P. 1
html, url, http, veb, netskejp ... sta je to u stvari? -

html, url, http, veb, netskejp ... sta je to u stvari? -

5.0

|Views: 1,032|Likes:
Published by Lily Tatic

More info:

Published by: Lily Tatic on Jun 06, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/11/2014

pdf

text

original

html, url, http, veb, netskejp ... sta je to u stvari? 09-01-2008, 11:19 AM 
 
 Prvi
Veb
sajt
koji
je
napravio
Berners‐Li
(i
shodno
tome
prvi
Veb
sajt
uopšte)
bio
 je
http://info.cem.

ch
i
prvi
put
je
postavljen
6.
avgusta
1991.
Taj
sajt
je
 objašnjavao
kako
funkcioniše
Vorld
vajd
veb,
kako
se
može
posedovati
 pretraživač,
kako
postaviti
Veb
server.
 
 HTML
(hypertext
markup
language;
jezik
za
formatiranje
hiperteksta)
koji
je
 postao
Vebova
lingva
franka;
to
je
način
na
koji
kreatori
sadržaja
Veba
 postavljaju
one
male
obojene,
podvučene
linkove
u
njihov
tekst,
dodaju
slike
i
 tako
dalje.
On
je
dizajnirao
shemu
za
usmeravanje
koja
je
svakoj
stranici
na
Vebu
 dala
jedinstveno
mesto,
ili
 
 url
(universal
resource
locator;
univerzalni
lokator
resursa).
I
on
je
izdvojio
zbir
 pravila
koja
su
omogućila
da
ti
dokumenti
budu
povezani
ujedno
na
 kompjuterima
širom
Interneta.
Taj
zbir
pravila
nazvao
je
 
 HTTP
(HYPERTEXT
Transfer
Protocol;
protokol
za
transfer
hiperteksta).
I,
 sedmog
dana,
Berners‐Li
je
sastavio
prvi
(ali
ne
i
poslednji)
pretraživač
na
Vorld
 vajd
vebu,
koji
je
omogućio
korisnicima
u
čitavom
svetu
da
njegovo
delo
vide
na
 svojim
kompjuterskim
ekranima.
Vorld
vajd
veb
je
debitovao
1991.
i
odmah
uveo
 red
i
jasnost
u
haos
koji
je
dotad
vladao
u
sajber
prostoru.
Od
tog
trenutka
 nadalje,
Veb
i
Internet
su
rasli
zajedno,
često
eksponencijalnim
stopama.
U
roku
 od
pet
godina,
broj
korisnika
Interneta
skočio
je
sa
600.000
na
40
miliona.
U
 jednom
trenutku,
taj
broj
se
udvostručavao
svaka
53
dana."
 Mada
je
pronalazak
Berners‐Lija
bio
od
ogromne
važnosti,
ono
što
je
stvarno
 popularisalo
Internet
i
Veb
kao
oruđa
povezanosti
i
opštenja
bilo
je
stvaranje
 komercijalnih
pretraživača
koji
su
se
lako
instalirali
i
lako
koristili.
Nakon
 Berners‐Lija,
drugi
naučnici
i
učeni
ljudi
napravili
su
više
pretraživača
za
 surfovanje
po
ovom
ranom
Vebu,
ali
je
prvi
naširoko
popularni
komercijalni
 pretraživač
‐
i
čitavu
kulturu
pretraživanja
Veba
za
opštu
javnost
‐
stvorila
 malena
početnička
firma
u
mestu
Mauntin
Vju,
u
Kaliforniji,
po
imenu
Netskejp.
 
 Netskejp
se
u
javnosti
pojavio
9.
avgusta
1995,
i
svet
nakon
toga
više
nije
bio
isti.
 Džon
Duer,
legendarni
pustolovni
kapitalista,
čija
je
firma
Klajner
Perkins
Kolfild
 i
Bajers
podržala
Netskejp,
rekao
je
sledeće:
"Netskejpov
IPO
bio
je
prodorni
zov


svetu
da
se
probudi
prema
Internetu.
Do
tada,
on
je
bio
oblast
za
one
što
se
lepe
 za
svaku
novotariju
i
zaluđenike."
 Netskejp
je
bio
ogromna
poravnavajuća
snaga
zbog
nekoliko
razloga.
Kao
prvo,
 Netskejpov
pretraživač
je
ne
samo
oživeo
Internet,
već
ga
je
učinio
pristupačnim
 za
svakog,
od
pet
do
95
godina.
Sto
je
Internet
postajao
življi,
to
je
više
različitih
 ljudi
želelo
da
uradi
različite
stvari
na
Vebu,
pa
su
tako
više
zahtevali
 kompjutere,
softver
i
telekomunikacione
mreže
da
bi
mogli
lako
da
digitalizuju
 reči,
muziku,
podatke
i
fotografije
i
prenesu
ih
na
Internet
i
u
bilo
čiji
kompjuter.
 Ova
je
želja
bila
zadovoljena
još
jednim
katalitičkim
događajem:
predstavljanjem
 
 Vindouza
95,
koji
je
počeo
da
se
isporučuje
15
dana
nakon
što
je
Netskejp
 ponudio
svoje
akcije
na
prodaju.
Vindouz
95
će
ubrzo
postati
operativni
sistem
 koji
koristi
većina
ljudi
širom
sveta
i
on
je,
za
razliku
od
prethodnih
verzija
 Vindouza,
u
opremi
imao
ugrađenu
podršku
za
Internet,
tako
da
su
ne
samo
 pretraživači
već
i
sve
PC
aplikacije
mogle
da
"prepoznaju
Internet"
i
da
 međusobno
dejstvuju.
 
 Robert
Coover,poznati
americki
pisac
i
profesor
na
Brown
University
(New
 York)jos
davne
1992kaze:
 
 “Hipertekst
je
elektronski
tekst
gde
se
pisanje
i
citanje
odvija
na
kompjuteru,
gde
 stamparski
red,
njegova
tiranija
i
njegova
ogranicenja
vise
ne
postoje,
jer
je
 pisanje
ostvareno
u
nelinearnom
prostoru
sto
ga
omogucuje
racunar.
Za
razliku
 od
stampanog
teksta
sa
jednosmernim
kretanjem
u
pravcu
okretanja
strana,
 hipertekst
je
radikalno
razlicita
tehnologija,
interaktivna
i
viseglasna,
koja
 favorizuje
pluralizam
diskursa
nad
definitivnim
fiksiranjem
teksta.”
(THE
NEW
 YORK
TIMES,
June
21,
1992)
 
 Dobar
primer
nove
vrste
knjizevnih
dela
predstavlja
proza
Milorada
Pavica.
Tzv.
 elektronski
pisci
/electronic
writers/
smatraju
ovog
autora
jednim
od
preteca
 hiperknjizevnosti.
Evo
sta
u
tom
smislu
Robert
Coover
u
New
York
Times‐u
kaze:
 “Kroz
dugu
istoriju
stampanja
bilo
je
bezbroj
strategija
da
se
ogranici
snaga
i
 dominacija
stamparskog
reda
(linije),
od
marginalija
i
fusnota
do
kreativnih
 inovacija
romansijera
kao
sto
su:
Lorens
Stern,
Dzems
Dzojs,
Rejmon
Keno,
Italo
 Kalvino
i
Milorad
Pavic.”
(NEW
YORK
TIMES,
June
21,
1992)
Pored
ovih
autora
 elektronski
pisci
svojim
pretecama
smatraju
jos
Servantesa
i
Borhesa.


You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->