You are on page 1of 30

SAOBRAAJNI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU ODSEK ZA LOGISTIKU

Predmet Marketing u logistici

SEMINARSKI RAD

MARKETING ISTRAIVANJE LOGISTIKIH ZAHTEVA U ROBNIM TOKOVIMA SA ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE

Profesor: Doc. dr Milorad Kilibarda

Asistent : Milan Andreji

Studenti : Kristina Rekovi LO 080061 Novak Bojovi LO 080217

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU Beograd, maj 2011. godine

Sadraj
UVOD ..............................................................................................................................................3 LOGISTIKE AKTIVNOSTI (ZAHTEVI)....................................................................................5 UVOZ I IZVOZ .......................................................................................................................5 SRBIJA U MEUNARODNOJ TRGOVINI.....................................................................5 ROBNA RAZMENA SRBIJE SA INOSTRANSTVOM U 2009.G........................10 ROBNA RAZMENA SRBIJE SA INOSTRANSTVOM U 2010.G........................11 ROBNA RAZMENA SRBIJE SA INOSTRANSTVOM 2010-2011.G...................13 ROBNA RAZMENA SRBIJA EVROPSKA UNIJA...................................................14 BILATERALNA SARADNJA SRBIJE I TURSKE................................................17 LOGISTIKE ZAHTEVI ZA TRANSPORTOM.........................................................................19 SAOBRAAJ,SKLADITENJE I VEZE.............................................................................19 MARKETING ISTRAIVANJE...................................................................................................21 ANKETA ..............................................................................................................................21 MARKETING PREDVIANJE ...................................................................................................24 ZAKLJUAK ................................................................................................................................27 LITERATURA ..............................................................................................................................28 SPISAK GRAFIKONA .................................................................................................................29 SPISAK TABELA .........................................................................................................................29 SPISAK SLIKA .............................................................................................................................29

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

UVOD
Marketing predstavlja proces rukovoenja koji podrazumeva odgovornost za indetifikovanje, predvianje i zadovoljenje zahteva kupca, pri emu se ostvaruje profit. On takoe podrazumeva i proces planiranja i realizacije koncepta: formiranje cena, promocije i distribucije ideja, roba i usluga u cilju razvijanja razmene i zadovoljenja potreba pojedinaca i organizacije. Marketing logistika obuhvata planiranje, primenu i kontrolu fizikih tokova materijala i finalnih proizvoda od mesta nastanka do mesta upotrebe, da bi se zadovoljili zahtevi potroaa uz profit. Ukratko, marketing logistika obuhvata dostavljanje pravog proizvoda, pravom potroau, na pravo mesto, u pravo vreme. Logistika je povezana sa obavljanjem niza fiziko-distributivnih aktivnosti, kao to su transport, skladitenje, dranje zaliha, manipulisanje, pakovanje i sl., koje su u funkciji fizikog transfera proizvoda od proizvoaa do potroaa. Taj fiziki transfer moe biti realizovan direktno, ili preko manjeg ili veeg broja posrednika. Otuda je logistika usko povezana sa fizikom distribucijom, pa se ti termini esto koriste kao sinonimi. Fizika distribucija je ui termin od marketing logistike. Ona se odnosi na deo logistikog sistema koji je povezan sa kretanjem i skladitenjem finalnih proizvoda od proizvoaa (prodavca) do potroaa (kupca). Marketing logistika zahteva sisteme integrisane logistike i obuhvata upravljanje materijalima, sisteme toka materijala i fiziku distribuciju podstaknutu informacionom tehnologijom. Informacioni sistemi imaju kljunu ulogu u upravljanju marketing logistikom, a posebno kompjuteri, terminali prodaje, jedinstveni kodovi proizvoda, elektronska razmena podataka i elektronski transfer sredstava. Marketing logistika obuhvata nekoliko aktivnosti. Prva je predvianje prodaje, na osnovu koga organizacija planira distribuciju, proizvodnju i nivo zaliha. Planovi proizvodnje ukazuju na materijale koje odeljenje nabavke mora da porui. Ovi materijali stiu unutranjim transportom, ulaze u prijemnu oblast i skladite se na zalihama sirovina. Sirovine se pretvaraju u gotove proizvode. Gotovi proizvodi izlaze sa pokretne trake i prolaze kroz proces pakovanja, skladitenja u fabrici, unutranji i spoljanji transport, skladitenje na terenu, isporuku i usluivanje potroaa. Menadment je postao zainteresovan za ukupne trokove marketing logistike, koji mogu iznositi do 30 ili 40 procenata od trokova proizvoda. Nii trokovi marketing logistike omoguavaju nie cene, poveanje profita, ili oboje. Mada trokovi marketing logistike mogu da budu visoki, dobro planiran program logistike moe biti jako konkurentno sredstvo. Kompanije mogu privui dodatne potroae putem ponude boljih usluga ili nie cene na osnovu poboljanja marketing logistike. Iz perioda antikih filozofa, pa sve do danas, postojali su pokuaji da se definie pojam usluga i ukae na njihove posebnosti u odnosu na ostale oblasti ljudskog delovanja. Najee se pojam usluga definie kao Aktivnosti ili satisfakcije koje se nude na prodaju ili pruaju u vezi sa prodajom proizvoda. U logistikim sistemima, usluga (logistika usluga) predstavlja proizvod i sredstvo za sticanje prihoda i profita na tritu. Profit od logistikih usluga se moe ostvariti samo kroz ispunjenje i zadovoljenje zahteva korisnika odnosno ako se obezbedi efikasan protok materijalnih proizvoda od mesta ponude (poiljaoca, isporuioca) do mesta upotrebe (primaoca, potroaa). Kompletna logistika usluga je najvaniji deo bilo kog logistikog sistema i svi procesi i aktivnosti u logistikom lancu Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217 Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

