- Samonikle vrste voćaka u Srbiji Materijal je preuzet od komercijalnog autora bez odobrenja i dozvoljeno ga je koristiti iskljuĉivo interno za obrazovne

svrhe. Autoru se izvinjavamo.Zahvaljujemo se pojedincu koji je uloţio veliki napor i materijal dostavio u stotinak pisama. Bez njega ne bismo znali…VELIKO HVALA NA NESEBIĈNOSTI I POŢRTVOVANOSTI PIRUS PIRASTER MED. Divlja kruška Fam. Rosaceae Sinonimi: Pirus connmunis var. sativa DC, Piirus domestica med., P. connmunis hortensis Beck. P. achras Gaert., P. piraster (L.) Medic, P. communis achras et piraster NJall., P. communis auct. non L. Morfološke karakteristike: Biljka je višegodišnje drvo sa širokom krunom. Visina stabla moţe biti od 10 do 30 m, a širina krune najĉešće od 10 do 15 m, ponekad i do 25 m. Pri generatiivnom razmnoţavanju prve godine razvija duboku i slabo razgranatu srţnu ţilu i vrlo mali nadzemni deo. Prvih godina kruna je oštro piramidalna sa vrlo razvijenom voðicom, garnirana sa mnogobrojnim skeletnim i poluskeletnim granama. Docnije se intenzitet porasta voðice smanjuje, a boĉne grane produţavaju sa intenzivnim rastom. Tako se oštro piramidalna kruna postepeno pretvara u širokopiramidalnu, okruglastu itd. Ukoliko se biljka razvija u šumskim sastojinama, kruna joj je najĉešće oštropiramidalna, sa vrlo bujnim stablom koje retko i slavo fruktificira. Divlja kruška predstavlja široku prirodnu populaciju mnogobrojnih feno i genotipovima koji su dobijeni kao rezultat alogamnog oprašivanja. Ova spontana hibridizacija ĉesto se vrši i sa drugim vrstama kruške (P. amygdaliformis, P. nivalis, P. elaegrifolia i dr.) kao i sa kulturnim sortama. Na ovaj naĉin polimorfnost ove vrste se povećava. Kao rezultat heterozigotnosti generativno razmnoţenog potomstva, u ove vrste srećemo biljke razliĉite bujnosti - od zakrţljalih (poput dunje) do stabala ogromnih razmera ponekad i sa preĉnikom debla preko 1 m i visinom krune preko 20 m. Meðutim, većina autora je mišljenja da je kod ove vrste najĉešća visina stabla od 8 do 15 m (retko 20-15 m), sa preĉnikom debla od 8-30 cm (retko preko 60 cm). Pirus communis (L) je trnoliko drvo, naroĉito u stadijumu mladosti (tzv. juvenilnom stadijumu). Jednogodišnje granĉice su gole, retko maljave, tamnoţućkaste ili kafeno-mrke boje sa crvenkastom nijansom i sa izraţenim belim lenticelama. Pupoljci su sitni, oštri, najĉešće pripijeni uz letoraste. Cvetni pupoljci su takoðe mali, sa relativno oštrim vrhom. Kora stabla u mladih voćaka je glatka, a kasnije ispucala sa dubokim pukotinama. Lišće je najĉešće sitno, okruglasto, srcasto ili malo izduţeno, intenzivno zelene boje, u mladosti maljavo a kasnije sa obe strane golo. Naliĉje liske je bledozelene boje. Veliĉina i oblik lišća variraju u širokim granicama, što je od naroĉitog znaĉaja za sistematizaciju ove vrste. Lisna

drška je tanka i vrlo dugaĉka, ĉesto iskrivljena, te lišće treperi pri malim vazdušnim strujanjima. Lišće je sa zaobljenim ili oštrim vrhom, po celoj ivici nazubljeno ili samo u gornjoj polovini. Cvast je štitasta sa 5-9 cvetova. Cvetne drške u nekih varijeteta su duge, a u nekih kratke. Ĉašiĉni listići su dugi i zadrţavaju se na plodu. Plodovi divlje kruške su sitni, najĉešće okruglasti ili malo spljošteni, najĉešće veće širine sa ili bez drške i ĉašiĉnog udubljenja. Sreću se voćke i sa konusnim oblikom ploda. Visina ploda varira od 12 do 34 mm, a širina od 18 do 38 mm. Peteljka je najĉešće pravo nasaðena, razliĉite duţine (od 14 do 45 mm). Masa ploda takoðe varira i sreće se od 4 do 27 g. Plodovi se pored krupnoće i oblika razlikuju i po boji, ukusu, aromi, strukturi i soĉnosti mesa. Seme - Divlja kruška se koristi kao podloga za kalemljenje sorti kruške, zbog ĉega je seme kao organ posebno praktiĉno znaĉajno. Broj semenki po plodu varira od 1,2 do 10,2. Takoðe je varijabilna teţina semena, koja se od 100 semenki kreće od 13,75 g do 45,4 g, odnosno u 1 kg se nalazi od 22.026-72.424 semenki. Veliki polimorfizam lišća koji se sreće kao vrste Pirus communis L. bio je osnov za podelu na niţe taksonomske kategorije (varijetete). U našim populacijama uoĉena su 4 varijeteta: 1. P. communis (L) var. pyraster 2. P. communis (L) var. ovata 3. P. communis (L) var. nyardiana 4. P. communis (L) var. penzesiana Varijetet pyraster koji se odlikuje okruglastim oblikom lista, sreće se u asocijacijama Fields i Carpinetum orientalis, na visinama od 200 do 900 m n.v. Varijetet ovata, koji se odlkuje izduţeno okruglastim oblikom lista, najzastupljeniji je jer je ekološki najplastiĉniji. Sreće se u najrazliĉitijim šumskim asocijacijama od Fields, LJuercetum petraeae, preko Fagetum submontanum, LJuercetum confertae-cerris do asocijacije Fagetum montanum na visinama od 150 do 1.500 m n.v. Varijetet nyardiana, koji se odlikuje izduţeno duguljastim oblikom lista, sreće se u istim šumskim asocijacijama kao i var. ovata, ali u znatno manjem obimu, na visinama od 200 do 1.450 m n.v. Varijetet penzesiana, koji se odlikuje lancetastim oblikom lista, sreće se u asocijacijama Fields, Carpineum orientalis, LJuercetum conf. cerris i LJuercetum petreae, na visinama od 250 do 1.200 m n.v. Pored navedenih varijeteta u okviru vrste Pirus communis L. uoĉeno je i više formi koje se meðusobno razlikuju: - forma piraster ili forma typica, koja se odlikuje tipiĉnim, okruglastim lišćem koje je na vrhu plitko izduţeno nazubljeno. Plodovi su takoðe okrugli i sitni; - forma pryszteriana - u koje je lišće po celom obodu izduţeno testerasto, ponekad i dvostruko testerasto; - forma armeniacaefolia - u koje liska klinasto silazi niz peteljku; - forma spathulata - u koje je lišće krupno, okruglasto, sa ravno odseĉenom osnovom i kratko zašiljenim vrhom; - forma nyaradyana - u koje su lišće i plodovi tipiĉni osobinama varijeteta; - forma elliptica - u koje su lišće i plodovi na vrlo dugim peteljkama; - forma rhomboidea - u koje je lišće najĉešće romboidnog oblika, od srednje duţine (gde je najšire) postepeno zašiljeno ka vrhu i osnovi; - forma elongata - u koje je lišće jajasto-izduţeno, ka vrhu postepeno zašiljeno; - forma ovata - u koje su lišće i plodovi tipiĉni osobinama varijeteta; - forma acuminata - u koje je lišće široko-jajasto, skoro okruglasto od gornje trećine ka vrhu postepeno zašiljeno.

- forma cardiaca - u koje je lišće pri osnovi manje-više srcasto ili dublje nazubljeno do testerasto; - forma serrata - u koje je lišće po obodu dublje nazubljeno do testerasto. Ekofiziološke karakteristike: Pored toga što divlja kruška razvija dubok i razgranat korenov sistem ona je izrazito mezofilna biljka, koja se najĉešće ne sreće na mestima koja nisu dobro obezbeðena vlagom. Ukoliko se i naðe na suvom zemljištu, zaostaje u porastu, formira sitne plodove, strada od nekrotiĉnih rakrana grana od gymnosporangiuma i drugih sekundarnih bolesti i parazita. Na vazdušnu sušu nije osetljiva kao što je sluĉaj sa jabukom. Zbog toga se divlja kruška najĉešće sreće i u dolinama reka, na aluvijalnim, rastresitim, propustljivim zemljištima, gde najĉešće korenov sistem doseţe do nivoa podzemnih voda, odakle se snabdeva izobilnom koliĉinom vode. Divlja kruška podnosi i teška, zbijena i zablaćena zemljišta. U visokim planinskim rejonima divlja kruška se sreće na obodu šuma, na šumskim ĉistinama, po planinskim livadama, meðama, dvorištima, vrlo retko u šumskom sklopu. Ona se moţe sresti na aridnim zemljištima, ali sporadiĉno. Divlja kruška ne podnosi velike koliĉine kreća u zemljištu i pri pH preko 8 najĉešće strada od hloroze. U pogledu nadmorske visine ima širok dijapazon. Sreće se od 100 m n.v. do 1.600 m n.v., što znaĉi da se divlja kruška ne vezuje niti za odreðeni tip zemljišta, niti za posebnu šumsku zajednicu, već iskljuĉivo za zemljišnu vlagu, koja treba da bude prisutna tokom cele godine. Divlja kruška je najranocvetnija Pomoideae. Poĉinje da cveta od treće dekade marta (u juţnijim rejonima), do prve polovine aprila (u severnim) i kasnije na većim visinama. Cveta 5-10 dana pre P. amygdaliformis i P. nivalis, odnosno zajedno ili nešto ranije od nekih sorti kruške. Fenofaza cvetanja tranje relativno kratko. Lista gotovo istovremeno sa cvetanjem. Prvo se pojavljuju bledozeleni uvijeni listići koji se kasnije otvaraju. Prvi listovi se pojavljuju iz mešovitih cvetnih pupoljaka, pa iz lisnih, a najkasnije iz drvnih. U maju letorasti intenuzivno rastu, u toku juna usporavaju porast a potom najĉešće još jedanput intenzivno rastu. Uporedo sa primarnim odvija se i sekundarni prirast kod svih nadzemnih i podzemnih delova, koji je dosta intenzivan i u letnjim mesecima julu i avgustu primarni prirast se završava. Zrenje plodova se proteţe na dosta dug period: od kraja juna do poĉetka jula, pa sve do kraja septembra odnosno oktobra. U istim ekološkim uslovima sazreva ranije od P. amygdaliformis, P. nivalis i P. elaeagrifolia. Divlja kruška se razmnoţava generativno i vegetativno (izdancima i izbojcima). Odmah po berbi seme nije sposobno da klija. Zato je potrebno dopunsko dozrevanje jarovizacija pod odreðenim uslovima (vlage, vazduha, niske temperature), što se odvija pri stratifikovanju semena u poroznom supstratu (pesak, strugotina i dr.). Po ispitivanjima Andonovskog i sar. (1974), period jarovizacije traje najĉešće 70-90 dana, u zavisnosti od vremenskih uslova u zimskim mesecima. Isti autor je uoĉio da seme divlje kruške koja potiĉe sa visokih planinskih rejona ima duţi period jarovizacije i kasnije klija u odnosu na seme kruške iz toplijih i niţih rejona. Klijavost je u velikoj zavisnosti od kvaliteta semena, tipa divlje kruške, od naĉina oprašivanja. Seme dobiveno od stabala iz šumskog sklopa, koja su najĉešće autogamno oploðena, male je klijavosti. Nasuprot tome, seme od biljaka koje rastu u blizini drugih vrsta ili sorti krušaka, gde

Plodovi sadrţe oko 13 % suve materije.v. oko 1.39 % belanĉevina. Rasprostranjenje vrste: Ova vrsta ima širok areal rasprostranjenja. Privredni znaĉaj: Divlja kruška ima znaĉaj kao podloga za sorte krušaka. rad srca. ĉime se proizvodni proces za dobijanje sadnica završava u toku jedne vegetacije.2 % organskih kiselina. imaju visoku klijavost i veliku energiju klijanja. Divlja kruška je rasprostranjena kao primešena (stablimiĉno) u gotovo svim hrastovim šumama Srbije. daje bujne. Prema ispitivanjima Trusenka (1960) samo 5-10 % tipova divlje kruške ispoljavaju inkopatibilnost sa nekim sortama kruške.je omogućeno ksenogamno oprašivanje. oko 1. rakiju i dr.0-8. bubrege i dr. Ðemove. hemiceluloze i lignina. Šumska jabuka Fam. M.5 % pektinskih materija. geografske širine. Ne sreće se u Engleskoj.09-0. 0. Mestimiĉno se sreće na terenima sa šumom koja je manje-više poseĉena i iskrĉena.4 % skroba. Ona kao podloga potencira bujan porast epibiota. mineralnih materija i dr. MALUS SILVESTRIS MILL. marmelade. dela male Azije i oboda severne Afrike. Moglo bi joj se zameriti to što neke sorte okalemljene na njoj ne daju kvalitetne plodove. Na sever ide do 55 stepeni (po nekim autorima i do 60 stepeni) s. rodne i dugoveĉne voćke. Rosaceae Sinonimi: Pyrus malus silvestris L. Ima je u skoro celoj Evropi. Porast sejanaca je u pozitivnoj korelaciji sa kvalitetom i klijavošću semena. na istoku do Kaspijskog mora. Plodovi nekih tipova divlje kruške su vrlo ukusni i mogu da se jedu u sveţem stanju. blagotvorno deluje na organe za varenje. Kao podloga je znaĉajna zbog toga što se lako razmnoţava generativnim putem. .600 m n. Naroĉito je rasprostranjena na obodima šuma pokraj pašnjaka. 0. 0.30-0. retko u sklopu širokolisnih šuma. Na Balkanskom poluostrvu javlja se ĉesto u ravnicama i podruĉjima planina do 1. U nekim krajevima plodovi divlje kruške se suše i upotrebljavaju kao vitaminska i osveţavajuća hrana i napitak. lesiviranim i rastresitim zemljištima. dobro se priĉvršćuje za zemlju. acerba Merat.5 % šećera.583. što joj seme ima dobru klijavost a pri dobroj nezi i pikiranju moţe da se okulira veća koliĉina u prvoj vegetaciji (Ristevski /1972/).42 % celuloze. U većine tipova ukus ploda se poboljšava gnjilenjem. severnog Irana i Kašmira. meðu dolovima. Upotreba ploda divlje kruške u ishrani. Mogu da se koriste za razne vidove prerade: za sokove. na deluvijalnim. 0.48 % tanina. Danskoj i na Pirinejskom poluostrvu. Veliki broj jedinki ove vrste sreće se u dolinama reka. 8.

dužine 1. a kasnije manje više potpuno golo. pri osnovi široko-klinasto ili okruglasto do malo usečeno. Voli svetlo mesto. po obodu testerasto ili dvostrukotesterasto nazubljeno. Morfološke karakteristike: Stablo je nisko. Rasprostranjenje vrste: Srede se u Evropi na severu do južne-Skandinavije. koliko za preradu. bledozelene boje. autohtonih . rakiju. sirde ili sirup. Bolje raste po obodu šuma. Pokožica ploda je najčešde žutozelene boje. vino. B2. Kruna je svetla široko kupastog nepravilnog oblika. Čašični listidi su trouglasti. zašiljeni. ponekad sa dopunskim crvenilom sa sunčane strane ploda. Krunični listidi su bele ili ružičaste boje.domadih sorti). široku 3-4 cm. i Finske. Relativno je toploljubiva i mazofilna vrsta. Malus silvestris je ishodna vrsta mnogih sorti jabuke (pre svega tzv. šederima. Privredni značaj. ponekad i preko 1000 m n. ne toliko za potrošnju u svežem stanju. nešto manjim količinama vitamina C. na jugu do Kavkaza. Istrugan i osušen plod se može upotrebiti kao vodni čaj. objajastog ili okruglastog oblika. gronju. Prašnici su dugi oko 10 mm sa prašnicima žute boje.5 do 3 cm. prečnika do 3 cm. U prirodi se razmnožava vegetativno (izdancima iz panja. koju rado poseduje pčela. gde obilnije cveta nego u sklopu gustih. duge 3-5 cm široko 2-4 cm. On je bogat organskim kiselinama. Plodovi šumske jabuke su jajasto-okruglastog ili okruglastog oblika. Ekofiziološle karakteristike: Malus silvestris se srede pretežno u mezofilnim šumama hrastovog pojasa.2. To je entomofilna vrsta. jabuka divljaka. Lišde je u mladosti maljavo. jajastog. lepe crvenkastosmeðe boje. Plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. ne previše vlažna zemljišta. . Plod se može preraditi u vodni sok. eliptičnog ili okruglastog. Relativno je otporna prema mrazevima. a ponekad i iz korena) i semenom. Cvetne drške su duge 1. Fine je graðe. i karotina. Na vrhu je kratko zašiljeno. ali male trajnosti.3-2 cm. što se u industriji prerade može iskoristiti za želiranje proizvoda od drugog vode. Pupoljci su sitni eliptičnog ili okruglasto-eliiptičnog oblika u početku maljavi a kasnije goli. što potiče od velike količine pektina (oko 3%). reðe srednje visine (do 14 m). a letorasti maslinastozelene ili tamnozelene boje. tokarstvu i za proizvodnju furnira. Cveta u aprilu i maju. siva. Drvo se može koristiti u stolariji. meðu grmljem i po sunčanim kamenitim obroncima planina. Višegodišnje grane su sivo smeðe. Lišde je oblika široko jajastog. Često se srede kraj puteva i polja. a naličje mat. Lice liske je sjajno. Stubid je go ili pri osnovi maljav. celulozom. zasenjenih šuma. sa trnovima ili bez njih. mineralnim materijama (naročito fosforom). U Srbiji je rasprostranjena kao pojedinačna stabla u šumama u pojasu hrasta. dugi 5-6 mm i ostaju na plodu. Pogoduju joj krečna.Ostali narodni nazivi: divlja jabuka. Ova vrsta ima veliki privredni značaj jer se masovno koristi u vodarskoj proizvodnji kao podloga za kalemljenje sorti jabuke. Letorasti mogu biti maljavi ili goli.5 cm. i njen plod može biti vrlo koristan. Peteljka liske je duga od 1. B1. evropskom delu Rusije. manje-više gole. svetlozelene. Meðutim. ispucala u tanke ljuske.v. po obodu žlezdasti. Ukus ploda je kiseo i trpak. Cvetovi su skupljeni u cvast.

prekriveni prileglim dlakama. Rasprostranjenje vrste: . valjkastog oblika. uz žbunje. mamica. u donjem delu prekrivena štrčedim maljavim dlakama. prekriveno retkim prileglim svilenkastim dlakama. dugačko ušiljeni. Ostali narodni nazivi: šumska jagoda. sa nadzemnim delom koji je u obliku rozete sastavljene od listida. Brakteje se retko javljaju. a pri vrhu najčešde prileglim dlakama i nešto vede visine od prizemnih listova.5 cm najčešde dvopolni (hermafroditni). Oprašuje se entomofilno. Srede se u nižim i na planinama do 1. Krunični listidi su bele boje. Lišde je tročlano. u donjoj 1/5 ili 1/4 grubotesterasto nazubljenog oboda. sa gornje strane goli. Stabljika je uspravna. okruglastog ili jajastog oblika. prekriveno retkim prileglim dlakama. prečnika 1. kitnjaka (LJuercetum montanum). progalama. troska. Rosaceae A. Šumska jagoda Fam. Ekofiziološke karakteristike: Raste po šumama. oblika izduženog. jagodnjača. bočno prekrivene prileglim ili uspravnim dlakama. koji se ukorenjuju na čvorovima (nodusima).L. Ima oko 20 prašnika i mnogo tučkova. Plod je dužine do 2 cm. kitnjaka i graba (LJuercetoCarpinetum). a mogu biti i jednopolni skupljeni u retke cimozne cvasti. vodoravnog ili kosog položaja i najvedim delom u zemlji. pa se na taj način biljka najčešde razmnožava. pozemljuša. Cvetne drške su dugačke i tanke. Rizom je kratak. šumskim krčevinama. fragula Morfološke karakteristike: To je višegodišnja biljka visine od 5 do 20 (30) cm. tamnocrvene boje. sa vrlo dugačkim dlakavim drškama. bukve (Fagetum montanum) itd. a ponekad i po drugi put u jesen. koje su po nervima nešto gušde.300 m nadmorske visine. goli. Čašični listidi su trouglasto-šiljatog oblika. Na zrelom plodu su štrčedi ili nadole savijeni.zbirnu orašicu. testerasto nazubljenog oboda i sa 6-9 pari izraženih nerava sa naličja liske. a ponekad i uspravno štrčedim dlakama. Lice liske je tamnozelene boje. Kradi nadzemni deo rizoma je pokriven izumrlim ostacima listova i zalistaka. a razmnožava semenom i vegetativno (stolonama). Cvetovi su srednje krupni. Iz sredine rozete se svake godine javljaju nadzemni. Listidi su jajastog ili objajastog oblika.FRAGARIA VESCA L. Cvetna loža se posle cvetanja uvedava i izraste u mesnati sočan plod . celog oboda. po livadama. Plodovi sazrevaju od maja pa sve do avgusta (na vedim visinama). Srednji listid je jajastog ili romboidnog oblika. šikare i živice. dužine 1-6 cm. jajastog do okruglastog. a sa donje prekriveni gustim najčešde prileglim. Naličje je svetloplavo-zeleno. Lisni zalisci su crvenkastosmeðe boje. puzedi izdanci (stolone). srednje krupni (4-8 mm dugački). lancetastog oblika. prekriveni prileglim dlakama. Najčešde je prisutna u asocijacijama cera (LJuercetum farnetto . Spoljašnji čašični listidi su jednake dužine sa listidima unutrašnje čašice lancetastog ili linearnog oblika. grubo. Šumska jagoda cveta od aprila do juna.cerris).

obično su na kratkim izdancima. sladoled itd. Ova forma je često gajena po parkovima kao dekorativna. jednim delom omotana u početku zelenim. Lešnik Familija:Corylaceae Ostali narodni nazivi: Obična leska. gvožda i mangana).kod koje su listovi crvenkasti. kompot. svetla. Naličje liske je obično svetlije boje. Lisna petelka je relativno kratka (0. oko 1 % organskih kiselina (najviše limunske i vinske). atropurpurea . marmeladu. a katkad i u obliku manjeg stabla. Plod je široko jajasta orašica dužine 1. crvenkaste ili pepeljasto-sive boje. U Srbiji je rasprostranjena.Šumska jagoda je rasprostranjena gotovo na svim kontinentima. oko 60 mg % vitamina C. Ono sadrži u svežem stanju od 100-300 mg % vitamina C. veku. .6 % mineralnih materija (od čega najviše kalijuma . Lišde šumske jagode se može (kao i malinovo i kupinovo) upotrebiti kao najukusnija i najkvalitetnija zamena za ruski čaj. trbušastog oblika. sa izraženim smeðim lenticelama. sok. leska. Cvetovi su razdvojenih polova (jednopolni i jednodomni) i razvijaju se pre listova.5-1. leščika. koja je obavijena gusto dlakavim pokrovnim ljuspicama. Muški cvetovi su skupljeni u cvast . Zbog visokog sadržaja gvožða smatra se naročito zdravom hranom za malokrvne. visine do 7 m. tako i preraðeni u Ðem. Pupoljci pu krupni (do 3 mm dužine). naizmeničnog rasporeda. tanke kore. tamno-zelene boje. Izdanci i grane su dugi i dosta ravne.5 cm dužine) i dlakava. Lišde je okruglastog do široko-jajastog oblika. Starenjem kora posivi i plitko ispuca. jer je praroditelj velikog broja sorti. aromatičnih i bojenih materija i dr. kasnije smeðim listolikim ovojem (kupulom). slatko. duž nerava dlakavo. u vršnom delu naglo zašiljeno. Osnova liske je srcoliko urezana. Plod je cenjen i zbog velike biološke vrednosti: sadrži oko 18-20 % suve materije. 6-10 (13) cm dužine i 5-9 cm širine. f. Ženski cvetovi. Morfološke karakteristike Leska je najčešde u obliku žbuna. lijeska. nazubljenog ili režjevitog oboda. CORYLUS AVELLANA L. Privredni značaj Zbog izuzetno lepe i prijatne arome plod šumske jagode je najomiljenije šumsko vode. crvenkasto-smeðe boje. prečnika 5-6 mm. Za čaj mogu poslužiti i osušeni plodovi. Rese su obično po 2-4 u grupi. slični pupoljcima. te se tretira kao sekundarni kosmopolita. kolač.resu dužine do 8 cm. sa retkim dlačicama ili golo. NJeni plodovi su vrlo ukusni i zdravi kako sveži. dvostruko testerasto po obodu. oko 0. o čemu svedoči podatak da je počela da se gaji još u 15. Lice liske je bez sjaja. U okviru ove vrste izdvojene su 3 forme i 2 subforme: 1. lijesnik. sirup. po 2 u cvasti. nešto pektina.do 145 mg %. 6-8 % šedera (najviše fruktoze i glukoze). sa karakterističnim crvenim dvodelnim nitastim žigovima. jezgarica i dr.2-2 cm. žele. Ova vrsta jagode ima naročito veliki privredni značaj. Kora drveta je glatka. vino.

Leska dobro podnosi zasenu. magnezijuma. Slabije se razvija na baznim. Oprašuje se anemofilno. po šikarama. upotrebljava se za pravljenje alve.crvenkaste boje.). a plodovi mu sazrevaju u septembru. fosfora i dr. Leski najviše odgovaraju duboka silikatna zemljišta. Fragetum montanum serbicum Rud. Jestivim se smatraju leskine rese. Rasprostranjenje vrste Leska se srede u Skandinaviji (sem severnih delova). prokuvane i osušene mogu samleti i dodavati testu za hleb. avellana . 14-18% belančevina. Pogača zaostala posle ceðenja ulja. Izvor je vitamina iz grupe B i E.f. schisochlamys . Često gradi guste čestare na proplancima svežijih staništa. oko 14% ugljenih hidrata. glandulosa . Zbog lepog izgleda koristi se i kao parkovska biljka. a mogu se upotrebiti i u kulinarstvu i prehrambenoj industriji (za slatkiše. -subf. koje se u slučaju oskudice. dok se na krečnim zemljištima retko razvijaju samo pojedinačni primerci. Redovno se srede izmeðu 700-1200 m n. eruptivnim stenama. I pored izuzetno kvalitetnog ploda prirodni vodnjaci lešnika u našoj zemlji iskorišdavaju se stihijno. Leska cveta u februaru . Oni imaju belu. U njoj je više od 60% ulja. brachychlamys . Uz orah lešnik se ubraja u energetski najvredniju namirnicu. mada pojedini primerci mogu dostidi starost i od 60-80 godina. Služe i za dobijanje jestivog ulja.martu. oko 2.koja se češde srede i kod koje je kupula krada od ploda. .4mg%. Drvo je čvrsto i žilavo te se koristi u mnoge tehničke svrhe (dobro je za rezbarenje i poliranje) . Lešnici se jedu sirovi. čokolade. Privredni značaj U privrednom pogledu najvedi značaj imaju plodovi. U Srbiji je rasprostranjen. U južnoj Evropi penje se pojedinačno i do 1800 m nadmorske visine. Obično živi oko 40 godina.v. Sredozemlju. po brdima i planinama. Raste oko šuma i livada. srednjoj i zapadnoj Evropi.2. U okviru ove forme izdvojene su dve subforme: . list i cvet za lečenje različitih bolesti.subf. Ekofoziološke karakteristike Leska je jedan od najobičnijih i najčešdih žbunova naših šuma. bombone i sl. ili se uopšte ne koriste. Lešnikove rese se za jelo mogu sakupljati tokom čitave jeseni i zime.). Obično čini podrast u hrastovim šumama. U svežim resama ima oko 100 mg% vitamina C što je u proseku više no u najkvalitetnijeg limuna.4% mineralnih materija (naročito gvožða . čistinama. Kod nje je kupula duža od ploda. natrijuma. a razmnožava korenovim izdnacima ili izdancima iz panja. na Balkanskom poluostrvu. kalijuma i kalcijuma.f.vrlo česta u prirodnim populacijama.kod koje je plodov omotač (kupula) sa žlezdastim dlačicama ili bez njih. U narodnoj medicini koristi se kora. čvrstu hranljivu jezgru ugodnog ukusa. Kipru i Maloj Aziji. 3. Sporadično se srede po osojnim padinama i sunčanim dolinama. uz potoke i puteve. Čest je u asocijacijama:LJuercoCarpinetum serbicum. Leska je dobar zaštitnik za erozivne terene.kod koje je plodov omotač sa brojnim žlezdastim dlakama.

eliptičnog ili jajasto-eliptičnog oblika. retko 5-7m i prečnika 20-25 cm . . Listovi su prosti. Analogno cvetanju i zrenje plodova na istoj vodki se ne dešava istovremeno. na dugim drškama. Cvetovi su dvopolni (hermafroditni). čekinjastim maljama. crvenkasto-zeleni.. zaštideni sa četiri ljuspasta listida. oxycarpa Jov. mas ili var. Srede se na različitim nadmorskim visinama od 100 do 1000.f. . in Add. f. Iako dren cveta rano. 2. Cornus nudiflora Dum. microcarpa Szanad. dužine od 0. a na mladim grančicama siva. Lisni su izduženi sa špicastim vrhom. Cvetni pupoljci su loptasti. 4. široki 6-0 mm). drenjula Morfološke karakteristike Dren je grm. Koštica (endokarp) štiti dve semenke. Jednogodišnji letorasti su glatki.u koje su plodovi ka osnovi drške jako zašiljeni. po precvetavanju ne otpadaju ved se okredu nadole. tanka i plitko ispucana.3. Habitus se odlikuje kratkim deblom i okruglasto-piramidalnom krunom. a širine 1. tvrdi drijen. ljuspasti listidi pupoljka. Plodnik je sredcvetan dvognezdan sa jednim stubidem. Pupoljci su naspramno rasporeðeni. sa oštrim vrhom i klinastom osnovom.CORNUS MAS L. Lisna peteljka je kratka. veličini.3 cm. obliku ploda i koštice. Sa obe strane liske prekriveni su gustim. Ekofiziološke karakteristike Dren je vrlo adaptivna vrsta. Veličina lista zavisi od plodnosti zemljišta. Ostali narodni nazivi: dren. Od jednog cvetnog pupoljka formira se štitasta cvast od 10-23 cvetova. Listovi su poreðani naspramno. oblongifolia . Svaki cvet je na sopstvenoj cvetnoj dršci. drijen. Sinonimi:Cornus mascula Lam. *** Prema boji zrelog ploda u populaciji drena uočavaju se dva varijeteta: 1. drenovina. dužine do 13mm .koji se odlikuje izduženim lišdem. dolichocarpa Priszt. tri puta dužim nego što je široko. drenjka. mas vrlo su izražena variranja po obliku ploda. dužine 4-5mm i širine 1-1. 2.5 mm .u koje su plodovi i koštice izduženi. bela svibovina. Plodovi su tamno-crvene do ljubičaste boje. bez lisnih drški. f.f. var. Kora na starijim stablima je siva. Nervatura lista je zrakasta. drnjulid.koji se odlikuje lišdem jajastog ili jajsto-eliptičnog oblika. drenjina. U okviru var. conica Jov. Srede se sporadično. plodovi sazrevaju relativno kasno. visine 3-4m.u koje su plodovi i koštice okruglasto-eliptični. Dren Familija:Cornaceae Link. U toplijim područjima to je sredinom avgusta. glatka i sjajna. Plodovi su vrlo varijabilni po boji. dva puta duže nego što je šire. var.. drenak. a u hladnijim do sredine septembra. sededi. te su izdvojene 4 forme: 1. Čašica i krunica su žuti.u koje su plodovi na vrhu postepeno suženi i zašiljeni. . Liska je dužine 4-8cm. 3. in Add . iako se ponekad mogu sresti samo morfološki i funkcionalno muški cvetovi. Prašnici su dva puta kradi od kruničnih listida. čiji su plodovi crvene boje. zašiljeni ka oba kraja (dugi 17-21mm. sa izraženim lenticelama. . Cornus vernalis Salisb. pa čak i do . drin.5-1cm. Cvetna drška je maljava i dužine 5-10mm.typica .

naročito na suvim staništima. mas ) u Srbiji je rasprostranjen na celoj teritoriji sa sadašnjim ili ranijim hrastovim šumama. kiselim zemljištima i dr. znatan deo srednje Evrope. Dobro podnosi zasenu. kao i otvorene visoravni. Varijetet oblongifolia se sporadično srede (okolina Babušnice. Meðutim. Krim i Kavkaz. To se dešava od kraja avgusta do početka oktobra. veliku količinu šedera (8%). Reðe se srede na aluvijalnim zemljištima. Analogno cvetanju i plodovi postepeno sazrevaju. Najranije sazrevaju plodovi u toplim područjima. zahvaljujudi svojim hemijskim osobinama.34%). Koritnik). Zimski mrazevi mu ne smetaju. Plod drena može da se koristi u sirovom i u preraðenom stanju (kao osušen za kompote. U pogledu geološke podloge pokazuje ogromnu prilagodljivost. . Privredni značaj Plod drena je od velike biološke vrednosti. Najbolje mu odgovaraju topliji tereni i položaji. Raprostranenje vrste Opšte rasprostranjenje . To je razlog što često stradaju od mrazeva. kaše. ali često strada u vreme cvetanja od prolednih mrazeva. Naročito su kvalitetni plodovi ljubičastog tipa. vitamina C (oko 70 mg%) i dr. meki su u punoj zrelosti i po branju brzo gnjile. likere. transporta i čuvanja plodova. Razmnožava se semenom. cilindričnog i kruškastog oblika. Srede se i na otvorenim toplim kamenjarima pokraj naselja. Na suvim. Podjednako se srede na karbonatnim i na silikatnim terenima. Staro Gradsko na Kosovu. Razvija plitak korenov sistem. Cvetovi se javljaju vrlo rano u prolede. Sadrži oko 17% suve materije.1300m . bombone. dok na boljim zemljištima može da dositgne veliku starost. preraðen u xemove. tako i šikara i kamenih fitocenoza. po rubovima šuma i na šumskim goletima.v. Dren je termofilna i kserofilna vrsta. ali se normalno razvija i plodonosi na svetlu. Mnogobrojna pozitivna. Mala Azija. mnogo pre listanja. Najviše je zastupljen u svetlim termofilnim šumskim zajednicama submediteranske zone: Ostrio-carpinion orientalis i LJuercion farnetto . Izdanci sa panja rastu do svoje 5-6 godine relativno brzo. cvetanje drena se dešava od februara do kraja aprila. Naime. na rendzinama. Zato se teško transportuju. izvor Belog Drima. Dren se takoðe srede i u kserofilnim i termofilnim zajednicama na visinama od 600m n. Dren (var. sokove. To upravo i limitira njegovu vedu rasprostranjenost. Na istoj vodki. pa čak i u istoj cvasti u isto vreme ima zrelih i zelenih plodova. Takoðe se srede i na suvim nerazvijenim deluvijalnim zemljištima. slatka. Često se javlja i po obodu kotlina. a ukus i aroma najbolji. koje objedinjava. ovi nedostaci ne mogu nikako da zasene njegove pozitivne osobine. korenovim izdancima i izdancima iz panja. Dren je sastavni deo kako termofilnih hrastovih šuma. bez žile srčanice. Razlog tome treba tražiti u nekim osobinama njegovog ploda i stabla koje otežavaju tehniku branja. kraj Raške. kolače. NJihova krupnoda je najveda. kamenitim zemljištima počinju da se suše ved pri starosti od oko 30 godina. plodovi ne sazrevaju istovremeno. U zavisnosti od nadmorske visine. Srede se uglavnom u rejonima gde srednja godišnja temperatura nije niža od 10 stepeni C.Apeninsko i Balkansko poluostrvo. Oprašivanje je entomofilno i predstavlja jednu od najranijih medonosnih biljaka. organksih kiselina (3. kisela vina i dr). Relativno sporo raste. hranljiva svojstva ploda ukazuju da je dren neopravdano zapostavljen i sa vodarskog aspekta.

tvrdo.v. redovno plitko uzduţno ispucala. Ţenski cvetovi su grupisani u cvast glomerulu. div leska. Plodovi su skupljeni (3-8) zajedniĉĉkom osnovom u jeţicu sa kojom u fazi zrenja zajedno opadaju. Dobro podnosi rezidbu te služi i kao dekorativna parkovska biljka.Takoðe se plod drena može koristiti i kao dodatak drugim plodovima (npr. Lisna peteljka je 2-5 cm duţine. CORYLUS COLURNA L. koja po dozrevanju plodova lignificira i ĉvrsto steţe plod. 2. f. preĉnika 5-6 mm. Plod je lešnik (orašica). Meĉja leska Familija:Corylaceae Sinonimi:Corylus pontica Koch. Pupoljci su krupni (duţina 6-7 mm). To je medonosna biljka. lepo se polira. U narodnoj medicini se koristi za lečenje stomačno-crevnih bolesti. tamnosmeðe boje. Na kreĉnjaku se sreće i do 1800 m n. po 2 ili 3 zajedno. a naliĉje uz nerve dlakavo. Dobro podnosi zasenu. a starenjem se menjaju u svetlosivu. Lisna osnova je srcoliko urezana.2 cm). Jednogodišnji izdanci su dlakavi.75 (1) m preĉnika debla. Meĉja leska uĉestvuje u izgradnji niza zajednica razliĉitog sastava i strkture i to:Fageto- . Svaki plod je obavijen lisnatim omotaĉem (kupulom). trbušasti. Ekofiziološke karakteristike Staništa meĉje leske su najĉešće kameniti tereni. ţućkaste boje. a na silikatnoj podlozi do 1400 m n. širine 5-10 cm. ali bez ţlezdastih dlaĉica. Ostali narodni nazivi: mexetka. Kora drveta je sivkasto-bele boje do tamnosive. duţine 7-12 cm. Drvo mu je čvrsto. Cvetovi su jednopolni i jednodomni. U okviru ove vrste izdvojene su 2 forme koje se meðusobno razlikuju po prisustvu malja: 1. Odliĉno joj pogoduju tereni zaklonjeni od jakih vetrova. grubo dvostruko testerasto. glandulifera . turska leska Morfološke karakteristike Stablo je bujno.8-1. dlakavi. Lice liske je tamnozelene boje. da bi popravio ukus i aromu.kod koje su liska. Odlikuju se vrlo tvrdim perikarpom i sa ĉesto uginulim . i do 0. Plodovi su relativno sitni (1-1.kod koje su lisna drška i omotaĉ ploda obilno ţlezdasto dlakavi. drška i delovi plodnog ovoja goli ili slabo dlakavi.v. Zato dren ima veliku primenu u drvnoj industriji. na vrhu naglo suţeno.v. znatno duţa nego kod obiĉne leske. Muški cvetovi su skupljeni u cvast resu duţine do 12 cm. visine do 25 (30) m. sa kupastom do široko zaobljenom krunom. kruški). a debeli 0. plutasta. f. colurna . žilavo. Lišće je široko-jajastog do okruglastog oblika. mekana.gnjilim embrionom. Dobro se ukorenjava te se može koristiti i za sprečavanje erozije. žudkaste boje. Retko se spušta niţe od 600 m n. Zbog toga u poznu jesen opadaju cele grupe plodova zajedno sa jeţicom.6 cm dugi.

hyrcaneto-colurnetum Jov., Caprinetum orientalis serbicum colurnetum Jov., Colurneto-Pinetum nigrae Jov., Fageto-colurnetum mixtum Mišić., LJuerceto-colurnetum mixtum Mišić., Syringocolurnetum mixtum Mišić i dr. Zajednice meĉje leske se odlikuju: bogatstvom flore, ekološkom, taksonomskom i cenološkom raznovrsnošću. Sve zajednice meĉje leske se povezuju u jednu reliktnu vegetaciju. Meĉja leska u tim zajednicama pokazuje širok ekološki dijapazon i izgraðuje posebne ekotipove, koji se meðusobno razlikuju po habitusu, visini, preĉniku i morfološkim karakteristikama nekih organa. Meĉja leska cveta vrlo rano (kraj februara - poĉetak marta), a plodovi joj sazrevaju u jesen (septembar). Oprašuje se anemofilno (vetrom), a razmnoţava uglavnom semenom, reðe vegetativno. Posebno treba istaći da u zajedniciFageto-colurnetum mixtum Mišić postiţe odliĉnu vitalnost i prirast i dobro se razmnoţava izdanaĉkim putem. Rasprostranjenje vrste Meĉja leska je rasprostranjena u Rumuniji, na Balkanskom poluostrvu (Jugoslavija, Bugarska, Albanija, Makedonija, Grĉka), u Maloj Aziji, Iranu i Indo-himalajskoj oblasti. U Srbiji se sreće: u \erdapskom podruĉju, Beljanici, Rtnju, Ozrenu, Staroj planini, Suvoj planini, u dolini i klisuri Sukovarske reke, Vardenoku, Malom Jastrepcu, Kopaoniku i dr. planinama, na Kosovu (Kozjak, Prokletije, Koprivnik, Paštrik, Koritnik itd.). Privredni znaĉaj Plodovi meĉje leske se manje koriste u ishrani iako imaju sliĉne pomološko-tehnološke osobine kao i Corylus avellana . To je zbog toga što su plodovi sitni i obavijeni vrlo ĉvrstim endokarpom koji se teško odvaja od jezgre. Meðutim, ova vrsta ima veliki znaĉaj u voćarskoj praksi kao podloga za kalemljenje sortiCorylus avellana . njen znaĉaj je utoliko veći što je za sada to jedina podloga koja ne formira izdanke te se sorte lešnika mogu gajiti i kao stablašice (sa deblom). To naroĉito olakšava mehanizovanu berbu plodova lešnika. Drvo meĉje leske ima odliĉne tehniĉke mogućnosti pa se koristi u stolarstvu, rezbarstvu i dr. COTONASTER INTEGERRIMUS MED. Dunjarica Familija: Rosaceae A.L. Sinonimi: C. vulgaris Lind, C. cotonaster Karst. Ostali narodni nazivi: dunjarica, rumena dunjarica, petrovĉica, mušmulica Morfološke karakteristike Dunjarica ima oblik vrlo razgranatog ţbuna, visine od 0,5 od 2 m. U mladosti su joj granĉice prekrivene gustim maljama (dlakama) a kasnije su gole i sjajne. Lišće je polimorfno - najĉešće široko-jajastog, okruglastog i izduţeno-jajastog oblika, duţine 1-3 (4) cm, a širine 0,5-3 cm. Liska je celog oboda, na vrhu tupo ili kratko zašiljena. Lice liske je

manje ili više golo, bez sjaja i tamnozelene boje. Naliĉje liske je bele ili sive boje sa izraţenim vunastim maljama koje pokrivaju vrlo kratku peteljku (dugaĉku samo 2-4 mm). Cvetovi su sitni dvopolni. Skupljeni su 2-3 (4) u cvast gornju, koja je kratka, gola i viseća. Ĉašica je takoðe gola i maljava po obodu, sastavljena od 5 ĉašiĉnih listića. Krunica je sastavljena od 5 kruniĉnih listića, lepe ruţiĉastobele boje, oko 20 prašnika i 1 tuĉka nastalog od 2-5 meðusobno sraslih oplodnih listića. Plodovi su sinkarpne koštunice jabuĉastog oblika, intenzivno crvene boje, preĉnika 6-8 mm, sa 2-4 spljoštene koštice. U okviru ove vrste izdvojena su dva varijeteta: 1. var. Integerrimus 2. var. Intermedia Prvi varijetet se odlikuje većom bujnošću (ţbunom višim od 1 m), lišćem tipiĉnog oblika i veliĉine i sporadiĉnošću (ima ga nešto više na Suvoj planini). Varijetet intermedia je vrlo niskog ţbuna (od 0,5 m), sitnog lišća, dugog do 2 cm, tupo-jajastog oblika. Iako se i on sporadiĉno sreće u populacijama, znatno je rasprostranjeniji od prethodnog varijeteta (Rtanj, Suva planina, Vidliĉ i dr.) Ekofiziološke karakteristike Dunjarica cveta u dugom intervalu, od aprila do juna, a ponekad se i u avgustu mogu sresti zakasneli cvetovi. Sazrevanje ploda je takoðe u dugom intervalu, od kraja jula do septembra. Ovaj grm raste po otvorenim sunĉanim i kamenitim kreĉnjaĉkim terenima, na staništima crnog bora, crnog graba, grabića i raznih šibljaka. Kako je izrazito heliofitna vrsta, voli svetle šume u pretplaninskim i planinskim podruĉjima. Ona je istovremeno i izrazito kserofilna, te se kao pionirska vrsta sreće na najsiromašnijim terenima. U visinu ide do staništa krivulja (oko 2.000 m) i subalpskih pašnjaka, gde se javlja u vidu poleglog grma, visine do 0,5 m. Rasprostranjenje vrste Evropa (od juţne Skandinavije, Finske i Pribaltika do Ukrajine, Krima, Kavkaza). U Srbiji je rasprostranjena po višim kreĉnjaĉkim terenima. Privredni znaĉaj Znaĉaj ove vrste je vrlo skroman. Ona se najviše iskorišćava kao gajena parkovska biljka, zbog vrlo lepog opšteg izgleda. Meðutim, njeni vrlo kvalitetni plodovi u našoj zemlji se ne iskorišćavaju. Istina, oni u sveţem stanju nisu ukusni za jelo, ali bi mogli da se preraðuju na razliĉite naĉine (sliĉno gloginjama): u kompote, ţelee i marmelade, bilo samostalno ili u smeši sa drugim šumskim voćem. Pored toga, dunjarica moţe da se koristi za ţivice na vrlo teškim terenima i kao biomeliorativna vrsta za pošumljavanje goleti. COTONASTER TOMENTOSA LIND. Pustenasta dunjarica

Familija: Rosaceae A.L. Sinonimi:Mespilus tomentosa Ait., Cotonaster nebrodensis C., Cotonaster orientalis Borb., Mespilus orientalis Mill. Ostali narodni nazivi: pustenjasta dunjarica, pustenjasta mušmulica Morfološke karakteristike Pustenasta dunjarivca ima oblik ţbuna, visine od 1-2,5 m, upsravnog porasta i vrlo razgranatih grana. Granĉice su u mladosti gusto, vunasto maljave, a kasnije gole. Lišće je do 6 cm duţine, široko eliptiĉnog oblika. Vrh liske je tup ili malo zašiljen, a obod ceo. Obe strane liske su prekrivene maljama; lice - beliĉastosivim, a naliĉje gustim pustenastim. Peteljka liske koja je 3-6 mm dugaĉka, takoðe je prekrivena maljama. Svetlocrvenkasti, sitni dvopolni cvetovi (3-12) skupljeni su u viseću cvast gronju. Cvetne drške i ĉašice su prekrivene beliĉastim maljama. Plodovi su sinkarpne koštunice jabukoliog oblika, crvene boje pokoţice, preĉnika 7-8 mm, sa utisnutim zvezdastim oţiljkom u predelu ĉašice. Meso ploda je brašnjavo i u njemu je smešteno 3-8 svetlosmeðih semenki. Ekofiziološke karakteristike Ova dunjarica je izrazito kserofitna, heliofilna i bazifilna vrsta. Zato je najĉešće prisutna pojedinaĉno ili u malim skupinama na kreĉnjaĉkim, stenovitim i otvorenim terenima. Sreće se u šumama crnog graba, crnog bora, tj. od pojasa hrasta do pojasa krivulja, do preko 2.000 m nadmorske visine. Pustenasta dunjarica cveta u periodu od maja do juna. Plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. Rasprostranjenje vrste Juţna Evropa, juţni deo srednje Evrope i Zapadna Azija. U Srbiji se sreće na svim višim kreĉnjaĉkim masivima. Privredni znaĉaj Pustenasta dunjarica je pionirska vrsta na terenima sa kojih je uklonjena šuma ili na goletima koje tek osvaja. Zbog lepog opšteg izgleda koristi se kao dekorativna, parkovska biljka. Za sada u našoj zemlji plod ove vrste se malo koristi u ishrani, ali bi u budućnosti mogao da se skuplja i preraðuje kao i plod dunjarice u marmelade, kompote i ţelee. *** Potrebno je upozoriti da je lišće obe navedene dunjarice koje su autohtone u našim fitocenozama, kao i one koje su introdukovane i gaje se kao parkovske biljke, više ili manje otrovno, jer sadrţi cijanogene glikozide. CRATAEGUS MONOGYNA JACQ.

Odlikuje se obimnom frutifikacijom. LJuerco-Ostryetum. Ovi parametri su prouĉeni na uzorcima iz razliĉitih lokaliteta i šumskih zajednica i nisu uoĉene nikakve zakonomernosti. ne samo u nastupanju cvetanja.23 kg sveţih plodova. ne zavisi od karakteristika matiĉnog supstrata.. nije uoĉena takva zakonomernost. beli trn. U zoniCoccifero-Carpinetum orientalis cveta u proseku krajem aprila. u zoni listopadnih šuma. Meðutim. od kojih su najzatupljeniji: . da joj plodovi najranije sazrevaju u odnosu na ostale glogove. a delimiĉno i Fagetum montanum. NJena najizraţenija karakteristika jeste da prva prolista i procveta. već i sazrevanja plodova. Letorasti. sa dominantno rodnim godinama. Ova vrsta se sreće u sledećim šumskim zajednicama:Coccifero-Carpinetum orientalis.L. Carpinetum orientalis. Sinonimi:Mespilus monogyna All. U svim ispitivanim uzorcima duţina ploda je veća od širine. se karakteriše najširom ekološkom amplitudom. Cvetovi su dvopolni skupljeni u štitastu cvast. Ostali narodni nazivi: beli glog. najveća frekvencija ove vrste sreće se od 900 do 1. tj. No. bela draĉa Morfološke karakteristike Opšte karakteristike populacije i jedinke ove vrste sastoje se u njihovoj fenološkoj ujednaĉenosti. Uoĉeno je da sa porastom nadmorske visine raste i broj cvetova u cvasti. Sliĉno drugim vrstama ovog roda. Ekofiziološke karakteristike: U poreðenju sa drugim vrstama rodaCrataegus. koje su uslovljene pre svega klimatsko-edafskim faktorima. Orno-LJuercetum petraeae. Crataegus monogyna Jaclj. LJuercetum farnetto cerris. kasnije u toku vegetacije ta vlaknavost se gubi. u broju prašnika po jednom cvetu (koji se kreće od 12 do 22).82 mm i za širinu 8.500 m. Meðutim. Plodovi sazrevaju u drugoj polovini septembra. Fenotipske razlike u okviru ove vrste se manifestuju i u odnosu veliĉine i forme zrelih plodova. To je dalo osnova da se izvrši njeno rašĉlanjavanje na manje taksonomske kategorije. Uoĉene su i fenotipske razlike u odnosu oblika i veliĉine lišća i zrelih plodova. Od drugih vrsta roda Crataegus se razlikuje ne samo po jasnim morfološkim obeleţjima već i po svojim fenološkim osobinama. U ove vrste stablo ima male razmere (visine do nekoliko metara). *** Zahvaljujući tako širokoj ekološkoj amplitudi. glog. a najĉešće je u obliku grma. jednokoštiĉavi glog. Vlaknavost u osnovi stubića uoĉena je kod svih egzemplara. drške cvasti i cvetova su sasvim goli ili se pak sreće retka vlaknavost cvetne loţe i cvetne drške. Da bi se dobio 1 kg semena.v. potrebno je sakupiti 4. sa srednjim vrednostima za duţinu 9. lišće.200 m n. iCrataegus monogyna Jaclj. a u zoni bukovih šuma sredinom juna. Izdvojeno je 7 varijetata. Fagetum submontanum.96 mm. Broj cvetova u cvasti se kreće od 4-23.Jednosemeni beli glog Familija Rosaceae A. Sreće se na nadmorskim visinama od 100 do 1. postoje izrazite morfološke razlike u okviru ove vrste. Pfercidio-Pinetum peucis.

azarella javlja nešto kasnije. Morfološke karakteristike Drvo je malih razmera (visoko nekoliko metara). Lisna osnova je najĉešće klinastog oblika. te je zato prozirna. Cvast kod ovog varijeteta je sastavljena od 3 do 33 cveta. Mladi plodovi su jajastog oblika i maljavi. Osnova liske je izrazito klinasta. Trodelno je seĉeno lišće koje ranije prolistava. Maljavost se zadrţava do kraja vegetacije na svim organima. Za ovaj taksonom je karakteristiĉna gusta maljavost mladog lišća i letorasta. Var. Liska je prekrivena svilenastim maljama. Cvetovi su sa jednim stubićem. krajem aprila i poĉetkom maja. lato . azarella je termofilan glog i otporan na sušu. Inaĉe. CRATAEGUS MONOGYNA JAVLJ. U poreðenju sa drugim vrstama gloga. Ona se javlja na jednogodišnjim granĉicama.nova Po svojim morfološkim karakteristikama se razlikuje od dosad poznatih taksona rodaCrataegus . moţe da dostigne znaĉajnu debljinu (polupreĉnik i do 70 cm). Useci su duboki i obiĉno nisu nazubljeni.2 cm. dok je lice lišća sa retkim maljama. var. No. SERICEA var. var. u nekim lokalitetima razlikuju se u fenofazi cvetanja. Karakteristika ovog varijeteta jeste svileno-beliĉasta maljavost.f. a pojedini useci završavaju oštrim uglom. AZARELLA (Gris.1. Izrazito maljave su i drške cvasti i cvetova. ako se sreće na većim visinama. a petodelno ono koje kasnije lista. naliĉje lišća i lisne drške. Lišće je najĉešće trodelno i plitko (a reðe duboko) useĉeno. Azarella 2. sa obrnuto jajastim lišćem useĉenim na 3-5 delova sa klinastom osnovom i maljavim naliĉjem. a širina od 1. ovaj varijetet se razlikuje po svojim granĉicama i bodljama (glogovima). Sliĉno drugim vrstama rodaCrataegus . Duţina drške se kreće od 0. Sericea ili var. Ta osobina se na naliĉju lista zadrţava do kraja vegetacije. drškama cveta i cvasti.4 do 2. Lisne drške (peteljke) su takoðe svilenkasto maljave. Najveći broj cvetova u cvasti je uoĉen u uzoraka iz zajedniceCarpinetum orientalis (17 do 33). lišću. Po svom izgledu lišće ovog varijeteta se sasvim razlikuje od lišća drugih vrsta jer je izrazito lancetasto seĉeno (na 3-5 delova). i ovaj varijetet se odlikuje zaobljenom do okruglastom krunom. koji su prirodno rasporeðeni na Balkanskom poluostrvu.6 cm. Mladi plodovi su gusto maljavi. Duţina liske se kreće od 2 do 4. jer se zajedno sreću u edafski jednakim uslovima.). koje se kod var. a na licu se postepeno gubi i do kraja leta potpuno išĉezava. var. koje su kod njega tanke i neţne. U ekološkom pogledu ovaj varijetet se ne razlikuje od varijetetaCrataegus monogyna ver. Krupnije lišće je redovno zaseĉeno na 3-5 delova. njegova kruna se razlikuje od ostalih po tome što nije bogata lisnom masom. Meðutim. Ekofoziološke karakteristike Crataegus monogyna var. U zajednici saCrataegus monogyna se lako prepoznaje po sivozelenoj boji krune (dok je kruna . Meðutim.Hay) Morfološke karakteristike To je grm sa maljavim cvetnim drškama. u arealu asocijacije Carpinetum orientalis cveta ranije. CRATAEGUS MONOGYNA JACLJ. u unutrašnjoj i spoljašnjoj strani cvetne loţe. Broj prašnika po cvetu se kreće od 10 do 22. Zbog te osobine je zastupljen na malim nadmorskim visinama (najĉešće niţim od 800 m n. No. to je najĉešće na karbonatnom supstratu. I kod njih se maljavost smanjuje u toku vegetacije. ali se sasvim ne gubi. a retka maljavost po njihovoj površini se najĉešće završava do sazrevanja.v. koja u drugoj polovini vegetacije postaje sve reða.1 do 4 cm. Nova.

Fagetum submontanum. Štitasta cvast u ovog varijeteta je sliĉna cvasti uCr. Ta sliĉnost se ogleda u dugim i razgranatim cvetnim drškama.u koga su mlaði izbojci manje-više dlakavi. Pored ova dva varijeteta kao najzastupljenija. najĉešće golo ili po nervima retko dlakavo. orientalis iCr.v. cvetanje se odvija od kraja maja do kraja juna. peteljka i ĉašićni listići su goli. Kasnije se maljavost gubi i zadrţava samo na vrhu ploda. . sericea cvetne drške su duţine od 0. UCrataegus monogyna var. a što je bitna razlika odCr. Ekofiziološke karakteristike Crataegus monogyna var. Cvetovi u ovog varijeteta su sa jednim stubićem. Cvetište. već i fenološki. Broj prašnika u cvetu se kreće od 15 do 22. Pferidio-pinetum peucis.70. U fazi cvetanja. kyrtostyla . monogyna .8 cm. heldreichii. koji je u celini ili samo u donjem delu uvrnut oko svoje osovine. na licu tamno-zeleno. U zavisnosti od nadmorske visine i konkretnih klimatskih uslova. Duţina ploda. kod kojih su drške cvasti i cvetne drške kratke. intermedia . okruglaste ili široko-klinaste osnove. Plodovi sazrevaju krajem septembra. kako karobantnim. koje nose 2-3 cveta. monogyna . . na naliĉju sivo-zeleno i dlakavo.75 mm). Sreće se na visinama od 1000 do 1630 m n.u koga je lišće na naliĉju svetlozeleno. Stubić. a u gornjem delu horizontalno povijen.10. orientalis i Cr.u koga je lišće okruglasto-jajasto.u koga je liðće objajasto do široko jajasto (3-) 5-7 reţnjevito koţasto. splendens . On je izraziti heliofit i voli veću nadmorsku visinu. sa 5-7 reţnjeva koji su po obodu tupo-testerasti.8 do 2. golo. sericea je obiĉno prirodno zastupljen po obodu šuma. LJuerceto-Ostryetum. Jedna cvast moţe da ima i do 23 cveta. heldreichii . Sivozelena boja krune potiĉe od srebrnastobelih vlakana lišća i mladih letorasta. od njih se razlikuje ne samo morfološki.15 do 13. Fagetum montanum iAbieti-Fagetum.var. Ĉašiĉni listići su unazad savijeni i priljubljeni uz plod. prostor oko osnova stubića. monogyna mogu se sresti i sledeći varijeteti: . Sadrţe jednu košticu. Sreće se na razliĉitim tipovima zemljišta. List je najĉešće sa 5 reţnjeva okruglastoizduţenih koji su po obodu celi. Orno-LJuercetum petraeae. ali je najgušće rasprostranjen na visinama od 1200 do 1500 m. u okviru vrste Cr.uCrataegus monogyna svetlozelene boje). Plodovi su jajasto-elipsoidnog oblika. Plod je najĉešće jajastog oblika. Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje: Rasprostranjen je na širokom prostoru Evrope (od Engleske i juţne Skandinavije. U toku prvog dela vegetacije pokriveni su svilenkastim maljama. . te su cvetovi zbijeni u cvasti. To je ujedno i razlika odCr. tamnozeleno. a prema vrhu tupo-testerasti. u proseku 13-18 cvetova. .75 mm.var. obiĉno ostaje u suvom stanju do sazrevanja ploda. veća je od širine (8. u ĉemu se ogleda sliĉnost saCr. a peteljka maljavost zadrţava do kraja vegetacije. Iako se u lokalitetima rasprostiranja sreće u zajednici sa Cr. orientalis i Cr. tj.u koga je lišće široko jajasto.var. cvetovi su prijatnog mirisa. koja se kreće od 11. samo u uglovima nerava dlakavo. Lišće je više koţasto. a cvetna peteljka i cvetište goli. monogyna . . Cvetna loţa. brevispina . tako i silikatnim. U punoj zrelosti imaju crveno-purpurnu boju. kod kojih je miris cvetova teţak i neprijatan. zapadne Evrope do srednjeg i juţnog Dona. monogyna . Sreće se u sledećim šumskim zajednicama:LJuercetum farnetto-cerris. Krima i Kavkaza).var.var. gusto je maljav. U ovog varijeteta najĉešće je 1 stubić.

Sadrţi takoðe i dosta šećera. Granĉice su crvenkasto-smeðe do ljubiĉasto-crvene boje. Cvasti kao i ĉašiĉni listići i cvetište su gusto prekriveni beliĉastim dlakama. Mespilus nigra NJilld.U Srbiji je veoma rasprostranjen u šumama i ţivim ogradama po selima. ET KIT. Cvetovi su dvopolni. koje su rebraste na leðnoj strani. Grane su relativno kratke te formiraju okruglastu krunu. sliĉno kao i ostali glogovi. sirupe itd. oskorušu i dr. Zališće je krupno. oni su ukusni za jelo tek posle prvih mrazeva. gusta ţiva ograda. Mogu se preraðivati na isti naĉin kao i svi glogovi. dugaĉko 5-8 cm. Plodovi su sitni. široko 4-7 cm i sa peteljkom 13 cm duţine. U mladosti su prekrivene gustim. od njih prave vrlo ukusni vitaminski sirupi. Beli glog ima znaĉaj i u voćarskoj proizvodnji za proizvodnju generativnih podloga za krušku. ţelee. skupljeni (10-14) u štitaste cvasti. Cvetovi su na poĉetku cvetanja bele boje. srpasto savijeno. u toku sazrevanja crvene boje. . U Ĉeškoj se. materija. Stubića ima 5. Lišće je najĉešće trouglastog ili jajastog oblika. Po granama su izraţeni mnogobrojni. koji su oštro nazubljeni. Privredni znaĉaj Plod belog gloga je vrlo bogat vitaminom C (oko 200 mg%). kompote. krupni (oko 1. Naime. Zbog lepog opšteg izgleda beli glog se koristi u pejzaţnoj arhitekturi kao dekorativna vrsta. a pri kraju ruţiĉaste. Drvo starijih primeraka se moţe koristiti za drţalje alatki. tanina i dr. Plodovi su soĉni i meki i u sebi sadrţe 3-5 koštica. dok je naliĉje kao i peteljka gusto prekriveno sivkastim dlakama. polyphylla. mušmulu. Sinonimi: Crataegus melanocarpa var. beliĉastim dlakama. pektina. sami ili pomešani sa drugim voćem u: marmelade. U nekim zemljama smatraju ih vrlo ukusnim povrćem. Crni glog Familija: Rosaceae A. sraslih pri osnovi. U selima se ĉesto koristi kao jaka. Cvet i list belog gloga se zbog izrazito lekovitih svojstava koriste u farmaceutskoj industriji i narodnoj medicini. Morfološke karakteristike Crataegus nigra je u obliku ţbuna ili niskog stabla. na primer. Lice liske je manje-više dlakavo. nazubljeno. dodajući ih raznim salatama.5 cm u preĉniku). a u punoj zrelosti sjajno-crni. kao i za gorivo. kratki (do 1 cm) trnovi. Plodovi su jestivi tek u preraðenom obliku jer u sveţem stanju nisu dovoljno soĉni ni slatki. Za jelo u sveţem stanju posebno su kvalitetni proletnji pupoljci i sasvim mladi listovi (jer su tada najbogatiji vitaminima). vinske i limunske kiseline. a kasnije ogole. U Engleskoj se od cvetova belog gloga priprema poseban vrlo zdrav liker.L. U cvetu ima oko 20 ţuto-belih prašnika. koštunice (duţine oko 8 mm) okruglastog oblika. Lišće je perasto useĉeno sa 7-11 reţnjeva. CRATAEGUS NIGRA WALD. visine do 7 m.

Ponekad formira ĉiste. prividan štit. u rasadniĉkoj proizvodnji seme crnog gloga se koristi za proizvodnju generativnih podloga za krušku. a jednogodišnje nešto svetlije zelenkastosmeðe boje. Baranja. tro ili peto reţnjevito. ĉobanĉica Morfološke karakteristike Crataegus oÐyacantha ima oblik trnovitog.Ekofiziološke karakteristike Crataegus nigra se ekološki vrlo razlikuje od ostalih vrsta glogova. Stoga se u ishrani moţe koristiti posebno ili zajedno sa ostalim glogovima preraðen na već opisan naĉin. To je heliofitna vrsta. a naliĉje svetlije plavkastozelene boje. Cvetovi su sastavljeni od 5 okruglastih kruniĉnih listića i velikog broja (oko 20) . a i kao sirovina za farmaceutsku industriju. Cveta u toku maja i juna. Srbija). glogić. na staništima vrbi. topola i luţnjakovo-jasenovih šuma (as. Zbog lepog opšteg izgleda crni glog se koristi i kao dekorativna vrsta u pejzaţnoj arhitekturi. Crni glog se takoðe moţe koristiti u obalskom podruĉju reka za vezivanje zemljišta i spreĉavanje erozije. LJuerceto-Fraxinetum angustifolia ). glog. Cvet i list se suši i koristi za spravljanje lekovitih napitaka. To je u znatnoj meri hidrofilna vrsta. U voćarskoj praksi. Lice liske je tamnozeleno. karotinima. duţine oko 1 cm. beli trn. Privredni znaĉaj Kao i kod ostalih vrsta glogova. vrste za njihovo gajenje u nešto surovijim ekološkim i zemljišnim uslovima. Rasprostranjenost u Srbiji: Crni glog je vrlo ĉest i brojan kraj Dunava i Save. male sastojine u vidu sekundarnih hidrofilnih šibljaka. Lisna drška je kratka. testerasto nazubljene ivice. šećerima i drugim biološki korisnim materijama. mušmulu i dr.L. glogovac. a plodovi joj sazrevaju u drugoj polovini septembra. CRATAEGUS OXYACANTHA L. dunju. obrnuto jajastog oblika duboko urezano. oskorušu. plod crnog gloga je bogat vitaminom C. Starije grane su sivkastosmeðe kore. Rumunija. Cvetovi su skupljeni u cvast. a raznmnoţava semenom i vegetativno. Rasprostranjenje vrste Opšta rasprostranjenost: U prirodnim populacijama sreće se u Panonskoj niziji i na Balkanskom poluostrvu (Maðarska. Lišće je dugaĉko oko 4 cm. trnovina. Crveni glog Fam. Najĉešće se javlja na aluvijalnim terenima kraj većih reka. U cvasti se nalazi od 6 do 12 belih ili svetlo-ruţiĉastih cvetova. koja se oprašuje entomofilno. gustog grma ili niskog stabla. Rosaceae A. visine do 5 m. Ostali narodni nazivi: crveni glog.

masnog ulja i drugih materija. uopšte ne preraðuju i ne iskorišćavaju. Sadrţi i dosta šećera. pa se ovi plodovi. 2. kamenitim i suvim mestima. To je heliofitna vrsta. na severu do juţne Skandinavije i na istoku do Zakarpatja. (meðu kojima i glikoziðe). Plod crvenog gloga moţe da se koristi i kao osušen i samleven. naţalost. Privredni znaĉaj: Plod crvenog gloga je veoma bogat vitaminom C (oko 180 mg %) i karotinom. Zbog toga se moţe koristiti u ishrani. U okviru ove vrste izdvojene su dva varijeteta: 1. Najĉešće ih je 2. koji potiĉe od trimetilamina. Gloginje dozrevaju u septembru i oktobru. reðe 1 ili 3. mešanjem sa brašnom za obogaćivanje kvaliteta hleba. Cvetovi imaju karakteristiĉan miris. pektina. Rasprostranjenje vrste: Opšte rasprostranjenje: Zapadna Evropa. Sreće se u pojasu hrastova. protiv nesanice. Pokoţica ploda je intenzivno crvene boje. za sniţenje krvnog pritiska (jer širi krvne sudove).koji se odlikuje sitnim lišćem. duţine oko 12 mm sa 2-3 semenke. preraðen na razne naĉine. ţelee i kompote. na ogoljenim.prašnika crvene boje. poĉev od šume luţnjaka poljskog jasena ( as. oÐyacantha . najĉešće pojedinaĉno. Ekofiziološke karakteristike: Crveni glog je široko rasprostranjen u našoj zemlji i sreće se kraj puteva. gušenja. Meso im je brašnjavo. Oprašuje se entomofilno. . Cveta u maju ili junu. u ravnicama i po planinama. Nemci i Švajcarci ga mešaju zbog njegove osobine ţeliranja sa drugim ukuvanim voćem i prave od njih marmelade. var. kao srĉani sedativ. Meðutim. treba izbegavati konzumiranje ovog ploda u sveţem stanju zbog sadrţaja nekih termolabilnih materija koje štetno deluju na srce. Cvet i list crvenog gloga se koriste u farmaceutskoj industriji i narodnoj medicini. na ivicama šuma i polja. Kod nas se pogrešno smatra da gloginje nemaju vrednosti za ishranu.koji se odlikuje lišćem sa 3-5 izraţena tupa reţnja koja su uperena ka vrhu i po obodu nepravilno nazubljena. javlja se u svetlijim šumama. bez jasno izraţenih reţnjeva ili sa manje-više plitko izraţenim reţnjevima. jajastog ili loptastog oblika.600 m nadmorske visine. U srednjoj Evropi se sreće na planinama do 1. za smanjenje tonusa i pokreta materice i creva itd. U Srbiji je crveni glog ĉešće rasprostranjen u zapadnim nego u istoĉnim krajevima. a na vrhu ploda se nalaze ostaci ĉašiĉnih listića. Stubići su goli. vinske i limunske kiseline. Plod je koštunica (gloginja). raznih uzbuðenja. Od pre pola veka na Zapadu se koriste kao blag lek za umirenje. var. tanina. FRAGARIA ELATIOR EHRH. Razmnoţava se semenom i vegetativno. integrifolia . LJuerceto-FraÐinetum ) do submontanih i montanih bukovih šuma. osim ponegde za peĉenje rakije. a ukus kiseo i trpak.

Lice liske je tamnozelene boje prekriveno retkim prileglim dlakama. Kitnjaĉa cveta u maju i junu. Listovi rozete su troĉlani sa karakteristiĉnim dugaĉkim drškama. Cvetovi su skupljeni (5-12) u cimoznu cvast. Ekofiziološke karakteristike: Jagoda kitnjaĉa raste po livadama. a naliĉje svetloplavo-zelene. nadzemni deo rizoma je prekriven ostacima izumrlih listova i zalistaka. zelenkasto-bele boje i samo na sunĉanoj strani je crvenkast ili sasvim crven. Stabljika je uspravnog poloţaja. Kruniĉni listići su krupni (dugaĉki 5-10-12 mm). Kod zrelih plodova obe grupe ĉašiĉnih listića su štrĉeći ili nadole savijeni. Prašnici kod muških cvetova su duţine oko 5 mm. zbog teškog odvajanja od cvetne loţe. bele boje. U nje je rizom vodoravan. Plod se vrlo teško odvaja od cvetne loţe. Kraći. najĉešće pri osnovi kruškasto suţen. Cvetne drške su prekrivene vodoravno štrĉećim dlakama. kos ili uspravan. kao i neatraktivnog izgleda ploda. cera (LJuarcetum-farnetto-cerris). ROSACEAE A. to bi ih trebalo koristiti u ishrani bilo . Oprašuje se entomofilno.Kitnjaĉa FAM. bujnije rozete. Obod liske je grubo testerasto nazubljen. Sininimi: F. Privredni znaĉaj: Plodovi jagode kitnjaĉe su takoðe jestivi i prijatnog ukusa. nešto kraći i uţi od unutrašnjih listića. gušće prekriveno svilenkastim prileglim dlakama. a plodovi sazrevaju od juna do avgusta. Plod je loptastog oblika. preĉnika oko 20 mm. Kako ovi plodovi po kvalitetu ne zaostaju mnogo za plodovima šumske jagode. a prekrivena je kao i lisne drške vodoravno štrĉećim. a ĉesto potpuno izostaju. Rasprostranjenje vrste: Srednja i juţna Evropa. progalama šuma. Meðutim. a rzmnoţava semenom i vegetativno. bez izraţenih orašica na površini ploda. ţlezdastim dlakama.L. manje se sakupljaju. poţarištima i šumama. Na mestima raĉvanja cvasti se javljaju jednoatavne brakteje. krivulja i dr. visine do 40 cm. Cvetna loţa je dlakava. Stolone su tanke. U Srbiji je rasprostranjena. Ĉašica je sastavljena od dva krajnja listića koji su sa obe strane prileglo dlakavi. jajastog ili objajastog oblika. najĉešće su kratke i slabo se razvijaju. moschata duch. kitnjaka i graba (LJuerceto-Carpinetum) . Listići spoljne ĉašice su linearno-lancetastog oblika. najĉešće nadvisuje listove. Najĉešće je prisutna u asocijacijama: luţnjaka i jasena ( LJuarceto-FraÐinetum). centralni i juţni deo bivšeg SSSR-a. Morfološke karakteristike To je višegodišnja jagoda. Cvetovi su jednopolni (odvojeno muški i ţenski cvetovi).

sivkaste boje. crnim jasenom. nepravilno puca i iz nje ispada seme obavijeno odrvenjenim. Me. lipom. i do 5 cm širine. prekriveni sa 24 sivosmeðe fino maljave ljuspe. Muški cvetovi su sedeći. sjajne površine. jorgovanom i dr. Dobro uspeva na dubokim. Ponekad ga ima i na aluvijumima. rašeljkom. Cvetovi su jednopolni. brekinjom. a kasnije ispucala uzduţnim srednje dubokim brazdama. Orah se takoðe javlja i u fitocenozi Celto-Juglandetum Jov.posredno pred zrenje ploda klapina menja boju u smeðu. Vrlo je osetljiv prema kasnim prolećnim mrazevima. meĉjom leskom. vrstama. Juglandaceae Lindol. skupljeni u debele i dugaĉke do 10-15 cm cvasti rese zelene boje. Rese se javljaju na prošlogodišnjim granĉicama i najĉešće se sastoje od 6 do 30 (40) prašnika i 3-5 labavo visećih listića. Orah je jednodoma biljka. njegova prirodna staništa su šume reliktnog karaktera. To su šume sa koprivićem. Orah Fam. Seme je sa uvećanim endospermom. eliptiĉnog ili okruglog oblika. rastresitim. . sveţim i bogatim zemljištima. Lišće je sloţeno neparno perasto. visoko 25 m sa preĉnikom debla do 1 m. maklenom. zelenkaste je boje i vrlo razvijenog ţiga. Pored ostalog. na mnogim mestima se javlja kao subspontan. znaĉaj ove vrste jagode je i u tome što je rodonaĉelnik jednog broja sorti. sa slabo razvijenom peteljĉicom. Vršni listić je nešto krupniji i sa dugom peteljkom. kao i na strminama. Mlade granĉice su debele. grabiĉem. On je kalcifil te se većinom sreće na kreĉnjaku. te je bilo teško ustanoviti njegova prirodna staništa. zašiljenog vrha. naboranim endokarpom drap-smeðe boje.u sveţem ili preraðenom stanju. kada mu izmrzavaju cvetovi i mladi izbojci. bogatim uljem. Listići su sjajno-zelene boje. prijatnog muskatnog ukusa. gde njegove plodove donose glodari i ptice. U ţenskih cvetova perigon je srastao sa plodnikom. najĉešće gole. grebinom. ovalnog oblika. Kora drveta je u mladosti glatka. Orah je od davnina gajena vrsta. sastavljeno najĉešće od 5-9 (reðe od 3 ili od 11) listića. Orah je mezofilna i termofilna vrsta. Pupoljci su krupni. sa jakim glavnim granama. Ne. Ţenski cvetovi su pojedinaĉni ili skupljeni 2-3 (4-5) u cvast klas (glomerulu) na vrhu ovogodišnje granĉice. Plod je tipiĉna monokarpna koštunica.snati deo ploda (klapina) je u poĉetku zelene boje i glatke. Karakteristiĉnog su mirisa. duţine 5-13 (18) cm. To je praktiĉno jestivi deo ploda. Morfološke karakteristike: Stablo oraha je bujno. Kako je dokazano da je orah vrsta tercijarne starosti. dugaĉko 20-40 cm. smeðe ili zelenkasto-sive boje. Kruna je ovalnog do okruglastog oblika. sivocrnkaste boje. Ekofiziološke karakteristike: Orah je veliki probiraĉ prema zemljištima. oskorušom. meduncem. pronaðene u Srbiji na strmim kreĉnjaĉkim padinama \erdapa i u podnoţju Suve planine. JUGLANS REGIA L.

mnogo kalijuma. JUNIPERUS COMMUNIS L. Ĉaj od osušenog lišća oraha je prijatnog i blagog ukusa. elastiĉno i trajno. Reðe se javlja obrnuta pojava (protaginija . Sazrevanjem ploda koliĉina vitamina C u klapini se postepeno smanjuje. furnira. Rasprostranjenost vrste: Orah je rasprostranjen u Kini. Od mladih oraha moţe se praviti još rakija i liker koji se u narodnoj medicini koriste kao lek protiv stomaĉnih bolesti. jer je tvrdo. Orah se oprašuje anemofilno (vetrom). zbog ĉega se retko koriste za jelo. Pored upotrebe klapine i lišća u ishrani. muziĉkih instrumenata i dr. oko 15 % belanĉevina. pa se moţe piti umesto ruskog ĉaja. plava kleka. Cupressaceae Ostali narodni nazivi: Venja. smrĉa. oko 12-14 % ugljenih hidrata.tj. Najĉešća je pojava protandrije. fosfora. Plod oraha sazreva u septembru i oktobru.razliĉito vreme cvetanja muških i ţenskih cvetova. Maloj Aziji i delovima Balkanskog poluostrva. Drvo oraha iz spontane populacije takoðe je vrlo kvalitetno jer ima usku beljiku i tamnosmeðu srĉevinu. Osim toga. marmeladu i slatko ili ih konzervisati na neki drugi naĉin. Sadrţi proseĉno ĉak do 1. i u podruĉje Suve planine.Kod njega je izraţena pojava dihogamije . Orahovo lišće je takoðe bogato vitaminom C (ima ga do 4. a razmnoţava semenom i vegetativno. borovica. Kleka Fam. na Himalajima. Privredni znaĉaj: Plodovi oraha iz spontane populacije su sitni i najĉešće sa tvrdom ljuskom. magnezijuma. Najveći je znaĉaj ove vrste oraha ( Juglans regia ) u tome što je on rodonaĉelnik svih gajenih tipova i sorti oraha. etarskog i masnog ulja te se koristi kao narodni lek od razliĉitih koţnih bolesti. lišće sadrţi i dosta tanina. smreĉa itd. smreka. Iranu. Orah se gaji širom Srbije. obiĉna kleka. tj.800 mg % askorbinske kiseline. u Avganistanu. a takoðe i u farmaceutskoj industriji. mesnata klapina nedozrelih plodova predstavlja najbogatiji izvor vitamina C. iako su semenke vrlo kvalitetne i hranljive. Zelena. oni mogu posluţiti za bojenje tkanina i kose. One sadrţe oko 55-65 % masnog ulja. za pravljenje nameštaja. da ranije cvetaju ţenski cvetovi). . a zatim ţenski cvetovi (u maju) posle listanja. da prvo cvetaju muški cvetovi (u aprilu i maju) i to pre listanja. Zato je potrebno orahe iz spontane populacije brati u julu. E i D. Zato je vrlo cenjeno u stolasrtvu. U Srbiji su jedino prirodna staništa oraha: strme kreĉnjaĉke padine \erdapa.000 mg %) te se u nekim zemljama upotrebljava za industrijsko dobijanje vitaminskih koncentrata. gvoţða i velike koliĉine vitamina grupe B. dok su još mekani i kuvati ih sa šećerom kao kompot.

var. aromatiĉnog ukusa. sa izraţenim beliĉastim pepeljkom. Severna Amerika. Privredni znaĉaj: Plodovi kleke (klekinje) beru se u punoj zrelosti od poĉetka jeseni do zime. preĉnika 6-9 mm. Reðe raste kao drvo razvijajući stablo visine 1-2 m (vrlo retko i do 12 m). Mlade granĉice su na preseku trouglastog oblika. Meðutim. te su izdvojena 3 varijeteta. a rzmnoţava semenom i vegetativno (izdancima). sa krunom jajastog ili kupastog oblika. krute i bodljaste. U ove vrste izraţena je varijabilnost morfoloških karakteristika. neupadljivi. zapuštenim. U Srbiji je vrlo rasprostranjena vrsta. koje su prave ili malo savijene.5 % . one su od biološki vrlo vrednih materija: oko 33 % invertnog šećera. svetlosmeðe semenke. Plodovi su bobiĉaste šišarice okruglastog oblika. slatkasto-gorkog. Rasprostranjenje vrste: Opšte rasprostranjenje . Cvetovi su sitni. severna Azija. Cveta od aprila do juna. Vrlo je adaptivna prema najrazliĉitijim tipovima zemljišta. Razvijaju se u pazušnim listovima na sredini grana. Vrlo su prijatnog aromatiĉnog mirisa. obiĉno uţe od 1 mm i postepeno suţene u bodljikavi vrh. Na licu ĉetina izraţene su 2 boĉne zelene trake. bazifilnim hrastovim šumama Deliblatske pešĉare (gde je jedini samonikli ĉetinar) i Fruške Gore. U sveţem stanju klekinje nisu ukusne ni prikladne za jelo. sa izraţenom trokrakom brazdom na vrhu. od Fruške gore i Deliblatske pešĉare na severu. šikarama i po neobraðenim siromašnim. u koga su ĉetine. a plodovi joj sazrevaju u jesen druge godine po cvetanju. a grane i granĉice vertikalno viseće. Sreće se po planinskim krĉevinama. tako i na acidofilnim ništinama zapadne Srbije. U poĉetku su zelene. var. koji se najĉešće razgranjava već od zemlje. Na preseku su trapezastog oblika. 3. 2. intermedia . Vrlo je prisutna i u devastiranim šumama bukovog i bukovo-jelovog pojasa. poloţaj grana i granĉica kao kod vrste ili nešto drukĉiji. Oprašuje se anemofilno.Morfološke karakteristike: Kleka je zimzeleni ţbun. Ĉetine su skupljene po 3. Sadrţe po 3 duguljaste. Javlja se kako u kserotermnim. Dugaĉke su 7-16 (30) mm. smolastog. što zavisi od nadmorske visine na kojoj biljka raste. a u punoj zrelosti tamno plave boje. ogolelim i kamenitim mestima.koji je manje bujnosti (visina ţbuna do 1 m) sa sitniijim ĉetinama (7-10 mm). sa belom trakom stominih otvora u sredini.Kleka ima veoma prostrani areal: cela Evropa. var. povijene.u koga je habitus široko kupastog oblika. Kleka je dvodoma biljka sa posebno izdvojenim muškim i ţenskim individuama. Ekofiziološke karakteristike: Kleka je vrsta velike klimatske i edafske amplitude. pršljenasto rasporeðene. Pršljenovi ĉetina su zbijeni (meðusobno udaljeni do 3 (6) mm. 1. do Šare na jugu. communis je tipiĉan oblik. do 2. Kora starijeg drveta trakasto uzduţno puca. viminalis . suvim.

veoma aromatiĉna rakija. U okviru ovog varijeteta uoĉene su 2 forme. te su izdvojena 3 varijeteta i 2 forme: 1. treba znati da zbog velike koliĉine etarskog ulja plod kleke ne treba konzumirati u velikoj koliĉini niti preĉesto. a najĉešće peĉenom mesu. u Francuskoj vino. Cupressaceae Ostali narodni nazivi: Šmrika. Plod je nastao od 3 reðe 6 oplodnih listića koji su meðusobno srasli i u kojima se nalazi po jedno okruglasto seme. prekrivene brojnim ĉetinama (bodljama). parvifolia . U poĉetku su zelene.u koje su ĉetine nešto sitnije (duţine 3-10 mm). Takoðe se pravi i vrlo kvalitetna lekovita rakija "klekovaĉa". Ĉetine su grupisane po 3 u pršljenu.. soka ili pekmeza. a širine od 1 do 2 cm. Oštro su zašiljene. te se moţe koristiti i za pošumljavanje degradiranih zemljišta. Neke forme kleke mogu se koristiti u pejzaţnoj arhitekturi. a u Nemaĉkoj vrlo ukusni sosovi i sirće. var. kiselom kupusu. jer moţe delovati štetno na bubrege. te se u ishrani mnogo koriste u suvom ili preraðenom stanju. Drvo ima dobra tehniĉka svojstva ali se zbog malih dimenzija malo koristi. oko 10 % smole. Kod nas se plodovi kleke najĉešće koriste u narodnoj medicini kao lek. JUNIPERUS OXYCEDRUS L. smrĉica. kao u ţalosne vrbe. To je nadaleko poznata. smrĉić. marinadama. koje se meðusobno razlikuju po izgledu krune: . koju proizvode i izvoze u velikim koliĉinama uglavnom naši dinarci i Ere. Grane su ĉvrste. Ĉetine su duţine 8-10 mm. a kad sazru (druge godine po cvetanju). Plod je sliĉan bobici. U okviru ove vrste izraţena je varijabilnost odreðenih morfoloških karakteristika. Cvetovi su sitni. okruglastog oblika. sa visećim granama. diuretik u obliku ĉaja. U predelu ĉašice izraţena je trokraka brazda. široko kupastog a ponekad i amrelastog oblika. Crvena kleka Fam. primorska kleka Morfološke karakteristike: Stablo je zimzeleni ţbun ili nisko drvo. tanina. naroĉito divljaĉi. U skandinavskim zemljama se od klekinja pravi posebna vrsta piva. u mladosti crvenkasto ţućkaste boje kore. Kleka je takoðe i odliĉna pionirska vrsta velike ekološke amplitude. Osušeni plodovi kleke mogu se koristiti kao zaĉin.etarskog ulja. kao dekorativne. Plod kleke je takoðe odliĉna sirovina u farmaceutskoj industriji za proizvodnju etarskog ulja. organskih kiselina i njihovih soli. svetla. dobiju crvenkasto-smeðu sjajnu pokoţicu. . vrlo retka. na preseku trouglastog oblika. koji se usitnjen u nekim zemljama dodaje: ribljim ĉorbama. a sa naliĉja izboĉeno rebro. do 7 m (retko i do 14 m) visine. neugledni i jednopolni. Klekinje kuvane sa mesom od divljaĉi uklanjanju njegov nešto "jaĉi" miris. flavonskih heterozida i dr. preĉnika oko 10 mm. voska. pektina.forma viminalis u koje je kruna široko kupastog oblika. gume. duţine do 2 cm. Kruna je kupastog. Meðutim. Sa gornje strane ĉetina izraţene su 2 odvojene izduţene bele pruge. koji nekima ne prija. Pored ploda u ishrani se mogu koristiti i mladi proletnji izbojci za spravljanje vitaminskih ĉajeva (jer sadrţe oko 100 mg % vitamina C i oko 2-3 mg % karotina).

Paklen. ovi plodovi pomešani sa plodovima obiĉne kleke mogu se koristiti i za spravljanje lekovite rakije "klekovaĉe".forma densa u koje je kruna vrlo gusta. Crvena kleka je dvodoma biljka. var.Pinetum gosensis B. Raška. Javlja se kao sastavni deo kserotermnih hrastovih i crnoborovih šuma do 800 m odnosno do 1. Koznik. piramidalna. ulje itd. padine Kopaonika.500 m nadmorske visine. teško. kraj Rasine. Cupressaceae . Ĉetine su duţine 3-10 mm. Goĉ. te u sveţem stanju nije jestiv. a kruna kupastog ili amrelastog oblika.. Ostryertum carpinifoliae Raj et. Dobro podnosi neplodna. var. Maglić. Oprašuje se anemofilno. a bobice joj sazrevaju od avgusta sledeće godine. Sušica. kako sadrţi materije (etarska ulja) koja nadraţujuće deluju protiv crevnih parazita i pospešuju izluĉivanje mokraće. oÐycedrus u koga su ĉetine dugaĉke oko 2 cm. Jov. kamenita.široko rasprostranjena u Mediteranu do Krima. Bor . Drvo. Cveta rano do marta-aprila. JŢ okolina Novog Pazara. okolini Peći i dr.. kompaktna i zbijena. LJuercetum montanum serpentinicum B. jer su pršljenovi udaljeni jedan od drugog samo 3 mm. fastigiata u koga je kruna vrlo gusta. M. Vrlo je ĉesta u asocijacijama: Potentillo . Ibarska klisura. Obe ove forme su uoĉene na serpentinama oko Mitrovog polja. uska. 2. 3. Crvena kleka se moţe koristiti i kao biomeliorativna vrsta. Privredni znaĉaj: Plod crvene kleke je smolastog i gorkog ukusa. Pored toga.100 pa ĉak i 1. Rasprostranjenje vrste: Opšte rasprostranjenje . koje je crvenkaste boje. Plod inaĉe ima veću primenu u farmaceutskoj industriji. Peć (Gubavac). kao lekovit (katran.. na Kosovu i Metohiji (Sušici.. sa posebno izdvojenim muškim i ţenskim individuama. Uglavnom se javlja na serpentinitu. Peklemi. Meðutim. Jov. pa ĉak i zaslanjena zemljišta. toplih. suvih. Razmnoţava se generativno i vegetativno (izdancima iz korena). degradiranih zemljišta. koristi se u tokarstvu i stolarstvu za fine rezbarije. klisura Prizrenske bistrice i dr. moţe se koristiti za spravljanje lekovitog ĉaja. Stolovi. kserofilna vrsta. obrasla brojnim granama i granĉicama.). Transkavkazja i severnog Irana. prema Ibru. Ekofiziološke karakteristike: Crvena kleka je svetloljubiva.). vrlo gusto prisutne po granama. za pošumljavanje strmih. Kleĉica Fam. JUNIPERUS SIBIRICA LOOD. Rasprostranjenost u Srbiji: Aleksandrovaĉka Ţupa. tvrdo i trajno. Studena.

montana Ait. Ostrovica. a razmnoţava se semenom i vegetativno (izdancima. Ošljak. a plodovi joj sazrevaju u jesen druge godine po cvetanju. poloţenicama).5) cm. Kleĉica se ĉesto sreće sa borovnicom na Kopaoniku. K Šarplanina od ljubotena do Kobilice. tamnoplave ili plaviĉasto crne boje. malikom. Kleĉica je dvodoma biljka. u šumi Vaccineto-Junipereto-Picetum subalpinum (Mišić) i na Suvoj planini u zajednici Juniperetum nanae-intermediae. kao i u artiĉkim predelima ovih kontinenata. Privredni znaĉaj: Plod kleĉice je po kvalitetu i izgledu sliĉan plodu kleke te se moţe koristiti u ishrani i narodnoj medicini na isti naĉin kao i klekinje. M Prokletije (Koprivnik. visok do 0. Lumbardska planina. sa razdvojenim muškim i ţenskim individuama. smrĉom i dr. Mokra planina. Juniperus communis subsp. Plodovi su bobiĉaste šišarice. Rakoš). JI Besna kobila. na Goliji. RASPROSTRANJENOST U SRBIJI: I Suva planina (Trem. Granĉice su trouglastog oblika. Hajla.. Oprašuje se anemofilno. Kopaoniku.5 m. a na naliĉju zaobljene. Cveta u maju. Adamović opisuje posebnu subformaciju kleĉice. Sreće se u subalpijskom i alpijskom pojasu najviših planina Srbije. Na Staroj planini na visini iznad 1. Besnoj kobili i dr.sreće se u alpskom i subalpskom pojasu planina Evrope Azije i Severne Amerike. jajastog ili okruglastog oblika. polegli gust ţbun. U zajednici sa borovnicom štiti ovu vrstu od negativnih uticaja stoke. Paštrik. Zbog lepog izgleda ĉesto se koristi kao dekorativna vrsta u pejzašnoj arhitekturi. Maja Rusolija. Neðinat). C Kopaonik. najĉešće sa munikom. Na Ţljebu i Mokroj planini kleĉica se sreće u razliĉitim zajednicama. Ekofiziološke karakteristike: Kleĉica je vrsta većih visina. Ĉetine su relativno sitne. \eravica. kruvuljcem. Ĉetine su na licu udubljene i beliĉaste. B. gusto prekrivene ĉetinama grupisanim u pršljenovima. Cvetovi su sitni. Rasprostranjenje vrste: Opšte rasprostranjenje: . neupadljivi jednopolni i smešteni u pazuhu listova. Koritnik. preĉnika 7-10 m. S obzirom na to da je vrlo adaptivna na plitka i siromašna zemljišta moţe se koristiti kao biomeliorativna vrsta za pošumljavanje goleti na većim visinama. koji su meðusobno udaljeni samo 1-4 mm. tamnozelene boje i sjajne. Ţljeb. vrstama. Sabljasto su savijene. duţine od 0. Ostali narodni nazivi: patuljasta kleka Morfološke karakteristike: Kleĉica je nizak. KoÐa Balkan. sastavljen od kratkih debelih grana. JZ Golija. visoku samo 5-10 cm. . Stara planina. Jov.Sinonimi: Juniperus communis var.500 m "kleĉica se javlja u asocijaciji Bruckenthalio-Juniperetum nanae Horn.5-1 (reðe 1. nana Haytek. Juniĉke planine. manje-više prilegle uz granĉice i sa naglo zašiljenim vrhom.

Tara. Alpsko pasje groţðe Fam: Caprifoliaceae Morfološke karakteristike: Stablo je u obliku listopadnog ţbuna. Ekofiziološke karakteristike: Alpsko pasje groţðe raste u planinskim i subplaninskim predelima. Prokletije. zelene boje. a kasnije samo po obodu trepaviĉasto dlakavo.5 cm ţute ili zelenkaste boje. dugoj 2-5 cm.800 m nadmorske visine. a plodovi mu sazrevaju u jesen. Cvetovi su po dva zajedno na uspravnoj zajedniĉkoj peteljci. Rasprostranjenje vrste: Alpsko pasje groţðe je rasprostranjeno širom srednje i juţne Evrope. U Srbiji se sreće na većem broju planinskih masiva. Plodovi su sjajne. tamnocrvene bobice. na većim nadmorskim visinama (Kopaonik. zašiljeno na vrhu. duţine 5-10 cm i širine 2-5 cm. sa crvenkastom i smeðom nijansom. Krunica je dvousnata. u razliĉitim šumskim asocijacijama. koje je u poĉetku dlakavo. visine 1-3 m. a razmnoţava semenom i najĉešće vegetativno (izbojcima).LONICERA ALPIGENA L. Lišće je eliptiĉnog ili objajastog oblika. Ostali narodni nazivi: kozokrvina . Orlovi nokti Familija: Capriofoliaceae Adans. do 1. sa listićima veliĉine 1-1. (samo preraðeni) zajedno sa drugim šumskim voćem. Oprašuje se entomofilno. Kora drveta se poduţno ljušti. Cveta kao i ostale vrste roda Lonicera u maju. Sreće se najĉešće na kreĉnjaku. Liska je celog oboda sa sjajnim licem. Stolovi i dr. tamnozelene boje i svetlijim naliĉjem. Raste u šumama senke.). Privredni znaĉaj: Cvetovi i plodovi se upotrebljavaju u lekovite svrhe i u ishrani. krupnije nego kod prethodnih vrsta. slabo ţlezdaste i u mladosti dlakave. Granĉice su ĉetvorouglaste. duţine 5-8 mm srasle gotovo celom duţinom. na humusnim i sveţim zemljištima. Stara planina. kod koga su izbojci ponekad polegli. LONICERA CARPIFOLIUM L. Lisne peteljke su kratke (do 1 cm).

crvene boje duţine oko 8 mm. Ekofiziološke karakteristike Orlovi nokti rastu najĉešće u termofilnim i mezofilnim šumama (od cera-sladuna do kitnjakagraba) u nizijskom i brdskom pojasu. levakinja. Ponekad u šumama pokriva znatne površine (gradi facije). kraći od plodnika. Kora sa stabla se skida u tankim trakama. široko 2-6 cm. Oprašuje se entomofilno. jajastog.Morfološke karakteristike To je listopadna gusto razgranata povijuša. Priperci su slobodni. Nemaĉkoj i Švajcarskoj. a razmnoţava semenom i vegetativno. po obodu ţlezdasti. Plodovi su slobodne bobice. a gornji sa širokim osnovama i meðusobno srasli oko granĉice. a plodovi sazrevaju u avgustu. visine 4-6 m. Italiji. Krimu i Kavkazu). Ĉašica je po obodu izdeljena na 5 zubaca. sitni. koji su dvopolni i sedeći. Uspeva na razliĉitim geološkim podlogama i na razliĉitim tipovima zemljišta. Najdonji listovi na grani su klinasto suţeni i na kratkim peteljkama. U pazuhu ovih sraslih listova nalaze se 3-10 cvetova. nekada ih uopšte i nema. eliptiĉnog oblika. Privredni znaĉaj Dekorativna i medonosna povijuša. najĉešće se sreće na dubljim i sveţijim zemljištima gde je obezbeðena senka. a znatno reðe na eksponiranim suvim staništima. Francuskoj. jajastog oblika. Lice liske je golo. svetlozelene ili ljubiĉaste boje. sivkasto-beliĉaste boje. Lišće je naspramno. U Srbiji je vrlo rasprostranjena. . Belgiji. LONICERA NIGRA L. obrnuto jajastog do eliptiĉnog oblika. Maðarskoj. spolja nešto ţlezdasta. Orlovi nokti cvetaju u maju. skupljeni u glaviĉaste cvasti. Kora granĉica je ţute ili sivkasto-mrke boje. Balkanskom poluostrvu. Austriji. Lišće je dugaĉko 3-10 cm. i kao podivljala u Engleskoj.a kasnije najĉešće ogole). Krunica je biliĉaste ili ţućkaste boje ĉesto sa ruţiĉasto ili crvenkasto obojenom cevi unutra gola. Mlade granĉice su šuplje. tamno zelene boje. a naliĉje golo ili ĉešće malo dlakavo. Crno pasje groţðe Fam: Caprifoliaceae Sinonimi: Ðylosteum nigrum Med. Granĉice mogu biti gole ili dlakava (u poĉetku gusto ĉekinjasto dlakave . Cvetovi i plodovi se upotrebljavaju u lekovite svrhe. Rasprostranjenje vrste Sreće se u prirodnim populacijama jugoistoĉne Evrope (u Portugaliji. najĉešće tupo. jakog prijatnog mirisa.

Liska je sa lica sjajne. Krunica je oko 1 cm duţine. duţine 4-6 cm. LONICERA XYLOSTEUM L. duţine 3-7 cm i širine 2-5 cm. U Srbiji se sreće na većem broju planina (Tara. plaviĉasto-crne boje sa izraţenim pepeljkom. sa uspravnim ili raširenim granama i tvrdim drvetom. dok je sa naliĉja duţ glavnog nerva dlakava ili gola.). Kopaonik i dr. sveţim i humusnim zemljištem. na vrhu zašiljeno. Cveta oko maja. Mladi izdanci su tanki. plaviĉaste boje. Granĉice su gole. zelene ili crvenkaste boje. na drškama koje su kraće od liski. a javlja se i u smrĉevim šumama sve do krivulja. Ĉest je ţbun u pojasu bukve-jele. a plodovi mu sazrevaju u septembru-oktobru. Preteţno se javlja na sunĉanim mestima. Lišće je široko-eliptiĉnog do okruglastog oblika. visine do 2 m. Ekofiziološke karakteristike: Crno pasje groţðe raste u planinskom i subplaninskom pojasu. Rasprostranjenje vrste: Crno pasje groţðe je rasprostranjeno u srednjoj i juţnoj Evropi. tamnocrvenkaste boje. sa serijskim pupoljcima. visine 1-2 m. šuplji. širine 2-3 cm. boĉno se javljaju cvetovi (po 2 u paru).Morfološke karakteristike: Stablo je u obliku uspravnog listopadnog ţbuna. Liska je na licu i naliĉju meka dlakava. Oprašuje se entomofilno. u razliĉitim šumskim asocijacijama. svetlozelene boje. te se u ishrani više koriste preraðeni. Lisne peteljke su kratke (do 5 mm). Kora grana je sive ili mrkosive boje. na kratkim lisnim drškama (2-6 mm). mekim dlakama ili goli. Morfološke karakteristike Stablo je u obliku uspravnog listopadnog ţbuna. po obodu trepaviĉasta. a razmnoţava semenom i ĉešće vegetativno. Plodovi su polusrasle bobice. prekriveni gustim. sivkasto-zelenkaste boje. sa vlaţnim. sa cevi . Suva planina. Krunica je duţine 10-15 mm. Prokletije. Privredni znaĉaj: Plodovi su trpko-gorkog ukusa. spolja i unutra dlakava. dugoj 3-4 cm. kasnije bledoţuta. u poĉetku bela. Lišće je eliptiĉnog do jajastog oblika. Crveno pasje groţðe Familija: Caprifoliaceae Adans. U pazuhu listova. Lišće je celog oboda pri osnovi okruglasto ili suţeno. Cvetovi su po 2 na zajedniĉkoj peteljci.

Ostali narodni nazivi: divlja jabuka.065 m nadmorske visine).coriacea Rohl. Rasprostranjenje vrste Sreće se u skoro celoj Evropi (osim arktiĉkih oblasti). na Kavkazu. Cvetovi i plodovi su lekoviti. Goĉu.koja je duţine 3-4 mm i pri osnovi kesasta. tamnozelene ili svetlozelene boje. po 2 na zajedniĉkoj osnovi. U okviru ove vrste izdvojene su 2 forme koje se razlikuju po listu: 1. . Plodove ove vrste ne treba jesti u sveţem stanju. Suvoj planini. te se koriste u narodnoj medicini za spravljanje ĉajeva. Upotrebljavaju se iskljuĉivo za preradu. veliĉine graška. ispucala u tanke ljuske. U Srbiji se sreće na Tari (1. Oprašuje se entomofilno. Šumska jabuka Fam. Privredni znaĉaj Plodovi su gorkog ukusa. zbog prisustva alkaloida ksilosteina. Sreće se i u planinskom regionu do 1. Rosaceae Sinonimi: Pyrus malus silvestris L. Ova forma se reðe sreće. Kopaoniku. 2. Crveno pasje groţðe cveta u maju. kruti. f. Morfološke karakteristike: Stablo je nisko. Preradom (izlaganjem visokim temperaturama) ovaj alkaloid se razlaţe. koji deluje na ljudski organizam toksiĉno. Višegodišnje grane su sivo smeðe. Preteţno se sreće na kreĉnjaku. u razliĉitim šumskim asocijacijama. Zlataru.v. siva. debeli. Sibiru i Amurskoj oblasti. reðe u šumama bukvejele. . xylosteum L. najĉešće u brdskom regionu bukve. a letorasti . na naliĉju svetliji obiĉno sa rasutim dlakama. acerba Merat. f.kod koje su listovi mat. Staroj planini i dr. Kruna je svetla široko kupastog nepravilnog oblika. i polukoţasti. jabuka divljaka. ali se odrţava dobro i u degradiranim svetlim šumama. MALUS SILVESTRIS MILL.kod koje su listovi eliptiĉni. Plodovi su crvene okruglaste bobice. a plodovi mu sazrevaju krajem jula-poĉetkom avgusta. Ekofiziološke karakteristike Crveno pasje groţðe prati uglavnom mezofilne i termofilne. senovite šume. što omogućava upotrebu ovog biološki inaĉe visokokvalitetnog ploda u ishrani. M. reðe srednje visine (do 14 m). zajedno sa drugim šumskim voćem. a razmnoţava semenom i vegetativno.500 m n.

Voli svetlo mesto. zasenjenih šuma. Fine je graðe.2. koju rado posećuje pĉela. Ukus ploda je kiseo i trpak. . Letorasti mogu biti maljavi ili goli. rakiju. celulozom.maslinastozelene ili tamnozelene boje. ponekad sa dopunskim crvenilom sa sunĉane strane ploda. Drvo se moţe koristiti u stolariji. Cvetne drške su duge 1. Ekofiziološle karakteristike: Malus silvestris se sreće preteţno u mezofilnim šumama hrastovog pojasa. Meðutim. Ĉesto se sreće kraj puteva i polja. a naliĉje mat. Stubić je go ili pri osnovi maljav. B1. sirće ili sirup. široku 3-4 cm. Ĉašiĉni listići su trouglasti. Relativno je toploljubiva i mazofilna vrsta. ne toliko za potrošnju u sveţem stanju. na jugu do Kavkaza. autohtonih . manje-više gole. vino. Pupoljci su sitni eliptiĉnog ili okruglasto-eliiptiĉnog oblika u poĉetku maljavi a kasnije goli. a kasnije manje više potpuno golo. objajastog ili okruglastog oblika. Ova vrsta ima veliki privredni znaĉaj jer se masovno koristi u voćarskoj proizvodnji kao podloga za kalemljenje sorti jabuke. i njen plod moţe biti vrlo koristan. i karotina. ponekad i preko 1000 m n. jajastog. Lice liske je sjajno. lepe crvenkastosmeðe boje. Prašnici su dugi oko 10 mm sa prašnicima ţute boje. eliptiĉnog ili okruglastog. Pogoduju joj kreĉna.5 do 3 cm. On je bogat organskim kiselinama. šećerima. a ponekad i iz korena) i semenom. Privredni znaĉaj. preĉnika do 3 cm. mineralnim materijama (naroĉito fosforom). Pokoţica ploda je najĉešće ţutozelene boje. duge 3-5 cm široko 2-4 cm. nešto manjim koliĉinama vitamina C. Na vrhu je kratko zašiljeno. Peteljka liske je duga od 1. Cveta u aprilu i maju.v. Malus silvestris je ishodna vrsta mnogih sorti jabuke (pre svega tzv. po obodu ţlezdasti. što se u industriji prerade moţe iskoristiti za ţeliranje proizvoda od drugog voće. i Finske. Rasprostranjenje vrste: Sreće se u Evropi na severu do juţne-Skandinavije. što potiĉe od velike koliĉine pektina (oko 3%). Plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru.domaćih sorti). pri osnovi široko-klinasto ili okruglasto do malo useĉeno. Cvetovi su skupljeni u cvast. To je entomofilna vrsta.3-2 cm. U Srbiji je rasprostranjena kao pojedinaĉna stabla u šumama u pojasu hrasta. gde obilnije cveta nego u sklopu gustih. sa trnovima ili bez njih. tokarstvu i za proizvodnju furnira. Istrugan i osušen plod se moţe upotrebiti kao voćni ĉaj. zašiljeni. evropskom delu Rusije. gronju. U prirodi se razmnoţava vegetativno (izdancima iz panja. Plodovi šumske jabuke su jajasto-okruglastog ili okruglastog oblika. Lišće je oblika široko jajastog. Bolje raste po obodu šuma. Relativno je otporna prema mrazevima. dugi 5-6 mm i ostaju na plodu. Kruniĉni listići su bele ili ruţiĉaste boje. B2. svetlozelene. po obodu testerasto ili dvostrukotesterasto nazubljeno. duţine 1. Plod se moţe preraditi u voćni sok. ne previše vlaţna zemljišta. ali male trajnosti. meðu grmljem i po sunĉanim kamenitim obroncima planina. koliko za preradu. bledozelene boje. Lišće je u mladosti maljavo.5 cm.

Posle dobrog ukorenjavanja sleduje period intenzivnog porasta nadzemnog dela. 1940. 1972. salicifolia. koje se razvijaju pod velikim uglom. P. P. U ovom periodu se razvija jaka voðica. a zatim menjaju pravac. Duboka i nerazgranata srţna ţila sejanca smatra se velikim nedostatkom P. plodova i letorasta) u P. Ovaj nedostatak u rasadniku kasnije se nadoknaðuje dubokim korenovim sistemom koji voćku obezbeðuje vlagom i na sušnim terenima. koja sluţi za poĉetni razvitak nove biljke. a u prizemnom delu kruške mogu da budu potpuno horizontalne ili savijene na dole. Slanopaða Fam. naroĉito sa P. U sluĉaju vegetativnog razmnoţavanja izdancima. U povoljnim uslovima na plodnom i vlaţnom zemljištu. Ovakvim osobinama korenog sistema odlikuju se i druge kserofilne kruške iz pontijske grupe: P. i sar. Tako se . a širina preko 20 m.U oskudnim uslovima razvija nisko grmlje od 1 do 2 m. amygdaliformis izrazito kserofilna biljka. Naredne godine na dubini od 30 do 60 cm srţna ţila se razgranava na nekoliko vrlo razvijenih skeletnih ţila. koje se formira u velikim grupama zahvaljujući razmnoţavanju izdancima i izbojcima.: Rubcov. ĉija dubina moţe da ide i do 8 m. Rosaceae Sinonimi: P. nivalis i P. amygdaliformis kao podloge. Preporuĉuje se njeno skraćivanje na zeleno ili na zrelo. koja je 5-10 puta razvijenija od nadzemnog dela. parviflora Dest. nivalis. na ţilama izdanaka se formira zadebljanje od parenhimskog tkiva gde je akumulirana rezervna hrana. razvija bujne i dugoveĉne voćke. Habitus . Prve godine u sejanaca se razvija duboka i nerazgranata srţna ţila. koja ima mali broj apsorpcionih korenĉića. Kako je P. koje se razgranjavaju skoro do površine zemlje i sluţe za obezbeðenje hrane iz površinskih slojeva. ona ima vrlo razvijen korenov sistem. koja dominira nad drugim mnogobrojnim skeletnim i poluskeletnim granama. koje se u poĉetku razvijaju horizontalno. P. P. Pri generativnom razmnoţavanju prve godine nadzemni deo se usporeno razvija da ne bi smetao intenzivnom porastu korena (Slovik. nivalis sensu Lindlay Ostali narodni nazivi: Gornica Morfološke karakteristike: U pogledu morfologije pojedinih organa (listova. Obiĉno raste do 6 m visine i 7-8 m širine krune. elaegrifolia.PIRUS AMYGDALIFORMIS VILL. Na kršu se sreću indivudue ĉiji je korenov sistem vrlo slabo razgranat. Kosih 1967. a ponekad celog ţivota ostaje samo srţna ţila. amygdaliformis uoĉena je izuzetna varijabilnost. Ovako velika morfološka varijabilnost se tumaĉi mogućnošću vrlo lakog ukrštanja ne samo razliĉitih eko i biotipova unutar same vrste već i lakom interspecies hibridizacijom sa drugim vrstama roda Pirus. u Makedoniji. 1937) . 1961). cvetova. Na teškim zemljištima na skeletnim ţilama se formira splet od poluskeletnih i obrastajućih ţila. Najdetaljnija morfološka istraţivanja ove vrste obavio je Dimitrovski T. siriaca (Šitt. conimunis.

koji ĉesto obrazuju celu rozetu oko pupoljka. no mnogo je dugoveĉnija . kompaktna sa trnolikim i krtim granama i mnogobrojnim granĉicama. Jako variranje lišća uoĉeno je u zavisnosti od njihovog mesta na letorastu. amygdaliformis se sreću i rodni kolaĉi. koji ţive skoro koliko i voćke. Listovi . U kasnijem periodu bujnost voðice se smanjuje. zaobljenih vrhova i sa kratkim lisnim drškama. amygdaliformis uoĉena je naroĉito velika varijabilnost listova. Kod nekih tipova P. Listovi u juvenilnom stadijumu se odlikuju većom nazubljenošću.ţivi vekovima. Trnolikost je naroĉito izraţena u juvenilnom stadijumu. kratke drške. Ovi . te se lako razlikuju od lisnih pupoljaka. zaobljava i dobija se konaĉan okruglasti oblik. relativno široki. široki. debele. epidermis im se sastoji od sitnih ćelija. obiĉno eliptiĉne . pet i više). Po njima se mogu lako razlikovati i determinisati odreðeni tipovi. Cvetni pupoljci po veliĉini i obliku variraju u širokim granicama u odreðenih tipova P. communis van. Vršni listovi su izrazito kseromorfne strukture . Cvetni pupoljci se diferenciraju na rodnim granĉicama a ponekad i na jednogodišnjim letorastima. Sejanci u prvoj vegetaciji imaju sitne jako nazubljene listove. a povećava bujnost skeletnih grana. vlaknasta itd. Pupoljci . Javlja se takoðe i veliki broj spavajućih i adventivnih pupoljaka. obiĉno trogodišnjih. debele kutikule i sitnih stoma. štiti centralne grane od ţivotinja i sl.Kod P. sa tupim ili konisnim vrhom. Vite rodne granĉice su retka pojava. sa druge strane. Bujne granĉice koje imaju krupno lišće imaju i krupne cvetne pupoljke i obratno . Kruna po opštem izgledu podseća na P. no njihova zastupljenost nije podjednaka. Trnaste granĉice ne rastu u duţinu jer se na vrhu umesto terminalnog pupoljka zvršavaju trnom. te se izrazito piramidalna kruna proširuje. grubi.obrnuto jajaste forme. Drvni i lisni pupoljci su nešto šiljatiji i dosta široki. pyraster.Ima iste tipove rodnih i nerodnih granĉica koje se sreću kod sorti kruške. a kod starijih voćaka znatno slabije. zdepasti. Na duţim naboritim granĉicama ponekad se razvija veliki broj prevremenih granĉica koje se razgranjavaju na nove prevremene granĉice od III pa do IV reda. Naborite i jaĉe razvijene jednogodišnje granĉice se odlikuju velikim brojem prevremenih trnastih i drugih granĉica. te su cvetni zaĉeci dobro zaštićeni od niskih temperatura. U bazalnom delu granĉice listovi su sitni. Kod nekih tipova. Granĉice .tanke granĉice su sitnog lišća i sitnih cvetnih pupoljaka. koje imaju vrlo izraţene malje. Skeletne i poluskeletne grane su bogato obraslo s trnastim rodnim granĉicama koje iz godine u godinu se pretvaraju u sloţene rodne granĉice. sa izraţenim maljama. amygdaliformis . (tri. Kruna je najĉešće gusta. odnosno pojava da se pored glavnog lista javlja 1-2 pa i više boĉnih listića. jajasti.Cvetni pupoljci su krupni. koje onemogućavaju porast drugih konkurentnih biljaka u njihovom hranljivom i ţivotnom prostoru. Ĉesta je pojava da se na istoj voćki sreću cvetni pupoljci razliĉite veliĉine.prve godine formira jedan gust splet dugih i vrlo trnolikih grana i granĉica. Po istraţivanjima Serebrjavkova (1952). Zamotani su debelim zaštitnim ljuspama. Na bujnim granĉicama na sredini letorasta izraţena je anizofilija.koţasti. ĉesto sa dubokim zarezima koji list dele na više delova. cvetni pupoljci se diferenciraju samo kod starijih rodnih granĉica. Srednje lišće je najveće. sivkasta. Boja i forma zaštitnih ljuspastih listića se takoðe razlikuje kod raznih tipova i moţe biti: braonkasta. Ovakvo razgranjavanje.

.listići su sitni. Kod nekih tipova P. Taj broj se kreće od 63. cuneifolia . Broj semenki u jednom kilogramu takoðe varira i obrnuto je proporcionalan apsolutnoj teţini. relativno širokim. pri osnovi klinasto. Apsolutna teţina semena varira u vrlo širokim granicama: od 15. Plodovi sadrţe mnogo taninskih materija te mogu da se konzumiraju samo u gnjilom stanju. sa jednom ravnom i drugom ispupĉenom stranom. var. što utiĉe na specifiĉnu teţinu plodova. jako izduţeni i netipiĉne forme.koji se odlikuje tipiĉnim lišćem manje-više simetriĉnim u odnosu na izduţenu osu. koje oko semene kućice grade poseban omotaĉ koji štiti seme od insekata i drugih štetoĉina. 1978). sitnijim liskama. sa debelom pravo nasaðenom drškom. sa sušnim letnjim periodom. Seme je najĉešće mrkocrne boje. var. Randman semena je takoðe vrlo varijabilna osobina.u koga je lišće izduţeno-eliptiĉnog oblika.400 stepeni celzijusa. 3. blago spljošteni. šire u gornjoj polovini. Površina plodova je najĉešće ravna. bez ili sa slabo izraţenim maljama. Plodovi .79 kg semena ili izraţeno u broju semenki: od 25. sa godišnjom sumom padavina od 480750 mm. pri vrhu najĉešće okruglasto. amygdaliformis . Ekofiziološke karakteristike: Pyrus amigdaliformis je izrazito kserofitna biljka. var. pravo nasaðena i duţine od 7. Osnovna boja pokoţice je zelenkastoţuta.12 mm. sa rðastim pegama ili pak sasvim rðasta. golo. Plodovi su relativno sitni. sa velikim brojem sklerenhimskih ćelija. dugih liski. U našim populacijama u okviru vrste Pirus amygdaliformis izdvojena su tri varijeteta: 1 . koje su nepravilno rasporeðene. amygdaliformis semene kućice su znatno većih razmera od semena. O ovoj osobini se mora posebno voditi raĉuna prilikom izbora matiĉnih voćaka koje će se koristiti za proizvodnju generativnih podloga.8 g.5 stepeni celzijusa sa apsolutnom maksimalnom temperaturom u julu i avgustu od 37-42. Godišnja suma temperatura se kreće od 3. Lateralne rozete imaju sitnije listove. varijeteta. skeletno i kamenito zemljište.8 g do 18.76 do 6.7005. oblongifolia . U nekih tipova je izraţena crvena dopunska boja sa sunĉane strane ploda.Najĉešće su okruglasti.8 mm do 30. a teminalne krupnije. Sreće se i na visinama do 1. koja nastanjuje najsuvlje. siromašne terene. ĉvrsta.u koga je lišće objajasto.578 semenki kod tipova sa manjom specifiĉnom teţeinom do 14. izduţeno eliptiĉnog obllika i kseromorfne strukture. dobro ispunjeno.353 do 213. srednja vegetaciona od 17-25. a sreće se ĉesto i na škarpama juţnih erodiranih ekspozicija.65 do 68. Pokoţica moţe biti glatka. dok su kod drugih tesno priljubljene uz seme. Vršni listovi su pak dugih drški. tipa. Od 100 kg. blago izduţenog vrha.81 g (Dimitrovski i sar. 2. Velika varijabilnost listova po obliku i veliĉini sreće se u zavisnosti od individue. Srednja godišnja temperatura se kreće od 9-15 stepeni celzijusa. ali moţe biti i rebrasta i sa razliĉitim neravninama. te se ova osobina koristi pri sistematici ove vrste. Peteljka ploda je relativno debela. plodova se dobija od 0.401 semenki. I u lisnim rozetama donji listovi su sa kraćim drškama.500 m u aridnim podruĉjima.5 stepeni celzijusa i apsolutnim minimalnim temperaturama od -15 do -30 stepeni celzijusa.599 semenki kod tipova sa većom apsolutnom teţinom. Ovi listovi u jesen ranije opadaju. gde se relativna vlaga vazduha u toku vegetacije kreće od 45-58%. Meso ploda je ĉvrsto. mase od 3.

pa i izdanci. stradaju joj cvetni pupoljci. Slanopaða ima vrlo razvijen korenov sistem. Sva ta zemljišta su najĉešće siromašna humusom (1-2 %). kaoi bezsneţne suve i vetrovite zime u rejonima sa oštrokontinentalnom zimom. . Cveta 5-12 dana posle P. Plodovi sazrevaju od treće dekade avgusta do kraja oktobra i poĉetak novembra. No. Tako klijavost u zavisnosti od tipa i godine varira od 22 do 99 %. Lisno-drvni pupoljci (terminalni i lateralni) kasnije se bude i otvaraju. zbog ĉega je i dobila u narodu ime slanopaða. takoðe varira u dosta širokim granicama. te se pretpostavlja da je u nje vrlo izraţena i autofertilnost (samooplodnost). smonica. Klijavost i duţina stratifikovanja semena vrlo je razliĉita kod razliĉitih tipova slanopaðe. I usamljene biljke obilno raðaju. gde se CaCO3 sreće u tragovina (0. Razmnoţava se i izbojcima u sluĉajevima kada se voćka polomi. Ona se moţe sresti kako na slabo karbonatnim zemljištima. U prirodi se razmnoţava i generativnim putem. Odliĉno podnosi i prolećne mrazeve. Lista istovremeno sa cvetanjem. Klijavost semena će biti dobra ukoliko se obezbede pogodni uslovi za stratifikovanje. amygdaliformis se razmnoţava vegetativno (izdancima i izbojcima) i generativno. pri ĉemu se prvo pojavljuju izduţeni listići iz cvetnih pupoljaka. Meðutim.2-2 %). ĉime se vrlo proširuje i zauzima nove površine. odliĉno podnosi i niske zimske temperature do -30 stepeni celzijusa. tako i na izrazito karbonatnim (sa sadrţajem CaCO3 od 20-75 %). koji se brzo razvijaju i obnavljaju voćku. u rasadniĉkoj proizvodnji slanopaða se razmnoţava uglavnom iz semena. ĉesta je pojava slane. Male Azije do Sirije na istoku. Rasprostranjenje vrste: Areal rasprostranjenja P. U periodu zrenja plodova ove vrste. Lišće tada dobija karakteristiĉnu jesenju boju: ţuto-braonkasto-crvenkastu. te ih najĉešćće izbegava. Takoðe podnosi vrlo široko variranje pH zemljišta od 4. a duţina stratifikovanja varira od 40 do 90 dana. na zapadu do Morave i na jugu do Kopaonika i Kosova. slabo obezbeðena fosforom (1-4 mg % P205). U prirodi P. usamljeni egzemplari. Bujniji sejanci mogu već prve godine da se okuliraju a manje razvijeni sejanci se presaðuju u polje odgajivanja (rastilo) i u avgustu sledeće godine okuliraju. U Srbiji se sreće u jugoistoĉnoj Srbiji. Slanopaða je vrlo tolerantna na veći sadrţaj CaCO3 u zemljištu i veći pH .5 cm.5 do 9 (ĉak i zaslanjenja zemljišta). Podnosi i vlaţnija zemljiišta kada razvija ogromna i dugoveĉna stabla.Tipovi zemljišta na kojima se sreće slanopaða vrlo su razliĉiti: od nerazvijenih kamenitih do glinasto-peskovitih. Fetilnost u ove vrste je vrlo izraţena. communisa . te se njihov porast na kraju vegetacije kreće u rasponu od 18. Porast sejanaca. Sicilije. jer kasnije cveta. Opadanje listova poĉinje u oktobru a završava se u novembru. Po opštoj rasprostranjenosti moţe se reći da je to vrsta submediteranske i mediteranske zone. Apeninskog poluostrva. ukoliko u tim rejonima doðe do većih temperaturnih kolebanja pred kraj zime. amygdaliformis NJillars se proteţe od Juţne Francuske na zapadu preko Sardinije. a na većim nadmorskim visinama. Jugozapadnog dela Balkanskog poluostrva. aluvijalnih i deluvijalnih. Sem visokih tempratura. koji prodire ne samo u dubinu već je vrlo razvijen i u širinu i ima sposobnost da daje veliki broj izdanaka. dok su sa kalijumom najĉešće dobro obezbeðena (1-17 mg odsto K20). o ĉemu svedoĉe i pojedinaĉni. do 51. Tada se iz korenovog vrata razvijaju mnogobrojni izbojci. polovinom do kraja aprila. U odnosu na divlju krušku i sorte krušaka stanopaða ima stabilno i dugo zimsko mirovanje. Cvetanje na manjim visinama poĉinje u prvoj dekadi aprila (ponekad i krajem marta).

Privredni znaĉaj: Na ekstremno suvim i toplim ekspozicijama, kao i na erozivnim terenima, P. amygdaliformis je ĉesto i jedina drvenasta biljka, koja svojim razvijenim korenom spreĉava eroziju. Koristi se u rasadniĉkoj proizvodnji kao generativna podloga. Ima odliĉan afinitet sa svim sortama kruške, no preporuĉuje se da se na nju kaleme bujnije, vitalnije i otpornije sorte koje će moći bolje da podnesu surove ekološke uslove u kojima uspeva slanopaða. Letnje i jesenje sorte kruške okalemljene na slanopaðu kao podlogu imaju dobar osveţavajući ukus sa nešto više kiselina. Prinosi im ne zaostaju za ostalim podlogama. Voćke se razvijaju srednje bujno i ranije prorode no voćke okalemljene na sejanac P. communis. Vrlo je pogodna podloga za zemljišta sa visokim sadrţajem kreća i alkalne reakcije. Plodovi mogu da se koriste u ishrani, u sveţem, a posebno u preraðenom stanju u vidu marmelada, Ðemova, ţelea, kao i rakije. PIRUS PIRASTER MED. Divlja kruška Fam. Rosaceae Sinonimi: Pirus connmunis var. sativa DC, Piirus domestica med., P. connmunis hortensis Beck. P. achras Gaert., P. piraster (L.) Medic, P. communis achras et piraster NJall., P. communis auct. non L. Morfološke karakteristike: Biljka je višegodišnje drvo sa širokom krunom. Visina stabla moţe biti od 10 do 30 m, a širina krune najĉešće od 10 do 15 m, ponekad i do 25 m. Pri generatiivnom razmnoţavanju prve godine razvija duboku i slabo razgranatu srţnu ţilu i vrlo mali nadzemni deo. Prvih godina kruna je oštro piramidalna sa vrlo razvijenom voðicom, garnirana sa mnogobrojnim skeletnim i poluskeletnim granama. Docnije se intenzitet porasta voðice smanjuje, a boĉne grane produţavaju sa intenzivnim rastom. Tako se oštro piramidalna kruna postepeno pretvara u širokopiramidalnu, okruglastu itd. Ukoliko se biljka razvija u šumskim sastojinama, kruna joj je najĉešće oštropiramidalna, sa vrlo bujnim stablom koje retko i slavo fruktificira. Divlja kruška predstavlja široku prirodnu populaciju mnogobrojnih feno i genotipovima koji su dobijeni kao rezultat alogamnog oprašivanja. Ova spontana hibridizacija ĉesto se vrši i sa drugim vrstama kruške (P. amygdaliformis, P. nivalis, P. elaegrifolia i dr.) kao i sa kulturnim sortama. Na ovaj naĉin polimorfnost ove vrste se povećava. Kao rezultat heterozigotnosti generativno razmnoţenog potomstva, u ove vrste srećemo biljke razliĉite bujnosti - od zakrţljalih (poput dunje) do stabala ogromnih razmera ponekad i sa preĉnikom debla preko 1 m i visinom krune preko 20 m. Meðutim, većina autora je mišljenja da je kod ove vrste najĉešća visina stabla od 8 do 15 m (retko 20-15 m), sa preĉnikom debla od 8-30 cm (retko preko 60 cm). Pirus communis (L) je trnoliko drvo, naroĉito u stadijumu mladosti (tzv. juvenilnom stadijumu). Jednogodišnje granĉice su gole, retko maljave, tamnoţućkaste ili kafeno-mrke boje sa

crvenkastom nijansom i sa izraţenim belim lenticelama. Pupoljci su sitni, oštri, najĉešće pripijeni uz letoraste. Cvetni pupoljci su takoðe mali, sa relativno oštrim vrhom. Kora stabla u mladih voćaka je glatka, a kasnije ispucala sa dubokim pukotinama. Lišće je najĉešće sitno, okruglasto, srcasto ili malo izduţeno, intenzivno zelene boje, u mladosti maljavo a kasnije sa obe strane golo. Naliĉje liske je bledozelene boje. Veliĉina i oblik lišća variraju u širokim granicama, što je od naroĉitog znaĉaja za sistematizaciju ove vrste. Lisna drška je tanka i vrlo dugaĉka, ĉesto iskrivljena, te lišće treperi pri malim vazdušnim strujanjima. Lišće je sa zaobljenim ili oštrim vrhom, po celoj ivici nazubljeno ili samo u gornjoj polovini. Cvast je štitasta sa 5-9 cvetova. Cvetne drške u nekih varijeteta su duge, a u nekih kratke. Ĉašiĉni listići su dugi i zadrţavaju se na plodu. Plodovi divlje kruške su sitni, najĉešće okruglasti ili malo spljošteni, najĉešće veće širine sa ili bez drške i ĉašiĉnog udubljenja. Sreću se voćke i sa konusnim oblikom ploda. Visina ploda varira od 12 do 34 mm, a širina od 18 do 38 mm. Peteljka je najĉešće pravo nasaðena, razliĉite duţine (od 14 do 45 mm). Masa ploda takoðe varira i sreće se od 4 do 27 g. Plodovi se pored krupnoće i oblika razlikuju i po boji, ukusu, aromi, strukturi i soĉnosti mesa. Seme - Divlja kruška se koristi kao podloga za kalemljenje sorti kruške, zbog ĉega je seme kao organ posebno praktiĉno znaĉajno. Broj semenki po plodu varira od 1,2 do 10,2. Takoðe je varijabilna teţina semena, koja se od 100 semenki kreće od 13,75 g do 45,4 g, odnosno u 1 kg se nalazi od 22.026-72.424 semenki. Veliki polimorfizam lišća koji se sreće kao vrste Pirus communis L. bio je osnov za podelu na niţe taksonomske kategorije (varijetete). U našim populacijama uoĉena su 4 varijeteta: 1. P. communis (L) var. pyraster 2. P. communis (L) var. ovata 3. P. communis (L) var. nyardiana 4. P. communis (L) var. penzesiana Varijetet pyraster koji se odlikuje okruglastim oblikom lista, sreće se u asocijacijama Fields i Carpinetum orientalis, na visinama od 200 do 900 m n.v. Varijetet ovata, koji se odlkuje izduţeno okruglastim oblikom lista, najzastupljeniji je jer je ekološki najplastiĉniji. Sreće se u najrazliĉitijim šumskim asocijacijama od Fields, LJuercetum petraeae, preko Fagetum submontanum, LJuercetum confertae-cerris do asocijacije Fagetum montanum na visinama od 150 do 1.500 m n.v. Varijetet nyardiana, koji se odlikuje izduţeno duguljastim oblikom lista, sreće se u istim šumskim asocijacijama kao i var. ovata, ali u znatno manjem obimu, na visinama od 200 do 1.450 m n.v. Varijetet penzesiana, koji se odlikuje lancetastim oblikom lista, sreće se u asocijacijama Fields, Carpineum orientalis, LJuercetum conf. cerris i LJuercetum petreae, na visinama od 250 do 1.200 m n.v. Pored navedenih varijeteta u okviru vrste Pirus communis L. uoĉeno je i više formi koje se meðusobno razlikuju: - forma piraster ili forma typica, koja se odlikuje tipiĉnim, okruglastim lišćem koje je na vrhu plitko izduţeno nazubljeno. Plodovi su takoðe okrugli i sitni; - forma pryszteriana - u koje je lišće po celom obodu izduţeno testerasto, ponekad i dvostruko testerasto; - forma armeniacaefolia - u koje liska klinasto silazi niz peteljku; - forma spathulata - u koje je lišće krupno, okruglasto, sa ravno odseĉenom osnovom i kratko zašiljenim vrhom; - forma nyaradyana - u koje su lišće i plodovi tipiĉni osobinama varijeteta;

- forma elliptica - u koje su lišće i plodovi na vrlo dugim peteljkama; - forma rhomboidea - u koje je lišće najĉešće romboidnog oblika, od srednje duţine (gde je najšire) postepeno zašiljeno ka vrhu i osnovi; - forma elongata - u koje je lišće jajasto-izduţeno, ka vrhu postepeno zašiljeno; - forma ovata - u koje su lišće i plodovi tipiĉni osobinama varijeteta; - forma acuminata - u koje je lišće široko-jajasto, skoro okruglasto od gornje trećine ka vrhu postepeno zašiljeno. - forma cardiaca - u koje je lišće pri osnovi manje-više srcasto ili dublje nazubljeno do testerasto; - forma serrata - u koje je lišće po obodu dublje nazubljeno do testerasto. Ekofiziološke karakteristike: Pored toga što divlja kruška razvija dubok i razgranat korenov sistem ona je izrazito mezofilna biljka, koja se najĉešće ne sreće na mestima koja nisu dobro obezbeðena vlagom. Ukoliko se i naðe na suvom zemljištu, zaostaje u porastu, formira sitne plodove, strada od nekrotiĉnih rakrana grana od gymnosporangiuma i drugih sekundarnih bolesti i parazita. Na vazdušnu sušu nije osetljiva kao što je sluĉaj sa jabukom. Zbog toga se divlja kruška najĉešće sreće i u dolinama reka, na aluvijalnim, rastresitim, propustljivim zemljištima, gde najĉešće korenov sistem doseţe do nivoa podzemnih voda, odakle se snabdeva izobilnom koliĉinom vode. Divlja kruška podnosi i teška, zbijena i zablaćena zemljišta. U visokim planinskim rejonima divlja kruška se sreće na obodu šuma, na šumskim ĉistinama, po planinskim livadama, meðama, dvorištima, vrlo retko u šumskom sklopu. Ona se moţe sresti na aridnim zemljištima, ali sporadiĉno. Divlja kruška ne podnosi velike koliĉine kreća u zemljištu i pri pH preko 8 najĉešće strada od hloroze. U pogledu nadmorske visine ima širok dijapazon. Sreće se od 100 m n.v. do 1.600 m n.v., što znaĉi da se divlja kruška ne vezuje niti za odreðeni tip zemljišta, niti za posebnu šumsku zajednicu, već iskljuĉivo za zemljišnu vlagu, koja treba da bude prisutna tokom cele godine. Divlja kruška je najranocvetnija Pomoideae. Poĉinje da cveta od treće dekade marta (u juţnijim rejonima), do prve polovine aprila (u severnim) i kasnije na većim visinama. Cveta 5-10 dana pre P. amygdaliformis i P. nivalis, odnosno zajedno ili nešto ranije od nekih sorti kruške. Fenofaza cvetanja tranje relativno kratko. Lista gotovo istovremeno sa cvetanjem. Prvo se pojavljuju bledozeleni uvijeni listići koji se kasnije otvaraju. Prvi listovi se pojavljuju iz mešovitih cvetnih pupoljaka, pa iz lisnih, a najkasnije iz drvnih. U maju letorasti intenuzivno rastu, u toku juna usporavaju porast a potom najĉešće još jedanput intenzivno rastu. Uporedo sa primarnim odvija se i sekundarni prirast kod svih nadzemnih i podzemnih delova, koji je dosta intenzivan i u letnjim mesecima julu i avgustu primarni prirast se završava. Zrenje plodova se proteţe na dosta dug period: od kraja juna do poĉetka jula, pa sve do kraja septembra odnosno oktobra. U istim ekološkim uslovima sazreva ranije od P. amygdaliformis, P. nivalis i P. elaeagrifolia. Divlja kruška se razmnoţava generativno i vegetativno (izdancima i izbojcima). Odmah po berbi seme nije sposobno da klija. Zato je potrebno dopunsko dozrevanje jarovizacija pod odreðenim uslovima (vlage, vazduha, niske temperature), što se odvija pri stratifikovanju semena u poroznom supstratu (pesak, strugotina i dr.).

583.600 m n. tipa divlje kruške. geografske širine.4 % skroba. seme od biljaka koje rastu u blizini drugih vrsta ili sorti krušaka.Po ispitivanjima Andonovskog i sar. Rasprostranjenje vrste: Ova vrsta ima širok areal rasprostranjenja. od naĉina oprašivanja.5 % pektinskih materija. period jarovizacije traje najĉešće 70-90 dana. u zavisnosti od vremenskih uslova u zimskim mesecima. na istoku do Kaspijskog mora. rakiju i dr. Divlja kruška je rasprostranjena kao primešena (stablimiĉno) u gotovo svim hrastovim šumama Srbije. rodne i dugoveĉne voćke. 0. mineralnih materija i dr. dela male Azije i oboda severne Afrike. (1974). U nekim krajevima plodovi divlje kruške se suše i upotrebljavaju kao vitaminska i osveţavajuća hrana i napitak. lesiviranim i rastresitim zemljištima. bubrege i dr. Moglo bi joj se zameriti to što neke sorte okalemljene na njoj ne daju kvalitetne plodove.v. Ðemove. Upotreba ploda divlje kruške u ishrani. Veliki broj jedinki ove vrste sreće se u dolinama reka. Ima je u skoro celoj Evropi. 0. 8. koja su najĉešće autogamno oploðena.48 % tanina.42 % celuloze. Porast sejanaca je u pozitivnoj korelaciji sa kvalitetom i klijavošću semena. Mogu da se koriste za razne vidove prerade: za sokove. dobro se priĉvršćuje za zemlju. gde je omogućeno ksenogamno oprašivanje.39 % belanĉevina.09-0. Nasuprot tome. S obzirom na to da sadrţi dosta joda kroisti se i za spreĉavanje gušavosti. Ona kao podloga potencira bujan porast epibiota. Isti autor je uoĉio da seme divlje kruške koja potiĉe sa visokih planinskih rejona ima duţi period jarovizacije i kasnije klija u odnosu na seme kruške iz toplijih i niţih rejona. 0. imaju visoku klijavost i veliku energiju klijanja. Seme dobiveno od stabala iz šumskog sklopa. Mestimiĉno se sreće na terenima sa šumom koja je manje-više poseĉena i iskrĉena. Plodovi sadrţe oko 13 % suve materije.5 % šećera. rad srca. blagotvorno deluje na organe za varenje. Ne sreće se u Engleskoj. oko 1. ĉime se proizvodni proces za dobijanje sadnica završava u toku jedne vegetacije.0-8. hemiceluloze i lignina. Klijavost je u velikoj zavisnosti od kvaliteta semena. Prema ispitivanjima Trusenka (1960) samo 5-10 % tipova divlje kruške ispoljavaju inkopatibilnost sa nekim sortama kruške. Naroĉito je rasprostranjena na obodima šuma pokraj pašnjaka. Na Balkanskom poluostrvu javlja se ĉesto u ravnicama i podruĉjima planina do 1. retko u sklopu širokolisnih šuma. male je klijavosti. Kao podloga je znaĉajna zbog toga što se lako razmnoţava generativnim putem. Plodovi nekih tipova divlje kruške su vrlo ukusni i mogu da se jedu u sveţem stanju. oko 1. na deluvijalnim. severnog Irana i Kašmira. Na sever ide do 55 stepeni (po nekim autorima i do 60 stepeni) s. što joj seme ima dobru klijavost a pri dobroj nezi i pikiranju moţe da se okulira veća koliĉina u prvoj vegetaciji (Ristevski /1972/).2 % organskih kiselina.30-0. U većine tipova ukus ploda se poboljšava gnjilenjem. 0. Danskoj i na Pirinejskom poluostrvu. meðu dolovima. . Privredni znaĉaj: Divlja kruška ima znaĉaj kao podloga za sorte krušaka. marmelade. daje bujne.

Grubb (1949) sa svoje strane preporuĉuje selekciju tipova trešnje vrapĉare za vegetativno razmnoţavanje radi proizvodnje ujednaĉenog sadnog materijala. Bojkov i Zalov (1951) smatraju da boja plodova nema znaĉaja pri odabiranju stabala za dobijanje semenskog materijala.Cerasus avium (L) Moench var. plena (NJest) . . To su najĉešće ogromne biljke sa jako razvijenom centralnom granom (voðicom) koja je mnogo deblja od lateralnih skeletnih grana. Otuda se javljaju i vrlo razliĉiti podaci kod razliĉitih autora.Cerasus avium (L) Moench var. sitno nazubljen i sa donje strane maljav. actiana (L) Schneid. Po opisu Kolesnikova (1950) list trešnje vrapĉare je krupan. Morfološke karakteristike Odrasle voćke trešnje vrapĉare imaju bujno stablo široko piramidalne krune.) .PRUNUS AVIUM L. Kiridin (1964) preporuĉuje biljke sa svetlom korom drveta i svetlo obojenim plodovima za dobijanje semena za rasadniĉku proizvodnju. kao i od genetskih karakteristika biljke. koje su rasporeðene u kruni po spratovima. Ovakvo stablo ima i vrlo razvijeno debelo deblo. (1958). .2 mm. . Stoĉkov (1969) opisuje list trešnje vrapĉare kao krupan. Oblik liske je najĉešće obrnuto jajast. sa više ili manje zaobljenim vrhom. Bujnost voćaka dosta varira u zavisnosti od edafsko-klimatskih uslova.Cerasus avium (L) Moench var. On je u okviruCerasus avium izdvojio sledeće varijetete: -Cerasus avium (L) Moench. . Sinonimi: Cerasus avium L. kod mlaðih stabala masna i sa krupnim lenticelama. jajast.Cerasus avium (L) Moench var.7 do 104. .Cerasus avium (L) Moench var. Kora drveta je svetlo ili tamnosive boje. sa oštrim vrhom i dosta dugom drškom. Visina stabla varira u granicama od 5 do 20 m. duraciana (L) NJ. Miĉev i dr. decumana Dipp. izduţeno jajast. divljaka. izduţeno jajast. širina krune od 4 do 20 m. Na tim pukotinama kora se ne obnavlja. Ostali narodni nazivi: divlja trešnja. nana Deau . a obim debla od 30 do 350 cm. i to samo za svoje podruĉje. Opšta je konstatacija da je ona izrazito kompatibilna sa svim sortama trešnje i višnje. a duţina lisne drške od 17.5 mm u proseku i širina od 31 do 54 mm. juliana (L) NJ.Koch. crna trešnja. . Najkompleksnije podatke o ovoj vrsti dao je Rehder A . a nešto kasnije i makedonski. sa donje strane maljav. Duţina mu se kreće od 67. sa lisnom drškom od 5 cm duţine i sa 1 do 3 ţute ili crvene ţlezde. drobnica.Cerasus avium (L) Moench var. eliptiĉan ili izduţeno eliptiĉan.Koch. Cerasus nigra Mill. Trešnja vrapĉara Familija: Rosaceae A. asplendifolia (Kirchn.2 do 35.L. (1971) navodi da je list krupan. pendula (Ser. salicifolis Dipp. oštrog vrha.var. Površinski sloj kore se para i grubo puca. Sa voćarske taĉke gledišta trešnju vrapĉaru na Balkanskom poluostrvu prouĉavali su više bugarski autori.)Jaclj. Sva dosadašnja prouĉavanja trešnje vrapĉare na Balkanskom poluostrvu vršena su od strane botaniĉara i bila površna i vezana za odreðene lokalitete.Cerasus avium (L) Moench var. List trešnje vrapĉare mnogo ne varira u okviru jedne biljke.Cerasus avium (L) Moench var.

Ove dimenzije ne pokazuju velika variranja u okviru jedne individue. Plodovi sazrevaju u junu i julu mesecu. boje i ukusa.29 do 14. naroĉito u bukovom regionu i po mišljenju nekih autora to je prava trešnja vrapĉara ( Cerasus avium L. Po boji mogu biti: ţuti. U Srbiji je rasprostranjena u svim šumskim predelima. Moţe se razmnoţavati i vegetativno .108 do 0. odnosno na plićem. pokazuje veliko variranje. Trešnja vrapĉara se kao samonikla vrsta javlja stablimiĉno primešana u raznim šumama hrastovog i donjeg bukovog pojasa. Ne voli previše vlage u zemljištu i vazduhu. Cvetovi se javljaju kad je lišće već delom razvijeno.1 do 15. koja se kreće od 0. Masa koštice (semena) se kreće od 0. roze.50 kg plodova. Fagetum montanum calcicolum i dr. obojenog mesa i gorkog ukusa. Ona prati listopadne šume u umerenoj i toploj klimi. Trešnja vrapĉara se u prirodnim uslovima razmnoţava semenom. potrebno je od 5. Meso ploda moţe biti takoðe bezbojno do tamnocrveno.72 do 2. masa ploda. Po većini autora to su spontani hibridi izmeðu trešnje vrapĉare i razliĉitih sorti trešnje.Fagetum submontanum.U našim populacijama postoje tipovi sa sitnim maljavim lišćem sa naliĉja i krupno nazubljenim. tamnocrveni i crni. Krim.). Zemljišta na kojima se sreće trešnja vrapĉara preteţno su duboki i rastresiti delivijumi i aluvijumi. graba. U trešnje vrapĉare plodovi su vrlo varijabilni. u zavisnosti od mase plodova. Visina ploda se kreće od 11. jajastog. izduţeno jajastog oblika. Po ĉvrstoći meso varira od sasvim mekog do sasvim ĉvrstog-hrskaviĉavog. Seme je obiĉno okruglog. crveni. Voli svetla mesta na rubovima šuma. kitnjaka. Oblik plodova varira od okruglog do srcastog oblika.231 g i znaĉajno varira. ali se moţe naći i na karbonatnim. bez prisustva ili sa više ili manje gorĉine.4 do 15. Ukus je sladak. skupljen u štitsku cvast. Ekofiziološke karakteristike Trešnja vrapĉara prema navodima Kuridina i Kolesnikova nije mnogo otporna prema mrazevima. a debljina od 9. Kavkaz. sa plodovima razliĉite krupnoće. Cvet je dvopolan. Javlja se i kao visoko stablo u mezofilnim fitocenozama (luţnjaka. sa više ili manje zaoštrenim vrhom.25 g.1 do 13. Drugi tipovi su krupnijeg masnog lista. poljskog jasena. Sreće se u spontanoj populaciji na visinama do 1700 m. Da bi se dobio 1 kg semena. Više se sreće na zemljištima silikatne podloge. . najĉešće je autosterilna i svetloljubiva. toplom zemljištu. crni ili tamnocrveni.200 m. Rasprostranjenje vrste Veći deo Evrope (izuzev severnih. Ide u visinu i preko 1. kao stablimiĉno primešana vrsta. Trešnja vrapĉara cveta u aprilu i maju.).izdancima ali reðe. po planinskim proplancima u dolinama reka i na relativno blagim padinama. kao ni zabarena i zasoljena zemljišta.9 mm. Broj semenki po 1 kg zavisi od mase semena i kreće se od 9252 do 4292.2 mm. te se ne sreće mnogo na severu. Meðutim. Ovaj tip se sreće najĉešće po šumama kao pojediĉna stabla. istoĉnih i mediteranskih predela). Moţe se sresti i u daleko suvljim tipovima šuma. Plodovi u ovih tipova su sitni.4 mm. širina od 10. Sok moţe biti bezbojan i tamnocrveno obojen.

tako i u preraðenom stanju (u sokove. diuretiĉno. bojenim materijama (antocijaninima) i dr. semenski potencijal koji se sakuplja od selekcionisanih voćaka iz spontane populacije vrlo je neujednaĉen po svojim biološkim vrednostima. Ðemove itd. Drvo trešnje vrapĉare je veoma cenjeno (po vrednosti odmah iza oraha) u stolarstvu za izradu nameštaja i razliĉitih predmeta. Klijavost semena je najĉešće vrlo mala. Sinonimi:Carasus mahaleb Mill. detoksikujuće. Fe i J). umirujuće. Kao idealno ujednaĉen materijal za proizvodnju podloga.5-1. Naroĉito treba istaći znaĉaj trešnje vrapĉare kao izvor organskog joda. vitaminima (C. Pored znaĉaja u voćarskoj proizvodnji ova vrsta ima znaĉaj i u ljudskoj ishrani. svetle kore i svetlo obojenih plodova.0 do 78. Meðutim. organskim kiselinama (0. regulisanju funkcija stomaka.).Privredni znaĉaj Trešnja vrapĉara je vrsta koja ima velike privredne vrednosti. semenke ili embriona poseban je problem. taninima. PRUNUS MAHALEB L. koji je neophodan za normalno funkcionisanje tiroidne i svih ostalih ţelzda sa unutrašnjim luĉenjem. S obzirom na takav sastav plodovi trešnje vrapĉare deluju na ljudski organizam: osveţavajuće. Zato treba vršiti individualnu selekciju i za rasadniĉku proizvodnju odabirati samo trešnje sa visokom klijavošću semena. obnovi tkiva. ţelea. Zbog velikog habitusa i obilnog cvetanja dobra je pĉelinja paša. Procenat klijavosti semena u trešnje vrapĉare kreće se od 0. jetre i bubrega. proizvodnja sejanaca trešnje vrapĉare predstavlja izvestan problem u rasadniĉkoj proizvodnji. Jedino se sa sigurnošću moţe reći da proseĉna masa ploda i semenke. Na osnovu dosadašnjih prouĉavanja ne moţe da se izvede neki siguran zakljuĉak.L. Magriva Familija:Rosaceae A. Oni su bogati: suvom materijom (do 17-18%). šećerima (8-10%). Oni doprinose preĉišćavanju krvi. Pitanje korelacije izmeðu klijavosti semena i raznih morfoloških osobina ploda. B i A). antiremuatiĉno. antiinfektivno i laksativno. šedrk . jer daju zdrave i dugoveĉne podloge. Naime. pektinima. korisnim sastojcima. preporuĉuju se selekcionisani tipovi trešnje vrapĉare koji se razmnoţavaju vegetativno. U narodnoj medicini se koristi ĉaj od trešnjevih peteljki kao odliĉan diuretik i regulator krvnog pritiska. Sejanci ove vrste se koriste u rasadniĉarstvu kao podloga za kalemljenje sorti trešnje i višnje. kao i boja i oblik ploda nisu bitni za klijavost semena.6 cm. te se dobija relativno mali broj sejanaca pogodnih za kalemljenje. Ispitivanja klijavosti semena pokazuju veliko variranje u okviru jedne individue.7%). Ovi plodovi se mogu konzumirati kako u sveţem. a sejansi koji se dobijaju ĉesto su neujednaĉenog porasta.0 do 97. njihova proseĉna visina se kreće od 52. mineralnim materijama (naroĉito K.52%. I sejanci dobijeni od semena trešnje vrapĉare pokazuju variranje u pogledu visine na kraju prve vegetacije. energetski. njeni plodovi su visoke biološke vrednosti. Ostali narodni nazivi: rešeljka. Za sakupljanje semena za razmnoţavanje neki autori preporuĉuju voćke sa piramidalnom krunom.

8 mm (srednja 13.3 do 51. obrnuto jajasti var.listovi krupni. zbog ĉega ĉesto ima oblik grma.listovi sitni. te bi ovakva podala na manje taksonome mogla uslovno da se prihvati. CASSOVIANA Terpo .MAHALEB Terpo . dvopolni. U pogledu krupnoće ploda mogu se izdvojiti tri tipa magrive: krupnoplodni. Visina stabla se kreće od 3. Uopšte uzevši.CUPANIANA (Guss) terpo . Vrlo je izraţeno variranje u vremenu zrenja izmeðu jedinki u istim ekološkim uslovima. sa vrlo obojenim sokom i tamnocrvenim mesom.9 do 37.8 do 27.LATIFOLIA Terpo .listovi sitni. Po habitusu magriva više podseća na višnju.8 do 21.5 mm (srednja 8.CARAPATII Terpo . po obliku loptasti. ? I Zapadno-evropska grupa ssp.BALDACII (Penzes) Terpo . široki. a širina krune od 2. ĉvrst i zelene boje.SIMONKAII (Penzes) Terpo .5 do 15 m. Letorasti su joj relativno tanki. pri osnovi klinasti var. Zbog oblika lista i maljavosti letorasta Terpo (1958) ovu vrstu deli na veći broj taksonomski manjih kategorija.listovi krupni.CUPANIANA (Guss) terpo .FIUMANNA (Penzes) Terpo .ADRIATICA (Degen) Terpo .5 do 12 m.listovi široki.25 mm (sa variranjem od 23. Visina ploda se kreće od 7.PENZESII Terpo . te je kruna dosta gusta.03 mm) širina od 6.42 mm (sa variranjem od 11.3 do 10. srcasti var.mahaleba na ovaj naĉin.1 mm).podvrsta izdvojena u Grĉkoj Iako na podruĉju Srbije nije vršena analiza populacijeP. Kruna je uglavnom okruglasta ili okruglasto spljoštena. srcasti.BERNATSKY (Penzes) Terpo .PANONICA Terpo . Srednja duţina liske je 36. gusta sa srednje ili slabo razvijenim deblom.8 mm (srednja 9.SIMONKAII (Penzes) Terpo .Ova vrsta Prunusa je posebno interesantna za voćarsku praksu kao podloga za sorte trešnje i višnje. MAHALEB Terpo (Syn: tomentosa Beck) . SEBOKAE Terpo .letorasti goli var.listovi jajasti i obrnuto jajasti f. jajasti f.listovi lancetasti ? II Centralno i istoĉno-evropska grupa ssp. skupljeni u cvasti.letorasti gusto maljavi var. a duţina peteljke od 8. List je po obliku najĉešće jajast. srednje krupnog . Plodovi sazrevaju u toku juna i jula. letorasti goli mala bujnost var. Širina liske je 28. Vrlo su soĉni i po ukusu slatko-gorki. plodovi krupni var. pljosnati. bele boje. list je sitan (znatno sitniji od lista trešnje).listovi lancetasti var.listovi jajasti ili okruglasti var.3 mm). Morfološke karakteristike Voćke su po habitusu najĉešće niske ili srednje visoke.8 mm). okrugao i eliptiĉan sa zaokrugljenom ili srcastom osnovom i sa više-manje zaoštrenim i izduţenim vrhom.listovi jajasti var.7 do 9. Deblo je obima od 24 do 300 cm. Plodovi u magrive su sitni.listovi klinasti var.85 mm). dosadašnja prouĉavanja ukazuju na izuzetnu morfološku varijabilnost ove vrste. Skeletne grane su najĉešće horizontalne i savijene na dole.82 mm (sa variranjem od 29.7 mm). Boja im je tamnocrvena do crna.FAZEKASTI (Penzes) Terpo .TRANSILVANICA (SCHUR) Terpo cvast sastavljena od mnogobrojnih sitnih cvetova ? III Mediteranska grupa ssp.listovi jajastog oblika var.krunica manja od ĉašiĉnih listića asp. Cvetovi su sitni. Lisna drška je tanka i relativno duga sa srednjom vrednošću od 17.listovi jajastog oblika.

39%.434 kg. Nešto ĉešće se javlja u klisurama (\erdapu. pre svega grabića i crnoga graba. U plodu ima i dosta bojenih materija (antocijanina) te se moţe koristiti kao bojadiser za vina i osveţavajuće napitke. kao što su: klijavost semena. a tek onda odreðene voćke magrive usvojiti kao matiĉna stabla za proizvodnju generativnih podloga za sorte višnje i trešnje.9%. jer se koristi za dobijanje sejanaca. bez obzira kakav im je oblik koštice. podloga u rasadniĉkoj proizvodnji.815 kg plodova. Zlatiboru. . Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje: Srednja i juţna Evropa (rasprostranjena od juţne Belgije i Ukrajine). zatim nekoliko uzastopnih godina ispitivati klijavost semena. srednja Azija. kao i u Deliblatskoj pešĉari na Tari. Neki autori su uoĉili zavisnost procenta klijavosti semana i oblika koštice. ovakav naĉin razmnoţavanja nosi sa sobom i niz problema. U voćarskoj rasadniĉkoj proizvodnji takoðe se razmnoţava samo semenom. moţe se iskorišćavati za pripremanje mešanih marmelada i sirupa. Meðutim. Pri upotrebi ploda za preradu treba odstranjivati košticu jer u sebi sadrţi glikozid amigdalin. koji se razlaţe na cijanovodonik i u većoj koliĉini moţe delovati otrovno. Zbog izuzetnog bogatstva u kiselinama (sadrţi dosta jabuĉne. na dodiru sa šibljacima.okolina ušća). Sa praktiĉnog. Magriva se u prirodi razmnoţava samo semenom.0 do 77. potpuno dozrevanje i vreme i naĉin stratifikovanja semena. Masa i veliĉina semena ne zavise od mase i veliĉine ploda. ispitivanja Cvetkovića i Andonovskog ukazuju da neka stabla magrive imaju odliĉnu klijavost semena. no moţe dobro da uspeva i na silikatnim.ploda i sitnoplodni. Postoje podaci koji ukazuju na razlike izmeðu semena razliĉitih voćaka u pogledu duţine stratifikovanja i procenta klijavosti semena. Zbog toga je za dobijanje 1 kg semena potrebna razliĉita koliĉina plodova. U proseku to je koliĉina od 4. limunske. Oni zato preporuĉuju da je neophodno izvršiti selekciju stabala sa dobrom klijavošću semena. Krim. Zakavkazje. No. U Srbiji je rasprostranjena sporadiĉno i stablimiĉno u termofilnim šumama. ukoliko su ova duboka i rastresita. Po Cvetkoviću i Andonovskom (1974) srednja klijavost semena je oko 19. Suvoj i Staroj planini. Više se sreće na karbonatnim zemljištima. pak sa druge strane u rasadniĉkoj proizvodnji za proizvodnju generativnih podloga za trešnju i višnju. te se relativno malo koristi za jelo u sveţem stanju. Privredni znaĉaj Plod magrive je slatkogorkog dosta trpkog ukusa. vinske i salicilne kiseline). sa variranjem od 2. sa variranjem od 0. Ekofiziološke karakteristike Prunus mahaleb je vrsta koja je prisutna u razliĉitim staništima i na nadmorskim visinama od 130 do 1200 m. Ovĉarsko-Kablovska i Ivanskoj klisuri . pratiti duţinu stratifikovanja.842 kg do 9. Gornjaĉkoj klisuri. Koštica. voćarskog aspekta seme je najinteresantniji deo ove vrste.

kiselog ukusa.u koga su lišće i peteljke sa naliĉja manje-više maljave. major .Lišće i kora rašeljke se zbog prisustva mirišljavog kumarina mogu koristiti u farmaceutskoj industriji. subdasyphylla . Crni trn Familija: Rosaceae A. Ekofiziološke karakteristike Crni trn je rasprostranjen u zoni hrastovih šuma. trnina. kukinja. Mezokarp je ţutozelen. U okviru oba varijeteta izdvojene su 4 forme: 1. osušeni stoje do sledećeg proleća. duţine 5-8 mm. *** U okviru ove vrste izdvojena su dva varijeteta: 1. Zbog opšteg lepog izgleda stabla. spinosa .5-12 Ð 7. Seme zadrţava klijavost 1-2 godine. Ima vrlo izraţenu moć vegetativnog razmnoţavanja korenovim izdancima. Habitus je najĉešće okruglast. Plod je tamnoplava koštunica sa obilatim pepeljkom po površini. grulja. Drvo. PRUNUS SPINOSA L. var. Jednogodišnji letorasti su braonkaste boje.u koje se malje javljaju na naliĉju oko nerava. Odlikuje se lišćem koje je na naliĉju na celoj površini dlakavo. dasyphylla . duţine od 0. trpkog. srastao sa košticom (gloðuša).dominantna u okviru varijeteta dasyphylla . Sazreva u septembru. Cvet je pojedinaĉan i dvopolan. Peteljka ploda je prava. f.6 mm). tvrdo.5-9. Maljavost se javlja i na ljuspicama pupoljaka. Kruniĉni listići su beli.L. trnula. var. bogatstva cvetova.koji se odlikuje golim odraslim lišćem i peteljkama. je smeðe boje. sa dve semenke unutra. a retko.dominantna u okviru varijeteta spinosa. 2.4 do 1. crni trn. te ĉesto formira gusto šipraţje po napuštenim oranicama. debela. priliĉno krupna (9. Ostali narodni nazivi: trnjina. trnavka. tvrd. Koštica je loptastog oblika. kao i na naliĉju lista i cvetnim drškama. sporadiĉne rasprostranjenosti 3. spinosa .krupnijeg lišća. trlinka Morfološke karakteristike Crni trn je najĉešće u obliku ţbuna visine 1-3 m. jajastog oblika. Plodovi su sitni (12-14 mm u preĉniku). Cveta pre listanja u martu ili poĉetkom aprila na .0 cm. Plodovi mogu ostati na grani do prvih jesenjih mrazeva. f. Ona se sreće sporadiĉno. f. f. Cvetovi rašeljke su bogati nektarom i polenom te su odliĉna pĉelinja paša. normalne veliĉine lišća 2. dasyphylla . trn. To je svetloljubiva. divlja šljiva. termokserofitna vrsta. derandelj. draĉ. bez izraţenog debla. 4. rašeljka se koristi i u pejzaţnoj arhitekturi kao dekorativna vrsta. sa višestruko razgranatim granama. maljavi i završavaju se trnastim izraštajima. dobro se polira i cenjeno je u stolarstvu i tokarstvu.

). ne samo u domaćoj već i industrijskoj preradi za proizvodnju marmelada. rakije i dr. U rano proleće njegovi cvetovi sluţe kao pĉelinja paša. Poznati su takoðe likeri od trnjine pod imenom " prunelle" . šećera oko 8%. tanina oko 0. a mogu ostati na grani sve do proleća. sokova. Maloj Aziji. kompota. pasjakovina. Moţe da podnese mrazeve i do .većim visinama i do kraja aprila. pseći dren Morfološke karakteristike Stablo je u obliku ţbuna ili niskog drveta (visine do 6 m). Imaju primenu i u narodnoj medicini. Narodni nazivi: pasja leska. RHAMNUS CATHARTICUS L. Najbolje uspeva na dubokim zemljištima bez obzira na geološku podlogu. koje je izuzetno bogato vitaminom C (oko 200 mg%). Plodovi se lako ĉuvaju i trasportuju. sa deblom do 20 cm debelim. korom koja puca u ljuspe i ljušti se i koja je crvenkaste boje. U voćarskoj proizvodnji koristi se i kao podloga za neke koštiĉave vrste voćaka (kajsija. ali se nešto teţe beru. Imaju dobar ukus. gube opor ukus. Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje: Rasprostranjena širom Evrope (do oko 68stepeni severne geografske širine).30stepeni C. U Srbiji je u pojasu hrastova široko rasprostranjena vrsta. Cveta obilno svake godine. Plodovi trnjine se na razne naĉine mogu koristiti za jelo. Plod trnjine se moţe sušiti i od njega spravljati vitaminsko brašno. kiselina oko 0. no ponekad cvetovi stradaju od poznih mrazeva. Lišće trnjine. Plodovi sazrevaju krajem avgusta. Sinonimi: Rhamnus tinctoria Schur. S obzirom na to da uspešno vezuje suve i zaslanjene erozivne terene koristi se i u pošumljavanju goleti. Najĉešće su gole. u Tunisu. Ne podnosi zbijena zaslanjena zemljišta. moţe se koristiti za spravljanje vitaminskih napitaka. U nekim zemljama (Francuskoj) trnjine se kisele u sirćetu i jedu kao maslinke. reðe dlakave. sirćeta. Crni trn ima i druga pozitivna privredna svojstva. šljiva i dr. pasdrenovina. U Rusiji se od trnjine proizvodi alkoholno piće "ternovka". sa crvenkasto-smeðom sjajnom korom. Granĉice su bodljikave. Oni sadrţe visok procenat vitamina C (u proseku oko 51 mg%). Iranu. Sreće se na visinama do 1000 m. Zbog ovih osobina plodovi zasluţuju veću paţnju. Privredni znaĉaj Plodovi crnog trna su velike hranljive vrednosti. kao zamena za ruski ĉaj. ţelea. Ako se pripremaju sa šećerom ili sirćetom. .5%. Pasdren Familija: Rhamnaceae Lindl.62%.

okolina Bele Palanke. Mala Azija i deo severne Afrike). 2. duţine 3-7 mm. zapadni Sibir do Oba. Oprašuje se entomofilno a razmnoţava vegetativno i semenom. sluzi i mnogo heterozida (flavonskih antralinola. Vrljiških planina.. Lišće je vrlo varijabilnog oblika. u poĉetku zeleni. skupljeni 10-15 u snopiće. *** U okvoru ove vrste izdvojene su 4 forme koje se meðu sobom razlikuju po lišću i prisustvu malja na granĉicama: 1. od izduţeno-eliptiĉnog do okruglastog. koji se luĉno pruţaju ka vrhu. f. 3. a potom crni. gola ili sa obe strane (ali više na naliĉju) fino dlakava. okolina Bele Palanke. Negotina. deluju purgativno. okruglo ili reðe široko srcasto. Meðutim. Ova forma je retka: Suva planina . Cveta u maju a plodovi mu sazrevaju u avgustu i septembru. Bele Palanke.5-4 mm na vrhu kratko zašiljeno. Obrenovca. dvodoma je biljka. preĉnika 6-8 mm. sa uskom uzduţnom brazdom. Podnosi punu svetlost ili malu zasenu. tupo ili sa kratkim vršićem. Plodovi su okrugle koštunice. Suva Planina.. na peteljkama dugim 5-8 mm. . 4. pektine. gume. sjajni. Plodovi su slatkogorkog ukusa. Deliblatska pešĉara. f.u koje je lišće na naliĉju dlakavo i nalazi se na dlakavim ovogodišnjim granĉicama. Na naliĉju ima 3 para nerava. naspramni i koso-naspramni. Cvetovi su usko-zvonastog oblika. Kavkaz i srednja Azija. Duţine je 3-7 mm. Plodovi sadrţe šećere. Liska je po obodu tupozupĉasto-testerasta. sitni (dugi 4-5 mm) jednopolni sa oštrim ĉašiĉnim listićima. a najĉešće široko eliptiĉnog oblika. Sreće se obiĉno u hrastovim šumama: od mezofilnih do kserotermnih na visinama do 1400 m. širine 1. Sreće se: u okolini Beograda.u koje je lišće ili jajasto-eliptiĉnog oblika. hydriensis Beld. nepoţeljan je u blizini poljoprivrednih kultura zbog osetljivosti prema gljiviĉnim bolestima. ðerdapska Gornjaĉka Klisura). Ova forma se sreće sporadiĉno: Majdanpeĉka dolina. pri osnovi suţeno. slabo neprijatnog mirisa i ako se jedu u sveţem stanju. pri osnovi klinoliko. U Srbiji se sreće sporadiĉno u svim krajevima sa hrastovim šumama (Fruška Gora. koja se sreće na suvim i sveţim zemljištima. tanine. Rasprostranjenje vrste Evropa (do oko 60stepeni sev. denspubescens .š.u koje je lišće sa dlakavom drškom. na naliĉju malo dlakavo ili golo ili potpuno golo. Babušnice. . Ekofoziološke karakteristike Pasdren je mezokserotermna vrsta. izduţeno-objajastog do široko-lancetastog oblika. sa ljubiĉasto smeðim ili mrkim ljuspama. g. f.to je tipiĉan oblik u okviru rasprostranjenja vrste. a ponegde kao formacijski relikt (ostatak šumske vegetacije) u ţivicama i šipraţju.Pupoljci su izduţeno-jajstog oblika. catharticus . Lisna drška je duţine 1-3 cm. Privredni znaĉaj Pasdren se koristi za ţive ograde jer dobro podnosi rezanje i lepo se formira. pri osnovi okruglasto ili kratkozašiljenog. U plodu se nalazi obiĉno po 4 koštice jajastog oblika. Kopaonik. . leiophyllus Borb. f.

Od sveţeg soka se pravi sirup. kestena (Castanea sativa ). Za sada je to samo pretpostavka. kajsije (Prunus armenises ) dunje (Cydonis oblonga ). se ne sreću u prirodnim ekosistemima Srbije. maline (Rubus idaeus) .anranola i ramno-katartina). hartiju i drvo).nije utvrdeno prisustvo 8. koţu. One su po svom poreklu uglavnom iz Azije i Evrope.nije utvrdeno prisustvo 5. BERBERIS VULGARIS (Šimširika) 1. koji se daje deci kao blagi laksans. astei ) i dr. nekih sorti crvena ribizle (Ribes petreum i Ribes multiflorum ). Kora drveta sadrţi dosta tanina. lešnika (Corylus avellana) . Fruška gora . ogrozda (Ribes grossularia ). oraha (Juglans regia ). nekih sorti badema (Prunus amygdallus) . M. Jedan broj vrsta. nekih sorti šljiva (Prunus cerasifera i Prunus spinosa ). koje su rodonaĉelnici sorti: breskve (Prunus persica ). florentina i M. višnja (Prunus fructicosa ).nije utvrdeno prisustvo . Zlatibor . U tim prouĉavanjima posebno bi se trebalo pozabaviti identifikacijom porekla (mesta postanka) divljih vrsti voćaka i njihovih srodnika jer naša zemlja blagodareći povoljnom geografskom poloţaju i klimatskim uslovima raspolaţe obilnim populacijama raznorodnih vrsti voćaka. Maljen . V.nije utvrdeno prisustvo 6. Kopaonik . austale i V. Deliblatska pešcara a) LJuerco-Tilietum tomentosae III +-1 2. Golija . nekih sorti jabuka (Malus silvestris. pouzdano se moţe tvrditi da se u spontanoj flori Srbije sreću rodonaĉelnici sorti: krušaka (Pirus communis i P. prirodnim populacijama.nije utvrdeno prisustvo 3. Plodovi i kora u zavisnosti od zrelosti i osušenosti daju razliĉite boje (za tkanine. trešanja (Prnus avium ). detaljnim prouĉavanjem divljih srodnika gajenih voćaka niko ozbiljnije nije bavio. Veći broj vrsta voćaka koje se gaje u Srbiji sreću se u tzv. V. Tara .nije utvrdeno prisustvo 9. angustifolinim. za razliku od drugih zemalja (na Balkanu i Evropi). Meðutim.nije utvrdeno prisustvo 10.nije utvrdeno prisustvo 4. uz obavezno kolekcionisanje i ĉuvanje od erozije gena. mušmule (Mespillus gersnics ). Fragaria viridis i Fragaria moschata ) i dr. ZNAĈAJ DIVLJIH VRSTA VOĆAKA ZA VOĆARSKU NAUKU I PRAKSU Voćarstvo kao nauka i grana poljoprivrede bavi se prouĉavanjem i proizvodnjom manjeg broja vrsta voćaka. Drvo pasdrena je tvrdo. duda (Morne alba i Morus nigra ). već jedino u kolekcijama kako introdukovane vrste ili gajene u obliku sorti. Zlatar . amygdaliformis ). nekih sorti jagode (Fragaria vesca. U interesu voćarske nauke i prakse u budućnosti bi trebalo da se otpoĉne sa sistematskim radom na prouĉavanju divlje flore voćaka. jer se u našoj zemlji.nije utvrdeno prisustvo 7. dasyphyla ). japanskih šljiva (Prunus salicina ) i visokoţbunaste borovnice (Vaccinium corymbosum. lepe ţućkaste boje sa mramorastim šarama i moţe se koristiti u stolarstvu i tokarstvu. Javor . Avala . pa se moţe pretpostaviti da je njihov primarni gen centar porekla sa ovih prostora.

nije utvrdeno prisustvo 13. Mlade granĉice su sivo-smeðe. ljuspama smeðe boje. Liska je na vrhu zašiljena po obodu sitno fino testerasta na peteljci dugaĉkoj do 2 cm. širine do 6 cm. zašiljeni na vrhu. Sveţe drvo i mlade granĉice su neprijatnog mirisa. Sinonimu:Rhamnus alpina Pan. Syringo-Prunetum mahalebi II +-1 18. Ţestika Familija:Rhamnanceae Lindl. Starije granĉice su crvenkasto-smeðe boje. Pasjaca . gole. Stara planina . pasja lijeska. skupljeni 3-7 u pazušnim snopićima.nije utvrdeno prisustvo 16. dugaĉki do 12 mm. Lice liske je golo. ĉetvoroĉlani. pokriveni mnogobrojnim sjajnim. Ðerdapska klisura a) As. crne boje.nije utvrdeno prisustvo 15.nije utvrdeno prisustvo 12. Ţestika cveta u maju i junu. koštunice. R. Muški i ţenski cvetovi se nalaze na razliĉitim individuama (dvodoma biljka). Naliĉje je ţućkasto-zelene boje. visine do 4 m.nije utvrdeno prisustvo 14. sa beliĉastim lanticelama i bez trnova. smrdljika Morfološke karakteristike Stablo je u obliku ţbuna. gde je rabvijen sklop šume.nije utvrdeno prisustv RHAMNUS FALLAX BOISS. a plodovi sazrevaju u avgustu i septembru. Syringo-Carpinetum orientalis IV +-3 17. ponekad i ruţe u sveţim dolinama. carniolicus Ker. Rudnik . soĉne. eliptiĉno-objajastog do izduţeno-objajastog oblika. Lišće je prosto. U plodu se nalaze najĉešće 3 koštice. sjajno i samo u mladosti duţ nerava dlakavo. duţine 10-15 cm. Kosmaj . Prokletije . Gornjacka klisura a) As.11. Rasprostranjenje vrste . Plodovi su jajasto-okruglaste. tamnozelene boje i bez sjaja. Ostali narodni nazivi: ljigovina. ţutozelene boje. Ponekad se sreće i na kamenitim siparima i toĉilima. sitni.. Cvetovi su jednopolni. Pupoljci su priljubljeni uz granu. Ekofoziološke karakteristike Ţestika se sreće u pojasu bukve i jele. Suva planina . Obiĉno se javlja na stenovitim mestima.

Privredni znaĉaj Od velikog je znaĉaja na mestima gde vezuje kamenita toĉila. prekrivena dugaĉkim ţlezdasto trepljavim dlakama. Rasprostranjenje vrste Sreće se skoro u celoj Evropi i u zapadnoj Aziji. Listovi su naizmeniĉni. Plodovi su sitne (7-9 mm preĉnika) lopstaste bobice. RIIBES ALPINUM L. najĉešće plitko troreţnjeviti sa zaobljenim reţnjevima. razliĉitog geološkog supstrata. na visinama od 1200-1800 m n.Ţestika se sreće od Karavanki u Austriji kroz ceo zapadni deo Balkanskog poluostrva do planina Grĉke. šiljatih. na Ţljebu i . gola. sa proširenim tupim i golim vrhovima. sa posebno izdvojenim muškim i ţenskim individuama. crvene boje. Ĉesto se sreće na kamenitim terenima. U bobici se nalazi mnogo (oko 10) sitnih semenki.v. gde ima zaštitnu i biomeliorativnu ulogu preko svoga krupnog lišća i korena. Ostali narodni nazivi: alpska ribizla Morfološke karakteristike: Ova vrsta ribizle je srednje razgranatog visokog ţbuna (visine do 2. Krunica je zelenkasto-ţućkaste boje. jele i smrĉe. Grane su bez trnja. Podstojana vrsta šuma na stejnjacima. Plodovi su soĉni. Grozdovi su kod muških biljaka sastavljeni od velikog broja pojedinaĉnih cvetova (20-30). Plod se moţe koristiti u ishrani iskljuĉivo preraðen. kiselog ukusa. U Srbiji se javlja na stenovitim terenima u regionu smrĉe i subalpijske bukve. skupljene u male grozdiće. smešteni u pazuhu lancetastih. a kod ţenskih od 2-5 cvetova. koji su istovremeni. Cvetovi su zelenkasto-ţute boje. mnogo kraća od ĉašiĉnih listića. Ĉašica je ravna. Cvetovi su skupljeni u cvasti-grozdove. U jugozapadnim i juţnim krajevima u nešto većoj meri sreće se samo na Tari. obraslih kratkim ţlezdama priperaka.5 m). cvetanje i listanje. dešavaju se od poĉetka aprila do polovine maja. okruglasti. U zavisnosti od visinskog poloţaja lokaliteta. sitni. vrlo mala. no najviše je raširena na karbonatnoj podlozi. Planinska ribizla je dvodoma biljka. skoro gole. Plodovi sazrevaju u avgustu. Na manjim podruĉjima se javlja i u Makedoniji i Bugarskoj. Lisna drška je znatno kraća od liske. Planinska ribizla Familija: Grossulariaceae DC. Ekofiziološke karakteristike Planinska ribizla raste po senovitim planinskim šumama: bukve. U Srbiji je rasprostranjena sporadiĉno.

a ĉesto i kao epifita na starom drveću . meðu ţivicama. Ostali narodni nazivi: ogrozd. U Srbiji se javlja priliĉno retko na strmim. Suvoj planini. u jugoistoĉnoj Srbiji. jajastog ili jajasto-okruglaszog oblika. Grossularia reclinata Mill. Grane su sivo mrke boje sa izraţenim dvo ili trodelnim bodljama (emergencama). crvene.bukvi ili javoru. Plod je krupna bobica. zelenkasto-ţućkaste boje.Koritniku (Kosovo). Stubić je maljav. na kratkim pri osnovi podboĉenim sa 2 priperka. ronjagoza. u juţnim oblastima Evrope sreće se samo u planinskim regionima.5 m. obraslim ţbunovitim breţuljcima. Pokoţica je tanka. stenovitim terenima u brdskom i . Vitaminom C su izuzetno bogati listovi. Cvetovi su dvopolni od 1 do 3 u grupicama. srednje bujan. Basari. Znaĉaj vrste: Ova vrsta ribizle zbog svog sporadiĉnog javljanja u našim šumama nema neki veliki privredni znaĉaj. pri osnovi odrezano ili skoro srcasto. Leskovniku. Kavkazu. Ekofoziološke karakteristike Ogrozd raste u svetlim šumama. Javlja se priliĉno retko na strmim.60 do 1. Lišće je polukruţnog oblika. Ĉašica je zvonasta. visine 0. RIBES GROSSULARIA L. U pazuhu bodlji nalazi se lišće sa kratkim izbojcima. sunĉanim. u blokovima stena. stenovitim terenima u brdskom i planinskom pojasu. Ogrozd Familija:Grossulariaceae DC. Ogrozd cveta u aprilu i maju. a razmnoţava semenom i vegetativno (izdancima i reznicama). kosmaĉa. greš. Zbog relativno visokog sadrţaja vitamina C i organskih kiselina mogla bi da se koristi zajedno sa plodovima drugih ribizli u proizvodnji sokova. Ĉašiĉni listići su 2-3 puta duţi od belih kruniĉnih listića. Rasprostranjenje vrste Skoro u celoj Evropi. Oprašuje se entomofilno. sa jajasto izduţenim tupim vrhovima. Jastrepcu. Sa obe strane liske manje-više je dlakavo. Staroj planini. peteljkama. zelene ili ţute boje. severnoj Africi. podeljen na dva dela i kraći od prašnika. na Kopaoniku. a plodovi mu sazrevaju u julu. gola. u istoĉnoj Srbiji i na Rtnju. sa 3-5 duboko urezanih reţnjeva i sa testerastim obodom. dlakava ili ţlezdasta. elastiĉna. koji mogu posluţiti za pripremanje ĉajnih napitaka. trnasta ribizla Morfološke karakteristike Ţbun je vrlo razgranat. centralnoj Aziji. Sinonimi:Ribes uva-cripsa L. sunĉanim.

Staroj planini. u istoĉnoj Srbiji: ispod Rtnja. široki do 10 cm na dugim ĉvrstim peteljkama. na Kavkazu. MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE Ţbun je vrlo bujan visine do 2 m. voćno vino ili sirće. Plodnik je kupastog oblika pri vrhu suţen u nešto prošireniji stubić. Priperci i cvetne peteljke su maljavo dlakavi. na Kosovu.4% slobodnih organskih kiselina (limunske. na Stolu. a po obodu kratko trepljaste. RIBES PETRAEUM WULF.planinskom pojasu. Zato je ovakav plod ne samo ukusan već i vrlo zdrav. crvene bobice. Sardiniji. Basari. ţele. Vidliĉu. Voli senovita i zaštiĉena mesta. na odronjenim blokovima stena. dosta karotina i drugih korisnih materija. Ĉašica je zvonastog oblika. lopatiĉasti i trepljasto dlakavi. Ribizla kamenjarka Familija: Grossulariaceae DC. u šibljacima zelene jove (Alnus viridis). a plodovi joj sazrevaju od jula do avgusta. zatupasti u vršnom delu crvenkasti. bilo u sveţem stanju ili preraðen u: kompot. Mnogobrojni tamno crveni dvopolni cvetovi skupljeni su u viseće grozdove. zapadnoj i centralnoj Aziji.). na Ţljebu i Mokroj planini. umak. Sa obe strane liske su gole. a uspeva i iznad 2.000 m nadmorske visine. Balkanu. koji su višenervni. morsko groţðe i dr. Listovi su krupni. Ona sadrţi oko 10% suve materije. oko 1. . vinske i dr. jabuĉne. Plešu. marmeladu. a pri osnovi manje više srcastog oblika. Reţnjevi su trouglasto-šiljati. preko 1% pektinskih materija. Ostali narodni nazivi: pećinska ribizla. Grane su debele i gole. Privredni znaĉaj Soĉna bobica samoniklog ogrozda vrlo je bogata biološki najvaţnijim materijama. oko 100 mg% vitamina C. Jermeniji. RASPROSTRANJENJE VRSTE Ribizla kamenjarka se sreće u Pirinejima. padinama potoka. 25 mg% kalcijuma. Kruniĉni listići su sitni. a razmnoţava semenom i vegetativno. oko 7% invertnih šećera (glukoze i fruktoze). EKOLOŠKE I FIZIOLOŠKE KARAKTERISTIKE Ova ribizla najĉešće raste pojedinaĉno po planinskim šumama. centralnoj Evropi. Oprašuje se entomofilno. Sibiru. u zapadnoj Srbiji: na Zvezdi i Zlatiboru. Plodovi su sitne. tamne kore. okruglaste. sok. Himalajima. severnoj Africi. gola sa napred savijenim vrhovima. sa 3-5 reţnjeva. duţ nerava retko maljave. Ribizla kamenjarka cveta u maju i junu.

Kopaoniku. to i njeno iskorišćavanje nije obimnije. Takoðe se moţe i od njenih listova (zbog visokog sadrţaja vitamina C) praviti vrlo kvalitetan i ukusan vitaminski ĉajni napitak. Posle cvetanja se povijaju i brzo otpadaju. Glavna lisna osa je najĉešće gola. po obodu i sa naliĉja ţlezdasti. Plodovi okruglasto-jajastog oblika. Lisni zalisci su linearni. pojedinaĉni ili u cvastima po 3-5. . povijenim granama.5 cm. PRIVREDNI ZNAĈAJ Bobice ove ribizle su kiselkastog osveţavajućeg ukusa.L. U Švajcarskoj se. duţine 1-1. forma agrestis-se odlikuje listićima izduţeno eliptiĉnog oblika. koji su dva puta duţi nego širi.5 cm. staroj planini. U Srbiji se sreće u okolini Ðerdapa. pri osnovi klinasto suţeni. kukasto savijene i pri osnovi proširene. sastavljeno od 5 do 7 listića. na Javoru i Goliji u zapadnoj Srbiji. Stubići su goli. Tamo gde je više zastupljena treba je brati i preraðivati na isti naĉin kao i plodove ostalih ribizla. po ivici duboko i oštro nazubljeni. sa dugim. Po hemijskom sastavu su sliĉne plodovima ostalih vrsta ribizle. ţlezdasto-ĉekinjastom cvetnom drškom. Stubići su goli ili skoro goli i jedva vire iz otvora. glatke i dugaĉke (1. Cvetovi su krupni.U Srbiji raste u subalpijskom regionu. pri osnovi ĉekinjasto ţlezdasti. Lisne drške su obrasle maljama. ROSA AGRESTIS SAVI Familija: Rosaceae A. neparno perasto. kako je to vrsta koja je kod nas relativno malo rasprostranjena. skoro sjajni. Ţljebu. Listići su joj srednje veliĉine pri osnovi kratko suţeni ili okruglasti. sa naliĉja goli. visine 1-2 (3) m. *** U okviru ove vrste ruţe uoĉena je varijabilnost koja je izraţena preko tri izdvojene forme razliĉitih morfoloških karakteristika. Plod je zbirna orašica. bledo ruţiĉaste ili bele boje. na primer. 2. Ĉašićni listići su dugi 1. Sinonimi. bez ţlezda i sa ţlezdama samo po obodu.5-2 puta premašuju duţinu ploda). gusto pokrivena ţlezdama na drškama i pojedinaĉnim plodovima. dvopolni. Mokroj planini (Kosovo). što znaĉi da sy velike biološke vrednosti. preĉnika 2-3 cm.5-2 cm. Litići su sa lica goli i glatki. duţi od kruniĉnih. Na granama su izraţene jake bodlje. Kruniĉni listići su duţine oko 1. od nje prave vrlo kvalitetne marmelade i dţemovi. a sa naliĉja gusto posuti ţlezdama. forma gizella-koja se odlikuje kratkom. Pojedinaĉni listići su izduţeno-jajastog ili ovalnog oblika. 1. Lice liske je golo a naliĉje po nervima maljavo i retko ili gusto ţlezdasto. dugaĉko 7-8 cm. jajastog ili okruglastog oblika. na stenovitim terenima. Rosa sepium Thmill. Cvetne drške su gole. Lišće je krupno. široko dvostruko testeraste ivice. Meðutim. Morfološke karakteristike Ţbun je bujan.

Quercetum farnetto-cerris Rud. Sinonimi: Rosa silvestris Herrm. Miroĉ. po obodu retko ţlezdasti. izduţeno-eliptiĉnog oblika sa obe strane suţenim. na suvom. forma arvastica-se odlikuje listićima sitnim ili srednje veliĉine. Tara (Crvene stene). neparno perasto (sastavljeno od 5-7 listića). . R. širine 2-2. Poljska ruţa Familija: Rosaceae A. duţine od 7-8 cm. a razmnoţava se semenom i vegetativnim putem.L. Irska). Ozren. sveţem. Sićevaĉka klisura.. Stubići su goli. Stubići su goli. pojedinaĉnim ţlezdama i dlakama. a plodovi duguljastog oblika. repenis Scop. Vrlo je adaptivna prema razliĉitim tipovima zemljišta. Na granama se nalaze bodlje razliĉitog oblika i veliĉine.) šumama. PRIVREDNI ZNAĈAJ Znaĉaj ove vrste je vrlo skroman. RASPROSTRANJENJE VRSTE Opšte rasprostranjenje: Skandinavija (Danska. te se moţe sresti kako na kreĉnjaku. Rasprostranjenost u Srbiji: Valjevo. tanke i bez primesa ţlezdastih ĉekinja. EKOLOŠKE I FIZIOLOŠKE KARAKTERISTIKE Rosa agrestis je heliofitna vrsta te se sreće u svetlim hrastovim (as. Koritnik. sa naliĉja liske po nervima sporadiĉno maljavim. Bodlje na osnovnim granama su krupnije sa širokom osnovom srpasto povijene. a nekad i na vlaţnom zemljištu. Sredozemlje. Ova vrsta ruţe cveta polovinom juna i tokom jula. ROSA ARVENSIS HUDS. ivicama šuma i na livadama. Takoðe se moţe sresti na šumskim proplancima. atlanska Evropa (Francuska. tako i na silikatu. koje mogu dostići duţinu i do 1. Ova forma (typica) u Srbiji nije zabeleţena. Lišće rodnih grana je krupno. skoro prave. juţna Engleska. a plodovi izduţeno jajasti. Beograd. 3. Pirot.) i ĉetinarsli )Pinetum nigrae silvestris Paul. Kora grana je tanka i zelene boje. Na rodnim granama (izdancima) bodlje su sitne.5 m. srednja Evropa. Glavna lisna osa pokrivena je mnogobrojnim bodljicama. MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE Poljska ruţa je u obliku ţbuna sa poleglim ili puzećim granama. juţna Švedska). Querceto-Fraxinetum Rud. Oprašuje se entomofilno. sa karakteristiĉnim uzanim zaliscima. I u njenom sluĉaju kao i kod većine ruţa plod je biološki vrlo vredan te bi mogao zajedno sa plodovima ostalih ruţa da se koristi za preradu i sušenje.5 cm. Plodovi joj sazrevaju sredinom oktobra.pri osnovi klinasti a sa naliĉja goli.

Krunićni listići (5) su bele boje. sastavljena od velikog broja pojedinaĉnih jednosemenih orašica. reðe sa 2-3 kratka perasta dodatka. u razliĉitim fitocenozama. dvopolni. . zbirna orašica (šipurak). Izuzetno biološki vredni plodovi (vrlo bogati vitaminima) beru se zajedno sa plodovima drugih ruţa i preraðuju prvenstveno u marmelade. duţine 2. 4. Ĉašićni listići su trouglastog oblika. sa tankim zašiljenim vrhom. odnosno od pojasa hrastovih do pojasa bukovih šuma. Plod je sitna.Pojedinaĉni listići su izduţeno-jajastog do okruglastog oblika. 1. forma carstigena se odlikuje uspravnim granama. Sredozemlju.5 cm. I dr. koje su obavijene mesnatim cvetištem. forma pilifolia se odlikuje lišćem koje ima izraţene prilegle malje po nervima na naliĉju liske. 3. okruglastog do jajastog oblika. ţlezdastom lisnom drškom i peteljkom ploda. ROSA CANINA L. forma ovata se odlikuje plodom jajastog oblika i ţlezdastom peteljkom. U Srbiji je rasprostranjena. a plod je okruglog oblika. listićima sa zatupastim vrhom. na naliĉju najĉešće maljavi ili bar po nervima liske. PRIVREDNI ZNAĈAJ Znaĉaj ove vrste je veoma skroman. Sreće se na kreĉnjaku. a kao sušeni koriste se za spravljanje vitaminskih ĉajeva. Poljska ruţa cveta u junu i julu. 2. Querceto-carpinetum-cerris Rud. Razmnoţava se semenom i vegetativnim putem. sa cvetovima skupljenim 2-8 u cvasti i sa ţlezdastim cvetnim drškama. Cvetne drške su pokrivene ţlezdama. reðe su glatke.. sa retkim maljama na licu i gustim maljama na naliĉju liske. Fagetum montanum serbicum Rud. tanki. Oprašuje se entomofilno. *** U okviru ove vrste izdvojen je izvestan broj formi koje se razlikuju po pojedinim morfološkim osobinama. Cvetovi su najĉešće pojedinaĉni. Cvetne drške su delom ţlezdaste. pekmeze i dţemove. sa dubokim i plitkim zemljištem. Unutar krunice nalazi se veći broj prašnika i jedan tuĉak koji je go. duţine 1-1. cevastog oblika. Posle cvetanja ĉašićni listići se povijaju i rano otpadaju. reðe u cvastima. po obodu prosto testerasti. viši ili iste duţine kao prašnici. RASPROSTRANJENJE VRSTE Opšte rasprostranjenje: Prostire se u srednjoj i atlanskoj Evropi. Querceto-Fraxinetum Rud. Po obodu celi. na Balkanskom poluostrvu i Maloj Aziji. forma arvensis se odlikuje plodom okruglastog oblika. mikašistu i drugim stenama.5-3 cm. a plodovi joj sazrevaju u oktobru. pešĉaru. BIOLOŠKE I FIZIOLOŠKE KARAKTERISTIKE Pojlska ruţa je rasprostranjena u mezofilnim i termofilnim šumama nizinskog i brdskog pojasa.

šipurak. Zalisci i brakteje su najĉešće zelene. u koje terminalni listići mogu biti krupni. Stubići najĉešće nisu mnogo izvuĉeni. Listići su sitni. Plod je krupan. Peteljke su gole. šipurika. delom dvostruko testerasti ili dvostruko ţlezdasto-testerasti. a široki 12-20 mm. Plod je okruglastog. srednje bujan. pri osnovi okruglasti ili širokoeliptiĉni. šipak. forma senticosa. Po kori drveta prisutne su vrlo jake bodlje. u koje listići poobliku mogu biti: široko-jajasti. reðe crvenkaste boje. Glavna lisna osa je gola. jajastog oblika. a sa gornje najĉešće goli. dok su zalisci većinom uzani. a plod sitan. srpasto povijene. pasja ruţa. šip. Na osnovnim granama te bodlje mogu biti skoro prave. U okviru ovog subspeciesa izdvojeno je 12 formi: 1. bledoruţiĉaste boje. šipurkovina.L. Cvetne drške su bez ţlezda.Šipurak Familija: Rosaceae A. Listovi su dugi. eliptiĉnog oblika. dok su na rodnim granama uvek srpasto povijene. Cvetovi su dvopolni. forma nitens. delom prosto. ponekad i ţlezdast. retko kad je dlakava. u koje je plod jajastog ili okruglastog oblika. reðe okruglastog oblika. duţine 8-24 mm. Krunićni listići su krupni. Peteljke su dlakave na mestima gde se spajaju sa listićima. forma mukronulata. 2. jajastog ili eliptiĉnog oblika.5 m. Listići su prosto ili dvostruko testerasti. reðe su pojedinaĉni. forma globosa. široko ovalnog. a bodlje snaţne. mada mogu biti i uspravne. po obodu ţlezdasti i oštro uvasti. šipurina. najĉešće jednake duţini ploda. Oblika su široko lancetastog. eliptiĉno-lancetasti. beliĉaste su boje i dlakavi. obiĉno bez ţlezda i dlaka. kraći od ĉašiĉnih. zašiljenog vrha. Pri dnu peteljke lista prirasle su po dve male uske brakteje.5-2. Glavica ţigova je okruglasta ili kupasta. visine od 1. Obod liske je prosto ili sloţeno testerast. Listići su jajastog oblika. divlji šipak. oštro nepravilno testerasti na vrhu zašiljeni sa lica svetlo zelene boje. mirišljavi. Listići sa lica mogu biti jako sjajni ili manje . Cvetne drške su dugaĉke 15-20 (30) mm. 4. u koje listići po obodu mogu biti: prosto testerasti. duţine 1-2 cm. terminalni su duţine 8-24 mm. cVetne grane su kratke. jajasto eliptiĉnog oblika. Pojedinaĉni listići su najĉešće eliptiĉnog oblika sa obe strane liske goli i glatki. sa granama koje su tanke i najĉešće luĉno povijene. 3. sa brojnim perastim dodacima. bela ruţa MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE Ţbun ove ruţe. Ostali narodni nazivi: divlja ruţa. sa glatkim i zašiljenim vrhom u proseku dugaĉkim 15-40 mm. Stubići su dlakavi i goli. po obodu ţlezdasti. što je rezultiralo izdvajanjem 2 subspeciesa i mnoštvom formi u okviru njih: I subsp. rasuto ţlezdaste i bodljaste. Ĉašićni listići su sa donje strane dlakavi. najĉešće skupljeni 3-5 u cvasti. Posle cvetanja ĉašićni listići se povijaju. *** U okviru ove vrste uoĉena je izuzetno velika varijabilnost po mnogim morfološkim pokazateljima. a po obodu sa retkim ţlezdama. naizmeniĉno i neparno perasti. mogu biti i goli. sastavljeni od 7-9 listića. lutetiana se odlikuje granĉicama zelene boje. pri osnovi suţeni. pripajaju uz plod i rano opadaju. bez ţlezda i izrazito crvene boje.

Cvetovi su bledo ruţiĉaste boje. a plod objajast ili oblancetast. Cvetne drške su kratke. a pri osnovi suţeni. a cvetovi ruţiĉasti. u koje listići mogu biti krupni (duţine 16-45 mm) i sitni (duţine 8-12 mm). ukoje su listići eliptiĉni. u koje stubići mogu biti: dlakavi. Listići su eliptiĉnog oblika. Oblik liske je okruglasto-eliptiĉan. u koje su cvetne drške vrlo kratke (3-4 mm duţine). pri osnovi okruglasti. Stubići su dlakavi. a na naliĉju duţ nerava su izraţene 1-2 ţlezde koje ne mirišu. krupni i jajastog oblika. 10. vunasto dlakavi ili polugoli. Listići su jajastog ili eliptiĉnog oblika pri osnovi okruglasti. forma malmudarensis. forma insignis. Cvetovi su najĉeðće pojedinaĉni. koji su jajastog oblika. Listići su jajasto-eliptiĉnog oblika. Cela biljka je crvenkaste boje. pri vrhu zašiljeni. duguljastog ili okruglastog oblika. na vrhu zašiljeni ili tupi. a zalisci po pbodu ţlezdasto trepljasti.sjajni. a peteljka delom ţlezdasta. Listići su pri osnovi okruglasti sa obe strane goli. 7. nisu jako sjajni i sa naliĉja su bledo zelene boje. u koje plod po obliku moţe biti: jajast (duguljast) ili okruglast. Cvetne drške su kratke. 6. po obodu dvostruko ţlezdasto-testerasti. po obodu listići su dvostruko ili sloţeno ţlezdasto-testerasti. ka osnovi suţeni. forma brachypoda. forma wettsteinii. sa naliĉja pepeljaste ili plaviĉasto sive boje. pri osnovi okruglasti. Lisne peteljke su najĉešće bodljaste i ţlezdaste. u koje su listići široko eliptiĉnog oblika. Plod je zdepasto-eliptiĉnog oblika. plod je jajasto-elipriĉnog ili okruglastog oblika. Brakteje su lancetastog oblika. luĉno savijenih ili visećih grana. eliptiĉno-lancetastog oblika. ţlezdasto trepljaste. sa obe strane suţeni. dumalisse odlikuje se ţbunom visine 1. 7. 2. Ĉašiĉni listići su najĉešće po obodu ţlezdasti. ili suţeni. forma medioxima. 9. forma pratincola. reðe u cvastima. sa naliĉja nisu plaviĉasto sive boje. forma lucorum. reðe beli. 5. forma conversa. 6. u koje stubići mogu biti ili gusto dlakavi (ali ne vunasto dlakavi) ili polugoli. 4.5-2 m. pojedinaĉne ili po dve. u koje su cvetne drške kratke. zašiljeni. Listići su jajastog oblika. kruniĉni listići su bledo ruţiĉaste boje. a plod izduţeno-jajastog oblika. retko bez ţlezda. u koje su listići eliptiĉno-lancetastog izduţenog oblika. eliptiĉno okruglastog oblika. forma fallens. U drugom sluĉaju listići su eliptiĉno-lancetastog oblika. a sa naliĉja plaviĉasto sive boje. forma pseudoglaucina. U okviru ovog supspeciesa izdvojeno je 10 formi: 1. a plod okruglast. forma dumalis. Peteljke su gole ili mestimiĉno dlakave a plodovi: jajastog. Male grane su prekrivene purpurnim pepeljkom. 5. Neparnp-perasti listovi su najĉešće sa 5-7 listića. kraće od drške. II Subsp. testerastog oboda. Listići su po obodu ţlezdasto-trepljasti. u koje su peteljke gole ili samo pri osnovi dlakave i ţlezdaste. jajasto-eliptiĉnog. sa naliĉja svetlo zeleni. pri osnovi okruglasti. forma fissidens. Ĉašiĉni listići su po obodu ţlezdasti. a peteljke bez bodlji. forma glaucina. 9. 8. a ĉašiĉni listići po obodu posuti brojnim ţlezdama. 11. forma fallax. zašiljenog vrha. forma luteana. 12. forma filiformis. retko goli. u koje su lisne peteljke po celoj duţini dlakave. ili srednje krupni ruţiĉaste boje. u koje su listići sa naliĉja plaviĉasto sive ili nisu plaviĉasto sive boje. Naliĉje liske je po nervu retko ţlezdasto i plaviĉasto sivo. forma hirtisfylis. Plodovi . u koje su bodlje snaţne i kukaste. u koje su zalisci i brakteje crvenkaste boje. 8. luĉno savijene. Listići su polu okruglasti. Bodlje su široke. terminalni su duţine 16-45 mm. u koje su listići široko jajastog oblika. u koje su listići pri osnovi okruglasti. Kruniĉni listići su krupni. U prvom sluĉaju listići su krupni. sa peteljkama golim i ţlezdastim. u koje su listići eliptiĉno-lancetastog oblika. 3.

a plodovi mu sazrevaju u septembru i oktobru.3%) i dr. po ivicama šuma. i Pinetum nigrae silvestris Paul. Oprašuje se entomofilno. Pored toga. Takoðe je utvrðeno da se u osušenom plodu. opodzoljenim kao i dubokim plodnim zemjlištima tipa gajnjaĉe. zdepasto eliptiĉan. mineralnih materija (oko 1. Ĉašiĉni listići su konĉasto suţeni. Quercetum montanum Ĉern. Koliĉina askorbinske kiseline u zrelim plodovima se kreće izmeðu 400-1400 mg%. Pokazuje veliku adaptivnost i prema razliĉitim tipovima zemljišta. U našoj zemlji je naroĉito raširena prerada šipurka u pekmez (što je vaţan izvor vitamina C u . Takoðe se sreće i na šumskim proplancima. Et. tanina i bojenih materija (oko 3. Plodovi šipurka (divlje ruţe) iskorišĉavali su se za jelo još od starog veka. saharoze (oko 1. a samim tim i privredno najznaĉajnija. EKOLOŠKE I FIZIOLOŠKE KARAKTERISTIKE Šipurak je najrasprostranjenija vrsta ruţe. Ovi plodovi su još u starom Rimu korišćeni kao lek protiv mnogih bolesti (zubobolje. bilo da pripadaju subsp. dizinterije. U Srbiji je rasprostranjena.4%). u koje su peteljke gole ili samo delom dlakave. 10.su jajastog oblika. Plod je sitan. lutetiana ili subsp. PRIVREDNI ZNAĈAJ Ovo je jedna od najrasprostranjenijih vrsta ruţe. te se sreće kako na silikatnim kreĉnjaĉkim stenama. a razmnoţava semenom i vegetativnim putem. Vrlo je adaptivna prema razliĉitim geološkim podlogama. Šipurak je nasjbogatiji prirodni izvor vitamina C.. smeðe kiselim. od ĉega najviše invertnih (glukoze i fruktoze). kao i meðu ţbunjem i šikarom.) a danas se koristi u savremenoj medicini i farmaceutskoj industriji. šipurak je i bogat izvor karotina (koga ima od 5-8 mg%) kao i vitamina P. u svetlim lišćarskim i ĉetinarskim šumama. što mu odreðuje posebno znaĉajno mesto u ljudskoj ishrani. U mesnatom delu ploda ima oko 8% šećera. organskih kiselina (oko 1. moţe zadrţati znatan deo ovog inaĉe nestabilnog vitamina. brdskom i planinskom regionu. pešĉarama i dr.58%). Cvetne grane su uglavnom be bodlji... sve forme Rosa canine L. ĉernozema i dr. B2. RASPROSTRANJENJE VRSTE Opšte rasprostranjenje: skoro cela Evropa (na severu do 62o). Moţe se sresti u nizijskom. pektina (oko 2. Sluţili su najĉešće kao hrana širokih siromašnih slojeva. tako i na serpentinskim stenama. dumalis sreću se kao primešane kulture u lišćarskim i ĉetinarskim šumama u sledećim asocijacijama: QuercoFraxinetum serbicum Rud. Afrika. korisnih materija. Šipurak cveta u toku maja i juna. te je prisutna na plitkim-nerazvijenim zemljištima. rendzinama.2%). forma attenuata. U plodićima (orašicama) ima dosta vitamina E i oko 0. bolesti bubrega i dr. zapadna i severna Azija.74%). Listići su sitni pri osnovi okruglasti. Quercetum farnetto cerris Rud. B1. Odavno je poznato da je plod šipurka u kategoriji biološki najvrednijih plodova. kao i u proizvodima dobijenim preradom ovih plodova.01% valina zbog ĉega zgnjeĉene koštice imaju blag prijatan miris.Jov. E i K.

zimskim mesecima). Pulpa od šipurka ĉesto se meša sa pulpom od drugog voća (jabuke, kruške, breskve) i prave se ukusne marmelade i dţemovi. U nekim drugim zemljama od šipurka se prave vitaminski koncentrati (u Rusiji), supe, salate kompoti, kolaći i druga jela (u Nemaĉkoj), sirupi (u Engleskoj). U nekim našim krajevima od šipurka se pravi vrlo ukusno ?vino?, ali mu je vitaminska vrednost znatno manja no u napred navedenim preraðevinama. Plodovi šipurka se mogu konzervirati sušenjem ili dubokim zamrzavanjem. Osušeni šipurak se koristi za spravljanje vrlo ukusnih vitaminskih ĉajeva. Samleveni suvi šipurak se u nekim zemljama koristi i kao zaĉin. Pored ploda i listovi i cvetovi šipurka su bogat izvor vitamina C (400-550 mg%). Mladi listovi mogu posluţiti za pripremanje ĉajeva. Kruniĉni listići (latice) šipurka se takoðe mogu upotrebljavati za jelo (kao dodatak salatama ili ukuvane sa šećerom u prelepo slatko). Zbog svoje izuzetne adaptivnosti prema razliĉitim tipovima zemljišta Rosa canina L. se koristi i kao najĉešća podloga za kalemljenje sorti ruţa. ROSA GALLICA L. Galska ruţa Familija: Rosaceae A.L. Sinonimi: Rosa pigmaea M., R.ausriaca Cr. Ostali narodni nazivi: majska ruţa, ruţa meseĉarka, francuska ruţa MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE Galska ruţa je slabo bujnog ţbuna, visine 0,5-0,8 n. Odlikuje se podzemnim puzećim stolonama. Grane su posute relativno krupnim bodljama (dugim 4-6 mm) i ţlezdastim ĉekinjama. Lišće je neparno perasto, sastavljeno od 5 (reðe 3) listića. Listići su krupni (dugaĉki 2-6 cm, široki 1,5-3 cm), koţasti, široko-eliptiĉnog, poluokruglastog, jajastog ili uzano eliptiĉnog oblika. Vrh listića je okruglast, a osnova srcasta ili okruglasta. Obod liske je najĉešće sloţeno nazubljen i ţlezdast. Lice liske je golo, sjajno, tamno zelene boje. Naliĉje liske je najĉešće dlakavo, reðe golo, ţlezdasto i bledo zelene boje. Listići se nalaze na lisnim peteljkama koje su tanke, ţlezdaste i bodljaste. Lisni zalisci su linearno izduţeni i ţlezdasti. Cvetovi su dvopolni, krupni, preĉnika 4-8 cm, najĉešće pojedinaĉni, reðe 2-3 u grupi. Cvetne drške su duge (2-3 cm), ţlezdasto-ĉekinjaste i bodljaste. Ĉašiĉnmi listići su linearno-lancetastog oblika, sa naliĉja i po obodu ţlezdasti. Spoljašnji ĉašiĉni listići su perasti i posle cvetanja povijeni. Kruniĉni listići su takoðe krupni, duţine 2-3 cm, tamno ruţiĉaste boje i vrlo mirišljavi. Stubići su najĉešće gusto dlakavi, retko goli. Plod je okruglastog oblika, ţlezdasto ĉekinjast, crvene boje. *** U ove vrste ruţe izraţena je nešto veća varijabilnost pojedinih morfoloških karakteristika što je rezultiralo izdvajanjem 9 formi: 1. forma gallica ili f. typica, u koje stubići mogu biti gusto vunasto dlakavi ili retko dlakavi. Listići po obodu mogu biti prosto testerasti, skoro prosto testerasti ili nejednaki i dvostruko

testerasti. Listići po obliku su duguljasti ili eliptiĉni, krupni i skoro prosto testerasti. Bodljikavost je slabo izraţena. Ova forma u srbiji nije zabeleţena. 2. forma haplodonta, u koje su listići eliptiĉnog ili poluokruglastog oblika, prosto testerasti sa zubcima bez ţlezda i sa naliĉja dlakavi. 3. forma silvatica, u koje je lišće nejednako oštro testerasto, pri osnovi polusrcasto, sa naliĉja dlakavo. Cvetovi su krupni ruţiĉaste boje. 4. forma austiaca, u koje su listići dvostruko testerastog oblika, oblika okruglasto-eliptiĉnog ili jajastog, pri osnovi okruglasti ili nešto srpasti, sa naliĉja dlakavi. 5. forma pumila, u koje su listići sitni eliptiĉnog ili duguljasto-eliptiĉnog oblika, sa naliĉja po nervima dlakavi. 6. forma dearmata, u koje grane mogu biti prekrivene bodljicama ili bez bodljica. Listići su eliptiĉnog ili okruglasto-eliptiĉnog oblika, pri osnovi najĉešće srpasti, sa obe strane goli. 7. forma pseudolivescens, u koje su listići duguljasti dvostruko testerasti, sa zubcima delom bez ţlezda. 8. forma stenotricha, u koje su listići krupni, jajastog ili eliptiĉnog oblika, tupog vrha, sa naliĉja gusto dlakavi, a po obodu dvostruko testerasti. EKOLOŠKE I FIZIOLOŠKE KARAKTERISTIKE I ovo je izrazito heliofitna vrsta ruţe, te se najĉešće sreće u svetlim hrastovim ili ĉetinarskim šumama, na ivicama šuma, po ţivicama, pašnjacima i livadama. Kao primešana vrsta sreće se u asocijacijama: Quercetum farnetto-cerris Rud., Q.f.c. carpinetosum orientalis Jov., i Pinetum nigrae-silvestris Pavl. Galska ruţa cveta u junu i julu, a plodovi joj sazrevaju u oktobru. Oprašuje se entomofilno, a razmnoţava semenom i vegetativno (stolonama). RASPROSTRANJENJE VRSTE Opšte rasprostranjenje: Juţna Evropa, severni deo srednje Francuske, srednja Nemaĉka, Poljska, Galicija, srednja i juţna Rusija, zapadna Azija, severna Afrika. U Srbiji je rasprostranjena. PRIVREDNI ZNAĈAJ Znaĉaj ove vrste je zasada vrlo skroman. Sem korišćenja ploda zajedno sa ostalim ruţama ona nema neku drugu primenu. Meðutim, u budućnosti bi joj trebalo posvetiti više paţnje kao potencijalno dekorativnoj vrsti zbog izuzetno krupnog i lepog cveta, a takoðe bi bila interesantna i kao slabo bujna podloga za kalemljenje sorti ruţa, koje bi mogle uspešnije da se gaje u sobnim uslovima.

 19:56 Branislav Cvetkovic RAKSI

U prirodnim ekosistemima Srbije evidentirano je oko 100 divljih vrsta voćaka. U voćarskoj praksi naše zemlje, koja se bavi gajenjem sorti i selekcija voćaka, koristi se samo jedan manji broj divljih vrsta voćaka za proizvodnju generativnih podloga, na koje se kaleme sorte. U rasadniĉkoj proizvodnji najveći znaĉaj kao podloge imaju vrste: Malus silvestris, Pirus communis, Prunus avium, Prunus cerasifera, Prunus mahaleb i Juglans regia. Nešto manji znaĉaj imaju vrste: Pirus amygdaliformis, Corylus colurna, Prunus amygdall, Crataegus monogyna, Crataeugus nigra i Sorbus domestica, i dr. Malus silvestris (šumska jabuka) je najzastupljenija generativna podloga jabuke u našoj zemlji. Kao podloga pokazuje niz dobrih osobina: otporna je prema ekstremnim ekološkim ĉiniocima (mrazu i suši). Nije probiraĉ prema zemljištima, a moţe uspešno da se gaji i na većim nadmorskim visinama. Sorte okalemljene na njoj su bujne, rodne i dugoveĉne. Ima dobar vegetativni afinitet sa svim sortama. Jabuke okalemljene na njoj imaju dugu mladalaĉku nerodnost, daju dobar kvalitet ploda i dobro se ĉuvaju. Pirus communis (divlja kruška) je najzastupljenija generativna podloga kruške u našoj zemlji. Kao podloga ima niz dobrih proizvodnih osobina: otporna je prema mrazu i suši i relativno otporna prema prouzrokovaĉima najopasnijih bolesti kruške. Nije probiraĉ prema zemljištima i moţe da se gaji na većim nadmorskim visinama. Seme ove kruške ima visok procenat klijavosti, što je vrlo znaĉajna osobina. Sa sortama kruške ima dobar vegetativni afinitet.

 19:57 Branislav Cvetkovic ZNAĈAJ POJEDINIH ELEMENATA U ISHRANI BILJAKA Mineralne materije su neophodni sastojci biljaka. Prema današnjim saznanjima za njihovo normalno rastenje i razviće potreban je veći broj elemenata. Oni se nazivaju neophodnim ili esencijalnim elementima, pošto njihov nedostatak izaziva razne specifiĉne fiziološke, morfološke i anatomske poremeĉaje, što se nepovoljno odraţava na prinos i kvalitet proizvoda. Ukoliko se radi o akutnom nedostatku nekog neophodnog elementa, biljke ne mogu da završe svoj ţivotni ciklus i pre ili kasnije uginu. Svi ovi neophodni elementi se ne nalaze u biljkama u podjednakim koliĉinama pa se zato razlikuju: Makrohranljivi elementi: C, O, H, N, P, K, Ca, S, Fe, Mg Mikrohranljivi elementi: B, Mn, Zn, Cu, Mo, Co Korisni elementi: Na, Cl, Si Korisni elementi su oni bez kojih biljka moţe normalno da se razvija ali njihovo prisustvo deluje povoljno na ţivot biljaka.

moraju se obiĉno obezbediti u vidu ðubriva. ostali neophodni elementi. Odavno je veĉ uoĉeno da prinos zavisi od onog ĉinioca odnosno elementa koji se nalazi u minimumu. posebno azot.6 duţine tela Glava .Kauda ima izgled jezika sa 7 dlaka Stopalo .  19:59 Branislav Cvetkovic Rhopalosiphum insertum (Walker.Vaš je duţine 2.Razliĉite nijanse zelene do crne boje Telo vaši je praškovito prekriveno.Za razliku od ugljenika. što znaĉi da samo harmoniĉna mineralna ishrana moţe da obezbedi maksimalne prinose.Kornikule su cilindriĉne. Beskrilne forme lako pigmentirane sa dorzalne strane abdomena. fosfor i kalijum.Oĉi su sloţene graðe Kornikule .3. kiseonika i vodonika koji retko ograniĉavaju visinu prinosa.Antene su sastavljene iz 6 segmenata i dostiţu 0. dok alatne forme imaju tamniju marginu.0 mm Antene .2 duţine kaude Kauda . 1849) Travna vaš jabuke Engleski: Apple-grass aphid Francuski: Puceron vert migrant du pommier Nemaĉki: Apfelgraslaus Italianski: Afide verde migrante Španski: Pulgon verde emigrante del manzano Rasprostranjenost i znaĉaj Veoma raširena u Evropi i Severnoj Americi gde predstavlja znaĉajnu štetoĉinu Opis vrste Telo . pošto ih biljke u prirodi obiĉno nalaze u dovoljnoj koliĉini.1 . koje biljke usvajaju u veĉoj koliĉini.15 duţine tela i 1.Stopalo je kratko Boja . Biologija Ţivotni ciklus . dostiţu 0.Holocikliĉan .Ĉeoni front sa dva ulegnuća Oĉi .

Lišće je krupno. *** U okviru ove vrste izdvojene su dve forme: 1. Kruniĉni listići su krupni.Primarni domaćin (zima) Pomaceae Sekundarni domaćin (leto) Trave (Agropyron.typica H. Sinonimi: Rosa eleganteria L. forma rubiginosa (ili f. neparno perasto. Fesluca.5 cm. Njihov let na sekundarnog domaćina je tokom sezone. a široki 1-1. gde se dalje zavvijaju partenogenetski. Štete Svojom ishranom izazivaju oštećenje lišća primarnog domaćina. Na sekndarnom domaćinu nije tolika štetoĉina. a ako ostaju na zrelim plodovima. Lisni zalisci su dobro razvijeni. Ĉašiĉni listići su perasti. dugaĉko 7-12 cm. Krilate migratorne mogu produkovati brojnu populaciju. lepe bledo ruţiĉaste boje. ponekad sa pojedinaĉno rasutim ţlezdama. Plod (šipurak) je okruglastog ili jajastog oblika.). sitnim ili . duţine 1. ţlezdasto ĉekinjasti. Lice liske je skoro golo i glatko. Naliĉje liske moţe biti i golo i dlakavo i najĉešće je pokriveno krupnim mirišljavim ţlezdama. Ovi listići u vreme zrenja ploda najĉešće otpadaju.5-2 cm. Obod liske je dvosruko ţlezdasto testerst. tada ostaje i uspravnog su poloţaja. Kora grana je tanka i prekrivena dvojakim bodljama: krupnijim koje su srpasto povijeni i pri osnovi boĉno spljoštene i sitnijom koje su igliĉaste ili ĉekinjaste i koje se uglavnom javljaju na rodnim izdancima. najĉešće skupljeni u mnogocvetnim gronjama. Cvetne drške su duţine oko 2 cm. Glavna lisna osa je dlakava i pokrivena ţlezdama i malim povijenim bodljama. Vinska ruţa Familija: Rosaceae A. Pod) Vrsta prezimljava kao zimsko jaje na divljim u kulturnim travama. Pojedinaĉni listići su okruglasto ovalnog ili jajastog oblika. ruţiĉasto mrke boje. Peteljka je kratka. Unutar krunice prisutan je veliki broj ţutih prašnika i jedan tuĉak. dugaĉki 2-2.5 cm. ROSA RUBIGINOSA L. sastavljeno od 7 (reðe 5 ili 9) listića. Ostali narodni nazivi: rðasta ruţa MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE Ţbun je visine 2 m. koja se odlikuje jednakim krupnim bodljama. naroĉito na naliĉju i obodu. krupni. Kasnije daju alatne muţjake i gimnoparne ţenke (oviparne). ĉiji je stubić dlakav. Zimsko jaje polaţu na jabuku. preĉnika 10-15 mm. okruglaste osnove.L. Iz jaja se legu osnivaĉice bezskrilne forme. u gornjem delu gusto dlakavi. već ima veći znaĉaj kao vektor virusnih obolenja. Agrostis. dlakavo ţlezdasti. i ţlezdasto ĉekinjaste. Cvetovi su dvopolni. mada se mogu sresti i kao pojedinaĉni. ţlezdasto ĉekinjasta.

meðu ţbunjem i šikarama. Mogu se koristiti na isti naĉin kao i plodovi prethodnih vrsta ruţa za preradu (u marmelade. a stubići vunasto dlakavi. krupno (duţina 7-12 cm). sa ljubiĉastom ili purpurnom nijansom. i oni su biološki visoke vrednosti. Lišće je neparno perasto. malo kukasto savijenim bodljama. Iako se smatra da su plodovi vinske ruţe manje bogati sadrţajem vitamina. retko sa 2-3 manje bodlje. a razmnoţava se semenom i vegetativno. Grane. pojedinaĉne bodlje.srednje krupnim listićima okruglasto-eliptiĉnog oblika. sa uspravnim i naroĉito pri vrhu razgranatim granama. Sinonimi: Rosa glauca Pourr Morfološke karakteristike Modrolisna ruţa ima bujan ţbun (visine 1. Quercetum-farnetto cerris. Na granama se javljaju retke. a moţe se naći i po svetlijim šumama. Modrolisna ruţa Fam. Ukusan ĉaj od ove vrste daju ne samo osušeni plodovi već i listovi. stubići vunasto dlakavi. Cvetovi su belo ruţiĉasti. Sreće se kao primešana vrsta svetlih i toplih šuma hrastovog pojasa na kreĉnjaku ( as. srednja i atlantska Evropa. Rasprostranjenost u Srbiji: Suva planina. Rosaceae A. pokriveni su plaviĉastim ili sivkastim pepeljkom. a plodovi joj sazrevaju u oktobru. sredozemlje. Rudnik.L. naroĉito rodne. Balkansko poluostrvo i Mala Azija. koja se odlikuje tankim. EKOLOŠKE I FIZIOLOŠKE KARAKTERISTIKE Vinska ruţa raste preteţno na suvim i kamenitim mestima.5-3 m). Otuda i naziv modrolisna ruţa. Quercetum montanum Ĉern. Vinska ruţa cveta u junu i julu. koje su skoro prave ili malo povijene. Oprašuje se entomofilno.). Listići su široko eliptiĉnog ili polu okruglog oblika. Carpinetum orientalis serbicum Rud. Na cvetnim izdancima bodlje najĉešće nisu prisutne. PRIVREDNI ZNAĈAJ Znaĉaj ove vrtse je takoðe vrlo skroman. a plod sitan i okruglast. Glavna lisna peteljka je gola i glatka. Ova forma u Srbiji nije zabeleţena. ROSA RUBRIFOLIA VILL. sa naliĉja dlakavi. ţelee i dţemove) i za sušenje. RASPROSTRANJENJE VRSTE Opšte rasprostranjenje: Skandinavija. kao i listići i zalisci. zatim na crvenim pešĉarama (as. Tara.) i drugim toplim stenama. Cvetovi su joj jako ruţiĉasti. sitnim dlakama i . najĉešće sastavljeno od 7 (reðe od 5 ili 9) listića. forma rotundifolia. sa naliĉja dlakavi. 2.. Carpinetosum orientalis Jov.

izduţeno jajastog ili eliptiĉnog oblika. dok su u donjem delu i po obodu posuti ţlezdama.700 mg%) te se preporuĉuje njeno selekcionisanje u cilju intenzivnog gajenja. Pojedinaĉni listići su krupni (duţine 20-45 mm.5 cm). Lisni zalisci su široki (naroĉito na cvetnim-rodnim granama). uspravnog habitusa. Zabeleţena je i u asocijaciji Humileto-Pinetum nigrae Jov . po obodu retko ţlezdasti ili ţlezdasto-testerasti. Plod je krupan. Balkansko poluostrvo.6 cm u preĉniku). duţine oko 1. okruglastog ili široko-eliptiĉnog oblika. Kruvala (Prokletije). Ekofiziološke karakteristike To je izrazito heliofitna vrsta. Cvetovi su dvopolni. a naliĉje ponekad i sa retko rasutim pojedinaĉnim dlakama ili po nervima ţlezdasto. te se najĉešće sreće na terenima montanog i submontanog pojasa. sa nagibom terena od 50 stepeni. a razmnoţava semenom i vegetativno (reznicama). krupnih. najĉešće celog oboda ili sa 1-2 konĉasta. a širine 15-25 mm). najĉešće grupisani 3-5 u cvasti.. Boje su purpurno-ljubiĉaste ili sivo zelene. moţe se koristiti i kao biomeliorativna vrsta za pošumljavanje goleti sa velikim nagibom. Kao i kod ostalih ruţa. najĉešće bez ţlezda. Kruniĉni listići su ljubiĉasto-crvene boje. Rasprostranjenost u Srbiji: Mokra Gora. Posle cvetanja ostaju sve vreme na plodu i u uspravnom poloţaju. lepo obojenih cvetova. ROSA SPINOSISSIMA L. kraći od ĉašiĉnih. boĉna reţnja. Pleš (okolina Knjaţevca). Cvetne drške su kratke (duţine 10-15 mm). Oprašuje se entomofilno. kao i modrozelene boje lista sa ljubiĉasto-crvenim pepeljkom. na nadomorskoj visini od 1. a plodovi joj sazrevaju u oktobru. Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje: srednja Evropa. Lice liske je golo. S obzirom na to da je otporna prema mrazu i da ima vrlo razvijen. Obod liske je u donjoj trećini ceo. izduţeno-lancetastog oblika.130 m. Mala Azija. srednje krupni (2. Ĉašiĉni listići su krupni (duţine 2-2. okolina Uţica. razgranat korenov sistem.ţlezdama. ova vrsta ruţe nalazi sve veću primenu kao dekorativna za gajenje po parkovima i vrtovima. goli. Suva planina.5 cm. plod modrolisne ruţe je biološki vrlo vredan sa vrlo visokim proseĉnim sadrţajem vitamina C (oko 2. najĉešće bez ţlezda. Raste na šumskim ĉistinama i kamenjarima pojedinaĉno ili u manjim grupama. Modrolisna ruţa cveta u junu i julu. atlantska Evropa. Glavica listića je skoro dlakava. Oni su u gornjem delu više ili manje dlakavi.5 . preteţno na kreĉnjaku. a u gornjem delu prosto ili poludvostruko testerast. Ruţa trnovita . radi proizvodnje plodova. Privredni znaĉaj Zbog izvanrednih estetskih svojstava: lepog.

najĉešće bez ţlezda. forma myriacantha . neparno perasto. obiĉno u glavici dlakavi. a širine 4-9 mm.L. forma pinpinellifolia . Morfološke karakteristike Ţbun ove vrste je gust. na kamenitim preteţno kreĉnjaĉkim terenima. Ostryo-Carpinion orientalis i dr. Cvetovi su beli. u koje obod liske moţe biti: prosto testerast ili dvostruko ţlezdasto-testerast. 3. sa naliĉja po srednjem nervu i retko po celoj površini ţlezdasti. forma oligotricha . Ekofiziološke karakteristike Sreće se u brdskom i planinskom podruĉju. forma spreta . eliptiĉnog oblika. u koje su grane vrlo gusto bodljaste. duţine 5-15 mm. u koje su cvetne grane bez bodlji. na livadama i pašnjacima. preĉnika 2-5 cm.. et. 2. mnogobrojni. Na rodnim (cvetnim) granama bodlje su kraće i najĉešće pomešane sa bodljicama. crne boje. goli. reðe ruţiĉaste. na šumskim poţarištima. Cvetovi su beli. okruglastog oblika. kraći od kruniĉnih listića. poluokruglastog do širokoeliptiĉnog oblika. Cvetne drške su gusto ţlezdaste-ĉekinjaste. eliptiĉnog oblika. Lišće je relativno sitno (4-6 cm duţine). eliptiĉnog oblika. 5.. Galieto-Festucetum vallesiacae R. Cvetne drške mogu biti: bez ţlezda. ţlezdasto-ĉekinjaste. a po celoj površini obilno ţlezdasti. Sinonimi: Rosa pimpinellifolia L. Cvetovi su ruţiĉasti ili beliĉasti. Carpinetum orientalis Rud. forma inermis . Listići su srednje krupni. Lisne peteljke su gole. Moţe se sresti u šumi. visine do 1 m.. sa naliĉja ţlezdast. male bujnosti. Plod je sitan (6mm duţine). tankih uspravnih grana. Ĉašiĉni listići su usko-lancetastog oblika. 6. Bodlje su mnogobrojne i duge na glavnom stablu. Rosaceae A. u koje cvetne grane mogu biti: gusto bodljaste ili bez bodlji.Fam. sa ili bez ţlezda. Listići su sitni. Lisni zalisci su goli i bez ţlezda. Cvetovi su dvopolni. na vrhu zašiljeni. Obod liske je najĉešće prosto nazubljen i bez ţlezda. pojedinaĉni. u koje su listići poluokruglastog oblika i goli. a plod suţen kao šiljak. Najĉšće je pratilac sledećih fitocenoza: LJuercetum montanum Cer. Abieto-Fagetum Jov. 4. na naliĉju sa brojnim bodljicama. a ponekad po obodu ţlezdasto-trepljasti. Jov. Pojedinaĉni listići su sitni. forma serbica . a stubići malo dlakavi. . *** U okviru ove vrste izraţena je varijabilnost pojedinih morfoloških karakteristika te je izdvojeno 6 razliĉitih formi: 1. sastavljeno od 5-11 listića. Listići su sitni. Cvetne drške su duţe od ploda. listići sitni. u koje su peteljke i srednji nerv listića poludlakavi. Posle cvetanja ostaju u uspravnom poloţaju. gde izgraðuje guste šibljake. bez ţlezda. Plod je u donjem delu ţlezdasto ĉekinjast.. sa naliĉja i po glavnom nervu poludlakavi. Kruniĉni listići su najĉešće bele boje.Jov. retko dlakave. na ivicama šuma. Stubići su kratki. Cvetne drške su posute snaţnim ţlezdastim ĉekinjama.

krupni. Rtanj. Liska je obiĉno dlakava ili siva i dlakava sa obe strane.5 do 2 m. sa sedećim ţlezdama ili sa ţlezdama na drškama u ĉijem se donjem delu nalaze bodlje. Spoljašnji ĉašiĉni listići su perasti. Ostali narodni nazivi: Pustenasta ruţa Morfološke karakteristike U ove ruţe je ţbun gust visine od 0. duţine 20-40 mm i širine 12-20 mm. okruglastog ili kruškastog oblika. dlakave. Oprašuje se entomofilno.5-6 cm ili 2-4 u grupi. Balkansko poluostrvo. ţlezdasta sa naliĉja i retko ţlezdasta sa lica. jajasto-lancetastog ili eliptiĉnog oblika. Crni vrh. dugo se zadrţavaju na plodu i pre zrenja opadaju. Tara. Cvetne drške su duge (oko 20 mm). a i vrlo je otporna prema suši. pojedinaĉni preĉnika 3. Kako ima dobro razvijen korenov sistem. Rodne (cvetne) grane su ĉesto pokrivene sivim pepeljkom. a sa naliĉja i po obodu ţlezdastoĉekinjasti. Mala Azija. sa vijugavim. Plod je srednje krupan jajastog. gde su skoro prave. Posle cvetanja stoje horizontalno a potom uspravno. Ţljeb. ţlezdasto ĉekinjast i crvene boje. uglavnom savijene pri osnovi proširene i malo pljostate. Kruniĉni listići su duţine 15-26 mm ruţiĉaste ili bele boje. Tupiţnica. Maljava ruţa Fam. ROSA TOMENTOSA SM. Rasprostranjenost u Srbiji: Suva planina. Miroĉ. Sredozemlje. Lišće je srednje krupno. Obod liske je prosto ili dvostruko testerast. Ĉašiĉni listići su sa lica dlakavi. moţe se upotrebljavati kao šumsko-meliorativna vrsta. a razmnoţava semenom i vegetativno. Lisni zalisci su dobro razvijeni. Stubići su goli ili dlakavi. Lisne peteljke su sive. Zlatibor. *** . a po obodu ţlezdasti. neparno perasto. Rosaceae A. jednake. malo povijenim granama. Kao dekorativna vrsta moţe se koristiti i za ţivice. Cvetovi su dvopolni. sastavljeno od 5 do 7 listića. Bodlje su u ove ruţe snaţne. a plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru.L.Ova vrsta ruţa cveta u maju i junu. ţlezdasto-ĉekinjaste. naroĉito za vezivanje zemljišta na kamenitim padinama. sem na rodnim granama. sa obe strane dlakavi. Ozren. Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje: Skandinavija. Pojedinaĉni listići su jajastog. atlantska i srednja Evropa. Privredni znaĉaj Plodovi joj se upotrebljavaju kao surogat ĉaja.

sa obe strane gusto dlakavi. pekmeze. Jablanik. forma subglobosa .vosagiaca R. Grane su duge i povijene. Rud.Rosa glauca Vill. itd.. Bogatstvo ovog ploda vitaminom C (oko 3800 mg%) preporuĉuje ovu vrstu ruţe za intenzivnije iskorišćavanje u ishrani.U okviru ove vrste izdvojene su dve forme: 1. srpasto povijene. . sa naliĉja bez ţlezda. Bodlje su jake. Carpinetum orientalis serbicum. Sinonimi: Rosa afzelina Fries. Ðemove.L. Privredni znaĉaj Zahvaljujući njenoj otpornosti prema mrazu i suši. sremske luţnjakove šume. Listići su široko eliptiĉnog ili eliptiĉno-lancetastog oblika. kao suvi plod. pak. Ekofiziološke karakteristike Ova vrsta ruţe je vrlo adaptivna. prekrivene sivim pepeljkom. Listići su jajastog ili široko-okruglastojajastog oblika. LJuercetum-farnetto cerris Rud. a plodovi joj sazrevaju u septembru i oktobru. Prokletije. i Pinetum-nigrae silvestris Pavl. za sada se više koristi za dobijanje štavnih materija (tanina). a po obodu ţlezdasto dvostruko testerasti. prave ili nagnute. u koje su bodlje jednake. bilo za spravljanje sveţeg napitka ili kao preraðevinu (marmelade. koji je vrlo bogat svim biološki vaţnijim materijama. Rasprostranjenost u Srbiji: \erdapsko podruĉje.. Maljen. forma tomentosa ili f. Takoðe veliku primenu ima i za ţive ograde. typica. crvenkasto-mrke kore. Mala Azija. ova vrsta ruţe ima veći privredni znaĉaj jer se koristi kao podloga za kalemljenje sorti ruţe.. a razmnoţava semenom i vegetativno. 2. LJuercetoCarpinetum serbicum Rud. Rudnik. Plod je okruglastog oblika. u koje su bodlje jednake i snaţne. subsp. vrlo razgranat.) ili. Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje: srednja i juţna Evropa. NJen plod. Rosaceae A. odnosno otporna prema niskim temperaturama. Fam. Kavkaz. Stubići su gusto dlakavi. okolina Uţica. Rosa tomentosa cveta u maju i junu. . ROSA VOSAGIACA DESP.. Plod je jajastog ili duguljastog oblika.. za spravljanje vitaminskih ĉajeva. Najĉešći je pratilac kao primešana vrsta u asocijacijama: LJuerco-FraÐinetum Rud. Morfološke karakteristike Ţbun je visine do 2 m. kao i suvim terenima. Tara. sa obe strane prekriveni dlakama sive boje.Ova forma u Srbiji nije zabeleţena. te se u prirodi najĉešće sreće u nizijskom i montanskom regionu u svetlim i termofilnim hrastovim i borovim šumama. Oprašuje se entomofilno. pri osnovi proširene.

. širine. okruglasto-jajastog oblika. Zlatiboru.pojedinaĉni. U Srbiji se sreće na: Suvoj planini. upereni su prema vrhu ili su horizontalno rasporeðeni i ostaju kod potpuno zrelih plodova. Fagetum montanum Rud. Pinetum nigrae silvestris Pakl. Norveška do 68stepeni stepena sev. sastavljeno najĉešće od 7 (reðe 5 ili 9) listića.Lišće je vrlo krupno. plava kupina.5 cm duţine). Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje: Island.. i najĉešće ne dostiţu duţinu zrelog ploda. ostruţnjak i dr. i dr. Švedska.ostruga Fam.. a širine 15-25 mm. a plodovi joj sazrevaju u oktobru. najĉešće su plaviĉastozelene ili pepeljaste.L. Ĉašiĉni listići su krupni (2-2. gole. Pojedinaĉni listići su eliptiĉnog ili jajastog oblika. Zbog izuzetno lepog i atraktivnog izgleda mogla bi da se kultiviše i koristi kao dekorativna vrsta. Velika Britanija. a sa lica kratko dlakavi sa uzanim boĉnim perastim dodacima. Kruniĉni listići su jako ruţiĉaste boje. Lisne peteljke su gole ili retko dlakave i obiĉno još prekrivene ţlezdicama i bodljicama. sa naliĉja goli i glatki.. Ĉesto se sreće i na progalama i ivicama ovih šuma. Piceetum eÐcelsas grev. Lisni zalisci su goli. reðe u cvastima sa malo cvetova. po obodu ţlezdasto testerasti. Ti listići nisu ni dlakavi ni ţlezdasti. Obod liske je prosto do sloţeno testerast. kao i u mešovitim lišćarsko-ĉetinarskim šumama. a retko zelene boje. neparno perasto. Ostali narodni nazivi: ostruga. Oprašuje se entomofilno. Cvetovi su dvopolni. Privredni znaĉaj Znaĉaj ove vrste je vrlo skroman i sada i u budućnosti. Plodovi su tamnocrvene boje. Ekofiziološke karakteristike Ova vrsta ruţa se najĉešće sreće u planinskom i subalpskom regionu listopadnih i ĉetinarskih šuma. Morfološke karakteristike . Posle cvetanja ne opadaju. Najĉešće se sreće kao primešana vrsta u asocijacijama: Abieto-Fagetum Jov. juţna Finska. Tari. srednja i jućna Evropa i zapadna Azija. duţine 15-20 cm. Kupina . Plod je velike biološke vrednosti kao i u ostalih vrsti ruţa i mogao bi da se na napred opisan naĉin koristi. goli. Cvetne drške su kratke (2-20 mm). Rosaceae A. duţine 20-40 mm. RUBUS CAESIUS L. Rosa vosagiaca cveta u junu i julu. a razmnoţava semenom i vegetativnim putem.

Ostruga cveta od maja do avgusta. marmelada. Ekofiziološke karakteristike: Ostruga je vrlo ĉesta po brdima i planinskim predelima. najĉešće trodelni. Grane su mu tanke. meðusobno slabo povezane i tamno plave pepeljkaste boje. Meðutim. Terminalni listić je jajastog oblika. Rasprostranjenost u Srbiji: po pobrðu Kopaonika. liker. Listovi su neţniji i tanji nego u kupine. a plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. smeštena na vrhu izdanka ili u pazuhu gornjih listova. zapuštenim i neobraðenim mestima. na plavnim podruĉjima. Cvast je gronja. Rasprostranjenje vrste: Opšte rasprostranjenje: Prostire se širom Evrope (ukljuĉujući Veliku Britaniju i Skandinaviju) do 63 stepena severne širine. Lišće je sitno. Zbog toga su nešto kiseliji pa su manje ukusni za jelo u sirovom stanju. hrapavo i sa lica gusto dlakavo. a zalisci jajasto-lancetastog oblika. na ivicama šuma. ali su one krupnije. lisne drške su ţljebaste. vino. Altaju i Iranu. glatke. Lateralni listići su ĉesto od dva reţnja. finim ţlezdama i retkim trnjem. srcaste osnove i grubo dvostruko testerastog oboda. retko prekrivene kratkim ţlezdama. dosta bioflamida i nešto vitamina E). a razmnoţava semenom i vegetativno.5 cm. u plodu ostruge je broj koštunica znatno manji (2-20). više manje reţnjevit (najĉešće iz tri reţnja). Raste na vlaţnim. a listovi sitni. . sastavljena iz 2-5 cvetova. Cvetne drške su dugaĉke. niske. Prekriveni su sivkastozelenkastim dlakama. kratkim ţlezdama i po obodu su beliĉaste boje. Za razliku od kupine. Uspeva na zemljištima bogatim azotom. Privredni znaĉaj Plodovi ostruge su bogati vitaminima (posebno vitaminom C. Lice liske je više.Ţbun je najĉešće puzeći i nije veće visine od 40 cm. priljubljeni uz plod. a naliĉje slabo maljavo. preraðeni u smeši sa drugim kupinama daju vrlo ukusan i kvalitetan proizvod (sok. uoĉena su mnoga variranja i izdvojene su dve forme: 1. sivkastozelenkaste boje. kratko zašiljeni na vrhu. Cvetovi su dvopolni. Dopire do 1. koga ima oko 80 mg% i karotina oko 10 mg%. Plodovi su kao u kupine i maline zbirna koštunica. Ĉašiĉni listići su jajastolancetastog oblika. bele boje. Golije i Homolja. forma ovalis u koje je stablo glatko ili delimiĉno bodljasto. Prašnici su zeleni i jednake duţine sa zelenkastim stubićem. uspravne ili srpasto-ĉekinjaste bodlje.). Po granama su sporadiĉno prisutne slabe. prekrivene kratkim dlakama. ovalnog oblika. preĉnika 2-2. u zapadnoj Aziji.(hermafroditni). oštro zašiljenog vrha. jajastog. hrapavi i dlakavi sa obe strane. 2. *** U okviru ove vrste kupine. kompot i dr. dlakavo i gusto trnovito. ali teško prohodne ţbunove. Mestimiĉno prekriva veće površine. ĉesto kao korov na njivama. crne boje. kratke. savijene. formirajući guste isprepletane. eliptiĉnog ili ovalnog oblika. sastavljena od sitnih soĉnih koštunica u kojima je smeštena po jedna semenka. pored reka i potoka.000 m nadmorske visine. Kruniĉni listići su krupni. forma dunensis u koje je stablo maljavo. krupni. pepeljaste boje. Oprašuje se entomofilno.

sastavljeno od 5 listića. nejednako nazubljenog oboda. Cvetne drške su ĉvrste. Sporadiĉno su trnoviti. a neki i srpasto povijeni. slabo odrveneli. *** U okviru ove vrste uoĉena je varijabilnost lista i cvasti. Ekofiziološke karakteristike Rubus candicans je ĉesta vrsta montanskih šuma. u koga je terminalni listić široko-eliptiĉnog ili objajastog oblika. Polen joj je ĉesto sterilan. prstasto. subsp .L. piramidalnog oblika. a lisni zalisci linearni. R. Plod je zbirna koštunica.thyrsoideus NJine Morfološke karakteristike Ţbun je bujan. sa vrlo karakteristiĉnim trnovima koji su najĉešće dugaĉke osnove. Cvetna loţa je izrazito dlakava. koji neznatno nadrastaju zelene stubiće. a katkada i plod (seme). U Srbiji je ĉesta vrsta montanskih šuma. Izdanci su u poĉetku uspravnog porasta. od istoĉne Francuske do Poljske i Ĉeške. tj. Sinonimi: R.montanus Lieb.RUBUS CANDICANS WEIHE Subelasta kupina Fam. Lišće je sloţeno. Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje: Srednja Evropa. crne boje. objajastog do duguljastog oblika. a cvast metliĉasta. trnovite i sa prisutnim sitnim troĉlanim listićima. a pred kraj leta su povijeni. Sreće se po brdskim terenima. a plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. bele ili izrazito crvene boje. Rubus candicans cveta od maja do jula. Cvetovi su dvopolni. Privredni znaĉaj . Kruniĉni listići su vrlo sitni.. što je rezultiralo izdvajanjem jedne podvrste. a naliĉje maljavo ili beliĉasto dlakavo. Balkansko i Apeninsko poluostrvo. Plodnik je najĉešće gladak. sitni. visok i jak. R. Lice liske je glatko. utrinama i svetlijim šumama.fruticosus L.. Donji listići su skoro sedeći. Terminalni listić je najkrupniji. U cvetu je prisutan manji broj prašnika. a reðe dlakav. razmnoţava semenom i vegetativno. skupljeni u široku. najĉešće su glatki ili sa retkim dlakama. dugaĉku i gustu cvast grozd-gronju. Imaju ţljebovit oblik. Oprašuje se entomofilno. Rosaceae A. Ĉašica je sa obe strane maljava i dlakava i po cvetanju oborena. na vrhu suţena. tharsanthus . bez izraţenog pepeljka. razliĉitog oblika.

Sporadiĉno su prisutni i sitni. O kvalitetu i upotrebljivosti njenog ploda moţe se govoriti. . razliĉite veliĉine i oblika trnovi. Lišće je sitno. Ĉašica je sivobele boje i po cvetanju ostaje povijena. Najkrupniji trnovi su ĉesto srpasto iskrivljeni. tako i na brdima. Plod je zbirna koštunica. Listići su sa obe strane maljavi. Dlake su zvezdastog oblika. brazdasti najĉešće glatki. Ekofiziološke karakteristike Ova vrsta kupine se sreće u gotovo svim listopadnim šumama. Krunica je sitna. pokrivene sitnim šiljastim trnjem ţućkaste boje. Raste po suvim i sunĉanim mestima. Morfološke karakteristike Ţbun je slabo ili srednje bujan. O njenom znaĉaju u ishrani. Siriji i Iranu. duţ srednje Evrope. visine 0.hypoleucos Vest. crne boje.triphyllus Bell. romboidnog oblika. pojedinaĉne ili u grupama. a ponekad i retko dlakavi ili maljavi. Sivkasta kupina Fam. Privredni znaĉaj I ovo je jedna relativno malo prouĉena vrsta kupine. R. zašiljenog vrha. prstasto sloţeno. Cvet je dvopolan. Kupina Rubus canescens cveta u junu i julu. sastavljeno od 3 do 5 listića.. Plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. kvalitetu i upotrebi ploda moţe se samo pretpostaviti i reći isto što i za plod Rubus plicatus. sa lica sivkaste. R.Osovina cvasti je dlakava.tomentosus Bork. obiĉno bez ţlezda.5-1 m. Sinonimi: R. Prašnici su beli i jednaki sa stubićima zelene boje. Terminalni listići su krupniji. u Maloj Aziji.. a na naliĉju sivo-bele boje. na pašnjacima i po obodu šuma. Polen joj je u celosti fertilan. Cvetne drške su neţne. kao i u prethodnim sluĉajevima samo hipotetiĉno. RUBUS CANESCENS DC. objajasto zaobljena i ţućkasto bele boje.najĉešće bezlisnu cvast. Letorasti su puzeći ili skoro uspravni.Ovo je takoðe vrlo malo prouĉena vrsta kupine. Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje: Sreće se po juţnoj Evropi (od Portugalije do Balkana).L. srcaste osnove i grubo testerasto nazubljenog oboda. Rosaceae A. sa ponekom ţlezdom ili ĉekinjom. Priperci su lancetastog oblika. kako na većim planinama. donji najĉešće trodelni. uzana. Oprašuje se entomofilno. a razmnoţava semenom i vegetativno (izdancima).skupljen u dugacku. U Srbiji se sreće svuda po listopadnim šumama.

srpasto povijeno ili iskrivljeno. Morfološke karakteristike Ţbun je bujan. oštri pri vrhu. liker. velikim brojem ţlezda. a plodovi joj sazrevaju u septembru i oktobru.RUBUS GLANDULOSUS BELL Ţlezdasta kupina Fam. R. na vrhu konĉasti. marmelade i dr. Cvetovi su dvopolni. bodlji. pri osnovi više ili manje celo. Lišće je najĉešće trodelno. gusto posuta ţlezdastim bodljama. na severu do Skandinavije. kompot. Ekofiziološke karakteristike Rubus glandulosus je vrlo raširena vrsta kupine prilagodljiva razliĉitim uslovima zemljišta. Cvetna loţa je maljava.5 cm. a osovina maljava. preĉnika oko 2. ili eliptiĉno-jajastog oblika. Moţe se koristiti za ishranu u sveţem i preraðenom stanju (kao sok. U Srbiji je rasprostranjena naroĉito u okolini Uţica. koje je razliĉite krupnoće. Sinonimi: Rubus bellardi NJeihe. robustan. Cvast je široka.L. sirup. a plodnik gladak. trnjem. Cvetne drške su dugaĉke. krupni. Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje: Prostire se po ĉitavoj Evropi. vino. Prašnici su bele boje. sa obe strane retko dlakavo.). myriotrichus. Rosaceae A. Ova vrsta kupine cveta u junu i julu. maljavi. sa 1-3 prosta listića koji su ţlezdasti sa obe strane. kratko zašiljenog vrha. te se sreće gotovo svuda po višim brdima. a pri osnovi crvene boje. koje su ĉesto duţe od preĉnika osovine i najĉešće crvenkasto crne boje. sastavljen od izdanaka i grana okruglastog oblika. zelene boje i priljubljeni uz razvijen plod. ţlezdasti. a na jugu do Balkana. Ĉašiĉni listići su jajastog oblika. gronjasta. Privredni znaĉaj Kvalitet ploda je sliĉan plodovima ostalih kupina. a razmnoţava semenom i vegetativno. .lamprophyllus Gremli ssp. Terminalni listić je eliptiĉnog. Homolja i drugim mestima. prekrivene pepeljkom. skoro jednaki sa stubićima koji su u vršnom delu zeleni. Grane su glatke crvenkasto mrke boje. u vršnom delu glatka. Oprašuje se entomofilno. najĉešće fino ili nejednako testerasto-nazubljenog oboda. Kruniĉni listići su lancetastog oblika. RUBUS IDAEUS L. Plod je zbirna koštunica crne boje.

je veliki. U Srbiji je vrlo rasprostranjena: Kopaonik. Voli dublja. a razmnoţava semenom i vegetativno (izdancima). Stara planina i na mnogim drugim planinama i brdima (poţarištima). Cvetovi su dvopolni (hermafroditni). Rasprostranjenje vrste: Opšte rasprostranjenje: Sreće se širom Evrope i u umerenim oblastima Azije i Severne Amerike. Privredni znaĉaj Privredni znaĉaj vrste Rubus idaeus L. Rosaceae A. a druge godine se razvijaju i formiraju cvetove i plodove nakon ĉega se do zime osuše i uginjavaju. krĉevinama. Izdanci prve godine nose samo listove. obrnuto jajastog oblika. Oprašuje se entomofilno. Plodovi su crveni. Ĉašiĉni listići su uzani. neugledni (belih kruniĉnih listića). jer je ona rodonaĉelnik najvećeg broja sorti koje se gaje u Srbiji na velikim površinama (oko 8. Malina cveta u maju. formiran od izdanaka koji izbijaju iz adventivnih pupoljaka korena. dok suva i plitka izbegava. kratko zašiljen. Ova vrsta se najĉešće sreće u montanom i subalpijskom pojasu (od nizinskih podruĉja sve do 1. uspravnog poloţaja bele boje. ili u pazuhu gornjih listova. rastresita i sveţa kisela zemljišta. Tanki su. meðu kamenitim blokovima. ponekad plitko useĉen. petoĉlani. sa izraţenim konĉastim ili dlakavim zaliscima. Ostali narodni nazivi: maljuga. a sa naliĉja prekriveni sitnim beliĉastim maljama. muraga. zelenkastopepeljaste boje.Malina Fam. valjkastog oblika. Izdanci se u drugoj godini posle donošenja ploda sasušuju. reðe 3 listića).000 ha). Izdanci su u poĉetku uspravnog porasta. većinom oboreni naniţe. utrinama i proplancima. sunica. Ekofiziološke karakteristike Raste u velikim skupinama po šumskim ĉistinama. Lišće je perasto sloţeno (5-7. a kasnije se luĉno savijaju. koje se u punoj zrelosti lako odvajaju od ispupĉene cvetne loţe. goli sa obe strane. meðusobno dobro povezanih koštunica. preĉnika 1 cm. plasmina i dr. Golija. junu ili julu (u višim predelima). Morfološke karakteristike Ţbun je visine 0-150 (200) cm. umanj. Jastrebac. soĉni i mesnati. a koje se od ishodne vrste razlikuju . a plodovi joj sazrevaju u julu i avgustu. sa lica goli i glatki. skupljeni u cimozne cvasti. Terminalni listić je obiĉno krupniji od ostalih. Nalaze se na vrhu izdanaka. Prašnici su mnogobrojni. sastavljeni od velikog broja sitnih.L.800 m nadmorske visine). duguljasto zaoštreni. Ĉesto je prisutna u svetlim šumama meðu ţbunjem i ţivicom. prekriveni mnogobrojnim trnićima. Listići su jajastog ili duguljasto-jajastog oblika.

Osim ploda.prvenstveno po krupnoći ploda. visine 10-50 cm. oko 1% belanĉevina. karotinom i taninima. sliĉne plodu maline. nakon što donesu plod. vinske i dr. kupina kamenjarka Morfološke karakteristike Stablo je u obliku ţbuna. jabuĉne. zamrznuti i preraðeni u sokove. koji su uspravnog porasta. mnogo kalijuma. Izdanci odumiru u drugoj godini. Ostali narodni nazivi: kamnica. te je ova vrsta vrlo cenjena kao pĉelinja paša. a sa naliĉja malo dlakava. pentozana. Vegetativni izdanci ţbuna su polegli po zemlji. uzani. bojenih materija (antocijanina) i drugih korisnih sastojaka. a razmnoţava semenom i vegetativno (izdancima). na stenovitim i krševitim podlogama. a mogu biti i eliptiĉnog oblika. .). Meðutim. Ĉašniĉni listići su lancetastog oblika. RUBUS SAXATILIS L. najfinije šumsko voće. malina kamenjarka. uz jagodu. Cvet maline je vrlo bogat nektarom i polenom.se u ishrani mogu koristiti sveţi. a plodovi joj sazrevaju u julu i avgustu. Liska je sa lica glatka. Kruniĉni listići su uspravni. Po aromatiĉnom i slatkom ukusu maline su. U cvasti je prisutan i veći broj uspravnih prašnika bele boje. Iz ovih izdanaka se iduće godine razvijaju jednogodišnji cvetni ili rodni izdanci.L. jer su izuzetno bogati vitaminom C (oko 200 mg%). Malina kamenjarka cveta od maja do juna. Oprašuje se entomofilno. sastavljeno od listića eliptiĉno-jajastog oblika. kratko dlakavi sa obe strane. Lisni zalisci su najĉešće jajastog. Osim toga. gde se zakorenjuju. gvoţða i fosfora. Ekofiziološke karakteristike Ova vrsta maline raste u pretplaninskim i planinskim podruĉjima. Malobrojne crvene koštunice (1-6) povezane slabim vezama formiraju soĉne zbirne plodove. pekmeze. oko 1. Ðemove. rodnosti i otpornosti i predstavljaju za našu zemlju znaĉajan izvor dohotka. malina sa prirodnih staništa se takoðe prikuplja i koristi na razne naĉine zbog svog izuzetno kvalitetnog aromatiĉnog ploda. skupljeni u cvast . oko 40 mg% vitamina C.gronju. Sreće se meðu ţbunjem i mešanim šumama ĉesto i iznad 2.4% slobodnih organskih kiselina (najviše limunske.000 m nadmorske visine. Obod liske je nejednako testerasto nazubljen. bele boje i ĉesto kraći od šiljatih ĉašiĉnih. vina i rakiju. NJeni plodovi. Lišće je troĉlano. Cvetovi (3-10) su dvopolni. slatka. plodovi se mogu sušiti i koristiti za spravljanje voćnih ĉajeva. (u smeši sa drugim voćem). Oni su prekriveni sitnim uspravnim trnjem. Malina kamenjarka Fam. u ishrani se mogu koristiti i mladi listovi maline za spravljanje salata. Sveţi plodovi su vrlo zdravi i hranljivi jer sadrţe oko 10% šećera (glukoze i fruktoze). na vrhu šiljati. Rosaceae A. kamenica. marmelade. nešto pektina.

Obod liske je najĉešće nepravilno nazubljen. sirupe ili ţelee.što je na nivou proseĉnog sadrţaja jednog limuna). Plod je u poĉetku svetlozelene. tamnozelene i maljavog naliĉja bele boje. širom Evrope i Azije. Ovaj kiselkast ukus potiĉe od nešto većeg sadrţaja organskih kiselina.. taninima i nešto manje šećerima. R. Terminalni listić je jajastog ili ovalnog oblika. RUBUS ULMIFOLIUS SCHOTT.L. sjajne crne boje. naizmeniĉno rasporeðeno. Cvetne drške i lisne peteljke obrasle su bodljama. a kad sazri. sastavljen od velikog broj sitnih meðusobno dobro povezanih soĉnih koštunica. preĉnika 15-20 mm. Kopaoniku i nekim visokim planinama. široke osnove i srcasto povijene. R. Ostali narodni nazivi: crna kupina Morfološke karakteristike Ţbun je bujan. uspravnih ili poloţenih grana. a plodnik dlakav. ponekad u vršnom delu izreckana. koje su krupne. dugi. Rosaceae A. maljava. U Srbiji se sreće na Rtnju.Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje: Raste od juţnog Grenlanda. ovalnih ili jajastih listića.skupljen u cvast. Kupinjaĉa Fam. ponekad piramidalna.rusticans Mesc.. sastavljeno od 3-5 ĉesto vrlo sitnih listića. Lišće je prstasto sloţeno. ponekad skoro igliĉasta. Sinonimi: R. kao i vitamina C (ĉiji sadrţaj se u proseku kreće oko 50 mg% . Iz napred navedenog se da zakljuĉiti da su i ovo biološki vrlo vredni plodovi. Cvast je ĉesto dugaĉka i uska. robustan. ruţiĉaste ili bele boje. Ekofiziološke karakteristike . te ih treba koristiti u ishrani bilo kao sveţe ili preraðene u sokove. tanki. R. prekriveni bodljama.Glavni lisni nerv i drška su bodljikavi..fruticosus L. po cvetanju povijena. Pored ovih komponenti plod je vrlo bogat i vitaminom E. Prašnici su bele ili ruţiĉaste boje. ponekad brazdasti. Privredni znaĉaj Plodovi maline kamenjarke su kiselkastog ukusa sliĉnom ukusu ribizle. U našoj zemlji ovi plodovi se relativno malo iskorišćavaju jer je malina kamenjarka retko šumsko voće. Listići su koţasti glatkog lica. visine 1-2 m.dalmaticus Gus. zatim crvene. Petedolna krunica je naborana. beli ili ruţiĉasti. pepeljaste boje.amoenus Por. pektinima. pri osnovi lisnata. glatki ili dlakavi (sa skoro priljubljenim dlakama). Izdanci su uglasti. Prašnici su glatki. Ĉašica je bela. Cvet je dvopolan. koji mogu biti zeleni. iste ili veće duţine od stubića.

s obzirom na to da je on u ovom plodu priliĉno stabilan. Crna zova Familija: Sambucaceae Sinonimi: Sambucus vulgaris Lam. Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje: Rasprostranjenje po zapadnim i srednjim rejonima Sredozemlja (od Maroka do Balkana). po njivama i svetlim šumama. bazgovina. Morfološke karakteristike Crna zova je gust ţbun ili stablo. ispupĉenim lenticelama. pored puteva. SAMBUCUS NIGRA L. u ravnici i po planinama. a ĉesto i tanjirastog oblika. a razmnoţava semenom i vegetativno (izdancima). prokrĉenim listopadnim brdskim proplancima. po šikarama. Antiskorbutno dejstvo kupinovog lišća poznato je još iz starog veka. Plodovi joj sazrevaju od avgusta do oktobra. neparno perasti. Koren je površinski. naroĉito u zapadnim delovima Srbije. zovika i dr. bezet. dobro razvijen. bazga. Listovi su sloţeni. Azorskih ostrva). gvoţðem i magnezijumom) te se preporuĉuje kupinov sok i "vino" deci. karakteristiĉnog neprijatnog mirisa. Sadrţi samo oko 10-20 mg% vitamina C i u tragovima provitamina A (karotina). Kruna je retka. Meðutim. Pupoljci su duguljastog oblika. naspramno rasporeðeni. Polen joj je fertilan. u zapadnoj Evropi (od britanskih ostrva. Oprašuje se entomofilno. jajastog. Holandije do Kanarskih. tamnoljubiĉaste boje. preraðevine od ovog ploda (naroĉito sok) predstavljaju vrlo vaţan izvor vitamina C u zimskim mesecima. Ovaj ĉaj ima lepu boju. okruglastog. Na starijim granama kora je uzduţno ispucala i sivosmeðe boje. Ostali narodni nazivi: zova. prijatnu aromu i sadrţi dosta vitamina C (s obzirom na to da se u sveţem listu crne kupine sadrţaj vitamina C kreće oko 120 mg%). Kod nas je vrlo ĉesta po niţim brdskim oblastima. Kora drveta je u mladosti sivozelene do sivosmeðe boje. prekriveni sa 2-4 (6) koţaste ljuspe. .Ova vrsta kupine raste po utrinama. okruglastim. Plod je naroĉito bogat bojenim i mineralnim materijama (kalijumom. Privredni znaĉaj Sveţe crne kupine su soĉne i imaju osveţavajući i kiselkasto-sladak ukus. prekrivena vrlo uoĉljivim. Suprotno raširenom verovanju. ovaj plod nije naroĉito bogat vitaminima. skoro priljubljeni uz izbojak. po ivicama šuma. malokrvnim i rekovalescentima radi popravljanja krvne slike. visine 3-9 m. Crna kupina cveta u junu i julu. Listovi ove i drugih vrsta kupina u vreme ratova su sluţili kao zamena za ruski ĉaj. duţine do 30 cm sastavljeni od 5 do 7 listića. Belgije.

Sreće se po poljima. voćni sok.Pojedinaĉni listići su duguljastog oblika duţine 4-12 cm. svetlijim šumama. oko 1% mineralnih materija ( K. kitnjaka-graba. godine poĉelo i sa organizovanim gajenjem crne zove.koji se odlikuje listićima koji su duboko do glavnog nerva deljeni i seĉeni. ali se zato mogu preraditi na razne naĉine. Mg ). u tragovima etarskog ulja i dr. Plodovi su soĉne sjajne bobice. Sadrţe oko 16% suve materije. a razmnoţava se semenom i vegetativno (izdancima iz panjeva). Sreće se u staništima luţnjaka . podraslim plodnikom. koja podnosi umerenu zasenu i relativno niske temperature. U Rusiji se bobice zove koriste kao zaĉin za neka jela. u maju i junu. vitamina E. oko 1% organskih kiselina (jabuĉne. . meðama. Treba znati da su listovi crne zove otrovni. nešto karotina. okruglastog oblika.Evropa. Crna zova cveta posle listanja. Ubere se godišnje od 60 do 80 tona plodova. koji se razlaţe do cijanidske kiseline. submontane i brdske bukve. slabo dlakavi sa obe strane i neravno nazubljenog oboda. Nemci ih preraðuju u pekmez. širine 3-6 cm. smatra se da u zelenim ili nedozrelim plodovima crne zove ima glikozida koji razlaganjem oslobaðaju cijanovodonik. a ponegde se zbog svoje izuzetno tamne boje upotrebljavaju i za bojenje vina (porto). crnoljubiĉaste boje. Od zrelih bobica zove peĉe se i rakija. "zovin med". Transkavkazje. 30 mg% vitamina C. vino. Dopire do 1. Privredni znaĉaj Bobice crne zove su kiselkasto-slatkog ukusa.200 m nadmorske visine. jakog prijatnog mirisa skupljeni su u velike štitaste. Voli vlaţna i humusna. Mala Azija. beli ili beloţućkasti cvetići. Fe. U Švajcarskoj se od 1975. tanina. duboka zemljišta bogata azotom. koji se uglavnom preraðuju u pekmez i sok. U Nemaĉkoj se mešanjem soka i meda u odnosu 1 : 2 priprema tzv. kompot. uspravne cvasti preĉnika 15-35 cm.poljskog jasena. *** U okviru ove vrste kod nas se pored tipiĉnog oblika sreće var . na severu do juţne Švedske. šikarana. zašiljenog vrha. Ekofiziološke karakteristike Crna zova je vrlo raširena vrsta. na obalama reka i potoka. bojenih materija (antocijanina). zapadni Sibir. kašu i prave od njih ĉitav niz vrlo ukusnih jela. U Srbiji je crna zova veoma rasprostranjena. dvopolni sa niskim. Zato ne bi trebalo jesti sveţe . preĉnika 5-6 mm. laciniata L. a pravi se i liker i voćno sirće. Mnogobrojni sitni. Cvetići su petodelni. pektina. a sa naliĉja svetlije zelene boje. Litvanije. oko 11% šećera. Takoðe. sa lica tamnozelene. Terminalni listić je najkrupniji. zbog prisustva glikozida sambukonigrina. Oprašuje se entomofilno. Rasprostranjenje vrste Opšta rasprostranjenost . po ivicama šuma. vinske i valerijanske). tamnocrvenog soka. To je mezofilna vrsta. U Engleskoj se od bobica crne zove prave pite i posebni sosovi. U sveţem stanju nisu previše ukusne za jelo. Plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru.

Voli sveţa. grozdaste cvasti. guste. zelene i nedozrele plodove crne zove niti piti neprokuvane sokove od njih. Rasprostranjenje vrste . Ĉašica je petodelna zelene boje. tuĉak je jedan sa podcvetnim plodnikom. Koren je dobro razvijen. Kruna je gusta. ispucala i pokrivena mnogobrojnim ispupĉenim lenticelama. Crvena zova se razlikuje od crne. Dopire do 1. Plod je sitna bobica preĉnika oko 5 mm. zelenkastoţute boje skupljeni u uspravne. grozdasta zova i dr. Kora drveta je rðasto-sive boje. ne samo po habitusu (manjoj bujnosti). u aprilu i maju istovremeno sa listanjem. protiv nazeba i dr. a u crne zove bela. šumskim poţarištima.). sastavljena od vrlo sitnih ĉašiĉnih listića. prošireno trbušasti. već i po boji srĉike u granama koja je u nje svetlosmeða. plodu i kori) pripisuju lekovita svojstva (kao laksans. i oko 3 cm širine. Najĉešće se sreće u pojasu mešane šume bukve i jele (Abieto Fagetum). Ima 5 prašnika. Grozdovi su jajastog oblika i najĉešće duţine oko 6 cm. Ekofiziološke karakteristike Crvena zova raste na svetlim mestima po planinskim šumama. na šumskim ĉistinama. cvasti i plodu. Pored ploda i cvetovi zove se koriste u ishrani. sastavljeni od 5 do 7 listića. Mlade granĉice su zelenkastocrvenkaste. nešto saponika glikozida i alkaloid sambukonigrozid (koji daje taj opor ukus). te se u Nemaĉkoj od njih pravi osveţavajuće penušavo piće "zovin šampanjac".lišće. obavijeni brojnim ljuspama crvenkasto ljubiĉaste boje. U narodnoj medicini se još od starog veka svim delovima crne zove (cvetu. crvena bazga. Plodovi joj sazrevaju već poĉetkom jula. Crvena zova Familija: Sambucaceae Ostali narodni nazivi: planinska zova. koji su sitniji i izduţeniji od listova crne zove. Cvetovi su dvopolni. kao i sunĉane poloţaje iako dobro podnosi i senku. SAMBUCUS RACEMOSA L. duţine 7-10 cm. Crvena zova cveta ranije od crne. glatke i pomalo sjajne. pored puteva. površinski. Kod nas je u zadnje vreme vrlo popularan sirup od zovinog cveta koji se priprema maceracijom sa vodom uz dodatak limunske kiseline i šećera. Mirišljavi cvetovi sadrţe malu koliĉinu etarskog ulja. Pupoljci su debeli. a razmnoţava semenom i vegetativno (izdancima iz korena i debla). purgativno sredstvo. Listovi su sloţeni neparno perasti. Oprašuje se entomofilno. krĉevinama. liker i vino. divlja zova. lepe crvene boje sa 2-3 semenke. listu.700 m nadmorske visine. piramidalnog oblika. Morfološke karakteristike Ţbun ili manje stablo visine 2-3 (5) m. rastresita i humusna zemljišta.

a u starosti duţno ispucala. Lišće je prosto krupno. koje se po obodu završavaju svetlosivim maljama. Privredni znaĉaj Plod crvene zove nije jestiv u sveţem stanju jer sadrţi u semenu toksiĉne materije (glikozid amigdalin). U Srbiji je rasprostranjena. a naliĉje srebrnastosivo sa vrlo izraţenom nervaturom (8-10-14 pari boĉnih nerava. sa izraţenim brojnim lenticelama. Crvena zova se zbog lepog opšteg izgleda koristi i kao dekorativna parkovska vrsta. Granĉice su gole. oko 3% invertnih šećera. oko 1. Ima vrlo razvijen. ovi plodovi su sa aspekta hranljivosti vredniji od plodova crne zove. koje bi se preradom takoðe moglo uĉiniti jestivim. što pri konzumiranju ploda moţe izazvati povraćanje. široko piramidalne do okruglaste krune. uz prethodno uklanjanje semenki. mahunica.srednja i juţna Evropa (severne granice sliĉne sa jelovom). tanina i fosfora kao i drugih materija. skupljeni u rastresite gronje. Mespilus aria Scop. dugo oko 14 cm. Obavijeni su crvenkastim ljuspama.2% jabuĉne kiseline. maslinastosmeðe ili crvenkasto-smeðe boje. SORBUS ARIA CRANTZ.Opšte rasprostranjenje . moţe se takoðe ekstrahovati do 30% masnog ulja. Ostali narodni nazivi: muk. Meðutim. Rosaceae Sinonimi: Crataegus aria L. Mukinja Fam. koji su blago luĉno zavijeni). Oblika je jajastog. Specifiĉnost ove vrste je da vrlo sporo raste. sjajne. mukovnica. Od semena koje je kod industrijske prerade crvene zove sporedan proizvod. malo odmaknuti od granĉice. dubok korenov sistem. široko oko 8 cm. moka. visokog do 14 m. brekulja Morfološke karakteristike Mukinja je srednje bujnog stabla. sadrţi oko 2% masnog ulja. zapadna Azija. miralja.5% belanĉevina. u mladosti glatka. kupastog oblika. Voćni sok koji se dobija ceðenjem bobica crvene zove. da je dugoveĉna (moţe ţiveti i preko 200 god. Uz istu prethodnu pripremu (uklanjanje semena) od bobica crvene zove se pripremaju koncentrati i marmelade. veliku koliĉinu vitamina B i karotina. Lice liske je tamno zeleno i sjajno. koje u sebi sadrţi ĉak 60 mg% karotina. Kora drveta je tamnosiva. što soku daje izuzetnu hranljivu vrednost i istovremeno vrlo prijatan ukus. U nekim zemljama vrši se pošumljavanje crvenom zovom da bi se povećala koliĉina ovog ploda za industrijsku preradu. Cvetovi su dvopolni. maljava kao i naliĉje liske. Lisna peteljka je duga 1-2 cm. pa se smatra otrovnim. Oni sadrţe oko 50 mg% vutamina C. Cvetne peteljke i . dosta pektina. Pyris aria Ehrh.). bele boje (široki 10-15 mm). oko 2. muku i proliv. izduţeno jajastog ili okruglastog. Pupoljci su krupni.

U Srbiji se sreće po većim planinskim masivima . voćna vina i rakije. što mukinji izuzetno pogoduje. najĉešće u regionu bukve. Plodovi su jabukolikog oblika. brašnjav. široko oko 6 cm i dva puta duţe. Kod nas se ovo zdravo šumsko voće vrlo malo iskorišćava.oktobru. var. koje rasejavaju ptice. Za takve terene su karakteristiĉna kreĉna zemljišta. u šumi munike. sirće. Od sušenih plodova moţe se praviti i brašno. aria . po obodu krupno i oštro testerasto ili nazubljeno. u isto vreme sa listanjem. dugo 7-14 cm. var. veliku koliĉinu tanina. Cveta u maju i junu. sladak i ukusan. Oprašuje se entomofilno i ima hermafroditan cvet. znaĉajnu koliĉinu vitamina (C oko 25 mg%. a u plodu 1-3 semenke. Meðutim. u nekim drugim krajevima plod mukinje se zbog svojih izuzetnih vrednosti koristi u ishrani na razne naĉine. On sadrţi do 27% suve materije. Meðutim. pektina itd.5 cm dugi i oko 1 cm široki. To je izrazito heliofitna vrsta. Ekofiziološke karakteristike Mukinja se sreće u svetlim šumama. acutifolia . cyclophylla . široko 6-13 cm. B. otporna prema suši. visok procenat ukupnih šećera (od ĉega glukoze i fruktoze do 10%). Od mukinje se takoðe mogu mešanjem sa drugim voćem pripremati kompoti. duko oko 12 cm. Razmnoţava se semenom. 3. sirupi. ţelei. Pokoţica ploda je lepe svetlocrvene ili naranÐaste boje prekrivena brojnim sitnim lenticelama. koja je ugodnog slatkastog ukusa. na stenovitim toplijim terenima.u regionu bukve. Treba napomenuti da se prva dva varijeteta sreću sporadiĉno u arealu rasprostiranja vrste. var . oko 1% mineralnih materija. oko 1.ili var. široko do 7-9 cm. uglavnom iznad 900-1600 m nadmorske visine. Na vrhu ploda nalaze se ostaci ĉašiĉnih listića. plodovi se mogu i pre gnjilosti koristiti. marmelade. po obodu prosto ili dvostruko tupo testerasto. oko 1% organskih kiselina. po obodu dvostruko testerasto. Plodovi joj sazrevaju u septembru . 2. Privredni znaĉaj Plod mukinje je kao u svih Sorbusa izuzetno bogat najznaĉajnijim hranljivim materijama. Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje: Srednja i juţna Evropa (od Irske i Španije do Karpata).kod koje je lišće jajastog ili jajasto-lancetastog oblika.). u Srbiji samo u Ošljaku. Za konzum u sveţem stanju mora da bude u fazi gnjilosti .kod koje je lišće izduţeno-eliptiĉnog oblika.tada je mekan. dok se treći varijetet sreće vrlo retko.kod koga je lišće okruglasto-jajastog oblika. a mogu se brati sve do prvih mrazeva. od koga se peĉe slatki hleb. typica . . Kuvanjem ovih brašnjavih plodova priprema se kaša.ĉašiĉni listići su prekriveni sivkastobeliĉastim maljama. *** U okviru ove vrste izraţena je morfološka varijabilnost listova i prema tom kriterijumu izdvojena su tri varijeteta: 1. te se najĉešće i javlja na sunĉanim obroncima planina. provitamina A itd.

typica lišće je u doba zrenja plodova golo ili zadrţava malje samo uz lisne nerve. lancetastog oblika. Jarebika Fam. Grane su u okrugloj kruni odstojeće. Rosaceae Sinonimi: Mespilus aucuparia All. a u jesen crvenkastopurpurna. izduţenokupastog oblika. privremeno ili trajno. lanuginosa lišće na . sa malo ili bez kamenih ćelija. sastavljeni od 3 do 4 stubića.5-6 cm. aucuparia 2. golim ili gotovo golim. Pyrus aucuparia Geart. koralno crvene boje. Listovi su naizmeniĉni neparno perasti. sjajne. neznatno maljave. gde su izdvojena dva varijeteta: 1. skupljeni su u krupne vršne gronje. rebina. testerasti.. Subsp. gorka smrdljika. tamnosmeðe boje. Brojni cvetovi bele boje. sastavljeni od 9 do 19 listića. tamnozelene boje na licu i svetlozene na naliĉju. lanuginosa Razlika izmeðu ova dva varijeteta je u stepenu izraţenosti malja na lišću. subsp. okrugli. subsp. a kasnije gole i sive sa izraţenim lenticelama.Drvo je sa beliĉastoţutom beljikom i crnosmeðom srĉevinom. lako se obraðuje i koristi se u stolarstvu. glabrata se odlikuje lišćem. Morfološka varijabilnost je izraţena i u okviru tipskog subspeciesa aucuparia. U predelu ĉašice imaju petokraki zvezdani oţiljak. medvedova trešnja Morfološke karakteristike Stablo jarebike je bujno. Boja lista je zelena. Tvrdo je. sedeći. crvene boje. pri osnovi asimetriĉni. te su u okviru nje izdvojena dva subspeciesa: 1. Kora drveta je na starijem delu tamnosive boje. Pupoljci su relativno krupni. neprijatnog mirisa. *** Ova vrsta je vrlo varijabilnih karakteristika. preĉnika do 1 cm. smrdikovska kalina. U var. visoko do 20 m. Plodovi su sitni.5 cm). razgranate. U ove podvrste i plodovi su nešto drugaĉiji . Plodovi su sitni (preĉnika do 1 cm). typica ili var. Listići su dugi 2. na naliĉju svetlija. koje su obrasle svetlosivim dlaĉicama. Dobro je kao gorivo. sa izraţenim svetlijim. izduţeno jajastog. zašiljenijim pri vrhu od lišća tipskog subspeciea . teško. široke i do 20 cm. SORBUS AUCUPARIA L. U var.. beliĉastim pegama. kaligovo drvo. a u doba sazrevanja plodova ogoli ili zadrţava malje u predelu nerava. var. jabuĉasto-okruglastog oblika. Pojedinaĉni cvetovi su dvopolni. U mladosti je lišće maljavo. var. gorkog ukusa. svetle krune. glabrata Subsp. Aucuparia silvestris Medik. Ostaje i u starosti relativno glatka i tanka (oko 0. dugo 3-4 mm. aucuparia se odlikuje lancetastim lišćem. Ostali narodni nazivi: jarebika. aucuparia 2. Mlade granĉice su crvenkastosmeðe. okrugle. pokriveni velikim tamnosivim ljuspama. U plodu se nalazi 2-6 semena.više jajastog odlika (duţi nego širi).

f. U njima je prisutan i alkohol sorbit. P i B. Izdvojene su još ĉetiri forme u okviru oba subspeciea i oba varijeteta. mošt. kompoti. fruktoze i saharoze. po naliĉju cele liske. Plodovi joj sazrevaju u septembru i oktobru. Jedno odraslo drvo moţe dati od nekoliko desetina do nekoliko stotina kilograma plodova. Pojavljuje se najĉešće pojedinaĉno. Uspeva i na ispranim i kiselim zemljištima. godine. U Srbiji je stablimiĉno primešana vrsta u bukovo-jelovim šumama i onim višim.Rusija. Plodovi sadrţe i veliku koliĉinu pektina. Najviše je rasprostranjena u pojasu bukovo-jelovih šuma. f . koja ima sporadiĉnu. 1. Ukrajina i dr. ali se moţe javiti sporadiĉno i na znatno većim nadmorskim visinama (do 2. optimalno posle prvih mrazeva. testerasto nazubljenim). Pre smrzavanja plodovi imaju oštar. To je vrsta koja uspešno podnosi vrlo niske temperature.000 m) u obliku niskog krţljavog grma. Uoĉena je takoðe i jedna prelazna forma izmeðu ova dva varijeteta. U prirodi se razmnoţava semenom koje rasejavaju ptice. Ekofiziološke karakteristike Jarebika raste na kreĉnom ili silikatnom zemljištu po šumama i planinama širom Srbije. kaše. Cveta u maju mesecu.naliĉju i u doba zrenja plodova zadrţava trajnu gustu maljavost. (najviše jabuĉne). tanina (tzv. gorak i kiseo ukus. 3. kao i senovite poloţaje. izraţenu maljavost. Privredni znaĉaj Zreli plodovi jarebike su vrlo bogati biološki najvrednijim materijama. bisserata (sa obodom dvostruko testerasto nazubljenim). Od njih se mogu spravljati kvalitetne mešavine marmelade (sa jabukama i drugim voćem). rodne godine smenjuju nerodne). 4. sirupi. sokovi. više od 2% organskih kiselina. forma sublanuginosa . f. Ima je na svim višim planinskim masivima. opor. jer tada sadrţe znatno više šećera. Plodovi jarebike se mogu na mnogo naĉina preraditi. oporih materija). do 10.sadrţe ĉak do 20 mg% karotina. Mala Azija i severna Afrika. grossidens (po obodu sa krupnim zupcima).). koje se meðusobno razlikuju po obodu liske. . koje rado jedu plodove jarebike. Poĉinje da plodonosi od 5. oko 6-8% šećera glukoze. sve do pojasa krivulja. lanuginosa (po obodu sa zupcima). Oni sadrţe oko 26-28% suve materije. te ih za jelo ne treba brati odmah po dobijanju karakteristiĉne naranÐastocrvene boje. od 100-200 mg% vitamina C i dosta vitamina E. a osušeni sluţe kao zamena za ruski ĉaj. istovremeno sa listanjem. Plodovi su izuzetno bogati provitaminom A . f . Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje: Veći deo Evrope sa Krimom i Kavkazom. Od plodova se moţe praviti i sirće. 2. ţelei. koji nastaje fermentacijom šećera sorboze. Plodonošenje se odlikuje naizmeniĉnim raðanjem (tj. Ceðenjem plodova dobijeni kiseli sok se moţe upotrebiti za spravljanje osveţavajućih napitaka. 5. likeri i vitaminski koncentrati. već znatno kasnije. vina. Od plodova jarebike se moţe proizvoditi i rakija koja ulazi u sastav votke (što je već tradicija u nekim slovenskim zemljama . aucuparia (sa obodom prostim.

sa izraţenim brojnim lenticelama. eliptiĉnog oblika pri osnovi tupo-klinasto. duţine od 8 do 13 cm. Jarebika je i znaĉajna medonosna biljka. a takoðe poseduju i jako antimikrobno dejstvo. 2. jer u njemu nema parasorbinske kiseline. beo. Plod je preĉnika 13 mm . duţine do 12 cm. crvene boje pokoţice. gde je prekriveno rastresitim beliĉastim maljama. pri osnovi tupoklinasto. jajastog oblika. koja deluje purgativno i nadraţuje crevni trakt. subsp. Zahvaljujući lepoj bledocrvenkastoj boji. croatica . reumatizam i bolest ţuĉi. širine do 8 cm. Cvet je dvopolan. sa 9-12 pari boĉnih nerava. relativno mekim lišćem. Ekofiziološke karakteristike . SORBUS AUSTRIACA HEDL. jaĉanje. Ekstrakt od sveţih plodova se upotrebljava kao sredstvo za otvaranje jer sadrţi parasorbinsku kiselinu. Smatra se da povoljno deluju na dijabetis. Nasuprot tome. Osim plodova i drvo jarebike ima veliku upotrebnu vrednost.Sorbus Mougeoti Soy. sveţeg jarebikinog soka pomešan sa 1 kg meda pije se kao poslastica. kolarsko i rezbarsko drvo.. širine od 7 do 8 cm. pravilno reţnjevito. Rosaceae Sinonimi: Aria Mougeoti austriaca Beck. Austrijska mukinja Fam. subspec . koristi se za štavljenje i bojenje u lepu smeðu boju. mošt dobijena od gnjilih jarebikinih plodova sluţi kao sredstvo za zaustavljanje proliva. Smanjuju koliĉinu holesterola u krvi. Lišće je tanko ili srednje koţasto. Liska je okruglog vrha i dvostruko testerastog oblika. Jarebika je i vrlo lepa biljka. Kora drveta. visine do 12 m. izraţenom sjaju. širine do 6 cm. Kora drveta je manje-više glatka. sa 8-9 pari boĉnih nerava i sa gustim beliĉastim maljama na naliĉju liske.Plodovi jarebike nalaze i široku primenu u narodnoj medicini. jabukolikog oblika. koja je vrlo bogata taninskim materijama. protiv zatvora i za jaĉe izluĉivanje mokraće.koja se odlikuje dosta tankim. Reţnjevi su useĉeni do 1/4 širine liske. *** U okviru ove vrste izdvojene su dve podvrste: 1. subspec . Jedan kg. Lišće je prosto. Morfološke karakteristike Austrijska mukinja je ţbun ili srednje bujno drvo. sa izraţenim beliĉastim pegama. duţine do 8 cm. finoći i ĉvrstini upotrebljava se kao stolarsko. tokarsko. te se koristi u pejzaţnoj arhitekturi kao dekorativna parkovska vrsta. sredstvo za osveţavanje.. Tamno je zelene boje sa lica liske i svetlije sa naliĉja. izduţeno piramidalnog oblika krune.koja se odlikuje debljim koţastim lišćem. bogata nektarom i polenom. austriaca . široko-jajastog do jajasto-eliptiĉnog oblika. Na naliĉju liske izraţeno je 8-10 pari boĉnih nerava.austriaca Hag. skupljen u cvast gronju.

Najĉešće se sreće na kreĉnjaku sa krupnijim stenama. Mlade granĉice su prekrivene retkim beliĉastim maljama. u budućnosti bi je trebalo više koristiti kao "biomeliorativnu" vrstu za pošumljavanje goleti. Plod je upotrebljiv u ishrani na sliĉan naĉin kao i plodovi prethodnih vrsta Sorbusa (u sveţem stanju konzumira se u fazi gnjilosti. Plodovi joj sazrevaju u septembru-oktobru. Ona je izrazito svetloljubiva (heliofilna) i toploljubiva (termofilna) vrsta. . Rosaceae Sinonimi: Mespilus chamaemespilus L. Razmnoţava se semenom. Balkansko poluostrvo. patuljasta jarebika Morfološke karakteristike Mukinjica je nizak ţbun. koje rasejavaju ptice kao glavni konzumenti ploda. Starenjem granĉice ogoljevaju i dobijaju sivu ili crvenkastosmeðu boju. U Srbiji je rasprostranjena u planinskim masivima. Crataegus chamaemespilus Jaclj. tako i u tokarstvu i kolarstvu. da se javlja kao zaštita i pionir na plitkom. pre svega na toplijim i svetlijim mikrostaništima. skeletnom zemljištu. Privredni znaĉaj I u ove vrste Sorbusa plod je bogat najvaţnijim hemijskim materijama i takoðe pripada grupi biološki vrednih plodova. obavijeni ljuspama. Karpati (od Austrije i Maðarske do Bugarske i Rumunije). Cveta u maju i junu istovremeno sa listanjem. Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje: Istoĉni Alpi. Mukinjica Fam. a mogu da se beru sve do prvih mrazeva.Austrijska mukinja se javlja u termofilnim šumama regiona bukve-jele. a moţe da se preraðuje na već opisane naĉine). Pupoljci su goli. SORBUS CHAMAEMESPILUS CRANTZ. Takoðe se moţe koristiti i kao gorivo. Zahvaljujući mikrostanišnim uslovima kao bioekološkom diferenciranju u okviru vrste. Drvo austrijske mukinje naroĉito razvijenih egzemplara ima dobre tehniĉke karakteristike i moţe da se koristi kako u stolarstvu. na kreĉnjaĉkim terenima. austrijska mukinja se javlja od šuma crnog graba do smrĉevih šuma. na kojima se javlja bukov-jelov visinski region. visok od 1 do 3 m. Ostali narodni nazivi: patuljasta mukinja. S obzirom na to da ova vrsta najĉešće raste na liticama. maljavim po obodu. Aronia chamaemespilus Pers. Pyrus chamaemespilus Ehrh. Vrlo je otporna prema suši i skromnih je zahteva prema zemljištima. obiĉno na kreĉnjaĉkim masivima.

koja raste preteţno na kreĉnjaĉkim masivima. Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje: Sreće se u visokim planinama srednje. U Srbiji se sreće sporadiĉno.5 cm . U cvetu se nalaze dva stubića spojena u donjoj polovini i oko 20 prašnika. tamnozeleno. Javlja se mestimiĉno na najvišim masivima Metohije. U prirodi se razmnoţava najĉešće semenom koje rasejavaju ptice. dugih 4-5 mm. eliptiĉnog. Oskoruša Fam. SORBUS DOMESTICA L. tamnonaranÐaste do smeðecrvene boje pokoţice prekrivena retko rasutim sitnim lenticelama. U plodu se nalaze dva okca (komore) u kojima je smešteno seme smeðe boje dugo do 6 mm. Meðutim. Lice liske je sjajno. Plod mukinjice je sinkarpna koštunica. golo ili rastresito maljavo. Najĉešće se sreće u zoni krivulja i prilagoðena je velikom snegu. Cvetovi su dvopolni. skupljeni u gronje. Cveta u junu. najĉešće duţine od 1 do 1. na oko 2. preĉnika 10-13 mm. sastavljena od duguljastih kruniĉnih listića. Rosaceae . a na višim poloţajima u julu. U navedenim staništima sreće se najĉešće pojedinaĉno ili u manjim skupinama. Krunica je beliĉasto crvene boje (sliĉna krunici jabuke). To je vrsta subalpskih. jer ima vrlo razgranat korenov sistem koji dobro vezuje kameniti supstrat i spreĉava eroziju terena. ali i njegovoj zaštiti od vrlo niskih zimskih temperatura. Obod liske je u većem delu prost ili ka vrhu dvostruko testerast. Moţe da uspeva na visinama i iznad 2. pretplaninskih terena. duţine 4-9 cm. jabukolikog ili jajastog oblika. Zato su ovi plodovi ukusni i jestivi kako u sveţem (sirovom stanju).000 m. Lisna peteljka je kratka. a naliĉje plaviĉasto zeleno. Na Kopaoniku zajedno sa krivuljem do blizu 2. Privredni znaĉaj Plodovi mukinjice su sliĉnih kvalitetnih svojstava kao u svih Sorbusa. široke 5-8 mm. širine 2-4 cm.000 m. Ekofiziološke karakteristike Mukinjica je planinski grm. jajastog ili objajastog oblika. zapadne. Ova vrsta bi mogla da ima veliki znaĉaj u pošumljavanju goleti (naroĉito na većim visinama). Na našim planinama plodovi poĉinju da dozrevaju od poĉetka septembra. tako i kao vrlo kvalitetne preraðevine (pre svega marmelade i Ðemovi).Lišće je koţasto. juţne i jugoistoĉne Evrope (od Vogeza i Karpata do Pirineja). Na naliĉju liske je izraţeno 4-8 pari boĉnih nerava. koje rado jedu plodove mukinjice. kad i lista. a mogu se brati sve do prvih mrazeva.100 m zajedno sa krivuljem na severnoj ekspoziciji. a nije antagonista ni jednoj znaĉajnijoj vrsti biljaka. na planini Ošljaku. treba u ovom plodu istaći srazmerno veliku koliĉinu vitamina C i provitamina A (beta karotina).

starije su gole. sedeći. Plodnik je izgraðen od 5 karpela (oplodnih listića). Obilato raða svake godine. u osnovi sraslih listića i oko 20 prašnika. Cvetovi su dvopolni. sastavljeni od 13 do 21 listića. Izdvojene su dve forme oskoruša: f. Kao termofilna vrsta. kserotermna vrsta. ali joj više odgovaraju suva nego vlaţna zemljišta. a plodovi sazrevaju u septembru i oktobru. okruglastom. Listovi su neparno perasti. To je dugoveĉna voćka koja moţe da doţivi starost i do 500 godina. sa izraţenim ravnim i jakim deblom i sa širokom. Jedno stablo moţe dati i do 1. Ekofiziološke karakteristike Oskoruša je heliofitna. Cornus domestica Spach. brekanica. Mlade granĉice su sivkaste boje i maljave. skorušnjak Morfološke karakteristike Stablo oskoruše je lepo. relativno krupni (16-18 mm široki). Ona se u Srbiji sreće na toplim staništima. sivozelene boje. skoruša. Javlja se najĉešće pojedinaĉno ili u manjim skupinama. na vrhu ponekad dlakavi. u mladosti pauĉinasto maljavo. Pokoţica ploda je ţućkastozelene boje sa dopunskim crvenilom sa sunĉane strane ploda. Plodovi su mesnati. Drvo raste relativno sporo.000 kg plodova. obavijeni golim ljuspama. sivkastosmeðe boje. Kasnije boja kore se menja u tamnosmeðu. pravilno razvijenom krunom. duţine do 5 cm. ĉesto smolasto lepljivi. U plodu se nalazi 2-5 semenih komorica u kojima je po 2 semena tamnosmeðe boje. na peteljci dugoj 1-2 cm. Nije probiĉar prema zemljištima. skruš. Ostali narodni nazivi: oskorušnjak. zašiljenog vrha. Kora drveta je u mladosti glatka. Pogoduju joj kreĉna zemljišta. po obodu oštro testerasti. otporna je prema suši. To su pre svega klimatogena šuma (LJuercetum farnetto-cerris). debela je oko 2 cm i mestimiĉno uzduţno duboko ispucala. kudija. Cveta u maju. Privredni znaĉaj . U cvetu se nalazi 5 maljavih. Rasprostranjenje vrste Prostire se u Sredozemlju i srednjoj Evropi(od Korzike do <M>srednje Nemaĉke i od Francuske do Krima) U Srbiji se sreće kao stablimiĉno primešena vrsta u pojasu hrastova. od Fruške gore do Prokletija i od Drine do Timoka. Meso ploda je slatko i proţeto brojnim kamenim ćelijama. Pupoljci su najĉešće jajasto-kupasti ili zatupasti. pomifera (okruglasto-jabukolikog oblika). skupljeni u cvast gronju. kruškastog ili okruglastog oblika. Lišće je pri osnovi simetriĉno. domestica ili pyrifera (kruškastog oblika) i f. dugi oko 3 cm. Razmnoţava se semenom. Listići su izdušeno jajastog oblika. Adekvatno nadzemnom deblu i korenov sistem je dubok i vrlo razvijen.. zatim šuma grabića (Carpinetum orientalis ) i neke druge termofilne šume zaštićene od niskih temperatura i mrazeva. zelenkaste boje.Sinonimi: Pyrus domestica Smid. okruglaste ili široko klinaste osnove. visoko od 14 do 20 m.

Dok je lišće mlado. najĉešće kruškolikog oblika (mada ima tipova i jabukolikog oblika). Mlade granĉice su maslinastozelene do crvenkasto smeðe boje. uzduţno i popreko i poprima tamnosmeðu boju. koristi se u stolarstvu. duţine 2-5 cm. Drvo. oblikom podseća na lišće glogova. oporog. Duţine je oko 10 cm. Brekinja Fam. Lišće je na licu tamno. prijatnog ukusa. SORBUS TORMINALIS CRANTZ. Sa starošću kora ispuca plitko. Rosaceae Sinonimi: Crateagus torminalis L. sa vrlo izraţenim mnogobrojnim lenticelama. širine oko 10 cm. Pupoljci su na granĉicama naizmeniĉno rasporeðeni. crvenkastosmeðe boje i fine graðe. Kora drveta je u mladosti sjajna i glatka. duţine 12-18 mm. ĉvrsto. Donji par reţnjeva je najduţi odstojeći u odnosu na srednji nerv liske. širine 10-15 mm. Lišće je vrlo varijabilno. gronju. Cvetovi su sastavljeni od 5 kruniĉnih listića bele boje. Moţe se i ostavljati kao turšija. mestimiĉno maljave. dobra je pĉelinja paša. Plod brekinje je tipiĉna sinkarpna koštunica. koji su u donjoj trećini ili polovini srasli i pri osnovi maljavi. najĉešće sa dva stubića. U plodu se nalazi obiĉno 4 semena. marmelade kompote i rakije (bilo kao dodatak u proizvodnji jabukovaĉe ili kao ĉista oskoruševaĉa). Oko stubića je rasporeðeno do 20 prašnika. taninima. Reţnjevi su po obodu prosto ili dvostruko testerati.Ova vrsta se i gaji zbog svojih vrlo kvalitetnih plodova.. Cvet oskoruše. mokovnica Morfološke karakteristike Stablo brekinje je srednje bujno drvo od 12 do 16 m visine (retko i do 20 m). bukovnica. takoðe se moţe dodati i groţðu kod pravljenja mošta. Lisna peteljka je pljosnata. duţine do 7 mm. Stajanjem plod omekšava. gorkog ukusa.6%). Ostali narodni nazivi: brekulja. *** . Plod oskoruše je vrlo bogat suvom materijom (20-22%). sa uspravnim i pravim deblom. kolarstvu i tokarstvu. mineralnim materijama i drugim korisnim sastojcima. brek. jajasto-okruglastog oblika. a u punoj zrelosti smeðe boje sa vrlo izraţenim mnogobrojnim lenticelama bele boje. Vrh liske je kratko zašiljen. izduţeno-okruglaste. Duţno su rebraste. gnjili i postaje slatkog. guste jako razgranate krune. pektinima. Zbog navedenih karakteristika plod se moţe jesti u sveţem stanju (samo u gnjiloj fazi). Gornji parovi su sve kraći i sve kosiji prema glavnom nervu. Cvetovi su dvopolni. koji je pun nektara i polena. menja boju u smeðu. jabuĉnom kiselinom (oko 0. U poĉetku je brekinja crvenkastoţute. makolinica. bokunja. a na naliĉju svetlozelene boje. klinastoreţnjevito sa 3-5 pari reţnjeva koji su na vrhu zašiljeni. svetlozelene boje. Plod se ne konzumira odmah po berbi jer je tvrd. a moţe se vrlo uspešno preraðivati u sokove. sjajni i goli. breka. koje je teško. nepravilno. ima na naliĉju izraţene malje. invertnim šećerima (11-14%) sa dominantnim uĉešćem fruktoze nad glukozom.skupljeni u uspravnu cvast. Pyrus torminalis Ehrh.

stoje uglavnom pod pravim uglom u odnosu na osovinu lista i grade veliki ugao sa sledećim parom reţnjeva. typica . a reţnjevi vrlo duboko useĉeni. breviloba . 6. 4. U sveţem stanju se koristi u ishrani samo u fazi gnjilosti posle mrazeva. već se iskljuĉivo razmnoţava vegetativnim putem. Brekinja je izrazita entomofilna vrsta. . U prirodi se razmnoţava i semenom i vegetativno. a nešto manje vitaminima (vitamina C sadrţi oko 10 mg% kao većina sorti jabuke).kod koga lišće do jeseni zadrţava maljavost na naliĉju liske. 5. U okviru oba varijeteta mogu se sresti sledeće forme: 1. kitnjaka-graba. kao i vrh lista.dominantan oblik u okviru vrste. reðe u manjim skupinama. U mešanim šumama sreće se zajedno sa jarebikom i mukinjom. Zbog razvijenog korenovog sistema. a glavni oprašivaĉ joj je medonosna pĉela. f . za dobro uspevanje. Plodovi joj sazrevaju u septembru. var. sa lišćem kod koga se maljavost na naliĉju javlja samo u mladog lišća. useĉeni najviše do 1/4 polovine širine liske. Ekofiziološke karakteristike Brekinja raste u gotovo svim hrastovim šumama izuzev na aluvijumima. Rasprostranjenje vrste Opšta rasprostranjenost: Zapadna. semitorminalis . kissii . na istoku do Krima i Kavkaza.u koje je osnova liske manje-više usko klinasta.Već je istaknuto da su listovi u ove vrste vrlo varijabilni. macrophylla . 3. Na osnovu te razliĉitosti izdvojena su dva varijeteta i više formi Sorbus torminalis: 1. U odnosu na svetlost moţe se reći da je to vrsta polusenke. Sreće se širom Srbije kao stabilmiĉno primešena vrsta u mnogim šumama hrastovog pojasa. sunĉana i suva zemljišta. U tim sastojinama se najĉešće javlja pojedinaĉno.u koje su reţnjevi liske kratki. f . kao i u svetlijim submontanim šumama bukve. kitnjaka.u koje su donji reţnjevi liske upadljivo kraći. var. Voli kreĉna. inaeljuale . f. Cveta u maju i junu. Na vlaţnim terenima najĉešće ne razvija cvetove. 2.u koje je lišće krupnije od tipskog (moţe dostići duţinu 15-20 cm). 6. organskim kiselinama. f . Retko se sreće u ravnici. okruglasta ili srcasta.u koje je osnova liske široko klinasta. Ne podnosi staništa ekstremna u odnosu na vlagu i temperaturu.u koje je lišće dugo nekoliko cm i široko. taninskim materijama. kada postaje kašast. najĉešće tupi. f. stoje pod pravim uglom u odnosu na osovinu lista i grade veliki ugao sa sledećim parom reţnjeva. dugi i uski (više puta duţi nego širi).u koje su donji reţnjevi liske duţi od ostalih. 2. Plod se moţe koristiti na razne naĉine. Privredni znaĉaj Plod brekinje je izuzetno bogat suvom materijom. pinnatifida . mineralnim materijama. cuneata . juţna i srednja Evropa. longifolia . naroĉito u šumama sladuna-cera. istovremeno sa listanjem. Starenjem malje nestaju. šećerima. pogoduju joj duboka zemljišta.500 m nadmorske visine. f . Dopire do 1. f. na severu do Danske.

Dvopolni su. M.79-8. sa vrlo kratkom peteljkom (dugom 1.) i sirćeta. divo-groţðe. visine 6. ljubiĉastoplave boje. ofinki. Starije biljke su tamnomrke boje kore. tvrdo.3-20.montanum Sal.sladak i vrlo ukusan (sliĉan ukusu mušmule). bez sjaja. lenjire ili za gorivo.9-11. ţiliĉast i ima moć stvaranja izdanaka.2 mm dugo i 8. sastavljena od 4 do 5 listića. mastovnica.4 mm široko). Boje su crvenkaste. Koren je plitak.84-9.silvatica Bub. sa sitno testerasto nazubljenim ivicama.2-1. zelene boje i razgranata. Cvetovi su pojedinaĉni i javljaju se u pazuhu lišća. crvene ili zeleno-crvene boje. visine do 50 cm. Borovnica Fam. širine 6-6. Myrtillus niger Gil. Tuĉak je bledozelene boje. Drvo brekinje je crvenkasto-smeðe.260. brusovnica. Kod nas se sreće na visinama od 900 do 2. Lišće je jajastog. Sa obe strane je slabo maljavo. Vacciniaceae Sinonimi: V. U jesen postaje crvenkasto i opada. Ispred kruniĉnih listića nalazi se ĉašica. U jednom cvetu se nalazi 8-10 kratkih prašnika. natkriljuje krunicu. Stabalca su uspravna. crna jagoda. bogatih nektarom i polenom dobra medonosna biljka. ĉvrsto i dugotrajno. Plod je bobica. Plod brekinje sadrţi mnogo oporih materija (tanina. višegodišnji. klijavost oko 31%.38 mm. Polenova zrna su okrugla.49 g.5-4 mm.v. pektina) te se od najranijih vremena u narodnoj medicini koristi kao sredstvo za zaustavljanje proliva.5 mm i visine 3. U toj fazi se moţe preraðivati i u kompote ili pekmeze.6 mm). teško. Ĉašica je srasla sa plodnikom i nastavlja se na crvenu kratku peteljku (4-5. naizmeniĉno postavljeno i skoro sedeće. Na vrhu ploda nalazi se pupak (ostaci ĉašiĉnih listića). VACCINIUM MYRTILLUS L. V. likera. sa tupim ili oštrim vrhom. Morfološke karakteristike Borovnica je drvenast. sraslih krunuĉnih listića (što im daje zvonastu formu). Upotrebljava se kao kolarsko. za instrumente. sitno (14. Ostali narodni nazivi: borovnjaĉa.6 mm). tokarsko i stolarsko drvo. Oblika je okruglastog. gola. prekrivena obilatim pepeljkom. Ekofiziološke karakteristike Široko je rasprostranjena na visokim planinama. slabo sjajna ili mat površine.angulosum Dul. sa osnovom širokookruglastom ili srcastom. Plodovi se mogu koristiti i za proizvodnju raznih alkoholnih pića (vina. debeo i visok. nisko razgranat grm (ţbun). izduţeno jajastog oblika.000 m n. Sasušeni plodovi brekinje se mogu upotrebiti za dobijanje brašna koje se dodaje pšeniĉnom radi obogaćenja kvaliteta hleba. svetlozeleno.39 mm i mase od 0. preĉnika 7. sjajno. burum. I brekinja je zahvaljujući obilju cvetova-cvasti. rakije itd. .

osojnim. kako biljke. za razliku od V. mada moţe i pomoću semena. U planinskim podruĉjima. severnoj Aziji i Severnoj Americi. a na vlaţnim mestima i duţe. Borovnica se u prirodi razmnoţava vegetativno . sirupe. no nikad ne dobija intenzivno crvenu boju. U voćarskoj rasadniĉkoj proizvodnji. iako se autogamno oploðava. i V. moguće je njeno razmnoţavanje nadzemnim i korenovim reznicama. Privredni znaĉaj Privredni znaĉaj V. Maloj Aziji. na Kavkazu. na platoima blagim i strmim padinama. U takvim sluĉajevima u proleće izdanci izgledaju kao oprljeni vatrom. do sredine juna. Cveta od sredine maja. Na toplim ekspozicijama. Ova osetljivost se javlja zbog velikog broja stoma po stablu (150-160 na 1 mm<MĈ>2) ĉije subepidermalne ćelije stvaraju vodeno tkivo od 1-2 sloja ćelija. te je u stoĉarskim krajevima zbog toga ĉesto krĉe i pale. gde uĉestvuje u prizemnom sloju šumskih cenoza: Pinus peuce.uliginosum i V. akumulira mnogo antocijana.vitis idaea L. Na slabokiselim zemljištima biljke su slabo bujne i slabo rodne. Pteridio-Pinetum peucis. koje akumulira vlagu i ĉuva asimilaciono tkivo od prevelike zimske osetljivosti. Mongoliji. Vegetaciju poĉinje oko sredine aprila. Fenološki razvitak (naroĉito prve fenofaze) zavisi od nadmorske visine i ekspozicije. tako i ploda. Guste šume ne podnosi. kompote.To je acidofilna biljka koja uspeva samo na kiselim tipovima zemljišta ( pH -4. raste i pri difuznoj svetlosti u šumama. Plod je vrlo cenjena sirovina u industrijskoj proizvodnji za sokove. Luzulo-Fagion Lohm. Borovnica se sreće na raznim ekspozicijama. zakrţljava i slabo plodonosi. Podnosi intenzivnu insolaciju na visokim planinskim delovima. zbog stvaranja kiselog humusa. kad se nastani na jednom mestu. V. To borovnicu ĉini pomalo i kseromorfnom vrstom. Otpornost prema mrazu je slaba ako nije pokrivena snegom i ako je izloţena jakim zimskim vetrovima. Zbog izraţenog nektara u cvetu to je entomofilna biljka. Meðutim. mada se mogu sresti u manjem broju i na licu. Rasprostranjenje vrste Sreće se u juţnoj. Na visokim terenima ima je u zajednici sa V. stvara bogat kiseo humus i brzo se širi na sve strane. Stome lišća su uglavnom rasporeðene na naliĉju liske. marmelade. Zato je drvenasto tkivo na mladim izdancima vrlo slabo razvijeno. dok razvijena srţ sluţi kao akumulaciono tkivo. srednjoj i severnoj Evropi (u brdskim i planinskim podruĉjima). . Sreće se u brdskim i subalpskim acidofilnim šumskim zajedinicama. U jesen. spreĉava eroziju zemljišta. izdancima i semenom.5). Voli vlaţno i humusno zemljište. Pinetum silvestris-nigrae.korenovim izdancima. tj. myrtillus je kalcifobna biljka koja. Kao višegodišnja voćka ima relativno kratak vek.uliginosum L. na platoima i padinama.myrtillus je višestruk. Sazrevanje plodova poĉinje krajem jula i traje do kraja avgusta. Pinus mugo. pred opadanje lišća. Na Balkanskom poluostrvu (sem Grĉke) vrlo je rasprostranjena. istiskuje najkvalitetnije trave za pašu. Myrtillo-Pinetum peucis.vitis idaea. no najviše na severnim i zapadnim. Zaštitni plutasti sloj na vegetativnim izdancima stvara se sporo (traje 3-5 godina).

Od nje se razlikuje po zaobljenim svetlomrkim ili crvenkastim stabalcima. konĉast. Lišće je svetlo do bledo zelene boje.slatka i dr.0 mm. arbutin i dr. inozit. 8-15% šećera. a lisna drška kratka (1. vitamine B grupe. no ne izlazi iz otvora krunice.2-1.4-0. 0. 0. rubrum Gil.1 do 13. od koje u maju i junu pĉele koriste nektar i prave aromatiĉan. VACCINIUM ULIGINOSUM L.9-9 mg%). Cvetovi su pojedinaĉni ili po dva u pazuhu lišća. Plava borovnica Fam. crvenkast ili svetle boje med. antidijaretiĉno sredstvo pri upali sluzokoţe ţeluca i creva.5 mm i širine od 6. Sadrţi: od 10 do 17% suve materije.myrtillus .8% organskih kiselina. Tuĉak je nešto viši od prašnika. 0. Krunica je sastavljena od 4 do 5 belih do bledocrvenih listova izduţeno-cilindriĉnog oblika i povijenih nadole. Vaccinium myrtillus je i medonosna biljka.8 mm). Ĉašica je srasla sa plodnikom. Ostali narodni nazivi: mlajevka. povoljno deluje na poboljšanje vidnog purpura. Sledećih godina razgranjavanje naglo opada.. . koje se nalazi na vrhu kratkog boĉnog jednogodišnjeg prirasta povijenog nadole. srednje duţine od 10. a cvetne drške duţine oko 3-4 mm.. Moţe da se koristi i u sveţem stanju. ali se ekstrahuje pri pripremanju ĉaja. dok jednogodišnji polegnuti izdanci od korena imaju nekoliko razgranjavanja. koji su kruti i malo polegnuti. duţine oko 5 mm. Obod liske je ceo.myrtillus.3% mineralnih materija. Karotin je nerastvorljiv u vodi. Takoðe deluju i protiv parazitskih glista. Myrtillus grandis Bub. Myrtilus uliginosum L. ukusan. Skeletni delovi nisu dugog veka. 1012% masti. vitamin C (od 40-260 mg%). glukozide-erikolin i vakcinin. V. koji je sastavni deo boje plodova. Prirasti su rasporeðeni na višegodišnjim skeletnim granĉicama. Oblik liske je jajast ili eliptiĉan. Nešto je bujnija.5-2% celuloze.Boje je zelene do ljubiĉastozelene i ima izraţene oble zupce na vrhu. K Mg. Plodovi i lišće se koriste u farmaciji i narodnoj medicini. Ima dosta krupne pupoljke. Širine je oko 3 mm. 290-416 mg% taninskih materija. razgranjava se do 80 cm visine.8-1. 0. zatim bojenih materija (mirtilin . Lišće je sitno. cvetna borovnica Morfološke karakteristike Sliĉna je vrsti V.biljni insulin i neomirtilin koji sniţavaju višak šećera u krvi dijabetiĉara). Skorija saznanja ukazuju da mirtilin (mešavina antocijana i glikozida).72 mg% karotina i oko 85 mg% vitamina C. Suvi plodovi su vrlo efikasno. Sok (zbog izuzetno tamnocrvene boje) moţe da posluţi i kao bojadiser alkoholnih i bezalkoholnih pića. sa izraţenom mreţastom nervaturom.. Plod je vrlo bogat hranljivim materijama. Vacciniaceae Sinonimi: V. Lišće borovnice sadrţi oko 4. na naliĉju sivo zeleno. Cvet je hermafroditan. ciliatum Gil. Duţine je oko 3 mm. hemoroida i sniţavaju šećer u krvi kod dijabetiĉara. crnozrna borovnica.1 do 9. karotin (3. Lišće je nešto deblje no u V. crna borovnica. sa zaobljenim vrhom.1-1.6% pektina. P.

Oblika je okruglastog. moţe da se razmnoţava generativno i vegetativno (izdancima i nadzemnim i korenovim reznicama). Ima veliki broj stoma. Pokoţica je tanka. Plodovi V.96-8.23 do 7. Sreće se na kamenitim terenima. u Nemaĉkoj i Švajcarskoj se sreće na 300 m n. Zrenje plodova je od kraja jula do kraja avgusta.uligonosum se ranije budi (poĉinje sa vegetacijom).2 mm. na Pirinejima do 2.myrtillus. Cvet ima malo neprijatan miris.v.86 mm i duţine 6. Privredni znaĉaj V.tanak i zelene boje. ali je industrija sokova ne traţi zbog neobojenosti soka.v. kako na planinskim grebenima (platoima). Cveta obiĉno od treće dekade maja do druge dekade juna. U prirodnim populacijama. samo ukoliko je pokrivena snegom.myrtillus.uliginosum zauzima visokoplaninske terene. Sreće se širom Balkanskog poluostrva (izuzev Grĉke). Zato nešto bolje podnosi sušne uslove.31 g. u nešto manjem obimu nego V. Prašni konci su bele boje. Duţine su oko 2.5 mm. U pogledu fenologije razvitka V. obavezno stradaju od mraza.myrtillus. bljutavog ukusa (zbog malog sadrţaja kiseline i vitamina C). Nešto je manje rodnosti. . pri vrhu nešto širi. pašnjacima. Ekofiziološke karakteristike Na Alpima.0) i silikatnu geološku podlogu. Upotreba plodova je sliĉna kao i V. Severnoj Americi i na Grenlandu. kašasto. sliĉno kao i V. razmnoţava se izdancima i semenom. Plod je srednje mase od 0. širine oko 1. Sok je takoðe neobojen. jer je rasprostranjeno pogrešno mišljenje da su joj plodovi otrovni. sa nešto manjim otvorima no u V.v. Sreće se na razliĉitim ekspozicijama.4 mm. U narodu se vrlo malo koristi. stranooplodan je i entomofilan. biljke koje su pod uticajem jakih vetrova. tj. oko 8% šećera (od ĉega invertnih 7% a saharoze 1%). Voli kiselu reakciju zemljišta ( pH 4.700 m n.myrtillus .myrtillus. tako i na osojnim stranama i padinama. No.myrtillusa.5-5. Rasprostranjenje vrste Sreće se u srednjoj i severnoj Evropi. Ovo mišljenje je pogrešno jer se radi o vrsti takoðe izuzetne biološke vrednosti ploda. cilindriĉnog i jajastog. Ima 6-8 prašnika pravilno rasporeðenih oko tuĉka. Poseduje izraţenu otpornost na zimske mrazeve. juţnoj Evropi (samo u brdsko-planinskom podruĉju). tresetištima. Aziji. Obrazuje nešto jaĉi humus od V.23 do 0.3-1.uliginosum sadrţe 7-9% suve materije. Biljka moţe dugo ţiveti (40-70 godina). (Hegi .myrtillus. U plodu se nalazi sitno seme. dok je kod nas granica rasprostranjenosti ove vrste do 1. gde spreĉava eroziju zemljišta. koje su najviše rasporeðene sa donje strane liske. otkrivene od snega. u zavisnosti od nadmorske visine i ekspozicije lokaliteta. meso zelenkasto. sa izraţenim pepeljkom sive boje. Plod je tamnoplave do crne boje. Antere su zlatno ţute.700 m n. U rasadniĉkoj proizvodnji. 1963). kasnije cveta i kasnije sazrevaju plodovi (7-10 dana) u poreðenju sa V. u zoni listopadnih i ĉetinarskih šuma. širine od 7. duţine 1. Nešto je krupniji nego kod V.52 mm.

borovka. visine od 7.000 m n. u subalpskom regionu. brusnik. Plodovi.800 m n.31 g i manja je od bobica V..12-7.Vaccinium rubrum Dub.5 mm i širine od 8.). Ekofiziološke karakteristike U Evropi je na planinama ima do alpskog pojasa (i preko 3. sjajno. crvena borovnica Morfološke karakteristike Vaccinium vitis idaea L. humidna podruĉja i sveţije poloţaje. zvonastog su oblika i nalaze se na vrhu višegodišnjih granĉica. tamnocrvene boje. Ima vrlo sitno seme. sadrţe nešto više benzoeve kiseline i pri većoj upotrebi deluju narkotiĉno (ali ne i otrovno). To je takoðe acidofilna vrsta (sa pH 4-5. srednje duţine od 17.. Imaju bledoroze boju. Myrtillus eÐigua Bub. Masa bobica kreće se od 0.7 do 1. roze boje.5). Koren je jako razvijen i plitak. Postepeno dobija crvenu obojenost. Kod nas se sreće na visinama od 1. samo što su zelene boje (na sunĉanoj strani mogu biti i crveni).25 mg% itd. Cvet je hermafroditan.v. kao i lišće se razlikuju od drugih borovnica. Cvetovi su skupljeni u cvast .35 mm. a širine 6. VACCINIUM VITIS IDAEA L. Meso ploda je soĉno. Ostali narodni nazivi: crvenoplodna borovnica. vrisinja.uliginosum. Po obliku su najĉešće loptaste.0 do 8.. Istih osobina su i ĉašiĉni listići. Lišće je jajasto ili eliptiĉno i po obliku sliĉno V. Granĉice su joj oble.v. maljave ili ljuspaste.10 do 0. Tuĉak je dugaĉak i viri iz krunice. Bobice su gusto skupljene u grozdu. Lisne drške su kratke (od 1. do 50 cm visine. 1964) u poreðenju sa ostalim vrstama borovnice. debeli i maljavi. Voli severne ekspozicije. Kruniĉni listići su srasli u donjoj polovini. dok su u gornjoj izdvojena ĉetiri dela ĉiji su vrhovi blago povijeni nadole. širine 4-5 mm i visine 6. Cvetne drške su kratke. V. Vaccinaceae Sinonimi: Vitis idaea puncata Moen. je nizak polegli ţbun.grozd (najĉešće po 10 cvetova). Plodovi. Plod je u poĉetku bele boje.slobodnih kiselina oko 0.uliginosum . sa neznatnim suţenjem u delu prema peteljci. Lišće je zimzeleno. Naizmeniĉno je postavljeno. a naliĉje bledozeleno sa tamnomrkim rasutim ţlezdama po celoj podvijenoj ivici. taninskih materija oko 65-75 mg%.09 mm. gorko-nakiselog ukusa. Ima veliku mogućnost formiranja izdanaka. u vršnom delu nešto šire.6 mm. meðutim..5-7 mm. brašnjaĉa.myrtillus i V. citat po Jovanoviću. za njenu zemljišnu . Ima najdeblji list (oko 325 mikrona po Lohr-u . karotina oko 0. Brusnica Fam.6%. maljave. polumeseĉastog oblika. Lice liske je tamnozeleno. sitno. tj. Prašnici (8-10) su sivi.87-7. brašnjavo. tupo zaobljeno ili blago useĉeno.4 do 18.700-1.idaea puncitifolis Gray. beliĉastog soka. U gornjem delu ploda nalaze se ostaci ĉašiĉnih listića. da bi u punoj zrelosti bio potpuno crven.9 mm). koţasto. bledo i trpko.

kako zbog udaljenosti njenih staništa od naselja. Vaccinium vitis idaea L.252. tako i semenom. Kanengiesser (citat po Hegi-u) je našao ţbun. Plodovi sazrevaju od kraja avgusta do prve polovine oktobra.5% suve materije. a sa zelenom galicom ( FeSO4 ) i stipsom za bojenje tkanina. sirup. sa stablom debljine 2. U prirodi se razmnoţava kako vegetativno (korenovim izdancima). U sveţem stanju plodovi se mogu dugo saĉuvati (20-30 dana duţe od ostalih borovnica). što verovatno doprinosi dobroj transportabilnosti i dugom ĉuvanju plodova u sveţem stanju (plodovi pod snegom mogu ostati sveţi sve do proleća). Ðem. . 0. Maloj Aziji.5% organskih kiselina. i dr. List se koristi za smanjenje urina u organizmu. 1. stome se uglavnom nalaze na naliĉju. 1. Entomofilno se oprašuje. Sreće se u zajednicama Pinus mugo.2% pektina. tanin.vitis idaea sa razvijenim korenovim sistemom uĉvršćuje zemljište planinskih platoa i padina spreĉavajući eroziju. fruktoze 5% i dr. 0. 1. Cveta od druge dekade juna do kraja prve dekade jula. Plodovi brusnice sadrţe: 14-18. Severnoj Americi i na Grenlandu.vitis idaea su ĉetinarske i mešovite šume. Za preradu posle berbe treba ih brzo pulpirati ili zamrznuti. 25-60 mg% vitamina C. Ekološki je vrlo bliska V.2% celuloze. je višegodišnji ţbun.6% mineralnih materija. kao i ostale dve vrste. 240-330 mg% vitamina P. marinirani (sa sirćetom). Plodovi se koriste u sveţem stanju. Plodovi se mogu koristiti i kao taninski materijal za štavljenje koţe. No. Kseromorfno lišće ima posebnu graðu.myrtillus i zato se ĉesto sreću zajedno.8-2. Ona je dobra medonosna biljka. Ne podnosi ekstremne klimatske i zemljišne uslove.5-2. ostavljeni kao turšija ili preraðeni u sok.6-2.2 cm. U našoj zemlji ne zauzima velika prostranstva. jer sadrţi arbutin.5-0. retko na licu lista.). Otporna je na mraz. Piceetum eÐcelsae serbicum Greb.rizosferu. njenim širenjem istiskuju se kvalitetne trave na pašnjacima (jer je antagonista mnogim Graminaeae).1% belanĉevina. kinin i dr. Ĉaj od cveta. plodovi su joj izuzetno kvalitetni. Stanovnišvo je mnogo ne bere. Stanište V. 0. moţe da se razmnoţava pored izdanaka i reznicama.4% masti. Sadrţe i benzoevu kiselinu u vezanom i slobodnom stanju.40% taninskih materija. Privredni znaĉaj V. kompot. . sušeni. gvoţða i dr. 0. tako i zbog nepoznavanja upotrebne vrednosti ploda. protiv proliva i dr. Na Balkanskom poluostrvu je rasprostranjena u brdsko-planinskom podruĉju (izuzev Grĉke). U rasadniku. Kao i u prethodne dve vrste borovnice. star 13 godina a Rosental . Rasprostranjenje vrste Sreće se u Evropi. marmeladu i dr. To je zimzelena biljka. oko 10% šećera (glukoze 4%. u asocijacijama Junipero-Bruckenthalietum Horv. karotina.drugo stablo staro 14 godina.5-1. ali samo uz obavezan sneţni pokrivaĉ. relativno kratkog veka. Aziji.3-0. ploda i lišća brusnice je dobar za upale bubrega.

crna šibikovina Morfološke karakteristike Stablo je u obliku listopadnog ţbuna ili manjeg drveta. zapadna Azija. Osnova liske je plitko srcasta ili okruglasta. Lisna peteljka je dlakava duţine 1-3 cm. izduţeno-jajastog ili eliptiĉnog oblika. Pupoljci su naspramno rasporeðeni i goli. a plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru. a razmnoţava semenom i vegetativno. na silikatnoj i kreĉnjaĉkoj geološkoj podlozi. udikovina. guste krune. Ekofiziološke karakteristike Crna udika raste na svetlim i toplim staništima u nizinskim i brdskim regionima. neprika. Sinonimi: Viburnum tomentosum Lam. Ostali narodni nazivi: šibikovina. a kasnije golo. Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje . Crna udika cveta u aprilu i maju. Na cvetnim granama lišće je 4-10 cm duţine i 3-7 (-9) cm širine. bez zaštitnih ljuspi. Sreće se preteţno u termofilnim šumama cera i sladuna. Reţnjevi krunice su tupi. ţućkastobele boje. Krunica je taĉkasta. a obod oštro nazubljen. Privredni znaĉaj . Sve cvetne drške su više-manje dlakave. raste preteţno na kreĉnjaku. Takoðe je ĉesta u šumama belog graba.VIBURNUM LANTANA L. U Srbiji je široko rasprostranjena na pomenutim staništima. više-manje prekriveno gustim zvezdastim dlakama. Lice liske je tamnozelene boje. Boĉnih nerava ima 6-12 pari.juţna Evropa. Cvetovi su dvopolni. preĉnika 6-8 mm. vrh kratko ušiljen ili tup. Zupci ĉašice su mali. za 1/2 duţi od cevi krunice. zelene boje ili samo duţ nerava zvezdasto dlakavo.000 m. duţine 7-8 (10) mm u poĉetku zelene. Oprašuje se entomofilno. zatim crvene i u punoj zrelosti sjajno crne boje. kalina. šibika. sive boje. Prašnici su goli. Plod je koštunica jajastog ili jajasto-eliptiĉnog oblika. Crna udika Familija: Caprifoliaceae Adans. Lišće je jajastog.skupljeni u cvasti koje se nalaze na vrhovima mladih izdanaka. hudika. za polovinu duţi od krunice sa anterama ţute boje. Naliĉje liske je obiĉno u poĉetku dlakavo. visine 1-3 m. trouglastog oblika. Kora na stablu i starijim granama je sive boje i ljuspasto ispucala. a gaji se i kao dekorativna vrsta. Cvetovi su na drškama trećeg ili ĉetvrtog reda. U višim predelima na visinama do 1.

Gray Ostali narodni nazivi: kalina. . spljošten.kod koga su listovi sa naliĉja uglavnom glatki (dlakavi su samo u pazuhu glavnog i boĉnih nerava prvog reda). troreţnjeviti. Lisna osnova je ravna do slabo srcasta. "ptiĉjeg lepka". Grane crne udike.kod koje su cvetovi po obodu sterilni. a mladi izdanci su goli. VIBURNUM OPULUS L. Pored plodova i kora crne udike sadrţi veliku koliĉinu tanina te se koristi za dobijanje tzv. šibika. a naliĉje svetlozeleno.. Cvetovi su skupljeni u štitaste cvasti. vina. Cvetovi oboda cvasti su sterilni. sa većim kruniĉnim listićima nego što su ostali. 3. *** U okviru ove vrste izdvojene su dva varijeteta i dve forme: 1. Ponekad vršni listovi mogu biti celi ili sa slabo izraţenim reţnjevima i tada su najĉešće eliptiĉni. troreţnjeviti i sa nepravilno nazubljenim reţnjevima. rasicii Gajić . Isko su plodovi aromatiĉni. najĉešće troreţnjeviti ili petoreţnjeviti. tj. Plodovi su koštunice okruglastog ili široko-eliptiĉnog oblika. dok su pri vrhu smeštene dve sedeće ţlezde. crvene boje. golo. Sinonimi: Viburnum glandulosum Salisb. prethodno tretirani niskim ili visokim temperaturama. var ..5-4 m. nekada gusto dlakavo ili golo. a ostali dvopolni. Crvena udika Familija: Caprifoliaceae Adans. koje su duge. opulus . Na cvetnim granama su listovi 5-10 cm duţine i širine. Pri osnovi lisne drške dva konĉasta zaliska su ĉesto srasla sa njom. šibikovina Morfološke karakteristike Stablo je u obliku ţbuna ili manjeg drveta visine 1. var.kod koga su listovi sa naliĉja gusto. Ðemove i dr. I ova vrsta se zbog lepog habitusa gaji u parkovima i vrtovima kao dekorativna. koje se nalaze na vrhu mladih granĉica. Lice liske je tamnozelene boje.F. hudika. 2. Ostali cvetovi su dvopolni (hermafroditni). a samo u pazuhu nerava sa ĉupercima dlaka. sa okruglastom. Lisna drška je 4-5 puta kraća od liske. Pupoljci su naspramni sa dve spljoštene zaštitne ljuspe. Ovi plodovi se mogu jesti samo preraðeni u ţelee. koriste se u narodnoj radinosti za pletenje korpi. Opulus palustris S. lemprika. 8-10 mm duţine. bekovina. Uglovi reţnjeva su zaobljeni. opulus . oko 5 mm u preĉniku. Prašnici su duţi od krunice. f. dlakavi. klinastom ili srcasto useĉenom osnovom. Plod je duguljasto jajast. kalinovina. tanke i elastiĉne. sokove. U starijih grana kora je sivkasto-mrkoljubiĉaste boje. nazubljeni i uglovi reţnjeva oštri. Listovi su široko jajastog do okruglastog oblika. ţućkaste boje. meko. slatkasti i soĉni ne treba ih jesti u sveţem stanju jer u većoj koliĉini mogu izazvati neţeljene posledice u vidu probavnih poremećaja zbog prisustva nekih glikozida.Zrele koštunice crne udike se mogu smatrati uslovno jestivim.

bele boje. lozica. Rusiji. zapadnoj i severnoj Aziji. Ĉesto se javlja i na većim nadmorskim visinama (na Tari do 1. kulturne evropske loze). Ekofiziološke karakteristike Crvena udika raste na aluvijalnim vlaţnim staništima. zaĉini za jela od mesa i dr.kod koje su svi cvetovi sterilni. na vlaţnim staništima. f. a razmnoţava semenom (generativno) i vegetativno. Šumska loza Familija: Viticeae Sinonimi: Vitis vinifera-silvestris NJild. taninima (oko 3%). Pre upotrebe treba ih izlagati ili niskim ili visokim temperaturama. mineralima i manje šećerima (oko 3%).sreće se u celoj Evropi (u Norveškoj ide do 67 stepena). Oprašuje se entomofilno. Kanadi. U medicini se koristi kora crvene udike. U Srbiji se sreće na pomenutim staništima kao primešana vrsta.080 m). U Americi se najĉešće od njih zbog velikog prisustva pektina prave ţelei i Ðemovi. Zbog prisustva saponizida i alkaloida viburnina u sveţem stanju su gorkog neprijatnog ukusa. Privredni znaĉaj Plodovi crvene udike su bogati vitaminom C (oko 40 mg%). vinjaga.april i maj. pastrica Ovu vrstu je 1805. Rasprostranjenje vrste Opšte rasprostranjenje . Zbog lepog opšteg izgleda crvena udika se ĉesto gaji u parkovima i vrtovima kao ukrasna vrsta. a u većoj koliĉini i otrovni. likeri. Ĉeškoj i dr. Crvena udika cveta u proleće . Najĉešće se javlja u nizijskim vlaţnim šumama. godine izdvojio Gmelin iz populacije vrste Vitis vinifera (tzv. severnoj Africi. Drvo se koristi za sitne rezbarije (pravljenje ĉibuka). Morfološke karakteristike . plod i list. Sok od zrelih plodova moţe da se koristi i kao sirće. U Rusiji se prave sokovi. U Nemaĉkoj se semenke crvene udike upotrebljavaju kao zamena za kafu. sterile . pektinima. a u narodnoj medicini cvet.4. Ostali narodni nazivi: divlja loza. Plodovi joj sazrevaju u avgustu i septembru.) plodovi crvene udike se preraðuju. VITIS SILVESTRIS L. U nekim zemljama (SAD. najĉešće kao vrsta u spratu ţbunja razliĉitih šumskih fitocenoza. vitaminski koncentrati. skupljeni u loptaste cvasti. Interesantna je kao dekorativna forma. pri ĉemu se otrovni sastojci razaraju. vina.

duţno ispucana. Vitis silvestris obilno cveta. ploda.centralna. Razmnoţena semenom razvija duboku ţilu srĉanicu i razgranat korenov sistem. juţna i jugoistoĉna Evropa. naroĉito pri selekciji i hibridizaciji sa sortama Vitis vinifera . Pomoravlju. nepravilno kruškastog oblika. koje su krupne. skupljeni u cvast-grozd. od koje znatno bolje podnosi niske temperature. Cvetovi se javljaju posle listanja. Listovi su vrlo raznovrsnog oblika i veliĉine. Listovi su naizmeniĉno rasporeðeni. Privredni znaĉaj U privrednom pogledu do sada nije korišćena. koja se bavi gajenjem sorti i selekcija voćaka. a vegetaciju završava u novembru. Bobica sadrţi 1-4 semenki. Iako dugoveĉna biljka. "divlja loza" pokazuje ogromnu varijabilnost u odnosu na oblik i veliĉinu lista. na koje se kaleme . Bobice su najĉešće okruglastog ili jajastog oblika. Ekofiziološke karakteristike Šumska loza se razvija na aluvijalnim ili kamenitim terenima u blizini reka. Rasprostranjenje vrste Opšta rasprostranjenost . U Srbiji se sreće sporadiĉno u: Posavini. razgranata u vršnom delu ili umesto nje se razvija cvast. Sreće se na visinama do 500 m n. dokle dopire submediteranska klimatska zona. Nasuprot lista nalazi se po jedna rašljika. oţiljavanjem mladih delova stabla lastara. koji ne podnosi zasenu. Izraziti je heliofit. To je termofilna vrsta.sitni. zasluţuje veću paţnju.v. Lisna drška je duţine oko 8-10 cm. sa izrazito debelom crnom ili crvenkastom pokoţicom i malim mesom ploda. KORIŠĆENJE DIVLJIH VRSTA VOĆAKA U VOĆARSKOJ PRAKSI U prirodnim ekosistemima Srbije evidentirano je oko 100 divljih vrsta voćaka. Sremu. U voćarskoj praksi naše zemlje. Priĉvršćujući se na susedna stabla. moţe izrasti do 1015 m visine i preĉnika oko 10 cm. ali zameće malo plodova. koja starenjem nestaje. tj. neugledni. Plodovi sazrevaju u toku septembra. Cvetovi su dvopolni. (od celih do petodelno useĉenih liski). Kora stabla joj je tamnobraon boje. Šumska loza se razmnoţava semenom kao i vegetativno. Uspeva na najrazliĉitijim tipovima zemljišta (bez obzira na geološku podlogu). Sreće se najĉešće u šumama luţnjaka i jasena (LJuerceto-FraÐinetum serbicum Rud. Meðutim.. koristi se samo jedan manji broj divljih vrsta voćaka za proizvodnju generativnih podloga. u prirodi se retko sreću stari primerci. kako je još zovu. kao i kod mladih lastara se javlja maljavost. semena i dr. Kod njih. pa ĉak i na zaslanjenim zemljištima. zelenkasto-ţućkasti. višeslojna. Slabo zametanje ploda je naroĉito izraţeno na kamenitim terenima i u izrazito sušnim godinama. toliko koliko je i liska duga. koja podnosi malu zemljišnu vlagu i znaĉajnu koliĉinu relativne vlage u vazduhu. jugozapadna Azija i severna Afrika. što se moţe uoĉiti iz izrazito rehuljavog grozda.Šumska loza ili. poĉetkom juna.) i u šumama sveze Alnion glutinosae Malc.

Neke sorte okalemljene na njoj ne daju dobar kvalitet ploda (krasanka. Nešto manji znaĉaj imaju vrste: Pirus amygdaliformis. klerţo. jer kasnije završava vegetaciju. Malus silvestris (šumska jabuka) je najzastupljenija generativna podloga jabuke u našoj zemlji. kreĉna zemljišta i aridnu klimu. Sa sortama kruške ima dobar vegetativni afinitet.je reðe korišćena podloga za krušku. Sorte okalemljene na xanarici brzo rastu. Neke sorte šljiva nemaju dobar afinitet sa njom (kalifornijska plava. Ima odliĉan afinitet za sortama trešnje i višnje. Naroĉito je pogodna za kalemljenje okuliranjem. Nema dobar afinitet sa sortama trešnje zbog ĉega su one kraćeg veka. kreĉna zemljišta. za izrazito severne poloţaje. Prunus cerasifera (xanarika) je najzastupljenija generativna podloga za šljivu i kajsiju. Prunus mahaleb (magriva) . Crataegus oxyacanta i Crataegus nigra (beli i crni glog) se koriste (samo u . dobre. a sorte okalemljene na njoj postaju osetljive prema mrazu. Crataegus monogyna. Pogodan je kao podloga za suva. Seme joj je dobre klijavosti. Sorte kajsije okalemljene na xanarici ranije stradaju od apopleksije. Prunus avium. Sorte na njoj su bujne. Pirus communis. Sorte okalemljene na njoj su manje bujnosti. Ima dobar vegetativni afinitet sa svim sortama. Prunus avium (trešnja vrapĉara) je najraširenija generativna podloga za trešnju i višnju.sorte.). i dr. Najbolje joj odgovaraju vinogradarska podruĉja. dugoveĉne i redovno i dobro raðaju. zimska dekantkinja). Prunus cerasifera. aridne rejone i siromašna. kamenita. Juglans regia (obiĉni. Sorte okalemljene na njoj su bujne. Pirus amygdaliformis (slanopaða) . stenli i dr. rodne i dugoveĉne. što je vrlo znaĉajna osobina. Ona je otpornija prema mrazu od trešnje vrapĉare. Kao podloga nije pogodna za teţa zemljišta na većoj nadmorskoj visini. velike su rodnosti i dugoveĉnosti. kamenitim i kreĉnim zemljištima. Sa sortama višnje ima relativno dobar afinitet. Kao podloga ima dosta dobrih osobina ali i nedostataka. Kao podloga ima niz dobrih proizvodnih osobina: otporna je prema mrazu i suši i relativno otporna prema prouzrokovaĉima najopasnijih bolesti kruške. Crataeugus nigra i Sorbus domestica. Sorte okalemljene na njoj mogu da se gaje kao stablašice (sa izrazitim deblom). Prunus amygdallus (badem) je najĉešće korišćena generativna podloga za badem. domaći orah) je najzastupljenija generativna podloga za sorte oraha u našoj zemlji. Pirus communis (divlja kruška) je najzastupljenija generativna podloga kruške u našoj zemlji. Crataegus monogyna. a pojedine nemaju dobar vegetativni afinitet. Prunus amygdall. Corylus colurna (meĉja leska) je najbolja generativna podloga za lešnik. redovne rodnosti i dugoveĉne. daju dobar kvalitet ploda i dobro se ĉuvaju. Seme ove kruške ima visok procenat klijavosti. manje dugoveĉnosti. Kao podloga pokazuje niz dobrih osobina: otporna je prema ekstremnim ekološkim ĉiniocima (mrazu i suši). U rasadniĉkoj proizvodnji najveći znaĉaj kao podloge imaju vrste: Malus silvestris. Ona je pogodna kao podloga za juţne. Jabuke okalemljene na njoj imaju dugu mladalaĉku nerodnost. Corylus colurna. Sorte na njoj su bujne. rodne i dugoveĉne. Sorte badema okalemljene na njemu su bujne. Sorte okalemljene na njoj su manje bujnosti. Nije probiraĉ prema zemljištima i moţe da se gaji na većim nadmorskim visinama. a moţe uspešno da se gaji i na većim nadmorskim visinama. Pogodna je za dublja i plodna zemljišta severnijih rejona. Nije probiraĉ prema zemljištima. kamenita. Uspeva na manje dubokim i kreĉnim zemljištima. Sorte okalemljene na njemu su bujne. a plodovi su dobrog kvaliteta. U našoj zemlji se relativno malo koristi jer se lešnik uglavnom gaji na izdanku.Sejanac magrive se koristi kao podloga za sorte trešnje i višnje na suvim. Prunus mahaleb i Juglans regia. dobre rodnosti i dobrog vegetativnog afiniteta.

Za sada je to samo pretpostavka. a moţe uspešno da se gaji i na većim nadmorskim visinama. detaljnim prouĉavanjem divljih srodnika gajenih voćaka niko ozbiljnije nije bavio. U interesu voćarske nauke i prakse u budućnosti bi trebalo da se otpoĉne sa sistematskim radom na prouĉavanju divlje flore voćaka. Jabuke okalemljene na njoj imaju dugu . vrlo retko se u našoj zemlji kao generativne podloge koriste i: Sorbus domestica (za kalemljenje oskoruše). jer se u našoj zemlji. astei ) i dr. Crataegus monogyna. Pirus communis. Prunus avium. V. višnja (Prunus fructicosa ). DIVLJIH VRSTA VOĆAKA ZA VOĆARSKU NAUKU I PRAKSU Voćarstvo kao nauka i grana poljoprivrede bavi se prouĉavanjem i proizvodnjom manjeg broja vrsta voćaka. Kao podloga pokazuje niz dobrih osobina: otporna je prema ekstremnim ekološkim ĉiniocima (mrazu i suši). One su po svom poreklu uglavnom iz Azije i Evrope. se ne sreću u prirodnim ekosistemima Srbije. Nije probiraĉ prema zemljištima. nekih sorti šljiva (Prunus cerasifera i Prunus spinosa ). i dr. V. oraha (Juglans regia ). nekih sorti jagode (Fragaria vesca.ekstenzivnom voćarstvu) kao generativne podloge za krušku. kestena (Castanea sativa ). Veći broj vrsta voćaka koje se gaje u Srbiji sreću se u tzv. nekih sorti badema (Prunus amygdallus) . Crataeugus nigra i Sorbus domestica. trešanja (Prnus avium ). Sorte okalemljene na njoj su bujne. Corylus colurna. koristi se samo jedan manji broj divljih vrsta voćaka za proizvodnju generativnih podloga. Prunus cerasifera. Meðutim. Malus silvestris (šumska jabuka) je najzastupljenija generativna podloga jabuke u našoj zemlji. japanskih šljiva (Prunus salicina ) i visokoţbunaste borovnice (Vaccinium corymbosum. Castanea sativa (za kalemljenje kestena) i Corylus avellana (za kalemljenje sorti lešnika). U rasadniĉkoj proizvodnji najveći znaĉaj kao podloge imaju vrste: Malus silvestris. lešnika (Corylus avellana) . pa se moţe pretpostaviti da je njihov primarni gen centar porekla sa ovih prostora. U tim prouĉavanjima posebno bi se trebalo pozabaviti identifikacijom porekla (mesta postanka) divljih vrsti voćaka i njihovih srodnika jer naša zemlja blagodareći povoljnom geografskom poloţaju i klimatskim uslovima raspolaţe obilnim populacijama raznorodnih vrsti voćaka. kajsije (Prunus armenises ) dunje (Cydonis oblonga ). dasyphyla ). KORIŠĆENJE DIVLJIH VRSTA VOĆAKA U VOĆARSKOJ PRAKSI U prirodnim ekosistemima Srbije evidentirano je oko 100 divljih vrsta voćaka. austale i V. nekih sorti crvena ribizle (Ribes petreum i Ribes multiflorum ). M. koja se bavi gajenjem sorti i selekcija voćaka. amygdaliformis ). Fragaria viridis i Fragaria moschata ) i dr. već jedino u kolekcijama kako introdukovane vrste ili gajene u obliku sorti. nekih sorti jabuka (Malus silvestris. dunju. Prunus mahaleb i Juglans regia. koje su rodonaĉelnici sorti: breskve (Prunus persica ). pouzdano se moţe tvrditi da se u spontanoj flori Srbije sreću rodonaĉelnici sorti: krušaka (Pirus communis i P. na koje se kaleme sorte. ogrozda (Ribes grossularia ). duda (Morne alba i Morus nigra ). Ima dobar vegetativni afinitet sa svim sortama. U voćarskoj praksi naše zemlje. angustifolinim. rodne i dugoveĉne. za razliku od drugih zemalja (na Balkanu i Evropi). Nešto manji znaĉaj imaju vrste: Pirus amygdaliformis. maline (Rubus idaeus) . prirodnim populacijama. mušmule (Mespillus gersnics ). uz obavezno kolekcionisanje i ĉuvanje od erozije gena. Pored navedenih vrsta. Prunus amygdall. mušmulu i oskorušu. florentina i M. Jedan broj vrsta.

Nema dobar afinitet sa sortama trešnje zbog ĉega su one kraćeg veka. Castanea sativa (za kalemljenje kestena) i Corylus avellana (za kalemljenje sorti lešnika). Neke sorte okalemljene na njoj ne daju dobar kvalitet ploda (krasanka. dobre. Prunus mahaleb (magriva) . Naroĉito je pogodna za kalemljenje okuliranjem. a sorte okalemljene na njoj postaju osetljive prema mrazu. Juglans regia (obiĉni. Sorte kajsije okalemljene na xanarici ranije stradaju od apopleksije. Seme joj je dobre klijavosti. Prunus amygdallus (badem) je najĉešće korišćena generativna podloga za badem. Najbolje joj odgovaraju vinogradarska podruĉja. Uspeva na manje dubokim i kreĉnim zemljištima. manje dugoveĉnosti. Nije probiraĉ prema zemljištima i moţe da se gaji na većim nadmorskim visinama. vrlo retko se u našoj zemlji kao generativne podloge koriste i: Sorbus domestica (za kalemljenje oskoruše). Sorte okalemljene na njoj mogu da se gaje kao stablašice (sa izrazitim deblom). . Crataegus monogyna. kamenita. Sa sortama višnje ima relativno dobar afinitet. Kao podloga ima niz dobrih proizvodnih osobina: otporna je prema mrazu i suši i relativno otporna prema prouzrokovaĉima najopasnijih bolesti kruške. dunju. Kao podloga ima dosta dobrih osobina ali i nedostataka. za izrazito severne poloţaje. a pojedine nemaju dobar vegetativni afinitet.je reðe korišćena podloga za krušku. Pirus communis (divlja kruška) je najzastupljenija generativna podloga kruške u našoj zemlji. kamenita. Kao podloga nije pogodna za teţa zemljišta na većoj nadmorskoj visini. Corylus colurna (meĉja leska) je najbolja generativna podloga za lešnik. što je vrlo znaĉajna osobina. Sorte okalemljene na njemu su bujne. Crataegus oxyacanta i Crataegus nigra (beli i crni glog) se koriste (samo u ekstenzivnom voćarstvu) kao generativne podloge za krušku. dugoveĉne i redovno i dobro raðaju. dobre rodnosti i dobrog vegetativnog afiniteta. zimska dekantkinja). Pirus amygdaliformis (slanopaða) .mladalaĉku nerodnost. kreĉna zemljišta. Prunus avium (trešnja vrapĉara) je najraširenija generativna podloga za trešnju i višnju. Sorte badema okalemljene na njemu su bujne. Sa sortama kruške ima dobar vegetativni afinitet. Seme ove kruške ima visok procenat klijavosti. a plodovi su dobrog kvaliteta. aridne rejone i siromašna. Sorte okalemljene na njoj su manje bujnosti. Sorte okalemljene na njoj su manje bujnosti. Pogodan je kao podloga za suva. Sorte okalemljene na xanarici brzo rastu. klerţo. jer kasnije završava vegetaciju. Ona je otpornija prema mrazu od trešnje vrapĉare. velike su rodnosti i dugoveĉnosti. U našoj zemlji se relativno malo koristi jer se lešnik uglavnom gaji na izdanku.Sejanac magrive se koristi kao podloga za sorte trešnje i višnje na suvim. Prunus cerasifera (xanarika) je najzastupljenija generativna podloga za šljivu i kajsiju. Sorte na njoj su bujne.). daju dobar kvalitet ploda i dobro se ĉuvaju. kreĉna zemljišta i aridnu klimu. Pogodna je za dublja i plodna zemljišta severnijih rejona. mušmulu i oskorušu. redovne rodnosti i dugoveĉne. Pored navedenih vrsta. kamenitim i kreĉnim zemljištima. MOGUĆNOST KORIŠĆENJA DIVLJIH VRSTA VOĆAKA U OPLEMENJIVANJU VOĆAKA Oplemenjivanje voćaka je nauka koja izuĉava principe i pronalazi i usavršava metode stvaranja boljih sorti i podloga voćaka (Mišić. stenli i dr. domaći orah) je najzastupljenija generativna podloga za sorte oraha u našoj zemlji. 1988). Ona je pogodna kao podloga za juţne. Ima odliĉan afinitet za sortama trešnje i višnje. rodne i dugoveĉne. Sorte na njoj su bujne. Neke sorte šljiva nemaju dobar afinitet sa njom (kalifornijska plava.

otpornijih prema prouzrokovaĉima bolesti. jeste stalna i neprekidna razmena materija sa sredinom koja ih okruţuje. Ishrana. štetoĉinama i ekološkim stresovima (mrazu i suši). Drugaĉije reĉeno. potrošnjom i oslobaðanjem materije i energije. Na taj naĉin bi se te vrste saĉuvale ne samo od erozije gena. ĉuvanje i prouĉavanje genetiĉke varijabilnosti ne samo plemenitih voćaka. To se najbolje postiţe terenskim ispitivanjem. Ova razmena materije je naroĉito karakteristiĉna odnosno kvantitativno izraţenija kod viših oblika ţivih organizama. farmaceuta i drugih specijalista. razlaganje . neophodno je u narednom periodu nastaviti sakupljanje. Ţivot je svim svojim ĉudesnim izraţajima uslovljen kretanjem. kao izvorom energije i materija potrebnih organizmu za ţivot. gotovo da nije raðena ili je raðena sporadiĉno. nasledne mogućnosti i uz uspešnu primenu odgovarajućih metoda rada doći do postavljenog cilja. da bi za poĉetak i prikazivanje rasprostranjenosti divljih srodnika voćaka na bazi prouĉavanja. predstavlja u najširem znaĉenju sve one aktivnosti pomoću kojih ĉovek preraðuje i iskorišćava hranu odnosno hranljive supstance iz hrane. Pre poĉetka rada na odabiranju iz prirodnih populacija potrebno je da se prikupe podaci o raspoloţivom biljnom materijalu u odreðenom podruĉju. Mišljenja smo. Oĉuvanje postojeće germplazme (ukupne koliĉine raspoloţivog naslednog materijala jedne vrste i njenih srodnika) nuţno je jer se urbanizacijom i razvojem (intenziviranjem) poljoprivrede uništava dragocen izvorni materijal voćaka. pak. moglo da posluţi kao osnova za nešto bliţe upoznavanje sa divljom voćnom florom. vrsta koje do sada nisu gajene (ili se kod nas ne gaje). već bi se utvrdili i njihovi gencentri porekla.U tom procesu stvaranja voćaka poĉetni materijal zauzima kljuĉno mesto. spontanih i planskih hibrida. Oĉuvanje germplazme je osnova za uspešno stvaranje novih i boljih genotipova (sorti i podloga voćaka). pre svega od strane botaniĉara taksonoma. preobraţajima. ishrana obuhvata: uzimanje i konzumiranje hrane iz okoline. Osnovna je osobina svih ţivih bića (i ĉoveka) stalna potreba za hranom. Zajedniĉka osobina svih ţivih organizama. Bogate kolekcije poĉetnog materijala mogu da se stvore od introdukovanih i autohtonih sorti voćaka. prirodnih i veštaĉkih mutanata. a ĉije bi uvoðenje u kulturu obogatilo postojeći genofond voćaka. već i divljih srodnika. dendrologa. Zbog toga je vrlo bitno u okviru velike genetiĉke varijabilnosti pronaći ţeljene. što je izmeðu ostalog jedan od ciljeva ove publikacije. U našoj zemlji takva vrsta istraţivanja od strane voćarskih struĉnjaka (selekcionara i pomologa). bez obzira na stepen njihovog razvitka. u koje spada ĉovek. inbriding linija i odabiranjem divljih vrsti voćaka iz prirodnih populacija. Svaki rad na oplemenjivanju voćaka se bazira u prvoj fazi na kolekcionisanju poĉetnog materijala. Ova publikacija će pokazati da je voćna flora Srbije bogata. HRANLJIVA VREDNOST VOĆA Opšte napomene Pokretaĉka i stvaralaĉka snaga sveta u kojem ţivimo skladna je sprega materije i energije iz koje se zaĉeo i evoluirao ţivot na našoj planeti. koje će na najbolji naĉin zadovoljiti potrebe ĉoveka za voćem. polimorfna i da je znaĉajan izvor germplazme voćaka. tako i budućih generacija. Da bi se spreĉila erozija gena. klonova. kako današnjih.

a time uĉestvuju u rastenju i razvoju. energetsku i zaštitnu. a potom i u sastojke organizma koji omogućavaju odrţavanje ţivota i produktivnost ĉoveka. Ove materije su neophodne i za odrasli organizam. pravilna ishrana koja je zasnovana na varijabilnim fiziološkim potrebama ĉoveka. rastenje i razvoj ljudskog organizma. hrana mora da bude redovno tako sastavljena da obavlja trostruku funkciju: gradivnu. takoðe optimalnom strukturom. njihov transport do mesta biosinteze.koje organizam moţe sintetizovati. To znaĉi da se ishrana mora odlikovati odreðenom. omogućava ĉoveku da savlaðuje nepovoljne uticaje fiziĉkobiološke sredine (termoregulacija). To ĉine biljke koje sadrţe hlorofil i procesom fotosinteze preobraćaju sunĉevu energiju u hemijsku. kome sluţe za obnovu istrošenih ćelija. odnosno gradivna uloga. tj. što je osnov ţivota uopšte. zdravstveno i psihiĉko stanje ĉoveka. odnosno kvaliteta ishrane zavisi opšte fiziĉko. zdravlja i aktivnosti ĉoveka. pa prema tome nisu . kao i sve biohemijske promene pomoću kojih se osnovni hranljivi sastojci iz hrane transformišu u energiju. s velikim hranljivim i higijenskozaštitnim vrednostima. vrši primarnu i dominantnu ulogu. Koristeći hranu ili preko hrane ĉovek potencijalnu hemijsku energiju pretvara u toplotnu i mehaniĉki rad. energetske materije 3. Druga funkcija hrane je podmirenje energetskih potreba organizma. U sastavu proteina uĉestvuje 20 aminokiselina ĉijim rasporedom se obezbeðuje raznorodnost ovih gradivnih materija kao bitnih sastavnih delova svih ţivih bića. koja omogućuje samo skladan odnos namirnica za svaki obrok. Jedne . Svaka ljudska aktivnost skopĉana je sa potrošnjom energije. Ni jedno ţivo biće ne moţe stvoriti energiju ni iz ĉega.hrane i sloţenih hranljivih supstanci. Pored mehaniĉke energije pojavljuje se i toplotna energija. tkiva i organa. Poznato je da se kod odraslog organizma vrši neprestano izgraðivanje novih ćelija. Od izbora hrane. Osnovni principi pravilne ishrane Da bi mogla uspešno da vrši višestruko korisnu ulogu u ishrani. Osnovna funkcija hrane je izgradnja ćelija. Pravilna ishrana utiĉe na razvitak i normalno funkcionisanje organizma. Oni sluţe za izgradnju novih ćelija. tkiva i organa. zaštitne materije Gradivne materije se sastoje od proteina. apsorpciju prostih hranljivih supstanci. Postoje dva tipa aminokiselina. Poznato je da ĉovek ne moţe direktno koristiti sunĉevu energiju. što iziskuje stalno unošenje hrane za te potrebe. sluţi kao energetska osnova svim ljudskim aktivnostima i utiĉe na trajanje ljudskog ţivota. obnavljanje ćelija. odnosno ako u potpunosti zadovoljava sve fiziološke potrebe ljudskog organizma i ako se prilagoðava izrazitoj varijabilnosti tih potreba. obezbeðuje zdravlje i otpornost ĉoveka prema patogenima. Otuda u nizu uslovljenosti ţivota. Ove osnovne funkcije hrane se u potpunosti mogu ostvariti samo ako je hrana optimalna. kao i odrţavanje psihiĉke i radne sposobnosti ĉoveka. koja je potrebna za odrţavanje stalne telesne temperature. do ćelija. povećanje njegove otpornosti prema bolestima. Uloga osnovnih vrsta materija u ishrani Sve materije koje uĉestvuju u ishrani mogu se prema ulozi koju vrše podeliti u 3 grupe: 1. gradivne materije 2. Treća uloga hrane je zaštitna. Proteini su znaĉajni makromolekuli koji nastaju polimerizacijom aminokiselina. Ona uslovljava fiziĉki opstanak.

Osnovni izvor energije je skrob (iz ţitarica. Cu. B. maloj deci. Za normalno odrţavanje tkiva i funkcija organizma potrebne su taĉno odreðene koliĉine proteina. voća) koji se razlaţe do osnovne jedinice d-glukoze. Preko krvi se raznose u tkiva. teonin. majkama dojiljama. One se nalaze najviše u namirnicama animalnog porekla. To znaĉi da ugljeni hidrati imaju i specifiĉnu fiziološku ulogu i ne mogu biti zamenjeni drugim hranljivim materijama (belanĉevinama i mastima). kikirikiju i dr. a vitam D reguliše apsorpciju kalcijuma i njegovo taloţenje u kostima. i predstavljaju jedino efikasno sredstvo za otklanjanje ĉesto veoma teških poremećaja kod ĉoveka. naroĉito mikroelementi. a neke od njih igraju vrlo vaţnu ulogu u metabolizmu organizma kao sastavni deo kofermenta i vitamina.. vrlo znaĉajne jer vrše biokatalizatorsku ulogu: obezbeðuju normalno rastenje i razvoj. Posebno je vaţan odnos kalcijuma. i druge . pa su stoga neophodni. Zn. Ovi elementi se javljaju u tragovima i imaju višestruku ulogu: neki od njih su sastavni delovi hormona. To su tzv. U grupu esencijalnih aminokiselina spadaju: lizin.aminokiseline. izoleucin. već i njihov meðusobni odnos. Nedostatak kalcijuma i vitamina D prouzrokuje bolest pod imenom rahitis.neophodne u ishrani.koje organizam nije u stanju da sintetizuje. Mo. enzima i drugih vaţnih supstanci. zbog njihovog povezanog dejstva. dok ih u biljnoj hrani ima veoma malo (nešto više u soji. Rad i kretanje predstavljaju neprekidnu manju ili veću potrošnju energije. esencijalne (nezamenljive) aminokiseline. Ta koliĉina je odreðena uzrastom i razliĉitim fiziološkim i patološkim stanjima. npr. Mineralne materije su potrebne za gradnju kostiju i zuba. Esencijalne eminokiseline su neophodne za normalno rastenje. Vitamini se definišu kao organske materije koje su u malim katalitiĉkim koliĉinama neophodne za normalan rad ţive ćelije i koji se u većini sluĉajeva ne mogu sintetizovati u organizmu u odgovarajućoj koliĉini. Mn. leucin. Kalcijum fosfat ĉini veći deo strukture kostiju. To znaĉi da je glukoza jedan od osnovnih elemenata koji organizam snabdeva energijom. pa se moraju nalaziti u hrani. u prvom redu masti. Od mikroelemenata (oligoelementi) najvaţniji su: J. u kojima sluţe za rastenje ili zamenu istrošenih ćelija. koja se stalno mora nadoknaðivati. Za organizam je vaţno ne samo njihova koncentracija. bazalni metabolizam) bez ikakvog rada. Tako. krompira. trudnicama i bolesnicima potrebno je više proteina. Co i dr. Zato je neophodno da se unose hranom. ali je u eksperimentima azotne ravnoteţe kod ĉoveka dokazano da se ove dve aminokiseline mogu zameniti. Fe. iako ne uĉestvuju u izgradnji organa.). Energetske materije se satoje od ugljenih hidrata. jezgrastom voću. Proteini uneti u obliku hrane u organizam dospevaju u creva u kojima se razlaţu na sastavne delove . triptofan i valin. razvoj i obnovu istrošenih tkiva i organa. i pored toga potrebno ih je redovno unositi u organizam da ne bi došlo do poremećaja metabolizma ostalih materija. Namirnice koje sadrţe ugljene hidrate najrasprostranjenije su i istovremeno najjeftinije te su pristupaĉne širokim narodnim masama. Energija je potrebna i za odrţavanje ţivota (tzv. metionin. Ugljeni hidrati ne spadaju u esencijalne hranljive materije jer mogu u velikoj meri da nastanu u organizmu u toku intermedijalnog metabolizma iz drugih materija. fosfora i vitamina D. Oni sluţe kao izvor fiziĉke energije koja se obiĉno troši u ţivotnim procesima naroĉito pri fiziĉkom radu i intenzivnijim kretanjima. . krompiru. Nekada se smatralo da ovoj grupi aminokiselina pripadaju i arginin i histidin. ulja i masti. U za štitne materije spadaju uglavnom vitamini i mineralne soli. doprinose odrţavanju zdravlja i u znatnoj meri jaĉaju otpornost prema infekcijama i drugim izazivaĉima morbiditeta. Ove su materije. Meðutim. fenilalanin.

. imaju dijetetski znaĉaj. C i D. . namirnice animalnog porekla dovode ĉak i do nagomilavanja toksina u organizmu. dim. rezidue i dr. ĉovek našeg vremena je znatno smanjio energetske potrebe.). voće je izvor prirodnih šećera . prašina.Nedostatak vitamina B2 dovodi do specifiĉnog oboljenja kao što je beri-beri ili pelagra i dr. vitamini ĉiji je znaĉaj još uvek neotkriven. radu i domaćinstvu. koštiĉavo i sitno voće) energetske i zaštitne. Nedostatak svakog od ovih vitamina prouzrokuje specifiĉne simptome. .gradivne. radioaktivni nuklidi. Uloga voća u ishrani Razne vrste voća sadrţe u razliĉitim meðusobnim odnosima sve tri vrste materija: jezgrasto voće (orah. Voće ne samo što jaĉa otpornost organizma već odstranjuje i neutrališe otrovne materije iz njega nastale u procesu normalnog metabolizma. Nasuprot tome.Nedovoljno uzimanje vitamina C manifestuje se malaksalošću i neotpornošću organizma prema infekcijama. . NJihov nedostatak u hrani izaziva ozbiljne poremećaje.2).) ili u obrnutom smislu (pektinima i taninima). Koristeći blagodeti tehnike u saobraćaju. jer ljudski organizam nikad nije bio izloţeniji opasnostima koje potiĉu iz više izvora zagaðivanja (izduvni gasovi motornih vozila. i 3. ali kod njih nije primećen nedostatak usled deficitarne ishrane. ni dijetetsku primenu.Nedostatak vitamina A se manifestuje nesposobnošću oka da se prilagodi mraku. To su vitamini B13 i B14 i para-amino benzoeva kiselina. Velika prednost voća kao hrane je u tome što svojim zaštitnim materijama jaĉa otpornost organizma prema infekcijama i drugim uzrocima morbiditeta. a pogotovo ne u industrijski razvijenim zemljama. pantotenska kiselina i folna kiselina. Da bi se izbegli teški i opasni poremećaji uhranjenosti. B1. gde su voće i povrće kao izvori vitamina svakodnevno zastupljeni u ishrani. Ova bolest se danas gotovo i ne javlja. Takvu prednost ispoljava još samo povrće kao hrana. nikotinska kiselina. B12. koja dospeva neposredno u krv i okrepljuje ljudski organizam.skorbut. U drugu grupu dolaze vitamini: B6. vitamini od dijetetskog znaĉaja. K. bez koje bi organizam bio izloţen nepodnošljivim fiziološkim poremećajima. Plodovi nekih vrsta voćaka deluju i kao odliĉno laksativno sredstvo (šljiva npr. U treću grupu dolaze vitamini koji su grupisani kao vitamini.Vitamini su podeljeni u tri grupe: 1. Zbog toga se pojaĉane doze vitamina C danas preporuĉuju u preventivne svrhe protiv nazeba i infekcija. u kasnijem stadijumu zapaljenjem roţnjaĉe i na kraju gubitkom vida. Voće je zahvaljujući velikoj koliĉini organskih kiselina i mineralnih materija najefikasniji regulator pH reakcije krvi (koja iznosi 7. ĉovek mora da ishranu prilagoðava tom smanjenom energetskom bilansu. otklanjajući osećaj umora. Tu je opet nezamenljiva uloga . . ostalo voće (jabuĉasto. badem i kesten) . E. Nedostatak vitamina C izaziva specifiĉno oboljenje .glukoze. pa. Sa druge strane. U prvu grupu dolaze vitamini: A. lešnik. Ovo njegovo svojstvo je danas u tehnološki razvijenim društvima znaĉajnije nego ikad ranije.Nedostatak nikotinske kiseline takoðe dovodi do oboljenja pelagre. vitamini od kliniĉkog znaĉaja. duvan. prema tome. B2. droga. ali još uvek nemaju kliniĉku.Nedostatak vitamina B1 dovodi do poremećaja metabolizma ugljenih hidrata i do nekih nervnih poremećaja. 2. Oni su neophodni za funkcionisanje ljudskog organizma.

) u stoĉarstvu. koje za uspešno gajenje zahtevaju enormno veliku primenu zaštitnih hemijskih sredstava (pesticida. već da se mora raditi na razvoju novih tehnologija poljoprivredne proizvodnje. Voće je glavni izvor zaštitnih materija. a i kao sirovine za preradu. zbog ĉega ga treba koristiti u ishrani redovno pri svakom obroku i u dovoljnoj meri. u strukturi ishrane koja je precizno prilagoðena patološkim stanjima organizma. enzima i dr. Biološka defektnost hrane izazvana je pre svega intenzivnošću proizvodnje. navodnjavanjem i izborom produktivnijih. materija koje uslovljavaju biološki vrednu hranu. tj. suprotno. Voće kao korektor biološke defektnosti hrane Pored dijetoprofilaktiĉke i dijetoterapeutske vrednosti voće je od posebnog znaĉaja kao hrana koja najbolje ublaţava biološku defektnost mnogih namirnica biljnog i animalnog porekla. bilo biljnog ili animalnog porekla zbog svoje znatno manje kaloriĉnosti. To nikako ne znaĉi da se mora napustiti sistem intenziviranja poljoprivrede. Time ono vrši preventivnu . samoniklog (divljeg) voća iz spontanih prirodnih voćnjaka (šuma) i njihova domestifikacija.voća koje je u prednosti u odnosu na druge namirnice. Dijeto-profilaktiĉka uloga voća Voće na više naĉina posredno i neposredno deluje na odrţavanje zdravlja. koje će kao cilj imati proizvodnju biološki vredne i zdravstveno bezbedne hrane. diureje. Ako se koristi na pogodan naĉin. ĉime bi se smanjile potrebe za preteranom upotrebom hemijskih sredstava i proizveo biološki vredniji i zdravstveno bezbedniji plod. jer bi to imalo za posledicu opasno vraćanje unazad.. Poznato je da voće naroĉito korisno deluje na: smanjenje krvnog pritiska. moţe se konstatovati da voće ima izraţenu i dijetoterapetsku vrednost. HEMIJSKI SASTAV ŠUMSKOG VOĆA . kao i mnogi tehnoloških postupaka u industriji prerade hrane. voće moţe presudno uticati na ozdravljenje bolesnih. Proizvedene pod navedenim i sliĉnim uslovima namirnice koje se koriste za potrošnju u sveţem stanju. vitamina. odreðene vrste voća se koriste kao laksativno sredstvo protiv hroniĉnog zatvora ili. manje otpornih sorti. ĉime jaĉaju imunološke reakcije i otpornost organizma prema infekcijama. Jedan od naĉina da se poboljša biološka vrednost voća kao hrane jeste sakupljanje plodova tzv. ali je i njemu pod takvim uslovima gajenja biološka vrednost znatno umanjena. upotrebom stimulansa rastenja (antibiotika i dr. ostvarivane obilnim ðubrenjem (naroĉito mineralnim ðubrivima). Uvoðenjem "sveţih gena" u postojeći genofond gajenih voćaka poboljšala bi se otpornost i adaptivnost voćaka kako prema ekološkim. jer izvesna hemijska sredstva ostaju u plodu kao rezidue. naroĉito usled smanjenja koliĉine nekih mikroelemenata. To ubedljivo pokazuje da u ishrani savremenog ĉoveka voće treba (uz povrće) da zauzme centralno mesto. kao sredstvo protiv detoksinacije ljudskog organizma ili drugim reĉima kao sredstvo za uspešno izleĉenje mnogih bolesti. kao sredstvo za spreĉavanje malokrvnosti. tako i prema patogenim agensima. Dijeto-terapeutska vrednost voća Polazeći od misli ĉuvanog grĉkog lekara Hipokrita: "da svaka hrana mora da bude lek i da svaki lek mora imati i neku nutritivnu vrednost". imaju hemijski sastav manje pogodan za zadovoljenje fizioloðkih potreba ljudskog organizma. fungicida i dr.).dijetoprofilaktiĉku ulogu u ljudskom organizmu štiteći ga od raznih bolesti. U poreðenju sa drugim namirnicama voće i kad je na najintenzivniji naĉin proizvedeno ima znatno veću biološku vrednost.

betain ili inozitol (u plodovima jagode. vitamina. jer najnovija izuĉavanja ukazuju na njihovu izrazito zaštitnu ulogu od otrova savremene civilizacije.skladište hlorofila. gume. šipurka. borovnice. gloginje. Mnogi plodovi šumskog voća sadrţe i znatne koliĉine vitamina B kompleksa.) i vitamina K (ribizla. bakteriostatiĉnih supstanci. osušenog. koje su od bitnog . šipurka. Od juna do kasne jeseni naše šume. borovnice i brusnica. jarebike i dr. ţutike. Izuzetak ĉine plodovi šumskog voća sa kiselim sokom (npr. a ponekad u njihovom mesu ili soku. ribizle i šumske jagode. bobice pasjeg trna). auksina. jer omogućavaju razne sloţene hemijske reakcije u ljudskom organizmu. kalcijuma. Oni su "sunĉeva hrana" . šećera i drugih ugljenih hidrata. U prirodi je skoro nemoguće naći i još neke primere biljne hrane. merale. bioktivne materije koje deluju sliĉno vitaminima kao što su holin (u plodovima gloga. a vitamin A od azotnih oksida. Najbogatiji izvori karotina su plodovi: jarebike. jagode i brusnice sadrţe i srazmerno mnogo PP vitamina (amida nikotinske kiseline). Vitamini C i A su posebno znaĉajni u ishrani savremenog ĉoveka. šipurka i ribizle prisutni su bioflavonoidi. masti i etarskih ulja. šipurak i dr. ţivice uz puteve puni su plodova koji se mogu jesti sirovi ili u preraðenom obliku. jarebika. crne i crvene zove. crvene zove. tanina i drugih prostih fenolnih jedinjenja. magnezijuma i mangana. udike. U plodovima nekih vrsta šumskog voća sreću se u većoj koliĉini i vitageni. glikokinina. koje svaka posebno i sve zajedno imaju vrlo veliku vaţnost za pravilan rad svih organa ljudskog organizma. šibikovine i dr. pasjeg trna. Ti naši beskrajni prirodni voćnjaci najveći su rudnici i najjeftinije fabrike askorbinske kiseline ili vitamina C. koji su toliko bogati za organizam najvaţnijim bioaktivnim materijama. provitamin koji se u organizmu pretvara u vitamin A. To se najpre odnosi na plodove ruţa (šipurke). mukinje. Kod velikog broja vrsta šumskog voća plodovi u znatnim koliĉinama sadrţe većinu pomenutih vitamina (pojedinaĉno ili grupno) te se mogu smatrati prirodnim polivitaminskim koncentratima. Plodovi šipurka. Drugi po znaĉaju vitamin koji se sreće u plodovima šumskog voća jeste karotin (ili karoten). ugljen-monoksida i drugih otrovnih materija iz vazduha i smoga. pektina. grmlje. materije kojima se pridaje veliko P-vitaminsko delovanje.Plodovi samoniklog (divljeg) voća su vrlo zdrava hrana visoke prehrambene i pre svega vitaminske vrednosti. antocijanina i drugih materija. Neki plodovi sadrţe znatne koliĉine vitamina E (ribizla. Znatne koliĉine ovog vitamina sadrţe i plodovi: crvene ribizle. Sve ove soli imaju vaţnu ulogu u metabolizmu. sveţe (divlje) šumsko voće ima veću Cvitaminsku vrednost od preraðenog. S obzirom na to da je vitamin C najĉešće nestabilan. Najbogatiji izvori vitamina C su: šipurci (gde se taj sadrţaj kreće od 400-4800 mg%) klapina nezrelih oraha. Oba vitamina neutralizuju toksiĉno delovanje izduvnih gasova. ĉije preraðevine mogu duţe vreme zadrţati vrednost vitamina C jer je taj vitamin stabilan u kiseloj sredini. šipurak). planine. raznih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja. gvoţða. polja. Karotin je najĉešće prisutan u pokoţici crvenih i naranxastih bobica. naroĉito kalijuma. jarebike.). Tako vitamin C zaštitno deluje protiv trovanja kadmijumom i štiti od kancerogenog delovanja nitrata u hrani. pasjeg trna. Divlje voće je znatno bogatije tim vitaminom od plodova gajenih voćaka. maline i dr. jarebike. gloginja.). meðu kojima su najvaţniji vitamin B1 (tianin) i B2 (riboflavin). fosfora. crvene zove i dr. U plodovima merale. konzervisanog ili odstojalog. belanĉevina. provitamina. ogrozda. sluzi. U šumskom voću ima i mnogo mineralnih materija. doline reka i potoka.

kestena. višnje. pre svega mišića. Mineralne materije neutralizuju razne otrove. divlje kruške i dr. PREDNOST ŠUMSKOG VOĆA KAO HRANE IZ PRIRODE Hrana je osnovni energetski. višnje. Posebno treba istaći da se navedeni i drugi elementi u plodovima šumskog voća ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi. šipurka i dr. brekinje. Danas nije samo vaţno koliko se jede. oraha. ĉiji nedostatak u organizmu izaziva gušavost. aromatiĉne materije. U nekom voću kao što je trešnja ima i joda. vezane i poluvezane kiseline. dunjarice. zove. Ove materije najviše ima u plodovima: šumske jabuke. gvoţða (oko 1. drena i dr. Sve više se shvata da je "zelena revolucija". ogrozda.biološkog znaĉaja. ćilibarna. zove. Kalijumom (koga u proseku ima najviše. borovnice. hormone. Fosforom su bogati plodovi maline i ribizle (8-20%). gloga. prijatan osveţavajući ukus. crne i crvene zove maline. crvene rizbizle. slobodne. lešnika). njihova koliĉina u razliĉitim plodovima se kreće u širokim granicama (od 5 do 33%). Te kiseline daju finoću i osveţavajući ukus šumskom voću. brusnice. Najviše su zastupljene: jabuĉna.5%) u plodovima jagode. Ovi šećeri su izvrsna i najlakše svarljiva hrana koju organizam lako opsorbuje i brzo uklanja umor. materije koje omogućavaju ţeliranje voćnih preraðevina. mukinje. najveći broj zagaðivaĉa hrane je i nastao u nastojanju da se ĉoveĉanstvo obezbedi od gladi. Glavni energetski sastojci šumskog voća su šećeri. a posebno njihovim sokovima. pre svega kiseline koje nastaju pri unutrašnjoj razmeni materija. rašeljke. već sve više . U nekim plodovima vaţan energetski sastojak je i skrob. naranxaste boje) i flavonoidima (crvenim i plavim antocijanima). limunska. oko 50%) najbogatiji su plodovi šumske jagode. šipurka. maline. borovnice i maline. gljive. U nekim plodovima ima dosta masti i ulja (plod oraha. stvarajući organomineralne supstance. Plodovi šumskog voća su takoðe vrlo bogati pigmentima: pre svega karotinoidima (ţute. enzimi. gradivni i zaštitni faktor ljudskog organizma i nije ĉudo što je ĉovek njome toliko zaokupljen. oskoruše. badema. mukinje. draţe creva na jaĉe kretanje i tako izazivaju jaĉu peristaltiku i ureðivanje stolice u osoba s lenjima crevima i neurednom stolicom. Svakodnevno hranom unosimo i bakterije. kupine i oskoruše. Da apsurd bude veći. gloga. koja je dovela do povećanih . oskoruše. brekinje. Razlog takvog razmišljanja jeste ĉinjenica da skoro 90% po ljudski organizam štetnih materija dospeva putem hrane. jarebike. već da se vezuju za razna organska jedinjenja. pesticide. danas je ta zaokupljenost druge vrste. Nekad je ĉovek brinuo kako da se prehrani. Srazmerno mnogo ima kalcijuma (3-19%) i magnezijuma (2. Pored navedenih materija u šumskom voću su još prisutne i: voštane materije (na površini nekih plodova). reðe i manje mravlja. Organske kiseline daju šumskom voću. maline.5-9%) u plodovima jagode. Organskih kiselina najviše ima u plodovima: ribizle. Izuzetno mnogo šećera ima u prezrelim plodovima: kleke (preko 33%). benzoeva i druge isparljive i neisparljive. aditive i druge po zdravlje štetne materije. tanini i dr. Svuda preovlaðuju invertni šećeri (smeša fruktozevoćnog šećera i glukoze . drena i dr. Bojene materije su vrlo prisutne u plodovima: kupine. borovnice.šta se jede. drena.groţðanog šećera). teške metale. xanarike. U polodovima nekih vrsta šumskog voća kao vaţan sastojak javljaju sepektini. koje za metabolizam imaju veliki znaĉaj. vinska. a istovremeno njihovo prisustvo utiĉe na delovanje mnogih fermenata. salicilna.

a prema najnovijim ispitivanjima se smatra antikancerogenim elementom. Osnovna prednost mu je da u slobodnoj prirodi raste bez neposrednog uticaja ĉoveka. Dodajmo i to da je na osnovu najnovijih istraţivanja utvrðeno da mineralna ðubriva koja se koriste u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji indirektno (ugraðujući se u plodove) štetno deluju na ljudski organizam. kakvo je i šumsko voće. Danas se u svetu godišnje proizvede više od milion i po tona pesticida. Višestruko povećanje prinosa po jedinici površine. pluća. niti ðubreno veštaĉkim ðubrivima. a pesticida za 12 puta.za zadovoljenje sopstvenih potreba za biološki vrednijom hranom. Ovde se prvenstveno misli na sadrţaj Se koji je ĉešći sastojak samoniklog voća. otpornije i manje ugroţene od prouzrokovaĉa bolesti i štetoĉina. zbog ĉega su biološki vrednije. Savremena poljoprivredna proizvodnja je došla do takvog stepena razvitka da joj je dalji opstanak bez upotrebe navedenih "otrova" gotovo nemoguć. ĉiji je organizam zbog zagaðenosti urbane sredine najizloţeniji razliĉitim trovanjima. To su upravo materije koje uspešno neutralizuju otrove koje svakodnevno na razne naĉine unosimo u organizam. prirodne. Sakupljanje samoniklog voća za sopstvene potrebe zanimljivo je ne samo što je to besplatna hrana iz prirode već pre svega zbog toga što je moţemo konzumirati odmah sveţu ili je preraditi istog dana sa maksimalno oĉuvanim ukusom i sastavom vitamina i drugih labilnih bioaktivnih materija. rešilo je problem prehranjivanja razvijenog dela sveta. To znaĉi da mu za razliku od gajenog voća nije hemikalijama sposobnost samozaštite uništena i poremećena biološka ravnoteţa. zbog ĉega se nije istrošilo i osiromašilo. Samonikle voćke se sa druge strane (za razliku od gajenih) razvijaju u za njih optimalnim prirodnim uslovima. Meðutim. vodom i udisanjem vazduha unosimo u organizam na njihovo prisustvo se moramo naviknuti. dojke. Sakupljanje samoniklog voća moţe da bude ekonomski dvostruko korisno: 1) za pojedinca . Pored . Korišćenje šumskog voća u ishrani ne omogućava samo da izbegavamo zatrovanu hranu već svojim sastojcima jaĉa opštu otpornost organizma i osposobljava nas u borbi protiv zagaðene sredine. vrata i dr. a kojih nema u gajenim voćkama. zdrave i nezagaðene hrane.dopunski izvor dohotka Flora naše zemlje nam nudi obilje besplatne. EKONOMSKI ZNAĈAJ ŠUMSKOG VOĆA Branje i sakupljanje šumskog voća . prirodna biljna hrana (gde spada i šumsko voće) sadrţi neke faktore koji spreĉavaju nastanak raka. U poreðenju sa gajenim.prinosa u poljoprivredi plaćena visokom cenom. Ove materije se termiĉkim preobraćanjem u hrani i varenjem u organizmu transformišu u nitrozamine. Ono nije zalivano. uticaj tih štetnih materija na zdravlje moţemo ublaţiti bar povremenom orijentacijom na izvore biljne hrane iz prirode. a njihovi plodovi bogatiji bioaktivnim sastojcima. ali je istovremeno povećalo potrošnju veštaĉkih ðubriva za više od šest puta. Taxus baccata (tisa) sadrţi alkaloid taksol. izuzetno efikasan sastojak nove droge koja se koristi u leĉenju nekih kancerogenih oboljenja (jajnika.). Ono ima znatno više vitamina. Sakupljanje samoniklog voća posebno moţe biti interesantno za stanovnike gradova. Sa druge strane. materije koje po medicinskim struĉnjacima spadaju u kancerogene. te je znatno vrednije i sa higijensko-prehrambenog aspekta. koji predstavlja osnovni. ovo saminiklo voće ima mnogo prednosti. S obzirom na to da ih stalno hranom. pre svega nitritima. minerala. zaprašivano hemikalijama. 2) za stanovništvo privredno slabo ili nerazvijenih podruĉja. enzima i to u koliĉinama koje ljudskom organizmu najbolje odgovaraju. kao dopunski izvor dohotka.

Šumsko voće moţe se preraditi u razliĉite vrste proizvoda: u kompote. drenjine. crvene zove. brekinja. kao i fabrike deĉje hrane za proizvodnju sokova i bebi kaša. Pri branju šumskog (samoniklog) voća treba da se drţimo nekih pravila: . kako bismo omogućili biljci normalno samoobnavljanje. pravo bogatstvo raznih vitamina. borovnice.Plodove koji se beru treba brati sa peteljkom kako bi se spreĉio gubitak soka. divljih krušaka. marmelade. kad prevri. Od šumskog voća u mnogim razvijenim zemljama prave se vitaminski koncentrati (pekmezi). bebi kaše i dr. oskoruše. ţelee. Svaki ovakav koncentrat. kako bi se zaštitile ruke.Za sve vrste šumskog voća je pravilo da ga treba brati u punoj zrelosti. marmelada i xemova.koristi (ekonomske i zdravstvene) koje će imati od sakupljenog voća. trnjine. . U nekim razvijenim zemljama ovi sokovi se prodaju pod nazivom: "vitaminski voćni sokovi" ili "teĉno voće". Time će ponovo uspostaviti izgubljeni kontakt s prirodom i postati zagovornik ĉuvanja i unapreðenja prirodne i uopšte ţivotne sredine. biljnih kiselina. šipurka. divljih jabuka i dr. predstavlja ĉitav arsenal. šimširika i dr. kupine. . a ne pojedinaĉno.Neke vrste šumskih voćaka imaju izraţene trnolike izraštaje ili bodlje (kao: ruţe. Plodovi nekih vrsta voćaka u nezrelom stanju mogu biti i otrovni (npr. šumskih jagoda. sam ĉin odlaţenja u prirodu gradskom ĉoveku će pruţiti veliko zadovoljstvo i relaksaciju. ribizle i dr. plodovi nekih vrsta nisu jestivi u sveţem stanju. xemove. xanarike i dr. Neracionalnom eksploatacijom mogli bismo postaći narušavanje prirodne ravnoteţe i degradirati samu prirodu. To znaĉi da berbu treba obavljati racionalno. odnosno nikad ne pobrati svu koliĉinu plodova naðenu na jednom mestu. jer su tada plodovi najkvalitetniji. provitamina. kao što su od: šipurka. Za ove plodove su zainteresovane prvenstveno fabrike za preradu voća. slatka. oporih materija (tanina).). koje u svom pogonu imaju proizvodnju biološki vredne hrane od šumskog voća u obliku: sokova. Posebno su cenjeni vitaminski koncentrati od plodova koji su crvene. grozdove ili štitove (kao kod zove. bilo da je napravljen od pojedinaĉnih plodova ili od smeše.). Ovi sokovi su danas u velikoj upotrebi i sluţe kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma. Ti pekmezi su zapravo savremeni prirodni multivitamini. borovnice. maline. šimširike i dr. Sakupljanje plodova odreðenih vrsti samoniklog voća moţe da bude i znaĉajan dopunski ili sezonski izvor prihoda za stanovništvo pojedinih podruĉja. kleke (podruĉje Zlatibora). šumske jagode. kupine (širom Srbije). Od šumskog voća moţe se praviti sok ili voćno vino. naranxaste i ţute boje. U našoj zemlji se već godinama za potrebe industrije otkupljuju plodovi: borovnice (u istoĉnoj Srbiji i potkopaoniĉkom kraju). raznih korisnih soli i mnogih drugih lekotivih sastojaka. NJima se leĉe i mnoge bolesti. slatka. . .Šumske plodove treba brati samo na ĉistim i nezagaðenim mestima koja su udaljena od saobraćajnica. Preraditi se mogu i jestivi plodovi šumskog voća ako ih ţelimo konzervisati za zimu. . te njihove plodove treba brati u prikladnim rukavicama. jarebike. drenjine. najukusniji i najaromatiĉniji. Mogućnosti prerade šumskog voća Šumsko voće je najbolje konzumirati u sveţem stanju da bi se što bolje iskoristila njihova nutritivna vrednost. burjana. Meðutim. već se samo preraðeni mogu koristiti za jelo. voćne salate. Prilikom berbe i sakupljanja šumskog voća treba uvek da imamo na umu da bogatstva prirode nisu neograniĉena.Plodove nekih vrsta voćaka koji su skupljeni u cvasti.) treba brati otkidanjem celih cvasti.

a od kojih ĉovek takoðe moţe imati koristi. Ĉovek seĉom šuma osvaja nove zemljišne površine.. .listovi od kupine. pitomog kestena i dr.pupoljci od ruţa. pošumljavanje se najĉešće vrši jednom vrstom (u našim uslovima to je crni bor . Svi ti delovi farmaceutskoj industriji sluţe kao sirovina za izdvajanje biljnih lekovitih sastojaka: alkaloida. odnosno pošumljavanjem goleti. već i drugi organi. vitamina i dr. ogrozda. na površinama sa većim nagibom erozija je intenzivna tako da se površinski sloj zemljišta spira vodom. Meðutim. obiĉno nije kompaktno. a ponekad i potpuno. Kako je tehniĉki skoro neizvodljivo uništenim fitocenozama vratiti isti floristiĉki sastav. Tu se pre svega misli na pojedine: divlje vrste voćaka. glikozida. to treba pošumljavanje vršiti vrstama za koje se pouzdano zna da nisu antagonisti sa većinom biljaka. Kod većine samoniklih voćaka nije samo plod lekovit. Poznato je da je na manje ili više ravnim površinama proces erozije slabije izraţen. Zemljište je zato slabije razvijeno. šumskih jagoda. Potvrdu ispravnosti ovog mišljenja nalazimo u ĉinjenici da je u Nemaĉkoj i Švajcarskoj posle drugog svetskog rata pošumljeno oko 4000 ha goleti vrstama crne i crvene zove (Sambucus nigra . Stepen nagnutosti terena ili inklinacija vrlo je vaţan jer u velikoj meri utiĉe na karakter i intenzitet erozije. ĉija je upotreba naroĉito znaĉajna u zimskim mesecima. Osnovni cilj će moţda i postići . seĉom šuma. Pošumljavanjem ĉovek pokušava prirodi da vrati uzeto. pa je zemljište kompaktno i dobro razvijeno. Šumsko voće kao sirovina za farmaceutsku industriju Šumsko voće zbog svoje velike vitaminske i mineralne vrednosti i specifiĉnog hemijskog sastava. . ali će istovremeno izgubiti neke prirodne fitocenoze koje su mu koristile kao pašnjaci. ne vodeći raĉuna o fitocenološkim odnosima izmeðu biljaka. postepeno su siromašila i gubila svoju plodnost.Od osušenog voća prave se voćni ĉajevi ili osveţavajući napitci. oraha. Izdvojena sloţena organska jedinjenja se koriste za proizvodnju lekova za odreðene namene. saponina. ĉovek je pospešivao (naroĉito na nagnutim terenima i većim nadmorskim visinama) proces erozije. Nesvesnu grešku koju je ĉinio u odnosu na zemljište. maline. Sa druge strane. Tako se za potrebe farmaceutske industrije sakupljaju: . kada je malo raspoloţivih izvora sveţe vitaminske hrane.zaustaviće eroziju. delimiĉno. trešnje i dr. stvaranjem specifiĉnih agrocenoza). koje je privodio kulturi. DIVLJE VOĆKE KAO BIOMELIORATIVNE VRSTE Veliki znaĉaj za formiranje odreðenih osobina pedološke podloge i zemljišta imaju padine. veštaĉkim narušavanjem prirodne sredine (isušivanjem moĉvara. gde su se vekovima organizovano gajile biljke. . ĉovek pokušava da ispravi biomelioracijama. Naime. . poljoprivredna zemljišta. Na nekim mestima erozija je dovela do potpunog išĉezavanja zemljišnog pokrivaĉa i stvaranja neplodnih kamenitih predela. borovnice.Pinus nigra ). jer uz dominaciju posaðenog crnog bora mnoge trave neće rasti jer su u antagonistiĉkom odnosu. pasdrena i dr. ruţa i dr. antropogenih pustinja. i tu ĉesto pravi grešku.. tzv.. nagibi. oblik njihove površine i ekspozicija. kora od kestena. pri ĉemu su vaţni njihove duţine.peteljke od višnje. već na pojedinim mestima na površini izbija stenovita podloga. ima i lekovita svojstva. ribizle. tanina. I ĉovekova aktivnost u odnosu na zemljište ĉesto je izrazito destruktivna. krušina. etarskih ulja. Zbog toga se ono koristi ne samo u narodnoj medicini već sve više i kao sirovina za farmaceutsku industriju.plodovi od svih vrsta šumskog voća.cvetovi od zove. Nasuprot tome. Ta tzv.

skupljenih u cvasti . Zahvaljujući dubokom korenu i kalcifilnosti Juglans regia (orah) bi bila dobra biomeliorativna vrsta.gronju. razlozi da su samonikle voćke pogodna pĉelinja paša. što ih preporuĉuje da se u budućnosti koriste za pošumljavanje prvenstveno viših terena. upadljivo obojene krunice.i Sambucus racemosa ). za pošumljavanje strmih kreĉnjaĉkih terena. koje privlaĉe pĉele svojim mirisom. Pojedinaĉni cvetovi su najĉešće krupni.Malus silvestris (šumska) florentina (firentinska) i dasyphylla (dlakavolisna) vrlo su privlaĉnih krupnih cvetova. Cotonaster tomentosa (putenasta dunjarica) i Cotonaster integerrimus (dunjarica). Za kamenite terene sa velikim nagibom preporuĉuje se vrsta Rosa spinosissima i Rosa rubrifolia. fruticosa (stepska višnja). Kao pogodne. Kao pionirska vrsta na plitkom zemljištu vrlo je pogodna Amelanchier ovalis (merala). Vrsta Rosa glutinosa je posebno pogodna za kreĉnjaĉke kamenjare. 3. štit ili grozd). Obilatim cvetanjem sa mnogo polena odlikuju se glogovi (vrste roda Crataegus ) i šipurci (vrsta roda Rosa ). DIVLJE VOĆKE KAO PĈELINJA PAŠA Divlje voćke. kao i obilnost cvetanja. Kod većine divljih vrsta voćaka koje se oprašuju entomofilno cvetovi su skupljeni u cvasti (gronju. sa mnogo nektara i polena. ĉiji su se plodovi sakupljali kao sirovina za industriju prerade. mahaleb (rašeljka). padus (srezma). Pored ovih vrsta kao biomeliorativne mogu se iskoristiti i sledeće: Sorbus graeca (grĉka mukinja) i Sorbus chamaemespilus (mukinjica) koje kao "pionirske vrste na plitkim skeletnim zemljištima stvaraju uslove za popravljanje zemljišta i pridolazak drugih vrsta. sa kreĉnjaĉko šljunkovitom podlogom. vrlo adaptivne biomeliorativne vrste još se mogu koristiti: Cornus mas (dren). Prunus spinosa (crni trn) vrlo uspešno svojim korenom vezuje suve i zaslanjene erozivne terene. Za sušna podruĉja. Sorbus umbellata (štitasta mukinja) i Sorbus austriaca (austrijska mukinja) . Juniperus nana (kleĉica). Za spreĉavanje erozije u reĉnim dolinama i kotlinama vrlo je pogodna vrsta Crataegus nigra (crni glog). prilagoðeme su na oprašivanje insektima ili entomofilno oprašivanje. amygdallus (badem) i spinosa (crni trn). Rosa pomifera. Vrlo dobra pĉelinja paša su i vrste roda Prunus: cerasifera (xanarika). sa velikim brojem prašnika (koji sadrţe obilje polena). Ove dve vrste se uveliko koriste u susednoj Bugarskoj u biomeliorativne svrhe. i najĉešće sa dosta nektara. Sve su to. nektarom i obiljem polena. Juniperus oxycedrus (crvena kleka). velike varijabilnosti po mnogim osobinama (naroĉito plodovima) što je odliĉna baza za selekciju ovih vrsti voćaka.pogodne su za pošumljavanje kreĉnjaĉkih goleti. Najveći znaĉaj u oprašivanju i kod divljih voćaka ima medonosna pĉela (Apis melifera ). To se pokazalo kao izuzetno korisno: spreĉen je proces erozije na mestima gde je obavljeno pošumljavanje ovim vrstama i dobijeni su prirodni voćnjaci oraha i lešnika. pogodna biomeliorativna vrsta je Prunus tenella (stepski badem). zahvaljujući prvenstveno graði cveta (koja je najĉešće aktinomorfna). Vrste jabuke . . Za spreĉavanje erozije na zemljištima sa silikatnim podlogama mogla bi da se koristi Corylus avellana (leska). Juniperus communis (kleka). 2. avium (trešnja vrapĉara). Kao vrlo pogodne medonosne biljke treba istaći vrste: 1. Sambucus nigra (crna zova) i Sambucus racemosa (crvena zova) sa cvetovima skupljenim u vrlo krupne štitaste cvasti. 4.

Pirus communis (šumske) i V. Cvet leske predstavlja vrlo znaĉajnu pašu jer pĉele uzimaju njen polen prilikom povratka sa proĉisnih letova i koriste ga za ishranu novoformiranog legla. mnogobrojnih cvasti. edafskih. Ova paša je veoma znaĉajna za prolećni razvoj pĉela.razvijene su uglavnom fragmentarno. NJegovo cvetanje je obilato. Subalpijski pojas ĉetinarskih šuma razvijen je u uslovima hladne i vlaţne klime. Zonalna vegetacija Zonalna (klimatogena) šumska zajednica u velikom delu Srbije.5. Pod ekstrazonalnom vegetacijom podrazumeva se onaj deo zonalne vegetacije koji se razvio izvan svoje zone. Pod zonalnom vegetacijom podrazumeva se vegetacija koja je uslovljena pre svega opštim klimatskim prilikama odreðenog podruĉja i po pravilu ima najveće rasprostranjenje. na zasenjenim uvalama i 4) subalpijski pojas bukve . pak. zbog ĉega ga pĉele rado posećuju u vreme cvetanja. Azonalna vegetacija. materije iz polena leske. predstavljena je široko rasprostranjenom asocijacijom LJuercetum frainetto-cerris Rudski 1949 (zajednica sladuna i cera). zastupljene su i ekstrazonalne i azonalne šumske fitocenoze. Ovu vrstu i pĉelari smatraju znaĉajnom medonosnom biljkom.). bogatih polenom i nektarom. Dren (Cornus mas ) koji cveta posle leske je prva nektarska paša. aminokiseline. 9. pospešujući razvoj legla stimulisanjem veće aktivnosti pĉela i matice. Goĉ i dr. Mnogobrojnim prouĉavanjima je utvrðeno da pitomi kesten stvara velike koliĉine nektara. orografskih i biljno-geografskih odnosa šumske biljne zajednice u Srbiji su vrlo heterogene. 6. vrstu vrlo poznog vremena cvetanja (juni-juli). zbog izuzetno krupnih. koja je.P. Sveţe unete belanĉevine. u vidu traka. Pojas bukovih i bukovo-jelovih šuma. pre svega u brdskom regionu.javlja se sporadiĉno. direktno se ugraðuju u podmladak pĉela. u zoni hrastova (orografski su uslovljene). Vrste kruške . Ovde dominiraju šume smrĉe. 7. Deli se na ĉetiri potpojasa u odnosu na nadmorsku visinu i to: 1) brdske bukove šume . na svom velikom prostranstvu. Na kraju treba istaći da su takoðe dobra pĉelinja paša i vrste roda: Rubus (malina i kupina). mineralne i dr. na nadmorskim visinama od 1300 do 1900 m . Unošenje u košnicu polena i nektara od drena ubrzava smenu zimskih i prolećnih pĉela. . Ţeljin. Pored zonalne (klimazonalne. ali ih pĉele reðe posećuju zbog prisustva kaprilne kiseline koja cvetovima daje neprijatan miris. krupnih su cvetova sa mnogo polena. sa mnogo polena i za pĉele posebno vaţno jer se poklapa sa periodom kada one oskudevaju u paši. klimatogene) vegetacije. pre svega u planinskom regionu. ugljeni hidrati. u nekoj drugoj zoni. naroĉito kada se dren javlja na većim površinama. amygdaliformis (slanopaða) sliĉno jabuci obilato cvetaju. Odliĉnu pĉelinju pašu predstavljaju sve vrste roda Sorbus . 2) planinske šume bukve predstavljaju dobro razvijen klimatogeni pojas na skoro svim planinama (obiĉno izmeðu 800 i 1200 m nadmorske visine). Stara planina. masti. već je ukljuĉena u neku drugu vegetacijsku zonu. Vaccinium (borovnica) i dr. jer pored obilja polena daje i dosta nektara. 3) bukovo-jelove šume . izdiferencirana na nekoliko geografskih varijanti. Ribes (ogrozd i ribizla). nikada ne obrazuje svoju sopstvenu zonu. Posebno treba istaći jarebiku (Sorbus aucuparia ). ZONIRANJE ŠUMSKE VEGETACIJE SRBIJE Zbog sloţenih klimatskih. vrlo je dobro izraţen i relativno homogen na teritoriji cele Srbije. Corylus avellana (leska) je jedna od prvih pĉelinjih paša. 8. na planinskim masivima sa nešto blaţom klimom (Kopaonik.javljaju se na malim nadmorskim visinama (nekoliko stotina metara). Posebno treba istaći pitomi kesten (Castanea sativa ).

Visokoplaninska ţbunasta vegetacija izgraðena je od ţbunastih zajednica ĉetinarskih i nekih lišćarskih vrsta i javlja se na nadmorskoj visini od oko 1800 m . preteţno na kreĉnjaku. 1968 (mestimiĉno na celom podruĉju Kosova) i asocijacija Dioscoreo-Carpinetum orientalis Bleĉić et Lakušić 1966. preko glacijalnog perioda do današnjih dana. Sa edifikatorom LJuercus trojana opisana je samo jedna asocijacija LJuercetum trojanae metochiensae Glišić 1967. kod Zlota.uglavnom klisurama i kanjonima na kreĉnjaĉkoj podlozi. pre svega. šume luţnjaka i poljskog jasena i dr.na Paštriku i Koritniku. U brdsko-planinskom podruĉju azonalne šumske zajednice su vrlo raznovrsne. šume oraha i koprivića Ðerdapska klisura).). u reĉnim dolinama i b) azonalne šumske zajednice brdskog i planinskog podruĉja. sa endemiĉnom vrstom Dioscorea balcanica (samo u Metohiji . Goleš na Suvoj planini i dr. Opisane su dve zajednice u kojima je Carpinus orientalis glavni edifikator: asocijacija Carpinetum orientalis scardicum Krasn. Ove šume nisu uslovljene sadašnjim prilikama. Posebnu specifiĉnost šumske vegetacije Srbije predstavljaju reliktne zajednice rasprostranjene u brojnim refugijumima . orografski i edafski. Zauzimaju tople ekspozicije u brdsko-planinskom visinskom regionu. 1932) a) Sveza Ostryo-Caprinion orientalis Horv. One se razlikuju i u vezi s tim u kojoj se šumskoj zoni pojavljuju. U okviru higrofilno-aluvijalnih šuma razvijeno je u reĉnim dolinama više zajednica (higrofilne šume crne jove. na granici drvenaste vegetacije. Najpoznatije zajednice reliktnih vrsta u refugijumima Srbije jesu: šume Panĉićeve omorike (na Tari). crnog bora (klisura Jerme. Ovde su.1958 (submediteranske kserotermne šume grabića i crnog graba) Ova sveza obuhvata širi kompleks submediteranske vegetacije. pre svega.Carpinus orientalis ) i b) ekstrazonalne mezofilne šume srednjoevropskog tipa (najĉešće su to mezofilne zajednice kitnjaka i graba). zajednice crnog graba na kreĉnjaĉkim liticama i klisurama zapadne Srbije i mnoge druge. šikare i šibljaci (Red LJuercetalia pubescentis Br. na jakim nagibima. Azonalna vegetacija Meðu azonalnim tipovima vegetacije istiĉu se u Srbiji dve varijante: a) higrofilno-aluvijalne šume u niţim delovima Srbije. a uslovljene su. u brdskoplaninskom regionu (najĉešće su zajednice u kojima dominira grabić . . polidominantne zajednice sa meĉjom leskom u istoĉnoj Srbiji. već se javljaju kao ekstrazonalne zajednice grabića (Caprinus orientalis ) i zajednice makedonskog hrasta (LJuercus trojana ) . već istorijskim razvojem vegetacije od tercijera.-Bl. PREGLED VAŢNIJIH ŠUMSKIH ZAJEDNICA SRBIJE 1) Termofilne listopadne šume. ţbunaste formacije niske kleke i visokoplaninske zajednice borovnice. dok je u Crnoj Gori šire rasprostranjena). na toplim ekspozicijama. koja se nadovezuje na mediteransku (zimzelenu). U Srbiji nema zonalnih šuma iz ove sveze. na plitkom i suvom zemljištu.).obe na Kosovu i Metohiji. zastupljene zajednice bora krivulja. Ekstrazonalna vegetacija U okviru ekstrazonalne vegetacije javljaju se uglavnom dve varijante: a) kserotermne listopadne šume submediteranskog karaktera.

