You are on page 1of 33

ZAKON O JAVNOM TUILATVU

("Sl. glasnik RS", br. 116/2008 i 104/2009) Glava prva OSNOVNE ODREDBE lan 1 Ovim zakonom se ureuje organizacija i nadlenost javnih tuilatava, uslovi i postupak za izbor i prestanak funkcije javnog tuioca i zamenika javnog tuioca, prava i dunosti javnog tuioca i zamenika javnog tuioca, vrednovanje rada javnog tuioca i zamenika javnog tuioca, napredovanje i disciplinska odgovornost javnog tuioca i zamenika javnog tuioca, obavljanje poslova pravosudne uprave i tuilake uprave u javnim tuilatvima, obezbeivanje sredstava za rad javnih tuilatava i druga pitanja od znaaja za rad javnih tuilatava. Javno tuilatvo lan 2 Javno tuilatvo je samostalni dravni organ koji goni uinioce krivinih dela i drugih kanjivih dela i preduzima mere za zatitu ustavnosti i zakonitosti. Javno tuilatvo vri svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrenog meunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona. Osnivanje i organizacija lan 3 Republiko javno tuilatvo je najvie javno tuilatvo u Republici Srbiji. Sedite Republikog javnog tuilatva je u Beogradu. Osnivanje, sedita i podruja drugih javnih tuilatava ureuju se zakonom. Funkcija javnog tuilatva lan 4 Funkciju javnog tuilatva vre Republiki javni tuilac i drugi javni tuioci u skladu sa zakonom. Samostalnost u radu lan 5 Javni tuilac i zamenik javnog tuioca je samostalan u vrenju svojih ovlaenja. Zabranjen je svaki uticaj na rad javnog tuilatva i na postupanje u predmetima od strane izvrne i zakonodavne vlasti, korienjem javnog poloaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi nain kojim moe da se ugrozi samostalnost u radu javnog tuilatva. Obeleja javnog tuilatva lan 6 Javno tuilatvo ima peat koji sadri naziv i sedite javnog tuilatva i naziv i grb

Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonima. Na zgradi u kojoj je smeteno javno tuilatvo moraju biti istaknuti naziv javnog tuilatva, grb i zastava Republike Srbije. Javni tuilac i zamenik javnog tuioca u vrenju javnotuilake funkcije koriste slubenu legitimaciju i znaku. Obrazac, izgled i nain upotrebe slubene legitimacije i znake blie e se urediti Pravilnikom o upravi u javnim tuilatvima. Slubeni jezik i pismo lan 7 U javnim tuilatvima u Republici Srbiji u slubenoj upotrebi su srpski jezik i iriliko pismo. Slubena upotreba drugih jezika i pisama ureuje se zakonom na osnovu Ustava. Dunost dostavljanja spisa javnom tuilatvu lan 8 Sudovi, drugi dravni organi, organi jedinica lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i druge organizacije i pravna lica duni su da javnom tuilatvu na njegov zahtev, dostave spise i obavetenja potrebna za preduzimanje radnji za koje je nadleno. Kada javno tuilatvo vezuje zakonski rok, duni su da mu spise neodlono dostave. Dunost pruanja podataka i objanjenja javnom tuilatvu lan 9 Svi su duni da javnom tuilatvu, na njegov zahtev, neposredno prue objanjenja i podatke koji su mu potrebni za preduzimanje radnji na koje je zakonom ovlaeno. Javno tuilatvo duno je da prima podneske i izjave o stvarima iz svoje nadlenosti, a moe da trai i dopune i objanjenja u vezi s primljenim podnescima i izjavama. Obavetavanje javnosti lan 10 Javno tuilatvo moe da upozna javnost o stanju kriminaliteta i drugim pojavama koje zapazi u radu, u skladu sa Pravilnikom o upravi u javnim tuilatvima. U granicama svojih zakonom odreenih ovlaenja i u skladu s interesima postupka, vodei rauna o zatiti privatnosti uesnika postupka, javno tuilatvo moe obavetavati javnost i o pojedinim predmetima u kojima postupa. Znaenje izraza u ovom zakonu lan 11 Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju znaenje: 1. "Javnotuilaka funkcija" je funkcija javnog tuioca i funkcija zamenika javnog tuioca; 2. "Javni tuilac" je Republiki javni tuilac i drugi javni tuioci; 3. "Obavezno uputstvo" je nalog neposredno vieg javnog tuioca niem javnom tuiocu i

nalog javnog tuioca zameniku javnog tuioca da preduzme odreene radnje u okviru svojih zakonskih ovlaenja; 4. "Prvi put izabran" podrazumeva prvi izbor na javnotuilaku funkciju. Glava druga UREENJE JAVNOG TUILATVA 1. POJAM I VRSTE Pojam lan 12 Javno tuilatvo ine javni tuilac, zamenici javnog tuioca i osoblje javnog tuilatva. Funkciju javnog tuilatva vri javni tuilac. Svi u javnom tuilatvu podreeni su javnom tuiocu. Vrste javnih tuilatava lan 13 Javno tuilatvo Republike Srbije ine Republiko javno tuilatvo, apelaciona javna tuilatva, via javna tuilatva, osnovna javna tuilatva i javna tuilatva posebne nadlenosti. Javna tuilatva posebne nadlenosti su Tuilatvo za organizovani kriminal i Tuilatvo za ratne zloine. Republiko javno tuilatvo, Tuilatvo za organizovani kriminal i Tuilatvo za ratne zloine, osnivaju se za teritoriju Republike Srbije. Tuilatvo za organizovani kriminal i Tuilatvo za ratne zloine imaju sedite u Beogradu. Apelaciono javno tuilatvo osniva se za podruje apelacionog suda. Vie javno tuilatvo osniva se za podruje vieg suda, a osnovna javna tuilatva se osnivaju za podruje osnovnog suda. Osnivanje, sedite i podruja apelacionih, viih i osnovnih javnih tuilatava ureuju se posebnim zakonom. Javno tuilatvo moe imati posebno odeljenje, koje se obrazuje za gonjenje odreenih krivinih dela, u skladu sa posebnim zakonom. Tuilatvo za organizovani kriminal moe imati odeljenja van svog sedita, u skladu sa posebnim zakonom. Stvarna nadlenost lan 14 Stvarna nadlenost javnog tuilatva odreuje se u skladu sa odredbama zakona koje vae za utvrivanje stvarne nadlenosti suda, osim kada zakonom nije drukije odreeno. Mesna nadlenost lan 15

Mesna nadlenost javnog tuilatva odreuje se u skladu sa zakonom kojim se ureuju sedita i podruja javnih tuilatava. 2. HIJERARHIJA Nadreenost neposredno vieg javnog tuioca niem javnom tuiocu lan 16 Nii javni tuilac podreen je neposredno viem javnom tuiocu, a nie javno tuilatvo neposredno viem javnom tuilatvu. Osnovno javno tuilatvo je nie u odnosu na vie javno tuilatvo, a vie javno tuilatvo je nie u odnosu na apelaciono javno tuilatvo. Javno tuilatvo posebne nadlenosti i apelaciono javno tuilatvo je nie u odnosu na Republiko javno tuilatvo. Svaki javni tuilac je podreen Republikom javnom tuiocu i svako javno tuilatvo Republikom javnom tuilatvu. Sukob nadlenosti lan 17 Sukob nadlenosti izmeu javnih tuilaca reava neposredno vii javni tuilac koji je nadreen za javne tuioce koji su u sukobu nadlenosti. Sukob nadlenosti izmeu javnih tuilaca posebne nadlenosti meusobno i sukob nadlenosti javnih tuilaca posebne nadlenosti i drugih javnih tuilaca reava Republiki javni tuilac. Obavezna uputstva neposredno vieg javnog tuioca niem javnom tuiocu lan 18 Neposredno vii javni tuilac moe izdati niem javnom tuiocu obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima kada postoji sumnja u efikasnost i zakonitost njegovog postupanja, a Republiki javni tuilac svakom javnom tuiocu. Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadrati razlog i obrazloenje za njegovo izdavanje. Nii javni tuilac koji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano moe izjaviti prigovor sa obrazloenjem Republikom javnom tuiocu u roku od osam dana od dana prijema uputstva. Prigovor se podnosi preko javnog tuioca koji je izdao obavezno uputstvo i koji je duan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao. Javni tuilac koji je izjavio prigovor je duan da postupa po uputstvu do odluke neposredno vieg javnog tuioca, odnosno odluke Republikog javnog tuioca. Neposredno vii javni tuilac, u postupku preispitivanja, moe da donese odluku kojom stavlja van snage svoje obavezno uputstvo i u tom sluaju prigovor se ne dostavlja Republikom javnom tuiocu. Republiki javni tuilac duan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo.

