1

POSTKOMUNIZAM I DEMOKRATSKE PROMENE
DEMOKRATSKA REKONSTRUKCIJA DRŽAVE I POLITIÈKOG SISTEMA

Drugi godišnji skup politikologa Jugoslavije Priredili: Vuèina Vasoviæ Vukašin Pavloviæ 9. – 11. novembar 2001. Donji Milanovac

Izdavaèi: Jugoslovensko udruženje za politièke nauke Fakultet politièkih nauka, Beograd Za izdavaèe: Prof. dr Vukašin Pavloviæ Prof. dr Mijat Damjanoviæ Recenzent: Prof. dr Ratko Božoviæ Štampa: Èigoja štampa, Studentski trg 13 e-mail: chigoja@eunet.yu Tiraž: 500 ISBN 86-84031-00-8

2

Priredili Vuèina Vasoviæ • Vukašin Pavloviæ

POSTKOMUNIZAM I DEMOKRATSKE PROMENE
DEMOKRATSKA REKONSTRUKCIJA DRŽAVE I POLITIÈKOG SISTEMA

Jugoslovensko udruženje za politièke nauke Fakultet politièkih nauka, Beograd Beograd, 2002.
3

Štampanje ove knjige pomogli su: Graðanske inicijative Freedom House

4

SADR@AJ

NAPOMENA UREDNIKA ............................................................................ 9 OTVARANJE SKUPA Vukašin Pavlovi} DEMOKRATSKA REKONSTRUKCIJA DR@AVE I POLITI^KOG SISTEMA ...................................................................................................... 13 Dragoljub Mi}unovi} DEMOKRATSKA REKONSTRUKCIJA INSTITUCIJA ........................... 19 I DEO OPŠTE STANJE I PERSPEKTIVE DEMOKRATSKIH PROMENA Vu~ina Vasovi} NOVA RASKRŠ]A POSTKOMUNISTI^KE DEMOKRATIJE ............... 29 Zagorka Golubovi} KARAKTER DRUŠTVENIH PROMENA U SRBIJI 2001 ....................... 72 Miroslav Pe~ujli} TRKA IZMEÐU DEMOKRATSKE I AUTORITARNE GLOBALIZACIJE ........................................................................................ 80 Vukašin Pavlovi} KONSOLIDACIJA DEMOKRATIJE I CIVILNOG DRUŠTVA .............. 101 Milan Podunavac TEMELJI BAZI^NOG KONSENSUSA ................................................... 126 ^edomir ^upi} SMISAO PROMENA ................................................................................. 136 Jovica Trkulja SEDAM FRAGMENATA O DOS-OVSKOJ DEMOKRATIJI ................. 144 Lino Veljak INTERDISCIPLINARNO KOMPARATIVNO PROU^AVANJE TRANZICIJE K DEMOKRACIJI .............................................................. 151

5

II DEO VLADAVINA PRAVA I DEMOKRATIJA Vojislav Stanov~i} POLITI^KA NAUKA, VLADAVINA PRAVA I USLOVI RAZVITKA DEMOKRATIJE .................................................................... 161 Radmila Vasi} VLADAVINA PRAVA I STANJE LJUDSKIH PRAVA ............................ 212 III DEO INSTITUCIJE I DEMOKRATSKA TRANZICIJA Ilija Vuja~i} IZGRADNJA DEMOKRATSKIH INSTITUCIJA .................................... 229 Miodrag Radojevi} PARLAMENTARIZAM U SRBIJI ............................................................ 238 IV DEO DINAMIKA POLITI^KOG @IVOTA U TRANZICIJI Zoran Stojiljkovi} ZAŠTO JE SRBIJI POTREBAN EFEKTIVAN SOCIJALNI DIJALOG . 263 Boško Kova~evi} PREVIDI OKO VOJVODINE ................................................................... 271 Duško Radosavljevi} AUTONOMIJA VOJVODINE – IZAZOVI I PERSPEKTIVE ................ 277 Slaviša Orlovi} PROMENE U SPEKTRU POLITI^KIH STRANAKA ............................ 284 V DEO NACIJE, NACIONALNE MANJINE I DEMOKRATIJA Siniša Tatalovi} ETNI^KE MANJINE KAO PROBLEM NACIONALNE I MEÐUNARODNE SIGURNOSTI ............................................................ 297 Alpar Lošonc NACIONALNI IDENTITET I DEMOKRATIJA ...................................... 319 Goran Baši} BILATERALNI UGOVORI I ZAŠTITA NACIONALNIH MANJINA ... 335

6

Ðor|e Pavi}evi} NACIONALIZAM I LIBERALIZAM: OPRAVDANJE ZA TOLERANCIJU .......................................................................................... 355 VI DEO TOLERANCIJA, KULTURA I MEDIJI Smilja Tartalja ODGOVORNOST I TOLERANCIJA ........................................................ 375 Branimir Stojkovi} KULTURA I DEMOKRATIJA – Problemski pristup – ............................. 388 Dobrivoje Stanojevi} NOVINARSKA RETORIKA S DRUGE STRANE TAPISERIJE ILI KAKO DO NOVINARSKE SAMOSTALNOSTI? (Teze o morfologiji novinskih vrsta) .......................................................... 394 VII DEO EKONOMIJA U TRANZICIJI: PRIVATIZACIJA Ljubomir Mad`ar IZMEÐU POLITI^KIH PREPREKA I EKONOMSKIH OGRANI^ENJA – Osvrt na novija iskustva u vezi sa privatizacijom – ................................ 409 Branko Vasiljevi} POLITEKONOMSKA DIMENZIJA PRIVATIZACIJE ............................ 427 VIII DEO CIVILNO DRUŠTVO I DEMOKRATIJA Dušan Torbica TRE]I SEKTOR GRAÐANSKOG DRUŠTVA ........................................ 437 Mirjana Kristovi} SMISAO I ZNA^AJ KRITI^KE SAMOREFLEKSIJE ........................... 447 Ljubomir Ðor|evi} KORUPCIJA I POLITI^KI @IVOT1 ......................................................... 459 Jovan @ivkovi} JAVNI I RELIGIJSKI PLAN ...................................................................... 466

7

IX DEO MEÐUNARODNI ODNOSI I DEMOKRATIJA Tanja Miš~evi} SAVREMENI ODNOSI SR JUGOSLAVIJE I EVROPSKE UNIJE ........ 477 X DEO CIVILNA KONTROLA VOJSKE Slobodan Todori} MODELI CIVILNE KONTROLE VOJSKE ............................................. 495 Miroslav Mladenovi} CIVILNA KONTROLA I „DEPOLITIZACIJA“ VOJSKE U SAVREMENIM POLITI^KIM SISTEMIMA ........................................... 507 SPISAK AUTORA ..................................................................................... 523

8

NAPOMENA UREDNIKA
Knjiga pod naslovom Postkomunizam i demokratske promene predstavlja zbornik radova pripremljenih za nauèni skup „Demokratska rekonstrukcija države i politièkog sistema“, koji je održan u okviru Sabora politikologa 9 – 11. novembra 2001. u Donjem Milanovcu. Osnovni cilj Skupa bio je da okupi jedan širi krug nauènih i javnih poslenika koji bi izložili svoja gledanja i u meðusobnom dijalogu razmenili mišljenja o kljuènim i goruæim pitanjima demokratskog preureðenja države i politièkog sistema u postkomunistièkim zemljama posebno u Jugoslaviji. Iako nije mogao da izrazi svo ono bogatstvo tema, organizaciju rada, intenzitet interesovanja oko 250 uèesnika koji su prezentirali svoje radove ili vodili žive i inetersantne diskusije na plenarnim sesijama, radionicama ili sekcijama, kao ni onu izuzetno podsticajnu intelektualnu atmosferu koja je vladala na Saboru odnosno Skupu, zbornik „Postkomunizam i demokratske promene“ sadrži najveæi deo relevantnih ideja i pitanja koja su okupirala pažnju ne samo uèesnika Sabora (Skupa) veæ i naše šire intelektualne i graðanske javnosti. Na osnovu veoma tolerantne atmosfere na skupu, prezentiranih ideja i dijaloga koji su voðeni, moglo bi se reæi da je naša intelektualna zajednica, a u sklopu toga i zajednica politikologa, uprkos brojnim ogranièavajuæim okolnostima, uspela da, u odreðenoj meri, saèuva stvaralaèke potencijale i stvori uslove za brži razvoj i hvatanje koraka sa dostignuæima savremene kritièke politièke i demokratske misli. Organizator žali što, prvenstveno iz finansijskih razloga, nije u stanju da predstavi javnosti u pisanom vidu sve one interesantne i znaèajne ideje, zapažanja i poruke koje su se mogle èuti na dvodnevnim raspravama Skupa. 9

Koristimo ovu priliku da se zahvalimo svim uèesnicima Skupa posebno autorima priloga koji su uvršteni u ovaj zbornik. Organizator Skupa je uveren da prilozi sakupljeni u knjizi pod naslovom Postkomunizam i demokratske promene reflektuju dobrim delom i na kritièki naèin kljuène teme i probleme savremenog procesa politièke i demokratske transformacije u postkomunistièkim zemljama, posebno u Jugoslaviji. Takoðe verujemo da æe neke poruke ovoga zbornika biti izvestan doprinos razvoju demokratske politièke kulture i svesti i da æe one dospeti ako ne do srca, a ono do ušiju politièke elite od èije aktivnosti i sposobnosti uveliko zavisi karakter i tempo buduæeg demokratskog razvoja. 2002 Urednici

10

OTV ARANJE SKUPA 11 .

12 .

dragi prijatelji! Izražavam veliko zadovoljstvo što ste se odazvali našem pozivu da uèestvujete na Drugom jugoslovenskom susretu (saboru) politikologa. Hrvatske. ali prvi put imamo naše drage kolege na zvaniènom skupu našeg Udruženja. Posebno mi je drago što su. kao i u ime još plodnije buduæe saradnje najsrdaènije ih pozdravljam. uèestvovali u mnogim zajednièkim projektima. sretali se na raznim skupovima i meðunarodnim konferencijama. 9. Naše èlanstvo u Meðunarodnoj asocijaciji za politièke nauke (Internati* Predsednik Jugoslovenskog udruženja za politièke nauke. 13 . novembra 2001. godine Poštovani gospodine predsednièe Veæa graðana Savezne skupštine. poštovane koleginice i kolege. sa nama i naše kolege iz Slovenije. U ime naše dosadašnje dobre kooperacije. u saradnji sa Fakultetom politièkih nauka Univerziteta u Beogradu.Vukašin Pavlovi}* DEMOKRATSKA REKONSTRUKCIJA DR@A VE I POLITI^KOG SISTEMA Uvodna re~ na otvaranju Drugog godišnjeg skupa politikologa Jugoslavije. Koristim priliku da kažem da smo mi jedno od retkih nauènih i struènih udruženja koje. Organizator skupa pod nazivom DEMOKRATSKA REKONSTRUKCIJA DRŽAVE I POLITIÈKOG SISTEMA je Jugoslovensko udruženje za politièke nauke. nije suspendovano iz meðunarodnih nauènih. struènih i profesionalnih organizacija. i Makedonije. tokom Miloševiæevog režima. Mi smo i do sada dobro meðusobno saraðivali. ovoga puta.

Istovremeno. Posebno me. u proteklim teškim godinama. kao uostalom i na prošlogodišnjemm susretu. Nastojali smo da u dopisima i usmenim nastupima na sednicama Izvršnog komiteta IPSA-e damo uravnoteženu i objektivnu analizu dogaðanja na jugoslovenskim prostorima. To je ogromna struèna i društvena snaga. psihologije. Na Fakultetu politièkih nauka do sada je diplomiralo oko sedam hiljada studenata. Mi smo se energièno usprotivili ideji da se naše udruženje izbaci iz IPSA-e. i našoj principijelnoj politici tokom procesa dezintegracije druge Jugoslavije. meðutim. Iz programa ste mogli da vidite i da zakljuèite da na našem skupu uèestvuju ne samo politikolozi. nismo dovodili u pitanje pravo udruženja za politièke nauke iz novonastalih država na prostoru druge Jugoslavije. da se uèlane u tu najširu i najznaèajniju meðunarodnu asocijaciju za politièke nauke. izmeðu ostalog. U tom pogledu mi možemo da budemo i više nego zadovoljni. naravno. pod uslovom koji smo i sebi postavili: da se nismo ogrešili o etiku poziva i da nismo upali u otrovne zamke nacionalistièkih euforija. kao i uvek. raduje susret sa našim nekadašnjim studentima. predstavlja danas teorijsko-metodološki imperativ i nasušnu potrebu.onal Political Science Association – IPSA). raspirivanje meðuetnièke mržnje i bratoubilaèkih ratova. zahvaljujuæi. Povezivanje razlièitih oblasti društvenih nauka i premošæavanje jaza koji ponekad deli mnoge naše nauène discipline. Mogu još jednom sa ponosom da istaknem. Ta èinjenica je dvostruka potvrda: prvo. Fakultet kao obrazovna ustanova vredi pre svega onoliko koliko vrede njegovi diplomirani studenti. i da su ovde prisutni u znatnom broju. i drugo. kao što smo. prava. sa druge strane. sve veæeg uvažavanja koje naše politièke nauke stièu u porodici društvenih nauka. Drago mi je da su se oni i ovoga puta. nikada nije palo u ruke nacionalista i da je zbog toga širom otvaralo vrata svim demokratski orjentisanim intelektualcima. Naši diplomirani studenti su uspeli svojim radom i kvalitetom da se izbore za visok ugled u mnogim oblastima društve14 . odazvali našem pozivu. ekonomije. sa druge strane. naše želje da ne ostanemo izolovani u polju politièkih nauka. sociologije. veæ i kolege iz drugih oblasti društvenih nauka – iz filozofije. iskazali i realizovali spremnost da na liènoj osnovi saraðujemo sa svim kolegama iz bivših jugoslovenskih republika. jer smo bili jedan od njenih najranije pridruženih èlanova osnivaèa. sa jedne strane. da naše udruženje. je kontinuirano.

i bukvalno i metaforièki U sali u potkrovlju bilo je i preko 40 stepeni. od analitièkih poslova u politici. uspešnih karijera u diplomatiji. Nakon trodnevnih bogatih i argumentovanih rasprava bili smo ubeðeni u neumitnost demokratskih promena. ali smo ga – zbog besparice – odložili. da se najsrdaènije zahvalim našim sponzorima. 15 . ali bilo je vruæe i na drugi. preko mukotrpnog posla u oblasti socijalnog rada. Kao što veæina od vas zna. Kao što se dobro seæaju oni koji su bili. prvom saboru politikologa. Mnogi od vas su ovde uèestvovali i na prošlogodišnjem. da ne bih kasnije zaboravio. do poznatih novinara i afirmisanih zvezda na medijskom nebu. pretnjama i pokušajima da se spreèi njegovo održavanje. ovaj skup je bio zakazan za proteklo leto. Tamo se pokazalo da je to nešto skuplje nego što smo mi mogli da podnesemo. I sada smo. To je. to moram da priznam. preko njega. odudarala od opšte društvene atmosfere apatije i beznaða. politièki naèin. pre svega. Uprkos takvoj situaciji – ovde se okupilo više od sto pedeset uèesnika. Nije ni èudo što je osnovna tema skupa bila „Politièke nauke i demokratija u kriznim vremenima“. i to u vreme kad se još nije znalo hoæe li se demokratska opozicija u Srbiji ujediniti ili ne. Bilo je planirano da se održi na Paliæu. Neki od njih su ovde u dvostrukoj ulozi: kao diplomirani politikolozi i kao dopisnici svojih medijskih kuæa. Graðanske inicijative. Koristim priliku. Svima nama koji smo radili na pripremama i organizaciji. Taj skup je održan pod neverovatnim politiækim pritiscima. Posebno želim da istaknem da je optimistièka atmosfera koja je vladala tim skupom. biæemo im zahvalni ako raspravama i idejama koje æe se èuti na ovom skupu budu dali prostora u medijima za koje rade. u poslednjem trenutku rešili pitanje finansijske podrške za održavanje ovog skupa. i kakvi su izgledi za promenu Miloševiæevog režima. Sa skupa smo otišli u mnogo boljem raspoloženju nego kada smo na njega dolazili. taj skup je dao dodatni podstrek za bavljenje teškim organizacionim i administrativnim poslovima u okviru udruženja. zatim civilni projekat „Partnerstvo za demokratske promene“ i. To je put da te ideje doðu do graðana i do onih koji su na politièkim funkcijama.nog rada. Naravno. kao i jedna od naših najboljih i najpoznatijih nevladinih organizacija. Friedrich Ebert Stiftung. u stvari. Centar za solidarnost amerièkih sindikata. bilo je jako vruæe.

Želimo da razgovaramo o svim otvorenim pitanjima društvenih. da realizujemo van Srbije. a to je iskustvo iz koga onaj ko hoæe može mnogo da nauèi. država i politièka zajednica nailazimo i da se razmotre strateški pravci daljih demokratskih promena. Tada. na žalost. Kao što ste iz Programa videli. bili su u drugoj Jugoslaviji gradovi. generalna tema ovogodišnjeg skupa je „Demokratska rekonstrukcija države i politièkog sistema“. pre svega u Crnoj Gori – zbog teškoæa oko dobijanja viza i svega drugog. mesta gde su formirani fakulteti za politièke nauke. Dakle. I ne samo to: mi smo uspevali da organizujemo i mnoge (ne baš mnoge. Želim još jednom da im odam priznanje za graðansku hrabrost. tih godina. Od tada do danas bilo je mnogo oscilacija. Naših diplomiranih studenata ima puno i bilo ih je puno u nevladinom sektoru i u svim onim punktovima koje su sakupljale energiju za promene. ustavnih promena. Posebno drastièan pad smo doživeli krajem 90-ih godina kada je naša glavna institucionalna uporišna taèka – Fakultet politièkih nauka u Beogradu – poput Univerziteta u celini. Neke od tih stvari smo morali. tek poèetkom 60-ih godina. potpao pod najdirektniju politièku i ideološku kontrolu braènog para koji je tada bio na vlasti. Oni su i sada ovde sa nama i moram da priznam da je njima tada trebalo mnogo više hrabrosti (obzirom na hijerarhiju koja vlada u vojsci) da se odluèe da pod takvim okolnostima budu ovde. nešto kasnije i Sarajevo.. da su meðu nama. malo ko od vas je znao. I. politièkih i. postoji jedna dobra stvar u teškim vremenima. neizbežno. i Beograd. politièke nauke na ovim prostorima su relativno kasno ili.Takoðe. mnogo uspona i padova u razvoju naše politièke teorije i politièke misli uopšte. možemo reæi – apsolutno kasno ušle u akademsko polje. Vreme je da se dosadašnji rezultati promena sumiraju. i Ljubljana. ako mogu tako da kažem. Kao što se zna. u to vreme. – istina. smo se i kao Udruženje okrenuli i studentima. 16 . u sali bile i naše kolege sa visokih vojnih akademskih institucija. da organizujemo meðunarodne letnje škole. Udruženje se tada pokazalo kao jedina oaza koju smo uspeli da saèuvamo. ali onoliko koliko smo mogli) i meðunarodne konferencije. da se razmotre teškoæe i prepreke na koje kao društvo. i Zagreb. kao važnu vrlinu bez koje nema promene autoritarnih režima. mnogo pre nego u tadašnjim socijalistièkim zemljama.. da pokrenemo meðunarodne projekte.

da æe svojim optimizmom za demokratsku opciju. predloženim posebnim sesijama. kad je obnovljen politièki pluralizam u Srbiji. No. ostanu u tom procesu. nakon jedne godine zapoèetih promena. Neposredno pred nama je i glasanje na Kosovu. je da sam mu stvarno zahvalan. Srbija i Jugoslavija. prvi predsednik Demokratske stranke koju možemo nazvati strankom „maticom“. jer se iz nje rodilo mnogo drugih demokratskih opozicionih stranaka. ne èekajuæi buduæe promene. Njegovo iskustvo i politièka mudrost mislim da daju nadu da æe se takav njegov uticaj i dalje ispoljiti na ublažavanju neproduktivnih tenzija (jer. a na pragu godine u kojoj æe – po mom i ne samo mom mišljenju – biti donete mnoge kljuène odluke. Ali. omoguæimo skoro svim ili veæini uèesnika da imaju aktivno uèešæe na ovom skupu. ima – naravno – i produktivnih tenzija unutar vladajuæeg bloka DOS-a). zapoèeti i ozbiljni pregovori o povratku autonomije Vojvodine. i meðunarodna zajednica koja æe. Ono što želim da kažem. Takoðe su. na treæoj strani. uèešæe na tim izborima je jedina šansa da nealbansko stanovništvo na Kosovu. u tadašnjem Parlamentu držao dobre lekcije – ne samo iz govorništva nego i iz politièke kulture. albanska zajednica na drugoj. mislim da to mišljenje dele danas i mnogi ljudi u Srbiji. Miæunoviæ danas jedna od najistaknutijh figura naše demokratske politièke scene i jedna od – dozvolite mi da kažem to – najsvetlijih taèaka na toj sceni. kako u pogledu odnosa izmeðu Srbije i Crne Gore i opstanka i karaktera federacije. Imamo stvarno mnogo tema i nastojali smo da. našao vremena da doðe i da nam se pridruži i otvori ovaj skup. imati odluèujuæu ulogu. èovek koji je izuzetno mnogo doprineo ujedinjavanju naše razjedinjene demokratske opozicije. Reæi æu još nešto što ne mislim samo ja. èovek koji je. jedina šansa da se opstane u tom dugotrajnom i bolnom procesu rešavanja kosovskog pitanja koje æe. morati da se rešava u trouglu: Srbija i Jugoslavija na jednoj strani. po svoj prilici.Drugi godišnji skup politikologa Jugoslavije se održava. dakle. ja ne želim da ovde koristim priliku da ulazim u sve teme. koji je zadržavao i u najtežim da17 . pre nego što dam reè kolegi Miæunoviæu. Dirnut sam èinjenicom da je. nakon teškog puta i noæašnjeg povratka iz Sarajeva. tako i u pogledu neumitnih ustavnih promena i na saveznom i na republièkom nivou. Dakle. što je. To sam malo pre i direktno rekao. Nesumnjivo je prof. mislim. svakako.

moram da kažem da je jedna od zamerki što je digao ruke od šaha (kao i svi politièari. Hoæu da vam kažem i to da prof. nije zaboravljao ni svoju pedagošku aktivnost za obrazovanje za demokratiju. I. reè ima prof. Miæunoviæa. širiti i vršiti plodotvorni uticaj na sve politièke aktere u našem društvu. Dakle.nima demokratske opozicije. u okviru renomirane edicije „Libertas“. Ja sam imao i sreæu i zadovoljstvo da sam od poèetka uèestvovao u jednom njegovom projektu u okviru Škole za civilno društvo „Politea“. da ne bih samo hvalio prof. Miæunoviæ. naše izuzetno dobre i plodne izdavaèke kuæe „Filip Višnjiæ“. u onim teškim vremenima. a saopštim onima koji su možda propustili tu priliku: ove godine se pojavila njegova knjiga Filozofija minima. ne voli da gubi). Miæunoviæ. 18 . Dozvolite mi da na kraju kažem i podsetim one koji znaju.

Dragoljub Mi}unovi}* DEMOKRATSKA REKONSTRUKCIJA INSTITUCIJA Pozdravna re~ na otvaranju skupa Tema koju sam dobio u pozivu za uèešæe na ovom skupu jeste nešto što mene direktno provocira i jako zanima. Taj sukob je uvek prisutan u istoriji. pre svega. èak. sa jedne strane. Ali ovde imamo i jednu specifiènu situraciju u kojoj postoji jedan sumnjivi legalitet i dosta neodreðena legitimnost. imamo legitimnost koja uvek ima teškoæa da se jasnije iskaže i potvrdi. jer je to danas najaktuelnije pitanje. Dok je legalitet dosta lako kontrolisati (to je kao neka vrsta Kantovih analitièkih sudova: dedukcijom krenete kroz pravne norme i vidite da li su u skladu ili ne). a to je konflikt izmeðu legalnosti i legitimnosti. da èujem šta drugi o tome misle. Došao sam. rekao bih. ali je sada veoma izražena). u ovom sluèaju) i. to vrlo dobro znamo. Mi imamo jednu specifiènu situaciju. na nekim vrednostima (kao što je pravda. borba kroz istoriju: kada koji princip vlada? Dobar primer za to je proces u Nirnbergu nemaèkim * Predsednik Veæa graðana Savezne skupštine Jugoslavije. Sumnjivi legalitet proistièe iz Ustava koji je doneo jednopartijski parlament i koji je posle prepravljan. kažem kako ja to vidim i gde se nalaze najveæi problemi. na jednom pretpostavljanom konsenzusu da je ona prihvatljiva. Utoliko je okvir legalnosti vrlo problematièan. koja ipak nije tako retka (možda je. sa legitimnošæu je teže jer se ona bazira. u nekoliko taèaka. I tu postoji uvek velika neravnoteža i. 19 . kršen – veæ prema volji vladajuæe garniture. Sam æu probati da. drugo. bila uvek prisutna. Na drugoj strani.

komisije. upliæete se opet u to kolo legalnosti. Sa tog stanovišta. bili su osuðeni. govori partija. a kroz Vladu. bile su protiv èoveènosti. vlade. na primer. kada mi sada pogledamo i naš Ustav i naše pravno ustrojstvo. pre svega. kako æe presude nositi Sud. A isto tako se oni pozivaju na to da je ono što je uèinjeno u Parlamentu. šta æe raditi Parlament. kada se – naprimer – sva vlast (a uvek postoji težnja koncentracije vlasti) svede ili dovede u ruke Vlade. državni socijalizam (ili zovite ga kako hoæete – samoupravni ili bilo koji). od koncentracije vlasti. i egzekutiva ili vlada). I. Te institucije su. krivièni zakoni itd. znaèi – radi obezbeðenja demokratije. To sam naveo samo kao primer. Tu. Pa ipak. što opet – nije dopustivo. možemo mirno reæi: Ono što èini. Tako se dešava da jedna ista partija postavlja koga hoæe – i za Sud i za Parlament. jer su presude bile protiv nekih opštih. tamo postoje naizgled sve demokratske ustanove: Parlament. ako krenete nekim pravnim normama protiv toga. itd. poremeæene u svojoj ravnoteži. sudstvo. Te tri institucije postoje da bi održavale ravnotežu vlasti. kada se poremeti ravnoteža. ne poštuje Ustav. kada je menjan Ustav. nesumnjivo. postoje radi podele vlasti (i parlament. Vlada donese ukaz. takoðe bilo nelegano. 20 . Zato je zadatak ozbiljnog analitièara da vidi šta je ispod tog fraka. One. postoji jedno „vrzino kolo“ nelegalnosti. Imate tako jednu potpunu ne-pravnu situaciju i. za jednu zemlju koja želi da bude zasnovana na pravu. naravno. i sudstvo. onda Parlament i sudstvo postaju ukrasi. Kad se mi danas susreæemo sa temom rekonstrukcije. jednopartijski sistem. Ali. donosi naredbe kad æe koji zakon biti donet. ustavi. Sada i mi imamo jedan slièan problem. legitimnih normi. to je vrlo kompromitujuæe.pravnicima koji su korektno sudili. to onda znaèi i upotrebu nekih drugih momenata. naèelno i normativno gledano. neophodnu da se zaštite graðani od zloupotrebe vlasti. crnogorska Vlada – to je nelegalno! Ne poštuje savezne propise. ako renete pozivanjem na neku legitimaciju. ali prema zakonima hitlerovske Nemaèke. To je faktièko stanje moæi: da neko ima moæ da ne poštuje norme. ikebane tog sistema. može se o tome govoriti i na drugi naèin. To je zbog toga što „ne možete biti na balu ako nemate frak“! Takav sistem oblaèi odreðeno ruho da bi simulirao demokratiju. u kome jedinu snagu ima fakticitet. imamo sledeæu sliku: u tipu vlasti koje su predstavljale socijalistièke zemlje.

Vojska je odgovorna Predsedniku u malom delu kadrovske politike i time se prekida veza izmeðu Parlamenta i vojske – koja troši 70% saveznog budžeta. Dakle. korumpraju. naravno. deluje nešto što se zove inercija. Zašto se tu nalazi moæ? Pre svega zato što nema kontrole za tu moæ. kako ko veæ voli da kaže) – nema demokratije. odnos izmeðu Vlade i Parlamenta. veze izmeðu Predsednika i Parlamenta su prekinute. poèinju da gube svoju supstancu. Parlament ga je birao. ta nervnoteža njih de facto uklanja iz institucionalnog sistema. ili su neke „gluve jazbine“ u koje neko zalazi ili ne zalazi. glasa budžet. Ja æu nešto reæi. u kome Parlament – doduše – bira Vladu na predlog predsednika. Vlada. Možete se žaliti Ustavnom sudu na neke Vladine naredbe. U sadašnjoj konstelaciji. ali o svim finansijama odluèuje Vlada. Dok je još Predsednik bio vezan za Parlament. svi æe reæi. Demokratski poredak zahteva da se odnos izmeðu Parlamenta Vlade i Vojske uredi na drugaèiji naèin. èak ni ministar odbrane nema znaèajniji uticaj na vojsku. zbog toga što je poremeæena ravnoteža. Vlada vodi privrednu politiku i zato Vlada ima svu moæ. Ali od kako Predsednika bira direktno narod. One isparavaju. sreæa je da mi nemamo Predsednika države sa ambicijama zloupotrebe vojne moæi. Predsednik više nije odgovoran Parlamentu. Nema de facto kontrole Parlamenta nad vladinim institucijama. Vlada vodi unutrašnju politiku. ili se totalno okamene. jer se tu nalazi moæ. ali Vlada vodi spoljnu politiku. oni su njemu odgovorni. ili ne rade ništa.Ove dve druge institucije. Sada se predsednik države bira direktno. 21 . Parlament nema uvida u finansijsko trošenje sredstava koja idu za vojsku. Uzmimo. ostaju bez moæi i pervertiraju. zabirokratiziraju. Sa druge strane. da su za razvoj parlamentarne demokratije i da. može da joj izglasa nepoverenje. Ali æe vam svako u Vladi reæi: Šta æe njima toliki prostori? Šta oni upravo znaèe? Šta oni upravo naèe? I tako dalje… Vlast želi da se koncentriše oko Vlade. u sadašnjem sistemu. pa je bilo moguæe uspostaviti nekakve veze izmeðu vojske i Parlamenta. bez znaèajne uloge Parlamenta (ili – najznaèajnije. Mi smo zatekli upavo to stanje. vojska kao jedna važna institucija vezana je za Predsednika države. Pri tome. U takvom sluèaju. iako ne znam kako æe to biti komentarisano u Vladi: sada imamo intenciju Vlade da potpuno ignoriše ili marginalizuje Parlament. Predsednik države postavlja generale.

Pri tome se istièe da Predsedništvo DOS-a raspravlja o mnogim stvarima i donosi odreðene odluke. o iskustvima i rešenjima koja postoje i da se to ponudi kao jedan moderni koncept. je da civil bude ministar odbrane. mi smo u situaciji da održavamo jedan loš legalitet i. mi bismo imali – rekao bih – totalni haos u celom institucionalnom sistemu. Èesti su prigovori. nastalo od osamnaest partija razlièitog uticaja. strašno usporavamo svaku moguæu promenu i gubimo demokratske rekonstrukcije. koji onda svako kome je stalo do 22 . u toj civilnoj kontroli. Naravno. I sa susdstvom imamo istu situaciju: Vlada mora da pravi rezove i kadrovske akrobacije. institucije koje su nadležne za te odluke treba da ih i donose – rešenja i odluke. I upravo ta volja treba da nastoji.sa veæom ulogom parlamentarne kontrole. ne rušeæi sistem. Jedino što smo postigli. da utièe u odreðenom smeru kako bi se vršile odgovarajuæe rekonstrukcije. pak. Ali ta rasprava mora da bude otvorena i voðena u široj javnosti (struènoj i svakoj drugoj) – rasprava o sadržaju naših institucija. na taj naèin. naravno. onu elementarnu nezavisnost u odnosu na Vladu. Postavlja se pitanje: odakle treba poèeti? Ako slepo sledimo legalitet. ni Predsedništvo DOS-a ni DOS (znate da je to. o tome ko odluèuje u ovoj državi i kako se te odluke donose. ali želim da naglasim da se negde neke odluke moraju donositi. ali to je sve. Ministar odbrane ne postavlja Naèelnika Generalštaba i druge generale. uprkos svim konfliktima koji izbijaju. I moram reæi: da nije tih povremenih sastanaka DOS-a. kako bi se oslobodila nekih sudija koji su toliko kompromitovani i koji ni na koji naèin nisu pokazali privrženost svojoj instituciji (dakle. Negde se mora konstituisati osnovna politièka volja – koja ima najveæu legitimaciju jer je dobila najviš glasova. osporimo legalitet. ulazimo u jedan neodreðeni vakuum u koji upadaju razne volje razni voluntarizmi koji bi – na taj naèin – želeli da preèicom rešavaju stvari. profila. i na druge institucije u društvu). pre svega. da je to neka vrsta „Politbiroa“ i prikrivenog jednopartizma. Nemam nameru da idealizujem. u ravni odluèivanja. Danas je zbog toga važna rasprava. ritam neophodnih promena. razlièitih ideologija). Suoèeni smo zaista sa velikim teškoæama ako da naðemo odgovarajæi ritam tih rekonstrukcija. A znamo kako se to završavalo u svim revolucijama. ne rušeæi legalitet. Ako.

i sve ostalo) iz Beograda u Novi Sad. na tom tlu. 23 . i zbog totalnog nerazumevanja prirode sadašnjeg društva ili prirode demokratskog sistema kome težimo. Cela zamisao je u tome da se preseli deo moæi (isto tako državne. Da ostavimo. nemamo (o tome smo dovljno i razgovarali) jasan demokratski koncept autonomije. sa tendencijom decentralizacije vlasti i razvojem lokalne samouprave i tržišne ekonomije? Smešno je kad neko kaže: šta je tu. i vratimo se. A tamo su oni paše ili gazde kojima je Marija Terezija dala na revers tu grofoviju. zateèeno – naše je! Mi to ne damo! Mi æemo to oteti!… Pod autonomijom ti ljudi podrazumevaju povratak na autonomaštvo Kruniæa. u koje svrhe. Važno je da postoje svetske cene. Dakle. „moj ugalj“ itd. a ne nikakvog posebnog suda. nego je sve to na svetskoj pijaci. ili da naðe argumente protiv njega. u tom trenutku. koji je mogao da napravi i takvu autonomiju. Umesto toga. Znalo se gde je Centralni Komitet. izneæu neke stvari. èeste politièke sukobe u našem politièkom ambijentu koji dolaze. Crnu Gor. tamo. Dakle. pogrešno misle da robe treba da imaju nacionalna ili partijska obeležja i da one pripadaju taèno pripadnicima odreðene vlasti. koja je. sutra preko Kanade uvesti nazad. Oni misle da su vlast jedne partije. Žike Berisavljeviæa i ostalih. „moja nafta“. A ljudi. u stvari. koja reguliše i privredu. Ovi ljudi su se vezali za jedan stari koncept autonomije. recimo. ne postoji „moje žito“. ako su cene svetske i sve je na tržištu možete naftu ili žito ili šta god hoæete danas izvesti u Ameriku. više u funkciji ilustracije. na naèin na koji pojedini lideri u Vojvodini zamišljaju autonomiju. Imamo.demokratske rekonstrukcije mora da sledi. Šta je upravo to autonomija u jednom pluralistièkom demokratskom sistemu. koje kadrove šalje. ako se cene za dva dinara promene u meðuvremenu. nema više države da „makazama cena“ pretaèe prihode iz jednog regiona u drugi. jedno nerazumevanje kakva mora i može da bude tržišna ekonomija u jednoj demokratskoj državi. one moraju da važe. Ne možete da uverite ljude da. pa æe no sad – u ime toga – tamo da gazduju. na trenutak. Otvoreno govoreæi. koji je dolazio iz jednog sistema koji je mogao da pravi ikebane sa èim je hteo. Važno je da su to državni atari koje Partija obeleži i njima dominira. u tržišnoj ekonomiji. Mi. ne retko. izmeðu ostalog. i prosvetu. na nešto blaži problem Vojvodine. da je sva država partijsko vlasništvo i da u to niko ne treba da se meša.

Dakle. za koju se sutradan pokaže da ona ne vredi. pored drugaèije organizacije i naèina rada u Parlamentu. a ne da koriste govornicu za razne egzibicije ili. što je najgore. kako se ureðuje kontrola vlasti (što je najvažnije). da ne dolaze na sednice. kroz koje institucje. To su upravo one funkcije koje su neophodne i koje mu obezbeðuju odgovarajuæi uticaj. to æemo mi da uradimo! Ako se od Parlamenta ne napravi mesto odgovornosti. ako Odbor za spoljno-politièke odnose nema nijednu stolicu. zato što se ne oseæaju pozvanim ni odgovornim. ne možete imati Parlament ako u jednoj sobi sedi šesnaest službenika. Treba prvo imati u vidu neke najelementarnije stvari: da je Parlamentu znatno sužen prostor. u nekim seminarima. Dakle. bilo bi iluzorno zahtevati od politièara ili politièkih praktièara da sednu i sve to. Naravno. odnosno jedno ranije stanje i to se onda projektuje – u jednu trenutnu soluciju. kao svuda u svetu. onda teško možete oèekivati pozitivne efekte njihovog rada. potrebno je uèiniti veliki napor da se promeni politièka kultura i ponašanje u Parlamentu. 24 . nije vam potreban prostor. kako se postiže najveæi moguæi konsenzus. da se pojaèa odgovornost i poveæa racionalnost i efikasnost kontrolne i zakonodavne funkcije Parlamenta. u svim domenima. ili zato što imaju preèa posla. odgovornih ljudi – poslanika koji æe doæi i raditi u parlamentu svaki dan. kojim sredstvima i kojim naèinima? Traženje i davanje odgovora na ta pitanja treba da bude naš zadatak. ako nijedan Odbor u Parlamentu (a ima šesnaest Odbora i još desetak Komisija) nema svoju kancelariju. Ono što ja vidim i smatram svojim zadatkom jeste nastojanje da Parlamentu vratimo ono mesto koje mu sleduje. ono što dans manjka u našim politèkim razgovorima je ozbiljna rasprava o najvažnijim aktuelnim pitanjima: kako se izgraðuju demokratske institucije.Takvih problema ima na pretek i u mnogim pitanjima se brka jedna inercija voluntarizma. prouèe. kako se vlast približava graðanima. kako se izvodi decentralizacija. kako se demokratija – umesto da bude prazna i bez naroda – puni sadržajem. Stvar postaje složenija kada èujete da vam u Vladi kažu: šta æe to vama. desetkovano službeništvo obesmišljena rasprava lošim poslovnicima. Zbog toga. Oni treba da u Odborima pripremaju zakone. Ali postoji nauèna javnost i mislim da je ovo jedna od najpouzdanijih nauènih javnosti da progovori vrlo konkretno o modernim rešenjima i o modernim predlozima.

pare … ispare! Dajte nam stipendije! Dajte nam 500 stipendija da mladi ljudi o prve do èetvrte godine studiraju na nekom evropskom univerzitetu. U ovih nekoliko reèi. kroz èetiri ili pet godina. Dobro je da se negde prikaèimo. zajedno sa svim novinarima. vredeæe nekoliko milijardi! I to niko neæe moæi da pokrade! Smatram da naša prva strateška investicija mora da ide u obrazovanje. Bez toga – šanse su nam male! Zaostali smo tehnološki. na neki naèin. gde možemo. našeg obrazovanja – sa svetskim. kako bi se. sve što se tamo dogaða. koji je za taj posao struèan. u svojstvu èelnog skupštinskog poslanika je afirmisanje i obezbeðivanje javnosti rada. èak. u ovom trenutku. ne pratimo ono što se dogaða u svetu i tu nam je potrebna pomoæ. Mi lièimo na jednu odliènu socijalistièku robu kuæu: ima svega u njoj. uopšte. hteo sam samo da iniciram eventualno neka pitanja i rasprave u toku našeg kasnijeg razgovora. jer tu smo vezani sa veæom struènošæu koja je neophodna. Kad je reè o sudstvu. za jedan odreðeni posao. Ne možemo mi da napravimo ni „Sony“-jeve telvizore. svaka diskusija. Mi smo napravili. držimo prikljuèak sa svetom. I. parlamentarci): kako da vam pomognemo? Ja sam se jednom izrekao: Nemojte nam davati samo pare! Znate. Mi te kadrove nemamo. ni da dostignemo tu tehniku željenom brzinom. znanja su oskudna. Nekada me pitaju ljudi (državnici. ni nemaèke automobile. Tako ja vidim našu šansu. prema mom mišljenju. Tražite mesec dana èoveka koji vam je za odreðeni posao potreban. da ponešto radimo. to je sa olovkom ili raèunarnom u svet: da. ulaganje u obrazovanje i povezivanje naše nauke. da ukažem na to gde 25 . sa ciljem da sve bude potpuno otvoreno u Parlamentu – svaki rad. ministri.Ono što mogu da uèinim i èinim. s mnogo rigoroznijim pravilima ponašanja. privukla svetla javnosti i kako bi ohrabrili i same parlamentarce da u tome istraju. onda imate jednu veliku muku. Tih petsto ljudi. kad se vrat ovde. Ali ono što je naša buduænost. imamo i širimo jednu veliku iluziju o tome da kod nas ima mnogo kadrova. na taj naèin. ali videæemo šta æe se dogoditi. ali ono što tražite – toga nema! I kad vi tražite jednog odreðenog èoveka. To je kljuèno pitanje. Zato je najvažnija stvar. jedan Klub prijatelja Parlamenta Skupštine. situacija je mnogo teža. Potrebna je ogromna snaga da se izbori nezavisnost.

politièke kulture itd. Ostala polja sam ostavio po strani (to su pitanja javnosti. pitanja politièkog organizovanja društva.). To su druge teme.vidim prave zadatke naše demokratske rekonstrukcije kroz institucije. nisam hteo da govorim o svemu i svaèemu nego iskljuèivo o demokratskoj rekonstrukciji institucija i o našem insititucionalnom sistemu. 26 .

I DEO OPŠTE STANJE I PERSPEKTIVE DEMOKRATSKIH PROMENA 27 .

28 .

a posebno zbog toga što se. ne poklapaju niti konvergiraju uvek tokovi globalizacije i procesi demokratizacije. Tema je višestruko znaèajna. lutanja pa i stranputice su toliki i takvi da kod ne malog broja pojedinaca ili grupa èak i država izazivaju sumnje ne samo u realnost veæ i u moguænost konstituisanja stvarne demokratije. Divergencije ova dva procesa na pojedinim podruèjima dobijaju zabrinjavajuæe razmere. trajala i razvijala 29 . koje predstavljaju izazove demokratiji. U prvom delu raspravljaju se razlozi oèuvanja.Vu~ina Vasovi} NOVA RASKRŠ]A POSTKOMUNISTI^KE DEMOKRATIJE Rad je posveæen razmatranju savremenih izazova demokratiji i složenog odnosa globalizacije i demokratije. neujednaèeno i sa zastojima ili uzmacima. U èetvrtom delu daju se neke kritièke opaske na savremeno stanje demokratije u Jugoslaviji i ukazuje na neke moguæe puteve sadašnjeg i buduæeg razvoja. demokratija se zaèinjala. Iako isprekidano. produženja i razvoja demokratije u novim uslovima globalizacije. Teškoæe. Drugi deo raspravlja o dvostrukom oblièju globalizacije posebno o nekim njenim upitnim ili problematiènim stranama. zastoji. Rad je podeljen u èetiri dela. Treæi deo se osvræe na neke kljuène tokove savremene misli i njihove moguænosti da daju odgovore na pomenute izazove demokratiji. Autor smatra da je u savremenim složenim odnosima zadatak politièke i demokratske misli da pomogne promovisanju i boljem razumevanju znaèaja demokratije za ukupni razvoj društva i svakog pojedinca. Demokratija bez vlasti i vlast bez demokratije Demokratija je i stara i nova tema. i pored formalnih proklamacija i nesumnjivog opšteg razvoja demokratije.

Praksa razvijenog sveta i teorija demokratije. veæ nešto što je zaživelo i funkcioniše na mnogim taèkama savremenog sveta i nešto što je osvojilo duh i srce ogromne veæine savremenog èoveèanstva. aksiološko i etièko utemeljenje demokratije uspeti da je pronesu i obezbede i pa i dalje razvijaju ili æe jednostavno pokleknuti pred razlièito usmerenim silama novoga doba? Znaèajan deo rada posveæen je izazovima i opasnostima ne samo od stagnacije veæ i od marginalizacije. Poèetak treæeg milenijuma obeæava mnogo. kao moguænost razlièitih pravaca kretanja prema daljem razvoju.bar dve i po hiljade godina. U svrhu preglednije i jasnije prezentacije ovih nalaza i namera. Zamašan deo vladajuæe planetarne politièke i intelektualne elite smatra da postojeæe zapadne odnosno veæ „uspostavljene“ demokratije pokazuju znake umora i zastarelosti i stoga moraju da se prestrukturiraju ili adaptiraju novim uslovima viših nivoa regionalnog ili globalnog upravljanja. to zorno pokazuje. Da li æe višemilenijumski. Iako nije dovršena i savršena. koliko velièanstveni toliko i krvavi. drugo. Stoga se može reæi da je demokratija na raskršæu. ulog ljudske i umstvene energije odnosno ontološko. U prvom delu biæe reèi o dugoj i mukotrpnoj èovekovoj delatnosti graðenja demokratije kao jedne od najveæih tvorevina i dometa ljudskog uma i prakse. involucije i pervertiranja demokra30 . usavršavanje i utvrðivanje postojeæeg i postignutog i. kontradiktornosti. Novi izazovi demokratiji dolaze sa mnogih strana i predstavljaju ozbiljnu pretnju ne samo daljem razvoju ili uèvršæenje demokratije. moguænost involucije odnosno moguænost sopstvenog urušavanja. nedoreèenosti i dileme. uz sve manjkavosti. Složenost ovog raskršæa je utoliko veæa što se na njemu našla i skupina razvijenih ili stabilnih („established“) zapadnih demokratija. veæ i onome što je dosad. ali i nagoveštava nešto što se ne bi moglo dopasti demokratskim optimistima. u ravni demokratizacije kako razvijenih zemalja tako i èitavog sveta. ova tvorevina nije samo ideal ili simulakrum. treæe. Raskršæe ovde ima trostruko znaèenje: prvo. rad je podeljen u èetiri dela. postignuto. na neke od neuralgiènih taèaka u ravni poimanja i funkcionisanja odnosno moguænosti konsolidacije ili razvoja savremene demokratije. Cilj ovog rada je da ukaže bar na neke od tih tendencija i tokova. Drugi deo posveæen je tematizaciji problema i traženju odgovora na pitanje: koliko su dosadašnje tekovine demokratije pogodne za vek ili vreme koje je pred nama.

tije. Kao što je moderna demokratija raskinula sa prethodnom antièkom poliskom demokratijom tako je moguæe da nova, nazovimo je uslovno „postmoderna“ demokratija, raskine sa svojom prethodnicom. Raskid može da teèe u više brzina i da ima, kako je reèeno, razlièita znaèenja. Šta je od svega toga na delu i kakav bi tok kretanja i razvoja mogao ili trebao da bude, može li globalizacija da ide na dve noge, jednoj ekonomski profitabilnoj a drugoj humanistièko-demokratskoj, pitanja su pred kojima politièka, posebno demokratska, teorija ne može ostati zatvorenih oèiju i ušiju, a još manje, nemog jezika. Ovo utoliko više što gluvo-nemo sleganje ramenima dobija, mestimièno i povremeno, zaèuðujuæe razmere. Od svega toga najviše pada u oèi tako široka i duboka æutnja najveæeg dela politièke i demokratske teorije. Unisone reakcije pojedinih manje ili više razbacanih intelektualnih krugova gube i glas, a kamoli uticaj, u snažnoj vrevi dominirajuæih idejnih ili ideoloških tokova i tonova iza kojih stoji lavovski deo najmoænijih krugova sveta. Muk opšte i nauène javnosti je toliki i takav da se, u krajnjoj instanci, postavlja pitanje moguænosti i smisla objektivne i kritièke nauène analize postojeæe politièke stvarnosti. Treæi deo, vrlo kratko i u naznakama, pledira za obnovu kritièke misli i promišljanja kako domaæih tako i meðunarodnih tokova politike i osvræe se na moguænosti i puteve demokratskog organizovanja i razvoja. Protekom vremena postaje sve jasnije da se tek u svetlu širih globalnih ili regionalnih koordinata, tendencija i tokova mogu nešto temeljnije i preciznije sagledati i odrediti moguænosti i putevi demokratskog razvoja u Jugoslaviji. No, spremnost i želja da se prati pulsiranje meðunarodnog konteksta ne treba da znaèi da sve što iz njega dolazi treba uvek i da bude prihvaæeno. Uslovi i moguænosti razvoja u Jugoslaviji nisu i ne bi trebali da budu apsolutno i u svim ravnima predeterminisani širim planetarno-regionalnim kontekstom i konstelacijom-interesima vladajuæih snaga. Ma koliko dosadašnja globalizacija ili ona njena zasad preovlaðujuæa strana bila teleološka, jednosmerna, jednoznaèna, uniformna, dirigovana i represivna, postoji neke zone ili moguænosti autonomnog odluèivanja odnosno autonomije pojedinih politièkih zajednica i subjekata širom sveta, ukljuèujuæi tu i državne entitete. Da li æe i koliko æe te autonomije biti i kako æe se ona koristiti zavisi, bar delimièno, i od hrabrosti, mudrosti, moralnosti i demokratske kulture jednog naroda na31

roèito njegove politièke i intelektualne elite. U èetvrtom delu daju se samo u naznakama kritièke opaske na postojeæie stanje demokratijedemokratizacije u Jugoslaviji i ukazuje na neke moguænosti i puteve njenog daljeg razvoja.

I Dugo i mu~no istorijsko vajanje demokratije
Za tvrdnju da je demokratija i stara i nova tema ili da datira od pre nekoliko hiljada godina moguæe je pružiti mnoštvo svedoèanstava, a ovde neka bude istaknuto samo jedno, koje je, èini se, dovoljno uverljivo. Kad su ga jednom prilikom pitali: šta misli, da li je dao najbolji ustav, Solon je odgovorio: jeste najbolji koji je prihvatljiv. U ovom lapidarnom iskazu moguæe je zapaziti bar dve ideje koje su od kljuènog znaèaja za teoriju politike i demokratije. Jedna je olièena u razlikovanju dve vrste države odnosno demokratije: jedne idealne, a druge realne. Druga ideja odnosi se na legitimnost. Legitimna je ona vlast i ustav koji su prihvatljivi za širu populaciju. Ovakve i sliène ideje, bez obzira na to što je veæina velikih politièkih pisaca od antike do skorijeg vremena davala aksiološki negativnu ocenu (judgement) demokratiji, moguæe je naæi i kod drugih antièkih i kasnijih mislilaca i državnika. Treba li naglašavati da su ove dve ideje još uvek kljuène komponente demokratske zamisli i poretka. One ostaju kao normativna uporišta demokratije i u dva, istorijski gledano, velika preobražaja demokratije: U prvome koji je oznaèio prelaz iz demokratije polisa i neposredne demokratije u predstavnièku demokratiju, što su neki znameniti autori ocenili kao jedno od najveæih ljudskih otkriæa. U drugom, koji oznaèava prelaz iz državnog u naddržavnu ili gloobalnu planetarnu politièku organizaciju društva. Dvadeset prvi vek æe verovatno proticati u znaku ovoga drugog preobražaja. Implikacije, posledice odnosno rezultati prvo pomenutog preobražaja su veæ, bar velikim delom, pokazani i shvaæeni, odnosno objašnjeni. Za drugi preobražaj, koji je veæ u toku, teško je reæi kakve sve implikacije odnosno rezultate pokazuje, a kamoli kuda sve vodi i kako æe se realizovati u vremenu koje je pred nama. Tokom vremena oba pomenuta principa su razvijana ili obogaæivana i na njih, bolje reæi uz njih, dodavani mnogi drugi. Osvajanje nor32

mativnog horizonta sa odreðenim principima, vrednostima i leksikom, odnosno jezikom, bilo je praæeno ili podastirano slobodnijim ulaskom i „zaposedanjem“ empirijske ravni u dvostrukom smislu: u jednom istraživaèkom; u drugom realnom, izlaskom graðana i naroda na politièku scenu. Demokratska imlementacija tekla je u raznovrsnim funkcionalnim i institucionalnim oblièjima. Treba, naravno, reæi da nije uvek empirijska ravan bila pratilac ili implementacija odreðenih teorijskih zamisli veæ je bivalo i obrnuto: da su odreðene ideje i teorije predstavljale racionalizaciju odreðenih formi politièkog života koje su veæ funkcionisale i ustalile u politièkoj praksi. Sve u svemu, moglo bi se reæi da je proces širenja demokratskih principa i institucija napredovao i u teorijskoj i u empirijskoj ravni. Poslednjih decenija taj proces je još i ubrzan. U svetu politièkog života to se može videti iz èinjenice da na našoj planeti od ukupno oko 200 postoji blizu 120 zemalja koje su neki savremeni istraživaèi razvrstali ili ocenili kao demokratije. Nijedan demokratski poredak posle Drugog svetskog rata nije oboren, a neke diktature su se transformisale u demokratije. Sticajem okolnosti najviše domete i dostignuæa demokratija je dostigla u zapadnim zemljama. Kad se danas govori o zapadnim demokratijama misli se na režime koji nisu mnogo duži od dvesta godina odnosno režime koji su nastali posle Francuske i Amerièke revolucije. Demokratija se razvijala u fazama i u razlièitim oblicima. I danas postoje razlièiti empirijski i teorijski modeli demokratije. U teorijskoj ravni to je vidljivo iz brojnih rasprava i nekoliko veæ profilisanih i šire prihvatljivih modela demokratije. Uz sve to, valja reæi da demokratija nije dovršen i savršen sistem. Još uvek i u najrazvijenijim zemljama postoje zamašni prostori i potrebe daljeg razvoja i usavršavanja demokratije. Nije sluèajno Robert Dal nazvao postojeæe empirijske modele ili sisteme demokratije poliarhijom. To je uraðeno zato da bi se mogao razlikovati postojeæi razvijeni empirijski model demokratije od idealnog modela demokratije. To samo znaèi da ni u savremenom najrazvijenijem modelu demokratije nisu iscrpljene sve moguænosti demokratije. To, drugim reèima znaèi da ni u tim najrazvijenijim demokratskim zemljama nisu sve dileme i problemi rešeni niti na sva pitanja odgovoreno a još manje sva obeæanja ispunjena. Ako bi bili orni za velike teo33

rijske i istorijske rasprave, mogli bi da postavimo i pitanje: Da li je razvoj i tok demokratije posle Amerièke i Francuske revolucije bio kvalitativno veliki uspon odnosno razvoj ili uzmak demokratije. Neki autori su veæ u projektima demokratije posle ovih revolucija videli promenu ili taènije reduciranje autentiènog antièkog odnosno izvornog znaèenja demokratije i njenu transformaciju u oblik politièkog sistema koji je stavljen u funkciju odreðenih parcijalnih interesa. Prelazak antièke u liberalnu demokratiju ovi autori tumaèe kao odbacivanje autentiène demokratije koja ima samo jedno znaèenje.1 Njihova interpretacija ide sledeæim tokom. Umesto kolektiviteta, liberalna demokratija fokusira individuu; ona zamenjuje vladavinu ljudi sa vladavinom putem pristanka ljudi; umesto suverenosti ljudi ona nudi suverenost prava-zakona. Umesto univerzalnosti, ona slavi specifiènost. A najznaèajnije je to što liberalna demokratija kompletno odbacuje pojam narodne vlasti. Ukratko, najveæi broj utemeljivaèa liberalne demokratije i ustava su se suprotstavljali tumaèenju demokratije kao vladavine naroda. Ovakve zamerke novom liberalnom konceptu odnosno konceptu predstavnièke demokratije imaju dve strane: jednu koja stoji na staklenim nogama i drugu koja je, èini se, u mnogo èemu razložna. Na strani predstavnièke liberalne demokratije stoji istina da neposredna demokratija nema iole èvršæi oslonac u realnosti velikih i složenih politièkih entiteta odnosno zajednica. Ona gubi svoju uverljivost pred prostom èinjenicom da je u velikom i složenom duštvu nemoguæe organizovati neposrednu demokratiju kao integralni globalni politièki poredak. Na drugoj strani, od ovog smera kritike treba odvojiti one opaske ili zamerke koje imaju i svoju istinu i svoje opravdanje. Dve od njih treba i ovde ukratko izneti. Prvo, dobar broj otaca amerièkog ustava nije bio zastupnik liberalne demokratije odnosno republike zbog težine i složenosti praktiènih problema koje neposredna demokratija ne bi bila u stanju da rešava, veæ zbog toga što su u doktrini neposredne demokratije video opasnost koja je ugrožavala privatnu svojinu i status vladajuæe formacije. U njihovoj inaèe snažnoj i fascinirajuæoj polemici i argumentaciji ima i pliæaka koji se mogu objasniti samo odreðenim ideološ1 C. Ake, „Dangereous Liaison: the interface of globalization and democracy“, u knjizi: A. Hedenius ed. Democracy’s victory and crisis, Cambridge University press, Cambridge, 1997.

34

kim ogranièenostima. Tako na pojedinim mestima, umesto oèekivane tvrdnje da je posredna i predstavnièka demokratija rezultat složenosti i velièine politièke zajednice moguæe naæi upravo obrnutu tvrdnju: da je velika republika poželjna zato što èini reprezentativni sistem nužnim.2 Drugo, demokratija pretpostavlja postojanje odreðenog stepena i oblika participacije, kao vidova realizacije ili artikulacije volje i glasa naroda makar i u minimalnoj i posredmoj formi. Prelazak neposredne u posrednu demokratiju ne bi trebao da znaèi gubitak svakoga traga participaciji baziène populacije u odluèivanju i odgovornosti onih koji vladaju pred onima kojima se vlada. Pošto ovde nije mesto da se šire raspravlja o tome zašto je i kako došlo do te istorijske promene i u kom stepenu je trebalo oèekivati da se te promene izvrše, nastojaæemo da ukratko odgovorimo na pitanja koja smo prethodno postavili i sa osnovnom svrhom: prvo, da vidimo da li su novije promene u svetu politike i društvu u skladu sa dosadašnjim tekovinama demokratije i drugo, da razmislimo o tome da li su dosadašnja demokratska dostignuæa demokratije prohodna i adekvatna za vreme koje dolazi. Da bi se mogli dati suvisli odgovori, moraju se imati relativno jasne predstave o tome šta je bila ili jeste dosadašnja demokratija, u kojim oblicima se ona javljala i zašto je ona nešto što se smatra dobrim i poželjnim. To je potrebno znati ili imati u vidu da bi se moglo razumeti i prosuðivati uspostavljanje novog horizonta i oblika zajednice i demokratije, koji nadilaze dosadašnje forme i stupanj razvoja politièkog i demokratskog života.

Šta je demokratija? Koja demokratija? Zašto demokratija?
Šta je demokratija? Treba li naglašavati da je bar minimalno ontološko utemeljenje demokratije znaèajna pretpostavka njenog uspešnog projektovanja i funk2 Interesantne su Medisonove reèi: „Što je veæa republika utoliko bolje, pošto racio predstavnika prema onim koji su predstavljeni, u takvom sluèaju, bi bio smanjen“. Vidi: A. Hamilton – J. Madison – J. Jay, The Federalist Papers, New York, New American Library, 1961.

35

cionisanja. Ono se najèešæe reflektuje u pitanju: šta je to demokratija? No, ako znaèajno, ono nije ni malo lako pitanje. Da nije lako svedoèi mnoštvo interpretacija, koje se može meriti stotinama, definicija i teorija demokratije. Za ovu našu svrhu, treba reæi da demokratija u punijem smislu sadrži dva sloja znaèenja. Jedan se odnosi na njenu supstancijalnu, a drugi na proceduralnu stranu. Supstancijalna strana sadrži naèela i vrednosti koje proponiraju i štite volju i interese svih ljudi koji žive u datoj zajednici, koja se ne retko u nešto više empiriènom smislu tumaèi kao narod ili graðanstvo odnosno neka smesa veæine i manjine. U nešto konkretnijem smislu, ova ravan bi ukljuèivala principe slobode i jednakosti odnosno pravde. U pravnoj posturi ili poretku te vrednosti dobijaju odgovarajuæi karakter i oblik prava na slobodu, jednakost i pravdu. Ovako zamišljena demokratija dobrim delom implicira i odreðenu proceduralnu ravan. Ona sadrži podelu i ravnotežu vlasti, participaciju graðana, kompeticiju, slobodne i fer izbore. Treba, svakako, reæi da se ove dve ravni, u mnogim taèkama, gotovo nužno prepliæu. Stoga se nama èini se da nije u pravu gledanje koje demokratiju svodi samo na proceduralnu ravan. Uprkos tome, demokratija se najèešæe definiše i tumaèi u proceduralnom smislu.3 Tu valja imati u vidu, kako istièe Norberto Bobio, tri pravila: prvo, svaki graðanin ima pravo da glasa tj. da participira u formiranju kolektivne volje; drugo, svako ima pravo na jednak glas; treæe, kolektivne odluke su one koje donosi veæina biraèa-glasova.4 Ovo treæe mora se dopuniti s pravom manjina. Slièno rade Dal i Lajphart, nudeæi modele demokratije sa po nekoliko obeležja (kod Dala nekad dve, nekad sedam, a nekad pet, a kod Lajpharta dva modela demokratije su sa po desetak obeležja). U najveæem broju ovih odreðenja i teorija demokratije stoji ono što je na poèetku ovog rada istaknuto i što je u poèecima konstituisanja demokratskog pojmovlja i prakse nazoèno: le3 Za proceduralnu demokratiju vidi: R. Dahl, Preface to Democratic Theory, The University of Chicago Press, Chicago, 1956; Demkratija i njeni kritièari, CID, Podgorica, 1999. Broj obeležja varira od dve do osam, ali sva ostaju, manje ili više, u proceduralnoj ravni. Vidi takoðe A. Lijphart, The Patterns of Democracy, Yale University Press, New Haven, 1999. Lajphart, èini se još vernije od Dala sledi institucionalno-proceduralnu ravan demokratije. Interesantno je da i Bobio koji je nešto više od oba veæ pomenuta autora nakošen prema levoj strani èesto odreðuje demokratiju u prilièno suvoparnoj proceduralnoj formi. 4 N. Bobio, Buduænost demokratije, Beograd, „Filip Višnjiæ“, 1990.

36

gitimni odnosno prihvatljivi sistem koji pretpostavlja ili sadrži moguænost i puteve korespondencije izmeðu šire populacije i politièke elite kao i odgovornost politièke elite pred narodom. Nama se èini da bi punije znaèenje demokratije trebalo da ukljuèi odreðena prava i slobode. Kritièki, normativni, razvojni i humanistièki potencijal je, èini se, znatno veæi kod supstancijalno-proceduralne nego proceduralne demokratije. Koja demokratija? Drugo veliko pitanje je: kakva ili koja demokratija? Jedan ili više modela demokratije? Najveæi broj autora smatra da u novije vreme postoji više modela demokratije èak i u razvijenim zapadnim zemljama i da ne treba oèekivati ili gurati bilo kakvu unifikaciju oblika demokratije. Drugi opet smatraju da se, naroèito posle trijumfa liberalizma, nužno nameæe jedan oblik demokratije i to onaj u vidu liberalne demokratije i da je to moderan i pozitivan trend savremenog razvoja. Treba reæi da ova dilema, katkad, deluje suviše nategnuto i da je više reè o nivoima apstrakcije odnosno konkretnosti. Ako se demokratija razmatra u konkretnijem smislu onda je logièno da æe i razlike u sistemu demokratije biti veæe. Ako se i kako se uspinjemo do gornjih spratova lestvice apstraktnosti onda æe se razlike reducirati do nekoliko jedinstvenih ili bitnih odredaba pojma demokratije. Ali nije uvek u pitanju ova logika ili logièka igra odnosno zavrzlama. Negde su zaista razlike u teoriji ili modelima demokratije takve da se one ne mogu po volji reducirati na zajednièki integral ili skup obeležja odnosno razuditi i razblažiti u mnoštvo modela. Dobar primer za to su dva Lajphartova modela demokratije: vestminsterski i konsociacioni. Meni izgleda da je sasvim legitimno i korisno imati u vidu i promovisati neke razlike u modelima savremene demokratije; isto odelo ne stoji jednako dobro razlièitim sadržajima i velièinama. To je važno naroèito danas kad je broj demokratija, bar nominalno, znatno narastao. No, s druge strane, ne može se raspon odredaba demokratije širiti u nedogled. I širem odreðenju demokratije treba znati donju granicu ispod koje se njeno znaèenje gubi. Iz prethodnog izlaganja moglo bi se zakljuèiti da bi postkomunistièkim zemljama, raèunajuæi tu i Jugoslaviju, više odgovarao model demokratije koji bi ukljuèivao ne samo obe ravni demokratije, veæ i 37

zahtev da supstancijalna strana demokratije obuhvati u odgovarajuæoj meri odreðena ekonomska, socijalna i kulturna prava a ne samo odreðena ljudska i politièka prava. Zašto demokratija? Demokratija je prihvatljiv, poželjan i preferabilan politièki sistem iz više razloga, od kojih æe neki biti i ovde pomenuti. Prvi je etièki. Može li biti nešto prihvatljivije i pravednije od sistema koji omoguæava i obezbeðuje da u donošenju odluka uèestvuju posredno ili neposredno oni koji su na jedan ili drugi naèin aficirani tim odlukama. Ovde se etièka perspektiva prostire u ravni slobode. Èovek se u ovom sistemu ponaša slobodno, jer kako je još Ruso zapazio i isticao, sloboda je poštovanje zakona koje mi sami sebi dajemo odnosno sami donosimo.5 Tu je, u stvari, reè o pozitivnoj slobodi ili slobodi kao autonomiji. Što je èovek slobodniji utoliko æe više poštovati i sebe. U stvari, demokratski metod odnosno sistem omoguæava ostvarivanje slobode u sferi politike, odnosno donošenja odluka koje postaju obavezujuæe za odreðeni kolektivitet. Tu se pozitivna vrednost demokratije identifikuje, bolje reæi, deducira iz pozitivne vrednosti koja se pripisuje slobodi i autonomiji. Ako sledimo ovu logiku onda smo obavezni da odgovorimo i na eventualno sledeæe pitanje: zašto bi sloboda odnosno autonomija uopšte bila pozitivna vrednost. Ovde je zaista teško nešto više ili drukèije reæi od onoga što je Bobio veæ rekao. Naime, sloboda kao autonomija je jedna od onih ultimativnih vrednosti koja je nededuktivna, u obimu ili meri u kojoj je ultimativna. Ako bi neko bio nezadovoljan i smatrao da bi trebalo poæi korak dalje, mogao se obratiti Ruðijeru koji je slobodu shvatio kao „put ka samoodreðivanju ili samorealizaciji èoveka“. Drugi razlog za preferiranje demokratije treba videti u tome što ona predstavlja glavni lek za spreèavanje ili ogranièavanje zloupotrebu vlasti. U osnovi ove pozicije stoji, kako je poznato, pretpostavka da svaka vlast kvari a apsolutna kvari apsolutno. Demokratski naèini i metodi ogranièavanja vlasti mogu biti razlièiti. Treæi razlog je utilitarne prirode. Pretpostavlja se da u procesu odluèivanja treba da uèestvuju, posredno ili neposred5 J. J. Rouseau, Društveni ugovor, Prosveta, Beograd, 1949.

38

no, oni koji su zainteresovani odnosno oni koji æe biti aficirani, na jedan ili drugi naèin, donetim odlukama. Ovaj razlog trpi mnoge prigovore, ali ga ne otpisuje sasvim ni dobar broj onih koji u njega sumnjaju. Èetvrti razlog treba videti u racionalnosti demokratije. Više oèiju više i vide a to pretpostavlja da ono što èini racionalitet jednog društva nije koncentrisano u uskom krugu vladara i umnika, veæ je rasuto po celoj širini društva. Demokratski sistem ne samo da koristi veæ i proširuje osnovu racionaliteta i njegovu artikulaciju odnosno praktikovanje. Peto, demokratski sistem omoguæava veæu stabilnost sistema. Šesto, demokratija omoguæava i obezbeðuje veæu odgovornost politièke elite pred onima koji su je izabrali. Sedmo, neka novija istraživanja govore da u demokratiji ljudi uživaju „superioran“ kvalitet života.6 Osmo, što se tièe odnosa ekonomskog razvoja i demokratije, teško je uspostaviti neku èvršæu pozitivnu korelaciju. Moglo bi se reæi, kako neki autori to i tvrde, da æe se verovatnoæa preživljavanja demokratije poveæavati sa poveæanjem dohotka. Meðutim, ne bi se moglo decidno i pouzdano reæi da viši nivo demokratiènosti jednog sistema doprinosi bržem ekonomskom razvoju jednoga društva.

Neizvesna budu}nost demokratije
Kljuèno pitanje našeg trenutka je sledeæe: hoæe li se ova „Vavilonska kula“ demokratije tokom vremena saèuvati u svom strukturalnom i funkcionalnom smislu odnosno produžiti i dalje rasti ili æe se ragraðivati i po malo nestajati ili æe se pak radikalno transformisati u nekom zasad teško odredivom vidu. Posmatrano s jedne strane, èini se da nikad nisu postojali bolji uslovi, naroèito u sferi ekonomije i kulture, za brže napredovanje demokratije kako u kvantitativnom tako i u kvalitativnom smislu. Ali naporedo sa ovim novim nadama, uslovima i pomacima u demokratiji, planetom kruži i jedan drugi neizvestan i dobrim delom reverzibilan proces kako stagniranja tako i ogranièavanja i degradiranja
6 A. Przeworski – M. E. Alvarez – J. A. Cheibub – F. Limongi, Democracy and Development: Political Institutions and Well-Being in the World, 1950-1990. New York, Cambridge University Press, 2000.

39

demokratije. Ova protivreènost se globalizuje, drugim reèima, ona postaje stvarnost kako globalnog planetarnog tako i nacionalnog poretka. Kako æe se ove dve tendencije dalje odvijati i meðusobno odnositi, koja æe od njih pretegnuti i u kolikoj meri, kakve æe to konsekvence imati na pojedine sredine odnosno države i društva, pa i na èoveka, postaju primordijalna pitanja društvenih i, dakako, politièkih nauka. Da li je i kakvo mesto vulkanska mašinerija i energija savremenog golijata globalizacije „namenila“ demokratiji i pojedinim državama nije još sasvim jasno. Demokratija, sa svoje strane, nema kolièinu moæi kojom može presudno uticati na svoju sudbinu i zato æe morati da se prilagoðava ovoj nastupajuæoj planetarnoj sili. Ali dokle i dokad?

II Konsolidacija i inovacija ili retardacija i involucija demokratije
Ako samo delimièno izloženim makar i šturim „kriteriogramom“ krenemo u posmatranje ili istraživanje savremenih demokratija i procesa demokratizacije, uoèiæemo mnogo interesantnih i oèekivanih, ali i èudnih i neoèekivanih pojava. Meðu njima posebno su interesantne dve okolnosti, donekle i paradoksa. Prvo, broj demokratskih sistema raste, dok broj modela demokratije u teorijskoj ravni opada skoro geometrijskom progresijom. Drugo, dok broj demokratija raste, demokratski organizam ne pokazuje znake nekog sasvim zdravog stanja ni u razvijenim, a kamoli u nerazvijenim zemljama. U sklopu toga, usuðujemo se da izložimo još dve, ako ne èvrste tvrdnje a ono bar pretpostavke: Prvo, veæ danas se, donekle, nazire moguænost da bi, pre svega, razvijeni zapadni demokratski svet mogao da ima posla i problema sa svojim dostignuæima demokratije, možda i više nego onaj „drugi“ ili „treæi“ svet. Postoji, kako smo videli, snažna tendencija da se modeli koji su mogli biti uzori drugim zemljama reduciraju na samo jedan model. Time se sužava osnova njegove prihvatljivosti za veliki deo nerazvijenog sveta. Drugo, naporedo sa ovim „jedinonaèalijem“ liberalnog trijumfa nastupa i njegova sopstvena redukcija. Liberalizam izgleda poèinje pomalo da ispušta svoju politièku i demokratsku dušu-supstancu i ostaje na svom ekonomskom supstratu i ekstremitetima. 40

ponovno obnavljanje zastupanja interesa. valja pomenuti neispunjena i laka obeæanja elita. A i ono što je ostvareno nije uvek najboljeg zdravlja. Demokratija je i u najrazvijenijim demokratskim zemljama samo delimièno realizovana. Razlika izmeðu onoga što je obeæano i onoga što je ostvareno obièno slovi kao „neispunjena obeæanja“. Neispunjena i olaka obe}anja i o~ekivanja Iz istorije je poznato da svaka nova vlast nastupa sa užom ili širom lepezom obeæanja. u jednom ili drugom stepenu. Neretko su iza obeæanja stajale zamisli ili stvarne namere projektanata i utemeljivaèa novog poretka. uporno trajanje oligarhije. a to je postojana 41 . dva su teška bremena koja demokratija našeg vremena nosi na svojim ne tako jakim pleæima. u tom svetu uraðeno je mnogo. ne idu na ruku ni oèuvanju tekovina. valja pomenuti razloge koji se nalaze u prostom faktu postojanja onih koji su podozrivi ili protivnici demokratije. U neispunjena obeæanja Bobio navodi: opstanak nevidljive moæi. bar jednom svojom stranom. Prvo. Nije ostvareno ni ono što je obeæano ni ono što je bilo moguæe ostvariti. prekinuto šire uèešæe ljudi u odluèivanju i neobrazovanog (ili loše obrazovanog) graðanina. U suštini. funkcionisalo.Pogledajmo za trenutak zašto je to tako i kako je to moguæe. Nažalost. Ali i bez toga. Prvo. Drugo. Razlièiti su razlozi za ova neispunjena obeæanja. a velika oèekivanja od naroda. Situacija je zabrinjavajuæa upravo zato što nije reè samo o nerazvijenim veæ i o razvijenim odnosno najrazvijenijim zemljama. treba imati u vidu spoljne odnosno šire okolnosti koje. èesto se u praksi i protekom vremena sve više pokazivala razlika izmeðu onoga što je obeæano i onoga što je ostvareno. Njima pripadaju i oni koji potcenjuju ili odbacuju demokratiju kao vladavinu „neuspešnih“. ukidanje posrednièkih tela. a najveæi broj njih leži u onome što se katkad zove ljudski materijal. Obeæanja i oèekivanja se ne poklapaju uvek i u svemu. a kamoli daljem razvoju demokratije. I stoga mnogo teže od neostvarenih obeæanja i nada ili propuštenih moguænosti je sledeæe: nije sigurno da æe nadalje biti ostvarivano ili funkcionisati deo onoga što je dosada osvojeno i što je u jednoj ili drugoj formi.

Izneverena oèekivanja su èesto praæena velikim razoèarenjem i otporom odnosno protestima. oni se ponašaju. koji bi hteli da ovu ovozemaljsku tanku demokratiju unište kako bi je uèinili savršenom. Ovde. Na jednoj strani. ona mogu da idu èak i iznad olako datih obeæanja politièke elite. služeæi se Hobsovom slikovitom idejom. Što se tièe preterano velikih oèekivanja naroda ili pojedinih slojeva ili delova naroda od nove vlasti. naroèito u dvostrukom licu globalizacije. neka obeæanja su bila objektivno gledano prejaka i nisu mogla biti ispunjena i stoga su od samog poèetka bila iluzija ili u neku ruku izneverena nada. U drugu grupu spadaju oni. kako Bobio kaže.reakcionarna desnica. Globalizacija. valja imati u vidu da neki delovi ili frakcije vladajuæih snaga. kao Pelijine kæeri koje su na komade isekle starog oca da bi ga ponovo oživele. dakako. pojedinaca. s tim što se negde lakše a negde teže rešavaju ili podnose: kako uskladiti jednakost sa slobodom. odnosno. koja kao odluèujuæa planetarna snaga naderterminiše sudbinu i tokove razvoja kako globalne tako i pojedinih drugih užih ili širih zajednica i. Najzad. elite nisu u veæoj meri zainteresovani za dublji i širi model demokratije. ona podstièe kreativne i razvojne snage i mo42 . tu spadaju i oni. koja se stalno obnavlja u najrazlièitijim vidovima. ali sa uvek istim jedom protiv „besmrtnih naèela“. Sasvim je nesporno da globalizacija sobom nosi nove i razlièite moguænosti društvenog i èovekovog razvoja i deo toga je vidljiv na nekim podruèjima savremenog društva. Èetvrto. pravo veæine s pravom manjine. politika i demokratija Drugo teško breme demokratije nalazi se u užem i širem okruženju. aporièni problemi koji kao takvi ostaju manje ili više u svim sistemima. jedinstvo sa mnoštvom. da se splet novih planetarnih okolnosti tretira odnosno slovi kao globalizacija. kako Bobio èini se ispravno sugeriše. da ih uslovno nazovemo. veæu tehnièku priroda odluka i tendencije ka mistifikaciji civilnog društva. Veæ je uobièajeno i ne sluèajno. Treæe. nazovimo ih maksimalistima. valja ubrojiti birokratizaciju državnog aparata. princip vladavine prava sa principom suverenosti naroda odnosno principom vladavine ljudi.

koja æe od njih pretegnuti i u kolikoj meri. biti reèi o onim kritiènim ili klizavim poljima i problemima koji ne pogaðaju sve zemlje. u koliko staroj toliko i novoj i èini se veèito tenziji izmeðu principa vladavine prava i principa vladavine ljudi: u visokoj igri informatike i dezinformatike. Marketokratska teologija i demisioniranje politike Tekuæi tokovi globalizacije sadrže i promovišu. One se veæ danas naziru ili javljaju u nekoliko sledeæih kljuènih i kompleksnih podruèja: u složenom odnosu politike i ekonomije. regulatora i upravljaèa planetarne ekonomije može se naj43 . ali æe ovom prilikom biti reèi pre svega o onim tendencijama ili pojavama koje se mogu javljati kao prepreke razvoju demokratije pa i kao faktori devastacije dosadašnjih dostignuæa demokratije. politièkih nauka. Dominacija ekonomije se ogleda pre svega u dominaciji tržišta koja nekad dobija razmere tržišne neoliberalne teologije. isto tako. militarizacije i demokratizacije. Logika ne malog broja promotora. Ovde æe. dakako. u mutnom polju desuverenizacije i marginalizacije države. marketizacije i privatizacije sa pomraèenjem procesa i mesta odluèivanja. pored ostalog. Treæe. taj trend ili pojava može da se izrazi kao dominacija ekonomije i marginalizacija politike. Ti tokovi dovode bar do tri bitne promene: Prvo do dominacije ekonomije i potiskivanja politike. interesuju obe strane globalizacije. sasvim logièno. Nas. snažne tendencije liberalizacije odnosno deregulacije. No. Ekonomska planetarna dominacija se brani ekonomskim pre svega preduzimaèkim razlozima. do znatnog reduciranja i zapostavljanja javnosti odluèivanja. najzad. U nešto sažetijem vidu. ukratko. u napetostima izmeðu globalizacije. ali jednako pogaðaju demokratski i humanistièki razvoj savremenog društva. pa i na èoveka. sve grupe i sve ljude jednako. u zamršenom klupku multikulturalnosti odnosno multietniènosti.guænosti širom planete. kakve æe to konsekvence imati na pojedine sredine odnosno države i društva. postaju primordijalna pitanja društvenih i. Kako æe se ove dve tendencije dalje odvijati i meðusobno odnositi. Drugo do decentriranja i zamagljivanja procesa odluèivanja. vidljive su i opipljive i druge tendencije i pojave sa potpuno obrnutim i negativnim dejstvom koje ide do pretnji opstanku savremene civilizacije.

rigidne zahteve. veæ pre svega na zaštitu date ekonomije odnosno tržišta. katkad. odnosno promenom mesta politike i ekonomije. menja se i karakter prava. razvijene zapadne zemlje i njihove moæne krugove i institucije koje inaugurišu odnosno podstièu promene i upravljaju ili kontrolišu projektovane smerove transformacije. Razvod prava i politike i novi brak prava i ekonomije S promenom karaktera i pozicije politike. promovisanju i zaštiri demokratskih mehanizama ili oblika uèešæa naroda u politici. Ovaj poredak ima i svoje. Pravo nije više instrument politike ili okvir odnosno faktor ogranièavanja politike. Pomenuti novi poredak postaje jedini. Udarna igla ove strategije smeštena je u odgovarajuæim finansijskim institucijama. dakako. poželjan i nužan oblik i tok života i razvoja koji dobija obeležja nove napredne i demokratske zajednice. Novi planetarni ekonomski poredak. Zamašne ekspertske grupe rasporeðene po pojedinim zemljama su regrutovane po odreðenim kriterijumima politièke odnosno ekonom44 . naša ekonomija ne može raditi drukèije osim da uništi samu sebe. dakako. Pravo nije više angažovano na projektovanju. U odgovarajuæim dokumentima precizno se navode i oblasti u kojima se moraju zadovoljiti zahtevi novih sklopova regionalne ili planetarne moæi. ima i svoje uporišne taèke. Ovaj postulat ili pretpostavka vuèe za sobom ili predodreðuje i jedan drugi isto tako važan stav. pre svega. Pod nadzorom globalnih pre svega finansijskih institucija i.bolje otèitati iz njihove komprimirane ali veoma indikativne poruke: ukoliko bi smo želeli da akcentiramo potrebe siromašnih. uz eventualnu logistièku podršku i super nadzor drugih još važnijih i snažnijih faktora odvija se proces prestrukturiranja i reformi ekonomskih sistema pojedinih zemalja. veæ znatno širi kompleks koji jednom svojom znaèajnom stranom predstavlja „dnevnog èuvara“ novih ekonomskih postulata i novog rasporeda snaga i smera planetarnog razvoja. Za one koji ne prihvataju te zahteve ili se ne pridržavaju tih zahteva predviðene su neprijatne mere. Glavni napori pojedinih zemalja odnosno državu su usmereni na prilagoðavanju ili harmonizaciji „nacionalnog“ prava sa pravom odgovarajuæih planetarnih ili regionalnih organizacija.

Meðutim. javlja kao rezultat nemoguænosti državnog upravljanja i upravljanja državom u novim uslovima. drugo na svesti ili uverenju o faktièkom postojanju jedne supersile kojoj se treba povinovati ili adaptirati. Tekuæi trendovi sa kombinovanim efektima reforme lokalne vladavine. Par godina kasnije ovaj autor ide dalje i rezolutno tvrdi da je Britanija bila efektivno „društvo bez centra“ (a „centreless society“) u kome „mi nemamo više monocentriènu ili unitarnu vladavinu.ske podobnosti. iza zatvorenih vrata. piše Rouds 1994. Umesto suverenosti naroda dobijamo suverenost odreðenih pravnih timova èiji je glavni cilj i zadatak da uspostave i èuvaju suverenost tržišta. manje ili više je jasno da se bez odgovarajuæeg pravnog okvira ne može obezbediti odgovarajuæa tržišna ekonomija. a drugu pravnu. privatizacije i naroèito agencifikacije. Veliki deo ovog procesa „harmonizacije“ i stvaranja pravnog poretka odvija se. ono što treba istaæi je sledeæe: teško je graditi jedan demokratski poredak društva koje raèuna samo sa dve pomenute ose. ne postoji jedan veæ mnogo centara koji povezuju mnoge nivoe vladavine 45 . Kakve su šanse demokratije u kordinatnom sistemu èije ose èine ekonomija i pravo ostaje kao jedno od kljuènih pitanja na koje valja tražiti odgovore. Novi zahtevi moraju dobiti i nove pravne forme. Pojava decentriranja se. Dugo iskustvo je veæ pokazalo da je slobodno tržište nužan uslov i element jedne razvijene ekonomije. Isto tako. a odgovarajuæi pravni timovi. kao i proces donošenja amerièkog ustava. ispraznili su državu („the hollowing out the state“) odnosno erodirali kapacitet centra da upravlja sistemom – njegovu upravljaèku sposobnost. Drugim reèima. Ovakvo stanje poèiva dobrim delom na dvema pretpostavkama ili na jednoj od njih: Prvo na pretpostavci o idealnom karakteru meðunarodnog ili šireg planetarnog odnosno regionalnog prava. sa domaæim i stranim struènjacima. utvrðuju karakter i tokove harmonizacije i oblikovanja pravne topografije odnosno harmonigrama o stanju i zdravlju pravnih sistema pojedinih zemalja. Desuverenizacija i marginalizacija dr`ave Dominacija ekonomije povlaèi za sobom i potrebu za decentriranjem odluèivanja. po zvaniènoj interpretaciji. ceo upravljaèki sistem se velikim delom reducira na dve ose: jednu ekonomsku. društva i demokratije.

. Ona postaje velikim delom servis viših planetarnih ili regionalnih centara ekonomske i politièke moæi. London. Political Quarterly.B. Reflexivity and Accountability.W. 65. Noviji popularni slogan: „misli globalno.M. Loše ako se i 7 R.8 Posebno su interesantna i znaèajna istraživanja ne samo pitanja uticaja internetske inovacije i nove tehnologija na sposobnost kljuènih aktera da upravljaju državom. U jednom prema široj i višoj globalnoj odnosno regionalnoj organizaciji. razlièite. decentrirane i ne-hijerarhijske.Snellen and W. „Jedina stvar koju vlada može da uradi je kontingentno krmanjenje (contingent steering). Buckingham. D.7 Na kraju dekade Frajser je tvrdio da su sada sve forme komandovanja i kontrole efektivno fragmentirane. Surfovanje na internetu. R. 1994.9 Država se u ovakvoj novoj konstelaciji upravljaèkog procesa smatra zastarelom i sekundarnom organizacijom. Rhodes. D.A. „Public Administration in Ciberspace“. Taylor. izgleda mnogo prikladnije nego izrada ozbiljnih politièkih programa i dokumenata“. Amsterdam. Gabler. Governing in the Information Age.H. IOS Press.H.(government)“. C. Rhodes. Digital Democracy: Discourse and ecision Making in the Information Age. van de Donk. Plume.A. Državna suverenost odnosno vlast je radikalno transformisana i odletela najveæim delom u tri smera. Osborne – T.T. 1999. 1998. Governance. treæi se okrenuo prema lokalnoj zajednici. ne misli mnogo niti više delaj državno-nacionalno. eds..J. Open University Press.. Nague – B. in I. Država u ovakvoj globalistièkoj strategiji i konstelaciji odnosa klizi ka organizaciji instrumentalnog i pomoænog karaktera. Open University Press. 1998. Buchingham. A...Bellamy – J. 8 P. Loader eds. Reinventing Government: How the Enterpreneurial Spirit is Transforming the Public Sector.). Routledge. To može biti i dobro i loše za graðane te države. Public Administration in an Information Age: A Handbook. 1997. delaj lokalno“ mogao bi se otèitati i na sledeæi naèin. Dobro ako su meðunarodna zajednica i pravo funkcionalizovani s obzirom na težnje i interese graðana uopšte pa i te zemlje posebno. p. 46 . 9 Vidi: B.W. (Steering the state in information era.N. veæ i pitanja uticaja tih inovacija na demokratsko konstituisanje i funkcionisanje politike.A. 46. 41. Frissen. „The Hollowing out of the State: The Changing Nature of the Public Service in Britain“. New York. drugi smer je vodio prema ekonomiji odosno ekonomskim mehanizmima i punktovima koordinacije. Understanding Governance: Policy Networks. 1992.

Stojanoviæa. „Ova proizvodnja kulture kapitalizma. veæ i sasvim logièno proizvodi demokratiju. kapitalizam utemeljuje religiju. kapitalizam i demokratija Veliki broj hiperglobalista ne obraæa dovoljno pažnje one nepoželjne strane dosadašnje globalizacije. individualizam i demokratiju“. Velika Tranzicija. zagonetan i paradoksalan trend snažne etnifikacije politike i „ekshumacije malih otadžbina“ u eri sprovoðenja globalizacije brojnih strana života i upravljanja i proklamovanja desuverenizacije države kao jednog od glavnih smerova globalistièke rekonstrukcije planetarne zajednice. 121. Informatika i reklamokratija Pomenuti tokovi globalizacije uživaju logistièku podršku od velikih masmedijskih kuæa i agencija za reklame koje proizvode i „prodaju“ brojne i skupe virtuelne sadržaje razlièite namene. katkad više ovoga drugog. Sorman. veæ uporno tvrdi da globalizacija ne samo pretpostavlja odnosno implicira. kaže Sorman. Knjižarnica Z. U stvarnosti izgleda ima i jednog i drugog.10 10 G. ide zajedno sa njegovom univerzalizacijom: svuda gde je na delu. 1997. Desuverenizacija jednih a suverenizacija drugih dr`ava Ekshumacija malih otad`bina Interesantan je koliko i upitan. Globalizacija. 47 .ukoliko se iza meðunarodne zajednice i meðunarodnog prava kriju interesi i aspiracije užih krugova moæi. Novi Sad. Jagma pred vratima NATO-a za prijem u èlanstvo mnogih dojuèerašnjih real-socijalistièkih država je možda jedna od najiznenaðujuæih sekvenci poèetka dvadeset prvog veka. str. Globalizacija i militarizacija Èudno je da tako vidljivu pojavu kao što je militarizacija ogromna veæina ljudi razvijenog i postkomunistièkog sveta prima tako ležerno.

poput Hajekove. poljuljana samo-sumnjom i pred izazovima koji dolaze iznutra i traže radikalniju samorefleksiju. Slobodno tržište i vladavina prava su dve osnovne vrednosti i stuba ovog neoliberalnog poretka. po moguænosti ona koja su indikativna i referentna za problematiku demokratije i mogu biti uputna za orijentaciju i snalaženje u zamršenom spletu politièkih odnosa. Elaboracije ovog projekta mogu biti veoma korisne a neke od njih. složena i izgleda prilièno iznenaðeno i zbunjeno pred gustinom.III. Ali i kad ne daju odgovore. Neka ovde budu istaknuta samo neka od njih. Za demokratsku teoriju su interesantne one orijentacije iz ove neoliberalne porodice koje nastoje da svoj projekat sistema organizuju na i oko dve ose: slobodnoj tržišnoj ekonomiji i odgovarajuæem pravnom okviru-poretku. U njima bi valjalo potražiti bar deo objašnjenja i odgovora na veæ istaknute probleme i kontradiktornosti globalizacije i demokratizacije. a negde išèezava. mnoge od tih struja mišljenja su indikativne i korisne za razumevanje vremena i sveta u kojima živimo i delamo. a politika se poput gmizavca smešta i promeæe u 48 . brzinom i implikacijama odnosno efektima aktuelnog dogaðaja. U ovom projektu upravljaèki kompleks izgleda uglavnom popunjen ekonomijom i pravom. delimièno i kreatori novih tokova globalizacije. U tako složenim novim globalnim odnosima i uslovima nije èudo što je moguæe naæi mnoštvo interpretacija i struja mišljenja koje egzistiraju paralelno. Savremeni tokovi društveno-politi~ke i demokratske misli Prvo valja pomenuti krug intelektualnih poslenika koji su zatupnici i promotori. U okviru ovog kruga moguæe je naæi više „pot-krugova“ od onih umereno neoliberalnih do ekstremnih ultraneoliberalnih. Socijalna dimenzija se u ovom projektu javlja u vidu ponornice: negde izbija na površinu u zamašnom toku. Pledoaje za obnovu kriti~ke i demokratske misli Savremena intelektualna pa i akademska javnost je prilièno šarolika. i kad nisu u mnogo èemu prihvatljive. jedni pored drugih ili se ukrštaju ili pak meðusobno kompitiraju. Neki autori misle i istièu da je èak i zapadna misao u krizi. izgledaju impresivno.

Možda nije na odmet reæi da je on uzimao šireg maha u talasima. njegovih derivacija ili legura sa drugim strujama misli. Bilo bi suviše pretenciozmno. Nije uvek lako razabrati šta su to osnovne ideje ili jezgro postmodernizma i još manje koliko je on od pomoæi u razumevanju i snalaženju u složenom spletu savremenih društvenih odnosa. U novije vreme ovaj pristup je privukao široku pažnju u društvu i društvenim naukama i moglo bi se reæi da predstavlja kljuènu komponentu nekih glavnih tokova teorijske misli a ne samo marginalizovani fragment analitièkog neslaganja. Ovi tokovi misli su kongruentni sa nekim tokovima globalizacije o kojima je prethodno bilo reèi. 49 . Gilles Deleuze-a i Jean-Francois Lyotard-a (krajem 1960-ih). Treba li naglašavati da æe se ona rukovoditi pre svega ekonomskim i tržišnim principima ili intersima onih koji predstavljaju glavne nosioce ekonomske aktivnosti. sasvim je jasno da æe ovde delovati princip pars pro toto. ovom prilikom ulaziti u neka šira ili dublja razmatranja misaonih tokova postmodernizma. Sa ogranièavanjem politike. odnosno uèešæa u politici znatno se sužavaju moguænosti i uopšte smisao demokratije. Za delovanje ove strukture nije potrebna ni javnost ni transparetnost ni kontrola ni bilo kakvo šire uèešæe u procesu odluèivanja. a s tim i javnog prostora i javnosti. pa preko odreðenih anglo-amerièkih postmodernistièkih tokova. do najnovijih smerova kritièkog postmodernizma. vrlo konkretne i žive strukture odnosno grupe. projektant-moderator i organizator društvenog. kako je izloženo.pukotine sistema ili nateže i iscrpljuje u nekim prilièno ispražnjenim i lebdeæim institucionalnim formama. a i nemoguæe. Drugi znaèajan. a time i politièkog života. U celini gledano ovaj pristup je više orijentisan na projektovanje i promovisanje velikih i pozitivnih koraka i uèinaka globalizacije nego na onu njenu drugu odnosno negativnu ili nepoželjnu stranu. Drugo zato što i u stranoj i u našoj literaturi nisu retki pozivi na postmodernizam bez ikakvog dubljeg pokriæa. po mnogu èemu atraktivan sloj intelektualnog stvaralaštva èini ono što se najèešæe razume pod postmodernizmom. Ekonomija je ovde spiritus movens. Pošto su to. Kratak osvrt na postmodernizam ovde ima smisla iz dva osnovna razloga: Prvo zato što se u njemu nalaze neke ideje i poruke koje mogu biti od znaèaja za demokratsko organizovanje i funkcionisanje društva. od francuskih postmodernista poput Jacques Derrida-e.

Naime. sa svojim utemeljivaèima i braniteljima. nauènom metodu. moglo bi se reæi. Bez ulaženja u brojne aspekte ove razuðene struje mišljenja. tako interpretativni razum i sluèaj preuzimaju tron zakonodavnog razuma. komprimira se u Rortijevom stavu da postmodernizam ne priznaje adekvatnost („approprateness“) èak ni slabe ontologije i uopštene istine. era preocenjivanja moderne (to znaèi i preocenjivanja retrospektivne kondenzacije savremene forme postojanje u modernistièki projekt) koja sadrži brojne meðusobno ukrštene konvergencije i razlaze unutar sociologije i filozofije. Na njihovo mesto dolaze fluidnost i fragmentacija. Kao što je zakonodavni razum skinuo sa scene otkrovenje i postao garant našeg uverenja koje slovi kao istina. epistemološkoj fiksaciji i osnovnoj (foundational) istini. Ovom rigidnom optužbom postmodernistièki pristupi teže da poreknu legitimnost koju je podarilo prosvetiteljstvo i njegova tradicija univerzalnosti odnosno univerzalnom zakonodavnom razumu (universal reason) i objektivnoj racionalnosti. Ono što neki (Džervis) primeæuju kod teorizacije i analize meðunarodnih odnosa moglo bi se bar delimièno reæi i za neke druge discipline društvenih posebno politièku nauku.Bauman je dobro zapazio da je era postmodernizma. u analize meðunarodnih odnosa. a s njim i utemeljivaèe i pronosioce objektivne univerzalne racionalnosti od Platona. Dekarta i Spinoze. veæ i zaštitnik ili proizvoðaè odreðenih opasnih stvari. Veliki deo ove postmodernistièke filozofije. preko Kanta. sluèaj i hiperrealnost. Postmodernizam skida sa trona filozofa kao zakonodavca koji zadaje pravila rada èovekovog razuma. koje su od posebnog znaèaja za poimanje i „sudbinu“demokratije. ni teorijsko ni metodološko pomoæu kojih bi analizirala i objašnjavala kljuèna pitanja i dileme ljudskog života. Možda najoštrija postmodernistièka kritika upuæena je na adresu racionalnosti odnosno logocentrizma. Um je ne samo muèenje. Filozofija. „hibridnost“. on smatra da su uticaji postmodernizma posebno „odbojnost“ („rejectionizam“) i „radikalni relativizam“ imali uticaja. pa i ne retko bili projektovani. Okosnicu ove kritike èini sumnja u um. kako jednom reèe Fuko. Te dve pozicije se odnose na racionalnost odnosno um i na legitimnost odnosno konsensus. ukratko æemo se osvrnuti na dve njene pozicije. Pošto ne možemo da direktno zakoraèimo u 50 . pa ni politièka filozofija nema posebno znanje. u stvari.

U prilog svojih gledanja oni istièu dosta jake razloge. Meðu njima. koje stalno funkcionišu. Novi Sad.realnost i tamo proveravamo svoje tvrdnje. Nimalo nije èudno što su ideje ovakvog dinamiènog i samosvojnog autora. Svetovi. kaže Frank. Rorti savetuje da prestanemo da se uopšteno brinemo o istini i da se koncentrišemo na iznalaženje pojedinaènih istina u pojedinaènim domenima. „Njena dilema. kritièki su raspoloženi prema postmodernistièkim i kvazimodernistièkim orijenta11 M. Ovakvo poimanje racionalnosti ne daje osnova za situiranje ili utemeljenje konsensusa koji je jedan od osnovnih stubova demokratske teorije i prakse. naroèito prema nekim njegovim stranama. 35. S druge strane. ako se poziva na univerzalizirajuæe razloge. pak. Drugim reèima. str. kako kaže Frank. kao i postmodernizma uopšte. Tu formu kritike Frank oznaèava kao „specifiènu savremenu varijantu antiprosveæenosti“. 51 . sastoji se u tome da – odbacivanjem mišljenja koje mora biti obrazloženo (utemeljeno) – ta kritika u svom performativnom samoprotivreèju biva lišena svih razloga ili. ne mali broj autora ima manje ili više odbojan stav prema postmodernizmu. Opaske na racionalizam imaju višestruki smisao i znaèaj te ih valja ozbiljno shvatiti. ona pozitivna. O životnim problemima i dilemama mogu mnogo više reæi književnost i poezija nego filozofija. Ovo utoliko više što su na amerièkim univerzitetima tendencija i praksa zamene ideala objektivne nauke i racionalne rasprave sa agresivnim relativizmom uzeli znatan mah i širinu. postavlja se pitanje šta je to osnova ili instanca koja daje legitimnost negativnom sudu ili diskreditaciji uma odnosno racionalnosti. Zato æe u postfilozofskoj buduænosti kulturni ideal biti pesnik a ne nauènik. naravno. mora ponovo da se vrati na um i poziva na njega“. neizbežno priziva kao alternativu alogièno odnosno ono što samo nije umstveno. U stvari totalna sumnja u logocentrizam. Pre svega.11 Neki poznati teoretièari demokratije. jedini osnov-razlog za tretiranje odreðenih tvrdnji kao istinitih jeste što nam to na odreðeni naèin pomaže da se snaðemo sa sopstvenim iskustvom. Frank. nisu retka. naišla na razlièita reagovanja. i koje se u praktiènom smislu isplate. istinite tvrdnje su one koje su korisne. poput Sartorija. Conditio moderna.