moraju biti tako projektovani da realno podre zahtevanu strukturu i nivo logistikih usluga. Logistike usluge su predmet trine razmene. Samo logistiko trite se moe definisati kao Sveukupnost odnosa izmeu ponude i potranje logistikih usluga u odreenom vremenu i prostoru. Cilj seminarskog rada jeste marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU, to je ujedno i sama tema ovog seminarskog rada. Sam proces istraivanja marketinga obuhvata vie faza kao to su: definisanje problema i ciljeva istraivanja, utvrivanje izvora informacija, razvoj strategije uzorkovanja, utvrivanje metoda prikupljanja podataka, obrada i analiza podataka i prezentacija dobijenih rezultata. Predmet istraivanja marketinga iz oblasti logistike mogu biti logistika trita, logistike usluge, promocija,prodaja i cene logistikih usluga. U zavisnosti od predmeta i sadraja istraivanja mogu se izdvojiti tri karakteristine vrste istraivanja marketinga: situaciona (istraivanja marketing okruenja), istraivanje marketing miksa i istraivanje performansi marketinga (analize vezane za trino uee, prodaju, prihode i profit, strukturu trokova i sl.). Na polju logistikih usluga, istraivanje marketinga pre svega je usmereno na otkrivanje i utvrivanje logistikih zahteva i potreba korisnika odnosno naini zadovoljenja i ispunjenja oekivanja klijenata.

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

LOGISTIKE AKTIVNOSTI (Zahtevi)


1.Izvravanje narudbina odreenje osnovnih pojmova, informacije u narudbini, funkcije, zadaci, oblici obrade narudbine, izvravanje narudbine i upravljanje zalihama 2.Upravljanje zalihama pojam i uloga zaliha u logistikom sistemu, klasifikacija zaliha, utvrivanje zaliha, planiranje zaliha, projektovanje optimalnih zaliha, praenje i kontrola zaliha 3.Skladitenje pojam, svrha, ciljevi, zadaci, skladini procesi i ue organizacijske jedinice unutar skladita, vrste skladita, lokacija i unutarnje ureenje skladita, smetaj i raspored robe u skladitu, informacijsko-komunikacijski sistem skladitenja, trokovi skladitenja 4.Pakovanje sistem pakovanja, funkcije pakovanja, zahtevi pakovanja i upravljanje ambalaom, vrste pakovanja i logistike jedinice pakovanja (paleta, kontejner) 5.Transport pojam (transportni sistem, transportne grane, transportni proces), uloga u logistici, transportni lanac, spoljni promet (drumski, elezniki, pomorski, vazduni), unutranji promet(diskontinuirani, kontinuirani).

UVOZ I IZVOZ
SRBIJA U MEUNARODNOJ TRGOVINI S obzirom na to da Svetska trgovinska organizacija i UNCTAD imaju dobre istorijske baze o spoljnoj trgovini, kao i da postoje podaci o trgovini bivih republika unutar FNRJ i SFRJ rad poinjemo istorijskim prikazom udela Srbije u meunarodnoj trgovini. Na osnovu priloenog grafikona moe se zakljuiti da je Srbija imala najvei udeo u svetskom izvozu na poetku privredne reforme, od 1965. do 1967. godine i on je iznosio 0,19%, da bi se opet naglo uveao na 0,18% kada je izbila platno-bilansna kriza 1981-1983. godine. Najvei udeo u svetskom uvozu Srbija je dostigla 1971. godine kada je izneo 0,3%. Nakon te godine udeo je opadao od manje od 0,05% u 1994. godini. Valja primetiti, zbog paralele sa razvojem nakon 2000. godine, da je raskorak izmeu izvoza i uvoza nastao u periodu od 1965. do 1979. godine, i da je u ovom periodu eksplodirao rast spoljnog duga. Usled nemogunosti da finansira novim kreditima uvoz Srbija je naglo smanjila udeo u svetskom uvozu sa 0,25% u 1981. na 0,19% u 1984. godini poveavajui pokrivenost uvoza izvozom sa 60% u 1980. na 85% u 1985. godini.

Grafikon 1. Udeo Srbije u svetskoj robnoj razmeni u %

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

Sankcije UN su imale pogubne efekte na Srbiju kroz njenu izolaciju, gubitak meunarodne konkurentnosti naih preduzea, izostanak tehnolokog razvoja firmi tokom devedesetih godina prolog veka...Srbija je ula u proces tranzicije sa udelom u svetskom robnom izvozu od 0,024% i u uvozu od 0,05% u 2000. godini. Stoga tabele sa impresivnim stopama rasta ostvarenim do kraja 2008. godine treba posmatrati i u kontekstu ranije dostignutih pozicija u svetskoj privredi. Uprkos padu izvoza u 2009. godini, njegov udeo u svetskom izvozu je nastavio da se poveava usled nae sporije stope pada. Tabela 1. prikazuje zemlje sa najbrim rastom izvoza u periodu nakon 2000. godine. Srbija je na 7. mestu i samo je Litvanija ispred nje od istono-evropskih zemalja. Slovaka, koja je imala ogroman rast udela preraivake industrije u BDP-u, za razliku od pada kod nas, je po stopi rasta tik uz nas. Ali sa 7 puta veom vrednou izvoza od nae.
Tabela 1. Rang zemalja prema stopi rasta robnog izvoza 2000-2008 u milionima $ i % Tabela 2. Rang zemalja sa najsporijim rastom izvoza u period 1990-2008 u mil. $ i %

Podatke o impresivnom rastu izvoza robe relativizira poreenje sa izvoznim rezultatima u 1990. godini. Samo je pet zemalja sa veom vrednou izvoza od jedne milijarde u 1990. godini imalo sporiji rast izvoza. U rangiranju brzine rasta robnog uvoza stojimo bolje u odnosu na robni izvoz. Tri izvoznice nafte su imale bri rast uvoza zahvaljujui obilnim izvoznim prihodima. Neznatno vea stopa rasta robnog uvoza od izvoza ukazuje na to da realna aprecijacija kursa dinara nije dramatino uticala na irenje trgovinskog deficita. I u 2000. godini, kada je dinar bio znaajno potcenjen postojala je relativno niska pokrivenost uvoza izvozom. Kao i kod izvoza i kod uvoza je veliki broj zemalja iz Istone Evrope koje su u vrhu prema dinaminom rastu koji je u ovom periodu ostvaren. Hendikep Srbije je niska osnovica sa koje je ovaj rast poeo. Prema rastu izvoza usluga Srbija se nalazi na istom, sedmom, mestu kao i kod robnog izvoza.
Tabela 3. Rang zemalja prema brzini Tabela 4. Rang zemalja prema najbrem rastu izvoza

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU


rasta uvoza 2000-2008 u mil. $ i % usluga 2000-2008 u mil. $ i %

U uvozu usluga Srbija je zauzela najbolju poziciju u odnosu na sva primenjena rangiranja. Usled znatno breg rasta uvoza od izvoza usluga Srbija je od 2006. godine postala neto-uvoznik dok je do te godine bila neto-izvoznik usluga. U 2009. godini je, zahvaljujui padu tranje stanovnitva izraenog u evrima, dolo gotovo do neutralisanja deficita u trgovini uslugama usled manjeg pada izvoza od uvoza.
Tabela 5. Rang zemalja prema najbrem rastu uvoza usluga 2000-2008, u mil. $ i %

Kada saberemo podatke o izvozu robe i usluga, sa jedne strane, i uvozu robe i usluga, sa druge strane, i stavimo ih u Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217 Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

odnos sa BDP-om po kupovnoj snazi domaih valuta (BDP po tekuem kursu prilino iskrivi pravu sliku) dolazimo do obrauna spoljnih (ne)ravnotea i stepena otvorenosti ekonomija. Tabela 6. prikazuje zemlje sa najveim relativnim udelom trgovinskog deficita u BDP-u. I dok moemo nai ak 26 zemalja (od 158. sa svim dostupnim podacima) sa veom spoljnom neravnoteom od Srbije, ni jedna od njih nije vea ekonomija od nae. Tabela 6. Rang zemalja prema relativnoj veliini trgovinskog deficit u odnosu na BDP po
kupovnoj snazi,u mil. $ i %

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

Tabela 7. prikazuje zemlje Istone Evrope rangirane prema udelu izvoza robe i usluga u BDP-u. Manji udeo izvoza od Srbije ima samo Albanija a na udeo je upola manji u odnosu na iste u etiri najvee evropske ekonomije.
Tabela 7. Izabrani pokazatelji za zemlje Istone Evrope , u mil. $ i %

U porastu stranih direktnih investicija Srbija je zauzela visoko 4. mesto. Problem u ostvarenom prilivu predstavlja nepovoljna struktura priliva. Najvei deo priliva odnosi se na kupovinu trita, u investicije motivisane opsluivanjem lokalne tranje, dok je izuzetno mali deo investicija bio usmeren na proizvodne kapacitete koji su izvozno orijentisani.
Tabela 8. Rang zemalja prema najbrem rastu kumulativaSDI 2000-2008 , u mil. $ i %

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

10

Priloene tabele, grafikoni i podaci ukazuju na dubok ekonomski sunovrat koji smo doiveli od 1990. do 1993. godine, kojim je poniten viedecenijski razvoj, i relativno spori oporavak nakon 2000. godine. Svetska ekonomska kriza je dodatno ponitila industrijsku proizvodnju i vratila druge ekonomske parametre dve do tri godine unazad. ROBNA RAZMENA SRBIJE SA INOSTRANSTVOM U 2009.g. Udeo trgovine sa EU u ukupnoj spoljnoj trgovini Srbije u 2009. godini iznosio je 54,5%. Izvoz je pao za 20,7% a uvoz za 25,6% u odnosu na 2008. godinu. Trgovinski deficit iznosio je 2,9 milijarde evra, to je za 30,5% manje u odnosu na prethodnu godinu. Racio pokrivenosti uvoza izvozom je 52,1% . Srbija je u 2009. godini ostvarila suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima u visini od 255 miona evra to je 2,6 puta vie u odnosu na prethodnu godinu (98 miliona evra) . U prvih 11 meseci jednostrane primene Prelaznog sporazuma u 2009. godini, uvoznici iz EU su imali koristi od smanjenja carinskih tarifa u vrednosti od cca 79 miona evra. U 2009. godini izvoznici iz Srbije su imali koristi od izvoza osloboenog od carina na bazi Autonomnih trgovinskih mera u vrednosti od 426 miliona evra. Struktura trgovine: Najznaajniji izvozni proizvodi Srbije u EU: kukuruz, delovi za elektrine maine, pneumatici, beli eer, maline, porizvodi od gova i elika, polietilen i dr. Najznaajniji uvozni proizvodi Srbije iz EU : dizel goriva, lekovi, putnika vozila, bakarne katode, TV ureaji, elektrina energija, proizvode hemijske industrije i dr. Posle EU, CEFTA je drugi po veliini trgovinski partner Srbije u 2009. godini, trgovina sa lanicama CEFTA iznosila je16% ukupne spoljno-trgovinske razmene Srbije. Pozitivan saldo trgovine sa lanicama CEFTA sa konstantnim neto suficitom Najznaajniji spoljnotrgovinski partneri u 2009. godini su: a. u izvozu: Italija (847,5 mil. EUR, BiH (826,3 mil. EUR), Nemaka (770,3 mil. EUR), Republika Crna Gora (614,5mil. EUR) i Rumunija (490,8 mil. EUR). b. u uvozu: Ruska Federacija (1638,9 mil. EUR), Nemaka (1078,1 mil. EUR), Kina (985,1mil. EUR) i Maarska (530,3 mil. EUR) . (1389,4 mil. EUR), Italija

Tabela 9. Bilans robne razmene Srbije sa inostranstvom od 2005-2009god.

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU ROBNA RAZMENA SRBIJE SA INOSTRANSTVOM U 2010.g. Osnovne karakteristike robne razmene Srbije sa inostranstvom u 2010. godini su:

11

(a) Ukupna vrednost robne razmene u iznosu od 20 155,9 mil. EUR to je za 17,6% vie u odnosu na 2009. godinu, ali za 12,7% manje nego 2008.g. (odnosno 26 668,7 mil. USD, , to je za 11,2% vie u poreenju sa 2009. godinom, odnosno za 21,7% manje u poreenju sa 2008.g.) (b) Rast vrednosti izvoza robe za 25,1% (izvoz robe je iznosio uvoza za 13,6% (uvoz registrovan u vrednosti od 12 709,0 mil. EUR) 7446,9 mln. EUR), a

(c) Izvoz je vei zbog rasta izvoza proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i izvoza poljoprivrednih proizvoda. (d) U razmeni robe sa inostranstvom u 2010. godini je ostvaren deficit u iznosu od 5 262,1 mil. EUR i on je neznatno vei u odnosu na vrednost iz 2009.g. (5 229 mil. EUR). (e) Posmatrano po zemljama, najvei deficit je ostvaren u razmeni sa Ruskom Federacijom (1230,5 mil. EUR, odnosno23,3% ukupnog deficita) i sa Kinom (982,1 mil. EUR, odnosno 18,7% ukupnog deficita Srbije u 2010.g.). (f) Najvei suficit je registrovan u razmeni robe sa Crnom Gorom (500,1 mil. EUR), BiH (415,0 mil. EUR) i Makedonijom (157,4 mil. EUR). (g) Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 58,6% i neznatno je bolja u odnosu na pokrivenost u 2009. godini, kada je iznosila 53,2%. (h) Posmatrano po grupama zemalja, najvaniji trgovinski partner Srbije su zemlje EU, u ije lanice je plasirano robe u vrednosti od 4272,0 mil. EUR, to predstavlja 57,4% ukupnog izvoza. Istovremeno, Srbija je uvezla iz EU robe u vrednosti od 6 977,8 mil. EUR, to ini 54,9% ukupnog uvoza. (i) Drugi partner po vanosti za Srbiju su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima je u 2010. godini ostvaren suficit u razmeni od 1090,6 mil. EUR, a koji je rezultat znaajnog izvoza poljoprivrednih proizvoda (itarice i proizvodi od njih i razne vrste pia), kao i gvoa i elika. Izvoz Srbije u zemlje CEFTA u 2010.g. je iznosio 2140,8 mil. EUR, a uvoz 1050,1 mil. EUR.. Pokrivenost uvoza izvozom u razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma iznosila je 203,8%. (j) Izraen u EUR, izvoz je najvie povean u Belorusiju (2,5 puta), Egipat (2,3 puta), Finsku (66%), Kazahstan (65,5%), Bugarsku (63%), Maarsku (52%). (k) Dominantni odseci SMTK u izvozu Srbije u 2010. g. bili su: gvoe i elik (uee 9,6% u ukupnom izvozu), obojeni metali (7%), itarice i proizvodi (5,8%), povre i voe (5,4%), razni gotovi Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217 Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

12

proizvodi, nigde pomenuti, meu kojima dominiraju oruje i razni proizvodi od plastike (4,9%), odea (4,2%) i obua (2,1%). Pomenuti odseci su inili 39% ukupnog izvoza Srbije u 2010.g. Na strani uvoza dominantni odseci SMTK su: nafta i naftini derivati (11,6%), drumska vozila (6%), gas, prirodni i industrijski (5,6%), elektrine maine, aparati i ureaji (4,6%) i industrijske maine za optu upotrebu (3,6%). Uvoz ovih pet odseka inio je 31,4% ukupnog uvoza Srbije.

Grafikon 2. Robna razmena Srbije sa inostranstvom u 2010.g. u mil. EUR

Grafikon 3. Vodei partneri u izvozu Srbije 2010.g

Grafikon 4. Vodei partneri u uvozu Srbije 2010.g

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

13

ROBNA RAZMENA SRBIJE SA INOSTRANSTVOM 2010-2011.g.

Slika 1. Robna razmena Srbije mart 2010 mart 2011.

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU ROBNA RAZMENA SRBIJA EVROPSKA UNIJA

14

EU predstavlja najznaajnijeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije i uestvuje sa vie od polovine u ukupnom uvozu i izvozu Srbije u svet.

Slika 2.

lanice EU

Drave Evropske unije su tradicionalno najvaniji trgovinski partner Srbije (u 2007. godini trgovina sa EU predstavljala je 55,4% od ukupne trgovine Srbije sa svetom). Inae, uee EU u ukupnoj razmeni Srbije sa svetom je relativno stabilno, te je i u 2005. i u 2006. godini iznosilo 55,9% odnosno 55,4%. Istovremeno 56% ukupnog srpskog izvoza ide u EU i oko 56% ukupnog srpskog uvoza dolazi iz zemalja EU to je prikazano da sledeim grafikonima (za 2007. godinu).

Grafikon 5. Robna razmena Srbija svet po ekonomskim grupacijama, 2007 . godina.

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

15

Grafikon 6. Vodei partneri uvoz u Srbiju 2007.g

Grafikon 7. Vodei partneri izvoz iz Srbije 2007.g

Nakon to je Evropska unija decembra 2000. godine donela Autonomne trgovinske mere (ATM) u korist Srbije, ime je unilateralno uveden bescarinski pristup tritu EU za proizvode iz Srbije (sa izuzetkom tekstila, junetine i eera koji su na reimu izvoznih kvota), dolazi do konstantnog rasta meusobne trgovine (mere su prvi put uvedene na period od pet godina koji je potom, 2005. godine produen do 2010. godine kada e biti ponovo razmotrena potreba za njihovim produavanjem). Konstantni rast pokazuje se i na izvoznoj i na uvoznoj strani, s tim da je zbog breg rasta uvoza dolo do poveanja trgovinskog deficita. Meutim, u 2006. i 2007. godini pokrivenost uvoza izvozom raste to predstavlja pozitivan trend.
Tabela 10: Spoljna trgovina Srbije i EU 2000.-2009.
Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Izvoz 862 1,037 1,214 1,204 1,457 1,939 2,681 3,603 4,028 3,196 Indeks izvoza 144 120 117 99 121 135 138 122,9 111,8 79,3 Uzvoz 1,717 2,385 3,274 3,611 4,677 4,233 5,078 7,356 8,255 6,134 Indeks uvoza 125 139 137 110 130 91 120 129,1 111 74,4 Trgovinski bilans -855 -1,348 -2,059 -2,408 -3,221 -2,294 -2,397 -3,753 -4,227 -2,938 Pokrivenost uvoza izvozom (%) 50,2 43,48 37,08 33,34 31,15 46,44 52,80 48,98 48,79 52,1

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

16

U odnosu na pojedine zemlje EU, Italija je i dalje najznaajnija zemalja izvoza (476,8 miliona USD ili 25%od izvoza Srbije u EU, odnosno 13%od naeg izvoza u svet), zatim Nemaka (368,7 miliona USD ili 19% od izvoza u EU), Slovenija (8,3%), Francuska,Maarska,Grka. Najvei uvoz je iz Nemake (1,490 milijardi USD), sledi Italija (1,065 milijardi USD). Ulaskom novih zemalja lanica u EU promenio se raspored naih najznaajnijih partnera iz EU. Naime, Slovenija i Maarska su sada u grupi prvih pet najznaajnijih partnera i time su zauzeli ranija mesta Grke, Austrije i Holandije. Nemaka je za Srbiju najvaniji trgovinski partner u EU; Srbija za Nemaku nije vana kao Poljska, ili Rusija i Ukrajina, ali je na terenu ona za Srbiju viestruko zainteresovanija od Anglosaksonaca. Italija je, uz Nemaku, najvaniji ekonomski partner svim zemljama na Balkanu. U 2010. godini rast izvoza u Italiju ini petinu ukupnog izvoznog oporavka Srbije, a slino je i u svim zemljama regiona CEFTA. Udeo Srbije u ukupnom uvozu Italije smanjivao se prethodnih godina: sa 0,214 u 2007. na 0,204 u 2008. i 0,2% u 2009. godini. Udeo Srbije u izvozu Italije izneo je 0,359%, 0,406% i 0,383%, respektivno. Italija je smanjivala znaaj, do 2010. godine, za srpski izvoz: sa 12,4% u 2007. na 10,3% u 2008. i 9,8% u 2009. godini. Udeo Italije u ukupnom uvozu Srbije je stabilan: 9,69%, 9,54% i 9,66%, respektivno. Potencijal za rast razmene je ogroman usled geografske blizine, poslovne tradicije...
Tabela 11. Robna razmena Srbija Nemaka 1990-2010/jun Grafikon 8. Robna razmena Srbije sa Nemakom i Italijom u hiljadama evra

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU BILATERALNA SARADNJA SRBIJE I TURSKE

17

Najznaajniji vid privredne saradnje dve zemlje je robna razmena, dok je u porastu spoljnotrgovinski promet u slobodnim zonama i poslovi oplemenjivanja. Ukupna robna razmena belei gotovo konstantan rast tokom poslednjih deset godina, ali uz kontinuirani i znaajan deficit na srpskoj strani. U proloj godini, a izmeu ostalog i kao rezultat poetka primene Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom (od 1.septembra 2010. godine) srpski deficit se smanjuje, tako da je u odnosu na 2009. godinu stepen pokrivenosti uvoza izvozom vei za 11,3%.

Grafikon 9. Robna razmena Srbije sa Turskom u mil USD

Grafikon 10. Pokrivenost uvoza izvozom, u %

Od 2004. godine, uvoz iz Turske permanentno raste bre nego izvoz Srbije u ovu zemlju. U 2008. godini ukupna robna razmene Srbije i Turske dostigla je svoj najvii obim, kada je iznosila oko 482 mil. USD. Pri tome, vrednost izvoza roba iz Srbije bila je svega 45,12 mil. USD., tako da je svega 10,3% uvoza bilo pokriveno izvozom. Tokom 2009. godine dolo je do znaajnog smanjenja uvoza (od oko 34%), dok je izvoz ostao na istom nivou kao i 2008. godine. U proloj godini, ukupni obim razmene dostigao je 418,61 mil. USD, uz srpski deficit od 241 mil. USD. Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217 Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU


Tabela 12. Uvoz i izvoz robe o zemljama (izvor Republiki zavod za statistiku)

18

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

19

LOGISTIKI ZAHTEVI ZA TRANSPORTOM


SAOBRAAJ,SKLADITENJE I VEZE
Posmatrajui sve grane saobraaja u 2009. godini, u odnosu na 2008. godinu, uoava se da je dolo do pada aktivnosti u svim delovima, bez izuzetka. Najvei pad je zabeleen u renom saobraaju od 36,3%, a drumski saobraaj je grana koja je na istom nivou kao i prole godine. to se eleznikog saobraaja tie, dolo je do pada i u putnikom i u teretnom i to ak i u odnosu na 2004. godinu, to je sluaj i sa vazdunim saobraajem, renim i cevovodnim, ali ne i sa drumskim i gradskim prevozom. Drumski saobraaj ima poveanje od 327,8% u transportu robe u odnosu na 2004. godinu, ali je to posledica i poveanja broja izvetajnih jedinica kako u 2009. godini, tako i godina posle 2004. to se tie vazdunog saobraaja, tu je takoe dolo do smanjenja kako u putnikom, 19,0%, tako i u teretnom saobraaju, od ak 64,5%, to je posledica kako opte ekonomske krize, tako i krize u naem jedinom prevozniku. Jedina svetla taka su telekomunikacije koje su zabeleile rast od 28,9% u odnosu na prethodnu godinu, i taj trend se i dalje nastavlja. Pod unutranjim prevozom robe podrazumeva se prevoz koji je obavljen izmeu mesta utovara i mesta istovara, pod uslovom da se oba mesta nalaze unutar granica Republike Srbije. Pod meunarodnim prevozom robe podrazumeva se prevoz koji je obavljen izmeu mesta utovara i mesta istovara,pod uslovom da se bar jedno ili oba mesta nalaze van Republike Srbije. Meunarodni prevoz robe deli se na izvoz, uvoz,tranzit i prevoz izmeu stranih zemalja.

Tabela 13. Indeksi fizikog obima usluga saobraaja,skladitenja i veza

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

20

Grafikon 11. Uee eleznikog i drumskog saobraaja u tonskim kilometrima

Tabela 14. Promet putnika i robe u eleznikim stanicama

Tabela 15. Promet robe u renim pristanitima

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

21

MARKETING ISTRAIVANJE
Da bi uradili dobro marketing istraivanje potreban nam je i anketni upitnik. Zamisliemo da se bavimo poslovanjem virtuelne kompanije ije je sredite u Beogradu. Darecompany prisutna je na naem tritu ve 20 godina. Svojim aktivnim radom i pruanjem usluga ostavila je za sobom nekoliko stotina zadovoljnih korisnika. Osnovana je sa ciljem uvoza, izvoza, transporta i skladitenja robe pridravajui se visokih standara i poslovne izvrsnosti. Tritu nudimo uslugu onog sadraja i kvaliteta koju ono zahteva, jer je kvalitet jedini izbor i trajni cilj nae poslovne filozofije i strategije. Trudimo se da svakog komitenta usluimo na najbolji mogui nain, uz to adekvatnije savete i preporuke, pri emu teimo minimizaciji trokova i optimizaciji logistikog lanca. injenica da smo lan TIR i ATA konvencije nalogodavcima prua dodatnu sigurnost i neogranieno poverenje u na kredibilitet i sam rad. U cilju to uspenijeg poslovanja redovno pratimo sve propise direktno i indirektno vezane za obavljanje pediterskih i transportnih poslova. Vizija kompanije :
USPEH Kompletna logistika usluga Kvalitet Zadovoljstvo korisnika

Slika 3. Vizija kompanije Darecompany

ANKETA
Ovaj upitnik je izraen u cilju otkrivanja Vaih zahteva kako bi naa kompanija proirila asortiman svojih usluga i samim tim zadrala broj starih, lojalnih, korisnika i poveala broj novih potencijalnih korisnika. Molimo Vas da nam popunjavanjem istog pomognete da odreenim korekcijama u asortimanu usluga, cena i same oganizacije, uspostavimo uspenu saradnju. 1. Naziv Vae kompanije: _____________________________________. 2. Sredite i adresa: ________________________________________________. 3. Broj telefiona, fax, e-mail: __________________________________. 4. Veliina kompanije a) mala b)srednja c) velika

5. Osnovna delatnost Vae kompanije : _________________________________.

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

22

6. Da li ste ikada imali prilike da ujete za Darecompany? a) da b) ne 7. Ako ste na prethodnom pitanju odgovorili sa "da", molimo Vas da nam kaete preko kojih obavetajnih kanala? a) reklame b) bilbordi c) preporuke postojeih klijenata d) internet e) ostalo 8. Ako bi ste angaovali nau kompaniju, za koje usluge bi ste se opredelili? a) izvoz b) uvoz c) skladitenje e) pribavljanje potrebne dokumentacije d) carinjenje e) transport

9. Ako bi ste stupili u saradnju sa nama, molimo Vas da ocenama od 1 do 5, ocenite vanost sledeih atributa logistike usluge, pri emu vai : 1- nevano, 2- malo vano, 3-proseno vano, 4- vano, 5- jako vano: a) brzina b) fleksibilnost c) tanost d) uestalost e) dostupnost f) bezbednost poiljke g) informisanost 10. Koliki je Va godinji obim usluga koji za Vas realizuju pediterske kompanije? Usluga Transport (t) Skladitenje (broj jedinica) Carinjenje (broj JCI) Izrada dokumentacije(broj dokumenata) Kapacitet

11. Da li Vam je cena od presudnog znaaja pri izboru kompanije koja e realizovati Vae zahteve? Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217 Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU a) da b) ne 12. Na osnovu ponuenih usluga i njihovih cena da li smatrate da su nae tarife skuplje u odnosu na tarife kompanija sa kojima ste do sada saraivali? a) nie su b) ne razlikuju se c) vie su

23

13. Na osnovu ponuenog prospekta nae kompanije, da li smatrate da smo u mogunosti da ispunimo Vae zahteve? a) da b) ne c ) moda 13. ta Vas je navelo da promenite firmu?

14. Da li bi ste sklopili godinji ugovor sa nama? a) da b) ne Vae sugestije: _____________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________________ _______________________________________ Hvala na panji ! Darecompany

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

24

MARKETING PREDVIANJE
U cilju predvianja budueg poslovanja kompanije kao i tranje, sprovodi se marketing istraivanje koje podrazumeva istraivanje trita, kvalitativnu i kvantitativnu analizu prikupljenih podataka. Potrebno je odrediti, tanije predvideti na koj nain, i da li e sa porastom ili padom obima uvoza (s obzirom da je re o uvozu koji realizuje naa kompanija), na dalje poslovati kompanija. Konkretno, ovde je re o Darecompany koja je realizovala godinji uvoz od 103697 tona robe. Pojedinani obim uvoza za 2008, 2009 i 20010 godinu dat je u tabeli 1. dok je grafiki prikaz predstavljen na slici 1. Do ovih brojanih vrednosti dolo se na osnovu prikupljenih sekundarnih podataka. Treba predvideti tranju nae kompanije za 2015.godinu kako bi se uvideli rezultati saradnje sa kompanijama na Zapadnoevropskom tritu, poto teimo ka proirenju naeg poslovanja i na teritorijama tih zemalja, tanije na teritoriji Italije. Tabela 16. Godinji obim uvoza

Godina 2007 2008 2009

yi 26642 38058 38997 103697

lan T0 T1 T2

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU Grafikon 12. Grafiki prikaz godinjeg obima uvoza

25

Postoje razliite metode kojima se moe predvideti tranja za budui period : Ekstrapolacija trenda Metoda stope rasta Predvianje tranje na bazi regresije i korelacije i dr. U nedostatku potrebnih podataka za detaljniju analizu kakvu zahteva metoda Ekstrapolacija trenda, za predvianje tranje, u ovom radu, koristie se metoda Stope rasta. Primenom metode Stope rasta tranja se moe predvideti na osnovu sledeeg obrasca:

Tij*=R*Tij

pri emu je: Tij* = budui obim usluga R* = oekivana stopa rasta Tij = postojei obim usluga Na osnovu indexa poslednjeg lana vremenske serije, koji iznosi 2 , moemo izraunati prosenu stopu rasta R, koja e nam pomoi za dalje predvianje poprasta obima uvoza u 2015. godini

R= ( 2 Tn / To -1)*100%

R= 20.9 % Buduu koliinu tranje raunamo po sledeem obrascu:

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU Tn = To(1+R/100)^n

26

gde je: Tn obim tranje koji se oekuje u n-toj godini To obim tranje u tekuoj godini R procena godinje stope rasta n broj godina za koje se procenjuje obim tranje T2015 = 26642( 1+ 20,9/100)5

T2015= 68 817 t
Na osnovu ovih podataka moemo zakljuiti da e u 2015. godini potranja za uvozom biti 68 817 tona to dalje implicira da e se samim tim poveati i poslovanje nae kompanije u narednih 5 godina, to predstavlja svakako jedan bitan podatak koji je neophodan za dalje prognoziranje naih mendera. Ova injenica nam samo daje podstrek vie za daljim unapreivanjem i usavravanjem naih poslovnih odnosa sa ostalim saradnicima, a samim tim i podstrek vie za boljim uslugama i pridobijanjem novih korisnika.

Grafikon 13. Grafiki prikaz tranje za 2015.godinu

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

27

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

28

ZAKLJUAK
Na osnovu prikupljenih i detaljno analiziranih zakljuuje se da je Darecompany, koja postoji 20 godina,i koja je ostvarila dobru poslovnu saradnju sa ostalim kompanijama, kao i niz poslovnih uspeha. Ako nastavi ovim tempom moe se oekivati jo vei trini uspeh i jaka konkurentna pozicija. Pored cilja da svoje poslovanje proiri i na zemlje Zapadne Evrope, uskoro bi mogla te ciljeve usmeriti i ka drugim zemljama. Svakako da , ukoliko se ukae tranja od korisnika, mogao bi se proiriti i asortiman usluga kao i robnih tokova. Za sve ovo potrebno je dosta matreijalnih sredstava, proirenje skladita ali i dobrih resursa i menadera koji e na pravi nain nau komapaniju predstaviti potencijalnim komitentima. No, jedno je sigurno, ako kompanija eli da uspe i dalje napreduje krupnim koracima, mora stvoriti jaku vezu izmeu svih nivoa menadera i zaposlenog personala, uloiti dosta truda i rada u napredak i usavravanje ali i novca u nove tehnologije i poslovna reenja. Zato, Dareecompany na gubi nadu ve svakim danom trudi se da na to bolji i kvalitetniji nain zadovolji potrebe svojih korisnika.

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

29

LITERATURA
Milorad Kilibarda, Marketing u logistici, autorizovana skripta, Saobraajni fakultet u Beogradu, 2007. godina http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Srpski-izvoznici-ushtedeli-pet-puta-vishe-odizvoznika-iz-EU.lt.html http://www.vreme.com/cms/view.php?id=947133 http://www.pks.rs/Default.aspx?tabid=3138 http://www.pks.rs/Privrednasaradnjasainostranstvom/tabid/2324/language/sr-LatnCS/Default.aspx http://www.pks.rs/PrivrednakomoraSrbije/Evropskeintegracije/SrbijaiEU/TrgovinskiodnosisaE U/tabid/2783/language/sr-Latn-CS/Default.aspx http://ino.komora.net/Tr%C5%BEi %C5%A1ta/CentralnaiZapadnaEvropa/tabid/1856/language/sr-Latn-CS/Default.aspx http://www.market-srbija.com/rubrike-u-asopisu/tema/462-potraga-za-novim-tritima/? showall=1 http://www.pks.rs/portals/0/eu/EP_vodic_kroz_SSP.pdf http://www.ekonomija.org/index.php? mact=News,cntnt01,detail,0&cntnt01articleid=447&cntnt01origid=69&cntnt01returnid=54 http://www.ekonomija.org/index.php? mact=News,cntnt01,detail,0&cntnt01articleid=1579&cntnt01origid=83&cntnt01detailtemplate =Sample2&cntnt01returnid=54 http://www.ekonomija.org/index.php? mact=News,cntnt01,detail,0&cntnt01articleid=1237&cntnt01origid=83&cntnt01detailtemplate =Sample2&cntnt01returnid=54 http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/18/12/god2010pog18.pdf http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/17/94/god2010pog17.pdf http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/17/70/god2010pog21.pdf http://www.pks.rs/PrivrednakomoraSrbije/Evropskeintegracije/SrbijaiEU/TrgovinskiodnosisaE U/tabid/2783/language/sr-Latn-CS/Default.aspx

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku

Marketing u logistici Marketing istraivanje logistikih zahteva u robnim tokovima sa zemljama EU

30

SPISAK GRAFIKONA
Grafikon 1. Udeo Srbije u svetskoj robnoj razmeni u %..................................................................5 Grafikon 2. Robna razmena Srbije sa inostranstvom u 2010.g. u mil. EUR..................................12 Grafikon 3. Vodei partneri u izvozu Srbije 2010.g..............................12 Grafikon 4. Vodei partneri u uvozu Srbije 2010.g........................................................................12 Grafikon 5. Robna razmena Srbija svet po ekonomskim grupacijama, 2007 . godina. ..............14 Grafikon 6. Vodei partneri uvoz u Srbiju 2007.g.........................................................................15 Grafikon 7. Vodei partneri izvoz iz Srbije 2007.g........................................................................15 Grafikon 8. Robna razmena Srbije sa Nemakom i Italijom u hiljadama evra..............................16 Grafikon 9. Robna razmena Srbije sa Turskom u mil USD.........................................................17 Grafikon 10. Pokrivenost uvoza izvozom, u %..............................................................................17 Grafikon 11. Uee eleznikog i drumskog saobraaja u tonskim kilometrima.........................20 Grafikon 12. Grafiki prikaz godinjeg obima uvoza....................................................................24 Grafikon 13. Grafiki prikaz tranje za 2015.godinu....................................................................26

SPISAK TABELA
Tabela 1. Rang zemalja prema stopi rasta robnog izvoza 2000-2008 u milionima $ i %................6 Tabela 2. Rang zemalja sa najsporijim rastom izvoza u period 1990-2008 u mil. $ i %.................6 Tabela 3. Rang zemalja prema brzini rasta uvoza 2000-2008 u mil. $ i %.......7 Tabela 4. Rang zemalja prema najbrem rastu izvoza usluga 2000-2008 u mil. $ i %....................7 Tabela 5. Rang zemalja prema najbrem rastu uvoza usluga 2000-2008, u mil. $ i %....................7 Tabela 6. Rang zemalja prema relativnoj veliini trgovinskog deficita u odnosu na BDP po kupovnoj snazi,u mil. $ i %..............................................................................................8 Tabela 7. Izabrani pokazatelji za zemlje Istone Evrope , u mil. $ i %...........................................9 Tabela 8. Rang zemalja prema najbrem rastu kumulativaSDI 2000-2008 , u mil. $ i %...............9 Tabela 9. Bilans robne razmene Srbije sa inostranstvom od 2005-2009god. ...............................10 Tabela 10: Spoljna trgovina Srbije i EU 2000.-2009. ...................................................................15 Tabela 11. Robna razmena Srbija Nemaka 1990-2010/jun......................................16 Tabela 12. Uvoz i izvoz robe o zemljama.....................................................................................18 Tabela 13. Indeksi fizikog obima usluga saobraaja,skladitenja i veza......................................19 Tabela 14. Promet putnika i robe u eleznikim stanicama...........................................................20 Tabela 15. Promet robe u renim pristanitima..............................................................................20 Tabela 16. Godinji obim uvoza.....................................................................................................24

SPISAK SLIKA
Slika 1. Robna razmena Srbije mart 2010 mart 2011. ............................................................ 13 Slika 2. lanice EU............................................................................................................... 14 Slika 3. Vizija kompanije Darecompany . ................................................................................. 21

Kristina Rekovi 080061 Novak Bojovi 080217

Saobraajni fakultet Odsek za logistiku