Panfilov S.

EDITORIAL UVODNIK UDK 159.922.1 UDK 821.112.2.09 Man T.

THOMAS MANN – A SLAVE OF HIS OWN AND THE LORD OF OTHER PEOPLE’S FAITH

TOMAS MAN – ROB SVOJE I GOSPODAR TUĐIH SUDBINA
Sanja Panfilov1

Abstract: A basic outline of the personal and family life and literary body of work of this giant in German, European and World literary art of the 20th century. Some qualities of his family members have been pointed out. The accent is placed on his own obsessions with his sexual deviancy, as well as the influence it had and with which it marked the entire literary and artistic creation of this undisputable literary genius. Presented is the personal point of view along with the one that was publicly disputed and that concerns the reach that his sexuality had when it comes to his creativity, and its influence on the artistic, political and social life of the German nation. The works of art by Tomas Mann present a cause for numerous debates and controversy in the German cultural and historic society even today. Key words Tomas Mann; psychosexuality; homoerotic traits and intellectual creation; German literature, culture and history of the 20th century; Sažetak: U glavnim crtama su opisani lični i porodični život i stvaralaštvo književne gromade nemačke, evropske i svetske literarne umetnosti XX veka, i istaknute osobenosti članova njegove porodice. Akcenat je stavljen na njegovu opterećenost sopstvenom seksualnom devijantnošću, kao i uticajem koju je imala i kojom je obeležila celokupno književno i umetničko stvaralaštvo nespornog literarnog genija. Dat je lični i komentarisan u javnosti iznet stav o dalekosežnosti seksualnosti na njegovo stvaralaštvo, i njen uticaj na umetnički, politički i društveni život nemačke nacije. Umetničko delo Tomasa Mana i danas izaziva, u nemačkoj kulturnoj i istoriografskoj javnosti, brojne polemike i kontraverze. Ključne reči: Tomas Man; psihoseksualnost; homoerotske odlike i intelektualno stvaralaštvo; nemačka književnost, kultura i istoriografija XX veka;

1 ESTETSKA HIRURGIJA “CLINIC OLYMP“, A. Cesarca 18/VIII, 21000 Novi Sad, Serbia Correspondence to: Sanja Panfilov, e-mail: panfilov@clinicolzmp.com Received: November 04, 2012 Accepted: December 11, 2012 Financial disclosure: nothing to report.
Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. Vol XX, No. 3-4, December 2012

1

U Nemačkoj postoje dve umetničke porodice koje su predstavljale i danas predstavljaju „intelektualno plemstvo“. 2 Toman Man rođen je na „bojnom polju“ dva različita temperamenta. egzotiku nepoznatih svetova i genetiku sa kojom će se njeni potomci boriti do kraja svojih burnih života. To su porodica Vagner i porodica Man. supruge kao „alati“. klovn – treba mi aplauz“ govorio je. glu- mac. koja je bila žrtva dominantne i sveobuhvatne ličnosti oca. Njegov psihološki portret interesantan je upravo zbog antagonizama tela i duha. brojne polemike i kontraverze. razuzdanog i sentimentalnog. Njihovo stvaralaštvo uticalo je ne samo na umetnički nego i na politički i društveni život nemačke nacije. Još od Frojda se smatra da je otkrivanje psihe disekcija detinjstva. Ona je u porodicu Man unela vatru.Panfilov S. bogatu naslednicu. mnogobrojni potomci – talentovani. krutog i formalnog. Ovo bi bila uobičajeno bogata i uspešna porodica više klase. čoveka koji se ceo svoj život opsesivno ograđivao od spoljašnjeg sveta. dva nepomirljiva hrišćanska koncepta: evangelističkog i katoličkog. koji su ga proganjali kao unutrašnji demoni. juna 1875. dva emotivna obrasca. Elizabeta Stjuard i Vilijam Tomas Man Familija Tomasa Mana Naime. istovremeno tražeći njegovo obožavanje i poštovanje: “Ja sam umetnik. upoznao Juliju da Silvu Bruns – temperamentnu. Ivo Andrić je rekao: „Od vlastitog detinjstva ne možeš pobeći“. gradskog senatora i vlasnika trgovačke firme „Johan Sigmund Man“ koja je trgovala žitaricama. ali i bili pokretačka snaga njegovog stvaralaštva. značajnom nemačkom trgovačkom gradu. Toga je i sam bio svestan. kao drugi sin oca Tomas Johan Hajnrih Mana. Mene je u slučaju „Tomas Man“ zaintrigirala upravo intimna istorija te porodice. U svom svečanom obraćanju Nobelovom komitetu definisao je Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. na jednom od trgovačkih putovanja u Brazil. Vol XX No. prelepu. sa akcentom na uticaj roditelja. Interesantna je činjenica da je Tomas Man čitav život bio opčinjen Vagnerovim delom koje ga je inspirisalo u kreiranju mnogih literarnih junaka. Težina maske koju je nosio od detinjstva bila je ogromna. u nemačkoj kulturnoj i istoriografskoj javnosti. zabavaljač. godine u Libeku. emotivnog poraza. pruskog. Johan Hajnrih Man je. Fascinantna je sličnost ove dve „dinastije“. Umetničko delo Riharda Vagnera i Tomasa Mana i danas izaziva. Pol Tomas Man rođen je 6. 3-4. Celog života vukao je gvozdenu kuglu tajne. i latinoameričkog. December 2012 . osećanja krivice. da se nije umešala ljubav na prvi pogled. koja je porodicu Man pretvorila u gradsku atrakciju. frustracije zbog kukavičluka da se preda svom vlastitom biću. ali nesposobni da prežive u senci genija. Otac uzdignut na nivo kulta.

