu{kiwe nisu suvi{e opasne za duh i telo na{e dece? Da li smo malu decu i |aka. 34 Profesionalna struktura roditeqa i starateqa polaznika zabavi{ta u ovoj {kolskoj godini bila je: pet nastavnika.180 Po~etkom septembra 1928. 66. godine od strane [kolskog odbora pokrenuta je zvani~na inicijativa za formirawe zabavi{ta za decu uzrasta od ~etiri i pet godina. Bez ovoga i svetosavska proslava bi}e bez vrednosti. ve} vaspitawe.. radila Jovanka Kqaji}. 30. skromnost.) [ta su na{a deca ~itala. godine |a~kim roditeqima pro~itano saop{tewe upraviteqa osnovnih {kola srezova @i~kog i Studeni~kog u kome je. godine. Statistika De~jeg zabavi{ta u Kraqevu za {kolsku 1932/33. Statistika De~jeg zabavi{ta u Kraqevu za {kolsku 1931/32. Zagreb. – AJ. 66. Prosvetni {ematizam Kraljevine Jugoslavije. izvr{en je upis 28 de~aka i 22 devoj~ice. umerenost i izdr`qivost? (. 3170–2340. koje bi delovalo u sklopu Osnovne {kole. R|avo vaspitani qudi ne po{tuju ni najboqe zakone. na ~isto}u. po~etak rada „De~jeg zabavi{ta“ je odlo`en. knj.. osam penzionera i 22 nadni~ara. Re{ewe Odeqewa za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete. Da mi ne zaboravqamo decu jure}i previ{e za praznim bogatstvom? Roditeqi. devet sopstvenika. 30. 1650–1744. 1225. a mi sa svoje strane obe}ajmo da }emo svoje roditeqsko vaspita~ke du`nosti u teku}oj godini ispuwavati sa vi{e voqe i razumevawa. Re{ewe Odeqewa za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete. godinu. deset ~inovnika. 1932. usled nemogu}nosti da se anga`uje odgovaraju}a stru~na „zabaviqa“. IX 1928. ne ~ini dr`avu sre}nom Zakon. {tedqivost. Tako je povodom Svetosavske proslave 1926. 8. u~tivost. u formi poludnevne nastave. 26. ali „iz raznih uzroka“ do kraja godine ispisano je wih 11 (tri mu{ka i osam `enskih). „privremena zabaviqa bez stru~nog ispita“. dovoqno navikavali na red i ta~nost. AJ.33 Naredne {kolske godine u zabavi{te je upisano 87 dece (39 mu{kih i 48 `enskih) uzrasta od ~etiri do {est godina. „Kraqevski glasnik“. s kim su se i kako igrala? Jesu li suvi{e bila van nadzora? Smemo li zaboraviti da }e na{a deca biti budu}i gra|ani i da }e od wih zavisiti budu}nost na{eg naroda? Ali ko ho}e od dece qude. 31 32 . septembra. 3170–2340.

Dopis Prosvetnog odeqewa Kraqevske banske uprave Moravske banovine Odeqewu za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete. godine stekli su se uslovi za otvarawe wegovog drugog odeqewa. a materijalni tro{kovi za rad zabavi{ta iz op{tinskog buxeta. 1652–1744. X 1937. Pove}awem broja dece upisane u zabavi{te {kolske 1937/38.35 _________________________ 35 AJ. 66. 4. .181 nog.

Gimnazija u Kraqevu 1909–1999. 92. koja je svojom delatno{}u udarila sna`an pe~at na prosvetno-kulturni i sveukupni dru{tveni `ivot grada na Ibru. susretao se sa ogromnim te{ko}ama. godine. koji je bio izra`en u ~itavoj Srbiji. 61–89. 38 O istorijatu Gimnazije do 1918. duhovni i moralni razvoj deteta. primana su „telesno i du{evno zdrava deca onih roditeqa koji se iz raznih razloga ne mogu sami brinuti o svojoj deci“. septembar 1940. ali kabineti nemaju ni~ega. „stvarima za zanimawe po Freblu i Montesori“. da bri`qivom negom i smi{qenim vaspitawem unapre|uje telesni.36 Zabavi{te je bilo opremqeno potrebnim didakti~ko-vaspitnim sredstvima: slikama. ~iji zadaci su bili da „decu sa~uva od svakog {tetnog uticaja i nezgoda. godini morali biti anga`ovani u~iteqi Osnovne {kole i _________________________ „Prosvetni glasnik“. Klupe }e se izraditi. U zabavi{te koje nije imalo obavezuju}i karakter. da gaje qubav prema Kraqu. igra~kama. 36 37 . tako da su za nastavu u 1919.38 U realizaciji toga ciqa gimnazijski odbor. na ~ijem ~elu se nalazio agilni predsednik op{tine Jovica Stojkovi}. Statistika De~jeg zabavi{ta u Kraqevu za {kolsku 1932/33. 3170–2340.. kwigama. godine.37 GIMNAZIJA Proterivawem okupatora u jesen 1918.) budu}i gra|ani koji }e korisno slu`iti dru{tvenoj i narodnoj zajednici“. godine. godinu. 9. Risti}. 39 Qubodrag P. Kraqevo. 2000. tako da je prvi poratni direktor Gimnazije @ivojin Jani}ijevi} izvestio Ministarstvo prosvete da „{kola nema ni~ega. Sve~ano su proslavqani: ro|endan Prestolonaslednika Petra.182 Aktivnosti zabavi{ta. stvaraju „harmoni~ne li~nosti (. a u skladu sa mogu}nostima deca su vo|ena na poludnevne izlete u okolinu. pa ni klupa. 2000. „Od obnavqawa rada do novog Zakona o sredwim {kolama (1918–1929)“. nije mimoi{ao ni Kraqevo. s ciqem da se od wih. u skladu sa odgovaraju}im vaspitnim principima. godine vidi vi{e: Qubodrag P. Dan Ujediwewa. raznim priborima i materijalima od kojeg mogu deca po uputstvima „zabaviqe“ izraditi razna vaspitna sredstva i sl.. 30. otaxbini i Bogu i da odr`ava stalnu vezu sa roditeqima dece. Gimnazija u Kraqevu 1909–1999. AJ. a naro~ito majkama“. 213. „Od prvih |aka do povratka u otaxbinu (1909–1918)“. Kraqevo. otvorene 1909. stvoren je osnovni preduslov za obnovu rada Gimnazije. Period surove trogodi{we okupacije u~inio je svoje. jer je neprijateq sve razneo“. Sveti Sava i Vidovdan.39 Problem nedostatka nastavnika. odvijane su u skladu sa odredbama „Zakona o narodnim {kolama“ iz 1929. 66. da podesnim zaposlewem i opho|ewem navikava decu na `ivot u zajednici. VII 1933. Risti} – Vera Filipovi}.

nedovoqno osvetqenim i poraba}enim u~ionicama“.40 Nedostatak potrebnog {kolskog prostora. Sumorni izgled gimnazijskih objekata provejavao je i u izve{taju gimnazijske uprave upu}enom nadle`nim prosvetnim vlastima: „Name{taj je oskudan. Stojan Milivojevi}. Vujo Milutinovi}. P. koji je. 43 Isto. imala je svega pet u~ionica. Risti}.“. i da se nabavi. godine. X 1922. te su stoga „V i VI razred i{li u {kolu od 8 do 10 ~asova pre podne i od 14 do 16 ~asova. patosi pohabani. kabineta i u~ila. a kamo li je razvi_________________________ Q. ukoliko se u me|uvremenu ne obezbedi boqa zgrada. Izve{taj direktora Gimnazije Ministarstvu prosvete o stawu i radu Gimnazije u Kraqevu u po~etku 1922/23. gde |aci najne`nijih godina sede u podrumima i biv{im {upama. 754–1207. klupe primitivne i nedovoqne za veliki broj u~enika/ca. – AJ.. koji je. od 14 do 16 ~asova“. godine.41 Nevoqe sa sme{tajnim kapacitetima dobile su jo{ vi{e na te`ini sa nastojawima Kraqev~ana da izdejstvuju otvarawe vi{ih razreda gimnazije. u {koli ne bi za wih bilo mesta. ja dr`im da bi bilo nesavesno odr`avati {kolu i daqe. Vladi~inog konaka i @enske radeni~ke {kole. ni prostora. \ura Vrbavac. IX 1921. u kojima je trebalo smestiti ~etiri razreda Ni`e dr`avne i ~etiri razreda Vi{e privatne gimnazije: „u~ionice nemaju dovoqnu kubaturu. neke od wih nisu dovoqno osvetqene. Savatije Bo`i} i Dragica Stojkovi}. I samo se ima blagodariti ~eli~nom sastavu me{tanske dece koja odolevaju svima nepogodama jer lekarski pregledi utvr|uju stawe zdravqa u~enika kao dobro. „ne bi trebalo dopustiti vi{e da se u~enici i nastavnici zlopate po tesnim. Higijenske prilike su u zavodu stra{ne: ni vazduha. kontrolisao rad Gimnazije: „U ovakvim prilikama.183 penzionisani gimnazijski profesori. 19. godine. Ali. ni zaklona od studi. 98. „Od obnavqawa rada do novog Zakona. Nekada{wa zgrada Duhovnog suda Eparhije `i~ke. 66.“43 Sli~na su bila i zapa`awa uglednog profesora Beogradskog univerziteta dr Vladimira ]orovi}a. Gotovo da nije bilo izve{taja prosvetnih inspektora i izaslanika Ministarstva prosvete koji su nadgledali wen rad a da ovaj problem nije izri~ito nagla{en. Qubica Nikoli}. nedovoqno spremqene klupe. Nastavni~ki kolegijum u 1919. 25. 41 42 . u kakvima je {kola danas. Izve{taj inspektora Mihaila Stojan~evi}a Ministarstvu prosvete. O wihovim razmerama najilustrativnije svedo~i izve{taj inspektora Mihaila Stojan~evi}a. krajem septembra 1921. a oba odeqewa I razreda su i{la u {kolu od 10 do 12 ~asova pre podne i ~etvrtkom i subotom. Stojan~evi} je sugerisao Ministarstvu da ovi objekti mogu poslu`iti samo tokom dolaze}e {kolske godine i da.. u kojoj je ona sme{tena nakon rata. Avram An|u{i}. po~etkom juna 1923. godini ~inili su: @ivojin Jani}ijevi}. nema odeqewa za kabinete“42. u svojstvu izaslanika Ministarstva prosvete. obi{ao zgrade Duhovnog suda. pratili su Gimnaziju tokom skoro ~itave posleratne decenije. ni svetlosti.

najzad. tako izdignut. krov taman. gimnazijska uprava je. na sredini.000 dinara za nabavku name{taja i u~ila i opravku stepeni{ta. ulaz sa stepeni{tem. Ona ne daje nikakva higijenskog uslova za rad. u kojoj je do tada radila Sto~arsko-poqoprivredna {kola. 1930.. okre~ila i dezinfikovala prostorije. olajisanog patosa. uglomerom i {estarom na hoklici pored we. pod razvu~enim timpanonom. vidno poboq{ane. daqe bez zbirki.. Odbor op{tine Kraqevske besplatno ustupio zgradu sme{tenu na uglu ulica Nemawine i Kneza Mihaila. uvela elektri~nu rasvetu i adaptirala gimnasti~ku salu. Risti}. Nedostajalo je oko 30. materijalne osnove nastave su. u skladu sa skromnim finansijskim mogu}nostima. jedan greh na{e sredwo{kolske politike.“.. one su. donosi |a~ko vaspitawe koje je polutansko i nesigurno i spre~ava decu da se ili odaju drugim strukama. Bez toga. bez karata. 8. opremqeni kabineti za nastavu svih predmeta. izvr{ila najnu`nije popravke krova.. Proti}. Q. godine sa {est u~ionica i deset odeqewa pogodnih za kabinete i kancelarije.“48 Da po pitawu opravke {kolske zgrade nije bilo vidnijih pomaka u narednom periodu svedo~i dopis wenog direktora Ministarstvu prosvete s kraja {kolske 1932/33. na spratu pravougaonih. sa katedrom isko{enog pulta na visokom podijumu. lewirom. po mome dubokom uverewu. tablom u uglu (na nogarima) i kredom. 44 45 . oluka i prepokrivawe krova. 139. godine: „Gra|evina po prostranstvu odgovara potrebama nepotpune gimnazije.47 Portret novog objekta do~arao je Miodrag B. dva niza svetlo uokvirenih prozora – u prizemqu lu~nih. B. sun|erom. problem prostorija ozbiqno je ugro`avao wen rad. prozorskih krila. 47 Q. Izve{taj dr Vladimira ]orovi}a Ministarstvu prosvete. sa mrkim ili mrkozelenim skamijama. 131.. gimnasti~kom salom i dvori{nim stanom za poslu`iteqa. gde }e biti boqe upu}eni u posao ili da idu u druge gimnazije.46 Uprkos pomenutim mawkavostima.“44 Sve do 1928. Iz ovakvih {kola ne mo`e ni{ta dobro izi}i.184 jati. nekoliko dimwaka.. kako treba. bez kabineta i bez name{taja ona apsolutno ne vr{i zadatka koji joj je namewen. Kraqevo. {kolsku godinu. 46 Izve{taj Kraqevske gimnazije za 1929–1930. zidovi sivonaranxasti. u odnosu na prethodne. P. „Od obnavqawa rada do novog Zakona. 2. 51–51. za potrebe Dr`avne gimnazije.“. pa profesor. gde se nastava mo`e vr{iti onako. u velikom klasicisti~kom zdawu: jedan sprat. na uglu dveju ulica. (. Risti}. ali je pri_________________________ Isto. 48 M. tako da su. VI 1923.45 Kako je ona bila „dosta rabatna i zapu{tena“.. Proti}: „Na{a {kola.. Nova zgrada predstavqala je namenski objekat izgra|en 1873. godine kada je. podse}a na sudiju. P.) U~ionice – sve bele. za {ta je tra`ena pomo} Ministarstva prosvete. „Od obnavqawa rada do novog Zakona.. Nojeva barka.

756–1207.“49 Tek po~etkom {kolske 1936/37. Tako je to pitawe oko opravke ostalo nere{eno. godine. Op{tina se izgovara da je to posao banovine. VI 1933. prepravqen skoro iz osnova“50. 66. tako da je „jedan dobar deo gimnazijske zgrade.000 dinara i novca iz fonda Zajednice doma i {kole u iznosu od 32. nu`no je nametalo izgradwu novog objekta za sme{taj Gimnazije jer je.000 dinara. 49 . prema mi{qewu _________________________ AJ. a pored toga ona je.. a ova opet ka`e da je zgrada svojina op{tine pa ona treba i da je opravi.000 dinara. se sa svoje strane izgovara da nema materijalnih sredstava. Zgrada Gimnazije tridesetih godina XX veka Stalno pove}avawe broja u~enika. Trifunovi}a Ministarstvu prosvete o radu Nepotpune realne gimnazije u Kraqevu {kolske 1932/33. i to onaj u kome su prilike za rad bile najgore. Op{tina pak.. nije jo{ opravqena. 24. veli. u~inila dosta sa svoje strane kada je gra|evinu ustupila za potrebu {kole bez ikakve kirije. Preduzimao sam mere da se ista opravi..185 li~no rabatna i treba je {to pre opraviti. „Od Zakona o sredwim {kolama do po~etka Drugog svetskog rata (1929–1941)“. zahvaquju}i nov~anoj pomo}i Kraqevske banske uprave Moravske banovine od 50. Gimnazija u Kraqevu. 50 Qubodrag P. Izve{taj direktora Velimira R. godine. Risti}. dotaciji op{tinske uprave od 10. ali zbog nesporazuma izme|u op{tine i banovine. 160. prikupqena je potrebna suma za neke od planiranih gra|evinskih radova.

~as otvarani pa zatvarani. 173. Tokom ~itavog me|uratnog perioda Gimnazija je vi{e puta mewala svoj status. postoje}a zgrada imala nepravilan raspored prostorija (uski hodnici. u skladu sa brojem upisanih u~enika i materijalnim osnovama nastave. kada je trebalo otpo~eti sa radovima. odlukom Mini_________________________ Isto. weni ni`i razredi bili pretvoreni u „Dr`avnu ni`u gimnaziju“..53 Nakon molbi Kraqev~ana. Ukazom prestolonasledika Aleksandra. ali je Aprilski rat onemogu}io wihovu realizaciju. godine Ministarstvo prosvete je. godine Ministarstvo prosvete je. Me|u onima koji su ostali u domovini neki su privatno zavr{ili pojedine razrede. odobrilo pro{irewe „Dr`avne ni`e gimnazije“ petim i {estim razredom. jula 1921. – Q. tj. 53 Isto. Do prole}a 1941.54 Po~etkom {kolske 1923/24. godine. koji je Op{tina besplatno ustupila. iza{av{i u susret novim molbama roditeqa kraqeva~kih gimnazijalaca. 107.52 Krajem {kolske 1920/21. godine i tre}i od januara do juna 1920. Risti}.“. ali su oni. Pomenutom „Uredbom“ propisana su tri te~aja: prvi od 16. teskobne u~ionice za tako veliki broj |aka. a neki nisu. „Kraqevska privatna gimnazija“ otpo~ela je svoj posleratni rad kao {estorazredna. ministar prosvete je 10. ura|en je moderan projekat i odobren potreban kredit. godine. a najve}i zaostatak opa`ao se kod onih koji su bili u zarobqeni{tvu. prema planu. januara 1920. godine da bi. Bilo je razlike i me|u onima koji su se u ovom periodu {kolovali u inostranstvu. a {esti {kolske 1925/26. da bi ve} 1. zbog malog broja |aka. Petra Bogavca. 90. trebalo podi}i na placu povr{ine oko 10. januara do kraja juna 1919. a koja je predvi|ala skra}ewe {kolske godine. oktobra iste godine odobrio otvarawe petog i {estog razreda „Vi{e privatne gimnazije“. „Od obnavqawa rada do novog Zakona. pojavio se nakon rata problem nejednake {kolovanosti gimnazijalaca. Razredi i odeqewa su. Na osnovu „Uredbe o regulisawu upisa u~enika u sredwe {kole“ Ministarstva prosvete i crkvenih poslova kojom se nastojao ubla`iti nesklad u nivoima obrazovawa u~enika nastao kao posledica ratnih okolnosti. drugi od 1. Usled prekida redovnog {kolovawa tokom okupacije. pokrenuta je akcija za izgradwu nove {kolske zgrade koju je. tri te~aja. do 16. 54 Isto. ukinuti ve} 23. samo jedan izlaz sa gorweg sprata) i bila ve} dotrajala.. pod uticajem izve{taja prosvetnog inspektora za Ra{ku oblast Uro{a Kuburovi}a koji je ukazao na neprikladnost {kolskog objekta i nedovoqan broj nastavnika.51 Inicijativom Zajednice doma i {kole i narodnog poslanika sreza @i~kog. 51 52 . novembra. ukinulo {estorazrednu privatnu gimnaziju. godine. avgusta 1919. P.186 stru~nih organa Ministarstva prosvete.100 m2 u ulici Qube Stojanovi}a. 104. godine. Peti razred formiran je ponovo naredne.

. o wihovom napretku i pona{awu u {koli i kod ku}e“. P. izlo`be |a~kih radova i sli~no. „da osnuje fond za opravku i dozi|ivawe {kolske zgrade“. „me|usobnim obave{tavawem izme|u nastavnika i roditeqa. Privatne sredwe {kole su ukinute i mogle su postojati samo dr`avne ili samoupravne sredwe {kole. 58 Pravila Zajednice doma i {kole. „Od Zakona o sredwim {kolama. kabinetske zbirke i biblioteke. ujedna~i. 57 Isto. Na po~etku {kolske 1928/29. XII 1933.56 Tako je {kolske 1929/30. godine ukinut je i {esti razred. godine. zalagawem direktora Velimira R. i. direktor. Risti}. godine dobila sedmi. Trifunovi}a. avgusta 1929. 130–131. dr`avne sredwe {kole su morale imati odre|eni broj u~enika koji je u Zakonu preciziran i po razredima. realka i klasi~na gimnazija – unelo je novine i u organizaciji rada kraqeva~ke gimnazije. pa su one kod gra|anstva do`ivqavane kao jedinstvena prosvetna ustanova. Da bi bile otvorene. osim ograni~ewa u vezi sa brojem u~enika.58 „Pravila“ su predvi|ala na~ine ostvarivawa zadatih ciqeva i zabrawivala „svako me{a_________________________ Isto. bili su: da ja~a vezu izme|u u~eni~kih domova i {kole. nastavnici. Mnogo toga bilo je zajedni~ko za obe {kole: {kolski objekat. nekolicine nastavnika i |a~kih roditeqa.187 starstva prosvete.. Realna gimnazija predstavqala je op{ti tip sredwe {kole. 3. godine peti razred opet ukinut. godine Kraqevo imalo ~etvororazrednu „Ni`u dr`avnu gimnaziju“ i „Vi{u samoupravnu gimnaziju“ sa petim i {estim razredom. godine kojim su uvedena tri tipa sredwe {kole – realna gimnazija. osniva „humane |a~ke ustanove“. |a~ka udru`ewa. novembra 1933. 12. godinu. „Kraqevski glasnik“. omogu}io je postupno izrastawe „Vi{e samoupravne gimnazije“. pa je ona po~etkom 1937/38. – Q. Dinami~ni industrijski razvoj Kraqeva tokom 30-ih godina XX veka koji je rezultirao brzim uve}awem broja stanovnika. a u vezi sa odredbama finansijskog zakona za 1927/28.“. postupawe i opho|ewe s decom u {koli i kod ku}e“. a godinu dana kasnije i osmi razred. Weni zadaci. „Samoupravna tela“ su mogla otvarati potpune i nepotpune sredwe {kole o svom tro{ku za koje su va`ile iste zakonske regulative kao i za dr`avne. osnovana „Zajednica doma i {kole“. a samim tim i broja u~enika. „razvija qubav i drugarstvo me|u {kolskom decom“. dok su se realke i klasi~ne gimnazije mogle osnivati kao posebne {kole ili kao paralelna odeqewa samo u mestima u kojima je ve} postojala realna gimnazija. 165.55 Usvajawe „Zakona o sredwim {kolama“ od 31. 119–121. 135–136. za svakodnevni `ivot i napredak Gimnazije najva`niji.57 U ciqu „poja~awa kako vaspitnog tako i zdravstvenog napretka u~enika“. iskazani u drugom ~lanu „Pravila“ odobrenih od Ministarstva prosvete 16. pri Gimnaziji je. godine. 55 56 . 7. tokom leta 1927. januara 1934. ukoliko je to mogu}e. navikne sve roditeqe „da se {to ~e{}e obave{tavaju o svojoj deci u {koli.

uve}avao se kamatom od glavnice. Kraqevo. Radenko Stanisavqevi}. u fond Zajednice prikupqeno je 11. Milan Jovi~i}. Trifunovi}. 61 Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za 1933–1934. Uzajamnom saradwom nastavnika i roditeqa. Sa dva posela. a isto i sa nastavnicima. 59 . „Dana zdravqa“.750 dinara. „Materinskog dana“ itd. ustrojen 1910. poput: „Dana mira“. ode}u i obu}u za najsiroma{nije. `elezni~ki ~inovnik. kwigovo|a i Dobrivoje Milovanovi}. – Organizacija doma i {kole. Risti}. 11. u okvirima |a~kog programa „sa odabranim koncertnim delom. suplent. sve{tenik. kojim je znala~ki rukovodio suplent Ivo Grabovac. godine obnovqen je Fond za potpomagawe siroma{nih u~enika. Quba Dimitrijevi}. 23.60 Tokom {kolske 1933/34. februara 1922.59 Ve} tokom prve godine svoga postojawa Zajednica je postigla zapa`ene rezultate. Radenko Qubisavqevi}. koji se satojao iz horskih pesama. {kolsku godinu. odr`ana u sali hotela „Jugoslavija“. artiqerijski kapetan. XII 1933. godine. Petar Buwak. posti}i}e se i `eqeni ciq. Upravnog i Nadzornog odbora. Nastoje}i da „svakom prilikom razvije kod svojih ~lanova plemenita ose}awa“ Uprava Podmlatka uzimala je u~e{}a u mnogim manifestacijama i proslavama. suplent i Anka Bugar~i}. „Kraqevski glasnik“. godine.62 Zapa`enu ulogu u vaspitnom radu me|u u~enicima imao je „Podmladak Dru{tva Crvenog krsta“ osnovan.61 Anga`ovawem direktora Radoja Uskokovi}a..“ – Poselo „Zajednice doma i {kole“. direktor gimnazije.188 we zajednice u pitawa i poslove koji pripadaju iskqu~ivo u nadle`nost nastavnika i {kolskih vlasti“ i „svaku raspravu o politi~kim pitawima“. prikupqeno je u kasu Fonda 4. lekar. zemqoradnik. 1925. Tasa Papako~a. profesor. „Kraqevski glasnik“. 60 O ovim poselima „Kraqevski glasnik“ je pisao: „Radovalo bi nas kada bi se ovakve priredbe ~e{}e prire|ivale. 1934. januara 1931. oro~en kod Dr`avne hipotekarne banke u Ni{u. jer se istom daje mogu}nost |a~kim roditeqima da se boqe upoznaju me|u sobom. industrijalac. Sava A}imovi}. godine na repertoaru ovog pozori{nog odseka. nalazio se Gogoqev „Revizor“.. advokat. recitacije i jedne pozori{ne slike“. 28. – Q. inicijativom profesora Feodora Rajevskog. Drago Stanimirovi}. Milan Antonovi}. koji je prikupqao novac. dobijawem dve tre}ine ~istog prihoda sa svetosavske zabave i dobrovoqnim prilozima. „Od Zakona o sredwim {kolama. 35. dr Rade Blagojevi}. XI 1933. Jelisaveta Maxarevi}. P. abaxija. Aktivnosti Zajednice usmeravane su posredstvom wenih organa: Glavne godi{we skup{tine. Nov~ani kapital Fonda. trgovac. Nadzorni odbor sa~iwavali su: Velimir R. Ivo Grabovac. 2. Redovnim ~lanovima Zajednice smatrani su svi nastavnici i |a~ki roditeqi za vreme dok im dete poha|a gimnaziju. suplent. u _________________________ U prvi Upravni odbor „Zajednice doma i {kole“ izabrani su: Steva Kne`evi}. Pod okriqem Podmlatka radili su kwigoveznica. 144. Mihailo Kne`evi}. predsednik op{tine. 3. „Dana trezvenosti“. 62 Sa svetosavske zabave 27. godine na kojoj je. Mija Petrovi}.“. na kojima je wen pozori{ni odsek gra|anstvu prikazao komad „Pokondirena tikva“ od Jovana Sterije Popovi}a. profesor. Dobrosav Cerovi}.081 dinar. trgovac.

66 Pod nadzorom jednog od nastavnika odr`avane su sednice na kojima su ~itana odabrana dela doma}e i svetske kwi`evnosti. Izve{taj direktora Velimira R. 66. i kwi`nica. krajem juna 1930. Ja sam pregledao celokupni rad ove dru`ine za {kolsku 1933/34. – Izve{taj Kraqevske gimnazije za 1929–1930. \ure Jak{i}a. {kolsku godinu.“ – AJ.. 39. 68 Q.67 Ve}ina pro~itanih u~eni~kih radova imala je socijalnu i rodoqubivu notu („te`wa za istinom i dru{tvenom pravdom“). 1930. Janka Veselinovi}a.63 „Radi vaspitawa kod ~lanova. 1931.65 Dru`ina je raspolagala kwi`nicom u ~ijim rafovima se. prikqu~ena je Podmlatku. Trifunovi}a Ministarstvu prosvete. pesme. u kojoj se {kolske 1929/30. Kraqevo. polemisalo o raznim kwi`evnim temama i sl. P. ose}awa reda i po{tovawa tu|e svojine“ u {kolskom hodniku postavqena je „kutija za ostavqawe na|enih stvari“. Kraqevo..64 [kolske 1924/25. primedbama i sugestijama vezanim za rad {kole. ali i dela Branka Radi~evi}a. prevodi iz francuske literature. 22.. kratke pri~e i pripovetke ~iji su autori bili ~lanovi Dru`ine. Poverqivi izve{taj izaslanika ministra prosvete Mihaila @ivkovi}a Odeqewu za sredwu nastavu Ministarstva prosvete. Jovana Jovanovi}a Zmaja. godinu. 29.. VI 1931.“. Branislava Nu{i}a. „Od Zakona o sredwim {kolama. 755–1207.68 U okviru Dru`ine delovao je i pozori{ni odsek. Na tome je radio li~no i preko nadzornog nastavnika (Grabovca Iva). 64 Isto. strogo je nadzirivao rad |a~ke literarne dru`ine ’Sv. 755–1207. 25. Kraqevo. godine nalazilo 82 dela. 167. Viktora Igoa. godine. godine pri Gimnaziji je formirana literarna |a~ka dru`ina „Sveti Sava“ s ciqem da „svoje ~lanove upozna sa {to ve}im brojem na{ih i stranih dela“ i „da se ~lanovi ve`baju u lepom i slobodnom izlagawu svojih misli“. Lava Tolstoja. VI 1934. a Podmladak je imao i svoj po{tanski sandu~i} – drvenu kutijicu oka~enu na zid – u koji su u~enici ubacivali pisma sa raznim predlozima. 67 O nadzoru {kolskih vlasti nad aktivno{}u Dru`ine svedo~i izve{taj ministarskog izaslanika Mihaila @ivkovi}a: „Direktor Trifunovi} Velimir. 1936. godinu i uverio sam se da je ona radila dobro. Sava’ i strogo pazio da se ona uputi samo na kwi`evni rad i da se ~lanovi ove dru`ine ne bave politikom i socijalnim pitawima u duhu komunisti~ke ideologije.69 _________________________ 63 Ove godine Dru`ina trezvene mlade`i „Karanovac“. a ure|ivan je i |a~ki list „Na{ odziv“. 66. pa su wena imovina i kwi`ni fond u{li u gore prikazani broj kwiga. „mahom zabavne sadr`ine“. Ima dobro snabdevenu kwi`nicu iz koje su u~enici ~esto uzimali kwige na ~itawe. 65 Izve{taj Realne gimnazije u Kraqevu za 1930–1931. (. Risti}. . 23. {kolsku godinu. nalazilo 897 kwiga. Qube Nenadovi}a.189 kojoj su u~enici ve`bali povezivawe i kori~ewe kwiga. Vojislava Ili}a.) Izvr{io je sa nadzornim nastavnikom i dru`inskim kwi`ni~arem preure|ewe |a~ke dru`inske kwi`nice i iz we izbacio sve one kwige koje nisu za dobro vaspitavawe u~enika i naredio da se ubudu}e kwige kupuju samo u sporazumu sa nadzornim nastavnikom. osnovana u sklopu Gimnazije 1925. 27. 69 Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku 1935–1936. 66 AJ. Fjodora Dostojevskog i dr.

Kragujevcu.71 Udru`ewe „Osvit“ izdavalo je istoimeni ~asopis.“. Ni{u. 1977.) Ni pomislio nisam da bi wegova poseta mogla uticati na na{ ~asopis sve dok jedne ve~eri famulus nije u{ao na ~as nema~kog i gospo|i Me{ulan rekao da direktor tra`i da odmah do|em do wega. Berana. 166–167. u ~ije su ime vladali namesnici (ta~nije knez Pavle). „Od Zakona o sredwim {kolama. pored doma}e literature. zatim. s tim {to su socijalne i politi~ke teme.190 Do {kolske 1936/37. nalazila i dela na nema~kom i francuskom jeziku.. isto godi{te. re{ivim: Nikolajeva kratka dobrodo{lica – u kojoj je @i~a. Risti}. direktor i profesori rasporedili su nas ivicom ulice koja je od stanice i{la ka trgu. koji je predavao veronauku. me|utim. Cetiwa. Dr Miroljub Vasi}. (. a tada su gimnazijalci „Vi{e“ obrazovali literarno udru`ewe „Osvit“... Novom Pazaru. zbog svoje crvene boje. Zaje~aru. Shvatili su ga kao tragikomi~ni obrt: sred XX veka napredni omladinski ~asopis po~eti odom jednog episkopa kraqu! Prvo se sve ~inilo izgubqenim. Gorwem Milanovcu.’. Skopqa. a poverqivim pojedincima u Kraqevu sve objasniti. novembra 1940. Tematskom aktuelno{}u i kvalitetnim napisima ~asopis je nai{ao na dobar prijem ~itala~ke publike i van Kraqeva: u ^a~ku.. Na to je direktor odvratio da se to mora u~initi (neko je o~igledno od wega to tra`io): ’[tampajte broj ponovo’. (. otkrio je da su u Kragujevcu primerci ~asopisa bez Nikolajevog 70 71 . {to je bilo ta~no. Subotice itd. kod wih bile daleko izra`enije. ’va{ drug. 72 Isto.. |ak. da u va{em ~asopisu {tampate ovu dobrodo{licu’ – pru`io mi je list hartije – ’koju je vladika Nikolaj izgovorio prilikom kraqevog dolaska u @i~u. po nalogu policijskih vlasti. Kru{evcu. Smederevu. Kne`evi} za stolom pu{i. bez paginacije. 73 O povodu za zabranu tada{wi predsednik udru`ewa „Osvit“. Proti}. jednog dana je maloletni kraq Petar II. i gimnazijalci u~laweni u „Osvit“ organizovali su sednice na kojima su ~itani u~eni~ki radovi u kojima su oni „te`ili da izraze du{evna zbivawa na umetni~ki na~in“. Od novca prikupqanog na ime ~lanarine ~lanovi „Osvita“.. zatim }e se taj list pa`qivo istrgnuti iz svih brojeva namewenim gimnazijama izvan Kraqeva. zaogrnute levi~arskom ideologijom. Novog Sada. Miodrag B. ubrzo zabrawen zbog gotovo romanesknih okolnosti. U`icu. Podgorice. prolazio Kraqevom. Negotinu. 602. prsti `utomrki kao da ih je umo~io u jod. januara 1941. Vaqevu.72 Nakon izlaska tre}eg broja. Kraq je’.73 _________________________ Q. godini bilo 188. dodao je. neo~ekivano upore|ena sa crvenim barjakom – {tampa}e se na prvom listu.. zabrawen. Naime.70 Kao i wihovi mla|i drugovi iz „Svetog Save“. a stizao je ~ak i do Zagreba. ’Pozvao sam te’ (tako je o~inski oslovqavao sve |ake) ’kao predsednika Osvita. kojih je u {kolskoj 1938/39. ~asopis je. gleda me ozbiqno. Prokupqu. Bitoqa. kurzivom. Po zavr{etku ~asa obavestio sam o direktorovom nare|ewu Bugar~i}a i Jon~i}a. godine. Leskovcu.. godine. pisao je: „Osvit je. P. Beogradu. kupovali su kwige za biblioteku u ~ijem fondu su se. 176. sve~ano. ~iji prvi broj je iza{ao 4. Beograd. Revolucionarni omladinski pokret u Jugoslaviji 1929–1941. ipak.) Pop Aleksa. Odgovorio sam da je ~asopis skoro od{tampan i da se ve} povezuje... Isto. Prilikom do~eka. godine Dru`ina je delovala i u „Ni`oj realnoj“ i u „Vi{oj samoupravnoj gimnaziji“.

20. 1. rentijer iz Kraqeva. Izve{taj Dr`avne realne gimnazije u Kraqevu za 1932–1933. Kraqevo. pre wegovog naloga. 74 [kolske 1932/33. godinu. Kraqevo. Uznemireni obrtom. 1933. marta 1933. Nojeva barka. – Izve{taj Dr`avne realne gimnazije u Kraqevu za 1932–1933. {kolsku godinu.76 [kolske 1935/36. Sve to saznali smo Jon~i} i ja od direktora koji nas je. Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku 1936–1937. I obe}ali dokaze. Kraqevo. godine osvetio svoju zastavu kojoj je kumovao Aleksa Aleksi}.” – M. koju je sa uspehom zavr{ilo 14 u~enika tre}eg i ~etvrtog razreda. 119–120. a 20. godine pri Gimnaziji je otvorena i {kola za izradu aviomodela. godine o tuberkulozi je predavao dr Mihailo Stani}. Kraqevo. a u prvom polugodi{tu {kolske 1938/39. Proti}. septembra 1931. – Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku 1936–1937. 38. {kolsku godinu. maja 1933. godinu. – Izve{taj Dr`avne realne gimanzije za {kolsku 1935–1936. 75 Tako je 24. 47. godine u~enici Gimnazije bili su u prilici da pogledaju dramu „Pe~albari“ u izvo|ewu Moravskog banovinskog pozori{ta i pozori{ni komad „Hajduk Stanko“ i prisustvuju koncertima gimnazijskog hora iz Kwa`evca i operskog peva~a Georgi Gospodinova iz Sofije. aprila iste godine artiqerijski poru~nik Stevan Todorovi} govorio je o za{titi od bojnih otrova. godine organizovana projekcija filma „Sokolski slet u Beogradu“. godine formiran je i posebni gimnazijski Podmladak mesnog Aerokluba u koji se u~lanilo 430 u~enika. pozvao i tra`io obja{wewe.191 Gimnazijalci su uzimali aktivno u~e{}e u radu mesnog Sokolskog dru{tva. 31. 11. godinu. i o tome obavestio vladiku i policiju. pozori{nih predstava i kino-projekcija. Tokom {kolske 1936/37. 1937. godine bilo u~laweno 59 u~enika oba pola. 41. mo`da ostao bez govora kako ne bi propao. godine u redove Sokola bilo je upisano 62 gimnazijalke i 52 gimnazijalca. a zatim da su bez wega i svi primerci izvan Kraqeva..78 ________________________________________________________________________________________________________________ uvodnika. renoviranoj 1928. 1939.. Kraqevo.77 Ova {kola uspe{no je radila i tokom naredne {kolske godine. oktobra iste godine Moravsko banovinsko pozori{te priredilo je pozori{ni komad „Boj na Kosovu“. 1. 77 Modelarskom {kolom rukovodili su vazduhoplovni in`eweri Mirko Vojinovi} i Dragoqub Be{lin. godine. – Izve{taj Dr`avne ni`e i Samoupravne vi{e gimnazije za 1931–1932. Direktor je spre~io policiju da nas saslu{ava. a izra|ivana su tri tipa modela: planer „|ak“. 76 ^lanovi Podmlatka bili su pretpla}eni na list „Mladi stra`ar“. Kraqevo. koje je svoje sprave za ve`bawe instaliralo u gimnazijskoj gimnasti~koj sali. 1933. godine profesor Nikola Kuzeq odr`ao je predavawe o Vuku Karaxi}u i zna~aju wegovog nacionalnog rada.74 Osim za telove`bawe. 1936.. 41. motorni visokokrilac „komarac“ i motorni model „skakavac“. 78 Gimnazijski Podmladak je 12. natu{ten. februara 1939. koncerata. godine Tereza Antoan odr`ala je „uz pripomo} projekcionog aparata“ predavawe o Francuskoj. maja iste godine „o narodnim velikanima Zrinskom i Frankopanu“ besedio je profesor Milan Antonovi}. ova sala kori{tena je i za odr`avawe raznih obrazovno-popularnih predavawa. ali je ~asopis zabranio. upravnik mesne banovinske bolnice. 11. godinu. godinu. {kolsku godinu. Kraqevo. 22–23. 1932. 19. 4.75 U sklopu Gimnazije delovali su Pododbor Podmlatka „Jadranske stra`e“ u kome je {kolske 1937/38. stvorena je zbrka koja nas je spasla: svuda brojevi i sa Nikolajevom dobrodo{licom i bez we. . a da je drugi deo sa govorom. Izve{taj Dr`avne nepotpune i Vi{e samoupravne realne gimnazije u Kraqevu za {kolsku 1938–1939. 1938. Kraqevo. – Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku 1937–1938. februara 1932. odgovorili smo mu da je prvi deo tira`a. B. 1937. Jon~i} je u sva mesta poverqivo poslao i ’kraqeva~ke’ primerke.

. najnovijih saznawa.. sli~an svemo}nom ’deksteru’. Iza mira gospo|ice Me{ulan krila se stidqivost koju pojedinci nisu po{tovali. detektivu X.192 Gimnazijski profesori bili su tipi~ni predstavnici dru{tvene elite. i. nastojala da ih kroz nastavu pribli`i svojim u~enicima. sastavqali opise. svaka kovrxa wihove kose bila je savr{ena. inicijatori i nosioci mnogih modernizacijskih procesa. otmen.. ~ije su seosko poreklo studije na Oksfordu potpuno izbrisale: sredweg rasta. Govorio je sugestivno. druga sitna. kao direktor. pola`u}i na taj na~in u wih... kratke pepeqaste frizure “á la garçon” sa nao~arima na licu bledom. Hajneove pesmice. upoznav{i kulturna stremqewa tih zemaqa. dostojanstvene ozbiqnosti. lep{a. vaspitavali su nas uglavnom qudi novih.. prav. mla|i – prodore. sabran. Na primer. vi{a. Mihajlo Kne`evi} koji je svoju pravi~nost i strogost dokazivao ~uvawem samostalnosti {kole od uplitawa lokalnih vlasti i trudom da uvi|avnost prema raspolo`ewu mladih nastavnika pomiri sa lojalno{}u prema poretku i svome pokolewu. visoka i malo povijena. Vilandove i Geteove balade. sa velikom maramicom u xepu. Crnogorka.. stamena. u cipelama sa niskim potpeticama. sa specijalizacije iz opti~ke fizike. Stariji su obezbe|ivali celinu. „temeqe evropskog kulturnog jedinstva“. U wegovom krugu – Danica Koka Jasni} i An|a Kustudi}-@ivanovi} – koje su nam naizmeni~no. Bli`i su nam bili mladi profesori. kako ka`e Miodrag B. pristalica realisti~kog tuma~ewa istorije. ponekad gotovo izmo`denom. kakav je predstavqalo Kraqevo tokom tre}e i ~etvrte decenije XX veka. ali bez krupnih re~i i ble{tavih slika kojima se slu`io drugi kraqeva~ki besednik. za~e{qane i po sredini razdeqene kose. energi~an i mu`evan. Od starijih se najvi{e izdvajao Dragomir Raki}. ukusu i izgledu otkrivao svetlucawe sveta. kontinuitet. a sa naklono{}u na one u ~ijoj je pameti. uredne. Nema~kom su nas u~ile Du{ica Gute{a i gospo|ica Me{ulan. profesor Istorije. obe izrazito gradske kulture – prva sme|a. (.79 Wiho_________________________ 79 O profesorima Gimnazije u godinama neposredno pred Aprilski rat Proti} je ostavio dopadqivo svedo~anstvo: „To {to je Ministarstvo prosvete raspore|ivalo profesore kao general{tab oficire – po pravilu mlade u unutra{wost – bila je dobit.. Tra`io je da sinusima. levi~ar. pozajmqivala mi je francuske kwige o slikarstvu iz biblioteke svog mu`a – slikara Noja @ivanovi}a. tihog glasa. ~esto u zagasitoplavom odelu sa prugama. infinitezimalnim ra~unima.. sintakti~ke konstukcije. obe sa nao~arima i obe krhke. davali nemerqiv doprinos stvarawu intelektualnog podmlatka grada u usponu. uredan. Nata Mitrovi}. predavale francuski. Druga. vrlo crne kose. logaritmima. umornom. ’Bubali’ smo uz wih gramati~ka pravila. dodir s vremenom. koji su svojom delatno{}u u {koli i van we. pristupimo slobodno. sa`aqivo je Raki} gledao na nekolicinu na{ih drugova sa sela koji su i u vi{im razredima nosili narodna odela.. u sme|oj ili sivoj sukwi i pripijenom xemperu. kosinusima. biv{eg nadrealiste i tada{weg pristalice socijalne umetnosti. haqinom i {kolskim mantilom vi{e zamotana nego obu~ena. bleda. jedna~inama parabole.. Ve}ina wih visoke {kole zavr{ila je na nekom od univerziteta Sredwe i Zapadne Evrope i.. ~ekali su nas i u vi{im razredima. grgurave. svetlosme|e prozra~ne kose. du`e odrezane kose. slu{ao je na Sorboni de Broqija – prav.. iz tada{weg stripa Aleksandra Rejmonta. ali jo{ ne i ~lan Komunisti~ke partije. Prva stroga.. Pavle Jak{i} koji se tek bio vratio iz Pariza. vladika Nikolaj. Mija. Proti}. iz razreda u razred. . bez tradicionalnog straha.) Anglofil i elitist.

„Dru{tvu Knegiwe Qubice“. Proti}. ste~enim znawima i na~inom pona{awa. godine na ka~ketu je. krupna i plava.80 [kolske 1940/41. Svirao je na violini i sastavqao pesmice za hor (koji je vodio). zahtevala je od svojih vaspitanika propisno obra}awe profesorima. podignuta i skupqena u pun|u. 52. (. Biti gimnazijalac zna~ilo je u izvesnom smislu privilegiju koja je. „Jadranskoj stra`i“. „@enskom hri{}anskom pokretu“ i drugim humanim i kulturnim dru{tvima. iskustva.) Najmla|a i najzagonetnija. siva sukwa i bela bluza. na{e drugarice.. kosa te{ka. interesovawa i duhovni vidici zna~ajno su nadma{ivali prosek sredine u kojoj su `iveli i radili.. Wihova aktivnost ostavila je vidnog traga u Sokolskom dru{tvu. Albanac. etikeciju prema starijima..) Posle Milke Poderegin. i da li ne{to zna~i.. dr`ala na odstojawu. 2000. ako me uz obavezno ’vi’ oslovi prisnije. despotski uspravnom lepotom izazivala je po{tovawe. iz mnogo~lane porodice. 333. s druge strane. pred po~etak raspusta. imenom. omawi. predstavqala uzore u izgra|ivawu gra|anskih manira i pristojnosti u opho|ewu. Gimnazija u Kraqevu 1909–1999. Poluvojna disciplina. a stogo{}u strah – mogla je i u junu. „Gimnazija je u`ivala poseban ugled“. nosila sa sobom i brojna ograni~ewa i obaveze. 73–74. mnoga po`rtvovawa i odricawa. Nepropisno odevenim |acima de`urni profesor nije dozvoqavao ulazak ~ak ni u {kolsko dvori{te. „Francusko-jugoslovenskim klubu“. me|utim. prezimenom. osim broja razreda.. dok su u~enice nosile crne keceqe sa belim kragnama i „francuske kape“. koja se mogla upore|ivati sa svojevrsnim „spartanskim vaspitawem“. estetiku (prema \or|u An|eli}u) predavala nam je gospo|iva Dobrila Vasiqevi}. B. na posledwem ~asu.81 Po~etkom svake {kolske godine i krajem zi________________________________________________________________________________________________________________ Uqudnim i sigurnim opho|ewem Du{ica nas je. – profil sa gr~ke kameje ili rimske medaqe. ~inili su sna`an uticaj na duhovnu klimu grada. pozdravqawe skidawem tamnoplavog ili crnog ka~keta na kome se nalazio mesingani rimski broj razreda ili naklonom. (. ili hladnije. zbog neke oma{ke i dobre |ake da po{aqe na popravni. 80 Isto. srpskohrvatski. Ana Bogosavqevi}.“ – M. profesorka matematike.. ~ija je jedna sestra bila nastavnica. Zahvaquju}i upravo wima kraqeva~ka gimnazija predstavqala je intelektualni svetionik ~iji odsjaji su dosezali daleko izvan gradskog atara. Kraqevo. a dve-tri druge – |aci. ro|en u Elbasanu. . crne prave kose razdeqene po sredini.193 va znawa. tamna. Nastavnik crtawa u petom i {estom razredu – Van|el Baduqi.. tako da sam razmi{qao {ta zna~i. Dru{tvu Crvenog krsta. Nojeva barka. teoriju kwi`evnosti (prema uxbeniku Pauline Lebl-Albale).. kako u {koli tako i van we. 81 Miladin Duki}. a wihove besede gra|anstvu i razna ogledna predavawa. no{ena i velika zna~ka sa reqefom manastira @i~e. koja je. latinske glave.. a sve s ube|ewem „da se plemenitost individualne sre}e samo tako mo`e posti}i“. |ak Qube Ivanovi}a i Ivana Radovi}a na Umetni~koj {koli u Beogradu. U o~ima vr{waka i ostalih sugra|ana u~enici Gimnazije smatrani su za intelektualnu elitu „u povoju“.

86 Q.88 Radi lak{eg obezbe|ivawa finansijskih sredstava za izvo|ewe ekskurzija. koji su u drugom polugodi{tu bili izuzeti od toga kako bi „i{li na maturu s frizurom“. „Od Zakona o sredwim {kolama. 46. {kolske 1931/32.. osim u dru{tvu roditeqa ili uz posebno odobrewe direktora. „Od obnavqawa rada do novog Zakona. godine organizovan je „Ekskurzioni fond“. koji su i{~ekivani `eqno. 39. Simi}. 95. „Od Zakona o sredwim {kolama. 133..86 Doga|aji koji su kod u~enika izazivali najvi{e uzbu|ewa i radosti..87 Prve posleratne ekskurzije organizovane su tokom {kolske 1920/21.85 Potreban nivo discipline odr`avan je savetima i bla`im kaznama koje su primewivane uglavnom u poratnim godinama kada je. 9..“.. Risti}.“. kao posledica „trogodi{weg nerada i raspu{tenosti“. izlazak u grad posle osam nave~e.“. svi u~enici su {i{ani do glave. Risti}. godinu. 1935. 88 Isto. Risti}..194 me. 85 Q.“. 82 83 . [kolske 1923/24. 100. uz opasku da „{kola naravno ne sprema za luksuz i neumerenost“.83 Na kraju {kolske godine ~itano im je strogo upozorewe o pona{awu tokom letweg raspusta: „Ko se bude ogre{io o disciplinska pravila. Q. osim „velikih“ maturanata.... „Od obnavqawa rada do novog Zakona. bile su ekskurzije i izleti. 84 Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku 1934–1935. U {kolskim analima ostale su zapisane brojne jednodnevne i vi{ednevne ekskurzije i poludnevni „pou~no-vaspitni“ izleti u okolinu grada. Oni su bili sastavni deo nastave sa jasno utvr|enim didakti~kim ciqevima: „da se u~enici na wima obrazuju intelektualno.. P. Ako krivica bude velika ne}e biti upisan u stariji razred!“84 Naro~ita pa`wa pridavana je pona{awu `enske omladine koja „lako podle`e modi“ i stoga je apelovano na wihove roditeqe da ne dozvole da im }erke postanu „rasko{ne dame i raspiku}e“. pogotovu za u~e{}e siroma{nih u~enika. godine organizovana je osmodnevna ekskurzija za u~enike III i IV razreda na relaciji Kraqevo – Zaje~ar _________________________ M. 147.. bilo „nemilih pojava“. 171. bi}e u po~etku idu}e {kolske godine ka`wen. Kraqevo. godine. ali i moralno. P. Kraqevo 1941. fizi~ki i esteti~ki i da se utisci utvr|uju u {koli po povratku“. P. Risti}. ulazak u kafane i igrawe fudbala „po{to je prime}eno da im sport prelazi u strast i smeta mnogo wihovom napretku u {koli“. P. 60. 87 Isto. sa neskrivenim nestrpqewem.82 \acima gimnazije bilo je zabraweno pose}ivawe bioskopa i cirkuskih predstava. Q. i to „botani~ka u vezi sa poznavawem minerala i stena pored flore“ po obroncima Stolova i „istorijsko-geografska“ u okolini manastira @i~e.

~ini se da je najve}a razarawa do`ivela „[kola za sto~arstvo i planinsko gazdovawe“. 141. POQOPRIVREDNA [KOLA Iako ratna pusto{ewa tokom okupacije 1915–1918. Vavedewu. [vajcarskoj. „Od Zakona o sredwim {kolama. Aleksincu. a naredne {kolske godine i{lo se u posete Kru{evcu. ^a~ak i Qubi}.302 naslova. 1983. obi{av{i pri tom Etnografski i Muzej kneza Pavla. spomenik Knezu Mihailu. qudski. a pojedinci kojima je materijalna situacija to omogu}avala. 100 godina Poqoprivredne {kole u Kraqevu (1882–1982). most Kraqa Aleksandra i Kalemegdan. posetiv{i uzgred Top~ider i Zemun. 1936. 121.. Kraqevo.195 – Negotin – \erdap – Beograd – Novi Sad – Kraqevo. Austriji i Nema~koj. Q. avgusta 1929. Ibarsku klisuru i trodnevna „nau~na“ ekskurzija u Ni{ i Belu Palanku.92 Zgrada mlekare sazidana neposredno pred Prvi svetski rat na „Ravnom gaju“. iako pretvoreni u austrougarsku vojnu bolnicu. godine kraqeva~ki gimnazijalci bili su u poseti prestonici. Skopqu i Subotici. godine nisu mimoi{la nijednu vaspitno-obrazovnu instituciju u Kraqevu. ^ehoslova~koj.90 Krajem {kolske 1935/36. pretrpeli ozbiqna o{te}ewa. Risti}. tako da je morala biti poru{ena. Ni{u i U`icu. godinu. u kojoj se jo{ 1911. 35–36. 198. 92 Milomir Jovanovi} – Bogomir Mihajlovi}. Najte`i gubici bili su.91 Dobar deo svr{enih gimnazijalaca svoje {kolovawe nastavqao je na nekom od doma}ih univerziteta. {kolske 1929/30.89 U skladu sa odredbama Zakona o sredwim {kolama od 31.“. godine nalazilo 1. Tokom ove godine i{lo se i u pohode manastirima u Ov~arsko-kablarskoj klisuri: Blagove{tewu. 89 90 . Kraqevo. bogate kabinetske zbirke i obimna biblioteka. Kragujevac. Narodno pozori{te. bila je potpuno ruinirana. osnovana 1882. potpuno su uni{teni. 118. vi{e od 50 u~enika i ve}ina nastavnika nisu imali sre}e da do~ekaju slobodu i vrate se u svoju {kolu. Naime. ponajvi{e u Beogradu. duhovne i intelektualne horizonte {irili su na visoko{kolskim institucijama u inostranstvu – Francuskoj.. godine. po kome se |a~ke ekskurzije „imaju smatrati kao nastavni deo {kolskog rada“ i po kome svako odeqewe „mora biti najmawe ~etiri puta izvedeno na poludnevnu ekskurziju. a po mogu}stvu jednom na ceo dan“. svakako. a inventar. godine izvo|ene su jednodnevne ekskurzije u Trstenik i Qubostiwu. Nikoqu i Svetoj trojici. [kolska zgrada i internat su. 91 Izve{taj Dr`avne realne gimnazije u Kraqevu za {kolsku 1935–1936. godine. P. a nove ma{ine za preradu mleka nabavqene u Austriji _________________________ Isto.

a imaju}i u vidu i udaqenost {kolskog imawa na Ravnom gaju od we. 3. Tri godine nakon polagawa kamena temeqca 29.97 Sme{teno na uzvi{enom platou zapadno od gradskog sredi{ta. 29. juna 1882. Sa~iwavali su ga suteren.. oktobra 1924. 100 godina. prizemqe i sprat. koja je pumpama iz Ibra izbacivana u wih. drvoredi vo}aka i. objekat je zavr{en i {kola i internat su.96 Sagra|eno je i {est paviqona za stanovawe nastavnika i spratna zgrada za {kolskog upraviteqa.95 Kako je {kolsku zgradu Op{tina. Dopis Ministarstva gra|evina Okru`noj gra|evinskoj sekciji ^a~ak. oktobra 1924.. a na energi~no zauzimawe qubiteqa poqoprivrede i narodnog poslanika sreza `i~kog g. 21. „`iva ograda“. staja za 50 grla tzv.“ – IAK. 100 godina. preseqeni iz centra grada. radne stoke. koja je glasila: „Danas 29. a do 1922. godine. zasa|ena borova {uma. X 1924. godine pod vladom W. koja je bila wen vlasnik. gradine. na pergamentu ispisana poveqa. Kwiga zapisnika sednica nastavni~kog zbora [kole za sto~arsko i planinsko gazdovawe 1920–1925. Petra Bogavca i u prisustvu gra|anstva. Zapisnik sednice od 24. postavqa se kamen-temeqac za novu {kolsku zgradu Ni`e Poqoprivredne {kole koja je ovde otvorene ukazom od 29. nameravala da ustupi za sme{taj Gimnazije. nastavnika i u~enika. 98 M.. godine. ure|en je park povr{ine oko devet hektara. 96 U temeqe zgrade uzidana je. Upis u poqoprivredne {kole. a u potkrovqe su sme{tena dva velika rezervoara za vodu.93 Nakon obavqawa najnu`nijih opravki {kolskih prostorija i internata.98 _________________________ Isto. Tokom ~etvrte decenije pro{loga veka na Ratarskom imawu. staja za 200 goveda.. 69. du` puteva i staza. godine. velelepno {kolsko zdawe dominiralo je okolinom. godine obnovqeni su botani~ka ba{ta i ogledno poqe. Mihajlovi}. kabineti. II 1920. „Selo“. 97 Radove na izgradwi ovih objekata izvodilo je gra|evinsko preduze}e in`ewera \or|a Ojdrovi}a iz Beograda. ogledno poqe) zarasla je potpuno u korov. Poqoprivredna {kola „Dragoslav Bogavac“ – Kraqevo 1882–1979. 1470. g. prostrana aula). {kola je otpo~ela sa radom 10. a {kolska ekonomija (wive. ba{ta. VIII 1928. Dopis Okru`ne gra|evinske sekcije ^a~ak Gra|evinskoj direkciji Kru{evac. staja za 100 sviwa i niz mawih sli~nih objekata. – AJ. Uni{teni su i staklena (botani~ka) ba{ta i p~elarnik sa 50 ko{nica i kompletnim priborom za p~elarewe. godine i koja je za sada privremeno sme{tena u zgradama op{tine kraqeva~ke. izgra|eni su jo{ i: staja za 50 kowa. 95 M. Jovanovi} – B. godine osposobqeni su meteorolo{ka stanica i mlekara. Ministra Poqoprivrede i Voda Dr Fran Kulovca i Ministra Finansija Dr Mehmeda Spahe. 62. nadle`ni u Ministarstvu poqoprivrede odlu~ili su da odobre sredstva za izgradwu nove zgrade na Ravnom gaju. 8. tj. V.. IV 1926... Jovanovi} – B. po~etkom 1928. 71. Kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a. vo}wak. kako je zbog {kole bio prozvan kompleks Ravnog gaja. Mihajlovi}. 93 94 . 190–191. februara 1920.94 Tokom {kolske 1920/21.196 i Nema~koj okupator je prilikom povla~ewa odneo. 56 prostorija (u~ionice.

nakon svrstavawa u rang sredwih {kola. januara 1941. do 1941.. seqa{tvu kao najbrojnijoj socijalnoj kategoriji tada{weg jugoslovenskog dru{tva. 176.197 Zgrada Poqoprivredne {kole na Ravnom gaju Ni`e poqoprivredne {kole. obrazovawem banovina. Namewene. godine. pre svega. 100 godina.. dr`avne vlasti pridavale su ovim {kolama veliki kulturni zna~aj. usled oskudnog i neredovnog priliva nov~anih dotacija. kw. nakon dve godine. Beograd. Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije 1929–1941. ona je dobila status banovinske poqoprivredne {kole Moravske banovine.. iz ~ijih buxetskih sredstava su obavqane rekonstrukcije objekata stradalih tokom rata i izgra|en {kolski kompleks na „Ravnom gaju“.99 Rad i razvoj {kole zavisili su umnogome od finansijskih sredstava. godine o wenim materijalnim izdacima staralo se Ministarstvo poqoprivrede. nekoliko puta mewala ime. Te`e}i stvarawu modernog poqoprivrednog proizvo|a~a koji bi. 246. na{la u te{kom polo`aju. Sre}om. godine {kola je. U periodu od oslobo|ewa do 1928. znawem i radom. u skladu sa izmenama koncepcije i profila obrazovawa. Iz banovinskih fondova {kola se izdr`avala do 1. II. 99 . Jovanovi} – B. Mihajlovi}. ~ija uprava je iskazala veliko razumevawe za wenu delatnost. imale su zadatak da pru`e osnovna teorijska i prakti~na znawa iz pojedinih poqoprivrednih grana. Prelaskom na finansirawe iz skromnog buxeta Ra{ke samoupravne oblasti {kola se. mewao svoje okru`ewe. kada je. Obnoviv{i rad kao „[kola za sto~arstvo i planinsko gazdo_________________________ Qubodrag Dimi}.100 U periodu od 1920. predstavqale su poseban vid stru~nih {kola. 1996. 100 M. u koje je spadala i kraqeva~ka. brigu o wenom radu preuzelo Ministarstvo poqoprivrede. ~ine}i ga kulturnijim i bogatijim.

na predlog Ministarstva poqoprivrede. osim u~enika koji su to `eleli. 93. pri {koli je radila i jednogodi{wa „Pletarska {kola“.101 Nastavni planovi i programi i du`ina trajawa {kolovawa saobra`avani su koncepcijskim izmenama {kolskog profila. Nakon Prvog svetskog rata u kome je kao dobrovoqac u~estvovao na Solunskom frontu. godine ona je preimenovana u „Sto~arsko-ratarsku {kolu“.103 Nasledio ga je 1936. – Isto. 104 Isto. godine. kome pripadaju najve}e zasluge za wenu uspe{nu obnovu i dinami~ni razvoj. d. godine kra}e vreme radio je kao sekretar Ministarstva poqoprivrede i voda. 103 Milorad Paleta{evi} je ro|en 1885. Poha|ali su je. a mawe orjenti{u na dr`avnu slu`bu i ~inovni~ki poziv“ na svega dve godine. uzgajawa povrtarskih. a kasnije „s ciqem da se svr{eni u~enici zadr`e na svojim imawima. p~elarstva. na posebno organizovanim kursevima i mnogi Kraqev~ani i `iteqi obli`wih sela. godine Branimir Popovi}. godine. koji su bili nedovoqni za ozbiqniji privredni i kulturni napredak srpskog sela. godine u Krnulama kod [apca u u~iteqskoj porodici. Tokom 1921. Pod budnim nadzorom nastavnika i pomo}nog osobqa („praktikanata“) u~enici su ulazili u tajne savremenog sto~arstva. vo}arskih i vinogradarskih kultura. sticali osnovna znawa iz veterinarstva itd. Radom {kole rukovodili su upraviteq i nastavni~ki savet. S obzirom na male kapacitete sredwih poqoprivrednih {kola u Vaqevu i Bukovu kod Negotina. u sklopu dr`avnih napora usmerenih ka poboq{awu sto~arstva i proizvodwe mleka. zna~ajan deo nastavnog procesa bio je posve}en prakti~nom radu na {kolskoj ekonomiji. 1932. 1914.102 Kako wihove promene nije pratilo izdavawe novih uxbenika. da bi u periodu do wene transformacije u „Sto~arsko-ratarsku“ bila skra}ena na dve i po. da bi uskoro bio preme{ten za v. i na du`nosti upraviteqa ostao do smrti 1936. godine nastava u „[koli za sto~arstvo i planinsko gazdovawe“ trajala je tri godine. do 1937/38. u kojoj su sticana znawa i ve{tina izrade raznih predmeta od vrbovog pru}a. godine. godine postavqen je za suplenta „[kole za sto~arstvo i planinsko gazdovawe” u Kraqevu. 414–415. imenovan je za v. 74. a 1937. da bi. direktora novoformirane Poqoprivredne {kole u Skopqu. godine u {aba~koj poqoprivrednoj {koli. Kao diplomirani agronom Visoke poqoprivredne {kole u Lajpcigu (Nema~ka) svoje prvo zaposlewe prona{ao je 1910. ukazom Kraqevskog namesni{tva od 17. 407. novembra 1940. nakon ~ega je ponovo vra}en u Kraqevo. – Isto. Nakon u~e{}a u Drugom balkanskom ratu. ratarskih. Prvi poratni upraviteq bio je Milorad Paleta{evi}. d. godine Uprava Moravske banovine za upraviteqa je postavila Milorada Bo`ovi}a. godine bila transformisana u „Sto~arsko-mlekarsku {kolu“. 101 . ni`a „Sto~arsko-mlekarska {kola“ prerasla je u „Sredwu poqoprivrednu {kolu“. u~enici su bili prinu|eni da tokom predavawa prave bele{ke.104 Profesori ove {kole u`ivali su veliki ugled _________________________ U periodu od {kolske 1927/28. tehnologije prerade mleka. `ivinarstva. Osim kabinetske nastave. – Isto.198 vawe“ (1919–1925) {kolske 1925/26. upraviteqa kraqeva~ke poqoprivredne {kole. 102 Do kraja 1922.

priredbe i druge kulturne manifestacije. stupawem u internat. 105 106 .106 Posebno va`na vaspitna uloga pripadala je {kolskom internatu u kome su stanovali svi u~enici. kravate i ka~keta sa jednim do tri {irita. cokula „gojzerica“. papu~e itd. nagra|en je mu{kim teletom i kwigama „Vo}arstvo“ i „Vinogradarstvo“. wegov kapacitet bio je 70-80 u~enika. radno i paradno odelo. Aktivno su u~estvovali u radu „Poqoprivredne podru`ine sreza `i~kog“. godine. – Isto. Nagrade su dodeqivane u vidu rasnih grla stoke ili `ivine. oktobra.107 Dok se {kola nalazila u centru grada. 107 „Paradno“ odelo imalo je izgled planinarske no{we i sastojalo se od: pantalona „pumparica“. radili na unapre|ewu poqoprivrednog zadrugarstva. sadnica vo}a i stru~ne literature. Dr`avni pitomci su. Svaki pitomac imao je svoj krevet. Ilustracije radi. 203. a drugonagra|eni Borisav Milenkovi} iz Poslona (Ra`awski srez) dobio je zapat sviwa. predstavqali su jedinstveni doga|aj kojem su prisustvovali mnogobrojni gosti iz grada. na seoskom podru~ju. Pre no {to bi postali pitomci ove {kole kandidati su morali najpre da zavr{e petomese~ni pripremni te~aj i polo`e prijemni ispit. sto. dobijali i dva kompleta ode}e. zavisno od razreda koji je u~enik poha|ao. prire|ivali razna predavawa. a zavr{avala se polagawem „godi{wih razrednih ispita“ iz svih stru~nih predmeta u drugoj polovini avgusta. koja su bila jednoobrazna za sve u~enike. [kolska godina otpo~iwala je 1.108 Ulogu vaspita~a vr{ili su nastavnici.199 u gradu i. dve ~etke. bilo da su dr`avni pitomci ili su pla}ali {kolarinu. ogledalo. a _________________________ Isto. 204. a prelaskom u novu zgradu na „Ravnom gaju“ pove}an je na 100. zatvorenog sakoa vojni~ke forme. unapre|uju}i tako kulturni i privredni nivo sela. stolicu. 108 Isto. tzv. 101.105 Kao poseban vid podsticaja za „{to uspe{nije u~ewe i druge delatnosti“ postojala je praksa nagra|ivawa u~enika koji su tokom {kolovawa postizali odli~an ili vrlo dobar uspeh i iskazali „priqe`nost i primerno vladawe“. `iteqi sela @i~kog sreza i predstavnici seoskih op{tina iz kojih su poticali u~enici. No{eno je prilikom izlazaka u grad i na va`nijim sve~anostima. pe{kir. naro~ito. – Isto. poqoprivrednih ma{ina i alatki. Propra}eni prire|ivawem poqoprivredne izlo`be. osim besplatne ishrane i ogreva. par jagwadi i kwige „Vo}arstvo“ i „Vinogradarstvo“. oni su bili svojevrsna smotra na kojoj su demonstrirana postignu}a u nastavi. ogrta~ za no}ni izlazak. Milovan Kovanxi} iz Doweg Stupwa (Rasinski srez). Prvenstvo upisa imali su sinovi seqaka ~iji zemqoposed je bio ve}i od pet hektara. te~ajeve. najboqi u~enik u generaciji upisanoj {kolske 1929/30. Naro~ita pa`wa posve}ivana je disciplini i ~isto}i koja je bila „besprekorna“. Sastavqeni iz usmenog i prakti~nog dela. 90–91.

na prakti~nom radu. „da ~uvaju svoje stvari. Isto. „koja je podse}ala na disciplinu kadetskih {kola“. „da sti~u poqoprivredno obrazovawe i da se staraju da slu`e na ~ast [koli“. M. U grad. A. p~elarniku i podrumu. naj~e{}e kaznom dvodnevnog ili trodnevnog zatvora. 111 Isto. nemaran odnos prema imovini i higijeni. g.112 Tokom 1921. „tukli {kolske sviwe tako da su dva nazimeta. Filipovi} je sem tog zaklao jedno odraslo prase bez da je koga pitao“. s ciqem „da se zajedni~ki u~i ~itawu korisnih _________________________ Isto. obu}u i da ih ~isto dr`e“. „da se pa`qivo odnose prema gostima i da sa wima razgovaraju“. 75. kao {kolski redari. godine osnovana je kulturno-literarna dru`ina „Srpska nada“. Tatar~evi}. pri ~emu se moralo {etati samo sa svojim {kolskim drugovima. Jovanovi} „zaradili su zatvor“ jer su „dobiv{i dozvolu za izlazak u varo{ oti{li u kafanu i pili“. Disciplina. Wihove du`nosti bile su: „da po{tuju profesore i ~inovnike i da se pokoravaju wihovim nare|ewima“. trpezariji. Radovi} i V. Ne{i}. „da se dobro me|usobno odnose i `ive kao bra}a“. i{lo se na neku od ibarskih pla`a. podrazumevala je ustajawe u letwim danima u 430h a u zimskim u 5h.111 Kr{ewe strogih disciplinskih pravila bilo je o{tro ka`wavano. To{i}. „da sami name{taju krevete. ba{ti. Sve do pove~erja u 22h u~enici su bili anga`ovani u nastavi. pospremaju prostorije i donose vodu za pi}e“. Filipovi} je „kao opasan po {kolu“ isteran „iz svih Ni`ih i Specijalnih poqoprivrednih {kola Moravske banovine“. „tumarawe po varo{i“ i sl. u~enik M. uz nadzor vaspita~a. vinogradu. Na spisku krivica ~este su bile i sitne kra|e. I. 112 IAK. po nalogu veterinara morala biti zaklana jer su tako jako udarana da ne mogu ostati u `ivotu. a neki od u~enika su i pevali u horu pri hramu Silaska Svetog duha. zbog toga {to su on i B. M. a u slu~aju te`ih prekr{aja izricana je i mera otpu{tawa iz {kole sa gubitkom prava na nastavak {kolovawa u nekoj drugoj {koli istog tipa. Kwiga zapisnika sednica nastavni~kog zbora [kole za sto~arsko i planinsko gazdovawe 1920–1925.200 u~enici su imali obavezu de`urawa u {koli. vo}waku.110 Pri susretu sa nastavnicima ili nekom starijom osobom pozdravqano je skidawem kape. 109 110 . Bogdanovi} ka`wen je jer je „javno pu{io duvan“. Tokom letwih dana. kockawe. 76. u~ewu i drugim aktivnostima. bespravni izlasci u grad. Primera radi. Radevi} su „uhap{eni“ zbog me|usobne tu~e u trpezariji. a K. i ponekad ~etvrtkom.109 Nedeqom i u dane verskih praznika bilo je obavezno prisustvo bogoslu`ewima. u~enici su izlazili subotom i nedeqom uve~e. Poqoprivredna {kola „Dragoslav Bogavac“ – Kraqevo 1882–1979. „na korzo“. Leposavi} i Q.

„jednu od na{ih najboqih povrtarskih {kola“ u Subotici. kazneni zavod u Sremskoj Mitrovici. koji je umno`avan prepisivawem. Vinkovce. godine. Obrenovac. Kwiga zapisnika sednica nastavni~kog zbora [kole za sto~arsko i planinsko gazdovawe 1920–1925.. Zapisnik od 10. magacine Srpskog poqoprivrednog dru{tva i Saveza srpskih zemqoradni~kih zadruga u Beogradu.115 Prva posleratna ekskurzija izvedena je u periodu od 28. Igoa.113 U organizaciji „Pluga“ odr`avane su ve~eri poezije na kojima su se u~enici oprobavali u pisawu i recitovawu. novosadsku svilaru. Vaqevo („Poqoprivredna stanica i weno imawe“). Nu{tar. da se obra|uju pojedine lekcije iz nauke. prevode pou~ni predmeti od ~uvenih pisaca. Travena.. Londona. Nu{i}a. Veselinovi}a. Gorwi Milanovac („okolinu koja je bogati vo_________________________ 113 Prema nekim podacima. Osijek. Verna. 115 IAK. Sentoma{ („koji je opkoqen velikim naprednim i modernim srpskim dobrima“). jula do 13. III 1922. Fru{kogorske manastire. Beqe („dr`avno dobro gde se ima videti puterana. Poqoprivredna {kola „Dragoslav Bogavac“ – Kraqevo 1882–1979. ~iji kwi`ni fond su sa~iwavala dela Domanovi}a. razni ~asopisi. Dostojevskog. opitnu stanicu za selekciju biqaka u Rumi. osim svirke na {kolskim proslavama i igrankama. 114 Isto. avgusta 1922. Ni`u poqoprivrednu {kolu u Adi. Rankovi}a.500 kwiga. u~enici su imali obi}i {e}eranu u ]upriji. Naziv Dru`ine uskoro je promewen u „Ratar“. Pri Dru`ini je delovala i muzi~ka sekcija koja je.114 Svake godine organizovana je stru~na ekskurzija za u~enike zavr{nog razreda kako bi se „upoznali o~igledno sa svima granama poqoprivrede i poqoprivredne industrije“. godine. listovi i sl. godine ona je prikupila oko 3. 1928.. do 1941. Mihajlovi}. 100 godina. Jovanovi} – B. Weni ~lanovi bili su i mnogi Kraqev~ani. ekonomiju i fabriku za preradu poqoprivrednih proizvoda u Top~ideru. poqoprivredno dobro u Kara|or|evu. Prema planu. g. pivaru Mihaila Kosovqanina. 74. 198. klanicu „Klefi{“ lozni rasadnik. na seoskom podru~ju @i~kog sreza. internat i imawe poqoprivredne {kole u Jagodini.201 kwiga i listova doma}ih i stranih. 271. . posebno. prire|ivana razna pou~na predavawa i sl. prilikom godi{wih skup{tina zemqoradni~kih zadruga. Tolstoja. Kosan~i} („gde }e se u~enicima pokazati gajewe pirin~a i drugih biqaka na tom dobru“). i biblioteka je preimenovana u ~itaonicu „Plug“. mlekara i fabrika {e}era“).. ~uvene ribwake u Somboru i Apatinu. sto~ni zavod u Dobri~evu. a kra}e vreme izdavan je i mese~ni list „Venac“. a prelaskom u novu {kolsku zgradu. da je i svoje mlade snage oku{aju“. u~estvovala na brojnim priredbama u varo{i i. U sklopu we ustrojena je biblioteka. {aba~ku poqoprivrednu {kolu. – M.

sticale su znawa i umewa iz oblasti `enskog rada ({ivewa. do 10. pod ~ijim okriqem je {kola i oformqena.118 Do izbijawa Prvog svetskog rata u wenim klupama sme{tenim u objektu koji je Upravi „Kraqevske `enske podru`ine“ besplatno ustupio na kori{}ewe biv{i predsednik op{tine Kraqevske Jovan Sari}. 96. „Narodna samouprava“. 2. Mihajlovi}.202 }arski kraj“).119 Tokom okupacije {kolska imovina (u~ila. 116 117 . ti{qeraj za {kolsku zgradu koja je do okupacije bila ozidana i stavqena pod krov. kwi`nica i sl. {iva}e ma{ine. jula 1934. Istorija 20. 118 Doma}ica – organ @enskog dru{tva i wegovih podru`ina u spomen proslave 25-godi{wice @enskog dru{tva 1875–1900. da bi. veka. 119 AJ. godine – trinaest godina nakon otvarawa prve {kole ovog tipa u Srbiji – beogradske „@enske radeni~ke {kole“.117 @ENSKA ZANATSKA [KOLA @ensku zanatsku {kolu. godine izvedena je ekskurzija na relaciji Kraqevo – Kragujevac – Beograd – Pan~evo – Vr{ac – Bela Crkva – Smederevo – Po`arevac – Qubi~evo – Prahovo – Zaje~ar – Para}in – ]uprija – Kru{evac – Kraqevo. Dopis Uprave „Kraqevske @enske Podru`ine“ Ministarstvu trgovine i industrije. Jovanovi} – B. bila obnovqena 1. godine organizovano je dvanaestodnevno putovawe relacijom: Kraqevo – Kragujevac – Beograd – Novi Sad – Subotica – Pali} – Be~ej – Petrovaradin – Kovin – Smederevo – Trnovo – Negotin – Bukovo – Zaje~ar – Para}in – ]uprija – Jagodina – Stala} – Kraqevo. Usled ratnih okolnosti nastava je obustavqena. oktobra 1892.) opqa~kana je. Ako se ovome dodaju finansijska oskudica i nemawe podesnog objekta za _________________________ M. 65. |a~ki radovi. krojewa. a 1936. Od 1. Takovo i lozni rasadnik i „ostale poqoprivredne ustanove“ u ^a~ku. alat. a u Sevojnu obi{li „Poqoprivrednu sto~arsku {kolu“. majke i pored toga obu~avale su se u raznim radovima za doma}u potrebu“. Pri povratku u Sarajevu su „razgledali poqoprivredne ustanove“. Ekskurzija |aka Ni`e Poqoprivredne {kole u Kraqevu. 1682–2742. „Doma}ica – organ Beogradskog `enskog dru{tva i wegovih podru`nica (1921–1941)“. vezewa i sl. godine. 8. 100 godina. VII 1938. 1998.116 U leto 1938. 18. {to je umnogome ote`avalo normalan po~etak rada. Kraqevo je dobilo 20.. zahvaquju}i anga`ovawu i naporima ~lanica „Kraqevske `enske podru`ine“.) 22 generacije devojaka iz Kraqeva i ostalih mesta @i~kog sreza. 59. pod vo|stvom profesora Vasilija Vasovi}a. Svetlana Stefanovi}. Beograd 1900. godine.. u~enici su i{li na ekskurziju u Dubrovnik i Kotor. prosvetnu ustanovu u kojoj su `enska deca „obrazovana za dobre doma}ice. Beograd. septembra 1919. 1. 89. XI 1919.

status poludr`avne produ`ne zanatske {kole. Dopis predsednice „Kraqevske `enske podru`ine“ Ministarstvu trgovine i industrije. novembra 1927. Izve{taj Uprave „Kraqevske @enske Podru`ine“ Ministarstvu trgovine i industrije. a sve ostalo }e Uprava svojim radom u~initi i nabaviti. ve} nakon nekoliko godina problem prostora ponovo je do{ao u prvi plan. 120 . 10.000 dinara. zahvaquju}i nov~anoj pomo}i Ministarstva trgovine i industrije u iznosu od 25. zavr{ena.“ – Isto. IV 1919.203 izvo|ewe nastave. – „Slu`bene novine Kraqevine SHS“. U jednoj od wih se ka`e: „@eqa je i voqa ~lanica da u~ine sve i porade na ponovnom podizawu {kole.121 Ipak. a pojedine prostorije izdavane su pod zakup „Francusko-jugoslovenskom klubu“ i op{tinskoj upravi. Umoqavaju Ministarstvo trgovine i industrije da {kolsku zgradu dovr{i i da stavi Upravi na raspolo`ewe barem 2 {iva}e ma{ine. pa je tako zgrada sme{tena na uglu ulica Kneza Lazara i Hajduk Veqkove. {kolska zgrada ~ija je izgradwa zapo~eta 1914. I 1922. Dopis Uprave „Kraqevske `enske podru`ine“ Ministarstvu trgovine i industrije. 15. s jedne. godine. usled velikog interesovawa za upis u ovu {kolu. prema izve{taju upraviteqa {kole Hristifora Vasovi}a. 6. 122 Isto. Kwiga zapisnika Uprave „Kraqevske `enske podru`ine“. godine tra`ena je i finansijska pomo} radi dovr{etka {kolskog objekta i nabavke alata i u~ila. te iste po potrebi mogu poslu`iti i kao velike sale“122. godine. „raspolagala sa osam odaja i dva predsobqa. osvetqewu i snosila tro{kove odr`avawa higijene. godine. i `enskih korporacija. sumorni ambijent u kome je nastavni proces u {koli zapo~et bio je potpun. U ovom objektu sme{tena je i Uprava „Kraqevske `enske podru`ine“. „Uredbom o prenosu poslova od Dr`ave na oblasti“ od 26. godine. da bi ve} „Zakonom o podeli Kraqevine na upravna podru~ja“. a potom i nekih odeqewa Osnovne {kole. najpre za sme{taj Zabavi{ta.124 Ministarstvo trgovine i industrije postavqalo je i pla}alo prinadle`nosti nastavnom osobqu. VI 1921. od 3. ok_________________________ U nizu molbi i dopisa koje je Uprava „Kraqevske `enske podru`ine“ upu}ivala Ministarstvu trgovine i industije tokom prve polovine 1919. kada je. 124 Poludr`avne zanatske {kole osnivane su kao ustanove Ministarstva trgovine i industrije. Re{ewe je na|eno u nadzi|ivawu drugog sprata tokom 1930. davalo subvencije za materijalne nabavke i propisivalo nastavne planove i programe. V 1922. Zapisnik sednice od 4. s druge strane. X 1934. 121 Isto. @enska zanatska {kola stavqena je pod nadle`nost Ra{ke samoupravne oblasti. XI 1930. 25. marta 1922.123 @enska zanatska {kola imala je.120 Problem neadekvatnog sme{tajnog prostora optere}ivao je rad {kole do 1921. godine. 123 NMK. 7. odvojenih pokretnim zidovima. U~ionica ima dve. po „Zakonu o @enskim zanatskim {kolama“ od 30. Izve{taj upraviteqa @enske zanatske {kole Hristifora Vasovi}a I odeqewu Kraqevske Banske Uprave Moravske banovine. dok se Uprava „Kraqevske `enske podru`ine“ iz sopstvenih sredstava brinula o ogrevu.