Protiv obaveznog uputstva Republikog javnog tuioca prigovor nije doputen. Devolucija lan 19 Neposredno vii javni tuilac moe preduzeti sve radnje za koje je ovlaen nii javni tuilac i tada je duan da donese obrazloeno reenje. Nii javni tuilac koji smatra da je reenje neposredno vieg javnog tuioca neosnovano moe izjaviti prigovor Republikom javnom tuiocu u roku od osam dana od dana prijema reenja. Prigovor se podnosi preko javnog tuioca koji je doneo reenje i koji je duan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita reenje koje je izdao. Do donoenja odluke po prigovoru nii javni tuilac ne moe preduzimati radnje u predmetu. Neposredno vii javni tuilac, u postupku preispitivanja, moe da donese odluku kojom stavlja van snage svoje reenje i u tom sluaju prigovor se ne dostavlja Republikom javnom tuiocu. Republiki javni tuilac duan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na reenje. Supstitucija lan 20 Neposredno vii javni tuilac moe ovlastiti nieg javnog tuioca da postupa u stvari iz nadlenosti drugog nieg javnog tuioca kada je nadleni javni tuilac spreen iz pravnih ili stvarnih razloga da postupa u pojedinom predmetu i tada je duan da donese obrazloeno reenje. Izuzetno, Republiki javni tuilac moe ovlastiti Tuioca za organizovani kriminal da postupa u pojedinom predmetu iz nadlenosti drugog tuioca radi efikasnijeg voenja postupka ili drugih vanih razloga i tada je duan da donese obrazloeno reenje. Protiv reenja Republikog tuioca prigovor nije doputen. Uvid u predmete nieg javnog tuioca lan 21 Radi ostvarivanja nadreenosti, Republiki javni tuilac ima pravo da izvri uvid u svaki predmet, a neposredno vii javni tuilac u svaki predmet nieg javnog tuioca. Zahtev za uvid dostavlja se niem javnom tuiocu koji nakon toga neodlono dostavlja predmet neposredno viem javnom tuiocu. Odgovornost lan 22 Republiki javni tuilac rukovodi radom i predstavlja javno tuilatvo. Republiki javni tuilac odgovoran je za rad javnog tuilatva i za svoj rad Narodnoj skuptini. Javni tuilac odgovara za rad javnog tuilatva i za svoj rad Republikom javnom tuiocu i Narodnoj skuptini, a nii javni tuilac i neposredno viem javnom tuiocu.

Zamenici javnog tuioca odgovaraju za svoj rad javnom tuiocu. Nadreenost javnog tuioca zameniku javnog tuioca lan 23 Zamenik javnog tuioca duan je da izvri sve radnje koje mu javni tuilac poveri. Zamenik javnog tuioca moe bez posebnog ovlaenja da preduzme svaku radnju na koju je tuilac ovlaen. Obavezna uputstva javnog tuioca zameniku javnog tuioca lan 24 Javni tuilac moe svome zameniku izdati obavezna uputstva za rad i postupanje. Obavezno uputstvo javni tuilac izdaje u pismenoj formi i mora da sadri obrazloenje za njegovo izdavanje. Zamenik javnog tuioca koji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano moe izjaviti prigovor sa obrazloenjem neposredno viem javnom tuiocu u roku od osam dana od dana prijema uputstva. Prigovor se podnosi preko javnog tuioca koji je izdao obavezno uputstvo i koji je duan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao. Javni tuilac, u postupku preispitivanja, moe doneti odluku da stavi van snage svoje obavezno uputstvo i u tom sluaju prigovor se ne dostavlja neposredno viem javnom tuiocu. Zamenik javnog tuioca koji je izjavio prigovor je duan da postupa po uputstvu do odluke neposredno vieg javnog tuioca. Neposredno vii javni tuilac duan je da donese odluku u roku od osam dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo. Odluka neposredno vieg javnog tuioca po prigovoru je konana. Opta uputstva Republikog javnog tuioca lan 25 Republiki javni tuilac izdaje u pismenoj formi opta obavezna uputstva za postupanje svih javnih tuilaca radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju. Opta obavezna uputstva Republiki javni tuilac moe da izda i na predlog Kolegijuma Republikog javnog tuilatva. 3. NADLENOST Opta nadlenost lan 26 Kod gonjenja za krivina dela, privredne prestupe i prekraje, javni tuilac postupa pred sudom i drugim dravnim organom, preduzimajui radnje na koje je zakonom ovlaen. Javni tuilac postupa u parninom, upravnom, izvrnom, vanparninom i drugom

postupku, vrei pri tome radnje na koje je posebnim zakonima ovlaen. Javni tuilac postupa u granicama svoje stvarne i mesne nadlenosti, u okviru nadlenosti organa pred kojim postupa. Zahtev za odlaganje i prekid izvrenja lan 27 Javni tuilac moe zahtevati odlaganje ili prekid izvrenja odluke kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredstvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku. Zahtev se podnosi organu koji dozvoljava izvrenje odluke, a ako je izvrenje poelo organu koji ga sprovodi zajedno sa dokazom da je uloio vanredno pravno sredstvo. Posledice usvajanja zahteva lan 28 U sluaju usvajanja zahteva javnog tuioca iz lana 27. ovog zakona, odlaganje ili prekid izvrenja traje do donoenja odluke o vanrednom pravnom sredstvu javnog tuioca. Odluka o odlaganju ili prekidu izvrenja prestaje da vai ako javni tuilac u roku od 30 dana od njenog prijema ne uloi vanredno pravno sredstvo. Nadlenost Republikog javnog tuioca lan 29 Republiki javni tuilac vri nadlenost javnog tuilatva u okviru prava i dunosti Republike Srbije. Republiki javni tuilac nadlean je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u Republici Srbiji i da preduzima sve radnje na koje je javno tuilatvo ovlaeno. Nadlean je i da: 1. ulae vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonom; 2. nadzire rad javnih tuilatava i sprovoenje uputstava, prati i prouava praksu javnih tuilatava i sudova; 3. predlae programe strunog usavravanja javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca; 4. podnosi izvetaje Narodnoj skuptini; 5. vri druge poslove odreene zakonom. U poslovima iz svoje nadlenosti, Republiki javni tuilac postupa neposredno i preko svojih zamenika. Nadlenost apelacionog i javnih tuilaca posebne nadlenosti lan 30 Apelacioni javni tuilac vri nadlenost apelacionog javnog tuilatva i nadlean je da postupa pred apelacionim sudom i drugim sudovima i organima na nain propisan zakonom, kao i da nadzire i usmerava osnovna i via javna tuilatva sa svoje teritorije, u skladu sa ovim zakonom. Apelacioni javni tuilac u seditu Privrednog apelacionog suda postupa i pred tim sudom.

Tuilac za organizovani kriminal i Tuilac za ratne zloine postupaju pred nadlenim sudovima u prvom i drugom stepenu i vre druge poslove u skladu sa zakonom. Nadlenost vieg i osnovnog javnog tuioca lan 31 Vii javni tuilac vri nadlenost vieg javnog tuilatva i nadlean je da postupa pred viim sudom i drugim sudovima i organima na nain propisan zakonom i da nadzire i usmerava podruna osnovna javna tuilatva na nain propisan ovim zakonom. Osnovni javni tuilac vri nadlenost osnovnog javnog tuilatva i postupa pred osnovnim sudom. Osnovni javni tuilac u seditu privrednog suda postupa i pred tim sudom. Prenoenje nadlenosti lan 32 Ako javno tuilatvo ne moe da vri nadlenost, Republiki javni tuilac moe preneti njegovu nadlenost na drugo javno tuilatvo istog ili vieg stepena. Prenoenje nadlenosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadlenog javnog tuilatva. Odluivanje o zahtevu za izuzee lan 33 Odluku o izuzeu zamenika javnog tuioca donosi javni tuilac, a o zahtevu za izuzee javnog tuioca neposredno vii javni tuilac. Dravno vee tuilaca donosi odluku o izuzeu Republikog javnog tuioca, po pribavljenom miljenju Kolegijuma Republikog javnog tuilatva. 4. UPRAVA U JAVNOM TUILATVU Rukovoenje poslovima uprave u javnom tuilatvu lan 34 Javni tuilac je nosilac uprave u javnom tuilatvu i odgovoran je za pravilan i blagovremen rad javnog tuilatva, u skladu sa zakonom i Pravilnikom o upravi u javnim tuilatvima. Javni tuilac odreuje organizaciju i rad javnog tuilatva, odluuje o pravima po osnovu rada zamenika javnog tuioca i o radnim odnosima osoblja u javnom tuilatvu, otklanja nepravilnost i odugovlaenje u radu, stara se o odravanju samostalnosti u radu i ugledu javnog tuilatva i vri druge poslove na koje je ovlaen zakonom ili drugim propisom. Zamenjivanje javnog tuioca u upravi lan 35 Javnog tuioca koji je odsutan ili spreen da rukovodi javnim tuilatvom zamenjuje zamenik javnog tuioca odreen godinjim rasporedom poslova. Ako nije odreeno ili nema uslova da se odredi ko rukovodi umesto javnog tuioca, neposredno vii javni tuilac odreuje rukovodioca iz reda zamenika javnih tuilaca. Vrilac funkcije javnog tuioca

lan 36 Ako javnom tuiocu prestane funkcija, Republiki javni tuilac postavlja vrioca funkcije javnog tuioca dok novi javni tuilac ne stupi na funkciju, a najvie na godinu dana. Vrioca funkcije Republikog javnog tuioca postavlja Dravno vee tuilaca. Lini list lan 37 Dravno vee tuilaca vodi lini list za svakog javnog tuioca, zamenika javnog tuioca i zaposlenog u javnom tuilatvu. Podatke koje lini list sadri Dravnom veu tuilaca prosleuje javni tuilac i odgovoran je za njihovu tanost, kao i lice na koje se podaci odnose ako ih je ono saoptilo. Podaci koje sadri lini list jesu slubena tajna i mogu da se koriste samo u svrhu primene ovog zakona. Obaveze javnih tuilaca pri dostavljanju podataka potrebnih za voenje liih listova propisuje Dravno vee tuilaca. Sadrina linog lista lan 38 Lini list javnog tuioca i zamenika javnog tuioca sadri ime, prezime, ime roditelja, mesto, dan, mesec i godinu roenja, podatke o prebivalitu, zavrenom pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravnikoj praksi, pravosudnom ispitu, kretanju u slubi, datumu navrenja radnog veka, ispunjavanju norme, upuivanju na rad u drugo javno tuilatvo, udaljavanju sa funkcije, disciplinskim merama, prestanku funkcije, objavljenim strunim ili naunim radovima, vrednovanju rada, ueu u programima strunog usavravanja, znanju stranih jezika i drugim posebnim znanjima, imovinskom stanju, stambenim prilikama i druge podatke vezane za rad i poloaj javnog tuioca i zamenika javnog tuioca. Lini list zaposlenog u javnom tuilatvu sadri ime i prezime i podatke o roenju, prebivalitu, zavrenoj koli, zvanju ili zanimanju, vrednovanju rada, kretanju u slubi, objavljenim radovima, ueu u programima strunog usavravanja, znanju stranih jezika, imovinskom stanju, stambenim prilikama i druge podatke. Organi koji imaju podatke koji se upisuju u lini list duni su da ih dostave na zahtev Dravnog vea tuilaca. Obrazac i bliu sadrinu linih listova iz st. 1. i 2. ovog lana propisuje Dravno vee tuilaca. Pravilnik o upravi u javnim tuilatvima lan 39 Pravilnikom o upravi u javnim tuilatvima ureuju se: odnos javnog tuilatva prema drugim dravnim organima, graanima i javnosti, nain voenja evidencija, nain raspodele predmeta, rukovanje predmetima, postupanje sa arhivskim materijalom i druga pitanja znaajna za rad javnih tuilatava. Pravilnik o upravi u javnim tuilatvima donosi ministar nadlean za pravosue, po

pribavljenom miljenju Republikog javnog tuioca. Pravilnik o upravi u javnim tuilatvima objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Nadzor nad primenom Pravilnika lan 40 Ministarstvo nadleno za pravosue vri nadzor nad primenom Pravilnika o upravi u javnim tuilatvima. Ministarstvo nadleno za pravosue moe u vrenju poslova nadzora od javnih tuilatava traiti izvetaje i podatke. Lice koje vri nadzor moe biti samo ono koje ispunjava uslove za izbor zamenika javnog tuioca u tuilatvu iji rad nadzire. Posledice nadzora lan 41 Zapisnik o izvrenom nadzoru dostavlja se javnom tuiocu tuilatva u kome je vren nadzor, neposredno viem javnom tuiocu i ministru nadlenom za pravosue. Javni tuilac je duan da neposredno vieg javnog tuioca, Republikog javnog tuioca i ministra nadlenog za pravosue obavesti o merama preduzetim da se uoeni nedostaci otklone, rokovima za otklanjanje nedostataka, kao i razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali. Rok za obavetavanje odreuje se Pravilnikom o upravi u javnim tuilatvima. Glava trea PRAVOSUDNA UPRAVA Poslovi pravosudne uprave u tuilatvu lan 42 U pravosudnu upravu spadaju poslovi kojima se obezbeuje vrenje poslova u javnim tuilatvima, posebno obezbeivanje materijalnih, finansijskih, prostornih i drugih uslova za rad javnih tuilatava, obezbeuju finansijska sredstva za struno usavravanje javnih tuilaca, zamenika javnih tuilaca i osoblja, propisivanje standarda za prostor i opremu u javnom tuilatvu, davanje saglasnosti na akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji javnog tuilatva i drugi poslovi. Nadlenost u poslovima pravosudne uprave lan 43 Poslove pravosudne uprave vri ministarstvo nadleno za pravosue, izuzev poslova pravosudne uprave koji se odnose na obezbeivanje finansijskih uslova za rad javnih tuilatava, koje obavlja Dravno vee tuilaca, u skladu sa odredbom lana 127. ovog zakona. Ministarstvo nadleno za pravosue moe u vrenju poslova pravosudne uprave od javnih tuilatava traiti izvetaje i podatke. Zabrana uticaja na samostalnost javnog tuilatva

lan 44 Nitav je svaki pojedinani akt pravosudne uprave, kojim se dira u samostalnost javnog tuilatva. Nitavost akta iz stava 1. ovog lana utvruje Upravni sud. Glava etvrta POLOAJ JAVNOG TUIOCA I ZAMENIKA JAVNOG TUIOCA 1. OSNOVNA PRAVA I OBAVEZE Samostalnost javnog tuioca i zamenika javnog tuioca lan 45 Javni tuilac i zamenik javnog tuioca su u vrenju funkcije samostalni od izvrne i zakonodavne vlasti. Javni tuilac i zamenik javnog tuioca duni su da ouvaju poverenje u svoju samostalnost u radu. Niko izvan javnog tuilatva nema pravo da odreuje poslove javnom tuiocu i zameniku javnog tuioca, niti da utie na odluivanje u predmetima. Javni tuilac i zamenik javnog tuioca svoje odluke moraju da obrazlau samo nadlenom javnom tuiocu. Nepristrasnost lan 46 Funkcija javnog tuioca vri se u javnom interesu radi obezbeivanja primene Ustava i zakona, pri emu se mora obezbediti potovanje i zatita ljudskih prava i osnovnih sloboda. Funkcija javnog tuioca mora se vriti nepristrasno. Etiki kodeks lan 47 Javni tuilac i zamenik javnog tuioca u vrenju svoje funkcije postupaju u skladu sa Etikim kodeksom, koji donosi Dravno vee tuilaca. Javnost rada lan 48 Rad javnog tuioca i zamenika javnog tuioca je javan, osim ako zakonom nije drugaije propisano. Zabrana politikog delovanja i poslovi nespojivi sa javnotuilakom funkcijom lan 49 Javni tuilac i zamenik javnog tuioca ne mogu biti lanovi politikih stranaka, niti politiki delovati na drugi nain. Slube, poslovi i postupci nespojivi sa javnotuilakom funkcijom odreuju se zakonom. Materijalna nezavisnost i prava iz radnog odnosa

lan 50 Javni tuilac i zamenik javnog tuioca imaju pravo na platu dovoljnu da obezbedi njihovu samostalnost i sigurnost njihovih porodica. Plata nosilaca javnotuilake funkcije mora biti u skladu sa dostojanstvom javnotuilake funkcije i teretom odgovornosti. Plata nosilaca javnotuilake funkcije ureuje se ovim zakonom. Javni tuilac i zamenik javnog tuioca ostvaruju prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji ureuju prava iz radnog odnosa izabranih lica, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Imunitet lan 51 Javni tuilac i zamenik javnog tuioca ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraeno miljenje u vrenju tuilake funkcije, osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca. Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ne mogu biti lieni slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u vrenju tuilake funkcije, odnosno slube, bez odobrenja nadlenog odbora Narodne skuptine. Odgovornost za tetu lan 52 Za tetu koju javni tuilac i zamenik javnog tuioca prouzrokuju nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija. Kad je konanom odlukom Ustavnog suda, pravosnanom sudskom odlukom, odnosno poravnanjem pred sudom ili drugim nadlenim organom utvreno da je teta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom Republika Srbija moe traiti od javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca naknadu isplaenog iznosa. Pravo na udruivanje lan 53 Javni tuioci, zamenici javnih tuilaca, tuilaki pomonici i pripravnici imaju pravo da se udruuju radi zatite svojih interesa i preduzimaju mere za ouvanje svoje samostalnosti u radu. Dravno vee tuilaca i nadreeni javni tuilac preduzimaju mere da lica iz stava 1. ovog lana nesmetano ostvaruju pravo na udruivanje. Struno usavravanje lan 54 Javni tuilac i zamenik javnog tuioca imaju pravo i obavezu na struno usavravanje o troku Republike Srbije, na nain ureen zakonom. 2. TRAJANJE FUNKCIJE Trajanje funkcije javnog tuioca

