You are on page 1of 14

Luka Milovanov Pisac gramaticar, blizak prijatelj V.

Karadiu, Napisao je dve pesme ( oko 1810) Na knjiicu za novoljetni dar, Mojoj deci za majales (praznik) Knjiga sa Lukinim stihovima objavljena je posmrtno, 1833. Zahvaljujui zalaganju V.Karadia. Umetnika vrednost nije visoka, ali su ovi stihovi znaajni kao prvi stihovi na nasem jeziku pisani namenski za decu U njima su oite odreene naznake karakteristine za ovu vrstu poezije: izraen ritam, smenjivanje kratkih stihova( peterac, etverac i trosloni stih), parna rima. Svaka strofa se zavrava nerimovanim troslonim stihom, a svi svojevrsni pripevi se medjusobno rimuju povezujui strofe i tako dobijaju znaenje kompozicionog faktora u iskazu. Takoe, i uestalost hipokoristike leksike, podvlai se deja dimenzija u pesmi. Toplina, uvaavanje deteta i neposrednost govora odlikuju pesme Luke Milovanova, to potvruje da je tvorac prvih naih stihova za decu imao pesniku kulturu i oseaj za ovu vrstu stvaranja.

Jovan Jovanovi Zmaj Zmaj je utemeljitelj naeg pesnitva za najmladje Zmajeva poetika: pesma za decu predstavlja spoj zabavnih i pounih elemenata (pesma Pozdrav deci u prvom broju Nevena: bie zbilje i pouke, bice hrane duhu vasem, srcu mladjanom, bie pesme i popevke, bie igre bie ale, za odmora as. Pored isto poetskog, Zmaj ispoljava i didaktiki princip. Ima tridesetak pesama koje su u sutini samo obini stihovani saveti (posekla prst, sdi drvo, istoa je pola zdravlja) Njegovo pesnitvo za decu se moe podeliti u dve grupe: 1. Pesme u kojima provlauju elementi igre (brzalice, sricalice,uspavanke, razbrajalice, veina pesama sa faunalnim junacima, deo pesama sa porodinim motivima u kojima umesto pouke preovladjuju igra i humor, bajke i druge pesme sa elementima fantastike i veina pesama sa motivima deje igre i imitiranja. 2. Pesme u kojima dominiraju elementi pounog (rodoljubive pesme, pesme socijalnoetike tematike, pesme sa religioznim sadrajem, pesme sa porodinim motivima i basna.)
1

Rodoljubiva poezija za decu: razvijanje patriotske svesti kod mladog narataja (ded i unuk) Porodina idila: slike okupljenih ukuana, svearska druenja, atmosfera doma, medjusobno pomaganje lanova porodice, veliki je broj pesama u kojima se porodini ivot uzdie tako to se odnosi u ivotinjskom svetu projektuju na ivot u ljudskoj zajednici (lavlja porodica) Motiv ljubavi brae i sestara (vetre, mala bolesnica i ...) Lik majke je dominantan (materina desna ruka, divlja patka) Lik oca, u znaku autoritarnosti i strogosti Baka, olicenje dobrote, dobri duh porodice (stara baka, oko stare kue) Deda, mitizirani lik prenosnika epske tradicije (ded i unuk) SOCIJALNI motivi : unosi ideje iz svog socijalnog i politikog programa, opozitni par sirotinjska koliba/ bogataka palata- kljuna figura socijalne tematike Zmajevog pesnitva za decu kojim se posreduje ideja da srea nije u bogatstvu, nego u ljubavi i unutranjem ispunjenju (Ima, Sirotinjski jadi, Optinsko slue, egrt Ika, Obed u kui siromane udovice, mali djuka) ETIKI I RELIGIOZNI motivi: ika Jova je jedan od tvorac ai kljuni pesnik anra religiozne pesme za decu u srpskoj knj. U jednoj od njegovih najpoznatijih pesama, religioznih Zvezda jato, deca se pozivaju da uprave pogled ka nebu jer e tamo nai veitu utehu). Sa izraenom poukom, ove pesme naglaavaju distancu pesnik- dete. Njihove teme su opteg tipa (La, Opomena, Srea) HUMOR kao kategorija bio je vrlo blizak Zmajevom stvaralakom senzibilitetu. Istina, njegova racionalna priroda diktirala je jedno fino oseanje mere u svakoj, pa i u toj sferi. Ipak ,broj pesama u kojima ima humoristikih tonova je velik. Medjutim, mnogo je manji broj onih pesama u kojima je osnovni motiv humoristikog tipa. Uz to, takve pesme, strogo uzeto, ne moraju se smatrati dejim (Ciganin hvali svoga konja, maak ide miu u svatove, emer deka, pelen baka) NEGATIVNI JUNAK: Materina maza... razmaenost, kukaviluk, razna devojantna ponaanja dece- sklonost ka krai, prevari, agresiji, laganju, lenstvovanju i sl. Ovi likovi se doivljavaju kao stvarna, autentina deca. MOTIV IGRE : ovaj motiv je variran u irokom rasponu od opisa netipinih dejih igara, u kojima je stepen spontanosti posebno izraen, do onih kanonizovanih, koje imaju svoja