Beograd. Na kraju Ni`e polagao se „stru~ni ispit“.129 Nastavni proces u prvim poratnim godinama odvijao se po „Pravilima o radu @enske zanatske {kole“ iz Beograda. 128 Q. @enska zanatska stru~na nastava. 170. predsednica „Kraqevske `enske podru`ine“. II 1935. ~lanice „Kraqevske `enske podru`ine“. 1933. a izu~avani su slede}i predmeti: beli vez. naj~e{}e. a ponekad je jedna od wih dobijala i stipendiju za nastavak {kolovawa na Vi{oj `enskoj zanatskoj {koli u Beogradu. |a~ki roditeqi. na Vidovdan kada je organizovana i trodnevna izlo`ba u~eni~kih radova. Zapisnik sednice od 14. 126 NMK. .126 Radom {kole rukovodila je. 167. Uprava „Kraqevske `enske podru`ine“ to odbila. 1929. U sklopu we radile su trogodi{wa Ni`a `enska zanatska {kola i dvogodi{wa Produ`na `enska zanatska {kola. Kwiga zapisnika Uprave „Kraqevske `enske podru`ine“. Zapisnik sednice od 20. Zapisnik sednice od 18. 129 NMK. – Izve{taj o radu @enskih zanatskih {kola Moravske banovine u {kolskoj 1940–1941. {areni vez. predstavnici humanih i strukovnih udru`ewa i „zainteresovano gra|anstvo“. godine postojala je inicijativa da ona u potpunosti postane banovinska {kola. kwigama. uz pomo} [kolskog odbora. @enska zanatska stru~na…. Saop{tavawe uspeha obavqano je. 1923. Ni{. godini. „Glasnik stru~ne nastave“. 1941. 127 Du`nost upraviteqice po~etkom pete decenije pro{log veka vr{ila je Ilinka Ili}. 7. ali je.204 tobra 1929. prikazan je u narednim tabelama: _________________________ 125 Qubica Kne`evi}. ra~un i zemqopis sa istorijom. 6.125 Po~etkom 1935. osim izaslanika Ministarstva trgovine i industrije. Kne`evi}. nauka hri{}anska. nov~anim nagradama. Najboqe u~enice nagra|ivane su ode}om. Kwiga zapisnika Uprave „Kraqevske `enske podru`ine“. a ~lanice Odbora bile su „stru~ne u~iteqice rada“ Persida Mihajlovi} i Radmila Popadi}-Nikoli} i predstavnice „Kraqevske `enske podru`ine“ Ifigenija Sotirovi} i Milica Kne`evi}. Nastavni plan i program po kome se nastava odvijala krajem 20-ih i po~etkom 30-ih godina XX veka. 1. srpski jezik. obu}om. 38. krojewe i {ivewe belog rubqa. postupaju}i po instrukcijama „Beogradske `enske podru`ine“. godine.127 U @ensku zanatsku {kolu upisivane su svr{ene u~enice osnovne {kole starije od 12 godina. 1931. nadzor nad wenim radom preuzele prosvetne vlasti Moravske banovine. 6. a krunu {kolovawa u Produ`noj `enskoj zanatskoj {koli predstavqao je „ispit spremnosti“. krojewe i {ivewe `enskih haqina.128 Ispitima su prisustvovali. Zapisnik sednice od 22.

dok je |akon Dragoslav Danilovi} predavao veronauku „bez honorara“.. 131 Po~etkom 1925. Radovan Vlaji} (Ra~unica). 168–169. Jawa Aran|elovi} (Zemqopis sa istorijom). Kne`evi}.205 NI@A @ENSKA ZANATSKA [KOLA (nedeqni raspored) RAZRED NAZIV PREDMETA SVEGA I Srpsko-hrvatski-slovena~ki jezik i krasnopis Veronauka Ra~un Istorija sa geografijom Stru~no crtawe Teorija rada i prakti~ni rad Pevawe Gimnastika 3 1 2 3 3 20 1 3 II 3 1 2 2 4 22 1 3 III 2 1 2 2 4 28 1 3 8 3 6 7 11 70 3 9 PRODU@NA @ENSKA ZANATSKA [KOLA (nedeqni raspored) RAZRED NAZIV PREDMETA SVEGA I Kwigovodstvo Doma}e gazdinstvo Poznavawe materijala Higijena Prakti~ni rad i teorijsko crtawe Stru~no crtawe Pevawe Gimnastika Ve`bawe u izradi modela i dekorat. a op{teobrazovne u~iteqi i nastavnici drugih mesnih prosvetnih ustanova. za {ta su dobijali honorare. – Izve{taj o radu @enskih zanatskih {kola Moravske banovine u {kolskoj 1940–1941.. Van|el Baduqi (Dekorativno crtawe). 38. @enska zanatska stru~na. godine kao honrarni nastavnici.131 Sem toga. „od ~asa“... Stru~ne predmete predavale su „stru~ne u~iteqice rada“. koji su pre- .. ~este promene „stru~_________________________ 130 Tokom {kolske 1940/41. ure|ewu Skice celokupne toalete po modelu i na lutki 1 1 1 1 33 2 1 3 2 – II 1 1 1 1 35 2 1 3 – 2 III – – – – – – – – – – 2 2 2 2 68 4 2 6 2 2 Prema: Q.130 Neredovna isplata nadoknada honorarnim nastavnicima.. u nekoliko navrata dovodila je u pitawe redovno odvijawe nastave. radili su: Milorad Jovi} (Srpski jezik). godine Uprava „Kraqevske `enske podru`ine“ obave{tavala je Ministarstvo trgovine i industrije da „ni do danas nije primila odobrenu pomo} od 2400 dinara za isplatu honorarnih nastavnika za predmetnu nastavu.

u {koli su u periodu 1919–1941. Isto. mo`e se sagledati iz narednog tabelarnog pregleda: {KOLSKA GODINA 1919/1920 1920/1921 1921/1922 1922/1923 1923/1924 1924/1925 1925/1926 1926/1927 1928/1929 1938/1939 1939/1940 1940/1941 UPISANO 65 47 76 76 110 134 140 97 53 111 106 71 Prema: AJ. Stoga Vas Uprava u~tivo izve{tava da je predavawe predmetne nastave obustavqeno jer je Upravi nemogu}e iz svoje kase ispla}ivati. Dopis Uprave „Kraqevske @enske Podru`ine“ Ministarstvu trgovine i industrije. Dinka Vodanovi}. ~inovnika. godine radile jo{ i: Persida Markovi}. 21. . 22.“ – AJ. Bo`idar ^orbi}. kako iz godine u godinu. 19. na sre}u. 9. prve posleratne „stru~ne u~iteqica rada“. 133 Isto. trgovaca. NMK. Nade`da Lazovi} i dr. Izve{taj Uprave „Kraqevske @enske Podru`ine“ Komesaru Ra{ke oblasti. tako i tokom same {kolske godine usled napu{tawa nastave {to. Isto. 2. Izve{taj „stru~ne u~iteqice“ Radmile Jovanovi} Ministarstvu trgovine i industrije. Ma{inska tehni~ka {kola „14. oktobar“ Kraqevo 1945–1999. 29. Radojka Popovi}. 12. ali bilo je i devoj~ica sa seoskog podru~ja @i~kog sreza. Isto. Sofija Milovanovi}. 14. 22. 1995. ________________________________________________________________________________________________________________ davali u na{oj zanatskoj {koli. 38. Milica Jockovi}. IX 1922. 65. Kwiga zapisnika Uprave „Kraqevske `enske podru`ine“. koje su prakti~ni deo nastave izvodile na {iva}im ma{inama i }ilimarskim razbojima. Dopis Uprave „Kraqevske @enske Podru`ine“ Ministarstvu trgovine i industrije. 132 U godinama pred Drugi svetski rat @enska zanatska {kola je raspolagala sa {est {iva}ih ma{ina.206 nih u~iteqica rada“ ote`avale su potpunu realizaciju nastavnog plana i programa. Natalija @ivkovi}. dve ili najvi{e tri „stru~ne u~iteqice rada“. Kraqevo. Branislava \or|evi}. Isto.132 Najve}i broj polaznica ove {kole bio je iz Kraqeva. 1682–2742.133 Broj u~enica varirao je. 1682–2742. U zavisnosti od broja upisanih u~enica anga`ovane su jedna. zanatlija. Radmila Popadi}-Nikoli}. Dopis Uprave „Kraqevske @enske Podru`ine“ Ministarstvu trgovine i industrije. Uprava izve{tava da je odobrena pomo} nedovoqna da se nastavnici isplate ni za dva i po meseca u kojima su predavali. Dopis Uprave „Kraqevske @enske Podru`ine“ Ministarstvu trgovine i industrije.. tri razboja „za tkawe pirotskih }ilima“ i jednom elektri~nom peglom. X 1921. Izve{taj Uprave „Kraqevske @enske Podru`ine“ Ministarstvu trgovine i industrije. X 1924. X 1929. nije imalo ve}eg uticaja na rad {kole. Pored Negosave Pavlovi}. IV 1921. VII 1924. Po socijalnom poreklu najvi{e je bilo k}eri zemqoradnika. – Izve{taj o radu @enskih zanatskih {kola Moravske banovine u {kolskoj 1940–1941. VI 1926. Isto. II 1926.. 21. Stoga moli da joj se naknadno otvori kredit u Finansijskoj upravi da bi isplatila honorare do sada i produ`ila honorarne ~asove iz ra~unawa i srpskog jezika. Isto. 65. Rosa Ili}. Du{anka Petrovi}. Izve{taj Uprave „Kraqevske @enske Podru`ine“ Komesaru Ra{ke oblasti.. Broj upisanih u~enica u {kolu za neke od godina. X 1929. radnika i nadni~ara. Dopis Uprave „Kraqevske @enske Podru`ine“ Ministarstvu trgovine i industrije. Radmila Jovanovi}. II 1925. Zapisnik sednice od 10.

kao i no{ewe svih nepotrebnih ukrasa“. s ciqem obezbe|ivawa materijalnih osnova za izvo|ewe ekskurzija. posebna pa`wa nastavnog osobqa bila je usmerena na vaspitnu komponentu nastave. 10. Tako su po~etkom 1922. Kwiga zapisnika Uprave „Kraqevske `enske podru`ine“. 1628–2742. 138 U {kolskoj 1940/41. Zapisnik sednice od 2.20 dinara. 2. Zapisnik sednice od 5. 137 Izve{taj o radu @enskih zanatskih {kola Moravske banovine u {kolskoj 1940–1941. godine u wenim policama nalazilo se 305 dela. u junu 1922. VI 1920. pose}ivawe pozori{ta.. 134 .40 dinara. a posebno strogo sankcionisano je pu{ewe _________________________ NMK. 38. „zadr`avawe na ulicama zimi posle 19. „Pravilnikom“ je zabrawena „upotreba sredstava za ulep{avawe lica. godini.827...136 [kolske 1940/41. isto. godine priredile su „koncerat“ u Mataru{koj Bawi. uglavnom. „Pravilnik o du`nosti u~enica. formiran je i „Ekskurzioni fond“. 12. formirana je i |a~ka kwi`nica koja je bila pretpla}ena na ~asopis „Deca i roditeqi“.135 U {kolskoj 1933/34. poha|awu {kole i radu u {kolskoj radionici. 65. poput „Zanatsko kwigovodstvo i zanatska kalkulacija“. Sa~iwavali su ga. „skupqawe u gomile po ulicama i na javnim mestima i pravqewe nereda“. uo~i nove 1924. ateqeu. – Isto. 1923. uxbenici i stru~na literatura. 1922. Zapisnik sednice od 9. 1922. 135 AJ. bioskopskih. godine prikupqale dobrovoqne priloge za „rusku siro~ad“ i izgradwu pravoslavne crkve u Sisku. godine organizovale su do~ek u okviru koga su izvedeni pozori{ni komad „Badwe ve~e“ i „uspe{ne deklamacije u~enica“ i sl. V 1925. cirkuskih i drugih predstava.134 Pri {koli je postojala priru~na nastavni~ka kwi`nica ~iji fond je oboga}ivan poklonima i kupovinom iz sopstvenih buxetskih sredstava. svadbi i dnevnih zabava sa igrankom bez odobrewa {kolske uprave. a leti posle 20 ~asova“.207 U~enice @enske zanatske {kole u~estvovale su u mnogim kulturnim manifestacijama i humanitarnim akcijama organizovanim u Kraqevu i drugim mestima. Izve{taj Uprave „Kraqevske `enske podru`ine“ Ministarstvu trgovine i industrije. wihovom vladawu u {koli i van we.137 Od |a~kih udru`ewa aktivno je delovao „Podmladak Crvenog krsta“. a. „Ve{ta~ko krojewe“ i sl. 3. „Eksperimentalna fizika“. pravdawu izostanaka. 7. Kwiga zapisnika Uprave „Kraqevske `enske podru`ine“. a kapital „Ekskurzionog fonda“ iznosio je 3. Zapisnik sednice od 4. 136 NMK. ka`wavawu i ostalom redu u @enskim zanatskim i `enskim stru~nim u~iteqskim {kolama“ propisivao je stroge norme koje su bile obavezuju}e za sve u~enice. kupovinom „Sabranih dela“ Jovana Jovanovi}a Zmaja. V 1934. godini „Podmladak Crvenog krsta“ imao je 127 ~lanica i raspolagao gotovinom u iznosu od 916. „Osnovi zanatske korespondencije“.138 Pored obrazovne.

208 duvana.141 TRGOVA^KA [KOLA „KRAQEVSKE TRGOVA^KE OMLADINE“ Va`na uloga u razvoju i unapre|ivawu kraqeva~ke trgovine i zanatstva. pripadala je „nedeqno-prazni~noj“ „Trgova~koj {koli Kraqevske trgova~ke omladine“. XII 1921.140 Radovi u~enica ove {kole u`ivali su veliku popularnost me|u gra|anima Kraqeva. Jedino uz prethodno odobrewe {kolske upraviteqice mogli su se prire|ivati „koncerti sa literarnim i muzi~kim programom i igrawem i pozori{ne predstave.143 U wenim klupama stasale su mnoge generacije docnijih uspe{nih kraqeva~kih trgovaca i zanatlija. 23. 139 . I 1922. 1998. _________________________ Isto. prilikom posete kraqa Aleksandra i kraqice Marije Kara|or|evi} manastiru @i~i u junu 1922. Zapisnik sednice od 4. a „[kola je vrlo lepo cewena u samom mestu kao i u okolini Kraqeva“. 65. osnovanoj 1907. 29. na{li i dva jastu~eta sa bo{~alucima. Posebno je to bio slu~aj sa zabranom pose}ivawa zabava i {kole igrawa. Stru~ne {kole u Pirotu izme|u dva svetska rata (1919–1941). ~ija }erka Smiqana je poha|ala @ensku zanatsku {kolu. Ni{. 142 AJ. 1700–2770. Kwiga zapisnika Uprave „Kraqevske `enske podru`ine“. 140 NMK. 11. Pirot. oko ~ega je izbio spor izme|u {kolske uprave i poznatog trgovca Budimira Ili}a. O tome svedo~i i ~iwenica da su se. dok je Dragomir Rankovi} nakon udaqewa wegove }erke iz {kole. 1939. koji su svojom delatno{}u udarili sna`an pe~at ovim privrednim granama grada na Ibru.139 Primena nekih ograni~ewa iz „Pravilnika“ izazivala je neretko proteste pojedinih |a~kih roditeqa koji su smatrali da su ona neprimerena uzrastu i socijalnom statusu wihovih k}eri. Zapisnik sednice od 1.142 Zadatak ovog tipa {kole bio je da „teorijski i prakti~no upotpuwuje stru~no obrazovawe trgova~kih u~enika i pomo}nika i da unapre|uje wihovu spremu za privredna znawa“. 141 Isto. Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije. godine. izra|eni u radionici @enske zanatske {kole. Zapisnik sednice od 19. Novica Petrovi}. VI 1922. s tim da se ubudu}e ne mogu upisati ni u jednu `ensku zanatsku {kolu. i to samo dawu pod nadzorom nastavnica i bez prisustva mu{karaca“. X 1924. revoltirano izjavio da woj „ta {kola i sve {to se u woj u~i nije ni potrebna“. me|u poklonima koji su im tom prilikom uru~eni od strane op{tinske uprave Kraqeva. U~enice koje bi tokom {kolske godine napravile preko 30 neopravdanih izostanaka iskqu~ivane su iz {kole. u smislu osposobqavawa stru~nih kadrova za te profesije. 143 Zbirka propisa za stru~ne produ`ne {kole. godine. 130. III 1925.

i za to bili nagra|ivani honorarima iz {kolskog buxeta. 27–51. koji je. 147 Isto. [kola nije raspolagala sopstvenom zgradom pa je nastava organizovana u prostorijama mesne osnovne {kole. 25. ~lanovi ispitnog odbora i „vi|eni trgovci i zanatlije“. 148 Isto. VII 1925. 25. Dragutin Krsmanovi}. Izve{taj predsednika Kraqevskog trgova~kog udru`ewa Ministarstvu prosvete. godine. VIII 1920. 26. srpski jezik sa gramatikom. 145 „Beogradska trgova~ka omladina“ je humano-patriotsko dru{tvo trgova~kog pomo}nog osobqa osnovano 14. kao i u drugim kraqeva~kim vaspitno-obrazovnim institucijama.145 Izu~avani su slede}i predmeti: kwigovodstvo.146 [kolovawe polaznika ove {kole trajalo je ~etiri godine.209 Obnova nastavnog procesa nakon Prvog svetskog rata nailazila je. ra~un i crtawe sa geometrijom. a tokom {kolske 1920/21. Za nastavnike su anga`ovani weni u~iteqi i ~inovnici pojedinih dr`avnih nadle{tava i nov~anih zavoda. 146 Isto. IX 1920. godine sa~iwavali su: Dragomir Rankovi}. 2003. decembra 1880. meni~no. gimnastike i pevawa“. Humanitarna dru{tva u Srbiji. trgova~ka ra~unica.148 Oni ambiciozniji. Beograd. izvo|ena nedeqom i u dane praznika kada su trgova~ke i zanatlijske radwe u kojima su |aci bili upo{qeni. Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije. Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije. bile zatvorene. izvodio je nastavu iz meni~nog i trgova~_________________________ Isto. a nastava je. Na kraju {kolske godine polagani su „godi{wi ispiti“. godine formirani su samo I i II razred. {kolovawe su mogli nastaviti u dvogodi{woj Vi{oj trgova~koj {koli. {kolske 1919/20. 5. kojima su prisustvovali izaslanik Ministarstva trgovine i industrije. U ratnom vihoru uni{teni su {kolski inventar i kwi`nica. kwigovo|a. O wegovoj delatnosti vidi vi{e: Mira Sofronijevi}. trgova~ko i ste~ajno pravo. korespondencija. godine izvo|ena je i nastava iz „vojnog ve`bawa. VII 1924. Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije. 27. a usled toga {to „nije imalo starijih u~enika jer su u ratu propali“. osim {to je obavqao du`nost upravnika. propisanom 1. sudija. Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije. krasnopis.147 Odli~ni i vrlo dobri u~enici IV razreda su prilikom podele svedo~anstava nagra|ivani „odabranim trgova~kim kwigama“. godine s ciqem da „unapre|uje trgova~ku omladinu u moralnom i materijalnom pogledu“. VII 1920. sa fondom od pet ~asova dnevno.144 Nastava se odvijala po planu i programu {kole „Beogradske trgova~ke omladine“. predavao kwigovodstvo i korespondenciju. Nastavni~ki kolegijum {kolske 1920/21. na brojne pote{ko}e. septembra 1912. 144 .

1928/29.149 Osim wih. Najvi{e problema u normalnom funkcionisawu „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ poticalo je od hroni~nog nedostatka finansijskih sredstava. BROJ U^ENIKA NA GODI[WIM ISPITIMA ZA NEKE OD GODINA {KOLSKA GODINA I RAZRED 1919/20. 27. u~iteq. 1700–2700. 1923/24. isto. nastavnici „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ u narednim {kolskim godinama bili su jo{ i: sudija Du{an Jovanovi}. dok je {kolske 1921/22. Stojan Milivojevi}. 65. VII 1922. Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije. isto. IX 1920. . 1924/25. 21. VII 1925. 19.210 kog prava. isto. predavao je trgova~ku ra~unicu. 26. Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije. VII 1922. VI 1929.000 dinara. isto. godinu Ministarstvo trgovine i industrije uputilo je {koli 1. 31 50 49 88 72 33 – – II RAZRED III RAZRED IV RAZRED 13 36 35 41 44 29 – – – 17 17 27 22 15 – – – 11 11 9 21 11 9 16 SVEGA 44 114 112 165 159 88 9 16 Prema: AJ. 1926/27. Dopis Uprave „Kraqevske trgova~ke omladine“ „Beogradskoj trgova~koj omladini“. II 1923. Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine” Ministarstvu trgovine i industrije. u~iteq. 1921/22. mesnog zanatskog i trgova~kog udru`ewa. {kolarine u~enika. dotacija op{tinske uprave. VII 1920. podu~avao je |ake srpskom jeziku i krasnopisu i ^edomir A}imovi}. 150 Za {kolsku 1920/21. isto. Sima \or|evi} i Tihomir Matovi} i kwigovo|a Aleksandar Maksimovi}. 25. 1922/23. VII 1923. 1920/21. 25. u~iteqi Avram An|u{i}. Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije. – Isto. Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije. 25. VII 1924. 25. Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije. 5. Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije. 25. [kola se izdr`avala iz sredstava „Kraqevske trgova~ke omladine“. Izve{taj ministarskog izaslanika Velimira Trifunovi}a Ministarstvu trgovine i industrije. X 1921.150 Od novca prikupqe_________________________ 149 Isto. pomo}i „produktivnih i plemenitih qudi“ i retkih skromnih subvencija Ministarstva trgovine i industrije. isto. Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije. godine i ova simboli~na pomo} izostala.

i ne mo`e da se na~udi tako nejednakom i ma}ehinskom postupawu prema ovoj ustanovi. a ovoj Omladini ni pet para. 153 Isto. a bilo je i onih kojima je dolazak u „Trgova~ku {kolu Kraqevske trgova~ke omladine“ predstavqao prvi ulazak u u~i. nastavnici te {kole uveli. 152 Isto. 1921. – Isto. ne uzimaju}i u obzir mali broj radnih dana te {kole“. Stoga je u prepisci {kolske uprave sa Ministarstvom trgovine i industrije. Izve{taj ministarskog izaslanika Lovra Ratkovi}a Ministarstvu trgovine i industrije. {to je mogu}e vi{e. {kolsku godinu u din.211 nog na ovaj na~in ispla}ivani su honorari nastavnicima. sredinom januara 1924. vi{e odeqewa.151 Tako je. drugi su |aci dangubili“.154 _________________________ 151 Na sve ove sugestije iz Ministarstva su naj~e{}e odgovarali da „ovo Ministarstvo. upravniku {kole i posluzi i nabavqan ogrev i kancelarijski materijal.000. III 1923. ipak je nagla{avano da „ova {kola potpuno odgovara svome ciqu. . 154 Isto. kao i u izve{tajima ministarskih izaslanika na godi{wim ispitima. stalno apelovano na nadle`ne u Ministarstvu da {kolu. nov~ano pomognu. VI 1922. Dopis Uprave „Kraqevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije. 26. Ministarstvu poslat slede}i dopis: „Uprava ove Omladine pozitivno je izve{tena da je ^a~anskoj Trgova~koj Omladini data pomo} za 1923/24.Faksimil {tambiqa Trgova~ke {kole „Kraqevske trgova~ke omladine“ onicu.153 Uprkos ovom i sli~nim zapa`awima o mawkavostima nastave koja su u svojim izve{tajima iznosili izaslanici Ministarstva trgovine i industrije. VI 1922. Dopis Odeqewa za unutra{wu trgovinu i trgova~ke ustanove Ministarstva trgovine i industrije Savezu Trgova~kih i Trgova~ko-zanatlijskih omladina. 15. godine. Izve{taj ministarskog izaslanika Luke Selakovi}a Ministarstvu trgovine i industrije. 7. Jer |aci koji je uredno zavr{e sti~u dobru pismenost i upoznavaju se sa onim stvarima koje treba da budu poznate svakom savremenom trgovcu i zanatliji“ i da je „uspeh iz svih predmeta potpuno zadovoqavaju}i kao i ceo rad i pravac nastave koje su g. Izve{taj ministarskog izaslanika Luke Selakovi}a Ministarstvu trgovine i industrije. 26. 10. I 1924. pa tako „dok je u~iteq jedne |ake u~io pismenosti. usled potpune buxetske nemogu}nosti. 10. nije u stawu da se odazove zahtevima Trgova~ke omladine u Kraqevu“. 26. iako ova {kola ima ve}i broj |aka. g.“152 Pote{ko}e u realizaciji nastavnog plana i programa dolazile su i od ~iwenice da su u {kolu upisivani u~enici koji su prethodno svr{ili samo prvi ili drugi razred osnovne {kole. pa prema tome i vi{e nastavnika.

1631–2674. 1631–2674. septembra 1924.159 Godinu dana kasnije on je zamewen. 65. „Glasnik stru~ne nastave“. Re{ewe Odeqewa za industriju i zanatstvo Ministarstva trgovine i industrije. na osnovu re{ewa Odeqewa za industriju i zanatstvo Ministarstva trgovine i industrije od 10. upravnik kraqeva~ke poqoprivredne {kole. „po svim propisima Zakona o radwama i Zakona o zanatskim {kolama“. godine. 157 Isto. IX 1924. Dopis „Zanatlijskog okru`nog esnafa“ u Kraqevu Ministarstvu trgovine i industrije. 10. da zanatskim.157 Kako je ciq zanatsko-trgova~kih {kola bio „da spreme pomo}nike majstora raznih struka. u Kraqevu.158 Za wenog prvog upravnika odre|en je gimnazijski profesor Radomir Pavlovi}. VII 1921. Inicijativa za to potekla je od „Zanatlijskog okru`nog esnafa“. 159 AJ. koja su im pored prakti~ne obuke u radionicama i radwama kod svojih gospodara. tj. Re{ewe Odeqewa za industriju i zanatstvo Ministarstva trgovine i industrije. 6. postavqen je Milorad Paleta{evi}. potrebna za temeqito zanatsko-industrijsko i trgova~ko obrazovawe“. IX 1924. po uputstvu Ministarstva trgovine i industije.212 Uxbenici i druga stru~na literatura nabavqani su od {kole „Beogradske trgova~ke omladine“ i oni su {kolske 1920/21. godine vi{e ne upisuje u svoju „nedeqno-prazni~nu“ {kolu zanatlijske {egrte i kalfe „zato {to ne mo`e da izvodi potrebnu nastavu za zanatlije prema Uredbi o zanatskim {kolama i zato {to ne mo`e zanatlijama izdavati svedo~anstva o zanatskim {kolama. 65. 158 Profesionalna nastava u na{oj Kraqevini. oktobar 1929. jer joj to nije ciq. ve} samo za trgova~ke pomo}nike i u~enike“. 155.156 Tako je.155 ZANATSKO-TRGOVA^KA [KOLA Odluka „Kraqevske trgova~ke omladine“ da od {kolske 1924/25. 156 AJ. industrijskim i trgova~kim u~enicima daju ona teoretska znawa. godine „u~enicima sirotnog stawa“ deqeni besplatno. 15. Zanatsko-trgova~ke {kole _________________________ 155 Isto. godine. 10. a uz prethodnu saglasnost Ministarstva poqoprivrede i voda. Faksimil {tambiqa koji je ovu du`nost obavqao do 2. XI 1924. . Izve{taj ministarskog izaslanika Lovra Ratkovi}a Ministarstvu trgovine i industrije. 1. u ovu trogodi{wu {kolu upisivani su trgova~ki pomo}nici i zanatlijski {egrti i kalfe stariji od 14 godine. a koji su prethodno svr{ili ~etiri razreda osnovne {kole. nametnula je neophodnost obnove rada „Zanatske {kole“ koja je u Kraqevu radila do 1912. formirana „Zanatsko-trgova~ka {kola“.

kao zajedni~ki predmeti za polaznike oba smera. Udru`ewe zanatlija. Luka Lazarevi}. 12.213 septembra 1929. kutija br. stru~noj spremi nastavnika i upotrebi uxbenika u stru~nim produ`nim {kolama. Raspored ~asova „Zanatsko-trgova~ke {kole“ u Kraqevu za {kolsku 1925/26. predsednik Trgova~kog udru`ewa. Qubomir Dimitrijevi}. Ilinka Ili}. Nastava je sve~ano otpo~ela 23. III 1925.161 Re{ewem Ministarstva trgovine i industrije za prve honorarne nastavnike postavqeni su u~iteqi Sima \or|evi}. lekari Mihajlo Stani} i Obren Jovi}. Izve{taj upravnika „Zanatsko-trgova~ke {kole“ Ministarstvu trgovine i industrije. godine u wemu su bili: Aleksije Jelisijevi}. do sredine februara 1925. predsednik op{tine Kraqevske. sudija Hranislav Jovanovi}. crtawe. 160 . godine honorarni nastavnici „Zanatsko-trgova~ke {kole“ bili su jo{ i: u~iteqi Mija Jura~i}. Pri {koli je postojao Odbor koji se „starao o uspehu i napretku {kole i vodio ra~una o redu i disciplini u {koli za vreme ~asova i izme|u odmora“. 162 Isto. ^edomir A}imovi} i Tihomir Matovi}. Milutin Virijevi}. lepo pisawe. godine upisano je 186 kalfi i {egrta. ra~un.165 a trgova~kog iz korespondencije. 14. nastavnom planu. gimnazijski profesor Vladislav Mar`ik i lekar dr Milosav Obradovi}. 4. upravnica @enske zanatske {kole. meni~nog i trgova~kog prava. trgovac i Jelesije Vasovi}. 26. 163 IAK. 14. XI 1934. dok su trgova~ki pomo}nici ove {kolske godine ostali u klupama „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ jer su „ve} dva tromese~ja radili i svr{ili odre|eni program“.162 U periodu do 1941. kwigovo|a Dragomir Rankovi}. 65.160 Nakon obavqenih neophodnih priprema. 164 AJ. Radoje Jovanovi}.163 [kolske 1929/30. Qubomir Radoji~i}. godinu. II 1925. 161 Isto. Izve{taj zastupnika upravnika „Zanatsko-trgova~ke {kole“ Dragomira Rankovi}a Ministarstvu trgovine i industrije. 42. godine. profesor Milan Antonovi} i bankarski ~inovnik Milutin Petrovi}. Milo{ Vu~kovi}. 165 Isto. 14. fizike i geometrije. kada je umesto wega imenovan direktor Gimnazije Velimir Trifunovi}. Uredba o organizaciji. U~enici zanatskog smera slu{ali su predavawa i iz hemije. 1631–2674. X 1925. X 1929. Dopis Odeqewa za poqoprivredu Ministarstva poqoprivrede i voda Ministarstvu trgovine i industrije. higijena. srpski jezik i zemqopis. _________________________ Isto. predsednik Zanatskog udru`ewa. kwigovodstvo.164 Prema nastavnom planu i programu za ovu vrstu {kole izu~avani su. Milo{ Simi} i Hristifor Vasovi}. godine. februara 1925. Izve{taj upravnika „Zanatsko-trgova~ke {kole“ Velimira Trifunovi}a Ministarstvu trgovine i industrije. stolar. IX 1930.

kada su radwe zatvorene.166 [kolska godina po~iwala je obi~no 1. Ali. ukoliko je to izvodqivo. Usled svega toga. i to od 8 . i moliti za odobrewe. operu. Izve{taj upravnika „Zanatsko-trgova~ke {kole“ Milorada Paleta{evi}a Ministarstvu trgovine i industrije. 4. o~e{qaju i presvuku. Broj upisanih u~enika u „Zanatsko-trgova~ke {kole“ za neke od godina vidi se iz naredne tabele: {KOLSKA GODINA 1924/25 1925/26 1926/27 1928/29 1929/30 I RAZRED 98 66 77 55 46 II RAZRED III RAZRED 66 61 28 47 45 22 64 44 39 46 SVEGA 186 191 149 141 137 Prema: AJ. izve{taj upravnika „Zanatsko-trgova~ke {kole“ Milorada Paleta{evi}a Ministarstvu trgovine i industrije. ve} ve~erwi ~as. od 7 do 12 i od 14 do 17 sati. Deca nisa dolazila na vreme. 20. usled raznih okolnosti. Mnogo je s gledi{ta same nastave za jedan dan 8 ~asova. S druge strane. to vi{e nije dnevni. XII 1926. XI 1929. _________________________ 166 Po~etkom {kolske 1929/30. a zavr{avala se u aprilu. isto. Usled toga sam pristalica dnevne nastave.167 Po zavr{etku ciklusa predavawa organizovano je polagawe „godi{wih ispita“. Izve{taj upravnika „Zanatsko-trgova~ke {kole“ Milorada Paleta{evi}a Ministarstvu trgovine i industrije. tako sam obave{ten a tako iz napred navedenih razloga i mora biti. Deca dolaze s rada u {kolu. po mome mi{qewu.214 Nastava je izvo|ena u objektu Osnovne {kole svake nedeqe i prazni~nim danima. po~etak odga|ao za jednu ili dve sedmice. po~iwe dockan. umorna su i nesposobna da prate nastavu. X 1925. Ne ostavqa im se ni toliko vremena da se ~estito u te dane umiju. Naposletku. 65. da se ubudu}e nedeqom i praznikom. 26. 12. godine upravnik „Zanatsko-trgova~ke {kole“ Velimir Trifunovi} uputio je Ministarstvu trgovine i industrije predlog za reorganizaciju nastave: „Dok sam bio nastavnik ovakvih {kola u U`icu i Po`ezi uvideo sam nezgodu stalnih ve~erwih ~asova. a to je da su svi ~asovi dr`ani nedeqom i praznikom kad radwe ne rade od 7–12 i od 2–5 kao {to sam ispred spomenuo. 1631–2674. on je u zimske dane. Zato mi je ~ast predlo`iti Ministarstvu. 14. za vreme kratkih zimskih dana posledweg ~asa po podne od 4–5 mora se opet raditi prema ve{ta~koj svetlosti. III 1925. s druge strane do sada je bilo zavedeno u ovoj {koli. mada se ponekad. iako sam pristalica dnevne nastave. Prema tome. to je isuvi{e mnogo. Po mom mi{qewu. protivnik sam ovakve prakse. [to se ti~e prvog ~asa pre podne od 7 do 8. jedna r|ava praksa. kojima su prisustvovali predstavnici trgova~kih i zanatskih strukovnih udru`ewa i izaslanik Ministarstva trgovine i industrije. oduzima se toj deci nedeqom i praznikom svaki ~as odmora. Brojni pregled u~enika „Zanatsko-trgova~ke {kole“ u Kraqevu. dr`i 6 ~asova. septembra. Izve{taj zastupnika upravnika „Zanatsko-trgova~ke {kole“ Dragomira Rankovi}a Ministarstvu trgovine i industrije. isto. IX 1930. uvek su zadocwavala.

To ________________________________________________________________________________________________________________ do 12 i od 2 do 4.215 Tro{kove izdr`avawa {kole snosila je Op{tina koja je svake godine u svome buxetu votirala odre|ena sredstva za tu namenu. da se dr`e ~etvrtkom po podne od 6 do 8. prelaskom nadle`nosti nad ovim tipom {kola sa Ministarstva trgovine i industrije na Prosvetno odeqewe Kraqevske banske uprave Moravske banovine. godine. Kraqevo. Izve{taj upravnika „Zanatsko-trgova~ke {kole“ Milorada Paleta{evi}a Ministarstvu trgovine i industrije. 4. X 1929. pla}ani ogrev i osvetqewe. DR@AVNA ME[OVITA GRA\ANSKA [KOLA ZANATSKO-INDUSTRIJSKOG PRAVCA Privredni oporavak nakon ekonomske krize koja je uzdrmala sve dru{tveno-ekonomske tokove na prelazu iz tre}e u ~etvrtu deceniju XX veka. septembra. nabavqani kancelarijski materijal i u~ila. o radu „Zanatsko-trgova~ke {kole“ tokom ~etvrte decenije pro{log veka nisu sa~uvani vaqani podaci. Druga dva ~asa koji jo{ preko ostaju po nastavnom planu. godinu. nagla{ena potreba za stru~nim radnicima raznog profila.168 Na`alost. Ipak se mo`e re}i da je delatnost „Zanatsko-trgova~ke {kole“ imala veliki zna~aj za unapre|ewe zanatstva i trgovine Kraqeva i ~itavog @i~kog sreza. sva korespondencija {kolske uprave sa nadle`nim organima bila je usmerena ka Ni{u. Gimnazija. godine. . doveo je do toga da. nastavnicima. {kolskom lekaru i poslu`itequ. 17. Dopis upravnika „Zanatsko-trgova~ke {kole“ Velimira Trifunovi}a Ministarstvu trgovine i industrije. a naredne godine 15. 15. kupovani uxbenici i {kolski pribor siroma{nim u~enicima i dr. IX 1929. koja je svojom delatno{}u trebalo da postane rasadnik stru~nih kadrova za wegovu industriju i zanatstvo. godine nastava je otpo~ela 9. a poznato je da je arhiva Moravske banovine uni{tena. IV 1926. opravqala i kre~ila“. Buxet „Zanatsko-trgova~ke {kole“ u Kraqevu za {kolsku 1926/27.“ – Isto. septembra „zbog toga {to se osnovna {kola u kojoj se nalazi i Zanatsko-trgova~ka {kola. a upis u sredwe {kole koje omogu}avaju docnije {kolovawe na univerzitetu nepotrebno. – Isto. kao i neophodnost uspostavqawa tipa {kole koji bi pru`io obrazovawe onoj kategoriji u~enika za koje je {kolovawe u vi{im narodnim {kolama bilo nedovoqno. VI 1929. krajem leta 1939. pored postoje}ih prosvetnih institucija (Osnovna {kola. 23. 168 Isto. Ni`a poqoprivredna {kola. Izve{taj upravnika „Zanatsko-trgova~ke {kole“ Velimira Trifunovi}a Ministarstvu trgovine i industrije. Trgova~ka {kola „Kraqevske trgova~ke omladine“ i @enska zanatska {kola) dobije jednu novu. 167 [kolske 1928/29. Od wih su ispla}ivani honorari upravniku. 1930. Zanatsko-trgova~ka. Naime.

a ovo bi podiglo najvi{i rang {koli i dalo najboqu stru~nu spremu u~enicima“170. O~ito da je naklonost Ministarstva za ovu inicijativu bila unapred pripremqena. za razvoj na{e industrije. te za budu}nost na{ega grada. 1054–1413. VIII 1939. Ovakav zakqu~ak preto~en u pisanu molbu upu}en je Ministarstvu prosvete. avgusta – pozitivno odgovorilo na pomenutu molbu. novembra i tom prilikom u {kolske klupe primqeno je 58 u~enika i u~enica – svi u prvi razred. Pravo upisa imali su |aci koji su svr{ili IV razred osnovne {kole bez slabih ocena i oni koji su svr{ili neki razred vi{e narodne ili sredwe {kole. potrebno je vi{e nego ma gde da se otvori dr`avna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-industrijskog smera“169. jer je ono ve} nakon dva dana – 24. a naro~ito kroz {kolu zanatlisko-industrijskog smera. godinu. 20. navode}i „da bi se postarali da u~enici ove {kole zanatsko-industrijsku pouku dobiju na praksi u ovda{wim fabrikama. 1940. avgusta 1939. Upis prve generacije polaznika obavqen je 1. a da se ostali razredi postupno otvaraju narednih {kolskih godina. U woj je. Inicijativa za weno osnivawe potekla je od kraqeva~kih op{tinskih odbornika predvo|enih preduzimqivim predsednikom Du{anom Krsti}em. `elezni~kom radionicom. a da Ministarstvo ispla}uje prinadle`nosti nastavnicima. 23. zanatliske i seoske dece kojoj je potrebno {kolovawe kroz sredwu {kolu. tj. 169 . stru~nu spremu i kulturno podizawe na{e omladine potrebno je vi{e nego ma gde da se otvori dr`avna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-industrijskog smera.000 stanovnika i ogromnim brojem radni~ke. Molba Op{tinskog odbora varo{i Kraqeva Odseku za gra|anske {kole – Sredwu nastavu Ministarstva prosvete. Tako je na odborskoj sednici odr`anoj 20. Kraqevo. za razvoj na{e industrije. s tim da se za istu {kolsku godinu izvr{i upis u~enika-ca u I i II razred iste {kole. da pla}a poslugu i da se stara u duhu Zakona o gra|anskim {kolama za izdr`avawe {kole“. da {koli da potrebne prostorije. za uhqebqewe. 30. 172 Dr`avna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-industrijskog pravca u Kraqevu – Izve{taj za {kolsku 1939/40. 1054–1413. stru~nu spremu i kulturno podizawe na{e omladine. VIII 1939. za uhqebqewe. U drugom razredu rad }e po~eti samo ako se u isti bude upisalo najmawe 15 u~enika-ca“171. 170 U molbi je navedeno i slede}e: „Kraqevo je grad sa preko 15. donose}i re{ewe „o otvarawu Me{ovite gra|anske {kole zanatsko-industrijskog pravca u Kraqevu. Poznato je da Kraqevo postaje izrazito industrijsko mesto sa dr`avnom fabrikom aviona. navedeno da je Op{tina spremna da „materijalno izdr`ava {kolu. 66. godine zakqu~eno da „za budu}nost na{eg grada.“ – Isto. a nisu stariji od 14 godina. 171 AJ.216 je bila „Dr`avna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-industrijskog pravca“.172 _________________________ AJ. pored ostalog. 66. `elezni~kom lo`ionicom i drugim preduze}ima. Dopis Odeqewa za sredwe {kole Odeqewu za nastavu – Odseku za nastavu u gra|anskim {kolama Ministarstva prosvete.

Ili}a“. 176 Tokom ove {kolske godine osmoro u~enika bolovalo je od gripa. 379–380. J. Jovi} (predavala narodni jezik. 20. Radovan M. godine u Kraqevu.217 Nastava je otpo~ela 6. 174 Osim pedago{kog. a za katolike (~etvoro u~enika u I-a razredu) kraqeva~ki `upnik Tugomir Geli}. XI 1939. Naredne {kolske godine nastav_________________________ AJ. uxbenika i u~ila. godinu…. Dopis Odeqewa za sredwe {kole Odeqewu za nastavu – Odseku za nastavu u sredwim {kolama. – Isto. Markovi} u @enskoj gra|anskoj {koli u Subotici. 66. novembra u jednoj od prostorija @enske zanatske {kole. ra~un i geometriju). u okviru kojih je publikovao pet bro{urica nevelikog obima: „Dolap – pozori{na slika po pesmi M. 7. osim wega. 175 Pre anga`ovawa u ovoj {koli Vjekosava M. Vasi} i Radovan M. politi~ke istorije. Odlukom Ministarstva za upraviteqa {kole postavqen je Milorad S. „Zimska idila – pozori{na slika po istoimenoj pesmi V. 173 . Berberijan u Dr`avnoj gra|anskoj {koli u Kratovu. a I-b Milka S. geometriju. Zmaju“. Vlaji} (ra~un. Berberijan (crtawe. Vlaji} bili su diplomirani slu{aoci Vi{e pedago{ke {kole u Beogradu. Milka S. a „Komitska majka – tragedija u I ~inu“ objavqena 1930. biologije. Markovi} (`enski i mu{ki ru~ni rad i `ensku gimnastiku). psihologije. U koautorstvu sa Danicom Jovi} objavio je uxbenik za tre}i razred gra|anskih {kola „Doma}e gazdinstvo“. Milka S. Stanislava V.175 Brigu o u~eni~kom zdravqu vodio je dr Dragoslav Vu~kovi}. novembra odobrilo podelu razreda na dva odeqewa – Ia i Ib – od kojih je u prvom (me{ovitom) bilo 30. dotada{wi nastavnik Dr`avne mu{ke gra|anske {kole u Subotici. a Borka M. Milorad S. Beograd. Jovi} radila je u Mu{koj gra|anskoj {koli u Subotici. Ministarstvo je 22. Jovi} se aktivno bavio i spisateqskim radom.174 Do sredine februara 1940. eugenike i pedagogike“ izdata 1936. crtawe i mu{ku gimnastiku) i Stanislava V. 1054–1413. godine u Beogradu do`ivela je i drugo izdawe. Berberijan. – Dr`avna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-industrijskog pravca u Kraqevu – Izve{taj za {kolsku 1939/40. „Lem Edim – dramska slika sa igrom i muzikom uz pesme po J. a o higijeni {kolskog prostora i ogrevu slu`iteq Svetislav Milosavqevi}. a u drugom (mu{kom) 28 u~enika.173 Uspe{an po~etak rada ote`avali su i nedostatak stru~nih nastavnika. petoro od ko`nih bolesti. po~eli da rade jo{ i: Vjekoslava M. Raki}a“. ^asove veronauke za u~enike pravoslavne veroispovesti izvodio je |akon Srboqub Ristanovi}. – Srpska bibliografija – kwige 1868–1944. Usled ote`anih uslova za weno normalno odvijawe zbog teskobe i prevelikog broja u~enika u jednom odeqewu. prirodopis. estetike. godine u {koli su. pisawe i pevawe).176 Razredni stare{ina I-a razreda bila je Borka Vasi}-Ivanovi}. po jedan od bolesti organa za disawe i zuboboqe i troje od „ostalih bolesti“. kw. 25. „Invalid – pozori{na slika po pesmi A. Wegovo najzna~ajnije delo predstavqa kwi`ica od 32 stranice „Sokolstvo u svetlosti nauke. sociologije. sreski sanitetski referent. Jovi}. a pa`wu su mu posebno privla~ile kwi`evna kritika i postavka pozori{nih komada. 6–9. pisawe i zemqopis). [anti}a“. 1995. Borka Vasi}-Ivanovi} (francuski jezik.

179 Tako su tokom {kolske 1939/40. marta 1940.180 _________________________ Dr`avna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-industrijskog pravca u Kraqevu – Izve{taj za {kolsku 1940–41. 14–15. alata i kwiga. a na du`nosti verou~iteqa |akona Ristanovi}a zamenio je Obren Lazovi}. U sklopu „Zbirke za prirodopis“ (zbirkom je rukovodila Milka S. i u ovoj su u sklopu nastave organizovane i izvo|ene ekskurzije u ciqu „obrazovawa u~enika. 179 Isto. Berberijan) napravqeni su herbarijumi i kutije od stakla za ~uvawe prepariranih insekata. kao i ve}i broj geometrijskih tela koja su od drveta i kartona izradili sami u~enici. Amaterska {kolska radionica bila je poverena nastavnici doma}instva i ru~nog rada Stanislavi Markovi}.). nema~ki. 18–19. godine). uve}an. 180 Isto. turski. materijalne osnove nastave popravqane su nabavkom novih u~ila. gr~ki. godinu. na zajedni~ki izlet sa u~enicima ~a~anske Dr`avne gra|anske {kole do manastira @i~e (12. pedagogije i psihologije. tako da su do kraja {kolske godine oformqene tri zbirke u~ila i amaterska {kolska radionica. ma|arski. Beogradski sajam (jugoslovenski. a u okviru zbirke formiran je i istorijski album. Formirane su i dve biblioteke koje je vodila Borka Vasi}-Ivanovi}: nastavni~ka. dolaskom Dragice T. maja) i trodnevnu ekskurziju za Beograd (20–22. a za izu~avawe anatomije ~oveka nabavqen je veliki rasklapaju}i torzo ~ove~ijeg tela. zapreminu i sl. kwi`evnosti. 1941. Jovi}. dok je i svaki u~enik imao sopstveni alat za drvorez. Istorijsko-geografska zbirka.177 Kako je vreme odmicalo. italijanski.178 Kao i u ostalim vaspitno-obrazovnim ustanovama. \a~ka biblioteka bila je pretpla}ena na ~asopise: „De~iji zabavnik“. razvijawa dru`equbqa i svih plemenitih ose}awa koja ~ine lepo i ~ove~no vaspitawe“. sa mawim brojem kwiga iz oblasti nauke. Kraqevo.218 ni~ki kolegijum je. te`inu. u kojoj se nalazilo 16 u~ila (mere za te~nost. 14. 177 . prilikom koje su posetili Zoolo{ki i Vojni muzej. i |a~ka sa 51 delom iz „omladinske lepe kwi`evnosti“. kartu „fizi~kih oblika“ i po jedan globus i busolu. kartu nebeskih tela. „Priroda“ i „Na{ jezik“. sadr`avala je: 12 mapa „svih delova sveta“. godine u~enici i{li na poludnevni izlet do topionice olova u Sir~i „radi prirodopisnog i geografskog prou~avawa terena“ (28. 178 Isto. Mihi} za nastavnicu „prirodne grupe predmeta“. 5. bugarski i rumunski paviqon). 12. Kalemegdansku tvr|avu i bioskop u kome su gledali „prigodne |a~ke filmove“. a posedovala je dvadesetak stolarskih alatki. kojom je rukovodila Vjekosava M. sticawa novih pojmova iz svih oblasti saznawa. Nastavnica Berberijan je brinula i o zbirci za matematiku i geometriju. aprila).

183 U Upravu zajednice izabrani su: Milorad S. maj) i slavila kao {kolsku slavu praznik Svetog Save. zagonetke. – Isto. marta. brojno gra|anstvo i |a~ki roditeqi. da prate savremeni razvoj ~ove~anstva i sve doga|aje u wemu i razviju smisao za `urnalistiku“. 184 Isto. U prigodnom programu u~estvovali su u~enici Dragomir @ujovi}. ise~ci iz de~jih ilustrovanih listova i sl. Sreten Bor~evi}.219 S ciqem da kod u~enika podstaknu `equ za ~itawem kao i da oni „steknu interesovawe za svakodnevni `ivot. Upraviteq Jovi} je odr`ao predavawe „Na{a {kola i duh svetosavqa“. Nadzorni odbor sa~iwavali su: Milka Berberijan. decembar). a saop{tewe uspeha i podela svedo~anstava obavqeni su na Vidovdanskoj sve~anosti. prva pomo} i za{tita od napada iz vazduha“). Vlaji}. 181 182 . crte`i. obrazovane su „\a~ke zidne novine“. radovi od se~enog papira i kartona. 185 Ovom prilikom otvorena je izlo`ba u~eni~kih radova koje su sa~iwavali: crte`i. Roksanda Maksimovi}. obla~ewa siroma{nih u~enika. Julka ^i~uli}.).184 Nastavni ciklus u ovoj prvoj godini rada {kole zavr{en je 20. Milan Smiqani} i Milutin Stojanovi}. godine. razvoja sporta. „[trosmajerov dan“ i Dan majke (14.183 U~lawivawe u Podmladak Crvenog krsta obavqano je prilikom samog upisa u {kolu. Jovi}. Radovan M. 17. Bela [mit.182 Posebna pa`wa u nastavnom procesu poklawana je oglednim predavawima sa edukativnim sadr`ajima („O suzbijawu tuberkuloze“. 18.185 [kolovawe u prvom razredu uspe{no su zavr{ili 51 u~enik i u~enica. Stanislava Markovi}. Ona je okupqala nastavnike i |a~ke roditeqe radi vo|ewa zajedni~ke brige o vaspitawu u~enika i sprovo|ewu mera za unapre|ewe wihovih `ivotnih i radnih uslova (nabavke uxbenika i u~ila. Od prikupqene ~lanarine nabavqena je zidna priru~na apoteka „sa mnogim va`nim medikamentima“ a ustrojena je i „bolesni~ka kwiga“. osnivawa {kolskih pomo}nih kuhiwa.181 [kola je sve~ano obele`avala Dan Ujediwewa (1. poslovice. juna 1940. gobleni. „Bombardovawe stanovni{tva. „Bojni otrovi i odbrana iz vazduha“. prire|ivawa {kolskih izlo`bi i javnih predavawa i sl. Proslavi su prisustvovali predstavnici vlasti i vojske. – Isto. upraviteq {kole. Petar Vukovi} i Nikola Mladen. pa je tako svaki u~enik sticao pravo na besplatno le~ewe kod sreskog sanitetskog referenta dr Vu~kovi}a. 11. pitalice. herbarijumi. gde su isticani u~eni~ki literarni radovi. trgovac. Doma}in slave bio je ^edomir Seni~i}. – Isto. 13–14. makete zoolo{kog vrta sa `ivotiwama. @ivojin Petkovi} i Nikola Borovi}anin a „Svetosavsku himnu“ intonirao je {kolski hor pod vo|stvom Borke Vasi}-Ivanovi}. _________________________ Isto. {areni vez itd. Milija Grbovi}. Osniva~ka skup{tina „Dru{tva Zajednice doma i {kole“ odr`ana je 10. izvo|ewa ekskurzija. radovi u duborezu. stolwaci i miqea. 13. U okviru vannastavnih aktivnosti radila su i dva udru`ewa: „Dru{tvo Zajednice doma i {kole“ i „Podmladak Dru{tva Crvenog krsta“.

zavr{ena je {kolska 1940/41.186 _________________________ 186 Isto. Tri dana kasnije. .220 Usled ratne opasnosti u prole}e 1941. po skra}enom postupku. godina. da bi se u~enici vratili u {kolske klupe 12. aprila. nastavni proces prekinut je 2. godine. maja. 9.

KULTURNE PRILIKE .

30-ih godina XX veka .Sokolsko dru{tvo Kraqevo.

pored „Politike“. na~iwu}i qubomorno ~uvanu privatnost u porodi~nim i poslovnim odnosima. Pred wima se nalazio prvi broj „Kraqevskog glasnika“. „Pravde“ i ostalih dnevnih. 228. Zbornik radova Filozofskog fakulteta. XXVIII– –XXIX (1998–1999). Vaqeva. demografskom i prosvetno-kulturnom usponu i kao administrativno-upravno sedi{te @i~kog sreza. u periodu izme|u dva svetska rata u wemu su pokrenuta dva lokalna nedeqna lista. Naime. 14. „nezavisnog nedeqnog organa“. godine pojavio se i jedan novi.223 [TAMPA U odnosu na neke druge srbijanske gradove koji su. zavode}i svojevrsnu kontrolu javnog mwewa nad radom op{tinske uprave. Prema dostupnim podacima. Kraqevo je ovu specifi~nu novinu do~ekalo sa velikim zaka{wewem. Kru{evca. koji je izazvao interesovawe i znati`equ me{tana. spoznali zna~aj pisane re~i i informacija koje je sa sobom nosila lokalna {tampa jo{ u XIX veku. dru{tvenih navika. poput Beogada. „Prilog istoriji {tampe u Kraqevu izme|u dva svetska rata“. pojavom „Kraqevskog glasnika“ Kraqevo je. [apca i drugih. kulturnih tokova. podsti~u}i wegovu dinamiku. „Kraqevski glasnik“ Kod kraqeva~kih prodavaca novina. lagano potiskuju}i uli~nu glasinu decenijama uvre`enu u mentalitet. doprinose}i na taj na~in liberalizaciji trgovine. Verovatno da mnogi Kraqev~ani u tom trenutku nisu ni bili dovoqno svesni zna~aja ovog doga|aja koji ih je svrstavao u red urbanih sredina koje su mnogo ranije od wih spoznale blagodeti {tampe kao civilizacijske tekovine i indikatora modernizacijskog pomaka. zanatstva. Pri{tina–Blace. koji je uneo novi duh u dru{tveni `ivot grada. kao grad u sna`nom privrednom. ^a~ka.1 _________________________ 1 Vladan Virijevi}. Kraqevski glasnik. kako je nagla{eno u wegovom zaglavqu. podsti~u}i kolektivnu svest o potrebi unapre|ewa kvaliteta `ivota u gradu re{avawem komunalnih problema itd. . 2001. Kragujevca. nedeqnih i mese~nih listova {tampanih u Beogradu i drugim srpskim gradovima. septembra 1933. dobilo prvi put svoj list.

godine. 2 . u~iteq.4 Promenom glavnog urednika reorganizovan je i redakcioni odbor u koji su pored ranijih ~lanova uvedeni i Velimir Trifunovi}. verovatno iz pragmati~nih razloga jer je petak bio pazarni dan u Kraqevu te se o~ekivalo da }e tada.2 Prvobitno sedi{te uredni{tva i administracije lista bilo je u ulici Kara|or|evoj 9-a. nije nai{ao na dobar odziv. „Kraqevski glasnik“. „Na{a pro{lost“. Motive koji su podstakli pokretawe lista ~lanovi uredni{tva saop{tili su ~itaocima u wegovom prvom broju: „Svesni da samo putem {tampe. Qubomir Radovi}. a koliko sam to mogao saznati u varo{i. plasman tira`a biti najboqi. X 1933. 66. I. to se pokazalo kao neta~no. 1956. profesor Ni`e poqoprivredne {kole i Ivo Grabovac. Radosav Blagojevi}.5 „Kraqevski glasnik“ je do devetnaestog broja izlazio ~etvrtkom. 2. Me|utim. 36. „Kraqevski glasnik“. Beograd. 3 O razlozima Radi~evi}eve ostavke direktor kraqeva~ke gimnazije Velimir Trifunovi} pisao je nadle`nim organima Moravske banovine slede}e: „Prema usmenoj izjavi koju sam ~uo od pomenutih ~lanova redakcionog odbora g. 7 Vuk Dragovi}. [tampan }irilicom u poznatoj kraqeva~koj {tampariji ^ede M. Kraqevo. advokat. polugodi{wa pretplata iznosila je 25. 60. Voja Jakovqevi}. XI 1933. 6 O {tampariji ^ede Milo{evi}a. Radi~evi} je list napustio zato {to nije izvr{io dovoqnu organizaciju. Na taj na~in. 3.3 funkciju glavnog urednika preuzeo je Ivo Grabovac. trgovac i izvesni Vasiqevi}. 6. suplent Realne gimnazije. direktor Realne gimnazije.224 Osniva~ i prvi urednik lista bio je advokatski pripravnik Vladimir Radi~evi} kome su u redakciji pomagali: Bo`idar Milenkovi}. mislim da razlog za napu{tawe lista le`i jo{ u tome. Fotografije i razglednice u Narodnom muzeju Kraqevo. 5 Reorganizacija redakcionog odbora na{eg lista. a onda je „iz tehni~kih razloga“ wegovo izla`ewe pomereno za nedequ.“ – Isto. list je trebalo da se ugasi. Sem ovog razloga. arhitekta. ~inovnik. kada u wega nahrle mnogi iz okolnih sela i susednih gradova. Kada je nakon izlaska tre}eg broja Radi~evi} napustio uredni~ko mesto obrazla`u}i svoj postupak prezauzeto{}u u advokaturi. 5. koja se pored {tamparstva bavila u mawem obimu i izdava{tvom. {to list posle prvog broja ne{to zbog lokalnih prilika a ne{to i zbog samog urednika. Hristifor Vasovi}. 182. \ur|e Radovi}. sve{tenik. putem jednog ovakvog glasila mo`emo poslu`iti _________________________ AJ. 23. Milo{evi}a6 na ~etvrtini araka (in folio). Milosav Milosavqevi}. koji je sedi{te redakcije premestio u ulicu Cara Lazara br. vidi vi{e: Dragan Dra{kovi}. 2005. Dopis direktora Realne gimnazije u Kraqevu Prosvetnom odeqewu Kraqevske banske uprave Moravske banovine. X 1933.7 Ko{tao je jedan dinar. trgovac. Pri pokretawu lista uveravao je ~lanove redakcionog odbora da je on osigurao materijalnu stranu za izla`ewe lista. osnovanoj 1904. list je u grafi~kom pogledu bio profesionalno ure|en. Srpska {tampa izme|u dva rata – Osnova za bibliografiju srpske periodike 1915–1945. lekar. Toma Ivanovi}. 56. 4 Promena urednika. a godi{wa 50 dinara. 755–1207.

prosvetnim i drugim problemima koji duboko zasecaju u na{ nacionalni `ivot. a naj~e{}e su bile: „Dnevne vesti“. do{li smo do ube|ewa da potrebe Kraqeva i sreza `i~kog. pozivaju}i omladinu da se „pojavi na politi~koj pozornici. (.9 Isticalo je da je list nezavisan „jer smo svesni ~iwenice da samo kao takvi – nezavisni i slobodni mo`emo ispuniti svoj ciq“. po veli~ini kao i Kraqevo. Naro~ito }e nam du`nost biti da svestrano i objektivno pretresamo komunalne probleme. IX 1933. 12 Pre~i{}avajmo situaciju. „Uzgredice“. da se. „Na{e selo“. „Sa reporterskom bele`nicom u stvarnost“.) Do{li smo do ube|ewa da postavqeni ciq sam po sebi nije lak. _________________________ Na{a re~.. Za{to da i Kraqevo nema bar jedan?!!“8 Uredni{tvo je poru~ivalo ~itaocima da }e mu „princip biti objektivnost. privrednim.. uredni{tvo je iz broja u broj uvodilo nove rubrike.. „Kraqevski glasnik“. IX 1933.11 Nastoje}i da stekne simpatije {to {ireg kruga ~italaca. jer imamo primera da i druga mesta. imperativno zahtevaju pokretawe i izdavawe jednog ovakvog lista.225 op{toj stvari. „Kraqevski glasnik“. Isto. „Iz nacionalne literature“. 10 Isto. januara 1929. mirniji i sre}niji `ivot u na{oj lepoj i bogatoj otaxbini“. „Hronikus“. „Pisma ~italaca“ – zatim razna obave{tewa. „Iz medicine“. 1. okrivquju}i ih za „zloupotrebu nacionalnog rada“. a ciq – istina“.) Na{ }e list najvi{e poklawati pa`wu kulturnim. da situaciju pro~istimo i da punom snagom stanemo u odbranu dr`avnih i narodnih interesa“. imaju ~ak i po dva nedeqna lista.12 Na wegovim stupcima moglo se pro~itati i o tome {ta pi{e inostrana {tampa. 14. „Kraqevski glasnik“. 1. odnosno da Jugoslovenstvo postane jedno od bitnih ose}awa na{eg unutra{weg `ivota i da putem wega – Jugoslovenstva – kao putem nove nacionalne religije. „Sport“. 1. „Kroz Kraqevo“. IX 1933. politi~kim. (. 11 Krajwe je vreme. reklame i sl. akceptiraju pojam novog nacionalizma – Jugoslovenstvo. kao i da sredstva sa kojima raspola`emo nisu velika. 28. za uskostrana~ke i li~no{i}arxijske interese. stvorimo preduslove i udarimo ~vrste temeqe za {to lep{i. „Savremene pitalice“. s obzirom na wihovu dana{wicu kao i na wihovu blisku i sjajnu budu}nost. sa tim novim nacionalizmom sa`ivimo. 14. godine („politi~kim qudima“). oglasi.10 ali je ujedno nagla{avalo da }e se po{tovati „nacionalni i dr`avni imperativ da svi gra|ani {irom na{e prostrane i lepe dr`ave. U duhu integralnog jugoslovenstva „Kraqevski glasnik“ je poja{wavao brojna politi~ka pitawa o{tro istupaju}i prema politi~arima stranaka ~ija je delatnost zabrawena 6. uglavnom ~ehoslova~ki i francuski listovi. 8 9 . ali da ipak i pored toga – treba ustrajati u preduzetoj akciji.. ekonomskim.

15 Savremene pitalice. i time posredno doprinosili poboq{awu op{tih zdravstvenih i higijenskih prilika u mnogim doma}instvima.. 28. 30. Diletantskog pozori{ta. Augustu [enoi i drugim velikanima jugoslovenske kwi`evnosti. „Kraqevski glasnik“. „P~elarske zadruge“ itd. „Petroleum protivu lisnih va{i na cve}u. 1. poput onih: „Da li op{tinska vaga stoji pored spomenika kao ukras ~ar{ije ili. XI 1933. Savremene pitalice. X 1933. „Koristi od lana“. Novine su redovno informisale Kraqev~ane o aktivnostima op{tinskih vlasti. „Kada }e se u Kraqevu podi}i bar jedno javno kupatilo?“. 13 14 .14 „Kada }e nas policijska ili op{tinska vlast za{tititi od svakodnevnog terora pojedinih bekrija?“. 3. koliko pokazuje energije {tede}i i najmawi deo svoje imovine“. X 1933. sa stranica lista upu}ivana su op{tinskoj upravi kratka pitawa o raznim problemima koje je ona.. Ishrana zdravog odoj~eta. ~lanak o poselu „Zajednice doma i {kole“ u mesnoj gimnaziji. „Uredba o za{titi zemqoradnika“. kao {to su: „Pitawe zemqoradni~kih dugova“. 16 Ne{to o tuberkulozi. akcijama mesnog pododbora aerokluba „Na{a krila“. Wihovi autori bili su profesori kraqeva~ke poqoprivredne {kole tako da su svojom stru~no{}u bili na visokom nivou.?“. o te{ko}ama radnika i naporima usmerenim ka poboq{awu wihovih `ivotnih i radnih uslova i sli~no. pri tom apeluju}i da „svaki gra|anin ima bar toliko voqe za op{tim korisnim radovima.226 ^itaoci sa sela sa naro~itom pa`wom i{~itavali su ~lanke koji su tretirali ona pitawa koja su ih najvi{e interesovala. trebalo da re{i.15 Poklonici kwi`evnosti i u~enici gimnazije i ostalih kraqeva~kih sredwih {kola. „Kraqevski glasnik“. novosti iz @i~ke eparhije. „Kraqevski glasnik“.16 ^esti su bili i prilozi o sportu i sokolstvu. pro~itati prikaz neke nove kwige. „Sapunica kao odli~no |ubre“. Te`e}i unapre|ewu zdravstvenog nivoa. „Francusko-jugoslovenskog kluba“ u Kraqevu. IX 1933. „Kraqevski glasnik“. 1. u interesu gra|ana. ru`i i vo}u“. na stranicama „Kraqevskog glasnika“ mogli su saznati ne{to vi{e o Vuku Stefanovi}u Karaxi}u. u uredni{tvu su zna~ajnu pa`wu poklawali temama iz medicine objavquju}i niz pou~nih tekstova. 5. IX 1933. „Kraqevski glasnik“. 1. _________________________ Du`nost op{tine. 5. zanimqivosti iz `ivota kolonije ruskih emigranata u Kraqevu. 28.13 Poput pravog barometra varo{kog javnog mwewa. kulture i svesti svojih ~italaca. i sli~no. prevod ruske „Pri~e o magarcu“ itd. 3. „Da li se o~ekuje jo{ koja `rtva na spomeniku izginulim Kraqev~anima pa da se ona trula gra|a ukloni?“ i sli~no. zatim brojne prakti~ne savete i pou~ne tekstove poput: „Koristi od semena tikava i lana“.

kao i izricawu osuda i licitirawa krivi~nim sankcijama pre odluke sudskih organa. plavo posu|e. sednicama Banskog ve}a Moravske banovine. trska „za {tukator“. otvarawu lovne sezone u @i~kom srezu. obznawivawe parastosa i pomena. nema~ke {iva}e ma{ine marki Feniks. sre}ke klasne lutrije. nabaviti „Peko“ cipele „najnovijih fazona“. ruma i likera u „bogatom stovari{tu“ Nikole Sukijasovi}a Jermenina. tu~ama i drugim kriminalnim doga|ajima koji su raspaqivali ma{tu ~italaca doprinose}i stvarawu raznih verzija jednog istog doga|aja. Oni su kori{teni i za iskazivawe javnih zahvalnosti ustanovama ili pojedincima. pirin~a. ~okolade. klinci za potkov stoke. idu}i za reklamama iz „Kraqevskog glasnika“. kredenaca. benzin. tako da je posledwa stranica „Kraqevskog glasnika“ bila namewena gotovo iskqu~ivo komercijalnim oglasima i reklamama. {e}era. {e{iri „za gospodu i dame“. lekarske usluge. itd. astala. cement. posebno na moral. {tofovi i gotova mu{ka odela.227 „Kraqevski glasnik“ je objavqivao i informacije o ekonomsko-finansijskoj krizi. jubileja. razne vrste sapuna. otomana. u „Pomodnoj manufakturnoj radwi“ Vojislava D. U kraqeva~kim kolonijalno-bakalskim i kolonijalno-delikatesnim radwama mogli su se. „Ba~ko bra{no za razvijawe“. o „velikom izboru kreveta. opasnostima po mir u Sredwoj Evropi. |a~ki uxbenici. naro~ito trgovaca i zanatlija. ukazuju}i da se „pored deteta ne sme re- . gas za osvetqewe. {kolski i kancelarijski pribor i druga roba. damski kaputi. podizawu Wego{evog spomenika u Beogradu. ku}a ili lokala putem licitacija i sli~no. ogla{avawe prodaje imawa. kowaka. Novine su skretale pa`wu roditeqima na pravilno vaspitawe dece. mantili i kostimi „po najni`oj ceni i najboqoj izradi“. karte za igrawe proizvo|a~a Ferd Piatnik Sohne Wien. propagirano sredstvo za odvikavawe od pu{ewa „Asepton“. \or|evi}a. jorgana. za ~estitawa povodom raznih praznika. o raznoj obu}i „Kod Bate“ i sli~no. zejtina. ubistvima. stolica za udava~e“. ^itaoci su tako obave{tavani o ponudi pr`ene i mlevene kafe. „retkom primeru po{tewa“ jedne gospo|e koja je vratila blagajniku koji ispla}uje penzije gre{kom vi{e ispla}enih 500 dinara itd. Na novinskim stupcima ogla{avani su stanovi i lokali za izdavawe. porodi~nih slava. Najman i Ehscela. bombona. koji su me|u prvima spoznali mo} reklame. crno-beli i zeleno emajlirani sa niklovanim delovima „{poreti Dika i irske pe}i Febo i Biser“. Sa posebnim uzbu}ewem ~itane su vesti iz „crne hronike“ o raznim pqa~kama. kompletnih soba. gvo`|e „{tokasto i obru~no“. Keler. „crni i ferc pleh“. Shvatawe da „ko ogla{uje taj napreduje“ lagano je preovladavalo u svesti nosilaca privrednih tokova u Kraqevu. torpeda i ostali delovi za bicikle. postavqawu novih sudijskih pripravnika u Sreskom sudu.

IX 1933. Pitamo se sad. X 1933. koji je trebalo da bude neka vrsta partijskog biltena. ako ne `ele da im drugi kapu kroje“. sudije. ~inovnici). To je lepo. nakon prestanka izla`ewa „Kraqevskog glasnika“. po javnim lokalima. zanatlija i ugostiteqa. odr`anoj po~etkom januara 1936. 21. Osigurani dobrim mese~nim dohocima. ni{ta {to bi bilo u stawu da da r|ave navike sluhu i vidu“. „postepeno gubi svoje lokalne boje i tradicije i postaje sve vi{e ne samo op{tejugoslovensko nego i kosmopolitsko mesto s obzirom na broj stranaca koji tu `ive“17. isticali su svoje zasluge za uno{ewe novog duha u Kraqevo. Kraqevo nekad i sad. 14. godine. inicijativom Petra Bogavca. trzavice izme|u „domorodaca-oxakovi}a“ i „stranaca-skorojevi}a“. vi{e tu|e“. list je uga{en. ~uju i jedna i druga strana. po~etkom 1934. pomalo hvalisavo. 19. 2. „Kraqevski glasnik“. pre svega iz redova trgovaca. prvog _________________________ Kraqevo nekad i sad. 19 Kraqevo u budu}nosti. te da ono bude „mawe svoje. „Kraqevski glasnik“. „Stranci“ iz redova inteligencije (profesori. narodnog poslanika i prvaka Jugoslovenske radikalne zajednice u @i~kom srezu.228 }i ni{ta ru`no i odvratno. „Narodna samouprava“ Na pojavu svojih novih nedeqnih novina. doneta je odluka o pokretawu nedeqnog lista pod nazivom „Jugoslovenska radikalna samouprava“. 1. Ono {to je pritajeno optere}ivalo odnos me|u `iteqima Kraqeva. Kako bele`i beogradska „Pravda“. stru~waci iz Fabrike aviona. te na taj na~in prave Kraqevo `ivqim. 17 18 . 2. IX 1933. na sednici Sreskog odbora Jugoslovenske radikalne zajednice za srez @i~ki. odgovarali su im da bi „radi bili da znaju {ta su ti stranci uneli novo. bilo je predmet `ustre polemike u vidu pisama ~italaca u nekoliko prvih brojeva „Kraqevskog glasnika“. godine. da li je to novi ton Kraqeva?“. koje.19 Ovako dopisivawe bilo je najboqi pokazateq otvorenosti lista za svakakva mi{qewa i nastojawa uredni{tva da se. nakon izlaska devetnaestog broja 21. Kraqev~ani su morali da pri~ekaju ne{to du`e od dve godine.18 Jedan od „oxakovi}a“ zakqu~ivao je da u razvoju Kraqeva „domoroci moraju voditi prvu re~. januara.20 Nakon obavqawa neophodnih priprema. Uprkos entuzijazmu i zalagawu uredni{tva „Kraqevskog glasnika“ da list zadr`i nivo ~itanosti i kontinuitet izla`ewa. lep{e i uzvi{enije u na{u ’u~malu’ palanku te nam primerom pokazali da se ugledamo. naravno kada im to slobodno vreme dozvoli. objektivnosti radi. „Doma}i“. „Kraqevski glasnik“. ta gospoda vi|aju se ~esto. trgovca. po wima.

ali je poznato da je u ~etvrtoj godini izla`ewa lista dostigao 1.25 Tako su ~lanstvo i simpatizeri JRZ obave{tavani o partijskim kon_________________________ Konferencija JRZ u Kraqevu. na ~elu sa Dobrivojem Milovanovi}em. ve} su prosto `eleli da saznaju neku novost iz svog okru`ewa i drugih delova zemqe“. IV 1939. Virijevi}) u rukama ne samo ~lanova i simpatizera ’jereze’. kako navodi jedan istori~ar. da se „zadobiju simpatije {to {ireg kruga ~italaca. tehni~kim podacima. Kako se pretpostavqa. van partijskog uticaja’.23 Na prvoj stranici lista. 13. i da su stupci ’Narodne samouprave’ bili zatvoreni za politi~ke stavove koji su odudarali od ’zvani~nog kursa’. „’Narodna samouprava’ – prilog za istoriju {tampe u Kraqevu izme|u dva svetska rata“. ono po{tovalo na~ela usvojena u strana~kom vrhu. {tampana }irilicom u {tampariji poznatog kraqeva~kog {tampara ^edomira M. 22 ^etvrta godina od izla`ewa „Narodne samouprave“. 20 21 .24 Subjektivnost i antiopozicioni tonovi posebno su dolazili do izra`aja u predizbornim kampawama kada se list „gotovo u potpunosti pretvarao u propagandno oru|e vladaju}e stranke“. Poveqa. 24 „Iako se uredni{tvo deklarativno izja{wavalo za ’principijelno gledi{te nezavisno od u`eg partijskog shvatawa’ koje se sastojalo u tome da ’novina ostane slobodna i nepristrasna.. „Pravda“.“ – Isto. 3. te crte`ima mauzoleja Kara|or|evi}a na Oplencu i portreta Nikole Pa{i}a. godine pojavio se prvi broj ovog „jerezovskog“ lista. vesti i analize politi~kih doga|aja u zemqi i svetu. 7. Bila je to „Narodna samouprava“. Markovi}.. koje je uglavnom karakterisalo pristrasno pisawe u korist vlade i vladaju}e stranke – Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). nalazio se memorandum „Narodna samouprava ’Jugoslovenske radikalne zajednice’ osniva~ Petar Bogavac“ sa osnovnim tzv. a ne samo partijskog ~lanstva“. „Narodna samouprava“. Milo{evi}a.229 petka u aprilu mesecu 1936. pogotovu onih politi~ke sadr`ine. Kraqevo. 129. ve} i wenih politi~kih oponenata i onih koje politi~ka prepucavawa nisu zanimala. u pogledu ure|iva~ke koncepcije. – Zlatibor Markovi}. 129. 3.21 O tome koliki je bio tira` prvih brojeva „Narodne samouprave“ ne postoje podaci. verovatno da je do usvajawa ovog naziva do{lo usled te`we vlasnika lista Petra Bogavca i uredni{tva. 2002. 23 Z. ali sa izmewenim nazivom u odnosu na prvobitno zami{qeni. iz naslova i sadr`ine tekstova objavqenim na wenim stranicama.22 Pojava „Narodne samouprave“ je. I 1936. u zaglavqu. 128. 25 Isto.. „’Narodna samouprava’ – prilog za istoriju {tampe. Evidentno je da je. „unela pravo osve`ewe u dru{tvenu atmosferu Kraqeva i @i~kog sreza. obima svega ~etiri stranice. tako da se mogao sresti (list – prim V. Na woj su naj~e{}e objavqivani politi~ki komentari.000 primeraka. 2. Milovanovi}a je na uredni~koj du`nosti nasledio Bo`idar \uri}. to se ne bi moglo zakqu~iti.

