Edgar Alan Po - Avanture Gordona Pima UVOD Kada sam se pre nekoliko meseci, i posle niza osobitih do ivljaja

na jugu Tihog Ok eana i na drugim mestima, o èemu æe biti reèi na stranicama ove knjige, kada sam se po sle svega toga vratio u Sjedinjene Dr ave, sluèaj je hteo da se upoznam sa izvesnom gospodom iz Rièmonda u Vird iniji. Gospoda ta pokazivahu neobièan interes za sve to se odnosilo na krajeve koje sam posetio, i navaljivahu na mene da o svemu dam javan izve taj nagla avali su èak da mi je to neka vrsta du nosti. Ja sam imao vi e razloga da predlog ne primim. Neki od tih razloga bili su èisto lièni, i te zadr avam za sebe ali , bilo je i drukèijih. Okolnost to za dosta dugo vreme svoga putovanja nisam vodio dnevnik, ispunjavala me je brigom da po golom seæanju neæu biti u stanju da izradim dovoljno taèan i povezan izve taj a ako izve taj ne bude takav, neæe od njega ostati uti sak one stvarne istinitosti koji bih inaèe postigao, uz jednu opreznost da iskljuèim oha prirodna i neizbe na preterivanja u koja tako rado zapadamo kad je reè o dogaðaji ma èiji je uticaj na ma tu bio sna an. Drugi je razlog u tome to su svi sluèajevir o koji ma bi trebalo da prièam, bili tako èudnovati da bih, zbog nepotvrðenosti njihove mogao bi da ih potvrdi samo jedan pratilac, melez, koji se sa mnom vratio, smeo raèunat i na verovanje jedino u krugu moje porodice i mojih prijatelja, ljudi koji znaju za moje strogo istinoljublje, dok bi ira javnost moja prièanja sigurno smatrala kao drske i ve te izmi ljotine. Najglavniji je pak razlog le ao u nep overenju sa kojim sam se odnosio prema mojim knji evnièkim sposobnostima. Meðu onom gospodom iz Vird inije koja su se tako ivo interesovala za moj putni izve taj , a naroèito za onaj njegov deo koji bi govorio o Antarktièkom moru nalazio se i g. Po, do nedavno urednik Ju nog Literarnog Izvestioca, meseène revije, koju izdaje g. Toma Hvajt u Rièmondu. On, g. Po, silno me nagovara e da odmah izradim op iran opis sv ega to sam video i do iveo, a da se za sve ostalo oslonim na o troumlje i zdravu pame t publike jer, kako je mo da dobro tvrdio, ma koliki bili knji evni nedostaci moje k njige, ba æe ta neiznegovana izrada ukoliko se uop te mogne o njoj govoriti biti jeda n dokaz vi e za istinitost stvari. Ja, kraj svega toga, gotovo da se nisam mogao odluèiti da primim njegov savet, On mi tada, videæi da ba nikako ne kreæem s mesta, uèini ovakav predlog da mu dozvolim da on, na osnovu mojih saop tenja, svojim reèima izradi prvi deo mojih avantura, i da t o tampa u Izvestiocu kao izmi ljenu stvar. S tim sam se slo io, pod uslovom da se moj e ime ne sporninje. Na taj naèin iza la su dva odlomka tobo njeg romana u brojevima Iz vestioca za januar i februar 1837e a da bi im se sasvim osigurao karakter umetnièk e tvorevine, g. Po je u sadr aju revije naveo svoje ime. Dejstvo koje je postignuto tom lukavom prevarom nagnalo me je najzad da priredim i izdam spomenute avanture u pravoj celini naime, uverio sam se da, uprkos pesn ièkom ruhu, u koje je savr eno ve to zaodenut onaj deo mog izve taja to je tampan u Izvest iocu i to bez izmene i jednog stvarnog detalja, uverio sam se, kako rekoh, da pu blici, kraj svega toga, nije bilo ni na kraj pameti da tu stvar uzme kao pesnièku tvorevinu g. Po je dobio poveæi broj pi sama koja su svedoèila o sasvim suprotnom mi ljenju. Iz toga sam zakljuèio da fakta u mojoj prièi mora biti da su takva da sama sobom istièu dovoljno znake stvarnosti, i da se nemam mnogo bojati neverovanja publike. Po to sam ovo izneo, lako æe se poznati koliko od ovoga to dolazi pripisujem svome pe ru a jo jednom nagla avam da strane koje je izradio g. Po ne sadr e nijedan krivo pre tstavljen fakt. Èak ni onim èitaocima koji nisu videli brojeve Izvestioca, ne treba naroèito govoriti gde njegovo uèe æe prestaje, a moje poèinje razlika u stilu biæe odmah sva kome jasna. Njujojk, jul 1838 A. G. Pim Ime mi je Artur Gordon Pim. Otac mi je bio ugledan trgovac pomorskom robom u Nan tuketu, gde sam se ja rodio. Ded moj sa materine strane bio je tra en advokat. Taj èovek je u svemu imao sreæe njegove spekulacije u Edgartonskoj novoj banci, kako se onda zvala, bile su veoma uspe ne koje to, a koje drugo, omoguæilo mu je da lepu sv otu novca ostavi nastranu. Mene je, tako mi se èini, voleo vi e no ikoga na svetu, i ja sam se nadao da æu naslediti najveæi deo njegova imanja. Kað mi je bilo est godina,

poslao me je u kolu starom gospodinu Riketsu, èoveku sa jednom rukom i sa veoma ek scentriènim ponaSanjem njega je poznavao svako ko je dolazio u Novi Beðford. U toj ko li ostao sam do navr enja esnaeste godine, da posle preðem u akademiju gospodina Rona lda, koja je stojala na visu iznad grada. Tu sam se sprijateljio sa sinom gospod ina Barnarda, jednog brodarskog kapetana, koji je obièno putovao u slu bi firme Lojd a i Vredenburga gospodin Barnard je bio dobro poznat u Novom Bedfordu, i imao, z nam, mnogo roðaika u Edgartonu. Njegov sin zVao se Avgust, i bio je skoro dve godi ne stariji od mene. Putovao je jedared sa ocem u lov na kitove, i mnogo mi je go vorio o svojim do ivljajima u Tihom Okeanu. Ja bih ga èesto pratio kuæi i ostajao kod njega do veèera, nekada i da noæim. Spavali bismo tada u jednom krevetu, i Avgust mi ponekad do same zore nije I dao da zaspim, prièao mi o uroðenicima ostrva Tiniana, i drugih mesta, koja je na putu isvam video. Najzad 1 je i mene dohvatio silan i nteres za sve to sam èuo, i postepeno je sazrela u meni elja ða idem na more. Imao sam jedan èamac sa jedrima, Ariel se zvao, a vredeo je otprilike sedamdeset i pet dolara. Nosio je polupalubu, sa kablnom na prednjem delu laðe, a jedrila i ko nopi bili su mu uspremljeni kao kod alupa ne znam mu vi e tona u ali, bez te koæa mogao j e da primi deset osoba. Na toj laðici izveli smo Avgust i ja nekoliko tako drskih poduhvata kako samo mo e da se zamisli. Kad ih se sada setim, moram èudom da se èudim. kako sam uop te jo iv. Saop tiæu jednu od tih avantura, pre no to preðem na du e i va nije prièanje. Jedne veèeri je kod gospodina Barnarda bilo dru tvo, i pred kraj sedeljke kako ja tako i Avgust bili smo prilièno nakva eni. Kao obièno, nisam i ao kuæi, nego ostaðoh da prenoæim kod druga. On je mirno zaspao, bar mi se tako èinilo, ne dodirnuv i pre toga nijednom reèju svoj omiljeni predmet. Dru tvo se razi lo otprilike oko jednog èasa po ponoæi. Le ali smo tako biæe pola èasa, i taman sam ja hteo da zadremam, kad on odjednom skoèi i opsova krupno da, bogme, ni i kojem Arturu Pimu za ljubav neæe spavati, kad napolju duva tako krasan sve vetar sa jugozapada. Nikada se u svom ivotu nisam vi e iznenadio no tada ne znajuæi kakva mu je namera, mislio sam da su ga popijeno vino i liker o amutili. On, meðutim, poèe sasvim sa brano da razgovara, reèe da nikako nije, kao to bih ja hteo, pijan, naprotiv, da nikada nije bio tako trezan kao tada. Samo mu se neæe, nastavljao je, da kao pas prespava tako divnu noæ, i zato je re io da ustane, da se obuèe i da se proðe po moru. Ja ne znam pravo ta me je na te reèi sna lo ali, jo on nije ni prestao da govori, a ja sam veæ sav treptao od uzbuðenja i elje, i njegova luda ideja èinila mi se najizvrsnija i najpametnija na svetu. Napolju je duvao jak vetar, skoro bura, i bilo je hladno Za li smo veæ bili dobro u oktobar. Ipak, i to u ekstazi, skoèio sam iz kreveta i izjavio drugu da sam isto tako hrabar kao i on, da mi se isto tako neæe da ostanem da le im kao pseto, i da sam isto tako spreman na svaku pustolovinu kao ma koji Avgust Barnard u Nantuketu. Obukosmo se nadvojenatroje i pojurismo k laðici. Brodiæ je bio privezan na starom po ru enom prista ni tu, blizu radionice Pankija i druga, i udarao je o èagljajive balvane, kao da æe se raspasti. Avgust uðe u brodiæ da izbaci vodu, koja ga je bila do polovine ispunila. Kað je to uraðeno, digosmo trouglasto i veliko jedro, okrenusmo na vetar, i zaplovi smo odva no u more. Vetar, kao to sam rekao, duvao je sna no od jugozapada. Noæ je bila veoma vedra i hla dna. Avgust je seo da krmani, a ja sam stojao kraj katarke, na polupalubi. Letel i smo velikom brzinom, a reèi nismo progovorili od trenutka kada smo odre ili laðicu. Najzad, ja zapitah druga koji pravac misli da uzme i kada misli da æemo se vratiti kuæi. On je prvo samo zvi dukao, a naposletku mi d andrljivo odgovori Ja pdoh na mpre

, a ti, ako ti se tako sviða, mo e i kuæi. Ja ga pogledah, i spazih da je veoma uzbuden , mada se pretvarao da je miran. Dobro sam ga video na meseèini lice mu je bilo bl eðe od mramora, a ruka drhtala da je jedva dr ao krmu. Osetio sam da ne to nije kao to treba, i zabrinuo sam se. U to doba sam se jo slabo razumevao u ve tini upravljanja na brodu, i bio sam ostavljen mornarskoj ve tini svoga druga. Uza to, vetar je od jedared postao jaèi, i mi se brzo ponesosmo daleko od obale. Kraj svega toga, stid eo sam se da odam i najmanji strah, i skoro pola sata æutao sam kao nem. Najzad ni sam vi e mogao da se savlaðujem i rekoh Avgustu da bi, kanda, najbolje bilo da okren emo kopnu. Kao i maloèas, on mi èitav minut ne odgovara e, niti uzima e na um moj savet. Polagano, reèe najzad, imamo vremena... polagano... kuæi... Ja sam, dodu e, oèekivao od govor te vrste ali, u tonu tih reèi bilo je ne to to me je ispunjavalo oseæanjem neopis anog u asa. Opet sam pa ljivo posmatrao Avgusta. Usne su mu bile sasvim beskrvne, a kolena tako udarala jedno o drugo, da je jedva stajao. Za ime Boga, Avguste, kri knuh, prepla en, ta ti je? ta se de ava? ta si namislio? ta se de ava, mumlao je on kao d se neèemu èudi, a u isti mah ispustio krmu i pao koliko i.je dug na dno brodiæa ta se de ava?... Ni ta... voi zimo se kuæi... Vvidi , valjda! Tada mi puèe pred oèima. Zaleteh se i podigoh ga na noge bio je pijari, pijan do ivotihjstva nije vi e mogao ni da se ni da govori, ni da gleða. Oèi su nra bil e kao od stakla. Kad sam ga, u oèajanju, ispustio iz ruku, buænuo je kao panj u vodu koja se nakupila bila na dnu brodiæa, i iz koje sam ga maloèas taman bio izvadio. J asno je bilo da je u toku veèeri morao popiti mnogo vi e no to sam ja slutio, i da je pona anje njegbvo u krevetu bilo posledica jakog pijanog zanosa, koji, kao i ludi lo, daje svojoj rtvi ponekad dr anje potpuno razumnog èoveka. Hladan noæni vazduh uèinio je meætutim svoje pod njegavim uticajem izve taèena duhovna energija Avgustova popusti la je, a verovatno zbunjena njegova pretstava o opasnosti na eg polo aja ubrzala je katastrofu. Avgust je le ao nesvestan, i nije bilo verovati da æe se uskoro moæi da os vesti. Nemoguæno je opisati velièinu moga u asa. Magle od nedavno popijena alkohola razi le su se, i ja sam stojao dvostruko upla en i nemoæan da se na ne to odluèim. Znao sam ða pojma jiemam o upravljanju brodiæem i ða æe nas pomamni vetar i plima koja se vraæa oterati u smrt. Oèigledno je bilo da se za nama sprema bura nismo imali ni busolu ni provizi je jasno je bilo da æemo, ako zadr imo isti kurs, jo pre prvog svitania sasvim izgubi ti iz vida kopno. Te misli, i èitav roj drugih, ne manje u asnih, krstarile su mi kr oz glavu naglo jedna za drugom, i nekoliko trenutaka me paralisale za ma kakav n apor. Broðiæ je sa jakim vetrom u krmu leteo strahovitom brzinom, potpuno razapetih jedara, sa kljunom u penu avoj vodi. Pravo bo je èudo to se nije prevrnuo kad je Avgust , kako sam rekao, ispustio krmilo, a ja, suvi e uzbuðen, nisam mogao da ga uzmem u s vpje ruke. Sreæom, brodiæ se dr ao kursa, a postepeno se i meni vraæala prisebnost. Vetr u se i meni vraæala prisebnost. Vetru se neprestano pojaèavala snaga ako bi se posle zarivanja izdigao kljun, more navali odostrag i prelije nas vodom. Udovi su mi bili tako ukoèeni od hladnoæe ða skoro ni ta vi e nisam oseæao. Najzad, ponesen hrabrosæu oèa ia, bacih se na veliko jedro, i poku ah ga skratiti. Kao to se moglo oèekivati, ono in u preko kljuna, natopi se vodom i odnese katarku. Ta me je okolnost uostalom spasla od neposreðne propasti. Ostav i jedino pod trouglim jedrom, vetar nas je tera o pred sobom, odostrag se survavali slapovi voðe, ali, neposredna samrtna opasnost bila je otklonjena. Dohvatio sam onda krmilo i dahnuo du om, kad sam video da nam je jo ostala neka nada na izbavljenje. Avgust je neprestano le ao bez svesti na dn u brodiæa ali kako je poèela da, preti opasnost da æe se udaviti voða je na tom mestu, g de je on pao, bila stopu visoka, dovio sam se nekako da ga kolikotoliko podignem i namestim u sedeæi polo aj obviv i mu u e oko struka i vezav i ga za jedan prsten na mos tu kabine. Po to sara tako uprkos bedi moga stanja uzbuðenosti 1 smrznutosti udesio sve kako sam najbolje mogao, preporuèio sam se Bogu, re en da sve to me snaðe podnesem sa svom srèano æu kojom raspola em. Tek to sam stao aza tu odluku, kað odjedareð 5uh da svu atmosferu oko na ega brodiæa ispu njava nekakav stra an i dugaèak krik, urlanje kao iz grla hiljadu demona. Nikad u ivo tu ne mogu zaboraviti samrtni u as koji sam pretrpeo toga trenutka. Kosa mi se nak ostre ila, oseæao sam da mi se krv ledi u ilama, srce mi je prestalo kucati, i, ne po digav i ni jedan jedini put oèi da ugledam uzrok svome u asu, skotrljah se glavaèke i on esve æen na telo svoga druga. Kad sam do ao k sebi, video sam da se nalazim u kajiti jedne velike laðe za lov na k

itove, koja se zvala Pingvin i putovala u Nantuket. Vi e osoba nadvirivalo se nada mnom, meðu njima i Avgust, bleði od smrti, sav predan marljivom poku aju da mi trljan jem ugreje ruke. Kada je opazio da sam otvorio oèi, stade da klièe od zahvalnosti i radosti, izazivajuæi naizmenièno smeh i suze kod onih ljudi surovih lica oko nas. Mi sterija na eg spasenja naskoro mi je postala jasna. Mi smo bili potopljeni od Ping vina. Ploveæi uz vetar èas jednom èas drugom stranom, i sa svima jedrima koja se usudi o razapeti pri onakvom vremenu, Pingvin se dr ao kursa koji je stojao u pravom ugl u prema na em. Nekolicina od njegove posade, dodu e, stra arila je i osmatrala ali, na u alupu spazili su tek kad je veæ bilo nemoguæno spreèiti sudar ono to je mene toliko u asnulo, bili su krici opomene i graja od njiho ve strane. Ogromna laða, prièahu mi, pre la je preko nas sa savr enom lakoæom sa kakvom bi valjda na èamac prekliznuo preko nekog perca i bez i najmanjeg poremeæaja u svom kre tanju. Sa palube na e alupe nije dopro ni glasak, èuo se samo kroz huku vetra i talas a jedan slabaèak um kao od grebanja, to jest od trenutnog struganja tro ne na e barke o hrbat njenog d elata to je bilo sve. Kapetan laðe E. T. V. Blok, iz Nju Londona, mi sleæi da je na katarke li eni brodiæ samo jedna vodom no ena olupina, nastavio je put ne ispitujuæi dalje dogaðaj. Sreæom, dvojica njegovih ljudi stado e da se kunu da su na krm i na e alupe spazili èoveka, i zastupahu mi ljenje da se taj èovek mo e jo spasti. Razvila e prepirka Blok se ljutio, i naposletku izjavio da njemunije du nost paziti na sva ku ljusku od jajeta da laða zbog takvih gluposti ne mo e menjati kurs a ako je ko po topljen, sam je kriv, neka se udavi, i neka ga nosi ðavo! i tome slièno. Sad se za s tvar zauzeo Henderson, drugi kapetan, koji je, kao i cela posada sa njim, bio op ravdano ogorèen zbog kapetanovih bezdu nih reèi. On, dakle, poèe da govori ne birajuæi mno go ta æe kazati, jer je znao da je sva posada na njegovoj strani rekao je kapetanu da zaslu uje ve ala, i da æe se on, Henderson, rizikujuæi da i njega snaðe ta kazna èim stup i na kopno, pokazati neposlu an prema kapetanovoj zapovesti. Pojurio je zatim stra n jem delu laðe, odgurnuo Bloka koji je pobledeo i æutao ustranu, i, doæepav i krmilo, zap ovedio odluènim glasom O tro uz vetarl Ljudi polete e na svoja mesta, i manevar obrtan ja uspeva e vrlo dobro. Ali, za sve to trebalo je oko pet minuta vremena, i zato s e jedva verovalo da bi iko mogao biti spasen, a pogotovo neko nabrodiæu. Pa, ipak su nas, Avgusta i mene, spasli a spas na izgleda da su omoguæile dve od onih neshva tljivih sreænih sluèajnosti kakve mudri i pobo ni ljudi pripisuju posredovanju bo je pro misli. Dok je brod jo stajao na mestu, Henderson naredi da se spusti èuri, i skoèi u njega on sam, sa onom dvojicom koji su me, verujem, prvi spazili na krmi. Taman su se spustili sa one strane palube koja se opirala vetru meseæina je jo bila jaka, kad se laða sna no okrenu na vetrovu stranu. Henderson na to skoèi sa svoga sedi ta i doviknu posadi Natrag! I zatim je neprestano, i sa nestrpljenjem, ponavljao sve to isto Natrag, natrag! Ljudi izvr avahu zapovest to su bolje mogli, ali se laða okrenula, dospela sasvim po d vetar, i po la napred uprkos svima naporima ljudi da smanje povr inu jedara. Hende rson tada, iako je to bio opasan poku aj, doèepa glavni lanac u trenutku kad ga je m ogao doma iti. Nov udarac talasa uzdi e desnu stranu laðe, skoro do hrpta, iznad vode, i tada se pokaza uzrak njegova nespokojstva eoveèje telo, koje je na èudnovat naèin v isilo o glatkoj i svetloj donjoj povr ini laðe Pingvin je bio oblo en bakrom, udaralo je sa svakom navalom talasa o trup laðe. Posle nekoliko neuspelih poku aja, dok se l aða jednako nakretala i èamcu svakad pretila opasnost da bude potopljen, uspeli su l judi najzad da iz tog opasnog polo aja oslobode i dignu na palubu nikoga drugoga d o mene. Jedan drveni klin se razdrmao, probio kroz bakar, i eto za taj klin sam se ja zakaèio dok sam klizio ispod broda. Glava klina je probila kroz ogrlicu moga zelenog platnenog kaputiæa, i, kroz povr inu zatiljka, zabila se izmeðu dve ile, taèno i spod desnog uha. Polo i e me odmah u postelju, mada je izgledalo da nema vi e ivota u m eni. Lekara nije bilo na brodu. Ali kapetan me je negovao sa pa njama svake vrste verovatno da u oèima posade popravi maloèa nje svoje bezdu no pona anje. Meðutim, Henderson se udaljio od... laðe, iako je vetar poèeo prelaziti u pravi uragan . Posle nekoliko minuta nai ao je na neke olupine na eg brodiæa, a odmah zatim jedan o d njegovih ljudi, izmeðu treska i novog treska nepogode, èu zapomaganje. Uprkos sign alima kojima ih je Blok vi e puta pozivao da se vrate, hrabri ovi mornari nastavi e da tra e jo èitavo pola sata, mada je te ko zamisliti kako je njihov mali èuniæ svakoga min uta mogao biti razbijeii. Kasnije sam utvrdio da je èun, odreðen za lov na ki

tove, bio snabdeven vazdu nim uipljinama, po obrascu frunova za spasavanje na obali Velsa. Posle podu eg uzaludnog tra enja re i e da se vrate na laðu. Ali, tek to izreko e odluku, za se iznemoglo zapomaganje sa nekog crnog predmeta koji je voda u taj mah pronosil a kraj njih. Zavesla e i stigo e preðmet polupalubu Ariela a pored nje i jedva iva Avgu sta, koji je bio u etom privezan za mostiæ. To sam mu u e, kako je poznato, ja obavio bio oko struka i zatim prièvrstio za prsten, da bih drugu osigurao uspravan polo aj, i to je eto bila okolnost koja mu je spasla ivot. Ariel je bio lake konstrukcije , i njegov kostur, kad je bio potopljen, raspao se navala vode je onda izdigla p alubu sa jo drugim delovima brodiæa, naravno, palufoa je nosila Avgusta, i tako je moj drug izbegao strahovitu smrt. Pro lo je vi e od jeðnoga èasa pre nego to je Avgust bio u stanju da progovori i ka e ne to sebi i da shvati nesreæu koja se desila sa na im brodiæem. Najzad se sasvim rasvestio i prièao mnogo o svojim oseæanjima dok jebio u vodi. Prva svesna konstatacija njego va bila je da se nalazi pod povr inom vode, da se sa u asnom brzinom vrti, i da mu j e neko u e tri èetiri puta omotano oko vrata. Trenutak kasnije osetio je da je polet eo gore,alije udario glavomo ne to tvrdo, i ponovo se onesvestio. Kad je opet do ao sebi, oseæao je vi e prisebnosti no pre toga ali je i ta prisebnost jo bila zbrkana i tamna, znao je toliko da se morala desiti nesreæa, da je on u vodi, no kako su mu usta bila nad vodom, on je mogao slobodno disati. Vetar je u to vreme jamaèno ter ao palubu ispred sebe, a Avgust, le eæi na leðima, plovio je za njom. U takvom polo aju, ta je manjevi e pouzdano, ne bi se udavie. Malo zatim ga je jedan talas bacio sas vim na palubu. Napre uæi se iz svih sila, da se u tom polo aju zadr i, vikao je s vremen a na vreme u pomoæ. Najzad, potpuno iznemogao, ispustio je olupinu, pao u vodu i p redao se sudbini ali ga je u tom trenutku opazio Henderson. Za vreme te borbe Av gustu se nikako nije vraæalo seæanje na Ariela i na ttzroke katastrofe. Jedno neodreðe no oseæanje n asa i oèajanja 14 obuzelo mu je bilo svu svest i Cula. Kada su ga najzad izvadili iz vode, izgmbio je bio svaku sposobnost da misli, i, kako sam veæ rekao, tek je posle jednog èasa b io kadar da pojmi svoj polo aj. A to se mene tièe, mene je, takoreæi veæ na samoj ivici g roba po to su u uzaludnim poku ajima protekli tri i po èasa, mene je najzad spaslo sna n o trljanje flanelom umoèenim, u vrelo ulje sredstvo koje je preporuèio Avgust. Rana u zatiljku, mada stra na na izgled, pokazala se bezopasna, i ja sam se brzo oporav io. Pingvin je u ao u pristani te oko devet èasova ujutru, po to je izdr ao buru kakva se retk o do ivljuje oko Nantuketa. Avgust i ja uspeli smo da se pojavimo kod Barnardovih za doruèak a doruSkovalo se, sreæom, zbog sinoænje sedeljke, prilièno kasno sem toga, zb og op teg mamurluka onih oko stola, niko nije mnogo gledao kako bedno izgleðamo, to b i se pri pa ljivom posmatranju, jamaèno, te ko dalo sakriti. Uostalomj ðaci su u stanju èu da da stvaraju kad se pretvaranja tièe ja verujem da niko od na ih prijatelja u Nant uketu nije naslutio da stra na prièa mornara o jednoj potopljenoj laðici sa 30 do 40 I judi posade ima i najmanje veze sa Arielom, sa mojiin drugom ili sa mnam. Nas dv ojica smo se, dabome, èesto vraæali na taj dogaðaj i nikad bez oseæanja groze. Avgust mi je otvoreno priznao da celoga svaga ivota nije pro ao kroz tako u asno oèajanje, kao k ad je u na em brodiæu osetio koliko je pijan, i da tek to nije izgubio svest. II Kad èoveka u sluèajevima predrasuda ili ne to vuèe ili odbija, veoma je te ko izvesti zakl juèak i iz najpiostijih èinjenica. Oèekivalo bi se da æe dogaðaj kao ovaj isprièani, ugu iti meni klicu strasti za morem. Ba naprotiv, nikad nisam osetio silniju elju da pozn am avanture koje araju po ivotu moreplovaea, nego osam dana posle na eg èudnovatog spa senja. To kratko vreme bilo je veæ dosta dugo da raspla i sve utvaraste senke od ono g opasnog do ivljaja, a da u najboljoj svetlosti istakne trenutke koji prijatno dra e, svu slikovitost nedavnog opasnog dogaðaja. Moji razgbvori sa Avgustom behu uèestali i postajahu sve zanimlji viji. On je znao da prièa svoje prièe o moru danas mislim da je polovina od njih èista izmi ljotina tako, da su one svakada uticale na moj uzbudljivi temperamenat i na moju malo mraènu ali ivu ma tu. Meðutim, èudnovato je to da me je najbolje pridobijao za i vot mornara onda kad mi je prièao njihove u asne trenutke, njihova stradanja i oèajanj a. Za sunèanu stranu te slike imao sam mnogo manje smisla. Pred oèi su mi izlazile v izije brodoloma i gladi, smrti i ropstva meðu varvarskim hordama, ivota jednog koji

pun stradanja i suza protièe na nekoj sivoj i usamIjenoj steni, u nekom nepristup nom i nepoznatom moru. Posle su me ubedili ða su to snovi i elje snovi ti se uvek p retvaraju u elje snovi celog jednog velikog plemena melanholiènih mladiæa ali, u bno vreme 0 kojem sada govorim, svi snovi su se meni èinili kao neka proroèka nagove tavanja jed ne sudbine kojoj sam se ja, u neku ruku, zavetovao. Avgust je potpuno u ao u moja oseæanja. I veoma je verovatno da je prisno na e op tenje dovelo do delimiène razmene u na im karakterima. Pro lo je bilo nekih osamnaest raeseci od propasti Ariela, kada je firma Lojd i Vr edenburg kuæa, koja, rekao bih, ima nekih veza sa gospodinom Enberbi u Liverpulu p reuzela da popravi i za lov na kitove opremi laðu koja se zvala Grampus. Za to su tu staru olupanicu, jedva sposobnu da se spusti na more 1 posle svih opravaka, za to su nju pretpostavili drugim i boljim laðama iste firme ne znam ali, tako je bilo i uraðeno. Gospodin Barnard je primio komandu laðe, a Avgu st je imao da ga prati na putu. Jo dok je trajalo opremanje, Avgust mi je èesto pre doèavao sjajnu priiiku da utolim svoju eiju za putovanjem. Ja se, dakako, hisam tom e opirao ali, ipak je ovoono zapinjalo. Otac moj, valja reæi, nije bio odluèno proti van ali majka je pri samom pomenu plana za putovanja dobivala nastupe, i, najzad , to je gore od svega, deda se kleo da æe mi ostaviti jedan. flllng nasleðstva ako mu samo jo progovorlm o tome. Nu, sve te te koæe ne samo da ne os labi e moju elju, nego je, kao kad ulje padne na vatru, jo rasplamti e. Re io sam da po to poto krenem na put, saop tio sam Avgustii nameru, i onda smo poèeli kovati plan kak o bi se namera i izvela. Za sve to vreme nikom od roðaka ne spomenuh jedne reèi o pu tovanju a kako sam se sa vrlo mnogo naroèitog isticanja bavio svojim obiènim studija ma, mislilo se da sam se okanio namere. Èesto sam od toga vremena sa negodovanjem i èuðenjem mislio o tada njem svom pona anju. Pretvaranje kojim sam se slu io radi ostvare nja svoje namere i koje je tako dugo vremena ivelo u svakoj mojoj reèi kako da sa n ekim odobra vanjem proturaaèim to pretvaranje sem sa onom divljom i vatrenom èe njom s a kojom sam i ao usu sret ostvarenju tako odavno gajenih snova o putovanju. Naravn o, u izradi plana za prevaru, oslanjao sam se prete no na Avgusta, po to je on, iz d ana u dan, provodio veæi deo vremena na Grampusu, nadgledao da se izvedu, za njego va oca, razne pripreme u kajiti i u donjem prostoru laðe. Uveèe bismo se redovno sas tajali i zanosili svojim nadama. Na taj naèin se provukao èitav mesec dana, a mi jo n ikako ne naðosmo plan koji bi obeæao siguran uspeh. Na kraju krajeva, jednom priliko m, reèe mi Avgust da je sve nu no smislio, predvideo i spremio. Ovako ja sam u Novom Bedfordu imao roðaka nekoga gospodina Rosa, kod koga sam od vremena do vremena pr ovodio nedelju dve dana. Kako je trebalo da kapetan Barnard ikrene brodom sredin om juna bilo je to 1827e, ja 1 Avgust sklopismo zaveru da æe dan pre no to se laða naveze moj otac primiti pismo o d gospodina Rosa kojim se ja pozivam da provedem nekoliko nedelja sa njegoyim si novima, Robertom i Emetom. Avgust je primio na sebe da to pismo napi e i kao to tre ba ekspedira. A po to budem tobo otputovao za Novi Bedford, javiæu se drugu da me skl oni na skrivenom mestu u laði. To skriveno mesto, uveravao me je Avgust, tako je u de eno da æu se za onih nekoliko dana dokle moram ostati neopa en, prijatno i udobno o seæati. 2 Avanture Gordona Pima A èim laða odmakne toliko da se na neiko vraæanje mene radi ne mo e vi e misliti, onda æu bi ti preme ten i moæi æu se i ja koristiti svim uðobnostima kabine. to se pak njegova oca t ièe, on æe se jamaèno samo smeiati uspeloj ali. Naravno, sretaæemo dovoljno laða, i jedna oð njih moæi æe poneti mojini roditeljima pismo sa potrebnim obave tenjem o mojoj avantur i. Najzad, do la je polovina juna, i sve je bilo spremno. Pismo je bilo napisano i po slano, i jednoga ponedeljnika izjutra ja sam ostavio kuæu, oti ao tobo e na puni brod za Novi Bedford. Mesto onamo, potrèao sam Avgustu, koji me je na uglu jedne ulice oèekivao. Prvobitno je bilo u planu da se do mraka negde prikrijem, pa tek pred noæ u.vuèem na brod kako nam je i la na ruku gusta magla, re ili smo da se odmah ukrcam. A vgust se uputi pristani tu, a ja na izvesnom rastojanju za njim, uvijen u debeli m ornarski ogrtaè koji mi je on doneo, da me niko ne bi poznao. Taman smo za li za dru gi ugao, iza bunara g. Edmonda, kad, odjedared, ko æe se stvoriti preda mnom gleda juæi mi pravo u lice moj ded, stari g. Peterson. He, he, Gordone, reèe on posle du e p

auze, èiji li ti je, do vraga, taj prljavi ogrtaè na leðima? Uzeh, u nevolji, dr anje iz nenaðenoga i uvreðenoga, i odgovorih, to je moguæno suroviim basom i izgovarajuæi reèi po m atroski Gospodine, vi ste se oèigledno prevarili prvo, ne zovem se ja Gordon, a za tim, kako smete vi, mrgodo, moj ogrtaè nazivati prljavim? Umalo nisam prsnuo u sme j gledajuæi kako se stari gospodin na ovu odluènu osorljiyost trgao, koraknuo dva tr i koraka unazad, prvo pobledeo pa onda pocrveneo kao rak, trgao naoèari uvis, pa i h onda opet spustio, i najzad, sa uzdignutim ki obranom poleteo na mene. Ali, napr eèac je zastao, kao da mu je ne to do lo na um okrenuo se i ot antucao niz ulicu, dr æuæi od rdnje i mrmljajuæi kroz zube Ne valjaju, trebaju mi nove naoèari... zakleo bih se da je ovo bio Gordon... Prokleta matroska fuikara! Utekav i tako za dlaku od jedne nevolje, i li smo opreznije, i najzad stigli na mest o opredeljenja. Na laði je bilo svega dva tri èoveka, i ti behu ne to zaposleni napred, na kljunu. Kapeta n Barnard, pak, znali smo, imao je ne to da svr i kod firme Lojd i Vredenburg, i neæe moæi stiæi pre veèeri, tako da se i sa te strane nismo imali nièega da pla imo. Pri penjan ju na laðu, Avgust je i ao napred, a ja veoma oprezno i na razmaku za njim, i tako n as niko od matroza nije spazio. U li smo u kabinu ona je bila prazna. Name taj udoba n kako retko biva na laðama za lov na kitove. Èetiri lepa oficirska odeljenja sa irok im i zgodnim krevetima, velika peæ, a po podu i kabine i odeljenja prostrt skupoce n debeo æilim. Do tavanice je bilo oko sedam stopa visine. Jednom reèju, sve mnogo p rostranije i lep e no to sam ja sebi pretstavljao. Avgust mi je meðutim ostavio samo malo vremena za razgledanje navaljivao je da sejSto pre sakrijem. Odveo me je u svoje odeljenje, koje je bilo na desnoj strani laðe i uz jednu pregradu. Èim smo u li, zatvorio je vrata i povukao rezu. Meni se uèini da jo nikad nisam video tako lepu sobicu. Bila je deset stopa duga i imala samo jedan krevet, ali irok i udoban. Uz samu pregradu nalazio se prostor, èetiri stope u kvadratu, sa stolom, stolicom i zidnom policom sa knjigama, veæinom mornarka literatura i putopis. Jo i drugih priv laènosti je bilo u toj sobi ne bih hteo ne spomenuti vrstu hladnjaèe, u kojoj mi je Avgust pokazao mnogo dobrih stvari za jelo i piæe. Pritisnu zatim zglavcifna prstiju na izvesnom mestu æilima, u maloèas reèenom prostoru , rekav i mi da je tu jedan deo poda, otprilike 16 kvadratnih coli, izrezan pa ope t umetnut. Pod pritiskom se to parèe pomaklo na jednom mestu dovoljno da Avgustov prst uðe u pukotinu. Tako je postepeno podigao kapak æilim je bio utvrðen za nj, i ja sam video da taj kapak vodi u upljinu laðe, i to na stra njoj njenoj strani. Avgust o nda zapali sveæicu pomoæu fosfornog palidrvca, metnu je u mutan fenjer, i stade da s e spu ta kroz otvor pozvav i i mene za sobom. Kad smo se provukli zatvorio je kapak klinom iznutra zabijenim, æilim je do ao na svoje mesto i svi tragovi otvaranja nest ali. 2. 19 Sveæa Je tako slaBo svetlela ða sam Jeðva kuda æu proæi izmectu èitavih kamara raznih stvari . Ali oèi su mi se postepeno navikavale na pomrèinu, i ja sam se dosta dobro provlaèio dr eæi se za skut od kaputa moga druga. Prokrivudali smo kroz èitav red uzanih hodnièiæa, najzad me je Avgust doveo do nekog gvo ðem okovanog sanduka, onakvog otprilike kakv i su sanduci za pakovanje fine grnèarije. Sanduk je bio visok èetiri stope, dug dobr ih est stopa, a neobièno uzan. Odozgo su po sanduku bila navaljena dva velika prazn a uljana bureta, a na njima opet grdna kolièina asura, èak do tavanice. Svud unaokol d stajao je jedno uz drugo nabacan èitav haos brodarske opreme i jo arena gomila vel ikih i malih kotarica, buradi i bala, tako da sam se èudio kako smo uop te mogli pro biti put do sanduka. Posle sam saznao da je Avgust po naroèitom planu sabio sav ta j kr na tom mestu, da bih se ja to bolje skrio, a pomagao mu je pri tom svega jeda n èovek, koji nije polazio ria put. Zatim mi je Avgust pokazao da se na jeðnom kraju sanduka zid mo e po volji izvaditi. Kad ga je izvadio, pokaza se veoma zanimljiva unutra njost. Po celom podu bio je prostrt du ek doneseni su bili razni potrebni predmeti, koliko ih je god mogao pri miti u sebe taj mali prostor, u kojem sam uostalom imao dbvoljno mesta ne sariio da le im nego i da sedim. Spazio sam, izmeðu ostalog, nekoliko knjiga i pisaæi pribor , tri æebeta, veliki bokal sa vodom, kutiju dvopeka, tri èetiri velike bolonjske kob asice, grdnu unku, peèen ovèji but i pola tuceta boca sa likerima i drugim piæem. Odmah sam se uselio u svoje malo odeljenje, zadovoljniji mo da nego neki monarh koji ul azi u svoju novu palatu. Avgust mi je jo objasnio kako se otvor na sanduku zatvar

a zatim, podigav i sveæu dogore, pakazao mi je jedan kraj crnog jedeka, koji je odat le vijugao, kroz sav kr , do onog klina ispod kapka, i pomoæu kojeg mi je lako bilo pogoditi put i bez njega, Avgusta, za sluèaj kakvog neoèekivanog dogaðaja, pa se onda oprostiO od mene pstaviv i mi fenjer sa velikom kolièinom sveæa i palidrvaca i obeæav i mi da æe me poseæivati koliko mu god bude bilo moguæn da dolazi neopa en. To se zbilo 17og juna. Ako sam dobro izraèunao, ostao sam skriven tri dana i tri noæi za sve to vreme nisam nikako napu tao svoje mesto, osim to sam nekoliko puta, da bih se malo proteglio, stojao uspravljen izmeðu dve kotarice prekoputa od otvora na sanduku. Za sve to vr eme od Avgusta ni traga ni glasa ali to me nije uznemiravalo jer sam znao da laða tek to se nije navezla na puèinu, i da mu u vrevi pred polazak nije lako bilo da uh vati zgodan trenutak da do mene siðe. Jedva jedared zaèuh da se kapak otvara i zatva ra i da me on zove, prigu enim glasom, i pita kako sam i da li mi to treba. Ni ta, od govorih dobro sam. Kad æemo krenuti? Koliko za pola èasa diæi æenno kotvu, reèe mi on. Do ao sam da ti se javim, da se ne bi uzrujavao zbog moga nedola enja. Za neko vreme, m o da i trii èetiri dana, neæu moæi silaziti. Gore je sve u redu. Kad zatvorim kapak, pro vuci se, pored jedeka, do mesta gde je ukucan klin, tamo sam ti spremio moj sat, jer mislim da tako, bez dnevne svetlosti, ne razlikuje noæ od dana. Sigurno ne zna ni koliko si vremena tu sahranjen? Svega tri dana, danas je dvadeseti. Ja bih ti sam doneo sat, ali se bojira da æe me gore tra iti. I ode. A otprllike jedan èas posle toga osetih da se laða kreæe èestitao sam sebi to sad eto ist inski putujem. Zadovoljan i veseo, re io sam da æu pustiti dogaðaje da se reðaju sami od sebe, do trenutka kada æu svoj sanduk moæi zameniti prostranijom, no jedva li udobn ijom, kabinom. Prva misao zatim be e mi sat. Ostavih sveæu da gori i stadoh pipati i provlaèiti se kroz mnogobrojne krivudave prolaze nekoliko puta, posle du eg tumaran ja, na ao sam se opet u blizini mesta sa kojeg sam po ao. Najzad stigoh do klina, uz eh sat i sreæno se vratih. Prelistavao sam knjige, I kojima rne je Avgust, u ne noj brizi za mene, snabI deo, i izabrao sam Ekspediciju Luisa i Klerka na k e Kolumb ije. Nelèo vreme zabavljao sam ss èj tanjem, pa onda, umoran, ugasih pa ljivo sveæu i zaspah tvrdim snom. Kada sam se probudio, osetio sam se zbunjen u glavi, i trebalo je neko vreme pa da se opomenem raznih okolnosti moga stanja. Postepeno sam se svega setio. Upali m sveæu i pogledam sat stao nisam dokle mogao znati koliko sana dugo spavao. Noge su mi se bile u tapile, i morao sam, da bih ih protegnuo, opet stajati izrrieðu one dve kotarice. Odjedared osetih kurjaèku glad! setih se hladnog ovèjeg buta, od kojeg sam veæ pre spavanja malo jeo. Ali kako sam se zaprepastio kad sam video da se me so pokvarilo. To me je u asno uznemirilo doveo sam to u vezu sa svojom zbunjeno æu u g lavi, i onda sa zakljuèkom da sam morao neobièno dugo spavati. Verovatno fe krivica bila do rðava vazduha u dubini laðe taj vazduh bi onda naravno, kroz du e vremena moga o biti od najgorih posledica. Glava me je u asno bolela, èinilo mi se da sa te koæama di e m ukratko, navali e na mene razna te ka oseæanja. Meðutim, bojao sam se da bih, ako otvo rim kapak, ili uèinim to drugo, izazvao pa nju, i zato sam, naviv i sat, gledao da se i zmirim sa onim to jeste. Pro lo je 24 duga èasa, a niko da naiðe da mi pomogne. Veæ sam u sebi optu ivao Avgusta za najsuroviju ravnodu nost. Najvi e me je uznemirivalo to to mi je u bokalu ostalo sve ga oko èetvrt litra vode, a mene muèi jaka eð, jer sam se posle nevolje sa ovèjim butom v aljano najeo bolonjske kobasice. Obuzelo me je veliko nespokojstvo, nisam vi e bio kadar ða se zabavljam èitanjem. Sem toga, neprestano je navaljivala na mene potreba da spavam. Ja sam joj se, dr æuæi od straha, opirao, jer me je pla ila pomisao da bi u zatvorenom vazduhu upljine mo da moglo biti neèega nalik na ugljenu kiselinu. Inaèe, po njihanju laðe sam znao da smo veæ daleko na okeanu, a neko potmulo u tanje iz daljine kaziva e mi da napolju neæe biti ba da duva sasvim obièan vetar. Nikako nisam mogao da rastumaèim za to nema Avgusta. Zacelo smo veæ toliko odmakli na putu da bih i ja smeo iziæi gore. Mo da mu se desila neka nevolja ali nisam mogao da zamislim ta bi to moglo biti, kad me ovoliko dugo dr i u zatvoru sem da je naprasno umro, ili se udavio, a tu misao opet nikako nisam mo gao mirno da primim. Mo da je nai ao protivan vetar pa smo jo uvek blizu Nantuketa. A li da je tako, laða bi èe æe morala skretati a kako se neprestano nagiba na levu stranu, mora biti da jednako dobija stalno vetar s desne strane prema krmi. Uostalom, a ko smo jo u blizini ostrva, za to Avgust ne bi si ao i o tome me obavestio. Razmi ljam

tako o nevoljama moga alosnog stania i usamljenosti, pa se re ih da æu se strpeti jo 2 4 sata no ako mi ni onda ne doðe pomoæ, otiæi æu do kapka, i sastati se sa drugom, ili b ar doæi do malo sve a vazðuha i doneti iz Avgustove kabine vode. Ali, ne dovr ih jo te mi sli, a savlada me, uprkos svemu mome opiranju, dubok san, gotovo vi e obamrlost ne go san. Imao sam strahovite snove, kao da sve nesreæe i svi u asi navali e na mene. Se m drugih strahota, davili su me grdnim jastucima neki demoni, u isto vreme i krv o eðni i utvarasti. Stezale su me ogromne zmije, upirale u mene u asne sjaktave oèi. Pa sam se onða odjedared na ao pred beskrajnom pustinjom, jezovito i sveèano strahovitom. Grdno visoka stabla, siva, bez li æa, reðala su se u neðogled koreni su im le ali u prost ranim moèvarima, èije se tmaste, duboko crne, grozno mirne vode irile preda mnom. èudno vata ta drveta kao da su imala èoveèji ivot u sebi kretala su skeletnim granama kao r ukama, i preklinjala tonom smrtnog straha i oèajanja da se one mirne vode smiluiu na njih. Odjedared se scena izmenila ja, go i sam, stojim usred arko vrelog peska Sahare. Kraj mojih nogu prilegao stra an tropski lav. Odjedareð, otvaraju se njegov e oèi i unezverene gledaju u mene. Jedan grèevit skok, on se podi e na noge, i pokaza u asne zube. U isti mah se iz crvenog drela njegova prolomi urlik, slièan gromu, a ja se sru ih na zemlju. Ugu ivao sam u sebi grè u asa dok mi najzad ne doðe do svesti da sam polubudan. Ali, taða se moj san pokaza ne samo san. Bio sam sad gospodar svojih èul a. Neko ogromno i tvarno èudovi te davilo mi je grudi apama, vreo rgov dah zvi dao rhi je u u ima, a kroz p omrèinu su svetlucali strahoviti beli oènjaci. Ba da mi je i hiljaðu ivota zavisilo od pokreta jednog jedinog uda, ili jednog izgov orenog sloga, niti sam bio u stanju maæi se, ni progovoriti. Zivotinja, kakva je d a je, nije menjala polo aj, nije prelazila u neposredan napad, a ja sam le ao pod nj om apsolutno nemoæan, i, kako mi se èinilo, u kand ama srarti. Oseæao sam kako me i fizièk e i duhovne moæi brzo ostavljaju, jednom reèju, kaka umirem, i to umirem od beskrajn og u asa. Svest se u meni Ijuljala, oseæao sam muku, vid rrii je slabio, potamnele s u èak i one u mene uprte sjaktave oèi. Uèinih poslednji napor, apnuh bo je ime, i spremih se da umrem. Ali zvuk moga glasa kao da je probudio skrivenu jarost u ivotinji b acila se na mene koliko je duga. Meðutim, grdno je bilo moje iznenaðenje, kada je, p i teæl tiho i otegnuto, stala da mi sa punom prilje no æu li e lice i ruke, i jo i sa svima nacima radosti i ne nosti. Iako zbunjen i zanesen, nisam mogao da ne poznam osobit i naèin cviljenja moga njufundlanðskog psa, Tigra, kao i naroèiti naèin njegova umiljava nja. To je bio on. Krv mi udari u slepe oèi. Svom silom me obuze vrtoglavica, ali i jasno oseæanje da sam spasen, da ponovo ivim. Skoèih sa du eka na kojem sam le ao, zagr lih svoga vernoga druga, a èitav potok suza odnese veliki pritisak sa mojih grudi. Kao i jedared ranlje, sva mi fc pamet bila u asno smetena, kad sam se digao sa dus eka. Trebalo je vremena da opet budem u stanju vezati dve misli jednu za drugu a li, postepeno, iako veoma sporo, opet mi se pribirala moæ razmi ljanja, te sam najza d mogao osve iti u svesti razne okolnosti. to se tièe prisustva Tigrova, uzaluð sam se trudio da ga na razne naèine objasnim okaniv i se najzad daljeg istra ivanja preðao sam se prosto radosti to je tu, to æe deliti sa mnom tu no samovanje, i umiljavanjem svoji m pote iti me. Mnogi Ijudi vole pse ali ja sam voleo svoga Tigra sasvim neobièno sil no, a on se, opet, kao nijedno biæe, pokazivao dostojan te ljubavi. Sedam godina bili smo n erazdvojni drugovi u bezbroj sluèajeva isticale su se kod njega plemenite crte zbo g kojih volimo tu ivotinju. Tigra sam kao sasvim malo kuèe i èupao iz ruku jednog nantu ketskog mangupa, koji ga je vezanog za uzicu vukao u vodu tri godine kasnije odr aslo pseto vratilo mi je dug, spaslo me je od batine jednog uliènog razbojnika. Uzeh sat, prislonih ga uz uho opet je stao. Ali to me sad nije zaèudilo, jer sam p o op tem svom stanju mogao zakljuèiti da sam opet veoma dugo spavao, koliko to, nara vno, ne bih umeo reæi. Oseæao sam groznicu, a morila me je neizdr ljiva eð. Pipao sam po sanduku oko sebe, tra io bokal sa ono malo vode to mi je jo ostalo pipao sam, jer je sveæa dogorela do ivice fenjera, a fosforne ibice nisam mogao da naðem. Najzad sam n apipao bokal, ali prazan, jer je vpdu upio Tigar, ba kao to je pojeo i ostatak ovèje g buta, èija je kost, savr eno èisto oglodana, le ala pred ulazom u sanduk. Do pokvarena mesa mi, dakako, nije bilo stalo ali srce mi se grèilo pri samoj pomisli na vodu. Oseæao sam se tako slab da sam pri najmanjem pokretu ili naporu ðobijao nastupe jez e. Uza sve to se laða jednako ljuljala, i prednjim krajem toliko tonula da su se z ejtiriska burad svaki èas mogla skotrljati sa moga sanduka i zatvoriti mi jedinu m

