You are on page 1of 61

Prof.

Dr Biljana Rakić
biljana.rakic@eknfak.ni.ac.rs

Uloga države u borbi protiv
siromaštva

Pojam siromaštva
Siromašnim se smatra svako lice čiji je dohodak ispod
nekog egzistencijalnog minimuma (linije siromaštva)
neophodnog za zadovoljenje osnovnih životnih
potreba.
 2,8 mlrd ljudi živi sa manje od 2$ na dan
 1,2 mlrd ljudi živi sa manje od 1$ dnevno
 od 100 dece svako 8. dete ne doživi svoj peti
rodjendan
 svaki 9. dečak i svaka 14. devojčica ne idu u školu

ispod apsolutne linije siromaštva nalaze se punoletna lica čija je potrošnja na mesečnom nivou niža od minimalnog iznosa neophodnog za hranu (nutricionistički minimum propisan od strane FAO) i druge izdatke koji ne obuhvataju hranu (osim trajnih dobara i rente). . • Relativno siromaštvo .relativna linija siromaštva određuje se kao 60% medijane prosečne potrošnje po potrošačkoj jedinici (a na osnovu metodologije Eurostata).Šta je siromaštvo? • Apsolutno siromaštvo .

Siromaštvo u EU • EU meri relativno siromaštvo • Procenat stanovništva koje živi u riziku od siromaštva u zemljama članicama EU varira između 10% i 23% • Najniža stopa siromaštva je u Holandiji i Češkoj Republici • Najveći rizik od siromaštva beleži se u Letoniji. . Rizik od siromaštva visok je i u mediteranskim i baltičkim zemljama.

• 2007. obrazovnim i komunalnim uslugama. godine . godine .7. podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja.siromaštvo je smanjeno na 6.14% ili oko 1 milion ljudi u Srbiji je bilo siromašno.6%. • 2008. zdravstvenim.9% građana je živelo ispod apsolutne linije siromaštva . • Osnovni cilj sprovođenja SSS je bio da se apsolutno siromaštvo u Srbiji prepolovi do 2010. • 2002. godine . godine. pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba. neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti.Siromaštvo u Srbiji • U Srbiji je siromaštvo definisano kao višedimenzionalni fenomen koji.

.

937 dinara po potrošačkoj jedinici.linija siromaštva je 4.883 dinara • U 2008. . . .linija siromaštva je bila 6.221 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici. .• U 2003. • U 2007.970 dinara mesečno po jedinici jednake potrošnje. .siromašna su bila sva domaćinstva čija je potrošnja po potrošačkoj jedinici bila manja od 8. • U 2006.siromašna su bila sva domaćinstva u kojima je potrošnja bila ispod 7.

14% ili oko 1 milion ljudi je bilo siromašno • U 2007. • U 2010.2% stanovništva .6.• U 2002.000.6% ili oko 490.000 Relativna linija siromaštva pokazuje da je u Srbiji siromašno 13. godini . godini – oko 700. godini .

godini iznosila je 3. • Oštrina siromaštva . odnosno dalje ispod linije siromaštva od drugih (i daje im veći značaj) • I dubina i oštrina siromaštva su manji u gradskim područjima.1%. godina dubina siromaštva iznosila 2.5%. . dok je u 2008.u 2007.• Dubina i oštrina siromaštva – smanjeni • Dubina (jaz) siromaštva .indikator koji uzima u obzir to što se neki siromašni nalaze dublje u siromaštvu.

Raspodela dohotka  Pravična .  Nejednakost u raspodeli .kada vlasnik faktora proizvodnje prisvaja dohodak koji je rezultat angažovanja njegovih faktora proizvodnje. već ga opredeljuje tržišni položaj učesika u razmeni.kada tržišni rezultat nije nagrada prema učinku. .

pri kome jedni imaju odredjene mogućnosti ekonomskog izbora dok su drugima te mogućnosti uskraćene” .Pojam ekonomske nejednakosti Ekonomska nejednakost – savremeni problem? • Staro shvatanje – nejednakost je odredjena nivoom ekonomske razvijenosti • Novo shvatanje – nejednakost je ta koja odredjuje dohodak i ekonomski rast Nejednakost je “suštinski disparitet.

Funkcionalna – koja pokazuje kako se dohodak deli medju proizvodnim činiocima 2.Raspodela dohotka se posmatra kao: 1. Personalna – koja opisuje raspodelu svih vrsta dohodaka izmedju pojedinaca i domaćinstava .

Personalna i funkcionalna distribucija dohotka .

pravičnost u raspodeli • Jednakost – svi primaju jednake dohotke • Pravičnost – fer raspodela “nacionalnog kolača” (normativni koncept koji govori kakva bi raspodela trebala da bude) .Jednakost vs.

5. 2. 3. razlike u sposobnostima pojedinaca razlike u zanimanju pojedinaca različite investicije u ljudski kapital diskriminacija razlike u dohotku od vlasništva . 4.*Izvori ekonomske nejednakosti * Postoji više izvora nejednakosti u raspodeli dohotka: 1.

1. Lorencova kriva 3. . Decili (analizom promena učešća u dohotku pojedinih decila ukupnog stanovništva) ili kvintili 2.Merenje nejednakosti* Merenje ekonomske nejednakosti je složen problem. a i zbog toga što sam postupak izračunavanja nije jednostavan. zbog postojanja više načina da se ona odredi. Numerički pokazatelji nejednakosti.

1. od siromašnijih ka bogatima. dok se skala ne završi sa najbogatijih 10%.c. • Kvintili – petine stanovništva (od najsiromašnijih do najbogatihih 20%). .. Decili • Stanovništvo se poredja po visini dohotka p. od najsiromašnijih do najbogatijih. • Na skali se redjaju sukcesivne desetine stanovništva.

Što se više udaljava od linije jednakosti. veća je nejednakost u raspodeli.2. . tj. liniji potpune jednakosti u raspodeli. Lorencova kriva Lorencova kriva je kriva koja grafički prikazuje nejednakost u raspodeli dohotka. Počinje i završava se na liniji od 45 stepeni.

.

3. a) b) c) d) e) Gini koeficijent Koeficijent varijacije Standardna devijacija logaritma Atkinsonova mera dohodnih razlika Rang . Numerički pokazatelji nejednakosti Koriste se da brojčano izraze stepen nejednakosti u raspodeli.

potpuna jednakost.potpuna nejednakost. .a) Gini koeficijent Gini (Džini) koeficijent se najčešće koristi za izražavanje nejednakosti. • 1 . Izračunava se po formuli: Njegova vrednost se kreće izmedju: • 0 .

.b) Koeficijent varijacije • To je drugi numerički pokazatelj nejednakosti. tako da nije osetljiv na promene u dohocima niti na promene u veličini stanovništva. Izračunava se kao: Merenje se zasniva na odstupanju svih dohodaka od proseka.

• Za njegovo izračunavanje se koristi sledeća formula: • gde je: . ali nije osetljiv na transfere koji se odvijaju medju bogatima.c) Standardna devijacija logaritma • Ovaj pokazatelj pridaje veći značaj promenama u dohotku na donjem kraju lestvice.

• Npr. . ako je A = 0.12 to znači da se isti nivo blagostanja mogao postići sa 88% ukupnog dohotka samo da je taj dohodak bio ravnomerno rasporedjen.d) Atkinsonova mera dohodnih razlika • Ovaj pokazatelj meri nejednakost kroz gubitke u blagostanju koje društvo trpi zbog nerevnomerne raspodele.

Nejednakost u Srbiji .

Lorencova kriva 2. Decili Nema značajnijih promena u nejednakosti između domaćinstava. Gini koeficijent 3.NEJEDNAKOST U SRBIJI 1.8% .3%. dok je siromaštvo kada je nosilac domaćinstva muškarac je 7. Siromaštvo kada je nosilac domaćinstva žena je nešto izraženije 8.

5 пута већа у односу на 10% најсиромашнијих .Лоренцова крива 100 % дохотка 80 60 2007 2003 40 20 0 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 % домаћинстава Потрошња 10% најбогатијих je 5.

0.) što ukazuje na to da nema značajnihih promena u nejednakosti izmedju domaćinstava. .26 u 2008..27 u 2007.Gini koeficijent Gini koeficijent je ostao takoreći nepromenjen (0.

Potrošnja domaćinstva po decilima Pokazuje da je potrošnja srednje klase i najsiromašnijih domaćinstava natprosečno rasla u odnosu na opštu populaciju Srbije .

3%. Procenat siromašnih u gradskim područjima je niži nego u ruralnim područjima. Najugroženija su domaćinstva sa 6 i više članova .Ko su siromašni u Srbiji? Najveći procenat siromašnih je u kategoriji nezaposlenih – 19.

.

4-članih i 5-članih domaćinstava.5% na 10.9%. Povećanje procenta siromašnih nalazimo kod 3članih. procenat siromašnih domaćinstava sa šest i više članova smanjen je sa 13.Ipak. Najmanji je procenat siromašnih domaćinstava sa 3 i 4 člana .

.

Najveći broj siromašnih nalazimo u kategorijama:  dece do 13 godina i  najstarijeg stanovništva – stari 65 godina i više . .10.1%.

.

. a onda kriza . godine značajno je doprineo padu siromaštva.Rast BDP-a od 2003. . do 2008.

Potrošnja srednje klase i najsiromašnijih domaćinstava je natprosečno rasla u odnosu na opštu populaciju Srbije .

3 streteška pravca Strategije za smanjenje
siromaštva:
1. Dinamični privredni rast, sa naglaskom na otvaranju
novih radnih mesta i povećanju zarada,
2. Sprečavanje nastanka novog siromaštva kao
posledica restruktuiranja privrede,
3. Efikasna primena postojećih i definisanje novih
programa, mera i aktivnosti usmerenih na
najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe, naročito u
najmanje razvijenim područjima.

Vlada planira da unapredi mere koje imaju cilj
smanjenja siromaštva i bolju socijalnu inkluziju, sa
naglaskom na osetljivim i marginalizovanim
grupama stanovništva.

Prelazak sa koncepta smanjenja siromaštva
na koncept socijalne inkluzije
• Ovaj prelazak je motivisan potrebom da se mere
Vlade usklade sa politikama EU koje vode
delotvornijoj socijalnoj koheziji.
• Zasnivaće se na unapređenju kvaliteta života svih
društvenih kategorija i biće sastavni deo procesa
evropskih integracija.

Животни стандард- куповна моћ
БДП ППП/ст

000 $
Данска

37

Финска

35

Ирска

37

Пољска

16

Словачка

19

Чешка

22

Румунија

11

Бугарска

11.1

Хрватска

15

Мађарска

17

Србија

11.2
0

10

20

30

40

7 0 Србија Бугарска Румунија Хрватска Словенија Мађарска .3 22.5 15.БДП 160 млрд ЕУР 2001 137 140 2008 120 105 100 80 59.Економска снага .5 60 40 20 48 45 34 31.8 37.3 12.5 25.

003% ЕУ Г7=54% . Остали 25% ЕУ 30% Индија 2% Русија 3% Кина 6% САД Јапан 26% 8% СРБИЈА = 0.БДП 2007.

УЗРОЦИ СИРОМАШТВА У СРБИЈИ .

Транзициони модел привредног раста Србије • Привредни раст базиран на екстерном приливу капитала • Јаз штедња-инвестиције • Девастација индустрије • Незапосленост • Селективне структурне промене 1990. 2009.6% Зараде 13.9% 180 Продуктивност 160 рада 140 БДП 120 Запосленост 100 45 80 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 .7% Продуктивност 6. БДП 100 85 Индустрија 100 51 Транзициони макроекономски ефекти 2001-2008 300 280 Ланчани индекси 2000=100 260 240 220 Нето зараде 200 БДП 5.2% Запосленост -0.

Развојни ризик 1: демографски Демографски дебаланс  Трендови – негативни  Просечно 24. .000 становника мање годишње  Стопа фертилитета 33% испод нивоа просте репродукције  Сваки 6. старији од 65 год.

Пројекције становништва Србије до 2052. ( 3 вариј анте) 8000 у хиљадама 7500 7000 6760 6500 6000 5500 5000 1971 попис 1991 2002 ниска 2027 средња 2052 висока .

000 2009.Развојни ризик 2: пад индустријске запослености Грански аспект 2007 58 Машине иуређаји 79 Ишчезавање великих инд.000 25 Хемијска 39 51 Металскикомплекс 85 37 Текстилна 93 76 Прехрамбена 103 u 000 0 20 40 60 80 100 120 . система ВИС 2001 Год. 62 217 682. 28 55 127. Градови – инд центри (више од 1000 радника) В И С Запосле ни у ВИС 1990.

Развојни ризик 3: неконкурентност привреде Извоз по становнику 2007 2006 2005 1869 Румунија 2398 Бугарска 9410 Мађарска 15470 Словенија 2785 Хрватска 869 Србија у$ 0 2000 4000 6000 8000 10000 12000 14000 16000 .

5 пута већа у односу на 10% најсиромашнијих Лоренцова крива 100 % дохотка 80 60 2007 2003 40 20 0 0 10 20 30 40 50 60 % домаћинстава 70 80 90 100 .Развојни ризик 4: социјални Потрошња 10% најбогатијих 5.

Развојни ризик 5: образовни Функционалност образовања 9 % Образовање у БДП Данска 8 Шведска 7 Словенија 6 Финска Аустрија Мађарска Пољска 5 Хрватска Бугарска Словачка 4 Чешка Србија 3 400 PISA-скорови Румунија 440 480 520 560 600 .

ГЛОБАЛНА РЕЦЕСИЈА .утицај на Србију • Криза захватила цео регион ЈИЕ • Последице на Србију: Индекс финансијске кризе у Србији 8 6 4 – Ефекат sudden stop-a 2 – Рецесиони удари на привреду због 0 пада инвестиција и -2 пада извоза • Транзициони застој 2007:Q2 2007:Q3 2007:Q4 2008:Q1 2008:Q2 2008:Q3 Metodologija:IMF -4 IKAC (Indeks of Capital Accaunt Groups)=FX+K+NEER+S 2008:Q4 .

1 5 4 Zemlje u razvoju.4 .1 5.5 0 Oktobar 2008 -1 -0.4 3 2. 3.3 Novembar 2008 -0. -0 .2 Centralna i Istočna Jan-09 E v ro p a .Пад БДП Prognoza IMF .rast BDP 6 6.5 2 1 0.3 3.

Пад индустријских поруџбина 5 -5 Aвг-2008 Сеп-2008 Окт-2008 Нов-2008 Дец-2008 Јан-2008 -15 Бугарска -25 Француска EУ-27 Мађарска EA-16 Немачка Словачка -35 -45 -месец у односу на месец претходне године-55 Србија .

Одрживост курса . Однос штедња-инвестиције 2. Инфлациони притисци 3.Макроекономски проблеми: 1.

5 5 5.5 2 2.5 .5 1 1.5 3 3.5 4 4.5 7 7.5 6 6.Однос штедња-инвестиције 2007 2006 Шт едња И нв ест иције 2005 2004 2003 2002 000 мил 2001 ЕУР 0 0.

Спољни дуг 35 млрд ЕУР % БДП 80 70 30 60 25 50 20 40 15 30 10 20 5 10 0 0 2002 2003 2004 BDP 2005 Dug-ukupan 2006 % BDP 2007 2008 .

СДИ 2000-2008 Србија млрд $ 14 Бугарска 34 Словачка 25 Хрватска 21 Румунија 50 Мађарска 41 Чешка 61 Пољска 101 0 20 40 60 80 100 120 .

 Фискални импулс од -3.5% компезује пад тражње.5 0.5 .5 1 1.5 -1 -0.5 -2 -1.9 0 0.Фискално прилагођавање 2009. не угрожава одрживост јавног дуга Фискални јаз % БДП 2008 -2.2  Рационализација трошкова државе  Повећање ефикасности наплате пореза (`сива зона`) -2  Финансирање кључних развојних инфраструктурних пројеката  Реформа пензионог и здравственог система 2007 -1.6 2006 2005 -2.

Duing business 2009. 36 процедура. Наплата спорних потраживања у Србији: 635 дана. 30% вредности дуга .Развојни приоритет у 2009: Стварање конкурентног амбијента Услови пословањ а Оснивање предузећа Србија 86 90 149 Хрватска 97 93 Мађарска 45 Бугарска Румунија РАНГ Укњижавање имовине Плаћањ е пореза Решавањ е спорова Затварање Предузећа 110 115 121 101 103 162 139 99 43 45 78 67 87 81 96 127 12 53 48 26 90 145 123 134 37 81 46 100 103 57 62 88 90 72 ДРЖАВА Изда Радна вање регулатива дозво ла Светска банка.

46 5. Switzerland 2.59 5.The Global Competitiveness Index 2009–2010 (rankings and 2008–2009 comparisons) GCI 2009–2010 Country/Economy Score GCI 2008–2009 Rank* 1. Denmark 6. United States 3.55 5.37 2 1 5 4 3 6 7 9 . Finland 7.37 5. Japan 5. Sweden 5.43 5. Singapore 4.51 5. Germany 8.60 5.