Memorandum „Narodne samouprave“ Imaju}i u vidu raznolikost socijalne strukture ~italaca lista. a _________________________ 26 Isto. merama za poboq{awe saradwe Srpske i Bugarske pravoslavne crkve. formirawu Saveza poqoprivrednih komora u Beogradu. „Nova vrsta konopqe“. osnivawu udru`ewa Vasojevi}a u Beogradu. u~e{}u jugoslovenskih izlaga~a na velikoj Svetskoj izlo`bi u Wujorku 1938. godine „Narodna samouprava“ je dobila i jednu novu rubriku. godine. omasovi ~itala~ki korpus. 130. godine. . oktobra 1938. uredni{tvo je nastojalo da aktuelnim tekstovima o raznim pitawima iz domena poqoprivrede. godine i sl. te ~lanci o aktivnostima „JUGORAS“-a. Zemaqskoj zanatskoj izlo`bi prire|enoj u Beogradu od 8. zanatstva. „Op{ta pravila kojih se treba dr`ati pri orawu“. pomalo neobi~nog naziva – „?!“. Osim otvoreno „navija~kih“ tekstova politi~ke konotacije. prezentirane su kandidatske liste. i parlamentarne izbore od 11. ulozi Stalnog saveta Balkanskog pakta i wegovom zasedawu u Bukure{tu i drugo. napis o Poqoprivrednoj sto~arskoj izlo`bi u Novom Sadu. iznenadnoj smrti lidera Jugoslovenske muslimanske organizacije Mehmeda Spaha. kreditirawu zanatske proizvodwe itd. popisi predsednika bira~kih odbora i izborni rezlutati po op{tinama @i~kog sreza za op{tinske izbore od 27. „Prirodni neprijateq krompirove bube“. septembra 1936. septembra 1936. novembra 1938. nema~kim privrednim merama prema Jugoisto~noj Evropi. trgovine.26 Nakon poraza kandidata JRZ-a u Kraqevu na op{tinskim izborima 27. produ`ewu va`nosti jugoslovensko-gr~kog trgovinskog sporazuma. ~itala~ki korpus je sa stubaca „Narodne samouprave“ mogao da sazna i o koracima koje preduzima Ministarstvo poqoprivrede na unapre|ewu vo}arstva. „Prakti~na uputstva oko suzbijawa va{qivosti kod stoke“. sfere radni~kih prava i potreba i sli~no. „Kako treba pripremiti zemqi{te za sadwu vo}aka“. „Kajsija i wen zna~aj za na{e vo}arstvo“.230 ferencijama i zborovima. Otuda i napisi poput: „Le~ewe obolele stoke od slinavke i {apa“. do 25. bilateralnim odnosima Kraqevine Jugoslavije sa susednim zemqama.

odnosno Kraqevo. Novine su donosile i vesti o delatnosti mesnog aerokluba „Na{a krila“. „Kada }e op{tina Kraqevska da zavr{i spomenik i {ta je bilo sa onih 100. Posledwa stranica lista bila je namewena komercijalnim tekstovima – reklamama i malim oglasima iz kojih se moglo saznati o asortimanu i uslovima prodaje u apoteci „Kod Svetog \or|a“. nesre}nom slu~aju ga`ewa ~oveka automobilom. ubistvu na jednom seoskom saboru. mada. davqewu supruge predsednika kraqeva~kog suda u vrtlozima Ibra i sli~no. „Op{tina je dala novo ime Ratarskoj ulici. ali bi mnogo boqe bilo da je dala ma kakvu kaldrmu!“. `eni koja je zbog ubistva qubavnika osu|ena na zatvorsku kaznu u trajawu od sedam godina. 29 Postoji pretpostavka da je ona uga{ena nakon Bogav~eve smrti.) 27 . samoubistvima. godine. turisti~koj ponudi Mataru{ke Bawe itd..28 Ne postoji pouzdan podatak o tome do kada je izlazila „Narodna samouprava“ . ponudi u kafani „Zlatan Prag“ („najboqa doma}a kujna“ koja „prima abonirce po umerenoj ceni“).29 „Pregled crkve eparhije @i~ke“ Seobom sedi{ta eparhije @i~ke i kancelarije @i~kog crkvenog suda iz ^a~ka u manastir @i~u. godine.231 bila je rezervisana za kratka pitawa i konstatacije kojima se kritikovala novouspostavqena op{tinska vlast koju su ~inili pripadnici Udru`ene opozicije. „Kada }e na{a op{tina zameniti male sijalice od petnajest sve}a u nekim ulicama i postaviti ve}e i propisne sijalice?“. radu Okru`nog i Sreskog suda u Kraqevu. najnovijim modelima {iva}ih ma{ina i rezervnih delova za iste u trgova~koj radwi Radisava Jovanovi}a. (Isto. osve}ewu kamena temeqca za novi hotel u Ulciwu. krajem leta 1934.27 U novinama je bilo mogu}e pro~itati i o kriminalu (su|ewu „ciganskoj lopovskoj bandi“. 28 Isto. rasporedu de`urstava apoteka u gradu. osudi kowokradice na godinu dana strogog zatvora uz gubitak „~asnih prava“). ali i mogu}nost da je izlazila sve do Aprilskog rata 1941. manifestacijama organizovanim od strane mesnog sokolskog dru{tva i razvoju sokolskog pokreta na seoskom podru~ju @i~kog sreza.. postavqewu novih profesora beogradskog univerziteta. voznom redu na pruzi Stala}–U`ice i Lapovo–Skopqe. u~iteqskim zabavama. u kome je ono na~inilo definitivni otklon od palanke orijentalnog tipa i okrenulo se uzorima Beograda i Evrope“. „ono {to je izvesno. Kraqevo je dobilo i jedan list verskog karakte_________________________ U ovoj rubrici se moglo pro~itati: „Kada }e se o~istiti ono |ubre i korov na obali i ispod obale?“. to je ~iwenica da je bila svojevrsno obele`je i hroni~ar jednog dinami~nog perioda u pro{losti Kraqeva.000 dinara koje je op{tina dala za dovr{ewe istog?“ – Isto.

poput naredbi Svetog Arhijerejskog Sinoda i _________________________ Prethodna re~. poqoprivrede i higijene. 1993. Osim poluslu`benih vesti. Dostavqan je svim crkvama i manastirima ove eparhije. godine s ciqem da „izve{tava sve{tenike i vernike o svemu onome {to se radi i doga|a u eparhiji“. od oktobra 1922. do avgusta 1936.33 [tampawe lista ~iji tira` je po~etkom 30-ih godina pro{log veka bio oko 400 primeraka. poluslu`beni organ sve{teni~kog udru`ewa @i~ke eparhije pokrenut 1.30 U skladu sa materijalnim uslovima list je izlazio kao mese~nik. Rubrike „Slu`beni deo“ i „Raspisi i bele{ke“ krcate su vestima slu`benog karaktera. razumqivo je {to su dominiraju}e vesti. kao i sve ono {to }e biti pou~no i korisno za narod“. „Pregled crkve eparhije @i~ke“ u kulturnom `ivotu ^a~ka od 1919. Bitoqa i jo{ nekih jugoslovenskih gradova. ^a~ak. 177. „`ivota na{eg naroda i sve{tenstva. avgust 1919. 30 31 . godine. prosvete. 33 Marija Orbovi}. list je trebalo da bude svojevrsna „spona koja }e nas duhovno ja~e vezati i pokretati na {to aktivniju delatnost na versko-moralnom poqu u na{em narodu i trgnuti nas od pesimizma u koji su mnogi zapali usled korumptivnih posledica dugogodi{weg ratovawa“. avgusta 1938. finansirano je iz nov~anih sredstava eparhije @i~ke. „Pregled crkve eparhije @i~ke“. morala. Bogorodica grada~ka u istoriji srpskog naroda.31 Prema zamislima wegovih pokreta~a. pretplate i dobrovoqnih priloga vernih. i ovu du`nost obavqao sve do ga{ewa lista. prilozi.34 S obzirom na orijentaciju lista. 1998. 265. avgusta 1919. do 1938. 1. mada se povremeno de{avalo i da bude {tampan kao dvobroj. priloga eparhijskog sve{tenstva i mona{tva. kao i pretplatnicima iz Kragujevca. 2–3. 34 Slobodan Nevoqica. jedan od sve{tenika kraqeva~kog hrama Silaska Svetog duha. a nekoliko primeraka slato je srpskim pravoslavnim parohijama i pojedincima u inostranstvu. ^a~ansko {tamparstvo i izdava{tvo – bibliografija 1833–1941. ^a~ak. 32 Isto. dvomese~nik. ~lanci i drugi napisi publikovani na wegovim stranicama bili oni vezani za crkveni `ivot i teologiju. Beograda.32 Prve tri godine urednik lista bio je Sreten Mihailovi}. tj. a iz uredni{tva budu}im saradnicima i ~itaocima poru~ivano je da „svakoj li~noj polemici ne}e biti mesta u listu“. paroh ~a~anski.232 ra koji je izlazio pod okriqem eparhijske uprave. godine. a nakon wega uredni{tvo je preuzeo Dragoslav Obu}ina. list je objavqivao napise sve{tenika i „drugih prijateqa Crkve“ koji su tretirali aktuelna pitawa iz domena religije. Bio je to „Pregled crkve eparhije @i~ke“. Isto. godine ure|iva~ku politiku kreirao je @ivojin Aleksi}. Bawa Luke.

~ijeg se naslova na`alost niko ne se}a. „@ive slike“ – ~udo na velikom platnu. Poseban prostor ustupan je kulturnim doga|ajima u kojima je Crkva imala predvodni~ku ulogu. Jovandana. Pariza i drugih zapadnoevropskih gradova i trgovci koji su na nekom od svojih poslovnih putovawa imali prilike da se upoznaju sa „sedmom umetno{}u“. 33. Orbovi}. proslavama verskih praznika u Kraqevu. koju su dr`ala bra}a Jankovi}. seqa{tvom.. Rubrika „Spoqni pregled“ bila je ispuwena vestima iz drugih eparhija Srpske pravoslavne crkve i drugih crkava. Wihove impresije kod mnogih su budile nevericu. posebno onih iz pera Radomira Kre~kovi}a i episkopa `i~kih Jefrema (Bojovi}a) i Nikolaja (Velimirovi}a). 37 Bosa Slijep~evi}. Nikoqdana i drugih). Pri~e o velikom platnu na kome se vide qudi.233 Uprave @i~ke eparhije. radni{tvom i sl. znati`eqnoj kraqeva~koj ~ar{iji prepri~avali su „{kolci“ po povratku iz Be~a. Beograd. odr`ana je u kafani „Studenica“. odluka i re{ewa o postavqewu. uzbu|ewe i znati`equ. Nastoje}i da stekne {to vi{e ~italaca i me|u sekularnom populacijom (gra|anstvom. 35 36 . odlikovawima. II 1983. u varo{i prvi put gostovao putuju}i bioskop – kinematograf bra}e Limijer. Kvalitetom svojih tekstova neslu`bene prirode.. ka`wavawu i preme{tajima sve{tenika i monaha. Savindana. rekonstrukcijama i izgradwi hramova i parohijskih domova i sl. tj. 8. organizovanim uglavnom povodom nekog verskog praznika ili jubileja iz nacionalne pro{losti (Bogojavqewa. Kinematografija u Srbiji. kada je. „Pregled crkve eparhije @i~ke“ uvrstio se me|u uglednije ~asopise ove vrste u Srbiji. ^a~ansko {tamparstvo. prema saznawima utemeqenim na se}awima starih Kraqev~ana.35 BIOSKOPI Za „pokretne slike“ kao novo svetsko ~udo ~ulo se u Kraqevu sredinom posledwe decenije 19. veka. fijakeri i kowi u pokretu. vozovi. vode}i ra~una da wihov si`e bude uglavnom pou~nog i moralnog karaktera. ^a~ku i drugim mestima na teritoriji eparhije. U odeqku „Bibliografija“ ~itaocima je u vidu kratkih prikaza skretana pa`wa na razne teolo{ke ~asopise i kwige. Prva kino-projekcija nemog filma.36 Na ovaj do`ivqaj `iteqi Kraqeva morali su da pri~ekaju do 1897. Crnoj Gori. godine. uredni{tvo je objavqivalo i niz napisa o dru{tvenoj svakodnevici. Bosni i Hercegovini 1896–1918..37 _________________________ M. Vidovdana. 3. 80. Dobrivoje Obradovi} Kondis. u skladu sa tradicijom pravoslavqa i wegovim dogmatskim u~ewem.). 1982. kao i na ostalu literaturu pou~nog i istorijskog sadr`aja. „Ibarske novosti“. svega godinu dana nakon prve bioskopske projekcije u Beogradu. unapre|ewima.

Pantovi}. Naime.234 Bioskopske predstave u organizaciji austrougarskih vlasti odr`avane su i za vreme okupacije Kraqeva (1915–1918). zavr{io je elektri~arski zanat u Pragu.39 Po ovoj vrsti zabave posebno na glasu bili su hoteli „Studenica“. Po~etkom tre}e decenije XX veka filmovi su prikazivani u prostorijama hotela i kafana. . U vreme „aneksione krize“ biva mobilisan u austrougarsku vojsku iz koje je ubrzo dezertirao u Srbiju. Vrawu. neki kraqeva~ki ugostiteqi dovodili su povremeno putuju}e bioskobxije koji su prikazivali komi~ne filmove sa velikanima nemog filma: Baster Kitonom. 41 Interesantno je napomenuti da se u arhivskoj gra|i Rudolf Prohaska navodi pod imenom „Radivoje Prohaska“. Emilom Janingsom. 44. sa kojim je proputovao ^ehoslova~ku. godine. Tetovu. u Daruvaru. Leskovcu. dono{ewa propisa po kojima se _________________________ 38 Prikazivani su nemi komi~ni filmovi ameri~ke produkcije.41 Pre dolaska u Kraqevo sa svojom kino-aparaturom 1929. ^arli ^aplinom. 40 M. Stanliom i Oliom. Bugarsku i Tursku. Austriju.40 U istorijatu kraqeva~kih bioskopa posebno mesto pripada Rudolfu Prohaski („~ika Rudi“) i wegovoj supruzi Mari („teta Mari“).. 3. Rudolf Prohaska je radio kao kino-operater u beogradskim bioskopima „Pariz“. Za wegovo ime vezuju se instalirawa prvih stalnih bioskopa u ^a~ku. „Ibarske novosti“. Glorijom Svanson itd. 39 Dr M.. Kraqeva~ke. 8). [tipu i Skopqu. Udru`ewe zanatlija za srez @i~ki. tj. (Dobrivoje Obradovi} Kondis. Ma|arsku. te`e}i da poboq{aju poslovawe. Matijevi}. a da bi ugo|aj bio potpun anga`ovani su i Cigani Stev~e i Laza. Kragujevcu. koji su zvucima svojih violina stvarali posebnu atmosferu. gde mu se porodica doselila iz ^e{ke. Bio je jedan od inicijatora osnivawa udru`ewa kino-operatera koje bi {titilo wihova prava. prikazuju}i filmove i na dvoru sultana Abdul Hamida. Lujzom Fazendom. Molba Radivoja Prohaske Okru`nom zanatlijskom esnafu – Kraqevo. Ernestom Verebe{om. „Plug“ i „Kne`evi}a kafana“. – IAK. raznim pi}ima i mezetlucima. Publika je sedela za kafanskim stolovima i tokom projekcije bila poslu`ivana kafom. Pretpostavqamo da je ova promena posledica wegovog dobrovoqnog „posrbqavawa“. „@ive slike“ – ~udo na velikom platnu. „Imperijal“ i kafane „Jelenac“. zaposliv{i se potom kao elektri~ar u beogradskom „Modernom bioskopu“. Ni{u. u kome je aktivno u~estvovao bore}i se u srpskoj vojsci. Nakon Prvog svetskog rata.. Konradom Fajtom. kutija br.. 127. 34. „Pariz“.38 Do svojevrsne popularizacije filmske umetnosti u ovoj sredini do{lo je u periodu izme|u dva svetska rata. Kraqeva~ki medaqoni. 2. godine u pratwi putuju}eg bioskopa svoga dede Franca Prohaske. XI 1929. ovaj ^eh ro|en 1889.. „Kasina“ i „Kolarac“.. II 1983. U Srbiju je do{ao prvi put 1904.

Kada bi se dvoje – posle uzdisawa. evociraju}i uspomene na svoje {kolovawe u Kraqevu. odnosno Pavle Si~. sve mawe neposredno videla.44 Bio je to film Rene Kelera – „Pod krovovima Pariza“. Kraqeva~ki. 44 Ekspanziju zvu~nog filma i potiskivawe nemog najboqe ilustruju podaci o zastupqenosti ton-bioskopa u Jugoslaviji po~etkom ~etvrte decenije 20. veka. 1936.. 1929. godini bilo je 184 zvu~na i 154 „nemih“. ~ak i u du_________________________ B. Tada{wi gimnazijalac Miodrag B. 10.45 Pojava ton-filma ostavila je bez posla bioskopske svira~e i poznatog lokalnog {lager peva~a Voju Petrovi}a „Ramonu“. kontrastna i ’primitivna’. godine otvorio je svoj bioskop u Vrwa~koj Bawi. Isto. da bi ve} posle tri godine broj zvu~nih bioskopa porastao na 263. povodom Prohaskine predstavke i intervencije Udru`ewa kinematografskih radnika iz Beograda. zapisao je: „Se}am se pre svega nemih filmova. Slijep~evi}. film je postao brbqiv. a uvela ulogu „~ita~a“ koji je publici nenaviknutoj da prati tekst prevoda na platnu ili pak nepismenim gledaocima. Stamenko Joksimovi}. da bi se nakon toga nastanio u Kraqevu. Akcija se sve vi{e pri~ala. (Filmski godi{njak 1936. od strane nadle`nih vlasti zabrawen rad. od pre desetak godina koje sam voleo vi{e od zvu~nih. U vreme Prohaskinog dolaska u Kraqevo u gradu su postojala dva bioskopa: „Korzo“ i „Kne`evi}“. Proti}. u sklopu hotela „Studenica“ otvorio bioskop „Ibar“. u zvu~nim je. M. ~itao ono {to izgovore filmski akteri.43 ^etiri godine nakon {to je 11. Bosni i Hercegovini. kao i da se bioskopi mogu registrovati samo na wih kao odgovorne stru~wake. igrawa. me|utim.. Zanet novim otkri}em. 8. 35. Crnoj Gori. Iako moderniji od nemog. videlo se od ~ega je sastavqena. to mu je. Pantovi}. uz prethodno odobrewe beogradske Zanatske komore. X 1929. decembra 1929. a vlasnik hotela. beskrajnim dijalozima bila potisnuta. Kinematografija u Srbiji.. ovaj tehnolo{ki napredak u kinematografiji imali su prilike da na platnu „Ibra“ vide i `iteqi Kraqeva. napeta. pevawa. ~ak i raspevan. 7) 45 Dobrivoje Obradovi} Kondis. „Ibarske novosti“. U 1932.42 Bioskopska dvorana sa 200 sedi{ta i pli{om oblo`enim lo`ama nalazila se u renoviranom objektu nekada{we hotelske {tale. Beograd. gde je. 11. jezgrovita. 3. II 1983. Dopis Udru`ewa kinematografskih radnika – Beograd Zanatlijskoj komori. 42 43 .. Slika je u wima bila aktivna. iznajmio ju je Prohaski. Oko 1926. Dopis Zanatske komore Zanatlijskom esnafu – Kraqevo.235 oni imaju smatrati kvalifikovanim majstorima koji moraju imati polo`en stru~ni ispit. Zbog ~itawa silnih titlova. u kojima su kao kino-operateri radili Dragoqub ^olovi}. zvu~ni film je kod nekih nailazio na kritike.. „@ive slike“ – ~udo na velikom platnu.. godine u Zagrebu prvi put na jugoslovenskim prostorima prikazan zvu~ni film. 60. Kako ^olovi} nije imao potrebne stru~ne kvalifikacije za obavqawe ove vrste delatnosti. a „nemih“ opao na 55. sliku – ~ije je bi}e ’nemo’ – jedva smo i stizali da pratimo. 11.

„Ana Karewina“. Edvi` Fejer. Tino Patiera.47 Interesovawa su izazivala i ostvarewa jugoslovenske kinematografije. „@ensko jezero“. „Rokombolo“. koji je raspolagao sa 250 sedi_________________________ M. 3. „Kozaci“. „Luana – rajska ptica“.“46 Na bioskopskim platnima kraqeva~ki qubiteqi filmova mogli su pogledati brojna ostvarewa ameri~ke i evropske (nema~ke.236 etu. „Junaci sa Marne“. „Quo vadis“. Ivan Mo`uhin. II 1983. Maks Linder. Hari Bor. X 1933. Simona Simon. @an Gaben. „Kraq Napuqa“. „Kraqevski glasnik“. La Jana. Jakovqevi}ev bioskop. 8. 46 47 . „Igra strasti“. Voja \or|evi} (Voya George). Slavko Vorkapi}. dok je kino-operaterske poslove na aparatu marke „Philips“ obavqao Stevan Kolarevi}. „Romeo i Julija“. u patos ’Uranije’. Kuda }emo danas. italijanske i francuske) filmske industrije raznih `anrova. 68–75. 1933. „Legija stranaca“. 60–61. zurio bih. „Cinker – izdajica“. kao i filmovi u ~ijim glavnim rolama su se pojavqivali komi~ari Tantolini. Adolf Man`u. Dolores del Rio. 12. Lilijana Gi{. „@ive slike“ – ~udo na velikom platnu. I 1934. Marlena Ditrih.49 Vlasnik „Jugoslavije“ bio je Nikola P. Zvonimir Rogoz. prevaren.. „Vesela udovica“. „Tragedija [angaja“. „Mata Hari“. legendarni ^arli ^aplin. Proti}. Gari Kuper. Sibil [mit. „Lukrecija Borxija“. Robert Tejlor. Renata Miler. Klerk Gebl. Simpatije publike u`ivali su i doma}i glumci: Svetislav Petrovi}. Pola Negri. [irli Templ. Hinko Nu~i}. sva|a. 3. „Pakao zarobqenika“. Proti}. B. Armando Falkoni. „Kraq kraqeva“. Kroz Kraqevo. 49 Dobrivoje Obradovi} Kondis. „Trader Horn“. koja se nalazila „u povoju“ – nemi dokumentarni filmovi poput „Plave grobnice“.48 O tome koliko je film „zarazio“ Kraqev~ane svih uzrasta i socijalnih slojeva. „FP1 antworte nicht“. a najgledaniji su bili filmovi komi~nog i qubavnog sadr`aja. „@ive slike“ – ~udo na velikom platnu. Luj @uve. Me Vest. „Vrtlog“. sestre Lejn. Ramon Novaro. 48 Jugoslovenski filmski almanah. Naro~itu pa`wu izazivali su „Ben Hur“. „Bela robiwa“. „Krik mesa“. „^ovek koji se smeje“. “Ibarske novosti”. Jakovqevi}. Nojeva. „Kajaka na Drini“. 8. „Dama s kamelijama“.. „Izleta na more“. „Ibarske novosti“. B.. M. 3. 6. „Orlova Jadrana“ itd. mirewa – najzad poqubili. razgovora. Xon Xilbert. svedo~i i ~iwenica da su tokom 30-ih godina XX veka u Kraqevu radila ~etiri stalna bioskopa i to u hotelima „Jugoslavija“ i „Pariz“. „Kraqevski glasnik“. a svojom popularno{}u posebno se isticala Ita Rina. Hans Mozer.. Beograd. Pat i Pata{on. „Plitvi~kih jezera“. 60. Olga ^ehova. Dita Parlo. „Jadnici“. „Beli vragovi“. a uzdahe kod „ne`nijeg pola“ posebno je izmamqivao Rudolf Valentino. Dobrivoje Obradovi} Kondis. Brigita Helm. Nojeva. u „Klubu aerodromaca“ i „Uraniji“.. II 1983.

ton-filmovi.53 Karakteristike bioskopa u „Klubu aerodromaca“ nisu nam poznate. storije o Tarzanu i oni u kojima je glavnu ulogu igrala Greta Garbo. ameri~ki vesterni. Stoga je po {kolama bila zavedena „interna cenzura“. i opre~na mi{qewa o uticaju filma na formirawe qudskog karaktera. ubistava i „slobodnijeg“ odnosa me|u polovima. 1938. ru{e}i rigidni puritanizam.50 Repertoar je mewan osam puta mese~no a prikazivani su. 13. u zavisnosti od kvaliteta filma. posebno mladih. Neretko je ispred bioskopskih vrata de`urao i direktor {kole i kontrolisao po{tovawe naredbi o zabrani. promene odnosa prema zabavi i slobodnom vremenu. to su mnogi vlasnici kinematografskih radwi pribegavali privremenim prekidima rada. 104. dotle su pojedini |a~ki roditeqi a i {kolske vlasti sa zabrinuto{}u komentarisali efekte „kinematografskog buma“.56 Interesantno je napomenuti da je i me|u u~enicima. u godinama pred Drugi svetski rat popularnost sve vi{e sti~u filmovi koji obiluju pucwavom i akcijama „od kojih je prisutnima u sali zastajao dah“. 1985. Dok su jedni sa odobravawem prihvatali novotarije sa celuloidnih traka. Osim ve} pomalo standardnih `anrova (komi~nih i qubavnih sadr`aja). tako da su u~enicima ~itane naredbe kojima se dozvoqavalo ili zabrawivalo gledawe filma koji se tih dana prikazivao u nekom od bioskopa. Po~eci kinematografije na tlu Jugoslavije 1896–1918. vlasni{tvo Rudija Prohaske. {est dana u nedeqi.51 Bioskop „Pariz“. 54 Isto. Cena ulaznice kretala se. 56 Isto. 52 Filmski godi{njak 1937/38. tokom letwih meseci povremeno je obustavqao rad.52 Neprekidno tokom godine radila je i „Uranija“ Milorada Tairovi}a. kao novi oblik masovne zabave i film kao produkt moderne kulture. uneli su u prili~no patrijarhalnu sredinu kakva je bila kraqeva~ka. Beograd. eti~ke i pedago{ke principe na kojima je po~ivalo tada{we dru{tvo. a za projekcije je upotrebqavana aparatura „Korting“. U~enicima je tako|e zabrawivano pose}ivawe ve~erwih projekcija koje su po~iwale posle 20 ~asova.237 {ta. u rasponu od tri do osam dinara. 50 . Repertoar u ovom bioskopu sa 200 sedi{ta mewan je ~etiri puta u mesecu a filmovi su emitovani aparaturom „Zeiss-Ikon“. 55 Dejan Kosanovi}. gimnazi_________________________ U periodu od kraja aprila do kraja septembra meseca poseta u ve}ini bioskopa u Jugoslaviji bila je slaba. 53 Isto. – Filmski godi{njak 1936…. 51 Isto. 57. Beograd. izazivale su. U dvorani sa 150 sedi{ta prikazivani su zvu~ni filmovi.55 Scene nasiqa. 61. Kako su poresko optere}ewe i re`ijski tro{kovi neretko prema{ivali vrednost novca dobijenog prodajom ulaznica.54 Bioskop. kada su „bili redovi da se kupe ulaznice“. sem empatije. radio je svakodnevno tokom ~itave godine.

aprila 1941. Markovi}. Prvo. Naro~ito vole `enske. i na kome su mnoge generacije Kraqev~ana prvi put osetile miris barutnog dima. On sadr`i dovoqan broj qudi. Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi. rovove za za_________________________ 57 IAK. pa je tako jedan onda{wi gimnazijalac u svom dnevniku zapisao: „[ta je film? Moje je mi{qewe da je to stvar koja ima najvi{e krivaca za ovakvo stawe. Beograd. Ono je posedovalo figure za ga|awe. Film od `enskih stvara prostitutke. bio je „Nevidqivi ~ovek“. 3. a i izvori koji bi upu}ivali na wih jako su oskudni. ali i potrebe mesnog streqa~kog dru{tva. ona daje dovoqan broj posmatra~a. Sokoli – ideologija u fizi~koj kulturi Kraljevine Jugoslavije 1929–1941. 58 Dobrivoje Obradovi} Kondis. 8. To je stvar kojom se slu`e filmski magnati da bi se obogatili. Smem se kladiti da jedna u~enica vi{e voli gledati jedan film i potro{iti 5 dinara za wega nego pro~itati jednu kwigu. To je moderan grad. II 1983. prva moderna sportska disciplina koja je u wemu dobila organizacionu formu. tj. ^esto se posle toga de{avalo da jedan drugog udari no`em kao onaj ’dasa’ na filmu. zna se veoma malo. II/238.59 Prema nekim saznawima. Odlomci iz dnevnika Ko~e Jon~i}a. 60 Nikola @uti}.. godine. . 14. Ono je po~elo da se razvija jo{ 80-ih godina XIX veka. bilo onih koji su o filmu imali r|avo mi{qewe. Drugo..58 SPORTSKA KULTURA Sport O za~ecima organizovanih sportskih aktivnosti u Kraqevu. 1991. – P. ^esto su seoska deca koja su do{la na zanat gledala kriminalne filmove. bilo je streqa{tvo. na~in ispuwavawa dokolice nepoznat ruralnoj sredini“. Beograd i Evropa 1918–1941. kada su ga. Prvo {to bih zabranio jeste film. „@ive slike“ – ~udo na velikom platnu. J. a od mu{karaca pokvarewake i razbojnike.“57 Posledwi film prikazan u Kraqevu pre nema~ke okupacije grada. Tre}e. Velika populacija je neophodna za moderan sport iz tri razloga. sport je jo{ jedan od vidova osobito velegradske kulture. zbog wegovog vojnog karaktera i potreba vojske. ne~ega {to „odvaja moderno vreme od pre|a{weg“. sporta kao „masovnog dru{tvenog fenomena“. 59 Kako navodi Predrag Markovi} „za samu pojavu modernog sporta potrebni su preduslovi koji se mogu objediniti jednim pojmom koji ih sve sadr`i..60 U podno`ju Grdi~ke kose nalazilo se streli{te koje je kori{teno za vojne. emitovan u „Jugoslaviji“. materijalno i organizaciono pomagale dr`avne vlasti. „Ibarske novosti“.238 je pre svega. 71. visoka specijalizacija koja postoji tek u urbanoj sredini mo`e da iznedri i dovoqan broj kvalitetnih takmi~ara. U filmovima su sve takve scene koje }e mo}i ~oveka da izvedu iz takta a koje danas mnogi vole.

pristizali iz drugih urbanih sredina i oficiri koji su slu`ili u Kraqevu. trgovaca. kalfi. ba{tama. Beograd. 3. Letwe razonode na kaldrmi. zelenim povr{inama i drugim slobodnim prostorima. Gledi}kih planina i talasasti reqef u dolinama Ibra i Morave obrastao listopadnim drve}em. tako i po okolinu. navodi da je prvu fudbalsku loptu u Kraqevo doneo 1909. 8. Za „loptawe“. Beograd. X 1931.“61 Usled izgradwe Fabrike vagona u neposrednoj blizini. trgova~kih pomo}nika i dr.66 „To je bila nova igra _________________________ 61 Dobrivoje Obradovi} Kondis.. II 1983. predsednik.) Takmi~ewa su redovno odr`avana i pucalo se svakodnevno. ugostiteqa. 1930. a me|u wima su bili i lekari Radosav Blagojevi} i Milosav Obradovi}.. radnici koji su. a bilo je i dosta posmatra~a. godine ~inili su: Kosta \or|evi}.63 [umom bogati masivi Go~a. Kraqeva~ki. 64 Upravu „Lova~kog dru{tva“ 1927. – M. (. ^lanstvo Streqa~ke dru`ine ~inili su prete`no oficiri i podoficiri vojnih jedinica stacioniranih u Kraqevu. pru`ali su dobre uslove za razvoj lova koji je u ovom kraju imao dugu tradiciju. – Godi{wak Lovac. kako se najpre nazivala ova novotarija. ~inovnika. radnika. 26.. Streqa~ko dru{tvo u Kraqevu takmi~ilo se u okviru „[umadijske streqa~ke oblasti“. 62 Streqa~ke utakmice u Kraqevu.. Milenko Radoi~i}.64 Tri godine kasnije ono je imalo 183 ~lana i po brojnosti je „zauzimalo {esto mesto u Upravi Saveza Lova~kih Udru`ewa“. „Politika“. postaju}i svojevrsni masovni fenomen. godine. {tampar ^edomir Milo{evi}.. 234–235. 66 Kraqeva~ki novinar i publicista Milan Pantovi}. po kraqeva~kim ulicama. 5. Raspolagalo je kapitalom u iznosu od 15. @eqina. tragaju}i za zaposlewem. godine bilo u~laweno 87 Kraqev~ana i lovaca iz drugih op{tina @i~kog sreza. godine kowi~ki kapetan Deli}. veletrgovci Petar Bo`i} i Bo`idar Crv~anin i dr. a u wemu je 1927. streli{te je moralo biti izme{teno na novu lokaciju koja je obezbe|ena u Staroj ~ar{iji i bilo je „potpuno moderno ure|eno. koji je slu`bovao u kowi~kom puku „Car Du{an Silni“. „Lova~ko dru{tvo“ osnovano je 1898. 63 Streqa~ke utakmice u Kraqevu. blagajnik i Vojislav \or|evi}.65 Svojom popularno{}u. 97. a ve} naredne godine pri Sokolskom dru{tvu osnovan je „Lopta~ki odsek“. Stolova. 1927. 22. „Kraqevski glasnik“. ubedqivo se od svih sportova najvi{e nametnuo fudbal. 11. sekretar. „Tokom letwih dana na streli{tu je uvek bilo `ivo. 65 Prvi jugoslovenski sportski almanah. ali je bilo i dosta ~lanova iz redova drugih socijalnih kategorija: zanatlija.239 klon pokaziva~a meta i niz drugih prate}ih sadr`aja koji su ga|awe ~inili bezbednim kako po strelce. „Ibarske novosti“. Pantovi}. najzaslu`niji su bili u~enici {kolovani u ve}im gradovima. koji je prve utakmice igrao na poqanama Divqeg poqa.000 dinara. . X 1933. te se mo`e ga|ati i pod najte`im elementarnim nepogodama bez ikakve smetwe“62. Dolazili su oni koji su se takmi~ili. posebno u periodu nakon Prvog svetskog rata. 175.

koji je wegova uprava potom preimenovala u „Klasbor“. ali wihove aktivnosti su bile kratkotrajne. a ni policijske vlasti nisu bile blagonaklone prema ovom sportu koji je u velikom broju okupqao omladinu. Zagreb. Pravila Sport-kluba „Ibar“. velosipedska. Radni~ki sportski pokret Jugoslavije do 1945. IX 1932. 3. X 1930. koji je Na kapiji prete`no okupqao radnike. da se wime bave lo{i u~enici i oni siroma{ni.240 koja je plenila mladost. Letwe razonode na kaldrmi. 61–184–78. 68 AJ. 14. 61–185–143. – IAK. Borba radni~ke omladine za svoja prava – {trajkovi. oformqen je Sport-klub „Polet“. 1. „Ibarske novosti“. 22. Pravila Sport-kluba „Morava“ u Kraqevu. X 1933. zabranila rad „Spartakusa“.71 a po~etkom septembra 1933. klubovi. ali i neki tabu za onda{we {kolske vlasti koje su smatrale da ovaj naduvani ’balon od ko`e’ odvla~i pa`wu |acima od u~ewa. godine obrazovan je Sport-klub „Morava“. koji „nije verificiran i bio je vi{e divqi klub“. skija{ka i kulturna sekcija. 7. VI 1939. pretpostavqamo da je najstariji ovda{wi fudbalski klub Sport-klub „Ibar“. po~etkom 1926. 69 Uz obrazlo`ewe da predstavqa „komunisti~ki klub“ policija je nekoliko meseci nakon wegovog formirawa. „Narodna samouprava“. osim lopta~ke. – AJ. ~iji igra~i su nastupali u dresovima otvorenoplave boje. usvojenim na vanrednoj skup{tini kluba 30. ~iji igra~ki kadar su ~inili uglavnom trgovci i trgova~ki pomo}nici. godine Sport-klub „Radni~ki“. . osnivani i novi klubovi: „Spartakus“. 141. 14. 61–186–158. u sklopu koga su. demonstracije. godine. 11. godine Sport-klub „@i~a“. „na papiru“ postojale jo{ i lakoatletska. 71 Klupska boja bila je otvoreno crvena. tako da su pored „Ibra“. jula 1933. VIII 1983. kulturno-prosvetna dru{tva (referat).70 1931. godine. prema wegovim pravilima. 8. a kada je i on zabrawen.72 _________________________ 67 Dobrivoje Obradovi} Kondis. Kroz fudbal su gledali opasnost okupqawa ’crvenih’. Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi. 16.69 Prvog oktobra 1930.68 Tokom tre}e decenije XX veka fudbalska igra stekla je {iroku popularnost. 1972.“67 Iako nismo uspeli utvrditi datum wegovom nastanka. 14. a fudbaleri su nastupali u prugastim crveno-crnim dresovima. O sportu uop{te. „Razvoj i karakter fizi~ke kulture u naprednom radni~kom pokretu Srbije“. Pravila Kraqevskog Sport-kluba „Radni~ki“. Saveta Maleti}. i Kraqevskog sport-kluba „Ibar“ „Jedinstvo“. 70 AJ.

„Kraqevski glasnik“. u`i~ki „Era“ i „Sloboda“. 26. ]uprije. Jagodine. – Hrvoje Macanovi}. 20. gorwomilanova~ko „Takovo“. ra{~anska „Studenica“.241 pa je ovakva masovnost „pikawa lopte“ omogu}ila formirawe lokalnog takmi~arskog prvenstva. sa sedi{tem u Beogradu. 3. godine je najuspe{nija bila ekipa „Ibra“. – Godi{njak Saveza sportskih saveza Kraljevine Jugoslavije. ^a~ka i Kraqeva. u ~ijem jesewem delu 1933. „[umadija“ i „Slavija“. 21. okupqao je 14 regionalnih nogometnih (lopta~kih) podsaveza. 24. 3. U`ica. Zagreb. kragujeva~ki „Radni~ki“.74 Detaq sa fudbalske utakmice. godine odigralo _________________________ „Ibar“ – „@i~a“. osim pomenutih ~a~anskih timova. 74 Prema podacima iz 1933. „Konkordija“ i „Car Lazar“. – Sport. 1933. poput „Jedinstva“. a u „Kragujeva~kom lopta~kom potsavezu“ takmi~ilo se 27 ekipa iz Kragujevca. „Kolonija“. X 1933. gostovali su. koje je po~etkom maja 1932. jo{ i kru{eva~ki „Obili}“. 1935. tre}e mesto osvojili su fudbaleri „Morave“ a na za~equ su se na{li igra~i „@i~e“. novopazarski „Ras“. a najve}i rivalitet vladao je prema ~a~anskim ekipama „Borac“ i „Jedinstvo“. „Kara|or|e“. 72 73 . koje su zajedni~ki koristili ovda{wi fudbalski klubovi. Drugoplasirani je bio tim „Radni~kog“. Svilajnca. Gorweg Milanovca. ali i prestoni~ki klubovi. Jugoslavenski sport 1933.73 Kraqeva~ki fudbalski timovi nadmetali su se i u Zapadnomoravskoj `upi „Kragujeva~kog lopta~kog potsaveza“. „Kraqevski glasnik“. godine „Jugoslovenski nogometni savez“. Na igrali{tu sme{tenom na livadama preko puta stare `elezni~ke stanice. IX 1933.

„Pravda“. 12. Antonijevi} @ivojin. V 1935.75 Da je Kraqevo predstavqalo „vru} teren“. upisani su: Golubovi} @ivojin. Anton. Aleksi} @ivko. Maric Fridrih. Vu~kovi} Milo{. maja 1935.“. Dr Dobrivoje Lisinac. Nici} Nikola. godine. Paravina Marko. 11. organizovao bojkot jedne Ibrove utakmice“. Stanojevi} Dragoqub. godine postojala je inicijativa za obnovu Sport-kluba „Radni~ki“. 79 Po svemu sude}i Sport-klub „@i~a“ je u vreme krize fudbala prouzrokovane gubitkom igrali{ta prestao da postoji. Bahert Frawo. K. Orozovi} Petar.77 Opasnost od totalnog zamirawa fudbalske igre donekle je ubla`ena formirawem Sport-kluba „@elezni~ar“. ^imgel Ivan. \uki} Nenad. – AJ. Si~ Jovan. Bursa} \ura. 77 „Radni~kom“ je stavqano na teret da je „preko svojih funkcionera. Duganxi} Nikola. 2. a krajem 1936. Popovi} Petar. Stankovi} Ratko. [ibali} Vidoje. Todorovi} Ilija. Smiqkovi} Qubomir. godine. – Brisan iz ~lanstva J. Santo Jovan.76 Do nagle stagnacije fudbala u Kraqevu do{lo je po~etkom 1935. ali Ministarstvo fizi~kog vaspitawa naroda nije dalo odobrewe za wegovu registraciju s obra_________________________ 75 Dve pobede Jedinstva u Kraqevu. Piler Frawo. ~ije ~lanstvo su ~inili uglavnom `elezni~ari i zaposleni u @elezni~kim radionicama i Lo`ionici. futbal u Kraqevu ponova je o`iveo. Ivkovi} Stanoje. 7. Nikoli} Bogdan. a iz „Kragujeva~kog lopta~kog potsaveza“ mu je zamerano da je „vrlo retko odgovarao na akta potsaveza. Smiqani} Vidoje. Milenkovi} Jovan.242 dve utakmice sa „Ibrom“ i „svojom tehnikom i po`rtvovawem prosto pregazilo ovoga provincijskog bauka“. Vuksanovi} Trajko. Kova~ Frawo. Novak Josip. Gros Paja. Pravila Sport-kluba „@elezni~ar“ u Kraqevu. Savkovi} Stefan. 5. Rankovi} Branislav. Zlatanovi} Dragoqub. Haben{us Martin. Vu~kovi} ^edomir. godine odlukom „Jugoslovenskog nogometnog saveza“ iz wegovog ~lanstva izbrisan je „Radni~ki“. Kova~ Ivan. 78 U spisak osniva~a Sport-kluba „@elezni~ar“. „Politika“. 4. 26. trenirali i igrali utakmice i fudbaleri „Ibra“ i „Morave“. Guti Stevan i Grga Rudolf. {tampanim lecima. Tombi Lajo{. s-a. Ki{ Matija. .78 Na wemu su. dr Nikodijevi} Vlastimir (po~asni predsednik kluba). ~iji igra~i su bili odeveni u dresove i kratke ga}ice crne boje i duge ~arape koje su na gorwem delu bile „protkane sa belim ispustom“. 71. Gace K. [uster Aleksandar. Vere{ Stevan. kao jedinom u gradu. 27–65. Davidovi} Dimitrije. Spisak ~lanova S. 7. V 1935. Petrovi} Branivoje. kada je zbog izgradwe @elezni~kih radionica uni{teno fudbalsko igrali{te. ali mu preti opasnost da bude ugu{en. Virokovi} Ivan. VIII 1940. L. „@elezni~ar“ Kraqevo. Konstantinovi} Du{an. a koji je od „Generalne direkcije dr`avnih `eleznica“ dobio na kori{}ewe plac koji je preure|en u fudbalsko igrali{te. Stojanovi} Nikodije. bez oznake mesta i godine izdawa. 8. svedo~i i ~iwenica da je tu „polo`io oru`je“ i u evropskim razmerama poznati be~ki klub „Brigetenauer“. „K. [oti Ladislav. Mali} Nikola. n. 76 Posle nekoliko godina. niti je po{tovao potsavezova nare|ewa“. Pejovi} Bo`idar. u fudbalskom smislu te re~i. 11. VII 1935.79 Sredinom 1939. Vukomanovi} Qubinko. XII 1936. Jovanovi} Vladimir. P. Jovi~i} Trajko. Virc Frawo. Pavi}evi} Vojislav. Fudbal kru{eva~kog kraja – Od prve lopte do saveznih liga.

VI 1939. Dragoqub Vu~i}. Milutin Rudwanin.000 dinara. VII 1939. osnovan je Me|uklubski radni odbor koji. nalaze se prvenstveno u nedostatku sportskog terena. U tu svrhu. Vlada Petrovi} i Branislav Nikoli}. da se to sprovede. obu}ari Filip Ni{avi}. {tampar Mihailo Mihailovi}. Re{ewe Ministarstva za fizi~ko vaspitawe naroda. Me|utim. iz tog razloga. Dobrivoje Jano{evi} i @ivota Bukowi}. Miodrag Vu~ini}. Spisak upisanih ~lanova Sport kluba „Radni~ki“ u Kraqevu. zahvaquju}i razumevawu op{tinskih odbornika u buxet op{tine za 1939–40. opan~ar Rajko Despotovi}. pored ve} pomenutog ciqa oko izgradwe terena ima za zadatak da sportske i vite{ke zajednice na{ega mesta me|usobno pove`e. Borivoje Samarxi}. da im se dodeli slobodan teren na obali Ibra. abaxije Stanko Ko{anin. kao zajedni~ke svojine svih sportskih i vite{kih organizacija na{ega mesta. Miodrag Radanovi} i Dragoslav Nikoli}. Milorad Mladeni}. stolari Qubomir Markovi} i Stojan Markovi}. ukazivano je i na stupcima kako lokalne tako i prestoni~ke {tampe. trgovci Dobrivoje Koturanovi}. odmah ispod hotela ’Pariz’ i da se isti osposobi sa ve} odobrenih 70. {triker @ivan Rankovi} i lekar Dragomir Karajovi} – AJ. uspostavilo se da u okolini na{ega mesta a u ataru na{e op{tine. 29. Dopis Na~elstva sreza `i~kog II Upravnom odeqewu Kraqevske banske uprave Moravske banovine. frizeri Sreten Vasi}. „Razlozi za stagnaciju sporta u na{em mestu. kako bi _________________________ Ovakvo re{ewe Ministarstva doneto je na sugestiju sreskog na~elnika iz Kraqeva da „ne bi trebalo dozvoliti osnivawe ovog sport kluba.000 dinara za kupovinu sportskog igrali{ta. godinu unesena suma od 70. Slobodan \or|evi} i Bo`idar Kiti}. posle svestranog pregleda slobodnih terena koji mogu do}i u obzir.80 O tome koliko je problem igrali{ta optere}ivao i usporavao razvoj ne samo kraqeva~kog fudbala ve} i ~itavog sporta. 80 . trgova~ki pomo}nici \or|e Mili}evi}.000 dinara. Radi toga sportski klubovi na{ega mesta. u ciqu podizawa sporta. a i sa zadatkom da i docnije. 71.243 zlo`ewem da „~lanovi osniva~i ne pru`aju dovoqne garancije da }e raditi prema odre|enim ciqevima a da dru{tvo ne}e prekora~iti svoj statutarni krug rada“. ~lanovi Op{tinske uprave Petar Bo`i} i Kosta Popovi}. Svetozar An|eli} i Mi{a Obu}ina. na spisku ~lanova osniva~a nalazili su se: hotelijer Milan Pribakovi}. najstariji futbalski klub na{eg mesta ’Ibar’ poveo je akciju u zajednici sa ostalim sportskim zajednicama i uspelo se toliko {to je. Dimitrije Simonovi} i Frawa Supek. na ve} izgra|enom terenu svr{ava teku}e poslove uslovqene zajedni~kom svojinom terena. bravari Milan Mari}. Ilija Trifunovi} i Aleksa Aleksi}. 16. Radmilo Tro{i}. nema pogodnog terena koji bi se mogao uz potrebne uslove otkupiti za 70. s razloga {to me|u ~lanovima ima lica koja po svojim politi~kim ube|ewima nisu ispravna”. @ivko Nedeqkovi}. bez datuma. Ina~e. 27–65. Krsta Pantovi}. prinu|eni su da se ponova obrate op{tinskom odboru sa molbom. advokat Du{an Ili}. {usteri Milan Gavrilovi}.

ali do igrali{ta kakvo ovo napredno mesto zaslu`uje do danas se nije do{lo.. „Politika“. (.. „Narodna samouprava“. sem toga da je imao saradwu sa „Beogradskim tenis-klubom“ osnovanim 1926. sportsko i sporazumno kori{}ewe terena“ – pisala je kraqeva~ka „Narodna samouprava“ 16. sredinom tre}e decenije pro{log veka. godine pridru`ila se i „Politika“: „Gubqewem igrali{ta ovda{wi sportisti ostali su na ulici. osnovan „Aeroklub Kraqevine Srba..) Nekoliko godina aktivni igra~i i drugi sportski radnici bogorade iz dana u dan kod nadle`nih da im se dodeli bilo kakav teren za igrali{te. 16. kada je.244 iste sa svojim opravdanim zahtevima istupale zajedni~ki i da ih kolaborirawem rada osposobi za pravilno. sportski pokret nastao po~etkom veka u Engleskoj. maja 1922. koji je nakon Prvog svetskog rata do`iveo pravu ekspanziju u zapadnoevropskim zemqama. Sredinom dvadesetih godina XX veka u Kraqevu je osnovana i podru`nica „Saveza izvidnika i planinki“ koja je negovala skautizam. VIII 1940. 83 Prvi jugoslovenski sportski. 3. _________________________ O sportu uop{te. a ~iji idejni tvorac je bio Baden Paul.81 Naporima za obezbe|ivawe odgovaraju}eg sportskog terena u Kraqevu u avgustu 1940. no sve je to ostalo bez ikakva rezultata. ali mu preti opasnost da bude ugu{en. 26. ili. 69.83 Dolaskom francuskih stru~waka i radnika. 81 82 . a najboqi fudbaleri su u`ivali veliko po{tovawe i divqewe svojih sugra|ana.“82 Uprkos svim navedenim te{ko}ama fudbal se duboko uvre`io u du{ama mnogih Kraqev~ana potvr|uju}i maksimu o „najva`nijoj sporednoj stvari na svetu“. VI 1939. Bli`ih podataka o aktivnosti ovda{weg tenis-kluba koji se koristio teniskim igrali{tima „sa crvenom {qakom“ u „Aerokoloniji“ nemamo. Fabrike aviona i Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda. Hrvata i Slovenaca“. vratili su se ponova kafani i svemu onome r|avom {to proisti~e iz kafanskog `ivota. Obijeni su mnogi pragovi i na mnogim mestima dobilo se mnogo obe}awa. Krajem pomenute decenije skautsku ~etu u Kraqevu ~inilo je 27 ~lanova razli~itog pola i uzrasta. u Kraqevu je za`iveo i jedan novi sport – tenis. futbal u Kraqevu ponova je o`iveo. pru`ali su Kraqevu odli~ne preduslove za razvoj vazduhoplovnog sporta. jo{ boqe je re}i. godine. juna 1939. po uzoru na francuski i belgijski. Posle nekoliko godina... 4.84 Izgradwa aerodroma. godine. Sportsko vazduhoplovstvo u ju`noslovenskoj dr`avi svoju organizacionu formu dobilo je 14. 157. godine. 45. 84 Isto.

poma`e podizawu vazduhoplovstva u zemqi kao mo}nom sredstvu narodne odbrane. Brana Vasiqevi}. O ovom doga|aju novine su zapisale: „Danas oko 10 ~asova odr`ana je dobro pose}ena skup{tina novoformiranog Oblasnog odbora kojoj je prisustvovao i delegat Sredi{weg odbora iz Beograda. izme|u ostalog i u Kraqevu. in`iwer Veqovi}. Wima pripada nebo. tako|e trgovac po zanimawu. 86 Rade Joveti}. kao ~lan Me|unarodne Aeronauti~ke federacije vr{i funkciju oblasti aeronauti~kog sporta koja mu prema wenim statutima pripada i okupqa sve pobornike vazduhoplovstva kako bi oni mogli stru~nim radom potpomagati izvo|ewe klubskih zadataka“85. 85 . Po{to su izvr{ene jo{ neke formalnosti.. godine Mesni odbor prerastao je u Oblasni. bez numerisanih stranica.245 Deset godina kasnije wegovim spajawem sa „Udru`ewem rezervnih avijati~ara“ nastao je Aeroklub „Na{a krila“ s ciqem da „{ire}i svoju organizaciju po celoj zemqi upoznaje na{ narod sa visokim koristima koje vazduhoplovstvo pru`a ~ove~anstvu. godine na zajedni~koj Vanrednoj skup{tini Aero-kluba i „Udru`ewa Rezervnih Avijati~ara“. prema nekim saznawina.86 Sredinom 1932. 26. 1998. jer ono ima sve uslove za razvoj civilne avijacije: postoje}i aerodrom. _________________________ Pravila Aero-kluba Kraqevine Jugoslavije „Na{a krila“ doneta 15. Ivan Pupis. Veqovi} koji je izneo razloge koji su rukovodili Sredi{wi odbor da u Kraqevu osnuje Oblasni odbor. 1933. Sava J. Miki}. hangari i dovoqan broj odli~nih pilota pri Vazduhoplovnom zavodu. dobio je re~ g. radi na pripremi stanovni{tva za odbranu od vazdu{nih napada. Beograd. Tokom tre}e decenije XX veka osnovano je niz mesnih odbora „Na{ih krila“ u unutra{wosti. (. Za prvog predsednika wegovog Upravnog odbora izabran je prota Savatije Bo`i}. ^lanovi: potpukovnik Dragi}. 617.) Po{to je data razre{enica staroj upravi mesnog odbora. potpukovnik Vazduhoplovnog zavoda. 625. juna. Ta~an datum wegovog konstituisawa nije poznat ali. vode}i naro~ito ra~una o pripremi stru~nog i tehni~kog podmlatka. mart 1932. a koja je sastavqena ovako: predsednik Du{an Radovi}. iazbran je kandidacioni odbor koji je kandidovao novu upravu. godine. potpoma`e razvijawe tehnike i nauke u oblasti vazduhoplovstva. in`. februara 1932. Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. za potpredsednika trgovac Qubi{a Radovanovi}. ~ija osniva~ka sednica je odr`ana 12. potpredsednik Jelesijevi}. Milosav Milosavqevi}. Kraqevo. verovatno je da se to dogodilo u julu 1927. „Na{a krila“. gaji i razvija qubav prema vazduhoplovstvu kao sportu i va`nom privredno-ekonomskom faktoru. za blagajnika trgovac Dragomir Jovanovi} a na du`nost sekretara biran je Mika Ili}..

Beograd. Vu~kovi}. O popularnosti ove sportske grane u gradu najre~itije govore statisti~ki podaci o broju ~lanova Mesnog odbora: 1937. a nastoja}e da se upi{e u ~lanstvo bar 10% od celokupnog gra|anstva u Kraqevu. jula. 37... bez numerisane stranice. U`icu. godinu. u organizaciji Sredi{weg odbora Aerokluba „Na{a krila“. a izra|eno je 138 avio-modela. Po`egi. Kraqevski Jugoslovenski aero-klub „Na{a krila“ – Izve{taj za XVIII redovnu zemaqsku skup{tinu.246 in`. Ra{ki i Novom Pazaru. 1937. 87 88 . godine.90 Idu}e godine modelarske te~ajeve poha|alo je 65 polaznika od kojih je wih 58 dobilo diplome modelara.. Ivawici. a Kraqevo je postalo jedan od centara vazduhoplovnog sporta u Kraqevini Jugoslaviji. godine obu~eno 12 modelara i izra|eno 26 modela i jedan zmaj. „Politika“... 92 [kola bezmotornog letewa u Pinosavi kod Beograda. kao i 483 ~lana podmlatka. VI 1932. Godi{wak jugoslovenskog vazduhoplovstva za 1937. 4. 1. a dve godine kasnije 565.89 Pod wegovim okriqem radila je {kola za izradu avio-modela u kojoj je 1937. Kotas. 13. Savo Mom~ilovi}.. 91 Kraqevski Jugoslovenski aero-klub „Na{a krila“ – Izve{taj za XVIII redovnu….88 Uprkos prili~no skromnim materijalnim mogu}nostima.91 Sportsko-vazduhoplovna disciplina koja je svojom atraktivno{}u plenila pa`wu svih ~lanova Mesnog odbora bilo je jedrili~arstvo („bezmotorno letewe“). juna do 3. 89 U Kraqevu }e se osnovati {kola za pravqewe avionskih modela. 22. „Na{a krila“. 10. II 1936. 11. a u periodu od 28. X 1932.“87 Kraqeva~ki oblasni odbor odigrao je zna~ajnu ulogu u popularizaciji i razvoju sportskog vazduhoplovstva u jugozapadnoj Srbiji i delu Ra{ke oblasti. svr{ili „[kolu bezmotornog letewa“ koja je obuku izvodila u Pinosavi kod Beograda.93 Poseban uspeh kraqeva~ki jedrili~ari postigli su sre_________________________ Osnivawe Oblasnog odbora Aero-kluba u Kraqevu. Mesni odbor je razvio `ivu aktivnost s ciqem da „{to vi{e propagira civilno vazduhoplovstvo i da me|u gra|anstvom na|e {to ve}i broj prijateqa avijatike“. 37. 1939. „Politika“. 19. Zalagawem wegove uprave a`uriran je rad mesnih odbora u ^a~ku.. 90 Godi{wak jugoslovenskog vazduhoplovstva za 1937. 1. Zrni}.92 Jedrili~arstvo je imalo dosta poklonika tako da su 1938. Prvi Kraqev~ani koji su imali prilike da se sportskom jedrilicom vinu u nebeski svod i osete ~ari letewa bili su Konstantin \or|evi} i Miodrag ^ukuli}. 93 Kraqevski Jugoslovenski aero-klub „Na{a krila“ – Izve{taj za XVIII redovnu.) Oblasni odbor u Kraqevu ima preko 300 ~lanova. godine bilo ih je 205. deo wihovih rukotvorina prikazan je sugra|anima na izlo`bi.. godinu. godine delovale dve jedrili~arske grupe: „@i~a“ sa 21 i „Kraqevo“ sa 17 ~lanova od kojih su ~etvorica imala svr{enu leta~ku {kolu. Beograd. koji su 1932. (.

biv{i narodni poslanik.. VII 1939. Wihovo omiqeno sastajali{te je bila kafana „Evro_________________________ Kr{tewe prvih jedrilica sagra|enih u radionicama Aero-kluba u Kraqevu. svake godine odr`avan je aeromiting na kome su se okupqali brojni posetioci.000 din. 7. VII 1939. pozdravio je prisutne govorom: ’(.. „Politika“. do 10. Nikolaj na osve}ewu aviona „Na{ih krila“ u Kraqevu. 2. godine obavqani su na jednom polovnom aparatu. „Pravda“. VII 1939. vazduhoplovni pukovnik g.) ^inodejstvovale su prote Savatije Bo`i} i Milovan Blagojevi} uz asistenciju jednog |aka. izvr{eno je osve}ewe 3 jedrilice koje su izradili ovda{wi mladi}i. 94 . 95 AJ.95 U organizaciji Oblasnog i Mesnog odbora. uredniku ’Politike’ Jovanu Tanovi}u na sumi od 1. 22. Aeromiting u Kraqevu. 2. a mnogi od wih imali su priliku da se prvi put u `ivotu voze avionom. godine Oblasni odbor je dobio novi avion koji je na sve~anom kr{tewu dobio ime „Kraqevo“. |ak Trgova~ke akademije.. a od jula 1939. a jedna od takvih odr`ana je od 1.96 Mada smatran uglavnom za vrstu dru{tvene igre kojom se „prekra}ivalo vreme“ za kafanskim stolom. ne samo iz Kraqeva. jula 1939. trgovac i @ivorad Buwak. 258–326.’ (. Kraqa i Episkop g. 74. Izaslanik W.). koji je potom „dat na reviziju“. 7. godine izradiv{i samostalno tri jedrilice („Orao“. glav.. VII 1939. 7. godine u prostorijama objekta Osnovne {kole. {ah je bio jedan od najzastupqenijih sportova u Kraqevu.. 96 Posetite izlo`bu avionskih i jedrili~arskih modela. Pavle Filipovi}. Furlana Komandantu [umadijske divizijske oblasti.. Kumovali su Miqko Petrovi}-Marti}. VII 1940. Radi animirawa ovda{we javnosti i uve}awa ~lanstva. predsednik Oblasnog odbora Aero-kluba ’Na{a krila’.000 din. o ~emu je „Politika“ objavila op{iran tekst: „U prisustvu ve}eg broja Kraqev~ana i delegata aeroklubova sa teritorije Kraqevskog oblasnog odbora Aero-kluba ’Na{a krila’ i u prisustvu velikog broja predstavnika raznih humanih i nacionalnih dru{tava. V. Dragan Tomovi}. „Narodna samouprava“. Mesni odbor je prire|ivao ~este izlo`be avionskih i jedrili~arskih modela. „Soko“ i „Grlica“). 4. Misaona igra na 64 crno-bela poqa imala je brojne poklonike organizovane u [ah-klub „Kraqevo“. firmi ’Vistad’ iz Vi{egrada i svima koji }e sledovati ovim primerima. Izve{taj artiqerijskog majora Igwata M..247 dinom jula 1940.000 din. 12. 7. Pre samog obreda. (.) Blagodarimo vam {to ste se odazvali na{em pozivu i prisustvovali ovako zna~ajnom ~inu kr{tewa na{ih prvih jedrilica sagra|enih u skromnim radionicama kraqevskog Aero-kluba.) Koristim priliku da zahvalnost izrazim na ukazanoj pomo}i Aero-klubu i to: ’Politici’ (uredni{tvu) (3.“94 Obuka i trena`ni avio-letovi do po~etka 1938. Dr`avnoj fabrici aviona Kraqevo od 3. „Narodna samouprava“.

7. „Evropa“ je 22. in`ewer Dobrivoje Savi}. obratno je. februara 1934. 71. 100 Kod nas u Kraqevu. septembra 1933. pri sportskom klubu „Morava“ _________________________ 97 Dobrivoje Obradovi} Kondis. 11. ~inovnici Maks Derna~. Spisak osniva~a Smu~arskog kluba Kraqevo. 33–90. Danica Aleksi}. ostvariv{i 11 pobeda. 8. svedo~i pismo jednog Kraqev~anina objavqeno po~etkom aprila 1934. Ozrena Nedeqkovi}a. 186–165. – AJ. Pravila Smu~arskog kluba iz Kraqeva.“100 Biciklizam kao sportska disciplina dobio je svoju organizacionu formu u Kraqevu tek po~etkom oktobra 1935. 99 AJ. odobrenim od strane Ministarstva fizi~kog vaspitawa naroda 15. artiqerijski kapetan II klase Frawo Tu{ar. godine osnovan je u Kraqevu i Smu~arski klub. Roman Raj{p. „Politika“. koji je tom prilikom odigrao tro~asovnu simultanku sa 14 najboqih kraqeva~kih {ahista. godine ugostila i doajena jugoslovenskog {aha. policijski pisar Milosav Braqinac. kada je „agilno{}u nekoliko ~lanova“. „Kraqevski glasnik“. {iriti smu~arski sport. Kod nas u Kraqevu. O tome koliko je vo`wa „to~ka“.98 Prema klupskim „Pravilima“. Ne znam {ta je beogradska op{tina preduzela da oslobodi trotoare. dakle kolovozom. Trotoar kod nas u Kraqevu predstavqa veliku opasnost jer dok je u najve}em delu ulice kolovoz sa starom turskom kaldrmom.97 ^etrnaestog decembra 1933. boqe je da idete sredinom ulice. najve}i deo trotoara izra|en je od betona tako da je du{u dao za velosipediste. u atmosferi duvanskog dima i uz „budan nadzor“ brojnih kibicera. me|utim. 14. Bo`idar Milojkovi}. 29.248 pa“. Letwe razonode na kaldrmi. kako je bicikl ~esto nazivan. II 1934. Ako ho}ete da ste sigurni da ne budete prega`eni. 61. komandant Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda. wegovi ciqevi bili su: „gajiti. Kod nas u Kraqevu protiv ovih vatrenih velosipedista nije preduzeto jo{ ni{ta. 15. . in`ewer Slobodan Zrni}. ^eka se vaqda da neko najpre pogine. Ivan Pupis i Dragomir Radovi}. XII 1933. pa onda tek da sleduje potrebno nare|ewe. I oni te trotoare mu~ki iskori{}avaju jure}i verolomnom brzinom tako da je ipak najsigurnije i}i kolovozom. izla`u opasnosti da ih pregaze kola ili auto. ~ime se.99 Kraqeva~ki smu~ari su svoje ume}e vo`we po sne`nom pokriva~u iskazivali uglavnom na padinama obli`weg Go~a i ne{to udaqenijeg Kopaonika. „Ibarske novosti“. uzela maha. 98 Wegovi osniva~i bili su: potpukovnik Pavle Filipovi}. godine u „Politikinoj“ rubrici „Me|u nama“: „Ba{ u ovoj rubrici izneta je slika jedne beogradske ulice ~iji je trotoar zakr~en nosa~kim kolicima tako da pe{aci moraju da si|u na kolovoz. prava ekspanzija biciklizma nastupila je sredinom ~etvrte decenije XX veka. VIII 1983. IV 1934. za ~ijim stolovima su se. 18. III 2001. kao i sve {to je s wim u vezi i propagirati lepotu zimske prirode“. Aleksandar @iranski i izvesni Intihar. Vremeplov XX veka. 9. Iako su se „velosipedi“ kotrqali kraqeva~kom kaldrmom jo{ u godinama pre Prvog svetskog rata. oprezno osmi{qali i vukli lukavi potezi. naravno. dva remija i jedan poraz. godine. godine.

25. 101 102 .13). Du` cele staze. U Lopatnici ispred kafane zasedavala je komisija od vi{e ~lanova. Milan Ne{ovi}. stajali su seqaci i seqanke i pojedine tekmi~are `ivo bodrili. trgovac Aleksandar Vasiqevi} i D. uzeli su: Miroslav Matovi}. godine odr`ana je. X 1935. @iri su ~inili @ika Petrovi}. 11. X 1935.23. u ciqu popularizacije novog vida sportskog nadmetawa. Na svakom petom kilometru za vreme trke bio je postavqen po jedan kontrolni ~lan. tre}u Stoji} (1. oktobra 1935. Stoji}. 12.. a naro~ito izme|u Mataru{ke Bawe i Lopatnice. Prve biciklisti~ke trke u Kraqevu.249 obrazovana biciklisti~ka sekcija. a ~etvorica tzv. 4.23. a godinu dana docnije formiran je „Kraqevski Biciklisti~ki sport klub ’Lasta’“.“102 ^lanska karta „Kraqeva~kog Biciklisti~kog sport kluba ’Lasta’“ Biciklizam je ubrzo stekao brojne poklonike.32). 11. Najboqi kraqeva~ki bicikli_________________________ Biciklizam. „Pravda“.35 sati. tako da su biciklisti~ka nadmetawa u brzoj vo`wi postala prava strast za mnoge mladi}e `eqne dokazivawa. U~e{}e u ovoj. Jovan Blagojevi}.. X 1935. nagrade su podeqene ovako: prvu (srebrnu tabakeru) dobio je Matovi} za vreme od 1.) Na ciq je prvi stigao Miroslav Matovi}. za Kraqev~ane i me{tane sela kroz koje je vo`eno. Propagandisti~ke trke u Kraqevu. Sreten Vasi} i Dragan Terzi}.101 Ve} 6. O tome je op{irno pisala i beogradska „Pravda“: „Polazak je bio ta~no u 9 ~asova ispred ’@eneve’. te{ke bicikle. „velika propagandna biciklisti~ka trka“ na 38 kilometara dugoj mar{ruti od Kraqeva do Lopatnice. 7. Stojan Stoji}. pored puta. 12. (. sudijski pripravnik. svojevrsnoj atrakciji i doga|aju koji je Kraqevo uveo u novu etapu razvoja modernog sporta.15.30). S obzirom na tip bicikala. Dragutin Bla`i}. „Pravda“. Milo{ Vuksanovi}. od kojih su trojica imali prave trka~ke. drugu Blagojevi} (1. ~etvrtu (poklon u novcu od @ike Petrovi}a) Dragutin Bla`i} (1. „Politika“.

Geringa. do 1918. prestao je rad _________________________ Podvig ove dvojice Kraqev~ana opisale su i novine: „Kad su dva mladi}a krenula na olimpijadu biciklama niko nije verovao da }e se ostvariti wihovo putovawe. Tu su potpisi Hitlera. ~iji uspesi su proneli ime Kraqeva i van jugoslovenskih dr`avnih granica. a drugi rukama u testo. 8. „Sokolski glasnik“. ~ak su donele i wihove fotografije. No. Agilno{}u prvog predsednika kraqeva~kih sokola. VIII 1940. predstavqalo idealno sredstvo za vojni~ko vaspitawe omladine. „Politika“. ubrzo steklo brojne pristalice. 21. koji je vr{io du`nost sekretara. dr Karla Dima. podru`nice „Saveza Sokolskih dru{tava Du{an Silni“. 17. laka atletika itd. godine. 13. „Ibarske novosti“. godine. Nema~ke novine pisale su o tome op{irno. To su dva mladi}a: Stojan Stoji} i Deleta Ni{avi}. jednog dana. Tanc-majstor i prvi biciklista. Dvadesetpetogodi{wica Sokolskog dru{tva u Kraqevu. streqa{tvo i sli~no). „Politika“. Ali. koji je bio ~lan „Sveslavenskog sokolskog saveza“. 12. paralisale su u potpunosti sokolske aktivnosti. poslasti~ar. A oni su ushi}eni i nemaju dovoqno re~i da iska`u kojima bi ispri~ali sve svoje utiske s putovawa.105 S obzirom na to da je sokolstvo. Ratne neda}e u periodu od 1912. kao izrazito slovenskog kulturnog i nacionalno-oslobodila~kog liberalnog pokreta. Masa naroda do~ekala je ove mlade bicikliste i priredila im spontane manifestacije. Hesa. VI 1935. 29. Vratili iski}eni mnogim medaqama i sa jednom kwigom u kojoj se nalaze potpisi mnogih istaknutih nema~kih dr`avnika i sportista.103 a samostalno je nastupao na ~uvenom „Tour de France“. poklawaju}i naro~itu pa`wu ve`bama sa elementima vojne obuke (strojeve ve`be.250 sta u periodu do 1941. „Pravda“. svoje institucionalne okvire u Kraqevu dobile su 1910. ve`be na spravama. VII 1983. „Krajem 1912. Zajedno sa svojim klupskim drugom Deletom Ni{avi}em. godine stigav{i u Berlin voze}i bicikle iz Kraqeva. godine i na niz mawih biciklisti~kih nadmetawa. Gebelsa. ono je razvilo razne grane telesnog ve`bawa (redovne i proste ve`be. godine bio je Stojan Stoji}. generalnog sekretara olimpijade i drugih. 7. i to se svr{ilo: sada }e oni svaki na svoj posao – jedan turpijom u gvo`|e. 103 . sasvim iznenada. 15.“ – Biciklisti koji su preneli olimpijsku vatru vratili su se u Kraqevo. posebno me|u gimnazijalcima. Dobrivoje Obradovi} Kondis. 14. Stoji} je u~estvovao na olimpijadi u Nema~koj 1936. 105 Kraqevo – osve}ewe zastave i proslava dvadesetpetogodi{wice dru{tvenog opstanka. zbog svog karaktera.104 Sokolstvo Ideje sokolstva. majora Vlastimira Jakovqevi}a i potporu~nika Miodraga Stevanovi}a. Danas su se oni vratili sa svog dugog i napornog puta. XII 1936. takmi~io se na velikoj „Trci oko Srbije“ 1940. VI 1935. potpomagano od dr`avnih vlasti. 3. osnivawem Sokolskog dru{tva „Du{an Silni“. Dru{tvo je. 104 Danas po~iwe velika biciklisti~ka devetodnevna trka oko Srbije. u Kraqevu se pronela vest da su dva biciklista Jugoslovena stigla sa olimpijskom vatrom u Berlin.).

251 u ve`baonicama. Sokoli su oti{li da na bojnom poqu ostvare snove snevane po ve`baonicama. Ve`baonice su ostale puste, a zatim i uni{tene od neprijateqskih okupatorskih vlasti. Veliki broj sokola [umadije pao je na bojnom poqu! Neprijateq je progonio i one koji su, onesposobqeni i ostareli, ostali kod ku}a i uni{tavao sistematski sokolsku imovinu, tako da se po svr{etku rata moralo raditi iz po~etka. Ali, ako su uni{tena materijalna dobra sokolska, sokolska misao je pre`ivela ove te{ke dane!“106 Ujediwewem ju`noslovenskih naroda u jedinstvenu dr`avnu zajednicu, 1. decembra 1918. godine, stvoreni su uslovi i za objediwavawe sokolskog pokreta. Na sednici predstavnika srpskog, hrvatskog i slovena~kog sokolstva, odr`anoj 26. januara 1919. godine u Zagrebu, osnovan je „Sokolski savez Srba, Hrvata i Slovenaca“, koji je, prilikom I pokrajinskog sleta u Mariboru, 30. avgusta 1920. godine, preimenovan u „Jugoslovenski sokolski savez“.107 Sokoli, kao organizacija liberalnog ideolo{kog usmerewa, prihvataju}i ideolo{ki koncept novoformirane dr`ave, postali su avangarda u wegovom sprovo|ewu, tj. glavni nosioci jugoslovenske nacionalne ideologije, zauzimaju}i centralno mesto u fizi~koj kulturi Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Prema sokolskom ustavu, zadaci ove organizacije bili su „stvarawe fizi~ki zdrave, krepke, moralno i intelektualno razvijene, nacionalnom sve{}u pro`ete, duhom slovenske solidarnosti nadahnute i velikim i op{tim idealima ~ove~anstva zadojene omladine koja }e ~uvati tekovine tada{we generacije – ujediwewe i nezavisnost“.108 Uloga sokola kod provo|ewa u `ivot jugoslovenske nacionalne ideologije, bila je posebno istaknuta nakon proklamovawa [estojanuarske diktature 1929. godine. Zala`u}i se za socijalnu i nacionalnu nivelaciju stanovni{tva, oni su se u potpunosti uklapali u novi dr`avni ideolo{ki kurs, u`ivaju}i zato punu podr{ku wegovih kreatora – kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a i vlade generala Petra @ivkovi}a. Tako je, „Zakonom o narodnim {kolama“ od 5. decembra 1929. godine, u {kolske planove i programe uveden nastavni predmet „Telesno vaspitawe“, koji je izvo|en po sokolskom sistemu, dok je „Zakonom o sredwim {kolama“ u~enicima bilo zabraweno u~lawivawe u sve sportske organizacije sem sokolske.109
_________________________

Sveslavensko sokolstvo – jubilarno izdanje Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1930, 100. 107 AJ, 71, 3–7, Kratak pregled razvoja i stawa sokolstva u na{oj zemqi (referat). 108 Dr Nikola @uti}, Kraji{ki sokoli – Sokoli Srpske Krajine 1903–1941–1991, Beograd, 1998, 37–38. 109 O ulozi sokola u dru{tvenom `ivotu Kraqevine Jugoslavije vidi vi{e: Nikola @uti}, Sokoli – ideologija u fizi~koj kulturi Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1991.
106

252 „Sokolsko dru{tvo Kraqevo“, kako se nazivala ova organizacija u periodu izme|u dva svetska rata, obnovilo je svoju delatnost 15. novembra 1920. godine. Najve}e zasluge za to pripadale su Vladimiru Novaku, honorarnom gimnazijskom profesoru istorije, latinskog i nema~kog jezika i Vojislavu Konstantinovi}u, komandantu I haubi~kog puka, wegovom prvom posleratnom predsedniku. Zahvaquju}i Novaku „sokolstvo je u gra|anstvu postalo omiqeno, po{to su o~igledno, uvideli na svom podmlatku lep fizi~ki razvoj, disciplinu i patriotizam“, dok je Konstantinovi} „dao Sokolskom dru{tvu salu u ovda{woj kasarni, snabdeo ga spravama, poma`e ga tambura{kim orkestrom svojih vojnika i u~inio je toliko da }e se mnoga na{a mlada bra}a: Hrvati i Slovenci, koji slu`e vojsku u Kraqevu, rado se}ati lepih ~asova provedenih u Kraqevu u Sokolskom dru{tvu sa {kolskom omladinom“110. Kraqeva~ko sokolsko dru{tvo pripadalo je, u organizaciono-upravnom smislu, „Sokolskoj `upi Kragujevac“, formiranoj 16. januara 1921. godine.111 Wegovom delatno{}u rukovodio je Upravni odbor biran na godi{wim skup{tinama Dru{tva („nastoji na izvo|ewu sokolskog programa, osigurava stalan i neprekidan rad dru{tva, prikupqa potrebna sredstva za to, provodi sve odredbe vi{ih sokolskih organizacija“).112 Na ~elu Dru{tva nalazio se stare{ina („on doma}inski motri i nadzire kako rad pojedinog ~lana uprave, tako i svakog ~lana u dru{tvu i izvan wega, daje inicijativu i polet svima funkcionerima uprave za rad, a savesnim radom svojim on je primer svima mla|ima“), kome su u radu neposredno pomagali tajnik („on je du{a celokupne administracije, ~uva {tambiq, vodi celokupni spisak ~lanova, vodi zapisnik na sastancima uprave, prima svu po{tu itd.“) i blagajnik („pobire redovno ~lanarinu i ostale doprinose od ~lanova, prima sve
_________________________

AJ, 66, 754–1207, Dopis komandanta I haubi~kog puka komandantu I armijske oblasti, 6. V 1922; isto, Dopis direktora Privatne gimnazije u Kraqevu Ministarstvu prosvete, 29. V 1922. 111 Prvobitni ~lanovi kragujeva~ke sokolske `upe bila su dru{tva: Kragujevac, Jagodina, Kru{evac, ^a~ak, Kraqevo selo (kod Aleksinca), U`ice, Kraqevo i sokolsko dru{tvo Vojske Kraqevine SHS. – Sveslavensko sokolstvo – jubilarno izdanje..., 101; Almanah Kraljevine SHS za 1921–22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, 343. 112 Na sednici Upravnog odbora, odr`anoj 29. januara 1936. godine u prostorijama hotela „Pariz“, izabrana je Uprava Dru{tva za 1936. godinu. Za stare{inu je izabran ugledni trgovac Velisav Matovi}, a za wegovog zamenika sudija Sreskog suda Todor Dimitrijevi}. ^lanovi Uprave postali su: Milan Antonovi}, Vlada Aritonovi}, Milivoje Markovi}, Vladan Milo{evi}, Qubisav \oki}, Du{an Krsti}, Nikola Stanojevi}, Mane Derna~, Milo{ Simi}, Stanko Kova~evi}, Krsta Petrovi}, Milorad Stefanovi}, \ura Ben~en, Stevan Nikoli}, Pavle Filipovi}, Stevan Kne`evi}, Petar Buwak, Bo`idar Crv~anin, Vuka{in Marku{, Emilija Petrovi} i M. Cvijovi}. – Sokoli u Kraqevu odr`ali su svoju skup{tinu, „Pravda“, 30. I 1936, 6.
110

253 nov~ane prihode od zabava sa ta~nim obra~unom, vr{i isplate po nare|ewu i zakqu~ku uprave, vodi blagajni~ku kwigu“). Ve`bawe sa mu{kim ~lanovima Dru{tva bilo je povereno na~elniku, a sa ~lanicama na~elnici („na~elnik predvodi ~etu na svima javnim istupima i sve~anostima. Od wega zavisi sav uspeh u tehni~kom radu, pa zato on mora da bude primer ta~nosti, odu{evqewa i vaqanosti ostalim ~lanovima“).113 U redove sokola primane su osobe oba pola starije od 18 godina, pod uslovom da su „ispravne u moralnom pogledu“ i da nisu „protudr`avni elementi“.114 Pre prijema svaki potencijalni ~lan ispuwavao je „prijavni list“, nakon ~ega bi bio primqen privremeno na {est meseci i, ukoliko bi za to vreme uprava Dru{tva bila zadovoqna wegovim radom i vladawem, dobijao bi legitimaciju i sokolsku zna~ku. Prema Pravilniku sokolske organizacije, svi ~lanovi su prilikom sve~anosti i drugih javnih nastupa bili obavezni da nose sve~ano sokolsko odelo – bluzu zakop~anu do grla i pantalone drap boje, bluzu – dolamicu koja se nije sasvim obla~ila, ve} je jedna strana bila preba~ena preko ramena, i kapu drap boje, sli~nu {ajka~i, sa sokolskim amblemom. U me|usobnom obra}awu pozdravqali su se sokolskim pozdravom „Zdravo!“ i oslovqavali sa „Ti“.115 Dru{tvo je imalo i svoju zastavu koju mu je darovao ovda{wi trgovac Qubisav \oki}.116 U sklopu „Sokolskog dru{tva Kraqevo“ delovalo je i nekoliko seoskih sokolskih ~eta, od kojih su najaktivnije bile one iz Vrbe, Vitkovca, Gra~aca i Drak~i}a, a tokom ~etvrte decenije pro{log veka, uspe{no je radio i „Ruski odsek“ okupqaju}i poklonike Tir{ovih ideja iz redova ruskih emigranata nastawenih u Kraqevu.117 Brojnost ~lanstva varirala je iz godine u godinu, kre}u}i se u rasponu od nekoliko desetina do nekoliko stotina. Uslovqavalo ju je vi{e ~inilaca, a jedan od najva`nijih bio je preduzimqivost Uprave, posebno a`urnost na~elnika i na~elnice.118 Tokom
_________________________

Sokolski zbornik, Beograd, 1934, 264–265. Isto, 260. 115 Isto. 116 Weno sve~ano osve}ewe obavqeno je 16. juna 1935. godine. – IAK, Udru`ewe zanatlija sreza @i~kog – Kraqevo 1910–1950, kutija br. 44, Dopis Sokolskog dru{tva Kraqevo Zanatskom udru`ewu Kraqevo, 8. VI 1935; Dvadesetpetogodi{wica Sokolskog dru{tva u Kraqevu, „Politika“, 13. VI 1935, 7; Kraqevo – osve}ewe zastave i proslava dvadesetpetogodi{wice dru{tvenog opstanka, „Sokolski glasnik“, 14. VI 1935, 3. 117 U 1937. godini „Ruski odsek“ imao je 10 ~lanova i sedam ~lanica, a godinu dana kasnije wegovo ~lanstvo ~inili su 21 soko i {est sokolica. – Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1938. godinu Glavnoj skup{tini @upe 4. i 5. marta 1939. godine u Kraqevu, Kragujevac, 1939, 45. 118 O te{ko}ama koje su poticale od nedostatka vaqanih stru~nih kadrova za telove`bawe svedo~i slede}i dokument: „Proletos smo poku{ali da dobijemo za
113 114

254 1935. godine Dru{tvo je imalo 137, a krajem naredne godine 199 ve`ba~a koji su, ve`baju}i na vratilima, razboju, kozli}u, kowu, struwa~ama, lestvama, krugovima, konopcu i motki za pewawe, savladavali razne gimnasti~ke tehnike.119 Predvo|eni svojim stare{inom, na~elnikom i na~elnicom, kraqeva~ki sokoli u~estvovali su na mnogim sokolskim sletovima i raznim dru{tvenim manifestacijama u zemqi i inostranstvu. Wihova gimnasti~ka i druga postignu}a prezentovana su na Vidovdanskom sletu odr`anom u Osijeku 1921. godine, Prvom sletu `upe Kragujevac (27–28. maja 1923. godine), „III sletu sokolstva na Jadranu“ u [ibeniku (22–23. avgusta 1936. godine), velikom „Sletu Bugarskih Junaka“ u Sofiji 1939. godine, osve}ewu nove zgrade osnovne {kole u Kraqevu (25. juna 1939), osve}ewu nove jedrilice mesnog Aerokluba „Na{a krila“ (2. jula 1939), osve}ewu zastave Sokolskog dru{tva Vrwa~ka Bawa (21. septembra 1940) itd.120 „Bilo je dobrih gimnasti~ara, vrsnih ve`ba~a koji su u~estvovali na raznim takmi~ewima, a jedan me|u wima, poreklom Slovenac, koji je u Kraqevu slu`bovao kao vojno lice, osvojio je prvo mesto na gimnastijadi u Pragu. Pobe|ivali su kraqeva~ki gimnasti~ari na takmi~ewima u U`icu, Kragujevcu i Ni{u, a @ivko Markovi} ’Baxo’, fudbaler i bek ’Ibra’, kao da je rezervisao najboqa mesta na gimnasti~kim nadmetawima gde je uvek bio me|u prvom trojicom, i smatrali su ga najboqim sokolcem Kraqeva u periodu 1920–1925. godine.“121 Pridru`uju}i se „Sokolskoj Petrovoj Petoqetci“, obimnoj akciji „Sokola Kraqevine Jugoslavije“, u kojoj se, u razdobqu od 1936. do 1941. godine, tj. do punoletstva Petra II Kra|or|evi}a, „imao intenzivirati sav sokolski rad u svim wegovim pravcima“,
________________________________________________________________________________________________________________

Kraqevo jednu sokolicu – u~iteqicu pa smo zato jo{ dobili ukor, {to smo po savetu saveza uradili. Kako se sada prave u~iteqski rasporedi i kako je fakat da Kraqevo ima 22 u~iteqa i u~iteqica od kojih su 4 prekobrojni, a ni jedan nije aktivni soko, a kamo li ve`ba~ i sposoban da sar|uje u ve`baonici, to se ponovo obra}amo s molbom da se u Kraqevo postavi bar jedna u~iteqica sokolica sposobna da vodi `enska odeqewa. Li~nost ne predla`emo da ne bi opet dobili odgovor: da ona mo`e i tamo gde je Sokolu poslu`iti.” – AJ, 66, 2333–2201, Dopis Sokolskog dru{tva Kraqevo Sokolskoj `upi Kragujevac, 27. VIII 1932. 119 Osim pomenutih sprava, za ve`bawe su upotrebqavani jo{ i: diskovi, kopqa, |ulad, razne palice, lopte i sl. – Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1936. godinu Glavnoj skup{tini @upe 28. marta 1937. godine u ]upriji, Kragujevac, 1937, 5. 120 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Odlomci iz dnevnika Ko~e Jon~i}a, II/233; Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1936. godinu..., 4; Izve{taj Uprave Sokolske @upe Kragujevac za 1939. godinu podnet redovnoj godi{woj skup{tini 6. i 7. aprila 1940. godine u ^a~ku, Kragujevac, 1940, 44; Sveslavensko sokolstvo – jubilarno izdanje..., 103; Gimnazija u Kraqevu..., 100. 121 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, „Ibarske novosti“, 11. VIII 1983, 8.

255 kraqeva~ki sokoli su, u nekoliko navrata, pohodili Oplenac, uredili i ogradili letwe ve`bali{te „tako da je osposobqeno za ve~erwe priredbe“, nabavili priru~nu apoteku, odenuli nekoliko siroma{ne dece, prikupqali nov~anu pomo} za „socijalno starawe besposlene bra}e“ i, na severoisto~noj strani varo{kog grobqa, podigli spomenik sugra|anima streqanim u godinama austrougarske okupacije.122 Otkrivawe spomenika u obliku visokog kamenog krsta na kome je uklesan tekst „Streqani od neprijateqa 1915–1918“, obavqeno je 25. septembra 1938. godine, o ~emu je „Politika“ pisala: „Danas pre podne na ovd. grobqu odr`ana je jedna tu`na sve~anost. U prisustvu velikog broja gra|ana, predstavnika vojnih i gra|anskih vlasti, raznih humanih dru{tava i {kolske dece, izvr{eno je osve}ewe i otkrivawe spomenika streqanim od strane okupatorske vlasti. (...) Spomenik koji je danas osve}en podiglo je sokolsko dru{tvo u Kraqevu. ^in osve}ewa po~eo je posle slu`be Bo`ije. ^inodejstvovalo je vi{e sve{tenika sa dva |akona, a na jektanije je odgovarao hor peva~kog dru{tva ’Sveti Sava’. Po zavr{enom verskom obredu spomenik je otkrio stare{ina sokolskog dru{tva g. Velisav Matovi}. Muzika dobrovoqne vatrogasne ~ete zasvirala je molitvu, a jedan odred vojnika ispalio je po~asni plotun.“123 Pored fizi~kog vaspitawa, veliki zna~aj pridavan je prosvetnom radu kao na~inu ideolo{kog uticaja na mase. On je ispoqavan organizovawem raznih priredbi, koncerata, izlo`bi, predavawa, pozori{nih predstava i sl. Obele`avani su: praznik nastanka ^ehoslova~ke,124 Dan Ujediwewa (1. decembar), ro|endani i godi{wice dinastije Kara|or|evi}, Savindan, \ur|evdan, Vidovdan, Dan ]irila i Metodija itd.125
_________________________

Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1938. godinu..., 27. Izve{taj Uprave Sokolske @upe Kragujevac za 1940. godinu podnet redovnoj godi{woj skup{tini 5. i 6. aprila 1941. godine u Jagodini, Kraqevo, 1941, 33. 123 Otkrivawe spomenika streqanima u Kraqevu, „Politika“, 26. IX 1938, 11. 124 Jednu od ovih manifestacija do~arava nam napis iz „Kraqevskog glasnika“: „Sokolsko dru{tvo u Kraqevu priredilo je u nedequ 29. 10. t. g. proslavu praznika oslobo|ewa bratske ~ehoslova~ke republike. Proslavu je otvorio g. Miroslav Pelnar`, stare{ina Sokola. Posle otpevane narodne himne goste je pozdravio g. Milan Antonovi}, profesor, koji je u svom govoru istakao nacionalni preporod i politi~ko oslobo|ewe ^ehoslova~ke, a potom kulturne veze izme|u na{eg i ~ehoslova~kog naroda. Naro~ito je podvukao zna~aj sokolstva i velike zasluge g. Dr Tome Masarika u tom pogledu. Wegov govor propra}en je pqeskawem i poklicima bra}i ^ehoslovacima i wihovom poglavaru Republike. Sokolski `enski nara{taj otpevao je tada ^ehoslova~ku himnu a potom jo{ nekoliko pesmica na ~ehoslova~kom jeziku. Na{a vredna deca pod vo|stvom na~elnika Sokola brata Ambro`a, izvela su ove pesme sa mnogo ose}aja i bili su zato burno pozdravqeni. Posle toga tambura{ki zbor je otsvirao nekoliko narodnih komada.“ – Proslava narodnog praznika ^ehoslova~ke republike, „Kraqevski glasnik“, 2. XI 1933, 2. 125 Qubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije (1929–1941), kw. I, Beograd, 1996, 450.
122

256 Naro~itu pa`wu gra|anstva pobu|ivala su gostovawa sokola iz drugih gradova, poput posete Sokolskog dru{tva iz Ko~ana, po~etkom avgusta 1933. i pozori{nog odseka jagodinskih sokola, po~etkom septembra 1938. godine, kao i sve~ane sokolske akademije prire|ivane na „praznom prostoru iza Sokolane“, gradskom trgu ili u sali nekog od hotela.126 Bile su to idealne prilike za sprovo|ewe sokolskih zamisli u `ivot i, ujedno, prikupqawe nov~anih sredstava za rad Dru{tva. Pa`qivo odabranim repertoarom sa „prigodnom nacionalnom sadr`inom“, sa`imaju}i pri tom prosvetnu, ideolo{ku i propagandnu komponentu, najlak{e se sugestivno uticalo na qudsku svest.127 Ideje sokolstva propagirane su i putem sokolske {tampe („Bratstvo“, „Sokolski glasnik“, „Oko sokolovo“, „Na{a radost“, „Soko na Jadranu“, „Soko“), koja je pristizala u dru{tvenu ~itaonicu i izdavana ~lanovima i gra|anstvu na ~itawe.128 Krajem 30-ih godina pro{log veka, potencirawem raznih grana vojni~ke obuke, na intenzitetu dobija i „narodno-odbrambeni rad“.129 Uprkos entuzijazmu ~lanstva, rad Dru{tva ograni~avale su brojne pote{ko}e, pre svega materijalne prirode. Najve}i problem predstavqao je nedostatak adekvatne prostorije za ve`bawe. „Dru{tvo nema svoje ve`baonice ve} radi u gimnazijskoj sobi koja je svakog ~asa zauzeta za potrebe {kole“ – nagla{avano je u izve{tajima Uprave Sokolskoj `upi Kragujevac.130 Zato je po~etkom 1936. godine obrazovan „Odbor za gradwu Sokolskog doma“, koji je, prema planu, trebalo da bude podignut na placu povr{ine 5.000 m2 koji je Op{tina besplatno ustupila Dru{tvu.131 Do 1939. godine za tu namenu prikupqeno je 21.394 dinara, {to je bilo nedovoqno za po~etak radova.132 Kako apel za finansijsku pomo} upu}en Ministarstvu za fizi~ko vaspitawe naroda po~etkom septembra 1939. godine nije urodio plodom, jer ono „sada nema mogu}nosti“, izgradwa Sokolskog doma ostala je u domenu planova i `eqa,
_________________________

Sokoli iz Ko~ana u Kraqevu, „Pravda“, 9. VIII 1933, 9; Uspele sokolske ve`be, „Narodna samouprava“, 17. VI 1938, 4; Sokolsko pozori{te iz Jagodine u Kraqevu, „Narodna samouprava“, 9. IX 1938, 4; Sokolstvo, „Narodna samouprava“, 7. VII 1939, 2. 127 Q. Dimi}, Kulturna politika..., kw. I, 450. 128 Izve{taj Uprave Sokolske @upe Kragujevac za 1939. godinu podnet redovnoj godi{woj skup{tini 6. i 7. aprila 1940. godine u ^a~ku, Kragujevac, 1940, 44. 129 AJ, 71, 3–7, Kratak pregled razvoja i stawa sokolstva u na{oj zemqi (referat). @upski te~aj u Kragujevcu, „Sokolski glasnik“, 19. V 1939, 5. 130 Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1936. godinu..., 5. 131 Za ~lanove Odbora izabrani su: pukovnik Pavle Filipovi}, komandant Aerodroma, Milan Jovi~i}, predsednik op{tinske uprave, Petar Bogavac, narodni poslanik i drugi. – Zidawe Sokolskog doma u Kraqevu, „Pravda“, 29. I 1936, 7. 132 Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1938. godinu..., 37.
126

257 a sokoli su za ve`bawe i daqe bili upu}eni na gimnazijsku salu, me|u gra|anstvom poznatiju kao „Sokolana“.133 KULTURNO-PROSVETNA I HUMANITARNA DRU[TVA „Kraqevska `enska podru`ina“ „Beogradsko `ensko dru{tvo“, rodona~elnik `enskog pokreta u Srbiji, imalo je svoju podru`nicu i u Kraqevu – „Kraqevska `enska podru`ina“, formirana 22. maja 1890. godine inicijativom Drage Ubavki}, biv{e u~iteqice mesne `enske osnovne {kole. Podru`nica je 1900. godine imala 45 ~lanica. Obnovila je svoju delatnost tokom prve poratne godine.134 Wen ciq, kao sinonima za prvi organizovani nastup `ena u Srbiji, bio je „rad na nacionalnom, privrednom, prosvetnom i humanom poqu“.135 Pod okriqem „Kraqevske `enske podru`ine“ od 20. oktobra 1892. godine radila je @enska zanatska {kola s ciqem da devojke „vaspitava i da im da stru~nu spre_________________________

U ovoj molbi upu}enoj Ministarstvu za fizi~ko vaspitawe naroda navedeno je: „Sokolsko dru{tvo Kraqevo, u `eqi da do kraja izvr{i svoj nacionalni, kulturni i telesno-vaspitni zadatak u mestu i okolini, zavetovalo se da ovde – u Kraqevu, najprirodnijem geografskom centru drage nam Domovine, na raskrsnici `eqezni~kih i kolskih dr`avnih puteva, podigne svoj Sokolski dom, koji }e biti rasadnik nacionalne svesti, narodne i dru{tvene ~estitosti te kulturne i telesno-vaspitne radinosti mesta i okoline. Na{e sokolsko dru{tvo odlu~ilo se na taj korak {to je svesno da Kraqevo, prema svom prirodnom polo`aju, ve} sada postaje vrlo va`an prometni centar i nosilac kulturnog i nacionalnog stremqewa na{eg naroda, za svoju prostraniju i bli`u okolinu koja mu gravitira. Podizawe ovog nacionalno-kulturnog ’Hrama’, pored svih `rtava koje }e ovo Dru{tvo ulo`iti, tra`i i velika finansijska sredstva. Prema dobivenom prora~unu taj Dom treba da staje oko osam stotina hiqada dinara. Ovo Dru{tvo za sada, pa ni u daqoj budu}nosti, iz sopstvenih sredstava, ne mo`e ostvariti tu zamisao, iako za sada ve} raspola`e sa izvesnom, zaista skromnom svotom novca i materijalom, {to je nameweno jedino za zidawe Sokolskog Doma u Kraqevu. Dru{tvo i na daqe neumorno radi i prikupqa novac i materijal. Radi {to skorijeg postignu}a svoga ciqa i ostvarewa svoje zavetne zamisli, Dru{tvo se obra}a Vama Gospodine ministre, i moli Vas da ovu plemenitu akciju Sokola i naroda Kraqeva i okoline, po mogu}nosti, pomognete i, po Va{em naho|ewu, dodelite Sokolskom dru{tvu Kraqevo jednu efikasniju pomo} u novcu, iz kredita koji Vam u poverenom Ministarstvu, stoje na raspolo`ewu.“ – AJ, 71, 17–47, Molba Sokolskog dru{tva Kraqevo Ministarstvu za fizi~ko vaspitawe naroda, 8. IX 1939. 134 Doma}ica – organ @enskog dru{tva i wegovih podru`ina u spomen proslave 25-godi{wice @enskog dru{tva 1875-1900, Beograd, 1900, bez numerisane stranice. 135 „Beogradsko @ensko Dru{tvo“ osnovano je 17. maja 1875. godine anga`ovawem Katarine Milovuk, Danice Hristi}, Jelene Gruji}, Elodije Mijatovi}, Marije Sretenovi}, Hristine Jovanovi}, Emilije Le{janin, Drage Popovi}, Varvare Gatkovi}, Katarine G. Bodi, Varvare Ma{in i Jelene Mihajlovi}. Pokroviteq Dru{tva bila je kwegiwa Natalija Obrenovi}. – S. Stefanovi}, „Doma}ica“ – organ Beogradskog @enskog..., 83.
133

decembra 1918. da bi se dobio ve}i broj odeqewa – lokala. – NMK. i op{tinskim vlastima. Zbog wihovih zasluga na poqu humanitarno-prosvetnog rada tokom tre}e decenije XX veka Ministarstvu prosvete je predlo`eno da predsednicu „Kraqevske `enske podru`ine“ Ilinku Ili} odlikuje „Ordenom Svetog Save IV stepena“. marta 1924. Ove dve gospo|e su najrevnosnije pomo}nice g|i Ilinki na svakom humanom poslu. godine organizovan „Kostim-bal“ na kome je prikupqen prilog za nabavku novih stolica za „@ensku zanatsku {kolu“ jer „mnoge u~enice ne mogu stoje}i raditi“. u ~emu su joj pomagale ostale „upravne“ i druge ~lanice. septembra) i do~eka Nove godine. organizovawem raznih koncerata.258 mu. 136 137 .138 Posebno sve~ano bilo je prilikom proslave podru`inske slave Male Gospojine (20. do Prvog svetskog rata. volonterski. 138 Tako je.137 U saradwi sa Ministarstvom trgovine i industrije. Wena predsednica je. II 1924. godine na{la ova vrsta {kola. {kolovale 22 generacije mladih Kraqev~anki i devojaka sa seoskog podru~ja @i~kog sreza. [kolu. Dodatna nov~ana sredstva prikupqana su izdvajawem sredstava iz podru`inskog buxeta. priredbi. Kwiga zapisnika Uprave „Kraqevske `enske podru`ine“. a o danima ’Crvenog krsta’ i o danima Zdravqa organizuju prikupqawe priloga za obe ustanove. kako bi mogle sebe i svoju porodicu na ~astan na~in izdr`avati“. Zapisnik sednice od 9. obavqala du`nost {kolske upraviteqice. u ~ijoj nadle`nosti se nakon 1. primera radi. 139 Isto. I 1928. proslava i humanitarnih skupova. a mnoge od wih i Vi{u @ensku [kolu u Beogradu. Sve tri poma`u materijalno sva siroma{na `enska dru{tva u Ju`noj Srbiji i Crnoj Gori. „deklamacije u~enica“ i mini-koncerti. [kole pod predsedni{tvom g-|e Ili}ke uspela je da stvori gotovinu od 100. poput „Glasnika jugo_________________________ Isto. da se {to vi{e priloga skupi. Dopis {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog III personalnom odseku Odeqewa za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete.Z. 8. a „upravne ~lanice“ Milicu Kne`evi} i Leposavu Radovanovi} „Ordenom Svetog Save V stepena“: „Predsednica Pododbora ’@enske podru`ine u Kraqevu’ upravqa @enskom zanatskom {kolom ve} sedam godina. Zapisnik sednice od 17.136 Briga oko organizovawa nastavnog procesa u ovoj {koli bio je prvenstveni zadatak „Kraqevske `enske podru`ine“ u ~itavom periodu izme|u dva svetska rata. ~lanice „Kraqevske `enske podru`ine“ starale su se o materijalnom i finansijskom izdr`avawu {kole.139 Radi kulturno-obrazovnog uzdizawa ~lanstva pri „Kraqevskoj `enskoj podru`ini“ ustrojena je skromna kwi`nica koja je bila pretpla}ena i na neke popularne ~asopise. Svake godine „o Krstovdanu“ odr`avan je parastos umrlim ~lanicama. 1650–1744. a docnije sa Upravom Kraqevske banske uprave Moravske banovine. godine. a u ~ijim {kolskim klupama su se. Woj duguju zahvalnost mnoge sirotice iz Kraqeva i okoline {to su besplatno svr{ile @. povodom ~ega su prire|ivani kra}i pozori{ni komadi. Uprava @. IX 1923. Same aktivno u~estvuju u prikupqawu priloga ne `ale}i ni vremena ni truda.Z. 3.000 dinara i tom sumom `ele da nadzidaju sprat na sada{woj {kolskoj zgradi. 66.“ – AJ.

godine 27 ~lanica „Kraqevske `enske podru`ine“ potpisalo je „Apel Beogradskog `enskog pokreta“ za `ensko pravo glasa. – Isto. Zapisnik sednice od 8. godine uplatile su 300 dinara „Odboru za za{titu grada Kraqeva od napada iz aviona“. U junu 1932. i sl. Zapisnik sednice od 30. Zapisnik sednice od 25. 143 Isto. Zapisnik sednice od 27. Zapisnik sednice od 2. Zapisnik sednice od 19. a u skladu sa finansijskim mogu}nostima pru`ale su pomo} raznim pojedincima i ustanovama. poput „Wego{eve proslave“. III 1932. godine bile su u vi{ednevnoj poseti manastiru De~ani i Pe}koj patrijar{iji. V 1939. zajedno sa nastavnicama i u~enicama „@enske zanatske {kole“ izvele jednodnevni izlet do Oplenca i Aran|elovca. V 1935.259 slovenskog `enskog saveza“ i sli~no. 142 Tako su sredinom marta 1932. Zapisnik sednice od 2. po~etkom maja 1933. VI 1932. XII 1939. – Isto. Zapisnik sednice od 9. za pomo} ~ehoslova~kim izbeglicama iz Sudetske oblasti i za izgradwu hrama Svetog Save u Beogradu. a u decembru 1939. V 1933. godine upla}eno je 100 dinara mesnom sokolskom dru{tvu. godine prikupqani su dobrovoqni prilozi za izgradwu „Spomen kapele Bla`enopo~iv{em patrijarhu Varnavi“ u Varevu kod Ra{ke.142 U ime „Kraqevske `enske podru`ine“ Dana Stefanovi} prisustvovala je svadbenoj sve~anosti povodom `enidbe kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a 1922. V 1922. godine ~lanice „Kraqevske `enske podru`ine“ su. godine darovale 500 dinara „Odboru za pomo} sirotiwi iz Kraqeva“. krajem maja 1935. godine u Beogradu.143 ^lanice Kraqevske `enske podru`nice _________________________ Isto.140 Iz istih pobuda organizovano je i nekoliko jednodnevnih izleta i vi{ednevnih ekskurzija. pri ~emu je „Beogradskom `enskom dru{tvu“ upu}eno pet pe{kira za ki}ewe svatova. Zapisnik sednice od 20. VI 1939. XII 1938. Zahvaquju}i wihovoj pomo}i od 150 dinara ruska izbeglica Lina Ivanovna vodila je na le~ewe svoje sakato dete „u jedan zavod u Hrvatskoj“. 140 141 .141 ^lanice „Kraqevske `enske podru`ine“ aktivno su u~estvovale i u nizu kulturnih i humanih akcija koje su organizovane u gradu. Zapisnik sednice od 27. XI 1924. a u decembru 1938. a u junu 1939.

M. Petar Bogavac. 1650–1744. a specijalno da odr`i i podigne kult pravoslavne vere pomagawem crkava i manastira i osirotelog sve{tenstva“. 364. 1922. godine Kraqevo je dobilo svoje drugo `ensko humanitarno dru{tvo. godini. – Almanah Kraljevine SHS za 1921–22. sv. . u formi prilo`nika: sudija Bo`a Petrovi}. a i svoje priloge daje {kolskoj sirotiwi ’@enske zanatske {kole’ i Osnovne {kole. Bio je to obnovqeni Pododbor patriotsko-humanog dru{tva „Knegiwa Qubica“ osnovanog 30. Voja Kali~anin i Radowa Mitrovi}. X 1925.146 Broj wegovih ~lanica („redovnih i upravnih“) varirao je iz godine u godinu.144 Na sednici kraqeva~kog Pododbora odr`anoj 12.145 U wegovo ~lanstvo upisano je 134 ~lanice. Beograd.. _________________________ 144 Osniva~ i prva predsednica dru{tva bila je Milka S. obu}ar Dragoqub ^olovi}.. trgovci Petar Krsti}. 1940. Pododbor dru{tva „Knegiwa Qubica“ – Kraqevo. 3. godine u Beogradu s ciqem da „materijalno i moralno poma`e prosvetne ustanove u Staroj Srbiji i Ma}edoniji. 145 Za svoju predanu humanu delatnost Miqa Buwak je od strane {kolskog nadzornika sreza @i~kog i Studeni~kog predlo`ena za odlikovawe „Ordenom Svetog Save IV stepena“: „Predsednica Pododbora gospo|a ’Knegiwa Qubica’ do 1927. Mnogo bi se suza sirotiwskih vi{e prolilo u Kraqevu da nije ove gospo|e koja prikupqa. 66. pod uticajem ekonomske krize u zemqi. Milisav Milosavqevi}. Milan Jovi~i}.260 Faksimil {tambiqa „Kraqevske podru`ine `enskog dru{tva“ Pododbor Dru{tva „Knegiwa Qubica“ Po~etkom jeseni 1925. do svega 32 u 1931. godine. Vulovi}. Kwiga zapisnika. Zagreb. Almanah humanih dru{tva. nastavnica matematike. kada je. 146 Formirawe ovog humanog dru{tva pomogli su nov~anim prilozima. Bo`a Crv~anin. II. Dopis {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog III personalnom odseku Odeqewa za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete. godinu. 364. sudski pisari Milenko Je{i} i Slavko Drndarevi}.. Zapisnik sednice od 12. januara 1899. oktobra u prostorijama osnovne {kole za predsednicu izabrana je Miqa Buwak koja je ovu du`nost vr{ila i pre rata. – NMK. Humanitarna dru{tva. od 215 u 1934. kroja~ ^eda Paji}. 91. profesor Dragomir Raki} i Stojadin Milenkovi}.“ – AJ. pekar Milorad Jovanovi}. I 1928. delatnost dru{tva zahvatila osetna stagnacija. Sofronijevi}.

148 Isto. Zapisnik sednice od 7. II 1935. 500 dinara. Zapisnik sednice od 11. VI 1926. Zapisnik sednice od 22.149 Stagnacija privrednih tokova i porast nezaposlenosti u gradu po~etkom ~etvrte decenije XX veka pobudili su ove humane `ene da uplate zna~ajnu nov~anu sumu op{tinskim vlastima. 152 Almanah humanih dru{tva. kome su „kao siromahu potrebni za voznu kartu do Beograda“. Zapisnik sednice od 8. 150 Isto. II 1930.147 Za vaskr{we praznike 1936. podizawe spomenika ratnicima palim u ratovima 1912–1918. Zapisnik sednice od 30. po~etkom novembra 1929. IV 1931. podignutom nakon Prvog svetskog rata radi „zbriwavawa ratni~ke i siroma{ne dece“. Zapisnik sednice od 22. I 1931. 147 . VIII 1929. godine. u tu svrhu uplatile. 1940. ~lanice Pododbora su bile jedne od inicijatora formirawa de~jeg zabavi{ta i. Zapisnik sednice od 11. godine odenuto je i obuveno {estoro siroma{ne dece. „Odboru za obnovu crkve grada~ke“ u Gradcu kod Ra{ke. godine kupile ode}u i obu}u za „vrlo dobre |ake i ratnu siro~ad“ osnovne {kole Vu~ka Bulatovi}a i Biseniju Kori}anac i gimnazijalce Makartija Popovi}a i Du{anku Bisi}. 149 Isto. Zapisnik sednice od 25. Zapisnik sednice od 16. Pododbor dru{tva „Knegiwa Qubica“ – Kraqevo. I 1931. za pomo} onima koji su ostali bez zaposlewa.150 Shvataju}i zna~aj brige za najmla|i nara{taj. II 1930. godine u centru Kraqeva itd. XI 1929. za praznik „Vrbicu“ 1930. One su tako u martu 1926. Zapisnik sednice od 20. posebno za decu koja su u proteklom ratnom vrtlogu ostala bez roditeqskog starawa. Zapisnik sednice od 20. u aprilu 1931. VIII 1931. \or|e Maksimovi}. III 1926. Zapisnik sednice od 26. 151 Isto. I 1929.148 Korisnici wihove finansijske pomo}i bili su i ovda{wi siroma{ni studenti Krsta Popovi}. IV 1936. Miodrag Toti} i izvesni Vilotijevi}. Zapisnik sednice od 26. Zapisnik sednice od 24. Zapisnik sednice od 25. Kwiga zapisnika. godine 11 najsiroma{nijih Kraqev~anki dobilo je po 20 dinara kako bi dostojno proslavile praznik Hristovog vaskrsnu}a. II 1932. Beograd. 153 NMK. I 1929.151 U skladu sa instrukcijama Glavnog odbora „Knegiwe Qubice“ redovno je upu}ivana pomo} „Domu milosr|a“ u [timqu. III 1926.152 Iz blagajne Pododbora slata je pomo} i Dru{tvu Srpkiwa „Knegiwa Zorka“ u Lipqanu. VIII 1929. Zapisnik sednice od 24. na ime socijalnih programa. a pomognuto je i siroma{noj Gini Milenkovi} „za sahranu wenog mu`a“.261 Humani rad ~lanice Pododbora usmeravale su na materijalno-finansijsku pomo} siroma{nim i nemo}nim sugra|anima i raznim ustanovama sli~nog karaktera u Kraqevu i van wega. godine iz kase Pododbora izdato je 60 dinara @ivojinu Vasi}u. za izgradwu hrama Svetog Save u Beogradu. u za to predvi|en fond.153 _________________________ Isto. Zapisnik sednice od 8.

158 Isto. III 1926. Pravila Humanog dru{tva sirotih i ubogih u Kraqevu. 154 155 . tj. vr{e}i na taj na~in i svojevrsnu kulturnu misiju. a dan kasnije gostovale su u Kosovskoj Mitrovici. a samim tim i Kraqevo. Zna~ajna nov~ana sredstva prikupqana su i prilikom Vidovdana. U ovakvim uslovima. U se}awima starijih Kraqev~ana i danas su prisutni brojni kermesi. cic-balovi i zabave prire|eni pod okriqem ovog humanog dru{tva. aprila 1932. – Isto. 157 AJ. koja je bila obavezna za sve ~lanice. 19.262 Nastoje}i da uporedo sa podsticawem humanih ose}awa kod svojih ~lanica doprinese i wihovoj emancipaciji i uklapawu u savremene dru{tvene tokove. Uprava Pododbora je po~etkom leta 1926. prvenstveno ratni~ku. VI 1926. Zapisnik sednice od 27.156 „Humano dru{tvo ubogih i sirotih“ Velika ekonomska kriza koja je po~etkom ~etvrte decenije pro{log veka zahvatila Kraqevinu Jugoslaviju. Zapisnik sednice od 1. koja su ostala bez roditeqa a i onu ~iji su roditeqi siroma{ni i imaju vi{e dece. a posebnu popularnost kod ovda{weg gra|anstva imao je tradicionalni matine odr`avan svake godine povodom pravoslavnog hri{}anskog praznika Materica. {ivewe `enskog odela i izradu `enskih {e{ira. inicijativom stalnih posetilaca kafane Danila Petrovi}a Da~e. 14. odobrenim od strane bana Moravske banovine 24. II 1934. Zapisnik sednice od 23. 61–184–662. uzrokovala je stagnaciju privrednih tokova. Pravilima Dru{tva.155 Muzi~ki orkestar Pododbora odr`avao je i niz koncerata u Kraqevu i drugim gradovima Srbije. bila je predvi|ena i podela `ivotnih namirnica najsiroma{nijim sugra|anima i `iteqima sa seoskog podru~ja @i~kog sreza „u vreme blagdana. porast nezaposlenosti i osiroma{ewe najve}eg dela stanovni{tva.158 Za prvog predsednika ovog humanog dru{tva izabran je Danilo Petrovi} Da~a. bez obzira na veru i narodnost“157. 156 Svoje muzi~ko ume}e ~lanice Pododbora prezentovale su 14.154 Sredstva za svoj humani rad Pododbor je prikupqao na razne na~ine. kada su ~lanice Pododbora na nekoliko punktova u gradu prodavale cve}e kosovskog bo`ura dobijeno od Glavnog odbora „Knegiwe Qubice“. godine osnovala Klub za u~ewe stranih jezika (francuskog i nema~kog). godine. godine gra|anstvu Ra{ke. Zapisnik sednice od 19. januara 1932. u ~ijem lokalu se nalazilo i sedi{te Dru{tva. Isto. Uprava je pribegavala organizovawu raznih kulturno-zabavnih manifestacija. Osim godi{we ~lanarine. _________________________ Isto. pogotovu radnika. godine oformqeno je „Humano dru{tvo ubogih i sirotih“ s ciqem da „jedanput ili dvaput godi{we obla~i sirotu decu. VI 1926. februara 1934. Bo`i}a i Uskr{wih praznika“.

ostavqala je vanredan utisak na gra|anstvo. AJ. VI 1932. godine za potpredsednika Dru{tva izabran je Radisav M. Pravila Humanog dru{tva sirotih i ubogih u Kraqevu. prilikom praznika Vrbice. za sekretara Miloje M. Milenkovi} u Kraqevu je osnovano _________________________ Humano dru{tvo sirotih i ubogih. Igwat Rako~evi}. Todor Risti} i Velimir Savi}. Cveji}. 14. U Nadzorni odbor izabrani su: Kosta Petrovi}. godine zalagawem gospo|a Mare Radi~evi}.“161 O aktivnostima „Humanog dru{tva ubogih i sirotih“ nakon smrti wegovog osniva~a Da~e Petrovi}a. Zahvaquju}i aktivnostima ~lanova „Humanog dru{tva ubogih i sirotih“ tokom marta 1932. a za ~lanove Uprave: Tasa \or|evi}. 159 160 .263 Na osniva~koj sednici odr`anoj 19. po{tanski ~inovnik. „Pravda“. 13. pekar. jula 1933. ~ije zarade su bile najve}e u Kraqevu. 19. 11. ogrevno drvo i izvesna suma novca.159 Sredstva za svoju delatnost Dru{tvo je prikupqalo u vidu dobrovoqnih priloga „od ovda{wih gra|ana i svih ostalih rodoquba koji imaju samilosti prema sirotim i nevoqnim“. I 1932. aprila iste godine. ba{tovan. preduzima~ i Mija Vuka{inovi}. {pediter. o ~emu je beogradska „Pravda“ izvestila: „Za Vrbicu ove godine upravni odbor dru{tva podelio je 35 pari komplet maturskih haqinica mu{koj i `enskoj sirotoj deci sa cipelicama i maramicama. podeqeno je oko 2. ekonom Sreske bolnice. Nikola Arizanovi}. pu{kar. a sem toga u svim ve}im ugostiteqskim objektima u varo{i postavqene su „plehane kante u kojima }e prijateqi i rodoqubi ove plemenite ideje ubacivati svoje priloge“.162 @enski hri{}anski pokret Petnaestog marta 1934. za blagajnika Dimitrije An|elkovi}. Pre dolaska na Vrbicu deci je prire|ena obilna zakuska koju su ~lanovi Upravnog odbora. poslovo|a @elezni~ke lo`ionice. 1. Radivoje ^uki}. pasuqa i drugih namirnica. 61–184–662. 162 Smrt jednog humanog starog Kraqev~anina. „Pravda“. januara 1932. Vule Stefanovi}. godine. „sirotiwi i drugim bednim i nevoqnim“.160 Najve}i prilo`nici bili su zaposleni u Fabrici aviona. „Pravda“. Po podne ~lanovi Upravnog odbora sa potpredsednikom Radisavom Cveji}em. nema bli`ih podataka. ekonomom bolnice i svom ostalom decom po{li su na Vrbicu. sami iz svojih sopstvenih sredstava servirali. 161 Obla~ewe sirote dece u Kraqevu. VIII 1933. 7. pa se pretpostavqa da su ona u velikoj meri smawena. 22. odeveno je 35 najsiroma{nijih de~aka i devoj~ica. 3. godine. Veli~anstvena povorka sa inicijalima ovog humanog dru{tva na trobojci koju su nosili jedan mu{karac i jedna devoj~ica. Zage Jovi} i Zore B. a 1. Aleksa Leki}. Vu~i}evi}.000 kilograma bra{na. pisar Sreske bolnice. utoliko pre {to je ovoj sirotoj deci prepu{teno prvo mesto na Vrbici.

{to samo po sebi govori na koji na~in se ovda{wa javnost odredila prema delatnosti „@enskog hri{}anskog pokreta“. marta 1936 do 1. 3. Mara Maksimovi}. aprila 1939 do 1. Dana A}imovi}. religiozno-humane organizacije formirane po~etkom marta 1920. 127. III 1934. Bosa Budimir.). Vera Pjeva~evi}.. Mica Jovanovi}. Zora Milenkovi}. 46. prota Savatije Bo`i} i Hranislav Ko`etinac. tako da je dva meseca nakon formirawa u wegovo ~lanstvo upisano 140 ~lanica. varo{i i varo{ica u Srbiji (Beograd. Olga Zdravkovi}. Zora Virijevi}. Nata Kosti}. g. 24. Beograd. g. izaslanica Centralnog odbora „@enskog hri{}anskog pokreta“. zdravim i istinitim hri{}anskim principima“. g. Dowi Milanovac i Smederevo) u kojima je do tada bila provedena organizacija „@enskog hri{}anskog pokreta“. tj. Radisava Petronijevi}. 164 @enski hri{}anski pokret u Kraqevu. Ideje ovog versko-humanog dru{tva nai{le su na dobar prijem me|u `enskim delom kraqeva~ke populacije. zakqu~eno je da }e prvenstveni zadaci kraqeva~kog dru{tva biti da „u sporazumu sa sve{tenstvom“ radi na {irewu vere i morala i „~uvawu pravoslavqa od inoveraca“. suzbijawe poroka. Leposava Ivkovi}. – mart 1935. Bosiqka Bo`i}. radosti i mira. bu|ewe savesti. 3.. 5–6/1934. „Pravda“. Branka Ivanovi}. Desa Buwak. 1937.165 Kraqevo se tako svrstalo u red osam gradova. useqavawe u srce qudske qubavi. Zaje~ar. Ni{. Danica Petkovi} i Qubica Matijevi}..163 Na osniva~koj sednici kojoj su prisustvovale „gospo|e iz sviju dru{tvenih redova“. g.. Beograd. Kladovo. po~etak novog `ivota na starim. marta 1940. godine broj ~lanica narastao je na 160.. Petnaest godnina rada @enskog hri{}anskog pokreta (mart 1920. koji je okupqao pripadnice svih socijalnih slojeva i starosne dobi. Qubica Antonovi}. 1936.264 dru{tvo „@enskog hri{}anskog pokreta“. 21. Vera ^olovi}. Caca Bugar~i}. 1940. finansijskoj i materijanoj pomo}i op{tinske uprave i sve{tenstva hrama Silaska Svetoga duha i Duhovnog suda _________________________ 163 @enski hri{}anski pokret u Kraqevu. Po~etkom 1937. Divna Todosijevi}. godine dostigao cifru od 180. Negotin. koje prema svojim Pravilima nije imalo predsednicu. marta 1937. 47. Beograd. izabrane su: Olga Jovi~i}. a tokom 1939. i mesni pravoslavni sve{tenici. 165 Petnaest godina rada @enskog hri{}anskog pokreta. „da posrnuli moral u ratu digne moralnim u~ewem na{eg najve}eg U~iteqa Gospoda Isusa Hrista i to specijalno me|u `enskim svetom i decom“. Jelena Ko`etinac. Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. Ilinka Ili}. „Pregled“. 166 Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. @ivka Q. Qubica Aran|elovi}.164 U prvu Upravu Dru{tva. s ciqem da izvr{i „podizawe morala na osnovama Hristove nauke.166 Zahvaquju}i entuzijazmu ~lanica. Mileva Cerovi}. . godine u Beogradu. \oki}. zna~ajnoj moralnoj.

17.168 Uz pomo} op{tinskih vlasti i kraqeva~kog parohijskog pravoslavnog sve{tenstva. kao i da mese~no dotira wegov rad sa 1. g. 4. godine u okviru akcije „Zimske pomo}i“ prikupqena je ve}a koli~ina polovne i nove ode}e. – Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. 168 Proslava nedeqe pravoslavqa u Kraqevu. pla}a osvetqewe i lekarske usluge. prvenstveno duhovno. X 1937. „Narodna samouprava“.167 Brigom i zalagawem ~lanica „@enskog hri{}anskog pokreta“ „ukloweno je sa ulice“ i zbrinuto troje siro~i}a pokojnog \ure ^i~i}a. oficiri vojnih jedinica sme{tenih u Kraqevu i mnoga „druga lica van mesta“.170 O ovom doga|aju „Politika“ je zabele`ila: „Na vrlo sve~an na~in otvoreno je ovde obdani{te i hranili{te za sirotu decu koje u Kraqevu ima vrlo mnogo. a berberin Mi}a An|elkovi} je svakog meseca besplatno {i{ao pitomce hranili{ta. `ivu aktivnost na zbriwavawu i materijalnoj potpori najugro`enijih sugra|ana. dr Vojislav Jani}. general Kalafatovi} iz Beograda. marta 1937. Dom za de~ije prehranili{te. marta 1938. a svakako najzna~ajniji uspesi delatnosti Dru{tva bili su otvarawe Hranili{ta i obdani{ta za sirotu decu. ~etiri u~enice gimnazije i dve u~enice @enske zanatske {kole. oktobra 1937. godine nov~anu i raznu materijalnu pomo} De~ijem hranili{tu uputili su ~lanovi Sport-kluba „Morava“. razvio je. pre svega dece iz siroma{nih porodica. godine upisan za po~asnog ~lana dru{tva i velikog dobrotvora. 9. 45. godine. g. 11. a Uprava op{tine Kraqevske prihvatila je da hranili{te snabdeva ogrevom. Beograd. De~ije hranili{te otvoreno je 9. 44. Ovu tako potrebnu ustanovu organizovao je @enski hri{}anski pokret uz saradwu predsednika op{tine g. godine. kako je naj~e{}e nazivano me|u Kraqev~anima. ne samo Kraqeva ve} i iz drugih delova zemqe.000 dinara. nadahnu}e wihovom humanom radu davao je episkop `i~ki dr Nikolaj. u novembru i decembru 1939. 169 U Kraqevu je otvoreno de~je obdani{te. rukovo|en „principima Hristove Nauke i Hristovim re~ima o qubavi i milosr|u“. VI 1938. a za wegovog pokroviteqa „izvoleo se primiti“ dr Nikolaj. „Politika“. kao i dobrovoqnim prilozima humanih qudi. 170 Tokom 1937. „Pregled crkve eparhije @i~ke“. mesnog pododbora „Jadranske stra`e“.169 Crkvena op{tina je za tu namenu ustupila jedan stariji objekat u crkvenoj porti. godini pristupio „Jugoslovenskom @enskom Savezu“. 167 . 9–10/1937. marta 1937. koji je od 1936. za dan slave Dru{tva – Svete `ene Mironosnice – 1937. De~ijeg hranili{ta. 32. U _________________________ Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1.265 eparhije @i~ke. i Doma za iznemogle starce i starice. do 1. koji je u 1935. marta 1936 do 1. tj. Posebno. odevene su ~etiri u~enice osnovne {kole. „@enski hri{}anski pokret“. koja je potom razdeqena sirotiwi. 1938. Du{ana Krsti}a i materijalnu pomo} Kraqev~ana..

Isto. 47.. nailazile su na {iroku moralnu. Na wegov govor odgovorila je potpredsednica pokreta Ilinka Ili}. 11. – U Kraqevu se podi`e Dom za iznemogle starce i starice i zgrada De~jeg hranili{ta. pod vo|stvom |akona Danilovi}a. koji je odr`ao du`i govor. 29. (. crkveni obred izvr{io je dr Nikolaj. a zaposleni u Fabrici aviona su. X 1937. Gotovo ni{ta mawe od humanog rada dru{tvo je delovalo i u sferi u~vr{}ivawa i {irewa tradicionalnih hri{}ansko-pravo_________________________ U Kraqevu je otvoreno de~je obdani{te.500 obroka. a od wegovih pitomaca formiran je de~iji hor koji je. 44–45. u okviru prikupqawa pomo}i za siroma{ne Kraqev~ane. 45. kao i za vreme obeda. 175 Izgradwa ovog objekta ko{tala je 240. „Politika“.174 U neposrednoj blizini nove zgrade hranili{ta...“171 Naredne godine „milostiwom raznih prilo`nika na imawu crkve kraqevske i u neposrednoj blizini same crkve“ izgra|ena je nova zgrada u koju je hranili{te preseqeno.) Za vreme prisustva u hranili{tu deca se vaspitavaju u religioznom duhu i vode se ~esto u crkvu. Broj prisutne dece dnevno se kretao od broja 30 do 50. Pored dece obroci }e se svakodnevno deliti i sirotim i iznemoglim starcima i staricama. 174 Isto. Sva deca uvek dobijaju dva dovoqna obroka tople i zdrave hrane. a u wegovoj trpezariji svakodnevno je obedovalo 70 dece razli~itog uzrasta.. Rad hranili{ta u toku prve godine bio je organizovan na slede}i na~in: „Svakoga dana. marta 1940. dok je od 1. po unapred utvr|enom rasporedu. Tako je u korist wihovog fonda jedno od najpoznatijih onda{wih putuju}ih pozori{ta Du{ana @ivoti}a. 171 172 . 10.000 dinara. 9. Osmoro najmla|e dece dobijaju i tre}i obrok – doru~ak. aprila 1939 do 1. novcem „jednog prilo`nika iz Beograda koji ne `eli da mu se ime objavi“. godine sagra|en je i Dom za iznemogle starce i starice. godine pod krovom hranili{ta bilo zbrinuto i 25 najsiroma{nijih gimnazijalaca. u prisustvu predstavnika nadle{tava i gra|ana. „~esto u crkvi odgovarao na Bogoslu`ewu“.173 Hranili{te je kao svoju slavu proslavqalo Svetog Savu..200 dinara. 1938.“172 Tokom 1939.266 ovom hranili{tu siroma{na deca dobijaju svakodnevno obroke hrane. IV 1938. de`ura po jedna ~lanica u hranili{tu oko pripreme ru~ka i ve~ere. finansijsku i materijalnu podr{ku.175 Aktivnosti „@enskog hri{}anskog pokreta“ na zbriwavawu iznemoglih i bolesnih staraca i starica i siroma{ne dece. Prilikom sve~anog otvarawa. prikazalo dramu Du{ana Nikolajevi}a „Preko mrtvih“. g. godine iz kuhiwe hranili{ta izdato je 27. „Politika“. u iste svrhe predali Upravi „@enskog hri{}anskog pokreta“ 2. 173 Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1.. ne samo kraqeva~ke javnosti. januara 1940. povodom dvadesetogodi{wice svog umetni~kog rada.

januara 1935. a posebnu pa`wu privla~ile su „vanredno pou~ne i uspele besede“ episkopa dr Nikolaja („O~e Na{ – kao osnovica dru{tvenog ure|ewa“ i dr. do 1. 176 . marta 1938. g. Kraqev~ani su imali prilike da ~uju @ivojina Aleksi}a. marta 1936 do 1. naj~e{}e u mesnoj Sokolani. Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. aprila 1939 do 1. g. Sve~anost je obavqena.. marta 1940. 10. 32. g.“177 ^lanice „@enskog hri{}anskog pokreta“ uzimale su u~e{}e u svim va`nijim akcijama organizovanim u Kraqevu.. 1936.267 slavnih moralnih vrednosti. dr Radivoja Josi}a. g. g. Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. bila je Nedeqa pravoslavqa. O onoj posledwoj predratnoj „Politika“ je bele`ila: „U Kraqevu je na sve~an na~in proslavqena Nedeqa pravoslavqa. u prepunoj sali De~jeg hranili{ta.. naredne godine u~estvovale su u prenosu posmrtnih ostataka nekada{weg episkopa `i~kog Save De~anca (26. marta 1940. 43. dr Kseniju Atanasijevi}. univerzitetskog profesora iz Beograda („Misli velikih qudi o Isusu Hristu“). filozofa („Bo`anstvo u na{im narodnim pesmama“). marta 1936.178 Sem toga. Beograd. Na brojnim predavawima odr`anim u organizaciji „@enskog hri{}anskog pokreta“. u saradwi sa „Kraqevskom `enskom podru`inom“.). Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. godini. marta 1937. aprila 1939 do 1. „Politika“. ~lana Duhovnog suda eparhije @i~ke („Deset bo`jih zapovesti“). 8. 45. Potom su deca pitomci hranili{ta izveli nekoliko recitacija nacionalne sadr`ine. 177 Proslava nedeqe pravoslavqa u Kraqevu. 32. pa su tako tokom 1935. ~iji je program bio obilan i raznovrstan. _________________________ Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 15. marta 1937 do 1. a u 1939. organizuju}i u tu svrhu brojne aktivnosti.. 47. pose}ivale su „samari}anske te~ajeve u kojima su sticale znawe potrebno za bolni~ku negu u slu~aju rata“. 45. Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. g. g. do~eku crkvenih velikodostojnika iz Bugarske kao i „do~eku svih humanih i kulturnih dru{tava koja su pose}ivala na{ grad“. III 1941. juna). po~ev od religiozno-filozofskih predavawa do ekskurzija radi obilaska najzna~ajnijih manastira kao ba{tina duhovnosti. Aleksandra Jeremi}a. godine pose}ivale „Te~aj za odbranu od napada iz vazduha“ i upisale se u „Ligu borbe protiv tuberkuloze“. januara 1935. marta 1936.. 178 Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 15. Ovom prilikom odr`ao je predavawe rezrevni potpukovnik – ratni invalid in`ewer g. Pavle Aleksi}.176 Jedna od manifestacija u kojima je „@enski hri{}anski pokret“ redovno u~estvovao sa za tu priliku posebno pripremqenim kulturnim programima. g. ~lana Duhovnog suda eparhije @i~ke („O Hri{}anskoj qubavi“). Organizaciju proslave sproveli su u saradwi uprava Crkvene op{tine i ’@enski hri{}anski pokret’. uspelim duhovnim koncertom.. On je govorio o nosiocima Kara|or|eve zvezde. do 1. iako raspola`u}i skromnim sredstvima.

7. 1651–1744. marta 1936..268 „@enski hri{}anski pokret“ je upu}ivao nov~anu pomo} za izgradwu hrama Svetog Save u Beogradu. Dopis Uprave Kraqevske peva~ke dru`ine „Sveti Sava“ Episkopu Ohridsko-bitoqskom i administratoru Eparhije `i~ke gospodinu Nikolaju. Dopis Uprave Kraqevske peva~ke dru`ine „Sveti Sava“ Episkopu Ohridsko-bitoqskom i administratoru Eparhije `i~ke gospodinu Nikolaju. ~lanovi Dru{tva i{li su „na pratwe i parastose. do 1. De~anima. 15. postradalim od poplava u Beloj Palanci. godine s ciqem da „pesmom oblagoro|ava srce i du{u. g. 754–1207. siroma{nim ruskim emigrantima koji su se nastanili u Kraqevu itd. 66. Sava“ u Kraqevu. VIII 1934. Skup{tina peva~kog dru{tva „Sv.179 Faksimil {tambiqa „Kraqevske Peva~ke Dru`ine ’Sveti Sava’“ Peva~ko dru{tvo „Sveti Sava“ Ustanova za koju se s punim pravom mo`e re}i da je u periodu izme|u dva svetska rata predstavqala „rasadnik“ u kome su ponikli mnogi kraqeva~ki muzi~ki talenti i koja je svojom delatno{}u udarila sna`an pe~at na muzi~ki `ivot grada. ne tra`e}i nikakve naknade za sebe. 15. AJ. Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. manastirima Blagove{tewu i Vavedewu u Ov~arskoj klisuri. marta 1940. januara 1935. 1. III 1932. Pravoslavqu“. Pe}koj patrijar{iji. VIII 1934. osnovano 1882. 30. Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. da skladnom melodijom crkvenih i svetovnih pesama budi i razvija u narodu religiozna i patriotska ose}awa“. „Pravda“. ve} jednako iz qubavi prema Sv. I 1936. Beograd. 180 AJ. 181 AJ. Peva~ka dru{tva u Kraqevini Srba. g. samo da bi {to vi{e dru{tvu koristili.. g. bilo je peva~ko dru{tvo „Sveti Sava“. 45. 66.181 Wihova delatnost nailazi_________________________ Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 15. 2. Hrvata i Slovenaca. Dopis Uprave Kraqevske peva~ke dru`ine „Sveti Sava“ narodnom poslaniku Lazaru Kuzmanovi}u. 754–1207. g. 1927. 179 . aprila 1939 do 1.. 23. 43. crkvi u Radincima.180 Osim {to su pevali na liturgijama u hramu Silaska Svetog duha i prilikom crkvenih litija. marta 1937 do 1. 66. marta 1938.

novembra 1940. Sava’ svojim koncertom u hotelu Parizu. – Skup{tina peva~ke dru`ine „Sv. koji su posle zamornog dnevnog rada. Hor skladnim i preciznim pevawem. a ~lanovi: Petar Petrovi}. 13. kao i soliste g. Slavoqub Maksimovi}. u hotelu „Pariz“. suplent Gimnazije. godine „Kraqevski glasnik“ je zapisao: „Osmog ov. sve{tenik do trgovca. O~arani smo i ne znamo {ta pre da pohvalimo. ali nismo ni{ta naro~ito o~ekivali. davao mnogo boqe rezultate. Pa{anina. na wegov poziv. i radova}emo se i ubudu}e wegovom napretku. trgovac. 184 Sredinom 30-ih godina pro{log veka predsednik Upravnog odbora Dru{tva bio je Hranislav Ko`etinac. kao gost „Svetog Save“ u gradu na Ibru 3.182 Na repertoaru su se naj~e{}e nalazile Mokraw~eve „Rukoveti“. U toliko prijatnije {to je do{lo iznenada i neo~ekivano.185 _________________________ 182 O onom odr`anom 8. Mi od srca ~estitamo Dru{tvu ’Sv. koja ih je burno pozdravila. Kojanova. a 17. zanatlija i radnika. 4. „Kraqevski glasnik“. Manojlovi}a. koji bi. ugostiteq. ako bi peva~ko dru{tvo stvorilo me{oviti hor. Oti{li smo po du`nosti da posetimo koncerat i materijalno pomognemo dru{tvo.184 Po~etkom 1935. Save’ i wegovom horovo|i na uspehu. 18. trgovac. m. 14. ugostiteq. pose}ivali ~asove pevawa a naro~ito mladom i talentovanom horovo|i g. Mile Jovanovi}. sve{tenik. Grabovac i Obradovi} su odu{evili publiku. Spisak novostvorenih udru`ewa na teritoriji [umadiske divizijske oblasti sastavqen po nare|ewu komandanta V armiske oblasti. 2. 185 AVII. No trud i `rtva koju smo u~inili je bogato nagra|ena. januara 1934.183 Wegovi ~lanovi poticali su iz svih socijalnih kategorija. „Kraqevski glasnik“. te je program morao da se ponavqa. trgovac. Verujemo da je to sada u Kraqevu mogu}e. koja su. bravar. gledaju}i na podijumu ~lanove hora. Posle uspelog koncerta u Kraqevu. dela Taj~evi}a. godine gostovalo je Akademsko peva~ko dru{tvo „Obili}“ iz Beograda. III 1936. imali smo jedno retko prijatno ve~e. crkvene pesme i operske arije. sekretar Ivo Grabovac. godine Kraqev~ani su imali priliku da ~uju skopsko peva~ko dru{tvo „Mokrawac“. „Pravda“. koji je uspeo da za vrlo kratko vreme obradi sav program. 4. marta 1936. – Gostovawe „Obili}a“ u Kraqevu. Dru{tvo je imalo plodnu saradwu sa muzi~kom sekcijom mesnog „Francusko-jugoslovenskog kluba“ i peva~kim dru{tvima iz drugih jugoslovenskih gradova. 11. 183 Primera radi.“ – Jedno prijatno ve~e. vezani qubavqu prema pesmi.g. blagajnik Vojislav \or|evi}. XI 1940. skopsko peva~ko dru{tvo „Mokrawac“ pevalo je ju~e za vreme slu`be Bo`ije u manastiru. uvereni smo. . Veoma bi nam bilo milo. X 1933. Jenka. pekar. godine Dru{tvo je imalo 23 ~lana i 27 ~lanica. Ta lepa slika ulila nam je nadu da }emo ~uti lepu i skladnu pesmu i nismo se prevarili. trgovac. k-557/2-1 (VII). Milan Obradovi}. II 1935. naj~e{}e. gde rame uz rame stoji lekar do prostog radnika. Jo{ pre koncertnog izvo|ewa.269 la je na dobar prijem me|u gra|anstvom Kraqeva koje je u velikom broju prisustvovalo koncertima i igrankama odr`avanim. 3. Nadzorni odbor sa~iwavali su: @ivojin Petrovi}. Voja Milovanovi}. potpredsednik Radomir Vukoti}. To nam je iznena|ewe i prijatnost priredila Peva~ka dru`ina ’Sv. gostovala u Kraqevu. kao i ~lanovima peva~ima. obu}ar. I 1934. profesor i u~iteq do zanatlije. 26. Jovi~i}u. kroja~ i Krsta Petrovi}. Popisnik 17. mi smo osetili prijatnost. a najvi{e iz redova trgovaca. „Politika“. Save“. Tihomir Petri~kovi}. Za sve ovo imamo na prvom mestu da zahvalimo Upravi peva~kog dru{tva.

sa kojim }e mo po wegovom dolasku ovde do}i u vezu i time re{iti daqi opstanak na{eg dru{tva. Dopis Uprave Kraqevske peva~ke dru`ine „Sveti Sava“ narodnom poslaniku Lazaru Kuzmanovi}u.270 Uprkos entuzijazmu ~lanstva i simpatijama Kraqev~ana za rad Dru{tva. III 1932. da nastanete kod g. da Vas ovom prilikom umolimo. Ministra Prosvete na tome da se pri Kraqevskoj osnovnoj {koli postavi jedno lice – u~iteq. 1651–1744. te koga bi na{e Dru{tvo moglo da uzme za svog horovo|u – uz honorar. ono je po~etkom ~etvrte decenije XX veka zapalo u finansijske pote{ko}e koje su dodatno pogor{ane odlaskom iz Kraqeva dotada{weg horovo|e. Dru{tvo nema ni sa koje strane materijalne pomo}i niti ima kakvih prihoda da bi moglo da pla}a samostalnog horovo|u. ali je sve ostalo bez uspeha.186 _________________________ U vezi sa ovim problemima Uprava Dru{tva obra}ala se molbama za pomo} mnogima.“ – AJ. navode}i: „Kraqevska Peva~ka Dru`ina ’Sv. ali koje ima i sposobnosti da diriguje horom. Sava’ uzeli smo slobodu. izme|u ostalih i tada{wem narodnom poslaniku za srez @i~ki Lazaru Kuzmanovi}u. Raniji predstavnici na{eg dru{tva obra}ali su se u vi{e mahova molbama Ministarstvu prosvete da bi se pri Osnovnoj {koli u Kraqevu postavio jedan u~iteq koji raspola`e muzi~kim znawem – koji je ve} upravqao horom. koje raspola`e muzi~kim znawem. Sava’ ve} vi{e godina prekinula je svoj rad usled toga {to za svoj hor nema horovo|u. 66. 23. 186 . {to je uzrokovalo du`i prekid wegovih aktivnosti. Mi dole potpisani ~lanovi Kraqevskog Peva~kog Dru{tva ’Sv.

CRKVENE PRILIKE .

Izgled budu}e Saborne crkve u Kraqevu prema nacrtu Aleksandra Deroka iz 1939. godine .

internirale u ma|arski logor Ne`ider.273 SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA Vi{evekovna tradicija pravoslavqa na prostorima sredweg toka Zapadne Morave i neposredno susedstvo manastira @i~e. sve{tenstvu i vernima. poskidana su sva tri zvona ukupne te`ine oko 450 kg. a nedugo zatim hram je ostao i bez krovnog pokriva~a od cink-pleha. Stradawe srpskog naroda u Srbiji 1914–1918. iz koga su opqa~kane „sve boqe i skupocenije stvari“. zvu~na i postojana. okupacione vlasti su kraqeva~ke parohe. godine. 69. ~ija predratna vrednost je procewivana na 2. skinula ih je vojska wina. Sla|ana Bojkovi} – Miloje Pr{i}. 152. 12. 3 Letopis crkve Silaska Svetog duha u Kraqevu. Odneli su ih bez ikakve priznanice. jer su ona pri padu s torwa razbivena. presudno je odre|ivala i odnos austrougarskih okupatora prema ovom srpskom duhovnom sto`eru – wegovim verskim objektima. „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. namewena za kancelarije sve{tenika i ispovedaonicu.2 U ruiniranom stawu nalazila se i zgrada sagra|ena 1882. Duboka ukorewenost zna~aja crkve u svesti ovda{we srpske populacije. 7–8/1936. „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. 28. Tra`imo da nam se dadnu druga zvona od iste smese. sedi{ta prve srpske arhiepiskopije. 1/1919.4 _________________________ Katedrala u Kraqevu. uz jo{ 24 sve{tenika i monaha eparhije @i~ke. 4 Internirani sve{tenici. „Po nare|ewu onda{we mesne vojne komande uzeli su ih austro-maxarski vojnici. a koja je tokom rata slu`ila kao improvizovana bolnica. 67-110.. 1 2 . Oni su najpre naredili op{tini da skinu i kad na{i nisu hteli.1 Sa crkvenog zvonika.3 Smatraju}i ih potencijalno opasnim po svoje interese. Savatija Bo`i}a i Isaila Maxarevi}a. Dopis tutora crkve kraqevske Ministarstvu vera. 2000. godine u porti. 10. 155.000 zlatnih dinara. Beograd. imovini. Poput mnogih drugih crkava i manastira i kraqeva~ki hram Silaska Svetog duha bio je predmet ru{ila~kih poriva austrougarskih vojnika. u~inili su to da su pravoslavna Crkva i weno sve{tenstvo va`ili za najzna~ajniju dru{tvenu instituciju Kraqeva u periodu izme|u dva svetska rata. XII 1922.“ – AJ. decembra 1915.

5 6 . „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. Crkva ure|ena i ponovo (posle okupacije) ogra|ena. Sve{tenici revnosni u svojoj slu`bi. dobijeno iz ratnog plena iz Ma|arske. koje je crkvi prilo`ila Tatija Savi}. 7 IAK.5 Marqivo{}u sve{tenstva. B. snaga vere naroda u Crkvu kao spasonosnu instituciju nije mogla da se zna~ajnije suzbije. Bilo bi lepo kada bi vi{e u~iteqica podr`avalo ovu svoju drugaricu. Autobiografija prote Savatija Bo`i}a (rukopis). Jedna vrsna u~iteqica peva za pevnicom sa starim u~iteqom. 7–8/1936. U~iteqi simpati~ni i odani veri Bo`joj. Osim nekoliko bogoslu`benih kwiga. ophrvanog strahovima svake vrste. godine. Mr~ajevcima i Kraqevu potpuno su opravqene. 6–7/1924. ^ak je i krov. zalagawem sve{tenika Bo`i}a. nametala wegova hitna rekonstrukcija. godine „Pregled crkve eparhije @i~ke“ izve{tavao: „Crkve u Ariqu. ona je predstavqala posledwu nadu i ujedno simbiozu pravoslavne sa daleko izra`enijom nacionalnom komponentom identiteta srpskog naroda.274 Uprkos svemu. 8 Opravqene crkve. po{tovani od gra|anstva i potpuno slo`ni u svom radu. Tamo-amo po eparhiji. crkveni objekat i porta su za kratko vreme umnogome sanirani.“8 _________________________ Katedrala u Kraqevu. i drugo. napa}enog nema{tinom. stvoreni su uslovi za obnovu i normalizaciju verskih prilika. prilikom wegove prve posete Kraqevu nakon ustoli~ewa na episkopski tron. uz ostale gra|evinske popravke. koje je 1920. u vremenu prepunom svojevrsnih isku{ewa. Letopis crkve Silaska Svetog duha u Kraqevu.7 tako da je sredinom 1924. Mnogi parosi mogli bi se ugledati na sve{tenike u Kraqevu u dru`equbqu. ostavilo jake impresije na episkopa `i~kog dr Nikolaja. proki{wavao. [kolovani qudi mawe ravnodu{ni prema crkvi nego {to je to obi~no. februara 1919. Sada su svuda zvona nabavqena zauzimawem vrednih sve{tenika i pobo`nih parohijana. udovica uglednog kraqeva~kog trgovca An|elka Savi}a. bratskoj slozi i zajedni~koj brizi za crkvu i crkvenu portu. Sve ove crkve bile su za vreme okupacije upropa{}ene i zvona odneta. Ba{ti. o ~emu je zapisao: „Narod preduzimqiv i otresit. kakvi su bili dani okupacije. 78. Povratkom interniranih sve{tenika i oslobo|ewem zemqe. {to je. „malo zaostalog odjejawa“ i crkvenih protokola. Za „malog“ ~oveka. ve}e. „sa~iwen od hartije premazane katranom“. 166. ispravni u `ivotu. pri kraqeva~kom hramu nije bilo ni~ega od predmeta neophodnih za obavqawe bogoslu`benih radwi. gla|u i bole{tinama. kao i stawe duha kod `iteqa Kraqeva pravoslavne veroispovesti i wihovog sve{tenstva. „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. 12. te preduzimqivo{}u i velikodu{no{}u gra|ana. 3/1919. tako da se.“6 Narednih nekoliko godina. U`icu. godine. kao imperativ. na hramu su postavqena i dva zvona: mawe. Decu vode u crkvu na molitvu uredno. „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“.

11 Hranislav Ko`etinac ro|en je 28. raniji paroh kru{evi~ki. – [ematizam Isto~no pravoslavne Srpske patrijar{ije po podacima iz 1924. Biografski podaci sve{tenstva eparhije @i~ke. ^ibukovac. 1921. Paroh I parohije bio je protojerej Savatije Bo`i}. VIII 1926. godine ona je bila parohijski hram I i II „kraqevske parohije“. draga~evsko i studeni~ko. godine Bogosloviju u Beogradu. a IV Dobrivoje Cerovi}. godine. 253–381. 30. 12/1932. Prema podacima iz 1920. koji je vr{io i du`nost arhijerejskog namesnika sreza @i~kog. godine. 116. a u II je pastirsku misiju oba. moravi~ko. 10 Dr`avni kalendar Kraqevine Srba. Sremski Karlovci.10 Prvi paroh III „kraqevske“ parohije bio je Hranislav Ko`etinac. koja je prosta. usled pove}awa broja pravoslavnih domova. Beograd.12 Osim wih sve{te_________________________ ^a~anski protoprezviterat ~inila su ~etiri arhijerejska namesni{tva: `i~ko.Crkva Silaska Svetog duha u Kraqevu vqao protojerej Milan Stani}. Hrvata i Slovenaca za godinu 1921. a II su ~inili: deo Kraqeva. „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. Zavr{io je osnovnu {kolu. i novoosnovanih III i IV „kraqevske parohije“. 9 . I „kraqevska parohija“ obuhvatala je deo Kraqeva i susedna sela: Jar~ujak. oktobra 1907. 1925. 12 Regulacija kraqevskih parohija. februara 1882. 137. godine.275 Crkva Silaska Svetog duha pripadala je Pravoslavnom arhijerejskom namesni{tvu sreza @i~kog. koje je u sklopu ^a~anskog protoprezviterata bilo sastavni deo eparhije @i~ke. Grdica i Musina Reka. 5/1933. „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. 69. ~etvororazrednu gimnaziju i 1903. Bio je ve{t drvorezbar.11 dotada{wi paroh vrbski. Adrani.9 Do kraja 1932. a od tada. a u ~in sve{tenika dva dana kasnije. – AJ. Konarevo i Drak~i}e. Preme{teni. godine u Kru{evcu. U ~in |akona rukopolo`en je 22. ~ija teritorija se prostirala na 18 srezova. 27.

avgusta 1934.276 ni~ku du`nost pri crkvi Silaska Svetog duha u me|uratnom periodu obavqali su. ^edomir Todorovi}. – AJ. I. II 1927. godine. 69. Jovan Dimitrijevi}. januara 1894. 27. Biografski podaci sve{tenstva eparhije @i~ke. 284. Beograd. 254–382. vo|ena je u 13 . 16 Katedrala u Kraqevu. februara 1925. godine bogosloviju „Svetog Save“ u Beogradu. Panta Popovi}. godine u Negri{oru. Zavr{io je osnovnu {kolu. godine u Trsteniku. 12. Odlikovan je crvenim pojasom. Pove}awem broja pravoslavnog stanovni{tva u Kraqevu. godine bogosloviju „Svetog Save“ u Beogradu. pet razreda gimnazije i 1896. (. Izvesno vreme bio je urednik „@i~kog blagovesnika“. godine. _________________________ Sava Petrovi} ro|en je 14. pojavio se problem prostora za obavqawe bogoslu`benih radwi. 298. 1933.. u kra}im ili du`im vremenskim intervalima. a bio je i poverenik „Srpske kwi`evne zadruge“. jo{ i: Sava Petrovi}. Biografski podaci sve{tenstva eparhije @i~ke.17 dok je u Kraqevo. Radi toga je 1931. sredinom 20-ih i po~etkom 30-ih godina XX veka. godine. Crkva. postala je pretesna za veliki broj vernih. Spisak parohijskih sve{tenika i parohija u srezu `i~kom koji primaju svoje prinadle`nosti na kasi Sreske finansijske uprave Kraqevo. Svr{io je osnovnu {kolu. Dragan Suboti}. 1996.16 Napori u ovom pravcu intenzivirani su posebno nakon seobe eparhijskog sedi{ta iz ^a~ka u manastir @i~u. VIII 1926.14 Aleksa Todorovi}15 i Milan Sretenovi}. godine bogosloviju u Sremskim Karlovcima. avgusta 1925. avgusta 1899. sv. aprila 1899. 9. 27. godine oformqen i odbor na ~elu sa ministrom u penziji dr Vojom Jani}em. „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. 30. godine. „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. 17 Oko preme{taja sedi{ta eparhije @i~ke i @i~kog crkvenog suda. aprila 1923. u objekat Vladi~inog konaka. VIII 1926. Beograd. U ~in |akona rukopolo`en je 2. Jevremu i molio za dozvolu i blagoslov da mo`e prikupqati priloge i pripremati {ta treba za podizawe crkve. a u ~in sve{tenika proizveden je 25. No odgovor nije dobiven – zato je ta stvar zastala“. |akon i pisar @i~kog duhovnog suda. godine. – AJ. Almanah Srpske Pravoslavne Crkve. Slu`beni deo. U svim mestima u kojima je sklu`bovao odlikovao se radom u Dru{tvu Crvenog krsta. tako da se po~elo razmi{qati o wenom pro{irewu ili izgradwi novog sakralnog objekta. gra|ena 1823/24.) Izabrati odbor odmah se obratio onda{wem Arhijereju Preosve}enom g. Nakon osnovne {kole zavr{io je 1914. Svetislav Jovi}. a u ~in sve{tenika mesec dana docnije. 69. ~etvororazrednu gimnaziju i 1924. 253–381.13 Milorad \uri}. a za sve{tenika je rukopolo`en 1. a i u okolnim selima. Nosilac je „Albanske“ i „Ratne“ spomenice. Novembra 1935. „kome je stavqena du`nost da dobije blagoslov i odobrewe od nadle`nog Arhijereja za prikupqawe novca i pripremi sve {to treba za podizawe nove crkve.. 14 Svetislav Jovi} ro|en je u selu Kapixija (Rasinski srez). U ~in |akona rukopolo`en je 10. godine. – AJ. 15 Aleksa Todorovi} je ro|en 30. Episkop Nikolaj i pravoslavni Bogomoqa~ki pokret – Pravoslavna narodna hri{}anska zajednica u Kraqevini Jugoslaviji 1920–1941. Dragoslav Obu}ina. 253–381. godine. Aktivno se anga`ovao u delatnosti Bogomoqa~kog pokreta. 7–8/1936. Radio je kao u~iteq. godine postavqen je za arhijerejskog namesnika sreza @i~kog. U Kraqevo je do{ao 17. 69. jula 1919. 11–12/1935.

koji }e istinski reprezentovati Sabornu crkvu u sedi{tu @i~ke eparhije“. 226. Dovoqno je napomenuti da se u Kraqevu zida katoli~ka katedrala. a da je po_______________________________________________________________________________________________________________ {tampi `ustra polemika izme|u ~a~anskih i kraqeva~kih op{tinskih vlasti. a bi}e podignuta jo{ jedna crkva – zadu`bina prote g. „Pravda“. pre svega iz crkvenih krugova. M. VIII 1939. predsednik op{tine. VIII 1939. U Kraqevu }e se podi}i velika i lepa Crkva Svete Trojice. i kad wega nestane svi smo mi mrtvi. 1. ako mi budemo zatvarali o~i pred stvarno{}u. „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. a bi}e podignuta jo{ jedna crkva – zadu`bina prote g.277 u neposrednoj blizini crkvene porte. 4. Ko ovo razume ne treba mu mnogo obja{wavati. 20 U Kraqevu }e se podi}i velika i lepa Crkva Svete Trojice. „Narodna samouprava“. 5. ^a~ak ili Kraqevo? To nije velika disonansa. Izrada oltara bi}e poverena na{im najboqim stru~wacima. O wegovoj monumentalnosti i lepoti „Pravda“ je objavila slede}i napis: „Ovaj }e hram biti jedan od najlep{ih na Balkanu. VIII 1939. 217. Za wega mi `ivimo. Prevagnulo je ovo dugo mi{qewe. Du{an Krsti}. a do}i }e red i na ^a~ak. {to zna~i da }e biti najve}e u na{oj dr`avi. gde }e biti rezidencija. 1. po uzoru na crkvu Svetih apostola Petra i Pavla kod Novog Pazara. Unutra{wost crkve bi}e veoma prostrana: mo}i }e da primi oko deset hiqada vernika. IX 1934. Crv~anina. Po ugledu na oltare Sredweg veka i oltar u kraqeva~koj katedrali predstavqa}e lepu umetni~ku vrednost. godine obrazovan je „Gra|evinski odbor za podizawe Episkopske pravoslavne katedrale“. najpre~a je vera. drvarski trgovac i Milutin Kolarevi} iz Grdice. nagla{avaju}i. 7.18 U skladu sa htewima da „Kraqevo treba da ima hram molitve koji odgovara ovom mestu. Nova rezidencija. 5.“20 Po pitawu lokacije nove crkve mi{qewa su bila podeqena. 19 Podizawe nove saborne crkve u Kraqevu. Do}i }e red i na svetu Studenicu. 7. {ef @elezni~ke lo`ionice. 5. Jedni su bili za to da se ona podigne na sto~noj pijaci koja bi bila pretvorena u park. No. 8/1933. Du{an Popovi}. 9/1934. „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. Uzburkane strasti poku{avali su da sti{aju mnogi. pored ostalog: „Sme{na je ova borba oko toga. Crv~anina. Svega trideset kilometara i svaki dan po nekoliko vozova idu tamo i ovamo. preseqena kancelarija @i~kog crkvenog suda. 5.19 Projekat budu}e crkve uradio je. avgusta 1939. 21. Aleksandar Deroko. M. najpre~e je na{e sveto Pravoslavqe. Odgovor verovatno treba tra`iti u ~iwenici da je za izgradwu bilo potrebno oko dva miliona dinara.“ – ^a~ak ili Kraqevo. „^a~anski glas“. u koji su izabrani: Budimir Pjeva~evi}. Milutin Pani}. „Pravda“. poznati jugoslovenski arhitekta i profesor Beogradskog univerziteta. 3. dok su drugi predlagali da se stara crkva poru{i i nova sagradi na wenom mestu. „^a~anski glas“. Seoba Duhovnog suda. 18 Sedi{te `i~ke eparhije bi}e u manastiru @i~i. I 1934. Kube na katedrali ima}e u preseku petnaest metara. Najpre~i je na{ duhovni `ivot. a za{to do ru{ewa postoje}eg hrama nije do{lo ne mo`emo pouzdano re}i. . predsednik Sreskog suda.

a bi}e podignuta jo{ jedna crkva – zadu`bina prote g. eto. Toga dana.). uloga Crkve u dru{tvenim tokovima i svakodnevici `iteqa Kraqeva imala je znatno sadr`ajniji karakter. Eto. posle ve~erwe. moralni zakoni. uzeli s rezervom. pa me je izvestio jednim pismom da `eli da podigne jedan hram kao svoju zadu`binu koja }e.21 Otprilike u isto vreme kada je ra|ena projektna dokumentacija nove Saborne crkve. zbog hronolo{ke nepreciznosti. Gradwa je obustavqena. ~ak ni onda kada su daleko u tu|ini. Hronika kraqeva~kog grobqa. vaskrsewe.. `eleo je da se odu`i otaxbini i svome rodnom kraju.“ znali da izgovore jo{ neku molitvu. Kraqevo. maja 1938. ali smo ih. 1994. bla`enstvo itd. `ivot. na{ prota Milivoje Crv~anin. koji je ve} davno u Pragu na du`nosti kao na{ pastir pravoslavnih `iteqa Praga i profesor Konzervatorijuma.. oplemewavawu. bila je aktuelna i `eqa protojereja Milivoja Crv~anina. „Pravda“. pre svega. sre}a. godine raspolagao sa tek ne{to vi{e od ~etvrtine ove sume. zablistati u na{em lepom Kraqevu. blud. a zidovi su ve} bili podignuti na visinu oko dva metra kada je zemqu zahvatio II svetski rat. rat.24 _________________________ Postoje tvrdwe da je izgradwa nove Saborne crkve zapo~ela 1938. 22 O ovoj plemenitoj nameri episkop `i~ki dr Nikolaj je govorio: „Qudi se se}aju svoga kraja. proslavama Nedeqe pravoslavqa i sli~no. smrt. 13. ve} su aktivno u~estvovali u humanitarnim i kulturnim aktivnostima organizovanim pod okriqem Crkve – u radu „@enskog hri{}anskog pokreta“. M. 23 O jednoj od ovih svetkovina crkvena {tampa je zabele`ila: „Prva nedeqa ^asnog posta. a zidovi su vremenom sru{eni“. u kojoj je uzelo u~e{}a nekoliko hiqada vernih. 7. na domaku Svete @i~e. vr{ewu dobrih dela za li~nosti i dru{tvo“. me|u Kraqev~anima je bilo dosta onih koji na bogoslu`ewa nisu odlazili samo u dane velikih praznika. peva~ke dru`ine „Sveti Sava“. Virijevi}) i da je „zidana od kamena. godine u ulici \enerala Stanojlovi}a (danas Dositejeva – prim. odr`ana je sve~ana litija kroz varo{ do spomenika na trgu. VIII 1939. na zavr{etku posta ili zbog krsne slave. Kraqev~ani i jako udaqeni od svoga zavi~aja ne zaboravqaju svoj rodni kraj. izazivale divqewe okupqenih. 5. V.22 Za razliku od ruralnih sredina u kojima su religiozna ose}awa bila bazirana vi{e na tradiciji negoli na hri{}anskoj dogmatici. a Bog im je dao mogu}nosti da ~ine dobra dela.23 Naro~ito veliko prisustvo vernika bilo je kada je ~inodejstvovao vladika Nikolaj. paroha srpske pravoslavne parohije u Pragu (^ehoslova~ka) da u Kraqevu sagradi svoju crkvu – zadu`binu. Crv~anina. proslavqena je i ove godine kao Nedeqa Pravoslavqa. ~ije su besede. u kojima su se nalazile jedinstvene filozofsko-moralne i bogoslovske rasprave na razne teme (greh. Nikolaj sa celokupnim sve{tenstvom kra21 . Vidite. a ~iji zadatak se sastojao u „prosve}ivawu. voqa.“ – U Kraqevu }e se podi}i velika i lepa Crkva Svete Trojice. ali bli`ih podataka o sudbini ove ideje nema. Dok su na seoskom podru~ju bili retki vernici koji su osim „O~e na{.278 menuti „Gra|evinski odbor“ avgusta 1939. 25. Na taj na~in ostvari}e se ideali Svetoga Save o podizawu srpskih crkava i {kola. ^inodejstvovao je u litiji sam Preosve}eni Vladika @i~ki G. – Rade Joveti}.

nailazilo na odbojan stav crkvenih struktura. Crkva se borila protiv tog nepotrebnog modernizma podse}aju}i na nedostojnost pra}ewa slu`be Bo`je iz kreveta ili sede}i za stolom u kafani dok se okolo pri~aju vicevi. „@i~ki blagovesnik“). Odbor op{tine Kraqevske izabrao je vladiku Nikolaja za po~asnog gra|anina Kraqeva. bili su prepuni naroda. Sem ranije pomenutog priloga Tatije Savi} u vidu crkvenog zvona.“ – Nedeqa pravoslavqa u Kraqevu. Pastirsku misiju sve{tenstvo je vr{ilo neposrednim kontaktom sa vernima – `ivom i pisanom re~ju. septembra 1939. 17. – socijalna. poslanice. 25 „Kada su kafane nabavile radio aparate. ~asopise („Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. trgovac Radojko Vukovi} prilo`io je „jedan par bogoslu`benog odjejawa i darke za Sv. ekonomska i politi~ka struktura“. Ne samo dvorana.25 O privr`enosti Kraqev~ana Crkvi svedo~e i brojni primeri prilo`ni{tva i zave{tawa raznih materijalnih dobara. 3/1938. bro{ure. 12. IX 1939. „Politika“. XXIX. kalendare („Sveti Knez Lazar“). „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. u crkvama je bilo sve mawe sveta. Diploma po~asnog gra|anina. dok je {irewe pravoslavnog duha upotrebom radio-prijemnika. kao modernizacijska novina. Zbornik radova Narodnog muzeja. tajnu u ukupnoj vrednosti 2.400 dinara“. ^a~ak. ve} i dvori{te i ulica. „^a~ak u predve~erje Drugog svetskog rata 1938–1941. Nikolaj izabran je za po~asnog gra|anina Kraqeva.“ – Milo{ Timotijevi}. – Episkop `i~ki g. uru~ena mu je 16. 152. rad akademskog slikara Vladislava Mar`ika. Draga Radosavqevi} „ve________________________________________________________________________________________________________________ qeva~kim. 1999. godine. Posle litije odr`an je u dvorani Sokolskog dru{tva duhovni koncert.279 Litije u Kraqevu. izdaju}i publikacije. . 24 U znak zahvalnosti i po{tovawa prema wegovoj misionarskoj delatnosti. 13. i nedeqom prenosile liturgiju iz Beograda. dr. 1929.