oguænost izlaza i ulaza. Nai lo je jo i stradanje od morske bolesti. Sve to me je naj zad nagnalo da, bilo ta bilo, odem do kapka i potra im pomoæ dotle dok sam jo u stanju da je tra im. Poèeh dakle opet pipati za sveæom i fosfornim ibicama. iblce sam, zbilja, posle izvesnog tra enja i na ao, ali ne i sveæe slabo sam se seæao mesta gde sam ih ost avio, stoga sam se za taj mah okanio tra enja, Tigru naredio da bude miran, i po ao do kapka. Pri tome se poku aju tek pokazalo koliko sam se jeðva vukao nekoliko puta su mi se o duzimale noge, najzad sam pao na lice i ostao nekoliko minuta le eæi skoro van sebe. Pa onda sam opet, napre uæi se, koraèao napred, gonjen strahom da mi je smrt sigurna ako se negde u tom labiri ntu od kr a onesvestim. Naposletku, potegav i svom snagom napred, udarih èelom o iljati rogalj jednog gvo ðem okovanog sanduka. To me je opet zanelo, dodu e samo za nekoliko trenutaka ali, na alost, ubrzo sam konstatovao ne to drugo da se, navraga, zbog brz og i naglog plovljenja laðe sru io sanduk i zatvorio mi put. Zapnem iz sve snage, al i nisam bio kadar pomaæi ga ni za jedan palac, jer se bio èvrsto zabio meðu okolire sa nduke i laðarske alate. Ostalo mi je, dakle, s obzirom na moju slabost, ili da pre stanem iæi uz u e i potra im drugi put, ili da poku am prebaciti se preko prepreka i da se zaputim s druge strane. Ovo prvo bilo bi tako puno te koæa i opasnosti, da me je jeza prolazila i od same pomisli na njih. Iznuren kao to sam bio telom i duhom, s igurno bih izgubio pravac i bedno propao negde na tim mraènim i odvratnim stranput icama. I zato, ne oklevajuæi, saberem to sam jo imao snage da se nekim naèinom uspu em n a pomenuti letvasti sanduk za grnèariju. Uèinih, dakle, u toj nameri poku aj ali, odmah sam video da je stvar mnogo te a no to s am je u svem svom strahu sebi pretstavljao. Sa obe strane uskog prolaza dizali s u se pravi zidovi svakovrsnbg te kog kr a, tako da bi se na jeðan jedini pogre an pokret sve to poèelo ru iti meni na glavu ili, ako ba i ne na glavu, ipak bi sru ene mase tak o zakrèile prolaz, da se ne bih vi e mogao vratiti. Sem toga, sam sanduk je bio tako dugaèak i nezgodno masivan, da nisam bio u stanju nigde stati nogom na nj. Uzalud sam dakle poku avao da se doèepam temena u nadi da æu onda mo da moæi sebe podiæi. Uostalom , ða sam ba i uspeo dohvatiti se temena, sigurno je da bi mi nedostajalo snage da s e i podignem i prebacim, i, prema tome, bilo je bolje to uop te nisam uspeo. Pri jo iednom oèajnom poku aju da sanduk krenem, osetih, na strani prema meni, neko talasas to ugibanje. Poku ah ugurnuti ruku meðu letve, i pronaðem da je jedna od njih popustil a. Pomoæu d epnog no a, koji sam sreæom imao kraj sebe, poðe mi za rukom, mada te ko, da letvu sasvim izvalim. Provuèem se tada kroz otvor, i na moju grdnu radost pronaðem da druga strana sanduka uop te nije letvama zatvorena, jednom reèju, da temena i zaklopca i nema, i da sam ja to probio kroz dno sanduka . I tako sam onða, bez daljih te koæa, sve uz u e, pre ao put do klina. Srce mi je lupalo kad sam se ispravio i oprezno pritisnuo kapak. Nije se ba tako lako dizao kako sa m se ja nadao pritisnuh malo bolje, sve u strahu ða bih u kabini mogao zastati ne Avgusta nego nekoga drugog. Na moje iznenaðenje, kapak ne popu ta e zabrinuh se veoma, jer, ranije, on se sam od sebe otvarao. Gurnuh jako kapak stoji gurnuh svom sna gom opet ni ta udarih besno, van sebe, oèajno kapak se opirao svim mojim usiljavanji ma. Izgledalo je dakle jasno jedno od clvoga ili je otvor pronaðen, pa zakovan, il i je na kapak navaljen neki te ak teret, na èije odmicanje ja nisam mogao ni misliti . Osetio sam najveæi u as i sasvim sam klonuo duhom. Uzalud sam tra io razloge za to su me ovako u grob zazidali. Nisam bio vi e u stanju logièno da rasuðujem, bacio sam sena tle i predao S65 bez ikakva otimanja, najcrnjim mislima, meðu kojima su kao naju as nija stra ila bila smrt od gladi ili eði, gu enje, sahrana ivog èoveka. Naposletku mi se v ratilo prisustvo duha. Ustadoh i uzeh pipati prstima ivice 1 pukotine na kapku. Pa ljivo sam osmatrao da li kroz njih prodire svetlost iz kabine, ali je nisam opa zio. Onda sam uðenuo seèicu no iæa izmeðu dve daske, i gurao osetio sam ne to tvrdo. Zastrug ao sam nekoliko puta i na ao da je to tvrdo gvozdena masa a kako se pod no em oseæala talasava neravna povr ina, zakljuèio sam da je to kabel, gvozdeno u e. Ostalo mi je da kle svega da okrenem tapkati natrag, do svog sanduka, a tamo, ili da se predam al osnoj sudbini ili da se toliko saberem kako bih mogao smisliti neki nov poku aj za spasavanje. Posle mnogih te koæa vratio sam se na svoje mesto. Iznemogao bacim se n a du ek, a Tigar se pru i pored mene, kao da je eleo, umiljavajuæi se, da me ute i, ili ohrabri ða jo ne malak em u podno enju svoje suðbine. Najzað mi je upalo u oèi neko èuðno Tigrovo pona anje. Li e mi lice, ruke, pa onda prestane,

i tiho zacvili. Ako ispru im ruku za njim, naðem ga svaki put da le i na leðima, sa apam a dignutim uvis. Neprestano ponavljanje takvog pona anja bilo je svakako neobièno al i, ja mu nisam umeo naæi obja njenia. Po to mi je pseto izgledalo tu no, zakljuèio sam da mora imati neku ozledu stadoh mu pipati ape, jednu po jednu, ali nisam na ao ni ta. M islio sam onda da je gladan, i dao sam mu veliki komad unke pojeo ga je halapljiv o, no odmah posle toga opet nastavio svoj manevar. Palo mi je onda na um da i nj ega, kao i mene, izvesno muèi eð i tek da se na ovoj misli konaèno zaustavim, kad se se tih da sam mu pregledao samo ape, a da bi on mogao imati ranu negde na telu ili n a glavi. Prepipao sam mu dakle pa ljivo i glavu i opet nisam na ao ni ta. Ali kad sam prelazio rukom preko leða, osetio sam, popreko preko tela, nakostre ene dlake. Vukuæi prstom po tragu, pronaðem da je psu vezanu uzica oko trupa. Ispitujem dalje osetim najzad smotuljak, kojl mi se uèinio pisamce, i koji je bio uzicom utvrðen, pod Tigr ovom levom pleækom. III Odmah mi je palo na um ða æe hartija biti pismo oð Avgusta verovatno ga je nepredviðen s luèaj spreèio da me oslobodi tamnice, pa je onda na ao taj naèin da me obavesti o stanju stvari. Dr æuæi od nestrpljenja, stadoh ponovo tra iti fosforne ibice i sveæe. Mutno sam s e seæao kao da sam te stvari, pre nego to sam se ono zaneo bio i zaspao, negde pa lji vo smestio i zatim, pre poslednjeg svog polaska ka kapku ða sam i taèno znao to mest o sada sam meðutim izgubio skoro èitav èas u ljutnji i uzaludnom tra enju tih stvari. Pi pajuæi tako, spazih odjedared blizu otvora moga sanduka, ali spolja, neku slabu, tlnjavu svetlost u pravcu kursa laðe. Neoblèno iznenaðen, poku ah da se pribli im t oj svetlosti, koja kao da je bila udaljena od mene svega nekoliko koraka. No tam an to sam krenuo ka njoj kad je izgubih iz vida morao sam, da bih je mogao opet s paziti, napipavati taèno mesto svoje maloèa nje pozicije. Tada, kreæuæi glavu pa ljivo tamo amo, pronaðoh da se svetlosti mogu pribli iti ako lagano i obazrivo budem odmicao taèn o u protivnom pravcu od onoga kojega sam se dr ao malopre. I zaista, naðoh se pred s vetlo æu, po to sam se prethodno krivudavo dosta na etao, i videh da je svetlost dolazil a od nekoliko parèiæa mojih ibica koje su le ale u jednom praznom prevaljenom burencetu . Veoma me je iznenadilo otkuda ibice na tom mestu. U to mi doðo e pod ruku i dva tri komada voska od sveæe, koje je verovatno pas pro vakao bio. Odmah sam se setio da j e on pojeo svu moju rezervu sveæa, i poèeo sam da oèajavam to nikako neæu moær proèitati ta Avgust javlja. Preostali komadiæi voska bili su tako jako zdrobljeni s drugim otp acima u burencetu, da sam ih ostavio gde su, uveren da se njima ne mogu poslu iti. A onih nekoliko svetlih mrvica fosfora bri ljrvo sam pokupio, a onda se te kom muko m vratio u sanduk, gde je Tigar ostao bio za sve vreme. Sta da radim dalje, nisam znao. Supljina laðe bila je tako tamna, da ruku sasvim b lizu pred sobom nisam video. Komade bele hartije sam jedva nazirao, i to ne kad bih ga direktno pogledao, nego iskosa, naperiv i spoljne delove mre njaèe. Po tome je lako suditi koliko je bila crna noæ moga zatvora a pismo moga prijatelja ako je uo p te bilo pismo do lo je samo da me baci jo u veæu bedu, da bez svrhe dra i moju i tako v eæ oslabljenu i uznemirenu pamet. Preturao sam po glavi vazdan apsurdnih naèina da d oðem do svetlosti postupci kakvi èoveku valjda samo u opijumskom zanosu dolaze na um i koji mu se, naizmenièno, èine i najrazumniji i najluði, prema tome kako naizmenièno, ili razum ili fantazija vladaju njegovom sve æu. Najzad, javila se jedna iðeja koja mi se uèinila pametna, i èudilo me je kaka da veæ i ranije nism do n je do ao. Polo io sam hartiju na korice jedne knjige, skupio parèiæe fosfora, naslagao i h po hartiji, pa ih onda brzo i stalno trljao dlanom ruke. Zasvetlela se cela po vr ina, toliko, da bez ikakvih te koæa mogu proèitati tekst, ako ga uop te ima na hartiji. Ali, nije bilo ni jednog sloga ni ta do tu na prazna belina. Osvetljenja nestade za nekoliko sekunada, a sa njim nestade i ono malo hrabrosti u mojoj du i. Moj duh, rekao sam to veæ, od du e vremena je veæ bio u tupom stanju koje se granièilo s a idiot tvom. Od èasa na èas krenula bi snaga punog razuma, a ponekad èak i energije ali to je bivalo retko. Ta, ja sam danima udisao ku ni vazduh u zatvorenu prostru na dnu laðe koja lovi i nosi kitove. I skoro za sve to vreme imao sam i sasvim nedovo ljnu kolièinu vode. Poslednjih èetrnaest petnaest èasova proveo sam bez vode i bez sna . Slana i razdra ljiva jela bila su mi glavna, a posle gubitka ovèjeg buta i jedina hrana, sem malo laðarskog dvopeka, a taj mi opet nije vredeo ni ta, jer je bio odvi e tvrd za moje suvo i nateèeno drelo. Imao sam u to vreme jaku groznicu, i u svakom p ogledu se oseæao veoma rðavo. I tako se daje razumeti da su mogli proæi mnogi èasovi pot

pune klonulosti ðuha posle onog poku aja sa fosforom, pre nego to mi je pala na um pr osta stvar da sam pregledao samo jednu stranu hartije. I ne poku avam da opi em jaro st koja me je obuzela kad mi se tako otkrila moja neèuvena nemarnost. Ali ta gre ka, sama po sebi, ne bi bila tako stra na, da je moja ludost i prenagljenost nisu uèini le takvom u razoèarenju, hartiju sam pocepao a komadiæe posejao, sam bog zna gde. Najte i deo toga problema Tigar je pomogao da bude re en. Posle dugog tra enja, na ao sa m jedan komadiæ hartije metnuo sam ga Tigru pod nos, i eleo mu time objasniti da on sad ima da donese ostale komadiæe. Na moje veliko èudo, jer ga ja nisam nikad pouèava o u poznatim ve tinama pasa, izgleda da je odmah shvatio moju misao posle nekoliko trenutaka nju enja, doneo mi je ðobar deo pisma. Pa je onda naèinio pauzu, trljao nos o moju ruku, oèigledno èekao o dobrenje s moje strane. Ja ga pomilovah po glavi, a on odmah zatim ode opet u tr a nju. Posle nekoliko dobrih minuta doðe sa velikim komadom. Pismo je sada bilo èitavo , izgleda da sam ga bio pocepao svega u tri komadiæa. Sreæom, nije dugo trebalo da n aðem ostatke od fosfora, jer je izvesna svetlost jo zraèila iz njih. Nevolja me je sa d veæ nauèila da budem oprezan stao sam i podu e razmi ljao o fome ta upravo hoæu da uradim . Verovatno je, mislio sam, da ima ne to napisano na onoj strani pisma koju nisam ispitao, ali koja je strana ta strana? Sastavljanje komadiæa ne mo e me o tome obave stiti to mi ono mo e garantovati to je da æu naæi na istoj strani sve reèi, ako ih uop te i ma, i ða æu ih naæi u logiènom redu kako su napisane. Nu nije od svega bilo je utvrditi va n svake sumnje ta hoæu i mogu, jer preostali fosfor ne bi bio dovoljan i za treæu pro bu ako bih sad opet proma io. Opet sam polo io hartiju na knjigu, i sedeo zatim jo ne koliko minuta razmi ljajuæi o svom zadatku. Naposletku, do lo mi je na um da bi se nap isana strana mo da odala pod finim èulom pipanja. Re ih da uèinim poku aj veoma pa ljivo pre vuèem prstom preko jedne od strana. Nisam ni ta osetio, te okrenem list na knjizi. O pet preðem ka iprstom po povr ini i zapazim da za prstom ide neko vrlo slabo ali zapa lj ivo svetlucanje. To je dolazilo bilo je jasno od zaostalih sitnih deliæa fosfora k ojima sam malopre bio posuo list. Dakle, tekst je, ako ga uop te ima, moguæan samo n a protivnoj strani. Okrenem ponovo list i ponovim ono to sam veè radio. Trljao sam fosfor, pojavila se svetlost, ali ovoga puta i nekoliko redaka pisanih krupnim s lovima, i to crvenim mastilom, izgleda. Osvetljenje je bilo dovoljno jako ali za trenutak nestalo ga je. Pa ipak, da nisam bio tako uzbuðen, stigao bih da proèitam tri reèenice video sam naime toliko da ih je svega tri. U nestrpljenju svome da sv e odjedared proSitam, uhvatio sam samo posleðnje reSl, koje su bile krv... ako ti je ivot mio o stani miran. Da sam uspeo da proèitam ceo tekst, da saznam sav smisao opomene moga prijatelja, ne bi me potpuno saop tenje o nesreæi nekoj neèuvenoj ni desetinu toliko ispunilo u asom kohko je uèinio ovaj odlomak poruke. Reè krv, ta reè pre sviju drugih reèi, uvek puna t ajanstvenosti i strave, sada mi se èinila tri puta znaèajnija otkinuta od prethodnih reèi, koje bi je odredile i èinile jasnom, pala je, te ka i ledena, usred mraka moje tamnice, i u najskriveniji kut moje du e! Avgust je sigurno imao krupna razloga kad je eleo da ostanem sakriven ja sam ih i zmi ljao hiljadu, ali nijedan mi nije re avao zagonetku na verovatan naèin. Po to sam se ono poslednji put vratio sa svoga puta do kapka, a pre nego to æe mi èudnovato pona an je Tigrovo skrenuti pa nju u drugi pravac, bio sam se re ib da æu, po svaku cenu, otkr iti svoje prisustvo ljudima na palubi, ili, ako mi to ne bi po lo za rukom neposre dno, da æu poku ati da probijem sebi put do drugog mesta palube. Manje vi e sigurno ub eðenje da æu svrhu svoju na jedan ili drugi naèin postiæi, ulilo mi je bilo opet hrabros t, koju inaèe ne bih imao da i dalje podnosim svoj te ak polo aj. A sada mi ovo nekoli ko proèitanih reèi odne e poslednju nadu, i prvi put osetih svu grozotu svoje sudbine. U krajnjem sluèaju, bacio sam se na du ek i ostao le eæi otprilike èitav dan i noæ, u obamr losti jednoj kroz koju je samo u trenueima prolazio zrak svesti i oseæanja. Naposletku, ipak sam se digao jo jedared, i poèeo ponovo razmi ljati o strahotama oko sebe. Moguæno je mo da da pro ivim jo 24 èasa bez vode, ali dalje ne. U prvo vreme svoga zatoèenja upotrebljavao sam dosta alkoholna piæa koja mi je Avgust bio spremio ali, ona su samo pojaèavala moju groznicu, a nisu mi gasila eð. Sada mi je i od njih o tala svega jedna èa a, i to je bila vrsta veoma jake rakijeod bresaka, Wja me je dra ila n a povraæanje. Kobasice sam dokraja pojeo, od unke je ostalo samo parèe ko ure, a dvopek je takoreæl do zadnjih mrvica pojeo Tigar. Uza to s

e moja glavobolja jednako pbgor avala, praæena vrstom delirijuma, koji me, od onog p rvog zanosa, u manjoj ili veæoj meri, skoro nikako i ne napu ta e. Veæ je nekoliko èasova kako di em s te koæom svaki poku aj prati neki uznemirujuæi i grèevit porces u grudima. A im ao sam jo jedan, od svega navedenog razlièit, razlog za obespokojavanje, i taj me j e tako u asno kinjio, da sam se, ispru en po du eku, neprestano trzao iz zanesenosti. Razlog taj le ao je u pona anju moga psa. Prvi put sam opazio promenu u njegovu dr anju kad sam ono jo jedared natirao hartij u fosforom. Dok sam to radio, on mi je, re eæi uzdr ano, gurao nju kom ruku ali, i sivu e uzbuðen u to vreme, nisam toj okolnosti poklanjao pa nje. Malo posle, kao to je pozna to, bacio sam se na du ek i pao u letargièno stanje. Meðutim, i tada sam, sasvim blizu uha, èuo nekakvo èudnovato i tanje, i uverio se da dolazi od Tigra, koji je kao u najv eæem uzbuðenju zaduvano disao i brektao, dok su mu oèi kroz pomrèinu èudno svetlele. Ja mu ne to rekoh, a on mi odgovori tihim mumlanjem, pa se smiri. Na mene tada ponovo n aiðe zanos, i ponovo se trgoh na isto onakvo Tigrovo dr anje. To se ponavljalo tri d o èetiri puta, i naposletku me je toliko popla ilo da sam se sasvim razbudio. U to v reme Tigar je le ao na ulasku u sanduk i re ao stravièno, iako prigu eno, i kripao zubima kao da su ga grèevi kidali nesumnjivo, on je pobesneo od eði i zbog pokvarena vazduh a. Nisam znao ta sa njim da èinim. Be ao sam od misli da ga ubijem, a ipak mi se to èin ilo jedino moguæno s obzlrom na moje spasenje. Zapazio sam da su mu oèi sa izrazom s mrtne mr nje uprte u mene, i svakog sam trenutka oèekivao da me napadne. Naposletku, osetio sam da to u asno stanje ne mogu vi e izdr ati, i re io sam da po svaku cenu iziðem iz sanduka a ako bi mi pseto nekim opiranjem smetalo, da ga ubijem. Da bih izi ao , morao sam preæi preko njegova tela, a on, oseæajuæi valjda moju nameru, odjedared skoèi na prednje noge kon statovao sam to po promenjenom polo aju oèiju i pokaza jake svoje zube, koji su se kroz pomrèinu belasali. Uzeh ostatke od ko ure i bocu sa malo ra kije i sakrih ih uza sebe, kao i veliki kujnski no koji mi je ostavio Avgu t najzad, stegnuv i kaput oko sebe èvr to, kroèih prema izlazu. Tek to sam makao, pseto sa jednim stra nim urlikom kidisa na mene Te ina njegova tela se obori na moje desno rame, ja se obru ih na levu stranu, a razjarena ivotinja se u svoj svojoj ðu ini ispru i po meni. Pao sam na kolena, glava mi se zarila meðu æebad, i to me je za titilo od drugog, isto tako silnog napada, jer sam kroz tkaninu veæ oseæao na svome vratu zube, sreæom nedovoljno o tre da probiju kroz vu nene bore do golog tela. Le ao sam tako pod i votinjom, i trenutak dva kasnije sigurno bih pao sasvim u njenu vlast. Ali, oèajanje mi uli snagu. I èupah se nekako i odgurnuh Tigra daleko od sebe, a æebad sa du eka ostado e kod mene. Tu æebad bacih sad na psa, i brzo, pre nego to bi se on mogao osloboditi, jurnem kroz otvor i zatvorim ga za sobom, da me pas ne bi mogao goniti. U toku te borbe ispu stio sam ko uru, i ostao samo sa bocom rakije kao provijantom. Shvativ i potpuno tu situaciju, osetih se u vlasti neke razvratne æudi, kao to biva sa decom u sliènim sluèajevima, prinesem bocu ka ustima, ispraznim je do poslednje kapi, a zatim je besno tresnem o pod. Tek to se odjek toga treska izgubio, èuh kako neki uznemiren i prigu en glas izgovara moje ime. Takav ishod stvari je za mene bio neoèekivan, i uzbuðenje usled toga tako silno, da sam se uzalud naprezao da odgovorim. Sasvim sam izgubio spo sobnost govora. Ispunjen smrtnim strahom da bi me prijatelj mogao srnatrati mrtvim i vratiti se i ne do av i do mene, stojao sam izmeðu kotarica, blizu otvora na sanduku, i grèevito drhtao u strahovitoj

borbi da progovorim. Ba da i hiljadu svetova za visi od jednog jedinog moga sloga, svejedno, ne. bih bio kadar da ga izgovorim. Tada mi se prièu kao neko kretanje kroz kr , nedaleko ispred mesta gde sam stajao. Pa onda se um slabije razabirao, pa jo slabije, i jo slabije. Da li bih ikada mogao zaboraviti svoje oseæanje toga trenutka? On je dakle odlazio, on, moj prijatelj i drug, od koga sam imao prava mnogo da oèekujein, on je odlazio, on me je ostavljao on je oti ao! Ostavio me je dakle da propadnem bedno, da izdahnem u najstra nijem i najgnusnijem zatoèenju a samo jedna reè, jedan slog samo, mogli su me spasti, ali ja taj jedan slog nisam bio sposoban da izreèem! moje muke, to je sigu rno, bile su deset hiljada puta stra nije od umiranja. Glava mi se zanese, i ja pa doh, mrtvaèki nemoæan, preko sanduka. U padu mi se istresao no iza pojasa èuo sam kako je udario sa zvektavim umom. Nikada moje uho nije zapamtilo slaðu muziku. Sa zapetom pa njom oslu kivao sam da li æe taj zv eket uèiniti neko dejstvo na Avgusta jer je on jedini mogao biti onaj koji je izgo vorio moje ime. Nekoliko trenutaka vladala je ti ina. Tada.ponovo èuh ime Artur, izg ovoreno muklo vi e puta, sa stra ljivim oklevanjem. Nova nada mi najzad odre i jezik, i ja dreknuih, to sam igda mogao Avguste, o Avguste! Pst! Za ime bo je, æuti, odgovar a e on glasonr koji je treptao od uzbuðenja Odmah æu biti kod tebe, samo dok naðem put. Dugo sam slu ao njegovo probijanje kroz kr , i svaki trenutak mi je trajao koliko ce o vek. Najzad, osetih na svome ramenu njegovu ruku, a u isto vreme i bocu sa vod om na usnama. Zamisliti moja oseæanja sreæe mogu jedino oni koji su bili neoèekivano i zbavljeni iz èeljuisti smrti, i prolazili kroz u asna muèenja eði pod tako slo enir pkolnos tima kakve su bile ove u mom bednom zatoèenju, samo ti mogu zamisliti ta je bioza m ene dugi gutljaj vode, ta najsavr enija slast za. uèmalo telo. Kada sam koliko toliko zagasio eð, Avgust izvadi iz d epa tri do èetiri hladna barena k rompira i njih sam pojeo sa najveæom lakomo æu. Dalje, radost moja od svetlih zraka Av gust je bio do ao sa sveæom u mutnom fenjeru nije bila ni ta manja od radosti to sam se napio i glad utolio. Ali najnestrp3 35 Ijivije sam oèekivao da èujem u rok za to Avgust tako ðugo nije dolazio. On tad poèe da mi p rièa ta se de avalo na laði za vreme moga zatoèenja. rv Laða se navezla na puèinu, kao to sam i ja znao, otprilike jedan èas po to je Avgust osta vio sat. Dakle 20og juna. Poznato je da sam ja tada veæ tri dana bio u zatvoru za sve to vreme, gore, na palubi, a osobito u kabini i po drugim oficirskim odeljen jima, bilo je tako ivo, toliko kretanje u svima pravcima da Avgust nije mogao siæi da me obiðe bez opasnosti da neko uðe u tajnu sa kapkom. A kada je ono jedared bio d o ao, ja sam ga umirio da je sve dobro, i zato odonda tokom iduæa dva dana nije brin uo o meni, mada je neprestano vrebao hoæe li se dati zgodna prilika da opet siðe. Ce tvrtog dana se jedva pokazala takva prilika. Za to vreme Avgust se veæ nekoliko pu ta bio re avao da svome ocu sve otkrije, i da me izvede ali, nismo bili jo dosta da leko od Nantuketa, a po nekim izjavama kapetana Barnarda moglo se slutiti da bi on bio kadar okrenuti natrag, èim bi saznao da sam i ja na laði. Najzad, kako mi je objasnio Avgust, razmotriv i situaciju sa svih strana, nije mogao pretpostaviti da ja dole stradam od neke preke nu de ili da se u takvom sluèaju ne bih bez oklevanja javio na kapku. Uzev i, dakle, sve u obzir, re io je da æe tek onda siæi da me obiðe kad to bude mogao uèiniti neopa en. A desilo se to, kao to je reèeno, tek èetvrtog dana posle onog sastanka kada sam do ao do sata, a sedmog od spu tanja moga na dno laðe. Avgust je si ao bez vode i provijanta, jer me je hteo prvo samo zvati da priðem kapku, pa d a se onda vrati ðo kabine i doda mi jelo i piæe. Pro av i u donji prostor, èuo je glasno r kanje mislio je dakle da ja spavam. Po svemu sudeæi, to je morao biti onaj zanos, u koji sam pao po tcr sam dobio èasovnik, a onda, opet, ako se zakljuèivanje nastavi d alje, izlazi da je taj zanos trajao vi e od tri dana i tri noæi. Kasnije sam i po vlastitom iskustvu i po u veravanju drugih saznao za jako uspavljujuæe dejstvo koje dolazi od isparenja star og i u uskom prostoru ostavljenog ribIjeg zejtina a kad jo dodam stanje u kojem s e nalazila upljina u kojoj sam bio zatvoren, i uzmem u obzir du inu vremena koliko Je laða bila u slu bi u lovu na kitove onda mi je te e verovati da sam se uop te probudi o, nego da sam onoliko vremena spavao. Avgust me je prvo zvao sasvim tihim glasom i ne spu tajuæi za sobom kapak ali, ja ni

sam odgovarao. Onda je zatvorio kapak, i govorio jaèim tonom. Najzad, sasvim glasn o ali, ja sam samo nastavljao da rèem. ta da radi? Treba mu vremena da se provuèe kro z kr do mene, a meðutim bi kapetan Barnard mogao opaziti da ga nema, utoliko pre to mu je Avgust svaki èas bio potreban zbog sreðivanja i prepisivanja izvesnih poslovni h hartija. Re io je dakle, razmisliv i, da se vrati i da èeka drugu priliku da me pose ti. Na to se odluèio utoliko lak e to se moj san èinio veoma miran nije mu stoga dolazi lo na um da se meni u zatvorenu prostoru moglo desiti ne to. Taman je sve te misli sredio, kad mu pa nju privuèe neobièan neki agor, koji je, tako mu se èinilo, dolazio iz kabine. Brzo skoèi kroz kapak, zatvori ga za sobom, i otvori vrata od kabine. Ali tek to je prekoraèio prag, pred oèima mu sevnu cev od pi tolja a u isti mah ga obori n a zemlju poluga ili veliki brodski klin. Èvrsta ruka ga podr ava e na podu kabine ste uæi ga oko vrata no on je ipak uspeo da razgl eda ta se oko njega de ava. Njegov otac, vezanih ruku i nogu, le ao je na stepenicama kajite, sa glavom nani e i sa dubokom ranom na èelu, iz koje je neprestano tekla kr v. Nije ni ta govorio, oèigledno se borio sa smræu. Nad njim se nagao prvi podoficir i posmatrao ga s neprijateljskom zlurado æu prevrtao mu je mirno d epove, i ba toga èasa i zvukao mu veliki novèanikkesu i hronometar. Sedmorica ljudi od posade, meðu njima ku var, crnac, preturali su po kabinama kako bi se ðoèepali oru ja, i uskoro su se zaista i snabdeli pu kama i barutom. Sem Avgusta i kapetana Barnarda, bilo je njih devetorica u kajiti i to najgori tipovi posaðe. Banditi ovi ispe e se onda na palubu, odvukav i sa sobom i moga prijate lja, kome su prethodno vezali bili ruke na leðima, otido e do kabine na prednjem del u laðe, èiji je ulaz bio zatvoren, a dva buntovnika sa sekirama stra arila kraj njega ðv ojica, isto tako, èuvala su i glavni otvor na krovu laðe. Podoficir tada dreknu Vi, dole, izlazite napolje, jedan po jedan, èujete li? I, pazite, ða se niko ne usudi ni pisnuti! Pro lo je nekoliko minuta dok su poèeli izlaziti. Prvi meðu njima bio je jed an Englez, novajlija u slu bi na brodu, koji je kukavièki zapomagao i molio podofici ra da mu po tedi ivot. Mesto odgovora dobio je udarac sekirom po èelu. Bez jauka pros tro se nesreænik po patosu crni kuvar ga tað podi e u naruèje, kao to bi podigao dete, i baci ga u more. Oni ostali, èuv i udarac i pljusak tela u more, ne htedo e ni po to da i ziðu, ne mareæi ni za pretnje ni za obeæanja. Neko uèini predlog da ih isteraju napolje dimom. Tada se oni odozdo re i e na protivnapad i u jedan mah je izgledalo kao da æe l aða biti povraæena. Ali buntovnicima je najzad po lo za rukom da èvrsto zatvore izlaz pr e no to je vi e od estorice protivnika izi lo. Ta estorica naðo e se prema jednoj jakoj ve i, a behu, sem toga, i bez oru ja, i zato se posle kratke borbe predado e. Podoficir im se tad obrati pristojnim reèima, naravno zato da bi i one ostale, koji su èuli ta se gore govori, privoleo na popu tanje. Lukavstvo i niska pakost njegova trijumfo vali su. Svi koji, su jo bili u prednjo kabini izrazi e se gotovi na predaju, i ond a, jedan po jedan, iziðo e gore. Tu ih odmah sveza e i, kao i onu estoricu, obori e na leða . Svega je bilo 27 osoba koje nisu uèestvovale u pobuni. Zatim je izvr eno strahovito klanje. Vezane matroze odvlaèili su na stra nji deo laðe, a tamo je stojao kuvar, sa sekirom, i jednoj po jednoj rtvi, koju bi buntovnici di gli i polo ili na ograðu otsecao glavu. Na taj naèin poginulo je ðvadeset i dvojica Avgust je veæ oèajavao i za svoj ivot svakog trenutka je oeekivao da doða red na njega. Nu, ili su se zlikovci umorili i li im se krvav posao zgadio èetvorica preostalih, i moj prijatelj, svi vezani, bi e zasaða po teðeni podoficir sad posla po rum, i ubice priredi e pijanku, koja je trajala dok sunce nije selo. Tada poèe e da se prepiru o sudbini preostalih, koji su le ali sv ega nekoliko koraka dalje i èuli svaku reè razgovora. Piæe je neke od buntovnika uti alo èu e. se nekoliko glasova sa predlogom da se vezani oslobode, pod uslovom, naravno, da se pridru e buntu. Crni kuvar, meðutim, koji je u svakom pogleðu bio pravi satana, i imao bar. toliko uticaja koliko i podoficir, nije hteo ni da èuje za taj predlo g, i nekoliko puta se dizao da nastavi svoj posao od malopre. Sreæom, alkohol ga j e bio toliko savladao, da su ga oni sada manje krvo eðni mogli spreèiti, a meðu njima os obito jedan, zvani Derk Piters. On be e sin jeðne Indijanke iz plemena Upsaroka, koj e ivi povuèeno u Crnim Planinama, blizu izvora reke Misuri. Otac mu je bio trgovaè kr znom, rekao bih, ili je bar odr avao trgovaèke veze sa Inðijancima na reæi Luis. Piters be e èovek neobièno surova izgleða. Nizak rastom, ne vi e od èetiri stope i osam palaca, pok azivao je herkulesku konstrukciju ake njegove naroèito tako ðebele i iroke da. su jedv a lièile na ljudski oblik a noge i mi ice na èudan haèin iskrivljene, kao da uop te nisu p

okretljive, savitljive. I glava mu je bila deformisana, grdno krupna, sa neravni nama na temenu to se viða kod veæine crnaca i sasvim æelava. Da bi sakrio ovaj poslednj i neðostatak, koji nije bio zhak njegove starosti, nosio je obièno vlasulju, oð kakve bilo dlakave materije krzno panskog psa ili amerièkog sivog medveda, naprimer. U vr eme o kojem je sada reè, imao je na glavi komad takve medveðe ko e, i to je ne malo do prinosilo prirodnoj ðivljini njegova lica, koje je isticalo tip Upsaroka. Usta su mu stizala od uha do uha usne tanke, i, kao neki drugi delovi njegova te.la, izg ledale li ene svake pokretljivosti, tako ða se ... iiraz njegova lica ni u kakvoj prilici nije enjao. Zube je imao neobièno dugaèke , a toliko su strèali izvan usta da ih usne nikada, ni delimièno, nisu pokrivale. Le timièno pogledan, Derk Piters èinio je utisak èoveka koji se silno smeje ali izbli e pos motren, otkrivao je izraz veselja ako je to bio izraz veselja onda veselja jedno g demona. Meðu nantuketskim mornarima i le su razne prièe o tome stvorenju. Tako o str ahovitoj snazi kojom taj èovek raspola e u èasu uzbuðenja, a, zatim i o umnji da je u nje ga razum potpuno na svome mestu. Na Grampusu, u vreme pobune, smatran je vi e kao komièna figura. Prièam o njemu tako op irno prvo stoga, to je on, uprkos divljem svom i zgledu, bio glavni spasilac moga priiatelja, a zatim stoga to æu ga jo mnogo puta sp ominjati u toku ove pripovetke, koja æe, to dalje sve vi e, izve tavati o dogaðajima koji kao da su iznad èoveèjeg iskustva, i u koje je stoga te ko ikako verovati zbog èega ja i napu tam svaku nadu da æe se moja saop tenja smatrati kao istinita, i jedino se uzda m da æe progresivna nauka potvrditi kao stvarna neka od najva nijih i najneverovatni jih mojih saop tenja. Posle malih neodluènosti i nekolikih estokih svaða bi najzad re eno da æe svi osuðeni sem A vgusta, koga je Piters na jedan komièan naèin jogunasto tra ib sebi za pisara biti ukr cani u jedan. od naimanjih èunova za lov i ostavljeni svojoj sudbini. Podoficir br oda si ao je u kajitu da vidi da li kapetan Barnard jo ivi seæate se valjda da je on o stavljen bio dole kad su se svi pobunjenici bili ispeli uskoro se pojavi e obojica , kapetan bled kao smrt, ali ne to oporavljen od posledica svoje rane. Glasom koji m je jedva artikulisao reèi preklinjao je posadu da ga ne izbacuje na puèinu, nego d a se svi vrate na svoju du nost, obeæavajuæi im sa svoje strane da æe ih iskrcati gde on i budu hteli i da neæe ni ta preduzimati za njihov kazneni progon. Naravno, kao da j e vetru govorio. Dva nitkova dohvati e ga pod mi ke i prebaci e u èun, koji je bio odre en i spu ten dok je podoficir silazio. Odre i e zatrtn èetvoricu onih vezanih na poðu, i zapovedi e im da silaze u èun za kapetanom, to oni i uèini e bez ik akva po ku aja otpora. Ostao je Avgust sam u muènom svom i polo aju, bn se otimao dodu e da ustane i molio za k bednu dozvolu da se bar oprosti od svoga oca. NeW, sreænic ima su dali pregr t dvopeka i krèag vode no niti katarku ni jedro, ni veslo ni kompa s. Jo neko vreme, dok su se buntovnici o neèem dogovarali, vukla je laða èun, a zatim u e bi preseèeno. MeðuK tim, pala je noæ nisu se videli ni mesec ni zvezde a more je udar alo Ijutirri i kratkim talasima, mada nije duvao jak vetar. Èun se zaèas izgubio iz vida za nesreænike u njemu jedva je ostajalo nade. Taj dogaðaj desio se na 3530 seve rne irine i 6120 zapadne ðu ine dakle nedaleko od Bermudskih Ostrva. Avgust je stoga poku ao da se te i i da veruje da æe èun ili dospeti do obale ili mu se bar toliko pribl i iti da æe neminovno biti opa en od obalskih mornara. Grampus pak, po to je razapeo sva jedra, nastavi put dr eæi se svog prvobitnog kursa n a jugozapad buntovnici su imali na umu da izvedu gusarski prepad ude avali su, kol iko je Avgust mogao razumeti, da porobe neku laðu koja dolazi od Kapverdiskih ostr va i putuje za Portoriko. Avgust je sada bio odre en i smeo slobodno da se kreæe po laði sa jednim iskljuèenjem ulaska u kajitu njemu nije vi e obraæana pa nja. Derk Piters j e postupao sa njim sa izvesnom blagonaklono æu, i jedared ga je spasao od brutalnost i crnog kuvara. Ipak, njegov polo aj bio je veoma alostan i veoma te ak, jer su Ijudi oko njega bili neprestano pijani i nije se moglo bogzna koliko oslanjati na nji hovu dobru volju ili neopreznost. Smatrao je dalje Avgust da mu je od svega najt e a bila briga za mene mnogo puta re avao se da buntovnicima otkrije tajnu moga pris ustva na laði zadr avalo ga je od toga, sa jedne strane, seæanje na strahote kojih je bio oèevidac, a sa druge strane, opet, nada da æe mi skoro moæi da pomogne. Neprestano je vrebao priliku za to ipak, uprkos najbudnijoj pa nji, pro lo je èitava tri dana otkad je pu ten bio na vodu èamae onih nesreænika, kad se jedva jednom pokazala zgodna moguænot. Pred veèe toga treæega dana digao se bio sa istoka oluj, pa su svi imali pu ne ruke posla oko sabiranja i skraæivanja jedrila. U toj op toj zabuni Avgust je saèek

ao priliku ða neviðen uðe u kajitu. Ali je sa u asom imao da konstatujje da je kajita pr etvorena u prostor za ostavu provijanta i raznih alata, i da je jedan veliki kot ur gvozdenih u eta, koja su pre le ala pod stepenicama, takoðe tu, i navaljen ba na kap ak! Ukloniti taj kabel, a ne biti opa en, bilo je nemoguæno dakle, opet se vratio na paliibu. Èim je izi ao, dohvatio ga je poðoficir za gu u, i pitao ta je tra io u kaiiti i veæ ga je hteo baciti u more, kad se opet ume a Piters i jo jedared spase Avgustu ivcr t. Metnu e mu taða lisice na ruke bilo je vi e pari u rezervi veza e mu i noge, pa ga on da baci e u matrosko oðeljenje uz pregraðu na preðnjoj kabini, i reko e mu da na palubu neæe vi e kroèiti dokle god je laða laða. Tako se izrazio kuvar, koji ga je bacio u koju a ta je zapravo mislio reæi, te ko je pogoditi. No ceo taj dogaðaj, kao to æe1 se videti, ba j e poslu io da se ja konaèno osloboðim. Avgusta, za nekoliko prvih minuta, obuzelo je bilo oèajanje izgubio je nadu da æe iz k6je iv iziæi. Re io se dakle da prvome ko u koju naiðe, saop ti moj polo aj, jer je misli o da je bolje da oprobam svoju sreæu i sa buntovnicima, nego da u dnu laðe umrem od eði deset dana sam vèæzatvoren, a jedan bokal vode dakako da za to vreme ne mo e biti ðovol jan. Razmi ljajuæi o tome, pade mu odjedared na um da bi mo ða mogao doæi sa mnom u vezu k roz glavni deo ðonje upljine broda. U drugim prilikama zadr avale bi ga od tog poku aja te koæe i opasnosti preduzeæa ali, sada mu se vlastiti ivot èinio ni tavan malo izgleda da ivi, pa zato i gubitak mali i zato se svim silama svog duha okrenuo tom velikom zaðatku, Smetale su pre svega lisice na rukama, i dugo vremena mu nije dolazila ideja kak o da ih se re i, Veæ je mislio da pomoæi nema, kada je, posle taènijeg ispitivanja, zapa zio ða se postepenim tegljenjem i stiskanjem obe ruke daju izvuæi iz gvo ða, po to lisice na laði nisu ude ene za ruke mladiæa, èije su ne ne kosti jo lako pokretljive i popu taju po pri. tiskom. Razdre io je zatim i noge ali, u e je spremio tako da bi ga za nevolju , ako neko naiðe, mogao opet nataæi, i onða je poèeo da ispituje pregradu blizu kreveca. Ona je bila naèinjena od mekanog jelova drveta, otprilike palac debelog, kroz koj e bi dosta lako raogao da probije. U to se zaèu neki glas, gore, kod stepenica ima o je samo toliko vremena da desnu ruku brzo gurne u lisice levu uop te nije bio os lobodio i da u e namakne oko èlanaka nogu kad se na ulazu pojavi Piters, a za njim s koèi u koju i odmah le e i Tigar. Tigra. je ðoveo ria laðu Avgust znao je koliko volim p seto, pa je hteo da za vreme putovanja imam radost. Vratio se na oj kuæi po psa po to je mene sakrio bio, samo je, kad ono be e silazio zbog èasovnika, zaboravio da mi to saop ti. Oð momenta kada je izbio na laði bunt, Avgust nije vi e viðao Tigra, i bio je uv efen da ga je neki nevaljalac iz poðoficirske grupe bacio u more. Ustvari, pas se bio sakrio dole u neku rupu ispoð èamca, iz koje posle nije mogao da iziðe, jer nije i mao dovoljno mesta da se okrene sve dokle ga Piters nije oslobodio. A tada, Pite rs, sa nekom vrstom dobrote, koju je moj prijatelj veoma cenio u Pitersu, dovede pseto Avgustu, kao dru tvo ujedno mu je doneo i malo usoljena mesa, krompira, i m ali krèag vode, pa se onda vratio na palubu, obeæav i da æe sutra opet doneti ne to za jel o. Èim je on oti ao, Avgust oslobodi obe ruke i noge, pretfrne du ek, i no iæem svojim nitkov i oni nisu na li za vreðno da ga pretra uju poèe da iseca jednu od najbli ih dasaka pregra de uza sam krevetac. To je mesto izabrao zato da bi, prekinut od koga bilo u pos lu, mogao brzo spu tenim du ekom sakriti naèetu dasku. Celoga dana ga nije niko uz nemirio a prekonoæ je potpuno isekao ðasku. Nu no je jo napomenuti da se prednjom kabin om niko od posaðe nije slu io za spavanje od dana pobune svi su zajedno iveli u kajit i i pili vino i èastili se provizijom kapetana Barnarda, dok su se o upravljanju l aðom starali tek toliko koliko je bilo najnu nije. Ta okolnost, uostalom, taman je d obro do la i Avgustu i meni, jer on inaèe nikada ne bi uspeo da mi doðe. Pred zoru je presekao dasku jo na jednom mestu, otprilike jeðnu stopu iznad prvog proreza, i naèin io tako dosta veliki otvor da kroz njega mogne proæi do meðupalube. A odatle mu je o nða lako bilo dospeti do poluvratanca Ispod palube, mada je, da bi do njih do ao, mo rao da se pentra preko naslaga uljanih buradi, koje su se izdizale skoro do gorn jeg krova laðe, i jedva ostavljale toliko mesta da se èoveèje telo provuèe. Kad je do ao d o poluvratanca, spazio je da je i Tigar i ao za njim, provlaèeæi se izmeðu dva reda bura di. Meðutim, veæ je prilièno okasnilo, i bilo slabo izgleda ða se mo e doæi do mene pre nego to svane dan, jer je glavna. te koæa! imala tek da se savlaða u probijanju kroz kr u ðonj oj upljini laðe. Avgust je stoga re io ða se vrati i da prièeka do sutra uveèe. Poluvratanc a je, meðutim, da bi se manje zadr avao kad sutra na to mesto doðe, malo ot krinuo. Ali èi

m je to uèinio, Tigar skoèi na taj uski otvor, poèe nemirno ða mu i, da otegnuto cièi i nest rpljivo da grebe kao da eli apama sasvim da digne zaklopac na poluvratancima. Oèigle dno je bilo da oseæa da sam ja unutra, i Avgustu onda doðe misao da æe me pas sigurno naæi ako ga pusti u upljinu laðe, a zatim ðruga misao ða mi po psu po alje pisamce, i u pis amcetu saop tenje da nikako sam ne poku avam da se oslobodim, bar pod trenutnim okol nostima, da ne zna da li æe on veæ iduæeg dana moæi da doðe ðo mene. Dogaðaji koji su do li z m dokazali su kako je sreæna bila ideja. Jer, da nisam dobio ceduljicu sigurno bih bio ostao pri jednom od oèajnih planova da alarmiram posadu, a posledica bi najve rovatnije bila ta da bismo obojica izgubili ivote. Re iv i tako da æe pisati, na ao se Avgust pred te koæama oko sredstava za pisanje. Najzad j e od jedne stare èaèkalice naèinio pero pisao je èisto po pipanju jer je prostor izmeðu dv a krova laðe bio mraèan kao ponoæ na hartiji koja je bila stra nji list nekog pisma, dup likata onog la nog poziva u goste od strane g. Rosa sad jo mastilo zasekao se u prs t iznad nokta, i krv je obilato pocurila kao uvek iz rane na tom mestu. Na taj n aèin mi je ukratko napisao saop tenje da se desila pobuna, da je kapetan Barnard u m alom èunu predat talasima da se uskoro mogu nadati pomoæi to se namirnica tièe ali ne s mem se usuditi da dajem znake od sebe. Pismo se zavr avalo reèima Pi em ti svojom krvI ju ako ti je ivot mio, ostani gde si. Hartija je onda zavezana Tigru oko tela, i Tigar pu ten kroz poluvratanca u upljinu laðe. Avgust se zatim vratio, to br e umeo, natrag u prednju kabinu, ne na av i sreLom n ikakva znaka da je meðutim neko tu silazio. Da bi sakrio probu enu rupu u pregradij zabo je iznad nje svoj no , a o no obesio neki kaput naðen u koji. Najzad je natakao sebi lisice na ruke, a u e namestio oko nogu. Tek to je sve to bilo svr eno, pokazao se Piters, pijan, ali vrlo dobro raspolo en, i sa predovoljstvom za. moga prijatelja jedno dvanaestak krupnih irskih krompira, peèenih na aru, i krèag vode. Seo je na neki sanduk i poèeo bez ustezanja da govori o podoficiru i o svima prilikama na brodu. U pona anju njegovu bilo je neèeg krajnje p rkosnog èak i grotesknog, Avgiist se u jedan mah uznemirio zbog njegova dr anja. Naj zad se Piters podigao da se vrati na palubu, mrmljajuæi ne to kao da æe sutra doneti a pseniku svom dobar ruèak. Toga istog dana silazila su i dvojica harpunara sa kuvar om, svi pijani kao zemlja. Kao i Piters, i oni su govorili sasvim bez uzdr avanja o svojim planovima. Izgleda, koliko ih je god bilo, zastupali su razna mi ljenja o krajnjoj svrsi puta i o kursu kojega laða treba da se dr i a slagali su se svi samo u pripremanom prepadu na onu laðu to dolazi sa Kap verdiskih ostrva, i koju su svakog trenutka oèekivali da ugledaju. Iz svega je izl azilo pabuna ipak nije bila izvedena iskljuèivo zsbog plena, nego ju je izazvala l ièna pakost podoficira protiv kapetana Barnarda. U tome trenutku, reklo bi se, bil o je dve stranke na laði, stranka podoficira i stranka kuvarova. Podoficirova stra nka htela je da otme prvu zgodnu laðu koja naiðe, i na jednom od Antilskih ostrva da je spremi za gusarenjè kuvarova stranka, jaèa i kojoj je pripadao i Piters, elela je da se nastavi putovanje u pravcu u kojem je laða prvobitno krenula, to jest prema ju nom delu Tihog okeana, a tamo ili da lovi kitove, ili da, prema okolnostima, p reduzme ne to drugo. Pitersova razlaganja on je kroz taj kraj èe æe putovao mnogo su, iz gleda, znaèila pred pobunjenicima, koji su se nejasno kolebali izmeðu raznih planova dobitka i zadovoljstva. On im je iznosio pred oèi èitav svet novih i zanimljivih st vari, koje bi na li na bezbrojnim ostrvima Ju nog Pacifika govorio im o apsolutnoj s igurnosti i apsolutnoj slobodi tamo dole, a osobito o divotama klime, o izobilju ivotnih namirnica, i o dra ima lepih ena.. Jo nije bilo ni ta definitivno re eno, ali, o pisivanja melezova uselila su se u vrele ma te mornara, i sva verovatnoæa da se plan primi nagnula je na Pitersovu stranu. Posle jednog èasa udaljila su se i njih trojica, i toga dana nije vi e niko ulazio u prednju kafoinu. Avgust je dakle ostao na miru. Kad je pala noæ, skinuo je lisice , i u e s nogu, i poèeo da se sprema za poku aj. Na ao je u koji bocu, napunio je vodom iz krèaga, koji mu je bio doneo Piters, i potrpao u d epove hladne krompire na velik u svoju radost, na ao je i fenjer sa komaðiæem sveæe, koji je mogao u eæi jer je fosforne ib ce imao u d epu. Kad je sasvim pala noæ, provukao se kroz otvor na pregradi, namesti v i pre toga æebad u. svojoj koji tako kao da pod njima le i èovek. S one strane je onda proturio ruku i obesio opet onu bluzu o no , ða se ne bi video otvor, po to izvaðeni ko mad daske zasada nije umetao. Na ao se dakle tako na meðupa lubi. Nastavio je onda put kao i juèe, izmeðu uljanih buradi i palube, do poluvratan

ca za spu tanje u upljinu. Kad je tu stigao, zapalio je sveæicu i stao da silazi, nap redujuæi te ko izmeðu gusto nabacanog tovara. Nabrzo ga je poèela uznemiravati gustina v azduha i nepodno ljiv smrad u njemu. Pod tim okolnostima, tako se u sebi vajkao, t e ko da sam ja mogao iv izdr ati svoje zatoèenje za tako dugo vreme. Zvao me je nekolik o puta po imenu, ja nisam odgovarao, i to ga je sasvim utvrdilo u verovanju da n isam iv. Kako se laða mnogo tresla i tropotala, tihi ton moga rkanja ili disanja zai sta nije ni vredelo oèekivati jer se ne bi mogli èuti. Otvarao je fenjer, i jo ga je, kad god bi se dalo, podizao uvis, da bih ja, u sluèaju da sam jo iv, mogao svetlost opaziti i znati da se bli i pomoæ. Meðutim, od mene ni glaska pretpostavka Avgustova da sam mrtav, prela a e postepeno u ubeðenje. Ipak, odluèio je da æe se probiti kroz kr do moga sanduka i tako van svake sumnje utvrditi èinjenicu. Po ao je dakle, mada bez na de, daljeNa jednom mestu, odjedared, na ao je prolaz sasvim zakrèen, to je znaèilo da s e tuda ne mo e stiæi do cilja. Avgust oseti u tom trenutku da ga je ophrvalo oseæanje malodu nosti bacio se na pod izmeðu nabacanih stvari i zaplakao kao dete. Trgao ga j e iz tog stanja tresak od razbijene boce, one koju sam ja bio tresnuo o zemlju. Ta beznaèajna sluèajnost bila je eto sreæfia sluèajnost, kojom se re ila moja sudbina. Pro l o je vi e godina pre no to æe to meni postati jasno. Avgust, i zbog stida i zbog aljen ja to je bio slab i neodluèan, nije mi odmah priznao ono to æe mi kasnije, u boljern i praviènijem raspolo enju, otkriti. Na av i da nesavladljive prepreke ote avaju ostvarenje njegove namere, re io je bio da mene ostavi sudbini, a on da se vrati u prednju k abinu. Meðutim, ne treba ga osuditi dokraja pre nego to se uzmu u obzir sve tada nje te ke okolnosti pribli avala se noæ otsustvo njegovo moglo bi biti, tavi e sigurno bi i b ilo, otkriveno, ako se do zore ne bi vratio u koju sveæa tek to nije dokapala u fenjeru u tmini bi jedva pogodio put do poluvratanca. Takoðe mu se mora dozvoliti da je imao mnogo stvarnih razloga za verovanje u moju smrt, a u tom sluèaju, zaist a, ni ta ne bi znaèilo za mene ba da je i stigao do moga sanduka, a on bi bez ikakva smisla imao da proðe kroz niz opasnosti. Zvao me je po imenu vi e puta, svakad bez o dgovora. Jedanaest dana i noæi proveo sam dole sa ono malo vode u krèagu, to mi je on bio doneOj a tedeo vodu sigurno nisam, jer sam upoèetku imao sve razloge za nadu n a skora nje osloboðenje. Vazduh, takoðe, njemu, koji je dolazio iz srazmerno èiste atmos fere u kuæici oko krme, morao se èiniti savr eno otrovan, i mnogo neizdf ljiviji nego me ni jer kad sam ja prvi put si ao bio u laðu, otvori na krov,u stojali su pre toga ot voreni mesecima. Ako se tome jo dodadu sve krvave i u asne scene koje je Avgust tam an pre iveo zatim njegovo hap enje i li avanja svake vrste stalna smrtna opasnost nad glavom, zajedno sa bednim i neprestano jo dvosmislenim okolnostima njegove egzist encije, onda se mo e razumeti da se u mome prijatelju ukoèila bila svaka volja i umn a energrja i onda æe èitalac, kao i ja to sam, gledati na njegovo prividno izneverava nje prijateljstva pre sa oseæanjem tuge nego sa oseæanjem negodovanja. Avgust je jas no èuo da se boca razbila ali nije bio sasvim siguran da um dolazi iz donjeg prosto ra laðe. Sumnja ta do la je ba kao potstrek da istraje u naporima. Uspentrao se po to varu do meðupalube i viknuo me po imenu to je jaèe mogao, ne mareæi to ga je u tom trenu tku mogla èuti posada. Èitalac se seæa da je tom prilikom glas zaista dopro do mene al i je moje uzbuðenje toliko bilo uzelo maha nada mnom, da nisam bio kadar da odgovo rim. Ubeðen, prema tome, da je najgore njegovo strahovanje opravdano, Avgust se sp ustio dole sa namerom da se to pre vrati na prednji deo laðe. U urbi je preturio nek oliko manjih sanduka, i taj je um, kao to je poznato, do ao do mojih u iju. Avgust je veæ dobro bio izmakao na svom putu natrag, kad se desilo da je meni pao no . Taj um A vgusta ponovo zaustavi. Okrenuo je natrag i popev i se jo jedared na slo enu robu, viknuo me po ime nu, isto tako jasno kao i maloèas, oèeknuv i opet prethodno da nastupi jeðan trenutak st i anosti. Toga puta sam ja imad toliko glasa da odgovorim. Presreæan to se uverio da sam jo iv, re io je Avgust da æe izdr ati ma koju te koæu i opasnost, samo da doðe do mene. plev i se to je br e mogao iz labirinta od kr a, u koji se bio zaglavio, nai ao je najzad na neki bolji prolaz, i, na kraju krajeva, dospeo, naravno, sasvim iznemogao, d o moga sanduka. VI Tu, kraj sanduka dok smo stajali, Avgust mi je saop tio najva nije momente svojih do i vljaja a tek kasnije dodao je i pojedinosti. On je strahovao da æe se opaziti da g a nema, a mene je opet dohvatilo krajnje nestrpljenje da se oprostim svog u asnog zatvora. Re ili smo, dakle, da ne èasimo da odmah krenemo do mesta gde æu ja èekati dok

on ne izvr i izviðanje. Pitanje je jo bilo ta da se uèini pa da Tigar ne ostane u sanduk u sa èime se ni Avgust ni ja ne bismo mogli pomiriti. Zasada je pseto bilo sasvim mirno prislanjali smo u i sasvim blizu sanduka i ni dah mu se nije èuo iznutra. Ja s am bio ubeðen da je pseto mrtvo, i odluèio sam da otvorim vrata. Na li smo ga gde le i, ispru eno, jo ivo, ali u dubokom zanosu. Vremena za gubljenje, dakako, nismo imali a ja se opet, nisam mogao odluèiti da napustim ivotinju, koja mi je dvaput ivot spasl a, pre nekog poku aja da pseto spasem. Vukli smo dakle Tigra za sobom kako smo mog li, po cenu najveæih te koæa i zamaranja to æe reæi da je Avgust bio onaj koji je sa te kim setom na rukama savlaðivao prepreke, pentrao se po preprekama na prolazu jer ja, s lab kako sam bio, ne bih to nikako mogao izdr ati. Najzad smo stigli do rupe, i on da se Avgust provukao, a pseto smo za njim progurali. U kabini je sve naðeno u red u, i mi ne propustimo da zahvalimo Bogu za spas od neposredne opasnosti. Dokonal i smo, za poèetak, da æu ja ostati 4 Avsmture Gorðona Pima 49 blizu rupe, kroz koju mi drug mo e doðavati deo od svoje hrane, i gde km u moguænosti da doðem do koliko toliko sve eg vazduha. Da bih bolje objasnio neka mesta ovog izve taja, ona gde je bilo reèi o rasporedu to vara u laði, i koja bi se mesta mogla uèiniti nejasna èitaocima koji su videli propisn o utovarivanje robe, mo ram zabele iti da je kapetan Barnard tu svoju veoma va nu du n ost na brodu bio uzeo olako i izvr io do sramote nemarno nije se pokazao ni onolik o bri an ni onoliko iskusan mornar koliko je u smislu vrlo osetljive prirode svoje du nosti trebalo da je bio. Utovar robe u laðu ne sme se vr iti kojekako nebrojeni ne sreæni sluèajevi, veæ i u opsegu moga liènog iskustva, bivali su posledice nemara ili ne znanja u tom poslu. Obalski brodovi, koji èesto u velikoj urbi utovaruju ili istova ruju, stradaju mnogo puta ba zbog toga nedostatka pa nje ili znanja oko utovara. Gl avno je da se ni tovar ni pretega u dnu laðe, ni pri najjaèem ljuljanju ne pokreæu sa svoga mesta. U veæini sluèajeva slaganje robe biva pomoæu èekrka, i ako se, naprimer, to vari duvan ili bra no, èekrk tako sabija robu, da su pri istovaru sanduèiæi i buriæi sasvi m stinjeni, i treba im vremena dok se opet vrate u svoj oblik. Sabija se roba da bi se dobilo vi e mesta za tovar, jer ako je sabijena potpuno, iskljuèuje se pomica nje robe, bar ono koje bi bilo opasno. De ava se da to sabijanje tovara èekrkom dovo di do alosnih posledica. Tovar pamuka naprimer, dobro sabijen pod jednim okolnost ima mo e rastezanjem svojim da izazove pucanje laðe. To bi se isto moglo desiti sa t ovarom duvana, kad doðe vreme njegova vrenja, da nije onib. malih praznina pod okr uglinartia buradi. Ako je utovar samo delimièan, opSsnost od pomicania je vrlo velika, i moraju se pr eduzeti sve potrebne mere za spreèavanje nesreæe. Samo oni koji su iskusili buru na rnoru, ili znaju kako se Ijulja brod kad posle bure odjednom stane vetar samo on i znaju sa kakvom silinom se sve pokretno na brodu ili u brodu poèinje zaletati. M o e se ceo tovar obru iti na jednu stranu broda, broð poleæi, napuniti se vodom i za nekoliko sekunada potonuti. Nije preterano reæi da je bar u polovini sluèajeva tonjenja broda u buri u zrok le ao u ru enju tovara. Ako je tovar delimièan, on se, po to je dobro sabijen, pokrije prvo slojem pokretnih dasaka dugih koliki je prostor u brodu na daske onda doðu jaki podupiraèi, koji idu èak do palube, i koji dr e svaki komad tovara na svome mestu. Pri utovaru zrna va ne su naroèite predostro nosti. Zrno se jako sle e potpuno ispunjena dubina laðe, kad stign e na mesto opredeljenja, nema vi e od tri èetvrtine ispurvjenog prostora i zato, ako se dobro ne nabije, mo e doæi do opasnog kretanja i prevaljivanja tereta. Obièaj je d a se u masu zrna zabijaju klinovi. Utovar Grampusa izvr en je na bedan naèin ispreturano je le ala masa uljanih buradi i raznog laðarskog pribora. Laðe koje idu u lov ria kitove, snabdevane su obièno gvozden im rezervoarima za ulje za to nije tako bilo i na Grampusu nisam nikada mogao sazn ati. Kako je, prema fome, izgledalo na dnu laðe, to sam veæ opisao na meðupalubi, kao t o je reèeno, bilo je toliko mesta da se moje telo moglo stisnuti izmeðu gornje palub e i uljanih buriæa stajalo je prazno mesto i oko glavnih vratanaca na krovu laðe, a nekoliko upljina i ovde onde u samom tovaru dalje, oko otvora koji je Avgust isek ao u dasci bilo je mesta za èitavo jedno bure, gde sam se ja, kao to je poznato, pr ivremeno i srazmerno dosta udobno bio smestio. Kada je moj prijatelj dospeo u svoju k6ju, i udesio lisice na rukama i u e oko nog

u, skoro je svanulo. Mo e se reæi da smo za dlaku umakli, jer, taman je Avgust posvr a vao sve to treba, si ao je dole podoficir sa Derkom Pitersom i sa kuvarem. Oni su n eko vreme razgovarali o laði sa Zelenog predgorja, i kao da su jedva èekali da se on a pojavi. Naposletku se kuvar pribli io Avgustovu krevetu i seo mu èelo glave. Ja sa m iz svog zaklona mogao sve èuti i videti jer iseèeni deo daske nije bio umetnut na svoje mesto, i samo sam oèekivao kad æe 4. 51 se kuvar nasloniti na matrosku bluzu, koja je visila da pokrije otvor, pa da se onda svemu uðe u trag, da i ja i moj drug budemo sigurno smaknuti. Meðutim, sreæa nas nije ni tu izneverila mada se kuvar, pri ljuljanju laðe, èesto ðoticao bluze, nikad je nije toliko pritisnuo da bi se pokazalo ta se iza nje krije. Ivicom svojom bluza je bila prièvr æena za pregradu, tako da se ni pri njenu klaæenju nije mogla pokazati r upa u pregradi. Za sve to vreme Tigar je le ao èelo nogu kreveta verovatno, bio je d o ao malo k sebi jer sam s vremena na vreme mogao videti kako otvara oèi i duboko ud i e. Posle nekoliko minuta podoficir i kuvar odo e gore, a Piters, èim je njih nestalo, p ri ao je bli e i seo na mesto gde je maloèas sedeo podoficir. Poèeo je veoma drugarski d a razgovara sa Avgustom, i mi smo se tada uverili da se on dobrim delom samo pre tvara kako je pijan, kad je u dru tvu one dvojice. Odgovarao je sasvim otvoreno na sva pitanja moga prijatelja rekao je da je skoro uveren da su Avgustova oca neg de morali spasti, jer je toga dana, pre zalaska sunca, opa eno ne manje od pet jed rilica uop te, govorio je nekako veoma ute no, to je mene koliko iznenadilo, toliko i obraðovalo. I poèeo sam da se nadam da bismo, mo ða pomoæu Pitersovom, mogli opet mi ovla dati laðom, i tu sam ideju prvom prilikom saop tio i Avgustu. On je takoðe smatrao da je stvar moguæna ali, nalazio je da sa poku ajem treba biti krajnje obazriv, jer ko zna da li pona anje melezovo nije mo da samo vrsta æudi i zbilja, te ko je bilo znati da li je taj èovek uop te pri dobroj pameti. Posle jednog sata Piters je oti ao na palub u, a vratio se tek oko podne, donev i Avgustu izda an obrok slane goveðine i pudinga. Naravno da je bilo ruèka i za mene. Celoga toga dana niko vi e nije silazio u prednj u kabinu kad se spustilo veèe, ja sam se uvukao u Avgustovu koju i spavao slatko i mirno skoro do zore, kada me je Avgust, zbog nekog u nja na palubi, probudio, i ja se br e bolje opet provukao u svoj zaklon. Po to se razdanilo opazili smo da se Tig ar skoro sasvim oporavio, da ne pokazuje nikakve znake stra enja od vode, jer je sa najveæom sla æu popio porciju koj u smo mu dali. U toku dana povratile su mu se sve stare njegove sile, naravno, i dobar apetit. Èudno njegovo pona anje, dakle, sigurno je bilo samo posledica otrovn og vazduha u upljini laðe, a ne znak besnila. Ja sam se tek sada istinski radovao to sam nastojavao da pseto iznesemo iz sanduka. Toga dana bio je 30ti jun, dakle t rinaesti dan otkako je Grampus isplovio iz luke Nantuketa. 2ogL jula si ao je dole podoficir, pijan kao obièno, a psobito dobre volje. Pri ao je Avgustovoj koji, potap ao Avgusta po leðima, pitao ga da li bi se znao pona ati kako t reba ako bi mu se dala sloboda, i da li hoæe da obeæa da neæe vi e ulaziti u kajitu. Nar avno da je Avgust na sva ta pltanja odgovarao sa da, na to mu je onaj nitkov skinu o u e, dav i mu prethoðuo da se napije ruma iz jedne boce koju je izvukao iz d epa svoga kaputa. Zatim su obojica oti li na palubu, i ja, puna tri èasa nisam vi e video Avgus ta. Najzad, do ao je sa dobrom ve æu da se otsada sme slobodno kretati po laði, sem njen oga stra njega dela, i da æe, kao i dosada, spavati u prednjoj kabini. Doneo mi je d obar obed i dovoljno vode. Laða je neprestano krstarila u oèekivanju one sa Zelenog predgorja u jedan mah su i opa ena jedrila i svi su dr ali da je to vrebana jedrenjaèa . Kako se za narednih osam dana nije ðesilo ni ta va no, daæu o tome vremenu samo kratak izve taj u obliku dnevnika. 3eg jula Avgust mi je nabavio tri æebeta, od kojih sam naèinio sebi u zaklonu udobno le i te. Nik o nije silazio, sem moga druga tokom èitavog dana. Tigar se smestit ii koji, odmah do rupe, i tvrdo je spavao, kao da se jo nije dovoljno oporavio od svoga bolovan ja. Predveèe je udarac vetra dohvatio laðu pre no to su jedra mogla biti skraæena, i um alo je nije prevrnuo. Srom, potrajao je samo trenutak, i ni ta drugo nije se dogod ilo sem to se prednje jedro zaderalo do sredine. Piters je celoga toga dana bio veoma ljubazan prema A vgustu upustio se u veliki razgovor sa njim o Tihom okeanu i o ostrvima koja je tamo posetio. Pitao ga je da li bi on sa pobunjenicima hteo poæi na jednu vrstu is

tra ivaèkog i zabavnog puta u te oblasti, i kazao mu da se ljudi na laði postepeno pri klanjaju nazorima podoficirovim. Avgust je smatrao da je najbolje reæi da bi sa ve likim zadovoljstvom po ao na taj avanturistièki put, po to se veæ ni ta bolje i ne radi i da je, uostalom, sve bolje od ivota gusara. 4og jula Zapa ena laða bila je mali brig iz Liverpula pustili su je da proðe na miru. Avgust je skoro ceo dan ostao na palubi, kako bi saznao to vi e o namerama buntovnika. Oni s u se èesto i estoko svaðali izmeðu sebe jednom prilikom je jedan od njih, harpunar D im B oner, baèen u more. Stranka podoficira nadvladala je. D im Boner je pripadao stranci kuvarevoj, kao i Piters. 5ogr jula Pred zoru javio se o tar vetar sa zapada, koji se u podne pretvorio u pravu buru, tako da je od jedara moglo ostati samo jedro na prednjoj katarci i ono trouglast o. Pri sabiranju platna pao je u more Sims, jedan od prostih matroza, i od stran ke kuvarove bio je veoma pijan i udavio se uostalom, nisu ni èinjeni nikakvi poku aj i da se spase. Sad je ostalo na laði svega trinaest ljudi Derk Piters Sejmor, crni kuvar D ons Grili Hartman Rod ers Viljern Alen svi od kuvareve stranke zatim podofi cir, èije ime nisam nikada saznao Absadom Hiks Vilson D on Hent Rièard Parker, od podo ficirove stranke i Avgust i ja. 6og jula Bura je potrajala celog dana, javljala se u sna nim udarcima i praæena ki om. Kroz por ube laðe u lo je dosta vode, jedan od mrkova neprestano je radio, i Avgust je takoðe mo rao pomagati. U sumrak je pro la kraj nas velika laða, koju nisu bili spazil sve dok nije do la na domak dozi va. Mislilo se da je to ona koju su buntovnici vrebali. Podoficir je stade doziv ati, ali je odgovor gu ila huka vetra. Oko jedanaest prevalio se talas sredinom pa lube, i odneo veliki deo ograde sa leve strane laðe, i uèinio i druge lak e tete. Pred zoru Je bura popustila a kad se pokazalo sunce, ostao je jo samo slab vetriæ. 700 jula Celoga dana imali smo velike talase laða, slabo natovarena, ljuljala se u asno, i mn ogi predmeti, u upljini, kao to sam sa svoga mesta mogao lepo èuti, poèeli su da se ko trljaju. Ja sam dobio jaku morsku bolest. Piters je toga dana imao dug razgovor sa Avgustom, i kazao mu da su dvojica iz njegove stranke, Grili i Alen, pre la pod oficiru, izjaviv i gotovost da gusare. Postavljao je zatim Avgustu neka pitanja, k oja ovaj tada nije dobro razumeo. Uveèe se opazilo da u laðu probija mnogo vode ali nije I bilo pomoæi, jer je voda zbog velikih napora laðe polazila kroz kuèine u njenim porubima. Ra èijali su onda jedno jedro, zapu ili bar rupe na prednjem delu laðe, i ond a je voda zbilja manje probijala. 8og jula Sa izlaskom sunca pojavio se lak istoèni vetar podoficir dade laði jugozapadni prava c, a imao je na umu da, radi svojih gusarskih planova, prispe na jedno od Antils kih ostrva. Niti su se Piters, niti kuvar tome opirali barem u prisustvu Avgusto vu ne. Misao da se uhvati laða sa Zelenog predgorja bila je napu tena. Prodiranje vo de uspe no je spreèavano na taj naèin to bi svakih tri èetvrti èasa radio po jedan mrk. Izv no je jedro ispod prednjeg dela laðe. Dozivali smo se u toku dana sa dve male laðice . 9og jula Lepo vreme. Sve ruke na poslu da se opravi ograda. Piters se opet dugo razgovara o sa Avgustom i bio je jasriiji nego dosada. Izjavio je da ga ni ta ne mo e pridobiti za nazore po doficira, i nagovestio re enost da otme laðu iz njegovih ruku. Pitao je Avgusta da l i bi u takvome sluèaju mogao raèunati na njegovu pomoæ, na ta je moj prijatelj, bez uste zanja, odgovorio da mo e. Piters je onda kazao da æe ispitati kako o tome misle drug i èlanovi njegova dru tva, i oti ao. Do kraja toga dana Avgust vi e nije ugrabio priliku da se sastane sa Pitersom nasamo. VII 10og jula Dozivali smo se sa jednom laðom koja je dolazila iz Ria i plovila za Norfolk. Vrem e maglovito, sa lakim, promenljivim vetrom od istoka. Danas je umro Hartman Rod er s, po to je veæ osmog jula, posle jedne Èa e groga, dobio nastupe grèeva. On je pripadao k

uvarevoj stranci, i bio èovek na koga je PiterS naroèito raèunao. Piters je rekao Avgu stu da misli da je Rod ersa podoficir otrovao, i da se boji da æe i na njega, Piters a, skoro doæi red, ako ne bude ðobro otvarao oèi. Ostali su sada svega on, D ons, i kuva r na jednoj strani, dok ih je na protivnoj bilo petorica. Predlagao je D onsu da z apovedni tvo broda otmu od podoficira ali kako je nai ao na hlaðan prijem, nije se vi e zadr avao na tome. A kuvaru to uop te nije ni spominjao. Dobro je radio to je bio tol iko oprezan, jer je posle podne kuvar izrazio odluku da se pridru i podoficiru i z aista i pre ao na njegovu stranu u isto vreme D ons se svadio sa Pitersom, i pretio mu da æe otkriti podoficiru plan o uzbuni. Jasno je bilo da je svaki minut skup Pi ters je objavio odluku da otme laðu po svaku cenu, ako æe ga samo Avgust pomagati. M oj prijatelj uverio! ga je o gotovosti da uèestvuje u ma kojem planu sa takvom svr hom, a ujedno, uzev i tu okolnost kao zgodan i pravi momenat, otkrio je Pitersu ta jnu o mome prisustvu na laði. Melez se pre obradovao nego to se iznenaðio, po to se u D onsa nije vi e mogao pouzdati, i veæ ga raèunao u stranku prot vnika. Onda su si li dole, i ja i Piters smo se brzo upoznali re eno je bilo da æemo p rvom zgodnom prilikom poku ati da otmemo laðu. D onsa uop te nismo pozvali na svoja save tovanja. Za sluèaj da se poku aj uspe no izvede, odluèili smo da uðemo u prvu luku i tamo laðu predamo vlastima. Ostavljen od svojih pristalica, Piters je napustio plan o p utovanju u oblast Tihog Okeana, jer se to ne bi dalo izvesti bez posade. A inaèe j e raèunao da æe ga, ili u toku sudske istrage osloboditi na osnovu neuraèunljivosti sv eèano je tvrdio da jeu momentu umne poremeæenosti stao na stranu buntovnika ili, ako ba bude osuðen, da æe ga spasti moje i Avgustovo posredovanje. Na razgovor bio je pre kinut komandom Svak na mesto, spu taj jedra! Piters i Avgust pohita e na palubu. Kao i obièno, skoro je sva posada bila pijana i pre nego to su platna koliko treba sabrana, jak udar vetra nakrenu laðu na jednu stranu. Nekako je opet ispravljena, ali je dobila mnogo vode. Tamah se uspostavio red, udari vetar i nalet talasa jo jedanput, pa jo jedanput, no pro lo je sve bez tete. Izgledi su bili na buru, koja j e naskoro i do la, besneæi od severa i zapada. Sve je odmah prièvr æeno to se bolje moglo, a na slu bi ostalo je samo skraæeno prednje jedro. Noæ se spu tala bura bivala sve jaèa i li su grdni talasi. Piters i Avgust siðo e u prednju kabinu, i mi se opet poèesmo saveto vati. Slo ili smo se u tome da boljih okolnosti za ostvarenje na eg planaflie mo e biti. Prv o, u buri se niko ne nada napadu. Zatim, kako laða plovi skoro bez i jednog platna , neæe trebati Ijudi za manevrisanje sve dok se vreme opet ne popravi a tada, ako se plan dotle izvede, oslobodili bismo jednoga ili dvojicu od pokorene posade, i oni bi nam pomogli da stignemo u luku. Glavna te koæa je le ala u nesrazmeri na ih sila . Nas je bilo trojica, a u kabini ih je bilo devetorica. Sve oru je takoðe je bilo u njihovim rukama, izuzev dva mala pi tolja, koje je Piters sakrio negde na sebi, i velikog mornarskog r.o a, koji je uvek nosio za poj asom. Po nekim znacima naprimer, nismo vi e viðali na uobipajenim mestima sekire zak ljuèivali smo da podoficir mora biti da sumnja, osobito na Pitersa, i da neæe propus titi nijeðnu priliku da ga se re i. Bilo nam je dakle jasno da se to pre mora izvesti sve to re imo da æemo uraditi. Ipak zbog nesrazmere u snazi, morali smo postupati vr lo oprezno. Piters je predlagao on da ode na palubu, ða se upiisti u razgovor. sa stra arom, Ale nom, i da ga, u zgodnom trenutku, bez svake komplikacije baci u more na to da st ignemo Avgust i ja, da se dograbimo kakvog bilo oru ja na palubi i da se onda na j uri opsednu stepenice za kajitu, pre no to bi tko mogao i samo pomisliti na otpor. Ja se nisam slagao jer nisam mogao verovati da bi se podoficir koji je bio luka v u svaèemu, sem vojih praznovernih predrasuda tako lako prepao i dao uhvatiti. Veæ ta okolnost da je na palubi stojala stra a, dokazivala je njegovu opreznost jer, n a laðaraa bez osobite discipline, nije obièaj da na palubi stoji stra ar u vreme kad s e laða, da se ne bi u vetru mnogo naprezala, ostavi svega sa jednim jedrom, ili sa tako name tenim jedrima da se u neku ruku brod zadr ava. Laðu pod takvim okolnostima treba malo podrobnije da opi em, zbog èitalaca koji nisu nikada bili na moru. Taj ma nevar zadr avanja izvodi se po raznim povodima i na razne naèine. Izvodi se i kad je vreme dobro ali tada je stvar samo u tome da se laða zaustavi dok se, recimo, ne saèeka druga laða, ili u nekom tome sliènom sluèaju,Ako je ipak takva laða plovila pod svi ma jedrima, manevar se izvodi pomoæu motaka koje delimièno uvrnu platna, tako da vet ar jedan deo jedara poène gurati natra ke, i laða onda stane. Ali na ovome mestu u pri

poveci mi govorimo o sluèaju zadr avanja laðe u buri. To se de ava kad vetar udara spred a, i kad je tako jak da se bez opasnosti prevrtanja ne mo 6i upotrebiti veæa kolièina jedara ili kad je, i pri povoljnom vetru, more suvi e nemirno, pa laða ne mo e u talas e napred. Ako pri suvi e nemirnom moru laða preseca talase, ima opasnosti od navale vode preko stra njeg dela laðe, ili od dubokog tonjenja u vodu prednjeg dela laðe, te ljudi mpraju biti obazrivi hoæe li, ili ne, upotrebiti manevar. Ako pak laða kroz porube propu ta vodu, onda se i pri nemirnom moru ne zadr ava, jer bi joj se od velikog napora napukline jo vi e ra irile, i onda je od dva zla manje da se pusti da plovi pred vetroip. Dost a je puta potrebno pustiti laðu pred vetar i onda kada je ili bura tako jaka da bi u komade iscepala ono jedro to je name teno radi zadr avanja laðe, ili onda kad je, zb og rðave konstrukcije laðe, ili sa nekog drugog razloga, manevar nemoguæno izvoditi. Zaustavljanje laðe, u vreme bure, biva, prema razlièitim brodskim konstrukcijama, na razhe naæine. Ponekad je najzgodnije izvoditi manevar pomoæu jedra na prednjoj kata rci, i to je, tako bih rekaojedro koje se za taj manevar najèe æe upotrebljava. Velike laðe, sa raznim katarkama za jedra, imaju za reèenu svrhu, naroèito jedro za otpor bu ri. Ponekad se upotrebljava samo trouglasto jedro ponekad i trouglasto i ono na prednjoj katarci ili sa dva uvijutka sabrano jedro na prednjoj katarci a ponekad to isto i sa stra njim jedrima. Grampus se zaustavljao pod sabranim jedrom na pre dnjoj katarci. Kad treba laða da se zadr i, biva ovako upravi se èelom toliko pod vetar, da vetar nap uni jedra kad ona seku laðu u pravcu dijagonale. Na taj naèin kljun se laðe odmakne za nekoliko stepena od vetrova pravca, i laða onda, naravno, dobija udarce talasa u svoj vetru iskrenuti bok. U takvom polo aju dobra laða mo e izdr ati jaku buru, i da u n ju ne uðe ni kap vode, i da posada nema nikakva naroèitog posla oko nje. Krmilo se o bièno spusti i prièvrsti ali to nije apsolutno potrebno sem ako je elja da se izbegne larma od èegrtanja opu tene poluge, jer krma nema nikakav upliv na laðu koja je zadr an a. tavi e, bolje je ostaviti krmilo slobodno, nego ga èvrsto vezivati, kao to se obièno radi jer, ako se ne mo e slobodno okretati, biva da afc talasi otlðnu toèak i odnesu. Dokle god se dr i edro, dobro graðena laða ostaje u takv om polo aju, mo e da naja e na svakovrsne talase, kao da je neko ivo i razumno stvorenj e. Ako bi, meðutim, silan vetar pokidao i pocepao jedro nesreæa koja se de ava samo pr i pravim uraganima, opasnost preti neposredno. Laða se okrene od vetra, ispreèi se i spred talasa, i onða je potpuno ostavljena njihovoj milosti ili nemilosti jedina p omoæ u takvom sluèaju jeste pustiti je na milost vetra, dok se ne opremi drugo jedro . Ima laða koje se ni pod kojim jedrom ne ðadu zaustaviti te se ne bi smele pu tati na veliko more. Pod takvim okolnostima vraæamo se prièi nikada podoficir nije imao obièaj da,oðreðuje stra u na palubi a to je sada oðredio jo kad se ne zaboravi okolnost da je nestalo sa svoj ih mesta sekira i poluga, ubedio nas je potpuno u pretpostavci da je posada na o prezu, i da je izvr enje Pitersovog plana nemoguæno. Ne to se, meðutim, moralo uraditi i to to pre, to bolje, jer æe Pitersa, ako je veæ pala sumnja na njega, poslati na dru gi svet prvom zgodnom prilikom, a takva prilika bi se, sigurno, ili na la, ili naèin ila, èim opadne bura. Avgust onda predlo i da bi dobro bilo kað bi Piters, pod ma kojim prividnim uzrokom, uklonio kotur kabla na kapku u kabini, jer bismo onda mo da mogli izvr iti iznenaðni napad iz donjeg prostora laðe. Ali, posle kratkog razmi ljanja, do li smo do zakljuèka d a se takva stvar ne bi mogla izvesti zbog odvi e jakog ljuljanja, i zaronjavanja l aðe prednjim delom. Velika sreæa bila je to je meni najzad ðo la misao da uzmemo u kombinaciju praznoverje i gre nu savest podoficirovu. Kao to je poznato, toga jutra je umro Hartman Rod ers p osle onih grèeva pre dva dana. Piters je tvrdio da je èovek bio otrovan i èvrsto staja o na tom gledi tu, iako nam nije hteo odati koji su njegovi nepokolebljivi razlozi za nepokolebljivo verovanje to se opet moglo protumaèiti njegovim èudnovatim biæem. Al i, bez obzira na to da li je on imao, ili nije imao, boljih razloga od na ih da posumnja u podoficira, mi smo se brzo slo ili sa njim u sumnji, i u tom smislu i re ili se na delo. Rod ers je umro oko jedanaest èasova pre podne, u u asnim grèevima le njegov je veæ nekolik o minuta posle smrti bio stra niji i odvratniji od svega to sam ikada u ivotu video. Trbuh u asno naduven, kao kod udavljenika koji je vi e nedelja le ao pod vodom ruke t

akoðe naduvene, dok je lice, naprotiv, izgledalo sme urano, zbrèkano, belo kao kreè, sa svega dve ili tri jako crvene mrlje, onakve kakve se javIjaju u sluèaju crvenog ve tra jedna od tih mrlja i la je u dijagonali preko lica, pokrivala jedno oko kao ne kom trakoin od crvena somota. U tom stra nom stanju le je bio iznesen iz kajite da bi ga spustili u more podoficir, baciv i pogled tada je prvi put usmotrio le , da li zbog gri e savesti, da li od u asa pred strahovitom slikom, dao je nareðenje da le u iju u mre u i da se nad njim izvr e sve uobièajene ceremonije pogreba na moru. I po to je i zdao tu zapovest, si ao je odmah dole, kao da je eleo da izbegne svaki dalji pogled na svoju rtvu. Jo dok su èinjene pripreme za izvr enje zapovesti, bura se digla sa jaèo m silom, i privremeno se moralo odustati od zadatka. Le je jednostavno bio ostavl jen gde se na ao, a talasi su ga odgurali u kanal za ispu tanje vode, gde se, jo i u èa s o kome se ovde govori, kotrljao ovamo onamo pod jakim posrtanjem laðe. Po to smo se nas trojica slo ili u planu, dali smo se na posao da ga to pre izvedemo. Piters iziðe na palubu, gde ga, kao to je predvideo, odmah oslovi Alen, koji je, oèi gledno, stajao na stra i vi e radi osmatranja prednje kabine nego radi ma èega drugog. Sudbina ovog nevaljaica bila je brzo i u ti ini odluèena pribli iv i mu se ravnodu no, ka o da hoæe da ga oslovi, Piters ga je dohvatio za gu u i bacio preko ograde pre nego t o je mogao i usta da otvori. Zatim je pozvao gore nas dvojicu. Prvi na zadatak bi o je da naðemo ne to to æe nam moæi poslu iti kao oru je ali smo pri tom tra enju morali bit eoma oprezni, jer zbog jakog ljuljanja laðe, èovek se jedva mogao dr ati na nogarna na palufei, jeðnako smo se morali hvatati za ne to èvrsto, a sem toga, palubu su, pri svakom tonjenju prednjeg dela, jo i prelivali talasi. Morali smo se i uriti, jer je podoficir svakog èasa mogao zapovediti da se krenu rr irkovi, po to se laða sve vi e punila vodom. Tra ili smo oko sebe neko vreme ono to smo n ajboljemogli naæi bile su dve dr aljice od mrka, od kojih je jednu uzeo Avgust a drug u ja. Po to smo se time snabdeli, skinuli smo ko ulju sa mrtvaca, a le smo bacili u m ore. Piters i ja smo onda si li dole, ostaviv i Avgusta na stra i na palubi, taèno na on om mestu gde je ranije stojao Alen, leðima okrenutog prema ulazu u kajitu, tako da bi, za sluèaj da ma koji od podoficirovih pristalica iziðe, mislio da je to prvobit no odreðeni stra ar. Cim smo si li dole, ja sam se poèeo preoblaèiti u Rod ersov le . Ko ulja njegova nam je naroè to i la na ruku, jer je bila osobitog kroja i izgleda, i lako se raspoznavaia neka vrsta bluze, koju je pokojnik nosio preko odela bila je pletena od plave vune, sa irokim popreènim belim prugama. Po to sam navukao tu ko ulju, napravio sam sebi ogro man trbuh, imitujuæi u asnu unaka enost naduvenog tela. To sam postigao pomoæu nekoliko posteljnih stvari. I ruke svoje sam udesio na slièan naèin, obukao par belih vunenih polurukavica, i ispunio ih svim moguæim krpèiæima koje smo na li. Zatim mi je Piters do terao lice natro ga je prvo dobro kreèom, i namrljavio ga zatim krvlju iz poseèena s voga prsta. Ona pruga preko oka takoðe je ostvarena, i davala mi je u asan izgled. VIII Kada sam se pogledao u komadiæ ogledala iako pri tamnoj svetlosti slepog fenjera, i moj vlastiti izgled, i seæanje na stra nu stvarnost koju sam sad pretstavljao ispu nili su me oseæanjima takvog u asa da sam se pitao mogu li i dalje ostati u toj uloz i. Ali se moralo odluèno postupiti, i ja i Piters iziðosmo na palubu. Na li smo sve u redu dr eæi se sasvim blizi ograde, pri unjali smo se sva trojica ulasku u kajitu Vrata na stepenicama nisu bila sasvim zatvorena imali se na umu da se onemoguæi naglo zatvaranje spolj postavljanjem drvenih trupèiæa na gornjem stepenu Bez te koæa, dakle, mogli smo pregledati unutra njost kajite kroz pukptine oko arki. Pokaz alo se tad da smo pametno uèinili to ih nismo neoèekivanc napali oèigledno je bilo da s u se dr ali na oprezu Samo je jedan spavao, i taj je, le eæi kraj stepeni ts imao pu ku uz a se. Ostali su sedeli na du ecima povaðenim iz kreveta i razbacanim po podu. Vodil su ozbiljan razgovor no ma da su, sudeæi po praznim bokalima i praznim èa ama oko njih , pijanèili nisu bili tako pijani kao obièno. Svi snabdeveni no evima, a jedan ili dvo jica imali su i pi tolje dobra kolièina pu aka le ala je kraj njih u jedno koji. Neko vreme oslu kivali smo ta razgovaraju, ds bismo bolje odluèili ta imamo da radimo nismo, tojest, bili re ili ni ta sasvim odreðeno, sem da æemc kad doðe èas prepada, poku ati a parali emo njihov otpor pojavom Rod ersova duha. Raspravljali su svoje gusarske pl anove koliko smo mogli èuti, imali su nameru da se zdru e sa posadom laðice Hornet, pa ako bude moguæno da i ovladaju laðicom, sve to u svrhu nekog poku aja na iroj osnovi, èi je pojedinosti, meðutim, nijedan od nas nije bio u stanju da razume.

