30.05.2012.

Body art i Performans

Nakon 1968. godine dolazi do naglog razvoja Body arta, koji ide dalje od Land arta pa umetnici uzimaju sopstveno telo ili telo druge osobe za rad, i Performansa koji predstavlja umetniki dogaaj ili akciju koja se izvodi pred publikom. Body art predstavlja oblik umetnikog izraavanja koji za glavni fokus ima telo umesto platna, gline, bronze i td. To je jedna vrsta ranog happening-a. Man Ray, Tonzura Diana, 1919. Body art je nastao razvijajui se iz avangardnih i neoavangardnih pokreta kao to je npr. Dianova tonzura ili antropometrija kakvu radi Iv Klajn.

Piero Manzoni signing a Living Sculptures, 1961. Kao i kod drugih oblika umetnikog izraavanja fotografija je ta koja belei te trenutke i dokumentuje ih. Ona je jedini medijski posrednik izmeu dela i posmatraa. Ironija Manzonijeve (1933 1963) tvorevine je fotografija sa ivim artom umesto skulpture. Living sculpture je vrsta body arta. Body art koristi telo kao jezik, telo kao materijal i telo kao skulpturu. Body art i performans jesu povezani, ali to ne znai da je svaki performans body art, kao ni da je svaki body art performans.

Joseph Beuys Jozef Bojs (1921 1986), nemaki umetnik, je jedan od naelnih umetnika performansa i on je obeleio sedamdesete i osamdesete godine 20. veka. On je jedan od najveih i najvie hvaljenih umetnika iako se njegov rad teko interpretira.

I Like America & America Likes Me Coyote Jozef Bojs je 1974. godine uradio performans pod nazivom: I Like America and America Likes Me u Rene Block Gallery u Njujorku. To je uveni performans po kom se on proslavio. Bojs se ogrnuo platnom i zatvorio u jednu prostoriju sa kojotom. Rad je imao jake ideoloke i politike konotacije i zagovarao je stvaranje novog tipa drutva koji je bio zasnovan na postojeim modelima. Bojs je ovim delom uinio vrlo dramatian politiki in. On se zakleo da nee kroiti na ameriko tle dok se rat ne okona. Smatrao je da Amerika nema ta da trai u Vijetnamskom ratu. Onda je jednom prilikom pozvan da izvede neki rad u Americi i tada je rekao da bi to uradio, ali da ne pogazi svoju re i ne kroi na ameriko tle, pa je transportovan sa aerodroma do galerije, tako da bukvalno nije ni kroio na ameriku zemlju. On je u galeriji bio zatvoren sa tipinim predstavnikom Amerike, njenim jedinim preivelim starosedeocem. Taj performans je trajao oko tri dana i publika je kroz staklo mogla da gleda ta se tu deava. Po zavretku Bojsa su opet avionom prebacili iz Amerike. Ovo je neobian primer i body arta iz razloga to on direktno uestvuje u tome i izlae svoje telo odreenoj vrsti neprijatnosti, suzdravanja od vode, hrane i toaleta, a pri tom je u prostoriji sa nepripitomljenom ivotinjom. Bojs se vie puta bavio performansima u vidu predavanja i nekoliko puta je gostovao u SKC-u. Po njegovom miljenju osnova i model za drutveni sistem organizacije je konica i nain na koji pele funkcioniu.

Jeder Mensch ein Knstler Njegov performans iz 1978. godine izraava njegovo miljenje da je svaki ovek umetnik, pa se serija njegovih predavanja zvala tako. Every person an artist On the way to the libertarian form of the social organism Svaki ovek poseduje odreenu dozu kreativnosti koju je mogue izraziti. Sve su to leviarske ideje, ideje jednakosti i van svake diskriminacije u bilo kom smislu. Jedan od njegovih radova je We are the revolution to je generacijska krilatica koja opisuje atmosferu koja je nastala ranih sedamdesetih godina 20. veka. On je jedan od retkih umetnika koji se bavio ekologijom dok drugi nisu ni znali ta to znai. Neke od njegovih akcija ticale su se sadnji stabala na odreenim mestima (Italija, Afrika..).

OHO Group, Mount Triglav happening, Zvedza Park, Ljubljana, 1968. Jedan od jugoslovenskih najstarijih performansa. To je living sculpture koja se zvala Triglav i koja je napravljena od strane tri mukarca. Njihovo telo je upotrebljeno kao umetniki materijal. Beogradsku repliku triglava izveli su 1981. godine Duan Geri - Gera, Vlada Radoji i Dragan Srdi.

Gilbert & George Singing sculpture, 1961. Gilbert & George su dva glavna predstavnika ove vrste umetnosti. Oni su vrlo rano poeli da rade tu vrstu living sculpture. Obino su imali masku na licu i uvek su bili obueni kao jedan Britanac, to je tada bio ironijski gest.

Nea Paripovi Primeri analitike skulpture, 1978. Ovo je jedan od najvanijih radova beogradske umetnike scene ranih sedamdesetih godina. Umetnik ne izvodi direktno pred publikom ve iskljuivo preko fotografije. On ide oko akta i dodiruje ga usnama to je neka vrsta ironisanja tradicionalnog medija. Tema je demsitifikovana time to je on postavio ivu devojku za skulpturu, a uloga umetnika je demistifikovana zbog toga to se on vrti oko skulpture. Osnovno pitanje koje svi ovi umetnici ele da postave je ta je ustvari umetnost, koliko je to rastegljiv pojam i dokle on moe da dopre. Preispituje se sveukupni sistem, politike, ideoloke i kulturoloke vrednosti. Pitanja se postavljaju sa mnogo vie moi, nego to je to npr. mogla da uradi Dada u ranim decenijama 20. veka.

Marina Abramovi Ritam, 1974. Marina Abramovi i Nea Paripovi su bili brani par koji je izvodio performanse u kojima je telo umetnika bilo iskljuivi nosilac dogaaja. U SKC-u su se okupljali najznaajniji umetnici i teoretiari i on je bio jedan od vodeih evropskih centara koji je propagirao konceptualnu umetnost. Ovo je Marinin najvaniji rad nakon kog je napustila Beograd. Ona je napravila petokraku od zapaljene vatre i legla je unutar nje dok nije poela da se gui i dok je nisu izneli odatle. Tim radom ona je oznaila sebe kao jednog od vodeih umetnika body art performansa. Njena najvanija dela izvodila je izlaui se velikoj opasnosti i oni se zovu: Ritam 1, 2, 3, 4...

Art must be beautiful, artist must be beatiful, 1975. Umetnica se besomuno eljala dok je to izgovarala.

Ritam 2 Umetnik ovde eksperimentie sa telom i psihom. Uzima lekove namenjene pacijentima sa tekim oboljenjima i eka reakciju na lek pred publikom.

Ulay, "Imponderabilia" 1977. Galleria Communale d'Arte, Bologna, Italy Performans izveden u Bolonji sa njenim tadanjim dekom. Sve je trajalo 90 minuta, oni su se skinuli goli i svi koji bi prisustvovali morali su da prou izmeu njih dvoje. Time su oni provocirali i dovodili i sebe i druge u nelagodnu situaciju. Koliko god da ovaj rad govori o autorima, toliko govori i o publici. Marina uvek u svom radu iskazuje svoj odnos prema drugim ljudima.

Arte Povera
Arte Povera ili Siromana umetnost, je umetnost koja je nastala u Torinu 1967. godine. Njeni predstavnici su: Michelangelo Pistoletto, Alberto Burri, Piero Manzoni, Lucio Fontana, Pino Pascali... Buntovni umetniki pokreti koji su nastali u Torinu oko kraja ezdesetih godina svedeni su pod ovaj naziv. Pokret je trajao od 1967. do 1971. godine. Michelangelo Pistoletto, Golden Venus of rags, 1967. Pozlaena statua Venere, antike replike, smetena je pored gomile polovne odee i okrenuta je ka tome. U svaki njihov rad i instalaciju unose se siromani i obini materijali. Insistira se na jednostavnosti dela bez obzira na vrstu materijala. Termin Arte Povera je smislio italijanski umetniki kritiar Germano Celant koji je priredio dve izlobe (1967. i 1968. godine). Termin se odnosio na grupu italijanskih umetnika koji su se okupili u Torinu 1967. godine oko ideje stvaranja nove revolucionarne umetnosti koja bi bila osloboena svih konvencija i trinih diktata. Ova umetnost tei kritici drutva u cilju stvaranja boljeg, utopijskog drutva. elant je jedan od kljunih autora koji prvi pie o tome.

Jannis Kounellis Dodici Cavalli Livi L'Attico Gallery, Rim, 1969.

Umetnik izlae dakove sa kafom i zainima. To je tipini rani rad siromane umetnosti, to je slino onome to je Smitson stvarao u Americi uz pomo peska, vode, zemlje.. To su stvari koje su preuzete iz stvarnog okruenja i smetene u novu celinu.

Mario Merz, Igloo, 1977/8. Da li se mi okreemo oko kue ili se kua okree oko nas Igloi su za ovog umetnika vrsta ljudskog stanita i on pravi konstrukciju tog oblika i prekriva je razliitim materijalima (koa, pamuk, metal).

Gilberto Zorio Terracotta Circle, 1969.

Pino Pascail Plava udovica, 1968.

Pino Pascail Golubica mira, 1965. Ovo je jedan od najtalentovanijih umetnika siromane umetnosti. On stvara ovo delo u vreme Hladnog rata, Kubanske krize i td.

ta je umetnost? Joseph Kosuth je poeo da funkcionie iskljuivo kroz pojmovnik i zapoeo je sa radovima velikih pojmova. 1967. godina stvara ovaj rad.

Todosijevi, 1974. Pitanje ta je umetnost postavljeno je na razliite naine i od strane razliitih umetnika. Odluka kao umetnost Decision as art je kljuna re u svemu tome. Proglaavanje neega umetnikim delom i menjanje onog sistema koji je postojao u muzejima i galerijama od Diana pa i dalje, posebno kasnije kada su razbijene rigidne granice muzejskih postavki i definicije onoga ta je umetnost i kako treba ili ne treba da izgleda jedno umetniko delo. Tih godina su se desili izuzetno znaajni pomaci u umetnosti i kulturi koji nisu odmah bili shvaeni na pravi nain pa su tretirani za jeretike i sl., ali je vremenom dolo do proirenja svesti. Najbitnija je ta proirena svest publike. Posmatrai i tumai umetnikog dela treba da pomere svet ka boljem i da on time bude blii tom idealnom svetu kome umetnici vekovima tee. Umetnici 20. veka su to eksplicitno predlagali za razliku od ranijih umentika. Kako da ivimo u boljem svetu i budemo bolji ljudi.