Bio je ispod prosečan učenik i taj period njegovog života ne bi bio vredan naročitog pomena da u 14. simbol duhovno-čulne avanture. Ovim primordijalnim šokom objašnjava se njegovo kasnije ponašanje – osećanja su smešna i ne 3 Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. On je bio maštovito. Kasnije je pisao: “Kao dete želeo sam da postanem poslastičar ili vozač tramvaja. ovu duboko intimnu epizodu prepričava prijateljima koji Mana izvrgavaju ruglu. Male. simbol građanskog zavičaja“. Jug. Uz to. sa mačem za pojasom i igre sa olovnim vojnicima su se podrazumevale. svoje unutrašnje biće: “ U meni se mešaju sever i jug u jednu konfliktnu i produktivnu mešavinu. oduševljeno majčinim pričama o braziliskim prašumama i crncima koji pevaju oko vatre. konzervativno. Spoljašnji svet bio je pozornica. Sinovi su morali pokazati mušku čvstinu i pruski. na koju ovaj reaguje podrugljivo i odbojno. No. Tomas mu piše pesme i otvoreno priznaje svoju naklonost. strasti i umetničkog. Nepoželjno je bilo pokazati emocije i slabost. i sever. nedostupan. December 2012 . 3-4. Otac je oličavao racionalno. Takav genetski i socijalni antagonizam morao je ostaviti traga. Otac je bio „kraljevska figura“ – neprestano odsutan. godini nije doživeo iskustvo koje će odrediti ceo njegov budući život. Tako je njegova prva ljubav završila poniženjem. Zaljubio se u plavookog i Tomas Man – adolescent plavokosog školskog druga Armina Martensa. Julia da Silva Bruns Tomas Man – fotografije iz detinjstva vojskom ili autoritetima. Maska je morala biti verodostojna. nežno dete. Vol XX. u kojoj je svako igrao namenjenu mu ulogu. Tomas je duboko mrzeo sve što ima veze sa Tomas Johan Hajnrih Man Odbojnost prema autoritetima prenela se i na školske dane – „Škola je gora nego zatvor“ – žalio se. disciplinu i samodisciplinu. Sve njegove kasnije opsesije biće slika i prilika ovog momka. Obožavao je lutkarsko pozorište u kome je uvek bio princ ili vladar izmišljenog sveta. specijalno skrojene husarske uniforme.Panfilov S. militarstički duh. Kada sam video da od toga nema ništa potpuno sam odustao“. ali svevideći i sveprisutan u očekivanjima.