Sustaining Affirmation: The Strenght of Weak Ontology in Political Theory. ali oni sadrže i izražavaju onu bitnu osobinu ljudskog bitisanja: èoveka kao slobodnog biæa koji dela i sebe razvija odnosno samorazvija u zajednici. White. potrebna neka makar i slaba ontologija. 2000.12 Verujemo. 14 Stephen K. 9 – 12. Ono što je za nas bitno jeste to što se u tim ontološkim slojevima nalazi podrška za odreðene moralne i politièke odnosno demokratske sadržaje. koja želi da pruži osnove za moralno i politièko mišljenje. p. dobila zastrašujuæe razmere. u kojima je moralna devastacija. Svetovi. kako istièe Vajt. 133. Nama izgleda nešto privlaèniji i adekvatniji pristup koji ima svoje makar i minimalno ontološko utemeljenje i u kome se ontološka refleksija meša i prepliæe sa prezentacijom i afirmisanjem politièko-teorijskih orijentacija ili pozicija. Novi Sad. 12 M. Conditio moderna. To je danas važno imati na umu. 52 . I intelektualna zajednica mora više ukazivati na ovaj problem i potrebu moralne obnove koja treba da teèe paralelno i kongruentno sa procesom demokratizacije. Na ovaj veliki izazov politièka elita stoji i dalje „gluvonema“. Conditio moderna. Princeton University Press. Ona „nudi figuracije ljudskog biæa u smislu odreðenih egzistencijalnih realiteta“14 i pokazuje kako se može mislilti o moralu i politici u ova „pozna moderna vremena“. str. Novi Sad. Frank. U egzistencijalne temelje spada ona suptilna mreža ispletena od niti individualnosti i društvenosti bez obzira u kom obimu i formi se oni javljali. Princeton. Fluidi ove ontologiènosti mogu biti slabiji ili jaèi. da se od njega može mnogo nauèiti i da ga treba pozdraviti kao podsticajnu provokaciju13. kao pratilac brojnih nemilih dogaðaja. Možda u njemu ima neèega od onoga što Frank naziva „zasiæenošæu državom“ i „zamorenošæu civilizacijom“ pa i skepse u odnosu na racionalnost. Zar nije. Svetovi. kao i Frank.cijama. str. Ukratko. pa i u Jugoslaviji. koja je samo podvrsta jedne daleko rasprostranjenije nelagodnosti u sklopu duševne klime u zapadnom svetu. naroèito u nekim postkomunistièkim zemljama. postmodernizam obiluje iskazima ili tonovima koji nisu dovoljno argumentovani. nagnuti više na jednu nego na drugu stranu. koje su izražavale ignorantski stav prema tekovinama politièke nauke. ali nismo uvereni da ona može u istoj meri koristiti u graðenju i održavanju demokratskog poretka i sveta života. 13 M. 8. Frank.

The Patterns of Democracy. otvara više prostora za ono polje politièke nauke koje pokriva. koja je u stanju da se na jedan možda efikasniji i plodotvorniji naèin suoèi sa izazovima nego što su to spremni da urade marketokratski donekle darvinistièki neoliberalizam i postmodernizam.18 model diskursivne demokratije (Habermas i dr. Democracy and Its Critics. politikološko-pravni ili politikološko-sociološki pristupi. Gabardi. a neki više empirijski i proceduralni. Time što je delimièno oslobaða od preterane ontologizacije. pragmatizam i politièka sociologija. Zašto se proceduralni modeli demokratije. 53 .cit. 1999. Yale University. Negotiating Postmodernism. 17 R. Treæu skupinu relevantnih modela i projekata demokratije i demokratizacije. 18 A. New Haven. K. konsocijaciju Arenda Lajpharta. 2000).Op.16 Dejstva postmodernizma na politièku teoriju su višestrana i donekle protivreèna.. Tu pre svega mislimo na poliarhièni model Roberta Dala17 . èine odreðeni politièko-filozofski. Neki od tih modela su više normativni i supstancijalni. University of Minnesota Press. 1989 (Prevod: CID. 16 W. liberalno-socijalnu demokratiju Norberto Bobia i model kosmopolitske demokratije Dejvida Helda. Smatramo da ovi modeli jesu razlièiti i dobrim delom kompetitivni. New Haven. Yale University New Haven. u nekom meðu-prostoru. Lijphart. Dahl. u liku Dalove ili Lajphartove 15 W. Filozofsko jezgro ove orijentacije èini „kritièki postmodernizam“. ali ne i iskljuèivi ili nepodobni za eventualne korekcije ili dopune. Negotiating.). bar u nekim varijantama. kao perspektiva koja ceni znaèaj i snagu i kritièke teorije i postmoderne teorije. veæ pre negde. model participacione demokratije (B. Pateman).Povoljniji okvir za politièki posebno demokratski diskurs pruža i kasna moderno-postmoderna filozofska i društveno-politièka misao koja tvrdi i pokazuje da danas ne živimo niti u striktno modernom niti u èisto postmodernom svetu. teleologije i eshatologije. Minneapolis. 2000. ukratko da kažemo. 1979 (1971).15 Utvrðivanje distinktnog karaktera moderno-postmoderne tranzicije ima za cilj da ponudi ili izvede putokaze za uspešnu demokratsku praksu. Barber. Polirchy. on. Pogorica. koga autor ove koncepcije naziva naša kasna moderno-postmoderna tranzicija. Yale University Press. politikološki. Gabardi.

mada možda suviše optimistièni.konsocijacije. Zar Habermasova i Arentina odbrana javnog prostora i javnog diskursa ne izgledaju i danas aktuelno i ne spadaju u kljuèna uporišta demokratije. Tvrdokorni elitistièko-pluralistièki konsensualista Lajphart bi verovatno uèinio ustupke veæinskoj demokratiji (kao što to èini u sluèaju Velike Britanije) ili široj participaciji u nekim povoljnijim ekonomskim i kulturrno-nacionalnim uslovima. pokušaji Barbera da nove moguænosti komunikacije stavi u funkciju razvoja participacione demokratije. dr`ava i demokratija Na šta upuæuje odnosno šta poruèuje demokratska misao. Možda je prerarno oèekivati da Held u ovoj fazi razvoja bude nešto jasniji u nekim svojim razmatranjima o mestu i nadležnostima superdržavnih. Liberalizam. važno je imati u vidu da kritièke analize 54 . nacionalno-državnih i lokalnih formi organizovanja i upravljanja. reæi da pored pomenutih postoje i mnogi drugi tokovi mišljenja i istraživanja koji su vredni pažnje zbog svojih kritièkih refleksija i istraživaèkih nalaza. posebno kritièka misao. Pri tome. Tome ide na ruku i nova komunikaciona tehnologija. Treba. ni ova misao nije bez nekih „rupa“ i previda. svakako. o demokratiji i kakva je njena snaga? Uvidom u savremenu literaturu moguæe je zapaziti da je sve veæi broj istraživanja o razlièitim stranama globalizacije i da se sve veæi broj autora kritièki odnosi prema nekim njenim stranama. Heldova linija povezivanja politike jedne države i globalistièkog horozonta politike predstavlja vredan doprinos uspostavljanju nove globalistièke demokratske orijentacije. No. u tom smislu. Izgleda pomalo èudno kad deklarisani pobornici demokratije i pravne države mirno gledaju ili podržavaju pražnjenje odnosno brisanje javnog prostora kroz evakuaciju politike i njeno supstituiranje sa ekomijom i tržištem. Interesantni su. ne bi mogli na odreðeni naèin dopuniti ili komplementirati nekim elementima Habermasove ili Arendtine normativne i diskursivne teorije ili nekim sastojcima Barberove ili Pejtmanovske participacione demokratije. Ovo utoliko pre što i sam Dal insistira u mnogim radovima na dijalogu i na participaciji koja izlazi iz okvira izbora.

Drugim reèima. najveæi broj ovih teorija ili tokova mišljenja suviše restriktivno tumaèi liberalizam i slobodu. ili samo ona jedna strana globalizacije i vizija odnosno interes dominirajuæih snaga nalažu da se favorizuju ili drže odreðeni znatno reducirani smerovi liberalne politike i demokratije. Stièe se utisak da dobar deo društvenih nauka. politièka na55 . pa i politièka nauka. Liberalisti~ke redukcije kao redukcije liberalizma Dve osnovne zamerke. više interes razvijenih zemalja nego zemalja u tranziciji. èini se. Drugo. veæ su prevashodno usmereni na razvoj demokratskih tokova globalizacije i oblikovanje demokratske i humane globalne zajednice. Najèešæe se zanemaruju ekonomska. veliki broj ovih teorija ne uzima dovoljno u svoje vidno polje slobode i prava. Ove redukcije liberalizma. Prvo. nisu mogle biti mnogo privlaène za manje rezvijena društva u koja spadaju i mnoga društva u tranziciji. neretko. skretanje ili bilo kakvo ometanje nužnih tokova globalizacije. a i kad to radi favorizuje samo jednu vrstu prava a druga prava zanemaruje. Bacimo pogled za trenutak i na tu stranu. socijalna i kulturna prava i slobode. predstavlja pitanje od prvorazrednog znaèaja za demokratsku politièku teoriju. Da li interes globalizacije i razvoja.najveæeg broja autora nemaju za cilj zaustavljanje. teorije nisu okupirane ili aficirane u dovoljnoj meri ovim pitanjima. Èini se da politika i nauka u razvijenim zemljama nikad ranije nisu bile toliko usklaðene kao što su to danas. Pored toga. Nama se èini da klasièni liberalizam nije sadržavao doze akvizitivnosti i posesivnosti koje se mogu naæi kod nekih varijanti neoliberalizma. èak ni moderne demokratske. Savremeni neoliberalni pritisci u pravcu sužavanja socijalnih i ekonomskih prava u zemljama tranzicije izražavaju. klasièna liberalna teorija je teško zamisliva bez odreðenih racionalistièkih premisa. suviše „kooperativni“ sa trendovima i snagama koje nisu uvek u skladu sa razvojnim i demokratskim moguænostima savremenog društva. Interesantno je da mnoge pomenute. mogu se staviti svim pomenutim teorijama odnosno pristupima od neoliberalne pa preko postmodernistièke do novije pretežno politikološke demokratske teorije. koje su kasnije tumaèene kao liberalistièke redukcije.

danas.uka u razvijenim zemljama postaje sve više adaptivna. Stoga. bez ikakve koristi ili na štetu širih interesa društva i demokratije. koje najèešæe rade za interese nekih veæih partija ili partijskih bosova. Ali nema razvijeni svet gotova rešenja za sve probleme. Mnoga rešenja razvijenog sveta su inspirisana prevashodno njihovim sopstvenim interesima i nisu uvek saglasna sa interesima drugih zemalja. Tome znatno doprinosi dobar broj pripadnika politièke elite koji ne haju mnogo za intelektualnu zajednicu èak ni u vreme koje nije daleko od vremena kad su mnogi od njih bili njeni dojuèerašnji naseljenici. U stvari. a ukoliko veruje to èini manje od onih koji ga slušaju. samo što trgovac veruje u novac a nareèeni intelektualac ne veruje ni u svoje sopstvene reèi. Zato je potrebno razlikovati neke stvari i imati pouzdaniju osnovu opredeljenja ili izbora u složenim politièkim situacijama. Prikljuèak na neki „ofenger“ unutrašnje ili spoljne politike je postao glavna trajektorija ili posrednik ne samo politièke veæ i intelektualne i akademske promocije. koji mogu da pomognu u traženju izlaza ili rešenja u delikatnim situacijama postojanja ravnoteže snaga izmeðu odreðenih blokova u društvu i politièkom životu. Ukratko. koje može i da godi kao što žablje kreketanje u dubokoj noæi prija i utièe na tvrði san engleske kraljice. intelektualac je prilièno daleko od one svoje moguæe i poželjne pozicije da bude kitièka svest i jedna od važnih poluga ili „jezièaka na vagi“. i nisu sva uspešna rešenja razvijenog sveta nešto je preporuèljivo za mnoge druge zemlje. a u manje razvijenim i zavisnim zemljama i adaptivna i imitativna. èini se. Sasvim je sigurno da uzore za mnogo šta treba tražiti u razvijenom svetu. To biva veæ toliko uobièajeno i „normalno“ da je postao popularan slogan: šta da izmišljamo. Na scenu je stupila i ona vrsta intelektualaca koji manipulišu reèima kao trgovac novcem. Ovakvo stanje postaje za veliki deo naroda i intelektualnog potencijala teško podnošljivo. Dobar broj intelektualaca-politièara se ophodi prema „ostatku“ intelektualaca kao prema „mušicama“ èije zujanje ne primeæuju ili ne „zarezuju“ ili pak primaju kao blago zujanje i golicanje. bilo kakva dublja analiza politièkog sistema i stanja u jednoj zemlji zahteva pristup i pogled 56 . intelektualna zajednica nije postigla ni ono što veæ imaju mnoge male improvizovane i virtuelne ili fiktivne partije. pogledajmo i nauèimo kako to radi razvijeni svet. više nego ikad ranije.

19 Ono što je Habermas namenio filozofskom mišljenju može se preporuèiti politièkoj teoriji 1976. postavlja se pitanje: koja naèela. 57 . a zatim. 19 J. èovek je izgubljen. promisliti i protumaèiti sopstvenim umom ili nekom vrstom. Ali pored toga. onda svaki dalji evolucionarni pomak samo može da znaèi samouništenje podruštvljenih individua i njihovog sveta“. Informacije koje stižu iz okoline i dopiru do èovekovih osetila valja iskoordinirati. Oko se podaje „tuðinu“ i tehnici kojom se èovekova liènost dezintegriše. Želeo je da i geografijom uma stavi pod nešto pouzdaniju kontrolu ove delimiène i povremene „nevernike“ ili „konvertite“. razum i srce. Bez naèela. U moguænostima korespondencije i korišæenja ova dva faktora poèiva ono što zovemo kritièkim umom ili rasudnom snagom. Rekonstrukcija istorijskog materijalizma. fabrike i laboratorije opsena i laži uzimaju prvo oko i uho. U jezgru ili u osnovi kritièke misli stoje naèela. Bez ulaženja u dublju raspravu. Brahmana odnosno onoga pomoæu èega oko vidi ili uho èuje.otvorenih oèiju i uma. slika i kulisa koju proizvode moderna sredstva komunikacija. Od dva širom otvorena oka jedno valja usmeriti na unutrašnju a drugo na spoljnu situaciju i konstelaciju odnosa i snaga. kaže Habermas. kako stoji u Upanišadama. Nije Bog sluèajno postavio razum iznad ili iza oèiju i ušiju. U ovom božanstvenom daru i spletu uma i èula nalazi se kljuè i put koji treba koristiti u analizi i objašnjenju savremenih procesa. U svetlu ove perspektive posmatrano. Velike tvrðave. a ne obrnuto. Svet je dogurao do stanja u kome sopstveno oko postaje sumnjivi svedok. ali ako je to moguæe samo na uštrb humane supstance. Frankfurt na Majni. Habermas. kako je upozoravao Hajek. Bez ove unutrašnje „konverzione komore“ savremeni èovek ostaje u raljama virtuelne stvarnosti. Zato je osnovna poruka gledaocu i slušaocu sledeæa: Ne zaboravi da si graðanin i kao integralna liènost gledaj i slušaj sa uèešæem razuma i srca. zasad æemo reæi da ta naèela valja tražiti u koordinatama èije ose èine istina. Habermasove reèi od pre nekoliko decenija i danas deluju ohrabrujuæe i inspirativno: „Svetsko društvo u nastanku. može još toliko da uveæa kapacitete usmeravanja. A ono pomoæu èega oko vidi ili uho èuje nije ništa drugo do kritièka misao koja æe sa sopstvenim umom iskoordinirati ono što vidi ili èuje. sloboda i pravda koja dakako raèuna sa jednakošæu.

kako bi kapitalizam bi efikasan i èist. A usprotiviti se ministarstvu finansija. ali i o naèinu i o vidu transformacije smisla kojoj stare istine neizbežno podležu u sluèaju kritièkog usvajanja. odnosno ono što je u visokim kulturama razvijeno mesijansko znanje religija i svetsko znanje kosmologija.20 On smatra da je struktura politièke 20 Titus Alexander. Država bi. prva i potrebe Što se tièe ekonomskih efekata gobalizacije. Polity. Gomilanje bogatstva na jednoj strani i bede na drugoj strani je još uvek surova realnost koja prati. 1996. On je konsterniran èinjenicom da se niko godinama nije usuðivao da kaže bilo šta protiv svetskih finansijskih institucija i da niko ne sme da dovede u pitanje odluke MMF. 58 . On smatra da je amerièki kapitalizam krenuo nizbrdo zbog raznih šurovanja i smicalica ili jedne mraène atmosfere koja vlada. Naime politièka teorija postavlja sebi zadatak da odgovore tradicije. Neki autori su i mnogo oštriji u prosuðivanju ne samo odreðenih strana veæ i celine globalizacije. izgleda nesporno da ne prolaze jednako razvijene i nerazvijene zemlje. moglo bi se ovde dodati. Krajnje je vreme da SAD shvate da meðunarodne finansijske institucije nisu njihovo vlasništvo i da odluke mora da donose svi pa i zemlje u razvoju. Ekonomski efekti. sebi prisvoji u onom suženom obliku koji kæerima i sinovima moderne s dobrim razlozima još nešto može da kaže. Zvaniènike MMF on naziva „boljševicima liberalizma“ uz opasku da oni nisu u stanju da u ekonomiji uzmu u obzir socijalnu i humanu dimenziju.odnosno misli. Unravelling Global Apartheid: An Overview of World Politics. Postoji. po njegovom mišljenju morala da nametne pravila èiju æe primenu osigurati. može biti gore nego suprotstaviti se Pentagonu. Tako Aleksander gleda na svetsku politiku kao na globalni aparthejd. proces globalizacije. U tom smislu je vrlo indikativna ocena nobelovca (2001) Džozefa Štiglica. dodajuæi da je to postao „ortaèki kapitalizam“ gde se sve dešava uz dogovore na vrhu. kaže Habermas. jer to znaèi protivreèiti ili doæi u sukob sa amerièkim ministarstvom finansija. Oxford. naravno. ne kao neka spoljna okolnost veæ kao njen deo. spor o postojanju i opsegu onih starih istina koje još mogu kritièki da se usvoje.

deprivira i eksploatiše „veæinu sveta“ kao što bela populacija u Južnoj Africi to radi sa crncima. postoji ozbiljna slabost u vidu pristrasnosti u funkcionisanju meðunarodnog prava. po tom mišljenju. Pošto se ovom prilikom ne mogu raspravljati ni mnogi od onih najvažnijih a kamoli svi problemi. Autor se nada da æe ovakav sistem ubrzo kolabirati kao što je kolabirao i sistem aparthejda. pokušaæemo ukratko da istaknemo i deo kontraargumentacije na pret59 . Predozirana marginalizacija dr`ave Jedna od centralnih tema u celom sklopu problematizacije globalizacije i demokratije jeste pitanje države. Da ilustruje tu tezu Aleksander demonstrira Zapadnu kontrolu i samo interes (selfinterest) u radu meðunarodnih organizacija ukljuèujuæi Svetsku banku. obojenim i indijskom populacijom. Teško se može raèunati sa mirnom kooperativnom koegzistencijom i globalizacijom liberalne demokratije u uslovima veoma redukcionistièki shvaæenog i pronošenog liberalizma i koji i pored blještave retorike ne vodi dovoljno raèuna o elementarnim životnim potrebama. socijalnih i kulturnih. Na toj osnovi bilo bi moguæe graditi mnogo humaniji i plodotvorniji projekat demokratske globalne zajednice i izbeæi katastrofièna predviðanja i tokove razvoja poput onog o sukobu civilizacija. Bez daljeg širenja ove inaèe velike teme. socijalnih i kulturnih prava èoveka. sa delovanjem režima aparthejda u Južnoj Africi. trebalo diæi na nivo odgovarajuæih ekonomskih. treba reæi da upravo posmatrano iz rakursa ljudskih prava. treba da stoje ljudske potrebe. demokratizaciji nerazvijenih zemalja. neoliberalna politika ostaje veliki dužnik narodu i demokratiji bolje reæi. Savet bezbednosti ujedinjenih nacija i Svetsku trgovinsku organizaciju. u širim razmerama. Ako je prilièno jasno da u osnovi države blagostanja. možda i istovetna. Uz to. posebno ekonomskih. pa ni o osnovnim socijalno-ekonomskim i kulturnim pravima velikog dela sveta.ekonomije globusa suštinski slièna. kontroliše. nije sasvim nesporno da li i koje baziène potrebe treba ustanoviti kao prava. manjkavoj strani globalizacije. ovakve analogije i gledanja sadrže deo istine koja se makar i u hipertrofiranom vidu ogleda u onoj drugoj. Nama se èini da bi neke elementarne ljudske potrebe. bar normativno. Zapad. Iako su suviše jednostrane i rigidne.

a 2005. 60 . Nije verovatno da æe ta funkcija biti u veæoj meri aficirana dolaskom Interneta. osvrnuæemo se ukratko na tri kruga pitanja: prvo. na razlièito rangiranje država. njihovi kontrolni punktovi nalaze se u najjaèim državama i u najjaèim sklopovima moæi unutar tih država. i kako æe ona uticati na kapacitet državnog upravljanja. treæe. Taj proces je. tvrdnje neoliberalnih globalista su samo delimièno taène. „Steering the British State in the Information Age“. Tvrdnja o pražjenju države. 22 I. Novi mit o decentriranju politi~ke mo}i Što se tièe transformacije strukture i raspodele moæi. dublji uvid u postojeæe stanje pokazuje da centralni akteri poseduju znaèajne mehanizme za vršenje kontrole. Ali. Holliday.hodno istaknute ideje o nužnosti i korisnosti marginalizacije države. Government and Opposition. predstavlja preterivanje èak i provokaciju. p. kabinetskog komiteta i kabinetskog sekretarijata. No. U sklopu toga. Radi utvrðivanje okvira te delatnosti donet je i Zakon o elektronskoj komunikaciji 2000. I onamo gde je reè o moæi velikih internacionalnih ili transanacionalnih kompanija. „Is the British state Hollowing Out“? Political Quarterly. na radikalno decentriranje moæi i marginalizaciju države. Bler je isticao da se 33% usluga centralne države daje elektronski. To ostaje. popeti na 71%. Taène utoliko što se veliki deo moæi nalazi u rukama velikih transanacionalnih ili multinacionalnih kompanija i deluje na manje ili više decentriran i nevidljiv ili nedovoljno vidljiv naèin. u stvari.22 21 I. 2001. Holliday. Ako je teško prognozirati šta æe sve doneti elektronska revolucija. u manjoj meri zahvatio razvijene zemlje. 325. na razmirice oko države blagostanja. od strane kabinetskih ministara. a da æe se taj procenat 2002.21 Britanski Online portal se vodi iz Cabinet Office-a. 324. kaže Holidej. Koordinacija vladine politike bila je dugo godina voðena uglavnom politièki. 2000. 71. kako Holidej istièe. na 99%. 3. apsolutno centralna upravljaèka funkcija i stvara odgovarajuæe mehanizme i naèine da se efektuira konstitucionalna konvencija o kolektivnoj kabinetskoj odgovornosti. nije taèno to da je proces desuverenizacije odnosno marginalizacije države jednako zahvatio i razvijene i nerazvijene zemlje. decentriranja politièke i državne moæi. deregulacije i marketizacije. 1. drugo.

i mikro-regionalnom. kako u domenu efektivnog upravljanja (governance) tako i u drugim podruèjima. U svemu tome. bez države. Hirst i Thomson postavljaju dva krupna pitanja.Hirst i Thompson smatraju da mnoge èinjenice o obrascima ponašanja i aktivnosti multinacionalnih korporacija uverljivo pokazuju ili otkrivaju da postoji mnogo veæi nivo pristrasnosti (bias) domaæe zemlje (home country) i domaæeg regiona („home region“) za mnoge od glavnih multinacionalnih korporacija iz SAD. omoguæiti odgovarajuæi demokratski poredak odnosno obezbediti demokratska kontrola. Drugo. Evrope i Japana. Treba. može li se unutar savremene meðunarodne politièke ekonomije odnosno bez države obezbediti moguænost upravljanja. može li se u pomenutom kontekstu.23 Brojne kvalifikovane analize savremenog razvoja uverljivo ukazuju na stalnu dominaciju najrazvijenijih proizvodnih tržišta od strane veæ ustanovljenih industrijskih vlasti i na kontinuirane prepreke sa kojima se suoèava rapidna industrijalizacija najnerazvijenijih ekonomija. nego što je obièno u javnosti pretpostavljeno. Prvo. Hurst – G. reæi da i inaèe. regionalnom u vidu Evropske unije. Globalization in Question: The International Economy and Possibilities of Governance. nesuglasice i neodreðenosti. može da vrši efektivno vitalne funkcije legitimnog donošenja zakona (law-making). Samo državni nivo upravljanja. nacionalnom. Cambridge. multilateralno-internacionalnom sa institucijama kao što su World Trade Organization. dva pomenuta autora oštro se suprotstavljaju gledanju da su dani nacionalne države konaèno prošli. 61 . Thompson. Evropu i Japan. Polity Press. po mišljenju ova dva autora. posebno nacije-države moraju zadržati centralnu ulogu u konstituisanju skupa novih institucija koje bi mogle da regulišu stvari u razlièitim nivoima vladavine-upravljanja (governance): od globalnio-svetskih (world-wide) finansijskih transakcija do regionalnih 23 P. reprezentaciju i integraciju drugih nivoa vladavine-upravljanja (governance). Kad je o državi reè. Oni pokazuju neprekidnu iako modifikovanu funkcionalnost i opravdanost nacionalne države i njenih politièko-upravljaèkih (governmental) institucija u nešto konkretnijem smislu kroz prikazivanje situacije i prospekata u pet nivoa vladavine-upravljanja (governance): u trijadiènom koji ukljuèuje SAD. oko ovih pitanja. svakako. postoje velike nejasnoæe. U razmatranju ovih pitanja. 1996.

Od svih ovih vrsta ili tipova država jedino velike.obrazaca industrijske promocije i podrške. Ove države. U tom kontekstu razumno i privlaèno zvuèe reèi Hajeka: „Ima malo nade za meðunarodni poredak ili trajniji mir sve dok svaka zemlja slobodno može da koristi bilo koje mere koje smatra poželjnim za 62 . Politika razlièitih aršina koju praktikuju najjaèe države. Isto tako. Velikom delu sveta ne smetaju toliko pretenzije SAD da budu. pak. predvodnièka sila u procesu globalizacije. Prvi tip predstavljaju velike i moæne države odnosno supersile koje su istovremeno i države zaštitnice. Demokratija u globalizovanoj ili adekvatnije reèeno u parcijalno-globalizovanoj eri biæe. kad je reè o procesu desuverenizacije i procesu globalistièke transformacije treba imati u vidu da ne prolaze sve države ni približno jednako. predominaciju jedne superdržave u licu SAD. neretko. U poslednju èetvrtu grupu spadaju države koje su po mišljenju velikih sila neprijateljske ili nesigurne. Postoje bar èetiri tipa ili vida sudbina država. naroèito u onim zemljama gde su jake autoritarne tendencije domaæih uzurpatora. drže manje ili više neutralno prema politièkim zbivanjima. razume se. Intervencije takvog meðunarodnog poretka u zbivanja pojedinih zemalja mogu biti od koristi. Drugi tip države èine zavisne i zaštiæene države. One ih niti štite niti uznemiravaju-podrivaju. posebno ona jedna i jedina danas supersila. Nekad i negde obilato pomažu stabilizaciji odreðenih država ili politièkih elita. bar jedno vreme. promovisanju i uèvršèivanju odgovarajuæeg meðunarodnog pravnog i humanog demokratskog poretka. 2. sa demokratskim uticajem i kontrolom koju mediira nacija-država i njene politièke institucije. moæne i bogate države mogu imati samostalnu politiku uz. a negde se. posredna stvar. ne uliva poverenje velikog dela sveta i populacije èak ni onda kad su ti delovi prijateljski raspoloženi prema SAD. Razli~ito rangiranje dr`ava Najzad. a drugo rade u svojoj „kuæi“. Ove države su pod zaštitom moænih država. a negde podstièu i pomažu separatistièke pokrete i fragmentaciju države. jedno preporuèuju drugima. one imaju razlièite aršine za razlièite zemlje. ako bi to predvoðenje doprinosilo uspostavljanju. Treæi tip èine države prema kojima supersile nemaju neku odreðenu politiku. na taj naèin.

336.cit. A. Hajek. sve dok u toj zajednici jedni imaju više i drugaèija prava od drugih“. 27 P. Hajek. Put u ropstvo. Ali „Isto tako nema nade ni za meðunarodnu integraciju.sopstveni neposredni interes“. Op. 25 F. str. zašto nema ubedljive evidencije da je „država blagostanja“ opustošila izvore (resources) i pretrpala produktivnu industriju? Treæe. University of Toronto Press. kljuèno je da moæ Meðunarodne zajednice bude „striktno ogranièena vladavinom prava“. Put u ropstvo. 63 .cit. Razmirice oko „dr`ave blagostanja“. 330. Jedan od interesantnih tokova kritike globalistièkog razvlašæivanja i marginalizacije države temelji se na ideji da je država u licu odgovarajuæe „države blagostanja“ primeren model države i za vreme koje dolazi. Toronto. Put u ropstvo. on pita kako se može kritikovati politika blagostanja (welfare policies) za nizak ekonomski rast kad visoko rangirane potrošaèke nacije imaju isto toliko visoku stopu ekonomskog rasta u 1980-im kao i nisko gradirani potrošaèi (low spenders).25 Meðunarodna vladavina prava. može da postane „branik protiv tiranije države nad pojedincem“. str. 1991. p.27 Drugo. 26 F. saobraženu državno pravnim naèelima. Social Change. 314. Hajek.26 3.24 Uz to. Taylor-Gooby. kaže Hajek. Neki od tih razloga kreæu se upravo u ravni ekonomije odnosno ekonomske efikasnosti iz koje je i dolazilo najviše argumenata protiv države pa i protiv „države blagostanja“. èak i više nego u nacionalnoj državi. važno je Hajekovo upozorenje. Prvo. da se naroèito u uslovima postojanja jedne supersile koja je neretko sklona da tu silu može shvati i koristi kao svoje pravo. Social Welfare. zašto nema dokaza da su visoke stope oporezivanja 24 F. U svemu tome. A. najviši pravni standardi ne mogu nametati pristrasno. Op. Novi Sad. A. tek tada ako spreèi istu takvu tiraniju moænih država i njihovih asocijacija nad nacionalnim zajednicama“. str. 55. Taylor-Gooby stavlja pod lupu pretpostavljenu neefikasnost „države blagostanja“ i dolazi do sledeæih zakljuèaka. Ne treba zaboraviti da je kritika „države blagostanja“ bila jedno vreme aktuelna i gotovo u modi zato što je „Nova desnica“ tada odnosila izbornu pobedu u nizu zapadnih zemalja. and Social Science. Zato se navodi više razloga. Global Book 1977.

Njihovi stavovi su se približavali stavovima onih sa manje sreæe“. Nama se èini da bi neke elementarne ljudske potrebe. 64 . u širim razmerama. to ne znaèi da æe nužno slediti zabrinjavajuæa redukcija u raciu izmeðu zapsolenih i zavisnih individua. p. Ako je prilièno jasno da u osnovi ideje „države blagostanja“.cit.cit. „država blagostanja“ ne bi dovela produktivni kapacitet ekonomije u opasnost. revizijom imigracionih restrikcija.potkopavale inicijativu za rad. dobiju i drže vladajuæu poziciju gotovo dve decenije u Ujedninjenom Kraljevstvu ili u Nemaèkoj. Taylor-Gooby. Na toj osnovi bilo bi moguæe graditi mnogo humaniji i plodotvornij projekat demokratske globalne zajednice i izbeæi katastrofièna predviðanja i tokove razvoja poput onog o sukobu civilizacija. koje su bile protiv „države blagostanja“. Odgovarajuæa koncepcija „države blagostanja“ nalazi svoje branioce i na osnovu moralnih razloga. ne bi se moglo reæi ni da postoje neki alarmirajuæi znaci u pravcu demografske slike odnosno modela. Social Change. a zapažen period vremena i u nekim drugim zapadnim zemljama.. nije sasvim nesporno da li i koje baziène potrebe treba ustanoviti kao prava. Taylor-Gooby tvrdi da „Postoji malo evidencije koja bi podržala gledanje da prosperitetni ljudi žele da napuste državni sektor. Ako bi tvrdnja o pristajanju srednjih slojeva uz „državu blagostanja“ bila sasvim taèna. kojom bi se privuklo više žena u proces rada. kako bi onda bilo moguæe objasniti da desne odnosno konzervativne partije. podizanjem granice penzionisanja i prestankom automatskog izjednaèavanja penzionisanih sa èinjenicom odlivanja sredstava. p.126.29 U ovom gledanju i kritici moguæe je naæi interesantna zapažanja i nalaze ali možda i neka preterivanja. Nova desnica teško može da realizuje i opravdava kolaps „države blagostanja“ sa uskraæivanjem podrške srednje klase. ali je moguæe i da mišljenje dobrog dela populacije ili nekih pa i srednjih slojeva oscilira. Na osnovu rezultata istraživanja British Social Attitude Surveys. Moguæe je da neki delovi srednje kase ili srednjih slojeva stoje iza „države blagostanja“.58.Op. Peto. 28 P. Taylor-Gooby.Op.28 Èetvrto. Social Change. treba da stoje ljudske potrebe. trebalo diæi na nivo odgovarajuæih ekonomskih. socijalnih i kulturnih prava.. Ako se može oèekivati da grupa onih sa preko 65 godina znatno poraste u bliskoj buduænosti. Odgovarajuæim restrukturiranjem socijalne politike. bar normativno. 29 P.

teškim i ogranièavajuæim uslovima. 65 . grupa i pojedinaca. valja ubrojiti ne samo politièka veæ i intelektualna zbivanja savremenog društva odnosno tokove mišljenja i stremljenja razlièitih slojeva. od vitalnog znaèaja da njihove demokratske snage i šira društveno-plitièku misao prate i kritièki prosuðuju kako ono što se dešava u savremenom svetu tako i domaæa zbivanja. naravno. Taèno je da oko svakog èoveka fatalni obruè (circle) je postavljen van koga on ne može proæi. 1961 (1935). Intelektualna zajednica i njeni poslenici. treba da imaju razumevanja i za politièku elitu koja radi u vanredno složenim. de Tocqueville. Nacije našeg vremena ne mogu spreèavati uslove èoveka da postanu jednaki. Pošto se na ovom mestu ne može šire govoriti o karakteru takvog sistema. Democracy in America. istaæi æemo samo potrebu i zna30 A. Schocken Books. ali unutar širokih ivica toga kruga on je moæan i slobodan. „Proviðenje. Ovde se valja setiti Tokvilovih reèi koje mogu biti od koristi kako politièkim tako i nauènim poslenicima.IV Mogu}nosti i granice postkomunisti~ke demokratije Za postkomunistièke zemlje posebno za Jugoslaviju je. ali zavisi od njih da li æe ih princip jednakosti voditi u ropstvo ili u slobodu.30 Ovu Tokvilovu poruku trebalo bi danas otèitati tako da se u prilagoðavanju jedne zemlje zahtevima globalizacije mora voditi raèuna o nekim elementarnim interesima naroda i društva dotiène zemlje pa i o interesima društva za odgovarajuæu globalnu i „nacionalnu“ odnosno „domaæu“ organizaciju politike i politièkog sistema. U zbirku dešavanja. ka prosperitetu ili u bedu“. New York. Mudrost i demokratiènost politièke elite valja meriti prema njenoj spremnosti i sposobnosti da koordinira i balansira èesto protivreène zahteve koji dolaze iz spoljne i unutrašnje sredine ili pak iz razlièitih nivoa i oblasti života i rada. Ali obziri prema politièkoj eliti bilo svoje ili druge zemlje pa i meðunarodnih organizacija ne treba da budu prepreka za objektivno kritièko prosuðivanje njihove aktivnosti odnosno efekata njihovog rada i slobodno iznošnje svojih misli i istraživaèkih nalaza. kako je sa èovekom tako je i sa zajednicom. I – II. ka znanju ili barbarizmu. nije stvorilo èoveèanstvo potpuno nezavisno ili potpuno slobodno. èini se. kaže Tokvil. dakako.

U skladu s tim potrebno je naæi odgovarajuæu formulu koegzistencije nacionalno-graðanske države i nadnacionalne superdržave odnosno globalne politièke zajednice. Isto tako. Država ne može biti samo servis novih globalnih ili regionalnih centara moæi i ekonomskih upravljaèa sveta. Ona mora imati odreðenu meru samostalnosti ili autonomije. iako bi valjalo donekle i u nekim sluèajevima suziti obim i radijus njenog dejstva. a u nekim zapadnim demokratijama ona još funkcioniše iako u nešto nešto drukèijoj odori. 66 . Ovde bismo samo ukratko referirali na karakter države i nacije. Nije logièno odnosno paradoksalno je da se lokalna zajednica afirmiše po tome što je bliža graðanima u odnosu na državu. U postojeæem nacionalno-državnom okruženju i u unutrašnjoj prilièno složenoj višenacionalnoj situaciji uspostavljanje i favorizovanje graðanske države izgleda donekle i èudno. a isti takav argument izostaje kad je u pitanju odnos nacionalno-graðanske države i svetske države prema graðanima. u eri intenzivne etnifikacije politike i ekshumacije etnonacionalnih manjina i njihovih malih otadžbina. smatramo da se ona mora prilagoditi u velikoj meri organizaciji i funkcionisanju odgovarajuæe globalne zajednice. u nekim oblastima. Državu ne treba razvlastiti do nivoa na kome ne može da bude partner pa i neka vrsta kontrabalansirajuæe snage. Pored toga. na odreðene institucionalne komplekse od parlamentarno-izvršne vlasti do partijskog i izbornog sistema i na kompleks javnosti kao jedne od kljuènih komponenti demokratskog politièkog sistema. „država blagostanja“ nije zrela za muzej starina. Ona bi trebala da fiksira i štiti prava manjinskog nacionaliteta ali ne i prava veæinske nacije Zato je potrebno projektovati i konstitucionalizovati odreðenu formu nacionalno-graðanske države u kojoj æe svi ljudi i kolektiviteti biti ravnopravni i imati odgovarajuæe slobode i prava. nepravedno je i neukusno zahtevati demisioniranje ili odricanje veæ konstituisanih država od svojih veæinskih nacionalnih entiteta. Država nije „iscrpila“ sve svoje upravljaèke sposobnosti i moguænosti ni u jednom globalno ureðenom društvu. Kad je reè o državi. ali da mora imati i odreðenu autonomiju i kolièinu moæi ili uticaja kojom se ta autonomija može održavati. I onamo gde su zahtevi za deregulacijom bili najglasniji „država blagostanja“ nije išèezla. svetskoj državi. principa i institucija toga sistema.èaj dobrog izbora i ureðivanja nekih kljuènih taèaka.

nemaju ni moæi ni samostalnosti veæ predstavljaju servis i transmisione mehanizme viših naddržavnih centara moæi. koji su po svojoj prirodi takvi da zahtevaju odgovarajuæu državnu organizaciju. a ne „svojih“ parlamenata. parlament i predsednik. a samo ceremonijalno i formalno prema svojim parlamentima. Ovde æemo izneti samo tri od njih. Parlament se razvlašæuje bar po tri osnova. Drugim reèima. U modernom društvu apsolutno je nemoguæe oèekivati postojanje efikasnog i demokratskog parlamenta bez odgovarajuæeg partijskog sistema. Osnov podela prebacuje se sa klasno ili slojevno socijalnog i razvojno67 . država je. Drugo. ukoliko ne postoji odgovarajuæa autonomija i kolièina moæi kojima država raspolaže. država može da obavlja odreðene funkcije samo ako ima adekvatno primeren status i stepen autonomije odnosno legitimne moæi. deo njegove moæi. postaju apsurdni. Treæi naèin njegovog marginalizacije jeste nedovoljno profilisan partijski sistem. sukoba. suoèeni s novom situacijom u kojoj postoje izbori za one koji nemaju vlasti. Po jednom. Druga linija njegovog razvlašæivanja ide okretanjem „njegove“ vlade i njene odgovornosti prema centrima globalne moæi. Drugim reèima. svi kljuèni demokratski mehanizmi. u stvari. vlade pojedinih država postaju izvršna tela faktièkih centara globalne moæi. odlazi na više nivoe organizovanja. Ovakav tok dogaðanja stvara nove osnove podela i konfrontacija. Prvo. ima mnogo unutrašnjih problema. Ovde demokratski razlozi i logika o kojima je bilo reèi na poèetku ovoga rada dube na glavi. Èemu izbori i toliki troškovi ako predstavnièka tela. kako je reèeno. dilema po kojima treba napraviti odreðeni izbor. bar za sada i za dogledno vreme najprikladnija organizacija za rešavanje takvih problema. èini se. a nema izbora za one koji vlast drže. Kakva je to logika koja pretpostavlja da æe vlast onih koji nisu ni birani ni legitimisani biti bolja i demokratskija nego ona koja se podrvrgava izborima i pravilima legitimnosti. Treæe. tenzija.Mnogo je razloga koji govore u prilog ovakvog stava. U sluèaju marginalizovane države bili bismo. Marginalizacija države vodi postepenom razvlašæivanju i potiskivanju parlamenta. Glavna instrumentalno-produžna ruka globalnih centara moæi u pojedinim država postaju vlade tih država. Poverenje u vlast koja se ne bira je u najboljem sluèaju poverenje „na veresiju“ odnosno poverenje bez pokriæa. na kojima se inaèe insistira.

Ovo je utoliko èudnije što postoji oko 250 partija u Srbiji: mnoštvo partija bez pravog partijskog sistema. socijaldemokratska sa eventualno nacionalno-nacionalistièkom i radikalnijom levom partijom. poput onog DOS-ovskog heterogenog agregata partija.ekonomskog na nacionalno-internacionalni plan. Nije sigurno da æe se ovi dijalozi i konfrontacije i njihovo prevazilaženje odvijati na plodotvoran naèin. Isto tako. oèigledna je i nedovoljna upravljaèka sposobnost i demokratiènost nekih inaèe politièki moænih delova politièke elite. Verujemo da se ovi problemi ne mogu rešavati samo u okviru DOSovske formacije. preterana želja za vlašæu i usmeravanje najveæeg dela energije kljuènih delova politièke elite na razradu i funkcionisanje mehanizama za održavanje i jaèanje svoje a rušenje „konkurentske“ vlasti znatno je smanjilo i gotovo atrofiralo njeno angažovanje na aktiviranje razvojnih potencijala društva. U tom spektru postojale bi i delovale tradicionalno-konzervativna. ima toliko kljasti i jednonogi partijski sistem. Drugo. Bilo bi poželjno da se DOS što pre rašèlani u razložan broj noseæih partija. ne postoji jedna javno deklarisana neoliberalno orijentisana partija. Pored toga. liberalno-neoliberalna. Nama izgleda da bi za naše društvo bio poželjan partijski sistem od tri do pet glavnih partija. to za jedan širi demokratski razvoj nije dovoljno. Više od toga. Tri su osnovna razloga za takvu sumnju. Iako je osnovni pravac najveæeg dela politièke elite neoliberalno usmeren. Apsurdno je i tužno da je Srbija jedina zemlja koja èak i u okviru bivših real-socijalistièkih evropskih zemalja. nedovoljno povoljni spoljni uslovi za plodotvorna demokratska rešenja. iako postoji ogroman deo populacije na granici egzistencije ili ispod nje. 68 . ne postoji neka jaèa levo orijentsana odnosno socijaldemokratska partija. Dva zadnja faktora su i razlog održavanja odreðenih glomaznih „neprirodnih“ politièkih sklopova i struktura. potrebna je dublja i šira DOS-ovsko-van-DOS-ovska ortopedija i restrukturacija partijskog sistema. Treæe. Prvo. koji je u novije vreme služio više za pranje nelegitimne vlasti nekih delova elite nego kao deo jednog demokratskog upravljaèkog mehanizma. podele i konflikti mogu postojati izmeðu pojedinih frakcija ili grupa unutar istog reformsko-liberalnog vladajuæeg bloka i izražavaju razlike u poimanju i projektovanju karaktera i razvoja države odnosno politièkog sistema i demokratije u novoj konstelaciji meðunarodnih odnosno globalnih odnosa. Ali.

Chicago University Press. Frank. 2. ali o tome æe biti reèi na drugom mestu.. Gagnon. a u svojoj institucionalno-proceduralnoj ravni konstituiše se i implementira u podeli i ravnoteži vlasti. ed. R. jasniju predstavu o javnom interesu ili javnom dobru. 8. 4.M. 5. razvoj demokratije pretpostavlja ili zahteva odgovarajuæi kompleks javnosti. treæe postojanje slobodnog i demokratskog javnog mnjenja. R. 1995 (1993). Generalizing East Asian Experiences.B. dakako. vladvini prava. „Pravna država“. 1956. LITERATURA 1. The Politics of Democratization.Taylor. 1999.. obezbeðivanje slobodnog javnog prostora. Governing in the Information Age.A.-J. CO.H. 1998. Preface to Democratic Theory.. Westview Press.H. br. moglo bi se reæi da bi liberalno-socijalni poliarhièni model demokratije bio najprihvatljiviji i najplodotvorniji za jedan broj postkomunistièkih zemalja. politièkom pluralizmu i kompetitivizmu. E. Ovaj model se supstancijalno zasniva na vrednostima slobode i pravde i suverenosti narodne volje.P. ukljuèujuæi i Jugoslaviju. Uz sve to. Demokratija i njeni kritièari. Imaju li se sve te komponente posebno uslovi. 69 . 1998. Frissen A.Ovakav partijski spektar i sistem znatno bi doprineo efikasnijem radu parlamenta i veæim moguænostima graðana da se slobodno opredeljuju za odgovajuæu strukturu izabranika i opciju razvoja. Na ove momente valja upozoriti zbog toga što neki tokovi ili tumaèenja globalizacije i novog svetskog poretka potiskuju ili dovode u pitanje neke sastavnice javnosti.A.10-12. CID. Praeger.. Open University Press.. van de Donk. Chicago. 1994.T. 6. G. Podgorica. in I. principi i institucije u vidu. M. eds. 1989. drugo. Dahl. 3. Pod tim razumemo najmanje tri stvari: prvo. Amsterdam. Bellamy C.J. 7. Dal. A.. Buchingham. Abrecht. Conditio moderna. IOS Press. zahteva i odgovarajuæe uslove. Svetovi. 1987. Gledišta. Friedman. New York. Public Administration in an Information Age: A Handbook. On. „Public Administration in Ciberspace“. Novi Sad. Boulder.Snellen and W. (prilog G. Ross-a). Intelectuals in Liberal Democracies: Political Influence and Social Involvement.

Realities. 1946. 1999.R. Polity Press. ’Singapore. A. „The Hollowing out of the State: The Changing Nature of the Public Service in Britain“. Rhodes. A. New York. Government and Opposition. Plume. 26. Rouseau. Holiday. – M. 28. Clarendon Press. Legislation and Liberty: Rules and Order. Lijphart. W.-B. H. Beograd. China and the „Soft Authoritarian“ Challenge’ Asian Survey. Przeworski..A. Buckingham. Nague.J. Vol.D. Put u Ropstvo. N. 1992. London. Hayek A. Reinventing Government: How the Enterpreneurial Spirit is Transforming the Public Sector. A. 17. – G. – Jay J. 23. London. J. 1962.. 1976. B. Dangereous Liaison: the interface of globalization and democracy. – T. The Theory of Possesive Individualism. S. Halowell. No. E. A. New American Library. Democracy and Development: Political Institutions and Well-Being in the World. The Patterns of Democracy. 15. 18. Rekonstrukcija istorijskog materijalizma. Hajek. The Deregulation of the World Financial Markets: Myths. Društveni ugovor.. Yale University Press... Understanding Governance: Policy Networks. Prosveta. 19.Limongi. 70 . Cheibub-F. 25. Cambridge. Governance. 1999..C. Robison.. A. Osborne.A. New York. Routledge. No. Frankfurt na Majni. Alvarez – J. and Impact. 1997.. 1994. Hurst P. F. New Haven. 1996. 22. The Pacific Review. A. Pinter Publishers. 2001.9. R.. London. W. Cambridge University press. Gabler. The Federalist Papers. Kegan Paul and Trench. 12. Loader eds. D. Hedenius.. J. Macpherson B. The Decline of Liberalism as an Ideology. Roy. Holliday. 71. Habermas.. D. 1973.Vidi posebno prilog: C. 1950-1990. J. Rhodes. 1949. Digital Democracy: Discourse and ecision Making in the Information Age. Law.3. 11. Global Book. Political Quarterly. 14.R. 1997. I.. „Is the British state Hollowing Out?“ Political Quarterly. 21. „Steering the British state in the Information Age“. New York. 1061. 10. 27. 1990. Cambridge. Oxford. 24. Globalization in Question: The International Economy and Possibilities of Governance.3 1996.. 2000. 13. London. Vol 9 No. 2000. ed.J.. 20. Ake. Hamilton. Democracy’s victory and crisis. 65. Open University Press. 1994. Khoury. – Madison J. 34. 16. Novi Sad 1977. Cambridge University Press.3. Routledge and Kegan Paul. Thompson.. I. F. Reflexivity and Accountability.

The History of European Liberalism. Toronto.. – Williams H. 1927. Unravelling Global Apartheid: An Overview of World Politics. White.29. Tang. 1991. Social Change. „Public Administration and the Information Polity“. P. Democracy in America... Sorman. 69. G. University of Toronto Press. Titus. Polity. Schocken Books. 32. Humphrey Milford. Tocqueville. Sustaining Affirmation: The Strenght of Weak Ontology in Political Theory.p.-Gooby. 55. Taylor A. H. London. New York. Stojanoviæa. Novi Sad. 35.T.. I-II. A. Velika Tranzicija. Ruggiero de G. Pinter. Social Welfare. A. 71 . and Social Science. Public Administration. 1991 34. 36. Knjižarnica Z. Human Rights in the Asia-Pacific Region. Princeton. 2000.S. 30. 1961 (1935). Oxford. 1995. 33. J. 1997.. K. ed. Taylor. 1996. de. 31. Princeton University Press. J.

Ipak. mali uticaj javnog mnjenja na politiku vladajuæe koalicije. netransparentnost odluka vlasti. Ali iz toga ne proistièe automatski promena društvenog sistema posle 5. društvenih institucija i društvenih odnosa (ukljuèujuæi i ideološke sisteme i sistem vrednosti). govori se o ireverzibilnosti povratka na autokratski režim. odsustvo politièke i ekonomske participacije graðana. Opasnost na tom putu su sve uoèljivije tendencije probuðenog nacionalizma i klerikalizma. a 18 politièkih partija u vladajuæoj koaliciji ne predstavljaju ni oligarhiju. donošenje odluka u jednom politièkom telu koje nema legitimitet (u predsedništvu DOS-a). kao oblika politièke vlasti i promene društvenog sistema kao celokupne promene osnovnih podsistema. Na osnovu naznaèenih obeležja autoritarnog sistema procenjuje se šta se stvarno promenilo u sistemu i konstatuje da je nasleðe prošlosti još dosta prisutno u društvenom i politièkom sistemu Srbije u sledeæem: zadržava se centralizacija sistema vladavine i odlaže decentralizacija. 72 . jer su politièki i idejno razlièite. èije promene ne proizlaze automatski iz pada režima. stranaèko regrutovanje kadrova za sve važne politièke i državne funkcije (princip partijsnosti). što je epohalni dogaðaj posle više decenija vladavine autokratije. još je rano govoriti o obnovi autoritarnog društvenog sistema. nepostojanje mehanizama za kontrolu vlasti. za razliku od autokratskog režima koji je pao na slobodnim izborima. Zato je nužno napraviti razliku i izmeðu autoritarnog sistema. veæ je više reè o slabostima demokratskog utemeljenja dugoroène strategije društvenog razvoja u Srbiji danas. Kada je reè o promeni režima.Zagorka Golubovi} KARAKTER DRUŠTVENIH PROMENA U SRBIJI 2001 Naglašena je razlika izmeðu promene režima. veæ se mogu zadržati izvesni elementi kontinuiteta. marginalizuje se Parlament i on se podreðuje Izvršnoj vlasti. oktobra.

oktobra 2000. mora se napraviti razlika izmeðu promene režima i promene društvenog sistema. godine u Srbiji. septembra i 5. sa njegovom promenom. buduæi da je – na ovim prostorima – autokratski režim vladao decenijama i da se. Stoga se pitanje o dometu zakasnele tranzicije u SR Jugoslaviji i Srbiji može razmatrati sa dva aspekta: sa stanovišta promena politièkog režima i sa stanovišta novog ustrojstva društvene strukture i društvenih odnosa. jer se više ne može govoriti o tendencijama nastavljanja autokratskog poretka. koji su se konstituisali posle 24. Ovde treba napraviti razliku izmeðu autokratskog politièkog režima i autoritarnog društvenog sistema. meðutim. dobija se razlièit odgovor na pitanje: da li je tranzicija u Srbiji poèela i dokle je stigla? Nesumljivo je da je došlo do radikalne promene politièkog režima. kao takva. oktobra. dogodio prekid u dugogodišnjoj politièkoj tradiciji nepromenljivosti vlasti. godine.Kada se raspravlja o društvenim promenama koje su se dogodile od 2000. ona je epohalna. otvarajuæi put za demokratski preobražaj društva. nisu uklonjene sve prepreke na kojima poèiva autoritarni društveni sistem koji proklamuje princip partijskog i 73 . To. ne znaèi i automatsku demokratsku promenu društvenog sistema koji je zateèen 5. – 2001. putem demokratskih izbora. Ta promena je nesumnjiva i nepovratna. Kada se slome poluge koje pokreæu politièki režim iz jednog centra (kojeg saèinjava vladavina jednog èoveka i njegove oligarhije). Dakle. nedodirljiva. Praveæi tu razliku. kao i u odnosu prema tradiciji). jer je – posle više decenija – ustanovljen princip promene vlasti koji služi kao preventiva koja æe spreèiti i sadašnju i buduæu vlast da postane sama sebi svrha i. Dok se prva odnosi na promenu oblika politièke vlasti i može se izvesti relativno brzo (bilo putem revolucije ili na izborima). buduæi da se pobednièka koalicija sastoji od 18 politièkih stranaka koje se ne mogu konstituisati ni kao oligarhije. zahvaljujuæi meðusobnoj kompeticiji (što nema samo negativnu konotaciju) koja ih prisiljava da – u manjoj ili veæoj meri – rade zajednièki na politièkim projektima transformacije društva. dotle promene društvenog sistema nastaju u dužem procesu celokupnih promena osnovnih podsistema društva i društvenih institucija (kako politièkog i ekonomskog sistema tako i onih oblasti kulture koji predstavljaju ideološke sisteme i sisteme vrednosti. ovu promenu treba jasno naglasiti.

sledeæa obeležja su relevantna i za ovaj sluèaj: • kontrola komunikacija i informacija • težnja da se kontroliše sveobuhvatni sistem društvenih organizacija i aktivnosti • demokratski centralizam (u smislu hijerarhijske odgovornosti) • podreðenost države partijskom aparatu • politièki nadzor nad društvenim životom • donošenje svih vitalnih odluka u politièkom aparatu i dominacija politike nad svim sferama društva • odsustvo stvarne politièke participacije • stvaranje ’bloka na vlasti’ • samoobmanjivanje politièke elite • nepostojanje relevantnog nadzora društva nad partijskim/državnim aparatom • društvo je pretvoreno u državnu svojinu • partijska kontrola vojske i policije • sprega organizovanog kriminala sa državnim vrhovima (poslednja dva obeležja moj dodatak). Prema analizi nemaèkog autora G. J. koji je vladao i u režimu Slobodana Miloševiæa. 74 . Podsetimo se. Glassnera1 . na osnovu kojeg se konstituišu društveni odnosi i društvena komunikacija u celokupnom institucionalnom sistemu i javnim poslovima. zatim. odnosno može se govoriti o obnovi autoritarnog poretka. 13. u donošenju svih vitalnih odluka u politièkom telu (predsedništvu DOS-a) koje 1 G. Najuoèljiviji stepen kontinuiteta ogleda se u centralistièkom sistemu vladavine. Ovde æe biti reèi o autoritarnom tipu. Study no. može se zapaziti izvestan kontinuitet sa bivšim sistemom (u Miloševiæevom periodu) – u osam obeležja. „Bureaucratic rule: Overcoming conflicts in the GDR“. 1986. To znaèi da tranzicija u sferi politièkog režima ne dovodi automatski do demokratske transformacije društvenog sistema. odlaganjem nužne decentralizacije vlasti. Zato se i sa padom autokratskog režima mogu ustanoviti izvesni kontinuiteti sa bivšim autoritarnim društvenim sistemom. J. koja su obeležja autoritarnog sistema – da bismo videli da li se u Srbiji danas može konstatovati njihova obnova. sa primesama totalitarizma.državnog autoriteta kao vladajuæi princip. serija Crisis in Soviet-type Systems. Glassner. stoga. Od navedenih trinaest obeležja.

da li se može govoriti o sprezi vlasti i organozovanog kriminala ili je reè o nemoæi vlasti da razreši vrlo razgranato klupko kriminalnih organizacija i mreža mafije. kontroliše sistem društvenih organizacija i aktivnosti i drugo – nema više politièkog nadzora nad društvenim životom i represije koja sa tim ide da bi se predupredilo odstupanje od ’partijske linije’. govori da je osloboðena graðanska energija koja se više ne miri lako sa pritiscima. iako je participativna demokratija na Zapadu sastavni deo demokratskog sistema). Pitanje je. na sveobuhvatan naèin. Tome treba dodati da politièke partije nastavljaju da vrše nadzor nad vojskom i policijom. što potvrðuje da je princip ’partijnosti’ i dalje nadreðen principu kompetencije. vlastima to samo delimièno polazi za rukom. Da li se iz gornje analize može zakljuèiti da se obnavlja autoritarni društveni sistem? Mislim da se pre može govoriti o slabostima demokratskog utemeljenja novog društvenog sistema. što dovodi do netransparentnosti u sistemu donošenja odluka. u tom smislu. A može se uoèiti i tendencija da se zadrži kontrola nad medijima i da se. u odsustvu sistema politièke participacije (govori se o ’bauku samoupravljanja’. ogranièi pružanje relevantnih informacija javnosti. nalazi Srbija na svom putu? U ekonomskom podsistemu izvršene su izvesne promene. Gde se. jer ne postoje dva bitna obeležja: prvo – ne postoji težnja da se. ali je pitanje i da li se – u ovako teškoj i haotiènoj privrednoj i materijalnoj situaciji. u vidu odsustva represije nad neistomišljenicima. što nije specijalitet samo našeg društva u tranziciji. U tom pogledu. marginalizacija Parlamenta koji je puki izvršilac DOS-a i Vlade). mada više parcijalno nego u sklopu koherentnog projekta ekonomskih i društvenih reformi. što takoðe govori o znaèajnoj promeni. kao i u veæem uvažavanju (èak i ovako problematiène) opozicije. mora se konstatovati da je postignuta sloboda – pre svega. Ali zahvaljujuæi snažnim otporima samih medija i u pogledu kontrole informacija. koji – po kljuènim obeležjima – ne bi mogao da se ozanaèi kao autoritarni. takoðe. Nije manje važno ni stranaèko regrutovanje kadrova za sve državne i javne funkcije. kada je više od 30% stanovnoštva neza75 . po principu ’zatvorenih sednica DOS-a’. Naime. dakle.se prenose na državni aparat i Parlament (i. kao i u nepostojanju stvarne kontrole vladajuæe politièke koalicije i državnog aparata od strane javnog mnjenja.

Neke institucije civilnog druš76 . što primorava Vladu da donosi ad hoc odluke i da odlaže dublje sistemske promene. bez dovoljno jasnih demokratskih opredeljenja. gde veæinska koalicija automatski izglasava sve zakone i ne trudeæi se da uveri graðanstvo u ispravnost svojih odluka (pored toga. jer koalicija od 18 stranaka nije – u tom pogledu – uopšte jedinstvena. To je. do klerikalizma. poslanici DOS-a se ponašaju nonšalantno i neodgovorno. ne dolazeæi na sednice. Obrazovni sistem i institucije nisu bitnije izmenjene. Ali. sa promenom režima proklamovano je naèelo vladavine prava i pravne države. za koje nema dovoljno potrebnih finansijskih resursa. zbog èega se zasedanje èesto odlaže usled nedostatka kvoruma. samo sa izmenjenim ulogama. dok se ne reše najakutniji problemi koji se odnose na elementarnu egzistenciju i preživljavanje krajnje osiromašenog stanovništva. U zdravstvu i dalje vlada korupcija. U politièkom podsistemu. da se više ne može govoriti o represivnom politièkom sistemu i da vidimo da policija postepeno postaje servis graðana koji ih štiti od nasilja i kriminala. i naznaka moguæeg povratka monarhije. ali i vrlo siromašnog društva. ali i sa naglašenim pragmatizmom koji vodi politiku „od sluèaja do sluèaja“. koji su saèinjeni prema meri bivšeg režima i na koje se ne može oslanjati stvarno pravna država) bilo zato što se ideja legaliteta arbitrarno upotrebljava prema tome koliko služi parcijalnim ciljevima odreðenim partijama DOSa. Parlament i dalje lièi na onaj stari (miloševiæevski). Osnovno je. a nisu izvršene èak ni radikalnije kadrovske promene. i razlog zašto za godinu dana nove vlasti nije formulisana dugoroèna strategija demokratske transformacije društva: vlada konfuzija razlièitih opredeljenja – od nacionalistièkih tendencija. svakako. Najteže je odrediti idejno usmerenje DOS-a. te ne može da artikuliše pravac razvoja. kojima se neke stranke DOS-a služe kao legitimacijom svoje popularnosti. bilo zato što se nova vlast još nije jasno odredila prema zateèenim zakonima (a pre svega prema Ustavu SRJ i Ustavu Srbije. kao stubova na kojima treba da poèiva društveno-politièki sistem. te se vrlo sporo donose novi zakoni). iako nije radikalnije izmenjena njena kadrovska struktura. Najmanje promene su se dogodile u institucionalnom smislu. osim u kadrovskom pogledu. meðutim.posleno – i može preduzeti sveobuhvatnija reforma. to se naèelo nedosledno primenjuje.

pre svega. prebacujuæi celokupnu odgovornost na njih za sve èime nisu zadovoljni. i to ne samo u odbrani uskosindikalnih prava. zajedno sa nekim nevladinim organizacijama. meðutim. zahvaljujuæi u mnogome i medijima. Potrebno je. probuðene 5. za socijalni dijalog izmeðu vlasti i sindikata i za stvaranje pravednijih socijalnih programa. vaspitavati pojedince kao graðane koji æe u društvene odnose i politièke aktivnosti unositi nov kvalitet i biti svesni vlastite odgovornosti za društvene promene. iz uspostavljenog socijalnog dijaloga izmeðu vlasti i sindikata. da neki sindikati. norme društvenih odnosa. Može se reæi da je malo ostalo od graðanske energije. predvoðene liderskim strankama. Ako u politièku kulturu ubrojimo sledeæe elemente: karakter i delovanje politièkih elita. oktobra. vrlo živo uèestvovao u projektu za demokratske promene). tip društvenog karaktera i pravila ponašanja – može se konstatovati da je kontinuitet sa starim naèinom politièkog delovanja i društvenog ponašanja dosta prisutan i da æe biti potrebno. sistem komunikacija. u bivšem poretku. još se nije 77 . graðanske inicijative i aktivnosti. proizaæi pozitivni rezultati – još nije izvesno. ne uviðajuæi i svoju ulogu u izmenjenim društvenim procesima. ali veæ samo pristajanje da se sa sindikatima pregovara pokazuje izvesnu promenu u principima vladanja i eventualno približavanje shvatanju da je ’partnerstvo’ nužan princip demokratskog upravljanja društvom. sindikat bio režimski i da su gušeni nezavisni sindikati. za poštovanje principa ’participativne demokratije’. Danas je situacija takva da imamo. bilo zato što se ne snalaze i ne vide svoje mesto u periodu konstituisanja novog sistema. koje su bile aktivne u borbi protiv Miloševiæevog režima. veæ i u zalaganju za ravnopravniji status radnika u društvu. Zanimljivo je. a sa druge strane – stoje stanovnici koji i dalje oèekuju sve od politièara. u prvom redu. Nepovoljni odjek sindikalnih protesta u javnosti. Drugim reèima.tva. mnogo rada u oblasti edukacije da se društvena klima izmeni. Da li æe. prestale su da deluju – bilo zato što su neki njihovi saradnici postali deo vlasti. s jedne strane – politièke elite koje smatraju da su one jedine pozvane da kreiraju i ostvaruju politiku. Promene u politièkoj kulturi su najmanje vidne. sa pitanjem ’gde su bili do sada’. spremni da se za njih angažuju. koji su bili dosta pasivni u bivšem režimu (osim sindikata ’Nezavisnost’ koji je. javno mnjenje. postaju danas sve prisutniji na politièkoj sceni. nastao je zahvaljujuæi tradicionalnom ’kratkom pamæenju’ da je.

78 . Stoga se sporo formira javno mnjenje. podržali Miloševiæa. bar u jednom periodu. koja – u vidu naredbi i uredbi – ide samo odozgo nadole. Jednom reèju. nego je napravila i veæi ustupak crkvi. jer su u tome jedinstveni i oni koji je zahtevaju i oni koji je praktikuju. dok se zahtevi graðanstva ili uopšte javno ne formulišu (osim u vidu štrajkova za poveæanje plata. personalna nesigurnost (koja ima dobre razloge u objektivnim okolnostima) èini da se pojedinci i dalje priklanjaju karakteru podanika. partijskom voði. strahom od nepoznatog i od promena. što je u društvenoj besparici kontraproduktivno) ili se od strane vlasti ignorišu (najbolji primer je veoma rašireno reagovanje na uvoðenje veronauke u državne škole.izmenio paternalistièki odnos prema državi i individualne inicijative su vrlo retka pojava. Stoga je korupcija doista postala ’naèin života’. ophrvanošæu liènim problemima. koja ide do sebiènosti na raèun solidarnosti. Moglo bi se reæi da sve to proizlazi iz (još uvek dominantnog) tipa društvenog karaktera koji se odlikuje: nesigurnošæu pojedinca. jer je teško odrediti slojni status onih ljudi koji su celodnevno angažovani prodajom na buvljaku). koje vlast – ne samo da nije uzela u obzir. Nema organizovane kontrole nad radom vladajuæe elite. a njegov kritièki potencijal svodi se na mali broj nezavisnih intelektualaca (zanimljivo je da su oni intelektualci koji su. što je suština pravne države. kao vrsta kompromisa sa vlastima koje nisu u stanju da obezbede svima normalnu egzistenciju. Povezano je to i sa starim tipom jednosmerne komunikacije. koji im obezbeðuje kakvu-takvu socijalnu sigurnost i moguænost preživljavanja (tzv. a zatim bili pasivni – danas najbliži novoj vlasti). u vidu legalizovanog šverca. što odlaže normalizaciju u sferi rada i onemoguæuje da se stabilizuje razorena društvena struktura. beli štrajk se nastavlja i u novim uslovima. èime je prekršen osnovni ustavni princip o odvojenosti crkve od države. da bi se najlakšim putem došlo do željenog cilja. spremnošæu da se vlastita prava prenesu na ’drugog’ kako bi se izbegla odgovornost. težnjom za lakom zaradom i na raèun liènog dostojanstva i poštenja. koji s toga traži oslonac u nekom autoritetu – državi. pristankom da to bude obavezan izborni predmet). koja bi – na taj naèin – bila prinuðena da i sama ogranièava svoju vlast. naciji. nismo odmakli daleko od ’balkanske bahatosti’ i težnje da se što ingenioznije izbegne zakon. U pogledu društvenog ponašanja.

Ibid. ovakav kakav je. „Dometi promena u Srbiji nakon oktobarske revolucije“. Jakšiæ.1. Bilans promena. „Politika i svakodnevni život: Srbija 1999-2002“. Z. pogotovo što je neizvesno i kako æe nam biti rešen status same države. 3. 79 .Zakljuèak može da glasi: zakoraèili smo tek jednom nogom u tranziciju. 2001-2002 Zbornik: Kikindski dijalozi. 2. 5. sv. „Srbija na istorijskoj prekretnici“. Trkulja. Beograd. ali – buduæi da nisu izvršene neke bitne sistemske promene. 2002. jer se – iz sadašnje perspektive – ne mogu predvideti dalji koraci i dugoroèniji projekt razvoja. Ibid. Goluboviæ. J. Ibid. biti u stanju da pripremi dalji proces demokratske transformacje društva. 19-20. 6. Ibid. V. B. IFDT. O dinamici promena u Srbiji. Z. „Demokratski deficiti politièkih promena u Srbiji“. Filozofija i društvo. teško je proceniti da li æe DOS. LITERATURA 1. 7. „Priroda poretka i oktobarski prevrat u Srbiji“. „Šta smo zatekli i kuda dalje – Buduænost demokratske tranzicije u Srbiji“. Pešiæ. Kikinda. Goluboviæ. 2001. Zbornik: Revolucija i poredak. 4. Goati. V.

koje se potom istražuje. pretvaranje nacionalne države u lokalne izvršne organe 80 . ekspanzijom slabih. definisanju politièke globalizacije. koja pruža sliku izrazito protivreènog procesa: centralizacija. Uvodni deo èlanka posveæen je. stvaranja velikih nadnacionalnih politièkih tvorevina uporedo teèe sa fragmentacijom. meðuzavisnosti društava. No.Miroslav Pe~ujli} TRKA IZMEÐU DEMOKRATSKE I AUTORITARNE GLOBALIZACIJE Globalizacija predstavlja centralnu pokretaèku silu preoblikovanja sveta. Objašnjenje ovih protivreènih procesa pruža analiza politièke moæi. uniformnih pravila ponašanja. b) formu. stoga. stvaranje globalne ekonomije. nije moguæe bez politièke moæi. koja sadrži dve kljuène dimenzije: a) objektivne planetarne procese koji vode sve gušæoj mreži politièke povezanosti. uprkos tome njeno poimanje polje je dijametralno suprotnih pogleda. tako u eri Druge Velike transformacije moæna ruka politièke intervencije uklanja nacionalne protekcionistièke barijere slobodnoj cirkulaciji transnacionalnog kapitala. države kao instrumenta globalne elite moæi. Presudno pitanje postaje da li je demokratska ili autoritarna. Drugo kljuèno obeležje predstavlja epohalna transformacija države. Prvo kljuèno obeležje nove politièke mape sveta. karakter poretka meðuzavisnosti. koji može da bude demokratske ili autoritarne prirode. „države“. svetsku „paradržavu“. Prvo. interesa i pogleda na svet njene dominantne frakcije. predstavlja rasprostiranje demokratije i ljudskih prava na prostranstva sveta. Globalna elita moæi stvara supstitut „transnacionalne države“. obezbeðuje optimalne uslove njegove reprodukcije. liliputanskih država. Kao što je u epohi raðanja modernog društva ona bila kljuèni akter u stvaranju nacionalnog tržišta. Niz je simptoma koji pokazuju tendenciju jaèanja autoritarne svetske države: proklamovanje „kraja nacionalne države i suvereniteta“.

pravo sile umesto sile meðunarodnog prava. tako i globalizacija predstavlja nužno dogaðanje koje nije stvar volje niti izbora“ (T. poput Evropske unije. Stvaralaèka adaptacija novim epohalnim izazovima imperativ je vremena. Odgovor na izazov autoritarne globalizacije ne predstavlja izolacija. njenih institucija. oni stvaraju optièku varku. Izvan te optike ostaje druga. Meðutim. stvarajuæi novu politièku mapu sveta. Jednu njenu dimenziju predstavlja objektivan planetarni proces. presudna dimenzija: karakter globalizacije. antiglobalizacijski fundamentalizam. Globalizacija je upravo takvo zbivanje na prelomu milenijuma koje preoblikuje sve èega se dotakne. Globalizacija – nu`nost i sloboda izbora Uprkos svom centralnom znaèaju (ili možda upravo zbog toga). veæ i samo poimanje globalizacije pravi je lavirint dubokih nesporazuma i nerazumevanja. privid o globalizaciji kao iskljuèivo sponatnom i objektivnom procesu koji – tobože – karakteriše ista onakva gvozdena nužnost koja upravlja kretanjem planeta: „Isto onako kao što svako jutro kada se budim znam da se sunce neizbežno raða. novog vremena. koji je put u geto društvo. Jedan od njegovih najdubljih izvora predstavlja površno i pogrešno poistoveæivanje dve potpuno razlièite strane globalizacije. No. istovremeno. Ona dalekosežno transformiše prirodu nacionalne države i meðunarodnog (Vestfalskog) poretka. planetarni vojni intervencionizam. zajednièkom. sve veæi oslonac na vojnu dominaciju. globalizacija se ne svodi samo na sve gušæu povezanost i meðuzavisnost.transnacionalne elite moæi. ideali i iluzije vladaju81 . Friedman). Veliki parni valjci informatièke revolucije. podeljenom suverenitetu – ono što se gubi na nacionalnom nivou odluèivanja dobija se uèešæem na regionalnom nivou. njena obeležja. stvaranje protektoratskih mini država pod NATO patronatom. Samo drugu stranu istog imperativa predstavlja demokratizacija globalnog poretka: stremeljenja za reformom OUN. umesto kraja nacionalnog suvereniteta stremi se participacionom. Slavni istorièar Tojnbi primetio je da postoje dogaðaji koji postaju simbol jedne epohe. ekspanzija svetskog tržišta. slobodna cirkulacija robe i kapitala odista pletu mrežu sve gušæe meðuzavisnosti društva. koja su plod pogleda na svet i interesa. preokret od multipolarnog ka unipolarnom svetu.

(F. Da li ona vodi postupnom rasprostiranju ekonomske blagodeti ili sve dubljoj socijalnoj provaliji izmeðu svetova. Projekat „Novog svetskog ekonomskog poretka“. uspon transnacionalnih ekonomskih sila i politièkih institucija – postaju nezadrživ objektivan tok koji prestaje da bude stvar slobodne volje i izbora. Meðutim. Cilj je univerzalan: modernizacija i smanjenje jaza izmeðu svetova. poveæanje životnog standarda i puna zaposlenost. From Modernization to Globalization. p. èiji autor i beneficijar su iskljuèivo bogate zemlje“ (Le Monde Diplomatique). „Novog svetskog ekonomskog poretka“. Pad Kenzijanzke i uspon neoliberalne frakcije globalne elite oznaèio je i smrt ideje razvoja. harmoniji sa prirodom ili njenom nezadrživom razaranju – stvar je izbora koji ljudi vrše. 82 . Da zakljuèimo: sve tešnja tehnološko-ekonomska povezanost. On æe odluèiti na koji æe naèin milijarde ljudskih biæa živeti. meðuzavisnost društava. da li ona oznaèava poništavanje nacionalnih kultura i rat civilizacija ili – pak – njihovo plodno ukrštanje. socijalni karakter globalizacije. Meðunarodna tela sada govore iskljuèivo strukturalnom prilagoðavanju globalnim pravilima. Prvog i Treæeg sveta. potpuno je napušten. da li vodi globalnoj demokratiji ali autoritarnoj svetskoj vladavini. jeftinim kreditima koji æe pospešiti izvoz vlastitih proizvoda i uvoz modernije tehnologije. Nacionalne države predstavljaju kljuènu figuru ekonomskog razvoja èiji je cilj racionalna ekpsploatacija prirodnih bogatstava i ubrzana industrijalizacija. Rukovoðeni ovakvim teorijskim kompasom i ovakvim poimanjem globalizacije. McMichael. lik – najvažniji je izbor u osvit novog milenijuma. 1 U drugoj polovini XX veka na svetskoj sceni smenjuju se dva velika rivalska projekta globalizacije. taj veliki paternalistièki poduhvat kojim bogate zemlje obezbeðuju polet manje razvijenim. promotera „Države blagostanja“ i „Grupe 77“ Pokreta nesvrstanih Treæeg sveta – vladao je svetskom scenom pune tri decenije (19451975). upustiæemo se u lavirinte politièke globalizacije. autoritaran ili demokratski. njen human ili nehuman. „Razvoj. slobodniji ili prisilan. Nacionalni razvoj podržan je širokom mrežom meðunarodnih ekonomskih instrumenata: obilatom Maršalovom pomoæi regionima siromašnim kapitalom. 275. taj plod istorijskog kompromisa kejnzijanske elite. Iako su bogate zemlje postale neuporedivo bogatije. njihova ekonomska pomoæ smanjila se èetvorostruko. plod je njihovih socijalnih borbi.æeg krila globalne elite moæi – arhitekata koji oblikuju njen lik. 278). projekat globalizacije.1 Forma koju globalizacija zadobija nije predodreðena gvozdenom istorijskom nužnošæu.

revolucionarnih pokreta – od portugalske. Perraton: „Global Transformation. bez odgovornosti pred meðunarodnom zajednicom.Rasprostiranje demokratije Markantno obeležje politièke globalizacije predstavlja rasprostiranje demokratije i ljudskih prava na prostranstva sveta na kojima nisu cvetala. država ne može da krši ljudska prava bezgranièno. popeo se od 39 na 1172 . Economics and Culture“. Diamond: „Is The Third Wave Over“. Sredinom 1980-ih godina ona èini kopernikanski obrat. 4 W. Summer 1995. jer odbrana ljudskog dostojanstva ne zna za granice. 3 D. Journal of Democracy. Polity Press. 7. Politics. No. ali domaæe režime izlaže legitimnom vrednovanju svojih postupaka“3 Uspostavljanje demokratije je delo lokalnih politièkih i intelektualnih elita. Robinson: „Globalization and Democracy“. „To ne znaèi izdavanje opšte licence za intervenciju. D. Goldblatt. Najradikalniji zahvat èini Evropska unija koja svojim graðanima omoguæava da pokrenu spor protiv sopstvene Vlade kada krši njihova prava. „imitacija“ u tojnbijevskom smislu reèi. preko sandinistièke. osobito Amerika. A. necivilizovano. Held. meðutim. Silu koja pokreæe demokratski talas èine i zapadne zemlje. „ogranièene“ ili „dirigovane“ demokratije. Karakter lokalnih politièkih elita i višeznaèni ciljevi spoljnjeg politièkog intervencionizma vode. Da bi uživala meðunarodni legitimitet. do èehoslovaèke „plišane“ revolucije. raskida sa podrškom diktaturama. Od zbacivanja diktatorskog režima u Portugaliji 1974. Ovaj tok još je jedan znak promene Vestfalskog sistema: iskljuèivog prava nacionalne države da sa svojim graðanima postupa po svom nahoðenju. Glad za demokratijom. broj demokratija u svetu doživeo je meteorski uzlet. J. Princip na kome ona poèiva je „izolacija“ vlasti: od momenta kada je izabrana. uspostavljanju osobenog tipa demokratije: „demokratije niskog intenziteta“. Dissent. Vol. god. 3. nova 2 L.. 83 . U svetu u kome se demokratija poistoveæuje sa civilizacijom kao takvom. 1996. lansira veliki projekat „Promocije demokratije“ i stvara planetarnu mrežu nevladinih organizacija koje ga podržavaju4 . ili širokih narodnih. McGrew. živeti pod autokratskim sistemom deluje zaostalo. 1999. predstavlja snažnu silu demokratske tranzicije. Organski deo tog toka predstavlja i rasprostiranje ljudskih prava.

svet nacionalnih ekonomija. O razmerama promena reèito govori i sledeæa ilustracija: Aristotel je zamišljao savršenu državu kao zajednicu koja uopšte nema spoljne odnose. kada može da promeni vladajuæu garnituru. pripada prošlosti: 1) nezadržive ekonomske sile (gigantski finasijski kapital. nezavisna od bilo kog meðunarodnog poretka5 . koja je u centru savremene sociološke teorije. No. socijalnu i bezbedonosnu politiku.vlast je „izolovana“. 5 L. Štraus. Dve prizme Velika teorijska debata o globalizaciji. koja je potpuno uronjena u mreže transnacionalne politièke organizacije. za hiperglobaliste. vlade nacionalnih država imaju iskljuèivu odgovornost prema nadnacionalnim organizacijama. i svetski ekonomski arbitar – MMF) sve bržim ritmom nacionalne ekonomije pretvaraju u svoje lokalne jedinice. njihove odluke postaju jedini parametri za nacionalnu ekonomsku. kako bi mogla „efikasno“ da ispunjava zahteve globalnog poretka. Epohalna transformacija dr`ave Dubina i dalekosežnost promena politièke mape sveta koje globalizacija donosi može se uporediti samo sa epohom stvaranja nacionalne države. Demokratija se svodi na pravo naroda na sledeæe izbore. ekonomski dinosaurusi – trannacionalne korporacije. U našem vremenu. svet koji je vladao pet vekova i izgledao veèit. zaštiæena od pritisaka i socijalnih zahteva naroda. 2001. I Aristotel i Platon bili su uvereni da je dobra država-grad moguæa samo ako je potpuno samodovoljna. 2) globalizacija je potpuno „ispraznila“ autonomiju i suverenitet nacionalnih država. suverenih država i samosvojnih kultura. 84 . nudi dve potpuno razlièite prizme iz kojih se posmatraju priroda nacionalne države i svetskog politièkog poretka: a) Za HIPERGLOBALISTE. smena diktatura „Demokratijom niskog intenziteta“ nesumnjivo predstavlja civilizacijski pomak. savršena država je ona koja uopšte nema autonomnu unutrašnju politiku. koje sve više deluju kao „živi mrtvaci“.

D. pre I svetskog rata. 7 R. Goldblatt. Perraton: „Global Transformation. b) Pogled na svet SKEPTIKA iz temelja je razlièit: centar politièke vlasti veæ 500 godina je bio i ostaje ukorenjen u nacionalnoj državi. in Political Studies. vesti i filmovi) najavljuju kraj nacionalne kulture i identiteta. èak i najveæe multinacionalne kompanije ostaju tvorevine svojih nacionalnih država. ne predstavlja meðuzavisnost. 3) umesto kraja nacionalnih kultura. Held. ed. veæ zavisnost – globalni poredak nastaje i održava se akcijama najmoænih država. ne prikazuje verno svu složenost nove mape politièkog sveta. 2) poèetak XX veka – ne samo što ne najavljuje kraj nacionalne države i suvereniteta – veæ predstavlja eru njihove eksplozivne ekspanzije. Jackson: „Souvereignty at the Millennium“. D. nacionalne države – ne samo što nisu pasivne žrtve globalizacije – veæ su kreatori globalizacije. Cambridge. njihov broj se – poput žive u termometru – popeo od 7 na 257 . 6 D. kao da se ništa novo nije desilo. XLVII.3) informatièko-ekonomska revolucija i njenih kulturni proizvodi (TV serije. 1999. A. 2000. 85 . slobodne cirkulacije kapitala i radne snage manje su nego što su bile u doba „Belle epoque“. Nove forme dr`ava – empirijska slika Veliki dijalog izluèio je dva ekstremna pogleda: jedan obznanjuje „kraj nacionalne države“. 1999. a drugi insistira na njenoj ulozi centralnog aktera na globalnoj politièkoj areni. McGrew. u Evropi. odluèujuæe obeležje meðunarodnog poretka. Ni jedna od dve slike. liliputanskih država“ zauzima istaknuto mesto na novoj mapi: posle II svetskog rata broj nezavisnih država porastao je od 75 na 200. Held. Politics. Polity Press. koje æemo samo naznaèiti: – Ekspanzija „slabih. McGrew: „The Great Globalisation Debate: An Introduction“. meðutim. Economics and Culture“. Polity Press. kao i ranije. A. 1) ekonomska globalizacija predstavlja mit – razmere spoljne trgovine. a samo u toku poslednje decenije. tom centralnom akteru na globalnoj politièkoj areni. nastupa obnova nacionalnih identiteta i sukob civilizacija6 . The Global Transformations Reader. one uspostavljaju pravila koja oblikuju svetsku ekonomiju. J. smisao i uzroke duboke transformacije.

Suverenost je apsolutna i nedeljiva9 . in Political Studies. 1999. 86 . u tom stepenu. No. G. èiji prototip predstavlja Evropska unija. Promene koje su se desile za samo nekoliko decenija neverovatnije su od najsmelije utopije. Prvo. Uticaj „superdržave“ na oblikovanje svetskog poretka dobija takve razmere da niz analitièara globalizaciju smatra samo pristojnijim nazivom za amerikanizaciju sveta. Klasièan suverenitet. Spring 2000. No. nizak intenzitet kooperacije i minimalna pravila koegzistencije. December 1999. De Benoist: „What is Sovereignty“. Suverenitet – ta kièma moderne državnosti – našao se u centru dubokih promena. na svetskoj politièkoj areni nastaje niz novih. valutu i nadnacionalne politièke institucije: Parlament i Vladu.– Lavovski deo nove mape zauzima novi tip „države-transmisije“ (neoliberalne države). On oznaèava vrhovnu vlast nad stanovništvom odreðene teritorije koja nema nikog višeg iznad sebe. XXXII. njegov lokalni izvršni organ. rascepkanih i meðusobno ratujuæih nacija-država. „Foreign Policy“. koja u visokom stepenu postaje prenosni kaiš transnacionalnog kapitala. Njegovu drugu karakteristiku predstavlja formalno pravna jednakost država. XLVII. gotovo 8 K. „nikada u istoriji nejednakost nije bila tako velika“8. Political Science and Politics“. temelj Vestfalskog sistema. meðutim. politièku i vojnu nadmoæ. Sorensen: „Sovereignty: Change and Continuity in a Fundamental Institution“. Velika transformacija suvereniteta ne teèe. princip nemešanja u unutrašnje poslove država koje same odluèuju o svojoj sudbini. i nikada nijedna nije. nikada ranije jedna država nije posedovala takvu kolosalnu tehnološko-ekonomsku. karakteriše se dvostrukim obeležjem. ni unutar države niti izvan nje. N. slabih država koje karakteriše predmoderni. tj. Waltz: „Globalisation and Governance. Temeljna nejednakost izmeðu država trajno je obeležje svetske scene. preoblikovala svet. – Markantan prostor na novoj mapi zauzima „superdržava“ – jedina supersila SAD. 4. u jednom. Od mozaika bezbrojnih. 9 A. veæ u nekoliko potpuno razlièitih pravaca. Evropa je stvorila zajednièko tržište. – Potpuno nov sloj na novoj politièkoj mapi je „nadnacionalna država“.

iskljuèivo formalni. „Suverenost. 87 . Velika politièka centralizacija i ujedinjavanje sveta teku uporedo sa dezintegracijom. 2000). Upravo u toj taèki nastupa dvostruka epohalna novost. države klasiènog. 1995. zamenjuje koncepciju suvereniteta kao apsolutnog i nedeljivog10 . moæ odluèivanja je istovremeno i manja i veæa (B. manjak autonomije i višak zavisnosti. Kako bi doprli do skrivene logike koja „nespojive“ forme država èini organskim delovima jednog globalnog poretka. modernog suvereniteta našle su se izmeðu dva kraka makaza. Stvaranje legija slabih država praæeno je nastankom moænih nadnacionalnih država i superdržave. na delu je i „pražnjenje“ stvarne sadržine suvereniteta. S jedne strane. „participativnog“. Ono mora da se proširi strukturalistièkom perspektivom. pp 114. „podeljenog“. odnosno kao „instrument“ njihovih ekonomskih i geostrateških interesa. Drugo. podeljenih suverenih prava. Westvud Press. Oxford. pravce promena koji više lièe na razbijeno ogledalo nego na delove istog „sistema“. aspekt suverenosti.. pak. Razlièit tok. predstavlja raðanje postmodernog „zajednièkog“. 2000. moramo da proširimo okvir analize i poimanje savremene države. regionalnom nivou. 10 Holm-Sorensen: „Whose World Order. De Benoist: „What is Sovereignty“. A. one zadržavaju znaèajnu meru suvereniteta – monopol vlasti na svojoj teritoriji i niz kljuènih ekonomskih i socijalnih funkcija. Globalna elita mo}i i „transnacionalna“ dr`ava Nova politièka mapa otkriva – ne samo dalekosežne – veæ i neshvatljivo protivreène. pogledom na centralnu politièku instituciju – državu – kao institucionalizovani izraz odnosa moæi kljuènih socijalnih grupa (slojeva. istovremeno. Urquhart.. fragmentacijom i ekspanzijom liliputanskih država. pod plimom transnacionalnih ekonomskih i politièkih sila. No. Ovaj skup zajednièkih. klasa. „Foreign Policy. suvereniteta – moæ koja se gubi na nacionalnom nivou kompenzira se uèešæem u odluèivanju na višem. na prvi pogled nespojive. Veberovsko shvatanje države (kao legitimnog monopola sile nad odreðenom teritorijom) nije dovoljno. elita). èiji prototip je Evropska Unija. pp 204. Uneven Globalization and the End of Cold War“.

Prvo. komandne pozicije u nadnacionalniim institucijama. i nadnacionalnih institucija (MMF. osvaja strateške. trasnancionalni kapital zadobija novu. vlasništvo se prenosi iz inertnih ruku birokratske države u preduzimljivije ruke privatnog preduzetništva. olièen u državi blagostanja. taèerizam) slama staru ravnotežu socijalnih snaga. Ona. ona predstavlja jedinstvo dve potpuno razlièite strane: ekonomske superiornosti (efikasnosti) i socijalne inferiornosti. dominaciju i upravljanje globalnom ekonomijom u nastajanju. Uz bok „starijih partnera“. promotera „države blagostanja“ (projekta globalizacije koji je stremio ublažavanju socijalne provalije izmeðu svetova). Poput Džekila i Hajda. On slobodno kruži planetom. Drugi presudan momenat predstavlja velika promena unutrašnje kompozicije globalne elite: uspon neoliberalne frakcije globalne elite moæi i pad kejnzijanskog krila. neoliberalna frakcija (reganizam. Osloboðen gvozdenih stega državne kontrole i moæi sindikata. pre svega grupe G-8 država. Kolektivni portret elite – kreature i kreatora globalizacije èine: vlasnici i upravljaèi transnacionalnih korporacija i banaka. nalazi se i „juniorska“ elita Srednjih zona sveta i „Treæeg sveta“ koja je danas èvršæe inkorporirana u globalni poredak nego što je bila juèe. posredstvom kojih na odluèujuæi naèin opredeljuje formu globalizacije i oblikuje karakter globalnog poretka. pred našim oèima stvara se trasnancionalna. „Program strukturalnog prilagoðavanja“. orijentisane ka nacionalnoj akumulaciji i protekcionizmu. Svetska banka. profit. korporacijskih poreza i jeftinih sirovina. Uspon. Snažnim udarcima.11 Poput parnog valj11 Neoliberalna formula krajnje je protivreèna. ona ostvaruje premoæ nad krilom nacionalne buržoazije. politièka elita. reprezentant transnacionalnog kapitala i korporacija. Privatizacijom i deregulacijom najširih razmera. NATO) i njenih izvršnih organa. neoliberalno krilo megaelite moæi ostvaruje velikom dvostrukom operacijom. elite svetskog „centra“. Pod njegovim neodoljivim pritiskom. globalnu mobilnost i slamajuæi tvrðave protekcionizma dopire do poslednjeg kutka planete. prvo. zemlja za zemljom prilagoða- 88 . veliki kompromis kapitala i rada. globalna elita moæi. Istovremeno. kao i nadnacionalnih politièkih institucija – mreža grupa koje zauzimaju komandne položaje u organizacijama koje danas èine centre svetske moæi i bogatstva. Sve bržim ritmom. on stvara sve veæe ekonomsko bogatstvo. tražeæi najpovoljnije uslove akumulacije: najjefitniju radnu snagu. „Šok terapija“). njena doktrina postaje biblija nadnacionalnih institucija. Olièena u nizu programskih platformi („Vašingtonski konsenzus“. zone najmanjih socijalnih davanja.

George. Ekonomska megamašina sveta. No. Theory and Society. nastojanje da se pretvore u puki transmisioni kaiš. Pomoæ manje razvijenim zemljama za dve decenije smanjena je za 4 puta. radi u korist uskih elita. stepen socijalne nejednakosti. Izmeðu 1978. 1992). Kao šagrinska koža sužava se mreža socijalnih prava. Samo 300 milijardera raspolaže bogatstvom veæim od polovine siromašnih zemalja sveta. jeftine i disciplinovane radne snage. više od 70 država je preduzelo 566 programa strukturalnog prilagoðavanja nametnutih od strane MMF-a i Svetske banke (S. potpuno slobodnoj cirkulaciji kapitala i razaranju svih lokalnih protekcionistièkih barijera. Neoliberalizam vrši raskid sa strategijom socijalnog kapitalizma koji je tehnološki rast i ekonomsko bogatstvo elite povezivao sa postupnim rasprostiranjem ekonomske blagodeti na sve šire slojeve. gotovo iskljuèivo. Samo drugu stranu istog programa predstavlja obezbeðivanje najpovoljnijih uslova brzog oploðavanja kapitala (profita): masovne privatizacije i deregulacije.5 milijarde svetskog stnovništva raspolaže samo sa jednim dolarom dnevno. The Rise of Transnational State. Stari tip rada zamenjuje „fleksibilan rad“: umesto trajnog radnog odnosa sve veæi broj poslova predstavlja privremeni rad (podložan otpuštanju preko noæi. Vo. Skriveni izvor efikasnosti neoliberalne formule nalazi se u ledenom smanjivanju svih socijalnih davanja – hirurškim rezom seku se javni izdaci za socijalnu zaštitu. ona utire put stvaranju jedinstvenog globalnog prostora. tih zaštitnih bedema nacionalne ekonomije. svetskog rezervoara lako dostupne. a raspodela se preokreæe u natproporcionalnu korist profita korproacija i prihoda bogatih slojeva. zdravstvo i školovanje. kontrole nad stranim investicijama. lišen zaštite od strane nekada moænih sindikata). gigantske mase siromašnih sve siromašnije. bez izuzetka. Neizbežan plod ove druge strane neoliberalne formule je globalizacija siromaštva: uska manjina superbogatih postaje sve bogatija. 12 W. lišen sigurnosti i mreže socijalnih prava. Stari cilj – razvoj – zava se novim pravilima igre: ukidanju carina. odbacuje se i sama pomisao na punu zaposlenost. godine. analiza nagoveštava i postojanje druge. Drugi centralni pravac akcije neoliberalne elite predstavlja velika trasnformacija nacionalnih država. Neoliberalna formula stremi da tip nacionalne države (koja je predstavljala kombinaciju suverene. Renewal and Critique in Social Theory. Poslednje analize pokazuju da se u deset zemalja sveta koje imaju najbrži ritam globalizacije. više od 1. u lokalne izvršne organe njene vladavine („transnacionalne države“12 ). drastiène redukcije korporacijskih poreza i izdataka za socijalnu zaštitu. inferiorne socijalne strane. uvoznih tarifa.ka. 89 . drastièno poveèao. „razvojne države“ i „države blagostanja“) liši upravo svih ovih obeležja. 2001. ili drastièno neuravnoteženo. i 1992. uniformnih pravila ponašanja. 30 – 2. Robinson: „Social Theory and Globalization“.

kapitala i radne snage u okvirima nacionalne države. Nekoliko vekova kasnije. transnacionalnoj pozornici. nije moguæe bez politièke moæi odnosno „države“. obièajima i monetama. zahtevi transnacionalnih korporacija i nadnacionalnih institucija postaju kljuèni parametri za nacionalnu ekonomsku i socijalnu politiku. U eri formiranja modernog društva (prva velika transformacija). „Razvoj je nalik umrloj. pp 373. te barijere slobodnoj cirkulaciji trasnacionalnog kapitala i obezbeðuje optimalne uslove njegovog oploðavanja. i Centralnu banku izolovanu od socijalnih pritisaka. takoðe su na putu pretvaranja u „išèezle zvezde“. Dissent. Robinson: „Globalization and Democracy“. reprodukciju radne snage. Država æe doživeti reprizu svoje ranije istorijske uloge. roba. a. c) stvara povoljnu klimu za strani kapital i njegovu brzu oplodnju. b) sprovodi ekonomsku politiku koja osigurava makro-ekonomsku stabilnost. Prvo. te prepreke slobodnom prometu zemlje. ljudi koji uživaju poverenje MMF. kao babica u raðanju globalne ekonomije. Stvaranje jedinstvenog globalnog prostora. Svetske banke. „Socijalna država“. mreže komunikacija. a na njene komandne vrhove postavljavljaju se „transnacionalni kadrovi“. amerièke administracije. „država blagostanja“. njeno školovanje). 14 I. koje – pre toga – predstavlja skup skuèenih lokalnih tržišta. Poliarchy. beznadežno razdvojenih lokalnim pravilima. ona se osvaja iznutra. To posebno važi za kljuèna ministarstva finasija. Tehnologija neoliberalne tranformacije nacionalne države je dvostruka. još naziremo mada se ugasila davno“ (Le Monde Diplomatique). ona je kljuèni akter u stvaranju nacionalnog tržišta. ali na beskrajno široj. 1995. 2001. obogaæivanja elite14 . 1995. Drugo. ekonomskih odnosa. u drugoj velikoj transformaciji.menjuje nov imperativ: potpuno prilagoðavanje zahtevima globalnog poretka i nadnacionalnih institucija. Skrivena ruka svetskog tržišta nemoæna 13W. Gvozdena ruka države razara stare institucije i pravila. „Država – transmisioni kaiš“. unioformnih pravila i standarda ponašanja. koja ih zamenjuje: a) obezbeðuje baziènu infrastrukturu neophodnu trasnacionalnom kapitalu (aerodrome i luke. iznad svega – obezbeðuje socijalni mir13 . Robinson. moæna ruka politièke intervencije uklanja nacionalne protekcionistièke tvrðave. i nacionalni suverenitet. Politièka moæ se pojavljuje kao kljuèni akter velike transformacije. 90 .

veæ je organski deo neoliberalnog projekta. superdržave – arbitra. Drugo. pp 699. XXXII. lokalne izvršne organe „transnacionalne države“. U kabareu autoritarne globalizacije nacionalna država prolazi kroz striptiz na èijem kraju ostaje sa minimumom opreme: organima bezbednosti koji obezbeðuju socijalni mir. „neoliberalna transnacionalna država“ teži da osvoji i drugu kljuènu komponentu državnosti: „legitimni monopol sile nad odreðenom teritorijom“. koncepcija o suverenitetu kao potpuno anahronom nije izraz istorijske nužnosti. Political Science and Politics“. Prvo. usiljene i autoritarne globalizacije. Posmatrana iz tog ugla. 4. podeljeni suverenitet“ – kao što eksperimenat Evropske unije „in vivo“ pokazuje.Waltz: „Globalisation and Governance. pretvaraju se u puke pipke. Nacionalne države se ukidaju kao nosioci suvereniteta. odnosno uspona transnacionalnih ekonomskih sila. Razaranje nacionalnog suvereniteta nije automatska posledica meðuzavisnosti. sila zadobija vid (od OUN osamostaljene) vojne mašinerije Zapadne koalicije. 15 K. No. Nov „globalni politièki režim“ osvaja važne elemente državnosti. Simptomi autoritarne globalizacije Život nedvosmisleno pokazuje da je uloga politièke moæi (države) u konstituisanju globalnog poretka i oblikovanju njegovog karaktera. pukih transmisija. 91 .je bez skrivene ruke države15. Doktrina „kraja nacionalne države i suvereniteta“ izraz je ove težnje. protivreèja politièke mape pokazuju se kao logièna: globalni poredak i vladavina transnacionalne elite moæi nisu moguæi bez svemoæne nadnacionalne. ono što države gube na nacionalnom nivou odluèivanja. No. Ukratko. svetsku paradržavu. teritorija na koju se vladavina proteže sada postaje jedinstven globalni prostor. na drugom polu. a legitimitet pruža koncepcija „humanitarnog ili globalnog antiteroristièkog intervencionizma“. nov „suveren“ postaje anonimna transnacionalna elita moæi. Jer. i slabih država. Globalna elita moæi preduzima herkulovski poduhvat: stvara substitut „transnacionalne države“. 1999. nadnacionalne institucije izvan i iznad svake demokratske kontrole. one mogu kompenzirati na regionalnom i globalnom nivou kroz „zajednièki. na jednom.

umesto trajnog i stabilnog mira. Eksplozija nacionalnih i verskih sukoba. nalazi se planetarni vojni intervencionizam. 17 P. za intervencije širom planete. veæ u oklopu opravdavajuæih ideologija koje neobièno brzo menjaju svoje ruho. Gurr: „Ethnic Warfare on the Wane“. 1994. 7 August 2001). stvara se poredak utemeljen na pravu jaèeg. èiju kièmu predstavlja ekspanzija NATO intervencionizma. imaju i izrazitu socijalnu funkciju: razorni bilans pokazuje kako æe se provesti svaka „neposlušna“ zemlja. Prvo. Rastuæi tehnološki varvarizam. tj. B. Drugo. unutar-državnih konflikata i planetarnog vojnog intervencionizma (postmodernog rata). Odgovor neoliberalne elite na ovaj epohalni izazov predstavlja sve izrazitiji zaokret ka autoritarnoj svetskoj vladavini. „Meðunarodno pravo više ne postoji“ – izjavio je pomoænik Kolina Pauela (Le Monde Diplamatique. R. Žospen su. 92 . na zasedanju Generalne skupštine OUN. U momentu velike euforije – trijumfa Zapadnih sila i sloma „imperije zla“ SSSR-a – mnogima je izgledalo da je konaèno nastupio 16 T. Stvara se mreža kvazidržavica pod protektoratom na Balkanu. visoko tehnološkog rata. 2000. nanosi se snažan udarac meðunarodnom pravnom poretku i sistemu povelje OUN. osamostaljenu od OUN i pod komandom SAD. Virilio. Na drugom polu. Planetarni intervencionizam zadobija formu postmodernog. ogromne civilne žrtve koje postaju puka „kolateralna šteta“. koji poput kamena baèenog u vodu neprekidno širi svoje krugove. spremnost na totalno razaranje jednog društva. prototip za buduæu masovnu proizvodnju na prostorima Evroazije. lako prerasta u lokalne ratove praæene masovnim nasiljem. Klinton. ogranièen suverenitet proglasili okosnicom globalnog poretka sveta. Militarizacija sveta i novi intervecionizam ne nastupaju ogoljeno. Koalicija zapadnih zemalja stvara gigantsku vojnu mašineriju. Revitalizovana je doktrina „ogranièenog suvereniteta“ koja. okonèanje „hladnog rata“ donelo je rastuæi globalni militarizam. meðutim. u gotovo 100 zemalja. iz nelegalnog prelazi u legalni status. genocidom16 . èije æemo simptome ovde sumirati. K. Anan i L. Foreign Affairs.od presudnog znaèaja. Svet je razapet izmeðu eksplozije lokalnih. „Pametne rakete“ upuæuju se sa stotinama kilometara udaljenih nosaèa aviona ili sa zvezdanih visina protiv bilo koje zemlje koja stvara probleme za „novi svetski poredak“17.

mora da se utemeljuje na drugim principima.. Takvo stanje je neprirodno i nadajmo se da æe se tokom vremena menjati“. Meðutim. Svaki region poèinje da primenjuje sopstvene odbrambene mere. u eri stvaranja globalnog humanog prostora. vojna operacija donosi totalno razaranje društva i masovne civilne žrtve – zlo koje može da bude veæe od zla humanitarne katastrofe. septembra.. U sledeæem ciklusu. „Moderno društvo stoleæima je obeleženo ravnotežom sila. Political Science and Politics“. No. Amerièka ekonomija klizila je prema recesiji.Veæ pre 11. u sledeæih pola veka SAD i SSSR predstavljale su protivtežu. A zatim. 18 F. Snažno svedoèanstvo ovog autoritarnog toka pruža i analiza èuvenog amerièkog „Stratford.Waltz: „Globalisation and Governance. pp 698. Novog neprijatelja æe predstavljati male i do zuba naoružane otpadnièke države („Rogue states“). a latinoamerièke ekonomije teturaju se prema ivici sloma. odista ne mogu pasivno posmatrati. septembra bio je katarza i katalizator. septembra predsednik Buš je obznanio kraj rasprava unutar amerièke administracije o tome da li svet treba da bude multipolaran ili jednopolaran. Okonèanjem „hladnog rata“. 1999. ne èine nikakvu efektnu protivtežu. Intervencionizam. No. poništavaju se embrionalni oblici multicentrizma. Teroristièki èin 11. globalizacija kao dominantna paradigma je poèela da se mrvi. Evropa ju je sledila. 1992. spreèavanju humanitarnih katastrofa koje se. 19 K. raspada. London: Hamish Hamilton. XXXII.19 No. potpuno odsustvo ravnoteže („checkand balance“) u veæoj meri je saveznik autoritarizma nego globalne demokratije. Strategic Forecast“ Instituta: „21.. Treæe. 700. a imperiju zla zamenili su novi neprijatelji koji menjaju oblièja. 93 . Amerika je ostala sama na svetskoj areni: ni jedna država.kraj rata koji pripada istoriji18. intervencije su krajnje selektivne. roðeni neposredno nakon završetka hladnog rata i potpuno se razara ravnoteža sila. više su pokrenute geostrateškim interesima velikih sila nego humanitarnim obzirima. da bi bio humanitaran. u meðuvremenu. finasijsko stanje Japana postaje beznadežno. On je predsedniku Bušu pružio novi fokus. multipolarnost država Evrope – držale su se u meðusobnoj ravnoteži puna tri stoleæa. momenat euforije je brzo prošao – „rat se vratio“. vojni intervencionizam æe svoj legitimitet nalaziti u zaštiti ljudskih prava. ili više njih zajedno. „kopije Iraka“. Fukuyama: The End of History and the Last Man. 4.

novu misiju. Januar 2002. 20 Stratfor Strategic Forecasting: 2002 Annual Forecast: New Proiroties Reshuffle the Global Deck. prelaze u drugu krajnost. a turboglobalisti – na delu. samo krajnji ekstremisti nov milenijum zamišljaju kao svet samodovoljnih nacionalnih ekonomija. Debata je završena. novi okvir za globalnu akciju protiv zajednièkog neprijatelja: globalnog terorizma. stvara stanje opšteg straha. Nova misija Amerike je agresivna. bez kraja. 21 M. R. Globalni terorizam autoritarnom toku daje nove životne sokove. Umesto organske. „Nova srpska politièka misao“. a novu tehnologiju vide samo kao zlo. nipodaštavaju drugi pol savremene realnosti – globalizaciju. svet je unipolaran – „ili ste sa nama ili protiv nas“20. izaziva i istovremeno opravdava represivne odgovore vlasti. Najzad. za podizanje novih zidova izmeðu zemalja i drastièno ogranièavanje slobode kretanja. Peèujliæ. 1999. Posebno izdanje: Srbija i NATO I i II. parohijalnog tribalizma koji treba što pre da umre. Samo oni veruju da se nacionalna kultura može potpuno konzervirati. demokratske evolucije – nastupa usiljena. Hiperglobalisti – u teoriji. koja za njih predstavlja samo mit. 94 . Meðutim. terorizam – u istom trenu – razara i samu „dušu društva“. pretvaranje bogatih društava u tvrðave“. u opravdanoj reakciji na jednu. u vremenu u kome se svakodnevni život odvija u dve (sve tešnje isprepletene) sfere: lokalnom i globalnom svetu. streme usiljenom i nasilnom razaranju jednog od ova dva pola savremenosti – svet nacionalnih država i suvereniteta (kao i ekonomija i kultura) za njih je samo otelotvorenje retrogradnog.“globalni jastrebovi mogu tragediju da zloupotrebe za uspostavljanje sveobuhvatne kontrole nad graðanima. Pretvarajuæi u svoju metu nedužne i sluèajne graðane. autoritaran odgovor na epohalan izazov nacionalnoj državi u eri globalizacije. globalna policijska kontrola. Skeptici. svetu èija æe dvostrukost još dugo trajati. autoritarna „revolucija odozgo“.21 Dvostruki imperativ (Adaptacija lokalnog i demokratizacija globalnog) Neoliberalni projekat politièke globalizacije pruža usiljen. da jedini put napretka predstavlja radikalan raskid sa globalnim poretkom. Nakarada: „NATO intervencionizam – Nova faza represivne globalizacije“.

Portugalija. Istovremeno. Njegovo ispunjavanje postaje nezaobilazno. ranjivim državama protiv spoljnjeg intervencionizma koji je. superiornijih formi ekonomskog i politièkog života. „podeljeni“. sami po sebi. Adaptacija je put usvajanja moderne informatièke tehnologije. da li vodi postupnom rasprostiranju ekonomske dobrobiti ili globalizaciji siromaštva? Bacimo sada pogled na neophodnost transformacije oba pola savremene realnosti: na imperativ prilagoðavanja lokalnih društava i demokratizaciju globalnog poretka u nastajanju. kao što ne ostaje nepromenjena. Polity Press. neuporedivo reðe. neophodnost njegove dvostruke transformacije – uporedne adaptacije lokalnog sveta globalnom i demokratskih preobražaja globalnog poretka. „èetiri azijska tigra“ i tri 22 R. do politièkih i bezbedonosnih koji više ne može da se reguliše iskljuèivo unutar njenih okvira. društva izuzetno uspešne i bezbolnije adaptacije su malobrojna: zemlje evropskog juga (Španija. mumificirana. „globalni politièki poredak“. nažalost. ekonomskih i kulturnih. sve su izrazitija transnacionalna obeležja nacionalne države. ne samo stoga što „sila boga ne moli“. Suverenitet je jedan od malobrojnih štitova slabim. kao što smo pokazali. Presudno pitanje postaje: da li se transnacionalni. put ukljuèivanja u novu orbitu kojom se planeta kreæe. ono što se gubi na nacionalnom nivou može se kompenzirati uèešæem u odluèivanju na regionalnom i globalnom nivou. Suverena država ostaje neophodna za postizanje socijalnih i kulturnih prava u doglednoj buduænosti. formira kao autoritarni ili demokratski. sve je širi krug životnih problema – od ekoloških. „Bacanje nacionalnog suvereniteta u trnje krajnje je preuranjeno. Falk: „ON Humane Governance“. „Deo“ klasiènog suvereniteta preobražava se u postmoderni. Stvaralaèka adaptacija zahtevima globalizacije imperativ je novog doba. ne ukidaju suverenitet. No. 95 . Nacionalna država ne nestaje. stoga. No. veæ što je to životna potreba vlastitog društva. kome se nacionalne države adaptiraju. sve je gušæa mreža meðuzavisnosti i kooperacije izmeðu nacionalnih država. motivisan humanitarnim a najèešæe sebiènim. Grèka). Jer. 1995. geostrateškim interesima moænih država“22 . tešnja meðuzavisnost i uspon transnacionalnih sila.Plodotvoran odgovor na sudbonosne izazove predstavlja traganje za formulom koja uvažava dvostruku realnost sveta i. zajednièki suverenitet.

pretvaranjem države u „pljaèkašku državu“. odnosno njegov identitet. iako razara društvo. U tom „dance macabre“. lokalne autoritarne elite kljuèni su akter – na sve unutrašnje izazove i konflikte. samo je jedna strana medalje èiju drugu stranu predstavlja neophodnost demokratizacije globalnog poretka koja olakšava poroðajne muke adaptacije i raðanja Svetskog društva. meðutim. No izolacija. U pitanju je pomoæ koja nije plod filantropskih obzira. presudnu ulogu imala je i transfuzija nove krvi – obilata ekonomska pomoæ Evropske unije zemljama Juga Evrope. revitalizujuæa strana globalizacije i razvojni potencijal Srbije nisu mogli da dignu glavu. zadatak stvaralaèke adaptacije. najzad. Dve figure na areni globalnog civilnog društva zadobijaju istaknuto mesto u tom angažmanu. veæ specifiènih geostrateških interesa ili bliskosti civilizacija. Demokratska transformacija lokalnih društava. odgovara autoritarnoj eliti. Tajna njihovog uspeha leži u dvostrukoj kombinaciji. Time se uveæava kredibilitet zemlje i olakšavaju savezništva na globalnoj areni koja nije monolitna.do èetiri zemlje veoma brojne galaksije postsocijalistièkih društava. S druge strane. 96 . njihov odgovor je iskljuèivo represivan. Na dnevni red istorije došao je. uskogrudi geostrateški interesi velikih sila prema nekim društvima mogu da dobiju izuzetno ekstreman oblik. ukrštanja iskljuèivo njihovih tamnih strana. održavanju vlasti i sticanju fabulozog bogatstva. èuva i interes vlastitog društva. otpis polovine duga Poljskoj. Otvara se prostor za izbor povoljnije opcije adaptacije koja. obilata ulaganja Japana i Amerike u „èetiri azijska tigra“. da predstavljaju spoljašnji obaraè unutrašnjim silama dezintegracije. Drugo. No. secesije i graðanskih ratova. Izmeðu dva kraja makaza – unutrašnjeg i spoljnjeg – pozitivna. Tragedija jugoslovenskog društva je njegovo pretvaranje u drastièan sluèaj negativne interakcije. Na prvom mestu je plodotvorna strategija lokalnih elita. na golu imitaciju i pretvaranje u puke sluge spoljnih zahteva. inventivno traganje za najboljim opcijama i otkrivanje komparativnih prednosti vlastitog društva pod globalnim suncem. Na suprotnom polu skale nalaze se društva „negativne interakcije“ lokalnog i globalnog. Ona je visoko stvaralaèki èin lokalnih elita. jer se adaptacija ne svodi na mehanièku operaciju. istovremeno. nasilan. plodotvoran odgovor na krajnje teške izazove najtvrði je orah i pretpostavlja vrhunac stvaralaštva èiji je poèetni akt temeljna demokratizacija društva.

Prvo. Robinson. D. Najzad. drukèijim formama mondijalizacije“ (Le Monde Diplomatique. zdravlja i blagostanja radne snage. W. Treæe. Srce kosmopolitske demokratije predstavlja reforma OUN. na dnevni red dolazi najosetljivija dilema: socijalna politika u eri globalizacije. Held. Kritièka teorija (A. izazov je od koga se ne može pobeæi. stvaranja Drugog doma OUN (promotera globalnog zakonodavstva). U. koje vode upornu borbu za pravedniji. Uspostavljanje globalnog demokratskog zakonodavstva kao okvira delatnosti transnacionalnih korporacija. Drugo. pa do uspostavljanja efikasne i odgovorne meðunarodne vojne sile. globalna demokratija stremi internacionalnoj kooperaciji koja ne vodi stvaranju autoritarne svetske države. veæ omoguæava uèešæe u odluèivanju na regionalnom i globalnom nivou i uspostavlja kontrolu nad nadnacionalnim centrima moæi. Neophodna je vizija „novog socijalnog ugovora“. Nov demokratski intervencionizam ne dovodi u pitanje principe tržišta i privatnu svojinu – on pogaða korporacije koje svoj ekonomski uspeh temelje na raèun razaranja prirode. na pešèanom èasovniku istièu poslednji trenuci za efektnu zaštitu prirode i preokretanje razornog toka 97 . eri erozije nacionalne socijalne države. drugi je kljuèni akter – njena spoznaja savremenog sveta kao društva rizika polazna je taèka za istraživanje alternative: demokratske globalizacije sa ljudskim likom. „hiljade organizacija širom sveta koje streme miru i zaštiti prirode. solidarniji svet i ravnopravnije uslove svetske razmene. u rasponu od baziènog minimalnog dohotka koji se garantuje svim graðanima sveta do novog „partnerstva države i civilnog društva“. od reformisanja Saveta bezbednosti. Cox). uèinile uverljivim potragu za alternativom. Te borbe diskreditovale su temeljne principe postojeæe vladavine svetom. R. njihovo poštovanje prava radnika. Beck. za otpis dugova najsiromašnijim zemljama. do „države socijalnog investitora“ koja podstièe razvoj ljudskog kapitala.Jednu figuru predstavljaju socijalni pokreti protiv autoritarne globalizacije. Z. 7 August 2001). sporazumi koji vode ka smanjivanju ekonomske ranjivosti zemalja u razvoju i koji otpisuju dugove siromašnim zemljama – sastavni su deo „Kosmopolitskog prava“. Giddens. Bauman. za javnu kontrolu nad transnacionalnim korporacijama. To su organizacije i udruženja koja teže proširivanju demokratije na transnacionalnu arenu i traže odgovornost politièkih lidera i upravljaèa korporacija.

èine masovne legije radnih klasa – iznutra fragmentiranih. išèezle klasne svesti. kraj svih dramatiènih sukoba“23.Fukuyama. Multipolarni ili unipolarni svet. partnerstvo ili bespoštedno rivalstvo politièkih elita. Konflikt izmeðu advokata socijalnog kapitalizma i darvinistièkog turbokapitalizma – jedno je polje sukoba. tada sukobi izmeðu njenih razlièitih frakcija zadobijaju centralno mesto. Vrh socijalne piramide sveta danas zauzima Golijat. godine postaje ireverzibilan. „Ahilovu petu“ alternativa ne predstavlja nemoæ da se one teorijski zamisle. Naprotiv. Najzad. Kulturni konflikti. Oblici koje mogu zadobiti potmuli sukobi autoritarne globalne elite i osiromašenih masa sveta – od razornih eksplozija koje potresaju Argentinu. Individualne nevolje ostaju raspršene. njoj se ne suprostavljaju moæni rivali – velike istorijske kontraklase ili kontraelite.koji – prema predviðanjima Rimskog kluba – veæ 2015. Ekonomski sudar elita tri regionalna diva: Amerike. Po prvi put u hronici modernog društva. veæ strategija individualnog uspona i preživljavanja. cit. osobito internacionalne. No. Op. predstavljaju drugu veliku osu sukoba. statusnih i interesnih grupa. Najširu bazu. težnje za dominacijom sveta jedne sile i stvaranje antihegemonskih koalicija – izvori su nepredvidivih sudara i 23 F. otvaraju se polja novih eruptivnih sukoba. eksplozija nacionalizama i sukob civilizacija koji ulazi u dramatiènu fazu. Evropske unije i Pacifièkog pojasa – drugo je polje sukoba i faktor koji sudbinski opredeljuje pravac kojim æe se brod globalizacije kretati. Njihovu formulu ne predstavlja kolektivna akcija. do orvelijanskog reda – pokriveni su velom neizvesnosti. vodama integracije ili podele sveta na tri velika bloka. ne povezuju se u zajednièke klasne akcije. vojna i politièka moæ nepojmljivih razmera. Odsustvo velikih rivala nikako ne znaèi da nastupa era „socijalnog mira. 98 . srednjih klasa – beneficijera globalizacije – lociranih prvenstveno u bogatim zapadnim društvima i uskom krugu elita „Treæeg sveta“. veæ odsustvo velikih transnacionalnih pokreta koji bi imali moæ da ih oživotvoruju. dno piramide. „tog najboljeg uèenika MMF-a“. transnacionalna elita u èijim rukama se koncentriše tehnološka. Na socijalnim lestvicama ispod nje nalazi se razuðena mreža slojeva. kada megaelita ostaje jedina sila na areni. lišenih ekonomske i politièke moæi i organizacije.

Friedman (1999). Chomski (1999):The New Military Humanism.Bauman (1999): In Search of Politics. 15. 1996. 12. Da li æe silovita energija koju konflikti proizvode doneti kraj alternative. Diamond: Is the Third Wave Over. Lessons From Kosovo. B. Edward Elgar. Sakamoto: Global Transformation. J. London:Hamish Hamilton A. 5th Annual Meeting. Falk (1995): On Humane Governance. Polity press. Polity Press. 1995. Vol. 7. Ukratko. 2000:1-2 A. Beck (2000): The Brave New World of Work. Polity Press. A Journal of International Development and Cooperation. 15-17 Juni. International Law and Ethics Conference Series. Globalizing Elites and the Emerging World Order. Development Dialogue. 99 . Belgrade. 10. How Globalism and Tribalism Are Reshaping the World. Challenges to the State System. U. L. McWorld.raspleta.Falk (1992) The End of Sovereignty? The Politics of a Shrinking and Fragmentig World. T. Pluto press. 6. R. M. London. 11. 5. raspršiti nade u „globalizaciju sa ljudskim likom“ ili æe doneti njenu snažnu revitalizaciju i trijumf – još uvek je obavijeno velom neprozirnosti. Ballantine Books. Fukuyama (1992): The End of History and the Last Man. F. Farrar Straus Giroux. Barber (1995): Jihad vs. 8. The Lexus and the Olive Tree. New York. Journal of Democracy. autoritarne globalizacije i njenog dvojnika – „autoritarne svetske države“ – izvor su nepredvidive dinamike svetskih tokova. 14. S. Z. New York.Beck (1999):World Risk Society. 1999:2. sukobi koji su neizbežna posledica neoliberalne. J. Polity Press. Polity Press. Giddens (1999): A Run Away World. „What is Globalization“. LITERATURA 1. ed. Spring 2000. Polity Press. 3. U. 13. 2000. N. De Benoist: „What is Sovereignty“. 4. Brdar (2001): Institutional of Human Rights: Crumbling of Sovereignty and Globalization. 2. United Nations University Press. Beck. „Foreign Policy“. 3. Y. 7. 9. (2000): „What is Globalization“. Understanding Globaliyation. Camilleri. Gill (1994): Structural Change and Global Political Economy. Polity Press U. No.

Wallerstein (1974): The Modern World System. Held (1997): Demokratija i globalni poredak. XLVII. Westvud Press. Boulder Westview. 26. Filip Višnjiæ. Held. „Nova srpska politicka misao“. 17. 21. 23. 28. „Ethnic Warfare on the Wane“. Beograd. Cambridge. D. R. Politcs. W. 2002 Annual Forecast:New Proiroties Reshuffle the Global Deck. D. XLVII. No. 29. 32. N. A.Nakarada (1999): „NATO intervencionizam – Nova faza represivne globalizacije“. 31. Grey (1997): The Postmodern War. G. J. Jackson (1999): Souvereignty at the Millennium. ed. I. Beograd. 33. E. Renewal and Critique in Social Theory. Political Science and Politics. 30. Robinson (1995): Globalization and Democracy. MayJune. Dissent. The Global Transformations Reader. 1999. Polity Press. 1999. Gurr (2000).Theory and Society. Holm-Sorensen. Robinson (1996): Promotion Poliarchy. 20. 6 Mart 2001. US Interventions and Hegemony Cambridge. 27. Foreign Affairs. in Polticical Studies. Vo. Academic. Keohane (1995): „Hobbes Dilemmas and International Change in World Politics“. University Press. T. 100 . Posebno izdanje: Srbija i NATO I i II. Summer 1995. XXXII. R. Holm-Sorensen (1995): Whose World Order. M. I. H. Routledge. McGrew. Savania Press. Januar 2002. Novi svet i postsocijalistièka društva“. 25. 4.16. Robinson (2001): Social Theory and Globalization. The Rise of Transnational State. D. D. K. Strange (1992): The Debt Boomerang. 19. M. 34. Waltz (1999): Globalisation and Governance. New York. 22. 7 August 2001. Perraton (1999): Global Transformation. Stratfor Strategic Forecasting. Polity Press. 2000. Sorensen (1999) Sovereignty: Change and Continuity in a Fundamental Institution. 24. Oxford. Goldblatt. W. Held. 35. R. S. ed. Matzner: The Washington Consensus Without End. Economics and Culture. in Political Studies. December 1999. McGrew (2000) The Great Globalisation Debate: An Introduction. Peèujliæ. Peèujliæ (1997):“Izazovi tranzicije. Globalisation. R. Pravni fakultet. 18. How Third World Debts Harms Us All. Uneven Globalization and the End of Cold War. Le Monde Diplomatique.30/2.

1997: 44) 101 . genetièka i interaktivna. liberalizacija.Vukašin Pavlovi} KONSOLIDACIJA DEMOKRATIJE I CIVILNOG DRUŠTVA U uvodu se zastupa teza da nema demokratizacije i liberalizacije bez istovremene konsolidacije ta dva procesa. civilno društvo. jer imaju previše višeznaènu upotrebu. politièkih i civilnih promena. do demokratskih i liberalnih revolucija? Poznati teoretièar i istraživaè demokratskih promena Ðuljermo O’Donel (Guillermo O’Donnell). tranzicija. pita se sa razlogom. može li se uopšte konsolidovati proces koji se oznaèava najrazlièitijim nazivima – od tranzicije i demokratskih promena. Razmatraju se èetiri teorije tranzicije: transnacionalna. Uvod: o me|usobnom odnosu konsolidacije. Na demokratske promene u Srbiji se gleda kao na proces socijalnog uèenja u polju izmeðu reforme i revolucije. Zatim se na primeru Srbije analizira Darendorfov model ustavno-pravnih. Zatim se na primeru Srbije testira deset hipoteza o uslovima za demokratsku konsolidaciju. mogu li uopšte izrazi „demokratija“ i „konsolidacija“ èiniti dobar par. demokratizacija. U završnom delu razmatra se uloga civilnog društva u demokratskoj konsolidaciji. (O’Donnell. u svom tekstu pod karakteristiènim naslovom „Iluzije o konsolidaciji“. demokratizacije i liberalizacije Na samom poèetku mora se postaviti pitanje: nije li tema o konsolidaciji novih demokratija preuranjena? Iza tog pitanja kriju se mnoga druga: da li i šta treba konsolidovati. strukturna. Kljuène reèi: konsolidacija.

slobode štampe./1/ Veæ nakon ovoga se mogu postaviti mnoga pitanja. Poèetkom devedesetih knjigom Demokratija i tržište. Delimièna liberalizacija autoritarnog poretka ima jedno jasno ogranièeno i razlièito znaèenje od procesa liberalizacije shvaæenog u širem i potpunijem smislu: u smislu otvaranja društva. Meðutim. ukazuju na kvalitativne osobenosti demokratskih promena u istoènoevropskim društvima. nedemokratskog poretka. Postavlja se pitanje zašto proces liberalizacije ostaje u polju starog. uspostavljanja liberalnog sistema vrednosti. Demokratija se može smatrati konslidovanom tek u treæoj fazi. on je u svoju analizu ukljuèio i reforme u Istoènoj Evropi. U ponuðenoj trijadi Pševorskog. sreðen. garantovanja slobodnog tržišta. Sledeæe pitanje. Po njemu. Grèka). po njemu. prihvatila veæ klasièna šema tranzicije koju je 1986. predstavlja taèku raskida starog i novog poretka. demokratizacije i konsolidacije posmatrati tako odvojeno i svoditi na sekvence koje temporalno slede jedna drugu? Ako konsolidacija demokratije znaèi uèvršæen. stabilizovan poredak – onda se do njega može doæi samo ako i predhodna dva procesa budu simultano sadržavala elemente konsolidacije. 102 . kada je oèigledno da autoritarni 1 Osnovne obrise svoje teorije Pševorski je formulisao na osnovu istraživanja i analize tranzicijckih procesa u Latinskoj Americi i Južnoj Evopi (Španija.Ako bi se. Liberalizacija zapoèinje veæ u krilu nedemokratskog režima i ogleda se u sukobu koji se uspostavlja izmeðu autoritarnih vlasti i narastajuæeg otpora civilnog društva. proces demokratizacije. kada se konstituišu nove demokratske ustanove i kada se utvrðuju normativne osnove novoga demokratskoga poretka. ipak. konsolidacija je zakljuèna faza prelaska iz nedemokratskog u demokratski režim. a jedno pre svih. razvijanja individualnih prava i svega drugog što ulazi u korpus liberalnih prava. faza konsolidacije dolazi tek na kraju tranzicijkog procesa. slobodnog i nezavisnog sindikalnog organizovanja. predložio Adam Pševorski (Przeworski). Drugu fazu. mnogi drugi autori poput Ralfa Darendorfa (Ralf Dahrendorf) i Klausa Ofea (Claus Offe). Mogu li se procesi liberalizacije. vrednosti i sloboda. autonomije univerziteta. nakon faze liberalizacije i demokratizacije. oèigledno je da drugi proces. Portugal. predstavlja demokratizacija. kada su uspostavljeni stabilni demokratski sistemi u kojima promena politièkih formacija na vlasti ne dovodi u pitanje njihov demokratski karakter1 .

jer kao okvir za objašnjenje promena u centralnoj i Istoènoj Evropi. koji sebe naziva radikalnim liberalom. reafirmaciju starih ideja. Polazeæi od najelementarnijeg shvatanja revolucije kao ekstremno brzih i vrlo radikalnih promena.karakter tog poretka ne omoguæava da se proces liberalizacije dovede do kraja. ona je u svojoj suštini znaèila odbacivanje nepodnošljive realnosti i istovremeno. Darendorf pod taj pojam podvodi dogaðaje koji su se dešavali u Pragu. Konstatujuæi da je stara politika istrošena. ali i ono što se dešavalo u Varšavi i Budimpešti (prihvatajuæi u poslednja dva sluèaja upotrebu termina refolucija. neko stanje i u nedemokratskom poretku može da bude liberalnije od prethodnog. koji je skovao Garton Eš \Garton Ash\). nudi svojesvrsnu teoriju demokratske revolucije. Ralf Darendorf (Ralf Dahrendorf) za èitavu oktavu pravi otklon od klasiènih tranzicijskih teorija. da bi najautoritarnija faza nastupila u poslednjih par godina. Naravno. jer obe zahtevaju preduzimaèku inicijativu i inovativni duh (Dahrendorf. politi~ke i civilne promene Veæ samim naslovom svoje knjige Razmišljanja o revoluciji u Evropi (Reflections on the Revolution in Europe. Darendorf priznaje da pluralistièka revolucija iz 1989. 1990: 27). periodi delimiène liberalizacije i periodi jaèanja autoritarnosti su se smenjivali. kada je režim prividno izgledao najjaèi. Te ideje se mogu staviti u okvire dva povezana i delimièno isprepletena koncepta: pojma otvorenog i pojma civilnog društva (Dahrendorf. koje su zapoèele 1989. a u osnovi bio najslabiji i na izmaku. društvena ovlašæenja graðanstva su isto toliko važan uslov progresa kao i moguænosti izbora. umesto popuštanja i liberalizacije. Darendorf smatra da 103 . ovde se pojmu liberalizacije daju relativna znaèenja. godine nije donela ni jednu znaèajniju novu ideju. godine. dolazi do suprotnog procesa – zatezanja politièkih stega i sužavanja zapoèetih procesa liberalizacije. 1990: 42). da je komunizam doživeo kolaps. Primer Srbije tokom devedesetih je u tom pogledu vrlo ilustrativan. Berlinu i Bukureštu. ali ti procesi ne idu ni pravolinijski ni jednoznaèno. Ustavno-pravne. vrlo su èesti sluèajevi da pod društvenim pritiscima odozdo. Zato u veæ dobro isprobanim idejama otvorenog i civilnog društva vidi fundamentalno otkriæe moderniteta. a da je socijal-demokratija iscrpena. 1990). Za Darendorfa. Naprotiv.

šest meseci. Darendorf ukazuje da u procesu konstitucionalne izgradnje vodeæe geslo treba da bude „Let there be as much democracy as posible“. To je vreme pravnika. traje šest godina i u kome glavnu reè vode politièari. 1990: 103) Darendorf se pita da li je uopšte moguæe izgraditi civilno društvo u tom smislu. Sledeæa faza je faza normalne politike. Prva faza je period konstitucionalnih promena. po njegovom savetu. i da se ne može èekati da se sloboda desi. je ona u kojoj kljuènu ulogu ima civilno društvo.konstitucionalni liberalizam i društvene reforme treba da izgrade nov savez (Dahrendorf. I najzad. pristojnost 104 . postoje tri faze u periodu nakon radikalnih promena. Za izgradnju civilnog društva od bitne važnosti su mnoge graðanske vrline. i sposobnosti vlade da vlada. Civilna. sa druge strane (Dahrendorf. partije pošteno finansirane i nezavisne od države. 1990: 89). po Darendorfu. po njemu. veæ se ona mora kreirati. Podseæajuæi da nema neizbežnog i kraljevskog puta ka slobodi. ukljuèujuæi i njegove ekonomske sastojke. treæa faza u stvaranju uslova na putu u slobodu. a dve posebno: uljudnost. u smislu sidrišta slobode. Njegov odgovor je da se mora pokušati. postati deo tkiva društvene i politièke zajednice. Vreme pravnika i vreme politièara ne znaèe mnogo bez doba graðana. To je period koji. u kome zakoni i poreski principi treba da pospešuju formiranje dobrotvornih i filantropskih fondacija i razlièite modele solidarne pomoæi i subvencija. Najvažnija stvar je naæi odgovarajuæu ravnotežu izmeðu naèela podele vlasti (chacks and balances). asocijacija i institucija u kome mediji moraju biti slobodni i pluralistièki. „Volim da mislim o civilnom društvu kao sigurnom uporištu ustava slobode. u kojoj se sprovode ekonomske i politièke reforme. Na civilno drušvo on gleda kao na „kreativni haos“ organizacija. Kljuèno i polazno pitanje je kako ustanoviti ustav slobode i kako taj ustav èvrsto usidriti. u kome mora biti dopušteno društvenim institucijama poput univerziteta i kulturnih ustanova da same sobom upravljaju nezavisno od toga koliko su finansirane od države. Oboje su potrebni. i ono treba. politièka i socijalna prava moraju.“ (Dahrendorf. da traje kratko. Graðanstvo se svakako može izgraditi. i civilno društvo i država. 1990: 77) Po njemu. ali svako od njih ima svoj raison d’etre i svoju sopstvenu autonomnu realnost. s jedne strane.

1990: 103 – 106). Kao što se rado i lako možemo složiti sa tom ocenom. tako se moramo upitati nije li njena sledeæa ocena Darendorfove pozicije previše jednostrana i neizbalansirana. Bez izlaska pojedinaènog graðanina u javni društveni prostor. U celini uzev. Taèno je da bez graðanskih prava nema ni civilnog društva. postoji. po njegovoj proceni. koji objedinjuje razlièite vremenske skale i dimenzije politièke i privredne reforme. bez sinergetskog efekta udružene civilne akcije. kao što je taèno i to da stvaranja civilnog društva nema bez obnove i uvoðenja graðanskih prava. graðanskog društva potrebno je. moramo postaviti pitanje kvalitativnog odreðenja promena u Srbiji. Izložio sam nešto šire poznatu. jaka povezannost obe navedene dimenzije. Bez civilnih organizacija i institucija graðanin sa svojim pravima ostaje usamljen. a èesto i nemoæan. šezdeset godina (Dahrendorf. Graðanin sa korpusom zagarantovanih civilnih prava predstavlja polaznu taèku – ali nema civilnog društva ako nema povezivanja i udruživanja graðana. Taèno je i to da razaranje civilnog društva zapoèinje ukidanjem ili sužavanjem graðanskih prava.“ (Kasapoviæ. U oceni Darendorfove analize Mirjana Kasapoviæ istièe da je u njegovoj koncepciji „civilno društvo kljuèni pojam preobrazbe uopæe. Kasapoviæ ukazuje i smatra da „operacionalna jezgra“ Darendorfovog pojma graðanskog društva (civil society) nije u organizacijama i institucijama kao takvima. Ipak mi se èini da i kod Darendorfa. i mora da postoji. Najpre. i veæ po malo klasiènu. 1996: 5). koji smatraju da je rekonstitucija ili ponovno upostavljanje civilnog društva jedan od kljuènih i temeljnih tranzicijskih problema.(civility) i oslanjanje na sopstvene snage (self-reliance). a civilne organizacije i institucije njegova emanacija. Zbog toga su graðanska prava potencija civilnoga društva. može da se kaže da Darendorf spada u onaj. 1996: 5). Darendorfovu koncepciju da bih je primenio u analizi onoga što se dešavalo i što se dešava u Srbiji. Ma koliko delovalo obeshrabrujuæe. bez društvenog aktiviranja graðanskih prava. M. dosta širok krug teoretièara. nego u „skupu legitimnih zahtjeva. zemlji koja se poslednja prikljuèila istoènoevropskom tala105 . koji se mogu oznaèiti kao graðanska prava“ (Kasapoviæ. za izgradnju takvog civilnog. nema stvarnog graðanskog društva. kao i u teorijskom poimanju civilnog društva uopšte.

pa i DOS-a. ali još uvek ne i društvenoj revoluciji (Antoniæ. 26) do ocene da je reè o liberalnoj revoluciji u Srbiji (Podunavac. (3) klerikalizacija javnoga života. sreæemo se sa èitavom lepezom razlièitih mišljenja. 2001: 153). 106 . 2001: 36). Unutar tog raspona postoji èitava skala razlièitih mišljenja. koji ih kvalifikuje kao primer liberalne revolucije. 2001: 153).. (4) monarhistièke tendencije. jer je uèinjen tek prvi korak u tom pravcu“ (Goluboviæ. Tako Zagorka Goluboviæ. 2001: 53) ili ’oktobarskom prevratu’ (Goati. Smatrajuæi da je „korektivna pravda usmerena ka prošlosti i u osnovi individualistièka. 2001: 225-238). (5) nedemokratski karakter odnosa Srbije i Crne Gore i problem Kosova kao koènica svakog demokratskog razvoja Srbije. a imajuæi na umu da je „osnovna vrednost liberalnog poretka sloboda. smatra da su shvatanja o puèu ili mirnoj revoluciji pojednostavljena. odnosno nedostatak kritièke svesti (Jakšiæ. Božidar Jakšiæ je još oprezniji kada kaže da je „došlo do nesumnjivih politièkih promena u Srbiji. Slobodan Antoniæ misli da je reè o politièkoj.su demokratizacije. Svetozar Stojanoviæ istièe da se radi o „masovnoj i mirnoj demokratskoj revoluciji“ (Stojanoviæ. 2001: 168). Njegova osnovna teza je „da se glavni uèinak revolucionarnih dogaðaja u Srbiji kristalizira u relegitimizaciji poretka liberalnog i otvorenog društva“ (Podunavac. Vladimir Goati govori o temeljnom politièkom preokretu (Goati. (2) Fuhrer princip unutrašnje organizacije skoro svih politièkih partija. 2002: 41). a ne istina“ ovaj autor šalje tvrdu i 2 Demokratski deficit politièkih promena u Srbiji Jakšiæ vidi u sledeæa šest obeležja: (1) nacionalistièki karakter veæine politièkih partija u Srbiji.. daje Milan Podunavac. (6) izabrano neznanje o ratnim zloèinima. U dosadašnjim raspravama o znaèaju politièkih promena iz oktobra 2000 godine. 2001: 41). 2002: 24. koja se kreæu u širokom rasponu od ocene da je reè o kontrarevoluciji koja je izvedena u formi puèa i nasilnog preuzimanja vlasti (Markoviæ. „ali se ne može govoriti o revoluciji. u sociološkom smislu... može se govoriti o „zakasneloj tranziciji koja nije ni jednoznaèna ni jednosmerna“. a ustavna pravda usmerena ka buduænosti i u osnovi sistemska“. ne osporavajuæi znaèaj oktobarskih promena. 2001: 24) Najvišu ocenu oktobarskim promenama u Srbiji 2000. ali ne postoje jasne indikacije da li je reè o demokratskim promenama“ (Jakšiæ. 2001: 226)2 . Po njoj. Jovica Trkulja promene oznaèava kao zakasnela „nadoknaðujuæa revolucija“(Trkulja.

107 . a oni vapiju za hlebom?“ Vraæajuæi se pitanju odreðenja karaktera demokratskih promena u Srbiji. a ne ideji slobode. povodom pobune naroda koji nema šta da jede „Šta je sad. Kis. kriterijum: kvalitet promena. prihvatio bih kao kljuèni. odbacujuæi kao neliberalno stanovište. odnosno diskontinuitet u odnosu na prethodni poredak. East European Poltics and Societies. poput Janoša Kiša. Ovakva vrsta politièkih recepata svakako zaslužuje mnogo širu raspravu no što moguænosti i karakter ovoga teksta dopuštaju. Da tim povodom pozovem u pomoæ Darendorfa. a koji podseæa na èuvene reèi Robespjera upuæene Konventu.neupitnu liberalnu poruku kljuènim novim politièkim akterima u Srbiji: „Otuda i principe korektivne pravde koji izražavaju jedno umereno liberalno stanovište valja primenjivati restriktivno. On ide èak i dalje. Ako se taj kriterijum ima u vidu. sada pojam pravde oznaèava kao „politièku eksploataciju moralnih pitanja“. a kada je god moguæe i sasma izbeæi“. bliži sam autorima koji. po njegovom mišljenju materija1998. kako kažu Ðorðe Paviæeviæ i Ivana Spasiæ „nalaže praæenje dve linije: retrospektivne. koja se tièe reinterpretacije i rekonstrukcije u potonjem razdoblju“ (Paviæeviæ. Poziciju sliènu Kišu. 2001: 143). mada ne i jedini.. promene u istoèno-evropskim društvima smeštaju u polje izmeðu reforme i revolucije. svako insistiranje na procesima politièke katarze i oèišæenja.. èija je liberalna pozicija neosporna. koji podseæa na centralnoevropsku strategiju kontinuiteta koja je dominirala promenama iz 1989. koje. oktobra. Ð.3 To je polje socijalnog uèenja. Spasiæ I. Mora se priznati da deluje u najmanju ruku neoèekivano da autor koji je koristio najradikalniju sintagmu „plebiscitarni cezarizam“ za oznaku prethodnog režima. a zahteve za radikalnom delegitimizacijom starog režima i radikalnim raskidom sa tim poretkom prepoznaje kao antiliberalno zastupanje principa politièke pravde (Podunavac. 2001: 162). Ono što može samo uzgred da se kaže jeste da je glavni mobilizacijski motiv graðana Srbije u demokratskim promenama 2000-te bio zgusnut u ideji pravde. i prospektivne. 2001: 163). kome je pridavao podjednako kvalifikative nepravde i neslobode. i koja je. (Podunavac. koja sagledava ono što je dovelo do 5. 3 J. od naših autora zastupa Nenad Dimitrijeviæ. imaju Republiku. Between Refirm and Revolution.

priznaje da je situacija u Srbiji specifièna. uvek bila najveæa koncentracija realne i formalne vlasti. u Srbiji se pokazao više nego nedovoljan. Taj ustavni momenat je. nažalost. On. to jest nakon konstituisanja nove vlasti i na republièkom nivou. 108 . 2002: 37) pokazalo se u sluèaju Srbije èak i previše taèno. jer nastaje kao posledica (a) spremnosti obe suprotstavljene strane da prihvate èinjenicu da pate od deficita demokratskog legitimiteta. institucionalno gledano. Sa druge strane Akermanovo upozorenje „da je „window of constitutional opportunity“ otvoren samo kratko vreme posle promene režima. takoðe. U sluèaju Srbije se pokazalo da u pogledu ustavno-pravnih promena Ralf Darendorf nije bio u pravu. Tu mislim. isto onoliko koliko je Brus Akerman to bio. Poslednja realna prilika za uspostavljanje balansa izmeðu demokratije i revolucije u Srbiji propuštena je u prvim mesecima 2001. godine. dovelo do ozbiljnog debalansa. Tako smo u Srbiji istovremeno dobili suficit demokratskog kontinuiteta i deficit revolucionarnog diskontinuiteta. olako propušten. i njenog odnosa sa Crnom Gorom. na kome je. istina. U Srbiji nakon promena. meðu prvima su izraz ’demokratska revolucija’ upotrebili politièari koji insistiraju na kontinuitetu i legalitetu. i to æe kasnije izazvati mnoge probleme. interesno uslovljena opcija u veæini istoènoevropskih zemalja. meðutim. Darendorfov rok od šest meseci da se donese novi ustav. pre svega. po njemu. uz tripartitnu kompoziciju vlasti na nivou republike. a na raèun njene revolucionarne dimenzije. i (b) prihvatanja kontinuiteta kao strategije redukovanja rizika od potpunog politièkog poraza (Dimitrijeviæ. 2001:277). pošto je kontinuitet saèuvan bez pregovora predstavnika starog režima i nove demokratske opcije. iskorišæen je za uništavanje dokaza grehova starog režima i oporavak snaga koje su bile protiv promena. strategija kontinuiteta opravdana i još uvek održiva. u Srbiji (Dimitrijeviæ. To insistiranje je.lizovana u kategoriji ’promene režima’ 2000. pita koliko je danas u rešavanju konstitucionalnih problema Srbije. na potrebu i moguænost donošenja novog ustava. Tas koji je pretegao na stranu kontinuiteta ležao je i u èinjenici da su demokratske politièke promene zapoèele na perifernim taèkama našeg politièkog sistema: na saveznom i lokalnom nivou. jednostavno zato što su neposredno nakon promene pobednici još uvek ujedinjeni snagom revolucionarnih principa“ (navedeno prema: Dimitrijeviæ. Tromeseèni period do republièkih izbora. Strategija kontinuiteta je. 2001: 278). Dimitrijeviæ se. u korist demokratske strane te formule.

po terminologiji Semjuela Hantingtona.^etiri teorijska pristupa demokratskoj tranziciji Od pada berlinskog zida koji je 1989. ali teorijski interes za njih ne opada. po njegovom mišljenju. razlikujuæi èetiri talasa demokratizacije. 109 . godine na simbolièan ali i faktièki naèin oznaèio kraj hladnoga rata i poèetak tzv. prvi talas demokratizacije zapoèeo je posle Prvog svetskog rata i sastojao se u pretvaranju ustavnih monarhija u republike u Zapadnoj Evropi. Španiji i Grèkoj.1994). Od tada su demokratske promene doživele uspone i padove i razlièitu sudbinu u razlièitim zemljama. kao i uspostavljanje novih država osloboðenih od kolonizacije. Treæi talas demokratizacije zapoèeo je sa padom portugalske diktature 1974. godine. Osnovne pokretaèke snage tog talasa bile su industrijalizacija i urbanizacija. pluralistièkih revolucija u zemljama Centralne i Istoène Evrope prošlo je znatno više od jedne decenije. zapoèeo je predsednièkim izborima u SAD 1828. imao trostruki pravac udara: protiv diktature etatistièkog socijalizma. The Third Wave. protiv neefikasnog ekonomskog sistema i protiv dominacije jedne hegemonijalne sile (Klaus von Beyme. Èetvrti talas demokratizacije dogodio se u Istoènoj Evropi krajem osamdesetih godina i bio je izazvan. Drugi talas zapoèinje slomom italijanskog fašizma 1943. odnosno èetvrtog talasa (po klasifikaciji Klausa fon Bejmea)5 . Po njemu. Otomanskog i Ruskog carstva). U sve široj literaturi o konsolidaciji novih demokratija treæeg talasa (sledeæi terminologiju Semjuela Hantingtona)4 . godine i trajao do 1963. 1991). treæi talas demokratizacije. Njegove glavne pokretaèke snage bile su demokratski politièki pokreti. da bi se završio promenama u istoènoevropskim zemljama krajem osamdesetih i poèetkom devedesetih godina. i traje do 1963. 4 Ove promene spadaju. preovlaðuju èetiri razlièita teorijska pristupa. Prvi talas je bio najduži. pomagani od strane sindikata i katolièke crkve u zemljama Latinske Amerike. kao i snažni procesi dekolonizacije u tzv. godine. Taj talas je. treæem svetu. u tzv. obuhvatajuæi promene u Južnoj Evropi (Španija. Grèka). Treæi talas zahvatio je Južnu Evropu sedamdesetih godina i doveo do demokratskih poredaka u Portugaliji. Systemwechsel in Osteuropa. propašæu blokovske prevlasti Sovjetskog Saveza. kako kaže. koja se nastavlja na tranzicijsku literaturu iz predhodnog talasa demokratskih promena u Latinskoj Americi i Južnoj Evropi. kao i u stvaranju novih država na ruševinama tri imperije (Austro-Ugarske. Drugi talas demokratizacije usledio je nakon Drugog svetskog rata i zahvatio je bivše fašistièke režime. Latinskoj Americi i pojedinim zemljama Azije. a njegove glavne pokretaèke snage su bile pobeda Saveznika u Drugom svetskom ratu. 5 Nemaèki teoretièar politike Klaus fon Bejme (Klaus von Beyme) nudi nešto drugaèiju klasifikaciju. kao i urušavanje socijalizma i disidentski demokratski pokreti i društvene pobune u zemljama Istoène Evrope (Samuel Huntington.

na brzinu izbijanja promena u drugim zemljama. strukturnih teorija (ili kako se još nazivaju. transnacionalne teorije. koje se nalaze u sliènim okolnostima. ove teorije vide u postignutom nivou društveno-ekonomskog razvoja. što ima strateški uticaj na šire geografske prostore. pre svega. društvenih i kulturnih preduslova za demokratske promene. Kritike i primedbe koje se upuæuju ovoj vrsti teorija istièu njen deterministièki karakter i linearni pogled na politièki raz110 . Za razliku od modernizacijskih teorija u klasiènom funkcionalistièkom teorijskom kljuèu. Šanse za postignuæe demokratije zavise na krucijalan naèin od dostignutog nivoa ekonomskog razvoja. svetskoj sceni (svetski ratovi. koji se još naziva i „snow-ball effect“ („efekat grudve snega koja se kotrlja“). 2001: 7) Drugu vrstu objašnjenja imamo kod tzv. Džefri Pridam (Gepffrey Pridham) naziva promene u ovim zemljama „media revolution“.Prvu grupu objašnjenja nude tzv. Za ovu grupu objašnjenja najvažnije su sledeæe karakteristike: a) do velikih talasa demokratskih promena dolazi u specifiènim vremenskim periodima. jer promene u jednoj zemlji pospešuju i ubrzavaju demokratske promene u drugim zemljama. Osvræuæi se na kolaps komunistièkih režima u Istoènoj Evropi. savremene strukturne teorije prave dvostruki otklon povezujuæi ekonomski razvoj sa socijalnom mobilizacijom. U tu vrstu teorija spadaju veæ pomenute analize Semjuela Hantingtona i Klausa fon Bejmea. koja ukazuje na vezu demokratije i ekonomskog razvoja. završetak hladnog rata). tokom i nakon radikalno izmenjenih meðunarodnih okolnosti izazvanih promenom odnosa snaga na globalnoj. dao je još u pedesetim godinama dvadesetoga veka poznati amerièki politièki sociolog S. Lipset. Prvu uticajnu verziju ove teorije. M. (Pridham. imajuæi u vidu meðunarodni uticaj medijskog transmitovanja vesti o promenama u jednoj zemlji. ekonomskih. Ove teorije naglasak stavljaju na splet neophodnih strukturalnih. funkcionalistièkih objašnjenja demokratskih promena). To su teorije koje u promeni meðunarodnih okolnosti i odluèujuæem uticaju internacionalnih faktora vide glavne poluge demokratskih promena. b) u toku tih promena postoji i jak internacionalni „demonstracioni efekat“ ili „domino efekat“. Vodeæi kriterijum za procenu spremnosti društva za demokratske promene.

Otuda je njihov glavni fokus usmeren više na sam proces tranzicije. koji su trajali u dužem vremenskom periodu i imali manje-više prirodni sled rešavanja kljuènih pitanja promene (uspostavljanje nacionalnih država. i uspešnosti njihovog ekonomskog razvoja. c) stavljaju u prvi plan ulogu elita i politièkih aktera u promenama. i d) ostaju u uverenju o unutrašnje uroðenoj (intrinsièkoj) neizvesnosti tranzicije. ubedljive i inspirativne Ofeove analize ovde izdvajamo dva momenta. b) naglašavaju moguænosti politièkog izbora demokratskih rešenja. sa druge strane. jer se oba tièu osobenosti demokratskih promena u istoènoevropskim zemljama. u odnosu na druge zone tranzicije. U novije vreme.voj. Za razliku od demokratskih procesa u zemljama Zapadne Evrope ili Latinske Amerike. nego na konsolidaciju liberalne demokratije. priznajuæi da ekonomski razvoj nije sam po sebi nužan i neophodan uslov za demokratsku tranziciju. ali zadržavajuæi mišljenje i istièuæi visoku korelaciju koja postoji izmeðu konsolidacije i održivosti novih demokratija. jer poklanjaju previše pažnje materijalnim faktorima. meðu onima koji su se bavili problemima demokratske tranzicije u Istoènoj Evropi. ove teorije su doživele modifikaciju. Ove teorije gledaju na strukturne preduslove samo kao na èinioce u pozadini (background factors). Prvi momenat. Iz bogate. Treæu grupu èine tzv genetièke teorije ili teorije politièkih aktera. ustavno-demokratske reforme i demokratizaciju svakodnevne politike) procesi demokratske tranzicije u istoènoevropskim društvima otvorili su i stavili na dnevni red istovremeno rešavanje sve tri vrste promena: 111 . Pored grupe teoretièara koji su se prvenstveno bavili tranzicijskim problemima u Latinskoj Americi (èiji je najbolji predstavnik Ðuljermo O’Donel / Guillermo O’Donnell). kao na faktore koji prethode. jedno od najistaknutijih mesta zauzima Klaus Ofe (Claus Offe). sa jedne. argumentovane. One se u priliènoj meri razlikuju i od transnacionalnih i od strukturnih teorija jer stavljaju naglasak na sledeæe dimenzije objašnjenja demokratskih promena: a) fokusiraju se na same procese promene režima. Najveæi doprinos ove grupe teorija je što centriraju pažnju na dinamiku procesa promena.

Najpogubnije posledice procesa etnifikacije politike i politizacije etnosa doživeli su narodi i graðani u sastavu druge Jugoslavije. Drugi važan i osoben momenat demokratskih promena u istoènoevropskim zemljama. Etnièki kod postaje dominantan politièki kod. i u tome se bitno razlikuju u odnosu na pripadnike drugih etnièkih zajednica. tu je potreba distanciranja novih elita od prethodnog. To je društveno stanje najdublje krize. kriterij i mera društvenog ponašanja svih politièkih aktera. Etnifikacija politike ili politizacija etniciteta je proces koji je Žarko Puhovski u predveèerje raspada druge Jugoslavije nazvao povratkom na pred-politièko stanje. èini racionalnom i prihvatljivom. Peto. u kome glavne linije politièkih podela i rascepa (cleavages) idu po linijama etno-nacionalnih podela. Pod etnifikacijom politike Ofe podrazumeva strategije i ponašanja kolektivnih i individualnih društvenih i politièkih aktera koji su diktirani normativno-vrednosnim i saznajnim okvirima u kojima kljuènu ulogu i najviše znaèenje ima etnièka pripadost. Drugo. nego i u strahovitom vremenskom tesnacu. pogotovu višenacionalnih društava. opsednutost otkrivanjem i velièanjem sopstvene nacionalne istorije u funkciji jaèanja novodolaze- 112 . komunistièkog režima. pogotovu privrednih funkcija granica za kontrolu nad ekonomskim resursima od strane novouspostavljajuæih elita. normalne politike (od promena i odluka u sferi ekonomije. potreba za potiskivanjem starih i novonastalih nacionalnih manjina. jaèanje sopstvenih granica kao mehanizam jaèanja sopstvene državne sile i unutrašnje politièke kontrole. tokom procesa njene krvave dezintegracije6 . do rešavanja socijalnih problema siromaštva). Èetvrto. a ne po linijama podela meðu raznim politièkoideološkim orijentacijama. Prvo. Treæe. i c) promenu tzv. a pre svega pitanjima identiteta politièke zajednice. politièke promene i ekonomski preobražaj) odvijaju ne samo simultano. na koji ukazuje Ofe. 6 Ofe u svojim analizama nudi zanimljiva objašnjenja zbog èega se etnifikacija politike onima koji su zahvaæeni tim procesom.a) rešavanje nacionalno-državnog identiteta (ukljuèujuæi i sporove oko teritorijalnih razgranièenja): b) uspostavljanje novih ustavnih okvira politièkih sistema (ukljuèujuæi najvažnija institucionalna rešenja i ustanovljavanje novih demokratskih politièkih procedura i pravila). porast važnosti granica. je vrlo izražen proces etnifikacije politike. To su društvena stanja u kojima pripadnici jedne etnièke skupine misle (ili se oèekuje da misle) isto o kljuènim politièkim pitanjima. Pri tome je važno istaæi da se sva tri procesa (rešavanje državnoteritorijalnih pitanja.

sukobi bogatijih i siromaènijih delova mnogonacionalnih država oko spreèavanja „prelivanja“ bogatstva iz jedne etnièke skupine u drugu. a da su je kasnije nastavili i razvili mnogi teoretièari koji su u svojim analizama demokratske tranzicije naglasak stavljali na razumevanje interaktivne dinamike. Interaktivne teorije takoðe uvažavaju u mnogo veæoj meri kompleksne procese u kulturi. nacionalizam se pojavio kao svojevrsna poluga solidarnosti i podizanja na visok nivo intenziteta politièke mobilizacije za nove ciljeve. veæ na kompleksan. etnièka pripadnost je poslužila i za promociju i formiranje novih politièkih klasa. Šesto. 1996: 34 – 36. kulturnih studija. i u tom kontekstu problematika civilnoga društva. multidimenzionalni i dugoroèni pristup promenama. Pavloviæ. pažnja ove grupe teorija nije usmerena samo na sam proces tranzicione faze prelaza iz nedemokratskog u demokratski režim. Deveto. etnifakacija politike je homogenizovala nova društva. Deseto. gde je potrebno uneti u analizu mnoge istorijske determinante. koje nastoje da objasne promene nudeæi i razvijajuæi širi i mnogo dinamièniji model i okvir razumevanja procesa demokratizacije u celini. Interaktivni teorijski pristup je otvoren za diverzitet i kompleksnost dinamike promena i senzitivan za mnogostrukost transformacija u dužem vremenskom periodu. kao i složenu i protivureènu dinamiku odnosa naraslog nacionalizma i demokratskih promena. Za ovu grupu teorija takoðe je važna relacija izmeðu države i društva. 113 . Uslovi demokratske konsolidacije U sve bogatijoj teorijskoj i istraživaèkoj produkciji o demokratskim promenama i uslovima za njihovu stabilizaciju. (navedeno prema Pridham. Primer takve kompleksnosti su tranzicijski procesi na Balkanu. Drugim reèima. studija civilnoga društva. Sedmo. ukljuèujuæi rezultate studija identiteta. pogotovu federalnim državama. 2001: 8). interaktivne teorije. omoguæila nastanak etnokratskih ravnoteža i smanjila moguænost kompromisa. ekonomske transformacije. ukazuje se na mnoštvo razlièitih okolnosti i faktora koji pogoduju tim procesima ili ih otežavaju. 1997 i 1998). etnifikacija politike je u višenacionalnim. kao i promene u sistemu vrednosti.Èetvrtu grupu objašnjenja demokratskih promena èine tzv. godine svojom teorijom „sputavajuæih uslova i revolucionarnog proboja“ („theory of confinig conditions and revolutionary break-throughs“). U knjizi Demokratija i ljudska prava (Democracy and Human æih vlasti. Smatra se da je temelje ove vrste teorijskog pristupa postavio Kirhajmer (Kirchheimer) 1965. Osmo. (Šire o tome u Kasapoviæ.

Njegova prva hipoteza glasi: Karakter prethodnog režima bitno utièe na izglede za konsolidaciju demokratskih promena (Beetham. poloviène mere prema politièkim i finansijskim zloupotrebama. U tom smislu politièke promene u Srbiji iz oktobra 2000. Višegodišnje ispiranje mozga putem kontrolisanih medija. Ono što je bitna karakteristika istoènoevropskog modela demokratskih promena je odsustvo i odbacivanje klasiènih radikalnih i nasilnih revolucionarnih metoda i davanje prednosti evolutivnim. a iznad svega kratko politièko pamæenje masa. nejedinstvo unutar nove demokratske politièke elite. 1999: 72). 1999: 74). uklapaju se u opšti model tzv. Mada je u Srbiji došlo do promena kada je veæina graðana shvatila da se više ne može izdržati pod prethodnim režimom.Rights. i talas promena koji je zahvatio istoènoevropske zemlje (delimièan izuzetak od toga predstavlja smaknuæe Èaušeskog u Rumuniji). Kljuèna 7 Oslanjajuæi se na analize Klausa Ofea. ta hipoteza sve više dobija na validnosti. Druga hipoteza: Naèin prelaza ka demokratiji utièe na potonju konsolidaciju (Beetham. omoguæilo je ne samo da žilave snage otpora demokratskim promenama prežive. koje na dobar naèin sumiraju tu teorijsku debatu. sa devastirajuæim efektima u mnogim oblastima. Mirjana Kasapoviæ u vrlo solidnoj studiji Demokratska tranzicija i politièke stranke daje sledeæu tipologiju modela demokratskih promena 114 . pluralistièke revolucije iz 1989. i dvogodišnjeg iskustva nakon promena. objektivno vrlo mnogo otežava i umanjuje izglede za brzu konsolidaciju demokratskih promena. veæ i da krajnja politièka desnica ima veæu snagu no što bi iko posle dve godine od promena mogao da pretpostavi. koji podrazumeva široku podršku autoritarnom režimu. predstavlja pozitivnu i olakšavajuæu okolnost za konsolidaciju demokratskih promena. još uvek relativno veliki broj ljudi nije uvideo direktnu vezu izmeðu karaktera autoritarnog režima i realne težine sopstvene situacije. predstavlja objektivnu otežavajuæu okolnost. mekim i samoogranièavajuæim naèinima promena7 . Populistièki tip vladavine. kao i drugih autora koji se bave problemima demokratske tranzicije. neprijateljski stav prema regionalnom i meðunarodnom okruženju. Na primeru Srbije. 1999) Dejvid Bièem (David Beetham) nudi deset hipoteza o procesu tranzicije i uslovima za demokratsku konsolidaciju. Kao što karakter predhodnog režima. Pokušaæu da ih testiram na iskustvima demokratske tranzicije u Srbiji. tako u osnovi mirno i nenasilno preuzimanje vlasti.

c) kompromisni model. Treæa hipoteza: Tržišna ekonomija je neophodan. razrešena na najbolji naèin po moguænost demokratskih promena. Mada se kriterijumi ove podele donekle preklapaju. primenjen i u sluèaju raspada SSSR-a. znaèajni elementi tržišne privrede postojali su u Srbiji i pre i nakon raspada druge Jugoslavije. Naredne tri hipoteze odnose se na vezu ekonomije i demokratije. Èetvrta hipoteza: Šanse za demokratsku konsolidaciju se uveæavaju sa demokratskim razvojem (Beetham. 1999: 77). d) disolucijski model mirnog razlaza primenjen u podeli na Èešku i Slovaèku. da li æe u sluèaju izbornog poraza tadašnja vlast mirno otiæi sa scene. kapitulacijski. b) pogodbeni ili pregovaraèki model. e) upravljaèki model promena odozgo (Rusija).1999: 78). pa æu ih komentarisati istovremeno. Privredni život zasnovan na slobodnom tržištu i autonomiji ekonomije od politike je jedan od važnih uslova za postojanje demokratskog politièkog života. Kada je reè o treæoj hipotezi. starih režima i obrazaca uspostavljanja novih demokratskih politièkih sistema: pogodbeni. Ali to ne znaèi da su poznavaoci agresivne prirode prethodnog režima potpuno promašili u svojim procenama. države nastale na tlu druge Jugoslavije). 1999: 76). odnosno tržišta i demokratije nije jednoznaèan.zagonetka Srbije u predveèerje promena je bila sadržana u dvostrukoj neizvenosti: ne samo da li je moguæa pobeda demokratske opozicije pod tadašnjim nepovoljnim izbornim uslovima. možemo u naèelu govoriti o dva osnovna obrasca demokratskih promena: mirnom i konfliktnom. ali ne i dovoljan uslov za demokratiju (Beetham. i tu još uvek postoje bar ostaci znaèajnih komparativnih prednosti u odnosu na neka druga istoèno-evropska društva. karakterstièan je na jedan naèin za Poljsku. 115 . a na drugi brutalan naèin za Rumuniju. tako i mirnim preuzimanjem vlasti. na opšte iznenaðenje. primenjen u Bugarskoj. delom zemlje nastale raspadom SSSR-a. Peta hipoteza: Specifiène forme delovanja i ponašanja klasa utièu na šanse za konsolidaciju (Beetham. karakteristièan za Èehoslovaèku i Istoènu Nemaèku. Ta zagonetka je. U konfliktne modele možemo ubrojati: a) konfrontacijski model. kako pobedom na izborima. 2001: 35). primenjen u Maðarskoj i delom u Poljskoj. U mirne možemo ubrojati: a) kapitulacijski oblik promene režima. jer kao što konstatuje Antoniæ „za razliku od Praga gde nareðenje za oružano slamanje demonstracija nikada nije izreèeno. upravljani i secesijski obrazac. mirna secesija. veæ još više. u Beogradu je takvo nareðenje izdato“ (Antoniæ. Ali odnos ekonomije i politike. b) secesijski model (uz rat. Baltièke zemlje.

Ostaje veliko i otvoreno pitanje da li je u tom pogledu senzibilitet nove politièke klase u Srbiji na nivou tih potreba i društvenih oèekivanja. tržišna ekonomija ima sledeæa pozitivna dejstva na unapreðenje demokratije: a) svojim antipaternalistièkim stavom i individualizmom. odvajajuæi kompeticiju za ekonomsku i politièku moæ u dve razlièite sfere. i mnoge negativne efekte na demokratske procese. od kojih pominjemo samo neke: a) nejednakost bogatstva. ima tendenciju da ugrozi efektivnost politièkih jednakosti. sile tržišta mogu da imaju. Odgovor na ovo pitanje više je negativan nego pozitivan. c) najzad. Sa jedne strane. b) tržišna ekonomija vrši disperziju i odvajanje dela odluèivaèkih i drugih formi moæi od države umanjujuæi moæ birokratskog aparata. Sa druge strane. i imaju. Osetljivost svih društava u tranziciji prema dvostrukoj prirodi tržišnih efekata je oèigledna. generalizacija tržišnih privatnih interesa može ozbiljno da dovede do erozije etosa javnog interesa u javnim službama. Èetvrta hipoteza se èini oèiglednom: teško je pobiti èinjenicu da se šanse za demokratsku konsolidaciju znatno uveæavaju sa uspehom u 116 . Društvena potreba za uspostavljanjem balansa i ublažavanje raskoraka izmeðu protivureènog dejstva tržišne ekonomije na demokratski razvitak u Srbiji je još veæa. b) široko rasprostranjena nezaposlenost i oscilacije u tržišnoj ekonomiji mogu da ugroze demokratiju i da usmere podršku i mobilizaciju masa prema autoritarnim i ekskluzivnim formama politike. na kome poèiva i od kojih zavisi integritet javnog sektora. izjednaèava glasaèa i potrošaèa da sudi šta je najbolje u njegovom interesu.U raspravama koje se od Šumpetera pa nadalje vode o odnosu kapitalizma. zbog nedaæa kroz koje je ovo društvo prošlo tokom devedesetih. koje nastaje pod dejstvom sila slobodnog tržišta. socijalizma i demokratije. c) tržište direktno i indirektno utièe na ogranièavanje politièke moæi jer redukuje i umanjuje društvene uloge u izbornim politièkim procesima. jasno je uoèeno da sile tržišta mogu da imaju dvostruko i protivureèno dejstvo na demokratiju.

koji su u svim društvima najsolidnija socijalna osnova demokratije. Ovde nije reè o uprošæenom shvatanju da je demokratija moguæa samo na odreðenom nivou ekonomskog razvitka. Makaze socijalne polarizacije i masovne pauperizacije su najviše pogodile srednje slojeve. Reè je o neèem drugom – o potrebi da novi demokratski poredak demonstrira svoje sposobnosti makar i postepenog. godine bili prvenstveno pobuna studenata i srednjih. ali stalnog ekonomskog razvoja. graðanskih slojeva. u velikim i neproduktivnim sistemima. To se. banaka i osiguranja. može da se kaže da je situacija u Srbiji bila i ostala ambivalentna. tako se isto. i uopšte u tzv. naravno. ali sistematiènom) poboljšanju životnog standarda ljudi.ekonomskom razvoju. Tim procesima su. ali njihova realna društvena težina je ne samo slaba. kao što važi i obrnuto. mora oèitovati u vidljivom (pa makar i malom. pa i da ugroze šanse za konsolidaciju demokratije. Jedna od bitnih posledica autoritarnog režima u Srbiji tokom devedesetih je bila izuzetno jaka socijalna polarizacija na sve veæi broj siromašnih i mali broj sve bogatijih. koje su u najveæoj moguæoj meri pogaðale gradsko stanovništvo i srednje slojeve. obezbedili upravo ti isti socijalni slojevi. kao i kapacitete sistemskog poboljšanja privrednih performansi društva. Dakle. zastoji i neuspesi u ekonomiji mogu bitno da otežaju. Od uspeha i brzine ekonomskog oporavka zavisiæe u velikoj meri kvalitet i dometi demokratizacije u Srbiji. A sada nekoliko reèi o petoj hipotezi. Srednji slojevi su jasno iskazali svoju životnu zainteresovanost za demokratske promene. nego se može oèekivati da æe njihova ekonomska pozicija biti ozbiljno ugrožena merama racionalizacije u oblasti preobimne administracije. Kao što su jaki graðanski protesti u zimu 1996/97. Sa stanovišta procene sadašnjeg stanja i buduæih izgleda konsolidacije demokratskih promena u Srbiji. u odnosu na socijalno-klasne podele kao realnu interesnu osnovu za konsolidaciju demokratskih promena. takoðe pogodovale mnoge kontraproduktivne mere koje je meðunarodna zajednica preduzimala prema Srbiji (od sankcija i izolacije do bombardovanja). pre svega. društvenoj privredi i društvenim delatnostima. ovo se èini kljuènom i prelomnom taèkom. može postaviti hipoteza da su glavnu socijalnu osnovu oktobarskih promena 2000. Zapoèete demokratske promene u Srbiji mogu biti ugrožene i dovedene u pitanje. neuspesima u ekonomiji i privrednom oporavku. 117 . sa dosta osnovanosti.

nacionalnog populizma) može da vodi konfliktima. da se težilo kulturnoj.1999: 81).1999: 82). i ima. homogenizaciji. i koji iz toga izvode zakljuèke da su pravoslavlje. ali. njihova formulacija traži mnogo širu raspravo no što je u ovom tekstu moguæe. pruža izazov i potvrðuje potrebu za demokratskim obrascima politièkog života. oèuvanje kulturnog diverziteta. Sa jedne strane. kao pluralistièke vrednosti po sebi. njena negativna snaga je na tragièan naèin demonstrirana na prostoru druge Jugoslavije. i u nepovoljnim politièkim okolnostima (autotarizma. previše tvrdo formulisane. sa jedne strane. da su. Modeli rešavanja sukoba na jugu Srbije pokazuju obe strane tog problema. 118 . Sedma hipoteza: društva podeljena jasno definisanim i istorijski antagonistièkim kulturnim grupama imaæe velike teškoæe u održanju demokratije (Beetham. a pre svega etnièkoj. kulturni diverzitet. može da ima. povezane su i odnose se na polje politièke kulture: Šesta hipoteza: Odreðene religije su inkopatibilne sa održivom demokratijom (Beetham. ali i tu su potrebna dodatna objašnjenja. predstavlja socijalnu osnovu koja hrani nacionalistièke pokrete i populistièke forme politike. podrazumeva i zahteva jaèanje demokratskih ustanova i procedura društva. Mada se u literaturi o tranziciji ponekad naiðe i na takve vrste objašnjenja. za koje se može reæi. islam i konfuèijanstvo nepovoljne i inkopatibilne religije sa moguænostima demokratskog preobražaja – može samo da se kaže da pate od jednostranosti i neosnovanog preterivanja. dvostruko i protivureèno dejstvo na demokratiju. kao i tržište. Kada je reè o stavovima. koja je došla do izražaja u mnogim post-komunistièkim zemljama.Sledeæe dve hipoteze. Uvažavanje èinjenice da je sadašnja Srbija kulturno i etnièki heterogena je dvosekli maè za njenu demokratsku buduænost. Poslednje tri hipoteze se odnose na politièki sistem. Ona. koji uporište traže kod Vebera (Weber). da je protestantska religija najpogodnija za demokratiju. sa druge strane. Što se tièe sedme hipoteze. pa i graðanskim ratovima. u najmanju ruku. koja su sadržana u ovim dvema ponuðenim hipotezama. Sa druge pak strane. Uprkos èinjenici.

uloga predsednika kao neke vrste politièkog arbitra meðu politièkim strankama. 119 . kako je to u hipotezi naglašeno. koja je u više izbornih turnusa isprobala razlièita rešenja. Bez namere da ulazim šire u tu veliku temu. umanjuje ulogu i snagu politièkih partija (a time i parlamenata). ostavlja politièki sistem u starom obrascu liderskog tipa politike. Prvo. i povezano sa prethodnim. a na raèun èistog parlamentarnog obrasca demokratije. nije reè samo o komparaciji ova dva sistema po kriterijumu trajnosti. nakon dolaska na vlast nove politièke elite su vrlo èesto optirale za predsednièki ili polupredsednièki model. U odnosu na demokratske promene u istoènoevropskim društvima postoji svojevrstan paradoks. uz pokušaj da se iskoriste njihove dobre strane i umanje njihovi nedostaci. predsednièki sistemi. Peto.1999: 83). Treæe. ukazujem ovde samo na nekoliko aspekata tog odnosa. To. Deseta hipoteza: Demokratska održivost se uveæava sistemom razvijene regionalne (samo)uprave (Beetham. stabilniji od predsednièkih. Èetvrto.1999: 84).1999: 85). Povezana sa ovom. Ono što je najjaèa strana prezidencijalizma ili semiprezidencijalizma. Mada su sva ta društva nastojala da iza sebe ostave autoritarne modele politièkih aranžmana. predsednièki sistemi jaèaju politièku polarizaciju. Osma hipoteza otvara veliku teorijsku i praktiènu politièku debatu o odnosu palamentarizma i prezidencijalizma. predsednièki sistemi su nefleksibilni i teže se prilagoðavaju promenama. je i druga komparativna karakteristika: parlamentarni sistemi su. Politièka teorija i izborna politièka sociologija su detaljno prouèile i jake i slabe strane oba modela. proporcionalnom ili veæinskom. to je potreba jedne razumne i odmerene kombinacije ta dva modela. Ono što može da se kaže za Srbiju. ujedno je i njegova najslabija strana: takvi modeli svoju vlast i moæ crpu na široj ili užoj plebiscitarnoj podršci. po pravilu. uz stalno prisutnu opasnost pojave novog politièkog populizma. Deveta hipoteza: Proporcionalni izborni sistemi dovode do manje politièkih raskola od veæinskih sistema (Beetham. sa jedne strane. a sa druge. za razliku od parlamentarnih imaju mnogo manje kapacitete za politièke kompromise.Osma hipoteza: predsednièki sistemi su manje trajni nego parlamentarni sistemi (Beetham. Deveta hipoteza se bavi kljuènim pitanjem izbornog sistema – kome modelu dati prednost.

poèiva na èetiri pretpostavke. Reè je o problemskom kompleksu koga oznaèavamo pojmom civilno ili graðansko društvo. Evo kako on odreðuje civilno društvo „Civilno društvo se može definisati kao skup ili sistem samorganizovanih grupa za posredovanje odnosno povezivanje. civilno društvo doprinosi konsolidaciji demokratije – ali je ne uzrokuje niti stvara (Schmitter. kao na jedan od važnih uslova demokratske konsolidacije. tako i za stabilizaciju demokratskih promena u Srbiji. 1997: 240). (c) neuzurpacija. da bi preuzele odgovornost za upravljanjem politetom (polity) u celini. Tako odreðeno civilno društvo. norme ponašanja: (a) dualna autonomija. uz potrebu obezbeðenja posebnog autonomnog statusa Vojvodine. sa pravom akcenat stavlja na potrebu razvoja regionalne i lokalne samouprave. (b) kolektivna akcija. Šmiter je zajedno sa O’Donelom došao do zakljuèka da postojanje civilnog društva nije uslov ni za odricanje od autokratije. Prouèavajuæi tranziciju iz autoritarnih u demokratska društva.Deseta hipoteza. To pitanje je vrlo znaèajno. (3) koje ne nastoje da zamene ni državu ni privatne jedinice produkcije. niti za prelaz na demokratiju. po njemu. Dejvid Bièem je propustio da ukaže na jedan bitan i vrlo složen uslov bez koga su šanse za demokratsku konsolidaciju i uspostavljanje samoodržive demokratije (sustainable democracy) znatno umanjene. Mada je tran120 . tako i od privatnih jedinica produkcije (firmi) i reprodukcije (porodica). Civilno društvo i demokratska konsolidacija Pored sveobuhvatnosti uslova demokratske konsolidacije naznaèenih u predhodnih deset hipoteza. i (d) uljudnost. 1997: 240). Postojanje i prisustvo relativno razvijenog civilnog društva nesumnjivo pozitivno doprinosi konsolidaciji i trajnosti demokratije. (4) saglasne da deluju u okviru prethodno ustanovljenih pravila „civilne“ prirode. to jest iskazujuæi obostrano uvažavanje“ (Schmitter. odnosno. niti je obièno dovoljno da donese promene režima. Dakle. kako za ubrzanje. kao što skreæe pažnju Filip Šmiter (Philippe Schmitter). koje su: (1) relativno nezavisne kako od javnih vlasti (public authorities). (2) sposobne da promišljaju ali i preduzimaju akcije u odbranu ili promociju svojih interesa i strasti.

a ne pre poèetka tranzicije (Schmitter. Ponekad se te organizacije naðu u paradoksalnoj situaciji da brane prava onih koji su se u prethodnom režimu isticali u kršenju ljudskih prava drugih. bez snažne podrške civilnog društva krajem 90-ih i u 2000-oj. pola u šali. uz uspone i padove. 107. 108). ma kako autoritarni bili oblici politièkog života. Zbog tih dugotrajnih masovnih šetnji graðana. koji su oni nazvali „uskrsnuæe civilnoga društva“ („resurecction of civil society“). na osnovu kojih se mogu razumeti i objasniti osnovne funkcije civilnog društva u procesima demokratskih promena. Postojanje nezavisne društvene sfere naspram države ostaje izuzetno važno i u periodu nakon demokratskih promena. 1997: 242). U analizi civilnog društva i demokratske konsolidacije u Centralnoj i Istoènoj Evropi. dakle na poèetku uspostavljanja autoritarnog režima. U korpusu 121 . Najzad. izmeðu ostalog. Istina ono je u tim godinama najèešæe bilo potisnuto civilno društvo (Pavloviæ i saradnici.zicija skoro uvek praæena procesom. Èinjenica je da se civilno društvo u Srbiji probudilo još na prelazu iz 80-ih u 90-e godine. negativne slobode. Folfgang Markel (Wolfgang Markel) je ponudio teorijski model koji sadrži pet razlièitih teorijskih paradigmi. ali je povremeno bilo vrlo aktivno i izuzetno mobilisano. 2001: 97. Vrhunac mobilizacije civilnog društva tokom autoritarnih devedesetih godina predstavljaju tromeseèni civilni protesti u zimu 1996/97. po protestnim šetnjama i po najhladnijem vremenu. teško je zamisliti da bi demokratske promene uopšte bile moguæe. govorili o „peripatetièkom civilnom društvu“ u Srbiji (Puhovski). pola u zbilji. Takoðe je i èinjenica da je civilno društvo. karakteristièni. onda bi se njegova taènost morala da dovede u pitanje. Prva teorijska paradigma u tom modelu je Lokova funkcija: civilno društvo kao zaštita graðana od arbitrarne države (Markel. neki autori su. 1997). njihov zakljuèak je da se ovo oživljavanje civilnoga društva pojavljuje nakon. To pokazuje da u savremenim evropskim društvima jednostavno nije moguæe ukinuti sve oblike civilne autonomije. Primer delovanja mnogih nevladinih organizacija u Srbiji za zaštitu ljudskih prava pokazuje važnost oèuvanja tzv. uspelo da preživi èitavu tu deceniju. Ako bi se validnost ovoga zakljuèka testirala na iskustvima demokratske tranzicije u Srbiji.

na jednoj. koji su istovremeno u. ukljuèujuæi i Srbiju. na drugoj strani. prikuplja i kondenzuje društvene probleme koji nastaju u privatnoj sferi i ubacuje ih u politièku sferu.mnogih civilnih prava graðana. u kojoj se demokratsko mišljenje i civilno ponašanje uèe i ustanovljavaju kroz svakodnevnu praksu (dayto-day practice) i putem neposredne komunikacije (face-to-face communication). Slobodna udruženja graðana su najšira škola demokratije. 2001: 97. mora se priznati da je naše civilno društvo. 2001: 99. 108). i u najra122 . pojaèavajuæi i obezbeðujuæi im društvenu pažnju. To je jedan od razloga zašto ne postoje jasne veze izmeðu parlamenata. Treæa teorijska paradigma je Tokvilova funkcija: civilno društvo kao škola demokratije (Markel. Habermasova koncepcija civilnog društva je još zahtevnija u dimenziji u kojoj ono putem spontanih grupa. Kritièka teorija je u civilnom društvu videla najširu društvenu arenu interesne artikulacije i agregacije kojim se ustanovljava sistem predinstitucionalnog pluralistièkog interesnog posredovanja. Aktuelnost politièke misli Monteskjea najjasnije se potvrðuje na uvidu da i u savremenim društvima. 108). i njihove iteresne osnove koju treba da reprezentuju. politièkih partija i drugih institucija. organizacija i društvenih pokreta. shvaæeno kao škola demokratije. ako nema ove društvene podrške koju pruža veliki broj civilnih asocijacija. insistiranje na zaštiti prava privatne svojine (ukljuèujuæi i denacionalizaciju) predstavlja jedan od važnih zadataka civilnog društva u postkomunistièkom periodu. Mada Monteskje ukida oštru razliku izmeðu države i društva. Ova tela su sastojci civilnoga društva. Druga teorijska paradigma je Monteskjeova funkcija: ravnoteža izmeðu države i civilnog društva (Markel. koje se po svojim demokratsko-civilnim kapacitetima mogu meriti sa bilo kojom NGO u drugim istoènoevropskim zemljama. i izvan državnog kruga vlasti. njegov model podele vlasti raèuna sa ravnotežom izmeðu centralne politièke vlasti i društvene mreže „posredujuæih tela“ („corps intermediaries“). još uvek slabo i nerazvijeno. Mada u Srbiji veæ duže vreme postoje vrlo kvalitetne nevladine organizacije. Èetvrta teorijska paradigma je Habermasova funkcija: civilno društvo kao kreator kritièke javne sfere (Markel. 2001: 98. Upravo takva interesna funkcija civilnog društva nedostaje u Srbiji danas. nema velikih izgleda na realizaciju principa vladavine prava i primene autoriteta zakona. 110). Takvo civilno društvo.

ali kolièina tog kapitala i naèin njegovog demokratskog korišæenja u velikoj meri zavise od razvoja civilnog društva. 110). inkluzivnu društvenu participaciju. sve više karakteriše teorijska debata o društvenom kapitalu. iskazuje realni interesni pluralizam društva. pa do savremenih teorija asocijativne demokratije. premošæuje duboke društvene rascepe (social cleavages) prekrivajuæi ih èlanstvom graðana u razlièitim interesnim grupama i civilnim asocijacijama. uzajamnu kooperaciju. je nešto što se ne može postiæi u kratkom vremenskom periodu. Zato je ta takozvana Patnamova funkcija civilnog društva u proizvodnji i uveæanju društvenog kapitala. Ona takoðe. na ovom još uvek politièki trusnom podruèju. èiji je glavni cilj uspostavljanje demokratskog javnog mnjenja i kritièke javne sfere. najpre. Interes za koncept društvenog kapitala (social capital) u stalnom je porastu u politièkoj nauci i meðu politièkim sociolozima. od vremena kada je u osamdesetim uveden od strane francuskog teoretièara Pjera Burdijea (Pierre Bourdieu). Ta funkcija u postkomunistièkim društvima poput Srbije je višestruka. meðusobno poverenje. može biti dovoljno senzibilno za društvene probleme. Savremene pluralistièke teorije. jedna od važnih pretpostavki demokratske konsolidacije. Društveni kapital je onaj koji nam. koje igraju važnu ulogu u stabilizovanju i pacifikovanju demokratije. Njom se. 2001: 109. Društveni kapital u smislu spremnosti na civilni angažman ljudi. istièe se važnost pluralistièke funkcije civilnoga društva. potencijalno stoji na raspolaganju. Jedno od životnih pitanja daljeg razvoja civilnog društva u Srbiji je upravo vezano za ovu funkciju. iz 1993. a u okviru njih i teorije o civilnom društvu. po pravilu slabo u politièkom polju. na drugoj strani. preko Lipseta. ali je. Politièki kapital novih elita za demokratske promene se ubrzano i èesto neproduktivno troši i rasipa. i to ne samo u postkomunistièkim društvima. na jednoj. a naroèito nakon knjige Roberta Patnama (Robert Putnam) Uèiniti da demokratija radi: civilne tradicije u modernoj Italiji (Making Democracy Work: Civic Traditions in Modern Italy. kao osnove demokratskog pluralizma u politièkom životu. godine. 123 . i zrelosti politièkog polja i države. Srbiji danas nedostaje finansijski kapital za ekonomski oporavak. Peta teorijska paradigma je Patnamova funkcija: pluralistièka uloga civilnog društva u produkciji društvenog kapitala (Markel. Od klasiènih pluralista.zvijenijim demokratskim zemljama.

1997. 1997:52) sa kojim sam zapoèeo ovaj rad. Edited by Larry Diamond. „Šta smo zatekli i kuda dalje – buduænost demokratske tranzicije u Srbiji“. Revolucija iI poredak. Edited by Larry Diamond. ’Miloševiæevo zaveštanje’ i demokratska Srbija“. O dinamici promena u Srbiji. 1990. „Priroda petooktobarskog prevrata“. Themes and Perspectives. osnovna civilna deviza pod kojom se ovaj kapital uveæava je „Društvo najpre!“ („Society First!“). 2001. u: Revolucija i poredak. 124 . DEMOCRACY AND HUMAN RIGHTS. 9. Themes and Perspectives. 7. O dinamici promena u Srbiji. Yun-han Chu and Hung-mao Tien. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju. Diamond Larry.Sledeæi ideju izloženu kod Smolara (Smolar. „Demokratski deficiti politièkih promena u Srbiji“. Goluboviæ Zagorka. Jakšiæ Božidar. REFLECTIONS ON THE REVOLUTION IN EUROPE. autora (O’Donnell. 6. O dinamici promena u Srbiji. Marc Plattner. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju. New York:Times Books/Random House. Beetham David. „Paradoksi ustavnog kontinuiteta u kontekstu osporene državnosti“. 2001. u: Revolucija i poredak. Dimitrijeviæ Nenad. Završiæu ovaj tekst pozivijauæi se na O’Donela. Yun-han Chu and Hung-mao Tien. Baltimor and London: The Johns Hopkins University Press. 1997: 265). 5. 1999. Osnovni kredo pod kojim može da se odvija proces konsolidacije demokratskih promena u Srbiji. 2001. in: CONSOLIDATING THE THIRD WAVE DEMOCRACIES. u odnosu na prethodni nedemokratski poredak. u: Revolucija i poredak. Huntington Samuel. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju. Baltimor and London: The Johns Hopkins University Press. in: CONSOLIDATING THE THIRD WAVE DEMOCRACIES. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju. „Democracy for the Long Haul“. 2001. treba da bude: „Nikad više!“ („Never Again!“) LITERATURA 1. 4. O dinamici promena u Srbiji. 2001. Antoniæ Slobodan. 2. O dinamici promena u Srbiji. Dahrendorf Ralf. „Priroda poretka i oktobarski prevrat u Srbiji“. „Introduction: In Search of Consolidation“. 3. 1997. Goati Vladimir. u: Revolucija i poredak. 8. Marc Plattner. Cambridge: Polity Press.

O’Donnell Gulliermo. editor. Merkel Wolfgang. Pridham Geoffrey. „Prelazna ocena:promene u Srbiji kao oblik socijalnog uèenja“. u: Revolucija i poredak. Edited by Larry Diamond. u: Bilans promena. 16. „Buduænost liberalne revolucije u Srbiji“. „Civil Society and Democratic Consolidation in EastCentral Europe“. O dinamici promena u Srbiji. Manchester and New York: Manchester University Press. 17. Baltimor and London: The Johns Hopkins University Press. Themes and Perspectives. Themes and Perspectives. in: PROSPECTS FOR DEMOCRATIC CONSOLIDATION IN EAST-CENTRAL EUROPE. O dinamici promena u Srbiji. Schmitter Philippe. Edited by Geoffrey Pridham and Attila Agh. Srbija – godinu dana posle. Pavloviæ Vukašin. Yun-han Chu and Hung-mao Tien. Kasapoviæ Mirjana. u: Revolucija i poredak. 1997. 12. Marc Plattner. „From Oposition to Atomization“.10. Edited by Geoffrey Pridham and Attila Agh. Marc Plattner. Yun-han Chu and Hung-mao Tien. Beograd: Eko centar. in: CONSOLIDATING THE THIRD WAVE DEMOCRACIES. Trkulja. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju. Baltimor and London: The Johns Hopkins University Press. DEMOKRATSKA TRANZICIJA I POLITIÈKE STRANKE. Srbija – godinu dana posle. 2001. Baltimor and London: The Johns Hopkins University Press. Yun-han Chu and Hung-mao Tien. Smolar Aleksandar. Markoviæ Mihajlo. Podunavac Milan. in: CONSOLIDATING THE THIRD WAVE DEMOCRACIES. Edited by Larry Diamond. 1996. Jovica. Edited by Larry Diamond. in: PROSPECTS FOR DEMOCRATIC CONSOLIDATION IN EAST-CENTRAL EUROPE. 2001. „Civil Society East and West“. Potisnuto civilno društvo. 2002. 125 . „Srbija izmeðu autoritarizma i demokratije“. „Illusions About Consolidation“. 19. Razvoj politièkih stranaka i stranaèkih sustava u Istoènoj Evropi. Paviæeviæ Ðorðe. Kikinda: Kikindski dijalozi. 13. Stojanoviæ Svetozar. „Godina dana strukturnih promena u Srbiji (20002001)“. 11. Spasiæ Ivana. „Demokratska revolucija u Srbiji“. Zagreb: Fakultet politièkih znanosti. 14. 2001. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju. u: Revolucija i poredak. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju. 1997. Manchester and New York: Manchester University Press. in CONSOLIDATING THE THIRD WAVE DEMOCRACIES. Marc Plattner. O dinamici promena u Srbiji. 15. 2001. 1997. Kikinda: Kikindski dijalozi. 2001. 20. u: Bilans promena. „Comparative Reflections on Democratisation in EastCentral Europe: a Model of Post-Communist Transformation?“. 1997. Themes and Perspectives. 2002. 21. 18.

utemeljena s onu stranu nacije – države i izvan polja pretpolitièkog jedinstva njezinih èlanova. Pokazuje se zašto je Srbiji nužna nova percepcija kolektivnog identiteta. Analiziraju se negativni uèinci odsustva takvog konsensusa na politièki život Srbije. I Kada se politièki potres. unutar kojih novi sistem mora da donese svoje prve odluke i da traži odgovore na postojeæe probleme. koje nemaèki politièki pisac Oto Kirhajmer (O. Ovi ogranièavajuæi uslovi. Ustav se oznaèava kao glavni okvir normativne integracije novog poretka nakon promene staroga režima. zasnovan na liberalnim vrednostima slobode za sve i principima vladavine prava. smiri – ono što ostaje na tlu su odreðeni socijalni. u osnovi determinišu polje moguænosti novih politièkih aktera i okvire novog 126 . ukljuèujuæi i samorazumevanje ovih uslova od strane samih aktera promena. a osobito na emancipacijski naboj oktobarske (liberalne) revolucije. Kircheimer) oznaèava ogranièavajuæim uslovima izgradnje novog politièkog poretka. posle dubokih revolucionarnih promena. ekonomski i politièki uslovi. Naznaèava se na kojim je vrednostima i principima ona izvodiva. Ustavni patriotizam.Milan Podunavac TEMELJI BAZI^NOG KONSENSUSA U ovoj studiji analiziraju se pretpostavke za rekonstrukciju politièkog poretka u Srbiji. a postojanje pretpolitièkog polja saglasnosti (bazièni konsensus) – oznaèava se kao temeljni uslov uspostave dobro ureðenog i stabilnog poretka. oznaèava se kao središnje jezgro baziènog konsensusa koje otvara moguænost razrešenja inherentne napetosti izmeðu legitimnosti države i legitimnosti u državi.

Ona.poèetka. Za razliku od stabilnih ustavnih demokratija. Poteškoæa je u tome da se svi ovi imperativi zahtevaju istovremeno. ekonomskim blagostanjem i kolektivnim identitetom drži u osobitom stanju ravnoteže. pišuæi o paradoksima postkomunistièke transformacije i oznaèivši je u kategorijama „teoreme nemoguænosti“. veæ i meðusobno suprostavljeni. smelo dozvoliti. postkomunistièka društva nalaze se pred imperativom da paralelno oblikuju procese redefinicije kolektivnog identiteta (baziènog konsensusa). Godinu dana nakon oktobarskih promena. Proces postkomunistièke transformacije ka otvorenom društvu. a sloboda demokratiji (Bobio). tržišne ekonomije i socijalne pravde. traži mnogo više od racionalne ustavne formulacije alternativa. u kome bi se – na temelju širokog socijetelnog konsensusa – izrazio kolektivni identitet Srbije kao politièke zajednice i odgovorilo na temeljno pitanje „ko smo“ i „zašto smo zajedno“. Da su ove okolnosti izuzetno složene nakon pada staroga režima – nije neophodno posebno razlagati. èini – i za analizu politièke dinamike u Srbiji – produktivan teorijski predložak. pokazuje se da su oni – ne samo razlièiti. Opomena koju je J. što ima rðave uèinke u politièkom polju. smatra Elster. Politièko društvo u Srbiji nalazi se upravo u jednom takvom stanju. koje oznaèavamo naglašeno pozitivnim normativnim konstruktom liberalne revolucije. Ambicija je svakog dobro ureðenog društva da zahteve za politièkim legitimitetom. No. stvara probleme u funkcionisanju politièkog društva. Ovi imperativi mogu se oznaèiti i normativnim pojmom javnog dobra. u kojima je u jednom dugom istorijskom razvoju pravna država prethodila slobodi. Otuda su i uèinci razorenog legaliteta i razorenog poretka „starog režima“ mnogo veæi no što bi im jedno društvo. na bilo kojoj od ovih taèaka. veæ rasprave u javnom polju o ovom „pretpolitièkom pitanju“ nisu ozbiljno ni zapoèete. upuæuje na dramu suprostavljenih imperativa pred kojim se postkomunistièka država nalazi. ne samo da nije oblikovan novi društveni ugovor (ustav). koje je osvojilo „konstitucionalnu šansu“ za redefiniciju svoga kolektivnog identiteta. Elster uèinio još pre deset godina. uspostave demokratije. 127 . u biti. implicirajuæi stanovište da ih veæina pripadnika jednog društva smatra vrednim i poželjnim i da neka vrsta deficita. Ozbiljni predlozi što su ih saèinile ekspertske grupe ostali su bez ozbiljnije refleksije u javnom polju.

Ona („teorija“) jednim refleksivnim odnosom prema okolnostima koje su dovele do promena. Bazièni konsensus. u ravnoteži i povezanosti vodeæih pojmova. uslov je da se politika u okviru jednog društva može oblikovati kao polje mirnog. Vreme posle velikih revolucionarnih potresa je vreme velikih dezorijentacija. ona je uvek i ideološka. drugi. akteri (i individualni i kolektivni) skloni su da lako pribegnu nasilju kao reformi razrešavanja sukoba. Bez legitimnog poretka. nakon promene staroga režima. nastoji da izbegne dva dosta dominirajuæa pristupa politièkoj dinamici u politièkom društvu Srbije.Zakon i poredak moraju egzistirati zato da bi dali relativno jasne orijentire ponašanju aktera. omoguæava graðanima jedne politièke zajednice da (na dugi rok) rutiniziraju svoja individualna ponašanja i aspiracije prema jasno odreðenim orijentirima pravnog i politièkog poretka. u normativnom smislu – moæ da se utemelji novi ustav uvek je istovremeno i 128 . U radu æe se demonstrirati jedna dosta skromna metodièka postavka teorije okolnosti. koji se uspostavlja kao jedno neupitno polje van politièke borbe (E. miroljubivog i kalkulabilnog razrešavanja konflikata. pak. Fraenkel). a ova metoda veæ je u polju nepolitike. Mada u empirièkom smislu nema takvih stanja koja bi se mogla oznaèiti terminom „novog poèetka“. Da bismo odgovorili na pitanje zašto odreðeni tip promena ili odreðena strategija dobija prednost u odnosu na druge. u ovome radu demonstriraæemo dve normativno motivisane teze. Na pretpostavkama ovakvog metodièkog pristupa. funkcionisanju ustanova i da bi uoblièili i disciplinirali metode politièke borbe i utakmice. veæ neki od vodeæih aktera drže da ona i nije potrebna. Prvi je osobita forma modelskog mišljenja koje nam iskustvo drugih zemalja u tranziciji nudi kao set gotovih recepata. nastojaæemo da uslove koji favorizuju odreðeni tip politièke i socijalne dinamike ekspliciramo na opšti naèin („teorija“). Politièko društvo u Srbiji ne samo da nema takvu teoriju. kao jedino releventnog polja moguænosti aktera politièkih promena. ustanova i principa. Ovaj rad jedan je pokušaj da se ova važna pitanja unesu u diskurzivno polje javnih debata. Samo na ovim pretpostavkama moguæe je uspostaviti jednu koherentnu politièku teoriju poretka (Neumann) koja. Borba za novo stanje nije samo ekonomska i politièka. je onaj koji prenaglašava osobenost konteksta. ali to je uvek i vreme pojaèane senzibilnosti. Prva demonstrira ideju o ustavu kao glavnoj formi normativne integracije novog poretka.

što èini bitni otklon u odnosu na istorijsko raðanje i evoluciju starog poretka. Ustav je istovremeno i osobita forma samolikvidacije revolucije. oznaèili politièkom teorijom politièkog poretka u Srbiji nakon oktobarske revolucije. na neki naèin. Ona naprosto upuæuje da. jer æe odgovor na njega omoguæiti da se. Normativna poruka jednog ovakvog stanovišta izuzetno je važna. Time se otklanja bilo kakva moguænost za uspostavljanje ili – pak – perpetuiranje bilo kakve vrste ekstrakonstitucionalne moæi. Odnos izmeðu revolucije i ustava je veoma složen i iznimno ambivalentan. mora biti podvrgnuta moæi ustava. otkrije snaga liberalne usmerenosti novih politièkih elita. Politièka dinamika u Srbiji – upravo zbog osobitog stanja ustavnog interegnuma – ne pokazuje dovoljne i neophodne uèinke konstitucionalizacije politièke moæi novih aktera. Naime. što – u osnovi – procesu konstitucionalizacije liberalne revolucije daje naglašeno neliberalne uèinke. U modernim društvima. sve od Francuske revolucije. kada je konstituirajuæa moæ ustanovila ustav. Smatram da je to za politièko društvo u Srbiji izuzetno važno. U njemu se jedna kreativna neogranizovana i otvorena moæ revolucije preoblikuje u konstituirajuæu i ogranièenu moæ novoga politièkog režima. Oblikovanje ustava ne oznaèava samo ideju autorizacije novog poretka. veæ i postojanje stvaraoca ustava èija je moæ temeljni osnov poretka. veæ on – istovremeno – kreira institucionalne i politièke uslove za raðanje novih socijalnih i politièkih aktera. Novi ustav ne samo da oslobaða socijalne i politièke sile koje su bile potisnute od strane staroga režima. kreativnu moæ revolucije transportovali u institucionalno sredstvo koje je garantovalo permanentnu ulogu revolucionarnih elita i one koji su konstituirajuæu moæ revolucije ugradili u temelje novoga i ogra129 . podržavajuæi formu permanentne revolucije. Odsustvo moguænosti novih politièkih aktera da se. Još bih naznaèio jedan problem. jedno od bitnih obeležja modernih revolucija je osobita podela na politièke aktere koji su. izlože neizvesnostima politièkih procesa organizovanih u ustavu – drugo je lice ove neliberalne dinamike. svaka moæ koja ima ambiciju da bude legitimna. u ovom interegnumu. Ovaj rad nastoji da naznaèi samo neka težišna mesta koja otvaraju moguænost za ono što bi. služeæi se politièkom formulom Franca Nojmana (Franz Neumann). ustav oznaèava aktivno oblikovanje novog poretka.moæ da se uspostavi politièki poredak ex nihilo.

A politièke ustanove su i nastale. implicirajuæi osobito jedinstvo izmeðu revolucionarne i normalne politike. Novi se poredak u biti legitimira kroz jedno novo razumevanje položaja èoveka. veæ se u osnovi artikulišu dve sasvim razlièite koncepcije ustava. otkrivaju se – ne samo razlièite koncepcije izmeðu konstitucionalne i normalne politike. razumevan kao politièki subjektivizirano telo (ukupnost graðana). onda je ustav – u biti – okvir koji omoguæava novim akterima da definišu one pravne i politièke principe pomoæu kojih se novi poèetak razlikuje od starog režima i usidruje u nazorima i uverenjima graðana. Analiza koju smo uèinili u prethodnim delovima studije nastojala je da pokaže zašto odnos izmeðu revolucije i ustava èini središnje jezgro politièke dinamike u Srbiji i kakvi su (negativni) uèinci zanemarivanja ovog problema u javnom polju. Supstantivna svojstva graðanskih vrlina i revolucionarne moæi uvek su potencijalno usmerene i narušavaju politièki kapacitet politièkih ustanova. kako upuæuje Aleksander Hamilton. Hegel je uoèavao da on 130 . a osobito kroz jedno novo znaèenje samog pojma politike. Za prvu (radikalno demokratsku) – ustav je solucija problema. U ustavu se. Ako je revolucija kolektivni èin preureðenja baziènih aspekata prošlosti. za koja zna da unapred ne determinišu politièki rezultat. Naznaèavajuæi da ustav i nije ništa drugo do jedan široki društveni ugovor o identitetu politièke zajednice. Osnovna poruka je da se narod. Do kraja dovedena. ali koji – u svojim krajnjim uèincima – obezbeðuju da on bude u skladu sa oèekivanjima koja su izražena u revoluciji. iznova definišu temeljni principi i vrednosti zajednièkog života. ova razlièita normativna polazišta nude u osnovi dve razlièite koncepcije ustava. Uspešna liberalna revolucija (a to je oznaka politièke dinamike u Srbiji) trebalo bi da se dovrši u demokratski donetom ustavu. dok revolucionarno demokratska ideja ustava ima aspiraciju da saèuva revolucionarni duh naroda i u ustavu pozitivira vrline svojih graðana. u formi društvenog ugovora.nièenog poretka. Sažeto. odnosa graðana i vlasti. U napetosti izmeðu radikalno demokratske i institucionalne (liberalne) strategije. zarad toga da bi se ogranièili i kontrolisali rðavi porivi koji su stalan pratilac graðanskog društva i ljudske prirode. Za drugu (liberalnu) – ustav je samo jedan od instrumenata za rešavanje problema. podvrgava pravilima. institucionalna strategija usmerena je na konstitucionalizaciju revolucionarne moæi i graðanskog duha u formu „normalne politike“.

od njega se oèekuje da ustanovi koherentan i stabilan okvir (procedure. Otuda je nametanje konstitucionalnog projekta u središte javnog diskursa i uspostavljanje ustava kao središnjeg simbola politièkih dostignuæa – od iznimne važnosti za buduæu rekonstrukciju politièkog poretka u Srbiji. Prvi se izražava u osvajanju moguænosti da se. Bez snažnih liberalnih ustanova. Da bi. Promocija konstitucionalizma usmerava raspravu u liberalnom smeru i otvara prostor za široku raspravu o kljuènim pitanjima liberalne rekonstrukcije društva. naša sloboda je uvek u opasnosti da bude pokradena (Moska). imamo posla sa jednim izvanjskim ustavom koji je bez vrednosti i znaèenja. Prednost je liberalizma u odnosu na ostale konkurirajuæe teorije. èime se pozitivira polazište o politici u granicama prava i konstitucionalnim granicama politièke vlasti. Da bi jedan ustav bio delotvoran.mora sadržavati oseæanja ljudi za njihova prava i njihove interese. ovaj identitet gradi na vrednostima ustavnog patriotizma i obnavljanju lojalnosti graðana prema politièkoj zajednici. u traganju za obnovom i redefinicijom kolektivnog identiteta zajednice. u tome što je njegova konstitucionalna teorija mnogo razvijenija i mnogo prijemèivija za aktivne grupe i pojedince. Drugi važan uèinak ovako usmerenog javnog diskursa valjalo bi prepoznati u širenju komunikacionalne politièke kulture. Dva su važna uèinka ovakvog usmerenja javnih debata. Cena osnovnog konstitucionalnog ugovora i nije tako visoka kao što izgleda na prvi pogled. Ustav je izraz samosvesti pripadnika jedne politièke zajednice koji upravo njoj odgovara. U suprotnom. 131 . pravila odluèivanja) za nesmetanu reprodukciju politièke moæi. pak. kao i mehanizme koji treba da obezbede demokratski i javni karakter politièkih procesa. ustav zadovoljio kriterij legitimnosti sa stanovišta liberalnih i demokratskih naèela. od njega se oèekuje da u sebe inkorporira skup civilnih i politièkih prava. a konstitucionalne ustanove su – kako je to sjajno pisao Tokvil – ledena voda koja hladi i okiva vlast. Liberalni ustav uvek je usidren u vrednostima konstitucionalizma. Otuda i jeste važno da upravo ove grupe vide ustav u svojoj refleksiji kao izraz i simbol dostignuæa politièkih promena u Srbiji. kroz vrednost ustavne demokratije.

U ovome delu. Ustavni patriotizam oznaèavam kao formulu koja razrešava temeljnu napetost izmeðu legitimnosti države i legitimnosti u državi. odnos izmeðu revolucije i ustava središnje jezgro politièke dinamike u Srbiji. Sažeto. Njegov je glavni uèinak relegitimizacija normativnog ideala otvorenog i liberalnog društva. Ovu formulu smatram jezgrom proliberalne rekonstrukcije poretka u Srbiji. Ovakvi momenti odluèujuæi su za život jedne politièke zajednice i naèin na koji ona ureðuje i definiše svoje fundamentalne vrednosti. u prelazu ka demokratskoj normalnosti. Akteri politièkih promena u Srbiji stekli su „prozor moguænosti“ za takvu moguænost rekonstrukcije Srbije kao države i politièke zajednice. samorefleksiju politièkih aktera (izbor. a ne sluèaj) i odnos spram starog režima (korektivna pravda) – može oznaèiti normativnim konstruktom liberalne revolucije. politièki prevrat u Srbiji se. obzirom na modalitet promena (strategija kontinuiteta). kao državu i politièku zajednicu. prirodu normativnih zahteva (prava kao bazièna dobra. Temeljno (pretpolitièko) pita132 . koja politièkom društvu u Srbiji pruža šansu za liberalnu politièku transformaciju. To sažeto znaèi da plediram za takvu ravnotežu moralnih i politièkih principa koji Srbiju. Stanje u kome se Srbija još uvek nalazi oznaèavamo pojmom konstitucionalne politike. Osvajanje konstitucionalne šanse za obnovom i redefinicijom kolektivnog identiteta oznaèio sam – kao najvažnije postignuæe oktobarske (liberalne) revolucije. Temeljem novog poèetka oznaèiæu „osnivaèka svojstva“ oktobarske revolucije. To su momenti koji pripadnicima jedne zajednice daju šansu za obnovu i redefiniciju zajednièkog politièkog identiteta. nastojao sam da pokažem zašto je. vladavina prava. Modalitet promena je od velike važnosti za redefiniciju identiteta zajednice (Kiš). No. da temeljitije razložim osnovnu argumentaciju. Prva vrsta argumenata tièe se analize dinamike i modaliteta politièkih promena u Srbiji. Politièko društvo u Srbiji i njegovi kljuèni akteri prolaze kroz jedno takvo stanje konstitucionalne politike. demokratija kao legitimacijsko naèelo). pokušaæu da pokažem iz kojih pretpostavki je nužno oblikovati osnove kolektivnog identiteta.II U prethodnim razmatranjima. utemeljuju samo na univerzalistièkim principima. Temelje ovog identiteta oznaèiæu u kategorijama ustavnog patriotizma.

proizvodi odreðene deficite. Pitanje. o tome šta je to što èini predustavni izvor (konstituirajuæu moæ) ustava u politièkom društvu Srbije nije ni izbliza jednostavno. osobite emancipacijske uèinke „podele rada“ izmeðu nacionalizma i liberalizma. a delimièno èini otklon i u odnosu na proces uspostave moderne evropske države – jeste da se u Srbiji ne može naæi kompromisan odgovor na temeljito pitanje o tome šta utemeljuje državu: pretpolitièko jedinstvo njezinih pripadnika ili konsensus o univerzalnim moralnim i politièkim principima.nje pred kojim se Srbija danas nalazi – jeste pitanje o osnovama oblikovanja kolektivnog politièkog ideniteta (baziènog konsensusa). Ovim svojstvom se Srbija. u formi baziènog ustavnog konsensusa. u kojima je nacionalizam – u biti – oblikovao oseæaj kolektivnog identiteta i solidarnosti. Sve ovo upuæuje da se politièko društvo Srbije. Ovo je za Srbiju tim važnije. ne razlikuje bitno od politièke dinamike drugih postkomunistièkih društava. Za razliku od modernih evropskih država. politièko društvo u Srbiji ne može da iskoristi i pozitivira. Prvo. dakle. podjednako u polju legitimnosti i polju ekonomskog racionaliteta. dakako. što je – u normativnom smislu – teško branjivo. Politièkom duštvu u Srbiji neophodna je jedna kvalitativno nova percepcija kolektivnog identiteta. osobito onih koja pripadaju prostoru bivše Jugoslavije. mora 133 . kao politièko društvo. a liberalizam oblikovao i gradio institucionalne osnove slobodnog razvoja i samoaktualizacije pojedinca. tu æu vrstu analize (mada važnu) ostaviti po strani. ideja o nadmoæi imperativa kolektivnog identiteta u politièkom društvu Srbije traži jednu važnu redefiniciju. Sva ova društva pokazuju osobitu asimetriju (nadmoæ) imperativa oblikovanja kolektivnog identiteta u odnosu na imperative (javna dobra) legitimnosti i ekonomskog blagostanja. no. konstrukcijska – ugovorna – ideja zajednice utemeljena na univerzalnim principima). Oblikovanje javnog poretka u svim je politièkim društvima najvažnije javno dobro i stoga bi postojanje deficita u drugim poljima bilo opravdivo. u procesu redefinicije svoga kolektivnog identiteta. No. koje su u sebi uspevale da harmonizuju ovu dualnu strukturu moæi (pretpolitièko jedinstvo utemeljeno u tradicijskom polju partikularnih društava. Ono što karakteriše i razlikuje proces rekonstrukcije Srbije kao države i politièke zajednice u odnosu na ostala postkomunistièka društva. jer se dosta uvrežilo stanovište o osobitom identitetu javnih službi (državnih aparata) i javnog poretka.

Treæi razlog se odnosi na snažne deficite i rastakanje sa kojima je sama srpska nacija bila suoèena u procesu nasilne homogenizacije. nakon pada bonapartizma. Prvi se odnosi na naèin na koji je „nacija“ instrumentalizirana u neposrednoj prošlosti. èineæi ga nekontrolisanim. Taljeran je svojevremeno govorio kako je Francuzima. divljim. Politièko društvo u Srbiji nalazi se. a posebno ne svojstvo „republikanizacije politike“ koja je ovaj proces karakterisala. niti spontaniteta. pred istom vrstom iskušenja. sažimajuæi ove procese. šizofrenim. Majneke (F. Kako to kaže F. moguænost novoga poèetka u Srbiji u velikoj meri ovisi upravo od toga koliko æe nova elita (politièka i intelektualna) biti pripravna na „pravno potiskivanje prošlosti starog režima“ (Dreier). dok je na Zapadu postojeæa država nacionalizirana. nakon pada srpskog cezarizma. u društvima istoène i centralne Evrope nacije su veæ bile formirane i u jednom neravnomernom procesu etatizirane. delegitimiraju naciju kao supstrat demokratske politièke zajednice. niti temeljnih rasprava. poput svake sile in statu nascendi. trebalo gotovo pedeset godina da povrate poverenje u republikanske ustanove i javne slobode. drugi – pak – upuæuje na osobitost politièke dinamike u Srbiji. Naprotiv. Nekoliko je važnih razloga koji. ovaj tip procesa ima sasvim drugu dinamiku u odnosu na proces oblikovanja moderne evropske države. No. O tome u javnom polju nema ni dovoljno refleksije. Drugi razlog je normativne prirode. Opšte je mesto da modernizacijski procesi oblikovanja nacija i država u zemljama centralne i istoène Evrope pokazuju razlièitu dinamiku. Dva su razloga ovakvom nalazu. demokratskih i multikulturalnih imperativa nije ni izbliza jednoznaèan. On ne pokazuje niti onu vrstu postupnosti. Nakon svega što je uèinjeno u ime „nacije“. Sve ove analize upuæuju da se – u procesu poli134 . a odnos izmeðu liberalnih. Uèinci normativno poželjnog zahteva o multikulturalnosti su veoma snažni. u procesu rekonstitucije politièkog društva u Srbiji. nije moguæe kreirati civilizovanu zajednicu iz pretpostavki pretpolitièkog jedinstva njezinih èlanova. Prvi je opštiji i tièe se prirode nacionalizma u društvima centralne i istoène Evrope. Sve je ovo snažno oblikovalo i uticalo na prirodu politièkih procesa i kvalitet nacionalizma u ovom delu sveta. u poslednjoj deceniji prošlog veka.odreæi i one simbolièke reference na naciju koja je tipièna za zapadne demokratske zajednice ravnopravnih graðana. Meineke). Srbija je nacionalno heterogena zajednica.

podjednako u odnosu na partikularna svojstva pretpolitièkog jedinstva zajednice (partikularne državne i nacionalne tradicije). izveo bih sledeæi fundamentalni politièki aksiom: ustavni patriotizam je ona vrsta politièke formule koja politièkom društvu u Srbiji omoguæava rekonstituciju politièkog poretka s onu stranu nacije – države i omoguæava da se trajniji identiteti i lojalnosti prema politièkoj zajednici i državi oblikuju u polju politièkih principa i vrednosti koje „proizvodi“ sam ustav. no to su one vrste dozvoljivih šteta koje bi unapred valjalo uraèunati (I. a to je pitanje o osnovama kolektivnog identiteta (baziènog kosensusa) u Srbiji. Dovodeæi ovu analizu do kraja i odgovarajuæi na temeljno pitanje koje smo u ovoj studiji postavili. Berlin). ima i veoma nepovoljne uèinke u procesu rekonstrukcije države. Sve to. a demokratiènost politike jednoga poretka merimo upravo onim (liberalnim) vrednostima koje stoje izvan demokratskog procesa. Ovaj „poredak vrednosti“ oznaèavamo liberalnim principima jednake slobode i vladavine prava. 135 . Sadržinu ustavnog patriotizma èinili bi principi i one vrednosti koji za sve graðane imaju neogranièeno i nepristrasno važenje. dakako. ali i u odnosu na „republikansko polje“ demokratskih institucija i procesa.tièke rekonstitucije – Srbija na neki naèin mora odreæi integracijskih kapaciteta same politièke zajednice.

izbacuje èoveka iz okova navika. Svest o promeni u zajednici. pobuna je protiv svega što život zaustavlja. državi. Otpori. više nema šale. posmatranja i lošeg života.^edomir ^upi} SMISAO PROMENA Svaka promena je novi izazov. prinudu i nasilje. „Èovek koga još ništa ne èudi živi u stanju tuposti i gluposti“. ali i zbog njih samih. I to kratko treba na vreme spreèiti – zbog onih koji su odluèno krenuli ka boljem i pravednijem. Izlazak iz letargije i pomirenja s rðavim naèinom života veliki je iskorak u osvešæivanju graðana. Tamo gde se ništa ne menja – ništa ne nastaje. Ološ i uzurpatori u ropcu mogu da budu opasni. ali na kratko. napuštanje ustaljenih i loših doživljaja. društvu. Dobre promene proširuju svest i istovremeno razaraju uèmalost. pisao je Hegel. Probuðeni i pobunjeni se ne zaustavljaju. Svako 136 . Promena je ponovno raðanje. Ko to ne shvata velika je neznalica i štetoèina. lukavstva. zatvara i razara. kada se velike ideje i univerzalne vrednosti usele i ugnezde kod graðana. Tu caruje jalovost i navika. manipulacije i neodluènosti mogu privremeno da zakoèe i zaustave promene i produže agoniju razorene zajednice. Svaka promena osvežava i. ponašanja. Prepuštanje lošoj stvarnosti nije ništa drugo nego prepuštanje tavorenju i nestajanju. tu se zaustavlja razvoj. jer one postaju snažna moæ – i emocionalna i voljna – koja æe promene pogurati i realizovati. delovanja. što je još važnije. Zato oni koji su stali na èelo promena treba da znaju da. Ne menjati loše jeste zloèin prema sebi i svemu buduæem. Gde se spreèava promena i izbor. ali ne mogu da povrate staro.

posebno u politici gde je cena propusta prevelika. jer taj naèin onemoguæava obnavljanje i ponavljanje sliènih modela vladavine. Opaka prethodna vladavina poèivala je na vladavini kontrolisanog haosa. Graðani razumeju da se njihov materijalni položaj ne može brzo popraviti. od toga je napravila haos. Oni kojima je pravo vreme veliko nevreme svih – neljudi su i zloèinci. ratnoprofiterski naèin – mora biti preispitano. One koji se tako ponašaju treba spakovati s uzurpatorima. kako su gubitnici pokušali da nametnu. društvenih grupa i društava. što je još važnije. Njihovo ogromno bogatstvo. reda i normalnosti sa uzurpatorima i pljaèkašima. nebudnosti. kako je novima odgovaralo. Promena vlasti trebalo je da omoguæi da diktatura konaèno ode. pokradeni i razoreni od onih kojima je pravo vreme bilo nevreme cele zajednice. Namirenje pravde je uslov uspostavljanja poverenja graðana prema novim vlastima. Njihov protest i formula „Tri B“ (Bojkot–Blokada–Bager). Da je na pravi naèin kanalisana tada pokazana energija. Karakter pobune graðana i razoreni pojedinaèni i društveni život nameæu kao prioritetan zadatak nove vlasti namirenje pravde. Prošlogodišnji 5. pale bi sve ustanove starog sistema. mogli smo preskoèiti decenije. Graðani su 5. Bez toga nema namirenja pravde. odnosno vladavine zakona. ali ne samo ona. Moralna kriza pojedinaca. ali ne razumeju zašto se ne namiruje pravda. a onda ga kontrolisala represivnim sredstvima. zato što je uspostavljanje i promena vrednosnog sistema društava najsporija. saèekivanja. izraz su moralne pobune. niti gradnje i uspostavljanja vladavine prava. monopolski. Propuštene prilike najèešæe su nenadoknadive. zloupotrebom bezbednosnih službi. jedna je od najtežih. Èega god se dotakla. oktobar nije bio ni puè. sigurnosti. jer je bivši režim pokušao da prekroji izborni rezultat. oktobra bili spremniji za mnogo ozbiljnije i radikalnije promene od onih koje su usledile. steèeno na uzurpatorski. hohštaplerski. Zato izgradnja demokratskog politièkog poretka koji izrasta na temeljima graðanskog društva i vladavine prava treba i mora da ostane prioritetni zadatak novih vlasti. A potreba za si137 .stradanje zbog nemarnosti. Da je vlast smenjena revolucijom. kazniti ih i poslati u nepovratnu prošlost. Nema stabilnosti. Njihovi životi su obezvreðeni. ali ni revolucija. nedopustivo je i neopravdano. nego i sistem koji je koristila. propusta.

Tamo gde zavlada nesigurnost nema ni oseæajnosti. i uvesti meðunarodne standarde efikasnosti u sudstvu. Veæa je šteta od gubljenja nade. na poèetku oporavka da se plate kreæu od 1. ali i poverenje graðana u zakone i državne organe.gurnošæu je u temelju ljudskog opstanka – ona je osnov ljudske oseæajnosti i moralnosti. c) zdravstvenog sistema i d) obrazovnog sistema.500 evra. Na taj naèin oporavljaju se državne institucije. napraviti selekciju – sve koji su se ogrešili o zakon ili bili neefikasni treba odstraniti iz sudstva. vere. prepustiti predlaganje sudija Vrhovnom savetu pravosuða. i to kratkoroèni. Pravosudni sistem je onaj koji æe na poèetku novog poretka imati najveæi znaèaj. nego od izgubljenog kapitala prevaranata i zloèinaca. To je primer velike neodgovornosti. od sada pošteno“ – ne samo što su štetne. Bez ugleda i visokog mesta tih profesija u svesti graðana nema ni poverenja u njihove institucije. Znaèi treba srediti i pripremiti sud.) Njima je. potrebna posebna zaštita. b) medijskog sistema. Da bi kod nas bio povraæen ugled sudija potrebno je popraviti im materijalni položaj. Takve izjave šokiraju i umrtvljuju sve koji su iskreno krenuli u promene i istovremeno amnestiraju one koji moraju da odgovaraju. jer su oèekivanja graðana od njega najviša i najurgentnija. odluènosti. tužilaštva i kriminalistièkog dela policije. Izjave i preporuke odgovornih iz vlasti (ministar) poput ove: „Kriminalci i ekstraprofiteri. Prioritet. nove vlasti radi ubrzanja promena – jeste reformisanje i oporavljanje èetiri sistema: a) pravosudnog sistema – suda. Treba da se izborimo da one imaju visok društveni status. 138 . (Prema anketama. ni moralnosti. u sadašnjim našim okolnostima. ali i da ih ljudi koji nose te profesije doživljavaju kao veliku èast. Od profesionalnog odnosa i efikasnosti tog sistema zavisiæe namirenje pravde. primiti najbolje pravnike i omoguæiti im praksu u razvijenim evropskim državama. odgovornosti i upornosti. tužilaštvo i kriminalistièki deo policije. a i stièe i prihvata ugled tih važnih profesija za društveni i državni život. aktivizma. u SAD je u proteklih sto godina poziv sudije uvek bio na prvom mestu.000 do 1. nego su i pogubne za unormljavanje i razvoj društva. Nesigurnost i nered pokazuju odsustvo duha.

istina i laž. U protekloj deceniji. nesvršeni ljudi napredovali su ukoliko su se ponašali kao poslušnici i pristajali da budu korumpirani. kao dvostruki posrednik u javnom komuniciranju i prvi spoljni omotaè kontrole vlasti. Ponovo probija ono što smo videli i doživeli. manipuliše – na štetu cele zajednice. traže nove gazde. ali se nisu oslobodili ljudi koji nastavljaju da razmišljaju. u sluèaju laži. pomažuæi režimu da njima vešto. da bi u drugom. Nije bilo nedozvoljenih tema i o svemu se moglo pisati. mediji su osloboðeni te užasne propagande i represije. Krivica nove vlasti je što još nije donet novi zakon o javnom informisanju. kad god zatreba. pravda i nepravda. kad govorimo o medijima. Oni su smatrani poslušnièkim sistemom koji treba da obavi propagandu za vlast i prikrije njene slabosti. One uništavaju vrednosti. U tom periodu nisu postojale nikakve kazne za izgovorenu laž. Na medijskoj sceni svedoci smo èak neke vrste pregrupisavanja prema politièkim partijama i spremnosti da se. promoter javnog duha. Mediji u službi senzacionalizma uništavaju javnost. što govori o vrlo lošoj medijskoj situaciji. senzacionalizam bez odgovornosti i bez posledica. uoèavaju se dva perioda. brzo promene gazde i pokrovitelji. treba da se temelji samo na visokim standardima profesionalizma. U odnosu na celokupnu javnost novinari imaju dublji uvid u stvarnost. jer poseduju odreðeno znanje i informacije. zapravo lako. koji je usledio. klevete. U svetu. kada je u pitanju istinito informisanje. Mnogi nestruèni. odnosno životni orijentiri. U prvom je forsirana jedna vrsta senzacionalizma. gubi se smisao. koji ne umeju da postupaju na drugi naèin. U meðuvremenu. Mediji u našem društvu nikad nisu imali taj status. Meðutim. Sada isti ljudi. Tako je uvedena jedna vrsta cenzure. s ugraðenim koruptivnim refleksima i koruptivnim naèinom života.Medijski sistem. postoje odreðeni standardi i mi samo treba da ih prime139 . ništa što su mediji objavljivali nije proveravano niti bilo podložno sankcijama. svesna da joj oni omoguæavaju da brzo spozna sopstvene slabosti. Razborita vlast drži do medija. otvorenosti i slobode. kritièko oko javnosti. bio donet zakon po kojem je istina utvrðivana za jedan dan. a kada se razore vrednosti. Od kvaliteta te profesije i utemeljenja medijskog sistema zavisi kontrola poslenika javnog života i praæenje njihove racionalnosti i efikasnosti. neistine. èak samocenzure na koju su mediji bili prinuðeni ukoliko su želeli da opstanu. Senzacijama se sve izmeša: dobro i zlo. rade i ponašaju se na stari naèin.

Savremena razvijena društva i države na obrazovanju grade sadašnjost i buduænost. od njega se i najviše oèekuje. Meðu opštim razlozima za opredeljenje da obrazovanje postane primarni strateški sistem je i èinjenica da obrazovanje podstièe ljude da budu bolji i kultivisaniji. U buduænosti treba podiæi obrazovni nivo stanovništva i otvoriti što više malih univerzitetskih centara. pored šest sadašnjih. ona treba samo da kontroliše kako se sredstva troše. oblikuje sadašnjost. Što su ljudi obrazovaniji. Naravno. Zbog osetljivosti tog sistema u njemu treba da rade najstruèniji. Ako je osnivaè medija država. nipošto se ne sme zapostaviti ono što je najbitnije za obrazovni sistem. potrebno ga je oporaviti – povratiti mu ono što njegovoj misiji. Moralna kultura spreèava nepristojnost. Jer.njujemo. Neke od razvijenih zemalja bile su suoèene s èinjenicom da ne poseduju ni velika ni raznovrsna prirodna bogatstva i zato su još više dale znaèaj obrazovanju da bi se uz pomoæ njega razvile. znaèaju i logici odgovara i pripada. koje nisu dobro ni rasporeðene. Kod njih je obrazovni sistem izdignut na mesto primarnog strateškog sistema. Naša zemlja. ali i isplativije. Profesija zahteva da se podjednako razviju dve moæi: moæ znanja i moæ 140 . U demokratski ureðenim državama predstavnici politièkih partija nemaju šta da traže u upravnim telima. U odnosu na razvijene. To su sigurne i na dugi rok isplative investicije. Ona ih priprema za umerenost i odmerenost. oni su profesionalniji. Uveren sam da je u Srbiji. Pošto je mnogo toga u tom pozivu urušeno i obezvreðeno. koja je nerealnom i opasnom politikom zaostala u razvoju. Sledeæi razlog vezan je za profesiju i profesionalnost. najbolji i najugledniji. èak se sunovratila. ali i mali broj visokoškolskih ustanova. mi imamo mali broj visokoobrazovanih. Obrazovanje i univerzitet potpomažu izgradnju moralne kulture pojedinaca. Obrazovni sistem – priprema buduænost. ima šansu da se na novom poèetku izvlaèi i drukèijom pozicijom obrazovnog sistema. ni državnih i nedržavnih medija. ali i društvenih grupa. na primer. potrebno formirati još 10 univerziteta. stabilnost i prosperitet. iskustvo je pokazalo da su obrazovani ljudi i kulturniji i duhovniji i moralniji. To je i racionalnije. tolerantna je prema razlièitim mišljenjima i u ljude usaðuje razlikovanje dobra i zla. Poziv onih koji rade u obrazovanju je sveti poziv – zato je odgovornost u njemu najveæa. a to je kvalitet. Pokazalo se da je najisplativije ulagati upravo u obrazovanje.

Taj sistem je proteklih desetak godina razaran i spolja i iznutra. Promene treba da utemelje novi obrazac mišljenja. Zakon bi proèistio politièku scena i postigao preventivnost. Kvalitetno obrazovanje postiže se kvalitetom života onih koji obrazuju. posebno u zemljama istoène Evrope. Tim zakonom treba u širem zahvatu iskljuèiti sve uzurpatore i štetoèine koje su harale našim životima proteklih decenija i onemoguæiti im da se ukljuèuju u javni život. Život s njihovim uèestvovanjem na javnoj sceni biæe velika podvala i laž – prevara uvek u njihovu korist. Solidan materijalni život treba da im omoguæi maksimalnu posveæenost profesiji. podižu nivo opšte kulture življenja. odnosno zanimanja i poslove. Samo temeljno i dobro obrazovani mogu da druge obrazuju. Da bi takav obrazac bio uspostavljen. Takoðe. potrebno je doneti zakon o lustraciji. Iskustvo je pokazalo. ali i na odgovornost onih koji konkurišu da kreiraju našu politièku zajednicu. najpre je trebalo popisati štete prethodne autoritarne vladavine. bili materijalno poniženi. Nema oporavka obrazovnog sistema bez materijalnog poboljšanja onih koji u njemu rade. društvo i državu. To bi uticalo na uozbiljenje javne scene. odnosno kvalitet života je na višem nivou. odnosno dao bi svima na znanje šta ih oèekuje ako zloupotrebe položaj. da bez lustracije nema napretka. Zdravstveni sistem – pripada prioritetnim sistemima u našim promenama. ne treba saraðivati. S njima ni u najveæoj opasnosti po zajednicu. Nesporno je da su lekari. Posebno se izdvojila skalpelska mafija – paravojska pakla – koja je unizila taj sveti poziv. èak ni po cenu dobra i 141 . Èasni lekari su veliki sveti muèenici. Zdravlje je jedna od najvažnijih potreba i interesa i zato taj sistem treba hitno sanirati. S uzurpatorima i štetoèinama ništa ozbiljno ni vredno ne može se uèiniti.savesti. ali i da motiviše najbolje mlade da se opredeljuju za pedagoške pozive. Ali to nije opravdanje za ono što su neki od njih neprofesionalno. Ti beli bestijalnici poèinili su užasna nedela nad nemoænima. iznurenima i obolelima. kao i ogromna veæina graðana. jer su ceo profesionalni život posvetili uklanjanju i ublažavanju bola i patnje i održanju i produženju života. dovedeni do ivice egzistencijalnog beznaða. U sredinama u kojima dominira takav kulturni model bolje se i razboritije živi. delovanja i ponašanja u politièkom životu. neèasno i neljudski poèinili. Visoki profesionalni standardi oplemenjuju struke. Oko njega i u njemu haraju pravi mafijaški klanovi.

A. da mogu u potpunosti da sagledaju znaèenje obeæanja i njegov znaèaj za politièki život. onda je na sceni ili neznanje ili ludost. Kandidatura je stvar liènog izbora. Ako se obeæanja ne izvršavaju. treba da znaju da ih èekaju sledeæi izbori. Ako su obeæanja lažna. ali podnosioca treba toga poštedeti. grešci. Ostavka je politièki gest koji je kod nas potpuno obesmišljen. ali i otvaranju loših ili opasnih stanja i sukoba u društvu i državi. pravo pojedinaca na grešku jedno je od najelementarnijih.spasa. ali bez moralnog delovanja i ponašanja u zajednièkom životu – u velikoj smo opasnosti. i uvodi stanje bezgrešnosti. ostavci. ostavka je veliki moralni èin savesnog èoveka suoèenog sa situacijom u kojoj ne može da obavi obeæano. treba je odmah prihvatiti. a ako jeste. upravo. smenjivosti. prekršajno ili krivièno. onda treba da zna da njegove greške u politici snose i drugi. ne može se prihvatiti u politici. s razlogom ili bez razloga. to pravo koje važi za pojedinca i njegov život. Nisam moralizator. Meðutim. U graðenju novog politièkog demokratskog obrasca važno je odrediti se prema: obeæanjima. Ostavka uozbilju142 . jer æe kad-tad sve obesmisliti i razoriti. ili koji je poèinio grešku koja nije poèela da proizvodi posledice (tim èinom se spreèavaju moguæe posledice) ili mu se nameæu rešenja s kojima se ne slaže iz profesionalnih ili moralnih razloga. Greška u politici se ne može praštati. I jedno i drugo vode ka velikoj šteti. Ako se ono ukida. Ako je to neko izabrao. Naravno. Ako su obeæanja nerealna. Kada se podnese ostavka. odnosno ne postoji pravo na grešku u politici. Takvo iskustvo odigralo se i odigrava se pred našim oèima i s našim životima. onda je na delu prevara koja vodi ka apatiji i nemoæi ili ogorèenju graðana. Èesto se iza èistunskih i moralizatorskih imperativa kriju zle namere. sitnicama i kritici u politici. Zbog toga se greška odmah mora namiriti – ako nije izazvala posledice ostavkom. O razlozima podnošenja ostavke može se raspravljati. Svako ima pravo da greši na svoj raèun i u okviru svog života. zavisno od prirode greške. Zato treba obrazovati graðane. ali i one koji konkurišu za uèešæe u vlasti. Niko nikoga ne sme prisiliti da se kandiduje za politièku funkciju. niti sam za moralni žandarmizam. u zajednici nema ljudi veæ samo svetaca ili podlaca. ali i kazne za štete nastale zbog izneveravanja obeæanja. Obeæanje u politici je ono pomoæu èega treba da se procenjuje politièar ili politièka partija.

veliki problem. Pojedinac koji je podnosi. Zato ga treba osloboditi posla iza kojeg stoje životi drugih. neodgovorne. Kada se nagomilaju a zanemare ili ignorišu. Na njima se i dobija i gubi. Sitnice u politici ne treba ni zanemarivati ni potcenjivati. zamorene i neodluène treba zameniti. od pojedinca. racionalno i argumentovano prosuðivanje o odreðenom konceptu ili meri ili problemu ili delovanju ili ponašanju uèesnika u politici. u najmanju ruku ne zna šta radi. Smenjivost je èesto šansa za one koji se nisu snašli na politièkoj sceni da se prikupe. U kritièkom preispitivanju treba uvek prihvatiti „bolji argument“. Smenjivost se odnosi i na pojedince i na partije. a obeæao je da æe pobediti. pokazuje da se nešto kod njega dešava. Ko ih iskljuèuje ili zanemaruje. Kritika u politici je razumno. Ona pomaže vlasti da donosi valjane odluke i racionalnije i efikasnije obavlja poslove. organizuju i okrepe i da ponovo pokušaju da se ukljuèe u politièku trku. partija treba da smeni. I u svakodnevnom životu i u politici kao praktiènoj delatnosti ima ih najviše. One èesto otkrivaju aktere i njihove motive u politièkoj areni. 143 .je i èini odgovornim nosioce delovanja i ponašanja u politici. ako nije savestan da sam podnese ostavku. Vlast koja se ne obazire na kritiku je sterilna. Tako bi partijskog lidera koji izgubi na izborima. Za politièki život koji prihvata promene. disciplinuje delovanje i ponašanje u politièkom životu – kod njega se rizik od grešaka potpuno smanjuje. preko partije. Ona oštri konkurenciju i omoguæava bolja i kvalitetnija rešenja. odnosno izlaz i izbor. do vrha države. najbolja je formula: kratak mandat onih koji su se prihvatili vlasti i dobro obavljen posao. projekti i poduhvati èeto propadaju zbog sitnica na koje se ne obraæa dovoljna pažnja. Onaj ko pazi na sitnice kao i na velike poduhvate. Štetoèine. neznalice. a ako je odbacuje – ohola. onda one mogu da eksplodiraju i poèine veliku štetu. I kad nam se èini da nema izlaza život uvek pruži odgovor. Zbog toga je ona izuzetno korisna i znaèajna za politièku vlast. Treba se držati logike života koja glasi – nema nezamenjivih. Velike ideje. održavati i osvežavati demokratski politièki poredak. razborito. Smenjivost u politici provetrava politièki život. nesposobne. a da za nju nije imao razloge. Smenjivost treba da bude princip celokupnog politièkog života. Smenjivost pokazuje da akteri u politici drže do odgovornosti. Staro je pravilo – sitnica po sitnica. Ostavci treba povratiti mesto koje joj pripada i koje ima u demokratskoj politièkoj vladavini. Bez kritike se ne može uspostaviti.

Jovica Trkulja SEDAM FRAGMENATA O DOS-OVSKOJ DEMOKRATIJI Autor polazi od teze da je. Pravi istorijski napredak je onaj koji se odigrava u dubinama društva“. stubovi autoritarne vladavine. vitezovi kao rentijeri. od plebiscitarnog cezarizma do dinasteje. širom Srbije. da se od samog strukturalnog preobražaja sistema vlasti odustalo i da još nisu stvorene pretpostavke za zasnivanje procesa demokratske tranzicije jugoslovenskog i srpskog društva u moderno društvo i državu. Autor zakljuèuje da je krah Milošveiæevog režima nije kraj starog (autoritarnog) poretka. Rokada voza~a i suvoza~a U slavljenièkoj euforiji kojom se. autor je svoju pažnju usredsredio na analizu sedam fragmenata koje smatra bitnim odlikama nove vlasti Demokratske opozicije Srbije: rokada vozaèa i suvozaèa. iza simulakruma liberlne demokratije. Stoga se u Srbiji i SRJ. srpske oktobarske revolucije. Meðutim. 144 . godinu dana nakon toga. skriva istina o autoritarnoj stvarnosti. godine. U toj svetlosti. puno je razloga da se podsetimo trezvenog upozorenja Benžamena Konstana koji kaže: „Politièke promene ne znaèe skoro ništa. simulakrum liberalne demokratije. u Srbiji uèinjen tek iskorak iz autoritarnog u demokratski poredak. obeležava godišnjica tzv. petooktobarskim prevratom 2000. hibridni karakter politièkog sistema. izmeðu pijanca i kockara. ovih dana. mnogo je indikatora koji upozoravaju da su ostali netaknuti funkcionalni mehanizmi starog sistema i kljuène poluge autoritarne vladavine.

sada se – ne hajuæi za to – bezoèno otimaju o vlast i tuku oko plena. Suoèena sa strašnim posledicma autoritrane vladavine jednog satrapskog režima. minusi daleko 145 . Letimièan pogled na dvojno knjigovodstvo jednogodišnje vladavine DOS-a jasno ukazuje da. Meðutim. obliku vladavine. srpsko „oslobaðanje istorije“ i „povratak u (modernu) istoriju“ dobija sve više odlike istorijske osvete.U toj optici. naroèito na meðunarodnom planu. Umesto izlaska na evropski drum. veæ su produbljeni. Posle oktobarskog prevrata. na drugoj strani. Srbija je krenula putem tranzicije. Revolucionarni zanos i patos ubrzo su našli svoj smiraj u ambijentu predmoderne nušiæevske Srbije. procesi konstituisanja Srbije kao moderne demokratske zajednice oživljavaju i poèinju da žive tamo gde su nasilno prekinuti. veronauci i sl. Oèekuje se samo èas da „mali od Nušiæa“ uleti meðu nas i vikne „Pala vlada“! Simulakrum liberalne demokratije Iz tih razloga. Pri tome. DOS nije uspeo da uspostvi suštinski diskontinuitet sa prethodnim režimom. koji su olako obeæali oporavak zemlje odmah nakon njihove izborne pobede. Glavni problemi nisu rešeni. nova vlast je uèinila prve korake ka izlazu iz bespuæa i ostvarila znaèajne rezultate. krajnje je vreme da oktobarska euforija ustupi mesto trezvenijem razmišljanju. – koja su nebitna za demokratsku tranziciju. Zauzeti time. na istrorijskim terazijama. Dramatièni kraj Miloševiæeve vladavine možda je krah starog režima. Kategorièki imperativ DOS-a u predizbornoj kampanji glasio je: „Nema više nerešeno – sve æe biti rešeno kad padne Miloševiæ“! Lideri DOS-a. ali ne i kraj starog društva koje se – za razliku od režima – ne može politièkim dekretom promeniti i pretvoriti u civilno društvo. on nam nameæe lažne dileme i anahrone teme o karakteru države. o crkvi. Njihov legalizam se sve više pokazuje kao novi oblik otpora reformama i modernizaciji. politièki prevrat u Srbiji znaèio je odbacivanje nepodnošljive stvarnosti i rokadu dojuèerašnjih vozaèa i suvozaèa srpske pogibelji. Slomom Miloševiæevog režima. oni su deo svoje oktobarske pobede prepustili snagama poraženog režima.

da je tzv. porasli su animoziteti stranaèkih lidera i nastupila dosad najteža politièka kriza vlade i DOS-a. jer njene slabosti daleko nadmašuju vrline. više su energije i vremena utrošili u borbi za preuzimanje ovih poluga vlasti. Izme|u pijanca i kockara Osnovni uzroci neuspeha reformi i mršavih rezultata jednogodišnje vladavine DOS-a proizilaze iz neuspele modernizacije i nedovršene države. kao i sve prethodne koalicije srpske opozicije. Ova koalicija sve više nalikuje na 18 maèaka vezanih u jednoj vreæi. rastu tenzije u DOS-u. poluge vlasti Miloševiæevog režima (monopol nad finansijama i ideološkim aparatima. Osnovni stubovi. jer su suspendovana dva kljuèna faktora zapadne modernizacije – graðanin i preduzetnik. potencijalni i stvarni neprijatelji. DOS-ovska demokrtija krhka i ranjiva. veæ spoljašnji zajednièki problemi. Ona æe imati dalekosežne posledice i predstavljaæe poèetak kraja DOS-a. nego njihovoj promeni i reformama. na èelu sa premijerom Ðinðiæem i predsednikom Koštunicom. 146 . Gotovo svi elementi prethodnog režima prepoznatljivi su u stvarnosti DOS-ovske Srbije. koji æe završiti neslavno. Reè je o „modernizaciji bez modernosti“ (R. odmièe u DOS-u se – kao u ogledalu – odslikavaju slabosti prethodne koalicije. Sa porastom socijalno-ekonomskih problema u društvu. Darendorf). Poslednjih nedelja. koje bi najradije iskoèile i samostalno krenule u lov. lojalni partijsko-državni aparat i vojno-policijski kompleks) su ostali nepromenjeni. Lideri DOS-a. kao i èinjenica da nijedna stranka DOS-a nema dovoljno vlastitih mandata da izlaskom ugrozi apsolutnu veæinu koalicije u Skupštini Srbije. Kako vreme.pretežu nad plusevima. Na okupu ih drži – ne zajednièki program i politièka kohezija. Time su široko otvorena vrata pretvaranju DOS-ovske vladavine u demagošku demokratiju. Stubovi autoritarne vladavine Politièka praksa vladavine DOS-a još uvek nije izašla izvan okvira autoritarnog modela.

veæ o antimiloševiæizmu u kojem se odvija. Njih valja biti svestan. to je još jedna revolucija izneverenih nada. Reè je o sve militantnijim. zasad su uspeli da promene sebe. umesto radikalne promene društva. koristeæi slabosti DOS-ovske vlasti i nemoæ demokratskih snaga i institucija. zasad – uistinu samo dopunjuju. sa mnogo rezignacije možemo zakljuèiti: U Srbiji ništa novo! Uprkos zaglušujuæoj buci i velikim oèekivanjima od naše tzv. na godišnjicu oktobarskog „bljeska slobode“. Demokratija u Srbiji se našla na kritiènoj taèki. te – sada na novim mukama – razmišlja o novom braku ili vraæanju pijancu. Zapravo. Otuda još ne možemo govoriti o postmiloševiæizmu. bežeæi iz braènog pakla sa pijancem. nova DOS-ovska vlast æe ubrzo graðane Srbije staviti pred dilemu sliènoj onoj koju ima supruga koja se. pogotovu danas kada se u Srbiji ponovo uèvršæuje autoritarni poredak i kada na politièku scenu sve arogantnije stupaju zakleti protivnici i neprijatelji demokratije. doèepaju vlasti i da ostvare ukidanje demokratije. DOS-ovski vitezovi demokratije. kako god borbeni DOS-ovci. preudala za kockara. niti je uspostavila demokratski poredak. pokušavali negirati Miloševiæev režim. oktobarske revolucije. Nastavi li ovako. S toga. èiji je najveæi domet „osloboðenje prostora za nadoknaðivanje propuštenog razvoja“ (Habermas). veæ njegovih pojavnih posledica. oktobarski prevrat je predstavljao samoodbrambeni refleks masa od brutalno kriminalizovanog režima. a još manje prikrivati. Vitezovi kao rentijeri Pomenute slabosti i mane DOS-ovske demokratije ne smeju se potcenjivati. Sasvim je izvesno da æe ove snage uèiniti sve da se. u raljama „anti“ i „post“. oni ga. Srbija nije raskinula sa autoritarnim. Po svemu sudeæi.Zato. Sve u svemu. sa koje se 147 . neofašistièkim i neoklerikalnim. svojom revolucionarnom retorikom. grupama i pokretima koji bi na „demokratsku silu da odgovore Bogom blagoslovenom pravednom silom“ i za koje je demokratija olièenje zla – „poluga globalne ideološke manipulacije kojom se razaraju suvereniteti nacionalnih država“. Postali su rentijeri demokratije. magijski obred poništenja – ne suštine starog režima.

One su tipièan primer raskoraka izmeðu zvaniène ustavnopravne i politièke retorike. kakva se priroda politièkog sistema skriva iza njegove dreèeæe liberalno-demokratske fasade? Prošle godine. 5) supremacija politike nad ekonomijom. autonomne javnosti i demokratske politièke kulture. 2) visok stepen polarizacije koja onemoguæuje konsenzus o temeljnim vrednostima zajednice. Srbija i SRJ su uspele da zbace ruho autoritarnog socijalizma i – preko noæi – obukle novu liberalno-demokratsku odeždu. s jedne. Hibridni karakter politi~kog sistema Šta se krije iza sofisticiranih nastupa nove vlasti? Šta stoji iza slavodobitnih po(r)uka narcisoidnih lidera DOS-a? Najzad. diktatorska obeležja. 8) simulovani parlamentarizam. iznutra. 11) koruptivnost vlasti i javne administracije. u pogledu sadržine.prevladavaju njene mane i slabosti ili se ona deformiše i survava u kaljugu predgraðanskog. tj. tu više nije reè o raskoraku. aktuelne prakse vladanja. ovi politièki sistemi pokazuju autoritarna. 6) stvarna vlast koja je izvan i iznad trougla u kojem je formalno podeljena. 7) legalnost koja je izjednaèena s legitimnosæu. Zato ne treba da zbunjuje demokratska retorika u govorima lidera i u osnovnim pravno-politièkim aktima Srbije i SRJ. Meðutim. Zapravo. demokratske izbore i sl. i politièke stvarnosti. parlamentarizam. 12) vlast uskih elita sa izrazitim autoritarnim mentalitetom. 10) bonapartistièki prezidencijalizam. antipodima. politièku konkurenciju. 4) zavisnost svih grupa i pojedinaca od autoritarne vlasti. 9) pluralizam u singularu. 3) demokratija bez demosa i graðanina. s druge strane. višestranaèki sistem. Novoformirani politièki sitemi imaju (gotovo sva) obeležja liberalne demokratije: pravnu državu i vladavinu prava. S toga je bitna odlika tih politièkih sistema – njihov hibrid148 . predmodernog društva. 13) nestabilnost demokratskih institucija koje su pod stalnim dejstvom ekstremnih snaga desnice i levice i 14) nepostojanje slobodne. veæ o suštinskim suprotnostima. Reè je o politièkim sistemima koji nastaju na rovitom. One su se našle u nekoj vrsti interregnuma. socijalno i nacionalno veoma konfliktnom tlu èije su sledeæe bitne osobine: 1) nepostojanje autonomije socijalnih grupa.

despotizma). a potom èestim plebiscitima na kojima su dobijali nesumnjivu podršku veæine naroda. u kojem ne vlada zakon. o tipu politièkog sistema koji je svojevremeno Aristotel nazvao dinasteja – izopaèeni i najlošiji oblik oligarhije. Plebiscitarni cezarizam je takav oblik vladavine èija je bitna karakteristika – naglašena personalizacija politièke vlasti jednog èoveka koji uživa široku podršku naroda. u kojoj se ubrzano razara preðašnji sistem i instaliraju stara-nova vladajuæa klasa i novi vladajuæi naèin mišljenja. Hibridni karakter politièkog sistema proizilazi iz jedne protivreène društveno-istorijske situacije. Reè je. izražava u nemoguæim pojmovnim mešavinama. u retorici srpskih i crnogorskih lidera. ovaj oblik vladavine teži da pribavi pseudodemokratsku formu politikog legitimiteta. kao i pohod DOSovskih vitezova demokratije. pak. pravnoj državi i vladavini prava. lajtmotiv – pozivanje na narod. veæ plebiscitarnom cezarizmu i dinasteji. Od plebiscitarnog cezarizma do dinasteje Na taj naèin. To se. u obliku svojevrsne hipokrizije i cinizma. politièki režim DOS-a predstavlja samo ulepšan izlog. a njihovi lideri su veoma uspešna kombinacuija voðe. prilagoðen demagoško-sponzorskim ciljevima. izbavitelja i uzurpatora. Stoga je. dok institucije i demokrartska procedura imaju marginalan znaèaj. Ideal-tipski posmatrano.ni karakter. kao i na narodnu volju. srpske tragiène „godine raspleta“. u biti – istog tipa politièkog sistema. Za razliku od drugih autoritarnih režima (diktature. nakon decenije „koju su pojeli skakavci“ – još uvek nisu utrli put demokratiji. shvaæen kao entitet ili apsolutna veæina. alhemijski spoj liberalno-demokratskih naèela sa autoritarnom vladavinom. Miloševiæev i Ðukanoviæev režim su to èinili veoma uspešno: u poèetku putem masovnih mitinga graðana (i njihovom instrumentalizacijom). još manje 149 . harizmatski i birokratski. Bez obzira na svoju demokratsku fasadu. ali se još ne stvara bitno drugaèije društvo. u ideološkoj optici i jeziku lidera. tiranije. zapravo. postojeæi politièki sistemi Srbije i SRJ su svojevrsni hibrid koji istvoremeno sadrži sva tri tipa vlasti Veberove tipologije: tradicionalni.

najgoru kombinaciju oligarhije i demokratije. Sa oligarhijom joj je zajednièko to što joj je cilj bogatstvo i nepoverenje u narodne mase. iza DOS-ovskog simulakruma liberalne demokratije – skriva se obrazina autoritarne stvarnosti – partijska država i dinasteja. 1311a. 1 Aristotel. Njihov cilj je uživanje a ne opšte dobro. 150 . socijalne i kulturne transformacije jugoslovenskog i srpskog društva u moderno društvo i državu. frazeologiji i trijumfalizmu – oktobarski prevrat u Srbiji još uvek nije doneo ništa bitno novo. ekonomske. demagogija i borba protiv istaknutih ljudi koje tajno i javno uništava i proganja kao protivnike i prepreku za svoju vlast. uvideæemo da – uprkos narcisoidnoj revolucionarnoj retorici. onda bismo politièki režim u Srbiji i SRJ mogli odrediti kao demagošku dinasteju koja sadrži rðave strane. Oni nemaju u vidu opšte interese. koje su – po svom unutrašnjem ustrojstvu – ostale autoritarne i firerske. osim ako je u pitanju lièna korist. Štaviše. Da zakljuèimo: ukoliko uklonimo veo DOS-ovske demokratije. Sa demokratijom je zajednièka vladavina nekompetentnih. Jer. veæ ljudi u èijim rukama je vlast.razboritost mudrih. težnja za novcem a ne slava.1 Prevedeno na srpski jezik. Ako imamo u vidu da. iznutra (demokratski) jadac. Veliki demokratski talas koji je bio u osnovi izborne narodne volje nije se prelio u novoformirane institucije. te da još nisu stvorene osnovne pretpostavke za zapoèinjanje politièke. po Aristotelu. Proklamovani principi liberalno-demokratske države (za sada) su ostali samo puko predizborno obeæanje DOS-a. stièe se utisak da se od samog strukturalnog preobražaja sistema vlasti odustalo. demagoška dinasteja znaèi: spolja (demagoški) gladac. niti u politièke stranke. postoji gvozdeni zakon izvitoperavanja demokratije u demagogiju. Politika.

radilo se o smjeni autoritarnih (premda demokratski legitimiranih) režima. godina bila je obilježena smjenom vlasti.Lino Veljak INTERDISCIPLINARNO KOMPARATIVNO PROU^AV ANJE TRANZICIJE K DEMOKRACIJI U radu se usporeðuju procesi demokratizacije u SR Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori) i Hrvatskoj zapoèeti smjenama autoritarnih režima u Hrvatskoj i Srbiji 2000. poput strukturalnih razlika izmeðu vladajuæih konglomeracija u prvom desetljeæu višestranaèja. god. odnosno SR Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori) i Hrvatskoj – 2000. prekinuvši ili bitno oslabivši njihove veze sa svijetom i zapoèevši ocrtavati njihovu dugoroènu izolaciju od meðunarodnih tokova. borbe protiv revanšizma. razornim efektima tzv. koji su svoje zemlje i cjelokupnu regiju višestruko unazadili. Samo na temelju komparativnih interdisciplinarnih i multidisciplinarnih istraživanja razvojnih tendencija i evidentiranih teškoæa moguæe je oblikovati adekvatan teorijski (a potom i praktièki i pragmatièki) odgovor na izazove našeg vremena. 151 . Takoðer. zemlje o kojima je rijeè zatekle su se u stanju devastiranosti i opustošenosti. Visoka razina sliènosti u pogledu zateèene situacije i razvojnih tendencija u dvije zemlje ne iskljuèuje. kao i unazaðenjem (ionako strukturalno i historijski deficijentne) politièke kulture. nužnost da se vodi raèuna o odreðenim specifiènostima svake od zemalja. te izostajanjem adekvatnog suoèavanja s nedavnom prošlošæu. meðutim. u oba sluèaja. a ta antinomija rezultirala je blokadom odluèivanja. Teškoæe s kojima se proces demokratizacije suoèava zasnivaju se djelomièno na antinomiji izmeðu kontinuiteta i diskontinuiteta. koja je otvorila prostor za demokratizaciju odnosnih država i društava. U oba sluèaja. obilježene i izvršenom radikalnom redistribucijom nacionalnog bogatstva. U Srbiji.

ali te su specifiènosti apsolutno zanemarive u odnosu na dominantnu podudarnost. ovdje ne može biti predmetom dubljeg razmatranja. U tom sklopu. uglavnom i nije bilo izravnih konfrontacija naoružanih formacija. koliko god razaranja proizvodnih pogona i objekata infrastrukture u obje zemlje bila znaèajna. 1999. definirane kao „agresija na mladu hrvatsku demokraciju“ (pitanje u kojoj se tu mjeri radilo o graðanskom ratu. odnosno (legalnom. Naime. Ne treba. a druga na vanjske faktore. koja je trajala od ranih 90-ih godina. gubiti iz vida ni specifiènosti svake od spomenutih zemalja. Za razliku od toga. živjele u istoj državnoj formaciji. može se uoèiti dvojakost izvora pustošenja: prva skupina odnosi se na unutarnje faktore koji su doveli do pustošenja. u dobroj mjeri. u našem je kontekstu ipak najvažnije upozoriti na to da je ova skupina faktora pustošenja od sekunadarne važnosti u odnosu na unutarnje faktore. preko sedamdeset godina. pri èemu ne treba zanemariti podatak da su one. šteta koju su dotiène privrede i društva u cjelini pretrpjela od ratnih razaranja i meðunarodnih sankcija – izrazito je inferiorna u odnosu na štete koje su izazvane preraspodjelom nacionalog bogatstva. a u kojoj o kombinaciji unutarnje pobune s vanjskom agresijom. U oba sluèaja. No. a dio – pak – vojnoj intervenciji NATO-a. podudarnosti (a nerijetko i identiènosti) u pogledu razvojnih tendencija dviju zemalja može se objasniti odgovarajuæom sliènošæu (srodnošæu. pa djelomice i identiènošæu) njihovih startnih pozicija i strukturiranosti. u periodu izmeðu proklamacije nezavisnosti i meðunarodnog priznanja te proklamirane nezavisnosti). paralegalnom i posve 152 . u službenoj historiografiji. hrvatska privreda je pretrpjela minimalne štete od tihih sankcija kojima je Hrvatska povremeno bila izložena 90-ih godina. Kao primjer može služiti komparacija opustošenosti nacionalnih privreda. vjerojatno je važnije upozoriti na èinjenicu da su ratne operacije. bile dogovornog karaktera i da u tim oružanim sukobima. U pogledu ove druge skupine uoèljiva je stanovita razlika: privreda (ali i infrastruktura) Srbije može dio stanja u kojemu se zatekla zahvaliti sankcijama i meðunarodnoj izolaciji. godine. veæ i zato što je odgovor na to pitanje dodatno usložnjen meðunarodno-pravnom dimenzijom pitanja o statusu Republike Hrvatske.Visoka razina sliènosti. a glavninu izvanjski uzrokovane štete pretrpjela je od ratnih operacija ranih devedesetih godina (prvenstveno u razdoblju prije meðunarodnog priznanja suvereniteta zemlje) koje su. razumije se.

ne bi smjela prikriti èinjenicu da su obje konglomeracije proizašle iz jedinstvenog odgovora na izazov historijskog trenutka – odgovora èija se bit sastojala u tzv. u sintezi koja je bila usmerena na nadomještanje prethodnog legitimiteta novim. svih snaga 153 . Individualne biografije i životne historije kljuènih likova koji mogu predstavljati personifikacije tih dviju – u osnovi tek interesnih skupina. u najveæem broju sluèajeva – neproduktivna. odnosno provedena je u obliku prelijevanja kapitala namijenjenoga javnoj proizvodnji u sredstva za privatnu (i to eminentno neproduktivnu. Na tom je planu moguæe èak govoriti i o izomorfnim strukturalnim znaèajkama privatizacije. Kada su obje zemlje došle do samog ruba. ali proizašlih iz masovnih populistièkih pokreta. moguæe je ukazati i na elemente koji potkrepljuju postavku o identiènosti tih strukturalnih znaèajki. dok je u Hrvatskoj – s dolaskom Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) na vlast – formalno na djelu bio diskontinuitet. odnosno – za proizvodnju u matiènoj zemlji – irelevantnu) potrošnju. tj. Dapaèe. U obje zemlje. utemeljenih na planiranoj manipulaciji prethodno proizvedenim osjeæajima etnièke ugroženosti – mogu poslužiti tek kao dodatna ilustracija (a jedva i kao dodatno potkrepljenje) naznaèene podudarnosti. koja je došla na vlast nakon smjene prethodnih autoritarnih režima. demokratskog luka. Ta preraspodjela bila je. koja ide dotle da se smije govoriti èak i o strukturalnom identitetu. za život i za ovjekovjeèenje (sposobnim legitimitetom) obrane ugroženih nacionalnih interesa. u prvom desetljeæu višestranaèja u Srbiji i Hrvatskoj. sa strukturom vladavine. takoðer ne smije zasjeniti dominantnu podudarnost tih konglomeracija: razlika koja se oèituje u èinjenici da je kontinuitet prethodne komunistièke vlasti s potonjom (socijalistièki deklariranoj) vladajuæom strankom u Srbiji direktan. odnosno desocijalizacije i desupstancijalizacije kapitala u Hrvatskoj i Srbiji. u skladu je i struktura alternative. „komunizma“ ili „realnog socijalizma“) s radikalnom dimenzijom etnocentrizma i etnokracije. negativnoj sintezi konzervativne (naglašeno tendencijski totalitarne) dimenzije neostaljinizma („boljševizma“. nakon kojega se poèela otvarati sve definitivnija perspektiva ireverzibilnog pada u bezdanu provaliju – nužnost je nametnula okupljanje svih politièkih i socijalnih snaga u najširem rasponu tzv. Strukturalna razlika izmeðu dvije vladajuæe konglomeracije.ilegalnom) privatizacijom nekadašnjega društvenog vlasništva.

Nema dvojbe da je neosporan izrazito heterogen karakter alternative autoritarnim i tendencijski autodestruktivnim režimima što su ih personificirali Slobodan Miloševiæ i Franjo Tuðman. koje je priželjkivanje smjene dotadašnjeg režima povezivalo s neposrednim poboljšanjem razine života. ali – i u toj neprimjerenoj odredbi – može se naæi stanovita racionalna srž. u kontekstu druge teškoæe uèinci toga masovnog razoèaranja mnogo su manje bezazleni nego što bi to proizlazilo iz njihova neposrednog sadržaja. Uostalom. U te su snage ukljuèeni i oni elementi prethodnog poretka koji nisu mogli (ili nisu htjeli) slijediti dotadašnje nositelje moæi na njihovu putu u provaliju. ujedno. i jedna od dviju manifestnih teškoæa s kojima se proces demokratizacije dviju zemalja aktualno suoèava. dakle – iz rascjepa izmeðu naivnih oèekivanja i krutih ogranièenja realnosti opustošenih zemalja kakve su naše dvije države. No. Teškoæa se sastoji u veoma visokom pragu oèekivanja biraèkog tijela. pa i kulturalne heterogenosti konglomeracija novih vladajuæih koalicija. Izostanak ostvarenja tih oèekivanja generirao je rast osjeæaja malodušnosti. u osnovi. Vjerojatno bi bilo pretjerano ako bi se novouspostavljene udružene opozicije u Hrvatskoj i Srbiji definirale posredstvom puèke uzreèice skupilo ih s koca i konopca. pri èemu se predizborna retorika pobjedonosnih koalicija. može svesti na parolu Živjeti kao sav normalni svijet. No. razoèaranje i rezignaciju kao dominantan element duhovne atmosfere.koje su kompatibilne s parlamentarnom i civilnom scenom zemalja liberalno-demokratskog poretka. ubrzanim nadoknaðivanjem decenijskog zaostajanja i trenutnim uspostavljanjem vidljivih životnih perspektiva. predviðen je s više strana dovoljno jednoznaèno da bi se ona oèekivanja smjela ocjenjivati drugaèije nego kao neutemeljena. Nedvojbeno je da se spomenuti izostanak može smatrati empirijski ustanovljivom èinjenicom. A ta druga teškoæa proizlazi iz veæ naznaèene programatske. U toj mobilizatorskoj moæi spomenute parole krije se. mobilizacija razoèarana i mamurna (u mnogo veæoj mjeri no od etnocentrièkog ludila otrežnjena) stanovništva dotiènih zemalja bila je uspješna. vrijednosne. kao što je podjednako nedvojbeno da se on i mogao i morao predvidjeti. Heterogenost je u korijenu antinomije izmeðu kontinuiteta (utemeljenoga na osebujnom razumijevanju legalizma) i diskontinuiteta (utemeljenoga na predizbornom obeæanju – posebno naglašenom u Hrvat154 .

socijalni. zastupnici ideje kontinuiteta uspjeli su otvoriti prostor za duboke podjele u društvu. koje generiraju ozbiljne probleme socijalnog. buduæi da se one uglavnom zasnivaju na alternativi izmeðu povratka na staru idilu nacionalne homogenosti. Ukoliko. koja se – u odsutnosti demokratske opozicije (jer sva potencijalna opozicija participira u vlasti) – nameæe kao jedina alternativa sve besperspektivnijem (bar sa stajališta tzv. pa i infrastrukturalnog karaktera. te kao takva pokušava mobilizirati sve evidentnije razoèaranje. Spomenute teškoæe. prosjeènog graðanina) stanju.skoj – o radikalnoj reviziji redistribucije nacionalnog bogatstva. prevlada stajalište da se poèinjeni zloèini mogu relativizirati (u boljoj varijanti – kontekstom u kojemu su poèinjeni. poput neprelazne prepreke. posebno na planu donošenja i provedbe onih odluka koje bi smjerale na ukidanje ili smanjivanje materijalne i institucijske baze moæi strukturnih i parastrukturalnih ostataka starog režima. tzv. dodatno su usložnjene treæom (više latentnom no dramatièno manifestiranom) teškoæom koja. leži na putu uspostavljanja stabilna demokratskog poretka u tim zemljama. te bitno usporavaju realizaciju civilizacijskog imperativa nadoknaðivanja decenijske regresije. 155 . Proglasivši revanšizmom svaki pokušaj kriminalizacije kriminogene supstancije i logistièke baze prethodnih režima. naime. privredni. Dovoljan je i obièan utilitarizam. za ono što je u naše ime èinjeno i za ono što nas je sve skupa snašlo. a da se život (politièki. a što se može svesti na definiciju devedesetih godina prošlog stoljeæa kao izgubljene decenije) ne treba argumentirati moralnim (a ponajmanje moralistièkim) razlozima. reviziji pretvorbe). Rijeè je o izostanku primjerenog suoèavanja s recentnom prošlošæu. vladavina prava osuðena je na to da ostane praznom frazom ili nedostižnom utopijom. Neophodnost suoèavanja s prošlošæu (a to znaèi postavljanje pitanja krivnje i odgovornosti za ono što se dogodilo. kulturalnog. Dominacija opredjeljenja za kontinuitet omoguæila je preživljavanje i konsolidaciju ostataka stare vlasti. Tu se oblikovao i èuveni zahtjev o nužnosti borbe protiv revanšizma. svejedno) neprijatelja i mirenja s nemoguænošæu hvatanja koraka s razvijenim svijetom. u borbi protiv vanjskih (vjekovnih ili novosteèenih. problem je što su te podjele neplodne. a u lošijoj varijanti – zloèinima koje su poèinile druge strane u sukobu). Antinomija je urodila blokadom odluèivanja. svakodnevni) zasniva na nekim drugim vrijednosnim koordinatama.

suprotstavljanje diskriminaciji nacionalnih manjina odnosno manjinskih naroda i govoru mržnje. meðutim. Ti su pomaci sve manji i – s protokom vremena – sve relativniji. Komparativnost nije. sasvim sigurno izbori 2000. koja ne može biti relativizirajuæa istina naših ratnih zloèinaca i njihovih pomagaèa ili privrženika) zasnovanog tematiziranja krivnje i odgovornosti. Izborna strategija koja bi se zasnivala na tim temama bila bi sasvim sigurno samoubilaèka. procesuiranje domaæih ratnih zloèinaca. Niz problema koji su se pojavili u Hrvatskoj reproducirao se – s veæim ili manjim lokalnim osebujnostima – i u Srbiji. naše su zemlje – èini se – osuðene na vrtnju u krugu lažnih dilema i na vjeènu prijetnju obnove totalitarnih i izolacionistièkih koncepata. odakle se veoma teško mogu pronaæi prikljuèci za proklamirane evropske i ostale integracije. Jedna znanstvena disciplina. a ne tek sadržajnoj istovjetnosti procesa u dvije zemlje. tako da se pomalo veæ može govoriti i o vremenskoj. Naposljetku. Nužna je i interdisciplinarnost. tematiziranja ogovornosti i krivnje. to se oèituje na planu pitanja kao što su suradnja s Haškim tribunalom. imperativi buduænosti s kojima su se nove vlasti suoèile bacaju sasvim drugaèiju svjetlost na tu problematiku. mora se uoèiti da se homologne razvojne tendencije zakonomjerno evidentiraju u obje zemlje s pomacima koji su ekvivalentni vremenskoj dinamici politièkih promjena. Uvid u tu identiènost (koja ide od komplementarnosti i podudarnosti pa sve do potpune istovjetnosti) nameæe opravdanost zakljuèka o smislenosti – pa èak i neophodnosti – komparativnih izuèavanja tendencija i procesa koji su u naše dvije zemlje na djelu. koliko god ambiciozno postavlja156 . Bez relevantnog i na istini (istini. odricanja od regionalnih imperijalnih ambicija (npr.mnogo bližima definiciji pravednosti kao pravu jaèega negoli nekoj legalnosti. onih koje se mogu evidentirati na još uvijek živim težnjama za podjelom Bosne i Hercegovine i pripajanja tamošnjega hrvatskog odnosno srpskog nacionalnog korpusa matiènim zemljama). No. godine nisu dobijeni. Na pitanju suoèavanja s nedavnom prošlošæu. dovoljna. koja bi bila kompatibilna s postulatima liberalno-demokratskog poretka. Alternativa odatle prijeteæoj anomiji bila bi obnova idejne (a u lokalnom kontekstu to najèešæe znaèi: nacionalne) homogenosti. Na praktiènom planu.

posledice. nacionalizam.). mjeri bilo opravdano argumentirati u prilog monokauzalnosti (èak i u varijanti svoðenja u krajnjoj liniji). 4. do 2000. 8. K. Arato. 1990: Die nachholende Revolution. LITERATURA 1. V. Još manje bi se moglo govoriti o nekoj mehanicistièkoj zakonitosti njihova oèitovanja. pravne. socijalno-psihologijske. 3. iskazuje se kontraproduktivnim. Constitution and Legitimacy. itd. Bar Habermas. Suhrkamp. S. J. 2001: Sluèaj Jugoslavija – socijalizam. Ravenna 157 . Svaki redukcionistièki pristup i svaki pokušaj izolacije nekih dimenzija problematike (ekonomijske. 5. 6. Longo. 7. D. Janjiæ. V. Beograd Goati. 2. 1995: Društvene promene i svakodnevni život: Srbija poèetkom devedesetih. Frankfurt/ M. Reè/Samizdat B92. pristupa koji jedini otvara perspektivu adekvatna teorijskog (a potom i praktièko-pragmatièkog) suoèavanja s jedinstvenim izazovima – izazovima koji nisu tek znanstvene nego i egzistencijalne prirode. U najmanjoj bi. N. Beograd Dimitrijeviæ. ne može biti dostatna. Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu. 1997: Ethnic Conflict Management. Odatle slijedi nužnost njihova prouèavanja u cjelokupnoj kompleksnosti. opseg istraživanja i metodologijsku obuhvatnost ili – pak – pretendirala (makar i na temelju nekih racionalnih argumenata) da sve reèeno veæ posjeduje. u smislu njihova pretvaranja u privilegiran predmet monodisciplinarnih istraživanja. A. Rowman & Littlefield Publ. O èemu se zapravo radi? Procesi koji su u toku nisu nipošto linearnog karaktera. 2000: Civil Society. Unireks. Conteco. 1996: Stabilizacija demokratije ili povratak monizmu.la svoj predmet. 2000: Partije Srbije i Crne Gore u politièkim borbama od 1990.. Utoliko se nameæe nužnost interisciplinarnog i multidisciplinarnog pristupa njihovu izuèavanju. politologijske. Podgorica Goati. The Case of Yugoslavia. Centar za unapreðenje pravnih studija. Lanham Bolèiæ. (ur. pak. Beograd Èavoški.) 2000: Ustavnost i vladavina prava. „Treæa Jugoslavija“ sredinom devedesetih.

(ur. CEDET. V. Institut za filozofiju i društvenu teoriju. S. 1995: Koliko fašizma? Studia Humanitatis Minora. Podunavac.) 2000: Raèji hod. Fakultet politièkih znanosti Sveuèilišta u Zagrebu. Kasapoviæ. Republika. Open University. Ed. Beograd 13. Subotica 16. Zagreb 10. et al. (ur. et al. Žene u crnom. Filip Višnjiæ. Madrid 22. 1993: Los conflictos yugoslavos. (ur. Vrcan. /Lechado. (ur. R. (ur. M. Zagreb 11. M. Alinea. Ž. Zagreb 24. / Subotiæ. D.) 1998: Biraèi i demokracija. Eko centar. Puhovski. (ur.) 1995: Potisnuto civilno društvo. Split 23.) 1999: Pakiranje vlasti. Spasiæ. (ur. S. Sigma. Zagreb 18. Berlin 21. S. (ur. Filip Višnjiæ. (ur. Laziæ. M. Taibo. C.) 2000: Hrvatska politika 1990 – 2000. Izbori u Hrvatskoj 1995. I. Pavloviæ. Beograd 20. Informator. Izbori u Hrvatskoj 1990 – 1993. M. Školska knjiga. C.9. M.) 2002: Žene za mir.) 1999: Civil Society in the Countries in Transition. i 1997. (ur.) 1995: Pohod na glasaèe. J. Moènik. Alinea. Beograd 158 . N. Zajoviæ. I.) 1993: Politics and Economics of Transition. Puls.) 1996: Srpska strana rata. (ur. Ljubljana 14. (ur. Vrcan. Kasapoviæ.) 2002: Izmeðu autoritarizma i demokratije. N. (ur.) 2001: Revolucija i poredak. / Æuk Skenderoviæ. Šiber. Beograd 17. Laziæ. 1994: Sistem i slom. Zagreb 19. Beograd 12. Vujadinoviæ. M. et al. Puhovski. Popov. Beograd 15. 1990: Socijalistièka konstrukcija zbilje. Beograd 25.) 1997: The 1990 and 1992/93 Sabor Elections in Croatia. Ž. Fundamentos.

II DEO VLADA VINA PRA V A I DEMOKRATIJA 159 .

160 .

na primer. za pravnike proizilazio zakljuèak da moraju davati taène i precizne pravne kvalifikacije onoga što treba da regulišu ili onoga o èemu treba da odluèuju ili presuðuju. 11). Šta bi u ovakvom procesu. 11) i „Nacionalne kulture i nacionalne manjine“ (10. odnose. radnje. Iz ideje o rektifikaciji imena bi. prva bi bila da pojave. maskama i sukobima. 11. meðu stvarima koje su se u autoritarnim sistemima pokvarile i zatrovale ideološkim i politièkim strastima.Vojislav Stanov~i} POLITI^KA NAUKA. Njegovo mišljenje je bilo da popravljanje takvog stanja treba poèeti rektifikacijom (ispravljanjem) imena. dogaðaje – imenuju i kvalifikuju odgovarajuæim kategorijama. živeo je u petom veku pre Hrista veliki kineski mudrac Konfucije. upotrebom pravih reèi za lica i stvari o kojima raspravljamo. 161 . analiziramo ih ili (pr)osuðujemo. taè* Izlaganje na završnoj sednici Drugog godišnjeg sabora politikologa u Lepenskom viru. spada i jezik. kad se ni pravne ni moralne norme ne poštuju nego hara anomija. tj. VLADAVINA PRAV A * I USLOVI RAZVITKA DEMOKRATIJE „Rektifikacija imena“: da se svaka stvar nazove pravim imenom U situaciji koja se karakterisala veoma ozbiljnom krizom. kakva je – pretpostavljam – i ova naša. odnosno pravim nauènim/struènim terminima. liènosti. od popravljanja imena i institucija do uspostavljanja odgovarajuæih i poželjnih odnosa mogla biti uloga politikologa? Po našem mišljenju. novembra. manipulacijama. Prilikom autorizacije teksta korištena su i uvodna izlaganja na sastancima dve sekcije sa temama „Vladavina prava i pravna država“ (10. zbivanja. institucije. 2001. I danas.

sedam-osam decenija kasnije. ljudi koji hoæe da menjaju ponašanja ljudi i naroèito onih na vlasti. iako je sam Konfucije bio izrièit da niti stvara niti želi da njegovo uèenje neko tumaèi kao religiju. A veliki broj šrafiæa glasaèke i administrativno-partijske mašinerije pre bi zaslužio ime „partijskih poslušnika“ nego narodnih predstavnika ili javnih radnika. osporavaju. Ako bi upotrebili prave reèi. Konfucije je prošao bolje nego mnogi drugi tzv. A najèešæe su se samo usuðivali da neèiju vlast poboljšavaju. Vladarima to nije baš godilo. možda bi samo ponekom poslaniku. reèima koje su datom stanju primerene. onda bi neko. nenaoružani proroci. ukoliko tu ulogu zaista obavlja na naèin kako se takve uloge vrše u zemljama predstavnièke demokratije. novi car proglašava konfucijanizam za religiju. želimo reæi da u pravcu koji izražava ova prethodna reèenica idu i sva naša nastojanja ovim redovima koji slede. ili nastoje da joj ublaže surovost i da je civilizuju i to motivisani etièkim razlozima ili željom da doprinesu dobrobiti svoga naroda. Iduæi tim putem dalje. A onda. Konfucije je uživao poèasti „kneza mudrosti“ i najpoštovaniju titulu „uèitelja“. poneko opet umesto da se tretira i uvažava kao „sposoban menadžer“ ili „preduzimljiv biznismen“ možda bi dobio kvalifikaciju „mafijaša. koja je ušla i u njegovo ime èijom se latinizovanom verzijom danas služimo.nim ocenama. a nemaju potrebnu silu kojom bi promene nametnuli i koja bi ih štitila. Uz svu dužnu skromnost i svest o malim efektima naših napora. jedan car je naredio da se nad 460 konfucijanaca izvrši smrtna kazna tako što æe biti živi zakopani. Bezbroj puta se tokom istorije dešavalo da veliki filozofski. ali i društva u 162 . kritikuju. Nastojanje Konfucijevih uèenika da vlastodršce pouèe i umere nekim etièkim kriterijumima koštalo je dosta njih života i to na surov naèin. umesto da se tretira kao „mudri voða“ verovatno bio okvalifikovan kao „uzurpator“ ili „zloèinac“. Jer. što ostaje sve do danas. kažnjeni ili proterani. oko trista godina posle Konfucijeve smrti. politièaru i javnom akteru ostalo takvo zvanje. On je u svojem uèenju izložio etièku teoriju u kojoj je razvio „teoriju o plemenitom èoveku“ i naroèito one elemente koji su vladarima nametali odreðene obaveze ako hoæe da se poštuju kao dobri vladari. Otvorenost prema demokratskoj misli i demokratskim težnjama pretpostavka je uspešnog razvitka naših politièkih nauka. koji je u sprezi sa vlastima“. politièki i pravni mislioci budu lišeni života. tj.

Dosta se može reæi u prilog nastavljanja i proširivanja istraživanja i dijaloga sa modernim koncepcijama i teorijskim strujanjima u kojima se tretiraju problemi pravne i politièke filozofije. itd. društvenoj funkciji ideologija. položaja i uloge univerziteta.) i krajeva koje manjine naseljavaju u veæem broju ili u njima èine relativne veæine. èime naša šira èitalaèka javnost ima pristup toj riznici. Sa politièkim naukama je tesno povezana i problematike politièke kulture. Problematika legitimiteta.pravcu otvorenog društva. kulturnih. konceptima moæi. o fenomenu „oživljavanja etniciteta“ i „eksplozije identiteta“ širom sveta. znaèaj etniciteta i identiteta (gde sociolozi. principima i tehnikama prevazilaženja sukoba. ureðivanjem i i objavljivanjem takvih dela. koncepti politièke kulture. filozofije istorije. postizanja sporazuma i saglasnosti oko važnih društvenih stvari. evropskim. „gender studies“ i niz drugih). opremanjem istih odgovarajuæim predgovorima i studijama. Mnoge naše kolege su puno doprineli ukljuèivanjem u nastavne programe i u politièki diskurs niza znaèajnih kategorija i dela demokratske teorije i novih politikoloških disciplina. život politièkih partija. a danas se otvaraju za istraživanja. njenom izvoru i strukturi. izborni procesi (koje danas istraživaèi prate sa velikom pažnjom) i niz drugih – predstavljale su u prethodnim režimima tabu teme. u svetu je nanovo poraslo interesovanje za studije o prirodi èoveka. Zatim. politikolozi i pravnici mogu uspešno da saraðuju. a kao da je opao nekadašnji interes za tzv. osnova politièke obaveze graðana. kao i uslova (ekonomskih. vladavine prava. rešavanja konflikata i „upravljanja sukobima“. a nemamo ni jednog instituta koji bi se bavio prouèavanjem brojnih aspekata života i položaja. 163 . vladavine prava i liberalne politièke kulture. grupe za pritisak i pojave lobiranja (lobby groups) iako su one u nas danas aktivnije nego što su ikada bile. Potonjih godina se dosta uznapredovalo u približavanju našim èitaocima bogate riznice politièke teorije demokratije i liberalnih koncepcija društva i vlade. što se i u nas odražava jer u strukturi stanovništva naše države manjine èine oko jedne treæine. socijalni psiholozi. saobraæajnih. priroda i granice politièke neposlušnosti. Mnoštvo je drugih znaèajnih ideja oko kojih se konstituišu nove politikološke discipline (posveæene regionalnim studijama – balkanskim. oblast politièke antropologije. karakteru i ulozi interesa i organizacija. shvatanja o modernim mitovima i politièkoj mitologiji. pa to otvara jedno široko polje za istraživanje.

èinjenice se deformišu. u izgradnji predstava.) Neke od pomenutih tema bile su veæ predmet o kojem smo raspravljali na ovakvim saborima i prošle i ove godine. a sociološki i psihološki uslovi se izuzetno važni u ovoj oblasti odnosa. tj. odluke ili koncepcije kojima se utvrðuju i nameæu okviri u kojima se èinjenice moraju smeštati. A onda se na brzinu traže ankete. nisu dovoljno uvažavali èinjenice. kao što je davno reèeno. Pa. da i tzv. pritisak javnog mnjenja. Zbog razlièitih znaèenja koje one dobijaju sa promenom konceptualnih okvira u koje se one slažu. ukoliko èinjenice ne odgovaraju konstruisanim shemama utoliko gore po èinjenice. U oslanjanju na bogate tradicije demokratske misli još uvek se može naæi nadahnuæe za savladavanje autoritarnog mentaliteta koji je koènica na putu demokratskog napredovanja. publicistièkih radova. preovlaðujuæa politièka kultura. pa i niza radova koji se ubrajaju u studije ili oglede). Jasno je. analitièari od èijih analiza su zavisile (i možda još zavise) mnoge dalekosežne i po posledicama fatalne odluke. „prognoze“. nije lako ispuniti. 164 . oni time vrlo èesto ne mogu uticati niti promeniti veæ zamišljene politièke odluke. Zahtev o istraživanju i uvažavanju èinjenica.jer se neka važna rešenja nalaze u pravljenju povoljnih politièkih i pravnih okvira za suživot. S druge strane. iako je razumljiv i metodološki utemeljen. „analize“. To je slièno kao kad dva posmatraèa sa razlièitih stajališta ili „pogleda na svet“ razlièito vide i prikazuju iste èinjenice. nažalost. „studije“ koje bi samo trebalo da podrže ili odbrane a priori zauzete stavove. a onda i složenost samih èinjenica i uloga koja im se pridaje u konstruisanju društvene stvarnosti. To nekada otežava politièki pritisak na istraživaèe. One su èesto oformljene u glavama ljudi bez voðenja raèuna o èinjenicama. ako analitièari i istraživaèi i iznose stvarne èinjenice. a pogotovu njihova znaèenja. Metodološka rigoroznost i otvorenost prema liberalno-demokratskim idejama U nauènim i obrazovnim institucijama i profesionalnim udruženjima moramo apelovati i praktikovati da istražujemo i uvažavamo èinjenice mnogo više nego što je to u našim sredinama uobièajeno (ako prosuðujemo prema onome što možemo da èujemo ili proèitamo iz štampe.

proširenju pojma èinjenice u odnosu na starija shvatanja doprinele su i rasprave. Nešto što je još pre jednog veka izgradilo kao „atom“. a kamoli njihovo prikazivanje i analiza. nego i „materijal“ od kojeg polazimo u formiranju vrednosnih sudova. filozofima. Od što adekvatnije spoznaje ovakvih „èinjenica“ to jest njihovog pronalaženja i što potpunijeg opisivanja. Tako istorijska svest ima svoje kognitivne i aksiološke funkcije i dimenzije. Za psihologiju i psihijatriju. pokazuje se u mnogim sluèajevima kao – sa epistemološke i metodološke strane – veoma složen zadatak. osvetljavanja iz više uglova i uzimajuæi u obzir veæ iznete i osnovano verovatne hipoteze. „Cezar je prešao Rubikon“. novinari i drugi od istrgnutog detalja naprave „èinjenicu“. deliæa koji su i sami za sebe èinjenice. filozofije istorije. konstatovanje relevantnih èinjenica. Jer. psiholozima. Treveljan. jer joj se tom selekcijom pridaje neko odreðeno znaèenje i znaèaj. politikolozima i drugima proširile su sam pojam èinjenice. Rasprave o èinjenicama meðu istorièarima. mnoga umišljena stanja predstavljaju èinjenice na osnovu kojih se donose zakljuèci i preduzimaju radnje. mentalne èinjenice. utvrðivanje èinjenice uvek je i istrzanje jednog detalja iz konteksta celine. „raspad Jugoslavije“ i bezbroj sliènih. na primer. Ovaj problem je više puta ilustrovan rašèlanjavanjem neke složene „èinjenice“ kao što je ona pod kojom se puno podrazumeva kad se kaže: „Peloponeski rat“. Takvi iskazi su „generalizacija hiljadu i jedne èinjenice“. „Vestfalski mir“. a i za politiku. psihijatrima koje su išle za tim da se kao „èinjenica“ uzimaju i tzv. metodolozima. tako i složene intelektualne i društveno-istorijske tvorevine. Istraživaèi. „Sarajevski atentat“. jer ona „vaspitava um i karakter“ kako kaže savremeni istorièar Dž. Veæ puko utvrðivanje. zavisiæe ne samo sadržaj našeg znanja o istorijskim pojavama. pokazalo se da je u stvari èitav kosmos deliæa jedne složene „èinjenice“. „tridesetogodišnji rat“. propast moænih imperija ili civilizacija. Osim ovog aspekta da se jednom „èinjenicom“ obuhvata veliki broj drugih „èinjenica“. to jest nedeljiva jedinica u istraživanjima. naroèito meðu pravnicima. pravnicima.Pod „èinjenicama“ u široko shvaæenom smislu možemo podrazumevati kako najsitniji „detalj“ koji se tièe mesta ili trenutka u kojem se nešto dogodilo. Istinitost odreðenih stavova može biti bez znaèaja za ostvarivanje uticaja (i u nas je objavljena jedna za ovo pitanje znaèajna 165 . to jest unutrašnji sadržaji svesti kao pravno relevantne èinjenice. kao što su.

kasnije i Henri Brekton na prvim koracima uvoðenja ideja o vladavini prava u Engleskoj. Ne mislimo na metod kao na tehniku prikupljanja podataka ili njihove statistièke obrade. 1994). Teorijske osnove istorijskih. da bi èitaoci izvukli vrednosne zakljuèke o tome šta su ti logori. vrlo nepopularnima). navela je nekolicinu ciniènih aktera u razlièitim pokretima u XX veku da zagovaraju stvaranje popularnih mitova radi politièkog manipulisanja (manipulacija sa popularnim mitovima uèinila je njihove autore. kao što bi u naše vreme bilo dovoljno i bez izrièitog vrednovanja dati puke opise postupaka i života u logorima smrti. kao što su bili Žorž Sorel. stvarnih odnosa i stanja institucija – metodološka pretpostavka kritièkih analiza i dobrih strategija. Razmatranje uloge istine i laži u politici (nije samo Makijaveli smatrao da je radi interesa države dozvoljeno lagati. a još manje politikoloških istraživanja i vrednosni sudovi u njima. iako je i to važan sastavni deo istraživanja.knjiga Hane Arent – Istina i laž u politici. Kroz ovakav naporni proces se vrši i „rektifikacija imena“. pa se u nekim sluèajevima i izvinjavao da to ne èini radi igre reèi ili zato što to voli. Jedno od osnovnih pitanja kojem politikolozi moraju posvetiti izuzetnu pažnju tièe se metodološke rigoroznosti u istraživanjima. iako je i ona važna i na neke njene aspekte æemo se još osvrnuti. ali vrednosne ocene su i tu implicitne. Tako je èinio i sa koncepcijom vladavine zakona. Ne mislimo ni na metod u smislu politièko-filozofske ili ideološke („Weltanschauung“ ili „pogled na svet“) orijentacije. (Platon je bio vrlo svestan èinjenice da on stvara nove pojmove radi objašnjavanja stvarnosti. Alfred Rozenberg i drugi. Ovde hoæemo najpre da istaknemo da je prodor do èinjenica. iz koje je verovatno i Ciceron preuzeo svoje èuveno Non sub hominem sed sub legem. èak i kad istraživaè nastoji da ih izbegne. veæ da bi novim pojmam uveo u razmatranje jednu važno novu kategoriju. To pretpostavlja i razvijen konceptualni okvir i stvaranje novih pojmova primerenih suštinama saznatih pojava. ne mogu se iskljuèiti kao što su to smatrali zastupnici vrednosnog neutralizma. veæ je tako mislio i Platon) i njihovog uticaja. Beograd. Oni su implicitni u svakom istraživanju globalnih društvenih procesa. Filip Višnjiæ. a ne ljudi. 166 . Aristotel je davao „èiste opise“ tiranije na takav naèin da se politièki sudovi vrednosti sami nameæu. Vrednosni sudovi veoma èesto su iskazani u indikativnom obliku.

To se danas naziva konformizmom. kao i u koristima i zadovoljstvima koja se mogu priuštiti dragovoljnim odricanjem od sopstvenog mišljenja i povlaðivanjem tuðem. odreðen kao prethodno znanje o predmetu. onda to nije ni istraživanje ni nauka i predstavlja rasipanje društvenih sredstava ili eventualno veoma skupu propagandu. njen uzrok ne leži u nedostatku razuma. sazna) ili kukavièluku da se saznato i sagledano kaže. odnosno politièka teorija. tehnika bira. smatrajuæi da je u tome suština èovekove prosveæenosti. Nauène ustanove mogu da budu „servis“ nekom telu koje treba da donosi politièke odluke. te da je èovekova nezrelost samoskrivljena. Praktièna politika je odvajkada zazirala od toga se politièka teorija bavi analizom ciljeva jednog društva i svrhom i racionalnošæu pojedinih po167 . I Kant je dozvoljavao upotrebu uma u takve ciljeve. To nikako ne znaèi da su sve nekada ranije izreèene ocene taène ili da ih treba prihvatiti. a to znaèi i od razvijenosti ili skuèenosti kategorijalnog aparata s kojim se istraživaèi služe. a ukazivao je svojim savremenicima da ko se ne koristi iskustvima iz ranijih istorijskih grešaka drugih. Opasnost površne i rutinske. ako se istraživanje koncipira. Prilikom uoblièavanja amerièkog ustava 1787. Pri preuzimanju metodološkog instrumentarija razvijenog u politièkoj nauci. organizuje. Ali. Džems Medison se pozivao na niz istorijskih iskustava koja nisu dala dobre rezultate. Nauèno istraživanje pretpostavlja i da onaj ko ga se prihvata ima hrabrosti da se služi sopstvenim razumom u saopštavanju rezultata. a važan oblik je i onaj koji nudi gotove konceptualne okvire i samo traži da se oni popunjavaju „èinjenicama“. odnose. kaže ono što je o njima veæ rekla politièka ili neka druga nauka. Jer. To spreèava èak i da se za pojedine pojave. a Etjen de Boasi je to tretirao kao „dobrovoljno robovanje“. to je jedna od važnih funkcija nauènih ustanova.Ako je metod. taj æe biti kažnjen da te greške ponavlja i da za to snosi teret i žrtve. onda je jasno da æe plod istraživanja zavisiti od širine i kvaliteta prethodnog znanja. ali one se ne mogu ni ignorisati. Na to je Kant u svoje vreme pozivao ljude. mora se voditi raèuna o uslovima i o sadržini odnosa na koje se primenjuje. navodna naèela. ali lukave instrumentalizacije politièkih nauka je mnogostruka. pored ostalog. a obrada podataka vrši tako kako bi „istraživanje“ opravdalo neku odluku ili potvrdilo neki prethodni stav. nego u lenjosti (da se nauèi. Šta više. institucije.

U pretprošlom veku se polazilo od pretpostavke da su èinjenice izvesne i „èvrste“ i da ih je lako utvrditi i opisati. Politièke nauke moraju i u odnosu na društvene ciljeve zadržati jedan kritièkoanalitièki i stvaralaèki pristup inaèe neæe ispuniti funkciju služenja zajednici radi koje postoji. Uprkos tome. To je bio zahtev protiv mešanja èinjenica i proizvoda mašte kakvima su obilovale recimo hagiografije u srednjem. Zatim æemo se osvrnuti i na to kako sakupljene èinjenice.litièkih ustanova i društvenih akcija. dobijaju potpuno novi sadržaj zavisno od koncepata i konceptualnih okvira u koje se smeštaju. da rekonstruišu ono „što se stvarno dogodilo“. Iako je kritièki i racionalistièki pristup istorijskim istraživanjima poèeo znatno ranije. ovakav stav je u svoje vreme bio doprinos konstituisanju istorije kao nauke i odvajanju èinjenica i stvarnog stanja ili istorijske situacije od romantièarskih mitova i legendi. Moglo bi se reæi da je pozitivistièki pristup „èinjenicama“ suviše jednostran. ali bi to mogli reæi i za neka politièka opredeljenja u našem veku. pokušaæemo pokazati kako nove èinjenice mogu prikazati u sasvim drukèijem svetlu èitav niz ranije relevantnih „èinjenica“ i tako promeniti opštu predstavu o nekom dogaðaju ili sliku nekog stanja ili velikog istorijskog dogaðaja. postojane i nedvo168 . Težila je da politièku nauku kanališe iskljuèivo na probleme ostvarivanja zadatih ciljeva. Zna~enje ~injenica zavisi od konceptualnih okvira u koje se smeste U XIX veku se smatralo da je prvenstveni zadatak istorièara da iznesu èinjenice. Ne samo da se suštine skrivaju. Kasnije je sve to stavljeno pod znak pitanja. Ovde æemo istaæi još dva važna problema u vezi sa èinjenicama i konceptualnim okvirima u koje se one unose. njima se mora pokloniti najveæa pažnja. da „èinjenice“ shvata usko kao „tvrde“. ili baš zato. Orijentacija na puki pozitivizam i empirizam bez teorijske osnove bila je praæena uverenjem u moguænost vrednosne neutralnosti politièkih nauka. opštepoznate. pa i tzv. Najpre. oslanjajuæi se na neke teorijske rasprave. Ovo je bio teorijski i metodološki zahtev Leopolda fon Rankea. nego su i kljuène èinjenice èesto složene i neuhvatljive.

„naturalizmu“ našao u „novoj nauci“. i slièno).smislene. U drugoj polovini XIX i u XX veku jedan broj filozofa. druge od uslovljenosti stavova istorièara njegovim društvenim položajem. Uvažavanje èinjenica. neke od tehnološkog determinizma ili mehanicistièkog materijalizma. Iako je Ranke bio naklonjen konceptu o unikatnoj (jedanputnoj) izuzetnosti istorijskog dogaðaja i nije bio ni racionalist (nasuprot Hegelu smatrao je da se duh ne pojavljuje u konceptualnim kategorijama) ni pozitivist. a naroèito društvenih. ali njena metodološka zaostavština još predstavlja neophodnu predspremu savremenim istorièarima. Problem „èinjenice“ postao je predmet rasprava. istorièara. on je insistiranjem na empirijskom karakteru istorijskih istraživanja izvršio uticaj pod kojim su se sledbenici njegova metoda približili pozitivizmu. a neke èak od toga da izmeðu pisane istorije i bilo kog literarnog štiva nema razlike. treæe od istorije kao subjektivne predstave uslovljene sadašnjim potrebama onoga ko posmatra istoriju. Krajem XIX veka mislioci neokantovske škole isticali su razlike izmeðu prirodnih i društvenih nauka (i u okviru ovih poslednjih istorije) postale su predmet rasprava. navela je brojne pisce. koja je dovela do pozitivizma. Vera u moguænost univerzalne primene prirodnonauènih metoda. A još je Viko protivtežu tom tzv. od Bekona do Dirkema. Mnoge razlike u gledištima koje su se javile na samom poèetku nisu ni do danas prevladane. traženje èvrstih taèki oslonca u svetu èinjenica može i danas istraživaèu politièkih odnosa i istorije pružiti utoèište pred poplavom doktrinarnih i ideoloških koncepata koji nude „objašnjenja“ nezavisno od èinjeniènih stanja. to jest istoriji. a neke proizilaze iz razlièitog procenjivanja moguænosti i plodonosnosti primene prirodnonauènih postupaka na društvena i istorijska istraživanja. sociologa. da kao metodološko pravilo preporuèuju da se i èovek i društvene èinjenice posmatraju kao stvari. Ova škola koja je negovala „kult èinjenica“ ubrzo je izazvala reakciju. Isticano je da se prirodne pojave pona169 . Mnoge struje koje su se zatim javile polazile su od razlièitih premisa (neke od uloge iracionalnih sila u oblikovanju istorijskog procesa. od kojih i politikolozi i sociolozi mogu dosta da nauèe. stavio je u centar svojih razmatranja epistemološke i metodološke probleme nauka u celini. Zakljuècima koji se karakterišu „istorijskim relativizmom“ doprinose brojni faktori.

nasuprot nekadašnjim shvatanjima da se u oblasti èinjenica može doæi do izvesnosti i objektivnosti. Maks Veber je bio jedan od velikih sociologa zastupnika „sociologije razumevanja“. Slika istorijske i politièke situacije. Dakle neki znaèajni istorièari i politikolozi iz prve polovine XX veka. Bez obzira na moguænost kritièkog ispitivanja verodostojnosti istorijskih iskaza uporeðivanjem s drugim izvorima i ocenjivanjem verovatnoæe – savremenom autoru kao osnovni izvor ostaje ona èinjenièna graða koju su savremenici samih dogaðaja iz ovih ili onih onovremenih razloga smatrali važnom da se zapiše. naravno. 1968) i naroèito prirodom ideologije i njenim uticajem na poimanje stvarnosti.vljaju kad se ponove uzroci ili uslovi. To nastaje koliko zbog otkrivanja novih èinjenica koje mogu baciti drugaèije svetlo na èitav niz ranije korišæenih i tumaèenih èinjenica. neponovljive i da su to pojave sa „znaèenjem“ za èije razumevanje nije dovoljan opis radnje ili èinjenice. toliko. i još èešæe. Na osnovu analize ranijih iskustava i pokazatelja neki istorièari su u XX veku došli do gledišta da zapravo svaka generacija ili bar svaka epoha daje drugaèiju interpretaciju nekada „fiksiranih èinjenica“. to jest od pogleda na svet onoga ko èinjenice odabira i tumaèi. zbog toga što svaka nova generacija ili epoha izvlaèi drugaèiju pouku iz prošlih dogaðaja i tumaèi ih u drugaèijim konceptualnim okvirima u kojima davnoprošli dogaðaji dobijaju za nas drugaèija „znaèenja“. pa i obrta u tumaèenju prošlosti i konstruisanju sadašnjosti i buduænosti. smatrali su da je „svaka istorija savremena istorija“. Na tome se razvila sociologija saznanja. istakle da ono što èinjenice kazuju zavisi i od taèke gledišta posmatraèa. a prošlost 170 . Nolit. kao što je obrt koji se desio 1989. zavisi od toga koje su se èinjenice izdvojile kao znaèajne i kako su one protumaèene. Karl Manhajm. a za društvene i istorijske pojave da su „jedanputne“. Karl Manhajm se posebno bavio prirodom društvenih tvorevina u oblasti svesti (v. Prirodne nauke su smatrane za nomotetièke (koje otkrivaju zakone). Ideologija i utopija. Ovo je naroèito oèigledno kad dolazi do velikih društvenih obrta. koju su neki politikolozi odmah nazvali „èudesnom godinom“ (anno mirabile). a društvene kao idiografske (opisuju ili vode razumevanju pojedinaènih pojava). U XX veku napisane su studije koje su. Beograd.

Ispoljavanje izvesnih karakteristika fašizma i staljinizma tokom tridesetih godina. ponovo istaknu znaèaj istorijskih èinjenica. a da tim opredeljivanjem ne napusti teren same nauke. uprkos svoj relativnosti i složenosti. kojom povezuje predstave o prošlosti i sadašnjosti (i kod ideološki obojenih predstava tu se ukljuèuje i buduænost). otvorili su široko polje za zloupotrebu istorijske nauke i prouèavanja politièkih režima i situacija (na primer u fašistièkim državama i u ondašnjem Sovjetskom Savezu). koji je istoriju nastanka i funkcionisanja amerièkog ustava pokušao interpretirati u ekonomskim kategorijama. naveli su mnoge poslenike društvenih nauka da se u svojim istraživanjima oslone na odreðene skale vrednosti. a Džon Djui u svojoj Logici (1938) smatrao je da je najveæa pojedinaèna prepreka društvenim istraživanjima pristupanje ljudskim problemima u kategorijama moralne osude i odobravanja. Te se zloupotrebe pre svega ogledaju u prekrajanju istorije i èinjenica tako da odgovore potrebama trenutka u kojem se istorija piše ili stvarnost opisuje. poznati amerièki filozof pragmatistièke struje. Ovakvo shvatanje izrazio je Benedeto Kroèe. i nastojanje oba sistema da istorijska istraživanja potèine pragmatistièki shvaæenim politièkim i ideološkim potrebama. Pred Drugi svetski rat bilo je ukorenjeno i gledište da se nauka ne može opredeliti izmeðu polaznih vrednosnih stajališta sa kojih se prosuðuje istorija. Govorio je da ako bi se držao Rankea. Za razliku od pozitivistièkog pristupa. Amerièki istorièar i politikolog Èarls Bierd. Viljem Džems. smatrao je da su vrednosna stanovišta iste vrste kao stvari ukusa. a da je u opštijim stvarima odnosno stavovima lakše smestiti proizvoljnosti (na ovo je ukazivao još Makijaveli pišuæi da upra171 . shvatanje istorije kao puke subjektivne interpretacije uslovljene savremenim shvatanjima i potrebama i vrednosni relativizam koji je išao uz ovakva shvatanja. a kamoli o istoriji uopšte.takoreæi samo materijal koji duh slobodno koristi u svojoj trenutnoj aktivnosti. ne bi mogao da izloži svoju ekonomsku interpretaciju amerièkog ustava. a stanovištu da je istorija savremeno mišljenje o prošlosti dali su svoje priloge i drugi pisci. da odbace autoritet i korisnost kao kriterij istorijske istine i da. Pokazalo se da je u oblasti „èinjenica“ i u oslanjanju na èinjenice put društvenog i istorijskog istraživanja sigurniji. u jednom polemièkom èlanku tražio je da mu se pokaže makar i jedan rad u kojem je izneta „istina“ èak i o jednom kratkom vremenskom periodu.

ali i nastojanja da se ne zasnuje na univerzalnim naèelima. Na Kongresu IPSA-e u Seulu 1997. odnosno laž). Pa onda jedne te iste èinjenice mogu u dva istovrsna sluèaja na razlièitim mestima da u jednom opravdavaju. meðutim. možda. Takozvane filozofije istorije kao najšire generalizacije o tokovima istorijskih zbivanja (i fašizam i staljinizam imali su tim sistemima odgovarajuæe filozofije istorije) olakšavaju i u njima najviše i dolaze do izražaja subjektivna stanovišta i vizije sveta. brojnim težnjama ka univerzalizaciji kakve su zagovarali brojni veliki filozofi (Kant je veoma znaèajan primer). ono što nas posebno interesuje. a da je u konkretnim stvarima narod teže prevariti. kategorijalni aparati za tumaèenje stvarnosti. zatim mnogi drugi socijalni i psihološki èinioci i. odlazeæi predsednik je iz ugla kritièki osnovne teme analizirao nastojanja da se svetski poredak zasnuje na vladavini prava.vljaèi koji varaju narod lakše uspevaju u svojoj nakani kad se drže opštih tvrdnji jer ih je tu teža uhvatiti u laži. a donekle i ona o „sukobima civilizacija“ kojima se smenjuju epohe sukoba vera. raširen postupak da se „èinjenice“ uzimaju samo za ilustraciju „opštih trendova“ koji se uzimaju kao dati sa potpunom izvesnošæu. nauèno-kritièki odnos prema ideološkoj obojenosti istorijskih istraživanja i prema pragmatistièkoj interpretaciji istorijskih dogaðaja – sve to 172 . Ovo je. zatim država. koje bi po logici i etici trebalo da budu deo svakog pravnog sistema. Zato smatramo da je još uvek osnovno i u istorijskim i u politikološkim istraživanjima da s maksimalnom pažnjom i metodološkom rigoroznošæu utvrde èinjenice i da od njih polaze u stvaranju opštijih zakljuèaka. Veoma je. veæ. naravno suprotno. a suprotno je i ideji vladavine prava. norme. metodološka rigoroznost. na nacionalnim interesima neke od svetskih sila (protiv èega je bila usmerena njegova poruka uèesnicima kongresa i politikolozima u svetu). kojem je osnovna tema bila „Sukob i poredak“. Poklanjanje izuzetne pažnje èinjenicama. „konstruisane sheme“. Mitološke predstave. Ali sliène su vrste i gledišta o „kraju istorije“. pa onda ideologija. a u drugom optužuju. èiji je jedan od kriterijuma da se u pravni sistem unose pravila. deo su jednog procesa „konstruisanja društvene stvarnosti“ u kojem možda najvažniju ulogu igra „dodeljivanje smisla“ stvarima u vrednosnim kategorijama. jer tu lako uporeðuje obeæanje sa onim što sledi i otkriva raskorak. tradicija. koncepcijski okviri. raniji nauèni rezultati.

podela vlasti. državni razlog. dominacija. Da se ovaj zahtev može samo delimièno ostvariti i da istorijski dogaðaji podležu preocenjivanju. ohlokratija. Zavisno od okvira u koji se smeštaju. Uopšte. bonapartizam. Tako æe èitavi njihovi nizovi posle preokreta iz 1989. „svilen gajtan“. etatizam. taj sa tim kategorijama stvara jednu mrežu kojom prekriva stvarnost i tako lako utvrðuje šta je šta u toj stvarnosti. oligarhija. koji nastaje u vezi s nužnošæu da „èinjenice“ smestimo u odreðene konceptualne okvire i da s promenom ovih okvira i same „èinjenice“ menjaju „sadržaj“ ili znaèenja i znaèaj. Postaje jasno da neko ko vlada velikim brojem kljuènih i valjano zasnovanih politikoloških kategorija. partokratija. distribucija moæi. izbori. menjaju znaèenje i znaèaj zavisno od konceptualnih okvira u koje se smeste. Tada mnogi statistièki. lièna vlast. trojanski konj i ne desetine. pojmova. autokratija. èinjenice su osvetljene na jedan ili drugi naèin i one dobijaju razlièita znaèenja. legitimnost. Ko ovlada osnovnim teorijskim ketegorijama i pojmovima kao što su demokratija. u okviru novih istraživanja i tumaèenja promeniti „predznak“. Judin poljubac. harizmatska vlast. Što je mreža kategorija gušæa to je stvarnost bolje „ulovljena“. nacionalni interes. nedogmatskih analiza i dela filozofa razlièitih orijentacija – lakše æe naæi dobar metodološki put do razumevanja politièkih pojava. mogli bi reæi da u oblastima politièkih nauka do velike promene paradigme dolazi „implozijom komunizma“ ili tzv. Iz ovoga ima samo jedan uski i nesigurni izlaz. Bilo je toga u nas i u nedavnoj prošlosti. Èinjenice. termina. elite vlasti. mnoge od ranije poznate èinjenice dobijaju drugaèiji smisao odnosno znaèenje kad ih smeštamo u okvire novih pojmova i koncepcija. totalitarizam. danajski dar. pokazuje se sasvim jasno u svetlu onog veæ pomenutog problema. za one koji su prihvatili nove kategorije i u njima implicitnu i izrièitu kritiku dotiènih pojava. diktatura. veæ hiljade sliènih. pa se sa takvom mrežom kategorija mogu lakše razumeti 173 . Ovo je kao neka vrsta „tranzicije“ ili metamorfoze predstava o èinjenicama.doprinosi da se o dogaðajima iz nedavne prošlosti i sadašnjosti stvori što potpunija i objektivnija slika. demagogija. istorijski i drugi podaci. ideja. realnog socijalizma 1989. tiranija veæine. moæ. Po analogiji sa ulogom paradigmi u strukturi nauènih revolucija. borba za vlast. konstitucionalizam. poèinju da znaèe nešto sasvim drugo nego ranije. dakle. borba za moæ. birokratija.

takvo naèelo ne prihvata moderna penologija. ambicija. talionski princip. sankcije). Veber u svojem predavanju politièarima poruèuje da ne smeju slediti poruku jevanðelja. Posle toga rata Veber je bio meði piscima memoranduma podnetog Versajskoj mirovnoj konferenciji u kojem se Nemaèka okrivljuje za rat. Ali mnogo pre toga ovo je naèelo osporeno i zamenjeno drugim u èuvenoj Hristovoj „Propovedi na Gori“. Poruka dvaju pomenutih predavanja jeste da se nauènici moraju držati podalje od politi174 . u stvari lako zapažamo tzv. a da se onda prikaže kakvu ulogu imaju u razlièitim shemama objašnjavanja ili „razumevanja“ stvarnosti. jer æe biti odgovorni zato što zlo nisu predupredili ili spreèili. veæ dozvolili da se ono u svetu poveæava. Slièno kvalifikovanje etike jevanðelja dao je mnogo ranije Fjodor Dostojevski kroz usta liènosti u svojim delima. Doduše. Veber celu ovu etiku tretira kao „etiku bez dostojanstva“ (i u pomenutom predavanju i u onome drugom èuvenom iz istog perioda – „Nauka kao poziv“). U naèelu tzv. Tezej. savladao je Prokrusta i podvrgao ga istoj kazni kojoj je ovaj podvrgavao nedužne putnike). Neki principi mogu da se pretvore u svoju suprotnost. mnogih vrsti revanšizma. Kad se radi o pojedincima. pisao je Maks Veber u predavanju na temu „Politika kao poziv“. Treba dodati da je ova dva predavanja Veber održao neposredno posle Prvog svetskog rata i da se u njima odražava i implicitni osvrt na protekla dogaðanja. sa uvažavanjem obe kulture. kaže da se tu bore dva boga i da nauka tu ne može da bude sudija. ali je rasprostranjen i kao jedno od naèela ponašanja ne samo pojedinca nego i politike država i naroda (retorzije. Taj princip je najpoznatiji u onoj formulaciji „oko za oko. posebno o sukobu izmeðu francuske i nemaèke. Etiku zapovesti ili moralnog stava da se pruži i drugi obraz. ustanova ili stanja anomije. kao što znate.zbivanja i protumaèi znaèenja pojedinih pojava i pojmova. Veber shvata kao apsolutnu. O etici Hristove propovedi. procesa i dogaðaja. On je u osnovi krvnih osveta. U ovakvim konceptualnim okvirima „objašnjavanja“ stvari poprimaju dijametralno suprotna znaèenja. zub za zub“. što znaèi da iz nje proizilazi i to da ne treba da ispitujemo osnove na kojima svoj èin zasniva onaj ko nas udara. „Tezejeve pravde“ (legendardni grèki heroj i kralj Atine. Veber. Iz svega reèenog proizilazi da je važno i neophodno da se èinjenice kao takve do maksimalno moguæe mere precizno utvrde kao neki atomi stvarnosti. Pišuæi o razlièitim kulturama u sukobu.

rado su i sa aplauzima prihvatane. ali je teško da se neke znaèajne nove èinjenice primete u vreme kad se one pojavljuju. a još èešæe i sa još gorim posledicama da politièari pokazuju da im nisu potrebna nikakva znanja. mišljenje pod uticajem želja („wishful thinking“). analizama sa više opcija i realistiènih ili verovatnih alternativa. S druge strane. To se odigrava pred našim oèima sa èinjenicama iz najnovije istorije. odnosno viðenje umišljenih èinjenica skreæe istraživanje na pogrešne rezultate. naroèito ako su važne. Politièko iskustvo u tome pomaže. Uporeðivanjem sa ranijim situacijama. Teško je dostiæi pravovremeno raspoznavanje šta se odigrava. imali prilike da vidimo nauènike kako rado zagaze u politiku. nažalost. Èinjenice se. nikakva nauka i nikakvo saznavanje èinjenica. osvetliti kroz opise i ocene više autora. Neke ideologije na koje je veliki uticaj vršilo tzv. a svoju ulogu uopšte ne može ispuniti ukoliko se podreðuje nekim konformistièkim. ili utilitaristièkim motivima. te èesto veæina modaliteta dobija po neku „neodreðenu zamenicu“ ili nekoliko priloga radi poveæavanja ili umanjivanja predstave i efekata. moramo insistirati na tome da je efekat ignorisanja èinjenica kratkotrajan. Ona mora biti osloboðena vrednosnog suðenja. „objektivnih èinjenica“. i tu se može donekle pomoæi. potrebno je utvrditi i posledice. Lako je naknadno konstatovati da su se u neko vreme pojavile nove èinjenice. a znamo kakve su bile posledice. pa naravno i politike. da bi njihova politika bila uspešna moraju se oslanjati na nauku i na nauèna istraživanja. One èesto odigraju svoju ulogu i onda nastoje da ih 175 . a to dolazi kasnije. sa više stajališta. za ocenu neke stvari. broj i slièno. Meðutim. još dugo se zadržava ili ostaje u svesti posmatraèâ.ke ukoliko hoæe da ono èemu se posveæuju zaista bude nauka. Lažne „èinjenice“ ne ostaju uvek bez efekta. Onda sa zakašnjenjem dolazi otrežnjenje. U nas smo. Iako su èinjenice kao što se vidi „fluidne“. Ona to može samo ukoliko sledi neku logiku nauènih istraživanja. S druge strane. politièari. Zato im èesto pred oèima lebde neke „èinjenice“ kojih veæ odavno nema. ono što je nekada bilo pa nestalo. Iluzionizam. ime. meriti više puta da bi se došlo do tzv. a veština može da nas zavara lažnom nadom da æe veština pomoæi. Èinjenice se deformišu u toku i u rezultatima istraživanja èak i u takvim modalitetima i detaljima kao što su datum. moraju sagledati iz više uglova. a tu bi nauka trebalo da bude od pomoæi. a nekada i „stvari od kojih su sagraðeni snovi“.

One se èesto javno i ne pominju. što je posebno znaèajno da baš politikolozi stalno imaju na umu. pa nas udubljivanje u ovaj problem vodi zakljuèku da imamo veliki broj kvaziustanova. ali i èinjenicama. ne smeju se razoèarati ni zaustaviti ako iskuse nešto slièno kao Platon kad je na poziv Dionisija putovao na Siciliju da na traženje ovog vladara istome da savete o dobrom vladanju. pa zvao se on i „tranzicija“ ili èak i „demokratija“. Velika je veština držati se na distanci od vlasti kojoj se daju saveti. društveno normalna i potrebna socijalizacija može ponovo postati indoktrinacija. jer ne vrše uloge koje bi trebalo ili ih ne vrše kako bi trebalo. naime. bile bi. U ovom pogledu bi politikolozi mogli da najviše doprinesu i morali bi uložiti sva znanja i napore.zaborave oni koji su na njima nešto zasnivali. onda oni koji su ih ranije „otkrili“ naðu naèin kako da diskvalifikuju ili ismevaju onoga ko se usudio da kopa po groblju sahranjenih laži. Za dobro ovladavanje politikološkim disciplinama treba truda i sistematskih napora radi sticanja znanja koja su metodološka pretpostavka istraživanja. Svaka vlast. Potrebe ovakvog osposobljavanja zahtevaju otvorenost pred novim konceptima. u nas su institucije urušene. Za razvitak ne samo demokratije nego i našeg društva u svim njegovim dimenzijama neophodan je i predstoji veliki zadatak njegove konstitucionalizacije i politièke institucionalizacije. kompromitovane. Lord Ekton je po176 . „Konstitucionalizacija“ i „politi~ka institucionalizacija“ kao uslov demokratije Gore pomenutoj „rektifikaciji“ ili „prekvalifikaciji“. odnosno popravljanju i menjanju. naravno. No. ali i još šire. a zadržati autonomiju. Èim je poèeo davati savete prema pravilima politièke i pravne filozofije Platon je umesto uvažavanja i nagrade jedva spasio i goli život. srušene. Jer. politièkog obrazovanja kao oblika politièke socijalizacije. To je problem politikološkog. koja se više ni u manje razvijenim zajednicama ne može vršiti integrisanjem oko nekog modernog „totema“. podložne i naše institucije. A ako se neko njih seti. koje ne zaslužuju da se zovu ustanovama. želi da joj nauka i ljudi od nauke služe. Inaèe.

Veselin Masleša. Privreda i društvo. neophodno je da se ona. i Protestantska etika i duh kapitalizma. tj. tj. ali nikada nisu prihvatali da vlast i neposredno vrše. s jedne. Sarajevo. ekonomskom i tehnološkom napretku. institucionalizuje i konstitucionalizuje. 1968). a ostati neukaljan. godine). Za modernu demokratsku državu. umesto prevelikog udela liène volje i samovolje nekog nosioca vlasti. ali oni imaju specifièna politièka. „objektivnošæu“.: Maks Veber. pravljenjem suštinske razlike izmeðu liènog gledanja. Ovo je bio proces kojem je Maks Veber pridavao veliki znaèaj u nastajanju modernog društva i države i posvetio tome dosta mesta u svojim radovima (V. pravna i sociološka znaèenja. i time doprinosila društvenom. i javnog ovlaštenja i dužnosti. može se bez dvoumljenja dodati i da vlast kvari one koji joj se približe ili joj služe. pojednostavljeno reèeno. i da time stièu ugled i uticaj. Ustanove imaju prava i obaveze (što se kod državnih. odnosa ili imovine. Politièka institucionalizacija znaèi da se svaka lièna vlast u državi zameni odgovarajuæim ustanovama i pravnim poretkom (idealano: vladavinom prava) u kojem æe njene ustanove zaista vršiti ulogu koja im je namenjena. No. te da su uspele samo revolucije koje su se držale nekakvih konstitucionalistièkih principa (a to su tokom moderne istorije bile Amerièka revolucija i. a i nekih drugih tela naziva nadležnost) i u korištenju 177 . pretpostavlja i zahteva ustanove (institucije) kao centre odluèivanja sa izvesnom nepristrasnošæu. 1976. a da apsolutna vlast kvari apsolutno. umesto liènog odnosa. Institucionalizacija. Prosveta. nego je krahirala i dovela do restauracije starog. potpuno. Bramani u Indiji su vekovima uspevali da vlast kritikuju s gledišta nekih vrednosti i vrednosnih opredeljenja društva. jer su znali da je teško vlast vršiti. Pre desetak godina sam objavio jedan kraæi rad „Konstitucionalizacija revolucije“. Beograd. Slavna revolucija u Engleskoj 1688. s druge strane. Tako su milenijumski uticaj bramani postigli po cenu ostajanja na distanci prema vršenju vlasti. predrevolucionarnog (mada se nikada ne može ponoviti ono što je bilo nekada). pre nje tzv. dakle. da bi se takvom smatrala.stao poznat po aforizmu da svaka vlast kvari. Upotrebljeni termini zvuèe kao administrativni i strani izrazi. I-II. pokazujuæi da nijedna revolucija koja je htela nešto radikalno nije uspela. da bi prava i slobode graðana mogli da budu jedno od njenih najvažnijih svojstava.

Dosledno sprovoðenje te koncepcije bi vodilo jedinstvu vlasti. onda i odnosne ustanove i ustav moraju biti takvi. ali karakter i institucionalizacija toga elementa su bili u teoriji prilièno sporni. jedan od ciljeva obe pomenute kategorije (institucionalizacija i konstitucionalizacija) jeste da se onemoguæi politièki apsolutizam. 178 . ukljuèe u saodluèivanje. Meðutim. Jedna od teorijskih i ideoloških postavki bila je i ona o narodnom suverenitetu. ili bar fiksirao jedan poželjni odnos izmeðu nosilaca moæi. Veæ je Aristotel došao do pojma koji odgovara našem pojmu ustava i o tome je pisao u Politici. jer se u njima radi i sa drugima postupa na naèin utvrðen nekim pravilima i pod izvesnom kontrolom.prava i ispunjavanju obaveza imaju izvesnu nezavisnost koja se ne sme izvræi u samovolju. Konstitucionalizacija u politièkom i politikološkom smislu (i jeziku) znaèi da država ima ustav kojem u osnovnim stvarima korespondiraju realni odnosi i koji predstavlja osnovne norme na kojima se uspostavlja vladavina prava tj. na kojem država može da postane „pravna“ u znaèenju koje tom izrazu pridaje pravna nauka. ukljuèujuæi svakako i crkvu. bila (i jeste) tzv. a dao je i opis strukture moæi i naèina rada atinskog polisa (Ustav atinski) i sa svojim uèenicima sakupio veliki broj ustava grèkih državica. Još u starijim teorijama se govorilo o stvarnoj strukturi (constitutio) vlasti i politièkih odnosa. a nastalo je i više teorija i pokreta da se politièki odnosi institucionalizuju (uvedu ustanove) i konstitucionalizuju (donese ustav koji bi uveo. uticaja. položaja podanika (kasnije graðana) propiše pravnim aktom najviše pravne snage. u XIX u Nemaèkoj) da se neka poželjna struktura vlasti. kao i izmeðu njih i njihovih podanika). kako obzirom na njihov nastanak. tako i (još važnije) obzirom na njihova svojstva. koji ujedinjuje elemente razlièitih „èistih“ oblika. o narodu kao izvoru i nosiocu sve vlasti u državi i slièno. Aristotelova koncepcija je na posredan naèin doprinela kasnijim idejama o podeli vlasti. u XVIII u SAD i Francuskoj. koja je od suštinskog znaèaja. U srednjem i novom veku je bilo više pokušaja da se razlièiti društveni slojevi. On je smatrao da je najbolji oblik državnog ureðenja „mešoviti“ tj. „podela vlasti“. dok je jedna od organizacionih pretpostavki. a ne njenoj podeli. Ako država hoæe da bude i demokratska. Ideja konstitucionalizacije se u novom veku postepeno razvijala i došla je do jednog teorijskog stava i prilièno podržanog politièkog zahteva (u XVII veku u Engleskoj.

Ali sam naèin na koji se vlada i upravlja takoðe mora biti legitiman da bi bio u skladu sa idejom vladavine prava. poliarhija podrazumeva široku distribuciju moæi na razlièite relativno autonomne društvene ustanove i organizacije. ali implicitno i po principu vertikalne podele vlasti. uvoðenje u strukturu društva (države) odgovarajuæih ustanova umesto gole moæi i/ili liène vlasti. njenog izbora. postao je ustav 1654. pravo na osporavanje vlasti. naèina rada. U puritanskoj revoluciji. pisan (mada ne nužno. takmièenje i opoziciju ili kako se nekada kaže na „lojalnu opoziciju“ koja se i sama drži nekih naèela i više je opozicija kralju ili režimu nego državi kao takvoj. Politièka i socijalna disperzija moæi podrazumeva jednu poliarhijsku strukturu kakvu je u stvari zastupao Džems Medison. Poliarhija je jedan termin koji je Robert Dal upotrebljavao u jednom specifiènom smislu. pravo na vladanje onome ko je izabran. Svaki ustav to radi.koji bi bio sveèano proklamovan (kao što se radilo u srednjem veku). koga zovu „ocem amerièkog ustava“. njenih baziènih principa. a jedan. a njegovo uèenje o „zakonitoj vladi“ (Les six livres de la république. osim ako se 179 . pored toga što uspostavlja institucije. ali je taj izraz dobio i jedno šire znaèenje. Demokratija može da se uzme kao jedan nužan ali ne dovoljan uslov i za legitimnost vlasti i za valjanost zakona koje vlast donosi. Leges imperii kod Žana Bodena imaju elemente ustava. Svaki ustav vrši i redistribuciju moæi na velike društvene grupe. „Instrument vladanja“. kojeg nije mnogo poštovao Kromvel. Dakle. pa i na osnovu socijalnog pluralizma. 1576). Isto tako izbori daju titulus – pravo na vlast. kao što pokazuje sluèaj Engleske) i oko kojeg bi se postigla neka saglasnost i koji se ne bi mogao olako menjati ili kršiti. Eto to je i mnogo šta slièno podrazumevala institucionalizacija i konstitucionalizacija. izvora. Takav ustavni i politièki sistem podrazumeva jednu politièku i društvenu disperziju moæi i ustavnu podelu vlasti. Konstitucionalizacija u politièkom životu podrazumeva i pravo na slobodu rasprave i kritiku. približava se ideji pravne države. koja je u stvari poèela i u velikoj meri tekla kao borba izmeðu kralja i parlamenta. koji je taj ustav inaèe tražio. kao i princip horizontalne podele vlasti. umesto monarhije sa koncentracijom celokupne vlasti u rukama jednog èoveka ili oligarhije gde opet šaèica njih vlada. tj. 1642 – 1660. oni koji su bili protiv kralja hteli su ustav i bilo je saèinjeno nekoliko nacrta. njene legitimnosti.

recimo. Èak i amerièki ustav je. ukoliko je odgovorna i „lojalna“ opozicija. njihovih prava. užem smislu reèi. situaciju da jedna partija ima dominantnu ulogu u jednom. njihovih meðusobnih odnosa. olakšavaju i problem situacije razlièitih manjina u društvu. Ili. buduænosti. Kad je u nekoj zemlji jaka opozicija. njene strukture (constitutio) u pogledu organa vlasti. mada toga nema u prvom modernom i najstarijem. apsolutna vlast. Kada partije ulaze u koalicije. kohabitaciju.a to je Ustav SAD iz 1787). Nevolja je tamo gde je i kad je taj raskorak suviše veliki na štetu graðana. uprkos njegovom karakteru gotovo tipiènog ustava koji se ogranièava na tehnièke detalje strukture vlasti i ravnoteže izmeðu njenih delova. a nekada i uz nipodaštavanje njihovog ljudskog dostojanstva. Pod ovim potonjim se misli na regulisanje najvažnijih odnosa koji se tièu sastava države. tokom dva predsednika vlada i predsednik nisu iz iste partije. a odnedavno je Demokratska partija ponovo dobila neku minimalnu veæinu u Kongresu. i opet naravno na štetu graðana. Moglo bi se reæi da svaka država ima realnu konstituciju koja se razlikuje od njenog formalnog ustava. Autoritarni. Najèešæi uzrok tome je nekontrolisana. interesa. baš zbog toga što je takva – nekontrolisana i nepodložna kontroli – gotovo bez izuzetka zloupotrebljava. Sve su to sluèajevi koji. ona je velika koènica i kontrolor onoga što èini vlada (to je sluèaj u Engleskoj) i uèesnik je u procesu vladanja. uloge svojine i sliènih elemenata (tzv. odnosno predsednièka vlast u rukama Republikanske stranke. stava i odluke. Znamo da se pored nominalnog ustava ili ustava u formalnom smislu tj. inteligencije i oseæanja èasti. u ustavnopravnoj teoriji govori i o tzv. društveno-ekonomskih odnosa. a drugu u drugom delu (grani) vlasti. imovine. onog napisanog dokumenta koji se ustavom zove. Èesto je problem što ne mogu doæi do zajednièkog mišljenja.ne shvata u vrlo tehnièkom. i tu one jedna drugu koèe i umeravaju.Jedna vrsta pluralizacije je i kad imate tzv. kao što je sad sluèaj u SAD-u da je egzekutiva. ustavu u materijalnom smislu. sloboda. totalitarni. a donekle i izvršio redistribuciju. jednu vrstu regulisanja raspodele društvene moæi. tj. u Francuskoj. despotski i tiranski oblici vladanja poèivali su na jednom principu koji je poguban za dugoroène perspektive druš180 . još važeæem ustavu. položaja graðana. naèelno gledano. sreæe. zaštitio odreðene interese i garantovao. koja se.

gl. Pouka je trebalo da bude da sinovi prijavljuju oèeve. htele da pogube srpske kneževe. V. Tome deèaku je bio podignut spomenik kao uzornom graðaninu palom kao žrtva neprijateljske zavere. ix. permanentne èistke. sastojao najpre u uklanjanju odnosno skidanju glava onima koji su se isticali (kao što su i dahije 1804. kakav. ali i da oèevi mogu i treba da prijavljuju sinove. To je praæeno netrpeljivošæu. a ubrzo pojaèavano i ideološkom ostrašæenošæu. Slièno je bilo i ovde pod prethodnim autoritarnim režimima. Kad je jedan deèak u vreme Staljinove vlasti prijavio svoga oca kao državnog neprijatelja. deèakovog oca su uhapsili i odveli u logor. a on je znatno kasnije objavio u štampi da je policija njegovog roðenog brata pridobila (ili prinudila) da je oba181 . Aristotel je ukazao na još jednu karakteristiku režima. On se. noæi dugih noževa svoje protivnike. a osnovne karakteristike toga tipa vladanja opisali su veæ Platon i Aristotel. pokrenuta je široka kampanja. Politika. jedne vrste nove „ustanove“ (u smislu i naèela i prakse). a Staljin je praktikovao tzv. politièka suðenja i bezbrojne egzekucije raznih „levih“ i „desnih“ „opozicija“ bez ikakvog suðenja). 1314a). knj. Lenjin je još pre revolucije napisao èlanak u kojem kaže da boljševik prijatelje može imati samo meðu partijskim istomišljenicima i da prijateljstvo prekida èim bi njegovi prijatelji posumnjali u ispravnost partijskih odluka ili izrazili politièko neslaganje sa partijom. Protiv bivšeg generala. ukratko reèeno. To smišljeno izazvano nepoverenje je zahvatalo ne samo sve ustanove i sve javne delatnosti nego i porodice. To se sledilo kao nekakav obrazac „partijnosti“. Hitler u tzv. Kod Aristotela. Jedan naš partizanski prvoborac i vrlo poštovani general drznuo se krajem 1960-ih godina da se kandiduje za narodnog poslanika. ljudi su se klonili nekadašnjih prijatelja. ali su seljaci deèaka ubili. kao uslov svoga opstanka. odn. crkve. a partija je za to mesto imala drugog kandidata. To je princip koji su praktikovali još istoènjaèki despoti i grèki tirani.tva. manastire. Zbog straha od uhoda tajne policije. „Tiranide neæe pasti – kaže Aristotel – pre no što graðani steknu poverenje jedni u druge“ (Aristotel. zavode tirani. kao i protiv drugih koji su isto to pokušali. tiranska vlast se održava zahvaljujuæi tome što meðu graðane poseje nepoverenje tako da se oni ne usuðuju ne samo da nešto preduzmu nego ni da nešto kažu protiv tiranina. Pored ovakvih smaknuæa kao oblika zastrašivanja elite.

slièno onome 182 . jer je sam karakter vlasti uspostavljene posle 1917. i druženja i porodice.veštava o svemu što njegov brat general radi i govori. A na ovakvim principima koje smo upravo pominjali u veoma velikoj meri se zasnivao sistem kontrole koje su gradile bivše komunistièke države. Naime. Iskustva steèena kroz takve dogaðaje i masovna stradanja veoma su skupo plaæena i ona su veoma dragocena i treba ih isticati kako se ne bi ponovila. Ja sam se bio spremio da nešto kažem o novoj literaturi koja je posveæena procesima u Istoènoj Evropi posle 1989. kako se ono obièno kaže „kao kule od karata“. Autoritarnu kontrolu je pratilo i nepostojanje slobode štampe. godine i kako su dogaðaji ocenjivani tokom ove potonje decenije. Ovo je bila veoma rasprostranjena pojava u tzv. poslušnost je bila uslov napredovanja. a da je uspostavljena revolucionarna vlast diktatura proletarijata koja nije ogranièena èak ni zakonima koje sama donosi. u vreme kada su poèinjale revolucije. Politièka misao (a i u drugim oblastima. Ta literatura bi zauzela mnogo prostora. prevladavali su ulizice i udvaraèi vlastima. Sve se gledalo u jarkoj svetlosti. koje su bile i pravni instituti. kruta mu je æud“. Ukratko. kako je to napisao Eshil u Okovanom Prometeju „kome mlada je vlast. ukoliko okolnosti i princip celishodnosti ili oportuniteta nalaže drukèije ponašanja nosilaca vlasti. Koliko god spolja i na prvi pogled izgledale èvrste i jake. Mnogi su postali pasivni. Jedna pojava koju je predviðao Džon Stjuart Mil za one režime koji guše slobodu mišljenja i izražavanja dogodila se. na primer ekonomije i vojnih stvari bilo je isto) nije mogla ni da se izrazi a kamoli da doðe do nekog uticaja. Mil je pisao da æe se oni režimi koji favorizuju poslušnike i suzbijaju autonomna i kritièka mišljenja jednoga dana naæi u situaciji da sa takvim pigmejima koje su stvorili. totalitarnim društvima i to je razaralo i prijateljske veze. To nije èudo. a onemoguæavao je i slobodu intelektualnog traženja bez koje nema napretka. Sve je moralo da bude ukalupljeno i to se pokazalo fatalnim. ukidao ili potkopavao neke moralne i društvene vrednosti i ustanove. vladao je veliki optimizam. To se desilo više puta. Valjana pravna naèela su bila odbaèena u skladu sa revolucionarnom teorijom da je pravo samo volja jedne klase pretvorena u zakon. država nije sposobna ni za kakve velike pothvate. odsustvo nezavisne kritièke javne reèi. Jer. njihovi politièki i socijalni sistemi su se urušili.

tu moæ gubili ili dobijali u manjem obimu. odnosno preraspodele društvene moæi kod nas. U vezi sa konstitucionalizacijom i sa politièkom institucionalizacijom. odnosno preraspodelu društvene moæi. nego su prava manjina. Mora se. Ne samo vlade. Ta vrsta demokratije se takoðe vrši (1) u skladu sa 183 . To su veliki procesi koji možda izmièu kontroli. Osiromašenje ogromnog broja ljudi – i to je preraspodela moæi. koji su imali moæ. To se može lako zapaziti u sluèajevima borbe za vlast. Odigrali su se i teku dalje veliki preokreti. postajali oprezni u zakljuècima. biæe potvrðeni. Nije se to desilo prvi put da se predstavnièkom telu preti topovima. pravna država dobila potrebnu podršku. distribucije moæi i podele vlasti. a vremenom èesto i moænici. a možda nekome i nije stalo. a i drugi problemi. kao što su nacionalizmi. Sve su velike ustavne promene podrazumevale i svi znaèajni Ustavi (od onog Solonovog do ovih sadašnjih po Istoènoj Evropi) nisu samo neke ustanove uvodili ili menjali. Videlo se da su javljaju takvi problemi. autoritarne politièke kulture. debele naslage autoritarizma. Jedni su. I nisu. A onda su vrlo brzo oni koji su bili bolje upuæeni i kritièkije gledali šta se dešava. trebalo bi vršiti istraživanja distribucije. a zanemarivali su znaèaj demokratskog i konstitucionalnog principa podele i ravnoteže vlasti. naglašavanjem odabranih „èinjenica“ i preæutno podržava tu pucnjavu. a neki drugi su ulazili u politièke procese i postajali sudeonici. nego su vršili redistribuciju. ulogu ustavnih sudova i slièno. konstitucionalizma i pravne države.Fukujaminom entuzijazmu o kraju istorije itd. pa i u pogledu socijalne sigurnosti. sa sociološkog i politikološkog stanovišta (kad se radi o moæi) analizirati situacija i u Istoènoj Evropi i kod nas. To su socijalni procesi koji æe ustavima i zakonima dobiti neku sankciju. Mora se ozbiljno uzeti u obzir da moderna ustavna ili liberalna demokratija nije oblik neogranièene vlasti. kao i stvaranje novog sloja bogataša. važna korekcija prava i vlasti veæine. ali mi se èini da je to bilo prvi put da tzv. A da bi vladavina prava ili tzv. ogranièavanja vlasti ustavom. pa i politièkih i ideoloških neistomišljenika i protivnika. liberalna štampa i izrièito. uvek sa zapada reagovali na sve te stvari na pravi naèin. mnogi socijalni i ekonomski. ona mora biti i socijalna država i ispuniti neke minimalne uslove u pogledu izvesnosti i bezbednosti ljudi. naravno. nego i zapadna štampa podržavala je one „voðe“ kojima su iz odreðenih interesa bili naklonjeni.

tuðih partija. predlozi. Hegel i drugi nazivali vrlo pejorativnim imenima – ohlokratija ili mobokratija. a i noviji pisci su o takvom sistemu pisali kao o rðavom: Džeferson je takav moguæi sistem nazivao „izbornim despotizmom“. veæina èlanova tela koje rukovodi koalicijom (Predsedništvo DOS-a. da je izbaci iz parlamenta. institucija koje se tièu parlamentarizma (od interpelacije. Tokvil i Mil su upozoravali na opasnosti od tiranije veæine. Ako ova dva uslova nisu ispunjena. pa i nepotrebni. ali liberalno-demokratske orIjentacije u politièkim pitanjima. Povezano sa izgradnjom ustavnih okvira (konstitucionalizacijom) i ureðenjem politièkog sistema. jednom postignuta veæina uspevala da obezbeðuje svoje uzastopne pobede i dalji izbori bi faktièki bili besmisleni. takvu vladavinu veæine su veliki mislioci kao Aristotel. pa tako doveo do toga da demokrati u Senatu dobiju veæinu od jednog glasa. Strogi pozitivista u teoriji prava. Onda bi. ustavni nacrti. jer svako ko je politièki pismen zna kolika je važnost promene ustava i donošenja takvog akta koji bi bio u skladu sa liberalno-demokratskom teorijom i sa programskim obeæanjima demokratske opozicije. zakljuèuje Kelzen. karaktera i uloge posla184 . u nas su raðeni od strane nauènih i struènih instituta i organizacija. nejasnom sistemu odgovornosti prema nekome drugome i po naèinu rada neodoljivo podseæa na nekadašnje politbiroe) razmatra moguænost da disciplinuje ne samo poslanike svoje partije nego i drugih. a ne samo onih koji vlast meðusobno dele i vrše. a Medison. Sada nam se èini da je možda i takvo nešto na pomolu. A zvanièni èinioci vlasti nisu. tj. pa i pojedinih nauènika. Koliko bi dana ili sati u nas politièki (a možda i fizièki) preživeo neko ko bi kao amerièki senator Džems Džefords (James Jeffords) iz Vermonta napustio republikansko krilo Senata u koje je bio izabran i postao „nezavisan“ u znak protesta protiv nekih elemenata politike novog predsednika. a to je jedno partijsko telo koje po velikim ovlašæenjima o kojima su se meðusobno dogovorili uoèi izbora.utvrðenim pravilima (ustavnim) i (2) u interesu svih. koliko znamo. A kod nas nema dovoljno ni radova na temu parlamentarizma i svih onih pojedinosti. Jer. Trebalo bi se bojati svih pokušaja te vrste. Hans Kelzen analizirao je politièke posledice sluèaja kad bi neko jednom na izborima steèenu veæinu upotrebio da se otarasi manjine. ni pokrenuli inicijativu za donošenje novog ustava Republike Srbije.

Mnogo se kritika na rad i ulogu svih tih ustanova može i mora se izneti i danas. ali i o skupštinskim poslovnicima.nièkih pitanja pa sve do poslovnika. recimo. skupština. po mom mišljenju. Mi možemo da konstatujemo da je situacija sada kod nas takva da izvršna vlast ponovo dominira i nad zakonodavnom i nad sudskom. Kragujevac. nego i postavljanje osnovnih organa vlasti u položaj da one zaista mogu jedna drugu da kontrolišu. Ali neophodna nam je i jedna druga – vertikalna podela. O ovim problemima je objavljeno nekoliko knjiga ovih rasprava (ukljuèujuæi i jednu o poslovnicima). Šta to praktièno znaèi? Ne znam u kojoj æe regiji biti. Da se ne bi ogrešili o one koji su uložili veliki trud i dali izvesne plodove u ovom pogledu. Prema tome. Ima predloga o regionalizaciji i jaèoj. ne samo one horizonatlne. biæe puno onih koji æe smatrati da postoje i te kakvi razlozi u tradiciji. vertikalna distribucija vlasti. Ja stalno podržavam tu ideju regionalizacije. recimo. Pretpostavka i za vladavinu prava. a to. Naglasak je naroèito bio na kritici brojnih manjkavosti ondašnjeg sistema. Nema razloga za asimetriju u sistemu. razvijenijoj lokalnoj samoupravi. Miodrag Jovièiæ. O tome se raspravlja. ustavnost i institucionalizaciju jeste jedna vrsta dosledne podele vlasti. odnosno pravila kako da se radi u Parlamentu). negovanja odreðene tolerancije i pravila društvenog 185 . i to sam veæ na nekim mestima govorio. moramo reæi da su znaèaj ove tematike shvatili èlanovi Jugoslovenskog udruženja za ustavno pravo i njegov ondašnji predsednik. a ne asimetrièna. naravno. ni znaèaj tradicije ni povoljan uticaj nekih steèenih obrazaca suživota. a duh demokratskih promena nije se baš mnogo osetio u njihovom radu i ulozi u konstitucionalizaciji i institucionalizaciji države. centar neke regije) imaju isti položaj kao graðani u Novom Sadu i vlast pokrajine u Novom Sadu. da ta regionalizacija. treba da bude simetrièna. kad su pre nekoliko godina organizovali nekoliko plodnih rasprava o razlièitim aspektima uloga i odnosa meðu najvažnijim (!?!) ustanovama vlasti (vlada. Naravno. izuèavanje parlamentarizma je jedno znaèajno podruèje kojem bi trebalo posvetiti veæu pažnju. ali da graðani Kragujevca i regionalna vlast (ako Kragujevac bude. Ne osporavamo. naravno. sudskih institucija). nije dovoljno. Ali tu moram da kažem. kako se ustavna ovlašæenja ne bi derogirala nekim u pravnoj hijerarhiji treæerazrednim aktima i odlukama. jer u tim ustanovama su se promenili ljudi koji u njima sede.

vlast je bila personalizovana pod kraljevima. Moj predgovornik je veæ tradiciju doveo u pitanje (ne u ovoj. nekim prevratom ili naglim preokretom. pa onda onih tamo dvadeset. Ona je upitna i u ovoj oblasti. u seæanju koje se prenosi. takve okvire treba dati i drugim regionima kad se oni uspostave sa nadom da æe takoðe da se i oni oslone na najbolje tradicije. Ljudi uvek oèekuju nešto svetlije i bolje. To nam. ali u nekim drugim važnim taèkama). A to ne može doæi odjedanput. tj. ako znaju i imaju hrabrost da to kažu (to je ono što smo veæ gore pominjali kao kantovsku prosveæenost). U nizu demokratijom i liberalizmom inspirisanih radova pisalo se i o štampi kao „èetvrtoj vlasti“ ili „sedmoj sili“. pod Milo186 . možda. pod Titom. i ja smatram da štampa. ukoliko su oni koji rade u medijima odgovorni. Jer. Svest je optereæena bremenom nasleða ne samo onog iz poslednjih deset. pa onda – ko zna koliko – onih pet vekova koje smo robovali. izvršne i sudske vlasti. Ali nam je vertikalna distribucija moæi vrlo važna. tj. veæ smatramo da sve to treba saèuvati i dati mU odgovarajuæe ustavne okvire. Napred smo pomenuli da nam predstoji konstitucionalizacija i politièka institucionalizacija. Ona je. nameæe obavezu da izvršimo tranziciju (kad je ta reè veæ toliko u upotrebi) od personalizovane vlasti ka ustanovama. a ne na neke loše primere. èak i efikasnija ili isto tako efikasna može da bude kad se ustavom raspodeli nadležnost na razlièite nivoe koliko i kad se ustavom raspodeli nadležnosti izmeðu zakonodavne. pa i ogranièavanju vlasti. pre svega. Kako prevazi}i krizu kad su sve institucije urušene ili kompromitovane? Kako u ovom pogledu stvari stoje u nas? Ima dosta pokazatelja da je strpljenje ljudi u našem društvu pri kraju ili je iscrpljeno. neustrašivi a obzirni. da ustanove postanu ono što bi trebalo da budu. mediji uèestvuju u kontroli. Ali.života. predaje (to i jeste tradicija za koju je naša reè predaja u smislu predanje). To je rezultat svih prethodnih dogaðanja i stradanja od kojih su ostali duboki tragovi i ožiljci u životu ili u svesti. nego i iz onih prethodnih èetrdeset.

uz pomoæ medija. Tako su i mandate pojedinim od kandidata iz partija nekadašnje demokratske opozicije (DOS). demokratije i tržišne privrede. Nije se išlo na konstitucionalizaciju i uspostavljanje vladavine prava u mnogo širim razmerama. Taj Zakon je onakav kakav je njima u datoj situaciji odgovarao. to nije nešto što je bilo samo u prošlosti i što se više ne može ponoviti. svejedno ko je na vlasti.ševiæem. a u skladu sa kvotom koju im (na osnovu sporazuma o koaliciji) dodeli Predsedništvo DOS-a (tj. dodelila partijska rukovodstva ili predsednici partija. Mada sadašnji vlastodršci još uvek nemaju taj „kult“. Dakle. poluge moæi stare vlasti obièno dobro doðu i novoj pa se i ne zamenjuju. Vlast se oglušila o pominjanje ustavotvorne skupštine kao uobièajenog i legitimnog oblika donošenja novih ustava. Veæ smo rekli da se nije išlo ni putem institucionalizacije vlasti kojom bi se prevazišle posledice dugotrajnog prisustva elemenata izrazito liène vlasti. ima nekih elemenata i on se polako stvara. porasla su oèekivanja i nade su polagane u duboke promene u pravcu vladavine prava. Prema tome. Ta oèekivanja i nade nisu ostvareni. sa liste kandidata pojedinih partija ili koalicija odabrala su partijska rukovodstva prema kvoti (tj. bivša vladajuæa grupa partija svojom veæinom u Skupštini Srbije (objavljen je u Službenom glasniku Republike Srbije br. Nije došlo do promene institucija koje su se mogle i morale brzo reformisati ili radikalno promeniti. današnje poslanike. I to odgovara. što dovodi do razoèarenja. partija i onih koji bez razmišljanja ili iz karijeristièkih. mnogi smatraju da su u velikoj meri i iznevereni. egoistièkih interesa i konformizma podržavaju svaku vlast. Po tome Zakonu. intenzivnije. koji je skrojila i usvojila odmah posle 5. posle izbora. iako su se u tome prevarili. a protokom vremena. Ti elementi se i sada lako mogu zapaziti. Sadašnji poslanici su izabrani na osnovu Zakona o izboru narodnih poslanika. Sa institucionalizacijom nije spojiv „kult liènosti“. pa poèinje da se i sada personalizuje. mora se savladati inercija i ambicija koje vode ka liènoj vlasti. broju) koja nekoj partiji prema izbornim rezultatima pripadne. od 10. oktobra 2000). koja po pravilu traži „voðu“ ili „bosa“. sa187 . na kom je nivou vlasti (da li je to Srbija ili Crna Gora ili SR Jugoslavija ili neka druga država). oktobra 2000. ali i promišljenije. Toj situaciji odgovara zateèena autoritarna politièka kultura. U naèelu. 35. Posle oktobra 2000.

koji je za njih glasao.stanak predsednika partija koalicije). a ne neposredni kako to preferira demokratska teorija. Taj Zakon i izborni sistem znaèe da narod samo bira jedan širi krug lica koja su mu predoèena na listi. pa tako imamo praznine koje se ne mogu nazvati „pravne praznine“. izglasano je dvadesetak zakona. to sam ja“. usklaðenijim sa evropskim standardima ili pravednijim zakonima. racionalnijim. Kad se uzme u obzir i o kakvim sve pitanjima odluèuje Predsedništvo DOS-a i da ono ima instrumente da disciplinuje svoje partijceposlanike. zbog toga nemaju ni autonomiju ni sigurnost. Prema ovim teorijskim standardima naši izbori su prema važeæem izbornom zakonu posredni. To se odražava i na kakvoæu (kvalitet) zakona. Naši poslanici nisu u poziciji da zastupaju narod. da takve pravne propise ne treba primenjivati. ako neko bude iskljuèen iz svoje partije. terminom koji se u pravu koristi za neke sliène situacije. Nedavno je. I tek što su zakoni izglasani. A partokratija teško moæe izbeæi onaj „gvozdeni zakon“ koji je Mihels opisao i koji vodi tome da partijski voða doðe u položaj da može reæi „Partija. Isto tako prema sporazumu partija koje èine koaliciju DOS. Prema kriterijumima koji važe u teoriji. veæ ministri otkrivaju u njima manjkavosti i propuste. a pošto i ustav ima velikih nedostataka. dakle. pa deluju kao glasaèka mašina. Zapravo. za jedan važan zakon bilo potrebno samo 4 minuta da bude izglasan. Pošto je notorna èinjenica da imamo puno zakona koji nisu primereni da budu deo pravnoga sistema u kojem bi bilo primenjeno naèelo vladavine prava. pa nagoveštavaju njihove izmene i dopune. a koje su precizirali u konkretnim sporovima i neki strani visoki sudovi (kao u SR Nemaèkoj) izbori su posredni kad se „treæa ruka umeša u odluèivanje izmeðu biraèa i poslanika“. jer mandat nisu ni primili iz ruku naroda. kako javljaju mediji. jer to pro188 . bez ozbiljne analize njihove sadržine. a i ne kao demokratija. ako ne prihvati njihov naèin oponiranja vladi. a naravno. rukovodstvo æe umesto njega poslati drugoga „poslanika“. a èesto se to i istièe. A oni se ipak ne zamenjuju boljim. a tokom kratkog vremenskog perioda. a iz tog kruga æe se tek izabrati (imenovati) oni koji se zatim zovu poslanici. ovakva situacija omoguæava vrlo komotno ponašanje izvršne vlasti. onda se takav sistem može oznaèiti kao partokratija. onda se preæutno uzima. A i narod nema moguænost da ih politièki kazni nebiranjem.

od dna ili vrha. politièkog i uopšte društvenog poretka. ali poveæava i pravnu neizvesnost. preko sudstva ili 189 . obezbeðuju se ili ogranièavaju. sudova i sve do skupštine – nisu to èinioci koji imaju onakvu ulogu. osporavan u naèelu za sve države. dok ni to nije slièno drugima kad se radi o našoj državi. od poslanika.širuje podruèje njene tzv. niti uživaju onakva prava i obavljaju dužnosti i poštuju onakva ogranièenja kako se to praktikuje u demokratskim državama i društvima. Brzo zakljuèimo da ni ti pomenutI elementi nisu izvesni: nominalno su „priznate“ granice u smislu teritorije. pa je degradacija institucija rezultat svih ovih pomenutih i niza drugih uzroka. To poveæava njenu moæ. godine. Demokratija bi podrazumevala da se državni povezuje sa narodnim suverenitetom. a biraè važna politièka institucija. U demokratskim zemljama je postignuta izvesna politièka institucionalizacija. stanovništvo i suverena vlast. diskrecione vlasti. videæemo u kakvom je stanju ta najšira. neki stièu moæ (i uticaj) ili autoritet (vlast) i poèinju vršiti vlast nad drugima. Ne bi se moglo reæi da je u nas tako. pa i socijalna sigurnost i izvesnost èine pretpostavke življenja u jednom civilizovanom društvu. upuæuju molitve ili himne. nude robe i usluge. razrešavaju sukobi. polažu zakletve. stièu se znanja i zvanja. pravnu nesigurnost. pa je u takvom sistemu kupac važna ekonomska. globalna društvena institucija. U jednom najširem smislu institucije (ustanove) su trajni obrasci ponašanja koji se ponavljaju pri odreðenim uslovima i prema kojima se odvijaju odreðeni društveni procesi i koje èine važan deo svakog pravnog. preko ministara do predsednika (vlade i države). pa su i uslov i sastavni deo ljudskih civilizacija. pa time i stanovništva. formiraju se porodice. odvija se obrazovanje i socijalizacija dece i omladine. U skladu sa tim obrascima zadovoljavaju se mnogobrojne ljudske potrebe i odvija se život èoveka u društvu: sklapaju brakovi. Svejedno odakle poènemo. A videæemo da to malo dolazi do izražaja. Elemenat suverene vlasti i inaèe je. a umesto njih u nas je rasprostranjena anomija. Jedan ugledni i uspešni profesor medicine je nedavno rekao da su za njega pacijent i student uvek bili institucije. mada neosnovano. odvija se razmena i saobraæaj. ali ga veæina ima bar relativno i faktièki. Pravna i politièka. ali nije izvesno da li æe iste elemente obuhvatati recimo i 2005. Ako poðemo od ona tri najelementarnija svojstva kojima se država opisuje – teritorija.

prihvatanja. pored ostalog. šta æe biti kažnjeno. ali je loše ako bilo koji od ovih èinilaca ima u tome monopol. ljudska prava i slobode. Ovo je u stvari jedan izuzetno važan proces konstrukcije društvene stvarnosti u èijem prostoru se onda odvijaju procesi dodeljivanja smisla. Ovo „dodeljivanje smisla“. a u drugim normativnim porecima prekršioci drugih normi moralnim ili disciplinskim kaznama ili jednostavno izopštavanjem ili prezrenjem od strane javnog mnjenja). odreðuje i karakter neèega u parovima kategorija kao što su „dobro – zlo“. Jedna vrsta ili skupina ustanova vremenom dobija ili nameæe svoju ulogu u raspodeli vrednosti (ne u ekonomskom smislu nego više u vrednosnom. Èini nam se. lica. To je uloga dodeljivanja ili prihvatanja smisla i znaèenja onome što se radi. koji u Švajcarskoj služi svojoj demokratskoj sVrsi. vrše i države i crkve i partije. ustanovljava se. kažnjavaju se krivci i prekršioci zakonskih normi (u pravnom poretku.policije. moralnom. negovanja ili rektifikacije pravila. rasporeðivanja na skalama i terazijama vrednosti pojava. ili okrugli stol vlasti i opozicije. „prihvatljivo – neprihvatljivo“. i razni drugi subjekti. Neke ustanove. tj. ili referendim. da su u nas izgubile svoju ulogu baš one institucije koje bi trebalo da osmišljavaju društveni život. itd. odnosa. ali taj novac malo ko stavlja u banku ili 190 . onda može da se govori o dubokoj krizi ili o raspadanju društva. dakle. odnosno obrazaca ponašanja zahvati anomija ili stihija. „zakonito – nezakonito“. èek i sliène institucije ekonomskog i pravnog prometa ne funkcionišu kao u drugim zemljama. a šta nagraðeno. ali se tokom istorije kao plebiscit kompromitovao i na tu instituciju demokratska teorija ima dosta prigovora). menice. imaju takvu ulogu. odnosno u vrednovanju šta je prihvatljivo za èlanove društva ili za one koji nad njim vrše kontrolu. što se hoæe ili što se osuðuje. U banke malo ko stavlja novac (utvrðeno je da je za evre zamenjeno preko osam milijardi maraka. još je lakše pokazati. Kad ove važne društvene funkcije utvrðivanja. i sam proces uvoðenja ili ukidanja ustanova (neke od uobièajenih oblika predstavljaju ustavotvorna skupština. odnosno utvrðuje ili se uobièaje i naèini. a šta nije. zavisno od karaktera društva i situacije. uloga itd. Da banke. „korisno – štetno“. To se dešava kada društvo izgubi orijentire. jer se uruši ili oslabi uloga ustanova koje su dodeljivale smisao stvarima i odnosima. Takvu ulogu. tj. i to nas najviše brine.

Notorno je da u nas kategorije. ugovor. zakonodavne vlasti ili drugim reèima predstavnièkog tela. èek. prekršaj. a zove se poverenje. policajac. jednu znaèajnu ideju i sistem ustanova. nisu ustanove u smislu kako se definišu ili kako smo to gore precizirali i kako funkcionišu u modernim društvima i pravnim državama. svrha (ratio essendi) takve države nije da suveren uživa.menicu (promisory note) koja dospeva prvog radnog dana ili „prvog u mesecu“ (nekada je tako nazivan dan kad se prima plata ili zarada. da poslanici nisu predstavnici naroda. koja je svakom društvu neophodna. koja se èesto identifikuje sa Hobsovim „Levijatanom“ (smrtnim bogom tj. 191 . kazna. Uzmimo kao sluèaj. Jer je lako zakljuèiti da izvršna i dalje dominira nad sudstvom. dug. poverilac. tj. menica. štediša. slobode i prava graðana. ili pokušajte da za kola date èek na potrebni iznos. poðemo od toga da poslanici nisu to u pravom smislu. zajam. nego ni kategorije kao svojina. onaj princip podele vlasti o kojem se u nas. Država i javna vlast ne mogu obezbediti javnu sigurnost. Poðite da kupite kola i pokušajte da prodavcu na jednom papiru napišete „obeæanje“. obaveza. To je važna metainstitucija. A to je morala obezbediti èak i ona autoritarna država. Ali. Kad u društvu u vrlo velikim razmerama i oblastima nestane poverenja. Ne samo da prodavac neæe prihvatiti. Sve nam pomenuto pokazuje da je izgubila svoj karakter jedna institucija koja stoji iza mnogih drugih. želimo izvuæi jedan dublji zakljuèak. možda i najvažnije od tri grane vlasti. u verbalnom pozivanju na ustavne odredbe i politièke programe. ministar. dužnost. državom). njihove imovine. kreditna kartica. ali smo svi veæ zaboravili kada je to bilo) ili tada i tada sa datumom dospeæa. izvršni sudski nalog.štedionicu). teško može i govoriti. onda to povlaèi pitanje o karakteru jedne. Ako. ono se raspada. zaštitu života. sudija. onda iznudi poslušnost podanika. Jedna urušena institucija povlaèi za sobom druge. U nas situaciju opasnom èine razmere nepoverenja i nesigurnosti do kojih dolazi upravo zbog toga što su gotovo sve institucije ili potpuno zakazale ili oslabile. tela. a zauzvrat traže poslušnost. koju njeni organi moraju ostvariti. Kad taj prigrabi svu moæ (apsolutnu vlast). koje se na pojavnom planu ne može osporavati. dužnik. kao što su ne samo država. odnosno parlamenta. tj. No. veæ je da obezbedi unutrašnju i spoljnu sigurnost. parlament. iz ovakvog stanja. a pre svega života i imovine. nego æe se i smejati ili bar èuditi vašem ponašanju. na primer. poslanik.

tj. mito i sliène pojave stavljaju našu zemlju visoko u gornjem delu liste 192 . Ali. (2) tokom istoga perioda i sa istom opasnošæu ponavljanja je i to da se politièka volja postavlja nasuprot institucija.a zakonodavna je. vladavinu prava. osim što je poprište nedoliènih ponašanja. (i ranije) izvedu narod iz autoritarizma i uvedu ga u demokratiju. pravne sigurnosti i izvesnosti i što bi odgovaralo standardima ljudskih prava i sloboda i preobražaju ka slobodnom preduzetništvu (moralo se intenzivnije zapoèeti menjanje ustava i zakona). ipak neki jereji ogrešuju o ono da ljube bližnjega kao same sebe. u nas. iako preko nelegalnih puteva i zabranjenim sredstvima. (7) korupcija. zbog èega su pravna i opšta nesigurnost i neizvesnost veoma veliki. izuzimajuæi Njegovu svetost patrijarha i veliki broj jereja. u nas su karakter institucija izgubile i takve kao što su porodica i brak (ustanove koje su poljuljane i gotovo se raspadaju i u razvijenim zemljama). èast. (5) duboki tragovi i ostaci nagomilanih iskustava i uticaja obrazaca ponašanja iz vremena autoritarnih vlasti (naroèito usaðivanog nepoverenja svakoga prema svakome). pravila i vladavine prava. poštenje. reformi (pa i nekoliko ustavnih) produžavao i uvek nanovo uspostavljao. Ali zato u našem društvu iznuðivanje naplate dugovanja funkcioniše. pa to preti opasnošæu da se produži. Od uzroka bolesti zavise i lekovi Kad se doðe do pitanja koji su (bar neki najvažniji) uzroci navedenog stanja – nema sumnje da tokom dugog vremenskog perioda u nas: (1) umesto institucija imamo sistem liène vlasti koji se i pored reorganizacija i tzv. (3) imamo veoma rasprostranjenu anomiju. crkva (jer se. ugled. koja se odvajkada vodi meðu potencijalnim i latentnim pretendentima na vlast ili na veæe parèe vlasti. tržišnu privredu i razvijeno društvo. nažalost. da opraštaju i da ne èine drugima ono što ne žele da njima drugi uèine). civilizacijskih dometa i standarda jeste ispod onoga što bi bilo u skladu sa idejama vladavine prava. dostojanstvo. gotovo veæ samo glasaèka mašina. (6) kakvoæa (kvalitet) ustavnog i pravnog sistema u smislu zaštiæenih vrednosti i kategorija. (4) borba za vlast. nepoštovanje pravnih ili moralnih normi. uzima velikoga maha i danas meðu onima od kojih se oèekuje da u skladu sa predizbornim obeæanjima 2000.

Ovo otvara i pitanje o karakteru poslanièkog mandata (imperativni ili slobodni). sadašnji nominalni šef države (2001 – 2002) nema nikakvu faktièku vlast. Korumpiranost ne treba uzimati samo u onom uobièajenom znaèenju izraza (podmiæivanje i sl. a to znaèi bez 193 . kao i kad je u njihovim rukama da arbitrarno odluèe ko æe od onih koje je narod birao zaista postati narodni poslanici. Ali. baš ta èinjenica faktièke upražnjenosti jednoga važnoga položaja. a na raèun opštih interesa. veæ i kao o potencijalnoj opasnosti. liberalima. a bez neodgovornog etiketiranja. otvara pitanje ko onda vrši svu ustavom utvrðenu nadležnost. koji je meðu struènjacima. i kad vlast vrši ovlašæenja mimo unapred utvrðenih pravila i institucija. presuðivanja pre suda i zatvaranja oèiju pred èinjenicama. (9) umesto demokratije može se reæi da imamo partokratiju o èemu æemo više reæi ne samo kao o uzroku rðavog stanja. Korumpiranost pravnog i politièkog sistema je uvek velika prepreka uvoðenju vladavine prava. U periodu raspadanja bivše SFRJ. Nasleðe partijske države u nas nije prevaziðeno. jedan od izraza autoritarnoga režima u Srbiji bio je i ustav Republike Srbije iz 1990. ili nju ne vrši niko? Naravno da je neko vrši. (8) štampa nije dovoljno nezavisna ni slobodna niti ima velike potencijale za istraživaèko novinarstvo koje bi kritièkim i analitièkim duhom i perom èinili transparentnim ono što se u strukturama vlasti i u èitavom društvu dešava. Mehanizam odgovornosti predsednika prema tome ustavu je takav da bi mogao da uðe u neku rubriku „Verovali ili ne?“. veæ u smislu kako su to smatrali veliki politièki filozofi od Platona i Aristotela do savremenih: korumpiranje (kvarenje) sistema nastaje kad vlast favorizuje interese onih pojedinaca ili grupa koje vlast vrše. a dovodi i do uspostavljanjA partokratije umesto vladavine prava. intelektualcima. Taj ustav je pravljen prema meri jednoga èoveka kojem je trebalo da pruži ustavni osnov za neogranièenu i nikome odgovornu vlast. Korumpiranost i izneveravanje demokratskih naèela je i kad partijska rukovodstva utvrðuju ko æe moæi da se kandiduje (kako je bilo u komunistièkim i drugim sistemima sa politièkim monizmom i monopolom).koja se prema izvesnim indeksima sastavlja svake godine i koja se više uzima u obzir od strane potencijalnih investitora nego puki pozivi vlasti na ulaganje kapitala i više nego obeæanja da æe vlada stvoriti povoljne uslove za to.). demokratama bio oštro kritikovan i pre nego što je usvojen. Meðutim.

Etnièki sukobi bukte širom zemljine kugle i odnose mnogobrojne žrtve. što se od vlasti i oèekuje i predstavlja njenu obavezu). legitiman titulus.ustavnog osnova se vrši jedan krug važnih državnih funkcija i poslova. Pobedom na izborima se stièe tzv. je samo otvoreno pokazala ono što je bilo rezultat mnogih manjkavosti takvog sistema. a u najgorim volji avangarde (koja tvrdi da zna puteve istorije) ili voðe. tako isto ili još više u pogledu sredstava i metoda kojima su polazne ideje i ciljevi ostvarivani. pitanje – zašto se nije ni zapoèelo sa radom na novom ustavu Srbije? Oktobra 2000. slièno je i sa mnogim drugim državnim funkcijama i poslovima. Ako ranija ustavna pravila nisu valjana (a to za demokratski orjentisane struènjake nije sporno). Postavlja se. ali sve do danas nije ni promenjen. koje se nisu držale nikakvih pravila. a ostavljaju pustoš na teritorijama i u dušama ljudi. jer on nije dobar. ali je lako naæi opravdanje da se to ne može raditi prema odredbama ondašnjeg ustava. onda je trebalo dati veliki prioritet izradi novoga ustava. menjale svoje ustave) niti novim ustavom. Svet je 194 . niti amandmanima (kao što su i neke istoènoevropske države posle 1989. veæ su u najboljem sluèaju prednost davali „volji veæine“. Jer. Pre petnaest godina smo objavili èlanak sa oštrom kritikom tzv. Mesto multikulturalizma i multietnicitet u politi~kom i pravnom sistemu Jedan vrlo stari fenomen – etnicitet – postaje u naše vreme izuzetno važan. Tom pobedom je nova vlast stekla politièku legitimaciju da korenite promene cele državne strukture odmah i zapoène. kako u pogledu polaznih ideja i pretpostavki. koji se moraju obavljati. pravo na upravljanje u skladu sa programskim obeæanjima i ustavnim pravilima. Godina 1989. dakle. naslov. No. kljuèni dogaðaji su bili zgusnuti u dva-tri dana i otvarali su moguænosti velikih promena. velika je obaveza svake nove vlasti (koja se i daje kao „sveèana obaveza“ ili zakletva) da se postupa u najveæoj moguæoj meri u skladu sa ustavnim i pravnim odredbama (dok se one ne zamene boljima. U gornjem tekstu smo bili vrlo izrièiti u nastojanju da kažemo kakva je bila sudbina revolucija. revolucionarne zakonitosti.

u Americi. moramo. P. Na Zapadu. 195 .Tamo se okupilo puno autora i to veæi broj onih koji su proteklih decenija. verskih. u Francuskoj – pa bio on etnièki Alžirac ili Makedonac – on se tretira kao Francuz i on je Francuz. Sager i drugi). pogotovo što je u vreme bivše SFRJ pisano o meðunacionalnim odnosima i to je sve bilo tako da prikrije prave probleme i izvore konflikata. iz istorijskih. Dal. A. Hrvatska ima slièan institut za nacionalna pitanja. Duhaèek. O tome postoji obimna literatura. iz teorija multikulturalizma da uzimamo pojedine ideje i ustanove.zahvatio jedan proces „oživljavanja etniciteta“ i „eksplozije identiteta“. on je Amerikanac. Iz ove oblasti mi. To je veoma važno zbog veoma velikog broja ovakvih sluèajeva. Azije. preovlaðuje etnièko poimanje nacije kao grupe koja ima. Smit. Etnicitet. etnièkih uzroka i razloga. Dov Ronen. jer je te procese i opcije rešavanja sukoba i uspostavljanja oblika suživota razlièitih grupa izuèavao veæi broj teoretièara i istraživaèa (R. koja u mnogim sluèajevima predstavljaju tzv. Uèestvovao sam 1990. odnosno meðuetnièki odnosi. podeljena društva pa ih istraživaèi tako i nazivaju. na teritorijama bivšeg Sovjetskog Saveza. pa eventualno zajednièku veru (iako to nije uvek sluèaj: Maðari. A to je pitanje od ogromnog znaèaja. svako ko živi u Švajcarskoj i njen je državljanin. zajednièki jezik. Savremeni i relativno noviji antropološko-filozofski pristup ovim razlièitostima je drukèiji od doskorašnjeg koji je rešenje video u asimilaciji. Konor. Lajphart. godine u Irskoj na jednom meðunarodnom skupu politikologa koji je bio posveæen i problemu etniciteta. Donald Horovic. u najmanju ruku. V. multietnièkim. Imamo politièki koncept nacije i etnièki koncept nacije – to su dve vrlo važne kategorije koje se i nas tièu. D. Kod nas je to uglavnom nedovoljno i èesto površno pisano. U Sloveniji je veæ pedesetih godina prošloga veka postojao Institut za narodnosna vprašanja. podruèje je o kojem danas u svetu postoji ogromna literature. Èesi imaju po dve – tri vere. mnoge države danas traže odgovarajuæe ustavne i pravne okvire za miran suživot takvih grupa. a mi za tu problematiku nemamo nikakav institut. takoðe. on je Švajcarac. multiverskim društvima. Možda nam treba (ja mislim da nam je potreban) jedan Institut koji æe ove probleme prouèavati. U Istoènoj Evropi. A. Afrike i još u pojedinim delovima sveta. I. Albanci imaju tri vere i slièno). U multinacionalnim. Mojnihan.

to je – u stvari – ne samo prihvatanje toga. 196 . bore se za neka sasvim specifièna prava. Naravno. Drugi razlog zbog kojeg se ovaj broj grupa širi je u tome što. bio sam zaèuðen stepenom do kojeg su uèesnici smatrali da je asimilacija jedini pravi naèin rešavanja tog problema. taj jezik pripada nekoj porodici jezika. konsocijalne demokratije – koje su razvijali Lajphart. recimo. i literatura o problemima etniciteta u zapadnim zemljama je veoma bogata. Inaèe. Kad sam prilikom izrade tzv. u Kazahstanu je oko 40% Rusa. rekao: „Znate. Ali. ali ima samo sto ljudi koji ga danas govore. nego se ide mnogo dalje nego što su teoretièari ove ideje zagovarali. u meðuvremenu. a – niko ne može precizno da kaže – smatra se da ima preko 3. kolega Stanovèiæu. što je napravljeno ili se priprema u Makedoniji. amerièka vlada prihvatiti neæe nikada taj koncept konstitucionalne demokratije!“ Ali ono što je napravila Dejtonskim sporazumom. da se moraju sve manjine utopiti u veæine koje ih okružuju. Sada grupa Rusa u Moldaviji ima jednak problem. A u svetu imamo manje od dve stotine država. Dal i drugi – meni je Donald Horovic.napisali obimnije studije o problemima etniciteta. „Kona statement-a“ zastupao neke umerene i možda u našim uslovima primenjive ideje tzv. Èini se da je. koji je jedan od najpoznatijih amerièkih istraživaèa (njegova knjiga Etnièki konflikti u svetu je vrlo obimna studija objavljena 1985). Taj broj neverovatno ekspandira zato što se sada zaista ide za tim da se evidentiraju i one male grupe. Sada su oni u svakoj toj državi (ili èak i u njihovim delovima u posebnom položaju i èine posebne grupe).500 politièki relevantnih etnièkih zajednica. a u granicama bivšeg Sovjetskog Saveza (samo u Ukrajini – dvanaest i po miliona). Niko nije taj problem minimizirao i ukazivalo se da je opasan. dok je postojao Sovjetski Savez onda su Rusi u svim državama (bivšim republikama Sovjetskog Saveza) tretirani kao jedna etnièka grupa. Dvadeset i pet miliona Rusa živi izvan Rusije. zbog konflikata. Ima sluèajeva da samo sto ljudi u severnim arktièkim oblastima govori jedan jezik koji je razlièit od drugih jezika. Jedna enciklopedija svetskih jezika objavljena je u Londonu 1988. došlo do znaèajnih promena u gledanja na ovaj problem. evidentira više od šest hiljada jezika. mrtvih i živih. u svakoj baltièkoj republici je to poveliki procenat. Svaki bi istraživaè etniciteta pedesetih godina rekao da ih ima manje od hiljadu.

Turska). vladala politika dominacije jednih grupa nad drugima. iza svega ovoga stoji jedno antropološko-filozofsko saznanje. A ne mogu se saèuvati ako im se ne stvore uslovi za negovanje specifiènosti (jezika. koje su i subjekti meðunarodne politike i èlanovi Ujedinjenih nacija. i mnogobrojne životinjske i biljne vrste kojima preti opasnost brzog nestajanja. u zapošljavanju (jer se i tzv. Tu je ista logika kao kad se izvesne organizacije. Neki su to razvijali dugo. u državama koje su uspostavljene na teritorijama bivših imperija (kao Austrougarska. vere. dakle. etnièke elite imaju vodeæu ulogu u podsticanju na nezavisnost. Na jednom sastanku svetskih struènjaka u vašingtonskom Institutu za mir 1991. Tzv. trend u svetu da se ove raznolikosti saèuvaju ako se može. Da li su nestali – o tome nemamo podataka. ideja ljudskih prava i slièno. obièaja. osim asimilacije. autori su pretpostavljali da æe ih do 2000. u organizovanju prosvete i nauènih istraživanja (u kojima gotovo nema velikog napretka bez državne pomoæi). kulturne posebnosti moraju registrovati (etnografski. godine (što je. Zbog takve situacije dolazi so naglašenije želje svih grupa da 197 . Postoji. jezika itd. folklora). konstatovano je da u svetu deluje preko 640 secesionistièkih pokreta. liberalne države javljaju kao najveæi poslodavci). veæ decenijama – da se sve te specifiènosti. Ovaj sistem je bio zloupotrebljen i manjine iskorišæene za isprovocirane napade na odreðene države.Ali. pojaèali su ambicije mnogih grupa da se osamostale. tradicije. etnološki) i saèuvati koliko god je to moguæe. Ranije je. znaèi. Od pomenutih šest hiljada jezika koliko je konstatovano u londonskoj enciklopediji. i svoðenje svih pomenutih i drugih oblasti života da zavise od brige i staranja ili nestaranja ovih manje od dve stotine država. tradicije. Posle Prvog svetskog rata uveden je mirovnim ugovorima sistem zaštite manjina (u zemljama koje su izgubile rat. zalažu da se saèuva panda u Kini. Možda je na eksploziju etniciteta i zahteva grupa uticala i preterana etatizacija svih meðuljudskih odnosa u svetu i uloga postojeæih država u ekonomskom i kulturnom životu. voðenju socijalne politike („welfare state“). pa i neke države. jedna promena u svesti. veæ iza nas) oko 40% nestati. Trendovi narodnooslobodilaèkih pokreta u toku i posle Drugog svetskog rata. i države koje su se nakon rata kao pobednice proširile na nove teritorije na kojima žive grupe druge narodnosti.

naroèito su tu sporna dva naèela. Ideologija liberalne demokratije. krajem XVIII veka. Ideje tzv. jezièkih raznolikosti vrlo je važno i složeno. nema uslova da se prihvate takvi principi veæinske demokratije kad se radi o kljuènim stvarima. kad se radi o odnosu Srbije i Crne Gore. a to su „jedan èovek – jedan glas“ i princip da veæina od pedeset posto plus jedan (kao što je zastupao Džon Lok) ima pravo da donosi odluke koje sve obavezuju. rekli da se taj princip ne može primenjivati na manjine (tada nisu mislili na etnièke. a u važnim stvarima i neki širi konsenzus oko nekih osnovnih stvari. dijalo198 . Šta bi to moglo da donese veæ sutradan ili u neko dogledno vreme promeni veæina. Meðu struènjacima postoji dosta široka saglasnost da ta ideja pod samoopredeljenjem danas podrazumeva tzv.imaju svoju državu ili da se spajaju sa državama u kojima sunarodnici èine veæinu. koja ima niz prednosti u odnosu na druge ideologije koje su se pojavile od XVIII veka do danas. tolerancije. koji je bio veliki zagovornik slobode. kad onaj jedan umre ili se predomisli (kao amerièki senator koji je sa republièke liste prešao u nezavisne u time doveo do toga da demokrati dobiju veæinu u Senatu). a ne autonomiju na reèima. veæ na politièke. veoma je manjkava sa taèke gledišta ovih problema etniciteta i rešavanja svih pitanja politièkog. U suštini. pitanje etniciteta. kvalifikovana veæina. a to nije taèno. u kontekstu razvijanja ne samo odgovarajuæih ustavnih i pravnih okvira obezbeðivanjem dva prava: oprava na opstanak razlièitosti. Treba ga prouèavati. Džon Stjuart Mil. sadržajnu autonomiju. recimo. a i verske manjine). da budemo banalni. ali i u okvirima politièke kulture. gotovo nemoguæe“. U nas se puno govorilo i pisalo o „pravu na samoopredeljenje“ sa podtekstom da on podrazumeva uspostavljanje nezavisne države. Amerièki ustavotvorci su. nacionalnih. smislenu (meaningful). Zato se u važnim stvarima traži neka znaèajna i oèigledna (a ne sporna i nameštena) veæina. konsocijalne demokratije nude razne institucionalne moguænosti. Primera radi. ustavnog i pravnog sistema koja su povezana sa ovim problemima. Vidite i sada. traži se tzv. i rešavati. Jedan znaèajan politièki mislilac. i pravo na delotvorno uèešæe u javnom i politièkom životu. verskih. u svojoj raspravi o predstavnièkoj vladi kaže da „u višenacionalnim državama su ideje i moguænosti ustanova predsednièke demokratije približne nuli.

Maðarska. prema terminologiji kako su tipove politièkih kultura specifikovali Gabrijel Almond i Sidni Verba u svojim raspravama i studijama o ulozi politièke kulture i njenim tipovima. Zatim. Kipar koji je na toj ideji bio zasnovan i SFRJ koja je na toj ideji. U svim krajevima bivše Jugoslavije. razumnosti u zahtevima i u izlaženju u susret zahtevima koji su razumni.ga. Van den Berge. Ima tu i paradoksa. Isto je tako važna. preovladavala je „autoritarna politièka kultura“. multietniènosti. godine. godine zasnovan na ovoj ideji. Ali. uvažavanja raznolikosti. poliarhijska struktura države. prednosti imaju oèigledno one zemlje koje su faktièki jednonacionalne (Poljska. pa ma koliko oni bili liberalni. ukoliko se ne poštuje i ne sprovodi ono što se u njima odreðuje. bila zasnovana. u suštini. vrlo je važno kakva politièka kultura preovladava u datom multikulturnom društvu. jer ništa ne znaèe pravni okviri i zakoni. jer u svetu preovladava ovaj individualistièki koncept. Elazar. Kimlika i drugi). olakšavaju situaciju svakoj zemlji za rešavanje ovih problema. ukoliko postoje. neophodna je vladavina prava. poštovanja ustavnog poretka. Ronen. Slovenija). Puno se piše i govori o multikulturalizmu. kao o velikoj vrednosti. Ona politièka kultura koja bi bila povoljna za manjine i koju bi mi trebalo da negujemo i zagovaramo nije. Na kraju. Nekoliko stvari. Jugoslovenski sistem zaštite prava i sloboda manjina deo je politike inaugurisane posle promena oktobra 2000. isto tako. o tome ima studija) nego to mora biti liberalno-demokratska politièka kultura. U teoriji se kao primeri konsocijalnih demokratija uzimaju (opet æete se iznenaditi kakav je ishod bio) Libanon koji je 1943. Prvo je poštovanje ljudskih prava kao prava pojedinaca bez ikakve diskriminacije. kultura tolerancije prema razlikama. Èeška. može biti i totalitarna i autoritarna. razumni i primereni situaciji. kultura dijaloga. suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje u kojoj se živi. koja bi onima koji pate od originalnosti u svemu smetala kao neka „ideološka diverzija“. iako bez ove prateæe terminologije. u velikoj meri. u Evropskoj uniji i u NATO-u. pa onda naravno i bez pozivanja na Lajpharta i druge teoretièare ove ideje (Dal. koliko god više je to moguæe. kompromisa. Zakonski okviri 199 . demokratska (jer i demokratija. uzajamnog uvažavanja.

pa i u nas. na osnovu prouèavanja i analiza onoga što rade u razvijenim demokratskim zemljama i prema specifiènim uslovima gde se institucije uvode i pravila primenjuju.su zasnovani na obezbeðivanju slobode manjina da uz državnu pomoæ oèuvaju svoje specifiènosti. Ali. Ostaje naravno ono najteže. a zemlje èlanice podnose svake godine izveštaje o stanju manjina i problemima koji se u praksi pojavljuju. izvršiti rektifikaciju pravnih pojmova. primljen sa velikim pohvalama. To bi takoðe moralo poèeti donošenjem valjanih zakona na racionalnim naèelima i kriterijumima. Možda bi popravljanje stanja trebalo poèeti onim što smo pomenuli na poèetku. i da ponudi opcije. kao deo svojih obaveza na putu u Savet Evrope prihvatila i ratifikovala evropsku Okvirnu konvenciju o zaštiti nacionalnih manjina (iz 1995). uvesti i uèvrstiti konstitucionalizam (ustavnost) i izgraðivati odgovarajuæu. liberalnu politièku kulturu. Ti novi propisi. Za uvoðenje u život pravih društvenih i politièkih ustanova neophodno je uspostavljati vladavinu prava. Primena ova dva potonja dokumenta podleže kontroli ekspertskih timova Saveta Evrope. a društvena uloga nauke je u tome da dâ sliku stanja. a ne samo kaznenim odredbama i sankcija200 . a sprema se i da prihvati taèke za koje se može obavezati da æe ih ispunjavati iz Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima (iz 1992). kvalifikacija. alternative. sa širokim slobodama u granicama prava. U mnogim zemljama. i da se kroz nove institucije obezbedi tzv. legitimnst vlasti i karakter politi~ke obligacije gra|ana Našoj zemlji tek predstoji izgradnja društvenih. delotvorno uèešæe manjina u politièkom životu. uvoðenje zakonitosti nije u nadležnosti onih koji pravo teorijski razvijaju i tumaèe. OEBS-a i tela koja se posebno brinu o položaju manjina (kao Ured Visokog Komesara za manjine pri OEBS-u). Jugoslavija je. predloge. Vladavina prava. pravnici moraju pravu vratiti i pravni jezik. Jugoslovenski savezni zakon je i od politièkih tela i struènjaka Saveta Evrope. a to je da se svaka stvar nazove svojim pravim imenom. a to je da se duh i odredbe zakona primene. a u odgovarajuæim strukama uvoðenjem pravih i preciznih pravnih termina. politièkih i pravnih ustanova u pravom smislu.

pa èak i ustavom je obezbediti. Iz ovoga proizilazi (to je u teoriji više puta objašnjavano) da je autoritarnu. iako je to. na osnovu iskustva. Arbitrarnost odluka i naredbi. kao što se to èesto pogrešno pretpostavlja. Jedna poruka. Ili. nije valjana. Jednostavno. normi i institucija je ona ulaznica u društvo zemalja zapadnoevropske civilizacije koju smo veæ pomenuli. Vladavina prava je danas ulaznica za krug razvijenih civilizovanih zemalja. ni u prošlosti ni sada. u prirodi je društvene moæi i sile da ne voli ogranièenja – ni na meðunarodnom planu ako je moæna. Vladavina prava ne znaèi. mi neæemo biti primljeni ni u Savet Evrope ni u Evropsku uniju. puko primenjivanje zakona koji formalno-pravno važe. nema danas u svetu države koja bi se. Nijedna politièka volja. asimptotski ideal kojeg se èak možemo veoma dugo približavati a da ga nikada ne realizujemo do kraja. jedna nedovoljno precizna kategorija. Ideja vladavine prava je jedna normativna kategorija. iako gledano sa taèke pozitivnog prava – jeste. ali. ni u „krug civilizovanih zemalja“. sa jedne idealne taèke koja ima u vidu vladavinu prava u politièko-pravnom i politièko-filozofskom smislu. Nijedan 201 . naèela i ustanova vladavine prava. pa i kad je data u obliku zakona. veæ æe nastojati da pravila modifikuje ili nametne ponašanje koje je mimo pravila ili im suprotno. reèima. pa sam siguran da ni u buduænosti neæe hteti da se spremno pokorava bilo kakvim pravilima. Ako se u praksi budu dešavale stvari koje nisu u skladu sa ovom idejom. odnosno pravne države i prihvatanje toga skupa naèela. možda. gotovo celokupne politièke i pravne filozofije tokom dve-tri hiljade godina jeste da postoji trajan sukob izmeðu politièke volje i prava. Ali. sa stanovišta politièke i pravne filozofije takva arbitrarnost u naredbama i postupcima vlasti (pa i kada je data u vidu zakona ili nekog drugog pravnog akta) sa pravno-filozofskog stanovišta nije ispravna. Time bismo išli u pravcu još višeg normativnog ideal vladavine oprava. odnosno politièke samovolje i pravne logike. suprotna je naèelu vladavine prava. drugim. Ta ideja danas podrazumeva prihvatanje nekih osnovnih vrednosti. èesto puta vrlo subjektivnu politièku volju vrlo lako obuæi u ruho zakona i uredbi. ni na unutrašnjem planu. mogla proglasiti za državu u kojoj je potpuno primenjena ideja vladavine prava. To je jedna konstanta o kojoj stalno moramo voditi raèuna.ma trebalo bi da vode ka pravnoj (Rechtsstaat) i socijalnoj državi.

To je. jer zapravo vlast nije zainteresovana da sudija ima dilema u pogledu ispravnosti prava koje primenjuje. Mislim da nijedan pravni fakultet u Jugoslaviji nije imao. nešto što mi ne možemo preko noæi postiæi. ali dolazi uglavnom iz etike ili iz pravne filozofije. zadovoljava uslove efikasnosti. I u Švedskoj. A jedna distanca prema pozitivnom pravu se mora negovati. još manje pravni poredak (gde su ukljuèene i norme i stvarna ponašanja) ne zadovoljava teorijske kriterijume bez ostatka. koji su život žrtvovali za ovakvu ideju. pravnoj etici. a mislim da i još uvek nema. Dakle. pravnoj kulturi. stvarao temelj za otpor takvim zakonima u ime jednog racionalnog prava ili nadzakonskog prava koje dolazi delom iz meðunarodnog prava (možda i ono može nekad biti optereæeno elementima nepravednosti). recimo. pa i ove postojeæe. veæ su bila tako definisana nekakvim direktivama. recimo. ali mu civilizovane zemlje nisu priznavale i ne može mu se u ime. profesionalnoj etici. u ovom duhu nove generacije pravnika. Poznato je da je Tito šezdesetih godina kritikovao one sudije koji se pridržavaju zakona „kao pijan plota“. Americi (misli se na SAD). Potrebno je naše pravnike na neki naèin dodatno obrazovati. Gustav Radbruh posle bolnih iskustava sa nacizmom. odnosno buduæe pravnike na jedan drugaèiji naèin vaspitavati u kulturi ljudskih prava. U ime ideje vladavine prava potrebno je razvijati solidarnost prema onim pojedincima koji nekada vrlo hrabro istupaju u prilog zakonitosti i ustavnosti. u isto vreme. Radbruh je. recimo. isto tako. Švajcarskoj æete naæi sluèajeve koji odudaraju od vladavine prava. zakon koji – u okviru jednog pravnog sistema kakav je bio nacional-socijalistièki – važi i efikasan je. Bilo ih je i ovde kod nas u Jugoslaviji. mada nisu bila u zakonu definisana kao krivièna dela. To je u stvari bio poziv sudijama da krše zakon na raèun graðana ako je bio u pitanju 202 . partijskim odlukama.pravni sistem. pravne i politièke filozofije priznati da je to zaista zakon u jednom pravno-filozofskom smislu reèi. mora se propagirati u onom smislu i duhu kako je to uèinio. On je razvio i koncepcije nadzakonskog prava i nepravnog zakona. predmet koji bi se zvao Pravna etika ili Profesionalna etika. Dakle. To je jedan duži proces. treba usmeravati i podržavati. Ovaj pravni filozof je evoluirao od pravnog pozitiviste ka velikom zagovorniku ideje prirodnog prava. koji su izgubili život zato što nisu hteli da podižu optužnice po navodnim kriviènim delima gde im je traženo da tvrde da to jesu krivièna dela.

interes državni. U takvim okvirima. i sve su to prepreke i smetnje da bi se ova ideja ostvarila lako i brzo. razdvajanje (tzv. ali i u odluèivanju o izborima. na primer. bilo tako). kao što se svi slažemo. bolje sistem uzajamnih kontrola i ravnoteže) i nezavisno sudstvo. ipak. sindikata. najlakše koncentriše u egzekutivi. prilikom usvajanja zakona i drugim sliènim situacijama u kojima pridržavanje odreðene procedure unapreðuje i demokratiju i vladavinu prava. vlast mora biti podeljena. tradiciju autoritarizma. ako ne one bivše. predviðena procedura. fer postupak u celini i u svakoj grani prava prema njenim specifiènostima. društveni i politièki pluralizam. ono što u anglosaksonskom pravu zovu „the due process of law“. štampe. kao i uvek nadjaèati politièka volja. ustavne i pravne. To je pre svega važno kad se odluèuje o ljudskim pravima. situacija je drugaèija sa izvršnom vlasti koja to može lako. mada se i to može (u vreme Francuske revolucije je. Oèigledno je i bez ikakvog ilustrovanja da imamo optereæenje iz prošlosti. u parlamentima. recimo. vladavina prava podrazumeva relativno racionalan i uravnotežen pravni sistem. crkava. pravovaljan. korpus individualnih prava i sloboda. Ali. udruženja). onda ove sadašnje. Prva i najvažnija prepreka je ono što sam na poèetku rekao: ako je vlast apsolutna. autonomija raznovrsnih društvenih èinilaca (nauke. jer ima sve instrumente u rukama da svoju vlast pojaèa i nadjaèa sve ostale grane Ako se ljudska prava poštuju. ali. podela) vlasti (ili. još uvek mnogo elemenata ideološke države. Teško je vlast koncentrisati u Skupštini. Ali. Vlast se. ekonomije. univerziteta. jer æe racionalna i univerzalna pravila. institucionalne i druge garantije i uslove. ako mu se iskljuèe i ona druga sredstva kojima ucenjuje ili prinuðava. jer postoji podruèje u kojem ona ne može da interveniše. ona su jedna od najjaèih prepreka svakom apsolutizmu vlasti. meðu kojima su i liberalno-demokratska politièka kultura. èak i ako nije apsolutna. Ako se iskljuèi tortura. pa taj sistem nazivaju sudokratskim. onda nema uslova za vladavinu prava. Kolebanja 203 . U sudstvu je praktièno nemoguæe. neki smatraju da je isuviše velika vlast koncentrisana u sudovima SAD-a. onda se apsolutizam smanjuje. Za vladavinu prava je veoma važan postupak. „Tranzicija“ od kolektivistièkih i politièko-direktivistièkih naèela usmeravanja ka individualistièkim principima i slobodi individualnog preduzetništva pretpostavlja i uvažavanje privatne svojine.

èeka. Za ovakav preobražaj institucija. kontroliše društvo i graðane i uz pomoæ svojine. trpeljivosti. Jedan od ciljeva reformi u ovoj oblasti jeste da državna uprava dobije karakter depolitizovane javne službe. poštovanja naèela audiatur et altera pars. unište ljude. Suviše je mnogo sluèajeva ljudi koji su uništeni u ime naèela koja su se suviše dugo smatrala za „najistinitija i najhumanija“. dominiuma. Pogrešno bi bilo verovati da se pomoæu prava može postiæi sve što se želi. Kant je smatrao da bi bio prosveæen èovek mora da se služi sopstvenim umom. denacionalizacije. upropaste ili unište materijalna dobra. ugovora i drugim instrumentima pravnog prometa (menice. Država se nerado i teško lišava moguænosti i „prava“ zasnovanih na „zakonima“ koji formalno-pravno važe da pored imperijuma tj. To najpre pretpostavlja da èovek ne bude len da stièe znanje. koja svojim najveæim delom služi graðanima. Pouke koje možemo izvuæi upuæuju nas u pravcu umerenosti.se primeæuju u razlièitim koncepcijama politike privatizacije. Mora politikolog i pravnik biti spreman reæi ne.) i materijalnih radnji organa uprave. hipoteke. neophodna je i profesionalna etika i moralna autonomija. Ne treba èekati da tek neko naivno i nevino dete zapazi da car nema novog odela nego da je car go. èinovnika). zabrana i dr. razdvoje i razore porodice. odn. a zatim i vladavina prava. Druga pretpostavka za prosveæenost je hrabrost da èovek i kaže ono što zna i oèigledno je. Ne sme se dozvoliti da pravna rešenja idu na ruku sistemu u kojem de facto vlada naèelo: èija je vlast njegova je i svojina! Graðanin se svakodnevno susreæe sa državnom upravom u licu njenih predstavnika (policajaca. zaloga i dr. vlasti. sleðenja ili izbegavanja logike tržišne privrede itd. pa i onda kad svi kažu „da“ ili „aminuju“.) vratiti karakter i ulogu kakvu imaju u razvijenim tržišnim privredama. Odsustvo odgovarajuæeg znanja u javnim poslovima (javnoj upravi) dovede do toga da mnogi u tim strukturama olako povrede druge. ako ga profesionalno znanje i savest na to upuæuju. Neophodno je ustanovama svojine. Moralna autonomija pravnika je pretpostavka za slobodno sudijsko uverenje koje se ne odnosi samo na sudije. akata (naredbi. jednom reèju sruše i unište vrednosti (materijalne i duhovne) koje bi trebalo da štite. onog da se nevinost pretpostavlja sve dok 204 . Zato je potrebna i individualna graðanska hrabrost i solidarna podrška ljudi iste profesije da bi se uspostavila legalnost.

pogromi. poštovanja ljudskih prava i sloboda. imovine. podmiæivanje. „kulacima“. pravljenjem suštinske razlike izmeðu liènog (gledanja. zlostavljanje zarobljenika ili ranjenika.se suprotno ne dokaže. interesa) i javnog (interesa. kao i civilnog stanovništva u oružanim sukobima. ovlaštenja. „izolantima“ i drugim sliènim kategorijama). Ovakve pojave se moraju sistematièno i uz punu primenu zakonom predviðenih radnji iskorenjivati. Neki od tih oblika su nekada šire praktikovani. Njih se ne može iskoreniti pretnjama koje bi obuhvatile neindividualizovanu veliku grupu lica i èinilo je odgovornom za kriviènim zakonikom nepredviðena dela i kazne (kao nekada prema „eksploatatorima“. ali su zbog svoga karaktera odbaèeni ili kažnjivi iako nisu sasvim nestali (šverc. privatno vršenje pravde u vidu egzekucije. U nas postoje pravni osnovi da se gone i kažnjavaju gotovo sva u civilizovanim zemljama kažnjiva dela. raspravlja se i prihvata uspostav205 . dužnosti). Vladavinu prava otežavaju. kidnapovanje. „izdajnicima“. prema predviðenoj proceduri i individualizovanoj i dokazanoj odgovornosti. prekog suda. kao i sa posledicama koje zakoni predviðaju. otkup slobode. podvoðenje. proskripcije. „klasnim neprijateljima“. Politièka institucionalizacija mora uneti izvestan red u sferi politièkih procesa. a oni koji su se osmelili dosta su stradali. korišæenje sile. èistke. a možda i organizovano spreèavaju. kao i institucionalizovana podela vlasti. linèa. Tzv. Ovo umesto prevelikog udela liène volje ili samovolje nekog nosioca vlasti pretpostavlja i zahteva ustanove (institucije) kao centre odluèivanja sa izvesnom nepristrasnošæu. poštovanjem poznatih pravila i sa znaèajnom transparentnošæu odluèivanja. Meðutim. Kako to uèiniti ako svi veruju da je neko kriv? Retki su pravnici koji su našli unutrašnje snage i hrabrosti da ospore „državni razlog“ ili èak „razlog gole moæi“. a neki izgubili i život. nasumièno ubijanje ljudi ili uništavanje objekata radi zadavanja straha i drugi). naèela in dubio pro reo i da je bolje pustiti stotinu krivih na slobodu nego osuditi jednoga nevinoga. naroèito onoga što se zove raspodela vlasti. ali se to mora raditi u skladu sa zakonom. oni subjekti koji stoje iza nekih rasprostranjenih obrazaca ponašanja koji su neprihvatljivi u civilizovanim zemljama. te kao uslov za vladavinu prava i za nezavisno sudstvo. podela vlasti ili sistem kontrole i ravnoteže (checks and balance) se uzima kao uslov ustavnosti. „objektivnošæu“.

posebno policije. i ova æe vlast kroz to biti ocenjena. legitimnost traži i vladanje u skladu sa skalama vrednosti koje predstavljaju civili206 .na kojem država može da postane „pravna“ u znaèenju koje tom izrazu pridaje pravna nauka. Ali. ali i regulisanje naèina kako se vlast vrši. Pravo je tu instrumentalno. Pa. procenjene kroz faktièke rezultate – ili pozitivne ili negativne. Ali. a ponovo èitamo da su neki sudovi i pogotovu štampa pod politièkim pritiscima. Ona nije vidljiva.ljanje nezavisnog sudstva. koja ljude obavezuje na poslušnost toj ili svakoj vlasti (kako što propoveda i rano hrišæanstvo. To bi vodilo jaèim elementima parlamentarizma (sa institucijama anketnih odbora. Legitimnost je i svojstvo dobre vlade i politièka institucija. akata. slobodnim mandatom poslanika. a zatim garantije prava i sloboda graðana (ne samo na reèima). Uopšte. to podleže jednoj proceni sa taèke gledišta legitimnosti. Konstitucionalizacija je u politièkom životu uvek znaèila utvrðivanje odnosa izmeðu osnovnih struktura i ustanova vlasti. a jednim delom je u poverenju i pristanku. u izvesnoj meri se podudara sa pravno-filozofskom idejom vladavine prava. U nas se smatra da je vlast legitimna ako je demokratski izabrana. Sve što se kroz pravo menja. naèin na koji se vlast vrši. uvoðenje interpelacije). ali nikako sa onim dosta rasprostranjenim shvatanjima da èim vlada donese zakone i onda koristi silu da bi ih primenila postoji i legalnost. Ostvarena konstitucionalizacija bi znaèila da država ima ustav kojem u osnovnim stvarima korespondiraju realni odnosi i koji predstavlja osnovne norme na kojima se uspostavlja vladavina prava tj. ali i luteranstvo). To je samo mrvica od legitimnosti. odbora za kontrolu pojedinih državnih službi. Legitimnost je podruèje o kojem se nedovoljno pisalo. na kraju krajeva. na kraju. I to je onda jedno ogromno podruèje njenih odluka. i nezavisne štampe. svaka vlast se proverava (mada je to još rano za ovu sadašnju vlast) – rezultatima! Jer su sve one prethodne revolucije koje sam pominjao. prema tome. ali potrebno je da se legitimiše naèinom na koji se vlast koristi. u socijalistièkim zemljama legitimnost je bila tabu tema. To je ideja koja podrazumeva i institucionalna rešenja. vojske. njihovo biranje i uspostavljanje (konstituisanje). te da je primenjena legalnost u stvari legitimnost. Izabrani dobije pravo da sedne u upravljaèku fotelju. afirmisanje poslanièkog pitanja. rada i naravno proveravanja rezultata.

a pojavljuje se pravo i obaveza (bar politièka i moralna) na neposlušnost korišæenjem nenasilnih sredstava. Kad vlast izgubi legitimnost na osnovu naèina vladanja. No mi smo još u praktiènom smislu daleko od toga da obrasci i institucije takve kulture prevladaju u nas. a koji Anglosaksonci obuhvataju izrazom „due process of law“. i postupak kakav je primeren civilizovanim i demokratskim režimima. posmatrana sa stanovišta èoveka. I to je. svaka vlast može legitimnost izgubiti ne samo naèinom na koji vlada (upravlja) nego i efektima te vlasti (oèekivanim rezultatima ili njihovim izostajanjem).zacijska dostignuæa. A nejednaka raspodela moæi. možda. Tematika legitimnosti. Takvim sredstvima je narod i izvojevao pobedu oktobra 2000. ako ga izgubi. Oni elementi ove strukture koji. podanika ili graðanina vodi problemu politièke obligacije graðana: od teorija do nekakvih praktiènih ishoda. 207 . pa na osnovu toga potvrðuje svoje poverenje u vlast ili. Vladavina prava se danas smatra kao deo onoga što jednu vlast èini legitimnom (o tome æe u daljem tekstu biti više reèi). Narod ume da razume i teškoæe i oskudice. Zašto graðanin mora da sluša politièku vlast? Zašto? Najteže je na to pitanje odgovoriti. ali ume i da proceni da li bi nešto moglo biti mnogo bolje nego što jeste i da li bi se moglo raditi bolje nego što se radi. da su u tome ulogu odigrali znaèajni èinioci i demokratske opozicije i izvesni vrlo važni èinioci strukture stare vlasti. Naravno. okreæe leða takvoj vlasti. kad su shvatili da je to biranje izmeðu jednog èoveka i jednog naroda nisu se kolebali šta da izaberu. godine i time koliko i samom promenom režima privukao veliku pažnju i izazvao divljenje sposobnošæu da se takva promena izvede bez prolivanja krvi. da oprašta neke propuste. to je ono što obièno roditelji kažu deci. najteže je naæi odgovor. odnosno politièke vlasti. To da morate slušati zato što je onaj jaèi. onda teorijski gledano gubi i pravo na vladanje. kompromis. fer plej (fair play). Na kraju. je to da jedni moraju da slušaju druge – to je najteže objasniti u politièkoj teoriji. dijalog. To je bio veliki poen i za narod i za liberalnu politièku kulturu. najzdravorazumskije i to je dobro i pametno da se zna. Takva politièka kultura podrazumeva toleranciju. ljudskih prava i sloboda. poštovanje velikih pravnih naèela koja su deo vladavine prava. ali i naèinima i sredstvima koja ukljuèuju pravila kojih se mora pridržavati veæina (ukoliko neæe da svoju vlast pretvori u one oblike sa pejorativnim nazivima koje smo gore veæ pominjali).

politièkoj filozofiji. A onda odatle proistièu i one teorije o graðanskoj neposlušnosti. ima vrlo malo literature. Pozitivna prava (u množini) ne daju osnove za neposlušnost. to su vrlo važna i veoma sporna pitanja. zasnovan na nekim etièkim ili moralno-politièkim kriterijumima nema pravnog osnova. U pozitivnom pravu nema osnova za nekoga sudiju da kaže: „to jeste zakon. u ime ovih principa. Sve zavisi od toga šta je njemu naloženo da uradi. ljudskoj odgovornosti i obavezi. Tu opet postoje neka naèela (ne pravila). do kojih su ljudi u literaturi došli po pitanju šta se od èoveka može. po rizik života. osim za one za èije je delovanje lako utvrditi 208 . ne može se on onda pozivati da je to morao. o kakvima je pisao pravni filozof Gustav Radbruh. politièkim delovanjem i slièno) sa vlastima. jeste vrlo sporna. na sluèajeve velikog broja nekakvim nepreciznim kriterijumima obuhvaæenih lica. porodice. pa treba uporeðivati vrednosti koje su u pitanju. Može se govoriti samo o moralnoj. I da smo obavezni samo dotle dokle i vlast ispunjava svoj deo obaveze. jer bi izgubio radno mesto. Ovo pitanje se dotièe i odgovornosti za primenjivanje ili neprimenjivanje loših. graðani se razrešavaju obaveze poslušnosti prema vlasti. prema mom mišljenju. etici.Ali. o karakteru te neposlušnosti. kako je to formulisao filozof prava Gustav Radbruh. šta se. sa puno moralnog prava. ali ne i u okvirima pozitivnog prava. ali formalno važeæih propisa. moramo insistirati na tome da je politièka obaveza dvostrana. kad se ne precizira šta su sve oni uèinili ili nisu uèinili. Mislim. pojedinca na neposlušnost prema zloèinaèkim ili nepravnim zakonima u ime nekog nadzakonskog prava. o pravu èoveka. Politièka obaveza graðana se mora shvatiti kao uslovna i ogranièena. ali pravna odgovornost onih koji bi primenjivali jedno pozitivno pravo. da ulazimo u jedan aranžman (glasanjem. ali ja neæu po tom zakonu postupiti“! Otpor vlastima ili njenim zakonima. a šta nije primereno tražiti. kod nas. I bezbroj je velikih teoretièara koji su kazali: kad vlast ne izvršava svoj deo obaveze. za otpor èak i dokazano nepravednim ili kriminalnim zakonima. To je opet jedno veliko podruèje u kojem. pa èak i zaposlenja uradi nešto. pre svega. može od èoveka tražiti. To je lako raspraviti u teoriji. Mnoge vrlo fine distinkcije su pravljene u literaturi. Ako se od njega traži da ubije nekog. Ne može se tražiti da èovek. Po pitanju karaktera i obligacije i prava na neposlušnost. tražiti. sa vlašæu. recimo. u teorijskim kategorijama. Ne može se sve tražiti. koji je.

209 . Naravno. tj. I mi se. može se reæi da sve javne delatnosti podležu i oceni moralne odgovornosti. 1961. i sa etièkog. u poslednjih 20–30 godina. Pravna a i liberalno-demokratska teorija naglašava da se princip zakonitosti. ublažavati ili razblaživati. a to se dešava kad se kažnjava. ali sa tim se mora biti oprezan jer æe se time završiti u ono što smo veæ imali i kritikovali.koju su zakonsku odredbu prekršili. Na to stanje da se nikakve moralne ili pravne norme ne poštuju uticala je i neracionalnost celog prethodnog sistema. S obzirom da je bivši sovjetski pravni sistem bio veoma mnogo vrednosno orijentisan. u Italiji. u najnovije vreme. za jednu maksimalno vrednosno-neutralnu koncepciju prava. recimo. sa pozicija i ciljeva koji su izvan samog pravnog sistema normi. a u nas je danas veæih razmera i dubljih korena nego ikada ranije (ne uzimajuæi u obzir svetske ratove). I u Belaðu. u svakom razumnom pravu. mislim. To je u nas stara bolest. moramo time inspirisati. godine je održan veliki nauèni skup najviðenijih pravnika iz celog zapadnog sveta. veæ da jednostavno te stvari. odnosno ideološki opredeljen. a to je ispitivanje moralno-politièke podobnosti. tj. i sa pravno-filozofskog. mora èiniti jedan važan deo. na kojem su uèesnici veoma snažno naglasili staru ideju pozitivnog prava: da se ne može ono ni etièki ni ideološki ni bilo kakvim drugim vrednostima razvodnjavati. Mi ga moramo kritikovati i sa metapravnog stanovišta. Meðutim. ali i arbitrarna primena i mogli bi reæi stvaranje prava. U nas je veoma rasprostranjena jedna bolest društva. zakona i uredbi ili sa taèke gledišta efikasnosti. mi ne možemo da ga kritikujemo samo sa taèke gledišta njegove eventualne unutrašnje nekonzistentnosti izmeðu ustava. Da budem veoma konkretan: kada mi ovaj naš sadašnji pravni sistem kritikujemo. Hans Kelzen je bio. pojavio se veliki broj dela uglednih autora iz oblasti pravne teorije koji veoma naglašavaju ovu moralnu i prirodno-pravnu komponentu kao nešto što. koliko se efikasno primenjuje. a vezana je za autoritarne sisteme koji su poèeli da se raspadaju pre dvadesetak godina. pedesetih godina je u svetu oživeo trend shvatanja o vrednosnoj neutralnosti nauke. odnosno vrednosti ne bi trebalo mešati sa pravom. legalnosti mora naroèito poštovati kad se èovek lišava nekog svog prava ili slobode. koja se zove anomija.

moramo odbaciti (kao što je to uradio Maks Veber) onu etiku krajnjih ciljeva (da se u ime nekih krajnjih ciljeva može èiniti šta god se hoæe) i prihvatiti etiku odgovornosti (dakle. improvizacije i ponašanje sa stanovišta šta odgovara vlasti koja je to u nekom datom trenutku. reagovanje prema stranci ako smo sudije. obezbediti da nove generacije zajedno sa svima koji imaju snage i volje (a ni mi nismo isuviše stari da uèimo nove stvari i da se menjamo) usvajaju jednu drugaèiju politièku kulturu. najneposrednije 210 . èinilac koji izaziva ili olakšava razvijanje niza negativnih pojava.Kako do liberalne politi~ke kulture – tolerancije. demokratiji podobnim ustavnih okvira (konstitucionalizacija). èinovnici za šalterom – to sve treba promeniti. reagovanje u Skupštini ako smo poslanici. prevazilaženje autoritarizma u odnosima i u mentalitetu. kao deo politièke kulture. uspostavljanja vladavine prava i unapreðivanja prakse u skladu sa gore pomenutim koncepcijama. muzike koja æe se slušati. ali i odgovarajuæe civilizovano reagovanje prema politièkim partnerima ili politièkim protivnicima. ni u bilo kojoj drugoj oblasti neæe korena uhvatiti ovakva nova politièka kultura. slobodu u granicama prava. umetnosti koja æe se gledati. protiv tolerisanja popustljivosti i protiv slobode liènog izbora stila života. mi onda možemo ovu liberalnu politièku kulturu da istinski prihvatimo i da je razvijamo. veæ su i drugi rekli da – treba promeniti generacije. permisivnost propisa. da kroz posledice onoga što èinite. Autoritarizam je suprotnost ideji demokratije i predstavlja koènicu demokratske prakse. dijaloga i fair play-a u politi~kom `ivotu? Za sve ono što mi hoæemo da postignemo. naroèito takvih kao što su decizionizam. dijalog. reformizma. Smatramo da u narednom periodu jedan od osnovnih zadataka naših politièkih nauka ostaje savladavanje. Dok se ne shvati da nema apsolutnih istina ni u filozofiji. tužioci. poezije koja æe se èitati. ni u religiji. I. Liberalna politièka kultura podrazumeva toleranciju. umesto da se ide putem uspostavljanja demokratskih politièkih institucija. menjati u jednom liberalno-demokratskom duhu i negovati jedan liberalno-demokratski odnos. prilagoðavanje. a samo nešto je gore pomenuto. vladanje dekretima. U prošlosti se puno govorilo i pisalo protiv navodnog „kompromiserstva“. odevanja. Samo ako poðemo od toga da takvih istina nema.

Da li ubiti dete koje nas je videlo da smo naoružani pa æe da nekome kaže i da nas tako otkrije. Etika odgovornosti mora da zameni etiku krajnjih ciljeva kojoj smo mi dugo podlegali u ime socijalizma. U ime kruto shvaæenih ciljeva revolucije. u ime nacionalnih interesa. To je i u književnosti (Sartr i Kami su o tome pisali da su one grupe komunista ili terorista u ovoj modernoj terminologiji odluèivale koga ubiti. 211 . (Ima film èija nam faktografska pozadina nije poznata. ali koji prikazuje grupu amerièkih vojnika koja je nešto slièno napravila tj. u ime državnih interesa. kao što bi to Makijaveli uèinio u interesu države. morate svoje ponašanje da korigujete i da se pridržavate nekakvih principa odgovornosti). mora zameniti drugaèijom etikom. komunizma.posledice. takvo ubistvo æe se opravdavati. Takvo se ponašanje u okviru drugaèije politièke kulture. odluèila da ubije dete).

neophodno je kako 212 . Fenomenološku konstantu teorijskog koncepta pravne države i njene realizacije putem ustava èini korpus individualnih sloboda i prava koji – kao takav i u isto vreme – postaje kriterijum za procenu legitimiteta državne vlasti. one koji se uobièajeno (spontano) uspostavljaju delovanjem „predpravno-državnih“ socijalnih snaga. za uvid u stanje ljudskih prava i normativne moguænosti za njihovu afirmaciju na civilizacijski zadatom nivou. Otuda je. obezbeðivanje ljudskih prava i sloboda niti je lak niti u kratkom vremenu ostvarljiv zadatak. akcenat mora biti stavljen na kontekst. jer on predstavlja referentni okvir u kome se stanje ljudskih prava ocenjuje kao što se i njihov status preskriptivno utvrðuje. U konstelaciji odnosa koji se formiraju posle petooktobarskih politièkih promena. Nema nikakve sumnje da je cilj preobražaja postkomunistièkih društava – pravna država. široko i ne baš najsreænije oznaèen kao tranzicija. dakle. jer nema alternativu. da je taj cilj zadat (a ne odluèen) i da je od strateškog znaèaja. u uslovima u kojima su uèinci autoritarnih formi vladanja – dominantno nasleðe. kao i moguænih preinaèenja njenog sadržaja u postautoritarnim društvima. buduæi da sveobuhvatnost i tempo prevladavanja nasleðenih predmodernih odnosa zavise prvenstveno od efikasnosti vlasti. sa sadržajem koji je adekvatan apstraktnom teorijskom minimumu. Ovo još i zbog toga što je zadatak nove politièke vlasti da – istovremeno sa instaliranjem pravne države. odnosno stepena zrelosti supstancije pravne države. ali i imperativu modernosti – obezbedi i uslove za njenu izgradnju. Ali.Radmila Vasi} VLADAVINA PRA V A I STANJE LJUDSKIH PRAVA Naslovljena tema omoguæava razlièite i jednako validne metodološke pristupe. nužno razumevanje procesa izgradnje pravne države. U tom smislu – imajuæi u vidu liberalno-demokratski konstitucionalni model – pravnu državu u tranziciji obeležava izvesno relativizovanje naèela podele vlasti. Relativno sažimanje vlasti.

Buduæi da oba preinaèenja predstavljaju riziène poduhvate. Nema sumnje da se pravna država. odnosno stepena zrelosti supstancije pravne države. neprikosnovenost individualnih prava i sloboda postaje nužan sastojak pojma pravne države i njene realizacije putem ustava. veæ da je. Buduæi da predstavlja poslednju odbranu individualnih sloboda i prava. Drugim reèima. sa svoje strane. kao što model – na univerzalan naèin – kvalifikuje pozicioniranje politike u granice prava. delimièno u vezi sa prvim. Iako je moderna pravna država opredeljena politikom deregulacije. izražava jednu vrstu kompromisa izmeðu državne suverene vlasti i individualnih sloboda. u ovim okolnostima. još od ranog. a koje kontekst tranzicije zahteva. prerasta u kriterijum za procenu legimtimiteta državne vlasti. normativno optereæivanje ustava instrumentima socijalne države biæe. ona – vremenom – afirmiše ideju da politièka vlast nije samo ogranièena pravom. Otuda pravna država. ona se konceptualno mogu prihvatiti – samo pod uslovom da su racionalna. pronaðeno sredstvo za obuzdavanje pojavnih oblika straha. pravo na nezavisno i nepristrasno sudstvo valjalo bi promovisati u ustavom zajemèeno ljudsko pravo. Sa stanovišta oznaèenih preinaèenja sadržaja pravne države i sa ektonovskom paradigmom na umu. U vremenu koje sledi. uoblièavala kao odgovor na zahtev za depersonalizacijom. Od svojih poèetaka do danas. što bi praktièno znaèilo da bi se – u našem pravnom poretku – ono moglo štititi ustavnom žalbom. sa opasnim i poznatim implikacijama po ljudsku slobodu. Nastala u borbi pojedinaca za slobodan prostor u državi. proširivanjem kataloga ustavom utvrðenih i zaštiæenih prava „institucionalnim garantijama“ sa sadržinom socijalnih prava. više od toga – konstituisana subjektivnim pravima pojedinaca. Takve garantije pruža samo nezavisno sudstvo. i kao teorijski koncept i kao konkretan naèin organizovanja države. ona se razumeva i postulira kao odbrana društva od države.bi se država usredsredila i na one delatnosti koje ne spadaju u klasiènu funkciju države ovog tipa. Drugo preinaèenje. pomoæu osnovnih prava. pruskog konteksta. a status ljudskih prava. ogranièavanjem i kontrolom politièke vlasti. spreèavanje zloupotreba i tako svoðenje pomenutog rizika na najmanju moguæu meru. tièe se uveæanja normativnog sadržaja ustava. za institucionalno garantovanje ljudskih prava najvažnije je obezbediti kontrolu vršenja vlasti u granicama prava. srazmerna postizanju svrhe i vremenski ogranièena. 213 . isto tako se i njegovo preinaèenje doktrinarno može podržati prihvatanjem tranzicijskog diktuma za efikasnošæu – tek u granicama legitimiteta.

a umesto ’državnog prava’ nekakvo ’socijalistièko pravo’“. funkcionalno je i u državama koje se kolokvijalno oznaèavaju kao „zemlje u tranziciji“. takvoj državi primereno. 1. Narodna demokratija je predstavljala retorièku formu. kao ambijentu u kome se individualna prava i slobode mogu zasnivati i institucionalno jemèiti.Ovako ustanovljeno merilo validnosti državno-pravnog poretka. 1991. ovaj „tip“ državno-pravnog poretka predstavljao je – prema reèima Stevana Vraèara – „civilizacijsko-kulturnu involuciju“ i zato je istorijski bio osuðen na propast. dok je. što je. Zanemarujuæi potpuno intrinsicna svojstva i svrhu vlasti. Ali obezbeðivanje ljudskih prava i sloboda niti je lak niti. U protekla pola veka. stvoren je ’anti-model’ u kome je umesto ’pravne države’ doktrinarno konstruisana i praktièno isprobana èista ’silnièka država’ (Machtstaat). jer je vlast definisana i promovisana kao volja naroda. obeležilo je poslednju deceniju 1 S. Beograd. državno-pravnog poretka. zatrlo vrednost ljudskog dostojanstva i slobode. Pravni fakultet Beograd – Centar za publikacije i Nemaèki kulturni i informativni centar Beograd. u uslovima u kojima su uèinci autoritarnih formi vladanja dominantno nasleðe. svrsishodno predoèiti neke doktrinarne uvide o izgradnji pravne države u postkomunistièkim društvima. pre procene njihovog sadašnjeg statusa. socijalistièko ili samoupravno pravo. „Umesto veæ poznatog i. buduæi da èini jezgro pojma pravne države. 33 2 Ibidem. 214 . U: Pravna država. svetskim iskustvom od dva veka proverenog. u kratkom vremenu – ostvarljiv zadatak.2 2. u zemljama realnog socijalizma (a one su obuhvatale bar polovinu èoveèanstva). institucionalnih mehanizama i vaninstitucionalnih sredstava za kontrolu i ogranièavanje politièke vlasti od strane naroda i za podseæanje na to šta je njena legitimna svrha – nije bilo. sposobna da generiše sopstveni legitimitet. „Korelacija ’pravne države’ i ’državnog prava’“. Samorazaranje „politièkih“ zajednica. Poreklo i buduænost jedne ideje. prevedeno u pojmovnik graðansko-liberalnih vrednosti. samorazumljivu legitimišuæu parolu koja je supstituisala svaki prepoznatljiv koncept dobro ureðenog društva. str. do nesluæenih razmera i tragiènih posledica. znaèilo koncept institucionalizovane konstitucionalne demokratije ili pravne države. Zato je. u kojima je sloboda bila samo „podmetnuta ideološka obmana“. Vraèar.1 Ideja „odumiranja države“ zamenila je ideju „pravne države“.

predstavljao tek i samo njegovu poslednju fazu. što je teorijskoj pravnoj nauci nametnulo obilje opštih tema. str. tako. etnokulturna neutralnost države i priznanje prava na identitet manjinskim grupama. Reaktuelizaciji (reafirmaciji ili samo reinterpretaciji) ponuðena su temeljna pitanja politièke i pravne teorije. Istina je da su ovi èinioci dominantno obeležili poèetak njihove nove istorije. kojima su put utrle još slavne revolucije poslednjih decenija 18. 32.. Formulisani evropski standardi. 215 . 18. populistièki prihvatljivo. pa je proklamovani poèetak raskida sa autoritarnim poretkom. secesija. Na drugoj strani.4 Prema njihovom mišljenju. 4 W. etnicitet i nacionalizam jesu pojave èije previranje ometa proces tranzicije mišljen kao „kalemljenje“ liberalno-demokratskog konstitucionalnog modela na tlu nedavno osporenih autoritarnih društava. Agresivni nacionalizam služio je kao. sredstvo legitimiteta. Etnokulturna heterogenost uslovila je novu teritorijalnu raspodelu moæi i formiranje novih država. Pokreti za uspostavljanje konstitucionalnih demokratija. ali su.3 Društvima osloboðenim od dogme komunizma predstoji ozbiljan. pred oèiglednim problemima u kojima su se ove zemlje našle. artikulišu kao neprikosnovenu – zaštitu liènih i politièkih prava i sloboda individua. èime je 3 Ibid.minulog veka. državni razlog. spremni da priznaju svoju zabludu i da joj potraže uzroke. u evropskom susedstvu. procesi integracije (koji sve više dobijaju èvrste institucionalne oblike) streme jedinstvenoj Evropi po definisanim kriterijumima. Volju vladajuæe klase zamenila je. veka. Habitus. mart 1999. kao što su suverenitet. i supstancijalno i proceduralno. str. najèešæe su bili združivani sa težnjom za nacionalnim osamostaljivanjem. dugotrajan i nimalo lak zadatak izgradnje konstitucionalnodemokratskih institucija. Naèela pravne države operacionalizuju se na planu koji se može oznaèiti kao „naddržavni“. Veæina zapadnih liberalno-demokratskih teoretièara olako je smatrala da æe vrednosti etabliranih zapadnih demokratija „bez teškoæa niæi na pepelu komunizma“. „Etnièki odnosi i zapadna politièka teorija“. Kymlicka. sa politièki usmerenim nacionalizmom kao antitezom. pozivanjem na neotuðivo pravo uspostavljanja države u nacionalnim okvirima (država-nacija). volja narodanacije. federalizacija i regionalizacija. sada smeštenih u novi kontekst.

predoèavao je Hajek (Friedrich A. 216 . 330. Da bi ideja o nearbitrarnoj vlasti odgovorila zahtevima epohe. S obzirom na to da su društva u tranziciji. Suština je. 314. Pravda važi meðu jednakima. „Isto tako nema nade ni za meðunarodnu integraciju. u poslednjoj deceniji. dakle. pokazao svu nenaèelnost spreèavanja ili ublažavanja „humanitarnih katastrofa“ i kada je u pitanju definisanje subjekata zaštite. èak i više nego u nacionalnoj sferi“. Hayek. 336. sasvim je razumljiva njihova žurba da pravnim reformama.7 Samo pod tim 5 F. Hayek) još pre pola veka. tako isto se ni najviši pravni standardi ne mogu primenjivati pristrasno. Balkanski poligon je. Postignuta mera zaštite ljudskih prava u nacionalnim okvirima dobila je znaèaj mere kvalifikovanosti za put u evropske asocijacije i solidarnu buduænost.“5 Kao što se moralno stanovište ne može nametati silom. suoèena sa teškim i samostalno nerešivim ekonomskim problemima. u tome da moæ meðunarodne zajednice bude „striktno ogranièena vladavinom prava.. ne samo izmeðu ostalog veæ pre svega. povlašæene i podvlašæene. saobraženim deklarativno prihvaæenim univerzalnim vrednostima slobode i dostojanstva liènosti. A. Put u ropstvo. Global Book. 1977. jednako graðane – kao èlanove kosmopolisa i države – kao èlanice kosmopolisa. Novi Sad. str. pa je replika socijalne teorije neizbežna. str.otpoèelo novo poglavlje u istoriji ideje o ogranièavanju i kontroli vlasti. dok slabi dobijaju koliko moraju“. 3. 6 Ibid. 7 Ibid. „jaki iznuðuju onoliko koliko mogu. zasluže ekonomsku podršku zemalja iz okruženja. njeno oživotvorenje veæ na samom poèetku mora pomiriti privilegovane i neprivilegovane. i kada je u pitanju primerenost sredstava koja se u tu svrhu koriste. upozoravao je Tukidid. str. saobraženu pravno-državnim naèelima. sve dok u toj zajednici jedni imaju viša i drugaèija prava od drugih. te otuda..6 Meðunarodna vladavina prava može da postane „branik protiv tiranije države nad pojedincem“ tek (i ako) spreèi istu takvu tiraniju moænih država i njihovih asocijacija nad nacionalnim zajednicama. „Ima malo nade za meðunarodni poredak ili trajni mir sve dok svaka zemlja slobodno može da koristi bilo koje mere koje smatra poželjnim za sopstveni neposredni interes“. Ovaj je put bremenit svakojakim realnim opasnostima.

ova se ideja. veæ i „poveæanje sposobnosti politièke zajednice“. Uspostavljajuæi na poèetku kompromis izmeðu državne suverene vlasti i individualnih sloboda. ova metodološka konstrukcija prerasta u koncept otvorene i promenama sklone vrednosne ideje sa uvek istim motivom ogranièavanja državne vlasti individualnim pravima i slobodama.9 Bitna karakteristika pravne države „se ne sastoji u tome da ona vezuje. U: Pravna država. u obe ravni. 10-12 / 1989.10 Pretpostavke ove delatne otvorenosti savremene pravne države jesu artikulisana „volja za autonomijom“.uslovom se i „pomoæ“ meðunarodne zajednice pojedinim državama ili njihovim regionalnim odnosima u afirmisanju modernih politièkih aranžmana može smatrati svrsishodnom i praviènom. pravna država – u savremeno doba – treba da obezbedi ne samo odbranu „opšteg dobra“ od „egoizma vlasti“8 . kojima – na drugoj strani – razumnu granicu postavlja ustavni razlog države. a u pogledu politièke zajednice. ako je i uvidela. saobražavajuæi se uvek vremensko-prostornim kontekstima. težnja da se „duhovna spontanost i kreativnost“ 8 A. nego u tome da ona putem orijentisanih institucionalizacija otvara moguænost za delanje“. str. 99. odnosno uveæanje njene efikasnosti. 65. istorijski razvijala. Projs. 9 U. do njenog konstitucionalnog oblika institucionalno ogranièene državne vlasti i garantovanih osnovnih prava i sloboda. Sve ovo. Kao ideja otvorena prema socijalnim i politièkim potrebama (ali postojano vrednosno opredeljena!). Gledišta. u pogledu individue. Nema sumnje da se pravna država. ispunjavala novim sadržajem. savremena zapadna teorija nije dovoljno odluèno istakla. spreèava. Buduæi da se procesi izgradnje novih poredaka u bivšim socijalistièkim zemljama odvijaju uporedo sa formiranjem nadnacionalnih asocijacija i institucija. 4. Albrecht. str. okiva ili postavlja ogranièenja. Poreklo i buduænost jedne ideje. 217 . ispitivanje moguænosti usklaðivanja vladavinskih procesa sa tradicionalnim modelom pravne države jednako važi za oba procesa. br. „Pravna država“. „Uloga pravne države u transformaciji postkomunistièkih društava“. 10 Ibidem. Od juridièke forme (zahteva da se politièke odluke donose na naèin prava). i kao pojam i kao praktièna organizacija konkretnih država.

dakle. ali – ipak – tek nadolazeæe. tek su na poèetku puta uspostavljanja politièkih odnosa. ili rekonstruisanih. Uspostavljanje odnosa pravne države smatra se ciljem od strateškog znaèaja. predstavlja radikalan raskid sa starim režimom i uspostavljanje demokratskog osnova vladavine. u tom smislu. primenljivo bi bilo Deridino (Jacques Derrida) tumaèenje odnosa sile i autoriteta kroz figuru zasnivajuæeg performansa i izvesne. str. odnosno preobražavanje postojeæih jedinstvenih državnih zajednica u više manjih. državnopravni kontinuitet ostao je neprekinut. Albrecht. Prvi korak.. Pod drugaèijom pretpostavkom. na naèin i sa supstancijom pravne države. Ostaje da se razmotri pitanje da li naèini i sredstva konstituisanja ustavne demokratije pripadaju i da li su uopšte moguæi u „pravno-državnim oblicima“. ali donetih prema postojeæim pravilima predviðenim za to. novih ustava. 63.. 12 U.13 Promene iz nedavne prošlosti.12 Ne èini se osnovanim da se inicijalne promene. Analogija sa uspostavljanjem pravne države u Francuskoj posle Revolucije. u formi ustava i zakona. cit. ukazuje na to da se revolucionarna promena rezima ne može potèiniti principima pravne države. kada „konstitutivna vlast kreira pravnu državu i vezuje vlast koju je konstituisala za pravila pravne države. Postsocijalistièka društva Centralne i Istoène Evrope.14 11 A. Projs. op. 13 Ibidem. 99. oznaèe kao revolucionarne. a ne odluèen. Pravna država je – nema sumnje – svrha novog politièkog konstituisanja društva u ovom delu Evrope. 14 Ovde valja praviti razliku izmeðu onih država u kojima osporavanje režima nije pratila i kriza države i onih u kojima je državni subjektivitet bio doveden u pita- 218 . 11 To bi bio istorijski specifièan zadatak pravne države na poèetku novog veka. Osim u sluèajevima u kojima su ova socijalna prelamanja pratile secesije. op. 5. a da im se sama – pri tome – ne potèinjava“. cit. Rušenje autoritarnih oblika vladavine odigralo se u okvirima normativnih rešenja postojeæih. legitimišuæe pravde. koje oglašavaju poèetak tranzicije.ostvaruju kao „najviše javne vrednosti“. U tom sluèaju. str. u zemljama Centralne i Istoène Evrope. oèitovao bi se diskontinuitet državno-pravnog poretka i ponovno stvaranje ustava ex nihilo. Taj cilj je zadat. teško da se mogu svrstati u doktrinarni pojam revolucije.

izmeðu ostalog.) iza ovog pitanja krije problem da li pravna država može samu sebe da konstituiše i obnavlja. 64.. Na jednoj strani su razlozi pravne države i praviènosti. što podrazumeva i denacionalizaciju. a na drugoj potrebe politièkog utilitarizma i efikasnosti. 15 U. reprivatizaciju. 219 . ili zavisi od uslova koji prethode pravnoj državi. pre toga. Zapravo. zahteva èitav set zakona koji se tièu. Ovde se. Projs. „samo pravo – pravno-državna zabrana retroaktivnosti zakona – suprotstavlja želji za retroaktivnom praviènošæu“. opet.15 Tako.. što je uslov sine qua non preobražaja u konstitucionalnu demokratiju liberalnog tipa. Projs (Ulrich Preuâ) objašnjava da se „teorijski (. što je u suprotnosti sa umno pojmljenom vladavinom zakona kao izvornim naèelom pravne države. Pomenute okolnosti obeležavaju kontekste koji su ili pogodovali procesima preobražaja ili su ih i usporavali i otežavali. Delegitimisanje državne svojine može se izvršiti reprivatizacijom. ukidanja državne ili društvene svojine praviènom i razumnom politikom privatizacije. odnosno da li pravna država deluje kao organizacioni princip politièke promene režima i uspostavljanja novih konstitucionalnih oblika. odn. op. sa svoje strane. specifièno vezane za drugaèije okolnosti u kojima se još nisu oprobali. str. uvoðenje privatnih svojinskih odnosa i tržišne privrede.Ostaje još da se razmotri i pokaže da li konvencionalno pojmljeni modeli trpe kakve promene. interesima kojima se ne može istovremeno udovoljiti. 16 Ibid. No. na one u kojima je do razdruživanja došlo mirnim putem i one u kojima je suverenitet stican i branjen oružjem.. nalaže suum quique tribuere. dakle. tj.16 Drugim reèinje. str. valja dopuniti odgovor na napred postavljeno pitanje o tome mogu li se inicijalne promene kvalifikovati kao saglasne sa naèelima pravne države. ili – pak – privatizacijom od strane onih èija investiciona ulaganja obeæavaju najefikasnije korišæenje i unapreðivanje postojeæih resursa. vraæanjem svojinskih ovlašæenja preðašnjim nosiocima. a meðu ovim poslednjim. ali jednako validnim. koji su izvan nje ili su – èak – i u suprotnosti sa pravnom državom“. reformska politika se ovde nalazi pred polarizovanim. Oèigledno je da se ova mera ne može sprovesti bez retroaktivnosti zakona koji bi je uveo u pravni život. 63. na primer. Argument praviènosti. cit..

saobrazno promenama socijalnih pretpostavki i iskustvima iz drugih okruženja. Potrebe privredne efikasnosti i ubrzana reforma. pa se – na isti naèin – i u postkomunistièkim društvima. Ovo nas zapažanje uvodi u drugi krug artikulacije odgovora na postavljeno pitanje o kontekstualnoj uslovljenosti i moguænim i nužnim preinaèenjima sadržaja pojma pravne države kada su u pitanju društva u statusu tranzicije. Opšte je poznato da su se konstruktivna naèela pravne države i vladavine prava. razvijala i unapreðivala postepeno vekovima. str. opet. uz primerenu naknadu ili obešteæenje za štetu uèinjenu oduzimanjem prava. èak i kada su u pitanju samo pravna naèela. ali teorijsko-pravnoj aksiologiji neæe biti strano. mogu se zadovoljiti veæ oprobanim sredstvima liberalne pravne države.17 6. pojavljuje kao pitanje izbora izmeðu operacionalizovanih vrednosti pravde i mira. 220 . Sva je prilika da æe izbor izmeðu više moguænosti sugerisati broj ošteæenih.. da se dilema izmeðu ispravljanja institucionalne nepravde i održavanja socijalnog status quo-a. teorijski i praktièno.ma. Na tom putu. Prema reèima Ulriha Projsa. na ranijim zakonima zasnovanih. ali samo u onoj meri u kojoj je suspenzija. Ovaj primer pokazuje da se praktiène mere koje se preduzimaju u procesima prelaza ili tranzicije sa socijalistièkog na tržišno privreðivanje ne mogu. ovaj naèin jeste primer za „pravno-državno kroæenje revolucije“ (ibid. ali bi – u tom sluèaju – buduænost bila optereæena neispravljenom nepravdom iz prošlosti. bar ne sve. Zdravom razumu može izgledati apsurdno. njima podržane vrednosti mogu doæi u sukob. a ne praviènošæu. izgradnja institucija pravne države može odvijati naèinima koji nisu svojstveni pravnoj državi. Istorijski se pravna država instalirala ukidanjem pravovaljano steèenih staleških prava. Ali takvo rešenje bilo bi rukovoðeno naèelom ekonomiènosti. retroaktivna pravda ne bi znaèajno usporila tempo reformi niti njihovu efikasnost. Ukoliko ovaj broj nije veliki. U svojoj se ukupnosti ova evolucija može 17 Ali istorija poznaje i drugi naèin. odgovornost države – bez obzira na moralne ekonomske ili politièke razloge – uspostavlja kao njen pravni princip. individualnih prava nužan uslov njenog uspostavljanja. rukovoditi pravno-državnim naèelima. 69). kojim se. standardi su se sadržinski povezivali sa novim vrednostima.

tièe se uveæanja normativnog sadržaja ustava. sledi paradoksalna impresija da pravna država u postkomunizmu. sveobuhvatnost i brzina prevladavanja nasleðenih predmodernih odnosa zavise prvenstveno od efikasnosti vlasti.). jer su njegovi akteri funkcionalni nosioci ovih procesa i promoteri zadržanog (postizbornog) legitimiteta. u zemljama Centralne i Istoène Evrope. izvesna koncentracija vlasti u postautoritarnoj državi èini se nužnom. regionalnim. kako bi se država usredsredila i na one delatnosti koje ne spadaju u klasiènu funkciju države ovoga tipa: (a) da bi prevazišla krizu i spreèila povratak na stare forme centralistièkog etatizma. a potreba za promenama se èini neodložnom. Korelacija (.. N. Da bi se obezbedila „’sredina’ i ’okvir’ za ovakvu tvorevinu. Zahteve za priznanjem statusa etnokulturnim entitetima u heterogenim zajednicama.. Dimitrijeviæ. 19 U tom smislu: U.kvalifikovati kao istorijski napredak. 65 – 66. Vraèar. koje bi trebalo zadovoljavati istovremeno i bez obzira na koliziju. Rešavanje nimalo lakog zadatka – uz to – valja okružiti atmosferom otvorenog društva. „Ustavna demokratija. br. koji je – sa svoje strane.18 Moguænost. Pošto. etnièkim i verskim suprotnostima i sukobima. cit. Projs. U odnosu na model liberalno-konstitucionalne pravne države. istovremeno sa obezbeðivanjem mehanizama za zaštitu individualnih prava.. rame uz rame sa traženjem da se pravom podrži nacionalni identitet (veæinske nacije). (b) da bi konsolidovala i politièki integrisala društvo optereæeno ekonomskim. op. 221 . kulturnim. str. Iako je pravna država opredeljena po18 S. socijalni i institucionalni uslovi za instaliranje aranžmana pravne države još nisu dospeli. Otuda prvo odstupanje od teorijskog modela ogranièene vlade predstavlja izvesno relativizovanje naèela podele vlasti. str. „Habitus“. ili kako spreèiti vladavinu naroda“. (c) da bi obezbedila postojanje i funkcionisanje politièki nekontrolisane civilne sfere društva. mora da obezbedi uslove za svoje sopstveno konstituisanje. pre ili posle svega – ustalio teorijsko ishodište legitimiteta. str. analogne pretpostavkama uprilièenim putem „predpravnodržavnih“ snaga socijalnog poretka. kojima pripada i bez kojih ne može opstati“. najisturenije su potrebe i generatori moguæne krize. 36 – 37 i dalje. delimièno u vezi sa prvim. 29. 2. novoustanovljeni režimi imaju potrebu za izvesnim sažimanjem vlasti.19 Drugo preinaèenje. ostvarivanje socijalnog staranja. pa ni postati. 62. uz imperativno prihvatanje delovanja zakona tržišne ekonomije.

21 Udovoljavanje logici tržišnog privreðivanja i potrebi za efikasnošæu politièkog sistema balansira se ustavnim obuzdavanjem „pojavnih oblika straha“. pp 1 – 48. Postepeno razvijanje ideje i prakse dobro ureðenog liberalnog društva. U pitanju su „institucionalno garantovane privilegije“ ili „institucionalne garantije“ sa sadržinom socijalnih prava. ali koja valja uèiniti jasnim. Predstoji još jedno. sa svrhom umirivanja napetosti izmeðu pravne jednakosti i sigurnosti. uz izvesna ogranièenja koja su implicitno u njima sadržana. op. i stvarne. cit. sa akcentom na kompromisu izmeðu individualne slobode i politiè20 N. 7. omoguæili nesputano razvijanje kolektivnih i individualnih potencijala i u što veæoj meri. 222 ... op. i posebno napomena br. spontano zadovoljavanje potreba i interesa – država u tranziciji proširuje katalog ustavom utvrðenih i zaštiæenih prava. ali i obeæanja u pozajmljenoj formi prava. Chapter 1: The Constitution as Fear and Acceptance 22 Ibidem. 6. pa je – u tom kontekstu – neophodno savladavanje neizvesnosti i sopstvene zebnje u odnosu na „(obnovu) autoritarne vlasti“ ili „ekonomski i socijalni kolaps“. kako bi se u skladu sa izvornim liberalnim naèelima. uvode instrumenti socijalne države.litikom deregulacije. Oseæanju nesigurnosti doprinose mere reformi sa – iskustvu nepoznatim – posledicama. 21 „Ovakve institucionalne garantije „ – predoèava Nenad Dimitrijeviæ – tipiène su za kontekste „koji su obeleženi ’politièkim strahom’“ (ibidem). nepoverenja i otpora. obrazložiti i redizajnirati formulacijom teorijskog stava o socijalno-istorijski specifiènom (kontekstualnom) sadržaju ovog pojma? Afirmativan odgovor nalažu prethodna razmatranja. na jednoj. Dimitrijeviæ. str. socijalne nejednakosti i nesigurnosti na drugoj strani. dakle. cit. zakljuèno i sa stanovišta teorijske državnopravne nauke najvažnije.22 Novokonstituisana vlast mora pridobiti poverenje. 37. ispitivanje: Može li se preinaèenje modela pravne države u uslovima postautoritarnog uspostavljanja konstitucionalne demokratije teorijski prihvatiti. što se može preobraziti u postojan izvor straha.20 U liberalno-konstitucionalnu sliku poretka sada se. ustupcima što ih instrumentalizuje ustav. saglasnost i odobravanje zajednice. O znaèenju straha za konceptualizaciju ustava vidi: A.Sajó. ali i imperativom modernosti za uveæanjem sposobnosti politièke zajednice.

u ontološki koncept univerzalno dobrog. Jednostavno. obeležile su specifiène datosti zemalja u kojima su se procesi konstitucionalizacije odvijali. cit. 2: „Ovo naravno ne znaèi da sve zemlje na svetu trebaju da – kao uslov normativnog razlikovanja izmeðu ispravnog i pogrešnog – prihvate demokratski konstitucionalizam. tvrdim da u takvim sluèajevima nema puno smisla koristiti kategorije konstitucionalizma i ustavne demokratije. nauènim konsensusom izdvojeno i integrisano. cit. Kao što je sadržina izvornog pojma pravne države u vremenu „eksteritorijalizovana“..kog autoriteta. str.. ne želim da negiram kako u nekim zemljama specifièan koncept dobrog može da nadjaèa zahtev za univerzalnim pravom. Samo na prvi pogled i neupuæenom može izgledati da proširivanje normalne sadržine ustava novim pravima – jeste pozitivan prilog garantovanju univerzal23 O konceptu dobrog u ovom kontekstu. sa poznatim implikacijama. relativizovanje i modifikovanje specifiènostima prostora i epohe. èini ga sposobnim da prihvati okolnosti u postkomunistièkim režimima koje nalažu odstupanje od modela. motivisanog obuzdavanjem ovog potonjeg. 23 Kontekstualne sadržine Rechtsstaat. op. str. 38. uz granicu koju postavljaju definisani teorijski minimum ili fenomenološko jezgro. Odstupanje od naèela podele vlasti predstavlja veoma rizièan poduhvat. op. Dimitrijeviæ. objedinjavanje pojedinaènih dostignuæa. Projs. str.. Drugim reèima. 26 U. jezgro može „teritorijalizovati“ i uèiniti prijemèivim za okruživanje. 65. op.24 „Normtivno obezvreðivanje ustava“25 može imati rðave posledice po ljudsku slobodu. 223 . tako isto se njegovo. cit. op.36. a da se ne opovrgnu specifiènosti koje su ih uslovile i koje æe ih i dalje oblikovati. 65. Rule of Law. Dimitrijeviæ. due process of law i séparation des pouvoires moguæno je objediniti i integrisati u teorijsku matricu pravne države. oplodilo se na eksternom planu.“ 24 U. i posebno napomena br. njihova kosmopolitizacija – ako nije preterano reæi. Kapacitet pojma pravne države kao otvorene i vrednosno utemeljene ideje. 25 N. cit. legitimišuæu osnovu i cilj“26 ovako definisane politièke vladavine. str. vidi: N. Oblikovanje i prakse i koncepata vršilo se se kao spontana evolucija u vidu odgovora na konkretne situacije za koje su ovi nudili rešenja. Projs. definisanom kao evropski i anglo-amerièki liberalni pokret. Povezivanje internih praksi. buduæi da sloboda èini „teorijski polaznu taèku. Jer – kako je to formulisao Ulrih Projs – podela vlasti predstavlja „krunski dragulj“ dobro ureðene politièke zajednice. što ceo koncept pravne države dovodi u pitanje..

moraju postaviti tranzicijskom diktumu za efikasnošæu. Ako se na umu ima èinjenica da je moguæna zloupotreba stalni pratilac vladavinskih procesa. „Imperativu efikasnosti“. koji pripada kontekstu. Relativizovanjem granice izmeðu osnovnih prava i institucionalizovanih privilegija.28 Najzad. nego sa stanovišta teorijski utvrðenih moguænosti koncepta. Ona. cit. a reformska politika kao još nerealizovane. dejstava države u tranziciji analogijom se može povezati sa figurom državnog razloga ili. te da se – pod plaštom „tiranskog izgovora“ – kratkotrajne koristi lako mogu preobratiti u pogubne i teško ispravljive greške. op. na univerzalan naèin. odnos. Sa stanovišta pravno-politièke i ustavne teorije. valja uspostaviti racionalan. u terminologiji koju upotrebljava Karl Fridrih. može se dodati da „prava“ labavljenja aranžmana podele vlasti i normativnog optereæivanja ustava ne postoje kao originalna i samostalna. primat osnovnih prava se gubi. zarad savlaðivanja prepreka koje stoje na putu njegovoj implementaciji.: N.. 28 N. veæ se legitimnost „može priznati samo zahtevu za efikasnošæu ogranièene vlade“. str. ne može se priznati „samostalan znaèaj u vladavinskom procesu“. odstupanje od modela. „ustavnim razlogom države“. i to onoliko dugo koliko preobražajne potrebe upravo te ciljeve markiraju kao primarne. Dimitrijeviæ. cit. veæ kao situaciona ili okolnostima izazvana stanja državnih funkcija. ali sada ne više obzirom na realne potrebe.. Nekonvencionalno delanje normativnih nosilaca državnih funkcija biæe legitimno ako je srazmerno postizanju svrhe. moraju biti opravdana. 224 . 38. Dva se ogranièenja. str. a ceo napor socijalnog diskursa da ovu kategoriju uèini temeljom liberalnog konstitucionalizma – obezvreðuje. u tom smislu. samo ako sredstva i naèini kojima se zadovoljavaju ne zaprete obesmišljavanjem principa ogranièene vlade. kao što model. ali i nauèno utemeljen. Dimitrijeviæ. 37 i dalje. u odnosu na model izmenjenih.27 Izmeðu principa. stvari stoje drugaèije. Racionalnim interesima moguæno je priznati primat ogranièenog trajanja. Razumevanje predoèenih i. op. koji èini konstantu modela. kvalifikuje pozicioniranje politike u granice pra27 V.no prihvaæene vrednosti slobode. Daljim išèitavanjem utvrðenog smisla. mora biti vremenski ogranièeno i opravdano. prema reèima Nenada Dimitrijeviæa. ponaosob i meðusobno. uz to. i zahteva za efikasnošæu.

4. brojna svedoèanstva. isto tako se i njegovo preinaèenje doktrinarno može podržati. Sa stanovišta pomenutih preinaèenja sadržaja pravne države „u tranziciji“ – koncentracije vlasti i normativnog proširenja sadržaja ustava – i sa ektonovskom paradigmom na umu. Projs. br. prava ne bi bila samo „ideološka obmana“. „Uloga pravne države u transformaciji postkomunistièkih društava“. 10 – 12 za 1989. br. u: Pravna država. 1991. nažalost. spreèavanje zloupotreba i svoðenje rizika na najmanju moguæu meru može garantovati samo sudstvo institucionalizovano prema civilizacijski dostignutom stepenu razumevanja njegove funkcije. Poreklo i buduænost jedne ideje. Kymlicka. materijalno i struèno – obezbediti. sudstvo se mora – normativno. U. „Pravna država“. 2 za 2000. kontrole i meðusobnog ogranièavanja vlasti. Global Book.va. Gledišta. F. mart 1999. kao neodložan – zahtev za reformisanje pravosuða. Beograd. 7. kada su u pitanju autoritarne forme vladanja. ili kako spreèiti vladavinu naroda“. kako je govorio Hamilton (Alexander Hamilton). Beograd. izgleda da se državama u tranziciji nameæe. S. Ako se sve ovo ima na umu. 5. kao zajemèenom ljudskom pravu na nezavisan i nepristrasan sud. Put u ropstvo. najslabija je i najbezazlenija u sistemu podele. odnosno sudiju. 2. prihvatanjem efikasnosti – tek u granicama legitimiteta. Da sloboda i. Albrecht. na njoj zasnovana. N. kontrolu vršenja vlasti u granicama prava. CEUPRESS. u: Pravna država. 3. „Ustavna demokratija. 1977. Pravni fakultet Beograd – Centar za publikacije i Nemaèki kulturni informativni centar Beograd. Habitus. An Introduction to Constitutionalism. ali je najopasnija. 1999. Limiting Government. sada i sa stanovišta ljudskih prava. Poreklo i buduænost jedne ideje. Pravni fakultet Beograd – Centar za publikacije i Nemaèki kulturni i informativni centar. 225 . W. A. Novi Sad. „Korelacija ‘pravne države’ i ’državnog prava’“. Habitus. O ovom poslednjem u protekloj deceniji postoje. Sajó. 6. sa nesagledivim i èesto neotklonjivim posledicama. Budapest. 1991. Sudska funkcija državne vlasti. Dimitrijeviæ. A. Hayek. tako da svoju delatnost izricanja pravde obavlja nezavisno od bilo kakvih centara moæi i nepristrasno. „Etnièki odnosi i zapadna politièka teorija“. Vraèar. A. LITERATURA 1.

226 .

III DEO INSTITUCIJE I DEMOKRATSKA TRANZICIJA 227 .

228 .

izbornog i partijskog sistema.Ilija Vuja~i} IZGRADNJA DEMOKRATSKIH INSTITUCIJA Autor razmatra probleme izgradnje demokratskih institucija u Srbiji i utvrðuje da su glavne prepreke za to: personalizovana politika. koji polaze od ideje da je potpuna kontrola stvarnosti moguæa. onima koji se bave problemima parlamentarizma. moguænosti zloupotrebe ovlašæenja zbog još neizgraðene demokratske kontrole vlasti. teoretièarima partija. Štaviše. autor naglašava da uspjeh tranzicije prvenstveno zavisi od neometanog djelovanja pojedinaca unutar novih pravila igre koja ga omoguæavaju. pitanjima regionalizacije i lokalne samouprave i uopšte vertikalne podjele vlasti. veæ æu to ostaviti konstitucionalnim pravnicima. a pogotovo u argumentovanje njihove potrebe. Neæu ulaziti u problem izgradnje pojedinih demokratskih institucija i procedura. decentralizacije i devolucije vlasti. uz odgovornost individue za sopstvenu dobrobit. Da nabrojim samo neke elemente koji tvore opseg problema de229 . Zbog toga postoji opasnost da se tranzicija zaglavi izmeðu autoritarnog režima i pokušaja izgradnje demokratskog sistema i tako doðe do strukturnog cementiranja autoritarizma. još neostvareno uèvršæenje politièkih struktura (vraæanje odluèivanja iz neformalnih tijela u institucije sistema) i neostvaren preobražaj pravosudnog sistema. Autor naglašava da to mogu spreèiti samo liberalne vrijednosti i liberalni principi poretka slobode i vladavine pravila. javne uprave. neæu ulaziti ni u iscrpno nabrajanje svih elemenata demokratske rekonstrukcije društva. Pretpostavka za to je ostvarenje liberalnih naèela ogranièene vlasti i vladavine prava. visoko centralizovana država. svetosti privatne svojine i slobode ugovora. netransformisane politièke institucije. Primeæujuæi da tranzicija ne proizilazi iz gotovih reformskih planova u rukama mudrih reformatora – konstruktivista.

Svoju ulogu sam sveo na iniciranje rasprave o otvorenim problemima demokratske rekonstrukcije. problema ili pogrešnih rješenja. kao kriterijuma za procjenu opšteg trenda i opredjeljenja nove vlasti u pogledu reformi i do sada iskazanog pravca. odnosno politièko-institucionalnih aspekata i problema organizacije vlasti i politièkog sistema.mokratske rekonstrukcije društva i države. deceniju odlaganih i potiskivanih. upravne reforme i teritorijalne organizacije vlasti. kao i uspostavljanje liberalnog poretka slobode i vladavine prava neophodni uslov da ne doðe do ove rotacije. modaliteta i dinamike rekonstrukcije. pretaèe prin230 . nakon trinaest godina uzajamno pothranjivanog autoritarnog modela vladanja i ratova. Iz tog razloga su liberalne vrijednosti i liberalni principi. put demokratizacije nije zagarantovan – on je tek samo otvoren – ona može da se zaglavi izmeðu autoritarnog režima i pokušaja izgradnje demokratskog sistema i tako doðe do strukturnog cementiranja autoritarizma. vladavine prava. Tranzicija može krenuti i u široke. u jednom naèelnom postavljanju problema tranzicije. Samo æu. Jasno je da Srbiji predstoji ozbiljna rekonstrukcija društva i države i da ona mora da podrazumijeva promjenu cjeline privrednog i politièkog sistema i svih onih. a znamo iz iskustava drugih zemalja. Da li se nova vlast nalazi na tragu tih principa ili ne? Da li ranije opozicioni. Pošto se nalazi ponovo na poèetku tranzicije. a sada vladajuæi. te neæu dublje ulaziti u analizu podrazumijevajuæih elemenata koji tvore demokratske institucije i procedure: konstitucionalizma. Kako je. da naznaèim svoje viðenje opšteg okvira demokratske izgradnje društva. odbrane manjinskih prava. garantovanja i efikasne odbrane ljudskih prava i sloboda. na kraju prepuštajuæi sve autoritarnom režimu koji promoviše promjene daleko izvan politièkog polja. Posljedica može biti i prosta konfuzija ili rotacija na vlasti sukcesivnih vlada koje propuštaju da obezbijede ikakavo trajno i predvidljivo rješenje problema institucionalizacije politièke vlasti. uèvršæenja parlamentarizma. društvenog i politièkog oporavka. još daleko od ekonomskog. preskoèiæu ono što se podrazumijeva. Srbija je država koja mora ponoviti fazu demokratske tranzicije. Ono što treba da nas interesuje je da li dosadašnji potezi vlasti ukazuju na odluènost da se te institucije izgrade i da li njima vode ili ih pak blokiraju i odlažu njihovo uspostavljanje. pokret za promjenu. nasilne konfrontacije. Dakle.

koji polaze od ideje da je potpuna kontrola stvarnosti moguæa. sporosti. a da pri tome nacionalni dohodak cijelo vrijeme bude u stalnom padu. Ali isto tako. Privrženik sam mišljenja da se politièka tranzicija (jednako kao i ekonomska) zasniva na složenoj meðuigri planiranih i neplaniranih. a politièki sistem ostane zaglibljen izmeðu autoritarizma i pokušaja izgradnje demokratskih institucija. namjeravanih i nenamjeravanih dogaðanja ili. iz razloga krhkosti novog poretka i moguænosti da se ostvarena politièka promjena anulira. a ne istina. Vjerujem da se duboko opravdanje opreza. mislim da treba da se propita karakter preduzetih koraka i njihova podloga. drugim rijeèima. neodluènosti. i da je dijelom to vezivanje za istinu (koju posjeduje jedna grupa a ne druga. Jer su reforme nužda kojoj kad-tad moraju da pribjegnu sve istoènoevropske zemlje. èija je prva reforma iz 1993. moraæe na popravni ispit. pa otud i podjela na „patriote“ i „izdajnike“) proizvodilo i prolongiralo takav poredak. Otud je osnovna vrijednost poretka koji treba da se uspostavi – sloboda. što je kod istine i pravde uvijek moguæe. Naèelno smatram da je u redu da se nagovještene i preduzete promjene uzmu u zaštitu. Dakle. ali i ukazati na sve one nedosljednosti i polukorake koji prijete da se dosegnuti nivo promjene ne iskoristi efektivno i da se pridružimo iskustvima neuspješnih tranzicionih zemalja. One koje su izabrale „loša“ pravila i tako imale neuspješne reforme.cipe kojima se rukovodio u osnovne principe novog poretka ili se oni podreðuju i žrtvuju privremenim pogodnostima nove vlasti i trenutnim pritiscima socijalnog i politièkog miljea. jer ih nedosljednosti prve faze tranzicije tjeraju na nove pokušaje. pervertirtano interpretirana. nespretnih i neprincipijelnih koraka nove vlasti. planiranja i spontanosti. potrebno je podržati postojeæu vlast. Naše odluke se ne zasnivaju na istini. suzdržanosti i negativnog stava prema sveznalaèkim i preambicioznom konstruktivizmu 231 . bila neuspješna i nedosljedna. Vidjeli smo da je istina kao vrijednost (naravno. Ubijeðen sam da uspješna tranzicija ne proizilazi iz gotovih reformskih planova u rukama mudrih reformatora – konstruktivista. od sredine 80-ih. uprkos svih problema. a kod slobode nije) bila u središtu izgradnje prethodnog režima. Takav je primjer sa Ukrajinom. jer je niko ne posjeduje – s obzirom da je znanje disperzirano širom društva – nego na našim percepcijama istine. pa je morala da se obnovi 1998. To je uostalom u duhu ideje otvorenog društva.

Parola: „vrijeme je da se pravi buduænost“ je konstruktivistièka varka i iluzija u svemoæ razuma i kontrolu društvenih procesa. to je uporedo sa ovim „blagim“ konstruktivizmom u implementaciji ekonomske i politièke reforme. Jednom rijeèju. Pored uoèenih problema „simultane tranzicije“. jednako kao što su spore promjene ka tržišnoj ekonomiji ujedno znaèile i minimalne ili nikakve korake ka politièkoj demokratiji. meðu kojima centralnu ulogu imaju pravila igre i njihovo oèuvanje. iskustva drugih zemalja pokazuju visok stepen korelacije izmeðu ekonomskih i politièkih reformi. putem izgradnje snažnih politièkih ustanova i konstitucionalnih ogranièenja. S obzirom na èinjenicu da je svaka vlast sklona veæem konstruktivizmu i da ni jedna vlast ne zaslužuje naše potpuno povjerenje. onda su liberalne ustanove i principi ono što treba da garantuje uspjeh tranzicije. Uspjeh prvenstveno zavisi od neometanog djelovanja pojedinaca unutar novih pravila igre koja ga omoguæavaju i vrše „blago“ usmjeravanje. mora svesti na najmanji broj osnovnih pravila. održavane su sa visokim stepenom konzistencije uprkos znatnom opiranju. Ako uspjeh prvenstveno zavisi od neometanog djelovanja pojedinaca kombinovanog sa uspostavljanjem osnovnih pravila. Velika razlika u iskoraèaju u tranziciji se pokazala s obzirom na preduzeti pravac. ogranièeno na osnovna konstitucionalna pravila. Ali su zemlje sa najnaprednijim. stoga. Štaviše. a ne u nekakvo režiranje reformskih mjera od poèetka do kraja. a ne kasnije tokom tranzicije. ove reformske mjere su uvedene odmah na poèetku. nalazi u našoj ogranièenoj sposobnosti da kontrolišemo društvene dogaðaje i da se svaki konstruktivizam. brzinu i intenzitet ekonomskih reformi. uspostavljanje tržišnih ustanova i demokratskih pravila i procedura je uglavnom išlo zajedno. izmeðu brže i skladnije promjene ekonomskog ambijenta i uspješnije i konzistentnije politièke promjene. a reformske politièke elite su uspjele u ubjeðivanju dovoljno velikog broja stanovništva da ono ima koristi od reformskog procesa.(koji se poziva na istinu) i društvenom inženjerstvu. najbržim i najuspješnijim ekonomskim promjenama pokazale i najsigurnije i najkonzistentnije pro232 . liberalizovale ekonomiju i privatizovale veliki dio državne imovine. One zemlje koje su dalje otišle u tranziciji uvele su obuhvatnije reforme makroekonomske stabilizacije. neophodno naglasiti potrebu za trenutnim ogranièenjem vlasti.

dozvoli institucionalno truljenje u ovom smislu i samo promijeni nosilac potèinjavanja države politièkoj volji. kao dodatni zahtijev – relativno miran politièki okvir.mjene ka politièkoj demokratiji. tako da imaju i najdjelotvornije demokratske sisteme. Dakle. s jedne strane. što podrazumijeva i tržišne institucije i vladavinu prava i politièku demokratiju. obavi brza i dalekosežnija privatizacija. što. konstitucionalne države i politièke demokratije. teško se odvaja od autoritarne politike. To reformatorima omoguæava da 233 . kada je neophodno da se nadvlada opozicija od strane interesnih grupa. koji može ostvariti svoju zaštitnu i upravnu ulogu i tako održati cijeli paket tranzicionog institucionalizovanja. Ova vrsta efikasnosti državnog aparata ne smije se miješati sa visokim nivoom državnog posredovanja i djelovanja. radi se o problemu relativno efikasnog državnog aparata. monetarni i bankarski sistem konsoliduju. pa èak i da im se podari izvjesna mjera diskrecije. Istina je da ekonomska liberalizacija podrazumijeva odreðenu politièku strategiju za primjenu radikalnih ekonomskih mjera. ohrabruje pravilima rukovoðeno ponašanje u javnoj sferi i minimalizuje arbitrarnost u administraciji. na primjer u privredi. Pored toga. a s druge strane. ali i ako se istovremeno i odluèno uspostavi vladavina prava i demokratske procedure. služeæi kao suprotnost neogranièenoj vladavini. a to sprjeèava i ekonomsku liberalizaciju. na sam tok tranzicije uveliko utièu i napori ka reformi javne uprave. Ako se. U tom smislu. pak. liberalizuje trgovina. ono èemu nas pouèava postkomunistièko desetogodišnje iskustvo jeste da simultane tranzicije mogu biti uspješne – samo ako se odmah ostvari visok stepen ekonomske liberalizacije. u tom smislu da reformatori budu u kritiènom periodu primjene mjera izolovani od politièkih pritisaka. Naime. Dakle. utièe na efikasnost državnog aparata i tako njegovu sposobnost da podržava demokratske ustanove. Ona naglašava brzinu u ostvarivanju reforme i. Ovdje se radi upravo o postojanju onog minimuma nivoa efikasnosti koji je neophodan za održavanje i podupiranje institucija tržišta. znaèenje državne autonomije od arbitrarnog naturanja politièkog voðstva je takvo da relativna autonomija državnog aparata u ovom smislu neformalnog ogranièenja vlasti vodi bržem uspostavljanju demokratskog poretka i daljeg i bržeg kretanja u pravcu tržišne orijentacije. važan preduslov je izgradnja autonomije države u odnosu na politièko voðstvo.

djelovanja grupa za pritisak i povijanja pred razlièitim partikularnim interesima i zahtjevima. 234 . U prvom sluèaju. sloboda ugovaranja. meðutim. ali se mora imati na umu da se politièki akteri èesto mogu i skrivati iza demokratskih procedura. onda æe strani kapital ulaziti i prije nekog zakona o privatizaciji i preduzimanja privatizacionih procesa. S druge strane. mada stvara neku poèetnu brzinu i djelotvornost u primjeni reforme. kao i slabljenju intenziteta ekonomskih reformi i veæoj ranjivosti poèetnih procesa liberalizacije. U suprotnom. bilo institucionalnim kontinuitetom. neophodno je uspostaviti demokratske procedure. što dovodi do enormnog poveæanja politièke nestabilnosti. mogu zloupotrebiti demokratske ustanove i dovesti u pitanje reformu. Koncentracija moæi u rukama izvršne vlasti. u drugu fazu æe se uæi bez nacionalnog konsenzusa i na scenu æe stupiti sukob izmeðu razlièitih pozitivnih vizija buduænosti. Meðutim. na duži rok vodi održavaju autoritarne tendencije unutar sistema. specijalne interesne grupe. zbog visokih cijena tranzicije. pravni i politièki okviri tržišne privrede – stvar prepusti efikasnosti i preduzimljivosti pojedinaca. Odluèni koraci u reformi mogu se napraviti bez sveopšteg konstruktivistièkog eksperimentisanja – dovoljno je otvoriti privredu. To je važnije od samog zakona o privatizaciji: kada postoji garantovanje i pravno ureðenje vlasništva.nametnu optimalne politike. povezane sa starim sistemom. Problem. Zato što prije treba da se stabilizuju pravila novog poretka. drugo što treba imati na umu jeste da uspostavljanje pravila novog poretka može da se ostvari bilo radikalnim raskidom sa starim poretkom. Postignuto nacionalno jedinstvo oko reformi omoguæava da se brzo i odluèno naprave veliki iskoraci u prvoj fazi tranzicije. djelotvornije nego što bi to išlo kroz redovne demokratske procedure. jer to služi delegitimizaciji državne vlasti i eroziji njene demokratske osnove i tako – destabilizaciji politièkog sistema na duži rok. liberalizovati cjelokupan sistem i onda – kada se uspostave opšti društveni. liberalna regulacija i efikasnost pravosudnog sistema radi rješavanja ekonomskih sporova. Ali ako se ispuste pogodnosti ovog nacionalnog konsenzusa za promjene. nastaje kada postoje moguænosti da se to iskoristi za slabljenje pravnih ustanova degradacijom kompetencija zakonodavne vlasti i širenjem oblasti korišæenja izvršnih dekreta.

Ovo. zbog njene neodluènosti u radikalnom razraèunavanju sa prošlim režimom. dekriminalizovati društvo. može lako doæi do odlaganja konstitucionalizacije. ne dovodeæi u opasnost osnovne principe i vrednosti. pa tako zapada u autoritarna nametanja bez konstitucionalizacije. posebno u ekonomskoj sferi koja obezbeðuje ubrzan rast i prosperitet. Jasno je da nije moguæe istovremeno riješiti brojne nagomilane probleme. dovoljno je navesti 235 . S druge strane. ima jedan konzervativni naboj. ostvariti tržišna ekonomija. jer æe destimulisati ulaganje u našu privredu slanjem pogrešne poruke eventualnim investitorima. jer se novi poredak uspostavlja kroz neku vrstu autoritarnih mehanizama. u jednom potezu. Bojim se da su ovakve kritike upravo hrana takvim populistièkim i pogrešnim potezima kao što je porez na ekstra-profit. Ovo pitanje institucionalnog kontinuiteta je vezano i za aktuelnu kritiku vlasti.kao što pokazuju istorijska iskustva. Bojim se da su pritisci na vlast pogrešnog usmjerenja. a malo æe se dobiti. što ima sudbonosne posledice. uèvrstiti parlamentarizam i izvršiti teritorijalna reorganizacija vlasti. veæ æe štaviše imati dugoroène ekonomske posljedice. Što se tièe ovog poslednjeg. jer oslobaða i garantuje slobodnu igru pojedinaca i društva. kao što i vlast odgovara pogrešnim politikama populistièkog lova na duhove. Ovaj konzervativizam upravo onemoguæava vladinu kontrolu tržišta. obezbijediti institucionalna reforma. Slièno nešto se može desiti i sa raznim Komisijama za ispitivanje porijekla imovine od kojih se puno oèekuje. ali to – ma koliko izgledalo paradoksalno – upravo omoguæava brže i sigurnije kretanje napred. ostvariti reforma javne uprave. konstitucionalna revolucija se odmah posveæuje ostvarivanju jednakih pravila za sve i bitnim ogranièenjima vlasti koja postavljaju pravni i politièki okvir. naravno. Dovoljno je bilo provjerom utvrditi gdje nije bio plaæen porez i to utjerivati preko suda. odmah ostvarena konstitucionalizacija kroz institucionalni kontinuitet obezbjeðuje relativno miran put. U drugom sluèaju. demokratska revolucija je sklona da se stalno kreæe u trajnim traganjima za „istinskom“ demokratijom. osim u legitimnom domenu nametanja i osnaživanja osnovnih pravila. stabilizujuæi prilike u kojima se moraju kretati svi kasniji politièki akteri. Dakle. Ne može se. umjesto da se usredsredi na reformske sistemske zakone. koji neæe imati nikakvog pozitivnog finansijskog efekta (ako se uopšte bude mogao primijeniti).

o èemu se rasprava vodila dugo vremena.primjer dveju meðu najuspješnijim zemljama u tranziciji. a tek 1999. da bi se èitav proces završio postavljanjem novih pravila koja imaju dugoroène posljedice. kao i efikasnog pravosudnog sistema i nezavisnog sudstva. menjajuæi se shodno odreðenom stupnju tranzicije. èeški ustav postavio obavezu vladi da uspostavi nove „više samoupravne jedinice“. Ali se. Jasno je da novi zakoni ne smiju biti zatoèenici ustavnih formulacija. revizionim postupcima i amandmanima. da bi puna upravno-teritorijalna reforma bila okonèana tek 1997. a 2000. da bi tek 1997. mijenja ustavni poredak. netransformisane politièke institucije. ali i država da bi spreèila zloupotrebu slobode. Tipièna odlika ovog perioda u kome se mi sada nalazimo je da konaèna pravila politièke igre ne postoje i da njihovo uèvršæivanje ide korak po korak. u onoj mjeri u kojoj to zahtijevaju novi zakoni i uspostavljeni meðunarodni standardi koje novi zakoni moraju da slijede. godine. 236 . U Poljskoj je još 1990. još neostvareno uèvršæenje politièkih struktura (vraæanje odluèivanja iz neformalnih tijela u institucije sistema) i neostvaren preobražaj pravosudnog sistema. Jednako se tako postavlja pitanje da li izgradnja liberalnih i demokratskih ustanova treba da zapoène od ustava. moguænosti zloupotrebe ovlašæenja zbog još neizgraðene demokratske kontrole vlasti. ne smije iæi ni na radikalni pravni diskontinuitet time što bi se otvorila sva moguæa ustavna pitanja koja bi sigurno bila izvor dubokih raskola u društvu i dovela u pitanje ekonomsku i politièku transformaciju. u kojoj je 1993. u ovom poèetnom koraku. donet novi zakon o pravima 14 novoformiranih samoupravnih regiona. bio donet Ustavni zakon o formiranju regiona. visoko centralizovana država. Slièno se desilo u Èeškoj. Ovdje su glavna optereæenja na putu demokratizacije: personalizovana politika. postala efektivna i Poljska postala decentralizovana i regionalizovana zemlja. stvorena državna komisija za novu teritorijalnu organizaciju vlasti. Ali se ne mogu sva ova optereæenja istovremeno ukinuti. Otud treba prvo izgraditi principe novog poretka i to na taj naèin da se. koje su dostigle nivo konsolidovanih demokratija i tržišnih privreda: Poljske i Èeške. To je vezano za veæ pominjani problem institucionalnog kontinuiteta. Ovo dvoje se susreæe u postavljanju liberalnog pravnog okvira za poslovanje i konstitucionalnog ogranièavanja vlasti. Potrebna nam je sloboda da bismo spreèili zloupotrebu vlasti.

svetosti privatne svojine i slobodnih ugovora i odgovornosti individue za sopstvenu dobrobit. meðutim. a zaglibljavanje u poluautoritarne strukture iskljuèeno. Pri tome. 237 . društvenih. a to znaèi uèvršæenje ustanova i procedura koje æe obazbijediti da promjene na staro budu onemoguæene. U tom smislu. Ne smije se zaboraviti da upravo privatizacija i tržišna reforma omoguæavaju da se sprijeèi da politièka elita ponovo izigrava preduzetnika. Upravljanje društvom nije naèin osiguranja prosperiteta i slobode. a politièke i ekonomske strukture ponovo zauzeti dobro organizovani posebni interesi na štetu ostatka društva. politièkih i pravnih uslova tržišne ekonomije. država æe ponovo preuzeti dominaciju. Bojim se.Izgradnju demokratskih institucija ovdje prvenstveno shvatam kao izgradnju institucija otvorenog društva. Ako ne bude tržišnih reformi i uspostavljanja ekonomskih. da aktuelni pritisci na vlast upravo ne gurnu vladajuæu elitu da posegne za arbitrarnim upravljanjem. implementaciju novih mehanizama vladanja i novih politièkih metoda i stila vladanja i upravljanja. Pretpostavka za to je ostvarenje liberalnih naèela ogranièene vlasti i vladavine prava. izgradnja demokratskih ustanova podrazumijeva izgradnju onih ustanova i procedura koje æe obezbijediti institucionalni i proceduralni okvir demokratskog rješavanja politièkih sporova. reforma prosto produžuje interese uvijek aktivne politièke elite i birokratije.

neophodan status quo. po kojima se stranke meðusobno razlikuju. poèetkom 2000. rekao da: „razlièite ideje o ureðenju države i društva. istorijsko poreklo i savremeni problemi“. Pored objektivnih okolnosti. I Odsustvo temeljne saglasnosti o naèinu konstituisanja i ureðenja politièke zajednice imalo je u Srbiji. u proteklom periodu. Zanimljivo je. osnovni razlog usporenog razvoja parlamentarizma poèiva u vladajuæoj koaliciji. Tako je S. Tadašnji režim je branio mišljenje da je. pod nazivom „Parlamentarizam u Srbiji.2002. Opozicija je. godine. Miloševiæa na Èetvrtom kongresu SPS-a. Izgradnja parlamentarne demokratije i parlamentarnog oblika vlasti su osnova transformacije politièkog sistema u Srbiji. Teorijski èasopis SPS-a „Smisao“. da su – nekoliko meseci kasnije – izvrše- 238 . treba da saèekaju mirnije i spokojnije dane.Miodrag Radojevi} PARLAMENTARIZAM U SRBIJI* Slomom režima S. godine. Miloševiæa zapoèet je proces preobražaja prirode i karaktera državnog poretka u Srbiji. 14.01. U narednom dobu oèekuje nas strpljivo i teško uèenje lekcija iz parlamentarne demokratije. Miloševiæ. za posledicu razlièite stavove vlasti i opozicije o potrebi njenog preobražaja. u normativno-institucionalnom i faktièkom pogledu. To je stav nauène javnosti i deklarativno opredeljenje politièke elite. pak. U proteklih godinu dana. nisu uèinjeni krupni pomaci. br. 1 Govor S. meðutim. 10. predstavljen je javnosti u Domu kulture „Studentski grad“ u Beogradu. 10/2000. str. pa da se u njima nadmeæu“1 . u tom pogledu. na poslednjem kongresu SPS-a. naglašava* Ovaj rad.

Osnovni ciljevi i pravci promena našeg pravnog sistema. To je takav politièki sistem u kome se vlast vrši od strane izabranih predstavnika. O potrebi uspostavljanja parlamentarnog oblika vlasti videti: M. O tome više: V. 2001. Beograd. 1995. Beograd. barem po iskustvu postkomunistièkih zemalja. V. nastale su osnovne pretpostavke za dugo oèekivani proces tranzicije u demokratski poredak. ostavljeno mnoštvo nerešenih institucionalnih problema. Pošto se to uistinu desilo. kao i na ne promene Ustava SRJ koje su izmenile karakter oblika vlasti i uticale na oblik ureðenja savezne države. inaèe. str. on oznaèava parlamentarnu demokratiju. Ako ostavimo po strani prethodna dva i pozabavimo se treæim pitanjem. 4/2001. valja razmrsiti pitanja tipa državnog ureðenja i oblika državne vlasti. tj. „Enciklopedija politièke kulture“. Jovièiæ. može se reæi da je. iako su sva meðusobno povezana. „Pravni informator“. br. 5 – 7. str. takav politièki sistem u kome se kljuène politièke odluke donose u demokratski izabranom narodnom predstavništvu. „Otvorena pitanje o radu Savezne skupštine i Skupština Srbije i Crne Gore – materijal sa okruglog stola organizovanog 19. 793 – 794. Vasoviæ. Sistem podele vlasti u Srbiji i SR Jugoslaviji u svetlu predstojeæih reformi. Savremena administracija. Institut za politièke studije. U širem smislu. Za mnoge neoèekivano. Pored bremena državnog statusa. Intermeh. maja 1995“. 2. Transformacija autoritarnog u demokratski poredak. U kontekstu politièkog sistema u Srbiji. parlamentarizam oznaèava sistem vlasti zasnovan na primeni principa podele vlasti. graðanima i novoj vlasti. On poèiva na uzajamnoj saradnji i meðuzavisnosti egzekutive i legislative. 339. str. preovlaðujuæi odgovor naše nauène javnosti i deklarativan stav politièke elite je – uspostavljanje parlamentarizma ili parlamentarnog sistema vlasti2 . Vuèetiæ. 239 . odreðuje dvojako. S. 2 Parlamentarizam se. Beograd. Stanovèiæ. u formalnom smislu – neadekvatan u primeni – kompromitovan. Uvodna reè.la važnost promene prirode i karaktera politièkog sistema i smatrala da pomenuti „mirniji i spokojniji dani“ mogu nastupiti slomom autoritarnog politièkog režima koji je personifikovao bivši predsednik SRJ i RS. „Pravni informator“. str. obuhvata dve dimenzije: ekonomsku – èiji je cilj uspostavljanje tržišne privrede i politièku – koja se sastoji u nastojanju da se izgradi poredak vladavine prava. Matiæ. U užem smislu. Jugoslovensko udruženje za ustavno pravo. 5 – 6. br. 1993. Parlamentarizam. „Politièki sistem“. Beograd. 7-8/2001. ustavnim promenama su umesto parlamentarnog uspostavljeni elementi mešovitog sistema vlasti i ojaèani su izvesni federalni mehanizmi vlasti. Ravnoteža vlasti se postiže odgovornošæu vlade pred Parlamentom i moguænošæu izvršne vlasti da raspusti Parlament. M. Ova teza se zasniva na oceni da je prethodni sistem vlasti. str.

1998.o2. 1997. Centralno mesto ovih kritika je primena principa podele vlasti. Stvarni razlog je poèivao u nameri da se odreðena politièka moæ kapitalizuje inauguracijom „izbornog monarha“. cirkuliše nekoliko idejnih projekata uspostavljanja sistema vla3 Uporediti tekstove autora u: Otvorena pitanja o radu Savezne skupštine i skupština Srbije i Crne Gore: materijal sa okruglog stola organizovanog 19. 1997. Od raspada do beznaða i nade.pretpostavci da je jedan od uslova demokratizacije – uspostavljanje parlamentarnog sistema vlasti. maja 1995. Naèelo podele vlasti je nedosledno ili na neuobièajen naèin primenjeno u pravnom poretku. str.1997. Status i ovlašæenja predsednika republike u ustavnim sistemima Jugoslavije. šta valja menjati?: materijal sa okruglog stola organizovanog 16. mešovit. aprila 1998. 1995. godine. „vanrednog stanja“). sa znaèajnim ovlašæenjima i odgovornošæu koja je u praksi teško ostvariva. Prisutne su i kvalifikacije o izvitoperenom parlamentarizmu4 ili autoritarnom polupredsednièkom sistemu vlasti5 . Time je parlamentarizam fingiran ili simuliran. Beograd. ravnoteža vlasti narušena u korist izvršne vlasti. 2001. Vlada: položaj u sistemu. u konstitucionalnom smislu. od sredine 90-ih godina prošlog veka. Jugoslovensko udruženje za ustavno pravo. po svojoj formi. To se može braniti argumentom da su odreðene okolnosti uslovile prihvatanje oblika vlasti u kome egzekutiva mora biti stabilna i naoružana odgovarajuæim ustavnim sredstvima (kao što su mere u sluèaju tzv. Jugoslovensko udruženje za ustavno pravo. 240 . uvoðenjem institucije jakog predsednika Republike. koja joj omoguæavaju da oèuva stabilnost i kontinuitet funkcionisanja sistema vlasti. Zbog toga. ostvarivanje u praksi. Postojeæi sistem vlasti u Srbiji je. str. Beograd. 151. 5 Ustavna rešenja za Srbiju i Jugoslaviju – predlozi grupe eksperata. Nikoliæ. Srbije i Crne Gore: materijal sa okruglog stola organizovanog o6. Beograd. Beogradski centar za ljudska prava. U dosadašnjoj parlamentarnoj istoriji pokazalo se da je Narodna skupština još veoma potisnuta koncentracijom politièkog autoriteta kod predsednika Republike. pa je stvarna vlast bilo vaninstitucionalno i vanustavno smeštena kod odreðenih centara moæi (klijentelistièka veza vrhova institucionalne vlasti-ekonomije-kriminala). funkcija vlade. èime bi se na duži rok obebedila apsolutna kontrola vlasti. 11. Beograd. Beograd. Jugoslovensko udruženje za ustavno pravo. Filip Višnjiæ. Tako se istièe da je. hibridni ili parlamentarno-predsednièki3 . 4 P. godine. u našoj nauènoj javnosti. U praksi su dejstvovali autoritarni mehanizmi. a kasnije i Vlade.

a kvalitet zakonodavne funkcije je veoma nizak. veæ i na neuspešnoj promociji semiprezidencijalizma u zemljama Istoène Evrope i ukazivanju na prednosti parlamentarnog („najviši demokratski sistem“) i mane mešovitog oblika vlasti (moguænost ustavnih blokada u sluèaju kohabitacije. Beograd. 2000. a delatnost Ustavnog suda Srbije je praktièno blokirana. Program za spas Srbije. 2000. Ovi projekti se ne zasnivaju samo na kritici funkcionisanja sistema vlasti u Srbiji. U naèinu vladanja i ponašanju nosilaca izvršne vlasti prisutan je mentalitet prethodnika. Beograd. gomilanje funkcija èlanova Vlade). 1997. Ustavne pretpostavke za demokratsku Srbiju. bila bi izmenjena struktura Parlamenta (bikameralizam). Beogradski centar za ljudska prava. Popoviæ. Forum za etnièke odnose. Vajat. a pojave koje su karakterisale prethodni ponavljaju se u novom režimu (vladavina uredbama od kojih su pojedine neustavne. valja uporediti radove Sartorija. „Veæe za demokratske promene“. Institucionalni sistem vlasti je ostao gotovo netaknut. Beogradski centar za ljudska prava. Parlament je potisnut u korist izvršne vlasti.sti na osnovama klasiènog ili racionalizovanog parlamentarizma6 . Naèela parlamentarnog ureðenja. U tim nacrtima dominira ideja o pomeranju težišta vlasti ka zakonodavnom telu. 7 U teoriji postoje nesuglasice o prednostima i manama parlamentarnog i polupredsednièkog sistema. U skladu sa potrebom podele vlasti na vertikalnom nivou (regionalna decentralizacija). Linca i Lipseta. princip plena u podeli funkcija i radnih mesta u državnoj administraciji. 241 . sa promenom režima. stvaranje ustavnih osnova za autoritarni tip vladavine)7 . realno je bilo oèekivati da æe. U sistemu u kome se naèelo podele vlasti ne poštu6 Videti: M. 43 – 50. Na pravosuðe se i dalje vrše pritisci. biti institucionalno i stvarno (de jure i de facto) promenjen sistem vlasti u Srbiji. Beograd. Beograd. 2001. Time su izneverena predizborna i postizborna obeæanja o karakteru i brzini institucionalne reforme. od dolaska DOS-a na vlast. U tom smislu. Beograd. Ustavna rešenja za Srbiju i Jugoslaviju – predlozi grupe eksperata. str. malo toga je promenjeno. Narodna skupština bi vršila izbor predsednika Republike. Ustav regionalne države Ujedinjenih Srpskih Zemalja. Jovièiæ. U proteklih godinu dana. preuzela ovlašæenja koja su joj u ranijem periodu bila oduzeta i imala efikasnije instrumente parlamentarne kontrole izvršne vlasti. „Principi ustavne deklaracije“. 1996. D. Iz ovog razloga. Izostalo je donošenje ili pokretanje inicijative za donošenje novog ustava i velikog broja sistemskih zakona.

ako se kaže da je Narodna skupština „najviši organ vlasti“8 . U njoj nije postignuta saglasnost o naèinu i tempu institucionalnih promena. kao i da se. izvršne i sudske vlasti. razvoj parlamentarizma umesto koracima od sedam milja koraèa mravljim trkom. koristi prilika da se prikupi što više politièkih poena. Njihovo uèešæe u ogranièavanju vlasti. Èesto primetimo da se državni interesi podreðuju stranaèkim. demokratski znaèaj. narodna predstavništva imaju važniju ustavnu ulogu nego što je to sluèaj u predsednièkim i mešovitim sistemima vlasti. ali i ustavna kreacija.je i u kome nisu uspostavljeni efikasni instrumenti vladavine prava. mesto i znaèaj. Ova uloga proistièe iz ovlašæenja Parlamenta da bira predsednika Republike. Još apsurdnija greška se èini. jer po naèelu podele vlasti ne postoje najviši organi. II Trenutna slika parlamentarnog sistema vlasti u Srbiji se može utvrditi analizom normativne konstrukcije i stvarnog odnosa zakonodavne. kako je to – nažalost – uèinjeno u jednom od Predloga nacrta novog ustava Srbije. osnovni razlog ovakvog stanja poèiva u vladajuæoj koaliciji. to ne znaèi da je Parlament „najviši zakonodavni organ“. nemoguæe je uspostaviti parlamentarni sistem i parlamentarnu demokratiju. U narednim decenijama možemo oèekivati da sricanje lekcija parlamentarne demokratije postane mukotrpan proces. Pored hipoteke autoritarnog nasleða. 242 . 11. jer se vršenje zakonodavne vlasti u parlamentarizmu zasniva na meðusobnoj saradnji i koordinaciji sve tri vlasti. veæ se sistem vlasti tako organizuje da se. do nekih novih izbora. parlamenti mogu imati razlièitu ulogu. vremenom su se menjali. antinomija sa donošenjem novog ustava. U parlamentarnim sistemima. raspodelom 8 Ustavna rešenja za Srbiju i Jugoslaviju – predlozi grupe eksperata. Zbog toga. str. Ipak. postavlja i kontroliše Vladu i rezerviše dominantnu poziciju u procesu donošenja normativnih akata. Narodna skupština U savremenim politièkim sistemima.

izreèenim u predizbornom programu. zavisi od drugih okolnosti. 10 Videti intervju D. izuzev manjih institucionalnih promena (uvoðenje instituta interpelacije). decembra 2001. tekst M. u normativno-institucionalnom smislu. Brdara. Da li æe ovaj ekvilibrijum biti doista poštovan. U kontekstu „simulovanog parlamentarizma“ uloga i znaèaj Parlamenta su i dalje marginalizovani. Miæunoviæa: Parlament kao kritièar vlade. može se konstatovati da. koji postoji iskljuèivo da bi formalizovao odluke veæ donete u vrhovima stranaka. ova Skupština se ne može potpuno poistovetiti sa Parlamentom u vreme Miloševiæevog režima. To je posledica – kako smo veæ konstatovali – nasleðene tradicije. pa tako predsednik Veæa graðana Savezne skupštine D. uticaj javnog mnjenja.. Posledica je da Narodna skupština. kao i sada. 9 Videti: novembarski broj Prizme. u Srbiji. ali se može uporediti sa njim. razvoj civilnog društva itd. 243 . 29. obezbedi ravnoteža i – na taj naèin – onemoguæi zloupotreba vlasti. odnosno u Predsedništvu DOS-a.funkcija prema razlièitim nosiocima. i 30. Miæunoviæ istièe da „iako i politièki i teorijski postoji saglasnost o važnosti Parlamenta. nije ni postojala potreba za njenim sednicama. kao što su: priroda i karakter stranaèkog sistema. tradicija razvoja parlamentarizma u toj zemlji. Narodna skupština se. ali i u svetu prisutne. odnosno da li æe Narodna skupština vršiti proklamovana ovlašæenja i imati politièki autoritet svojstven parlamentarizmu ili æe biti „sekundarni deo mehanizma odluèivanja“. kao transmisioni organ izvršne vlasti. U prethodnom periodu. nije pouzdani oslonac podele i kontrole vlasti9 . položaj Narodne skupštine nije bitnije promenjen. tendencije da sa procesom jaèanja izvršne funkcije realno opada i moæ Parlamenta kao predstavnièkog organa. Doduše. Zadržana je praksa situiranja Parlamenta kao organa vlasti „drugorazrednog znaèaja“. kada – èak – jedno vreme. Beograd. 8. i dalje je prisutna izvesna inercija koja deluje na svest mnogih politièkih faktora da se sve ipak rešava u Vladi“10 . nije afirmisala kao telo koje ima važniju ulogu u politièkom životu. „Politika od 28. Prisutna je i samokritika. „Centar za liberalno-demokratske studije“. Tako. da æe se boriti za uspostavljanje parlamentarizma. Uprkos deklarativnim namerama DOS-a. 2001. godine. u proteklih godinu dana nove vlasti – na tom planu – uèinjeno je manje od oèekivanog. str.

63/2001-2384. koji su potvrðeni u Narodnoj skupštini bez održane javne rasprave. godine. Tek nedavno smo dobili paket Zakona o pravosuðu16 . do sredine 2001. èime se politièki život – ipak – smešta u institucionalne okvire. ako se obrati pažnja na uèinak Narodne skupštine u proteklih godinu dana. Uz neznatne izmene Zakona o lokalnoj samoupravi13 . ali je izostalo donošenje kljuènih akata koji bi reformisali politièki sistem. Narodna skupština je. ne možemo biti zadovoljni. SJU RTJ – Jugoslovenski pregled. godine. poèetkom 2001. br. 14 Zakon o državnim i drugim praznicima. 15 Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike („Službeni glasnik RS“. od toga samo 2 koji zadiru u oblast politièkog sistema12 . 14/2001) su predviðena ogranièenja u korišæenju posebnih privilegija koje predsedniku Republike pripadaju nakon prestanka vršenja funkcije. br. 43/2001. Narodna skupština je donela preko 60 zakona. Zapravo. 2/2001. donet je još jedan zakon koji je pokazao da vlast ne poznaje ili ne priznaje princip 11 Nakon konstituisanja novog saziva Narodne skupštine. i ova dva zakona su doneta u formi izmena i dopuna postojeæih akata. Izostalo je pokretanje inicijative za promenu Ustava Srbije. 27/2001-985) koji je opštinama dao veæa prava u oblasti finansijske samostalnosti. što se u zemljama parlamentarne demokratije smatra redovnom fazom u zakonodavnoj proceduri.Meðutim. postala „poprište politièkih sukoba“. kako je i Ustavom ureðeno (èlan 9). Ova komièna situacija je ubrzo prekinuta. novinari RTS-a koji su pratili rad zakonodavnog organa nastavili su sa praksom da „pokrivaju“ svojim komentarima govore opozicionih poslanika. možemo primetiti i neke pozitivne tendencije. U poslednje vreme. Takoðe. 12 Uporediti: „Jugoslovenski pregled“. Ali. br. a više u kvalitativnom smislu. nesuglasicama u DOS-u. donet je Zakon koji je uveo nove državne praznike14 i izvršene su izmene Zakona o posebnim pravima predsednika Republike15 . 244 . izglasala 35 zakona. 16 Ovi zakoni objavljeni su u „Službenom glasniku RS“. Sada javnost može nesmetano da prati rad Parlamenta i sluša govore poslanika11 . razoèarani smo delatnošæu srpskog Parlamenta. kao i formiranje Komisije koja bi radila na izradi ustavnih rešenja za buduæi najviši pravni akt Republike. „Službeni glasnik RS“. Manje u kvantitativnom. u pogledu obavljanja njenih osnovnih nadležnosti – ustavotvorne i zakonodavne vlasti. br. Tako je Narodna skupština. br. 13 Videti: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“.

Foruma nevladinih organizacija). prethodno obavljenih.“Službeni glasnik RS“. br. a što je bilo predizborno obeæanje DOS-a. 18 Videti: Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije (preèišæen tekst). Sa izuzetkom pomenutih Zakona o amnestiji i pravosuðu (koje je izradio DSS). Zakon o platama u javnim službama17 nije ujednaèio koeficijente nosilaca državnih funkcija. što je jedna od pretpostavki uspostavljanja ravnopravnosti razlièitih državnih vlasti. Primer su. o ombudsmanu. Naposletku. izvršene su izmene Poslovnika Narodne skupštine18 koje su delimièno otklonile manjkavosti prethodnih Poslovnika. „Službeni glasnik RS“. o državnim funkcionerima – kojim se predviðaju obaveze podnošenja izveštaja o imovnom i zdravstvenom stanju i zabranjuje gomilanje funkcija i korišæenje odreðenih privilegija. istraživanja o podobnosti i posledicama njihove pri17 Uporediti: èlan 7 Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. koji je inaèe Ustavom predviðen. Odlaganje donošenja tzv. nastoje da se preskoèe odreðene faze u izradi akata (javna rasprava) ili da se zakoni donose bez uvažavanja primedbi koje mogu uputiti relevantne institucije i organizacije. Posebno treba naglasiti da u izradi nacrta zakona i drugih propisa nije dovoljno aktiviran potencijal relevantnih nauènih institucija u Srbiji. skupštinski odbori su se odrekli svoje moguænosti da aktivnije uèestvuju u izradi zakonskih propisa. O naèinu rada Narodne skupštine svedoèi èinjenica da nijedan zakonski predlog nije potekao od strane Narodne skupštine. o finansiranju politièkih stranaka. „omnibus zakona“ kojim bi se deo nadležnosti. propisi o decentralizaciji vlasti. vratio AP Vojvodini.podele vlasti. zakoni kojima se ureðuje kontrola MUP-a i DB-a). Kao i u ranijem periodu. kao i da se ovi akti donose bez odgovarajuæih. svi su predloženi od strane Vlade. 245 . 60/2001-2384. Nova vlast nije pristupila donošenju niza akata (zakoni o lokalnoj samoupravi. Zakon o radu (gde nisu prihvaæene mnoge sugestije i amandmani sindikata). 34/2001-1365. kao i naèin izrade Nacrta zakona o nevladinim organizacijama (u èijoj se finalnoj verziji prenebregavaju primedbe tzv. br. dovelo je do oèekivanog i opravdanog nezadovoljstva tamošnjih regionalnih stranaka. pored Zakona o pravosuðu (u èijoj izradi nije uèestvovalo Društvo sudija i Advokatska komora). izbornim jedinicama. Tako. Proceduri donošenja zakona se mogu uputiti i druge primedbe.

„Ustavno-pravni okvir decentralizacije Srbije i autonomije Vojvodine – rezimei koncepta ekspertskog tima“. 21 – 23. Jedna od tih je da stranaèki kompromisi. Ipak. što je jedan od retkih primera u parlamentarnoj istoriji. Iz tih razloga. što za razvoj parlamentarne demokratije može biti – dobro i loše.19 Ono što je neuobièajeno za Narodnu skupštinu je njen trenutni sastav. Jer. Slièan sluèaj postoji u Italiji i Slovaèkoj. javnost nije obaveštena o kalendaru zakonodavne aktivnosti Narodne skupštine. a povrh toga kompromitovana (što je sluèaj kod nas). 246 . pojavu državotvornih stranaka. takoðe. kojom bi se – što bezbolnije – prevazišle teškoæe u ovom periodu. To je posebno sluèaj u parlamentarnim sistemima. pretpostavljeni razvoj demokratije mogla zameniti nekom formom autoritarizma. Vlada. Pajvanèiæ. Brojnost ove koalicije. U Narodnoj skupštini postoji nadmoæna vladajuæa veæina. Trenutno. Centar za regionalizam. gde su na vlasti koalicije. postoji stabilna parlamentarna veæina. kada se bez jasne koncepcije i ad hoc donose zakoni. ili proizvoditi druge štetne posledice. kada oceni da tako treba. Ali. naèelo podele vlasti ustupa mesto kontroli vlasti izmeðu vladajuæe veæine i manjine. Ona može obezbediti nesmetano vršenje zakonodavne delatnosti. str.mene. èesto povlaèi iz procedure pripremljene nacrte na doradu ili ubrzava njihovu izradu. državnog razloga ili celishodnosti. pod izgovorom zaštite nacionalnih interesa. tj. neophodno je. u novom Poslovniku. Unutarparlamentarni život. predvideti ustanove i institucije koji bi unapredili zakonodavnu aktivnost i podstakli razvoj parlamentarne demokratije. ukoliko je u Parlamentu opozicija slaba. ali sa manjim brojem stranaka. kao 19 Videti predloge M. u zemlji u tranziciji. Ona bi. priroda ovih koalicija može usporavati i otežavati proces odluèivanja. parlamentarna opozicija u Srbiji (SPS. 2000. Novi Sad. parlamentarna demokratija se ne može izgraditi bez snažne opozicije koja bi bila u moguænosti da prati i nadzire rad vlasti. tada ne postoji jedan od pouzdanih oslonaca kontrole vlasti. ima jednu valjanu stranu: spreèava pojavu rðave nadmoæi jedne partije. Na kraju godine. SRS i SSJ) nije u moguænosti da predstavlja stvarnu opoziciju režimu DOS-a. što utièe na kvalitet normativnih rešenja. pa se stièe utisak da æe ona nastaviti da radi u talasima. Povoljna je okolnost da. U savremenim demokratijama. Druga karakteristika postojeæeg sastava Parlamenta je priroda i karakter pomenute parlamentarne veæine. Vladajuæu koaliciju èini 18 stranaka.

što je u parlamentarnom životu Srbije sluèaj sa pojedinim predlozima zakona. Maršiæanina listu „Svedok“ od 09.2001. predsednika Vlade RS.10. 247 . uprkos najavama funkcionera DSS21 da neæe rušiti vladu. sasvim izvesno. mogu proæi i loša normativna rešenja. Ðinðiæa. neizvesno je da li æe sve njene stranke podržati zakonske predloge ili druge aktivnosti Vlade. Posebna specifiènost našeg parlamentarizma je karakter ove koalicije i njen odnos prema Vladi. (Uspeh Vlade ne odgovara DSS-u. pa – ukoliko bi mu se pridružila još koja stranka DOS-a – tada bismo. kada je poslanièka grupa DSS-a odbila da glasa za ovaj predlog.10. po kome mesto predsednika Narodne skupštine pripada ovoj stranci. Jedna je da jaèa unutarstranaèka disciplina. u Parlamentu. Tadiæa potpredsednika DS-a u kome kaže da je „DSS prekršio taj sporazum ne podržavajuæi Vladu u procesu ostvarivanja reformi“. koji se kreæe od desnog do levog centra.2001. Usledilo je razrešenje predsednika Narodne skupštine koji je.12. istovremeno.2001. 7). To je sluèaj sa DSS-om koji pojedinaèno raspolaže najveæim brojem mandata. prerastu u nagodbenjaštva po principu „ti podrži moj.12. brani se stavom da je delovanje ove stranke antireformsko. Još jedan apsurd parlamentarizma u Srbiji je da „vlast ili delovi te vlasti povremeno deluju kao opozicija“. pa se u strankama uspostavljaju odnosi 20 Videti intervju B. a zatim je ostatak DOS-a odbio da podrži Nacrt zakona o saradnji sa Haškim tribunalom koji je izradio DSS. str. listu „Politika“: „Ponašanje DSS-a je najobiènije i najprimitivnije kršenje tog dogovora“ („Politika“ od 07. i potpredsednik ove stranke. pa sada nadležno Ministarstvo preispituje neka zakonodavna rešenja.neophodni sastojak politièkog procesa.20 Rastakanje DOS-a otvorilo je. da bi se usvojio paket Zakona o pravosuðu DSS-a. „Politika“ od 16. imali parlamentarnu krizu koja bi dovela do novih izbora. a ja æu tvoj zakon“. Ispostavlja se da akt koji je bio predmet stranaèke nagodbe sadrži odredbe na koje su nosioci pravosudnih funkcija u Srbiji uputili niz primedbi. pa je tako Ministarstvo pravde i lokalne samouprave povuklo iz procedure svoj Nacrt zakona o pravosuðu. 9) ili izjavu Z. „Probni balon“ je pušten prilikom glasanja o predlogu Zakona o radu. Kršenje koalicionog sporazuma. ali je proizvelo i druge posledice. str. pitanje stabilnosti Parlamenta.2001. 21 Videti izjave dvojice potpredsednika ove stranke: D. Tada. U okviru parlamentarne veæine. Ona je raznolika po partijskim programima i politièkom profilu. Šamija „Politici Ekspres“ od 10. i Z.

Šta smo zatekli i kuda dalje. drugi putuju Srbijom i osnivaju stranaèke odbore. pa – èak – izbegavaju da iznesu 22 Uporediti: Z.poslušništva i poltronstva22 . na zahtev predsednika PDS-a i potpredsednika Vlade Srbije Momèila Perišiæa. str. one funkcionišu kao kakva preduzeæa èiji je cilj da se domognu što više plaæenih mesta u upravnim odborima i doèepaju drugih sinekura. To nije pogodno tlo razvoju parlamentarne demokratije. str. Jedan od lidera DOS-a. svedoèi još nekoliko pojava. „Politika“ od 05. Administrativni odbor Narodne skupštine je. o èemu æe najverovatnije da odluèuju najviši pravosudni organi. „Revolucija i poredak“ (zbornik radova). 248 . nezadovoljan ovakvih stanjem. 121. Šefovi stranaka DOS-a se. str. Trkulja.2001. 7. u ova dva pomenuta sluèaja. ovo ponašanje je prokomentarisao reèima da. Naše stranke su liderske. Goluboviæ. koriste razlièiti aršini. stvarajuæi privid kod graðana da je njihovo mišljenje bilo odluèujuæe za donošenje odluka. to su buduæe odluke Narodne skupštine poznate nakon sastanka Predsedništva DOS-a. i J. za koje èesto kažu da predstavljaju „konsultacije“. što omoguæavaju normativna rešenja po kojima oni raspolažu poslanièkim mandatima po sopstvenoj savesti. Izuzev šefova poslanièkih grupa DOS-a i malog broja odabranih. Da se rad Narodne skupštine marginalizuje. Kako je on postao funkcioner Narodne demokratske stranke. 169. Jedan od primera je oduzimanje mandata Borisu Karaièiæu. Pošto lideri raspolažu mandatima. Time se prikriva èinjenica da veæinu malih stranaka u tabor DOS-a okuplja strah od ishoda na novim izborima. Srbija na istorijskoj prekretnici. utrkuju da u javnosti najave te odluke. 23 Videti: Borisu Karaièiæu oduzet mandat. jer se ispostavilo da se. Predsednici stranaka raspolažu partijama kao liènom imovinom.12. a da vreme do buduæih izbora koriste za vlastitu propagandu. Uglavnom. Zanimljivo je da su. dok on danonoæno radi na rešavanju problema na Kosovu. ostali poslanici ne uzimaju reè. ali Perišiæ za sada nije tražio da se i njima oduzmu mandati. pored Karaièiæa. u njima postoji princip voðe èija se zapovest mora bespogovorno izvršavati.23 Nešto drugaèija pojava je sa Socijaldemokratskom partijom. jer bez demokratije u strankama nema ni demokratije u državi. u NDS prešla još dva poslanika PDS-a. oduzeo mandat Karaièiæu. 2001. nakon održanih sastanaka. „Revolucija i poredak“ (zbornik radova). koja je nastala raskolom PDSa. Beograd. donedavno èlanu Pokreta za demokratsku Srbiju. Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

Zar treba posebno isticati da. zadržava se i netolerantan odnos prema opoziciji i „njeno pravo da uopšte uèestvuje u politièkom životu“27 . Kako politièka kultura u našem Parlamentu nije na zavidnom nivou. pa debata o nekom postupku koji je Vlada preduzela gubi svoj smisao. Efekat upotrebe interpelacije. javnost bi se više informisala o radu državnih organa. ali nadležne skupštinske službe nisu reagovale. 249 . 26 U Nemaèkoj se predviða znatno manji broj poslanika za pokretanje i kraæi rokovi raspravu o interpelaciji. godine. u decembru 2001. Vasoviæ.svoje mišljenje ili daju komentare u medijima o odlukama donetim u Skupštini. koji predstavlja važan akt koji odreðuje karakter ovog predstavnièkog organa. question of time) koje bi poslanicima omoguæilo da. što on i ne porièe. šefovi poslanièkih grupa predaju spiskove poslanika sa mestom na kojima æe sedeti. 25 Potrebno je predvideti Poslovnikom da. Na taj naèin. jer njihovim karticama to mogu da uèine stranaèke kolege. 27 Uporediti: M. veæ odreðene izmene. mada to Poslovnik NS izrièito zabranjuje (èlan 117). Njihovo uèešæe se ogranièava u korišæenju identifikacionih kartica u postupku elektronskog glasanja. pre svakog zasedanja Narodne skupštine. èlanovima Vlade upuæuju pitanja. valjalo je uvesti posebno vreme za njihovo postavljanje (tzv. prilikom glasanja. u smislu spreèavanja parlamentarnih opstrukcija. Sada se vreme rasprave za svaku taèku dnevnog reda rasporeðuje na poslanièke grupe srazmerno broju poslanika (èlan 90). Promene u Srbiji – promene predznaka. Njegov glas je bio presudan za donošenje tog važnog akta. Pokazalo se da.26 U pogledu poslanièkih pitanja. Takoðe. nisu otklonjene slabosti u zakonodavnoj proceduri i šire predviðena prava parlamentarne manjine. na svakoj sednici u toku nedelje.24 Zloupotrebe sa elektronskim glasanjem su primeæene i ranije. u taèno odreðeno vreme. koja predstavlja novu instituciju parlamentarne kontrole vlade. što u veæoj meri – ne doprinosi demokratizaciji parlamentarnog života. je obesmišljen u poslovnièkoj razradi (èlan 207 – 210). 91. Poslovnik Narodne skupštine (èlan 209 i 210) omoguæava da se pretres povodom interpelacije razvuèe do kraja zasedanja Narodne skupštine. nije potrebno njihovo fizièko prisustvo. Od znaèaja za parlamentarnu demokratiju je tretman vlasti prema Parlamentu i. str. Ovim izmenama je izvršena racionalizacija rada Narodne skupštine. uopšte – prema opoziciji. on se nalazio i u Atini.25 Narodna skupština nije usvojila novi Poslovnik. kada se glasalo o Zakonu o radu. u 24 Još uvek postoji „misterija“ da li je poslanik DS-a Novakoviæ bio stvarno prisutan na sednici Narodne skupštine. „Revolucija i poredak“ (zbornik radova). a istog dana.

250 . tj. klijentelistièkom povezivanju vrhova privrede. Faktièki. Jedan deo ovlašæenja koje ima Vlada u klasiènom parlamentarizmu bila su preneta na predsednika Republike. kao i savezni organi vlasti. valjalo je otkriti zloèince i privesti ih pravdi. a ni Vlada ne pokazuje želju da redovno podnosi izveštaje o svom radu Narodnoj skupštini28 . da æe demontirati kriminalizovanu strukturu partijske države. jeftina i efikasna. veoma retko možete èuti opozicione poslanike? Izvršna vlast Odnos izvršne vlasti i Parlamenta je od suštinskog znaèaja za ocenu funkcionisanja organizacije vlasti. valjalo je uspostaviti parlamentarnu kontrolu nad radom državnih organa. U praksi. a od pravosuða je naèinila slugu i servis izvršne vlasti. Od nove Vlade u Srbiji se oèekivalo da æe ostvariti dva zadatka. ona je uzurpirala normativnu funkciju. Ona se sastojala u delovanju Bermudskog trougla srpske propasti. ali i donošenjem uredbi od kojih su neke sporne sa stanovišta ustavnosti. Postojeæi mehanizmi parlamentarne odgovornosti se ne koriste. da æe preuzeti aktivnu ulogu u podizanju životnog standarda graðana i procesu institucionalne rekonstrukcije zemlje. po sopstvenoj inicijativi. smanjiti broj ministara i državnih službenika i preneti odreðene nadležnosti na pokrajinske i lokalne organe vlasti. ali je labav mehanizam parlamentarne odgovornosti suštinski ojaèao njen položaj. posebno pravosuðe i Ustavni sud. Koliko je Vlada odgovorna vidi se po odnosu prema drugim državnim organima. što potvrðuje naèin na koji je bivši predsednik RS i SRJ izruèen Haškom tribunalu. Kao operativni deo iz28 Èlan 214 Poslovnika NS predviða da Vlada podnosi izveštaje o svom radu na zahtev NS. U Srbiji Vlada nije bila pozicionirana ni kao slaba. To èini pravom zakonodavne inicijative. U tom smislu. Na prvom mestu. U skladu sa koncepcijom parlamentarne demokratije i strategijom decentralizacije i deregulacije upravljanja. vlasti i kriminala. ni kao jaka. a najmanje jedanput godišnje.sredstvima javnog informisanja. I drugo. Prisutna je tendencija da se ignorišu drugi državni organi. posebno na državnoj televiziji. Vlada je kreirala pravni poredak. pomoæu uredbodavnog zakonodavsta. Vlada Srbije je morala postati – odgovorna.

31 Uporediti: L. Vlada i DOS vrše „ideologizaciju reformi“. Ali. 47. Intervju listu „Blic“ od 10. što je i dobro. Razmena vatre radi naše dece. Prinudna demokratizacija kriminalizovane države. u državnom aparatu se zapošljava ogroman broj partijskih funkcionera DOS-a. 29 Z. To dovodi do poveæanja resornih ministarstava. V. 104 – 105. 30 Videti tekstove: J. Sekelj. Meðu nezavisnim medijima postoji veliki broj veoma profesionalnih medija. Miæunoviæ. oèekivali smo Vladu malog broja ministara. kako kaže „voajerima“. Ð. Vukadinoviæa. 251 . ali je broj potpredsednika poveæan na 7).vršne vlasti. 102. ako jedan potpredsednik koordinira više ministarstava i obavlja druge funkcije. 2001. „Revolucija i poredak“. sporna je njihova efikasnost. Partijske borbe i mediji u Srbiji. ali naroèito neki manji imaju to kritizerstvo“.29 pa se time daje osnova za zakljuèak da je stanje u medijima i sredstvima informisanja gore nego u vreme Miloševiæevog režima. se bavi D. str. Pri tome se ne vodi mnogo raèuna o struènosti i kompetentnosti. str. Kad vitezovi postaju rentijeri. Sa druge strane. Meðutim. „Revolucija i poredak“. što je ona – odmah po svom konstituisanju – uèinila. ubrzo se Vlada našla u makazama potrebe za poveæanim obimom posla. Na osnovu izbornih obeæanja. kao i njene želje da rukovodi i nadzire sve poslove od javnog znaèaja. Pri tome se prozivaju mediji i kritièki nastrojeni intelektualci. Vlada je osnovni nosilac politike reformi u našoj zemlji. 109 u zborniku radova „Kuda ide Srbija“. str. jer lideri stranaka sada zaista mogu da pokažu koliko su uspešni na delu. Vlada je pristupila formiranju agencija i biroa koji joj pomažu u obavljanju poslova kojima je zatrpana. Beograd. Ovoj pojavi je kumovao i drugi razlog: kako se vlast shvata kao plen31 .30 Upravo su slobodni i kritièki nastrojeni mediji neophodni sastojak u kaši parlamentarne demokratije. str. Ðinðiæ kaže: „Mislim da se ono što predstavlja problem u državi može videti na državnim medijima. jer oni stvaraju javno mnjenje i pomažu razvoj civilnog društva. maja 2001. Tersit. Cvetkoviæa. pa je tako moguæe novinara postaviti za pomoænika ministra prosvete. To je uslovilo rast državne administracije. Meðutim. Kod nas postoji mišenje da je nezavisan samo onaj ko po svaku cenu kritikuje vlast.Trkulje. str. Odnosom prema kritièki nastrojenim intelektualcima. što važi i za ministre. 195. ona sama presuðuje o sadržini i naèinu njihovog sprovoðenja pokazujuæi autoritarne mehanizme upravljanja i totalitarne predznake vladanja. Pogled na promene iz perspektive politièara. Broj ministarstava je bio skoro prepolovljen (sa 26 je smanjen na 17.

Ipak. koji oèito nisu bili po njegovoj volji. Savremena administracija.33 Ukoliko je predsednik stranke koja ima veæinu u Narodnoj skupštini. Drugo. Pojedini èlanovi Vlade su – kao i u prethodnom sistemu – nastavili sa praksom gomilanja funkcija u upravnim odborima. koji se neposredno bira i ima znaèajna ovlašæenja. kao i da su niskom ocenom ocenili rad Vlade. da ona snosi važan udeo odgovornosti za (ne)uspeh reformi. a 2. da su graðani po anketama javnog mnjenja nezadovoljni tokom reformi. nije kancelar. o Vladi se može govoriti u tri aspekta: prvo. Videti istraživanje Centra za prouèavanje alternative. Beograd. što potvrðuje smena ministra zdravlja O. str. Obradoviæa. po svojoj ustavnoj ulozi je izvan tradicionalne trihotomije vlasti. On. a veliko poverenje uživa nešto više od 30% anketiranih graðana. Zbog toga. što nije uèinjeno. Joksimoviæa i ekspredsednika Socijaldemokratije V.32 Predsednik Republike Srbije. Meðutim. Od dobrih poteza Vlade istièemo uspostavljanje finansijske discipline i budžetske ravnoteže i poèetak modernizacije državne uprave – tzv. 16. elektronska vlada. odnosno ona ministarstva u kojima najviše cirkulišu finansijska sredstava – što je dovelo do sukoba sa koalicionim partnerom DSS-om koji je bio nezadovoljan u deobi vlasti. da je nakon godinu dana pokazala da je nasledila i primenila neke od modela funkcionisanja prethodnih srpskih vlada. Od èlanova Vlade smo oèekivali podnošenje izveštaja o imovnom i zdravstvenom stanju. 252 . koji je samo prvi meðu jednakima. on to zaista èini. po ustavnim odredbama. Zbog toga. 33 R.Radom Vlade rukovodi premijer. 1995. Sa takvim pogubnim uèinkom imali smo iskustva u našoj modernoj politièkoj istoriji. u nauènoj javnosti se predlaže promena izborne osnove (izbor od strane Narodne skupštine) i sužavanje obima ustavnih ovlašæenja predsednika Republike. „Kuda ideš Srbijo“.91 u avgustu 2001. Markoviæ. Gotovo u 32 Ocenom 3. Èini se da DS ujedno kontroliše resore od strateškog znaèaja. u kontekstu parlamentarne demokratije. oni nisu bacili u zasenak negativne uèinke. On je garant jedinstva Srbije (èlan 9 Ustava RS) i „moderator“ rada vrhovnih organa vlasti. pa nema pravo da smenjuje i postavlja ministre ili svojevoljno vrši reorganizaciju broja ministarstava. godine je ocenjen uèinak Vlade. IV. Predgovor Ustavu Srbije. Treæe. str.10 u junu. postoji moguænost da se pretvori u ustavnog diktatora i da se njegova politièka vlast transformiše u neku od formi autoritarizma.

izuzev pravnim normama i principu pravednog suðenja. U savremenim demokratijama.svim Nacrtima buduæeg ustava Srbije prisutna je ideja o slabom predsedniku Republike. sudstvo mora biti nezavisno i samostalno. Kao treæa vlast koja štiti i stvara pravo. da efikasno spreèava zloupotrebe vlasti i da bude jedan od garanta poštovanja vladavine prava. Pravosudna vlast i Ustavni sud Bez obzira na oblik državne vlasti. Ako je suditi po položaju i ulozi pravosuða u Miloševiæevom režimu. Nastojala je da korumpira i politizuje sudstvo. 253 . kadrovski. Beograd. nije primer od koga treba poæi u promišljanjima buduæih modela organizacije vlasti. Sadašnji „fasadni“ predsednik. Brajs. Ako je sudska vlast podreðena bilo kome. 88. 34 Dž. ona ne sme biti pod tutorstvom zakonodavnog ili izvršnog tela. 1933. Nova vlast. treba razmišljati da li je takav predsednik u moguænosti da ostvari svoje ustavne zadatke. materijalno i institucionalno. Sudska vlast je razarana sistemski i sistematski. Na tom putu. vlast je bila loša jer je devastirala sudstvo i pravni sistem zemlje. Savremene demokratije. èija se ustavna uloga iscrpljuje u stavljanju potpisa na ukaze o proglašavanju zakona. Da li je potreban predsednik koji æe obezbediti kontinuitet vlasti ili možemo smatrati da æe politièke stranke postizati kompromise u Narodnoj skupštini. a sudskoj profesiji je uništila ugled. Više treba imati na umu da fragmentirani politièki prostor Srbije može – nakon izbora koji bi prekomponovali parlamentarnu veæinu – da dovede do parlamentarnih kriza koje mogu razoriti demokratski sistem. Sudije je delila na podobne i nepodobne. morala je da dokaže da æe se dosledno zalagati za nezavisnost pravosuða. str. pa se tvrdi da „nema boljeg dokaza o valjanosti jedne vladavine od rada njenog sudskog sistema“34 . Izdavaèka knjižarnica Gece Kona. njena posebna uloga je oèuvanje naèela podele vlasti od narušavanja ravnoteže. koja je kao jedan od svojih prioriteta u državnoj politici proglasila borbu za uspostavljanje pravne države. ona je tada nemoæna da oèuva slobode i prava graðana. postaje zagonetka za buduæe ustavotvorce. Uprkos ovim tendencijama. knjiga 3.

188. Videti njegovu izjavu listu „Glas“ od 07. 2002. Društvo sudija. 39 Pomenimo izjavu ministra V. Beograd.2001) u kojoj kaže da „ima centralni zatvor da radi kao dragstor“. potvrdio je da se oni ne mogu imenovati. 38 Videti: Saopšenje Predsedništva Advokatske komore Vojvodine. ogrešili o zakone i pravdu. Zbog toga. 254 . (u štampi). preuzeto od Kuda ideš Srbijo. Batiæ. veæ je prihvaæena kompromisna formula. 542 od 24. br. Beograd. To je na izvestan naèin potvrdio resorni ministar37 . obezbeðuju nezavisnost sudstva. u veæoj meri. Rešenja ove Radne verzije su omoguæavala da se temeljno pretrese rad pravosudnih organa. veæ posredstvom medija i nevladinih organizacija.2001 godine. osloboðeno stranaèkih pritisaka i drugih uticaja. ali nije prihvaæena Radna verzija zakona koju je izradilo Ministarstvo pravde i lokalne samouprave. ali nedovoljno je uèinjeno da sa sigurnošæu tvrdimo da je u Srbiji sudstvo samostalno.04. 2002. Kriza i obnova sudstva. Prilikom izbora pojedinih sudija konstatovane su pojave koje izazivaju sumnju u iskrenost novih vlasti da neæe instrumentalizovati pravosuðe.ona je spreèila da loše ne bude gore. Stanje u pravosuðu je bolje. Kako su se mnogi nosioci pravosudnih funkcija. ali na to su upozoravale i advokatske komore38 . vršeni su izbori i razrešenja sudija. (u štampi). kao i ugledne sudije. objavljeno u listu „Danas“ od 03. Novi Zakoni o pravosuðu. 36 O tome sam pisao u tekstu: Položaj i uloga sudske vlasti u sistemu organizacije Republike Srbije. u kome se konstatuje da su uèestale primedbe o „podeli interesnih sfera za kadrovska rešenja u pravosuðu“. „Kriza i obnova sudstva“ (zbornik radova). pa je – važeæim Zakonima – „praktièno oèuvana kadrovska supstanca podanièkog sudstva“35 . U vršenju pravosudne funkcije.05. Batiæa (èasopisu Vreme. U meðuvremenu. str. To nije uèinjeno. povodom izbora sudija u pojedinim opštinama. pojavu partijskih kriterijuma i zloupotrebe procedure prilikom izbora sudija36 . Pravosudni sistem i dalje èeka na „mig“ vlasti da bi 35 Z. Ivoševiæ. „Kriza i obnova sudstva“ (zbornik radova). CUPS. u protekloj deceniji. bivši funkcioneri prethodne vlasti se najpre hapse. CUPS. sudeæi po nalozima politièkih moænika. 37 Ministar pravde i lokalne samouprave V. a zatim se protiv njih prikupljaju dokazi. politièari na vlasti ne vrše direktan pritisak (mada ima i takvih sluèajeva39 ).09. Uoèili smo pojavu korišæenja stranaèkih kvota. razumno je bilo da se sprovede proces lustracije. jer ne postoji saglasnost izmeðu opštinskih odbora vladajuæih stranaka.2001.

Profesori Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu su. Obavezna verska nastava za koju su se zalagali odreðeni politièari. jer u stvarnosti treba da æuti. odnosno naftnih derivata („Službeni glasnik RS“. Za to vreme. 37/2001) je izazvala polemike u nauènim krugovima. pošto je DOS blokirao funkcionisanje ovog državnog organa. stali na stanovište da je odluka Vlade neustavna. što je stvaralo konfuziju kod roditelja i ðaka. Vladin izgovor je da su ovi „vanredni pravni akti“ bili neophodni sa stanovišta celishodnosti41 . to je samo u formalnom smislu. („Službeni glasnik RS“. Delatnost Ustavnog suda Srbije je prestala od februara 2001. sopstvenom priznanju. ministra prosvete. godine. 255 . „Pravni informator“. Odluka o uvoðenju verske nastave u obrazovni sistem nije saèekala da se sprovede javna rasprava. v. Zadatak ovog državnog organa je da štiti ustavnost i zakonitost i predstavlja „èetvrtu vlast“ koja drži balans izmeðu vrhovnih nosilaca vlasti. br. veæ je tu odluku predsednik Vlade doneo iznenada. 16/2001) je u suprotnosti sa èlanom 57 Ustava RS.d. Ustavni sud nije bio u moguænosti da odluèuje o ustavnosti spornih uredbi i odluka Vlade RS40 . br. Odredbe akta su razlièito tumaèene od strane predsednika Vlade. U više navrata se po. Ali. jer oko prethodnih kandidata nije postojala saglasnost dve najmoænije stranke u DOS-u. neustavni akti i 40 Videti: Uredba o posebnim uslovima i naèinu izvoza. jer je narušeno pravo kojim se visina zarada utvrðuje pregovorima Vlade i sindikata. Uprkos Zakonu o javnom tužilaštvu.reagovao. prerade. jer uvodi monopol na trgovinu naftnim derivatima. („Službeni glasnik RS“. Uredba o visini zarada u javnim preduzeæima. U lutkarskom pozorištu institucija vlasti. Meðutim. Iz tog razloga. jer smatraju da ne postoje uslovi za normalno obavljanje ove funkcije. predsednik Srbije obraæao vladajuæim strankama da predlože kandidate za nosioce ustavnosudske funkcije. Odluka o saradnji sa Haškim tribunalom. posebna uloga je namenjena Ustavnom sudu. u pogledu ocene ustavnosti. Pojedini predloženi kandidati nisu želeli da prihvate dužnost. br. jer odlaskom pojedinih sudija u penziju ne postoji kvorum za odluèivanje. distribucije i prometa nafte. br. Todoroviæ. na okruglom stolu posveæenom ovom pitanju. nelegalno je uvedena institucija privremenog vršioca dužnosti Republièkog javnog tužilaštva. 41 Uporediti: A. državni funkcioneri i verske zajednice je suprotna èlanu 41 Ustava RS. Republièkog javnog tužilaštva je nekoliko meseci opstajao u pravnom poretku. 5/2001. ali one to nisu uèinile. str. kao i odredbama odreðenih zakona i kolektivnih ugovora. i ministarstva vera. 100 normativnih dana Vlade Republike Srbije. 5. Tek nedavno je izabran Republièki javni tužilac. 19/2001) je suprotna èlanu 36 i 44 Ustava.

42 O ovom problemu politièko-pravnog konstruktivizma u savremenoj Srbiji pisao sam u radu: Protivreènosti institucionalne rekonstrukcije u Srbiji. „Glasnik advokatske komore Vojvodine“. Biro. Poseban problem u rekonstrukciji Ustavnog suda su kadrovski problemi. biti kompleksan. Ovde je u pitanju odnos prema prethodnom pravnom poretku: da li treba prihvatiti kontinuitet ili delovati na osnovama diskontinuiteta? O tome. Goatija i agencije „Puls“ od sredine prošle decenije. po politièkoj potrebi – sa stanovišta legitimiteta ili legaliteta42 . a ako bezakonje državnih organa postane pravilo. kadrovska obnova državne uprave može trajati nekoliko godina.radnje su presedani u pravnom poretku. stvara nedoumice. jer je danas. 256 . a to je „jedan od kljuènih problema za sve bivše postkomunistièke države“43 . gde je – od 1996. 43 M. godine. pravosudnog sistema – narednu deceniju. primetiæete da se podaci poklapaju i pokazuju trend da se i pored promene vlasti nije poveæalo poverenje u pravosudni sistem44 . (u štampi). protivreène prirode. u Srbiji. po kome u Ustavni sud veruje 10%. dok M. arhivu agencije „Medijum“. u DOS-u. „Institucionalna rekonstrukcija Srbije i jugoslovenskog društva“ (zbornik radova). Proces uspostavljanja parlamentarne demokratije æe. Zatim. pa se odluke i akti tumaèe. Beograd. shodno tome. str. – nešto iznad 10% anketiranih pokazalo da ima veliko poverenje u sudski sistem. To. Institut za filozofiju i društvenu teoriju. pravosuðe uživalo veliko poverenje 22% anketiranih. a avgusta iste godine samo 14%. br. a 22% ne zna šta je to. naravno. teško naæi sedmoro sudija kompetentnih i nekompromitovanih za vršenje ove funkcije. Ako uporedite istraživanja javnog mnjenja razlièitih agencija. Ovakvo ponašanje DOS-a ne vraæa poverenje u institucije vlasti. 27. Biro u pomenutom radu navodi rezultate istraživanja V. 44 Uporediti: Istraživanja Centra za prouèavanje alternativa po kome je. sa involutivnim i pozitivnim uèincima i vremenski posmatrano dug. aprila i juna 2000. 1-2/1995. 2001. Ustav kao sociopsihološka kategorija. ne postoji saglasnost. a sledeæe generacije politièara oèekuju brige oko uspostavljanja i organizacije institucija. u junu 2001. Po prognozama. društvo tone u poredak anomije.

org. Arhiva agencije za istraživanje javnog mnjenja „Medium“. 5. veæ koracima napred-nazad.III Vladajuæi politièki savez (DOS). web site: clds. „Politika“ od 05. Novembarski broj Prizme. To æe biti dugotrajan proces uèenja lekcija iz parlamentarne demokratije. Biro Mikloš. „Centar za liberalno-demokratske studije“.12. još uvek nemamo solidne zakone. U Srbiji. knjiga 3. 7. Koncepcijske razlike. osnovni razlog ovakvog stanja je u prirodi i karakteru vladajuæe koalicije. promena vlasti nije uoèljiva u karakteru i prirodi institucija. uspostavlja valjanim zakonima. Ona obuhvata uspostavljanje parlamentarizma i vladavine prava. 4. Pored nasleða autoritarnih režima. Parlamentarna demokratija se. 1996 – 2000. „Ustav kao sociopsihološka kategorija“. nažalost. „Glasnik Advokatske komore Vojvodine“. 200. str. 1933. „Izdavaèka knjižarnica Gece Kona“. yu. Brdar Milan. U prethodnom periodu. stabilnost i spremnost politièke elite da brže i efikasnije izvrši preobražaj politièkog sistema. 23/29. snažnom opozicijom i kritièkom javnošæu. u doktrinarnom smislu. Nisu doneti Ustav i zakoni koji bi transformisali pravni sistem. str. zbog okolnosti i teškoæa o kojima je bilo reèi. linearnom putanjom. 1 – 2/1995. uprkos obeæanjima nove vlasti. Savremene demokratije. LITERATURA 1. Izgradnja parlamentarizma u Srbiji æe sporo napredovati. Beograd. istièu potrebu institucionalne reforme politièkog sistema u Srbiji. 3. 2. „Borisu Karaièiæu oduzet mandat“. opoziciju koja je sposobna da bude kontrolor vlasti i deluje u javnom interesu.2001. Ona se neæe kretati. Beograd. institucijama koje æe sprovesti ove zakone. U konstitucionalno-demokratskom smislu. a – u kadrovskom smislu – zadržana je praksa shvatanja vlasti kao „plena“. institucije kojima veruju graðani i u kojima poèiva realna politièka moæ. Beograd. a glas kritièke javnosti se slabo èuje. liène nesuglasice i podreðivanje javnog stranaèkom interesu utièu na homogenost. kao i nauèna javnost. nedovoljno je uèinjeno da se normativno i stvarno sistem vlasti transformiše u duhu parlamentarne demokratije. 257 . Brajs Džems.

„Jugoslovensko udruženje za ustavno pravo“. br. 19. 1995. 12. 1995. Maršiæanina listu „Svedok“ od 09.2001.12. 15. 8. str. 2001. Cvetkoviæ Vladimir. 2000. Govor Slobodana Miloševiæa na Èetvrtom kongresu SPS-a. Matiæ Milan. Nikoliæ Pavle. str.6. 28. „SJU RTJ – Jugoslovenski pregled“. Ðinðiæa listu „Blic“ od 10. „Otvorena pitanja o radu Savezne skupštine i Skupština Srbije i Crne Gore – materijal sa okruglog stola organizovanog 19. Jugoslovenski pregled. Intervju D. Kuda ide Srbija – program za spas Srbije. 7. 18. 14. 07. Beograd. Izjava D. Intervju Z. Tadiæa: Uspeh Vlade ne odgovara DSS-u. Intervju B. str.2001. 1997. 2001. br. 1996. 9. – 30. „Jugoslovensko udruženje za ustavno pravo“.12. 24. „Kuda ide Srbija“. Beograd. „Kriza i obnova sudstva“ (zbornik radova). 10/2000. Beograd. 2002. 8. Kriza i obnova sudstva.2001. Goluboviæ Zagorka. 2001. „Filip Višnjiæ“. 169165/173. „Vajat“. Beograd. 7. 5 – 7. str. Batiæa. Batiæa. Beograd. str. „Revolucija i poredak“ (zbornik radova). 11. Izjava Z. str. predsednika Vlade RS. Pogled na promene iz perspektive politèara.12. 10. str. „Tersit“. maja 1995. „Revolucija i poredak“ (zbornik radova). 17. Izjava Z. Miæunoviæa: Parlament kao kritèar vlade. Vuèiniæ. Otvorena pitanja o radu Savezne skupštine i skupština Srbije i Crne Gore: materijal sa okruglog stola organizovanog 19. 13. 193/204.05.10. str.10. 2/2001. Beograd. Beograd. listu „Politika“ od 07. 258 .2001. „Institut za politièke studije“. „Institut za filozofiju i društvenu teoriju“. Šamija „Politici Ekspres“ od 10. 16. Ivoševiæ Zoran.2001. 20. Ustav regionalne države Ujedinjenih Srpskih Zemalja. „Institut za filozofiju i društvenu teoriju“. 542 od 24. 25. „CUPS“.2001. Politièki sistem. Ðinðiæa. Od raspada do beznaða i nade. Šta smo zatekli i kuda dalje i buduænost demokratske tranzicije u Srbiji. Partijske borbe i mediji u Srbiji. Beograd. Miæunoviæ Dragoljub. Branko Dragaš). Vreme. „Politika“. Jovièiæ Miodrag. Beograd. „Smisao“.2001. „Glas“. maja 2001. Beograd. maja 1995“. 43 – 49. 21.09. Izjava V. „Politika“ od 16. „Tersit“. Jovièiæ Miodrag. 23. Izjava V. 2002. 100 – 108. Beograd. 22. 9. Uvodna reè. Beograd. (prireðivaèi Marinko M.

Beograd. 62 – 87. 117 – 128. Markoviæ Ratko. 37. „Principi ustavne deklaracije“. 421 – 436. 35. 2000.04. 1995. 39. 2 – 6. Osnovni ciljevi i pravci promena našeg pravnog sistema. 41. 2002. „Revolucija i poredak“. 21 – 23. 2001. Srbija na istorijskoj prekretnici. 30. 2001. Beograd. Beograd. 38. „Danas“. Unutarparlamentarni život. „Službeni glasnik RS“. Trkulja Jovica. „Institut za filozofiju i društvenu teoriju“. str. „Veæe za demokratske promene“. „Jugoslovensko udruženje za ustavno pravo“. 1997. „Timit“. Ni predsednièki ni parlamentarizam. „Pravni informator“. 32. 28. 34. „Institut za filozofiju i društvenu teoriju“. Stanovèiæ Vojislav. Beograd. 03. „Institut za filozofiju i društvenu teoriju“. Beograd.26. „CUPS“. Pajvanèiæ Marijana. br. Beograd. 31. 259 . „Službeni glasnik RS“. Predgovor Ustavu Srbije. 44 – 47. str. 93 – 105. „Izazovi modernoj upravi i upravljanju“ (priredili M. Beograd. „Forum za etnièke odnose“. str. Prinudna demokratizacija kriminalizovane države. Protivreènosti institucionalne rekonstrukcije u Srbiji. Todoroviæ Aleksandar. Radojeviæ Miodrag. str. 29. 1995. Položaj i uloga sudske vlasti u sistemu organizacije Republike Srbije. 2002. 33. Popoviæ Dragoljub. 2001. 1997. „Terzit“. 100 normativnih dana Vlade Republike Srbije. „Centar za regionalizam“. „Ustavno pravni okvir decentralizacije Srbije i autonomije Vojvodine – rezimei koncepta ekspertskog tima“. str. Program za spas Srbije. „Institucionalna rekonstrukcija Srbije i jugoslovenskog društva“ (zbornik radova). Kad vitezovi postaju rentijeri. Status i ovlašæenja predsednika republike u ustavnim sistemima Jugoslavije. o2. godine. Sartori Ðovani. 2000.2001. Radojeviæ Miodrag. br. 2 – 5. „Intermeh“. Savremena administracija. Sekelj Laslo. 2001. Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije (preèišæen tekst). Trkulja Jovica. 40. 5/2001. Beograd. 7 – 8/2001. str. Saopšenje Predsedništva Advokatske komore Vojvodine. III/VI. str. 27. Beograd. „Pravni informator“. str 149 – 160. Novi Sad. Srbije i Crne Gore: materijal sa okruglog stola organizovanog o6. Naèela parlamentarnog ureðenja. „Revolucija i poredak“ (zbornik radova). Damljanoviæ i S. 60/2001-2384. 2000. 36. „Kriza i obnova sudstva“ (zbornik radova). 37/ 2001. str. Odluka o saradnji sa Haškim tribunalom. Beograd. „Kuda ide Srbija“ (zbornik radova). 43 – 50. Ðorðeviæ). Beograd.

49. 34/2001. Vukadinoviæ Ðorðe. 45. 27/2001. 793 – 806. „Revolucija i poredak“ (zbornik radova). funkcija vlade. str. 19/2001. 2001. „Službeni glasnik RS“. 260 . Ustavna rešenja za Srbiju i Jugoslaviju – predlozi grupe eksperata. 52. Zakon o državnim i drugim praznicima. „Intermeh“. str. 54. Uredba o posebnim uslovima i naèinu izvoza. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike. Sistem podele vlasti u Srbiji i SR Jugoslaviji u svetlu predstojeæih reformi. Vasoviæ Mirjana. „Beogradski centar za ljudska prava“. str. godine. distribucije i prometa nafte. 51. Parlamentarizam. „Službeni glasnik RS“. odnosno naftnih derivata. Beograd. 43. Beograd. Beograd. 14/2001. Beograd. Vlada: položaj u sistemu. prerade. Vuèetiæ Slobodan. 2001. „Enciklopedija politièke kulture“. Vasoviæ Vuèina. „Tersit“. 43/2001. Beograd.42. ostvarivanje u praksi. 46. 109 – 113. Beograd. „Jugoslovensko udruženje za ustavno pravo“. aprila 1998. „Savremena administracija“. Uredba o visini zarada u javnim preduzeæima. 2001. 1997. Beogradski centar za ljudska prava. 48. Promene u Srbiji – promene predznaka. 50. 44. 5 – 6. Razmena vatre radi naše dece. br. Ustavne pretpostavke za demokratsku Srbiju. „Službeni glasnik RS“. 16/2001. 2001. „Službeni glasnik RS“. br. 53. 4/2001. str. 1993. 47. Zakon o platama u državnim organima i javnim službama. šta valja menjati?: materijal sa okruglog stola organizovanog 16. „Službeni glasnik RS“. 1998. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi. br. 83 – 92. „Pravni informator“. „Kuda ide Srbija“ (zbornik radova). „Institut za filozofiju i društvenu teoriju“. Beograd. „Službeni glasnik RS“.

IV DEO DINAMIKA POLITI^KOG @IVOTA U TRANZICIJI 261 .

262 .

autor zakljuèuje da. Socijalni dijalog predstavlja mehanizam i institucionalni okvir u kome socijalni partneri (predstavnici vlade i reprezentativnih sindikata i unija poslodavaca). u javnim raspravama i polemikama. analizira pretpostavke za uvoðenje istog i sugeriše vrstu socijalnog dijaloga koja bi. u okolnostima koje vladaju u Srbiji. Istovremeno. U poslednjih godinu–dve. Kao ilustaciju svoje analize. pomalo pomodnih. on predstavlja predlog koji je UGS „Nezavisnost“ uputila socijalnim partnerima. dinamici i socijalnoj ceni ekonomskih i društvenih promena. socijalni dijalog ne može biti ni jednostavan ni ugodan. autor razmatra razloge u prilog njegovog uspostavljanja u Srbiji.Predmet socijalnog dijaloga treba da bude ukupna ekonomska i socijalna politika. nastoje da približe i usaglase stavove i uspostave stanje socijalne kohezije. kao i da se donese adekvatan zakonski okvir za njihovo delovanje i utvrdi reprezentativnost socijalnih partnera. kroz razmenu mišljenja i suèeljavanje argumenata. autor svoje izlaganje poèinje definicijom ovog pojma. naèin rada i zadaci socijalno-ekonomskih saveta. termina koji – bez prethodno odreðenog znaèenja i sadržajnog okvira – mogu biti predmet svakovrsnih manipulacija i (zlo)upotreba. Na kraju. Tako se. bila najadekvatnija. Socijalni dijalog tako ulazi u red masovno rabljenih. za naše uslove. Nakon definicije pojma socijalnog dijaloga. a koji sadrži zahtev da se preciziraju sastav. posebno u govoru i ponašanju po263 .Zoran Stojiljkovi} ZAŠTO JE SRBIJI POTREBAN EFEKTIV AN SOCIJALNI DIJALOG Uoèavajuæi u praksi pomodnu upotrebu pojma socijalni dijalog (koja neminovno otvara moguænost za njegovu zloupotrebu). u sve èešæoj upotrebi je pojam socijalnog dijaloga. njegovo uspostavljanje je neminovno i nema alternativu. a njegova svrha sastoji se u postizanju kompromisa (socijalnog pakta) o sadržaju.

zona 264 . samo pod uslovom da su njegovi uèesnici zaista voðeni dobrom voljom.jedinih predstavnika vlasti. Istovremeno. nastoje da približe i usaglase stavove i uspostave stanje socijalne kohezije. kao i šta su smisao i praktièni efekti tako shvaæenog i voðenog „socijalnog dijaloga“? Šta je socijalni dijalog Socijalni dijalog predstavlja mehanizam i institucionalni okvir u kome socijalni partneri – predstavnici vlade i reprezentativnih sindikata i unija poslodavaca. kroz razmenu mišljenja i suèeljavanje argmenata. odnosno nisu utvrðeni njihova ravnopravna pozicija i status reprezentativnosti. meðusobnim poverenjem i nastojanjem da u društvu promovišu i šire duh uvažavanja interesnih razlika i kulturu tolerancije. razviju demokratski odnosi i uspostavi dobra uprava. svest „da smo svi na istom brodu“. U takvim okolnostima. U osnovi uspešnog socijalnog dijaloga zapravo stoji potreba uspostavljanja socijalnog partnerstva za demokratske promene i razvoj. Manipulacija socijalnim dijalogom je posebno raširena u uslovima u kojima nije jasno precizirano ni šta je sadržaj ni ko su uèesnici dijaloga. Predmet socijalnog dijaloga moraju biti ukupna ekonomska i socijalna politika. odnosno ostvare principi dobre vladavine. bez ravnopravnog. delatnog i efikasnog socijalnog dijaloga nema pune demokratske legitimacije poretka. Svrha voðenja socijalnog dijaloga je postizanje kompromisa – socijalnog pakta o sadržaju. konstitutivni element – stub moderne demokratije. socijalni dijalog èini bitni. politika zarada i kolektivno pregovaranje. dinamici i socijalnoj ceni ekonomskih i društvenih promena. pod firmom socijalnog dijaloga neretko pakuje i prodaje sasvim suprotna praksa sprovoðenja diktata i jednostranog. neargumentovanog nametanja volje odevene u ruho zakona. Socijalni dijalog predstavlja najbolji mehanizam i put da se izgradi i postigne socijalni konsenzus. prevencije i rešavanje konflikata i sva druga pitanja od interesa za zaposlene i njihove sindikate i poslodavce. uz sve razlike. odnosno da postoji. proces privatizacije i njegovi socijalni efekti. predlozi zakona iz oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva. opravdano se postavlja pitanje koga onda obavezuje. No.

zaposlenost. razmah socijalne demagogije i populizma i poraz demokratskih. reformskih snaga. Socijalni dijalog. tempu i uravnoteženoj raspodeli troškova i dobiti od tranzicionih promena. sklapanjem socijalnog pakta osamdesetih godina prošlog veka. stabilan i obziran institucionalni pritisak na vladu i time stvara pretpostavke za poboljšanje strateškog planiranja i stabilizaciju razvoja.zajednièkog interesa da doðe do stabilnog i dinamiènog privrednog i društvenog razvoja.) koji bi bili osnova za ureðenje meðusob265 . odsustvo socijalnog dijaloga i iskrene spremnosti da se on vodi na ravnopravnim osnovama vodi direktno u nekontrolisanu eksploziju socijalnog nezadovoljstva.. socijalni pakt bi sadržao listu dogovorenih i meðusobno usklaðenih makrosocijalnih i ekonomskih indikatora (zarade. neobaveznu prièaonicu i arenu za razmenu propagandnih poruka. u daleko težim prilikama? Bazirajuæi se na iskustvima drugih. zašto do njega ne bi došlo i u Srbiji. Upostavljanje socijalnog dijaloga omoguæuje razmah inicijativa. posebno u siromašnim društvima suoèenim sa brojnim izazovima tranzicionih promena. u stanju ruinirane ekonomije i razorenog i osiromašenog društva. Razlozi u prilog uspostavljanja socijalnog dijaloga U Srbiji danas postoji goruæa potreba za pokretanje – ne bilo kakvog. U prilog ovoj tvrdnji mogu se navesti bar èetiri dodatna kljuèna razloga. nema alternativu. socijalni transferi. institucionalnog i ravnopravnog socijalnog dijaloga. Ako su. proizvodnja. iz krize izašle jedna Italija i Irska. U suprotnom.000 $ po glavi stanovnika. Otvoreni i široki socijalni dijalog je najbolji moguæi put da se doðe do preko potrebnog sporazuma o pravcu. ideja i praksa socijalnog dijaloga se pretvaraju u praznu ljušturu bez sadržaja. socijalni dijalog je naèin da zemlja izaðe iz zone visokog socijalnog i politièkog rizika i konaèno èvrsto zakoraèi na put koji vodi ka demokratiji i prosperitetu. Pre svega.. inflacija. veæ trajnog. uspostavljanje meðusobnog poverenja. ako se takav sporazum sklapa danas u Sloveniji sa njenih 13. cene.

i jasnu obavezu koja se postavlja pred svaku zemlju kandidata za èlanstvo u meðunarodnim politièkim i ekonomskim integracijama. U suprotnom. Socijalni dijalog mora. Fajertag. pregovori sa MMF i Svetskom bankom) dimenziju. evropskim integracijama neophodno je da Srbija svoje radno. aktivno civilno društvo. recimo. Institucije socijalnog dijaloga nisu nikakav „relikt samoupravne svesti“ i demagoška parola sindikata. dakako – tržišna ekonomija. razvijen politièki sistem i stabilizovane politièke institucije. Institucionalizacija socijalnog dijaloga predstavlja. na period od tri godine) i predvideo bi moguænost sporazumne revizije jednom godišnje. godine. u teškoj socijalnoj i ekonomskoj situaciji. pozivajuæi se na diktat meðunarodnih finansijskih institucija.nih odnosa. široko prihvaæenom politièkom i izbornom zakonodavstvu. veæ gotovo poluvekovna praksa utemeljena na preporukama (113. meðutim. a zaposleni i sindikati na rastu zarada i socijalnih davanja. 266 . I obratno. bazirane na legitimnom. Oèito da bez autonomne pozicije medija i otvorenog najšireg civilnog i politièkog dijaloga nema ni stvarne i opipljive politièke stabilnosti i podrške uspostavljanju socijalnog dijaloga.1 Najzad. veoma je izvestan konfliktni scenario u kome poslodavci (i vlada). posedovati i jasnu i razvijenu regionalnu i meðunarodnu (MOR. pored nacionalne. insistiraju samo na socijalnom miru. restruktuiranju tržišta rada i oslobaðanju od viška zaposlenih. bez efektivnog i 1 Pochet. 11-18. sindikalno i socijalno zakonodavstvo prilagodi i harmonizuje sa normativno-institucionalnim okvirom i praksom socijalnog dijaloga u zemljama Evropske unije. da stvori zakonski i institutcionalni okvir za olakšavanje i sprovoðene socijalnog dijaloga. Nedostaju}e pretpostavke Odgovarajuæi društveni ambijent za institucionalizovani socijalni dijalog èine. 152) i konvencijama (144) MOR-a. ako zaista želimo da napravimo prikljuèak i iskorak ka širim. koja potvrdu ima i u revidiranom tekstu Evropske socijalne povelje iz 1996. Pakt ne bi bio vezan za mandat jedne vlade (sklapao bi se.

oèuvanju privilegija i samoupravnom mentalitetu zaposlenih i sindikata“ i oni dele uverenje da su rast proizvodnje. transfer tehnologije i znanja i rezultirajuæi rast produktivnosti – jedini trajni osnov poveæanja zaposlenosti i standarda. u velikoj meri. uz jasno preciziranu. limitirani uèinci i rašireno nezadovoljstvo dosadašnjom praksom rezultat su ocene o nepostojanju volje da se uðe u ravnopravni dijalog. Izgradnja poverenja i vere u spremnost partnera da. kao i odsustvu meðusobnog poverenja i spremnosti da se u dovoljnoj meri uvaže legitimni interesi i pozicija drugih uèesnika u socijalnom dijalogu. vlade.2 Na tim zajednièkim ciljevima vidimo moguænost saradnje sa reformskom Vladom i asocijacijama poslodavaca. lokalnih vlasti. Zavoda za zapošljavanje i sindikata za njihovo sprovoðenje. Sastavni deo ovog opredeljenja èini i prihvatanje privatizacije koju prate mnogo razvijeniji i konkrentniji socijalni programi. koriguju svoje stavove. Efektivnog socijalnog dijaloga nema ni bez razvoja kulture dijaloga.ravnopravnog socijalnog dijaloga – nema ni baziènog socijalnog i politièkog konsenzusa. Umesto dijaloga. Primera radi. i nespremni i neosposobljeni za voðenje socijalnog dijaloga. pre svega promocijom vrednosti i stvaranjem pretpostavki za uspešan socijalni dijalog. kao i njihovu rešenost i sposobnost da realizuju preuzete obaveze – od odluèujuæeg je znaèaja za uspostavljanje stvarnog socijalnog dijaloga. Akteri socijalnog dijaloga su. Kuzmanoviæ. 267 . suprotno raširenim optužbama o „sklonosti ka neradu. Do stanja socijalne kohezije može se doæi samo društvenom 2 Vasoviæ. pokretanje investicionog ciklusa. meðusobnog uvažavanja i tolerancije. Može se zakljuèiti da samo ozbiljno i odgovorno uvažavanje pozicije i realnih interesa partnera i njihovo strpljivo i argumentovano usaglašavanje može voditi uspostvaljanju poverenja i formulisanju zajednièkih interesa. na javnoj sceni imamo najèešæe razmenu propagandnih poruka i uzajamnu diskvalifikaciju. No. zajednièku odgovornost novih vlasnika. kroz argumentovani dijalog. Obaveza vlade i socijalnih partnera je da zajednièki rade na informisanju i osposobljavanju za uèešæe u socijalnom dijalogu. 105 –107.

posebno se mora u dobroj volji i poverenju reafirmisati i urediti praksa kolektivnog pregovaranja i sklapanja kolektivnih ugovora4 . Održiv socijalni dogovor nije moguæ bez uravnotežavanja pozicije i pregovaraèke moæi uèesnika u socijalnom dijalogu. Uspešnog rada socijalno-ekonomskih saveta i drugih organa i tela za promociju i realizovanje socijalnog dijaloga nema bez jasnog utvrðivanja kredibiliteta. Institucionalizacija ekonomije i dosledno antikorupcionaško zakonodavstvo i praksa. koje pre svega pogaða zaposlene. 73.koncertacijom/napredovanjem ka kompromisu – kroz otvoren i ravnopravan dijalog. Kakav socijalni dijalog Polazeæi od prethodno definisanih principa i pretpostavki i imajuæi u vidu èinjenicu da se država i njeni organi javljaju u višestrukoj ulozi najveæeg poslodavca. 4 Fajertag. ukljuèiv i raspodelu sindikalne imovine. ritmu i ceni tranzicionih promena. Nužnu prethodnu pretpostavku za uspešan socijalni dijalog èini i radikalni diskontinuitet sa nasleðenim korumpiranim i kriminalizovanim strukturama. sadržajima. reprezentativnosti i ravnopravne pozicije svih uèesnika. Bez formulisanja jedinstvenog i celovitog Kodeksa rada. U tom kontekstu. 33. odnosima i ponašanjem. ali i u neizbalansiranim rešenjima u postojeæem radnom zakonodavstvu. Postojeæa neravnoteža moæi na štetu zaposlenih i sindikata svoje korene ima u objektivno teškom ekonomskom i socijalnom stanju. Kada je o sindikatima reè. 268 . od kljuènog je interesa za uspostavljanje meðusobnog poverenja i saradnje sindikata. od èega koristi mogu imati svi uèesnici u socijalnom dijalogu. su svakako predmet angažovanja i svih uèesnika u socijalnom dijalogu. nema ni izgradnje meðusobnog poverenja i uspešnog socijalnog dijaloga. u kojoj su angažovani svi akteri demokratske politike i civilnog društva.3 Svrha dijaloga je postizanje sporazuma o pravcu. kao i regulatora i medijatora socijalnog dijaloga – 3 Fajertag. prihvatljivog za sve uèesnike. utvrðivanje reprezentativnosti na svim nivoima organizovanja sindikata i definisanje njihove ravnopravne pozicije.

mogu ukljuèiti i predstavnici NVO. u njega se na odgovarajuæi naèin – kroz odbore i šire socijalne forume. ojaèani podrškom i argumentacijom eksperata iz MOR-a. U tom kontekstu. transparentnim i što pravednijim. udruženja potrošaèa – svih onih koji imaju interesa i znanja da proces tranzicije uèine efikasnim. ekspertskih grupa. posebno je važna struèna i administrativna podrška radu Saveta. stvar socijalnih partnera. U intrumente za voðenje socijalnog dijaloga spadaju svakako i tripartitni organi odluèivanja i upravljanja. doneti bez blagovremenog konsultovanja i dogovora sa predstavncima sindikata. nakon èega su kljuèni zakoni. ne može se „na put u Jevropu“ sa klasiènim balkanskim manirom pukog zadovoljavanja forme. Socijalni dijalog traži èitavu mrežu organa i na sektorskoj (granskoj) ravni i na nivou jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. avgusta 2001. pre svega. kao i organizacija nezaposlenih. nego plod opredeljenja da se do optimalnih rešenja doðe dijalogom i dogovorom. samouposlenih. putem Saveta zaposlenih. Socijalni dijalog je. kao i otvorenost njegovog rada kritièkom uvidu javnosti. Okvir i praksa socijalnog dijaloga se ne mogu ogranièiti na postojanje izolovanog Socijalno-ekonomskog saveta na nivou republike. nezamenljivu. Sasvim suprotno tome. poput Zakona o radu. invalidsko i zdravstveno osiguranje. 269 . Zavoda za tržište rada i Saveta za zaštitu na radu. baziènu ulogu ima socijalni dijalog na nivou preduzeæa i ustanova – razlièite forme voðenja bipartitnog (dvostranog) dijaloga poslodavaca i sindikata poput kolektivnog pregovaranja i participacije u odluèivanju. Socijalno-ekonomskog saveta na nivou republike. sistemskom konceptu i praksi. Erozija prava zaposlenih i sindikata na ovom osnovnom nivou može potkopati temelj i srušiti èitavu konstrukciju socijalnog dijaloga. poput Fondova za penzijsko. svedenog na povremenu konsultativnu ulogu i pretežno manifestacioni status. No. I u poslednji èas pruženi delimièni ustupci pre su bili rezultat otpora i pritisaka UGS „Nezavisnost“ i Saveza sindikata Srbije. da bi se uopšte moglo govoriti o ureðenom. No. profesionalnih udruženja.posebno ulogu i odgovornost za pokretanje i razvoj socijalnog dijaloga ima Vlada Srbije. odnosno formiranjem. godine.

za zaposlene i graðane Srbije.5 Suoèeni sa tom istinom. Sreæko Mihailoviæ (ed. ipak doneli odluku da – pod jasno definisanim uslovima – uèestvuju u njegovom radu. ETUI. Do rešenja æe se dolaziti teško i ona nikog od uèesnika neæe èiniti previše sreænim. pored Saveza sindikata Srbije i ASNS-a. sada su u rukama Vlade. Fridrih Ebert Stiftung i Centar za socijalne i demokratske studije. Brussels. pokazuju rastuæu svest zaposlenih i graðana Srbije da su ravnopravni dijalog i dogovor socijalnih partnera jedina brana rastuæoj anomiji i/ili erupciji socijalnog nezadovoljstva. Brussels. ETUI. što pokazuju i nalazi empirijskih istraživanja. 2001. 3. Naredni potez i sudbina samog socijalnog dijaloga. 2001. odnosno moguænost da se oèuvaju uveliko istrošene energije za promene i održi dovoljno široka reformska socijalna koalicija. u sindikalnom delu Saveta bi se.). Sindikati Srbije od sukoba ka saradnji.). Guiseppe Fajertag (ed. European Tradeunion year book.Budu}nost dijaloga U okolnostima koje vladaju u Srbiji. Manevarski prostor izmeðu interesa i logike. dijalog ne može biti ni jednostavan ni ugodan. kao i obaveza da se „u dogledno vreme“ donese odgovarajuæi zakonski okvir za njegovo delovanje i utvrdi reprezentativnost socijalnih partnera. nakon argumentovane kritike prakse fingiranja socijalnog dijaloga i odbijanja da uèestvuju u radu Socijalno-ekonomskog saveta. Guiseppe Fajertag and Philippe Pochet (eds. naèin rada i zadaci Saveta. Istraživanja. Ali. Uz garanciju da æe ovi preduslovi biti ispunjeni. 270 . Social Pacts in Europe – New dynamics. ETUI. naime. Gest dobre volje i poverenja od strane sindikata je uèinjen. efikasnosti i praviènosti je (pre)uzak. LITERATURA 1. 2. Emilio Gabaglio and Reiner Hoffmann. 5 Stojiljkoviæ. U predlogu ovog sindikata upuæenog socijalnim partnerima se preciziraju sastav.). UGS „Nezavisnost“ su. Brussels. 2000. 4. Beograd. 2000. iako su inicirali njegovo formiranje. 31 – 32. konaèno našla i Nezavisnost. Collective Bargaining in Europe. dijalog jednostavno nema alternativu.

Politièke partije nude radikalna rešenja kao što su republika ili eliminacija svih razlika: Vojvodina ne doprinosi sprovoðenju autonomije. Svojatanja. od 1918. Nepoštovanje ovih odrednica ne doprinosi decentralizaciji moæi politièkog establišmenta u Srbiji i govori u prilog tome. geopolitièkog. „autonomaške partije“ jaèaju kako jaèa politièko izražavanje nezadovoljstva meðu stanovništvom Vojvodine. uz podreðenu poziciju u politièkoj konstrukciji u Srbiji nakon pada autoritarnog režima. Postaje jasno da oklevanja u vezi profilisanja autonomije ne vode ka stabilnosti politièkog okruženja u Srbiji. odnos prema Vojvodini kao istorijskom i geopolitièkom realitetu pretežno je na nivou etiketa i parola. segmentovane autonomije. Aspiracije manjina za nacionalno-teritorijalnom autonomijom ili za kontrolisane. Postoji èitav niz argumenata u prilog politièki legalnom uvoðenju autonomije. kao ni politièki sukobi i razlilaženja. infrastrukturne i ekonomske karakteristike. istorijskog. ignorisanja i marginalizovanja njenog subjektiviteta nisu manjkala. da bi se rešio problem autonomije i regionalizacije Srbije. Pri tome se uporno relativizuju njene specifiènosti – prirodnog.Boško Kova~evi} PREVIDI OKO VOJVODINE Realizacija autonomije Vojvodine predstavlja neizbežnu odrednicu za politièku elitu i partije u Srbiji. Èak štaviše. godine – kada su ovi pro271 . U poslednje gotovo dve decenije. Ta sumnjièavost i zazor prema „preèanima“ hrani ambicije politièke dominacije i bespogovornog podvrgavanja matici zemlji. Idiliènih politièkih odnosa izmeðu Srbije i Vojvodine nema još od samog poèetka. To nisu samo etnièke ili nacionalne razlike veæ takoðe èiste tradicionalne. jednostavno neæe obezbediti politièku stablnost. privrednog i infrastrukturnog karaktera. geopolitièke.

pre svega kao civilizacijski izazov kojem se stremi – ne samo dezavuiše. odnosno samostalna državna zaokruživanja. u protekloj deceniji prošlog veka. prevashodno. Jugoslaviji. na starosedeoce i doðoše. godine bio za povezivanje i integrisanje u novi pravno-politièki (državni) subjektivitet. Negativni kvalifikativi autonomaštva u osnovi pokazuju da se radi o nedemokratskim. na fonu bezuslovnog vojvoðanskog uvezivanja u Srbiju kao državu. o njihovoj zakovanosti za 272 .stori pripojeni kraljevini SHS. Sve te vulgarne i simplifikovane politièke instrumentalizacije. Previða se da je ne mali broj nesrpskog življa 1918. uzima kvantifikacije nacionalne prirode kao kljuèni razlog za srpsku dominaciju u Vojvodini. predvorje za razna odeljivanja. U osnovi. Duhovni i religijski momenti. a kamoli buduæim vremenom! To više govori o samim protagonistima tih ideja. živi preko 1/3 ne-srpskog življa. o „Tisa Del Videk“-u. U ozbiljnim politièkim i teorijskim delanjima i raspravama. pa zatim prošlost. Previða se da u njoj. teško mogu biti kljuèni razlog gubljenja vojvoðanskog identiteta u državnoj arhitekturi Srbije danas. „dolnjoj zemlji“ ili pak „Srpskoj Vojvodini“ sve manje može da korespondira sa ovim. stvarna ili pežorativna znaèenja autonomije ne mogu biti povod za razne sumnje ili. ako hoæete i po tim istim nacionalnim aršinima. odnosno da bude socijalni amortizer ratnih i politièkih obraèuna u ekspanzionistièkim ciljevima srpskih nacionalista. jer – navodno – nosi u sebi skrivene naboje separiranja. veæ diskvalifikuje i potire. Posezanje za istorijskim argumentima neæe dati baš neko ubedljivo i uverljivo opravdanje bespogovornom privoðenju i utapanju vojvoðanskih prostora Srbiji. društvenih grupa i teritorija je nadasve demokratska zadatost i znaèajni indikator decentralizacije sistema. Nomenklature vlasti. autoritarnim i hegemonistièkim aspiracijama srpske nacionalne elite. pak. Srbiji. Autonomija pojedinaca. Oživljavanje ideja o „Hrvatskom Podunavlju“. imale su ambicije da posebnosti Vojvodine ne budu izražene i prepoznatljive u politièkim koordinatama i da se ovaj (relativno razvijeni) depo Srbije što èvršæe uveže u njenu državnu strukturu. bivaju stalni „remetilaèki faktor“ i produkuju kontinuiranu nestabilnost. Izgleda pomalo apsurdno što se ideja autonomije. Previða se da je nacionalni korpus Srba raspoluæen na integrisane i neintegrisane. nudi se centralizovana državna matrica koja. te ljudskih sloboda i prava u jednoj državi.

neke prohujale istorijske inserte i maštanja. S druge strane, projekti o etnièko-teritorijalnoj autonomiji ili o državnom subjektivitetu Vojvodine deluju takoðe neozbiljno i neodgovorno, a u osnovi pothranjuju i rade za nacionalno-državnu dominaciju Srbije. Dakle, muke sa Vojvodinom proistièu iz jedne iskošene, fiksacijske, anahrone politièke matrice koja hoæe Srbiju kao nacionalnu (nacionalistièku), centralizovanu i suverenu državu. U sagledavanju politièkih i teorijskih tokova u svetu, ovi kvalifikativi države su pod golemim preispitivanjima i sve više u makulaturama istorijskih i teorijskih relikata. Dakle, zalaganja za Srbiju u ovim koordinatama više lièi na „ponavljanje istorije“ i nedostatak teorijsko-politièke imaginacije, nego na ozbiljno pozicioniranje Srbije i njene posebnosti u okviru, tekuæih i dolazeæih politièkih i inih izazova. Valja imati u vidu da Srbija ima (ne male) muke sa svojim definisanjem. Njena nacionalna i politièka elita, na žalost, nije dosegla ideje a još manje operacionalizaciju zadatosti življenja sa razlièitostima, sa drugaèijima iz potke religijske, istorijske, privredne, geo-politièke i druge prirode. Iz tih razloga se desilo i dešava se Kosovo, iz tih razloga se teško može apsolvirati posebnost Sandžaka, iz tih razloga se Vojvodini uskraæuje da uredi odnose po nalozima koji dolaze iz nje same. Moderna Srbija doista ne može imati velikih i odsudnih problema sa Vojvodinom. Ali moderna Srbija nije ovo što nam sadašnji politièki establišment nudi, a još manje što nam sadašnji nacionalni (teorijski) epigoni predlažu. Moderna i prosperitetna Srbija (sa relativno artikulisanim civilnim idejama i razvijenim inicijativama i institucijama) ne iskljuèuje autonomiju. Baš naprotiv! Vojvodina itekako može raditi za razvoj Srbije koja korespondira i bez velikih tenzija ulazi u savremene, a posebno modernizacijske tokove sveta. Ne radi se dakle o autonomiji Vojvodine od Srbije, veæ pre svega o autonomiji Vojvodine u Srbiji. Dakle, kljuèni problem je u etabliranju moderne Srbije kojoj æe autonomna konfiguracija Vojvodine – dakako – više doprinositi nego što je to sada. Postavlja se krajnje aktuelno pitanje: da li se preko teorijskih i politièkih relikata državnosti može stiæi do moderne Srbije? Ostavimo na stranu retoriku i uveravanje o poštenim namerama. Valja prepoznavati šta je iza tih ideja i inicijativa. Nova partijska nomenklatura došla je na krilatici da sve razlike u Srbiji treba odložiti radi ujedinjenja na zadatku obaranja Miloševiæevog režima, a „potom æemo se lako dogovoriti o 273

politièkom i inim rešenjima“, prisutnim razlikama i specifiènostima. Oboren je režim, ali su tenzije i razilaženja ostala. Neko æe reæi da je suviše kratko vreme. Meðutim, ima li preèeg posla od otvaranja procesa suštinske, a ne simulirane demokratizacije u Srbiji? To gospodstvo vladanja, u starim matricama moæi i uticaja, ta produžena nacionalna narkoza, te politièke moæi i kontrola finansijskih tokova, ta centralizacija privatizacije, to – ipak i dalje – ignorisanje manjinskih identiteta i kolektiviteta, izbegavanje i odlaganje suoèavanja sa zloèincima i ratnim profiterima u sopstvenom nacionu, to odlaganje normalizacije odnosa sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, to podastiranje specijalnih veza sa Republikom Srpskom – sve to ne radi za modernu i civilizovanu Srbiju. A upravo drugaèija Srbija bi imala sasvim minorne probleme sa specifiènostima Vojvodine. Dakle, u osnovi se radi o naporu da vrednosti vojvoðanske posebnosti budu politièki i ekonomski nivelisane i marginalizovane u nacionalno/centralistièkoj konstrukciji Srbije. Problemi sa Vojvodinom nastaju pretežno u ravni nacionalnih i politièkih elita i u ravni politièke vlasti i moæi. Tih problema na nivou radno-poslovnih, civilnih i drugih komunikacija ima neuporedivo manje. Doista pod nacionalno/nacionalistièki i centralistièki državni habitus teško može stati: • nacionalna nehomogenost sredine; • tradicija zajednièkog života; • privredna razvijenost i posedovanje resursa hrane, energije, kadrova i znanja; • razvijenija duhovna institucionalna i infrastrukturna mreža; • tolerancija, dijalog i relativno visok nivo politièke i ine kulture; • korespodentnost sa srednjoevropskim civilizacijskim podsistemom; • etc. Umesto da ove realne odlike Vojvodine budu istaknute i podržane, da budu podignute na zastave (moderne) Srbije, one se uporno – raznim politièkim, stranaèkim i državnim merama – mutiraju i stavljaju u drugi plan, dezavuišu i potiskuju. Uz poštovanje svakog regiona u Srbiji ispod Dunava, valja reæi da bi njihov prosperitet i kvalitet života bio neuporedivo izvesniji sa autonomnom Vojvodinom koja prednjaèi, umesto sa Vojvodinom kojoj se snižava vodostaj. Bojim se da ovakvo stanje u 274

Vojvodini predstavlja izvor moæi, mesijanstva, raznih kombinatorika i okorištavanja sadašnjoj politièkoj nomenklaturi u Beogradu. Naravno, stanje u Vojvodini nije idilièno, a još manje harmonièno. Konfuzija i kontradiktornosti ima dosta. U njoj se prelamaju razni antagonizmi i iznedravaju æorsokaci. U njoj se uzgajaju razne „biljke“ koje toksièno i poèesto razarajuæe deluju na vojvoðansku specifiènost i osebujnost. U Vojvodini postoje ne male fiksacije i ne male iskljuèivosti, banalizacije koje nagrizaju njenu postojanost. Vojvodina se i dalje raspinje izmeðu paorskih, gradskih i evropskih širina. Ima ovaj krajolik ne mali korpus pristalica Severne Srbije, kao i aktera koji snuju državna prekrajanja ili pak manjinske teritorijalno-politièke rezervate. U njoj krajnosti nikad nisu manjkale. Modernizacijska Vojvodina se tek nazire kroz mutirane, nedovoljno jasne i nesigurne protagonistie. Izmeðu ovog ili onog priklanjanja i autentiènog opstajanja, postoje veliki prostori komešanja, ribarenja i zaluðivanja. Ipak, i pored raznih atakovanja spolja i iznutra, postoji veliki arsenal vrednosti, dostignuæa, iskustva i ponašanja koja mogu raditi za bolje i sreænije dane Srbije. Nije, dakle, problem da li æe neko da oktroiše, prizna ili propiše autonomiju Vojvodine. Problem je obrnute prirode: valja racionalno i mudro politièki delovati da se izbegnu nepotrebne konfrontacije i sukobi u instaliranju decentralizovane i modernizacijske slike Srbije. U osnovi, problem je u spremnosti tekuæih politièkih i nacionalnih kapaciteta Srbije da – na primeru Vojvodine – krenu putem sopstvenog oslobaðanja od raznih atavizama i stranputica. Igranje na veæinski nacionalni korpus Srba u Vojvodini, pre svega na onaj koji je pridošao i nije se aklimatizovao i onaj koji se nije oslobodio misije srpskog pijemontizma, može biti samo lukava, ali ne i dugoroèna – karta profitiranja. Problemi se mogu odlagati, relativizovati, ali oni i dalje ostaju problem. Vojvodina ostaje kao problem Srbije u koordinatama mita, æepenaka i uobrazilje „sopstvenog pupka kao središta sveta“. Stranaèka artikulacija posebnosti i autentiènosti Vojvodine se mukotrpno uspostavlja. Ipak se veæ sada može govoriti o njenim stranaèkim adresama, bar jednako kao i o nacionalnim i manje-više demokratskim ekspoziturama stranaka iz Beograda. Može se govoriti o veæinskoj svesti za vojvoðansku autonomiju, ili pak državno-pravnom 275

poštovanju njenih specifiènosti. Može se govoriti o pristajanju sve više mladih ljudi na ideje postojanog pluralnog vojvoðanskog identiteta. Može se govoriti o sve veæoj zainteresovanosti meðunarodne zajednice za razne vidove autonomija i regionalizacije. Može se govoriti o veæ licenciranoj matrici bojkota svake vlasti koja ne poštuje vojvoðanske datosti i samosvojnosti. Dakle, postoji i narasta sve veæi broj argumenata i razloga koji rade za autonomiju. Obraèuni ili pak nagodbe izmeðu nacionalnih elita i stranaèkih voðstava mogu samo odložiti ovo pitanje, ali ga ne mogu trajnije rešiti.

LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Bibo I.: Beda malih istoènoevropskih država, IK Z. Stojanoviæ, N. Sad 1996. Boarov D.: Ima li još Vojvodine, ECU, N. Sad 1996. Ingrao È. – Vrkatiæ L.: Nenauèena lekcija, HO za ljudska prava, Beograd 2001. Komšiæ J.: Etnodemokratija i regionalizam, N. Sad 1996. Konrad Ð.: Iskušenja autonomije, Prosvjeta, Sarajevo 1991. Kovaèeviæ B.: Sunovrat i obzorja, OU Subotica 1995. Samardžiæ M.: Položaj manjina u Vojvodini, CAA, Beograd 1999. Zbornik: Ogledi o regionalizaciji, OU, Subotica 2001. Zbornik: Knjiga o Vojvodini, Vojvoðanski klub, N. Sad 1995.

276

Duško Radosavljevi}

AUTONOMIJA VOJVODINE – IZAZOVI I PERSPEKTIVE
Raspravu o autonomiji Vojvodine autor zapoèinje uvodnom analizom statusa koji je ova pokrajina imala u okviru Saverzne Federativne Republike Jugoslavije, a na osnovu Ustava iz 1974. godine, kao i analizom kasnijih zakonskih i politièkih rešenja iz vremena vladavine Slobodana Miloševiæa. Kritiku odredaba vezanih za status Vojvodine, po Ustavu Republike Srbije iz 1990. godine, autor zasniva – kako na normativnim odrednicama samog Ustava, tako i na decenijskoj parlamentarnoj praksi u Republici Srbiji kojom je autonomija ove pokrajine derogirana. Zatim se pristupa analizi pravaca promena, zasnovanih na dokumentu „Platforma o ostvarivanju ustavnih nadležnosti i autonomije Autonomne pokrajine Vojvodine, sa naèelima za buduæe ustavno ureðenje pokrajine“, koji je predložilo Izvršno veæe Vojvodine, a prihvatila Skupština AP Vojvodine. Predložena rešenja na liniji su ideje da buduæe ureðenje Republike Srbije treba da se bazira na principima decentralizacije i regionalizacije.

Uvod
Najviši stepen autonomnosti Vojvodina je imala po Ustavu SFRJ iz 1974. godine1 . Tim Ustavom, èlanom 2, bila je potvrðena dvojna konstitutivnost Vojvodine kao sastavnog dela SR Srbije, ali i konstitutivnost u Jugoslovenskoj federaciji. Definicija pokrajine je bila skoro
1 Donet 21. 02. 1974. godine; na osnovu Ustava SFRJ Skupština Vojvodine je 28. 02. 1974. godine donela, do sada jedini, Ustav SAPV

277

identièna definiciji republike2 ; razlika je bila u tome što pokrajina nije bila država, ali je u praksi imala sve neophodne atribute za ostvarenje punog autonomnog statusa. U politièkoj praksi bivše države, Vojvodina je bila, kao i Kosovo, izjednaèena sa republikama – èlanicama jugoslovenske politièke zajednice. Vojvodina je ovaj status uživala do 1988. godine, kada je – na talasima srpskog populizma3 – on bio prvo reduciran4 , a zatim – ustavnim rešenjima5 – sveden na veoma nizak nivo, da bi potonjim zakonima i politièkim rešenjima režima Slobodana Miloševiæa, u praksi bio skoro potpuno poništen. Ovi akti su istovremeno iskazali i poraz komunistièke ideje o autonomiji Vojvodine, zaèetoj tokom II svetskog rata, što takoðe pokreæe odreðena pitanja o karakteru dogaðaja iz takozvane „antibirokratske (jogurt) revolucije“. Ove kraæe istorijske napomene ne èinimo iz razloga evaluacije ustavnih i drugih rešenja iz perioda Titove vladavine, ali se oni nameæu kao polazište ili osnova svakovrsnog poreðenja stepena autonomije koji se za Vojvodinu predviða, traži, nudi, pregovara, poklanja i sl.

Autonomija Vojvodine – sadašnje stanje
U važeæem Ustavu Republike Srbije iz 1990. godine6 , o materiji vezanoj za pokrajine govori se u èlanovima 108. do 112, gde se kaže da pokrajine imaju autonomne nadležnosti u oblasti normativne i izvršne vlasti, u domenu planiranja privrednog, socijalnog i demografskog razvoja, zdravstva, zaštite životne sredine, društvene brige o deci, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, kulture, nauke, obrazovanja, informisanja, službene upotrebe jezika i pisma, i drugim oblastima. Po odredbama
2 Vidi èlan 3. Ustava SFRJ 3 Dogaðaji iz tzv. „jogurt revolucije“ od 5. – 6. oktobra 1988. godine, o tim dogaðajima vidi: S. Kerèov, J. Radoš, A. Raiæ, 1990. Mitinzi u Vojvodini 1988. godine, Novi Sad, i S. Ðukiæ, 1992. godine, Kako se dogodio voða, Beograd 4 Ustavni amandmani na ustav Srbije od 28. marta 1989. godine. 5 Ustav Republike Srbije od 28. septembra 1990. godine, o autonomiji govori u odeljku VI – Teritorijalna organizacija. 6 Ustva Republike Srbije, u svojih pet èlanova, govori o autonomnim pokrajinama, dok su u èetiri od tih èlanova ugraðeni restriktivni elementi, sa ciljem da se autonomija podvrgne kontroli, što je – u šta ne sumnjamo – izraz velikog nepoverenja pisaca Ustava prema instituciji autonomije!

278

Ustava, Autonomna pokrajina Vojvodina samostalno osniva svoje organe, reguliše njihov izbor i ima svoje javne prihode. Nedoumice, nastale prilikom donošenja Ustava, vremenom su narastale iz proste èinjenice da ustavnim odredbama o autonomnim pokrajinama nije predviðeno zakonodavno ovlašæenje za pokrajine, pa èak ni u onim oblastima gde pokrajine imaju autonomnu normativnu nadležnost prema tom istom Ustavu! Ustavom nisu propisana (što je – inaèe – praksa u državama koje u svom sastavu imaju autonomne pokrajine) koja su to „pojedina pitanja“ koje pokrajine svojim aktima autonomno ureðuju! To znaèi da se, u praksi, ta pitanja rešavaju republièkim zakonima, iz èega sledi logièno (pravno/politièko/politikološko/zdravorazumsko) pitanje: u èemu se onda ogleda autonomija pokrajina? Dodamo li ovome iskazu i podatak koji odslikava praksu desetogodišnjeg parlamentarnog života u Republici Srbiji, da su donošeni zakoni koji su derogirali autonomiju pokrajina (posebno AP Vojvodine), kršeæi – dakako – Ustav Republike Srbije, videæemo da, a sve u skladu sa protivustavnom praksom, AP Vojvodina nema ni svoje izvore prihoda iako – treba li to posebno naglasiti – Ustav to predviða.

Pravac promena
Situacija u Republici Srbiji, i pored visokog kredibiliteta novih vlasti, iskrene pomoæi najveæeg dela svetske zajednice da se vratimo u meðunarodne integrative i druge tokove i institucije, nije optimalna za rešavanje vojvoðanskog pitanja (pune autonomije) preèicom, niti za ishitrena i polovièna rešenja. Zato je Izvršno veæe predložilo7 , a Skupština AP Vojvodine8 prihvatila „Platformu o ostvarivanju ustavnih nadležnosti i autonomije Autonomne pokrajine Vojvodine, sa naèelima za buduæe ustavno ureðenje pokrajine“, u kojoj se predviða da se ostvarivanje ustavne nadležnosti AP Vojvodine, kao i dugoroèno ustavno ureðenje AP Vojvodine, realizuje u etapama.
7 Na sednici održanoj 7. marta 2001. godine, èlanovi Izvršnoj veæa AP Vojvodine su glasali na sledeæi naèin – 19 za i 1 uzdržan! 8 Skupština AP Vojvodine je „Platformu“ usvojila na svojoj sednici od 29. marta 2001. godine.

279

U prvoj etapi, u najkraæem moguæem roku, treba da se otkloni sadašnje protivustavno stanje, te da se, nakon izmena i dopuna republièkih zakona – pokrajini omoguæi vršenje vlastitih normativnih i izvršnih nadležnosti. Zbog toga je nužno izmeniti ili dopuniti više od 100 zakona (postoji spisak od oko 120 zakona), odnosno, prilikom pisanja i usvajanja novih zakona u republièkoj skupštini, a iz ove oblasti, treba uzeti u obzir ustavne nadležnosti pokrajine. Da bi se dostigao stepen nadležnosti AP Vojvodine, po Ustavu Republike Srbije iz 1990. godine, sledeæe oblasti bi trebalo da budu u ingerenciji pokrajine: 1. Oblast uprave 2. Službena upotreba jezika narodnosti 3. Zdravstvena zaštita 4. Zdravstveno osiguranje 5. Socijalna zaštita 6. Društvena briga o deci 7. Penzijsko i invalidsko osiguranje 8. Radni odnosi i zapošljavanje 9. Obrazovanje 10. Uèenièki i studentski standard 11. Kultura 12. Prostorno i urbanistièko planiranje 13. Graðevinarstvo 14. Stambeno-komunalna delatnost 15. Javne finansije 16. Poljoprivreda 17. Javno informisanje 18. Svojinski i imovinsko-pravni odnosi 19. Sport 20. Zaštita životne sredine Što se tièe dugoroènog ureðenja odnosa AP Vojvodine i Republike Srbije, stav je da sve ono što nije Ustavom Srbije eksplicitno naglašeno kao njena nadležnost, pripada AP Vojvodini, s tim da sve ono što nije nadležnost AP Vojvodine (predviðena Statutom ili nekim drgim pokrajinskim aktom) – spada u nadležnost opština. Osim usvojenog naèela supsidijarnosti, u ovom se sluèaju radi i o svojevrsnom zaštitnom meha280

nizmu, organi bi, u svome delovanju, obavljali samo dužnosti koje su im propisane. U nadležnosti Republike Srbije i šire društveno-politièke zajednice (Savezne Republike Jugoslavije?) treba da budu: odbrana, državna bezbednost, monetarni sistem, spoljna politika, krivièni i parnièni postupak, graðansko i obligaciono pravo, krivièno pravo opšti deo i graðanski parnièni postpak. Ustavom Repulike Srbije bi se taèno definisale oblasti u kojima Autonomna pokrajina Vojvodina, svojim aktima, samostalo i u celini, reguliše odreðene odnose – u ovim oblastima republièki zakoni se ne bi primenjivali na teritoriji pokrajine, dok bi ustavnost pokrajinskih akata ocenjivao jedinstveni ustavni sud Republike. Prilikom buduæeg ureðenja Republike Srbije, treba razmotriti sve izraženije ideje o regionalizaciji Republike Srbije, odosno o uvoðenju novih teritorijalno-politièkih jedinica – regiona. Ukoliko bi se teritorija Republike decentralizovala na autonomne pokrajine i regione, bilo bi nužno predvideti razlièit stepen njihove autonomije, delokrug nadležnosti i poslova, a u zavisnosti od lokalnih prilika, ekonomskih moguænosti, kulturnih, obrazovnih i drugih interesa, potreba, te – što nije nevažno – artikulisanih zahteva.

Umesto zaklju~ka
Skupština AP Vojvodie je usvojila „Platformu“9 kao poèetni korak dogovaranja ka punoj autonomiji Vojvodine. Ona je, istovremeno, i poèetak predizbornih obecanja DOS-a za Vojvodinu, ali i platforma za rešavanje životih problema graðana Vojvodine. Ona je – po svojoj suštini – ostvarljiva, jer je kompromis izmeðu nepomirljivih struja i politièkih opcija za i oko autonomije Vojvodine. Sa ustavno-pravnog stanovišta, njen prvi deo se kreæe iskljuèivo u okviru važeæeg Ustava, što je posebno znaèajno u sadašnjem politièkom trenutku, kada se od strane najjaèih politièkih aktera u zemlji insistira na principima ustavnosti i zakonitosti i visokim principima legalnosti politièke procedure, a što je vojvoðanski Parlamet – Skupština AP Vojvodine (svojom odlukom od
9 Rezultat glasanja na sednici je bio sledeæi: 86 poslanika glasalo je za, 10 poslanika je bilo protiv, dok su se 2 poslanika uzdržala.

281

29. marta ove godine) jasno pokazao, donoseæi ovu „Platformu“ u skladu sa interesima i voljom graðana Vojvodine10 . Tokom druge polovine 2001. godine, na osnovu zakljuèaka iz vojvoðaske „Platforme“, inicirano je više razgovora predstavnika republièke i pokrajinske vlade. U njima su se, u formi pregovora, pokušali naæi najoptimalniji naèini za vraæanje dela nadležnosti AP Vojvodii. Ovi razgovori, bolje reæi – pregovori, pokazali su da u delu republièke vlade postoje ne mali pokušaji da se ovaj zadatak ne uradi, da se ova pitanja ostave za (nedoglednu) buduæost, da nije sada vreme za ove rabote itd. U ovome posebno prednjaèe snage sa desnog segmenta DOS-a, koje se, u svome delovanju, malo ili nikako razlikuju od nosilaca oduzimanja autonomije Vojvodine u poslednjih 13 godina. Na tragu ovih dogovora, Pokrajinska skupština je, 14. decembra ove godine, usvojila Predlog zakona o utvðivanju odreðenih nadležnosti autonomne pokrajine, kojim su – u odreðenom delu – priznata zalaganja vojvoðanske skupštine iz veæ pominjane platforme, što – ako ovaj Zakon prihvati Republièka skupština – može znaèiti da su stvari oko vojvoðanske autonomije konaèno pokrenute sa mrtve taèke. U suprotom æe se, u politièkom životu Vojvodine, ponovo javiti doza nestabilnosti i odreðena radikalizacija politièkih akcija, nezavisno od toga da li je „centrala“ politièkih aktera – partija u Beogradu ili Novom Sadu. Skoro jedini pozitivni znak u celom zamešateljstvu u i oko autonomije Vojvodine je èinjenica da ispitivanja javnog mnjenja pokazuju konstatni nivo onih koji podržavaju veæi stepen autonomije Vojvodine, na sada veæ vrlo visokom nivou od oko 80% ispitanika. Na autohtonim vojvoðanskim strankama je sada da taj interes i podršku pretvore u zbiljsku autonomiju Vojvodine, uz saradnju stranaka sa centralom u Beogradu, jer bi to bilo najcelisodnije rešenje.

10 Više meðusobno nezavisnih i nepovezanih istraživanja javnog mnjenja pokazuju da više od dve treæine populacije Vojvodine zahteva promenu statusa pokrajine, i to u pravcu statusa Vojvodine po Ustavu iz 1974. godine, pa i višem. Pogledati više istraživanja agencije „Scan“, istraživanje sprovedeno u okviru projekta „Geo-takt“ i druga.

282

Autonomija Vojvodine u dokumentima politièkih stranaka i organizacija. 1999. Subotica. Otvoreni univerzitet. 2000. D. 1997. M. – Neka Obeležja ustavnog razvoja posle pada komunizma. Radosavljeviæ. 2. Subotica. J. 7. 1998. Ustav SR JUgoslavije. sa naèelima za buduæe ustavno ureðenje pokrajine. Panonski dijalozi. 11. 2001. 1974. Centar za antiratnu akciju. 1 Izgradnja demokratije u Istoènoj Evropi posle 1989. Šanse multikulturalizma i iskušenja etnodemokratije. 2000. Statut AP Vojvodine. Dijalozi. godine. Beograd. 1992. 5. Platforma o ostvarivanju nadležnosti autonomije Autonomne Pokrajine Vojvodine. Ustav SAP Vojvodine. Zbornik tekstova: Autonomija i multietnièka društva. 1990. 1991. 2000. Subotica. mart 2001. Samardžiæ. 13. Komšiæ. Subotica. Program DOS. 10. 1974.LITERATURA 1. Otvoreni Univerzitet. 2 Uvodno izlaganje na sednici Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine. Ustav SFRJ. 283 . Programska izjava DOS za Vojvodinu. 3. 6. 12. Ustav SR Srbije. 1974. Ustav R Srbije. Položaj manjina u Vojvodini. 4. 8. 9. 29.

postavlja veliki broj državnih èinovnika iz redova svojih èlanova i pristalica. u sluèaju raspada DOSa. DSS je izlazio samostalno. stranke ne bi grupisale oko srodnih programa. veæ po osnovu personalih relacija (koalicija) i saradnje. Socijaldemokratija i deo PDS-a. Upravo i samo funkcionisanje DOS-a od poèetka je imalo problem oko koga je. postoji shvatanje partije kao „sistema podele plena“. koji bi se održali gotovo po starim pravilima i u starim okvirima. jedna od tema ili moguænosti da se postojeæa kriza prevaziðe je i rekonstrukcija Vlade. što bi bilo najprirodnije i najlogiènije. Strah od reizbora i strepnja za buduæe reakcije biraèa predstavlja takozvani Fridrihov „zakon anticipirajuæih reakcija“. 2.Slaviša Orlovi} PROMENE U SPEKTRU POLITI^KIH STRANAKA Ono što politièke partije razlikuje od drugih organizacija – jeste pretendovanje i borba za politièku vlast ili za oèuvanje vlasti. Na ponovljenim lokalnim izborima. sve je više produbljivalo jaz. Nova Srbija. Epilog unutrašnjih sukoba doveo je do toga da je postojanje DOS-a u izvornom obliku najpre dovedeno u pitanje na nekoliko naèina: 1. Obzirom da pobednièka partija (u ovom sluèaju koalicija DOS). Drugo – novi izbori. Prvo. Jedno je sigurno 284 .Od samo jednog poslanièkog kluba DOS-a u republièkom parlamentu. a DOS posebno. odnosno konkretnije – podela poluga moæi.U Vladi Srbije ne uèestvuju DSS. manje ili više. na poèetku. sada postoji pet poslanièkih klubova. Ima indicija da se. kao i uèešæe na izborima. Da li je nedemokratiènost partija u neposrednoj vezi sa demokratizacijom društva? Partije nisu ekskomunicirane u odnosu na društvo i okruženje u kojem deluju i oèigledan je meðuuticaj partija i društva ili politièkog sistema i države. na poèetku postignuta izvesna saglasnost. Nazire se pitanje koji su moguæi izlazi za smirivanje tenzije i harmonizovanja ovih odnosa unutar DOS-a. pre svega na relaciji vodeæih partija ove koalicije. Pitanje podele plena. 3.

„Naprijed“. odnosno reintegracija manjina u sistem). „Naprijed“ (Zbornik). (1974). „spoil system“) ili kao „društva za eksploataciju vlasti“ Kada je reè o izborima. osvojivši dvotreæinsku veæinu u Skupštini Srbije (176 od 250 poslanika). DOS se pokazao kao pobednièka koalicija. kao i sa kakvim posledicama može izaæi iz nje. odnosno apsolutnu vlast. Zagreb. Paneibianko Angelo istièe tvrdnju Anthony Dawns-a: „partije formulišu politiku da bi dobile izbore pre nego što pobeðuju na izborima da bi formulisale politiku“2 i izvodi zakljuèak da „minimalan zajednièki cilj svake partije je dolazak do moæi (vlasti) kroz izbornu pobedu“. generalno govoreæi. Zagreb. (1971. 4. postoji shvatanje partije kao „sistema podele plena“3 . kao i uèešæe na izborima. 3 Stjepan Pulešiæ. Obzirom da pobednièka partija (u ovom sluèaju koalicija) postavlja veliki broj državnih èinovnika iz redova svojih èlanova i pristalica. Demokratska i autoritarna država. Ono što politièke partije. graðani su pokazali da umeju zrelo da prosuðuju. Ostvarivanjem ciljeva zbog kojih je nastala najmnogobrojnija istoènoevropska koalicija (1. Politièke stranke kao faktor suvremenog politièkog sistema. Political Parties: Organization and Power. Pobeda Miloševiæa i smena režima i 2. Upravo i 1 Franc Nojman. Cambridge: Cambridge University Press. partije se pokazuju kao gotovo „najvažniji pojedinaèni instrument za pretvaranje socijalne moæi u politièku moæ“1 .– izborna kalkulacija i reforme društva uvek su u raskoraku. razlikuje od drugih organizacija. (1982) 1988. str. vremenom se javljalo sve više pitanja koja nisu obuhvaæena sporazumom. U svakoj koaliciji uvek je aktuelno pitanje ko šta ulaže u nju i ko šta dobija ili gubi. Graðanski princip. I pored toga što su veliki „pojednostavljivaèi“ (Sartori). Raspodela politièke moæi u društvu vrši se na izborima. str. jeste upravo pretendovanje i borba za politièku vlast ili za oèuvanje vlasti. „Ovu pojavu Marcy pristalica Jacksona svoje- 285 . jer ništa ne prolazi brže od „poverenja naroda“. S tim u vezi. bilo da je izborna pobeda sredstvo za realizaciju odreðenih ideoloških ciljeva ili je ideologija sredstvo za pobedu na izborima. 78. Shvatanje partije kao „sistema podela plena“ (tzv. 2 Paneibianco Angelo.

pitanje podele plena. usledila je podela ministarskih mesta. jer je bilo moguæe usaglašavanje oko najvažnijih funkcija 3 na sastancima predsedništva DOS-a. Ova podela je. I koalicije. Zatim. kao i pojedinaène partije. oko ministra unutrašnjih poslova – kada je kandidat DSS-a bio Gradimir Naliæ. pre svega na relaciji vodeæih partija ove koalicije. oko hapšenja Miloševiæa i njevremeno je. 11. ogranièenih resursa) mogu se ilustrovati sa nekoliko primera. nesporazumima i optužbama koje periodièno poprimaju oblik otvorenih sukoba („jezici prethode maèevima“ Kampanela). mesta u upravnim odborima itd. Zatim. u poèetku delovala relativno uspešno. Pre svega. Politika kao poziv. odnosno konkretnije – podele poluga moæi. Nakon konstituisanja republièke vlade. 286 . a najpre – kao privremeno rešenje – izabran je Dušan Mihajloviæ. opstaju jedinstvene sve dotle dok sadrže unutrašnje kapacitete da izbalansiraju razlièite interese i razlièita mišljenja i kanališu ih u jedinstven tok. str. zatim mediji i policija. „vlast nije pitanje titulara. Meðutim. Nenada Èanka – znamo da su za njega bili Demokratska stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine. predsednik Nove demokratije. opisujuæi rani period partijskog života u SAD. naizgled. a protiv njega su bili DSS. Proces borbe za poluge moæi prožet je neslaganjima. da se sedište politièke moæi nalazi na republièkom nivou. 58. zato što su na republièkom nivou kljuène poluge politièke moæi. Navešæemo desetak osetljivih taèaka u kojima su sukobi najviše došli do izražaja u javnosti: Sukobi su poèeli od izbora za predsednika Skupštine Vojvodine. kondenzovao poznatom izrekom koja glasi: `To the victors belong the spoils`(Pobednik ima pravo na plen)“. protokom vremena. sve je više produbljivalo jaz. i postignut je dogovor sa „fifti-fifti“ (50:50) procenata. ambasadorskih mesta. Najpre je postojalo natezanje oko procenata poslanièkih mesta u Republièkoj skupštini. O ovome videti u Maks Veber. na poèetku postignuta izvesna saglasnost. manje ili više. još jednom je postalo jasno ono što je i inaèe bilo poznato. pre svega vodeæih partija DOS-a (DSS i DS). ili kako bi rekao Sartori. kao što su finansije (jednim delom su na saveznom nivou zbog Narodne banke Jugoslavije). veæ je u rukama onoga koji je vrši“. Demokratski centar i Koalicija „Vojvodina“. Nakon konstituisanja Skupštine Srbije. Sukobi izmeðu vladajuæih partija unutar DOS-a oko poluga moæi (plena. koji je na toj funkciji i ostao.samo funkcionisanje DOS-a od poèetka je imalo taj problem oko koga je. str.

3. jeste izlazak na izbore za skupštinu Kosova. a druge Goran Svilanoviæ. DSS je izlazio samostalno. Za sadašnjeg premijera – verovatno je to granica do koje bi on pristao na rekonstrukciju Vlade. Nova Srbija. U Vladi Srbije ne uèestvuju DSS. novi izbori imaju poteškoæu u vezi sa pitanjem preuzimanja odgovornosti za usporavanje reformi. Oko izbora ministra zdravlja (kandidati DSS-a – Nada Kostiæ. kandidat jedne grupacije je bio Žarko Koraæ. Drugo. s tim u vezi – oko povlaèenja generala Krstiæa. prijem Ðukanoviæa u Vladi od strane premijera u vreme sukoba sa DPS-om. oko Vuka Obradoviæa i sukoba u Socijaldemokratiji. Svojevremeno. na poèetku.. oko relacije DOS – SNP. itd. svojevremeno – kada je postojala kombinatorika oko ulaska Demokratske stranke u republièku vlast. uprkos svim okolnostima. svoje odbijanje komentarisao reèima da Miloševiæ može nekom dopustiti da vrši vlast. Zahtev za smenu Pavkoviæa i. ali samo on (Miloševiæ) može da je kreira. DOS – Nova Srbija i DOS – Liga socijaldemokrata Vojvodine i Koalicija „Šumadija“. DOS – DPS. postoji opasnost od 287 . sada postoji pet poslanièkih klubova. a DOS posebno. Na ponovljenim lokalnim izborima. DOS – PDS. što se može staviti u jedan paket.gove ekstradicije Haškom tribunalu i oko donošenja Zakona o Hagu. To su dosta ubedljivi pokazatelji ove èudne igre na relaciji DS – DSS. 2. Bitka oko urednika RTS-a. Jedna od retkih stvari oko koje je postignut gotovo visok stepen saglasnosti. Epilog unutrašnjih sukoba doveo je do toga da je postojanje DOSa u izvornom obliku dovedeno u pitanje na nekoliko naèina: 1. ako možemo tako da kažemo. To su DOS dr Vojislav Koštunica.. za ministra inostranih poslova. ili DSS – ostali deo DOS-a. S tim u vezi. Srpski pokret otpora (SPOT) istupio je iz poslanièkog kluba DOS-a i ne pripada ni jednoj poslanièkoj grupi. Ja bih podsetio da je sadašnji premijer. zatim Obren Joksimoviæ). kao i oko prijema Karle Del Ponte. Podele u PDS-u (Odvajanje Narodne demokratske stranke Slobodana Vuksanoviæa). To jest. jedna od tema ili moguænosti da se postojeæa kriza prevaziðe je i rekonstrukcija Vlade. nazire se pitanje koji su moguæi izlazi za smirivanje tenzije i harmonizovanje ovih odnosa unutar DOS-a. Od samo jednog poslanièkog kluba DOS-a u republièkom parlamentu. DOS – DSS. Prvo. Socijaldemokratija i deo PDS-a. Takoðe. da li on ostaje taj koji kreira vlast i do koje mere je spreman da je deli.