Neko od njih govorio je o Pitersu a podoficir je uèestvovao u razgovoru, ali jako tiho najzad je dodao, dovoljno glasno Ne razumem ta neprestano petlja s onim kape tanovim derletom najbolje bi bilo da to pre obojica odlete u more. Niko nije na t o ni ta odgovorio videli smo, meðutim, da je stvar u celom dru tvu primljena sa odobra vanjem, a osobito od strane D onsa. Ja sam bio veoma uzbuðen, tim pre to sam zapazio da se ni Piters ni Avgust nikako ne mogu da odluèe kako da se radi. Ali sam u sebi re io da æu ivot svoj skupo prodati, a prethodno da æu se dobro braniti od malodu nosti. U asan um vetra koji je urlao meðu u etima jedara i pljuskanje vode po palubi, smetali su da èujemo ceo razgovor reèi su dopirale do nas samo kad bi nastupila izvesna ti ina . U jednoj takvoj pauzi jasno smo èuli da je podoficir rekao nekome od ljudi idi n apred, i reci onim klipanima da doðu u kajitu. Hteo je da smo mu pred oèima, neæe da t rpi nikakve tajanstvenosti na laði. Sreæom po nas, laða se u tom trenutku tako naglo z arila u vodu, da se zapovest nije mogla smesta izvr iti. Taman se kuvar bio digao da poðe po nas, kad ga jedan potres, toliki da sam se popla io da æe odneti sve katark e, obori, i tresnu mu glavom o pregradu jedne koje takvom silinom da se pregrada usled toga o tetila to je onda dovelo do nove zabuhe. Opet sreæom, taj jaki potres nije sru io nikoga od nas, i mi smo imali vremena da se naglo povuèemo u prednju kab inu, i da u brzini sklopimo rieki plan akcije, pre nego to nam stigne vesnik, ili , bolje reèeno, pre no to je promolio glavu na izlaz od kajite, jer na palubu nije izi ao. Ne mogav i sa svoga mesta opaziti da Alena vi e nema, on je tobo e Alenu dreknuo zapovest podoficira. Dobro, dobro, odgovorio je Piters promenjenim glasom i kuv ar je posle toga odmah nestao pod krovom, ne sluteæi da stvari nisu u redu. Moja dva druga uputi e se nato odva no u kajitu. Piters je zatvorio za sobom yrata o nako kako su i pre toga bila zatvorena. Podoficir ih je doèekao sa pretvornom ljub azno æu i rekao Avgustu zato to se tako dobro pona ao u poslednje vreme, mo e otsad stano vati ir kajiti, i brojiti se u njihovo dru tvo. Nasuo mu je zatim polovinu pehara ruma, i dao da ispije. Ja sam sve to èuo i video, jer sam pri ao kajiti èim su se vrat a za mojim drugovima pritvorila, i zauzeo sam opet svoje mesto. Sa sobom sam pon eo obe dr aljice od mrka jednu sam sakrio blizu ulaza u kajitu, da bi se u sluèaju nu d e na la pri ruci. Namestio sam se zatim zgodno na svome mestu, kako bih mogao videti sve to se unut ra dogaða ujeðno sam èelièio ivce, da upadnem meðu buntov nike onda kað mi Piters, po dogovoru, dade znak za to. Piters je meðutim uspeo da sk rene razgovor na krvave scene prilikpm bunta, i, malo, naveo ljude na preprièavanj a raznih sujeverica, koje su tako uobièajene meðu mornarima. Ja nisam mogao èuti sve to se govori ali sam jasno video dejstvo tih prièa na licima prisutnih. Podoficir je bio uzbuðen, i kad je neko pomenuo strahovit izgled Rod ersova le a, umalo nije pao u nesvest. Piters ga tada upita da li ne bi bilo bolje da se telo odmah baci u mo re, jer je u asno gledati ga kako se kotrlja po kanalu. Pri tim reeima zlikovac on aj prosto je poèeo da se gu i lagano je pro ao pogledom po svojim drugovima kao da mol i da neko od njih iziðe i izvr i taj zadatak. Ali se niko ivi ne mica e sa svoga mesta bilo je jasno da se nervno uzbuðenje popelo kod sviju do vrhunca. Tada Piters dade ugovoreni znak. Ja otvorih vrata, poðoh po stepenicama, ne proslovih ni glaska, s tadoh ispravljen nasred kajite. U asan efekat od ove neoèekivane pojave mo e se razumeti kad se uzmu u obzir razne oko lnosti. Obièno, pri sliènim dogaðajima, ostaje u pameti prisutnih makar trunka sumnje u stvarnost vizije pred njima, trunka nade da je samo pojedinac, on, rtva obmane, i da pojava nije u istini gost sa onoga sveta. Sigurno je da se nekakva bleda s umnja javlja u svima takvim sluèajevima, i da se samrtni strah, i u najmuènijim ðo ivlja jima ima pripisati pre u asu od slutnje da bi pojava mo da rnogla biti stvarnost neg o istinskom verovanju u duhove. Ali, u ovom sluèaju, kao to æe se videti, u glavama b untovnika nije bilo ni senke nekog razloga, na osnovu kojega bi se dalo sumnjati u o ivljenje Rod ersova stra noga le a, bilo u sablast njegova duha. Usamljenost laðe, ne pristupaènost k njoj zbog bure svodili su eventualne moguænosti obmane na tako tesne i odreðene granice da su buntovnici morali biti uvereni da oni svaku od tih moguæno sti moraju odmah uoèiti. Ima 24 dana otkada su na moru nikakvih veza ni sa kojom l aðom, sem kratkih doziva kroz cev za raz 5 Avanture Gorðona Pima 65 govor. Zatim, sva posaða ona za èiju se prisutnost na brodu moglo znati, naravno bil a je u kajiti, sa izuzetkom Alena, koji je stajao na stra i, i èija je d inovska figur

est stopa i est palaca visine skljuèivala svaku pornisao da je on ta sablast. Tome o treba dodati strah od bure pa razgovor koji je poveo Piters, pa utisak od stvar no odvratnog le a Rod ersova, ujutro toga dana, pa dobru imitaciju od moje strane, n ajzadi nesigurnu i drhtavu svetlost pri kojoj su me spazili, kojadolazeæi od raskl aæena fenjera, pada e po meni tajanstveno i u trzajima onda niko se neæe cuditi to je e fekat prema io svako na e oèekivanje. Podoficir je skoèio sa du eka na kojem je le ao, pa se onda, bez glaska, sru io mrtav na pod kajite, i, zbog posrtanja laðe, otkotrljao ka o klada. Od preostale sedmorice samo su njih trojica, upoèetku, zadr avali ne to prise bnosti. Èetvorica ostalih su neko vreme stajali kao urasli u pod najbednije slike oèajanja i u asa, kakve nikada ranije nisam video. Jedini otpor je dolazio od kuvara , D ona Hanta, i od Rièarda Parkera ali je njihova odbrana bila neodluèna i slaba. Dvo jicu iz dru ine je Piters odmah ubio a ja sam jeðnim udarcem dr alice po glavi Parkera oborio. Meðutim je Avgust doèepao jednu od pu aka i ubio jo jednog buntovnika, Vilsona , pucajuæi mu u grudi. Ostalo ih je sad svega trojica ali su oni meðutim do li k sebi, videli da je posredi samo obmaita, i poèeli da se bore ogorèeno i odva no, tako da na s je samo strahovita snaga Pitersovih mi iæa spasla od poraza. Ta tri èoveka behu D ons, Grili i Absalon Hiks. D ons je oborio Avgusta, izbo mu na nekoliko mesta desnu mi i cu, i sigurno bi ga bio i sasvim dovr io Piters i ja se nismo mogli dosta brzo i èupat i od svojih protivnika, da nije na vreme priskoèio prijatelj na kojega uop te nismo mislili Tigar. Podmuklo re eæi, skoèio je u kajitu u najkritiènijem trenutku po Avgusta, i bacio se na D onsa, prikovao ga za pod. Moj osloboðeni prijatelj, te ko ranjen, nij e mogao priæi nama u pomoæ meni je opet mnogo smetala moja preru enost i sam sam malo t o mogao pseto je jednako èvrsto dr alo D onsa Piters je bio dovoljno jak ða se obraèuna sa preostalom dvojicom, i sigurn o bi ih brzo otpravio na onaj svet, ali mu je smetao tesan prostor i u asno posrta nje broda. Nekako mu se dade prilika da doèepa jednu od te kih stolica koje su le ale na podu. Tom stolicom je razbio glavu i prosuo mozak Grilijev, ba utrenutku kad j e hteo na mene da ispali pu ku a kako je Pitersa odmah zatim jedan potres laðe bacio u dodir sa Hiksom, dohvatio je i njega, i udavio ga prosto strahovitom svojom s nagom. I tako, eto, za kraæe vreme no to jemeni trebalo da stvar isprièam, postali sm o gospodari laðe. Jedini preosteli protivnik bio je Rièard Parker, koga sam ja, kao t o je poznato, oborio dr aljicom od pumpe u samom poèetku prepada. On je le ao nepomièan na razvaljenom ulazu kajite, ali kad ga je Piters gurnuo nogom, progovorio je i molio milost. Glava. mu je bila samo lako ranjena, a inaèe nije imao ozleda, jer s e od udarca odmah onesvestio i pao. Digao se, a mi smo mu, bar za izvesno vreme, vezali ruke na leða. Pseto je jo neprestano re alona D on sa ali, pregledav i D onsa dobro , na li smo da je mrtav. Krv mu je tekla u debelom jnlazu iz rane na vratu, koja j e, po svemu sudeæi, dolazila od o trih zuba verne ivotinje. Bilo je otprilike jedan èas po ponoæi vetar je jo neprestano sna no duvao. Laða je èinila v eljke napore, i trebalo je ne to uèiniti da joj se olak a. Sa svakim udarcem u bok ula zila je u nju voda za vreme na e borbe prodrla je u kajitu, jer sam ja, posle sila ska dole, ostavio vrata sasvim otvorena. Sva ograda na levoj strani laðe bila je o dnesena, isto tako i komora na prednjem, i èamac na stra njem delu laðe. Natezanjei kri panje velike katarke bilo je dokaz da æe i ona skoro puæi. Da bi se do lo do vi e prosto ra za tovar u stra njem delu laðe, koren te katarke je bio utvrðen na meðupalubi rðav obièaj graditelja brodova koji ne znaju svoj posao, tako da je plitko usaðenoj katarci p retila neposredna opasnost da iskoèi iz svoga ljeba. Ali, kao vrhunac s. 67 nevolje doSlo je to to smo pri sondiranju na li ne manje od sedam stopa vode. Ostavismo mrtva telesa u kajiti, a mi odosmo da krenemo mrkove Parker, dakako, os loboðen, jia bi nam mogao pomoæi. Avgustu smo previli ruku kako smo bolje umeli, pa je i on radio koliko je mogao, ali to nije bilo mnogo. Prona li smo, meðutim, da mo em o spreèiti veæe nadiranje vode ako jedan mrk bude stalno radio. Nu kako je nas bilo s vega èetvorica, to je znaèilo te ko kuluèenje ipak smo se svi trudili da ne klonemo duho m i eljno smo oèekivali jutro, nadali se da æemo tada, obaranjem velike katarke, moæi s manjiti napore laðe. Tako smo proveli jednu noæ stra nih do ivljaja i velikog umora ali, kad se najzad poja vio dan, niti je bura prestajala, niti je bilo kakvih znakova da æe prestati. Izvu kli smo le ine na, palubu i bacili ih u more. Druga nam je briga bila da se oprost imo velike katarke. Po to su uèinjene sve pripreme, Piters na av i prethodno sekire u ka bini poèeo da udara, dok smo mi ostalii stra arili kod motaka i u eta. Ba kad se, u jed

a

nom momentu, laða opet jako nakrenula na stranu. od vetra, zaèu se zapovest da seèemo u eta, a kad je to uraðeno, strasha masa drveta i konopaca strovali se u more, i osl obodi laðu ctereta, ne uèiniv i pri tom nikakva kvara na njoj. Posle toga, konstatoval ii smo da. laða lak e odoleva ali nam je polo aj bio jo uvek nesiguran, i kraj svih nap ora nismo mogli stati na put nadiranju vode drukèije nego stalnim radom na dva mrka . Da nevolja ponovo poraste, jak jedan udarac talasa pomièe laðu za nekoliko crta od vetra, a pre no to se mogla vratiti u svoj. polo aj, udari je nov talas, i nakrenu je sasvim na bok, Usled toga je pretega na dnu laðe sa svom masom svojom skliznul a na stranu ceo utovar se veæ odavno po volji teturao ovamo onamo, i za nekoliko t renutaka je izgledalo da nas ni ta na svetu ne mo e spasti od izvrtanja. Zatim, ne to malo smo se ispravili kako je pretega ostala na levoj strani laðe, a mi se naheril i na bok, to se na upotrebu mrkova nije moglo ni misliti ubstalom, ni inaèe ne bismo bili u stanju raditi oko njih, jer su nam ruke od preteranih napora bile kao odrane i iz njih je u asno liptala krv. Nasuprot Parkerovu savetu, dadosmo se zatim na posao da oborimo i prednju katark u, to nam je, posle te koæa, po lo za rukom. Padajuæi u more, prednja katarka odnela je i katarku sa kljuna, i tako nam laða ostade kao neki obièan ponton. Do toga èasa, neprestano smo se radovali to su talasi bar dugaèki èamac ostavili. Ali, i toj radosti doðe kraj, jer, posle gubitka prednje katarke, a s njom, naravno, i prednjeg jedra, koji su laðu jo donekle dr ali, talasi su bez svake smetnje mogli nav aljivati, i doista, za nekih pet minuta, oèupali su i odneli sve, oð kljuna do repa broda, èak su i èekrk razlupali. aloshiji polo aj od na eg te ko bi bilo zamisliti. Oko podne izgledalo je kao da æe se bura malo sti ati, no i to je bila obmana stala je za nekoliko trenutaka, da bi posle utoliko jaèe nanovo poèela. Oko èetiri po podne nije èovek bio u stanju da stoji na nogama a kad se spustila noæ, ja sam izgubio pos lgðnju nadu da æe laða do ujutru moæi ostati èitava. Oko ponoæi voda je do la ðo meðupalube. Malo posle bila je odnesena i sva krma talas koj i ju je otkinuo podigao je stra nji deo laðe sasvim iz vode, tako da se, pri vraæanju, trup njen zatrsao kao to biva pred udarac o stenu i brodolom. Svi smo raèunali da æe krma moæi odoleti, jer je bila pripeta neobièno èvrsto, tako kako jo nikad ranije nisa m video. Niz glavni njen, balvan reðao se èitav red jakih gvozdenih kuka, a isto tak o i po odgovarajuæem zadnjem delu laðe. Kroz kuke je bila provuèena veoma debela gvozd ena ipka krma je na taj naèin prianjala èvrsto za zadnji deo laðe, a opet ostajala slob odna u pokretu na ipci. Kolika je bila snaga talasa koji su sve to i èupali, mo e se su diti po tome to su kuke na zadnjem delu laðe sve do jedne bile sasvim istignute iz tvrdog drveta, kroz koje su prolazile skroz, i bile iznutra savijene i spljo tene. Posle toga strahovitog treska jedva smo imali vremena da odahnemo, kad se opet j edan od grðnih talasa obori preko nas na palubu, odrrese sa sobom sav stepenièni deo pred kajitom, navaliv i do rupa za silazak u trup Froda, i napuniv i laðu vodom do ru ba. IX Sreæom, sva èetvorica, pre no to æe sasvim pasti noæ, bili smo se privezali za ostatak oð èe rka, i le ali pripijeno ravni sa palubom. To nas je spaslo od smrti. Oð stra ne kolièine i te ine vode to je lila po nama bili smo sasvim o amuæeni i zaglu eni skliznula bi ta v oda s nas, èinilo se, tek po to smo bili skoro obamrli. Kad sam jeðnom slobodniie dahn uo, javih se drugovima. Odazvao se samo Avgust S nama je svr eno, neka se Bog smil uje na na e du e. Zatim se javi e i druga ðvojica opominjali su iias da ne oèajavamo, ða jo ma nade, jer je tovar takav da laða ne mo e potonuti, a svi su izgledi za to da æe bur a ðo jutra proæi. Te reèi uli e u mene malo ivota zaista, ma koliko èudno to izgleðalo, sasv m sam bio smetnuo s uma ða laða, puna praznih uljanih buriæa, ne mo e potonuti a meni, n aprotiv, ba se tonjenje èinilo prva neposredna opasnost. èim sam se ponovo ispunio na dom, gleðao sam ða ta sigurnije stegnem u e kojim sam bio prièvr æen, a osetio sam da to ist rade i moji drugovi. Noæ je bila tamna kako samo mo e biti, a huku i haos oko nas u op te nemoguæno je opisati. Paluba na a le ala je u istoj povr ini sa morem, ili, bolje reèe no, oko nas se dizao èitav bedem od pene, èiji se jeðan ðeo svaki èas i na nas slivao. Nij e preterano kazano da su nam glave samo u jednoj sekunði od tri bile van voðe. Mada smo le ali nablizu, nismo jedan. drugog viðeli niti smo viðeli ikoji deo laðe po kojo sm o se tako u asno kotrljali. S vremena na vreme do

zivali smo se, da bismo se malo ohrabrili. Slabost Avgustova izazivala je na e sauèe æe kako on svojom ranjenom rukom sigurno nije mogao dobro stegnuti u e, jednako smo oèe kivali da æe ga najeðared odneti voda a da mu se pomogne, o tom nije moglo biti ni g ovora. Na sreæu, njegovo je mesto bilo mnogo bolje nego na e gornji deo njegova tela na ao se ispod jednog komada oð razbijenog èekrka, i tako su talasi sa ubla enom. snago m dolazili do njega. U svakom drugom polo aju, sem onog u kojem je bio uostalom sl uèajno potisnut, po to se ranije bio privezao na vrlo izlo enom mestu sigurno ne bi do i veo sutra nii dan. Stoga to je laða bila jako nagnuta, manje nam je pretila opasnost tla nas voda odnese. Nagnutost je bila na levu stranu, i polovina palube je stoj ala pod voðom. Tako je onda bok laðe zadf avao talase koji su dolazili sa desne strane , i oni su nas, ravno potrbu ke ispru ene, udarali po to su veæ i sami bili razbijeni u delove a talasi koji su dolazili s leve strane, dohvatajuæi nas s leða, i zbog na eg p olo aja ravnog le anja, nisu imali dovoljno snage da nas istrgnu iz u eta. U tom strahovitom tanju prele ali smo rioæ do zore, kada nam je svetlost pokazala pra vi u as oko nas. Laða nije bila vi e drugo do komad drveta koji sevaljao po volii svak oga talasa bura kao da je jo neprestano jaèala, bila veæ pravi uragan izgledalo je da nam spasa vi e nema. Opet smo nekoliko èasova ostali æuteæi, èekali sa èasa na èas da nam il kai i i u eta popucaju, ili da jedan od èekrka popuste i raspaðnu se, ili da jedan od t itanskih talasa, to su svud oko nas urlali, pritisne olupinu tako duboko pod voðu d a æemo se pre njenog iskakanja na povr inu, morati podaviti. Bo ja milost rfes je, meðut im, saèuvala od tih neposrednih opasnosti, i oko poðne nas je ohrabrilo sunce. Odmah zatim viðesmo da bura jenjava, i onda, jeðva jedared, prvi put od sinoæ, èusmo Avgustov glas pitao je Pitersa, koji je le ao prvi do njega, da li misli da jo ima moguænosti da se spasemo. Kako nismo odmah èuli odgovor, mislili smo da je Piters davljenik. Kað odjednom, veliku radost, on progovori, mada neobièno xn glasom tu io se da mu je veoma te ko, da je kao prerezan od u eta koja su mu tesno stezala trbuh, i da ili mora naæi naèina da popusti u eta, ili mora umreti, jer ne mo e vi e podnositi muèenje. To nas je.jako o alos tilo ali se na neku pomoæ nije moglo pomi ljati sve dok talasi sa tolikom snagom pre ko nas udaraju. Molili smo ga da jo potrpi muku, i obeæavali da æemo ga, èim bude bilo moguæno, osloboditi. On je odgovorio da æe uskoro za pomoæ biti kasno, sve æe biti svr eno kad mi stignemo da mu pomognemo i pojeèav i jo nekoliko minuta, uæutao je mi smo iz to ga zakljuèili da je izdahnuo. Pred veèe se more znatno sti alo jedva da je u pet minuta nailazio po jedan talas i vetar je bio mnogo slabiji, mada je jo jednako jako duvao. Nekoliko èasova veæ nisam èu o glaska ni od jednog od drugova, i zato zovnuh Avgusta. On odgovori, ali tako s labaèkim glasom da nisam razabrao ta mi je kazao. Obratim se tada Pitersu i Parkeru od njih dvojice se nijedan ne odazva. Naskoro zatim sam i ja pao u zanos za to vreme su mi najlep e slike dolazile u ma tu zelena drveta, polja sa talasavim zrelim itom, redovi igraèica, trupe jahaèa, i drug o. Sada se seæam da je u svemu to mi se priviðalo glavna ideja bila kretanje. Nikako mi se nije javljalo u fantaziji ne to nepomièno, kao kuæa, brdo, ili tome slièno, nego v etrenjaèe, laðe, velike tice, baloni, ljudi na konjima, kola u besnom trku, itð. Kad s am se prenuo iz toga stanja, sunce je, koliko sam ja mogao suditi, moralo veæ èitav èa s ranije iziæi. Te ko.mi je bilo setiti se raznih okolnosti u vezi sa mojim stanjem, i neko vreme bio sam ubeðen da sam jo neprestano na dnu laðe, blizu moga sanduka, i da je Parkerovo telo Tigar. Kada sam se najzad sasvim rasvestio, oð vetra je ostao samo jo povetarac, a more je bilo srazmerno mirno, prebacivalo se jo samo preko sredine laðe. Leva mi se ruka b ila izvukla iz u eta i imala je priliènu ozledu oko lakta desna sasvim utrnula, a aka i èlanak jako zatekli od pritiska u eta koje me je zatezalo od ramena. Oseæao sam bol od jo jednog u eta, oko bedara, koja su bila u as no stegnuta. Pogledav i oko sebe, video sam da Piters jo ivi, mada mu se jedno u e tak o u asno zategnulo oko struka da je izgledao preseèen na dva dela èim sam se makao, Pi ters uèini iznemogao gest, i pokaziva e na u e. Avgust ne dava e nikakav znak ivota bio s e skoro predvostruèio oko jednog okrajka èekrka. Parker progovori i zapita da li ima m snage da ga razdre im i oslobodim polo aja, dodav i ako saberem svoje sile i odre im g a, orida se mo da jo Tno emo spasti, inaèe svi æemo propasti. Ja mu rekoh da se hrabro dr i , a ja da æu poku ati da ga oslobodim. U pantalonama sam na ao no iæ posle mnogih uzaludni h poku aja najzad uspem da ga otvorim. Onda levom svojom rukom oslobodim desnu, pa

preseèem i ostala u eta koja su me sputavala. Ali kad sam hteo da ustanem, osetih d a me noge ne slu e, a isto tako da desnom rukom ne mogu ni u kom pravcu da krenem. Reknem to Parkeru, a on mi savetova da ostanem nekoliko minuta mirno le eæi, da lev om rukom dr im za èekrk, i èekam da tok krvi opet pravilno proradi. I zbilja je ukoèenos t poèela da popu ta prvo sam mogao krenuti jednom nogom, pa drugom, najzad mi je del imièno o ivela i desna mi ica. Otpuzah tada pa ljivo do Parkera, ne di uæi se na noge, i por asecam sva u eta oko njega. Malo je potrajalo, pa je i on delimièno ovladao svojim u dovima. Brzo se dadosmo na razvezivanje Pitersa. U e se bilo useklo, kroz pojas, p antalone i kroz dve ko ulje, u slabine, iz kojih je, kad smo u e prerezali, poèela jak o da lipti krv. Ali Pitersu je odmah laknulo, poèep je da govori, i kretao se bolj e oð Parkera i bd mene, verovatno zbog odilaska krvi. Kod Avgusta, nade su nam bil e sasvim slabe, jer on nikako ne odava e znake ivota ali kad smo mu pri li, videli sm o daje samo onesve een a i to valjda jedino zbog gubitka krvi vodaje raskuiula zav oj inaèe, nijedno od u eta nije bilo tako stegnuto da bi zbog toga moralo doæi do smrt i. Oslo bodiv i ga u eta i komada èekrka, preneli smo ga na suvo mesto, u zavetrinu, i polo ili s glavom ne to ni e od tela, i sva trojica poèesmo da ga trljarno. Posle pola èasa otpri like do ao je k sebi ali tek sutradan je mogao da nas raspozna i imao snage da gov ori. Dok smo se redom oslotaaðali i dre ili, pao je mrak, i poèeli su se opet kupiti o blaci samrtni strah nas je obuzeo da se to mo da ponovo sprema bura, jer, iznemogl i do krajnje granice kakvi smo bili svi bismo. propali u novom isku enju. Sreæom, pr ekonoæ je vreme ostalo prilièno dobro more se sve vi e sti avalo, i mi se opet poèesmo nad ati spasenju. Slab vetar je, dodu e, neprestano duvao sa severozapada ali nije bil o nimalo hladno. Avgusta smo pa ljivo privezali da se pri ljuljanju ne bi skotrlja o u more on sam jo nikakcvnije imao dovoljno moæi da se pridr ava. Nama ostalima to n ije bilo potrebno, mi smo sedeli tesno jedan uz ðrugog, dr ali se uzajamno pomoæu iski danih u eta na èekrku i savetovali se o naèinu kako da iziðemo iz stra nog polo aja. Bilo na m je prijatno to smo mogli skinuti sa sebe odelo i iscediti iz njega voðu. Navukav i ga ponovo, uèinilo liam se neobieno toplo i prijatno na telu, i to nas je dosta ok repilo. Isto smo to uradili i sa Avgustovim haliinama i njemu je ta promena vrlo dobro èinila. Glavne na e muke bile su saða glad i eð kad samo se poèeli osvrtati za sredstvima pomoæi, o buzelo nas je oèajanje, i veæ smo poèeli aliti to smo izbegli manje stra ne muke smrti u t alasima, da bismo dospeli u veæe muke umiranja od gladi i eði. Poku avali smo da se hra brimo kako æe mo da uskoro naiæi neka laða ili da junaèki strpimo zla koja nas mogu snaæi. Najzad je svanulo jutro 14og jula vreme je bilo vedro i blago, sa stalnim ali la kim vetrom od severozapada. Voda je sad bila sasvim mirna, i kako nam je laða, sa razloga koji mi nismo mogli da naðemo, le ala sad manje nakrenuta na jednu stranu, p aluba se srazmerno osu ila, i mi smo se mogli kre tati sa dosta slobode. Vi e od tri ðana i tri noc. nismo ni ta ni jeli ni pili, a krajnje je vreme bilo da poku amo ne to da iznesemo odo zdo iz laðe. Kako je laða bila puna, vode, latili smo se toga posla sa veoma malo vo lje i sasvim malo nade da æemo moæi do neèega doæi. Naèinili smo, mesto mre e, napravu osobi te vrste zabili smo, u dva komada drveta, nekoliko klinova, i èupanih iz ostataka ka jite, vezali onda drvo za drvo, prièvrstili dugaèko u e, spustili u kajitu i vukli ova mo onamo, u nadi da æemo ili uloviti ne to od jela, ili bar neki zgodan preðmet koji b i nam mogao biti dalje u pomoæi da lak e doðemo do hrane. Veæi deo jutra vpro ao je, a izv ukli smo, zakaèene za klinove, svega nekoliko posteljnih pokrivaèa. Sa grubim na im or uðem ni ta se drugo nije moglo ni oèekivati. Poku ali smo zatim sa lovom u prednjoj kabini, ali, takoðe, bez uspeha. Veæ nas je obu zela malodu nost, kad Piters preðlo i da, na u etu, spustimo njesa u vodu. Primismo tai predlog sa puno ushiæenia i sa novo probuðenom nadom. Piters odmah skiðe odelo, sem pa ntalona, a mi mu pa ljivo vezasmo jako u e, prvo oko struka, pa zatim ispod mi ica, da se ne bi moglo smaæi. Tai poku ai bio je opasan i te ak jer, kako smo samo iedva ili nikako jmali izgleda da u samoj kajiti ne to naðemo, morao bi gnjuraè, po to bude spu ten, prvo saviti naðesno, pa onda proæi, sve pod vodom, uzanim hodnièiæem, nekih ðeset do dvan aest stopa do komore za jelo, pa se istim putem i vratiti a za sve to vreme da n i jedared ne uzme u sebe vazduha. Kad je sve bilo spremljeno, Piters se spusti po stepenicama u kajitu, dok mu vod a nije do la do brade. Tada se, s glavom napred, a uzev i pravac nadesno, zagnjurio.

Ali taj prvi poku aj sasvim je propao. Ni pola minuta nije pro lo, kad osetismo jak o trzanje u eta, i odmah po dogovoru izvukosmo gnjuraèa napolje, pri tom jo i vrlo ne ve to, jer se strahovito izudarao o stepenice. Nije ni ta izneo, a jedva je mali deo hodnika uspeo da proðe, jer se neprestano morao opirati podizanju tela uvis, i uðaranju o tavanicu. Kad smo ga iz vukli bio je u asno iznemogao, i morao se punih èetvrt sata odmarati, pre no to æe se p onovo zagnjuriti. Drugi poku aj ispao je jo gore. Piters je toliko dugo ostao pod vodom, ne dajuæi nika kva znaka, da smo ga, upla eni za njegov ivot, izvukli i bez znaka, i to takoreæi u z adnji èas pre no to æe se udaviti. Po njegovu kazivanju, mi nismo osetili da je nekol iko puta jedno za drugim drmao za u e. To se verovatno ima pripisati sluèaju da se j edan deo u eta zapleo u ogradu stepenica. Ta je ograda 1 inaèe bila velika smetnja, i zadatak nam je bio da pre no to nastavimo posao, i to, naravno, golom na om snago m, nju uklonimo. U li smo, koliko duboko se dalo, sva èetvorica u vodu, i potegnuv i s jedinjenim silama uspeli Nsmo da je oèupamo. I treæi poku aj bio je uzaludan pokazalo se da bez nekog te kog predmeta, pomoæu kojeg b i gnjuraè uspeo da èvrsto stane na pod kajite, ne mo emo ni ta postiæi. Dugo smo se osvrta li za takvim predmetom najzad smo, na veliku na u radost, opazili jedan lanac, na prednjem delu laðe, tako labav da smo ga bez svake muke otkinuli. Prièvrstiv i taj la nac iznad stopala, Piters je i èetvrti put si ao u kabinu, i toga puta uspeo da doðe d o vrata ostave za jelo. Na veliku svoju alost, vrata je na ao zatvorena. Bio je pri moran da iziðe iz vode ne svr iv i ni ta jer, i kraj najveæeg naprezarvja, ne bi bio u sta nju da izdr i pod vodom du e od jednog minuta. Polo aj na je sad izgledao beskrajno oèaja n, i ja i Avgust ne mogasmo vi e da se savladamo poèesmo gorko da plaèemo pred beskraj nim nizom te koæa, a bez ikakva izgleda na spasenje. Ali ta slabost brzo preðe. Baciv i se na kolena, molili smo se Bogu da nas on izbavi iz tolikih mnogih opasnosti ok o nas a zatim, ohrabreni, i sa novom nadom, uzesmo da razmi ljamo ta bi jo moglo bit i u èoveèjoj moæi te da se beda od nas otkloni. Naskoro zatim desio se sluèaj, koji mi se, prvo po velikim radostima, a zatim po s vakovrsnim u asima, èini potresniji nego ma koji od mojih do ivljaja za punih devet go dina posle toga, devet godina prepunih najèudnovatijih, najneshvatljivijih i najneèu venijih dogaðaja. Le ali smo na palubi, blizu stepenica, i razgovarali kako bismo ip ak do li do komore sa provizijom, kad odjedared spazih da je Avgust pobledeo kao s mrt, i da mu usne dr æu na jedan sasvim èudnovat naèin. Ja, veoma uznemiren, ne to ga zapi tah, ali on ne odgovara e, to mi je jo vi e dalo povoda da mislim da mu je naprasno po zlilo kad jedva najzad spazih da su mu oèi kao prikovane za neki predmet iza mene. Okrenuo sam glavu, i, dok sam iv, neæu zaboraviti bla enstvo koje je prostrujalo kro z svaki deliæ moga tela, kad sam video, i to svega na neku milju od nas, da prema nama plovi veiika laða. Skoèio sam na noge kao da me je kur um pogodio, i, ispru iv i ruke u pravcu laðe, ostao sam u tom polo aju bez pokreta, bez glaska. I Piters i Parker bili su uzbuðeni, naravno, na razne naèine. Piters je igrao na palubi kao lud, govor io neke besmislice isprekidane uzvicima i molbama, dok je Parker briznuo u plaè i plakao dugo kao dete. Laða koja se pribli avala be e brig holandskog. stila, crno obojena i sa rasko nim pozlaæe nim kljunom. I ona mora biti da je mnogo stradala od rðava vremena bura, koja je p o nas bila tako kobna, mora biti da je i nju ra èerupala, jer joj se prednja katarka videla prebijena, a ograda na desnoj strani jako o teæena. Kad smo je ugledali, bil a je otprilike dve milje.od nas, pod vetrom, i dolazila pravce nama. Vetar je bi o veoma blag, i mi smo se jako èudili to plovi svega pod 23 jedra naravno da je sla bo odmicala, a na e nestrpljenje usleð toga granièilo se groznicom. Mada smo bili uzbuðe ni, zapazili smo njeno neve to manevrisanje. Tako je menjala kurs, da smo veæ pomi lja li da nas nije videla, III da je, dodu e, opazila na u laðu, ali po to nije opazila nikog na palubi, d,a æe okrenuti i otplo viti u nekom drugom pravcu. U svakom takvom trenutku derali smo se to smo igda mo gli, na to bi laða tako nam se èinilp, menjala svoju nameru, i opet uzimala kurs prema nama. To èudnovato upravljanje laðom ponovilo se nekoliko puta, tako da smo najzad imali samo jedan odgovor na pitanje da je krmano pijan. Na palubi strane laðe nismo mogli nikoga da spazimo sve dok nam se nije pribli ila n a jednu èetvrtinu milje. Tada smo videli tri mornara, po odelu sudeæi, tri Holanðanina . Dvojica su le ala na starim jedrima blizu prednje kabine, a treæi, koji kao da nas

je sa neobiènom radoznalo æu posmatrao, bio je naslonjen uz ogradu, sasvim spreda na kljunu. To je bio visok i krupan èovek, vrlo crnomanjast. Èinilo se kao da svojim dr a njem hoæe da nas ohrabri klimao je glavom nekako. veselo, premda i nekako èlidnovato , pri èemu se neprestano smejao i pokazivao divne bele zube. Kad je laða do la bil e, vi deli smo kako mu je crvena flanelska kapica pala s glave u more ali on, ne mareæi a to ni ta, naStavlja e svoje èudnovato osmehivanje i gestikuliranje... Ja saop tavam ove pojedinosti i okolnosti sasvim taèno, naravno, onako kako su se nama uèinile. Laða se pribli avala polako, i sada sa vi e odreðenosti u manevru na a srca meni je te ko da hlad no govorim o tome kucala su u najburnijoj radosti, a du e na e izlivale se u uzvicim a i zahvalV nim izrazima Bogu za potpuno neoèekivano i tako sjajno spasenje, koje, eto, tek to se nije ispunilo, Odjedared, od laðe koja nam je sada veæ bila, sasvim b lizu, stao se prenositi rðav miris smrad kojem niko na svetu ne bi na ao pravo ime, ne to pakleno to je htelo da ugu i, ne to to se ne da podneti, to se ne da zamisliti. Ja sam jedva disao, a kad sam se okrenuo prema drugovima, video sam ih bleðe od mramo ra. Vremena nije bilo za raspravljanje i izgledalo je da hoæe da pristane uz okrug linu zadnjeg kraja na e laðe, kako bi nas mogla primiti bez spu tanja èamca. Mi svi potrèa smo natrag, kad talas odjedared istera laðu za nekoliko linija oð kursa kojeg se dr ala prolazeæi na nekih dvadeset stopa razma ka ispred na eg domena, otvori nam se pogled na celu palubu. Hoæu li ikada moæi zabora viti u as nad u asima? Dvadeset pet do trideset Ijudskih le eva, meðu kojima nekoliko ena , le alo je ra trkano u najgnusnijem stanju raspadanja. Videli smo sad da na tom ukl etom brodu nema ive du e! A mi, mi smo te mrtvace zvali u pomoæ! Da, dugo 1 glasno sm o preklinjali te neme i odvratne slike da nam se naðu u nevolji, da ne dopuste da i mi budemo isti takvi, da nas prime u svoje dru tvo! Od u asa i oèajajjja govorili sm o lude reèi bili smo pomerili pameæu od strahote i strahovitog razoèarenja. Na prvi na vrisak u asa kao da je odonud, sa boka laðe, odgovorio neki ton, tako slièan èoveèjem glas u, da bi se i najosetljivije uvo trglo i dalo obmanuti. U tome momentu nam je no v pokret laðe okrenuo njenu uzvi icu na prednjem delu, i mi tad spazismo otkuda dola zi zvuk. Videli srjio onu krupnu figuru, jo neprestano naslonjenu na ogradu, uz n eprestano klimanje glavom, ali èije lice je sad bilo okrenuto od nas, Ruke, sa izv rnutim dlanovima, videle su se preko ograde. Kolena su se dr ala na debelom, jako zategnutom u etu. Na leðima, sa kojih je deo ko ulje bio ocepljen, videli smo grdnog g aleba koji je s nasladom kljuvao po u asnom mesu kljun i nokti bili su duboko zari veni, a belo perje jako po prskano krvlju. Kako se laða dalje pokretala, dolazila blizu nas, ptica, spaziv i nas valjda, izvukla je, sa oèiglednim naporom, svoju krva vo crvenu glavu, i pogledav i nas za èas, kao zaprepa æena, digla se leno sa le ine koju j e derala, poletela uvis i do la nad na u palubu, i ostala neko vreme na jeðnoj taèki dr eæi kljunu ne to kao komad krvave d igerice. U asni taj zalogaj je odjedared pljesnuo nep osredno pred Parkerove noge. Bog neka mi oprosti, kroz glavu mi prvi putsenu mis ao, misao koju neæu kazati, i ja poðoh prema krvavom parèetu. Pogledah gore, oèi mi se s reto e sa Avgustovim, u kojima je bilo toliko sna nog i o tro odreðenog izraza da sam do a o k sebi. Skoèio sam, bacio sam komad u more. Le , koji je dr alo samo u e, klatio se amo tamo, polagano, usled kljuvanja i èupanja gr abljive ptice, i otuda je dolazio na utisak da je figura iva. Kad se galeb digao, skinuo s le a svoju te inu, le se zaljulja, izvrte se polovinom tela, i mi ugledasmo lice. Nikada valjda nije bilo strahovitije slike! Oèiju vi e nema, tako isto ni mesa oko usta, zubi su se videli potpuno goli to je dakle bio onaj osniejak koji nam je ulivao nadu! To je... ali bolje da æutim. Laða je, kao to sam veæ rekao, pro la ispre d na eg ðoma aja, i nastavila da se kreæe. Sa njom i sa njenom groznom posadom udaljaval e su se i na e vizije o spasenju i radovanju. Dok je jo lagano klizila kraj nas, mo gli smo mo da naæi naèina da preðemo na nju ali, naglo razoèarenje, i strahota onog to smo videli, ukoèi e u nama svaku aktivnu sposobnost i duha i tela. Mi smo ne to posmatrali i ne to oseæali ali niti smo umeli da mislimo niti da raðimp dok nije bilo, avaj, kas no i za jedno i za drugo! Koliko je taj dogaðaj udario po umnim na irii sposobnostim a, vidi se iz ovog fakta kad se laða veæ toliko udaljila od nas da smo jo samo polovi nu njenoga trupa videli, poèeli smo ozbiljno da pretresamo predlog doæi do laðe plivaj uæi! Ja sam se od toga doba uzaluð naprezao da prodrem u u asnu tajnu sudbine te laðe. Kons trukcija njena i op ti spolja hji izgled govorili su za to da je trgovaèki brod holand ski to je potvrðivalo i odelo mornara. Zaista smo lako mogli proèitati i ime laðe, na

kijunu, i uèiniti jo i mnoga druga zapa anja, to bi pomoglo da joj se bolje utvrdi kar akter ali uzbuðenje nas je bilo li ilo svake sposobnosti za takav posao. Po afranovoj boji onih le eva koji se jo nisu bili sasvim raspali, zakljuèili smo da je, verovatn o, sva posada pomrla od ute groznice, ili od neke druge stra ne bolesti te vrste. A ko je to bio uzrok a drugi ne mogu da zamislim, smrt ih je, sudeæi po polo aju le eva, morala Snalazlti strahovito rrfeprasno, stra nije no to biva u sluèajevima naju asniji h zaraza za koje Ijudi znaju. Mo da je, sluèajno, dospeo neki otrov u njihov provija nt i to je dovelo do kata strofe mo ða su jeli neku nepoznatu otrovnu vrstu riba, ili drugih morskih ivotinja, ili ptica svakako je te ko i uzaludnp nagaðati da doznamo ne to tako gde je sve skrive no, i to æe, verovatno, zanavek i ostati uvijeno tamom najnedokuènije tajanstvenosti. XI Ostatak dana proveli smo u tupoj letargiji, gledali smo za laðom koja nas je ostav ljala, dok nam je mrak nije sasvim sakrio, to nas je onda, na neki naèin, rasvestil o. Tada se opet javi e muke gladi i eði, kraj kojih nam se, ponovo, sve ostalo èinilo b eznaèajno. Naravno, ni ta se nije moglo preduzeti dok ne svane. Smestili smo se dakl e kako smo najbolje mogli i gledali da se bar malo odmorimo. Meni je to po lo za r ukom, i jo i neobiæno dobro spavao sam sve dok me drugovi, koji nisu bili tako sreæni , predzoru ne probudi e. Trebalo je da nanovo uèinimo probu i doðemo do neke hrane iz ostave u dnu broda. Vreme je bilo savr eno mirno, more glatko kao retko kad toplo i prijatno. Laða se vi e nije videla. Poèeli smo svoj posao time to smo istrgli jo jedan lanac, i vezali sad i taj za Pitersovu nogu on je bio spreman da jo jedared ide pod vodu nadati se d a æe i èupati vrata komore ako samo dosta brzo stigne do mesta za ovo poslednje sad je bilo vi e nade, jer je trup laðe stojao mirnije i uspravnije nego pre. Zaista, do ao je Piters dosta brzo do vrata, skinuo jedan od lanaca, i èinio sve mog uæne napore da probije unutra ali, uzalud drvo je dr alo jaèe no to smo mislili. Piters je sad veæ bio toliko izmuèen od gnjuranja, da je trebalo da ga neko odmeni. Parker se odrriah javio ali u tri poku aja nije uspeo ni do vrata da doðe. Avgusta nismo m ogli uzimati u obzir, jer sa ranjenom rukom nije mogao imati dosta snage za i èupava nje vrata, i tako je do ao red da ja uèinim to mogu za op te spasenje. 6 Avanture Gorðona Plma 81 Piters je jedan oð ona dva lanca ostavio dole, a ja sam, spu ten pod vodu, osetio da nemam dovoljno snage da se odr im uspravno. Re io sam dakle da æu prvo gledati da naðem drugi lanac. Pipajuæi po patosu hodnièiea, osetih ne to tvrdo, i zgrabih predmet odma h, ne ispitujuæi prethodno ta je. Kad su me izvukli, pokazalo se da sam izneo bocu, i, na na u neopisanu radost, bocu sa portskim vinoiii. Blagodarili srno Bogu za o vu pomoæ u te kom èasu izvukosmo zapu aè pomoæu moga no iæa, i, gutnuv i redom po umeren gutl osetismo se neobièno osna eni od toplote. Bocu smo zatim pa ljivo zaèepili, a pomoæu jedne d epne marame smo je tako obesili da se ne mo e razbiti. Odmoriv i se malo posle ovog sreænog sluèaja, spustio sam se ponovo u vodu, i sada na ao i lanac. Izi ao sam, prièvrstio ga oko noge, i zagnjurio se onda po treæi put ali, sa mo zato da bih se uverio da nema sile koja bi u takvom polo aju, i pod takvim okol nostima, uspela da probije vrata. Vratio sam se na vazduh sasvim oèajan. Izgledalo je po svemu da nade vi e nema, i ja sam. na licima svojih drugova video rezignaciju pred neizbe nom propa æu. Vino je izazvalo u njima vrstu delirijuma mene j e to mimoi lo, verovatno zbog moga silaska u vodu. Oni su govorili zbunjeno, sasvi m bez veze sa na im polo ajem. Piters me je neprestano zapitkivao o Nantuketu Avgust mi je pri ao i tra io da mu dam d epni èe ljiæ, jer mu je kosa puna riblje krlju ti, pa hoæe je oèisti pre no to se iskrca Parker mi je izgledao prisebniji molio je da se jo je dared, na sreæu, spustim u vodu, i da iznesem to mi doðe pod ruku. Ja sam na to prist ao, i, posle jednog minuta, izneo sam malu ko nu torbu, koja je pripadala kapetanu Barnardu. Odmah smo uzeli da je otvorimo, sa skrivenom nadom da æemo mo da u njoj n aæi ne to za jelo ili piæe. Na li smo svega kutiju sa brijaèima i dve platnene ko ulje. Zagn jurio. sam se ponovo ali vratio sam se praznih ruku. Taman mi se promolila glava iz vodp, èuh da se na palubi ne to razfoija nezahvalnici su se ko ristili mojim otsustvom, ispili ostatak vina, a boca im se razbila kad su poku ava li da je brzo obese na staro mesto pre nego to æu ja videti ta se desilo. Prebacio s am im bezdu an postupak, na to je Avgust briznuo u plaè. Ona druga dvojica poku ala su d a se smeju, da tobo okrenu stvar na alu no, ne daj mi, Bo e, da jo nekada vidim takav

smej njihove iskrivljene crte bile su u asne. Dejstvo vina u njihovim praznim eluc ima imalo je krupnu posledicu bili su savr eno pijani. Jedva sam ih savladao da le gnu, a onda su nabrzo èvrsto zaspali, di uæi glasno i te ko kao u ropcu. Tako sam se ja na ao sasvim osamljen na laði, a misli moje, naravno, behu najcrnje to se mo e zamisliti. Ni ta drugo nisam video pred sobom do laganu smrt od gladi, ili, u najboljem sluèaju, smrt u prvoj buri, jer malaksali, kakvi smo bili, nismo smel i raèunati da æemo jo jednu noæ bure izdr ati. Glad je èupala u meni na neizdr ljiv naèin, i sam oseeao da bih bio kadar uèiniti i najneverovatnije, samo da glad utolim. Otse kao sam no em komad ko ne torbe, i poku ao da jedem nisam bio u stanju da progutam ni najmanju mrvicu ali, èinilo mi se da mi je lak e bilo i od samog vakanja ko e i ispljuv avanja vakotine. Pred veèe se moji drugovi izbudi e sva trojica u u asnom stanju, po to j e dejstvo alkohola u njima prestalo. Tresli su se kao u groznici i zapomagali z. a vodom. Bilo mi ih je ao, ali nisam mogao da se u isto vreme ne radujem to je men e sreæna sluèajnost spasla od prekomernog pijenja vina i od bednog i muènog stnnja u k ojem sam gledao njih. Meðutim, njihovo pona anje me je i pla ilo i uznemiravalo ako ne nastupi ne to neoèekivano, oni mi apsolutno neæe moæi pomoæi na poslu oko zajednièkog spase nja. Ja jo nisam bio sasvim napustio misao da se iz kajite. ne to dobavi ali je sva ki nov poku aj sve dotle iskljuèen, ok neko od njih ne bude gospodar sebe, i u stanj u da dr i kraj u eta na kojem æu se spu tati. Parker je izgledao prisebniji od ostalih, i ja sam se trudio svim silama da ga rastresem. Palo mi je na um da bi mo da voda dobro uticala vezao sam mu dakle u e oko struka, i onda, odvev i ga do step enica kajite on je za sve to vreme ostao potpuno pasivan, gurnuo sam ga u vodu, pa odmah opet izvukao. Imao sam razloga da sam sebi èestitam na toj ideji Parker j e izgledao ivlji, osve en, i pitao je, po to sam ga izvadio iz vode, sasvim trezveno za to sam to radio sa njim. Kad sam mu objasnio stvar, zahvalio mi je kazao da mu je voda dobro èinila, i poèeo zatim sasvim pametno govoriti o na em polo aju. Re ili smo p rvo da kroz isti postupak proðu i Avgust i Piters, i zbilja su se posle vode i oni bolje oseæali. Ta ideja kod mene je bila plod tiva èitao sam u nekoj medicinskoj kii jizi da du ima odlièno dejstvo u sluèajevima kad bolesnika obuzima delirum tremens. Sada sam dakle mogao opet poveritl drugovima da dr e kraj u eta. Gnjurao sam tri èetir i puta, mada je veæ bio pao mrak, i ne ba jak, ali irok taias drmao malo laðu. U toku mojih poku aja uspeo sam da iznesem dve britve, jedan veliki prazan sud i jedno æebe ali ni ta od jela. Nastavljao sam da se spu tam dok nisam iznemogao ali ne iznesoh vi e ni ta. Preko noæ su to isto radili Piters i Parker, naizmeiice no kako nam ni ta ni je dolazilo pod ruku, ostavili smo se najzad toga posla, konstatujuæi u oèajanju da uzaludno iscrpljujemo snage do kraja. Ostatak noæi proveli smo u samrtnièkim mukama du e i tela. O vanulo je jutro i 16og jula , ali mi smo uzaman izgledali na sve strane. More je i dalje bilo mirno, sa isti m lakim talasom sa severa kao i juèe. To. sad veæ esti dan bez jela i piæa, izuzev bocu portskog vina i bilo je jasno da jo samo veoma kratko vreme mo emo iveti ako do hra ne ne doðemo. Nikad nisam video, a i ne elim da vidim, tako smr ale ljude kakvi su bi li Piters i Avgust. Da sam ih takve sreo negde na kopnu, ne bih rekao da sam ih ikada poznavao. Crte njihove su se tako skroz promenile da mi je te ko bilo verova ti da su to ljudi iz moga skora njeg dru tva. Parker, i pored toga to je bio jako opa o i tako slab da nije mogao glavu da digne sa grudi, nije ipak bio tako jada kao ona dvojica. On je podnosio muke sa mnogo strpljenja, nije se alio, i poku avaoje da nam uliva nade na sve mog uæne naèine. Sto se mene tièe, ja sam patio manje od ostalih, mada mi je, 5æad sam polaz io na put, zðravlje bilo lo e i mada sam, i uop te uzev i, slabije graðe. Mnogo sam manje i izmr aveo nego oni, a duh me je upravo vanredno slu io u sravnjenju sa njihovim sk oro potpuno podetinjenim stanjem, njihovim praznim, idiotskim osmesima i nedotup avnim primedbama. S vremena na vreme ivnuli bi kao da im je na mahove dolazila sv est o njihovu stanju skakali bi na noge pod trenutnim buðenjem snage, i govorili, za neko kratko vreme, sasvim razumno, nu krajnje oèajno, o raznim pitanjima oko na e g polo aja. Moguæno je, meðutim, da su moji drugovi o svome stanju imali isto mi ljenje koje ja o mome, i da sam ja, nesvesno, padao u iste detinjarije i blesavosti kao i oni to je stvar koja se ne da odreðeno utvrditi. Oko podne, Parker je stao tvrditi da s leve strane laðe vidi kopno, i jedva sam ga svim silama zadr ao da ne skoèi u vodu sa ubeðenjem da æe otplivati na to kopno. Piters i Avgust, potonuli u melanholiènu zami ljenost, nisu uzimali na um Parkerove reæi. Ja

sam nisam u tome pravcu mogao da otkrijem ni najbleðu liniju nekog kopna znao sam isuvi e dobro da smo daleko od svakog kopna, i da nema smisla zavaravati se iluzi jom. Ali mi je trebalo mnogo vreihena dok sam Parkera uverio o zabludi a kad sam uspeo, on briznu u plaè, kao dete, deruæi se glasno i jecajuæi i ne prestade dokle go d nije umoran i iznemogao pao i zaspao. Piters i Avgust poku a e takoðe, ali bez uspeha, da progutaju komad one ko e. Ja im save tovah da, kao i ja to sam, samo i vaæu ko u, i onda je ispljunu. Za dugo vakanje su bili suvi e nemoæni. Ja sam meðutim nastavio tako da èinim, i bilo mi je od toga ne to lak e men e je mnogo vi e muèila nesta ica vode, i jedva me je uspomena na stra ne posledice toga kod drugih ljudi zadr ala da ne uzmem gutljaj morske vode. Tako je prolazio dan. Odjedared, spazih, stojeæi sa leve strane na kljunu, jedro. Videlo se na istoku i izgledalo da pod njim plovi velika laða koja, na razmaku od 1215 milja, dr i kurs koji se sa na im ukr ta. Nijedan od mojih drugova nrje ni ta prime tio, a ja sam æutao, da se ne bismo mo da opet razoèarali. Ali kad je laða do la bli e, vide o sam da plovi nama punih jedara. Nisam mogao onda vi e da se savlaðujem i upozorio sam i drugove. Oni poskaka e, predado e se najneobuzdanijoj radosti, plakahu, smejah u se kao idioti, skakahu trupkajuæi po palubi, èupahu kose i naizmenieno se èas moljah u Bogu, èas psovahu ru ne psovke, I mene je neobièno potreslo koje njihovo pona anje, ko je ubeðenje da je to najzad ipak siguran spas, te stadoh sa njima zajedno ludovati , pu tajuæi na volju svojim impulsima blagodarnosti i ushiæenja, valjajuæi se po palubi, tap uæi, vièuæi, dok me odjedared ne to ne rastrezni, te sam nanovo osetio krajnju èoveèju b du i oèajanje video sam da nam se laða okrenula stra njim svojim delom, i da krmani sk oro u sasvim suprotnom pravcu prema onom u kome sam je prvobitno spazio. Trebalo je vremena dok sam drugove svoje ubedio da nas je sreæa opet omanula. Na s va moja uveravanja odgovarali su zaèuðenim pogledima i gestovima koji su odbijali va ranja i rðave ale. Avgustovo pona anje me je u asno potreslo. Uprkos svemu to sam ja gov orio i èinio, tvrdio je neprestano da laða dolazi bli e, i spremao se za prelazak na n ju. Morsku travu to je lagano plovila kraj na e laðe je dr ao za èamac one laðe i poku avao a skoèi do njega, leleèuæi i cvileæi da èoveku srce pukne od alosti jedva sam ga spreèio da e ne baci u more. Kada smo malo savladali uzbuðenje, posmatrali smo laðu sve dok je nismo izgubili iz vida rneðutim, vazduh se bio ispunio gustom maglom i digao se lak vetar. Kad je laðe konaèno nestalo, Parker mi se okrenuo sa izrazom lica od kojeg sam sav zaðrhtao. Dr ao se sabrano, kao nikad. A pre nego to je i otyoriq usta, meni je m oje srce kazalo ta æe reæi u malo reèi on predlo i da jedan od nas mora umreti da bi oni ostali mogli odr ati ivot. XII Ja sam veæ oð nekog vremena pomi ljao na moguænost da se doðe do tog poslednjeg, strahovit og zakljuèka ali sam bio re io u sebi da æu radije pretrpeti smrt, ma u kojem obliku, nego to æu pribeæi takvome sredstvu. Tu moju odluku nisu pokolebale naju asnije muke gl adi koje sam trpeo. Piters i Avgust nisu èuli da je pao taj predlog. Zato sam odve o Parkera nastranu i, pozvav i u sebi Boga u pomoæ, da Parkera razuverim, dugo vreme na sam govorio i preklinjao ga svim to mu je sveto, iznosio argumente kakve samo taj ikrajnji sluèaj diktira da napusti tu misao, i da je ne spominje ni jednom od one dvojice. On me je slu ao ne poku avajuæi nièim da mi protivreèi, i ja sam se veæ nadao da sam ga zado bio da popusti. Kað sam prestao, rekao je da on vrlo dobro zna da je sve to tako k ako ja ka em da je prila enje tom sredstvu naju asniji izlaz iz situacije koji èovek mo e zamisliti ali, on je dosad istrpeo onoliko koliko ljudska priroda najvi e mo e trpet i, a misli da je nepotrebno da propadnu svi, kad je smræu jednoga moguæno, i, tavi e, v erovatno da se ostali spasu. Najzad mi je rekao da mogu sebi u tedeti svaki dalji trud oko uticanja na njega, jer se on na taj korak bio re io jo pre nego to se laða po javila, i laða ta je samo za èas odgodila objavljivanje toga re enja pred svima. Ja sam ga tada molio kad veæ neee da odustane, da bar jo malo poèeka sa svojim planom mo da æe, ipak, naiæi neka laða navodio sam i vazdan drugih argumenata, za koje sam dr ao da mogu uticati na njegovu sirovu prirodu. On mi odgovara e da je i ovako progovo rio tek onða kad veæ nije mogao drukèije da on dalje ne mo e ostati bez hrane, i da bi, stoga, drugo neko vrem e, bai to se njega, tièe, bilo suvi e kasno. Kako nisam uspeo da ga dirnem lepim i blagim tonom, re io sam se na drukèiji postupa

k. Kazao sam mu da valjda ima oèi da vidi da sam ja najmanje iznemogao, da su dakl e moje zdravlje i moja siraga, u tom trenutku, bolje nego njegovi ili Pitersovi i Avgustoviv ukratko, da æu, ako bude potrebno, upotrebiti silu, i da æu ga, ako pok u a ða onoj dvojici saop ti svoje ljudo derske namere, da æu ga jednostavno baciti u more. Na to me je on zgrabio za gu u, izvadio no , i uèinio nekoliko napada da mi ga sjuri u trbuh samo ga je krajnja njegova slabost spreèila da izvede to je naumio. Naravno , za to vreme je i u meni planula srd ba ðovukao sam ga do ruba laðe s èvrstom namerom d a ga bacim u vodu. Spaslo ga je posreddvanje Pitersa, koji je priskoèio, razdvojio nas, i pitao ta se de ava. Pre no to sam mogao i ta uèiniti, Parker je rekao to je hteo da rekne. Utisak od njegovih reèi bio je jo stra niji nego ono èega sam se ja bojao. I Avgust i P iters, koji su, I kako izgleda e, i sami krili tu misao u sebi koju je Parker samo prvi izrekao, dado e Parkeru za pravp, i zahtevahu da se stvar oðmah izvede. Ja sam oèekivao da æe bar jedan od njih imati toliko moæi da mi pomogne u opiranju a sa pomoæu tog jednog, oseæao sam, bio bih u stanju ða otklonim u as. Kako sam se iz osnove prev ario, bilo je krajnje vreme da pomi ljam na svoju sigurnost, jer, svako dalje opir anje od moje strane bilo bi na njihovoj strani razlog da se u tragediji, koja te k to se nije izvela, sa mnom ne postupa ba po teno. Rekoh dakle da pristajem na predlog, i molim samo jo za jedan èas èekanja, koliko je potrebno da se raziðe magla oko nas, i, mo e biti, jo jedared ugledamo onu laðu. Privol eo sam ih na to posle mnogih te koæa kako se magla digla jo pfe jednog èasa vetar je ub rzo do ao a laðe nigðe ne be e, poèeli smo se spremati da nam kocka odluèi sudbinu. Odvratno mi Je opisivati scenu koja je pos! toga nastala nikoji kasniji dogaðaji n isu mogli da mi izbri u detalje te scene iz seæanja, i pomisao r.njih trovala mi je svaki trenutak poznijeg mog . vota. Neka mi dakle bude dopu teno da preko toga dela moje prièe preðem onoliko brzo koliko igda to dopu ta priroda stvari. Jedina moguæna me toda bila je izvlaèenje slamki. Mesto slamki upotrebili smo iverke drveta, a bilo je re eno da æe se iz moje ruke izvlaèiti. Ja sam se nato povukao u jedan kut palube, a moji drugovi, æuteæi i okrenuv i mi leða, u drugi. Najstra niju du evnu muku pretrpeo sam dok sam slamke spremao. U veæini sluèajeva i situacija ivota èovek, dakako, ne gubi int eres za odr anje svoje egzistencije taj interes jo raste ukoliko su slabiji izgledi za spas ivota. Sada meðutim, kada sam se na ao pred zadatkora mukle, odreðene, vrlo oz biljne prirode sasvim drukèije od borbe protiv bure ili gladl kad sam imao priliku da razmislim o sasvim neznatnim moguænostima izbegavanja smrti, i to smrti sa naj groznijom svrhom sada se odjedared svaki deliæ moje dosada nje energije nekuda razne o, kao to se perca razleæu pred vetrom, i mene ophrva najgnusniji, najbedniji u as i strah. Nisam spoèetka bio kadar ni da iskidam i slo im ocepke od drveta prsti su mi sasvim otkazali slu bu, a kolena su mi se tresla i udarala jedno o drugo. Kroz moz ak mi je jurilo hiljadu apsurdnih misli kako bih ja lièno izbegao uèe æe u stra noj spekul aciji. Dolazila mi je ideja da se bacim pred svojim drugovima na kolena, i da ih rpolim da me po tede od te uloge pa onda ideja da skoèim na njih, jednoga od njih u bijem, i takp vuèenje kocke uèinim suvi nim jednom reèju, sve, sem ideje da svr im ono to m i je bilo rukama. Najzad, po to sam dosta vremena proveo u tim besmislicama, trgao sam se na glas Parkerov, koji me je opominjao da sve nas to pre izbavim iz strah ovite neizveshosti. Ni tada jo nisam bio u stanju da najzad udesim ocepke. Poèeo sa m preturati po glavi razna lukavstva, pomoæu kojih bi naveo jednoga od svojih sast radalnika da izvuèe kraæi ive rak, poSto je tako bilo ugovoreno da æe onaj ko izvuèe kraæi iverak, umreti, da bi se ostali spasli. Ko 6e me osuditi za bezðu nost? Samo onaj ko nije nikada bio u sliènom polo aju. Najzad, vi e se nije moglo odugovlaèiti, i ja oteturah do prednjeg dela laðe, oseæajuæi da mi srce lupa kao da æe grudi da mi razvali. Pru io sam ruku sa ocepcima Piters izvuèe prvi. Slobodan! Njegov iverak nije bio najkraæi to je bio dokaz da je jedna verov atnoæa manje za moje spasenje. Sabrao sam se opet, i pru io ruku prema Avgustu. I on , bez okoli enja, izvuèe i on be e slobodan. Sada su moguænosti ivota ili smrti stojale p reda mnom potpuno iste. U tom momentu razlila mi se po grudima divljina jednog t igra. Oseæao sam prema svome drugu Parkeru najsilniju, demonsku mr nju. Ali, to oseæan je nijfe dugo trajalo ja mu, zatvorenih oèiju, 1 u grèu strave, pru ih da izvuèe jedan o d dva iverka. Pet minuta mu je trebalo da se re i za sve vreme te u asne pauze ja ni kako nisam otvarao oèi. Najzad osetih da mi je jedan od dva iverka brzo izvuèen iz r

uke. Sudbina je dakle re ena nisam samo znao da li njegova ili moja. Niko nije ni ta govorio, a ja nisam imao snage da se uverim... Najzad me Piters uhvati za ruku, ja se usilih da otvorim Zi, i spazih, odmah, po izrazu Parkerova lica, ða sam ja spasen, a on osuðen. Uðahnuh duboko u sebe vazduh sru ih se onesve æen na palubu. Do ao sam k sebi ðosta rano da ugledam dovr etak tragedije smrt je pretrpeo onaj koji ju je najvi e hteo. Parker je, ne opiruæi se, bio udaren no em u leða od Pitersa, i sru io se na mestu mrtav. Neæu se zadr avati na èasti koja je posle toga do la na red. Takve s tvari mo e èovek snevati, ali pakleni u as stvarnosti reèi ne mogu opisivati. Neka bude dosta reæi da smo od toga le a iveli èetiri dana, koji se nikada neæe iz pameti izbrisati . To je bilo od 17og do zakljuèno 20og jula. Jula 19og padala je bujna ki a, koja je trajala otprilike èetvrt èasa. U jednom od oni h ulavljenih pokrivaèa nahvatali smo ne to vode. Ne vi e od pola balona ali nas je i to ispunilo na dom i snagom. Jula 21og opet smo se na li u krajnjoj nu di. Vreme je bilo jednako toplo i prijatno , ponekad sa malo magle i lakim vetrovima, obièno od severa ka zapadu. Jula 22og, dok smo sedeli na gomili i razgovarali melanholièno o svom alosnoln polo a ju, meni odjeðnom sunu kroz glavu misao koja me ispuni vedrom nadom. Setio sam se da mi je Piters, kad smo ono obarali prednju katarku, dao jednu sekiru i zamolio me da je ostavim po moguæstvu na sigurnom mestu ida sam ja tu sekiru, nekoliko mi nutapre nego to su oni te ki talasi nai li na nas i napunili laðu vodom, odneo na predn ji deo laðe sleva, i ostavio je u jednoj koji. Sada mi se prividela moguænost po to to m sekirom probijemo palubu na mestu iznad komore za proviziju, da doðemo, ipak, i bez te koæa, do hrane. Kada sam taj plan saop tio drugovima, oni se obradova e, i odmah smo sva trojica po li prema kabini na prednjem delu laðe. Zagnjuriti se pod voðu na tom mestu, bilo je jo mnogo te e nego silaziti u kajitu, jer je, tu, otvor bio nesravnjeno manji. Kao to æe se èitaoci seæati, redovan ulaz u kajitu imao je okvir sa mnogo drvenarije, i kad j e sve to razoreno, otvor se znatno poveæao dok ovde, na prednjoj kabini, ulaz nije bip ni ta drugo do obièna rupa od tri stope u kvadrat, i, prema tome, mogao je osta ti sasvim neo teæen i mali. Ja meðutim ni èasa ne oklevah sa poku ajem da siðem sa u etom oko struka, skoèih hrabro unutra, stigoh do koje, i zaista naðoh odmah sekiru. Sekira ta doèekana je sa velikim ushiæenjem, a lakoæa sa kojom smo do li do nje, smatrana je kao dobar predznak za konaèno na e spasenje. Poèesmo tada da fazvaljujemo palubu sa svom energijom novoprobuðene nade Piters i ja odmenjivali smo se na poslu Avgust, zbog svoje ranjene ruke, nije nam mogaD pom agati. Kako smo jo bili slabi i nas dvojica, morali smo se svaki èas odmarati oð posla. Izlazilo je, prema tome, da æe mnogi 1 dugi èasovi proæi dok se izvr i zadatakr to jest razvali dovoljno velika rupa za slobodan prolaz u komoru sa provizijom. Nu, sve te te koæe nisu nas upla ile, radili smo celu noæ pri meseèini, postigli smo najza d ono to mo eleli, u zoru 23ega jula. Sada se Piters javio za sila enje. Opremljen kao i ranije, zagnjurio je i brzo se vratio noseæi u rukama mali lonac, koji je, na na u ogromnu radost, bio pun maslinki . Razdelismo ih, i, pojev i ih sa velikom lakomo æu, jedva smo èekali da Piters ponovo s iðe. Toga puta rezultat je prema io sva na a oèekivanja iznesena je velika unka i boca ma dere. Iz boce je svaki od nas samo umereno gutnuo, jer smo se svi jo seæali opasnih posledica od neumereno ispijenog portskog vina. Sunka, sem jedno dve funte oko kosti, bila se pokvarila od slane vode, i nije se mogla jesti. Ono to je dobro bi lo razdelili smo. Piters i Avgust, nemoæni da se umere, pojeli su svaki svoj deo o dmah ja sam bio oprezniji, pomi ljao sam na eð kofa æe posle toga doæi, i pojeo sam sarao malo od svoga obroka. Posle toga odmarali smo se od neobièno naporna na eg rada. Oko podne, osetiv i se opet sna niji i sve iji, nastavismo sa naporima oko dobavljanja hrane. Piters i ja silazili smo naizmenièno do zalaska sunca, svaki put sa vi e ili manje rezultata. Izneli smo postepeno jo èetiri mala lonca sa maslinkama, drugu unk u, skoro tri galona odliène madere, i, to je za nas bilo najdragocenije, jednu malu kornjaæu vrste galipago kapetan Barnard je, kad smo polazili, dobio nekoliko koma da sa laðe Meri Pits, koja se ba tada vratila bila sa jeðnog puta po Pacifiku, gde je lovila morske pse. Imaæu jo prilike da u ovom prièanju spominjem tu vrstu kornjaèa. Ona se nalazi najèe æe, kao o æe mnogi od mojih èitalaca znati, na grupi ostrva koja se zovu Galipago, a ime svo

je dovode od te ivotinje, jer panska reè galipago znaèi kornjaèa iz slatke vode. Zovu ih ponekad i slonkornjaèe, zato to ih biva ogromno velikih. Ja sam video vi e njih koje su te ile oð 1200 do 1500 funata. Izgled im je èudnovat, upravo odvratan. Kreæu se sporo i te ko, nose svoje telo stopu visoko od zemlje. Vrat im je neobièno dug i tan ak, od 18 palaca do dve stope a ja sam jedared ubio jednu u koje je razmak izmeðu pleæki i glave iznosio ne manje od tri stope i deset palaca. Glava im je neobièna, l ièi glavi zmije. Mogu izdr ati bez hrane neveravatno dugo Vremena ima primera da su po dve godine provodile u upljini laðe, i posle toga bile isto takg ugojene i isto tako odr ane kao i pre. Po jednoj karakteristici ove èudne ivotinje potseæaju na dromed are, pustinjske kamile. Imaju kesu na korenu vrata, i u njoj stalno izvesnu kolièi nu vode. Biva da se u tim kesama po to ivotinja celu godinu nije dolazila do hrane, pa je potom bila ubijena nalazilo do tri galona savr eno sve e slatke vode. Glavna hrana tih kornjaèa je divlji per un i celer, takoðe i slanica i indiska smokva od ove poslednje napreduje izvanredno dobro, a nalazi se ona u velikoj kolièini na padina ma obala gde se nalazi i sama ivotinja. Meso kornjaèa, odlièno i veoma hranljivo, odr a va ivote hiljadama mornara, koji putuju po Tihom Okeanu zaposleni u lovu na kitov e ili inaèe. Kornjaèa koju smo mi izneli iz komore bila je samo srednje velièine, te ka otprilike 6 5 do 70 funti. nka, vrlo dobro odr ana, ugojena, i sa vi e od èetvrtine galona bistre s latke vode u kesi. To je znaèilo èitavo blago za nas padosmo na kolena i blagodarism o Bogu za tako bogatu i va nu pomoæ. Bilo je mnogo te koæa dok smo ivotinju provukli kroz rupu srdito se opirala, a snaga joj be e ogromna. Umalo se nije istrgnula iz Pitersovih ruku i buænula natrag u vodu ali joj Avgust u tome trenutku nabaci na vrat u e sa omèom, zadr av i je na. taj naèin do k ja nisam skoèio u rupu do Pitersa i pomogao rnu da je podigne i izbaci. Vodu iz kese pa ljivo smo iscrpli u bokal, koji je, kao to æe se èitaoci seæati, ranije b io iznesen iz kajite. Zatim smo odbili jednoj boci grliæ i naèinili vrstu èa e, koja je merila oko èetvrtinu pajnta, ispili svaki svoj deo i re ili da æemo se, dok vode bude, strogo. dr ati te mere kao ðnevne por cije. Kako je poslednja dva tri dana vreme bilo suvo i lepo, osu ilo se i na e odelo, i sv a posteljina koju smo izneli iz kajite, tako da smo tu noæ, 23ega jula, proveli sr azmerno udobno i mirno, po to smo, pre spavanja, obilno veèerali maslinke i unke, sa ne to malo vina. Bri ni da nam se u sluèaju vetra ne bi ne to od provizije otkotrljalo u vodu, vezali smo stvari to smo bolje mogli za ostatke od èekrka. Kornjaèu, koju smo e leli da saèuvamo ivu to se najdu e mo e, izvrnuli smo na leða, i takoðe pa ljivo vezali. XIII 24ti jul. To jutro probudilo nas je neobièno okrepljene, du evno i telesno, kraj svi h opasnosti na e situacije. Nismo znali gde se nalazimo svakako daleko od kopna hr ane koliko je dovoljno za èetrnaest dana, i to ako se bude tedljivo tro ilo bez vode no eni morem na najbednijoj olupini izlo eni milosti i nemilosti vetra i talasa kraj svega toga, seæajuæi se mnogo stra nijih beda iz kojih smo se spasli, sada nje na e nevolje smatrali smo kao obiène i svakida nje te koæe. Eto, toliko je pojam blagostanja ili bede relativan! Èim se sunce rodilo, dali smo se opet na posao azvlaèenja stvari iz komore za jelo, kad oðjedared naiðe pljusak sa sevanjem munja. Br zo ponovismo to smo veæ jedared radili skupljanje vode pomoæu èar ava na taj naèin to bismo jako zategnuli èar av, a u sredini ga opteretili jednom karikom lanca. Voda je onda curila ka sredini, i tu kapala u podmetnuti bokal. Skoro smo ga bili napunili, k ad udari jak vetar od severa morali smo prekinuti posao trup laðe se stao tako sil no ljuljati da se nismo vi e mogli dr ati na nogama. Brzo preðosmo na prednji deo laðe i privezasmo se za èekrk. Tok dogaðaja smo meðutim oèekivali sa mnogo veæom mirnoæom no to se mo e zamisliti u sliènim okolnostima. Oko podne se vetar pojaèao kaku se to ka e, za dve rupice na jedru, a uveèe je duvao svom silom, i pratili su ga te ki, veliki talasi. Nauèeni veæ iskustvom kako da se najbolje prièvrs timo, proveli smo noæ prilièno dor bro mada smo bili ðkroz mokri i jednako strepeli da nas voda ne spljusne u more. Sreæom, bilo je tako toplo da nam je mokrina skoro p rijala. 25ti jul. Vetar popustio ostala mu snaga otprilike deset èvorova brzine, pa su i t alasi toliko legli da smo na palubi bili suvi. Ali, na veliku na u alost, na li smo d

a je voda odnela dva lonca maslinki, i sve to je ostalo od unke, mada smo te stvar i bili veoma pa ljivo privezali. Re ili smo da kraj svega toga jo neæemo ubijati kornjaèu , i da æe nas za doruæak zadovoljiti ono malo maslinki i porcija vode, koju smo pome a li pola i pola s vinom, i konstatovali da takva me avina neobièno sna i. More je jo uve k bilo nemirno, i krajnje nezgodno za produ enje na ega lova u provizionoj komori. U toku dana neke stvari, koje nam, uostalom, u tadanjem na em polo aju, nisu mogle ni za to poslu iti, isplivale su kroz rupu same sobom ali, voda ih je odmah odnela. O pazili smo takoðe da se trup laðe, postepeno, sve jaèe naginje nastranu, tako da smo s e morali vezati. Proveli smo sumoran i te ak dan. U podne je sunce sijalo skoro ve rtikalno nad nama, i po tome smo znali da nas je onaj dugi niz severnih i severo zapadnih vetrova doterao blizu ekvatora. Pred veèe smo videli nekoliko ajkula, i u znemirili se, gleðajuiæi kako nam se jedna od njih, grdno velika, pribli uje. Kad je u jedan mah paluba oti la duboko u vodu, ona grdosija se formalno popela k nama praæn ula se nekoliko puta nad ulazom u kajitu, udarila repom Pitersa. Na na e veliko za dovoljstvo, golem jedan talas ju je opet svalio u more. Da je vreme bilo lepo, m ogli smo je lako uhvatiti. 26ti jul. Vetar se znatno sti ao, more je takoðe leglo, i mi smo se re ili da produ imo posao. Posle mnogo muke, kroz èitav taj dan, uvideli smo da nièemu vi e nemamo da se n adamo na tome mestu meðuzidovi toga prostora preko noæ su bili ulubljeni, iiela voda u upljinu laðe. Taj fakt r.as t. naravno, ispunio oèajanjem. i jul. More skoro sasvim glatko veoma i. vt.riæ od severa i zapada. U podne, po to j e izgrejalo jako toplo sunce, su ili smo odela. Kupanje u moru bilo nam je neobièno prijatno u svakom pogledu ali smo morali biti veoma obazrivi, jer su preko celog a dana ajkule pratile laðu. 28mi jul. Jednako lepo vreme. Laða se tako nakrenula da smo se veæ pobojali da æe se p revrnuti. Poèeli smo se ude avati za tu krajnju sluèajnost vezali smo kornjaèu, bokal i dva lonca maslinki to se bolje dalo, sa vetrove strane, i spolja na trupu laðe, isp od velikog lanca. More neprestano mirno, sa malo ili nimalo vetra. 29ti jul. Nastavlja se lepo vreme. Avgustova bolesna ruka pokazuje znake izumira nja. On se tu i na sanjivost i u asnu eð ali nema velikih bolova. Èime da mu olak amo. Trlj ali smo malo bolesno mesto siræetora iz maslinki to je bilo sve to smo znali, i nij e pomagalo ni ta. Èinili smo to smo mogli da mu bude lak e, i utrostruèili njegov deo vod e. 30ti jul. Neobièno topao dan, bez vetra. Jedna grdno velika ajkula pratila je laðu c elo prepodne. Nekoliko puta poku ali smo, bez uspeha, uostalom, da je uhvatimo pom oæu omèe. Avgustu je mnogo gore on na na e oèi propada, kako zbog nedostatka prave dobre hrane, tako i od posledica svoje rane. Jednako se moli Bogu da ga uzme i oslobo di patnje. Veèeras smo pojell i poslednje maslinke, a voda u bokalu bila je tako u stajala da je bez vina uop te nismo mogli piti. Re ili smo da sutra ubijemo kornjaèu. 31vi jul. Pro la noæ bila je, zbog polo aja laðe, puna strave i umora. Ujutro smo imali posla da ubijemo i razudimo kornjaèu. Pokazalo se da je mnogo manja nego to smo mi mislili, ali ðobro odr ana meso je iznosilo najvi e oko deset funti. Da bi se to bolje oèuvalo, isekli smo ga u male komade, slo ili u tri preostala lonca od maslinki i u bocu od vina, i prelili siræetom. Dogovorili smo se da æemo se zadovoljavati sa èetiri uncije dnevno, i tako onda imati hrane za trinaest dana. Predveèe nas je iznenadila jaka ki a sa mnogo sevanja i grmljavine ali je tako malo trajala da smo skupili svega pola pajnta vode. Svu tu vodu, po porazumu, daðosmo Avgustu, koji je izgledao veæ sasvim blizu kraja. Pio je iz èar ava mi smo dr ali èar av nad njim, i voda mu je kapala u usta, jer nismo imali n a raspolaganju sud, sem da smo prbsuli vino iz burenceta ili ustajalu vodu iz bo kala. Uèinili bismo bili, uostalom, ma koje od ovoga, samo da je ki a du e potrajala. Bolesniku posle vode kao da nije bilo mnogo lak e. Mi ica mu je sasvim pocrnela, od èl anka do ramena, a noge hladne kao led. Svakoga irenutka oèekivali smo smrt. Avgust je bio strahovito izmr aveo od 127 funti, koliko je bio te ak u Nantuketu, sada je spao do ciglih 4050. Oèi su mu bile tako upale, da su se jedva videle, a ko a na obr azima toliko onjlitavela da je jedva vakao hranu i jedva gutao i teènost. 1vi avgust. Produ ava se isto mirno vrerrie, samo to sunce u asno peèe. Trpeli smo stra hovitu eð voda u bokalu sasvim Se usmrdela i po njoj gmizali crvi. Malo smo od te v ode ipak pili pome av i je sa vinom ali to nam skoro nikako nije gasilo eð. Mnogo vi e os ve avalo nas je kupanje u moru meðutim, to smo samo dosta retko mogli da èinimo zbog s

talne blizine ajkula. Bilo nam je jasno da Avgustu nema spasa, da umire. Nièim nis mo mogli da mu ubla imo muke, koje kao da su bile goleme. Oko dvanaest èasova izdahn uo je u jakim grèevima, i ne prozboriv i ni reèi veæ od vi e èasova. Njegova smrt napunila n as je mraènim predoseæanjima, i tako je te ko uticala na nas da smo ceo dan presedeli kraj le a i samo se apatom oslovljavali. Tek po to se dobro smrklo, ohrabrili smo se da ustanemo i da telo bacimo u more. Le je bio odvratan, i veæ toliko truo da se je dna noga, kako ju je Piters dohvatio, odmah odvojila od trupa. Kad je trula masa skliznula u vodu, videli smo na fosfornoj svetlosti koja je iz trule i bleskala, sedam ili osam velikih ajkula a kada su dohvatile i stale da raski 7 Avanture Gorðona Pima 7 daju plen, kljocanje i pra tanje bilo je takvo ða se sigurno moralo èuti na èitavu milju daleko. Mi smo se stresli od u asa slu ajuæi taj um. 2gi avgust. Isto vreme, uznemirujuæa ti ina i velika toplota. Zora nas je zatekla sa svim slomljene i telesno iznurene. Voda u bokalu postala je nemoguæna, pretvorila se u debelu piktijastu masu, po kojoj su vrveli gnusni crvi. Prosuli smo sadr inu, isprali dobro bokal morskom vodom, i usuli onda u njega malo siræeta iz boca u ko jima smo ostavili kornjaèino meso. eð smo jedva podnosili vino je.samo jo vi e raspaljiv alo vatru u nama, i zanosilo nas toliko da smo se odmah opijali. Poku ali smo zati m da se pomognemo me ajuæi malo morske vode u vino ali to je odmah izazvalo na povraæa nje, i okanili smo se. Celoga dana vrebali smo priliku da se okupamo ni to nam s e nije dalo trup laðe je prosto bio opsednut ajkulama verovatno ista èudovi ta koja su sinoæ pro derala na eg druga, a sad oèekuju drugu sliènu èast. Ta okolnost ispunjavala nas je gorèinom i budila u nama te ka, melanholièna predoseæanja. Kupanja su nam tako dobro èi nila, i znati sad da je ta blagodet potpuno iskljuèena, bilo je vi e no to smo mogli pod neti. Nismo uostalom bili sigurni ni od neposredne opasnosti jedan nezgodan korak, ili pokret dosta da se najmanje sklizne, i eto nas na doma aju pro drIjivih iv otinja, koje su nam se i tako pribli avale, plivale sa svakim veæim talasom pravce n a nas. Vika i mlataranje rukama kao da ih ni najmanje nisu pla ili. I premda je je dnu od njih Piters dohvatio sekirom i osetno ranio, nastavila je na istom mestu da navaljuje. Predveèe se pokazao oblak ali, na grdnu na u alost, pro ao nas je ne izli v i se u ki u. Ne mo e niko zamisliti koliko smo u to vreme stradali od eði. Noæ smo probde li muèeni eðu i strahom od ajkula. 3æi avgust. Nikakva izgleda na izbavljanje, a laða se veæ toliko nagnula da uop te vi e ni smo mogli stojati na palubi. urili smo se da osiguramo vino i kornjaèino meso, za s lucaj da se laða prevrne. Doneli smo dva klina, zabili ih sa vetrove strane u trup laðe, nekoliko stopa iznad vode, to nije bilo mnogo daleko od hrpta, jer smo skoro veæ le ali na boku. Za te nove smo onda vezali proviziju tu je bila sigurr. nego na prednjem delu laðe, ispod lanca. Strahovite muke od eði preko celoga dana na kupanje ni pomisliti nemoguæno zaspati. 4ti avgust. Ba pre nego to æe zora sinuti, opazismo da se hrbat veæ izdi e iz vode laða da kle tek to se nije prevrnula. Spremismo se za najgore, da nas potres ne bi odbaci o. Spoèetka je izvrtanje i lo lagano i postepeno, i mi smo uspeli da se od vetrove s trane uspuzamo dosta visoko, i to pomoæu onih u eta na klinovima zabijenim da slu e ka o oslonac kojima smo, sreænim sluèajem, ostavili krajeve da vise. Ali nismo raèunali s a ubrzanjem pokretne snage, i naskoro nismo vi e bili u stanju da dr imo korak sa na glim okretanjem pre nego to smo shvatili ta æe da se desi, osetili smo da smo naglo hitnuti u more, i koprcamo se nekoliko ar ina pod vodom grdnog talasa koji se prek o nas prevalio. Kad me je, ponela voda, ja sam ispustio u e za koje sam se dr ao. Osetiv i da sam potp uno pod laðom, a skoro sasvim iznemogao, prestao sam sa svakim naporom, i iznjirio se sa smræu koja tek to nije do la. Ali sam se opet prevario nisam uzeo u obzir prir odan ot kok laðe na vetrovu stranu. Kovitlac vode navi e, koji je nastao usled delimièno g obratnog prevrtanja laðe, izdigao me je.na povr inu sa jo veæom silinom nego onakojom sam bio potopljen. Kada sam izleteo gore, video sam da plivam otprilike dvadese t jarda daleko od trupa laðe. Trup je le ao sa hrbatom izvrnutim gore, Ijuljao se u as no sa jedne na drugu stranu, a more je svud unaokolo bilo jako uznemireno i puno vrtloga. Pitersa nisam nigde video. Jedno uljano bure plivalo je nekoliko stopa od mene i razni drugi predmeti sa laðe bili su rasuti po vodi. Glavni moj strah sada bile su ajkule, za koje sam znao ða su blizu. Da bih lih po moguæstvu zapla io, udarao sam i prskao po vodi i rukama i nogama, i pravio to vi e pen

e plivajuæi ka trupu laðe. Uveren sam da samo toj sasvim prostoj meri predostro nosti imam da zahvalim za svoje spasenje jer, ba pre iz7 99 vrtanja laðe bilo je toliko mnogo ajkula oko nje, da sam ja za vreme svoga plivanj a morao dolaziti u neposredan dodir sa nekom od njih. Osobitom nekom sreæom stigao sam do boka laðe èitav, mada toliko iznemogao od grdnih napora da bez Pitersove pom oæi, u dobar cjas, nikad ne bih dospeo i na nju. Na veliku moju radost, pojavio se on uspuzao se na hrbat sa protivne strane trupa i bacio mi kraj jeðnog od onih u et a koja smo bili privezali za klinove. Èim sriio izbegli jednu opasnost, odmah smo morali upraviti svu pa nju na strahovitu izvesnost druge apsolutne gladi. Svu na u hranu odnela je voda uprkos na oj najveæoj brizi da je oèuvamo nemajuæi pred sobom ni truni nade na jo neku moguænost da se doðe do hrane, obuzelo na s je obojicu najveæe oèajanje, plakali smo glasno kao deca, i ne poku avajuæi vi e ða se uza jamno pote imo. Takvu slabost te ktj je razumeti onom ko nikada nije bio u sliènom pol o aju treba se setiti da smo mi umno bili tako rastrojeni mnogim oskudicama u u asim a, da se u to doba upravo nismo ni mogli smatrati kao potpuno prisebna biæa. U kas nijim opasnostima, koje su bile isto toliko velike, ako ne i veæe, ja sam podnosio hrabro sve muke moga polo aja, a Piters, kao to æe se videti, isticao je jo i jednu s toièku filozofiju, isto tako Heverovatnu kao to je bilo i sada nje detinjasto i malod u no njegovo pona anje, razlika je dolazila od duhovnog stanja. Izvrtanje laðe, mada smo se zbog toga li ili vina i kornjaèina mesa, ne bi nas u stvar i dovelo do jo bednijeg stanja no to je bilo preða nje, da nam nisu propali èar avi, pomoæu kojih smo dotle hvatali ki nu vodu, i bokal, u kojem smo skupljali i èuvali tu vodu jer, prona li smo da je sva donja strana laðe oko hrpta pokrivena debelim slojem kru pnih laarskih koljki, koje su i prijatne i veoma hranljive. I tako, dogaðaj koji na m je bio zadao samrtni strah pokazao se za nas u dva pravca yi e kao blagodat nego kao zao udes otkrio nam je izvor hrane koji nas mo e, ako budemo hranu umerno tro i li, vi e od mesec dana odr avati sem toga, u mnogome popravio na e stanje 100 i u smislu pozicije jer nam je sada mnogo ta biio povoljnije i mnogo smo manje bili izlo eni opasnostima nego pre toga. Meðutim, te koæa oko pitanja vode uèinila nas je neosetljivima za sve koristi od na eg pro menjenog polo aja. Da ne bismo propustili priliku na sluèaj neoèekivane ki e, poskidali smo ko ulje, znajuæi naravno da pomoæu njih ni u najboljem sluèaju ne mo emo skupiti vi e od èetvftinu pajnta vode. Celoga dana ne pokaza e se oblaci. Stradanje na e od eði, u asno. P iters je te noæi spavao, u nemirnom snu, otprilike jedan èas, a meni stra ne muke ne d ado e oka sklopiti. 5ti avgust. Digao se mali vetar i naterao laðu u masu morske trave tu smo bili tak o sreæni da naðemo jedanaest malih rakova, i tako se nekoliko puta prijatno poèastimo. Ljuske tih rakova bile su tako tanke, da smo ih mogli pojesti od rakova nismo t oliko edneli koliko od onih sitnih koljki. U travi nije bilo ajkula, te se usuðismo i da se okupamo, i ostadosmo u vodi vi e èasova. Od toga je eð znatno popustila. Tako o sve eni, proveli smo noæ prijatnije, obojica mogasmo malo da prospavamo. 6ti avgust. Toga dana Bog nas se setio naglom i izda nom ki om trajala je od podne d o u samu noæ. Gorko smo alili to nemamo ni bokal ni burence kraj sveg te kog hvatanja vode u ko ulje, mogli bismo ipak napuniti ako ne oba baf jedan sud. Ovako, eð smo gas ili cedeæi vodom natopljene ko ulje tako da nam je teènost curila u gu u. Citav dan smo se time zanimali. 7mi avgust. U samu zoru obojica smo istovremeno opazili, na istoku, jedro, koje je oèigledno plovilo k nama. Pozdravismo èarobnu sliku dugim uzvikom radosti, i poèesm o odmah davati sve moguæne znakove mahali smo ko uljama skakali uvis to smo onako sla bi, bolje mogli èak smo se i derali svom snagom svojih pluæa, mada je laða bila oko 15 milja daleko. Postepeno se sve vi e pribli avala na oj olupini, i mi smo sada znali d a æe nas ljudi, ako samo odr e isti kurs, uskoro morati primetiti. Posle jednog èasa veæ smo jasno razlikovali posadu na palubi. Laða je bila duga, niska, nekako ivahn a, sa crnim krugom na prednjem jedru, i, kako je izgledalo, sa mnogobrojnom posa dom. Odjedared nas doèepa u asan strah mada je bilo nemoguæno da nas ne spaze, nije bi lo sasvim iskljuèeno da nas ostave sudbini. Jer, premda je te ko u to verovati, taka v varvarski postupak ne dolazi ba meðu retkosti na moru, a slu e se njime biæa koja se raèunaju u Ijude. U ovoj prilici, hvala Bogu, ne obistini se na a slutnja naskoro op

azismo ða se mornari na palubi ivo kreæu, da di u britansku zastavu, i da, ploveæi na vet ar, dolaze pravcem k nama. Posle pola èasa na li smo se u kajiti. Laða se zvala Jovank a Gaj, dolazila je iz Liverpula, kapetan joj je bio Gaj, a putovala je za Ju na Mo ra i Pacifik, u lov na morske pse, i radi trgovine raznom robom. XIV Jovanka Gaj bila je ðostojanstvena laða od sto osamdeset tona. Spreda neobièno vitka, i, na vetru, pri stalhom vremenu, jedna od najbr ih jedrilica koje sam ikada video . Ali je za borbu sa morem bila slabo pogodna pre svega, sa obzirom na svrhu koj oj je namenjena, suvi e duboko je tonula u vodu. Za sliène slu be su najzgodnije poveæe laðe, ali sa manjim tonjenjem. recimo, laða od 300350 tona. I trebalo bi da takva laða bude konopcima i jedrima snabdevena na naèin barki ili velikih èamaca, i uop te da bu de drukèije graðena nego obiène laðe na Ju nom Okeanu. Neophodno je potrebno da je dobro n aoru ana. Treba da ima, recimo, deset do ðvanaest brodskih haubica od dvanaest funti dva do tri topa sa dugim cevima pu ka sanduke za oru je koji ne propu taju vodu, na s vakom spratu broda. Kotve i u ad njena treba da su mnogo èvr æi nego obièno na brodovima z a trgovinu druge vrste, a posada da je mnogobrojna i dobro izve bana za laðu kakvu s am opisao, bar 50 do 60 sna nih mornara. Jovanka Gaj imala je posadu od 35 ljudi, sem kapetana i podo ficira i nije bila naoru ana, i inaèe opremljena, bi to mogao po eleti poznavalac opas nostii te. njenog trgovaèkog zanata. Kapetan Gaj, d entlmen veoma Ijubaznog pona anja, bio je èovek od velikog iskustva u t rgovir. sa Jugom, kojoj je posvetio veæi deo svog ivota. ali nedostajalo mu je ener gije, pa otuda i preduzimljivosti duha, potrebnih pri njegovu poslu. On je bio s avlasnik laðe, i imao da plovi po Ju nim morima, i to sa diskretnim zadatkom da prom eæe svakovrsnu robu. Vozio je, prema tome, veoma razlièite stvari ogledala, perlice, ognjila, sekire, bradve, testere, strugala, dleta, makaze, svrdla, turpije, èekiæe, klinove, no eve, brijaèe, konce, igle, zemljano posuðe, pamuènu materiju, nakit, i jo ra zno drugo i tome slièno. Laða je otplovila iz Liverpula 10og jula, pre la znak Raka 25 og jula na 20 zapadne du ine, i 29og jula prispela na Sal, jeðno od ostrva Zelenog p redgorja, gde je utovarila so i druge putne potrebe. 3eg avgusta otisnula se od ostrva, plovila na jug u pravcu Brazilijanske obale, i pre la ekvator izmeðu 28 i 30 zapadne du ine. To je kurs kojeg se obièno ðr e evropske laðe na putu za predgorje Dobre Nade, ili i dalje, do Istoène Indije. Na taj naèin. izbegavaju se morske ti ine, a i j ake protivne struje, koje stalno dolaze do Gvinejske obale a to je i najkraæe puto vanje, smatra se, jer uvek ima zapadnih vetrova, pomoæu kojih se dospeva do Predgo rja. Kapetan Gaj re io je da æe se prvo zadr ati na Kergelenovoj zemlji za to ne znam reæi . Onoga dana kad su nas dvojicu primili na laðu, pro li su kraj Predgorja sv. Roka d akle, nalazili smo se na, 31 zapadne du ine, i, prema tome, nas dvojica smo znali da nam je olupina bila no ena od severa na jug za èitavih 35 stepeni. Sa nama se pos tupalo na laði veoma predusretljivo, s obzirom na na e nesreæe. I tako smo se, Piters i ja, za veæ nekih èetrnaest dana za koje vreme smo nastavili put u pravcu jugoistoèno m, i bili sreæni da imamo lak vetar i lepo vreme i Pitejs i ja smo se potpuno opor avili od svih na ih li avanja i stradanja, i seæali se dogaðaja vi e kao stra nog sna, iz i 103 kojeg smo se najzad sreæno prpbudili, nego kao gole i prave stvarnosti. Kasnije sa m se uverio da ta pojava poluzaboravliena dolazi od naglih prelaza i promena, bi lo od alosti ka radosti ili od radosti ka alosti, i da stupanj èovekove zaboravnosti odgovara stepenu razlike i promenjenim situacijama. Ja, naprimer, nikako ne mog u vi e da zamislim punu meru bede koju sam trpeo u dane na eg ivota na olupini. Dogaðaj pamtim, ali ne i oseæaje koje su dogaðaji izazivali kad su nastajali. Znam samo da sam, po to bi dogaðaji nastali, tada uvek mislio da èoveèja priroða zaista ne bi mogla izd r ati samo za jedan stepen jaèa stradanja. Putovali smo hekoliko nedelja ne do ivev i ni ta znaèajnije od sretanja sa laðama koje su lovile kitove, a jo èe æe sa kitovima samim, to jest, sa crnim ili pravim kitom, kako g a zovu za razliku od spermacitnog, III pota. 16og septembra, u blizini predgorja Dobre Nader do ivela je laða prvu veæu buru otkako je krenula na put iz Liverpula. U toj oblasti, osobito na jug i na istok od Predgorja mi smo bili vi e zapadno, imaj u mornari èesto sluèajeva strahovitih bura, Bure te idu obièno sa naroèito strahovitim t alasima, a jedna od najopasnijih osobitosti tih bura sastoji se u poznatoj iznen adnoj promeni vetra, to se obièno javlja kad je sila bure na vrhuncu. Duva, naprime

r, pravi orkan od severa ili severoistoka, pa se onda odjedared sa te strane ne javlja vi e ni povetarac, dok vetar, uskoro, i sa stra nom silom ne skoli od jugozap ada. Svetla mrlja na jugu siguran je predznak da æe biti promene vetra i tako se o nda bar mogu preduzeti nu ne mere predostro nosti. Bilo je oko est easova izjutra kað je nai ao prvi udarac vetra, kao obièno, od severa. Oko osam èasova vetar se veæ jako pojaèao i preko nas se prelio jedan od najstra nijih t alasa koje sam ikad video. Sve smo uèvrstili to smo bolje mogli ali laða se muèno opira la, i svaki èas se pokazivalo da je neotporna. Naprimer, svaki potres bi joj zario kljun duboko u vodu, a da se podigne, irebalo joj je tainan toliko vremena, kol iko da je nov talas opet zagnjuri. Pre nego to æe sunce sesti, pokazala se na jugu svetla mrlja, koju smo, uostalpm, i oèekivali, a jedan fa kasnije videsmo kako se prednje jedro srozalo prazno niz katarku. Neki minut posle toga, uprkos svim meraraa, k ao èudom, laða polegne na bok, a èitav okean pene za u ta preko nas. Sreæom, taj jugozapadni vetar bio je samo trenutan udarac laðu smo opet ispravili, bez ikakve tete u rezer vnim motkama na jedrima. Jo smo se nekoliko èasova borili sa uzburkanim morem, dok se pred zoru sve opet ne vrati na stanje otprilike onakvo kakvo je bilo pre bure . Kapetan je tvrdio da smo se samo èuðom spasli. 13og oktobra ugledali smo Ostrvo princa Edvarda, na 46 53 ju ne sirine i 37 46 ist oène du ine. Dva dana kasnije bili smo blizu ostrva Zauzete zemlje, a uskoro proðosmo ispred Krozet ostrva, na 42 59 irine, i 48 istoène du ine. 18og oktobra stigosmo na 6 strvo Kergelen, ili Pusto ostrvo, u Ju nom Indiskom okeanu, i bacismo kotvu u Bo iænoj luci. To ostrvo, upravo ostrvska grupa, le i ju no od predgorja Dobre Nade, otprilike 800 milja daleko. Prona ao ga je, 1772, baron Kergelen, Francuz, koji je ostrvo dr ao za jedan deo velikog ju nog kontinenta, i tako je bio izvestio i javnost u zemlji, i pobudio ne malo interesovanja. Stoga je uzela bila stvar u svoje ruke vlada pos lala je barona iduæe godine opet tamo, kako bi svoj pronalazak mogao podvræi kritici , pri èemu se onda. i otkrila zabluda. 1777e godine pristao je uz ta ostrva kapeta n Kuk, i krstio glavno od njih imenom Pustog ostrva, koje mu, uostalom, potpuno i dolikuje. Meðutim, samo dok mu se èovek tek pribli uje, stvarno, padine skoro svih b rda, od septembra do marta, soèno su zelene. Ta varljiva pojava dolazi od jedne ma le biljèice, vrste saksifraga, koja buino raste na nekoj podlozi mahovine. No sem te biljke, jedva da na ostrvu ima jo traga nekoj vegetaciji sa izuzetkom tvrde i divlje neke trave blizu luke, nekih li ajeva, i nekog zelja koje potseæa na kupus ka d je veæ pre ao u seme, i ima gorak i opor ukus. Ostrvo je brdovito, ali nema ni jedan znatno visok vrh. Vrhovi su stalno pokrive nii snegom. Obala ima vi e luka, meðu kojima je Bo iænja luka najzgodnija. To je prva luka na severoistoen oj strani ostrva, do koje se dolazi kad se obiðe Predgorje Fransoa, koje èini severn u stranu ostrva, i èudnim svojim oblikom upozorava na luku. Istureni deo toga pred gorja svr ava se visokom stenom a u toj steni ima velika rupa koja èini prirodnu kap iju. Kapiija ta je na 48 40 ju ne irine i 69 6 istoène du ine. Kad se kroz taj otvor up lovi, nalazi se vrlo dobro mesto za spu tanje kotve, okru eno sa vi e sitnih ostrvaca koja su dobra za tita od istoènih vetrova. Ako se oðatle plovi ðalje istoèno, dolazi se, k roz Zoljin zaliv, ðo dubine luke. Luka je mali, svud unaokolo kopnom zatvoren base n, sa tvrdim, kompaktnim glinenim dnom. Laða, ukotvljena tu drugoin svojom kotvom mo e tu ostati i eitavu goðinu dana bez ikakve opasnosti, Zapadno od ulaza, pri Zolj inu zalivu teèe potok sa odlionom bistrom vodom, do koje je veoma lako doæi. Oko Kergelenskog ostrva ima morsMh pasa, sa krznom, i goloko aca, i ima u velikoj kolièini morskih slonova. Ptièji rod je bogato zastupljen. Ima naroèito pingvina, i to u èetiri razne vrste. Kraljevski pingvin, nazvan tako zbog dostojanstvena izgleda i rasko nog perja, najveæi je. Po leðima je obièno siv, nekad sa ljubièastim prelazima bo ja trbuh mu je beo kao sneg glava i noge sjajno crne. Glavnu lepotu perja èine dve pruge zlatno ute, koje idu od glave do grudi. Kljun je ðugaèak, ili rumenkast ili sk rletno crven. Te ptice hodaju uspravno i dr e se dostojanstvepo. Glavu nose veoma visoko. Krila im vise nekako kao mi ice i, ato to im je rep uporedan sa nogama, to p ingvini osobito u sumrak, 1 kad ih neoèekivano smotrimo, potseæaju na èoveèji oblik. Kra ljevski pingvini, koje smo mi videli na Kergfelenskom ostrvu, bili su ne to veæi od guske. Jo su poznati makaronipingvin, magaracpingvin, i manguppingvin. No ovi su

manji, nemaju tako lepo perje, i jo se i inaèe razlikuju. Sem pingvina ive tu jo i mnoge druge ptice naprimer, morska koko , plavi galeb, divl je patke, portegmontske koko ke, èupave ptice, golub sa Pred gorja, morske laste, BabaKarini piliæi, BabaKarine guske, veliki galebovi, i, najz ad, albatros. Veliki galeb je dsto toliko velik koliko i obièni albatros, i ineso der je. Nazivaju ga zato eesto i galebom to kosti lomi, ili grabljivim galebpm. On nije nimalo pl a ljiva ptica dobro zgotovljeno njegovo meso ukusno je leti ra irenih i kao nepomiènih krila, neposredno nad povr inom voðe. Albatros je jedna od najveæih i najsrdaènijih ptica u oblasti Ju nog mora. On spada u galebove, i hvata plen u letu. Na kopno dolazi samo ða snese jaja. Izmeðu te ptice i pingvina odr ava se neko osobito prijateljstvo. Gnezda svoja grade po jednom op tem planu po jedno albatrosovo gnezdo dolazi u sredinu kvadrata od èetiri pingvinska gnezda. Te logore moreplovci nazivaju pajta ija, i dosta su ih opisivali po knjiga ma ali, kako je ipak mnogo Ijudi koji te opise nisu èitali, a ja imam jo da pomenem te ptice, reæi æu ne to o pojavi njihova ivota. Kad doðe vreme le enja, ptice se okupe u velikim jatima, i nekoliko ðana kao da se dog ovaraju o naèinu svoga postupanja. Najzad izaberu ravno mesto, dosta prostrano od 3 do 4 jutra, to bli e moru, pa ipak tako da more ne mo e do njega doæi. Pri izboru mes ta odluèuje ravnina prostora ali, i meðu takvima jo naroèito tra i se teren koji je najma nje zakrèen kamenjem. Kad7 je to pitanje re eno, tada poèinju u isti mah, i kao jednom mi lju inspirisane, da omeðavaju matematièki taèan kvadrat ili paralelogram kako najbol je odgovara prirodi terena, i toliko veliki, da u njega stanu sve ptice do jedne , ali i nijeðna vi e èime verovatno daju na znanje da eventualnim prido licama, koje se nisu trudile oko spremanja logora, nema mesta. Jedna strana tako omeðenog terena iðe paralelno sa ivicom mora, i ostaje otvorena za ptice da ulaze i izlaze. Kað su gr anice gnezði ta na taj naèin odreðene, kolonija zapoèinje èi æenje terena od svega to na nje kamen se jedan po jedan di e i iznosi van linija ali, odmah uz linije, tako da se, sa tri strane, naeine oð kamenja èitavi zidovi oko tri strane logora. Pored zido va sa unutra nje strane, naèini se savr eno ravna i udobna putanja, 6 do 8 stopa iroka, koja ivièi ceo logor i slu i kao op ta promenada. Naredni posao je ða se ceo teren podeli u kvadratiæe potpuno istih povr ina. To se pos tizava trasiranjem uskih, veoma glatkih putanjica koje se presecaju pod pravim u glovima na povr ini celog terena. Na svaku taèku preseka dolazi po jedno albatrosko gnezdo, a u sredinu svakoga kvadrata po jedno pingvinsko gnezdo tako je onda sva ki pingvin okru en sa èetiri albatrosa, a svaki albatros sa èetiri pingvina. Pingvinsk o gnezdo je rupa u zemlji, veoma plitka, samo toliko izdubljena koliko da pingvi novo jaje saèuva od kotrljanja. Albatrosovo gnezdo nije tako prosto albatros prvo nabaca humèicu, otprilike stopu u visinu i dve u preèniku, od zemlje, morske trave i lju tura, i tek na vrhu te humèice pravi gnezdo. Ptice te naroèito se brinu da im gnezda za vreme le anja ni minut jedan ne ostanu pr azna. Ako jedna ptica napu ta gnezdo, druga veæ stoji kraj nie, spremna ða zauzme njen o mesto. Ta preðostro nost potrebna je zbog neskrupuloznih uobièajenih kraða jaja u gnez di tu. Mada u veæini tih logora ive iskljuèivo albatrosi i pingvini, ima dosta i takvih u kojima u ivaju povlastice graðanstva i druge morske ptice one grade gnezda sloboðno na sve strane gde naðu prazno mesto ali nikad ne prisvajaju le i ta glavnih krupnih p tica u Jogoru. Izgled takvog jednog gnezdi ta, osobito izðaleka, veoma je neobièan. Sv a atmosfera iznad njega prosto je zagu ena albatrosima, koji neprestano doleæu i odl eæu. U isto vreme vidi se i grðna kolièina pingvina, od kojih se jedni u urbano tiskaju po uzanim prostorima, a drugi, kreæuæi se poznatim, vojnièkim ukoèenim naèinom prolaze pro menadom oko logori ta. Ukratko, posmatrali mi tu pojavu ma s koje strane, moramo s e èuditi osobitoj mudrosti tih pernatih i. votinja, i ne mo e èovek da se i sam ne preða raznim refleksijama. Sutradan po to smo prispeli u Bo iænju luku, raredio je podoficir Peterson da se spust e èamci on je po ao, mada sezona nije bila poèela, u lov na morske pse, a kapetan, i s a njim jedan njegov mlad roðak, iskrcali su se na pustom kraju obale, sa zapadne s trane, po to su imali u unutra njosti ostrva da svr e neki posao koji je meni ostao ne poznat. Video sam da je kapetan poneo sobom jednu bocu, u kojoj je bilo zapeèaæeno p ismo, i po ao, od mesta gde su se iskrcali, prema jednom od najvi ih vrhova u tom pr

edelu. Verovatno je hteo da ostavi to pismo za neku drugu laðu, koja je kasnije im ala tu da pristane. Kad smo kapetana izgubili iz vida Piters i ja bili smo u pod oficirovu èamcu nastavili smo plovidbu uz obalu i vrebali morske pse. Jedno tri ne delje dana produ ili smo to zanimanje, ispitivali pa ljivo svaki kutak ne samo Kerge lenove zemlje nego i nekoliko drugih malih ostrva u blizini. Ali trud na ostajao je bez znatnijeg uspeha. Videli smo dodu e veæu kolièinu krznatih morskih pasa, ali su bili neobièno pla ljivi, da smo, uz najveæi trud, æarili svega 350 ko a. Morskih slonova bilo je takoðe u izobilju, osobito na zapadnoj strani kopna ali smo ulovili svega 20 komada, i to sa veoma velikim te koæama. Oko manjih ostrva na li smo dosta morskih pasa pokrivenih retkom dlakom, ali te nismo dirali. Vratili smo se na laðu oko 11o g novembra tu smo se opet na li sa kapetanom i sa njegovim roðakom, koji su nepovolj ne stvari prièali o unutra njosti ostrva, pretstavljajuæi ga kao jedan od najpusto nijih i najneplodnijih krajeva na svetu. Oni su proveli na ostrvu dve noæi, zbog nekgg iiesporazuma oko oda iljanja èamca po njih, od podoficirove strane. XV 12og novembra isplovili smo iz Bo iænje luke, pro li delimièno veæ preðenu liniju na zapad, i ostavili sa leve strane ostrvo Marion, jedno iz Kfozetove gru1 pe ostrva. Pro li smo takoðe kraj PrincEdvardova ostrva, i ostavili i njega sa leve strane zatim sm o uzeli kurs vi e severno, i stigli za petnaest dana do grupe ostrva Tristan dAkunha , na 37 8 ju ne irine i 128 zapadne du ine. Tu grupu, koja se sastoji iz tri okrugla ostrva, i koja je danas tako dobro pozn ata, proria li su Poortugalci, a poseæivali su je Holanðani 1643e i Francuzi 1767e. Tr i ostrva èine izmeðu sebe trougao, udaljena su jedno od drugog otprilike deset milja , tako da izmeðu njih postoje veoma lepi otvoreni prolazi. Predeo na ostrvima veom a je brdovit, osobito na Tristanostrvu, najveæem u grupi, sa obimom od 15 milja, i sa tako visokim brdima da se, pri lepom vremenu, vide na daljinu od 80 do 90 mi lja. Jedan deo toga kopna, prema severu, di e se, do 1000 stopa okomite visine, ne posredno iz mora. Na toj visini se prostire jedna visoravan skoro do sredine ost rva, a iz nje iskaèe dostojanstvena jedna kupa kao one na Tenerifi. Donja polovina te kupe pokrivena je prilièno visokom umom, a gornja je gola stena, ponajèe æe u oblacim a, i veæim delom godine pokrivena snegom. Oko ostrva nema ni kolja ni opasnostd dru ge vrste, jer je obala neobièno strma, a voda duboka. Na severozapadnoj strani ima zaton sa alom od crna peska, gde veoma lako pristaju èamci, osobito ako vetar dola zi s juga. Tu ima u izobilju dobre pijaæe vode, a lako se lbvi, udicom i mre om, bak alar i druga riba. Drugo po velièini i najzapadnije ostrvo te grupe jeste takozvan o Nedosti no ostrvo. Iraa 78 milja u obimu, i svud unaokolo strèe nepristupaène strmen i. Na vrhu je ravno, ali potpuno neplodno i pusto sem nekoliko kr ljavih d bunova, d ruge vegetacije nema. Ostrvo slavuja, treæe i najmanje, ima na ju noj strani visok g reben od stenovitih ostrvaca nekoliko takvih ima i na sveroistoènoj strani. Zemlji t e je brkano i neplodno delimièno ga proseca jedna duboka dolina. Na obalama tih ostrva, u pravo vreme, ima vrlo mnogo morskih lavova, morskih slo nova, morskih pasa, krznatih i goloko astih ili krutodlakavih, i velika kolièina oke anskih ptica. Ima u blizini i mnogo kitova. Zbog toga to su se te ivotinje nekada veoma lako lovile u toj oblasti, ova su ostrva bila mnogo pohoðena. Holanðani i Francuzi d olazili su u prva vremena, odmah posle pronalaska grupe. Godine 1790e bio je na tim ostrvima kapetan Paten sa laðom Industrija, iz Filadelfije, i ostao na ostrvu Tristan Akunha sedam meseci. Za to vreme nalovio je ne manje od 5.600 komada krz na, a govorio je da bi za tri nedelje dana mogao ispuniti jednu veliku laðu uljem. U ono vreme nije na ao drugih èetvorono aca do nekoliko divljih koza danas ivi na tim ostrvima mno ina svih na ih najkorisnijih domaæih ivotinja, koje su dovodili, tokom vre mena, razni moreplovci. Naskoro posle kapetana Patena, rekao bih, stigao je na ostrvo Tristan kapetan Ko lkun, sa jednom amerièkom laðom. On je bio do ao radi oporavka zdravIja. Sadio je luk, krompir, kupus i drugo povræe, i ono se i danas nalazi u velikoj kolièini. Godine 1811e do ao je na Tristanostrva kapetan Hejvud sa laðom Nereus. On je zatekao tri Amerikanca, koji su se bavili na ostrvu èinjenjerri ko a i prepariranjem zejtin a. Jedan od tih Amerikanaca zvao se D onatan Lambert, i smatrao je sebe suverenom te zemlje. Iskrèio je i obradio nekih 60 jutara zmlje, pa se onda trudio da odomaæi

kavu i eæernu trsku, kojima ga je snabdevao amerièki poslanik u Rio de aneiru. Nu, ta kolonija je na kraju krajeva bila napu tena, a ostrva je uzela 1817e u posed brita nska vlada i poslala sa Predgorja Dobre Nade jedno odeljenje ljudi na Tristanost rvo. I ona je dr ala tu zemlju samo kratko vreme ali pri napu tanju ostrva od strane britanske vlade ostale su na njemu dve do tri engleske porodice, nezavisno od s voje vlade. Marta 1824e prispela je na ostrvo Tristan laða Bervik sa kapetanom D efr ijem na putu iz Londona za Van Dimenovu zemlju. Posada je na la na ostrvu jednoga Engleza koji se zvao Glas, i bio nekada kaplar u britanskoj artiljeriji. On je p olagao pravo na dostojanstvo ostrvskoga guvernera, i zapovedao je nad dvadeset i eðnim. èovekom i trima enama. Dao je veoma povoljan izve taj o zdravoj klimi i o plodov itosti zemlji ta. Stanovni tvo ostrva zanimalo se izradom krzna 111. morskih pasa, i skupljanjem zejtina od morskih slonova a trgovali su sa Predgorj em Dobre Nade, jer je Glas imao jednu malu laðicu. Isti taj Glas vladao je na ostr vu i kad smo mi prispeli samo se mala njegova op tina umno ila bila na pedeset est os oba, na Tristanu, i sedam na Slavujevom ostrvu. Bez te koæa mogli smo nabaviti sve to nam je trebalo ovce, svinje, volove, bele zeèeve, ivinu, koze, ribe svake vrste i razna zelja, i sve smo to vrlo udobno nabavljali, jer smo bili ukotvljeni sasvim biizu glavnog ostrva. Kapetan na e laðe kupio je od Glasa i 500 komada ko a od morski h pasa, i ne to slonove kosti. Ostali smo tu otprilike nedelju dana, za koje su vr eme duvali mahom vetrovi sa severa i zapada, uz ne to magle. Novembra 5oga krenuli smo, jugozapadno, u nameri da potra imo grupu ostrva nazvanih Aurora, za koje se govorilo da postoje i da ne postoje. Tvrdi se da je ta ostrva bio prona ao, jo 1762e, zapovednik laðe Aurora. Zatim je 179 0e kapetan Manuel de Ojarvido, sa laðom Princesa, koja je pripadala Kraljevskoj fi lipinskoj kompaniji, proplovio, kao to on tvrdi, sredinom izmeðu tih ostrva. Godine 1794te krenula je panska korveta Atrevida sa zadatkom da utvrdi taèan polo aj ostrva , i oHda je, u vezi sa tom ekspedicijom, list Kralievskog hidrografskog dru tva u Madridu doneo, 1809e, sledeæe Korveta Atrevida, od 21og do 27og januara, i u nepos rednoj blizini ostrva, izvr ila je sva potrebna posmatranja, i pomoæu hronometra utv rdila razliku du ine izmeðu tih ostrva i luke Soledad na Manilaostrvima. Ima tri ost rva le e skoro na istom meridijanu srednje je dosta nisko, a druga dva vide se na devet milja s mora. Posmatranja su dala ove rezultate o polo aju ostrva najseverni je le i na 52 37 24 ju ne irine i 47 43 15 zapadne du ine srednje na 53 2 40 ju ne irine i 47 55 15 zapadne du ine najju nije na 53 15 22 ju ne irine i 47 57 15 zapadne du ine. Januara 27og 1820e po ao je i kapetan britanske flote, D ems Vedel, da tra i ostrva Au rora. On izve tava da je svu oblast veoma pa ljivo prokrstario ne samo na onim taèkama koje je Atrevida oznaèila, nego pro ao u raznim pravcima i oko linu tih taèaka ali nigde nije prona ao ni traga suve zemlje. Ti suprotni izve taji po tsticali su jo mnoge druge moreplovce da potra e ostrva i, èudnovato, dok su se jedni , oploviv i sve more gde bi ostrva imala biti, vraæali, ne na av i ih, drugi, i to dosta njih, tvrde da su na istim mestima videli ostrva, i èak bili sasvim blizu njihova kopna. Kapetan na e laðe takoðe je re io da uèini sve to mo e, kako bi se najzad rasvetlilo to toliko pretresano pitanje. Nastavili smo putovanje, dr eæi se neprestano jugoistoka, i praæeni promenljivim vreme nom do 20og novembra, kada smo stigli na sporno mesto, na 53 15 ju ne irine i 47 58 zapadne du ine, to jest, sasvim blizu onoj taèki koja je zabele ena kao polo aj najju nij eg ostrva u grupi. Nismo spazili nikakav znak kopna, i zato smo plovili dalje, d r eæi se 53 ju ne irine, pa sve do 50 zapadne du ine. Zatim mo okrenuli severno do 52 ju ne rine, pa smo onda okrenuli na istok, do meridijana Zapadne D ord ije, i onda, dr eæi se toga meridijana natrag do mesta odakle smo po ld. Jo srno uzimali i pravce raznih d ijagonala kroz ceo prostor opisane oblasti, imajuæi stalno na vrhu katarke stra ara, i ponavljajuæi ta pretra ivanja tri nedelje dana, i to sa najveæom ap ljivo æu, i uz sreænu kolnost da nam je vreme neprestano bilo prijatho i lepo bez traga pare ili magle . Prema tome, stekli smo ubeðenje da tih ostrva, ako ih je nekad i bilo na tim mes tima, sada zacelo vi e nema. Od moga povratka kuæi saznao sam da je isti put pre ao, 1 822e kapetan D onson, na amerièkoj laði Henri, i kapetan Morel opet na amerièkoj laði i u oba sluèaja sa istim rezultatom do kojeg smo bili do li i mi. XVI Prvobitna namera na eg kapetana bila je da, po to se razjasni pitanje sa ostrvima Au

rora, poðe, kroz Magelanov prolaz do zapadne obale Patagonije ali, 8 Avanture Gordona Pima vesti koje je primio na Tristanu, uticale su ria njega da uzme kurs ju no nadao se da æe naiæi na neka ostrva koja su, tobo , le ala na 60 ju iie irine i 41 20 zapadne du ine Za sluèaj da ne naðe ostrva, imao je plan, ukoliko to godi nje doba dopusti, da udari u pravcu pola. U tom smislu smo i zaplovili 12og decembra. Oko 18og na li smo se otprilike u onoj poziciji koju je oznaèio bio Glas krstarili smo tri dana u toj ob lasti, ne na av i nikakvog traga ostrva o kojima je on govorio. Decembra 21og po to je vreme bilo neobièno lepo, uzeli smo opet pravac jug, sa odlukom da u tom pravcu p rodiremo dokle god se mo e. Pre nego to se uputim u ovaj deo moga prièanja, elim napom enuti neke podatke o poku ajima dopiranja na ju ni pol, s obzirom na one èitaoce koji nisu upoznati sa dosada njim rezultatima u ispitivanju polarnitr regiona. Poku aj kapetana Kuka prvi je takav poku aj o kojem ima odreðenih podataka. Godine 177 2e krenuo je on na jug sa laðom Odluka, a pratio ga je poruènik Firno na laði Avantura . Decembra meseca stigao je do 58og uporednika ju ne irine, sa 26 57 istoène du ine. Tu je nai ao na uska ledena polja 8 do 10 palaca debela, koja su plovila severozapad no i jugoistoèno. Led taj imao je oblik velikih santi, tako zbijeno nagomilanih, d a se je laða sa mukom probijala kroz njih. U to vreme, sudeæi po velikom broju ptica , i jo nekim znacima, kapetan Kuk je zakljuèivao da kopno treba da je blizu. Uprkos strahovitoj hladnoæi, plovio je dalje na jug, i stigao do 64og uporednika, sa 38 14 istoène du ine. Tu je imao blago vreme, sa malim vetriæem, eitavih pet dana termome tar je pokazivao 36 stepeni. Januara meseca 1773e pro le su laðe ju ni polarni krug al i nisu mogli mnogo dalje, jer kad su stigli do irine 67 15, put je prepreèio ogroma n ledeni zid, koji se irio na ju nom horizontu dokle god je oko dopiralo. Led taj b io je od svake vrste poneke ogromne sante, recimo, od nekoliko milja u prostiran ju, èinile su kompaktnu masu, i dizalg se 1820 stopa iznad vodene povr ine. Kako se sezona putovanja veæ bli ila kraju i nije bilo nikakvog izgleda ða bi se prepreka mogla oploviti, kapetan Kuk, mada p osle dugog oklevanja, vratio se na sever. Novembra meseca iduæe godine ponovio je poku aj ispitivanja ju nog polarnog mora. Na 5 9 40 ju ne irine nai ao je bio na jaku struju ju noga pravca. Decembra meseca, kad su l aðe dospele na 67 31 irine, sa 142 54 zapadne du ine, udarile su na strahovitu hladnoæu i jake vetrove s maglom. I tu je bilo mnogo ptica, albatrosa, pingvina a osobit o velikih galebova. Na 70 23 irine sreto e velika ledena ostrva, a naskoro zatim op azi e, na jugu, oblake bele kao sneg, koji znaèe blizinu ledenih polja. Na 71 10 irin e i 106 54 zapadne du ine zaustavila je moreplovce, kao i prvi put, grdna povr ina z aleðenog mora, koja je ispunjavala celu oblast ju nog horizonta. Severna ivica te le dene ravnice bila je iskidana i zupèasta, ali sve tako èvrsto jedna u drugu zaglavlj ene da se na prolaz nije moglo ni misliti. Iza toga videla se srazmerno glatka l edena povr ina, koja Se u daljnoj daljinl svr avala lancem ogromnih ledenih bjegova, sve jedan nad drugim nadnesenim. Kapetan Kuk je mislio da to grdno polje dopire do samoga pola, ili da je bar u vezi sa nekim kontinentom. D . H. Rejnolds, na èije je zauzimanje opremljena bila na ju ni poi i jedna naredna ekspedicija, ovako gov ori o naporima Odluke Mi se ne èudimo to kapetan nije mogao da ode dalje od 71 10 ir ine, nego se èudimo da je mogao doæi do te irine, sa 106 54 zapadne du ine. Palmerova z emlja le i ju no od Setlanskih ostrva, na 64 irine, i proti e se, jugozapadno, dalje ne go to je i jedan moreplovac uspeo da prodre, do danas. Kuk je bio na putu ka toj zemlji, kad ga je spreèio led to se, bojimo se, mora uvek desiti na tome mestu, oso bito u to doba, oko 6og januara. Ne bi nas iznenadilo kad bi se dokazalo da jeda n deo spomenutih dalekih ledenih brda pripada Palmerovoj zemlji, ili nekim drugi m delovima kopna koji se prostiru dalje na jug i zapad. Godine 1803e, ruski car Aleksandar poslao je kapetane Krojcen terna i Lisijanskog da oplove zemlji nu loptu. Prodiruæi na jug, oni nisu oti li ðalje od 59 58 irine i, 70 15 zapadne du ine. Tu su nai li na jake istoène struje. Videli su mnogo kitova leda nije bilo. O toiii e putovanju ka e Rejnolðs da bi Krojcen tern sigurno na ao leda da je na to mesto dospeo u drugo godi nje doba on je u martu stigao na taj stepen irine. Vetrovi sa jugozap ada, koji u to vreme vladaju, oterali su, potpomognuti strujama, gomile leda pre ma ledenoj oblasti, koju na severu ogranièava D ord ija, na jugu Sandvièzemlja i Ju ni Ork neji, a na zapadu Ju na entlendska ostrva.

Godine 1822e kapetan D ems Vedel, od britanske marine, prodro je sa dvema na im laðica ma dalje na jug nego ma koji raniji moreplovac, i ne nai av i ni na kakve naroèite te koæe . On izve tava, dodu e, da je, pre nego to æe dospeti do 72 irine, èesto nailazio na led a li do av i do tog stepena, leda vi e nije bilo isto tako da na 74 15 iiije bilo ledeni h polja, sem tri ledena ostrva. Mada se pojavila ogromna kolièina ptica, i drugi n eki znaci kopna, mada su sa katarke ju no odj etlenda opa ene nepoznate obale, Vedel ipak odbacuje ideju da ima kopna u ju nim polarnim regionima. Januara 18og 1824e krenuo je sa Kergelenove zemlje kapetan Bend amen Morel sa amer ièftom laðom ponovo se bio re io da plovi najug to se dalje mo e. Februara 1og na ao se na 64 52 ju ne irine i 118 27 istoène du ine. Toga dana je u njegovu dnevniku zabele eno bil o sledeæe Vetar je nabrzo ojaèao do.ll èvorova plovne brzine, i mi smo se koristili to m prilikom da poðemo na zapad ali kako smo bili ubeðeni da je, to dalje ju no od 64 irin e, sve manje leda, okrenuli smo malo na jug, i, pre av i polarni krug, dospeli smo d o 69 15 istoène irine. Na toj irini hismo videli nijedno ledeno polje, i vrlo malo l edenih ostrva. Pod datumom od 16og marta imamo ovu zabele ku More je sada sasvim èisto od leda, a v ide se svega oko dvanaestak ledenih ostrva. U isto vreme temperatura je vode i v azduha bar 13 stepeni vi a bla a nego izmeðu 60 i 62 ju nog uporednika. Na li lazili smo se u to doba n. 70 14 ju ne irine temperatura Vazduha je bila 47, a vode 44. Ja sam prelazio ju ni polarni krug vi e puta, na raznim meridijanima, i stalno sam nalazio da se temperatura vazduha i vode povi ava ukoliko se dalje prodire pre ko 65 irine. Na severu od te irine, recimo izmeðu 60 i 65, laða je èesto imala velikih t e koæa da se probije izmeðu grdnih i bezbrojnlh ledenih ostrva, od kojih su neka imala do dve milje u obimu, i vi e od 500 stopa iznad morske povr ine. Na av i se bez dovoljno materijala za gorivo, i bez vode, takoðe i bez potrebnih instr umenata uz to je jo bilo i nezgodno godi nje doba, kapetan Morel je bio prinuðen da s e vrati, mada se na jugu sasvim èisto more otvaralo pred njim. On je zastupao mi lie nje da bi bez onih nesavladljivih prepona bio stigao, ako i ne do pola, bar do 8 5og uporednika... Ja sam malo op irnije izlo io njegov sluèaj, da bi citalac mogao. pr esuditi koliko su njegova izvoðenja potvrðena kasnije mojim vlastitim iskustvom. Godlne 1831ve krenuo je za ju na mora kapetan Brisko, na laði Lajvli, praæen kuterom T ula, u slu bi braæe Enderbi, preduzimaèa lova na kitove iz Londona. Februara 28og, na av i se na 66 i 30 ju ne irine i 47 13 istoène du ine, odjedared su opazili kopno, kroz sne g su se jasno mogli raspoznati crni vrhovi jednog planinskog lanca koji se prote zao oð istoka na jug. Kapetan se zaðr ao u to oblasti èitav mesec dana ali nije uspeo ða p riðe obali bli e nego na deset milja, zbog neobièno rðava vremena. Uvidev i da u toj sezon i nema nikakvih izgleda za dalja pronala enja, vratio se na sever, u Van Dimenovu zemlju. Poèetkom 1832ge ponovo je krenuo na jug februara 4og, na 67 15 irine i 69 29 zapaðne du ine, opazio je u jugoistoènom pravcu kopno. Uskoro je bilo utvrðeno da je to jedno ostrvo, u blizini isturenog dela onog kontinenta koji je raniie pronaðen. Februara 21og kapetan je uspeo da pristane uz to kopno, a zauzeo ga je u ime Viljema IV, nazvav l ga, u èast engleske kraljice, Adelaidinim ostrvom. Po to su ovi podaci bili podnfcseni Kraljevskom geografskom dru tvu u Londonu, izveden je zakljuèak da se velika povr ina zemlje prostire, bez prekida, od 47 30 do 69 29 zapadne du ine, i izmeðu 66 i 67 ju ne irine. Rejnolds je zabele io, s obzirom na taj zak ljuèak Ne mo emo to izvoðenje primiti kao taèno, niti pronalasci kapetana Briskoa potvrðuj u slièan zakljuèak. Ba u tim granicama je kapetan Vedel prodirao na jug dr eæi se jednoga meridijana istoèno od D ord ije, od Sandvièa, i Ju nih Orkneja i Setlanda Kasnije æe moje i skustvo jo bolje potvrditi netaènost zakljuèaka do kojih je do lo Geografsko dru tvo. To su glavni poku aji da se probije to ðalje na ju noj irini. Ostalo je dakle do poku aja Jovanke Gaj jo 300 stepeni du ine preko kojih se nikako nije prelazio polarni krug. Naravno da je prema tome polje za istra ivaèki rad pred nama iroko, i ja sam sa oseæan jem naj ivljeg interesa saslu ao odluku kapetana Gaja da se smelo udari na jug. XVII Po to smo napustili tra enje Glasovih ostrva, uzeli smo ju ni pravac i plovili puna èeti ri dana ne nai av i nigde na led. Decembra 26og u podne stigli smo do 63 23J ju ne irin e i 41 25 zapadne du ine, i tada smo spazili nekoliko velikih ledenih ostrva, i je dnoiedeno polje koje nije bilo veliko. Vetrovi su obièno dolazili sa jugoistoka il

i severoistoka ali ne jaki. Kad god smo dobili vetar sa zapada, to nije bilo èesto, dolazila je sa njim i jaka ki a. Svaki dan je padao vi e ili manje sneg. Termometar . je 27og decembra pokazivao 35. Januara 1og 1828e. Led nas je toga dana pritisnuo sa svih strana i izgledi na i su bili veoma alosni. Celo pre podne duvao je jak vetar sa severoistoka i terao vel ike sante koje su udarale o krmu i stra nji deo laðe tako sna no da snio svi strepeli od posledica. Predveèe vetar je jo jednako jako duvao otkinula se odjedared prema n ama velika gromada leda i mi smo pomogav i se svima jeðrilima, uspeia da probijemo sebi put izmeðu manjih santi do otvorenog mora. Pribli ujuæi se otvorenom moru uvlaèili smo postepeno jedril a a kad smo se najzad osetili sigurni plovili smo samo pod vetrilom na prednjoj katarci. Januara 2og. Vreme je prilièno lepo. Oko podne smo do li do 69 10 ju ne irine i 42 20 z apadne du ine, po to smo pre li polarni krug. Na jugu se videlo veoma malo leda, mada su iza nas le ala velika ledena polja. Napravili smo vrstu sonde, pomoæu jednog gvoz denog lanca, èija je sadr ina bila oko 20 galona, i jednog tankog jedeka od dobrih 2 00 jardi. Konstatovali smo da struja tera na sever otprilike èetvrt milje na èas. Te mperatura vazduha bila je oko 33, a skretanje magnetske igle na istok 14 28. Januara 5og. Neprestano smo se dr ali pravca na jug i plovili bez velikih prepreka . Ali toga jutra, na 73 15 ju ne irine i 42 10 zapadne du ine, opet nas je zaustavila velika povr ina èvrstog leda. Meðutim, na jugu smo videli mnogo slobodne vode, i vero vali smo da æemo najzad doæi do nje. Ploveæi uz istoèliu obalu ledene povr ine do li smo naj zad do jednog otprilike jednu milju iroka prolaza, kroz koji smo se o zalasku sun ca nekako i provukli. Tada nam se pokazalo more puno leðenih ostrva, ali bez leden ih polfa, i mi zato odva no nastavismo dalje. Mada je sneg èesto padao, a ponekad na ilazio i vetar sa gradom, hladnoæa se nije poveæavala. Nepregledna jata albatrosa le tela su toga dana nad laðom od jugoistoka ka severozapadu. Januara 7og. More neprestano prilièno èisto, tako da smo bez te koæa mogli zadr ati svoj p ravac. Na zapadu smo opazili nekoliko ledenih bregova ogromne velièine, a posle po dne smo pro li blizu jednoga od njih, èiji je vrh morao imati preko 400 jardi od pov r ine vode. Obim pri osnovi mu je mogao imati oko tri èetvrtine liiilje iz pukotina na bokovima curili su mlazevi vode. Dva dana nam je to ledeno brdo bilo pred oèima , a onda ga progutala magla. Januara 10og. Toga dana ujutro nesreæa je htela da nam padne u more jedan èovek po i menu Petar Vredenburg, iz JNTju Jorka rodom, i jedan od najvaljanijih Ijudi na l aði. Iskliznuo je na prednjem delu laðe, pao meðu dve sante,5 i nije se vi e pojavio. Ok o podne toga dana stigli smo na 78 30 irine i 40 15 zapadne du ine. Hladnoæa je bila strahovita, i neprestano smo imali udare vetra sa gradom od severoistoka. U tome pravcu videli smo jo nekoliko grdnih ledenih bregova, a sav istoèni horizont èinio s e zakrèen ledenim gromaðama koje su se amfiteatralno poðizale jedna nad drugom. Uveèe sm o opazili da voda nosi drveta, a nad nama je lebdela velika kolièina ptica, albatr osa, galebova velikih i jedna velika plava ptica osobito sjajna perja. Skretanje magnetske igle ovde je bilo manje nego kað smo pre toga prelazili polarni krug. Januara 12og. Opet je izgledalo sumnjivo da æemo se moæi probiti na jug, jer se u to m pravcu nije videlo ni ta drugo do jedna bezgranièna povr ina leda, sa pozadinom od i skidanih ledenih bregova koji su se, sa provalijama, dizali jedan nad drugim. Do 14og januara dr ali smo zapadni pravac, sve u riadi da æemo naæi neki prolaz. Januara 14og. Toga jutra do li smo do zapadnog kraia ledenog polja koje nam je sto jalo na putu, proplovili pored njega i u li u èisto more gde nije bilo ba ni komada l eda. Sondiraiuæi u etom od 200 jarði, na li smo struju koja je terala na jug brzinom oð po la milje na èas. Temperatura bila je 47, vode 44 stepena uzeli smo zatim pravac na jug i plovili bez ikakviK smetnji do 16og januara, kada smo, oko podne, do li na 81 21 irine i 42 zapadne du ine. Tu smo opet sondirali i konstatovali ponovo struju na jug, brzinom od tri èetvrtine milje na èas. Skretanje igle se opjst smanjilo, va zduh je bio blag i prijatan, termometar je pokazivao 51. U to vreme nismo nigde videli ni trunku leda. Svi smo se sada nadali da æemo prodreti ðo pola. Januara 17og. Ovaj dan je bio pun dogaðaja. Nebrojena jata ptica dolazila su sa ju ga mnoge od njih smo poubijali jedna vrsta pelikana imala je osobito meso. Oko podne je stra a r na katarci spazib manju povr inu leda, i na njoj ne to kao veliku ivotinju. Kako je

vreme bilo lepo i bez vetra, poslao je kapetan dva èamca da izvide stvar. Piters i ja smo pratili podoficira u velikom èamcu. Kad smo do li u istu liniju sa ledenom ploèom, viðeli smo da je ono na njoj ogromna ivotinja, od rase polarnih medveda, po v elièini veæa oð najrazvijenijlh meðu tim ivotinjama. Kako smo bili dobro naoru ani, osmelil i smo se da je odmah napadnemo. Ddjeknu e jedan 2a drugim vi e pucnjeva, i oèigledno j e bilo da su i telo i glava nekoliko puta pogoðeni, ali se ivotinja ipak svalila u more, i razinutog drela zaplivala na nas. Prilièno zbunjeni od te neoèekivanosti, nij edan od nas nije bio gotov za dalje pucanie, i medved se veæ polovinom svoga tela bio prebacio preko poruba èamca, i jednoga od ljudi doèepao s leða pre nego to smo se m ogli spremiti na odbranu. U toj nevolji nas je samo Pitersova ve tina i sabranost spasla od propasti. On je skoèio na leða ogromnoj ivotinji i zabo joj no za vrat, sate rav i ga od jednog maha pravo do kièmene mo dine. ivotinja se bez otpora preturila mrtv a u more, ponev i sa sobom i Pitersa, ali se ovaj i tu brzo sna ao zatra io u e i vezao ga za le inu pre nego to je skoèio u èamac. I tako smo se vratili na laðu u trijemfu, vuk uæi sa sobom ubijenu ivotiniu. Medved je bio punih 15 stopadugaèak, krzna savr eno belo g, o tre i grgurave dlake. Oèi je imao kao krv crvene, i veæe nego u polarnog meðveda, n ju ku takoðe neobiènu, okruglastu, sliènu nju ci buldoga. Meso mekano, ali sa hekim u e enim ribljim ukusam uostalom Ijudi su ga pojeli u slast i mnogo hvalili. Tek to smo svoj plen digli bili na palubu, kad se zaèu stra ar na katarci sa veselim uzvikom Kopno Svi skoèismo na noge, i kako u taj mah iskrsnu zgodan vetar sa sever a, ubrzo smo stigli blizu obale. To je bilo jedno nisko stenovito ostrvo, otpril ike jedhu milju u obimu, i potpuno bez vegetacije, sem jedne vrste bodliikave kr u ke. Pribli ujuæi se ostrvu od severa, opazili smo èudnovat jedan greben koji je pot vare pamuka. Zapadno od te stene ima ai atzr u kojem smo lepo pristali sa na im èamc fana. Za kratko vreme pretra ili smo celo ostrvo alfsem jedne stvari, nismo na ii ni ta to bi bilo pa nje dostojno. Na ju nom vrhu ostrva spazili smo komad drveta, koje, sada za riveno u gorailu kamenja, oèigledno da je nekada bilo preðnji deo èamca. Videle su se na njemu rezbarije, i kapetan je tvrdio da linije pretstavljaju kornjaèu, dok ja n isam mogao da pronaðem dovoljno sliènosti. em toga dela èamca, nismo na li drugih znakova koji bi svedoèili da je ivo biæe nekada dolazilo u tu oblast. Uz obalu, ovde onde, n a li smo sitne sante, ali ne mnogo. Ostrvo to, koje je kapetan po svome ortaku, sa posedniku laðe nazvao Benetovim ostrvom, le i 82 50 ju ne irine i 42 20 zapadne du ine. U tome trenutku dakle bili smo za osam stepeni dalje na jugu nego svi na i prethod nici, a more je jo uvek potpuno èisto le alo pred riama. Skretanje igle biloje sve ma nje i manje, i, to je najèudnovatije, i vazduh i voda postajali su sve topliji. Vre me, mo e se reæi, prijatno stalno smo imali umeren vetar odnekud sa severne strane k ompasa. Nebo je ostajalo neobièno vedro, samo se, s vremena na vreme, na ju nom hori zontu pokazivala laka para ali, nikada ne za dugo. Svega smo dve te koæe imali pred sobom. Materijal za gorivo veæ je dotrajavao, i na nekim su se ljudima pojavili zn aci skorbuta. Te okolnosti opominjale su kapetana da je vreme povratku, i on je nekoliko puta i govorio o tom. to se mene tièe ja sam bio ubeðen da nas na kurs mora d ovesti do nekog kopna, a mnogi su znaci govorili za to da tamo ne bismo na li nepl odno zemlji te krajnje polarne irine navaljivao sam na kapetana da, u interesu svij u nas, jo istraje, te da jo za nekoliko dana bar nastavimo plovidbu u dosada njem pr avcu. Jasho mi je bilo da se jo nikad nije davala tako vanredna prilika za re enje problema antarktièkog kopna, i prostc sam. strepeo od velike stra ljivosti kapetanov e. Verovatno. da sam mu rekao i koju reè suvi e u tom pogledu, jer se kapetan najzad po kolebao da nastavimo put. Mada je neobièno za ialjenje to je taj moj uticaj bio nep osredan povod te kim i krvavim dogaðajima, mora mi se ipak dozvoliti da sa izvesnim zadovoljstvom istaknem fakt mada poizdalje, ja sam doprineo razre enju jedne od na jinteresantnijih tajni koje su ikada zanimale nauku. XVIII Januara 18og. Prijatno vreme trajalo je neprestano i mi smo ujutro1 istaknutog d atuma krenuli dalje na jug. More je bilo potpuno mirno, vetar srazmerno topao i sa severoistoka, a temperatura vode 53 stepena. Opet smo sondiraii I na li sa u etom od 150 jardi da struja sa ju nog pola ima veæ sad brzinu od jeðne milje na èas. Ta stal na tendencija, i vetra i struje, na jug bila je uzrok da se neki od na ih Ijudi za misle, pa i uznemire, a opazio isam da i kapetan ba jako stoji pod uplivom tih Ij

udi. Nu kako je on bio èovek koji se uvek vrlo bojao da ne bude sme an, uspeo sam na jzad da njegovu zabrinutost razbijem ismevanjem. Skretanje igle sad je bilo neob ièno malo. U toku dana videli smo nekoliko pravih kitova, a grdna jata albatrosa s vaki èas su letela nad nama. Izvukli smo zatim iz vode jednu granu, punu crvenih b obica, kao kod gloga, i telo jedne suvozemne ivotinje èudnovata izgleda tri stope d ugaèka, a svega est palaca visoka, sa èetiri kratke noge, na apama dugaèki nokti skrletn e boje, to je potseæalo na koral telo pokriveno o trom svilenom dlakom, sasvim belom, rep iljat kao u pacova, i otprilike stopu i po dugaèak glava slièna maèkinoj, samo su u i sa èupercima dlake vi e potseæali na psa. Zubi, kao i nokti, bili su svetlocrveni. Izrazi jutro i veèe, koje ja cvde upotrebljavam, ða bsh izbegao zabunu, ne mogu se u zlmati u njihovu obiènom znaèenju. Veæ davno nismo mi ima ono to se zove noæ, po to je dnev na svetlost stalna. Daturai moj dr e se nautièkog vremena i trajanja po kompasu. Tak oðe prlmeæujim da ne mogu jamèiti za potpunu taænost onoga to èini prvi deo ovde napisanog teksta, ni taènost u datumima, ni u stepenima irine i du ine, jer nisam vodio ðnevnik, i umnogome, pri ovome preprièavanju, morao sam da se dr im jedino svoga pamæena. Januara 19og. Na 83 20 ju ne irine i 43 5 zapadne du ine more je imalo neobièno ugasitu 5Oju javio je stra ar na katarci opet Kopno! Kad smo do li bli e, pokazalo se i sada ostrvo, koje kao da pripada e nekoj grupi veoma velikih ostrva. Obala je bila strm a, a unutra njost izgledala umovita, to nas je osobito obradovalo. Otprilike èetiri èasa kasnije spustili smo kotvu, u peskovito dho, milju daleko od obale, po to je jako udaranje mora o obalu spreèavalo da joj se vi e pribli imo. Spustili smo zatirn dva n ajveæa èamca, i dobro naoru ana posada, u koju smo spadali i ja i Piters, krenu da izv idi ima li gdegod prolaz kroz niz. stena koje su bile nalik na neki pojas oko os trva. Posle izvesnog vremena prona li smo otvor, i taman smo hteli da uplovimo, ka d opazismo da se èetiri velika èuna otiskuju od obale. U èunovima je bilo mnogo dobro naoru anih ljudi. Prièekali smo da nam doðu bli e, i kako su brzo plovili, mogli smo ih uskoro dovikati. Kapetan izdi e na motki vesla belu d epnu maramicu. Oni u èunu se nag lo zaustavi e i zad aka e glasno ne to nerazumljivo, uzvikujuæi od vremena na vreme Anamum u i Lamalamal Derali su se oko pola sata, za koje vreme smo ih mi o tro posmatrali . U èetiri èuna, svaki oko 50 stopa dugaèak i 5 stopa irok, bilo je svega 110 divljaka. B ili su to ljudi proseène visine evropskoga èoveka, ali mi iæaviji i sna niji. U licu crni kao ugalj, kosa gusta i vunasta. Odeveni ko ama nepoznate crne ivotinje koja mora d a ima krzno dugih svilastih dlaka. Odelo je bilo ve to ude eno dlaka krzna okrenuta unutra, sem oko vrata, oko ruku i èlanaka na nogama. Oru je divljaka sastojalo se ug lavnom iz glomaznih buzdovana od tamnoga, kako se videlo, te kog drveta. Spazili s mo meðutim i nekoliko kopalja, sa vrhovima od kremena, i nekoliko praæaka. Na dnu èuno va bilo je puno crnih kamenica, velièine krupnih jaja. Kad su ðovr ili svoj govor jasno je bilo da je njihovo d akanje to htelo da bude, jeda n od njih, verovatno poglavica, pope se na kljun i pokaziva e nam znacima da doplo vimo do njegova èuna. Mi smo se napravili ka da znak nismo razumeli, preiposavljajuæi da ostanemo na razmaku, jer je njih bilo taèn èetiri puta toliko koliko nas. Tada poglavica dade zapovest da tri èuna ostanu pozadi, a on se sa svojima krete prema nama. Èim je prispeo, skoèio je u najveæi od na ih èamaca i seo uz kapetana, pokazivao prstom na laðu i ponavljao mnogo pu ta reèi Anamumu i Lamalama. Mi onda okrenusmo natrag na laðu, a za narna, na malom r azmaku, èetiri èuna. Kad smo stigli do laðe, poglavica je stao davati izraza svome iznenaðenju i svojoj r adosti, tap ao rukama, udarao se po butinama i grudima, i cerekao se na naèin koji j e slu aocu potresao mozak. Njegovo dru tvo udari isa njim zajedno u veselje, i nekol iko minuta trajao je takav urnebes da je bilo opasnosti da ogluvimo. Najzad je n astupila ti ina. Kapetan naredi da se dignu èamci, a poglavici koji se zvao TuVit ob jasnio je da ne mo e vi e od dvadeset njegovih ljudi odjedared pustiti na laðu. Poglav ica je sa tim rasporedom, izgleda, bio sasvim zadovoljan, i, okrenut èunovima, izd ao je neke zapovesti, i onda se prvi èun pribli io, dok su drugi ostali pozadi na ne kih 50 jardi rastojanja. Dvadesetorica divljaka su se onda ispela gore na palubu poèe e da tumaraju, cunjaju, i da se pentraju po u etima, jednom reèju, da se pona aju ka o kod kuæe ispitujuæi radoznalo svaki predmet. Oèigledno je bilo da nikad ranije nisu videli belu rasu od na e boje lica su se bri lj ivo odmicali.

0 laði na oj verovali su da je ivo biæe, jer su se bojali da je ne povrede vrhovima svo jih kopalja, i pa ljivo su izvrtali koplja sa iljcima nagore. U jednom trenutku na i ljudi mnogo su se. nasmejali TuVitovora pona anju. Kuvar je cepkao drva i sluèajno u dario po palubi i naèinio prilièno duboku zasekotinu. Poglavica odmah priskoèi, odgurn e kuvara u stranu, p i poèe, pola cvileæi pola urlièuæi, da daje izraza svome saoseæanju zbog stradanja laðe za tim je jo i milovao 1 tapkao ranjeno mesto, i polivao ga vodom iz obli njeg vedra. Na toliki stepen ne znanja niko od nas nije bio spreman ja sam èak misiio da u pona anju poglavice mo da i ma i ne to komedije. 125T Kad su posetioci koliko toliko zasitili svoju raðoznalost posmatranjem na palubi, odvedeni su bili i dole, i tu je onda njihovo zaprepa æenje pre lo sve granice. Bez reèi su tumarali ovamoonamo, ponekad samo dajuæi izraza svome divljenju prigu enim uzvic ima. Mnogo su razbijali glave pred oru jem bilo im je dozvoljeno da ga doðiruju i is pituju koliko im je volja. Ja ne verujem da su i naslutili èemu oru je slu i dr ali su g a sigurno za kipove i slike bo anstva, videæi kako mi oru je bri ljivo ÈMvamo i kako pa ljiv o motrimo na njih, na goste svoje, dok im je oru je u ruci. Pred velikim topovima zapanjili su se. Prilazili su im sa svima znacima strahopo tovanja, ali se nisu us uðivali da ih izbliza ispitaju. U kajiti su na li dva ogledala, i to je onda bio vrh unac zaprepa æenja. TuVit je stojao u sredini prostora, licem okrenut jednom, leðima d rugom ogledalu. Podigav i sluèajno oèi i spaziv i svoju sliku ja sam mislio da æe ðiyljak po ludeti a kad se brzo okrenuo da pobegne, i spazio svoju sliku na drugoj strani, ja sam mislio da æe na licu mesta skonèati. Ni ta na svetu ga nije moglo pridobiti da pogleda tamo jo jedared bacio se na pod, zario lice u ruke, i ostao tako dok ga n ismo prosto morali da izvuèemo na palubu. I ostali divljaci su, redom, sve po dvadeset, razgledali laðu, a TuVit je za sve v reme ostao gore. Nismo zapazili naklonost kraði meðu njima i najmanja sitnica je ost ala na svome mestu. Za sve vreme bavljenja na lað pona ali su se veoma prijateljski. Bilo je meðutim neèega u njihovom dr anju to nismo mogli razumeti nismo ih, naprimer, mogli navesti da se dotaknu nekih vrlo jednostavnih predmeta tu dolazi recimo, j edro, jaje, otvorena knjiga, sud s bra nom. Poku ali ismo da saznamo da li imaju nek e predmete koje bi, u smislu trgovine, rado izmenili, ali nismo mogli da se spor azumemo. Saznali smo meðutim, iz njihovih znakova, da oko ostrva ima mnogo galipag okornjaèa jednu smo i videli u èunu TuVitovom. U rukama jednog divljaka opazili smo poznatu morsku ivotinjicu, koja se ceni kao delikatesa fini morski zalogaj je zov u i koju je on jeo onako i sirovu. Sve te èudnovatosti, osobito èudne ako se zaboravi stepen irine, pobudile su u kapetanu elju da temeljno ispita oblast, u nadi da æe mu pronalazak doneti materi jalhe koristi. Sto se mene tièe, mada veoma zadovoljan to boljim poznavanjem toga o strva, ipak, nesravnjeno jaèu elju sam imao da se plovidba nastavi dalje na jug, i to to pre. Lepo vreme jo je neprestano trajalo, ali ko bi mogao reæi koliko æe dugo jo trajati a kako smo veæ bili stigli do 84og uporednika, i pred nama bilo otvoreno m ore, a struja i la pravo na jug, i vetar zgodan nisam nikako hteo da slu am predloge da se na tom mestu ostane iole du e nego to je preko potrebno za zdravlje posade i nabavku goriva i sve e hrane. Kapetanu sam govorio da se na tom ostrvu mo emo zadr at i pri povratku èak i prezimiti, ako na pritisne led. Najzad, priklonio se mojim naz orima na neki naèin, ni sam ne znam kako, stekao sam mnogo upliva na nj, i tako bi re eno da æemo jo samo nedelju dana ostati gde smo, a zatim prodirati dalje na jug. Spremili smo dakle sve to treba, proveli laðu, pod voæstvom TuVita, kroz stenoviti po jas, i ukotvili se milju daleko u veoma zgodnom, svud unaokolo kopnom zatvorenom zatonu na jugoistoku glavnog ostrva. U dnu zatona trebali smo naæi, i na li smo tri izvora sa dobrom vodom, a u okolini smo videli mnogo ume. èetiri èuna, na pristojnom rastojanju, plovila su za nama. TuVit je ostao sa nama na laði, i pozvao nas je, po to smo bacili kotvu,da poðemo sa njim u unutra njost ostrva i posetimo njegovo selo . Kapetan je pristao. Desetorica divljaka je ostalo na laði da budu taoci, a jedan na odred, nas dvadesetorica, po li smo za poglavicom. Pobrinuli smo se da se ðobro n aoru amo, a da pri tom ne pobudimo sumnju. Na laði su topovi stojali gotovi za paljb u, za titne mre e su bile podignute, sve mere pritiv eventualnog napada preduzete. P odoficir je imao nareðenje da za vreme na eg otsustva ne sme nikog. primati na laðu, a

za sluèaj da se mi posle dvanaest èasova ne vratimo, da po alje u poteru za nama kute r sa malim topèiæem. Sa svakim korakom bilo nam je jasnije da se nalazimo u kraju savr eno razliènom od m a kojeg kraja u koji su dotle prodirali civilizovani Ijudi. Ni ta to bi èoveka privuk lo drveta nisu lièila ni na koje rastinje ni toplog, ni umerenog, ni hladnog pojas a, èak ni na rastinje onih stepeni irine koje tek to smo pre li. I stene su bile neobièn e, i po masi, i po boji, i po slojevima svojim. Reke isto tako, ma koliko nevero vatno da se to èinilo, nisu imale skoro nièeg zajednièkog sa rekama ostalih klima, tak o da smo se pla ili da im oku amo vodu, i te ko nam je bilo smatrati ih kao prirodne p ojave. Kraj jeðnog malog potoka, koji nam je presecao put, zastado e TuVit i njegovi ljudi da piju. Mi, zbog èudnog izgleda vode, èinilo nam se da je pokvarena, odbili smo da je pijemo i tek smo posle 4zvesnog vremena shvatili da svi potoci toga os trva tako izgledaju. JNTeznam kako da se izrazim o karakteristici te vode, i ne mogu to sa malo reèi ni kazati. Mada je, kao svaka voda, u padu nani e brzo tekla, i pak je samo u obliku vodopada pokazivala onu bsobinu koja se zove bistrina. Meðuti m, stvarno je bila bistra kao ma koja voda iz kreènih slojeva, a razlika je le ala s amo u pojavi. Na prvi pogled, osobito ako je nagnutost toka bila mala, èihila se v oda, to se gustine tièe, kao rastvor arapske gume. To joj je, meðutim, bila jo ponajma nje neobièna osobina. Voda ta, niti bezbojna niti jednobojna, poka ivala je u toku s vom sve nijanse purpura, kao menjanje boja kod one poznate svile. Te promene u b oji de avale su se na naèin koji je sad isto toliko zaprepastio nas koliko malopre o gledalo TuVita. Zahvatili smo tu vodu u jedan sud i prièekali da se voda stalo i vid eli smo da se teèna masa sastoji od izvesnog broja raznih ila od kojih je svaka pka zivala drugi ton boje, od kojih je svaka stojala za sebe ne me ajuæi e s drugom, to j est, kod kojih je kohezija izmeðu jednorodnih deliæa bila savr ena, dok se izmeðu susedn ih deliæa nije pokazivalo nikakvo prianjanje. Povukav i o tricu no a popreko kroz ile, vo da se kao i kod nas, prelivala preko predmeta a kad smo no izvadili, svi su trago vi preseka u teènosti nestali. Ali kaiða smo o tricom no a pro li uzdu taèn izmeðu dveju ila, rezultat je bip sav razdvajanje, koje snaga kohezije nije neposredno brisala. Pojave na toj vodi bi le su kao prva karika jednog dugog lanca prividnih èuda, koji se lanac postepeno o ko mene stezao. XIX Tri èasa je trebalo dok smo stigli do sela, jer je le alo èitavih devet milja od obale , a put do njega bio neravan. Dok smo tek i li, pratnja TuVitova je neprestano ras la pridolazili su u manjim grupama od 27 divljaka, kao sluèajno prikljuèivali su se na pojedinim okukama puta. Èinilo se da u tome ima neki sistem, i u meni se probud i e izvesne sumnje koje sam odmah saop tio kapetanu. Za povratak je meðutim bilo i odv i e kasno. Pomirismo se dakle sa tim da æe nam valjda na e nagla avanje potpunog poveren ja u TuVita, osigurati miran povratak. I li smo dakle dalje, motrili pa ljivo na sve pokrete divljaka, i spreèavali zgodnim naèinom svako deljenje na e grupe. Najzad, sti gosmo kroz duboku klisuru u selo po kazivanju divljaka u jedno selo na celom ost rvu. Cim smo ugledali selo, TuVit stade glasno dovikivati, ponavljajuæi vi e puta iz raz Klokklok. Mi smo pretpostavljali da je to III ime toga sela ili uop te naziv s ela. Stanovi su bili neobièno jadni. Niti su isticali neki op ti model grarffevine niti b i se moglo reæi o njima drugo sem da su stojali ispod ma kojih dosada poznatih obl ika koliba kod divljih plemena. Nekoliko od tih stanova oni ba koji su pripadali Vampusima ili Jampusima, to jest, najva nijim osobama sela bili su prosto jedno na èetiri stope iznad korena preseèeno drvo, preko kojeg je bila prebaèena, i u irokim bo rama sa njega visila, jedna crna ko a. Pod tu ko u su se zavlaèili divljaci. Zatim, bi lo je stanova od oborenih grana sa osu enim li æem, naslonjenih na neku vrstu zemljano g, do pet stopa visokog zida. Zatim, 9 Avanture Gordona Pima 129 vaæi uspravno izbii ene i gliènim granjem pokrlve. rupe. Grane su razmicane kad je sta nar ulazio, spetnamicane po to bi stanar u ao. Neki su stanovali meðu raevastim granam a drveta, èiji su vi i izdanci bili savijeni kao vrsta krova nad glavom, za tita proti v zla vremena. Veæina stanova pak sastojala se iz malih plitkih peæina naèinjenih ispr ed okomitog zida nekoga tamnog kamena. Na ulasku svake od ovih peæina stojao je ve liki komad stene koju bi domaæin, kad polazi, pa ljivb navalio na vrata, mada je ste

na ispunjavala jedva jednu treæinu prolaza, i svrhu njenu nije lako pogoditi. To selo, ako se sme tako nazvati, le alo je u jednaj kotlini, i samo mu se s juga moglo priæi inaèe, sa svih strana su ga okru ivale spomenute okomite stene. Sredinom d oline tekao je bujan potok, a voda njegova kao ona o kakvoj snao veæ govorili. Vid eli smo nekoliko èudnih domaæih ivotinja oko stanova, sve oèigledno pripitomljene. Najv eæa, po telu i nju ci, lièila je na na u svinju, ali je imala kosmat rep i tarike noge a ntilope. Pokreti su joj bili neve ti i nesigurni, i nikako nije ni poku avala da trèi. Videli smo jo neke ivotinje, sliène toj prvoj, ali du ega tela i vunastog crnog runa. Velika kolièina pitome pernate ivine muvala se ovamoonamo po svemu, to izgleda da je glavna hrana uroðenika. Vrlo su nas iznenadili, meðu tom ivinom, crni albatrosi, k oji su izgledali vrlo pitomi leteli su ðodu e na more po hranu, ali bi se opet vraæali u selo, i èitavu blisku ju nu obalu upotrebljavali kao svoje gnezdi te u vreme le enja. Tamo su provodili sezonu zajedno sa svojim prijateljima pelikanima, ali ovi nis u nikada prelazili sa njima u selo. Meðu pernatom ivinom videli smo patke koje lièe n a na e domaæe patke erne guske i jednu jastrebu sliènu pticu koja meðutim ne jede meso. Bilo je i mnogo riba. Na li smo, dok smo tu stajali, veliku kolièinu suve semge, bak alara, markela, plavih delfina, morskih jegulja, slonriba i puno drugih. Zapazil i smo ða ribe veæinom lièe na one koje ive u oblasti LordOklendovih ostrva, na 51 ju ne ir ine. Videli smo i mnogo galipagokornjaèa ali 130 samo malo divljih ivotinja, i to ne velHcir. od onih koje bi nama bile poznate. J edno zmije pokaza e se usput uroðenici im ng obr kakvu pa nju, iz èega smo zakljuèili da s iguroo otrovne. Kad smo se pribli ili selu, sa TuVitom vom dru inom, istrèala nam je ususret velika go c Ijudi, vièuæi uglas i ponavljajuæi ono veæ poznato Arum.mu i Lamalama. Veoma smo se iz nenadili videæi da su svi novi poznanici, sa retkim izuzecima, goli, i da se dakle u ko e odevaju samo èunari. Isto to kao da je bilo i sa oru jem, jer mu u selu nigde nismo videli ni traga. U gomili smo spazili veliku kolièinu ena i dece mnoge ene nis u bile sasvim li ene telesnih dra i visoke, vitke, lepo razvijene, sa jednom slobodo m i gracijom u dr anju kakve ba ni u Civilizovanom dru tvu nisu odvi e èeste ali usne, ka o i kod ljudi, bile su im debele i masivne, tako da im se èak ni pri smejanju nisu videli zuibi. Kosa finija i mek a nego u mu karca. Meðu golima, jedno 1012 seoskih st anovnika behu, kao i TuVitovi pratioci, obuèeni u ko e i naoru ani buzdovanima. Ti su u ivali veliko po tovanje, oslovljavali su ih sa Varnpu, a stanovali su pod crnim ko a ma. Kuæa poglavièina stojala je nasred sela, i bila ne to veæa i ne to bolje naèinjena od os talih. Drvo je bilo otseèeno na visini od 12 stopa grane blizu preseka dr ale su i ir ile ko ni kfov da se ne bi sklopio. Krov se sastojao od èetiri vrlo velike ko e, sasta vljene pomoæu drvenih klinova i prièvr æene za zemlju koèiæima. Po podu je bilo mnogo suvog li æa, valjda umesto æilima. U tu su nas kolibu uveli sa najveæom sveèano æu, a za nama se utisnulo i veoma mnogo uroðe nika. TuVit sede na li æe, i ponudi nas da i mi tako uèinimo. Uèinismo, i naðosmo se na ta j naèin u jednoj èudnovatoj, mo da i kriiènoj situaciji. Nas dvanaestorica i jedno èetrdes et divljaka koji su posedali oko nas tako sabijeno da u sluèaju prepada, ne samo d a se ne bismo mogli koristiti oru jem, nego ne bismo mogli ni na noge skoèiti. Naval a naroda bila je i spolja, gde je, verovatno, stojalo sakupljeno staa 131 novni tvo celoga ostrva, i samo su nas neprekidni uzvici i briga TuVitova spasli d a ne budemo poga eni. Glavna na a sigurnost, meðutim, le ala je u prisutnosti TuVitovoj, i zato smo ga energièno stisnuli izmeðu sebe, re eni da na prvi znak neprijateljstva nrjega prvo rtvujemo. Posle dosta gu ve uspostavila se najzad neka ti ina poglavica nam tad odr a vrlo dugaèak govor, vrlo slièan onom koji smo veæ èuli iz èuna, sa tom razlikom da se sada sa mnogo vi e naglaska èulo Anamumu nego Lamalama Mi smo u najdubljoj ti ini saslu ali govor pogl avice a zatim se digao kapetan, i stao od svoje strane uveravati poglavicu o pri jateljstvu i dobrim namerama, zavr avajuæi svoj govor sa nekoliko nizova plavih perl i i jednim no em. Perle je TuVit, na na e iznenaðenje, prilièno prezrivo pogledao ali no mu je uèinio veliko zadovoljstvo, i on posle toga naredi da nas ugoste. Jela su do davana u ator preko glava prisutnih, a èastili su nas jo ivom utrobom neke ivotinje, v erovatno one tankonoge svinje. Primetiv i da ne. umemo da se snaðemo, poglavica nam prethoða e primerom, gutajuæi metar za metrom od onog delikatnog jela, dok na i stomaci, najzad, ne mogahu vi e da ne reaguju, èemu se onda monarh TuVit mo da jo vi e zaèuðio nego gledalima. Odluæno smo odbili da se poslu imo ðakonijom, dajuæi poglavici na znanje znac

ima kako smo mogli, da nismo gladni, da smo ba pred polazak dobro doruèkovali. Kad je monarh dovr io obed, stali smo na najdosetljivije moguæne naèine ispitivati o g lavnim produktima toga kraja, i da li se neki od tih produkata daju korisno upot rebiti. Najzad, kao da je poglavici postalo jasnije ta mi hoæemo, on nam je predlo io da odemo na jedno mesto obale, gde ima, uveravao je pokazujuæi prstom na jedan pr imerak, neobièno mnogo finog morskog zalogaja. Nama je dobro do lo da se na taj naèin re imo one ukljuèenosti u gomili divljaka, i rado pristadosmo da odemo do obale. Izi l i smo daleko iz atora praæeni svim stanovni tvom, oti li do jugoistoènog kraja ostrva, ne daleko od zatona gde je stojala usidrena na a laða. Tu smo èekali otprilike jedan èas, d ok nisu stigli na mesto èetiri èuna. Uroðenici nas onda odvezo e do nekog drugog grebena , gðe smo videli neobièno viliku kolièinu one ivotinje, veæu nego to je ikada video i najs tariji mornar na severnim ostrvskim grupama, koje su znamenite po tom trgovaèkom a rtiklu. Mogli smo odmah napuniti bar dvanaest laða. Najzad su nas prevezli do laðe, gde smo se oprostili od TuVita, koji nam je obeæao da æe nam za 24 èasa doneti toliko galipagokornjaèa i pataka koliko samo mo e stati u njegove èunove. Za sve to vreme nis mo u pona anju divljaka zapazili ba ni ta to bi moglo krenuti sumnju, sem mo da onog sis tematskog pridola enja ljudi dok smo i li od laðe do sela. XX Poglavica je odr ao reè, i mi smo se vrlo brzo snabdeli sve im provijantom. Kornjaèe su bile osobite, a patke su imale daleko bolje, mek e i soènije meso nego na a pernata di vljaè. Zatim su nam, na na u elju, ðivljaci doneli velike kolièine mrkog celera i skorbut ove trave, uz to jo krcat èun sve ih i su enih riba. Celer smo u slast jeli, a skorbuto va trava je pomagalana im bolesnicima. Dobili smo jo i druge vrste sve eg provijanta, neke koljke, na primer, koje su ukusom potseðale na ostrige zatim jo mnogo morskih rakova, jaja od albatrosa i drugih ptica, sa ugasitom ljuskorti. Jo smo utovarili i dobru meru svinjskog mesa, od ivotinje koju sam veæ spomenuo, i koja se na im ljud ima veoma dopala, dok je meni mirisala na ribu, i uop te bila nepodno ljiva. U zamen u za te stvari obdarili smo mi divljake plavim perlama, nakitom od lima, kiinovi ma, no evima i komadima crvene èoje, èime su oni bili veoma zadovoljni. Na obali smo o tvorili regularan trg trgovaèki poslovi su svr avani sa svima znacima poverenja, i u jednom poretku koji, posle pona anja divljaka u selu Klokklok jedva da smo smeli oèekivati. odnosi potrajali su vi e dana grudoiazile su k nama na laðu, a grupe pravile su izle te u unutra njost sve u Ijem redu. Lakoæa sa kojom se dolazilo do finih niorskih zal ogaja i predusretljivost uroðenika uticali su na kapetana da, prvo, stupi u pregov ore sa TuVitom zbog izgraðnje prostorija za èuvanje ribe, i, drugo, zbog nagrada nje mu i ljudima koji bi uzeli na sebe da pribiraju i spremaju to vi e od onog artikla. A dotle bismo se mi, koristeæi se lepim vremenom, otisnuli jo dalje u ju nom pravcu. TuVit se èinio veoma zadovoljan da uðe u pogodbe. Pregovori su najzað na zaðovoljstvo o beju strana dovr eni èim se uèine sve pripreme, da se na odreðenim mestima na kopnu sagr adi sve potrebno, posvr avaju svi poslovi za koje su potrebni svi na i Ijudi, da æemo mi posle toga na put, sa izuzetkom trojice na ih Ijudi, koji æe ostati na ostrvu da nadgledaju posao, i ða divljake pouèavaju u su enju morskih ivotinja. Termini i nagrada æe se sraèunati naknadno, u srazmeri prema trudu divljaka za vreme na eg otsustva. Za izvesnu kolièinu spremljenih artikala, izvesna kolièina perli, no eva, i crvene mater ije to je bio koliènik za izraèunavanje nagrade. O finom morskom zalogaju, o tom va nom trgovaèkom artiklu, o naèinu kako se spravlja, reæi æemo ovde nekoliko reèi. U izve taju jednoga putnika po Ju nim morima èitamo sledeæe Ta vrsta meku ca poznata je pod francuskim imenom fini morski zalogaj. Ako se ne v aram, èuveni Kivije nazvao ga je gasteropoda pulmonifera. Ima ga mnogo na obalama ostrva u Tihom okeanu, a sabira se osobito za kineske pijace, gde se smatra isto vetnim, i istom cenom plaæa, kao i ona mnogopominjana, za jelo ukvisna ptièja gnezda . Ta ptièja gnezda sastoje se iz neke piktijaste mase, koju verovatno laste nalaze u telima onih meku aca. Meku ci nemaju ni ljuske ni nogu, samo usta i stra nji otvor, a mile u plitkoj vodi pomoæu svojih elastiènih prstenova, kao crvi, ili gusenice tu ih, kad je voda vrlo plitka, opaze tamo nje laste, i onda, dugim i iljatim kljunov ima, za bodenim u meku ivotinju, èupaju pikti s nastu materiju, koju, kad se osu i, upotre..... graðenju tvrdih delova gnezda.

Sam meku ac je duguljast, od 3 do 18 ali video sam primerke i od dve stope du izve sno doba godine, verovatno u vreme sparivanja, gmi u po pliæacima obièno udvoje. Kad j e sunce najjaèe, kad se voða èisto smlaèi, pribli uju se obali, i ponekad na tako plitka m esta, da, kad doðe oseka, ostanu na suvoj zemlji. Ali oni ne legu svoje mlade u pl itkoj vodi na takvim mestima ih nikada ne vidimo a kad stanu dolaziti iz duboke vode, veæ su odrasli. Hrane se prete no onim zoofitima koji prave koral. Lovi se taj meku ac obièno na duibini od 34 stope izvuku ga na suvo, raspore no em na jednom kraju, i kroz tu veæu ili manju usekotinu pritiskom se istera drob. Zatimse ivotinja ispere, pa se onda kuva jedno odreðeno vreme, ni malo ni mnogo posle toga se zakopa u zemlju na èetiri èasa, pa opet prokuva, i najzað osu i bilo na vatri bilo n a suncu. Oni to su su eni na suncu vi e se cene, ali je zato potrebno tri puta vi e vre mena. Ako su dobro osu eni, dr e se na zgodnom mestu i po dve godine dana bez kvare i ipak ih treba svakih nekoliko meseci, recimo èetiri puta godi nje, pregledati, zbog eventualne vlage i trule i. Kinezi smatraju fini morski zalogaj za osobit luksuz, i veruju da ta hrana neobièno jaèa i odr ava telo, i obnavlja nervni sistem ako se u velikim u ivanjima iscrpeo. Kad smo se u svemu sporazumeli sa divljacima, preneli smo na kopno sve potfebne alate za krèenje i graðenje. Izabrali smo prostrano ravno mesto, u blizini istoène oba le zatona, gde je bilo dosta i ume i pijaæe vode, i ne mnogo daleko od onih grebena gde se hvata fini morski zalogaj. Svi krenusmo energièno na posao, i za kratko vr eme, na veliko èudo uroðenika, oborili smo dovoljan broj drveta, i toliko ih spremi! za graðu da smo ostali posao mogli ostaviti na trojic Ijudi koji su imali posle n as da ostanu. To su bi. D on Karson, Alfred Haris i Peterson svi iz Londona, mislim, a bili su se dragovol jno ponudili da ostanu. Krajem meseca sve je bilo spremno za na polazak. Ranije smo jedared govorili da n eæemo otiæi dok se ne oprostimo od sela a sada je TuVit toliko navaljivao na nas da ispunimo obeæanje, da nam je izgledalo nezgodno da mu uèinimo na ao. Ubeðen sam da niko od nas nije u to vreme sumnjao u iskrenost uroðenika. Vladali su se uvek pristojno , svojski su nam pomagali u poslu, donosili èesto robu i bez nagrade, i nikada ni ta nisu ukrali, mada su, radujuæi se beskrajno kad im to poklonimo, dokazivali da ti predmeti imaju za njih osobitu vrednost. ene su bile jo i naroèito uslu ne, i zbog sve ga toga, kakvi bismo ljudi mi bili da smo se usudili na jednu jedinu misao nepov erenja prema takvom svetu No posle veoma kratkog vremena pokazalo se da je sva t a Ijubaznost bila samo rezultat jednog prepredeno zami ljenog pana da se nama doðe g lave, i da su ti ostrvljani, za koje smo mi imali toliko pozitivnih oseæanja, ipak bili najvarvarskiji, najlukaviji nitkovi ovoga sveta. Februara 1og pre li smo na kopno sa namerom da odemo u selo da se odmorimo. Mada, kao to je reèeno, niko niu snu nije sumnjao da nas èeka neko zlo, ipak su, kao uvek, preduzete bile sve mere predostro nosti. Sestorica na ih ljudi ostalo je na laði, sa z apove æu da nijednom divljaku ni pod kojim izgovorom ne dopuste da se pribli i laði dok smo mi otsutni i da za sve vreme imaju biti na palubi. Za titne mre e podignute, top ovi napunjeni duplim karteèima, a mali topèiæi kanisterima sa pu èanim mecima. Laða je bila usidrena jedva milju oð kopna, tako da joj se nikoji.èun ne bi mogao neviðen prikuèiti, naprotiv, bio bi odmah doèekan punom vatrom. Na a ekspedicija, prema tome, manje est Ijudi na laði, imala je svega trideset dva èlan a. Bili smo naoru ani do zuba, sa pu kama, pi toljima, jataganima sem toga svaki od na s imao je za pojasom jo i dugaèak mornarski no . Na obali nas je doèekala stotina crnaèki h izaslanika koji su nas imali pratiti do sela. Primetili smo, na veliko svoje i znenaðenje, da su svi do li ne naoru ani. A kad smo se obratili Tuza obja njenje u toj stvari, odgovorio je Mati vi pa si to je znaèilo da je nepotrebno oru je kaa su svi braæa. Primili smo to ka o reè iskrenu i produ ili ka selu. Pro li smo izvor i potok o kojem sam ranije govorio , i u li u klisuru koja je kroz venaè brda vodila prema selu. Ta klisura bila je veo ma stenovita i te ko prohodna, tako da smo se prvi put samo sa velikim te koæama prove rali kroz nju. Du ina klisure mogla je biti od IV2 do dve milje. Krivudala je u sv ima moguæim pfavcima meðu fordima i bre uljcima verovatno da je nekada bila korito brd skog potoka, imala je na svakih 20 jardi novu naglu okuku. Strane klisure su se svugde dizale bar 70 do 80 stopa okomito u visinu a na neklm mestima su dostizal

e neobiènu visinu, zatvarale klanac toliko da je svetlost jedva dopirala u nj. Pro seèna irina klisure iznosila je oko 40 stopa a ponekad bi se tako suzila da vi e od 5 do 6 ljudi nije moglo uporedo prolaziti ukratko, nigde boljeg mesta za zasede i nehotice smo se svi, pri ulasku u klanac, pipnuli po oru ju. Kad se sada setim na e neverovatne ludosti, najvi e mi je èuðno kako smo se mogli tako potpuno predati u vla st i u ruke nepoznatim divljacima dopustili smo èak da za vreme mar a oni idu ne sam o ispred, nego i pozadi nas. Uzdali smo se valjda u to to su crnci bili nenaoru ani zatim u dejstvo na ih pu aka koje divIjaci nisu poznavali i najvi e valjda u toliko p uta zasvedoèeno prijateljstvo tih odvratnih nitkova. Pet do est crnaca u lo je pre na s, tobo da krèe put, sklanjaju zbilja krupno kamenje i ostale prepreke sa prolaza. Za njima srno i li mi, koraèali u gomili pazeæi da se nikako ne razmrvimo u grupe. Nap osletku je mar ovao glavni deo divljaka, sve u najboljem redu i pristojnosti. Piters, neki Vilson Alen i ja i li smo sa desne strane i pa ljivo posmatrali neobiène slojeve istrmog i nad nama nadnetog kamenitog zida. Upala nam je u oèi jedna pukot ina, dosta iroka da jedan èovek bez te koæe uðe u nju, i koja se protezala nekih 18 do 20 stopa uspravno, pa onda savijala nalevo. Visina pu kotine, koliko smo mi mogli videti iz klisure, iznosila je do 60 ili 70 stopa. I z pukotine je virilo neko zakr ljalo d bunje Koje je nosilo plod nalik na lesku. Ja, zainteresovan, uvuèem se èaskom u pukotinu, uzaberem nekoliko plodova, i htedoh brz o natrag. Okrenuv i se Video sam da su i Piters i Alen u li za mnom. Zamolih ih da s e vrate, jer nema mesta za dvojicu, a ja æu im veæ dati od onih ora èiæa. Oni me poslu a e, p natrag, i Alen je veæ i bio stigao do izlaza, kad ja odjedared osetih potres, pot res jedan koji ne umem sravniti ni sa èim to sam ikada do iveo, i od kojega mi je do la misao, ukoliko sam uop te bio sposoban za misao, da se sav temelj globusa zaljulj a, i da je to èas op te propasti. XXI Kad sam ðo ao k sebi, osetio sam da sam polu ugu en, u potpunom mraku, pod èitavom masom tro ne zemlje koja je jo neprestano padala na mene sa svih strana, i pretila da me potpuno sahrani. Upla en do ludila od te misli, uèinih oèajan napor i uspeh da stanem na noge. Stojao sam nekoliko trenutaka nepomièan, poku avao da shvatim ta mi se desi lo i gde se nalazim. Tada zaèuh muklo jeèanje, pa onda tih glas Pitersov, koji je tr a io da mu, ako Boga imam, pomognem. Nekako sam uspeo da koraknem dva tri puta isp red sebe, kada se preturih preko glave i ramena Pitersovih, koji je, kako sam se brzo uverio, bio zatrpan sru enom zemljom do struka, i oèajno se naprezao da se osl obodi pritiska. Stadoh i ja, svim silama kojima sam jo vladao, raskopavati sa nje ga teret, i najzad mi poðe za rukom ða ga podignem. Èim smo se toliko sabrali od zaprepa æenja i straha da smo mogli razumno razgovarati, izveli smo obojica zakljuèak da su se zidovi pukotine, u koju smo se usudili uæi, sk lopili nad na im glavama bilo zbog nekog potresa u prirodi, bilo zbog sopstvene sv oje te ine, i da smo mi, prema tome, izgubljeni, ivi sahranjeni. Neko vreme bili sm o potpuno u vlasti naju asnijeg samrtnog straha i oèajanja. Nema stra tuj stanja od onoga u koje je nesreæa bac ila nas cmi pomrèina, strahovit pritisak na pluæa, zagu parenja vla ne zemlje, uza sve to grozovito da nam je suðena sudbina mrtvaca srce u èoveu se prosto davi od straha koji se ne da izdr ati, koj se ne da zamisliti. Najzad, Piters predlo i da se poku amo snaæi u svojoj tamnici, da pipanjem po zidovima oko sebe tra imo, i mo e biti ipak i naðemo neki otvor. Taj me je predlog malo ohrabr io ja poku ah da probijem neki put kroz nagomilanu zemlju. Tek sam koraknuo, opazi h zrak svetlosti osetio sam odmah da mi je laknulo barem se neæemo ugu iti. Stadosmo se uzajamno hrabriti. Uspentfali smo se na jednu gomilu survina, a posle toga n apora smo se veæ lak e pribli avali svetlosti, pluæa su nam veæ lak e mogla da di u. Uskoro s o razlikovali i predmete oko sebe. Nalazili smo se na onoj taèki gde je pukotina s avijala ulevo. Jo jedan kratak napor oko uklanjanja zemlje, i mi se naðosmo na samo m laktu, i, na najveæu na u radost, spazismo jednu dugaèku ispukotinu koja je i la visok o nagore, veæinom pod uglovima od 45, nekad jo strmenitije. Nismo mogli sagledati c eo otvor ali sudeæi po velikoj kolièini svetlosti, koja je kroz njega prodirala, bil i smo uvereni da æemo na vrhu otvora ako, tojest, na neki naèin dospemo do vrha mora ti naæi izlaz u slobodan vazduh. Ta4a meni doðe na um da smo nas trojica i li bili u upljinu, i da ne znamo ta nam je s a drugom Alenom odmah smo se vratili da ga potra imo. Posle dugog traganja i mnogi

h opasnosti da se zemlja nd nama ponovo ne odroni, povika najzad Piters da je na i ao na Alenovu nogu, ali da mu je t lo tako duboko pod zemljom da o spasavanju nema ni govora. To je, na alost, bilo taèno, i siromah èovek je sigurno veæ davno umro. Te ko nam je bilo, ali telo smo morali ostaviti, a mi smo se polako stali probijati ka savijutku. irina one raspukotine bila je jedva tolika da stanemo u nju, i, posle nekoliko jalovih poku aja da prodremo gore, opet nas je obuzelo oèajanje. Veæ sam ranije spomenuo da se lanac brda kroz koji vodi klisura sastoji od nekakva mekog kamena. Strane raspukotine kroz koju smo mi sad hteli gore, bile su od istog ka mena, i zato to su bile vla ne, tako klizave, da se noga jedva dr ala na njima, i to jo na manje strmim mestima, a gde je zid stojao skoro uspravno, te koæe su dakako bil e jo nesravnjeno veæe i, kako se nama èinilo, nesavladljive. Ali, mi smo iz oèaja crpli hrabrost zabadali smo svoje duge no eve u meku materiju, ukopavali se tako do nek og tvrdog liskuna, koji je ovde onde provirivao i zemljine mase, i stigli najzad na jednu vrstu prirodne platforme, oðakle se video, na kraju jedne gusto po umljene klisure, deo plavoga neba. Pogledav i sada, naravno, mnogo spokojnije, natrag u pu kotinu kroz koju smo pro li, videli smo po njenim stranama sasvim jasno da je ona skoro postala, i odatle smo zakljuèili da nam je onaj potres, koji nas je bio sahr anio, u isti mah i otvorio ovaj put za izlazak. Obojica smo bili tako slabi i iz nureni da smo se jedva dr ali na nogama i govorili i zato Piters predlo i da opalimo nekoliko hitaca iz pi tolja, i tako dozovemo drugove u pomoæ. Pi tolji su nam, sreæom, ostali za pojasom, dok smo ostalo oru je izgubili pod zemljom. Sreæom kasniji dogaðaji su potvrdili da je to bila sreæa u meni je tinjala neka sumnja ða neæe biti dobro ako divljacima odamo mesto gde se nalazimo. Odmarali smo se èitav èas, i onda opet probijali uz pukotine nismo mnogo daleko oti li , kad odjedared zaèusmo u asno i otegnuto urlanje. Najzad smo se popeli do neèega to bi se moglo nazvati, recimo, gornja povr ina od platforme pa dotle, put nas je jedna ko vodio ispod zasvoðenih stena i nekog zelenila visoko gore nad nama. Veoma oprez no smo se najzad dovukli do nekog malog otvora, kroz koji smo mogli baciti pogle d uokrug po okolini, i onda nam odjedared, i na jedan pogled, bi jasna sva strah ovita tajna zaronjene upljine. Mesto odakle smo virili bilo je daleko od najvi eg vrha brdskog lanca. Pedeset kor aka nalevo protezala se ona klisura u koju su, bez trunke podozrenja, u la na a trideset i dva èo veka. Ali na liniji du oj od stotinu jardi korito klisure bilo je ispunjeno haotièni m survinama vi e nego jednog miliona tona kamena i zemlje, koje su bile ve taèkim pute m sru ene. Sredstva kojima je taj bedem oboren, bila su prosta, i lako ih je bilo uoèiti, jer su se jo sasvim jasno videli tragovi toga ubistvenog plana. Na nekoliko mesta od istoènog kraja klisure mi smo se sada halazili na zapadnom njenu kraju v ideli smo od mesta do mesta drveno kolje pobodeno u zemlju. Na tim taèkama masa ni je popustila ali ðu onoga zida sa kojega se masa srozala stojala su udubljenja slièna onima kojima se potkopavaju stene kad ih treba ru iti, i dokazivala su da je isto onakvo kolje bilo name teno na èitavih 300 stopa uz ivicu kllsure po jedan kolac na svaki ar in razmaka, i sve kolje jedno deset stopa za ivicom klisure. Jaka u ad od loze jo su visila na zaostalom kolju bilo nam je jasno da je takvo u e i lo od kraja do kraja kolja. Veæ sam spomenuo èudnovate slojeve mekanog kamena moj opis one dugaèke i uske raspukotine, kroz kogu smo se spasli iz groba, obja njava valjda dosta dob ro prirodu tih slojeva. Naime, slojevi le e tako, da se na svaki potres brdo mora rascepiti po uspravnim linijama, paralelnim izmeðu sebe, i da prema takvom stanju stvari nije potrebna mnogo velika ve tina da se taj efekat ve taèki izazove. Takvom sl ojevito æu koristili su se divljaci da izvr e svoje izdajnièko delo. Delimièno cepanje zem lje 12 stope duboko postigli su divljaci pomoæu dugog reda zabijenih kolaca, a ost alo je do lo usled krepkog vuèenja u eta. Svako u e, koje je i lo od vrha koca preko ivice bre uljaka vukao je po jedan divljak. Na taj naèin je dobijena jedna ogromna poluga , koja je imala snagu da i èitavu padinu brda sruèi na dno klisure. Prema tome nam j e i sudbina na ih drugova bila potpuno jasna. Jedino smo se nas dvojica spasli od u asne propasti, i mi smo sad bili jedini ivi beli ljudi nar ostrvu. XXII Polo aj na bio je ni ta manje stra an nego u momentu kad nam je do lo do svesti da smo ivi sahranjeni. Pred nama je stojalo dvoje, ili da nas divljaci ubiju, ili da ostan emo meðu njima kao bedni njihovi zaroblienici. Naravno, za jedno izvesno vreme bis

mo se mogli kriti od njih, po bregovima, ili u pukotinama, odakle tek to smo izi li no ili bismo naposletku propali od duge polarne zime i gladi, ili bisnio se, tr a eæi skrovi ta, najzad odali. Po ostrvu, kako smo sad opazili, gmizalo je od crnaca na sve strane podolazili s u na tankim splavovima sa raznih ju nih ostrva, sigurno da pomognu oteti i opljaèkat i laðu. Zasada je laða jo mirno le ala u zatonu. Na i drugovi dakle jo nisu slutili ta im e sprema. Kolika je sada bila te nja nas dvojice da smo rrieðu njima, da im pomognem o uteæi, ili. da u poku aju odbrane zajedno s njima umremo! Ali, kako da im damo zna k, a da sebe ne upropastimo, i jo i sa velikim pitanjem da li bi im znak opomene uop te mogao koristiti. Opaliti iz pi tolja, to bi bilo dovoljno da im se da na znan je da se zlo dogodilo ali im taj pucanj ne mo e u isti mah reæi i to da im je jedini spas ako se to pre otisnu iz zatona na more ne mo e im reæi da vi e nije pitanje èasti d a ostanu, jer njihovih drugova nema vi e meðu ivima. Badava bi èuli pucanj pripremiti s e za odbranu bolje nego to veæ jesu, nego to su uvek bili tako ne mogu. Dakle, od pu canja sa na e strane nismo se mogli nadati nikakvom dabru, a mo da zlu, i zato smo o dustali od toga znaka. Najbli a misao zatim bila nam je da po urimo na alo, dogradimo jedan od èetiri èuna koji su le ali u dnu zatona, i da poku amp odveslati do laðe. Ali nam je odmah bilo jasno d a se taj plan ne da izvesti. Kao to sam veæ rekao, ostrvo je bilo prepuno criiaca, koji su se, da ih sa laðe ne bi spazili, zavlaèili i krili po d bunju i iza okuka. Ba s e u neposrednoj na oj blizini zadr avao jedan odred crnih boraca, pod zapovedni tvom T uVita oni su nam ba i smetali na jedinom putu kojim bismo mogli siæi do zatona a ve rovatno su tu èekali na pajaèanja, pa da izvr e napad na lað èunovima je bilo crnaca, dodu e nenaoru anih, e oru je sigurno le alo spfemno negde u blizinL i i. smo mi bili primorani da ostane mo u zaklonu, i prosto kao posmatraèi uèestvujemo u boju koji tek fa nije planuo. Posle pola èasa opazili smo ða ju nim iljkom tona plove oko 6070 splavova i raznih èamaca , puii. crnaca. Kako se èinilo, nisu imali drugog oru ja do kratkih buzdovana i gomi le kamenja u dnu èunova. Naskoro se sa druge strane pojavila opet flotila, isto ta ko opremljena, i sa jo vi e èamaca. I ona èetiri èuna se brzo napuni e divljacima, koji su iskakali iz d bunja i urili da stignu svoje drugove. I tako, za manje vremena no to je meni trebalo da stvar isprièam. laða na a se na la opkoljena velikom kolièinom tih beso muènika, koji kao da su bili re eni da se po svaku cenu doèepaju plena. Te ko je bilo i za trenutak posmumnjati u njihov uspeh. Ona estorica, ma koliko hra bri, mogu biti dovoljni kao posluga oko topova sem toga, sa tako nejednakim snag ama borba se ne mo e dugo voditi. Ja sam jedva mogao sebi da pretstavim da æe oni ta mo uop te poku ati da se brane ali u tome sam se prevario. Uskoro ih videsmo na posl u oko u eta, a uskoro se laða okrenu tako da je desnom stanom gledala u èunove, koji s u u taj mah bili na doma aju metka iz piitolja, dok su splavovi stojali otprilike na èetvrtinu milje pod vetrom. Iz nekog nepoznatog razloga, verovatno usled uzbuðenj a na ih sirotih drugova, koji su se videli u oèajnom polo aju vatra sa palube nije ima la nikakvo dejstvo. Nijedan èun nije bio pogoðen, nijedan ðivljak ranjen meci, ili nis u ni doma ali, ili su otskakali nekuda iznad njihovih glava. Jedino dejstvo je bil o grdno iznenaðenje divljaka zbog tutnja i dima u jedan mah sam se veæ ponadao da æe s e okaniti svoje namere, i vratiti na kopno. I tako bi se verovatno desilo, da su na i ljudi otvorili pu èanu paljbu to nebimoglo proæj bez uspeha, jer su èunovi bili veom a blizu i ako niita drugo, postiglo bi se bar toliko da se ne pribli u laði jo vi e, a meðutim se sa druge strane laðe paljba i na splavove. Mesto toga, na i Ijudi dazvoli e da èunari doðu sebi i da se uvere da meðu njima nikome nije ni ta a oni, posa,da, jurnu e na protivnu stranu, da doèekaju splavare. Vatra je na toj stani imala u asno dejstvo. Sind irlije iz velikih topova su jedno s edam do osam splavova doslovce raznele, 30 do 40 divljaka ubile, a oko stotinu n jih, u asno ranijenih, oborile u more. Ostatak, u asnut do sumanutosti, na e bezobzirc e u bekstvo, ne brinuæi ni da pokupe iz vode svoje ranjene drugove, koji su plival i na sve strane, lelekali i vikali u pomoæ. Ali, taj veliki uspeh do ao je suvi e kasn o za na e ljude. Èunari, oko 150 ljudi, veæ su bili na palubi, popentrali se koje prek o mre a, koje preko lanaca, jo pre nego to je lunta i prinesena topovima sa one stan e. ivotinjskoj jarosti divljaka sad se nikoja sila ne bi mogla odupreti. Za treno ka na i su ljudi bili oboreni, izga eni, prosto u komade raskidani.

Kada su to opazili, povrati e se i splavari, i nabrzo stigo e i oni u pljaèku. Za pet minuta je na a laða postala naj alosnija slika pusto enja i bestijalnog uni tavanja. Palub u su cepali, kidali, prosto razvalili u ad, jedra i alate uni tavali. Gurali su sta nj i deo laðe, èamci su odasvud unaokolo pristizali mno ina divljaka, plivajuæi, takoðe je po magala najzad po lo je besomuènicima za rukom kad je i kabel kotve bio sklizao da laðu doteraju do obale, i da tamo predadu TuVitu. On, kao neki pravi general, za sve to vreme stcvjao je na jednoj posmatraènici na brdu a sada, kad je sve bilo svr eno , pobeda izvojevana, si ao je da to 1 pre stigne na alo i primi, meðu svojim crncima b orcima, svoj deo pljaèke. Kad je TuVit si ao, mogli smo i nas dvojica izaæi iz zaklona, i malo izvideti brdo u okolini pukotine. Na 50 jardi od njena izlaza videli smo jedan mali izvor, gde smo se, u asno edni, napili vode a malo dalje i nekoliko d bunova onih ora èiæa o kojima je veæ bila reè. Ora èiæi su bili veoma ukusni, otprilike kao le nici. Napunismo e ire, ispraz mo ih u pukotini i vratismo se da ih jo jedared napunimo. Dok smo mi tako brali v oæku, popla i nas u anj u ibljaku, i mi se veæ hte ðosmo povuæi u zaklon, kad se jedna velika crna pt nespretno i sporo podi e iz gusti a. Ja sam se tako izr nadio, da nisam znao ta treba da radim ali Piters, prisebniji, skoèi do nje, i zgrabi je za vrat pre no to je uspela da pobegne. Ona se u asno otim ala i pi tala, tako da smo je veæ hteli pustiti, strahujuæi da æe alarmirati nekog divlj aka, koji bi se jo mogao nalaziti negde u blizini. Jedan udarac no em uèini, meðutim, s vemu kraj, i mi odvukosmo divljaè u pukotinu, zadovoljni to smo za èitavu nedelju dan snabdeveni mesom. Zatim smo opet izi li u izviðanje, i usudili se da siðemo bar delom niz ju nu kosu brda ali nismo na li ni ta vi e to bi nam moglo poslu iti kao hrana. Stoga, nakupiv i samo ne to uvaraka, okrenuli smo natrag, tim pre to smo spazili nekoliko odeljenja divljaka koji su se sa plenom vraæali u selo. Najpreèa briga nam je sad bila da svoje skrovi te to bolje osiguramo. Onu rupu kroz k oju smo, kao to je poznato, ugledali deliæ plava neba, pokrili smo naèupanim ipra jem, a ostavili smo samo toliki otvor koliko da mp emo pregledati zatan, tako, naravno, da mi sami pri tom ne budemo viðeni. Kad je to ude eno, bili smo veoma zadovoljni sv ojim sigurnim polo ajem jer, zaista, dikle god ostanemo u pukotini, potpuno smo si gurni da nas niko ne mo e naæi. Nigde nismo opazili znak koji bi svedoèio da su divlja ci ikada dolazili u tu rupu ali, setiv i se da je pukotina, koja nas je dovde dove la, postala tek maloèas, i usled odronjene kose brega, i da drugog prilaza k njoj nema, upla ili smo se da nam je time otseèena moguænost da siðemo i izaðemo. Re ili smo se d a æemo zgodnom prilikom dobro ispitati vrh brda, a meðutim smo motrili kretanje divl jaka. Crnci su pretvorili na u laðu u pravu olupinu i spremali se sad da je zapale. Naskor o smo videli kako se di e gust dim kroz glavnu rupu na palubi a odmah zatim probio je jak plamen iz prednje kabine. U ad, katarke, i ostaci od jedrila odmah se zapa li e, i vatrse naglo irila na palubi. Ipak se jo prilièan broj dljaka zadr avao na njoj, udarajuæi i dalje sekirama, kamenjem i topovskim mecima po klinovima, i po 10 Avanture Gorðona Pima 145 f jf... i bakru bilo ih je, koje na alu, koje i. na splavovima, ne manje od 10.000 nepo co laðe, ne raèunajuæi tu gomile koje su, se pien, razmilele po unuta njosti ili se prevozile ma ostrva. Znali smo da je katastrofa blizu, i ni .. se prevarili. Prvo je do ao mali potres mi smo a, na mestu gde smo bili, osetili kao galvansku struju, ali bez ikakvih vidljivih znakova eksplozije. Divljaci su se za izvesno vrerae zbunili, i prestali da rade i da graje. Taman su opet prionuli na posao, kad na palubi pokulja jedna strahovita masa dima kao neki te ak ob lak pred oluj a iz utrobe toga dimaxsuknu stub ivo ga plamena, koji je i o valjda èitavu èetvrtinu milje u visinu. Pa se onda odjedared taj plamen kru no ra irio, i, kao maðijom, ispunio se odjedared sav vazduh jednim u asnim haosom od komaða drveta, metaka, ljudskih udova, i najzad je do ao potres u svoj svojoj

strahoti koji je i nas obojicu oborio, dok je u brdima jednako odjekivala grmljavina, a gust pljusak siæu nih komada padao u svima pravcima oko nas. Pokolj meðu divljacima bio je daleko stra niji nego to smo mi mogli oèekivati oni su zb ilja pretrpeli punu odmazdu za gadno izdajstvo. Bar hiljadu, njih poginulo je u eksploziji, a isto toliko ih je le alo u te kim ranama. U zatonu je bukvalno krkljal o od Ijudi koji su se otimali od smrti i feoji su se davili a na kopnu je izgled alo jo mnogo gore. Svi su bili kao s uma si li zbog iznenadne, nagle i potpune svoj e katastrofe, i niko nije èinio poku aje uzajamne pomoæi. Odjedared, njihovo se pona anj e iz osnova promenilo. Iz tupe ukoèenosti su odjedared, bar nam se tako èinilo, pre li u stanje divljeg U2Jbuðenja, paèeli da nasræu kao sumanuti, okru ili jednu izvesnu taèku na alu sa izrazom najstra nijeg u asa, besnila i radoznalosti na groznim njihovim lic ima, i urlali su bez prestanka koliko su im grudi dopu tale Tekelili! Tekelili! Zatim smo videli da je jeðno veliko odeljenje oti lo u brda, i posle kratkog vremena vratilo se odande noseæi drveno kolje. Kolje su spustili tamo gde je gomila bila najgu æa ta se gomila sad malo razdelila, i mi smo mogli videti predmet celoga toga uzbuðenja. Opazili smo da ne to belo le i na zemlji, ali nismo odmah brali ta je. Najzad smo poznali da je to kostur on rieobiène ivotinje sa skrletnim zubima i noktima koji smo uhvatili bili 18tog januara. Kapetan je bio nare dio da se saèuva ko a, sa namerom da je ispu ni i odne u Englesku. Seæam se da je, ba pre no to æemo pristat uz ostrva, izdao bio n eka nareðenja u istom smislu ko a je bila donesena u kabinu i spremljena u jedar san duk. Eksplozija ju je zatim izbacila na obalu ali sadæ nismo mogli dalje da razume mo za to je bilo meðu divljacima toliko uzbuðenje ofco nje. Svi su stajali okc mrtve iv otinje na izvesnom razmaku, a niko se nije usudio da joj se pribli i. Postepeno su je ogradili tarabom od kolja, a onda je sva rulja nagla da be i prema unutra njosti ostrva, deriiæi se opet iz glasa TekeliU! Tekelili! XXIII Nekih sedam dana posle toga dogaðaja ostali smo nas dvojica u svome zaklonu, i izl azili samo ponekad, po ora èiæe i vodu, i to sa najveæom oprezno æu. Na zgodnom mestu bili s mo naèinili sebi jednu vrstu senice pod tom senicom se nalazilo le i te od suva li æa, a t ri velika ravna kamena slu ila su nam kao ognji te i sto. Vatru srao palili te ko, izb ijajuæi iskru trljanjem drveta o drvo, mekanog o tvrdo. Ptica ona imala je osobito dobro, mada malo krpavo meso. To nije bila morska ptica, nego jedna vrsta bukaèa, sa crnim, ponegde sivo poprskanim perjem, i krilima koja su u srazmeri sa telom bila maju na. Kasnije smo videli tri ptice te vrste u na oj blizini verovatno su tr a ile onu koju smo mi ubili ali kako nikako nisu sedale, nismo ih mogli uhvatiti. Dok nam je trajalo meso od ptice, nismo trpeli od nedostatka u hrani ali sada je bilo vreme da se negde obazremo za plenom. Ora èiæi ne mogu sasvim uti ati glad sem tog a, nas su od njih bolela creva, a kada bismo ih mnogo jeli onda i glava. Videli smo nekoliko ogromnih kornjaèa u bilizini obale, na istok od na eg brda, i spazili s mo da bi ih bilo lako uhvat 10 147 samo kad bismo bili sigurni da nas neæe spaziti urdðenici. Re ili smo da æemo poku ati da siðemo na obalu. Prvo smo se poèeli spu tati ju nom stranom, koja je izgleðala najprirodnija ali tek to sm o pre li oko sto jarda, kada, kao to srtlo uostalom i predvideli, sudeæi po okolini n a vrhu brda, kada nas odjedared preseèe jedan ogranak klisure, onaj u kojoj nam je izginula dru ina. I li smo jo jednu èetvrtinu milje ivicom te jaruge, kad nam se opet preseèe put, sada provalijom, neobiène dubine kako se njenom ivicom nije dalo koraèati , vratili smo se istim putem natrag. Udarili smo sada nastok ali sa taèno istim rezultatom. Posle punog èasa veranja, pri èemu smo sto puta mogli skrhati vrat, na li smo se odjedared u ogromnoj jednoj prov aliji od crnog granita, sa nekom finom psa inom na dnu, i iz koje je jedini izlaz bio te ak put kojim smo i do li. Ispentrali smo se dakle s mukom onamo odakle smo i po li, i poku ali onda da okrenemo sa izviðanjem na sever. Tu je valjalo budnim okom p aziti na svaki manevar, jer bi nas najmanji nehat mogao odati pred neprijateljim a u selu. Puzali smo sve vreme na rukama i kolenima, a ponekad smo i sasvim pole gali i od d buna do d buna provlaèili svoja tela. Neko yreme smo na taj naèin odmicali, kad se odjedared naðosmo opet pred nekom provalijom, dubljom od svih dosadanjih, i fcoja je vodila pravo u glavnu klisuru. I tako se na e strahovanje potvrdilo. Na li