koji je smatrao da umna strast isključuje čulnost. kao što je to još ranije bio da Vinči. postao je talac vlastite tajne i rob neiživljenih strasti. treba ih pokazivati. Ljubav čoveka izoluje i izbacuje iz građanskog kruga. Odlukom da ne popusti „spolnosti“. pogotovo ne homoerotska. ali i zgražanje klase iz koje je potekao. kako je nazivao svoje stanje. socijalnih kritika i eseja i kao laureat Nobelove (1929) i Geteove nagrade za književnost (1949) „Budenbrukovi“ su mu doneli slavu u literarnoj javnosti. Oduševljavam se samo estetskom čulnošću duha. „Patim od osećanja mržnje. ili Tesli. On se povukao u svet imaginacije i svoje telesne čežnje pretakao je u duhovno stvaralaštvo. Vol XX No. knjigom koja istu tu građansku klasu brutal- Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. December 2012 .Panfilov S. na neki način. kratkih priča. Nazivao je to „držanje pasa na lancu“. Najviše mrzim emocije koje me podsećaju na slabost mog karaktera. „Da li umetnik uopšte može biti muškarac?“ – pitao se Man. koji je tvrdio da seksualna energija oduzima snagu umnoj. Tomas Man kao već afirmisani pisac novela. 3-4. 4 Postao je princ nemačke građanske književnosti. Odvojimo genitalno od ljubavi“ – pisao je. Time je. potvrdio Frojdovu teori- ju o pretvaranju seksualne energije u intelektualnu i pridružio se grupi istomišljenika.

„Ona je malo čudo opšteg. posedovala je Katja Pringshajm. no razotkriva. samo je jedna od brojnih kontradiktornosti njegovog ponašanja i karaktera. Bila je idealna kandidatkinja. Supruga. Vrlo inteligentna i obrazovana. neambicioznost. kako se nazivala. No. bez istaknutih ženskih atributa i dubokim glasom. postala je „gospođa Tomas Man“. ukrštala se sa potrebom da živi životom buržoaske visoke klase sa svim beneficijama. Prezirati društveni red i autoritet.Panfilov S. Njegova želja da bude slobodan i beskompromisan u mišljenju i stvaranju. 3-4. Gospođa Tomas Man supruga i majka Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. zavidnu porodičnu genealogiju. Katja Pringshajm kao devojka Nije bila naročito ženstvena Pomalo muškobanjasta. a težiti tome da postane društveni autoritet. inteligenciju. Potrebne kvalifikacije. na neki način je zadovoljavalo njegove homoerotske nagone. harmoničnog obrazovanja. požrtvovanost. U ram njegovog zamišljenog javnog života morala se uklopiti određena životna partnerka. Vol XX. majka šestoro dece. pravi kulturni ideal“ oduševljavao se Man. December 2012 5 .

U hrišćanstvu nije nalazio odgovore: “Ja sam verujući ateista“ govorio je.Panfilov S. koji se proslavio lečenjem homoseksualnosti „hipnotičko -sugestivnom terapijom“. On je svoju sklonost posmatrao kao bolest koju treba lečiti i slabost kojoj se treba odupreti snagom volje. specijalsti za nervne bolesti i „seksualnu patologiju“. Mesto najoštrije napetosti između normi i želja. Tomas Man se. postala je sekretarica i prepisivačica njegovih rukopisa. tražeći pomoć nepoznatih sila. Obratio se najpoznatijem parapsihologu tog vreme6 na Albertu von Schrenck-Nutzingu. hipnotizerima. Katja Man je. telepatama. nije nalazio toplinu i bliskost. U protestantizmu. neurotički prikraćeni oblici seksualnog ponašanja određuju matricu socijalnog ponašanja čoveka i njegovog odnosa prema svetu. postajala sve muževnija. Na sebe je preuzela komu- nikaciju sa spoljnim svetom da bi on mogao neometano da stvara. u kojem je odgojen. verovatno i u „praktičnoj metafizici“. Vol XX No. Kasnije ga je parafrazirao Sioran rekavši: „Ja sam neverujući teolog“. 3-4. vrlo verovatno. ponašanja i fantazije. „Psihoseksualnost“. kako istoričar književnosti Sokolov naziva ženske senke literarnih gromada. „idealna supruga pisca“. Ona je tačka kako prilagođavanja tako i otpora. Seksualnost je mesto na kojem sukob između individualnosti i kolektivnih normi postaje neizbežan. Za njega je protestantizam bio Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. Man je bio redovan posetilac okultnih seansi i fasciniran mediumima. kako je to nazivao Šopenhauer. s godinama. Rečju. December 2012 . astrolozima. nadao da će bračni život neutralisati njegov „zov tela“. Kaže se kako supružnici u dugovečnim brakovima počnu Katjini portreti i supružnici Man da liče jedno na drugo – Katja je počela da liči na Manova očekivanja.

ekscentrike. Teško je reći ko je u tom odnosu bio veća žrtva: otac koji ne zna da pokaže i pokloni ljubav. oni su bili. On želi da veruje u Boga. „Verovanje u Boga je verovanje u ljubav.. Vaspitavanje nije gajenje. vrhovni vladar njihovog malog sveta u kojem je sve bilo podređeno književnom geniju. „Neprestano smo morali biti mirni . nasledila i homoseksualne sklonosti. ima pravo na sve. konzumiranje droga i tabletomanija (Erika). napravilo je od njih emotivne invalide.. kultura. suočena sa emotivnom ravnodušnošću. „kolateralna šteta“ bračnog života. Cena ove emotivne tišine bila je visoka: dva samoubistva (Klaus i Mihaeal).. Biće možemo razoriti ćutanjem“ – napisao je francuski filozof Mišel Onfre.Panfilov S. a uveče jer se ponovo bavio nečim važnim. Celog stvaralačkogi života tražio je razumevanje za osobenjake koje niko ne voli i ne razume – za otpadnike od društva. Monike. život i umetnost“ – pisao je. „Homoerotika je čista. Odsustvo kritike.prepodne jer je otac radio. jer je potpuno ravnodušna prema rađanju. Svako od šestoro Manove dece imalo je neosporan talenat. ili deca. jer i on sam kaže: “U knjigama uvek nalazimo sebe same“. na žalost. to smatra izdajom svog idola Ničea. Tomas Man bio je otac šestoro dece: Klausa. kao mesta oslobođena politike. takoreći. koji nam jasno dokazuju da uloga oca nije bila željena. kako to naziva Vladeta Jerotić. Walter Hasenclever rekao je: “Otac je sudbina sina“. Ko je bio Tomas Man? Možda se odgovor nalazi u njegovim romanima. On posećuje crkve. Elizabete i Mihaela. U senci velikog drveta. Gola. Iza drvenih kabinetskih vrata živeo je autoritet. a ne religija. No. ali teško su uspevali izaći iz senke čoveka koji je za sebe zahtevao toliki prostor. Erike. deca su prethodno pravila beleške o čemu će s njim razgovarati. nasledila su umetničku crtu i bila veoma talentovana: za muziku. Deca u porodici Man. ali s druge strane. ali i podsticaja i usmerenja u životu i stvaralaštvu.. društva i životne svakodnevice. Sudeći po njegovom kasnijem odnosu sa decom. “Dete koje nije tražilo ništa. Većina njih je. slikarstvo ili pisanje. December 2012 . Tomas Man u radnom kabinetu Sva Manova deca. Monika Man se ne seća da je otac ikada s njima ozbiljno razgovarao. robove raznovrsnih 7 Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. popodne jer je spavao. socijalni autizam (Golo) i depresija (Monika). teško da može da uspeva neka biljka. Vol XX. Da bi izbegli mučnu tišinu za stolom. mada bih dodala da ni sudbina ženske dece u odnosu sa ocem nije nevažna. 3-4.to je pažnja u svakom trenutku. odrastala su sa „nevidljivim ocem“. Ljudi kao ja ne treba da imaju decu“citati su iz njegovih dnevnika.. U stvari. Tomas Man je bio kao Saturn koji proždire svoju decu. najčešće smo ćutali“ – piše Golo Man.

doživljaj sveta. intelektualne ili političke stavove. ambiciozne i uobražene. Prateći ih hronološki. godine poroka i slabosti. jer je tematizirao jedan od najvećih tabua u to vreme. December 2012 . Intimni dnevnici pisca. Flober je rekao: “Madam Bovari. 8 Da li je bio bezosećajni monstrum? Distancirani. On je. Tomas Man mogao ga je parafrazirati. kada bismo ljude posmatrali tako površno i jednoznačno. u romanu „Smrt u Veneciji“. kao što je to npr. na taj način. to sam ja“. slučaj sa likom pisca fon Ešenbaha tragično zaljubljenog u dečaka Takođe. pažljivom čitaocu pružio uvid u svoju najintimniju emotivnu i intelektalnu biografiju. Tomas i Katja sa Klausom i Erikom i sa porodicom u društvu prijatelja Manovi na obali Nidena (Litvanija) 1930. koji je padao u depresiju ako je aplauz bio prekratak. ili dobijao napade besa ako se neko usudio da mu uputi kritiku? Da li je bio osetljiv kao primadona i sujetan kao tenor? Život bi bio „kič materije“. 3-4. svesno reskirajući skandal. Ponekad i sa neverovatnom otvorenošću. za glupe. možemo pratiti i njegova promišljanja. otkri- Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. čovek koji nikada nije upoznao lepotu prijateljstva? Hladni narcis koji je sate provodio u kupatilu lickajući se? Egocentrik. jer je u svakom od tih likova bio i delić njega.Panfilov S. tašte. anagramski. Vol XX No. uštogljeni usamljenik koji nikada ne gubi samokontrolu i koji ni sa kim nije bio na TI. trenutna emotivna stanja. dostupni javnosti od 70-tih godina dvadesetog veka. da se tako izrazim. kako piše Sioran. jer je svoj lik dao u svakom od svojih romana.

koji dobija napade plača i panike kada pomažu hladni oblozi i Katjino umirujuće prisustvo. Zbog otpora nacizmu od 1936. Vol XX. godine i sahranjen u Švajcarskoj (Kilcberg kod Ciriha). godine. usamljenog čoveka koji je. beživotnog i hladnog. li su nam senzibilnog. odmah se povlačeći zbog njihovih bodlji’. Prestižnom Geteovom nagradom za književnost nagrađen je 1949. December 2012 9 . Otkrili su nesrećnog dečaka koji nije našao svoje mesto u svetu. pisani uznemirujuće otvoreno i detaljno. godine je živeo i radio u izbeglištvu u Kaliforniji. Dnevnici. Umro je 12. čoveka koji ne funkcioniše bez tableta za spavanje i smirenje. avgusta 1955. Odgovorio je: „Neko ko je srećniji od mene“.Panfilov S. Na kraju života pitali su ga ko bi želeo da bude. 3-4. oslobodili su ovog Janusa uloge književnog spomenika. lektorsko-korektorskim i dizajnerskim radnjama. stvorio zamišljeni lik sebe. No. Da parafraziram Šopenhauera. Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. ZAHVALNOST Autor se zahvaljuje glavnom i odgovornom uredniku na stručnim. još jednog od Manovih duhovnih vodiča: ’Bio je jež koji traži toplinu među drugim ježevima. svesrdnoj podršci i u svakom pogledu pruženoj pomoći u završnoj pripremi uvodnika ovog izdanja Časopisa. uz nadčovečanske napore.

Frau Thomas Mann. BIBLIOGRAFIJA 1. Hildegard Moeller. 49 Fragen und Antworten zu Thomas Mann.com. Muenchen. Rowohl. decembra 2012. PRIMEDBA Sve fotografije su preuzete sa Internet portala: Thomas Mann Google Search Images: https://www. Verlag C. 2001 7. godine. Die Frauen der Familie Mann. Unverzitet u Beogradu.Panfilov S. Fischer Verlag. Marcel Reich-Ranicki. das Leben der Katharina Pringsheim. dostupno 10. 2003 3. Thomas Mann:das Leben als Kunstwerk eine Biographie. Hermann Kurzke. 2006 2. Thomas Klugkist. Piper. Thomas Mann und Seinen. Thomas Mann.google.Beck. DVA. 3-4. Edo Reenst. Psihoterapija i psihodinamika u svetlu Edipa i Elektre. 2005 4. 2005 6. Vol XX No. 2003 5.H. Beograd 2011 10 Curr Top Neurol Psychiatr Relat Discip. Inge und Walter Jens. Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. December 2012 .