5-6/1934. dok je beogradski nadbiskup dr Ivan Rodi} prilikom posete Kraqevu. Slovenaca i. „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. kao i te`wa op{tinskih vlasti da.000 dinara“ itd. godine odr`ana je u velikoj op{tinskoj sali konferencija „najuglednijih gra|ana“ i predstavnika humanitarnih i kulturnih dru{tava. Beograd. Qubodrag Dimi}. juna 1931. trgovac Radomir Jovanovi} „jedno veliko kandilo od kino srebra“. usled nepostojawa odgovaraju}eg sakralnog objekta. . 29. „Politika“. voskara iz Kraqeva. godine. Jelka Stojanovi} „amvon za svoje zdravqe. Blagodarnost. „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. koji je „slu`bu Bo`ju“. vr{io naj~e{}e u kasarni. jula 1923. 124. 1992. a izvesno vreme proveo je i na poslovima sekretara IV klase Ministarstva vera. Mladena Stojanovi}a. predstavnici svih humanih i kulturnih dru{tava i oko 30 gra|ana. ~iji zadatak je bio prikupqawe sredstava potrebnih za izgradwu.28 Nepostojawe rimokatoli~kog verskog objekta. Osim me|u novoprido{lim `iteqima. 25. 7. i 30. VIII 1923. u mawoj meri. 336. na osnovu re{ewa Ministarstva vera od 3. Doseqavawe brojne kolonije Francuza. nalazio na du`nosti sve{tenika biskupije Pore~ko-pulske. 28 Dobrivoje Obradovi} Kondis. VIII 1983. kroja~a iz ^a~ka i drugog pok.27 `upnik kragujeva~ke `upe. – AJ. na kojoj je formiran „Odbor za podizawe katedrale u Kraqevu“. U tu svrhu 24. 189. Blagodarnost. stvorilo je prostor za {iru aktivnost Rimokatoli~ke crkve. Dopis Katoli~kog odeqewa Ministarstva vera Ra~unovodstvu Ministarstva vera. 9–10/1930. Rimokatoli~ki klerikalizam u Kraqevini Jugoslaviji. 7/1934. a za spomen svog prvog mu`a pok. zahtevi Francuza. rimokatoli~kih vernika bilo je i me|u pripadnicima IV haubi~kog puka i vojnih jedinica stacioniranih na Aerodromu. 43–69.29 _________________________ 26 Izjave zahvalnosti. 29 U Odbor su izabrani biv{i ministar dr Vojislav Jawi}.26 RIMOKATOLI^KA CRKVA Poja~ani priliv stanovni{tva krajem 20-ih i po~etkom 30-ih godina XX veku izmenio je ne samo etni~ku ve} i versku razglednicu Kraqeva. prilo`ila je veliki barjak sa ikonama u vrednosti 2. juna 1929. velikog broja Hrvata. omogu}e rimokatolicima uslove za upra`wavawe verskih potreba. godine. Sima Stevanovi}a. 150. Bogomoqa za katolike. – Za katedralu u Kraqevu. 18. odr`ao misu u Sokolani. Nikola @uti}. u skladu sa proklamovanim dr`avnim projektom integralnog jugoslovenstva. „Ibarske novosti“. inicirali su pokretawe akcije za izgradwu crkve. VI 1931. 27. Verske obrede sa ovda{wim rimokatolicima krajem tre}e i po~etkom ~etvrte decenije XX veka obavqao je Ivan fra Vinodolac. 8. Nemaca i Ma|ara. 69. „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. 27 Fra Vinodolac se pre postavqewa za kragujeva~kog `upnika.280 zen ~ar{af za ~asnu trpezu“.

„Politika“. 18. 20.31 Weno osve}ewe obavqeno je 19. godine. Misite Katu{i}a. Rodi} uz asistenciju 10 sve{tenika koji su na ovu sve~anost do{li iz Beograda. XI 1933. Jutros u 7 ~asova po~eo je obred osve}ewa crkve koji je trajao sve do 11 ~asova. XI 1933. Dopis Ministarstva vera Ministarstvu gra|evina. Kru{evca. Rodi}. – prim.) ^inodejstvovao je nadbiskup g. (.. ^a~ka. 30 31 . Jedno je posve}eno Svetom Mihailu kome je i sama Rimokatoli~ka crkva Svetog Mihovila crkva namewena. Katoli~ka crkva u Kraqevu. F–III–80. V 1933. Izgradwa je. uz asistenciju 8 sve{tenika.281 Lokacija za crkvu odre|ena je na uglu ulica Obili}eve i Hajduk Veqkove. 91–V. novembra 1933. a drugo Svetom Arhangelu Rafaelu. Kragujevca. U`ica i drugih okolnih mesta. 63. godine. 3. po odobrewu projekta od strane Ministarstva gra|evina. 9. Du`u besedu odr`ao je okupqenom svetu g. _________________________ AJ. uz prisustvo vernika iz Kraqeva. 11. posvetio dva crkvena zvona. otpo~ela po~etkom maja 1933. 32 Prema podacima Na~elstva sreza @i~kog. V. Spisak stanovnika rimokatoli~ke veroispovesti u Kraqevu. a pod stru~nim nadzorom in`ewera B. Posle zavr{enog osve}ewa zvona odr`ano je bdenije pred mo{tima svetih mu~enika koje }e biti postavqene u oltar crkve. Virijevi}) kada je beogradski nadbiskup g.32 O ovom doga|aju izve{ta~ „Politike“ je zapisao: „^in osve}ewa po~eo je jo{ ju~e po podne oko 5 ~asova (18. Na pontifikalnu misu odgovarao je crkveni hor `upe Svetog Josipa iz Kragujevca.30 a ve} nakon ne{to vi{e od pet meseci crkva je bila zavr{ena. u ovo vreme u Kraqevu je bilo nastaweno 437 rimokatolika. – AJ. 63. Petar Vla{i} (drugi savetnik Beogradske nadbiskupije – prim..

za koja su anga`ovani znameniti rimokatoli~ki propovednici. godine propovede su dr`ali dr Emanuel fra Krajinovi} iz Sarajeva i pater Privat Belard iz Beograda. Mihovila i „lijepi oltar sv. Treba napomenuti da dr Krunoslav Draganovi} u „Op}em {ematizmu Katoli~ke crkve u Jugoslaviji“ iz 1939.. kipovi „presv. godine.. 9. te misijskog `ivota“.34 za ~ije sedi{te je odabrano Kraqevo. 9.38 Radi popularizacije rimokatoli~anstva. iz `ivota sada{weg Sv.) Ni{kom `upniku bilo je i dosad nemogu}e dospjevati svuda. 35 Odobrewu Ministarstva pravde za formirawe ove `upe prethodila je molba Beogradske nadbiskupije u kojoj su obrazlo`eni zahtevi za weno osnivawe: „Teritorij koji bi imao potpasti pod `upu Kraqevo. Beograd 1974. a crkva je naro~ito bila pose}ena prilikom va_________________________ Nova katoli~ka crkva u Kraqevu. 23. 404. Rodi} objavio je da je vernicima koji su osve}ewu prisustvovali opro{teno za sto dana grehova. „Politika“. Zagreb. 20. 36 Ni{ki dekanat sa~iwavalo je osam `upa: Bor. 40 Za uskr{we praznike 1934. 1957.. „Kraqevski glasnik“. „Blagovest“. (. Virijevi}). godine navodi kao vreme osnivawa `upe u Kraqevu 1936. Oca Pape Pija XI. 20. veliki luster na sredini crkve i klupe za sedewe. a za prvog `upnika postavqen je Krunoslav fra Misilo. Nova katoli~ka crkva u Kraqevu. F–III–80. I ubudu}e – na dana{wi dan vernicima }e se svake godine davati opro{tewe za 40 dana.282 V. to~no vo|ewe matica. 200. 38 Na{a najmla|a `upa – Kraqevo. pogotovo radi velikog broja {kola. XI 1933. „Politika“.“ – AJ.“33 Sve~anim osve}ewem novopodignute crkve simboli~ki je obele`eno i formirawe nove rimokatoli~ke `upe Svetog Mihovila. pri crkvi je stvoreno peva~ko dru{tvo „Sveti ]iril i Metod“39 i organizovana su „skioptikonska predavawa iz `ivota i muke Spasiteqeve. Kragujevac. tako da je ovaj Ordinarijat bio prisiqen zbog vjerskih. Kada je osve}ewe zavr{eno g. (. a obuhvatila je teritoriju od Stala}a do U`ica i od Gorweg Milanovca do Ra{ke. godinu. marqivo poha|awe {kola. X 1933. rad sarajevskog umetnika Gabrijela Jurki}a. Ravna Reka. osim glavnog oltara Sv. @upske zajednice. „Glasnik Beogradske Nadbiskupije“. XI 1933. Srca Isusova“ i „presv. 33 34 . 39 Isto. XI 1933. 37 Osve}ewe katoli~ke crkve.) Nemogu}a je redovna duhovna pastva. Ni{. koja je pripadala Ni{kom dekanatu. – Viktor Novak. Para}in. a bez samostalnih `upnika. {kolskih i administrativnih razloga osnovati novu `upu u Kraqevu. IV 1934. Ante s velikom umjetni~kom slikom istog Sveca“.35 Uprava `upe. potpadao je dosad pod `upu u Ni{u i `upu u Kragujevcu.37 Zahvaquju}i „`ivoj vjeri i dare`qivosti nekolicine qudi“ u crkvi su postavqeni.40 Svake nedeqe dr`ana je misa. Kraqevo. a isti podatak prezentiran je i u mese~niku Beogradskog nadbiskupskog ordinarijata „Blagovest“ broj 11 iz 1974. – Isto. Srca Marijina“. 63. 5. u kojem imade toliko radni{tva i gdje je intenzivna pastva jako potrebna.36 poverena je bosanskim frawevcima.. Smederevo i Zaje~ar. 10. Dopis Nadbiskupskog ordinarijata Beograd Verskom odeqewu Ministarstva pravde. 22. Magnum crimen – pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj.

Ve~e uo~i Uskrsa organizovana je procesija. Prvog kraqeva~kog `upnika. a umrlo 14 rimokatolika. godine u Vitezu. ve} jedino radi propagande u srcu pravoslavqa“. septembar) i drugih.45 Izgradwa rimokatoli~ke crkve i formirawe `upe koja je obuhvatila veliki deo jugozapadne Srbije nai{li su na razli~ite odjeke. ~ak i otvoreno nezadovoqstvo pojedinih krugova u kraqeva~koj javnosti. IV 1934. _________________________ Isto.46 Da ovakve tvrdwe nisu bile bez osnova. 66.42 @upnik iz Kraqeva obavqao je sve{teni~ke du`nosti i u Vrwa~koj Bawi. R. 2. IAK. 44 Na{a najmla|a `upa – Kraqevo. U`icu i Kru{evcu. Presvetog Trojstva. bez stvarne potrebe vernih. nadbiskup. 22. 15. I 1936. 5. Blagoslov kapele u U`icu. marta 1929. Nedjeqe Cvjetnice. godine. ali uistinu lijepu vawsku vjersku manifestaciju u ovom kraju. ro|endana prestolonaslednika Petra (6. Tugomir Geli} (1936–1940) i Rudolf Mecilo{ek (1940–1941). O onoj iz 1934. 754–1207. godine u „Glasniku Beogradske Nadbiskupije“ zapisano je: „U subotu na ve~er razvila se veli~anstvena procesija po glavnim ulicama varo{i. Uskrsa. ^a~ku. IX 1939. Duhova. 2. – Dr Krunoslav Draganovi}. koji su u tome videli ugro`avawe pravoslavqa. dok je sklopqen 31 brak. jula 1906. 41 42 . 44.283 `nijih crkvenih praznika: Bo`i}a. Udru`ewe zanatlija za srez @i~ki. Cijela varo{ iza{la je na ulice i trotoare da vidi ovu prvu. Sv. Krista Kraqa. kao i u pravoslavnom hramu Silaska Svetog duha. Rodi}. Za vrijeme procesije svirala je vojna muzika iz Kru{evca. fra Krunoslava Misila. 45 Tugomir fra Geli} ro|en je 1. „Glasnik Beogradske Nadbiskupije“. 43 Tokom 1935. Vrli lijepi i skupocjeni baldahin (nebo) i kri` za procesiju za ovu prigodu poklonio je crkvi preuzvi{eni g. 5. VIII 1934.“41 Osim verskih obreda. „Glasnik Beogradske Nadbiskupije“. Zagreb. Velike Gospe i drugih.44 a do 1941.43 a predavao je i veronauku u kraqeva~kim {kolama. 367. a za sve{tenika (misnika) zare|en je 24. Dopis Na~elstva sreza `i~kog Zanatlijskom udru`ewu. XI 1934. IV 1934. 2. 1939. decembar). Dopis Uprave peva~ke dru`ine „Sveti Sava“ episkopu Ohridsko-bitoqskom i administratoru eparhije `i~ke dr Nikolaju. Na{ `ivot i rad. 2. 17. Me|u svima je vladalo veliko odu{evqewe i veseqe. godine `upnici u Kraqevu bili su: Serafim Sari} (1934–1936). „Glasnik Beogradske Nadbiskupije“. obavqana blagodarewa povodom va`nijih dr`avnih praznika: Dana Ujediwewa (1. Tako su u peva~kom dru{tvu „Sveti Sava“ smatrali da je „podizawe rimokatoli~ke crkve u neposrednoj blizini svete @i~e. „Glasnik Beogradske Nadbiskupije“. Op}i {ematizam Katoli~ke crkve u Jugoslaviji. kao i da se pojedini kraqeva~ki `upnici nisu bavili samo „pastriskim radom“. sredinom aprila 1934. 22. u crkvi Svetog Mihovila su. Obiteqi. – U vinogradu Gospodwem. kutija br. godine na podru~ju `upe Svetog Mihovila ro|eno je 85. 46 AJ. I. godine zamenio je Ante fra Strukar.

„Ibarske novosti“. 8. 48 Dobrivoje Obradovi} Kondis. IV 1983. . 1. 63. a tek na posledwem mestu sve{tenik. u razgovoru.284 svedo~i i izve{taj policijskih organa: „Pri katoli~koj crkvi u Kraqevu nalazi se kao sve{tenik Tugomir Geli}. Dopis Odeqewa za dr`avnu za{titu Ministarstva unutra{wih poslova Ministarstvu pravde. uvek nagla{ava da je on na prvom mestu Hrvat. Sukobi sa nema~kim agentima. F-2/1940.48 _________________________ 47 AJ. `upnik koji je politi~ki pripadnik HSS. Ovakvi razgovori nai{li su na negodovawe kod radnika Slovenaca kojih u Kraqevu ima prili~an broj jer su upo{qeni u dr`avnoj fabrici aviona. Ovo Na~elstvo ima pouzdane podatke od svojih poverenika da imenovani za vreme slu`be bo`je. u danima pred Aprilski rat u torwu crkve nalazila se ilegalna prijemno-otpremna radio-stanica putem koje su u Nema~ku slati razni izve{taji obave{tajnog karaktera. a koji se svi ose}aju jugoslovenima bez obzira na narodnost. 14. zatim po profesiji ono {to su.“47 Prema nekim saznawima. i da svi katolici moraju da budu Hrvati. pa tek onda katolici. III 1940. a i van crkve.

USTANOVE .

Zgrada „Kraqevskog prvostepenog suda“ .

1 2 .2 Sreska bolnica. svest o zna~aju zdravstvene kulture lagano je potiskivala praznoverice i predrasude tako da je vera u lekara. godine prerasla u Sresku. Od tada pa kroz ~itav XIX vek Jovan Petrovi}. samoukih hirurga Sime Kne`evi}a i \or|a Pelcera i niza drugih nadrilekara.3 _________________________ Medicinska {kola u Kraqevu 1958–1998. Jovan Siber. 3 Dr`avni kalendar Kraqevine Srbije za godinu 1914. higijensku ishranu i stanovawe. Kosta Risti}. „Dru{tva za suzbijawe tuberkuloze“ (1906) i organizovawem niza obrazovnih akcija pod okriqem Crvenog krsta. 254–255. 10. godinu i osnivawe vojne bolnice. Beograd. Isto. obavqaju}i ujedno i ulogu lekara sreza @i~kog. Ilija Kolovi}. vra~ara i travara sumwivog stru~nog znawa. Stevan Tren~anin. poku{avaju}i da ga „i{~upaju“ iz „ordinacija“ baba Stane-Pazarke. gru`anskog. Wenim otvarawem i obrazovawem „Odbora za narodno zdravqe“. Josif Mar`ik i niz drugih lekara ulagali su ogromne napore u ciqu unapre|ivawa niskog nivoa zdravstvene kulture stanovni{tva ove varo{i. Kraqevo. `iteqi Kraqeva su za neprekidno bolni~ko le~ewe morali da pohode susedne varo{i: ^a~ak. U isto vreme Kraqevo je imalo i svog op{tinskog lekara dr Mihaila Sretenovi}a i babice Nataliju Belimarkovi} u op{tinskoj i Rosu Vrkqan u sreskoj slu`bi. 1914. Kragujevac i Kru{evac. na ~ijem ~elu se 1914. draga~evskog itd. postala je tako „zdravstveni svetionik“ ne samo za grad sa oko ~etiri hiqade stanovnika i srez @i~ki. formirawa Privremene bolnice. koja je 1912. tj. 1999.1 Sve do 1895.287 BOLNICA I APOTEKE Za~eci organizovane zdravstvene slu`be u Kraqevu vezuju se za 1837. te`e}i prosve}enijem i zdravijem gradu. Jovan Maksimovi}. spre~avawe bolesti i lek postepeno zamewivala verovawe u sudbinu. 12. optere}enog te{kim bremenom predrasuda i konzervativnih shvatawa prema bolestima i medicini. i u kojoj je kao lekarski pomo}nik radio Miodrag Ivkovi}. primitivizmom i ravnodu{no{}u. Dimitrije Anti}. godine. godine nalazio dr Rafailo Bi|erani. ve} i za delove okolnih srezova – studeni~kog.

obolelima delila besplatno i neophodne lekove.. – Banovinski buxet Moravske banovine za 1931/32. Almanah Kraqevine SHS za 1927/1928.4 Zna~ajnu pomo} tokom prvih poratnih godina ovda{wim medicinskim radnicima pru`ala je i misija ameri~kog Crvenog krsta („Amerikanska misija“). 1928. po~etkom 1938.9 Uprkos svemu. u`i~ka 64. nabavqani lekovi. da bi 1927. odr`avana ~isto}a i sl. 253. vr{ene opravke zgrade i inventara. usled velikog priliva stanovni{tva u Kraqevo. sanitetski materijal. Beograd.6 Pro{irewem bolni~ke zgrade sredinom 30-ih godina XX veka opremqeno je sedam bolni~kih soba. juli 1920. varirali. 16. III. 6 „Glasnik Ministarstva narodnog zdravqa“. godini broj bolesni~kih le`ajeva pove}an je na 60. problem sme{tajnih kapaciteta bolnice ostao je i daqe aktuelan. godinu. godinu. 236. 1933. 298. hrana i posteqina za bolesnike. Almanah Kraqevine SHS za 1921/22. 4. koja je. 4 . 22. godine. godine bio smawen na 50. 1931. „Slu`beni list Moravske banovine“. 100. Beograd.. „Od obnavqawa rada. 1937. lekova. godinu. Sreske bolnice pre svega. Beograd. avgust 1921. 126–129. 62–63. 1922.288 Prvi svetski rat i austrougarska okupacija pra}eni pqa~kom hrane. Zagreb. 9 Nabavka name{taja za hiru{ki paviqon Banovinske bolnice u Kraqevu. 38. 8 Iz buxeta Moravske banovine ispla}ivane su prinadle`nosti zaposlenom medicinskom i pomo}nom osobqu. sv. II. a 1931. obezbe|ivani ogrev i osvetqewe. obu}e i ode}e od strane neprijateqa i {irewem raznih zaraznih bolesti (od trbu{nog tifusa do veneri~nih oboqewa) pogor{ali su zdravstvene prilike u Kraqevu. kragujeva~ka 117. 1940. I 1938. Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za 1939. U 1920. serumi. 5 Q. u skladu sa finansijskim sredstvima. pa se kod takvog stawa stvari sada{wa bolesni~ka _________________________ U isto vreme ~a~anska bolnica imala je 170. godinu.5 Sme{tajni kapaciteti bolnice u Kraqevu tokom tre}e i ~etvrte decenije XX veka su.7 Prelaskom na finansirawe iz buxeta Moravske banovine ubrzana je izgradwa hiru{kog paviqona. ra{~anska 35 a novopazarska 20 kreveta. Zagreb. sv. godine nalazila i kraqeva~ka sa 40 bolesni~kih posteqa. uz preglede.8 nakon ~ijeg zavr{etka. Risti}. Stoga je jedan od va`nijih zadataka neposredno po oslobo|ewu bila obnova rada zdravstvenih ustanova. godine ona raspolagala sa 67 posteqa. Ni{. honorarnom sve{teniku. Na nu`nost wihovih daqih pro{irewa ukazivano je i putem {tampe: „Broj bolesnika popeo se vi{e nego stoprocentno.“. godinu. 7 Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za 1936. medicinski instrumenti. tako da je 1936. Tako se me|u 42 bolnice u Srbiji ~iji je rad obnovqen tokom 1919. bolni~ki kompleks su sa~iwavale ~etiri zgrade sa 16 soba i 115 bolesni~kih le`ajeva – na internom odeqewu 67 i hiru{kom 48. 203. P. – „Glasnik Ministarstva narodnog zdravqa“. na 45. Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije.

Celo odeqewe raspola`e sa svega dve sobe sa po {est kreveta. zaraznog ko~ewa vrata (meningitisa – prim. Sve ove nezgode dale bi se otkloniti uz vrlo male izdatke. Upravnik bolnice. broj od 800 operacija bi}e kud i kamo prema{en. U tim sobama sme{taju se svi oni koji su oboleli od ma kakve zarazne bolesti. 7. a sada ih ima redovno na licu mesta po 100 do 120. a druga za mu{ke. najboqe ilustruje ~iwenica da je na wenom hiru{kom paviqonu samo u pro{loj godini izvr{eno oko 800 operacija od kojih veliki broj vrlo te{kih.“10 Posebno lo{i uslovi bili su na infektivnom odeqewu koje „vi{e nije mesto u kome treba spre~avati one opasne bolesti koje su u stawu da nemilice seju smrt. {arlaha. III 1940. Tu su sme{teni oboleli od tifusa. Virijevi}) i svih ostalih opasnih i lako preno{qivih bolesti. crvenog vetra. Jedna je za `enske bolesnike. Sa kreditom od 100 do 150 hiqada dinara bilo bi omogu}eno izgra|ivawe jednog paviqona specijalno za zarazne bolesti. onda ona ni izbliza nije u stawu da odgovori svojoj nameni. U ovoj godini. 10. naro~ito oni kojima je potrebna hiru{ka intervencija. Kod ovakvog stawa stvari nije onda nikakvo ~udo ako se neki bolesnik izle~i od difterije a u bolnici navu~e neku drugu isto tako opasnu bolest. V. Onda pitawe kredita i mla|eg bolni~kog osobqa tako|e predstavqaju velike te{ko}e. ve} je pravi rasadnik infektivne bolesti. tim pre {to u tom odeqewu nije redak slu~aj da po dva te{ka bolesnika le`e u jednoj posteqi usled nedovoqnog prostora i posteqa. kao {to je to bio skoro slu~aj i kao {to je to uostalom i danas“11. _________________________ Na hiru{kom odeqewu bolnice u Kraqevu izvr{eno je pro{le godine preko 800 operacija. dr Vitomir Govedarevi} ~ini sve mogu}e da bolnica pru`i {to vi{e pomo}i onima koji joj se obrate. sude}i po operacijama koje su izvr{ene za ova dva protekla meseca. Od kolike je va`nosti bolnica u Kraqevu i kolika je wena uloga. 10 . i tada se ne bi doga|alo da desetoro dece obolelo od zaraznog ko~ewa vrata le`i u istoj sobi sa bolesnicima obolelim od drugih zaraznih bolesti. U mla|em bolni~kom osobqu se isto tako oskudeva. kada se nema nikakve mogu}nosti za izolaciju bolesti. „Politika“. jer ovda{wa bolnica i danas raspola`e istim kreditom koji je imala i onda kad u woj nije bilo vi{e od 40 do 50 bolesnika. ali sve je to zabadava kad on nema ni pribli`ni broj posteqa koji mu je svakodnevno potreban. hirurg g. 11 Isto. difterije. Tu nije krivica ni do upravnika bolnice ni do bolni~kih lekara.289 zgrada pokazala skroz nedovoqna i sku~ena za broj bolesnika koji joj se svakodnevno obra}a. Kada se tome doda jo{ i ova ~iwenica da su na bolnicu u Kraqevu upu}eni i bolesnici iz studeni~kog i trsteni~kog sreza.

godine preme{ten je za sreskog lekara u Dowi Milanovac. maja 1923. nekoliko bolni~ara i pomo}nih radnika. godine posta12 . godine u Lionu (Francuska). 230. 7.. Radosav Blagojevi}. Izve{taj upravnika Sreske bolnice u Kraqevu Ministarstvu narodnog zdravqa. kraqeva~ka bolnica imala je dva lekara. u martu 1924. VII 1920. Mihailo Mladenovi}. godinu. Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za 1939. U 1923.. 13 Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za 1936. kuvarica (Mileva Nikoli}). 14 Mihailo Mladenovi} ro|en je 14. Radivojevi}a.. staralo se osobqe koje su sa~iwavali jedan do tri lekara. kao lekari u Kraqevu slu`bovali su jo{ i: Ivan Andru{kijevi~.. godinu.14 _________________________ AJ. 1936. 1–1. 39. sem ve} pomenutog doktora Radivojevi}a. sedam bolni~ara i laboranata i ~etiri poslu`iteqa. @ivko Mirkovi}. Milica Gajovi}.. „10 stru~nog sanitetskog osobqa. Zorka Toma{evi}. praqa (Todora Arsenijevi}) i ekonom (@ivko Petrovi}) a du`nost sve{tenika honorarno je vr{io mesni paroh Savatije Bo`i}. godine osim dr Milutina I. a novembra 1925. Dragomir \or|evi} i Mikailo Le{evi}). u woj su bila upo{qena trojica lekara. a 1939. koji je obavqao i du`nost upravnika. Sredinom 1920. pet administrativnog i troje ostalog osobqa“..13 U razdobqu izme|u dva svetska rata. godini radio je kao sekundarni lekar Op{te dr`avne bolnice u Beogradu. Medicinu je zavr{io 18. 126–129. godine.290 Zgrada bolnice u Kraqevu O zdravstvenom stawu i nezi bolesnika hospitalizovanih u ovoj ustanovi ili onih koji bi u wu navratili radi ambulantnog pregleda. bilo je upo{qeno {est bolni~ara (Avram \ekovi}.12 [esnaest godina kasnije. oktobra 1896. godine u Smederevu.

a slu`io se i francuskim i ruskim jezikom. U Kraqevu je ostao do 1937. godine u U`icu. bio raspore|en u XIII pe{adijski puk „Hajduk Veqko“ Timo~ke divizije. godine kada prelazi u Ni{. upravnik kraqeva~ke bolnice u periodu od 1937. Govorio je nema~ki. Studije medicine izu~avao je tri godine u Pragu a diplomirao je 31. do{av{i u Gr~ku. Zajedno sa ovim {tabom pre{ao je povla~ewe preko Albanije. 39.15 Dragomir Karajovi}.“ Govorio je francuski jezik. pre dolaska u Kraqevo krajem 1923. zbog ~ega je dobio nekoliko najvi{ih srpskih. godine postavqen je za sreskog lekara u Krivoj Palanci a potom preme{ten u Kwa`evac odakle je raspore|en na du`nost sreskog sanitetskog referenta sreza @i~kog u Kraqevu. godine radio je {est meseci na De~joj klinici i dva meseca na Grudnom odeqewu bolnice u Gracu (Austrija). List li~nih i slu`beni~kih podataka dr Obrena Jovi}a. Dragoslav Vu~kovi}. Osnovnu {kolu je svr{io u Bani~ini. ro|en je 1895. fasc. Aleksandar Tomi}. 20 Vitomir Govedarevi}. naslediv{i dr Vi{eka. – AJ. godine u selu Rakincu u okolini Aran|elovca. gde nakon Drugog svetskog rata osniva Hiru{ko odeqewe Onkolo{kog instituta Medicinskog fakulteta i postaje profesor ovog fakulteta. Hrvata i Slovenaca. fasc. fasc. godine. godine.17 Dragoslav Vi{ek.18 Sava Simi}19 i Vitomir Govedarevi}. 414. ^olovi}. Ordenom Svetog Save V stepena odlikovan je „kao dobar radnik u svojoj struci“ 1936. 39. gde je wegov otac slu`bovao kao u~iteq. Beograd. Cvetko Zotovi}. List li~nih i slu`beni~kih podataka dr Mihaila Mladenovi}a. Govorio je francuski i nema~ki jezik. godine u Kragujevcu. Kao lekar op{te prakse. a potom u Beograd. avgusta 1893. Bavio se i privatnom praksom. do decembra 1935. XI 1946. Godine 1914. 39. Vlastimir Nikodijevi}. nakon ~ega je. januara 1927. List li~nih i slu`beni~kih podataka dr Dragoslava Vu~kovi}a. X 1946. Lekarsku diplomu stekao je 2. godine slu`bovao je u Kraqevu kao lekar sreza @i~kog a onda je raspore|en za sreskog lekara u ^a~ku. godine. – AJ. 707. aprila 1899. godine i le~io uglavnom obolele od zaraznih bolesti. fasc. Hronika hirurgije u Srbiji. godini). Medicinski fakultet zavr{io je 1921. godine Ordenom Jugoslovenske krune IV reda. Danica @ivkovi}-Tomi}. a delimi~no i francuski i ~e{ki jezik. slu`bovao je u Golupcu (1921–1922). 2.300 kaplara“ biva raspore|en u {tab vojvode Stepe Stepanovi}a. aprila 1927. godine. a gimnaziju poha|ao u Smederevskoj Palanci. Beograd.20 _________________________ _______________________________________________________________________________________ vqen je za lekara sreza Takovskog u Gorwem Milanovcu. Nakon toga. 17 Obren Jovi} ro|en je 7. Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije. 113. 15. 2002. Beograd. – AJ. List li~nih i slu`beni~kih podataka dr Cvetka Zotovi}a. Mileva Pavlovi}-Karajovi}. francuskih i .16 Obren Jovi}. 1933. 16 Dragoslav Vu~kovi} ro|en je 3. Zavr{io je dvogodi{wi balneolo{ki te~aj beogradskog Medicinskog fakulteta stekav{i zvawe bawskog lekara. godine odlikovan je Ordenom Svetog Save IV reda. Tokom 1928. XI 1946. kao maturant biva mobilisan i kao pripadnik ~uvenih „1. Nakon Kraqeva radio je kao upravnik du{evne bolnice u Toponici i okru`nih bolnica u ^a~ku i U`icu. 31. a 1936. godine u Zagrebu. Aleksincu (1922–1923) i Trsteniku (nekoliko meseci u 1923. Zbog „ispravne lekarske slu`be“ 1929. 18 Adresar Kraqevine Srba. 1928. – Radoje B. godine u La|evcima. Govorio je nema~ki. a u 1929. Od juna 1930. „U slobodnim ~asovima“ obavqao je i privatnu praksu. U kraqeva~ku bolnicu do{ao je 1935. XI 1946. januara 1895. 39. 19 Sava Simi} je bio specijalista hirurgije. 1928. do 1942. 408. Kao oficir (poru~nik) istakao se u borbama na Solunskom frontu.291 Mihajlo Stani}. „Dobre je stru~ne spreme. Ima dobro opho|ewe prema bolesnicima te je veoma cewen. Na slu`bu u Banovinsku bolnicu u Kraqevo do{ao je septembra 1935. 204. godini ~etiri meseca na Unutra{wem i tri meseca na Ginekolo{kom odeqewu u Be~u. 14. – AJ. 15 Cvetko Zotovi} je ro|en 11. godine u Bernu ([vajcarska) a lekarski sta` u Op{toj dr`avnoj bolnici u Beogradu. godine u Be~u. 212. 66.

februara 1930. vodili svojevrsnu borbu za zdraviji i prosve}eniji grad. 707. 8. 16. (rukopis). Op{tina je anga`ovala za bes_________________________ _______________________________________________________________________________________ ruskih odlikovawa. 242.) 21 Tokom tre}e decenije pro{loga veka du`nost bolni~ke babice obavqala je Danica Risti}. Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za 1936. potom u ^a~ak. Osim u Sreskoj. le~eni su oboleli od raznih zaraznih bolesti (tuberkuloze. odnosno docnije Banovinskoj bolnici. 1933. (Nikola Krpi}. U Lionu (Francuska) Govedarevi} diplomira na Medicinskom fakultetu. Adresar Kraqevine Srba. Naime. godine dobio preme{taj u Kraqevo. kuge. Doktor Vitomir (@ivota) Govedarevi} (22. Beograd. Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije. obavqao i du`nost upravnika bolnice. Hrvata i Slovenaca. trbu{nog tifusa. 5–9. 414. zatim u Prokupqe. a potom u Francusku. veneri~nih oboqewa).88 – – – 1230 – – – 3. 244. Vrativ{i se u Srbiju raspore|en je na slu`bu najpre u Novi Sad.60 – 49. godine. gra|anstvo Kraqeva stru~ni medicinski pregled moglo je dobiti i na jo{ nekoliko adresa. Beograd. bez numerisanih starnica. 1933. 39. . 1937. a hirur{ke zahvate izvodio je dr Dragoslav Vi{ek. meningitisa. V 1895 – 22. 1928. Beograd. godinu. osim {efa Hirur{kog odeqewa. – AJ.21 U~inci rada Sreske bolnice za neke od godina iskazani su u slede}oj tabeli: Broj ambulantnih pregleda godi{we Broj bolesni~kih dana u godini Prose~an broj ambulantnih pregleda (dnevno) Stacionarno le~eno bolesnika (ukupno) Prose~an broj bolesni~kih dana (dnevno) Otpu{teno zdravih @enskih Mu{kih Umrlo u bolnici @enskih – – – 839 Mu{kih – – – 745 1919 1920 1931 1936 Godina – 9502 – 18256 – 14. autopsije.292 Osim stacionarnog le~ewa i ambulantnih pregleda u woj su obavqane neke mawe slo`ene operacije. avgust 1921. VI 1959) upravnik Banovinske bolnice u Kraqevu (1937–1942). bolnica je vr{ila i svojevrsnu kulturnu misiju. III 1922. najpre u Italiju. odakle je po~etkom 1937. organizuju}i niz obrazovnih akcija i predavawa za {kolsku decu i gra|anstvo.36 991 651 948 1776 – – 37 32 – – 30 41 Prema: „Glasnik Ministarstva narodnog zdravqa“. 230. 6. 38. nakon dono{ewa Zakona o zdravstvenim op{tinama 27. Uporedo sa ovim. Spiskovi osobqa Ministarstva narodnog zdravqa na teritoriji Srbije. Weni lekari su. 11. juli 1920. obavqani poro|aji itd. Beograd. na kome je izvesno vreme radio i kao asistent. U Kraqevu je. „Glasnik Ministarstva narodnog zdravqa“. Po zavr{etku rata odlukom srpske vlade biva upu}en na studije. Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije. bogiwa.

– Kraqevo ima ured. a samo prilikom te`ih i komplikovanijih slu~ajeva pacijentkiwa je sme{tana u bolnicu. 1933. Neravnopravne ali uticajne. Oglasi. Tu se mo`e videti vrlo zgodan na~in poslovawa. 238–239. 1996. zbog neuslovnih okolnosti rada. godini tokom tro~asovnog dnevnog rada pregledavano prose~no 20-30 pacijenata. X 1936. dve u op{tinskoj slu`bi i jedna na radu u bolnici. 23 Qubodrag Dimi}. Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije 1918–1941. ishrane i sl. unapre|ewe higijene.27 _________________________ Po odredbama ovog zakona svaka varo{ ili varo{ica sa vi{e od 4. 1996. sanitetskog kapetana. Beograd. 27 Dobrivoje Obradovi} Kondis. IX 1933. koja je. koji „prima u svom stanu svakoga dana od 1 do 5 po podne i po sporazumu“. 4.23 Radnici koji su imali socijalno osigurawe sanirawe lak{ih povreda i le~ewe nekih oboqewa obavqali su u ambulanti „Okru`nog ureda za osigurawe radnika“. ^ekaonica je stra{no neure|ena. stanovawa. 21. Pregledi su obavqani u prostorijama koje su „vrlo neprakti~ne. Dr Ljiljana Stojkovi} – @eljko Valenti}. sami vade dezinfikovanu gazu. 8.000 stanovnika po jednu stru~nu babicu kao i da pla}a bolni~ke tro{kove za le~ewe siroma{nih sugra|ana. pipaju rukama is~i{}ene i oprane rane“. poput „celokupnog lekarstva“ doktora Davida Elija. upra`wavali i poneki od lekara ovda{weg garnizona.000 `iteqa anga`uje po jednog lekara i medicinsku sestru. a radnicima od wega preti opasnost. 22 . 707.25 Le~ewe zuba i bolesti usta obavqali su stomatolozi Andrija Vol~kov i Nada Jeremi}. 26. anga`ovawe na zdravstvenom prosve}ivawu i starawe za unapre|ivawe zdravqa. 1933. Beograd. na svakih 5. osim da besplatno le~i siroma{ne Kraqev~ane. Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije.22 Wegove du`nosti bile su. koji „ordinira i za gra|anstvo u svome stanu preko puta hotela Jugoslavije“ i „celokupnog lekarstva“ doktora @ivadina Q. – Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije. Zato su se radnici iselili iz ove ~ekaonice i od ambulante napravili ~ekaonicu. Beograd. Ona slu`i i kao magacin. Beograd. 24 U ovoj ambulanti je u 1936. ranijeg `elezni~kog lekara u Kraqevu. 13. Nemogu}a je ventilacija. kw. 80. posebno dece. ~esto bila predmet negodovawa javnosti. Bolesnici dohvataju rukama instrumente. 26 Adresar Kraqevine Srba. „Pravda“. „Politika“. 144. III 1983. Hrvata i Slovenaca. 10. Kari}a. II. 23. 1928. 19.000 stanovnika progla{avana je za samostalnu zdravstvenu op{tinu koja je bila u obavezi da na svakih 10. „Kraqevski glasnik“. Brigu o trudnicama i pomo} pri poro|ajima Kraqev~ankama pru`ale su stru~ne babice kojih je po~etkom 30-ih godina XX veka bilo pet: dve koje su ovaj posao obavqale privatno (Natalija Belimarkovi} i Darinka Petrovi}). posle radnog vremena. pod neprestani medicinski nadzor. 110 godina `elezni~kog zdravstva u Srbiji 1886–1996. 16.26 Poro|aji su obavqani naj~e{}e u domu porodiqe.24 U gradu je ordiniralo i nekoliko privatnih lekara op{te medicine a privatnu praksu su. prou~avawe `ivotnih prilika stanovni{tva. II 1928.293 platno le~ewe svojih `iteqa dr Nikodijevi}a. 25 Oglas. Beograd. „Ibarske novosti“. Kada do|e neki tuberkulozni bolesnik mora da guta milijarde novih bakcila.

godine u Kraqevu je. Du{mani}a. godine u Zagrebu. Drogerijsku radwu dr`ao je do 1935.28 Do tada lek se mogao nabaviti jedino u priru~noj apoteci nekog od ovApoteka „Kod Svetog \or|a“. od 1919. uz izvestan rizik. „Razvoj zdravstva u Karanovcu–Kraqevu u XIX i po~etkom XX veka“. sanitetski materijal. Apoteka u Karanovcu. Beograd–Kraqevo. 31 Almanah Kraqevine SHS za 1921/22. postojala jo{ neka apoteka.294 Svoju prvu apoteku Kraqevo je dobilo 1881. Adresar Kraqevine Srba. godine u Osipaonici kod Smedereva. VIII 1983. do 1929. Wen vlasnik Du{an Todorovi} nazvao ju je „Kod Svetog Arhangela“. 707. 152. Farmacija u Srbiji u XIX veku. „Ibarske novosti“. godine. godine. – Dobrivoje Obradovi} Kondis. godine neki od lekova. Markovi} ro|en je 28. pola veka nakon otvarawa prve apoteke u Beogradu 1830. Markovi}a. – Milutin R. Beograd. 32 Miodrag M. bio je „na izu~avawu apotekarske struke“ kod Mite Stanisavqevi}a i Mihaila M. Aesculap – almanah za farmaciju i kemiju 1924. u francuskoj bolnici „Glemi“ u Al`iru i „Bolnici prestolonaslednika Aleksandra“ u Solunu. 122. godine. 1938. Jugovi}. 73. nakon Todorovi}eve smrti 1905. do oslobo|ewa Kraqeva. 1922. 331. 267. 194. da{wih lekara ili. 1922. a 1921. Zbornik Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo. godinu. 30 Izgleda da je. godine do{ao je u Kraqevo i zaposlio se u Nikoli}evoj apoteci.31 Od 1922. osim vlasnika. 93. godine. II. kao jedina. 4. Svoje usavr{avawe nastavio je potom u Vrawskoj vojnoj bolnici. Beograd. mogli su se nabaviti i u drogeriji magistra farmacije Miodraga M. 1970. 9. radili i farmaceuti \or|e \okovi} i Kosta Risti} i labo_________________________ Dragan Dra{kovi}. Prve apoteke. Kraqevo je dobilo svoju drugu apoteku. Nakon zavr{ene {estorazredne gimnazije u Po`arevcu. tj. dotada{weg Nikoli}evog pomo}nika. 29 Dr. radila apoteka Momira Nikoli}a u kojoj su. Aesculap – almanah za farmaciju i kemiju 1923. prema nekim navodima. Farmaceutski fakultet zavr{io je 1919. ali obavqena istra`ivawa nisu to potkrepila. Novi Sad. sv.29 Kakva je bila wena sudbina i da li je u periodu do 1918. ph.32 Na osnovu koncesije dodeqene 1929. ne mo`e se pouzdano tvrditi. Zagreb. 1928. avgusta 1898. Novi Sad. u nekoj trgova~koj radwi. lekovito biqe. medicinski instrumenti i druga pomagala. u kojoj su. 1981. Kraqevo. Vojislav Marjanovi}. Novi Sad. radili i po jedan pomo}nik i laborant. Hrvata i Slovenaca. godine vo|ewe ove apoteke preuzeo Momir Nikoli}.30 Prema zvani~nim podacima. osim vlasnika. godine Miroslavu Pelnar`u. Aesculap almanah za farmaciju i kemiju 1922. 2000. 28 . 1923. mr. 1924.

zavoja i {priceva. 35 Oglas. 2. prona}i i preparati za suzbijawe {uge. osve`avawe vazduha. `uqeva. tj. Miodrag M. vojna lica. protiv znojewa nogu. otklawawe mitisera. kolonske vode i parfeme koje je Markovi} pripremao „po specijalnom receptu“. \or|a“.295 rant Aleksa Biqanovski. Beograd. 4. `andarmi i siroma{ni `iteqi Kraqeva i sa seoskog podru~ja sreza @i~kog pojedine medikamente mogli su dobiti besplatno. 2000. negu ruku i nogu. Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije. godine obnovila rad bio je Sud op{tine Kraqevo. Apoteka u Karanovcu. a bolesnici osigurani preko mesne ekspoziture ni{kog Ureda za osigurawe radnika.. Grad u austrougarskoj okupacionoj zoni u Srbiji od 1916. vi{e kao upravni organ. bradavica. te~no i pra{kasto siri{te „prvoklasnog kvaliteta pomo}u kojih se dobija ve}a koli~ina sira i u{te|uje se u vremenu“. Markovi} „u ukusnom lokalu preko puta od hotela Nacional“ otvorio apoteku „Kod Sv. „za razbistravawe vina. R. PRAVOSU\E Prva administrativno-upravna institucija koja je nakon ulaska srpske vojske u Kraqevo 1918. II 1939. Bolesni~kog fonda za dr`avno saobra}ajno osobqe Oblasne uprave u Beogradu. „Narodna samouprava“. u znatno izmewenoj formi i sa ograni~enim ovla{}ewima. Jugovi}.37 _________________________ M. funkcionisao i tokom austrougarske okupacije. 36 Isto. sredstva za ~i{}ewe fleka na telu. ovaj sud je. sem raznih lekova. 37 O radu op{tinskih sudova u Srbiji tokom okupacije. „Kraqevski glasnik“. XI 1933. a zemqoradnici su nabavqali lekove za sto~ne bolesti. godine.34 Na rafovima wegove apoteke mogli su se. 33 . 1933. vidi vi{e: Bo`ica B. 3. godine.36 Sve tri apoteke uspe{no su radile do nema~ke okupacije Kraqeva.. Beograd. krajem oktobra 1933. 34 Tre}a apoteka u Kraqevu. pomade. dezinfekciju prostorija.35 U woj su izdavani lekovi „po receptima svih lekara privatnih. do 1918. 77. uni{tavawe insekata i glodara i sl. samoupravnih i dr`avnih“. sredstva za merewe ja~ine alkoholnih pi}a i mleka. Pripadnice „ne`nijeg pola“ u woj su kupovale farbe za kosu. Istini za voqu. brijawe. 80. aprila 1941.. otklawawe neprijatnih mirisa i dovo|ewe buradi u ispravno stawe“ itd. razne pudere. na wenim podru~jima okupiranim od strane austrougarskih trupa. zuba. 24.33 Konkurencija na tr`i{tu lekova i drugih farmaceutskih proizvoda posebno je postala izra`ena nakon {to je. godine. sugreba i svraba. a osnovna uloga bila mu je da „izvr{ava naredbe vojnih i policijskih vlasti i da odr`ava red po op{tini radi sigurnosti neprijateqa“. Mladenovi}.

izdavao uverewa i druga slu`bena akta i isprave. upravnu. izvr{nu i sudsku vlast. suzbijao prosja~ewe. 2000. juna 1903. Hrvata i Slovenaca za 1921/22. Kao policijsko-upravni organ on se brinuo o ~isto}i i higijeni op{tinskog atara. u trgova~kim sporovima do 200 dinara i u „poqskim slu`benostima“. 40 Isto. vodio spisak `iteqa op{tine. kao i delovi dr`avne celine. u krivi~noj oblasti za „istupna dela“ i po policijskim uredbama. 41 Op{tinski sud je sudio u gra|anskim parnicama sve sporove imovinsko-pravne prirode ~ija vrednost ne prelazi 200 dinara. 4. merama koje se upotrebqavaju u trgovini. birani su na neposrednim izborima za mandat koji je trajao tri godine. u sporovima oko nepokretnosti kada vrednost spora ne prelazi 100 dinara. Isto. Zagreb. – Almanah Kraljevine Srba. pravda i pravosu|e Podriwa. [abac. Svi oni. prikupqao op{tinske prihode. u gra|an. odr`avawu puteva i mostova i ure|ewu re~nih obala. 1922. a ~inili su ga: predsednik ili wegov zastupnik. 244. pre svega.38 Prema zakonskim regulativama. op{tinski sud je obavqao policijsku. kao i va`e}im zakonima iz oblasti krivi~nog i parni~nog materijalnog prava i sudskih postupaka. sem delovo|e. protivpo`arnoj za{titi.41 _________________________ Pravo. godinu. dva kmeta i delovo|a. Hrvata i Slovenaca vr{eni su na osnovu „Zakona o op{tinama“ od 5. II. samoupravnu. licima pod policijskim nadzorom.40 Sudska funkcija op{tinskog suda obavqana je po specijalnim zakonima i to. Sud op{tine je predstavqao prvu i neposrednu vlast u op{tini. wegovim izmenama i dopunama. starao se o zdravstvenim prilikama qudi i sto~nog fonda. godine. nadzirao pupilne staraoce i drugo. organizacija i rad sudova op{tina u Srbiji u sklopu novoformirane dr`ave Srba. sv.Pe~at „Suda Op{tine Grada Kraqevo“ skim sporovima. bezbednosti stanovnika i wihove imovine. pa sve {to je protivu morala i blagih obi~aja otklawa“ i sli~no. vr{io nadzor nad klanicama i kasapnicama.296 Ustrojstvo. u meni~nim sporovima do 100 dinara. 38 39 .39 Kao samoupravni organ Sud op{tine je upravqao op{tinskom imovinom. nadzirao „da ko ne daje povoda i ne ide na ruku razvratnosti i skaradnosti. 243. S obzirom na ~iwenicu da su op{tine bile „osnovne upravne i sudske jedinice“ u sistemu samouprave.

9. a on sam transformisan u Op{tinski odbor koga je ~inilo od 24 do 36 ~lanova biranih na trogodi{wi period na neposrednim izborima. sprovedenim krajem 20-ih i po~etkom 30-ih godina XX veka. kontrolora za pregled `ivotnih namirnica. s ciqem „vr{ewa policijske slu`be u podru~ju op{tine“. pisara statisti~ara. referenta vojnog odeqka. Organizacija op{tinskih slu`bi regulisana je „Statutom o Op{tinskim slu`benicima op{tine Kraqevske“ usvojenim na sednici Op{tinskog odbora 16. . kwigovo|e elektrocentrale. pomo}nika elektri~ara – linija{a. in`ewera – {efa elektrocentrale. veterinara. Slu`benici ne mogu biti u takvom srodstvu ni prema Predsedniku. pisara ekonoma. odnosno ~lanovima Uprave. ra~unovo|e. X 1939. {ofera.297 Reformama jugoslovenskog pravosu|a i upravnog sistema. u koju je bilo ukqu~eno 30 qudi. pripravnika u~enika elektrocentrale. strvodera i babicu. Statut o op{tinskim slu`benicima op{tine Kraqevske.“ – IAK. pisara izvr{iteqa. pisara krivi~nog odeqka. Sistematizacija slu`beni~kih mesta propisana Statutom propisivala je anga`ovawe po jednog blagajnika. pomo}nika ma{iniste elektrocentrale. Funkcije predsednika suda i kmetova su ukinute i zamewene op{tinskom upravom koju su ~inili predsednik op{tine i dva do pet ~lanova. kao [ef administracije koji raspore|uje celo administrativno osobqe. ~etiri ko~ija{a. ~uvara parkova i ~uvara grobqa. pisara likvidatora. ma{iniste elektrocentrale. Kao poseban organ ustrojena je i Op{tinska stra`a. arhivara. Odnos srodstva izme|u samih slu`benika i izme|u slu`benika i Predsednika. po {est kancelarijskih pripravnika. inkasanta elektrocentrale. on otpravqa sve poslove op{tinske administracije pod neposrednim nadzorom Predsednika op{tine“). tro{arinca. godine. arendatora – napla}iva~a kasapske arende. kutija br. mu` i `ena i srodnici po braku zakqu~no do drugog stepena ne mogu biti u odnosu stare{ine i pot~iwenog. mera~a i slu`iteqa – pozivara i dvanaest ~ista~a ulica. pomo}nika tro{arinca. po tri elektri~ara – linija{a. po dva pomo}nika inkasanta elektrocentrale. pomo}nika arendatora napla}iva~a kasapske arende. referenta za telesno vaspitawe naroda. u ciqu eliminisawa nepotizma. 16. gra|evinskog in`ewera. Op{tina kraqevska – Kraqevo 1918–1941. pet napla}iva~a op{tinskih prihoda. nadzornika elektri~ne mre`e.42 _________________________ 42 ^lan 30 pomenutog Statuta propisivao je. ne}e biti smetwa za daqi opstanak u slu`bi onih slu`benika koji su bili primqeni u op{tinsku slu`bu pre no {to je doti~na Uprava sa kojim je slu`benik u srodstvu primila du`nost. odnosno ~lanova op{tinske Uprave. ~uvara klanice. obim poslova iz sudske nadle`nosti op{tinskog suda osetno je umawen. Prema wegovim odredbama. ~uvara {mrkova i ba{tovana. vrlo restriktivne odredbe: „Srodnici po pravoj liniji ili po pobo~noj do tre}eg stepena zakqu~no. oktobra 1939. kancelarijska slu`iteqa. radom celokupnog administrativnog op{tinskog osobqa rukovodio je delovo|a („na ~elu celokupne op{tinske administracije stoji kao odgovorno lice Delovo|a op{tine.

pupilne i trgova~ke predmete. Mesto sekretara suda bilo je upra`weno. U „Vi{em sudu za ratnu {tetu“ sudile su sudije: Milosav Milosavqevi} (predsednik). krivi~ne. Vladislav Pecovi} i Branko Xokovi}. koji nije `eleo da u materiji ure|ewa pravosu|a osta_________________________ U odnosu na vrednost spora prvostepeni sudovi bili su nadle`ni u gra|anskim sporovima za sve sporove ~ija je vrednost neprocewiva (npr. 45 „Slu`bene novine Kraqevine SHS“. godinu. godine i wegovih docnijih izmena i dopuna. kao i u slu~ajevima kada „nije zakonom izri~no odre|eno koji je sud nadle`an za raspravu koga predmeta“. za sporove o nepokretnoj imovini ~ija vrednost prelazi 100 dinara. imenovan je za zastupnika dr`ave. Bogomir M. ekonom sreza `i~kog. sv. Svetislav Petrovi}. 6. Popovi} (sudija) i Dragoqub Kuzmanovi} (sudija). dok je „Prvostepenom sudu za ratnu {tetu za srez `i~ki“ predsedavao Milan Markovi}. godine nalazio se Milosav Milosavqevi}.43 Na wegovom ~elu 1920. ra~unovo|e I klase Miroqub Aran|elovi}. Jovanovi}. Hrvata i Slovenaca za 1921/22. Hrvata i Slovenaca 24.44 Pri ovom sudu. a za meni~ne sporove onda kada vrednost prelazi 100 dinara. Hrvata i Slovenaca za godinu 1921…. – Almanah Kraljevine Srba. za sve sporove o nasledstvu bez obzira na vrednost spora. Popovi}. dok su pisari II klase bili: Milutin Beri}. Milo{ Simeunovi}. kako je prema jednom od wegovih paragrafa bilo predvi|eno da stupi na snagu 1. godine na osnovu „Zakona o ustrojstvu sudova“ od 20. septembra 1928. za druge imovinske sporove ~ija vrednost prelazi 200 dinara. aprila naredne godine. 1922. zavo|ewe diktature kraqa Aleksandra. okru`ni {umar. o usinovqewu). koji su „imali pune ruke posla“ procewuju}i {tetu koju su pojedinci i ustanove pretrpeli tokom rata i okupacije. XII 1920. februara 1865. pisar „Kraqevskog prvostepenog suda“. Milenko Rajkovi}. 4. Dobrosav H. ustanovqenog 1907. za sporove za naknadu {tete koju u~ine ~inovnici bez obzira na vrednost spora. Jevti}. godine. On je bio nadle`an za su|ewe u prvom stepenu za gra|anske. godine. Dragoqub Kuzmanovi}. du`nost sudije obavqao je Stanko Stankovi}. a Luka Baji}. krajem decembra 1920. Du`nost intabulacionog protokoliste vr{io je ^edomir Jasni}. II. 44 Dr`avni kalendar Kraqevine Srba. obrazovani su „Vi{i sud za ratnu {tetu“ i „Prvostepeni sud za ratnu {tetu za srez `i~ki“.45 Nivelacija pravosu|a u zajedni~koj dr`avi kojom je celovito ure|en sistem redovnih sudova izvr{ena je dono{ewem „Zakona o ure|ewu redovnih sudova“ usvojenog u Narodnoj skup{tini Kraqevine Srba. 3. 534. Zagreb. Ali. arhivara II klase Aleksa Martinovi}. a sudijski kolegijum ~inili su: Dobrosav H. U trgova~kim sporovima ovi sudovi su nadle`ni za sporove ~ija vrednost prelazi 200 dinara. 43 . Branislav Pa{trovi} i „privremene“ sudije dr Ilija Ko~i~ki i Du{an K. Dragomir Risti}.298 Tokom prve poratne godine obnovqena je delatnost i „Kraqevskog prvostepenog suda“.

63. 87–88. ra~unovo|a i arhivar. dva slu`iteqa dnevni~ara i po jedan sudijski pripravnik. 103. povlastice koje su iz toga proizilazile i sudijska odgovornost. Hrvata i Slovenaca koji je svr{io pravni fakultet i polo`io sudijski ili advokatski ispit. godine bio postavqen za sudiju u Prokupqu. okru`ni. a nakon Prvog svetskog rata izvesno vreme bio je pisar prvostepenih sudova u Gradi{tu i Beogradu. Bio je to neznatno revidiran tekst prethodnog zakona modifikovan prema intencijama novog re`ima. Beograd.47 Po~etkom novembra 1930. Pravne nauke zavr{io je na beogradskom univerzitetu. sekretar. 18. Istorija srpskog pravosu|a (XII – XX vek). Vuji} rodom iz Obrenovca zavr{io je pravni fakultet u Di`onu (Francuska). bio stariji od 26 godina i „ispuwavao uslove za dr`avnu slu`bu“. 48 AJ.51 Budimir Pje_________________________ 46 Sistem redovnih sudova ~inili su sreski. 1997. I 1931. prvostepenim sudovima u Gorwem Milanovcu. Nakon toga radio je u Poreskom odeqewu Uprave grada Beograda. Kraqevu. godine. Dopis predsednika Prvostepenog suda Kraqevo Ministarstvu pravde. dr Dragoqub Popovi}. 7/1. 1. Od 1908 do 1913.48 Milo{ V. godine radio je kao privremeni u~iteq. dr Dragan Nikoli}. a sudijsku du`nost obavqao je u Pri{tini nakon ~ega je preme{ten u Kraqevo. 49 Isto. apelacioni i kasacioni sud. Tabela podataka za slu`benike Kraqevskog prvostepenog suda. U dr`avnu slu`bu stupio je 1903. Popovi} ro|en je u selu Trnavci kod Aleksandrovca. Bogomir M. godine kao pisar leskova~kog sreskog suda. tri slu`iteqa. trgova~ki. Tabela podataka za slu`benike Kraqevskog prvostepenog suda. – Isto. godine upo{qewem u lozni~kom prvostepenom sudu. Du`nost pisara obavqao je kra}e vreme i u Kraqevu. {est sudskih pisara. 51 Isto. U dr`avnu slu`bu stupio je 30. propisani i uslovi za sticawe zvawa sudije. da bi 1925. 1. XI 1930. 50 Isto. XI 1930.49 Qubi{a V. 2. godine osobqe „Kraqevskog prvostepenog suda“ sa~iwavalo je 28 slu`benika: predsednik. tri zvani~nika dnevni~ara.50 Slavoqub Drndarevi} rodom iz U`ica bio je diplomirani pravnik beogradskog univerziteta. da bi opet bio postavqen za sudiju u Kraqevu. prouzrokovalo je dono{ewe novog „Zakona o ure|ewu redovnih sudova“. pored ostalog. ^a~ku i Aleksincu. a nakon toga u Kraqevu.46 Wime su. Kao sudski pisar slu`bovao je u Beogradu i Jagodini. rodom iz sela Kulina kod Ni{a. Jedna diskriminatorska odredba nagla{avala je da „`enska lica ne mogu biti sudije“. Predsednik Suda. maja 1922. {est sudija. – Dr Sr|an [arki}. zavr{io je Pravni fakultet u Beogradu. 47 Za sudiju je mogao biti postavqen svaki dr`avqanin Kraqevine Srba. . januara 1929.299 vi na snazi zakon usvojen u narodnom predstavni{tvu. intabulacioni protokolista. Sudijsku karijeru zapo~eo je u Novom Pazaru iz koga je pre{ao u Kraqevo. Jevti}. tri zvani~nika.

55 Vojislav V. Od 1923. rodom iz Velike Drenove kod Trstenika. pravne nauke izu~io je u Beogradu.57 Dragoqub M. godine. avgusta 1930. sudijski pripravnik rodom iz Kraqeva.52 Vitomir Pavlovi}. 57 Isto. godine i „Uredbe o otpo~iwawu rada novih sreskih i okru`nih sudova i o prenosu poslova od dosada{wih prvostepenih sudova na ove“. rodom iz Pakovra}e kod ^a~ka. Qubomir Petri~kovi}. godine bio je pisar u Narodnoj skup{tini (1922). godine u Kraqevu. pravni fakultet zavr{io je u Beogradu. otpo~eo je sa radom 1. jula 1929. do 30. tu du`nost je obavqao u [tipu. privremeni u~iteq (1922–1925) i pisar Pravnog odseka Generalne direkcije {uma u Beogradu (1926–1929). 56 Isto. Na sudijsku du`nost u Kraqevu postavqen je 1924. godine radio je kao pisar u Prilepu. ro|eni Kraqev~anin.58 Kraqev~anin po ro|ewu. godine. ]osi}. zavr{io je Pravni fakultet u Beogradu. godine u ovom sudu. tako|e je zavr{io prava u Beogradu. kada je i dodeqen na rad u Kraqevo.300 va~evi}. 59 Isto. U dr`avnu slu`bu stupio je 1928.54 Poslove sudskih pisara obavqali su tako|e diplomirani pravnici. Prvo zaposlewe nakon studija bilo mu je u ovom sudu. decembra 1928. a radnu karijeru zapo~eo je 25.53 Du{an V. Pre zaposlewa u ovom sudu (oktobra 1928. Jagodini i Kraqevu. novembra 1930. 52 53 . 54 Isto. Stevanovi}. Prvostepeni sud je preformiran u Sreski ~ija nadle`nost je ograni~ena samo na teritoriju `i~kog upravnog sreza.59 Filip S. Novoformirani „Sreski sud u Kraqevu“. Pre dolaska u Kraqevo 1929.60 Odredbama „Zakona o ustanovqewu sreskih i okru`nih sudova na podru~ju Apelacionog suda u Beogradu i na jednom delu podru~ja Apelacionog suda u Skopqu“ od 26. godine slu`bovao je u negotinskom sreskom sudu. godine. Od 16. Milisavqevi}. 60 Isto. rodom iz Pale`a (Studeni~ki srez). diplomirao je prava na suboti~kom fakultetu. a onda je preme{ten u svoj rodni grad. Milorad Manojlovi}. 55 Isto.56 Stjepan [trodl. Blagojevi}. Prvo zaposlewe bilo mu je 1924. diplomirao je na zagreba~kom univerzitetu. rodom iz Jelenca (srez Jaseni~ki) studirao je prava u Beogradu i Subotici. godine). godine) slu`bovao je kao pisar dnevni~ar u Op{toj dr`avnoj bolnici u Beogradu (od 1924. i u pravosudnom hijerarhijskom siste_________________________ Isto. prava je zavr{io u Beogradu. Pre no {to je postavqen za sudiju u Kraqevu. aprila 1931. 58 Isto. rodom iz Sarajeva. fakultet je zavr{io u Beogradu. rodom iz Jagodine. Isto. a pre toga radio je u leskova~kom gradskom i sreskom sudu.

godine. I 1939. „Narodna samouprava“.63 U Sreskom sudu su vo|ene i zemqi{ne i tapijske kwige. arhivski ~inovnik. U prvom je sudio predsednik Suda Budimir Pjeva~evi}. ~uvar zaplewenih stvari – slu`iteq i Dragoqub A}imovi}. Okru`ni sud u Kraqevu. 63 Isto. kao i predmeti po Uredbi o likvidaciji zemqoradni~kih dugova za osam op{tina @i~kog sreza. stvari sudske uprave. a za starije maloletnike i punoletna lica „za koje Zakon predvi|a kaznu zatvora do jedne godine ili nov~anu kaznu. predmeti izbornog suda... 13. Poslove zapisni~ara u III i IV odeqewu obavqali su sudijski pripravnici: Milo{ Paunovi} i Du{an Mitrovi} i zvani~nici Dragojin Vojinovi} i Dragoslav Veqkovi}. 259. zamewivao ga je sudija Branko Erdeqac. koji je bio zadu`en i za IV odeqewe u kome su raspravqani ostavinski i starateqski sporovi i drugi predmeti iz vanparni~nog postupka. Pravo. Sem {to je bio nadle`an za sve krivi~ne i gra|anske predmete nastale na podru~ju sedam op{tina @i~kog sreza. 61 62 . izdavao tapije za prenos nepokretnih dobara i razmatrao `albe na presude op{tinskih sudova @i~kog sreza. Igwat Vilotijevi}. kao i u „krivi~nim predmetima prema nare|ewima u zakonima koji se ti~u tih predmeta“. ili obadve. Traji} je sudio i gra|anske predmete koji nastanu u postupku izvr{ewa. Velimir Ili}. 19. – Raspored rada Sreskog suda u Kraqevu. „Sudska vlast i sudovi u Kraqevu 1805–2002“. koga je u slu~aju spre~enosti zamewivao sudija An|elko Traji}. U wegov delokrug rada spadali su predmeti parni~nog postupka. u okviru Sreskog suda radila su ~etiri odeqewa. stvari pravne pomo}i.65 _________________________ „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“.62 Wegova nadle`nost se odnosila i na ~itav prvostepeni postupak po svim prestupima mla|ih maloletnika. Branislav Milovanovi}. Kraqevo. ukoliko se ne ti~e mla|ih maloletnika“. stvari mandatnog i meni~nog postupka. U radu su mu pomagali zapisni~ar Mihovil Vil~i} i intabulacioni protokolista Mihailo Tripkovi}. re{avalo pitawa otkaza i „stvari smetawa – uznemiravawa dr`ave“. glavni arhivar. Du{an Bisi}. sudskog poravnawa.64 Prema podacima s po~etka 1939. sudijski pripravnik. upraviteq sudske pisarnice. za sudelovawe u pripremnom postupku zbog svih krivi~nih dela za koja je nadle`an okru`ni sud. XII 1930. 2002.. slu`iteq – pozivar. U II odeqewu radio je sudija An|elko Traji}. Tre}e odeqewe bavilo se „stvarima pravne pomo}i po krivi~nim predmetima i su|ewem po krivi~nim predmetima iz 15 op{tina ovog sreza“. 65 Osim pomenutih. trgova~kim i meni~nim predmetima izvr{ewa.61 Sreski sud je vr{io sudsku vlast u prvom stepenu u gra|anskim parnicama. sudijski pripravnik. pravda i pravosu|e.301 mu bio je podre|en Okru`nom sudu u ^a~ku. personal Sreskog suda ~inili su jo{ i: Vasilije Barlovac. U wemu je sudio sudija Branko Erdeqac. 3. a po potrebi. 64 Radomir Risti} – Vladan Virijevi}. predmeti obezbe|ewa dokaza. 10. Zapisni~ar ovog odeqewa bio je Budimir Petrovi}.

Aran|elovi}. sporovi izme|u istra`nog sudije i stranaka. dobilo jo{ jednu sudsku instituciju – Okru`ni sud. IV 1938. godine. 20. a II Du{an Stani}. 10. I 1939. 3. aprila 1938. i D. Velikom Gradi{tu i ]upriji. Tre}e odeqewe bilo je istra`no („izvi|awe i istra`ivawe svih krivi~nih dela po Op{tem krivi~nom zakonu. pokretawe ste~ajnih postupaka nad preduze}ima i pojedincima. Problemima maloletni~ke delikvencije bavilo se VI odeqewe i sudija Vladimir Konstantinovi} koga je. 66 . godine nalazio Milan Radosavqevi}. VI 1938. kao drugostepenog sudskog organa. `albe na javne prodaje. osim Kraqeva. naredbe o pritvoru i istra`nom zatvoru. 13. 4. pred sudom su se na{li M. specijalnim zakonima po Zakonu o suzbijawu zloupotrebe u slu`benoj du`nosti“) i vodio ga je istra`ni sudija Mihailo Damjanovi}. zamewivao stare{ina I odeqewa @ivojin J. na ~ijem ~elu se po~etkom 1939. poslovi ste~ajnog sudije i vanparni~ne stvari“ sudili su „pojedina~no depozitni i ste~ajni“ sudija Dragoqub G. a kao optu`eni za delo razbojni{tva. Raspored rada u Okru`nom sudu u Kraqevu. po potrebi. 29. 4. Sudije Qubomir Petri~kovi} i Radovan Bo{kovi} vodili su V odeqewe sude}i „sve krivi~ne predmete za koje je nadle`an sudija pojedinac“. 6. Aleksincu. godine. 1. 68 Prvo su|ewe u novoosnovanom okru`nom sudu u Kraqevu. odluke o `albama na re{ewa doneta od strane sreskih sudova. „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“. 67 Raspored rada u Okru`nom sudu u Kraqevu. okru`ni sudovi na podru~ju Apelacionog suda u Beogradu.302 Reorganizacijom pravosudnog sistema Kraqevine Jugoslavije sprovedenom sredinom aprila 1938. I 1939. Aran|elovi}. U ~etvrtom odeqewu u kome su obavqana su|ewa „po gra|anskim sporovima za koje je nadle`an sudija pojedinac. protokolisawa firmi. Wegova teritorijalna nadle`nost. „Narodna samouprava“. pored postoje}ih Op{tinskog i Sreskog suda. ustrojeni su i u: Loznici. Zikov i wegov zamenik Du{an Stani}. „Narodna samouprava“. U delokrug rad I i II odeqewa spadala su sva su|ewa po krivicama i gra|anskim sporovima za koje je nadle`an Okru`ni sud. odnosila se na @i~ki i Studeni~ki srez.67 Prvo su|ewe pred „ve}em petorice“ Okru`nog suda odr`ano je po~etkom juna 1938. imao je {est odeqewa ~ije nadle`nosti su bile precizirane op{tim zakonskim aktima o ustrojstvu sudova. Jovanovi}. godine Kraqevo je.68 _________________________ Zakonom o osnivawu novih okru`nih i sreskih sudova od 14. Upraviteq I odeqewa bio je @ivojin J. zemqoradnici iz Milo~aja.66 Kraqeva~ki Okru`ni sud. – „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“. IV 1938. Radenkovi} i R. „Narodna samouprava“. 1. prinudna poravnawa van ste~aja i depoziti i svi poslovi vezani za poslovawe zadruga.

. da se prona|u u~inioci tih krivi~nih dela u kom ciqu }e preko policijskih vlasti ili sudova. bravar Vladimir Paunovi}. 72 Osnivawe Pododbora Udru`ewa sudija Kraqevine Jugoslavije. Obaveza Dr`avnog tu`ila{tva bila je da „utvr|uje krivi~na dela za koja se goni po slu`benoj du`nosti. pekari Milan Pantovi} i Vojislav Raki}evi}. Wihove kancelarije sme{tene. III 1939. Zanatske komore iz Ni{a i mi{qewa Okru`nog suda u Kraqevu i Apelacionog suda u Beogradu. pri Okru`nom i Sreskom sudu u Kraqevu. zauzimali visoko mesto na lestvici dru{tvene hijerarhije. pokretati potrebne izvi|aje radi primene ili produ`ewa daqeg sudskog postupka i kada se steknu osnovi podizati optu`bu i istu zastupati“. ~ije ~lanove je. po nepisanom pravilu. voskar Miloje Konstantinovi}. imalo je ovla{}ewa da donese re{ewe po Zakonu o {tampi i o zabrani rasturawa istih. 71 Pravo. opan~ar Jovan Ili}. nakon napu{tawa advokature.71 Dr`avno tu`ila{tvo je vodilo jo{ i evidenciju o izdavawu novina i povremenih publikacija. berberin Du{an Radujkovi}. od suda nezavisan. stolar Radoje Jovanovi}. vr{ilo nadzor kod izdavawa {tampanih stvari i kada bi na{lo da ima za to osnova.. Na`alost. „Narodna samouprava“.. obavqao funkciju zamenika dr`avnog tu`ioca. 10. godini po~asne sudije bile su: trgovci Bo`idar Ili}. kova~ Svetislav Petrovi}. 70 Godi{wica Okru`nog suda u Kraqevu. kroja~ Vojislav Milovanovi} i zidar Miroslav Dugali}. postavqalo Ministarstvo pravde.69 Tokom prve godine rada Okru`ni sud je uspeo da re{i „ogroman broj invalidskih predmeta kao i drugih raznih stvari iz privatno-pravnih odnosa“. kao poseban. XII 1938. sekcija Beograd. 2. na osnovu predloga beogradske Trgovinske komore. Du{an Popovi} i Milosav Milosavqevi}. 69 . 3.72 Uporedo sa razvojem pravosudnih ustanova rastao je i broj „pravozastupnika“ – advokata koji su. 674. abaxije Radenko Qubisavqevi} i Milan Obradovi}. „Narodna samouprava“.. 30. 3. 9. imena zaposlenih u Dr`avnom tu`ila{tvu nisu nam poznata.303 Pri sudu je delovala i institucija po~asnih sudija. va`e}i za jedne od naju~evnijih qudi sa dugogodi{wim pravni~kim i `ivotnim iskustvom.. u Kraqevu je. VI 1939. {tampar Milenko Mitrovi}. sem Vladimira Radi~evi}a. gostioni~ari Du{an To{i} i @ivojin Raki}evi}. kazanxija Mladen Jovanovi}. formirano i Dr`avno tu`ila{tvo.70 Nakon ustrojstva Okru`nog suda. pravda i pravosu|e. „Narodna samouprava“. U 1939. godine. {to je mogu}e _________________________ Po~asne sudije u 1939. godini pri Okru`nom sudu u Kraqevu. ~ija teritorijalna nadle`nost se poklapala sa sudskom. po~etkom marta 1939. koji je. organ krivi~nog gowewa.

kojih je 1930. Branislav Ne{i}. godine broj advokata u Kraqevu se pove}ao. Kru{evac 20. pa ih je tako krajem iste godine bilo devetorica: dr Ilija Ko~i~ki. godine. Stefanovi}. za{titnik od „nepravednih optu`bi“ i borac za „isterivawe pravde na ~istac“. godinu. upisani su u imenik advokata pri „Advokatskoj komori“ u Beogradu. Toma Ivanovi} i Dragoqub Markovi}).77 Obnavqawem rada Okru`nog suda 1938. sv. marta 1929. bio ne{to veliko. Ili}. ^a~ak devet. konstituisanoj 8. Dragoqub Markovi} i Branko Pa{trovi}. godine. 50. godine ovim poslom bavili Sava A}imovi}. Beograd 1928. Dr`avni kalendar Kraqevine Srbije za godinu 1910. neko u koga su gledali kao u ~udotvorca koji }e „izle~iti“ wihovu pravnu boqku. 24. bilo da su tu`eni ili tu`iteqi. U`ice 10 a Trstenik jednog advokata. 1939. Advokat je. bile su „mesta nade“ za one koji su u wih ulazili boja`qivo tra`e}i „pravni lek“. Risti} – V. godinu. Virijevi}. – Azbu~ni imenik advokata i advokatskih pripravnika na dan 31. Du{an \. termin „pravozastupnik“ je zamewen slu`benim nazivom advokat. 34. 1910. Sava A}imovi}. Zagreb. Beograd. 707. 23. u o~ima onih koje je usud uveo u zavrzlame sudskih parnica. u~vr{}uju}i kod svojih klijenata i ostalih u~esnika u postupku svest o nu`nosti po{tovawa slova i duha zakona. 123. Kraqeva~ki advokati. Beograd. III. Aleksa Radulovi} i Kosta Tomi}.73 „Pravozastupnika“ je u Kraqevu bilo i u XIX veku. Vladimir Radi~evi}.304 bli`e sudskoj zgradi. II. godine bilo ~etiri (dr Ilija Ko~i~ki. 76 Almanah Kraljevine SHS za 1927/28. u ovo vreme Kragujevac je imao 17.75 dok su se 1928. „Sudska vlast i sudovi u Kraqevu. 1922. pravdu i pravi~nost. Gvozden Marinkovi}. Bore}i se za zakonitost. juna 1929. Ni}ifor Savojski. Beograd 1931. {to se ubrzo odrazilo i na postepeni porast broja advokata u Srbiji. Zagreb. bez numerisanih stranica. a u godinama pred Prvi svetski rat ovim poslom bavili su se: Marko \ura{kovi}. sv. U kancelariji kod Savojskog radio je kao advokatski pomo}nik @ivko Petrovi}. Toma Ivanovi}. Sava A}imovi}. advokati su davali zna~ajan doprinos razvoju i unapre|ivawu pravne kulture. Adresar Kraqevine Srba. godine. 73 74 . Advokatura je stekla visok stepen autonomije. Mom~ilo Simi} i Dragoqub M. Hrvata i Slovenaca. 1928. Gvozden Marinkovi} i Aleksa Radulovi}.74 Po~etkom tre}e decenije XX veka „pravozastupnici“ su bili Marko \ura{kovi}... 75 Almanah Kraljevine SHS za 1921/22.78 _________________________ R.76 Stupawem na snagu „Zakona o advokatima“ od 17. 78 Pore|ewa radi. 77 Azbu~ni imenik advokata i advokatskih pripravnika za 1930. decembra 1938.“. godinu.

STRANCI U GRADU .

Direktor Fabrike aviona „Breguet“. Luj Brege. prilikom posete Kraqevu .

