Maria Buzaši Marganić

PRIRUČNIK UZ UDŽBENIK LIKOVNA KULTURA ZA TREĆI RAZRED

Drage koleginice i kolege!
Naš cilj je da vam pružimo pomoć u izvođenju nastave. Svako dete je sposobno za stvaranje. Negovanje slobodnog dečjeg izraza kroz igru i razvijanje stvaralačke mašte, kao i pokretanje dečje mašte je primarni uslov pristupanju likovnom stvaranju,a to se može postići slikovitim umetničkim pričanjem i opisima onoga što učenici treba da rade. Samo kreativan učitelj može biti sposoban osavremenjavanju likovne kulture i podizanju nastave na kvalitet koji ona zaslužuje. U nastavi likovne kulture se razvijaju učenikove sposobnosti za: � likovni stvaralački rad; � vizuelnu percepciju i apercepciju; � upoznaju različite likovne materijale i medijume; � upoznaju izražajne mogućnosti likovnih elemenata; � kreativno mišljenje; � izgradnju estetskih kriterijuma; � upoznavanje likoviha umetničkih dela u okviru kulturne baštine; � oplemenjivanje životnog i radnog prostora; � emancipaciju ličnosti učenika; � kulturu rada. Dete je složeno, ali i jedinstveno biće u razvoju i kroz likovnu kulturu je moguće doprineti njegovom formiranju kao kreativne i stvaralačke ličnost. Nastavni čas se treba osmisliti kao jedna kreativna igra, jer u suštini i umetnik se igra sa idejama, svojim veštinama, znanjima i materijalima. U igri deca stvaraju svoj imaginarni svet u kojem deluju kao što to odrasli čine u stvarnosti. Potrebno je istaći da je dečja aktivnost u igri specifična i u mnogome stvaralačka, da ona nije mehanička kopija odgovarajuće sredine, da je ona realnost viđena očima deteta i vid transformacije iskustva. Učitelj gore navedeno treba da uvaži, prepozna i dalje razvija. Ta razigranost kroz igru može doprineti kvalitetnijem dečjem stvaralaštvu. Savremena pedagogija ističe igru kao bitan faktor razvoja ličnosti. Stoga je i osnovni problem svakog vaspitanja pronalaženje okolnosti koje će najviše stimulisati svako dete u svakom trenutku njegovog razvoja. Igra stvara interes, aktivira pažnju i volju, i na taj način omogućuje proces učenja i daje mu izvesnu organizovanost i usmerenost. U procesu učenja kroz igru, koja je privlačna i uzbuđuje dete, ono čini poseban napor da bi učestvovalo u igri, a time istovremeno i napor da bi usvojilo neophodna znanja i veštine potrebne za uspešno izvođenje aktivnosti sadržanih u igri. Učitelj treba pružiti pomoć učeniku u realizaciji ideje u određenim materijalima. Dete treba da nauči izražajne mogućnosti određenih tehnika, ali i da eksperimentiše sa različitim nekonvencionalnim materijalima i tehnikama u svom stvaralaštvu.

2

KONCEPCIJA UDŽBENIKA LIKOVNA KULTURA TREĆI RAZRED
Udžbenik uvodi učenike u jezik likovne kulture i izražajne mogućnosti pojedinih tehnika. Pošto je likovna umetnost i jedan vid vizuelne komunikacije između stvaraoca i publike, posebna pažnja se posvećuje opismenjavanju učenika kao primaoca likovnog dela kroz pažljivo odabrane, reprezentativne primere umetničkih dela. Udžbenik je pisan uz uvažavanje zvaničnog nastavnog plana i programa Koncepcija udžbenika je da se pojedini zadaci postave na sledeći način: 1. davanje informacija, 2. pojašnjenje zadatka, 3. praktični aspekti rešavanja likovnog problema (tehnika, likovni elemenat, i sl.), 4. isticanje zadatka. Drugim rečima uvod u nastavnu jedinicu počinje fokusiranjem likovnog problema na umetničkom delu, vizuelnom igrom i motivacionim sadržajem. Na kraju svakog zadatka (nastavne jedinice) se nalaze primeri učeničkih radova. Poneke nastavne jedinice su koncipirane na principu nastavnih listića. Na prvim časovima likovne kulture učenici prelistavaju udžbenik i upoznaju njegov sadržaj. Nije slučajnost na samom početku, dečji rad „Vuk Stefanović Karadžić“. Deca posmatraju šta je sve od materijala potrebno da bi se napravilo ovo ili slično delo. To je i prvi zadatak koji deca ostvaruju sama: prikupljaju materijal i pažljivo ga čuvaju za naredne časove. Sve što dete smatra da će mu pomoći u izradi i stvaralačkom delu treba pohvaliti i podržati.

3

i sl. Da na kreativnost koliko utiče određeno društvo i čitavo okruženje najbolje govori primer da su istovremeno i na istom mestu 4 .Kreativnost O kreativnosti se u stručnoj literaturi puno govori. On prilikom ronjenja pokupio veliku količinu školjki i tek kasnije ih otvarao da bi pronašao u kojima se nalaze biseri. Produkt kreativnog mišljenja može biti društveno vredna i korisna kreacija u nauci. 3. nadarenost. 4. pa bi ponovo zaronio i tako u nedogled. Kreativnost označava misaone procese kojima se dolazi do rešenja problema. Činjenica je da duh kreativnosti unapređuje svaku ljudsku delatnost. Lovac na bisere pronalazi mnogo bolju strategiju za rad. koje se obogaćuju intuitivnim uočavanjima nekih potreba i zadataka. horizontalno analiziranje alternativnih rešenja i odabir mogućeg najboljeg. Kroz proces socijalizacije stičemo resurse znanja. kreativni pojedinac. Kreativan pojedinac će isto pronaći nekoliko alternativnih rešenja od kojih će odabrati moguće najbolje. Rezultat kreativnog mišljenja je produkt koja je za subjekta mišljenja potpuno nova kreacija. stereotipova. Kreativne ličnosti su podložni igri. intuicija. na primer neke životinje. 2. U metodici likovne kulture se posebno ističe da čovek ne deluje u algoritmima. tumačimo poznate predmeta kako bi se koristili u nove svrhe. Kreativnost traži vrlo dobro znanje i veštine na području kreativnog rada. Za pedagoški rad je udobno i privlačno koristiti algoritme. umetnosti ili industriji. ali često ih karakteriše neozbiljnost u shvatanju važećih normi. Činioci koji utiču na kreativnost: 1. tj. originalan. Karakteristika kreativnog proizvoda je da se ono bitno razlikuje. fluentnošću. da je drugačiji. sposobnosti napuštanja starih načina. Isto tako postajemo osetljivi za probleme dakle razvijamo sposobnost da se uoče nedostaci ili potrebe za promenama ili poboljšanjima u postojećim stvarima i da putem redefinicije. originalnost. pronalazak. On je to nazvao „lateral thinking”. teorija ili proizvoda koji su jedinstveni i novi. njegove intelektualne karakteristike i karakteristike ličnosti (prvenstveno stvaralačka produktivnost). tj. zatim bi se obukao i otvorio školjku da proveri da li se u njoj nalazi biser. čak su i rezultati takvog dečjeg stvaralaštva privlačni na prvi pogled. Engleski psiholog Edvard de Bono je opisao jednu od najvažnijih karakteristika kreativnog mišljenja. Pomoću algoritama – linearno i rutinski naučen niz radnji – i školski rad postaje šablonski. Kreativne pojedince karakteriše stvaralačka produktivnost. kreativni proizvod. i ona je deo savremene demokratske kulture. Metoda „lateral thinking”-a se može uporediti sa radom lovca na bisere. tako i obrazovanje. neka novina. Po konvencionalnom rešenju problema on bi prilikom svakog zaronjavanja mogao da ponese jednu školjku. i šteti kreativnosti. umetničkih produkata. Pojam kreativnosti se često poistovećuje sa sinonimima mašta. Oni spremno prihvataju izazove i svesno preuzimaju rizik u cilju realizacije svoje ideje. Po savremenom shvatanju kreativnost je normalna psihološka funkcija ljudi. koja se manifestuje u fleksibilnosti mišljenja i ponašanja. U modernom obrazovno-psihološkom razmišljanju ono često dostiže proporcije kulta. kreativni misaono proces. U nastavi likovne kulture loša alternativa kreativnosti je učenje dece šablonskom crtanju. standarda. sposobnosti. kultova i kulture (primer Endi Vorhola) . U nedostatku adekvatnog srpskog izraza opisno bi to značilo otkrivanje mnogostrukih mogućnosti rešavanja određenog problema. kreativna situacija ili društveno okruženje. sposobnošću obrade informacija i objekata na različite načine.

već usklađen sa 5 . U današnje vreme nije dovoljan tzv. kompozicije. ključ ili kutijica. vizuelne informacije reklama. slike sećanja. pomoću nje da premotamo audio i video kasetu. viziranje) ili da kopiramo metalni novčić. Pomoću olovke možemo da izmerimo neke veličine (tzv. Cilj nastave likovne kulture je da se svako dete dovede u situaciju da upotrebi svoj stvaralački potencijal. modeli i recepti za likovni rad. improvizaciju. veka. Kreativnost se može razvijati. kao i sagledavati probleme iz različitih aspekata. tj. tražiti alternativna rešenja. Suština nastave likovne kulture je u tome da se planski razvija kreativnost. Nemogućnosti obrade istih dovodi do prezasičenosti. Bilo bi važno da učenici od svojih učitelja nauče kako deluje na nas jedna slika. Prepreke kreativnosti su rigidnost mišljenja. nije dovoljno motivisana u pronalaženju rešenja postavljenog problema i podležna je stereotipnim rešenjima. nizovi slika i kako se posmatrač može manipulisati pomoću slike. Upoznavanjem izražajnih elemenata umetničke slike. igranje videoigrica. Možemo. blokiraju obradu informacija. ili palica za bubnjeve. dete će naučiti u praksi procese kodiranja i dekodiranja. Ali pomoću olovke možemo vršiti vrlo različite radnje. jer razvijaju divergnu produkciju u traženju logičkih mogućnosti . vidim i zapamtim. Rigidna osoba je nesposobna menjati strategiju rešavanja problema.u Španiji živeli Antoni Gaudi. unutrašnje slike stvara slike sna. Olovka u konvencionalnom smislu služi za pisanje i crtanje. izolir traka. edukovanjem roditelja. Naš um pomoću slika obrađuje doživljaje. videoklipova i sl. plakata.Olovka može da posluži i kao lenjir. bogatstva kolorita i sl. U hiperprodukciji slika deca postaju nezaštičena. Na primeru obične olovke možemo dati primer kako se može kroz igru razvijati kreativno mišljenje . Previše gledanje televizije. Savremena nastava likovne kulture treba da bude aktuelna i kompleksna u smislu podsticaja iz okoline. Ono je izvor negativnog stresa i postaje prepreka razvoja autonomne ličnosti. Ona može da posluži za još mnogo vrsta poslova i igara. posebno putem tzv. Jedna kineska poslovica kaže: Čujem i zaboravim. konvencionalna. Rigidna osoba je kruta. Za prebrođenje negativnog uticaja vizuelnog okruženja potrebno je istovremeno delovanje sa više strana: kroz nadglednje programa elektronskih medija. Savremeni pristupi nastavi postavljaju zahtev da se učenicima ne daju gotova rešenja. vizuelnog i medijskog opismenjavavanja učenika. fantazije. Huan Miro i Pablo Pikaso. U nastavi likovne kulture treba negovati kreativnu igru. već da motivacioni sadržaji podstiću prirodnu radoznalost u otkrivanju novog. radim i razumem. kao i istraživanja mehanizama njihovih uticaja na formiranje ličnosti. grafit iz olovke može poslužiti kao elektroda. nastavni predmeti kao što je i likovna kultura dobijaju na značaju. Savremeno društvo iskazuje potrebu za usvajanjem jezika i tehnika vizuelnih medija. naprimer.Velika količina slikovnih informacija pre će imati negativni nego pozitivni predznak. akademski pristup umetničkom obrazovanju. S obzirom da školsko obrazovanje pridaje veći značaj razvoju konvergentnog mišljenja . da mu se omogući razvoj stvaralačkih sposobnosti. Društveno okruženje utiče na oslobađanje kreativne energije. a najviše pomoću umetničkog. Pomoću olovke možemo da se počešemo ili da je koristimo kao dirigentsku palicu. Taj proces ne sme da bude stihijski i nametnut. koje smatramo najkreativnijim umetnicima 20. Naše tehnološko doba je doba vizuelnosti koje karakteriše brzo razmenjivanje vizuelnih informacija. Sa učenicima se mogu testirati čemu može još poslužti naprimer cigla. Umesto prstiju možemo olovkom da utipkamo brojeve na telefonu ili na digitronu.

spontana. sposobnost brze percepcije koja je uslovljena prethodnim iskustvima i izoštravanja vida kao i razvijenom vizuelnom memorijom. Spoljni impulsi dolaze od učitelja. Potreba za likovnim stvaranjem. kao i elementima izraza 6. jer je prvi put. On razvija sve kanale kreativnosti kao stava koji je nužan savremenom čoveku. za komunikacijom putem slike i potrebe za vizuelnim saznavanjem se treba postepeno razvijati. ravnopravan razgovor među učenicima i učiteljem. vizuelni senzibilitet i sposobnost uočavanja -ljubopitljivost. bez pokušaja prikrivanja ili namere da naprave nešto za odrasle. šarenlikost. slike i oblici imaju najneobičnija značenja. za likovnom umetnošću. Dete se likovno izražava kako bi pokazalo ono što ga zanima. estetska inteligencija – takvo kreativno stvarlaštvo u kojem dolazi do izražaja spontanost. Kroz nastavu likovne kulture se može omogućiti razvoj dečje nadarenosti. otkriva i izražava otkriveno i to je uvek novost. likovno znanje.tendencijama modernog društva. Dečja likovna dela su iskrena. Kroz nastavu likovne kulture se trebaju razvijati sledeće karakteristike: 1. Na učiteljima je velika odgovornost da sačuvaju bogatstvo unutrašnjeg sveta i da detetu pomognu da stalnim učenjem i istraživanjem bogate svoje iskustvo i razviju svoj odnos prema svojoj okolini. Putem od zadovoljstva ovladavanja motorikom do kreativnosti dete vode učitelji. pronalaženje uzroka) i divergentnog mišljenja (originalnost. hrabrenjem pomažemo mu da se lakše snalazi u svetu. Deca nude svoj svet igre.Ona je od primarne važnosti za pravilan razvoj učenika. redefinicija i kompleksnost) 5. svesti i želja učenika nastavnikov zamišljen plan rada postaje ostvarljiv. Posebno je važno kod nastavih predmeta području umetnosti da se sačuva individualnost deteta i njegovi 6 . boja i naziva događaja stvari i pojava pa i njihovi crteži. 3. estetski sud. estetske osetljivosti i estetske kritičnosti. smenjivanje kovergentnog (spremnost na analizu. Uključivanjem potreba. metoda obrade. istrajnost. Uz stalnu pomoć i ohrabrenje učitelja i roditelja deca će biti sposobna za aktivno i stvaralačko učestvovanje u životu. Podražavanjem. koje često će označavati nekonvencionalno rešenje i eksperimentisanje sa materijalima i tehnikama. njegovih metoda i nastavnih sredstava kojima deluje na svest učenika. prerađuje i na svoj način uobličava svoja iskustva u novu celinu. upornost i potreba za kvalitetom – svest da uloženi trud dovodi do postizanja „savršenog“ rešenja. izvođačke veštine –poznavanje karakteristika tehnika i medijuma izraza i njihova vešta primena u stvaralaštvu Likovna kultura je po svom sadržaju veoma kompleksna. stvaralačka fantazija – strukturisanje uočenog i doživljenog u cilju izražavanja jedne misli. Interaktivnost između učitelja i učenika je značajan za oslobađanje kreativne energije i aktivnog i kritičkog odnosa učenika prema interesima i pojavama koje nas okružuju. spremnost na rad i napor u prebrođenja teškoća kao i autonomnost ličnosti 4. U nastavi treba razvijati slobodan. jednostavna. sve do iznalaženja rešenja. njihova svesna primena u likovnom stvaralaštvu. I kod izbora teme. nudeći mu niz mogućnosti da se izrazi i pokaže svoja umeća. jer je prvo pitanje za njih i prvi odgovor. zabavlja ili okružuje bez svesne namere stvaranja umetničkog dela. Kreativnost znači da dete bira. intuicija i samosvesnost sa elementima samoanalize i samopouzdanja 2. veština. ideja. estetska osetljivost – sigurnost u procenjivanju harmonijskog dejstva sredstava umetničkog izraza. Dete prvi put uočava.

ponavlja se naizmenično nekim sličnim motivom u alternaciji i kada između njih menja razmak tj. a ovaj zadatak ga kroz igru motiviše da teksturom gradi unutrašnjost oblika. steknu veštine razvijanja i nadograđivanja umetničkog izraza. i kod izbora teme. Popunjavanjem pojedinih polja učenici kroz kreativnu igru se trude da stvore različite sklopove linija. svesti i želja učenika postaje ostvarljiv nastavnikov zamišljen plan rada. U radu sa decom se treba postepeno razvijati potrebu za likovnim stvaranjem. U nastavi treba razvijati slobodan. istraživanje. Primeri za razvijanje kreativnosti kod dece: U udžbeniku za treći razred nastavne jedinice Kompozicija linija za bogaćenje linearnog izraza je smišljena jedna neobična ukrštenica. Dete voli pretežno da crta konture. uz našu pomoć. metoda obrade i do iznalaženja rešenja.Važno je i negovanje čulne osetljivosti za likovne pojave kao i osposobljavanje učenika da u svom okruženju primene estetsko-likovna merila. za komunikaciju putem slike i potrebe za vizuelnim saznavanjem.potencijali. Pomoću repeticije upotrebljeni motiv varira tj. već da rad shvate kao neko traženje. 7 . Suština nastave likovne kulture je u tome da se kreativnost planski razvija. i da oni. ravnopravan razgovor među učenicima i učiteljem. U okviru nastavne jedinice Plakat može se kao motivacioni sadržaj koristiti takmičenje učenika u rešavanju asocijacije. Učenike treba podsticati da u likovnom stvaranju ne prave mehaničke poteze pridržavajući se nekih šablona. Kreativnost znači da dete bira. Samo uključivanjem potreba. Deca će se stvaralački uvek kada im se da sloboda da vide na svoj način. Igra geometrijskim oblicima kroz kreativnu igru razvija dečju sposobnost kombinatorike i variranja ideja. za likovnom umetnošću. hrabrenjem pomažemo mu da se lakše snalazi u svetu. Interaktivnost između učitelja i učenika je značajan za oslobađanje kreativne energije i aktivnog i kritičkog odnosa učenika prema interesima i pojavama koje nas okružuju. eksperiment. prerađuje i na svoj način uobličava svoja iskustva u novu celinu. Spoljni impulsi dolaze od učitelja. njegovih metoda i nastavnih sredstava kojima deluje na svest učenika. misle i poimaju svojom logikom. Motivacioni sadržaji treba da podstiću dečje stvaralaštvo kao i prirodnu radoznalost deteta u otkrivanju novog. kombinovanje i rekombinovanje. interval. Podražavanjem.

osim ako sud ne odredi da je takvo odvajanje u najvišem interesu deteta. Primer: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA Član 9. Radni materijal mogu predstavljati cedulje na kojima se nalazi određeni član iz Konvencije o pravima deteta. Ono je naročito efikasno kad dete zainteresujemo motivacionim sadržajem.A1 EPSKI A2 LIRSKI A3 DRAMSKI A4 ČITANKA T E K ST B O JA B1 PLAVA B2 ŽUTA B3 CRVENA B4 ZELENA Primer: Asocijacija P L A K AT C1 GALERIJA C2 RAM C3 PIKASO C4 ZID S L I KA P O R U KA D1 PRIJATELJSKA D2 LJUBAVNA D3 SMS D4 PORUČUJEMO Asocijacija je dobra metoda za razvijanje kreativnog mišljenja. Veoma je važno vizuelno opismenjavanje učenika s ciljem da se učenici osposobe za primanje. zbog zlostavljanja deteta od strane roditelja. tumačenje i selekciju vizuelnih poruka. Države potpisnice će obezbediti da dete ne bude odvojeno Od svojih roditenja. Jedna od mogućih tema za izradu plakata je plakat koji govori o dečjim pravima. 8 .

računarska umetnost i sl. kolaž. Kreativan učitelj ohrabruje i ne guši originalnost učenika.imaju osećaj sopstvene vrednosti nakon likovnog dela (sopstvenog proizvoda ) . Materijal i način njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada.uče se čuvati i spremati materijale U likovnoj umetnosti postoje sledeći medijumi: . lepilo. fotografija. grafika ili vajarsko delo. Linije su osnovni izražajni elementi crtanja.Likovni medijumi i tehnike Školska praksa se u pogledu likovne kulture svodi na crtanje i slikanje sa upoznavanjem nekoliko tehnika i materijala. instalacija. tempere. Materijal i način njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada U likovnoj kulturi se koriste materijali i tehnike s obzirom na sledeće momente: prema uzrastu učenika prema naklonostima učenika prema zadatoj temi i likovnom problemu prema karakteru likovnog medijuma Crtanje detetu pruža zadovoljstvo od trenutka kad se prihvati olovke i otkrije njegovo svojstvo da ostavlja trag na papiru. Raznovrsnost materijala i tehnika daje učenicim a mogućnost da slobodno stvaraju. dodira. zatim svojim šarama daje značenje. slika. te svakodnevno nudi šarolikost.produbljuju koncentraciju . Dete počinje da šara. da nešto stvore i da steknu svestraniju likovnu kulturu. različite vrste papira) i različite likovne tehnike utiču na: . Uz pomoć učitelja dete treba da usvoji izražajne mogućnosti klasičnih tehnika crtanja kao što su 9 . kreda.grafika .slikanje . sve dok ne otkrije da se pomoću crteža mogu predstavljati likovi ili predmeti. makaze.sarađuju s drugom decom . Zavisno od toga nastaju crtež. te drukčije mogućnosti za umetničko stvaralaštvo.) Vrsta materijala i način njegove primene uticaće na uobličavanje likovnog dela. Kroz proces usvajanja karakteristika pojedinih tehnika crtanja dete razvija sposobnost percepcije.vajanje .novi mediji (film.crtanje .Različiti materijali i sredstva (glina. zamišljanja i oblikovanja.razvijaju samostalnost .deca kroz likovno izražavanje rešavaju emocionalnu napetost . raznobojne trake.razvoj fine motorike prstiju. drvene bojice.Vrsta materijala i način njegove primene uticaće na uobličavanje likovnog dela. koordinaciju oko-ruka . Učitelj treba da omogući učenicima eksperimentisanje sa što raznovrsnijim likovnim materijalima i tehnikama.

olovka. često se koristi u kombinaciji sa tušem i perom � Frotaž – je postupak dobijanja otisaka sa različitih predmeta koji imaju opipljiva ispupčenja. � Olovke u boji � Ugalj (ugljeni štapić) – učitelji izbegavaju ovu tehniku. lavirani tuš i sl. džak) � Flomaster – predstavlja dobar uvod u rad u tehnici tuš i pero. začini. mada u početku pomoću boja crtaju. � Dekolaž – tehnika rastavljanja jedne kompozicije i ponovnog ukomponovanja elemenata u novu celinu kroz promenu njihovog prvobitnog značenja 10 . suvo lišće. Svaki materijal i sredstvo pomoću koje možemo povući linije može da posluži za crtanje. tuš i pero. kamenčić. strugotine. mada mekoća linija i mogućnost senčenja ove tehnike daju podsticaj deci u stvaralaštvu.) Slikarstvo je likovni medijum boje. najpogodniji je lak za kosu � Tuš i pero – ovladavanje tehnike znači da dete podstičemo na korišćenje i tzv. starih kalendara. čačkalicu. Dete od najranije dobi se oduševljava bojama koje ih okružuju i rado slikaju. ali i lepak iz tube. koje se mogu iskoristiti kod tema koje potenciraju teksturu � Lavirani tuš – tehnika razređenog tuša omogućava tonsku obradu površina. i sl. isečci iz časopisa. kod rada uvek se počinje od najsvetlijih površina. Preporučene slikarske tehnike su: � Vodene boje � Akvarel – je stručni naziv vodenih boja. Primere za eksperimentisanje materijalima možete videti u udžbeniku. kod primene tehnike insistirati na gustoći korišćenih boja � Tempere – slikarska tehnika . Preporučene crtačke tehnike su: � Olovka – mekana olovka (oznaka «V»). šećer. kataloga. pasulj. Ali isto tako mu treba omogućiti da eksperimentiše sa materijalima.) � Tuš i trska – posebna draž tehnike su krute linije. razglednice i sl. Preporučljivo je koristiti tanak papir koji se stavlja preko predmeta (novčić. «unutrašnjih» linija (u udžbeniku primer rada na temi vetar u krošnjama. trava i sl. kora drveta. završeni rad se mora fiksirati. po svojstvima je lazurna slikarska tehnika (slojevi boje naneseni jedna preko druge su providne) � Gvaš – kombinovana tehnika vodenih boja i bele tempere(učitelj može umesto tempere da pripremi emulziju od dekstrina i cinkvajsa). u radu se koriste guste boje koje pokrivaju prethodni sloj slike � Kolaž – za ovu tehniku se mogu osim papira u boji koristiti i različiti drugi materijali: krpice. Dete tako može za crtanje da koristi trsku. kod rada podsticati dete na rad sa jednom bojom i bogatstvom linija � Lepilo – učenici crtaju sa lepilom a zatim rad posipaju nekim prahom (pesak.

pokretana strujanjem vazduha ili nekom drugom energijom. princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala 11 . plastelin. mali. Preporučene vajarske tehnike su: � Plastelin – tehnika koja omogućava uvod u oblikovanje po principu dodavanja materijala � Glina – vajarska tehnika .Visoki reljef. udubljeno-ispupčenu masu. pomožu ove tehnike je moguće napraviti blage prelaze boja. ali se ipak za nju drže nekim svojim delom -izbočenja su vrlo izražena. kamen). testo) i metoda oblikovanja oduzimanjem materijala (drvo. niski i ulegnuti. složen (Mikelanđelov David). obli. ali i od različitog zrnja. ova tehnika se može primeniti i u školskoj praksi. statičan. tj. sapun. ali pokretna u prostoru. izbočenja na površini materijala su niska. veliki. plošno istanjenu masu i linijski istanjenu masu. kamenčića utisnutih u plastelin. a preko sloj guste crne tempere. Vajarstvo se koristi trodimenzionalnim prikazom oblika. Prema načinu obrade. Niski ili plitki reljef. auto-kit i sl. jednostavan (lopta). � Vitraž – tehnika prozora u boji sastavljenih od šarenih komadića stakla i povezanih olovnim trakama. na kojem volumen neznatno ulazi u prostor. Reljef delimo na visoki. širinom. prošupljenu masu. dužinom i visinom. U stručnoj lireraturi se ova tehnika naziva suvi pastel � Voštani pasteli – izrađuju se u obliku štapića na bazi voska i boje u prahu � Voštani pastel i vodena boja – učenici prvo crtaju voštanim pastelom (ili svećom) zatim preko rada nanose sloj vodene boje � Grataž – tehnika kod koje je na podlogu nanet gusti sloj voštanih pastela. prazan (lopta od gline). utiskivanjem. 1. U struci se to naziva metoda oblikovanja dodavanjem materijala (glina. Ulegnuti reljef. dinamičan. Mobil je takođe puna plastika. glinamol. a prostor samo plitko ulazi u volumen. Volumen može biti pun. gde su oblici već gotovo nezavisni od podloge. i sl). danas je moguće u bolje snabdevenim prodavnicama kupiti vitraž boje � Mozaik – u školskoj praksi se mozaik može praviti od kvadratića kolaž papira. 2.� Pastel je tehnika koja ostavlja mekan trag. prošupljen (šišarka). «crtanjem» šiljastim alatom se odstranjuje sloj tempere i otkrivaju se šarene linije . koji nastaje urezivanjem. oblikovanja postoje razlike. paus-papir koji se oboji flomasterima. učenici prvo prave mrežu od lista iz bloka. 3. uglasti. ili tvrddih materijala. raščlanjeni. te sa poleđine lepe komadiće providnog papira u boji (celofan. tako su mu osnovni elementi pomoću kojih se izražavamo volumen (Volumen je prostorni oblik sa sve tri dimenzije. klesanjem i udubljivanjem u materijalu u kojem radimo. Vajarstvo možemo podeliti na punu plastiku (prostor obilazi volumen (oblik predmeta) sa svih strana) i reljef (oblici se s jedne strane drže podloge. Ulegnuti reljef nema izpupčenja. Drugačije su mogućnosti obrade mekanih. Punu plastiku delimo (prema odnosu prostora i volumena) na monolitnu masu. pa ih prostor-vazduh ne može s te strane obuhvatiti).Volumena takođe određujemo kao obim ili zapremninu nekog tela u prostoru). oboje ga u crno. itd. izrađuje se u obliku krede ili pisaljke.

i sl. i manje bele površine. raznih tekstila i tome sl. Klasične tehnike duboke štampe su bakrorez. Neki metodičari smatraju da grafičke tehnike nisu primerene u nižem školskom uzrastu. plastičnih čaša i sl. glavica maka. zmaja i sl. Grafičke tehnike su pogodne da pripreme dete na sažimanje složenih pojava iz okoline u jednostavne celine (sinteza) ili da od jednostavnih.. šišarka). Ravna štampa označava takve tehnike štampe kod kojih ne postoje visinske razlike na klišeu. Duboka štampa predstavlja suprotni proces. orah. Preporučljivo je kod prvih grafičkih radova koristiti mekane materijale kao što je krompir.. Zato je neki i nazivaju umetnošćom multioriginala. kartonskih kutijica. Prema obradi klišeja postoje tri vrste štampe. akvatinta. povrće. bele konturne linije (pošto će gornji sloj biti otisnut). tj. čipki. a zatim se prekrije tankim papirom u boji � Drvo. kod na grafičkom listu se otiskuju urezane linije. Kod visoke štampe mogu praviti klišeji od kartona. Kasnije će dodavati teksture. čarapa napunjenih komadićima papira (krpa i sl. Učenici će u početku urezivati tzv. Otisak se zove grafički list. odnosno matricu – sa koje je moguće otiskivati u više primeraka. ili da bi shvatili princip visoke štampe. Dete nije naviknuto da unapred isplanira konačan izgled likovnog rada. i veštačkim materijalima (delovi igračaka. ali isto i izrada klišea iz aspekta materijala. šarafi. starog sata.� Glinamol – vajarska tehnika . uvođenje u izražajne mogućnosti određene tehnike može da bude i prethodnim usvajanjem neke jednostavnije tehnike. � Građenje oblika od najlonskih kesa. Za dete predstavlja problem zamišljanje finalnog rada (obrnuta slika). da bi na kraju savladali karakteristikama tehnike. granje Grafika je likovni medij gde se crtež ili slika otiskuje u više primeraka. bakropis. trodimenzionalni kolaž � Vizuelne igre sa prirodnim (šapurina. Linorez se može postepeno uvoditi i u nižim razredima. princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala � Testo – princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala � Sapun – tehnika koja omogućava oblikovanje po principu oduzimanja materijala � Asamblaž – tehnika sastavljanja vajarske kompozicije od kutijica i sl. Kod visoke štampe se otiskivanje vrši sa ispupčene površine klišeja. Klasične tehnike visoke štampe su drvorez i linorez. opruge.) � Tanak lim – koristi se za izradu reljefa � Građenje oblika od kartona. Zbog toga za njega pojedine grafičke tehnike predstavljaju teškoću. U školskoj praksi se učenici mogu upoznati sa tehnikom monotipija i pošoar. dakle sve što se neće otiskivati. Mlađem školskom uzrastu nije preporučljivo duboka štampa. praviti pečate od vunice. mora se odstraniti.) � Žica – pogodna za crtanje u prostoru � Žica i papiri u boji – od žice se napravi kostur naprimer letilice. Dete postepeno usvaja pojedine. Izvorni crtež se nanosi na podlogu – kliše. 12 . plastelina i sl. mnogobrojnih delića sastave složene celine (na primer otiskivanje pomoću krompira).

talasasti karton. tekstil. panj i sl. videoklipu i sl. na bilbordu. � Frotaž – svako dete je isprobalo otisnuti novčić tako da je preko nje postavio tanak list i trljao je olovkom � Monotipija – tehnika ravne štampe � Pošoar – tehnika ravne štampe. prema kreativnoj ideji učitelja i učenika) � Linorez – kliše (linoleum) se izrađuje urezivanjem linija i odstranjivanjem tzv. dakle kako putem slike da saopšte poruku. nije preporučljivo u nižem školskom uzrastu Novi medijumi . U nastavni proces treba uvesti takve sadržaje koji su podesni da učenici kroz praksu nauče elemente vizuelnih komunikacija. plastelina. igra kompjuterske igrice. Ako škola ima mogućnosti učenici treba da upoznaju i kompjutersku grafiku u aplikaciji PAINT. glinenoj ploči. strip. karikaturu. S ciljem osavremenjavanja nastave važno je vizuelno opismenjavanje učenika. postoji tehnika linoreza u boji – pošto se za svaku boju izrađuje poseban kliše. kora drveta. animirani film. Kroz ovaj vid stvaralaštva se razvija kreativnost i deca stiču svest o tome da kompjuter ne služi samo za igrice. otiskivanje hrapavih predmeta. gtafički otisak se stvara prskanjem boje ili pomoću sundžera � Indigo – omogućava kreativnu igru «crtanja na slepo» � Otiskivanje pomoću krompira � Otiskivanje kartonom – primeri u udžbeniku za drugi razred � Izrada klišeja za visoku štampu od različitih materijala (pečati od vunice. od papira. mreže. prirodnih materijala (naprimer presečena glavica kupusa) i sl. ali i kako da pročitaju neku vizuelnu poruku naptrimer TV reklame. fotomontažu. u analizi elemente filmske i video priče.Preporučene grafičke tehnike su: � Vizuelne igre otiskivanja – u mokrom pesku. belih površina dletima. džakovi. kartona se isecaju male šablone željenog motiva.dete se svakodnevno susreće sa statičnim i pokretnim slikama. U nastavne sadržaje treba uvesti fotografiju. 13 .

harmonija. zatvoreno. Radijalna kompozicija nastaje gradacijom veličina i smerova koji polaze iz jednog centra (cvetovi. Radijalna kompozicija deluje čvrsto. Vertikalna kompozicija 3. Ocena označava učiteljevo mišljenje (izraženo brojčano) o razvojnom stepenu učenika. Centralna kompozicija Ocenjivanje u nastavi likovne kulture Korektura u toku radnog dela časa će predstavljati aktivno praćenje rada učenika. 2. naprimer ako učenik ne koristi čiste boje. od glatke površine do hrapave. put od prave linije do kružne. širenja. Postoji nekoliko kriterija za komponovanje. Horizontalna kompozicija 2. Po pravcu kretanja postoji: 1. pa ga može i izraziti. radijalna komp. gradacija. i kao takva komunikacija uvek treba da ima pozitivan predznak. procenjivanje njihovih sposobnosti i davanje podsticaja za uspešnije rešavanje likovnog problema.Kompozicija Kompozicija predstavlja raspored likovnih elemenata u jednu skladnu celinu. Harmonija predstavlja odabiranje kvaliteta ili elemenata koji su međusobno bliski ili slični. harmoničnošću i ima određen osećaj o njemu. kao i ocenjivanje celokupnog rada učenika u toku perioda. Gradacija je postepeni prelaz iz jednog elementa ili kvaliteta u drugi kvalitet određenog likovnog elementa (npr. Francuski slikar Andri Matis (1869-1954) u članku “Beleške jednog slikara“ rekao je o kompoziciji: “Kompozicija je umetnost raspoređivanja (na dekorativan način) različitih elemenata kojima umetnik raspolaže da bi izrazio svoja osećanja. Elementarni odnosi kompozicije su: repeticija. kristali. Ako učenik ne želi da realizuje neku temu. od bele do crne boje). uzrok može da bude materijalne prirode (nema adekvatan slikarski pribor). morske životinje). Repeticija znači raspoređivanje istih elemenata u nizu ili u svim pravcima. 14 . od horizontalnog pravca do vertikalnog. tako da prenese ideju da ona bude jasna i posmatračima. kompaktno. ili u toku školske godine. Aktivno praćenje rada učenika predstavlja osnovu za vrednovanje rada u završnom delu časa. Uzroci mogu biti različiti. Dijagonalna kompozicija 4. Ako učitelj prepozna zastoje u razvoju učenika treba da pronađe njihove uzroke. Kako određeni likovni znaci treba da budu raspoređeni međusobno. Samo tako može učitelj odrediti adekvatne metode i pedagoške podsticaje koje će poboljšati učenikov razvoj na polju likovnog izražavanja. kako bi se određena ideja kondenzovala u određenom materijalu i time učinila trajnim. Pitanje kompozicije se znači svodi na dva osnovna problema: 1. Čovek oseća potrebu za skladom. Pomoću kojeg likovnog elementa se može na najbolji mogući način izraziti ideja ili doživljaj.

pomoć drugima u radu) 2. ili mu je iskustvo na takvom nivou da jednostavno ne ume da se saživi sa temom. a neki iziskuju dugoročniji pedagoški uticaj. Neki od navedenih uzroka mogu lakše da se otklone. Vrednovanje dečjeg rada na kraju časa a. stereotipi. neposrednost d. Prikaz emocija c. Usredsređenost na rad (tolerancija. Kako reaguje na nove tehnike i materijale d. porodici. iskrenost. Motiviranost za stvaralaštvo c. uočene pojave. Otvorenost. Izvesna rutina u radu e. likovnost) f. Aspekti vrednovanja učenikovog rada: 1. Zapažanja o učenikovom radu u toku stvaralaštva a. sličnost. Aktivnost u analizi i samoanalizi (estetski sud) Ocena će predstavljati ogledalo dečjih sposobnosti – sposobnosti prikaza doživljaja. tj.mogući razlog može biti i nedovoljna motiviranost za rad. Kreativni aspekti rada (različitost. Tehnička umešnost b. Česti uzroci neuspeha u radu mogu imati korene i u učenikovoj okolini. prethodno iskustvo sa posmatranog objekta (pojave) i predstavljanje zapamćenog Faktori koji negativno utiču na razvoj deteta: Opšti faktori: – Nesigurnost – Površnost – Imitativnost Likovni faktori: – Kič – Korišćenje likovno izražajnih elemenata – Nesavladavanje likovne tehnike 15 . na primer njegova privlačnost ka kiču. Stepen ostvarenosti zadatka b.

b. u svim elementima maštovit i neobičan) 3. neobičnost motiva. neobičan izbor boja. kako likovno predstavlja opisano. neoriginalan. b. Šaljivi prostor. oblika. Neočekivan izbor boja. neuobičajeno rešenje) 2. bogatstvo imaginacije) Prostor (povezivanje raznih oblika u celinu). izbor boja i oblika) Opisna formulacija ocene ( a. Osetljivost za boje (senzibilnost a boje. lep koloristički odnos. već viđeno. Sposobnost komponovanja ( struktura rada. izvesno bogatstvo boja sa elementima naglašavanja. originalno isticanje bitnog) Opisna formulacija ocene (a. skučen. izvesni pokušaji. originalnost. oblika i kolorita) 2.Primeri: Kompozicija i pokret u kompoziciji. skučen. maštovito rešenje) Opisna formulacija ocene ( a. neoriginalan. b. Bojama pričamo. Pokazuje izvesnu originalnost. Imaginacija ( kako zamišlja opisano. b. c. sloboda u izrazu sa malo novog u likovnom izrazu. c. potpuna sloboda u izrazu. bogatstvo boja. b. Ilustrovanje priče Priča o Raku Krojaču. i uticaje boja 3. c. bogatstvo ideja. rešenja već viđena. Originalnost (sloboda izraza. nedovoljan osećaj za boje i kompoziciju boja. bez likovnog istraživanja. nemaštovito. Maštovitost u radu ( neobičnost u organizovanju likovnih elemenata. stilizacija oblika) Opisna formulacija ocene (a. b. kolaž 1. originalan raspored elemenata) Opisna formulacija ocene ( a. c. izuzetan senzibilitet i skladnost kompozicije 16 . ali bez senzibiliteta. Slaba moć zamišljanja. Slikanje 1. maštovit. izuzetan senzibilitet za boje. neobičan raspored motiva Opisna formulacija ocene (a. Originalnost (neobičnost u radu. c. slab raspored oblika. Slikanje. skladan odnos elemenata. c.

. . što čini osnovu za uvođenje u vizuelno mišljenje. prostor.razvijati senzibilitet za lepo pisanje. povezivanje opaženih informacija. Zadaci: .NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA TREĆI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA Cilj i zadaci Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da se podstiče i razvija učenikovo stvaralačko mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog predmeta. .razvijanje sposobnosti za prepoznavanje tradicionalne. .stvaranje uslova za razumevanje prirodnih zakonitosti i društvenih pojava. SADRŽAJI PROGRAMA KORIŠĆENJE RAZNIH MATERIJALA ZA KOMPONOVANJE (medijumi i prošireni medijumi) 17 . .razvijati učenikove potencijale u oblasti likovnosti i vizuelnosti. pokret u kompoziciji. . muzeja i čuvanje kulturnih dobara. plakat i likovne poruke kao mogućnost sporazumevanja. učenici primenjuju u radu i životu.likovno izražavanje učenika u funkciji razvijanja mišljenja i vizuelnog likovnog estetskog senzibiliteta za medijume. . galerija. položaja oblika u prirodi. veličina. ornamentiku. moderne. .uvođenje učenika u različite mogućnosti komunikacija.stvaranje uslova za razvijanje svesti o potrebi čuvanja čovekove prirodne i kulturne okoline. . .stvarati uslove da učenici na svakom času u procesu realizacije sadržaja koriste tehnike i sredstva likovno-vizuelnog izražavanja.da razvija pamćenje. . svetlina.razvijati ljubav prema vrednostima izraženim u delima svih oblika umetnosti. savremene umetnosti.da stvara interesovanje i potrebu za posećivanje izložbi.razvijati motoričke sposobnosti učenika.nastava likovne kulture ima zadatak da razvija sposobnost učenika za opažanje oblika. Operativni zadaci: .da osetljivost za likovne i vizuelne vrednosti koju stiču u nastavi. . te mu pomagati u samostalnom izražavanju korišćenjem primerenih tehnika i sredstava. boja. te aktivnog učestvovanja u kvalitetnom estetskom i prostornom uređenju životne okoline. odabiranje slučajno dobijenih likovnih odnosa po ličnom izboru. uz korišćenje raznih materijala za komponovanje.

kompozicija svetlina i senki. PROSTOR (POVEZIVANJE RAZNIH OBLIKA U CELINU) Automatski način crtanja. nikako. NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA Program likovne kulture daje svakom nastavniku slobodu. DELA SAVREMENIH MEDIJUMA Izbor dela i spomenika kulture u skladu sa zahtevima celina programa i uzrasnim mogućnostima učenika. odnosno očekuje se da i sam nastavnik bude kreativan u svom radu.. profesija kod ljudi. Najvažnije je izvršiti identifikaciju sadržaja.. dakle. LIKOVNE PORUKE KAO MOGUĆNOST SPORAZUMEVANJA Prepoznavanje karakteristika insekata. subjektivno osećanje prostora. preporuke . REKLAMA Vizuelne informacije. Pojmovi: kompozicija... površinska ornamentika. oblici i boje u prostoru. šablona. mogućnosti da ispolji kreativnost. Pojmovi: ornament. površine.. kompozicija raznih materijala u skladu sa proširenim medijumima. ORNAMENTIKA Linearna ornamentika.. Pojmovi: mašta. životinja.. da pronalazi odgovarajuće oblike. KOMPOZICIJA I POKRET U KOMPOZICIJI Kompozicija linija. Pojmovi: medijumi – prošireni medijumi.. Pojmovi: vizuelna poruka. kompozicija boja. polazeći od opažanja okoline (prirode 18 . što će biti neka vrsta opomene ili samokontrole u procesu postavljanja zahteva upućenog učenicima. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE. iluzija prostora. Uputstvo će mu pomoći u procesu stvaranja sopstvenih ideja. trodimenzionalna ornamentika. linije. ODABIRANJE SLUČAJNO DOBIJENIH LIKOVNIH ODNOSA PO LIČNOM IZBORU UČENIKA Slika slučaj (izvođenje emotivno-afektivnih sadržaja prema uzrastu učenika). PLAKAT. BILBORD. šaljivi prostor. kompozicija oblika. To znači da je potrebno da za svaki zadatak i sam nastavnik načini vizuelnu pripremu (likovni rad) kako bi uočio karakter zadatka i načine rada u realizaciji takvog zadatka. iluzija prostora. Pojmovi: vizuelno sporazumevanje.Dorada i preoblikovanje započetih oblika. Pojmovi: prostor. poruke. metode i sredstva za realizaciju.

Takve podloge mogu i da se prepariraju sa razblaženim brašnom i vodom. Svaki nastavnik bi trebalo da sačini po tim principima godišnji plan rada iz koga će kasnije sačiniti operativne planove rada za svaki mesec posebno. Neprimereno je da učenik završava svoje radove kod kuće. ili možda nekim drugim materijalom sa nekim drugim 19 . a najbolje bi bilo kada bi i sam nacrtao. a oslanjajući se na znanja učenika stečena u drugim oblastima. ili podloge na kojoj se nešto radi. Nastavnik nikad ne treba da kaže koju će temu učenici crtati.i veštačkog čovekovog okruženja – objekti koje je čovek načinio). a na osnovu ponuđenog likovnog sadržaja. To će biti prilika da se odredi pojam u sadržaju dva do tri podpojma i nekoliko informacija što će imati obrazovno značenje. kako se ne bi desilo da na svakom času nastavnik kaže «danas ćete crtati ili slikati slobodnu temu». učenik završi svoj rad. da li je to podloga za kolaž. da bi ga potom nastavnik naknadno ocenio. po logici neposrednog estetskog doživljaja. nastavnik će voditi razgovor o predviđenim sadržajima (likovni sadržaji). Prilikom planiranja treba voditi računa da se predvidi oko 60% obrade novog gradiva prema 40% vežbanja. Dobro bi bilo kada bi mogli i sami da izvrše izbor oblika i boje papira ili neke druge podloge za crtanje i slikanje. kako bi mu bile jasne predstave koliko je vremena potrebno za izradu jednog takvog rada. naslikao i izvajao neki od predviđenih nastavnih jedinica – sadržaja programa. Treba voditi računa da zahtev bude sveden i prilagođen uzrasnim mogućnostima učenika (njegovim psihofizičkim karakteristikama). jer ukoliko nastavnik nije u mogućnosti da realizuje takav zadatak. sam treba da pronalazi rešenja zadatka. Dobro bi bilo kada se učenici ne bi držali standardizovanih blokova za crtanje. Pored vizuelne pripreme nastavnik treba da ima i pismenu pripremu (pisanu) koja se oslanja na globalno i operativno planiranje za svaku godinu posebno i za svaki čas ponaosob. Nastavnik treba da vodi razgovor sa učenicima kako bi svaki učenik pre početka rada došao do svoje ideje. Nije preporučljivo da nastavnik nudi teme učenicima. da svaki učenik pronađe svoju temu za rad. opažanje i uočavanje neponovljivosti prirode.To su najčešće vrlo jeftini papiri. posmatranje. čak i novinska hartija može da posluži kao podloga za slikanje. neprimereno je da tako nešto traži i od učenika. Ukoliko se desi da trenutno nema neku svoju ideju. dekolaž ili asamblaž. kao što je natron papir. nastavnik treba da vodi računa o identifikaciji sadržaja. do dva časa. Učenik treba da izvrši izbor teme na osnovu dobro vođenog razgovora o opažanju prirode i čovekovih tvorevina koje čine njegovo okruženje. a potom simboličan izraz karakterističnih elemenata koji će označiti i prirodu učenika. čime će stvoriti uslove. Pod pojmom obrade novog gradiva podrazumeva se prvi rad predviđenog sadržaja u nekoj od predviđenih tehnika i korišćenja materijala. Učenik treba da zna kakav mu je zadatak postavljen. iz čega će proizaći i potreba za očuvanjem prirode. Nastavnik treba da priđe rešavanju zadatka samostalno. U procesu motivisanja učenika za rad. Isto je tako bitno da utvrdi nivo zahteva za učenike. U procesu izrade godišnjih i operativnih planova rada. ova kratka obrazloženja celina programa treba da mu posluže kao motivacija za pronalaženje svojih ideja.Vežbanjem su predviđeni isti sadržaji (ali realizovani u drugim tehnikama i drugim materijalima u odnosu na prvi rad). čime će biti zadovoljen elementarni zahtev da za predviđeno vreme od jednog. to naglašavamo prema planiranom sadržaju. ili razblaženim lepkom za drvo. Najbolje je učenje od prirode. Treba vrlo često menjati format papira. pak papir. slikati ili vajati! Učenik sam treba da dođe do svoje teme.

uvek se postavlja pitanje ko ga je započeo. Kada se uzme u obzir fizičko kretanje u neposrednom okruženju. pre svega mislimo na prirodu. ali se radi i akvarel. kretanje lišća na drveću. Treba dati učenicima priliku da načine taj izbor. kao okvir. ali isto tako suvi i voštani pastel. To će ujedno biti prilika da nastavnik uočava da li su neki učenici ušli u manir koristeći određeni materijal za rad. Na taj način će početi neka vrsta istraživačkog rada u ovoj oblasti. postoji sloboda započinjanja nekog oblika u tehnikama koje se često primenjuju u školi a koje su dostupne učenicima. a vezana su za kretanje oblika u prostoru. polazeći od Roršahovih mrlja. biće to prilika da upoznajemo učenike u onoj sferi kada imamo pravo da ih naučimo da postoje različiti materijali za crtanje. korisno je naučiti decu da postoje razni crtački materijali i da su najbolji olovke sa mekim grafitnim uloškom. Kada se govori o doradi nečeg započetog. samim tim i razumevanja uslovljenosti kretanja i da to sve može da čini neku kompoziciju po ličnom izboru. što će njegovu praksu kontinuirano unapređivati. zavisno od svog trenutnog afektivnog stanja. Za nastavnika bi bilo povoljno da svake godine sačinjava novi godišnji i operativne planove rada. U procesu učenja treba voditi računa da se dogradnja uradi uvek u nekom drugom materijalu. kako bi posmatrač imao uvid u stvaranje ličnih kodova. što može i sam nastavnik da učini. U školi se najčešće koristi tempera kao slikarska tehnika. ulazimo i u podpojam pokret u kompoziciji. jer svake godine sačinjava planove na osnovu prošlogodišnjeg iskustva. da prepozna neki oblik. vajanje. grana. koja su započeta u drugom razredu. ali isto tako i kretanje ljudi u prostoru. na primer. Oslonce možemo pronaći i u psihologiji. Polazeći od objašnjavanja osnovnog pojma kompozicije. Pastel može da bude i u sferi slikarskih tehnika. Ujedno. Ovakvi zadaci mogu da se rešavaju u već tradicionalnim tehnikama. ali i proširene medijume. ali isto tako možemo da primenjujemo i druge savremene materijale pa ćemo to nazvati proširenim medijumima. u kojim svako od nas može. Ukoliko bismo primenili neke tehnike. naslovićemo to kao kompozicija. koje u skladu sa konvencijama zovemo medijumima. slikanje. što na tom uzrastu sobom nosi i čitav niz složenijih pitanja. Neće 20 . učenike uvodimo u procese opažanja kretanja. zavisno od načina korišćenja materijala. uobraziljom i maštom. U procesu stvaranja uslova od strane voditelja nastavnog procesa. sa svim sredstvima koje ljudi koriste za kretanje. Kompozicija i pokret u kompoziciji. prirodni ugljen. sve može da bude kompozicija. određuje segmente posmatrane prirode kao likovni prizor. čime će dokazati i svoju kreativnost u stvaranju uslova za učeničku kreativnost. a dešava a on će se truditi da reši problem te će samim tim biti doveden u situaciju da ulažući «napor» bude i kreativan. Dakle. a i sami smo u prilici da posvedočimo iskustveno da prozorsko okno. Direrovo prozorče. a u skladu sa ličnim iskustvom. To može da ima karakter komunikacije. zašto je nešto započeto i na koji način je nešto započeto kao linija. kao oblik. ali u svakom slučaju prepoznajemo afektivni iskaz svakog pojedinca koji nam saopštava tu vrstu poruke. pa sebi možemo da dajemo pravo da ih dogradimo u smislu komunikacije sa svojim socio-kulturnim miljeom.vezivom. sa oznakom B. njihovim roditeljima i nastavnicima. Preporuke za ostvarivanje programa u trećem razredu Korišćenje raznih materijala za komponovanje. Ako se to desi kod nekih učenika. kao površina. Često se dešava da su takvi oblici nedorečeni i da ih samo mi kao pojedinci prepoznajemo kao takve. Kada smo pomenuli crtanje i crtačke tehnike.

asamblaža i kroz procese performansa. U savremenom okruženju tehnička slika je ne samo prisutna. Da bi rad bio uspešan. Ornamentalne forme mogu da se rade u svim tehnikama. Ne treba propustiti priliku da se ritam pojavljuje i u vidu rozete. a da načine korišćenja tehnika ostavimo svakom učeniku kao izbor. koji su u konačnom ishodu označeni kao ornament. Ukoliko to ne uspe. mogu da budu ostvarena u svim predviđenim likovnim tehnikama. crtanja i vajanja. prema nekom samo njima znanom ritmu. posle jedne ozbiljne pripreme u dijalogu sa učenicima. koje naizgled nemaju nekog posebnog značaja. Prostor. Odabiranje slučajno dobijenih likovnih odnosa po ličnom izboru učenika.smetati. u poslednje vreme bilbordima. Sam čin odabiranja može da ima karakter stvaranja. cepanjem). i u vidu friza. Govoreći o tehnikama. vrlo agresivne. U ovoj celini se u velikoj meri možemo osloniti na emotivno-afektivne sadržaje. a iluzija prostora koja se nudi vrlo često. ali mogu sami izgraditi neku ornamentalnu formu. kao pitanje mere suštinske vrednosti i stvaranja uslova za viši nivo kreativnosti. uz kritički osvrt na sve vizuelne informacije koje se nude putem tehničke slike. Takve reklame su i vizuelne komunikacije. neke prazne prostore. Ostaje pitanje kako će učenici sami sačiniti svoj ornament. reklama. vrlo često i plastelin. Plakat. može i štetno da utiče na mentalni razvoj učenika. Glina se smatra najprimerenijim materijalom i učenike treba naučiti svojstvima gline i načinima pripremanja gline za sačinjavanje trodimenzionalnih oblika. a u skladu sa uzrasnim mogućnostima učenika. da bi se tako. iako su upućene odraslima. Iz svih tih razloga. ako govoreći o nekom umetničkom delu. može se pokazati neka reprodukcija vezana za umetničko i etnografsko nasleđe iz neposrednog socio-kulturnog miljea. U svim likovnim tehnikama mogu se stvarati šire likovne celine. posle dužeg gledanja u monitor. Zbog toga je od izuzetnog značaja da stanje učenikove afektivnosti bude zabeleženo i predviđenim likovnim tehnikama. smatra se da decu treba da naučimo tehnikama slikanja. Stoga je više nego neophodno skretati pažnju učenicima na vreme koje provode ispred ekrana. u skladu sa njegovim kriterijuma. U ovoj celini se i dublje i šire mogu razvijati emotivno-afektivni sadržaji iz prethodne programske celine. međutim. pogotovo ne mimetičkih sadržaja. povezivanje raznih oblika u celinu. Od vajarskih materijala u školama koristi se glina. Kada se govori o proširenim medijumima koji se mogu uraditi u vidu kolaža. a posebno reklamama koje ne zaobilaze ni decu. 21 . Ornamentika. ulazi u sfere stvaralaštva. Objašnjavanje pojma ornament može početi razgovorom da bi ga učenici prepoznali u neposrednom okruženju. koju će postavljati u odnosu na ravan. Za učenike je vrlo složeno takvo ikoničko tumačenje bilbordova. video bim i sl. izvršio izbor nekog novog likovnog rada. ali isto tako je složena uopštena komunikacija putem plakata.). Iz toga će proizaći i uviđanje da su ljudi imali potrebu od praistorije do danas. uslovno govoreći. dekolaža. da popunjavaju i ukrašavaju. pa se postavlja pitanje i kritičkog odnosa prema njima. bilbord. mada ne treba zapostaviti sadržaje koji nam se nude putem tehničke slike (iluzija prostora – televizijski i kompjuterski monitor. nego i agresivna. Takva rešenja. da bi se svaki učenik opredelio za neki detalj kog će izmestiti iz celine (sečenjem. ali ne sme da se propusti prilika da oni i sami pokušaju komunikaciju putem likovnih rešenja u vidu plakata. učenici mogu da shvate da zapravo sve što ima karakter otpadnih materijala. u procesu motivisanja učenika ne treba zapostaviti povezivanje njihovih znanja i iskustava iz drugih oblasti. kažemo učenicima i nešto o karakteristikama uljanog slikarstva ili nekog drugog načina slikanja. Nepovoljno je da precrtavaju ornamente. Preporuka je da se načini rada umetnika moderne umetnosti koriste kao oslonci za akciono stvaranje. promenom značenja tih materijala. Naše šire okruženje ispunjeno je informacijama koje se upućuju putem plakata. učenici treba da dođu do jednog nivoa informacija obrazovnog karaktera. jer su zasnovane na profitu i marketingu pojedinih firmi koje su zainteresovane za komunikaciju sa potrošačima.

odnosno insekta. mimo škole. lekara. mogli prepoznati porukukoju im šalje neki pojedinac. Iz prethodnih celina programa proizilazi zahtev za razvijanje vizuelnog komuniciranja u smislu stvaranja kodova. simbolično izraze profesiju ili karakteristiku neke životinje. nego i predmeti etno . Učenici sami. smatra se da će i ova oblast doprineti ukupnom valjanom razvoju učenikove ličnosti. a sa idejom da se gradi iskustvo na iskustvo. Uz svaku od celina programa. ali i razvijanje kriterijuma u dekodiranju ponuđenih vizuelnih poruka. da bi na osnovu tih karakteristika svi oni koji gledaju određeni crtež ili sliku. Povezivanjem sa iskustvima iz drugih oblasti. Važno je naglasiti da ne moraju uvek da budu umetnička dela. Zato će biti značajno da u nekoj od raspoloživih likovnih tehnika. u svim razredima osnovne škole. ili predmeta kojim se bave. na primeru. životinja. Likovna dela i spomenici kulture kao i dela savremenih medijuma. Povezujući znanja iz raznih oblasti. milicionera ili možda neko drugo lice zavisno od uniforme koju nosi. naučili kako mogu prepoznati poštara.kulture koja se odnose na sredinu u kojoj učenici žive. kao i profesija ljudi u odgovarajućem socio-kulturnom miljeu. 22 . mogu da kažu da su i.Likovne poruke kao mogućnost sporazumevanja. može da se razgovara sa učenicima o prepoznavanju karakteristika insekata. potrebno je pokazati neko od umetničkih dela ili spomenika kulture.

dijagonalna kompozicija. tuš i pero. KORIŠĆENJE RAZNIH MATERIJALA ZA KOMPONOVANJE (6+2) (medijumi i prošireni medijumi) Dorada i preoblikovanje započetih oblika. Razvijati smisao za komponovanjem. Likovni materijali –Upoznavanje učenika sa likovnim tehnikama kroz kreativnu igru Dorada i preoblikovanje započetih oblika – Omogućiti da učenici upoznaju razne mogućnosti korišćenja materijala za likovno stvaralaštvo kroz analizu umetničkih dela TEMA: Gledam i stvaram MEDIJ I TEHNIKA: Slikanje. kompozicija svetlina i senki. 23 . KOMPOZICIJA I POKRET U KOMPOZICIJI (18+6) Kompozicija linija. lepljenjem. kompozicija boja. Preoblikovanje započetih oblika docrtavanjem. kolaž 2. TEMA: Dovrši započete oblike MEDIJ I TEHNIKA: Kombinovani mediji i tehnike 4. čarobni breg. Roršahovih mrlja i sl. Razvoj mašte i individualnog likovnog izraza. Dorada i preoblikovanje započetih oblika – Razvoj mašte i individualnog likovnog izraza. 2. RAZRED 1. palca ruke. Preoblikovanje započetih oblika docrtavanjem. TEMA: Moja škola MEDIJ I TEHNIKA: Slikanje. vertikalna. Omogućiti učenicima radost pri otkrivanju novog. Kompozicija linija .Elementarni odnosi u kompoziciji (simetrija-asimetrija). Kreativna igra otiskivanjem npr. Horizontalna. kompozicija raznih materijala u skladu sa proširenim medijumima. 1. Dorada i preoblikovanje započetih oblika – Kreativna igra materijalima i oblicima. Kompozicija – Nastojati da učenici shvate pojam kompozicije kao celine. trava. lišće na grani) MEDIJ I TEHNIKA: Crtanje.Vežbe 2.ORIJENTACIONI NASTAVNI PLAN ZA 3. Pojmovi: medijumi – prošireni medijumi. Pojam kretanja u kompoziciji TEMA: Tragamo za linijama (pravac ritmičkog kretanja vetra u krošnjama. oranice. kolaž 3. kompozicija oblika. 1. Pojmovi: kompozicija.

TEMA: Ilustrovanje priče. mirni i razigrani oblici. TVRĐAVA. tople i hladne boje. kontrast površina. Omogućiti učenicima da prema svojim mogućnostima uočavaju i predstavljaju pokret u vajarskoj formi TEMA: Drug ili drugarica u pokretu. Kompozicija linija – Razvijanje smisla za elementarno komponovanje. TEMA: Uhvati ritam . tempere 5. Pit Mondrijan). Moja ulica MEDIJ I TEHNIKA: Slikanje. Uloga boje u arhitekturi (Hundertwaser).sve u ritmu – Ilustrovanje muzičke kompozicije MEDIJ I TEHNIKA: Slikanje. gvaš 7. dijagonala. tempere 6. Kompozicija boja – Nastojati da učenici shvate smisao kompozicije. Kompozicija boja – Kompozicija. Kompozicija. Kompozicija boja – Izgraditi pojam ritma oblika i boja (Vasareli. Vežbe - 24 . Građenje forme od kutija itd. Obogaćivanje linearnog izraza TEMA: Moje dvorište MEDIJ I TEHNIKA: Crtanje. rvači MEDIJ I TEHNIKA:Vajanje. četvrtina. oblika u zadanom prosztoru. redukovanje oblika. gvaš 8. bajke MEDIJ I TEHNIKA: Slikanje. Kompozicija oblika – Pokret. asamblaž. tuš i pero. (IZRADA LAMPE OD BUNDEVE) 11. Vežbe 12. TEMA: Kompozicija predmeta MEDIJ I TEHNIKA: Slikanje. Razvijati likovno-estetski senzibilitet učenika. Razvijati smisao raspoređivanja pojedinih predmeta. Kompozicija oblika – Omogućiti učenicima da shvate elementarne odnose u kompoziciji. polovina. Lokalne boje i nijanse. TEMA: Neobična kuća. površina. Razvijati likovno-estetski senzibilitet učenika. papirmaše 9.3. Kompozicija oblika – Modeliranje i građenje oblika. Isticanje. Grupisanje oblika po harmoničnim bojama. 4. TEMA: Kompozicija oblika MEDIJ I TEHNIKA:Vajanje. Kompozicija boja – Elementarno upoznavanje sa teorijom boja: osnovne i izvedene boje. Dati učenicima osnovne pojmove o pokretu u određenom prostoru. glina 10.

Subjektivno osećanje prostora – Razvijanje kreativnih sposobnosti učenika. TEMA: Egipatska amajlija MEDIJ I TEHNIKA:Vajanje. Trodimenzionalna ornamentika – Ornament u reljefu (na fasadama. tuš i pero 3. Razvijanje mašte i kreativnosti. iluzija prostora.3. kombinovana tehnika 3. 1. konjanik. površinska ornamentika. maska i sl. Od prethodno popunjenog papira isecanjem. Izrada i ukrašavanje predmeta. Razvijanje mašte i kombinatorike. šaljivi prostor. Narodne rukotvorine. Sve je prostor – Učenicima dati elementarno znanje o oblicicma i njihovim prostornim odnosima. 4. Pojmovi: prostor. testo u boji .. TEMA: Ptica. ORNAMENTIKA (6+2 ) Linearna ornamentika. TEMA: Ukrasni papir MEDIJ I TEHNIKA: Grafika. subjektivno osećanje prostora.Automatsko crtanje – Kreativna igra linijama i oblicima. iluzija prostora.. Upoznavanje sa tehnikom otiskivanja krompirom. Ornament (vrste. TEMA: Otvoreni i zatvoreni prostor MEDIJ I TEHNIKA: Estetska analiza likovnih dela i učeničkih radova 2. površine. Linija i ja . Površinska ornamentika – Osposobiti učenike za raspoređivanje ornamenata u prostoru. PROSTOR (POVEZIVANJE RAZNIH OBLIKA U CELINU) (14+2) Automatski način crtanja. trodimenzionalna ornamentika.Vrste likovnog prostora. subjektivnog mišljenja i likovnog senzibiliteta. Prikazivanje osećanja kroz spontanu kompoziciju boja 25 . duborezu. 1. otiskivanje krompirom 4. oblici i boje u prostoru. Ornamentika – Ritam (prost i složen). stolnjak MEDIJ I TEHNIKA: Crtanje. Kreativna igra geometrijskim oblicima – stvaranje raznih ornamenata. Linearna ornamentika – Ospososbiti učenike za komponovanje pomoću slovnih i cifarskih motiva TEMA: Zavesa. Pojmovi: ornament. cepanjem sastaviti sliku. MEDIJ I TEHNIKA: Crtanje. riba.. sarkofazima). linije. motivi).. TEMA: Igra geometrijskim oblicima MEDIJ I TEHNIKA: 2.

šaljivi lik MEDIJ I TEHNIKA:. Bliže .Borba crvenog i plavog tigra – Mrljama boja koje se sukobljavaju prikazati odnose suprotnosti 26 . iznenađenje MEDIJ I TEHNIKA:. dalje – manje – Podsticati učenike na uočavanje i predstavljanje odnosa u prostoru. Razvijanje istraživačkog duha učenika. TEMA: Lik iz bajke MEDIJ I TEHNIKA:. Ernst). portret.veće. 1. Oblici i boje u prostoru 3 – Razvoj mašte. Pojmovi: mašta. TEMA: Portret druga. Šaljivi prostor – Analiza neobičnih. kombinovana tehnika 5. Dušamp. kombinovana tehnika 5. Razvijanje učeničkog stvaralačkog mišljenja.Vajanje. Dali. Slikanje. mašte i kombinatorike. Magrit. Crtanje. kreativnosti i sposobnosti za istraživanje TEMA: U zološkom vrtu MEDIJ I TEHNIKA:. kolaž ili tempere 7. Kretanje više oblika u prostoru. Slikanje. fotomontaža Slikanje.TEMA: Oluja. Slikanje. Oblici i boje u prostoru 1 – Razvijanje vizuelne percepcije. olovka 9. Pojam slučajno nastale likovne vrednosti. Vežbe – Vizuelna igra sa oblicima. Slikanje. Igra bojom: prskanje. grebanjem i sl. Oblici i boje u prostoru 2 – Proširivanje znanja učenika o vajanju. Crtanje lepilom in pr. Upoznavanje sa suštinskim vrednostima i stvaranja uslova za viši nivo kreativnosti. TEMA: Slobodna tema MEDIJ I TEHNIKA:. saobraćajni udes. TEMA: Slobodni oblici u prostoru MEDIJ I TEHNIKA:. Pojam karikature TEMA: Šanjivi prostor. gvaš 4. MEDIJ I TEHNIKA:. povezivanje oblika u neobične kompozicije 8. 2.Vajanje. vatromet. glina 6. Kreativna igra bojama i oblicima. prosipanjem. razlivanje. začinima. ODABIRANJE SLUČAJNO DOBIJENIH LIKOVNIH ODNOSA PO LIČNOM IZBORU UČENIKA (4+0) Slika slučaj (izvođenje emotivno-afektivnih sadržaja prema uzrastu učenika). Slika slučaj – Kreativna igra bojama i oblicima. kolaž. šaljivih odnosa oblika i boja (Ešer.

kolaž (tempere) 2. gvaš . Slikanje. TEMA: Moj pečat. MEDIJ I TEHNIKA:. Izrada pečata od plastelina.Omogućiti da učenici shvate princip rada na plakatu u zavisnosti od likovne obrade i karaktera obaveštenja. BILBORD. poruka. REKLAMA (4+0) 1. Grafika. Prepoznavanje karakteristika insekata – Razvijanje svesti o životu koji nas okružuje. kolaž 3. TEMA: Plakat dečjih prava. Slikanje. Prepoznavanje karakteristika životinja – Stvaranje svesti o potrebi komunikacija i u životinjskom svetu.TEMA: Borba crvenog i plavog tigra MEDIJ I TEHNIKA:. LIKOVNE PORUKE KAO MOGUĆNOST SPORAZUMEVANJA (8+0) Prepoznavanje karakteristika insekata. 27 . profesija kod ljudi. preporuke. TEMA: Šta bi voleo/ la da radiš kad porasteš. atributi pojedinih zanimanja. Znaci mogu pomoći u snalaženju ako se postave u hodniku škole. TEMA: Znake informacija u mojoj školi. Plakat – Upoznati učenike sa značajem plakata u savremenom životu. 1. Radno i zaštitno odelo. plastelin 2. Pojmovi: vizuelno sporazumevanje. Slikanje. poruke. Slikanje. Razvijanje mašte i kreativnosti TEMA: Izrada kartica za igru “memorija“ MEDIJ I TEHNIKA:. kolaž 4. Jezik komunikacija u životinjskom svetu. kolaž 7. MEDIJ I TEHNIKA:. Prepoznavanje profesija kod ljudi – Upoznavanje učenika sa karakteristikama raznih profesija. Slikanje. životinja. Slika nam saopštava poruku – Upoznati učenike sa pojmovima vizuelne informacije. gvaš .. MEDIJ I TEHNIKA:.tempere. logo – Izgrađivanje pojmova: stilizacija. PLAKAT.. MEDIJ I TEHNIKA:. bube i druga čudna stvorenja. Odnos slike i teksta. Slikanje. kodiranje – dekodiranje.. U radu koristiti različite prirodne i veštačke materijale TEMA: Insekti. pastel (gvaš) 6. MEDIJ I TEHNIKA:. Pronaći originalna rešenja za znake informacija u svojoj školi. Znak.

voda. položaja kao i međusobnih odnosa -negovanje istrajnosti i strpljenja u radu . fotografije listela.ritam. indeksa 8/2004 METODIČKI PODACI O ČASU Nastavni predmet Likovna kultura Nastavna celina Ornament Nastavni sadržajLinearna ornamentika Prethodna situacija Normalna Zadaci časa . tačno opažanje. redefinicija Likovni medij Crtanje Likovna tehnika Tuš i pero Likovna oblast rada Primenjena umetnost Tip časa Kombinovani (učenje. tehnička umešnost.stvaralačka mašta. čaša. boju i ritam -upućivanje na različite mogućnosti transformacije prilikom komponovanja promene oblika.kreativnost. pero. Nastavna sredstva Tuš. vizuelno pamćenje. marame.alternacije Tema . realizacija. originalnost.razvijanje samokritičnosti kod učenika Likovni problem. br.nacrt bordure za keramičke pločice-listela Likovne sposobnosti . repeticija.Primeri priprema za čas OPŠTI PODACI O ČASU Pedagoški fakultet U Somboru Student Daliborka Delić. Svet oko nas 28 . verifikacija) Motivacioni sadržaj Pomoći učenicima da shvate šta je linearna ornamentika i uz pomoć slika i konkretnih primera motivisati ih da ostvare originalno rešenje likovnog problema. listela. igra. nakit Tehnička pomagala Tabla Korelacija Srpski jezik.razvoj mašte i kombinatorike -ukazivati na odnose oblika. stvaralaštvo. veličine.

“Metodika nastave likovnog vaspitanja”.wikipedia. -ističem cilj časa i objašnjavam zadatke RADNI DEO ČASA (30 minuta) -Dajem uputstva u vezi izrade listele. -pokazujem učenicima primere. bogatstva elemenata na motivu. Karlavaris. tehničke umešnosti i individualne razlike GRUPE ZA DIFERENCIRANI RAD 29 . marame. slike iz knjiga Literatura: Savić D. Učiteljski fakultet Sombor. Beogarad.”Likovna kultura”. 1984 Orijentacioni raspored vaspitno-obrazovnog rada sa didaktičko-metodološkim uputstvom. šta sve ljudi ukrašavaju i na koje načine. Veb-adrese: www. izbora dekorativnog motiva. -Samostalan praktičan rad učenika na realizaciji teme. keramika sa ornamentom. B. ZZUNS.Izbor umetničkih dela Nakit. o likovnim elementima – oblik i motiv.com Izgled table Tema: Nacrt bordura za keramičke pločice Medij: Crtanje Tehnika: Tuš i pero Zadaci časa: • Izbor motiva • Bogatstvo ritma • Organizacija kompozicije ARTIKULACIJA ČASA UVODNI DEO ČASA (10 minuta) -Razgovor o pojmovima ornament. -Provera i podsticanje učenika da kreativno prilaze rešavanju postavljenog likovnog problema kroz tri korektivna pristupa ZAVRŠNI DEO ČASA (5 minuta) Estetsko procenjivanje likovnih radova učenika na osnovu stepena ostvarenog likovnog problema. 2003. Beograd 1995. ZUNS. originalnosti. sklada linija.

odnosno određeni deo ornamenta koji se ponavlja sa različitim oblicima naziva se interval. posuđe. Zadaci su diferencirani i prilagođeni individualnim sposobnostima učenika. 2) Na datim primerima učenici uočavaju da jedan motiv može da sadrži više elemenata i kao takav (složen) čini interval koji se ponavlja određenim ritmom.Na osnovu prethodne provere sposobnosti učenici su podeljeni u tri grupe. Taj zakon ponavljanja naziva se ritam. drvetu i slično?(Da bi ti predmeti lepše izgledali). Na tablu ispisujem: 30 . Ornament predstavlja šaru. ili drvenim kapijama ponavljanje motiva tj. nameštaj i drugo. Može da se javlja u više oblika izražavanja. a određeni motiv. (Prilog br. friz. Ornament služi kao ukras na različitim predmetima kao što su odeća. ornament?(Da). Isticanje cilja časa: na današnjem času ćemo raditi linerni ornament. Ornamentika se naročito primenjuje na tekstilu (pokazujem primer).. Zašto ljudi prave ornamente na tekstilu. keramici. životinjski i mešoviti oblici(prilog br. 1) Ornamentika se primenjuje na keramici na kamenu i drvetu. a po polu heterofene. Pokazujem učenicima predmete sa ornamentom i vidu rozete. i po nekom zakonu. Diferencirani listić se daje svakom učeniku u grupi sa istim zahtevima ali se od njih očekuje da pokazu originalnost u kreativnom radu. spirale. staklu. Kao što možete da primetite određena šara se ponavlja nekoliko puta. bordura. Kada idete u školi da li ste nekada primetili na gvozdenim ogradama. ali se isto tako koriste i biljni. maetalu. Formirane grupe su po sposobnostim približno homogene. Zauzima važno mesto i na gvožđu i u gvožđu. a to su rozeta. Zbog same tehnike tkanja najčešće se ponavljaju geometrijski oblici. Grupa darovitih učenika i njihov interval sadrži tri različita oblika Grupa boljih učenika i njihov interval sadrži dva različita oblika Grupa prosečnih učenika i njihov interval sadrži samo jedan oblik TOK ČASA Uvodni deo časa (10 minuta) Danas ćemo govoriti o jednom od načina ukrašavanja predmeta i prostora. Intervali međusobno mogu biti različiti i mogu se smenjivati određenim ritmom.i u vidu bordure.. palmete.

utvđuju se uzroci nedostataka. Isto tako posmatram da li su zainteresovani i motivisani. Posle drugog obilaska sledi treći obilazak odnosno druga korektura. govorim im da u svoj rad unesu što više različitih motiva i da njihov interval bude složeniji. i nastojim neposrednim putem da otklonim nedostatke. Najtalentovaniji učenici brzo i lako dolaze do originalnih rešenja. Učenik sam mora uvideti grešku. te nedoumice otklanjamo u zajedničkom rzgovoru. Grupa prosečnih učenika i njihov interval sadrži samo jedan oblik. U ovoj korekturi vršim diferencijaciju likovnog problema: 1. Druga korektura: Iako su učenici već diferencirani u tim podjednakim grupama ipak se uviđaju individualne razlike. izdvaja se i četvrta grupa čiji je rad ispodprosečan. Radni deo časa (30 minuta) Učenici počinju sa samostalnim radom. Grupa darovitih učenika i njihov interval sadrži tri različita oblika. Učenicima koji ne uspevaju da pravilno pristupe rešavanju zadatka ukratko ponavljam uvodni deo časa i nastavnu temu pokušavam da im približim povezujući sa predmetima iz njihovog okruženja. pokazujem im još jednom primere. Obilazim učenike.Tema: nacrt bordura za keramičke pločice Medij: Crtanje Tehnika: Tuš i pero Zadaci časa: • Izbor motiva • Izbor linija i oblika • Bogatstvo ritma • Organizacija kompozicije U zavisnosti od grupe kojoj učenik pripada on dobija zadatak shodno svojim sposobnostima. Posmatram kako učenici prilaze zadatoj temi i kako izvršavaju postavljene zadatke. Dok učenici samostalno rade obilazim ih i u drugom obilasku vršim prvu korekturu. Prva korektura: Uočavam nedostatke u radu. 2. Grupa boljih učenika i njihov interval sadrži dva različita oblika. da shvati kako je do nje došlo te da je sam ispravi. Grupa boljih učenika koji imaju ideju o rešavanju problema ali ipak imaju neke nedoumice. 31 .

možda tanjir ili vaza.? ).. da upotrebe što više motiva i što više različitih linija. Učeničke radove diferenciram na radove koji su: � Završeni i koji su u potpunosti odgovorili na likovni problem. Prosečni učenici se u većoj meri povode za radom učenika iz prve dve grupe te njihova originalnost ne dolazi do izražaja. Procenjivanje vršim zajedno sa učenicima i time podstičem razvoj njihovog odnosa ka drugima i razvoj samokritičnosti kod učenika. originalnosti.. Prilazim učenicima koji su izgubili motivaciju. 4.Ističem da za sve grupe važe ista pravila i zahtevi procene prilikom vrednovanja. na temu i zadatke � Započeti dobro. Treća korektura: Proveravam da li su učenici izgubili motivaciju i da li rade površno.kreativnosti. U ovom dselu časa odabiram radove i lepim ih na tablu. Ohrabrujem učenike da i dalje iznalaze razne mogućnosti. Pohvaljujem uspešne pokušaje.uredno sti. originalne ideje. ali nisu završeni � Delimično odgovorili na zadati likovni priblem � Odnosno radove u kojim alikovno problem nije rešen 32 . Učenicima čiji su radovi ispod prosečni dajem sugestije rešenja likovnog problema (Da li se sećaš kakvu šaru ima tepih u tvojoj sobi ili neki drugi predmet. Završni deo časa (5 minuta) Zajedno sa učenicima vršim estetsko procenjivanje čeničkih radova po stepenu ostvarenogproblema. da se slobodno izražavaju. Četvrti obilazak je treća korektura.3. vredne učenike. estetskog kvaliteta.

vizuelna informacija. boja) -kompozicija IZRAŽAJNI ELEMENTI PLAKATA: . BILBORD.KREATIVNA IGRA • UČESNICI GRUPNO KOMPONIRAJU PLAKAT OD PONUĐENIH OBLIKA I TEKSTA Analizirajte plakat • po karakteru oblika • po bojama • po poruci . FAZA SAZNANJA . REKLAMA Nastavni sadržaj: PLAKAT Likovni problem: Oblikovanje vizuelne poruke Pojmovi: vizuelna poruka. preporuke 1.UČENJE -pojam -izražajni elementi -(oblik. poruke.RADIONICA VIZUELNE KOMUNIKACIJE Maria Buzaši Marganić PEDAGOŠKI PODACI Nastavna celina: PLAKAT.jasnoća poruke plakata • stilizacija likovno-tematskih elemenata 33 .OBLICI • “Dobre” forme: • “Loše” (nečitke) forme ULOGA BOJE • Da privuče pažnju posmatrača • Da pomogne lakše pamćenje poruke • Da pomogne lakše čitanje teksta 2. FAZA PODSTICANJA .

4. 3. .FAZA STVARALAŠTVA Prvi obilazak (bez korekture) radi utvrđivanja da li su shvatili zadatak i da li imaju neke poteškoće u realizaciji 4. ŠTUKE. . .likovni oblik povežite sa svrhom obaveštenja.REALIZACIJE Diferencirani rad sa grupama SOMOVI.U radu koristite 2 različita oblika. . DEVERIKE 34 .U radu koristite jedan oblik. 2.koristite jednu hladnu i jednu toplu boju različitog intenziteta. .koristite dve tople boje različitog inteziteta i jednu hladnu boju. grupa:ŠTUKE .U radu koristite 3 različita oblika.likovni oblik povežite sa svrhom obaveštenja. . grupa: DEVERIKE . . .VODENE BOJE. FLOMASTERI Zadaci: 1.FAZA OBLIKOVANJA . ŠARANI.koristite jednu boju različitog intenziteta.koristite dve hladne boje različitog inteziteta i jednu toplu boju. grupa: ŠARANI .likovni oblik povežite sa svrhom obaveštenja.grupa: SOMOVI .U radu koristite 4 različita oblika.• kompozicija slova i slike Isticanje cilja časa: Nastavna tema: PLAKAT ZA MEĐUNARODNI DAN VODE Likovni medij: SLIKANJE Likovna tehnika: KOMBINOVANA – KOLAŽ. 3.likovni oblik povežite sa svrhom obaveštenja.

FAZA PROCENJIVANJA .5.VREDNOVANJA Analiza radova će se vršiti po ostvarenosti postavljenih zadataka: oblici boje jasnoća poruke kompozicija slova i slike estetskoj kvaliteti tehničkoj umešnosti 35 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful