You are on page 1of 2

html, url, http, veb, netskejp ... sta je to u stvari?

-

09-01-2008, 11:19 AM


Prvi
Veb
sajt
koji
je
napravio
Berners‐Li
(i
shodno
tome
prvi
Veb
sajt
uopšte)
bio

je
http://info.cem.ch
i
prvi
put
je
postavljen
6.
avgusta
1991.
Taj
sajt
je

objašnjavao
kako
funkcioniše
Vorld
vajd
veb,
kako
se
može
posedovati

pretraživač,
kako
postaviti
Veb
server.


HTML
(hypertext
markup
language;
jezik
za
formatiranje
hiperteksta)
koji
je

postao
Vebova
lingva
franka;
to
je
način
na
koji
kreatori
sadržaja
Veba

postavljaju
one
male
obojene,
podvučene
linkove
u
njihov
tekst,
dodaju
slike
i

tako
dalje.
On
je
dizajnirao
shemu
za
usmeravanje
koja
je
svakoj
stranici
na
Vebu

dala
jedinstveno
mesto,
ili


url
(universal
resource
locator;
univerzalni
lokator
resursa).
I
on
je
izdvojio
zbir

pravila
koja
su
omogućila
da
ti
dokumenti
budu
povezani
ujedno
na

kompjuterima
širom
Interneta.
Taj
zbir
pravila
nazvao
je


HTTP
(HYPERTEXT
Transfer
Protocol;
protokol
za
transfer
hiperteksta).
I,

sedmog
dana,
Berners‐Li
je
sastavio
prvi
(ali
ne
i
poslednji)
pretraživač
na
Vorld

vajd
vebu,
koji
je
omogućio
korisnicima
u
čitavom
svetu
da
njegovo
delo
vide
na

svojim
kompjuterskim
ekranima.
Vorld
vajd
veb
je
debitovao
1991.
i
odmah
uveo

red
i
jasnost
u
haos
koji
je
dotad
vladao
u
sajber
prostoru.
Od
tog
trenutka

nadalje,
Veb
i
Internet
su
rasli
zajedno,
često
eksponencijalnim
stopama.
U
roku

od
pet
godina,
broj
korisnika
Interneta
skočio
je
sa
600.000
na
40
miliona.
U

jednom
trenutku,
taj
broj
se
udvostručavao
svaka
53
dana."

Mada
je
pronalazak
Berners‐Lija
bio
od
ogromne
važnosti,
ono
što
je
stvarno

popularisalo
Internet
i
Veb
kao
oruđa
povezanosti
i
opštenja
bilo
je
stvaranje

komercijalnih
pretraživača
koji
su
se
lako
instalirali
i
lako
koristili.
Nakon

Berners‐Lija,
drugi
naučnici
i
učeni
ljudi
napravili
su
više
pretraživača
za

surfovanje
po
ovom
ranom
Vebu,
ali
je
prvi
naširoko
popularni
komercijalni

pretraživač
‐
i
čitavu
kulturu
pretraživanja
Veba
za
opštu
javnost
‐
stvorila

malena
početnička
firma
u
mestu
Mauntin
Vju,
u
Kaliforniji,
po
imenu
Netskejp.


Netskejp
se
u
javnosti
pojavio
9.
avgusta
1995,
i
svet
nakon
toga
više
nije
bio
isti.

Džon
Duer,
legendarni
pustolovni
kapitalista,
čija
je
firma
Klajner
Perkins
Kolfild

i
Bajers
podržala
Netskejp,
rekao
je
sledeće:
"Netskejpov
IPO
bio
je
prodorni
zov

svetu
da
se
probudi
prema
Internetu.
Do
tada,
on
je
bio
oblast
za
one
što
se
lepe

za
svaku
novotariju
i
zaluđenike."

Netskejp
je
bio
ogromna
poravnavajuća
snaga
zbog
nekoliko
razloga.
Kao
prvo,

Netskejpov
pretraživač
je
ne
samo
oživeo
Internet,
već
ga
je
učinio
pristupačnim

za
svakog,
od
pet
do
95
godina.
Sto
je
Internet
postajao
življi,
to
je
više
različitih

ljudi
želelo
da
uradi
različite
stvari
na
Vebu,
pa
su
tako
više
zahtevali

kompjutere,
softver
i
telekomunikacione
mreže
da
bi
mogli
lako
da
digitalizuju

reči,
muziku,
podatke
i
fotografije
i
prenesu
ih
na
Internet
i
u
bilo
čiji
kompjuter.

Ova
je
želja
bila
zadovoljena
još
jednim
katalitičkim
događajem:
predstavljanjem


Vindouza
95,
koji
je
počeo
da
se
isporučuje
15
dana
nakon
što
je
Netskejp

ponudio
svoje
akcije
na
prodaju.
Vindouz
95
će
ubrzo
postati
operativni
sistem

koji
koristi
većina
ljudi
širom
sveta
i
on
je,
za
razliku
od
prethodnih
verzija

Vindouza,
u
opremi
imao
ugrađenu
podršku
za
Internet,
tako
da
su
ne
samo

pretraživači
već
i
sve
PC
aplikacije
mogle
da
"prepoznaju
Internet"
i
da

međusobno
dejstvuju.



Robert
Coover,poznati
americki
pisac
i
profesor
na
Brown
University
(New

York)jos
davne
1992kaze:



“Hipertekst
je
elektronski
tekst
gde
se
pisanje
i
citanje
odvija
na
kompjuteru,
gde

stamparski
red,
njegova
tiranija
i
njegova
ogranicenja
vise
ne
postoje,
jer
je

pisanje
ostvareno
u
nelinearnom
prostoru
sto
ga
omogucuje
racunar.
Za
razliku

od
stampanog
teksta
sa
jednosmernim
kretanjem
u
pravcu
okretanja
strana,

hipertekst
je
radikalno
razlicita
tehnologija,
interaktivna
i
viseglasna,
koja

favorizuje
pluralizam
diskursa
nad
definitivnim
fiksiranjem
teksta.”
(THE
NEW

YORK
TIMES,
June
21,
1992)


Dobar
primer
nove
vrste
knjizevnih
dela
predstavlja
proza
Milorada
Pavica.
Tzv.

elektronski
pisci
/electronic
writers/
smatraju
ovog
autora
jednim
od
preteca

hiperknjizevnosti.
Evo
sta
u
tom
smislu
Robert
Coover
u
New
York
Times‐u
kaze:

“Kroz
dugu
istoriju
stampanja
bilo
je
bezbroj
strategija
da
se
ogranici
snaga
i

dominacija
stamparskog
reda
(linije),
od
marginalija
i
fusnota
do
kreativnih

inovacija
romansijera
kao
sto
su:
Lorens
Stern,
Dzems
Dzojs,
Rejmon
Keno,
Italo

Kalvino
i
Milorad
Pavic.”
(NEW
YORK
TIMES,
June
21,
1992)
Pored
ovih
autora

elektronski
pisci
svojim
pretecama
smatraju
jos
Servantesa
i
Borhesa.