You are on page 1of 5

Lav Trocki

Azbuka dijalektikog materijalizma

Napisano: decembar 1939.

Dijalektika nije ni fikcija ni misticizam, ve nauka o oblicima naeg miljenja koje nije ogranieno dnevnim ivotnim problemima, ve pokuava da doe do razumevanja komplikovanijih i izvedenih procesa. Dijalektika i formalna logika se nalaze u odnosu slinom onom izmeu vie i nie matematike. Pokuau ovde da skiciram sutinu problema u vrlo konkretnom obliku. Aristotelovska logika obinog silogizma poinje od stava da je 'A' jednako 'A'. Ovaj postulat je prihvaen kao aksiom za mnotvo praktinih ljudskih delovanja i jednostavnih generalizacija. Ali u stvarnosti 'A' nije jednako 'A'. Ovo je lako dokazati ako stavimo ova dva slova pod lupu - prilino se razlikuju jedno od drugog. Ali, neko moe primetiti, nije u pitanju veliina ili oblik slova, poto su ona samo simboli za jednake kvantitete, na primer, funtu eera. Prigovor je promaio poentu; u stvarnosti funta eera nikada nije jednaka funti eera - preciznija vaga uvek pokazuje razliku. Ali, opet neko moe prigovoriti: ali funta eera je jednaka sama sebi. Ni to nije tano - sva tela se menjaju neprekidno u veliini, teini, boji, itd. Nikada nisu jednaka sama sebi. Sofist bi odgovorio da je funta eera jednaka sebi 'u bilo kom datom momentu'. Osim to ima vrlo sumnjivu praktinu vrednost, ovaj 'aksiom' ne moe izdrati ni teorijsku kritiku. Kako bi smo u stvari trebali da poimamo re 'momenat'? Ako je to infinitezimalni interval vremena, onda je funta eera tokom tog 'momenta' izloena neizbenim promenama. Ili je 'momenat' isto matematika apstrakcija, to jest, nula vremena? Ali, sve postoji u vremenu; i samo postojanje je neprekidan proces transformacije; vreme je shodno tome osnovni element postojanja. Stoga aksiom 'A' jednako 'A' oznaava da je stvar jednaka sama sebi ako se ne menja, to jest, ako ne postoji. Na prvi pogled moe izgledati da su ove 'suptilnosti' beskorisne. U stvarnosti su od presudnog znaaja. Aksiom da je 'A' jednako 'A' javlja se se jedne strane kao polazna taka svog naeg znanja, a sa druge kao izvor svih greaka u naem znanju. Koristiti aksiom 'A' jednako 'A' bez greke je mogue samo u okviru odreenih granica. Kada su kvantitativne promene u 'A' zanemarljive za zadatak pred nama, onda moemo pretpostaviti da je 'A' jednako 'A'. Ovo je, na primer, nain na koji kupac i prodavac tretiraju funtu eera. Slino treitramo i temperaturu Sunca. Do nedavno smo smatrali da isto vai i za kupovnu mo dolara. Ali kvantitativne promene preko odreenih granica prerastaju u kvalitativne. Funta eera izloena delovanju vode ili kerozina prestaje da bude funta eera. Dolar u zagrljaju predsednika prestaje da bude dolar. Odrediti pravi trenutak kritine take gde kvantitet prerasta u kvalitet je jedan od najvanijih i najteih zadataka u svim sferama znanja, ukljuujui i sociologiju. Svaki radnik zna da je nemogue napraviti dva potpuno jednaka objekta. U topljenju utog bakra u leajeve odreeno odstupanje je dozvoljeno za leajeve koje ne bi, kako bilo, smelo ii preko odreenih granica (ovo se naziva tolerancijom). Posmatrajui norme tolerancije, leajevi se tretiraju kao jednaki. ( 'A' jednako 'A'). Kada se tolerancija premai, kvantitet prerasta u kvalitet; drugi reima, leajevi postaju inferiorni ili potpuno bezvredni. Nae nauno razmiljanje je samo deo nae opte prakse ukljuujui i tehnike. Za koncepcije takoe postoji 'tolerancija' koju odreuje ne samo formalna logika iz aksioma 'A' jednako 'A', ve i dijalektika logika iz aksioma da se sve stalno menja. 'Zdrav razum' se odlikuje injenicom da sistematino prevazilazi dijalektiku 'toleranciju'. Vulgarna misao [u smislu misli ne vine dijalektici - prim D.D.] operie sa idejama kao to su kapitalizam, moral, sloboda, radnika drava, itd. kao fiksnim apstrakcijama, pretpostavljajui da je kapitalizam jednak kapitalizmu, moral jednak moralu, itd. Dijalektiko miljenje analizira sve stvari i fenomene u njihovoj