lan 55 Javni tuilac se bira iz reda javnih tuilaca ili zamenika javnih tuilaca, odnosno meu licima koja ispunjavaju propisane uslove za izbor, na period od est godina i moe biti ponovo biran. Javni tuilac kome funkcija prestane na lini zahtev ili ako ne bude ponovo izabran, obavezno se bira na funkciju zamenika javnog tuioca koju je obavljao pre izbora. Ukoliko je biran za javnog tuioca vieg stepena iz nieg javnog tuilatva, tada se nakon prestanka funkcije javnog tuioca obavezno bira na funkciju zamenika javnog tuioca u javnom tuilatvu vieg stepena, kojim je rukovodio. Ako je javni tuilac izabran meu licima koja nisu bili zamenici javnog tuioca, nakon prestanka funkcije, takvo lice se obavezno bira na funkciju zamenika javnog tuioca u javnom tuilatvu u kojem je bio javni tuilac. Odluku o izboru donosi Dravno vee tuilaca. Pre isteka vremena na koji je biran ili pre navrenja radnog veka funkcija javnom tuiocu moe prestati samo pod uslovima i iz razloga predvienim ovim zakonom. Trajanje funkcije zamenika javnog tuioca lan 56 Mandat zamenika javnog tuioca koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine, a svaki naredni izbor je trajan. Pre isteka vremena na koji je biran ili pre navrenja radnog veka funkcija zameniku javnog tuioca moe prestati samo pod uslovima i iz razloga predvienim ovim zakonom. Nastavljanje funkcije lan 57 Ako javno tuilatvo bude ukinuto, odnosno bude smanjen broj zamenika u javnom tuilatvu, javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca nastavljaju da vre funkciju zamenika javnog tuioca u javnom tuilatvu koje odredi Dravno vee tuilaca, na predlog Republikog javnog tuioca. 3. UDALJENJE SA FUNKCIJE Razlozi za udaljenje lan 58 Javni tuilac i zamenik javnog tuioca udaljuju se sa funkcije kad im je odreen pritvor. Javni tuilac i zamenik javnog tuioca mogu biti udaljeni sa funkcije kad je pokrenut postupak za njihovo razreenje ili krivini postupak za delo zbog koga mogu biti razreeni. Odluivanje o udaljenju lan 59 Odluku o obaveznom udaljenju zamenika javnog tuioca donosi javni tuilac, a o obaveznom udaljenju javnog tuioca neposredno vii javni tuilac. Ako udaljenje nije obavezno odluku donosi Republiki javni tuilac. Odluku o udaljenju Republikog javnog tuioca donosi Dravno vee tuilaca.

Pravo na prigovor lan 60 Protiv odluke Republikog javnog tuioca o udaljenju kada ono nije obavezno, javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ima pravo prigovora Dravnom veu tuilaca. Protiv odluke Dravnog vea tuilaca o udaljenju kada ono nije bilo obavezno, Republiki javni tuilac ima pravo prigovora nadlenom odboru Narodne skuptine. Prigovor iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi se u roku od tri dana, a nadleni organ donosi odluku po prigovoru u roku od 30 dana. Izjavljeni prigovor iz st. 1. i 2. ovog lana ne zadrava izvrenje odluke. Trajanje udaljenja lan 61 Udaljenje sa funkcije traje do ukidanja pritvora, pravosnanog okonanja postupka za razreenje ili pravosnanog okonanja krivinog postupka. Republiki javni tuilac ili Dravno vee tuilaca mogu ukinuti odluku o udaljenju pre okonanja postupka za razreenje. 4. PREMETAJ I UPUIVANJE Premetaj lan 62 Zamenik javnog tuioca moe biti trajno premeten u drugo javno tuilatvo istog stepena, samo uz svoju pismenu saglasnost. Reenje o premetaju donosi Republiki javni tuilac. U sluaju iz lana 57. ovog zakona, zamenik javnog tuioca moe biti premeten i bez svoje saglasnosti, na osnovu odluke Dravnog vea tuilaca. Zamenik javnog tuioca nastavlja trajno da obavlja funkciju u javnom tuilatvu u koje je premeten. Upuivanje lan 63 Zamenik javnog tuioca moe, uz svoju pismenu saglasnost, biti upuen u drugo javno tuilatvo najdue na jednu godinu. Na predlog javnog tuioca posebne nadlenosti, zamenik javnog tuioca moe, uz svoju pismenu saglasnost, biti upuen u javno tuilatvo posebne nadlenosti najdue na etiri godine. Kada se zamenik javnog tuioca upuuje u tuilatvo vieg stepena, mora ispunjavati uslove za izbor za zamenika javnog tuioca tuilatva u koje se upuuje. Izuzetno, zamenik javnog tuioca moe biti upuen i bez svoje saglasnosti u drugo javno tuilatvo istog ili nieg stepena, zbog nedovoljnog broja zamenika javnog tuioca u drugom javnom tuilatvu. Upuivanje iz stava 3. ovog lana moe trajati najdue jednu godinu. Reenje o upuivanju donosi Republiki javni tuilac.

Upuivanje u drugi dravni organ, instituciju nadlenu za obuku u pravosuu ili meunarodnu organizaciju lan 64 Zamenik javnog tuioca moe biti upuen, radi obavljanja strunih poslova, u Dravno vee tuilaca, ministarstvo nadleno za pravosue, instituciju nadlenu za obuku u pravosuu i meunarodnu organizaciju u oblasti pravosua. Upuivanje iz stava 1. ovog lana vri se na predlog rukovodioca organa, odnosno institucije ili organizacije u koju se zamenik javnog tuioca upuuje, po pribavljenom miljenju javnog tuioca u kome zamenik javnog tuioca vri svoju funkciju, uz pismenu saglasnost zamenika javnog tuioca. Upuivanje moe trajati najdue tri godine. Reenje o upuivanju donosi Dravno vee tuilaca. 5. NESPOJIVOST TUILAKE FUNKCIJE SA DRUGIM FUNKCIJAMA, POSLOVIMA ILI PRIVATNIM INTERESIMA Odnos drugih funkcija, poslova ili privatnih interesa sa funkcijom javnog tuioca i zamenika javnog tuioca lan 65 Javni tuilac i zamenik javnog tuioca ne mogu biti na funkciji u organima koji donose propise, i organima izvrne vlasti, javnim slubama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave, biti lanovi politike stranke, baviti se javnim ili privatnim plaenim poslom, niti pruati pravne usluge ili davati pravne savete uz naknadu. Izuzetno od stava 1. ovog lana, javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca, moe biti lan organa upravljanja institucije nadlene za obuku u pravosuu, na osnovu odluke Dravnog vea tuilaca, u skladu sa posebnim zakonom. Sa javnotuilakom funkcijom nespojivi su i druge funkcije, poslovi ili privatni interesi koji su suprotni dostojanstvu i samostalnosti javnog tuilatva ili tete njegovom ugledu. Dravno vee tuilaca utvruje druge funkcije i poslove koji su u suprotnosti sa dostojanstvom, odnosno naruavaju samostalnost ili tete ugledu javnog tuilatva. Javni tuilac i zamenik javnog tuioca moe, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi nastavnom i naunom delatnou, uz naknadu. U sluajevima odreenim zakonom, javni tuilac i zamenik javnog tuioca moe, u toku radnog vremena, da obavlja nastavnu i naunu delatnost. Javni tuilac i zamenik javnog tuioca moe biti upuen na studijsko, odnosno drugo struno putovanje u inostranstvo, na osnovu odluke Dravnog vea tuilaca, uz pribavljeno miljenje neposredno vieg javnog tuioca, odnosno javnog tuioca, pri emu se posebno uzimaju u obzir ocene o radu iz linog lista javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca, kao i poznavanje stranog jezika. Dunost obavetavanja lan 66 Zamenik javnog tuioca je duan da pismeno obavesti javnog tuioca o drugoj funkciji,

poslu ili privatnom interesu za koje postoji mogunost da su nespojivi sa njegovom funkcijom, kao i o poslu ili privatnom interesu lanova svoje ue porodice za koje postoji mogunost da su nespojivi sa njegovom funkcijom. Javni tuilac o takvoj svojoj funkciji, poslu ili privatnom interesu obavetava neposredno vieg javnog tuioca, a Republiki javni tuilac obavetava Dravno vee tuilaca. Pokretanje postupka lan 67 Javni tuilac je duan da pokrene postupak odluivanja o nespojivosti funkcije nieg javnog tuioca ili zamenika javnog tuioca pred Republikim javnim tuiocem, kada sazna i oceni da je verovatno postojanje razloga iz lana 65. st. 1, 3. i 4. ovog zakona. Dravno vee tuilaca pokree i vodi postupak odluivanja o nespojivosti funkcije Republikog javnog tuioca sa drugim funkcijama, poslovima ili njegovim privatnim interesima. Odluivanje o nespojivosti lan 68 Kada Republiki javni tuilac utvrdi da su druga funkcija ili posao koji vri javni tuilac ili zamenik javnog tuioca ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sa javnotuilakom funkcijom, a ne postoje razlozi za razreenje, o tome obavetava neposredno vieg javnog tuioca, javnog tuioca ili zamenika javnog tuioca na koga se odluka o nespojivosti odnosi. Kada Dravno vee tuilaca utvrdi da su druga funkcija ili posao koje vri Republiki javni tuilac ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sa javnotuilakom funkcijom o tome obavetava Republikog javnog tuioca, a ako postoje razlozi za razreenje o tome obavetava Vladu. Dravno vee tuilaca, odnosno Republiki javni tuilac iz st. 1. i 2. ovog lana duni su da podnesu disciplinsku prijavu. 6. MATERIJALNI POLOAJ Osnovna plata lan 69 Plata javnog tuioca i zamenika javnog tuioca odreuje se na osnovu osnovne plate. Osnovna plata odreuje se mnoenjem koeficijenata za obraun i isplatu plata sa osnovicom za obraun i isplatu plata. Osnovica za obraun i isplatu plata javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca jednaka je osnovici za obraun i isplatu plata sudija. Koeficijent za obraun i isplatu plate odreuje se time to se svaki zamenik javnog tuioca razvrstava u jednu od pet platnih grupa. Osnovna plata, prema ovom zakonu, jeste vrednost u koju se ne uraunava procenat za vrednovanje minulog rada. Platne grupe

lan 70 Zamenici javnih tuilaca su razvrstani u etiri platne grupe, koje su izraene u koeficijentima. U prvoj platnoj grupi su zamenici osnovnih javnih tuilaca. U drugoj platnoj grupi su zamenici viih javnih tuilaca i zamenici tuilaca posebne nadlenosti. U treoj platnoj grupi su zamenici apelacionih tuilaca. U etvrtoj platnoj grupi su zamenici Republikog javnog tuioca. U petoj platnoj grupi je Republiki javni tuilac. Koeficijenti lan 71 Prva platna grupa ima koeficijent 3,00. Druga platna grupa ima koeficijent 3,50. Trea platna grupa ima koeficijent 4,00. etvrta platna grupa ima koeficijent 5,00. Peta platna grupa ima koeficijent 6,00. Osnovna plata javnog tuioca lan 72 Osnovna plata javnog tuioca jednaka je osnovnoj plati predsednika suda opte nadlenosti pred kojim javni tuilac postupa. Osnovna plata javnog tuioca posebne nadlenosti jednaka je plati predsednika vieg suda pred kojim taj tuilac postupa. Osnovna plata Republikog javnog tuioca jednaka je plati predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Plata u sluaju premetaja, odnosno upuivanja i uveanje osnovne plate lan 73 Zamenik javnog tuioca koji je premeten, odnosno upuen u drugo javno tuilatvo, ministarstvo nadleno za pravosue, ustanovu ili meunarodnu organizaciju ima pravo na osnovnu platu zamenika javnog tuioca tog javnog tuilatva, odnosno osnovnu platu u ministarstvu nadlenom za pravosue, ustanovi ili meunarodnoj organizaciji u koju je premeten, odnosno upuen, ako je za njega povoljnija. Naknade i ostala primanja zamenika javnog tuioca koji je premeten, odnosno upuen u drugo javno tuilatvo, ministarstvo nadleno za pravosue, ustanovu ili meunarodnu organizaciju propisuje Dravno vee tuilaca, uz saglasnost ministarstva nadlenog za pravosue. Osnovna plata zamenika javnih tuilaca koji obavlja funkciju u javnom tuilatvu u kome se ne mogu popuniti mesta zamenika javnih tuilaca moe se uveati do 50%, na osnovu odluke Dravnog vea tuilaca.

Osnovna plata javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca koji postupa u predmetima krivinih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zloina, moe se uveati do 100%, na osnovu odluke Dravnog vea tuilaca. Glava peta IZBOR Osnovna pravila za izbor javnog tuioca lan 74 Javnog tuioca, na predlog Vlade, bira Narodna skuptina na period od est godina i moe biti ponovo biran. O predloenim kandidatima za Republikog javnog tuioca pribavlja se miljenje nadlenog odbora Narodne skuptine. Vlada predlae Narodnoj skuptini jednog ili vie kandidata za izbor na funkciju javnog tuioca. Kandidate iz stava 2. ovog lana Vlada predlae sa liste kandidata koje utvruje Dravno vee tuilaca. Dravno vee tuilaca dostavlja Vladi listu jednog ili vie kandidata za izbor na funkciju javnog tuioca. U sluaju da Dravno vee tuilaca predloi Vladi samo jednog kandidata, Vlada moe vratiti predlog Dravnom veu tuilaca. Ukoliko Republiki javni tuilac ne bude ponovo izabran na istu funkciju kada mu prestane mandat ili mu je funkcija Republikog javnog tuioca prestala na lini zahtev, obavezno se bira za zamenika Republikog javnog tuioca. Odluku o izboru donosi Dravno vee tuilaca. Ukoliko javni tuilac ne bude ponovo izabran na istu funkciju kada mu prestane mandat ili mu je funkcija javnog tuioca prestala na lini zahtev, bira se za zamenika javnog tuioca u smislu lana 55. stav 2. ovog zakona. Osnovna pravila za izbor zamenika javnog tuioca lan 75 Narodna skuptina, na predlog Dravnog vea tuilaca, bira za zamenika javnog tuioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju na period od tri godine. Za zamenika javnog tuioca koji se prvi put bira, Narodna skuptina bira izmeu jednog ili vie kandidata koje predloi Dravno vee tuilaca. Dravno vee tuilaca bira zamenike javnih tuilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tuilatvu. Dravno vee tuilaca odluuje i o izboru zamenika javnih tuilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vie javno tuilatvo. Broj zamenika javnih tuilaca za svako javno tuilatvo utvruje Dravno vee tuilaca, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadlenog za pravosue. 1. USLOVI ZA IZBOR Opti uslovi lan 76

Za javnog tuioca i zamenika javnog tuioca moe biti izabran dravljanin Republike Srbije koji ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima, koji je zavrio pravni fakultet, poloio pravosudni ispit i dostojan je funkcije javnog tuioca. Posebni uslovi lan 77 Za javnog tuioca i zamenika javnog tuioca moe biti izabrano lice koje, pored optih uslova, ima radno iskustvo u pravnoj struci nakon poloenog pravosudnog ispita, i to: - etiri godine za osnovnog javnog tuioca i tri godine za zamenika osnovnog javnog tuioca; - sedam godina za vieg javnog tuioca i est godina za zamenika vieg javnog tuioca; - deset godina za apelacionog javnog tuioca i javnog tuioca posebne nadlenosti i osam godina za zamenike apelacionog javnog tuioca i zamenika javnog tuioca posebne nadlenosti; - dvanaest godina za Republikog javnog tuioca i jedanaest godina za zamenika Republikog javnog tuioca. 2. POSTUPAK ZA IZBOR Oglaavanje izbora lan 78 Izbor javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca oglaava Dravno vee tuilaca. Oglas se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i drugom sredstvu javnog obavetavanja koje pokriva teritoriju cele Republike Srbije. Podnoenje prijava lan 79 Prijave se podnose Dravnom veu tuilaca u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa. Uz prijave se podnose dokazi o ispunjenju uslova za izbor, ukoliko se ve ne nalaze u javnom tuilatvu. Pribavljanje podataka i miljenja lan 80 Dravno vee tuilaca pribavlja podatke i miljenja o strunosti, osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata. Podaci i miljenja pribavljaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci. Razgovor sa kandidatima lan 81 Pre donoenja odluke o izboru Dravno vee tuilaca moe obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatom. Predlaganje i izbor

lan 82 Pri predlaganju i izboru kandidata za javnotuilaku funkciju Dravno vee tuilaca uzima u obzir strunost, osposobljenost i dostojnost kandidata, a prema kriterijumima i merilima za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti koje propisuje Dravno vee tuilaca, u skladu sa zakonom. Prilikom izbora i predlaganja kandidata za javnotuilaku funkciju zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu. Pri izboru i predlaganju za izbor javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca vodi se rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva, odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju strune pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine koji je u slubenoj upotrebi u sudu. Svaki predlog, odnosno odluka o izboru koje donosi Dravno vee tuilaca mora biti obrazloena. 3. ZAKLETVA I STUPANJE NA FUNKCIJU Polaganje zakletve lan 83 Republiki javni tuilac polae zakletvu pred Narodnom skuptinom. Javni tuilac i zamenik javnog tuioca koji se prvi put bira pre stupanja na funkciju polae zakletvu pred predsednikom Narodne skuptine. Javni tuilac i zamenik javnog tuioca koji je izabran iz reda javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca ne polae ponovo zakletvu. Tekst zakletve lan 84 Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se svojom au da u javnotuilaku funkciju vriti predano, savesno i nepristrasno i tititi ustavnost i zakonitost, ljudska prava i graanske slobode". Stupanje na funkciju lan 85 Javni tuilac i zamenik javnog tuioca stupaju na funkciju na sveanoj sednici u javnom tuilatvu za koje su izabrani. Stupanjem na funkciju prestaje im druga funkcija u javnom tuilatvu. Kad se smatra da nije bilo izbora lan 86 Smatra se da javni tuilac i zamenik javnog tuioca nije izabran ako bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora na funkciju, o emu odluku donosi Republiki javni tuilac. Na odluku iz stava 1. ovog lana doputen je prigovor Dravnom veu tuilaca u roku od osam dana. O odluci Republikog javnog tuioca i Dravnog vea tuilaca obavetava se Narodna skuptina, u sluaju kada je nadlena za izbor javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca.

Odluku o razlozima za nestupanje na funkciju Republikog javnog tuioca donosi Dravno vee tuilaca, a odluku o prigovoru nadleni odbor Narodne skuptine. Glava esta PRESTANAK FUNKCIJE Svi razlozi za prestanak funkcije lan 87 Funkcija javnog tuioca i zamenika javnog tuioca prestaje na lini zahtev, kad navri radni vek, kad trajno izgubi radnu sposobnost ili kad bude razreen. Javnom tuiocu funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku javnog tuioca ako ne bude izabran na stalnu funkciju. 1. UTVRIVANJE RAZLOGA ZA PRESTANAK FUNKCIJE Prestanak funkcije na lini zahtev lan 88 Javni tuilac podnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije Narodnoj skuptini, o emu obavetava Dravno vee tuilaca. Zamenik javnog tuioca podnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije Dravnom veu tuilaca. Zahtev moe biti povuen dok funkcija javnog tuioca ili zamenika javnog tuioca ne prestane odlukom Narodne skuptine, odnosno Dravnog vea tuilaca. Ako o zahtevu za prestanak funkcije ne bude odlueno u roku od 30 dana, smatra se da je funkcija javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca prestala istekom roka od 30 dana od dana podnoenja zahteva. Navrenje radnog veka lan 89 Javnom tuiocu i zameniku javnog tuioca prestaje funkcija kad navre 65 godina ivota ili 40 godina staa osiguranja, po sili zakona. Izuzetno, po zahtevu Republikog javnog tuioca, Dravno vee tuilaca moe, javnom tuiocu i zameniku javnog tuioca produiti radni vek za jo dve godine, uz njegovu saglasnost. Javnom tuiocu i zameniku javnog tuioca se moe produiti radni vek samo zbog zavravanja rada na zapoetim predmetima. Trajni gubitak radne sposobnosti lan 90 Javnom tuiocu i zameniku javnog tuioca prestaje funkcija javnog tuioca i zamenika javnog tuioca kada se na osnovu miljenja strune komisije nadlenog organa utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vrenje funkcije. Odluku za upuivanje na obavezan zdravstveni pregled donosi Dravno vee tuilaca, na predlog javnog tuioca, neposredno vieg javnog tuioca i samog javnog tuioca,

odnosno zamenika javnog tuioca. Nadlenost i pokretanje postupka lan 91 Postupak za utvrivanje razloga za prestanak funkcije javnog tuioca na lini zahtev, usled navrenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije, vodi Dravno vee tuilaca. O utvrenim razlozima Dravno vee tuilaca donosi odluku koju dostavlja Narodnoj skuptini radi odluivanja o prestanku funkcije javnog tuioca. Utvrivanje razloga za prestanak funkcije zamenika javnog tuioca na lini zahtev, usled navrenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije, vri Dravno vee tuilaca i o tome donosi odluku. Odluka iz stava 3. ovog lana sadri razloge za prestanak funkcije i datum prestanka funkcije. 2. UTVRIVANJE RAZLOGA ZA RAZREENJE Razlozi za razreenje lan 92 Javni tuilac i zamenik javnog tuioca razreavaju se kad su pravnosnano osueni za krivino delo na kaznu zatvora od najmanje est meseci ili za kanjivo delo koje ih ini nedostojnim javnotuilake funkcije, kad nestruno vri funkciju ili zbog uinjenog tekog disciplinskog prekraja. Posebno o nestrunom vrenju funkcije lan 93 Nestrunim se smatra nedovoljno uspeno vrenje javnotuilake funkcije, ako javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca dobije ocenu "ne zadovoljava", shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca. Nadlenost i pokretanje postupka za razreenje lan 94 Inicijativu za razreenje javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca moe podneti svako lice. Postupak za razreenje pokree se predlogom javnog tuioca, neposredno vieg javnog tuioca, Republikog javnog tuioca, ministra nadlenog za pravosue, organa nadlenih za vrednovanje rada i Disciplinske komisije. Razloge za razreenje utvruje Dravno vee tuilaca. Postupak pred Dravnim veem tuilaca lan 95 Dravno vee tuilaca utvruje injenice i odluuje u postupku zatvorenom za javnost. Dravno vee tuilaca duno je da sprovede postupak i donese odluku u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokree.

Odluka Dravnog vea tuilaca mora biti obrazloena. Odluka Dravnog vea tuilaca kojom su utvreni razlozi za razreenje javnog tuioca dostavlja se Vladi. Poloaj javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca u postupku lan 96 Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ima pravo da odmah bude obaveten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna s predmetom, prateom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko zastupnika prui objanjenja i dokaze za svoje navode. Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ima pravo da svoje navode usmeno izloi pred Dravnim veem tuilaca. 3. ODLUKA O PRESTANKU FUNKCIJE Donoenje odluke lan 97 Odluku o prestanku funkcije javnog tuioca donosi Narodna skuptina, pri emu odluku o razreenju donosi na predlog Vlade. Vlada predlae razreenje javnog tuioca na osnovu razloga za razreenje utvrenih od strane Dravnog vea tuilaca. Odluku o prestanku funkcije zamenika javnog tuioca donosi Dravno vee tuilaca. Javnotuilaka funkcija prestaje onog dana koji Narodna skuptina, odnosno Dravno vee tuilaca navede u svojoj odluci, izuzev u sluaju iz lana 88. stav 4. i lana 89. stav 1. ovog zakona. Odluka o prestanku funkcije objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije." alba Ustavnom sudu lan 98 Protiv odluke Narodne skuptine, odnosno Dravnog vea tuilaca o prestanku funkcije, javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ima pravo albe Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. Ustavni sud svojom odlukom moe odbiti albu ili usvojiti albu i ponititi odluku o prestanku funkcije. Odluka Ustavnog suda je konana. Glava sedma VREDNOVANJE RADA JAVNOG TUIOCA I ZAMENIKA JAVNOG TUIOCA Pojam lan 99 Vrednovanje rada javnog tuioca i zamenika javnog tuioca predstavlja osnov za izbor, obaveznu obuku i razreenje. Vrednovanje rada vri se na osnovu javno objavljenih, objektiviziranih i jedinstvenih

kriterijuma zasnovanih na primenjivim i uporedivim merilima koje utvruje Dravno vee tuilaca Pravilnikom o kriterijumima i merilima vrednovanja rada. Period za koji se vri vrednovanje lan 100 Rad javnog tuioca i zamenika javnog tuioca na stalnoj funkciji redovno se vrednuje jednom u tri godine, a zamenika javnog tuioca koji je prvi put izabran jednom godinje. Izuzetno, na osnovu odluke Dravnog vea tuilaca, rad javnog tuioca i zamenika javnog tuioca moe se vrednovati i vanredno. Ocene lan 101 Vrednovanje se izraava ocenom. Ocene su: "izuzetno uspeno obavlja javnotuilaku funkciju", "uspeno obavlja javnotuilaku funkciju" i "ne zadovoljava". Ocena se upisuje u lini list javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca. Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ima pravo prigovora Dravnom veu tuilaca u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke o vrednovanju rada, koja mora biti obrazloena. Postupak vrednovanja lan 102 Vrednovanje rada javnog tuioca vri neposredno vii javni tuilac, uz pribavljeno miljenje kolegijuma neposredno vieg javnog tuilatva. Vrednovanje rada zamenika javnog tuioca vri javni tuilac, uz pribavljeno miljenje kolegijuma javnog tuilatva. Prilikom vrednovanja rada uzimaju se u obzir periodini izvetaji o pregledu rada javnih tuilatava. Glava osma DISCIPLINSKA ODGOVORNOST I DISCIPLINSKI POSTUPAK Disciplinski prekraj lan 103 Disciplinski prekraj je nesavesno vrenje javnotuilake funkcije ili ponaanje javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca nedostojno javnotuilake funkcije, a koji je propisan ovim zakonom. Disciplinski prekraji lan 104 Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ini disciplinski prekraj ako: - ne izrauje javnotuilake odluke i ne ulae redovna i vanredna pravna sredstva u propisanom roku;

- uestalo proputa ili kasni na zakazane pretrese, rasprave i druge procesne radnje u predmetima koji su mu dodeljeni u rad; - propusti da trai izuzee u predmetima gde za to postoje zakonski razlozi; - odbije vrenje poslova i zadataka koji su mu povereni; - ne izvrava pismena uputstva nadreenog javnog tuioca; - oigledno kri obaveze pravilnog postupanja prema sudijama u postupku, strankama, njihovim pravnim zastupnicima, svedocima, osoblju ili kolegama; - se uputa u neprimerene odnose sa strankama ili njihovim pravnim zastupnicima u postupku koji vodi; - daje nepotpune ili netane podatke od znaaja za rad Dravnog vea tuilaca u postupku izbora i razreenja javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca, utvrivanja disciplinske odgovornosti i drugim pitanjima iz njegove nadlenosti; - kri naelo nepristrasnosti i ugroava poverenje graana u javno tuilatvo; - obavlja aktivnosti koje su zakonom odreene kao nespojive sa javnotuilakom funkcijom; - prihvata poklone suprotno propisima koji reguliu sukob interesa; - ne potuje radno vreme; - ako znaajno kri odredbe Etikog kodeksa; - neopravdano ne pohaa obavezne programe obuke. Teak disciplinski prekraj postoji ako je usled disciplinskog prekraja iz stava 1. ovog lana dolo do ozbiljnog poremeaja u vrenju javnotuilake funkcije ili obavljanja radnih zadataka u javnom tuilatvu ili do tekog naruavanja ugleda i poverenja javnosti u javno tuilatvo, a naroito zastarevanja krivinog gonjenja, kao i u sluaju ponovljenog disciplinskog prekraja. Pod ponovljenim disciplinskim prekrajem iz stava 2. ovog lana smatra se tri puta pravnosnano utvrena odgovornost javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca za disciplinski prekraj. Disciplinske sankcije lan 105 Disciplinske sankcije su: javna opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju od tri godine. Disciplinska sankcija izrie se srazmerno teini uinjenog disciplinskog prekraja. Javna opomena moe biti izreena samo kada se prvi put utvrdi odgovornost javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca za disciplinski prekraj. Disciplinski organi lan 106 Disciplinski organi su: Disciplinski tuilac i njegovi zamenici i Disciplinska komisija, koje obrazuje Dravno vee tuilaca.

lanove disciplinskih organa imenuje Dravno vee tuilaca iz reda javnih tuilaca, odnosno zamenika javnih tuilaca. Sastav, uslove za imenovanje, trajanje mandata i nain prestanka dunosti, nain rada i odluivanja u disciplinskim organima, ureuje Dravno vee tuilaca, svojim aktom, koji se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Disciplinski postupak lan 107 Disciplinski postupak vodi Disciplinska komisija na predlog Disciplinskog tuioca. Predlog za voenje disciplinskog postupka, Disciplinski tuilac podnosi na osnovu disciplinske prijave. Disciplinski postupak je hitan i zatvoren za javnost, izuzev ukoliko javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca u odnosu na koga se postupak vodi ne zahteva da postupak bude javan. Voenje disciplinskog postupka zastareva u roku od godinu dana od dana kada je disciplinski prekraj uinjen. Odluke Disciplinskog tuioca lan 108 Disciplinski tuilac moe da odbaci disciplinsku prijavu kao neosnovanu ili da je prihvati i podnese predlog za voenje disciplinskog postupka. Poloaj javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca u disciplinskom postupku lan 109 Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ima pravo da odmah bude obaveten o predlogu Disciplinskog tuioca, da se upozna sa predmetom i prateom dokumentacijom i da sam ili preko zastupnika prui objanjenja i dokaze za svoje navode. Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ima pravo da svoje navode usmeno izloi pred Disciplinskom komisijom. Odluke Disciplinske komisije lan 110 Nakon sprovedenog disciplinskog postupka, Disciplinska komisija moe da odbije predlog Disciplinskog tuioca ili da usvoji predlog i izrekne disciplinsku sankciju. Protiv odluke Disciplinske komisije, Disciplinski tuilac i javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca protiv koga se vodi disciplinski postupak, mogu izjaviti albu Dravnom veu tuilaca, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Odluke Dravnog vea tuilaca lan 111 Odluujui po albi, Dravno vee tuilaca moe da potvrdi prvostepenu odluku Disciplinske komisije ili da je preinai. Dravno vee tuilaca je duno da o albi odlui u roku od 30 dana od dana dostavljanja

albe. Odluka Dravnog vea tuilaca je konana. Pravnosnana odluka kojom je izreena disciplinska sankcija upisuje se u lini list javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca. Glava deveta KOLEGIJUM JAVNOG TUILATVA Sastav kolegijuma javnog tuilatva lan 112 Kolegijum javnog tuilatva sainjavaju javni tuilac i svi zamenici javnog tuioca u tom javnom tuilatvu. Sazivanje kolegijuma javnog tuilatva lan 113 Kolegijum javnog tuilatva saziva i njime rukovodi javni tuilac ili zamenik javnog tuioca kojeg on odredi. Javni tuilac je duan da sazove kolegijum javnog tuilatva na zahtev najmanje treine svojih zamenika. Nain rada i odluivanja lan 114 Kolegijum javnog tuilatva odluuje ako je prisutno najmanje dve treine zamenika javnog tuioca, a odluka je punovana ako za nju glasa veina prisutnih lanova. Nadlenost kolegijuma javnog tuilatva lan 115 Kolegijum javnog tuilatva: - daje miljenje Dravnom veu tuilaca o kandidatima za zamenike javnog tuioca u svom ili neposredno niem javnom tuilatvu; - daje miljenje Dravnom veu tuilaca o kandidatima za javne tuioce u neposredno niem javnom tuilatvu; - razmatra izvetaj o radu javnog tuilatva za prethodnu godinu; - razmatra pitanja od znaaja za struno usavravanje i organizaciju javnog tuilatva; - vri i druge poslove u skladu sa Pravilnikom o upravi u javnom tuilatvu. Kolegijum Republikog javnog tuilatva lan 116 Kolegijum Republikog javnog tuilatva ine Republiki javni tuilac i svi zamenici Republikog javnog tuioca. Pored nadlenosti iz lana 115. ovog zakona, Kolegijum Republikog javnog tuilatva: - daje miljenje o nacrtima zakona ili drugih propisa od znaaja za rad javnog tuilatva ili obavljanje javnotuilake funkcije;

- daje miljenje Dravnom veu tuilaca u postupku reavanja zahteva za izuzee Republikog javnog tuioca; - obavlja i druge poslove u skladu sa Pravilnikom o upravi u javnom tuilatvu. Radi razmatranja pitanja od znaaja za rad javnog tuilatva, Republiki javni tuilac moe sazvati proireni Kolegijum Republikog javnog tuilatva, koji ine Republiki javni tuilac, zamenici Republikog javnog tuioca, apelacioni javni tuioci, tuioci posebne nadlenosti i vii javni tuioci. Glava deseta OSOBLJE U JAVNOM TUILATVU Sastav i broj osoblja lan 117 Osoblje u javnom tuilatvu ine tuilaki pomonici, tuilaki pripravnici i dravni slubenici i nametenici zaposleni na administrativnim, tehnikim, raunovodstvenim, informacionim i drugim prateim poslovima znaajnim za javno tuilatvo. Broj osoblja u javnom tuilatvu odreuje javni tuilac aktom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost ministra nadlenog za pravosue. Merila za odreivanje broja osoblja u javnom tuilatvu utvruje ministar nadlean za poslove pravosua. Sekretar lan 118 Republiko javno tuilatvo ima sekretara koji pomae Republikom javnom tuiocu u vrenju poslova tuilake uprave. Za sekretara u Republikom javnom tuilatvu moe biti postavljeno lice koje ispunjava uslove za izbor za zamenika apelacionog javnog tuioca. Sekretar Republikog javnog tuilatva ima status dravnog slubenika na poloaju. Javno tuilatvo moe imati sekretara koji pomae javnom tuiocu u vrenju poslova tuilake uprave. Sekretara javnog tuilatva rasporeuje javni tuilac. Tuilaki pomonik lan 119 Tuilaki pomonik pomae javnom tuiocu i zameniku javnog tuioca, izrauje nacrte akata, prima na zapisnik prijave, podneske i izjave graana i samostalno ili pod nadzorom vri poslove predviene zakonom i drugim propisima. Javni tuilac ili zamenik javnog tuioca koga on odredi, nadzire rad tuilakog pomonika. Zvanja tuilakih pomonika lan 120 Tuilaki pomonici stiu sledea zvanja: tuilaki saradnik, vii tuilaki saradnik,

savetnik i vii savetnik. Zvanje tuilakog saradnika moe stei lice koje ima poloeni pravosudni ispit, a zvanje vieg tuilakog saradnika lice koje posle poloenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci. Zvanje savetnika moe stei lice koje ispunjava uslove za zamenika vieg javnog tuioca. Zvanje savetnika postoji u Republikom javnom tuilatvu i javnom tuilatvu posebne nadlenosti. U Republikom javnom tuilatvu postoji i zvanje vieg savetnika, koje se stie odlukom Kolegijuma Republikog javnog tuilatva, a moe ga stei lice koje ima zvanje savetnika. Vrednovanje rada tuilakih pomonika lan 121 Rad tuilakog pomonika vrednuje javni tuilac, po pribavljenom miljenju zamenika javnog tuioca s kojim tuilaki pomonik radi. Na vrednovanje i posledice vrednovanja tuilakog pomonika shodno se primenjuju pravila o vrednovanju sudijskog pomonika. Tuilaki pripravnik lan 122 Za tuilakog pripravnika prima se lice koje je zavrilo pravni fakultet i ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima. Tuilaki pripravnik prima se u osnovno i vie javno tuilatvo. Prednost imaju kandidati koji su pravni fakultet zavrili sa visokom prosenom ocenom. Pri prijemu tuilakih pripravnika naroito se vodi rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva, odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju strune pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u slubenoj upotrebi u sudu. Radni odnos tuilakog pripravnika lan 123 Tuilaki pripravnik prima se u radni odnos na tri godine. Tuilaki pripravnik koji je na prvosudnom ispitu ocenjen sa "poloio sa odlikom" ima prednost prilikom prijema u radni odnos na neodreeno vreme u zvanju tuilakog saradnika. Volonter lan 124 Diplomirani pravnik moe biti primljen na obuku u javno tuilatvo, bez zasnivanja radnog odnosa, radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita (volonter). Obuka

lan 125 Program obuke tuilakih pripravnika i tuilakih pomonika utvruje Dravno vee tuilaca. Tuilaki pripravnik i tuilaki pomonik moe odreeno vreme biti upuen na obuku u drugo javno tuilatvo, dravni organ ili organ jedinice lokalne samouprave. Ostala pravila o osoblju u javnom tuilatvu lan 126 Osoblje u javnom tuilatvu duno je da savesno i nepristrasno vri svoje poslove i uva ugled javnog tuilatva. Na zasnivanje radnog odnosa, prava, obaveze, struno usavravanje, ocenjivanje i odgovornosti osoblja u javnom tuilatvu primenjuju se propisi koji ureuju radne odnose dravnih slubenika i nametenika, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Glava jedanaesta SREDSTVA ZA RAD JAVNIH TUILATAVA lan 127 Sredstva za rad javnih tuilatava obezbeuju se u budetu Republike Srbije. Sredstva za rad javnih tuilatava treba da obimom i prilivom odravaju samostalnost i redovan rad javnih tuilatava. Dravno vee tuilaca predlae obim i strukturu budetskih sredstava neophodnih za rad javnih tuilatava za tekue rashode, uz prethodno pribavljeno miljenje ministarstva nadlenog za pravosue i vri raspodelu ovih sredstava na javna tuilatva. Nadzor nad troenjem sredstava budeta opredeljenih za rad javnih tuilatava vri Dravno vee tuilaca, ministarstvo nadleno za pravosue i ministarstvo nadleno za finansije. Nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem Dravnog vea tuilaca, u delu koji se odnosi na sredstva budeta iz stava 3. ovog lana, vri ministarstvo nadleno za pravosue i ministarstvo nadleno za finansije. Glava dvanaesta PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE 1. PRELAZNE ODREDBE Nastavak funkcije javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca lan 128 Javni tuioci i zamenici javnih tuilaca nastavljaju svoju dunost u javnim tuilatvima u kojima su izabrani ili rasporeeni po Zakonu o javnom tuilatvu ("Slubeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04, 51/04, 61/05, 46/06 i 106/06) i Zakonu o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u postupku za ratne zloine ("Slubeni glasnik RS", br. 67/03, 135/04, 61/05 i 101/07) do 31. decembra 2009. godine. Izbor zamenika javnih tuilaca

lan 129 Odluku o broju zamenika javnih tuilaca donosi Dravno vee tuilaca u roku od 30 dana od dana izbora prvog sastava Dravnog vea tuilaca, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadlenog za pravosue. Izbor zamenika javnih tuilaca, u skladu sa ovim zakonom, izvrie se do 1. decembra 2009. godine. Zamenici javnih tuilaca izabrani u skladu sa ovim zakonom stupaju na funkciju 1. januara 2010. godine. Prvim izborom na javnotuilaku funkciju smatra se izbor na dunost javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca, u skladu sa ranije vaeim zakonima. Prestanak dunosti i prava javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca koji su izabrani po ranijem zakonu lan 130 Javnim tuiocima i zamenicima javnih tuilaca koji nisu izabrani u skladu sa ovim zakonom dunost prestaje 31. decembra 2009. godine. Javni tuioci i zamenici javnih tuilaca iz stava 1. ovog lana, imaju pravo na naknadu plate u trajanju od est meseci u visini plate koju su imali u trenutku prestanka dunosti. Pravo na naknadu plate iz stava 2. ovog lana prestaje pre proteka roka od est meseci ako javni tuilac ili zamenik javnog tuioca kome je prestala dunost zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju, a moe biti produeno za jo est meseci ako u tih est meseci stie pravo na penziju. Izbor javnih tuilaca lan 131 Izbor Republikog javnog tuioca izvrie se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a izbor ostalih javnih tuilaca u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Javni tuioci iz stava 1. ovog lana, izabrani u skladu sa ovim zakonom, stupaju na funkciju 1. januara 2010. godine. Ustupanje predmeta lan 132 Predmete u kojima do 31. decembra 2009. godine postupa javni tuilac, u skladu sa Zakonom o javnom tuilatvu ("Slubeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04, 51/04, 61/05, 46/06 i 106/06) i Zakonom o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava ("Slubeni glasnik RS", br. 63/01 i 42/02), a koji nisu okonani, ustupaju se javnim tuiocima u iju nadlenost predmeti spadaju po ovom zakonu i zakonu koji ureuje sedita i podruja javnih tuilatava. Predmeti za koje je do 31. decembra 2009. godine nadleno Posebno odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala, koje je obrazovano u Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu, u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala ("Slubeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04,

58/04, 45/05 i 61/05), a koji nisu okonani, ustupaju se Tuilatvu za organizovani kriminal, koje poinje sa radom 1. januara 2010. godine. Donoenje privremenih akata o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Republikom javnom tuilatvu, apelacionim javnim tuilatvima i Tuilatvu za organizovani kriminal lan 133 Privremene akte o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Republikom javnom tuilatvu, apelacionim javnim tuilatvima i Tuilatvu za organizovani kriminal donee ministar nadlean za pravosue do 1. septembra 2009. godine. Akte o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Republikom javnom tuilatvu, apelacionim javnim tuilatvima i Tuilatvu za organizovani kriminal donee javni tuioci ovih tuilatava u roku od est meseci od dana njihovog stupanja na funkciju u skladu sa ovim zakonom. Preuzimanje sredstava za rad, opreme, arhive i zaposlenih lan 134 Potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene Republikog javnog tuilatva preuzimaju Republiko javno tuilatvo i apelaciona javna tuilatava, u skladu sa nadlenou odreenom ovim zakonom. Ministar nadlean za pravosue obrazovae komisiju koja e izvriti raspodelu sredstava za rad, opremu i arhivu iz stava 1. ovog lana. Dravno vee tuilaca obrazovae komisiju koja e doneti reenja o rasporeivanju zaposlenih iz Republikog javnog tuilatva u apelaciona javna tuilatva, u skladu sa privremenim aktom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta. Potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene Posebnog odeljenja za suzbijanje organizovanog kriminala Okrunog javnog tuilatva u Beogradu preuzee Tuilatvo za organizovani kriminal. Tuilatvo za organizovani kriminal preuzee zaposlene iz stava 4. ovog lana, u skladu sa privremenim aktom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta. Prava zaposlenih u Republikom javnom tuilatvu lan 135 Na prava zaposlenih u Republikom javnom tuilatvu primenjuju se odredbe zakona koji ureuje prava dravnih slubenika i nametenika pri promeni ureenja dravnih organa. Nadlenost Dravnog vea tuilaca u vezi sa sredstvima za rad javnih tuilatava lan 136 Nadlenosti Dravnog vea tuilaca iz lana 127. ovog zakona do 1. januara 2011. godine, vri ministarstvo nadleno za pravosue. Podzakonski propisi lan 137

Podzakonski propisi ije je donoenje predvieno ovim zakonom, donee se u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, izuzev akta iz lana 82. stav 1. ovog zakona, koji e se doneti u roku od 60 dana od dana konstituisanja Dravnog vea tuilaca. Do donoenja podzakonskih propisa iz stava 1. ovog lana, primenjuju se odredbe propisa donetih na osnovu Zakona o javnom tuilatvu ("Slubeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04, 51/04, 61/05, 46/06 i 106/06), ako nisu suprotni odredbama ovog zakona. 2. ZAVRNE ODREDBE Prestanak vaenja zakona lan 138 Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o javnom tuilatvu ("Slubeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04, 51/04, 61/05, 46/06 i 106/06). Prestanak vaenja drugih zakona lan 139 Danom poetka primene ovog zakona prestaju da vae odredbe Zakona o platama u dravnim organima i javnim slubama ("Slubeni glasnik RS", br. 34/01, 62/06 - dr. zakon i 63/06 - ispravka dr. zakona) u delu koji se odnosi na nain utvrivanja plata, dodataka i naknada javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca. Stupanje zakona na snagu i poetak primene lan 140 Ovaj zakon stupa na snagu danom konstituisanja Dravnog vea tuilaca, a primenjuje se od 1. januara 2010. godine, izuzev odredaba l. 74-84. ovog zakona, koje poinju da se primenjuju od dana konstituisanja Dravnog vea tuilaca. Samostalni lan Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tuilatvu ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) lan 4 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2010. godine.