Ekart Tol

TIINA GOVORI
Eckhart Tolle Stillness Speaks Copyright 2003 Eckhart Tolle First published in the USA by New World Library.

EQ

SADRAJ

Uvod - 3 1 - Tiina i smirenost - 7 2 - Iza misleeg uma - 14 3 - Egoistino "JA" - 26 4 - Sadanji trenutak - 36 5 - Spoznaja istinskog sebe - 45 6 - Prihvatanje i predaja - 53 7 - Priroda - 64 8 - Meuljudski odnosi - 73 9 - Smrt i venost - 85 10 - Patnja i okonanje patnje - 96 O autoru - 107

UVOD
Pravi duhovni uitelj nema o emu da vas poduava u konvencionalnom smislu te rei, nema nita da vam da ili doda - nikakve nove podatke, verovanja ili pravila ponaanja. Jedina uloga tog uitelja jeste da vam pomogne da uklonite ono to vas odvaja od istine o tome ko ste istinski vi, a to je ono to vi, u dubini svog bia, ve znate. Duhovni uitelj je tu da vam otkrije i ukae na tu dimenziju unutranje dubine koja takoe jeste smirenost. Ako ste se obratili duhovnom uitelju - ili ovoj knjizi - u potrazi za stimulativnim idejama, teorijama, verovanjima, intelektualnim raspra vama, biete razoarani. Drugim reima, ako traite hranu za misli - neete je nai, a propustiete upravo samu sutinu ove knjige, sutinu koja se ne nalazi u reima, ve u vama samima. Dobro bi bilo da to zapamtite, da to oseate dok itate. Rei nisu nita drugo do putokazi. Ono na ta one upuuju ne nalazi se u carstvu miljenja, nego u jednoj dimenziji

unutar vas koja je dublja i beskrajno vea od miljenja. Vibrantno iva smirenost jedna je od osobina te dimenzije, tako da kada osetite da vas obuzima unutranji mir u toku itanja, znajte da to knjiga radi svoj posao i ispunjava ulogu vaeg uitelja: podsea vas na to ko ste vi istin ski i pokazuje vam kako da se vratite sebi. Ovo nije knjiga koju treba proitati od korice do korice i zatim je odloiti. ivite sa njom, esto joj se obraajte i, to je jo vanije, esto je odlaite ili provodite vie vremena samo je drei, a ne itajui. Mnogi itaoci e se oseati prirodno pozvanim da prekinu sa itanjem nakon svakog paragrafa, da zastanu, razmisle, umire se. Uvek je korisnije i vanije napraviti pauzu u itanju nego itati u kontinuitetu. Dozvolite knjizi da uini svoje, da vas otrgne iz starih koloseka vaeg prisilnog i uslovljenog razmiljanja. Forma ove knjige se moe posmatrati kao oiv ljavanje najstarijeg pisanog oblika duhovnog uenja - sutri iz drevne Indije. Sutre su moni putokazi ka istini u obliku aforizama ili kratkih izreka, uz malo konceptualne razrade. Vede i upaniade su najranija sveta uenja zabeleena

u obliku sutri, kao to su to i rei Bude. Kazivanja i parabole Isusa Hrista se takoe mogu, kada se posmatraju izvan njihovog nara tivnog konteksta, smatrati sutrama, ba kao i duboka uenja sadrana u Tao Te ingu, drevnoj kineskoj knjizi mudrosti. Prednost sutri lei u njihovoj kratkoi. One ne angauju mislei um vie nego to je to neophodno. Ono to one ne govore - na ta samo ukazuju - znat no je vanije od onog to govore. Najvie je nalik sutrama prvo poglavlje ove knjige ("Tiina i smirenost") i ono sadri samo veoma kratke paragrafe. To poglavlje sadri i samu sutinu itave knjige i moda je sve to je nekim itaocima potrebno. Druga poglavlja su namenjena onima kojima je potrebno vie putokaza. Ba kao drevne sutre, izreke iz ove knjige jesu svete i proizale su iz stanja svesti koje bismo mogli nazvati spokojnom tiinom. One meutim, za razliku od drevnih sutri, ne pri padaju nijednoj religiji ili duhovnoj tradiciji, ve su potpuno pristupane itavom oveanstvu. U njima postoji i momenat hitnosti. Transfor macija ljudske svesti vie nije luksuz dostupan samo nekolicini izolovanih osoba ve nunost potrebe da se sprei unitenje itave nae

vrste. U savremenom svetu, disfunkcionalnost stare svesti i irenje nove istovremeno se ubrzavaju. Paradoksalno, stvari u isti mah posta ju i gore i bolje, premda je ono gore mnogo vidljivije jer proizvodi tako mnogo buke". Ova knjiga, naravno, koristi rei koje u aktu itanja postaju misli u vaoj glavi. Ali to nisu obine misli - prisilne, bune, samodovoljne, koje vape za panjom. Ba kao svaki pravi duhovni uitelj, ba kao drevne sutre, misli iz ove knjige ne govore: Pogledaj u mene", ve: Pogledaj iza mene". Zato to su proizale iz spokojne tiine, one imaju mo - mo da vas vrate u istu tu spokojnu tiinu iz koje su nastale. Ta je tiina unutranji mir, a ta smirenost i spokoj su sutina vaeg bia. Unutranja tiina je ono to e spasti i preobraziti svet.

POGLAVLJE 1

Kada izgubite dodir sa unutranjim spokojem, gubite dodir sa samim sobom. Kada izgubite dodir sa samim sobom, gubite sebe u svetu. Va najunutarnjiji oseaj sebe, toga ko ste vi, neodvojiv je od spokoja. To je ja jesam koje je dublje od imena i oblika.

Smirenost je vaa sutinska priroda. ta je smirenost? Unutranji prostor svesnosti u kojem rei sa ove stranice bivaju opaene i postaju misli. Bez te svesnosti ne bi bilo opaanja, miljenja i sveta. Vi ste ta svesnost, preruena u osobu.

*
Ekvivalent spoljanjoj buci jeste unutranja buka miljenja. Ekvivalent spoljanjoj tiini jeste unutranja tiina. Kad god je oko vas tiina - sluajte je. To znai - primetite je. Obratite panju na nju. Sluanje tiine budi dimenziju spokoja unutar vas, jer samo kroz tiinu vi moete postati svesni tiine. Uvidite da u trenutku primeivanja tiine oko vas vi ne razmiljate. Svesni ste, a ne razmi ljate.

*
Kada postanete svesni tiine, odmah nastupa stanje unutranje spokojne budnosti. Postajete

prisutni. Iskoraili ste iz hiljada godina kolek tivne ljudske uslovljenosti.

*
Pogledajte drvo, cvet, travku. Dopustite da ih obuhvati vaa svesnost. Kako su oni smireni, kako ukorenjeni u Biu. Dozvolite da vas priro da podui spokoju.

*
Kada gledate u drvo i opaate njegov spokoj, i sami postajete spokojni. Povezani ste sa njim na jednom veoma dubokom nivou. Oseate jedin stvo sa svime to opaate u smirenosti i kroz smirenost. Oseanje jedinstva sa svim stvarima jeste istinska ljubav.

Spoljna tiina pomae, ali nije neophodna za pronalaenje unutranje tiine. ak i kada je oko vas buno, moete biti svesni tiine koja se nalazi ispod te buke, tog prostora u kojem buka nastaje. To je taj unutranji prostor iste prisut nosti, same svesti. Moete postati svesni prisutnosti kao podleue osnove sveg vaeg ulnog opaanja i sveg vaeg miljenja. Kada postanete svesni prisutnosti obuzee vas unutranja tiina.

Svaki iritantni zvuk moe biti koristan kao da je tiina. Kako? Poputanjem vae unutranje ograde prema tom zvuku, doputanjem da on postane to to jeste - to prihvatanje vas takoe vodi u carstvo onog unutranjeg mira koji jeste tiina. Uvek kada istinski prihvatite trenutak kao ono to on jeste - bez obzira na formu u kojoj se pojavljuje - zadobili ste tiinu, nalazite se u miru.

Obratite panju na prazninu - prazninu izmeu dve misli, kratki tihi prostor izmeu dve rei u razgovoru, izmeu nota klavira ili flaute, na prazninu izmeu udaha i izdaha. Kada obratite panju na te praznine, prisustvo neega" postaje - samo prisustvo. Tada se u vama raa bezoblina dimenzija iste svesnosti i zamenjuje poistoveivanje sa oblikom.

Istinska inteligencija dela u tiini. Tiina je izvorite kreativnosti i reenja problema.

Da li je tiina samo odsustvo zvukova i sadraja? Ne, to je inteligencija sama - jedna

dublja svest iz koje je roen svaki oblik. A kako bi to moglo biti neto razliito od onoga to ste vi? Oblik za koji mislite da ste vi proiziao je iz te svesti i na njoj i dalje poiva. Ona je sutina svih galaksija kao i vlati trave, sveg cvea, drvea, ptica i svih ostalih oblika.

Tiina je jedina stvar na svetu koja nema oblik. Ali, ona zacelo nije stvar, i nije od ovog sveta.

Kada posmatrate drvo ili drugog oveka iz te tiine - ko je posmatra? Neto dublje od osobe. To svest posmatra svoju kreaciju. U Bibliji je reeno da Bog stvori zemlju i vide da je to dobro. To je ono to i vi vidite kada posma trate iz tiine bez razmiljanja.

Treba li nam vie znanja? Da li e ovaj svet spasti vie informacija, bri kompjuteri, vie naunih ili razumskih analiza? Nije li mudrost ono to je ljudima najpotrebnije u ovom svetu? Ali ta je mudrost i gde je traiti? Mudrost dolazi iz sposobnosti da se bude miran. Da se samo gleda i samo slua. Nita drugo nije potrebno. Smirenou, gledanjem i sluanjem budi se duhovna inteligencija unutar vas. Dopustite da taj spokoj upravlja vaim reima i postupcima.

POGLAVLJE 2

Stanje oveanstva: izgubljeni u miljenju.

Veina ljudi provede itav ivot zarobljeni u granicama sopstvenih misli. Oni nikada ne izau iz uzanog, umom stvorenog, personalizovanog oseaja sopstva koje je uslovljeno prolou. U vama, ba kao i u svakom drugom ljudskom biu, postoji dimenzija svesnosti koja je daleko dublja od razmiljanja. Upravo ona je sutina toga to vi jeste. Moemo je nazvati prisustvom, svesnou, ili neuslovljenom svesti. U starim terminima to bi bio Hrist unutar nas, ili vaa budistika priroda.

Pronalaenje te dimenzije oslobaa vas i svet od patnje koju nanosite sebi i drugima kada je umom stvoreno malo ja" sve za ta znate i to upravlja vaim ivotom. Ljubav, radost, kreativ na ekspanzija i trajan unutranji mir ne mogu doi u va ivot drugaije nego kroz tu neuslovljenu dimenziju svesti. Ako uspete da doivite, makar povremeno, misli koje prolaze kroz vau glavu prosto kao misli, ako uspete da posmatrate svoje mentalno-emocionalne obrasce reakcija kao od vas odvojene dogaaje, onda se ta dimenzija u vama ve pojavila - kao prisustvo u kojem se sve misli i oseanja dogaaju, kao bezvremeni unutranji prostor u kojem se odvija sadraj vaeg ivota.

*
Struja miljenja ima ogromnu inerciju, koja nas lako moe uvui u sebe. Svaka misao veoma dri do svoje vanosti. Svaka eli da u pot punosti privue vau panju.

Evo vam jedan novi duhovni zadatak: ne uzimaj te svoje misli preozbiljno.

*
Kako je lako za ljude da postanu zatvorenici u sopstvenom pojmovnom zatvoru. Ljudski um, u svojoj udnji za znanjem, razumevanjem i kontrolisanjem, brka svoja miljenja i stanovita sa istinom. On govori: evo kako jeste. Treba da budete vei od miljenja da biste shvatili da kako god da interpretirate svoj ivot" ili ivote i ponaanje drugih osoba, bilo kako da procenjujete bilo koju situaciju, to nije nita drugo do stanovite, jedna od mnogih moguih perspektiva. Stvarnost je jedna jedin stvena celina u kojoj je sve isprepleteno, u kojoj nita ne postoji za sebe i po sebi. Miljenje deli stvarnost - ono je secka na pojmovne mrvice i parie. Mislei um je korisna i mona alatka, ali je i veoma ograniavajui kada u potpunosti

preuzme ivot, kada ne shvatite da je on samo mali aspekt svesnosti koja ste vi.

*
Mudrost nije proizvod miljenja. Duboka spoz naja koja je mudrost izvire iz jednostavnog akta poklanjanja nekome ili neemu potpune panje. Panja je primarna inteligencija, sama svest. Ona rastvara barijere koje je stvorilo pojmovno miljenje i sa njome dolazi spoznaja da nita ne postoji po sebi i za sebe. Ona zdruuje posmatraa i posmatrano u jedinstveno polje prisust va. Ona je vidar podvojenosti.

*
Uvek kada ste uronjeni u prisilan tok razmilja nja, vi izbegavate ono to jeste. Vi tada ne elite da budete tu gde jeste. Ovde, sada.

Dogme - religiozne, politike, naune - izviru iz pogrenog ubeenja da miljenje moe da same stvarnost ili istinu. Dogme su kolektivni pojmovni zatvori. A udna pojava je to da ljudi vole svoje zatvorske elije zato to im pruaju oseaj sigurnosti i lanog ja znam". Nita nije nanelo vie patnje oveanstvu od dogmi. Tano je da se svaka dogma pre ili kas nije potroi zato to stvarnost na kraju ipak otkrije njenu lanost; meutim, ako osnovna obmana ne bude prepoznata, jednu dogmu samo zamenjuje druga. ta je ta osnovna obmana? Poistoveivanje sa miljenjem.

*
Duhovno buenje je buenje iz sna razmi ljanja.

Carstvo prisutnosti je znatno vee od onog to se miljenjem da obuhvatiti. Kada vie ne budete verovali u sve to pomislite, iskoraiete iz miljenja i jasno videti da mislilac nije ono to vi jeste.

Um egzistira u stanju nedovoljnosti" i uvek je eljan neega. Kada se poistovetite sa umom, veoma brzo vam bude dosadno i postanete nemirni. Dosada znai da je um gladan stimu lansa, hrane za misli, a ta njegova glad ne moe biti zasiena. Kada oseate dosadu, pokuavate da utolite glad uma tako to itate asopise, telefonirate, gledate televiziju, surfujete po mrei, idete u kupovinu ili - to nije neuobiajeno - pretvarate taj mentalni oseaj nedostatka i potrebu uma za vie u telesnu potrebu koju brzo zadovoljavate uzimanjem vie hrane. Ili - moete odluiti da vam i dalje bude dosad no i posmatrati kako izgleda kada vam je

dosadno i kada ste nemirni. Kako postajete svesni tih oseaja, iznenada e se oko njih stvoriti prostor spokojstva. U poetku e to biti mali prostor, ali e taj oseaj unutranjeg pros tora rasti, a oseanje dosade e nestati u nje govoj snazi i znaenju. Dakle, ak vas i dosada moe poduiti tome ko ste a ko niste. Tada ete otkriti da smorena" osoba nije ono to ste vi. Dosada je prosto uslovljena energet skim kretanjima u vama. Vi niste ni ljutita, ni tuna, ni prestraena osoba. Dosada, bes, tuga ili strah nisu vai, nisu lini. To su sve stanja ljudskog uma. Ona dou i prou. Nita to doe i proe nije ono to ste vi. Dosadno mi je." Ko je taj koji to misli? Ja sam ljut, tuan, uplaen." Ko to misli? Vi ste taj koji misli, a ne to stanje.

Sve vrste predrasuda impliciraju da ste se poistovetili sa misleim umom. To znai da vie ne vidite druga ljudska bia, ve samo sopstvene predstave o tim ljudskim biima. Svoenje ivotnosti ljudskog bia na predstavu jeste ve samo po sebi jedan oblik nasilja.

*
Razmiljanje koje nije utemeljeno u svesnosti postaje samodovoljno i disfunkcionalno. Pamet odvojena od mudrosti je ekstremno opasna i destruktivna. To je trenutno stanje najveeg dela oveanstva. Podsticanje misli putem nauke i tehnologije, iako one sutinski nisu ni dobre ni loe, takoe postaje destruktivno zato to veoma esto nain razmiljanja iz kojih one proizilaze nije utemeljen u svesnosti. Sledei korak u evoluciji oveka jeste da prevazie miljenje. To je sada hitan zadatak. To ne znai da treba prestati sa razmiljanjem, ve da se vie ne bude u potpunosti poistoveen sa njim, da nas misli ne poseduju.

Osetite energiju svog unutranjeg tela. Mentalna buka e odmah utihnuti i nestati. Osetite je u svojim rukama, stopalima, stomaku, grudima. Osetite taj ivot koji vi jeste, ivot koji pokree vae telo. Telo tako postaje ulaz u jedno dublje oseanje ivosti koje se nalazi ispod kolebljivih emocija i ispod razmiljanja.

ivotnost moete osetiti svojim celokupnim biem, ne samo glavom. U tom prisustvu u kojem nemate potrebu da razmiljate svaka vaa elija je iva. Pa ipak, u tom stanju, ako vam je razmiljanje potrebno zarad neke prak tine svrhe - ono je tu. Um i dalje funkcionie, i to funkcionise jo bolje kada ga koristi i putem njega se izraava vea inteligencija od njega a to ste vi.

*
Moda previate te kratke periode u kojima ste svest bez razmiljanja", moda se oni ve prirodno i spontano pojavljuju u vaem ivotu. Vi moete biti zauzeti nekom manuelnom aktivnou, hodati po prostoriji ili ekati u redu, i biti tako potpuno prisutni da je vaa uobiajena mentalna buka miljenja utiana i zamenjena svesnim prisustvom. Ili - moete uhvatiti sebe da gledate u nebo ili sluate neko ga bez ikakvog mentalnog komentarisanja. Vae opaanje je tada kristalno jasno, nezamagljeno miljenjem. Za um nita od svega ovoga nije vano zato to on ima mnogo vanije" stvari da o njima razmilja. Takoe, on to i ne pamti, i zato vi moda previate da se to ve dogaa. U stvari, to je najvanija stvar koja vam se moe dogoditi. To je poetak promene od miljenja ka svesnom prisustvu.

*
Budite neusiljeni sa stanjem neznanja". Ono vas vodi iza uma zato to se um uvek trudi da zakljuuje i tumai. On se plai neznanja. Dakle, kada uspevate da se pomirite sa neznanjem, ve ste otili iza uma. Iz tog stanja zatim proistie dublje saznanje, koje nije pojmovno.

Umetnike tvorevine, sportovi, ples, podua vanje, savetovanje - ovladavanje bilo kojim po ljem koje zahteva trud podrazumeva da u njega vie nije ukljuen mislei um, ili je barem od drugorazrednog znaaja. Mo i inteligencija vea od vas, pa ipak isto to i vi, u sutini preuzima stvar. Vie ne postoji proces donoenja odluka - prave akcije se spontano preduzimaju - a vi" niste ti koji ih ine. Ovlada vanje ivotom je upravo suprotno od kontrole

nad njim. Vi ste tada usaglaeni sa viom svesnou. Ona dela, govori, radi posao.

Trenutak opasnosti moe doneti privremeni prekid u struji razmiljanja i pruiti ukus toga ta znai biti prisutan, budan, svestan.

Istina je daleko sveobuhvatnija nego to um to ikada moe da pojmi. Nijedna misao ne moe da same Istinu. A to je najbolje, moe da ukae na nju. Na primer, moe se rei: Sve su stvari u sutini jedno." To je putokaz, a ne objanjenje. Razumevanje tih rei znai duboko unutar sebe oseati istinu na koju ukazuju.

POGLAVLJE 3

Um neprestano trai ne samo hranu za misli ve i hranu za svoj identitet, za svoj oseaj sopstva. To je nain na koji ego dolazi do postojanja i na koji neprekidno ponovo stvara samog sebe.

*
Kada mislite ili govorite o sebi, kada kaete ja", ono na ta se to obino odnosi jeste ja i moja ivotna pria". To je ja" koje vam se dopada ili ne dopada, koje se plai i eli, ja" koje nikada nije zadovoljno. To je umom stvoreno oseanje onoga ko se vi, koje je uslovljeno prolou i koje udi za ispunjenjem u budunosti.

Uviate li da je to ja" nestalna, privremena tvorevina, nalik na oblik talasa na povrini vode? Ko je taj koji to uvia? Ko je taj koji je svestan nestalnosti vaeg fizikog i psiholokog oblika? Ja jesam. To je to dublje ja" koje nema nita sa prolou i budunou.

ta e ostati od svih strahova i potreba povezanih sa vaom problematinom ivotnom situacijom koja svakoga dana oduzima najvei deo vae panje? Jedna crta - par centimetara dugaka - izmeu datuma roenja i datuma smrti, na vaem nadgrobnom spomeniku. Za egoistino ja", ovo je depresivna pomisao. Za vas, ona je oslobaajua.

Kada svaka misao u potpunosti apsorbuje vau panju, to znai da ste se poistovetili sa glasom u svojoj glavi. Misao tada postaje uloena u oseaj sopstva. To je ego, umom stvoreno ja". To mentalno konstruisano ja" osea se nepot puno i nesigurno. Zato su strah i potreba nje gove dominantne emocije i pokretake sile. Kada shvatite da u vaoj glavi postoji glas koji se pretvara da ste vi i nikada ne prestaje da pria, poinjete da se budite iz nesvesnog poistoveivanja sa svojim tokom misli. Kada budete primetili taj glas, shvatiete da vi niste on - mis lilac - nego onaj ko je svestan njega. Spoznaja da ste vi svest iza glasa jeste sloboda.

*
Egoistino ja" je uvek zauzeto traenjem. Ono trai vie ovoga ili onoga da bi ga dodalo sebi, da bi uinilo da se osea potpunije. To objanjava kompulzivnu preokupaciju ega budunou.

Kad god uhvatite sebe da ivite za naredni trenutak", ve ste zakoraili izvan obrasca ego istinog uma, i istovremeno nastaje mogunost da izaberete da svoju punu panju posvetite sadanjem trenutku. Posveivanjem pune panje sadanjem trenutku, inteligencija daleko vea od egoisti nog uma stupa u va ivot.

*
Kada ivite kroz ego, vi uvek svodite sadanji trenutak na sredstvo. Vi ivite za budunost, i kada postignete svoje ciljeve, oni vas vie ne zadovoljavaju, barem ne zadugo. Kada posvetite vie panje samom delanju a ne buduem rezultatu koji elite njime da postignete, razbiete staru egoistinu uslovljenost. Vae delanje tako postaje ne samo neuporedivo efektnije, nego beskrajno vie ispunjavajue i radosnije.

Gotovo svaki ego sadri najmanje jedan ele ment onoga to bi se moglo nazvati identitet rtve". Neke osobe imaju tako snanu sliku o sebi kao o rtvi da ona postaje sama sr nji hovog ega. Ogorenost i negodovanje ine sutinski deo njihovog oseanja sopstva. ak i ako je vae negodovanje u potpunosti opravdano", vi ste sebi stvorili identitet koji je veoma nalik na zatvor ije su reetke nainjene u obliku misli. Pogledajte ta radite sami sebi, ili pre ta vam radi va um. Osetite emocionalnu vezanost koju gajite prema svojoj prii o rtvi i postanite svesni prisiljenosti da mislite i govorite o njoj. Budite tamo kao prisustvo koje svedoi o vaem unutarnjem stanju. Ne morate nita da radite. Sa budnou e doi transformacija i sloboda.

Pritube i reagovanje su omiljeni obrasci uma kroz koje ego jaa samog sebe. Za mnoge ljude, najvei deo njihove mentalno-emotivne aktivnosti sastoji se od pritubi i reagovanja protiv ovoga ili onoga. Postupajui na taj nain, vi druge ljude ili odreenu situaciju progla avate za loe", a sebe za dobrog". Kroz tu dobrotu" vi se oseate superiorno, ojaavate svoj oseaj sopstva. U stvarnosti, naravno, vi samo ojaavate iluziju ega. Moete li da opazite te obrasce unutar sebe i da prepoznate taj prigovaraki glas u svojoj glavi kao ono to on zaista jeste?

Egoistinom oseanju sopstva su potrebni kon flikti zato to njegov oseaj odvojenog identite ta ojaava u borbi protiv ovoga ili onoga, kao i u demonstraciji da je neto ja" a neto drugo nije Ja". Ne tako retko, i plemena, narodi i religije podstiu ojaavanje oseanja kolektivnog identiteta

iz toga to imaju neprijatelje. Ko bi bio vernik" ako ne bi bilo nevernika"?

Moete li u sebi opaziti suptilne oseaje superi ornosti ili inferiornosti u svojim odnosima sa drugim osobama? Tako ete videti samo ego koji ivi kroz poreenje. Zavist je nusproizvod ega, koji se osea umanjeno uvek kada se neto dobro dogodi nekom drugom, ili ako neko ima vie, zna vie i moe vie da uradi od vas. Identitet ega zavisi od tih poreenja i ivi na tom vie. On e se hvatati za sve. Ako sve drugo propadne, moete ojaati svoje izmiljeno oseanje sopstva kroz posmatranje sebe kao nekoga ko je vie nastradao u ivotu ili je vie bolestan od nekog drugog. Kakve su prie, izmiljotine na kojima vi zasni vate svoje oseanje sopstva?

Izgraene na samoj strukturi egoistinog ja", nalaze se potrebe protivljenja, protivreenja i iskljuivanja, koje postoje da bi se odrao oseaj odvojenosti, na kojem poiva njegov stalni opstanak. Zato postoji ja" nasuprot drugima", mi" naspram njih". Egu je neophodno da bude u sukobu sa nekim ili neim. To objanjava zato teite miru i radosti i ljubavi, ali ne moete da ih podnosite dugo vremena. Vi kaete da elite da budete sreni a u stvari ste ovisnik o svojoj nesrei. Vaa nesrea u krajnjem sluaju nastaje ne usled okolnosti u vaem ivotu, ve usled uslovljenosti vaeg uma.

Oseate li krivicu u pogledu neega to ste uradili - ili niste uradili - u prolosti? U ovo moete biti sigurni: delali ste u skladu sa svojim nivoom svesti, ili bolje reeno nesvesnosti, u datom trenutku. Da ste bili budniji, svesniji, delali biste drugaije.

Krivica je jo jedan pokuaj ega da stvori iden titet, oseaj sopstva. Za ego uopte nije bitno to da li je to ja" pozitivno ili negativno. Ono to ste vi uradili, ili niste uradili, jeste manifestacija nesvesnosti - ljudske nesvesnosti. Meutim, ego to personalizuje i kae: ja sam to uradio", a vi se opteretite mentalnom slikom sebe kao loeg". Tokom svoje istorije ljudi su poinili bezbroj nasilnih, okrutnih i bolnih dela jedni nad drugi ma, i nastavljaju da to ine. Treba li ih sve osu diti, jesu li svi oni krivi? Ili su ta dela samo odraz nesvesnosti, jedne evolutivne etape koju mi sada prerastamo? Hristove rei Oprostite im, jer ne znaju ta ine" odnose se i na vas.

Ako ste sebi postavili egoistine ciljeve za svrhu oslobaanja, poveavajui tako oseanje sopstvene vanosti, oni vas nee zadovoljiti ak i kada ih budete dosegli.

Postavite ciljeve, ali shvatite da njihovo posti zanje nije jedino vano. Sve to nastane iz sadanjosti pokazuje da sadanji trenutak nije sredstvo za neki cilj: delanje je samo po sebi ispunjavajue u svakom trenutku. Ne svodite vie sadanji trenutak na sredstvo za postizanje nekog cilja - to je logika ega.

Nema sebe. Nema problema", rekao je budi stiki uitelj kada su ga pitali da objasni dublje znaenje budizma.

* *

POGLAVLJE 4
Povrno gledajui, izgleda kao da je sadanji trenutak samo jedan od mnogih, mnogih trenu taka. Izgleda kao da se svaki dan vaeg ivota sastoji od hiljada trenutaka u kojima se dogaaju razliite stvari. Pa ipak, ako malo bolje pogledate, nije li to samo jedan trenutak, uvek? Zar ivot nije uvek ovaj trenutak"? Taj jedan trenutak - sada - jeste jedina stvar od koje nikada ne moete pobei, jedini stalni ini lac u vaem ivotu. Bez obzira na to ta se dogaa, bez obzira na to koliko se ivot promeni, jedna stvar je sigurna: uvek je sada. Budui da ne postoji beg od sadanjosti, zato joj ne poeleti dobrodolicu, zato se sa njome ne biste sprijateljili?

Kada se budete sprijateljili sa sadanjim trenutkom, oseaete se kao kod kue gde god da se nalazite. Ako se u sadanjem trenutku ne oseate udobno, nosiete u sebi nemir bez obzira kuda krenuli.

Sadanji trenutak je takav kakav jeste. Uvek. Moete li da se sa time pomirite?

Podela ivota na prolost, sadanjost i budunost je umom stvorena i potpuno je izmiljena. Prolost i budunost su oblici misli, mentalne apstrakcije. Prolost moe biti samo seanje na sadanji trenutak. Budunost, kada doe, jeste sadanji trenutak. Dakle, jedina stvar koja jeste uvek jeste sadanji trenutak.

Upravljanje panje na sadanji trenutak ne znai poricanje onoga to vam je u ivotu potrebno. To je prepoznavanje onoga to je pri marno. Zatim se za sve to je sekundarno veoma lako moete pobrinuti. Ne treba rei: ,yie se ne bavim niim zato to postoji samo sadanji trenutak." Ne. Prvo otkrijte ono to je primarno i uinite sadanji trenutak svojim pri jateljem, a ne neprijateljem. Priznajte ga, potujte ga. Kada sadanji trenutak postane temelj i primarni fokus vaeg ivota, va e se ivot odvijati sa lakoom.

*
Odlaganje tanjira, zacrtavanje poslovne strate gije, planiranje putovanja - ta je vanije: delanje ili posledica koju kroz njega elite da postignete? Ovaj trenutak ili neki budui trenu tak? Da li ovaj trenutak tretirate kao neku prepreku koju treba prevazii? Oseate li da postoji neki budui trenutak koji je vaniji?

Gotovo svako ivi na ovaj nain najveim delom svog vremena. Budui da budunost nikada ne stie, izuzev kao sadanjost, to je disfunkcionalan nain ivljenja. On generie jednu stalnu struju nelagode, napetosti i nezadovoljstva. On ne potuje ivot, koji je uvek sadanji trenutak i nikada nije ne-sada,

Osetite ivotnost u svom telu. To e vas ukoreniti u sadanji trenutak.

Najzad, vi ne preuzimate odgovornost za ivot sve dok ne preuzmete odgovornost za ovaj trenutak - sadanji trenutak. To je zato to je sadanji trenutak jedino mesto na kome se ivot nalazi. Preuzimanje odgovornosti za ovaj trenutak znai ne protiviti se u sebi takvoi" sadanjeg

trenutka, ne raspravljati oko toga kakav on jeste. To znai biti usklaen sa ivotom. Sadanji trenutak je takav kakav jeste zato to ne moe da bude drugaiji. Ono to su budisti oduvek znali, sada potvruju fiziari: ne postoje izolovane stvari ili dogaaji. Ispod povrine pojavnog, sve stvari su ispreplitane i deo su totaliteta kosmosa, koji je izrodio oblik koji sadanji trenutak ima. Kada tome budete rekli da", postaete usklaeni sa silom i inteligencijom samog ivota. Tek tada ete postati pokreta pozitivnih promena u svetu.

Jednostavna, ali radikalna duhovna praksa jeste prihvatanje svega to sadanji trenutak pred stavlja - spolja i iznutra.

Kada se vaa panja usmeri na sadanji trenu tak, nastaje budnost. To je nalik na buenje iz sna, sna miljenja, sna prolosti i budunosti. Takva jasnoa, takva jednostavnost. Nema pros tora za pravljenje problema. Samo ovaj trenutak takav kakav jeste.

Onog trenutka kada stupite u sadanjost sa panjom, shvatiete da je ivot svetinja. Kada ste prisutni, svetost postoji u svemu to opaate. to vie ivite u sadanjem trenutku, vie ete oseati jednostavnu pa ipak duboku radost Bia i svetost sveg ivota.

Veina ljudi brka sadanji trenutak sa onim to se u njemu dogaa, a to nije on sam. Sadanji trenutak je dublji od onoga to se u njemu deava. On je prostor u kojem se to dogaa.

Ne brkajte sadraj ovog trenutka sa njim samim. Sadanji trenutak je dublji od svakog sadraja koji u njemu nastaje.

Kada kroite u sadanji trenutak, iskoraiete iz sadraja svog uma. Neprekidna bujica misli e se usporiti. Miljenje vie nee apsorbovati celokupnu vau panju, nee vas vie u pot punosti uvui u sebe. Izmeu misli e se pojavi ti praznine - prostori, tiine. Poeete da shvatate koliko ste iri i dublji od sopstvenih misli.

Misli, emocije, ulni opaaji i sve drugo to doivljavate ine sadraj vaeg ivota. Moj ivot" je ono na emu zasnivate oseaj sopstva, i moj ivot" jeste sadraj, ili barem tako verujete.

Vi neprekidno prenebregavate najoigledniju injenicu: va najintimniji oseaj ja jesam nema nita sa onim to se u vaem ivotu dogaa, nema veze sa sadrajem. Taj oseaj ja jesam je jedno sa sadanjim trenutkom. On uvek ostaje isti. U detinjstvu i u starosti, u zdravlju i bolesti, u uspehu ili neuspehu, ja jesam - prostor sadanjeg trenutka - na svom najdubljem nivou ostaje nepromenjen. Obino se pobrka sa sadrajem, tako da vi ja jesam (ili sadanji trenutak) doivljavate bledo i indirektno, kroz sadraj vaeg ivota. Drugim reima: va oseaj Bia postaje zamraen okolnostima, vaim tokom razmiljanja i raznim drugim pojavama ovoga sveta. Sadanji trenutak biva zamraen vremenom. I tako vi zaboravljate svoju ukorenjenost u Biu, svoju boansku stvarnost, i gubite se u svetu. Konfuzija, bes, depresija, nasilje i sukobi nasta ju kada ljudi zaborave ko su. Pa ipak, kako je lako zapamtiti istinu i tako se vratiti kui: Ja nisam moje misli, emocije, ulni opaaji i iskustva. Ja nisam sadraj svog ivota. Ja sam

ivot. Ja sam prostor u kojem se sve dogaa. Ja sam svest. Ja sam sada. Ja jesam.

POGLAVLJE 5

Sadanji trenutak je na najdubljem nivou neod vojiv od vae istinske prirode.

*
Mnoge su stvari u vaem ivotu vane, ali samo je jedna apsolutno bitna. Vano je da li uspete ili ne uspete u oima sveta. Vano je da li ste zdravi ili niste, da li ste obra zovani ili ne. Vano je da li ste bogati ili siro mani - to zaista u vaem ivotu pravi razliku. Da, sve su te stvari vane, relativno govorei, ali one nisu bitne u apsolutnom smislu.

Postoji neto vanije od svih tih stvari, a to je pronalaenje sutine onoga to ste vi iza tog kratkovenog entiteta, tog kratkotrajnog personalizovanog oseanja sopstva. Pronai ete mir ne putem promene okolnosti svog ivota, ve shvatanjem istinskog sebe na najdubljem nivou.

Reinkarnacija vam ne moe pomoi ako vi ni u svojoj sledeoj inkarnaciji ne znate ko ste.

Sve nesree na ovoj planeti nastaju zahvaljujui personalizovanom oseanju mene" ili nas". To prikriva sutinu onoga ko ste vi. Kada niste svesni svoje unutranje sutine, na kraju ete uvek stvoriti nesreu. Upravo tako. Kada ne znate ko ste, vi umom stvarate sopstvo kao zamenu za svoje prelepo boansko bie i vrsto se drite tog plaljivog i zahtevnog sopstva.

Zatita i jaanje tog lanog oseanja sopstva zatim postaje vaa primarna motivaciona sila.

Mnoge fraze koje su u optoj upotrebi, ponekad ak i sama struktura jezika, otkrivaju injenicu da ljudi ne znaju ko su u stvari. Vi kaete: Izgubio je ivot", kao da je ivot neto to se moe posedovati ili izgubiti. Istina je: vi nemate ivot, vi jeste ivot. Jedan ivot, jedna svest koja proima itav univerzum i koja uzima privre meni oblik da bi iskusila sebe kao kamen ili vlat trave, kao ivotinju, osobu, zvezdu ili galaksiju. Moete li da osetite da ste duboko u sebi to ve znali? Moete li da osetite da ste vi ve To?

*
Za veinu stvari u ivotu potrebno je vreme: da biste nauili novu vetinu, sagradili kuu, postali strunjak, pripremili oljicu aja...

Vreme je, meutim, beskorisno za najvaniju stvar u ivotu, jedinu stvar koja je zaista bitna: samospoznaju, to znai spoznaju ko istinski jesmo iza povrine sopstva - iza imena, fizikog oblika, ivotne istorije, prie. Ne moete pronai sebe u prolosti ili budunosti. Jedino mesto gde sebe moete pronai jeste u sadanjem trenutku. Duhovni tragai trae samospoznaju u prosvetljenju koje e se dogoditi u budunosti. Da biste bili traga znai da vam je potrebna budunost. Ako je to ono u ta verujete, za vas vai sledee: zaista e vam trebati vremena dok ne shvatite da vam ne treba vreme da biste bili ono to istinski jeste.

*
Kada gledate u drvo, vi ste svesni drveta. Kada imate misao ili oseanje, vi ste svesni te misli ili oseanja. Kada doivljavate prijatno ili bolno iskustvo, vi ste svesni tog iskustva.

Ovo deluje tano za oigledne izjave, pa ipak, ako ih temeljnije pogledate, otkriete da na jedan veoma suptilan nain sama njihova struk tura sadri jednu fundamentalnu iluziju, iluziju koja je neizbena kada koristite jezik. Miljenje i jezik stvaraju prividan dualitet i dele linost tamo gde podele nema. Istina je: vi niste neko ko je svestan drveta, miljenja, oseanja ili doivljaja. Vi ste prisustvo ili svest u kojem i putem kojeg se te stvari pojavljuju. Moete li biti svesni sebe kao svesti u kojoj se itav sadraj vaeg ivota odvija?

*
Kaete: elim da spoznam sebe". Vi jeste ja". Vi jeste spoznaja. Vi jeste svest kroz koju se sve saznaje. A to ne moe spoznati samo sebe ono to jeste. Nita ne postoji iza toga, pa ipak, sve saznanje izrasta iz njega. Ja" ne moe da uini sebe objektom saznanja, svesti.

Dakle, vi ne moete postati objekat samome sebi. Upravo je to uzrok nastanka iluzije ego istinog identiteta - jer vi ste sebe mentalno pretvorili u objekat. To sam ja", kaete vi. I onda ponete da uspostavljate odnos sa samim sobom, i priate drugima i samima sebi svoju priu.

Spoznajom sebe kao svesnosti u kojoj se dogaaju pojavne stvari, vi postajete osloboeni zavisnosti od pojavnih stvari i traenja sebe u situacijama, mestima i stanjima. Drugim reima: ono to se dogaa ili ne dogaa vie nije vano. Stvari gube svoju teinu, ozbiljnost. U va ivot stupa razigranost. Poinjete da doivljavate ovaj svet kao kosmiki ples, ples oblika - ni manje ni vie.

Kada spoznate istinskog sebe, nastupie trajno ivo oseanje smirenosti. Ono bi se moglo naz vati i radou, jer je radost upravo to: vibrantno iv mir. To je radost spoznaje sebe kao same sutine ivota pre nego to je ivot uzeo oblik. To je radost Bia - bia koje vi istinski jeste.

*
Ba kao to voda moe da bude vrsta, tena ili gasovita, moemo posmatrati svest kao da je zamrznuta" poput kakve fizike stvari, tena" kao um i misao, ili bezoblina kao ista svest. ista svest je ivot pre nego to je otelotvoren, i taj ivot gleda na svet oblika kroz vae" oi zato to ste vi svest. Kada spoznate sebe kao To, tada ete prepoznati sebe u svemu. To je stanje potpune jasnoe opaanja. Vi vie niste entitet ija teka prolost tvori filter pojmova kroz koji se tumai svako iskustvo. Kada budete opaali bez tumaenja, moi ete da osetite ta je to to opaate. Najvie to se

jezikom moe iskazati jeste da postoji polje budnog spokoja u kojem se svi opaaji dogaaju. Kroz vas" je bezoblina svest postala svesna same sebe.

*
Ono to vodi ivote najveeg broja ljudi jesu elja i strah. elja je potreba da neto dodate sebi sa ciljem da vae ja" bude punije. Svi strahovi su stra hovi od gubljenja neega i na taj nain nestaja nja i bivanja manjim. Ta dva kretanja zamagljuju injenicu da Bie ne moe biti dato ili oduzeto. Bie u svoj svojoj punoi je ve u vama, sada.

POGLAVLJE 6

Kad god ste u mogunosti, pogledajte" u sebe da biste videli da li ste nesvesno stvorili sukob izmeu unutranjosti i spoljanjosti, izmeu spoljanjih okolnosti u tom trenutku - gde se nalazite, sa kime ste ili ta radite - i vaih misli i oseanja. Moete li osetiti koliko je bolno u sebi zauzeti suprotan poloaj u odnosu na ono to jeste ? Kada prepoznate ovo, takoe ete shvatiti da ste sada slobodni da odustanete od ovog beskorisnog sukoba, ovog unutranjeg stanja rata.

Koliko esto svakoga dana, ako elite da verbalizujete svoju unutranju realnost u tom

trenutku, poelite da kaete: Ne elim da budem tu gde sam"? Kakav je oseaj kada ne elite da budete tu gde jeste - u saobraajnoj guvi, na radnom mestu, u ekaonici, meu ljudima meu kojima jeste? Tano je, naravno, da je neka mesta najbolje samo napustiti - i to je ponekad najzgodnije i uiniti. U mnogim drugim sluajevima, meutim, odlazak nije dobar izbor. U tim slu ajevima izjava Ne elim da budem tu gde jesam" ne samo to je beskorisna ve je i disfunkcionalna. Ona vas i druge ini nesretnima. Reeno je: gde god da ode, tamo si. Drugim reima: uvek ste ovde. Da li je to tako teko pri hvatiti?

Da li vam je zaista neophodno da mentalno procenjujete svako ulno opaanje i iskustvo? Da li vam je zaista nuno da imate volim/ne volim vrstu odnosa sa ivotom, u kojem ste u gotovo neprekidnom sukobu sa okolnostima i osoba-

ma? Ili se prosto radi o duboko ukorenjenoj mentalnoj navici koju je mogue razbiti? Ne putem raenja bilo ega, nego doputanjem ovom trenutku da bude takav kakav jeste.

*
Reakcija i navika iskaza ne" ojaava ego. Da" ga slabi. Va oblik identiteta, ego, ne moe da preivi predaju.

*
Imam tako mnogo posla." Da, ali kakav je kvalitet vaeg rada? Vozei se do posla, razgo varajui sa klijentima, radei na kompjuteru, izvravajui naloge, bavei se bezbrojnim stvarima koje ine svakodnevicu - koliko se vi zaista predajete svemu tome? Da li se predajete

ili ne predajete svom poslu? To je ono to odreuje va uspeh u ivotu, a ne koliki napor ulaete. Napor podrazumeva stres i napetost, potrebu da se dosegne izvesna taka u budunosti ili da se postigne izvestan cilj. Moete li da otkrijete makar i najmanji element u sebi neeljenja da radite ono to radite? To je poricanje ivota, tako da istinski uspean ishod nije mogu. Ako moete to da otkrijete u sebi, moete li da ga napustite i da se potpuno predate onome to radite?

Raditi jednu stvar u jedno vreme", tako uitelj ena definie sutinu ena. Radei jednu stvar u jednom trenutku znai biti potpuno u onome to radite, posvetiti mu pot punu panju. To je in predavanja - in odobra vanja.

Vae prihvatanje onoga to jeste vodi vas na dublji nivo, gde vae unutranje stanje, ba kao i vae oseanje sopstva, vie ne zavise od procena uma o dobrom" i loem". Kada kaete da" jestvu" ivota, kada prih vatite ovaj trenutak kakav on jeste, osetiete izvestan prostor unutar sebe, prostor koji je duboko miran. Na povrini, vi ete i dalje moda biti sreni kada je sunano i tuni kada pada kia; moda ete se radovati ako osvojite milion dolara ili tugovati ako izgubite sve to imate. Meutim, ni sreu ni nesreu vie neete oseati preterano duboko. One e biti tek talasii na povrini vaeg bia. Pozadinski mir unutar vas ostae nepomuen bez obzira na prirodu spoljanjih okolnosti. Rei da" onome to jeste otkriva dimenziju dubine unutar vas koja ne zavisi ni od spoljnih uslova niti od unutranjih uslova neprekidno promenljivih misli i oseanja.

Predaja postaje znatno laka kada shvatite promenljivu prirodu svih iskustava i to da vam svet ne moe dati nikakvu trajnu vrednost. Moete nastaviti da viate ljude, da se ukljuujete u dogaaje i aktivnosti, ali bez potreba i strahova egoistinog sopstva. To znai, vie neete zahtevati da vas situacija, osoba, mesto ili dogaaj zadovolje ili uine srenim. Dopustiete da postoji njihova prolaz na i nesavrena priroda. A udo je u tome to e, kada vie ne budete postavljali nemogue zahteve, svaka situacija, osoba, mesto ili dogaaj postati ne samo zado voljavajui nego i harmoniniji i mirniji.

*
Kada u potpunosti prihvatite ovaj trenutak, kada se vie ne budete raspravljali sa onim to jeste, prisila da razmiljate smanjie se i zamenie je budna smirenost. Biete u potpunosti svesni, ali va um nee procenjivati ovaj trenutak ni na koji

nain. To stanje unutranjeg neopiranja otvorie vas ka neuslovljenoj svesnosti koja je beskrajno vea od ljudskog uma. Ta ogromna inteligenci ja tada moe izraziti sebe kroz vas i pomoi vam, i iznutra i od spolja. To je razlog zato odustajanjem od unutranjeg otpora esto otkri vate da su se okolnosti promenile nabolje.

*
Govorim li: Uivajte u ovom trenutku. Budite sreni."? Ne. Dopustite takvost" ovoga trenutka. To je dovoljno.

*
Predaja znai predati se ovom trenutku, a ne prii putem koje vi tumaite ovaj trenutak i zatim pokuavate da se pomirite sa njom.

Na primer, moda imate hendikep usled kojeg vie ne moete da hodate. To stanje je takvo kakvo je. Moda va um upravo stvara priu koja kae: Eto na ta je spao moj ivot. Zavrio sam u invalidskim kolicima. ivot je prema meni bio grub i nepoten. Ja to nisam zasluio." Moete li prihvatiti jestost ovog trenutka i ne brkati je sa priom koju je um stvorio oko nje?

Predaja nastupa kada vie ne pitate: Zato se to meni dogaa?"

ak i u naizgled najneprijatnijim i najbolnijim situacijama skriveno je jedno dublje dobro i u svakoj nesrei se krije seme svetlosti.

Tokom itave istorije bilo je ena i mukaraca koji su, suoeni sa nekim velikim gubitkom, boleu, zatvorom ili pretnjom smru, prihvatali to to je prividno neshvatljivo i tako otkrivali mir koji prevazilazi sve razumevanje". Prihvatanje neprihvatljivog je najvei izvor milosti na ovom svetu.

*
Postoje situacije u kojima svi odgovori i objanjenja padaju. ivot prestaje da ima smisao. Ili, neko ko je u nevolji obraa vam se za pomo, a vi ne znate ta da uinite ili kaete. Kada u potpunosti prihvatite to da ne znate, odustaete od borbe da pronaete odgovore putem ogranienog misleeg uma i dopustiete da vea inteligencija dela kroz vas. I ak i miljenje moe imati koristi od toga, budui da vea inteligencija moe da proe kroz njega i nadahne ga.

Ponekad predaja znai odricanje od pokuaja da se razume i pomirenost sa time da se ne zna.

Znate li neke osobe ija kao da je glavna uloga u ivotu da uine sebe i druge nesrenima, da ire nesreu? Oprostite im, jer su oni takoe deo buenja oveanstva. Uloga koju oni igraju predstavlja pojaanu nonu moru egoistine svesti, stanje nepredavanja. U svemu tome nema niega linog. Oni nisu istinski takvi.

Predaja, rekao bi neko, jeste unutranji prelaz od otpora do prihvatanja, od ne" do da". Kada se budete predali, vae oseanje sopstva promenice se od poistoveivanja sa reakcijama ili mentalnih sudova do bivstvovanja u prostoru oko reakcija ili sudova. To je prelaz od identi fikacije sa oblikom - miljenjem ili oseanjima

- ka postojanju i prepoznavanju samog sebe kao neega to nema formu - kao ogromne svesnosti.

Sve to u potpunosti prihvatite dovee vas do mira, ukljuujui i prihvatanje da neto ne moete prihvatiti, da se opirete.

Ostavite ivot na miru. Samo pustite.

POGLAVLJE 7
Mi od prirode zavisimo ne samo u fizikom smislu, zarad opstanka. Potrebna nam je priro da da bi nam pokazala put kui, na izlaz iz tam nice sopstvenog uma. Izgubili smo se u radu, razmiljanju, seanju i oekivanju - izgubili smo se u lavirintu sloenosti i u problemima sveta. Zaboravili smo ono to kamenje, biljke i ivoti nje jo uvek znaju. Zaboravili smo kako da budemo - da budemo smireni, svoji, da bude mo tamo gde je ivot: ovde i sada.

*
Uvek kada usmerite panju na neto to je prirodno, na bilo ta to postoji bez intervencije oveka, izlazite iz tamnice pojmovnog razmi-

ljanja i, do izvesne mere, uestvujete u stanju povezanosti sa Biem, u kojem sve to je prirodno jo uvek egzistira. Usmeravanje panje na kamen, drvo ili neku ivotinju ne znai razmiljati o tome, nego pros to opaati ga, imati ga u svesti. Neto od sutine prirode tako e se preneti i na vas. Moi ete da osetite njenu mirnou, i zah valjujui tome i vas e obuhvatiti smirenost. Osetiete koliko je duboko ona ukorenjena u Biu, koliko je potpuno jedno sa onim to jeste i gde jeste. Shvatajui to, vi ete takoe duboko u sebi nai mir.

Kada se etate ili odmarate u prirodi, potujte njeno carstvo tako to ete mu u potpunosti pri padati. Budite smireni. Posmatrajte. Sluajte. Zapazite koliko je svaka ivotinja i svaka biljka u potpunosti to to jeste. Za razliku od ljudi, one nisu sebe podelile na dva dela. One ne ive kroz mentalne slike samih sebe, tako da se ne

brinu pokuavajui da zatite i osnae te slike. Jelen jeste on sam. Narcis jeste to to jeste. Sve stvari u prirodi ne samo da su jedno sa samim sobom, nego su jedno i sa ukupnou svega postojeeg. One se nisu otuile od tkanja sveta tako to tvrde da poseduju odvojenu egzistenciju: ja" i ostatak univerzuma. Kontemplacija o prirodi vas moe osloboditi tog ja", velikog problema.

Postanite svesni mnogih tihih zvukova u prirodi - utanja lia na vetru, padanja kie, brujanja insekata, prve ptiije pesme u zoru. Predajte se u potpunosti inu sluanja. Ispod tih zvukova postoji neto jo vee: svetost koja ne moe biti shvaena putem razmiljanja.

Niste vi stvorili svoje telo, niti ste u stanju da kontroliete njegovo funkcionisanje. Na delu je jedna inteligencija vea od ljudske. To je ista ona inteligencija koja je osnov celokupne prirode. Ne moete se vie pribliiti toj inteli genciji do da budete svesni sopstvenog unutar njeg energetskog polja - tako to ete oseati ivotnost, oivljujue prisustvo unutar svog tela.

Razigranost i radost jednog psa, njegova bezuslovna ljubav i spremnost da slavi ivot u svakom trenu esto je u otroj suprotnosti sa unutranjim stanjem vlasnika tog psa - depresivnou, anksioznou, optereenou prob lemima, izgubljenou u mislima - to je posledica njegovog odsustva iz jedinog vreme na koje postoji: iz ovde i sada. Mogli bismo da se zapitamo: kada ivi sa takvom osobom, kako taj pas uopte uspeva da ostane toliko duevno zdrav, toliko radostan?

Kada opaate prirodu samo umom, samo putem miljenja, ne moete da osetite njenu ivotnost, njeno postojanje. Vi tada vidite samo oblike i niste svesni ivota unutar tih formi - svete mis terije. Misao svodi prirodu na artikal koji treba upotrebiti u trci za profitom, znanjem ili zarad neke druge praktine svrhe. Drevna uma tako postaje drvna graa, a planina neto to treba minirati ili osvojiti. Kada posmatrate prirodu, neka u vama bude prostor bez miljenja, bez uma. Kada prilazite prirodi na ovaj nain, ona e vam odgovoriti i uestvovae u evoluciji oveanstva i plane tarne svesti.

Zapazite kako je cvet prisutan, kako je predan ivotu.

* *

Biljke koje imate u svom domu - da li ste ih ikada istinski pogledali? Da li ste dopustili tim poznatim a opet misterioznim biima koja zove mo biljke da vas podue svojim tajnama? Jeste li primetili koliko su duboko smirene? Kako su okruene poljem mira? Onoga trenutka kada postanete svesni mirnoe i tiine koja isijava iz biljaka, one e postati vai uitelji.

Posmatrajte ivotinje, cvee, drvo i vidite koliko su uronjeni u Bie. Oni jesu oni sami. Oni poseduju ogromno dostojanstvo, nevinost i svetost. Meutim, da biste vi to uvideli, morate ii iza mentalnih navika imenovanja i etiketiranja. Onoga trenutka kada budete pogledali iza men talnih oznaka, osetiete neopisivu dimenziju prirode koja ne moe da se shvati putem miljenja niti da se opazi ulima. To je harmoni ja, svetost koja proima ne samo celokupnu prirodu nego i vas.

Vazduh koji diete je priroda, ba kao i sam pro ces disanja. Usmerite panju na svoje disanje i shvatite da niste vi ti koji to inite. To je disanje prirode. Ako biste trebali da razmiljate o disanju, vrlo brzo biste umrli, a ako biste eleli da ga voljom prekinete, pobedila bi priroda. Uspostaviete izgubljeni odnos sa prirodom na najintimniji i najmoniji nain tako to ete postati svesni svog disanja i nauiti kako da na njemu zadrite panju. Ovo je lekovita i veoma osnaujua stvar. Ona dovodi do pomaka u svesti od pojmovnog sveta miljenja do unutranjeg carstva neuslovljene svesnosti.

Potrebna vam je priroda kao uitelj za uspostavljanje veze sa Biem. Ali ne samo to je vama potrebna priroda - i vi ste potrebni njoj. Vi niste odvojeni od prirode. Mi smo svi deo jednog ivota koji se manifestuje u bezbroj obli-

ka irom univerzuma, oblika koji su svi meusobno blisko povezani. Kada budete shvatili svetost, lepotu, neverovatan spokoj i dostojanstvo u kojem egzistiraju cvet ili drvo, vi ete neto dati cvetu ili drvetu. Kroz vae priz nanje, kroz svesnost, priroda e doi do spoz naje sebe. Ona spoznaje sopstvenu svetost i lepotu kroz vas!

Jedno ogromno tiho mesto obuhvata itavu prirodu. Ono takoe obuhvata i vas.

*
Samo kada ste unutar sebe spokojni imate pris tup u carstvo mira koje naseljavaju stene, biljke i ivotinje. Samo kada va buni um utihne moete da se poveete sa prirodom na jednom dubo kom nivou i da odete iza oseanja otuenosti koje je proizvelo prekomemo razmiljanje.

Razmiljanje je stupanj u evoluciji ivota. Priroda postoji u nevinoj mirnoi koja je prvobitnija od nastanka miljenja. Drvo, cvet, ptica, kamen - svi su oni nesvesni sopstvene lepote i svetosti. Kada ovek postane spokojan, on odlazi iza miljenja. Tamo, u smirenosti iza miljenja, postoji jedna dimenzija spoznaje, svesnosti.

Priroda vas moe dovesti do te smirenosti. To je njen poklon vama. Kada je opaate i kada joj se pridruujete u polju mira, to polje postaje proeto vaom svesnou. To je va dar prirodi. Kroz vas, priroda postaje svesna same sebe. Priroda vas sve ovo vreme eka, kao to to ini ve milionima godina.

POGLAVLJE 8

Kako smo samo hitri u donoenju suda o nekoj osobi, kako brzo donosimo zakljuke o drugim ljudima. Veoma je privlano za egoistini um da etiketira druga ljudska bia, da im da pojmovni identitet, da objavi pravedne sudove o njima. Svako ljudsko bie je bilo uslovljeno da misli i da se ponaa na odreene naine - genetski, ali i iskustvima steenim u detinjstvu, kao i kul turnim okruenjem. To nije ko su oni zaista, nego ko izgleda da jesu. Kada o nekome objavite sud, vi u stvari brkate te uslovljene mentalne obrasce sa tim ko je on istinski. To je ve, sam po sebi, duboko uslovljen i nesvestan obrazac. Vi im dajete pojmovni identitet, i taj lani identitet postaje zatvor ne samo za druge osobe nego i za vas same.

Odustati od sudova ne znai zatvoriti oi pred njihovim postupcima. To znai da prepoznajete njihovo ponaanje kao oblik uslovljenosti, da vi to vidite i da ga prihvatate takvo kakvo jeste. Tada vi ne konstruiete neki identitet za tu osobu. To e i vas osloboditi, ba kao i druge osobe, od identifikacije sa uslovljenostima, sa oblicima, sa umom. Tada va ego vie nee upravljati vaim odnosima sa drugim ljudima.

Sve dok ego upravlja vai ivotom, veina vaih misli, oseanja i postupaka nastaje usled elja i strahova. I u odnosima sa drugim osobama vi ili neto od njih traite ili se neega plaite. Ono to traite moe biti zadovoljstvo, materijal na korist, priznanje, nagrada za panju ili neko ojaavanje vaeg oseanja sebe putem poreenja i putem utvrivanja da vi moete, imate ili znate vie od njih. Ono ega se plaite

jeste da je, u stvari, sve to upravo obrnuto, i da oni na neki nain mogu da umanje va oseaj sopstva. Kada sadanji trenutak postane ina taka vae panje - umesto to ga koristite kao sredstvo za neki cilj - vi zalazite iza ega i iza nesvesne prisile da koristite druge ljude kao sredstva za postizanje ciljeva, ciljeva koji predstavljaju irenje ja" na raun drugih. Kada onome sa kojim ste poklonite punu panju, vi ete iz tog odnosa ukloniti i prolost i budunost, izuzev za praktine svrhe. Postanete li u potpunosti svesni onih koji su pored vas, vi ete se lako odrei pojmovnog identiteta koji ste o njima stvorili svoje interpretacije onoga ko su oni i ta su u prolosti uradili - i postaete sposobni da komunicirate sa njima bez egoistinih potreba za eljama i strahovima. Panja, koja je budna svesnost, ovde je kljuna. Kako je divno otii iza elja i strahova u meuljudskim odnosima. Ljubav nita ne eli i niega se ne plai.

Ako je njena prolost vaa, a njen bol va bol, njen nivo svesti va nivo svesti, vi ete misliti i ponaati se upravo isto kao i ona. Sa tim sazna njem dolazi oprotaj, saaljenje, mir. Ego ne eli da uje za to, zato to ako vie ne moe da reaguje i da bude u pravu, on gubi snagu.

Ako svakoga ko stupi u prostor sadanjeg trenutka primite kao dragog gosta, ako svakoj osobi dopustite da bude to to jeste, i one e poeti da se menjaju.

Spoznajui druga ljudska bia u njihovoj sutini, vi neete u stvari morati da znate nita o njima njihovu prolost, istoriju, priu. Mi brkamo znanje o sa dubljom spoznajom koja nije poj movna. Znati o i spoznati su dva potpuno

razliita modaliteta. Jedan se bavi oblikom, a drugi je bezoblian. Jedan funkcionie kroz miljenje, a drugi kroz spokojnu tiinu. Znati o je korisno u praktine svrhe. Na izvesnom nivou, mi ne moemo da funkcioniemo bez njega. Meutim, kada je on prevlaujui oblik u meuljudskim odnosima, on postaje veoma ograniavajui, ak destruktivan. Misli i pojmovi stvaraju jednu vetaku barijeru, pod vojenost izmeu ljudskih bia. Vaa interakcija sa drugima tada nije ukorenjena u Bie, nego je zasnovana na umu. Bez pojmovnih barijera, ljubav je prirodno prisutna u svim ljudskim odnosima.

Najvei deo komunikacije meu ljudima svodi se na razmenu rei - na carstvo miljenja. Najvanije je u odnose uneti malo tihe smirenos ti, naroito u odnose sa bliskim ljudima. Nijedan odnos ne moe napredovati bez oseanja prostora koji dolazi zajedno sa spo-

kojem. Meditirajte i zajedno provedite vreme u tiini u prirodi. Kada idete u etnju, sedite u koli ma ili kod kue, naviknite se da vam je prijatno u spokojnoj tiini. Nju ne morate i ne treba da stvarate. Samo budite otvoreni za smirenost koja je ve tu, ali je obino zatrpana mentalnom bukom. Ako u odnosu ne postoji prostor smirenosti, njime e vladati um i lako ga mogu preplaviti problemi i sukobi. Ako je prisutan mir, on moe podneti sve.

*
Istinsko sluanje je jo jedan nain uvoenja smirene tiine u odnose. Kada stvarno sluate nekoga, nastaje jedna dimenzija spokoja, i ona postaje sutinski deo odnosa. Ali pravo sluanje je retka sposobnost. Najee je vei deo panje jedne linosti zauzet razmiljanjem. U najboljem sluaju, ona procenjuje vae rei ili smilja ta e sledee rei. Ili moda uopte i ne slua, ve je izgubljena u sopstvenim mislima.

Pravo sluanje ide daleko dublje od percepcije zvuka. Ono je buenje svesne panje, prostor prisustva u kojem se primaju rei. Rei tada postaju sekundarne. One mogu biti pune znaenja, ili potpuno besmislene. Daleko vanije od onog ta ujete jeste sam in sluanja, prostor svesnog prisustva koje nastaje dok sluate. Taj prostor je jedinstveno polje svesnosti u kojem se nalazite sa drugim osoba ma - bez odvojenosti barijerama koje stvara pojmovno miljenje. U tom prostoru, vi bivate spojeni u jednu svest, jedno prisustvo.

*
Da li u svojim bliskim odnosima esto doivlja vate iste drame? Da li relativno nevana nesla ganja esto izazivaju estoke rasprave i emotivni bol? U korenu takvih doivljaja lei bazini obrazac ega: potreba da se bude u pravu i, naravno, da neko drugi ne bude u pravu - a to znai identi-

fikaciju sa mentalnim pozicijama. Takoe, pos toji i potreba ega da se periodino sukobljava sa neim ili nekim u cilju ojaanja sopstvenog oseanja razliitosti izmeu mene" i drugih", bez kojeg ne moe da opstane. Dodatno, postoji jo i nataloen emotivni bol iz prolosti koji vi i svako drugo ljudsko bie nosite u sebi, a koji potie kako iz vae line prolosti tako i iz kolektivnog bola oveanstva, iji koreni lee duboko, duboko u prolosti. To telo bola" je energetsko polje u vama koje vas povremeno preplavljuje jer mora da oseti jo emotivnog bola da bi se osnailo i obnovilo. Ono pokuava da kontrolie vae razmiljanje i da vas uini duboko negativnim. Ono voli vae negativne misli budui da su one usaglaene sa njegovom frekvencijom i jaaju ga. Takoe, ono izaziva i negativne emocionalne reakcije kod ljudi koji su vam bliski, naroito kod vaeg part nera, sa ciljem da se nahrani dramom i emotiv nim bolom koji e uslediti. Kako moete da se oslobodite ove duboko ukorenjene nesvesne identifikacije sa bolom koja stvara toliko nesree u vaem ivotu?

Postanite ga svesni. Shvatite da on nije isto to i vi, i prepoznajte ta on stvarno jeste: proli bol. Pogledajte kako se on stvara u vaem partneru i u vama. Kada razbijete svoje nesvesno poistoveivanje sa njim, kada budete sposobni da ga posmatrate unutar sebe, vie ga neete ojaavati i on e postepeno izgubiti svoj ener getski naboj.

Meuljudski odnosi mogu biti pakao. Ali mogu postati i odlina duhovna veba.

Kada posmatrate druga ljudska bia i oseate veliku ljubav prema njima, ili kada posmatrate lepotu u prirodi i kada neto unutar vas duboko odgovori na nju, zatvorite oi na trenutak i osetite sutinu te ljubavi ili te lepote u sebi kao neodvojive od vas samih, od vae prave prirode. Spoljanji oblik je privremeni odraz

onoga to ste vi iznutra, u svojoj sutini. Zato vas ljubav i lepota nikada nee napustiti, iako svi spoljni oblici hoe.

Kakav je va odnos sa svetom predmeta, bezbrojnih stvari koje vas okruuju i kojima rukujete svakodnevno? Stolica na kojoj sedite, olovka, automobil, olja? Jesu li one za vas puka sredstva za postizanje cilja ili makar povre meno postajete svesni njihovog postojanja, nji hovog bia, da li ih, bez obzira koliko kratko, primeujete i poklanjate im panju? Kada postanete vezani za predmete, kada ih koristite da biste ojaali svoju vrednost u sopstvenim oima i oima drugih, treba da se zabrinete oko toga to stvari mogu lako da preuzmu itav va ivot. Ako postoji identi fikacija sa stvarima, vi ih u stvari ne cenite zbog onoga to one jesu, ve u njima traite sebe. Kada budete predmete cenili zbog onoga to oni jesu, kada priznate njihovo bie bez men-

talne projekcije, neete moi a da ne osetite zahvalnost zbog njihovog postojanja. Moda ete uspeti i da osetite da oni nisu zaista neivi, ve da samo tako izgledaju naim ulima. Fiziari mogu da potvrde da na molekularnom nivou oni zaista jesu pulsirajua polja energije. Kroz nesebino cenjenje carstva stvari, svet oko vas e postati iv na naine koje sada ak i ne nasluujete.

*
Kada nekoga sretnete, bez obzira koliko to bilo kratko, da li potujete njegovo bie time to mu poklanjate punu panju? Ili ga svodite na sred stvo zarad cilja, na pukog glumca u sporednoj ulozi? Kakav je kvalitet vaeg odnosa sa kasirkom u supermarketu, portirom u zgradi, majstorom, klijentom"? Jedan trenutak panje je dovoljan. Kada ih gle date ili sluate, treba da postoji budna

smirenost - moda na samo dve-tri sekunde, moda due. To je dovoljno da se pojavi neto stvarnije od pukih uloga koje igramo i sa kojima se identifikujemo. Sve uloge su deo uslovljene svesti koja je ljudski um. Ono to nastaje kroz in panje jeste ono neuslovljeno, ono to ste vi sutinski, ispod vaeg imena i oblika. Vi vie neete igrati prema scenariju - postaete stvarni. Kada u vama bude nastala ta dimenzija, ona e i iz drugih izvui to isto. Na kraju krajeva, naravno, drugi i ne postoje - i vi se uvek susreete samo sa sobom.

POGLAVLJE 9

Kada se etate kroz umu koja nije ukroena, gde se ovek nije umeao, vi vidite ne samo izobilje ivota svud oko vas nego i brojno palo drvee i natrula debla, istrulelo lie i, uopte, materiju koja se raspada. Gde god pogledali videete smrt kao i ivot. Meutim, briljivo ispitivanje e vam otkriti da raspadajue deblo drveta i trulo lie ne samo to uestvuju u raanju novog ivota ve su i sami puni ivota. U njima rade mikroorganizmi. Molekuli se razmetaju. Od smrti nema ni traga. Postoji samo preobraaj ivotnih oblika. ta iz ovoga moemo nauiti? Smrt nije suprotnost ivotu. ivot nema suprot nost. Suprotnost smrti jeste roenje. ivot je vean.

*
Prie i pesme u svim vremenima su uoavale tu slinost ljudskog postojanja sa snom - ono je prividno tako vrsto i stvarno, pa ipak tako nestalno da svakoga trena moe da nestane. U momentu vae smrti, pria vaeg ivota vam zacelo moe delovati kao san koji je doao do kraja. Pa ipak, ak i u snu mora biti jedna sr koja je stvarna. Mora postojati svest u kojoj se san dogaa, da je drugaije, ni sna ne bi bilo. Ta svest - da li nju stvara telo ili ona stvara san o telu, san o nekome? Zato je veina onih koji su doiveli iskustvo blisko smrti izgubila strah od smrti? Razmislite o ovome.

Naravno da ete vi umreti, ali to je puki mental ni pojam sve dok se lino" ne susretnete sa smru po prvi put. Kroz ozbiljnu bolest ili neku nesreu koja se dogodi vama ili nekome ko vam je blizak, ili kroz odlazak voljenih osoba, smrt ulazi u va ivot kao svest o vaoj sopstvenoj smrtnosti. Veina ljudi od nje ustukne u strahu, ali ukoliko ne ustuknete i ukoliko se suoite sa injenicom da je vae telo kratkotrajno i da moe nestati svakog trenutka, stei ete izvesnu distancu, ma koliko malu, od svoje psihike i fizike forme, od ja". Kada budete uvideli i prihvatili nestalnu prirodu svih ivotnih oblika, zadobiete jedan neobian oseaj mira. Suoavanjem sa smru, vaa svest se do neke mere oslobaa poistoveivanja sa oblikom. To je razlog zato u nekim vrstama budizma monasi redovno odlaze u mrtvanicu i sede i meditiraju meu leevima. U Zapadnoj kulturi postoji iroko rasprostra njeno poricanje smrti. ak se i stari ljudi trude da o njoj ne misle i ne govore, a mrtvaci se sakrivaju i odnose. Kultura koja porie smrt

neizbeno postaje povrna i vetaka, usredsreena samo na spoljne oblike stvari. Kada se porie smrt, ivot gubi na dubini. Mogunost spoznaje sebe iza imena i oblika, ta transcendentna dimenzija, nestaje iz naih ivota zato to smrt jeste ulaz u tu dimenziju.

Ljudi su skloni da se oseaju neprijatno prema zavrecima, jer je svaki kraj jedna mala smrt. Zato u mnogim jezicima pozdrav za rastanak znai videemo se opet". Uvek kada se neko iskustvo okona - sastanak sa prijateljima, odmor, deca napuste roditeljski dom - mi umiremo jednom malom smru. Oblik" koji se pri tome pojavljuje u vaoj svesti kao jedno iskustvo nestaje. On esto za sobom ostavlja oseanje praznine, koju se veina ljudi trudi da ne oseti i da se sa njom ne suoi. Ako nauite da u svom ivotu prihvatite pa ak i pozdravite zavretke, otkriete da se to oseanje praznine, koje ste prvobitno doiveli

kao neprijatnost, pretvara u oseanje unutra njeg prostora koji je duboko miran. Uei da svakodnevno umirete na ovaj nain, otvoriete sebe za ivot.

Veina ljudi osea da njihov identitet, njihov oseaj sebe, jeste neto toliko neverovatno dragoceno da ne ele da ga izgube. To je uzrok njihovog straha od smrti. Deluje nezamislivo i strano da ja" moe prestati da postoji. Ali to dragoceno ja" se mea se imenom i oblikom i priom sa njima povezanom. To ja" nije nita drugo do privre mena formacija u polju svesnosti. Sve dok je taj oblik identiteta sve to znate, neete biti svesni da je ta dragocenost vaa sopstvena sutina, vae najunutarnjije ja jesam, koje je svesnost sama. To je venost u vama - i to je jedina stvar koju ne moete da izgubite.

Uvek kada se u vaem ivotu pojavi neki veliki gubitak - gubitak stvari, kue, bliskih osoba, gubitak reputacije, posla ili fizikih sposobnosti - neto u vama umre. Oseate da ste se smanji li u oseaju sebe. Moe se pojaviti i izvesna dezorijentacija: Bez toga... ta sam ja?" Kada vas oblik sa kojim ste se nesvesno poistovetili kao da je deo vas napusti ili nestane, to moe biti izuzetno bolno. On ostavlja rupu, tako rei, u samom tkanju vaeg postojanja. Kada se to dogodi, nemojte poricati ili ignorisati bol ili tugu koju oseate. Prihvatite da je ona tu. uvajte se sklonosti uma da oko tog gubitka isplete priu u kojoj vam je dodeljena uloga rtve. Strah, bes, ozlojeenost ili samosaaljenje su emocije koje idu uz tu ulogu. Zatim postanite svesni onoga to lei iza tih emocija, kao i iza prie koju je nainio um: rupe, tog praznog prostora. Moete li se suoiti i prihvati ti taj neobian oseaj praznine? Ako moete, moda ete uvideti da to vie nije strano mesto. Moda ete se iznenaditi kada otkrijete mir koji iz njega izvire.

Uvek kada se dogodi smrt, kada se rastoi neki ivotni oblik, Bog, bezoblian i neotelotvoren, isijava kroz otvor koji je ta nestala forma ostavi la za sobom. Zato je smrt najsvetija pojava u ivotu. Zato vas moe obuzeti boiji mir kroz posmatranje i prihvatanje smrti.

Kako je svako ljudsko iskustvo kratkotrajno, kako su nai ivoti nestalni. Postoji li ita to ne podlee raanju i smrti, postoji li bilo ta to je veno? Razmotrite ovo: da postoji samo jedna boja, recimo plava, i da je itav svet i sve u njemu plavo, onda ne bi bilo plavog. Potrebno je neto to nije plavo da bi plavo postojalo - drugaije se ono ne bi isticalo", ne bi ga bilo. Zar onda, isto tako, nije potrebno neto to nije nestalno i kratkoveno da bi nestalnost svih stvari bila shvaena? Drugim reima: ako bi sve, ukljuujui i vas, bilo nestalno, da li biste to vi ikada saznali? Zar injenica da ste vi svesni i

da moete da posvedoite o kratkovenoj priro di svih oblika, ukljuujui i sopstveni, ne znai da u vama postoji neto to ne podlee propadanju? Kada imate dvadeset godina, svesni ste svog tela kao snanog i energinog. ezdeset godina kasnije vi ete biti svesni svog tela kao slabog i starog. Vae razmiljanje e se takoe promeniti od vremena kada ste imali dvadeset, ali svest koja zna da je vae telo mlado ili staro ili da se vae razmiljanje promenilo nije pretrpela nikakve promene. Ta svesnost je ono veno u vama - samo prisustvo. To je bezoblian jedin stveni ivot. Moete li ga izgubiti? Ne, jer ste vi on.

*
Neki ljudi postaju duboko mirni i gotovo svetle tik pre nego to e umreti, kao da neto isijava kroz njihov oblik koji se rastae. Ponekad se desi da veoma bolesni ili stari ljudi postanu skoro providni u svojim poslednjim

nedeljama, mesecima, pa ak i godinama ivota. Kada vas pogledaju, moete videti svetlost koja sija iz njihovih oiju. Nema vie psiho loke patnje. Oni su se predali, tako da je osoba, umom stvoreno egoistino ja", ve nestala. Oni su umrli pre smrti" i tako pronali duboki unutarnji mir koji je spoznaja sopstvene besmrtnosti.

*
Za svaku nesreu i katastrofu postoji potencijal no spasonosna dimenzija koje smo mi obino nesvesni. Ogroman ok usled potpuno neoekivane bliske smrti moe za posledicu imati to da prisili svest da u potpunosti prestane da se poistoveuje sa oblikom. U poslednjim trenuci ma pred fiziku smrt, kao i u samom inu umi ranja, doiveete sebe kao svest osloboenu oblika. Iznenada, nee vie biti straha, samo mir i spoznaja da je sve u redu" i da je smrt samo

jedan oblik rastvaranja. Tada se smrt spoznaje kao potpuno prividna - podjednako prividna kao i oblik koji ste poistoveivali sa sobom.

Smrt nije neka anomalija ili najstraniji od svih dogaaja, kako bi savremena kultura elela da vi mislite, nego najprirodnija stvar na svetu, neodvojiva od svoje suprotnosti - roenja, i isto toliko prirodna kao i roenje. Setite se toga kada budete sedeli pored osobe na samrti. Velika je privilegija i sveti in prisustvovati smrti jedne osobe, kao svedok i sadrug. Kada sedite sa osobom na samrti, nemojte pori cati nijedan aspekt tog iskustva. Nemojte pori cati to to se dogaa i nemojte poricati svoja oseanja. Spoznaja da ne postoji nita to biste mogli uiniti moda e uiniti da se osetite bespomono, tuno ili besno. Prihvatite to to oseate. Zatim idite jedan korak dalje: prihvatite da nita ne moete da uinite, i prihvatite to u potpunosti. Vi ne vladate situacijom. Iskreno se

predajte svakom aspektu tog iskustva, i svojim oseanjima i svakom bolu ili neprijatnosti koju samrtnik moda osea. Stanje predaje svesti i spokoj koji dolazi sa njime mnogo e pomoi umiruem i olakati mu prelaz. Ako budu potrebne rei, one e doi iz mirnoe unutar vas. Ali one e biti sekundarne. Sa smirenou e doi blagoslov: mir.

POGLAVLJE 10

Sve su stvari meusobno povezane - budisti su to oduvek znali, a fiziari su sada to i potvrdili. Nita to se deava nije izolovan dogaaj, to samo tako izgleda. Sto ga vie procenjujemo i oznaavamo, on postaje sve izolovaniji. Celovitost ivota postaje fragmentarna kroz nae razmiljanje. Pa ipak, upravo je totalitet ivota ono to je iznedrilo taj dogaaj. On je deo mree meusobno povezanih stvari koja je kosmos. To znai: sve to jeste ne moe biti drugaije. U veini sluajeva, mi ne moemo da ponemo odgonetanje uloge koju prividno besmislen dogaaj ima u totalitetu kosmosa, ve shvatanje njegove neizbeznosti u ogromnosti ukupnosti moe biti poetak jednog unutranjeg prihvatanja onoga to jeste i na taj nain usaglaavanja sa celokupnou ivota.

Istinska sloboda i kraj patnje jeste ivljenje kao da ste u potpunosti izabrali ono to oseate ili doivljavate u tom trenutku. Ta unutranja usklaenost trenutkom jeste kraj patnje. sa sadanjim

Da li je patnja zaista neophodna? Da i ne. Da niste propatili to to jeste, ne biste imali dubinu kao ljudsko bie, ne bi u vama bilo skromnosti niti saoseanja. Sada ne biste itali ove rei. Patnja razbija ljuturu ega i tako dolazi do take kada slui svojoj svrsi. Patnja je neophodna dok ne shvatite njenu bespotrebnost.

Nesrei je potrebno umom stvoreno ja" sa priom, pojmovnim identitetom. Njoj je potreb no vreme - prolost i budunost. Kada uklonite vreme iz svoje nesrenosti, ta je to to ostaje? Takvost" sadanjeg trenutka. Moda oseate teinu, uznemirenost, napetost, bes, ili ak muninu. To nije nesrenost, i to nije lini problem. Nema niega linog u ljudskom bolu. To je prosto intenzivan pritisak ili intenziv na energija koju oseate negde u telu. Tako to ete mu posvetiti panju, to oseanje se nee pretvoriti u razmiljanje i tako ponovo aktivirati nesreno ja". Vidite ta e se dogoditi ako samo dopustite oseanju da bude.

*
Mnogo patnje, mnogo nesree nastaje kada uzmete svaku misao koja vam pada na pamet kao da je istinita. Situacije vas ne ine

nesrenim. One u vama mogu izazvati fiziki bol, ali vas one ne ine nesrenim. Vae misli vas ine nesrenim. Vaa tumaenja, prie koje priate sami sebi ine vas nesrenim. Misli koje upravo pomiljam ine me nesre nim." Ta spoznaja razbija vau nesvesnu identi fikaciju sa tim mislima.

Kakav tuan dan.

Nije se udostojio ak ni da odgovori na moj poziv. Izneverila me je. Priice koje govorimo sebi i drugima, esto u formi pritubi. One su nesvesno osmiljene tako da ojaaju na uvek krnji oseaj sebe kroz biti u pravu", i tako proglaavanje nekoga i neega da je ,,u krivu". Biti ,,u pravu" stavlja nas u poloaj zamiljene superiornosti i ojaava na

lani oseaj sopstva, ega. To takoe stvara i izvesnu vrstu neprijatelja: da, egu su potrebni neprijatelji da bi odredio svoje granice, i ak i vremenske prilike mogu da poslue toj svrsi. Kroz ustaljene mentalne procene i emocionalne reakcije stekli ste personalizovan, reaktivan odnos sa ljudima i dogaajima u svom ivotu. To su sve oblici samostvorene patnje, ali se oni ne prepoznaju kao takvi jer su oni za ego zado voljavajui. Ego sebe ojaava kroz reaktivnost i sukob. Kako bi ivot bio jednostavan da nije tih pria. Pada kia. On me nije pozvao. Ja sam bio tamo. Ona nije.

Kada patite, kada ste nesreni, budite potpuno sa onim to je sada. Nesrea ili problemi ne mogu da opstanu u sadanjem trenutku.

Patnja nastaje kada vi mentalno imenujete ili oznaite situaciju kao na neki nain nepoeljnu ili lou. Vi mrzite neku situaciju, tu mrnju personalizujete i zatim je uvodite u reaktivno ja". Imenovanje i oznaavanje je navika, ali ta navi ka moe biti razbijena. Ponite da vebate neimenovanje" na malim stvarima. Ako ste zakasnili na avion, ispustili i razbili oljicu ili se okliznuli i pali u blato, moete li da se uzdrite od toga da taj dogaaj oznaite kao dobar ili lo? Moete li odmah prihvatiti takvost" tog trenutka? Etiketiranje neega kao loeg u vama izaziva emotivne greve. Ako samo dopustite da to jeste, a da ga ne oznaavate, odjednom e vam biti na raspolaganju ogromna mo.

Ti grevi vas odsecaju od te moi, moi samo ga ivota.

Oni pojedoe voku sa drveta znanja dobra i zla. Idite iza dobra i zla uzdravajui se od men talnog oznaavanja bilo ega kao dobrog ili zlog. Kada odete iza te navike etiketiranja, kroz vas e potei mo univerzuma. Kada budete bili u nereaktivnom odnosu prema iskustvima, ono to biste ranije nazvali zlim" askom e se preokrenuti, moda ak smesta, putem moi samog ivota. Posmatrajte ta e se dogoditi ako neko iskust vo ne nazovete zlim", ve u njega unesete unutranje prihvatanje, jedno unutranje da", i dopustite mu da bude ono to jeste.

Kakve god da su vae ivotne okolnosti, kako biste se oseali ako biste ih u potpunosti prih vatili takvim kakve one jesu - ba sada?

Postoje mnoge suptilne i manje suptilne forme patnje i one su toliko normalne" da se esto ne shvataju kao patnje, i ego ih ak moe doiveti kao zadovoljavajue - nervoza, nesigurnost, bes, imati problem sa neim ili nekim, ozlojeenost, pritube. Moete nauiti da prepoznajete sve ove oblike patnje kako vam se dogaaju i znati: u ovom trenutku ja stvaram sebi patnju. Ako imate naviku da sebi stvarate patnju, verovatno stvarate patnju i drugima. Ovi nesvesni obrasci uma esto prestaju prostim inom postajanja svesnim njih, njihovim opaanjem u momentu kada se oni dogaaju. Nemogue je biti svestan i stvarati sebi patnju.

Ovo je udo: iza svakog stanja, osobe ili okol nosti koja izgleda loa" ili zla" postoji skriveno dublje dobro. To dublje dobro vam se pokazuje - i iznutra i spolja - kroz unutranje prihvatanje onoga to jeste. Ne opirite se zlu", jedna je od najveih istina oveanstva.

Dijalog: Prihvati ono to jeste.

Zaista ne mogu. To me vrea i ljuti. Onda to prihvati. Da prihvatim da sam uvreen i besan? Da pri hvatim to to ne mogu da prihvatim?

Da. Dovedi prihvatanje u svoje neprihvatanje. Dovedi predaju u svoje opiranje. Onda vidi ta e se dogoditi.

Hronian fiziki bol je jedan od najgrubljih uitelja kojeg moemo imati. Otpor je uzalu dan", njegova je lekcija. Nita ne moe biti prirodnije od nespremnosti na patnju. Pa ipak, ako biste uspeli da se reite te nespremnosti, i ako biste dozvolili bolu da bude, moda biste otkrili izvesnu unutranjost odeljenost od bola, prostor izmeu vas i bola. To znai patiti svesno, voljno. Kada svesno patite, fiziki bol e brzo sagoreti ego u vama, budui da se ego uglavnom sastoji od otpora. Isto vai i za izuzetne fizike hendikepe. Ponudite svoju patnju Bogu", drugi je nain da se kae isto ovo.

Ne treba da budete hrianin da biste shvatili duboku univerzalnu istinu koja je sadrana u simbolikom obliku u slici krsta. Krst je instrument torture. On se koristi za najek stremnija muenja, limitacije i bespomonosti koje ljudsko bie moe da zamisli. Zatim se taj ovek predaje, pati voljno, svesno, to izraavaju rei: Ne moja volja, ve e biti Tvoja volja". U tom trenutku krst, instrument torture, pokazuje svoje skriveno lice: on je i sveti sim bol, simbol boanskog. Ono to izgleda da porie postojanje svake transcendentalne dimenzije ivota, kroz preda ju postaje ulaz u tu dimenziju.

O AUTORU
Ekart Tol se rodio u Nemakoj, gde je iveo do svoje trinaeste godine. Nakon to je diplomirao na Univerzitetu u Londonu, bio je istraivasaradnik i supervizor na Univerzitetu Kembrid. Kada je imao dvadeset i devet godina, duboka duhovna transformacija bukvalno je rastvorila njegov stari identitet i radikalno promenila tok njegovog ivota. Sledeih nekoliko godina posvetio je razumevanju, usvajanju i produbljivanju te transformacije koja je oznaila poetak snanog unutranjeg putovanja. Ekart ne pripada nijednoj odreenoj religiji ili tradiciji. Svojim uenjem on prenosi jednos tavne, pa ipak duboke poruke bezvremenom i prostom jasnoom drevnih duhovnih uitelja: postoji izlaz iz patnje u spokojstvo. Ekart sada veoma mnogo putuje drei preda vanja irom sveta. Od 1996. godine ivi u Vankuveru, u Kanadi.