konstantnoj promeni, utvrujui materijalne uslove ovih promena i kritinu taku posle koje 'A' prestaje da bude jednako 'A', a radnika drava prestaje da bude radnika drava. Fundamentalni nedostatak vulgarne misli lei u injenici da ona eli da se zadovolji nepokretnim otiscima stvarnosti koja se nalazi u venom kretanju. Dijalektiko miljenje daje idejama, sredstvima bliih aproksimacija, ispravki, konkretizacija, bogatstvo sadraja i fleksibilnost; i ak bih rekao 'sonost' koja ih do odreenog stepena dovodi blie ivom fenomenu. Ne kapitalizam uopte, ve dati kapitalizam u datoj fazi razvoja. Ne radnika drava uopte, ve data radnika drava u zaostaloj zemlji u imperijalistikom okruenju, itd. Dijalektiko miljenje je u istom odnosu prema vulgarnom, kao i film prema fotografiji. Film ne iskljuuje fotografiju ve kombinuje serije njih u skladu sa zakonima kretanja. Dijalektika ne negira silogizam, ali nas ui da kombinujemo silogizme na takav nain da pribliimo nae razumevanje veno promenljivoj stvarnosti. Hegel u njegovoj Logici uspostavlja seriju zakona: promenu kvantiteta u kvalitet, razvoj kroz kontradikcije, konflikt sadraja i forme, prekid kontinuiteta, promenu mogunosti u neizbenost, itd., koje su vane za teorijsku misao koliko i obian silogizam za jednostavne zadatke. Hegel je pisao pre Darvina i pre Marksa. Zahvaljujui snanom impulsu koji je misli dala Francuska revolucija, Hegel je anticipirao opte kretanje nauke. Ali zato to je bila samo anticipacija, iako od strane genija, dobila je kod Hegela idealistiki karakter. Hegel je operisao ideolokim senkama kao konanom stvarnou. Marks je pokazao da je kretanje ovih ideolokih senki odraavalo nita drugo do kretanje materijalnih tela. Mi nazivamo nau dijalektiku materijalistikom, poto njeni koreni nisu ni na nebu ni u dubinama nae "slobodne volje", ve u objektivnoj realnosti, u prirodi. Svest je izrasla iz nesvesnog, psihologija iz fiziologije, organski svet iz neorganskog, solarni sistem iz nebuloza. Na svim prekama ovih lestvica razvoja, kvantitativne promene su bile transformisane u kvalitativne. Naa misao, ukljuujui dijalektiku misao, samo je jedan od oblika izraavanja promene materije. Nema mesta u ovom sistemu ni za Boga ni za avola, niti besmrtne due, niti vene norme zakona i morala. Dijalektiko miljnje, izrazlo iz dijalektike prirode, poseduje shodno tome potpuno materijalistiki karakter. Darvinizam, koji je objasnio evoluciju vrsta kroz prerastanje kvantitativnih transformacija u kvalitativne, bio je najvei trijumf dijalektike na celom polju organske materije. Jo jedan veliki trijumf je bilo otkrie tabele atomskih teina hemijskih elemenata i posle transformacija jednog elementa u drugi. Sa ovim transformacijama (vrste, elementi, itd.) usko je vezano pitanje klasifikacije, jednako bitno u prirodnim kao i u drutvenim naukama. Linoov sistem (18. vek), koristei kao svoju polaznu taku nepromenljivost vrsta, bio je ogranien na opisivanje i klasifikaciju biljaka u skladu sa njihovim spoljajnim karakterisitikama. Infantilni period botanike je analogan infantilnom periodu logike, poto se oblici nae misli razvijaju kao i sve to ivi. Jedino odluno odbacivanje ideje fiksnih vrsta, samo izuavanje istorije evolucije biljaka i njihove anatomije je stvorilo osnovu za stvarnu naunu klasifikaciju. Marks koji je za razliku od Darvina bio svesni dijalektiar, otkrio je osnovu naune klasifikacije ljudskih drutava u razvoju proizvodnih snaga i strukture odnosa vlasnitva koji ine anatomiju drutva. Marksizam je zamenio vulgarnu deskriptivu klasifikaciju drutava i drava, koja ak i danas cveta na univerzitetima,