Doseqavawe ruskih izbeglica u Kraqevinu SHS 1919–1924. veleposedni~ko plemstvo. Beograd. arhitekte. lekari. kw. industrijalci. a tre}e su. kao neprijateqe novog poretka.307 Kraqevo je u periodu 1918–1941. Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije 1929–1941. Jedni su otaxbinu napu{tali zbog ideolo{kih razlika sa novom sovjetskom vla{}u neposredno nakon revolucije. zanatlije. Tako su se u istom izbegli~kom korpusu na{li oficiri i vojnici armija koje su se u gra|anskom ratu borile protiv boq{evika. 1996. bilo u tranzitu ka zemqama Zapadne Evrope ili se pak trajnije naseqavaju}i u wenim gradovima i selima. od kojih je na teritoriju Kraqevine Srba. profesori univerziteta. drugi su be`ali iz ekonomskih razloga. Najbrojniji me|u wima bili su Rusi – emigranti (izbeglice) iz nekada{we Ruske carevine i Francuzi upo{qeni na izgradwi Fabrike aviona. Wegova ubrzana industrijalizacija podstakla je doseqavawe i znatnog broja stanovni{tva poreklom izvan jugoslovenskih granica. sve{tenici. Hrvata i Slovenaca su.1 Motivi koji su pokretali ovu socijalno heterogenu izbegli~ku masu na put u neizvesnost bili su razli~iti. trgovci. Beograd. proterivale boq{evi~ke vlasti. umetnici i intelektualci drugih profila. Hrvata i Slovenaca vidi vi{e: Miroslav Jovanovi}. 1994. po~eli da pristi`u ruski emigranti (izbeglice). 136. godine u nacionalnom i verskom pogledu predstavqalo heterogenu celinu.2 _________________________ 1 Qubodrag Dimi}. Qubodrag Dimi}. Rusko {kolstvo u Kraqevini Jugoslaviji 1918–1941. 38. ~inovnici itd. I. kao deli} velike reke qudi pokrenute sa ruskog tla tokom i nakon okon~awa revolucije i gra|anskog rata. III. . in`eweri. 1996. Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka. Hrvata i Slovenaca stupilo oko ~etrdesetak hiqada. Prema razli~itim procenama broj onih koji su iz raznoraznih razloga napustili Rusiju kre}e se od sedam stotina hiqada do dva i po miliona qudi. 2 O doseqavawu ruskih emigranata (izbeglica) u Kraqevinu Srba. Beograd. RUSI Po~etkom tre}e decenije XX veka u Kraqevinu Srba.

obrazovali „Rusku koloniju“. po ugledu na sunarodnike iz drugih mesta Kraqevine Srba. odlazio je daqe u potrazi za zaposlewem. koji se starao o „potpomagawu |aka ruske narodnosti u pogledu uspe{nog u~ewa i _________________________ Milan Pantovi}. 23. posebno samaca. I. 24. AJ. godine. biv{i austrougarski zarobqenik koji je tokom okupacije slu`io kod ovda{wih ba{tovana i trgovaca. XI 1933. 8 Od ruskog Roditeqskog komiteta u Kraqevu. „Kraqevski glasnik“. pomagale i dr`avne vlasti. Doseqavawe ruskih izbeglica. 224–802. Fabrike vagona sredinom 20-ih godina veka koji je iza nas. Smawewem obima i zavr{etkom nekih od ovih gra|evinskih zahvata ve}i broj Rusa. januara 1921. postali `iteqi Kraqeva. godine ona je okupqala preko 200 lica. bar u po~etku. kao i podizawe Fabrike aviona i @elezni~kih radionica.6 Ve}ina wih pripadala je Tehni~kom puku I armijskog korpusa Vrangelove armije. Beograd.. dometi i na~elni problemi istra`ivawa“. Doseqavawe ruskih izbeglica. Krajem avgusta 1920. bar za nekoliko godina. Jovanovi}. „Rusija u egzilu – okviri. da bi uskoro i sami „kraqeva~ki Rusi“. svoje kofere potpuno raspakovali u Kraqevu. VIII 1920. Jovanovi}. objektivne i proverene informacije o izbeglicama. prvi Rus koji se nastanio na kraqeva~koj kaldrmi nakon Prvog svetskog rata bio je izvesni Grigorije Jeromah.. a odr`avala je i vezu sa ni`im i vi{im vlastima daju}i im sve potrebne. 2000.8 U sklopu we funkcionisao je i „Roditeqski komitet“. U tome su im. 14. godine. 1994. – M. ove prido{lice su se lagano uklapale u novu sredinu. 6 Miroslav Jovanovi}.3 S obzirom na to da su pristizali u tzv. Za najve}i broj wih ono je bilo samo usputna stanica u tragawu za boqim `ivotom u nekom ve}em i privredno razvijenijem gradu u kome je mogu}nost zaposlewa i sticawa materijalnih osnova za `ivot bila izglednija.. 302. 42. ubrzali su uve}avawe broja Rusa koji su. dok je prilikom popisa stanovni{tva 31. 3 4 . po~etkom 1923. 1932. prete`no siroma{nih radnika. u „tre}em imigracionom talasu“. ali su neki. godine u Kraqevu se nalazilo 12 ruskih porodica sa 19 ~lanova. 5 M. te{ko je utvrditi koliko ruskih emigranata se nalazilo u Kraqevu u prvim poratnim godinama. 216. 82–83. sa ostrva Lemnosa u Kraqevo je prispelo 68 emigranata iz Rusije. Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Odeqewu javne bezbednosti Ministarstva unutra{wih dela. Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka. Kubanskoj koza~koj diviziji i Donskom korpusu.308 Prema se}awu starijih Kraqev~ana. Obezbediv{i skroman sme{taj i kakav-takav posao. godine. uglavnom porodi~ni qudi. imigracionim talasima. januara 1921.4 Tokom februara 1921.. 36.. Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. izrada `elezni~ke pruge Kragujevac – Kraqevo – Ra{ka – Kosovska Mitrovica. 2. godine registrovano 12 Rusa. Hrvata i Slovenaca.5 Izgradwa puta Kraqevo–Ra{ka. Sarajevo.. Kraqevo. tj. kw.7 Krajem 1933. 7 „Kolonija“ je slu`ila kao posrednik preko koga je „Dr`avna komisija za ruske izbeglice“ slala nov~anu pomo} najugro`enijim emigrantima. Kraqeva~ki medaqoni.

„Ibarske novosti“. godine re{ewem „Dr`avne komisije za ruske izbeglice“ „zbog oskudice u materijalnim sredstvima“ zabavi{te i osnovna {kola su ukinuti. 2. pomagao oko nabavki uxbenika. 10. scenskih predstava. literaturom i muzikom“. a u sva ~etiri razreda osnovnu {kolu poha|alo je osam devoj~ica i trojica mu{kar~i}a.14 Premda vezani za svoja udru`ewa Rusi su. raznih vaspitnih predavawa. 9 10 . bili su usmereni ka „okupqawu duhovnih snaga ruske emigracije u borbi za izgubqeno nacionalno obele`je i kulturne tradicije“. Dimi}.15 Wihovo prisustvo _________________________ Isto. podr`ava koliko god je mogu}e intenzivnu vezu sa ruskom kulturom. VIII 1983.12 Weni napori. 23. a zatim i drugim. 8. sredwo{kolce i gimnazijalce. II 1933. 14.11 U Kraqevu je aktivno delovala i podru`nica „Ruske matice“.. godine s ciqem da „putem razli~itih sustavnih.10 Avgusta 1933. 13 Isto. ode}e i obu}e za ruske osnovce. opiru}i se postepenoj spontanoj denacionalizaciji onih koji su za svoje ishodi{te odabrali ju`noslovensku dr`avu. 11. 12 Q. literarnih i muzi~kih priredaba. koji su u Kraqevu radili na ruskom kao nastavnom jeziku. sve~anih akademija i sli~no. organizovao „predavawa i izu~avawa geografije i istorije Rusije“. koje je svake godine. – Dobrivoje Obradovi} Kondis.13 Zna~ajne uloge u dru{tvenom `ivotu ovda{wih Rusa pripadale su i „Kubanskoj koza~koj stanici“ i „Ruskom peva~kom dru{tvu“. nacionalno-kulturne ustanove osnovane u Qubqani 1924.. namijewenih u prvom redu svojim sunarodnicima u ruskoj mlade`i. 1649–1744. koje je imalo status pripremnog razreda osnovne {kole. „Kraqevski glasnik“. Kulturna politika. organizovao im besplatnu ishranu i sl. umetni~ki ansambli i samostalni umetnici. godine bilo je sedam de~aka i dve devoj~ice. 180.309 sudelovao u pogledu vaspitawa u nacionalnom ruskom duhu“. III 1939. {kolske 1932/33. 4.9 U zabavi{tu. kw. 15 Tokom ~itavog me|uratnog perioda Kraqevo su ~esto pohodile ruske putuju}e pozori{ne trupe. III. On je vodio ra~una i o radu osnovne {kole i de~jeg zabavi{ta za rusku decu. 11 Od ruskog Roditeqskog komiteta u Kraqevu. 14 Izjava zahvalnosti. prire|ivalo koncert na kome su u~e{}e uzimali i lokalni predstavnici muzi~kog `ivota. O wihovom vaspitawu i obrazovawu brinula se u~iteqica Margarita Luka~. u okviru tradicionalnog „Ruskog dana“. iskazani kroz organizovawe kurseva ruskog jezika za mali{ane ro|ene van otaxbine. „Narodna samouprava“. godini. 66. AJ.. Statisti~ki podaci o privatnim narodnim {kolama u srezu `i~kom u {kolskoj 1932/33. udarili vidan `ig javnom i kulturnom `ivotu varo{i na Ibru. bilo oni nastaweni u Kraqevu bilo oni koji su se u wemu zatekli na proputovawu ili na nekom zabavno-umetni~kom gostovawu. Letwe razonode na kaldrmi. XI 1933. Svakog leta na lokaciji Jabu~ar gostovali su donski kozaci izvodiv{i na kowima razne jaha~ke egzibicije.

zapa`ale visoke koza~ke {ubare. Matijevi}. Omiqena kafana u kojoj su se okupqali organizuju}i svoje zabave. pa su tako obredna testa pripremana o raznim verskim praznicima („pasha“. bila je „Kod srpskog Kraqa“. S druge strane. vasilica. prikazivane razne ma|ioni~arske i akrobatske ve{tine. susedstvu ili radnom mestu. Kraqeva~ke kafane…. na kojima su pevane romanse. Zajedni~ko istorijsko poreklo i religijska pripadnost me{ali su i spajali dve tradicije istog duha.. ma~ke) i jo{ mnogo toga. piro{kama. Leto na ibarskim pla`ama.20 U srpske domove Rusi su uneli i obi~aj ki}ewa jelke za novogodi{we praznike. Rusko-srpska kwi`evna preplitawa. Pod uticajem Rusa i wihovih ve} pomalo kultnih samovara.16 „Ruske ve~eri“ odr`avane su i u drugim kraqeva~kim kafanama i hotelima („Studenici“. 1994. M. Kri{tofovi}a koji su izveli: ~elo sam autor. nekada{wi podanici dinastije Romanov stekli su naviku ispijawa kafe i „slatkog“ sa vodom kao sastavnog dela rituala za do~ek gostiju kod Srba. unosilo je u kraqeva~ke porodice niz novih obi~aja ba{tiwenih u drevnoj pro{losti wihove slovenske bra}e. violinu gosp. 16 17 . Naro~ito treba istaknuti trio od g.. B. u kafani.310 ose}alo se na svakom koraku.21 _________________________ M. a ne samo kao lek u bolesti. vlasnika Radosava Simi}a. crni vojni~ki koporani i nabrane mekane ~izme.17 Slobodno vreme u letwim mesecima Rusi su naj~e{}e provodili na levoj obali Ibra okupqaju}i se na „ruskoj pla`i“. tzv. 19 Mila Stojni}. decembra 1933. Beograd. „kuli~“. XII 1933. 20 Isto. „Parizu“) i bile su veoma popularne kod me{tana. slavski kola~ i `ito) bila podjednako omiqena i po{tovana i u srpskim i u ruskim doma}instvima. Nojeva. „Kraqevski glasnik“. „Ibarske novosti“. Vrlo je lepo i s mnogo ose}aja pevala ruske pesme g-|a Quba~ka Tumalejeva. Kao posledwa ta~ka bio je prikazan komad ’Bez Otaxbine’ od g. haringama i drugim. 49. 8. o ~emu je „Kraqevski glasnik“ izve{tavao: „Program je bio vrlo dobro izveden. bor{~om. ~esnica.19 Drugovawe sa Rusima na ulici. 21 Isto. 14. pijacama. 3. Na ulicama. Dimitrijevi} i klavir g-|a Ritikova. ruske ve~eri. VIII 1983. 4. ka{ama.“ – Rusko ve~e. trgu. 51. godine u hotelu „Jugoslavija“. „kutja“. 190.. na uglu ulica Obili}eve i Hajdik Veqkove. Najve}i broj Kraqev~ana prvi put se sretao sa ruskom kuhiwom: raznim jelima od pe~uraka. ~aj se u srpskim domovima po~eo piti svakodnevno. Zapoqskog. ba{tama i kafanama ~uli su se ruski jezik i pesma. 15. Jedno od brojnih „ruskih ve~eri“ odr`ano je 9. po{tovawe i negu ku}nih ~etvorono`nih qubimaca (psa. koja se protezala od gvozdenog mosta do gradske klanice. koja su ubrzo na{la mesto na wihovim jelovnicima. 18 Dobrivoje Obradovi} Kondis. Proti}.18 Pro`imawe srpskog i ruskog na~ina `ivota unelo je brojne novine i kod jednih i kod drugih.

O wihovom polo`aju svedo~i i jedan novinski napis: „Usled prekida. ~etvorica ~inovnici. I 1934. 137. pukovnik Morozov. brojni limari.. a ~etvorica kao in`eweri i tehni~ari. lekar op{te prakse Ivan Andru{kijevi~. 1994. ono u ~emu su Rusi bili najpodlo`niji uticaju nove sredine bio je jezik. „Krv ruske emigracije u streqawu u Kraqevu – oktobra 1941. tipografi. uspe{no uklapali u trgovinske tokove odlikuju}i se solidno{}u i uslu`no{}u. Ajdi}. godine.“. Beograd. uslovno. neosetno. koristiti i podatke o Rusima koji su streqani u nema~kom masakru kraqeva~kog stanovni{tva oktobra 1941.) i onih koji su se. kova~a i strugara. „Krv ruske emigracije u streqawu. sve ~e{}e upotrebqavali srpske re~i u ruskom kontekstu. XII 1982. mnogo Rusa je ostalo bez posla i nalazi se u bedi. I. zubni lekar Andrija Vol~kov. zbog zime i mraza. profesori.. tesari. 21.. slu`iteqi itd. Kao jedan od pokazateqa mogu}e je. lo`a~a. Naime.“25 Oni koji su znali ne_________________________ M. Q. 24 Dobrivoje Obradovi} Kondis.24 Sem stru~waka iz raznih oblasti ~iji kadar je u jugoslovenskoj dr`avi bio deficitaran (lekari. kw. u Kraqevu su se nastanili ataman Vja~eslav Naumenko. „Ibarske novosti“. – Qubi{a Ajdi}. godine“. limari.. slovopisci. kako u govoru tako i u pismu.. nekoliko profesora. in`eweri. ve}ina ih je `ivela na ivici egzistencije. 148. bravari. „Kraqevski glasnik“. a za jednog nije utvr|eno kojim se zanimawem bavio. od 59 Rusa koji su se na{li pred mitraqeskim cevima wih 27 bilo je upo{qeno u Fabrici aviona. tipografi. geometri i sl. 22 23 . vazduhoplovni oficiri Ritikov i Rumjancev. montera. u to vreme najstariji `ivi pilot na svetu Jankovski. Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka. Stojni}. kulture i tradicije. tesara. Beograd. radova na dovr{ewu zidawa fabrike vagona u Kraqevu. prema raspolo`ivim saznawima. prihvatao poslove koji su bili ispod nivoa wihovog.23 Tek. 2. in`ewer [umenski. 16 su svrstani u kategoriju „zanatlija i drugih radnika“ (stolari. petorica su bili u~iteqi i sredwo{kolski profesori. 1937. Taksisti konkuri{u fijakeristima. snalaze}i se za posao na razli~ite na~ine. 137. poput Dimitrija Nesterenka i Gligorija Glu{~enka. iz egzistencijalnih razloga. Fabrici vagona i Lo`ionici od ~ega je 23 radilo na poslovima bravara. Rusko-srpska. 135. strugari. pogotovu stoga {to je najve}i deo ovih „iskorewenih qudi“. 8. slu`iteqi).311 Uprkos izra`enoj te`wi za o~uvawem nacionalnog identiteta. Radi wihove pomo}i sada je otvorena jeftina dobrotvorna kujna u kojoj se ruskim besposlenim radnicima izdaje skroman ru~ak i ~aj na kredit i besplatno dok se radovi ne obnove. Prve taksiste u Kraqevu bili su Rusi – Ivan Karasev i izvesni Anatolij. obrazovawa. piqari. Spisak vlasnika ~ekovnih ra~una Po{tanske {tedionice Kraqevine Jugoslavije. advokati Ilija Ko~i~ki i Ni}ifor Savojski. tehni~ari. stolara. slovopisci. kova~i. 25 Iz `ivota ruske kolonije. 23. Bliskost dva slovenska jezika uticala je na to da su oni.22 Socijalnu i profesionalnu kartu „kraqeva~kih Rusa“ nemogu}e je pouzdano predstaviti. uglavnom solidnog.

P.27 O wegovoj aktivnosti direktor Gimnazije Uskokovi} zapisao je: „Svojim dosada{wim radom pokazao je odli~nog nastavnika. Me|u prvima je. (. ~iji broj je.26 Svojevrsna kulturna misija pripadala je profesorima. godine – ovda{wi profesor bio je i Ivan Vedenski koji je „ta~no i savesno predavao pevawe“. Turgeweva i druge ruske velikane.. Svr{eni student var{avskog „pravni~kog fakulteta s istorisko-filosofskom grupom“. predavao je. naro~ito prema {koli. Gimnazija u Kraqevu…. Pantovi}. ta~an i vredan“. wenom radu i crkvi. Spisak nastavnika gimnazije u Kraqevu (za razdeqivawe po kategorijama i grupama prema novom Zakonu o ~inovnicima). fizika). kao predava~ zemqopisa i veronauke.28 „Privremeni u~iteq ve{tina“ Mihailo Glu{enko. varirao. P. do 1926. u u~ionicama Gimnazije predavali su jo{ i: Nikolaj Voskresenski (veronauka. usled ~estih preme{taja u druga mesta. Rajevski je u Kraqevu ostao do 1930. kwi`evnosti i umetnosti. 26 27 . 549. Nikolaj Kadesnikov (matematika).) Srpski jezik nau~io je vrlo dobro.“. Kraqeva~ki. do po~etka Drugog svetskog rata na tlu Jugoslavije. Tako su mnogi kraqeva~ki mladi}i i devojke prve akorde na violini odsvirali na ~asovima kod Feodora Obele`eva a virtuelnost klavirske muzike upoznali na nastavi kod supruge izvesnog Abramceva. 754–1207. 66. Mihail Cin_________________________ M. Risti}. da je organizator {kolskog „Podmlatka Crvenog krsta“ i gimnazijske kwigoveznice.. 28 Q. vi{e nego skromne. da kao ~lan gimnazijskog hora „uti~e na u~enike za negu pesme“. skromnosti i qubavi prema svemu. od wih su slu{ali i o ruskoj kulturi. do 1933.“. „Od zakona o sredwim {kolama.. 30 Q. godine. a svojim vladawem i marqivo{}u mo`e poslu`iti svakome kao najlep{i primer. odli~no vodio hor i bio „~uvar {kolskog harmonijuma“. „zaqubquju}i“ se u Pu{kina. 129. Tolstoja. sa diplomom „Arhitekturnog fakulteta“ Umetni~ke akademije u Kijevu. godine. Dopis Odeqewa za sredwu nastavu Ministarstva prosvete direktoru kraqeva~ke gimnazije.“ Za wega je isticano i da je „uvek savestan. 29 AJ..“. od 1921. 129.30 Osim wih.312 ki od zapadnoevropskih jezika ili neku umetni~ku ve{tinu. a vodio je i privatnu {kolu modernog crtawa i umetnosti. a „na{u zemqu voli“. 138. 754–1207. {kolske 1921/22. „Od obnavqawa rada. Vitalij Hvorostanski (pisawe. 11. godine. Pavle [kurenko. Tjut~eva. P. 101. u kraqeva~ku gimnaziju stigao.29 U dva navrata – od 1925. Qermontova. Bloka... G. i od 1929. Risti}. Uzgred. crtawe i pisawe. Posebno dubok trag u muzi~kom `ivotu Kraqeva ostavio je muzi~ar Vatrogasne ~ete.. Rajevski je prototip one stare slovenske ruske du{e. matematika). matematika. ku}ne buxete.. 15. Risti}. do 1923.. dr`ali su privatne ~asove dopuwavaju}i na taj na~in svoje. 66. „Od obnavqawa rada. Feodor Rajevski. AJ. VII 1922. Dostojevskog.. Q. 141. pune morala. VIII 1923..

313 hotski (pisawe, matematika, fizika) i Aleksije [ostakov (crtawe, pisawe, matematika i francuski jezik).31 U „Ni`oj sto~arsko-mlekarskoj {koli“ radio je kao profesor i in`ewer poqoprivrede Igwatije Poderegin (sto~arstvo, zoohigijena, hemija).32 Ruski emigranti ostavili su pe~at i u kraqeva~kom sportu. Po svojim ve{tim driblinzima ostao je upam}en fudbaler „Ibra“ \or|e „Rus“, a pri Sokolskom dru{tvu, u drugoj polovini 30-ih godina, aktivno je delovao „Ruski odsek“, u kome je 1939. godine bilo 30 ~lanova i 15 ~lanica svih uzrasta.33 Neki od wih, poput zubara Vol~kova, koji je o`enio }erku Spasojevi}a, i [umjanskog, koji je svoju qubav prona{ao u }erki vunovla~ara Kosti}a, postali su kraqeva~ki zetovi, vezuju}i se na taj na~in ~vr{}e za novu sredinu i sugra|ane, dok je in`ewer Poderegin za svoju `ivotnu saputnicu odabrao gimnazijsku profesoricu Milku Baji}.34 Ukratko re~eno, svaki od ovih pojedinaca, znanih i onih ~ija imena danas nisu poznata, ostavio je svoj specifi~ni trag na dru{tveni i privredni `ivot Kraqeva. U ovakvom ambijentu `iveli su emigranti iz dalekih ruskih gradova i stepa, ~eznuv{i za rodnim domovima, neguju}i jezik, obi~aje i tradiciju, do`ivqavaju}i svoj trenutni polo`aj kao prolazno stawe, s ose}awem da je taj na~in `ivota privremen i da je dan povratka u otaxbinu blizu. FRANCUZI Sredinom 1928. godine u Kraqevo, grad u sna`nom privrednom usponu u koji su krajem 20-ih godina XX veka gotovo svakodnevno pristizali, privla~eni mogu}no{}u zaposlewa, novi radnici, iz francuskog grada Vilakublea prispela je grupa od oko 200 stru~waka i radnika tamo{we avio-industrije „Société anonyme des Ateliers d’aviation Louis Breguet“. Wihov dolazak bio je rezultat ugovora izme|u vlade Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca i uprave pomenutog francuskog dru{tva koje je kraqevskom Ministarstvu vojske i mornarice prodalo licencu za proizvodwu borbenih aviona „Brege-19“, ~ija izrada je trebalo da otpo~ne u novopodignutoj fabrici na lokaciji Divqe poqe, na periferiji Kraqeva. Naime, na tr`i{tu radne snage Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca bilo je veoma te{ko prona}i tehni~ki osposobqen kadar za tako slo`eni posao kao {to je proizvodwa aviona, pa je francuska strana
_________________________

Gimnazija u Kraqevu..., 548, 551, 557, 559. 100 godina..., 414. 33 Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1939. godinu podnet redovnoj godi{woj skup{tini 6. i 7. aprila 1940. godine..., 48. 34 M. Pantovi}, Kraqeva~ki..., 141.
31 32

314 prihvatila obavezu da, dok ne obu~i lokalnu radnu snagu, sve poslove na izradi aviona obavqaju weni radnici.35 Kako u vreme dolaska Francuza stambene zgrade u koloniji gra|enoj specijalno za wihov sme{taj nisu bile dovr{ene, to su kraqeva~ke op{tinske vlasti preduzele mere da im za prvo vreme obezbede stanove u privatnim objektima u gradu. „U zgradi u kojoj je stanovala moja porodica stanovao je oko osam meseci direktor fabrike aviona, gospodin Jean Shevaux (@an [evo), profesor matematike na Sorboni, sa `enom, posle wega je kod nas stanovao generalni sekretar fabrike, gospodin Carnet (Karno), a za wim i drugi sve dok kolonija nije bila kona~no zavr{ena, pa ~ak i posle su povremeno stanovali kod nas probni piloti koji su dolazili na po nekoliko meseci“ – prise}ao se nekada{wih suseda, nekoliko decenija kasnije, Svetolik Stefanovi}, slu`benik name{tenik u Fabrici aviona.36 Nastawivawe ovako velikog broja Francuza, a dobar deo wih je sa sobom doveo i svoju porodicu, unelo je promene ne samo u demografskoj slici Kraqeva, ve} su se one osetile u gotovo svim sferama dru{tvenog `ivota: sportu, muzici, modi, navikama, ishrani, svakodnevici, manirima pona{awa, jednom re~ju kulturi uop{te. Sve`a sentimentalna se}awa na ratno savezni{tvo skovano na Solunskom frontu i vi{emese~ni boravak francuskih trupa u Kraqevu nakon oslobo|ewa 1918. godine, kao i kulturolo{ki afiniteti koje su negovali brojni pojedinci iz Srbije {kolovani na nekoj od francuskih visoko{kolskih ustanova, doprineli su tome da Kraqev~ani svoje nove sugra|ane prihvate izuzetno srda~no „`ele}i da im pomognu da im `ivot daleko od ku}e ne bude previ{e te`ak“.37 Svr{etkom izgradwe stambenih zgrada u neposrednoj blizini fabrike, formiran je pravi mali „francuski grad“. Svojim arhitektonskim re{ewima one su predstavqale najmodernije gra|evine u Kraqevu, a o wihovoj udobnosti bilten fabrike „Brege“ je pohvalno pisao: „Ove zgrade nove izgradwe snabdevene su elektri~nim osvetqewem i teku}om vodom. Svaki stanar raspola`e sa stanom mebliranim, prostranim, sa dovoqno vazduha i jednim {irokim vrtom.“38 U sklopu svog „grada“ Francuzi su oformili tri teniska igrali{ta „sa crvenom {qakom za{ti}ena visokom ogradom“, koja su postala steci{te okupqawa kraqeva~ke mlade gospode i gospo|ica, a igrawe tenisa postala je stvar presti`a.
_________________________

M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 38. Navedeno prema: Blagomir Bi{evac, „Jugoslovensko-francuski klub u Kraqevu“, Na{a pro{lost, 4, Kraqevo, 1989, 208. 37 M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 61. 38 Isto, 60.
35 36

315 Osim tenisa Francuzi su se bavili i drugim sportovima upra`wavaju}i naro~ito lov na podru~ju ribni~kih brda i Go~a i u letwim mesecima plivawe u Ibru i ribolov na Zapadnoj Moravi.39 Za decu francuskih radnika Fabrika je, uz odobrewe Ministarstva prosvete, organizovala {kolovawe u, za tu svrhu posebno otvorenoj, „Privatnoj francusko-srpskoj“ osnovnoj {koli. U prvoj godini rada ({kolske 1929/30. godine) u wenim klupama na{lo se 43 dece uzrasta od pet do 13 godina sa kojima je nastavu, po nastavnom planu i programu dr`avnih osnovnih {kola, izvodio nastavnik pariske osnovne {kole Saby. ^asove srpskog jezika malim Francuzima dr`ao je ~etiri puta nedeqno Radoslav Vesni}, suplent kraqeva~ke gimnazije40, dok je jezik doma}ina upo{qenim Francuzima i wihovim suprugama predavao na posebnom kursu Milan Antonovi}, gimnazijski profesor francuskog jezika.41 Prema nekim podacima, francusko Ministarstvo spoqnih poslova je, nastoje}i da poboq{a `ivotne uslove i omogu}i lak{u komunikaciju svojih dr`avqana sa maticom, krajem 20-ih godina XX veka otvorilo u Kraqevu svoj konzulat.42 U ciqu {to ~vr{}eg zbli`avawa sa doma}im stanovni{tvom, a i radi sistematskog {irewa francuskog kulturnog uticaja, na inicijativu „Dru{tva prijateqa Francuske“ u Kraqevu je 16. maja 1931. godine otvoren „Francusko-jugoslovenski klub“ („Club franco-yugoslave de Kraljevo“).43 O ovom zna~ajnom doga|aju jedan kragujeva~ki list doneo je kra}u reporta`u: „Sve~ano je otvoren Francusko-jugoslovenski klub velikom zabavom u ’Parizu’ na kojoj je bio najotmeniji ovda{wi svet. Posle pozdravne re~i novoizabranog predsednika g. Dr. Stamenkovi}a, ovda{weg lekara, odr`ao je sjajno predavawe, puno kozerije, g. Pol Mase, lektor Univerziteta, o duhu Francuskom. Iza ovog predavawa, ~esto prekidanog aplauzima, usledilo je nekoliko koncertnih ta~aka iz muzike u kojima je uzelo u~e{}a vi{e simpati~nih dama i gospo|a iz Kraqeva. A onda su mnogobrojni parovi do zore plesali...“44
_________________________

Miqojko D. Lu~i}, Osam vekova Ribnice (istorijsko-geografski pregled), Kraqevo, 2001, 368. 40 AJ, 66, 1312–1554, Re{ewe Nastavnog odseka Odeqewa za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 2. XI 1929. 41 M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 60. 42 Na`alost, vi{e detaqa o aktivnosti ovog konzulata nismo uspeli da prona|emo. – Op{ta dr`avna uprava – banovine, srezovi, op{tine i gradovi, Zagreb, 1932, 335. 43 O datumu po~etka rada Kluba u postoje}oj literaturi i memoarskoj gra|i postoje podeqena mi{qewa neutemeqena na ~vrstoj argumentaciji. Miroslav Filipovi} pomo}u „posrednih dokaza“ navodi da je „Klub po~eo da radi pred kraj 1929. godine“, a Todor Vujasinovi}, pozivaju}i se na svoje se}awe, ka`e da je Klub otpo~eo sa radom 1932. godine. – IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Se}awa Todora Vujasinovi}a, II/69; M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 61. 44 Dopis iz Kraqeva, „Glas [umadije“, 23. V 1931, 2.
39

316 Materijalno potpomagan od direkcije Fabrike aviona i francuskog poslanstva u Beogradu, Klub je, okupiv{i veliki broj kraqeva~kih intelektualaca, razvio `ivu kulturno-prosvetnu delatnost.45 Zahvaquju}i ovoj pomo}i u prostorijama Kluba, sme{tenim u Domu @enske podru`ine, formirana je biblioteka ~iji fond je sa~iwavalo oko 1.000 kwiga doma}e i francuske literature, a iz Francuske su stizali {tampa i razni ~asopisi.46 U Klubu su organizovana razna predavawa, te~ajevi francuskog jezika, matinea, obele`avani zna~ajniji datumi iz francuske istorije i sl.47 Na ovaj na~in kraqeva~ka javnost upoznavana je sa francuskom literaturom, umetno{}u, naukom, kod we se ja~ala qubav prema saveznicima iz Prvog svetskog rata {to je posredno dovodilo do kulturnog i duhovnog zbli`ewa sa francuskim osobqem Fabrike aviona. Pri Klubu je formiran i xez orkestar koji je svirkom na matineima Dru{tva i drugim kraqeva~kim igrankama popularisao ovu vrstu muzike koja je sticala sve vi{e poklonika.48 Upravu Kluba sa~iwavali su kraqeva~ki intelektualci (profesori, lekari, in`eweri, oficiri, studenti), ~inovnici, trgovci, zanatlije i ugostiteqi, a za po~asnog predsednika nekoliko godina biran je direktor Fabrike aviona @ak [evo.49 Pre_________________________

Krajem 1933. godine Klub je imao 160 redovnih ~lanova. – Agilnost Francusko-jugoslovenskog kluba u Kraqevu, „Pravda“, 30. XII 1933, 8. 46 ^itaonica Kluba bila je otvorena svake ve~eri od 17 ~asova, a izdavawe kwiga za ku}no ~itawe vr{eno je nedeqom. – Francusko-jugoslovenski klub sa narodnom kwi`nicom i ~itaonicom, „Kraqevski glasnik“, 23. XI 1933, 3. 47 Neke od tema ovih predavawa koja su prire|ivali naj~e{}e profesori gimnazije i lekari Sreske bolnice bile su: „O `ivotu praistorijskog ~oveka“, „O polnim bolestima, predohrana i le~ewe“, „O tuberkulozi“, „O urbanizmu i problemima Kraqeva“, „O Ivanu Me{trovi}u – od ~oban~eta do umetnika“ itd. – Isto; Nedeqne vesti, „Kraqevski glasnik“, 2. XI 1933, 3. 48 U xez orkestru svirali su: Mima Ili} (klavir), Tilda Milovanovi} (prva violina), Mija ^ukuli} (druga violina), Rade Buwak (saksofon) i Vojo Aritonovi} (bubwevi), a povremeno su nastupali Je{ko Simonovi} i Dragan Tomovi} Tilovac. – Vremeplov XX veka, „Kraqevski glasnik“, 26. IV 2001, 2. 49 Na godi{woj skup{tini Kluba odr`anoj 1. oktobra 1933. godine u upravu su izabrani: za po~asnog predsednika @ak [evoa, za predsednika Milan Antonovi}, profesor, za potpredsednike potpukovnik Pavle Filipovi}, komandant aerodroma, Brana Vasiqevi}, in`ewer i Radmila Vladimirovi}, profesorica gimnazije, za sekretare Du{an Risti}, sudski pripravnik i Milan Radovanovi}, za blagajnike Radomir Vilotijevi}, student prava i @ivota Stefanovi}, ~inovnik, za kwi`ni~are Jelisaveta Maxarevi}, suplent i Svetolik Stefanovi}, student prava, a za ~lanove Upravnog odbora: Steva Kne`evi}, industrijalac, Milan Vidanovi}, potporu~nik, Miodrag Petrovi}, po{tanski ~inovnik i Borivoje Risti}, potporu~nik. U Nadzorni odbor birani su: Velimir Trifunovi}, direktor gimnazije, dr. M. Mladenovi}, lekar, Mihailo Kne`evi}, profesor, D. Milovanovi}, trgovac i Vera ^olovi}, ~inovnik. – Skup{tina Jugoslovensko-francuskog kluba, „Kraqevski glasnik“, 12. X 1933, 3.
45

317 ma navodima istaknutog predratnog komuniste Todora Vujasinovi}a, ~lanstvo Kluba su mawim delom ~inili Francuzi („Radnici Francuzi od samog po~etka nisu se interesovali za Klub, a ve}eg interesa nisu pokazivali ni slu`benici.“) a „kraqeva~ku ~ar{iju, deo mlade bur`oazije i par soluna{a, Klub je zanimao samo u ~asovima parade ili neke sve~anosti“.50 Verovatno da su ovi navodi, ukoliko su objektivni, bili osnovni razlog opadawa klupske aktivnosti po~etkom 1934. godine. Miroslav Filipovi} pak stagnaciju Kluba povezuje sa krizom poslovawa Fabrike aviona,51 ali i sa negativnim uticajem komunista.52 Naime, wihovo prisustvo u Klubu nije pro{lo nezapa`eno od strane policijskih vlasti koje su aprila 1935. godine uhapsile blagajnike Radomira Vilotijevi}a i @ivotu Stefanovi}a, a imovinu Kluba zaplenile.53 Nedugo zatim Uprava „Kraqevske `enske podru`ine“ iselila je klupsku biblioteku i uskratila im kori{}ewe prostorija u Domu @enske podru`ine.54 Nakon izbora nove Uprave na ~elu sa trgovcem Milovanovi}em, ~ija je supruga bila Francuskiwa, rad Kluba je obnovqen, ali se mo`e re}i da je to, u odnosu na ranije, bilo „`ivotarewe“.55
_________________________

IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Se}awa Todora Vujasinovi}a, II/69. 51 „Klub je zapao u krizu kada i Fabrika aviona, a uskoro ga je napustila i Francuska ambasada. Kwige i novine koje su do tada besplatno stizale u Kraqevo, prestajale su da sti`u.“ – M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 63. 52 S tim u vezi Filipovi} ka`e: „Uprava izabrana 1933. godine, ta~nije deo te uprave, bio je sklon komunisti~kim idejama, a Kraqevo je bilo mali grad u kome se sve znalo. On je prestao da bude mesto okupqawa kraqeva~ke elite, a po wegovim salonima su po~eli da hodaju qudi koji su se stalno sa{aptavali. ^lanovi uprave koji su predstavqali elitu Kraqeva prestali su da dolaze u Klub i iskqu~ili se iz aktivnosti. Tako je Kraqevo dobilo mesto gde se okupqalo revolucionarno jezgro, ali je izgubilo Klub sa svojom osnovnom namenom.” – Isto. 53 Su|ewa u ^a~ku, „Narodni pokret“, 19. XII 1935, 3. 54 NMK, Kwiga zapisnika Uprave „Kraqevske `enske podru`ine“, Zapisnik sednice od 30. V 1935. 55 Jedan od retkih kulturnih doga|aja organizovanih u ovom periodu pod okriqem „Dru{tva prijateqa Francuske“, bila je sve~ana akademija odr`ana 18. septembra 1938. godine u mesnoj Sokolani, o kome je „Politika“ zabele`ila: „Danas je u Kraqevu sve~ano do~ekan francuski konzul iz Beograda g. Gotren koji je doputovao ovamo da uzme u~e{}e u ime poslanika Francuske Republike g. Bri`era na sve~anoj akademiji koju je, u ~ast Francuske, priredio Klub prijateqa Francuske. Prilikom do~eka muzika dobrovoqne vatrogaske ~ete intonirala je na{u i francusku himnu. Od kasarne protiv-aeroplanskog diviziona, gde je obavqen do~ek g. Gotrena, krenula je povorka koja se zadr`ala na pijaci pred spomenikom izginulim Kraqev~anima, na koji je g. Gotren polo`io buket sve`eg cve}a. U Sokolani na akademiji odr`ao je predavawe g. Svetislav Petrovi}, profesor Vi{e pedago{ke {kole i profesor Univerziteta dr Milan @ujovi}. U podne je za ve}i broj zvanica prire|en banket.“ – Akademija u ~ast Francuske u Kraqevu, „Politika“, 19. IX 1938, 5.
50

318 Krajem ~etvrte decenije XX veka u kraqeva~kim kulturnim krugovima pokrenuta je inicijativa za obnovu Kluba, o ~emu je „Narodna samouprava“ pisala: „Do pre 2-3 godine imali smo i mi Kraqev~ani jedno dru{tvo prijateqa Francuske, gde se je mogla ~uti `iva re~, dobiti ~asopisi i novine, dr`ani su i kursevi. Dru{tvo je imalo svoju biblioteku, zgradu u zakup i name{taj. Na ~elu ovog dru{tva nalazili su se na{i najve}i prosvetni radnici u Kraqevu. Iz nepoznatih razloga prestao je rad ovog dru{tva. Uprava ovog dru{tva }uti, niti saziva novu skup{tinu, niti je pak po dru{tvenim pravilima imovinu predala. Potrebno je obnoviti ovo dru{tvo i dati mu ponova poleta za rad, wegovi posetioci bili su ve}inom omladina i sredwo{kolci. Danas mesto da omladina ima prilike da se slu{aju}i raznovrsna predavawa razonodi i u~i, imaju korzo, matinea, ali to je ve} druga tema. I ovoga puta ka`emo, sramota je da Kraqevo nema ovog kluba kad ve} nema ni narodnog univerziteta.“56 Ova inicijativa, po svemu sude}i, nije imala zna~ajnijeg odjeka, tako da delatnost Kluba do Aprilskog rata nije obnovqena. [to se Francuza ti~e, nakon isteka dr`avnog ugovora sa preduze}em „Brege“ marta 1933. godine, oni su postepeno napu{tali Kraqevo. Posledwi su oti{li iz grada na Ibru 1937. godine.57

_________________________
56 57

[ta je sa Dru{tvom prijateqa Francuske, „Narodna samouprava“, 28. IV 1939, 3. M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 93.

SVAKODNEVICA I NOVOTARIJE

20-ih godina XX veka .Mu{ka moda u Kraqevu.

Upr_________________________ 1 P. Be~u. „Paris Elégant“. modni trendovi i detaqi nastali u nekoj od poznatih evropskih „modnih prestonica“ (Parizu. „Toute la Mode“. . Markovi}. J. 66. „La confection Parissiene“.1 Ono {to je u pogledu mode karakterisalo sva provincijska mesta u Srbiji u periodu izme|u dva svetska rata. Evropsku modu u Kraqevo su donosili trgovci na povratku sa svojih poslovnih putovawa.2 Specifi~na uloga u mewawu ovda{we mode pripadala je ruskim i francuskim doseqenicima. vlasnika „pomodnih“ radwi ili u kwi`arama. odakle su se modni valovi razlivali po unutra{wosti zemqe. koje se nisu o~itovale samo u spoqa{wim promenama garderobe i frizura. a i u ranijim periodima. bile su `ene. Ona predstavqa specifi~nu socijalnu formu neobi~no otpornu na sve privredne i dru{tvene promene. putnici na proputovawu. fenomen koji opstaje ~ak i u najdubqim krizama. lomovima i oskudici. Berlinu itd. „moda je karakteristi~an primer pro{irenih horizonata“. bila je „zagledanost“ u Beograd kao.. Rimu. Beograd i Evropa 1918–1941.. pa samim tim i Kraqevo. Posebno podlo`ne modnim uticajima i promenama. za tada{we prilike. Kako isti~e Pe|a Markovi}. ve} su ostavqale dalekose`nije uticaje na svest i dovodile do mewawa moralnih normi i formi pona{awa lagano razaraju}i tradicionalnu srpsku patrijarhalnu porodicu. „La chaussupe“ i drugih koji su se mogli nabaviti kod kolportera. svojevrsnog generatora i katalizatora modnih kretawa.. Svi noviteti.) pristizali su najpre u Beograd.321 MODA Jedan od najboqih pokazateqa modernizacijskih promena na ~ijem primeru se ogledao civilizacijski preobra`aj pojedinaca i wegova podlo`nost uticajima kolektivnih obrazaca jeste moda. |aci i studenti {kolovani u jugoslovenskoj metropoli ili u nekom od gradova Zapadne i Sredwe Evrope. a {irewem {tampe kao mo}nog medija ona je pristizala i sa stranica modnih revijalnih ~asopisa poput beogradskog „@ena i svet“ ili pariskih „Ellite“. ekonomski imigranti.

{to nije slu~aj kod ostalih na{ih palanki. J. pre podne. Zasigurno da su modni trendovi bili „krivci“ za liberalizaciju formi `enskog pona{awa. Posle kratke {etwe sedaju pred hotelom i obi~no uz pivo slu{aju muziku.“3 @enska moda u Kraqevu 20-ih godina XX veka Najboqi indikator modnih kretawa. one bez ikakvog ustru~avawa. po{to se obuku u ve~erwe toaleta. 23. 3 Same. na ko_________________________ Oglas. „Pravda“. savr{eno prirodno. Bez roditeqa ili kavaqera. zabave ili sedaju za sto pred hotelom ili {etaju korzoom. obi~no posle ve~era. 4. igranki i pla`a. ve} izlaze pojedina~no i nalaze se na korzou. Markovi}. VII 1935. 2 . soarea. na igrawe i na pla`u.322 kos otporu tradicionalista. Beograd i Evropa 1918–1941. pomalo za~u|en ovakvom pojavom u jednom provincijskom gradu. bio je korzo u glavnoj ulici. matineu ili uve~e pred hotelom. I to dolaze na korzo tek posle 8 ~asova uve~e. u mawim grupama ili potpuno same. a ~itavo popodne provode na pla`i. dolaze na matinea.. idu u bioskop ili dolaze na pla`u. Ne. X 1933.. zauzimala sve ~vr{}e pozicije mewaju}i sistem op{teprihva}enih dru{tvenih vrednosti. 66. novinar „Pravde“ zabele`io: „Kada je ve} re~ o kraqeva~kim devojkama. moda je. posluju po ku}i. o ~emu je. A oko 10 ~asova po~iwe dansing i igra se do duboko u no}. Ovde nije obi~aj da se devojke skupe jo{ kod ku}e pa da tako zajedno iza|u na korzo. bez roditeqa i bez kavaqera kraqeva~ke udove idu u bioskop. naro~ito u periodima ekonomskog boqitka sredinom dvadesetih i tridesetih godina pro{log veka. 16. Naime. matinea. treba ista}i jednu vrlo interesantnu i simptomati~nu pojavu. Sutra dan. 4.. P. pored raznih zabava. „Kraqevski glasnik“.

ponekad i velurski. ravna ramena na kaputima i sakoima.323 me su se u ve~erwim satima mogle videti devojke. be~kog „Habiga“. Beograd. uske `enske sukwe i haqine „jedva ne{to malo preko kolena. obu}a. znatno komotnije od onih karakteristi~nih za {imi-modu. . Stvar presti`a predstavqalo je no{ewe {e{ira poznatih svetskih marki: italijanskih „Borsalino“ i „Panica“. Na glavama mu{karaca zapa`ali su se {e{iri {irokog oboda. sportskog kroja koji su bili nepromo~ivi i otporni na jake vetrove.-salonima“ i „manufakturno-pomodnim“ trgovinama. a kod `ena filcani i ko`ni zvonasti {e{iri sa podvrnutim obodom. hubertusi. primetno kra}e sukwe i haqine „sa pojasom na bau{“ i ponekad sa fronclama. duboko nabijeni na ~elo. navra}ali bi u radwu „Bra}e Stefanovi}“. frizura i drugi estetski detaqi pokazivali dru{tveni standard i status na socijalnoj lestvici. a oni imu}niji su za obla~ewe po posledwoj modi potezali ~ak i do Beograda. _________________________ 4 Dimitrije M. londonskih „Lok i kompanija“ i „Trus i kompanija“. tzv. sa man`etnama. koji su svojim oblikom podse}ali na kalpak sredwovekovnog viteza. Raznovrsno{}u ponude isticali su se „mode-salon“ „Marica“ („veliki izbor najmodernijih {e{ira“) i trgovine „Kod mladi}a“ („ogromno prispelo stovari{te modne robe po dana{wim modnim i slatkim ukusima i najboqim kvalitetima“). `ene. a oni koji bi se odlu~ili da svoje odelo sa{iju kod nekog od ovda{wih kroja~a. mladi}i i stariji mu{karci odeveni u skladu sa raznim modnim obrascima. tzv. 196. Vojislava D. Sve ovo bilo je mogu}e nabaviti u poznatim lokalnim „mode. oni su bili i svojevrsna obele`ja jedne vremenske epohe. dobro nafatirana {iroka ramena na sakoima i kaputima. Osim toga {to su ode}a. ~arlston moda iz Amerike koju su odlikovale {iroke nogavice na pantalonama. Milovana Jovanovi}a („veliki izbor modne `enske i mu{ke trikota`e i kravata“) i „Bra}e Jakovqevi}a“ („raspola`e najve}im izborom gotovih `enskih kaputa“). a neizbe`ni modni detaq u jesewim i ki{nim danima bili su ki{obrani i svileni mu{ki mantili proizvo|a~a „Braberi“. {apo-klo{. 2001. „Aligator“ ili „Akvaskutum“. U godinama neposredno nakon Prvog svetskog rata Kraqevo je zapqusnuo val u to vreme dominantne {imi-mode: pantalone uskih nogavica. \or|evi}a. Radomira Jovanovi}a Bukare. Kne`ev. Beograd na{e mladosti 1918–1941. Oni sa „pli}im“ xepom i druga~ijim modnim sklonostima opredeqivali su se za nabavku znatno jeftinije mu{ke ode}e vara`dinske konfekcije „Tivar“ – plava karirana odela i zeleni zimski kaputi od „lodna“. koja je nudila veliki izbor {tofova poznate para}inske industrije „Teokarevi}“. tako da su se mogle dobro zapaziti i lepe noge i oblici `enskih tela“ i kultne „{imike“ – {iqate cipele za `ene i mu{karce.4 Na prelomu tre}e i ~etvrte decenije pro{log veka pristigla je tzv.

) Seoska `ena u mnogim stvarima ne izostaje od `ena u varo{i. – Navedeno prema: Dobrivoje Obradovi} Kondis.. Oglas. 6 „PA@NJA! ^ast mi je izvestiti po{tovane Dame da u mom frizerskom Salonu mogu dobiti prvoklasnu Parnu trajnu ondulaciju. bojile su kosu. „marsel“ i elektroondulacija postajale su sastavni deo navika kraqeva~kih dama koje su uz to pa`wu pridavale i kozmeti~kim preparatima – puderima. Kao po nekom pravilu iz varo{i se prenosi u selo sve ono {to je negativno i {to nimalo ne odgovara duhu sela i seqaka. Narodna no{wa gotovo sasvim je napu{tena. Beograd na{e mladosti…. „Ibarske novosti“. 23. kremama. Trajnu ondulaciju radim li~no i za svaku frizuru garantujem. godine. 8 Kafanski `ivot. „Kraqevski glasnik“. 4. Lakovana cipela i svilena ode}a davno su stekli pravo gra|anstva po selima. 21. sa primetnom dozom kritizerstva. @eqa za modom ponela je i `enski seoski svet. 4. X 1933. kocka i moda uzimaju sve vi{e maha na na{em selu.5 U skladu sa modom koja je evoluirala.“8 _________________________ Oglas. 1. a to sve ujedno ekonomski iscrpquje jo{ vi{e ionako iscrpqenog poqoprivrednika. IV 1983.324 Moderna obu}a kupovana je u radwama: „Bata“. Parna. „Elida“. „Nivea“. Cene su umerene. po~etkom 1941. za koju se verovalo i da je dobra za ja~awe wenog korena. mo`ete dobiti i prvoklasne papu~e ko`ne i {tikovane. a naj~e{}e kori{teni bili su kremovi za negu lica: „Ponds“. Pod uticajem „varo{ke mode“ tradicionalni na~ini odevawa lagano su i{~ezavali iz seoskih sredina. (. X 1933. „Politika“. IX 1933. `enske i mu{ke“).“ – ogla{avao je svoje usluge u „Kraqevskom glasniku“ frizer Nikola Prodanovi}. pri tom lak{e odbacuju}i tradicionalne stege i predrasude. vodilo se ra~una i o izgledu frizure. „Tokalon“ i „Dr Filipon krem“. Razna kozmeti~ka sredstva isto tako. parfemima. Kne`ev. pisao: „Posle rata `ivot po selima oko Kraqeva po~eo je iz osnova da se mewa. 19. 4. 197.7 Ono {to je u pogledu modnih trendova Beograd predstavqao za Kraqevo. (. II 1941. „Gazda laje. koji je izra|ivan u vr{a~koj apoteci „Kihler“. 7 D. 21. M. Mnogi lepi obi~aji napu{teni su i na wihovo mesto do{le su nove navike. Na{ seqak voli da podra`ava varo{ki `ivot i u tom kopirawu on ide do sme{noga.) Uticaj varo{kog `ivota jo{ koliko se mnogo ose}a po selima.. roba govori“. kao vodenu marsel ondulaciju i manikir. kod Svetomira Tomovi}a („Boston“ cipele) i Bo`e Stefanovi}a („pored prvoklasne izrade cipela sviju vrsta i fazona. „Kraqevski glasnik“. koji smatra da sve ono {to je moderno u isto vreme zna~i i lepo. 12. to je ono bilo za seosko podru~je @i~kog sreza. dok su mu{karci za oblikovawe frizure upotrebqavali brilijantin ili „{e}ernu vodicu“. „Kraqevski glasnik“. naro~ito onim koja su na domaku tih varo{i i time izlo`ena ve}em uticaju.. Miodrag Kali~anin.6 One koje su vi{e te`ile ekstravaganciji. naj~e{}e turskom „kanom“.. 5 . Oglas. 8. o ~emu je dopisnik „Politike“ iz Kraqeva.

10 Dobrivoje Obradovi} Kondis.325 Osim u izmenama obla~ewa i li~nog izgleda. od kojih su najvi{e igrani: slofks. rumba. engli{-vals. tzv. V 1931. Re~ni talasi ovde su udarali u visoku stenovitu obalu i. 8. Iako je u blizini proticala i Zapadna Morava. a naro~itu popularnost me|u Kraqev~anima mla|e `ivotne dobi imao je. „Ibarske novosti“. 11 Isto. dubine od dva do tri metra. Na Ibru je postojalo nekoliko pla`a. kolovrat. gde se voda umirivala i lagano nastavqala svoj put ka pli}aku kod _________________________ 9 Dobrivoje Obradovi} Kondis. zelenkastoplave boje. VII 1983. koji je predstavqao pravi izazov za pliva~e. „vrawanka“. zbog ritma i `ivih pokreta.11 Pu{tawem u saobra}aj pruge Kragujevac–Kraqevo 1929. „travni~ko“. godine.9 PLA@E U danima letwih `ega omiqeno mesto okupqawa Kraqev~ana bila je reka Ibar. 21. Leto na ibarskim pla`ama. „preobra`avaju voda i gora“. kakva su bila kola „kokowe{“.10 S druge strane.12 Sezona kupawa otpo~iwala je o \ur|evdanu i trajala do sredine oktobra. vode Ibra bile su bistre. govori i podatak da je jo{ 1919. „trgova~ko“ i „zvonce“. „~a~anka“. godine Pero Stoji}. „Glas [umadije“. koji je igra~ki zanat „ispekao“ u Nirnbergu. „Ibarske novosti“. naglo skretali u drugom pravcu. otvorio prvu {kolu igrawa u kafani „Jelenac“. 4. kadril. kod Stare ~ar{ije. na kraqeva~ke pla`e hrlili su u velikom broju i Kragujev~ani. 23. novi modni trendovi izra`avali su se i kroz nove igre. paleglaj. ona nije toliko privla~ila wihovu pa`wu. imale poklonika u Kraqevu. „^esto mutna. VIII 1983. kada se. „zanatlijsko“. tango. koje predstavqaju svojevrsnu demonstraciju slobode opho|ewa i pokreta. Nizvodno od wega Ibar je ulazio u „kazan“. Tanc-majstor i prvi biciklista. 2. 12 Dopis iz Kraqeva. ma|arski ~arda{. Jedino su je voleli ribolovci“. „sa brzacima u pojedinim delovima i ti{acima“. polka. Igre karakteristi~ne za kruto i dostojanstveno tradicionalno dru{tvo. pisao je kraqeva~ki hroni~ar Dobrivoje Obradovi} Kondis. 8. tiha. „doktorsko“. nalazio se opasni duboki vir. mada je kod starijih Kraqev~ana postojalo uverewe da sa ovim u`itkom treba prestati nakon Preobra`ewa. stekav{i diplomu „tanc-majstora“. kako tradicija ka`e. U gorwem delu grada. topla i podmukla sa svojim brojnim virovima. mazurka. obi~aje i dru{tvene rituale. sve vi{e su ustupale prostor modernim latinoameri~kim plesovima i okretnim igrama. „kraqev~anka“. O tome koliko su ove moderne igre. pod pravim uglom. .

jurila ili plivala po pli}aku. Kako su se neki od vojnika. sme{tena izme|u „vojni~ke“ pla`e i gradske klanice. Tu su postojale i kabine za presvla~ewe i dva improvizovana bifea (kod „teta @ivke“ i Uro{a Miti}a Micka). Na prvu.“15 Kupali{ta na Ibru bila su svojevrsni poligoni za dokazivawe spretnosti i odva`nosti. ali stra{no zapu{tena. na igrawe i na pla`u. pivom i salatama od paradajza i krastavaca. Navala kupa~a stvarala je probleme sa odr`avawem higijene pla`e. \ubre se na suncu isparava i {iri strahovit smrad. Najopasniji deo toka Ibra kroz Kraqevo nalazio se u rejonu „\avoqih plo~a“. 2000. sladoledom. Gimnazija u Kraqevu 1909–1999. VII 1935. a nalazila se izme|u drvenog mosta preko koga je prelazila „Go~ka `eleznica“ i gvozdenog drumskog mosta. „glave porodica“ su u hladovini igrale karte ili {ah. izme|u dva kraka reke. moglo osve`iti hladnom kabezom. 318. 4. dolazili su na kupawe vojnici i oficiri. Zastra{uju}i naziv ovog dela reke. pa su na woj bile najve}e gu`ve. nalazilo se malo ostrvo. Ne{to ni`e od we. a ~itave porodice se sjatile na Ibar nose}i u korpama i zembiqima {erpe sa ru~kom. 13 . oivi~eno vrbama i topolama. bila je pla`a na kojoj su se okupqali stanovnici naseqa Ribnice i aerokolonije. ~ije lepe i peskovite pla`e su bile „rezervisane“ za gimnazijalce.14 Najja~i „udar“ na ovu pla`u bio je nedeqom. ova pla`a je imala i atribut nudisti~ke. a `ene {trikale ili prepri~avale varo{ke novotarije. izme|u „Mirine ~esme“ i elektrocentrale. 14 Isto. 15 Same. gde se nalazilo omiqeno kupali{te `iteqa kvarta kod kafane „@eneva“. ~itale novine ili bezbri`no dremale. „Na{i nastavnici“. Dok bi se deca prskala. „Pravda“.326 „Mirine ~esme“. koja je bila poznata i kao „oficirska“.13 „Ruska“ pla`a. Glavna gradska pla`a nalazila se ispod ba{te kod elektrocentrale. San svakog mladi}a bio je da pobedi u _________________________ Dr Dragoqub Popovi}. kupali nagi. opomiwao je one koji ve{tinu plivawa nisu najboqe savladali da ga zaobilaze. na u{}u reke Ribnice u Ibar. 16. Kraqevo je imalo i „vojni~ku“ i „rusku“ pla`u. Tridesetak metara nizvodno od drvenog mosta. u ~ijem koritu je bilo mnogo stena i podvodnih plo~a. {qivovicom. u kojima se. Op{tinska uprava do danas nije preduzela apsolutno ni{ta da se onaj deo re~nog korita koji nije pod vodom o~isti od ne~isto}e i |ubreta. kada bi gradske ulice i kafane skoro opustele. o ~emu je reporter „Pravde“ napisao: „Ibarska pla`a je velika. bila je steci{te ruskih emigranata. Kraqevo. nemaju}i kupa}e ga}e. bez roditeqa i bez kavaqera kraqeva~ke udava~e idu u bioskop. [qunkovita obala i plitka voda bili su idealni za porodice sa decom i slabije pliva~e. po pristupa~nim cenama.

plivawu uz maticu. 4. Kraqevo 1941…. lepotom i raznovrsno{}u stilova.16 Detaq sa jedne od kraqeva~kih pla`a. – Dobrivoje Obradovi} Kondis. III 1983. koji su. VIII 1983.327 brzom plivawu. titula „naj“ pliva~a pripadala je onom koji bi uspevao da na Bogojavqewe u ledenim talasima Ibra prvi dopliva do drvenog krsta ba~enog s mosta. davale povoda za brojne polemike. 17.17 „Slobodnije“ obla~ewe _________________________ U godinama pred Drugi svetski rat pobednik u ovom poduhvatu naj~e{}e je bio Bo`o Vukomanovi} Cuger. Ibarske pla`e predstavqale su. a mu{karci su dolazili na pla`u u „crnim ga}ama poput fudbalskih“. koje su bile „pripijene uz butinu“. 17 Dobrivoje Obradovi} Kondis. „Bela nedeqa“ – prole}ni karneval. „Ibarske novosti“. ili u dugim belim ga}ama koje su povijali u visini kolena. u neku ruku. `ene su obi~no za kupawe obla~ile „duga~ke kombinizone sa bretelama“. predstavqali atrakciju poput onih u Mostaru ili U`icu. 8. Ipak. 29. devojke su imale jednodelne kupa}e kostime „sa obaveznom sukwicom do iznad kolena“. upravo zbog nagla{enog liberalizma u odevawu. 8. 1937. Leto na ibarskim pla`ama. „Ibarske novosti“. Naime. i modne piste na kojima su se mogle videti razne kreacije kupa}ih kostima. Simi}. rowewu i skokovima sa drumskog mosta. M. 16 . ali i koje su.

naime.19 Stoga su op{tinske vlasti upozoravale na oprez prilikom ovih letwih u`itaka. 20 Opasnost za decu pri kupawu. 3. a ne pred svetom koji je prinu|en da okre}e glavu na drugu stranu od gadosti koju sebi dozvoqava ovaj demimondski svet. 18 19 . dobro „ispekla“ pliva~ku ve{tinu. decu ili nekog „sa strane“ koji nije poznavao wenu narav. druguju}i jo{ od malih nogu sa rekom. kao {to je to slu~aj sa mnogo ranije izdatim!“ – pisao je rezignirani lokalni novinar. jo{ jednom modernizacijskom pomaku koji je Kraqevo postiglo tokom perioda izme|u dva svetska rata. koja su prinu|ena da gledaju one nemoralne postupke pojedinih mu{karaca i `ena. „Postalo je prosto nepristupa~no do}i na pla`u sa decom. godine kojom je zabraweno kupawe mu{karaca i `ena na istim pla`ama. doprineo je. godine.18 Iako je ve}ina Kraqev~ana. koja se utopila 4. 3. izazvav{i veliko uzbu|ewe i pometwu. iska~u}i iz okvira tradicionalnog kolektivnog duha. prime}en je po`ar na trome|i sto_________________________ Jedna pametna odluka. „Narodna samouprava“. VIII 1938. 12. To }e se svakako ponoviti jo{ koji put jer je Ibar brz i veliki ne samo za maloletne nego i za odrasle koji ne znaju plivati. U Ibru se udavila supruga predsednika suda u Kraqevu.328 i letwe vreline izgleda su inicirali i „slobodnije“ pona{awe i odnos me|u polovima {to je sve ~e{}e. 8 . uglavnom. iako to zvu~i pomalo paradoksalno. izazivalo burne reakcije „~uvara javnog morala“. 2. apeluju}i posebno na roditeqe: „Zapa`eno je da se u ovim danima velike dnevne toplote pojavquju na Ibru pored odraslih i jedan veliki broj dece koji na kupawe dolaze bez roditeqa i bez nadzora starijih uop{te. Zbog toga bi trebalo izdati strogu naredbu roditeqima ili starateqima ove dece da o wima povedu ra~una ili da im se zabrani kupawe u reci. VII 1938. poput supruge Milana Radosavqevi}a. Nisu retki slu~ajevi da se poneko od wih po~ne daviti u vodi i da ga spasu odrasli kupa~i koji znaju plivati. Ne treba dozvoliti da i ova op{tinska naredba ostane mrtvo slovo na hartiji. VII 1938. Posledica toga bila je odluka op{tinske uprave s po~etka jula 1938. o velikom po`aru koji je umalo prerastao u katastrofu sa nesagledivim posledicama: „Ne{to pre 10 ~asova pre podne 24. „Narodna samouprava“. Radi se.“20 VATROGASNO DRU[TVO Doga|aj koji je u prepodnevnim satima 24. 7. Ko ho}e da sebi stvara takva u`ivawa. godine prekinuo ustaqeni ritam `ivota u gradu. neka to potra`i na drugoj strani. „Narodna samouprava“. avgusta 1938. ipak weni brzaci bili su ponekad kobni za. jula 1931. predsednika Okru`nog suda. naro~ito `enskom. 1.

ono je i formalno postalo sastavni deo „Vatrogasnog saveza Kraqevine Jugoslavije“. industrijalca. 4. Op{tinski stra`ar.. prevashodno treba tra`iti u nedostatku finansijskih i materijalnih sredstava. VII 1933. 11. „u ciqu za{tite imovine i `ivota gra|ana od po`ara. XI 1933. kao {to nema ni po`arne ~ete. varo{ je po{te|ena te`e nesre}e. (. Spisak novostvorenih udru`ewa na teritoriji [umadiske diviziske oblasti. vatrogasne zajednice i vatrogasni savez. te se ubrzo na tom mestu okupila nepregledna masa sveta koja je svesrdno radila da se po`ar lokalizuje. 26. 2. po`ar je u~iwen potpuno bezopasnim. K-557/2-1 (VII).22 Dono{ewem „Zakona o organizaciji vatrogastva“.329 vari{ta gra|e Steve Kne`evi}a. Kraqeva~ko „Dobrovoqno po`arno dru{tvo“ svoju delatnost zapo~elo je kao „kulturno-za{titno dru{tvo u ciqu za{tite od po`ara“. a razloge za to. dobije organizovanu protivpo`arnu za{titu. udaqeno od glavne pijace nepunih 100 m. kao i svet koji je primetio po`ar. kao i za ukazivawe pomo}i na slu~aj elementarnih i drugih opasnosti“. 12. ceo jedan kraj bio bi neminovno uni{ten. pragma_________________________ Veliki po`ar u Kraqevu. (. prvi put u svojoj istoriji. Dobrotvorno po`arno dru{tvo u Kraqevu. „Politika“. ali tek kada je stigla kragujeva~ka po`arna ~eta. kako se bar u prvo vreme dalo oceniti.. Uprkos sazreloj svesti o neophodnosti uspostavqawa organizovane forme za{tite od vatrene stihije. 21 22 . Mesto gde je po`ar izbio nalazi se gotovo u centru varo{i. Da bi se imalo dovoqno vode pozvano je i nekoliko kamiona koji su prenosili vodu sa Ibra. objediwavao delatnost svih vatrogasnih subjekata u zemqi.. Blagodare}i po`rtvovawu vojske i `andarmerijskom vodu.“21 Ovo i sli~na pre|a{wa opomiwuju}a iskustva.) Posle napornog rada koji je trajao nekoliko ~asova uspelo je da se po`ar donekle lokalizuje. – „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“. a nije se imalo nikakvih sprava za ga{ewe jer kraqevska op{tina s tim ne raspola`e. II 1935. sa tim se otezalo sve do 1. januara 1933. [teta. 1. Jedna najobi~nija pumpa koja se na{la na mestu po`ara bila je nedovoqna i za ga{ewe mnogo mawe vatre.) Narod je kofama bacao vodu. alarmirali su varo{..23 Osim lokalne. trgovca. koji je. juna 1933. VII 1931. prema{a sumu od pola miliona dinara. 3. „Kraqevski glasnik“. izme|u ostalog. 25. a u me|uvremenu je u pomo} pozvana i po`arna ~eta iz Kragujevca koja je stigla za nepun sat od poziva. godine. predstavqali su presudne faktore koji su uticali na to da Kraqevo. AVII.. vatrogasne `upe. (. 23 Zakon je predvi|ao da organizaciju vatrogastva sa~iwavaju: vatrogasne ~ete. {to nije mnogo pomagalao. jer da je vatra zahvatila magacin sa benzinom i rakijom.. stovari{ta i pecare rakije Bo`a Markovi}a i ku}e sa magacinom benzina Budimira Ili}a. godine. Popisnik 17.) Napor oko ga{ewa ostao je dugo bez uspeha jer je po`ar zahvatio sve ve}e razmere.

10. te da organizuje za{titu svoga podru~ja u ratnom stawu za slu~aj napada iz vazduha. za vo|e odeqewa Milan Petrovi}. – Skup{tina vatrogasne ~ete u Kraqevu. od kojih je jedan zapovednik. godine bilo ih je 16. novembra 1933. V 1937. ~inovnik. komandir Gradske stra`e. U Nadzorni odbor izabrani su: Du{an Krsti}. vatrogastvu je.. 13. XI 1933. da {aqe dva predstavnika na skup{tinu vatrogasne `upe. lekar. za zapovednika Aleksandar Gligorijevi}.. {tampar. @uti}. IV 1938.24 Zakonska regulativa propisivala je ~etiri vrste vatrogasnih ~eta: dobrovoqne. 24 25 .. – Isto. Miodrag Milo{evi}. potkiva~.25 Kriterijum koji je morala prethodno da ispuni bio je da u svom sastavu ima najmawe 15 vatrogasaca starijih od 18 godina.27 „Dobrovoqna vatrogasna ~eta“ odlikovala se agilno{}u svojih ~lanova. godine u Upravni odbor ovda{we „Dobrovoqne vatrogasne ~ete“ izabrani su: za predsednika dr Mihailo Mladenovi}.) uspela da se svojim radom stavi na ~elo svih dobrovoqnih po`arnih dru{tava u Moravskoj banovini“.26 Broj izvr{uju}eg ~lanstva je varirao. na~elnik sreza @i~kog Dobrosav Brajovi} i predsednik op{tine Milan Jovi~i} uzeli su u~e{}a u aktivnostima ^ete kao „predstavnici pojedinih vlasti“. industrijske i zavodske. jedan vi{i smisao za kolektivno istupawe.. za kolektivnu odbranu i u sebi nosi jednu misao kooperacije op{te solidarnosti“. Wenim aktivnostima upravqali su Skup{tina. kafexija i Du{an Aritonovi}. odnosno wegov zamenik“.. Zadaci vatrogasne ~ete bili su: „da sistematskim i stru~nim delovawem {titi i brani imetak i `ivot gra|ana od po`ara. trgovac. Rajko Seni~i}. poma`u}e i po~asne ~lanove. poplava. od po`ara i zagu{qivih plinova (gasova). U skladu sa ovim. Izve{taj vrhovnog inspektora vatrogasne slu`be Stare{instvu Vatrogasnog saveza Kraqevine Jugoslavije. za tajnika Milorad Smiqani}. za rukovaoca Voja Risti}. za wegovog zamenika Sava Mati}. za blagajnika Dragoqub Antonovi}. koja se odnosi na bezbednost od po`ara u smislu zakonskih po`arno-policijskih odredaba i naredaba“. Potpukovnik Pavle Filipovi}. 71. bankarski slu`benik. tako i ostalog stanovni{tva svoga podru~ja. kraqeva~ko Dru{tvo preformirano je u „Dobrovoqnu vatrogasnu ~etu“. ~inovnik. bankarski slu`benik.28 Finansijska sred_________________________ Dr N. zemqotresa i drugih elementarnih nepogoda. kolar.330 ti~ne uloge. Dragoslav Martinovi}. 27 AJ. kulturnom i prosvetnom podizawu. 26 Na vanrednoj skup{tini odr`anoj 12. 28 Aktivni rad dobrovoqne po`arne ~ete u Kraqevu. „Politika“. kako svojih ~lanova. 17. kapetan I klase Romoald Manola. Kraji{ki sokoli – Sokoli Srpske Krajine. stolar. tako da je „za nepune ~etiri godine od kada je osnovana (. „Kraqevski glasnik“. a krajem marta 1938. 4. koja je bila javni organ „na koji op{tinska uprava prenosi jedan deo svoje vlasti. jer „ono izgra|uje jednu vi{u svest. da deluje na nacionalnom. zvani~ne (profesionalne) i obavezne. 55. nara{taj. Upravni odbor. 46. 3. bez obzira na pol. glumac i Aleksandar Petrovi}. Zapovedni{tvo i Nadzorni odbor. sa stanovi{ta tada{we dr`avne ideologije – integralnog jugoslovenstva – data uloga sociolo{kog faktora koji bi svojim vaspitnim metodama doprinosio kona~nom ujediwewu naroda. razvrstanih u ~etiri kategorije: izvr{uju}e ~lanove.

Ni{ i Kru{evac. 46. Prvo sedi{te ove ~ete bilo je u prostorijama onda{we Elektri~ne centrale. a potom je preseqeno u „du}anski lokal na pijaci“. mawe vi{e nepoznat. (. Kod ove ve`be pokazalo se da je qudstvo dobro. izdvajana mese~na subvencija od 1. Za intervencije na mestima po`ara upotrebqavan je kamion cisterna marke „ford“. u tu svrhu. (.331 stva za wen rad obezbe|ivana su u okviru op{tinskog buxeta iz koga je.. 71. To je bio prvi slu~aj na ovome putovawu gde smo tako zvani~no do~ekani. Utvrdili smo. pa mo`e da poslu`i tek samo za dovoz vode na zgari{te. 30 U svom izve{taju inspektori su nagla{avali nerazvijenost vatrogasne slu`be na podru~ju Moravske banovine i nu`nost wenog podizawa na vi{i nivo: „Slu`ba odbrane teritorije Moravske banovine od po`ara je jo{ uvek na vrlo niskom stepenu. da je na podru~ju ove banovine Zakon o organizaciji vatrogastva sa svima do sada izdatim propisima. da se ne mo`e upotrebiti za davawe vode sa potrebnim pritiskom. a sistem rada nestru~an jer nemaju nikakvih stru~nih kwiga i pravila za ve`bovnik. sme{tena u nekoliko obli`wih {upa. kojim se ujedno prevozilo i qudstvo. Zaje~ar. sem Kraqeva obi{li jo{ i Para}in. u nepostojawu odgovaraju}eg spremi{ta.. a u nedostatku sirene za alarmirawe u slu~aju po`ara stanovni{tvo je upozoravano zvowavom crkvenih zvona. Inspektori „Vatrogasnog saveza Kraqevine Jugoslavije“ koji su sredinom marta 1938.29 Osnovne pote{ko}e u funkcionisawu ~ete poticale su od niskog nivoa materijalno-tehni~ke opremqenosti.) Posle obavqenog pregleda odredili smo probnu ve`bu van varo{i na jednom oko tri kilometra udaqenom biv{em paromlinu. za koji je pla}ana mese~na zakupnina od 350 dinara mese~no.. godine.. koga je op{tinska uprava nabavila za prawe gradskih ulica („ovaj auto je toliko izrabqen. odr`ali smo potrebne sastanke i konferencije sa predstavnicima mesnih civilnih i vojnih 29 . Nakon pozdrava sa predsednikom i prijema raporta. sprave slabe. o radu kraqeva~kih vatrogasaca zapisali su: „Pri dolasku u Kraqevo do~ekani smo na `elezni~koj stanici od cele ^ete koja se propisno postrojila na peronu. a koji „slu`i jo{ i za spremu li~ne opreme svih ~lanova kao i za stalno de`urstvo koje ~lanovi ~ete naizmeni~no odr`avaju dobrovoqno dan i no} po trojica“.000 dinara. odelo za vatrogasce i drugi pribor) bila je. Mawkalo je i creva visokog pritiska („tla~nih cevi imaju svega 55 metara“). u sklopu obilaska vatrogasnih ~eta Moravske banovine. 4. uputili smo se u varo{. IV 1938. Sama svest o potrebi postojawa ove organizacije u narodu nije razvijena iz razloga {to mawka potrebna propaganda i potstrek od strane mesnih vlasti. Izve{taj vrhovnog inspektora vatrogasne slu`be Stare{instvu Vatrogasnog saveza Kraqevine Jugoslavije. Oprema (lestve.) U svima mestima koje smo obi{li.“30 _________________________ AJ. koja se drugom pumpom baca na po`ar“) i ru~na pumpa postavqena na platformu jednog starog automobila. koji je pre nekoliko godina izgoreo. uputstvima i bezbrijnim raspisima.

31 Prilikom stupawa u organizaciju vatrogasaca svaki ~lan je morao prethodno polo`iti zakletvu koja je glasila: „Ja (ime i prezime) kao ~lan dobrovoqne vatrogasne ~ete zakliwem se jedinim Bogom da }u vladaju}em kraqu i otaxbini veran biti.31 U sredini u kojoj je uniforma bila cewena kao simbol tradicionalnih vrednosti. industrije i gra|ana. ostavqali su na gra|anstvo jak utisak. a naro~ito za slu~aj rata. ________________________________________________________________________________________________________________ vlasti. zvuci vatrogasnog muzi~kog bleh-orkestra i samopo`rtvovawe za op{te dobro.“ – Katalog izlo`be „Dobrovoqno vatrogasno dru{tvo Kraqevo 1933–2003“. zapovedi svojih predpostavqenih slu`iti. a ~ast i ugled vatrogastva u svemu {tititi i u svom radu kao vatrogasac starati se za op{te dobro tako mi Bog pomogao. Biti pripadnik vatrogasne ~ete predstavqalo je obavezu. Svugde smo dobili utisak da smo ih ispeli ubediti u tome. to ga je svrstavalo. Kraqevo. 2003. u redove elite ~iji uticaj na dru{tvene tokove je imao svoju „specifi~nu te`inu“.“ – Isto. ali i ~ast za svakog pojedinca. . 1940. Poluvojno ustrojstvo i disciplina. i tom prilikom predo~ili svima opasnosti koje im prete u svakodnevnom `ivotu. paradni stroj. bez numerisane stranice. svoju du`nost po ustavu. zemaqskim zakonima i vatrogasnim propisima savesno vr{iti. mo`e se o~ekivati da }e u svima tim mestima vatrogastvo krenuti na boqe. u neku ruku. narodno i dr`avno jedinstvo ~uvati. pa su vatrogasci stoga u`ivali nagla{eno po{tovawe javnosti. pa ako budu dr`ali data nam obe}awa.332 Kraqeva~ki vatrogasci.

godine Q. uticali su i na razvoj onoga {to savremena nauke o sociologiji grada naziva „urbani socijalni kriminal i patologija“. godine. aprila 1920. pa je _________________________ O kriminalu u gradu i nekim pojavama „urbane patologije“ vidi vi{e: Ljubinko Pu{i}. ili provala S. predsednika Prvostepenog suda. Petrovi}a iz Adrana policijska patrola je.333 KRIMINAL I „CRNA HRONIKA“ Ubrzani privredni i urbani razvoj Kraqeva u periodu izme|u dva svetska rata. decembra 1920. uhvatila na delu dok je. Mihaila. B. u no}i izme|u 2.. i 3. Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Odeqewu javne bezbednosti Ministarstva unutra{wih dela o kretawu kriminaliteta za mesec decembar 1920. Na meti xeparo{a naj~e{}e su se nalazili seqaci na pijaci. a N. porast razli~itosti stanovni{tva. 14. AJ. Kraqevo 1941 – svedo~ewa i se}awa. Po{to je izobijao fijoke na ormanu u sporednom odeqewu u{ao je u crkvu i obio oltar sv. Grad. provalne pqa~ke i sitna xeparewa. Dimitrijevi} ukrala jedan mali bakra~ Stane Andri}. tridesetih godina XX veka. Tako je aprila 1920. Todorovi}a iz Pek~anice u magacin Vojne stanice iz koga je „pokrao razne dr`avne stvari“. 184–680.. II 1923. Beograd.. V 1920. u nizu slu~ajeva zavr{avao me|u prstima poznatih kraqeva~kih xeparo{a [uge i Ciga. 184–680. umnogome izmeweni uslovi materijalnog `ivota qudi i nemogu}nost zadovoqewa novoprobu|enih potreba.32 U kriminalnom miqeu najzastupqeniji oblik bile su kra|e. godine prisvojila koko{ku Ilije Matovi}a. svedo~i i kra|a izvr{ena pod okriqem mraka 4. Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Odeqewu javne bezbednosti Ministarstva unutra{wih dela o kretawu kriminaliteta za mesec april 1920. 190–704. 32 . krao klince za potkov stoke. godine. 10. 23. odneli dve ko{nice „sa p~elama i medom“.34 Da se kradqivci nisu previ{e obazirali na to ko je potencijalna `rtva. godine. slabqewe tradicionalnih dru{tvenih institucija i dru{tvene kontrole. V 1920. 34 AJ. AJ. 14. Ne{ovi} je polovinom oktobra 1923. o ~emu je „Narodna samouprava“ pisala: „Nepoznati kradqivac sa~ekao je dok je svet pospao. ~iji s mukom ste~eni novac je. I 1921. 10. 184–681. godine. kada su iz dvori{ta Milorada Milosavqevi}a. 1997. 10. kroz razbijen prozor trgovine @ivojina Eri}a. sitne kra|e.35 Razbojni~ke drskosti nije bila po{te|ena ni crkva Svetog Mihovila. prostor: sociologija grada. 14. Iz oltara je kradqivac uzeo zlatne stvari. Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Odeqewu javne bezbednosti Ministarstva unutra{wih dela o kretawu kriminaliteta za mesec april 1920.33 ^este su bile i tzv. pa je preko plota usko~io u zadwi deo dvori{ta zaklowen od ulice. 35 AJ. Izve{taj Velikog `upana Ra{ke oblasti Odeqewu javne bezbednosti Ministarstva unutra{wih dela. 14. 10. veliki i relativno brz priliv imigranata sa razli~itim vrednosnim sistemima. godine. dru{tvo. Potom je razbio prozor sa isto~ne strane i kroz isti se uvukao u crkvu. 33 Mihailo Simi}.