pravila i kodeks. Deca esto u igri celokupnoj stvarnosti daju atribute ivog i ljudskog. Tipian primer postupka antropomorfizacije je pesma Mali brata. FAUNALNI motivi: ivotinjski svet u Zmajevom pesnitvu za decu predstavlja kljunu metaforu sloenih veza i odnosa u ljudskom drutvu, motiv prijateljstva deteta i ivotinje (Zima, prolee, Zima bei- tema prirode uopte, vorak, veverica, vrabac, buba mara, buba i muha, paja kola..) svet domaih i umskih ivotinja je humaniziran, dat ne retko u humoristikoj projekciji i bez tajanstva i neobinosti.

Aleksandar Vuo Aleksandru Vuu se pripisuje uloga pesnika koji je praktino izvrio preporod deje poezije na srpskom jeziku. Bio je jedan od kljunih figura poznatog beogradskog nadrealistikog kruga. Osnovno Vuovo poetiko polazite je da poezija za decu predstavlja jedinstvenu celinu sa poezijom sa odrasle . shodno nadrealistikoj poetici, pesma predstavlja akt kreativne nesputanosti, i kao izraz unutranje slobode uobliuje se u snu koliko i na javi. . U Vuovoj poeziji svet nije dat po meri odraslih, ve po meri dejeg bia- to je kljuni obrt koji je pesnik uneo u stvaranje za decu . iako brie granicu izme stvarnog i izmatanog , u njegovim poemama je realnost prisutna i prepoznatljiva, sa naglaenom socijalnom dimenzijom koja bitno profilie svet i postupke junaka. Igra kao osnovni pokreta Vuove poezije za decu ostvaruje se na vie nivoa: posredstvom igre reima, poigravanjem situacijama, relativizacijom logike, razigranou stiha i rima. Stvorio je pesmu za decu prema govoru ulice i dejem slengu i tako pesniki jezik uinio ivljim, bogatijim i bliim itaocu. Oplemenio je pesnitvo za decu i novom metaforikom u kojoj se ostvaruju neoekivani, sasvim iaeni spojevi znaenja i smisla. Navedeni pesniki kvaliteti naroito su vidljivi u poemi Podvizi druine pet petlia, 1933. U njenoj fabulativnoj osnovi preplie se vie tipinih siea literature za decu: bajkovni, utopijski, pustolovni, roman druine. Osnovnu fabulativnu nit ine doivljaji grupe deaka (petlia) koji su otkrili da je u zaaranom dvorcu zarobljena devojica pokuavaju da je oslobode. Pesma je komponovana u 6 pevanja, 4 medjuina koji povezuju pevanja i epilog Sta se zatim deava. ivopisnim jezikom s puno duhovitih detalja narator najpre predstavlja mesto zbivanja... i svi zajedno odlaze na Adu gde slona drina pokuava da organizuje ivot po dejoj meri. Oito, ovaj epilog daje Vuovom delu snanu utopijsku perspektivu. On se moe objanjavati poetiki- optimistiki
3

zavretak predstavlja jednu od konvencija knjievnosti za decu- ali i kao refleks drutvene kritike koju je Vuo unosio u svoja dela. /Moj otac tramvaj vozi/

Desanka Maksimovi

Desankin opus za decu ini preko 30 knjiga, pesama, pria, bajki i romana. U ovoj vrsti knj stvaranja oglasila se 1928. Zbirkom pesama vrt detinjstva. Ostale pesnike zbirke ,paukova ljuljaka, pesnik i zaviaj, vetrova uspavanka, proleni sastanak, rosna rukovet, ko je vei, .. Vaspitana na narodnoj tradiciji, DM je tonove narodne lirike i bajke unela u svoj poetski izraz. Jednu od trajnih odrednica njenog stvaranja predstavlja iskonska vezanost lirskog subjekta za prirodu. U njenoj ljubavnoj lirici sve to u prirodi postoji ima mo ljudskog sporazumevanja: na isti nain priroda se zaarava i u pesmama za decu. Animizam i sveopta antropomorfizacija ivih bia i predmeta u knj stvaranju DM predstavlja jednu od poetikih konstanti koja je karakteristina za bajku i druge vrste i anrove zasnovane na fantastinoj slici stvarnosti. Vezanost za zaviaj kao inspiracijsko sredite Igra reima, Ko je vei- nema nijednog glagola Netipina, ludistika, iskoena projekcija stvarnosti (to se naroito vidi u ciklusu pesama o dejim crteima pod nazivom Poziv za izlobu- oslobaanje tradicionalne idealizacije sveta detinjstva. ZVUNI EFEKTI: pesme preplavljene onomatopejama ili kombinatorikom rei (Prepelica i pastir, Lim i drim, Kos i nos, U gostima, Livadsko zvonce) Pesme DM poseduju ritmiku i melodijsku uravnoteenost i specifinu lakou koju po pravilu susreemo samo kod tzv roenih pesnika. Bez obzira na injenicu da upotrebljava stihove razliitih duina, raznovrsne forme strofa i relativno razuenu metriku, ona uvek pesmu dovede do punog sklada. (Vonja, pokoena livada) RODOLJUBIVI I SOCIJALNI MOTIVI (Krvava bajka, reka pomonica) Dominacija opteg optimistinog tona je vidljiva, ali se u retkim pesmama pojavi ton elegije i svest o prisutnosti zla u svetu.
4

Grigor Vitez

GV je ne samo jedan od najboljih modernih dejih pesnika, nego i pojava koja, bar u odreenom kontekstu , znai preokret u pristupu fenomenu deje poezije. Njegovih 8 zbirki, ( prepelica, sto vukova i druge pesme za decu, Kad bi drvee hodalo, Jednog jutra u gaju, Iza brda plava, Hvatajte lopova..) ine ujednaen i zreo pesniki opus visokog nivoa. Poetsko nadahnue Vitez je crpeo iz vie izvora. najvei uticaj na moje pisanje stihova za decu ima u prvom redu moje detinjstvo, priroda i doivljene slike moga zaviaja, a onda moj rad sa decom u razredu, moja kerkica Olga, narodne prie pesme i zagonetke, te putevi i uspjesi znaajnih pesnika koji su pisali za decuVitez je prevashodno pesnik prirode . on prirodu ne doivljava sa distance, kao opservator i deskriptivac, ve nudi jedan vie ulan i viedimenzionalan doivljaj i jedan originalan pristup toj tematici. Kao potvrda te postavke je pesma Kakve je boje potok u njoj se ne daje direktna slika potoka, nego se njegova neuhvatljiva boja indirektno hvata kroz simpatine tvrdnje ivotinja koje ga vide iz razliitih perspektiva, na razliitim mestima i sa razliitim refleksom okoline. Sa puno duha i invencije, Vitez nudi vlastiti vizuelni doivljaj pejzaa, unosei istovremeno u njega latentnu dinamiku i jednu finu poeziju prirode. AUDITIVNE SENZACIJE dominiraju u mnogim pesmama, izvanredno se stilski uobliavajui u asonance, aliteracije i onomatopeje. Brojne Vitezove pesme i jesu samo jedan u nizu onomatopeja (Jednog jutra u gaju, ptija pevanka, kukavica kukue). U pesmi Ptija uspavanka, npr. Ima ih 30-ak , a sve oznaavaju ptiji poj ( polifonija ptijeg cvrkutanja; nijansiraju se tonovi, nudi se bogat akustiki doivljaj) Dubok trag u V pesnikom stvaralatvu ostavio je i slovenski folklor, a posebno slavonska kola sa svojim ivim ritmovima, sa natpevavanjem i peckavom alom. Dobar deo svoje poezije ispevao je u osmercu i rimovanom distihu Uspavanke, zagonetke, stihovane anegdote, pa ak i iste nonsenske pesme imaju podsticaj u narodnoj tradiciji. Vitez je stvorio itav niz nonsenskih pesama ( Kako ivi Antuntun, Krava ita novine, repata pria, Kobajagi pjesma) Ignorisanje reda, ozbiljnosti, tzv velikih stvari, igra sa svim i svaim, okretanje stvari naglavake- svi pozanti atributi nonsensne poezije- u Vitezovom pesnitvu dobijaju speifian vid i arm.
5

Vitezova poezija moe posluiti i ako primer kako se odreene vaspitne implikacije mogu sreno uklopiti u pesmu, bez tete po njenu umetniku vrednost. ( Kad bi drvee hodalo- ova pesma bi mogla da poslui kao neka vrsta modela pesme u kojoj sreno koegzistiraju estetska i pedagoka komponenta: Kad bi drvee hodalo/ ja bih pisao narani s juga/ neka doe kod mog bolesnog druga; humanistika intencija je data sa mnogo stila i ukusa) nenametljivost humanistike ideje. Vitez je pokazao kako tradicionalno tematsko-motivska izvorita mogu da budu plodonosna i da daju impuls za nekonvencionalno pevanje i miljenje i kako u tvorevinama narodnog genija uvek ima dovoljno vitalnosti za nov stvaralaki izazov.

Gvido Tartalja

Tartalja je jedan od najproduktivnijih srpskih pesnika za decu- istrajno stvarajui preko 50 godina napisao je peko 30 pesnikih i pripovedakih knjiga za najmlae itaoce. U literaturu je uao sa knjigom poetske proze Srmena u gradu ptica 1926. I Carstvo male Srmene 1928 kao i Desanka M. Svaka T knjiga donosi novu tematizaciju sveta detinjstva medju kojima su i Veseli drugovi, pesme i prie, koljke prie- Oivela crtanka, pesme- ta meseci priaju, Vesela zoologija, Vrabac u zabavitu., Opet je tu prolee. Tartalja ne preuzima pasivno Zmajev pesniki svet , ve ga kreativno nadgrauje kako na tematsko- motivskom planu, tako i na planu forme. Svoj odnos prema pesnikom nasleu, T je formulisao u stihovima o starom cvrku kome deca prigovaraju da svoju pesmu lepu ali staru/ jo jednako dri na repertoaru, a on odgovara: to bih drugu koju/ bolje je da pevam/ staru ,ali svoju. Zasnivajui tako, kao i Zmaj, pesnike iskaze na humornim sadrajima i zavravajui ih najee efektnim obrtom, Tartalja je uneo vlastitu meru u ovakav postupak. Njegov humor je umetniki rafiniraniji od Zmajevog- temeljei humoristike situacije vie na naznaci nego na potpunijoj eksplikaciji, Tartalja smehu oduzima poneto od zmajevske neobuzdanosti i neposrednosti; igru reima na koju se Zmaj dominantno oslanja u obrtima, u T postupku esto zamenjuje efektna pesnika slika. Ironinu notu u Zmajevim pesmama Tartalja posredstvom groteskne slike samo prevodi na jezik igre. Dok Zmaj, tpian romantiarski pesnik, u animistiku predstavu nadmetanja vetra s decom unosi elemente udesnog, i u doivljaj jednog prirodnog elementa ugradjuje psiholoku relaciju( ja sam vetar, diem prah/ zar vas deco nije strah) Tartalja
6

je u pesmama o vetru koji se poigrava dedinim eirom fantastiku relaciju preneo na teren porodinih odnosa i dao joj snano lirsko- humorno ozraenje. U poeziu za decu on unosi novi senzibilitet dete je u njoj mera stvarnosti , dok se arini odraslih sasvim izmetaju iz pesnikog iskaza. Upravo to pomeranje pozicije pesnikog subjekta ka jednom tipino dejem stajalitu oznaava onaj bitni pomak koji je ovaj pesnik uneo u srpsku poeziju za decu. Kod T igra reima ukljuuje deju imaginacijsku nadgradnju jezikih konstrukcija. . npr, mrak i kia- Mamice, je li/ mrak e veeras/ sav da pokisne. Ili, na slian nain, u pesmi sa temom kosmikih putovanja na Mars dete sugerie kako bi ovu planetu trebalo zatititi visokom ogradom da ne bi neko pao sa Marsa (poznati idiom, na tragu tiino dejih predstava, transformie se u infantilnu u sliku) Njegove pesme obeeava snano oseanje empatije prema detetu. U ravni stiha on je takodje uneo znaajne inovacije, razgradio je metrike kalupe koji su obeleavali Zmajevu pesmu i tako ritmiku fakturu svojih pesama uinio raznovrsnijom. Umnogome je dao drugaije znaenje faunalnoj tematici u pesnitvu za decu- ivotinjski svet u njegovoj poeziji je izuzetno bogat i nije podreen konvencionalnoj znakovitosti Oslanjajui se na deji odnos prema stvarnosti, pesnik u svom govoru uspostavlja ravnoteu izmeu lirskog i realistikog glasa u pesnikom izrazu. Tartalja u naoko sitnim gotovo irealnim detaljima nalazi poetsku potku za lirizaciju sveta detinjstva: u jednom takvom detalju uhvaena je kap vode iz vodoskoka koja je na tren zaigrala najlepu igru da bi zadivila dva deja oka; ovoj pesmi je blizak svojevsrni deji haiku o buba- mari koja se ogleda u kapi rose. Tartaljin postupak oneobiavanja stvarnosti izuzetno je inventivan i sasvim saobraen dejem imaginacijskom modelu. Tako pesniki subjekt nasluuje tugu poslednjeg lista na drvetu koji samo to nije pao sa drugima. Tartalja izvanredno koristi BOJE kao faktor imaginacije stvarnosti ( udesan lik dobija leptir tako to je proleteo kroz dugu). Metaforiki smisao boja T je uzdigao do simbolikog znaenja u pesmi Trenja, transformacija njene kronje u odeu u prolee je to haljina bele boje, u jesen uti kini mantil, ali dete najvie voli majsku haljinu njenu/onu zelenu s takama crvene boje/ predstavlja izvanredan primer antropomorfizacije biljaka lirskim sredstvima. Jedan od pozantih motiva ODNOS DEDE I UNUKA, javlja se u izuzetno originalnoj i duhovitoj postavci u Tartaljinoj pesnikoj knjizi Dedin eir i vetar. Uvoenjem vetra i eira kao glavnih aktera u priu, motiv druenja dede i unuka dobio je izuzetno snanu imaginacijsku potporu. Roman o dedinom eiru je postao zbornik neobinih
7

dogodovtina od realistikih, u kojima se prepoznaje milje Beograda, do fantastinih i snovnih, u scenama kad eir dospeva u svemir i leti izmeu planeta. Tartalja poruuje da su u kultnom paru nae knjievnosti za decu uloge pomeane, permutovane i da je deda, zapravo, veliko dete. U PESME O IVOTINJAMA, Tartalja takoe unosi osobenu perspektivu. U nekim pesmama on ih predstavlja u 1. ANEGDOTSKIM SIEIMA, na pr vrea li se guska kad jedna drugoj kae da je guska, ali su zanimljivije pesme u kojima se ivotinje predstavljaju u imaginacijskoj ifri, kao svojevrsna fantastina zoologija. Tu fantastinisvet poprima novu 2. OUENU PERSPEKTIVU, svitac je osnovac koji im u koli naui da pali fenjer, ide kui svetlucajui. U mnogim iskazima o ivotinjama uspostavljaju se relacije peko kojih se unosi 3. LJUDSKA, HUMANISTIKA PERSPEKTIVA u ivotinjski univerzum (majka edu tepa, slatki, mali sine, a on ima 9 metara duine).

Branko opi

Bolesnik na tri sprata

U Brankovoj poeziji za decu jasno se ocrtavaju dva iroka tematsko- motivska kruga: prvi ini PATRIOTSKA POEZIJA, u irem smislu tog pojma, a drugi POEZIJA VEZANA ZA SVET PRIRODE. Prvom krugu pripadaju zbirke Bojna lira pionira, sunana republika, , Rudar i mjesec... Borba, pioniri, ratnici, obnova i izgradnja, formiranje novog drutva i novog sveta, sve to postaje inspirativan podsticaj na kom opi gradi poeziju sa jasno istaknutom tendencijom, poeziju ija svrha nije samo estetska , ve i pedagoka i politika. Surova ratna zbilja pretvorila je bajku detinjstva u antibajku (Vjeiti straar). U osnovi drugog kruga opieve deje poezije stoji svet prirode, vien iz razliitih uglova i projekcija. Poevi od Jeeve kuice, on peva o animalnom svetu i njegovim brojnim interakcijama sa ljudskim. Zapravo, on uglavnom, preseljava i projektuje u svet ivotinja navike, osobine i moral ljudi, pokazujui koliko je ovek neraskidivo vezan za taj svet i prirodu uopte. HUMOR je dominirajua odrednica njegovog vienja pomenutog sveta. On stvara brojne karakteroloke tipove svojih ivotinjskih junaka po uzoru na ljudske. Humor je razliit i po vrsti i po intezitetu, kao i po sredstvima kojima je ostvaren. Skala humora je u njegovim pesmama iroka: od tzv eretskog, podvaladijskog, hiperbolikog, pa do istog nonsensnog. Nonsensni humor ponekad, kao u pesmi bolesnik na tri sprata proistie iz neobinog, gotovo paradoksalne teme- dosetke, a nekad, opet, kao u pesmi Vaar u Strmoglavcu, iz poznatog trika... ponekad taj humor dolazi i iz duhovite teme i iz apsurdnih nemoguih zamena, u kojima se tumbe okree prirodni poredak stvari ( oglas umskih novina..)
8

HUMANIZACIJA ANIMALNOG SVETA, pesnikova oneobiavanja i lucidne asocijacije skoro da ukidaju distancu izmedju ljudi i ivotinja. ( npr, maak Toa, pas ua- omiljeni likovi, opi zadrava osnovne atribute vrste kojoj pripadaju ) Vi broj opievih dejih pesama inspirisan je uspomenama na pievo detinjstvo, kolske dane i zaviajni milje. U tim pesmama se esto susree vrlo suptilan spoj humora i ironije. Oseanje da taj dragi svet nepovratno pripada prolosti daje tim pesmama, bez obzira na njihovu uglavnom fabulativnu strukturu, izuzetno lirsku notu (Mjeseina, Moja mala iz Bosanske Krupe, Pismo maka Toe..- najvie autentinog pesnikog doivljaja i emotivnog naboja) Lepote ranog i akog detinjstva, nesputan ivot, bliski kontakt sa prirodom, prvi susreti sa kolskim i gradskim ambijentom, nemiri sazrevanja i prve ljubavne. U svoju liriku, opi unosi i epski manir Pie o medvedu, liji i drugim ivotinjama, dedi, baki, mesecu, svicu, o umi ... sve su proete vedrinom i humorom, u svima je dete aktivno.

DUAN RADOVI

U stvaralakom opusu DR delo Potovana deco ima poseban status kao njegova prva knjiga, ali i knjiga sa kojom poinje moderna srpska knjievnost za decu. Ve svojim nasvlovom- obraanjem, ona je snano istakla dete kao istinski subjekt deje literature koji zasluuje svekoliko uvaavanje.radovi je celokupnim svojim stvaralatvom potvrivao stanovite da se autentini stvaralac ne sputa do deteta, kako je to stajalo u tradicionalnim poetikama, ve se naprotiv, mora uzdii do dejeg bia. Pesme je iz knjiga izveo u ivot i naselio u savremene medije, spajao je umetnost i pragmatine vaspitako-obrazovne zadatke, uredjivao na najbolji posleratni asopis Poletarac Pisao je deje pesme (smene rei, gde je zemlja Dembelija) prie( priam ti priu), pesme- slovarice(Vukova azbuka) poeme- razgovorke( sedi da razgovaramo) pesmebajke( razbojnik Kaa i princeza Naa) pesme za dokolicu, radio drame (kapetan Don Piplfoks) televizijska serija, Na slovo na slovo i dr. Radovi je svojim stvaralatvom za decu izvrio temeljan preokret u ovoj knj oblasti, unevi u nju ne samo nov izraz, ve i novo poimanje deteta i detinjstva (savremena poezija za decu ne obraa se dejim emocijama, nego razumu)
9

Strogo i sa ironijom se odnosio prema ispraznom, povrnom stanju mnogobrojnih netalenata i epigona. Nejznaajnije strukturalno- semantike odlike DR (Slavica Jovanovi):potovanje deteta, iva re i dijaloginost, pedagogija slobode, igra kao put do mudrosti, vedrina i humor, polifoninost, kontrapunkturalnost, anrovska fleksibilnost, dramatiost i sceninost. Nove moderne teme, moderan pristup tradicionalnim temama i motivima, novine u nainu izgradnje i oblikovanja strukture umetnikog teksta, disonantnost, neoekivanost obrta, bogatstvo asocijacija, ironinost i parodinost. Pesmu za decu Radovi zasniva na tri pesnika postulata- da bude KRATKA, da IZMILJA NEMOGUE STVARI i da je SMENA. Njegova pesma Plavi zec, npr, neto je dua od standardne mere pesnikog iskaza za decu, ali je sa stanovita jezike ekonomije, krajnje racionalna. Ova pesma izvanredno ilustruje i prirodu R fantastike, ali i prirodu njegovog humora. Zec dobija tipino ljudska svojstva. Problematizacijom bajkovnog postupka, fokusiranjem izuzetnosti fantastinog plavog zeca, pesnik kao da bajku u recepcijskoj ravni- obre na glavu, sugeriui itaocu da je izmiljanje nemoguih stvari sutinsko znaenje knjievne fantastike, a ne njihova eventualna poruka. Identina strukturalno- semantika matrica obeleava celokupno Radovievo delo, a naroito njegove najuspelijekultne pesme za decu Straan lav, Da li mi verujete, Zamislite, Deca vele, Kako treba, Stie prolee, bie guve...) Modernitetu Radovieve poezije doprinosi i UNOENJE VIZUELNIH ELEMENATA u pesniki izraz. To je naroito dolo do izraaja u njegovom ciklusu pesama Na slovo na slovo. Ovde se vizualizacija pesnikog govora zasniva na dvostrukoj prirodi grafeme, koja simbolizuje odreeni glas,ali ima i svoj vizuelni sadraj. U ovim pesmama znak se i vizuelno materijalizuje, pa se u reima ast, kost, mast slovo O izjednaava sa evrekom, a tu igru prati komentar: dolo je neko divno vreme da se i slova mogu jesti. U pesmama ija je osnovna postavka elegina ili fantastina, humor ostaje kao neizbeno svojstvo autorovog poetskog stava (Tuna pesma, plavi zec..) u kratku istoriju iz Tune pesme o staroj i usamljenoj gospoi Klari i njenih 6 maaka, ve od poetka unesen je blagohumorni ton koji u itaocu izaziva neko pomeano oseanje- alozbiljnost. ZMAJ NAEG VREMENA

MIROSLAV ANTI

10

Anti u deju knj unosi sasvim NOVU TEMATIKU, osobenu poetiku i stvaralaki rukopis. Napisao je desetak knjiga za decu meu kojima su najpoznatije Plavi uperak, aava knjiga, Olovka pie srcem, Svata umem, Prva ljubav...u srpskoj knj ostaje trajno zapisan knjigom Plavi uperak koja je postala bukvar odrastanja mnogih generacija. Plavi uperak je kultna knjiga, ali i jedno od kultnih dela celokupne knj za mladi uzrast, pa i za odrasle. Antiu pripada zasluga to je prvi u naem jezikom podruju ovu temu uveo, u stvaranje za decu, gde je do tada, sasvim preutkivana ili davana u bezazlenim naznakama i dalekim aluzijama (plavi uperak je postao opteprihvaena, svima prepoznatljiva metafora adolescentskih ljubavnih jada) Anti je na autentian pesniki nain uobliio dramu prvog suoavanja sa ljubavnom emocijom. Za njegov postupak karakteristino je da se to oseanje nigde ne imenuje direktno, ve se posreduje kao unutranji, emocionalni zemljotres iji su povrinski znaci nemir, zbunjenost, napetost, dekoncentracija, oseanje lebdenja. Ono to ovu poemu ini izuzetnim um tekstom, svakako je sadrano u specifinom originalnom pesnikom jeziku, stilu i stihu kojim je izraena sloenost motiva. Ljubav je u poemi doivljena kao otkrovenje u najdubljem znaenju te rei, zapravo, pesma predstavlja svojevrsno suoavanje subjekta sa nemoi da se reima izrazi un govor bia; pesnik je to izvanredno osetio i poemu jeziki koncentrisao na jednom govoru koji ne kazuje nego ukazuje. Ta vrsta jezike dramatike snano se nagovetava ve samim poetkom pesme koja se jednom aloginou- da postoji jedan uperak plavi, ali ne, ako to je normalno, na glavi, ve u glavi. Slede zatim izvanredne stihovne deonice u kojima pesnik na duhovit i istovremeno psiholoki produbljen nain markira potpuni raspad ustaljenih relacija u junakovom dotadanjem svetu. Meu tim pasaima pesniki, psiholoki i semantiki su najznakovitiji oni gde pesniki subjekt pomea raznovrsne nivoe stvarnosti- romboide i biljke, piramide i zoologiju itd dakle razne oblike kolskog gradiva, pokazujui simboliki kako u situacijama emocionalnog usijanja znanje i celokupno racionalno ustrojstvo postaju pespomoni. Taj produbljeni, a istovremeno, poetski matovit pristup sloenim pitanjima mlade linosti, Anti je uspeno demonstrirao od poetka do kraja ovog dela- koje poinje dramatino i povienom temperaturom, a zavrava setom i sputanjem zavese na detinjstvo. U Garavom sokaku, Anti uvodi itaoca u sasvim drugi prostor- u udesni sokak gde , takoe, naelo elje, mate i snova, potiskuje naelo realistinosti. Ovu temu A je posvetio prijatelju iz detinjstva mladom Romu koga su Nemci streljali u II sv ratu, a zapravo izraava svojevrsnu apoteozu svim garavim sokacima i svima onima koji nisu izgubili oseanje za snove i matarije. Slika nesputanog naina ivota i specifina romska
11

mitologija stvorili su pesniku jedan bajkoviti prostor gde se njegova pesnika imaginacija razigrala do krajnjih granica. Anti je pokazao kako svet detinjstva sija jo punijim unutranjim sjajem kada je materijalno prikraen. (sagovorniku, koji mu odgovara odreno na pitanje, da li veruje da e sutra padati dinari sa neba odgovara pretnjom- mar odavde iz naeg sokaka, kad ne ume da sanja/da te pokrljam na pola, kao lebac) U pesme iz zbirke Garavi sokak A je uneo jezik ulice i romski argon, kao i specifino romsko predanjei neobinu imaginaciju i tako osetno proirio poetski i metaforiki registar svog pesnitva za decu.

DRAGAN LUKI

ta je otac, mali grof u tramvaju

Objavio je preko 50 knjiga pesama, pria, slikovnica, dramskih igara i romana za decu. Oglasi se 1951. Knjigom poezije i proze, a zatim su usledile pesme...Kako rastu nogavice, Fifi, price i romani. Luki je izraziti pesnik urbanog deteta i gradskih pejzaa; U njegovim iskazima prisutna je naglaena uput na biljni i ivotinjski svet, pri emu se, s obzirom na njegovu oskudnost u gradskoj sredini, pesnik najee oslanja na animistiko i antropomorfno predstavljanje faunalne i floralne stvarnosti. Na taj nain se pejza u Lukievoj pesmi oivljava i humanizuje- balkoni su doivljeni kao komadii Afrike i visee oaze, benzinske pumpe su gostionice kod kojih automobili svraaju da se osvee. DL nastoji da svojom pesnikom imaginacijom grad rasprostre izvan njegove realistikne topografije- otuda u sliku grada unosi egzotine predele. Lepota grada se ogleda u bogatstvu un doivljaja njegovih stanovnika. Tu tendenciju ilustruje izuzetno prisustvo motiva mora, to samo pokazuje u kojoj meri je elemenat snovnog i matarskog ugraen u pesnikov doivljaj urbane plovidbe. Ispisujui biografiju urbanog detinjstva L posebno fokusira porodine odnose, jer su porodina harmonija i bliskost sutinska odbrana od oseaja usamljenosti i otuenosti u gradu. Otuda niz pesama u ijem se motivskom trouglu javljaju mama, tata i dete, a Luki sa neiscrpnom invencijom varira te odnose. Pragmatina je, u tom smislu, njegova pesma u kojoj dete na stalna roditeljska prigovaranja duhovito odgovara da tata, a ne sudija za prekraje.

12

U ambijent gradskog detinjstva Luki uvodi i kune ljubimce; faunalni junaci esto i simboliki predstavljaju dete (Fifi) Lukievi kultni stihovi I smeha, smeha, smeha deci/vesela pesma nek decu budi/ i nek se veselo u krevet ode/veselo smo- ko ubor vode/pa e porasti veseli ljudi- najdoslednije izraavaju poetiku ovog stvaraoca i mogli bi da stoje kao moto njegovog celokupnog stvaranja za decu.

Milovan Danojli

Danojli se intenzivnije bavio knj za decu u svojoj ranijoj fazi stvaranja. Kako spavaju tramvaji, Furunica-jogunica, udnovat dan, Rodna godina, Kako ivi poljski mi.. Danojlievu pesmu za decu odlikuje tematsko motivska i stvaralaka raznolikost, ona je vezana za gradsku i seosku sredinu, deja i odrasla, bajkovita i realistika, proeta je igrom i zbiljom, uva autonomiju dejeg sveta,ali povremeno u nju unosi merila i odnose iz sveta odraslih(socijalni elementi, moralistika tendencija) U njegovim ranijim pesmama oigledno je prisustvo svojevrsnog infantilnog angamana koje se oituje kao direktno zalaganje za deja prava, za potovanje deteta itd. Ove D pesme nose jasan utopijski predznak, ali kao i sve utopije, u biti su nerealne i neostvarive, a i ukoliko su u stvaralakom pogledu nedovoljno inventivne, onda su i poetski nedelotvorne. Nekoliko pesama o suncu predstavljaju D u drugaijem svetlu- kao pesnika sasvim osobene imaginacije i nesvakidanjeg odnosa prema stvarnosti. Uzimajui sunce za junaka jednog ciklusa pesama, on uspostavlja jednu naglaenu lirsku relaciju prema motivu- sunce postaje prisan drug i pratilac, koji nesebino ulepava ivot i deci i penzionerima od Kalemegdana do Maksimira do T... Pesnik pokazuje izvanredan imaginacijski raspon u animistikoj projekciji sunca- ono je as nestako koji kroz prozor izaziva sve da izadju iz zatvorenog prostora, as okaeno o granu kao meina vina, a onda kao opasni razbojnik na ulicama ljude presree. Unosei u pesmu elemente animizma, D pokazuje kako jedna mitska metaforika moe funkcionisati i u savremenom ambijentu (ta sunce rua). U pojedinim pesmama, danojli antropomorfizuje meteoroloke fenomene tom motivskom krugu pripada nekoliko pesama o vetru. Slike iz urbane stvarnosti D nastoji da matarski nadgradi itako ih uini bliim dejoj posmatrakoj perspektivi. To se naroito vidi u njegovim pesmama iz ciklusa Kako spavaju tramvaji. Postupkom antropomorfizacije D tramvajima daje ne samo ljudski, nego tipino deji lik- budui da za dete spavanje i san ima drugaije znaenje nego za
13

odrasle. Pesnik otuda istie oseanje usamljenosti koja prati gvozdene spavae: tramvaju spavaju u neutenoj samoi/veliki kao slonovi i dobri kao krave. D pokazuje pesniko majstorstvo u pesnikom oslikavanju iseaka iz svakodnevice koji u sebi kriju izuzetno simboliko bogatstvo. Realistiki rukopis proet lirskom emocijom, obeleava pesme i o Krsti Pepi, siromanom deaku koji vi bez oinske panje i ljubavi. U nizu scena iz ovog dejeg ivotopisa koji ima i svoju socijalnu i psiholoku dimenziju, pesnik suoava itaoce sa dejom patnjom, a vrhunac katarzinog ozarenja dostie u pesmi Razboleo se Pepo Krsta kad se otac koji nije umeo sinu da pokae ljubav prikrao bolesnikovoj postelji i paljivo, kao da vetar dune u obrve travi/pomilovao bolesnog deaka po glavi. Deak pod temperaturom zaspao je sa eljom da se ovo vee produi u nedogled. Njegovo stvaranje prati jedno vrednosno uzdizanje detinjstva i vera u njegovu venu, neprolaznu lepotu.

Dobrica Eri proitati iz skripte;

Ljubivoje Rumovi

14