materijalisitkom dijalektikom klasifikacijom. Jedino koristei Marksov metod mogue je ispravno odrediti i ideju radnike drave i momenat njenog pada. Sve ovo, kao to vidimo, ne sadri nita 'metafiziko' i 'sholastiko', kao to tato neznanje tvrdi. Dijalektika logika izraava zakone kretanja u savremenoj naunoj misli. Borba protiv materijalistike dijalektike naprotiv izraava daleku prolost, konzervativizam sitne buroazije, samozavaravanje univerzitetskih rutinista... i traak nade u zagrobni ivot. Priroda SSSR-a Definicija SSSR-a koju je dao drug Barnam, da 'nije radnika i nije buroaska drava', je potpuno negativan, izvuen oz lanca istorijskog razvoja, ostavljen da visi u vazduhu, stav jednog delia sociologije i predstavlja prosto teorijsku kapitulaciju pragmatizma pred kontradiktornim istorijskim fenomenom. Da je Barnam dijalektiki materijalista, on bi postavio sledea tri pitanja: (1) Koje je istorijsko poreklo SSSR-a? (2) Kakve je promene doivela ova drava tokom svog postojanja? (3) Da li su ove promene iz kvantitativne faze prele u kvalitativnu? To jest, da li su stvorile istorijski nunu dominaciju od strane nove ekspolatatorske klase? Odgovaranje na ova pitanja bi primoralo Barnama da izvue jedini mogui zakljuak da je SSSR jo uvek degenerisana radnika drava. Dijalektika nije magini klju za sva pitanja. Ona ne zamenjuje konkretnu naunu analizu. Ali ona usmerava analizu na ispravan put, obezbeujui je od sterilnih lutanja u pustinji subjektivizma i sholasticizma. Bruno R. stavlja i Sovjetski i faistike reime pod kategoriju 'birokratskog kolektivizma', jer su SSSR-om, Italijom i Nemakom vladale birokratije; i tamo i ovde principi planiranja; u jednom sluaju privatno vlasnitvo likvidirano, u drugom ogranieno, itd. Stoga na osnovu relativne slinosti pojedinih spoljanjih karakteristika razliitog porekla sa razliitom specifinom teinom, razliitog klasnog znaaja, fundamentalan indentitet drutvenih ureenja je konstruisan, potpuno u duhu buroaskih profesora koji konstruiu, kategorije 'kontrolisane ekonomije', 'centralizovane drave', ne uzimajui u obzir klasnu prirodu jedne i druge, Bruno R i njegovi sledbenici, ili polu-sledbenici kao Barnam, u najboljem sluaju ostaju u sferi socijalne klasifikacije na nivou Linoa u iju korist se ipak moe rei da je iveo pre Hegela, Darvina i Marksa. Jo gori i opasniji, moda, su oni eklektici koji tvrde da klasni karakter Sovjetske drave 'nije bitan', i da je usmeravanje nae politike odreeno 'karakterom rata'. Kao da je rat nezavisna super-socijalna supstanca; kao da karakter rata nije odreen karakterom vladajue klase, to jest, istim drutvenim faktorom koji odreuje karakter drave. Zapanjujue je kako lako neki drugovi zaboravljaju azbuku marksizma pod udarcima dogaaja! Nije za uenje to teoretiari opozicije koja odbacuje dijalektiku misao kapituliraju lamentirajui nad kontradiktornom prirodom SSSR-a. Kako bilo, kontradikcija izmeu drutvene osnove postavljene revolucijom, i karaktera kaste koja je izrasla iz degeneracije revolucije nije samo neoboriva istorijska injenica ve i pokretaka snaga. U naoj borbi za zbacivanje birokratije baziramo se na kontradikciji. Za to vreme neki ultra-leviari ve su doli do zakljuka da je nuno rtvovati socijalnu strukturu SSSR-a da bi se zbacila bonapartistika oligarhija! Oni ni ne sumnjaju da bi SSSR bez socijalne strukture postavljene Oktobarskom revolucijom bio faistiki reim. Evolucija i dijalektika

Drug Barnam e verovatno protestvovati da je kao evolucionista zainteresovan za razvoj drutva i oblika drave nita manje od nas dijalektiara. Ovo neemo osporavati. Svaka obrazovana osoba je sebe jo od Darvina nazivala 'evolucionistom'. Ali pravi evolucionista mora primenjivati ideje evolucije na sopstveno razmiljanje. Elementarna logika zasnovana u periodu kada ideja evolucionizma jo nije ni postojala, je evidentno nedovoljna za analizu evolucionih procesa. Hegelova logika je logika evolucije. Ne sme se zaboraviti da je ideja 'evolucije' potpuno pokvarena i obesmiljena od strane univerzitetskih i liberalnih pisaca da znai miran 'proges'. Ko god da je doao do razumevanja evolucionog procesa kroz borbu antagonistikih snaga; da spora akumulacija promena u odreenom trenutku uniti staru ljuturu i donese katastrofu, revoluciju; ko god je konano nauio da primenjuje opte zakone evolucije na samo miljenje, dijalektiar je, i razlikuje se od vulgarnih evolucionista. Dijalektiko vebanje uma, nuno revolucionarnom borcu kao vebe za prste pijanisti, zahteva pristup svim problemima i procesima nao promenljivim kategorijama. Dok vulgarni evolucionisti, koji se ograniavaju u optem sluaju na priznavanje evolucije samo u odreenim sferama, zadovoljni sobom u svim drugim pitanjima sa banalnostima 'zdravog razuma'.