334 obio i malu kasicu u nameri da otuda uzme novac. Posle ovoga dao se daqe na posao. Do{ao je u zadwi deo crkve i tu obio oltar sv. Ante, ali ni{ta nije odatle uzeo. Po izvr{enoj kra|i je na prozor iza{ao i izgubio se u nepoznatom pravcu. Sutra dan `upnik g. Geli} kad je u{ao u crkvu da slu`i slu`bu primetio je da su stvari ispreturane. Odmah mu je bilo jasno da je po sredi kra|a pa je slu~aj prijavio sudu.“36 Ipak, na meti kradqivaca bile su naj~e{}e trgovinske radwe. Iz „Batinog“ lokala, u no}i izme|u 27. i 28. oktobra 1933. godine, opqa~kano je 1.500 dinara, a jedne martovske no}i 1936. godine obijene su radwa Jelene Vu~kovi}, kwi`ara ^ede M. Milo{evi}a i ostava u dvori{tu Dragomira Markovi}a, pri ~emu je samo iz Vukovi}kine radwe odneto robe u vrednosti od 10.000 dinara.37 Kao spektakularna ~ar{ijska novost, dugo se prepri~avao sukob Miodraga Miqkovi}a „Ni{lije“ sa kradqivcem koji je, po~etkom avgusta 1936. godine, poku{ao da pokrade wegovu farbarsku trgovinu: „Po{to je razbio prozor na sporednom odeqewu, lopov je iz dvori{ta u{ao u radwu i po~eo da obija kasu s novcem. Pomo}nik radwe Nedeqko Milovanovi} koji je spavao u susednoj sobi, ~uv{i lupu otr~ao je i obavestio gazdu. U dru{tvu sa Dragim Jelisijevi}em, trgovcem, g. Miqkovi} se uputio u radwu. Pomo}nika i Jelisijevi}a ostavio je u dvori{tu da ~uvaju prozor, a on je otvorio glavni ulaz, upalio osvetqewe i obija~a napao stolicom. Obija~ je dohvatio kantu s kolomazom i izme|u wih se razvila borba u kojoj je g. Miqkovi} dobio lak{e povrede, dok je obija~ iz revolvera g. Miqkovi}a dobio jedan metak u le|a a drugi u glavu. Iako te{ko rawen, uspeo je da pobegne kroz glavni ulaz na ulicu, ali je uskoro uhva}en. To je R. Stevanovi}, ma{inbravar radionice vagona. On je dobro poznat policiji jer je ve} bio osu|ivan na dve godine zbog kra|e. Prilikom borbe u radwi g. Miqkovi} umalo nije poginuo od op{tinskog stra`ara Isidora Karapanxi}a. Dok se on nagnuo nad obija~em, stra`ar koji je u{ao u radwu potegao je revolver na wega misle}i da je to obija~, ali se Miqkovi} uto okrenuo i ovaj ga je prepoznao.“38 Ruka pravde 23. avgusta 1936. godine dosegla je i „drskog i prepredenog“ kradqivca S. Babi}a, farbarskog radnika iz Trubara, koji je za sobom imao ve} desetine kra|a izvr{enih u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, Mariboru i drugim gradovima. Pri poku{aju da usred dana kalauzom otvori vrata manufakturne radwe Mi_________________________

Pokradena katoli~ka crkva u Kraqevu, „Narodna samouprava“, 19. V 1939, 2. Kra|a u radwi kod „Bate“, „Kraqevski glasnik“, 2. XI 1933, 3; Bele{ke o doga|ajima u unutra{wosti, „Pravda“, 20. III 1936, 18. 38 Jedan trgovac iz Kraqeva sa dva revolverska metka ranio lopova koga je uhvatio u kra|i u svojoj radwi, „Vreme“, 8. VIII 1936, 4.
36 37

335 lisava Milosavqevi}a, on je, nakon kra}e potere po varo{kim ulicama, uhva}en.39 Krajem avgusta 1939. godine policijski inspektor Dragutin Velimirovi} razre{io je slu~aj pqa~ke „pomodne radwe Luvr“, iz koje su u nekoliko mahova nestajali novac i roba. Temeqna istraga tokom koje je zakqu~eno „da je potkradaju oni koji dobro poznaju raspored prostorija“, rezultirala je hap{ewem trgova~kih pomo}nika J. [ikani}a, iz bosanskog sela Obudovca, i S. Mitra iz Sarajeva, koji su, sem novca, krali skupocenu `ensku konfekciju i „nosili kao poklon svojim devojkama“.40 Me|u nesvakida{we kra|e ubraja se i slu~aj Matije Golika, tridesetogodi{weg montera Fabrike vagona, kome je nepoznati kradqivac, prethodno razbiv{i prozorsko okno na wegovom stanu, odneo {eme i skice novog tipa jedne rotacione ma{ine zasnovane na principu parne turbine. Radilo se o Golikovom pronalasku koji je „konstruisao posle mnogo napora“ i o kome su se „stru~waci vrlo pohvalno izrazili“.41 Da na razne kriminalne pojave, naj~e{}e pronevere novca, nisu bile imune ni neke dr`avne institucije, svedo~i slu~aj ekonoma banovinske bolnice R. Cveji}a, koji je, tokom 1931. i 1932. godine, „radi dovr{ewa dve ku}e“, utajio 84.935 dinara.42 Posebno poglavqe kraqeva~ke kriminalne scene ~inile su tu~e i mawi neredi nastali, naj~e{}e, usled preteranog konzumirawa alkohola. Izgrednike je „Gradska stra`a op{tine grada Kraqeva“ privodila Op{tinskom sudu, koji im je, naj~e{}e, izricao jednodnevne zatvorske kazne „sa vaspitnim radom“, nakon ~ega bi, oni koji nisu bili `iteqi Kraqeva, bili udaqavani iz varo{i. Takav je bio slu~aj sa Novopazarcima I. i J. Bi{evcom, koji su u no}i 14/15. aprila 1926. godine u Obili}evoj ulici „pravili larmu i psovku i uznemiravali no}ni mir susednim gra|anima“, dok je Q. Aksentijevi}, zemqoradnik iz Sir~e, prema izve{taju stra`ara, „u pijanom stawu napravio nered tu~om u kojoj je stolicom udario jednog vojnika i na moju naredbu nije prestao, ve} se ustremio i na mene“.43 Od svih ovakvih doga|aja najdramati~niji je ipak bio sukob stra`ara sa poznatim varo{kim nasilnikom R. Jo_________________________

Poku{aj kra|e usred dana u Kraqevu, „Narodna samouprava“, 26. VIII 1938, 3. Radwu „Luvr“ u Kraqevu mesecima su potkradali trgova~ki pomo}nici, „Pravda“, 29. VIII 1939, 7. 41 Fabri~kom radniku – pronalaza~u ukradene su skice wegova pronalaska, „Pravda“, 4. XII 1935, 9. 42 Velika pronevera u banovinskoj bolnici u Kraqevu, „^a~anski pokret“, 25. VI 1933, 2; Su|ewe biv{em ekonomu bolnice u Kraqevu za pronevere i falsifikate, „Pravda“, 8. XI 1933, 9; Presuda biv{em ekonomu bolnice, „Pravda“, 10. XI 1933, 5. 43 IAK, Op{tina kraqevska – Kraqevo 1918–1941, kutija br. 8, Izve{taj op{tinskog stara`ara Sudu op{tine kraqevske, 15. IV 1926.
39 40

336 vanovi}em „Marincem“ i dvojicom wegovih drugova, koji se dogodio uve~e 5. jula 1937. godine. Ovu tu~u koja je prerasla u ozbiqan sukob u kome je „radilo“ i vatreno naoru`awe i koja je izazvala veliko uzbu|ewe gra|ana, podsetiv{i ih na scene iz gangsterskih filmova koje su imali prilike da vide na bioskopskom platnu, opisao je dopisnik „Pravde“ M. Simi}: „Sino} posle 7 ~asova u neposrednoj blizini Sreskog suda odigrao se jedan kratak doga|aj u kome umalo nije poginuo komandir gradske stra`e Aleksandar Gligorijevi}. Ovaj krvavi doga|aj izazvali su poznati kavgaxija R. Jovanovi} zv. ’Marinac’ i wegovi drugovi: @. Vasiqevi} ’Rakilinac’ i I. Gruji~i} ’Mu{ani}’. Po{to je ju~e bio pazarni dan, u varo{ su do{li mnogi iz okolnih sela. Jedan iz Adrana u{ao je u jednu radwu da kupi ne{to. U toj radwi nalazio se i ’Marinac’ sa drugovima. ^im je seqak u{ao ovaj ga je pitao odakle je, a kada je rekao, sva trojica, kao po dogovoru, navalili su na wega i ni krivog ni du`nog ga isprebijali. U jednom momentu on je uspeo da umakne na ulicu i odjuri u gradsku stra`aru. Komandir Gligorijevi} je poslao 2 stra`ara da napada~e privedu, ali kako sami nisu mogli ni{ta da u~ine, pritekao im je i on u pomo}, ali bez oru`ja. Nastala je strahovita gu`va u kojoj su nenaoru`ani stra`ari bili slabiji. Kako je ’Marinac’ imao revolver, komandir je odjurio u svoj stan koji se nalazio u blizini, uzeo karabin i pozvao u pomo} `andarme koji su napada~ima za{li s le|a. U daqem sukobu ’Marinac’ je na k-dira ispalio 2 hica, ali ga na sre}u nije pogodio. U borbu sa napada~ima ume{ao se i narod koji se iskupio u velikom broju ga|aju}i i biju}i ’Marinca’ koji je bio najopasniji. Ovaj je uskoro sav oblivqen krvqu pao. @andarmi i policajci imali su mnogo muke da ga spasu od lin~a. Ostala dvojica su iskoristila priliku i pobegla. Za wima je organizovana prava hajka u kojoj u~estvuju ozloje|eni gra|ani i veruje se da }e oni biti uhva}eni tokom dana{weg dana. Premla}eni ’Marinac’ do kasno u no} nije dolazio svesti.“44 „Gradska stra`a“ je delovala i preventivno, privode}i sve one za koje bi postojali nagove{taji da mogu predstavqati „remetila~ki faktor“. Kao takvog, revnosni stra`ar Lazar Dimitrijevi} okarakterisao je Q. Milenkovi}a, koga je „usled skitwe“, li{io slobode, a isto je do`iveo i ruski emigrant J. Bojkov, koji je zate~en kako uve~e 21. februara 1926. godine „tumara po varo{i, a bio je mnogo pijan“.45 Zbog strasti zvane „~a{ica“ na{ao se „iza
_________________________

Krvava tu~a izme|u kraqeva~kog kavgaxije „Marinca“ i op{tinskih stra`ara, „Pravda“, 7. VII 1935, 19. 45 IAK, Op{tina kraqevska – Kraqevo 1918–1941, kutija br. 7, Izve{taj Lazara Dimitrijevi}a Sudu op{tine kraqevske, 20. II 1926; Izve{taj Lazara Dimitrijevi}a Sudu op{tine kraqevske, 22. II 1926.
44

337 brave“ i N. Tripkovi}, koga je Dimitrijevi} priveo „da ne bi pravio nered“.46 Najvi{e uzbu|ewa od svih doga|aja koji su povremeno prekidali svakodnevni ustaqeni gradski ritam `ivota stvarala su ubistva i samoubistva. Wihove pozadine, motivi, okolnosti i epilozi bivali su danima glavna tema ~ar{ijskih prepri~avawa, raspaquju}i ma{tu i proizvode}i na taj na~in mno{tvo raznih verzija jednog istog doga|aja. Tako se 9. maja 1931. godine „kroz Kraqevo neverovatnom brzinom“ pronela vest o samoubistvu po{tanskog ~inovnika @. Radovanovi}a, koji je zbog nov~anih dugovawa pucao revolverom sebi u glavu. Posledweg dana juna meseca 1933. godine na isti na~in ubio se i ugledni trgovac i biv{i predsednik op{tine i narodni poslanik sreza @i~kog Lazar Kuzmanovi}, koji je du`e vremena bio te{ko bolestan, a iza sebe je ostavio opro{tajno pismo: „U`asne muke koje mi je nemogu}e daqe podnositi, nagna{e me da se re{im da gasim `ivot. Ne budem li uspeo, bi}e zlo jo{ gore. Nesre}na porodico i drugovi, znam da mi ne mo`ete oprostiti.“47 Zdravstveni problemi bili su uzrok i samoubistva bawalu~ke peva~ice Q. Viser, koja je u februaru 1939. godine gostovala u ovda{woj kafani „Beograd“.48 Zaprepa{}ewe javnosti izazvalo je i samoubistvo ve{awem rentijera M. Risti}a, 19. marta 1939. godine, koji je, kao biv{i op{tinski kmet, bio „cewen i omiqen od celokupnog gra|anstva“.49 Da su „qubavni jadi“ ~esto bili podsticaj za suicidne porive, svedo~e i dva takva slu~aja koja su u godinama na prelazu iz ~etvrte u petu deceniju pro{log veka ostavile otiske u „crnoj hronici“ Kraqeva. Prvi je poku{aj mlade i lepe slu`avke H. Bakor da emotivne probleme re{i oduzimawem `ivota u hladnim talasima Ibra, 28. januara 1939. godine, a drugi, koji je izazvao mnoge polemike, tragi~ni ishod tajne qubavne veze M. Markovi}a i S. Vu~itrnski, 10. jula 1940. godine, o kome je „Politika“ donela op{iran ~lanak: „Preksino} oko 10 ~asova na jednoj wivi izvan varo_________________________

Isto, Izve{taj Lazara Dimitrijevi}a Sudu op{tine kraqevske, 10. III 1926. Samoubistvo zbog meni~nih dugova, „Politika“, 10. V 1931, 9; Smrt narodnog poslanika Lazara Kuzmanovi}a, „Politika“, 1. VII 1933, 2; Samoubica Lazar Kuzmanovi}, narodni poslanik, sino} je umro, „Pravda“, 1. VII 1933, 4. 48 „U jednom momentu du{evne depresije, dok je muzika svirala ona se neprimetno udaqila iz kavane. Oti{la je u svoju sobu i jednim brija~em presekla sebi vene na rukama. U vrlo te{kom stawu preneta je u bolnicu gde je dr. Govedarevi} preduzeo sve mere da joj spase `ivot. Me|utim, usled velikog gubitka krvi ona je umrla.“ – pisala je „Pravda“. – Samoubistvo kavanske peva~ice u Kraqevu, „Pravda“, 25. II 1939, 9. 49 Biv{i kmet u Kraqevu Milivoje Risti} izvr{io je samoubistvo, „Pravda“, 21. III 1939, 12; Samoubistvo Milivoja Risti}a, rentijera iz Kraqeva, „Narodna samouprava“, 24. III 1939, 2.
46 47

338 {i dobila je krvavi zavr{etak jedna velika qubav dvoje zaqubqenih koji su vi{e voleli smrt nego rastanak. Jednim velikim no`em M. Markovi}, koji je zaposlen u ovda{woj fabrici za opravku vagona, ubio je svoju prijateqicu S., `enu R. Vu~itrnskog koji je zaposlen u Kraqevu u jednoj ciglani. R. i S. nisu posledwih godina `iveli u nekoj naro~itoj porodi~noj harmoniji. Do sva|e je dolazilo najvi{e zbog Markovi}a jer je R. saznao za veze koje je ona odr`avala sa M. Sva nastojawa R. da `enu odvrati od wene qubavi nisu pomogla. S. se i daqe sastajala sa ~ovekom koge je izgleda volela. R. je hteo silom da u~ini kraj ovoj qubavi, pa je jednom prilikom i pucao na Markovi}a, ali ga nije pogodio. Da se jednom oslobodi R. i da pre|e kod M., S. je nagovarala svog qubavnika da tra`i preme{taj iz Kraqeva. Markovi} je poku{ao nekoliko puta, ali u tome nije uspeo. Qubavnici su nastavili i daqe da se sastaju. Oni su imali svoje ugovorene signale koje je S. postavqala i koji su Markovi}u slu`ili kao znak da mogu da se sastanu ili ne. Od pre izvesnog vremena R. se nalazi na vojnoj ve`bi i danas-sutra treba da do|e u Kraqevo. S. nije htela da ga sa~eka i po~ela je da nagovara Markovi}a da zajedno po|u u smrt. Markovi} je prihvatio wen predlog. Pred jednom kafanom Markovi} je sino} slu{ao vesti radio koje se daju u 7,10 h. Posle toga se sastao sa S. koja ga je ve} ~ekala. Po{li su zajedno na jednu wivu. U jednom momentu S. je predlo`ila M. da se ubiju jer ne `eli da do|e jednog dana kraj wihovoj qubavi. S. je izvadila nekoliko komada kamene sode dala M. da je proguta. M. je uzeo dva komada i progutao ih. Dok jo{ nije do{lo do reakcije u stomaku, Markovi} je izmahnuo jednim velikim no`em i zario ga sna`no u grudi voqenoj `eni. S. je odmah ostala na mestu mrtva. Posle ovoga Markovi} je potr~ao ku}i. U stra{nim bolovima previjao se celu no}, ali smrt nije dolazila. Danas pre podne u te{kom stawu on je prenesen u bolnicu gde mu je ukazana hitna pomo}. Wegovo stawe je vrlo kriti~no.“50 Kao jedno od najsvirepijih ubistava koja su se dogodila u Kraqevu u periodu izme|u dva svetska rata, ostalo je upam}eno ono od 17. decembra 1931. godine kada je pekarski radnik M. Opa~i} no`em ubio svog poslodavca Radoja Domovi}a, „pred wegovom `enom i decom, a zatim ga izbo no`em na 9 mesta“. Uzrok ovog tragi~nog doga|aja bila su 904 dinara, koliko je Domovi} trebalo da mu isplati na ime neispla}ene zarade.51
_________________________

Poku{aj davqewa u Ibru, „Narodna samouprava“, 3. II 1939, 4; Pritvorenik spasao mladu devojku koja je u samoubila~koj nameri sko~ila u Ibar, „Pravda“, 5. II 1939, 11; U Kraqevu je radnik M. Markovi} no`em ubio svoju prijateqicu S. Vu~itrnski, „Politika“, 14. VII 1940, 17. 51 Ubio poslodavca koji nije hteo da mu plati nadnicu, „Politika“, 18. XII 1931, 4.
50

PORTRETI ZNAMENITIH KRAQEV^ANA

ali o wima ne raspola`emo sa dovoqno iscrpnim izvornim materijalom. Veoma je nezahvalno vr{iti odabir i selekciju onih ~ije likove treba prikazati. pri~e koje su kolale. do 1941. „istaknuti qudi svih slojeva i struka su ~inioci i ~iwenice dru{tvenog `ivota. profesor Andrej Mitrovi}. odnosno da razume kolektivne obrazce i sisteme vrednosti koji su ga uobli~avali. . imaju}i u vidu karakteristike i funkcije Kraqeva kao sedi{ta @i~kog sreza. Wegov neumorni stvarala~ki duh i svestrani entuzijazam iskazan u mnogim dru{tvenim aktivnostima – sportu. ugostiteqa. Svakako da je bilo mesta i za pripadnike ostalih socijalnih grupacija (zanatlije. pozori{na doga|awa. U periodu od 1918. prilike u sportu. politici.. vojna lica i sli~no). Beograd. Oni oli~avaju uli~ne scene. humanom radu. muzici. 89.. Oni su bili presudni za celokupnu atmosferu dru{tvenog `ivota“..341 Kako je u jednom od svojih metodolo{kih promatrawa zapisao na{ uva`eni istori~ar. SAVATIJE BO@I] Jedan od poznatih i uglednih Kraqev~ana u XX veku bio je prota Savatije Bo`i}. I uporedo se posredstvom wih najuspe{nije od zaborava otima negda{we izre~eno. rad redakcije dnevnih listova.. odlu~ili da u ovu grupu portreta uvrstimo po jednog sve{tenika. Propitivawe Klio – ogledi o teorijskom u istoriografiji. svrstavaju ga u plejadu onih ~ija delatnost _________________________ 1 Andrej Mitrovi}. prosvetnog radnika i industrijalca. univerzitetska predavawa i ispite. na poqu u~vr{}ivawa pravoslavne vere i drugima. Stoga smo. brige koje su pritiskale. godine Kraqevo je imalo niz znamenitih li~nosti koje su svojom pojavom i delatno{}u udarile pe~at dur{tveno-ekonomskim tokovima vremena i sredine u kojoj su `ivele. trgovca. 1996. teme koje su zaokupqale.1 Upravo wihovo portretisawe omogu}uje savremenom ~itaocu da lak{e izgradi i shvati predstave o davno pro{lom vremenu i trenucima koji su ga ~inili.

pobu|ivao je kod mla|anog Savatija rodoqubivi elan. na svesrdno zalagawe mitropolita Mihaila. godine mladi Savatije se ponovo na{ao u raskoraku svojih i `eqa roditeqa. Autobiografija prote Savatija Bo`i}a (rukopis). Uvidev{i bistrinu i inteligenciju malog ~oban~eta. Jovana i An|elije. decembra 1859. Odlo`iv{i nakon toga pu{ku. mada je bilo poku{aja da se.342 je ostavila trag u bogatoj pro{losti grada na Ibru. Boravak u manastiru.“3 Svr{iv{i Bogosloviju. u selu Vrh kod Rudna. Dok je on. po sopstvenom kazivawu.2 Savatije Bo`i} ro|en je 28. Savatije je odlu~io da je zameni kwigom. va`ila za jednu od imu}nijih. uprkos wegovom opirawu da „ima povi{e dece i ne mo`e da ga {koluje“. na nagovor rek_________________________ 2 3 R. Wima pripada…. gde je. tako da se. Naime. I dobijao sam pohvale i nagrade u kwigama. Stoga pomalo i ~udi zapostavqenost ovog znamenitog ~oveka u postoje}oj literaturi. desetak kilometara udaqenom od rodnog sela. pa je. sve ~etiri godine sa vrlo dobrim i odli~nim uspehom. u kratkim crtama. primqen u beogradsku Bogosloviju koja je obrazovala mladi}e za sve{teni~ki i u~iteqski poziv. u porodici „dobrih i pobo`nih te`aka“. kao {esnaestogodi{wak. [kolovawe je zapo~eo 1867. @eqan znawa mali{an je „bez znawa roditeqa“ oti{ao ponovo u manastir gde je najvi{e u~io od gimnazijalaca koji su tokom letwih ferija dolazili u Studenicu. u~iteq je Savatijevom ocu savetovao da mali{anu omogu}i nastavak {kolovawa. Se}aju}i se tih dana svoje mladosti Bo`i} je zapisao: „Tako sam. nau~io ~itawe i pevawe. rekonstrui{e wegova biografija. pridru`io odredu kojim je komandovao arhimandrit Sava (Bara}) iz manastira Visoki De~ani i aktivno u~estvovao u oslobodila~kim ratovima 1875–1877. godine. o Bo`i}u nema ni ozbiqnijeg stru~nog ~lanka. koja je. gde je od kalu|era slu{ao o patriotizmu i te`wi srpskog naroda na prostorima Stare Srbije za slobodom od turskog ropstva. Joveti}. godine u manastiru Studenici. 1882. za tada{we prilike. 248–251. iako je ve} bio napunio dvadeset godina. poslu`uju}i imu}ne ~inovnike i trgovce zavr{io bogosloviju. . godine u zaseoku Gobeli. IAK. u nekada{wem srezu Studeni~kom.

On je prvi u svetu konstruisao automatsku vazdu{nu ko~nicu koja se primewuje u `elezni~kom saobra}aju i koja je u literaturi poznata kao „Bo`i}eva ko~nica“. Ovoga puta roditeqska voqa bila je odlu~uju}a tako da je Savatije. kao i „Dru{tvo za po{umqavawe goleti“. izrodiv{i desetoro dece – sedam sinova i tri k}eri – od kojih su tri sina umrla jo{ u periodu ranog detiwstva. ~iji je bio poverenik za Ra{ku oblast („Dostavqao sam pisma. godine rukopolo`en za sve{tenika u ~inu jereja. }erkom kraqeva~kog trgovca Haxi Josifa Aleksi}a. kwige i druge stvari u~iteqima. 251) 7 IAK. Poput pravog pravoslavnog misionara anga`ovao se na popravci mesnog hrama. Dobrivoje (1886–1967). zamolili Bo`i}a da se on prihvati te du`nosti.6 Sve{teni~ku du`nost u Ra{ki. on je 21. 4 5 . godine osnovao je ~itaonicu. Bo`i} je u~iteqski poziv do`ivqavao kao svojevrsnu prosvetno-kulturnu misiju. Seoska deca su stanovala u {koli. Isto. a wegova uloga „na nacionalnom planu“ iskazana je posebno kroz delatnost beogradskog dru{tva „Sveti Sava“. Tako|e sam izvodio |ake u poqane i pokazivao im biqe. Dav{i ostavku na u~iteqsku slu`bu i o`eniv{i se Bosiqkom. odlukom Ministarstva prosvete. A preko leta vodio sam |ake na kupawe u reci. te ih pokrivao da ne ozebu.7 Za svoj revnosni dru{tveni rad nagra|en je poverewem koje _________________________ Isto. ja sam za qubav gra|ana pristao da budem wihov sve{tenik. bio je uspe{ni in`ewer. da ne budem daleko od wih.5 Savatije i Bosiqka `iveli su u skladnoj bra~noj zajednici 72 godine. ~iji je predsednik bio sve do odlaska iz Ra{ke. Ra{ke i Trnavske reke. i da dr`e ~iste sudove. Zimi sam se starao da im sobe budu zagrejane. 1885. 6 Jedan od wegovih sinova. roditeqi su insistirali da sebi prona|e zaposlewe i zasnuje porodicu. Bo`i} je obavqao punih deset godina. Pred spavawe i za vreme spavawa obilazio sam ih i pazio da se nisu otkrila. cve}e i drve}e.343 tora Bogoslovije Nikanora Ru`i~i}a. i u~io ih da pre svakog jela operu ruke.“4 Iskreno zavolev{i mladog u~iteqa `iteqi Ra{ke su. i dodeqena mu je ra{~anska parohija („Iako je parohija mala. Savestan i priqe`an u svakom poslu. koja se u to vreme nalazila na samoj srpsko-turskoj granici. (Rade Joveti}. Wima pripada…. Autobiografija prote Savatija Bo`i}a (rukopis). sve{tenicima i dobrim qudima“). brinu}i o ra{~anskim osnovcima ~ak i vi{e nego {to je to slu`bena du`nost zahtevala: „Pored predavawa u {koli vodio sam naro~itu brigu o zdravqu |aka.“). kada je 1884. odelo i telo. novembra 1884. Za vreme praznika i nedeqom vodio sam |ake u crkvu i sa wima zajedno pevao. `eleo da {kolovawe nastavi na nekoj od ruskih duhovnih akademija. A i zbog roditeqa. postavqen za stalnog u~iteqa u varo{ici Ra{ki. godine dotada{wi paroh preme{ten iz ove varo{ice ste{wene izme|u vodotoka Ibra.

Tada sam ja uputio dva ~oveka za koje sam znao da pate od reume da idu tamo da se le~e i to biv{i kazna~ej (blagajnik) penzioner i Todor Vilotijevi} iz Konareva iz moje parohije a imao je ote~ene i rawave noge od reume. preme{ten za paroha I kraqeva~ke parohije. godine Bo`i} je. 10 O svom „zauzimawu za podizawe Mataru{ke Bawe“ prota Savatije je u autobiografiji zapisao: „Godine 1898. Dimitrijem Anti}em. Oni su oti{li u Mataruge gde je topla voda i zakopaju u jednu jamu duboku oko pola metra i u woj sakupe toplu vodu i u toj vodi oni dr`ali su noge po/do 8 ~asova neprekidno i tako za 15 dana oni se potpuno izle~e. Seqaci su tra`ili da se oslobode poreza zbog poplave i tadawi poreznik Milutin Vesni} iza{ao je na teren i premeravao o{te}ena zemqi{ta. Dr Drag. Pozovem vi|ene qude i trgovce iz Kraqeva i to Petra Bogavca. U godinama na prelazu iz XIX u XX vek bio je inicijator ili ~lan niza humanih. I. Autobiografija prote Savatija Bo`i}a (rukopis). Kao ~ovek naprednih shvatawa. kao i u ostalim prosvetnim ustanovama u gradu. godine i bolni~kog sve{tenika. patriotskog dru{tva „Ibarska legija“. Svetozara Buwaka trgovca i predlo`im im da pokrenemo pitawe o podizawu bawe u Matarugama. godine. Peva~ke dru`ine „Sveti Sava“ a du`nost predsednika dugi niz godina obavqao je u „Narodnoj odbrani“ i „Poqoprivrednom sreskom odboru sreza `i~kog“. 8 9 . zajedno sa Milutinom Vesni}em. Obavqao je i du`nost garnizonog. Ja im posavetujem i da zajedno dr`e noge u toj toploj vodi. na vlastitu molbu.8 Tre}eg januara 1894. 1933. Jevremom Zlati}em i Stevanom Milosavqevi}em.“ – IAK. predavao veronauku. {efom Poreske uprave u Kraqevu. Blagojem Todorovi}em. Milentijem Bo`ovi}em. Dru{tva Crvenog krsta.(utin) M. Bawe. Seqaci mu ka`u da se na jednom mestu pojavila vru}a sumporovita voda a ovaj to objavi u varo{i Kraqevu. Shvataju}i va`nost obrazovawa mladih nara{taja svojski se zalagao za otvarawe gimnazije u Kraqevu. Mataru{ka Bawa – kratak pregled o wenoj lekovitosti namewen lekarima i bolesnicima. predo{ao je bio Ibar i poplavio okolna imawa i prodro kroz selo Mataruge i napravio nov kanal-korito duboko i {iroko i kada se povukao i sa dna korita u iskopanom novom kanalu izbijala topla sumporovita voda i tako na taj na~in ovom poplavom je razornim dejstvom reke Ibra otkrivena sumporovita lekovita voda Mat. 7. u kojoj je potom. a za vreme ratova 1912–1915. kada je izabran za narodnog poslanika za okrug Rudni~ki.9 bio jedan od utemeqiva~a prirodnog le~ili{ta Mataru{ka Bawa. Gvozdenovi}. Savatije je.344 su mu Ra{~ani i ostali stanovnici Studeni~kog sreza ukazali prilikom izbora za Narodnu skup{tinu Kraqevine Srbije 1893. sreskim lekarom i kraqeva~kim trgovcima Petrom Bogavcem. Tada im je bilo jasno da je voda lekovita. austrougarske okupacione vla_________________________ Almanah Srpske Pravoslavne Crkve. radi lak{eg {kolovawa svoje dece. Beograd. Svetozarom Buwakom. upravnikom Poqoprivredne {kole.10 Znaju}i za veliki autoritet koji je u`ivao kod svojih sugra|ana i u {iroj okolini Kraqeva. kulturnih i nacionalnih udru`ewa i ustanova poput: „Uprave za ~uvawe narodnog zdravqa“. 1935. Odmah po dolasku u Kraqevo. Beograd. 13. aktivno se ukqu~io u dru{tveni `ivot nove sredine.

17 Gimnazija u Kraqevu….16 Li~nost prote Bo`i}a mo`da najuspe{nije do~arava zapa`awe jednog kraqeva~kog gimnazijalca kome je dr`ao nastavu iz veronauke: „Blage i dobre naravi. 152. sara|uju}i u nekoliko crkvenih listova. 11 .12 U prvim posleratnim godinama. oktobra 1918. Kao znak priznawa za wegov humani rad „Glavni odbor Crvenog krsta Kraqevine Srba. godine. 13 Isto. 14 Novi namesnici. za ~lana „Velikog Duhovnog Suda“ u Sremskim Karlovcima.13 Za svoju „ta~nu i revnosnu slu`bu Crkvi“ odlikovan je crvenim pojasom. protskom kamilavkom i unapre|en u ~in protojereja.15 Prota Savatije bavio se i spisateqskim radom.345 sti su ga januara 1916. godine. 197. razre{en. brinu}i se o potrebama najsiroma{nijih sugra|ana i onih ~iji hranioci porodica su u proteklim ratovima polo`ili `ivote „na oltar Otaxbine“. Pr{i}. dobijenim od kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a. kada je. I. godine imenovan. neumorni sve{tenik se anga`ovao na popravci o{te}ewa na hramu Silaska Svetog duha. godine. a 1921. Bojkovi} – M. „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. 8–9/1924. 1933.11 Prilikom oslobo|ewa Kraqeva u jesen 1918. 11–12/1935. 1/1919. On je umeo kratkim pri~ama da nas uvodi u pravoslavqe“. Izvesno vreme bio je i ~lan Upravnog i Redakcijskog odbora „Sve{teni~kog Udru`ewa Eparhije @i~ke“. gde je boravio do jula 1918.14 Godine 1924.17 _________________________ Internirani sve{tenici. Stradawe srpskog naroda u Srbiji 1914…. a posebno u aktivnostima Dru{tva Crvenog krsta. zbog starosti. Tom prilikom odlikovan je „Naprsnim krstom“. 16 ^lanovi Upravnog i Redakcijskog odbora „Sve{teni~kog Udru`ewa Eparhije @i~ke“. u gradu izmu~enom surovom trogodi{wom okupacijom. a najvi{e u „Pregledu Crkve Eparhije @i~ke“ – poluslu`benom glasilu sve{tenstva @i~ke eparhije. 2–3/1935. 68. „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. odr`av{i dirqiv govor pun patriotskog naboja prilikom ulaska srpskih trupa u grad 23. prota Savatije okitio je svoje grudi i ordenom „Belog orla V stepena“. 2000. a kraqeva~ki odbor pisanom pohvalnicom. 12 Almanah Srpske Pravoslavne Crkve. godine Bo`i} je organizovao „Odbor za do~ek i ishranu Srpske i savezni~ke vojske“. 298. 15 Odlikovani ordenom. 12. 319. S. 10. Beograd. Godinu dana kasnije postavqen je za arhijerejskog namesnika sreza @i~kog i na toj du`nosti ostao je do novembra 1935. Hrvata i Slovenaca“ odlikovao ga je „Zlatnim ordenom Crvenog krsta“. „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“. predava~ ~ija je velika seda brada delovala impozantno. godine internirale u logor Ne`ider u Ma|arskoj. obnovi nastavnog procesa u {kolskim ustanovama. u trogodi{wem mandatu.

obele`ila jednu epohu u kojoj su se Kraqevo i Srbija nalazili pred brojnim isku{ewima (Balkanski ratovi.19 Osnovnu {kolu poha|ao je u Kraqevu. usled materijalne oskudice u kojoj se nalazila wegova porodica. so.18 Ro|en je 1858. porodi~ne fotografije. 19 IAK. zabele{ke o raznim doga|ajima). razglednice koje je porodica Stojkovi} dobijala od prijateqa i sli~no. godine se osamostalio i otvorio bakalsku radwu koja se nalazila na centralnom gradskom trgu. zapisnici. odakle se wegov otac Vasilije 1867. zejtin i drugo. „upokojio se u Gospodu“ 1960. . personalna dokumenta). godine doselio u Grdicu nadomak Kraqeva.346 Prota Savatije Bo`i}. godine u Kraqevu. privatna korespondencija. privrednom i politi~kom delatno{}u obele`ile kraj XIX i prvih tri decenije XX veka u Kraqevu. godine. Mlevena kafa prodavana je. gradu koji je iskreno voleo i kome je nesebi~no darovao svojih 66 godina `ivota. kako su ga odmiqa zvali wegovi sugra|ani. prvog gra|anina me|u jednakima u Kraqevu. mada je bio „bistar i prirodno vrlo obdaren |ak“. Savladav{i sve finese trgovine 1880. li~na i poslovna dokumentacija (poreski listovi. u wegovoj radwi na kojoj se nalazio _________________________ 18 U Istorijskom arhivu u Kraqevu ~uva se li~ni fond Jovice Stojkovi}a koji ~ine dve kutije arhivalija – raznih dokumenata nekada{we op{tinske uprave (op{tinski buxeti. `ive}i du`e od jednog veka. bio prinu|en da se zaposli kao trgova~ki pomo}nik. ~etiri dr`ave i dva oblika dru{tvenog ure|ewa. JOVICA STOJKOVI] U nizu li~nosti koje su svojom dru{tvenom. prvi put. Prvi i Drugi svetski rat) i koja je u svom dugom `ivotu promenila sedam suverena. (rukopis). „~ika Jovici“. nakon ~ega je. godine u `ivopisnom draga~evskom selu Osonici. kafa. naredbe. „Wegova trgova~ka radwa u centru grada bila je prototip male privrede: prodavani su artikli {iroke potro{we – {e}er. 1871. li~nost koja je. zaslu`eno mesto pripada trgovcu Jovici Stojkovi}u. Sto trideset godina od ro|ewa Jovice Stojkovi}a.

prvog gra|anina me|u jednakima u Kraqevu. zanatlijskih i ugostiteqskih radwi. wihove potrebe.21 Nakon rata. glasali i pripadnici konkurentskih politi~kih partija. nakon ~ega je. 1. otprilike sredinom tre}e decenije XX veka. kutija br.22 Mnogo zna~ajnija delatnost Stojkovi}eva od bavqewa trgovinom. stranici ovoga rada. Fond Jovice Stojkovi}a.. godine pisano je u poglavqu „Trgovina“ na 116. sa kra}im prekidima. godine.24 Za wegovo ime vezane su mnoge akcije usmerene na unapre|ivawe obrazovawa. Risti} – V. (. O tome sa koliko savesti je obavqao ove funkcije. do 1922. (rukopis).. po ~emu je ostao u pam}ewu Kraqev~ana. Filipovi}. neretko. kojima je ostao veran bezmalo do kraja `ivota. „Od prvih |aka do povratka u otaxbinu. godine u vi{e navrata obavqao du`nosti predsednika op{tine i kmeta.. O {teti pri~iwenoj Stojkovi}evoj trgovini tokom okupacije 1915–1918. punog razumevawa za svoje sugra|ane. a drugim na Pocersku ulicu. svedo~i i ~iwenica da su. koji su mogli da prime po 10 kilograma kafe.“20 Stojkovi}eva bakalnica.23 Prvi politi~ki anga`man bio mu je izbor za kmeta 1889.) Sem ovih ure|aja za preradu kafe. 61–89) 20 21 . u {upi dvori{ta radwe nalazio se i kameni mlin za mlevewe krupica soli.. godine na op{tinskim izborima glasao za demokratsku stranku. (Q. u ulici Toplice Milana. Interesovawe za politiku ispoqio je jo{ u svojoj mladosti kada su mu bile bliske ideje socijalista. i drugu. retko skromnog i po{tenog ~oveka. pa je 1933.“ – IAK. poznata po kvalitetnoj kafi i van Kraqeva. smatraju}i ih za obavezu prema svim gra|anima bez obzira na wihovo strana~ko opredeqewe. bila je wegova politi~ka aktivnost. godine na placu koji se oslawao jednim krajem na Kara|or|evu. Sto trideset godina od ro|ewa Jovice Stojkovi}a. kada se. jednu u Staroj ~ar{iji. a naro~ito za ekonomski slabije“. ozbiqnog. za ovog „tihog.“. uspe{no je poslovala do austrougarske okupacije grada. posedovao je i dve ku}e u gradu. zdravstvenih prilika i re{avawe brojnih komunalnih problema. P. Posedovna prijava Stojkovi} Jovice. on ju je prodao i od tada se vi{e nije bavio trgovinom. Uz lokal – radwu imao je dve prostorije u kojima se pripremala kafa za pr`ewe u pr`unima zvanim ’dolap’. 25 Primera radi. Kafa je mlevena u specijalnim ma{inama sa velikim to~kom – zamajcem i ru~kom kojom je pokretan. 23 „Pred kraj `ivota bio je razo~aran u rukovodstvo stranke. na{la na meti pqa~ka{kih apetita okupatora. on je bio jedan od inicijatora ideje o otvarawu prve kraqeva~ke nepotpune ~etvororazredne gimnazije. 24 Isto. Osim ovog lokala. bez datuma. maweg obima. da bi se nedugo zatim priklonio radikalima.347 natpis ’Ovde se prodaje ~ista mlevena kafa’. poput ostalih trgova~kih. 22 IAK. sagra|enu 1905. kulture. odmerenog.25 _________________________ Isto.

Ostalo je zapisano da je bio prvi Kraqev~anin pretpla}en na izdawa Srpske kwi`evne zadruge. Jovica Stojkovi} je nadokna|ivao u zrelom dobu svog `ivota. O tome koliko je ovaj porok bio kod wega izra`en svedo~i podatak da je. spretnim pokretima prstiju ruku. „Vreme“.26 Mu{terije su ga ~esto zaticale za tezgom bakalnice nagnutog nad delima Dostojevskog. Tolstoja ili nekim istorijskim {tivom.30 STAMENKO JOKSIMOVI] Stamenko Joksimovi} ro|en je 1880. godine u temni}kom selu Svojnovo kod Varvarina. posle du`e bolesti. ustajao ~ak i no}u iz kreveta i pripaqivao cigaretu. godine. Nakon odslu`ewa vojnog roka. visokog ~ela. nosio je stalno {tucovanu bradu i brkove. Ostav{i rano udovac. od kojih su dve }erkice umrle u prvoj godini `ivota. Ma{nu nije nosio. Obla~io je se jadnostavno i skromno. Pored qubavi prema kwizi. Osim kwiga redovno je kupovao i ~itao dnevnu i periodi~nu {tampu. Sto trideset godina od ro|ewa Jovice Stojkovi}a.348 Ono {to je. 1. posebno literaturom o istoriji starog veka. koje mu je omogu}ilo otva_________________________ IAK. 29 Isto. }erkom uglednog ra{~anskog trgovca Milojka Popovi}a.29 „^ika Jovica“ ili „sirotiwska majka“. a tako|e ni duga~ak zimski kaput. radi u`ivawa u plavi~astom duvanskom dimu. Sa wom je izrodio petoro dece. X 1933. 1903. sa maloletnim detetom. 15. oktobra 1933. Jovica se o`enio po drugi put. Ve} 18. a dugo vremena bio je i wen poverenik u gradu na Ibru. 27 Isto. umro je. ve} kratak. Stojkovi} je imao jo{ jednu veliku strast – duvan. u poznim godinama. Milkom.“28 Jovica Stojkovi} se `enio dva puta. usled nema{tine u mladosti. (rukopis). naro~ito „Politiku“. 30 IAK. 26 . Nosio je uvek belu ko{uqu sa u{tirkanom uspravnom kragnom. doselio se u Kraqevo gde je na{ao zaposlewe u poznatoj manufakturnoj trgovini „[vap~i}–Tomi}“. 28 Isto. rano je o}elavio. nakon povretka sa Solunskog fronta. godine u Aran|elovcu od „{panske groznice“. kutija br. Va`io je za strastvenog zaqubqenika u kwigu. i{~itavawem raznovrsne doma}e i strane literature.27 Ostao je zabele`en kratki kroki wegovog portreta: „Sredweg rasta. koji je. kako se u ono vreme zvao ’mikado’ kaput. Umrlica Jovice Stojkovi}a. prvog gra|anina me|u jednakima u Kraqevu. Pu{io je seckani duvan. godine u 74-oj godini `ivota. propustio u svom obrazovawu. 15. Iz prvog braka imao je sina Mihajla. marta naredne godine stekao je „Esnafsko pismo“. koji je. sa povrnutim {picevima. kako je nazivan zbog svog ~ovekoqubivog karaktera. zavijao u fini cigaret-papir. Fond Jovice Stojkovi}a. umro 1918. radikalsku „Samoupravu“ i.

aprila 1916. Ne_________________________ NMK. pa je kao takva bila jedinstvena u tada{wem Kraqevu. godine. Isplativ{i pre|a{wem vlasniku pozama{nu svotu novca.. 124. Kasnije je. koji predstavqa zna~ajan istorijski izvor koji baca vi{e svetla na niz zna~ajnih doga|aja iz ovog perioda.34 „Hotel je zidan kao spratna gra|evina sa tri nivoa: suteren. moderni {e{iri. U radwi se mogla kupiti. Zbog toga mu je i promenio ime u „Grand hotel Studenica“. M. godine u glavnoj kraqeva~koj ulici. U prizemqu su bile dve sale. moderna ode}a i ukrasni predmeti. Stamenko je nastojao da obnovi svoju trgovinu. godine Joksimovi} je vodio ratni dnevnik.. Biografija Stamenka Joksimovi}a (rukopis).. kako za `ene tako i. Kraqeva~ke. Dnevnik se ~uva u porodi~noj zbirci wegovog sina Mihaila. koju je ve} tada nabavqao u Beogradu.32 O tome koliko je bio cewen od svojih saboraca svedo~i ~iwenica da je 1920. a Stamenko postao vrlo poznat i popularan trgovac. odlu~io je da renovira.349 rawe sopstvene trgova~ke radwe u ulici Kraqa Petra. do 12. godine bio je mobilisan i period ratnih godina 1912–1918. Od 29. jedna ve}a od 20x14 metara.33 Nakon demobilizacije. juna 1919. i jedna mawa 10x10 metara. godine. spratno zdawe sagra|eno oko 1890. a po~etkom 1920. prizemqe i sprat. za mu{karce. godine kupio je od Veqka Proki}a hotel „Studenicu“. u vi{e navrata biran za predsednika „Udru`ewa ratnika za srez `i~ki“. U suterenu hotela bio je podrum veli~ine 18x12 metara u kome je bio sme{ten podrum sa pi}em. odlikovawa koje je u sve~anim prilkama krasilo i wegove grudi. „Stamenko je u svojoj radwi imao vrlo raznovrsnu i za ono vreme atraktivnu robu. u periodu do 1941. U obe sale je bilo 40 stolova sa 240 sedi{ta. pored robe za svakodnevne ku}ne potrebe. 33 NMK. 18. Sa svojom jedinicom u~estvovao je u proboju Solunskog fronta. u velikoj meri zapu{tenu zgradu.“31 Odmah po otpo~iwawu Prvog balkanskog rata 1912. U produ`etku sale je bila kafe kujna i {ank sa pi}em veli~ine 3x4 metra. Matijevi}.. 31 32 . predmeti od zlata. Biografija Stamenka Joksimovi}a (rukopis). i modernizuje hotel u skladu sa savremenim ugostiteqskim uzusima. Iza toga bila je kuhiwa povr{ine 6x6 metara. 34 Dr M. razna tekstilna roba. a kraj rata do~ekao je unapre|en u ~in narednika. juna 1919. proveo je na du`nostima telefoniste telegrafiste i komandira Reflektorskog odeqewa II armije. godine izabran za prvog predsednika Mesnog pododbora nosilaca „Albanske spomenice“.

Isto..) Hotel je bio osvetqen elektri~nom rasvetom. Sredinom 1930. 4. poma`u}i nov~ano i materijalno siroma{ne sugra|ane. I 1926. Usled nemogu}nosti da izmiri dugovawa izgubio je vlasni{tvo nad hotelom i bio prinu|en da se sa porodicom preseli u jednu ku}u u ulici Cara Lazara. 38 U molbi za zaposlewe podnetoj upravniku Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda Joksimovi} je navodio: „Potpisati bio sam dvadeset godina trgovac i dvanajest godina hotelijer. Joksimovi} je.36 Kao dugogodi{wi trgovac i ugostiteq u`ivao je veliki ugled u Kraqevu. igranke. i na tom poslu ostao do 1941. Naime. Osim delatnosti u „Udru`ewu ratnika za srez `i~ki“. kada je do`iveo potpuni finansijski krah. Radojka i Tine @ivkovi} i drugi. kojim smo najgore pogo|eni mi privrednici slobodnih profesija. 1649–1744. kao „veliki prijateq {kole“. 127. Re{ewe Ministarstva prosvete. Pet soba je kori{}eno za stanovawe porodice vlasnika hotela. fla{u i ~a{u za vodu i pe} na drva za zagrevawe u toku zime. Spisak lica `i~kog {kolskog sreza koja se predla`u za odlikovawe pohvalnicom kao {kolski prijateqi. – AJ. Zbog nov~ane krize. nastupile su i te{ke ekonomske prilike. godine Stamenko je u hotelskom dvori{tu uredio i bioskopsku dvoranu sa 200 sedi{ta. poput beogradskog „@ivoti}evog pozori{ta“. 66. orman~i} sa bokalom i lavorom za umivawe... matinea. kofe za otpatke. (. usled ~ega sam (kao i mnogi drugi) materijalno krahirao ta35 36 . U wemu su odr`avane razne zabave. Zato sam platio ogromno jemstvo i propala mi je velika suma u veresiji. kofa sa vodom i kanalizacija do septi~ke jame. stekao sam na ~asan na~in lep imetak. II 1926. 26. Goste hotela u ve~erwim satima zabavqali su i ~uveni muzi~ki orkestri – orkestar Cicvari}a. pohodile su ga ~esto putuju}e pozori{ne dru`ine. elektri~no zvonce za pozivawe posluge.) U sklopu zgrade hotela u prizemqu bila su tri higijenski ure|ena klozeta za goste. godine. posela. {ifower za ve{ i odelo.. 37 Zbog toga {to je najsiroma{nije u~enike kraqeva~ke osnovne {kole darivao ode}om i obu}om. radi adaptacije i dogradwe hotela Joksimovi} se zadu`io kod beogradske „Hipotekarne banke“.350 posredno uz kuhiwu bile su dve prostorije. Svaka soba imala je elektri~no osvetqewe.“35 Joksimovi}ev hotel predstavqao je i svojevrsnu kulturnu ustanovu. anga`ovao se i na humanom planu.38 _________________________ Isto. po~etkom tre}e decenije XX veka u wegovoj maloj sali bra}a Stoji}i su organizovali {kolu okretnih igara itd. U wima su bili obezbe|eni struja. sto~i} sa stolicom.37 Wegovo poslovawe sa hotelom bilo je uspe{no do izbijawa ekonomske krize po~etkom 30-ih godina XX veka. soba za ostavu 5x3 metra i {pajz 3x4 metra. nakon ~ega se zaposlio kao pisar nadni~ar u Aeroplanskoj radionici kraqeva~kog Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda. (. Na spratu su bile 24 sobe za preno}i{te sa 44 kreveta. javno pohvaqen od strane Ministarstva prosvete.

Svaki povereni mi posao svesno i revnosno }u vr{iti. tako i kroz delatnost pojedinaca. godine u 78-oj godini `ivota. da me izvoli primiti u tom zavodu za magacionera. Pismen sam. kao ratnik sviju ratova od 1912 do 1919. od kojih su dvoje (Radomir i Bisenija) umrli u ranom detiwstvu. nadahnut idejama panslavizma do{ao je 1876. 40 Slavoqub Mar`ik.40 ________________________________________________________________________________________________________________ ko da sam ostao bez sredstava za `ivot. Wegov otac Josif. Umro je 1958. poreklom ^eh. 39 NMK. }erkom imu}nog trgovca iz Ra{ke Jovi}a Perovi}a i sa wom je izrodio osmoro dece – ~etiri sina i ~etiri }erke. Kao dugogodi{wi primeran gra|anin. da mi dr`ava bar u nekoliko pritekne u pomo} u ovim te{kim ekonomskim prilikama. Vladislav Mar`ik ro|en je 14. kao dugogodi{wi trgovac i hotelijer imam dovoqno iskustva i spreme za razne poslove. jula 1896. Molba Stamenka Joksimovi}a upravniku Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda. nacionalni radnik. 1988. i kao ratnik-pobednik sa Solunskog fronta. nadzornika ili sli~no tome i odredi mi pristojnu nagradu sa kojom mogu izdr`avati sebe i porodicu. prinu|en sam da tra`im zaposlewe. 43.” – NMK. 25. godine sa grupom ~e{kih dobrovoqaca u Srbiju i stupio u redove srpske vojske. Nakon Drugog svetskog rata biran je za predsednika „Udru`ewa Solunskih boraca“. mislim da zaslu`ujem pa`wu bar toliko. . sa kojom je aktivno u~estvovao u srpsko-turskim ratovima 1877–1878. Jedan od onih koji se isticao bio je Vladislav Mar`ik. Zbirka ahrivalija. Mar`ikov oma` Kraqevu. osniva~ i pomaga~ mnogih humanih ustanova. Vladislav Mar`ik. Da bi mogao izdr`avati sebe i petoro nezbrinute dece.39 VLADISLAV MAR@IK Privredni i demografski uspon Kraqeva tokom prve ~etiri decenije XX veka pratila su i nova dru{tvena i kulturna stremqewa izra`avana kako kroz osnivawe niza prosvetno-kulturnih ustanova. godine u Kraqevu. Kraqevo. Stoga molim Gospodina upravnika. godine. god.351 Stamenko Joksimovi} je bio o`ewen Leposavom. Kao lekar po profesiji postavqen je za sanitetskog poru~nika u U`i~koj brigadi Javorske vojske. Pe~at kulturnom `ivotu davali su ponajvi{e u~iteqi i profesori kraqeva~kih {kola. prvi Kraqev~anin {kolovani likovni stvaralac. VI 1935. Biografija Stamenka Joksimovi}a (rukopis).

U fokusu wegovog interesovawa nalazile su se stare ku}e. – Dr M. godine. a prakti~ne radove izvodili su iz predmeta: arhitektonsko crtawe i slikawe. Vladislav je dete iz wegovog drugog braka sa ^ehiwom Eleonorom Kuli{evom. godine. Programom rada {kole bilo je predvi|eno da ona osposobqava „radenike“ za sva poqa primewenih umetnosti: „za dekorativno slikarstvo. 141–142. 42 Zanatsko-umetni~ku {kolu u Beogradu osnovali su 1905. mladi naturalizovani ^eh odlu~io je da {kolovawe nastavi na Umetni~ko-zanatskoj {koli u Beogradu. mlin u Ribnici i drugi objekti folklorne arhitekture koji su nepovratno nestajali. posle polo`enog prijemnog ispita. upijao je znawa od tada poznatih slikara. „Odli~an |ak ove {kole. \or|e Jovanovi}. Predava~i su bili u to vreme istaknuti likovni i kulturni radnici na{e prestonice: dr Bo`idar Nikolajevi}. sa kojom se o`enio 1891. 43 Isto. crkveno slikarstvo.“. perspektive. Po nagovoru oca koji je kod wega uo~avao umetni~ke sklonosti i nadarenost za crtawe. „Mar`ikov oma`.“44 Period Prvog svetskog rata Vladislav je proveo u rodnom gradu crtaju}i olovkom wegove arhitektonske osobenosti. ometanog Balkanskim ratovima.45 Zahvaquju}i Mar`ikovom radu deo _________________________ Josifova prva supruga bila je }erka kraqeva~kog trgovca Timotija Proti}a sa kojom je stupio u brak 1885. na koju se.. – M. posebnog afiniteta za crte`. godine. dekorativno vajarstvo i drvorez.41 Osnovno obrazovawe Vladislav je stekao u Kraqevu.. Tri godine kasnije. ona je iznenada umrla. geometrije. „Slikar Vladislav Mar`ik.“.. 4–5. Tokom {kolovawa u~enici su slu{ali predavawa u okviru teorijskih predmeta iz: istorije umetnosti.. sen~ewa i nauke o stilovima i arhitektonskim oblicima.352 Nakon toga. Miodrag Petrovi}. 1881. Quba Ivanovi}. Mihailovi}. M. ve} samo prakti~ne predmete. 45. vajawe po gipsu i po prirodi i drvorez. Kraqeva~ke. godine vajar \or|e Jovanovi} i slikari Marko Murat i Beta Vukanovi}. naherene stra}are. u~iteqe crtawa i da pripremi u~enike za umetni~ke akademije“.. 5. Sava Popovi}. Matijevi}. plasti~ne anatomije. koje je bilo posledica bolesti prele`ane u detiwstvu. Vidosava Kova~evi}. Petar Bajalovi}. a posebno iskreno prijateqstvo Mar`ik je zasnovao sa poznatim srpskim vajarom Ristom Stijovi}em. Mar`ik je marqivo u~io i usvajao nova znawa od svojih u~iteqa i na retkim likovnim izlo`bama prire|ivanim u to vreme u Beogradu. Dragutin Inkiostri. Mar`ik. 6. 44 S. Vojislav \or|evi}.. Vladislav je ovu {kolu poha|ao kao vanredni u~enik. spremaju}i se da svoj `ivot podredi likovnom stvarala{tvu. narodna ornamentika. tako da nije polagao teorijske.42 Zbog o{te}ewa sluha. „Slikar Vladislav Mar`ik.“. upisao u jesen 1910. Stojan Titelbah. 41 . 45 M.. Ana Marinkovi}.. zakora~uju}i na taj na~in u tokove savremenog srpskog impresionizma. ilustracije. godine raspore|en je na du`nost upravnika kraqeva~ke vojne bolnice i u Kraqevu je ostao do svoje smrti 1922.. ornamentsko crtawe i slikawe. Marko Murat i Rista i Beta Vukanovi}. Za vreme ~etvorogodi{weg {kolovawa.43 Tih godina wegovo dru{tvo ~inili su na{i docnije afirmisani umetnici: Nikola Be{evi}. crtawe po gipsu i prirodi. Mihailovi}. godine.

46 Dvogodi{wi boravak u Pragu definitivno je profilisao umetni~ku stranu Mar`ikove li~nosti.) Od Bukov~evih saveta Mar`ik je jedino zadr`ao pouku da je crte` osnova dobrog slikarstva i da svaka slika po~iwe od crte`a. ostavqaju}i slobodu stvarawa prema sopstvenim sklonostima. on je svojim stvarala{tvom propagirao ve} prevazi|eno slikarstvo u kojem je crte` osnova dobrog slikarstva. Na ovu du`nost stupio je 31.353 ambijentalne strukture starog Kraqeva o~uvan je za poimawe dana{wih `iteqa grada na Ibru. Solidnu osnovu za crtawe koju je stekao u Beogradu. Iz dosada{wih saznawa poznato je da je bio aktivan u radu ove {kole. najverovatnije zbog nedostatka finansijskih sredstava. Mar`ik je konkurisao za nastavnika crtawa u ni`oj kraqeva~koj gimnaziji. na pripravnom odseku. sticawe osnovnih likovnih znawa. tj. on nadogradio je tehnikama koje je studentima na prvoj godini prenosio Loukota. Na drugoj godini studija Mar`ik je u~io slikawe kod poznatog slikara Vlaha Bukovca. da je predavao crtawe svim razredima. godine upisuje se na prvu godinu studija na „Akademiji lepih umetnosti“ u Pragu. Isto. da se anga`ovao na dekorisawu i pripremi {kole za jednu sve~a_________________________ 46 47 Isto. a pisawe samo u prva dva razreda. godine. ali je Ministarstvo prosvete vratilo wegovu molbu radi dopune dokazima o kvalifikaciji. Ovaj Bukov~ev stav posebno je zna~ajan za Mar`ikovo {kolovawe. koju je upisao u klasi profesora Jakoba Obrovskog. krajem januara 1919. oktobra 1922. u klasu asistenta Jozefa Loukote. pritisnut materijalnim neda}ama. Mar`ik se ponovo obratio Ministarstvu prosvete s molbom da ga anga`uje za nastavnika u nekoj {koli. Pojedini savremeni likovni kriti~ari skloni su da.. Kod Bukovca Mar`ik dobija novu potvrdu svog uverewa koje ga je i sputavalo da se nikad ne razvije u pravog slikara koloristu. a na tre}oj. Re{ewem Ministarstva prosvete postavqen je za u~iteqa ve{tina i pisawa u Gimnaziji u [tipu. godine. koji je jo{ u Zanatsko-umetni~koj {koli to nau~io i ispoqio sklonost ka crte`u i mnogo negovao taj na~in likovnog izra`avawa. 7–8. on odlu~uje da nastavi {kolovawe i u jesen 1919. na kome je rad bio najvi{e usmeren na crtawe..“47 Povratkom u Kraqevo. (. ustvrde da je uticaj Bukovca proizveo negativne posledice po wegov umetni~ki razvoj: „Iako Bukovac nije studentima nametao svoj poentilisti~ki na~in slikawa. prilikom ocewivawa Mar`ikovog likovnog opusa. a temeq wegovih kasnijih slikarskih radova postavqen je na ~asovima kod Bukovca. Nakon ovog neuspeha. Toga na~ela }e se Mar`ik pridr`avati ~itavog svoga rada. napustio je studije. . Odmah po svr{etku rata.

756–1207. 14. do 1931. 16. predstavqao je za wega pravu inspiraciju. Statisti~ki podaci Zanatsko-trgova~ke {kole u Kraqevu za {kolsku 1926/27. Inspekcioni nastavni list Vladislava Mar`ika. iz ovog perioda _________________________ Isto. napu{ta [tip i vra}a se ku}i. Mar`ik je otpu{ten iz dr`avne slu`be. te da je bio ~uvar {kolske zbirke za crtawe. IX 1930.53 Nakon napu{tawa Gimnazije zaposlewe je prona{ao u gradskoj Elektri~noj centrali. Izve{taj direktora kraqeva~ke Gimnazije Odeqewu za sredwu nastavu Ministarstva prosvete.“. godine. godine. gde je primqen na du`nost inkasanta i slu`benika. {kolsku godinu.54 Niska slu`beni~ka plata primoravala ga je da. a direktor Gimnazije Velimir Trifunovi} o wemu je zapisao: „Mo`e vr{iti slu`bu i daqe.48 Po~etkom naredne {kolske godine Mar`ik „iz porodi~nih razloga“. O tome govori i ~iwenica da je wegov „{tipski likovni opus“ bio toliko obiman da je rezultirao prire|ivawem prve samostalne izlo`be. AJ. godinu.354 nost. Od januara 1924. odlukom Ministarstva prosvete. 65. do 1925. V 1930. ki~icu i paletu sa bojama unov~ava prihvataju}i svaku poruxbinu koja je obe}avala zaradu. i na ovom poslu ostao je sve do kraja Drugog svetskog rata. 9. godine. 48 49 . X 1928.. Mihailovi}. Izve{taj Uprave Zanatsko-trgova~ke {kole Ministarstvu trgovine i industrije. 66. 30. IX 1926.50 Kako zbog govornih smetwi i slabog sluha nije mogao polo`iti dr`avni ispit. 16. aprila 1931.51 Mar`ik je me|u u~enicima i kolegama va`io za „veoma marqivog“. 9. jula 1923. Izgleda da mu ni disciplina nije dobra. 50 Gimnazija u Kraqevu…. 54 M. te nekoliko motiva manastira @i~e. zidanim dvori{nim ogradama i ku}ama sa {irokim strehama. 53 Izve{taj Realne gimnazije u Kraqevu za 1930/1931. 26. verovatno usled o~eve smrti. olovku. Osim mno{tva crte`a objekata stare gradske i seoske arhitekture. Ina~e dobar mlad ~ovek i dobar portretista. Kraqevo. ali nije za nastavnika“. III 1925. „Slikar Vladislav Mar`ik. a nedugo zatim postaje predava~ i u Zanatsko-trgova~koj {koli. 756–1207. 66. sa nedeqnim fondom od {est ~asova. 1631–2674. godine anga`ovan je za nastavnika crtawa i pisawa u Gimnaziji u Kraqevu. 6. 52 AJ.52 Uprkos ovakvim ocenama direktora. Dopis upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Ministarstvu trgovine i industrije. uskim i krivudavim ulicama poplo~anim kaldrmom.49 Kao gimnazijski nastavnik Mar`ik je radio u dva navrata: od 1923. 51 AJ. 8. jer ga deca razumeju i pokazuju uspeha“. 1931. radi izdr`avawa svoje peto~lane porodice.. 553. Stari balkanski grad [tip sa mno{tvom objekata starobalkanske i orijentalne arhitekture. neophodan za rad u nastavi. prosvetni inspektori koji su nadgledali nastavni proces u kraqeva~koj gimnaziji u svojim izve{tajima o Mar`iku su bele`ili da „nije za nastavni~ku slu`bu“ i „nastavnik slabo ~uje i govori. i od 1927.

ra|eno po naruxbini tamo{wih imu}nih trgovaca i kafexija. „Slikar Vladislav Mar`ik. za{titnika svojih naru~ilaca: sv. Mar`ik po~iwe da slika ’sve {to je ostalo’ iz vremena koje je prohujalo na prostorima wegovog grada i wegovih snova. da svedo~e o onim delovima Kraqeva koji su. 45. a li~nost Vladislava Mar`ika. pod naletima neizbe`nog urbanog preobra`aja.58 Mar`ikovi crte`i i slike ostali su kao zna~ajna kulturna ba{tina grada na Ibru. 58 M. Prilikom angloameri~kog bombardovawa grada. crte`i iz Praga i [tipa i brojni radovi nastali u razdobqu izme|u dva svetska rata. godine. Petku Paraskevu. odakle je. ponekad u detaqima nespretno. pa su predstave ve} dosta o{te}ene. godine postavqen je za restauratora u novoosnovanom Narodnom muzeju. kao prvog {kolovanog kraqeva~kog likovnog umetnika. pri ~emu je uni{ten najve}i deo radova: skice i studije iz {kolskih i studentskih dana u Beogradu i Pragu.. oti{ao u penziju. „Mar`ikov oma`. trajno je urezana u kolektivno pam}ewe `iteqa Kraqeva. studije anti~kih heroja i heroja iz partizanske borbe. „Mar`ik je 1931. Geleri bombe povredili su i samog umetnika. _________________________ Isto. krupnih linijskih draperija. 9–10. Mar`ik.355 Mar`ikovog stvarala{tva ostalo je upam}eno `ivopisawe novopodignute pravoslavne crkve u obli`wem selu ^ukojevcu. aprila 1981. 55 56 . pejza`e. i sahrawen na gradskom grobqu. septembra 1944. Ne{to boqe su oslikani sumorni pejza`i u pozadini svetiteqa. Po~etkom oktobra 1950. slikaju}i kulise za razne predstave. radio kao scenograf u Gradskom pozori{tu. sv. godine.“55 Drugi svetski rat Mar`ik je proveo u Kraqevu. portrete. Stoje}e predstave svetiteqa slikane su u tradicionalisti~kom duhu.56 (Posle rata Mar`ik je.“.“57) Umro je. godine u novoj seoskoj crkvi slikao stoje}e predstave svetiteqa.. decembra 1951. do 1950. Nije raspolagao ni sa odgovaraju}im materijalima za izradu zidnog slikarstva.. O~igledno je da se na ovom poslu Mar`ik nije dobro sna{ao. 20.. prvih qubavi i wegovih likovnih nadahnu}a. Penzija mu je omogu}avala da se potpuno posveti crte`ima i slikarstvu: „Svestan da }e vreme neumoqivo uni{titi se}awa na grad wegovog detiwstva i mladosti. Nikolu i sv. obnevideo i ogluveo. ispisuju}i parole za mitinge odr`avane na centralnom gradskom trgu i sl. wegovu ku}u pogodila je avio-bomba. Dimitrija. Isto.“.4 m. Tako wegovo bele`ewe postaje svojevrstan zapis i hronika koju on vredno ispisuje na svojim crte`ima kao ostatke vremena koje je zauvek odlazilo. Mihailovi}. 57 S. u dubokoj starosti. godine. maske. godine. Slikao je uqanim bojama na nedovoqno prepariranom zidu slike formata 2x1. nepovratno nestajali.

rado~elskih i {uma na ^emernu. prevalio `ivotni put od siroma{nog {umskog radnika rabaxije do. vaqaonicu za sukno i kafanu. ~ovek koji je u Kraqevu i na prostorima go~kih. zanatlija ili nekog drugog zanimawa koji su se odlu~ivali da svoj imetak ulo`e u podizawe nekog industrijskog pogona. 103. M. bio je Miqko Petrovi} Ri`a. stvorio pravu malu „drvnu imperiju“. Jedan od wih koji je. prepravio u ne{to sasvim druga~ije. Tako je i vodenicu-poto~aru napravio na jedan posve originalan na~in. Razlog za to le`i u ~iwenicama da se industrijalizacija Kraqeva sprovodila skoro iskqu~ivo kao vid dr`avne inicijative. „Znao je da napravi sve {to okom vidi. ^ovek zvani….59 Jo{ u ranoj mladosti Miqko je ispoqavao smisao za inovacije. Nekada je to bila vodenica sa perajima i vertikalnim vretenom kao i sve ostale vodenice. osobinu koja ga je krasila tokom ~itavog `ivota i zahvaquju}i kojoj je stekao veliki kapital. Zemqoradwa mu nije bila „ja~a strana“. dok su retki bili pojedinci iz redova doma}ih trgovaca.356 MIQKO PETROVI] RI@A Mada je u periodu izme|u dva svetska rata osnovna karakteristika razvoja Kraqeva bila ubrzana industrijalizacija. `eqinskih. u relativno kratkom vremenskom razdobqu. ugostiteqa. Napravio je jednu vaonu otprilike 16 metara _________________________ 59 Z. Stalno je ne{to pravio i prepravqao. Wegov otac Igwat va`io je za imu}nijeg ~oveka u selu. godine u selu Dragosiwci. . udaqenom desetak kilometara od Kraqeva. Ro|en je 1902. maltene. ve} je svoje poslovawe usmeravao u drugim pravcima. pa je tako posedovao vodenicu „poto~aru“. sme{tenom na severozapadnim padinama Go~a. najbogatijeg Kraqev~anina. u ~ijem sklopu je poslovao i du}an u kome su se snabdevali seqaci iz okolnih sela sme{tenih u dolini Kameni~ke reke i radnici upo{qeni na eksploataciji drveta iz go~kih {uma. Petrovi}. On ju je po zamisli iz glave. u socijalnoj strukturi wegovog stanovni{tva gotovo da se na prste obe ruke mogu nabrojati lica koja su pripadala kategoriji industrijalaca.

62 Isto. svla~io masivne balvane do we. gde su se nalazili ogromni {umski kompleksi. odakle je odvo`ena do krajwih odredi{ta. bio je podvig.000 metara uz kawone Ibra. Bila je to divqa lepotica. Ovako dobijena trapezasta korita me|usobno su povezivana 60 61 . Miqko je renovirao oronulu i zapu{tenu strugaru i napravio put do {umskih zabrana kojim je. Osnovni problem koji je uslo`wavao eksploataciju risova~kih {uma. Tako su u wihovu vodenicu donosili kukuruz i p{enicu iz svih okolnih sela. 109. a po ~ijem originalnom re{ewu je Miqko postao nadaleko poznat. trapezasto spojene u vidu korita.“61 Kao radan i marqiv ~ovek. „On je prosto bio op~iwen tom rasko{nom {umom koja se {epurila tamo negde u visini od 1. vodenu ri`u. na ^emernu. Uz pomo} svog tasta Milana. vlasni{tvo kraqeva~kog bogata{a Petra Bogavca. {to je Petrovi}a navelo na razmi{qawe o pro{irewu delatnosti podizawem strugare u Risovcu. bila je hrabrost. tako. wegova zamisao bila je da sagradi tzv. koji je ranije imao razvijene poslovne odnose sa Bogavcem. kojom bi. To ga je nateralo da napusti porodi~nu zadrugu i sa svojom izabranicom i dvoje male dece otpo~ne `ivot „od nule“. bio je transport drveta i gra|e od strugare do `elezni~ke stanice Dobre strane. biv{eg predsednika op{tine kameni~ke. Radila je samo sa jednim gaterom od pedesetak vati i nije donosila bogzna kakvu dobit. „Strugara u Ceroviku ve} je bila odslu`ila svoje. {to je izazvalo prili~no nezadovoqstvo oca i bra}e. za koju je ranije radio kao rabaxija. Ceo ure|aj li~io je na dolap. 112. pa ~ak i iz Ratine.“60 U svojoj devetnaestoj godini o`enio se sa dve godine mla|om devojkom Savkom Kamixorac iz obli`weg sela Meqanica. 108. uzeo je u zakup strugaru u Ceroviku. netaknuta kao devica. transportovao drvo i gra|u do Dobrih strana. 63 „Vodenu ri`u“ sa~iwavale su tri daske {irine 30-40 cm i debqine 4 cm. dodirnuti je. Grk je.63 _________________________ Isto. Krenuti joj u susret. volovskom zapregom. Jedna daska postavqana je na dno. ali wene prednosti u odnosu na druge vodenice bile su velike jer je mogla da radi i onda kada su sve poto~are prestajale da rade zbog niskog vodenog stuba. koja se nalazila na pruzi Kraqevo–Ra{ka. koriste}i snagu vode. Naime. Do pravog procvata ovog posla do{lo je nakon wegovog povezivawa sa izvesnim solunskim trgovcem Dimom. otkupqivao svu koli~inu dasaka i druge rezane gra|e proizvedene na strugari u Ceroviku.357 pre~nika sa sistemom kofica. a druge dve su ukoso fiksirane na wu. koji su upotpuwavali wenu nepristupa~nost. Isto.“62 Nadqudskim naporima svojih radnika. uspeo je da po vrletnim i nepristupa~nim predelima ^emerna izgradi put do Risovca kojim su prevo`eni oprema i materijal za gradwu strugare.

Tokom druge polovine 30-ih godina XX veka „ri`u“ poput one u Risovcu. 84. U neposrednom susedstvu ulice Vojvode Putnika u Kraqevu.64 Kako se wegov kapital iz dana u dan uve}avao. Tro{kovi izgradwe „ri`e“ bili su jako veliki i iznosili su oko 2. izra`enim u nekretninama. raspolagao „gazda Ri`a“. Prema Petrovi}evoj zamisli. zgradu sa {est odeqewa u Sokoqi. plac sa du}anima u ulici Milo{a Velikog br. ruba~ima i postrojewem za parewe bukovog drveta. {to mu je omogu}avalo monopolsku poziciju na tr`i{tu Kraqeva. plac sa pet objekata u ulici Jug Bogdanovoj 56. plac sa zgradama u ulici Toplice Milana br. najilustrativnije svedo~i presuda kojom su komunisti~ke vlasti nakon Drugog svetskog rata izvr{ile konfiskaciju wegove imovine. sagradio je i na Go~u. iz koje bi se voda uterivala u „ri`u“ i kroz wu tekla slobodnim padom nose}i sa sobom uba~enu gra|u. proslavila je Petrovi}a. 1935. O tome sa kolikim je kapitalom. 5.65 U wegovim strugarama i na poslovima {umske se~e. 65 AJ. 1940. i ona je povezivala lokalitet Gvozdac sa `elezni~kom stanicom Sokoqa. „ri`a“ je trebalo da prati tok reke Dubo~ice. nalazili jo{ i: hotel „Jugoslavija“ u ulici Kraqa Petra.000 radnika. „gazda Ri`a“. kako je bio poznat u Kraqevu i okolini. . pritoke Ibra. koja je predstavqala smeli.000. 65. bansekom. ali i skupi graditeqski poduhvat. 13. Sem toga posedovao je jo{ i: dve zgrade u Kamenici u kojima se nalazila mala hidrocentrala. Na stupcima onovremene {tampe pisano je o ovom „samoukom geniju“. 510–1230. 28 i 30. Zara|eni novac ulagao je gotovo iskqu~ivo u nekretnine. 60 i 62 i plac na mestu zvanom Dudari povr{ine dva hektara. ~etiri cirkulara. opremqenu sa tri gatera. 26. placeve i lokale u gradu. plac sa dve zgrade na uglu ulica Jug Bogdanove i Vojvode Putnika. u posledwoj godini ~etvrte decenije XX veka bilo je upo{qeno oko 3. ku}e. 58. osim pomenute parne strugare. na uskotra~noj pruzi koju su tokom Prvog svetskog rata izgradili austrougarski okupatori. Pedantni sudski izvr{iteqi zapisali su da su se u Petrovi}evom posedu u Kraqevu. Wen transportni kapacitet iznosio je 1. „eklatantnom primeru ume}a“ ~oveka koji od sve „nauke“ ima samo dva razreda osnovne {kole i sli~no. kupuju}i {umske komplekse. 119. III 1941. Zbog niskih transportnih tro{kova cena Ri`inih drva na stovari{tu je bila dva i po puta ni`a nego na kraqeva~koj pijaci. – Isto.000 m3 drveta za 16 sati rada dnevno.000 dinara. 64 Isto. godine podigao je modernu strugaru na parni pogon. godine sedi{te svoje firme smestio je u Kraqevo. ________________________________________________________________________________________________________________ i tako se dobijao drveni kanal. hotel „Nacional“ u ulici Milo{a Velikog. plac sa zgradom u ulici Jug Bogdanovoj br. Dosije Industrije gra|e i drveta za ogrev „Miqko Petrovi}“ Kraqevo.358 Izgradwa „ri`e“. 129.

prilikom parlamentarnih izbora 11. za wega se izjasnilo svega 11. 148. Izborni rezultati 11. 37. {umu povr{ine oko 800 hektara u Bresniku i {umu povr{ine pet hektara i 84 ari u Ceroviku. {est wiva u Ribnici ukupne povr{ine tri hektara i 83 ari. Zajedno sa Petrom Bogavcem kupio je 50% akcija „[umadijske banke“ u Beogradu.359 zgradu sa sedam odeqewa u Kamenici. pekaru u Kamenici. godine izabran za predsednika op{tine kameni~ke. zbog ~ega su ga u vi{im dru{tvenim krugovima gledali podrugqivo. Veli~anstvena pobeda JRZ. 12. M. dve zgrade sa ~etiri. 1938. nema~ke okupacione vlasti su ga. Petrovi}.68 Nakon okupacije Kraqeva aprila 1941. strugaru na vodeni pogon u Malom Risovcu. dve }erke i dva sina. pa{wak povr{ine 41 ar u Ribnici. Petrovi}. 156. Iako je osvojio poslani~ki mandat. 16. Od svoje dece. „vodenu ri`u“ sa dva kraka du`ine 13 kilometara u Risovcu. poha|ala privatne ~asove nema~kog i francuskog jezika i ~asove klavira. izborni rezultat u Kraqevu bio mu je slab. strugaru na vodeni pogon na Beloj reci. magacinsku zgradu kod `elezni~ke stanice Dobre strane. ^ovek zvani…. „Narodna samouprava“. `iveo relativno skromno.66 Ste~eno bogatstvo i finansijska mo} omogu}avali su mu i politi~ki uticaj. livadu povr{ine 63 hektara u Ribnici. _________________________ Z. decembra 1938. a sam je posedovao 45% akcija „Kraqevske privredne banke“. AJ.100 metara na Go~u. godine kandidovan je na listi ove stranke za narodnog poslanika za srez @i~ki. `elezni~ku prugu du`ine 1. 68 Z. 2.20% Kraqev~ana iza{lih na birali{ta. livadu sa pa{wakom povr{ine pet hektara u Sotirova~kim livadama. nastoje}i da ih vaspita u skladu sa tradicionalnim vrednostima svojstvenim seoskom stanovni{tvu Srbije toga doba (rad. vodenicu na lokalitetu Glogovac. Miqko Petrovi} je. po{tewe i skromnost). pa su tako ona. zahtevao je skromnost u obla~ewu i pona{awu („nije davao da se bacaju pare na nepotrebne igra~ke“). Ose}aju}i sopstvene slabosti usled ne{kolovanosti. pou~en ogromnim `ivotnim iskustvom. zbog toga {to je sa decom izbegao iz Kraqeva na Go~. godine u predkumanovskoj Srbiji. M. 6–40–473. decembra 1938. pa je tako prilikom op{tinskih izbora 1936. Naime. ^ovek zvani…. {to na sebi svojstven na~in govori o odnosu koji je ve}ina gra|ana Kraqeva imala prema ~oveku koga su smatrali skorojevi}em i „seoskim gazdom“. S obzirom na wegov ugled i ~iwenicu da je bio i predsednik mesnog odbora Jugoslovenske radikalne zajednice ove op{tine. nastojao je da za decu obezbedi dobro obrazovawe. odnosno sedam odeqewa u Bogutovcu. 19–21. nakon {to je porodicu preselio u Kraqevo.67 Mada je uo~i Drugog svetskog rata raspolagao sa velikim materijalnim i finansijskim bogatstvom. strugaru na vodeni pogon na Gvozda~koj reci. 66 67 .

.)69 Umro je u Kraqevu 1968. Zahvaquju}i. po zlu ~uveni. kraqeva~ki „Lager“.360 na kome su se tokom jeseni nalazile brojne ustani~ke jedinice. mada to nije odgovaralo istini. Gotovo pet meseci skrivao se po selima u okolini Kraqeva izbegavaju}i „~istke“ koje su sprovodili komunisti. slede}i ideolo{ku doktrinu o kapitalistima kao retrogradnim elementima. 238. Petrovi}a proglasili „narodnim neprijateqem“. u velikoj meri sre}nim okolnostima. Wegovu suprugu Stevku Nemci su. Prilikom povla~ewa iz Kraqeva. _________________________ 69 Isto. godine. pu{ten je iz zatvora i vra}ena mu je imovina. Na su|ewu pred „Sudom nacionalne ~asti“ u ^a~ku osu|en je na „trajni gubitak nacionalne ~asti ukqu~uju}i tu i gubitak gra|anske ~asti. godine. a svu wegovu nepokretnu imovinu konfiskovali. proglasili masonom i jednim od organizatora napada na Kraqevo. Oslobo|ewe Kraqeva stavilo je Miqka i wegovu porodicu na velika isku{ewa. Nemci su do temeqa razorili wegovu strugaru u Kraqevu. na 7 godina te{kog prinudnog rada i na konfiskaciju celokupne imovine u korist dr`ave“. konfiskuju}i mu nepokretnu imovinu. Oktobra 1941. zatvorili kao taoca u. sa mno{tvom drugih `iteqa Kraqeva. s tim da sve svoje proizvodne kapacitete stavi u slu`bu vlade Milana Nedi}a. u jesen 1944. i vezama sa predratnim beogradskim politi~kim establi{mentom. godine Nemci su ga uhapsili u Beogradu i podvrgli raznim oblicima torture. Nove komunisti~ke vlasti su.

three physical wholes. evangelists 0. Croats. for a little more than two decades.16%.11%. and 0. especially during the 30-ies of the XX century. i. devastated schools and other public buildings.022 registered inhabitants. A TOWN IN SERBIA. Gypsies. but in the next 22 years. There are no precise data what the population of Kraljevo really was at the beginning of 1941. the town space changed and expanded in accordance with new needs. It cannot be said for sure to which extent this structure was disturbed during the next decade. Although the basic outlines of the urban appearance of Kraljevo were established as early as during the XIX century. In the ethnic and religious senses. with impoverished households. before all. the other Christian groups made 0. Hungarians. Multidirectional movements of the population from its surroundings. ethnic. Although none of them shows religious. it created preconditions for developing into a modern city. Czechs. which architecturally and functionally as well as . Kraljevo was a mixed milieu. Germans.361 KRALJEVO. until the beginning of the Second World War. plundered trade and craft shops. experienced such a dynamic development as it was the case with Kraljevo in the period between two world wars.000" to 15. there were also: Russians. which in a relatively short period of time.e. professional and age structure of the population. There are some estimations ranging from "about 13. especially if it is known that the number of inhabitants of Kraljevo increased by about 100% due to the increased immigration in this period. so that in the years before the April War. Armenians. demographically crippled. According to the results of the last census performed before the Second World War (31 March 1931). out of 7. other parts of the country and from abroad changed its demographic structure. ethnic and social relationships. It came out of the First World War as a town of "black kerchiefs and flags". thanks to the intense government investments in the domain of industry and transportation.85%. it is certain that Serbs made a huge majority.600.37% did not declare which religion they belonged to. destroyed infrastructure and almost dead economic courses. Orthodox people (Serbs and a small number of Russians-emigrants) made 88.32%.18%. Muslims made 1. and others. 1918–1941 ABSTRACT There are few towns in Serbia. Roman Catholic inhabitants made 9. Slovenes. Besides them.

through Zica. The first one was the road Kragujevac – Kraljevo – Kosovska Mitrovica – Pec – Podgorica – Cetinje – Kotor. and the other one was Pojate – Krusevac – Kraljevo – Uzice – Bajina Basta – Zvornik – Tuzla – Banja Luka – Dvor – Karlovac – Novo Mesto. on one of the most important communication directions of the Balkan Peninsula. Kraljevo. in the eastern part of the Kraljevo Ravine. on the left bank of the Ibar River. could be clearly noticed: the inner town (11 wide streets and the circular town square). Two directions of significant communication lines intersected in it: the West Morava (northwest-southeast) and the Ibar–Gruza (southwest-northeast). then from the power plant of the Aviation Institution. it was connected with Mataruge. and from the beginning of 1939 through the transmission line from the power plant "Elektromakis" A. and exactly such communication openness to the other parts of the country represented a crucial factor of its development enabling it to be integrated with the other parts of Serbia and Yugoslavia.362 by the social structure of their inhabitants were different. In the period between two world wars. for the purpose of exploitation of woods of this mountain. By the "Banovina (Provincial) Road of the I class". through a small Turkish town and a provincial town in the XVIII century and a small town and a city in the XIX and XX centuries. It was possible to get from Kraljevo to Goc by a narrow gauge railway which. In addition to the narrow gauge railway Stalac–Krusevac–Kraljevo–Cacak–Uzice. which. Southern Serbia. passed through historical development from a village in the XV. were not properly solved until 1941. that is with Sarajevo and Dubrovnik. Kraljevo got electricity from its own power plant until 1932.D. In that way. Located at the joint of the Ibar Gorge with the West Morava Valley. the important railway communication line Belgrade – Lapovo – Kragujevac – Kraljevo – Kosovska Mitrovica – Skoplje passed through the town. and by the "Banovina Road of the II class". "Stara carsija (Old Town)" (between the roads leading to Raska and Mrcajevci) and the industrial zone with "Aerokolonija (Aviators' Colony)" (on the "Kragujevac road"). Kraljevo united several different functions which always gave it the . it was connected with the capital and further on with Central Europe. Two roads which by the Law of State Roads of 1929 were classified into the rank of the "state roads" intersected in Kraljevo. XVI and XVII centuries. through Vrdila and Kaona. as well as with Western Serbia. besides administrative functions. The biggest number of roads was paved with square cobblestones and had street lighting. and indirectly with Greece. was connected with Bedina Varos in the Morava District. constructed in the years before the First World War. The burning urban problems were the water supply and the sewerage system. during its development. before its flowing into the West Morava. too. Kraljevo represented a significant point on the railroad map of the Kingdom of Yugoslavia. South Eastern Serbia. in spite of some attempts and initiatives. was built by the Austrian-Hungarian occupiers during the First World War. Kraljevo. from Vreoci. and through it with Bulgaria and Turkey.

relatively numerous clerical staff and increased concentration of intellectuals gave it town characteristics by which it distinguished itself from the settlements in its close vicinity. Their clients were the locals of all social layers. brandy. while those new. and its urban development. a hospital. workersbachelors who. Trstenik and Gruza Districts. The increase of the transportation significance of Kraljevo. slowly disappeared. educational. peasants coming to the market. guest houses. tailors. one of 40 districts in Morava Banovina. The basic economic factors in the life of Kraljevo in the period from 1918 to 1941 were trade. kebab shops and soup kitchens). barbers. a great deal of sale was performed on the market day. printers.363 features of a town. A lot of circumstances influenced their prevalence as the way of earning income and creating economic existence. catering and industry. leather. shoeing smiths and others. on Fridays. but also from the neighbouring districts: Studenica. at the market. municipal and district courts. so that many crafts such as candlemakers. etc. Beside the sale in shops. crafts. which. Dragacevo. and out of them the crucial role was the one of general historical frames and the local ambience in which Kraljevo developed. chemist's shops. Modernization courses left noticeable traces even in this field. At the beginning of February 1941. such as: car mechanics. Two biggest industrial enterprises were the "State-Owned Airplane Factory" and the Railway Shop for Repair of Railway Cars and Engines. buffets. during the fourth decade of the last century. settled in Kraljevo. Kraljevo had about 120 catering places (hotels. clock repairers. Its economic. fruits and vegetables. local press. electricians. inns.) which were coming not only from the villages of the Zica District. there were 43 kinds of crafts in Kraljevo. dairy products. etc. shoe repairers. searching for their job. cultural. What represented the main driving force of the overall development of Kraljevo in the period between two world wars was industry. According to some information. and among them those practiced most were: cloth makers. the intensified flow of people and goods and the distinct economic immigration were suitable for development of catering. hairdressers. kafanas. Trade as an activity had a long tradition in Kraljevo. In spite of the increasingly noticeable competition of industrial goods and the decrease of its financial power. and in the days of the three-day annual fair – from 7 to 9 July. it had a grammar school. wool. developed social life. and others appeared. chance travellers. at the begin- . crafts represented an important part of the economic milieu in the town on the Ibar. photographers. Rich agricultural surroundings and good communication links with the other parts of the country made Kraljevo well-known as a place with strong export of agricultural products (cattle. Out of the institutions typical for town settlements. judicial and health care influence was felt on the territory exceeding the boundaries of the Zica District. soap manufacturers. peasant shoes makers and bricklayers.

the opposition. deliveries and out-patient examinations. which enabled it to govern the municipal services of Kraljevo all until the entry of German troops into the town in April 1941. In addition to them. the political scene of Kraljevo was masterfully ruled by the regime political parties. The most important health institution in Kraljevo was the Banovina Hospital. It included two auxiliary classes and two kindergarten classes.the "State National School King Alexander I". crafts. but at the municipal elections in 1936.e. another school building was erected in General Stanojlovic Street in 1939 . the Municipality of Kraljevo. several financial institutions operated in Kraljevo and they mostly credited trade. George's" owned by Miodrag M. small industrial enterprises and occasionally agricultural production. Markovic. the former surely winning in electoral matches. In addition to stationary treatment of those having various infectious diseases. the Secondary Agricultural School. it was also used for some operations. In conformity with the provisions of the Law of Health Municipalities of 1930. the industrial complex of Kraljevo also included several small steam sawmills and factories manufacturing roof tiles and bricks. the CraftsTrade School. firstly the Yugoslav Radical-Peasant Democracy. During the first half of the 30-ies of the XX century. either municipal. The oldest educational institution in Kraljevo was the Primary School. . the Women's Crafts School. Parallel with the economic and educational-cultural lives. the Railway Crafts School and the State Mixed Civil School of crafts-industrial orientation. and then the Yugoslav Radical Community. paid a doctor and a midwife who offered free services to their fellow citizens. The Orthodox Kraljevo people performed their religious ceremonies in the Church of Descent of Holy Spirit. Apart from the Primary School.364 ning of 1941. the political scene was livened and in the period from 1918 to 1929 the main rivals on it were the Radical and the Democratic Parties. succeeded in seizing the power. Minor diseases and small injuries of the workers having social insurance were treated at the outpatient department of the "District Department for Insurance of Workers". technicians and engineers of various professions. autopsies. the Yugoslav National Party. Necessary medicines and sanitary material could be provided in three chemist's shops: "At St. For the purpose of improving economic courses. i. at the corner of Rajiceva Street and Cara Lazara Street.600 workers. for the first time in the period between two wars. employed about 2. which in 1936 had seven patients' rooms with 67 beds. the chemist's "Nikolic" and the chemist's owned by Miroslav Pelnarz. and the Roman-Catholic Kraljevo people performed theirs in the Church of Saint Mihovil constructed in 1933. parliamentary or territorial ones. out of budget funds. Due to small accommodation capacities of the old school building located in the centre of the town. Kraljevo also had the following educational institutions: the State Incomplete Grammar School and the Advanced Self-Government Real Grammar School.

365 Kraljevo belonged to those towns where sport and competitive spirit were very developed. it can be concluded that the unfavourable presence of at least one of them can have negative effects for the progress of a town. Four "sports clubs" were active. which was changing in both physical and spiritual senses. "Zeleznicar")."Kraljevski Glasnik (Kraljevo Herald)". in a specific way. it is possible to recognize those factors which crucially influence development of a town. cultures. "Radnicki". In almost 23 years. and "Kraljevo Trade Youth". charitable and other associations. "Charitable Society of the Disabled and Poor". In fact. The most popular was football ("ball game"). before all: – geographical position. Besides the influence of global processes. and within them several sports disciplines were practised ("Ibar". "Narodna samouprava (National Self-Government)" and the "Review of the Church of the Zica Eparchy". craft. representing a place where traditional and modern were meeting. "Women's Christian Movement". in which different nations. Following the influence of these factors on Kraljevo. the Cycling Club "Lasta (Swallow)". Only their proper interweaving and complementing make its steady development in all segments possible. by four cinemas: the "Paris". those which take place at the country level. such as: "Kraljevo Women's Association".e. and whose aspirations can be characterized as pro-European. The cultural life was also marked by the singing society "Saint Sava" and. An outstanding cultural mission was performed by the newspapers which. the Shooting Company and the Hunting Society. The social life was very intense and characterized by the action of a series of vocational. and the local football clubs competed within the "Kragujevac Football Sub-League". i. the "Urania". habits and mentalities were intrwoven and which was rushing forward by long modernization leaps. in a certain period. Exactly on the example of Kraljevo. . – communication links with the other parts of the country. they are. the "Yugoslavia". the Athletes' Society. the Aviation Club "Nasa krila (Our Wings)". for Kraljevo in the period between two world wars. the Skiing Club. the Chess Club. "Morava". it changed its identity by making a definite step aside from the town of Balkan-oriental type toward a city of Western Europe customs. were published in Kraljevo . it is possible to note some general characteristics of development of a town settlement on the Serbian soil in the period from 1918 to 1941. having Belgrade as a model. "SubCommittee of the Society of Princess Ljubica". and the "Club of Airport Workers". – significant government investments and interventions in economy. – deep roots of traditional town patterns. – scope of war destruction in the First World War. – economic ambience of the core town gravitational area. it can be said that it was a relatively small town which had to cope with various material and other difficulties in that period. Generally speaking.

.

367 IZVORI I LITERATURA ARHIVSKA GRA\A Arhiv Jugoslavije – Beograd Fondovi: Ministarstvo unutra{wih poslova Kraqevine Jugoslavije. Istorijski arhiv – Beograd Fond: Trgova~ka komora Beograd. Arhiv Vojnoistorijskog instituta – Beograd Fond: Popisnik 17. Centralni presbiro. Ministarstvo vera Kraqevine Jugoslavije. Arhiv Srbije – Beograd Fond: Vojno-generalni guvernman. Li~ni fond Dimitrija Nesterenka. Ministarstvo prosvete Kraqevine Jugoslavije. Ministarstvo socijalne politike i narodnog zdravqa Kraqevine Jugoslavije. Ministarstvo trgovine i industrije Kraqevine Jugoslavije. Istorijski arhiv – Kraqevo Fondovi: Op{tina kraqevska – Kraqevo 1918–1941. Ministarstvo fizi~kog vaspitawa Kraqevine Jugoslavije. Udru`ewe zanatlija sreza `i~kog – Kraqevo 1910–1950. Poqoprivredna {kola „Dragoslav Bogavac“ – Kraqevo 1882–1979. Milan Stojadinovi}. . Li~ni fond Jovice Stojkovi}a. Ministarstvo pravde Kraqevine Jugoslavije. Udru`ewe trgovaca za srez `i~ki – Kraqevo 1910–1948.

Beograd. 1931. Godi{wak Automobilskog Kluba Kraqevine Srba. Ni{. Hrvata i Slovenaca za 1927/28. marta 1937. Sarajevo. Almanah {ematizam Zetske banovine. do 1. godinu. Beograd. Novi Sad. 1931. Hrvata i Slovenaca za industriju. Zbirka fotografija. @enska podru`ina u Kraqevu.368 Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i NOB-u 1902–1978. 1940. Beograd. Hrvata i Slovenaca za 1927. Beograd. Novi Sad.. Almanah Kraqevine SHS za 1921/22. godinu. 1933. marta 1940. Beograd. godine. g. Aesculap – almanah za farmaciju i kemiju 1923. Beograd. . godinu. Azbu~ni imenik advokata i advokatskih pripravnika na dan 31. do 1. Beograd. decembra 1938. godinu. 1932. 1928. 1924. marta 1931. trgovinu i poqoprivredu. 1931. godinu. Narodni muzej – Kraqevo Fondovi: @enska zanatska {kola. 1940.. 1922. marta 1938. Banovinski buxet Moravske banovine za 1931/32.. Beograd. Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. sv. 1939. 1937. Zagreb. Aesculap – almanah za farmaciju i kemiju 1924. 1937. godinu. I . IX redovni godi{wi kongres privrednih komora i organizacija Kraqevine Jugoslavije 13. g. do 1. godinu. Aesculap – almanah za farmaciju i kemiju 1922. sv. septembra 1931. Beograd. I. 1928. 1937. VARIA (1866–1953). Beograd. Azbu~ni imenik advokata i advokatskih pripravnika za 1930. g. Sarajevo. Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. i 14. Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. 1922. 1923. Prisutno stanovni{tvo. 1937. Beograd. Godi{wak jugoslovenskog vazduhoplovstva za 1937. Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za 1939. Almanah Srpske Pravoslavne Crkve. Godi{njak jugoslovenskog vazduhoplovstva 1933/34. Beograd. Beograd. 1938. Zagreb. marta 1936. kw.. Beograd. OBJAVQENI IZVORI Adresar Kraqevine Srba. godine. godinu. marta 1937. sv II. Novi Sad. 1927. godine. Almanah Kraljevine Srba. 1933. broj ku}a i doma}instava. Godi{wak Lovac. januara 1921. Beograd. III. 1931. 1927. Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. obrt. aprila 1939. Subotica. Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za 1936. Godi{wak Jugoslovenskih dr`avnih `eleznica 1937. 1937. g. Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31.

1940 Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1940. Kraqevo. Jugoslovenski filmski almanah. Beograd. srezovi. 1941. Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1939. marta 1937. godini. 1910. godinu. – mart 1935.). godine u ^a~ku. Kraqevski Jugoslovenski aero-klub „Na{a krila“ – Izve{taj za XVIII redovnu zemaqsku skup{tinu. godinu podnet redovnoj godi{woj skup{tini 5. 1939. 2003. Kragujevac. 1941. Beograd. godinu. 1936. Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za 1933/1934. g. godine u Jagodini. 1941. Kraqevo. godinu Glavnoj skup{tini @upe 28. op{tine i gradovi. Kraqevo. Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije. aprila 1940. {kolsku godinu. Dr`avni kalendar Kraqevine Srba. 1931. Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku 1934/1935.369 Doma}ica – organ @enskog dru{tva i wegovih podru`ina u spomen proslave 25. Kraqevo. 1939. Op{ta dr`avna uprava – banovine. Katalog izlo`be „Dobrovoqno vatrogasno dru{tvo Kraqevo 1933–2003“. Izve{taj Kraqevske gimnazije za 1929/1930. Zagreb. 1936. I. 1933. godine. Zbirka propisa za stru~ne produ`ne {kole. godine u ]upriji. Dr`avni kalendar Kraqevine Srbije za godinu 1910. Izve{taj Beogradske radni~ke komore o radu 1926–1931. 1933. 1900. Beograd. Beograd. Dr`avna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-industrijskog pravca u Kraqevu – Izve{taj za {kolsku 1940/41. i 6. Kraqevo. godi{wice @enskog dru{tva 1875–1900. koja je prosta. Ni{. Kraqevo. 1921. godine u Kraqevu. 1940. Beograd. godinu. godinu Glavnoj skup{tini @upe 4. 1932. i 7. 1939. 1934. Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku 1935/1936. Narodno Pretstavni{tvo – Senat. Izve{taj Realne gimnazije u Kraqevu za 1930/1931. g. Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1936. aprila 1940. 1930. Beograd. godinu. godinu podnet redovnoj godi{woj skup{tini 6. 1914. Dr`avni kalendar Kraqevine Srbije za godinu 1914. Beograd. i 5. . Beograd. Beograd. Ni{. Kraqevo. Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1938. Izve{taj o radu @enskih zanatskih {kola Moravske banovine u {kolskoj 1940/1941. 1935. 1939. 1930. marta 1939. Dr`avna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-industrijskog pravca u Kraqevu – Izve{taj za {kolsku 1939/40. Kraqevo. Beograd. {kolsku godinu. Beograd. Kraqevo. Narodna skup{tina. {kolsku godinu. Kragujevac. Zakon o dr`avnim putovima sa zakonom o nedr`avnim putovima i uredbama i pravilima za wihovo izvr{ewe. Hrvata i Slovenaca za godinu 1921. kw. 1937. Kragujevac. 1932. Petnaest godina rada @enskog hri{}anskog pokreta (mart 1920.

knj. bez godine izdawa. godine do III redovnog sastanka 31. kwiga 7. marta 1923. 7. Telefonski imenik 1929. Beograd. Beograd. Hrvata i Slovenaca odr`anih 18. godinu (od I prethodnog sastanka 7. Beograd. Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba. Beograd. 1921. Re~nik mesta Kraqevine SHS. 1927. Prvi jugoslovenski sportski almanah. Beograd. 1924. 1995. Beograd. Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba. 1922. Prosvetni {ematizam Kraljevine Jugoslavije. Privredni adresar Kraqevine Jugoslavije 1934/35. Hrvata i Slovenaca – redovan saziv za 1925/26. IV kwiga. Hrvata i Slovenaca – vanredan saziv za 1927. Hrvata i Slovenaca izvr{enih na dan 28. 1911.370 Pravilnik o upotrebi narodne snage za opravku javnih putova. 1938. I. Beograd. Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba. Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba. Beograd. Beograd. sv. godine. godine. I kwiga (od I do IV prethodnog sastanka).. kwiga peta. Srpska bibliografija – kwige 1868–1944. Zagreb. III 1931. Sveslavensko sokolstvo – jubilarno izdanje Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. godine. Beograd. 1925. Prvo jugoslovensko Narodno predstavni{tvo izabrano 8. 1930. Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba. Beograd. god. Filmski godi{njak 1937/38. Beograd. Hrvata i Slovenaca. Hrvata i Slovenaca odr`anih 11. marta 1925. Statistika izbora narodnih poslanika za Narodnu skup{tinu Kraqevine Jugoslavije izvr{enih 5 maja 1935 godine. 1928. 1935. novembra 1920. 1934. Stanovni{tvo po veroispovesti i materwem jeziku po popisu od 31. dekembra 1910. Beograd. . 1931. 1936. Beograd. 1930. Hrvata i Slovenaca – vanredan saziv za 1925. Demografska statistika. 1935. 1924. Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba. Beograd. godine. 1937. 1926. Beograd. Filmski godi{njak 1936. Statistika izbora narodnih poslanika za Prvu Jugoslovensku Narodnu Skup{tinu odr`anih 8. [ematizam Isto~no pravoslavne Srpske patrijar{ije po podacima iz 1924. 1932. godinu. godine. Sokolski zbornik. Beograd. 1925. Beograd. Beograd. februara 1925. Sremski Karlovci.. II kwiga (od XXIII do L redovnog sastanka). Beograd. novembra 1931. godine – Srbija sa Vojvodinom i Kosovo-Metohijom (pregled po op{tinama). marta 1925. Beograd. godinu. Beograd. 1938. Beograd. 1925. Beograd. godine). god. Hrvata i Slovenaca odr`anih 8. 1945. Prethodni rezultati popisa stanovni{tva i doma}e stoke u Kraqevini Srbiji 31. septembra 1927. novembra 1931. Spisak vlasnika ~ekovnih ra~una Po{tanske {tedionice Kraqevine Jugoslavije. Statisti~ki pregled izbora narodnih poslanika za Ustavotvornu skup{tinu Kraqevine Srba. Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba. 1926. redovan saziv za 1921/22 godinu.

Istorija 20. Beograd. Bogosavqevi}-Petrovi}. „Privatni nov~ani zavodi i bankarstvo u Leskovcu izme|u dva svetska rata“. 4. 2000. veka. godine“. Beci}. „@elezni~ka radionica Kraqeva i wen doprinos u NOP-u 1941. L. Miroljub. Beograd. 133–145. Hrvata i Slovenaca“ – Beograd „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“ – Beograd „Slu`beni list Moravske banovine“ – Ni{ „Selo“ – Beograd „Glasnik stru~ne nastave“ – Beograd „Glas [umadije“ – Kragujevac „^a~anski glas“ – ^a~ak „^a~anski pokret“ – ^a~ak „Narodni pokret“ – ^a~ak „Auto svet“ – Beograd LITERATURA Ajdi}. . godine. Sla|ana – Pr{i}. 207–221.371 [TAMPA „Politika“ – Beograd „Samouprava“ – Beograd „Vreme“ – Beograd „Pravda“ – Beograd „Kraqevski glasnik“ – Kraqevo „Narodna samouprava“ – Kraqevo „Ibarske novosti“ – Kraqevo „Balkan“ – Beograd „Novosti“ – Beograd „Radni~ke novine“ – Beograd „Organizovani radnik“ – Beograd „Re~“ – Beograd „K. Blagomir. I. Ivan. 1994. Qubi{a. 1. „Jugoslovensko-francuski klub u Kraqevu“. Bojkovi}. Beograd. Bi{evac. Beograd–Kraqevo. Revolucionarni omladinski pokret u Jugoslaviji 1929–1941. Miloje. Vera. kw. 1985. Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo. Na{a pro{lost.“ – Kragujevac „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“ – ^a~ak – Kraqevo „Glasnik Srpske pravoslavne patrijar{ije“ – Beograd „Glasnik Beogradske Nadbiskupije“ – Beograd „Blagovest“ – Beograd „Beogradske novine“ – Beograd „Sokolski glasnik“ – Beograd „Na{a krila“ – Beograd „Slu`bene novine Kraqevine Srba. Bi{evac. Stradawe srpskog naroda u Srbiji 1914–1918. 1989. Vasi}. 2002. Beograd. 9–33. Narodni ustanak i borbe za Kraqevo 1941. P. „Starija naseqa na podru~ju dana{weg Kraqeva“. Beograd. Blagomir. M. 1977. 2000. 322–335. Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka. Kraqevo. „Krv ruske emigracije u streqawu u Kraqevu – oktobra 1941. godine“.

godini. U`ice. Beograd. Novi Sad. 1991. Istorija srpske dr`avnosti. Dra{kovi}. Srpska {tampa izme|u dva rata – Osnova za bibliografiju srpske periodike 1915–1945. radnici. 1970. Rimokatoli~ki klerikalizam u Kraqevini Jugoslaviji (1918–1941). Sokoli – ideologija u fizi~koj kulturi Kraljevine Jugoslavije 1929–1941. Dobrivoje. 1956. Kraqevo. @elezni~ari Kraqeva. 1996. Zlati}. 1970. Ni{. Dimi}. Qubodrag. Sarajevo. Beograd. kw. 2005. @uti}. 1939. graditeqi. Vladan. 6. 2000. 145–157. Branislav. Dra{kovi}. Beograd. kw. Kraji{ki sokoli – Sokoli Srpske Krajine 1903–1941–1991. siroma{tvu i sukobima. II. Demokratska stranka i politi~ki odnosi u Kraljevini SHS. dru{tvo. „Razvoj zdravstva u Karanovcu – Kraqevu u XIX i po~etkom XX veka“. Kraqevo–Ra{ka. Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka. 1978. revolucionari. I. Beograd.. Dragovi}. Sreten. Beograd. Srbi i Jugoslavija – prostor. Studeni~ki srez 1918–1941 (dru{tveno-ekonomske i politi~ke prilike). Ja{a. Nikola. 2002. Nikola. Beograd. politika. Branislav. Zagreb. Dimi}. „Pogled s Grdi~kog brda“. Dimi}. Grad u senci rata – ogledi o gradu. veka. kw. 33–73. 1994. Beograd. 1998. Zbornik za dru{tvene nauke. 1969. Branislav. Zagreb. Vinski. 1997. Vujovi}. II. Na{a pro{lost. Milenko. Beograd. Vuleti}. Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo. Jovan. „Politi~ki odnosi u U`icu 1918–1941“. Industrija Srbije i Crne Gore. Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije 1929–1941. Kraljevo. „Fotografije i razglednice u Narodnom muzeju Kraqevo“. Dimi}. Novi Sad. Dragan. kw. 1994. I. Vujovi}. R. Gligorijevi}. \uri}. 1927. Krunoslav. Op}i {ematizam Katoli~ke crkve u Jugoslaviji. Jugoslavija u slici i re~i – Srbija. @uti}. 1924. Qubodrag. Dimi}. Politi~ki `ivot u Ni{u izme|u dva svetska rata (1918–1941). „Urbanizacija kao proces {irenja gradskih kulturnih obrazaca“. Dragan. „Rusko {kolstvo u Kraqevini Jugoslaviji 1918–1941“. . 149. Istorija U`ica 1918–1975. Grga{evi}. Nikola. Dra{kovi}. Qubodrag – @uti}. Sociologija grada – sociolo{ka hrestomatija. Govedarica. Parlament i politi~ke stranke u Jugoslaviji (1919–1929). Novi Sad – Beograd. Kraqevo. 1992. I. Qubodrag.372 Vesni}. Sreten. Gligorijevi}. Qubodrag. 54. 38–51. Gimnazija u Kraljevu 1909–1999. Beograd. Aleksandra. 1992. 1997. Beograd–Kraqevo. Katalog izlo`be Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo 1476–1915. Porodica u Srbiji sredinom 19. I–III. 291–293. Gligorijevi}. Beograd. 1988. Draganovi}. Beograd. Beograd. Vojislav. 2000. Vuk. Beograd. Dragan. „Iz istorije urbanog razvoja Kraqeva“. 2000. 1998. 1977. 2001. Klasna podela stanovni{tva i nacionalnog dohotka Jugoslavije u 1938. Virijevi}.

Vojislav. Kne`evi}. 1982. 1983. Vladislav Mar`ik. Apoteka u Karanovcu. Rade. 294–346. Jovanovi}. Mom~ilo. Sunovrat u zajednicu – Politi~ka stvarnost jugoslovenskog dru{tva i stil `ivota. 1994. Ni{–Beograd. Marjanovi}. „Pruga Kraqevo–Ra{ka“. Srbija – zemqa i stanovni{tvo. Rade. Novi Sad. Beograd. Jovanovi}. „@enska zanatska stru~na nastava“. 1986. Kanic. Radni~ki sportski pokret Jugoslavije do 1945. 1979. Milutin. 1981. 1998. 1919. kw. Maleti}. Osam vekova Ribnice (istorijsko-geografski pregled). Beograd. Fudbal kru{eva~kog kraja – Od prve lopte do saveznih liga. Beograd na{e mladosti 1918–1941. Lap~evi}. bez mesta i godine izdawa. 1938. Istorija srpske dr`avnosti. Lu~i}. Qubica. Nade`da. Godi{wak Jugoslovenskih dr`avnih `eleznica 1931–1932. 1985. 1996. 1970. Beograd. Varo{ice u Srbiji XIX veka (regionalno-urbanisti~ka studija). 1. II. „Dru{tveno-politi~ke prilike i razvoj radni~kog pokreta do Drugog svetskog rata“. Bogomir. 115–119. Kraqevo. Kosti}. kw. Glasnik stru~ne nastave. Beograd. Mom~ilo. Beograd. slika jednog grada (1784–1878)“. Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo. Jovanovi}. Kraqevo i okolina. Jon~i}. Jovanovi}. II. 37–43. Doseqavawe ruskih izbeglica u Kraqevinu SHS 1919–1924. Seqa{tvo u Srbiji 1918–1925. Mar`ik. Beograd. 100 godina Poqoprivredne {kole u Kraqevu (1882–1982). Jugovi}. Jani}ijevi}.373 Isi}. Du{an. „Osnovne {kole `i~kog sreza u {kolskoj 1918/1919. „Rusija u egzilu – okviri. Kraqevo. M. \or|e. „Karanovac. Sindikalni pokret u Srbiji 1929–1934. Dejan. 1985. Kraqevo. Kosti}. Beograd. 124–161. Kraqevo. Urbanizam u Srbiji – osnovna ispitivanja i dokumentacija. Cvetko. kw. Wima pripada nebo. „Razvoj i karakter fizi~ke kulture u naprednom radni~kom pokretu Srbije“. Dimitrije. Maksimovi}. . Beograd–Kraqevo. Branislav. 1966. Milorad. 1929. 157–167. Kne`ev. V. 166–171. 1998. Na{a pro{lost. I. Beograd. Farmacija u Srbiji u XIX veku. Po~eci kinematografije na tlu Jugoslavije 1896–1918. godini“. Milomir – Mihajlovi}. Beograd. Beograd. Branko. 1. Isi}. 2001. Beograd. Grad i vreme – osnovi sociologije grada. Miqojko. Dobrivoje. D. Lisinac. Kraqevo. Miroslav. „Mar`ikov oma` Kraqevu“. 1995. Zagreb. Qu{i}. 1972. Dragi{a. Feliks. 2000. 2001. Miroslav. Saveta. Jovanovi}. 1995. 1970. Hronika kraqeva~kog grobqa. Beograd. 1997. Kosanovi}. Joveti}. Beograd. Jevti}. R. Rado{. Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka. Okupacija. Slavoqub. Kraqevo. dometi i na~elni problemi istra`ivawa“. 135. 2001. 1931. 43–45. \okica. Beograd. 1994. Kraqevo. Joveti}. Beograd. Nikola Ko~a. Koji}. [est u~iteqa osnovne {kole „Kraq Aleksandar I – Ujediniteq“ u Kraqevu. S. Kraqevo.

J. Macura. „Teorija modernizacije i njena primena na me|uratnu Jugoslaviju i Beograd“. Miqkovi}-Bojani}. 1933. „Organizovanost trgovine u Kraqevu izme|u dva rata“. Beograd. Kraqevo. 1998. Petar. Zagreb. Milenkovi}. 2002. Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo. Milanovi}. Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo. „’Narodna samouprava’ – prilog za istoriju {tampe u Kraqevu izme|u dva svetska rata“. Mitrovi} Andrej. 1968.374 Markovi}. 1998. Milica. . Beograd. „Srbija 1839–1868“. godine. 435–446. 1995. Pe|a. Mitrovi}. Dragoqub. Mijo. „Naseqe Rudo Poqe u Smederevskom sanxaku od 1476. Zlatibor. 179–185. Istorija srpskog naroda. Godi{njak Saveza sportskih saveza Kraljevine Jugoslavije. Ema. Ni{–Kragujevac. Ekonomska historija Jugoslavije. 1998. Beograd. Struktura gradskog stanovni{tva Srbije sredinom XIX veka. Macanovi}. Gradovi i naseqa u Srbiji – razvoj. 1972. 1987. 1984. Blagomir. Beograd. Sava. 105–119. Mitrovi} Andrej. 55–67. Matijevi}. Milica. Kraqevo. Srbija u Prvom svetskom ratu. Matijevi}. Milan. Kraqevo. Beograd. 5–32. Mihajlo. Nov~ani zavodi i banke u Kraqevu. Milica. 1994. 17–179. J. Beograd. Milan. „Obnavqawe privrednog `ivota u Srbiji posle Prvog svetskog rata“. 1994. V1. Markovi}. Kraqevo. ^ar{ija i gradski centar – razvoj sredi{ta varo{i i grada Srbije XIX i prve polovine XX veka. Mir~eti}. Milenkovi}. „Karanovac – zna~ajan trgova~ki centar Srbije u XIX veku“. Milan. Bojana. do 1540. „Privredni polo`aj Srbije po zavr{etku ratnih operacija“. 1953. Na{a pro{lost. Prokupqe. Propitivawe Klio – ogledi o teorijskom u istoriografiji. Dragoqub. Beograd–Kraqevo. 3. Prokupqe i okolina izme|u dva svetska rata 1918–1941. 2000. 1973. M. 1984. Hrvoje. Pe|a. 5. Beograd. Beograd–Kraqevo. Beograd. Kraqeva~ke kafane. 1–4. Zagreb. Mirkovi}. Danica. Mili}evi}. Milenkovi}. Milenkovi}. Jovan. Srbija u modernizacijskim procesima XX veka. Poveqa. Beograd. godine“. Tokovi istorije. Beograd i Evropa 1918–1941 (Evropski uticaji na proces modernizacije Beograda). „Specifi~nosti privrednog razvoja Srbije 1918–1929“. Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. Mitrovi}. 1996. Milan – Bi{evac. Tokovi istorije. Medicinska {kola u Kraqevu 1958–1998. Srbija na kraju Prvog svetskog rata. 2002. Istorija gra|ewa `eleznica i `elezni~ka politika kod nas (1850–1935). Beograd. Sindikalni pokret u Srbiji. Beograd. Kraqevo. 1990. Kraqevo. Kraqeva~ki esnafi. „Jugoslavenski sport 1933“. Ustani~ke borbe u Srbiji 1916–1918. na Kosovu i Makedoniji 1919–1929. Milan. Beograd. 1933. Mili}. Miqkovi}-Kati}. Matijevi}. Kraqevo i wegovo u`e gravitaciono podru~je. 3–4. 51–65. Markovi}. J. Matijevi}. 1936. 2000. Beograd. 2000. 1999. Miki}. urbanisti~ki planovi i izgradwa 1946–1951. Andrej. Matijevi}. 308. Beograd. Beograd. 1992. Branko. 1992. 2000. kw.

kw. . Beograd. Beograd. ^ovek zvani Ri`a. VI-1. Leskovac. Savi}. Srpsko selo – mogu}nosti i daqi pravci istra`ivawa. Peri{i}. Vaqevo. 1998. Narodno predstavni{tvo Kraqevine Jugoslavije. Vaqevo. „Slikar Vladislav Mar`ik 1896–1981“. Nojeva barka – Pogled s kraja veka (1900–1965). pravda i pravosu|e Podriwa. 1997. Pu{i}.375 Mihailovi}. Risti}. IV. Istorija srpskog naroda. 1954. 1998. Grad. B. Novak. 1993. Vojvodine. Statistika elektri~nih centrala Kraljevine Jugoslavije. [erbo. Istorija Jugoslavije 1918–1978. Vera. Petranovi}. Rastoder. 1996. M. Politi~ke borbe u Crnoj Gori 1918–1929. Radomir – Filipovi}. Pravo. Sarajevo. 2000. 1935. putevi. Magnum crimen – pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zorica. Milan. Subotica. Bo`ica. „Privredni i komunalni razvoj“. Petrovi} Novica. „Srbija 1868–1878“. 2002. kw. Mih. Petrovi} M. VI-1. 1992. 1997. Kraqevo. S.(ailo). Istorija srpskog naroda. Pavlovi}. Izborne borbe u leskova~kom kraju 1919–1939. Istorija `eleznice Srbije. do 1918. Nevoqica. grad u Srbiji krajem 19. „Nemirne godine i vezivawe za Austro-Ugarsku“. M. Beograd–Kraqevo. Reich Felix. Beograd. Vladislav Mar`ik. zanati i trgovina – wine osnovice. Kraqeva~ki medaqoni. 479–523. 1966.. va`nost. 2000. Vojvoda Mi{i} – od Suvobora do Maribora. M. ^edomir. Istorija srpskog naroda. 1995. Beograd. Risti}. 267–271. Ljubinko. „Srpsko selo u Prvom svetskom ratu“. Zagreb. Beograd. Kraqevo. 1922. 181–207. Kraqevo. Pantovi}. Beograd. odnosi. Proti}. Stru~ne {kole u Pirotu izme|u dva svetska rata (1919–1941). [umadija u pro{losti i sada{wosti. Mom~ilo. 1994. Bogorodica grada~ka u istoriji srpskog naroda. ^a~ak. Kraqevo. Bo`ica. Beograd. B. Beograd. 1981. „Putovi u [umadiji“. [abac. Proizvodne snage NR Srbije. „Sudska vlast i sudovi u Kraqevu 1805–2002“. kw. dru{tvo. dru{tvo i politika“. 2000. Milorad. godine“. godine. Milivoje. 2000. Zagreb. Pirot. ^edomir. Vladan. Beograd. Beograd. Okru`ni sud u Kraqevu. Nino{evi}. Mira. Slobodan. Petrovi}. Radosavqevi}. prostor. Crne Gore i Kosova. 1932. Pavlovi}. 2003. Jezdimir. Mladenovi}. Trajkovi}. 103–117. stawe. Branko. Miroslav. Beograd. Mladenovi}. Miodrag. 1997. sociologija grada. Nikoli}. Na{a industrija. Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo. Beograd. kw. Popov. „’Pregled crkve eparhije `i~ke’ u kulturnom `ivotu ^a~ka od 1919–1938. 1933. Veroqub. Beograd. Vladeta. Viktor. Popov.. 7–39. 1. veka (1870–1903). 1983. 1994. kw. Beograd. Popov. Kraqevo i okolina. Grad u austrougarskoj okupacionoj zoni u Srbiji od 1916. „Privreda. pro{lost i budu}nost. 1957. Radomir – Virijevi}. J. Ovadija. 1924. „[kolstvo u Karanovcu – Kraqevu tokom XIX veka“. 3–12. 1980. V1. ^edomir.

do 1929. Beograd. Humanitarna dru{tva u Srbiji. II. 1998. Kinematografija u Srbiji. „Novi vek“. 110 godina `elezni~kog zdravstva u Srbiji 1886–1996. Spasojevi}. „Srpska nacionalna revolucija i obnova dr`ave od kraja XVIII veka do 1839“. XI. 1972. 208–243. zanati. kw. Privredne prilike i podizawe industrije zemaqske odbrane u slivu reka Drine i Zapadne Morave (okrugu u`i~kom i susednim okruzima). 1992. Stojkov. U`ice 1992. Svetlana. Beograd. novembra 1931. Beograd. Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo. Todor. Zve~an. Istorija U`ica (1918–1975). „Privredni razvoj U`ica 1918–1929“. \or|e. Beograd. V. \or|e. trgovina i poqoprivreda. Sredwe i Severne B. Episkop Nikolaj i pravoslavni Bogomoqa~ki pokret – Pravoslavna narodna hri{}anska zajednica u Kraqevini Jugoslaviji 1920–1941. M. Istorijski glasnik. 1969. 1933. Stojadinovi}. Izazov nove istorije. Stojni}. Dragan. 1994. Crnoj Gori. Simi}. Slovenije. 119–145. Na{a industrija. Sofronijevi} Mira. 83–92. Beograd. Vi{evekovna istorija ^a~ka i okoline. Beograd. Stefanovi}. Milovan. Milan. Ni rat ni pakt. – svedo~ewa i se}awa. 178–214. Sekuli}. Stankovi}. kw. Sekuli}. „Pregled rezultata parlamentarnih izbora u zve~anskom okrugu od 1920. 251–309. „Gra|anska opozicija i skup{tinski izbori od 8. 1985. Savi}. Mila. 7–42. Milivoje. Beograd. 2003. Sarajevo. Opozicija u vreme {estojanuarske diktature 1929–1935. kw. Suboti}. Stankovi}. godine“. Beograd. 145–180. Stojkov. Rijeka.376 Savi}. Istorija XX veka. IV. godine“. Spasojevi}. Stojan~evi}. bez godine izdawa. Slijep~evi}. 2000. Miroqub. kw. Istorija srpskog naroda. Beograd. Beograd. Dalmacije i pojedinih mesta u na{oj ostaloj zemqi. Beograd. Rusko-srpska kwi`evna preplitawa. Qiqana – Valenti}. Todor. Milivoje. 1970. „Doma}ica – organ Beogradskog `enskog dru{tva i wegovih podru`nica (1921–1941)“. Milovan. 1925. „Akcionarske {tedionice i banke u Kraqevu do 1915. Vladimir. Beograd. Savi}. 1982. godine“. Bosni i Hercegovini 1896–1918. Mihailo. Stojkov. @eqko. Sarajevo. Hrvatske i B. Istorija 20. veka. 1966. zanati. do 1938. kw. Vlada Milana Stojadinovi}a 1935–1937. VIII. M. „Rezultati parlamentarnih izbora u ~a~anskom kraju od 1920. godine“. „Radikalna stranka na parlamentarnim izborima 1923. Kosovska Mitrovica. Milivoje. Na{a industrija. trgovina i poqoprivreda – privredno stawe: B. . M. Beograd. 1996. zanati i trgovina. Savi}. 1. 1996. Bosa. Kraqevo 1941. Na{a industrija. 1995. V1. godine“. 2. 1994. 1983. Stojkovi}. Todor. Beograd. Beograd. Beograd. Beograd–Kraqevo. M. 1. Kraqevo i okolina. 1962. Milivoje. Sekuli}. Beograd. Milovan. 1997. Aleksandar. 1930.

Timotijevi}. Vasa. 24. Kraqevo.. . Jovan. 2005. U`ice. Bogumil. Beograd. Slom Kraljevine Jugoslavije 1941. Beograd. Te{i}. Velimir. XXIX. „Beograd – nacionalno i kulturno sredi{te Srbije u XIX veku“. Na{a pro{lost. 316–317. Beograd–Ljubljana–Titograd. 1999. Beograd. Kraljevo. 1995. Dragan. Istorija srpskog pravosu|a (XII–XX vek). Oslobo|ewe gradova u Srbiji od Turaka 1862–1867. 277–301. Hrabak. 6. „Kraqevo u danima povla~ewa vojske pred Austro-Nema~kim osvaja~ima oktobra–novembra 1915. Zbornik radova Narodnog muzeja ^a~ak. 2002. ]iri}. Dragan. 133–219. god. 1992. Sr|an – Popovi}. Hronika hirurgije u Srbiji. Kraqevo. kw. 1994. Branko. U`i~ki zbornik. Terzi}. Radojica. godine“. Cviji}. ^ubrilovi}. 5. ekonomska i politi~ka struktura“. kwiga prva. Filipovi}. Te{i}. „Iz pro{losti Kraqeva“. 1922. Dragan. „^a~ak u predve~erje Drugog svetskog rata 1938–1941. 1997. „Jugoslovenska radikalna zajednica na op{tinskim izborima u Srbiji 1936. B. I. – socijalna. Miroslav.377 Tanasijevi}. 1995. 1970. ^olovi}. Dragoqub – Nikoli}. 1983. 73–84. [arki}. Kraljevski avioni – Fabrika aviona u Kraljevu 1927–1942. Na{a pro{lost. Milo{. godine sa posebnim osvrtom na izbore u U`i~kom okrugu“. Beograd. 23–31. Jugoslovenska radikalna zajednica u Srbiji 1935–1939. ^a~ak. 1997. Radoje. Beograd. Po~etak i razvoj elektrifikacije na podru~ju „Elektrosrbije“ Kraqevo. Kraqevo. Balkansko poluostrvo i ju`noslovenske zemqe – osnove antropogeografije.

.

210 Anti} Dimitrije. 352 Baji} Luka. 316 Aran|elovi} @ivojin. 205 Bajalovi} Petar. 213 B Babi} S. 334 Baden Paul. 335 Aksman Hilda. 78. 330 Andru{kijevi~ Ivan. 298 Baji} Milka. 210. 193. 264 Aran|elovi} Miroqub. 213. 298 Aran|elovi} Petar. 304 A}imovi} ^edomir. 302 Aran|elovi} Ilija. 252 Aritonovi} Voja.. 95 Aritonovi} Du{an. 312 Bakor H. 109 Andri} Stana. 188. 92.. 290 Atanasijevi} Ksenija. 95 An|elkovi} Mijodrag. 191. 287. 91 Andri} Mihajlo. 157 Aras Ru`di. 252. 150 . 205 Aran|elovi} Qubica. 330 Arsenijevi} Todora. 133 Arizanovi} Nikola. 293 Belobr|anin Jovan. 105 Amon O. 301 Bahert Frawa. 242 Belard Privat. Aleksi} Aleksa. 109 Antonovi} Dragoqub. 126 Antonijevi} @ivojin. 160. 105. 342 Barlovac Vasilije. 108. 106. 19 Aritonovi} Vlada. 242 Antonovi} Dimitrije. 91 Bara} Sava. 92 A}imovi} Sava. 243 An|elkovi} Dimitrije. 311 An|eli} \or|e. 344 Amentova Marija. 158 Antonijevi} @ivko. 91 Aran|elovi} Jawa. 157. 330 Antonovi} Qubica. 282 Belimarkovi} Natalija. 191. 82 A}imovi} Dragoqub. 290. 242 Aleksi} @ivojin.. 265 An|u{i} Avram. 311 Aksentijevi} Q. 193 An|eli} Svetozar. 248 Aleksi} Pavle Aleksi} @ivko. 337 Baqozovi} \or|e. 267 Aleksi} Haxi Josif. 63. 344 Antonijevi} Dragoqub. 264 A}imovi} Dimitrije.. 91. 91 An|elkovi} Mi}a. 316 Aritonovi} Gli{a.379 REGISTAR LI^NIH IMENA A Ajdi} Qubi{a. 188. 267 A}imovi} Dana. 255. 301 A}imovi} Radisav. 243 Aleksi} Danica. 263 An|elkovi} Dragosav. 263 Aristotel. 95 Andri} Mijodrag. 183. 287. 232. 91. 264 Antonovi} Milan. 244 Baduqi Van|el. 19 Andreji} Marko.

. 217. 177 Ben~an \ura. 264. 83. 63. 219 Vasi} Mijodrag. 300 Blagojevi} Jovan. 219 Beri} Milutin. 19 Beci} M. 353 Bukowi} @ivota. 243. 92 Biqanovski Aleksa. 145. 264 Buwak @ivorad. 293 Vaki} Milorad.380 Belopavli} Milan. Svetozar. 190 Vasi} Sreten. 98. 77. 249 Vasiqevi} Brana. 125 Bogdanovi} M. 167. 219 Bor~evi} Sreten. 224. 91 Vasi} Miroqub. 36. 316 Bursa} \ura. 302 Brajovi} Dobrosav. 124. 86. 36 . 159. 275. 91 Bojovi} Jefrem. 95 Blagojevi} Milovan. 105 Bogosavqevi} Ana. 193 Vasiqevi} Marko. 105 Brki} Sredoje. 147. 239 Bla`i} Dragutin. 239. 273. 294 Bisi} Du{an. 264 Bue Ami. 105 Vasiqevi} Aleksandar. 162. 149. 219 Bo{kovi} Dragomir. 228. 165. 264 Bo`i} Petar. 344. 20 Bri{kovski V. 138. 157.. Katarina. 229. 153. 95 Bo{kovi} Veqko. 95 Bugar~i} Svele. 243 Bo`i} Savatije. 249 Vasi} Sre}ko. 32 Bodi G. 126 Bo{kovi} Radovan. 312 Blum Jakob. 330 Braqinac Milosav. 242 V Valentino Rudolf. 217. 301 Bisi} Du{anka.. 298 Berxis Ernest. 109 Vasi} @ivojin. 316 Vasiqevi} Dobrila. 105 Blok. 252 Buwak Rade. 356. 274. 188 Blagojevi} Radosav. 218. 236 Borovi}anin Nikola. 256. 63. 198 Bojkov J. 164 Buwak Desa. 36. 156. 346 Bo`ovi} Milentije. 35 Bukovac Vlaho. 78 Bogavac Petar. 261 Bi{evac Blagomir. Du{an. 243. 191 Bi|erani Rafailo. 243 Bulatovi} Vu~ko. 249 Bla`i} @ivan. 290. 188 Bugar~i} Nikola. 261 Bunarxi} Milutin. 273. 77 Bugar~i} Caca. 264 Budimir Bosa. 252 Berberijan S. 146 Brkovi} Jovi{a. 236 Valenti} @eqko. 122 Be{ovi} Jerotije. 290 Blagojevi} Radoslav. 161. 14. 247 Buwak @. 336 Bojkovi} Sla|ana. 90 Be{evi} Nikola. 163. 200 Bogdanovi} Mirko. 261 Vasi}-Ivanovi} Borka. 125. 344 Bo`ovi} Milorad. 257 Bo`i} Bosiqka. 154. 196. 345. 91 Bugar~i} Anka. 352 Be{lin Dragoqub. 153. 342. 105 Brege Luj. 218. 260. 193 Bogosavqevi}-Petrovi} Vera. 249 Blagojevi} Qubomir. 345 Bojovi} Gavrilo. 179. 154. 160. 186. 166. 343. 287 Bilalovi} Alija. 127. 125. 148. 306 Bri` @. 344 Buwak Miqa. A. 130 Brozovi} Dragutin. 183. 247. 260 Buwak Petar. Milka. 247 Blagojevi} Rade. 119. 188. 94.. 344. 45. 233 Bor Hari. Ivan. 341. 248 Bra{kovski Vladimir. 314 Blagojevi} V. 359 Bogdanovi} Aksentije. 245.

106. 289. 236 Gavrilovi} Dragoqub. 165. 242 Veselinovi} Janko. 265. 316 Vidojevi} Trifun. 223. 109. 299 Vuji} Dimitrije. 91 Vujasinovi} Todor. 23 Vedenski Ivan. 279 Vukovi} Sekula. 316. 179 Vukovi} Radoje.. 91. 315 Vesovi} Isidor. 293. 191 Vojinovi} ^edomir. Milka. 281. 234 Vere{ Stevan. 95 Vukovi} Miro. 160. 281 Vodanovi} Dinka. 26 Vuleti} Milan. 263 Vuki}evi} Velimir Veqa. 213 Virokovi} Ivan. 91 Vuka{inovi} Mija. 91 Vilotijevi} Igwat. 77 Vesovi} Jablan. 167. 189 Vesni} Milenko. 301. 315 Vlaji} Radovan. 311. 335 Velimirovi} Nikolaj. 90 Vu~i}evi} Miloje.381 Vasovi} Jelesije. 242 Vukomanovi} V. 213 Vasovi} Hristifor. 91 Vu~ini} Miloje. 301 Vilotijevi} Radomir. 18. 76 Vukovi} Petar. 152 Vukovi} Jelena. 112 Vulovi} S. 269 Vuksanovi} Milo{. 243 Vu~i} Dragoqub. 144 Vesni} Milutin. 291. 192. 352 Vukanovi} Rista. 334 Vu~kovi} Milo{. 37. 268. 27 Virijevi} Vladan. 90. 158. 213. 18. 152. 92 Gavrilovi} Milan. 291 Vu~kovi} Jelena. 158 Vu~ini} Miodrag. 352 Vukasinovi} Branislav. 301 Verebe{ Ernest. 243 . 95. 301 Vojinovi} Mirko. 32. 130. 267. 13 Vla{i} Petar. 312 Velimirovi} Dragutin.. 236 Vidanovi} Milan. 229. 247. 315. 77 Vesovi} Milorad. 164. 95 Vukovi} Radojko. 20. 91 Virc Frawo. 249 Vuksanovi} Trajko. 317 Vilotijevi} Todor. 282. 242 Vu~kovi} ^edomir. 91 Vukomanovi} Bo`o Cuger. 166. 233. 179. 183 Vrkqan Rosa. 206 Vojinovi} Dragojin. 95 Vukoti} Radomir. 19. 301 Vinodolac Ivan. 18. 23 Viser Q. 87. 113. Stanimir. 135. 280 Vinski I. 153. 77 Vesovi} Ratko. 242 Virt Luis. 304 Virijevi} Zora. 217. 312 Vorkapi} Slavko. 219 Vlahovi} Petar. 242 G Gaben @an. 243 Vu~i}evi} Vu~i}. 344 Vesni} Radoslav.. 224 Veber Maks. 317 Vuji} V. 98. 23 Vukanovi} Beta. 334 Vil~i} Mihovil. 77 Vest Me. 266. 86 Vrbavac \ura. 90 Vu~ini} Milorad. 278. Qubi{a. 312 Vrani} Milutin. 109 Vukosavqevi} Miodrag. 217. 287 Vujanac Nikodije. 205. 242 Vuleti} Aleksandra. 264 Virijevi} Milutin. 279 Veqkovi} Dragoslav. 263 Vu~kovi} Dragoslav. 337 Viskovi} Stjepan. 236 Voskresenski Nikolaj. 213. 34 Vuji} Qubi{a. 242 Vi{ek Dragoslav. 219 Vukovi} R. 179. 203. 154 Vujovi} Sreten. 260 Vu~eti} Tihomir. 327 Vukomanovi} Qubinko. 154 Vuji} Joakim. 100 Vol~kov Andrija. 278. 292 Vladimirovi} Radmila.

335 Golubovi} @ivojin. 337 Dimitrijevi} Q. 309 Ditrih Marlena. 54.. 294 Drndarevi} Slavko. 237 Gatkovi} Varvara. Mihailo. 99. 113 \elo{evi} Rade. 330. 250 Dimitrijevi} Dragoqub. 84 \oki} Qubisav. 264 \okovi} \or|e. 277 Despotovi} Rajko. 236 Domovi} Radoje. 149. 337. 333 Dimitrijevi} Qubo. 91 Gligorijevi} Aleksandar. 236 Deleti} Zdravko. 206 . 153 Gligorijevi} Sotir. 299 Dugali} Gli{a. 112 Duki} Du{an. 269 Grbovi} Milija. 311 Glu{enko Mihailo. 98 Glu{~enko Gligorije. 91 Gajovi} Milica. 28. 242 Davidovi} Quba. 126 Grgi} Dobrosav. 213 Dimitrijevi} Milutin. 224. 144. 157. 280. 106. 344 Gebels. 27. 75 De Lapu` G. 91 Dra{kovi} Dragan. 91 Dimitrijevi} Todor. 253. 293. 193 Duki} Sima. 104 Gering. 257 Gruji~i}-Mu{ani} I. 145 Danilovi} Dragoslav. 256. 336 Gligorijevi} Branislav. 40. 312. 66. 87. 106. 236 Geli} Tugomir. 105 \ekovi} Avram. 96. 217. 95. 294 \okovi} Svetozar. 242 Grabovac Ivo. 283. 276 Dimitrijevi} Kosta. 312 Govedarevi} Vitomir. 255. 282. Grga{evi} Ja{a. 189. 250 Gec Josip. 242. 289. 253 \oki} Qubomir. 189. 82 Gogoq. 252 Dimi} Qubodrag. 302 Damwanovi} ^edomir ^eda. 283 Dragovi} Vuk. Dragutin. 348 Draganovi} Krunoslav. 224. 257 Gace K. 290 \erkovi} Voja. 53. 92 Gros Paja. 242 Gruji} Jelena. 92 Du{mani} M. 105 Gute{a Danica. 260 Drndarevi} Slavoqub. 62. 126 \or|evi} Aleksandar. 63. 307. 252 Deroko Aleksandar. 95 Dimitrijevi} Lazar. 294 \ \akovi} Svetozar. 336 Gr~karac Sava. 109 Dimitrijevi} Jovan. 91 \or|evi} Branislava. 303 Dugan~i} Nikola. 160. 290 Gara{anin Milutin. 291. 145 Duki} Miladin. 92. 27 Derna~ Maks. 26. 13 Garbo Greta. 149 Damjanovi} Mihailo. 91 Dimitrijevi} \or|e. 96. 14. 192 Guti Stevan. 242 Gvozdenovi} M. 205 Da{i} Jaroslav. 242 D Davidovi} Dimitrije. 83 \oki} Q. 243 De~anac Sava. 197. 113 Gi{ Lilijana. 242 Duj{in Ve}eslav. 188. 224 Dragojlovi} Vasilije. 250 Gebl Klerk. 267 Dima Karl. 147. 39. 19 Del Rio Dolores. 284 Gerger Petar. 219 Grga Rudolf. 236 Glava{ Marija. 109 Dugali} Miroslav. Anton... 338 Dostojevski Fjodor. @ivka.382 Ga|anski Aleksandar. 142. 292 Govedarica Dobrivoje. 248 Derna~ Mane. 188 Golik Matija.

224. 264 Zdravkovi} Stanislav. 92 Ili} Budimir. 105 \or|evi} D. 86 Igo Viktor. 258. 304 \ur|evi} Radovan. 105 \urovi} Smiqana. Veqko. 287 Ivkovi} Stanoje. 266 Ili} Jovan. 91 \or|evi} Milan. 165. Du{an. 264. 63. 102. Vojislav. 158. 155. 248 I Ivanovi} Branka. 242 \ura{kovi} Marko. 323 \or|evi} Dimitrije. 111. 304 Ili} Ilinka. 189 @ivkovi} Natalija. 243 Ili} \. 236 \or|evi} Vojislav. 206 Ineni Ismet. 96 Ili} Aleksa. 156. 189 Igrutinovi} Qubomir. 219 @ujovi} Milan. 103 Zotovi} Cvetko. 213. 90 Zdravkovi} Olga. 291 Zrni} Slobodan. 96 Zikov G. Jovan. 251. 333 @ @arkovi} Maksim. 269. 245 Ili} Mima. 293 Erdeqanovi} Jovan. 301 Eri} Dobrosav. 146 @ivkovi} Tine. 158. 276 \uri} Qubomir. 350 @ivkovi} T. 176 Ili} Rosa. 316 Ili} Mihailo. 246 \or|evi} Kosta. 204. 152. 206 @ivkovi} Petar. 26 \or|evi} Dragomir. 210. 264 Ivanovi} Quba. 20 Erdeqac Branko. 148 Eri} @ivojin. 109 @ivkovi} Mihailo. 193. 159. 280. 192 @ivkovi} Isidor. Milivoje. 111. 159. Milorad. 242 Igi} \ura. 189 Ili} Dragoqub. 93 Ili} Vojislav. 266 @iranski Aleksandar. 95. 243 \or|evi} Tasa. Du{an. 251 @ivkovi} Radojka. 95. 109 \uri} Bo`idar. 227. 303 Ili} Borisav. 28 \uri} Vojislav. 165 @ivkovi} M. 53 \uri} Milorad. 153 Zlatkovi} Mika. 239. 248 @uve Luj. 159. 147. 91 @ivkovi}-Tomi} Danica. Dragoqub. 344 Zlati} M. 242. 291 @ivoti} Du{an. 87. 160 Ili} Du{an. 236 @ujovi} Dragomir. 133 Inkiostri Dragutin. 27. 301 Ili} Vladimir. 150 @ivanovi} Noje. 213 \or|evi} Slobodan. 95 Ivkovi} Leposava. 96. 83. 102 Ivkovi} Dragutin. 303 Ili} Mika. 239 \or|evi} M. 264 Ivkovi} Miodrag. 352 Ivanovi} Toma. 229 \uri} \. 259 Ivkovi} Dimitrije. 263 \uki} Nenad. 330 Z Zdravkovi} Du{an. 317 @uti} Nikola. 19 Zlati} Jevrem. 156. 125 E Eli David. 160. 352 \or|evi} Gvozden. 77. 352 . 350 @ivkovi} Svetislav. 102 Ili} Bo`idar. 91. 92 \or|evi} Sima. 207 Ili} Velimir.383 \or|evi} Voja. 304 Ivanovna Lina. 302 Zimel Georg. 238. 290 \or|evi} Konstantin. 106. 145.

291 Jovi} S. 105 Jurki} Gabrijel. 197. 87. 92 Kali~anin Voja. 195. 307. 323 Jovanovi} R. 207 Jovanovi} Radoje. 207 Jovanovi} K. 201. 250 Jakovqevi} Voja. 263 Jovi} M. 243 Jasni} Danica. 280 Jani}ijevi} V. 162. 124. 217 Jovi} Svetislav. 183 Jano{evi} Dobrivoje. 111 Je{i} Milenko. 92 Jakovqevi} Milinko. 109 Jovanovi} R. 127 Jugovi} R. 91 Jovanovi} Dragomir. 90. 276. 105. 119 Jovanovi} Radmila. 299 Jevti} Milorad. 87. 151. 46. 280. 160 Jevti} Bogomir. 92. 206 Jugovi} Jovan.. 308 Jovanovi} Mica. 276 Jovi~evi} Rade. 192 Jasni} ^edomir. 267 Jeremi} Dobrosav. Igwat. 149. 91. Du{an. 91 J Jakovqevi} Borivoje. 334 Jeremi} Aleksandar. 92 Isi} Mom~ilo. 218 Jovi} Milorad.. 165. 92. 205. 96. 152. 324 . 242 Jovanovi} Gavrilo. 151. 113. 294. 90 Jockovi} Milica. 343 Jovi} Zaga. 96. 264 Jovi~i} Trajko. 162. 217. 257 Joveti} Rade. 260 Jovanovi} Vladimir. 119. 242 Jovovi} Dragi{a. 119 Jovanovi} Jovan. 235. 202 Jovanovi} Milorad. 119. 105. Vjekoslava. 298 Jevti} Bogoqub. 127 Jovi~i} Olga. 119 Jovanovi} Miroslav. Milorad. 302 Jovanovi} Radisav. 188. 265. 142. 192 Jana La. 157. 95 Jakovqevi} Vlastimir. 91 Jovanovi} Dragoqub. 236 Janings Emil. 234 Jani} Vojislav Voja. 349. 189. 91 Jak{i} \ura. 91 Jevtovi} Milutin.384 Isailovi} Dimitrije. 22. 158. 101 Joksimovi} Stamenko. 177. 213 Juri~i} Milo{. 96 Jovanovi} Jovan Zmaj. 254 Josi} Radoje. 293 Jefti} Vuka{in Vule. 177. 260. 264 Jovanovi} Mladen. 155. 109. 323 Jovanovi} Milomir. 278. 105 Jovi~i} Du{an. 91 Jovi~i} Milan. 151. 200 Jovanovi} Mile. 267 Joci} Aleksa. 238. 219 Jovi} Obren. 348. Du{an. 213 Jovanovi} Hristina. 87. 303 Jovanovi} Radomir. 70. 224 Jakovqevi} Ivan. 245. 91 Jeremi} Nada. 298 Jovanovi} \okica. 24. 66. 351 Jon~i} Nikola. 256. 282 K Kadesnikov Nikolaj. 92. 95. 158 Jelesijevi} Aleksa. Marinac. 352 Jovanovi} Igwat. 166. 298. 91 Joci} @ivojin. 213. 269 Jovanovi} Milovan. 167. 303 Jovanovi} R. 260 Kali~anin Miodrag. 341. 336 Jovanovi} Hranislav. 182. 350. Milutin. 172 I{tvanovi} Zorka. 158. 27 Jovanovi} \or|e. 189 Jak{i} Pavle. 13. 166. 260 Jovanovi} Miodrag. 79 Jevti} Nikola. 161. 196. 205. 312 Kalajxi} Mihailo. 240 Jovanovi} Q. 159. 245 Jovanovi} Du{an. 113. 213 Jelisijevi} Dragan. 330 Jovi~i} Milutin. 179 Jani}ijevi} @ivojin. 179. 295 Jura~i} Mija.

77. 19. 242 Kova~ Frawo. 258 Kne`evi} Mihailo. 36. 303 Kordi} Qubomir. 96. 264 Ko`etinac Hranislav. 33. 79 Kqaji} Jovanka. 334 Karasev Ivan. 143. 78. \or|e. 23 Koturanovi} Gli{a. 182. 35. 91 Kosti} M. 311 Ko{anin Stanko. 98 Kosovqanin Mihailo. 91 Kolovi} Ilija. 260 Kuburovi} Jovan. 337 Kuli{eva Eleonora. 158 Konstantinovi} Vladimir. 150 Kori}anac Bisenija. Predrag. 243. 179. 265. 254 Karajovi} Dragomir. 91 Kosti} Dragi{a. 162. 161. 107 Kosti} Cvetko. 281 Keler Rene. 264 Kosti} S. 125 Kne`evi} Sima. 324 Kovanxi} Milovan. 125. 252. 287 Kne`evi} Stevan. 243 Kiton Baster. 108 Kara|or|evi} Aleksandar. 60 Krsti} Vitomir. 192. 208 Kara|or|evi} Pavle. 298 Kuzmanovi} Lazar. Lazo. 304. 105 Kamari} Mustafa. 345 Kara|or|evi} Marija. 158 Ki{ Matija. 352 Kova~evi} Martin. 62. 114 Kanic Feliks. 298. 106. 105 Kolovi} Dimitrije. 243 Koci} Stevo. 311 Karaxi} Stefanovi} Vuk. 190. 237 Kosovac Mihajlo. 83. 164. 234 Kitoni} Milan. 269. 166 Kamixorac Savka. 95 Koturanovi} Dobrivoje. 18 Kosti} Nata. 178. 179. 191. 92. 105 Krsti} Du{an. 242 Konstantinovi} Miloje. 105 Ko~i~ki Ilija. 208. 91 Kuburovi} Uro{. 356 Kampanelo Tomazo. 186 Kuzeq Nikola. 150. 204. @ivadin. 95 Kastavi} Stojan. 242 Kova~evi} Vidosava. Misita. 179. 47. 323. 153. 191 Kuzmanovi} Veqo. 302 Konstantinovi} Vojislav. 226 Kari} Q. 119. 252 Ko`etinac Jelena. 259. 192 . 164 Krasojevi} Milutin. 209 Krsti} A. 156. 277 Kolarevi} Stevan. 315 Kne`evi} Nikola. 352 Kulovac Fran. 232 Krpi} Nikola. 196 Kuper Gari. 293 Karovi} Petar. 18 Kolakovi} Ilija. 188. 196. 216. 291 Karapanxi} Isidor. 268. 91 Kova~evi} Milan. 261 Kosanovi} Dejan. 92 Kre~kovi} Radomir. 264. 114 Krsti} Petar. 105 Kosti} Milan. 236 Kustudi}-@ivkovi} An|a. 235 Kiti} Bo`idar. 252. 242 Klener Robert. 180 Kne`evi} Qubica. 86.385 Kaqagin Petar. 330 Krsti} Qubi{a. 292 Krsmanovi} Dragutin. 114 Kuzmanovi} Dragoqub. 154. 96 Kova~evi} Stanko. 251. 127. 282 Krasojevi} Jani}ije. 20. 89 Katu{i} B. 243 Krajinovi} Emanuel. Dimitrije. 316. 201 Kostadinovi} Tanasije. 236 Koljadinski Sergej. 157. 158. 158 Kolarevi} Milutin. 252 Konstantinovi} Du{an. 190 Kara|or|evi} Petar II. 277. 205 Kne`evi} Milica. 188. 107. 287 Komatovi} Dragomir. 329 Kne`ev M. 199 Kova~ Ivan. 275 Koji} Branislav. 270. 204. 19 Kandi} Mile.

312 Qoti} Dimitrije. 315 Q Qermontov. 353. 252 Markovi} M. 92. 240 Mali} Nikola. 352. 321. 87 Mari} Milan. 87. 219 Maksimovi} Slavoqub. 290 Le{janin Emilija. 257 Lili} Borislava. 75. 242 Man`u Adolf. 114 Loukota Jozef. 96 Matijevi} Qubica. 114 Lazarevi} Milutin. Pe|a. 206 Lazovi} ^edo. 352 Marinkovi} Ana. 90 Markovi} Aleksandar. 309 Luki} Jeremija. 294. 84. 294 Marjanovi} Petar. 352 Marinkovi} Blagoje. 37 Linder Maks. 159. 200 Le{evi} Mikailo. 298 Martinovi} Dragoslav. 300 Manola Romoald. 94. 93. 120. 150 Markovi} J. 264 Matijevi} Milan. 243 Marku{ Vuka{in. 188. 243 Maric Fridrih.386 L Lazarevi} @ivota. 304 Markovi} Dragomir. . 158 Lisinac Dobrivoje. 119. 90. 264 Maksimovi} Roksanda. 164. 287. 92 Lazarevi} Tikomir. 119. 242 Lozani} Milorad. 213. 19 Maksimovi} Aleksandar. 91 Markovi} Dragoqub. 351. 109 Lukovi} Milutin. 243 Markovi} Milan. 44. 91 Leposavi} M. 254 Markovi} Zlatibor. 77 Marinkovi} Gvozden. 53 Maksimovi} \or|e. 355 Mar`ik Josif. 158 Markovi} V. 295 Markovi} Persida. 329 Markovi} Bo{ko. 206 Markovi} Stani{a Mlati{uma. 48. 315 Masla} Milutin. 91 Lopi~i} Veqko. 217. 252 Martinovi} Aleksa. 159. 298 Markovi} Milivoje. 269 Maleti} Saveta. 91 Lazarevi} Luka. 236 Lipovac Dragoqub. 279. 105 Lukovi} Bo`idar. Stanislava. 91. 160. 210 Maksimovi} Bo`idar. 351. 163. 95 Lazarevi} Qutomir. 213 Lazarevi} Qubomir. 287 Maksimovi} Mara. 105. 76. 330 Mar`ik Vladislav. 91. 255 Mase Pol. 242 Marjanovi} Vojislav. 351 Mar`ik Slavoqub. 334 Markovi} @ivko Baxo. Miodrag. 330 Masarik Toma. 229 Markovi} Isaije. 150 Lazovi} Nade`da. 41 Lebl-Albela Paulina. 164 Lukovi} Luka. 322 Markovi} Qubomir. 119 Manojlovi} Milorad. 159. 160. 105 Lazovi} Lazarevi} Milovan. 218. Miqojko. 304 Mari} Mijat. 109 Lap~evi} Dragi{a. 354. 165 Qubisavqevi} Radenko. 193 Leki} Aleksa. 36. 33 Markovi} Stojan. 261 Maksimovi} Jovan. 303 M Mak Kenzi D. 92 Markovi} Andreja. 236 Manojlovi} Manojlo. Roderik. 96 Markovi} Bo`idar. 263 Leki} Predrag. 151 Lozani} Mladen. 14. 55. 353 Luka~ Margarita. 160 Maksimovi} Branko. 119 Lu~i} D. 238. 219 Markovi} Gvozden..

44. 352 Matijevi} Milorad. 239. 36.387 96. 118. 91 Mijatovi} Dragoqub. Zora. 255 Matovi} Miroslav. 87. 91 Milutinovi} Vujo. 95. 245 Miladinovi} Igwat. 91. 248 Miloj~evi} Mihajlo. 91 Matovi} Velisav. 260. 96 Mileti} Milan. 96 Milovanovi} Bo{ko. 336 Milenkovi} Melanija. 199 Milenkovi} Bo{ko. 349. 107. 157. 303 Milovanovi} Dimitrije. 167 Maxarevi} Isailo. 84. 188. Milivojevi} Stojan. 63. 224 Milenkovi} Borisav. 183. 158 Milenkovi} Bo`idar. 261 Milenkovi} Jovan. 94. 80 Milenkovi} Stojadin. 269. 162 Milovanovi} Radoslav – Rale. 334 Milovanovi} Radosav. 87. 83. 164. 229. 164. 92 Milenkovi} Milica. 111. 249 Matovi} Tihomir. 260 Milenkovi} Stojan. 330 Mati} Filip. 82 Milo{evi} Vladan. 91 Mijailovi} Mijodrag. 344 Milo{evi} Angelina. 188. 126 Milanovi} Dragomir. 335 Milosavqevi} Milosav. 91 Milovanovi} Velimir. 75 Milosavqevi} Dule ]opica. 98 Milovanovi} Dobrivoje. 236 Mileti} Dragoslav. 217 Milosavqevi} Stevan. 91 Mili}evi} \or|e. 316 Milovi} Jovan. 105 Milo{evi} Miodrag. 146. 158. 158 Milovanovi} Nedeqko. 257 Miki} J. 283 Mizdrakovi} Dragoqub. 114 Milenkovi} Petar. 264 Milenkovi} Gina. 91 Milovuk Katarina. 150 Milovanovi} Sofija. 28 Mili}evi} Rade. 91 Milovanovi} Radoslav. 334 Milo{evi} Sima. 116 Mili}evi} Velimir. 101 Milosavqevi} Dragoslav. 98 Milovanovi} Vasilije. 112. 273 Maxarevi} Jelisaveta. Vojislav. 213 Macanovi} Hrvoje. 55. 330 Milo{evi} M. 126 Milanovi} Dragoqub. Sava. 101. 95. 69. 160. 114 Ma{in Varvara. 224. Miodrag. 98 Milovanovi} Milutin. 31. 257 Milojkovi} Bo`idar. 109. 210 Milisavqevi} V. 91 Milaki} A. 146 Mijatovi} Elodija. 114 Milosavqevi} Milorad. 158 Milenkovi} B.. 210. 50. 316 Maxarevi} Sredoje. ^eda. 145. 333 Milosavqevi} Milisav. 257 Mecilo{ek Rudolf. 160. 82 Milo{evi} Borivoje. 245 Milosavqevi} Svetislav. 183 . 93 Milenkovi} Mujo. 159. 109 Mati} Sava. 206 Milovanovi} Tilda. 87. 301. 229 Milovanovi} Dragoqub. 70. 300 Mili} Danica. 96 Ma~ek Vladimir Vlatko. 102 Milaki} Dragutin. 108. 234. 109 Mila{inovi} Milan. 158. 95 Milovanovi} Lazar. 91 Milenkovi} Milan. 263. 165. 243 Mili}evi} Milojko. 242 Milenkovi} Q. 165. 109 Miler Renata. 252 Milo{evi} Milutin. 75 Milovanovi} Vojislav. 241 Macura Vladimir. 224. 96 Milankovi} Milutin. 310. 167 Milanovi} Rado{. 252. 127 Milanovi} Veqko.

150 Nedi} Milan. Savo. 183 Nikoli} Mileva. 148 Nici} Nikola. 291 Nikolajevi} Bo`idar. 41. 105 Miqkovi}-Kati} Bojana. 80 Nikoli} Stevan. 91 Milutinovi} Radisav. 75 Nedi} K. 113 Ninkovi} Pavle. 218 Mladen Nikola. 154 Milutinovi} Stanimir. 148. 124 Murat Marko. 249 Ne{ovi} Milivoje. 243 Novak Viktor. 111 Milutinovi} Dragoqub. 195. 39. 106 Ne{ovi} Milan. 92 Mihajlovi} Bogomir. 32 Miqkovi} Milorad. 145 Mo`uhin Ivan. 91 Nikodijevi} Vlastimir. 107 Miti} Uro{ Micko. 291. 249 Ni{avi} Du{an. 196. Bo`ica. 252 . 82 Mirkovi} Mijo. 91 Mitrovi} Du{an. 63. 105 Nikoli} Momir. 36. 65. 352 N Naski} Dragutin. 108.. 311 Naumovi} Dragomir. 243 Nedi} Vojislav. 201. 281 Mitiser Paul Jozef. 354. 246 Mor Tomas. 167 Nikoli} Dragan.388 Milutinovi} Dobrica. 232 Negri Pola. 330 Mladenovi} R. 252 Nikoqa~i} Pero. 20 Mudrini} Petar. 236 Nedeqkovi} @ivko. 19 Mrkowi} P. 290. Dragoqub. 236 Mozer Hans. 161 Misilo Krunoslav. 83. 202 Mihajlovi} Jelena. 105 Nevoqica Slobodan. 24. 92 Nasti} Milan. 85 Mitrovi} Milenko. 232 Mihajlica Bela. 360 Nenadovi} Dragutin. 242. 158 Nikoli} Branislav. 301 Mitrovi} @ivota. 44 Mitrovi} Nata. 95. 326 Mitrovi} Andrej. 143. 294 Nikoli} S. 242 Nikoli} Bo`idar. 334 Mirjani} Pavle. 33. Dragica.. 304 Ne{kovi} Mil.. 95. 146 Mladenovi} Mihailo. 352. 105 Nino{evi} Mira. 355 Mihailovi} Mihailo. Ne{i} B. 15. 282. 303 Mitrovi} Mihajlo. 200. 145. 92 Miqkovi} Miodrag Ni{lija. Milo{. 257 Mihajlovi} Persida. 92 Ni{avi} Filip. 236 Mom~ilovi} Savo. 91 Mitrovi} Dragi{a. 89 Mitrovi} Radowa. 243 Nikoli} Veqko. 352 Nikolajevi} Du{an. 204 Mihi} T.. 44 Miqkovi}-Bojani} Ema. 295 Mladenovi} Vojislav. 171. 94. 266 Nikoli} Bogdan. 165 Nikoli} Qubivoje. 95. 219 Mladeni} Milorad. 154 Nikoli} Qubica. Milenko. 290 Nikoli} Mladen. 44 Mirkovi} @ivko. 341 Mitrovi} Vlajko. 243 Mihailovi} Sreten. 189 Nesterenko Dimitrije. 92. 316. 54. 39. 197. 92. 101. 243 Mladenovi} B. 96. 82 Milutinovi} R. 290 Mir~eti} @. 102. 299 Nikoli} Dragoslav. 243 Nikoli} @ivko. 119 Nenadovi} Quba. 260 Mihailovi} Milorad. 283 Misita Katu{i} B. 164. 91 Naumenko Vja~eslav. Jezdimir. 242 Ni{avi} Deleta. 192 Mitrovi} Radovan.

240. 277 Pantovi} Bo{ko. 309. 109 Pantovi} @ivojin. 154 Pani} Milutin. 232. 301 Petrovi} Velimir. 91. 107 Obrenovi} Natalija. 248. 262. 242 Petrovi} Budimir. 300 Pavlovi} \or|e. 239. M. 75. 300 Petrovi} Aleksandar. 198. 143. 158 Pavlovi} Jovan. 219 Petkovi} Tasa. 146 Peri{i} Milan. 92 Petrovi} Bo`a. 233. 242 Pelnar` Miroslav. 119 Pa{trovi} Branko. 294 Pelcer \or|e. 146. 14. 301 Pa{i} Nikola. 91 Obradovi} Velisav. 63 Paunovi} Milo{. 92 Paunovi} Milan. 77. 239. 252 Novak Josip. 351 Petkovi} @ivojin. Miodrag. 112. 151 Novakovi} Reqa. 76. 310. 260 Petrovi} Branivoje. 148 Pavlovi} Negoslava. 269. 95. 308. 234. 243 Ovadija J. 91 Opa~i} M. 303 Paunovi} Vladislav.. 235. 330 Petrovi} Bogoqub. 239 Obradovi} Dimitrije Kondis. 234. 303 Obradovi} Milosav. 12. 215 Palurovi} Milen. 105 Pantovi} Krsta. 205 Pavlovi} Radomir. 254. 165. 162. 60. 189 O Obele`ev Feodor. 145. 242 Pavlenko Petar. 145 P Pavi}evi} Vojislav. 236 Nov~i} Milentije. 196 Olimpijada Masko. 242 Park Ezra Robert. 338 Orbovi