You are on page 1of 211

Ljubomir Andjelković SRBIJA JUŽNO OD SAHARE

Knjiga o Gani
(a pomalo i o Srbiji)

1

LJUBOMIR ANDJELKOVIĆ

SRBIJA JUŽNO OD SAHARE
Knjiga o Gani (a pomalo i o Srbiji)

Naslsov originala: SERBIA SOUTH OF THE SAHARA, A book on Ghana (and a bit on Serbia too.) Sa engleskog preveo autor.

Posvećeno Džeri Džon Rolingsu, revolucionaru i bivšem predsedniku Republike Gane koji je imao hrabrosti da krene protiv svih zala!

“Hajde da udruženi, svi zajedno Proglasimo zoru novog dana. Deco Gane! Ustajte, pružite korak I plamenom proširite put ka slobodi.” Filip Beho (početni stihovi teksta predloženog za himnu Gane.)

2

SADRŽAJ Predgovor Pisca. Šta mu to znači: Južno od Sahare? Dali znate gde je Gana? Gana kao Ljudski Habitat. Ko su Ganci? Šta je Trgovina Robljem? Deobe Zemaljske Kugle. Nezavisnost Sada! Glava koja je prividno van Konteksta. Gde je Nkrumah Omanuo? Silovanje Jednog Naroda! Injekcija Adrenalina. Drugi Dolazak! Godine Oporavka. Sve po Starom. Moja Prijateljica Adjoa, (Svakodnevni Život Ganaca). Moj Sused Prorok Jezekilj, (Duhovni Život Ganaca). Gde je Danas Gana? (Deo Prvi) Gde je Danas Gana? (Deo Drugi) Zločini i Kazne A Sada Kamo i Kojim Putem? Epilog: Beleška o piscu 207 210 3 5 12 14 21 31 41 59 66 77 88 96 104 113 120 125 145 162 174 185 197

3

PREDGOVOR PISCA Uprkos svom zbunjujućem naslovu, Srbija Južno od Sahare, (Knjiga o Gani, a pomalo i o Srbiji) ima drugačije ambicije od običnog poredjenja te dve naizgled različite zemlje od kojih je jedna u Africi južno od Sahare, a druga na Balkanu. Srbija Južno od Sahare je uglavnom knjiga o Gani. Medjutim, čitaoci koji od ove knjige očekuju da će im predstaviti Ganu na uobičajen način kao što to čine štancovane monografije, biće ili zbunjeni ili razočarani. Ova knjiga neće prikazivati činjenice na sistematski način. Moj glavni cilj je da na primeru Gane ponudim jedan alternativni pogled na društveno-politički razvoj zemalja čije se stanovništvo teško uklapa u globalizaciju kakvu su zamislili oni koji se ne obziru na nepremostive istorijske, kulturne i ideološke razlike koje još uvek postoje u današnjem svetu. Život me je naučio da ne verujem takozvanim „zvanično potvrdjenim istinama“. Zvanične činjenice postoje samo zato da bi poslužile tekućoj politici onih koji su te činjenice naručili. Shodno tome, umesto da citiram druge autore i prihvaćene statističke podatke, ja ću se uglavnom oslanjati na sopstvena zapažanja tokom 26 godina koje sam proveo u Gani u vrlo različitim, ali stimulativnim okolnostima. Još pre dvadeset i dve godine, nakon okončanja moje prve četvorogodišnje diplomatske dužnosti u Republici Gani, dok sam sastavljao završni izveštaj, palo mi je na pamet da u istom dahu napišem i jednu kratku informativnu monografiju o toj interesantnoj zapadnoafričkoj zemlji. Materijala i “zvanično proverenih podataka” imao sam na pretek. Trebalo je samo pasuse ispreturati, tekst ukrasiti jezičkim figurama, i eto knjige koja će me staviti medju cenjene autore “informativo-naučnih radova” (kako smo nekada takva pisanija zvali.) Srećom, nikada nisam završio taj projekat. Danas, kada sam se konačno vratio u Srbiju posle još dve decenije u Gani, koje sam proveo u daleko zahtevnijim okolnostima nego dok sam bio diplomata, mogu da napišem knjigu koja će imati drugačije ambicije. U prvo vreme, opčinjen ogromnim optimizmom ganskog naroda, razmišljao sam da ovoj knjižici podarim sasvim drugačiji, pomalo poetski naslov “Zemlja Širokih Osmejaka”. Medjutim, sada kada sam sredio beleške, shvatio sam da je ono andjeosko ali i pomalo vragolasto lice koji ste videli na naslovnoj stranici sve što je ostalo od obećanih širokih osmejaka. Posebno me je ponukalo da izmenim koncept moje monografije o Gani i da se opredelim za naslov Srbija

4

već bi odavno bili stavljeni van zakona od strane onih koji drže karte u rukavu! +++ Ova knjiga nije ni izbliza nekakav naučni rad. intelektualcima i profesionalcima. Gana izlazi na izbore. Moram da istaknem da ova knjiga nema nameru da na bilo koji način utiče na ishode tih izbora. pisana je na način kako bi zabavila široku čitalačku publiku. u Gani ima mnogo više sunca nego u Srbiji. niti na razgovore o “pitanjima od zajedničkog interesa” koje sam vodio sa državnim vrhom. avgusta 2010. Nisam se družio samo sa visokim činovnicima. već za razmišljanja o tome koji su to činioci koji frustriraju naša stremljanja za blagostanjem. već i sa radnicima i ribarima sa kojima sam delio sudbinu ganske sirotinje. naporima da izidju na sunce. Objektivnost ne postoji! Objektivno ćemo moći da upoznamo i sebe i naše susede tek kada vanzemaljci budu otvorili svoje arhive. Ipak moram da priznam da Srbija Južno od Sahare pretenduje da posluži kao uzor drugim autorima da slede moju metodologiju kada opisuju politički razvoj u različitim etničkim sredinama i na taj način iniciraju novu disciplinu u porodici društvenih nauka. Ustvari. predstaviću i neka svoja neuobičajena zapažanja sa ciljem da razbijem politički motivisane zablude i ukažem na sakrivene i namerno prećutane činjenice. bukvalno govoreći. mahom uzaludnim. da li izbori u današnjim uslovima. Prosto je neverovatno koliko su Srbija i Gana slične u svojim. i to ne za nekakvu monografiju o Gani. U Arandjelovcu. ali zato ima i više tame. Uskoro. moram da priznam da ne pretendujem na absolutnu objektivnost. dozvolite mi da sugeriram da sociografija (opisivanje jednog društva) bude odrednica u koju bi bibliotekari trebalo da razvrstaju takve eseje. Raznolikost mojih iskustava predstavljaju jedinstveni materijal. Takodje.Južno od Sahare kada sam uočio koliko podudarnosti ima u željama za napretkom i pravdom i u nas Srba i u Ganaca. Nasuprot. Doduše.1. u zemljama poput Gane i Srbije i imaju bilo kakve svrhe? Kada bi izbori mogli da promene bilo šta. Moja vidjenja Gane nisu ograničena na utiske koji se stiču kroz zatamljena stakla klimatizovanog CD automobila. 5 . 2012 godine. Pre nego što počnete sa čitanjem prve glave. Iskusio sam Ganu i kao ubogi beskućnik. Dok se bolje ime ne nadje. slobodom i pravdom. Ljubomir Andjelković.

ali pošto su zaključili da nemaju interesa za te nove prostore napustili su želju da šire svoj uticaj na taj kontinent. bilo da je kakav zanesenjak kojem su se andjeli prividjali ili pak običan razbojnik. Feničani. 6 . ilirska i slovenska plemena naseljena duž reka centralnog Balkana imala su sasvim drugačiju sudbinu. Tek današnjih dana Kina se pojavljuje kao značajan faktor u zemljama južno od Sahare. i pre Portugalaca bilo je povremenih kontakata ostalog dela sveta sa zemljama Crne Afrike. pa onda niz Moravu itd.) Ti prostori su od pamtiveka bili naseljeni ljudima druge rase. Čak su i Kinezi pre pet stotina godina poslali nečuveno ogromnu flotu do obala Istočne Afrike. isproba prave plavuše. krenuo da obezbedi svoje mesto u istoriji. Isto tako kad god bi nekom ambicioznom orijentalcu. A prometna je stvarno i bila! Kadgod bi kavom zapadnoevropskom pustolovu visokog roda palo na pamet da širi evropsku kulturu i veru. a usput i da se obogati pljačkajući legendarno bogati Orijent. na najprometnijoj džadi izmedju Istoka i Zapada. I Arapi su takodje od pamtiveka posećivali istočnu obalu Afrike radi trgovine robljem i slonovačom. preko ove naše zemlje srpske. došlo da se otisne u pravcu Zapadne Evrope sa nesebičnim ciljem da prosvetli evropske nevernike. a kasnije i stari Egipćani su uspeli da čak oplove celu Afriku u drugom i prvom milenijumu pre rodjenja Hrista. on bi poveo svoje plemenite sledbenike prvo uz Vardar. a kući ponese nekoliko stotina vagona blaga.ŠTA MU TO ZNAČI: JUŽNO OD SAHARE? Pustinja Sahara je hiljadama godina bila skoro nepremostiva prepreka izmedju Mediterana i ogromnih prostora Afrike južno od Sahare. Doduše. Za razliku od naroda negroidne rase koji su Saharom bili zaštićeni od stranih uticaja. (Koliko je Sahara teška za putnika. a i običaja drugačijih od onih koji su se upražnjavali u zemljama koje će danas izrasti u modernu Evropu i Srednji Istok. itd. Pretci današnjih Srba podigli su svoja ognjišta na „utabanoj stazi slonova“. Ovi narodi su imali svoj sopstveni razvoj i svoju sopstvenu budućnost sve dok napredak pomorstva nije omogućio Portugalcima da se upuste u istraživanja duž obale Zapadne Afrike. pa zatim uz Moravu. Srećom po Afrikance svi pokušaji belog sveta da uspostave kontakte sa njima bili su samo sporadični i bez značajnijeg uticaja na ljude koji su živeli južno od Sahare. on bi niz Dunav. keltska. I to vrlo značajan! U tom pogledu Gana i Srbija su daleko od bilo kakve sličnosti. lično sam se uverio kada sam 1986 godine vozio svoj Folksvagen bus od Beograda do Akre.

Pored čisto geografske konotacije termin južno od Sahare ima još jedno značenje. tuberkuloza i SIDA. ide ruku pod ruku sa zlonamernim uplitanjem stranih činilaca radi ostvarivanja njihovih geostrateških ciljeva i neumerene eksploatacije prirodnih bogatstava Afrike. nedostatak vode. smanjenje smrtnosti dece. Iako je taj program pokazao izvesne rezultate. Svako zna da je na prvom mestu siromaštvo i sve one nedaće koje siromaštvo sobom nosi. otvorila je jedan još gori humanitarni problem a to je nekontrolisani rast stanovništva koji nije adekvatno praćem porastom proizvodnje hrane. Pobrojati sve probleme sa kojima se sukobljavaju stanovnici Afrike južno od Sahare bio bi pozamašan zadatak. a što je možda najupečatljivije. nered. Te tri reči nose u sebi i civilizacijske vrednosti za koje se veruje da karakterišu stanovnike prostora koji se nalaze u Africi južno od te pustinje. Ovde moram da priznam da se u ovom polju u poslednjih dvadesetak godina napravio izvestan napredak i to naročito u Gani gde je smanjena smrtnost novorodjene dece. Pre desetak godina UN su izišle sa Milenijum programom koji je zamišljen kao sveobuhvatan plan sa ciljem postepenog smanjivanja gorućih probleme Afrike. tog po sirovinama najbogatijeg kontinenta koji se davi u siromaštvu i bedi. Pre svega nedostatak hrane. medjusobno zavadjene etničke skupine). Medjutim. beskrupuloznost i nezajažljivost onog društvenog sloja koji kontroliše političku sudbinu tih zemalja. nedostatak svrsishodnog obrazovanja. i to posebno čiste. Slično kao što je u politički rečnik ušla reč “balkanizacija” (rascepkavanje neke šire oblasti na sitnije. a to je neodgovornost lokalnih političara i samozvanih popova koji lično bogaćenje stavljaju ispred potreba nacije. Malarija. već i na odgovornost za takvo stanje stvari. A iznad svega podrazumevaju teret društveno-političkih i ekonomskih problema koji su svojstveni ovom delu sveta. tako je i kolokacija južno od Sahare dobila svoje mesto u političkom žargonu. Pa čak i nedostatak elementarne pismenosti. Nedostatak priuštljive zdravstvene zaštite. Glad! Nedostatak dovoljno brzog ulaganja u infrastrukturu koja stalno kaska za potrebama masovnog porasta stanovništva. Južno od Sahare znači i oštru društvenu stratifikaciju. Ona nas navodi da mislimo ne samo na nerazvijenost. 7 . zdrave vode za piće. Zato ću izdvojiti samo one koji su najuočljiviji i gotovo nerešivi. Što je još strašnije. oni su se mahom izgubili zbog nekontrolisanog porasta broja stanovnika što je Afriku uvuklo u začarani krug. nedostatak planiranja. Shodno tome Južno od Sahare takodje podrazumeva šablon po kojem domaća korupcija. I konačno zajednički imenitelje svih tih nedaća.

neki prijatelji. u poslednje vreme centar Beograda je nešto čistiji nego što je ranije bio. upozano sam Afriku iz prve ruke. ali zato beogradjani nisu. ”. Retko koji autor će se usuditi da upotrebi reč primitivizam da bi okarakterisao bilo šta više od nekog 8 . Kada dodju. gore nabrojani atributi kolokacije južno od Sahare pominju i u stručnim i u političkim materijalima. podseća na biber. pa nisam ni imao prilike da se uverim ko smrdi. Rekoh primitivizam.+++ Nered. Telesni vonj Crnaca. i to onih koji se ne peru dovoljno. a ko miriše. odnosno ko smrdi. Afriku uglavnom doživljavao gledajući je kroz prozor klimatizovanog automobila. skretali su mi pažnju da Crnci smrde! Zahvaljujući generacijskim predrasudama i kompleksu suprematije Belca koji smo u to vreme još uvek imali. može da tvrdi da zna kako život tretira ljude. Tek kada čovek mora da se bori za nasušnu šaku kikirikija da bi preživeo. a grom me nije udario! Ma koliko se oni ostali. Dovoljno je ući u vozilo gradskog saobraćaja i ugušiti se od smrada neopranih ljudi. O tim mojim jedinstvenim iskustvima ću govoriti u poglavlju “ Moja Prijateljica Adjoa. prljavština. Hvata se na isto! Doduše. neopranog Crnca nije ni blizu tako neprijatan kao miris oznojenog Belca. Medjutim kasnije. dok hronično neoprani beogradjani smrde na ustajalu strugotinu i pokvareno sirće. Tada sam se uverio da tvrdnja mojih prijatelja nema veze sa stvarnošću. u sirotinjskom predgradju Akre. što je retkost. (Svakodnevni Život Ganaca). a ko miriši. neodgovornost. koji su Afriku videli samo kroz prozor klimatizovanog automobila. primitivizam je postala tabu-reč u političkom rečniku. To su prve stvari koje strancima upadnu u oko kada dodju. Moram da priznam da sam i ja dok sam bio u diplomatiji. Čak i miris oznojenog. nedostatak održavanja. kada sam ostao bez ikakvih prihoda i kada sam punih šest godina živeo u jednoj nedovršenoj gradjevini. +++ Južno od Sahare sugerira i primitivizam. bez struje i vode. gde? Bilo u Akru ili u Beograd. Pre nego što sam pošao za Ganu davne 1984 godine. Po mom mišljenju politički analitičari bi trebalo da priključe i čulo mirisa u izvore svojih informacija kada govore o stepenu razvijenosti jednog naroda. bio sam sklon da im poverujem.

karakteriše se kao primitivac. Tako u zemljama sa razvijenom poljoprivredom volovska zaprega se smatra primitivnom (zaostalom) u odnosu na traktor. U tom značenju. najčešće su posledica siromaštva i nedoviljnih napora zajednice da ljudi budu bolje obrazovani. smatram da bih žestoko odstupio od istine ako bih zanemario primitivizam kao jedan od osnovnih. Tako imamo. kao što su neznanje. imaju svoj koren u latinskom pridevu primitivus. odnosno što nije prošlo kroz odredjeni proces evolucije. Kako bi se izbegle neželjene manipulacije rečima i kako ne bih bio optužen za elitizam i rasizim (što mi se već dešavalo). pod uslovom da se to značenje ozbiljno i u potpunosti objasni. Primitivizam. neodgovarajuća higijena. Upotreba reči primitivizam se smatra uvredljivom! I to ne samo uvredljivom. U modernom govoru se odomaćilo da se većina reči koje su izvedene iz prideva primitivan tumače sa negativnom konotacijom. i objektivan primitivizam će se postepeno izgubiti. primitivno ponašanje itd.nesrećnog pojedinca koji je neopran i svojim ponašanjem odudara od ustaljenih normi društvene sredine u kojoj živi. kako se može govoriti o punom značenju kolokacije južno od Sahare. već agresivno uvredljivom. Prvo značenje: Primitivan se pripisuje kao atribut svemu što je neizmenjeno. jer nije posledica izbora pojedinca. Bez obzira koliko će se vredjati čitaoci iz Gane ili oni iz Srbije. i ne upotrebljava sapun. Više sredstava preusmerenih u obrazovanje. čovek koji živi na periferiji savremenog društva. vremenom reči menjaju svoja značenja i ne bi trebalo da bude ničeg zabranjenog ako se neki termin upotrebi u nekom novom značenju. Slično. jer sam ubedjen da su mnoge naše teškoće posledica eufemističkog rečnika i naše nespremnosti da se suočimo sa istinom o sebi samima. i zastareli oblici ponašanja. zajedničkih imenitelja naših života. Biću slobodan da ovakav primitivizam nazovem objektivnim primitivizmom. primitivac i druge izvedene reči. “Objektivnim”. dužan sam da što preciznije najavim šta podrazumevam pod rečju primitivizam. najbliži sinonim pridevu primitivan bio bi pridev zaostao. onakav kakav je bio. Medjutim. nego objektivnih uslova u kojima on živi. Moderno značenje prideva primitivan se donekle razlikuje od klasičnog latinskog i ima dve konotacije. primitivne alatke. primitivan. Ja čak insistiram na upotrebi te nepopularne reči. Medjutim. a da se primitivizam ne pomene. neizmenjen. 9 . Objektivni primitivizam. Ovaj pridev se najčešće prevodi sa prvobitni.

mnoge reči dobijaju nova značenja. pa se čovek poslužio. već se preko njih prećutno prelazi. Ponavljam. primitivac je krajnje sebična osoba koja odbija da ima obzira prema drugim članovima zajednice i njihovim legitimnim potrebama. u ovom drugom značenju. najverovatnije još tridesetih godina prošlog veka. Došao čovek do ideje da bronzani spomenik koji obeležava jedan ključni momenat u istoriji njegovog naroda može da mu donese zaradu. Njega ćemo se rešiti daleko teže nego od neopranih i smrdljivih saputnika u autobusu. bez obzira dali je naparfimisan i zavalien u kožno sedište klimatizovanog Mercedesa možemo okarakterisati kao primitivca. Drugim rečima. taj subjektivni primitivizam je ono što je za mene najuočljiviji zajednički imenitelj ne samo izmedju Gane i Srbije. Koliko puta nam se deslio da se naljutimo kada neki vozač niti haje za propise niti ima obzira prema drugim učesnicima u saobraćaju i prepreči se u raskrsnici samo da bi sebi obezbedio minimalnu prednost? Takvog čoveka. predlažem ta taj vid primitivizma nazovemo subjektivni primitivizam. Nažalost. Ispostavilo se da je nekom zatrebalo bakarne žice. većina subjektivno primitivnih radnji se retko žigošu kao kriminalne radnje. bilo da je to okruženje priroda ili društvo. pa on lepo demontira spomenik i proda ga na kilogram nekom drugom primitivcu! Zaboravio sam da naglasim da se ovako nešto još nije desilo u Africi južno od Sahare. ovozemaljaca. Reč primitivizam se koristi ne samo da bi se neko okarakterisao kao zaostao i nedoviljno civilizovan. pravi jednu veliku porodicu! Subjektivni primitivizam ima ne samo naglašene karakteristike antisocijalnog ponašanja. Novembra 2010 jedan voz je izleteo iz šina nedaleko od 10 . A možda se plaši i odmazde! Evo još primera. već od svih nas. U tom novom značenju. već u glavnom gradu Srbije! Pre neki dan čujem da je deo beogradskog naselja Žarkovo ostalo bez telefonskih veza. E. već i kao antisocijalan.Drugo značenje: Kako jezik napreduje. Društvo se snebiva da reaguje da ne bi bilo optuženo za netoleranciju i za elitizam. već je u suštini identičan sa većinom kriminalnih dela. Tako je i reč primitivizam. već se za takvo ponašanje svesno opredelio. primitivac je onaj pojedinac koji je spreman da krajnje sebično zadovoljava svoje potrebe na račun svog okruženja. Primitivizam. Kao najprizemniji primer ovakvog primitivizma pomenuću pojavu koju svakodnevno srećemo svuda u svetu. baš to. primitivac je onaj pojedinac koji se namerno opredelio da zadovoljenje svojih neposrednih prohteva stavi ispred potreba sredine u kojoj živi. dobila novo značenje i to sa još negativnijom konotacijom. je daleko tvrdoglaviji i postojaniji od objektivnog primitivizma. Pošto taj vozač nije stavljen u taj položaj objektivnim uslovima sredine.

Beograda. Razlog je kradja šrafova koji su držali raskrsnicu! Šta me briga za ljudske živote - moj profit je važniji! (Žao mi je što moram da kažem da se takav subjektivni primitivizam javlja i na mnogo višem nivou. „Hoću da kontrolišem izvore nafte u nekoj nedodjiji; ljudski životi koji su izgubljeni u tom pokušaju su obična kolateralna šteta.“) Stotine su primera subjektivnog primitivizma koji se sreću u svim društvima i u svim društvenim strukturama. Od preglasne muzike, preko zagadjenja čovekove sredine do naturanja svog mišljenja. Primitivizam je i naturanje svog ustavnog ustrojstva i svog shvatanja demokratije drugim narodima po svaku cenu. Ideološka, nacionalna i religijska isključivost su možda najopasniji oblici subjektivnog primitivizma. Agresivni, subjektivni primitivizam je prisutan na svim meridijanima i u svim podnebljima, od Novog Zelanda do Islanda i od San Franciska do Beča. Sukob sa subjektivnim primitivizmom je uvek frustrirajući. Sećam se našeg šokantnog razočarenja kada smo pedesetih godina prošlog veka, kao studenti u svojoj nesebičnoj, ali i naivnoj želji da pomognemo seljanima da ne stoje i čekaju autobus po kiši, dobrovoljnim radom i od svijih sredstava izgradili autobusko čekalište u jednom selu koje je danas sastavni deo Beograda. Medjutim, već nakon par dana pojedinci iz tog sela su preko noći razvalili nastrešnicu a materijal odneli da prošire svoje svinjce. Nama koji smo bili uključeni u tu akciju takav postupak je bio potpuno nerazumljiv, a u poredjenju sa našim entuzijazmom čak i smešan. Takav postupak medjutim nije bio ni malo smešan. Da stvar bude još više za osudu, tu se radilo o imućnim, pa čak i relativno dobro obrazovanim pojedincima koji su pali u zamku primitivizma te su svoje sitnoposedničke interese stavili ispred interesa sela i zajednice kao celine. U to vreme bilo nas je mnoštvo koji smo deo svoje mladosti uložili u izgradnju naše zemlje. Mi smo stvarno bili ujedinjeni ne samo da izgradimo zemlju, već i da pomognemo svojoj sredini da se oslobodi primitivizma i predrasuda. Sličan duh je preovladjivao i u Gani za vreme PNDC režima, ali je pod uticajem razvijenih zemalja zapada postao predmet potsmeha. U većini zemljama južno od Sahare borba protiv primitivizma još nije načeta. Za takvo stanje stvari okrivljujem pripadnike onog društvenog sloja koji u zemljama južno od Sahare, zahvaljujući rodjenju imaju poseban društveni status. Oni su prvi da osude upotrebu reči primitivizam kao aroganciju ali u isto vreme odbijaju da se bore protiv primitivizma jer borba protiv primitivizma i ulaganije u podizanje civilizacionog nivoa “prostog naroda” nosi u sebi klicu podrivanja njihovog privilegovanog položaja. Za njih je borba protiv protiv primitivizma

11

izjednačena sa borbom protiv bogom-danog društvenog poretka. U paničnoj želji da zadrže vlast u svojim rukama za vjeki vjekov, oni sprečavaju milione svojih sunarodnika da ostvare svoja prava ne samo na slobodu i pravdu već i na fizički opstanak. (Da bi se ta opasnost izbegla, ali da bi se u isto vreme i sačuvio bogom-dani društveni poredak, verovatno je jedan od razloga za sadašnju masivnu Američku pomoć Gani.) Tokom svih 26 godina života u Gani, sukobljavao sam se sa raznim antisocijalnim pojavama. Bivao sam žrtva korupcije, žrtva nepoštenja i žrtva nedovoljne razvijenosti društvenih institucija. Medjutim, najteže mi je padalo kada sam bio svedok primitivne sebičnosti onih koji bi trebalo da budu pokretači društvenog napretka. Nažalost, sada kada sam se vratio u svoju Srbiju, stičem utisak da je u poslednje dve decenije i ova zemlja moja, Srbija, na neki volšeban način otplovila u prostore južno od Sahare.

12

DALI ZNATE GDE JE GANA? Većina ljudi širom belog sveta, izuzev možda Finaca koji još uvek poklanjaju pažnju opštem obrazovanju, niti znaju gde je Gana niti znaju gde je Srbija. Dok je nivo tehničkog obrazovanja i kod nas i u svetu vrlo uznapredovao, standard opšteg obrazovanja je spao na niske grane. Tek odkada su, prvo Dujković, a zatim Rajevac došli za trenere futbalske reprezentacije Gane, Ganci su čuli za Srbiju. Što se nas Srba tiče i našeg poznavanja sveta, nismo ništa bolji o Ganaca. Ni mi ne bismo znali gde je Gana, da nam moj komšija, Fred (Asamoa-Djan) nije zabiberio onaj penal na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. A tu je sada i futbaler Partizana, Prins Tego da nas podseti da postoji neka zemlja koja se zove Gana. Ipak dozvolite mi da potvrdim (radi onih prefinjenih, koji ne prate futbal nego samo tenis): Gana je u Africi! Da budem precizniji, u Zapadnoj Africi. Inače, Gana je ime nekadašnje carevine koja je je cvetala od IX do XIII veka u prostorima današnje Zapadnoafričke države Mali. To je nekih hiljadu kilometara severozapadno od varošice Kintampo koja se računa kao centralna tačka današnje Gane. Za ime Gana su se opredelili ne samo zbog prosperiteta i slave nekadašnje carevine, već i iz razloga što se veruje da se veći broj današnjih ganskih plemena doselio odande na teritoriju današnje Republike Gane tokom prošlih vekova, a najviše izmedju XII i XV veka. Čitaoci iz Srbije će verovatno biti iznenadjeni da je carevina Gana osnovana dobrih 200 godina pre nego što se Srbi pominju u istoriji kao državotvoran narod. Pored toga, Srbi iz vremena Nemanjića su se uglavnom šlepovali na kulturne tekovine Vizantijskog carstva, dok je stara Gana dostigla zavidni nivo razvoja sopstvenim naporima. Carevina Gana nije pala pred najezdom drugih naroda kao Srbija, već se ugasila zbog katastrofalnih klimatskih promena i naglog širenja Sahare. Današnja Republika Gana je zemlja srednje veličine. Nekih desetak hiljada kvadratnih kilometara je manja od naše pokojne Socijalističke i Federitivne domovine. Nalazi se u centralnom delu Zapadne Afrike i celom svojom teritorijom je u tropskom pojasu i u slivu Južnog Atlantika. Ako posmatrate mapu Zapadne Afrike, primetićete da se skoro sve zapadno-afričke zemlje naslanjaju svojim užim delovima na obalu Atlantika, dok svojom dužinom zalaze duboko u unutrašnjost. To je posledica kolonizacije. Evropske kolonijalne sile prvo su napravile svoja utvrdjenja duž obale da bi tek kasnije prodirale u unutrašnjost.

13

Gana je presečena osnovnim Griničkim meridjanom na dve nejadnake polovine. Na zapadu se Gana graniči sa Kot d’Ivoar, (Obala Slonovače), a na istoku sa Togoom. Na severu se Gana naslanja na Burkinu Faso. Najsevernija tačka Gane je 11 stepeni i 9 minuta severne geografske širine, dok je najjužnija svega 4 stepena i 44 minuta severno od polutara. Na jugu, Gana se otvara prema Atlanskom Okeanu. Sledeće kopno je tek Antarktik, udaljeno nekih 10 hiljada kilometara. Ako želite da saznate više, idite na Google pretragu.

14

kada je dan bio izuzetno vruć i vlažan zatekao sam se na brdima nekih stotinak kilometara severno od Akre. Možete da ga vidite. S jedne strane je pod uticajem vlažnih vetrova koji duvaju sa Južnog Atlantika. Gana je vrlo zapuštena zemlja. Za vreme evropske zime. polupustinjski pojas koji se proteže od Atlantika. plitkoj dolini severno od grada Koforidue video sam ogroman zid prašine kako se približava brdima. Što se ekologije tiče. već na samom početku knjige ocrnio ovu zemlju. Gana ima tri vrlo različite klimatsko-ekološke zone: prvo je Sever. Za par minuta moje nozdrve i moje usne su postale bolno suve. klimatski nije jedinstvena. Sahel je izrazito suv. da ga okusite i da ga osetite na koži. Ako kažu da se ljudski strah može namirisati. osetio sam miris prašine pomešan sa nekim čudnim mirisom smole. da ne bih sada. Vetrovi zavise od godišnjeg doba.GANA KAO LJUDSKI HABITAT Gana danas i Gana 1984 godine kada sam prvi put tamo otišao. Taj sloj prašine nije deblji od 300 metara i može se videti iz aviona kao jedan izgužveni braonkasti tepih. Jednom prilikom. Harmatan medjutim nije samo običan vetar. U ustima sam osetio novi ukus. Medjutim. tu problematiku ću ostaviti za kasnije. ja sam u tom trenutku osetio miris biljaka koje su bile u panici. Medjutim. kod njih kišna sezona. Lišće je počelo da šuška na neki nervozan način i umesto uobičajenog mirisa vlage. jedan relativno spor ali izuzetno suv severni vetar koji nosi peščanu prašinu. Kao što sam već pomenuo cela teritorija Gane je u tropskom pojasu. A onda sam ga ugledao! U širokoj. dok je za vreme evropskog leta. Kao i cela Zapadna Afrika. početkom novembra. Usudjujem se da kažem da je još zapuštenija od Srbije! Objektivni primitivizam je ostavio teške pečate na životnu sredinu. Pola časa kasnije oblak bockavog peska koji je putovao dve hiljade kilometara iz Sahare me je progutao. Sever Gane zalazi u Sahel. imaju sušni period. pa sve do Crvenog Mora preko cele Afrike na mestu gde je Afrika najdeblja. Početak Haramatana je često dramatičan. dve su različite zemlje. to je dogadjaj koji možete da osetite svim svojim čulima. možete da ga čujete. kao da sam žvakao gorku koru drveta. Gana ima dva godišnja doba. možete da ga namirišete. 15 . Od novembra do februara duva Harmatan. zatim tako zvani šumski pojas i najzad Priobalje. dok je s druge strane pod uticajem Sahare. Odjednom sam osetio kako mi se koža zateže.

Ostatak terena je peskovit i bez ikakvog rastinja. Ceo predeo ima neku pospanost. stacionirana plemena se bave zemljoradnjom. Kasnije. Krava nema u blizini sela. Ono što impresionira to su ornamenti po fasadama napravljenim od fino uglačanog blata. A drugi put. obrasli travom jačeg korena. Naime. Stoka je monopol nomada. Ti ornamenti mora da su bivali iscrtani grebanjem blata dok je još uvek bilo vlažno a onda mazani blatom drugih boja. Njihove koze su medjutim zakržljale. Ipak i pored napadne mršavosti imaju vrlo skladnu gradju tela i lepa duguljasta lica. zapravo na grozdove koliba zgusnutih oko bunara i ogradjena pletenim palmovim lišćem. kada sam službeno odleteo iz Akre za Bamako kao član komisije za zatvaranje naše ambasade u Maliju. tri minijaturne koze. I kuće i ekonomske zgrade. Sahel odzvanja tugom. pa onda vozio ambasadin razdrndani Pežo nazad za Akru punih 1700 kilometara. zahvaljujući svojoj snazi i inteligenciji bili najtraženija roba u danima kada se masovno praktikovala gnusna trgovina robljem. U odrasloj kozi teško da ima više od tri kila mesa. a od životinja imaju samo koze. ostajali kao kakva čupava. Gde-gde bih video i ponekog čoveka ili ženu kako rade na njivama.Za vreme svih 26 godina mog života u Gani samo sam dva puta imao prilike da prokrstarim Sahelom. S vremena na vreme nailazio sam na mala naselja. bile su kružnog gabarida i pokrivene suvom travom. u petoj glavi ćemo naći da su stanovnici Sahela. po nameni slične našim ambarima. tako da su delovi terena. neku gotovo vanzemaljsku atmosferu. Samo na retkim mestima gde tlo nije bilo peskovito. I ljudi i žene su visoki i izrazito mršavi. Na mene su prostranstva Sahela ostavila dubok utisak. nalik na bunkere. djavolja ostrva čitav metar uzdignuta od okoline. Komadi obradjene zemlje nisu veći od gabarida jedne kolibe. I muškarci i žene bili su obučeni u duge galabije. čak dublji nego sama Sahara. Jak vetar je na mnogim mestima oduvao gornji sloj zemlje. već lateritno rasla je kržljava oštra trava. kokoške i pse. Ogradjeni su trnjem ali uredno okopani. 16 . Dok Sahara raznovrsnošću svojih pejzaža i čudnim mešavinama boja od crvejkasto-oker do sepije i tamno ljubičaste. U tim zaseocima sve kuće su bile izgradjene od blata. ostavlja utisak veličanstvenosti. Šare su apstraktne poput pop-arta ili slika Kandinskog i Dibifea. Danima sam vozio kroz nepreglednu ravnicu žuto-sivu od sasušene trave. Neke sam sretao i na putu kako teraju dve. Prvi put kada sam se posle godišnjeg odmora 1986 godine vraćao iz Beograda za Akru vozeći preko Sahare moj novokupljeni Folksvagen bus skoro 7 hiljada kilometara.

bagremu. Kaže meni Seidu. E. Za razliku od termostatičnog priobalja na severu temperature imaju ozbiljne oscilacije. Verovao sam da će mi presna jaja pomoći da u jednom danu izguram 1200 kilometara vožnje po afričkim putevima. a da su ljudi samo privremeni uljezi. brašland je još uvek prepušten divljači. trojica ljudi bi terali stotinak. pa i više zebu dugorogih goveda. ali ne i kada se sluša. Za vreme 17 . Na kraju je uz glasan smeh dodao da lav jede i živa jaja. pa sad sami zaključite dali da mu verujemo u priču! Medjutim. sve imam utisak da nije izdržao a da se ne našali na račun Buture. Sahel se postepeno pretače u tako zvani Parkland. Na severu su kiše daleko slabije nego u šumskom pojasu i priobalju. pa čak i po koji lav! Što se lavova tiče. Što se ide dalje na jug. Zbog slabog kvaliteta zemlje i nedostatka vode. neznam dali smem da poverujem u priču seljaka iz jednog sela u koje sam ušao da kupim nešto jaja. srbrnkasto-mrku boju. Uhvaćene niskim popodnevnim suncem. a bradavičasta prasad upadaju u sela i uništivaju ono malo njiva koje su raskrčene. U svakom slučaju. tzv brašland. Akacija. Treba pomenuti da zebu krava koja je inače poreklom iz Indije ima izuzetno mala vimena i daje vrlo malo mleka. I stvarno jedu jaja! Od ostale divljači najprisutniji su majmuni. Lav im ne dira koze. Ovde ima ne samo rogate divljači. na severu. To je zemlja trnovitog žbunja i divljine. da oni imaju nekog ostarelog lava koji im se stalno mota oko sela. akacije izgledaju kao da se celo drvo upalilo. Dvojica. tako se zvao. ne više od prosečne evropske koze. kako nas Belce zovu na jeziku Hausa. često izgleda da su ovde. ponašaju baš kako je Seidu ispričao. a ponekad mu oni ostave i po koju kosku oko koje će se posle boriti sa lešinarima. ili kako je zovu flambojant tri (plamteće drvo) cveta preko cele godine. Babuni se šepure po zemljanom putu po kojem prodje svega nekoliko vozila dnevno. gazde još uvek divlje životinje. To su savane ispresecane gajevima gustog žbunja i raštrkanim džinovskim baobabima i akacijama koje su srodne našem.Sretao sam i njih. nego i slonova. ali da oni i ne pokušavaju da ga oteraju. Sudeći po njegovim podsmešljivim očima. kasnije sam čuo da ima slučajeva kada se ostareli lavovi koji su isterani iz čopora. Brašland izgleda kao kod nas u Srbiji zemlja koja je generacijama bila zapuštena i ostavijena da podivlja. već lovi samo miševe i pacove. i to takva zemlja u poznu jesen kada preostalo lišće dobije tužnu. Cvasti tog afričkog bagrema su izuzetno guste i imaju jarku crvenu boju. Njegova priča može da izgleda verodostojno kada se pročita. Na nekim mestima parkland prelazi u teren šipražja. Sever je izrazito suv. To drvo neodoljivo podseća na japanske suncobrane.

a nekada je toliko visoka da izgleda kao da sipi sitna kišica. Količina vodenog taloga je sve veća. ugleda se samo stablo. na Severu koji je znatno hladniji nego ostatak Gane. I pored intenzivne eksploatacije. drveće postaje sve češće i gušće da bi postepeno prešlo u kontinuiranu šumu. a temperaturne razlike izmedju noći i dana postaju zanemarujuće. Površinski delovi korenja kojima su stabla lengerisana za tlo štrče izvan zemlje čak i do tri metra uvis da bi dali stabilnost hiljadu tona teškom drveću.susvog perioda. na dnu tog biljnog okeana sunčevi zraci nikada ne stižu. posle skoro jednog stoleća nemilosrdne seče šuma. Sve je u nekom polumraku. Tek kada se razgrnu puzavice. A tamo gore. na visini desetog ili petnaestog sprata jednog solitera počela da račvaju u granje. Širina šumskog pojasa je u raznim zemljama Zapadne Afrike različita. ali se retko vidi bilo koja životinja izuzev termita koji putuju po grebenima 18 . Svuda se čuje život. Vlaga se lepi po telu. To je jedno neprohodno. Kako se ide dalje na jug. još uvek nisu retkost stabla koja imaju prečnik i po pet metara. prigušenih zeleno-sivkastih boja. Ona se probijaju kroz okolni gustiž više desetina metara da bi se tek tamo gore. tu su razne puzavice i gusto žbunje koje potpuno sakriva sve što ne možeš rukom da dohvatiš. Dole. na tom granju rastu nove parazitske biljke koje svoje lastare spuštaju sve do krošnji prizemnog žbunja i prepliću se sa njime. znaš da si naišao na koren nekog starca koji se diže i do preko šezdeset metara u vis. Ovde moram da napomenem da većina školskih zgrada u seoskim delovima Gane izgledaju kao natstrešnice bez spoljnih zidova i da su se dečaci bukvalno smrzavali. Moj sin i jedan njegov hrvatski drugar dok su još bili tinejdžeri prokrstarili su sever i iskusili su tako hladna jutra da im se dah video. druge vrste parazita se hrane sokovima tog ogromnog drveća. Oni izgledaju kao drvene zavese koje zrakasto krivudaju po šumskom podu. To su razne vrste kaktusa i puzavica. tamo negde gde bi bio trideseti sprat nekog solitera. Tu rastu razne travuljine i zelja čije lišće je veće od kišobrana. Tropska šuma je čudo za sebe. Pošto tih dana još nije bilo hotela oni su spavali po školama. više-spratno carstvo vlage i pravi okean zelenila. Na još većoj visini. Tek kada bukvalno naletiš na drveni zid. To je gde napuštate Sever i ulazite u Šumski Pojas. Centralni deo Gane koji je brdima odvojen od priobalskog pojasa je desetinama hiljada godina bio pokriven gustom tropskom šumom. šumski pojas u Gani je spao na širinu od svega oko 200 km. pa čak i 20 stepeni više od noćnih. Bez katalasa (mačete) nema šanse da se čovek probije kroz gustiž isprepletenog bilja koje pokriva pod tropske šume. najviše dnevne temperature mogu da budu i do 15. Danas.

Njive su slabije obradjene nego na severu i zarasle su u korov. Medjutim. negde gore. Čoveku dodje žao što je napustio parkland i široke vidike ispresecane baobabima i blještavim akacijama. U šumskom pojasu. To je naročito slučaj sa brdima Akvepim. Čovek koji nema široke nozdrve prinudjen je da diše na usta. Jedino majmuni. a mestimično pocrnele od gljiva. i imaju kitnjaste štuko fasade kakve su nekad. Takodje. i to puno! U šumi je zagušljivo od vlage i od mirisa budjave zemlje. tako da je situacija daleko bolja nego pre desetak godina. u tom polumraku blesne malo jato ptica koje kao šareni oblak preskoči iz jednog žbuna u drugi. S vremena na vreme. gde živi istoimeno akansko pleme. 19 . Izmedju šumskog pojasa i ravnice duž obale Atlanskog Okeana. Teren nije više potpuno ravan već blago ustalasan. A ima i zmija. mogu se videti muškarci i u farmerkama. sela plemena Akvepim su načičkana jedna do drugog duž samom grebena. te fasade su mestimično oljuštene. Lokalno stanovništvo nosi šarene haljetke ogrnute u stilu rimskih toga. Odeća se takodje razlikuje. naselja su sve češća i veća. Galabije nose samo Muslimani. Veće životinje se ili potpuno umire tako da ostanu nevidljive u tom gustižu. pa i u šorcevima. a možda i da bi izbegli da idu suviše uzbrdo-nizbrdo. u poslednje vreme od kako je Gana postala miljenik Zapada. zbog preterane vlage i nedostatka održavanja. nekada lepo uredjene ulice su razrovane i više iiče na bujičnjake nego na ulice. Žene su mahom odevene u dugačke komade batika čvrsto omotane oko struka. Kuće su i dalje od zemlje. ili se nečujno povuku. ali kako se ulazi dublje u šumski pojas. deo sredstava koja Amerikanci ulažu u izlog svoje demokratije u Africi. Po onome što pričaju stanovnici šuma. novo-naseljeni migranti sa Severa. Kuće su vrlo prostrane i većina ih je na sprat. Medjutim. To medjutim nije posledica nedovoljnog rada i zapuštanja njiva već nepostojanja tehnologije koja bi bila u stanju da se suprotstavi snagama prirode koje deluju u pravcu održavanja postojeće ravnoteže prirodnog okoliša.korenja. Sve odiše nekadašnjim prosperitetom. Zidane su ciglom. u Gani se pružaju pobrdja visine izmedju 400 i 900 metara koja sama za sebe predstavljaju svojevrstan habitat. u kolonijalno vreme pravljene pod uticajem engleske viktorijanske arhitekture. raznih vrsta antilopa i nekoliko vrsta divljih mačaka od kojih je najrasprostranjeniji sivet koji liči na leoparda ali je manji. zaklonjeni lišćem bučno protestvuju protiv uljeza koji su se usudili na im udju u carstvo. Ova sela više liče na gradiće nego na sela. Verovatno zbog prijatnije klime. usmeravaju se i na gradnju puteva. mnoge su i od čvrste gradje. tu ima i majušiih šumskih slonova. Doduše.

Naravno u Savi nije bilo krokodila. Crvene Volte. niti sam sreo bilo kog koji bi verodostojno tvrdio da je video jednog. ali smo ih mi kao klinci zamišljali dok smo se čamcima provlačili samo nama poznatim prolazima kroz gustiž poplavljene Ade. Crne Volte i reke Oti koje dotiču sa severa iz Burkine Faso. U Gani se čamci prave na isti način i duž reka i na 20 .U celoj centralnoj i južnoi Gani. On podseća na morža. U svakom slučaju momivote imaju značajno mesto u lokalnom folkloru. Nikad nisam video ni jednog. Reka krivuda izmedju šumom pokrivenih brda. Kod mesta Ada uliva se u Atlantik. taj isprepletani zeleni bedem je pun života. Glavni tok Volte je sastavljen od Bele Volte. Verujem da ni najsavremeniji amfibijski tenkovi nebi uspeli da pobede ovaj gustiž! Ipak. Najviše ima ptica. Ambijent me je neodoljivo podsećao na poplavljeno savsko ostrvo. gustim rastinjem koje natkriljava reku i koje je apsolutno neprobojno. Lokalno stanovništvo ga zove momivota. zbog veće količine padavina ima i mnogo više vode. Možda je manati posle izgradnje brane Akosombo. a na reci se sretne i po koji ribarski čamac. Ono malo što se zna o zapadno-afričkom manatiju je da je izraziti biljožder. Ako je verovati enciklopedijama. Ova vrsta vegetacije se naziva mangrov. odrasli primerci mogu da narastu od 2. Za razliku od čamaca koji služe za ribolov na obali okeana i koji su vrlo masivni. Najnaznačjnija reka Gane je Volta. Mangrov rastinje izgleda kao da se oslanja na mnoštvo nogu.5 do 4. čamci na rekama su manji i uzani. pa čak i preko 20 metara dugački. Iznad obale naziru se travnati krovovi koliba. Ploveći uz reku Voltu. ni morževima niti delfinima. To su verovatno ista stvorenja koja su stari Grci zvali sirenama. To je gde žive manati. njegov najbliži srodnik je slon.5 metara i da teže skoro 700 kila. ali nema kljove i nije srodan ni kitovima. te da nema ni sekutiće ni očnjake već samo kutnjake. širine naše Save. Na tim mestima obala je čista od rastinja i zakrčena čamcima. Te noge su ustvari razgranato korenje koje izrasta iz donjeg dela stabla i spušta se u vodu. Manati je sisar koji živi u vodi. u davna vremena. Iznenadjujuće. Plovidba čamcem uzvodno od Volta Jezera je izuzetan doživljaj. Reka Volta je kod mesta Akosombo pregradjena branom srednje veličine i formira najveće veštačko jezero na svetu (8502 km2. Nizvodno od brane Volta teče na jug kao snažna reka. Već iz daljine se vide pramenovi dima. Adu Ciganliju. što je korupcija složenice “mama iz vode” i veruje da je to neka vrsta nadprirodnog čovekolikog bića. izgubio bitku da preživi. ali vidi se i po koji krokodil. naidje se na mala ribarska naselja. Veliki broj potoka i rečica proseca svoj put kroz niska brda na svom putu ka većim rekama koje otiču u Atlanski Okean. se s vremena na vreme. pre nego što su nasipi bili sagradjeni. Obale su sakrivene neprohodnim.

Ako je deblo drveta izuzetno tvrdo što je u Africi čest slučaj. sada su taj parkland pojele kuće. razlike izmedju noćnih i dnevnih temperatura iznose najviše tri stepena. Ravnica oko Akre je u mnogo čemu bila slična parklandu na severu Gane. Klešu se iz jednog komada drveta. se uobličava sekirama sa sečivom koje stoji popreko. U prvim godinama mog boravka u Gani. Ja to nisam video. iako je geografski na severnoj polulopti. Mahom su dvosedi i veslaju se jednim veslom koje nije utvrdjeno za telo čamca. Način veslanja je isti kao što su nekada koristili ribari na Savi i Dunavu. Za morske čamce upotrebljavaju se trupci koji su u prečniku i do dva metra. Rečni čamci su na mišićni pogon.obali okeana. ali većina su ipak čatrlje onih koji su se doselili u blizinu velikog grada sa čijih trpeza se mrve prosipaju i sirotinji. koja je na nekih pet stepeni severno od Ekvatora. pa ne mogu da tvrdim da li se ta metoda i danas koristi. U tim danima to je bila prostrana travnata ravnica posejana žbunjem i po kojim retkim baobabom. Priobalni pojas je izrazito termostatičan. a ne uzduž. a da se opterećenje i ne oseti. Morski čamci koriste snažne autbord motore. Takvi čamci mogu da povezu posadu i od preko dvadeset ribara. Kao poseban kuriozitet treba napomenuti da ceo priobalni pojas Zapadne Afrike. 21 . U to vreme već nakon dvadesetak minuta vožnje. i koji je daleko praktičniji kada se vesla kroz uzani vodeni prolaz i kroz gustiž. sledi vremenske šablone južne polulopte. Najtopliji meseci su februar i mart. Medjutim. Ima čak i čitavih urbanistički sredjenih naselja. Tokom skoro cele godine u Akri. dok su najsvežiji juli i avgust. ali i jedra. rečeno mi je da se uptrebljava žar kojim se prvo sagori mesto koje će se tesati. Na taj način sekira se lakše upotrebljava da se truplo drveta dubi. presečen uzduž. Trupac. Akra je bila mnogo manji grad. čovek bi izišao iz grada i našao se u divljini. To su latino jedra trapezastog oblika koja se ne mogu koristiti za jedrenje uz vetar.

Gana je kao država dobila ime po srednjevekovnoj carevini Gana. nova država je dobila ime Gana (Ghana). Danas. Medjutim. Većina ganskih plemena su došla u prostore današnje Gane izmedju XII i XV veka. Kao što se Burgundija šetala gore-dole po Zapadnoj Evropi. Zakoni interakcije deluju! Geografsko-ekološka sredina učestvuje u formiranju ljudske skupine. odnosno Ganení u većini ganskih lokalnih jezika. treba da napomenem da su Afričke carevine. Gana je imala status kolonije Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske. Kod nas se za pripadnike ove nacije odomaćila reč Ganci. a u poslednje vreme i Ganjani. 6. kao što je već rečeno. od IX do XIII veka. kao i evropske kraljevine i carevine u ranom srednjem veku. kakvom su je napravili Finci. Takva pomeranja su bila neminovnost imajući u vidu stepen privrednog razvoja 22 . U vreme sticanja nezavisnosti Gana je imala jedva 6. gde je danas najmnogoljudnija afrička država Nigerija. godine. naglasak je na poslednjem slogu). Ganci naseljavaju teritoriju koja je skoro iste veličine kao nekadašnja Kraljevina Jugoslavija. (U reči Ganení. Kao što je već bilo pomenuto. Iako je Ganjani bliže onome kako Ganci sami sebe zovu. Prirodno okruženje bi im sigurno promenilo karakter. Proglašenjem nezavisnosti. Pošto sam upotrebio reč carevina. Neka su došla sa severozapada sa teritorije današnje Republike Mali. za nekih desetak hiljada kvadratnih kilometara manja od naše pokojne SFRJ. U to vreme zvala se Gould Koust (Gold Coast). sa srednjeg toka reke Niger. a njeni stanovnici su bili Gouldkousterz. ja sam se u svom tekstu ipak opredelio da ih zovem Ganci. a kako to njihovi susedi nisu uspeli! Do marta1957 godine. ima ih skoro četiri puta više.5 miliona stanovnika. Ako izuzmemo hladnoću i fizičke osobine zemlje. marta 1957. tako su se i carevine Gana. Finska je onakva. imale fluidne granice.KO SU GANCI? Državu čine ljudi. a Goldkousterz su postali Ganejenz (Ghanaians) na engleskom. a druga sa severoistoka. Finska bi najverovatnije bila drugačija zemlja. ili u prevodu Obala Zlata. i Italijani da su vekovima živeli u Finskoj ne bi bili onakvi kakve ih mi znamo. za koju se veruje da je bila pra-postojbina većine ganskih plemena. jer je to više u duhu srpskog jezika. Setimo se samo kako su Izraelci izgradili svoju zemlju u skladu sa svojim potrebama. pedeset i četiri godine kasnije. odnosno. a kasnije i Songai u (XV veku) šetale levo-desno po savanama Zapadne Afrike. Da u Finskoj žive Italijani. ali i ljudske skupine sa svoje strane prilagodjavaju tu sredinu svojim potrebama (ukoliko su za to sposobne).

lingvista. po svojoj demografskoj slici. naročito medju političarima. Gana je sličnija bivšoj Jugoslaviji nego Srbiji. Čak i u poredjenu sa drugim afričkim državama. medjutim to je više primenljivo na prostore bivše Jugoslavije nego na Ganu. U tom poredjenju se vidi do koje mere su Ganci značajniji u okviru svoje rase od nas Srba. s jedne strane posledica viševekovne trgovine robljem. Naravno uvek će biti i onih. ali ih oko dve petine živi po drugim kontinentima. koji će od svakog dijalekta želeti da naprave poseban jezik.tih ljudskih skupina koja su za svoju egzistenciju zavisila od primitivne poljoprivrede. etnologa. U Gani živi još neutvrdjeni broj plemena. ne verujem da Gana ima premca. a koje su samo izmešteni klan nekog drugog plemena. pošto još nisu usaglašeni kriterijumi koje skupine ljudi predstavljaju pleme. Zaboravio sam da konstatujem da su Ganci narod “crne” rase. Ne mogu da izdržim a da ne kažem da se slično desilo i sa srpskom srednjevekovnom carevinom koja je u XIV veku nestala pod najezdom Turaka. U istoj jednačini Srbi su svega oko 3 promila stanovništva bele (kavkaske) rase. Gana je mnogo raznolikija od bilo koje evropske države. Većina antropologa. pa čak i političara se slažu da se na teritoriji Gane govori najamanje 40 lokalnih jezika i nebrojen broj dijalekata. bez obzira što mi Srbi sebe 23 . otisnuli u svet. trebalo bi da ih bude oko jedna i po miiijarda. Kariba i Južne Amerike. i Srbi su bili prinudjeni da otpočnu novi život na teritorijama u kojima do tada nije bilo srpskog stanovništva. do najvećih migracija zapadnoafričkih plemena došlo je izmedju XII i XV veka. Medjutim. kada su desetine miliona Afrikanaca silom odvodjene iz postojbine na plantaže Severne Amerike. Ustvari. Po svojoj etničkoj raznovrsnosti. Ganci su svesni da nisu homogena nacija. U to vreme suše mora da su bile česte i katastrofalne jer su uticale da se država koja je već dostigla izvestan stepen organizacije raspadne i počne svoj razvoj ispočetka na novo osvojenim prostorima. Ganci najverovatnije prestavljaju oko 2% od ukupnog negroidnog stanovništva u svetu. Gde je bilo kiše. milioni Afrikanaca su se u novije vreme svojevoljnim odlaskom “trbuhom za kruhom” i nadom za boljim životom. Svi Crnci su poreklom iz Afrike. kao što je već bilo rečeno. Medjutim. Neutvrdjen. a s druge strane. Takva situacija je. tamo su se ljudi naseljavali. ako bi se pošlo od pretpostavke da je svaki peti stanovnik naše planete negroid. Nigde nisam naišao na podatak koliko pripadnika crne rase ima u svetu. Za razliku od Srba koji često zaboravljaju da su država gradjana i veruju da su religijskoetnički čist entitet. Kao i stari Ganci.

zift-crnoj kosi i mrkoj boji kože koja varira od skoro crne. arhetip Ganca ne postoji. rasne razlike su posledica uslova u kojima je neka skupina ljudi živela duže od nekih dve ili tri stotine generacija. (ili barem Balkanca). Bićete okruženi saputnicima svih rasa i svih nacionalnosti. teško ćete izdvojiti Gance od ostalih saputnika crne rase. Ajde da probamo jednu igru! Recimo vi ste u Londonu i vozite se podzemnom željeznicom. do boje bele kafe. a po nekim autorima “informativno-naučnih radova”. naglašenost 24 . To je posledica pet stotina godina rasnog mešanja.) Sada. telesna gradja. Kao što ni Srbe nije lako prepoznati medju ostalim belcima. Kvalitet kose i boja kože zavise od izloženosti suncu. Slične osobine imaju i narodi Srednje Azije i severoamerički Indijanci. Da prekratite dosadnu vožnju. Čak ako ste živeli i četvrk veka u Gani kao što je samnom slučaj. a naročito u priobalnom pojasu. tim istim srbolikim saputnicima stavite šiptarsko keče na glavu i bićeti vrlo iznenadjeni rezultatom! Što se tiče crnaca situacija je još teža. kao što su široke nozdrve. Većina Ganaca ne liče jedni na druge. Vrlo teško je odrediti nacionalnost neke osobe samo na pogled. Po mom mišljenju koje se uglavnom poklapa sa vodećom antropološkom školom. oni ljudi koji su se u davna vremena nastanili u tropskim šumskim predelima imaće široke i kratke noseve kako bi što efikasnije unosili veću količinu kiseonika iz vazduha zasićenog vlagom. (Arandjelovac je malo mesto u Srbiji blizu Beograda poznato po mineralnoj vodi i izvanredno lepim devojkama. tako je takoreći nemoguće izdvojiti Gance od ostalih predstavnika crne rase. naglašene jagodice i beli krupni zubi nisu prisutne kod svih Crnaca i variraju od plemena do plemena. debele usne. oni stanovnici naše planete koji su desetinama hiljada godina bili izloženi izrazito suvoj ili pustinjskoj klimi razviće dugačke i uzane noseve kako bi se suv vazduh koji su prisiljeni da udišu obogatio vlagom pre nego što udje u pluća. Crnca je lako prepoznati po vrlo kovrdžavoj. Stavite u mislima šajkaču na glavu svakom belom saputniku i skoro polovina će ih izgledati kao da su iz Arandjelovca. upustite se u igru pogadjanja ko odakle dolazi. čak i drugim najstarijim narodom na svetu! U Gani. Najbolji primeri za takve karakteristike su semitski narodi koji potiču iz polupustinjskih i pustinjskih krajeva Srednjeg Istoka.smatramo pupkom sveta. vica radi. najznačajnijim. moraću izvesno vreme da se zadržim na objašnjavanju činilaca koji utiču na razvoj rasnih karakteristika. U skladu sa takvim verovanjem. Da bih uspešnije objasnio zašto je to tako. S druge strane. Visina osobe. Jer ako i postoii neki arhetip Srbina. Ostale karakteristike koje se pripisuju crncima. retko je medjutim sresti osobu koja je čiste rase.

bolje uslove masovnom sportu i bolje zdravstveno osiguranje. Ne treba čekati stotine generacija da dodje do promena. Takodje sam uočio da su mlade generacije gradskog stanovništva narasle u odnosu na svoje roditelje. Južnoamerički Indijanci. kao na primer Kuikuru koji žive u slivu reke Šingu (Brazil). dok je taj “nedostatak” daleko manje prisutan kod današnjih Ganaca.pojedinih mišića. veličina zuba i opšte zdravstveno stanje su posledica načina na koji se stanovnici nekog regiona prehranjuju. razvila su nakon hiljada godina veličanstvene noseve koji tuku semitske noseve za čitavu dužinu. idemo nazad na genezu rasnih razlika. usudjujem se da kažem da je to možda i posledica napuštanja društvenog sistema koji je nekada obezbedjivao punu zaposlenost. Ovde moram da napomenem da proces promena fizičkih karakteristike jedne rase može da bude i vrlo brz. Današnja mladež je niža rastom i fizičii slabija od moje generacije! Verovatno je to posledica nedavnih NATO bombardovanja. To je neke antropologe navelo u zabludu da su oni ustvari dve potpuno različite rase. i pretrpljenog straha. istina je prostija. u tih beznačajnih četvrt stoleća. Danas je opšte prihvaćeno mišljenje da su plemena koja mi nazivamo severoameričkim Indijanicma ustvari potomci mongolskih plemena koja su pre nekih dvadesetak hiljada godina u potrazi za hranom prešla zemljouz koji je postojao izmedju Azije i Severne Amerike na mestu gde se sada nalazi Beringov Moreuz. ili grupa plemena Tupinamba-Urubu (opet Brazil. Da se ne bih rasplinuo. Za vreme mog bavljenja u Gani. Ne mogu a da se ne osvrnem da su se i Srbi izmenili u ovo kratko vreme. Ona se kosi sa njihovim religijskim verovanjem da im je Bog dao tu zemlju na dan Stvaranja Sveta. sliv reke Sao Fransisko) i druga koja su se zaustavila i trajno nastanila u gustim tropskim prašumama Amazonije. (Ovde odmah moram da pomenem da se Indijanci vredjaju kada se ova teorija pominje. Južnoamerički Indijanci se medjutim vrlo razlikuju od svojih severoameričkih rodjaka. Takodje. razvili su sve osobine 25 . Ranih osamdesetih prošlog veka. uspeo sam da uočim kako današnja mlada generacija koja je odrasla u boljim uslovima od svojih roditelja ima daleko skladnija tela. Bez obzira što duboko saosećam sa nezavidnim položajem u kojem su se Indijanci našli pošto im je zemlja oteta. Takodje. većina Ganaca je imala blago zakrivljene podkolenice. Medjutim.) Ona od indijanskih plemena koja su se nastanila u pretežno suvim prerijama Severne Amerike. od nauke se ne može pobeći. a oni praktično svedeni na uboge beskućnike. pripadnici tih plemena razvili su snažnu muskulaturu lovaca na krupnu divljač.

Ona je popustila zahtevu poglavica lokalno dominantnog Ašanti plemena da zemlja ostane u njihovom posedu. Dok su se Britanci masovno nastanjivali na visoravnima Istočne Afrike. jer ta područja nisu bila zaražena malarijom i drugim tropskim bolestima. mešale su se bilo milom bilo silom sa pobednicima. Često su zavojevači umirali od boleština koje su bile endemične za područje naroda koji je bio porobljen. i da donekle pokvari gore izneto simplicističko gledište. (Molim čitaoce da ovaj podatak registruju sa pažnjom jer ću u kasnijem izlaganju njime delimično objasniti ekonomske teškoće sa kojima se sukobljava savremena Gana. Dešavalo se medjutim i obrnuto. I fizičke karakteristike i karakterne crte jedne grupe ljudi razvijale su se paralelno da bi kompenzirale nedostatke okoline koja je najčešće bila neprijateljska. Isti elementi fizičke okoline u kojoj neko pleme živi. a raznovrsnost oblika i dužina noseva i širina lica su postajali sve bogatiji. pre stotinak godina. Iako ima osnova za takvo mišljenje. Stepski narodi su opet porobljavali jedni druge. odnosno nauka o premeravanjima gornjeg dela lobanje i kostiju lica te nalaženje jednačina o njhovim odnosima kojima su se objašnjavale ne samo rasne. boje koža su postajale svetlije ili tamnije. žene koje su preživele rat. ili bolje reći. Zbog toga Kraljica Viktorija nije ni insistirala da teritoriju Obale Zlata pretvori u “Kraljičinu Zemlju” kao u ostalim britanskim kolonijama. u Zapadnoj Africi se nisu naseljavali. a nosevi kraći. 26 . pa i narodi potpuno drugih rasa. neki antropolozi i psiholozi izneli su teoriju da karakterne osobine ljudi dobrim delom zavise od njihove fizičke gradje. a naročito od oblika lubanje. to ipak nije tačno. ne samo da će uticati na razvoj anatomskih karakteristika svojih članova. ili su umirali od boleština koje su zavojevači sobom donosili. Tako je izmišljena kranio-facijalna antropometrija. Taj drugi slučaj je vrlo značajan kada se govori o Gani.stanovnika gustih šuma. već će isto tako uticati i na razvoj njihovih psihičkih i karakternih osobina. Telesna struktura je daleko suptilnija jer da bi došli do hrane nisu morali da love krupnu divljač. U svoje vreme. Kao posledica rasnog mešanja. Zapadna Afrika je bila poznata kao grobnica belog čoveka. nije bio porobljen i nateran na etničko mešanje. Koža im je bledja. Da stvar bude komlikovanija. nema naroda koji tokom svoje preistorije i istorije nije bio nateran na migracije. već i karakterne razlike medju ljudima. Oni. Šumci su bivali osvajani od stepskih naroda iste rase.) Nazad na rasne karakteristike. Ovde moram da pomenem da bi u preistorijskom periodu pobedjeni bili ili pojedeni.

Najčuvenija lokalno proizvedena tkanina se zove kente. S druge strane. Ova plemena se tradicionalno bave zemljoradnjom koja je. adinkra simboli predstavljaju filosofske kategorije koje su ugradjene u narodne izreke. kao što smo već rekli. te konačno Guani kao i ostali starisedeoci. Posebno valja istaći da su Akani bili medju prvim Afrikancima južno od Sahare koji su počeli da razvijaju simbole koji bi sigurno izrasli u potpuno nezavisno pismo da su bili prepušteni samostalnom razvoju. Ta tri tipa su formirana zavisno od različitih uslova života u delovima Gane. Sledeći antropološku logiku koju sam maločas pomenuo. morali da utiču i na način života ljudi koji su se tamo naselili. Veruje se da su ova plemena došla iz nekadašnje carevine Gane. adinkra znaci su verovatno jedinstveni u svetu. uzanih noseva i otvorenog karaktera. Severnjaci). Akanska plemena predstavljaju polovinu ukupnog stanovništva Gane. Ljudi iz šumskog pojasa bi trebalo da budu niži rastom. bolje uhranjeni. slične lingvističke karakteristike i naravno isti poreklo. Upotrebljavali su razboj sopstvenog dizajna. Podgrupe ovih etničkih skupina imaju srodna kulturna nasledja. širokih noseva i mesnatih lica. Što se takve filosofske pozadine tiče. zatim grupe medjusobno srodnih plemena Mole-Dagbani (ili kako ih svi zovu Norderners. +++ Glavne etničke skupine u Gani su razna Akanska plemena. Adinkra se danas upotrebljava kao ime za pamučnu tkaninu u koju su utisnuti akanski simboli i koja se proizvodi medju akanskim plemenima u današnjoj Gani i Kot d’Ivoaru. Složenost tkanja kentea i njegov značaj u ganskoj tradiciji zahtevaju posebnu studiju. a ribari iz priobalja bi imali atraktivnu gradju tela i lica prijatnih crta. ali nisu znali za točak. Još pre kontakata sa Evropljanima Akani su dostigli nivo izrade i upotrebe alata i ukrasa od bronze. Eve i Ga-Dangbe plemena.Kao što medju evropljanima razlikujemo nekoliko izrazitih antropoloških tipova. severnjaci bi trebalo da budu visoki. Ti znakovi izražavaju stavove i ponašanja koja odgovaraju nacrtanim figurama. Različito od simbolskih pisama u drugim delovima sveta koji imaju svoje korene u zapisivanju trgovačkih transakcija. Sasvim je razumljivo da su različiti klimatsko-ekološki uslovi koje smo pomenuli u prethodnom poglavlju. na niskom (objektivno-primitivnom) nivou. tako će se i većina antropologa složiti da postoje uglavnom tri tipa Ganaca. A baš tako i jeste. 27 . mršavi ljudi. To su takozvani adinkra simboli. zanatstvo je na višem nivou.

u XV veku. a nemačka Tschi). Severne Indije i Jugo-Istočne Azije. Jednom godišnje se u velikoj ceremoniji iznosi narodu na videlo. Više puta sam bio svedok vrlo žustrih razmena reči kada bi neko insistirao da govori samo Ćvi. Ašanti su najjače. Ašanti su se raširili po celoj teritoriji države. Iako je ovo pleme uglavnom nastanjeno u centralnom delu Gane. Severno-Američkih i Južno-Američkih Indijanaca. Oni su najbrojnije pleme i predstavlaji oko 30% ganskog stanovništva. Ko god bude izabran da sedne na presto je samo čuvar tog simbola nacije.Drugim rečima. Kao što Srbi imaju izreku. Presto se čuva u Kumasiju. Sadašnji čuvar stolice je šesnaesti Asantihene (kralj Ašantija). Svetom Savi. On je doprineo stvaranju kraljevine Ašanti i predstavlja prvu mega-ličnost u istoriji Gane. Akani su bili svega oko hiljadu pet stotina godina sporiji. I dan danas ima istu simboličnu vrednost za Ašantije kao i pre 400 godina. Što se tiče Srba. Ovde se mora pomenuti. S druge strane bili su čitavih 3000 godina iza Kineza i naroda Srednjeg Istoka. Osei Tutu Prvi osnovao Ašanti državu. Najveće akansko pleme su Ašanti. najdržavnotvornije. Kao što Srbi početak svoje državnosti u XII veku pripisuju našoj mega-ličnosti. tako i Ašanti slave svog velikog vrača Komfo Anoćea (Anokye) koji je živeo u XVII veku. Taj presto je ustvari niska stolica nalik na poveću šamlicu. veliki mudrac i iscelitelj Komfo Anoće je skinuo sa neba od duhova sačinjen presto. vrlo je teško odlučiti jer su Srbi za vreme velikih seoba izmedju VI i VIII veka došli na teritoriju Vizantije gde su napravili nagao skok prihvativši preimućstva razvijenije civilizacije. Poredeći Akane sa najrazvijenijim plemenima nekadašnje Evrope. tradicionalnoj prestonici Ašantija i drugom po veličini gradu u Gani. a samim tim i najnepopularnije pleme u Gani. australijskih Aboridžana. društveni i tehlonoški razvoj Akana je bio na približno istom nivou do kojeg su stigli Asteci u Centralnoj Americi. Slično se to desilo Akanima i drugim pleminima današnje Gane nekih osam stotina godina kasnije kada su došli Potugalci. kao i šumskih plemena Indije. Slično Srbima. Akani su bili daleko ispred većine drugih afričkih plemena. Napravljen je od bogato obradjenog zlata i ukrašen zlatnim zvonima. Otumfuo Osei Tutu Drugi. “govori srpski da te ceo svet razume” i Ašanti smatraju da onaj ko ne govori njihovim jezikom ne može da bude Ganac. Sveštenik je rekao da je duša nove nacije u tom prestolu. Kada je u XVII veku Prvokrunisani Ašanti Kralj. U poredjenju sa narodima ostalih regionima sveta. Jezik kojim Ašantijevci govore se zove Ćvi (engleska transkripcija je Twi. 28 . neka plemena koja su naseljavala Sahel imala znanje da proizvode željezo. čuvenu Zlatnu Stolicu i stavio ga u krilo novom kralju. da postoje jake indicije da su u tom istom periodu.

) Iako ćemo se ponovo. Kada je 1992 godine došlo do neočekivanog raspada Jugoslavije i kada je srpski narod sasvim opravdano težio da po gubitku zajedničke. Takve. da bi kasnije. Većinu je ostavio u Ašanti regionu. moram da kažem da veliki Komfo Anoće nije bio iz plemena Ašanti. najverovatnije će i pored budućih nesuglasica oko podele petro-dolara. već na ovom mestu moram da izrazim svoja strahovanja da su Ašanti. postale uzrok dubokih razdora pa čak i rata. pa je preduzeo preventivne mere da ograniči uticaj tog plemena. On je bio pripadnik starosedelačkog plamena Guan. Još pre proglašenja nezavisnosti Gane. Drugo po veličini pleme. naselja plemena Akvepim nalaze se načičkana duž istoimenog brdskog venca Akvepim. imajući u vidu sve veću aroganciju šovinista u plemenima Ašanti i Eve koji su u prvi plan svoje politike stavili nacionalnu netrpeljivost. već sa teritorije današnje Nigerije. već pomenute Eve. ali je dobar deo otcepio stvaranjem Brong Ahafo Regiona i Istočnog (Eastern) Regiona. dok još dalje na istoku živi akansko pleme Aćim. Isto kao što je i Tito podigao Makedonce na nivo nacije. a od Bosne stvorio zasebnu republiku samo da bi Srbija bila manje dominantna u Jugoslaviji. u isto vreme i najveća opasnost po jedinstvo Gane. došlo je do krvavog bratoubilačkog rata. prilikom krojenja unutrašnjih granica. Moguće je da će do slične situacije doći i u Gani. dok su ekonomske probleme ostavili da se rešavaju same od sebe.Ma koliko Ašanti to ne vole da čuju. Gana ostati jedinstvena zemlja. Pripadnici 29 . (Ova konstatacija je slična kao kada bi u Srbiji istoričari priznali da je teorija o albanskom poreklu Svetog Save tačna. višenacionalne države ipak ostane ujedinjen. U nešto manjoj meri. moglo se tretirati kao potencijalna opasnost po jedinstvo novostvorene države. Ovo pleme nije došlo sa severa. Medjutim. Ipak imajući u vidu daleko veću mudrost ganskog naroda. naselilo se duž leve obale reke Volte. pošto je pleme Eve daleko slabije po brojnosti i nema tradiciju sopstvene državnosti iz predkolonijalnog perioda. Kwame Nkrumah je imao slične strahove. tako je i Nkrumah pocepao Ašantievce u tri regiona. Prvi susedi plemena Ašanti je Akansko pleme Ahafo koja naseljava guste šume u zapadnoj Gani duž granice sa Kot d’ Ivoar. baš zato što su najjače pleme u jednoj multietničkoj državi. kao Akanska plemena. barem u slučaju Jugoslavije. pleme Eve nije cepano. Na brdima istočno od Ašantija žive izuzetno vredni i preduzinljiii Kuavu. naizgled dalekovide političke odluke su u datom trenutku možda izgledale mudre. i drugo po veličini gansko pleme Eve. A kao što je već pomenuto. u nekoliko navrata zadržavati na plemenu Ašanti. Jedno drugo Akansko pleme Brong je tampon izmedju Severnjaka i Ašantijevaci.

I okean i reke bogate su ribom koja je glavni izvor proteina za ovo stanovništvo. Gruši. I njihovi dalji rodjaci pripadnici grupe plemena koji sebe nazivaju Ga-Dangbe su došli sa severo-zapada. Tradicionalno su poljoprivrednici i ribari. žive Akanska plemena Fanti i Nzima. zapadno od Akre i duž reka srednje veličine Jensu. Starosedeoci su raštrkani po celoj južnoj i centralnoj Gani. Skoro polovina pripadnika ovog plemena živi s druge strane granice sa Togoom. treba pomenuti i ribarsko pleme Afutu koje je nastanjeno zapadno od Akre. ali za razliku od Evea nisu ostali na Volti.ovog plemena predstavljaju oko 15% ukupnog stanovništva. Medju njima najmnogoljudnija su plemena Dagomba. dok je najveće od starih plemena. Jilo Krobo i Ada kao i brojno pleme Ga. Sva ova plemena premošćuju granice sa susednim državama. Sve ove prostore širom Gane. Vala. Mampruši. Dagbani. Duž Atlanske obale. +++ 30 . Pra. Zemlja se obradjuje oglavnom katalasima koji su jedna vrsta mačete. Sisala. a najviše ih ima u Barkini Faso. pa čak i u Nigeru i Maliju. već su je prešli i nastanili si u ravnici koja se proteže duž atlanske obale. Plemena koja naseljavaju severnu polovinu Gane i susednu Burkinu Faso nazivaju se zajedničkim imenom Nordernerz (Northeners). Ankobra i Tano. Nisu jedino Eve došli iz Nigerije. duž reke Crna Volta. U tu grupu plemena spadaju svih osam Krobo plemena od kojih su najznačajniji Manja Krobo. a pleme Ga se naselilo na teritoriji gde se danas nalazi Akra. Hausa. gde veruju da im je bila i postojbina. pleme Gondja naseljeno u brdima duž srednjeg toka Volte severno od Evea. Oni predstavljaju oko 15 do 20% ukupnog stanovništva Gane. Pleme Guan deli pobrdje Akvepim sa Akanskim plemenom Akvepim. reka Volta i obala okeana. Moši i pomenuto nomadsko pleme Fulani. Pored nekolicine brojčano malih plemena koja žive u gustim i prelepim šumama na brdima zapadne Gane. Ni ralica. a kamoli plug nisu poznati. Medjutim. Fra-fra. došljačka plemena dele i sa nekim starosedelačkim plemenima koja su se tu zatekla još pre velikih migracija. Procenjuje se da pripadnici ove grupe plemena čine više od 10% stanovništva Gane. Kokomba. Više od polovine ganske vojske i ganske policije je popunjeno pripadnicima plemena Eve. Bave se zemljoradnjom ali na prilično primitivnom nivou. Ta starosedelačka plemena broje svega oko 5% ukupnog stanovništva Gane. Gurma. Busanga. Krobo plemena su nastanjena u trouglu koji čine brdski lanac Akvepim. u prevodu Severnjaci. Mole. svakako treba naglasiti da su Eve iz svojih redova dali takoreći više intelektualaca nego sva druga zapadno-afrička plemena zajedno. Eve su isto poznati i kao dobri vojnici.

po svojim verovanjima. Jermeni. 31 . Nedavno sam saznao od jednog prijatelja Ganca koji je prokrstario Južni Pacifik da ih. svojim zabludama. ali po svom mentalitetu. stremljenjima i razočarenjima nisu tipični Ganci. Siguran sam medjutim. Srba. Libanci. ali imajući u vidu njihov nemiran i istraživački duh. naturalizovanih u Gani ima manje od deset. Ima ih barem četiri miliona koji žive abroćre.Slično Srbima i Ganci su se raštrkali po celom svetu. Svi oni su po svom izboru lojalni državljani Gane. da će ih pre nego što završim ovu knjižicu i tamo biti! Pored Ganaca u Gani žive bar stotinak hiljada pripadnika drugih naroda koji su naturalizovani u Gani. nema na Uskršnjim Ostrvima. kako Ganci zovu inostranstvo. verovatno da ih ima i na Kamčatki. Indusi. Kinezi i ostali. Najveći broj živi u Velikoj Britaniji i u Sjedinjenim Državama. To su Nigerijci. barem za sada.

ali ne i o onome što je s druge strane plota. Onaj ko ne ceni prošlost. Bajata vest živi samo onoliko dugo koliko nas političari. taj nema ni budućnosti. isto provincijalci. svrstavaju u čudake i majstor-kvariše. još uvek postoje neke individue koje pokazuju interest za ono što se dešavalo juče. najviše naljutiti. Ljudi nam se smeju kada vide da nas je najnovija. Mi takve ljude zovemo provincijalcima. Oni su provincijalci u Carstvu Vremena. podesećaju na nju. Televizija. Znanje istorije je razumevanje uzroka i posledica zbivanja koja su se dogadjala. I to najveći i najgori provincijalci. To su samo cigle od kojih se gradi zgrada istorije. samo-sadašnjost-je-bitna-svetu. koja je javljena kao Brejking Njus ostavila ravnodušnim. Medjutim. radio i štampa se utrkuju da zaokupe našu pažnju onim što smatraju da će nas najviše obradovati. ubistvena vest decenije. On je kao cvet koji cveta jednu noć. Iz sata u sat dobijamo nove vesti. većina jedinki iz vrste homo sapiens još nije shvatila da je istorija nauka mudrosti. jer je samo najnovija vest vredna pažnje. E. Njih zanima samo ono što im je ispred nosa. Za divno čudo u ovom našem. nećemo ni biti u stanju da sebi napravimo lepšu. Cigle ne čine kuću. ili najviše uzbuditi. isti su kao i oni koji sve znaju o svom dvorištu. ali ne i sama zgrada. Sami dogadjaji i godine u kojima su se stvari dogadjale su samo ilustracije onoga kroz šta je čovečanstvo prolazilo. Puno je ljudi koji nikada nisu mrdnuli iz svog mesta da vide malo sveta.ŠTA JE TRGOVINA ROBLJEM? “Ovo su poslednje vesti!” je trejdmark današnjice! Bukvalno smo preplavljeni vestima. ti ljudi koji menjaju kanale da bi čuli sve novije i novije vesti a koji nemaju blage veze sa onim što se dešavalo juče. iz nekih svojih posebnih razloga. A bajatu vest treba zaboraviti što pre. članove te nastrane manjine koja čeprka po prošlosti. danas je već bajata vest. On je drvo bez korena. Ono što nam je bilo servirano juče. već ljudska umešnost da te cigle stavi gde im je mesto te da se one povežu u skladu sa principima gradjevinarstva. ja se usudjujem da kažem da su i oni koji žive od jedne vesti do druge vesti i znaju samo za sada i danas. Znanje istorije nije nabrajanje dogadjaja i mehaničko memorisanje godina kada su se ti dogadjaju odigrali. veću i sigurniju kuću. 32 . pa čak i prekjuče! Nas. Nažalost. Dokle god ne budemo razumeli istoriju i unutrašnje zakonitosti istorijskog razvoja.

Jedan je sama priroda istorije. nepotrebna vest. kako bi svet danas izgledao da je zima 1941-42 bila za par stepeni toplija? Samim tim. Gola istina je uvek bila opasna. saznanje prave istorijske istine gotovo da i nije moguće. a drugi je negativan odnos prema istorijskoj istini onih koji se brinu o našoj političko-duhovnoj čistoći. Istorija je jedna od najkompleksnijih nauka. pa i u Gani i Srbiji. jasno je da istorija. namirisati. Nedavno su istoričari počeli da istražuju čak i medicinsku dijagnostiku da bi prodrli u tajnu ljudskih reakcija koje su dovele do ishoda raznih istorijskih dešavanja. Dva su razloga koji nas u tome sprečavaju. Na primer. potkopavajući temelje susednih kuća. Konačno. njihove politike. Nažalost. Kada se tome dodaju pristrasnost onih faktora koji iz političkih razloga koriste istoriju u nenaučne svrhe. Dva faktora su ostavila najdublji pečat na istoriju Gane i presudno uticala na formiranje današnjeg ganskog mentaliteta. bio uhapšen i optužen za uznemiravanje javnosti. u većini zemalja sveta. dovoljno je ispustiti neki. lako je kritikovati ljude što se ne interesuju za istoriju. Kada se izučava bilo kakav istorijski proces. Izučavaju i meteorološke uslove i njihov uticaj na istoriju. iako mu ide u prilog. siguran sam da ova moja knjižica ne samo da nebi videla svetlost dana u bivšem jugoslovenskom socijalističkom režimu. pomaže jedino manipulatorima da sebi izgrade dvorac. umesto da nam omogući da izgradimo bolje kuće. oni koji su se prihvatali da grade budućnost svojih zemalja bili su baš oni koji nas uveravaju da je ono što je bilo juče bajata. našminkati. +++ 33 . već bih i ja. mnogo teže ih je uputiti kako da prepoznaju istinu u istorijskom šarenilu. naizgled nevažan detalj i doći do pogrešnih zaključaka. Ustvari. zbog nekih svojih stavova. niti se može razmišljati o budućnosti te zemlje. istoričari skoro uvek dolaze do različitih tumačenja istih dogadjaja. Bez temeljitog istorijskog razumevanja ova dva faktora niti se može shvatiti ganska sadašnjost. Imajući to u vidu. pa je tek onda objaviti. na kraju se pribegava čistom krivotvorenju istorije. Ta dva faktora su trgovina robljem i kolonijalna prošlost. njihovih želja i stremljenja. Količina uzajamno povezanih podataka ide na trilione. Ajde sada da počnemo sa mojim kriminalno-opasnim istorijskim razmišljanjima. Istorijska cenzura počinje sa skrivanjem istorijskih podataka “u interesu naroda” a nastavlja se njihovim uništavanjem.Medjutim. Istinu treba odenuti.

ili su bili proterani iz te zajednice.Od kako je sveta i veka. svi smo postajali žrtve raznih predrasuda koje nam su nam naše vodje nametale vaspitanjem i školovanjem. pa su počeli da usavršavaju alatke kojim se zemlja lakše obradjuje. status ratnih zarobljenika i kriminalca se drastično menja. oni koji bi se ogrešili o običaje zajednice bili su ubijani i pojedeni. To je bila preiskonska borba za vlast. Oni prestaju da budu hrana. U današnjim uslovima kada je borba za “ljudska prava” udarna vest. Nepisani pravni sistem malih ljudskih zajednica nije znao ni za jedan drugi način kako bi se horda zaštitila od izgrednika. Ljudsko telo je visoko proteinska hrana koja se nije smela zanemariti u tadašnjim uslovima marginalne egzistencije. Takodje taj isti monopol se može smatrati i korenom rasizma. Žensko čeljade je svojina naše skupine i nikome se nesme dozvoliti da nam prlja krv! Zbog toga valjda medju ženama takoreći i nema rasizma. Sistem ljudožderske pravde je zamenjen tek kada su preistorijski ljudi počeli da se zabavljaju s nečim što će se kasnije razviti u poljoprivredu. da dok je borba oko vode bila bitni elemenat preistorijske spoljne politike. ljudi su ratovali uglavnom oko prava pristupa vodi. nije bilo prisilnog rada. Medjutim. iz Krapine ili iz Hajdelberga lovili po šumama Evrope. Dozvolite mi da to nazovem seksualni monopol. Pre. jer rad u pravom smislu te reći još nije ni postojao. Pa zašto onda dopustiti da nekog zlikovca pojede susedno pleme. vrlo značajno je istaći da je taj “seksualni monopol” alfa mužjaka nadživeo prvobitnu zajednicu. Kazna smrću kamenovanjem za kršenje seksualnog monopola je ustvari odjek starih nepisanih zakona koji su ograničavali seksualnu slobodu članovima primitivnih zajednica. recimo 40 hiljada godina u vreme kada su pećinski ljudi iz KroManjona. I njih su jeli! Kao i danas. da pravi decu i da deli pravdu. Kada je efikasnost alatki prešla kritičnu granicu i kada je jedna individua mogla da proizvede više hrane nego što je mogla da pojede. bolje da ga pojedemo mi sami. Boriti se javno protiv ukorenjenih predrasuda ne samo da je nezahvalno. i u ono vreme. dotle je po mom mišljenju. Isto se dešavalo i sa poginulim i zarobljenim u boju. U surovim uslovima rane ljudske egzistencije. borba za status alfa mužjaka koji će imati pravo da vodi pleme. Pre svega moram da objasnim kako je uopšte došlo do pojave ropstva. plašim se da moj način razmišljanja o trgovini robljem neće biti dobro primljen. Nije bilo zatvora. Dame imaju zdravije političke rezone nego mužjaci. oni postaju radna snaga! 34 . biti van plemena bila je smrt. Moram da napomenem. već može da bude i opasno. i oko ženskinja. borba oko ženki bila više unutrašnje političko pitanje u okviru svake pojedinačne ljudske skupine.

Po mom mišljenju. i gladijatori su bili robovi. (Za ilustraciju ove tvrdnje konsultujte istoriju Engleske XIV i XV veka. svoju progresivnost su platili glavom. Da samo pomenemo banalni primer transfera futbalskih igrača i svih ostalih savremenih gladijatora. trgovina robljem je najstarija i najmasovnija trgovina u istoriji čovečanstva. To je pitanje ponude i potražnje. Koliko robova ću morati da dam za kravu je već drugo pitanje. veliki broj onih koji su se borili za bilo koji novi. Sve ostale trgovine su u senci trgovine ljudima (trgovine onima koji imaju fizičku snagu. odnosno kapitalizam u odnosu na feudalizam itd. i trgovine ženama s druge strane). (Za one koji možda ne znaju. robovi su bili svojina. nego da se uključi u zajednicu u podredjenom statusu. Ja imam pet muških robova. Svi prelazi iz jednog društvenog sistema u drugi bili su praćeni borbama i bili su oscilatorni. U svakom slučaju. Medjutim. U svakom slučaju. Možda su odmah postajali privatno vlasništvo alfa mužjaka. a moj sused ima kravu. Još u starom veku bilo je robova za koje su bogataši bili spremni da plate 35 . ovo poredjenje nije ni malo neumesno. veštinu i znanje s jedne strane. Jedino što u poslednje vreme nisu bivali pojedeni. ali ogromnom skoku za čovečanstvo! Ipak nakon hiljadugodišnjih gurmanskih diskusija izmedju naprednih robovlasnika i konzervativnih ljudoždera. najveći i naznačajniji trenutak u razvoju čoveka bio je baš tada.) U prvo vreme robovi su bili zajednička imovina celog klana.) Molim vas. mudrost i ekonomska nužnost su prevladale i čovečanstvo je ušlo u robovlasnički sistem. odnosno trgovina uopšte. Mogu samo da zamislim kakav otpor je taj alfa mužjak imao od svih onih kojima je već voda išla na usta u očekivanju gozbe! Sigurno je da je mnogi alfa mužjak i sam bio pojeden u borbi mišljenja koja je prethodila tom malom koraku za čoveka. Ja nemam kravu. Sigurno ću biti spreman da predložim razmenu. kada je neki dalekovidi alfa mužjak doneo odluku da se zarobljeni neprijatelj ne pojede. Isto tako je i feudalizam bio napredak u odnosu na robovlasništvo. napredniji društveni poredak. medjutim ja volim mleko. Najverovatnije je baš tako i počela trgovina robljem. da je na odredjenom stupnju razvoja robovlasništvo predstavljalo efikasniji društveni poredak od prakomunizma prvobitne zajednice. ali su zato imali mnogo strašniju sudbinu. Zaključak koji treba izvući je. taj dogovor se odvijao po zakonima tržišne privrede i političke ekonomije i to daleko pre nego što su mudraci pronašli da politička ekonomija i tržišna privreda uopšte postoje. Kao što je mnoštvo alfa mužjaka bilo pojedeno dok se nije rodilo robovlasništvo. A svaka svojina ima to svojstvo da se može razmenjivati za drugu svojinu. a možda i nisu.

Ni druga. Ako je meni baš toliko stalo do mleka. Pored toga. radije kupiti mog bivšeg komšiju Freda. šta da radimo. jedan moj drugar Ganac. To se nije medjutim. ljude današnjice. Medjutim. Roman Arkadijevič Abramovič. već mnogo više na robove koji su bili intelektualci. bili su izrazito robovlasničko društvo skoro hiljadu godina. strašno. vlasnik Čelsija. nas intelektualaca ima previše. Nema dela sveta gde trgovina robljem. (to je onaj što nam zabiberi penal) nego mene. Mora se jasno istaći da Afrika nije bila jedini kontinent gde se trgovina robljem odvijala. elementi društvenih sistema su se postepeno prilagodjavali promenama koje su nastajale u društvu. Prvi put sam posumnjao u zvaničnu istoriju o trgovini robljem kada mi je Džordž. to je bila normalna pojava u prošlosti svih kontinenata i svih naroda. Rekao je doslovno: “E da je moj pradeda bio prodan u roblje. sada bih ja bio američki državljanin i ne bih morao sam sebe da prodam da bih imao šta da jedem. što bi se reklo. veština jednog futbalera je daleko konjukturnija od mog znanja istorije. prestankom robovlasničkog sistema. Dobar lekar ili dobar pisar. koja su pretendovala 36 . nije bila dominantan oblik razmene dobara. a dobrih futbalera mnogo manje. Intelektualni rad je potcenjen u odnosu na fizičke veštine. kao što većina afrikanaca misli. nisu nestali robovi i robovlasništvo. pa samim tim će g. Mnogi elementi su čak i potpuno nestajali. Robovlasništvo se javlja u svim onim društvima u kojima postoje uslovi da se uposli besplatna radna snaga. Ali. jer im je to iz dnevno političkih razloga nametnuto da veruju. rekao nešto što u prvi mah nisam ni uspeo da shvatim jer je bilo toliko daleko od mojih školovanjem ugradjenih predrasuda. ili dobar astrolog mogli su da se dobiju u zamenu samo za pet šest vrsnih gladijatora. znam da ste ga razumeli! Ma koliko trgovina robljem i sve one surovosti koje su je pratili izgledaju za nas. U trgovini robljem delovali su neumoljivi zakoni tržišne privrede i nažalost od tih zakona nikada nećemo moći da pobegnemo ma koliko se mi trudili da ih ignorišemo sledeći Marksa ili bilo kojeg drugog zanesenjaka. Robovlasništvo je počelo u neolitiku i još uvek traje! Postojanje robova i trgovina robljem nisu vezani isključivo za robovlasnički sistem. Danas medjutim. Da li ste ga vi shvatili? Dali njegove reči uopšte imaju bilo kakvog smisla? Ako ste Ganac. novostvorena. daću i svih pet robova za onu susedovu kravu.kraljevsku cenu. Stari Grci i Rimljani koji su dične preteče naše evropske kulture. Protokom vremena. Robovlasništvo i trgovina robljem su medjutim. modernija društva.” Ja sam ga samo gledao belo. nije više tako. odnosilo samo na gladijatore. takoreći večni. Ostao sam bez teksta. u odredjenom periodu ekonomskog razvoja.

trgovina robljem predstavljala ekonomsku nužnost u predindustrijskom društvu koje je bilo gladno nekvalifikovane radne snage. Afričke poglavice su najviše volele da u zamenu za robove dobiju brendi i djindjuve. kada je rum bio pronadjen. Robovlasništvo je zvanično ukinuto u Sjedinjenim Državama čitavih sto godina posle prihvatanja Deklaracije o Nezavisnosti i to baš u ono vreme kada su se prve poljoprivredne mašine pojavile na tržištu. u složenijim 37 . i to one koje su se proizvodile na ostrvu Muranu pored Venecije. U prvo vreme zlato i ljudi su bili plaćani širokim asortimanom proizvoda. Slično tome. Medjutim. a Portugalci u Brazil. bili su pojedinci koji su zbog učinjenog zločina. indijansko stanovništvo. preduzimljivi Portugalci su počeli da otkupljuju robove (robijaše-kažnjenike) od afričkih poglavica i da ih prevoze u Brazil. nedvosmisleno napisano da su svi ljudi jednaki. Oni su se tamo odmah bacili na poljoprivredu. da je bez obzira na užasnu nehumanst trgovine robljem (naročito posmatrano sa stanovišta ljudskih prava kako ih mi danas vidimo). Uskoro. a imali su i dovoljno radne snage. Kasnije. Portugalci su počeli da prodaju te anti-socijalne tipove i Špancima. Da budem precizan. Vašingtom nije imao kud! Robovi su bili ekonomska nužnost u Americi sve dok poljoprivredna mašinerija nije bila izmišljena. Moderna transatlanska trgovina robljem počela je kada su u XV veku Španci stigli u “Zapadnu Indiju”. doneli sličan društveni program. robovlasništvo nije nestalo u super-demokratskom društvu koje su zagovarali tvorci Sjedinjenih Američkih Država. onda ćete sigurno prihvatiti i činjenicu. Pošto profit nezna za granice i neprijateljstvo. ostala podredjena ekonomskim zakonitostima. barem u ovih proteklih četrnaest vekova. Zar nije još u VII veku. Iako je u Deklaraciji o Nezavisnosti SAD. ovo piće je zamenilo skupi brendi. Da njive nebi ostale neobradjene. izgubili status slobodnih članova plemena i postali robovi. Molim da se ovo još jednom podvuče: prvi robovi koje su Portugalci otkupljivali od poglavica priobalnih plemena. Ako ste barem donekle prihvatili ovaj moj način razmišljanja.da predstavljaju značajan napredak u odnosu na robovska društva Starog Veka. i to samoinicijativno i bez sugestija sa “višeg mesta”. prihvatili su se gajenja šećerne trske. zar nisu Tomas Džeferson i Džordž Vašingtom. robovlasništvo i danas postoji u većini islamskih društava? Eto. nisu mogla da se oslobode robovlasništva. već nakon dvadesetak godina. Zemlja je bila plodna. čak je i Alahova volja. Arhandjel Gavrilo (medju Muslimanima poznatiji kao Malek Džebrail) preneo Muhamedu Alahovu volju da svi ljudi treba da budu jednaki. nenaviknuto na mukotrpan rad na njivama poumiralo je od napora. Medjutim. Čak je i sam Vašington zadržao robove na sopstvenom imanju.

kada su rasporodali sve svoje kriminalce i ratne zarobljenike. Severo-američki plantažeri su bili spremni da plate i do sedam puta više za jednog Severnjaka nego za robove koji su dolazili iz drugih Afričkih zemalja. Time je broj kupaca znatno povećan. a naročito njen sever. kupci robova su počeli da plaćaju i u vatrenom oružju. Iako je Papa Pavle II reagovao i svojom papskom Bulom od 1537 zabranio trgovinu robljem. a i vrlo inteligentni. Uskoro su svi kažnjenici-robijaši iz priobalnog pojasa Zapadne Afrike bili pokupovani i poglavice priobalnih plemena su ostali bez zaliha robe i bez masnog prihoda. U početku trgovina robljem je bila više nego surova. ali su zato prljaviji deo posla. Krajem XVI veka praksa upotrebe robovske radne snage počinje da se primenjuje i u britanskim kolonijama u Severnoj Americi. Pošto je katolička crkva zauzela negativan stav prema trgovini robljem. Priobalna plemena (uglavnom pleme Fanti) bila su primorana da zaborave na animozitete prema plemenima iz unutrašnjosti (uglavnom Ašanti) i da u novim uslovima sklapaju sa njima sporazume za redovnu isporuku robe. i Španci i Portugalci su nastavili da kupuju roblje. Drastičnim porastom cene. Ovde treba uzgred napomenuti da najveći broj Afroamerikanaca traži svoje korene na pogrešnom mestu medju Fantijima i Ašantijima. Zbog nezadovoljene potražnje. Plemena iz unutrašnjosti su uskoro. Srećnim sticajem okolnosti Ašanti su imali gotovo neograničene zalihe te robe u susednim slabo organizovanim severnjačkim plemenima.uslovima kada su se na obali Zapadne Afrike pojavili i Holandjani i Danci i kada su Portugalci počeli da gube monopol na trgovinu. Znam da ovo zvuči jezivo. Dagombe i njihovim susedima u Burkini Faso. cena radne snage raste. Severnjaci koji su bili viši i snažniji od Ašantija i Fantija. jedan preko drugog. ali moramo priznati da nema objektivnijih merila vrednosti od tržišne potražnje. postaju tražena roba. prevoz preko Atlantika. Većina mojih čitalaca je sigurno putovala avionom i to naravno ekonomskom klasom. (Oni koji putuju prvom klasom ne čitaju knjige. Oni čitaju berzanske izveštaje!) Setite se 38 . počela da traže nov izvor radne snage za izvoz u Ameriku. menja se i tretman robova od strane evropskih kupaca. superkatolički kraljevski par Isabela I i Ferdinand II su 1528 godine podarili koncesiju za trgovinu robljem dvojici nemačkih trgovaca. umesto da ih traži medju severenjačkim plemenima Moši. transatlanska trgovina robljem dobija novu dimenziju. Ljudi su bili pakovani u brodove bukvalno kao sardine. gospodi Ajngeru i Zajleru koji su bili protestanti. To je još jedan naizgled surovo nakaradan dokaz koji potvrdjuje visoke ljudske kvalitete onih plamena koje danas naseljavaju Ganu. španski. delili sa trgovcima protestantskih nacija. Od tog momenta.

i to čitava tri meseca koliko je obično trajalo putovanje preko Atlantika. Ranije pomenuti arhandjel je u svojim komunikacijama sa Muhamedom. kako bi po prispeću izgledali sveži i zadovoljni te ostvarili višu cenu. a onda su uveli i režim koji je bio humaniji. robovi su i za najmanju štetu koju bi načinili bili kažnjavani surovo. Robovi nisu bili najugroženija kategorija ljudi u XVIII i XIX veku. Ubedjen sam da bi rezultati dokazali da su Afrikanci u Africi bili. a ne samo robova. Kasnije je robovima bilo dozvoljeno čak da prave žurke sa muzikom. Sistematska diskriminacija medju robovima postojala je samo u muslimanskim zemljama. Počeli su prvo da pakuju manje robova po jednom brodu. A bičevane su bile i žene i deca tek da bi se znalo ko je gazda (alfa mužjak) u kući! Robovi su imali isti tretman kao i bilo koja druga svojina koja je imala svojstvo života. ne treba zaboraviti da je bičevenje. Uobičajeni način kažnjavanja bilo je bičevanje. ali su bili i skuplji. robovi su bili lako trošljiva roba. Medjutim. a da i ne pominjemo užas koji bi doživeli u slučaju pokušaja bekstva. Robovi su ne samo puštani na palubu da se nadišu svežeg vazduha. kapetani brodova su shvatili da će imati daleko veći profit ako što manje tovara izgube na putu. i 39 . Ta nepravda se održala i do danas. već im je davana i bolja hrana. igranjem i pevanjem na palubi. Bičevana je posluga. Bičevani su i vojnici i mornari za najmanji prekršaj. Rasni konji su doduše bili bolje paženi od robova. a sada zamislite kako je tek bilo tim jadnim Crncima koji nisu imali mogućnosti ni da se pomere sa mesta za koja su bili prikovani. U početku. Ipak. mislim da bi bilo vrlo korisno napraviti komparativnu studiju o dužini i kvalitetu života američke populacije poreklom iz Afrike i populacije same Afrike u proteklih pet stotina godina. Sada dolazimo do jedne ključne omaške u prikazivanju robstva u istoriji. i robovi su postepeno dobijali bolji tretman.do koje mere vam je bilo tesno i neugodno da budete skučeni u tom prostoru tokom leta koji je trajao recimo deset sati. Rob je bio isto što i krava ili konj. bilo način kažnjavanja svih podredjenih. U tom kontekstu. kako su cene rasle. Medjutim. E. Kategorički tvrdim da je položaj robova u Americi bio neuporedivo bolji od položaja radnika u ugljenokopima Velsa ili u Arkrajtovim fabrikama u Engleskoj ili seljaka u Irskoj. Uslovi prevoza su bili bukvalno katastrofalni. Najgopru sudbinu su medjutim imali oni Afrikanci koji nisu bili prodati u roblje. U ranoj fazi transatlanske trgovine robljem gotovo polovina ljudskog tovara bi tokom puta umrla. od dana kada je cena roblja skočila. Slične promene su se dogodile i na američkim plantažama. naredio da se robovi koji su bili muslimanske vere moraju tretirati bolje od onih robova koji su odbijali da prime pravu veru. Medjutim. u to vreme.

cena jednog roba je bila sedam pušaka. Treba se samo osloniti na elementarnu aritmetiku i izračunati koliko ljudi je moglo biti prevezeno za 370 godina. Oružanu borbu protiv trgovine robljem prvi su otpočeli Englezi. u vreme vrhunca trgovine. odnosno skoro 300 godina pošto je to uradio Papa Pavle. njima je vrlo važan strateški cilj bio da osakate proizvodnju pamuka u SAD. pa su zato prekinuli dotok radne snage na plantaže Amerike. Medjutim. a posebno proizvodnja pamuka. Zlatno doba trgovine robljem je trajalo od početka XVI veka pa sve do kraja XIX. svako može sam da dodje do svoje procene. bila je u to doba još uvek bazirana na robovskom radu. naročito rani autori radova o transatlanskoj trgovini robljem pominju brojke koje su znatno niže. Oni su već imali svoju radničku klasu i imali su Irce koje su mogli daleko efikasnije da eksploatišu nego neko roblje koje 40 .još uvek jesu. Da je to istina danas bismo u Gani imali arsenal od par miliona skupocenih muzejskih eksponata. u gorem položaju od onih koji su imali tu nesreću da budu prodati u roblje. neki čak i do 900 duša. dok recimo Francuski autori tvrde da je čak 40 miliona robova otišlo u Ameriku. kada je najmanje 4 miliona robova prebačeno preko Atlantika. Treba napomenuti da su procene o broju Afrikanaca prodatih u Ameriku različite. U trgovini je učestvovalo izmedju 20 i 60 brodova (zavisno od perioda). Ali još nigde nisam našao bilo kakav podatak o tome koji su udeo u profitu od te trgovine imale Afričke poglavice. uvedeni tek u XIX veku. Sem toga. Ako je prosečni tovar bio oko 300 robova. Setite se šta je moj drugar Džordž rekao! Trgovina robljem će ostati zapamćena kao najunosnija trgovima u istoriji čovečanstva. Američka poljoprivreda. Jedino će je možda trgovina narkoticima prevazići. Saznao sam da je u XVIII veku. Britanija je stavila trgovinu robljem van zakona 1807 godine. Gde su se te silne puške i muskete izgubile? Plašim se da cela istina o trgovini robljem još nije izišla na videlo.) Svima je jasno da su trgovci robljem zaradili ogromna bogatstva transatlanskom trgovinom. pod uslovom da se nastavi još par storina godina. pošto su Englezi želeli da ostvare monopol na trgovinu pamukom iz Indije i Egipta. svega deceniju-dve pre nego što je trgovina počela drastično da opada. koliko ih je prevezeno? (Napominjem da su brodovi većeg kapaciteta. Englezima nije trebalo roblje. Amerikanci. a brodovi mogli da naprave čak i do dve ipo ture godišnje. Kao i sve drugo i ovde se dnevna politika upliće u nauku. Za tih nepunih 400 godina iz Afrike je izvezeno najamanje 12 miliona ljudi od kojih je oko 2 miliona umrlo na putu. Nažalost i ta engleska humana inicijativa ima svoje prozaično naličje. a barem jedna četvrtina od tog broja bila sa teritorije današnje Gane. Medjutim.

A tu ne mislim na futbalere! 41 . On bi jednostavno tovar bacio u more! Sada. I to ne ovih današnjih inflatornih100 funti. on je činio isto što i danas čine kapetani brodova koji švercuju oružje i narkotike. Ne po kapetane. Da se shvati koliko je ta kazna bila visoka samo da napomenem da je cena jednog ondašnjeg trgovačkog broda bila oko 2000 funti.bi se dovozilo iz Afrike. uključujući i potomke gore pomenutih kapetana koji i danas uživaju plodove lukrativne trgovine kojom se bavio njihov čukun-čukun deda i kada sam ispričao toliko stvari koje su suprotne onome što je jednom bivšem diplomati pristojno govoriti. I pored toga niko ne može da kaže da britanski zakon nije imao efekta. nego ondašnjih koje su imale zlatnu podlogu. kada sam se već zamerio svima. Imao je. Cena robova je još više porasla! Treba pomenuti da je Britanski zakon o zabrani predvidjao da kapetani uhvaćeni u prevozu Crnaca budu kažnjavani sa po stotinu funti po glavi ukrcanog roba. Takve kazne su se pokazale užasno surovim. Trgovina robljem je još uvek prisutna u Gani. već po robove. moram da pomenem još jednu vrlo nepopularnu činjenicu. Ako bi kapetan primetio da će biti zaustavljen od strane britanskog ratnog broda.

neće uspevati da zadrže nivo udobnosti života. kada se bolje upoznamo sa ganskim i srpskim političkim akrobacijama.a Ganci Engleze. Koliko je to opravdano? Tek na kraju ove moje knjižice.DEOBE ZEMALJSKE KUGLE Kao što sam u prethodnoj glavi napomenuo. kolonijalizam je stariji od istorije. Potpuno je razumljivo da i Srbi i Ganci. I Srbija i Gana imaju kolonijalnu prošlost koja ih emotivno opterećuje. Za bilo kakvu bundžijsku aktivnost. učestvovali u boljitku koji je ostvaren nepretkom. Zato ću u ovom poglavlju morati da idem vrlo široko sa svojim objašnjenjima i da pravim veći broj digresija koje su nužne iako nisu direktno vezane za istoriju Gane. Vrlo. ipak ću pokušati da koliko god mogu nepristrasnije ispričam šta je kolonijalizam. Što se kolonijalnih gospodara tiče Ganci su imali gospodsveno gadljive Engleze. Pitanje kolonijalizma je jedno od nasloženijih pitanja sa kojim se sukobljavaju istoričari. Kao i trgovina robljem. Gana je imala kolonijalnu vlast relativno kratko. jedva nekih 150 godina. skoro 400 godina. Već iz samog porekla reči možemo da zaključimo da je suština kolonijalizma potraga za novim obradivim površinama koje su u starim vremenima naseljavane kolonima iz matične zemlje. (Danas više ne kažemo “bogaćenje”. znali bi Turci da nataknu na kolac i žrtve ostave da umiru danima. vrlo. naseliti se. Srbija znatno duže. Mi Turke . doduše ne jednako. Reč kolonijalizam dolazi od latisnkog glagola colere koji znači obradjivati (zemlju). odnosno bez naseljavanja novih prostora. a Srbi brutalne Turke. još uvek okrivljuju uglavnom svoje bivše kolonijalne gospodare za sve ove dnevne poplave najnovijih loših vesti. Iako mi nisu bile dostupne tajne arhive vanzemaljaca. zaposednuti (zemlju). ali ipak svi. pa čak i robovi. suzio!) 42 . U starom veku većina uspešnih društvenih zajednica su se na odredjenom stupnju svog razvoja našle u situaciji da bez fizičkog proširenja. danas kažemo “privredni rast”. kolonijalizam je imao presudni uticaj na stvaranje ganskog mentaliteta. pokušaćemo da donesemo sud o tome šta su to Srbija i Gana kolonizacijom izgubili. kao tvrdoglavi pobornici sticanja znanja preko televizije. pored trgovine robljem. a kamoli ritam bogaćenja. I to opravdano. a što je najvažnije dali smo uspeli da našu povraćeneu slobodu iskoristimo na blagodet naših naroda. Nekada su svi članovi društva. a šta su eventualno dobili. Danas se broj korisnika suzio.

krenuo po celom tada poznatom svetu u krvavi avanturizam. u evropskoj istoriografiji se tretiraju kao “veliki”. Aleksandar Makedonski je smatram za najznačajnijeg kolonizatora starog veka. Nazivati Aleksandra Makedonskog. Setimo se samo šta smo u školama učili o Atili. pohodi Aleksandra Makedonskog nisu imali mnogo zajedničkog sa kolonijalizmom. te zajednice su proširivale svoj životni prostor i to ne samo da bi došli do obradive zemlje već i do sirovina za zanatsku radinost koja se razvijala. a možda i najvećeg ratnog zločinca u istoriji čovečanstva. Svi zavojevači koji su sa zapada išli na istok. Medjutim. Tako su Feničani postepeno naseljavali južnu obalu zapadnog Sredozemlja. Kasnije su slično radili i Grci naseljavajući sve ono što je ostalo nezauzeto od Feničana. ali i vojnim poduhvatima. da bi kompenzirao svoje komplekse i pobegao od svojih manija. zar ne? Verovatno bi i Hitler zaslužio titulu “Veliki” da je napao samo Sovjetski Savez. Priobalni narodi su stvarali svoje kolonije duž obala. dok se oni koji su dolazili sa istoka nazivaju samo pogrdnim imenima. Slučaj Aleksandra Makedonskog me navodi da pomenem izopačeni ugao pod kojim evropski istoričari tumače konflikte izmedju evropskih i vanevropskih naroda.Mirnim naseljavanjem praznih prostora. On je bio pljačkaš-psihopata i to najvišeg kalibra. koje su bile nastanjene slabije razvijenim etničkim skupinama. kako su ga krstili zapadni istoričari. U to vreme nivo makedonske kulture još nije bio došao do tog nivoa da bi im trebalo više obradive zemlje. tako da su jedno vreme kontrolisali takoreći ceo tok donjeg i srednjeg Nila. o Džingiskanu. nisu ni blizu stigli onim užasima i pustošenjima koja je Aleksandar iza sebe ostavljao. od kako je sveta i veka istoriju su pisali pobednici i oni koji su želeli da podju njihovim stopama. Tamerlanu i o Hanibalu. Aleksandar je ubijao iz dva razloga: da bi preživele naterao da ga priznaju za svoje vrhovno božanstvo i zbog samog zadovoljstva u ubijanju! Čak ni turski zavojevači koje su Srbi i ostali narodi Balkana dobro zapamtili po surovosti. Stari Egipćani širili su svoj prostor vojno-pljačkaškim pohodima na susedne teritorije uz Nil. Po mom mišljenju. Zar ne zvuči fantastično: “Adolf Veliki!”? 43 . je nepravda i greh naspram svih onih stotina hiljada ljudi koje je Aleksandar mučki poubijao. Aleksandar je bio čovek koji. Po onome šta je činio tokom svojih rušilačkih izleta po Aziji i Africi. Ja se sa time ne slažem. treba ga pamtiti isključivo kao prvog. a ne i ostale. pompoznim imenom. a kamoli sirovina. Napoleon je bio velik. često udaljenih od matice. verovatno i sami opsednuti sličnim nakaradnim strastima kao i Aleksandar. Dok Rimljani nisu preuzeli primat. Aleksandar Veliki. S druge strane.

O verskim šarolikostima u Gani govoriću u poglavlju Moj Sused Prorok Jezekilj. Rimljani su donosili mir. Ništa lakše nije bilo Rimu nego da iskoristi takvu situaciju i da nametne mir po svojim uslovima svim tim razigranim kvazi-državama. Napoleonov paks. Gde god su otišli. +++ Svi istoričari se slažu da se za početak modernog kolonijalizma. Hitlerov paks. Vredi pomenuti da i dan danas ima velikih političara koji iskreno veruju da je uloga Evropskih kolonijalnih sila u kolonizovanju Afrike bila srećna okolnost. relevantnog za današnju Ganu. red pa čak i prosperitet. Pošto se taj ogromni talas zaustavio pre nego što je progutao celu Afriku. nekadašnji predsednik Kot d’Ivoara. ustaljenom društvenom strukturom i sa svojom dobro obučenom armijom. možda je stari Ufue bio u pravu. pre nego što kažem hop osećam se obaveznim da još jednu stvar pomenem. sovjetski paks i konačno paks amerikana koji nam se danas nudi. On i nije upotrebljavao reč “kolonizacija”. bila je reč koja nas obaveštava da nešto potiče iz Rima ili je vezano za Rim. a s druge strane od moćnog Rimskog Carstva sa svojim zakonima. Niti jedan od tih “mirova” nije uspeo da preživi. ipak ću ga objasniti u kontekstu kolonijalizma. tada poznati svet je bio sastavljen s jedne strane od gomile ratobornih državica.Pošto u rimskom periodu istorije nema kontroverzi koje bi uticale na moja kasnija izlaganja odmah ću skočiti na kolonijalizam novijeg doba. je rekao da je francuska kolonizacija Afrike bila najbolja stvar koja se mogla dogoditi Africi. sličnog po krvavosti kampanjama Aleksandra Makedonskog. Ima puno “paksova” koji slede “rimski mir”: islamski paks. U vreme rimske kolonijalne ekspanzije. britanski paks. katolički paks. 44 . već pre svega za zemlje koje su bile kolonijalizovane. a romana. Na latinskom paks (pax) znači mir. Pokojni Ufue Boanji (Houphouët-Boigny). neću se sada zadržavati na njemu. I to ne samo za kolonijalne sile. Medjutim. bilo je širenje Islama koje je počelo u VII veku nove ere. već “donošenje mira” (pacification)! Sudeći po onome šta se sada dešava u toj prelepoj Afričkoj zemlji. jer nažalost sve te mega-ličnosti koje su stvarale istoriju nisu dobro znale istoriju da bi pravili dobre poteze. sve velike sile su pokušavale da imitiraju Rim i da donesu “mir na svoj način” onima koje bi progutali. Iako verujem da su svi moji čitaoci upoznati sa terminom paks romana. mogu smatrati tek poduhvati porugalskih moreplovaca u XV veku. Prema tome paks romana znači “mir na rimski način”. Kasnije. (Duhovni Život Ganaca). Pravi cunami osvajanja sveta.

(Koliko li će tek Vanzemaljci morati dodatno da objašnjavaju Ovozemaljcima kada budu otvorili svoje tajne arhive.Nije slučajno da je početak portugalske pomorske avanture koincidirao sa jednim drugim zvezdanim trenutkom u istoriji čovečanstva. a naročito od Arapskih osvajanja. Iz meni nerazumljivih razloga. uspeli da zaustave prodor Islama u Zapadnu Evropu i onemoguće Turke da izbace iz koloseka proces evropskog prosvetljenja. u Evropi se ništo značajno nije dešavalo izuzev boleština. Srbi su ipak. kontinent pod katoličkom narkozom! Medjutim.) Već kao dvadestijednogodišnji mladić. Zapadna Evropa je počela da doživljava svoj preobražaj kako bi postala kolevka jedne nove civilizacije i to najznačajnije civilizacije koju istorija pamti. australijskim. japanskim. barem privremeno. maratonskih ratova i medju-popovskih prepucavanja. ruskim. sve do XV veka. iako zanemaren od zavidljivih francuskih i anglosaksonskih istoričara. i koju su Srbi izgubili. U Seuti su Henrija oduševile priče oslobodjenih robova o čudima Afrike. američkim. Dozvolite mi da ovde ubacim samo jednu kratku rečenicu koja će se mnogo dopasti srpskim čitaocima. Pored pronalazača štampe Gutenberga. Srbi smatraju taj svoj poraz ključnim momentom svoje inače bogate i uspešne istorije. Priroda portugalskog kolonijalizma razlikovala se donekle od kolonijalizma Starog Veka. indijskim. To je bio pronalazak štampe u Nemačkoj. pronalaskom štampe i preuzimanjem novog načina navigacije od Kineza. je sigurno jedna od najznačajnijih ličnosti svetske istorije. Pored potrage za obradivom zemljom. Henri je poveo kaznenu pomorsku ekspediciju protiv islamskih gusara koji su iz utvrdjene luke Seuta (današnji Maroko) pljačkali obale Portugalije i Severne Afrike u potrazi za robljem. bolje poznat kao Henri Navigator. pa je odlučio da i sam organizuje ekspedicije dalje prema jugu duž afričke obale. Punih hiljadu godina od propasti Rimskog Carstva. Henri Navigator. francuskim itd školama koji blage veze nemaju šta je to Kosovska Bitka. Henri je rodjen svega pet godina posle Kosovske Bitke! A sada kratko objašnjenje za profesore istorije u ganskim. engleskim. čileanskim. 45 . Rodjen je u Portu 1394. imajući u vidu do koje mere se naše različite i pune predrasuda istorije uče sitničarski od zemlje do zemlje i od generacije do generacije. Portugalska istraživanja je inspirisao i vrlo dobro organizovio Princ Henri (Infante Dom Henrique). osnovni cilj Portugalaca je bilo istraživanje novih prostora i iznalaženje novih puteva kojima bi se vodila trgovina sa bogatim orijentalnim zemljama. Tom bitkom koja se odigrala na Polju Kosovu 28 juna 1389 godine. Evropa je bila umrtvljeni kontinent.

ipak je dolazilo do incidenata. medjutim uskoro. počelo je da se razmatra da se do Indije može lakše 46 . To se kasnije pretvorilo u El Mina. Tvrdjava Elmina je najstarija evropska gradjevina južno od Sahare. Tvrdjava Elmina je barem tri stotine godina služila isključivo kao stanica za razmenu dobara sa domorodcima. odnosno u dašnje Elmina. (Nadam se da se još sećate moje teze o seksulnom monopolu koju sam izneo u prethodnom poglavlju. Glavna nagrada u tom istraživanju je bila legendarno bogata. Već 1482 godine Portugalci grade svoju utvrdjenu trgovačku stanicu na obali današnje Gane i nazivaju je Sv Djordje od Rudnika (São Jorge da Mina). To se dogodilo tek 10 godina posle njegove smrti. Preminuo je u Sagrešu 1460 godine. Ozbiljna istraživanja su otpočela tek kada je Henri navršio 40 godina života. U portugalskom mestu Sagreš koje se nalazi na samom vrhu onog zubolikog rta na krajnjem jugu Portugala osnovao je svoj centar za istraživanja Afrike. I to zbog ženskinja! Sredinom XV veka jedna cela portugalska ekspedicija je bila pobijena otrovnim strelama od ljubomornih stanovnika nekog priobalnog sela na teritoriji današnjeg Senegala. Pošto je u XVI veku navigacija znatno uznapredovala.Henri nije nikada lično učestvovao u tim ekspedicijama.) Srećom to je bio usamljeni slučaj. Obala današnje Gane čiji stanovnici su već imali zavidan stepen sopstevene kulture pokazala se vrlo profitabilnom. niti je bilo kakvih pokušaja direktne eksploatacije bogatstava zemlje. kada je došlo do nestašice radne snage na plantažama Amerike počeli su da truguju iljudima. Godina 1470 može se smatrati godinom kada stanovnici današnje Gane dolaze prvi put u kontakt sa evropljanima. (Kakva razlika od Aleksandra Kasapina!) Medjutim. Savetovao ih je da sa urodjenicima sa kojima će stupiti u kontakt postupaju krajnje prijateljski i da zadobiju njihovo poverenje. ali nedostižna Indija. Iz nje nije bilo nikakvih pohoda u unutrašnjost. i Španci su se upustili u prekomorska istraživanja sa ciljem otvaranja novih trgovačkih puteva. ali ih je do tančina pripremao i opremao. već cele Afrike i izuzetno značajna turistička destinacija. Takoreći u isto vreme kada su Portugalci krenuli niz zapadnoafričku obalu u nepoznate prostore. U početku Portugalci su uglavnom bili zainteresovani za zlato. Henri je veliku pažnju posvetio ne samo obučavanju svojih kapetana modernoj navigaciji već ih je upoznavao sa etnografijom i etičkom kompenentom ponašanja prilikom susreta sa stanovnicima onih krajeva koji do tada nisu imali kontakata sa Evropljanima. Danas je to jedan od najznačajnijih kulturnih spomenika ne samo Gane. Henri Navigator nije doživeo da njegovi kapetani stignu do današnje Gane.

Erastoten je takoreći potpuno tačno izračunao obim zemlje po meredijanu time što je poredio upadne uglove sunca u Aleksandriji i u Asuanu (oba mestu su u Egiptu) tačno u podne na dan ravnodnevice. već da konstatujem da je Kolumbova zapadno-indijska avantura godine 1492 uvela Španiju u trku za kolonijama i to na velika vrata. Medjutim. već od XIII veka stara. Portugalci su u to vreme još uvek bili jača pomorska sila od Španije i pošto su već kontrolisali pomorske puteve duž zapadno-afričke obale. Kolumbo je ipak napravio jednu kardinalnu grešku. nego izuzetno teškim kopnenim putem koji su ionako kontrolisali Arapi. kada je Kolumbo 12 oktobra 1492 naišao na kopno s druge strane Atlantika. E. on je još uvek bio za više od pola zemljine kugle udaljen od čuvene Indije. On je drastično potcenio obim zemljine kugle. Kolumbo.) U takvoj situaciji. Tada na istorijsku scenu stupa italijanski moreplovac Kristoforo Kolumbo. Oni su čitavih 2000 godina pre svih drugih Evropljana premerili zemaljsku kuglu! I to bez znanja algebre koju su Evropljani preuzeli od Arapa tek u XIV veku. Kada bi se to ispostavilo da je tačno. Pošto Portugalci već kontrolišu obalu Zapadne Afrike. jedino što taj crkveni vrh nije smeo to javno da prizna da ne bi izgubili monopol na Boga.stići oplovljavanjem Afrike. Španci tu nisu imali šta da traže. Eratostenovi rezultati su ukazivali da je zemlja dva puta veća od onog kako ju je Kolumbo zamišljao. (Bila su tajno prihvaćena i od samog crkvenog vrha. a njegove stanovnike Indijancima! Da ne dužim dalje sa tom vrlo poznatom pričom. kao već iskusni moreplovac nudi svoje usluge Španiji i to sa jednim genijaliim predlogom. (Zar nisu ti stari “Grkljani” bili pametni. sada počinje diplomatija! 47 . Kolumbo nije bio upoznat sa trigonometrijskim premeravanjima zemljinog opsega koja je još u III veku pre naše ere izvršio grčki matematičar Eratosten. haldejsko-egipatsko-grčka znanja astronomije su bila prihvaćena od svih učenih ljudi Evrope.) Naravno. Ovde treba napomenuti da i pored upornog protivljenja katoličke crkve i insistiranja da je zemlja ravna ploča. pošto toga nije bio svestan. a Kolombo je tvrdoglavo verovao da jeste. do Indije bi se stiglo znatno brže ako bi se plovilo kraticom. ploveći direktno na zapad. zašto ne iskoristiti zabranjeno. Medjutim. Kolumbo nije imao mnogo muke da ubedi super-katolički španski kraljevski par u ispravnost svoje ideje. on je novopronadjeni arhipelag nazvao Zapadno Indijska Ostrva. Sukob sa Portugalijom je izgledao neizbežan. tajno znanje jeretika da je zemlja okrugla i stići do Indije kraticom.

anti-katoličkih istoričara da se Aleksandar Bordžija pamti uglavnom po zlu. Tog dana je u španskom mestašcetu Tordesiljas sklopljen sporazum kojim je cela zemaljska kugla podeljena izmedju Španije i Portugala na dva jednaka dela. Bordžije. tada još uvek delimično divljačni narodi. Kardinal Rišelje je iz čisto državnih razloga (raison d’état) okrenuo ledja sopstvenoj katoličkoj crkvi i pridružio se 48 . S druge strane Filipini. (Zasluga je uglavnom anglosaksonskih. Holandjani. niko još nije znao gde se antimeridijan nalazi! Taj neuhvatljivi antimeridijan je skoro dve stotine godina bio izgubljen u tada još nepoznatim prostorima Pacifika. kao i još nepronadjene zemlje zapadno od ove linije pa sve do antimeridijana s druge strane zemljine kugle. zbog nepreciznog položaja osnovnog meredijana koji je tada presecao najzapadnije ostrvo španskog arhipelaga Kanarska Ostrva. Povrh svega. kojeg zvanična istorija pamti uglavnom kao trovača i bludnika. Stotinak godina kasnije protestantima su se pridružili i Francusi. trbuh današnjeg Brazila. Ovi.Prva značajna diplomatska aktivnost vezana za kolonijalizam modernog doba je nagodba izmedju Portugalije i Španije postignuta 7. juna 1494 godine. (barem su ih tako videli katolici). Veći problem su bili Englezi. a ne i kao veliki mecena umetnosti. Kao posledica tog sporazuma. a istočno od nje Portugalu. cela Afrika i kopnena Azija postali su portugalska interesna sfera. Medjutim. Japan. neuhvatljivost antimeredijana je bio manji problem za potpisnike ugovora. Do tog sporazuma je došlo na insistiranje i uz posredovanje Pape Aleksandra VI. Pacifik i obe Amerike sa Karipskim područjem otišle su Španiji. Takodje. Dogovoreno je i svečano potpisano da sve do tada pronadjene. su odmah nakon sklapanja tog grandioznog i naizgled dalekosežnog sporazuma poremetili kolonijalne ambicije i Španaca i Portugalaca. odnosno 12 godina posle zidanja Elmine. El Iero (El Hierro) i koji je u sledećih stotinak godina stalno menjao svoj položaj. Oni su jednostavno odbili da prihvate Liniju Tordesiljas i ne samo da su upadali u španske i portugalske interesni sfere već su počeli da ih i dele izmedju sebe.8 kilometara) zapadno od Zelenortskih ostrva. izvrstan diplomata i papa koji prestao sa progonom slubodoumnih naučnika. Tek dvadeset i pet godina kasnije kada su se preživeli članovi Mageljanove ekspedicije vratili nakon što su oplovili ceo svet. i Danci.) Podela je napravljena duž takozvane Linije Tordesiljas koja se poklapala sa meridijanom ucrtanim 370 liga (jedna liga je 4. Medjutim kada su se Portugalci i Španci složili oko tog principa oni ni izbliza nisu znali šta dele. treba da pripadnu Španiji. a svega dve od kako je Kolumbo preplovio Atlantik. Linija Tordesiljas nije bila precizna. stekla se neka gruba slika o veličini naše planete.

Nesme se smetnuti s uma činjenica je da je Amerika u stvari bila bila prostor ostavljen za naseljavanje društvenog otpada Engleske i pripadnika raznih religijskih sekti koji nisu bili u stanju da drže korak sa 49 . Elmina je prešla u britanske ruke. Za razliku od ostalih evropskih pomorskih naroda. (To je uostalom slučaj i danas. za francusku galanteriju i za francusko frivolno ponašanje. Holandjani nisu imali razloga da se plaše medjunarodnih sankcija. niti će imati razumevanja za francuski duh. Ako to isto pitanje postavite danas. Nerazumevanje takve. Englezi nikada nisu pokazali sklonosti da zaposedaju druge zemlje. pa i vojni potencijal na stranu slabijeg bez obzira koja zemlja je tog trenutka bila slabija strana. njihova diplomatija je bila usmerena na očuvanje ravnoteže snaga na evropskom kontinentu i zato su obično ulagali svoj diplomatski prestiž. 1637 godine. odnosno da budu koloni u osnovnom. pošto je trebalo čekati još skoro 200 godina da dodje do Bečkog Kongresa. Francuzi i Englezi su se izboriii za suprematiju na moru. Medjutim. govore francuski daleko bolje i od najobrazovanijih Engleza. medjunarodno javno pravo nije bilo sveobavezujuće. Da bi se takva situacija održala. pa čak i najobičniji francuski seljaci. Kao što Francuzi nikad nisu uspevali da shvate fluidnost engleske spoljne politike. ali pod zaštitom svojih monarhija (!) su na otvorenom moru presretali španske i portugalske galije i pljačkali ih. učinilo je da se Engleska spoljna politika smatrala perfidnom. Englez mi je poverio da je Engleze u stvari najviše nervira to što su Francuzi. ali nije pristojno da se to otvoreno kaže!) Uglavnom. Da ste pre pola milenijuma pitali bilo kojeg iole obrazovanijeg Engleza koji je narod najveći neprijatelj Engleske. po pravilu biste dobiti odgovor da su to bili Francuzi. pa je svaka suverena zemlja mogla da bira svoj način ponašanja prema drugim državama u skladu sa snagom svog oružja. pa su preoteli Elminu od Portugalaca. tako ni Englezi nikada nisu imali. 1871 godine. u suštini vrlo mudre strategije. Sve do Bečkog Kongresa 1814/15. a Englezi dvoličnjacima. ako je uopšte i postojalo. Engleski prajvatiri (privateers) i francuski korseri (corsairs) koji su bili najobičniji gusari. u okviru Holandsko-Britanskog sporazuma o Sumatri (današnja Indonezija).protestintskim “nevernicima”! I dok su se Španija i Portugalija još uvek prepucavale gde se nalazi antimeridijan. Njihova uloga u kolonizaciji Amerike je bila na marginama zvanične politike. opet ćete dobiti isti podgovor. niko nije pitao! +++ Engleska je još od pobede nad Španskom Armadom 1588 godine postala najjača pomorska sila sveta. Jedan moj prijatelj. latinskom značenju te reči. Domorodačko pleme Fanti koje je tamo kod kuće.

Englezi. Englezi su znali da ostale kolonijalne sile kao Danci. Sami Britanci su u XIX veku karakterisali svoju spoljnu politiku kao “veličanstvenu izolaciju” (splendid isolation). Čak sama reč prekomorske. Paks Britanika nije nikada zvanično inaugurisana kao državna politika Velike Britanije. 50 . Nikada nisu želeli bilo kakav bliži kontakt sa “domorodcima” i uvek su se. koji su dostigli najviši nivo svog medjunarodnog ugleda u periodu izmedju Američke Revolucije i Prvog Svetskog Rata. Čak ni Napoleonov poraz ih nije zaustavio. kruna je počela po svojoj volji da koristi te prostore i za kaznene ustanove. Takvo delovanje Velike Britanije na medjunarodnom planu. Kada su se silom prilike našli u ulozi kolonizatora. Ircima i Velšanima. a ne inostrane. već i da aktivno učestvuju u širenju svetske kulture. To je vekovima bio moto njihove prekomorske politike. kao i tehničkih i drugih dostignuća. Slično kao i Francuzi. prihvatili su se uloge vodeće sile u svetu i smatrali su da je njihova sveta. trgovinu i uticaj. medjunarodna obaveza ne samo održavaje ravnoteže snaga podržavanjem slabijeg. naziv Paks Britanika se odomaćio. Portugalci i Holandjani nisu imali snage da se odupru tom čudnom narodu. ali pošto su britanske političke i vojne aktivnosti čitavii 150 godina imale za cilj stvaranje jednog pravičnijeg novog svetskog poretka koji bi predvodila i nadgledala Velika Britaiija. i Britanci su imali neku vrstu ideološkog opravdanja da dominiraju svetom. gadljivo držali po strani od njih. istoričari će tek mnogo kasnije. Englezi su želeli “trade and influence”. pa su rešili da se upišu u klub kolonizatora. Francuzi su počeli još za vreme Napoleona da proždiru Afriku brzim ritmom i izrastaju u najveću silu sveta. govori dovoljno o engleskom izolacionizmu i njihovom ostrvskom karakteru. Pod izgovorom da su želeli da šire humanističke i napredne principe Francuske Revolucije. Kasnije. ponašali su se kao čovek obučen u belo svileno odelo koji je zalutao u skladište uglja. Francuzi su stvarno i imali nameru da to učine. A. (Ovde se mora istaći i dvostruko podvući da to nije bio slučaj sa ostalim Britanskim narodima.ostatkom nacije. Suština takvog britanskog mira je bila globalna proliferacija kulturnih i ekonomskih tekovina na dobrobit svih naroda sveta. naime sa Škotima. takoreći. a po analogiji sa pomenutom paks romana nazvati paks britanika (Pax Britannica).) Pa kako se onda desilo da ti uštogljeni i pomalo gadljivi Englezi krenu u avanturizam sticanja kolonija u Africi južno od Sahare? To su uradili samo da bi sprečili Francuze da osvoje svet.

bagrem (danas trejdmark Afričkog pejzaža). Benks je identifikovao i detaljno opisao čitavih 800 novih biljnih vrsta. došlo je zbližavanja članova posade sa 51 . Za vreme tog relativno dugačkog boravka u tom zemaljskom raju. Benksovo ime je blisko povezano sa Kapetanom. mimoza i hlebno drvo rasprostranjeni po celom svetu. Ser Džozefa Benksa. Kao oficiru kraljevske mornarice. a na inicijativu Ser Džozefa Benksa. Bila je to jedna od njegovih inicijativa da se ovce odomaće u Australiji koja će zahvaljujući tome postati najveći svetski proizvodjač visokokvalitetne vune. a gde će moći da doprinesu privrednom razvoju i blagostanju lokalnog življa. Mora se pomenuti da je Benks platio 10 hiljada funti da bi mu bilo dozvoljeno da učestvuje na tom putovanju. Njegov egroman doprinos čovečanstvu započeo je kada je kao dvadest i petogodišnji mladić odlučio da se priključi Kapetanu Džemsu Kuku na njegovom istorijskom putu oko sveta na brodu Endevor (1768–1771). Ser Džozef Benks (Sir Joseph Banks 1743 – 1820) je bio jedan vodećih naučnika svih vremena. prirodnjak. Medjutim. On je zaslužan što su eukaliptus. 1754-1817) je neopravdano zapamćen kao nasilnik i tiranin zahvaljujući američkoj filmskoj interpretaciji pobune koja je 1789 godine izbila na brodu Baunti. Naučni doprinos tog putovanja je bio neprocenljiv. Brod je od Engleske do Tahitija plovio punih deset meseci da bi se na Tahitiju zadržao još pet meseci dok su se pripremale sadnice za transport. Viljem Blaj (William Bligh. botaničar i zaštitnik razvoja prirodnih nauka. a oko osamdeset nose njegovo ime! Novembra 1778 kada je imao svega 35 godina izabran je za predsednika Kraljevskog Društva. (Britanska Akademija Nauka) i na tom položaju je ostao čitavih 41 godinu! Njemu se sa pravom može pripisati humanistička ideja da se različite biljne i životinjske vrste raznose po svetu u one krajeve u kojima nisu bile autohtone. Blaju je bilo naredjeno da prenese sadnice hlebnog drveta sa Tahitija čak na Karipska Ostrva u cilju poboljšanja ishrane lokalnog stanovništva.Sve je započelo aktivnostima jednog izuzetnog i nadahnutog engleskog aristokrate. kasnije Vice-Admiralom Blajom kojeg nesmemo zaobići kada govorimo o jedinom Paksu koji bi preživeo da nije bilo kratkovidosti ostatka sveta koji je bio obsednit pravljenjem dobiti. britanskog društva za istraživanje Afrike. istina o toj pobuni je potpuno suprotna od onoga na šta nas filmovi navode da verujemo. Verujem da nema čoveka koji nije video barem jednu od nekoliko filmskih verzija koje veličaju tu pobunu i koji nije kod sebe razvio odvratnost prema tom nesimpatičnom i sadistički strogom oficiru. Benks je takodje bio jedan od osnivača Afričke Asocijacije.

Blaj i njegova posada su stigli do Timora za svega 47 dana! Ipak. ni Flečera Kristijana ne možemo suviše osudjivati. takoreći bez profijanta. Ser Džozef po svojoj erudiciji. S druge strane. Naš današnji izbor je ili izolacija u stilu 52 . Mi imamo samo tri podjednako odvratne opcije. U poredjenju sa onim kako je budućnost čovečanstva video Ser Džozef. meni je američko nakaradno tumačenje istorije sasvim razumljivo. (A ima nas koji smo u iskušenju da pomislimo da su i Tahićanke možda bile vredne jedne pobune. Opšta atmosfera tog vremena je bila zasićena nezadovoljstvom prema svim važećim vrednostima prošlosti. već i prema svemu onome što su Englezi u to vreme doprineli da ovaj svet postane bolje mesto za život. mi smo veliki gubitnici. Ali ipak je uspeo! Taj naizgled nemoguć podvig da se u otvorenom čamcu prevesla sedam hiljada kilometara. Kapetan Blaj je imao sa sobom jedino sekstant i džepni sat kao instrumente za navigaciju. Prljanjem imena Kapetana Blaja Amerikanci su olakšali svoju savest i sami sebe ubedili da je njihovo proglašenje nezavisnosti od britanske “tiranije” bilo opravdano. svojoj psihičkoj i fizičkoj snazi a povrh svega po svom pomorskom majstorstvu. niko od posade nije bio srećan. daleko iznad onog što nam se danas nudi. Njegov Dnevnik ima počasno mesto u mojoj privatnoj biblioteci. Zar nije Francuska Revolucija otpočela svega nekoliko nedelja posle pobune na Bauntiju. sedam metara dugom čamcu. iz središnjeg Pacifika do današnje Indonezije nema premca u istoriji pomorstva. Francuzima su vekovima. Na neki način Amerikanci su poistovetili tu pobunu sa svojom sopstvenom pobunom protiv britanske krune koja se uspešno okončala nepunih šest godina ranije i koja im je ostavila podsvesni kompleks krivice.) Bez obzira kako su Amerikanci nametnuli svetu da pamte Ser Džozefa i njegovog štićenika Viljema Blaja. Za one koji dobro poznaju pozadinu medjunarodnih odnosa neće biti nikakvo iznenadjenje da su i Francuzi zdušno podržavali američke napore da se u svetu stvori ne samo zgražanje prema Blaju.čuvenim Tahićanskim lepoticama. svi oni koji nisu Francuzi bili predmet osude. Kada je pala komanda za dizanje sidra i dugu plovidbu prema Karibima. a naročito Nemci i Englezi. te dve ličnosti će ostati moji idoli. Pobunjenici su uhapsili kapetana i sa još osamnaest kapetanu odanih mornara ostavili ga na sred Pacifika u otvorenom. Tu priliku je iskoristio podoficir Flečer Kristijan koji je vršio dužnost prvog oficira te je podigao pobunu. dalekovidosti i viziji jednog boljeg čovečanstva. Vice Admiral Blaj po svojoj odlučnosti. bez pomorskih karata i potrebnog pribora. Njihovo vidjenje jednog globalnog društva je bilo daleko.

Tek u poslednjoj četvrtini XIX veka otimačini kolonija su se pridružili i Nemci. a koje su po shvatanju Predsednika Monroa bile tek deo okućnice Sjedinjenih Država. U početku Koncert su sačinjavale četiri zemlje koje su doprinele padu Napoleonove Carevine: Austrija. To je u čuvenoj Monrovljevoj Doktrini eksplicitno zacrtao peti predsednik SAD Džems Monro. ujedinjena Nemačka se svrstala medju najveće svetske sile i tražila je svoj udeo u podeli 53 . teritorijalno je bila manje od jedne četvrtine današnje velične. Da američki način mišljenja ispadne još smešniji. sve do izbijanja Prvog Svetskog Rata. Iako je Amerika u to vreme još uvek bila beznačajna zemlja. ekonomski slabo razvijena i daleko od bilo kakve značajnije uloge u svetskoj politici. Od 1815 godine velike sile tog vremena su preuzele na sebe odgovornost za budućnost čovečanstva. ili Sistem Kongresa. u vreme kada su Latino-Američke zemlje bile u procesu dobijanja nezavisnosti od Španije. ili prihvatanje fundamentalnog pan-islamizma koji je zastareo do absurda. Pobedom nad Francuskom 1870 godine. ta ista Amerika je imala hrabrosti da sebe izuzme iz nadležnosti Evropskog Koncerta. Pruska. +++ Na već pomenutom Bečkom Kongresu stvoren je jedan korenito drugačiji svetski poredak. Monrovljeva Doktrina je bila proklamovana decembra 1823. iako razvijeni i snažni. takozvani Evropski Koncert. Nemci nisu imali prekomorskih poseda. funkcionisao je skoro čitavo stoleće. Monrovljeva Doktrina sadrži obećanje da ni Sjedinjene Države sa svoje strane neće intervenisati u Evropi niti će se mešati u evropske kolonijalne posede. Do tada. Da bi se pokazalo koliko je nekada svet bio fluidan. biće interesantno da se pomene da Amerikanci nisu ni malo marili za ovakvu nadmoć evropskih sila.burmanskih generala. (kasnije ujedinjena Nemačka) Rusija i Velika Britanija. Imajući u vidu ogromnu nesrazmeru u vojnoj sili evropskih zemalja i Amerike u tim danima. Znatno kasnije prihvaćena je i Francuska kao peti član Koncerta. U toj Doktrini je nedvosmisleno izrečeno da je Zapadna Hemisfera bila u isključivoj nadležnosti Sjedinjenih Država i da bi bilo kakvi pokušaju evropskih zemalja da kolonizuju ili da se mešaju u poslove novih država bilo smatrano kao akt agresije na SAD. Ko je u to vreme mogao i da nagadja kako će samo stitinu godina kasnije izgledati ravnoteža snaga u svetu i kako će Predsednik Vilson “zaboraviti” da se pridržava obećanja koje je Predsednik Monro dao i nevaspitano se umešao u untrašnje probleme Evrope na Versajskoj Konferenciji. ili uklapanje u jednostrani globalizam koji nam nudi Amerika. 1914 godine. Taj sistem uskladjivanja interesa. takva izjava je bila patetična.

Na inicijativu Portugala. prvi ministar Engleske u to vreme. Engleska je bila najglasnija u osudi San Stefanskog ugovora. a na kojem su velike sile delile Evropu na isti način kao što će deliti i Afriku na Berlinskoj Konferenciji. (Francuska koja je tada izgubila rat protiv Pruske nije bila ravnopravni igrač. (Elementi tog mira su bili stvaranje Velike Bugarske i izlazak Rusije na Sredozemno more. Nemačke i nekih manje značajnih sila. odnosno od velikih svetskih plovidbenih puteva. u Krimskom Ratu je takoreći uništena cela ruska crnomorska Flota.) U XIX veku glavni igrači oko stola na kojem se delila zemaljska kugla bili su Rusija. Naime. Medjutim. Na toj konferenciji su po mapi Afrike lenjirima iscrtane granice kolonijalnih poseda Engleske. Ovde se treba podsetiti da je cela Zapadna Evropa stala na stranu Turske u njenom ratu sa Rusijom 1853-56 godine samo da bi se sprečilo da Rusija izadje na Sredozemlje. toliko je engleski strateški prioritet bio da drže Rusiju što dalje od tih toplih mora. ali će to itekako nadoknaditi nekih 25 godina kasnije. 54 . Francuske. Namera mu je najverovatnije bila da time ojača svoju poziciju vizavi Velike Britanije. Nemci su snagom svog oružja uspeli da se kvalifikuju da postanu aspirant za prekomorsku kolonijalnu silu. čak je pretio ratom Rusiji ako ne odustane od San Stefanskog Ugovora. bez obzira na njihov princip održavanja ravnoteže snaga po svaku cenu. Možda je interesantno pomenuti da je Bizmark pozvao i Sjedinjene Države da uzmu učešća na ovoj konferenciji. dok je Austriji ostavljen Balkan kao ventil za teritorijalno širenje. Bez obzira što Berlinski Kongres nema direktnog uticaja na kolonizaciju Afrike. zadržaću se na njemu sa par redova jer se kroz način rada tog Kongresa može shvatiti politička atmosfera tog vremena. Kancelar Bizmark je 1884 godine sazvao konferenciju u Berlinu na kojoj je skoro 400 godina posle Sporazuma u Tordesiljasu napravljena još jedna “konačna” podela zemaljske kugle. Jačanje Rusije kao pomorske sile bila je noćna mora za sve zapadno-evropske zemlje. Nemački Blok i Engleska. Kongres je sazvan kao izraz medjunarodne konsternacije kada je pobednička Rusija jednostrano nametnula Turskoj San Stefanski Ugovor marta 1878 godine. koliko god je ruski strateški prioritet bio izlazak na topla mora.zemaljske kugle.) Austro-Ugarski i Nemački stav na Berlinskom Kongresu je bio vrlo jasan. Englezi su imali jedan. Dizraeli. ne vodeći bilo kakvog računa o etničkim granicama kolonijalizovanih naroda. Tom prilikom. Moram da skrenem pažnju da ovu Berlinsku Konferenciju ne treba brkati sa Berlinskim Kongresom koje je održan šest godina ranije. još jači razlog za svoj stav na Berlinskom Kongresu.

2 miliona dolara.800 kvadratnih kilometara Aljaske (dvostruko više nego površina Teksasa) za zanemarljivih 7. javno to ne govore. Srbija. i to prvenstveno Austriji. tim ugovorom bila je stvorena Velika Bugarska. na Berlinskom Kongresu pocepan je San Stefanski Ugovor koji je Rusija nametnula poraženoj Otomanskoj imperiji svega tri meseca ranije. pristrasnim rešenjima ne samo San Stefanskog ugovora. +++ Sada nazad na britanski koncept “trgovine i uticaja” koji je bio zvezda vodilja britanske prekomorske politike pre nego što su Britanci bili uvučeni u sopstvene kononijalne poduhvate da bi sprečili dalju francusku ekspanziju. Kao što je već bilo rečeno. Amerikanci su kupili čitavih 1. Rusija se ustezala da odabere Srbiju za svog eksponenta na Balkanu. odnosno za nešto više od 100 miliona današnjih dolara. Jasno je da je najveća greška ruske diplomatije bila što je Rusija sve karte stavila na Bugarsku za koju su verovali da pošto je crnomorska zemlja. nego što su ih Amerikanci uhvatili u klješta. Ali ako i misle tako. Britanci su bili daleko od toga da predvide da će svega 50 godina kasnije Amerikanci preuzeti od njih ulogu najveće svetske sile. jedanaest godina pre čuvenog Berlinskog Kongresa. Do tog vremena britanska kruna i britanska vlada su stajali po strani od svakog pokušaja da direktno vladaju onim zemljama sa kojima su želeli da trguju. Možda tek danas neki britanski politički mozgovi shvataju da im je bilo bolje da su ostali da se graniče sa Rusijom (u Kanadi). ne vodeći računa o etničkim granicama. Sem toga. Ostale novooslobodjene države Balkana. već ukupnom politikom Koncerta Evrope lansiran je čuveni proces teritorijalnog prepucavanja izmedju balkanskih država. I to nije Britancima zvonilo na uzbunu. Berlinski Kongres je bio poraz ruske imperijalne politike. Ali tim aktom je i Rusija bila sprečena da izidje na Mediteran što joj je bio vojno-diplomatski prioritet punih 200 godina. jer je Srbija za vreme vladavine dinastije Obrenović bila okrenuta Zapadnoj Evropi. Velika Bugarska je nestala sa mape Evrope pre nego što je bila i ucrtana na te mape. Rusi su. U stvari ta čuvena po zlu “balkanizacija” Balkana je bila isključivo posledica sukoba strateških interesa velikih sila oko novo-oslobodjenih zemalja koje su se postepeno pojavljivale na Balkanu kada je turska imperija počela da se raspada. Pod pritiskom zapadnih sila.518.Britanija je tokom XIX veka bila do te mere obsednuta rusofobijom da je potpuno zanemarila da reaguje kada su SAD kupile Aljasksu od Rusije. Nepravičnim. Još u martu 1867 godine. pa i dobar deo Središnjeg Balkana. 55 . na račun Turske dali Bugarima ceo Istočni. Grčka i Crna Gora ostale su kratkih rukava. može biti lakše kontrolisana nego Srbija.

došlo bi i do rata izmedju Francuske i Engleske! Naravno. Kolonija se postepeno širila u unutrašnjost što je izazvalo seriju od četiri rata sa snažnom kraljevinom Ašanti. početkom 1904 godine. 56 . Francuzi sklapaju poseban Rusko-Francuski Savez i ostavljaju Nemačku i Britaniiu po strani. a ovi su to iskoristili kao dobru priliku da naplate vekovne račune koje su imali sa Ašntijima. Francuska se konačno oporavila od poraza u Prusko-francuskom ratu i želela je ne samo revanš nad Nemačkom već i da potisne Englesku sa vodećeg mesta u svetu. dok su tokom sledećih decenija milom ili silom preuzeli sve što su do tada kontrolisali Danci i Holandjani. U to isti vreme. sledeći svoju politiku patološkog straha od Rusije. odmah iza toga. kako bi je lakše uvukli u savezništvo protiv Nemaca. Trebalo je Britaniju dovesti u situacija da oseti negativne strane svoje spoljne politike. kada je djavo zaboravio šalu. a suprotno praksi Koncerta Evrope.Nedžentlmenski posao trgovanja sa “domorodcima” prepustili su raznoraznim privatnim kompanijama. i kada su Francuzi zauzeli pozamašan komad Afrike. Izmedju 1895 i 1896 vodjen je Četvrti Ašanti Rat posle kojeg su Ašanti konačno izgubili nezavisnost. +++ Kraj XIX veka i početak XX veka doneli su značajne promene u rasporedu i ravnoteži snaga. Francuskoj je jedino Velika Britanija stajala na putu sa svojom nepredvidljivom politikom “veličanstvene izolacije”. Trebalo ju je stvarno izolovati i navući je da prihvati francusku ruku prijateljstva. To je stavilo Francusku i Britaniju na suprotne strane. Britanci su uzeli pleme Fanti kao svoje saveznike. Tako je 1821 godine Britanska vlada preuzela staranje o Zlatnoj Obali od Afričke Kompanije Trgovaca (African Company of Merchants). velikodušni Francuzi nude “Srdačno Zajedništvo” zabrinutim Englezima. Te kompanije su imale i svoje vojske koje su bile mahom sastavljene od divljačnih Škotlandjana. U slučaju izvesnog rata izmedju Japana i Rusije. Postali su britanski protektorat u januaru 1902 godine. uključujući i već pomenutu tvrdjavu Elminu. ali su donosile profit celom društvenom vrhu u čijim rukama su se nalazile akcije. Ustvari ta Francuska opsesija da oduzmu Nemačkoj kolonije u Africi uvukla je čovečanstvo u avanturu Prvog Svetskog Rata. To su bile kompanije koje su uglavnom bile vodjene od engleskih Jevreja i engleskih Italijana. Medjutim. (Entente Cordial. Englezi sklapaju Pakt sa Japancima. razuzdanih Iraca i ostalih nacija koje Englezi nisu baš mnogo cenili. U stilu Rišeljejevske diplomatije. u Srbiji odomaćeno “Velika Antanta”). engleska kruna je morala da stvari preuzme u svoje ruke. Tako je nastala Britanska kolonija Zlatna Obala.