smo se sasvim otseèeni od donjeg sveta. Iznureni naporom, vratili smo se na svoje mesto, pali na prostrto li æe i prespavali nekoliko èasova u dubokom snu. Posle tog besplodnog tra enja po okolini bavili smo se ispitivanjem vrha na eg brda, ne bi li se mo ða tu pokazala neka moguænost stvarne pomoæi. Videli smo da hrane nema, sem onih nezdravih ora èiæa, i neke vrste skorbutne trave, koja je rasla svega na jedn om sasvim ogranièenom kvadratu zemlji ta. Februara 15og, ako taèno znam, nije vi e bilo ni travke od te biljke, a i ora èiæi su se jako proredili. Situacija nam je dakle post ala neobièno te ka. Toga dana smo opazili na jugu nekoliko, ogromnih traka onog sivkastog isparenja o kojem sam veæ govorio. ra 16og opet smo tumarali po bedemu na e ne bi li se na ao nekakav neoèekivani izlaz ali u man. Si li smo ponovo u onu rupu u kojoj smo zatrpani, u nadi da æe se tu pokazati kakav hodr na glavnu klisuru. I tu je tra enje ostalo jalovo na u smo svega, i poneli sobom, jednu pu ku. Februara 17og smo se opet digli u ispitivanje, re eni da malo bolje razgledamo onu provaliju od crnog granita, u koju smo bili dospeli prilikom prve na e ekspedicij e. Setili smo se da smo jednu od obiènih pukotina te provalije samo delimièno razgle dali, i sada smo hteli da je savesno pretra imo, mada se nismo nièemu naroèitomu nadal i. Si li smo bez velikih te koæa, i toga dana smo dakle, sasvim mirni, stali pa ljirvo ispi tivati. Mesto je bilo èudnovato te ko je verovati da je takvo postalo prirodnim pore klom. Sa kraja na kraj, sa istoka na zapad, i raèunajuæi sve vijugotine, provalija j e mogla meriti do 500 jarda u du ini dok bi razmak od boènih pukotina te provalije p retpostavljam tako, jer nisam imao naèina da izvedem mere nje i nosio ne vi e od 40 do 5 0 jarda. U prvom delu na eg spu tanja, tojest, nekih sto stpa od vrha nani e, bokovi p rovalije ne behu nimalo slièni kao da nikada nisu saèinjavali celinu, jer je jedna s trana bila od onog mekog kamena a druga od laporca, ilièava, ili poprskana nekim me talom. Proseèan razmak izmeðu dve strane bio je otprilike 60 stopa ali svaki èas se gu bila prav!nost formacije. Kako smo se spu tali jo ni e, prek spomenute granice, razma k se naglo su avao, strane postajale paralelne, iako su, jo za neki razmak unapred, ostajale razliène i u materiji i u obliku svojih povr ina. Ali kad smo se spustili do svega 50 stopa od samoga dna, zapazili smo savr enu pravilnost. Bokovi su sada bili sasvim istovetni po materiji, po boj po pravcu slojeva duboko crn, svetao g ranit. a razmak izmeðu strana na svakom mestu taèno 20 jarda Formacija æe postati jasn ija na osnovu crte a ko smo izradili na licu mesta a mogao je biti izraðen, je.sam j a, sreæom, kroz drugu seriju avantura, utpec da saèuvam jednu bele nicu i olovku, oemu imam da blagodarim za æitav red pojedinosti, koje bi inaèe sigurno bile potisnute iz moga pamæenja. Ova figura br. 1 prikazuje op te konture provalije, bez izdubaka u zidovima, kojih je bilo povi e, i to svaki od njih sa odgovarajuæom ispupèeno æu na protivnoj strani. Dno provalije bilo je pokriveno, 3 do 4 palca u visinu, tako finim prahom da se jed va oseæao pod prstima, ispod kojega se opet produ avao crn granit. Na desnoj strani figure, dole, vidi se oblik jednag malog otvora to je pukotina o kojoj sam govor io, i koju smo na dana njoj ekspediciji hteli taèno da ispitamo. Prodiranje na e u nju poèelo je veoma Figura 1 Figura 2 ivo za èas smo oborili èitavu masu ipra ja, sklonili gomilu iljatog kamenja koje je oblik om potseæalo na strelice. Hrabro smo se probijali, utoliko pre to smo primetili da na suprotnom kraju probija slaba svetlost. Najzad, probiv i se nekih 30 stopa u du binu, na li smo da je onaj otvor jedan svod, nizak i pravilna oblika, èije je dno bi lo zasuto onim istim finim prahom. Tada nas odjedared obasja jarka svetlost, i m i se, zaobi av i jednu okuku, naðosmo u drugoj provaliji, visokih zidova, koja se od p rve razlikovala samo svojim duguljastim oblikom. Njene glavne konture pokazuju f igura 2. Du ina ove provalije, od ulaza a, pa preko savijutka do krajnje taèke d, iznosila je 550 jarda. Kod smo bili prona li jedan mali otvor, pukotinu sliènu onoj kroz koju s mo bili pro li izlazeæi iz prve provalije, i koja je isto onako bila puna ipra ja i bel ièasto strelasto iljatog kamenja. Prebili smo

se kroz tu pukotinu, i videli da ona, na razmakj nekih 40 stopa, vodi u treæu prov aliju. I ta je btaèno onakva kao prva, sem svoga duguljastog oblika, i izgledala k ao to pokazuje figura 3. Figura 5 Figura 3 Du ina te treæe provalije iznosila je 320 jarda. Kod taèke a, na li smo otprilike 6 stop a irok otvor, koji je ulazio nekih 15 stopa u stenu, gde se i zavr avao i to upljini com kreènjaka, a ne novom provalijom, kao to smo mi oèekivali. Ba kad smo hteli iziæi iz te pukotine, u koju je svetlost veoma slabo dopirala, Piters me odjedared upozo ri na èitavo polje èuðnovatih zareza na povr ini kreènjaka koji je zatvarao pomenuto æorsokaè . Sa ne to ma te mogao bi èovek zareze na krajnjoj levoj strani, ili na severu, figura 4 uzeti kao grubo izvedenu èoveèju figuru Figura 4 koja stoji ispru enih mi iæa. Ostale linije pokazivale su sliènost sa slovima èudhe neke a zbuke, i Piters je podr avao mi ljenje da linije to i jesu. Jedva sam ga ubedio da s e vara upozorio sam ga da dno pukotine, gde smo u pra ini, parèe po parèe, pokupili pl oèe kreènjaka koje su se valjda usled nekog potresa morale odbiti od zida na kojem s u se videli zarezi, i na kojim ploèama smo na li ispupèenja taèno odgovarajuæa onim zarezi ma, to bi bio dokaz da je cela pjava delo prirode. Figura 4 je taèna kopija onoga to smo na li. Po to smo se ubedili ða nam sve te èudnovate upljine ne pru aju ni na kojem mestu priliku da se oslobodimo zatoèenja, vratili smo se, utuèeni i malodu ni, na vrh brda. U toku naredna 24 èasa nije se desilo ni ta naroèito, sem to to smo, pri pretra ivanju terena na istok od treæe provalije, nai li na dve veoma duboke trouglaste rupe, èiji su zidovi bili takoðe od crnog granita. Nama se èinilo nepotrebno da ulazimo u te rupe, koje s u izgledale kao neke prirodne cisterne, ali bez oluka. Svaka od njih imala je ot prilike 20 jarda u obimu, a oblik i relativan njihov polo aj prema treæoj provaliji, vidi se na figuri 5. XXIV Februara 20og re ili smo da po svaku cenu poku amo siæi s brda ju nom njegovom stranom, po to od ora èiæa, koji su nam prièinjavali velike bolove, nismo mogli vi e da ivimo. Ju na ina brda sastojala se iz najmek eg nekog kamena, ali je bar 150 stopa ðuboko padala skoro vertikalno, a na nekim mestima èak presvoðavala upljine. Posle mnogo tra enja pro naðosmo jedan uski ispust, otprilike 20 stopa ispod ivice udubljenja pomoæu jedne za druge privezanih na ih d epnih maramica, koje sam ja dr ao, uspeo je Piters da stane na taj ispust. S velikom sam se mukom zatim spustio i ja. I onda smo videli da s e ceo put mo e preæi na naèin kojim smo se veæ slu ili kada ismo se ono iz rupe, u kojoj s mo bili zatrpani, popeli dogore tojest, usecajuæi no evima stupnjeve u mekani kamen. Te ko je opisati do kojeg stepena je taj postupak bio rizièan ali kako nije bilo dr ugog naèina, re ili smo se na taj. Na ispustu gde smo stojali raslo je nekoliko d buniæa leske za jedan od njih priveza li smo jedan kraj onog na eg u eta od maramiea, dok smo drugi prièvrstili Pitersu o po jas, i ja sam gaonda spu tao preko ivice udubljenja dok se maramice Qisu zategnule . On je onda iskopao u nekom kamenu rupu oð 810 palaca, i pomoæu dr ke na pi tolju uterao jed an dosta jak klin. Ja sam ga tada digao otprilike za jedno èetiri stope, gde je po novio isto, zabiv i jo jedan klin, tako da je sad imao oslonac za obe noge i za obe ruke. Ja sam na to odre io maramicu oð d buna, i bacio sam mu kraj koji je on uèvrstio za klin gornje rupe zatim se sam spustio jedno tri stope ni e, tojest opet za celu du inu maramica. Tu je iskopao novu rupu i zabo nov klin. Zatim se sam podigao st av i nogama u rupu koju je iskopao, a dohvativ i se rukama za klin gornje rupe. Sad je trebalo odre iti maramu sa najgornjeg klina da bi se mogla privezati za drugi k lin po redu tada se pokazalo ða nije dobro radio to je rupe bu io na tako veliki razm ak jednu od druge. Ipak, posle nekoliko neuspelih i opasnih poku aja da se dohvati èvora morao se ðr ati levom rukom, dok je desna poku avala da razre i èvor, presekao je naj zað u e, ostaviv i parèence od est palaca na klinu. Zavezav i sað maramice za drugi kiln, sp stio se do mesta ispod treæe rupe, ali je pazio sad da se ne bi spustio suvi e nisko . Na taj naèin za koji sve priznanje ide iskljuèivo Pitersovoj o troumnosti i odluènosti , moj prijatelj uspe, najzad, prelazeæi od rupe do rupe u ziðu, da se spusti na podn o je, zdrav i èitav.

Meni je trebalo vremena da se odluèim da poðem istim putern ali sam se najzad oðluèio. P iters je, pre nego to æe siæi, skinuo ko ulju, i ta ko ulja, zajedno sa mojom, poslu ila je kao u e da i ja siðem. Baciv i pu ku, koju sam bio na ao u provaliji, vezao sam to u e za d un, i poèeo sam se spu tati, brzo, trudeæi se da pomoæu mnogih i ivih pokreta umrtvim oseæa nje straha koje inaèe ne bih mogao savladati. Taj je naèin dobro poslu io preko prvih 45 stupnjeva ali, tada mi se odjedared stade uzbuðivati ma ta pri pomisli na grdnu d ubinu koju jo imam da preðem, i na lomkost i nepostojanost i klinova i rupa u meku kamenu. Badava sam se naprezao da gledam iskljuèivo u zid pred sobom to sam se vi e b orio da ne mislim, sve su ivlje i jasnije izlazile preða me predstave onoga to sam zami ljao. Najzad je nastupila ona u sliènim sluèajevima tako sudbonosna k riza, kada èovek unapred poèinje da pre ivljuje oseæanje sa kojim æe pasti poèinje da zami lj muku, vrtoglavicu, poslednji napor, polunesvest, i najzad poslednji u as, survava nje strmoglavce u dubinu. Odjedared su se sve te fantastiène slike pretvorile u st varnost, i ja osetih kako svi uobra eni u asi zaista nailaze na mene. Kolena su mi u darala jedno o drugo, a prsti mojih ruku postepeno ali stvarno ispu tali ono za to suse dr ali. U u ima mi je poèelo brujati rekoh u sebi To ti je samrtno zvono. I onda me neoèekivano obuze neodoljiva, luda elja da pogledam dole. Nisam mogao ili nisam vi e hteo da pogled svoj silim u zid preda mnom, a sa jednim sumanutim, neodredlji vim uzbuðenjem, pola od u asa pola oð nekog ubla enja muke pogledah duboko u provaliju i spod sebe. Za jedan trenutak jo prsti moji se uri e u oslonac, i jo mi jeðareð, kao laka senka, promaèe kroz glavu misao o moguænosti spasenja, pa onda celu moju du u obuze èe nj a da padam elja, volja, strast jedna koju ni ta ne bi moglo obuzdati. Ja ispustih k lin, ostadoh, okrenuv i se upola oð ponora, jednu sekundu ljuljanja jo pred onim goli m zidom. Ali tada mi se u mozgu okrenu, neki vampirski, pi tavi glas mi vrisnu u u i ma, neka mraèna, neprijateljska, maglovita prilika stoja e neposredno ispod mene, i ja se, uzdahnuv i i osetiv i kao da mi srce puca, sru ih u njeno naruèje. To je bila nesvest. Piters me je zadr ao u padu, On je, sa podno ja stene, poèeo da me hrabfi na sve moguæe naèine ali moja svest je bila toliko pomuèena da iiiti sam èuo ta m i je govorio niti sam znao da mi je uop te Sto govorio. Najzad, opaziv i da se ja lj uljam, po urio je da se uspentra meni ususret, i jo je na vreme stigao. Da sam pole teo dole svom svojom te inom, platno bi se sigurno prekinulo, i ja bih se strmogla vio u ponor ovako, Piters je uspeo da me uspori u padu, i tako sam visio bez opa snosti po ivot ðok mi se nije svest vratila. To se desilo posle 15 minuta i tada sa m se osetio potpuno slobodan od stra ha, kao neko drugo biæe i, sa ne to malo pomoæi od strane druga, si ao sam i ja dole. Sada smo se nalazili u blizini one klisure u kojoj su nam drugovi izginuli, i to sa ju ne strane prema onom mestu gde se zemlja sru ila. Okolina je izgledala neobièno divlja setio sam se opisa putnika koji govore o tu nim regionima na mestu nefcada n jeg Vavilona. Da i ne govorim o urvinama strovaljenoga brega, koje su le ale kao j edna haotièna barijera pred severnim horizontom sva povr ina terena, sa svih ostalih strana, bilti je zasuta humkama ru evina koje su izgleðale kao tragovi neke ogromne zidane graðevine premda, ako bi èovek izbli e pogledao, te humke ne odavahu ni ta od ve t aèke neke tvorevine. Bilo je mnogo ljake sem toga gromade crnoga granita le ale su iz me ane sa gromadama kreènjaka i kreènjak je bio crn na celom ovom ostrvu nismo videli nijednu supstancu svetle boje. Od vegetacije, u celoj toj okolini ni traga. Vide li smo nekoliko grdno velikih skorpija, i jo drugih vodozemaca, koji su inaèe nepoz nati na ovim irinama. Kako nam je najpreèa briga bila hrana, re ili smo da odemo na abalu le ala je svega po la milje daleko i da poku amo uloviti jednu od onih kornjaèa koje smo gledali odozgo , iz biv eg na eg zatoèenja. Pre li smo nekih sto jardi, krili se neprestano iza stene i onih humki, i najzad savili oko jednog ugla. Odjedared se baci e na nas pet divlj aka iz jedne peæine i obori e Pitersa na zemlju udariv i ga buzdovanom. Èim je Piters pa o, ovi se sjuri e na njega, i tako je meni oStalo vremena da se saberem. Imao sam pu ku ali njoj se iskrhala bila cev kad sam se ono hitnuo s brda dole. Manuh se da kle nje, oslanjajuæi se samo na pi tolj, koji sam bri ljivo èuvao, i koji je bio u sasvi m dobrom stanju. Poletim na napadafie pucajuæi u, njih brzometno. Dvojica pado e, a jedan, koji je kopljem svojim taman hteo da probode Pitersa, skoèi da pobegne, no ne izvr iv i to je hteo. Po to mi je drug na taj naèin bio osloboðeji, nismo se vi e bojali. I on je imao pi tolj ali je smatrao za bolje da ne puca, nego ða se uzda u stra nu svo ju

snagu, koja je zaista bila velika kao ni u koga. Dohvativ i buzdbvan jednoga od di vljaka koji behu pali, za tili èas razrnrska glave preostaloj trojici, i tako smo mi ostali pobedioci na megdanu. Sve to desilo se tako neobièno brzo da nam je te ko bilo verovati da je uop te neèega bi lo stojali smo nað le evima kao zamaðijani, kad nas odiedared razbudi e uzvici iz daliin e. Jasno je bilo da je odjek od pucanja alarmirao divljake, i da smo sad u njajv eæoj opasnosti da budemootkriveni. Da se ðoèepamo brda, morali bismo trèati ba u pravcu oða kle su dolazilr glasovi zatim, ba i da doðemo do zida stene, uspuzati se uz nju ne bismo mogli neviðeni. Polo aj nam je bio oèajan, i jo se nismo re ili na koju stranu da b e imo, kad se ieðan oð divliaka, na koga sam ja bio pucao, i mislio da je mrtav, podi e naglo na noge i pote e da nam umakne. èepasmo ga jo na vreme, i veæ smo ga hteli ubiti, kad Pitersu pade na um da bi nam on mo da mogao dobrb poslu iti ako busmo ga naterali da s nama ajedno be i. Povukosmo ga d akle za sobom, dav i mu razumeti da æe pri prvom poku aju protivljenja biti ubien. On se brzo pokori sudbini, trèao je pored nas, a mismo sve izmeðu stena, gledali da odm aknemo u pravcu obale. Neravnine terena sem kratkih trenutaka sakrivale su ispred nas more najzad ga ug ledasmo, i videsmo da je svega 200 jardi ðalefco od nas. Kad smo ispalh na alo, spa zismo, na najveæi svoj u as, grdne gomile uroðenika koji dola ahu u trku oð sela, i sa svi h taèaka ostrva, i koji, kad naf spazi e, zalete e se na nas mlataraiuæi rukama besno i urlièuæi kao divlje ivotinje. Mi smo veæ bili na skoku da okrenemo natrag i da poku amo z avuæi se u neki zaklon neravnog terena, kad odjeðared spazismo prednje delove ðva èuna k oji su virili iza jeðne krupne stene, isturene iz vode. Potrèasmo iz svih sila, ðotrèasm o do èunova, i naðosmo ih prazne, sem tri galipagokornjaèe, i obiène opreme u kai ima za ez deset veslaèa. Odmah se doèepasmo jednoga èuna, gurnusmo unutra i svoga zarobljenika, i otisnusmo se svom snagom od obale, Kad smo odmakli jedno pedeset jarda, rasvestili smo se i videli da je grozno glu po bilo ostaviti drugi èun u posedu divljaka, koji su, sve bli i alu, bili svega dvap ut toliko daleko od obale koliko mi, a napredovali neobièno br o. Trebalo je jako uri ti. Nada na a bila je mrtva nada, ali ipak nada. Vi e je nego sumnjivo bilo da mo emo stiæi do èamca pre njih ali nije bilo nemoguæno. Ako uspemo, mo emo se spasti, ako ne uèin imo poku aj izmirili smo se da nas na najstrahovitiji naèin izmrcvare. Na èun je imao prednji i zadnji deo slièan, i mesto da ga okreæemo, prosto smo promenil i polo aj vesala. Èim su divljaci opazili u èemu je stvar, zaurla e jo jaèe i udvojiv i napo e pribli avahu se strahovito brzo. Meðutim smo i mi potezali snagom oèajanja, i kad sm o stigli na otsudnu taèku, svega nas je jedan divljak stigao. Taj je skupo platio svoju neobiènu hitrost, jer mu je Piters pro i ao kur um kroz glavu u momentu kad je sta o na ivicu obale. Najbli i od onih to su za ubijenim pristizali bili su na 20 do 30 koraka udaljenja kad smo se mi doèepali èuna. Potegosmo prvo da ga skinemo u vodu v ideæi da je suvi e èvrsto naseo, Piters, ne èaseæi èaska, razbi nekolikim udarcima kundaka o d pu ke jedan komad prednjeg dela i jednoga boka, i tada se otisnusmo. No za to vi eme dvojica divljaka doèepa e na èun i ne htedo e ga pustiti, dok ih nismo no evima oterali . Sad smo najzad bili slobodni, i navezosmo se na more. Uto je veæina divljaka sti gla do onog razlupanog dela èuna, oko èega su se okupili, urlali besno i oèajno. Zaist a, koliko sam ja stigao da ih upoznam, to mi se pleme divljaka uèinilo najnevaljal ije, najdvoliènije, najosetljivije, najkrvoloènije, uop te najpakosnije i najdemonskij e od svih plemena na globusu. Poku ali su èak ludaèku stvar da poðu za nama u onom razbi jenom parèetu èuna ali videv i da to ne ide, jo su nas jedared obasuli paklenim grdnjam a i dranjem, pa su onda po urili d.a se izgube u brðima. Najneposrednija opasnost bila je tako otklonjena ali polo aj na je jo neprestano bio te ak. Znali smo 157 r da su divljaci u jeðno vfeme imali èetiri slièna èuna, a nismo znali kasnije nam je to p otvrdio zarobljenik da su dva èuna propala prilikom eksplozije na laði. Mi smo dakle raèunali na poteru èim ðivljaci preðu put tri milje otprilike do onoga mesta u zatonu g de su im obièno stajali èunovi. Pla eni tom mi lju, èinili smo sve moguæe napore da to pre o tavimo ostrvo iza sebe grabili smo to pre do puèine, i naterali i zarobljenika da v esla. Posle jedno pola èasa, kad smo bili pre li pet do est milja na jug, spazismo gd e velika flota splavova izlazi iz zatona, verovatno sa namerom da poðe za nama. Vi dev i da nas ne mogu stiæi, vratili su se natrag.

XXV Nalazili smo se sada na otvorenom, ogromnom i pustom Antarktiekom Moru, na irini od vi e nego 84 i to u slabaèkom èunu i sa provijantom od tri kornjaèe sem toga, valjalo nam je uzeti u obzir i da je duga polarna zima na domaku dakle, potrebno je bil o da zrelo promislimo u kome æemo pravcu ploviti. Pred nama je le alo 6 do 7 ostrva koja su pripadala istoj grupi, i jedno od drugog bila udaljena ne vi e od 5 do 6 m ilja mi, naravno, nismo eleli da se iskrcamo ni na jedno od njih. Dolazeæi sa sever a, na a biv a laða ostavila je bila za sobom ono to je od ledenih regiona najsurovije t aj se fakt dodu e ne sla e mnogo sa zvaniènim nazorima, ali je utoliko vi e bio u skladu sa na im iskustvom. Krenuti natrag, bilo bi prosto ludo, osobito u to doba godine . Izgledalo je dakle da se samo od jednog kursa mo emo dobru nadati. Re ismo dakle d a hrabro nastavimo ploviti na jug jedrno je tamo imalo moguænosti da se pronaðu jo ne ka kopna, i jedino tamo najveæa verovatnoæa ða dospemo u jo topliju klimu. Dosada smo iskusili da je Antarktièko More, ba kao i Arktièko, slobodno od jakih bura ili vrlo uzburkanih talasa. Ali na èun, kraj svega toga, i jo kraj njegove priliène v elièine, bio je ipak slabo graðen, i zato smo se dali na posao da ga sa vrlo ograniienim sredstvima kojima smo rasp olagali, uèvrstimo to se bolje mo e. Materija èuna je bila prosta kao jednog nama nepoz natog drveta. Rebra su bila od ilave vrbe, koja je za to veoma pogodna. Sa kraja na kraj, du ina èuna iznosila je 50 stopa, irina 4 do 6 stopa, a ðubina skroz 4V2 stope dakle, ovi se èunovi jako razlikuju od èunova drugih poznatih tanovnika ju nih ostrva. Nikada ih ne bi mogli takve naèiniti oni divljaci u èijem su posedu bili, i bilja sm o, nekoliko dana kasnije, od na eg zarobljenika i saznali da èunovi ti vode poreklo od uroðenika jedne jugozapadne grupe ostrva, i da su samo sluèajno dospeli u ruke ov ih varvara. to se tièe sigurnosti èuna, malo smo mogli uèiniti. Nekoliko velikih pukoti na, koje smo otkrili na oba kraja èuna, zapu ili smo to se bolje dalo komadima jedne vunene bluze. Nepotrebna vesla bila ih je velika kolièina upotrebili smo da naèinimo vrstu ograde na prednjem delu èuna, koja bi imala da odbija eventualno udaranje t alasa sa te strane. Dve motke od vesla uzete su kao dve katarke, sa svakog boka po jedna u tedev i sebi tako popreène motke na jedrilu, izmeðu kojih smo razapeli jedro naèinjeno od na ih ko ulja. To nas je stalo dosta truda, jer nam zarobljenik pri tom p oslu nije mogao pomagati, mada je inaèe voljno uèestovao u svakom poslu. Platno je èud novato uticalo na njega, nikako ga nismo mogli naterati da ga dodirne, ili makar samo da mu se pribli i odmah bi poèeo da dr æe vièuæi iz glasa Teklili. Kada smo tako dovr ili sve to se dalo, uzesmo prethodno pravac jugoistoèni i proðosmo p ored najju nijeg ostrva grupe koja se videla. Posle toga smo okrenuli kljun pravo na jug. Vreme se ne bi moglo nazvati neugodnim. Stalan, ali veoma blag vetar duv ao je sa severa, morska povr ina je bila glatka, i neprestano j? bio dan. Led nism o nigde videli komadiæa jednog nisam video jo odkad smo pre li uporednik Benetova Ost rva. U ovim oblastima voda je isuvi e topla, i ne mo e doæi do postanka leda ni u najm anjoj kolièini. Ubili smo najveæu kornjaèu, i do bili od nje ne samo hranu nego i dovoljno sve e vode. Dr ali smo se istog kursa jedn o 7 do 8 dana, za koje vreme se nije desilo ni ta naroèito. Za tu nedelju dana moral i smo prodreti veoma na jug, jer je vetar neprekidno duvao u na em pravcu, a jaka jedna struja nas nosila takoðe u pravcu koji smo hteli. Marta 1og. Iz jasnih razloga, ne tvrdim da su svi datumi sasvim taèni njima je jed ina svrha da prièu uèine preglednijom. Mnoge neobiène pojave bile su dokaz da smo poèeli prodirati u oblasti novoga i èudnovatoga. Na ju nom horizontu stalno je stajao viso k zid lake belièaste magle, izbacivao ponekad u vis svetle trake, pomicao se èas sa istoka na zapad, èas sa zapada na istok, da se posle opet javi kao prava linija, o meðena barijera ukratko, istièuæi sve èudnovate promene borealne svetlosti. Aurora borea lis. Visina te pare, tako kako je nama sa na e taèke izgledalo, mogla je biti 25 ste peni. Temperatura vode se dizala saN svakim trenutkom, a u boji joj se takoðe poka zala velika promena. Marta 2og. Ispitujuæi neprestano na eg zarobljenika, uspeli smo danas da iz njega i èupa mo mnogo pojedinosti o onom razbojnièkom ostrvu, o njegovim stanovnicima i njihovi m obièajima. No zar sada da time zanimam pa nju èitaoca? Ogranièiæu se na nekbliko saop tenj a da se ostrvska grupa sastoji iz osam ostrva da nad njima vlada jedan kralj, po imenu Tsalemun ili Psalemun koji ivi na najmanjen od ostrva da oni crni ko ni kost imi boraca dolaze od jedne ogromne ivotinje koja se zadr ava samo u jednoj naroèitoj

dolini blizu kraljeva stana da stanovnici te grupe umeju graditi samo plitke spl avove, a ona èetiri èuna bila su im jedini posed te vrste do kojeg su do li pukim sluèaj em da je njegovo zarobljenikovo ime Nunu da on ne zna za Benetovo Ostrvo i da se ostrvo, koje smo ostavili zove Tsalal. Poèetak reèi Tsalemon i Tsalal igovarao je d ivljak dugim zvi dukavim nekim tonora, koji mi nismo mogli nikako da ponovimo, i k oji je potseæao na glas one crne ptice koju smo pojeli na vrhu brda. Marta 3eg. Toplota vode sasvim je neobièna, boja, pod nekom naglom promenom, izgub ila je providnost i postala mleèno bela i gusta. U neposrednoj na oj okolini, voda j e bilaobièno mirna, nikada tako uzburkana da bi pretila èunu ali smo se zato èe æe iznenaðiv ali, posmatrajuæi nalevo i nadesno, i na raznim razmacima, nagla i jaka uznemirenj a vodene povr ine, kojima su, kao to smo najzad utvrdili, uvek prethodila èudna razbu ktavanja u onoj pari na jugu. Marta 4og. Hteo sam jedru da poveæam povr inu jer je vetar sa severa znatno popustio , te toga radi izvadih belu maramu iz d epa. Nunu je sedeo pored mene, a èim je spaz io platno, spopali su ga jaki grèevi. Posle grèeva je neprestano dremao i ostajao tu p, mrmljao u sebi bez prestanka Tekelili, Tekelili Marta 5og. Vetar je sasvim prestao, ali nas je zato sna na struja neodoljivom silo m gonila na jug. Bilo je dakle dosta razloga da nas, zbog daljeg razvoja dogaðaja, obuzmu strah i zebnja ali mi ba ni ta nismo bili zabrinuti. Na Pitersovu licu nije bilo, ni traga od nekog takvog oseæanja, mada je vremena na vreme dobivalo izraz kqji ja nisam razumeo. Polarna zima pribli avala se, ali pribli avala se bez zimnih strahota. Ja sam oseæao neki zamor u telu i du i neka èudna sanjivost sa sanjarenjem t o je bilo sve. Marta 6og. Ona sivkasta para na horizontu digla se sad za nekoliko stepeni vi e, i postajala je sve sjajnija. Voda je bila toliko vruæa da nam je bilo neiprijatno d otaæi je se a po boji je sve vi e i vi e potseæala na mleko. Danas smo sasvim blizu èuna s pazili jedno oð onih naprasnih uskome avanja morske vode. U isti mah je, kao i obièno, suknulo u vis ono bleskavo iz pare, a para sama kao da je u dnu stala da se del i. Neka fina bela pra ina, koja je lièilana pepeo, ali sigurno bila ne to drugo, poèe da pada nad èamcem i nad velikim delorn morske povr ine, èim su prestale one pojave u pa ri. Nunu se bacio potrbu ke na dn6 èuna, i nikakvo nagovamnje nije pomoglo da podign e lice. 11 Avarature Gordona Pima 11 Marta 7og. Danas smo pitali Nunua zbog èega su njegovi zemljaci onako stra no postup ali s nama. Ali njega su toliko pohrvali neki strah i zaprepa æenje da nije bio vi e u stanju razumno da odgovara. Le ao je jednako ispru en u èunu, a kad ga mi i dalje zap itkivasmo o onom dogaðaju, on poèe odgovarati nekim idiotskim znacima stavljao ka iprs t na gornju usnu i kezio ispod nje zube. Zubi su bili crni. Pre toga, nismo ni k od jednog uroðenika ostrva Tsalal videli zube. Marta 8og. Danas je otplovila kraj nas jedna od onih belih ivotinja koja je u zat onu izazvala bila onoliki u as meðu divljacima. Ja sam je hteo. zakaèiti, ali odjednom me obuze neka tako neopisana ravnodu nost da sam pustio da ivotinja otpliva dalje. Voda je postajala sve vrelija ruku èovek vi e nije mogao da zamoèi u nju. Piters jedv a kad to progovori. Nisam znao ta da mislim o njegovoj apatiji Nunu samo. to je dis ao. Marta 9og. Neprestano je padao na nas onaj pepeljasti prah, i to u grdnim kolièina ma. Zid pare na jugu digao se ogromno visoko iznad horizonta, i poèe sada da uzima neki odreðeni oblik. Ja bih ga raogao sravniti sa jednim ni na kojoj strani ogran ièenim vodopadom, koji se sa nekog ogromnog nebeskog bedema u ti ini svaljuje u more . Ta ogromna zavesaje zastirala celu ifinu ju nog horizonta. Odande nije dolazio ni kakav um. Marta 21og. Neke èudne tmine lebdele su nad nama, ali se iz mleène vode dizala svetl ucavost, i obuzimala bokove èuna. Ona pepeljkava bela pra ina zasipala je i nas i èama c, ali u vodi su se njene pahuljice rastvarale. Vrh onog katarakta pare gubio se u tamnini i daljini. Mi smo mu se ipak pribli avali, i to nekom jezovitom brzinom . S vremena na vreme videle bi se u njemu ogromne razjapljene pukotine, u kojima je stajao haos nejasnih treptavih slika, i iz kojih bi ispadali bezglasni ali m oæni udarci vetra, razrivali vodu zapaljenog mora. Marta 22og. Pomrèina je sve gu æa, i samo jo otsjaj oko ogromne bele zavese o ivljuje noæ. Iza onog èudnovatog vela izletahu mnoge ogromne velike i blede ptice, i odletahu n

ekuda, ostavljajuæi za sobom um i odjek onog veèitog Tekelili. Tada se Nunu jo jeðared m aèe u umu, ali kad smo mu pri li videli smo da je izdahnuo. A mi smo strahovitom brzi nom jurili u naruèja onog katarakta, u kojem se ba opet otvarala jedna od onih jama , kao da nas hoæe da primi. Ali, u tom trenutku di e se na na em putu jedna uvijena èoveèj a prilika, samo daleko ogromnija nego to su deca zemlje. Ko a joj je bila bela kao ble tavo beli sneg. POGOVOR tampa je veæ obavestila na e èitaoce o bli im okolnostima u vezi sa neoèekivanom i oplakiva nja dostojnom smræu g. Pima. Bojati se da je nekoliko poslednjih glava, koje su im ale da dovr e njegovu pripovetku, i koje je on, dok je ostalo veæ bilo ot tampano, hte o jo jedared da proèita da je tih nekoliko glava propalo prilikom nesreæe koju je g. Pim platio glavom. No mo e biti da je ova bojazan i neosnovana, u kom sluèaju æe tekst tih glava biti naknadno objavljen. Ulagan je sav moguæni trud da se nedostaci popune. Liènost koja je spomenuta u predg ovoru, i koja bi, prema onom to je tamo reèeno, sigurno bila u stanju da zamenu za nedostatak, odbila je da to uèini. Odbila je sa opravdanim razlozima zbog netaènosti u podacima koji su mu bili stavljeni na raspolo enje, i sumnje u istinitost posle dnjeg dela g. Pimova izve taja. Piters, od koga bi se jo pone to moglo saznati, iv je, u Ilinoisu ali ne mo e da se sazna taèna njegova adresa. Verovatno æese kasnije ipak naæi veza sa njim i tada æe on sigurno moæi dati materijal potreban za dovr etak g. Pimo ve pripovetke. Gubitak poslednje dve tri glave samo ih je toliko bilo utoliko je vi e za aljenje to su se u njima sigurno nalazila saop tenja o ju nom polu samom, ili bar o regionima koji su u njegovoj neposrednoj blizini bilo bi, dalje, interesantno ispitati taèno st tih podataka prema istra ivanjima koja æe vr iti jedna od na e vlade projektovana eks pedicija na Ju ni Okean. Na jednu taèku izve taja moglo bi se, i ovako, staviti dosta zanimljivih opaski i pi scu ovoga pogovora bi bilo vrlo milo, ako bi njegov iskaz na ovome mestu bio u stanju da podigne stepen verovatnoæe neobiènom otkriæu g. Pima. Mislimo tu na on e provalije ostrva Tsalala, i na one crte e koji su prikazani u glavi 23oj. G. Pim dao je crte e bez komentara a odluèno je porekao da bi zarezi na kraju najist oènije provalije mogli, sem fantastiène sliènosti, imati ikakve veze sa slovima neke a zbuke. On je to izrekao sa tvrdim jednostavnim ubeðenjem, i jo potkrepio vrstom veo ma ubedljive demonstracije fragmenti naðeni u pra ini, èija su ispupèenja taèno odgovarala zarezima u zidu, tako da je te ko ne verofrati piscu i nikoji ozbiljan èitalac ne b i trebalo da misli drukèije. Ali kako su fakta, u odnosu prema svima figurama, veo ma èudnovata osobito ako se ðovedu u vezu sa izvesnim detaljima izve taja, mo da, ipak, treba o tome kazati nekbliko reèi, tim pre to su spomenuta fakta izmakla pa nji g. Po a. Ako se figure 1, 2 i 3 stave jedna uz drugu u topografskom redu tojest, u redu k ako se javljaju provalije, i ako se izostave sve mali ogranci sa strane, kao i o tvori koji su, kao to je poznato, slu ili samo kao veza izmeðu glavnih upljina, i bili ðakle sasvim drugog karaktera onda te figure saèinjavaju jedan etiopski koren, kore n reèi JLcz tojest, biti mraèan, od èega se onda izvode svi izrazi koji se odnose na s en i na mrak. to se tièe zareza nalevo, ili najsevernijih, vi e je nego verovatno da je Pitersovo m i ljenje bilo pravilno, da je, tojest, ona hijeroglifska slika doista umetnièka stva r, i da je htela da pretstavi èoveèji oblik. Èitalac ima skicu pred oèima, i opaziæe, ili neæe opaziti sliènost. Ostali zarezi jasno potvrðuju pitersovu pretpostavku. Gornji re d zareza je koren arapskog glagola tfCSX AO biti beo, od èega se izvode svi izrazi za svetlo i belo Donji red je te e protumaèiti. Crte su, bar u kopiji g. Pima, ne to nejasnije i èesto isprekidane ipak je van sumnje da su u originalnom svom stanju z naèile egipatsku reè, celu reè iVPHC jtt na oblast. Ovo tumaèenje potvrðuje Pitersovo mi ljenje o najsevernijoj figuri ispru ene mi ice pokazuju jug. Ove konstatacije otvaraju iroko polje razmi ljanju i svakovrsnim spekulacijama. Mo da je zgodno da ih dovedemo u vezu sa nekim dogaðajima u prièi koji su samo ovla oznaèeni mada lanac veze nije ba oèigledan, ipak je potpun. Tekelili bio je uzvik uroðenika n a Tsalalu kad su videli le bele ivotinje koji je voda izbacila. Istu tu reè je kroz jeèanje izgovarao zarobljenik divljak kad god je u g. Pima video neki beo predmet. Taj uzvik se taèno sla e sa piskom ogromnih belih ptica koje su izletale odnekud iz

a one bele zavese od pare, na jugu. Na Tsalalu i na susednim ostrvima nije bilo nièeg belog, a nièega drukèijeg sem belog na celom putu posle ostrva. Nije nemoguæno da bL Tsalal, ime ostrva sa onim provalijama, ako bi se podvrglo strogim filolo kim i spitivanjima, odalo ili neko srodstvo sa provalijama, ili neku vezu sa etiopskim slovima, tako mistiènim sa svojim zavijenim arama. Reè sam zarezao u kamen stene, a osveta moja zapisana je u pra ini stene. BELESKA O PISCU Dete profesionalnih glumaca, Eðgar Alan Po roðen 1809 u Bostonu istkao je karijeru k oja potseæa na kakvu pustolovnu pozori nu ulogu. Bez nasleðenog imanja, bez odreðenog po ziva i pravih prijatelja, pro iveo je svoj vek uglavnom kao novinar odrastao je u Vird iniji, iz kole je pobegao u vojsku, poèeo je da pi e u Baltimoru, ureðivao je èasopise u Rièmondu Filadelfija i Njujorku, i za sve to vreme trpeo oskudicu, da bi konaèno umro pod velom misterije 1849. Slab prema suprotnom polu, o enio se veoma mladom d evojkom, kao da je verovao da æe time svestina razumnu meru svoju preveliku strast . Prek i nagao, harèio je snagu na beznaèajrie zadevice, svaðajuæi se sa kolegama i prij ateljima. Pa ipak, iznutra je bio potpuna i jasno usmerena liènost. Èetiri decenije Poova ivota dale su dovoljno hrar ne spletkama. Polazeæi od poluistin a ili obiènih izmi ljotina, intrigantihronièari su u znaèajnom pesniku i pripovedaèu videl i èas pijanicu, èas morfinistu, èas razvratnika. Bilo je tada uobièajeno da se knji evnost brka sa ivotom, te je pisac koji je u svojim delima govorio o mraènim, èulnim ili am oralnim stranama ljudskog postojanja, redovno smatran za mraènjaka, sladostrasnika ili pokvarenjaka. Ako se kojiput i dogoði da su pi èeve knjige veran odraz njegova ivo ta, u pogledu Edgara Alana Poa to svakako nije sluèaj. Pre bi se moglo reæi da je Po pisao ono to znamo samo zato to su takve stvari bile isuvi e daleko od njegovih sop stvenih iskustava. Do pojave Volta Vitmana, Po je va io kao najveæi amerièki pesnik. Zajedno sa Hotornom, on je izmislio savremenu kratku prièu istina je da se na mnoge od njih danas gled a kao na obiènu ujdurmu smi ljenu da opseni i zaprepasti nepripremljenog èitaoca, ali su neke nesumnjivo i saða na ceni k ao odlièna umetnièka ostvarenja. Njegov jedini izlet u podruèje romana Avanture Gordon a Pima smatran je doskora, pogre no, samo poku ajem da se naèini knji evni kapital od sa vremenog interesovapja za istra ivanja Ju nog pola. Poovi ogledi iz teorije i psihol ogije knji evnog stvaranja jo uvek Izazivaju divljenje, mada se novija kritièka misao pone to udaljila od njegovih tvrdnji ða je u umetnosti moguæno sroèiti pravila isto tol iko postojana i èvrsta kao to su zakoni u nauKama. Po je zapoèeo kao pesnik. Amerika je za njega bila buèan svet tvrdih èinjenica, koji j e pretio da mu oskmavi uobrazilju. Odupiruæi se tom svetu, on je stvorio sopstvenu romantiènu vasionu i nastanio je junacima prema slici svojih pri eljkivanja. Tu su oni mogli da vladaju u izobilju, mudrosti, zanosu i oèajanju. Njegovi mu karci su to nuli u zloslutna sanjarenja nad zaboravljenim knjigama, ili su se odva avali na tu robna i neizvesna putovanja. Njegove ene su raspolagale duhom i voljom to je njiho vu putenost bacalo u zasenak, a lepota im je plamsala najèe æe bolesnim arom. Pritom Po u borbi s ma tom nije bio nikaða pora en. Njegovi heroji su po pravilu razumna stvore nja, a iza njihovih maski moguæno je prepoznati uvek jedno te isto lice lice samog pisca. Poovi stihovi, magièni i ukleti, prijanjaju mahom uz temu lepote na izdisa ju. Izumrli gradovi i dvorci, mrtve nade i ene kojih vi e nema. Njegovi pripevi, ka o onaj u poemi Gavran, zvuèe kao bolno otrgnuti vapaji za nedosti nim idealom lepote ili istine. No mo e se reæi da je sva ta poezija u su tini pesni tvo mladog èoveka, jer je njena glavn ina nastala u vreme kad je Po imao dvadeset i dve godine. Tek pred kraj ivota ova j pisac se ponovo vratio stihovima i u poslednje èetiri godine svog postojanja nap isao remekdela kao to su Gavran, Julaluma, Anabel Li i Zvona. Kao to se vidi iz nj egove poeme Izrafel i eseja Filozoflja kompozicije, za Poa je poezija sama po se bi samostalan oblik spoznaje sveta kojej nisu potrebna uobièajena sredstva logiènog rasuðivanja. Pisanju prièa Po se posvetio ne samo zato to je uvideo da stihovi nemaju proðe nego i to je shvatio, mo da potsvesno, ða poezija nije u stanju da ga pribli i ciljevima koji ma je stremio. Kratka proza mu je, naprotiv, omoguæavala da bar prividno zavede re d u inaèe haotiènom svetu. Poèetna njegova oprobavanja u tom knji evnom rodu crpla su na dahnuæe iz potsmeha na raèun literature èija je tema u as, zloèin ili tajanstvo. Meðutim, do

godilo se da je Po tu vrstu knji evnog stvaranja prihvatio kao ne to sasvim ozbiljno i svrhovito, i ne manje znaèajno od pesme, drame ili romana. Najdu a Poova povest Avanture Gordona Pima ðoskora je le ala pod ðebelim slojem pra ine. N isu je primeæivali ni èitaoci ni kritièari, jer je o njoj vladalo skoro nepodeljeno mi l jenje da je plod autorovog napora da ðoðe do novca, odnosno da izvrgne ruglu masovnu histeriju koja je zahvatila SAD u vreme prvih istra ivaèkih poduhvata u podruèju Ju nog ppla. Tek 1952, kada je Patrik Kvin u èasopisu Hadzon rivju izneo tvrdnju ða su Ava nture Gordona Pima u tematskom pogledu prava prethoðnica èuvenog Melvilovog romana M obi Dik, javnost se naglo zainteresovala za jedini Poov roman. Tek tada je utvrðen o da je posredi ne samo kazivanje o jednom izmi ljenom pustolovnom putovanju nego i èitava mala, zanimljivo pisana, simbolièna rasprava o prirodi zla. Danas se smatra da je Po u tom delu mo da najpotpunije izlo io svoj pogled na svet, utemeljen na po buni protiv dru tva, a i protiv samog sebe. Ka u da je roman o èudnom pute estviju Gorðona Pima najrealistièkije Poovo delo. Valja to pripisati pi èevom lukavom pokii aju da izmi ljeni putopis oboji takvom verovatno æu i verod ostojno æu da ga njegovi savremenici, ne sumnjajuæi, prihvate kao istinit do ivljaj. Po je, u tom cilju, ve to obradio sve raspolo ljive èinjenice o ivotu u ledenim oblastima Ju nog pola, uzev i u obzir i teoriju nekog D ona Simza iz Ohaja o tome da se na oba p ola nalaze ogromni otvori ispod kojih ive veoma stare i napredne civilizacije. Ali su Avanture Gorðona Pima istovremeno i najapstraktnije Poovo ostvarenje. Sada, naprimer, nema vi e nikakve sumnje da prizor gde Pim, Pite rs i ju nopolski domorodac jeðre ususret zaslepljujuæoj belini koja je Ju ni pol ili otv or iz Simzove teorije, simbolizuje Poovo strasno traganje za apsolutnom istinom. VOJA COLANOVIC

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful