PISMO UREDNIKU / LETTER TO THE EDITOR

UDK: 615.322:634.51

Lekovita svojstva oraha

Healing properties of walnut
Jelena M. aenovi Milovanovi1, Vladan Vlajkovi2
1. Institut za hemiju, Prirodno-matematiki fakultet, Kragujevac 2. Zavod za javno zdravlje uprija Pomoravlje, uprija PRIMLJEN 03.12.2012. PRIHVAEN 22.02.2013.

Jelena M. Cadjenovic Milovanovic1, Vladan Vlajkovic2

1. Department of Chemistry, Faculty of Science, Kragujevac, Serbia 2. Institute of Public Health Cuprija "Pomoravlje", Cuprija, Serbia RECEIVED 03.12.2012. ACCEPTED 22.02.2013.

Mnoge studije pokazuju da je faktor ishrane presudan uzrok u prevenciji vanih bolesti ukljuujui rak, koronarne bolesti srca, uroenih defekata i katarakte. Postoje jaki dokazi da pojedino voe i povre titi od ovih bolesti ali se intenzivno ispituju aktivni sastojci kako bi bili u potpunosti identifikovani. Istraivanja sprovedena osamdesetih godina prolog veka pokazala su da se kod pacijenata koji su konzumirali oraaste plodove 4-5 puta nedeljno smanjuje smrtnost od sranog udara za oko 50% u odnosu na one koji nisu konzumirali. Takoe utvreno je da smanjuje nivo loeg LDL holesterola u krvi, kao i da je veoma preporuljiv za dijabetiare.1 Orah (lat. Juglans) je rod biljaka iz porodice Juglandaceae. Na naim prostorima uglavnom se sree vrsta Juglans regia L. Orah je samonikla biljka, dostie visinu i do 25 metara. Do sada je rasprostranjenost oraha i leske u Srbiji i Crnoj Gori vie bila posledica povoljnih prirodnih uslova nego organizovanog uticaja nauke.2 Prema FAO, najproduktivnije farme oraha u 2010 su bile u Rumuniji, sa prinosom iznad 23 metrikih tona po hektaru.3 Orah potie sa Dalekog istoka i iz Male Azije ali postoje podaci i da potie sa Mediterana tako da se njegovo tano poreklo ne zna. Od oraha se mogu koristiti listovi, mladi plod i zreo plod. Lekovita dejstva ove biljke imaju: lie koje se sakuplja u prolee, nezreo plod koji se sakuplja u junu i zreo plod koji se sakuplja u jesen. Poznato je da su ljudi od davnina koristili orah za pripremanje razliitih melema, likera, kako za spoljnu upotrebu (ispiranje u sluaju infekcije), tako i unutranju (pripremanjem ajeva od lia) za jaanje organizma i ienje krvi. Sakupljeni uzorci ploda oraha iz okoline Kragujevca analizirani su u laboratoriji Instituta za hemiju Prirodno matematikog fakulteta u Kragujevcu. Metod rada obuhKORESPONDENCIJA / CORRESPONDENCE

vata sledea ispitivanja: a) uzorkovanje orahovog ulja ulje je dobijeno hladnim ceenjem usitnjenog ploda oraha; b) sadraj mikroelemenata je odreen na plamenom atomskom apsorpcionom spektrofotometru, Perkin Elmer 3300; c) analiza lipofilnih komponenata oraha odreena je gasnomasenom spektrometrijom (GC-MS) i tenom hromatografijom pod visokim pritiskom (HPLC). Dobijeni rezultati su analizirani metodom deskriptivne statistike. Rezultati su pokazali da u plodu oraha ima 7-10% ugljenih hidrata, do 63% masti, 17,8% belanevina uz neznatan sadraj vode i dijetnih vlakana -7,8%. Od vitamina prisutni su vitamin A i E, vitamini B grupe i to: B1, B2, B3, B5 i B6 kao i vitamin C. Orah sadri 2-3% minerala i to kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum, gvoe, mangan, bakar i cink. Grupa veoma vanih biolokih jedinjenja koje orah sadri su proteini kojih ima oko 15%. Proteini bogati esencijalnim aminokiselinama nalaze se u jezgru oraha. Najvea vrednost oraha se ogleda u velikom sadraju omega-3-masnih kiselina i antioksidanata. Konzumiranjem nekoliko oraha dnevno znatno se smanjuje rizik od oboljevanja od sranih bolesti. Zbog velikog sadraja dijetnih vlakana i polinezasienih masnih kiselina orah je preporuljiv i za dijabetiare. Od masnih kiselina u orahu su najzastupljenije nezasiene masne kiseline oleinska, linolna i -linoleinska, gde je dokazano da nivo linolne kiseline dominira u odnosu na -linoleinsku kiselinu. Mada se u tragovima u orahu pojavljuju i zasiene masne kiseline kao to su palmitinska, stearinska, miristinska i druge. Nivo linolne kiseline je oko 60%, a linoleinske 15% u lipidnom sastavu orahovog ulja.

Jelena M. aenovi Milovanovi, Institut za hemiju, Prirodno-matematiki fakultet, Radoja Domanovia 12, 34000 Kragujevac, Tel. 034336223, E-mail: jelenacadjenovicmilovanovic@gmail.com Jelena M. Cadjenovi Milovanovic, Department of Chemistry, Faculty of Science, Radoja Domanovica 12, 34000 Kragujevac, Serbia, Phone: +38134336223, E-mail: jelenacadjenovicmilovanovic@gmail.com

PONS Med 2012 / PONS Med J 2012; 10(1):33-34

strana / page

33

PISMO UREDNIKU / LETTER TO THE EDITOR

Lekovita svojstva oraha / Healing properties of walnut

Fizioloka svojstva masnih kiselina zavise od duine lanca, stepena nezasienosti i razgranatosti lanca. Nezasiene masne kiseline u svom lancu imaju jednu ili vie dvostrukih veza koje mogu biti cis- ili trans- konformacije. Trans konformacija se javlja tokom industrijske prerade u postupku koji se zove hidrogenizacija biljnih ulja. Dokazano je da ove kiseline u nedostatku estara masnih kiselina zauzimaju njihovo mesto u vitalnim procesima i uzrokuju bolesti cirkulacije i to arterioskleroza i bolest sranog miia. Razlike u geometriji izmeu cis i trans konformacije igraju vanu ulogu u fiziolokim procesima i izgradnji elijskih membrana. Esencijalne masne kiseline su rasprostranjene u biljnoj i ivotinjskoj hrani; pomau pravilnom radu elija i organa. Od njih nastaju i jedinjenja slina hormonima, koja reguliu irok spektar ivotnih funkcija, kao to su krvni pritisak , zgruavanje krvi, nivo lipida u krvi, imunoloko stanje. Analizama je dokazano da linolna i linoleinska kiselina oraha sniavaju nivo holesterola u krvi, i time se spreava njegovo taloenja na zidivima krvnih sudova ali i nastanak povienog krvnog pritiska. Neravnotea ili manjak linoleinske kiseline u odnosu na linolnu (poeljan odnos je 1:2) izaziva mnoge bolesti kao to su depresija, dijabetes, artritis, karcinom itd.. -sitosterol je jedinjenje iz grupe fitosterola, i prisutno je u orahu ali i drugim biljkama. Ova grupa jedinjenja pojavljuje se u razliitim oblicima recimo u obliku slobodnih alkohola, estara masnih kiselina, streilglikozida, acetatnih sterilgikozida. -sitosterol jedan je od nekoliko fitosterola sa hemijskom strukturom vrlo slinom holesterolu. Te zbog takve slinosti moe da zauzme njegovo mesto prilikom apsorpcije i na taj nain smanji nivo holesterola u krvi.4 Orah teko podlee reakciji oksidacije poredei ga sa drugim plodovima, to je ukazuje na pojaano prisustvo antioksidativnih jedinjenja, koja smanjuju autooksidaciju lipida. Jedina biljka iji plod ima jaa antioksidativna svojstva od oraha jeste ipurak. Najvea antioksidativna svojstva ispoljava opna oraha, to je utvreno na osnovu prisustva fenolnih jedinjenja u razliitim delovima oraha. Razliite analize i ispitivanja pokazala su da fenoli iz biljaka utiu na smanjenje rizika od nastanka kancera i razliitih sranih bolesti. Sadraj fenola u biljci zavisi od zrelosti oraha. Glavna fenolna komponenta oraha jeste juglon jedinjenje poznato po antimikrobnom dejstvu. To je aromatino jedinjenje koje se nalazi u liu, korenju, ljusci i kori biljaka iz porodice Juglandaceae. Juglon je otrovan za mnoge druge biljke i spreava njihov rast, zbog ega se ponekad koristi i kao herbicid. Takoe, koristi se i kao dodatak bojama za tekstil i farbama za kosu. Tokoferol (Vitamin E) se najveim delom nalazi u ulju

koje se dobija hladnim ceenjem. Ekstrakcijom ceenog oraha, takoe se dobija znatan procenat tokoferola koji ispoljava znatno jae antioksidativno dejstvo od samog ulja. Tokoferol kao antioksidant moe da stabilizuje masne kiseline u ulju i na taj nain sprei ueglost ulja tokom skladitenja. Pod vitaminom E se podrazumeva grupa jedinjenja koja obuhvata etiri tokoferola (-, -, -, -) i etiri tokotrienola. U velikom broju sluajeva dokazano je da -tokoferol pokazuje vei opseg antioksidativnog dejstva pa se on smatra za glavni vitamer u orasima. Na osnovu izloenog, moemo zakljuiti da je orah jako korisna hrana, a pre svega zbog same injenice da sadri tako veliki broj navedenih hranljivih materija, minerala, vitamina, antioksidanasa. Treba takoe napomenuti da naunici jo nisu sigurni da li orasi deluju kao hemopreventivni agent protiv karcinoma, efekat koji moe biti posledica visokih vrednosti fenolnih jedinjenja u vou, antioksidativne aktivnosti kao i snane in vitro antiproliferativne aktivnosti.5 Ipak treba biti umeren pri konzumiranju oraha obzirom na energetsku vrednost i injenicu da ga mnogi nazivaju energetskom bombom. Tako , nakon svega se preporuuje korienje oraha u svakodnevnoj ishrani dodue u malim koliinama (4-5 komada), kao preventiva protiv raznih bolesti i zadovoljenja dnevnih potreba za esencijalnim nezasienim masnim kiselinama.

LITERATURA

1. Albert CM, Gaziano JM, Willett WC, Manson JE. Nut consumption and decreased risk of sudden cardiac death in the physicians' health study. Arch Intern Med 2002; 162: 1382-7. 2. oki MM. Orah i lijeska. Beograd: Partenon, 2007. 3. FAOSTAT. Food and Agriculture Organization of the United Nations, 2013. (http://faostat3.fao.org/home/index.html). 4. Petrovi Z, Simojonovi D, Gutman I. Orasi vieni oima hemiara. Hemijski pregled 2009; 50: 39-41. 5. Negi AS, Luqman S, Srivastava S, et al. Antiproliferative and antioxidant activities of Juglans regia fruit extracts. Pharm Biol 2011; 49: 66973.

34 strana / page