Jov.1979. i u ovoj su zajednice mozaiĉno rasporeðene u šumostepskom panonskom podruĉju. Zajednice su kseromezofilnog karaktera. Fruška gora). koja zauzima znatne površine u istoĉnoj i jugoistoĉnoj Srbiji (tople ekspozicije. Opisano je više asocijacija. Prokletije). a javljaju se na strmim padinama toplih ekspozicija (300-1400 m nadmorske visine).et Tomić 1987 (Fruška gora. javlja se zajednica Orno-Ostryetum carpinifoliae Aichinger 1933 (Tara. as.Corylo colurnae-Ostryetum carpinifoliae Bleĉić 1958 (Koritnik. 1960 (javlja se na kiselim smeðim zemljištima obrazovanim na silikatnoj podlozi). as. kanjon Lima i Mileševke. većinom u Metohiji i to: as. LJuercoCoryletum colurnae Mišić 1967. Opisano je više zajednica. as. 1953 (Deliblatska pešĉara). Najsevernije nalazište kserotermne zajednice grabića (Carpinus orientalis ) u Srbiji je na istoĉnim padinama Fruške gore . as. as. c) Sveza Syringo-Caprinion orientalis Jakucs 1959 (kserotermne šume grabića i jorgovana) U Srbiji su zajednice ove sveze najĉešće ekstrazonalne. (kserofilne zajednice luţnjaka i ţešlje) Sliĉno kao i u prethodnoj svezi. U našoj zemlji opisano je više asocijacija. as.1957. Košutnjak). a mestimiĉno se javljaju i u centralnoj Srbiji. severna Šumadija. LJuercetum pubescentis-virgilianae Jov. na razliĉitim . To su svetle niske šume i šikare. OrnoLJuercetum cerris-virgilianae Jov.Syringo-Aceri monspessulani-Coryletum colurnae Mišić 1967. Orno-Polyljuercetum Tomić 1986 (Fruška gora. Orno-LJuercetum pubescentis-petraeae Jank.b) Sveza Orno-Ostryon Tomaţić 1940 (termofilne šume crnog graba i crnog jasena) Zajednice ove sveze se javljaju kao azonalna vegetacija u brdsko-planinskom regionu (oko 600 do 1000 m nadmorske visine).et H-ić 1950 (Prokletije). Zauzimaju lesne platoe i najviše delove aluvijalnih terasa. veliki nagibi. as. Najznaĉajnija zajednica ove sveze je as. U zapadnoj Srbiji. 1938 (Novo Brdo. naroĉito u \erdapskoj klisuri. na ekstremnim kreĉnjaĉkim staništima. koje se nalaze u panonskom basenu ili na njegovom obodu (Vojvodina.1980..-Vesel. Celti.Juglandetum Jov. severna Šumadija). Oplenac).LJuerco-Ostryetum carpinifoliae Horv. d) Sveza Aceri tatarico-LJuercion Zol. koje zauzimaju velike površine u istoĉnoj i jugoistoĉnoj Srbiji. as. U istoĉnoj i jugoistoĉnoj Srbiji.1931 (termofilne šume medunca i kitnjaka) Ova sveza obuhvata veći broj termofilnih zajednica šumostepske zone jugoistoĉne Evrope. To su: as. as.Carpinetum orientalis serbicum Rudski 1940 em.-Bl. Sporadiĉno se javlja i asocijacija Juglando-Ostryetum carpinifoliae Vukić. 1970. as.et Jak. as. (jugoistoĉna Srbija).Orno-LJuercetum virgilianae Gajić 1955 (Košutnjak. as. 1953.to je asocijacija Carpino orientalis-LJuercetum Jov. as.LJuerco-Tilietum tomentosae Stjep. na primarnom stadijumu zemljišta obrazovanom na kreĉnjaku. okolina Tutina). Paeonio peregrinae-LJuercetum virgilianae Jov.Syringo-Aceri intermedii-Coruletum colurnae Jov. Syringo-Coruletum colurnae Mišić 1967.Seslerio-Ostryetum Horv. 19 76. SyringoPrunetum mahalebi Mišić 1978. pa ĉak i u jednoj enklavi na Fruškoj gori. To su: as. Fruška gora). plitka skeletna zemljišta na kreĉnjaku). nalazi se više reliktnih polidominantnih zajednica ove sveze. et Vukić 1977 (Košutnjak. Košutnjak. c) Sveza LJuercion pubescentis-petraeae Br. Paštrik). Priboj. Deliblatska pešĉara. Cinc et Kojić 1975 (konstatovana je oko pritoka Drine u rejonu Bajine Bašte i Zvornika).

izmeðu zonalne šume sladuna-cera i najniţeg pojasa bukve. LJuercetum frainetto-cerris scardicum Krasn. 1979 jeste posebna ekološka varijanta tipiĉne šumske zajednice sladuna i cera. na razliĉitim tipovima zemljišta (gajnjaĉe. LJuercetum frainetto cerridi-roboris Jov. U ovu svezu spada veći broj šumskih fitocenoza. Convallario-LJuercetum roboris Soo 1957. LJuercetum frainetto Jov. kisela smeða zemljišta. 1 982. Kao zonalnu šumsku zajednicu severoistoĉne Srbije Jovanović (1982) smatra ĉistu šumu sladuna (bez cera) odn. na nadmorskoj visini izmeðu 400 i 1000 metara. g) Sveza LJuercion petraeae-cerris Lakušić et Jovanović 1987 (kseromezofilne šume kitnjaka i cera) U ovu svezu su ukljuĉene orografsko-edafski uslovljene kserofilne i kseromezofilne šume cera. Tilio-LJuercetum crassiusculae Slavn. Areal zajednica ove sveze obuhvata celu Srbiju. koje predstavljaju njene razliĉite ekološke ili geografske varijante. na dodiru zonalne šume sa higrofilnim luţnjakovim šumama u reĉnom poloju. 1953 jeste klimazonalna (klimatogena) šumska zajednica istoĉne i jugoistoĉne Srbije. LJuercetum cerris Vukićević 1966 se javlja na eutriĉnim i distriĉnim smeðim zemljištima. as. cera-kitnjaka i kitnjaka u brdskom regionu. preko gajnjaĉa do lesiviranih zemljišta. As. 1978. As.zemljištima . 1949 (šume sladuna i cera). As. Ove zajednice se obiĉno javljaju na insoliranim poloţajima. As. Na Staroj planini nalazi se u pojasu izmeðu 800 i 1000 m nadmorske visine. na plitkim i skeletnim zemljištima. et Tomić 1978 javlja se u donjem Sremu. As. lesivirane gajnjaĉe. Pruno mahalebi-LJuercetum roboris Tomić 1986 i druge. 1979 (šume kitnjaka i cera) ĉine prelaz izmeðu .). LJuercetum frainetto cerridi-petraeae Tomić 1989 jeste ekološka varijanta tipiĉne šume sladuna i cera na nešto većim nadmorskim visinama (400-600 m). je rasprostranjena u severozapadnoj Srbiji (i istoĉnoj Bosni). Carpino orientalis-LJuercetum cerris Jov. as. As. Navešće se one najvaţnije: As. U Negotinskoj krajini opisane su dve zajednice stepskog luţnjaka: as. 1968 jeste geografska varijanta klimatogene šume sladuna i cera. LJuercetum frainetto-cerris Rud. e) Sveza LJuercion frainetto Horv. LJuercetum pedunculiflorae Jov. na malim nadmorskim visinama (oko 200 m). Najšire rasprostranjena zonalna (klimatogena) šumska zajednica ove sveze jeste as. smonice i dr. Carpino orientalis-LJuercetum frainetto-cerris Jov. 1978 i as. kontinentalni deo Crne Gore i severnu Makedoniju. LJuercetum petraeae-cerris Jov. As. na kiselim silikatnim stenama. As. od kojih ćemo spomenuti one najvaţnije.1952. U Vojvodini je opisan veći broj zajednica ove sveze i to: as. Jedna je od najkserotermnijih zajednica sladuna i cera. karakteristiĉna za uslove Kosova i Metohije. LJuercetum pedunculiflorae-cerris Jov. zaravni i blage padine. as. Rusco-LJuercetum frainetto-cerris Jov. as. Carpino betuli-LJuercetum frainetto-cerris Jov. 1954 (termofilne šume sladuna kontinentalnog mezijskog podruĉja) Šumske zajednice ove sveze zauzimaju niţe planinske i breţuljkaste terene do 600 m nadmorske visine. Hieracio-LJuercetum frainetto-cerris Jov. Festuco pseudovinae-LJuercetum roboris Soo 1960. As. koja se javlja na većem delu njenog areala. 1969. u uslovima humidnije klime. et Tomić 1983. as. Osim tipiĉne klimatogene zajednice LJuercetum frainetto-cerris Rudski 1949 u Srbiji je zastupljen veći broj asocijacija. 1979 jeste kserofilna šuma cera sa grabićem u spratu ţbunja. 1951 sreće se u severnoj Šumadiji i severoistoĉnoj Bosni. istoĉnu Bosnu.od ĉernozema i pararendzina. Violo-LJuercetum roboris Jov.

Crataego-Corylion Fukarek 1969 i Cytisanthion radiati Ranð. As. 1968. na nadmorskoj visini 300-500 m. 4) Acidofilne šume luţnjaka i kitnjaka (Red LJuercetalia robori-petraeae R. Eryngio-Syringietum Diklić 1965. javljaju se dve acidofilne zajednice kitnjaka i to: as. Prunion fruticosae R. Rudnik. Na jako kiselim. na nadmorskoj visini 500-900 m. Najvaţnije zajednice ove sveze su: as. Jov. kao i as.-Bl.nemoralisLJuercetum polycarpae Jov. Zemljišta su smeða i lesivirana. b) Sveza Pruno tenellae-Syringion Jov. LJuercetum montanum Ĉernj. Javlja se na kiselim smeðim zemljištima. 1 985 obuhvata zajednice draĉa (Paliurus aculeatus ). koja su obiĉno plitka i skeletna. do 800 m nadmorske visine (Stara planina. Fruška gora i dr.Tx. na toplim i suvim nagibima. 1 979 rasprostranjena je u istoĉnoj i jugoistoĉnoj Srbiji. Avala. 1967 se javlja kao azonalni tip vegetacije na kreĉnjaĉkim terenima (nadmorske visine 600-900 m).1 979 obuhvata ţbunaste zajednice u okviru zonalne šume sladuna i cera (javljaju se na kreĉnjacima istoĉne i jugoistoĉne Srbije. Najmezofilnija varijanta kitnjakovih šuma je as.1932) U okviru kserofilne submediteranske vegetacije reda LJuercetalia pubescentis u Srbiji su konstatovane zajednice iz tri sveze vegetacije šibljaka: a) Sveza Paliurion moesiacum Jov.monodominantnih kitnjakovih šuma brdskog regiona i klimatogene zajednice sladuna i cera (do 600 m nadmorske visine). koje se u Srbiji javljaju sporadiĉno i na malim površinama (okolina Beograda.et Rexh. Helleboro odori-LJuerco-Ostryetum Jov. Višnjiĉka kosa). 1979 u jugoistoĉnom Banatu (Vršaĉki breg). Dicrano scoparii-LJuercetum montanum Jov. na silikatnoj podlozi.as. 1979.). 1954) na kreĉnjacima istoĉne Srbije i još neke zajednice. a mestimiĉno i na serpentinima centralne Srbije. Kao posebna zajednica opisana je šuma transilvanskog kitnjaka . 2) Termofilne ţbunaste zajednice i šibljaci (Red LJuercetalia pubescentis Br.1952.1937) . Artemisio-Prunetum tenellae Jov. najĉešće skeletnim i erodiranim smeðim zemljištima. Amelanchiero-Cotoneastretum Fukarek 1970 ). koja je rasprostranjena na Fruškoj gori. 1979 i as.1979).Tx. na razliĉitim podlogama. Orno-LJuercetum petraeae Mišić 1972 se nalazi u niţem potpojasu kitnjaka.1952) U Srbiji su zastupljene ţbunaste zajednice iz 4 sveze reda Prunetalia spinosae (Prunion spinosae Soo 1940. Luzulo-LJuercetum montanum Jov.Tx. U ovu svezu spadaju i šibljaci patuljastog badema (as. Kserotermna zajednica Caprino orientalis-LJuercetum montanum Jov. c) Sveza Cotino-Cotoneastrion Fukarek 1979 obuhvata šibljake koji se mogu sresti na kreĉnjacima i serpentinima zapadne i jugozapadne Srbije (as. As. Poo-. Syringietum vulgaris (na kreĉnjaku istoĉne Srbije). 3) Ţbunaste zajednice evropske regije (Red Prunetalia spinosae R. Najĉešće se javlja u podruĉju zapadne Srbije. et. 1953 (ĉiste šume kitnjaka) zauzima velike površine u Srbiji (a javlja se i u Bugarskoj i Makedoniji) u brdskom regionu. Cotinietum coggygriae Fukarek 1968 i as. Naroĉito velike površine zauzima u severozapadnoj i zapadnoj Srbiji.Festuco drymei-LJuercetum petraeae Jank. As.

u poloju Save i fragmentarno u Pomoravlju i dolini Kolubare. u kome preovlaðuju monodominantne šume mezijske bukve (Fagetum moesiacae ). gde su ove šume klimatogenog karaktera).1928) Red Fagetalia silvaticae obuhvata veći broj vegetacijskih sveza. koje ĉine prelaz izmeðu higrofilnih luţnjakovih šuma i zonalne vegetacije (as. Tilio-Carpino-LJuercetum robori-cerridis Jov. LJuerco-Carpinetum moesiacum Rudski 1945. Tilio-Fraxinetum excelsioris Jov. Fago-Corylenion colurnae Borh. CarpinoLJuercetum robori-cerridis Jov. PopuloBetuletua Glišić 1975 i još neke). 1 950 (šume javora i belog jasena) i as. 19 79 . LJuerco-Carpinetum Rudski 1 945) orografsko-edafski su uslovljene. 1976.-Bl. u zoni hrastova. Javljaju se na skeletnim. na manjim nadmorskim visinama i b) šuma kitnjaka i graba na granici brdskog i planinskog pojasa (500 do 800 m nadmorske visine).na ravno ili blago zatalasanom terenu. koje ĉine najveći deo ekonomski znaĉajnih šuma Srbije. U Srbiji je opisano više zajednica u okviru široko shvaćene as.100 do 300 m ) do subalpijskih šuma bukve u visokom planinskom regionu (1400-1600 m nadmorske visine).1947 (as.graba ( u niţim predelima). 1963 i Luzulo-Fagenion moesiacae Jov. formiranih u ravniĉarskim. Rusco-LJuerco-Carpinetum Jov. as.na lesnim zaravnima u podnoţju Fruške gore). šume kitnjaka i graba (as. Abieti-Fagenion moesiacae Jov. Postoje dve varijante ovih šuma: a) dolinska šuma kitnjaka i graba. U svezu Carpinion betuli illyrico-moesiacum spadaju i zajednice graba i luţnjaka. 1979. 1976. 1976. odnosno.Carpino betuli-LJuercetum roboris Anić 1 959 . pak. u zoni sladuna i cera. Aceri-Fraxinetum excelsioris Ĉernj. et. u zoni hrastova. U okviru sveze mezijske bukve (Fagion moesiacae ) izdvojeno je 7 podsveza (Fagenion moesiacae submontanum Jov. U okviru reda Fagetalia znaĉajne su tri sveze . c) Sveza Fagion moesiacae Bleĉić et Lakušić 1970 (šume mezijske bukve) obuhvata vrlo širok pojas .od mozaiĉnih sastojina bukve (orografski uslovljenih. na hladnim ekspozicijama.U okviru ovog reda u Srbiji se javlja mali broj šumskih zajednica. Chrysosplenio-Carpinetum betuli Dinić 197 2 i dr).sveza Carpinion betuli illyrico-moesiacum Horv. LJuerco-Castanetum metochiensae Glišić 1975. b) Sveza Fraxino-Acerion Fukarek 19 69 objedinjuje azonalne mezofilne zajednice. 1976 obuhvata brdske bukove šume. kiselim i siromašnim zemljištima. 5) Mezofilne šume graba. na eutriĉim i distriĉnim smeðim zemljištima. Fagenion moesiacae montanum Jov. šume bukve i jasena-javora (u planinskom regionu). Jov. U Srbiji. brdskim i planinskim podruĉjima. 1976. 1956 ujedinjuje mezofilne šume kitnjaka i graba (sa teţištem areala u Hrvatskoj i Bosni. sveza Fraxino-Acerion Fukarek 1969 i sveza Fagion moesiacae Bleĉić et Lakušić 1970 (sa više podsveza). a) Sveza Carpinion betuli illyrico-moesiacum Horv . orografskoedafski uslovljene. as. Ostryo-Fagenion moesiacae Jov. U Srbiji su konstatovane dve zajednice iz ove sveze: as. as. šume bukve-jele (na još većim nadmorskim visinama) i subalpijske šume bukve (koje se nalaze skoro na granici drvenaste vegetacije). javljaju se kao ekstrazonalna vegetacija. 1 977 (šume belog jasena sa lipama). 1976. as. Podsveza Fagenion moesiacae submontanum Jov. Obiĉno su mozaiĉno rasporeðene u regionu planinskih bukovih šuma. Javljaju se obiĉno na razliĉitim zemljištima obrazovanim na kreĉnjaku. 80-150 m nadmorske visine. 1976). Teţište ovog pojasa je u planinskom regionu. Opisano je . 1967 . koje pripadaju svezi LJuercion robori-petraeae Br. sa znatnim brojem floristiĉki bogatih zajednica. na vrlo malim nadmorskim visinama . koje se javljaju na manjim nadmorskim visinama. Fagenion moesiacae subalpinum Jov.1956. na nadmorskim visinama od 800 do 1200 m . LJuerco-Carpinetum Rudski sensu lato (as. bukve i jele (Red Fagetalia silvaticae Panjl. Ovde dolaze: šume kitnjaka .

Fagetum submontanum mixtum Mišić 19 72 (reliktna polidominantna zajednica u klisurama istoĉne Srbije). blizu Drine). Fagetum moesiacae montanum Jov. caricetosum pilosae. Ova podsveza obuhvata nekoliko asocijacija i to: as. obiĉno na nadmorskim . Fagetum altimontanum moesiacum Jov. calcicolum. uglavnom na kreĉnjaku (Grdeliĉka klisura. na nadmorskim visinama izmeðu 1400 i 1800 m i to: as. na dubokim smeðim zemljištima. Seslerio rigidae-Fagetum Mišić et Popović 1 954 (javlja se fragmentarno na Kopaoniku). Dentario glandulosae-Fagetum submontanum Jov. et Lakušić 1970 (fragmentarno razvijena na Metohijskim planinama). koje predstavljaju klimaregionalni pojas izmeðu 800 i 1200 m nadmorske visine. na kreĉnjaĉkim terenima. as. 1976 (šume bukve i jele) kao pojas bukovo-jelovih šuma u Srbiji znatno manje je zastupljen nego na planinama ilirske provincije. Fruška gora). Podsveza Fagenion moesiacae montanum Jov. carpinetosum betuli. Obuhvata nekoliko asocijacija: as. 1 969 javlja se fragmentarno. Podsveza Fago-Corylenion colurnae Borh . as. Abieti-Fagetum moesiacae Jov: 19 53 (sa velikim brojem subasocijacija). Fagetum moesiacae subalpinum Grebenšĉ. as. Aceri-Ostryo-Fagetum Jov. koja zauzima velike površine na svim planinama Srbije. Abieti-Fagetum serpentinicum Jov. as. na serpentinu). 1976 obuhvata planinske šume bukve. 1963 obuhvata kseromezofilne zajednice brdskoplaninskog podruĉja na kreĉnjacima istoĉne i jugoistoĉne Srbije. U podsvezi Fagenion moesiacae montanum opisano je još nekoliko asocijacija bukovih planinskih šuma i to: as. as. caricetosum pilosae. Podsveza Fagenion moesiacae subalpinum Jov.u zasenjenim dubokim uvalama (Majdanpeĉka domena). aceretosum. Razvijena je na srednje dubokim i dubokim smeðim i lesiviranim zemljištima. \erdap i dr. Podsveza Abieti-Fagenion moesiacae Jov. LJuerco-Fagetum Glišić 1971 (prelazna zajednica koja povezuje šume brdske bukve sa šumama kitnjaka). Miroĉ. as. JuglandiOstryo-Fagetum Vukić. Tilio-Fagetum submontanum Mišić 19 72 sa znaĉajnim prisustvom Tilia argentea (Avala. Hyperico androsaemi-Fagetum submontanum Vukić 1 979 . Lauroceraso-Fagetum Jov. as.). na smeðim zemljištima. Podsveza Ostryo-Fagenion moesiacae Jov. 1 979 (rasprostranjena na serpentinu. epimedietosum. as. Fagetum submontanum Jov. Bukovo-jelove šume se javljaju u uslovima humidne planinske klime. 1979 (reðe se javlja. as. Seslerio autumnalis-Fagetum moesiacae Bleĉ. 1976 sa većim brojem subasocijacija (typicum. S obzirom na veliko rasprostranjenje ova asocijacija obuhvata više subasocijacija (typicum. Širom Srbije. 1967 (reliktna zajednica na Ostrozubu u jugoistoĉnoj Srbiji). Osim toga. 1976 (subalpijske bukove šume) obuhvata tri asocijacije. u okviru ove podsveze javljaju se i druge asocijacije i to: as. se fragmentarno pojavljuje u severoistoĉnoj Srbiji. as. Fagetum subalpinum scardopindicum Em 19 61 (subalpijske bukove šume metohijskih visokih planina. 1979 (javlja se u zapadnoj Srbiji kao azonalni oblik vegetacije). Osnovna zajednica ove podsveze jeste as. Juglando-Fagetum submontanum Jov.). Festuco drymeiae-Fagetum montanum Jov. ParietarioJuglandetum Jov. ali u obliku manjih sastojina u zoni hrastova. as. na plitkim i skeletnim zemljištima). Ilici-Fagetum montanum Gajić 1979 (reliktne bukove šume i zapadnoj Srbiji). carpinetosum betuli) . 1950 (tipiĉna bukova šuma subalpskog pojasa) i as. na Prokletijama ide i preko 2000 m nadmorske visine). Aceri heldreichii-Fagetum Jov. calcicolum. Fagetum montanum serpentinicum Jov. 1976 obuhvata kseromezofilne šume bukve i crnog graba. javlja se as. as. na zasenjenim padinama velikog nagiba.1 979 (javlja se u refugijumima. 1953. ornetosum. 1979 . ima više subasocijacija). as.u zapadnoj Srbiji.više asocijacija brdskih bukovih šuma. 1973 (bukove šume na toplijim ekspozicijama i većim nagibima. u zapadnoj Srbiji. 1985 (na gornjoj granici pojasa planinske bukve i dr. as. aceretosum). na većim nagibima as. 1957 (na humusno kiselim smeðim zemljištima).

Saliceto-Populetum. ima dve subsocijacije). Fraxino aceri intermedii-Coryletum colurnae Mišić et Dinić 1972. Fraxino-Colurnetum colurnae Mišić 1968. as. as.obuhvata zajednice poplavnih šuma vrba i topola. Asocijacija Salicetum albae Issl. Peceo-Alnetum incanae Jov. Pored ove zajednice. 1950. LJuerco-Aceri intermediiCoryletum colurnae Mišić et Dinić 1971 i druge). na nadmorskim visinama od 650 do 1500 m . Kolubare i drugih većih reka u Srbiji. Luzulo-Fagetum montanum Mišić et Popović 1976 (acidofilna planinska šuma bukve. Populetum nigro-albae). obuhvata šumske zajednice sive jove. pod znatnim uticajem podzemnih voda. et . Ima nekoliko zajednica topolovih šuma. obiĉno na aluvijalnim nanosima (obuhvata više subasocijacija). 1979. Dunava. 1938 . U okviru ove sveze opisan je veći broj asocijacija. Luzulo-Fagetum moesiacae submontanum Jov. et Tomić 1 979 (rašĉlanjena je na više subasocijacija). 1979 (javlja se mozaiĉno u brdskom regionu u zoni hrastova. Crataego nigrae-Populetum albae Parabućski 1965 predstavljaju ĉiste šume bele topole. Castaneo-Fagetum submontanum Glišić 1975 (javlja se u Metohiji. Šume topola. na nadmorskoj visini 1400-1500 m ). Musco-Fagetum Jov. 1976 obuhvata acidofilne zajednice bukve. Golija). na aluvijalnim pararendzinama i glejnim zemljištima). fragmentarno se javlja na celom podruĉju Srbije) i dr. skeletnim zemljištima). uz brdske i planinske reke. koje se javljaju na većim nadmorskim visinama. 1962 i as. as. Eljuiseto-Alnetum incanae Trinajstić 1973 (najhigrofilnija. b) Sveza Salicion albae Soo 19 40 . as. bukovo-jelovih i smrĉevih šuma. nalaze se na nešto višim i kraće plavljenim priobalnim podruĉjima. Populetum albae balcanicum Karp. Ova podsveza obuhvata više asocijacija. U okviru ove sveze opisano je nekoliko asocijacija: as. koja se sreće u centralnom delu poloja. Javljaju se fragmentarno u regionu bukovih.-Bl. as.visinama izmeðu 700 i 1200 metara. Vrbove šume obrazuju još nekoliko asocijacija (Salacetum albo-amygdalinae. as. Podsveza Luzulo-Fagenion moesiacae Jov. dosta je rasprostranjena. Pupuletum nigrae Knapp (šume crne topole. na vrlo kiselim zemljištima. 1953 (acidofilne bukove šume sa mahovinama. as. Asocijacija Fraxino angustifoliae-Carpino-LJuercetum roboris Jov.1931) Poplavne šume aluvijalnih ravni svrstane su u tri vegetacijske sveze: a) sveza Alnion incanae Panjl. meðu kojima su naroĉito znaĉajne: as. Morave. Populetum nigrae-albae Slavnić 1952 (mešovita šuma crne i bele topole). 1978. 1936 (šuma bele vrbe) predstavlja pionirsku zajednicu u neposrednoj blizini vode. Carpino betuli-Alnetum incanae Dinić 1 983 (u okolini Prijepolja). 1938 (higrofilne šume luţnjaka i jove) obuhvata nekoliko asocijacija. koje takoðe pripadaju ovoj svezi. as. javlja se na malim površinama. As. 6) Poplavne šume aluvijalnih ravni (Red Populetalia albae Br. Genisto elatae-LJuercetum Horv. Fago-Colurnetum mixtum Mišić 1967. Oxali-Alnetum incanae Bleĉić 1960 (u dolini Lima. meðu kojima su najvaţnije: as. u refugijumima istoĉne Srbije javlja se još nekoliko asocijacija ove podsveze (as. na nadmorskim visinama izmeðu 800 i 1300 m ). 1938 predstavlja monodominantnu šumu luţnjaka. as. c) Sveza Alno-LJuercion roboris Horv. et Gajić 1972 (Golija. U celoj istoĉnoj Srbiji fragmentarno se javlja asocijacija Fago-Aceri intermedii-Coryletosum colurnae Jov. koje se meðu sobom razlikuju po vodnom reţimu. Corylo colurnae-Fagetum Jov. as. najĉešće na aluvijalnim nanosima u dolinama Save. a) Sveza Alnion incanae Panjl. b) sveza Salicion albae Soo 1940 i c) sveza Alno-LJuercion roboris Horv. Timoka. a povremeno se i plave. Salicetum-triandrae. na ekstremno kiselim. as. obrazovane na nerazvijenim aluvijalnim nanosima. Najvlaţniju varijantu luţnjakovih šuma predstavlja asocijacija Fraxino angustifoliae-LJuercetum roboris Jov. Mlave. as. uz samu reku).

LJuerco-Fraxinetum pallisae Jov. obrazovane na moĉvarno-glejnim i glejnim zemljištima. graba i poljskog jasena. Fraxino-Ulmetum effusae Slavnić 19 52 sreće se u šumostepskoj zoni Panonske nizije. as. Ulmeto-LJuercetum roboris Jov. preteţno u zapadnoj i centralnoj Srbiji. Kujavica. Salicetum cinareae Jov. Seslerio-Pinetum nigrae Gajić 1954 . c) sveza Orno-Pinion Em 1978 i d) sveza Pinion heldreichii Horv. as. koje se obrazuju i nestaju u kratkim vremenskim periodima na recentnom nanosu razliĉitog sastava. opisano je još nekoliko zajednica ove sveze kao što su: as. b) sveza Orno-LJuericion serpentinicum Horv.Makiš. To su: as. Salicetum albo-Amygdalino purpurae s. koje se javljaju mozaiĉno na ivicama bara. aluvijalnim smeðim zemljištima i gajnjaĉama (ima nekoliko subasocijacija). Frangulo-Alnetum glutinosae Rauš 1968 i as. as. a na većim nadmorskim visinama opisana je zajednica Deschampsio-Alnetum glutinosae montanum Jov. 1956 ) koje su rasprostranjene duţ vodotoka u brdsko-planinskom podruĉju. 1946. 1 979). kao što su: as.Tomić 1978 predstavlja polidominantnu šumu luţnjaka. Iz sveze Salicion kod nas se nalaze dve asocijacije (as.Tx. koja se javlja na semiglejnim. Vuĉevica. Ovo su najdinamiĉnije zajednice drvenaste vegetacije. 1965 javlja se u poplavnom delu reĉnih dolina. 197 9 (Kopaonik. Carici-Fraxinetum angustifoliae Jov. Opisano je više borovih šumskih zajednica ove sveze. 1952 i as. Pored pomenutih. koje se javljaju na sprudovima tekućih voda. U okvirima sveze Alnion glutinosae (moĉvarne šume crne jove i poljskog jasena) konstatovano je nekoliko asocijacija. et Vukić 1 983.-Gors (ţbunaste zajednice bademaste vrbe i rakite). 1929. 9) Bazifilne šume borova (Red Erico-Pinetalia Oberd. Moĉvarne šume crne jove i poljskog jasena (Red Alnetalia glutinosae R. Maljen). kao i u Metohiji. Drees 193 6. 1958.l. Sveza Orno-Ericion obuhvata šume crnog i belog bora. Saliceto cinaeae-Fraxinetum angustifoliae Jov. 1949. LJuerco-Fraxinetum moesiacum Rudski 1949 (jugoistoĉna Šumadija) i as. As. U okviru druge sveze zastupljene su tri asocijacije (Salicetum triandrae Malc. koje predstavljaju pionirske zajednice visokog drveća. Erico-Punetum nigrae Jov. Iz ove sveze opisane su tri zajednice poljskog jasena: as. Orid). et Gors 1958 i Alnion glutinosae Meij. Convallario-LJuercetum roboris Soo 19 57 (u Podunavlju i na desnoj obali Save). em Horvat 1959) Red Erico-Pinetalia kod nas je predstavljen sa ĉetiri vegetacijske sveze: a) sveza Orno-Ericion Horv. 1953 i as. 1978 (Negotinska krajina).1937) U okviru reda Alnetalia glutinosae javlja se nekoliko asocijacija u okviru dve sveze: Salicion cinereae Mull.) . Urtico kiovoensis-Salicetum cinereae Jov. Leucoio-Fraxinetum angustifoliae Glavaĉ 1959 (Makiš kod Beograda). na nadmorskim visinama od 600 do 1450 metara. Carici elongatae-Alnetum glutionosae Koch 1926 (na desnoj obali Save . Javljaju se u pojasu bukovih i bukovo-jelovih šuma. Iz prve sveze opisane su dve asocijacije (Salici Myricarietum Moor 1958 i Salicetum incanae Jov. As. 7) Pionirske zajednice ţbunastih vrba (Red Salicetalia purpureae Moor 1958) Ovde se pojavljuju ţbunaste zajednice vrba u okviru dve sveze Salicion elaeagni Aich (ţbunaste zajednice sive vrbe) i Salicion triandrae Mull. et Tomić 1979 (Srem) i as. obrazovane na jako vlaţnim aluvijalnim nanosima i glejnim zemljištima. Salicetum purpurae Zel. 19 63. et Tomić 1979 (Srem).

1 982 (na serpentinskom masivu Ostrovice). Sveza Pinion heldreichii Horv.1958. Piceetum excelsae montanum serbicum Grebenšĉ. koje u Srbiji izgraðuju klimaregionalni pojas. as. Tara. c) sveza Pinion peucis Horvat 1950. Ptilotricho-Bruckenthalio-Pinetum heldreichii Jank. 1950 (ĉista smrĉeva šuma. Omorikae-Piceeto-Abieto-Fageto-Pinetum mixtum Ĉolić (reliktna polidominantna šuma. jele i smrĉe. d) sveza Pinion mugo Panjl. et Bogoj. Stara planina. i e) sveza Juniperion sibiricae Br. LJuercetum petraeae-Daleschampii serpentinicum Stef. Sveza Vaccinio-Piceion obuhvata zajednice smrĉevih šuma.(Maljen. na Maljenu na nadmorskoj visini od 950 do 1030 m). ĉesto se javljaju mozaiĉno izmeðu blokova stena).1939 em. EricoLJuercetum montanum serpetinicum Jov. Mokra gora). as. u kojima se nalaze šume jele i smrĉe. as.). Humileto-Pinetum nigrae Jov. Mišić et Popović 1980 . Potentillo-Pinetum nigrae goĉensis Jov. Golija.1956. Šara i dr. Piceetum subalpinum serbicum Rudski 1947 em. as.1939. izmeðu 1300 i 1800 m nadmorske visine. Sveza Orno-LJuercion serpentinicum Horv. as. Ošljak).1967) Ovde dolaze planinske i visokoplaninske zajednice obrazovane u uslovima hladne i vlaţne klime. Zlatar. et Bogojević 1962 ( Ošljak.19 63 (bazifilne šume hrasta kitnjaka) u Srbiji je predstavljena sa tri asocijacije i to: as. Ove zajednice se javljaju na velikim nadmorskim visinama (obiĉno izmeðu 1400 i 1800 m ). na inicijalnim zemljištima.1928. 1950 (Prokletije. as. Stara planina). Zlatibor. na smeðem zemljištu i deluvijalnom nanosu na serpentinitu). Koritnik. Piceo-Fago-Abietum Ĉolić 1965 (zajednica bukve. U okviru ovog reda nalazi se nekoliko vegetacijskih sveza. Pinetum heldreichii typicum Jank. Euphorbio glabrifloae-Pinetum nigrae Jov. Helleboro-Pinetum heldreichii Jank. Zlatibor. Stara Planina). as. Taxo-Pinetum nigrae Mišić (reliktne zajednice na nepristupaĉnim mestima Resavske klisure). Pinetum nigrae-silvestris Z. Zlatar.19 60 (monodominantna zajednica crnog bora na kreĉnjaĉkim blokovima).. as. b) sveza Piceion omorikae Tregubov 1941. Abieti-Piceetum serbicum Mišić et Popović 1 978 (šume smrĉe i jele. as. Ostryo-Pinetum nigrae Ĉolić 1 965 (šuma crnog bora sa crnim grabom). Seslerio rigidae-LJuercetum montanum serpentinicum Jov.1951 (zajednica crnog bora sa meĉjom leskom). Vaccinio myrtilli-FagoAbietetum Jov.1984.1979 i as. as. Opisan je veći broj asocijacija smrĉevih i mešovitih smrĉevih šuma: as.1957. as.-Bl. Koxa-Balkan. 1959 (Goĉ). Prokletije i dr. as. EricoAbieti-Piceetum Mišić et Popović 1966 (Kopaonik). Piceetum abietis bertisceum subalpinum Bleĉić 1954 (Prokletije). najĉešće na nadmorskim visinama izmeðu 1300 i 1900 metara.Pavl. as. (šume munike) obuhvata više šumskih asocijacija u kojima se kao znaĉajna vrsta pojavljuje subendemiĉna i reliktna vrsta Pinus heldreichii (munika). as.Lund. as. 1 972 (Kopaonik). 10) Acidofilne ĉetinarske šume (Red Vaccinio-Piceetalia Br.). as.-Bl. Sveza Orno-Pinion Em ( termofilne šume crnog bora na kreĉnjaku) obuhvata zajednice crnog bora na ekstremnim staništima. Pinetum illyricum calcicolum Stef.1979 i as. as. u refugijumima na Tari. (veliki nagibi.-Bl. Najvaţnije zajednice munike kod nas su: as. 1958 (Prokletije). Erico-LJuercetum petraeae Krause et Ludnj. Kopaonik. Kopaonik. as. Colurno-Pinetum nigrae Jov. molike. 1 951 (na serpentinima i pteridotitima Zlatibora na 1000-1400 m nadmorske visine. Zlatar. u subalpijskom regionu. Kopaonik. Opisano je više asocijacija ove sveze i to: as. smrĉe. Fago-Pinetum heldreichii Jank.197 9 (acidofilne šume bukve i jele sa borovnicom). omorike i krivulja i to: a) sveza Vaccinio-Piceion Br. as. Seslerio autumnale-Pinetum heldreichii Jank.

1972.Jovanović 1972 i druge. Sveza Pinion peucis Horvat 1950 obuhvata šume molike (Pinus peuce ). et Bogojev. Arctostaphyllo-Piceetum Mišić et Popović 1954 (Kopaonik. Mišić et Popović 196 4 (Stara planina). Vaccinietum myrtilli Mišić 1960. Alno glutinosae-Piceetum omorikae Ĉolić et Gigov 195 8 (na tresetištima Tare. na visokim planinama (Stara planina. koje se sreću u subalpijskom pojasu. Kompleks (pojas) aluvijalnih . Pinetum peucis Jank. Sveza Piceion omorikae Tregubov 1941 obuhvata zajednice naše endemiĉne i reliktne vrste Panĉićeve omorike (Picea omorika ).higrofilnih tipova šuma . 11) Visokoplaninske zajednice borovnice (Red Vaccinietalia Lakušić et al. Sveza Juniperion sibiricae Br. Vaccinietum uliginosi R. Junipereto-Salicetum silesiacae Jov. RhododendroPinetum peucis Jank.-Bl. od 1400 do 2600 m nadmorske visine. 12) Subalpijske ţbunaste formacije lišćara (Red Adenostyletalia G. as.195 3 (na kreĉnjaĉkim terenima Suve planine) i as. Golija) i as.Br.1953.1979) Na većini visokih planina (1700-2000 m nadmorske visine). as. Piceetum omorikae Tregubov 194 1 (na kreĉnjaĉkim liticama planine Tare). Suva planina.). Vaccinio-Juniperetum sibiricae Mišić 1964 i as.1972. Salici-Alnetum viridis Ĉolić.1962 i as. uglavnom su rasprostranjene na metohijskim visokim planinama (Prokletije. na nadmorskim visinama izmeðu 1400 i 2200 metara. Piceo subalpinae-Vaccinio-Juniperetum Mišić et Popović 1954. obuhvata zajednice bora krivulja (Pinus mugo) . Piceo omorikaeAbieti-Fagetum Ĉolić 1965 (reliktna polidominantna zajednica) i as. vrlo kisele reakcije podloge): as. Šar-planina. Opisano je nekoliko asocijacija na ekstremnim staništima (grebenima i strmim padinama. ĉiji su edifikatori zelena jova (Alnus viridis) i šleska vrba (Salix silesiaca ). Suva planina). Šume krivulja izgraðuju pet asocijacija: as. Ajugo pyramidelis-Pinetum peucis Jank. Ošljaku i Ostrovici. endemiĉnoreliktnog visokoplaninskog bora. as. Sintaksonomski pregled šumske vegetacije (Sveze i asocijacije) sa podacima o edafskim uslovima 1.196 2. as.na kreĉnjacima Suve planine i Stare planine. Achilleo-Pinetum mughi Rexhepi 1983. na Mokroj planini. Iz ovog reda u Srbiji su poznate samo dve zajednice: as. Golija i dr.et Bogoj. Prokletijama. na 1080 m nadmorske visine.et J.-Bl. koja predstavlja poleglu ţbunastu vegetaciju na visokim planinama. na terenu sa visokim nivoom podzemne vode). et Bogoj. VaccinioBruckenthelietum spiculifolise R. Kopaonik. Pinetum mughi typicum Jank.(Kopaonik. Iz ove sveze utvrðene su tri zajednice: as.1 939 obuhvata subalpijske ţbunaste zajednice niske kleke (Juniperus sibirica ). na dodiru sa alpijskim livadama.1931) Na nekim visokim planinama u Srbiji (na nadmorskoj visini od 1450 do 1850 metara) pojavljuju se u disjunktnim arealima ţbunaste zajednice listopadnih vrsta drveća. NJulfenio-Pinetum mughi Jank.1953. U Srbiji su opisane tri asocijacije ove sveze i to: as. as. javljaju se dvadesetak santimetara visoke formacije borovnice (Vaccinium myrtillus i Vaccinium uliginosum ) i crne trave (Bruckenthalia spiculifolia ). Mokra gora). as.1959. Zajednice krivulja se u Srbiji reðe pojavljuju i to fragmentarno . Pinetum mughi serpentinicum Rexhepi 1982 i as. Opisane su tri asocijacije molikovih šuma: as. preteţno na silikatnim stenama.Jovanović 1978. Sorbo-Pinetum mugo Jov. Juniperetum sibiricae-intermediae Jov. as. Sveza Pinion mugo Panjl.

šume sladuna na lesiviranim i lesiviranim kiselim zemljištima. Galio-LJuerco-Carpinetum . recentnim aluvijalnim nanosima.šume crne jove na inicijalnim fazama vlaţne aluvijalne pararendzine. Sveza Carpinion betuli illyrico-moesiacum . Salicetum incanae . . LJuercetum frainetto-cerris s.As.šume luţnjaka i graba na livadskim crnicama i aluvijalnim smeðim zemljištima.šume grabića na crnicama i razliĉitim erodiranim zemljištima. cerovih i grabovih tipova šuma Sveza LJuercion petraeae . Sveza Ostryo-Carpinion orientalis . .šume kitnjaka i graba na smeðim i lesiviranim zemljištima.l. Populetum nigrae .Sveza Alnion glutinosae .l. Orno-LJuercetum virgilianae .šume sive vrbe na veoma vlaţnim. .šume crne topole na vlaţnim.As.šume stepskog luţnjaka na lesiviranim zemljištima.l. Alnetum glutinosae s.l .As.As.As. .l.As.As. . Sveza Salicion albae .As. .As. . .šume luţnjaka i jasena na razliĉitim vlaţnijim semiglejnim zemljištima. 3.As.šume medunca i crnog jasena na rendzinama i rankerima na neutralnim i baziĉnim stenama. Sveza Alno-LJuercion roboris . 2. .l. Alnetum incanae s.šume sladuna i cera sa više klimatskih.šume hrastova i crnog graba na crnicama obrazovanim na kreĉnjacima i rankerima na serpentinu. . Sveza Aceri tatarici-LJuercion .As. LJuerco robori-cerris s. Carpinetum orientalis moesiacum . Populetum albo-nigrae .As. .As. .moĉvarne šume crne jove na gleju i tresetno-glejnom zemljištu. . LJuercetum cerris s. Helleboro-Ostryi-LJuercetum . .As.šume cera na smeðim zemljištima. LJuercetum montanum s. Fraxinetum angustifoliae s.šume luţnjaka i cera na lesiviranim do pseudoglejnim varijantama livadskih crnica i gajnjaĉa.As.šume sive jove na recentnim.l .As.šume luţnjaka na semiglejnim zemljištima i na njihovim lesiviranim i pseudoglejnim stadijumima. geografskih i ekoloških varijanti na razliĉitim smeðim i lesiviranim zemljištima. Populetum albae . Carpineto-LJuercetum roboris . Salicetum albae . Genisto elatae-LJuercetum roboris . LJuercetum frainetto . . .l. . . . . recentnim aluvijalnim nanosima i aluvijalnim pararendzinama slabije razvijenim. LJuercetum pedunculiflorae s.šume bele vrbe na glejnim zemljištima i vlaţim recentnim aluvijalnim nanosima. šljunkovito-peskovitim aluvijalnim nanosima.As. .As. Kompleks (pojas) kseromezofilnih kitnjakovih. Kompleks (pojas) kserotermofilnih sladunovo-cerovih i drugih tipova šuma Sveza LJuercion frainetto . Alnetum glutinosae s. prelaznim aluvijalnim pararendzinama.As.As. .šume sitnolisnog jasena na gleju i ritskim crnicama. .šume bele topole na suvljim.As. LJuerco-Fraxinetum moesiacum . .brdske šume kitnjaka na razliĉitim smeðim zemljištima (manje ili više skeletnim).šume bele i crne topole na mozaiku razliĉitih recentnih aluvijalnih nanosa.l.As.

planinske šume bukve na razliĉitim smeðim zemljištima. skeletnim i ĉesto jako kiselim zemljištima. .šume bukve i jele sa bekicom na jako kiselim smeðim.As. Fagetum submontanum s.As. . LJuerco-Carpinetum moesiacum . Kompleks (pojas) subalpijskih ţbunastih ĉetinara .As. Kompleks (pojas) frigorifilnih ĉetinarskih šuma Sveza Vaccinio-Piceion . 6.l. Pinetum silvestris s.reliktne šume bukve. .šume bukve i crnog graba na crnicama i plitkim smeðim zemljištima na kreĉnjacima i serpentinu. Kompleks (pojas) mezofilnih bukovih i bukovo-ĉetinarskih tipova šuma Sveza Fagion moesiacum . Piceetum omorikae .As.šume jasena i javora na dubokim smeðim zemljištima.l. . a reðe na humusno-akumulativnim zemljištima na silikatnim stenama i kreĉnjacima. Luzulo-Fagetum submontanum .As. .šume crnog i belog bora na zemljištima obrazovanim preteţno na serpentinu. . . Sveza Luzulo-Fagion .šume molike na rankerima i smeðim podzolastim zemljištima. smeðim opodzoljenim i erodiranim kiselim smeðim zemljištima. . kaspijskog javora i meĉje leske na organogenim do organogeno-mineralnim crnicama na kreĉnjaĉkoj podlozi. 4.šume belog bora na inicijalnim. Aceri heldreichii-Fagetum . humusnim i opodzoljenim kiselim smeðim zemljištima.l.šume smrĉe. .As.l. .brdske šume bukve na kiselim smeðim zemljištima.As.As. Piceo-Abieto-Fagetum s. . slabo razvijenim.šume bukve i smrĉe na humusnim kiselim smeðim. .l. Piceetum excelsae s. Luzulo-Fago-Abietum . Colurno-Fagetum s.As. Acereto-Fraxinetum .smrĉeve šume preteţno na smeðim podzolastim.l.subalpijska šuma bukve na crnicama (rendzinama) na kreĉnjacima i varijantama kiselih smeðih zemljišta.As.As. Fago-intermedio-Colurnetum s.l.l. Musco-Fagetum . .As. .brdske bukove šume sa bekicom na ekstremno kiselim smeðim i opodzoljenim kiselim smeðim zemljištima. jele i bukve na humusnim kiselim smeðim i smeðim podzolastim zemljištima.šume bukve sa mahovinama na ekstremno kiselim.l. . . . Pinetum peucis .šume Panĉićeve omorike na crnicama na kreĉnjacima i slabije razvijenim zemljištima na serpentinima. . 7.As.šume bukve i jele na smeðim zemljištima i lesiviranim varijantama nekih smeðih zemljišta. Fagetum subalpinum . Fago-Piceetum s. Ostryo-Fagetum s.As. . .As. . Kompleks (pojas) termofilnih borovih tipova šuma Sveza Orno-Ericion .As. 5. Pinetum nigrae s. terra fusci i izbeljenoj terra fusci. Sveza Picion morikae .šume bukve i meĉje leske na crnicama (rendzinama) i smeðim zemljištima na kreĉnjacima.šume bukve i planinskog javora na humusnim kiselim smeðim zemljištima. Abieto-Fagetum s. Fagetum montanum s. .As. . Pinetum nigrae-silvestris s. .mezijske šume kitnjaka i graba na smeðim zemljištima.As.As.l.šume crnog bora na inicijalnim fazama obrazovanja zemljišta na kreĉnjacima i serpentinima. .As. . smeðim podzolastim i smeðim zemljištima na kreĉnjacima. .As.l.l..

. Bogate kolekcije poĉetnog materijala mogu da se stvore od introdukovanih i autohtonih sorti voćaka. Oĉuvanje postojeće germplazme (ukupne koliĉine raspoloţivog naslednog materijala jedne vrste i njenih srodnika) nuţno je jer se urbanizacijom i razvojem (intenziviranjem) poljoprivrede uništava dragocen izvorni materijal voćaka.gledano odozgo. Planinski pašnjaci . .As.ţbunaste zajednice borovnice i kleke na kiselim humusnosilikatnim zemljištima. Vaccinio-Juniperetum . što je izmeðu ostalog jedan od ciljeva ove publikacije. nasledne mogućnosti i uz uspešnu primenu odgovarajućih metoda rada doći do postavljenog cilja. spontanih i planskih hibrida. Mišljenja smo. polimorfna i da je znaĉajan izvor germplazme voćaka. inbriding linija i odabiranjem divljih vrsti voćaka iz prirodnih populacija. gotovo da nije raðena ili je raðena sporadiĉno. . Svaki rad na oplemenjivanju voćaka se bazira u prvoj fazi na kolekcionisanju poĉetnog materijala. Da bi se spreĉila erozija gena. kako današnjih. da bi za poĉetak i prikazivanje rasprostranjenosti divljih srodnika voćaka na bazi prouĉavanja. Vaccinio-Junipereto-Piceetum . ovo sam ispustio.ono je cetvrto.suvati na inicijalnim fazama u razvoju zemljišta. Na taj naĉin bi se te vrste saĉuvale ne samo od erozije gena. 1988). farmaceuta i drugih specijalista.SADA MOZE DA SE SKLAPAMOGUĆNOST KORIŠĆENJA DIVLJIH VRSTA VOĆAKA U OPLEMENJIVANJU VOĆAKA Oplemenjivanje voćaka je nauka koja izuĉava principe i pronalazi i usavršava metode stvaranja boljih sorti i podloga voćaka (Mišić. moglo da posluţi kao osnova za nešto bliţe upoznavanje sa divljom voćnom florom. . klonova.šume krivulja na kiselim crnicama . To se najbolje postiţe terenskim ispitivanjem.As. Zbog toga je vrlo bitno u okviru velike genetiĉke varijabilnosti pronaći ţeljene. Pinetum mughi s.rendzinama. prirodnih i veštaĉkih mutanata. U tom procesu stvaranja voćaka poĉetni materijal zauzima kljuĉno mesto.l. neophodno je u narednom periodu nastaviti sakupljanje. a ĉije bi uvoðenje u kulturu obogatilo postojeći genofond voćaka. štetoĉinama i ekološkim stresovima (mrazu i suši). Oĉuvanje germplazme je osnova za uspešno stvaranje novih i boljih genotipova (sorti i podloga voćaka). tako i budućih generacija. smrĉe i borovnice na smeðim podzolastim i kiselim humusno-silikatnim zemljištima. vrsta koje do sada nisu gajene (ili se kod nas ne gaje). već i divljih srodnika. pre svega od strane botaniĉara taksonoma. dendrologa. već bi se utvrdili i njihovi gencentri porekla. U našoj zemlji takva vrsta istraţivanja od strane voćarskih struĉnjaka (selekcionara i pomologa).As.Sveza Pinion mughi .ţbunaste zajednice kleke. Pre poĉetka rada na odabiranju iz prirodnih populacija potrebno je da se prikupe podaci o raspoloţivom biljnom materijalu u odreðenom podruĉju. koje će na najbolji naĉin zadovoljiti potrebe ĉoveka za voćem. Ova publikacija će pokazati da je voćna flora Srbije bogata. otpornijih prema prouzrokovaĉima bolesti. ĉuvanje i prouĉavanje genetiĉke varijabilnosti ne samo plemenitih voćaka.

. dramatically change lives..youtube.Desert Permaculture www. in so doing.com Greening the Desert This is just one example of how permaculture can transform the environment. and.. By demonstrating.

 13 April .com Revolucija u naĉinu rada na farmama i poljima kao i revolucija na stolovima Amerikanaca tema su ovog dokumentarca..com/pages/OPG-%C4%90ani%C4%87i/227320610746448 OPG Đanići OPG Đanići bavi se uzgojem Romanovskih ovaca Page: 92 like this. 16:55 Branislav Cvetkovic http://www.youtube. Dokumentarac istraţuje uznemirujuće ĉinjen.  12 April  14:24 Branislav Cvetkovic https://www..youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=_NHrtIsbFTo Budućnost hrane (Opasnosti GMO-a) www.facebook.

.ne uspevam da je pošaljem.ono prvo nisam probao ali sam rasturio HD zbog toga..  13 April  07:36 Branislav Cvetkovic hvala i vama Eklogija Izvor  17 April  16:39 Branislav Cvetkovic na mom zidu je objava od 9-04-2013 bojler na drva. 01:07 Ekologija Izvor hvala za filmove gledao sam ih sve i podelio na fb --..pogledajte . drugi film mi je jako drag a taj covek ima sajt plant for future odlican. ako vas bude zanimala ta materija imam ogormnu bazu tehnickih resenja o pokretanju automobila i drugih naprava na drva  18:51 Branislav Cvetkovic recimo da sam radoznao (drugih naprava na drva)  .  18:48 Ekologija Izvor video sam pojavilo se na mome zidu najmanje dva puta.

19:05 Ekologija Izvor evo moga omiljenog sajta. wind generation.. small hydro. passive solar house design.org Methane Digesters For Fuel Gas and Fertilizer. John FryInterview: Ram Bux SinghNepal Biogas Plant -. PV.  19:07 Ekologija Izvor a konkretno ovo je sajt sa stotinama knjiga koji sam na temu biogasa biodisela i sl http://journeytoforever. Cooking. solar cooking.com Plans and details for solar energy saving projects such as solar space and water heating..  19:11 Branislav Cvetkovic hvala vam  Friday  10:16 Branislav Cvetkovic . With Complete Instructions For Two Working ModelsInterview: L. greenhouses.org/biofuel_library.htm Plans for solar thermal.com/Projects/Projects. and energy saving projects for Do It www.Construction ManualPut a chicken in your tankJean Pain: France's King of Green GoldBiogas manualsA Chinese Biogas Manualhttp://www. Cooling. Photovotiacs. pool heating. Wind. and energy conservation.Journey to Forever journeytoforever.builditsolar. Heating. tu se okupljaju entuzijasti koji grade i opisani su prijekti (sajt je loseg vizuelnog izgleda ali sadrţajno je cudo) vidite http://www.html#ucdavis Biofuels Library . sunspaces.builditsolar.fasto.

. breskve.Ovo je samo jedna ponuda.u tekstu obeleţeno velikim slovima .nadam se da ste me ukapirali. POSEBAN S A V J E T . tresnja. lesnik. orah. nektarine. Iz nase ogromne ponude izdvajamo sadnice: sljive.slideshare. kajsije.org Sve vrste sadnice i loznih kalemova.http://vocnesadnice.org/proizvodi/vocne-sadnice/vocne-sadnice-tresnje-cena-prodaja-rasadnik Sadnice tresnje vocnesadnice.zavisno od interesovanja. dunje.ukucate na pretraţivaĉ i tako redom. visnje.  10:27 Branislav Cvetkovic niste obratili paţnju. kruske.sadesne strane videćete još mnoštvo. Kad nas mozete kupiti i stubasto voce. musmule. Marie luise kreuter bio vrt www.kao npr. badem.. imam tu celu kolekciju bio vrt je jedna od knjiga iz kolekcije / nisam stigao da je procitam obraticu paznju HVALA  18:24 Branislav Cvetkov .moţe biti interesantno. A ovaj post.nisam mogao bolje da pojasnim.net 8 PredgovorPredgovorDanas je postalo " i n " pisati o pri sam mnogo truda kako bih vam na Posebno zahvaljujem nakladi BLVrodnim vrto  Friday  17:18 Ekologija Izvor Prethodni post rasadnik znam od ranije ne prodaju pojedincima nego firmama ili registrovanim poljoprivrednicima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful