You are on page 1of 13

ANTIBIOTICI

Sta su antibiotici?
Antibiotici predstavljaju grupu hemijkih jedinjenja koja usporavaju rast ili unistavaju mikroorganizme, u prvom redu bakterije, koje ne uticu na domacina.

Istorija antibiotika
Sluajnim otkriem 1928. godine oveanstvo je postalo bogatije za jedan od najvanijih lekova u istoriji medicine i poelo je novo doba borbe protiv zaraznih bolesti i njihovih uzronika mikroba. Prouavajui kulture stafilokoka, profesor bakteriologije Aleksandar Fleming uoio je da neke plesni razaraju okolne kolonije bakterija. Po imenu plesni, Penicillium notatum, supstanca je nazvana penicilin. Prvi put je primenjen na oveku 1941. godine i tako je uao u istoriju kao uspean lek koji je spasio hiljade ranjenika tokom II svetskog rata.

Biolosko poreklo
Antibiotici mogu da vode poreklo iz razlicitih organizama: red Eubacteriales u kome su najvazniji rodovi:Pseudomonas,Micrococcus, Lactococcus, Diplococcus, Serratia, Escherichia, Proteus.

red Streptomycetales Plesni Gljive: bazidiomicete i askomicete Liajevi alge biljke ivotinje

Delovanje antibiotika
Razlikuju se dva osnovna tipa delovanja antibiotika na mikroorganizme: 1. mikrobiostatiko, kada spreavaju razmnoavanje 2. mikrobicidno, pri kome unitavaju mikrobe.

Spektar delovanja
Prema spekstru delovanja antibiotici se klasifikuju na: antibakterijske antibiotke koji mogu biti: uskog spektra djelovanja jer deluju samo na Grampozitivne bakterije irokog spektra djelovanja, deluju kako na Grampozitivne tako ina Gram-negativne bakteije Tuberkulostatici antifungalni antibiotici, koji deluju na plesni i gljive citostatici koji deluju na elije malignih tumora antibiotici koji inhibiraju rast ameba.

Klasifikacija antibiotika
Klasifikacija antibiotika moe se izvriti prema sledeim kriterijumima: prema biolokom poreklu prema spektru delovanja prema hemijskoj strukturi prema nainu delovanja prema stepenu delotvornosti.

Hemijska struktura
Hemijska struktura takoe predstavlja kriterijum za klasifikaciju antibiotika. Prema njoj antibiotici mogu biti derivati razliitih organskih jedinjenja: aminokiselina ili oligopeptida polipeptida oligosaharida glikozida nukleozida polienski antibiotici. Najvanije grupe su: penicilini, cefalosporini, aminoglikozidi, tetraciklini, makrolidi, sulfonamidi itd.

Osetljivost na antibiotike
Osetljivost bakterija na antibiotike je antibiogram, a ista osetljivost gljivica je antimikogram. Na osnovu ispitane osetljivosti bakterija i gljivica saznaje se na koje su sredstvo (antibiotik) osetljivi, odnosno otporni. Antibiotici ne bi trebalo da se primenjuju bez antibiograma jer se njima ne postie leenje, a istovremeno se bakterijama pomae da steknu otpornost na primenjeni antibiotik.

Penicilin
Penicilin je prvi proizvedeni antibiotik u koliinama koje su bile dovoljne za spaavanje miliona ivota. Otkrio ga je Aleksandar Fleming 1928. godine u Londonu. Do otkria je dolo sasvim sluajno. U posudu sa gajenim kulturama bakterija stafilokoka upao je komadi plesni Penicillium notatum i unitio bakterijske kolonije. Fleming je kasnije utvrdio da ta plesan izluuje neku materiju koja unitava bakterije i nazvao je penicilin. Masovna proizvodnja ovog antibiotika poinje 1944. g. i smatra se jednom od prekretnica u biotehnologiji.

Posle samog otkria plesni koja stvara penicilin kree se sa istraivanjima u cilju pronalaenja onog soja Penicillium-a koji e proizvoditi najveu koliinu ovog antibiotika. U tu svrhu bakterije se podvrgavaju delovanju razliitih mutagena kojima se poveava uestalost mutacija. U industrijskoj proizvodnji penicilina ve od 1951. g. Flemingova plesan P. notatum je zamenjena novom vrstom Penicillium chrysogenum.

Hemijski izgled penicilina

Biohemijska struktura penicilina.