Drugo političko ubistvo. Muhamedu Mehmedbašiću. Prvi ispit novog Franiusko-Britanskog prijateljstva je bilo zajedničko suprotstavljanje Nemačkoj kada je Francuska prisvojila Maroko. Izvršenje je bilo povereno neupućenim. i naročito u Sandžaku. a podsticana od nezadovoljnog. I to ubistvo je bilo naručeno preko iste tajne organizacije Crna Ruka. 57 . bilo je ubistvo Austrijskog prestolonaslednika nadvojvode Franca Ferdinanda u Sarajevu. Iako je britanska obaveštajna služba bila prisutna i u Bosni. Medjutim. manje je poznato da je Crna Ruka delovala uz materijalnu i logističku podršku francuske obaveštajne službe. Kao što je poznato ubistvo su izvršili oficiri srpske vojske organizovani u tajnu organizaciju Crna Ruka. Ona se bavila kolonijlanom politikom dve zemlje i saradnjom u oblasti zajednički odbrane. njihovo nedovoljno tačno obaveštavanje. konzervativnog krila Srpske Pravoslavne Crkve koja je za vreme dinastije Obrenovića bila potisnuta u stranu iz političkog života i stavljena na periferiju društvenih zbivanja. Velika Antanta je serija ugovora koji su potpisani 8. Francuska je sada bila spremna da ide do kraja. Verujem da britanski politički analitičari ni dan danas nisu svesni da su ih tada Francuzi navukli i da oni još uvek veruju da su ta ubistava bila isključivo posledica slepog srpskog nacionalizma. kao i slabo poznavanje unutrašnjosti Balkana od strane Britansksih stratega omogućilo je Francuzima da u toj evropskoj nedodjiji organizuju i finansiranju dva politička ubistva. ali iskreno rodoljubivim članovima organizacije Mlada Bosna. aprila 1904 izmedju Francuske i Britanije. pošto su shvatili da ih “veličanstvena izolacija” vodi u pravu izolaciju. Francuzi su bili čak toliko vešti da su uspeli da ubede Britance da im se pridruži i Rusija. Francuzi su u tu svrhu odabrali da iskoriste suprotnosti koje su stvorene na Balkanu. Prvo je bilo ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića 1903 godine. Cilj Mlade Bosne je bilo prisajedinjenje Bosne Srbiji koju su Austrijanci anektirali. Nemačka se protivila do te mere tom novom francuskom kolonijalnom poduhvatu da je poslala Flotu u pomoć nezavisnoj Kraljevini Maroko ali je morala da se povuče da ne se ne bi sukobila sa britanskom flotom.Englezi. Gavrilu Principu. Bogdanu Žerajiću i drugovima. Vasi i Veljku Čubrilovićima. još značajnije i neuporedivo dalekosežnije. Tim ubistvom omogućen je dolazak pro-francuske dinastije Karadjordjević na vlast u Srbiji i dugoročno su poremećeni do tada dobri austrijsko-srpski odnosi. Sve što je preostalo da se uradi bilo je stvoriti uslove za rat sa Nemačkom. Nedeljku Čabrinoviću. nasedaju i prihvataju francuski predlog.

Nikola Pašić dao nalog da se pripadnici Mlade Bosne uhapse i spreče u izvršenju planiranog atentata.Francuski obaveštajci i njihovi srpski saveznici su znalački iskoristili rodoljubivi zanos pripadnika Mlade Bosne kako bi isprovocirali rat izmedju Srbije i Austrije. Tada je i deo nemačkog Togolanda pripojen Britanskoj koloniji Gold Koust od koje je nastala današnja Gana. Na mirovnoj konferenciji u Versaju. ovi su uspeli da se prebace u Bosnu i da u Sarajevu ubiju Franca Ferdinanda. odnosno rat protiv celog nemačkog bloka da bi se konačno revanširali Nemačkoj za poraz od pre 40 godina. Velike Britanije. Belgije. Nerazumna primena Vilsonovih Četrnaest tačaka trajno je poremetila odnos snaga u Evropi i postala jedini razlog za kasnije izbijanje Drugog Svetskog Rata kao i potiskivanje Evrope sa mesta svetskog lidera. Po već pripremljenom scenariju u rat bi ušli ne samo Francuzi već i njhovi saveznici Englezi i Rusi. a sve to samo da bi Nemačka izgubila svoje kolonije u Africi! Prvi Svetski Rat. veći deo Togolanda je dobila Francuska što je danas izraslo u nezavisnu državu Togo. Prvi Svetski Rat je u sledećih četiri godine koštao svet možda i više od 20 miliona ljudskih života. se završio 34 godina posle Berlinske Konferencije. nezapamćena razaranja i nezamislive društvene posledice. Drugi. Srbija je izgubila četvrtinu svog stanovništva i više od pola sve imovine. Iako je tadašnji predsednik vlade Srbije. Sve kolonije koje su Nemčkoj date pre 34 godina podeljene su izmedju Francuske. Vudro Vilson je nametnuo kao osnovu za gradjenje medjunarodnog sistema bezbednosti principe koje je izložio u čuvenim Četrnaest Tačaka. a išle na uštrb ne samo pobedjenog nemačkog bloka. Južnoafriče Unije i Portugalije. Predsednik Sjedinjenih Država Amerike. Posle toga sve funkcioniše po francuskom scenariju. Na mirovnoj konferenciji u Versalju koja je usledila došlo je do dugo željene mogućnosti da se napravi makrorevizija granica koje su dogovorene u Berlinu. ali ne i na ostatak sveta. Po tim principima pravo etničkog samoopredeljenje se predvidjalo samo za novostvorene države koje su nastale rasturanjem Austro-Ugarskog Carstva i to samo u onim granicama koje su odgovarale američkim strateškim interesima. samo su gospodari bili delimično 58 . Osnovna ideja koja se krije u Četrnaest Tačaka je bila promeniti odnos snaga u Evropi i stvoriti na taj način uslove za dominaciju Amerike. U kolonijama se ništa bitno nije promenilo. već i Velike Britanije. Principi predsednika Vilsona bili su primenjeni samo na odabrane Evropske zemlje.

malo sutra! Medjutim. niko nije ni pomišljao da se etnički pristup rešavanju medjudržavnih granica može primeniti na Afriku koja je neopravdano smatrana da je naseljena isključivo urodjeničkim. u čuvenim Četrnaest Tačaka. došlo do procesa masovne dekolonizacije. To je dobro došlo Americi u situaciji koja je nastala po svršetku Drugog Svetskog Rata. plemenskim društvom. U Versaju niko nije ni sanajao da će te azijske i afričke kolonije svega 20 godina kasnije otpočeti svoje borbe za oslobodjenje i jedna po jedna postajati suverene države i ravnopravni članovi svetske zajednice.” “Istu težinu”. interesi zainteresovane populacije (tu se misli na stanovništvo kolonija) moraju imati istu težinu sa pravednim zahtevima vlada kojima će to pravo biti dodeljeno.novi. U vreme Versajske Konferencije. te da su učestvovali na mirovnoj Konferenciji u Versaju. to ipak nije bila čista retorika. Da je princ Henri Navigator živeo 450 godina duže. nesposobnim za bilo kakvu samoupravu. a Ser Džozef Benks barem stotinu godina kasnieje. možda bi današnja Afrika bila mnogo srećniji kontinent i da ne bi ni bilo potrebe da si iskuje kolokacija “južno od Sahare”. granice izmedju bivših kolonija ostale su i granice novooslobodjenih afričkih država. u tački pet se kaže da “… prilikom utvrdjivanja suvereniteta. 59 . (Setimo se samo ranih filmova o Tarzanu!) Ovde svakako treba pomenuti da je u vreme Versajske Konferencije. Kao posledica takvog elitističkog shvatanja kada je u drugoj polovini XX veka. stepen pismenosti u Obali Zlata bio znatno viši nego u Srbiji! Doduše.

pa čak ni po vojnoj snazi SAD nisu bile dorasle evropskim zemljama. Medjutim. Po nekim izvorima. izmenile su situaciju dramatično. tokom XIX veka svetska politika se još uvek krojila samo u Evropi. učešće u tom ratu dalo je Americi pravo da sedi za stolom na Versaljskoj Konferenciji. kada smo se barem okvirno upoznali sa Ganom: odnosno kako izgledaju ovi prostori. Nemačka i Rusija. moći ćemo da se upustimo u političku ocenu kako je Gana nastala kao moderna država. Većina čitalaca će biti iznenadjna mojom kvalifikacijom da su SAD bile relativno “drugorazredna država”. dobijaju jednog značajnog takmaca i to u SAD. Kao što je već u prethodnom poglavlju rečeno. kada je i Gana postala nezavisnom državom i članicom Ujedinjenih Nacija. setimo se samo kako je tadašnju Ameriku opisao Žil Vern u svom romanu Put oko Sveta u Osamdeset Dana. Velika Britanija. mora da su videli istoimeni film. od jedne drugorazredne države.NEZAVISNOST SADA! Sada. Amerika je iskoristila tu priliku da se naplati Englezima za sve ono što im je tokom XIX veka. postala velika sila. ni po razvijenosti nacionalnih institucija. Amerika je u Prvi Svetski Rat ušla tek 1917 i to tek pošto je Engleska postala prezadužena kod Američkih bankara. Pored toga. Medjutim. izuzetno lukava politika republikanca Teodora Ruzvelta. Sada su Amerikanci mogli da postavljaju uslove oholoj Britaniji i da joj 60 . Prvo ćemo se kratko osvrnuti na uslove koji su se stekli u drugoj polovini XX veka kada je došlo do lančane dekolonizacije. u jednoj vanevropskij zemlji koja je u manje od dvadeset godina. Medjutim. početkom XX veka SAD su imale vojsku koja je bila slabije opremljena od bugarske vojske i bila po svojoj vatrenoj moći ispod dvadesetog mesta u svetu. Francuska. ko sve tu živi i šta se može smatrati najbitnijim u ganskoj prošlosti. bio najbolniji izvor kompleksa niže vrednosti. ova konstatacija nije preterana. U XX veku situacija se menja. Ni po razvijenosti infrastrukture. Čak i oni koji ne čitaju knjige. Zemlje na vanevrospkim kontinentima bile su uglavnom egzotična mesta kamo su samo vojnici i avanturisti išli i o kojima su ondašnji ljudi voleli da čitaju u ondašnjim akcionim romanima. a kasnije i demokrate Vudro Vilsona.

delimično je uspeo sa Kraljevinom Jugoslavijom. kako bi Amerika na pepelu te omrznute Evrope. u vreme kada je Britanija ostala jedini borac protiv Hitlera. Medjutim i posle toga. Ruzevelt je ucenio britanskog premijera Vinstona Čerčila da će Engleska dobiti pomoć od Amerike jedino ako prihvati da posle rata ukine monopol trgovine sa britanskim kolonijama i otvori ih za SAD. Sva britanska nastojanja da uvuku Ameriku u rat ostala su bez rezultata. U skladu sa takvim scenarijom. svesni da će Velika Britanija morati da prihvati izazov Nemačke. Englezi ostvarili obaveštajni prodor ne samo u vrh vojni. bolje reći Predsednik Franklin Delano Ruzvelt i američki bankari. U tim uslovima. to nije dalo željene rezultate. Jugoslovenska vojska je kapitulirala za svega nekoliko dana i Čerčil je bio vraćen na polaziu tačku. tako su treća i četvrta dekada XX veka bile vreme kada je Nemačka tražila osvetu za ponižavajući poraz u Prvom Svetskom Ratu. Čerčil je bio prinudjen da prihvati neke američke zahteve kako bi obezbedio barem logističku podršku Sjedinjenih Država. oni i do danas još uvek nose taj iracionalni kompleks niže vrednosti. Marta 1941 godine britanska obaveštajna služba je preko svoje agenture u vojski Jugoslavije i kroz KPJ inscenirala puč kako bi ovu zemlju uvukla u rat i barem privremeno smanjila nemački vojni pritisak na Britaniju. a naročito na ruševinama ohole Velike Britanije mogla da izgradi svoje carstvo. Čerčil to nije prihvatio. Usudjujem se da kažem da nije isključeno da je britanska obaveštajna služba znala za predstojeći napad na Perl Harbor i da ništa nije preduzela da se taj napad spremno dočeka.podrivaju primat u svetu. trljali ruke od zadovoljstva. tako su ranih četrdesetih. Kao što je Francuska obaveštajna služba početkom XX veka imala oslonca medju srpskim nacionalistima i nekim neodgovornim elementima u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.) Kao što je kraj XIX veka bio okarakterisan Francuskim nastojanjima da dodje do revanša protiv Nemačke. Posle mučnog odugovlačenja. Medjutim. Čerčilov najvažniii strateški cilj je ostao da SAD budu uvučene u rat. već i u sam vrh tada još uvek nelegalne Komunističke Partije Jugoslavije. Medjutim. u uslovima kada Britanija nije mogla još dugo da izdrži sama protiv Hitlera. ono što Čerčil nije uspeo u pregovorima sa Ruzveltom. 61 . To je formulisano u dokumentu koji će kasnije biti nazvan Atlanska Povelja. (Medjutim. srž američke politike je bila da treba ostati po strani od rata i ostaviti Evropu da izgori. Nemačka se pripremala za rat dok su Amerikanci. Američka strategija na konferenciji u Versalju počela je da plaća dividende.

neretko i savezničkih zemalja. arogancija. Britanija nije bila u stanju da i dalje finansijki opslužuje rastuće potrebe svojih prekomorskih poseda. ukupno trideset i dve. Prvo je 1953 vraćena nezavisnost Egiptu. nisu li oni gurnuli Sadama protiv Irana? (Kao što se iz navedenih primera može zaključiti. lokalnih uslova i bezočno zanemarivanje medjunarodnog javnog prava obično je dovodilo do toga da su se američke akcije završavale katastrofalno i to ne samo po američke interese već i po ceo svet. ne znači da ima i mnogo pameti!) Imitirajući primer Velike Britanije koja je navrat-nanos dala Gani nezavisnost. U znak protesta protiv američke uloge u naoružavanju Alžirskih boraca za nezavisnost. Zbog toga je.Da ne bismo pobegli iz konteksta dekolonizacije. postale su nezavisne države! A samo u toku jedne jedine. a prezadužena kod Amerike još iz vremena Prvog Svetskog Rata. U takvoj situaciji. a zatim je 1956 data i Sudanu. Sledeća je bila Obala Zlata. Osama bin Ladenom u Afganistanu ili Čombeom u Katangi i Mobutuom u Kongu. nedovoljno poznavanje istorije. godine. 62 . Vraćamo se na Američke apetite prema britanskim kolonijama koji se naziru iz Atlanske Povelje. većina afričkih zemalja. i Francuska je počela da se oslobadja svojih kolonija. 1960 godine. već i radikalizuje. preskoćićemo sve užase Drugog Svetskog Rata i sve krvave smicalice raznih obaveštajnih službi koje su u stvari imale glavnu ulogu u ovom mega-ratu. Konačno. koja je čuvana kao tajna sve do posle završetka rata. francuski predsednii Šarl De Gol je čak napustio NATO. Iz konteksta te Povelje. Osakaćena Drugim Svetskim Ratom. podstaknuti od strane američke zakulisne politike. a kasnije i od Sovjetskog Saveza. afrički rodoljubi počinju da se organizuju i da traže nezavisnost. Ali šta se tu može. Posle Indije i Pakistana. Setimo se kakve su planove Amerikanci imali sa Čarlsom Tejlorom u Liberiji. već počev od 1945. Od tada je politika podrivanja drugih. onaj ko ima najduži mač. Amerika koja je želela da sruši dominaciju Evrope u Africi i u Aziji i učini sirovisnku bazu evropskih kolonija dostupnu američkoj industriji nije štedela ni napora ni novca da se proces dekolonizacije ne samo ubrza. U periodu od svega deset godina. postala standardni operativni zadatak američkih obaveštajnih službi. Ili setimo se njihovih njihovnih nedavnih akrobacija na Kosovu i u Libiji. Velika Britanija počela da se oslobadja svojih kolonija i da se koncentriše na oporavak matične zemlje. došle su na red i afričke zemlje. bilo je jasno da je Britanskoj imperiji došao kraj.

a s druge njihovo podizanje na viši društveni i ekonomski nivo. tako je i prerana dekolonizacija prekinila proces prevazilaženje razlika koje su još uvek postojale u ekonomskom i društvenom razvoju izmedju kolonijalnih sila i njhovih afričkih poseda. Za njih je bilo od suštinskog značaja da se Evropa odseče od izvora sirovina koje su dolazile iz Afrike. Dekolonizacijom su najviše dobile dve supersile koje do tada nisu ni bile prisutne u Africi južno od Sahare: Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez. bez obzira do koje mere su bile eksploatisane. iako je bio dvosmeran. One kolonije koje su uspele da dostignu viši nivo društvenog i ekonomskog razvoja. Medjutim. taj proces. Iako to mnogima nije jasno. nediplomatskim delovanjem značajno doprinele dekolonizaciji. nije bio simetričan a još manje nesebičan. Niukom slučaju se nesme smetnuti s uma da je kolonizacija bila dvosmerni proces. barem što se tiče britanskih kolonija. Da bi održale ritam razvoja. S jedne strane. To je dovelo do velikih razlika izmedju pojedinih kolonija u njihovoj spremnosti za nezavisnost. U svakom slučaju. a najsporiji u Belgijskom Kongu. do dekolonizacije je došlo prebrzo i to nažalost. Afričke države su se od samog početka svoje samostalnosti sukobljavale sa problemima takve magnitude da ih nisu mogle same razrešavati. Sa ciljem da uspešnije eksploatišu prirodne i ljudske resurse svojih kolonija. nesme se zaboraviti da je duh paks britanike još uvek bio živ! Zavisno od toga koja zemlja je bila kolonizator. autohtoni razvoj koji je bio prekinut pre više vekova nije se mogao nastaviti. Taj proces je uglavnom bio motivisan profitom. One su svojim diplomatskim. Razlozi za takvo stanje su sledeći: Slično kao što je kolonizacija poremetila autohtoni razvoj naroda koji su živeli južno od Sahare. kao i da se 63 . bivše kolonije su i dalje morale da se oslanjaju na pomoć sa strane. bolje su se snašle u uslovima nezavisnosti nego one u koje je bilo manje ulagano.sedamnaest afričkih kolonija su dobile nezavisnost! Medjutim. Ipak. kolonijalne sile su ulagale sredstva u izgradnju infrastrukture i u obrazovanje lokalnih kadrova. taj naizgled dobrodošli i pozitivan proces ima i svoje tamno naličje. to je bio proces iskorišćavanja kolonija. na štetu kolonijilizovanih naroda. Najbrži je bio u nekadašnjim nemačkim kolonijama koje su postojale samo do kraja Prvog Svetskog Rata. Zapravo. može se reći da taj proces u Belgijskom Kongu nije ni postojao. a naročito tajnim. proces ujednačavanja nije bio podjednako brz u raznim kolonijama.

Nije više tajna da su doslovno svi afrički borci za slobodu dobijali obimnu i finansijku i logističku podršku od obe super sile. Mi smo tek obične marionete i žrtve krvoprolića koja su oni smislili. kakva je bila kolonijalna vlast. U isto vreme uvek će biti i stranih sila voljnih da pruže pomoć lokalnim despotima koji će kada dodju na vlast biti spremni da im daju odrešene ruke u iskorišćavanju prirodnih bogatstava njihovih zemalja. Darfura i Kot d ’Ivoara. U svom nestrpljenju oličenom u sloganu “NEZAVISNOST DANAS!” očevi današnjih nezavisnih država nisu ni pomišljali da bi nove granice nezavisnih afričkih država trebalo da budu rezultat medjuetničkih kompromisa. Kao što sam se već trudio da objasnim u onoj dugačkoj digresiji o istoriji modernog kolonijalzma. Gana je do sada. u krvave sukobe.politički izbore za te nove prostore. Svaki od njih je želeo samo što pre da sedne u predsedničku fotelju i postane “Spasitelj”. Ko zna koliko puta će se još ponovljati scenarija Šabe. Najznačajniie zemlje u grupi Monrovija su pored Lajbirije bile Kot d’Ivoar i Nigerija. slobodom opijenim zemljama. Da situacija bude još surovija. postale su destabilizirajući faktor u većini novo-oslobodjenih zemalja Afrike južno od Sahare. svi ti sukobi su imali i svoje medjunarodne sponsore. izgleda da se u drugoj polovini XX veka bolest balkanizacije proširila i na Afriku. Puna odgovonost ostaje na onim “Aleksandrima Velikim” koji se otimaju oko svetskih bogatstava i oko dizgina globalne moći. Balkanci. Šezdesetih godina prošlog veka kada je proces dekolonizacije Afrike bio u punom zamahu. Burundija. Biafre. niti su Afrikanci krivi za takav nesrećan razvoj. pretvorili su se u novim. Vrlo. sadašnje medjudržavne granice na afričkom kontinentu su skrojene sledeći slepo nekadanje kolonijalne granice bez obzira na etnički sastav stanovništva. U Africi će uvik biti nezadovoljnih lokalnih vodja spremnih da budu sponsorisani od stranih sila da bi došli do vlasti. Mnogi latentni medjuplemenski sukobi koji su ranije bili potiskivani represijom kolonijalnih vlasti. Ruande. svojih razdraganih i zahvalnih podanika! Etničke suprotnosti u uslovima nezavisnosti. koja su oni režirali i za koja su platitli unapred. niti smo mi. vrlo slično kao što je bilo i kod nas na Balkanu. One su zadržale punu saradnju sa kapitalističkim zemljama i nastavile proces ekonomskog razvoja kao i 64 . Ugande. Zaira. Sjera Liona. kada nije više bilo nad-etničkog autoriteta. Ni jedna ni druga super sila nisu štedele na sredstvima da se Afrika destabilizuje i gurne u avanturu nezavisnosti. Lajbirije. Medjutim. srećom bila poštedjena ozbiljnijih medju-etničkih sukoba. Eto. Posledice brzoplete nezavisnosti su bile ogromne i to naročito u onim zemljama koje su pale pod sovjetski uticaj. stvorene se dve grupe nezavisnih država: grupa Monrovija i grupa Kazablanka.

medjutim pošto se kod nas sbog padeških fleksija odomaćilo Nkrumah i ja ću ga tako i zvati. Dr. UGCC). a verovatno i pod uticajem američkog načina mišljenja. 21. odnosno engleskoj tituli Lord. Njihov program je bila samouprava. Nkrumah insistira da UGCC nije delovala dovoljno agresivno u propagandi prema stanovništvu. S druge strane.) Nezadovoljan taktikom UGCC. njegovih satelita. Antikolonijalna borba stanovnika britanske kolonije Obale Zlata dobila je još jedan neočekivani podsticaj kada je po završetku Drugog Svetskog Rata američki advokat poreklom iz Obale Zlata. Nana je titula koja odgovara srpskoj tituli Gospodar iz vremena dinastije Obrenović. 65 . (United Gold Coast Convention. Englezi nisu pokazali dovoljno razumevanja za racionalnost Dankvinih inicijativa. (Nana Joseph Kwame Kyeretwi Boakye Danquah 1895 -1965). Ganci. september 1909 – 27. aktivna borba za nezavisnost počela je tek po završetku Drugog Svetskog Rata.da nije došlo do značajne političke promene. nisu odmah na dnevni red stavili nezavisnost. a naročito od Jugoslavije. Dankva popustio pritisku nekih radikalnijih intelektualaca i pristao da se 1947 godine osnuje Ujedinjena Konvencija Zlatne Obale. one subsaharske zemlje koje su se opredelile za kvazi-socijalistički model razvoja. Takvoj. kao vrlo razumni i promišlejni ljudi. +++ Iako su još tokom tridesetih godina prošlog veka intelektualci iz Obale Zlata uspeli mirnim putem da ostvare neka prava na samoupravu kolonije. Ono Nana na početku njegovog imena nije deo imena. Nkrumahovo ima se izgovara Nkruma. Najznačajnije medju njima su bile Gvineja i Gana. a još manje upotrebu sile da bi se ta nezavisnost dobila. I pored ekonomske pomoći koje su ove zemlje dobijale od Rumunije. pokret čiji je krajnji cilj bila nezavisnost. te zemlje su izgubile prvobitni ubrzani ritam ekonomskog razvoja i bile su prinudjene da sačuvaju državni poredak samo primenom opresije nad sopstvenim narodom. smirenoj orijentaciji naročito je doprineo neosporni vodja tog pokreta poznati advokat Nana Džosef Kvami Ćerećvi Boaće Dankva. svrstale su se u grupu Kazablanka. Kvami Nkrumah (Kwame Nkrumah. Naime. Sovjetskog Saveza. On investira svu svoju energiju da taj pokret preraste u političku partiju sa masovnom podrškom. Za razliku od drugih oslobodilačkih pokreta u Africi. Dankva je je još i pre Drugog Svetskog Rata zagovario potrebu veće administrativne autonomije za Obalu Zlata. Nažalost. april 1972) došao nazad u svoju afričku postojbinu. (Samo da napomenem. tako da je u izmenjenim uslovima posle Drugog Svetskog Rata. On se priključio UGCC i biva izabran za sekretara tog pokreta. već titula.

Nkrumah je 1949 godine napustio UGCC i osnovao svoju političku stranku. Kolonijalne vlasti nepromišljeno odgovaraju represijom i kompletno rukovodstvo UGCC. Nkrumah ne dozvoljava bilo kakvu opoziciju svom mišljenju. Izmedju ostalih proteran je i slobodoumni urednik najtiražnijeg ganskog dnevnika. Da je Dankvin predlog tada prošao. Tako je Gana dobila slobodu kao država. Tada su organizovani i predsednički izbori. Režim čak nije dozvolio da se na bilo koji način javno obeleži njegova smrt. najverovatnije bi istorija nezavisne Gane bila smirenija i Ganci bi bili poštedjeni mnogih patnji koje su doživeli za vreme Nkrumahovog samovlašća i ekonomskisamoubilačkih vojnih režima koji su sledili. Dejli Grafika koji je bio iz Sjera Lionea. Tri godine kasnije 1960 godine narodnim referendumom Gana postaje republika i izlazi iz personalne unije sa Ujedinjenim Kraljevstvom. CPP). Da bi u budućnosti obezbedio sebi funkciju Predsednika Vlade. Nkrumah. izvor i prava i izvor sve vlasti bila uklonjena. a i ohrabren podrškom narodnih masa. proteruje i neke afričke intelektualce koji su u Gani našli utočište od kolonijalne opresije. dobila nezavisnost marta 1957 godine.Da bi ubrzao ostvarenje nezavisnosti Nkrumah poziva narod na proteste. To hapšenje doprinelo je da se proces političke mobilizacije masa još više ubrza. Nkrumah uspeva da u Zakonodavnoj Skupštini kolonije preglasa predlog Dankve da budući Parlament ima dva doma. Zatim kako bi obezbedio apsolutno samovlašće. Tako da je i poslednja prepreka Nkrumahu da postane neosporan vodja nacije. a Ganci su je izgubili kao narod. Dankva koji je zaslužan što Gana ima to lepo i dično ime umro je u zatvoru 1965 godine. Partiju Narodnog Zbora (Convention People's Party. ti protesti prerastaju u nerede. Oni će biti zapamćeni u istoriji Gane kao “Velika Šestorka”. Edvard Akufo-Ado and Viliam Ofori Ata bivaju uhapšeni. U cilju uvodjenja jednoumlja. Već sledeće. Gana je. ali takodje je dovelo i do definitivnog razilaženja Nkrumaha i Dankve. Nezadovoljan smirenom i promišljenom politikom koju je Dankva zagovarao. Ako Adjei. Obećebi Lampti. Nkrumah dopunjava već ionako ozloglašeni Zakon o Preventivnom Hapšenju (Preventive Detention Act) iz 1958 godine i Dankva odlazi u zatvor. 66 . Dankva. kao što je već bilo pomenuto. Dom Predstavnika i Dom Starešina (lokalnog plemstva). odnosno što veću vlast. a njen prvi predsednik vlade je postao Kvami Nkrumah. Dankva koji je bio jedini protivkandidat za položaj Predsednika Republike dobio je svega 10% glasova. 1948 godine.

dolazilo je do sve izraženije uloge žene kao usmerivača života horde. Ljudi se udružuju da nekom nešto naškode. Mame su davale život. predlažem da prodiskutujemo ulogu mega-ličnosti u stvaranju istorije. pa i u najjednostavnijem udruživanju postoje dve kategorije jedinki koje čine zajednicu. Ljudi se udružuju da se brane od onih koji su se udružili da im nešto naškode. pljačkaške bande. porodice. Ubedjen sam da su naši pretci bili daleko srećniji dok su mame donosile odluke. Postoje oni koji odlučuju i oni koji te odluke sprovode u delo. a gde nije. pa su tate i mame gubile kontrolu nad gomilom onih koji su ih sledili u potrazi za vodom i bogatijim lovištima. koji žive tu negde u okolnom drveću i stenju. klanovi. Stvari su naročito počele da se komplikuju kada su najmladja deca (koja su obično produhovljenija od starije dece) došla na ideju da steknu veći ugled u plemenu obznanjivanjem kako im duhovi predaka. nego kada je tu funkciju ponovo preoteo tata. Pre nego što je istorija počela da se pamti. zajednice su postajale sve brojnije. pa i države kakve danas znamo. tako da su sve odluke donosili ili otac ili majka. Kako su se uslovi života pra-čoveka menjali. Sada su tate i mame morale i njih da konsultuju kako se ne bi desilo da učine neki 67 . Tako nastadoše horde. ljudi se udružuju da nešto naprave (uključujući i decu). tajna društva. Po mom mišljenju jedan od zvezdanih trenutaka evolucije čoveka dogodio se baš tada kada je Mama uspela da se nametene za vodju proširene porodice. Kako se ljudski rod približavao istorijskom periodu. Drugo. ljudske zajednice su bile izuzetno male. pa su ga samim tim i više cenile nego tate.GLAVA KOJA JE PRIVIDNO VAN KONTEKSTA Iako se plašim se da će ovo poglavlje naizgled biti van konteksta moje knjige. poveravaju svoje želje i mudrost. sugeriram da se zadržimo na nekim teoretskim pitanjima pre nego što se usudimo da analiziramo gde je Nkrumah omanuo. Ljudi se udružuju da se vesele. U svakom. Prvo ću pokušati da izložim svoje lično vidjenje načina na koji društveno-politički činioci utiču na izbor sistema vlasti u zemljama kao što su Gana i Srbija.

kad je došlo do tazbine. ljudskom prirodom dominira subjektivni primitivizam! Shodno tome sve uspešne društvene promene u istoriji čovečanstva bile se pokretane ljudskom pohlepom a ne idealizmom. Uskoro će ti koji su znali kako da komuniciraju sa duhovima postati najznačajniji politički faktor u plemenu. Tek kada je direktor radova. dvometraš i silina od momka dao lepu paricu gospodinu lokalnom popi da preseli duha u jedno drugo. (Ali i kraj. stvari počinju da se komplikuju. U društveno-ekonomskim uslovima XIX. omogućava ljudima. Od kako je sveta i veka postojala su samo dva pokretača koji su navodili ljude da se bore za učešće u procesu odlučivanja. E. kako ćemo kasnije videti. Zetovi i snaje nisu bili ni malo spremni da izvršavaju naredbe bez pogovora. odluke su donosili oni koji su se najbolje služili buzdovanom i oni koji su bili upućeni u svetu tajnu kako da sele duhove iz jednog drveta u drugo. već iskljičivo u svoju moć zapažanja i sopstveni način mišljenja. Da bih ostao veran obećanju da ne verujem u otrcane političke šablone i u tobožnju objektivnost. Idealizam je najčešći pokretač društvenih promena. Da se ne bismo rasplinuli. još udobnije drvo. po mom mišljenju tome treba dodati i treći činilac. ovde moram da 68 . Iako je lokalni poglavica bio saglasan da se drvo poseče. ali je takoreći bez izuzetka padao na ispitima istorije. To su idealizam i pohlepa. zadovolje svoju pohotu.državnički potez koji nebi bio po volji duhovima predaka.) U svakom slučaju u dugotrajnom procesu usavršavanja oblika ljudskog udruživanja od horde do moderne države. Naravno pod uslovom da kapitalisti. po tvrdnji lokalnog fetiša. To je početak demokratije. Sećam se kada je Energoprojekt gradio u Togou dalekovod Sokode-Kara koji je trebalo da prodje baš tamo gde je u jednom ogromnom odum drvetu. na ovaj ili onaj način. već i sa opozicijom tazbine. gospodin popa se usprotivio i radovi su bili prekinuti. moglo se nastaviti sa gradnjom dalekovoda! Medjutim. Medjutim. jedan Beogradjanin. ali i preduzimljivih unuka. deo svog plena ustupe državnom aparatu prinude kako bi ih ovaj zaštitio od besa onih na čiji račun su zadovoljili svoju pohlepu. da u skladu sa zakonom. tate i mame su počele da se suočavaju ne samo sa opozicijom svojih produhovljenih. Hteli mi da priznamo ili ne. pa su tate i mame morale i njih da uključe u donošenje odluka. boravio duh plemena. ograničuću se samo na primere iz nedavne prošlosti. najefikasniji model organizovanja privrednog života bio je i ostaje kapitalizam! Jedino kapitalizam. XX i XXI veka. a to je odnos izmedju testosterona i adrenalina u metabolizmu onih koji se bore za vlast.

a toj proizvodndji nisu adekvatno doprinosili svojim administrativnim aktivnostima. isključili iz liste faktora proizvodnje. a možda bi čak i “Amerika i Engleska bile zemlja proleterska” (kao u onoj zaboravljenoj revolucionarnoj pesmi). kako bi više i zaradili. Tito je računao na pohlepu radničke klase. 69 . Sovjetski model birokratije je propao jer su tamošnje sitne birokrate zadovoljavale svoju pohlepu na račun proizvodnje. Na svojoj koži smo u vreme socijalizma dobro osetili koliko nam je nedostajala preduzetnička pohlepa prilikom izgradjivanja naše socijalističke privrede. a putera nije bilo dovoljno za sve. I to za platu koja je najčešće bila svega tri puta veća od plate radnika. pa je svim preduzimljivim Kinezima dozvolio da eksploatišu sopstvenu radničku klasu. Ono što je za njih bitno. kinesko rukovodstvo se mudro drži maksime: “Pravite vi pare.) Kako bilo da bilo. a socijalizam čista utopija! Da Lenjin nije bio nestrpljiv i da je prepustio Veliku Oktobarsku Revoluciju praunicima. Medjutim. I jugoslovenski eksperiment sa direktiom demokratijom i samoupravljanjem je propao. Naša privreda je funkcionisala uspešno samo do onih granica koliko je bilo nesebičnosti. (Molim da se uoči – ne graditelji naše bolje sadašnjosti već njihove bolje sadašnjosti. Sovjetski Savez bi možda stajao na mnogo čvršćim nogama.konstatujem da ja izuzetno cenim ljude koji uspevaju da se obogate. (Koliko je ta budućnost daleko i dali će ikada stići. Za one. kapitalistu. Medjutim. Marks i Engels su debelo pogrešili kada su preduzetnika. Iz toga je potpuno jasno da bez obzira kakav su oblik društvene zajednice dobijale zavisno od razvoja sredstava za ubijanje (ili kako su Marks i Engels u naivnosti XIX veka pisali – sredstava proizvodnje). tajkunima još nije istekao rok trajanja. prave demokratije nikada nije bilo niti je može biti. koji bez obzira na moj pesimizam još uvek veruju da je socijalizam moguć ima nade! Tu je Kina! Kineski partijsksi vrh je shvatio da je pohlepa. Moram da priznam da su kapitalistsi graditelji bolje budućnosti. kapitalizam će ostati glavna pokretačka. već za platu. odnosno subjektivni primitivizam. to je da se poveća bruto nacionalni proizvod. ostaje otvoreno pitanje. samoupravljanjem više da zapnu. ali buzdovan ostaje čvrsto u našim rukama!” Dokle god se naša genetika ne promeni i na zemaljskoj kugli ne izumru subjektivni primitivci. ali zato naše bolje budućnosti. daleko jači pokretač od partijskog entuzijazma. partijske discipline i entuzijazma medju privrednim rukovodiocima koji su radili ne da se obogate. oni što prave svinjce od našeg altruizma (vidi Glavu Prvu). apetiti su nam rasli. pa je očekivao da će u skladu sa tzv.

oni mu iskopaju da je korupcionaš. a koje teoretičari nazivaju plutokatama. recimo.Medjutim. Najveći broj zemalja praktikuje već pomenutu zakulisnu vladavinu onih nevidljivih koji imaju sredstava da ubede naše izabrane predstavnike kuda da vode zemlju. Pošto veličina njihovih profita zavisi od efikasnosti državnog aparata. a narod zadovoljan. birokratska država može da bude vrlo efikasna. Čak i kada takve odluke i nisu u našem najboljem interesu. jer korupcija nije ni potrebna. Birokratija (vladavina profesionalnih vlastodržaca). priličan broj zemalja još uvek poštuje tradiciju i primenjuje drugačije političke sisteme. U plutokratiji gotovo da i nema korupcije. Buzdovan je tako čvrsti u njihovoj šaci. oni se staraju sreći pripadnika državnog aparata ali ih i drže pod čvrstom kontrolom. ni korupcija nije uvek negativna pojava. Sve zavisi od visine procenta koji birokrate traže da se nešto ubrza. niti prepametni unučići bilo šta pitaju. da se ni nezadovoljna tazbina. ako predje tu granicu. Korupcija se može tolerisati čak i do 20% vrednosti nekog posla. Vlast i onako radi samo ono što se od nje naruči. Zavisno od stepena obrazovanja i motivisanosti tih “narodnih vodja”. U takvoj državi birokrate su direktni komandanti aparata državne prinude. Ona čak može da bude vrlo značajan faktor ubrzanog napretka. tako i ovi nevidljivi ljudi umeju da šušnu našim izabranim. odnedavno je u velikom broju zemalja proces odlučivanja doživeo jednu značajnu promenu. vlada je efikasna. Kao što je “energoprojektovac” u Togou znao šta je najbolje za duhove predaka. svega tri do pet posto. Kad god im zatreba da se nekog “svog” otarase. uvek će biti dovoljno akademika i intelektualaca spremnih da nas ubede u ispravnost takvih odluka. pa ga streljaju. što je grčki za ‘vladavinu naroda’. činovnici srećni. Plutokratska država funkcioniše dobro ali uglavnom na zadovoljstvo “nevidljivih”. Uvodjenjem jednog složenog i pomalo nastranog sistema koji je eufemistično nazvan ‘demokratija’. U takvom obliku vladavine. Korupcija dobija svoju političku svrhu. onda je kompletna struktura 70 . Mnogi vrhunski birokrati čak i ohrabruju korupciju. nominalnim vlastodršvima šta je najbolje za nas. u XXI veku državna organizacija može da ima uglavnom tri osnovna oblika: 1. medjutim. odlučivanje je napravilo oštar zaokret tako da su sada neki mahom nevidljivi ljudi postali inspiratori naše politike. U tu grupu država spadaju sve velike demokratije sveta. U tu kategoriju vladavine spadaju vojne diktature i jednopartijski sistemi. Pravo na odlučivanje je oduzeto onima koji vitlaju poslovičnim buzdovanom i onima koji imaju božji broj telefona. Ako je to. Oni sastavljaju zakone i sprovode ih. 2. Uzimajući u obzir koja društvena struktura ima najveću težinu u donošenju odluka. Ipak. I opet su svi srećni izuzev onih koji su živeli na jaslama streljanog.

Bog donosi sve odluke. dok sam bio načelnik Školstva (Odeljenje za Profesionalno Osposobljavanje u Saveznom Sekretarijatu za Inostrane Poslove). U poslednjih pet godina više od dve hiljade mladića i devojaka su se digli u vazduh zaradi tog plemenitog cilja. Bez svake sumnje teokratija je najefikasniji oblik vladavine. Tada država doživljava kolaps. obećavanjem sreće u nekom boljem. Nije mi bila namera da bacim sumnju na integritet svih članova tih profesija. želeo bih da skrenem pažnju na još jedan činilac koji može ozbiljno da utiče na političke odluke onih koji su na vlasti i na taj način skrene sudbine država i nacija. može da ima toliko duha da nam garantuje kompenzaciju za sve naše ovozemaljske patnje. onom svetu. Pre nego se vratim na glavni tok naše rasprave o tri „zvanično“ priznata tipa vladavine i pre nego procenimo koji od njih je bio primenljiv na Ganu u vreme sticanja nezavisnosti. U tu grupu spadaju pre svega neke zemlje Islama. Do sada je delovao. u najvećem delu sveta popovima je takoreći istekao rok trajanja. održao sam par predavanja budućim diplomatama o metodologiji analize verodostojnosti obaveštajnih podataka. A Božje odluke ne mogu biti predmet diskusije. jer jedino sveštenstvo. lekara i podvodača. Teokratija (vladavina duhovne elite). 71 . Nažalost. To su pored lekara. Nadajmo se da će ovaj izvanredan marketinški potez nastaviti da deluje. već da im skrenem pažnju na činjenicu da pripadnici tih profesija imaju kraticu ka onima koji su na vlasti koristeći njihove slabosti i muke. upozorio sam moje studente da budu oprezni što se tiče informacija koje su dobili od sveštenika. korupcija ide čak i do 45%. Još u to vreme koje je prethodilo mojoj prvoj dužnosti u Gani. nikad nije dovoljno. U teokratskim državama korupcija je bogougodno delo. pre svega sveštenici i podvodači. Dobro je što će neke teokratije još poživeti zahvaljujući nespornoj činjenici da će na onom svetu najveće privilegije imati baš oni koji su život dali da se popovima rok trajanja još malo produži. Taj fenomen sam nazvao medikokratija. možda će im se u skoroj budućnosti pridružiti i neke zemlje hrišćanskog pravoslavlja. Ovde moram da naglasim da ovaj temin medikokratija nije primenljiv samo na pripadnike medicinske struke već i na pripadnike svih onih profesija koji imaju moć da utiču na ljude. Nažalost. 3. ali kako izgleda. ako je na vlasti. u mnogim zemljama južno od Sahare i njima sličnim zemljama širom sveta. Davno. Božji predstavnici na zemlji kontrolišu državni aparat prinude tako da se volja Svedržitelja Tvorca sprovede u delo. Koliko god da daješ za Boga.države ugrožena. To je velika šteta.

ako ne i sve te nacije su imale svoje medjunarodne sponsore koji su im pomogli da se otcepe od kolonijalnih matica ili od nekadašnjih većih državnih celina kao što su bile Sovjetski Savez i pokojna Jugoslavija. Posle toga. Sjedinjene Države su uzvratile udarac ulažući svoja nadanja u religijske razlike.Druga polovina XX veka biće zapamćena u istoriji po razvoju dva fenomena u medjunarodnim odnosima koji se ranije nikada nisu pojavljivala. Kako bi bile u stanju da utiču na političku orijentaciju tih novih zemalja. lični lekari i snabdevači seksualnih partnera onima koji drže poslovično žezlo u rukama mogli da utiču na svoje zaštitnike. Ta dva fenomena su rezultirala u naglom porastu broja nezavisnih zemalja. počeli su da nude atraktivne stipendije kako bi mogli da indoktriniraju buduće lidere. Izmedju ostalih taktičkih poteza. Danas je broj članica Ujedinjenih Nacija skoro četiri puta veći nego 1945 godine kada je ta svetska organizacija osnovana. oni su se upustili u ugradjivanje svojih agenata u sisteme odlučivanja u zemljama od interesa. kao ekspozitura KGB bila je vrlo uspešna u takvim poduhvatima. takozvanom Ostrvu Prijateljstva. i ona u lekare i ona u sveštenike. Sasvim je normalno da su takvi sveštenici i lekari bili na meti raznih obaveštajnih službi. To su Hladni Rat i masovna dekolonizacija. bili su pažljivo birani medju onima koji su bili lako obradivi za ideološku indoktrinaciju. Medjutim. obe ove investicije. obaveštajne službe medjusobno sukobljenih sila potpuno su promenile svoje modus operandi. Kuba. Najveći broj. I sveštenici i lekari su postali slovodni strelci koji su radili za onog koji je bio spreman da plati više. Umesto da ograniče svoja dejstva samo na prikupljanje informacija i uzajamno ometanje organizovanjem diverzija (kakve smo voleli da gledamo u filmovima o Džems Bondu). već će biti u prilici i da utiču na njihove odluke. Na jednom ostrvu. ali su zato popovi i lekari još uvek u prilici da na smrt preplaše one koji su zabrinuti za svoj ovozemaljski život i za svoj zagrobni život. Od nedavno su podvodači manje prisutni u ovoj igri. ekplodirale su u lice njhovim sponsorima. Najveći broj je bio upućivan na studije medicine. Nisam otstupio of glavne teme sa ciljem da zabavljam svoje čitaoce. mahom srednješkolci. najbolji medju njima bivali su slani u Sovjetski Savez na dalje studije. Istorija špijunaže je puna primera kako su lični ispovednici. blizu kubanske obale organizovali su masovno školovanje učenika iz prijateljskih ni ne baš tako prijateljskih zemalja. Ovi učenici. Pisao sam od midikokratiji nešto oširnije jer mi moje iskustvo o afričkoj političkoj sceni izdvojilo 72 . Ne samo da će oni biti u poverenju moćnih i dolaziti do saznanja o njihovim namerama. Opšte je poznato da su Talibani bili orhanizovani sa ciljem da destabilizuju jug Sovjetskog Saveze i zapadne pokrajine Kine.

) Pošto se verovalo da je Raspućin obdaren sposobnošću da leči molitvama. Aleksejeve prababe. Umešao se u haotičnu političku borbu izmedju raznih grupa monarhista. Raspućin je tako postao ličnost od velikog značaja na carskom dvoru. Raspućin (1869-1916) je bio ruski sveštenik koji je ostvario ogroman uticaj na ruskog Cara Nikolaja II. Afrika je puna Raspućina. Carica je pozvala Raspućina da pruži svoje usluge. možda je najrečitiji primer Raspućin. Carević Aleksej je patio od hemofilije. na njegovu suprugu Aleksandru i na njihovog sina Alekseja. Za vreme prvog Svetskog Rata. Kad god bi se taj dečak povredio. ko god da je bio kriv za kolaps Rusije. Medjdutim. uprkos opomenama lekara da Carević može umreti. može se zaključiti da u Gani 73 . najopasniji oblik medikokratije je kombinovan uticaj sveštenika i lekara. To je uticalo da je carski bračni par pao pod ogroman uticaj ovog popa. predvidjaju je Gana naputu da postane medikokratska zemlja. antimonarhista i revolucionara. Jedini bogataši bile su plemenske poglavice. odnosno kada su sveštenik i lekar jedna te ista osoba. Neki ljudi. dobijao bi unutrašnja i spoljašnja krvarenja. Pošto je zaista imao moć hipnoze. on je uspeo da ostvari politički monopol nad carskom porodicom. Iako je istorija puna primera kako su lekari i iscelitelji imali neograničen uticaj na one koji su na vlasti. Raspućinov utivaj na Caricu se povećao do maksimuma. Postao joj je lični savetnik. Nažalost. bolesti koju u to vreme ortodoksna medicina nije mogla da leči.fenomen medikokratije kao najuspešniji način kako uticati na ključne figure političkog života sa ciljem da se politički proces na nivou nacije izbaci iz koloseka. Prema tome. čije mišljenje poštujem. Raspućin će biti zapamćen kao jak i ubedljiv primer medikokratije. uključujući i neuobičajene seksualne izgrede. Jednom lekaru nije ni malo teško da ubedi nekog lidera kako je smrtno bolestan te da mu obećavajući specijalno lečenje ili duhovno izbavljenje naturi tudje političke inicijative. A poglavice su preživeli elemenat feudalizma koji nije bio zainteresovan za industrijalizaciju zemlje. medjutim u Gani taj društveni sloj nije postojao. (Treba pomenuti da je hemofilija bila raširena medju članovima evropskih kraljevskih kuća koji su vukli poreklo od Kraljice Viktorije. Raspućin je uspeo da poboljša dečakovo stanje. dok je Car bio na frontu. Shodno tome. Raspućinovi politički protivnisi okrivili su Caricu i Raspućina za stanje ruske privrede koje je počela da se urušava. Pitanje je sada koji je od ova tri pomenuta sistema bio primenljiv u zemljama kao što je Gana u vreme dobijanja nezavisnosti? Demokratija bi funkcionisala da je u to vreme u Gani postojala klasa plutokrata angažavana u modernoj privredi. I pored toga što su ga optuživali za raznorazne eksese.

pre nego što krenem dalje. a Kina privremeno usvojila kapitalistički modus operandi. Kine. Gana je multi-religijsko društvo. A to nije slučaj ni sa Ganom ni sa Srbijom. 74 . Nije ni teokratija mogla da se uvede. Naše dve države. Razlog za ovakvu anomaliju ja verovatno u tome da su pomenuti sistemi primenljivi samo u onim državama koje su u stanju da se samoizdržavaju. Medjutim. Zahvaljujući svem onom novcu koji se preliva u zemlju preko nevladinih organizacija i iz raznih drugih izvora. bez obzira na svu rečitost naših političara i na sve ono što čitamo u štampi i gledamo na televiziji. ovde ipak moram da pomenem da je procenat fakultetski obrazovanih ljudi u Jugoslaviji bio viši nego u Gani. pedeset godina kasnije situacije je još uvek nepromenjena. kao i potrošnja električne energije. Južne Afrike. Izraela. Gold Kost. Amerike. Da nema strane pomoći i stranih zajmova ne bismo imali šta da jedemo. nisu odmakle od statusa najobičnijih parazita. Danas se kapitalizam prelio preko državnih granica i postao je globalan fenomen. A zahvaljujući izvozu zlata. staviće vam medjunarodne sankcije. U oblasti visokog školstva Jugoslavija je bila bolja. tako nešto nije bilo praksa za vreme ranih godina ganske nezavisnosti. Pedesetih godina i pored siromaštva. Pismenost je u Gani bila viša nego u Jugoslaviji. Medjutim. drveta i kakaovca imala je pozitivan trgoviniki bilans. Libana. (kasnije Gana) bila je neto izvoznik hrane. pa čak i iz susednih zemalja dok je domaća proizvodnja zanemarena.plutokratija nije bila primenljiva. a kamoli da vozimo skupe automobile i da se razmećemo sa poslednjim modelima mobilnih telefona. Zdravstvena zaštita je u Jugoslaviji takodje bila bolja. hrana se uvozi iz Brazila. šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog stoleća. Nažalost ta uporedna slika je počela da se dramatično menja na štetu Gane već tokom šezdesetih. svetski kapitalizam je postao katolički! Ovde sam reč katolički upotrebio ne kao religijsku kategoriju već u svom osnovnom značenju – univerzalni i obavezni! (Ako ga ne prihvatite – bićete ekskomunicirani. u Gani ni to nije funkcionisalo. Argentine. privrede Gane i Jugoslavije su dobro funkcionisale. Od kako je Sovjetski Savez kolabirao. Ganska poljoprivredna proizvodnja je skoro prepolovljena. Danas. Sve što je preostalo bila je birokratija. Naročito ganska privreda. Medjutim. moram da podvučem da se danas i medjunarodna situacija bitno razlikije od uslova koji su bili pedesetih. U to vreme Gana je imala znatno viši BNP od Jugoslavije. a možda ćete imati i NATO avione da vam iznad glava vežbaju sa bojevom municijom!) Medjutim. I pored zastarelog sistema vlasništva nad zemljom.

Gana je počela da zaostaje, dok je Jugoslavija izbila na prvo mesto u svetu po ubrzanom rastu privrede i kulture. U to vreme obe zemlje su imale sistem birokratske vladavine. Ali dok su birokrate u Jugoslaviji bile uspešne, u Gani su žestoko omanule. Razlozi za takvu situaciju će biti detaljno prodiskutovani u sledećem poglavlju. Sada, pre nego otpočnemo sa razmatranjem nedostataka Nkrumahovog režima, moramo da dodirnemo još jedno teoretsko pitanje, a to je uloga megaličnosti u stvaranju istorije. +++ Pošto je mega-ličnost nov termin u političkom rečniku moram da je definišem. Mega-ličnost je osoba koja ima duhovnu snagu da okupi, kanališe i iskoristi faktor koji nazivam kritična masa podrške u cilju ostvarenja svoje vizije društvenih promena. Naravno, ne smemo zaboraviti da takva vizija može s jedne strane, da otvara nove, pozitivne perspektive društvu, ali može da bude ne samo kočnica svakog razvoja već i kitalizator uništenja. (Setimo se vizije Ser Džozefa Banksa s jedne strane i Hitlerovih ambicija s druge.) Izvinjavam se za digresiju, ali pošto je i pomenuta “kritična masa podrške” takodje nov termin u društvenim naukama, moraću i taj termin da definišem. Kritična masa podrške je zbir sledećih činilaca: količina ljudi koji podržavaju nekakvu promenu, motivisanost i hrabrost tih ljudi, njihova intelektualna i fizička snaga (naoružanje) i spremnost da se žrtvuju. Što je količina ljudi manja, potrebno je da njihova motivisanost, kao i intelektualna i fizička snaga budu veće (uključujući i naoružanje). Suprotno tome, dovoljno velika količina ljudi spremnih da podrže promenu, lagano će slomiti opoziciju bez obzira na njihovu snagu, pa čak i njihovo naoružanje. Da bismo u kasnijem tekstu što bolje objasnili ulogu Nkrumaha u stvaranju moderne Gane, moraću da posvetim par redova odnosu izmedju ustaljenih moralnih normi i delovanja onih ljudi koji su se nametnuli da vode jedan narod nekim novim putem. Ili drugim rečima, u kojoj meri su mega-ličnosti uspevale da pomire svoje ambicije sa moralom. Opšte prihvaćene moralne norme koje su ugradjene u temelje svih pravnih sistema imaju svoje korene u veri u pravdu (najčešče oličenoj u veri u Boga). Većina velikih religija, nas uče da je ljudska sudbina zavisna od volje Božje. Čovek doduše ima izbor, ali i jasne poruke šta može i sme da odabere. S druge strane, po Marksu i Engelsu, sudbina ne postoji i sva dešavanja su posledice društvenih uslova. Nažalost, barem kako ja vidim stvari, ni jedno ni drugo nije dovoljno da se objasne ljudski postupci, a pogotovu ne postupci ljudi koji su menjali sudbine nacija.

75

U svakom slučaju, sve religije ovog sveta su uvek zagovarale stabilnost i osudjivale su bilo kakve pokušaje pojedinaca da se usprotive volji Božjoj i da unose promene u postojeći poredak. Koji su to onda unutrašnji kvaliteti koji pojedincima daju hrabrost i snagu da se ogluše o volju bogova i da uobraze da će biti u stanju da izgrade svet koji će biti bolji od onog kojeg je Bog stvorio. Šta su to imali Aleksandar Makedonski, Muhamed, Martin Luter, Henri Navigator, Hitler ili Lenjin? Odgovor je: svi se oni imali harizmu! Harizma je grčka reč koja znači dar (božji). Tu reč je u moderno vreme prvi upotrebio Maks Veber (Maximilian Carl Emil Weber, april 1864 - juni 1920), verovatno najznačajniji nemački sociolog i istraživač političke ekonomije. Maks Veber je ljude koji su nadareni super kvalitetima i koji imaju duhovnu snagu da mogu da kontrolišu mase nazvao harizmatičnim ličnostima. Koliko je meni poznato do sada još niko nije otišao dalje od definicija i opisivanja uticaja harizmatičnih ljudi na ponašanje mase. Nije se pojavio ni jedan medicinar, ni jedan fiziolog, ni jedan neurolog koji bi to objasnio. Za ljude koji su spremni da se upuste u nove, neistražene oblasti i koji imaju duhovnu snagu da za sobom povuku i ostale, u prostonarednom rečniku se kaže da imaju muda! Sada da prevedemo na “pristojan” jezik tu pomenutu narodnu izreku! To znači imati onog muškog, seksualnog hormona koji se zove testosteron. Testosteron je glavni muški seksualni hormon kod svih kičmenjaka. Samo ime mu kaže gde se taj hormon fabrikuje. Medjutim nedovoljno je poznato da se testosteron ne proizvodi samo u testisima, već i u ženskim jajnicima. Naravno, kod žena u mnogo manjoj meri. U literaturi sam našao da prosečan muškarac luči oko deset puta više testosterona nego prosečna žena. Kada bi tvrdnja da je testosteron jedini pokretač istorijskih podviga bila tačna, niti jedna žena se ne bi kvalifikovana da se upiše medju istorjske mega-ličnosti. A to nije slučaj. Medjutim, u istoj literaturi sam takodje našao da nisu samo testisi i jajnici koji luče ovaj hormon. Njega luče i adrenalinske žljezde i veruje se da je odnos testosterona i adrenalina jedan od osnovnih faktora stabilnosti i psihičke snage jedne ličnosti. Do skoro se verovalo da je agresivno ponašanje pojedinaca posledica viška testosterona. Medjutim, savremena nauka tvrdi suprotno. Agresivnost je posledica niskog testosterona. Na ovom mestu ću sebi dozvoliti da iniciram mišljenje da harizma leži u srećnom odnosu testosterona i adrenalina. Sigurno je da postoje i drugi razlozi, ali to prepuštam stručnjacima da istraže. Pored toga, sugeriram svim onim endokrinolozima, fiziolozima i istoričarima koji će dalje

76

razradjivati ovu moju opasku da se pozabave i sa pitanjem hormona zvanog oksitocin koji navodno unosi u psihu čoveka osećanje poverenja u druge ljude. Ubedjen sam da političari taj hormon uopšte ne luče. Nkrumah je svakako bio obdaren harizmom. On je imao sve lične kvalitete jedne megaličnosti. Medjutim, on ipak nije uspeo. Sada kada smo protrčali kroz ova pomalno bizarna, teoretska razmišljanja moći ćemo da otpočnemo sa diskusijom ne samo o razlozima neuspeha Nkrumahove vladavine već i razloga onih drugih nesreća kojima je bio izložen ganski narod kao posledica Nkrumahovog neuspeha.

77

GDE JE NKRUMAH OMANUO? Nkrumah je zbačen sa vlasti državnim udarom koji je bio organizovan od strane penzionisanog generala J. A. Ankraha, a koji su izveli General Lajtnant Emanulel Kotoka i Major Akvasi Amankva Afrifa. Još uvek je sporno koje su društvene snage najviše doprinele Nkrumahovom padu. Dali je to bila vojska koja je delovala po sopstvenom nahodjenju? Dali su to bili plemenske poglavice koje su opravdano strahovale da će im Nkrumah oduzeti zemlju? Ili je to bila CIA? Najverovatnije je da su sva tri faktora učestvovala. Medjutim, kogod da je imao presudnog uticaja na državni udar koji je izvršio General Emanuel Kotoka, ništa ne bi postigao da nije bilo zdušne svenarodne podrške. +++ Jedan od dva najspornija segmenta istorije Gane ostaje ocena Nkrumahovog političkog delovanja. (Drugi će biti ocena uloge Rolingsa.) Posebno je teško ceniti Nkrumaha, jer su još za njegovog života, mišljenja njegovih savremenika bila opterećena ideološkim i plemenskim predrasudama. Oni koji su ostavili pisane tragove, bili su uglavnom intelektualci, sledbenici Dankve, te je malo ko od njih imao simpatija za Nkrumaha. Oni drugi, koji su navijali za Nkrumaha i koji su mu bili najbliži saradnici, nažalost nisu ostavili bilo kakve memoarske zapise o njegovim imtimnim planovima, razmišljanjima i eventualnim opravdanjima za njegove politički kontroverzne poteze. Dva su razloga zbog kojih takvih dokumenata nema. Prvi je, zato što Nkrumahovi najbliži saradnici i svedoci njegovih dilema i frustracija nisu bili dovoljno obrazovani za takav zadatak. Drugi razlog je što su ti isti ljudi iz Nkrumahove okoline bili suviše obsednuti ličnim bogaćenjem, da bi našli vremena za bilo kakve intelektualne napore. Zbog toga su analitičari ganske istorije prinudjeni ili da improvizuju ili da prihvataju politički obojena mišljenja. Ja ću ponovo pokušati da se postavim kao tupavi, bezosećajni vanzemaljac i navučem na sebe bes i jednih i drugih. U svakom slučaju, i po mišljenju Nkrumahovih pristalica i Nkrumahovih protivnika, prve tri godine nezavisnosti obeležene su poboljšanjima na svim frontovima. Školstvo je ojačano i osnovane su razne naučne institucije koje su trebale da uključe Ganu u svetske tokove intelektualnog razvoja. Zdravstvo i socijalna politika bili su usmereni da funkcionišu na dobrobit naroda. Na privrednom planu je takodje učinjen veliki napredak. Izgradjena je brana Akosombo sa

78

već najviše baš onih koju su trebali od toga da imamju koristi! Slično kao i srpski seljaci. Kao posledica tog propusta. Nezavisnost ih je samo gurnula još dublje u prošlost. autoput izmedju Teme i Akre. kao što je Dankva predlagao. Kajzerova fabrika aluminijuma. možda bi i uspeo da napravi neku nagodbu sa poglavicama. Nkrumah se opredelio za frontalni napad! 79 . a pod uticajem plemenskih poglavica. bilo za državno-socijalistički razvoj. Nkrumah je pokušavao da nakalemi socijalizam na anahronu feudalnu društvenu strukturu. u zavisnot od sopstvene klase feudalaca. Dok su gore nabrojani zahvati imali skoro stopostotnu podršku celog naroda. Medjutim. Kao što je i Kraljica Viktorija krajem XIX veka naišla na otpor Ašanti plemstva da se zajedničko zemljište koje je bilo pod kontrolom poglavica proglasi “kraljičinom zemljom” i distribuira onima koji bi bili voljni da ga obradjuju. Nažalost. Medjutim.hidroelektranom srednje veličine. izgradjena je luka u Temi. Socijalizam kome nije prethodila buržoaska revolucija jednostavno nije moguć. U takvoj iščašenoj situaciji. Nkrumah se opredelio za opresiju. I to ne samo otpora onih koji su trebali da izgube kontrolu nad zemljom. tako je i Nkrumah udario u zid otpora. Nkrumahov najveći reformski poduhvat je trebalo da bude agrarna reforma. stvorili bi se uslovi bilo za kapitalistički. grad Tema. narod je počeo da uskraćuje podršku Nkrumahu. Nezavisnost od Velike Britanije nije im donela pravu slobodu. odnosno oduzimanje vlasništva nad zemljom od zastarelih feudalnih institucija. kao i niz drugih privrednih projekata koji su zamišljeni da budu temelj ekonomske nezavisnosti Gane. napuštanje tradicionalnog sistema vlasništva nad zemljom nije. A to naravno nije bilo moguće. a s druge strane je potcenio uticaj tradicionalnog plemstva koje ni pod tačkom razno nije bilo spremno da se odrekne svog povlaščenog statusa za dobrobit sopstvenog naroda. Tom reformom. Recimo. Da je tada imao dvodomnu skupštinu. da je izvedena. Nkrumah je s jedne strane precenio spremnost sopstvenog naroda za radikalne promene. umesto da je uvideo grešku i koncentrisao se na političku propagandu. A što je najvažnije počeo je da se gradi duh pripadništva naciji koja nikada ranije nije postojala. koji nisu bili u stanju da nadju bilo koji drugi zajednički imenitelj za svoj nacionalni identitet izuzev privrženosti feudalnoj Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. do toga nikada nije došlo. mogao je u zamenu za kontrolu nad zemljom da ponudi plemstvu moć političkog odlučivanja u okviru gornjeg doma (kao što su u svoje vreme uradili Britanci). tako ni Ganci nisu imali dovoljno vremena da stvore sebi svoj savremeni identitet i otkače se od feudalnih institucija.

Nkrumah je uložio sav svoj politički autoritet na kartu panafrikanizma. diplomata i političar koji je živeo i u Lajbiriji i u Sjera Lioneu. kao što smo videli. Dve značajne ličnosti XIX veka zaslužne su za početke tog pokreta. To Du Boizovo levičarenje objašnjava ne samo Nkrumahove autoritarne sklonosti već i njegovu potonju vezanost za Kinu i zahladjenje u odnosima sa Sovjetskim Savezom. on nije idejni tvorac Panafrikanizma. Du Boiz i njegova supruga su postali državljani Gane. avgust 1963. rasizma. februar 1912). SAD uskratile američki pasoš. mart 1911). što je koincidiralo sa čuvenim kineskim Velikim Skokom Napred. To su bili Edvard Vilmot Blajden (Edward Wilmot Blyden. Du Boiz je prešaltao svoj politički uzor sa Sovjetskog Saveza na Kinu. zbog optužbi za anti-američku akrivnost. februar 1868 – 27. Tokom godina koje su sledile Panafrikanizam je prerastao u pokret koji je zastupao okupljanje Amerikanaca afričkog porekla i Afrikanaca iz Afrike u jednu svetsku političku zajednicu. Henri Silvester Viliams (Henry Sylvester-Williams. Tako je Panafrikanizam ušao na velika vrata i postao sinonim ganske spoljne politike. Najveći doprinos Panafrikanizmu dao je Viljem Du Boiz (William Edward Burghardt Du Bois. Panafrikanizam je mešavina duhovnih. Du Boiz je na poziv Nkrumaha došao u Ganu da učestvuje u projektu pisanja Encyclopaedia Africana. pisac sa Trinidada. februar 1869 –26. 23. 3. Panafrikanizam je društveno-politički pokret koji je nastao još u poslednjim dekadama XIX veka. i jedan pravnik. avgust 1832 – 7.Da bi dobio na vremenu. nema svetle budućnosti! Neposredno posle toga. Pokret je propagirao vrednosti afričkih civilizacija i borio se protiv institucije robstva. pisac. Na neki način. Nkrumah je naglasak svog delovanja privremeno prebacio sa unutrašnje-političke problematike na spoljnu politiku. a ne Di Boa kako ga mnogi pogrešno izgovaraju). prosvetni radnik. 1961 godine. za vreme studija u SAD. Iako. Nkrumahovo radikalno levičarenje je zasluga Du Boiza koji je bio veliki pristalica Staljinove oštre političke linije! Kada je Sovjetski Savez prešao na liberalniju liniju u svojoj unutrašnjoj politici. Nkrumah ga je koncepcijski unapredio i dao mu 80 . Du Boiz je kao intelektualac i crnački lider u Americi izvršio presudni uticaj na Nkrumaha u njegovim godinama intelektualnog formiranja. i da bi nekako podigao nivo podrške ganskog naroda. kolonijalizma i neokolonijalizma. kulturnih i istorijskih nasledja Afrikanaca sa obe strane Atlantika. Otišao je u Kinu i tamo je još više ojačao svoje verovanje da bez diktature proletarijata. 15. Kada su mu 1963 godine. Podvlačim da se njegovo ime uzgovara Du Boiz.

Afrička Vrhovna Komanda je bila muzika za sve afričke uši. kada je u taj san počeo da ulaže i velika sredstva. Nije bilo ničeg lošeg dok je Nkrumah samo propovedao da će Afrika u skoroj budućnosti biti jedan od najznačajnijih političkih. Panafrikanizam. Nkrumahovi saradnici nisu imali sklonosti da beleže Nkrumahove ispovesti u onim trenutcima kada nije morao da bude političar. ostao je čista utopija. taj pokret bi postepeno sazrevao i prilagodjavao se realnim mogućnostima i pravim potrebama Afrike. Da bi obezbedili početnu finansijku pomoć novostvorenoj nezavisnoj Gani. a samim tim da nisu ni mogle da obogate medjuafričku trgovinu. Da je Panafrikanizam ostao u okvirima u kojima su ga Blajden i Viliams zamisili. već vizionar. uzeo za uzor već pomenutog američkog predsednika Monroa. Nkrumah je Panafrikanizmu dao novu dimenziju. ali nažalost muzika koja nije imala bilo kakve šanse da postane realnost. Taj novac je medjutim za par godina potpuno ispario. Nkrumah nije uložio samo politički uticaj u panafrikanizam već i sva raspoloživa finansijska sredstva.državničku potporu. to bi rezultiralo samo u odvajanju Afrike u jedan rasni geto. Da je Nkrumah ostvario svoj san. privredna budućnost Gane je postala ugrožena. ali kao što sam već istakao na početku glave. Medjutim. i to vrlo skupa utopija. ja sam lično ubedjen da je Nkrumah verovao u Panafrikanizam i da Afrička Vrhovna Komanda za njega nije bila samo parola. Britanci su ostavili u Banci Gane novčani depozit u vrednosti od dva godišnja budžeta. već je zamislio i političko ujedinjenje stvaranjem novog vojnog bloka koji bi bio u stanju da se odupre oružjem bilo kojim stranim pokušajima rekolonizacije kontinenta.) Ključnu ustanovu tog njegovog sveafričkog projekta nazvao je Afrička Vrhovna Komanda. Pored toga. vojnih i privrednih faktora u svetu. Iako mnogi analitičari ganske istorije smatraju da je Nkrumahov Panafrikanizam bio isključivo politička varka i da ni on sam nije verovao u to. toliko je taj potez imao negativnih posledica po dalju političku i ekonomsku sudbinu Gane. medjutim. Izvesno je da Nkrumah nije uočio da Afričke privrede nisu težile jedna drugoj. Šteta. što za to nema nekih verodostojnih beležaka. Kolikogod da je Panafrikanizam bio dobro smišljeni potez da bi se nacija ponovo okupila pod zastavom jedne partije. kako ga je video Nkrumah. (Verovatno da je za taj koncept. Manji deo tog novca otišao u gore pomenute društvene i privredne 81 . Ne samo da je zagovarao duhovno i ekonomsko ujedinjenje Afrike. kao bivši američki djak. različite afričke tradicije koje su pothranjivale različite političke ambicije nisu bile kompatibilne sa pojmom Afričke Visoke Komande.

a bilo bi i mnogo manje nevolja i patnje u drugim afričkim zemljama. I zato se nije smelo čekati. 82 . tako je i u Gani najveći deo sredstava za mega-projekte bio stranog porekla). Sve zemlje Istočnog Bloka. danas bi Gana verovatno bila srednje razvijena zemlja. Tu su vodje raznih afričkih oslobodilačkih pokreta prolazile kroz kompletnu vojnu i revolucionarnu obuku. Veći deo novčanih zaliha je otišao na održavanje režima i na pomoć oslobodilačkim pokretima Afrike da se što pre oslobode kolonijalnih gospodara. veća zemlja (kao Nigerija. Ne samo da su svi antikolonijalni pokreti u Africi dobijali finansijsku i logističku podršku iz Gane već je sa tim ciljem osnovan i Kamp za obuku boraca za slobodu. isto tako sada kažem da je i Nkrumahova inicijativa došla dobrih stotinu godina prerano. možda bi neka druga. Odatle su. Finansiranje panafrikanizma je bilo prepušteno Gani. jer kao i u svim ostalim zemaljama u razvoju. a Zapad je trebalo osiromašiti. izgubio je političku slobodu pre nego što ju je faktički i dobio. Medjutim. Svako oklevanje bi dalo vremena da se druge kolonije bolje pripreme za nezavisnost. (Kao potvrdu ove moje teze. što bi ih kasnije učinilo politički manje zavisnim od Gane. Kao posledica takve politike došlo je do talasa preuranjenih nezavisnosti i do stvaranja novih nezavisnih država koje i danas prestavljaju ne samo krizna žarišta već i najveće centre ljudskih patnji. mora se istaći da je Nkrumah imao i izvesnu medjunarodnu podršku za svoje panafričke planove. nedaleko od Akre. po završenoj obuci bili slani u svoje zemlje da organizuju oružane ustanke protiv kolonijalnih sila. Pošto je od tada prošlo više od 50 godina. Kao što sam ranije rekao za Lenjina da je za barem 50 godina poranio sa Velikom Oktobarskom revolucijom. Ako bi se čekalo. te zemlje nisu dale dovoljnu finansijsku podršku Nkrumahovim planovima. da je ganska privreda imala negativan rast sve do dolaska Rolingsa na vlast. Ganski narod je platio visoku cenu za Nkrumahovo nestrpljenje. Taj kamp se nalazio u Pobrdju Šai. Prvo. ovde valjda smem da obelodanim da su instruktori za taj posao uglavnom bili školovani u Jugoslaviji. Da je Nkrumah posvetio tu pažnju i sav taj novac uložio u promenu ganskog mentaliteta. To je bilo potpuno razumljivo jer je afrički kontinent bio u to vreme sirovinska baza Zapada. drugo finansijski je iscrpeo Ganu do te mere. kao i Kina i Jugoslavija su ga ohrabrivale na tom putu. On je iskreno verovao da će Gana biti okosnica budećih Sjedinjenih Država Afrike.) Medjutim. na primer) mogla da preotme tu ulogu od Gane. kasnije ćemo videti koju ulogu je imao Nkrumaha u izbijanju gradjanskog rata u Nigeriji. Nkrumah je želeo celu Afriku u sopstvenom posedu.projekte (kažem manji. Baš to dokazuje da je Nkrumah stvarno verovao da je Afrička Visoka Komanda bila realna mogućnost.

mislim da su ocene donete na tom savetovanju bile uglavnom korektne. pohvaljen je i njegov doprinos obrazovanju i unapredjenju školskog sistema. Na unutrašnjem planu. ali samo na površan način. Za vreme britanske vladavine. Takodje mu je odato priznanje za njegov doprinos stvaranju Organizacije Afričkog jedinstva. Taj trodnevni akademski simpozijum. čak i reči ganske himne bile promenjene. izvozilo se i drvo.Nkrumah je do te mere bio omražen kod svojih sunarodnika da su posle njegovog pada. nije iskorišćena prilika da se oceni da je baš Nkrumah svojim ličnim primerom doprineo da korupcija dobije duboke. Nkrumahu je odato priznanje za napore uložene u elektrifikaciju Gane i za izvodjenje značajnih infrastrukturnih projekata. takoreći neuništive korene u Gani. a jedan od ministara je svojoj devojci čak poklonio krevet izliven od solidnog zlata! Bez obzira na te propuste. Čak i politički protivnici Nkrumahizma. Osudjeno je njegovo samovlašće i ukidanje ličnih sloboda u Gani. Takodje i Du Boizu je zaboravljeno da je bio Staljinista i sledbenik Maovih radikalnih ideja. nešto manganove rude i nešto 83 . Lično mi je smetalo što nije dovoljno podvučen doprinos Nkrumaha da je Gana u nezamislivo kratkom periodu. Rehabilitacija Nkrumaha je bio dugotrajan proces. Vraćanje Nkrumaha u istoriju otpočelo je još 1984 godine tokom simpozijuma posvećenom njegovim greškama i zaslugama. Proizvodila je uglavnom kakaovac. kao i za njegovo delovanje u okviru Pokreta Nesvrstanih Zemalja. Oni su svojim ljubavnicama poklonjali vile. pamti se isključivo po svojoj veri da je afričko jedinstvo najbolja politička budućnost ovog kontinenta. +++ Danas se medjutim. Medjutim. Nkrumah i njegovi ministri su koristili državnu kasu za zadovoljavanje svojih najekstravagantnijih prohteva. tokom svega tri godine prvog Petogodišnjeg Plana (po Sovjetskom modelu) uspela da izraste iz kolonijalne ekonomije i izgradi temelje za diversifikaciju privrede. članovi Nove Rodoljubive Stranke (NPP) koji nastavljaju tradiciju Dankve stavljali su na predizborni pano fotografiju svog vodje zajedno sa Nkrumahom kao da su braća rodjena i istomišljenici. kojem sam prisustvovao održan je na Ganskom Univerzitetu u Legonu kraj Akre. Izgleda da je još pre početka simpozijuma bila doneta politička odluka da Nkrumaha treba rehabilitovati. Doduše. govoreno i o korupciji u vreme Nkrumahove vladavine. automobile. Nkrumah vidi u sasvim drugom svetlu. Takodje je. Gana je bila tipičan monokulturni privezak kolonijalne matice.

osnovu za elektrifikaciju. sistem zdravstva i još što šta. U javnosti se malo zna o Titovoj strategiji stvaranja novog ekonomskog poretka u svetu koji bi bio povoljniji za zemlje u razvoju. izgradjena je hidroelektrana na reci Volti.) 84 . Kao primer navešću svoje iskustvo koje sam imao prilikom jedne od mojih poseta Lomeu (Togo) 1986 godine kada sam pripremao posetu Predsednika Ejademe (Gnassingbé Eyadéma 1935 . Podizane su škole i izgradjeno je 600 fabrika za preradu domaćih sirovina. nije više morao da leti za London. telefonske veze izmedju Akra i Lomea. Izmedju 1959. Sada da razmotrimo dali je Afrika raspolagala ičim što bi joj omogućilo bolju poziciju za samostalan razvoj. vodovode. Otvorene su afričke nacionalne kompanije. Da bih dobio iz Lomea ambasadu u Akri. tako da bez ogromnih ulaganja u željezničke sisteme susednih država nije ih bilo moguće povezati. ta situacija je bila prevazidjena. Da je bilo više strpljenja. Širina koloseka u francuskim i engleskim kolonijama je bila različita. Takodje prevazidjeni su i problemi u avio saobraćaju. tako da ako bi neko želeo da leti iz Akre za Kinšasu. Sva ta osnovna infrastruktura bila izgradjena za potrebe kolonijalne eksploatacije. ali je kakaovac bio osnova budžetskih prihoda kolonije. školski sistem. Trideset godina posle sticanja nezavisnosti Gane i dvadeset i šest godina od nezavisnosti susednog Togoa. i 1962 godine. pa ćete videti zašto je to važno u ovom kontekstu. puteve. To se može smatrati pravim podvigom imajući u vidu šta su oslobodjene zemlje nasledile od svojih bivših kolonijalnih gospodara. Naročito je teška situacija bila u daljem medjudržavnom povezivanju željezničkih mreža. željezničke mreže. Isti je slučaj bio i sa telekomunikacijskim mrežama.2005) Beogradu. Novostvorene države Afrike su nasledile sistem uprave. Kao što je na početku glave rečeno. svi ti problemi su morali biti rešeni pre sticanja političke nezavisnosti. a ne za samostalni privredni razvoj tih zemalja. da bi tek tamo uhvatio let nazad za Afriku. Još manje je poznato da je Tito čak bio i idejni tvorac OPEKa! (Molim za strpljenje. Cela zemlja je postala jedno ogromno gradilište. poštanski i telekomunikacioni sistem. moderna luka u Temi. Gana je izmenila svoj lik. pa iz Londona za Brisel. već sledeće godine. kada je započet petogodišnji plan. morao sam da čekam na vezu punih osam sati! Za to vreme mogao sam komotno da se odvezem do Akre! Srećom. udaljenih svega 200 km. išle su preko Pariza i Londona.industrijskih dijamanata i naravno zlato. izgradjen je i prvi autoput dužine 26 km koji je vezivao pristanište Temu sa glavnim gradom. Malo je medjutim novoosnovanih država koje su to nasledje mogle da iskoriste kao osnovu za dalji napredak.

Ogroman profit koji je ostvaren tom transakcijom bio je upotrebljen za finansiranje naše. a to je bilo lokalno plemstvo. za malu zemlju. zlatom okićeni ljudi žalili evropsku decu koja će morati da plate deset puta više za jednu čokoladu? Odgovor je daleko prostiji. a ne onoliko koliko su kupci spremni da plate. u Kadbariju. Tito je preko svojih emisara izložio Državnim vrhovima Saudijske Kraljevine. u odnosu na cene gotovih proizvoda bivale su iz godine u godinu sve niže i niže. a Treći Svet naizgled nije imao ništa. Prvi Svet (Zapad) je imao pare. nego u ganskim sidijima. Vlasnici zemlje na kojoj se kakao proizvodio. Svoju ideju je preneo Nkrumahu kao predsedniku zemlje koja je bila najveći proizvodjač kakovca u to vreme. kada su uslovi razmene (terms of trade) bili diktirani od strane Prvog Sveta. Da krajem XIX veka Kraljica Viktorija nije popustila ganskim plemićima kada je želela da im konfiskuje zemlju. Medjutim. Nkrumah je savet poslušao i pokušao da ga sprovede u delo. Kuvajta i Iraka svoj plan. Tito je medjutim u ukazao da to nije baš tako. Sve što je trebalo učiniti bilo je da se zemlje. Sve te velike Nane su bili ne samo staraoci nad plemenskom zemljom koja proizvodi kakaovac već i najveći akcionari fabrika koje u Evropi taj kakaovac preradjuju u čokoladu. ali je istinito. proizvodjači nafte udruže u kartel i ograniče proizvodnju! Kada je plan bio razradjen. vrlo ambiciozne spoljne politike. Da bude još gore. Velike Nane (poglavice) nisu želeli da kakaovcu poraste cena deset puta i da im se i prihodi povećaju deset puta! To zvuči neverovatno. Cene sirovina su odredjivali kupci. Tito je to isto pokušao da uradi i sa cenama kakovca i kafe. nisu na to pristali. Sišaru. Današnji političari bi te pare svakako strpali u svoj džep. Prodavci se ništa nisu pitali. Treći Svet je imao sirovine! Ali šta su vredele te sirovine. U to vreme ceo svet je verovao da će budući Pokret Nesvrstanih biti sindikat sirotinje. pa ćete i sami uspeti da izračunate koliko je bolje praviti ekstra profit u švajcarskim francima. Iako Jugoslavija nije imala diplomatske odnose sa Saudi Arabijom. zemlja bi u nezavisnoj Gani 85 .Još u fazi priprema za stvaranje pokreta nesvrstanih zemalja. nije uspeo. Drugi Svet (Istok) je imao ideološki uticaj i vojnu moć. Lindtu i Rihteru. Tito je na zajam za svoje lične potrebe kupio šest megatankera sirove nafte i ostavio ih da plutaju u Gvineskom Zalivu blizu obale Gane sve dok nije bio napravljen čuveni naftni udar i cena sirove nafte otišla skoro deset puta nagore prekonoć. Dali su ti veliki. Tito je medjutim razradio strategiju kako treba izvesti ekonomski udar protiv zemalja Prvog Sveta i naterati ih da za sirovine plaćaju onoliko koliko traži prodavac. Tito je imao niz konsultacija sa liderima onih zemalja koje će kasnije postati zemlje osnivači Pokreta Nesvrstanih. cene sirovina. Zainteresujte se ko su najveći vlasnici deonica u Nestleu.

Prva je bila kada je lično zahtevao da se poništi presuda Višeg Suda u Akri koja se ticala jednog režimskog spora. Sledeći propust tog simpozijuma je bio što niti jedan od učesnika nije ni pokušao da udje dublje u razloge zbog kojih je Nkrumah zaveo svoju strahovladu. a ne deoničarima najvećih čokoladerskih kuća u svetu. ili mu je vlast bila toliko udarila u glavu da nije više bio u stanju da prihvata bilo čije savete. Ili. da mu oduzme zemlju i raspodeli je narodu na slobodno korišćenje.pripadala zemljoradnicima. Ili nije delio humanističke principe kojima je Tito počinjao da biva privržen posle 1956 godine. taj Dom bi možda bio katalizator usmeravanja moći koju je imala aristokratija u državotvornom pravcu. uticao na položaj sudstva u društvu stavljajući ga u podredjen položaj prema politici. Druga greška je bilo njegovo nepoverenje u vojsku. Interesantno je pomenuti da je predsednik ondašnje Jugoslavije Josip Broz Tito koji je u prvih deset godina svog samovlašća u Jugoslaviji i sam bio zagovornih čvrste. te neprijateljski prema promenama koje je Nkrumah uvodio u Ganu. Najveći neprijatelji Nkrumahovog programa su bili ljudi iz klase iz koje je bio i Nana Dankva. Tito ga je savetovao da uvede obavezni vojni rok. Ništa od ovog što sam gore uzneo nije bilo obuhvaćeno u ocenjivanju Nkrumahovog perioda na onom pomenutom simpozijumu 1984 godine. pa čak i okrvavljene ruke. pa čak i pro-britanski orijentisani. Nkrumah je 1964 i 1965 godine napravio dve dalekosežne greške koje su ostavile neizbrisivi trag na budućnost Gane. da joj se pruži vidjenje sveta. Nkrumah je otišao tako daleko da je čak otpustio Vrhovnog Sudiju koji nije želeo da popusti političkom pritisku. Bez obzira koliko ga je narod obožavao. Veći broj viših oficira su bili desno. Taj incident je potkopao autoritet sudstva. a ne u pravcu sopstvenog bogaćenja. savetovao Nkrumaha da napusti politiku represije. da Nkrumah nije išao djonom protiv Dankvine ideje da se uvede Dom Starešina. stvori osećanje rodoljublja i da im se daju praktična znanja koja bi im omogućila da se bolje uključe u privredni 86 . kakav je imala Jugoslavia u to vreme. Nažalost. Zar nije istina da je strah majka svakom nasilju? Čega se to Nkrumah tako panično plašio da mu se odnos adrenalina i testosterona poremetio? Danas smo svesni aksioma da savremena država ne može biti bazirana na feudalizmu gde je većina zemljišnih poseda kontrolisana od loklanog plemstva. a potpuno je razorio i moral sudija. Sa ciljem da se atmosfera u vojsci izmeni. Prednosti opšteg vojnog roka su bile: jedinstvena prilika da se omladina obrazuje. Nkrumah se plašio da bez terora neće biti u stanju da razvlasti gansko plemstvo. Nkrumah je ostao gluv na Titove savete.

Medju njima je bio i general Ankra koji će ga kasnije zbaciti sa vlasti. Tito ga je podržavao verovatno iz ideoloških razloga. iako spolja zagladjeni još uvek su loši. bogata naftom. svi su se udružili protiv njega. Tako je dobitnik “Medjunarodne Lenjinove Nagrade za Jačanje Mira Medju Narodima”. Prilikom zvanične posete nigerijskog Predsednika Babangide Jugoslaviji koja je nastavljena na Samit Nesvrstanih u Beogradu 1989 godine. Bila je to njegova ideja da se podsticanjem otcepljenja Biafre od Nigerije sruši taj stub kapitalizma u Africi. jer je želeo da obezbedi Nkrumahu što veći uticaj u Africi. Umesto toga otpustio je nekoliko najviših oficira. Odnosi izmedju dve afričke zemlje. uspela da potpuno prevazidje sporne tačke. pa čak i po pitanju Panafrikanizma. To je zagadilo odnose izmedju Gane i Nigerije. neposredno pre svog nestanka sa geografskih karata. Na taj način i Nkrumah i Tito su zajednički odgovorni za jednu od najvećih humanitarnih katastrofa u XX veku. Inače. Tito je čak posle Nkrumaove smrti ušao u avanturu rasturanja Nigerije i sponsorisanja ustanka u Biafri. To je imalo vrlo pozitivnog efekta na stav Nigerije prema Jugoslaviji u vreme kada su Jugoslaviji bile nametnute sankcije zbog pokušaja da održi celovitost svoje teritorije. Jugoslavija je kompenzirala Nigeriju prihvativši da svu jugoslovensku vojnu opremu koja je svojevremeno bila data Biafri. pa i izmedju ta dva naroda. koji je imao ambiciju da postane sveafrički lider. Nigerija ni jednog trenutka nije odustala od svoje podrške za našu izgubljenu stvar! +++ Kada je izgradnja socijalizma u Gani zapela zbog nedostatks para i kada je narodu prekipelo. nije verovao da je političko ujedinjenje svih pedeset i kusur afričkih država moguće. Tada je vojska postala zaseban činilac u političkom životu Gane. a isto tako izmedju Jugoslavije i Nigerije. remontuju za potrebe Nigerijske armije. što će kasnije imati razorne posledice po tu zemlju. Taj postupak je demoralisao vosjku i još više ju je udaljio od režima. Nkrumah je imao Titovu podršku. trebalo je da postane politički satelit Gane. a koja je trulila po bivšim ratištima. iako je bio pristalica zajedničkog delovanja svih Afričkih zemalja u pravcu veće političke i ekonomske samostalnosti bivših kolonija. Jugoslavija je medjutim. smetala je veličina i uticaj Nigerije. Buduća nezavisna Biafra. ne samo zbačen s vlasti već i 87 . Nkrumahu.razvoj svoje zemlje. prvi doživotni šef države koja je prva dobila nezavisnost medju zemljama južno od Sahare. Tito je otišao dalje nego što mu služi na čast! Naime. a kada su i u SAD shvatili da Nkrumah nije uradio ono što se od njega očekivalo. po svim drugim pitanjima. To me je oduvek iskreno čudilo znajući da Tito. U toj svojoj podršci Nkrumahu. veliki Osadjefo (što znači oslobodilac) Kvami Nkrumah. Nkrumah je i to Titovo mišljenje odbacio.

Seku Ture (Sekou Toure). Nkrumah je 1971 godine oboleo od raka kože i prebačen je na lečenje u Bukurešt (Rumunija) gde je i umro sledeće godine. zasluga je Rolingsove političke dalekovidosti. a ne kao čovek koji je pokušao da sprovede u delo jedan divovski plan. šifrovan kao “Operacija Hladna Zakuska” izveden je 24. Avion nije sleteo u Akru gde ga je čekala sigurna smrt već je nastavio za Konakri. Medjutim. da će Nkrumahu biti oproštene greške te da će ipak ostati zabeležen kao druga mega-ličnost u istoriji Gane.stavljen na crnu listu da bude zapamćen kao tiranin. februara 1966. Mauzolej je postavljen na mestu gde je u ponoć 6. Za državni udar kojim je skinut sa vlasti. čiji autoritet je bio iza pomenutog simpozijuma. marta 1957 godine proglasio nezavisnost Gane. gde ga je prihvatio predsednik Gvineje. Državni udar. 88 . dao mu utočište i postavio ga za kopredsednika Gvineje. Nkrumah je čuo u avionu dok se vraćao iz posete Kini. Sahranjen je u Gani. u rodnom selu Nkroful. da bi tek za vreme vlade Rolingsa bio prebačen u mauzolej koji mu je sagradjen u Akri.

Zašto sam rekao “selektivno prepričavanje”? Zato što se obično smatra da politička istorija nije ništa drugo nego obična pripovest o sukobima izmedju “dobrih naroda” i “zlih naroda”. medjutim. selektivan način. malo koji istoričar se usudio da uopštava. član vlade i vrhovni zapovednik vojske. A. Za većinu istoričara politička istorija čovečanstva je selektivno prepričavanje dogadjaja. izuzev pokušaja Fridriha Engelsa da principima dijalektičkog i istorijskog materijalizma tumači makro-istorijska kretanja. Verujem da ni učesnici tih dogadjaja ne bi bili u stanju da ih prepričaju. šteta je učinjena i istorija se nemože premotati unazad. priča o tome kako su se pojedinci urotili da se obogate na račun sopstvenog naroda. A zbog toga što svaki narod želi da baš on igra ulogu “dobrog naroda”. Gen. diplomatske i policijske izveštaje. Zato se ja neću ni upuštati da raspredam o pojedinačnim dogadjajima.SILOVANJE JEDNOG NARODA! Kao i svaka druga nauka. a isti dogadjaji se prepričavaju na drugačiji. niti bilo koji drugi član NLCa imao bilo kakav politički 89 . Znam da se većina Ganaca i Srba neće složiti sa ovom mojom postavkom. složili se oni ili ne. odnosno kako su neki drugi pojedinci pokušavali (uglavnom neuspešno) da to spreče. kao i nedavna istorija Srbije. Ankrah). niti je Kotoka. On je bio čovek magične snage i vrlo verovatno glavni pokretač svega što se u političkom životu Gane u vreme NLCa dešavalo. Nominalni šef države i predsedavajući NLCa postao je General Ankra (Lt. J. istorija se razlikuje od zemlje do zemlje. Moja početna teoretska opaska će biti da je celokupna ganska politička istorija. Jedina nam je uteha da nešto možemo naučiti od svojih grešaka ako smo dovoljno spremni da sebe pogledamo u ogledalu! Državni udar protiv Nkrumaha je bio odlično organizovan. Nakon udara vlast je preuzeo Savet Nacionalnog Oslobodjenja (National Liberation Council) NLC sastavljen od četiri generala i četiri visoka policijska oficira. Tu se dešavalo toliko naizgled kontroverznih dogadjaja da čak kada bi neki istoričar posvetio i par hiljada stranica ne bi uspeo da svom pripovedanju da verodostojnost. postao je član NLCa. istorija ima svoje zakonitosti. Medjutim. kao i kasnijih teoretskih razmišljanja Maksa Vebera. Nažalost. Prepričavati sled dogadjaja u onih dvadeset godina posle pada Nkrumaha je gotovo nemoguće. a da za svaki pojedinačan dogadjaj ne konsultuju pristrasne zapise u štampi. General Emanuel Kvesi Kotoka koji je bio glavni igrač u skidanju Nkrumaha sa vlasti. već ću pokušati da isticanjem zajedničkih imenitelja i dočaravanjem atmosfere pretrčim preko tog žalosnog perioda ganske istorije.

Do zaključka nije bilo teško doći. Kotoka je bio Eve. narod je zaključio da se generalova magična snaga krije baš u tom njegovom preterano razvijenom organu. A da ne pominjemo slučaj Rolingsa koji je imao skoro stopostotnu podršku nacije. i to navodno. stečene za vreme Nkrumaha kao i oni koji su želeli oživljavanje koncepta koji je zagovarao. Pošto je Kotoka bio poznat kao miljenik žena. Uskoro. Da navedem samo najdrastičnije primere. da bi mu ta ista nacija kasnije okrenula ledja pod uticajem vrlo neukusne i bezskrupulozne propagande. zbog nenormalne veličine polnog uda. tada već pokojni Dankva. Isto tako. koji su obožavali Nkrumaha. 90 . Kao sinergička posledica tih pojedinačnih nezadovoljstava. kao vrlo čvrsta etnička skupina imali razloga za nezadovoljstvo. narod je počeo da razmatra da li postoje možda i neki magični elementi Kotokine neranjivosti. kada je grupa mladih oficira. Da bi ga ubili. Njega je zamenio Brigadni General Afrifa (Brigadier Akwasi Amankwaa Afrifa). Pored toga. većina onih koji su pozdravili dolazak Kotoke. ni Ganci nemaju politička mišljenja već političke predrasude. Kotoka je bio iz plemena Eve. to je isti Afrifa koji će kasnije biti jedan od tri šefa države koji će tokom Rolingsove revolucije biti streljan! Kao i svi ljudi sveta. Mogućnost se se ukazala 17 aprila 1967. Medjutim. Kotoka. Posebno su bili nezadovoljni oni koji su izgubili privilegije. zaverenika koje je predvodio poručnik Mozes Jeboa uspela da odseče taj izvor crne magije sa generalovog tela i ubije ga. bio desna ruka generalu Kotoki u zaveri za svrgavanje Nkrumaha. a Eve su poznate u Zapadnoj Africi po svom umeću crne magije. kasnije su ga mrzeli mnogo više nego što je to Nkrumah zaslužio. posle skandala zbog umešanosti u korupciju. Mnogi. izvršeno je nekoliko pokušaja atentata na generala Kotoku. To je onaj isti Afrifa koji je nedavno. trebalo ga je lišiti tog dela anatomije u kojem mu se krila neranjvost. na volšeban način skrenu. kasnije su mu postali neprijatelji. tako da je svima postalo jasno da Kotoka ima neki talisman koji čini da dobro ciljani metci. Nažalost te političke predrasude se menjaju. Ankrah je bio udaljen iz NLCa. takodje je jedna od tragičnih ličnosti u istoriji Gane. Skoro cela nacija je prekonoć postala nezadovoljna dobronamernim. tako da su i Ašanti. dok je još imao samo čin majora. da uvede red u državnu upravu. što bi narod rekao. metak ga nije hteo! Posle tih neuspelih pokušaja smaknuća.program koji bi omogućio da se bar donekle zaleče rane koje je Nkrumahov režim ostavio za sobom. Odnosno. ali amaterskim pokušajima tog profesionalnog vojnika. i to iz blizine. koji je od običnog redova u britanskoj vojsci narastao do generala.

Niti je šarmanti. A. on nije stigao da učini bilo šta značajno u pravcu izlečenja ganske privrede. januara 1972. sudjeni i streljani. Ništa se nije izmenilo. Jedan očevidac i učesnik koji me je zakleo da nikada ne otkrijem njegov identitet mi je ispričao da se to odigralo skoro čitav kilometar od mesta gde mu je sada spomenik. na mestu gde je Kotoki kasnije podignut spomenik. K. Zaverenici su okarakterisani kao Nkrumahisti. to ubistvo je na posredan način ojačalo vlast. jer je Druga Republika nasledila blagi užas od upropašćene privrede. Vojni udar se dogodio 13.) Druga Republika nije donela bilo kakvo značajnije poboljšanje ganskom narodu. Kotoka je opet uspeo da izbegne ispaljene metke i da pobegde kroz brašland koji je nekada bio na mestu gde je sada ultramoderni Erport Siti i da stigne skoro do mesta gde je danas raskrsnica puta koji vodi od kargo terminala sa glavnim magistralnim putem Tema – Akra. izvanredno obrazovani i prebogati šef države. O tome kasnije. demokratski izabranoj vladi takozvane Druge Republike. nekadašnji blizak saradnik Nana Dankve. kojim je rukovodio Aćampong koji se proglasio za generala i šefa države. onaj isti koji je bio na čelu 91 . NLC je oktobra 1969 godine predala vlast civilnoj. Jeboa i ostali zaverinici su uhapšeni. poglavica Edvard Akufo Ado (Nana Edward Akufo Addo) mogao bilo šta da uradi. Na tim izborima je ogromnu većinu dobila Progresivna Stranka koja je bila izrazito anti-Nkrumahistička. rodjen 23. NRC). jer je po ustavu bio samo nominalni Predsednik. Druga Republika je bila tek poredah izmedju dve vojne diktature.Nije tačno da se ta drama odigrala. Busia. Ubistvom generala Kotoke nije srušen NLC. Iako je za presednika vlade došao izvenredni intelektualac Dr. Tu su ga medjutim stigli i pod jednim mango drvetom koje je još uvek postojalo do mog odlaska iz Akre (juni 2010) iskasapili ga i ostavili da iskrvavi do smrti. Naprotiv. Po rečima mog prijatelja. Progresivna stranka je opstala na vlasti svega 26 meseci kada je bila zbačena vojnim udarom. Drugu Republiku je srušio Pukovnik Ignejšs Aćampong (Ignatius Kutu Acheampong). streljan 16 juna 1979. a gde je u staro vreme bio aerodromski VIP paviljon. ispred ulaza u aerodrom. Interesantno je napomenuti da su SAD znale da se priprema državni udar i bile vrlo zainteresovane da na čelo vojnog režima dodje opet General Ankrah. Kotoka je bio napadnut na mestu gde je danas ulaz u kargo terminal. što im je automatski donelo mržnju i bes cele nacije. kao što se uglavnom veruje. Na vlast su došli oficiri organizovani u Nacionalni Savet Spasa (National Redemption Council. (Ovde treba pomenuti da je Nana Akufo Ado otac današnjeg političara istog imena koji je nosilac liste desničarske stranke NPP. septembra 1931.

tako su i generali održavali nivo narodne podrške. raznim nebitnim promenama. Amerikanci su imali najviše poverenja da će se Anhrah odupreti bilo kakvim pokušajima Nkrumahista da se vrate na vlast i ponovo stave Ganu pod uticaj socijalističkog bloka. (Supreme Military Council. (Do koje mere je to bila šminka može se zaključiti i dan danas. Medjutim ovog puta CIA nije uspela. u “dvorskom” državnom udaru. Za tu epizodu američkog mešanja u ganske poslove saznalo se tek nedavno.) Promene koje su NRC i SMC uveli bile su uglavnom kozmetika. kada je skinuta tajnost prepiske izmedju Din Raska. ganska valuta sidi je nasledila vrednost engleske funte. Medjutim. opravdavali svoje samovlašće. Predsednikom Druge Republike koji nije bio vojno lice. (Operation Feed Yourself) koja je imala za cilj da ojača poljoprivredu i da smanji uvoz hrane. Nažalost. Aćampong je NRC preimenovao u Vrhovni Vojni Savet. Punih 30 godina posle prelaska na metrički sistem. juna 1979. (Lieutenant General Frederick William Kwasi Akuffo. Aćempong je bio zbačen sa mesta presedavajućeg SMCa. već i svi organi nadležni za izdavaanje gradjevinskih dozvola zahtevaju da planovi budu u stopama i inčima!) U daljim antikolonijalnim naporima. a sa ciljem da podseti neposlušan narod ganski da je vojska na vlasti. u devet godina Nkrumahove 92 . Tri i po godine posle dolaska na vlast. Ni to nije donelo nikakve promene.vojne vlade posle pada Nkrumaha. 26. U svoje vreme. ili bolje rečeno. SMC). marta 1937. vojska nije donela nikakvo poboljšanje. a koji se obrukao u pomenutom korupcionaškom skandalu. Tako je imperijalni sistem mera zamenjen metričkim sistemom. američkog državnog sekretara i direktora CIA Džona MkKona. Slično kao što je u svoje vreme Nkrumah kao najjači politički adut koristio antikolonijalizam i panafrikanizam. Jedina stvarno suvisla mera je bila akcija operacija hranimo sami sebe. jer su svi viši oficiri članovi NRCa bili listom anti-Sovjetski raspoloženi. jedan sidi = 1 funta i bila je konvertibilna na svim monetarnim tržištima sveta. a na njegovo mesto je došao šest godina mladji i bolje obrazovan General Akufo. Napominjem da Generala Akufoa ne treba mešati sa pomenutim Nanom Akufo Adom. Nezadovoljstvo stanovništva je raslo. Kao što se moglo i očekivati. Sve se svodilo na to da treba ubediti Gance da su tek oni uspeli da odagnaju kolonijalnu prošlost iz zemlje i donesu joj pravu slobodu. a futbalski stadioni su modernizovani i prilagodjemi svetskim standardima. ne samo da zidari neznaju da se služe metrom. saobraćaj je sa leve strane puta prebačen na desnu. te promene nisu mogle da neutrališu skandalozno rušenje ganske privrede. a možda nije ni insistirala da uspe. Neposredno iza toga. rodjen 21. a streljan deset dana nakon Aćamponga.

švercovali su kakaovac u Togo. milioni hektara kakaovog nasada su uništeni zajedno sa tropskom šumom koja mu je davala zaklon. Tokom nerazumne politike generalskog režima. Evo kako je to funkcionisalo. Drvo kakaovca može da raste i daje plod jedino ako je u debeloj senci ogromnog drveća tropske prašume. a većina je napuštala proizvodnju i sekla nasade da bi ih pretvarala u farme na kojima se proizvodila hrana za lokalnu upotrebu. Samo su članovi Hunte imali pravo da dodeljuju dozvole za otkup strane valute koja će se koristiti za uvoz. Onog trenutka kada proizvodjač kakaovca pokuša da od nasada kakaovca napravi klasičnu farmu. Tako su srećni pojedinci. U vreme vlade generala. dok je prava vrednost bila preko 100 sidija za jedan dolar! To je otvorilo neverovatne uslove za razne mahinacije i brzo bogaćenje onih koji su imali mogućnosti da kupuju stranu valutu od državne banke. 93 .vladavine. Razlika izmedju zvaničnog i “crnog” kursa je bila ni manje ni više nego 25 puta! Što znači. izgubio je konvertibilnost. Oni koji su bili blizu granice sa Togoom. Već za nepune dve godine sve rezerve kojima je država raspolagala bile su iscrpene i prelile su se u privatne džepove. on je uništio habitat koji je stvaran više stotina godina i koji će se teško ikada ponovo stvoriti. potrebno je objasniti kako se kakaovac gaji. odnosno po ceni koja je bila 25 puta niža od tržišne cene. ako ste po zvaničnom kursu kupili 10 hiljada dolara za uvoz bilo čega. dobijali pravo otkupa strane valute i dozvole za uvoz robe široke potrošnje. a stvoreni su i uslovi za kasniju još bržu inflaciju. Drvo kakovca ne ide u visinu više od 3 do 5 metara i zauzima prostor izmedju šumskog poda i najnižeg granja drveća srednje veličine koje takodje živi u senci ogromnih stabala koje sam već opisao u trećoj glavi. Medjutim. Gana je zajmila novac i rasprodavala sve što se prodati moglo. Jedini prihod koji je država ostvarivala bio je od izvoza kakaovca. sidi je konačno izgubio svaku realnu vrednost. Situacija je bila slična onoj kakva je bila u Srbiji u vreme vladavine Miloševića. proizvodjači kakaovca nisu više imali nikakvog interesa da proizvode tu industrijsku biljku. Nasad kakovca je takoreći izgubljen u gustižu višespratne prašume. vi ste automatski ostvarili dobit od četvrt miliona dolara! Razliku je pokrivala Banka Gane. pošto je kakaovac plaćan u domaćoj valuti i to po zvaničnom kursu. Da bi se bolje razumela sva tragedija uništavanja nasada kakaovca. sidi je izgubio vrednost oko 20 puta. Farma kakaovca ne liči ni malo na bilo šta što može da se smatra farmom. Ipak je Banka Gane još uvek garantovala njegovu konvertibilnost na nivou od oko četiri Cedija za jedan US dolar. Možete zamisliti koliki profiti su se na taj način stvarali. uglavnom rodjaci i poslovni partneri generala.

Srećom za buduće generacije. Seljacima je bivala plaćana maksimirana cena koja je bila kao što je rečeno oko dvadeset i pet puta niža od prave cene. Carevi kalabulea su bili muslimanski trgovci naseljeni po većim mestima. Život se nastavljao samo zahvaljujući sivoj ekonomiji koju je narod zvao “kalabule”. pošto je uvozne robe bilo sve manje i manje. Zahvaljujući rodbinskim vezama. Seljaku se više isplatilo da robu proda nakupcu. Najviše su švercovali oni koji su živeli u selima duž granice sa Togoom. ilegalne eksploatacije zlata (galamsi) i šverca. odnosno pripadnici lokalnog plemena Eve iz čijih redova je regrutovana i policija i vojska. Aladji su menjali stranu valutu za domaću po realnom kursu i bili su distributeri hrane i robe široke potrošnje po realnim cenama. Sredinom sedamdesetih ljudi bi umirali od gladi na ulicama da nije bilo kalabaulea. dok su organizatori šverca i poglavice delili ekstra profit! Na tržištu nije bilo ničega. Aladji su otkupljivali hranu i od domaćih seljaka. Oni bi kupili robu na veliko. jer su se državne zalihe deviza istanjile. Medjutim. nego da sam putuje u grad i 94 . uvozna roba se dobijala isključivo na osnovu rešenja vojne komande. a zatim bi je ispod ruke preprodavali drugim nakupcima koji su je opet preprodavali dalje. takozavni aladji. šverc je dobio nezvaničnu zaštitu tih organa državne prinude. Uskoro su se medjutim pripadnicima plemena Eve pridružili i Ašanti. Čitavi motorizovani karavani sa desetinama hiljada vreća kakaovca prelazili su svakodnevno u Togo.) Jedinu štetu je trpela državna kasa i seljaci. iz čijih redova je bio i sam šef države Ignejšs Aćampong. (Aladji je deformacija titule Al Hadži koju su dobijali Muslimani koji bi posetili Meku. (General Utuka će kasnije biti streljan istog dana sa generalom Aćampongom zbog zločina protiv naroda. Uskoro su aladji uspeli da provale način kako da uz mito dodju do rešenja za kupovinu robe po kontrolisanim cenama. Roba koja je stizala iz uvoza preko onih koji su dobijali pomenute dozvole za uvoz. K. trebalo je da se prodaje u trgovinama po takozvanim kontrolisanim cenama. Tako je stvorena jedna potpuno nakaradna situacija. na našem jeziku Hadžija). Utuka. Svi su bili uključeni u šverc! Veruje se da je glavni organizator ilegalnog prevoza kakaovca preko granice bio lično komandant Graničnih jedinica General E. Nesme se zaboraviti da je gro ganskog kakaovca prozvodjen baš na teritoriji plemena Ašanti gde su poglavice bili i staratelji plemenske zemlje i u čijem je interesu bilo da se kakaovac izvozi kako njihove fabrike u Evropi nebi radile sa smanjenim kapacitetima. Ti koji su dobijali rešenja nisu bili krajnji potrošači nego posrednici. veliki broj nasada je ipak sačuvan zahvaljujući švercu.

izloži se eventualnoj zapleni ako ne podmiti dovoljno vojsku koja je postavljala barijere na svim ulazima u bilo koje veće mesto u kojem je postojala pijaca. Lime. nadmašila čak i veliku Miloševićevu ujdurmu kada je ovaj srpski “spasilac” nemilice štampao šarene laže koje je preko svojih šiptarskih saveznika menjao za nemačke marke. Medjutim. Stranci su bili značajan izvor strane valute koja je ubrizgavana u sivu ekonomiju. Svaki stranac je imao svog aladjija. već bi odleteli pravo za Pariz. Kažu da bi na taj način pokupili od avio kompanija oko 3000 dolara po jednoj karti! Mislim da je vladavina ganskih generala. dok su gro novca menjali na crno kod nekog aladjija. pa bi preskočili transatlanski deo puta. već da na njima i zarade! Leteli bi iz Akre do Abidžana. jer bi to predstavljalo finansijsko samoubistvo. Pariza i Lomea mogla da se dobije za oko 300 dolara ako bi se kupila za sidije zamenjene na crno. jer mu je taj aladji bio pojas za spasavanje u zemlji koja se rapidno raspadala. Zato bi stranci žrtvovali par stotina dolara mesečno i samo to promenili u banci. Ko god bi menjao pare u banci. trebalo bi da potroši barem 10 hiljada dolara na esencijalne mesečne izdatke. tek da se zadovolji propis. U sistemu kalabulea. 95 . San Franciska. pored države i seljaka jedino su još i strane avio kompanije bile na gubitku. već su se u taj sistem preživljavanja uključili i stranci. Često je bio slučaj da kada bi neki stranac uspeo da iskamči pismo da nabavi cigarete ili pivo po kontrolisanoj ceni. U Parizu bi prezentirali kartu i tražili da im se nadoknadi neiskorišćeni deo. Naime. Danas se vlasnici tih bogatstava svrstavaju u cenjene privrednike i stubove ekonomskog uspeha Gane. avio karte su morale da se kupuju za sidije i to po zvaničnom kursu. u periodu vladavine generala stvorena su ogromna lična bogatstva koja će nadživeti i kasniju revoluciju vazduhoplovnog poručnika Rolingsa i ostati neokrnjena. po maštovitosti ilegalnog bogaćenja. Beskrupulozni pojedinci su se dosetili ne samo kako da kupuju jeftine karte. jedino je država tonula. Medjutim. Valjda će se urednici Ginisove Knjige Rekorada setiti da uvrste i ovakve nesvakidašnje podvige u svoje rekorde. svi koji su imali u posedu stranu valutu bili su obavezni da je menjaju u bankama. Po ganskim propisima. pa čak i diplomatska predstavništva. U svakom slučaju. Nju Jorka. Ne samo da je kompletna nacija bila uvučena u kalabule. Rio de Žaneira. to nikome nije padalo na pamet. on bi to pismo davao svom aladjiju. kupovina jeftine karte nije bila kraj priče. Aladji su plaćali vojnicima nedeljne naknade za “razumevanje” i sve je funkcionisalo perfektno. Ljudi koji su u to vreme živeli u Akri kleli su mi se da je recimo kružna karta od Akre do Akre preko Abidžana.

Oni to pripisuju onom istom vazduhoplovnom poručniku Džeriju Rolingsu. koji je Ganu u poslednji trenutak spasao od sigurnog kolapsa. ono što me najviše boli je da su Ganci sve svoje nedaće iz vremena generala zaboravili i da krivicu za sadašnje privredne nedaće svoje zemlje ne pripisuju onima koji su pod izgovorom antikolonijalizma i antikomunizma iscedili sve životne sokove svoje zemlje.(Verujem da će nakon ove rečenice mojim čitaocima iz Srbije gorki osmeh prepoznavanja zaigrati na licu!) Medjutim. 96 .

97 . niko više nije mario na koji način na koji je neko napravio pare. takozvanih “karizmatičnih” crkava preplavile su Ganu. Pristojnost je shvatana kao slabost. učitelji policajcima. Na vrhu tog čudnog lanca bili članovi vojnog vrha u SMC ali i sam Gospod Bog. Nekadašnja urodjena pristojnost koja je bila karakteristična za plemenska društva Zapadne Afrike bila je gotovo uništena. Čak su i crkve pronašle draž brzog sticanja para. Metodistička. policajci lekarima. Anglikanska i slične. a svi su morali deo svog plena da podele sa svojim pretpostavljenim i sa svojim sveštenicima. opšte varanje. redovno su išle u crkvu gde su mogle da nadju “sponsore”. Ako ne biste dali lavovski deo svog kalabule prihoda karizmatičnim popovima. One crkve koje su imale tradiciju kao Katolička. činovnici medicinskim sestrama. ni jedna gospodjica vas ne bi htela. ili nisi. medicinske sestre učiteljima. niste mogli ni sanjati da će vam grehovi biti oprošteni. Farmeri su davali mito činovnicima. S druge strane. te crkve su pronašle možda najefikasniji način kako doći do para. Učešće u kalabule privrednim kombinacijama. Ili si imao pare. političke. Inače kako bi mogle da saznaju dali su džepovi njihovih potencijalnih muževa bili dovoljno duboki. a naročito moralne standarde ganskog stanovništva. Propovedajući neka samo njima svojstvena tumačenja Svetog Pisma. lekari sudijama. već još više na društvene.nema poštovanja! Da cela stvar bude još gora. Gomile novih. Čak i devojke iz “boljih kuća” su očekivale da se dobro “ispružite”. uključujući i članove najuže porodice. pokušale su da sačuvaju etičku i versku čistoću ali su zato gubile pastvu. A sve to u ime Isuse Hrista! Ljudi su izgubili samo-poštovanje. Crkve su postale mesta gde ste mogli da nadjete one koji bi vam pomogli da dodjete do deviza i gde ste se sretali sa svojim potencijalnim kalabule partnerima. znači da si nekoristan (useless)! Moralne vrednosti su se sunovratile. sigurno povratiti još iste večeri. one koje nisu bile iz “boljih kuća”.INJEKCIJA ADRENALINA Šestogodišnja vladavina pukovnika i samounapredjenih generala imala je trajan uticaj ne samo na privredni položaj Gane. Novac je postao jedini aršin kojim bi Ganac merio svog subrata Ganca. Ako ne biste bili spremeni da svoja udvaranja poduprete pozamašnjim svotama novca. postao je normalan način života. Nema novca . Dobro su znale da će novac kojeg su morale da se liše prilikom davanja priloga za crkvu. sve što ih je zanimalo bio je novac! Nikakav posao se nije mogao završiti bez podmazivanja. Ako si pristojan.

ništa nije funkcionisalo. a tokom sledećih nekoliko godina ceo svet će u njemu prepoznati najznačajniju mega-ličnost u istoriji Gane! Šta se to sve desilo i šta je uticalo da taj mladi oficir koji nije ni sanjao da će postati 98 . NGP. Državna kasa je bila prazna. Ganci su se otisnuli u svet trbuhom za kruhom. on niti je bio spreman da svog kolegu izvede na sud niti da mu konfiskuje nelegalno stečeno bogatstvo. ULP. Da je sve išlo po planu. UNG! Koliko je meni poznato ništa slično se nikad nije desilo izuzev u Srbiji gde i dan danas imamo oko 60 političkih stranaka koje se bore da navuku čizme da mamuzaju mrtvog konja! Parlamentarni izbori su zakazani za 18 jun 1979 godine. PVP. samo je ražalovan i zabranjeno mu je bilo da se ubuduće prihvata bilo kakvih javnih funkcija. GCP. MGSP. izuzev porodice. Sredinom jula 1978 godine kada je General Akufo izvršio onaj pomenuti udar i preuzeo vlast of generala Aćamponga. da je uprkos revolucije koja je usledila i uprkos nastojanjima prosvetljenih pojedinaca da se odupru novim moralnim kriterijumima. SDP. DFP. TFP. I pored toga što je vojna obaveštajna služba svakodnevno obaveštavala generala Akufoa da usled opšteg nezadovoljstva medju vojskom može doći do pobune. novac ostao najznačajnija zvezda vodilja ganskog društva sve do dana današnjeg. opšti izbori. PNP. Tada na scenu izlazi Džeri Džon Rolings! Pre 15 maja 1979 godine. iako očigledno kriv. drugova i kolega iz vazduhoplovstva. Iznenadjdujuće je bilo da i pored tragične situacije u kojoj se Gana nalazila i stari i novi političari su jedva čekali da dodju do vlasti. Rolings (Jerry John Rawlings) nije bio šire poznat. YPF. PA. NDF. Najveća nesreća koja je zadesila Ganu u vremenu generala je. CFP. General Aćampong. Pošto više nisu bili u stanju da nadju posao u svojoj otadžbini. GUM. 20 stranaka je podnelo dokumenta za registraciju: NNP. PPG. NCP. a primo-predaja vlasti za tri meseca kasnije. rukovodstvo SMC je shvatilo da ničeg više nije preostalo od čega bi se moglo ćelepiriti i odlučilo je da vruć krompir preda civilima. Kada je januara 1979 godine SMC objavio da će biti organizovani slobodni. WP.Rodoljublje koje je bilo jedan od najjačih osećanja u godinama sticanja nezavisnosti počelo je da se gubi. a još 2 miliona u Evropu i u SAD. Tokom tog nesrećnog razdoblja oko 2 miliona Ganaca je otišlo u Nigeriju. državni prihodi su bili zanemarljivi. PRP. GCPP. Paraleleno sa rastućim nezadovoljstvom. a ko god da dobije izbore morao bi da se snalazi kako da upravlja razorenom zemljom. narod je bio gladan. Ali od tog dana za Rolingsa zna cela Gana. Gana je bila na samrti. generali bi se izvukli kao tarana iz lonca. PFP.

istorijska ličnost, postane liderom jedne cele nacije? Priča o Rolingsu je izuzetno interesantna kao doprinos analizi koji to elementi mogu jednu osobu da pretvore u mega-ličnost. Džeri je rodjen juna 1947 kao dete Viktorije Abotui (Agbotui) iz Kete i Džemsa Ramzija Džona, škotskog apotekara koji je godinama živeo i radio u Akri. Otac, tipičan škotski brdjanin, a majka, Eve iz Kete okruga koji je poznat kao najznačajniji ganski rasadnik intelektualaca i čvrstih ličnosti. Kao dečak, Džeri je bio pun inicijative, ljubopitljiv, neposlušan, rečit i iznad svega tvrdoglav. Pošto je završio prestižnu Aćimota Srednju Školu, Džeri Džon je odlučio da postane pilot. Prijavio se za kadeta letača u Gansko Vazduhoplovstvo i avgusta 1967 godine bio je odabran za dalje školovanje u Vojnoj Akademiji u Akri. Kao kadet, Džeri i njegov najbolji drug, jedan mladić iz plemena Ga, Aleks po imenu, (prezimena se nažalost ne sećam), upoznali su se i sprijateljili sa jednom Srbijankom, ćerkom tadašnjeg jugoslovenskog ambasadora u Gani. Dva ganska mladića su postali česti gosti u rezidenciji našeg ambasadora u nasečju Roman Ridž i obožavali su da sa njime diskutuju o politici i sociologiji. Te diskusije su podigle Džerijevu svest o društvenim nepravdama na jedan viši nivo. Ko posledica tih razgovora jugoslovenski predsednik Tito je postao politički uzor Džeriju; onaj isti Tito čije savete Nkrumah nije prihvatao. Sve veće očajanje u narodu i krajnje nezadovoljstvo u vojski postalo je Džerijeva noćna mora. Narednih godina, Džeri i nekoliko drugih vazduhoplovnih oficira organizovalo se u malu, neformalnu grupu koja se u večernjim satima sastajala u jednom gaju banana palmi nedaleko od vojnog aerodroma gde su diskutovali o pitanjima od opšte-nacionalnog interesa. Uzimali su u razmatranja sve što bi im palo na pamet uključujući i nasilje. Izmedju ostalih nedozrelih ideja, nameravali su čak da podmetnu bombe u radne prostorije nekih Sirijaca i Libanaca poznatih po kalabule aktivnostima kako bi time naterali organe SMC da pokrenu istragu o korupciji. Potpuno spontano i bez bilo kakvog prethodnog planiranja, ova grupa je 14 maja 1979 godine odlučila da deluje! Ti ljutiti i impulsivni mladići krenuli su napred ne vodeći računa o posledicama koje ih čekaju sa nadom da će moći da izvedu čudo. Bilo je puno muvanja tamo-amo i puno konfuzije sve do zore 15 maja. Džeri niti je znao šta treba da uradi, niti kako. Može se mirne savesti reći da je Džeri bio uvučen u jednu totalno neorganizovanu i beskorisnu pobunu. Tog jutra, 15 maja zaverenici su uhapsili nekoliko viših oficira i zahtevali da im se dopusti da izraze svoje zamerke javno. Džeri je imao pripremljen koncept govora narodu koji nažalost nikada nije pročitao preko radija. Ipak u svom razgovoru sa tim višim oficirima Džeri je ispraznio

99

svoje srce i rekao da je jedini put koji on vidi za Ganu da se krene etiopskim stopama. Te reči će dve i po godine kasnije, posle njegove druge revolucije, biti tumačene kao njegova rešenost da u Gani zavede komunističku diktaturu i imaće ozbiljne posledice. U uslovima Hladnog Rata niti jedna zapadna sila neće biti spremna da mu pruži bilo kakvu privrednu pomoć. Naprotiv činiće sve moguće samo da ga sklone sa vlasti. “Revolucija” je doživela nagli svršetak kada su “lojalni” vojnici došli i uhapsili buntovnike. Već 28 maja, Rolings i šestorica drugih zaverenika izmedeno je pred vojni sud u Akri i optuženo za pobunu. To je izazvalo nezadovoljstvo pa čak i bes medju vojskom. Oni su znali da su i Rolings i njegovi pomagači bili rodoljubi i nisu želeli da prihvate kvalifikaciju da je njihov izraz nezadovoljstva bila pobuna. Po mojoj oceni čak je i vojni tužilac pokazivao simpatiju za glavnog optuženog. U svojoj odbrani Rolings je naglasio da je bio prinudjen da tako postupi samo da bi skrenuo pažnju na rastuću socijalnu nepravdu. Pored toga, da bi zaštitio svoje drugove, vazduhoplovni poručnik Džeri Džom Rolings je svu odgovornost preuzeo na sebe što ga je prekonoć učinilo najpopularnijom ličnošću u Gani. U zoru 4 juna, dok je čekao da ga ponovo izvedu pred sud, Rolings je oslobodjen! Grupa vojnika predvodjena Majorom Kodžo Boaće Djanom (Kojo Boakye-Djan), Džerijevim školskim drugom, upala je u vojni zatvor, oslobodila ga i dala mu komandu nad ovom novom pobunom. Vojnici koji su čuvali zatvor bili su prvi koji su se pridružili. Kao lavina pobuna je sve pregazila i prerasla u revoluciju! Revolucionari su imali jedan, jedini cilj: generale je trebalo isterati. Za svega nekoliko sati Vrhovni Vojni Savet (SMC) se našao na djubrištu istorije a Vojni Revolucionarni Savet (Armed Forces Revolutionary Council, AFRC) je došao na vlast. Revolucija Društvene Savesti je postigla svoj prvi cilj. Oduševljene mase su pozdravile Rolings kao svog heroja, Gospoda Spasitelja, Mladjanog Isusa! A šta sada? Šta može ta čudna skupina uzavrelih idealista sa Rolingsom kao vodjom da učini. Tek je početni cilj bio postignut. Smakli su sa vlasti korumpirani SMC i povratili čast armiji, ali nisu bili složni šta im valja dalje činiti. AFRC nije bio idološki homogen. Medju nižim činovima bilo ih je koji su želeli osvetu i radikalne promene. Na suprot njima, Rolings je želeo privredni oporavak. Ali po njegovim sopstvenim rečima, niti je znao koja mu je bila ideološka baza, niti je imao bilo kakav ekonomski program. “Ja ne poznajem pravo, niti razumem ekonomiju, sve što znam to je kada mi je trbuh prazan,” bile su njegove reči.

100

Kako bi sprečili bilo kakvu mogućnost da se generali vrate na vlast, revolucionari su odlučili da ih izvedu pred preki sud. Na dan 16. juna dotadanji Šef države, General Aćampong i komandant graničnih jedinica General E.K. Utuka su bili osudjeni na smrt i streljani! U sred tog revolucionarnog previranja, u skladu sa ranije zacrtanim programom AFRC su organizovali slobodne, opšte izbore. Rolings je bio odlučan da je njegova Revolucija Društvene Savesti imala ograničeni zadatak i da se datum povratka civilnoj vlasti mora striktno poštovati. Kao što je još pre revolucije bilo odlučeno i najavljeno, 18. juna, svega dva dana po izvršenju smrtnih presuda, opšti izbori su bili održani! To je verovatno jedini slučaj u istoriji čovečanstva da su u jednoj zemlji održani slobodni, višepartijski izbori dok je revolucija bila u punom zamahu! Od svih onih pomenutih stranaka, samo šest su izišle na izbore. Narodna Nacionalna Partija PNP (People’s National Party) sa Hila Limanom (Hilla Limann) kao predsedničkim kandidatom odnela je pobedu velikom većinom nad Partijom Narodnog Fronta PFP (Popular Front Party) koja je sledila tradiciju Dankve i Busije, a koju je predvodio Viktor Ovusu (Victor Owusu). PNP koja je važila kao stranka koja je sledila tradiciju Nkramahizma, isturila je Hilu Limana za predsedničkog kandidata u poslednjem trenutku. Ovde se mora istaći da Hila Liman nije ni bio sledbenik Nkrumaha. Taj bivši diplomata i vrstan intelektualac nije bio profesionalni političar, već običan rodoljub. Verovatno je na izborima baš zbog toga i dobio. Gancima je profesionalnih političara i generala bilo preko glave. Želeli su da ih vodi jedan trezvan i pristojan čovek. Odmah nakon izbora nastavilo se sa izvršenjima smrtnih presuda. Deset dana posle prvih streljanja, 26. juna 1979 godine još dva bivša Šefa države, Generali Afrifa i Akuffo, zajedno sa General Majorom Robertom Koeijem, pukovnikom Rodžerom Felijem, Vazduhoplovnim Maršalom Džordžom Jao Boaćeom i Admiralom Džojem Amedumeom izišli su pred streljački stroj. Iako je u to vreme velika većina stanovništva odobravala taj revolucionarni potez AFRC, kako je vreme prolazilo, sve veći broj Ganaca je počeo da osudjuje te smrtne presude. Pod uplivom subtilne ali konstantne propagande, čak i danas, više od 30 godina kasnije, velika većina Ganaca je spremna da osudi Rolingsa da je praktično ubio svoje pretpostavljene starešine. General Džošua Hamidu (Lieutenant General Joshua Hamidu) koji je u vreme AFRC režima bio Načelnik Generalštaba, dao je kasnije izjavu da su on i Rolings bili jedini pripadnici armije koji su bili u vrhu revolucionarnih vlasti, a da su se usprotivili egzekucijama. Po njegovim rečima većina, ako ne i svi niži činovi zahtevali su krv. Mnogi trezveni ljudi danas shvataju da bi došlo do nove mnogo radikalnije revolucije kao što je bila ona u Kambodži u vreme Crvenih Kmera, da

101

tada nije utoljena žedj za krvlju. A najverovatnije, da nije popustio, i sam Rolings bi se našao pred streljačkim strojem. Medjutim, po mom mišljenju, opasnost da bi se Gana našla u još težem revolucionarnom kovitlacu nije najvažniji argumanat u prilog egzekucija. Najjače opravdanje je da su one suštinski bile neophodne i opravdane. Potpuno sam svestan da će ove moje ocene i interpretacije dogadjaja u Gani svakako izazvati jed većine mojih ganskih prijatelja. Ja sam ipak spreman da branim svoj stav. Ne želim da to pitanje ostane otvoreno. Ja sam protiv nasilja i protiv revolucija. Ali takodje dozvoljavam i izuzetke. E, kada kažem izuzetke imam u vidu baš tu, Revoluciju od 4tog juna. Ganski intelektualci kao da nisu stanovnici sopstvene zemlje. Oni se valjda zavaravaju da su 1979 godine u Gani postojali standardi vestminsterske pravde. Zar ne primećuju da ni danas, nakon 20 godina demokratije gansko sudstvo ne funkcioniše kako bi trebalo? Zar ne vide da gansko društvo i dan danas još uvek veruje u plemensku pravdu? A plemenska pravda je kristalno jasna. Ako te uhvate u kradji – ima da umreš! Koliko puta smo imali prilike da vidimo u Akri kako su lopova živog zapalili? Ruke i noge lopova se uvežu žicom, stara automobilska guma mu se stavi oko struka, nešto kerozina se prospe po gumi, a onda se kresne šibica! Nehumano, ali efikasno! Ako moji prijatelji žele vestminstersko deljenje pravde, neka se upitaju čime su doprineli da takva pravda zaživi u Gani. Naravno kada udjete u sud bićete imporesionirani sa svim regalijama i parafernalijama sudstva. Ali sem toga, nema dalje ničeg. Ganski sudovi su neefikasni i suviše blagi prema okrivljenim pripadnicima establišmenta. Samo ako neko od raje ukrade kokošku ide u zatvor, ali ne i član establišmenta. Jedan general može da pokrade vrednost i do milion pilića, ali će ipak biti pušten zbog proceduralnih pitanja ili nedostatka dokaza. Eto, baš zbog toga egzekucije generala nisu bila ubistva, već nasušna potreba. U ono vreme svako u Gani je znao da bi svi ti generali bili pušteni na slobodu da im je dato pravo na “nepristrasno” sudjenje. Pri tom ne smemo zaboraviti koju su oni nesreću ganskog naroda izprovocirali svojom sebičnošću (odnosno svojim subjektivnim primitivizmom). Za vreme vladavine generala, Gana je oguljena do golih kostiju! Jedan britanski kolega mi je svojevremeno poverio da je imovina Ganaca u Ujedinjenom Kraljevstvu u toku osam godina vojne vlade porasla sa 12 miliona funti 1966 na skoro 4 milijarde funti 1978. Više od 300 puta! Nikakva kolonijalna vlast nikada nije pokazala takvu perfidnost i takvu gramžljivost u ekploataciji neke zemlje. Po mom mišljenju svi oni koji smatraju da je tim

102

Sve u svemi.profiterima trebalo omogućiti pravičnije sudjenje ili su slepi ili nemaju nikakvih osećanja za svoj narod i svoju zemlju. velike zapadne sile ne bi bile ni malo srećne da u Gani ostane levičarska vlada kako su oni protumačili Rolingsove napore da spase zemlju od propasti. U uslovima hladnog rata. Ganci si isto tako znali da ni revolucionarna vlada ne bi bila u stanju da učini mnogo bez strane finansijske pomoći i bez neograničenog roka da ostane na vlasti. U jednom pismu Rolingsu od 7. kasnije. Kada je vojska bila zadovoljena. 111 dana posle Revolucije 4 juna. Medjutim. 103 . AFRC je predala vlast civilnoj vladi Hile Limana. obrnuli ćurak naopako i postali njegovi najglasniji protivnici. Nažalost. Rolings se prihvatio nešto smirenijeg čišćenja kako bi se društvo oslobodilo korupcije i kako bi se vratio smisao odgovornosti i politika čistih računa. a da je prethodno završila samo manji deo posla koji su nameravali da urade. narodni bes se uglavnom iskalio na piljarice i sličnu sitnu ribu. Iako je bio svestan da posao nije završen. jula 1979 godine oni ga porede sa Fidel Kastrom i zahtevaju da ostane na vlasti. Ja jedino mogu da sanjam da će i oni srpski subjektivni primitivci koji su imitirali ganske generale i svoju kalabule dobit prokrijumčarili na Kipar i još bogzna gde. Čudno je da su te iste vatrene pristalice Rolingsa. Rolings je bio odlučan da vlast preda civilima. S druge strane studenti su bili najglasniji u podsticanju Rolingsa da ne preda vlast civilima. A svi su bili svesni da takva pomoć nikada neće stići. Citiram: “Bilo kakav pokušaj da se vlast vrati buržoaziji će predstavljati izdaju revolucije i radničke klase”. doživeti sličnu revolucionarnu pravdu. Većina Ganaca je bila željna civilne vlade bez obzira na sumnje da će ta civilna vlada moći nešto da učini u pogledu nasledjenih zloupotreba. na dan 24 septembra. kada je Rolings postao demokratsko izabrani Predsednik Gane.

a Dr. Imoru Egala bio diskvalifikovan da učestvuje u izborima shodno Dekretu o Političkim Strankama (dokumentu koji je zabranjivao pristup političkim funkcijama onima koji su se u prošlosti ogrešili o politička pravila). On je skoro do pred same izbore figurirao kao parlamentarni kandidat na listi Stranke Narodnog Fronta (Popular Front Party. Hila Liman je postao novi Predsednik. Narodna Nacionalna Stranka). baš ta njegova politička dvojnost je postala nevidljivi činilac koji se dopao ganskom izbornom telu. Na protiv. mora da je imao trenutak genijalne inspiracije. Objašnjenje je vrlo prosto. koje li ironije. Stroga. Hila Liman je posedovao baš one kvalitete koji su bili potrebni za prvog Šefa države koji će voditi zemlju po odlasku generala. izbori su održani juna 1979 i pored revolucionarnog previranja.DRUGI DOLAZAK Kao što je već bilo pomenuto u prethodnoj glavi. svima je bilo jasno da će za novog predsedničkog kandidata morati da dovedu nekog van stranke. već i za same PNPevce. U stvari. Iako je Liman mogao da bude žigosan kao politički prevrtljivac što bi ga svakako diskvalifikovalo u očima glasača. Ne samo da je to bilo veliko iznenadjenje za strane posmatrače i analitičare. bila glavni izborni suparnik PNPu. a ne tamo neki političari čije ruke su vezane nerazumljivim partijskim programima i partijskom disciplinom! 104 . mora se priznati da je i dopadljiva ličnost Dr. Kako se moglo dogoditi da PNP. Hila Limana značajno doprinela izbornoj pobedi. Izmedju više kandidata opredelili su se da privole Hilu Limana da im se pridruži. Na izborima je dobila jedna navodno levičarska stranka PNP (People’s National Party. stranka koja je pretendovala da nastavlja tradiciju Nkrumaha i njegove ideologije može da doživi takav spektakularan povratak? Nkrumah i sve što je mirisalo na Nkrumahizam bilo je satanizovano u Gani punih osam godina. Već sam u prethodnom poglavlju pomenuo da Liman nije bio sledbenik Nkrumaha. desničarska vojna hunta izvršila je takav upliv na ganske mozgove da je bilo šta što je bilo levo postalo bolje od bilo čega što je bilo desno! Pored toga. a pošto “Stara Nkrumahova Garda” nije bila u stanju da se dogovori o ličnosti iz sopstvene sredine koja bi bila novi nosilac liste. Suprotno svim predvidjanjima PNPevci su dobili sa iznenadjujućom većinom od 71 poslaničkih mesta od ukupno 140. Medjutim. pošto je prvobitni nosilac PNP liste. PFP) koja je sledila Dankva-Busija tradiciju i koja je. slično Srbima i Ganci žude da ih vodi vodja. on je bio umereni desničararski intelektualac i diplomata. u prevodu. Kogod da je od “Stare Garde” inicirao taj predlog.

dozvolio je da izmedju reči osetim njegovo duboko razočerenje u sopstveni učinak dok je bio Šef države. Ipak. Rolings je podsetio Limana da ne zaboravi Duh Četvrtog Juna. novi početak za namučenu naciju. “Ne možemo da se otrgnemo utisku da smo tek zagrebali površinu naših nacionalnih problema. ogromnih napora i odlučnosti da bi se videli rezultati. Zbog diskrecije odvezao sam se u kolima koja nisu imala diplomatske tablice. Stvorena je atmosfera kao da Nkrumahov 105 . Samo jednom sam imao priliku da razgovaram sa Limanom. Liman. prilično uzdržan i koristio se dikcijom iskusnog diplomate. Liman se prećutno složio da se revolucionari “4 Juna” odstrane iz očiju javnosti. kao outsajder medju Nkrumahistima. kao običan državni službenik bez ličnog bogatstva i bez podrške gornjeg društvenog ešelona nije bio u stanju da nametne svoju volju politički prekaljenoj “Staroj Gardi”. U svom obraćanju.” Rekao je Rolings. ogradio se od revolucionarnih tekovina. Sa takvim čovekom za kormilom. Već nakon nekoliko meseci nakon što je seo u predsedničku fotelju. Naveo me je da zaključim da je njegov neuspeh posledica nedostatka slobode da deluje u skladu sa svojom savešću jer je praktično bio zatočenik “Stare Garde” koja je izrežirala njegov dolazak na vlast. Treća Republika ja imala obećavajuću budućnost. Bio je prinudjen da pliva niz maticu ne samo pod pritiskom svojih stranačkih sponzora već i strane propagande. ostale partije su uhvaćene u izbornim prevarama dok je Hila Liman ostao čist. Sreli smo se u kući jednog zajedničkog prijatelaja koji je živeo u Limanovom susedstvu.Sem toga. U cilju da ojača sopstvenu poziciju. Liman se odlučio da ide linijom najmanjeg otpora. bio je osudjen da postane obična marioneta kojom su manipulisale partijske sive emninecije. U svom odgovoru. Verujem da u tom trenutku niko nije imao razloga da sumnja u iskrenost Limanovih reči. Vojska je bila izbačena. Trebaće dosta vremena. Nažalost to se desislo dugo vremena nakon što je bio sklonjen sa vlasti. a jedan pristojan čovek je došao na vrh. kao što sam i očekivao. Liman je na mene ostavio utisak čoveka koji je bio daleko iznad uobičajenih kvaliteta koje čovek sreće kod tipičnih političara. Liman je obećao da će nastaviti sa čišćenjem kuće. a revoluciju je okarakterisao kao neophodnu potragu za sopstvenom dušom i operaciju samo-očišćenja. A nesme se zanemariti ni činjenica da Liman niti je bio Ašanti niti Eve već Severnjak što je mnogo značilo ganskim glasačima. Otpočela je jedna masivna kampanja progona. Naprotiv. Ceremonija primo-predaje vlasti je naizgled bio jedan zdrav. u blizini policijske stanice u naselju Nungva. Bio je.

APP). Da ni Ministarstvo Unutrašnjih Poslova nije znalo šta se u stvari dešava. Ubedjen sam da niti članovi parlamenta. a po gotovu Sjedinjene Američka Države su bili samo zainteresovani da sačuvaju Ganu od sovjetskog uticaja. (All People’s Party. profesor Eko Daniels koji je za vreme Limana bio njegov Ministar Unutrašnjih Poslova. Sam Rolings je prisilno penzionisan. Svega osam meseci pošto je došao na vlast od njega se tražilo da podnese ostavku. poverio mi je moj dobar prijatelj. ili kao što Rolings reče: parlamentarna demokratija – demokratija samo za članove parlamenta! Ja ipak mislim da je ovo Rolingsovo mišljenje preteranao i da je posledica njegovog opravdanog besa sa postojećim stanjem stvari. dok su podoficiri videli u njemu Šefa države koja je vršila represiju nad njhovim kolegama. Liman je bio pod udarom vatre i od levice i od desnice. Kao što se moglo i očekivati takva situacija je učinila uvoz izuzetno lukrativnim. štrajkovi su koincidirali sa etničkim nemirima medju Ašantija i Eve. Jedina pozitivna posledica te zabrinutosti za Ganu bila je pomoć koja je donekle odložila humanitarnu krizu. To je medjutim bilo potpuno beskorisno jer je vlada odbila da devalvira nacionalnu valutu na njenu pravu vrednost. Svaki njegov pokret je bio praćen od strane vojne kontraobaveštajne službe. Stranka je uzela ultra- 106 . pa čak i hapšenju. zemlju je do temelja potresao talas štrajkova. Po mom mišljenju glavni igrači su bili armijski vrh i neke Ašanti poglavice.Zakon o Preventivnom Hapšenju nije ni bio ukinut. Vlada je napravila pregled investicione politike u proteklih 25 godina da bi našla najuspešniji model kojim će privući strane investitore. Zapad. Da situacija bude još napetija. bivšim revolucionarima. otpuštanju sa posla. Opozicija se udružila i formirala jedinstvenu stranku. Razlika izmedju nominalne i stvarne vrednosti Sedija je ostala preko 30 puta. Rolingsove pristalice su bile izlagane maltretiranju. U uslovima hladnog rata. pa ni članovi vlade nisu bili ti koji su povlačili konce. Ultrakonzervativni komandni kadar gledao je u njemu saradnika sa revolucionarima. Liman nije imao nikakvog oslonca u armiji. Liman je jedinu podršku dobijao od CIA i u nešto manjoj meri od Britanske vlade. Opšte-Narodnu Stranku. Amerikanci su do te mere bili uplašeni od ponavljanja revolucije da nisu žalili para samo da bi sačuvali Ganu da bude “slobodna zemlja”. Gana je ušla u jedan period koji nije imao ničeg zajedničkog sa demokratijom. Oživljena je stara praksa: obnovljen je sistem uvoznih dozvola i slične zloupotrebe! Uprkos donacijama koje su imale za cilj da se sačuva socijalni mir i odloži humanitarna kriza. U cilju rešavanja ekonomskih problema zemlje.

desničarsku orijentaciju, a njen vodja je postao Viktor Ovusu, inače jedan pristojan gospodin koji je u vreme izbora 1979 godine bio nosilac liste PFP. U takvim okolnostima, šta god da je Liman pokušavao, ništa nije mogao da postigne. Nikakav ustav nije u stanju da izbriše nepravde iz prošlosti, a naročito ne glorifikaciju i obožavanje novca. Samo bi jedna nova revolucija bila u stanju da protrese Ganu da sagleda svoju realnost. Bez obzira na sve poslaničke akrobacije, stanovništvo je bilo razočarano u civilnu vladu, a narodne mase se počele da priželjkuju mogućnost Drugog Dolaska kako je nazivan ponovni dolazak Džej-Džeja. Ovde moram da podsetim da inicijali JJ (Džej-Džej) nisu samo stajali za Džeri Džon već za Džunior Džizus (Mladjani Hristos) – spasitelj nacije! Bilo šta je moglo da navede narod da izrazi tu svoju tajnu želju. Čak su i nove registarske tablice za automobile dobile drugačija, simbolična značenja. Slova ARA kojim su počinjale registracije za Akru imale su značenje Ask Rawlings Again, (Zovite Rolingsa Ponovo). Ili ARB, Ask Rawlings Back, (Zovite Rolingsa Nazad). TRA za grad Temu su se tumačile Try Rawlings Again, (Probajte Rolingsa Ponovo). Sazrelo je vreme za akciju! Sudeći po diplomatskim izveštajima, oko 90% Ganaca bi pozdravilo povratak Rolingsa. Onima kojima je sudbina Gane bila bliska srcu, organizovali su se u Narodni Revolucionarni Pokret (People’s Revolutionary Movement). Pokret je imao takav kvalitet ubedjenja da se mogao porediti sa verskim, krstaškim pokretom. I vaistinu, 31 decembra 1981 godine Drugi Dolazak se dogodio! Dobro organizovanim državnim udarom Rolings je oborio vladu. Ustav je bio stavljen van snage, Parlament je raspušten, političke stranke su zabranjene a Liman uhapšen! Pod vodjstvom Rolingsa oformljen je Privremeni Savet Nacionalne Odbrane, (Provisional National Defence Council, PNDC) sa ciljem da završi ono što je započeto 4 juna dve i po godine ranije. PNDC je imao sedam članova: Rolings, još trojica iz vojske i tri civilna člana. Mora se istaći medjutim da su ciljevi ove revolucije bili različiti od onih od pre dve i po godine. Rolings je želeo da njegova zemlja zaživi u skladu sa motoom koji je upisan u grbu zemlje. On je želeo Slobodu i Pravdu! Medjutim, Rolings nije ni jednog trenutka bio spreman da javno izjavi da je najveći neprijatelj Afrike bio sirovi kapitalizam koji se primenjivao od nezavisnosti u svoj svojoj surovosti. Ranije, u ovom mom papiru, napisao sam da je u današnjim uslovima kapitalizam još uvek neophodan. Ta moja tvrdnja je nažalost vrlo tačna. Kapitalizam se ne može izbeći. Niti su ekonomske okolnosti bile zrele niti je ljudska priroda bila spremna za bilo kakav humaniji sitem

107

koji bi mogao da zameni kapitalizam. Ali pitanje je: kakav kapitalizam? Kapitalizam ima različita lica. Kapitalizam može da bude sirov i surov kakav je bio u Evropi u vreme industrijske revolucije, ali isto tako može da bude i motorna snaga država blagostanja kakve su Švedska, Norveška, Danska i Finska. Nažalost, kapitalizam je u Africi još uvek u svom rudimentarnom obliku i pokazuje svoje ružno nehumano lice. Kapitalizam u Africi, kao i u današnjoj Srbiji je do te mere sirov da je jedino kapitalistima dozvoljeno da beru kajmak. Radnicima i seljacima, koji su u suštini srce privreda svih afričkih zemalja, dozvoljeno je samo da se hrane mrvicama. U cilju da izmeni takvu praksu, Rolings je pokušao da prenese vlast na one koji su većina u društvu. PNDC je ukinuo oblasne savete i uveo Savete Narodne Odbrane, (People Defence Councils, PDC). Takodje je po preduzećima i ustanovama organizovao Radničke Savete Odbrane, (Workers Defence Councils, WDC). Ti saveti su trebalo da pokrenu i politički i privredni preobražaj zemlje. To je bila briljantna ideja ali ideja koja nije uspela da donese boljitak u životu Ganaca. Nije bilo finansijskih sredstava da se zemlja pokrene. Rolings nije nasledio ništa drugo od prethodne vlade, već samo jedan prazan džak. To su bili teški dani za Ganu. Nije bilo ničeg opipljivog, ničeg stvarnog što bi Rolings mogao da pruži svom narodu da mu olakša patnje. Rolings je bio na ivici snage. Ispijen, kakav je bio, sa njegovom krtakom bradom i užarenim očima izgledao je kao čovek spreman da umre samo da bi izvukao svoj narod iz baruštine u koju su taj narod gurnule prethodne vlade. Ali nije bilo ničeg što se moglo dati narodu. Čak ni putem represije ništa se nije moglo izvući, jer ništa od onog što je bilo pokradeno od naroda nije bilo više u zemlji. Sva novostečena bogatstva su bila na sigurnom, u inostranstvu. Bogatstvo nacije je sada bilo preseljeno u Sjedinjene Države, u Britaniju, Holandiju i neke druge evropske zemlje. I dok je Gana bila gladna stranih investicija, ganski državljani su investirali u visoko razvijene zemlje Zapada. Doprinosili su blagostanju svojih nekadanjih kolonijalnih gospodara. U prethodnom poglavlju sam pomenuo kako mi je jedan britanski kolega poverio da se u godinama najveće nemaštine imovina ganskih gradjana u Ujedinjenom Kraljevstvu popela na skoro 4 milijarde funti. Dve i po godine kasnije za vreme Limanovog predsedavanja ganski gradjani su dokupili u Britaniji imovine za još 700 milioni funti. Najveći deo pomoći koja je dolazila da spreči glad u Gani nalazila je svoj put nazad. Da je taj novac bio investiran u Gani, Gana bi do danas možda postala zemlja prosperiteta. A da se natrlja još soli u to ranu, treba reći da

108

su ganski državljani plaćali poreze na svoje poslove u Britaniji u iznosu koji je bio sedmorostruko veći od ukupnih prihoda Ganske države. Džerijevi napori da ustanovi Slobodu i Pravdu dogadjali su se u poslednjim godinama hladnog rata. Medjunarodni uslovi da jedan levičarski režim preživi u zemlji koja je za Zapad imala stratešku važnost u Zapadnoj Africi, bili su više nego nepovoljni. U to vreme glavni cilj američke spoljne politike je bio da bilo koja vlada koja je flertovala sa levičarenjem mora biti satrta. To su bili dani kada je na čelu CIA bio Viljem Dž. Kejsi (William J. Casey). Blago govoreći, Kejsi je bio čudan izbor ličnosti koja treba da koordinira sve američke tajne operacije. Kejsi je iskreno verovao da je Sovjetski Savez bio izvor sveukupne terorističke aktivnosti širom sveta. I niko drugi sem Sovjetskog Saveza. Beznadežno su Kejsijevi pomoćnici pokušavali da ga navedu da prihvati jedan realističniji pogled, podsećajući ga da je taj koncept da je Sovjetski Savez izvor sveg zla, bio ustvari izmišljen baš od njih samih u CIA. To je bio tek deo njihovih dnevnih propagandnih duela sa KGB. Medjutim, sva njihova objašnjavanja su prolazila mimo Kejsija koji je uporno verovao da su sve te šarene laže koje baš on zahtevao da budu izmišljene bila čista istina. Neophodnost, dozvolite mi da kažem “normalnost” takvih abnormalnosti u obaveštajnom radu kao što su laži, bilo je van Kejsijevog poimanja. Niti je bio u stanju da prihvati specifičnosti obaveštajnog rada, niti je želeo da ublaži svoj stav. Najveća nesreća je bila što je u vreme njegovog predsedavanja u CIA, vlada SAD ukinula sve restrikcije kojima je do tada obaveštajna agencija bila ograničena da “svim sredstvima” utiče na unutrašnje-politička pitanja onih zemalja koje bi na bilo koji način mogle da ometaju američku spoljnu politiku. U skladu sa time, Rolings je bio stavljen na crnu listu i morao je da ode! Kejsi nije smeo da dozvoli stvaranje neke nove Nikaragve, jednog novog Irana ili Afganistana u Zapadnoj Africi. U okviru politike “svim sredstvima” organizovane su razne propagandne smicalice pa čak i nekoliko državnih udara. Medjutim ni jedan nije uspeo. Američki ambasador u Gani Tomas Smit praktično je progonio Rolingsa u njegovoj sopstvenoj zemlji. Medjutim, to ga je napravilo samo predmetom opšteg podsmeha cele nacije. Uporedjivali su ga sa Tomom – mačorom iz popularnih crtaća Tom i Džeri. Ne treba imati bujnu maštu pa pogoditi ko je u ovom slučaju bio promućurni miš. Sve što je Rolings mogao da pruži svom narodu bila je nada i optimizam. Nikada nije ni pomislio da digne ruke od svoje istorijske misije. Još uvek ga se sećam kako u njegovoj izbledeloj

109

uniformi, radi od jutra do sutra i pomaže narod u najobičnijim poslovima. Avenija koja je prolazila pored Parka Kimbu koja je jedna od najprometnijih u Akri bila je potpuno zatrpana planinom djubreta. Djubrište je bilo oko pet metara visoko i sigurno barem sto metara dugo! Larte Bio Korši, jedno lepo činovničko naselje je bilo otsečeno od ostatka grada; gomile djubreta i otvorena kanalizacija preprečivali su put. Korle Gono, Čokor i susedni kvartovi su se gušili u djubretu. Ceo grad je smrdeo. Pošto Gradska čistoća više nije funkcionisala, Rolings je lično sakupio brigade svojih pristalica koje su nekoliko meseci rasčišćavale taj užas sve dok taj Herkulovski zadatak čišćenja Augijevih štala nije bio završen. A na mitinzima je podizao masu do izbezumljenja. Rolings je bio izvanredno obavešten o svemo što se dešavalo u Gani. Znao je po imenu na hiljade ljudi, znao je sve o njihovom radu, njihovim sklonostima i gde se kada nalaze. Medjutim, i pored toga, on nije uspevao da kontroliše sve revolucionarne aktivnosti koje su se dešavale u Gani. A što je najčudnije, to se posebno odnosilo na dogadjaje u vojsci. Kao posledica revolucionarne demokratizacije u vojsci, viši oficiri su donekle izgubili autoritet. Vojnici su često radili što god im je bilo volja, a oficiri su bili uplašeni da reaguju i da ih disciplinuju. To je dovelo do situacije kada je pravda postala veoma relativan pojam. Vojnici su se samostalno prihvatali da dele pravdu i da presudjuju oslanjajući se pritom na vrlo sumnjive kriterijume. Vojna lica su se čak mogla i iznajmiti da “dele pravdu”! Ako bi ste na primer imali nekakvu ličnu svadju, dovoljno je bilo da imate dobre veze sa vojskom, da im ćušnete jednu pozamašnu sumu, pa da se vaš spor reši u vašu korist a na užas vašeg suparnika. Medjutim bilo je još gore kada su vojnici delovali na sopstvenu inicijativu u politički obojenim slučajevima. Godine 1982, troje sudija Kodžo Adjei Adjepong (Kwadjo Agyei Agyepong), Fredrik Sakodi (Frederick Sarkodie) i Sisilia Koranteng Ado (Cecilia Koranteng Addo) i dva majora ganske armije bili su navodno oteti od strane revolucionara i streljani na jednom vojnom strelištu. Okolnosti su ukazivale da su u tom ubistvi indirektno učestvovali Rolings i njegov ujak Kapetan Kojo Ćikate (Capt. Kojo Tsikata). Zvanična istraga je ubrzo sprovedena koja je lidere revolucije oslobodila svake krivice, medjutim porodice žrtava i do dan danas zahtevaju novi istražni postupak. Praksa represije je imala razorne posledice po moral mnogih revolucionara i rodoljuba. Represija je do te mere bila kontraproduktivna da su se neki od progresivnih intelektualca koji su u početku nedvojbeno podržavali Rolingsa udaljili. Medju prvima je bio Kveku Baako, izdavač lista

110

u kojoj je. Kao posledica tog postupka. pošto je ionako protokol bio zaboravljen. a da se o njima kasnije ništa više nije čulo. ali ni ja ne mogu da se setim da se ikada tako nešto desilo: da Šef države dolazi u nenajavljenu posetu šefu jedne strane misije u sitne sate. Raša je bio medju našim vodećim stručnjacima za američku spoljnu politiku. Pravi izazov procesu stabilizacije su bili oni koji su bili sprečeni da ostvare ono što su smatrali da je cilj revolucije trebalo da bude i koji su optuživali Rolingsa da je napustio revoluciju. Rolingsov najveći nedostatak je bio manjak diplomatske veštine i nedovoljno razumevanje zakulisnih igara u svetskoj politici. Naš ambasador je primio Šefa države u pidžami. kao što je ranije bilo ispričano. Nisu samo umerenjaci napuštali Rolingsa. Još uvek pominje slučajeve kako su navodno desetine ljudi noću izvodjene iz zatvorskih ćelija. Njihovo delovanje je bilo daleko opasnije po bezbednost režima. umerenjaci ne počinju kontraravolucije usijane glave to čine! Većina revolucija tokom cele istorije čovečanstva bile su uništene od samih revolucionara. Bio je uhapšen. Prethodni diplomatski položaj našeg ambasadora. Rolings je bio svestan tog nedostatka i rešio je da traži savet. najveći problem je bio kako ubediti medjunarodnu zajednicu da su ciljevi revolucije bili ispravni i pozitivni po budućnost Gane. Nažalost. To je naravno bio veliki protokolarni gaf. ali Rolings je imao jak unutrašnji osećaj da će i tada biti dobrodošao. poznavao je lično i Državnog Sekretara Sajrus Vensa i u potpunosti je razumevao skrivene motive koji su bili pokretačka snaga američke spoljne politike. Tražio je od zaprepašćenog noćnog čuvara da probudi tadašnjeg ambasadora Jugoslavije. 111 . ambasador je šušnuo Rolingsu u kom pravcu su mu optimalne šanse. Te noći.Kruzejding Gajd (Crusading Guide. držan u zatvoru pune dve godine i maltretiran. bio čest gost još u vreme njegovog školovanja u Vojnoj Akademiji. Istina je medjutim. da se takvi slučajevi. On je lično poznavao Viljema Kejsija. Krstaški Vodič). u ranim jutarnjim satima otišao je u posetu kod novog stanara ambasadorske rezidencije na Roman Ridžu. barem delimično mogu pripisati svojevoljnom pravdom vojnika koji su delovali bez znanja PNDC. Jedne noći. Jugoslavija je u to vreme imala u celom svetu prestiž prijateljske zemlje i diplomatske velesile. sve do danas Kveku Baako nosi opravdano u sebi zlu krv i optužuje PNDC za zločine. Mnogo opasniji napad je došao sa druge strane. Mene smatraju za dobrog poznavaoca diplomatske istorije. Bez svake sumnje. Raše Petkovića bio je zamenik šefa naše misije u Vašingtonu.

Ganska diplomatija je dobila odgovarajuće smernice i američki beskompromisni stavovi su za debljinu dlake omekšali. To je bio vrlo uticajan Izveštaj Svetske Banke Ubrzan Razvoj Afrike Južno od Sahare. Umesto njihovih vragolija sad je ganski narod mogao da uživa u jednoj špijunskoj romansi u stilu Džems Bond filmova. Taj izveštaj je zadirao dublje od ustaljenih dijagnoza o problemima koji pritiskaju Afriku i preporučivao je radikalne promene u oblastima kao što su valutni kursevi. Stejt Dipartment se barem pravio da je njihova dotadanja politika prema Gani bila kontraproduktivna i ambasador Tom je 1983 godine bio zamenjen umerenijim i mudrijim ambasadorom Robertom Fricom. cene i kontrola poljoprivrede. Tom i Džeri su prestali da zabavljaju gansksi narod. Svetska Banka je lansirala plan za strukturalne promene u Africi sa ciljem da se promovišu ekonomske reforme.Nekoliko meseci pre te noćne razmene mišljenja. Gana je konačno mogla da predahne. Taj izveštaj je postao polazna tačka oživljavanja Gane. Ovaj izveštaj je bio od posebne važnosti za Ganu u kojoj su baš postojale okolnosti koje su. Ali o tome u sledećoj glavi. 112 . kao što smo već iz prethodnog izlaganja mogli zaključiti. bile na udaru kritike.

ono najgore već bilo prošlo. Naoružani vojnici su lutali gradom i delili pravdu po kriterijumu “ko plati više”. a javni saobraćaj takoreći nije ni postojao. a šoferšajbe su bile šivene iz komada plastike. naučilo ga je da zadrži vlast u svojim rukama pa ma koliko dugo to bilo potrebno. Da bi došli do hrane ljudi su se oslanjali bilo na nekog aladjija. Jednom prilikon sam prisustvovao dok je neki taksista deljao komad drveta da bi od toga napravio poluosovinu. Po zakrvavljenim očima jasno se videlo da su mnogi od njih bili pijani i naduvani. Rolings nije uopšte uzeo u obzir mogućnost da vlast ponovo prepusti političarima.GODINE OPORAVKA Kada sam stigao u Ganu. moram da istaknem da je u vreme mog dolaska u Ganu. Medjutim. medjutim. bilo da ste diplomata ili ne! Puno puta sam bio svedok surovim batinama koje su dobijale piljarice koje bi se usudile da im uskrate nešto što bi zahtevali! Kao rezervni oficir Jugoslovenske Armije bio sam šokiran nedisciplinom i bezdušnošću vojske. Zbog nedostatka rezervnih delova većina vozila je bila ili van saobraćaja ili su bila dovedena u vozno stanje pomoću štapa i kanapa. ali se takva praksa nije obelodanjivala. juna. Kasnsije sam saznao da PNDC vlasti nisu bile u stanju da potpuno kontrolišu vojsku zbog samog karaktera te profesionalne vojske koju su stvorili kolonizatori i nedostatka podrške od strane višeg oficirskog kadra. A tada. Ovog puta. Policijski čas je još uvek bio na snazi. Za takve izgrede u vreme naše revolucije (1941 – 1945) vojnici bi bili streljani! Doduše. Ako biste se usudili da nešto fotografišete izlagali ste se opasnosti da vas uhapse. povrh svega. prvog juna 1984 godine. ili su putovali čak u Togo i izlagali se maltretiranju od strane policije i vojnika koji su zaposedali improvizovane barijere. pričalo se da su neki vojnici koji su ga preterali i upotrebljavali oružje za pljačku i isiljavanje i bivali streljani. tako da nedostatak hrane nije bio više tako dramatičan. Ipak. a i neka pomoć iz inostranstva je počela da curka. dve i po godine posle Rolingsovog famoznog “Drugog Dolaska” situacija je još uvek bila rovita. upotrebljavan je apeteši (domaća brlja). Gorko iskustvo koje je imao sa nedostatkom spremnosti Limana da održi duh ustanka od 4. Slobodno se može reći da je većina viših oficira bila neprijateljski raspoložena prema PNDC. Godine 1984 kiše su počele. Umesto tečnosti za kočnice kojeg nije bilo. prehodne 1983 godine situacija je bila tragična. oko jedan milion Ganaca koji su u vreme prethodnih 113 . Višegodišnja suša donela je mnogim Gancima glad. hrana se teško nalazila.

Uprkos svih mera bezbednosti koje je uveo PNDC. Prihvatajući način mišljenja Banke. skoro 20 godina posle Nkrumahovog Petogodišnjeg Plana. pošto smo bili daleko bolje obučeni u streljaštvu.režima emigrirali u Nigeriju trbuhom za kruhom. Presedavajući PNDC. uspeo da razbojnike locira u rejonu Aćimota Šume i pokosio ih iz mitraljeza. Često bi se udruživali sa isto tako gladnom policijom da deluju u dosluhu. To ih nije ni malo uplašilo. Pre nego što su uspeli da provale ulazna vrata opalio sam nekoliko upozoravajućih hitaca sa terase. Samo dva meseca po dolasku u Ganu i moja kuća je bila napadnuta. učinjen prvi ozbiljan potez ka unošenju zdravog razuma u Gansku ekonomiju. uprkos sumnjivom poštovanju ljudskih prava (barem kako je to Zapad video) postao je takoreći prekonoć tobožnji miljenik Zapada. Tako je. Kažem “tobožnji” sa dobrim razlogom. Srećom. Mnogi povratnici su postali pljačkaši. moj sin i ja. Njegov zadatak je bio 114 . Zapad je želeo da mu napuni stomak. Jedina nada koji je PNDC režim imao bila je da obezbede svojoj zemlji masivnu inostranu pomoć. pa su odmah uzvratili vatru. bili su izbačeni iz te sestrinske zapadnoafričke zemlje i vratili se u Ganu. a Rolings. Rolingsova odluka da prihvati program Svetske Banke došla je u vreme kada je cela medjunarodna zajednica postala svesna potencijalne opasnosti koju je predstavljalo zaostajanje Afrike za svetom i bila je spremna da se povećaju sredstva koja su se stavljala na raspolaganje Africi. Njega su ustvari još uvek videli kao pripitomljenog tigra u spavaćoj sobi. bezbednosna situacija u zemlji je bila ništavna. istakli da se Gana nalazi u krizi koja je dublja od stabilizacione krize i najavili su da će se preduzeti koraci ka korenitim promenama celog privrednog sistema. Glavna meta razbojnika su bili stranci. uspeli smo da ih potisnemo. Teško je i zamisliti sav užas te humanitarne krize. Gana je bila odabrana da bude uzor zapadnog modela razvoja. Vazduhoplovni Poručnik Rolings je poleteo sa jedinim ispravnim helikopterom kojim je Gansko Vazduhoplovstvo raspolagalo. Dve noći kasnije. oni su u svojim govorima prilikom podnošenja budžeta za 1983 godinu. Svih sedamnaest koliko ih je bilo. Hrvat iz tada još uvek celovite Jugoslavije. Bande razbojnika upadale su u kuće i u slučaju otpora ubijale bi ukućane. Ličnost koju je medjunarodna zajednica poslala da izgradi temelje ekonomskoj reformi bio je zagrebački profesor Čičin Šain. Presedavajući PNDC i njegov ministar finansija Kvesi Bočvej (Kwasi Botchwey) uhvatili su se za pomenutu analizu Svetske Banke kao za jedini spas.

) Nažalost taj program nikada nije bio primenjen u Jugoslaviji. Medjutim. Naizgled. 115 . ganski generali su se rukovodili isključivo ličnom gramžljivošću. Bio je to izvanredno prijatan čovek (i kuvar amater najvišeg kalibra).da pomogne PNDC da izvede strukturalne reforme neophodne za oživljavanje privrede. Čudo se deslilo i država je počela da funkcioniše. Neka im istorija bude sudija! Prva i najvažnija promena koju je Čičin Šain uveo bila je devalvacija Sidija na njegovu pravu “crnoberzijansku” vrednost. ali koliko se sećam Sidi je devalviran oko 200 puta! Monopol koji je država dala bankama je bio ukinut i sada je strana valuta postala predmet slobodnog tržišta. Taj progam je u Jugoslaviji bio poznat kao Program Krajgerove Komisije. Hiljade malih menjačnica su se pojavile duž ulica i kao nekom čarolijom Sidi je postao konvertibilan a kalabule je skoro potpuno nestao. Čičin Šain je bio gost u mojoj kući. Taj program je u Jugoslaviji imao za cilj da olakša prelaz sa socijalističkog načina privredjivanja ka tržišnoj ekonomiji. Ne mogu tačno da se setim odnosa. postojale su sličnosti izmedju vladavine generala u Gani i vlade kolektivnog Predsedništva u Jugoslaviji. Umesto da dozvole da slobodarski duh preovlada. Koristim ovu priliku da se “zahvalim” članovima kolektivnog Predsedništva na propuštanju te mogućnosti. Svi oni pomenuti aladji su prekonoć postali legitimni biznismeni. Pored toga razni donori su upumpali najmanje 5 milijardi dolara u gansku privredu. Pripadnici čvrste linije u jugoslovenskom kolektivnom Predsedništvu koje je došlo na vlast posle Titove smrti nisu dozvolili da dodje do liberalizacije. Pošto su u to vreme hoteli u Akri bili ispod standarda. ne može se povlačiti paralela izmedju kratkovidosti jugoslovenskih konzervativaca i delovanja generala u Gani. oni su čak želeli da ukinu neke od reformi koje su bile uvedene još za Titova života. Zloupotrebio sam pravo domaćina pa sam ga po čitave noći gnjavio sa diskusijama dali će ikada Program moći da bude primenjen i u našoj zemlji uprkos otpora pripadnika “stare linije”. Dok su se Cvijetin Mijatović i njegove kolege iz Predsedništva rukovodili ideološkim razlozima u njhovom verovanju da bi liberalizacija imala katastrofalne posledice za političku budućnost Saveza Komunista Jugoslavije. Čičin Šain je primenio gotovo u celosti jedan program ekonomskog oporavka koji je bio smišljen u Jugoslaviji nekoliko godina ranije. Jugoslavija bi još uvek bila u jednom komadu i jedna od jačih evropskih privreda. Da se to ikada desilo. Za vreme svoje tromesečne misije u Gani. (Ubedjen sam da su sadašnje promene koje je u Kini inicirao Hu Djintao takodje u liniji ideja Programa Krajgerove Komisije.

Jao Grem (Yaw Graham). on je i bio Grk po tatinoj strani. Majk bio je vrlo intiligentan i sposoban čovek. U stvari. ti pokušaji nisu uspeli. visok. (To je još jedan dobar primer subjektivnog primitivizma!) Pored toga oni su još uvek imali i jake rezerve prema Rolingsu lično. Jedino američka administracija nije bila baš sasvim srećna sa naporima PNDC. Neki od levičarskih zaverenika su bili streljani. sa muževnim licem. pripadnici srednje klase su bili duboko frustrirani nemogućnošću da utiču na politička rešenja i počeli su da se zanose kako je više slobode bilo u vreme generala. nisu svi Ganci bili srećni sa takvim obrtom. Odnosi izmedju SAD i Gane naglo su se pogoršali zahvaljujući jednom incidentu koji se dogodio jula 1985 godine. naročito tokom osamdesetih. medjunarodna zajednica je bila predusretljiva i shvatala je veličinu prepreka koje su Gana i Rolings morali da prevazidju. uspela je da stvori jedan prilično snažan anti-Rolings blok medju nekim oficirima i vodećim novinarima. 116 . a precenjujući svoje sopstvene sposobnosti. usko povezan sa ganskom kontrašijunažom. S jedne strane okoreli levičari optuživali su Rolingsa da je izdao revoluciju. Taj njen momak nije bio niko drugi do Rolingsov brat od tetke Majk Susudis (Soussoudis). Američki panični strah od svega što nije bilo smišljeno i skuvano u Americi sprečavala ih je da vide da ono što je možda dobro za Ameriku nije baš najbolje i za ostatak sveta.) Šarmantan. pripadnici srednjeg staleža su se žalili na nepostojanje prave “demokratije”. Izvesna gospodjica Šeron Skranidž (Sharon Scranage) koja je radila u CIA odeljku pri ambasadi SAD u Akri. CIA je uletela u vrlo neprijatnu zamku. Uopšteno govoreći. dok su umereniji. urednik lista Public Agenda i pripadnik grupe mladih marksista koji je saradjivao sa Rolinsom ranih osamdesetih. neke nestrpljive pristalice demokratizacije iznajmili su grupu plaćenika koja je trebalo da se iskrca u Ganu i sredi Rolingsa. optužio je Rolingsa da je Ganu preobratio u koloniju Zapada. Taj špijunski intermeco ima sav šarm filmova o Džejms Bondu. u skladu su novim konceptom delovanja da se vrbuju saradnici medju nezadovoljnim intelektualcima koji će se upotrebiti kao destabilizacioni činilac. Sećam ga se iz tih dana. izmedju ostalih američkih državnih tajni. Potcenjujući gansku preduzimljivost. U to vreme Susudis je imao 39 godina. Bilo je nekoliko pokušaja državnih udara i s leva i s desna. obelodanila je svom ganskom momku i listu javnih ličnosti koje su bile na platnom spisku CIA. S druge strane. desničarski kritičari ili pobegli u inostranstvo ili završili u zatvoru. a s druge neki prefesionalci i intelektualci. CIA. Srećom po Ganu.I pored sveopšte podrške koju je Rolongs uživao. ukrašen bradicom u Lenjinovom stilu i zgodan kao grči polubug! (Uzgred budi rečeno.

Ko bi još mogao da osudjuje Šeron što je naletela! Nikada nisam sreo Šeron Skrenidž iako sam bio u dobrim odnosima i sa njenim ljubavnikom i sa njenim šefom. Sudeći po fotografiji koju sam uspeo da iskopam na internetu. koji je bio na čelu Nacionalne Direkcije za Nabavke (što je pozicija za koju se zahteva krajnje poverenje). istraga je kasnila za razvojem situacije i Šeron je bila uhićena tek kada je zlo bilo naneto. bivši direktor Ganske trgovinske korporacije (GNTC) i Gati Tego. Sudija je odmah dozvolio suspenziju presude pod uslovom da Majkl napusti SAD u roku od 24 časa. Šeron je prilikom istrage priznala krivicu i pristala da saradjuje sa kontraobaveštajcima. Šaron je navrat-nanos spakovana i poslata u SAD i to pre nego što je mogla da upozori svog dečka. Još pre nego što je Šeron uspela da doturi inkriminisane materijale Majklu. major Džon Kweku Avuaće. Noć pre hapšenja. Ona osmorica zatvorenika u Gani su u ovim novim uslovima okarakterisani samo kao “prijatelji 117 . Sjedinjene Države su predložile razmenu zatvorenika. Medju uhapšenima su bili mornarički kapetan Opong koji je do pre kratkog vremena bio načelnik štaba PNDC režima. Moram da priznam da sam bio stvarno šokiran kada sam sledećeg jutra saznao da je uhapšen. nije istinita. o čemu se izjasnio nolo contendere (što znači da ne osporava optužnicu ali se ne izjašnjava krivim) i dobija kaznu od 20 godina zatvora. Telefonirala je Majklu i pozvala ga da joj dodje u posetu u Ameriku. američka kontrašpijunaža je saznala identitet ganskog Don-Žuana i ona je stavljena pod prismotru. Sada je opisuju kao “stidljivu i naivnu devojku iz unutrašnjosti koja nikada pre toga nije bila u inostranstvu”. Drugi čin ove Džejms Bond drame odigrao se u Sjedinjenim Državama. Agent koji je koordinirao tu akciju. bila je baš zgodna. Podaci koje je dala Majklu bili su takav udarac kakav CIA nikada pre toga nije doživela! Bilo ih je osmoro uhapšenih u Akri. velikodušan i prava drugarčina. Da se šteta koju je Šaron nanela službi kvalifikuje samo kao nesrećna okolnost bilo bi veliko potcenjivanje. Ne sumnjajući u njenu iskrenost. Ejbl Edusei. na visikom položaju u Ministarstvu Vojske. a cela priča je objavljena u dnevnoj štampi.duhovit. zamenik načelnika za organizaciju i planiranje u Ministarstvu odbrane. Edu Djamfi. takodje je bio prisutan na pomenutoj večeri u mojoj rezidenciji. Prvo moram da izjavim da zvanična američka verzija da je Šaron bila provaljena prilikom rutinskog ispitivanja na detektoru laži. pukovnik Brej. Na njegovu nesreću. Majkl je odleteo za SAD i našao se u zatvoru! Bio je optužen za osam dela špijunaže. (koji fantastičan igrač tenisa je bio!). Gati Tego je bio medju gostima na večeri u mojoj kući. poznati novinar.

u datim okolnostima. u velikom holu Sava Centra doneo odluku da umesto predvidjenog premeštaja za Nigeriju. Očuvanje prirodne sredine i poboljšanje životnih navika bili su mu lični prioriteti. glavni cilj Rolingsove revolucije. a ne kao špijuni. jedna nekada prosperitetna zemlja gurnuta je u bezumlje gradjanskog rata i u kasnije poniženje i nemaštinu. na konferenciji. Stvarno sam bio iznenadjen njegovom sposobnošću da pamti likove. ranih devedesetih izvršena je kontrarevolucija u Jugoslaviji. Sve što je bilo izgradjeno tokom pedeset godina entuzijazma i lišavanja rasfrćkano je i preneto u ruke nekolicine individua. U svega pet godina. Po mojoj oceni. te im je oduzeto državljanstvo. Nažalost to nije bio slučaj sa Jugoslavijom. pripadnika organizovanog kriminala i neodgovornog medjunarodnog faktora. Već sledeće 1989 godine. To ću dakako obraditi u jednoj drugoj knjizi. i što je vrlo čudno doprineo je poboljšanju medjudržavnih odnosa izmedju Gane i Sjedinjenih Država. Uporedo sa održavanjem ritma privrednog oporavka. 118 . Ceo skandal se završio za manje od šest meseci. Babangida i on izmenili su neke šale na moj račun. Prvu turu mog službovanja u Gani završio sam u leto 1988 i vratio se na rad u ministarstvo. Hrvatske Bosne i Kosova. Beograd je bio domaćin susreta na vrhu zemalja članica pokreta nesvrstanih. Bio sam u pratnji Predsednika Nigerije Ibrahima Babangide kada me je prepoznao. ono što se dešavalo u Srbiji i Hrvatskoj može se uzeti kao najbolja ilustracija sinergije izmedju nacionalističkih demagoga. ali sam baš tada. Tada. Tom političkom diverzijom izbrisane su sve tekovine socijalističkog sistema i omogućeno je da dodje do nekontrolisane tranzicije iz države relativnog blagostanja u sistem sirovog kapitalizma. Uprkos tome. da se promeni sistem vlasništva nad zemljom nije se mogao postići.američkih interesa”. Nekoliko desetina subjektivnih primitivaca je zadovoljilo svoju neumerenu pohlepu na račun 20 miliona stanovnika bivše Jugoslavije. Izgledalo je kao da je ta politička bura razbistrila nebo. Pod voćstvom ultranacionalista Srbije. Bio je još uvek u njegovoj izbledeloj uniformi. tražim da budem poslat ponovo u Ganu. a zatim su bili odvezeni na granicu sa Togoom gde su ih razmenili za Majkla Susudisa. ponovo sam se sreo sa Rolingsom. U svakom slučaju dobro isplanirana i kontrilisana strukturalna reforma Ganske privrede išla je napred punim korakom. pun energije i entuzijazma. a sada vratimo se nazad u Ganu. Rolings je nastavio da prosvetljava naciju o načinu boljeg življenja ličnim primerima.

Na moje ne malo iznenadjenje. Posle teške diskusije sa članovima naše delegacije i jednog razgovora u četiri oka sa našim Saveznim Sekretarom. Argumenti onih koji su bili protiv Gane bili su bazirani na nečemu što sam ja prepoznao kao tajne ocene koje je dala CIA i koji su kvalifikovali Ganu kao maoističku diktaturu. Nama je bila potrebna pomoć svih prijateljskih zemalja tako da sam dva meseca po završetku beogradskog samita bio poslat u Zapadnu Afriku da pripremim teren za političku podršku protiv onih koji su u jakoj i nezavisnoj Jugoslaviji videli smetnju za svoju globalnu dominaciju. pokojni Džordž Lamti (George Lamptey). A to se deslio septembra 1991. 119 . Moj put je bio plodonosan i dobili smo uveravanja da ćemo imati podršku zemalja koje sam posetio. Pod pretekstom da je situacija u Jugoslaviji bila potpuno pod kontrolon i da bi bilo kakve rezolucije u tom smislu štetile jugoslovenskom medjunarodnom prestižu i bacile sumnju da smo u stanju da samostalno rešavamo svoje unutrašnje probleme. kada su vojne operacije već uzimale maha. Beograd je zabranio da se nacrt podnese konferenciji na usvajanje. Tom prilikom sam uspeo da ubedim i ganske zvaničnike da se izgradnja budućeg konferencijskog centra u Akri poveri Energoprojektu iz Beograda. i ja pripremili nacrt rezolucije koja je trebalo da bude prihvaćena od ministarske konferencije. našoj delegaciji je bilo naredjeno da da se nacrt povuče. a kojom se podržavao teritorijalni integritet Jugoslavije. Medjutim. odneo sam pobedu nad onima koji su zastupali mišljenje bazirano na potrebama CIA. Gana je bila jedan od kandidata. To su bili dani kada smo već bili svesni do koje mere su šovinističke snage u Hrvatskoj i Srbiji bile angažovane u stvaranju atmosfere za nasilno rušenje Jugoslavije i da su za to imale i podršku nekih stranih obaveštajnih službi koje su javno govorile o prestojećem rasparčavanju naše zemlje. Ovde ću obelodaniti nešto što je možda preuranjeno da se napiše. dvadeset meseci kasnije kada smo zamenik šefa ganske delegacije. Plenarna sednica je prihvatila naš predlog i odlučila da se ministarska konferencija ipak održi u Akri. neki članovi naše delegacije su se oštro suprotstavili kandidaturi Gane.U toku završnice rada konferencije trebalo je doneti odluku ko će biti domaćin ministarske konferencije predvidjene za septembar 1991 godine. Izgleda da su veliki mozgovi našeg ministarstva više verovali američkoj obaveštajnoj službi nego našim diplomatskom i obaveštajnim izveštajima. moj dragi prijatelj. Pošto sam ja bio autor tih izveštaja imao sam vrlo jaku argumentaciju u prilog Gane.

Novi horizonti sa novim vidicima su se otvarali. kao ne-diplomata. Kasnije. Dozvolite mi da samo uzgredno pomenem da mi taj novac nikada nije bio nadoknadjen. Moj premeštaj za Akru februara 1991 godine poklopio se sa početkom rada na novom ustavu Gane i naporima da se ponovo uvede višestranački sistem. Zbog medjunarodnih sankcija protiv Jugoslavije. 120 . Jugoslavija raspadala. dok se moja zemlja. jugoslovenska trobojnica se još uvek vihorila u Akri. Gana je ostala verna našim stremljenjima i nije zatvorila svoju ambasadu u Beogradu kada su se druge zemlje složile sa nerazumnim sankcijama kojima su nas podvrgli oni koji su organizovali i finansirali razbijanje Jugoslavije. jedan po jedan od mojih kolega u ambasadi su se pakovali i odlazili nebi li našli sebi mesta u novostvorenim državama koje su nicale na lešini jedne. pa i shvatanjem diplomatskog delovanja i prinudile su me da razmotrim moj ostanak u službi. a često i nedolične instrukcije koje sam dobijao od novih centara moći u Beogradu bile su u direktnom sukobu sa mojim osećanjem rodoljublja. i samo zahvaljujući mojoj skromnoj uštedjevini koju sam uložio u tekuće troškove ambasade. Već juna 1992 godine. Zbunjujuće. Februara 1993 godine odlučio sam da ne mogu sebi da dozvolim da budem pion u toj igri i podneo sam ostavku. ostao sam jedini u ambasadi. Posle ministarske konferencije nesvrstanih zemalja. Da nije bilo tih šest godina krajnje nemaštine ne bih bio moralno kvalifikovan da napišem ovu knjigu a da se ne osećam uljezom. nekada vrlo uspešne državne zajednice. Nisam rekao “privilegovanˮ bez dobrog razloga. nisam više video Ganu u istom svetlu. Gana je činila velike korake napred. bio sam privilegovan da iskusim neke sasvim drugačije realnosti života u Africi. novac više nije stizao.U svakom slučaju. A kada je moj mali biznis propao i kada sam sa porodicom ostao bez ikakvih sredstava.

Slično kao što je prerana nezavisnost Gane bila u toj meri kontra-produktivna kao odbijanje nedozrele bebe od sise. deset godina nakon Drugog Dolaska. Džeri Džon Rolings je pristao na donošenje novog ustava i na ponovno uvodjenje civilne vlade u okvirima više-partijske demokratije. S jedne strane to je bio pozitivni pomak ka političkoj uniformizaciji sveta. Po mom mišljenju. S druge strane. (Setimo se kako je prošao Gadafi!) Tako. trenutak kada će Rolingsu biti potkresana krila i kada će biti sprečen da nastavi sa svojim reformama. Bez obzira što je znao da će u slučaju da se povuče ostaviti iza sebe gomilu nedovršenih poslova. U vreme kada je počeo da pregovara o svom povlačenju. većina onih koji su želeli da on sidje sa vlasti. ona najčešće znači borbu za goli život. Rolings je imao malo šansi da i dalje nastavi svoju bez-partijsku vladavinu.SVE PO STAROM U vreme kada je 1991 godine Gana bila u punom zamahu priprema za Ministarsku Konferenciju Nesvrtsanih Zemalja. bio je svestan da je PNDC konceptu isteklo vreme. Rolings će biti zapamćen kao prvi afrički revolucionarni vodj koji se odrekao vlasti a da nije morao da beži iz zemlje gde bi ga čekalo proganjanje i egzekucija. To je imalo dvojako dejstvo. Hladni Rat je u medjuvremenu otišao u prošlost i bez Sovjetskog Saveza kao protivteže Zapadu. ustvari su želeli da ga vide mrtvog! Morao je prvo da se osigura da posle njegovog povlačenja neće biti izložen progonu. povratak na ustavnu vladavinu zatekao je Ganu usred procesa društvenog prestrojavanja. postajete slobodna meta! A Rolings je bio svestan da je tokom svoje desetogodišnje vladavine stekao puno neprijatelja. baronesa od Valasija (Baroness Linda Chalker of Wallasey). Imam dobrih razloga da verujem da je činilac koji je obezbedio pozitivan ishod tog pregovaranja bila Linda Čoker. britanska konzervativna političarka koja je izmedju 1989 i 1997 godine bila državni ministar za Prekomorski Razvoj u Forin Ofisu. a s druge. Žalosno je priznati. Tokom njenih poseta Gani ona se sretala sa vodjama opozicije željnih osvete i izradila za Rolingsa oslobodjenje od sudskog gonjenja (indemnity). povratak na ustavnu vladavinu došao je suviše rano. bez obzira koliko bi jedan samozvani afrički lider bio voljan da preda dizgine vlasti nekom drugom. pritisak Zapada u pravcu vraćanja na više-stranačku demokratiju dostigao je vrhunac. Ali 121 . ali u Africi politička borba ne znači borbu za uticaj oko budućnosti neke zemlje. Zahvaljujući njenom posredovanju. on bi bivao prinudjen da ih se i dalje drži kako bi sačuvao živu glavu. Trenutak kada ste izgubili vlast.

priželjkuje vodju na čelu nacije a ne neku stranačku ličnost. slično kao i Srbija. iza Jordana (157%) i Kine (156%). Izgradjeni su solidni temelji za dalji društveno-ekonomski razvoj. Stare stranke pod novim imenima počele su da se nadmeću punom snagom. povratak na više-partijski sistem je bio neizbežan. Ustav Gane je spustio Rolingsa sa pedestala vodje i svrstao ga kao običnog političara. toliko su sadašnji uslovi bili nepovoljni za nastavak Rolingsovih revolucionarnih promena. Nažalost. Inače NDC je skraćenica za National Democratic Congress. Medjutim u uslovima ustavne demokratije Rolings nije više mogao da ima odrešene ruke kako bi nastavio svoje društvene reforme i njegova revolucija je ušla u ćorsokak. I pored nemogućnosti da se nastavi sa revolucionarnim promenama. Ukupna prouzvodnja zemlje je narasla do nivoa koji je bio neophodan da 122 . Može se slobodno reći da su ustvari posednje godine XX veka baš i bile godine najvećih dostignuća koja je Gana doživela od nezavisnosti. Tako je 1992 godine Rolings skinuo svoju uniformu i ušao u predsedničku trku kao civil. Političko nejedinstvo Gane je bilo legalizovano. Novi Ustav je stvorio mogućnosti za afirmaciju zlatoustih političara i njihovih demagoških obećanja. U istoj meri koliko su ondašnji medjunarodni uslovi bili povoljni za Nkrumaha. Rolings je ostao veran Ustavu i dragovoljno je predao vlast. NDC je postao član Socijalističke Internacionale. Da bi učinio svoju stranku lako prepoznatljivom. dobio. ne treba potceniti neka od dostignuća koja su postigla demokratski izabrane vlade i to naročito za vreme prva dva Rolingsova termina kao Predsednika. NPP) sastavljena od još uvek živahnih pristalica Dankve i Busije. I naravno. Pošto je završio dva predsednička mandata. njegove jedine mogućnosti su bile ili da se oprosti od vlasti ili da napravi državni udar. kao u igri Čoveče ne Ljuti se našla nazad na početnom položaju. Izvinjavam se što će se osloniti na zvanične podatke Ujedinjenih Naroda: Program NDC vlade za poljoprivredu u periodu 1994-2000 je rezultirao porastom proizvodnje za 148% i stavio Ganu na drugo mestu u svetu. I tako se Gana. a pošto nije mogao da ostane kao izabrani predsednik i treći mandat.dok se prevremena nezavisnost dala izbeći. Ovde se osećam primoranim da naglasim da Gana. U stvari svega dve stranke su bile pravi takmaci u predstojećoj izbornoj trci. Na razočarenje mnogih. u prevodu Nacionalni Demokratski Kongres. Rolings ju je nazvao NDC kako bi se njeno ime rimovalo sa PNDC. Drugu su formirali Rolings i njegovi sledbenici. Jedna je bila desničarska Nacionalna Patriotska Partija (National Patriotic Party. suspenduje Ustav i nastavi revoluciju. Narodna većina je jasno pokazala da je želela da Rolings ostane.

Najznačajne dostignuće NPP vlade je bilo što je fizički progon političkih protivnika bio obeshrabrivan. životni standard prividno porastao. Slično tome ni strukturne promene u vojsci nisu bile potpuni uspeh. Carina. Iako se situacija sa nedisciplinom u vojsci popravila. Na medjunarodnom planu vlada NDC je napravila još veći uspeh. Služba Imigracije. To ipak ne znači da su suprotnostu bile izgladjene i da je uvedena zdrava i 123 . kao i u poslednjem poglavlju. Posvetićemo više pažnje apsurdnostima ganskog privrednog života u Glavama Sedamnaestoj i Osamnaestoj. Medjutim. armijski kadrovi su još uvek ostali podeljeni. Ganci nisu želeli NDC bez Rolingsa. ali su zato niži činovi izgubili nešto od svog revolucionarnog žara. ali nažalost ne i školstvo koje je još uvek kaskalo za potrebama nacije. na izborima 2000 godine dobio je Džn Kufuor. Pre nego što ovu prilično kratku glavu privedem kraju. posvetiću samo još nekoliko rečenica nekim pozitivnim aspektima osmogodišnjeg predsednikovanja Džona Kufuora. ali nevešt političar. Državna administracije je dovedena u red. U toku tih osam godina Rolings je uspeo da uspostavi ravnotežu diplomatskog dijaloga izmedju zapadnih sila s jedne strane i kontroverznih režima kakav je recimo bio Gadafijev sa druge strane. Jedino se sudsvo nije pomerilo sa mesta. Džon Ata Mils je studirao na čuvenoj Londonskoj Školi Ekonomije (London School of Economics). a odbranio je doktorsku tezu na Školi Orijentalnih i Afričkih Studija Londonskog Univerziteta (School of Oriental and African Studies). zdravstvene službe su takodje napredovale. njemu je nedostajala harizma. Infrastruktura je preobražena. profesor Džon Ata Mils bio je afirmisani intelektualac. Uprkos svim tim uspesima. Pored toga. Istina je da je zahvaljujući ogromnom prilivu novčanih sredstava. Predsednikovanje Kufuora se teško može nazvati uspešnim. Još uvek je patilo od iste neefikasnosti u kakvu je zapalo još od kako je mu Nkrumah uskratio integritet. medjutim. Poreska Uprava. Njegov protiv-kandidat kojeg je lično Rolings izabrao.se servisiraju dugovi iz proteklih perioda i osećanje ljudskog dostojanstva je vraćeno naciji. kandidat umereno desničarske NPP. Rolings je bio domaćin i presedniku SAD Bilu Klintonu i Kraljici Elizabeti Drugoj. gornji ešelon je dobrim delom još uvek ostao kolonijalnog mentaliteta. (Vidi Glavu Devetu). Policija i ostale službe od javnog značaja uprostile su svoj postupak i počele da finkcionišu u skladu sa nacionalnim potrebama i interesima. domaća proizvodnja i to naročito poljoprivredna proizvodnja je počela da pada.

Koliko je taj zadatak bio težak govori i činjenica da je Kufuor imenovao svog rodjenog brata na mesto Ministra Odbrane. Uvredljivi rečnik. armija je bila stavljena na mesto koje joj pripada. bez diplomatskih kontakata. mogao sam da se oslonim samo na svoje iskustvo i na nagadjanja da bih barem donekle prodro u dogadjanja koja su se odvijala iza scene. U svakom slučaju. kada su uvedene nove novčanice čija vrednost je bila 10 hiljada puta veća od vrednosti starog sidija. blago rečeno. Treća zasluga je što je vojska stavljena na mesto koje pripada jednoj savremenoj vojsci. on je uveden. U vreme kada je NPP bio na vlasti nisam imao prilike da se upoznam sa aktivnostima koje su bile sklonjene od javnosti. Kufuor je uspeo da disciplinuje vojsku. sidija. zahvaljujući ogromnom prilivu novca koji je upumpan u sistem. od onih reklamiranih pozitivnih promena koje je NPP obećavao u izbornoj kampanji. zategnuti. kao što sam gore već napomenuo. Istina je medjutim da je.konstruktivna politička utakmica izmedju NPP i NDC. vredno je hvale. nedostatak argumenata i nepostojanje sluha za konstruktivni dijalog uništile su svaki ozbiljan politički rad i ostavile narod u lavirintu plitkih laži. Tek kada je za vreme NPP administracije priličan broj vojnih kadrova na tiho bio penzionisan. Kao običan gradjanin. S druge strane. Drugo dostignuće NPP administracije je bilo uvodjenje sistema socijalnog osiguranja. Medjutim. Tako nešto nepromišljeno se može pripisati jedino oholosti bogatih. članci i komentari su imali snagu pogroma! Sadašnja situacija u Srbiji je slična ako ne i gora. Posle revolucije ti odnosi su postali još gori. životni standard porastao. a kamoli obaveštajnih podataka. Rolingsu je trebalo više od deset godina da privoli vojsku da se primiri. Raznorazne izmišljene i polu-izmišljene priče koje su se pojavljivale u štampi bile su kontraproduktivne za nastavak privrednog i društvenog oporavka. sama činjenica da je socijalno osiguranje uvela jedna desničarska vlada. besmisleno preterivanje i pljuvanje se nastavilo. Umesto da mobilišu narod oko političkih programa. Kao što sam već ranije na nekoliko mesta pomenuo još od vremena pre revolucije odnosi izmedju viših oficira i obične vojske su bili. to je bila obična fatamorgana. Naprotiv. Ganski bogataši koji su tada bili na vlasti 124 . Posebno treba pomenuti denominaciju lokalne valute. Ali i pored svih njegovih nastojanja on nikad nije uspeo da sasvim uvede disciplinu i poštovanje viših oficira. Kufuorova administracija je završila veliki zadatak koji je započeo Rolings ali nije imao vremena da ga privede kraju. ništa nije bilo. Zbog toga upozoravam čitaoce da uzimaju moje zaključke sa rezervom. ali ako ništa drugo. Ne može se reći da ovaj sistem radi baš onako kako je zamišljen.

Kako bi se cene zakružile i prilagodile novim novčanicama. to je uznemirilo tržište i izložilo sirotinju ozbiljnim nevoljama. moraću da napustim svoj dosadašnji stil političkog analitičara i da se oslonim na moj talenat pisca beletristike. Bogati su postali još bogatiji.uzeli su svoj aršin ne misleći uopšte o uslovima života sirotinje. 125 . Povećanje društvenih razlika bilo najveće razočarenje koje je NPP vlast donela. a kada se uzme u obzir činjenica da većina Ganaca zaradjuje manje od dolar dnevno. dobar deo robe je poskupeo čak i duplo. U cilju da tu Zemlju Čuda opišem. dok je sirotinja gurnuta u neku Zemlju Čuda u kojoj su čak i beskućnici mogli sebi da priušte mobilne telefone ali ne i da zadovolje nasušne potrebe. Sada je jedan sidi vredeo isto koliko i jedan dolar.

Moja susetka i prijateljica Adjoa je tipičan Ganac.MOJA PRIJATELJICA ADJOA (SVAKODNEVNI ŽIVOT GANACA) Za razliku od Srba koji su izgubili svoj razigrani karakter i svoju čuvenu široku dušu i pretvorili se u gomilu neurotičnih svadjalica. Pre nego nastavim priču o Adjoi. (Treba pomenuti da su većina gazda ustvari gazdarice. sedamnaest godina stara koja živi u gradu i radi sve moguće manuelne poslove da bi sastavila kraj s krajem. Više od pola su ženske. Stanuje na verandi ispred sobe gde žena koja joj je poslodavac živi. Više od pola su nepismeni. kad god sam blizu da dignem ruke od svega. Opet je čujem u šest uveče kada se vraća sa posla i balansira čitavu planinu praznih šerpi i lonaca na glavi a usput poskakuje i igra! Kad god bi me videla pozdravila bi me mahanjem. Adjoa je pomoćnik kuvarice. pa da se osećate bolje. Shodno tome. Više od pola Ganaca je mladje od osamnaest godina. može se reći da je prosečan Ganac ustvari devojka. dozvolite mi da opišem dvorište koje ona zove svojom kućom. ja pogledam Adjoino lice i sve moje frustracije nestanu! Adjoa još nema osamnaest godina. da bi posle toga pomagala Tetki-Junis da priprema hranu i prodaje je na improvizovanoj tezgi koji se nalazi na pločniku ispred poslovne zgrade nedaleko od mog stana. A mnogo više od polovine žive ispod granice siromaštva. Tokom poslednjih pet godina mog boravka u Gani Adjoa je bila moja prijateljica. Oko 90% stanovnika Akre živi u dvorišnim zgradama. Ako ste potišteni i jadni dovoljno je da pogledate razdragano lice jednog Ganca. Ganci su bez obzira na sve teškoće svakodnevnog života ostali jedan od najsrećnijih naroda na zemaljskoj kugli. kad god sam pregažen svim ovim užasnim svetskim vestima. ali koja je zarazno srećna. Adjoa se ne seća imena ni oca niti majke. U Gani iza svakog značajnijeg posla 126 . Pogledajte naslovnu stranicu! Kad god sam obeshrabren i razočaran. Dvorište u kojem živi je nedaleko niz ulicu od moje kuće i ja je svako jutro oko pet sati čujem kako peva dok sa ogromnim lavorom punim ćumura na glavi ide žurno na posao. a njena mama je umrla kada je Adjoi bilo tek pet godina. Po pravilu na sred dvorišta je gazdina kuća. Više od pola ih živi po gradovima. Opis njenih poslova počinje sa potpaljivanjem ćumura u ranu zoru. Adjoa svoju gazdaricu zove Tetka-Junis. Njihova sreća je zarazna. Njen tata je otišao za Nigeriju dok je još bila beba i više nikad se nije javio.

izračunaćete da jedna gazdarica skupi oko 10 hiljada dolara godišnje od kirije. 127 . One na koje je došao red ustaju prve. To je ili mango ili brazilski orah koji prave senku pred glavnom kućom. Retkost je da manje od tri osobe žive u jednoj sobici i holu.se nalazi žena.) Interesantno je pomenuti kako se plaćaju računi za struju i vodu. Ima pokriven ulaz i nekoliko soba. Tipična veranda je oko dva metra dubine i skoro na istom nivou sa površinom dvorišta. Kada šuškanje prestane. Afričke metle nemaju drške i čišćenje metlom nije ni malo prijatan i lagan posao. ali i za ljubavne sastanke tokom noći. Takodje. Duž ivica dvorišta nalaze se nizovi soba povezanih dugačkom verandom. Bolje je da nemate peglu ili električni šporet jer oni nose najviše poena: punjač za telefon – najmanje. To je dužnost devojčica. bez da gledaju ni levo ni desno već samo u prljavštinu ispred sebe. na verandi spavaju preko cele godine članovi onih porodica koje su suviše velike da stanu u sobu kao i služinčad. Uobičajeno dvorište ima oko petnaestak takvih jedinica. Matrijarhat je ostavio duboke korene. devojke idu lagano napred sve dok ne završe posao.) “Velika kućaˮ u kojoj gazdarica stanuje je obično u kolonijalnom stilu sa dosta štuko ornamenata. Otpadna voda iz kupatila teče niz plitak kanal pravo na ulicu gde ili utiče u betonske slivnike ili se prosto razliva po ulici praveći vododerine pune blata. Po dvorištima nema mnogo zelenila. Većina soba je podeljena paravanima u dve prostorije koje se popularno zovu “sobica i hol”. što je slučaj sa Adjoom. Šuškavi zvuk metli je afrički budilnik. Računi za vodu se plaćaju po broju članova domaćinstva. Tlo je lateritno sa dosta peska tako da nije pogodno za travu. Uobičajen broj je oko šest. Ali skoro u svakom dvorištu raste po jedno drvo. Kuhinja je ili na zadnjoj strani kuće pored kupatila ili je dotata uz ulaz. Presavijene. Pošto postoji samo jedan metar za struju. To nam kazuje da u jednom dvorištu živi blizu sto duša. Veranda je takodje mesto gde se kuva i gde se susedi druže. mesečni iznos se deli u skladu sa brojem i tipom električnih uredjaja koje neko ima. Sobe su za izdavanje. Iza kupatila obično ima žbunja koje se koristi da se po njemu prostire veš. Svako dvorište ima kupatilo koje je ustvari prostor bez krova ogradjen naslaganim cementnim ciglama do visine ramena. Svaka zna kada je njen red. Sobu mogu da iznajme samo oni koji su u stanju da izbroje kiriju za tri godine unapred što orpilike iznosi 2 hiljade dolara. Veranda služi za spavanje za vreme februarsko-martovskih vrućina. Akra se diže iz kreveta da otpočne novi dan. (Ako ste dobar matematičar. Čišćenje dvorišta je posao koji je takodje ravnomerno podeljen izmedju stanara.

takoreći isti kao “sobice i holovi” u našem komšiluku u Korle Gonu. moji roditelji i ja smo bili preseljeni iz naše vile na Banovom Brdu u jedno siromašno dvorište na Čuburi koje je bilo iznenadjujuće slično dvorištima u Africi. Prodaja vode je vrlo lukrativan posao. Kupaju se najmanje dva puta dnevno. Pošto sam belac. kao što je bio slučaj sa mojim susedstvom dok sam živeo u Korle Gonu.U dvorištu postoji i česma sa tekućom vodom koja u većini slučajeva ne teče. upotrebićete pesak. uskoro sva takva korita su bila konfiskovana jer nije bilo dovoljno plehanih mrtvačkih sanduka za sahranu svih onih koji su izginuli u završnim borbama protiv nacista i njihovih domaćih pomagača. Služeći se levom rukom da manipuliše šoljom iz koje sipa vodu. Pranje je isključivo posao za jednu osobu. svi idu u podragu za vodom. Preduzimljivi pojedinci su pokupovali ogromne plastične cisterne u koje skupljaju vodu da bi je kasnije preprodavali uz hiljadu nasto profita. Čak kada neko želi samo da se umije. Čak i bebe se kupaju peskom! Moja porodica se nije prala peskom čak ni onda kada nismo imali šta da jedemo. Mojoj porodici je bio dodeljen stančić od 18 kvadrata koji se sastojao od prostora koji je služio kao kujna i dve sobice. Stvarno je patetično videti kolone ljudi koji u tri ujutru vucaraju prazne kante i kofe u potrazi za vodom. Posle toga kupali smo se u drvenim naćvama. Bili bi uhapšeni. Ljudi se peru iz kofe. mogao sam uvek da se ušetam u jedan od velikih hotela. Ako ste siromašni i ne možate da priuštite sapun. Takav individualizam me je začudio jer je 128 . Naime. Duž ivica dvorišta bile su sobe i miniaturni stanovi. Ganci su preterani čistunci. on bi zagnjrio lice u desnu šaku i onda drmusao glavom levo desno kako bi se umio. Ovo sam pomenuo ne samo da bih istakao sličnosti života u Gani Srbiji. Medjutim. on to čini sam upotrebljavajući samo jednu šaku. već da bih ukazao na jednu značajnu razliku u našim odnosima prema saradnji pojedinaca. odnosno da uvek neko poliva vodu iz kofe kako bi onaj koji se kupa mogao da upotrebljava obe ruke prilikom pranja. Kada česma presuši. Lokalci to nikada ne bi mogli da urade. Kada je trebalo da se kupamo. Imali smo zajedničku česmu u sred dvorišta i zajednički klozet. Zbog toga je pred kupatilom uvek gužva. pa da tamo iz toaleta maznem sapun. donosili smo vodu u kujnu i prali smo se čučećki u plehanom koritu. Čak ni stariji ne zaslužuju pažnju da im se pomogne u tom činu. Posle revolucije u Jugoslaviji 1945 godine. u Srbiji postoji tradicija da jedni druge pomažemo prilikom kupanja. Moja prijateljica Adjoa ustaje pre četiri ujutru da bi uhvatila red. U Gani to nije slučaj.

Taj puter ima čudotvorno dejstvo na kvalitet kože. Poseta salonu traje oko osam sati ako rade bar dve frizerke.suprotan duhu zajedništva koji je tako karakterističan za plemenske običaje kako na Balkanu tako i u Africi. znatno jeftiniji način odnošenja djubreta je da ga sami odnesete do javnih kontejnera koji su postavljeni po pijacama. Iste kompanije su zadužene da odnose djubre sa pijaca i drugih javnih površina. bez obzira koliko je siromašna. Drugi. Van gradova. Bilo koja devojka. Verovanje je da plava boja čini sobu manje vrućom i prijatnijom. Ako ne želite to da radite lično. sjajnom i mirisnom. situacija je apsolutno identična kao u Srbiji. Unutrašnjost sobe je bila okrečena u tamno plavu boju i osvetljena plavom sijalicom. One odnose djubre u ogromnom lavoru koji balansiraju na glavi dok im beba mirno spava na ledjima. Raznolikost frizura je zaprepašćijuća. Delila je prostor na betonskom podu sa još tri mnogo mladje devojčice koje su takodje radile za TetkaJunis. Nisu svi te sreće da mogu sebi da priušte sobu ili barem mesto za spavanje na verandi ispred sobe. Atmosfera je vrlo. a naroćito ona u centru grada nemaju klozete. trebalo bi da sastavim jednu pozamašnu ilustrovanu knjigu. postoje žene koje će vam učiniti tu uslugu za zanemarivu sumu novca. kada bi došla u Akru i Junisino troje dece. U sobici i holu sa Tetka-Junis živeli su njena baba. smeće se odlaže na posebne lokacije koje su van grada. kada bih se prihvatio da opišem sve raznorazne vrste maštovitih umetaka koji se ugradjuju u kosu. Pored te privilegije bilo joj je dozvoljeno da svoj sanduk sa stvarima drži u sobi. Izgradnja javnih klozeta je postala uobičajena i vrlo efikasna metoda predizborne propagande. Beskućnici su uglavnom samostalno zaposleni ljudi. Tamo platite neku siću čoveku koji čuva kontejner. Priličan broj dvorišta. njena mama. Friziranje je još jedan obavezni oblik ganske svakodnevice. U Akri postoje dva načina odlaganja smeća. Kao i u Beogradu. Da biste svršili posao ili ćete ići u javni klozet ili na plažu. U naselja u kojima žive dobrostojeći gradjani dolaze djubretarska kola koja su u vlasništvu nekoliko velikih kompanija koje su subvencionisane od graskih vlasti. Kao što sam već rekao Adjoa je spavala na verandi ispred tetka-Junisine sobe. Posle kupanja Ganci se mažu puterom od kakaovca. Velika većina stanovnika gradova su 129 . vrlo različita od beogradskog javnog saobraćaja. Djubre se baca u reku pa čeka prvu kišu ili da ga odnese ili da napravi užas. Pravi je mekanom. uvek će ići kod frizera barem jednom mesečno. Ako sedite pored neke devojke u tro-trou (tro-tro je gradski minibus prevoz) može vam se učiniti da ste u fabrici čokolade.

dobijaju po 300 sidija po tovaru. Posle toga ja bih je učio engleski i da piše. devojčice sa Korle Gona. I to se naravno plaća.samozaposleni. ali to je priuštljivo. Jednoj kajajo treba oko četiri godine da uštedi dovoljno za komplet aluminijumskih lonaca i šerpi što je uobičajeni miraz u plemenu Mampruši.) Većina tih spretnih ljudi provodi noć na pločnicima ispred radnji ili na tezgama na pijaci. Ti isti lavori su i zaštita od kiše a dva puta dnevno postaju i improvizovana kupatila. postupak je isti. One peru deo po deo tela kako nebi prikazivale svoju golotinju javno. (Kasnije u ovoj glavi ću objasniti šta je fufu. One ne plaćaju prostor koji koriste za prenoćište. neke ipak ostaju trudne i poradjaju se na pijaci uz pomoć drugarica i piljarica. ako naprave tri do četiri ture na dan to im je sasvim dovoljno za šaku kikirikija i jedan pečeni plantejn. Devojčice iz plemena Ga bi bile u stanju da i mrtve dignu iz groba ili da nastupaju u bilo kojem vrhunskom pozorištu u velikom svetu. Ipak moram da kažem da nije bila tako dobra igračica kao moje nekadašnje susetke. Kada bi se umorila od učenja. One dolaze u Akru i u druge velike gradove kada napune četrnaest godina da bi skupile novac za miraz. Za nekoliko minuta stvoriće se krojač sa šivaćom mašinom na glavi i makazama u ruci da uradi posao. čak i Mocart kojeg je počela da obožava od kako ga je čula u mojoj kući. (Da vas podsetim to je tri centa!) Medjutim. Nedeljom posle crkve dolazila je kod nas da pomogne mojoj ženi oko poslova u kući. skočila bi sa stolice i počela da igra. Kajajei su dobro organizovane i spavaju u grupama kako ne bi bile napadnute i silovane. Bila je izvanredno bistra i ambiciozna. Ako neko želi da mu se zakrpe pantalone. Kajajo devojčice su dobro plaćene. One istovaruju kamione sa robom i nude svoje usluge gospodjama da im odnesu kupovinu do njihovog Mercedesa ili Land Cruzera. a iznad svega radoznala. 130 . Bilo koja muzika joj je odgovarala. Važno je pomenuti da su ta deca prihvaćena od strane plemena. Moja prijateljica Adjoa je viša klasa u poredjenju sa Kajajei. Ako treba da spremite fufu za ručak a nemate nikoga kod kuće da vam pomogne. Kajajei (što je množina od kajajo) su iz severnjačkog plemena Mampruši. sve što treba da uradi je da traži od nekog uličnog prodavca da mu pošalje krojača. Jedan katolički sveštenik mi je obelodanio da samo u Akri živi oko 160 hiljada osoba koje dele sudbinu kajajo devojčica i čistača cipela. Spavanje na pijaci je specijalitet kajajo devojčica. Medjutim. Pored mišića njihov ulog u posao su veliki metalni lavori u koje pakuju robu koju nose na glavi. Oni rade sve vrste poslova. Kajajei su nosači na pijaci. jer štite tezgu od lopova. Slično žive i čistači cipela. Čak su u stanju da dnevno uštede 100 sidija za miraz.

toliko je bila puna hvale za njenu babu. Inače. a od nedavno i seoskog. kako mi kažu. Priznala je da ima dečka. dok od nedavno rade i dve privatne stanice. televizijski signal u Gani ima 100% pokrivenost. Preko velikog broja TV releja. Stvarno ne mogu da razumem kako je jedan tako maštovit i intelektualno nemiran narod mogao da tako nešto zavoli. Kikoćući se i praveći grimase bila je spremna da mi poveri i svoje lične tajne. Ona nikada nije rekla ni jednu ružnu reč o njoj. Naučio sam je kako da izidje na Jutjub i ona bi se ubijala od smeha dok je satima gledala kratke priloge o Akri. trebalo je da bude dosta starija. Adjoa je takodje bila moj izvor vesti iz susedstva. ali to se videlo. za vreme Nkrumaha. pa čak i sa Mamobia. Histori Čanel. Danas ima. jednu komercijalnu južnoafričku mrežu koja nudi veliki broj kanala kao što su Nešnl Džiografik. skoro 3 miliona TV prijemnika. ali tu su činjenice: Tih dana Baka Sofija je imala svega 70 godina! 131 . Dosadan je kao i sve druge televizije koje su pod državnom kontrolom: beskonačne reprize raznih futbalskih utakmice. Naročito su joj se svidjali prilozi o kajajo devojkama. Tamo gde struja još nije stigla priključuju portable TV aparate na automobilske akumulatore. Kadgod bih pomenuo Junis njene oči bi izgubile sjaj.Adjoa je bila strašno razočarana kada je pronašla da nemamo televiziju. I radio i televizija su ranije bile strogo centralizovane u jedinstvenu Dži-Bi-Si (Ghana Broadcasting Corporation). Adžoa je prestala da se buni kada sam je posadio za moj kompjuter i pokazao joj mogućnosti interneta. što se mene tiče. TV3 I Metro TV koje su počele da emituju još 1997 godine. dok je boju dobila za vreme vlade PNDC. a ne samo za zabavu. Gledanje televizije je najmilija zabava gradskog stanovništva Gane. centralnog Ring Rouda. TV propovednici i vesti koje ne liče na vesti. sigurno bi je oterala od kuće. nikome ne bih preporučio GTV program. Po meni. Od pre nekoliko godina Ganci imaju pristup i na satelitski Multičois Sistem. Bio sam iznenadjen da saznam da je Junisina baba bila isto godište kao i ja. ona bi mi sa uzbudjenjem pričala sve tračeve iz Nime. Nkrumah je želeo da televizija služi društvenom obrazovanju gradjana. Crno-bela televizija je bila uvedena jula 1965. lokalni muzički spotovi. Kada joj se engleski popravio. To bi je uvek navelo da mi daje svoja mišljenja o životu u Akri. Kada bi to tetka Junis saznala. Diskaveri i tome slično. Ipak. Adjoa nije volele tetku Junis. Koliko god da je bila rezervisana da pokaže svoja prava osećanja za Junis. ali nije htela da obelodani nikakve detalje.

starica me je naprosto šokirala. Kupio sam dve kutije sardina i paket pirinča. ali nažalost toga nema više. a sada nema ničeg! Izgleda da ste nas zaboravili. pitao sam Adjou šta bi trebalo da joj odnesem kao poklon za naš prvi susret. valjda se plaši da ako Adjoa nauči engleski da će nas napustiti. U vreme kada je Nkrumah pripremao nezavisnost Gane. I to je bila istina. u Gani je običaj da se odnese nešto hrane. “Ne bih se mnogo razmišljala da smo se sreli pre pedeset godina!” Poverila mi je da je u svoje vreme bila jedna od veranda devojaka. ali Adjoa me je uveravala da Baka Sofija govori engleski. pošta je bila raznošena po kućnim adresama i na svakom uglu su stajala ona divna. Ranije smo imali puno robe iz Jugoslavije. Nasmejala se vragolasto i uzvratila kompliment. poljubila me je u ruku! „Gospodine ja sam vam baskrajno zahvalna za ono što činite za našu malu devojčicu. Adjoa nikada ništa ne bi naučila. Malo. Da bih poštovao tradiciju. Ja baš nisam bio voljan jer sam se plašio kako da se sporazumem. 132 . Slično kao što se u Evropi nosi cveće. sve je funkcionisalo izvanredno.. veranda dečaci i veranda devojke su bili omladinci kojima su bili poveravani poverljivi zadaci. Pošto me je Adjoa poslužila sa obaveznom ledenom vodom.“ Sofija mora da je bila lepotica kada je bila mlada i ja sam joj to rekao. Želeli smo Pravdu i Slobodu! I eto uspeli smo da srušimo konolijalizam. jarko crveno obojena poštanska sandučad. „Baka voli sardine. malo pa nas strpaju u zatvor! Ali mi nismo bili srećni sa takvim stanjem stvari. “U staro vreme dok su Britanci imali komandu. Kakav je to fini i šarmantan čovek bio! U to vreme želeli smo da razorimo ceo svet da bismo sagradili jedan novi. Najbolja testenina je dolazila iz vaše zemlje.ˮ Baka Sofijin engleski je bio odličan i ona je bila ponosna na to. Da nije vas. mašine. Junis mi nikada nije dozvolila da je učim bilo čemu. Javni saobraćal je bio redovan. “Znala sam Kvamija (Nkrumaha) prilično dobro. Ljudi su bili pristojni a deca su išla redovno u školu. Najviše sam volela Beograd sardine iz vaše bivše zemlje.Adjoa je insistirala da dodjem kod njih da se pozdravim sa babom. Ponudila me je da sednem pored nje na verandi. A na našu nesreću čak su i sudovi radili kao sat. upistili smo se u razgovor. mopedi. Kada smo se sreli.“ obavestila me je Adjoa. „Nažalost danas se u Gani više ne može naći moj omiljen brend. Kratko objašnjenje je ovde neophodno. Mi smo želeli više.. Prvo mi se još jednom zahvalila za sardine. ulice su bile čiste. bolji!” Tek posle duže pauze je nastavila. To ju je jako obradovalo. lekovi.

kakav je on nestašan dečak bio! Nestašan. A to je poprilična suma u Gani. medjutim Adjoa se nije dala pomeriti s mesta. loš i pokvaren. taj isti drugar ga je izbavio i tako je Džeri postao vodja naše revolucije. ali slabo pišu. 133 . jednom drugom sedamnaesto-godišnjakinjom koja se obučavala da postane frizerka. Sada su svi po inostranstvu.“ Jednog kišnog jutra Adjoa nam je došla u nenajavljenu posetu. Jednom prilikom mi je ispričala: “Rodila sam petoro dece. bez ikakvog posla ali vrlo zgodan. Čak je dodala i nešto o moralnim principima. Kroz jecaje i uzdahe poverila je mojoj ženi i meni da je prethodne noći iza žbunja pored kupatila uhvatila svog dečka Spija kako radi one stvari sa Njamiće.“ Obožavao sam moje česte diskusije sa Sofijom. “Ta gadura je htela pare! A Spio joj je dao čitavih 10 hiljada!” Da bih mojim čitaocima koji nisu Ganci predstavio svu veličinu tragedije. (što je čitavih 20 dolara. Jedno od dece je bila u razredu sa Džerijem (Rolingsom). “Jedan taksista me svakodnevno prepada. moram da konstatujem da je vrednost 10 hiljada sidija jednaka jednom amrečkom dolaru. Ona ustvari u isto vreme znači bezvredan. Moj Bože. Da su mu barem dali više vremena. nije nam pošlo za rukom. Umesto u crkvu. Mi nismo znali kako to da učinimo. Džeri je posedovao taj isti duh koji smo i mi imali u vreme pedesetih kada smo počeli borbu za nezavisnost. bolji svet. “Vratiću mu istom merom!“ Adjoa je izjavila odlučno. “Ja dajem sav svoj novac Spiju. Moram da napomenem da je Spio bio stariji od trideset godina. Ide im dobro. Nudi mi 20 hiljada!” Moja žena je izrazila sumnju u ispravnost te odluke i upozorila je da bi mogla da dobije batine od Spija. došla je kod nas i to gorko plačući. jedino je Džeri stao u njegovu odbranu.) Za sebe bi sačuvala samo onih 40 hiljada koji bi joj trebali za frizuru i kremove. Ali ni on nije znao kako da sazida jedan novi. a on ga troši na tu beskorisnu devojku!” Reč beskoristan (useless) je najjača uvreda koju bi bilo koji Ganac upotrebio. Svakog meseca ona bi mu davala skoro celu svoju platu koja je bila 200 hiljada sidija. Troje ih je školovano na Kubi a dvoje u Aćimota Školi. Kad je jednom jedan od njegovih drugova iz razreda imao problem zbog nekih crkvenih stvari. ali uočljiv i snažnog duha.ali kada je došlo do toga da sami izgradimo neki bolji svet. Njegov glavni izvor prihoda je bila Adjoa. Mnogo kasnije kada je Džeri imao probleme sa vojnim vlastima.

ona mi ovek donese neke ostatke. Znajući visoke cene prostora. Nekoliko nedelja kasnije Adjoa je obavestila Spija da je našla novog dečka koji se zove Kvesi i koji je karburetor spešalis. primetio sam da su ispod manga uvek stajala dva tri taksija sa podignutim haubama.” 134 .ˮ Bio sam impresioniran. ispoprepadao je taksistu i zahtevao da ubuduće plaća punih 50 hiljada! Taksista je hladno odgovorio da Adjoa nije vredna tolikog novca. Spio je čak bio zadovoljan kada mu je Adjoa ponudila polovinu novca koju je dobila od taksiste. Kako si mi susedi rekli Spio je bio vrlo ljut. ubedili su jednog mehaničara da ga primi na zanat. Odjurio je odmah do Kvesija i pretio mu batinama. kada sam otišao da ga posetim u radionici. Sa širokim osmehom saopštila mi je da nije dobila batine. ali kada se setio policijske stanice. “ovde niti me uznemirava kiša niti sunce. Imam svoj alat. Jedne večeri došla je kod nas sa svojim kerburetor spešalisom da ga predstavi. Bio je pismen i govorio je engleski sasvim dobro. Dao sam da mi se napravi ovaj radni sto tako da ne moram da radim na zemlji. ona je bila vrlo srećna sa njenim novim dečkom. Ti kvaliteti i pozamašna suma novca koju mu je dala mama pred polazak. A sada kada mi je Adjoa devojka ne moram ni za hranu da brinem. “Moj gazda je bio beskoristan čovek. Dok sam bio šegrt ne bi mi dao ni žutu banku. te da je izmedju njih dvoje sve gotovo. Na suprotnom uglu od čop bara (tako Ganci zovu prodavnicu brze hrane) u kojem je Adjoa radila nalazi se jedno veliko mango drvo. Medjutim. digao je ruke. a jeo je samo kada bi ga neki mušterija častio. Kvesi je bio sitan i vrlo mršav mladić. sve mi je bilo jasno. Sada sam shvatio da je to Kvesijeva radionica. pitao sam se odakle mu novac da otvori samostalnu radnju. ovaj slučaj nije imao srećan završetak. Na jednom parčetu šperploče koja je bila zakucana na deblo mangoa pisalo je Kvesi Prvoklastan Kerburetor Spešalis. može se čak reći izgladneo. Na suprot. Iste nedelje je našao sebi novu devojku i živeo sa njom srećno sve dok nije niašao na novu još neiskusniju žrtvu. objašnjavao je on meni. Morao sam da kupim sopstven alat i da radim za bednu platu.Sledećeg jutra u pet sati kada se cela ulica orila od njene pesme. Spio je došao na ideju da 20 hiljada nije bilo dovoljno. “Eto vidite”. U Akru je došao iz jednog Kvau sela kada je imao svega četrnaest godina da uči zanat. Zato sam rešio da otpočnem sopstveni posao. Za vreme četiri godine svog šegtovanja Kvesi je spavao u kolima mušterija koja su u radionici ostajala prekonoć. Čak i kada sam postao majstor nije bolje postupao samnom. a uvek po neki taksi ostane prekonoć. tako da spavam udobno. bilo koji zanat. Medjutim. I ranije kada bih išao u moje dnevne šetnje. dok je on sav novac trpao sebi u džep. sjurio sam se niz stepenice da čujem vesti. Što se tiče Adjoe. Spio ga je napao fizički tako da se cela finansijska rasprava završila u obližnjoj policijskog stanici u Nimi.

Nije mu ništa drugo preostalo nego da radi u svojoj struci u Akri dok ne skupi dovoljno para za put u London. Možda preterujem ali mislim da u Akri na svaki salon otpada manje od sto potencijalnih mušterija.Kvesi je bio vrlo pedantan u svom polsu. Svoju staru majicu je koristio za grubo čišćenje. Rikardo je otišao korak dalje. pasoš i povratnu kartu. A ako bilo čega ima u Akri u izobilju to su ženski frizerski saloni. a onu u koju je bio obučen za završno lickanje. Rikardo nije imao gde da spava. Žrtve su obično bile devojčice koje su učile frizeraj u okolnim salonima. Njegova uobičajena “žvakaˮ za odvajanje devojaka je bila priča da je on došao u Ganu samo na godišnji odmor iz Londona gde inače radi u jednom prestižnom salonu. Rikardo je bio veliki zavisnik od mode. već je dobio i nove mušterije. Satima bi produvavao dizne i čistio sve one misteriozne rupice na karburatoru dok ovaj ne bi besprekorno proradio. Dok se Kvesi mučio da našteluje karburatore. Pravo ime mu je bilo Vofa Jao. Pficer dolazi od iskvarenog imena nemačkog trenera Oto Pfistera koji je trenirao gansku reprezentaciju od 1991 do 1995 godine i koji je bio čuven po načinu kako je nosio svoje pantalone da mu vise do pola dupeta. Rikardo mu je bilo umetničko ime. najuočljivija posebnost njegovog izgleda su mu bile preširoke pantalone koje je nosio u Pficer-stilu. Sve vreme od tada Pficer-stil je postala modna ludost medju ganskom omladinom i niko nije mogao da bude smatran da je kul ako bi pantalone nosio na konvencionalni način. draže mu je bilo da češće menja partnerke. Kwesi me je upoznao sa Rikardom čija frizerska radnja je delila hladovinu pod mango drvetom sa Kvesijevom specijalističkom radionicom za karburatore. taksisti bi iskoristili priliku da se potšišaju ili da dobiju bilo koju drugu uslugu koje jedan dobar frizer može da pruži kao što su čišćenje ušiju ili podsecanje noktiju. a upotrebljava se i za način pletenja kose u uzane kikice koje se nose tik uz kožu glave. Cornraw na engleskom znači red zrna kukuruza u klipu. Nosio je jarko crvene gaće koje je upadljivo pokazivao kako bi reklamirao da je medju vodjama modnog trenda. Pošto je bio izvanredno ubedljiv govornik. uzeli sav novac. Uvek je bio u podsečenim farmerkama i mirisao na benzin. Medjutim. Neke od tih kikica je blanširao i farbao u crveno. Bio je stariji od Kvesija i na neki način je čak i uticao da se Kvesi odluči da se osamostali. Sada ne samo da mu se lični komfor dramatično poboljšao. Onda bi potrešenim glasom izjavio kako su ga svega nekoliko dana po dolasku opljačkali. ali je on smatrao da to ime ne ide sa umetničkim elementima frizerskog zanata. Rikardo je bio iz istog Kvau sela kao i Kvesi. Pre nego se Kvesi pridružio Rikardu da dele debelu ladovinu. Kosu je ispleo u takozvani korn-ro stil. Rikardo nije imao stalnu devojku. 135 .

a neki se snalaze i na taj način što pokušaju da nadju bračnog ili vanbračnog partnera koji će ih odvesti u tudjinu. I mladići i devojke listaju stranice raznih sajtova nebi li našli nekog ko će ih odvesti u beli svet ili im ponuditu bilo kakav posao u Evropi. Iza Aperedea je samo divljina. U savremenom svetu provodadžisanje nije samo u cilju sklapanja braka. Skoro svaka treća prostitutka u zemljama EU je iz Zapadne Afrike. Pun je lokalnih mladića i devojaka koji imaju isti san: da iz nedodjije odu u beli svet. Rikardo bi joj obećao da će joj naći posao u Londonu. Svi su bili nalogovani na razne sajtove koji se bave provodadžisanjem. Citiram jedan oglas. Tunisa ili Libije. ali za fakultet moji roditelji nemaju para. Pomenuću iskustvo koje sam imao u internet kafeu u Aperedeu. taj broj mora da nije mali. mladić sa kojim sam se upoznao dok sam čekao na red da proverim svoj mejl. Skoro svi saloni imaju uvedenu struju. 56. Šta će internet kafe u mestu u kojem izuzev lokalne trgovine nema nikakvih drugih ekonomskih aktivnosti. Mnogi se odlučuju da predju Saharu peške. Sa srednjom 136 . već i u cilju nalaženja voljnih seksualnih partnera. pa čak i iz Mauritanije. željna je da upozna snažnog mladog afrikanca radi zabave i moguće trajnije veze. Medjutim. otvorio mi je srce. a najteži poslovi po solanama i sličnim pogubnim mestima su namenjeni ilegalnim imigrantima iz Afrike. Iz raznih izvora sam čuo strašne priče o sudbinama tih ljudi koji su se uputili peške preko pustinje. mislim da ne postoje statistike o broju onih koji su nastradali tokom puta. “Razvedena Kanadjanka. malom mestu na pobrdju Akvepim u kojem se put završava.” Fotografija dobro izgledajuće polovnjače u negližeu sledi i šifra na koju se traba javiti. internet kafe je bio prepun. Medjutim. niti o broju onih koji su uspeli da se vrate u Ganu i uspeli da ostvare svoj san o boljitku. Kofi. Alžira. a neki su čak i klimatizovani. Nažalost. Kao što sam već napisao. Najviše ih je smešteno u šestmetarske brodske kontejnere. sudeći po brzo rastućoj srednjoj klasi. mnogi Ganci pokušavaju da se na bilo koji način dokopaju Evrope. Internet kafei cvetaju ne samo u Akri već i po selima. pa da onda iz Maroka. nadju nekog voljnog čamdžiju kojem će platiti da se dokopaju Španije ili Italije. ja znam iz prve ruke koliko je Sahara negostoljubiva i učinio bih sve da ubedim bilo koga da se mane takve ideje. Bio sam iznenadjen da u Aperedeu uopšte postoji internet kafe. Kada bi se udvarao nekoj devojčici. To uvek pali! Bez obzira koliko vole svoju zemlju. “Završio sam srednju školu. Neki i uspeju. Doduše. Većina ih na tom putu nastrada. više je onih koji kupuju lažne vize.Saloni za dame nisu ispod mango drveća.

Nije lepo da o tome govorim.” Ali da se vratimo na Rikarda. Eto. Imao je i listu svojih ljubavnica. Da bi ispunile 137 . bilo ih je preko sto! Seks! Ne bih mogao da smatram da sam bio sveobuhvatan u ovoj mojoj knjižici ako ne bih posvetio nešto prostora toj bitnoj ljudskoj aktivnosti. Kao što sam pokušao da uvedem hormone u politiku. ali nema veze. Sada se dopisuje sa jednim Turčinom iz Nemačke. Eh. Sada bih ja bio gradjanin Sjedinjenih Američkih Država i ne bih morao da se brinem za svoju budućnost. ako hoće nešto da postigne. vidiš one dve devojke za komjuterom. Ona će morati da se žrtvuje. Svi bolji poslovi se čuvaju za one koji su studirali u inostranstvu. Danas. Ali šta ja da radim? Niko me neće. Ona ima 63 godine. devojke su uzdržane dok su mladići agresivni. Ovde su sve devojke ili frizerke ili krojačice. moj prijatelj Kveku. Da bi se obezbedila prosta reprodukcija jedna žena je morala da rodi barem osmoro dece kako bi joj dva preživela. Ja tu ništa ne mogu? Ibrahim joj je obećao da će da je školuje u Duisburgu. bolje je da ne pričam o tome. Meni ništa drugo ne preostaje nego da se na neki način dokopam ili Evrope ili Amerike. To mora da je uticalo na libido žena. Ali šta joj to vredi. ali to sa Rikardom nije bio slučaj. Hiljadama godina Afrika je bila najugroženiji kontinent što se tiče mortaliteta dece. On je izjavio da je seks najveći poklon koji nam je Gospod dao. tako ću sada da iznesem svoje mišljenje da izmenjeni društveni uslovi mogu da promene kompletnu psihologiju jednog društva. a ni za jedne ni za duge nema dovoljno posla. Ostatak je umirao od neuhranjenosti. malarije i drugih boleština. podsvesni razlog za takvu promenu uloga. Prosečan Ganac je stidljiv da priča o svojim seksualnim iskustima. “Eno. Sada ću ponovo da se petljam u pitanja za koja nisam nimalo stručan.školom mogu samo da budem čistač cipela ili eventualno kelner u Akri ili u Kumasiju. Uprkos činjenici da su devojke u većini i da su izložene oštroj konkurenciji da nadju ozbiljne partnere. Kada sam pre toliko godina došao u Ganu primetio sam da su muškarci prilično stidljivi sa devojkama. Izdržaće Kveku. učila je za frizerku. Sveka druga devojka u Gani je frizerka. To je medjutim bilo kompenzirano agresivnošću devojaka. Ima zanat. mora da postoji neki skriveni. se medjutim situacija dijametralno izmenila. je našao jednu ženu iz Dakote koja će da ga izdržava. što nisam čukun-unuk nekog od onih koje su Ašantijevci prodali u ropstvo. pa da tamo radim bilo šta i skupim novac za studije. Po mom mišljenju. ali taj njen Ibrahim ima malo čudne seksualne zahteve. Ona levo je moja sestra. Jak je to dečko!” Posle kraće pauze pokazao mi je neke devojke koje su delile jedan kompjuter. Ako mu je verovati. Ne.

kao i svuda u svetu. žene su morale da budu zavodljive i agresivne. Običaj daširanja kao izraz zahvalnosti za druženje često dovodi do nesporazuma. Ona se sasvim opravdano požalila meni. velike pristalice rasnog mešanja. Moram da pomenem da su Ganci. 138 . a i u želji da se ne kvari slika naše zemlje. kada se deca pelcuju i kada medicinske intervencije obezbede da skoro 80% dece preživi. to je još jedno moje amatersko mišljenje. žene su splasnule i počele da odbijaju muškarce. one će vrlo rado prihvatiti poziv nekog belca. Ali mora se reći da njhova nametljivost skoro uvek urodi plodom. seks je važna komponenta svakodnevnog života. seksolozi i psiholozi dati svoje mnogo verodostojnije tumačenje. ona će se sigurno uvrediti jer će zaključiti da je ocenjena kao beskorisna. bez obzira koliko su izbirljive prema ganskim mladićima. Od nedavno od kako je Gana postala turistička destinacija. treba daširati specijalistu za karburatore ili bilo kog dugog koji vam je ulepšao dan. Jedna moja prijateljica koja je je student prava imala je kraću vezu sa jednim Srbinom koji je proveo nešto vremena u Gani. Na primer treba daširati kelnera. sada su ne samo slobodniji nego ponekad i pomalo nametljivi. bilo da je on Evropljanin ili Afrikanac se smatra znakom poštovanja. Slično je i sa ganskim devojkama. muškarci su bili uzdržani da preuzmu odgovornost roditelja. pa čak i put u bolji život. Suprotno tome. Da ne bi ostala u uverenju da je beskorisna. Devojke uvek treba daširati (dash je reč koja se u Gani upotrebljava za mali novčani poklon. Danas kada je glad gotovo nestala. ja sam joj dao nešto novca uveravajući je da je to ostavio za nju moj prijatelj pre nego što je napustio Ganu. Medjutim to nije samo radoznalost i primamljivost druge boje kože. Eto. U svakom slučaju. Ako neko ne ponudi novac devojci. Iako sam ga upozorio da treba da dašira devojku kako bi pokazao da je ceni. čitavi čopori Evropljanki dolaze u Ganu. a ne naknadom sa seksualnu uslugu. Ta aktivnost je uglavnom ograničena na noćne klubove i hotele i ne može se smatrati rasprostranjenom. Medjutim. Dobijanje novca od nekog muškarca.) Nije neuobičajeno da i rodjena žena traži novac od muža kako bi se uverila da je on još uvek voli. nadam se da će nam profesionalni demografi.svoju biološku i drušptvenu ulogu. to takodje može da bude i lukrativno. kao i svuda u svetu i u Gani postoji prostitucija. Plašio se da je ne uvredi. zahtev za novcem niukom slučaju ne treba poistovetiti sa prostitucijom kao što to neki Evropljani shvataju. on to nije uradio. za razliku od Amerikanaca i pripadnika drugih multirasnih država. Inače. Nekada su lokalni momci bili suviše stidljivi da pridju nekoj belkinji.

homofobija može poslužiti kao odličan primer za tvrdnju da nizak nivo testosterona uslovljava nasilje.Iako će to Ganci odbaciti sa indignacijom. od kako je novac postao Gospod-Bog. učenicama srednjih škola koje se šalju u internate. Medjutim. U stvari. a nakon toga da to agresivno brani uz pomoć jedne TV voditeljke koja nije nikome dozvoljavala da obrazloži svoje drugačije mišljenje tokom jedne „slobodne debate“ kao što se to nedavno dogodilo u Beogradu. od nedavno. Kada nove devojke stižu u škole. tek manjina nastavlja vezu sa svojim supi-partnerkama. A sve to u ime demokratije! To je bio još jedan primer krajnjeg primitivizma onih koji žele da nakaleme tudja mišljenja i tudje običaje jednom društvu koje ima puno pravo na samoopredeljeneje i na izgradju sopstvenih tumačenja šta bi ljubav trebalo da bude. To je slučaj u svim onim društvima u kojima su muškarci dominantni. ti pojedinci pribegavaju nasilju. Kako može bilo ko. ali neke to nastavljaju čak i posle stupanja u brak. Pod uticajem te kampanje. Ja se jedino nadam da Gana neće podleći pritiscima „boraca za ljudska prava“ i napusti dobro izbalansiran odnos koji se gaji prema supijima i kodžobesijama te da bude prinudjena da organizuje Parade Ponosa i tako iznese na ulice nešto što bi jedino trebalo smatrati intimnim ljudskim pravom a ne visoko-reklamiranom političkom obavezom. Gana je takodje postala pozornica žustre debate izmedju pristalica homoseksualizma i onih koji su protiv toga. da zahteva policijsku zaštitu kako bi mogao da javno obelodani svoje atipično shvatanje seksualnog zadovoljstva. moram da pomenem da se homoseksualni odnosi praktikuju i u Gani. Takoreći sve te devojke batale supizam po izlasku iz škole. u Gani ima sve više muških homoseksualnih prostitutki. Nesrećna kombinacija hormona kod onih koji nemaju dovoljno testosterona može izazvati strah da te osobe mogu biti povučene u pederastiju što je neprihvatljivo u društvu kojim domoniraju muškarci. Progon homoseksualaca nije specijalnost Balkana. Uloga jedne supi nije samo da posluži kao partner sa seksualno zadovoljenje već takodje ima dužnost da pere veš starijoj devojčici i da radi sve druge manuelne poslove za nju. Takve osobe nisu prezrene niti ih biju kao što je to slučaj na Balkanu. Zovi ih kodžo-besija što je podsmešljiva kombinacija jednog muškog i jednog ženskog imena. To je naročito slučaj sa devojčicama. To dakako nije slučaj u Gani gde stanovništvo ima povoljan odnos izmedju hormona i gde su i homoseksualnost i nasilje na niskom nivou. (Vidi Glavu Osmu). njihove starije koleginice biraju svoje supi. Muška homoseksualnost je zaista retka. One su najčešće izložene blagom podsmehu. 139 . Poslednjih godina neke zapadne zemlje kao što su SAD i Holandija podigle su pitanje homoseksualnih brakova kao jedno od ključnih pitanja ljudskih prava. Da bi dokazali da su pravi muškarci. ko ceni svoje sugradjane.

Kao izraz poštovanja nudio joj je velike pare. A ako želite da sve te lepe stvari kupite još jeftinije. Nosi laganu reklicu. pesticidima. primetio sam da je Adjoa imala novu. Najčuvenije pijace na kojima možete da kupite obronivavu su Kantomanto (Presavij-se) i Tema Stejšn pijace. ogledalima. skupu frizuru i par novih farmerki. Samo treba da čujete njihovo uzvikivanje kojim reklamiraju svoju robu i da ih pozovete u dvorište. prvo ćete morati da dokažete da ste isprobali homoseksualnu ljubav pre nego se deklarišete da ste heteroseksualac! Duboko zadovoljstvo koje je Adjoa imala od svoje ljubavne veze sa Kvesijem učinilo je da je procvetala! Postala je najlepša devojka u celom kraju. kompjuterskim priborom. nakitom itd. najčešće plavičastu. dobiće te je od vašeg susumana uz minuimalnu proviziju. “Beskorisni dečaci. Jedno jutro kada je njeno pevanje bilo preterano glasno. kako sada izgleda. Javno reklamirannje seksualnih opredeljenja je suprotno samoj suštini seksa kao činu zadovoljenja uzajamne privlačnosti dvaju osoba. Susumana je lagano prepoznati. Svašta možete kupiti od tih uličnih prodavaca. Medjutim. Treba samo da obećate da ćete sve isplatiti u dogovorenom broju rata. Adjoa je mogla da traži od njega zajam. sijalicama. školskim knjigama. Sa prezirom Adjoa je pomenula da joj taj beskorisni čovek obećava čitavih 50 hiljada! Ipak ne mogu da stavim ruku u vatru da je taksista bio baš tako beskoristan. ima slamnati šešir širokog oboda. Svakodnevno. neki nude sapune na prodaju. Ona ih nije zarezivala uopšte. ićićete na pijacu. Biblijama. Možda ipak grešim dušu. Shodno tome. (Obroni je neko ko je došao preko mora. Obronivavu u prevodu znači stvari-sa-mrtvog-belca. Susu je tradicionalno bankarstvo. A sve to možete kupiti na poček. Svako naselje ima svog susumana. Ali tada se ponovo pojavio i njen taksista. pokretnu bankarsku instituciju u kojoj radi samo jedan čovek. a mogla je da kupi i nove farmerke na poček od mnogih uličnih prodavaca koji šetaju ulicama nudeći svoju robu koju nose na glavi.ˮ je bio njen jedini komentar. 140 . Adjoa je mogla te stvari da kupi i susu-novcem. Svaki od njih je visoko specijalizovan. posećuje sve radnje i radionice i skuplja novac na štednju. ništa ne treba da potpišete. udvarači su se muvali oko nje. a oko vrata nosi torbetinu punu novca. On šeta ulicama svog rejona. uskoro će doći do toga da ako želite da se dokažete da ste branitelj demokratije. niti vam trebaju žiranti. Neki prodaju povrće. dimljenom ribom.Ja želim sve najbolje gej populaciji ovog sveta pod uslovom da svoje sklonosti drže u okvirima uobičajene privatnosti. drugi trguju četkama ili mobilnim telefonima ili parfemima. cipelama. dok je nosila sve one šerpe i lonce na glavi. U slučaju da vam hitno treba veća suma.

za tako nešto morate govoriti neki od lokalnih jezika. Inače plaćate obroni-cenu koja je pet puta viša. S vremena na vreme moja žena i ja bi pozvali Adjou da ostane s nama za ručak. Znale su da nadju Versačija. Njih prostiru po zemlji (po tome se i cela pijaca zove Presavij-se). laka supa od divljači i tako dalje. Fufu je pozamašna grudva testa koje nije ni nalik na testo. dok bogati tome dodaju i prženu ribu. zovu ga dokono). Kasnije se navikla. To su ustvari čorbe: riblja laka supa. možete kupiti vrlo lepe stvari po smešnim cenama. Ganci najčešće jedu kenke. Iza toga se te grudve još jednom pasterizuju u ogromnim oranijama. Kada se jednom naviknete na kiselkast ukus kenkea. a vavu znači pokojnik). pa se od nje prave grudve koje se uvijaju u šepurike. Sirotinja jede kenke samo sa ljutim sosom (pasirani paradajz. Oni u punoj meri uživaju u hrani jedino kada mogu da zamoče prste u supu. dolar po komadu. Za kenke se upotrebljava jedino beli kukuruz. A kad kažem pozamašna. Ta pasta se kuva. izgnječe testo koje je obavezan prilog. Moje ćerke su postale eksperti za presavij-se tranzakcije. žuti kukuruz je gotovo i nepoznat u Gani. Fufu se pravi tučenjem skuvanih sastavnih delova u velikom drvenom avanu sve dok pasta ne dostigne željenu gustinu. kozija laka supa. treba razumeti ogromna. Nešto slično kao naš Buvljak. taj kukuruz se šalje u mlin gde ga umuljaju u pastu. kenke se jede po celoj Gani. Kažu da to kvari ukus hrane. pileća laka supa. Imaju veliki izvor raznih supa na svom jelovniku. (Akani ga jedino drugačije zovu. Veći deo tih stvari nisu polovna roba. moram da objasnim da se to jelo spravlja od prokislog kukuruzovog zrnevlja koje je bilo ostavljeno u vodi nekoliko dana. Postoje dve vrste fufua: fufu od jama koji je vrlo lepljiv i fufu od kasave koji je još više lepljiv. Koliko se kenke razlikuje od svega drugog što se jede u svetu. Supe se dele na lake supe i guste supe. crni luk i ljute papričice). pa je čak priznala da je vrlo kul kada se ne jede prstima. laka supa od dimljene tunjevine. već stvari koje imaju neprimetne greške u proizvodnji. laka supa od mešanog mesa. a bilo ju je sramota da jede na ganski način koristeći samo prste.drigim rečima Belac. Sve te supe se uglavnom jedu sa već pomenutim fufuom. oblože prste sa tim testom. Od svih jela. (Fanti ga uvijaju u bananino lišće i ne dodaju soli). To je ustvari čist skrob. Diora ili La Kostu. Medjutim. jednostavno se zaljubite u tu vrstu hrane! U Gani je glavno jelo uvek supa. Iako je to specijalitet plemene Ga. U prvo vreme osećala se neprijatno jer nije znala da upotrebljava beštek. Tek kada zrnevlje potpuno omekša (i počne da miriše na pokvarenu hranu po evropskim standardima). Inače Ganci ne vole da koriste beštek. a ako ste spremni da se cenjkate. Tučenje 141 . pa ona koristeći to kao improvizovanu kašiku pojedu supu. Moram odmah da istaknem da lake supe nisu uopšte lake.

Najveći deo pripadnika srednje klasu su oni koji su uspeli da provedu izvesno vreme abroćre (u inostranstvu) i 142 . Skupljaju pare za sobicu i hol. ali ako se jače zaljuti pravi je specijalitet. ali i onih koji mesečno zarade i po nekoliko hiljada dolara. Previše mesa. Želim im sve najbolje: želim im barem dvoje zdrave dece i vladu koja će nastaviti duh Revolucije 4 Juna i koja će im omogućiti da tu decu školuju besplatno. +++ Ne žive svi Ganci kao Adjoa i Kvesi. a da i ne pominjem tuo zafi! Ali bolje da prestanemo da govorimo o hrani. Supe od kikirikija ili od plodova palme uljarice guste su kao paprikaš.fufua je vrlo zahtevan posao. je sasvim dugačija. Oni imaju svoje kuće ili smeštaj u vladinim bungalovima. bar tri sata avionom. Ipak plašila se evropske hrane. Kao i sva skrobna jela. fufu ima slatkasti ukus i vrlo je zasitan. Mpotopoto je uglavnom hrana za bebe. tuče masu dugačkom bambusovom palicom. I to više po izgledu nego po ukusu. jer medju njima ima i onih koji zaradjuju oko 400 dolara mesečno. odnosno čorba. Skrobni dodatak za ove čorbe su konkonte i benku. obično žensko. znam barem pedest recepata za ganske specijalitete. Volim i aprampramsa. Jedino jelo u kojem se davila bio je srpski pasulj sa projom! Adjoa i Kvesi planiraju da se venčaju. Supa je zato paprena i dobro začinjena kako bi potrla slakoću skroba. pretura fufu u trenutku u trenutku dok je palica u vazduhu izmedju dva udarca. a premalo začina. Iako ja puno volim benku. Adjoa se brzo privikla na kašiku nož i viljušku i shvatila njhovu prednost. ali pripremljen za odasle. naročito uz supu od bamija. dok kuvar. Jedna petina Ganaca su srednja klasa koja ponovo počinje da se stvara u toj zemlji. Ako neko želi da zna više o ganskim jelima. Kada bi Ganci naučili da svojoj hrani dodaju estetski izgled prilikom serviranja. Sa brzinom pravog obožavaoca dobrog zalogaja. Srednja klasa su oni koji imaju stalan posao u državnoj službi ili koji imaju sopstveno registrovano preduzeće. neka ubedi nekog izdavača da me kontaktira. moj izbor je ipak konkonte. Pomoćnik. Gusta supa. a najbliži ganski restoran je u Londonu. Možeš da jedeš a da se ne ubrljaš. Vrlo je teško opisati tu klasu. Da bi čovek dostigao nivo srednje klase. treba ili da je dobro školovan ili vrlo preduzimljiv. Takodje volim mpotopoto. Po meni jedino kineska kujna može da pobedi gansku. Imaju i stalan prihod i mogu da školuju svoju decu. ne bi im bilo premca u celom svetu. Već mi ide voda na usta. Pošto sam gurman. obično muškarac. i to bez obzira što Ganci smatraju da je sramota jesti tu sirotinjsku hranu.

a svi znaju da se u Nemačkoj prave milioni.“ Podsetio sam ga da takodje treba da obezbedi novac kako bi taj pikap prebacio u Ganu. Kao i većina Afrikanaca koja nas pamte kao prosperitetnu zemlju.. “Pa zar neznate nikog u Britaniji?” Bio je uporan. i tako dalje. A to su ogromne pare! To znači da ću nakon sto nedelja moći da kupim barem jedan pikap. Ti pravi stanovnici sela nisu ni bedni ni gladni. Za novac koji uštede u Evropi ili Americi oni kupuju polovne mašine. ali ga to nije plašilo. Tradicionalna aristokratije su svega nekih 143 . “Kad bih otišao u Britaniju sigurno bih uštedeo za jedan kiper a onda .. još uvek će mi svake nedelje ostati barem 20 funti. Na kraju moram da pomenem da jedan beznačajno mali broj Ganaca ne pripadaju ni jednoj od društvenih grupa koje sam opisao. Ispričao mi je onu već poznatu priču: Neki dečaci iz njegovog sela prepešačili su preko Sahare i otišli u Libiju gde su radili da bi skupili pare za prelazak u Italiju. Onda su u Italiji radili po solanama da bi skupili pare za prevoz do Nemačke. I tako dalje. tri stotine porodica koje bi se kvalifikovale u taj društveni sloj. Ganci su nasmejan i srećan narod. Smeh im oduzima autoritet. Zvanične statistike tvrde da oko 40% stanovnika loš uvek živi po selima. kamione i sve vrste vozila i osposobe ih da rade. ali žive na isti način kako su živeli i njihovi pretci u vreme kada su Portugalci stigli u Afriku. jer se veliki broj sela u medjuvremenu pretvorio u gradiće. “Ako zaradjujem samo 150 funti nedeljno. I Kvesi počeo da planira odlazak u abroćre čim Adjoa ostane u drugom stanju. prava sela. Sikani ne mogu ni da budu razdragani jer veruju u novac. u kojima žive oni koji obradjuju zemlju su poluprazna. ni Kvesi nije znao da naša zemlja nije više mesto blagostanja. Takoreći isto kao i u Srbiji. Sikani se nikada ne smeju. Tamo uglavnom žive babe i dede sa svojim unučićima koji su se rodili u gradu i koji su poslati da ih babe i dede uzdižu. Samo novac može da ih oslobodi od masivnog kompleksa niže vrednosti. Najverovatnije da nema više od dve. To su oni bogati koji žive bolje od američkih milionera. Sikani nisu.tamo uštedeli dovoljno da bi po povratku otpočeli sopstveni biznis. ili kako ih Ganci zovu sikani (od reči sika koja znači novac).” Ostavio je rečenicu ne završenom da ostavi sve opcije orvorenim. Tražio je od mene pomoć. odnosno jedan u deset hiljada! To su lovani. Smeh im je ispod časti. Ni to ga nije obeshrabrilo. +++ Seosko stanovništvo u Gani je u padu. To je samo delimično tačno. a za smeštaj i život potrošim 130. Njih nema mnogo. U Gani postoje dve kategorije bogataša: pripadnici tradicionalne aristokratije i oni koji su stvorili pogatstvo tek nakon je Gana stekla nezavisnost. Moram da kažem da je Kvesi i te kako bio svestan svih teškoća života u Britaniji.

Još dok sam pisao o kolonijalizmu. pomenuo sam da su Britanci bili suviše gadljivi da se upuste u direktnu eksploataciju svojih kolonija. Kao posledica širenja takvih insinuacija. odnosno neefikasnost ganskog pravnog sistema. Medjutim. Posetio sam neke od tih fabrika (Tojota montaža) i svojim rodjenim očima sam video užasno razbijene mašine i modernu opremu koja tek što je bila instalirana. trgovinom i industrijalizacijom su se bavili preduzimljivi pojedinci sa Srednjeg Istoka i iz Indije. A da ne pominjemo bes običnih vojnika koji su izvršili revoluciju. Sudar izmedju lokalne aristokracije i nove srednje klase sastavljene od stranaca je bio neizbežan. Sirijci i Azerbejdžanci došli u Ganu i kakva je bila njihova društvena uloga u toj zemlji. Oba ova verovanja su samo delimično tačna. Indusi. pa čak i ranije. Srećom Rolings je kasnieje 144 . oni su postali glavna pokretačka snaga ekonomskog razvoja. Njihovi današnji potomci su već četvrta. a ne generali koji su praktično naterali te trgovce da se bave kalabuleom kako bi ekonomski preživeli. Ovde ću govoriti samo o onima koji su uspeli da se obogate koristeći rupe u zakonima. O njima ću govoriti u drugom kontekstu jer je njihovo postojanje ustavna kategorija.dve ili tri stotine porodica. u vreme britanske vladavine. Neki od njih su Ganci. mora se objasniti kako se uopšte dogodilo da su Libanci. već da su dnevne kontakte sa domaćim življem prepuštali pripadnicima drugih nacija. Lokalni lovani (sikani) bacali su krivicu za sve nevolje na to strano telo trgovaca i industrijalaca koji su tobože skidali kajmak. A takodje da nema sumnje da je priličan broj stranaca postao bogat putem kalabulea za vreme vladavine generala. a neki su stranci. a da su svi oni koji se bave kalabule aktivnostima (vidi Poglavlje Deset) članovi Libanske zajednice. Krajem XIX veka. raspostranjeno je mišljenje da su svi oružani razbojnici iz Nigerije. a naročito u prvim desetlećima XX veka priličan broj ljudi iz pomenutih zemalja se naselio u Zlatnu Obalu i otpočeo lukrativan posao za lokalcima. Simptomatično je da se izmedju te dve kategorije skorojevića vodi stalni rat. Njihova propaganda je bila tako uspešna da je čak izazvala i blagu ksenofobiju medju inače vrlo prijateljski nastrojenim ganskim stanovništvom. Lokalni lopovi optužuju strance da su oni izvor svih ganskih nedaća. U većini svojih afričkih kolonija. Bande pijanih vojnika uništavale su imovinu Libanaca i gurnuli su Ganu unazad za par decenija. pa i peta generacija tih doseljenika. Slažem se da su većina razbojnika Nigerijci. Cela priča počonje još krajem XIX veka. Posle dobijanja nezavisnosti. Čak je i Rolings pao u tu zamku pa je smatrao da su libanski trgovci ključni razlog za privredni kolaps Gane.

145 . Ganci moraju da budu svesni da je najveći deo inostrane zajednice u Gani jedan od glavnih učesnika u privrednom razvoju njihove zemlje.uzeo strance pod ličnu zaštitu i pomogao da se njihov biznis barem donekle oporavi.

146 . ali uglavnom još uvek prednost u saobraćaju imaju leševi. Iako su svi dobro znali da je Baka Sofija za života puno puta pominjala da želi što skromniju sahranu. Trebaće dosta vremena da se sahrana pripremi. U petak popodne dovezli su njeno telo kući iz mrtvačnice u za tu svrhu preuredjenim ambulantnim kolima. Taksista će imati mrtvački sanduk u obliku svog taksi vozila. ni žena ni ja nismo bili iznenadjeni da je Bakin sanduk bio napravljen u obliku ogromne kutije Beograd sardina. ili povredjeni ili su vam počeli porodiljski bolovi. Ako ste bolesni. Unutra. ako ste Ganac (sa izuzetkom Muslimana). u medjuvremenu Baka Sofija će biti u frižideru u mrtvačnici Univerzitetske Bolnice Korle Bu. Znajući za maštovite oblike mrtvačkih sanduka u Gani. Sve zgrade u dvorištu. ribar će završiti u trbuhu neke ogromne ribe ili u minijaturnom ribarskom čamcu. vozićete se taksijem. Sanduci u obliku aviona su najpopularniji. Sahrana je održana nekih tri meseca kasnije. Tek od nedavno su neke privatne bolnice uvele službu hitne pomoći. Čak je i natpis Fabrika ribljih konzervi Mirna . Bez obzira da li ste sirotinja ili bogataši. tek kada su Novogodišnji Praznci i Božić bili prošli i kada se sva rodbima koja živi u inostranstvu skupila.Rovinj bio na svom mestu! Običaj je da se pokojnik sahranjuje u sanduku koji predstavlja nešto što mu je u životu bilo važno. vaša sahrana mora da bude veličanstvena. poznata kao Baka Sofija preminula! Otišao sam do Tetke Junis da izjavim saučešće i da shodno običaju. Može se komotno reći da je sahrana najvažniji trenutak bilo čijeg života. Tako sam saznao da je Sofija Bredšo. To znači da se nečiji leš vozi kući. priložim nešto para za pripremanje sahrane. porodica nije smela sebi da dopusti da joj tu želju usliši. Kada sam upitao za termin sahrane. to ne znači da se nekom ukazuje hitna pomoć. na sredini hola bio je kovčeg sa Bakinim telom. Moram ovde da pomenem da kada u Gani čujete zavijanje sirena neke ambulante. Ulaz u Junisinu sobicu i hol bio je ukrašen cvećem i ornamentima od papira. uključujući i gazdaričinu kuću bile su sveže okrečene o trošku Bakine porodice. naišao sam na umrlicu zalepljenu na stablo kokosovog oraha ispred moje kapije. Tetka Junis nije bila u stanju da mi da tačan odgovor. Baka Sofijina sahrana je trajala dva dana.MOJ SUSED PROROK JEZIKILJ (DUHOVNI ŽIVOT GANACA) Drugog oktobra 2009 godine. ali oni nisu rezervisane samo za pilote već i za sve one koji su bili ponosni što su putovali avionom.

ali nije nas ona poslužila. njena biografija i besede koje su napisali članovi porodice i najbliži prijatelji. Celo dvorište se osećalo na naftalin. Muzika je bila tako glasna da su se reči našeg saučešća porodici potpuno izgubile. Skoro svi su bili obučeni u tradicionalnu nošnju. Pored reči crkvenih pesama nalazio se i tekst onih delova Hendelovog Mesije koji će biti izvedeni sledećeg dana pre nego će njeno telo biti odneto na mesto pokoja. I dvorište je bilo pokriveno ciradama.Najčuvenija radionica maštovitih mrtvačkih sanduka je u Nungvi. Po pravilu. Pre nego što smo bili odvedeni do naših stolica. 147 . Njamiće. Na sledećim stranicama bile su slike porodice. njena suparnica je bila brža. I moja žena i ja smo smrdeli na naftalin. samo zbog toga. a ja moje listersko odelo boje ćumura koje je bilo van upotrebe barem deset godina. Oslanjajući se na gestikulaciju i jezik ruku ne bih li prevario čitavu lavinu zvukova. postala obavezna turistička destinacija. Žene su imale maštovite turbane napravljene od istog materijala. obećao sam da ćemo obavezno doći sledećeg dana. a mnogo udobnije stolice su bile poredjane tako da gledaju na verandu gde je pokojna Sofija provela svoje poslednje dane. Naša ulica je bila zatvorena za saobraćaj i pretvorena u jednu veliku dvoranu. Cirade su bile podignute. Sve devojčice su bile obučene u identične haljine u kombinaciji braon i bele boje sa velikim fotografijama Baka Sofije oko kojih je bio venac ispisanih reči koje nisam uspeo da protumačim. Opazio sam i Adjou. Stručnjaci za balsamovanje su u velikoj tražnji u Gani i može im se čestitati na veštini. Proveli smo tamo oko jedan sat pre nego što smo otišli. Ona je obukla njenu crnu haljinu dugačkih rukava. jednom predgradju Akre. a kosa izfrizirana kao da je trebalo da ide na neku tudju sahranu. Čim smo seli doneta su nam osvežavajuća pića. a ne na svoju. koja je od nedavno. indigo ili tamno crvena. Njamiće je išla ispred nas da nam krči put kroz masu koja je igrala. Baka Sofija je bila udobno smeštena u svoj Sardine Beograd sanduk i izgledala je baš kako sam je zamišljao da je bila u najboljim godinama. Na naslovnoj stranici bila je fotografija Baka Sofije iz starih dana. Čitavo jato devojčica iz komšiluka su služile sve one koji su došli da izraze saučešće porodici i poštovanje pokojnici. barem hiljadu stolica je doneto a glasnogovornici veličine ormana su bili postavljeni na strateške tačke. Tu su sedeli ožalošćena porodica i najvažniji gosti. To znači da su bili umotani u velike komade brokata ili kentea. odeća za sahranu je braon. Njene bore su bile ispeglane. dali su nam brošuru u kojoj su bili svi detalji sahrane kao i tekstovi crkvenih pesama koje će biti izvodjene. ošamućeni od zaglušujuće muzike.

Baka Sofiju. odjednom. osnivač i Glavni Nadzornik Crkve Svetog Groba Afrike i Amerike. Čim smo se izvukli iz muzike. a orkestar su sačinjavali samo jedan dečak koji je svirao električne orgulje. prijatelji. uterala je suze i u moje oči. kako običaji zahtevaju. On je veliki pevač. a glasna muzika je obavezan elemenat vejk-kipinga. Kulminacija je bila kada je hor Anglikanske Crkve zapevao najavljene delove iz Hendlovog Mesije. dok je solista. Moram da priznam da je izvedba bila takoreći izvanredna bez obzira na mali broj izvodjača. 148 . Te noći. Baka Sofiju su spakovali u Mercedesova mrtvačka kola i odneli je zauvek.” I tada. susedi i ostali dobronamerni. Reč koju taj rečnik priznaje je bdenje (vigil). Vejk-kiping je obavezan deo sahrane. “To je Prorok Jezikilj. Adjoa. jedan violinista. Tada. Vejk-kiping je dogadjaj koji traje celu noć i kojem prisutvuju porodica. praćen zvukovima trube otpočeo I Truba će Jeknuti. još jednom posetili. Ali kada je hor krenuo sa odlomkom Sa Čovekom Došla je i Smrt. Muzika koju su puštali bila je mešavina poslednjih hitova i crkvene muzike. jedan korpulentan gospodin sa izvanrednim glasom. po poslednji put. Hoćete li i vi da nam se pridružite? Sigurno bi vam se svidela njegova muzika. Nema ničeg snažnijeg od muzike da probudi ljudsku duhovnost. zgrabili su mrtvački sanduk i odneli ga. Hor je imao oko dvadeset članova. Imao obrijanu glavu i nosio je širok haljetak sačinjen od bogato ukrašenog brokata. iako je naš stan bio barem trista metara udaljen od sahrane. a njegove reči su pune slasti. a čak smo dobili i zvaničnu potvrdu za našu donaciju.Dok smo se izvlačili iz gužve primetio sam medju važnim gostima jedno lice koje mi se učinilo poznatim. moja nagomilana osećanja i iznenadnost kojom su ljudi u crnom to izveli. obhrvana lepotom muzike briznula je u plač. Bilo je primetno da su svi prisutni prosto upijali zvuke te božanske muzike. U subotu smo. Ali njega ću vam predstaviti kasnije kada budemo počeli da se bavimo Harizmatičnim Crkvama. Moram da napomenemda izraz vejk-kiping (wake-keeping) nije još ušao u Oksfordski Rečnik Engleskog. tog trenutka mi je sinulo u glavi i uspeo sam da ga se setim. i jedna devojka koja je svirala trubu. Muzika. neki ljudi obučeni u crno i sa belim rukavicama na rukama su se stvorili ni iz čega. Mora da je i on mene prepoznao jer je okrenuo glavu kao da me nije uopšte video. Većina nas iz ovog kraja ide u njegovu scrkvu. I mnogi drugi su plakali. Priložili smo nešto novca što je odmah bilo objavljeno preko razglasa. jedva da smo uspeli da sklopimo oči. medjutim način kako je taj čovek bio obučen potpuno me je zbunio. upitao sam Njamiće ko je on. Muzika je bila ubistvena. Uzaludno sam se trudio da se setim odakle mi je to uvaženo lice znano. inače Nemac mršav k'o smrt koji se nastanio u Gani.

religije nam nude izbor puta kako da živimo u miru. “Nikad mi nisi pustio onu muziku koju su juče pravili! A sigurna sam da je imaš u tvojoj mašini. suze su joj ekspolirale iz očiju. Takva osetljivost je sasvim razumljiva. svi mi posedujemo taj takoreći natprirodan Dar da vidimo stvari koje su van naše percepcije. religije nas uče razlici izmedju dobra i zla. Iz prve sam primetio da nije baš u najboljem raspoloženju. Religije nam nude olakšanje. Mali je korak izmedju naše urodjene duhovnosti i onih sistema verovanja koja mi nazivamo religijama. Prvo sam pomislio da je to posledica sahrane. ostali su u dvorištu i raspalili igranku. pošto je bila nedelja. kao što je već rečeno. Kada smo došli do Vredno Je To Jagnje Koje Je Zaklano. dok nisam shvatio da je bila ljuta: i to na mene. S jedne strane. Duhovni život i religijska praksa su u svakom društvu od dominantne važnosti da bi se razumela duša bilo kog društva. od sada će postati član Anglikanske crkve. Ali ispustiti crkve iz mog prikazivanja Gane jednako bi bilo kao zidati kuću koja nema vrata. došla nam je Adjoa u njenu redovnu posetu. uglavnom mladi. Igranka je trajala do duboko u noć. Tog dana umesto našeg uobičajenog Mocarta morao sam da joj pustim Hendla. Kada ju je najzad moja žena smirila. Religije su najznačajniji elemenat našeg uzvišenog položaja u poredjenju sa dalekim rodjacima iz životinjskog carstva. a muzika je najbrži put do Boga. Razlog je bio mnogo dublji i ozbiljniji. Bio sam siguran da je razlog zato što sam u petak daširao malko-malko njenu suparnicu kada je donela pića za mene i moju ženu. Naša religijskih verovanja i privrženosti različitim crkvama zasnivaju se isključivo na našoj duhovnosti i imaju malo zajedničkog sa racionalnim mišljenjem. Oni drugi. Sledećeg dana.“ izjavi ona meni prkosno. Jecala je dok nije dah izgubila salomljena osećanjima. Ali to nije bilo to. Izvinjavam se mojim ganskim prijateljima što grubo ulazim u tu sferu imtimnosti. S druge strane. +++ Vera u Boga i način na koji mi tu veru iskazujemo je vrlo osetljiv teren u kojem racionalna analiza nije poželjna. Da nemamo Dar da vidimo 149 . izjavila je da je odlučila da neće više ići na službu Božiju u crkvu Proroka Jezikilja.Ožalošćena porodica i većina koja je saosećala sa njima utovarili su se u iznajmljene autobuse i otišli na groblje. postoji neobjašnjiva sklonost ljudi da se udružuju u skupine istomišljenika. Bolja je muzika.

U taj procenat uključio sam i Muslimane. lagano izumiru. Ne isključuju se iz neislamskih društvenih zbivanja i nije im zabranjeno da igraju. Imajući u vidu vodeću ulogu crkve u procesu organizovanja ljudskih skupina. Crkva je tu da nas uveri da ćemo tu pomoć i dobiti ako sledimo odredjene postupke i ispunimo tražene uslove.) Muslimani su u Gani najkompaktnija verska zajednica. Muslimani čine polovinu tog broja. pa čak i dublje od zdravog razuma. Religije ne bi mogle da prežive bez specializovanih organizacija čiji je zadatak da nas sačuvaju kako ne bismo pali u zamku preterane duhovnosti. Na engleskom Healing Churches. ne bismo bili ništa bolji od domaćih životinja. Za razliku od Muslimana koji žive u zemljama gde je Islam većinska religija. Rascep izmedju Šiita i Sunita je takoreći neprimetan. dok druga polovina otpada na Katolike. Provalija izmedju religija i odgovarajućih crkava je absolutno mnogo veća od onog što razdvaja urodjenu. ganski Muslimani su manje upadljivi i manje agresivni u isticanju svoje vere. odlutali u lažna verovanja i pošli putem zla. Muslimani su pouzdaniji kao partneri nego pripadnici drugih veroispovesti. Anglikance. spontanu duhovnost s jedne strane i religije s druge strane. Pravoslavce i druge opšte priznate crkve. Moramo priznati da je ljudska duhovnost redovno bila korišćena kao vozilo kojim su crkve usmeravale ljude da prihvate odgovarajući način društvenog organizovanja.dalje od vidljivog. mi smo svi skloni da stavimo znak jednakosti izmedju religija i crkava. apostolske i takozvane vidarske i čudodejstvujuće crkve. Tek nekih 30% Ganaca pripadaju velikim Crkvama. to je daleko od realnog stanja stvari. Njihova vera im je moralna potpora a ne opsesija. žene ne pokrivaju lica i nisu javno kritikovane ako bi imale kosu napirlitanu kao i ne-Muslimanke. Moć crkava se bazira na našem verovanju da su one sposobne da nam obezbede podršku snaga jačih od prirode. crkve su uvek bile bliže politici nego religiji. Nažalost. Medjutim. A što se biznisa tiče. 150 . svih onih 70% okuplja se na bogosluženje u raznorazne harizmatične. Medjutim. Ustvari. Duhovnost u Africi je mnogo prisutija u svakodnevnom životu nego u zemljama Evrope. idu na hadžiluk i daju obavezni Zakat. Crkve su posrednici u sklapanju našeg zaveta sa Bogom. Ostatak stanovništva. Oni se mole redovno i poštuju Ramazan. To je verovatno razlog što najveće Hrišćanske Crkve koje nisu u stanju da potpuno zadovolje tu potrebu. (Upotrebio sam reč vidarske po starinskoj reči vidati u značenju lečiti.

na drugi dan Uskrsa. Katolička Crkva koja je izneverila vernike u mnogim drugim afričkim zemljama. kamenja i tome slično) prisutno je samo u udaljenim selima i medju onima koji su se od nedavno naselili u gradovima. dobro ste uočili. Isto. Jednom. sreo sam Adjou na plaži. Vredno je pomena da je u Akri sedište eparhije Grčke Pravoslavne Crkve. Kao što je već pomenuto. Što se tiče tradicionalnih religija i bogosluženja. odnosno rudimentarno mnogobištvo (obožavanje drveća. ona mi je objasnila da se radi ili o muslimankama ili katolkinjama! Neznam dali iz njene konstatacije treba zaključiti da su Muslimani i Katolici najliberalnije verske skupine. Takodje imaju nekoliko dobro opremljenih bolnica u raznim delovima Gane. novo-komponovane hrišćanske crkve da ispod žita obezvredjuju njihova pozitivna dostignuća. Ustvari. a zatim dolaze anglikanska i metodistička. ako mi je dozvoljeno da uopštavam. Oni vode nekoliko stotina škola koje su otvorene za decu svih veroispovesti. nakićenu kakve se samo u Africi mogu naći. To su religijski mitovi sa jedne strane i crna magija sa druge. na tim plažama je takva gužva da se voda skoro ne vidi od dobro obučenih meštana koji se brčkaju u plićaku. Većina vernika ove crkve nisu Ganci već Rusi i nešto Srba koji su rezidenti u Gani. „Bilo bi nepristono muvati se ovde skoro golišav!“ Adjoa mi je objasnila. Medju velikim hrišćanskim crkvama najjača je katolička. rekao sa dobro obučenih! Najveći broj kupača su obučeni u odeću za izlazak. moram da posvetim nekoliko reči animizmu. mogu reći da je obožavanje predaka zajednički imenitelj izmedju animizma i tradicionalnih 151 . +++ Pre nego što počnem da opisujem „alternativne“ hrišćanske crkve. koja je inače deo animističke prakse. Akra se nalazi na obali i obiluje plažama.Interesantno je pomenuti kako crkveni običaji utuču i na neke vrlo periferne vidove života. Nedeljom i na praznike. može se reći i za Anglikance. Kao i većina drugih mladića bio je obučen u listersko obronivavu odelo. tradicionalnim verovanjima i afričkim tajnim društvima. Bila je obučena u njenu jedinu haljinu koju oblači samo za crkvu. ima vrlo pozitivan učinak u Gani. ako ne i suprotna pristupa duhovnosti. ali u znatno skromnijoj meri. Uzgred budi rečeno to se dogodilo još u ono vreme dok Adjoa nije prešla u Anglikansku Crkvu. Kada sam joj ukazao da su neke devojke bile u prilično oskudnim kupaćim kostimima. Verske legende i mitovi o stvaranju sveta povezani su sa obožavanjem predaka. usudio bih se da iznesem pretpostavku da postoje dva različita. sprečilo druge. To nije medjutim. Metodiste i Prezbiterijance. Kvesi karburetor spešalis je bio sa njom. Animizam. Da.

kako Boga zovu medju akanskim plemenima. Jedina razlika je u bogosluženju. Tradicionalne religije nisu organizovane u crkve. ma da te dve stvari nikako ne treba poistovetiti. Ako želite da postanete samozvani hrišćanski apostol i osnujete sopstvenu vidarsku crkvu. Džudžu se upotrebljava da se podmite duhovne snage (uglavnom zli dusi) da budu na vašoj strani u bilo kakvom poduhvatu. Za razliku od animista. Crna magija. odnosno Mavu kod Evea. Kvaka je medjutim u tome što ćete biti uhapšeni pre nego što se vaše čudo dogodi. Slično kao što poglavica jednog plemena može da bude zubar u svom privatnom životu. Dok se recimo. Tu posebno treba pomenuti ritual Škropljenja (Pouring Libation). prvo treba da pozovete Džudžumana da ubije mačku i zakopa je u temelj vaše „Hrišćanske“ crkve kako biste imali što darežljiviju pastvu. jedan aglikanski ili katolički sveštenik moli direktno Bogu. Pošto je Njame isti što i Bog nema potrebe za razmimoilaženjem. džudžu je još uvek vrlo prisutan u Gani. Koegzistencija izmedju tradicionalnih religija i Hrišćanstva je zagarantovana.religija. sve što treba da učinite je da odsečete glavu nekom detetu i odnesete je džudžumanu koji će za pozamašnu svotu prirediti sve potrebne rituale. ali imaju svoje hramove i sveštenstvo koje je usko povezano sa hijerarhijom plemena. Bez obzira koliko se i vlada Gane i prave crkve zalažu da se to zlo iskoreni. Običaj je da pre nego se otpočne bilo kakav posao pretci budu obavešteni na taj način o vašim dobrim namerama. čin kada prvosveštenik prosipa lokalnu rakiju po tlu dok se obraća dušama predaka. dobrodošao je i hrišćanski pop da svojom molitvom doprinese istom cilju. pripadnici tradicionalnih religija imaju svoj sopstveni panteon bogova sa Vrhunskim Bogom koji ima različita plemenska imena. Sećam se slučaja kada se jedna ganska učiteljica koja je živela u Holandiji obratila „Tetka Saveti“ iz jednog dnevnog lista u Akri sa pitanjem dali će biti krivično odgovorna ako traži od lokalnog džudžumana da na daljinu ubije njenog bivšeg dečka koji ju je ostavio zbog neke druge devojke. dok ga u plemenima Krobo nazivaju Ćaće Mau (Otac Bog). Ako hoćete da vam neprijatelj umre. odnosno džudžu kako to u većini zapadnoafričkih zemalja zovu. To je Njame. 152 . dotle će se tradicionalni prvosveštenik obratiti dušama predaka da se one zauzmu za pleme kod Boga. opet idete kod džudžumana koji ima moć da ubija na daljinu. Mnogi zapadnoafrički istraživači religija identifikuju to vrhovno božanstvo sa Jehovom. Nakon Škropljenja. ali je zadržao svu njenu imovinu i sav njen novac za sebe. prvosveštenik može da bude knjigovodja. je uobičajena praksa. Ako želite da postanete vlasnik magične lopte od zlata koja stalno postaje sve veća i veća.

Ipak nikada nisam uspeo da naplatim novac koji mi je dodeljen sudskom presudom. ali ju je savetovala da ne pribegava tako drastičnim merama. po pravilu. džudžu ne bi trebalo da zauzme više mesta u ovoj mojoj sociografskoj studiji. Došao je na ono gradilište u kojem sam živeo da mi ponudi pomoć. ja sam mu samo odmahnuo rukom. to nema nikakve veze sa džudžuom već sa neefikasnošću i podmitljivošću ganskog pravosudja. tu je lice koje plaća da se džudžu primeni. Podstrekač može da dodje do ždudžumana samo po preporuci. Bez preporuke. Medjutim. To se desilo još pre četrnaest godina. Poruku je doneo neki mladić kojeg nikada ranije nisam video. Mene su takodje obavestili o „duhovnoj“ akciji mog poslovnog partnera. a ja sam još uvek živ. te da platim pozamašnu sumu kako bih kupio naklonost duhova. Njega ću ga naprosto zvati žrtva. otputovao je čak u Togo gde je platio nekom vrlo moćnom džudžumanu da me ubije na daljinu. Rekao je da poznaje jednog vrlo snažnog lokalnog džudžumana koji bi bio u stanju da ukrsti spiritualne mačeve sa moćnim Togoancem. Medjutim. I ja sam takodje bio izložen džudžuu. džudžu može da utiče samo na one koji veruju da duhovne sile stvarno deluju. U stvari. Učiteljica je bila mišljenja da bi radije trebalo zatraži od džudžimana da poseti nevernog mladića i da od njega pokupi njen novac i imovinu. Ajde da pretpostavimo da ima tri osobe koje su umešane u jednu džudžu operaciju. Kada se džudžuman i podstrekač dogovore o finansijskom aspektu operacije. Jedan od mojih poslovnih partnera protiv kojeg sam poveo sudski postupak zbog prevare. zdrav i prav. mogu reći da nema razlike od toga kako se praktikuje i u drugim delovima sveta. džudžuman se neće prihvatiti posla iz straha da ne bude uhapšen. Dovoljno je obavestiti nekog čoveka da je na njega stavljen džudžu. majstor veštine zla kojem i ne treba davati neko posebno ime. Sve što bi ja trebalo da učinim to je da kupim jednu kozu koju će taj prijateljski džudžuman da zakoje na plaži jedne noći kada nema meseca. njega ću nazvati podstrekač. znam da će moji čitaoci biti razočarani ako im ne bih izneo više detalaja kako crnamagija deluje u Africi. Samim tim što sam konstatovao da džudžu nije ni malo uticao na moje zdravstveno stanje. tu je i potencijalna žrtva. džudžuman će zahtevati od podstrekača da donese dve stvari koje su od presudnog značaja za uspeh operacije.„Tetka Saveta“ joj je odgovorila da neće biti osnova za krivično gonjenje. Iako. Zatim dolazi sam džudžuman. Na kraju. Takodje bi trebalo da izvedem neka činodejstvovanja. ne želim da umanjim uticaj koji džudžu može da ima na one koji veruju u njegovu snagu. Prvo. pa da se sve njegove vitalne funkcije poremete. E. pošto kao tvrdoglavi Srbin starog kova nisam podložan bilo kakvoj popovskoj „duhovnoj“ manipulaciji. Prva će biti 153 .

to može da bude pevac ili bilo koji mužjak neke druge ptice. Specijalizovani su za prekid neželjenih trudnoća i za pronalaženje lopova. Na taj način lutka postaje neka vrsta radio odašiljača koji prenosi signale žrtvi. Duhovnost i vera u čudo su ključ koji otvara svaka vrata. Ustvari. žrtva će osećati. Da bi došao do sperma žrtve. U mom susedstvu. Takav stav prema moći koju ima medicina. Inače to može da bude i jarac. Prekršilac bi se uvek sam odao čim bi ugledao svoje lice u ogledalu. Travke mogu da leče samo somatski vid oboljenja. ili ako je žrtva žensko. je i uvela je medikokratiju (uticaj popova i iscelitelja o čemu sam govorio u Osmom Poglavlju) u sve nivoe društva. njena menstrualna krv ili vaginalna sluz. Kao što sveštenici i lekari mogu da utiču na 154 . u onim slučajevima u kojima se zahteva ljudska glava. Telesne izlučevine se zatim utrljavaju u drvenu lutku koja predstavlja žrtvu. Džudžu ne treba brkati sa herbalnom medicinom iako je česta praksa da se jedna te ista osoba bavi i jednim i drugim. Njegova metoda je besprekorno funkcionisala. tražiće se odsečena glava nekog člana podstrekačeve porodice. U ekstremnim slučajevima. dozvolite mi da vas podsetim na Avramovu Žrtvu. tradicionalni iscelitelji ne bi mogli da zadobiju poverenje naroda ukoliko u svoju praksu ne bi uključili i džudžu rituale. sperm je obavezan prilog. džudžuman će savetovati podstrekača da plati nekoj devojci da zavede žrtvu. suze. Medjutim. pa čak i ovan. (Pre nego što počnete da protestujete kako je to užasno i surovo. Postoje još načina na koji se praktikuje džudžu. podstrekač će morati da odseče glavu svom prvorodjenom sinu i da je priloži kako bi zadovoljio duhove. u Nimi imao je praksu jedan Malam koji je posedovao magično ogledalo kojim je mogao da identifikuje lopova u grupi osumnjičenih. Najčešće se dešava da podstrekač ukrade komad prljavog veša žrtve u kojem mora biti nešto znoja. džudžu se praktikuje i medju Mulsimanima. U slučajevima gde operacija ne zahteva mnogo od duhova. Što god džudžuman uradi lutki. Za to se upotrebljavaju sline. džudžu leči sve ostalo. te da posle odnosa nacedi njegov sperm u neku posudu i odnese je džudžumanu.neka vrsta zaloga. Kao najveći zalog. znoj ili sperm žrtve. Prilično veliki broj Malama (islamskih tradicionalnih iscelitelja) uključeni su u praksu crne magije. Bogovi ne dodju baš tako jeftino!) Sledeće što podstrekač treba da priloži je bilo koja telesna izlućevina žrtve. To je najčešće neko živo biće koje treba ritualno zaklati. Uprkos veće discipline i religijskog čistunstva islamskih učitelja. Ko kod želi da sazna više o tome moći će to da nadje u mom još neobjavlejnom romanu Angelface Nancy.

Može se reći da je u poredjenju sa Afričkim tajnim društvima Slobodno Zidarstvo gotovo transparentno. Neki idu čak toliko daleko da traže od vlada da podnesu ostavke. nikada nisam uspeo da dobijem bilo kakve verodostojne detalje o njihovim operacijama i njihovoj praksi. Sakupljaju se u dobro organizovane skupine da bi pravili nerede na futbalskim utakmicama ili da se ponose svojim seksualnim orijentacijama. Usled približavanja kolapsa klasičnog kapitalizma. Može se pretpostaviti da su ciljevi ovih društava slični ciljevima onih evropskih tajnih društava koja su proteklih stoleća uticala na podzemne tokove političkog i 155 . Kao i svuda u svetu uzimanje devičanstva se smatra izuzetnom seksualnom poslasticom. Herbalna medicina ima duboku tradiciju u Gani. Nije retka praksa da su bogati. u priču da je pokojni Nana Drobo (čuveni ganski vidar iz osamdesetih godina prošlog veka) stvarno imao lek za SIDU. Afrička tajna društva su duboko povezana sa duhovnošću.nacionalnu politiku na najvišem nivou. Za vreme PNDC vlade osnovan je naučni istraživački centar za izučavanje tradicionalne medicine. i sam sam bio svedok da je jedan loklani herbalista izlečio mog prijatelja iz Hrvatske od neizlečivog tipa psorijaze. Afrikanci su praktično obsednuti tajnim društvima. U mnogo slučajeva dešavalo se da tradicionalna medicima ima više uspeha u lečenju od tretmana zasnovanim na medernim medicinskim principima. Rečeno mi je da su neke devojčice gubile nevinost i po više od deset puta zahvaljujući hermetičnom znanju njihovih lokalnih fetiša. Uprkos svim kontaktima koje sam izgradio u vreme mojih dana u diplomatiji. +++ U Africi postoji vekovna tradicija tajnih društava. Mi slobodno možemo da tvrdimo da su u današnjoj Evropi društva takve vrste takoreći nestala. Evropljani se udružuju sa drugačijim. Jedan od specijaliteta kombinovane džudžu-herbalne prakse je obnavljanje devičanstva. u poslednje vreme ponovo su oživela kolektivna okupljanja sa ciljem da se obezbedi bolja zaposlenost ili više plate. mogo prozaičnijim ciljevima nego da kumuniciraju sa duhovnim silama. Sve ove aktivnosti nisu ni blizu delovanju hermetičkih bratstava u Africi. iscelitelji i džudžumeni imaju ogroman uticaj na široke narodne mase. stariji ljudi spremni da kompenziraju porodicu neke devojčice za privilegiju da joj budu „prvi“. U Evropi ljudi prave udruženja kako bi sačuvali daždevnjake ili neke druge ugrožene vrste. Spreman sa da verujem. Do sada je dao zapažene rezultate. Ova društva su mnogo zatvorenija od sličnih društava u Evropi. Sem toga.

Baš suprotno od toga. možda najupečatljiviji fenomen života u Gani koji će ne-Afrikanci uočiti. da je članstvo doživotno. +++ Smatram da smo tek sada. Čitaoci iz Evrope će se iznenaditi da u Gani pored lokalnih hermetičkih društava deluje priličan broj evropskih tajnih društava. Na tabli je samo ruža položena preko krsta i strelica koju treba slediti. Oni imaju odlučujući uticaj na politički život i služe kao katalizator u situacijama kada je nacionalno jedinstvo ugroženo. nesebičnost i 156 . Medjutim. Sve što mogu da kažem sa sigurnošću je da znam da postoje. i to neka od onih koja su osnovana još u mračnim vremenima srednjevekovne Evrope. Ulaskom u tajno društvo vi prihvatate stroga pravila. Ljubav prema bližnjem. Znam da imaju teške. Te crkve su uspele da spoje paganske običaje kao i duh pomenutih tajnih društava sa elementima Hrišćanstva. Koliko znam. a da se izdaja kažnjava smrću.intelektualnog života u Evropi. samo mali broj propoveda Jevandjelja. pa čak i surove rituale inicijacije i da praktikuju crnu magiju. najveći broj harizmatičkih crkava vrši bogosluženje u čast novca i prosperiteta. čine u ime Isusa Hrista. ako lutate kroz predgradja možete naići na tablu koja vam služi kao putokaz da nadjete lokalnu ložu Rozekrucijanaca. Čak i u provincijskim gradovima kao što je Koforidua. Mali je broj takvih crkava koje su posvećene razvijanju ljudske duhovnosti u pravcu onih zrelih principa koje je uvelo Hrišćanstvo. To me je navelo da zaključim da su neke od harizmatičnih crkava u Gani samo vrh ledenog brega. Dovoljno za one koji su upućeni! Slobodno Zidarstvo je uvedeno u Obalu Zlata još pre 150 godina kroz lože pod engleskom konstitucijom. Glavni hram se nalazi u jednoj bivšoj Pravoslavnoj Crkvi nedaleko od Akre. dok se ispod površine nalaze aktivnosti tajnih društava. došli u mogućnost da pokušamo da objasnimo ogromnu popularnost harizmatičnih i čudotvornih crkava koje su pored opšteg i strahotno upadljivog siromaštva. Što se tiče Rotarijanaca ima ih oko 10 hiljada i oni igraju značajnu ulogu u privrednom životu zemlje. pošto smo prodiskutovali prilično komplikovane vidove duhovnosti u Gani. bratstvo broji oko 3 hiljade članova. Iako sve te crkve tvrde da sve što čine. današnja Velika Loža Gane (Grand Lodge of Ghana) sledi škotsku konstituciju. vi ste obavezni da upražnjavate procedure i ispunjavate sve zahtevane uslove kako bi ste obezbedili podršku duhovnih sila koje će vam omogućiti da ostvarite svoje ciljeve. a svoju inspitaciju traži u lukavo odabranim citatima iz Starog Zaveta.

Sa ciljem da ostvari višu cenu za svoje rukotvorine. Bavio se rezbarijom. na spratu jedne nezavršene zgrade u Korle Gonu. U to vreme nije bio stariji od dvadeset i kusur godina. U dvorištu pored našeg Hasan je sebi izgradio natstrešnicu. bio je lepuškast mladić i odlično je govorio engleski. bilo je jasno da nije pripadnik plemema Ga. ganski djavo ne izgleda kao čudovište. povučeno i sofisticirano. Sasabonsam je djavo u lokalnoj mitologiji. samozvanih proroka i apostola koji zloupotrebljavaju duboku potrebu za duhovnošću naroda. Sada je bio dobro obučen i imao je dovoljno novca da vrati dug. Upravo suprotno. pa je onda jednostavno nestao. Suprotno onom što se može očekivati. Tek dve godine kasnije opet se pojavio. Zašto je to baš tako. Pravio je suvenire od drveta. Takav postupak je davao njegovim delima neophodnu patinu. već da je došljak sa siromašnog Severa. svih religija i mitologija imaju rogove kao znak raspoznavanja. Ja medjutim nisam spreman da otkrijem njegovo pravo ime zbog legalističkih razloga. a na njih je postavio kamenje kako mu vetar ne bi odneo krov. Pravio je uzvanredno lepe predmete u stilu ganske narodne umetnosti. Hasan je pronašao način kako da ih učini da izgledaju kao antikviteti. pojma nemam! Čak i u to vreme dok je bio običan rezbar. uzajmio je novac od preprodavca. posrednici su uzimali najveći deo profita tako da je Hasan jedva mogao da preživi. Sudeći po njegovom muslimanskom imenu i mršavosti. zvaću ga Hasan. ipak ima rogove! Čini mi se da svi djavoli. Na rasklimatanu drvenu skalameriju postavio je nekoliko komada odbačenih plehova. Pre se može reći da je njegovo lice smireno. Ali uprkos njegovoj spretnosti.skrušenost nisu na njihovom dnevnom redu. njegovo umeće se graničilo sa prevarancijom. On bi svoje rezbarije zakopavao u lateritno tlo dvorišta pa bi onda na tom mestu redovno praznio bešiku. Taj prostor je koristio i za stanovanje i kao radionicu. Čak je uspeo da prezida svoju natstrešnicu ciglom. Da bi rešio svoje životne probleme. Medjutim. Oni osnivaju svoje crkve samo da bi zadovoljili svoje sebične ciljeve. 157 . Znam Hasana još iz onih dana kada sam sa porodicom stanovao na divlje. žao mi je da kažem da je većina tih crkava je vodjena od strane bezskupuloznih. Gore pomenuti Prorok Jezikilj je tipičan primer takvog harizmatičnog sveštenika. Sasabonsam mu je bio najomiljeniji model. navodno da bi nabavio drvo.

nepismena. Ali umela je da govori. Žao mi je. Nažalost. Često je ostajala i prekonoć da bi na miru mogla da ćaska sa mojim ćerkama. Sveštenica za Vize je bila vrlo obična. bila je specijalizovana za moltve za vize. napolasrušenih i napolasazidanih zgrada. da vas podsetim: dobiti vizu za put u inostranstvo je bio san (a i još uvek je san) svakog Ganca. Ona mi je dovodila mušterije. bilo je više od tri stotine svetskih centrala raznoraznih harizmatičnih i isceliteljskih crkava. To nam je davalo priliku da uživamo u prijatnom žamoru glasova. a tokom dana se bavila prodajom ribe iz aluminijumskog lavora na glavi. obavestila me je da je sada Hasan postao Sveti Čovek koji ume da se moli za grešnike. snažno gradjena kao i sve pripadnice plemena Ga i vrlo svojeglava. Mislim da sam već pominjao da smo u to vreme ilegalisali u onom nazavršenom gradilištu u Korle Gonu. izlazila je pred svoje vernike na praznom prostoru iznedju naše kuće i mesta gde je mogao da se kupi kenke i ljuti sos. Pre nego nastavim moju priču o Hasanu. Svako veče oko sedam. jer sam imao sopstvenih problema preko glave. Najpopularnija i najbolje posećena crkva koja nije ni imala svoje ime. Nasuprot Hasanu koji je bio lep i ugladjen. ali ne mogu da se setim imena prvosveštenice. Ako ste se možda zbunili.Najele. Kao što sam već pomenuo mi smo bili smešteni na prvom spratu te nezavršene kuće i imali smo izvanredan pogled na susedna dvorišta. u to vreme jedva da sam obratio bilo kakvu pažnju njenim rečima. ili jedno pismo za čitav koren jama. Svi oni koji su predali molbe za vize da putuju ili u Evropu ili u Ameriku skupljali su se na kolektivnu molitvu. jedna tinejdžerka iz susedstva koja se spijateljila sa mojim ćerkama. Najele je prevodila sa jezika ga na engleski štogod su moji susedi želeli da napišem. U tom poslu najveću pomoć sam dobijao od pomenute Najele. Ona je izmislila jezik koji je samo Bog mogao da razume. Da je vidite. niti na bilo kom drugom domaćem jeziku. oni koji su se najupornije molili. Bila je tako uspešna da je uskoro mogla da napusti prodaju 158 . nikada ne bi ni pomislili da je ona Božja Žena. moram da konstatujem da je Korle Gono možda najveća koncentracija crkava na svetu. diskrenom pleskanju i udaranju u bubnjeve tokom cele noći. Na tom jednom kvadratnom kilometru kućeraka. a da nam je jedini izvor prihoda bila moja pisaća mašina. a usto dali i prilog ovoj crkvi dobijali su vize. Bogosluženja su obično držana noću. Posao mi je bio da pišem pisma za moje nepismene susede u razmenu za hranu. Jedno pismo u razmenu za dve ribe. I to je imalo dejstva. Nije ona govorila ni na engleskom ni na ga. Iz noći u noć gomila vernika je rasla. Bila je debela. Najele je bila izuzetno lepa devojčica.

Te noći samo jedan pokajnik je bio prisutan. „Ja idem da se sklonim dok ti govoriš sa Gospodom našim!“ Ostavio je preplašenog lopova samog. platiću Svetom Čoveku milion sidija! Da moj Gospodaru. To su bili tek počeci njegovih crkvenih aktivnosti. Obećao je Bogu da više neće grešiti. Pored kuće gde je Najelina majka živela sa svoje devetoro dece bogoslužila je još jedna čuvena sveštenica. pošto je njegovo bogosluženje bilo na jeziku naroda Ga. Hasan je izvadio mobilni telefon iz džepa i turnuo ga pod nos lopovu.ribe. Pružao je duhovnu pomoć samo lopovima. mi smo ga sa našeg vidikovca dobro videli. Hasan je otišao iza glavne kuće. Dok je lopov držao telefon kao da je Sveti Gral. i on se takodje specijalizovao. prepričaću samo najvažnije elemente. Kada je Najele napustio njen dečko.“ Tada je ukucao lični broj božiji i bogobojažljivim pokretom gurnuo telefon lopovu u ruke. Prvo su se zajedno molili skoro čitav sat klečeći u onom uglu odredjenom za sazrevanje njegovih zakopanih Sasabonsama. Hasana nikada nije dozvoljavao da budu više od dve osobe koje bi došle po oprost grehova. Najele je bila sa nama pa sam je probudio i zamolio je da mi šapatom prevodi. Ona se specijalizovala za molitve za zaljubljene. da moj Gospodaru! I u buduće. Naveo je ceo spisak stvari koje je pokrao. bez Najeline pomoći nikada ne bi smo saznali za prirodu njegove začudjujuće duhovne moći. umesto da joj povrati dečka. U to vreme naš sused Hasan još nije bio brijane glave niti je nosio onaj bogato ukrašeni haljetak. Da skratim priču. Negde posle pola jedan (a to je vreme je jedna od telekomunikacionih kompanija pružala besplatne usluge korisnicima). Sestra-Meri joj je našla novog mladića još lepšeg od njenog prethodnog beskorisnog kelnera. Njenog imena se sećam: Sestra-Meri. Medjutim. Najele je otišla kod Sestra-Meri za duhovnu podršku. „Da Gospodaru. Tu ženu bi trebalo proglasiti sveticom. Nesrećni lopov pao je na kolena i otpočeo svoju ispovest. Bogosluženje je počinjalo pred ponoć i držao ga je baš ispod naših prozora tako da smo mogli svaku reč da razaberemo i svaki pokret da uočimo. kad god me djavo uzme pod svoje. medjutim. „Da Svevišnji Gospodaru! Da Svevišnji Gospodaru!“ ponavljao je u panici. plaćaću po milion sedija ovom Svetom Čoveku!“ 159 . Svečanim glasom objavio je da je trenutak istine došao! „Sada ćeš se direktno Bogu ispovediti! Ja sam samo njegov sluga koji nije dostojan da sazna strašnu istinu. Hasan je izvadio svoj drugi telefon iz džepa i odgovorio na poziv. Jedne noći kada je počeo sa molitvama. Medjutim. a da umesto toga otvori mali bar koji bi tokom noći postajao njena crkva. Kao i njegove kolege.

uzeo sam u razmatranje izveštaj jednog od mojih spoljnih saradnika koji se odnosio na pranje novca velikih razmera koje se odvijalo preko jedne od rastućih crkava. Posle toga Nadzornik bi prebacio novac na donatorov ofšor račun uzevši pre toga svoju proviziju od 10%. pomenuo sam mu šta sam saznao o toj crkvi. „Godišnji nelegalan prihod takvih crkava ide na milione dolara. Tu mislim na onaj deo imena koji pominje Afriku i Ameriku. Kao što je CIA finansirala islamski fundamentalizam i KGB je finansirao neke nekonvencionalne hrišćanske crkve pa i islamski ekstremizam u SAD.“ Ono što mi nije rekao je da iza nekih američkih ekspozitura tih crkava stoji i sovjetski KGB. Još onih dana dok sam bio deo diplomatskog kora. Nije on tek tako izabrao ime svojoj crkvi. Tokom jednog razgovora koji sam imao sa već pomenutim predstavnikom CIA. da bi izbegli plaćanje poreza u SAD. a treće. sledeći tokove tog novca mi uspevamo da lociramo kartele za promet drogom i konačno znamo čija muda treba da stisnemo ako već do toga dodje. Tada bi im lokalni Nadzornik crkve potvrdio prijem novca i poslao Zahvalnicu koju je trebalo priložiti američkim poreskim vlastima u cilju da se poreski obveznik stavi u nižu kategoriju poreskih obaveza.“ U zaključku moj američki kolega mi je rekao: „Pre svega to je zanemarljiv iznos za naš budžet. Sada kada je obrijao glavu i postao Prorok bez sumnje su mu ambicije porasle. Čak mi je ispričao i dodatne detalje. taj novac se uvek vrati na ovaj ili onaj način u Ameriku. tako da ostave trag da je novac stvarno otišao iz Amerike i u koju svrhu. Imajući u vidu usticaj koji te crkve vrše i sav novac koji imaju. Ali nama to baš ništa ne smeta. Ipak neću pomenuti ni jedno ime tih crkava. Oni bi napravili legalan transfer novca preko banke. jer bi moje insinuacije mogle da me odvedu pred sud. verovatno da gansko sudsvo ne bi pokazalo istu neefikasnost kao u postupku koji sam ja pokrenuo pred ganskim sudom. ja sam u skladu sa uobičajenom diplomatskom praksom izmenjivao obaveštajne podatke sa svojim kolegama. 160 . Na moje iznenadjenje lokalni CIA šef je već sve znao o tome. To nije bilo interesantno za moju vladu. Dobro je poznata i pohvalna činjenica da su mnoge ganske harizmatične crkve otvorile svoje ekspoziture u Sjedinjenim Državama. Iako moja vlada nije imala nikakvog interesa u finansijskim malverzacijama afričkih harizmatičnih crkava. ali je bilo dobar materijal za razmenu. Ganci nisu mogli da ostave svoju braću s druge strane Atlantika da ostanu u mraku. Drugo.To su očigledno bili tek početci. Neki veliki biznismeni afričkog porekla. a sa ciljem da prodam i kupim. pravili su zamašne donacije ganskim i nigerijskim harizmatičnim crkvama.

Sada možete i sami da zaključite koliko je Prorok Jezikilj bio promućuran kada je birao ime svojoj crkvi.. žene kojima nije polazilo za rukom da zatrudne išle bi na celo-noćne molitve sve dok ne bi ostale u blaženom stanju. sofisticiraniji i prevashodno religijski način. Jedan dnevni list je objavio da je vlada preplašena „. već ih izlaže javnom podsmehu. Gospodja u nevolji bi dolazila kod sveštenikaa na celo-noćne molitve kako bi se izbavila od budućih iskušenja. Sveštenici su obično zgodni i elokventni ljudi. Čak ni maloletnici koji treba da imaju posebnu zaštitu u društvu nisu izuzeti od tog zluradog ignorisanja ljudskih prava. Preko vikenda organizuju kampove za molepstvija u 161 . Oni praktikuju isterivanje djavola napadajući baš ono mesto gde se djavo najčešće krije u ženskom telu. Oni se nude da se žrtvuju kako bi zaštitili mentalni integritet i zdravlje svojih sledbenica.. gde je savetodavna misija bila u toku. Najveći deo mojih saznanja o tim neuobičajenim religijskim eksperimentima sakupio sam iz pisanja dnevne štampe. Oni to rade na drugačiji.“ Tokom poslednjih decenija čak se i vlada zainteresovala za takve zloupotrebe ali ne toliko da bi osudila popovske marifetluke već da bi prebacila štampi što pominje puna imena korisnika takvih molepstvija. prodornog glasa koji bi mogli da privuku ženske i bez upotrebe trikova. Sa sličnim ciljem velečasni organizuju izlete sa posetom nekoj sestrinskoj crkvi u drugom delu Gane. a da uopšte ne čini nikakav napor da zaštiti identitet tih osoba. Ne mogu da prodju par nedelja a da lokalne novine ne objave članak o ljubavnim avanturama harizmatičnih propovednika.“ Medju crkvama postoji jaka konkurencija. Ali sam hrišćanski karakter njihovih misija im ne dozvoljava da se udvaraju nekoj ženi kao što bi to činio običan trgovac. Popovi nude gazdama i gazdaricama većih stambenih dvorišta počasna mesta u crkvenim savetima ako uspeju da ubede svoje stanare da se pridruže baš njihovoj crkvi. ali se žena usprotivila i podigla uzbunu što je privuklo masu sveta u hotel . Baš juče sam pročitao na online vestima kako je „jedan od Proroka upotrebljavao svoj muški organ da bi isterao zle duhove. Seks je sledeći na listi. bankar ili frizer. Potpunim zanemarivanjem ljudskih prava. Slično.. a koliko je otišlo na njihove privatne ofšore račune. Nisu samo pare na šta su pastori.Baš bih voleo da pronadjem koji je procenat od tih silnih miliona koje su oprihodovali Nadzornici harizmatičnih crkava investiran u neke mnogo reklamirane elitne škole. te da u većini slučajeva (štampa) paradira sa ljudima kojima je neophodno izbavljenje od sila tame. proroci i apostoli fokusirani..

Vera u čuda je kompenzacija za sve one tegobe kojima su izloženi u svakodnevnom životu i hrana za njihovu dušu. To je danas najpopularniji vid turizma u Gani. U toj svojoj propovedi gospodin popa nabraja sve raznorazne kazne za one koji ostaju gluvi na njegove reči i ne prilažu dovoljno za crkvu. oni sami padaju kao žrtve istih trikova na koje su želeli da namame svog suseda. Neki od sveštenika su naučili i madjioničarske trikove kako bi mogli da priredjuju „čuda“. Neke od tih crkava imaju stalno mesto bogosluženja.udaljenim delovima zemlje. nema sumnje da je uticaj harizmatičnih crkava na stanovništvo Gane postao najuočljiviji aspekt savremenog života. ali ima i takvih koje su smeštene u impresivne zgrade. na autobuskoj stanici ili na plaži. Bogosluženje se sastoji od jedne muzičke predstave sa pevanjem i igranjem koja je ispresecana demonstracijama moći koju je Bog podario tom svešteniku. I pored prozirnog šarlatanstva i drugih lako vidljivih slabih tačaka. Jedna zastrašujuća propoved je centralni i najomiljeniji deo bogosluženja.) Hohštaplerisanje nikada ne bi uspevalo da nema lakovernih. Bez obzira koliko su neki Ganci spremni da „provozaju“ svog bližnjeg. Takodje ne treba imati bilo kakve sumnje da harizmatične crkve imaju daleko dublji uticaj na razvoj Gane nego bilo koja politička stranka. 162 . Sve su one nezavisne i nisu odgovorne nikakvim autoritetima izuzev Bogu (bez obzira ko je i šta je taj njihov Bog). Nećete naći ni jedniog Ganca koji ne veruje u čuda. Ganska lakovernost je ustvari deo njihove duhovnosti. Neke se opet nalaze bilo gde se sveštenik trenutno zatekne: na pijaci. (Ali tu bi imali manju zaradu. najčešće su to sklepane daščare. ti sveštenici bi bili dobrodošli u bilo kojem većem evropskom cirkusu. Mora se priznati da su neka od tih čuda prilično spektakularna i ubedjen sam da samo kad bi to želeli. U Gani ima na hiljade raznoraznih harizmatičnih crkava. A nema granica ganskoj lakovernosti.

Medjutim nije preporučljivo praviti mnogo talasa oko toga. U stvari. ili ako ne baš po volji tih gospodara. Gana je još uvek u jednom komadu. ili nedaj bože u Turskoj! Danas. Naravno. a nekmoli još i pisati o tome. Nešto kao: Dokle je Gana stigla u svom društvenom i ekonomskom razvoju. ali kao što i sami možete da zaključite takve formulacije su ne samo suviše dugačke i neprilične već i preterano otvorene te samim tim i suprotne načinu na koji Ganci govore o neprijatnim stvarima. Imajući u vidu da je Srbija Južno od Sahare pionirsko delo u oblasti sociografije. A ako ganske vlade ne preve talase. Gana će i ostati tamo gde se nalazi. U tim vremenima dešavalo se da bez da napustite svoje selo koje je negde u Alpima ili na obali Jadranskog ili Baltičkog Mora. nepromenljive i stalne. Danas ste na mapi sveta – sutra niste!) Medjutim. Sve ovo uvodno preklapanje je posledica moje nelagodnosti da otpočnem sa neprijatnom i nepoželjnom kritikom ganskih realnosti.GDE JE DANAS GANA? (Deo Prvi) Naslov ove glave. trebalo bi da budu svete. kako su ih priznale Ujedinjene Nacije. 163 . kako ganske institucije funkcionišu. naslov ove glave je taktička varka! Smislio sam je samo kako bih dobio na vremenu. gde se Gana nalazi u metafizičkoj sferi ljudskih nastojanja i dali su Ganci prokockali svoju budućnost? To je u stvari ono o čemu želim da pišem. a sledećeg u Austriji ili Španiji. živimo u civilizovanom medjunarodnom okruženju i državne granice. Gde bi se danas Gana mogla nalaziti ako ne tamo gde je bila i pre pedeset i pet godina? Davno su prošla ona vremena kada su se feudalne kraljevine i carevine pomerale gore dole po kontinentima po volji svojih gospodara. naizgled nema smisao. (Molim vas da ignorišete moj bezobrazluk i preskočite ove dve rečenice koje slede: Ako stanovnici neke zemlje pokušaju da spreče već pomenute nevidljive plutokrate da im nameću svoje vidjenje „demokratije“ kao izgovor kako bi lakše ekploatisali prirodne resurse te zemlje. bolje bi bilo da sam Glavi Sedamnaestoj dao drugačiji naslov. tačno na istim geografskim koordinatama gde je bila i pre pedeset i pet godina prilikom sticanja nezavisnosti. barem kako su nas ubedili. ta zemlja može prekonoć postati legitiman vojni cilj i predmet ozbiljnih promena i raskomadavanja. Nisu zemlje na točkovima da bi mogle da se šetaju tamo-amo. jednog dana živite u Francuskoj. to nije predmet ove knjige. to nije baš sasvim istina. a onda zavisno od snage njihovog oružja i veštini ondašnjih diplomata.

Subjektivi primitivizam hara zemljom! Nevidljivi ljudi. spustili su svoje šape na Srbiju i oblikovali je shodno njihovim potrebama! Tokom ove jedne godine. nedavno. Ništa nije moglo da nas zaustavi. Srbi nikada nisu patili od kompleksa niže vrednosti. oni toga nisu svesni. Ipak osećao sam se kao da sam prošao kroz magično ogledalo i došao u jedan drugačiji iskrivljeni svet! U stvari. ljudi su se izmenili! Izgubili su onaj dobro poznati optimizam i čuveni srpski humor. i sada. s jedne strane (a duhovni manipulatori sa druge). Baš nasuprot. Ti bezlični lutkari su uspeli da nam promene dušu i da u Srbe ugrade kolonijalni mentalitet. Osećam se manje nepristojnim ako pišem loše stvari o svojim najbližim.Najveći deo ove glave biće u stvari jedan pregled kako subjektivni primitivizam deluje u zemlji u kojoj elita odbija da prihvati činjenicu da bi njihov altruizam bio najefikasnija kratica boljoj budućnosti. Srbi nisu znali za strah. Na žalost. (Ako ste zaboravili šta je subjektivni primitivizam. ponovo pogledajte Glavu Prvu. Gde god bi išli sa sobom smo nosili zaraznu samouverenost. inferiornim vrednostima. Prvi put se to dogodilo pre tri godine kada je naša predstavnica pobedila na takmičenju Evrovizije. i sam izgled Beograda je još uvek pun nadahnuća kao što je i bio nekada. Ono čega smo se nekada stidili. sada nam je povod za ponos. a nekmoli tamo neki nevidljivi ljudi koji bi mešali političke karte ispod stola u nekom hotelu u Švajcarskoj! Sada je medjutim. mi smo bili spremni da prihvatimo izazov. kada je naš 164 . počeću sa Srbijom. i Sava i Dunav su tamo gde su i ranije bili. Da budem precizan. Šta god bi bilo ko u svetu postigao. Većina mojih zemljaka su se navikli da ne treba da pitaju nikakva pitanja već da slepo izvršavaju komande koje im se daju. da sam se osećao kao da sam došao u neku drugu zemlju. Oni su kao ribe koje su stavljene u mlaku vodu čija temperatura stalno raste i potpuno nesvesne postepenog rasta temperature sve dok nisu skuvane. primetio sam kako se duh mog naroda dramatično izmenio. a ako se izuzmu razaranja koja su ostala kao uspomena na NATO bombardovanje. Već sam pomenuo da kada sam se posle više od četvrt stoleća vratio iz Gane u Beograd. Srbi su podvrgnuti novim načinima mišljenja i novim uvezenim.) Kako ne bih ispao preterano kritičan prema Gani. uvek smo imali toliko optimizma da se to graničilo sa neodgovornošću. situacija potpuno različita. kako ponovo živim u Srbiji. Tek nedavno smo doživeli dve injekcije samopouzdanja. tvrdjava Kalemegdan je i dalje ponosito dominira ušćem te dve reke. koju smo čak i na druge uspevali da prenesemo. Ranije. Spreman sam da verujem da smo bili genetski predodredjeni da budemo vodje i pobednici.

Duh nekadašnjih pobednika je eksplodirao! Kao i Srbi i Ganci se kuvaju na tihoj vatri! Kada ste tamo. sadašnji Predsednik Gane. Da bi zaustavili klizanje NDC u tu konzervativnu baruštinu. Slično kao i Srbi koji danas preziru dane naše slave i našeg privrednog i kulturnog preporoda. danas je ne samo zaboravljeno. takoreći ih i ne osećate. ona o kojoj sam pisao u pretprošlom poglavlju ispričala jezovite priče o zlu koje su činili revolucionari Četvrtog Juna. osoba koja se ponudila kao novi čelnik NDC bila je njegova supruga Nana Konedu. Medjutim. Čak mi je i moja prijateljica Adjoa. (Naime. Ustav isključuje treći mandat bez obzira dali je u kontinuitetu ili bez kontinuiteta. Da biste jasnije razumeli šta mislim. 165 . oni NDC članovi i simpatizeri koji su ostali verni duhu Četvrtog Juna nisu se složili da se nastavi sa mlitavom politikom Džona Ata Milsa i zahtevali su promenu rukovodstva. molim vas pogledajte još jednom glave jedanaest. dvanaest i trinaest. Džon Ata Mils. iako je veteran NDC. Prilikom svog povratka iz Wibldona Djokovića je sačekala masa od preko stotinu hiljada ljudi. Kada sam prokomentarisao da je ona tada bila ne samo suviše mlada da to pamti. Rezultatima glasanja za predsedničkog kandidata na nedavno održanom kongresu partije NDC u Sunjaniju (9. Džeri Džon Rolingsu nije dozvoljeno da služi kao Predsednik po treći put. nego nije bila ni rodjena. Te glave sam posvetio opisivanju entuzijazma i neobuzdanog optimizma koji je bio prisutan u Gani osamdesetih godina prošlog veka. bespovratno je otplovio od prvobitnih NDC principa i usvojio politiku koja se ni za dlaku ne razlikuje od politike NPP.amjkavosti ganskog ustava. dok prolazite lagano kroz sve promene. već se samo pamti po zlu. priznala je da sve što zna o politici dolazi od Proroka Jezikilja. Najzad smo se opet osećali kao da nam je mesto medju pobednicima.) Umesto Rolingsa. slobodom i pravdom. Cela nacija je bila delirična od sreće. jula 2011) najbolje pokazuju da je duh revolucije mrtav i da Ganu krčkaju na laganoj vatri da ponovo postane kolonija. Posle toga molim vas uporedite taj duh sa otudjenjem i obožavanjem novca koji su glavna obeležja današnje Gane. svoj polet za izgradnju bolje budućnosti i svoje zajedništvo. Naime. tako i Ganci postepeno gube svoj optimizam. Zbog . Šta god da je započeto sa Četvrtim Junom. pa čak pokušavaju da pišu novu istoriju.teniser Djoković pobedio na Wimbldonu. doći ćete do zaključka da su Gana iz ranih osamdesetih prošlog veka i Gana iz druge decenije dvadeset i prvog veka dve različite zemlje. kada sednete da odgovorite na gore formulisana pitanja i pišete o tome dokle su Ganci stigli u ostvarivanju svojih žudnji za prosperitetom.

Te dve stranke su sada do te mere slične da bi mogle da se udruže i uštede novac koji će biti potrošen za izbore. One predstavaljaju zanemarujuću manjinu onih Ganaca koji su dobro stojeći. dok pripadnici druge vrste prave pare samim tim što se bave manipulisanjem već prethodno zaradjenih para.Do koje mere su delegati Kongresa u Sunjaniju odlutali od zahteva široke partijske baze najbolje se može zaključiti iz činjenice da je Nana Konedu dobila svega 3% glasova. celo čovečanstvo se uglavnom deli na dve skupine ljudi. dok su na vrhu one ajkule koje sam već predstavio kao nevidljive ljude. To je razlog zašto Velike Demokratije imaju dve dominantne političke 166 . Dakle. politiku Džona Ata Milsa. Gana će nastaviti da tone u neo-kolonijalni status. te dve grupe nisu oštro podeljene izmedju sebe. Pripadnici jedne vrste zaradjuju pare direktnom ekspoatacijom onih koji proizvode. Da bi slika bila još složenija. Oni koji su izmedju. Ali nisu ni najveće ajkule bezbedne. Oni su većina čovečanstva. društveno nazadnu. NDC je uglavnom partija plemena Eve. To znači da je sudbina Gane zapečaćena. Te dve vrste u stalnom ratu. Kao ni u Srbiji ni u Gani ne postoji ni jedno organizovano političko telo koje bi zastupalo interese velike većine potlačenih i mahom nepismenih gradjana. Ata Mils ili njegov NPP suparnik Nana Akufo Ado. Najniže mesto u tom lancu ishrane predstavljaju najamni radnici. Da bi sutuacija u Gani bila još gora. Prvu grupu sačinjavaju one sitne ribe koje rade da bi prehranili sebe i svoje porodice. Ove dve vrste se medjusobno bore za višak vrednosti koji su stvorile sitne ribe. Pošto Srbija Južno od Sahare nije knjiga iz teorijske politologije. ja ću svesti moja objašnjenja samo na onu meru koliko je potrebno da se shvati situacija u Gani. dok su u NPP okupljeni pripadnici Akana. Bez obzira ko dobije na sledećim izborima. već predstavljaju svojevrstan lanac ishrane kakav postoji u prirodi gde velike ribe jedu sitne ribe. Da bi se još bolje razumela relativna neprimenljivost više-partijskog sistema u zemljama kakva su Gana i Srbija. te dve partije imaju podršku koja je uglavnom na tribalistričkoj osnovi. Velika većina je glasala za mlitavu. Da budem još precizniji. Druga grupa. dozvolite mi da objasnim kako je došlo do toga da Velike Demokratije obično imaju dve dominantne političke stranke. ako ne želimo da teramo mak na konac i da budemo uskogrudi. Oni takodje rade ali samo sa ciljem kako bi pronašli što efikasnije metode da prisvoje deo prihoda koji je stvorila pomenuta većina. obe partije sada zastupaju interese istog društvenog sloja. sastavljena od krupnijih riba je u manjini. Ovde moram da obelodanim da postoje dve vrste velikih ajkula. hrane se slabijima sve dok i njih neko jači ne pojede.

pošto su delegati koji su trebali da štite interese siromašnih odbaciji ideologiju Četvrtog Juna. dominantan položaj na tržištima i poslušnost sitnih riba. 167 . Bilo kakvo smanjenje te strane pomoći izazvaće pravi ekonomski i društveni zemljotres. ne baš zanemarljivu pozitivnu posledicu. To će je učiniti bezgranično srećnom. U budućnosti sigurno je da u Gani neće više biti Tom i Džeri crtaća. Medjutim.) A to je velika sreća. Stranka koja predstavlja bankare i trgovce traži bolje uslove razmene (terms of trade).partije. danas. Zbog toga ću ostaviti Srbe da se snalaze kako znaju i umeju. (Vidi Glavu Dvanaestu. Moram da pomenem da je Kongres u Sunjaniju doneo i jednu. ovo moje uprošćavanje nije primenljivo ni na Srbiju niti na Ganu. NPP je bila stranka bogataša. Naravno postoje i neke manje partije koje naizgled predstavljaju sitnu ribu. Nesmemo da se zavaravamo da bi vragolije Toma i Džerija. Politička partija koja predstavlja industrijalce zahteva jeftine sirovine. Sadašnja politička situacija u Srbiji je izvan bilo kakvih racionalnih objašnjenja i mimo kriterijuma koji bi bili razumljivi bilo kome koji je pri zdravoj svesti i ne uživa u mazohizmu. A što se tiče njegove drage Adjoe. taj će i naslediti pravo brdo problema koji zahtevaju hitno rešavanje. Niko ne želi da Gana deli sudbinu Srbije! +++ Mislim da kerburetor spešalis zvani Kwesi neće biti u mogućnosti da glasa novembra 2012 godine i će do tog datuma već uspeti da bude u inostranstvu i raditi u nekoj solani kako bi skupio pare za svoju buduću porodicu. ko god da dobije na izborima. ali njihov politički učinak je zanemarljiv. brži razvoj nerazvijenih zemalja i više novca u džepovima sitnih riba kako bi mogle da dobiju i taj novac da se o njemu staraju. Većina tih problema se nagomilalo tokom proteklih deset godina od kako je Gana gurnuta u ćorsokak da živi isključivo od strane pomoći. pre Kongresa u Sunjaniju. Sada. Ganci stvarno umeju da se vesele kada njihov tim dobija! Stomak može da im krči od gladi. a ja ću se koncentrisani samo na političku sliku Gane. U Gani. Nažalost. pošto u Gani nije postojala politička suprotnost izmedju dve vrste velikih ajkula. takodje su postojale dve dominantne političke partije. obe stranke zastupaju samo ineterese bogatih. želim da verujem da će onaj za koga će glasati dobiti na izborima. dok je NDC bila stranka sirotinje. u uslovima tako zvanog Novog Svetskog Poretka. politička suparništvo je bilo ograničeno samo na borbu izmedju ajkula i onih koji su štitili sitnu ribu. ali pobeda je pobeda! Medjutim. mogle da imaju isti hapiending kao što se desilo osamdesetih godina prošlog stoleća.

Kasnije.Ganski zvaničnici kao i većina zvaničnika u svim zemljama u razvoju su ili daltonisti ili sebe zavaravaju da je ono što govore preko televizije čista istina. Njih ni malo nije briga kakvu će kolateralnu štetu to njihovo hvalisanje izazvati. Kada sam pre godinu dana stigao u Beograd. sve što želim da postignem je da probudim one koji bi trebalo da se bore za bolju budućnost svojih zemljaka Ganaca. tako i današnja deca. zdravstva. setićete se njegovih reka i hiljada splavova i plovećih restorana kao i žestokih žurki koje se tamo održavaju. u toj istoj šumi. takodje ću pomenuti slabosti u sektoru saobraćaja. Ako znate Beograd. sindroma koji sam pomenuo na samom početku knjige. mogu da dobiju sliku kako savremena Afrika izgleda. U vreme mog detinjstva. koja je u to davno vreme bila iskonski čista. bio sam zaprepašćen opštom nebrigom za životnu sredinu. kad god pomislite na Beograd. Košutnjak. Igrališta mog dečaštva bila su prekrivena plastičnim kesama. ja ću namerno preskočiti one aspekte života u kojima se problemi mogu tolerisati i koncentrisati se samo na one koje smatram da su upadljivo loši. Kako bih bio siguran da neću biti pogrešno protumačen. prelepa šuma u kojoj smo se mi dečaci sa Banovog Brda igrali istraživača Afrike. ponavljam: niti sam zlurad niti preterano kritičan. Kao što smo mi kao deca u Košutnjaku doživljavali čiste i nadahnjujuće afričke predele. praznim flašama. turizma i poljoprivrede. raznoraznim kartonskim kutijama i polomljenim komadima nameštaja. sada je posuta raznim smećem. pa čak i odbačenim televizijskim aparatima. Moj zadatak će biti da dokažem da je zajednički imenitelj svih tih nedostataka subjektivni primitivizam onog društvenog sloja koji bi trebalo da bude pionir napretka. Sve one su integralni deo jednog jedinog sindroma. nesposobnost da se napusti kolonijalni mentalitet. Save i Dunava. Bez obzira na gansku poznatu osetljivost. neodgovarajući standardi obrazovanja i već poslovična nesposobnost sudstva. Sve te pomenute oblasti života su medjusobno isprepletane do te mere da je nemoguće produskutovati o svakoj od njih posebno. 168 . U Gani najviše zabrinjava situacija je u sledećim oblastima života: nedovoljna briga za ljudsko okruženje. sindroma zvanog Južno od Sahare. Posebno ću se potruditi da objasnim vezu izmedju gornjih slabosti i činjenice da Gana troši skoro četiri puta više nego što Gana zaradjuje. Njihova jedina briga je da ubede glasače kako su oni bili efikasni za vreme svog mandata. Izgleda kao da su stanovnici Beograda želeli da drže korak sa Afrikom južno od Sahare. Beograd se nalazi na sastavu dvaju velikih reka. ako ste u njemu proveli barem 24 časa. erozija pristojnosti i ljudskih vrednosti.

Delovi Akre se guše u gustom dimu koji proizvodi spaljivanje elektronske opreme u procesu izdvajanja skupih metala od izolacionih materijala. hodajući preko slojeva plovećeg otpada. najveći auralni zagadjivači su harizmatične crkve koje naročito tokom noći proizvode nepodnošljivu larmu. Tu moram da naglasim da za stanovnike tih delova grada takva aktivnost nije samo neprijatna. Medjutim. Slični prizori i još sličniji mirisi! Moram medjutim da naglasim da su delovi Akre mnogo gore pogodjeni zagadjenjem nego bilo koji deo Beograda. čim dodrnu obalu. Medjutim. Buka koju proizvode zanatske delatnosti na otvorenom prostoru. I to ne samo Sava. Ganska obala bi trebalo da bude jedna od onih područja koja dobijaju najčistiji vazduh na svetu. činilo mi se da se preko te reke može preći peške. Sada je Sava na nekim mestima zagušena plovećim otpadom. Ja naravno ne krivim te ljude koji su prinudjeni da rade prljavi posao da bi zaradili za svoj nasušni kenke. a dobijaju čak i rak pluća zbog teškog dima prouzvedenog pri spaljivanju gume. Sa svim tim zagadjenjem koje me okružuje. već je i opasna. Afrika je postala djubrište Evrope. već one koji uvoze tu pošast i organizuju te pogubne delatnosti. kao radionice za obradu metala. Verujem da ste već naslutili da je takva situacija posledica subjektivnog primitivizma onih koji zgrću pare na račun nesreće drugih. Ali to je 169 . Iako je još od 1993 godine pravljenje buke okarakterisano kao kažnjiva aktivnost. Sve češća demencija medju decom može se pripisati isparenjima žive. dodatni problem u ganskim gradovima. Većina onih koji žive u tim delovima grada imaju problema sa disajnim organima. Na hiljade tona industrijskog i tehnološkog odpada se uvozi iz Evrope za reciklažu. odnedavno je pojačala kampanju da obrazuje narod da je pravljenje preterane buke kriminalna aktivnost jer može ozbiljno da ošteti zdravlje uključujući i gubitak sluha. Nedavno sam na televiziji gledao kako se Zapadna Morava guši u djubretu. zavarivači i limari. povrh grmljavine preglasne muzike prestavljaju pravu opasnost za zdravlje. osećao sam se kao da sam nekim čudom vraćen u moj komšiluk u Nimi. postanu zagadjeni. Barem devet meseci godišnje južni vetrovi donose iskonski čist vazduh. Ti vetrovi dolaze čak sa Antarktika i duvaju čitavih 10 hiljada kilometara preko okeana.Sava je bila tako čista da smo mogli da je pijemo. Zvučno zagadjenje je još jedan. pa čak i uništavanje koštane srži kod onih koji rade taj posao. A da i ne pominjem bolesti kože. Agencija za Zaštitu Životne Sredine (EPA) je zadužena da propiše standarde i pravila ponašanja u oblasti zagadjenja. po pisanju Dejli Grafika. to je još uvek ostalo ozbiljan problem u sirotinjskim naseljima. Slično se desilo sa većinom naših reka.

Kumasi. misaona sklonost. voda je tako retka. Caka je u reči „mentalitet“. Problem je medjutim što kolonijalni mentalitet ima dva potpuno oprečna značenja. Takoradi ili Koforidua još uvek se oslanjaju uglavnom na vodovodnu mrežu koja je položena u kolonijalno vreme. Dok recimo. modernim naseljima koja niču u širokom krugu oko Akre. u državi Niger svaki zaseok ima betonsku ploču oko bunara koji radi na ručnu pumpu. što predstavlja 90% urbanog stanovništva prinudjeni su da kupuju vodu. takav luksuz je retkost u Gani. Može se upotrebiti i za agresivni entuzijazam onih nacija koje su se upustile da 170 . pomenuo sam i „kolonijalni mentalitet“. kolonijalno doba. u jednom od prethodnih pasusa kada sam govorio o aberativnim pojavama koje su najpogubnije za normalan život u Gani. Čak i u novim. da je oni dobijaju samo par dana mesečno. Nažalost. Takva situacija ima negativan uticaj na okoliš. zdravlje i opšte stanje Ganaca. U većini seoskih sredina voda se donosi iz bara. I u samom centru Akre. Kasnija proširenja su činjena bez mnogo planiranja. To je nedostatak čiste. Negde ranije. (kao kolonijalni poduhvati. Suprotno onom što se može očekivati situacija u gradovima je još gora. „mentalitet“ rečnici tumače kao „način mišljenja. Ali i to bi bilo prihvatljivo kada bi u tim cevima bilo vode. A ja ponovo bacam krivicu na one iste subjektivne primitivce koji imaju dovoljno autoriteta da promene stvari ali ne žele da se odreknu ekstra profita.sve uzalud.). Bez sumnje je da je pridev „kolonijalni“ atribut koji se pripisuje kolonijalizmu. Po mojoj proceni gradovi kao što su Akra. Medjutim. Postoji još jedan zdravstveni hazard sa kojim se Ganci sučeljavaju. Tu reč. pitke vode. kao i njihove nećake koji sede u udobnim stolicama administracije i skupljaju mito da ne rade ono što bi trebalo da rade. Da ne bi ispalo da donosim paušalne ocene. pre više od 50 godina. Medjutim. a mreža vodovodnih cevi je polagana tako plitko da često možete da ugledate čitave snopove cevi različitih preseka kako vise u vazduhu na onim mestima gde je kiša sprala površinski sloj zemlje. samozvani popovi proglase za vilenjake i veštice. Sve kuće u kojima žive dobro-stojeće porodice imaju na krovovima cisterne za vodu koje se pune kada je pritisak vode dovoljno visok. ja sam upotrebio mentalitet kao kolektivni atribut za jednu celu naciju. oni koji žive po dvorištima. Neki će se usprotiviti takvoj upotrebi. a mnogi neće. suve slavine su svakodnevna pojava. kolonijalna roba itd. moram da definišem šta kolonijalni mentalitet znači. Narod se plaši da se žali! Radije će da ogluve nego da ih lokalni. stanje mentalne i intelektualne sposobnosti“. rečica o plitkih bunara. Mentalitet se obično upotrebljava da se ukaže na individualno stanje svesti. to je vrlo redak slučaj.

Ako ne želite da čekate u redu ili ste u strahu da vaš auto možda neće proći na tehničkom pregledu. a vama će biti doneta overena saobraćajna dozvola na noge. 171 . U Gani postoji čitav dobro razradjeni sistem kako podkradati bogatstvo nacije. Oni neće protestvovati sve dok ih vrlo jaki spoljni činioci na to ne nateraju.kolonizuju svet. Ja ću ovu kolokaciju upotrebiti u oba značenja. daćete sve papire nekom od tih dečaka zajedno sa sumom za taksu i debeli bakšiš koji će on podeliti sa svojim „božanskim“ ujakom. medjutim na Severu ili u manjim gradovima kao što je Koforidua toga nema. Suprotno Srbima koje će da viču „faul“ za bilo kakvu nepravdu i koji će se i prerano latiti oružja. mora se istaći da to nije slučaj u celoj zemlji. ako treba da produžite saobraćajnu dozvolu za svoje vozilo. Uzimanje mita je najočigledniji. i još uvek jesu mnogo efikasniji u ekspoatisanju svoje sopstvene zemlje nego što su to bili Britanci. nećete morati da platite ništa. a njihovi stavovi su konstruktivni. Da bih obnovio saobraćajnu dozvolu za moj dvanaest godina stari Tiko. Jedna manjina Ganaca je razvila mentalitet kolonijalnih gospodara. To su mahom dečaci koji su u srodstvu sa nekim od bogova koji treba da potpišu vaša dokumenta. I dok se vi odmarate u nekom obližnjem kafiću. Naprimer. Drugim rečima. Medjutim. Slobodno govoreći Ganci su prijaznijeg i prijatnijeg karaktera nego mnoge druge nacije sveta. Ganci se mogu opisati kao nacija koja ima kolonijalni mentalitet u onom drugom značenju. oguliće vas do gole kože. ganski mentalitet je oličenje druželjubivosti i saradnje. a koje sam pomenuo u desetom Poglavlju. što znači da ste viši na društvenoj lestvici. Ali ako ste taksista. Što vam je auto skljuplji. Usudjujem se da kažem da Ganci imaju vrlo pogodan mentalitet da budu eksploatisani. vaš auto će biti „pregledan“. Njihov prag tolerancije je visok. Ali ti nadri-kolonijalni gospodari ne zahtevaju samo poštovanje. ali isto tako se može upotrebiti i za stanje duha onih nacija koje se nisu protivile da budu kolonijalizovane. Ganska birokratija još uvek gaji uzvišenost nekadašnjih kolonijalnih gospodara kako bi prostu raju zadržala tamo gde im je i mesto! Patetično je videti koju moć ima bilo koji činovničić i kako se on odnosi prema onima kojima bi trebalo da služi. Imajući u vidu sume koje Ganci imaju u inostranstvu. Ako ste pak u armijskoj uniformi. manje ćete morati da platite. To je slučaj uglavnom u Akri i u Kumasiju. jasno je da su ti novi kolonijalni gospodari bili. To su birokrate. vama će svoje usluge ponuditi odredjeni posrednici. Ali ne svi Ganci. oni zahtevaju i novac. Čak i kada su uvredjeni nastaviće da se smeše.

Srbije ili Gane. vrlo skromnu gradjevinu morao da priložim dokumenat da ta gradjevina neće predstavljati opasnost po zagadjenje prirodne sredine. Birokrate svih zemalja su se do sada jedine ujedinile. Iza toga je i sekretar škole u koju želite da upišete svoje dete. Tiko biti savesno pregledan i da neće biti sestrića da nude svoje usluge. vaša iskustva i vaši utisci će biti pomračeni arogancijom onih koji bi ustvari trebalo da vam služe. Bilo da treba da krčite put kroz kancelarije Francuske. Ekspertiza je uveravala odgovarajuće organe vlasti da je parcela u pitanju laterit koji se sastoji od ostataka netopljivih depozita oskida gvoždja i aluminijuma koji su nastali erozijom akrarijanskih stena. Ozbiljniji problemi počinju kada želite da zidate kuću ili da započnete neki posao. I zaista. Kasnije sam saznao da su i druge mušterije te naučne institucije dobijali potpuno identičan tekst! Takodje sam pronašao da su naučni radnici koji su napisali ekspertizu u stvari oni isti ljudi koji su je i tražili. U Akri. ne samo da su „kratice“ obavezne. Bez obzira u kojoj ste zemlji izabrali da živite i da uložite svoj novac. A da i ne pominjemo policajca koji vas je nabedio da ste prošli kroz crveno svetlo. Obećao je da će ta firma uraditi posao brže i po mnogo nižoj ceni nego slične institucije koje su bazirane u Londonu. Medjutim. verovali ili ne. već se i na dozvole čeka mnogo duže.uvek sam išao u Koforiduu. ali u vreme kada sam počinjao moj nesrećni posao. Najveći vic je u tome što sam za moju vrlo. Sledi „razumevanje“ za koje treba da platite medicinskoj sestri ako želite da se konsultujete sa lekarom. ovde moram da konstatujem da se od nedavno u Srbiji. U Beogradu se čeka i po godinu dana da se dobije gradjevinska dozvola ako niste sposobni da nadjete neku „kraticu“. morao sam da priložim sedam različitih certifikata kako bih dobio dozvolu za gradnju. za svega pet dana dobio sam nekoliko listova papira koja su bili ispisani ogromnim slovima. Da bih to dokazao morao sam da obezbedim nezavisno naučno mišljenje. Birokratska arogancija-poduprta-beskoristnošću postala je poslovična u svim zemljama sveta. naićićete na istu „predusretljivost“ činovništva. uspeće da vam dokažu koliko ste glupi i koliko je vaš zahtev neopravdan. barem što se toga 172 . Studija je takodje pomenula pravce glavnih vetrova. Tako izgledaju najniži stepenici na lestvicama korupcije. Kao i u Srbiji. najbogatija žetva je u gradjevini. te da podizanje zgrade na takvom terenu neće ugroziti okoliš. Predusretljivi činovnik mi je sugerirao da u tu svrhu angažujem jednu naučno-konsultantsku firmu iz susedne Republike Togo. Neznam dali je to još uvek praksa. Pre nego što vas očerupaju. koliko ste ih iznervirali i koliko ste u stvari smešni. Tamo sam bio siguran da će radi moje sopstvene bezbednosti.

a usplahireni vlasnik je dojurio iz kuhinje. Na kraju kada je došao čas da traže račun. Pre nekih dvadesetak meseci. Koliko god da sam iskusio prepotentnost policija širom sveta. koja će biti zapamćena po sloganu zlatno doba biznisa. a sudeći po veličini paketa i za njihove prijatelje i susede. Podsetili su da hranu treba odneti i njihovom vozaču koji je ostao u kolima da se stara da motor radi i da klima funkcioniše dok oni jedu. Danas je čak i policija dobro obučena i spremna da pomogne! Nadam se da će sociolozi uspeti da pronadju skalu za merenje birokratske arogancije. bio sam za šankom jednog od boljih restorana u Akri kada je grupa od tri Velika Čoveka ušla. njhove sluge. Godine koje su proveli u inspekciji ispisale su na njihovim licima onaj izraz pravične gorčine. samo pokretima glave. Niko u restoranu nije imao bilo kakvih sumnji ko su ti ljudi. što se baš ne može smatrati prikladnim za tropske predele. oni su samo bacili carske poglede na vlasnika. klimatizovani državni automobili voze u njhove klimatizovane kancelarije. Kelneri su doneli ono što je bilo najbolje na jelovniku. prepotencije i prezira prema svemu i svakome. I vaistinu. Bez odlaganja gazda je doneo nekoliko lepo upakovanih porcija za njihove porodice. ili onih koji su od svojih šaletra napravili tvrdjave. mi smo inspektori. Kelneri su se polomili da ih presretnu klanjajući se do zemlje. Vlasniku su samo date instrukcije da sve to treba odneti u njihovu Tojotu Landkruzer. već da su samo došli da se najedu. Tokom prve dekade ovog veka. Sa izrazom netrpeljivosti. postupak probijanja kroz birokratske šančeve je unapredjen. Na kraljevski način. Kao da su imali transparent na kojem je pisalo: mi imamo moć. pomoćiće vam neka legalno registrovana konsultantska firma. Jedino su zaboravili da podsete gazdu da im da i nešto za gorivo i za dangubu kojoj su bili izloženi dok su sve te delikatese opuckali. Bili su obučeni u skupa listerska odela sa prslukom. kao i neljubaznost medicinskog osoblja. situacija dramatično popravila u odnosu kako je to nekad bilo. Medjutim. brljeckali su po hrani da bi na kraju rekli da nisu zadovoljni i da treba da im se donese nešto bolje. Jedan vrlo efikasan američki sistem je uveden. Kao što vam je u Vašingtonu potreban lobista da biste kupili pozitivno 173 . sugeriram da komunalni inspektori treba da budu na vrhu liste.tiče. primetio sam da im je vlasnik uručio koverte sa komplimentima za njhove pretpostavljene. a onda u klimatizovane restorane u kojima provode svoje radno vreme. dali su do znanja da uopšte nemaju nameru da bilo šta proveravaju. Koji god bisznis želite da otpočnete. ali oni su izgledali kao da nikada nisu osetili vrućinu. opšte je poznato da njih iz njhovih klimatizovanih kuća.

Najbliži saveznici birokrata su već pomenuti harizmatični sveštenici. ja mogu harizmatične popove da poredim samo sa krokodilima. Erozija pristojnosti i ljudskih vrednosti je preduslov za korupciju. Nažalost to nije slučaj u Gani. Žalosno je videti kako se neka mlada i inteligenta osoba ponižava pred nekim lažnim prorokom ili naduvenim činovničićem. Anglikanske i nekih drugih crkava u društvenom i privrednom razvoju Gane. Moja iskustva u Gani ubedila su me da na odredjenom stupnju razvoja neke crkve igraju pozitivne uloge. tako vam u Gani treba konsultantska firma da bi vam posao bio uspešan. 174 . Medjutim. A da sve bude još lepšte taj novac se ne računa kao mito nego kao stimulacija. Oni reklamiraju Strah od Boga i samo one vrednosti za koje se zalaže Stari Zavet. U prethodnoj glavi već sam pohvalio aktivnosti Katoličke. Neki od mojih čitalaca će sigurno primetiri da je straha od Boga ustvari jedan od najefikasnijih načina da se sačuva pristojnost.mišljenje Kongresa za svoj politički program. Ako se oslonite na konsultantsku firmu nećete imati briga. Ateisti i anti-klerikalci su se borili protiv crkava na svim frontovima. bez obzira koliko je taj program sumnjiv. Tokom istorije čovečanstva anti-klerikalizam je bio jedan od preduslova progresa. Sinergija lažnog hrišćanstva koje natura samozvano sveštenstvo i imitacija kolonijalne suprematije koju praktikuje birokratija sputali su sve inicijative onih odlučnih Ganaca koji su se trudili da kod svojih sunarodnika izgrade samopoštovanje i osećanje nezavisnosti. te stimulacije će vam odneti oko jednu četvrtinu planiranih sredstava što je iznad racionalne granice. Nažalost. veći sam anti-klerikalac od svih. većinu sveštenstva ne interesuje moral njihove pastve već samo kako da tu istu pastvu preplaše kako bi lakše izveli svoje nepoštene ciljeve. A to nije neki težak zadatak imajući u vidu submisivan kolonijalni mentalitet Ganaca. oni nisu uvek bili u pravu. Ta firma će raspodeliti vaš novac pravim ljudima. Ako prekaljeni anti-klerikalci opisuju sveštenstvo kao pijavice ili kakve slične parazite. Kao što smo videli u prethodnom poglavlju. Medjutim. po mom mišljenju. A sva ta nesigurnost koja ga lišava ne samo njegovog ponosa već i njegovih osnovnih ljudskih prava proizilazi iz nedostatka obrazovanja. Tu se vraćamo na ulogu crkava i harizmatičnih popova. Moram da istaknem da pripadam maloj grupi selektivnih anti-klerikalaca. što se tiče harizmatičnih crkava.

Poverila mi je da se od njih očekivalo da uče samo ono što su im lokalni pop i zvanični školski program nudili. jedina imovima koju smo imali izuzev nešto odeće i kuhinjskog pribora bile su knjige. već pomenuta susetka. jedna šesnaestogodišnja devojka koja je bila nekih šest meseci u našoj službi. Za vreme mojih diplomatskih dana. dok smo porodica i ja ilegalisali u onoj nezavršenoj zgradi na Korle Gonu i kada moje ćerke nisu više imale sredstava da pohadjaju školu. A to je bila Ester. objasnila mi je razlog. Često se dešavalo da smo imali i po skoro desetoro dece koja su sedela na grubom betenskom podu prelistavajući knjige. Njihova želja za učenjem bila je tako velika da su listali i knjige na srpskom i onda tražili od moje dece da im prevode tekstove ispod slika. družile su se sa lokalnim devojčicama istih godina i delile su sa njima znanje stečeno u srednjoj školi. Nerazmišljajući oslovio sam je na srpskom i dobio odgovor na srpskom! Za svega šest meseci uspela je da ovlada našim jezikom koji je itekako težak. U tim „Korle Gono godinama“. svi od njih su uspeli da progovore srpski. Bio sam sav zaprepašćen jer nisam uspeo da prepoznam glas. Drugo što me je iznenadilo bilo je to da su sve te devojčice dolazile kod nas kradomice. Ona.GDE JE DANAS GANA (Deo Drugi) Uvek me je impresionirala sposobnost Ganaca da uče. Pošto su svi želeli da čitaju baš tu knjigu. Poverile su mi da suprotno svojim sopstvenim naporima da bez pomoći učitelja slože nova znanja u svoje mozgove. Prosečan Ganac može da nauči strani jezik samo slušanjem i posmatranjem stranaca dok izmedju sebe. moja mladja ćerka ju je čitala naglas svim našim radoznalim gostima i pritom im je objašnjavala značenja nepoznatih reči. Čudno mi je bilo što medju našim posetiocima nije bilo dečaka. Na moje iznenadjenje. Kasnije. kao i prijatelji tih prijatelja bili su privučeni našom skronom bibliotekom kao mravi medom. Kasnije sam saznao da je svuda 175 . kada sam imao sedmoro članova posluge. Nikad neću zaboraviti dogadjaj kada je jedno jutro cela kuća odzvanjala ženskim glasom koji je na tečnom srpskom pozivao mog sina da sidje u kujnu da pojede doručak. Najele. njihove nove prijateljice i pored nedovoljne pismenosti su to uspevale bez teškoća. a kamoli geografija i ostale deskriptivne nauke. Čak ni trigonometrija nije bila problem. prijatelji moje dece. Omiljena knjiga je bila „Ostrvo sa Blagom“. i to ne samo sposobnost i spremnost već i jedna nezasita želja da stalno stiču nova znanja. Nisu želele da se to sazna.

Bez obzira da li neka zemlja praktikuje demokratiju.u Gani. oni koji su trenutno na vlasti drže obrazovne standarde na selektivnoj razini. Obrazovanje se mora držati u okvirima političkih potreba. Slobodan pristup znanju. 176 . Sem toga oni koji žele da sačuvaju monopol na duhovnost stalno govore da je znanje suprotno božijim namerama za čoveka. Postati učen. Pošto je važnost reči buklong vrlo ilustrativna u objašnjavanju ćorsokaka u koji je upao ganski obrazovni sistem. Istina može da otvori oči masama i tako stvori situaciju u kojoj će obe vrste nevidjivih ajkula biti ugrožene. Biti buklong nije kul. a kojem se znanju treba podsmevati. Vekovima su vlastodršci iznajmljivali mozgovi da utvrde šta se može smatrati dozvoljenim znanjem. Iako je reč buklong u aktivnoj. A čista ljubav znači velikodušnost. Reč ima pežorativni prizvuk. nije tu reč zabeležio. uključujući tu i znanje i moć. ruši postojeće društvene sisteme. birokratiju ili teokratiju. Odbijam da poverujem da je Bog zabranio pristup drvetu znanja. znanje koje nam pružaju škole je pažljivo odabrano i ograničeno. Zemlja je ravna! Tačka! Ko misli drugačije. Ona se primenjuje na osobe koje više vole da uče i troše slobodno vreme na druženje sa knjigom. taj je protiv Boga. nego da gledaju reprize raznih futbalskih utakmica na televiziji. je razlog za stid. U takozvanim demokratskim zemljama. Jedino su oni imali razloga da objave kako znanje treba da bude zabranjeno jer je grešno. koje znanje treba zabraniti. Ona priča o jabuci mora da je izmišljena mnogo kasnije i to od strane onih koji su se pretvarali da imaju Božji broj telefona. kako bi ostali na vlasti? Zbog toga su svi ovozemaljski vlastodršci držali istinu po strani. osećam se obaveznim da je pojasnim. najznačajniji arbitar u sferi engleskog jezika. svakodnevnoj upotrebi. i pozicija i opozicija su jednomišljenici da se istini nesme dozvoliti da izidje na videlo. Takav čin bio bi suprotan samom konceptu stvaranja. Embargo na širenje znanja je glavno oružje pomoću kojeg se opstaje na vlasti. stvorena atmosfera podsmeha prema onima koji su samostalno pokušavali da zadovolje svoju želju za znanjem. podela svega. izuzev na Severu. Da to nisu objavili. Absurd je u tome što oni znaju da će ograničenja nametnuta obrazovanju biti jedini segment društvenih aktivnosti u kojem ih opozicija neće ometati. U šta želim da verujem je da je Bog otpočeo stvaranje iz čiste ljubavi. Obe grupacije. čuveni OED (Oxford English Dictionary). Znanje je podjednako opasno i za opoziciju. Niko nije želeo da nosi sramotni epitet buklong (booklong).

Oni koji su na vlasti ne žele da se „obična raja“ obrazuje. Od kako je NPP došao na vlast. Buš-alauns je mogućnost uživanja u seksualnim uslugama nedoraslih učenica! Pored toga. Ne. Bilo kakvo znanje koje je suprotno božanskoj doktrini je greh i podložno je kazni. novac ne treba bacati na one koji mogu da im ugroze monopol vlasti. To je naravno samo delimično istina. Svakako ću se složiti da su standardi učitelja u seoskim školama niski. Samo će oni koji ne mogu da nadju ništa bolje i čiji ujaci nisu dovoljno uticajni da im obezbede bolji posao prihvatiti postavljenje na selu. U takvim zemljama se saznanje o prednostima nekih drugačijih društvenih sistema smatra opasnom. Ni Gana nije izuzetak. Najgora situacije je u onim zemljama u kojima vlastodršci dobijaju svoje instrukcije direktno od Boga. Jedina uteha nekom mladom učitelju koji je dobio premeštaj u buš (divljinu) je buš-alauns (bush-allowance) dodatak na divljinu. situacija je posebno tragična u osnovnom i srednjem obrazovanju. U Gani. Ne samo da školuju svoju decu u inostranstvu. učitelj može da koristi djake i da mu obradjuju zemlju te da te proizvode prodaju na pijaci. Medjutim. U Gani društveni sloj bogatih ne dozvoljava siromašnima da im ugroze vodeću društveno-političku poziciju. a pogotovu ne neka mlada osoba koja ima dovoljno znanja da nadje zaposlenje na drugom mestu gde će mu plata biti i do deset puta viša nego u seoskoj školi. dok se teokratija održava na masovnoj nepismenosti.Situacija nije ništa bolja ni u zemljema u kojima vlada birokratska elita. samo mali deo tog novca odlazi na školske potrebe. Nedostatak masovnog obrazovanja je u korenu svih problema sa kojima se Gana suočava još od vremena kada je Nkrumah oteran sa vlasti. 177 . Novca ima – ali u svesti onih koji su na vlasti. Ako ste nepismeni. Obrazovni proces u tim školama je izrazito loš. Zapad pumpa novac u Ganu preko svake mere. demokratski i birokratski sistemi ohrabriju pismenost i nauku. Neodgovarajući obrazovni sistem u Gani je posledica sindroma društvenog monopola bogatih. Zvanično opravdanje za takvu situaciju je nedostatak sredstava i niska razina stručnosti učitelja. Medjutim. Takva vrsta znanja su se pokazala korisnim u cilju efikasnije eksploatacije. Najveći broj škola u unutrašnjosti su državne i pod upravom Ministarstva prosvete. taj dodatak nije novčane prirode kako ste možda pomislili ako niste Ganac. a oni koji se izjašnjavaju suprotno doktrini režima bivaju proganjani i procesuirani. Vreme koje se provodi u improvizovanim učionicama je minimalno. već u isto vreme sabotiraju poboljšanja obrazovnog sistema kod kuće. Medjutim. Niko ne želi da živi na selu. manje ste upotrebljivi kao radnik.

medjunarodnih škola i zanemarljivog broja katoličkih i anglikanskih škola. Tamo je pohadjala školu punih pet godina. Izmedju ostalog. Medjutim. ganska viša klasa šalje svoju decu na školovanje u inostranstvo. Pre izvršenja kazne. Uzeću kao tipičan. telesno kažnjavanje učenika u Gani je široko rasprostranjena praksa. Gana je bila jedna od prvih zemalja koja je potpisala medjunarodnu konvenciju koja zabranjuje telesno kažnjavanje dece. a ipak je svoja prva slova napisala tek na mojoj terasi.Pre nego je došla u Akru. Najmoderniji način rada u arhivi koji nastavni plan i program predvidja je još uvek onaj u kojem se upotrebljavaju štrikaće igle. oni nisu u stanju da prenesu svoja znanja jer nema sredstava da se organizuje praktična nastava kakva će korisiti budućim sektretaricama. tužan primer Vladinu Školu za Sekretarice u Akri. Britanija i SAD su najomiljenije destinacije. a stenografija je najznačajnija veština koja se pruža budućim sekretaricama. Da ceo slučaj bude još nerazumljiviji. moja već puno puta pomenuta prijateljica Adžoa je živela na selu u Volta Regionu. Jedino se nadam da sada kada više nisam u Gani neće odustati. Srećom u poslednje vreme niču kompjuterske škole. podsećam je da nastavi da uči. medjutim one nude samo kompjutersku pismenost. moram da kažem da je predavačko osoblje vrlo profesionalno i motivisano. Kadgod se čujemo preko Skajpa. medjunarodnim školama. Štapovi se prodaju u malim koscima koji inače prodaju bombone i školski pribor i koji postoje ispred svake škole. 178 . U državnim školama. dete-prekršilac mora samo da kupi štap. Pre neki dan. i to čak i u nekim prestižnim. Buduće sekretarice kucaju na prepotopskim mašinama koje su odavno trebalo da nadju mesto u muzejima. preko 200 Ganaca su stekli visoko obrazovanje u bivšoj Jugoslaviji. a naročito u divljini krivac dobina kaznu po goloj guzi. I pored toga što ganski univerziteti imaju dobre uslove da pruže specijalozovana znanja. ogromne. Nema električnih mašina. barem deset kila teške pisaće mašine koje su se upotrebljavale u kolonijalnim danima. zemlje bivše Istočne Evrope i Kuba davale su brojne stipendije talentovanim ganskim studentima. a kamoli računara. pošto mi je ispričala sve novosti iz komšiluka. Da nije možda i to deo buš-alaunsa? Sa izuzetkom nekih privatnih. To su one manuelne. a ne i šire obrazovanje koje je potrebno budućim sekretaricama. zamolila me je da je podsetim kako se radi oduzimanje. U privatnim školama kazna se sastoji od odgovarajućeg broja udaraca štapom po dlanu ili nekoliko udaraca po zadnjici ali preko uniforme. Skoro polovina od njih su završili studije medicine. Ipak. U prvim decenijama posle nezavisnosti. srednješkolsko obrazovanje je ispod standarda.

Uskoro je Buks For Les (Books for Less) postala najprometnija prodavnica u Osuu. 179 . a Ganci su opet prestali da čitaju. U oštroj suprotnosti sa susednim Togoom gde izučavanje lokalnih jezika ima veliku tradiciju. I to je uglavnom sve što su ganski lingvisti doprineli izučavanju lokalnih jezika. Mesečni promet je bio oko 10 tona knjiga! Na vrhuncu uspeha prodavnice Buks For Les. i to uglavnom o fonetskim osobenostima jezika ćvi. sačinjen je spisak od oko 20 hiljada ćvi reči. Na ogromnu tugu domaće omladine. a školske udžbenike i rečnike takodje. Sledeći put kada je leteo za Ganu doneo joj je nešto starih knjiga u mekanom povezu. Medjutim. Sve što je trebalo da uradi bilo je da iznajmi kontejner i plati prevoz. Te knjige su bile nekadašnji bestseleri. cena knjiga je naglo skočila i uskoro je Buks For Les prestao da postoji. On je primetio da jedna od čistačica u hotelu gde je redovno odsedao. čita iz dana u dan jedan te isti reklamni materijal. druga mega-ličnost u istoriji srpskog naroda. mora da se nešto sumnjivo desilo. Iznajmio je jednu prilično veliku kuću u Osuu. Tek 1978 godine uvedena je latinica kojom bi se pisalo na lokalnim jezicima. Tokom svih tih dekada objavljeno je svega oko tuce naučnih radova. sve ostavio svom lokalnom partneru i naglo napustio Ganu.Kao što sam pomenuo već na početku ove glave. Javnih biblioteka nema mnogo. Ona mu se poverila kako je u Gani vrlo teško zadovoljiti svoju strast za čitanjem. izučavanje domaćih jezika je još uvek u pelenama. Njemu su te knjige davle američke škole i biblioteke besplatno. Iz toga je preduzimljivi Grk shvatio da bi trgovina knjigama bila ne samo društveno opravdana već da bi mogla da donese i profit. a i izbor knjiga nije baš adekvatan. Tamo ste mogli da kupite jednog Grišama ili Nelzon Demila u bescenje. Posle više od pedeset godina nezavisnosti i šezdeset i dve godine od kako je osnovan Univerzitet u Gani. devojka ih je dala drugim ljubiteljima knjige. Nekoliko novih slova je izmišljeno koji su odgovarali pomenutim fonetskim osobenostima što po mom mišljenju nije ni bilo potrebno. Pošto ih je pročitala. Nakon što je uvedena nova ganska abeceda. kao i rečnici. Ganci nisu stigli baš daleko u toj disciplini. oni ne mogu da priušte knjige. Ganci imaju veliku ljubav prema čitanju. Nikada nisam saznao zašto se Grk povukao iz posla. Medjutim ni taj pokušaj stvaranja nove abecede nije bio iskorišćen da se uvede fonestko pisanje kao što je u Srbiji još pre nekih 200 godina učinio Vuk Stefanović Karadžić (1787-1864). stari brojevi popularnih naučnih časopisa kao što je Nešnl Džeografik. Trgovao je samo polovnim knjigama. trgovačkom centru Akre i pretvorio ju je u mega-prodavnicu knjiga. stara izdanja enciklopedija. Sećam se jednog grčkog pilota koji pokušao da revolucionizuje naviku čitanja u Gani.

Akrifi je bio pristalica „ligvističkog nacionalizma“. B. zbog svoje idiomatske strukture.Medjutim. Sem toga. uz mogućnost da svaki gradjanin ima pravo da se obrati sudu ili bilo kojoj drugoj ustanovi na jednom od devet najznačajnijih lokalnih jezika. Bio je prosvetitelj. vrlo često su ga konsultovali vodeći političari kao Kvami Nkrumah i J. Slično kao i već pomenuta srpska mega-ličnost Vuk Srefanović Karadžić bio je ćopav. ne treba zaboraviti da je još u pretprošlom veku jedan nemački sveštenik Kristaler Johan Gotlib (Christaller Johann Gottlieb 1827-1895) sakupio rečnik ćvi i fanti jezika u svojoj knjizi Elementi Akvapimskog dijalekta jezika Odši (Bazel 1853). Klement Anderson Akrofi (Clement Anderson Akrofi 1901-1967) je jedna od navećih ličnosti savremene Gane. a kasnije je objavio i nešto radova iz gramatike lokalnih jezika. Dovoljno je da „prošetate“ kroz bilo koji inetrnet „chat-cannel“ da bi postali bolno svestni koliko je nisko znanje engleskog medju ganskom omladinom. a 1960 doktor teologije univerziteta Johanes Gutenberg u Majncu. engleski postepeno nestaje iz upotrebe medju mladjim generacijama. a kamoli profesionalne literature i enciklopedija. na Akvepim ćvi i na fanti jezicima. U medjuvremenu da bi osposobili državnoj upravi da funkcioniše. Godine 1938 objavio je svoju knjigu Twi Kasa Mmara (Ćvi Gramatika) koja se do danas smatra osnovnom literaturom za izučavanje ovog jezika. jer nema sveobuhvatnog rečnika. Na nesreću. Tek nekih 80 godina kasnije jedan učitelj sa pobrdja Akvepim sastavio je jedan rečnik od tri hiljade engleskih reči koje je protumačio na Ašanti dijalektu ćvi. Zahvaljujući toj činjenici starije generacije Ganaca imaju kompletno znanje engleskog i time su im vrata sveta širom otvorena. potiskivanje pismenosti i multikulturalizma su najznačajniji razlog za sve veći intelektualni jaz izmedju Gane i ostataka sveta. (Rodjen je u mestašcetu Apirede na Akvapimu). svi ganski ustavi su se oslanjali na engleski kao zvaničan jezik države. nema literarnih radova. Engleski je takodje jezik školske nastave. Kao i veliki Okumfo Anoće i on je bio iz plemena Guan. a pre svega autoritet za ćvi. U srpskim školama engleski je tek jedan od nekoliko izbornih stranih jezika. Iako nikada nije uzeo aktivnog učešća u političkom životu. I pored njegovih napora ćvi još nije došao do razine institucionalisanog jezika. teolog. tako da je 1944 godine postao član Reda Britanske Imperije (MBE). Njegovi napori su visoko cenjeni u naučnom svetu. Dankva. Zapostavljanje engleskog jezika. odnosno za usvajanje jednog od nacionalnih jezika kao zajedničkog jezika celog regiona. 180 . manje je upotrebljiv od hausa ili eve jezika koji su bili manje iskvareni proizvoljnom upotrebom kao jezici pijace. To nije uspeo da ostvari i Gana još uvek čeka na jednu mega-ličnost da institucionališe upotrebu narodnih jezika.

Kao što je već bilo konstatovano. Ono malo literarnih dela koja se izdaju su mršave imitacije evropske malogradjanske literature XIX veka koje su na nivou strogo-moralnih pripovedaka srpskog klasika Laze K. a pojedini. privreda Gane leži na izvozu zlata. I pored mnogih slabosti koje opterećuju vazdušni i pomorski transport. Saobraćaj u Gani. Sada ću završiti ovo poglavlje sa kratkim pregledom nekih drugih slabosti ganskog društva koja sprečavaju neometan razvoj. +++ Uprkos svim svojim slabostima i nedorečenostima. Saobraćajna infranstruktura je više razvijena u južnom delu zemlje. Najveću krizu je pretrpela prvih godina XXI veka kada je bankrotirala. skoro posle dobijanja nezavisnosti. Iako ima puno novih naslova koji se dnevno izdaju.medjutim naši mladići i devojke se bolje snalaze na engleskom nego njihovi ganski vršnjaci kojima je engleski jezik kompletne nastave! Umesto da cene što im je omogućeno da rastu sa jednim od vodećih svetskih jezika. Severni i centralnu delovi su nedovoljno povezani. tim problemima ću posvetiti jedno celo poglavlje. Ganski nacionalni avio prevoznik Ghana Airways je osnovan jula 1958 godine. dijamanata. Ganci upotrebljavaju jedan užasno iskvareni pidžin. Gana je daleko ispod Nigerije. saobraćaj je jedna od najslabijih karika u ekonomskom lancu. kakaoa. Tokom poslednjih 50 godina ova kompanija je imala svoje uspone i svoje padove. boksita i manganove rude. bilo drumski. Od nedavno je nafta postala jedan od obećavajućih elemenata koji će moći da podrži ubrzani rast privrede. Pošto su erozija ljudskih vrednosti i situacija u sudstvu dva osnovna razloga koji sprečavaju Ganu da postane moderna država. U tom pogledu. kao i u regionima bogatim zlatom. ganska privreda je jedna od najzdravijih privreda u Africi. jedini lokalni bestseleri su brošure koje propovedaju one vrlo lične stavove već pomenutih harizmatičnih popova. kao i na masvnoj pomoći iz inostranstva. željeznički. drvene gradje. situacija u ovim oblastima je skoro zadovoljavajuća. Uprkos svemu tome ukupan razvoj zemlje je još uvek neizbalansiran. To su problemi u saobraćaju i poljoprivredi. te ponovo bila 181 . prilično prostrani delovi zemlje su ostali izolovani. kakaovcem i drvetom. Strah od pravljenja talasa i od obelodanjivanja istine sprečavaju lokalne izdavače da objavljuju bilo kakvu društveno angažovanu literaturu. Godine 2007 otvoreno je jedno polje koje će davati više od 3 milijarde barela lake nafte godišnje. Stanje u izdavačkoj delatnosti je isto tako zabrinjavajuće. Lazarevića. Uopšteno govoreeći. vazdušni ili pomorski nije dorastao potrebama ove zemlje. Ozbiljna literatura se ne ohrabruje.

ali su zato bili odličan izgovor da se povećaju plate menadžmentu. ostatkom Afrike i sa Srednjim Istokom. Železnice u Gani takoreći više ne saobraćaju. a najveći i najznačajniji leži u lošem menadžmentu. Jedna je u Sekondi-Takoradiju. Iznajmljivanje najvećeg letala. A da i ne pominjemo sve privilegije i besplatne karte koje su davane kapom i šakom.64 miliona putnika godišnje. jednog DC 10 za prevoženje mirovnjaka UN kao i za snimanje filmova poremetilo je red letenja i učinilo da se Gana Ervejz smatra neodgovornom kompanijom. željeznice ni do danas nisu ponovo 182 . Gana Ervejzom su uglavnom leteli oni koji su se kvalifikovali za besplatne karte. Sistem je potpuno kolabirao za vreme neodgovornih generalskih režima. Luka u Temi je sagradjena posle sticanja nezavisnosti zajedno sa gradom koji je izgradjen kao planska urbana celina. U Gani postoje dva medjunarodna aerodroma koji su u stanju da prihvate i najveće avione. predsedavajući Rolings je uložio dosta svog vremena i svog znoja da bi ponovo osposobio željezničku mrežu koju je bujna tropska vegetacija do tada potpuno pojedela. Ove luke su još u kolonijalno vreme bile povezane željeznicom sa unutrašnošću. Pored toga. kako bi na taj način i sami sebi povećali plate i do deset puta. kompanijom koju treba izbegavati. već ih je radije puštala da odu da lete za druge kompanije po belom svetu. za vreme PNDC režima. Kotoka International Airport u Akri je odrednica za više od 20 medjunarodnih kompanija i svakodnevno povezuje Ganu direktnim letovima sa Evropom. Razlozi za takve obrte su mnogi. a druga.) U Gani postoje dve pomorske luke. ne možete očekivati da njihovi šefovi budu plaćeni manje. nekih dvadesetak kolometara istočno od Akre.) Kao posledica toga. ali su bili nerazumno nisko plaćeni od svoje nacionalne kompanije.sazdana od otpadaka. Medjutim. uparava Gana Ervejza nije im omoućavala da obnove svoje letačke dozvole na teret kompanije. On služi kao veza sa ostalim zemljama zapadno-afričkog regiona i kroz njega prodje 1. a njih je bilo previše! Menadžment Gana Ervejza su se trudili da izguraju ganske pilote iz kompanije da bi zaposlili strance koji su bili izuzeti iz ograničenja plata državnih službenika. Kasnije. jedan u Akri i drugi u Kumasiju. Vencuelanski i srpski piloti koji su došli da lete po ugovoru bili su plaćeni dvadeset puta više od svojih ganskih kolega. Severnom Amerikom. kroz Beogradski aerodrom Nikola Tesla 2010 godine je prošlo 2. brojno rukovodstvo Gana Ervejza su dobili najveće plate u Gani. (Poredjenja radi. Obe luke su bile proširene i modernizovane u vreme vlade PNDC.70 putnika. (Ako pilote plaćate najmanje po 5 hiljada dolara mesećno. Ganski piloti spadaju medju najbolje u svetu. Aerodrom u Akri je veći i dnevno obslužuje i po stotinu sletanja. mnogo veća u Temi.

Zbog pluvijalne erozije i neodgovarajuće konstrukcije. ustvari onaj ko nezna može lako da ih pobrka sa okolnim gustižom. U okviru zapadno-afričke ekonomske zajednice ECOWAS postoje planovi da se ponovo izgrade i medjusobno povežu željezničke mreže. za lov i kao odbrana od zmija. putevi su u lošem stanju i u nemogoćnosti da zadovolje rastući obim saobraćaja. Jedna strana tih šipki se stopalima pritiska o zemlju dok drugi kraj ima kuke koje se zakače za lonac kako bi ga držale u mestu. Kolibe su napravljene od blata.proradile onako kako bi trebalo. To znači da više od polovine Ganaca živi neposredno od svoje letine. Katalas se upotrebljava za okopavanje. Najuočljiviji absurd koje se može videti u drumskom saobraćaju je razlika u stanju vozila. kasavu i slično jestivo korenje. dok kuvarica ima slobodne ruke da meša. Pošto je željeznički saobraćaj praktično mrtav. najveći broj putnika i sva količina robe se prevozi drumskom mrežom. Imaju samo jednu sobu sa nabojem kao podom i nemaju bilo kakvog nameštaja izuzev asura za spavanje. kuvarica drži lonac nogama pomoću dve gvozdene šipke. ali većina ima samo prostirku kojom se zatvara ulaz. Najveći broj ganskih sela su u stvari zaseoci od pet do dvadeset koliba izgubljenih u divljini. Tradicionalno kuće su okrugle ali od nedavno ih grade i sa pravougaonim gabaridom u stilu gradskih kuća. Dok kuva. sa podom koji je na istom nivou sa okolnim tlom. Selo u Gani je divno da se vidi. dok se voda donosi iz potoka ili iz bare. Putevi u Gani su više nego nedovoljni za rastući broj vozila. +++ Uprkos činjenici da je poljoprivreda Gane na nivou na kojem seljaci pojedu skoro sve što proizvedu. To su ustvari tri kupe napravljene od blata na koje se stavlja lonac. Na Ganskim putevima možete videti poslednje modele najskupljih terenaca kako mile uporedo sa olupinama koje su i do 50 godina stare. O električnoj struji može samo da se sanja. 183 . Polja su zarasla u grmlje. medjutim do sada ništa opipljivo još nije uradjeno u tom pravcu. ili običnom slamom. Ognjišta su uglavnom napolju. jedna vrsta mačete. Jedini altat je katalas. Bolje kuće imaju vrata. a da na tržište šalju samo neznatan deo svoje prozvodnje. ali neprijatno da se tamo živi. a pokrivene odbačenim krovnim plehom. Najveći problem afričkih željezničkih sistema leži u tome da su oni namerno gradjeni kako ne bi bili kompatibilni sa željezničkim sistemima susednih zemalja koje su imale druge kolonijalne gospodare. Gaje kukuruz. do nedavno je još uvek 35% ganskog bruto domaćeg prozvoda otpadalo na poljoprivredu kojom se bavilo 55% radno snage. košenje.

kvalitet ganskog pirinča je bio slabijeg kvaliteta od pirinča koji je američka vlada slala kao pomoć Gani. projekata sa ciljem da se ohrabri gajenje pirinča duž reke Volte. zatim je to pokušao i Rolings ali ni on nije uspeo. U skorije vreme bilo je nekoliko. Oba pokušaja da se u poljoprivredu uvedu moderniji oblici proizvodnje su jedno vreme bili uspešni. PKB je napustio Ganu i ostavio nekih 40 hiljada hektara pod neobranim kukuruzom. Nažalost. kolaps bivše Jugoslavije je koincidirao sa završetkom prve faze projekta. Tako da 184 . Medjutim. Stolice i kože su tradicionalni prestoli lokalnih poglavica. Lokacija projekta je bila u ravnici duž gornjeg toka reke Afram. Ovo moram da prevedem.Proizvodnja većih količina je vrlo retka. Pošto je većina tih projekata bila nedovoljno velika za upotrebu poljoprivredne mašinerije. pa je i taj projekat kolabirao. Projekat je trebalo da se izvede na 200 hiljada hektara i da postane glavna žitnica Zapadne Afrike. Najveći deo zemlje u Gani je vlasništvo stolica i koža. Poglavica ustupa zemlju na korišćenje ali ne i u vlasništvo niti dozvoljava promene koje bi omogućile industrijsku proizvodnju. oni su radije kupovali uvozni pirinač. Nažalost. Posebno ću pomenuti projekat Kumavu koji je bio zajednički poduhvat sa velikom jugoslovenskom firmom PKB. U cilju da oživi domaću prouzvodnju pirinča ganska vlada je inicirali jedan program koji je predvidjao da državni službenici dobijaju pirinač kao bonus. A pošto su Ganci puni para. On je svoje interese ugradio na taj način da dobija deo žetve. Da nema uvoza hrane i pomoći. U oba slučaja glavna prepreka je bio sistem vlasništve nad zemljom. Kako sam čuo postoje namere da se projekat oživi što bi revolucionačisalo pristup poljoprivredi u ovom delu sveta. dovezao mašine i kvalifikovano osoblje. ostaviću taj zastareli oblik vlasništva nad zemljom za poslednje poglavlje ove knjige. Gana bi bila jedna gladna nacija. dok je stolica simbol tog vlasništva. doduše manje grandioznih. jedan inženjer poljoprivrede koji je diplomirao u Jugoslaviji organizovao je park poljoprivredne mašinerije kojom je hteo da pomogne lokalnim farnerima. jedna ganska banka je dala finansijsku podršku dok je PKB obezbedio know-how. Oni koji faktički obradjuju zemlju su zakupci koji imaju sličan status kao srednjevekovni kmetovi. ganski službenici su se organizovali u grupe kako bi prodavali taj pirinač vlasnicima čop-barova po sniženoj ceni. Lokalne poglavice su se saglasile da ustupe zemlju. U najvećem delu Gane zemlja pripada plemenu. Planirani i dobro smišljeni pokušaji da se u poljoprivredu uvedu promene desili su se samo dva puta. Ali da ne trčim kao ždrebe ispred rude. Prvo je Nkrumah pokušao da modernizuje poljoprivredu ali nije uspeo.

Strašno je što izgleda da to nikoga ne zabrinjava. Gana će se kao nacija podeliti na one koji će milom ili silom pokušavati da iskamče nešto petrodolara i da se „obogate“ po gradovima duž obale i na one koji će ostati na selu i koji će nastaviti da žive isto kako su živeli i njihovi pretci pre više stotina godina. oni su napravili posao u kojem su praktično za deset kilograma domaćeg pirinča dobijali novac sa kojim su mogli da kupe samo jedan kilogram uvezenog pirinča. Ganci su promenili svoju dijetu i sve više vole da jedu strane specijalitete od njihove tradicionalne aduane (hrane). ali skuplji američki pirinač. Što se tiče drugih proizvoda. Gancima uopšte jasno da će napuštanjem sela uleteti u užasnu humanitarnu krizu. Poklonjeni pirinač je verovatno jedini slučaj u kojem je strana hrana skuplja od domaće. A da i ne pominjemo promenjen ukus ganskog gradskog stanovništva. U onoj polovini nacije koja će odabrati da živi u skladu sa američkom izrekom „Obogati se ili umri pokušavajući“ uspeće samo najokoreliji subjektivni primitivci. Javno mnjenje u Gani je omadjijano saznanjem da se proizvodnja nafte povećava. Uvezena smrznuta riba je jeftinija od lokalnog ulova. Kladim se da će srećnije živote imati oni koji će ostati po selima i odabrati da žive u uslovima objektivnog primitivizma! 185 . Proizvodnja u malim količinama. Ganci će uskoro jesti samo uvezenu hranu i uništiće potpuno svoju. Tokom poslednjih deset godina od kako je novac počeo da stiže u Ganu kao pleva. situacija je obrnuta. Piletina iz Brazila je jeftinija od domaće piletine. Ništa nisu naučili od Nigerije. Oni se zavaravaju da će ih petrolej nahraniti. ionako bolesnu i slabu poljoprivredu. neodgovarajući transport i mnoge druge slabosti uticale su na tržište i učinile da je uvezena hrana postala jeftinija od domeće hrane. Ako se tako nastavi.bi jeli poklonjeni. oni koji će odbaciti sve skrupule i koji će biti spremni da zadovolje svoje potrebe na račun svojih bližnjih. Ganci plove na brodu budalina.

Pošto želim da prodiskutujem zločine i kazne sa sociografskog stanovišta. Nema ni jednog aspekta života a da nije vrlo dobro sročen i pretočen u zakone i podzakonska akta. mora se priznati da je ganski pravni sistem dobro zamišljen i kompletiran. Nažalost. Zločini su u porastu. baš oni koji su dobro obrazovani i koji bi trebalo da budu predvodnici opštef društvenog 186 . Kako ja vidim. Koliko je meni poznato nema ni jedne druge zemlje u razvoju koja bi mogla da se pohvali tako kompletnim i zaokruženim pravnim sistemom. Medjutim. ili prostije rečeno. a društvo nije izgradilo sve instrumente da taj trend zaustavi. te gde je novac postao bog. Obične kradje stagniraju. Shodno tome. odlučio sam da iskujem sopstvenu definiciju zločina. Mora se priznati da kriminalno ponašanje u Gani ne samo da je postalo češće. Čak i neke razvijene zemlje u tom pogledu zaostaju za Ganom. u kojem obrazovanje debelo zaostaje za standardima današnjice i u kojem je duhovnost preusmerena od strane lažnih popova. subjektivni primitivizam cveta. S druge strane. da u velikom broju slučajeva zakoni ostaju mrtvo slovo na papiru Službenog lista i nikada ne zažive kao mehanizam koji će odredjivati dnevni život Gane. Žalosna činjenica je što su oni koji se upuštaju u birokratski kriminal. Problem je medjutim. većina tih definicija je tautološka i nezadovoljavajuća. možemo smatrati da je zločin ustvari čin subjektivnog primitivizma. U poslednje tri godine u Srbiji je usvojeno 700 novih zakona koji su mahom ne primenljivi. a neke su opet suviše legalističke da bi odgovarale mojoj potrebi. prelistao sam desetak enciklopedija i rečnika da pronadjem definiciju zločina. već je postalo i promišljenije te da je prodrlo i u one oblasti koje ranije nisu bile kriminalizovane. radnje koje imaju za rezultat da je neko ili nešto postalo žrtva takvih radnji. Da utešim Gance. zločini su namerne radnje jedne ličnosti ili grupe ličnosti koji žele da zadovolje svoje neposredne materijalne ili psihološke potrebe na račun drugih. Gana je plodno tlo za asocijalno ponašanje. Starovremenski zločini kao što su ritualna ubistva i trgovina ljudskim organima su u opadanju.ZLOČINI I KAZNE Da bismo izbegli nesporazume dok govorimo o tako delikatnim oblastima ljudskog ponašanja kao što je zločinačka aktivnost. ako smo se već složili da je subjektivni primitivizam ponašanje koje se ne obazire na posledice koje će imati na društvenu sredinu. takozvani birokratski kriminal (kriminal belih košulja) je postao dominantan. Sasvim je prirodno da u jednom društvu koje troši više nego što zaradjuje. ni u Srbiji nije bolje.

Uvoznici farmaceutskih proizvoda „ohrabruju“ lekare da prepisuju najskuplje lekove i to uglavnom kada to uopšte nije neophodno. ta dva partnera su navukli jednog stranca da šalje finansijku pomoć. Posle toga sve ide glatko. situacija u Gani se donekle popravila od kako su generali uklonjeni sa vlasti. Da bih objasnio kako sakava finkcioniše. Sakava je reč nepoznatog porekla. ali i najmanje sankcionisane kriminalne aktivnosti. Ona se upotrebljava za „mućke“ preko interneta. udružio se sa zamenikom direktora škole koji je doprineo sakava-mućki time što je potvrdio tužnu sudbinu svog studenta. Jednom prilikom su tražili poveću sumu novca za troškove navodne smrti i sahrane jednog od učenika škole. korupcija i pronevere su najčešće. Njihov modus operandi je bio vrlo prost. Priču je napravio još srcecepatelnijom i obznanio je kako će mu pored svih njegovih odličnih rezultata dalje školovanje biti onemogućeno jer nije u stanju da plati visoku školarinu koju zahteva tehnička škola koju pohadja. jedan preduzimljivi mladić iz grada Teme predstavio se preko interneta kao briljantan student kome je neodložno potrebna finansijska podrška kako bi nastavio studije. opisaću jedan od najskorijih primera koji je tipičan. Kao rezultat. u školstvu i u zdravstvenim ustanovama ali u manjem obimu nego ranije. uvek sam bio onemogućen. Lepo je izmislio priču o svom siromašnim poreklu i kako se on i njegova bolesna majka muče da bi sebi nekoko priuštili po jedan obrok dnevno. Kako je ganska štampa objavila. Hiljade ganskih mladića koriste slike svojih sestara i svojih devojaka i stavljaju ih na internet. Kada sam pomenuo zdravstvene ustanove. Kad god bi im zatrebalo svežeg novca od njihove žrtve. Kada uspostave kontakt i pošto uspeju da „zavedu“ 187 . Ako neko ukrade kokošku dobiće od prilike istu kaznu kao i neko ko je proneverio milion dolara. Najveći broj sakava prevara je u domenu „usamljenih srca“. Stvarno su odlično organizovani! Slične birokratskom kriminlau su sakava prevare. Da bi bio što uverljiviji.napretka. Bez obzira koliko sam se trudio da provalim njihove aktivnosti. zamenik direktora bi napisao pismo na papiru sa zaglavljem škole. filantrop sa druge strane Atlantika bi se odazivao. Kao što smo već na nekoliko mesta pominjali. To je uostalom slučaj u celom svetu. zatim bi ga skanirao i poslao mejlom žrtvi. U sakava biznisu najvažnije je napraviti prvi kontakt. najveće „mućke“ nisu u potkupljivanju medicinskog osoblja već u delovanju farmaceutske mafije. Bez obzira koliko su smešni njihovi zahtevi bili. Na sreću. Za kratko vreme njih dvojica su skupili preko 10 hiljada dolara koje su lepo podelili. Ipak i danas je korupcija još uvek prisutna u sudstvu i drugim organima državne prinude. Najverovatnije potiče iz Nigerije. što se tiče podmitljivosti i pronevera.

naivnog stranca. A da tu tezu još više potkrepim moraću da pronadjem kojoj crkvi je taj čarobnjak pripadao. Britanci. Britanci su unapredili infrastrukturu. Suprotno od Francuza koji su imali interakciju sa stanovništvom svojih kolonija. a kamoli primoravali Goldkostere da menjaju svoje plemenske vrednosti. od nedavno. pomalo gadljivu. A oni su ionako bili zanemarljiva manjina. Momci bi pokupili grdne pare od devojaka kako bi im nabavili pasoše i vize za Evropu. britanski kolonijalni službenici i domaće stanovništvo Obale Zlata su bili dva odvijena sveta. a gubnici su oni koji nisu uspeli. niti su pokušavali da evropeiziraju lokalno stanovništvo. ne mogu da se potpuno složim sa njima. Čak i oni Goldkosteri iz viših klasa koji su se školovali na britanskim univerzitetima nisu radikalno promenili svoje navike. „Obogati se. Da potvrdim moju tezu o kriminalizaciji viših staleža. imao izvanredno školovanje. Sreo sam jednog Belgijanca koji se zaljubio u svoju korespondentkinju i koji je doleteo u Ganu samo da bi se na kraju uverio da njegova buduća supruga uopšte ne postoji. Oni nikada nisu zagovarali. distancu od lokalnog življa. Još i šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka većina Ganaca su zadržali svoje sopstvene plemenske vrline i nisu pali u zamku zapadnog obožavanja novca. izbirljivu. Dok sam živeo na Korle Gonu. Američki koncept da se čovečanstvo deli na dobitnike i gubitnike postao je deo ganskog mentaliteta. Narod koji će kasnije postati Ganci bili su prepušteni sami sebi. držali su onu već pomenutu. Britanci nikada nisu pokušavali da promene društvenu strukturu. tamo. dok su bili kolonijalni gospodari. uključujući i obrazovanje samo u onim okvirima koji su im bili potrebni za efikasniju eksploataciju kolonije. operisala je jedna grupa mladića koji su skupljali pare od devojaka koje su želele da se udaju za strance. On je praktično rasturio jednu od najvećih zapadnoevropskih banaka time što je preuputio skoro dve milijarde dolara tamo gde je on to hteo. u blizini pošte. Francuzi i Nemci. S druge strane i veliki broj ganskih devojaka postaju žrtve sličnih prevara. Medjutim. kao sin ganskog diplomate. Najveću prevaru u istoriji bankarstva je nedavno napravio jedan mladi kompjuterski čarobnjak iz Gane. Iako ima puno istine u toj njihovoj sumnji. ili umri pokušavajući da se obogatiš“ postala je zvezda vodilja mlade 188 . sve češći kontakti sa američkim Crncima uneli su nove stilove života i nove vrednosti. Dobitnici su oni koji bi uspeli da naprave pare. a ne Englezi. Ganski intelektualci najčešće bacaju krivicu za opadanje moralnih vrednosti u podsaharskoj Africi na strane uticaje. pomenuću da je taj mladić. Čak i misionari koji su doneli hrišćanstvo u Zapadnu Afriku bili su Švajcarci. izmišljavaju raznorazne nesrećne slučajeve kako bi tražili finansijsku pomoć.

ogromna većina Ganaca kojima nedostaje pravo obrazovanje (drugim rečima. Afro-Amerikanci su sa sobom doneli u Ganu i rasizam.generacije još za vreme vladavine generala. Sada se moji nekadašnji susedi žale kako je gomila došljaka sa sobom donela i nove standarde morala. Mi nikada nismo zaključavali naš improvizovani stan. Da nisam proživeo tih šest godina. Samo je sirotinja 189 . svako je mogao da dodje. u Nimi su me zvali „Hej Belac!“ Sada kada u retrospektivi gledam na svoj život. s druge strane naše ulice u kojem se nalazio jedan televizijski aparat uvek je bio otvoren. lopovluk se nije ni mogao zamisliti. „Postati dobitnik“ je nadjačalo ganski genetski kod koji je davao prednost pristojnosti. ali zar u Srbiji čak i skvoteri ne zaključavaju svoje šupe? U to vreme na Korle Gonu niko se nije zaključavao. Ovde medjutim moram da priznam da je i na Korle Gonu bilo lopova. I mi smo usvojili taj isti običaj kako bi deca iz susedstva mogla da imaju slobodan pristup našem „stanu“ te da se posluže nekom knjigom ili bilo čime što bi im zatrebalo. a oni koji su imali sreću da budu dobro školovani. Ranije se rasizam mogao naći jedino medju ganskom aristokratijom koja je beznadežno pokušavala da imitira „plemenite“ engleske lordove. Bilo da je mlinar kod kuće ili nije. moj život bi bio siromašniji za najhumanije iskustvo koje bi svako poželeo da ima. mislim da su mi najlepše godine života u Gani bile one kada sam delio iste muke sa svojim komšilukom i kada sam se osećao da sam deo njih. Sada se i oni zaključavaju noću. Dok smo živeli na Korle Gonu koje je u to vreme bio plemenski kompaktan kraj. Danas se rasizam vrlo brzo širi i medju pripadnicima nove srednje klase. U seoskim i plemenski čistim sredinama situacija je još uvek dobra. Mlin za kukuruz. Nije da smo imali bilo šta vredno što se moglo ukrasti. Dok su me na Korle Gonu svi zvali Dedi (tata). nesebičnosti i plemenitost. Oprani veš je ostajao da se bezbedno suši i preko noći. Pristojnost se ne ohrabruje već se smatra slabošću. često koriste svoja znanja za nečasne ciljeve. uključi televizor i gleda neku staru futbalsku utakmicu. Nažalost svega nekih deset godina kasnije situacija se dramatično promenila. Kasnije kada smo se preselili u Nimu. objektivni primitivci) pretvaraju se u subjektivne primitivce. a uzajamna pomoć je bila zagarantovana. ali oni nikada nisu krali na Korle Gonu. Zatvarati vrata na afričkoj vrućini je jednako mučenju. sigurno će te postati dobitnik i provesti ostatak života u dokolici i blagostanju. Udarna ideja u njhovom reklamama (uzgred da kažem da harizmatične crkve ulažu ogromna sredstva u reklame) je da ako se priključite pastvi baš te crkve. A sada je baš ta generacija na vlasti! Potonjih godina harizmatične crkve su razvile taj koncept do absurda. To mora da je pravi užas. U takvim okolnostima. uvek sam se osećao kao stranac.

Madjiti je kasnije bio uhapšen u skladu sa Zakonom o Preventivnom Hapšenju iz razloga koji nikada nisu utvrdjeni. I Ar Ti. (U Srbiji se to desilo dvadeset godina ranije. Za svega deset godina službe. opšte blagostanje i konačno državni aparat prinude i sudovi. kapetan Džordž Maklin. Madjiti je rodjen 1920 godine kao sin jednog Manja Krobo poglavice. vrhovne poglavice imaju svoje posebno imenovane zvaničnike koji su zaduženi za bezbednost stolice i podanika stolice. Savremena profesionalna bezbednosna služba je uvedena od strane britanskih kolonijalnih vlasti 1831 godine. 1811 godine. Ganska policijska služba je danas ponovo postala jedna dobro organizovana snaga koja je u procesu da u 190 . Medjutim. U starim vremenima organi reda su bili organizovani od strane tradicionalnih poglavica.poštedjena te pošasti. Još i dan danas. Prvi Ganac koji je došao na čelo Ganske policijske službe i koji je u isto vreme bio prvi domorodac koji je komandovao policijom u zemljama britanskog Komonvelta bio je Erazmus Ransford Tevia Madjiti (Madjitey). Januara 1964. Kada je diplomirao. jedan Škot. Već oktobra iste godine Kvami Nkrumah ga je postavio za komandanta policije umesto Artura Levina Alekzandera koji je bio poslednji Britanac na tom položaju. Ganska policija se oslanja na tradiciju britanske kolonijalne policije. Rasizam je verovatno najsnažnije osećanje koje nas navodi na iracionalno ponašanje. kao što smo videli duhovno usmeravanje i obrazovanje su omanuli. Rasizam je samo sporedni proizvod amerikanizacije Gane. blagostanje je još uvek daleko. pa i u prvim godinama PNDC vlasti. to je veliko pitanje. pripadnik Kraljevske afričke kolonijalne komande. bio je profesor matematike i latinskog u Akra Akademiji. a sada ću opisati koliko je državni aparat efikasan. kako su ga prijatelji zvali je bio jedan od prvih Ganaca koji je završio koledž i postao vrhunski intelektualac. Glavni proizvod je subjektivni primitivizam i pomenuti porast kriminala. regrutovao je 129 ljudi da patroliraju trgovačkim putevima izmedju Ašantija i obale i da bi zaštitili kolonijalne trgovce i zvaničnike u zamku Kejp Coust. ali koliko dugo će biti. Tvrdjava protiv kriminala ima mnogo bedema. najznačajniji bi trebalo da budu duhovno usmeravanje. napredovao je da postane zamenik komandanta policije. posle jednog od pokušaja atantata na Nkrumaha za koji je bio osumnjičen jedan pripadnik policije. U poredjenju kako je bilo u vreme generala.) Kolonijalni administrator. Borba protiv kriminala je u bilo kom društvu vrlo složen zadatak. opšte obrazovanje. I Ar Ti Madjiiti i još šest visokih policijskih službenika su smenjeni sa svojih položaja. marta 1958 godine. a pre nego se priključio policiji Zlatne Obale.

imao sam takodje noćne čuvare. naoružani batinama i pištaljkama koji su dremuckali negde u bašti štiteći kuću. teško će te ga ikad uzeti nazad. I vojska je takodje disciplinovana i onemogućenja da „deli pravdu“. dok sam bio u diplomatiji. To je ogroman uspeh imajući u vidu da kada jednom dozvolite vojsci da uzme poslovični buzdovan u svoje ruke. Pored policije postoje i druge službe koje su uključene u sistem državne bezbednosti i koje se takodje nalaze u sastavu Ministarstva za unutrašnje poslove. ako se izuzmu konopci za veš koji lako mogu da završe kao uzice za zmajeve koje puštaju deca. Pored deset regionalnih komandi. U svakom plemenu bivali su mobilisani pojedinci. kao i Nacionalni glavni štab. oni ne bi bili u stanju da se odupru naoružanim razbojnicima ali su barem mogli da dignu uzbunu. Medjutim. policija je takodje izgubila deo svoje arogancije i pohlepe. iz čisto praktičnih razloga. i drugi su počeli da iznajmljuju snagatore. U tim dvorištima i nema bogzna šta da se čuva. Što je poglavica bio važniji. Naravno. Danas možete naći te starinske noćne čuvare još samo u siromašnim predgradjima. Srećom. S druge strane. Oni su svečano odeveni i naoružani starinskim puškama. mali su izgledi da će se nešto tako ponavljati jer su takvi incidenti bili oštro kritikovani u štampi. Noćni čuvari postoje još od vremena kada je svaki poglavica imao svoju gardu. Kasnije. Ipak. čak i u skorije vreme bilo je žalosnih slučajeva kada su visoki politički funkcioneri zlouptrebljavali ove službe i svoj autoritet da bi zastrašivali svoju privatnu poslugu. Tim starcima bi obično dali neko mesto na verandi gde mogu da spavaju. To su željeznička i lučka komanda u Temi. Ti čuvari su mahom ostareli Severnjaci koji se sele u veće gradove sa sela gde su ih deca ostavila da samuju.potpunosti vrši svoju ulogu u savremenom društvu. Paraleleno sa Ganskom policijskom službom. u Gani se to dogodilo. fizičko obezbedjenje je 191 . Takve privatne bezbednosne snage imaju svoje korene u instituciji noćnih čuvara. najčešće osobe primetne snage i odanosti koji su okruživali nosiljku sa poglavicom u prilikama kada se poglavica pojavljivao u javnsoti u punom kraljevskom sjaju. a stanari ih solidarno hrane. Iznenadjujuće. Danas niti policija niti vojska ne uznemiravaju i ne „šišaju“ narod kao što je ranije bio slučaj. veću pratnju bi imao. u naseljima gde žive bogataši. Oni su uglavnom bili penzionisani vojnici. Oni čuvaju ona dvorišta koja sam opisao u glavi petnaestoj. postoji i priličan broj privatnih organizacija koje se bave zaštitom onih koji opravdano ne mogu da se oslone na redovnu policiju. Ove službe su modernizovane i funkcionišu daleko bolje nego u vreme generala kada su bile na usluzi svakome ko je mogao da ih plati. Ganski policijski servis ima još tri komande. I ja. To su Graničari. Zatvorska služba i Vatrogasna služba.

najvažniji čuvar je Gospod Bog! Dok bogataši. Stari sud ima sve odlike viktorijanske kolonijalne arhitekture sa svim onim frizovima i klasičnim jonskim stubovima koji su imali za cilj da impresioniraju kolonijalne podanike. Atmosfera u sudnici ni za dlaku ne zaostaje za londonskim Old Bejlijem. privatnim preduzećima specijalizovanim za bezbednoct. državno sudstvo kaska za potrebama društva. Tamo ćete čuti sve one duhovite tirade advokata kao i bilo gde u svetu. oni koji plaćaju mito umesto poreza (koji bi se upotrebio za modernizaciju policije) uzdaju za svoju bezbednost u efikasnije privatne čuvare. Bez velikih para ne može se Bog uzeti u najam! Medjutim. zvanično. naoružani i snabdeveni motorolama da bi mogli da zovu u pomoć u slučaju napada. Kao ilustraciju ću pomenuti da je srpska štampa objabvila da ima JEDAN MILION I SEDAM STONINA HILJADA odloženih. Ti novo-komponovani čuvari su uniformisani. gansko sudsvo je krajnje neučinkovito. Gansko sudsvo slepo sledi britansku praksu. Sudnice su visoke oko šest metara i od skora su klimatizovane. dobro organizovanim. Nažalost. U Gani postoje dva načina deljenja pravde: tradicionalni način i moderno sudstvo. Medjutim. kada diskutujemo o zločinima i kaznama. Sudovi su efikasni jedino u osudjivanju sitnih lopova i seksualnih delikvenata ukoliko ovi nisu politički povezani. U svem drugom. Podijumi za sudije su uzdignuti i izradjeni od bogato izrezbarenog drveta. onim pomenutim. plaćaju oko 200 dolara mesečno kompanijama za fizičku bezbednost. najveći problem još uvek leži u sudstvu. I to. naparfimisani. Ni u Srbiji situacija nije mnogo bolja. Ne samo da zaostaje. Ovde moram da napravim malo poredjenje sa Srbijom. Najkraći period u 192 . Dok tradicionalan način funkcioniše. ta atmosfera nema veze sa učinkom suda. nezavršenih sudskih postupaka od ukupno pet miliona slučajeva. usudjujem se da kažem da je namerno neučinkovito. Sud ima četiri nivoa koji su povezani veličanstvenim stepeništem. a naročito u gradjanskim parnicama. čuveni sikani. a ne na policiju. Vrhovni Sud i Apelacioni Sud su smešteni u jednoj divnoj zgradi u kolonijalnom stilu koja dominira celim kompleksom sudskih zgrada u Akri. dotle prilažu po čitavih sto dolara svakodnevno gospon popama samo da bi došli da im blagoslove kuću i izbave ih od lukavago.prepušteno. nažalost samo u formi. Imaju nagib kao amfiteatri da bi se omogućilo velikom broju ljudi da prate sudjenja. Ispada da se bogataši. već je na konstantnoj nizbrdici. Sudije i advokati su obučeni strogo po propisu sa svim onim perikama od konjske dlake i crnim ogrtačima.

situacija se nije popravila.kojem će neki srpski sud doneti svoju presudu je oko 20 meseci. U Gani. Do skora. Njegova Preuzvišenost Akva je takodje predsedavao Komitetom za reformu sudstva. Pošto je prvostepena presuda bila u moju korist. Medjutim. jedna vrlo dobro školovana žena koja je prethodno službovala kao visoki oficir u policiji a zatim i kao sudija. Mogu da se zakunem da nije bio ni blizu nekakvom diktatoru. punih osam godina sam pokušavao da umilostivim sudske službenike da nadju moj predmet u bespuću njihovih arhiva i pokrenu ga sa mrtve tačke. arhiva Apalacionog suda je bila smeštena u jednoj ogromnoj bivšoj sudnici pomenutog impresivnog zdanja. Bivši vrhovni sudija. A to nisu bili administrativni službenici nego visoke sudije. 193 . Nespušno. Soba je bila je puna zavežljaja. a što je bilo još opasnije. Moj sudski slučaj je do sada trajao šesnaest godina. Njegova preuzvišenost Džordž Kingsli Akva (Acquah) pokušao je da dovede sud u red ali je iznenada umro 2007 godine u starosti od svega 65 godina i to pošto je prethodno bio žestoko napadnut u štampi i kritikovan kao diktator. dosijea. I ja imam jedan predmet u Apelacionom sudu. Arhivirani materijali su zauzimali prostor dva teniska igrališta i bili su visoki šest metara. Efikasnost je još uvek blizu nule. košuljica. Tu je stekao još više neprijatelja. Stotine administrativaca je trebalo penzionisati i dovesti svežu krv. Sve što je želeo da postigne bila je pristojnost u odnosima izmedju advokata i zvaničnika suda. Sada je Vrhovni sudija Njena preuzvišenost Djordjina Vud (Wood). pošto su preselili sve te stotine tona papira u nove prostorije. ako imate gradjansku parnicu. pravu sliku ste mogli da dobijete tek kada biste ušli u arhive. čekaćete 20 godina! Što se tiče nezavršenih slučajeva. Imao sam privilegiju da Njegovu Preuzvišenost poznajem lično. Takodje je predsedavao Komitetom za disciplinu u Savetu sudstva. Kada bi ste ušli u tu prostoriju koja je bila na drugom spratu dobijali ste pravu sliku neefikasnosti sistema. Bio je nekih osam godina mladji od mene. U tom svojstvu uveo je kompjuterizaciju i postavio nove kriterijume profesionalizma za službenike sudova. a trajaće još šesnaest. U Gani se dosijei sa papirologijom bukvalno pretvaraju u planine. Njegova namera je bila prava bomba. a predmet prešao u Apelacioni sud. bio je pun strpljenja i razumevanja. zamerio se i advokatima. ali je bio izuzetno stručan i čovek od integriteta. pa i pojedinačnih papira koji su bili nazidani sve do plafona sa uzanim gudurama kroz koje ste morali da se provlačite da bi ste negde u toj divljini pronašli službenika sakrivenog medju planinama ljudskih sudbina. pokazalo se da je to neostvarljiv zadatak. Ni danas. dok nije posebna zgrada nazidana za potrebe arhive. Naprotiv.

Postala je prva žena Vrhovni sudija Gane. ono bolesno tkivo koje sprečava da gansko sudstvo funkcioniše kako bi trebalo su advokati. dok se zatvori smatraju ustanovama za reformisanje u koje su upućuju kažnjenici da bi bili reformisani. nju nikada nisam uspeo lično da upoznam iako sam uporno pokušavao da stupim u kontakt. Ova. Na neki način i one dele sudbinu sudova i sve više postaju strano telo u sistemu. Oni su fini i prijatni ljudi i uvek sam uživao u njihovom društvu i u njihovoj duhovitosti. Najviše što sam postigao bilo je da su mi stidljivo nagovestili kako se plaše nekih svojih kolega koji imaju uticaja u advokatskoj komori i medju neformalnim strukturama koje imaju politički uticaj. Po mom mišljenju. Osnovana je 1993 godine za vreme PNDC vlade. Ipak nikada nisam uspeo da ih navedem da mi kažu bilo šta o onim tajnim pregovorima na koje su bili prinudjavani i zbog kojih su mnogi svoje slučajeve ostavljali nezavršenim samo kako bi preživeli u profesiji. Nažalost. 194 . Okružne (district) kancelarije Šradža u kojima bi trebalo najviše da se radi nisu adekvatno finansirane i nisu u stanju da učinkovito deluju. Ta ustanova je osmišljena da bude nezavisna organizacija koja će obezbedjivati ljudska prava i koja će se baviti pritužbama na neregularno poslovanje javnih institucija. Tako je i smrtna kazna zadržana kao neophodan izvor straha. Bila je svega 60 godina stara kada je došla na taj položaj. a i najmladja osoba koja je imenovana na to visoko zvanje. barem na papiru. Nažalost ni ta izvanredna inicijativa PNDC vlade ne funkcioniše kao što je bilo zamišljeno. Ganska kaznena politika. već poslovična nesposobnost sudova da ispune svoju društvenu funkciju je barem delimično kompenzirana delovanjem Komisije za ljudska prava i administrativnu pravdu (Commission on Human Rights and Administrative Justice. Komesara i njegova dva pomoćnika imenuje Predsednik republike. drugim rečima da vrši funksiju Ombudsmana na celoj teritoriji Gane. je prilagodjena lokalnim uslovima i lokalnim potrebama. U tom smislu je predloženo da Zatvorska služba Gane (Ghana Prisons Service) promeni ime u Ganska služba za prevaspitanje (Ghana Correctional Service). Slaba je nada da će iko biti u stanju da izmeni situaciju u sudstvu a da ne prodje kao pokojni Vrhovni sudija Akva. Uvek bi se našao neko od njenih podredjenih koji bi sprečio da me primi. Imam priličan broj ličnih prijatelja koji su ganski advokati. već je u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova. Treba pomenuti da Zatvorska služba Gane nije pod Ministarstvom pravde kao što je to slučaj u Srbiji. Na čelu Šradža je Komesar za ljudska prava i administrativnu pravdu. CHRAJ) koju narod obično zove Šradž.

U praksi situacija se debelo razlikuje od onog što je zacrtano. hranu. . Ni posle tog izveštaja ništa nije uradjeno. a da su se svega jednom pojavili pred istražnim sudijom. kako ćemo videti. U zemlji ima petnaest velikih zatvora. smeštaj. odeću. Prenatrpanost u Nsavamu i u drugim zatvorima čini život kažnjenika nepodnošljivim. Nažalost. Zatvor u Nsavamu je sagradjen 1960 godine za vreme vladavine Nkrumaha kako bi prihvatio sve one koji su hapšeni u skladu sa pomenutim Zakonom o preventivnom hapšenju. Broj zatvorenika je premašio četiri puta kapacitet zatvora. to nije slučaj. Najveći deo su muškarci. po 195 . . Ne samo da je zatvor u Nsavamu prenatrpan. obuke i moralnog vaspitanja. Većina zatvora je ekstremno zastarela. Žene čine svega 2% zatvoreničke populacije. na primer Džejms Fort zatvor u Akri je skoro 400 godina star. U ganskim zatvorima se nalaze oko 12 hiljada kažnjenika. U tom zatvoru se danas nalazi 2950 zatvorenika umesto 717 koliki je bio planirani kapacitet. Zatvorenici dobijaju dnevno. rekreaciju i bibliotekarske usluge. Zatvorska služba Gane ima 7 hiljada zaposlenih.Da obezbedi zatvorske uslove kako bi zatvorenici izdržali svoje kazne u humanim uslovima. Sudeći po onome što ganska štampa piše. Planovi da se zatvori rasterete nisu uspeli jer mnogi slučajevi nisu ni stigli do suda zbog već pomenute neefikasnosti sudstva. U izveštaju koji je sačinio Šradž ima tako ekstremnih slučajeva kao što su slučajevi dva zatvorenika od kojih jedan čami u zatvoru 11 godina a drugi čak 18 godina. Dok sam pisao ovo poglavlje našao sam u jednom ganskom listu da se zatvorenici u Nsvamu spremaju na štrajk gladju ako im se ne popravi ishrana.Da obezbedi reformaciju i rehabilitaciju zatvorenika pružajući im mogućnosti da usavrše svoja znanja putem nastave. . Dvadeset posto zaposlenih su žene. Sagradjen je u vreme trgovine robljem da bi prihvatio oko 200 robova.Zatvorska služba Gane je zadužena da ima sledeće tri glavne obaveze. Odavno ga je trebalo poretvoriti u muzej kao što je to uradjeno sa drugim tvrdjavama duž obale. U njemu su smešteni i muškarci i žene.Da obezbedi dobrobit zatvorenika štiteći njihova prava i obezbedjujući im dobru zdravstvenu zaštitu. situacija u tom zatvoru je jeziva. nego su i drugi uslovi u tom zatvoru takodje jezivi. Danas se u njemu nalazi preko 740 muških i ženskih zatvorenika. Po tome se može zaključiti da su robovi imali bolje uslove nego zatvorenici republike! Zatvor srednjeg obezbedjenja u mestu Nsavam (Nsawam Medium Security Prison) je najčuveniji i najveći zatvor u Gani.

Mnogi društveni aktivisti zagovaraju napuštanje smrtne kazne. Daleko od toga da podržavam mišljenja nekih nevladinih organizacija koje se zalažu da ganski zatvori treba prekonoć da se pretvore u institucije kakve ima Zapadna Evropa. oni još više otvrdnu zbog teških uslova zatvotskog života. hrana koju poklanjaju filantropi „ispari“. a drugi za siromašne. do razloga zašto je obrazovanje slabo. Po mom mišljenju. hranu u vrednosti manjoj od pola dolara. Rolings se odlučio da ne ignoriše to pismo već je dao instrukcije svojoj pomoćnici za štampu. Sećam se kada je pre nekih dvedeset godina. da budem precizniji. Žao mi je što zbog dužine neću citirati celo pismo. moleći ga da pomiluje neke kriminalce koji su bili osudjeni na smrt. pismo pominje socijalne razlike u Gani i nezadovoljstvo onih kojima je revolucionarna vlada oduzela monopol na bogatstvo. a ipak nema novca da se kupi autobus koji bi ih vozio nazad u sela iz škole. I pored izvesnih poboljšanja u organizaciji zatvora. od nepravičnih uslova medjunarodne trgovinske razmene. pa čak i Švedske da ih pitaju zašto njihovi roditelji rade vredno kako bi proizveli što više kakaovca za izvoz. uz pomoć zatvorsksih čuvara. kako reče taj novinar. U Gani. Gdji Veleriji Saki (Sackey) da pripremi odgovor. ganski zatvori su daleko od toga da mogu da postanu ustanove za reformaciju. velika većina Ganaca bi čekala u redu da bude uhapšena. iako je to jedan od najboljih političkih tekstova koje sam pročitao. uslovi koji postoje u Gani zahtevaju da smrtna kazna ostane glavni izvor straha kako bi se zastrašili počinioci najozbiljnijih kriminalnoh dela. odmah posle Nove 1987 godine. U tom odgovoru su pomenuti svi ključni problemi sa kojima se zemlja kao što je Gana sukobljava. To samo potvrdjuje tezu da je neophodno uvesti radikalne promene u sudstvo. Ali to nije izgovor da ganski zatvori ostanu mesta koja su gora od srednjevekovnih tamnica. kaže se u tom pismu. „Možda bi ganska deca“. „trebalo da pišu pisma državnim poglavarima SAD i Britanije ili Francuske.osobi. Sada par reči o strogosti sudskih presuda. jedna grupa švedskih srednješkolaca napisala Rolingsu pismo. Ja se s time ne slažem. Već sam ranije pomenuo da u Gani postoje dva različita aršina kada se kažnjavaju prekršioci zakona: jedan za bogate.“ I daljem tekstu. Odgovor je jasno konstatovao da švedski kriterijumi za ljudska prava ne mogu biti primenljivi u zemljama u kojima su društveni uslovi dramatično različiti od onih u Švedskoj. A povrh toga. pa do uslova u zatvorima. umesto da se zatvorenici reformišu. Govoreći o kontrarevolucionarima pismo precizira: „Oni su čak slali oružane ljude u našu zemlju koji su ubijali 196 . Kada bi ganske vlasti prilagodile uslove u njhovim zatvorima evropskim standardima i uvele klima uredjaje i TV aparate po ćelijama.

“ Pismo dalje kaže: „Razlog zbog kojeg mi u Gani moramo da budemo mnogo oštriji u slučajevima ove vrste (pronevere na veliko) je sledeći . Poslednje poglavlje će biti jedan iskorak iz sociografije. Sledeću glavu ću posvetiti budućnosti. Ali isto tako su širili priče po Evropi i Americi kako bi naveli ljude da veruju kako je naša vlada zla i surova. Osnova za to su diskusije koje sam imao sa mojim prijateljima o svemu što bi trebalo preduzeti da se pomogne jednoij naciji koja je gurnuta u društvene. bolnice i škole itd. Neće više biti opisa. ekonomske i političke ćorsokake posle ponovnog uvodjenja višepartijskog sistema. najzad sam završio sa izborom vinjeta koje sam smatrao da su neophodne da se dobije sociografska slika Gane.nedužno stabnovništvo u pokušajima da obore vladu. a ona individua koja je taj novac uzela indirektno je ubica te dece. slučaj je mnogo ozbiljniji kada se kradu velike sume novca. Kada neka osoba uzme taj novac za sebe.u zemlji koja ima samo malo novca i taj novac pokušava da upotrebi da popravi puteve.“ Sa ovim prethodnim pasusom. to znači da put neće biti sagradjen ili da će deca umirati jer nema novca za njihovo lečenje. 197 .

Što je ogovarač objektivniji. odmah bi se odrekao državljanstva i potražio neku drugi zemlju u kojoj ću živeti. to ćete shvatiti već kao bezobrazluk. niti sam politolog niti političar. Zbog toga istoričari naštimavaju udžbenike istorije a političari se podvrgavaju etičkom šminkeraju. Treba pažljivo slušati šta drugi imaju da kažu o vama. Zar se ne kaže da je laskanje izmislio sam djavo? Da ne bi upali u zamku samozadovoljstva i zaboravli ko u stvari jeste. Dok pojedinci troše grdne pare kako bi izgledali lepše. Nuditi nenaručen savet je isto toliko dobrodošlo kao i nezasluženi šamar. mi uvek želimo da nas naši bližnji vide u još boljem svetlu. postoji samo jedan način kako jedan čovek. čitave ljudske skupine. Medjutim. Da sam Kinez definitivno bih bio član Komunističke partije Kine. moja politička gledanja nisu fiksirana. Jer ono što je dobro za jednu zemlju može biti razorno za neku drugu! Na primer. Bez obzira koliko smo savršeni. on će vas staviti pred čudotvorno ogledalo koje će vam pokazati samo najbolju sliku. jedno preduzeće ili jedna čitava nacija može sebe da upozna. Ostaviti što bolji utisak na svoje bližnje je jedna od najzahtevnijih preokupacija ljudske rase. I pored toga mislim da ako bi sada. a bogato ilustrovane knjige i časopisi će biti štampani. posle svega što sam doživeo tokom četvrt veka „interesantnog“ života u Gani i posle sveg ovog napora koji sam uložio u analiziranje ganske stvarnosti ustuknuo da ukažem gde su ganske mogućnosti. pa tako i države troše milione da proseju statistike i dozvole da se saznaju samo one činjenice koje idu njima u prilog. da sam Britanac. Ja ne pripadam niti jednoj ideološkoj školi. 198 . Shodno tome. kada dodje do toga da ogovarač počne da vam deli savete. glasao bih za konzervativce. to bi predstavljalo ogromnu intelektualnu štetu. jedna porodica. Ništa ne vredja tako moćno kao neulepšana istina. morate se truditi da upoznate sebe. Čuvene ličnosti će biti angažovane da uzdižu u nebesa one koje treba predstaviti svetu. Da sam rodjeni Amerikanac. više će uvrediti osobu koja je premet ogovaranja. Što vam manje laskaju bolje za vas (ako ste mudri)! Ali bez obzira koliko ste mudri. U biti.A SADA KAMO I KOJIM PUTEM Kreativno pisanje je slično ogovaranju. Kao što sam već priznao na samom početku ove knjige. osnovao bih jednu levo orijentisanu socijalističku partiju. Ali da sam Ganac. ako bilo ko želi da vas sruši. Slušajte šta ogovarači govore. Ali sam vrlo politički nastrojen. a moja politička opredelejenja variraju od zemlje do zemlje. a vaš rad i vašu budućnost predstaviti što blistavijom.

oni koji su verovali da imaju viziju kako da izgrade jedan bolji svet mnogo su brojniji. Mnoge od političkih i ekonomskih institucija koje je on uveo trajale su tokom čitavog kolonijalnog perioda. Još od vremena mitskih proroka do današnjih političara. Da bih potkrepio moje gore izneto gledište. Mendozi se pripisuje u zaslugu da je konsolidovao vlast španske krune te da je zauzdao ambicije konkvistadora. naizgled benevolentna neiskrenost obično se završavala gradjanskim ratovima i krvoprilićem. Samo oni lideri iz naše prošlosti koji su uspevali da zauzdaju svoje konje sve dok nije sazrelo pravo vreme za prmene. Takva. Marquis of Mondéjar and Count of Tendilla) je verovatno najbolji primer državnika one prve kategorije. Oni koji ne zaziru od čitanja istorijskih knjiga. ko tvrdi da će njegov politički program zadovoljiti svakoga je ili lažljivi demagog ili totalna neznalica. ali medju njima ne bih mogao ni jednog da izdvojim da je u potpunosti uspeo. na kraju bi izgubili sve. većina onih koji su imali opšte blagostanje blizu srca uglavnom su se oslanjali na ekspolzivnu retoriku kako bi privukli što više pristalica. ali nikada i jedan i drugi! Medjutim. Medjutim. kao i oni koji su tačno osetili kada treba jurnuti napred su bili pamćeni kao dobri vladari.Više o tome nešto kasnije. Još od onih vremena kada su Tate i Mame uobličavali sudbinu svojih hordi. Antonio de Mendoza i Paćeko. Taj Antonio je od 1535 do 1550 godine bio prvi vicekralj Nove Španije (današnji Meksiko). a većina onih koji su podržavali takav program. vrlo dobro znaju da bilo ko. biće zapamćeni samo po lomovima koje su stvorili. kao i oni koji su kretali u revolucije suviše rano. Ona druga kategorija političara. do dan danas nijedan politički igrač (bilo da je on neki nadahnuti pojedinac. U medjuvremenu dozvolite mi da vam oduzmem još nešto vremena sa mojim ne-ortodoksnim teoretskim razmišljanjima. 199 . postajale su dve kategorije vodja: oni koji su nastojali da se sačuva sve baš onako kako je do tada bilo i oni koji su imali viziju kako da izmene strukturu društva. markiz od Mondehara i grof od Tendilje (Antonio de Mendoza y Pacheco. iskoristiću da je on zapisao da je tajna dobre vladavije u tome da se menja što je moguće manje. a da i ono malo što je neophodno promeniti treba menjati što je moguće sporije. Može se zadovoljiti ili Kain ili Avelj. bilo da je to neka organizovana grupa) nikada nisu bili spremni da priznaju da njihov politički program nudi samo parcijalna rešenja. dok je kasnije postao drugi vecekralj Perua. oni koji su pokušavali da zaustave progres onda kada su uslovi za promene bile zrele.

Nažalost u Gani više ne postoji niti jedna organizovana politička snaga koja bi zastupala interese obespravljene i mahom nepismene većine stanovništva. Srbija i njima slične zemlje. ribar iz Čokora.U zemljama u razvoju kao što su Gana. Naravo. Obe partije zagovaraju interese jednog te istog stog sloja ganskog društva. Oni ionako znaju da će sledeće izbore izgubiti i prebaciti vruć krompir opoziciji. Pošto je opšte prihvaćeno mišljenje medju partijskim stratezima da će ona partija koja prizna istinu biti izbačena iz igre. Pošto oni koji su dobili na izborima nisu u stanju da ispune svoja obećanja. Za nih je razumevanje kako deluju ekonomske zakonitosti pitanje preživljavanja. ali za to nikoga nije briga. oni su najčešće oterani sa vlasti već posle prvog termina. Totalitarni režimi imaju ogromnu prednost nad demokratijama. Marketing dobija izbore. obe partije tvrde da će doneti sreću i blagostanje svim Gancima. (To je razlog zbog kojeg sam obelodanio moje komunističke inklinacije da sam rodjen kao Kinez. U drugačijem scenariju. siguran sam da zna da sabere dva i dva! Već sam u Sedamnaestoj glavi konstatovao da obe političke partije u Gani imaju do te mere slična gledišta da bi komotno mogle da se ujedine kada ne bi bilo ličnih ambicija njihovih političkih lidera. Sve što im treba je lojalna policija i dobra diplomacija da zabašuri zlodela te lojalne policije. Možete li zamisliti šta bi se desilo sa Kinom kada bi Kinezi pre vremena uveli vestminsterski tip demokratije? Ili šta bi bilo od Britanije kada bi se opet odlučili na neko kromvelovsko rešenje?) Hajdemo sada nazad u Ganu. Sadašnja politička situacija u toj zemlji je obeležena bespredmetnim i sterilnim prepucavanjima izmedju NPP i NDC. vlada na taj način prazni državnu blagajnu. a pošto 200 . Takvo mišljenje je ogromno potcenjivanje ganskog izbornog tela. Jedan od mojih suseda Tete. Pošto medju postojećim strankama nema pravih političkih razlika. mi je otkrio da glavne komponente tržišne privrede nisu ponuda i potražnja nego naštimavanje ponude i potražnje špekulacijama. političari su spremni da obećaju bilo šta samo da bi zadobili glasače. Zbog toga su u takvim zemljama nikada nije desilo da neka politička stranka opstane na vlasti duže od dva izborna termina. One predstavljaju zanemarljivu manjinu dobro-stojećih Ganaca. Njima nije potreban marketing da bi ostali na vlasti. oni počinju da troše rasipnički kako bi napravili nekoliko čuda i podigli životni standard glasača. koje su odnedavna prihvatile više-stranačku demokratiju. kako bi ostali na vlasti još jedan termin. Ako je tako nešto mogao potpuno sam da zaključi. Glasači nisu budale! Oni razumeju zakone političke ekonomije bolje od svih stručnjaka.

da sam Ganac. obraćam vam se direktno: ako želite da postanete instrumenti pravih promena u svojoj zemlji. Koliko mogu da pratim političku situaciju u Gani kroz elektronsku štampu i kroz razgovore sa mojim prijateljima preko Skajpa.postoji i jaka tribalistička komponenta po kojoj su pripadnici tih partija podeljeni. siguran sam da će ih neka slična grupa zameniti i gurnuti Ganu napred. To je neizbežno. Ko god želi da unese pozitivne promene u Ganu. Vi. snagu koja bi bila u stanju da izazove bogataše i da uvede jednu novu verziju duha Četvrtog juna sa jasnim socijalističkim ciljevima. kvazi-političke grupacije koje će prouzrokovati medjuplemenske sukobe i koje bi ozbiljno uzdrmale nacionalno jedinstvo. to je da oforme jednu novu političku snagu. a to znači da oni slabo poznaju ganske realnosti iz prve ruke. I to ne. Imam dobrih razloga da verujem da će jedna takva partija. levo orijentisanu socijalističku partiju kao što je bio slučaj za vreme PNDC dana. Dečko je bio više nego zabezeknut do koje mere je bio u neznanju o tome kako njegova sopstvena zemlja izgleda u stvarnosti. Ako ima išta što bih želeo da prenesem kao savet mojim ganskim prijateljima. Kao što sam već rekao. To je Omladina sa principijelnim ubedjenjima (Youth With Conviction of Principles. Da li će ova grupa politički preživeti možda je pitanje samo meseci. jednu snagu koja bi mobilisala one potlačene. stavljajući im povez preko očiju (što iglavnom rade sadašnje političke partije). jer su društveno-politički uslovi za to sazreli. napustite udobnost svojih klimatizovanih kuća i preselite se u Čokor. koji ste iz unutrašnjosti. Koliko sam zaključio pregledajući njihove profile na Fejsbuku članovi YWCP su iz dobro-stojećih porodica. plašim se da se ove partije ne pretvore u etničke. YWCP). Zemlja se ne menja u skladu sa vašim željama. Prijatelji moji iz YWCP. već u skladu sa realnostima. pokrenuo bih jednu novu. Pojavila se u redovima NDC. 201 . napustite svoje kuće i idite da živite na selu. pronašao sam da jedna takva grupa već postoji. Niko nije postao revolucionar ako mu stomak nije bio prazan. Tamo ćete širiti pismenost i pomoći svojim zemljacima kako da koriste resurse na sopstvenu dobrobit i na dobrobit nacije! Tamo ćete iskovati svoje političke sudbine. posle izvesnog vremena rada na terenu biti u stanju da mobiliše najveći deo stanovništva. prvo mora da iskusi kako običan narod živi. Sećam se kada sam pre nekoliko godina pokazivao najsiromašnije delove Akre sinu svog najboljeg druga. Tamo ćete naučiti šta je vašem narodu potrebno. setite se šta je Hristos rekao onima koji su želeli da ga slede: ostavite svoje očeve i svoje majke itd! Vi koji ste iz Akre. već priznavanjem gorke istine. Ali čak ako i ne uspeju.

Šta bi trebalo da budu prioriteti jedne takve partije? Neću biti prvi koji će konstatovati da je ganski sistem vlasništva nad zemljom najveća prepreka koja zadržava Ganu na marginama svetskog napretka. U sadašnjoj situaciji nijedna od pomenutih mogućnosti nama realnih šansi da uspe. trebalo bi da se organizuju u pomenutu novu političku partiju. Sa sadašnjim ustavom to nije moguće! Gana ima samo dve mogućnosti da nadje izlaz iz sadašnje situacije. U Gani narod i zemlja nisu kombinovana vrednost već dve potpuno razdvojene kategorije. je kako ostati na vlasti dovoljno dugo da bi takva politička snaga mogla da dovede naciju do društveno-ekonomske tačke poletanja. Gana je još uvek feudalna zemlja. Prva je još jedna revolucija kojom bi se ustav stavio van snage i koja bi počela da gradi novi sitem upotrebom sile. Zemlja i stanovništvo su najznačajnije vrednosti koje bilo koji narod ima. druga mogućnost je da se Ustav radikalno promeni u uslovima parlamentarne demokratije. Zašto bi menjali postojeći sklad: četiri godine meni . pod uslovom da predstavljaju skladno zajedništvo. Na nesreću. Druga mogućnost je takodje nemoguća u današnjoj političkoj atmosferi. u današnjim okolnostima. možda bi i uspeo. Koliko god sam u ovoj knjizi branio Revoluciju četvrtog juna. Ne mogu se praviti čuda u roku od četiri godine. slično kakve su bile Francuska. takva partija će izgubiti vlast pre nego što će biti u stanju da ispuni svoja obećanja. Da je Rolings imao više vremena. najveće pitanje koje Ganci treba da reše pre svega ostalog.četiri godine tebi? Po mom mišljenju. Kao što je već rečeno. Vreme je činilac koji najozbiljnije treba uzeti u obzir. kako bi se izbegle opasnosti nove revolucije i premostila sebičnost sadašnjih političkih vodja.Medjutim. Oni koji vode te dve političke partije neće biti spremni da uvedu bilo kakve promene koje bi izbacije iz koloseka sistem koji im obema odlično služi. ideološke razlike izmedju NDC i NPP su postale samo pitanje retorike. one prosvetljene i nesebične osobe koje bi bile spremne da ostanu van vlasti duže vreme. Niko ne može očekivati takvu nesebičnost od političara da napuste sistem koji im je dao podjednake šanse da dodju s vremena na vreme na vlast. tako nešto ne bi bilo više moguće. Da je Kraljica Viktorija bila upornija u nastojanjima da konfiskuje 202 . Zbog toga. pošto primena bilo kakvog ozbiljnog programa zahteva puno vremena i mnogo žrtvovanja. Niti su Ganci spremni na takvu avanturu niti bi tako što medjunarodna zajednica dopustila. Rusija ili Srbija pre nego što je narod silom oduzeo zemlju svojim feudalnim gospodarima čime su stvoreni uslovi za liberalan razvoj. a ne pravih političkih raslojavanja.

Da bih ilustrovao do koje mere je ganski Ustav jedan društveno retrogresivan akt.“ (Podvlačenje je moje.9% stanovništva. niti socijalistički razvoj ne idu ruku pod ruku sa feudalnim sitemom vlasništva nad zemljom. Nananom su alfa i omega svega što se u Gani dešava. citiraću kako Ustav definiše poglavicu. krv je tekla potocima dok feudalizam nije bio izbrisan i dok se nisu stvorili uslovi za industrijski razvoj. Ko god da je tako bezobrazan da se usudi da čačka po instituciji plemenskih poglavara. Danas se praktično sva politička i ekonomska snaga zemlje nalazi u rukama nekoliko desetina porodica čiji članovi. Oni ispod žita rešavaju sve. Niti kapitalistički.zemlju koja je u vlasništvu stolica te da ju je podelila onima koji su tu zemlju i obradjivali. te postavljena na stolicu ili kožu kao poglavica ili kraljica majka u skladu sa odgovarajućim običajnim pravom i postupkom. more je probilo obalu i 203 . Ostatak. u skladu sa tradicijom imaju pravo da budu birani da budu lokalne poglavice. poglavica je osoba koja pošto pripada odgovarajućoj porodici i ima odgovarajuće poreklo može biti imenovana i izabrana. U Evropi. njenog dečka i sličnih običnih stanovnika Gane koji predstavljaju 99. novinar-istraživač obelodanio je incident kada je jedan od manje važnih Nana počeo da koristi plažu koja je bila pod jurisdikcijom njegove stolice za ekploataciju peska u komercijalne svrhe.. Takav stav se obrazlaže da su Nananom bitan deo ganske tradicije i ganskog nacionalnog tkiva. U Gani nema potrebe za krvoprilićem da bi se taj cilj postigao.. tako puno pominjane drugarice Adjoe. Ali pošto to nije bio slučaj. Sve što treba učiniti je da se izmeni Ustav. te do odluka vlade. Kao posledica takve aktivnosti. „. Afrički feudalni gospodari su se pretvorili u jednu još jaču snagu koja je postala karikatura nekadašnje engleske aristokracije. izlaže se opasnosti.) Iz ovog citata svako može da zaključi da je nejednakost zagarantovana Ustavom. od članova ganske futbalske reprezentacije do presuda Vrhovnog suda. takozvane Nananom. Jedan moj prijatelj. Nkrumah bi možda i uspeo da razvije Ganu u jednu sasvim drugačiju zemlju. Drugim rečima Nananom su Gana! Sadašnji ganski ustav je potpuno zanemario interese moje. Kako je to moguće da u XXI veku neke osobe koje imaju odgovarajuće porodično stablo i poreklo mogu da imaju više prava nego ostali gradjani jedne republike? Cela XXII glava Ustava garantuje im ustavnu zaštitu u istoj meri kakvu neke druge afričke zemlje garantuju belim nosorozima! Član 270 odredjuje da će se bilo kakva odluka Parlamenta koja bi ograničavala ulugu Nananom smatrati nevažećom i ništavom. svih onih 24 miliona Ganaca su samo temperamentni posmatrači i navijači.

Ipak. Sadašnji Ustav. ali je moj drug izgubio posao! Ohrabrujuće je da neki od mojih prijatelja koji pripadaju toj zaštićenoj vrsti Nananom. Podpredsednik bi trebalo da bude na čelu Nacionalne komisije za gradjansko obrazovanje (National Commission on Civic Education. ali da bi u isto vreme trebalo i da se odreknu kontrole nad zemljom koja pripada njihovim stolicama.preplavilo obradivo zemljište. Bilo koji sistem koji nije prihvaćen od naroda. odnosno da i oni dobiju jedno od najviših mesta u republici.eksperata. NCCE). Danas se položaj Podpredsednika svodi samo na to da se zadovolje Severnjaci. Vlada treba da bude sastavljena od profesionalaca i lišena političke samostalnosti. Taj Nana nije za to nikada odgovarao. Najefikasnije vlade su one koje su sastavljene od činovnika . ostaje mrtvo slovo na papiru. Podpredsednik bi takodje trebalo da bude i na čelu ranije pomenute komisije Šradž (CHRAJ). novi Ustav bi trebalo da predvidi i jasnu podelu izmedju stubova vlasti. oni ih i izglasavaju. Gana bi trebalo da napusti predsednički sistem. To je stvorilo nakaradnu situaciju da isti pojedinci koji predlažu zakone. sva vlast se nalazi u rukama partijskih funkcionera i onih Nananom koji stoje iza njih. koja do sada nije dovoljno razvijena da služi svojoj svrsi. Veruju da bi prednosti njihovog boljeg obrazovanja i njhovog neospornog autoriteta nad ganskim masama trebalo da upotrebe u cilju promene situacije. Članovi vlade ne bi trebalo da budu politički izabranici nego stručnjaci koje zapošljava parlament. Oni su uvereni da članovi njihove klase treba da dele sudbinu britanske aristokracije. Po mom mišljenju. ispravljati ih i objašnjavati funkcionisanje sistema običnom narodu. Po meni. Sudstvo treba da postane zasebna politička snaga odgovorna jedino šefu države. u potpunosti podržavaju moja gledišta. U tom kontekstu ne 204 . da bi ih kasnije i primenjivali. Podpredsednik bi trebalo da bude zvaničnik koji će uočavati probleme. Takodje treba promeniti i bolje definisati ulogu Podpredsednika države. Povrh svega. Oni smatraju da bi trebalo da postanu članovi Gornjeg doma jednog budućeg ganskog parlamernta. utvrdjuje da samo članovi parlamenta mogu da postanu članovi vlade. kako bi obezbedio prednost politici one partije koja je na vlasti. te da utvrdi ulogu Predsednika države kao vrhunskog arbitra izmedju Donjeg i Gornjeg doma Parlamenta. oni su u manjini medju Nananom i izgurani su iz političkog života. Pored uvodjenja dvodomnog parlamenta. Podpredsednik bi trebalo da bude nešto kao Vrhunski edukator nacije. imajući u vidu neefikasnost sudsva i činjenicu da je šef države u isto vreme i predsednik vlade.

Ako je Gana zapošljavala fudbalske trenere iz Srbije da vode ganski nacionalni tim. šta bi sprečavalo Ganu da zaposli nekog srpskog. vrata za korupciju su širom otvorena. Takve osobe nemaju teškoća da dobiju dozvolu boravka jer su u očekivanju visokih profita spremne da podmite službenike koji odlučuju. Danas u Gani postoje još uvek mnoge neracionalne prepreke da se stranci dosele u Ganu. Po mom mišljenju. ili kamerunskog stručnjaka za obrazovanje ili za infrastrukturu da budu zaposleni kao ministri prosvete ili saobraćaja. deregulacija bi bilo moćno oružje u borbi protiv korupcije. Samo oni zakoni koji se mogu sprovoditi treba da prežive. Medjutim. S druge strane. ne treba zaboraviti da najjače zemlje sveta i te kako profitiraju od odliva mozgova iz malih zemalja kao što su Gana Srbija. da bi ih na kraju i primenjivali. stranci bi trebalo svuda u modernom svetu da igraju jednu drugačiju ulogu. Neznam ni jednu drugu zemlju u svetu u kojoj su stvorene takve političke okolnosti koje su pogodne za rast korupcije. zbog niskih plata.isključujem ni mogućnost da čak i stranci budu angažovani kao članovi vlade. Zato se oni koji dolaze u Ganu sa dobrim namerama kako bi radili u jednoj izazovnoj sredini. zatim da ih donose. tako i mnogi evropljani i azijati žele da žive u Africi. Medjutim. U stvari. ganski stručnjaci će radije prati sudove u nekom restoranu u Bermingamu. nego što će raditi za šaku kikirikija u svojoj sopstvenoj zemlji. Zašto Gana ne bi sledila primer nekih drugih zemalja i uvela komercijalno državljanstvo. barem što se tiče Gane. Imajići u vidu obilje zakonskih akata koji su doneti tek da bi postojali. ili indijskog. 205 . Kao što mnogi Ganci žele da žive u Evropi. U sadašnjim okolnostima. Ovde moram da napomenem da u Srbiji ima preko 2 hiljade nezaposlenih lekara! Zašto ne bi neki od njih bili pozvani da rade u Gani? Uprkos svim restrikcijama. treba izvršiti reviziju zakonskog sistema. Poptuno je istina ne ne postoji takav opis poslova u Gani za koji se ne bi kvalifikovao neki Ganac. u jednoj lepoj zemlji i medju dobrim ljudima obeshrabruju nepovoljnim zakonima. ili državljanstvo po zasluzi? Gana ima jednu od najbržih stopa porasta stanovništva u svetu i prakrično nema šanse da će Ganci ikada biti etnički ugroženi i postati manjina u sopstvenoj zemlji. kada isti političari imaju ovlašćenja da rade nacrte zakona. u Gani ipak ima puno stranaca koji ili tamo rade ili su investirali u poslove. mora se istaći da mnogi od tih stranaca dolaze u Ganu samo da bi se obogatili. a ne da bi bili primenjivani.

Vojska koja je mobilisana je uvek više motivisana da brani svoju zemlju i svoj narod. „boj ne bije svetlo oružje. motivacija je značajnija od naoružanja.Nakon deregulacije. Jugoslavija je imala jedan dobro zamišljen i razvijen sistem vojne obaveze. Naravno da i škole i porodične starešine treba da ostanu prisutne u obrazovanju. dozvolite da vas podsetim. 206 . Ako ste zaboravili šta sikani znači. sledeći veliki korak za zakonodavce treba da bude masivna reforma školskog sistema. takav sistem je napušten. mi imamo jednu poslovicu. uvele su profesionalnu vojsku koja će biti spremna da se bori za ciljeve koji su strani našim društvenim opredeljenjima.1% stanovništva koji imaju u svom vlasništvu 99% sve imovine u Gani. Obrazovanje u zemljama kao što su Gana i Srbija ne treba da bude ograničeno na škole i slične ustanove koje pripremaju omladinu za buduće profesionalne zadatke. nekoć uspešne države. U Srbiji. te da bude na čelu Nacionalne komisije za gradjansko obrazovanje. Medjutim. Položaj učitelja treba da se podigne sa najniže plaćenih službenika medju one koji su najbolje plaćeni. Nažalost pod pritiskom Zapada. već boj bije srce u junaka“. Niti bi obrazovanje trebalo da bude finansijski prepušteno porodicama i tradiciji. Da privedem moju knjigu kraju. Treba da postoje i druge „povlastice“ koje će učitelji u zabačenim krajevima uživati a ne samo onu ozloglašenu buš-alauns. dodaću još par reči o parajlijama (sikani). Ja se u potpunosti slažem da je profesionalna vojska efikasnija u borbi zahvaljujući svojoj obuci. A pre svega. Baš zbog toga se one političke snage koje zagovaraju globalizaciju i trude da obeshrabre male narode da stvore odbrambene sisteme koji odgovaraju njihovim nacionalnim interesima. ako je glavni zadatak jedne nacionalne armije da brani naciju. To je onaj 0. ali ne i svojoj motivaciji. i sve one zemlje koje su iznikle iz ruševine jedne. ali njima treba dodati još jedan činilac. To je još jedan ustavni absurd koji treba razrešiti na korist Gane. Armija je bila mesto gde su se ljudi opismenjavali i gde su učili i razne profesionalne veštine. To je i bio razlog zbog kojeg sam sugerirao da glavni zadatak Potpredsednika treba da bude u sferi obrazovanja. Gana ima profesionalnu vojsku koju je nasledila iz kolonijalnog perioda. Ranije. To je vojska. armija je bila institucija u kojoj su mlade osobe iz svih krajeva zemlje mogle da se upoznaju sa mladima iz drugih etničkih sredina i da upoznaju razne delove svoje zemlje što im je davalo osećanje jedinstva i svrsishodnosti. Takva armija će teško biti motivisana da se bori u sukobima koji su van dometa interesa njihovog naroda. Bez sumnje je da su slabosti u obrazovnom sistemu možda najveća prepreka da Gana krene napred brže. za svog postojanja.

Oni su kao gnojavi čir na inače zdravom tkivu nacije. niti u Gani. Ali koliko mogu da zaključim po našoj tragično unakaženoj privredi. Ovde moram da priznam da u ovom kratkom periodu koji sam do sada proveo u Srbiji.Za vreme svog hiperaktivnog života imao sam prilike da se srećem sa bogatašima sa svih meredijana. Subjektivni primitivizam srpskih tajkuna ja vrlo sličan mentalitetu ganskih sikanija. Dovoljno je samo prošetati ulicana Beograda pa primetiti koliko gradjevima je zaveštano u filantropske svrhe. koji su svoja bogatstva ostavili na raspolaganju naciji. Većina njih su u službi svojih zemalja i ne predstavljaju strano telo u tkivu svog naroda. a najčešće za stipendije talentovanoj omladini. 207 . to njihovi bogataši nisu. Koliko god da su Ganci divan narod. Kako bi bilo lepo da su oni napravljeni od istog tkiva kao što su bili moj deda i njegova generacija srpskih bogataša iz XIX veka. Nažalost. nisam imao prilike da se bliže upoznam sa novim bogatašima koji vladaju mojom zemljom. verujem da je sebičnjaštvo (subjektivni primitivizam) bogatih od njih stvorio jedno telo koje sa ostatkom naroda ima zajedničko samo jezik kojim govorimo. to nije slučaj ni u današnjoj Srbiji.

video sam da ta knjiga pruža više od onoga što sam nameravao da ispričam. a ja ne želim da i ta zemlja postane žrtvom sličnih neodgovornih činilaca. Dešava se da su knjige doslednije od svojih pisaca. kao što su oštre socijalne razlike. predstavlja dva krokodila koji su kao sijamski blizanci spojeni i imaju zajednički stomak. odnosno da postoje teškoće kako da se pomire pojedinačni interesi sa interesima zajednice. puno puta ponavljana tendencija da sve veći broj Ganaca zadovoljava svoje individualne potrebe na račun potreba zajednice. Sve pomenute slabosti. dve glave se medju sobom bore oko hrane koja ide u zajednički želudac. Moja podsvest je proradila! Zbog neobuzdanih ambicija šovinističkih vodja koji su nekoć iznikli na teritoriji bivše Jugoslavije izgubio sam svoju otadžbinu. uspeo sam da završim knjigu Srbija Južno od Sahare. Ipak. Naročito sam iznenadjen oštrom. One se bore jer svaka od njih želi da uživa u hrani. ostala mi je Gana.EPILOG Danas.tol'ko ćudi“. Kao emotivna uteha. možda bi se setili izreke koja je iscrtana na jednom od adinkra simbola. posle petnaest meseci rada. Stvarno mi nije 208 . Ono je sačuvano i zažeto u narodnim izrekama i poslovicama. Kao krhki Hampti Dampti iz one luckaste engleske pesmice za decu. Teško se može reći da je Gana neka važna zemlja. Njhovo iskustvo nije izgubljeno. nedostatak pravog obrazovanja i široko rasprostranjeno siromaštvo su samo proizvodi subjektivnog primitivizma. Razlog za to je sasvim jednostavan. Kao što ste mogli da naučite iz ove knjige. Ta poslovica nam govori da ljudi nisu stvoreni da se izmedju sebe slože. Hiljadama godina naši pretci su se sudarali sa različitim izazovima koje su se trudili da reše na zadovoljstvo svih kojih se to ticalo. One same biraju svoj cilj. Pošto sam iščitao sve što sam napisao. a na momente čak i zajedljivom kritikom ganskih nedostataka. Funtumfunafu Denkyem Funafu. Izvinjavam se za to. Da su se ganski političari oslonili na mudrost svojih predaka. prvo treba da se podsetimo mudrosti naših predaka. Taj simbol pokazuje da su Akani tradicionalno svesni da subjektivni primitivizam deluje. ali zato su Ganci jedna sposobna nacija koja tek treba da pruži svoj doprinos našoj civilizaciji. Mi Srbi imamo poslovicu „Kol'ko ljudi . +++ Kad god se rešimo da otpočnemo neki ozbiljan posao. Jugoslvija je pala i razbila se u komade. mnogo je razloga zbog kojih Gana još nije našla svoje pravo mesto pod suncem. Zajednički imenitelj za sve te razloge je ona.

Izgleda da poslovični krokodil ipak nema zajednički želudac. Po mom mišljenju. A ta manjina. Afričkom krokodilu je stomak uglavnom prazan. U svojoj ideološkoj kratkovidosti i svom slepom subjektibnom primitivizmu svetski lideri veruju da ono što je dobro za njih. ma koliko to mišljenje može da bude kratkovido i pogrešno. Ma koliko su ta nametnuta rešenja bila dobra. Danas.jasno kako je ganska intelektualna elita propustila da posveti više interesa soptvenoj narodnoj mudrosti. pa i srpskih slabosti. Pored subjektivnog primitivizma. kao i budućih ganskih i srpskih promašaja leži van naših zemalja. U stara vremena makro promene ustrojstva sveta su dolazile postepeno i bivalo je vremena da se čovečanstvo prilagodi. Ili ćeš igrati kako oni sviraju ili te više biti neće. nestrpljenje onih koji pretenduju da vode svet nema milosti prema onima koji zaostaju. Da bi redovno punili svoje stomake. i naše nespremnosti da prihvatimo pluralizam. ipak ste i sami mogli da zaključite da taj drugi razlog današnjih ganskih. Iako sam ga u tekstu pominjao stidljivo. uvek je postojala i manjina koja nije bila srećna. svaki narod bi trebalo da ima pravo da bira svoje puteve ka boljoj budućnosti zavisno od uslova koji preovladavaju u njihovoj sredini. Nova era je počela. Vreme jakih ličnosti koje su nametale svoja rešenja na našu korist je prošlo. postoji još jedan važan razlog koji je uticao na nedostatke Gane. Dali je to posledica delovanaja lokalnih crkava i obožavanja novca? Bez obzira koliko je neko rešenje ili nekakav program dobar. (Setite se pisma gdje Saki švedskoj deci!) 209 . uvek će moće da promeni mišljenje većini ako je ta većina nedovoljno pismena. Sadam i Mubarak su otišli. To je ustvari najveći problem savremenog sveta. dok taj isti pluralizam ne dozvoljava na globalnoj razini. To će se naročito dogoditi ako vodje te manjine imaju zajedničke interese sa stranim silama. I baš zato aligatori i insistiraju da se politički pluralizam uvede na svim lokalnim nivoima. uvek će biti onih koji se sa time neće složiti. bićemo primorani da biramo svoju sudbinu na teži način. ti aligatori žele da pretvore ceo svet u svoje lovište. otišao je i Gadafi. narodnim običajima i navikama. dok većina hrane ide u trbuhe nekih aligatora koji žive pola zemaljske kugle daleko. mora da bude dobro i za ostatak sveta. A tada ćemo još manje moći da budemo svi zadovoljni. Od sada nas neće više moći da štite jake ličnosti. a na korist sveg stanovništva naše planete. A s druge strane mi se još uvek nismo naučili da se ravnamo po mišljenju većine.

niti Srbija ima neke svetle šanse za budućnost. Gana ih još uvek ima. 25. ali čak i oni nezadovoljni su uživali sve privilegije koje im je sistem pružao. Medjutim. on bi joj sekao glavu. Niti će svi kraljevi ljudi i kraljevi konji ponovo sastaviti Hampti-Damptija. U Beogradu. oktobra 2011. oni koji žele prekonoć da stvore svet po sopstvenom liku i da sve ostale uglave u svoje vidjenje „demokratije“ ponavljaju klasičan zločin antičkog bandita Prokrusta koji je želeo da svakog kojeg uhvati mora da učini po meri njegovog kreveta. a ako bi bila kraća rastezao ju je dok ne pukne kičma! Taj siledžija je terorisao putnike sve dok ga Tezej nije bacio na krevet i podvrgnuo ga istom tretmanu.Medjutim. Setimo se samo šta se desilo jednoj uspešnoj državi kakva je bila Jugoslavija. 210 . Ako bi njegova žrtva bila duža od kreveta. Ali da ne gubimo vreme na nešto čega više nema. svet se danas sučeljava sa gomilom razbarušenih gusana koji šikću jedni na druge i farbaju celu jugo-istočnu Evropu u boju guščijih govana. Današnjem svetu je preko potreban jedan novi Tezej. Ulazi Prokrust: i umesto da i dalje imamo jednu uspešnu državu. Istina je da mnogi Jugosloveni nisu bili srećni sa ustrojstvom svoje države.

761 reči). napisan još 1989 godine. i .849 reči).) Lj. Odslužio je dve ture diplomatske dužnosti u Gani osamdesetih i početkom devedesetih godina prethodnog stoleća.Harampasha (2008. izmišljenoj Zapadno-Afričkoj zemlji. 92. Takodje preradjuje svoj pikarski roman Bus to Paradise. 142. Radnja svih ovih literarnih pokušaja odvija se u Ebonilandu.Angelface Nancy (2004. . naselio se u Gani gde je živeo sve do 2010 u vrlo interesantnim okolnostima.910 reči) i prveo je na srpski jezik. (Prevod ima 83.The Kowalski Journal (1997.691 reč.131 reči). Godine 2011. Kao Kodžo Vangorske napisao je i samostalno štampao nekoliko romana i jednu zbirku kratkih pripovedaka na engleskom jeziku: . U ko-autorstvu sa Vjekoslavom Koštom napisao je na srpskom jeziku monografiju Meksiko koju je izdao Institut za Medjunarodnu Politiku i Privredu u Beogradu 1966 godine.BELEŠKA O PISCU Ljubomir Andjelković (poznat i kao Kodžo Vangorske) je ganski pisac i bivši diplomata nekadašnje Jugoslavije. Pošto je dao ostavku.A selection of short stories Cementhoppers and Other Hambugs (1999. oko 45 hiljada reči). . Andjelković sada živi u Beogradu i trenutno je angažovan na dovršavanju romana ELECTIONS! koji je nastavak romana Angelface Nancy. 211 . kao Ljubomir Andjelković kompletirao je sociografsku studiju o Gani Serbia South of the Sahara (91. 153.