You are on page 1of 13

FILOZOFSKO-FILOLOŠKI FAKULTET DEPARTMAN ZA PSIHOLOGIJU

Seminarski rad
Tema: Maslovljeva humanistička teorija

Novi Pazar, januar 2011.god.

....................................................................................................................6 ĈOVEK-INTEGRISANO I STVARALAĈKO BIĆE........................................................................5 SAMOAKTUALIZACIJA...............................................................................................................7 TEORIJA O HIJERARHIJI MOTIVA.....................................................11 ZAKLJUĈAK...............3 HUMANISTIĈKA PSIHOLOGIJA..............................................................12 LITERATURA...........................SADRŽAJ O AUTORU..............................................................13 2 .......................................................................................................................................7 MOTIVI NEDOSTATKA I MOTIVI RASTA..

Diplomu i nauĉna znanja stekao je na Viskonsin. koje je doživeo kao vrhunsko iskustvo. imao je teškoća u porodici i tokom školovanja. ali je svejedno ostao razoĉaran njenim dostignućima. ali je zato njegov pisani stil bio izuzetno artikulisan. Rodjen u materijalno skromnoj porodici. Tvrdio je da mu je psihoanaliza znatno pomogla u sazrevanju. Do kraja života ostao je ne baš sjajni. Prešao je na Kolumbija. provodeći te godine u izolaciji. gde je prešao i gde ga je zadesila smrt.O AUTORU Maslov. Za javnu karijeru najplodnije su mu bile godine koje je proveo na Brendajs-univerzitetu (19511969). da bi se zatim sa podjednakom posvećenošću posvetio psihoanalizi. ali svi sa razliĉitim metodološkim i nauĉnim orijentacijama. tragajući za novim psihološkim orijentacijama. gde se i bavio istraživanjima ponašanja primate u okviru svojih bihevioristiĉkih orijentacija. prošao je kroz neobiĉne i protivureĉne puteve razvoja. 3 . je jedan od autora za koga se vezuje zasnivanje humanistiĉke psihologije. koji se nije mogao osloboditi treme i muĉnine izlaska na javnu tribinu. za neke i rĊavi predavaĉ. na njega je naroĉito uticalo roĊenje dece.univerzitetu.univerzitet (1935-37). Tokom studija i nešto kasnije Maslov je bio oduševljeni pristalica biheviorizma. zatim na Bruklinski koledž. koje spadaju u najprobranije psihologe tog vremena. Rano se oženio i naglo izmenio ponašanje. Bio je predvodnik novih orijentacija u posleratnoj psihologiji. 1908-1970). Postao je ĉlan Laflin (Laughlin) fondacije u Kaliforniji. Abraham (Abraham Maslow. gde se dugo zadržao (do 1951) u godinama svog nauĉnog sazrevanja. Imao je izuzetne uĉitelje. U meĊuvremenu (1968) izabran je od uglednog Ameriĉkog udruženja psihologa za predsednika. gde je ostao kao asistent i predavaĉ (1930-35).

1982). ali i emocionalne sigurnosti i samopoštovanja). Nije smatrao da je psihoanaliza pogrešna. Verthajmer. postoje i potrebe izrastanja. Goldštajn. imaju odreĊene osobine. njenih socijalnih odnosa i društva u celini trebalo je dopuniti novim pojmovima ili im dati novu interpretaciju. Tolmanom i drugim. The Farther Reaches of Human Nature (1972).Na tom dugom spisku nalaze se imena: Helson. intimnog sveta. iznenadivši se procesima sopstvenog razvoja. rev. kod nas prevedeno. Religions. Izd. razvijene itd. Manjkavosti u objašnjenjima liĉnosti. radio je i družio se sa Marfijem. Values and PeakExperiences (1964). Nolit.1970. 4 . biološke reprodukcije. Maslov ih je preuzeo iz raspoloživog psihološkog znanja i nastojao je da ih vidi u novom civilizacijskom. teže otvorenim i demokratskim sistemima. bio je asistent Torndajka. već da je jednostrana i ograniĉena u objašnjenjima. ne prosuĊuju ljude na osnovu nekih stereotipa. Liĉnosti su stalno u procesima samoaktualizacije. a Maslov mu je samo dodao nova znaĉenja. težnje) i Maslov je preuzeo tu dihotomiĉnu podelu. okrenute su pitanjima i nisu egocentriĉne. Pojam o samoaktualizaciji već je postojao u psihologiji. u kojem se savremeni ĉovek našao. On nije osporavao realnost bihevioristiĉkih principa uĉenja. sklone su izgradnji sopstvenog. postojanja i bića (being needs ili B-needs). Osim osnovnih potreba. seksualnih odnosa. već na realnim podacima. koje je nazivao i metapotrebama.izd. Horni. Beograd. Prvi obimniji Maslovljev rad bio je posvećen dinamici ĉoveka. nasuprot institucionalnoj zavisnosti i konformizmu. 1954. koja predstavlja osnovni izvor ponašanja (Motivation and Personality. socijalne. Motivacija i liĉnost. Kofka. 1968). koje su autonomne u rasuĊivanju i ponašanju. stvaralaĉke. koje je nazivao i potrebama manjkavosti (deficiency needs ili D-needs). kulturnom i psihološkom konktekstu. u društvenom ponašanju su realistiĉke i samostalne. antropologiju je uĉio kod Rut Benedikt i Margaret Mid. već je ukazivao na njihova ograniĉenja u objašnjenjima liĉnosti.) potrebe (instinkte. I ranije je postojala podela na “osnovne” i ”više” (izvedene. U istoriji psihologije retki su bili sluĉajevi psihologa koji su bili okruženi velikim brojem tako istaknutih uĉitelja. zaštićenosti organizma. uglavnom onih koje se tiĉu golog biološkog opstanka (hrane. ali joj je dao naglašeniji smisao i druga objašnjenja. Glavna dela: Toward a Psychology of Being (1962. From. rev.

S egzistencijalistiĉkom psihologijom je povezuje koncepcija prema kojoj je ĉovek odgovoran za svoju vlastitu sudbinu ili za samog sebe. Prema svojim osnovnim obeležjima i postavkama njegova teorija najsliĉnija je Rodžersovoj teoriji liĉnosti. Prva revolucija u savremenoj psihologiji je ona koju je sproveo Frojd i psihoanaliza. Ĉovek ima svoju vlastitu prirodu. egzistencijalistiĉkim teorijama liĉnosti i fenomenološkim teorijama liĉnosti. Psihologija koja želi prouĉavati i objašnjavati ĉoveka ili njegovo ponašanje treba prouĉavati upravo tu njegovu specifiĉnu prirodu i njegova specifiĉna obeležja. tj. Druga revolucionarna koncepcija je biheviorizam. Humanistiĉka psihologija se pojavila kao treća snaga u savremenoj psihologiji i radikalno se razlikuje od psihoanalitiĉke i bihevioristiĉke koncepcije. Svaki pojedinac sam sebi odreĊuje svoj život.HUMANISTIČKA PSIHOLOGIJA Maslov je osnivaĉ škole unutar savremene psihologije koja je poznata pod imenom humanistiĉka psihologija. Njegova teorija predstavlja jedan od temelja te škole pa se naziva i humanistiĉkom teorijom liĉnosti. Kao i egzistencijalistiĉki psiholozi. sasvim jedinstvena i posebna. prema tome on je slobodno biće i ima mogućnost vršenja izbora i koje može donositi odluke i odluĉivati o sebi. Ĉovek je odgovoran za sebe i može upravljati svojim razvojem. toga kod životinja nema. Humanistiĉka psihologija odbacuje psihoanalitiĉko uĉenje po kojem je prava priroda ĉoveka loša ili zla i bazirana na uroĊenim instinktima ili nagonima po kojima se ĉovek ne razlikuje od životinja. došla je kao reakcija na dva do danas dominantna smera u psihologiji. prema mišljenju humanistiĉkih psihologa. Za humanistiĉku psihologiju ĉovek je i odgovorno biće. 5 . Zsa humanistiĉku psihologiju je veoma bitno njegovo unutrašnje iskustvo i doživljajni svet.biheviorizam i psihoanaliza. razliĉitu od drugih stvorenja. Ljudska je priroda. bićem koje doživljava ili koje ima svoje doživljaje ili iskustva. Ne može se dovoditi u vezu sa životinjskom prirodom. tako i humanistiĉki psiholozi ĉoveka smatraju svesnim bićem. jer ono što obeležava ĉoveka i što je za njega karakteristiĉno. Humanistiĉka revolucija u savremenoj psihologiji je najnovija revolucija. on nije produkt svoga nasleĊa ili genetiĉkih faktora. sposobno da slobodno odluĉuje.

Samoaktualizacija predstavlja konaĉni i najviši cilj. već je za nju ĉovek u neprekidnom pokretu. Sve što spreĉava razvoj štetno je za ĉoveka. prema tome. odnosno samoaktualizacija svakog pojedinca. to je prirodan proces sazrevanja i rasvetljavanja ljudske prirode koja je genetiĉki ili neutralna ili dobra. Cilj ili svrha života je aktualizacija ljudskih potencijala ili mogućnosti. ĉovek mora živeti svojim autentiĉnim životom. spreĉilo je samoaktualizaciju liĉnosti samog pojedinca. SAMOAKTUALIZACIJA Maslovljeva teorija liĉnosti mogla bi se nazvati i teorijom o samoaktualizaciji. Prema tome postoji specifiĉan ljudski zadatak u životu svakog pojedinca. Zbog toga je teorija potreba koju je razvio Maslov temelj njegove psihologije liĉnosti. Da bi taj cilj mogao postići. najvažniji motiv koji pokreće ĉoveka ili bi ga trebao pokretati. odnosno. odnosno. nikako zla. Ljudske potencijalne mogućnosti su ogromne. Takvi pojedinci nemaju mogućnost za puni razvoj svojih potencijalnosti. nastajanja ili samoaktualizacije pojedinca. onda to znaĉi da je nešto spreĉilo rast. a zadatak i dužnost svakog pojedinca da svoje potencijale razvije koliko god je to moguće. Zbog takve prirode. Ono što je potrebno samo dobra okolina koja omogućava i pospešuje takav prirodni proces. Samoaktualizacija pojedinca odreĊuje. 6 . Prema mišljenju Maslova i drugih humanistiĉkih psihologa proces nastajanja i proces samoaktualizacije uroĊen je ljudima i ljudskoj prirodi. a to je aktualizacija svojih ljudskih mogućnosti. odnosno potreba. Ukoliko nema rasta. Put do samoaktualizacije vodi preko zadovoljavanja odreĊenih motiva. i njegov stil života.Jedno od obeležja humanistiĉke psihologije je da ona ĉoveka ne smatra statiĉkim bićem. Ljudima treba omogućiti da se slobodno razvijaju u smeru samoaktualizacije. svaki pojedinac snosi odgovornost za svoj vlastiti razvoj i rast. nikada nije isti. u stalnom procesu nastajanja i menjanja. Samoaktualizacija znaĉi odreĊeno psihološko stanje koje pojedinac treba postići u svom razvoju.

Motivi i potrebe pojedinca hijerarhijski su organizovani. Osim celovitosti liĉnosti. dakle. usmerena prema nepravdi. osim toga stvaralaštvo je odlika aktualiziranih liĉnosti. prema Maslovu. Ti ciljevi su individualni i personalni. Prema njegovom mišljenju svaki pojedinac ima odreĊene ciljeve koje želi u životu postići. Stvaralaštvo liĉnosti jedna je od temeljnih koncepcija humanistiĉke psihologije. 7 .integrisano i stvaralačko biće Jedno od obeležja važno za humanistiĉku psihologiju je integrisanost svih ĉovekovih delova u jednu celinu. Jednu ĉini patološka agresivnost i destruktivnost. tako da oni odustanu od toga da svoju liĉnost ostvare u punom sjaju i da ostvare svoj puni kapacitet. TEORIJA O HIJERARHIJI MOTIVA Najvažniji deo Maslovljeve teorije liĉnosti ĉini njegova teorija motivacije. prisutno je kod svakog ĉoveka. a drugu zdrava agresivnost. Po Maslovu. Čovek. u najvećoj meri ostvarile svoje ljudske potencijale. jer je srž u njenoj celovitosti. pa je zadatak psihologije da ga prouĉava kao celovito i integrisano biće. za Maslova je karakteristiĉno da je on stvaralaĉko biće. Ljudi po prirodi nisu desktruktivni i agresivni. predrasudama i socijalnom zlu.Okolina može potpuno skrenuti ljude sa puta samoaktualizacije. onih osoba koje koje su. i u toj hijerarhiji postoji pet nivoa. Potrebe koje se nalaze u osnovi ili na prvom nivou te hijerarhijske organizacije (slika 1. psihologija treba da ima jedan holistiĉki pristup u prouĉavanju ĉoveka. To je jedna od osnovnih postavki humanistiĉke psihologije. Ĉovek predstavlja integrisanu celinu. Po njemu stvaralaštvo je univerzalna obeležje. Maslov ih je nazvao ciljnim stanjima. a ne detaljistiĉki.) su najprioritetnije potrebe i one moraju najpre biti ispunjene i zadovoljene. Obeležje ljudi je da uvek neĉemu teže i da nešto priželjkuju. ali to postaju onda kada su frustrirani i blokirani na svom putu samoaktualizacije. Ciljevi kojima pojedinac teži u odreĊenom trenutku imaju za njega vrednost imaju za njega vrednost jer mu život ispunjavaju nagraĊivanjem. Maslov s tim u vezi razlikuje dve vrste agresivnosti.

Potrebe za pripadanjem i ljubavlju. 8 . 5. to više pojedinac izražava svoju individualnost.Zadovoljavanjem potreba sa drugog nivoa. pa onda. Potrebe za sigurnošću. potrebe za izluĉivanjem i potrebe za senzornom stimulacijom. Potrebe za samopoštovanjem. Nezadovoljavanje ili nemogućnost zadovoljavanja tih vitalnih bioloških potreba snižava ĉoveka na nivo životinjskog ponašanja. To su potrebe od vitalne važnosti jer od njihovog zadovoljavanja zavisi život pojedinca. Osnovne fiziološke potrebe. i konaĉno. Te potrebe ili nagoni vezani su za biološko funkcionisanje i moraju biti zadovoljene pre nego što se mogu pojaviti potrebe iz nekog višeg nivoa u hijerarhiji potreba. spavanjem. seksom. Potrebe za samoaktualizacijom. 2. humanitet i psihološko zdravlje. U tu grupu fizioloških potreba spadaju: potreba za hranom. vodom. najjaĉe i najoĉiglednije od svih potreba ĉoveka. Nezadovoljavanje tih potreba ili ĉak samo jedne od njih dovodi do smrti organizma. zaštitom od ekstremnih temperatura. (Slika 1.Tek kada su one zadovoljene mogu se zadovoljavati potrebe koje su na drugom nivou hijerarhijske organizacije potreba. 4. omogućen je prelaz na zadovoljavanje potreba koje se nalaze na trećem nivou.) Fiziološke potrebe su najosnovnije potrebe. Što su potrebe pojedinca više u hijerarhiji potreba. 3. kada i one budu zadovoljene javljaju se potrebe iz ĉetvrtog nivoa. kiseonikom. petom nivou u hijerarhiji potreba. njihovim zadovoljavanjem omogućen je prelaz na zadovoljavanje potreba na najvišem. Pet nivoa u hijerarhiji potreba prema njihovoj snazi i prioritetu zadovoljavanja su sledeći: 1.

Izbegavaju se situacije kao što su socijalna izolovanost. drugovi. Ako potrebe za sigurnošću nisu ili ne mogu biti zadovoljene ili ukoliko se one intenziviraju preko odreĊene granice. U prvu spadaju potrebe za poštovanjem samoga sebe. Pojedinac traži odnose sa drugim ljudima na temelju odanosti. reputacija. Potrebe za poštovanjem mogu se svrstati u dve skupine. 9 . privrženosti i ljubavi. jer pripadanje grupama može zadovoljiti te potrebe. a bez nje se oseća bezvrednim. Ljubavni odnos meĊu ljudima je za Maslova zdrav odnos u kome je važna komponenta meĊusobno poštovanje i divljenje. Pojedinac nastoji da se u nekoj grupi afirmiše i da postane prihvaćen i voljen. poretkom. mogu se pojaviti abnormalni oblici u ponašanju. Potrebe za poštovanjem svoga ja. status. ili voĊe koji takvim pojedincima onda predstavljaju garanciju njihove sigurnosti. redom. prestiž. Ova potreba nalazi se na ĉetvrtom nivou u hijerarhiji potreba. Javljaju se i razvijaju onda kada su potrebe za ljubavlju i pripadanjem zadovoljene. potreba da se drugi cene i da mu se dive. a u drugu spadaju potrebe za poštovanjem od strane drugih ljudi. socijalno kažnjavanje. odbaĉenost. Pojedincima koji traže zadovoljenje ovih potreba ciljevi u životu postaju pojedine grupe ili organizacije. Ove potrebe se najviše primećuju kod male dece. kao što su neuroze i psihoze. odlikovanja.Potrebe za sigurnošću deluju motivacijski u smeru osiguranja što je moguće veće sigurnosti pojedinca. To su potrebe za stalnošću. Bez ljubavi ĉove k je prazan. prihvaćenost. Potreba da se bude poštovan od drugih ukljuĉuje takve želje i nastojanja kao što su pažnja upućena od drugih. Traže se prijatelji. Takvi pojedinci su obuzeti intenzivnim potrebama za sigurnošću i zaštitom. Potrebe za pripadanjem i ljubavlju. Maslov kaže da se u takvoj situaciji raĊaju “Führeri”. Neprekidno su u potrazi za nekim jaĉim zaštitnikom i za redom i poretkom koji će im pružiti potrebnu sigurnost. Usamljenost ne može zadovoljiti te potrebe i ona postaje bolna. beskoristan i odbaĉen. jer su bespomoćna i zavise od drugih ljudi i okoline. neizdrživa. Najbitnije za ljubavni odnos karakteristiĉno je podjednako davanje i primanje ljubavi. priznanja. Ljubav stvara osećaj vrednosti kod pojedinca. On zapravo traži svoje mesto u takvim odnosima koji vladaju u grupi u kojoj on pripada ili u koje se ukljuĉuje. priželjkuju deca. Bitna komponenta tog odnosa je poverenje. strukturom i potrebe za predvidljivošću dogaĊaja u bližoj ili daljoj budućnosti.

Pojedinac koji je postigao samoaktualizaciju ostvario je i iskoristio sve svoje kapacitete. Respekt. položaja. a ne na faktorima koji su izvan kontrole pojedinc. Negativan uticaj na samoostvarenje imaju nezadovoljene potrebe za sigurnošću. potencijalnosti i talente. Potreba sa samoaktualizacijom stoji na vrhu razvoja liĉnosti i kad pojedinac može i njih zadovoljiti. Potrebe za samoaktualizacijom. Pojedinac mora biti ono što jeste i mora biti onakav kakav jeste. Maslov je naveo nekoliko razloga zbog kojih samo malom broju ljudi uspeva da postignu aktualizaciju samih sebe. i na njemu zasnovan osećaj poštovanja vlastite liĉnosti. Iskrenost prema sebi je osnova za kompletni razvoj pojedinca i da i neiskrenost prema sebi je oblik i prvo otuĊenje ili alijenacija ĉoveka. Napredak i razvoj pojedinca ĉesto zahteva da se razbijaju postojeći naĉini funkcionisanja okoline. uspesima i vlastitoj adekvatnosti. Ove potrebe se nalaze na petom nivou u hijerarhiji potreba. pa prema tome.Maslov smatra da je najzdraviji osećaj poštovanja vlastitog ja onaj koji se zasniva na respektu drugih ljudi kada je taj respekt zaslužen radom. onda je on postigao kompletan razvoj koji mu njegova ljudska priroda omogućava. Zbog toga je za liĉnost pojedinca opasno ako taj pojedinac gradi samopoštovanje samo na stajalištima drugih. Većina ljudi ne poznaje niti zna svoje potencijalne mogućnosti. 3. a ne na vlastitim sposobnostima. proporcionalan je uloženom naporu i trudu. 10 . obožavanja ili zabluda drugih. 2. Po Maslovu je samoaktualizirana liĉnost ona liĉnost ili pojedinac koji je postao sve ono što je mogao postati. Mnoge potrebe iz nižih nivoa u Maslovljevoj hijerarhiji nisu ili ne mogu u odreĊenom društvu biti zadovoljene. Samo mali broj ljudi uspeva sebe u potpunosti ostvariti leži u društvenoj okolini i društvu u kojem ljudi danas žive. zadovoljavanje može doći na red tek kada su potrebe iz nižih nivoa zadovoljene. U takvoj situaciji njegovo samopoštovanje će biti psihološki nesigurno i ugroženo. mora biti iskren prema sebi i svojoj prirodi i ne sme je izdati. želi postići vrhunac u svom razvoju. 1. To je težnja ili proces u toku kojeg pojedinac nastoji ili želi postati totalna liĉnost u skladu sa svojim mogućnostima. Pravo i solidno samopoštovanje ili poštovanje od strane drugih treba zasnivati na realnim vrednostima. a ne stvoren na osnovi statusa.

Svako drugo stanje nije stanje psihološkog zdravlja. D motivi su vrlo uticajni u ponašanju pojedinca. Njihovo zadovoljenje leĉi bolest organizma koja je njiovom pojavom izazvana. na proširivanje ili obogaćivanje liĉnosti. Oni su ekspazivni. Postojanje ili pojavljivanje tih motiva onemogućava bolest organizma. Maslov je sklon koncepciji da su i D i B motivi uroĊeni i instinktivni. 4. Oni utiĉu na širenje iskustva. on je dao i jednu klasifikaciju motiva. Motivi rasta nazivaju se još i metapotrebama ili B motivima. Motivi deficijentnosti ili D motivi su u stvari potrebe ni\eg reda u njegovom hijerarhijskom sastavu potreba. 11 . a ne steĉeni ili nauĉeni i deo su ĉovekove prirode i u vezi su sa psihološkim zdravljem ĉoveka. i potrebe za sigurnošću. Njihovo pojavljivanje praćeno je porastom napetosti u organizmu i traže što pre zadovoljenje. Postoje odreĊeni kriterijumi koji omogućavaju identifikovanje D motiva: 1. 2. U uslovima slobodnog izbora pojedinac najpre pristupa zadovoljavanju D motiva. 5. To su fiziološke ili biološke potrebe. Prema toj klasifikaciji treba razlikovati dve vrste motiva: motive nedostatka ili deficijentnosti i motive rasta. a uz već opisanu hijerarhijsku klasifikaciju potreba. predstavljaju potrebe koje su povezane s uroĊenom tendencijom za aktualizacijom samoga sebe i zbog toga znaĉe udaljene ciljeve u životu pojedinca.MOTIVI NEDOSTATKA I MOTIVI RASTA Motivi su srž Maslovljeve teorije liĉnosti. Ti motivi su neaktivni kod zdravih ljudi pri ĉemu su zdravi oni koji ne funkcionišu pod uticajem ili dominacijom D motiva ili motiva nedostatka ili deficijencije. Svrha tih motiva je u tome da obogate i prošire iskustvo i doživljaje i na taj naĉin povećaju radost života ili življenja. 3. Nepostojanje D motiva izaziva bolest organizma. Psihološko zdravlje postoji kada su svi motivi i potrebe zadovoljeni i kada postoji mogućnost potpunog razvoja pojedinca. Zato ti motivi nisu motivi nedostatka ili nedostajanja i njihov cilj nije redukcija napetosti stvorene nedostatkom u organizmu.

proživljenog iskustva. presudne važnosti. a ne kvantitativni pristup. Humanistiĉka psihologija istiĉe znaĉaj ĉovekove liĉnosti koja se mora sagledati celovito.ZAKLJUČAK Jedan od najpoznatijih predstavnika humanistiĉke psihologije je Abraham Maslov. Biće sposobno za samo-odreĊenje i samo-ostvarenje. Teži da bude nauka stvarnog. koje može da pomaže ili ometa razvoj liĉnosti. za koje su vrednosti i znaĉenja od ogromne. TakoĊe. Humanistiĉka psihologija naglašava celovitost liĉnosti i njenu nesvodivost na sastavne delove. 12 . nesvesnih sila ili uticaja okoline. pa se opredeljuje za kvalitativni. Ĉovek je za humanistiĉku psihologiju prvenstveno svesno biće. Liĉnost je svesna i ima slobodnu volju i odluĉuje na osnovu ciljeva kojima teži i vrednosti koje je usvojila i sposobna je da stvara. za ljudski razvoj veoma je bitno društvo. Istiĉe osobenost ljudskog bića koje nije puki proizvod instikata.

Krstić. Lindzi.G. 13 . Teorije ličnosti.S.D.izdanje). Psihološki rečnik (3. (1996). Beograd: Savremena administracija. Beograd: Nolit.K. (1983).LITERATURA Hol.