67. posmatrano iznutra. i iako svi akteri tih izbora proglašavaju sebe pobednicima. kao i nepostojanje novog ustavnog okvira.. rezultat konkurencije izmeðu partija je demokratija. Savremene politièke partije. str. U predgovoru Sartorijeve knjige 4 Ðovani Sartori. Osim pomenutog. Sartori istièe: „Bez obzira na to koliko je organizacija svake manjine (partija).moguæe odgovornosti za razbijanje DOS-a. 288 . videti i u Vladimir Goati (1984). Drugim reèima. (Ne)demokrati~nost partija i demokratizacija društva Da li je nedemokratiènost partija u neposrednoj vezi sa demokratizacijom društva? Partije nisu ekskomunicirane u odnosu na društvo i okruženje u kojem deluju i oèigledan je meðuuticaj partija i društva ili politièkog sistema i države. poput Ðovanija Sartorija.. treba li ulaziti u spekulaciju oko toga da li je sadašnji predsednik Srbije. gde svodi demokratiju na komeptitivni elitizam – to je tzv. Poslednji prevremeni lokalni izbori su simptomatièni po neèemu: DSS je na njih izlazio razdvojeno od DOS-a. što je možda i jedan od razloga nedonošenja novog Ustava Srbije. ili sa druge strane. jedna sveobuhvatna demokratija poèiva na èinjenici da je moæ odluèivanja u izboru izmeðu konkurenata (u ovom sluèaju partija). Demokratija – Šta je to?. na primer. da smisao ili cilj partije nije da omoguæi ili ostvari unutrašnju demokratizaciju. „predsednik s kojim se lako vlada“. ima onih teoretièara. Meðutim. Beograd. možemo gotovo sa podjednakim argumetnima sve njih proglasiti gubitnicima. kao i strah od zrelosti graðana koji æe to sigurno kazniti. str. u ovom smislu. Uz jedno otvoreno pitanje: imamo li državu i koje su njene granice. „minimalna demokratija“. sa jedne strane „èuvar radnog mesta“. koji smatraju da unutarpartijska demokratiènost nije uslov ili faktor demokratskog politièkog sistema. a ne unutar partija. 106. „Partizanska knjiga“. oligarhijska. veæ da bude efikasna i kompetitivna u odnosu na svoje konkurente. nego u okviru konkurencije izmeðu partija“4. blizak drugim teoretièarima kao što su Jozef Šumpeter i Entoni Dauns.. što znaèi – novi izbori održali bi se gotovo po starim pravilima i u starim okvirima.. On je. predgovor Vuèina Vasoviæ. pogotovu u odnosu na njihova oèekivanja. 2001. u rukama naroda“ i nastavlja „odluèna igra vodi se drugde.

aktuelna je konstatacija Dejvida Bièama. Osim toga. Upravo su naše partije liderske. 68. 289 . što se može argumentovati uvidom u evoluciju statuta politièkih partija. po kojoj je predmet obožavanja ostao isti. došlo je samo do promene portreta na zidovima. a sa druge strane. vode kadrovsku politiku. gde stare strukture moæi uz pomoæ novca svojim pipcima obavijaju nove politièke elite. Predgovor knjige Demokratija – Šta je to?. graðanima je nekako lakše da i partiju i program sagledaju i percipiraju u liku partijskog lidera. Lideri vrše najveæi deo komunikacije sa javnošæu („liènost je medijski atraktivnija i zanimljivija“).Demokratij –. tumaèe program i Statut partije. ima indicija da se – u sluèaju raspada DOS-a – stranke ne bi grupisale oko srodnih programa. otcepili i okupili oko sebe krug istomišljenika. S jedne strane. lider doživljava partiju u smislu „partija to sam ja“. vrše pregovore sa koalicionim partnerima i najèešæe drže kanale finansiranja partije u svojim rukama. I kada je reè o DOS-u i o moguænostima demokratske rekonstitucije društva i države. što bi bilo najprirodnije i najlogiènije. odnosno – na grupisanje politièko-partijske scene uticala bi (ne)trpeljivost meðu pojedinim liderima. veæ po osnovu personalih relacija (koalicija) i saradnje. šta je to. od poèetka do kraja 90-ih. a to je dvotreæinska veæina. Ðovanija Sartorija. Ovaj proces je utoliko osetljiviji u zemljama u tranziciji zbog te sumljive sprege novca i politike. transformisali. vrše redistribuciju moæi. kao i jednu veliku manu. a to je slaba opozicija. Lideri imaju velika ovlašæenja. Gotovo sve partije su poveæavale ovlašæenja liderima: moguænost lidera da imenuje do treæine Glavnog odbora. gde novac ima svoju prilagodljivu strukturu. dovoljna èak i za promenu Ustava. str. S tim u vezi. naše partije pokazuju oligarhijske tendencije: lideri su osnovali partije. Lidersku dimenziju naših partija možemo sagledati u dvostrukom smislu. S obzirom na ove podele i sukobe. Od uravnoteživanja ili harmonizovanja odnosa „nosioca liste DOS-a“ – Vojislava Koštunice i „menadžera kampanje DOS-a“ – Zora5 Vuèina Vasoviæ. uticaj na izbor poslanika itd. apsolutna veæina DOS-a ima jednu veliku prednost. profesor Vuèina Vasoviæ kaže: „Treba li naglašavati da su ovakve ideje mogle dobro da doðu i mnogim partijskim liderima sa jakim autoritarnim predispozicijama u novoformiranim partijama u postkomunistièkim zemljama“5.

Fridrihov „zakon anticipiraju}ih reakcija“ ili strah od budu}ih izbora kao „konstanta politike“ Ono što partijskim rukovodstvima zadaje najveæi problem – to je njihova sudbina na buduæim izborima. odnosno ono o èemu govori Èedomir Èupiæ kad razlikuje moæ znanja i moæ savesti.. statuti itd. zatim. i iz tih razloga je prisutna maksimalna otvorenost i senzibilnost za impulse odozdo (sa terena). ali i u širem polju politièke zajednice. Strah od reizbora i strepnja za 6 V. Izbori uopšte. Izmeðu ostalog. èak ni ne nude ostavku. što podrazumeva i donošenje novog Ustava.. Nedemokratiènost partija možemo sagledavati sa nekoliko aspekata: ono što je i Veber rekao u svom eseju „Politika kao poziv“ – da li naši lideri pokazuju te dimenzije strasti.na Ðinðiæa. u dobroj meri zavisiæe i sudbina ove koalicije. èlanovi i biraèi stupaju na scenu. odgovornosti i mere. njihovim okvirom. iz praktiènih razloga. Lideri koji se regrutuju u politièkim partijama. Ustavne promene (savezni i republièki Ustav) u neposrednoj su vezi sa dinamikom izbora. ako se krši stranaèka procedura. oseæanja. ne podnose. veæ ostaju lideri i dalje. U periodu izbora. ali i sa strategijama i taktikama glavnih aktera. Bojim se da od ovog odnosa zavisi i sudbina šire politièke zajednice. ako se vrši kraða glasova na unutarpartijskim izborima. te autoritarne osobine i dimenzije manifestuju dolaskom na visoke državne funkcije.. Partijama DOS-a sve više se javlja problem oblikovanja „baziènog konsenzusa“ i unutar koalicije. ili se èvrsto držati stavova koji mogu biti ispravni. ali ne mogu biti prijemèivi za širu podršku6 . nepoštovanje procedure. Goati navodi stavove nekoliko mislilaca koji ukazuju na znaèaj i ulogu izbora „koji su za graðane dijalog s vlašæu“: „Odnos lidera i sledbenika je. Ako lideri jedanaest puta izgube izbore i ponašaju se moralno bezobzirno. a to znaèi i oni unutarpartijski. primoravaju partijsko rukovodstvo da respektuje i uvaži stavove èlanova i biraèa. odgovoriti zahtevima i ispuniti oèekivanja. Tzv. racional- 290 . politièkog legitimiteta i ostalo. poslovnici. Jedno od najveæih i najvažnijih je pitanje konstituisanja Srbije kao demokratske države. Ostaju otvorena suštinska pitanja koja zahtevaju visok nivo saglasnosti svih politièkih aktera. Ponekad se javljaju dileme u kojoj meri..

DOS je polarizovan oko dva epicentra ili gravitaciona polja (Ðinðiæ – Koštunica) i zaokupljen pravljenjem kombinatorike „drugog èona razmena vrednosti u kojoj sledbenici razmenjuju njihovu podršku za politièke odluke koje im se dopadaju“ (Schleesinger.buduæe reakcije biraèa predstavlja tzv. ponekad se zanemaruju razlike u kategorijama: aktivista. veæini partija su porasle ambicije i pozabavile su se jaèanjem svoje infrastrukture. Podgorica. priprema se i uštimava atmosfera za sledeæe izbore i kao da su jedino važni dnevni barometri rejtinga lidera u vidu istraživanja javnog mnjenja raznih agencija koje se time bave. Taj proces je imao tri dimenzije: (ne)kritièki prijem novih èlanova. Politièar. Fridrihov „zakon anticipirajuæih reakcija“. ali i partije. Umesto ispunjavanja datih obeæanja na prethodnim izborima.. „To je dobro uoèio Carl Friedrih formulišuæi zakon `anticipirajuæih reakcija` po kojem politièki lider prilagoðava svoje ponašanje na samo prošlim nego i buduæim preferencijama biraèa (Friedrih 1937:203). Veæina partija DOS-a nije samostalno izlazila na izbore. politièki lider. Senzitivnost politièkih lidera za opredeljenja biraèa i u pogledu pitanja koja na izborima nisu bila predmet nadmetanja. èesto se „naduvavaju“ podaci o broju èlanova. U ma kom obliku se ispoljilo vezivanje graðana za stranku.. 135. 1967:266). Uèešæem u pobedi na izborima (2000).. izgraðuje se pozicija.. Naime. „Konteko“. èlan.. stvara. „uvek uz pobednika“. to se jasno odražava i na njenu moæ i ugled. U nameri stvaranja što bolje atmosfere u javnosti. pristalica i glasaè. U demokratiji je sve u rukama biraèa. 291 . 1981:22). a valja ih tražiti u „pranju biografije“. strah od predstojeæih izbora konstanta politike (Batler. Motivi i razlozi takvog trenda mogu biti razlièiti. veæ i budiæim preferencijama biraèa. „iskupljenju greha“. u stvari strepi za svoju reelekciju i zato je `. a postoji sumnja da bi neke i mogle da preðu cenzus od 5%. ugleda i uticaja za svoju partiju. širenje mreže partijskih odbora i vezivanje ljudi od imena. zbog kojih postoji visoki nivo oèekivanja graðana. str. Politièari i politièke partije strepe za svoj reizbor (relekciju) i zato je „strah od izbora konstanta politike“. „oslobaðanje straha i poveæana želja za angažmanom u demokratskim uslovima“. Osim toga. „oèuvanje steèenih pozicija“. Partije Srbije i Crne Gore u politièkim borbama od 1990 do 2000. prilagoðavaju svoje ponašanje – ne samo prošlim izborima. 1960:548). prema: V. simpatizer.. Zabeležena je i tendencija prelaska iz poraženih partija u pobednièki tabor. dodatnu vezu izmeðu javnog mnjenja i vlade“ (Campbell at el. a organizacija biraèa je politièka partija.. Goati.

za promene ili „smenu“ režima. Iako se naziru obrisi buduæih saveza. zaokružili bi sve karakteristike i postali politièke partije.veka“ u svakom od tabora. imaju kapilarnu mrežu odbora i solidan rejting. imaju rukovodstvo. upravo iz razloga što su one nosioci izbora. što su strankama. Jedno je sigurno. G17+ i Otpor još nisu izašli na izbore da bi sebe prikazali kao politièke stranke. što æe sigurno imati uticaja na rezultate buduæih izbora. LITERATURA 1. u narednom periodu nastupe kao politièke partije. ali imaju program. ili ekvilibristikom izmeðu njih. pokupile taj „plen“ i rezultate zajednièke pobede. Politièke partije su. kao i civilnog sektora uopšte. trebali kompetentni kadrovi. „Politika kao poziv“. 2. u Kritika kolektivizma. Podgorica. I pored toga što su veliki „pojednostavljivaèi“ (Sartori). Pre ili kasnije. obzirom da su i same stranke personalizovane. izborna kalkulacija i reforme društva uvek su u raskoraku. ali ima izgleda da se neki savezi prave prema personalnim koalicijama. koje oèigledno nisu bile spremne za toliku vlast. Ima indicija da ove grupacije iz civilnog sektora (koje u sadašnjoj fazi egzistiraju kao nevladine organizacije). 3. Beograd: „Partizanska knjiga“. zatim. predstoji prekomponovanje i pregrupisavanje politièko-partijske scene u Srbiji. 292 . Beograd: „Filip Višnjiæ. Savremene politièke partije. jer ništa ne prolazi brže od „poverenja naroda“. ostaje otvoreno pitanje buduæeg nastupa – za sada još uvek nevladinih – organizacija: G17+ i Otpora. Logièno bi bilo da se stranke DOS-a prestrojavaju po srodnim programima. Izjave iz G17+ plus ukazuju na moguænost da oni nastupe na izborima. Deo civilnog sektora je ušao u strukture moæi (G17+). velika je njihova zasluga. „Konteko“. Pretpostavlja se da je deo razloga u tome što je G17+ uèestvovao u izradi ekonomskog dela programa DOS-a. imaju èlanstvo. Partije Srbije i Crne Gore u politièkim borbama od 1990 do 2000. imaju organizaciju. Goati Vladimir (1984). Goati Vladimir (2000). Veber Maks (1988). Sa druge strane. Usput. graðani su pokazali da umeju zrelo da prosuðuju. postoji opasnost i poteškoæe da se sedi istovremeno u civilnom sektoru (civilnom društvu) i državi. Izlaskom na izbore.

6. 8. Demokratska i autoritarna država.4. CID. 7. Podgorica. 5. Podgorica. Sartori Ðovani (2002). Zagreb: „Naprijed“ (Zbornik). Politièke stranke kao faktor suvremenog politièkog sistema. Pulešiæ Stjepan (1971). 293 . Paneibianco Angelo (1982). Political Parties: Organization and Power. Nojman Franc (1974). Vuèina Vasoviæ (2002). Predgovor knjizi Demokratija – Šta je to?. Cambridge: Cambridge University Press. Ðovanija Sartorija. CID. Demokratija – Šta je to?. Zagreb: „Naprijed“.

294

V DEO

NACIJE, NACIONALNE MANJINE I DEMOKRATIJA

295

296

Siniša Tatalovi}

ETNI^KE MANJINE KAO PROBLEM NACIONALNE I MEÐUNARODNE SIGURNOSTI
Etnièki odnosi i konflikti do kojih oni mogu dovesti, oduvijek su bili znaèajan sigurnosni problem pojedinih država i meðunarodne zajednice. Trajnost etnièkih konflikata na odreðenim podruèjima i teškoæe u njihovom rješavanju, imale su za posljedicu izbijanje mnogih oružanih sukoba, raspade multietnièkih država, promjene granica i demografskih odnosa. Unatoè sve veæim sigurnosnim izazovima i potrebama, još uvijek se ne može govoriti o nekom – do kraja ujednaèenom i svuda prihvaæenom – modelu rješavanja etnièkih konflikata i, s njima povezanih, poroblema etnièkih manjina. Oèito je da æe, upravo na poèetku 21. stoljeæa, to biti sve nužnija potreba meðunarodne zajednice. Polazeæi od takvih nastojanja, obraðuju se temeljni sigurnosni problemi koje uzrokuju nerješeni odnosi etnièkih manjina i etnièke veæine, kao i politike njihovog rješavanja. Obraðuju se dvije vrste politika rješavanja etnièkih konflikata: politike eliminacije razlika i politike upravljanja razlikama.

Uvod
Položaj i zaštita etnièkih manjina, jedno je od središnjih pitanja politièkog razvoja pojedine zemlje, ali isto tako i mjesta te zemlje u meðunarodnoj zajednici. Suvremeni meðunarodni odnosi sve više pažnje pridaju tim pitanjima, koja su – iz èisto internog konteksta – ušla u znaèajan dio sadržaja odnosa na meðunarodnom nivou. Položaj etnièkih manjina, u odreðenim sredinama, mogao bi biti znaèajan detonator sukoba, te je od pravodobnog rješavanja pitanja odnosa izmeðu veæin297

skog naroda i etnièkih manjina, u velikoj mjeri, ovisna nacionalna – ali i meðunarodna sigurnost. Meðunarodni standardi, uz stalnu aktivnost meðunarodnih organizacija (globalne UN i svih regionalnih), trebali bi biti središte napora da se izgradi svijet u kome æe se stvoriti uvjeti za miran suživot veæinskih naroda i etnièkih manjina. To zahtijeva suvremeni život sa sve brojnijim komunikacijama, kao i potreba stvaranja stabilnih meðunarodnih odnosa. Bez rješavanja tog unutrašnjeg pitanja, za veliki broj današnjih zemalja nemoguæe je govoriti o stabilnosti i sigurnosti, a od ugrožavanja sigurnosti jedne zemlje, pa do širih meðunarodnih zapleta, vrlo je kratak put. U državama formiranim na etnièkom principu, veæinski narodi i etnièke manjine koje u njima žive, svjesni složenosti odnosa veæine i manjine, te opasnosti koje mogu iz toga poizaæi, èinili su i èine brojne meðusobne ustupke i kompromise dolazeæi do odreðenih modela koegzistencije. Meðutim, niti su veæinski narodi niti etnièke manjine olako pristajali na kompromise i ustupke. Etnièke manjine, uglavnom, inzistiraju na moguænosti njegovanja kulturnog i etnièkog identiteta, a ako je moguæe i na razmjernom sudjelovanju u središnjoj vlasti te lokalnoj samoupravi na podruèjima gdje žive u veæem broju. Njegovanje kulture etnièkih manjina, u politološkom smislu, ne mora znaèiti i želju za suverenošæu. Meðutim, briga za nacionalnu kulturu, kod mnogih etnièkih manjina, prethodnica je zahtjeva za veæom politièkom autonomijom, federalnim statusom ili otcjepljenjem. Veæinsko-manjinski odnosi nisu u svim zemljama na istom nivou, a ne može se govoriti niti o jednom univerzalnom modelu odnosa etnièkih manjina i etnièke veæine. U svakoj od zemalja, u kojoj se mogu identificirati veæinski narod i etnièke manjine, izgraðuje se specifièan model njihove koegzistencije, uvjetovan prvenstveno povijesnim nasljeðem i trenutnim meðunarodnim okolnostima. Odnosi etnièkih manjina i etnièke veæine èesto su popraæeni i konfliktima koji se, u razlièitim zemljama i okolnostima, rješavaju primjenom razlièitih politika – od onih koje se temelje na sili, pa do onih koje se temelje na usklaðivanju interesa i kompromisu.

298

Pojam etni~ke manjine
Brojni su problemi koje treba sagledati i dileme koje treba razriješiti da bi se što preciznije odredio pojam etnièka manjina. Spomenimo samo neke probleme i dileme. Jedan od problema je postojanje više grupa starosjedilaca, koje su kolonizatori 17. i 18. stoljeæa potisnuli do negostoljubivih podruèja dviju Amerika, Sibira, Južne Azije ili starosjedilaèki narodi u Evropi koji žive u višenacionalnim državama (Baski, Katalonci, Korzikanci Laponci...). Drugu vrstu problema stvaraju, u Americi razasuti, potomci žrtava trgovine robljem, koji su još više zbunjeni nedavnim stjecanjem nezavisnosti zemalja njihovih afrièkih predaka. Treæu vrstu problema stvaraju umjetne manjine koje su stvorili kolonizatori: bez obzira da li se misli na indijske trgovce ili zanatlije u Maleziji, Burmi, srednjoj ili istoènoj Africi; na Kineze u evropskim kolonijama jugoistoène Azije; na Grke ili Ciprane u belgijskom Kongu. Èetvrti problem povezan je s radnicima emigrantima 20. stoljeæa: Pakistancima u Ujedinjenom Kraljevstvu, Meksikancima u Sjedinjenim Amerièkim Državama, Alžircima u Francuskoj, Turcima i Hrvatima u Njemaèkoj, Grcima i Srbima u Australiji. Peti problem u razumijevanju etnièkih manjina potjeèe od èinjenice da je u povijesti bilo teško povuæi meðunarodne granice tako da budu etnièke, zbog èega su neki dijelovi pojedinih naroda morali ostati izvan teritorija države koju je stvorila veæina toga naroda. Dakle, jedna od glavnih poteškoæa koja do danas otežava prihvaæanje, opæenito prihvatljive definicije etnièke manjine – jest raznovrsnost odnosnih situacija, koje su èesto potpuno suprotne od jedne do druge zemlje, kao i kriteriji od kojih se polazi. Prva promjenljiva velièina je vrlo subjektivan element: to je volja etnièke manjine da preživi. Ta promjenljiva velièina može dovesti do velikog broja raznih situacija. Ako etnièka manjina želi zadržati svoju posebnost (na primjer kulturnu ili vjersku) nastojat æe izabrati politièki pristup koji æe je dovesti do neke vrste federalnog saveza u uzajamnoj toleranciji, gdje je dobro poznat primjer Švicarske. Nasuprot tome, ako manjinskoj skupini nije stalo do njezine posebnosti, ona se može stopiti s društvom koje je okružuje. Tada æe prevladati društveni pristup, a nediskriminirajuæe mjere æe pridonijeti stapanju raznih elemenata društva. Može se, meðutim, dogo299

diti da veæina, prožeta svojim predrasudama, odbija prihvatiti integraciju koju manjina traži i želi je održati na distanci. Druga promjenljiva velièina odnosi se na broj èlanova etnièke manjine. No i ovdje se pojavljuju dva problema. Treba odgovoriti, prije svega – da li, da bi bila priznata, etnièka manjina mora imati minimalni broj èlanova. Oèito je da se na ovo pitanje ne može dati matematièki odgovor. U krajnjem sluèaju broj uopæe ne bi trebao biti važan. No, i tu postoje drugaèija mišljenja. U raspodjeli javnih sredstava treba voditi raèuna, kao što naglašava F. Capotorti, „o razumnom odnosu nastojanja koja treba ispuniti i koristi koja iz toga proizlazi“1 . Da bi se opravdala službena podrška, etnièka manjina ne smije, dakle, biti tako mala da bi odvukla dio javnih sredstava koja nisu u razmjeru s opæom koristi koju bi društvo moglo imati iz toga izdatka. Treba, opæenito sagledati neko društvo, s raznih društvenih, ekonomskih, a naroèito politièkog gledišta. Ako je društvo raznorodno i jedna grupa mora živjeti pod strogom kontrolom druge grupe, nije uopæe važan broj i tada podreðenu grupu treba smatrati etnièkom manjinom. Klasièni primjer koji ide u prilog ovoj tezi je donedavni sluèaj crne veæine koja je bila potèinjena bijeloj manjini u Južnoj Africi. Na odreðeni naèin, to su i Valonci koji dominiraju nad brojnijim Flamancima u Belgiji.2 U tom kontekstu važno je spomenuti i Memorandum nazvan „Definicija i svrstavanje manjina“3, gdje se u èlanu 61. navodi: „Normalno pojam manjina ukljuèuje odreðeni pojam broja, uglavnom oznaèava broj pojedinaca koji je manji od broja ostalog dijela stanovništva. Ima, meðutim, sluèajeva gdje je brojèana veæina stanovništva, bila ona ujednaèena ili sastavljana od grupa koje se meðusobno razlikuju u situaciji manjine, jer u državi prevladava brojèano manja grupa koja nameæe svoj vlastiti jezik, kulturu itd.“4 I Potkomisija za spreèavanje diskriminacije i zaštitu manjina sugerirala je Komisiji za prava èovjeka definiciju u kojoj su se etnièke manjine
1 Francesco Capotorti, Study on the Rights of Persons Belonging to Etnic, Religions and Linguistic Minorities, United Nations, New York, 1979., str. 96. (Doc.E/ CN:4/Sub.2/384, Rev.1) 2 Siniša Tataloviæ, Manjinski narodi i manjine, Prosvjeta, 1997., str. 69 – 72. 3 Memorandum je glavni tajnik Ujedinjenih naroda predstavio 27. prosinca 1949. godine Potkomisiji za spreèavanje diskriminacije i zaštitu manjina Ujedinjenih naroda. 4 E/CN.4/Sub.2/85.

300

odreðivale kao „nedominantne grupe stanovništva, koje imaju i žele oèuvati etnièke, vjerske ili jeziène tradicije ili osobine po kojima se razlikuju od ostalog stanovništva“. Prema tome, etnièkom manjinom bi se mogla smatrati i brojèana veæina, jer je bitan utjecaj odreðene grupe, a ne brojèani odnos grupa. Zahtijevalo se, meðutim, da etnièka manjina obuhvaæa dovoljan broj osoba da bi se mogle oèuvati njene tradicije i osobine. Komisija nikad nije prihvatila definiciju koju je predložila Potkomisija.5 Za definiranje manjine, bitno je uoèiti da li postoji opæi pojam manjine ili postoji više vrsta manjina. Pri tome je važno poæi od ovlasti nadležnih tijela Ujedinjenih naroda, koji se temelje na èlanu 27. Meðunarodnog pakta o graðanskim i politièkim pravima. Manjine spomenute u ovom èlanu jesu etnièke, vjerske i jeziène manjine, dok se nacionalne – ne spominju. O kojima se, dakle, manjinama toèno radi: etnièkim, vjerskim, jeziènim, nacionalnim, ili drugim, ili svima zajedno? Poteškoæa nastaje zbog toga što pojmovi nisu definirani. Uglavnom se zna što obuhvaæa „vjerska manjina“ ili „jezièna manjina“, no razlika izmeðu „etnièke manjine“ i „nacionalne manjine“ nije odmah uoèljiva. F. Capotorti, tumaèeæi èlan 27. Meðunarodnog pakta o graðanskim i politièkim pravima kaže: „U kontekstu èlana 27. Pakta, zamjena izraza „rasne manjine“ izrazom „etnièke manjine“ i nepozivanje na rijeè „nacionalne“ manjine pokazuje da se htjelo koristiti izraz najšireg smisla, te da se mora smatrati da su rasne i nacionalne manjine obuhvaæene kategorijom etnièkih manjina.“6 B. Vukas, u pokušaju definiranja manjine istièe da, u europskim okvirima, gdje je formiranje nacija gotovo završen proces, izraz „nacionalne manjine“ ne odgovara u potpunosti svojoj svrsi. Prema njegovom mišljenju, Slovenci u Austriji i Danci u Njemaèkoj su nacionalna manjina, jer predstavljaju dio slovenske, odnosno danske nacije. Meðutim, kako navodi, i u Europi su brojne manjine koje se po mnogim svojim osobinama razlikuju od nacije ili nacija s kojima zajedno žive u jednoj državi, ali same ne predstavljaju dio jedne nacije. Kao primjere za takve manjine navodi Ladine u nekoliko država srednje Evrope, Bretonce u
5 E/CN.4/Sub.2/119, par.32; E/CN.4/sub.2/140, annex I, draft resolution II; E/ CN.4/Sub.2/149, par. 26. 6 Francesco Capotorti, Study on the Rights of Persons Belonging to Etnic, Religions and Linguistic Minorities, United Nations, New York, 1979, str. 33.

301

Francuskoj ili Rome u brojnim državama. Meðutim, bez obzira o kojoj se od tih manjina radi, problemi u vezi s njom uglavnom su isti, jer se razlikovanje izmeðu pripadnika veæine i manjine, u svim sluèajevima, temelji na njihovim etnièkim osobinama (jezik, obièaji, kultura). Zato bi, kao zajednièki naziv za sve manjine koje postoje zbog etnièkih osobina svojih pripadnika, trebalo koristiti naziv „etnièke manjine“, kao što je to danas uobièajeno u Ujedinjenim narodima“.7 J. Deschenes ponudio je i konkretnu definiciju etnièke manjine. To je: „grupa graðana jedne države, koja je brojèano manja i u nedominirajuæem položaju u toj državi, a koja ima etnièke, vjerske ili jeziène karakteristike razlièite od osobina veæine stanovništva, koji su meðusobno solidarni i poticani, što je samo po sebi razumljivo, kolektivnom voljom za preživljavanjem, smjerajuæi za tim da de facto i de iure imaju ista prava kao i ta veæina“.8

Etni~ke manjine kao sigurnosni problem
Poveljom Organizacije UN, po prvi put su stvoreni temelji novim meðunarodnim odnosima i zaštiti prava i sloboda èovjeka. Detaljnije utvrðivanje i razrada ljudskih prava, sloboda i dužnosti sadržano je u Opæoj deklaraciji o ljudskim pravima. Da bi se u tome otišlo i dalje, Organizacija UN je predložila zemljama èlanicama potpisivanje i Meðunarodnog pakta o graðanskim i politièkim pravima.9 U ovom se dokumentu države potpisnice – izmeðu ostalog – obvezuju da æe: „poštovati i osigurati svim pojedincima na svojem podruèju, i podvrgnutima njezinoj sudbenosti, prava priznata u meðunarodnom paktu, bez obzira na razlike kao što su one o rasi, boji kože, spolu, jeziku, vjeri, politièkom ili drugom mišljenju, nacionalnom ili socijalnom porijeklu, rodu
7 Budislav Vukas: Etnièke manjine i meðunarodni odnosi, Školska knjiga, Zagreb, 1978, str. 17. 8 Jules Deschenesa: Definicija rijeèi „manjina“, UN, Gospodarsko i društveno vijeæe, Komisija za ljudska prava, Potkomisija za borbu protiv diskriminirajuæih mjera i za zaštitu manjina, 38. zasjedanje od 14. svibnja 1985, toèka 181. 9 Meðunarodni pakt o graðanskim i politièkim pravima stupio je na snagu 23. Ožujka 1976. godine.

302

ili kojoj god drugoj okolnosti“.10 Bitno je istaæi, kao veoma važan, i èlan 27. Meðunarodnog pakta o graðanskim i politièkim pravima koji utvrðuje da se „u državama gdje postoje etnièke, vjerske ili jeziène manjine, ne smije uskratiti pravo osobama koje pripadaju takvim manjinama da zajedno s ostalim èlanovima svoje grupe imaju svoj vlastiti kulturni život, da ispovijedaju i održavaju vlastitu vjeru, ili da se služe vlastitim jezikom“. Reguliranje prava i sloboda èovjeka bilo je predmet i zajednice europskih država i njihovih integracija. Meðu prvim takvim dokumentima kojima su regulirali prava i slobode èovjeka na europskom kontinentu, bila je Konvencija za zaštitu prava èovjeka i temeljnih sloboda, koju su 1950. godine u Rimu potpisale èlanice Vijeæa Evrope. Dakle, reguliranje prava etnièkih manjina kao sastavnog dijela ljudskih prava i sloboda, nalazi se na dnevnom redu meðunarodne zajednice veæ desetljeæima. Ona su – istovremeno – i unutrašnji problem za velik broj država, koje su ga morale ili ga moraju rješavati rijeðe iz vlastitih politièkih razloga, a mnogo èešæe pod pritiskom izvana. Kada se pregleda prilièno obilna literatura o tome, dolazi se do zakljuèka, s jedne strane – da je pitanje etnièkih manjina ostalo u suštini neriješeno na meðunarodnom nivou, a s druge strane – da se vrlo malo zemalja može pohvaliti da je, u svojoj povijesti, lijepo postupalo s etnièkim manjinama. Poznato je da se država, raznim instrumentima meðunarodne zajednice, može prisiliti da korektno regulira položaj etnièkih manjina, ali s tim problemi nisu riješeni. Èesto se govori da država i njezina tijela uskraæuju ili krše prava pripadnicima etnièkih manjina. Time se obièno previða bitan dio problema, jer kršenje prava pripadnika etnièkih manjina, u veæoj mjeri, mogu èiniti ljudi, grupe, organizacije, stranke i pokreti, pod utjecajem predrasuda i tradicija. Može se dogoditi da je vlada spremna štititi i unapreðivati prava etnièkih manjina, ali joj to onemoguæava pritisak iz društva. U današnjem svijetu, etnièke manjine susreæu se s brojnim problemima, koje možemo podjeliti na nekoliko grupa, ovisno o intezitetu i ciljevima pritiska na etnièku manjinu. U osnovi to su slijedeæe grupe problema:
10 Meðunarodni pakt o graðanskim i politièkim pravima, èlanak 2. toèka 1, Prema Siniša Tataloviæ: Manjinski narodi i manjine, Prosvjeta, Zagreb, 1997, str. 188 – 189.

303

Druga situacija je karakteristièna za etnièke manjine èiji su pripadnici u manjim grupama razasuti u veæem broju država i teško mogu iskazati nezadovoljstvo svojim položajem i asimilacijskom politikom. Prva je situacija kada je etnièka manjina uglavnom zadovoljna svojim položajem (Danci u Njemaèkoj i Nijemci u Danskoj. – zbog želje da se prikljuèi matiènoj državi. Šveðani u Finskoj. vjerovatno æe tražiti puteve svojega šireg izražavanja – 304 . Etnièka okupljanja i stvaranje novih identiteta. Danas se nerješena etnièka pitanja smatraju kao vrlo opasna za meðunarodnu sigurnost..). Treæa je situacija kada je etnièka manjina nezadovoljna svojim položajem: – zbog diskriminacije i nepriznavanja elementarnih prava. prava na korištenje suvremenih sredstava javnog komuniciranja i na negiranje prava na sudjelovanje u kulturnom životu uopæe. Polazeæi od navedenih grupa problema. izbili u prvi plan.. Nijemci u južnom Tirolu. kulturnoj ili jeziènoj grupi. suprotno svim oèekivanjima politièke i struène javnosti. Nerješeni etnièki problemi su. nakon završetka hladnog rata i raspada višeetnièkih socijalistièkih država na istoku Europe. – zbog traženja veæih (kolektivnih) prava. razlièitim nasilnim mjerama ili na druge anticivilizacijske naèine. – zbog instrumentaliziranosti od matiène države. etnièke manjine mogu se nalaziti u razlièitim situacijama u državama gdje žive. samo zbog njegove pripadnosti drugoj etnièkoj. – kulturna podreðenost – izražava se u negiranju prava etnièkih manjina na školovanje na materinjem jeziku. U meðunarodnoj zajednici sve više su prisutni procesi koji dovode do intenziviranja meðusobnog utjecaja nerješenih etnièkih problema i nacionalne odnosno meðunarodne sigurnosti. – genocidna politika – pokušaj uništenja neke etnièke manjine u cjelini. a posebno za nacionalnu sigurnost velikog broja zemalja.– diskriminacija – provodi se u vidu postavljanja pripadnika etnièke manjine u položaj podreðenosti. – ekonomska podreðenost – sistematski se zanemaruju interesi etnièkih manjina i potièu migracije veæinskog naroda na teritorje gdje žive pripadnici etnièke manjine.

a da su èak i države s dugom demokratskom tradicijom. nisu legitimna i da mogu biti zamijenjena èak i najdosljednijim prihvaæanjem individualnih prava. str. Meðunarodni politièki odnosi. belgijsku politièku praksu u reguliranju odnosa izmeðu Valonaca i Flamanaca i široko rasprostranjene politièke. godine. Tradicija srednje i istoène Evrope u tome je suprotna i u njoj se nasilna asimilacija promatra kao velika opasnost za etnièke manjine. Pri tome se prvenstveno misli na autonomiju Šveðana u Finskoj. 305 . Baskiju i druge regije u Španjolskoj. na žalost. a u drugih 25 država najveæa grupa 11 Radovan Vukadinoviæ. bez obzira na pozitivna iskustva. To nikako ne znaèi da kolektivna prava naroda. jeziène i kulturne autonomije za Kataloniju. Model demokracije. Analiza koju je. Barbat. U 25 država (18. otvaranjem ruskog i nekih drugih nacionalnih problema. koji ne bi dovoljno uvažavao prava etnièkih manjina. bar do nedavno. u navedenim zemljama. izvršio C. 1998. prisiljene definirati posebno kolektivna u odnosu na individualna prava. 1971. Zagreb. Walker – na uzorku od 132 države – pokazivala je kako samo njih 12 (9. mogao bi (bez obzira na razumljivo sprijeèavanje diskriminacije i segregacije) poticati asimilaciju i tako stvarati tenzije u društvu.1%) možemo smatrati etnièki homogenim. bez reguliranja u meðunarodnim obavezujuæim dokumentima – nisu dovoljni za novonastale zemlje koje tek rješavaju položaj svojih etnièkim manjina. želio postati Amerikanac. To je posebno karakteristièno za amerièki kontinent gdje je svatko. bili oni u veæini ili manjini. prema kojima narastanje aspiracija etnièkih manjina ne može dovesti do globalne politièke krize i do globalnog sukoba. 254.bilo na temelju poèetnih autonomija kulturnog ili politièkog karaktera ili pak kasnijeg zahtjeva za samoodreðenjem naroda. Meðutim. Poznato je da zapadni model demokracije nije dovoljno osjetljiv prema pitanju nasilne asimilacije. što èesto dovodi do sukoba i ugrožava meðunarodnu i nacionalnu sigurnost pojedinih zemalja. ovaj je stav doveden u pitanje. Iskustvo pokazuje da jedno nije nužno posljedica onog drugog. Modeli reguliranja kolektivnih prava.11 Ležernost u dosadašnjem rješavanju problema etnièkih manjina može se pronaæi u mišljenjima struènjaka i politièara s poèetka 90-ih godina.9%) jedna nacionalna grupa predstavlja više od 90% stanovništva.

grèko-turski konflikt na Cipru i talijansko-njemaèki konflikt u Južnom Tirolu. ali i za meðunarodnu sigurnost. Politikama reguliranja etnièkih konflikata bave se brojni autori14 . njemaèko-danski odnosi u Shleswig-Holsteinu. Protection of Ethnic Minorities. a u èak 39 država (29. primjenjivane su razlièite politike. U nekim podruèjima. John McGarry i Brendan O’Leary svoje su poglede iznijeli u knjizi The politics of Etnic Conflict Regulation.12 R. str. 34. kao što su. valonsko-flamanski odnosi u Belgiji. napisao: „Na našoj planeti ima malo zemalja gdje ne bi živjele manjine i gdje ne bi. trenutno jedan od najveæih problema meðunarodne zajednice. Pored (teoretski vrlo vrijednog) uvoda o klasifikaciji politika reguliranja etnièkog konflikta. švedsko-finski odnosi u Finskoj. World politics. Za razmatranje moguæih politika reguliranja etnièkih konflikata. U ovim konfliktima. koji su rješavani ili se rješavaju dugi niz godina. 14 Na primjer. Pergamon Press. u povijesti. španjolsko-baskijski odnosi u Španjolskoj. bez ulaženja u konflikte s veæinskim narodom. koji svakako zaslužuje podrobnije istraživanje i utvrðivanje opasnosti za nacionalnu i meðunarodnu sigurnost. s izrazitim tendencijama ka nasilju. od genocida i prisilnog preseljavanja stanovništva. Nation – building of Nation – Destroying. 13 R. Brojni su etnièki konflikti koji su optereæivali ili još uvijek optereæuju demokratske države. a na tom osnovu iskrsle konfliktne situacije. na primjer. New York. 1981.5%) najveæa grupa ne broji više od polovine stanovništva. G. Wirsing je. u cilju jaèanja nacionalne i meðunarodne sigurnosti. 1/1972. te usko s tim povezano pitanje njihove zaštite i slobodnog razvoja. važno je analizirati i upoznati brojne veæinsko-manjinske etnièke konflikte. Wirsing. u svezi sa tim. U 31 državi najveæa etnièka skupina èini 50 do 74% stanovništva.“13 Može se konstatirati da je pitanje etnièkih manjina. etnièki konflikti su dobili epidemijske dimenzije. Politike reguliranja etni~kih konflikata i sigurnost Sve veæi negativni utjecaj etnièkih konflikata za nacionalnu sigurnost pojedinih država. uvjetuje intenzivno traganje za odgovarajuæim politikama njihovog reguliranja. prikazuje se jedanaest etnièkih 306 . koji obraðuju razli12 Connor Walker. do autonomije i sporazumne podjele moæi. Comparative Perspectives. 24.èini 75 do 89% stanovništva.G.

Politike eliminacije razlika podrazumijevaju: genocid. Vidi: The Politics of Etnic Conflict Regulation – Case Studies of Protracted Etnic Conflicts (edited by John McGarry and Brendan O’Leary). arbitražu (intervencija treæe strane). London and New York. politike upravljanja razlikama podrazumijevaju: hegemonistièku kontrolu. uništenje etnièke zajednice namjernim eliminiranjem uvjeta koji omoguæavaju njezinu biološku i socijalnu reprodukciju15 . prema ovoj definiciji prakticirali genocid. To su politike koje uglavnom podižu nivo nacionalne i meðunarodne sigurnosti. Uz analizu povijesnih uzroka nastanka i razvoja konflikata. tridesetih i èetrdesetih godina dvadesetog stoljeæa. u reguliranju konflikta u promatranoj državi. Sjevernoj Irskoj. u Iraku prema Kurdima. Routledge. str. u Indoneziji prema Kinezima. prisilna masovna preseljavanja stanovništva. 1995. Za razliku od njih. London and New York. 6-7. 1995. Indiji. te obrade politièkih dogaðaja vezanih za konkretne etnièke odnose. Politika genocida suprotna je meðunarodnom pravu i direktno ugrožava meðunarodnu sigurnost. SFRJ. Evropski kolonizatori u objema Amerikama i Turci u Osmanskom carstvu takoðer su. konflikata i razlièitih politika njihovog reguliranja na razlièitim kontinentima. Kanadi. u Nigeriji prema pripadnicima plemena Ibo. 15 John McGarry and Brendan O’Leary: The Politics of Etnic Conflict Regulation – Case Studies of Protracted Etnic Conflicts.èite politike reguliranja etnièkih konflikta uglavnom podjeljene u dvije grupe: politike eliminacije razlika i politike upravljanja razlikama. integraciju ili asimilaciju i negativno utjeèu na nacionalnu i meðunarodnu sigurnost. autonomiju. Genocid je sistematsko masovno ubijanje etnièkog kolektiviteta ili. Fidžiju. Oni. Burundiju. strašan genocid provodili su nacisti i njihovi pomagaèi u mnogim europskim zemljama. razdvajanje i/ili secesiju (samoodreðenje). posredno. 307 . pokušalo se identificirati koja se od politika reguliranja primjenjuje. konsocijativizam ili podjelu moæi. zbog èega su države – nositelji ovakve politike sve više izložene meðunarodnim pritiscima. meðutim. kao što je to i danas sluèaj u Burundiju prema plemenu Hutu. èesto idu zajedno. federalizaciju. ili se primjenjivala. Maleziji. Obraðuju se etnièki konflikti u: Belgiji. Routledge.. Politike eliminacije razlika Prva dva radikalna „reguliranja“ etnièkog konflikta ujedno su i najstraviènija: genocid i prisilno preseljenje stanovništva. Južnoj Africi. SSSR-u i Španjolskoj. Prema ovoj definiciji.

iako se sudbina tako preseljenih ljudi razlikuje od sudbine onih jednostrano prisiljenih na preseljenje. Za razliku od genocida i prisilnog preseljavanja stanovništva. Unatoè sigurnosnim rizicima i oružanim sukobima nakon raspada SSSR-a i SFRJ. Razdvajanje etnièkih zajednica. a ako se Kurdima prizna pravo na samoodreðenje – uslijedit æe i podjela Iraka. Najbolji primjer za to su Palestinci koji su protjerani iz Izraela. palestinske izbjeglice pomogle su ubrzavanju destabilizacije Jordana. str. Kao posljedica protjerivanja. odnosno razmjenu koja je rezultat sporazuma o razdvajanju. otcjeplljenje i secesija u skladu su s liberalno-demokratskim vrijednostima Zapada. Iskustva u dosadašnjim razdvajanjima i/ili secesijama etnièkih zajednica. pogoðene secesijom. nema veæe ili nezadovoljne etnièke manjine i kada takva regija ukljuèuje veliku veæinu onih koji se žele razdvojiti. Iako masovno prisilno preseljenje stanovništva može dovesti do preseljenja milijuna ljudi. U Zajednici Nezavisnih Država. u vrijeme rata nakon kojeg je stvorena država Izrael. stanovnicima Sjeverne Irske. Krim od Ukrajine. Južna Osetija od Gruzije. Prisilno masovno preseljenje stanovništva treba razlikovati od dogovorenih „razmjena stanovništva“. pa èak i Kuvajta. I u Europi postoje mnogi secesionistièki i polusecesionistièki pokreti meðu Baskima. Tibet želi odvojiti od Kine. ne može se smatrati dobrovoljnim. kada unutar regije. ukoliko je uspješno. Preseljenje stanovništva. Škotima. Velšanima i Albancima. Zagreb. 1998. Barbat. dok se u Aziji. kao što je bio onaj izmeðu Grèke i Turske nakon Prvog svjetskog rata.Do prisilnog preseljenja stanovništva dolazi kada je jedna (ili više) etnièka manjina fizièki protjerana iz svoga zavièaja i primorana da živi na drugom podruèju. pokazuju da je naèelo samoodreðenja provedivo samo u onim sluèajevima. dovodeæi time u pitanje regionalnu sigurnost. Korzikancima. 308 . razdvajanje je postalo èest „naèin“ rješavanja etnièkih konflikata i sasvim je sigurno da æe imati brojne nove sljedbenike na europskim i drugim prostorima. kao rezultat sporazuma izmeðu država. U stvarnosti je malo sluèajeva gdje su po16 Radovan Vukadinoviæ. 254. razdvajanje. na primjer.16 Tako. Meðunarodni politièki odnosi. ono ne dovodi uvijek do okonèanja etnièkog konflikta. rješava postojeæi etnièki konflikt. Libanona. danas razdvajanje Quebeca od Kanade ostaje potencijalna moguænost. Nagorni Karabah želi se odvojiti od Azerbejdžana.

koji ne bi imali sigurnosni rizik.17 Meðu svim pravima. s najviše razlièitih tumaèenja i sigurnosnih rizika. Meðutim. Secesiji podjednako pribjegavaju ekonomski razvijene i ekonomski relativno zaostale etnièke zajednice. imaju pravo na neku vrstu lokalne samouprave ili autonomiju u okviru 17 Horowitz Donald. može se zakljuèiti da otvorena vrata koje spominje Butros Butros-Gali znaèe odreðenu moguænost kompromisa u traženju manjinske grupe da dobije status naroda i pravo na samoopredjeljenje. Neki takav kompromis nazivaju „unutrašnjim samoopredjeljenjem“. p. ako je to tradicija. u svakom sluèaju. izvjestilac Asbjorn Ejde: E/CN. dok je podjela Irske ostavila znaèajne manjine u Sjevernoj Irskoj koje uzrokuju stalne etnièke i vjerske konflikte. Butros Butros-Gali. 309 . u dokumentu Agenda za mir kaže: „Ujedinjeni narodi nisu zatvorili svoja vrata. kao i nekih drugih unutrašnjih sukoba na etnièkoj osnovi.stojali takvi pogodni uvjeti. Etnic Groups in Conflict. naroèito je važno znati da li nositelji prava na samoopredjeljenje mogu biti i etnièke manjine. ne bi bilo granica podjelama.. a nalazimo ih u razvijem i nerazvijenim zemljama. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. 1985.“18 Polazeæi od primjera Èeèenije i Kosova. a postizanje mira. Veæ je Liga naroda 1920.2/1993/34. u svezi sa Alandskim otoèjem. Secesija Norveške od Švedske bila je primjer uspješnog razdvajanja. vjerska ili jezièna skupina tražila državnost. Bivši glavni tajnik Ujedinjenih naroda. 229. Još rezolutnija – u tom smislu – je Deklaracija o davanju neovisnosti kolonijalnim zemljama i narodima iz 1960. Veæina autora smatra da etnièke manjine nemaju to pravo. sigurnosti i ekonomskog blagostanja bilo bi još teže ostvarivo. 18 Moguæi naèini i sredstva olakšavanja miroljubivog i konstruktivnog rješavanja problema koji se tièu manjina. etnièkim manjinama odricala pravo na samoopredljenje. a podrazumijeva da svi stanovnici države – bez obzira na razlike – biraju svoju vladu. gdje se kaže: „Svaki pokušaj djelimiènog ili totalnog razaranja nacionalnog jedinstva i teritorijalnog integriteta zemlje je nekompatibilno s ciljevima i naèelima Povelje UN“. najsloženije. Komisija za ljudska prava – potkomisija za spreèavanje diskriminacije i zaštitu manjina. U sluèaju etnièkih manjina. te da manjinske grupe. ako bi svaka etnièka. a naroèito ne krajnji oblik prava na samoopredljenje – pravo na secesiju i stvaranje vlastite države. koje moderno meðunarodno i nacionalno ustavno pravo daju odreðenim manjinskim grupama – pravo na samoopredjeljnje je.4/sub. godine.

posebno u odnosu na rat na prostoru bivše SFRJ i stanje u Zajednici Neovisnih Država. Liberalna politika integracije donosi zakone koji osiguravaju jednaka prava pojedincima. odnosno asimilacije jedne etnièke zajednice u novi (etnièki) identitet. jer takve ne postoje. 1995. kao politika reguliranja etnièkog konflikta. Emerson je razvio teoriju da svaka grupa pojedinaca koja pripada rasnoj. 20 John McGarry and Brendan O’Leary: The Politics of Etnic Conflict Regulation – Case Studies of Protracted Etnic Conflicts.19 Ipak. a ne etnièkim zajednicama kao takvima.20 Dok integracija ima skromniji cilj – stvaranje zajednièkog graðanskog ili etnièkog identiteta. Emerson. Indian ed. Za razliku od toga. Scientific Book Agency. francuski) ili u novi (nrp. Bugarskoj. cilj je asimilacije uspostavljanje zajednièkog etnièkog identiteta. sovjetski) identitet. prema tome. što sa stajališta meðunarodne zajednice onemoguæava etnièke manjine u njihovom nastojanju na otcjepljenju. jer se jednostavno ne priznaje njegno postojanje. 21 Prisilna asimilacija je da se odreðenoj etnièkoj manjini ne jamèi zaštita. Grèkoj i Albaniji. a posljednjih godina se. Ima i drugaèijih mišljenja: R. Routledge. jeziènoj ili religioznoj manjini može samu sebe smatrati narodom i. 310 .države. London and New York.21 Asimilacija je proces koji se 19 R. Asimilacija može biti prirodna i prisilna. èinjenica je da dokumenti UN-a i OESS-a i dalje stoje na stajalištu suvereniteta država. zasniva se na ideji eliminiranja etnièkih razlika preko integracije. sve više ozakonjuje naèelo OESS-a o nasilnoj nepromjenjivosti granica. From Empire to Nation. unionistièkih integralista u Sjevernoj Irskoj i demokratske ljevice u onim europskim državama koje su izložene useljenicima. Ovakav naèin kršenja manjinskih prava je konstantno zastupljen u balkanskim zemljama: Rumunjskoj. gdje je jedan od radikalnijih stavova onaj grèki koji govori kako Grèka ne može kršiti prava Albanske ili Makedonske manjine. u legitimnom ostvarenju prava na samoopredjeljenje. asimilacijske politike idu dalje i zagovaraju stapanje etnièkih identiteta – ili u veæ postojeæi identitet (npr. str. Calcutta. spajanjem i poništavanjem razlika. Politike integracije utjeèu na smanjenje razlika izmeðu etnièkih zajednica. Afrièkog nacionalnog kongresa u Južnoj Africi. Integracija je službena politika zagovornika graðanskih prava u SAD. izraziti stvaranje separatne države. Integracija i/ili asimilacija. 16 – 17. socijalizacijom djece u zajednièkim školama na istom jeziku i gradnjom zajednièkih stambenih naselja.

2% ili 300. podjelu politièke vlasti ili – èak – mirnu integraciju rivalskih etnièkih zajednica. a još više asimilacijama. 1920.000 stanovnika. u kojima živi veliki broj useljenika. ukljuèujuæi i etnièke. Upravljanje razlikama Najèešæi oblik upravljanja etnièkim konfliktima. godine broj Šveðana iznosio 11% ukupnog broja stanovnika Finske. ovakva vrsta kontrole teže je provediva nego u autoritarnim režimima. a zatim i do njegovog postupnog nestajanja. Neke zapadne države.ostvaruje u svim društvima i svim državama. a danas se on kreæe oko 6. primjenjivan u višeetnièkim državama. vode politiku multikulturalizma. uz veliki oslonac na institucije prisile (vojsku i policiju). ona ima veæi intenzitet što je država demokratskija i što je društvo otvorenije za sve vrste razlika meðu ljudima. Unutrašnju arbitražu može vršiti osoba koje nije pripadnik sukobljenih etnièkih za22 To pokazuje primjer Šveðana u Finskoj gdje je. je sistem hegemonistièke kontrole. što – u prvo vrijeme – dovodi do slabljenja starog etnièkog identiteta. 311 . kako bi se uspješno eliminirali svi etnièki izazovi državnom poretku. Otpor prema neželjenim inegracijama. bez provoðenja posebnih mjera. ali razlièitom dinamikom. Preduvjet za to je da neutralnost arbitra bude široko prihvaæena od etnièkih žajednica koje se sukobljavaju. U liberalnim demokracijama. Pri tome je važno istaæi da. u cilju smanjenja nivoa etnièkog konflikta. kod pojedinih etnièkih manjina može izazvati razlièite protivmjere: od getoizacije do secesije. vjerske i jeziène. da bi onemoguæile takve pojave – umjesto politike integracije i asimilacije. na primjer. Povjest meðunarodnih odnosa pokazuje da arbitraža može stvoriti uvjete za dugoroèno demokratsko rješenje etnièkog konflikta kroz secesiju.23 Ona znaèi upravljanje državom.22 Dokazom uspješne asimilacije smatra se veliki broj mješovitih brakova preko kojih se prevladavaju prijašnje etnièke suprotnosti. Arbitraža (intervencija treæe strane) oznaèava intervenciju „neutralnog“ autoriteta i zbog toga podrazumijeva pristanak sukobljenih strana na dogovoreni kompromis. ako se radi o prirodnoj asimilaciji. Dva su osnovna tipa arbitraže u etnièkm konfliktima: unutrašnji i vanjski.

Nakon Helsinške konferencije. 312 . Falultet politièkih znanosti. „Stability in deeply divided societies: consociationalism versus control“. dvije ili više zainteresiranih država. kao što je to bio sluèaj u brojnim mirovnim operacijama od Sinaja. str. na Treæem produžnom sastanku u Beèu. 189. kontinuitet je OESS-a poèeo naglašavati zaštitu kolektivnih prava. Zagreb. 1998. Europen Security. Meðunarodna sigurnost. pp. 494. ovisno o konkretnim uvjetima. preko Cipra. èiji je zadatak rano upozoravanje i interveniranje prilikom napetosti izmeðu etnièkih manjina na teritoriju OESS-a24 . 325 – 44. koji je trajao od 1986. no. Bosne i Hercegovine i Kosova. 31. 3/1994. su posredstvom teritorijalno-politièke autonomije. personalne auto23 O tome u: Ian Lustic. po prvi put. od kad je Vijeæe OESS-a u Stockholmu osnovalo Visoki komesarijat za nacionalne manjine. str. 25 Anton Grizold. zaštitu prava etnièkih manjina i razvijati tome primjerene mehanizme. World Politics. 3.25 Autonomije Najèešæi naèini zaštite etnièkih manjina. po prvi je put na dnevni red OESS-a došla ozbiljnija i konstruktivnija rasprava o problematici ljudskih prava s naglaskom na zaštiti etnièkih manjina. Vanjsku arbitražu može preduzeti jedna. problemi etnièkih manjina tretiraju u okviru podruèja sigurnosti. Ako je zaštita ljudskih prava u Helsinškom dokumentu bila regulirana izrazito individualno i nije bilo mehanizama za kontrolu i provedbu.jednica (kao što je bio Julius Nyrere u Tanzaniji) ili državnik velikog autoriteta koji nije vezan za svoje etnièko porjeklo (kao što su bili Mahatma Gandhi u Indiji ili Josip Broz Tito u SFRJ). do 1989. Tu se. Visegrad Cohesion and European Faultlines. 24 Jeffrey Simon: Czechoslovakia’s „Velvet Divorce“. godine – postigla velik napredak upravo na podruèju poštivanja ljudskih prava. a ugrožava sigurnost šireg prostora. vol. Organizacija za europsku sigurnost i suradnju ukljuèje se u rješavanje etnièkih konflikata i posreduje. a u odreðenim situacijama može to uèiniti èitava meðunarodna zajednica preko Organizacije ujedinjenih naroda. do Hrvatske. Unatoè razlièitim pogledima. 1. Vanjska arbitraža znaèi da se etnièki konflikt ne može riješiti unutar postojeæeg državnog okvira. Evropa je – do Pariške povelje 1990. a ne u okviru ljudskih prava. godine.

industrije. – spreèavanje iredentistièkih težnji pripadnika odreðenih etnièkih manjina. ali i za pripadnike drugih manjina. Rješenja za funkcioniranje teritorijalne autonomije trebaju biti prihvatljiva za pripadnike etnièke manjine zbog koje se ona i organizira. koji povijesno ima obilježje posebne regije. U nadležnosti skupštine. mogu se naæi poslovi poput: javne sigurnosti. – osiguranje zaštite etnièkih prava manjini. u upravnom i zakonodavnom smislu. trgovine. uvode razlièiti oblici teritorijalnopolitièke autonomije. kulture. Najèešæi razlozi za to su: – uèestali zahtjevi za autonomijom pojedinih etnièkih manjina koje èine veliku veæinu stanovništva na odreðenom geografski zaokruženom podruèju. može dobiti etnièka manjina (pod uvjetom da je u veæini u odnosu prema pripadnicima veæinskog naroda) na geografski zaokruženom prostoru. U regionalnoj zajedinici. zamjena za otcjepljenje i stvaranje vlastite države ili ujedinjenje s državom matiènog naroda. obrazovanja. Utvrðena rješenja ne smiju narušavati suverenost i teritorijalnu cjelovitost države. prometa. konstituira se primjeren sistem vlasti.nomije i kulturne autonomije. u okviru lokalne samouprave. Razlozi za uvoðenje takvog oblika autonomije su razlièiti. – miroljubivo rješavanje graniènih sporova izmeðu dviju ili više država. Danas je u svijetu sve više država u kojima se. Teritorijalno-politièku autonomiju. koja se može organizirati i posredstvom lokalne samouprave. Najviše tijelo vlasti je obièno predstavnièko tijelo (skupština). te predstavnik središnje vlasti. u kojoj odreðena etnièka manjina ostvaruje pravo na teritorijalno-politièku autonomiju. regionalna zajednica u kojoj se ostvari ovakav tip auto313 . koje biraju graðani kojima je stalno mjesto boravka u toj lokalnoj zajednici odreðeni broj godina. U tim poslovima. i to bez obzira na to da li su one unitarno ili federativno ureðene. stambene politike i lokalne uprave na nižim razinama (opæinama). a posebno za pripadnike veæinskog naroda u dotiènoj državi. brige o spomenièkom blagu od nacionalne vrijednosti. Teritorijalno-politièka autonomija trebala bi biti za pripadnike odreðe etnièke manjine na podruèjima gdje je u veæini. na zahtjev i uz arbitražu meðunarodne zajednice.

kulturna autonomija je i jedini naèin zaštite. Personalna autonomija etnièkih manjina. ne mogu imati svoga predstavnika u zakonodavnoj vlasti. Za etnièke manjine koje su brojèano male. može se dopunjavati i putem nacionalnih tijela. Proporcionalno uèešæe pripadnika svih etnièkih manjina u tijelima vlasti u zemlji u kojoj žive može se ostvariti na razlièite naèine. teritorijalni integritet i cjelovitost države kojoj pripada. Oni mogu imati sva prava i obaveze kao i drugi zastupnici. posebno ako one u nekoj zemlji žive u relativno malom postotku (ispod jedan posto) ili su disperzirane na velikom podruèju. zbog toga se može predstavnike tih manjinskih zajednica izabrati prema posebnoj proceduri. Moguæe je i da pojedine etnièke manjine. Djelovanje ovih tijela može imati pravni ili samo konzultativni i savjetodavni uèinak prema tjelima centralne ili lokalnih vlasti. te pravo oèuvanja i razvijanja vlastitog identiteta. zaštita politièkih prava etnièkih manjina (posebno ako su disperzirane na veæem podruèju) može se organizirati kroz personalnu autonomiju ili proporcionalno uèešæe u vlasti. Ona podrazumijeva pravo neke etnièke manjine na izražavanje posebnosti i razlièitosti u višeetnièkom okruženju. Na nivou države. kao i njeno priznavanje. Zbog toga pluralistièko i uistinu demokratsko društvo mora – ne samo poštovati et314 . bez prava glasa. osim proporcionalnog uèešæa u vlasti. posredstvom kojih se može poticati državna vlast da donosi i provodi propise kojima se osigurava puna zaštita manjinskih interesa. vodeæi raèuna da oni imaju legitimitet veæine pripadnika zajednice koju predstavljaju. zbog svoje velièine. a moguæe je i da imaju samo funkciju govornika. Za zaštitu etnièkih manjina. s osnovnim ciljem da se sprijeèi njihova asimilacija i omoguæi ostvarivanje etnièkih prava. Omoguæavanje uèešæa pripadnicima etnièkih manjina u zakonodavnoj vlasti (parlamentu). Bez ovakvog oblika zaštite. te da se osiguraju integracijski procesi kojima teži svaka država. funkcionira više ili manje autonomno – s vlastitim zakonodavstvom i administracijom – ne dovodeæi time u pitanje suverenitet. u pitanjima koja se odnose na prava etnièkih manjina.nomije. osigurava se propisima o izborima predstavnika u tijela vlasti. odnosno centralne vlasti. kulturna autonomija ima poseban znaèaj. manje brojne etnièke manjine osuðene su na asimilaciju i izumiranje.

Kanade i Švicarske. To je problem Anglofona u Quebecu. izdavaèkih poduzeæa. To je i jedan od bitnih razloga neuspjeha federalizma u SFRJ. vjerskih i lingvistièkih zajednica. U sluèajevima Belgije. TV. To se postiže kroz kulturnu autonomiju. naèina zaštite kulturne baštine i slièno. manje poželjan meðu onim etnièkim zajednicama koje ne mogu adekvatno upravljati svojim federalnim jedinicama zbog njihove teritorijalne disperzije ili malobrojnosti. slièan je – ali ne i identièan s teritorijalno-politièkom autonomijom. Noel. federalism and control“. èini se da kanadska vlada ide i u kantonizaciju. 1995. te domorodaèkog stanovništva u obje Amerike. Flamanaca u Valoniji. kao oblik funkcioniranja multietnièkih država. nakon što je nedavno priznala „inherentno pravo domorodaèkom stanovništvu na samostalnu upravu unutar kanadskog federalizma“. naèina upotrebe manjinskih simbola (grba i zastave) i toponima – naziva mjesta. Federalizacija – federalizam. ukoliko se granice sastavnih djelova federacije poklapaju s granicama relevantnih etnièkih. London and New York. Sadržaj kulturne autonomije može biti razlièit i prvenstveno ovisi o zahtjevu etnièke manjine. pp. a imaju i više politièke moæi. U federaciji. uspjeh federalizma temelji se – izmeðu ostalog – na historijskim okolnostima „razumne“ prostorne razdvojenosti pojedinih etnièkih (jeziènih) zajednica. Routledge. R. novina). stvoriti prikladne uvjete koji æe im omoguæiti izražavanje. „Canadian responses to etnic conflict: consociationalism. te financijskih moguænosti države da ih ispuni. jezièni i vjerski identitet svake osobe koja je pripadnik neke etnièke manjine veæ. Zagovornici federalizma smatraju. federalne jedinice teritorijalno su veæe od autonomnih podruèja. zaštitu i razvoj tog identiteta. meðutim. crnaca u SAD.nièki. 315 . kulturni. politièki odnosi izmeðu etnièkih zajednica mogu biti organizirani na principima podjele moæi. u tom sluèaju federalizam može biti uèinkovit naèin reguliranja etnièkih konflikata. medija – radia. J.26 Federalizam je. Zbog spreèavanja konflikata. U osnovi se kulturna autonomija sastoji od slijedeæih elemenata: naèina korištenja jezika i pisma manjine u službenoj upotrebi. u: The Politics of Etnic Conflict Regulation – Case Studies of Protracted Etnic Conflicts (edited by John McGarry and Brendan O’Leary). knjižnica i èitaonica. takoðer. Pored toga. osnivanja odgojnih i obrazovnih ustanova (kulturnih i etnièkih društava. odnosno ako postoji „federalno društvo“. odnosno kon26 S. 41 – 61.

Drugo. što dovodi do konflikta. Democracy in Plural Societies: A Comparative Exploration. Zaklju~ak Trajnost etnièkih konflikata na odreðenim podruèjima i teškoæe u njihovom rješavanju. I treæe. odnosno odustati od stvaranja nacionalne države. Ta se naèela mogu koristiti na nivou cijele države ili na odreðenim lokalnim nivoima koji su izloženi etnièkim konfliktima. Zbog toga. To je èesto propraæeno protivljenjem etnièke veæine. Konsocijacijske demokracije. sve više postaju središte napora da se izgradi svijet u kome æe se stvoriti uvjeti za miran suživot veæinskih naroda i etnièkih manjina. etnièke manjine. etnièke manjine uglavnom inzistiraju na moguænosti njegovanja kulturnog i etnièkog identiteta. Prvo. konsocijacijski sistemi traže da se ispune barem tri osnovna uvjeta. Da bi bili efikasni. promjene granica i demografskih odnosa s nesagledivim sigurnosnim posljedicama za èovjeèanstvo. privlaèe sve veæu pažnju meðunarodne zajednice. te lokalnoj samoupravi na podruèjima gdje žive u veæem broju. raspade multietnièkih država. kao sigurnosni problem suvremenog svijeta. suprotstavljene etnièke zajednice moraju odustati od ambicije za brzom integracijom ili asimilacijom druge(ih) zajednice(a) u vlastitu zajednicu. imale su za posljedicu izbijanje mnogih oružanih sukoba.socijativizma. prema Lijphartu27 . bez straha da æe biti optuženi za izdaju naroda. te se plašiti posljedica moguæeg etnièkog nasilja ili rata. U tom okviru. Meðunarodni standardi. Nisu usamljeni niti primjeri voðenja secesionistièke politike. 1977. uz stalnu aktivnost meðunarodnih organizacija (globalne UN i svih regionalnih). Ljiphart. politièke voðe suprotstavljenih etnièkih zajednica moraju imati odreðenu politièku autonomiju kako bi mogli pregovarati i sklapati kompromise. a – ako je moguæe – i na proporcionalnom uèešæu u centralnoj vlasti. 316 . New Haven: Yale University Press. koji se – u razlièitim zemljama i 27 A. naèelo proporcionalnosti. karakteriziraju èetiri odlike: velika koalicijska vlada. politièke voðe etnièkih zajednica moraju imati visoku motivaciju za rješavanje konflikata i oèuvanje konsocijacijskog sistema dugi niz godina. etnièka samouprava i pravo ustavnog veta za manjine.

3. provoðenje ovih politika teško je dovodilo do rješavanja etnièkih konflikata. da bi se opet pojavili u još radikalnijem obliku.. veæinski narodi i etnièke manjine koje u njima žive.. svibnja 1985. 1998. Meðunarodno pravo i meðunarodna sigurnost. 11. dok druge predviðaju upravljanje tim razlikama. Potkomisija za borbu protiv diskriminirajuæih mjera i za zaštitu manjina. Svjetlost. Degen V. New York. ugrožavajuæi nacionalnu i meðunarodnu sigurnost. 38. Èièak-Chand R. Sve navedene politike imaju za cilj reguliranje etnièkog konflikta. èesto pojavljuju u kombinaciji – ili je nekoliko njih usmjereno na istu etnièku zajednicu(e) ili se. Asbjorn E. LITERATURA 1. U državama zapadne demokracije formiranim na etnièkom principu.2/1993/34. 4. Gospodarsko i društveno vijeæe. Jedne su usmjerene na ukidanje etnièkih razlika. Ð. Definicija rijeèi „manjina“. Falultet politièkih znanosti. 6. pa do onih koje se temelje na usklaðivanju interesa i kompromisu. 7 – 35.4/sub. Deschenes J. Grizold Anton. 5. 1982. Migracijske teme. Study on the Rights of Persons Belonging to Etnic. Komisija za ljudska prava.: Etnièki konflikti i naèini njihovog rješavanja. svjesni složenosti odnosa veæine i manjine. godine. United Nations. 1/1995.okolnostima – rješavaju primjenom razlièitih politika: od onih koje se temelje na sili. UN. te opasnosti koje mogu iz toga poizaæi. Capotorti F. str.. Komisija za ljudska prava – potkomisija za spreèavanje diskriminacije i zaštitu manjina: E/CN. U dosadašnjoj povjesti. U praksi se politike reguliranja etnièkih konflikata. 2. Meðunarodna sigurnost. alternativno razlièite. dolazeæi do odreðenih modela koegzistencije. Zagreb. politike primjenjuju na razlièite etnièke zajednice unutar jedne države. Sarajevo. 1979. a mnogo èešæe samo ih je prikrivalo ili odgaðalo. Religions and Linguistic Minorities. a u funkciji mira i sigurnosti u pojedinoj državi i meðunarodnoj zajednici.. èinili su i èine brojne meðusobne ustupke i kompromise. 317 . zasjedanje od 14. Moguæi naèini i sredstva olakšavanja miroljubivog i konstruktivnog rješavanja problema koji se tièu manjina.

pp. Routledge. 16. Minorities and Autonomy in Western Europe. World Politics. Trento. Simon J. and O’Leary B. 15.7. Prosvjeta. Manchester. Europen Security. Zagreb. Zagreb.. str. Etnièke manjine i meðunarodni odnosi.: Autonomy and the Protection of etnic minorities in TrentoSouth Tyrol. 1995.: Manjinski narodi i manjine. Visegrad Cohesion and European Faultlines. 11. 1985. Peterlini O. 254. 12. Barbat.. Etnic Groups in Conflict.: The International Protection of National Minorities in Europe. Vukas B. London and New York. Školska knjiga.: The Politics of Etnic Conflict Regulation – Case Studies of Protracted Etnic Conflicts. str. 1. Stability in deeply divided societies: consociationalism versus control.325-44. 14. 10. 31. 318 . Lustic Ian.: Czechoslovakia’s „Velvet Divorce“. 3. 1969. 1997. 9. str. Modeen T. 1998. 3/1994. 1991. 1997. 13. Horowitz Donald. 8. Grupa autora. Tataloviæ S. Zagreb. Meðunarodni politièki odnosi. Vukadinoviæ R. 1978. 251. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. McGarry J. Abo. 494.

Naroèita pažnja se posveæuje tumaèenju identiteta koji se oformljuje u javnoj deliberaciji graðana. uvažavamo uvide koji æe implicitno biti prisutni u našim razmišljanjima. 319 . stvarajuæi samoreferentno jedinstvo. Ova èinjenica ima reperkusije i na razumevanje nacije i objašnjava moguænost interpretativnih sadržaja nacije. U drugom delu rada se posebno istièe znaèaj identiteta i istièe se neizostavnost kulturnih dimenzija svakog graðenja nacije. da – pre svega – uzme u obzir savremene diskusije u politièkoj filozofiji. I Cilj ovog èlanka je da baci svetlo na relacije izmeðu nacionalnog identiteta i demokratije. što ukazuje na raspršenje svakog supstancijalnog obrasca. ali uvažavajuæi savremenu politièku dinamiku i. Prvo. jer demokratija razara supstancijalne veze. èlanak namerava da tematizuje fenomen nacionalnog identiteta. Posredstvom moæi društvo se odnosi na samo sebe. središte vlasti u demokratiji je prazno. ona se reprezentuje na simbolièkoj ravni i povezana je neprestano sa ideološkim debatama i kontingentnim politièkim raspravama. što znaèi da locus moæi više nema konkretne vidljive forme. Drugaèije reèeno.Alpar Lošonc NACIONALNI IDENTITET I DEMOKRATIJA Rad polazi od toga da je u sklopu demokratije mesto vlasti uvek prazno. Umesto toga da posebno tretiramo užlebljenje ove relacije u strukture moderniteta. Otvara se konstitutivna neodreðenost društva koja i samu naciju uvlaèi u tokove istorije. organsko-naturalna celovitost društva. To znaèi da ne postoji unapred data. nacija ne može da uživa rang supstancijalnog realiteta. kako je to Claude Lefort ubedljivo pokazao.

upravo naglašava znaèaj ponovnog prisvajanja supstancijalnog identitetskog obrasca. veæ po normama prihvatanja i priznavanja. ophodi prema traganju za supstancijalnim identitetskim obrascima? Naime nacionalizam koji imperativno nastupa u cilju sjedinjavanja rascepljenog naroda. Shodno tome. nacionalnu pripadnost tretiramo u smislu sliènosti. po našem sudu. nacionalizam je nužan za konstituisanje nacije. po uzoru na organsku zajednicu. Naznaèena problematika. naime. Upoznavanje i uvažavanje drugoga. koji nisu organskog nego otvorenog karaktera. sa razorenim tkivom izvesnosti. da izoštrimo pitanje koje se odnosi na relacije izmeðu nacionalnog identiteta i nacionalizma. selektivno memorisanje (u poslednjih dvesta godina) bilo uvek povezano sa podreðivanjem onih partikularnih obrazaca (manjine. je sledeæi. No. Uvažavamo naznaku Z. ispoljavaju se javno. Bauman: In Search of Politics. Baumana1: shodno potrebi da posredovanje nacije – u modernim strukturama – iziskuje ideološke matrice. Kulturni identiteti. 1999. Stanford University Press. dakle – politièka struktura se ne organizuje na osnovu iskljuèenja. na primer) koji se ne mogu uklopiti u simbolièke kodove nacije ili su nepredstavljivi iz nacionalne perspektive. ideološko proizvoðenje nacije neminovno stupa u konflikt sa drugom tradicijom moderne. Time. koja posebne identitete podreðuje univerzalnim merilima – identifikaciji na osnovu državljanstva. 1 Z. Naime. neæe nas iznenaditi da je izgradnja nacije (nation-building). u smislu zajednièkog užlebljenja u postojeæe politièke strukture. 320 . kako to B. normativna dimenzija ove relacije. kulturne i politièke pripadnosti. propisivanje nacionalnih sadržaja. drugosti odvija se u okvirima identifikacije koja se vezuje za državljanstvo. No. ulog promišljanja. nego unutrašnje dimenzije programa nacionalizma.Relevantno pitanje je: kako se demokratija. dakako. za našu temu znaèi – da strukture moderniteta uoblièavaju napetost izmeðu dva oblika pripadnosti. Iskljuèivost i režim podreðivanja utoliko nisu spoljne. Anderson navodi na jednom mestu. prema velikim kulturnim sistemima.

pak. Pored toga. On Citizenship and Multicultural Vulnerability. A. Jer. distinktivnu kulturu kao sklop socijalnih normi. diferentnih polja koje se ne mogu ukinuti u ime univerzalnih kriterijuma. Shachar. i na Zapadu i na Istoku.II Upadljiva èinjenica savremenog sveta je intenzivno postavljanje zahteva razlièitih grupa za priznavanje identiteta – i od države i od strane šireg društvenog okruženja. Osnažili su se izrazi kao „identitetske grupe“. veoma èesto se upuæuje kritika identitetskim grupama da. Razraèunavanje sa razlièitim kulturnim svetovima zasnivalo se na umnim argumentima koji su bili predodreðeni da razrešavaju konflikte. 1. ubrzavaju centrifugalne tendencije. No. povezujuæi kulturne naracije i politiku. Sa referisanjem na identitet. kao programatske. 2000. Politika identiteta. Vol. religiozne i etnièke grupe se javljaju. za režimom podupiranja njihove distinktivnosti. Novi diskursi èesto dospevaju na loš glas razaranja politièke legitimacije moderne. Insistiranje na sintagmi „politika identiteta“. nego i za nosioce razlièitih zahteva u zemljama koje nisu ukotvljene u „tranzicionim procesima“. obièaja i tradicije ili iskustvo diskriminacije od strane veæinskog društva“. Kulturne. 321 . jezika i delatnosti. naznaèuju se posebne kulturne naracije pojedinih grupa kao odreðujuæe za uèestvovanje i nastup istih grupa u javnom prostoru. 28. Time se naglašava istorijski odreðena distinktivnost koja je nepovratno užlebljena u identitet2 Držim se sledeæeg odreðenja: „Identitetske grupe…predstavljaju distinktivne grupe koje imaju specifiènu istoriju i kolektivnu memoriju. 82. orijentir ne samo za aktere u Srednjoj i Istoènoj Evropi. Sagledavanje politièke mape otkriva da je „identitet“. Political Theory. Bilo bi brzopleto u tome videti znakove puke konjukture. posve je jasno orijentisano nasuprot odreðenih elemenata tradicije. umne norme tradicije moderne su se zasnivale na moguænostima univerzalizovanja zakona mišljenja. Identitetske grupe naglašavaju znaèaj raznovrsnih životnih formi. sa intencijom da dobijaju priznavanje njihovog prava na sopstveni identitet koji omoguæava oposebnjenje. Jer – prizivanjem kulturnih naracija – identitetske grupe iznose zahteve za diferenciranim tretmanima.2 „politika identiteta“ ili „sukobi identiteta“. unosi pomake u polje modernih politièkih koncepata. koji izveštavaju o promenjenim formama zainteresovanosti današnjih aktera.

2. Nacionalni identitet je samo jedan od partikularnih kolektivnih obrazaca i reprezentuje samo jedan od oblika identitetskih obrazaca koji se. Multikulturalizam. 1996. Kritièka tvrdnja o etnifikaciji upravo pogaða tu dimenziju javnog diskursa u postkomunizmu. v. 135 – 143. „Nacionalizam nikad nije stvorio svoje velike mislioce“ B. pluralizam i distinktivnost. Uostalom. Reflections on the Origin and Spread of Nationalism.. Zato me više interesuje èinjenica da je usredsreðivanje na identitet inspirisalo i mnogobrojne studije o nacionalnom identitetu. S druge strane. 1983. Jedva da je potrebno posebno registrovati da dinamika i heterogenost modernog života omoguæavaju višestrukost identitetskih obrazaca koji se mogu ispreplitati. Journal of Applied Philosophy. U ovom regionu postoji stanovita teškoæa bavljenja sa nacionalnim identitetom. ukoliko ne bi „pogodio“ pitanja koja su relevantna za njegove adresate. Anderson: Imagined Communities. ionako. odnosno. S jedne strane. 14. neprestano umnožavaju. Moja namera je da tematizujem raznovrsne implikacije pomeranja pažnje prema identitetu u odnosu na percepciju nacionalnog identiteta. Weinstock: Is there a moral case for Nationalism. ishod manipulacija elita. Nacionalizam. na osnovu kulturnih naracija. 13. Verso Edition and NLB. umnogome osiromašuje polje analize. zapravo. srazmerno malo analiziram fenomenologiju ispoljavanja nacionalizma u Srednjoj i Istoènoj Evropi.. postoji višak govora o naciji.ske obrasce pojedinih grupa. meðutim. D. jer svaki javni govor o nacionalnosti neminovno sa sobom nosi funkciju rešavanja nekog problema. 11. Ovakva analitika. 13. veæ samo prezir – kako to dokazuju i nedavne rasprave. no 1. 322 . 87 – 100. Pri tome. ne bi imao toliko uspeha. Prostor savre3 D. u ovom èlanku se ne usredsreðujem na nacionalistièke diskurse. Archard: Should nationalists be communitarians.M. 219. kao i višak zahteva koji se vezuju za naciju. i u politièkoj filozofiji je èest stav da nacionalizam ne zaslužuje teorijsku pažnju. no.. 1994. O’Neill: Should communitarians be nationalists.. no. Journal of Applied Philosophy. suoèavamo se sa neodluènošæu da se identitetske komponente nacije tematizuju. to jest. vol. 1996.3 A analitièar kritièkih primedbi spram nacionalizma u Srednjoj i Istoènoj Evropi može imati utisak da je dinamika nacionalnog identiteta plod instrumentalne prakse elita. Journal of Applied Philosophy. predstavljaju neizostavno obeležje savremenog života koji se opisuje kao kao zgusnuti prostor razlièitosti. 215 – 220. 2. J. vol.

Time se. postoji ukoliko se povede reè o nacionalnom identitetu. Jasno je da je svako monistièko oblikovanje identiteta sklono ignorisanju i uništavanju doprinosa. na sledeæi naèin izražava i zaoštrava znaèaj pitanja: „…zašto je svaki partikularni nacionalni identitet bitan. Kymlicka. Shodno tome. što i ostali oblici identiteta trebaju dati. Beiner. i lojalnost koju pripadnik nacije sprovodi prema datom kolektivitetu – samo je jedan od oblika lojalnosti u sklopu voðenja modernog života. teoretièar koji je obeležio razmišljanje o multikulturalizmu u devedesetim godinama. bez sumnje. ili zašto ljudi nisu voljni da napuštaju njihov iskonski identitet za drugi nacionalni identitet koji bi im garantovao dignitet. s toga. suoèavamo se sa pitanjem „strukture relevantnosti“ identiteta i posebno sa „strukturom relevantnosti“ nacionalnog identiteta. no ista usidrenost je skopèana sa strukturom moderne. svakako se radi o obuhvatnom obrascu znaèenja koji zadire u dubinsku strukturu modernih društava i koji presudno utièe na sisteme meðusobnih oèekivanja aktera društva. više odmaže nego pomaže razumevanje tokova modernih društava.menog društva je ispresecan mnogobrojnim identitetima koji se mogu preklapati. nerespektiranja. R. nadilazi druge oblike identiteta i podreðuje ih sopstvenoj logici. Afektivna usidrenost. 323 . Moderna sistematski proizvodi konstelacije u kojima se usred nipodoštavanja. jedino se želi dati odreðeni znaèaj nacionalnom identitetu u procesu identifikacije. Nacionalni identitet. kako to istorijski tokovi ubedljivo dokazuju. Povezano s tim. ono što èini temelj identitetskog obrasca. 1999. No. kao vezivno tkivo u odreðenim istorijskim situacijama. kao i na moguænosti izbornih opcija pojedinaca. State University of New York Press. rasplamsava nacionalni identitet – podreðujuæi druge obrasce identiteta.4 4 W. by. ne želi iscrpsti razmatranje odnosa nacionalnog i drugih oblika identiteta. Zašto Kurdi ne bi bili sreæni da postanu deo turske nacije?“. koji je povezan sa svesnom registracijom pripadnosti veæoj i obuhvatnoj skupini. Kymlicka. dakako. kao i usled anonimnih sila tržišta. 137. ed. Jedva da je potrebno ovde posebno izdvojiti da reduktivni stav prema nacionalnom identitetu u smislu njegovog kategorizovanja kao nekog sirovog atavistièkog oseæaja. in: Theorizing Nationalism. Misunderstanding Nationalism. U pitanju je.

Ne manje važna èinjenica je da se neprestano suoèavamo sa konstelacijom neistovetnosti nacionalne i državne konfiguracije. Ireducibilnost strukture pripadništva ili strukture distinktivnosti. nenadomestiv. Drugaèije reèeno: želi li se iole ozbiljno progovoriti o nenadoknadivosti identiteta. nacionalni identitet važi kao kolektivni aspekt koji nudi stabilizovanu sliku sveta u odnosu na subjekte koji se formiraju procesima individualizacije. i vremenski i prostorno odreðena. naznaèujemo je kao refleksiju u odnosu na prošlost koja. tada valja uprilièiti napore u cilju objašnjenja duboke vezanosti za odreðene i distinktne životne forme. kulturnom memorijom. u demokratiji odgojene. u smislu toga da se ne može nadigrati bez gubitka za nosioca identiteta. Jer. mada uz cenu napuštanja originernog oblika identiteta. Sintagmom se naznaèava. Kymlickina smernica jasno daje do znanja da se „iskonski identitet“ može doživljavati kao nerazmenljiv. s obzirom na strukturne mehanizme produkcije i reprodukcije društva. i to ne samo u sklopu Srednje i Istoène Evrope. Meðutim. III 1. 3) odreðenja s obzirom na savremeno stanje socijalno-filozofske diskusije.Obratimo pažnju: ovde se ne govori o igri sa nultom sumom. baca svetlo na suštinu obrasca identiteta. U teorijskoj i politièkoj tradiciji moderne. tri toka dotièu poimanje nacionalnog identiteta: 1) smisao što ga sintagma ima u modernitetu. U okvirima dinamièkih procesa moderne. graðane. praksa koja stvara zahteve prema pripadnicima nacije. Razmišljanje o nacionalnom identitetu zapravo je moguæe tek uz uslov da se prethodno osvesti predodreðenost naèina postavljanja pitanja procesa identifikacije. kontekste koje obeležavaju grupno-specifiène partikularnosti. Zapravo. Nagoveštava se moguænost ostvarivanja ljudske dostojanstvenosti. teorija nacionalnog identiteta je danas preliminarno višestruko odreðena. nego – takoreæi – na globalnom nivou naše planete. postaje smi324 . 2) znaèenje koje se daje iz analize promene osnovnih preduslova društvene strukture. Prvo. nacionalni identitet je zapravo relevantni momenat kulturne integracije za. Napokon. moderna graðanska prava omoguæavaju dignitet svim pojedincima.

Jer.5 Razmatranja o kojima je ovde reè naglašavaju da – ukoliko su odreðene zajednice. istovremeno. moderna društva ne mogu razvijati najvažnije ekonomske i politèke kapacitete u pogledu upravljanja sobom. niti su karakteristièni po svakodnevnim susretima. Treæe. to je prošlost koja se neprestano uliva u sadašnjost. na karakteristièni naèin.slena kao tradicija. sa ciljem usmeravanja delovanja. 325 . Jer. napokon. mnogi teoretièari stavljaju težišnu taèku na izuzetnu važnost nacionalnog identiteta u odnosu na funkcionalne dimenzije modernizacije. Zato se one mogu tretirati kao zamišljene zajednice. pojavljuju u svesti njenih èlanova. država koja namerava stabilizovati naèine delovanja u socio-ekonomskom prostoru moderniteta – zainteresovana je za produkciju i reprodukciju visoke kulture. snagom istovremenosti. niti se poznaju na 5 J. za vremensku odreðenost nacionalnog identiteta je od znaèaja da prošlost bude prisutna u sadašnjosti i da. time se. teritoriju. Postoje kanali modernog društva koji omoguæavaju prikljuèak nacionalnog identiteta i ekonomskom i politièkom domenu. Drugo. nacionalni identitet vezuje se i za prostorni obrazac. jer podrazumeva moguænost ispoljavanja odreðenih znaèenja u javnoj sferi i omoguæava kontekst za susrete i komunikaciju pripadnika nacije koji pripadaju jednoj široj grupi. No. Interpretirajuæi navedeno. 1985. jer se ispoljavanje simbolièkog sveta identiteta prikljuèuje uz uokvirenu. približavamo antropološkim razmatranjima koja tretiraju znaèaj simbolièkog delovanja za zajednicu. istovremeno. Shodno tome. tj. Routledge: London and New York. važi kao obuhvatni kulturni obrazac. kao i sferi uprave. Po tome – nacionalni identitet je imanentni momenat u svetlu funkcionalne integracije modernog društva. The Symbolic Construction of Community. Napokon. Cohen. spominjemo stanovitu aktivnost državne organizacije društva koja figurira kao neizostavni akter promovisanja i održavanja simbolièke stvarnosti nacionalnog identiteta. granicama demarkiranu i rašèlanjenu. rašèlanjujuæi dati prostor i vreme shodno nacionalnim praznicima i drugim znaèajnijim momentima u odnosu na nacionalni identitet. kako se to može proèitati u relevantnim raspravama poèev od Gellnera do Taylora: bez institucionalizacije obrazovanja visoke kulture. Nacionalna kultura. bez koje nacionalni identitet ne može zaživeti. daje snagu orijentira. i kulture – tada se.

Jer. Albert (1990).6 nastavljajuæi primere. politika identiteta iznova tematizuje kompleksne relacije izmeðu pojedinaènih i kolektivnih perspektiva i razmatra znaèaj respektovanja date grupe za dobrobit i samorespekt pojedinca. Jer. Naime. koje se vezuje za status kolektiviteta. relevantnih za umno voðenje života. 326 . 2. Halbwachsa. etnokulturnim ili drugim grupama koje razvijaju grupnu solidarnost i druge oblike komunalnog života. Šta znaèi tvrdnja jednog Adama Smitha koji govori o „bogatstvu nacije“ ili koje su implikacije teoretizovanja o „padu i uzletu“ nacija (Mancur Olson)? Da li je opravdano govoriti o kolektivnom seæanju. Identitetski obrasci nužno moraju imati kolektivne dimenzije. znaèenja Mi-identiteta. 219 – 39. metodološki osnaženi individua6 O tome se govori u èuvenoj knjizi M. posredstvom nacionalnog identiteta. prepoznaje u tome da je individua naèelo objašnjenja za društvene procese. Paris. München. 1950. dakle. Teil und Ganzes. Dakako. Bez obzira da li se radi o religioznim. insistiranje na politici identiteta – kako smo veæ gore videli – pogaða konstrukciju moderne. metodološki individualizam se pojavljuje i kao metodološki osigurano etièko-politièko naèelo koje pripisuje pojedincima moguænost donošenja krajnjih odluka. Theorie der Geschichte. Shodno tome.).osnovu neposredne komunikacije.Schulze (Hrsg. Methodologischer Individualismus und historische Analyse. 7 Ovde æe biti dovoljno da se pozovem na klasièno objašnjenje H. što prevazilazi individualni nivo seæanja? Teorijske rasprave o identitetu neminovno prate dileme o znaèenju i domašaju kolektivnih aspekta.. Pri tome. Time se nolens volens ulazi u razgranato polje rasprave u društvenim naukama. in: K. uvek nailazimo na kolektivne aspekte. Beiträge zur Historik 6. Mi-identitet je stvar pojedinaène svesti i dospevanje do zajedništva je posredovano opisivanjem individualnih ispoljavanja. Dakle. individua se ukljuèuje u širu grupu i percipira sebe pripadnikom jedne šire. Uvid u strukturne uslove individualiziranja u sklopu moderne suoèava nas sa kolektivnim dimenzijama identiteta. La mèmoire collective. èiji se pripadnici meðusobno priznaju. Acham-W. merodavna metodološka paradigma u društvenim naukama – metodološki individualizam7 nalazi izvor objašnjenja društvenih fenomena u opisivanju pojedinca. apstraktne celine. Polazišna taèka se. tj.

ne mogu da cvetaju zajednice koje – u potpunosti i jednoznaèno – odreðuju identitet pojedinca i sužavaju njegove moguænosti ispoljavanja. 47 – 481. ne smemo smetnuti s uma da. 8 D. uz osiguravanje individualnih prava i sloboda. odreðen moguænošæu da se umni ishodi vezuju za pojedince. mada je još uvek nejasno kako se to odražava na epistemološki domet metodološkog individualizma. u savremenom okruženju. u datom kontekstu. liberalnog društva. doista. napokon. Primera radi. Archard. dobija legitimitet.9 Motiv spomenutih debata je da pojedinac donosi odluke na naèin koji upuæuje na razlièite kontekste u kojima se on nalazi. Ackerman. On kazuje to da je. dakle. Kritièke diskusije o metodološkom individualizmu su. kojem se supsumira individualna osobenost. Shodno tome. išle u pravcu da iznalaze kontekstualnu odreðenost donošenja odluka od strane pojedinaca. Washington. 9 F. 1997. Pri tome. Political Studies. dobijanje uvida u mehanizme identitetskog obrasca nas orijentiše. Jer. Pokušaji imperativnog nametanja kolektivnog identiteta pojedincima. njegovo ponašanje kao potrošaèa æe se razlikovati od donošenja odluke kao uèesnika odreðenih socijalnih i etièkih diskusija. Myths. gube legitimnost u sklopu savremenih normi. da unesemo promene u okvire metodološkog individualizma. D. 327 . Why Do We Recycle? Markets. u tom smislu. ne mogu pojednostaviti na registar ponašanja i na atitude pojedinaca. 1995. and Public Policy. imaju znaèajne implikacije i za tretiranje nacionalnog identiteta. politika identiteta.C. S druge strane. lies and historical truth: a defense of nationalism. S jedne strane. u poslednje vreme. reè o polju odnosa koje treba da onemoguæi supsumiranje pojedinaca pod razlièite kolektivne entitete i treba da jamèi moguænost umnog voðenja života. ove metodološke naznake pogaðaju znaèajne aspekte politike identiteta I. multiplikacija konteksta u kojima se individua ispoljava može stvoriti protivreène odluke pojedinca. na tlu modernog. Rezultat toga je spoznaja da metodološki individualizam ne dospeva da obuhvati znaèenje tih konteksta. Metodološki individualizam je. Potonje karakteristike se. Values. XLIII. po metodološkom holizmu.lizam nosi u sebi kritièki naboj spram metodološkog holizma8 koji pripisuje socijalnim celinama ciljeve i funkcije.

èak i u sluèaju izostajanja društvenog priznavanja u pojedinaènim situacijama.U svakom sluèaju. Kontexte der Gerechtigkeit. a nešto drugo iskljuèuju kao nepodesno. individualnom pripadniku se otkriva da postoje društvene tendencije njegovog prezira. Forst. 11 Za fenomenologiju prezira vidi A. nego je i medijum sapripadnosti. Frankfurt/M. Umesto reduktivnog naglašavanja pojedinaènih ispoljavanja. tada se posebne situacije prezira prenose na sve pripadnike. U tome prepoznajemo interese pojedinaènog pripadnika grupe da postoje i drugi pripadnici grupe koji æe pokazivati „duboku vezanost“ prema datoj kulturi. Upravo o tome je reè i u odnosu na nacionalni identitet. ili ukoliko su neki èlanovi izloženi preziru11 zbog njihove pripadnosti. nije moguæe održavanje kolektivne pripadnosti. 1994. valja sagledavati razmenska kretanja izmeðu pojedinaènih i kolektivnih nivoa. ovde se prikljuèujemo razumevanju koje naglašava kontekstualnu odreðenost kao relevantnu za donošenje odluka pojedinaca. Pripadnik date grupe je zainteresovan da svi èlanovi grupe uživaju priznavanje. kao krajnjeg i jedinog izvora. konkluzija ima važenje i iz drugog ugla: priznavanje pojedinca od strane društva ima konstitutivni karakter za grupu. Ukoliko uzmemo u obzir 10 R. naznaèene debate nas opominju na kontekstualna obrazovanja – na obrazovanja odreðenih sklopova koji omoguæuju da se nešto pokaže kao prihvatljivo. Shodno tome. tada je oèigledno da je pojedinaènom pripadniku omoguæen pristup kulturnim naracijama. Ali. tek uz sapripadnost. Za njega jezik nije puko komunikacijsko sredstvo. Tek struktura sapripadnosti omoguæava identitet. Anerkennung und moralische Verpflichtung.10 Valja uoèiti da registrovani zakljuèci višestruko važe za poimanje nacionalnog identiteta. Politische Philosophie jenseits von Liberalismus und Kommunitarismus. II I IV. rukopis. Nosilac identiteta može afirmisati sopstveni identitet tek uz sa-egzistenciju. Umesto shvatanja individue kao presocijalnog atoma. U samotnosti egzistencije. Dakle. Ukoliko pretpostavljamo da je pojedinac vezan za odreðeni kontekst. pojedinaènom pripadniku se otvaraju intersubjektivni odnosi njegovog priznavanja. Sagledavanje razmenskih procesa izmeðu individualnih i kolektivnih nivoa seže dalje od bilo kakve jednostranosti. 328 . Ukoliko samo odreðeni èlanovi grupe raspolažu sa privilegijom da ih priznavaju. Honneth. uz forme zajedništva sa drugim èlanovima grupe.

kako tumaèiti razlièite oblike ispoljavanja u znaku iznalaženja nacionalnog identiteta na kraju veka? Da li su zahtevi sa evokacijom nacionalnog identiteta – koji se formiraju u Istoènoj i Zapadnoj Evropi istog znaèenja? Odnosno. koji smo odredili kao moderni pojam. IV U pogledu drugog spomenutog momenta. 329 . onda je to sledeæe: traženje nacionalnog identiteta. dakle. izlazio kao pobednik. paralelna sa oživljavanjem odreðenih oblika etnièkih identiteta koji nisu stekli nacionalno-državnu formu. d) uznapredovalom institucionalizacijom Evropske zajednice koja je. i da njegova ekskplozivna snaga ne dozvoljava da je potiskujemo iz teorijskih rasprava. iz dinamike moderne evropske istorije. ideološki proizvodio i kontrolisao nacionalne identitete. ukršta se sa violentnim pojavama koje dovode u pitanje bilo kakve modernizacijske uèinke. pak. To su osnovni razlozi koji objašnjavaju vrednosti koje se pripisuju pripadnosti u kolektivnim grupama. The Quest for Understanding. rasprava o nacionalnom identitetu je – u najmanju ruku – odreðena: a) èinjenicom da je nacionalizam. 12 Vidi odreðenje W. New Jersey. ne u poslednjem redu. Connora: Ethnonationalism. Pitanje je. intersubjektivnu razmenu znakova. c) èinjenicom širenja globalnih ekonomskih kodova koji preplavljuju èitavu planetu. b) intenzifikacijom „etnonacionalizma“12 i proširivanjem krvavih lokalnih sukoba. Ukoliko valja iznaæi zajednièki naziv naznaèenih problema. jasno je da pripadnici samo na osnovu komunalnosti mogu potvrðivati pristup kulturnoj naraciji. 1994.interes pripadnika date nacionalne grupe da postoji zajedništvo. Kulturni identiteti se neprestano samoproširuju i ne mogu da postoje bez samoreprezentacije. prethodno. Zato kulturne identitete predstavljamo kao široku. interes s obzirom na identitet. ali se ostvaruju putem lokalnih znaèenja. 194. na razvalinama kolapsirajuæeg komunistièkog sistema koji je. Kulturne naracije su kontekst identiteta za pojedince. Princeton.

Hall – H. David – T. srazmerno dinamici kasne moderne. beležimo novija teorijska stremljenja u socijalnoj filozofiji (i antropologiji) koja se otvaraju prema tumaèenju nacionalnog identiteta. Za razliku od toga.). novih oblika nacionalizama? Kakav je odnos izmeðu politièkih i kulturnih komponenti transformisanih oblika traženja identiteta? Moderna sazdanost nacionalnog identiteta nije podrazumevala žrtvovanje univerzalizma na oltaru partikularizma. ali ga žele pacifikovati normativnim odrednicama. ako tako možemo da kažemo. koju namerava promovisati kao nepatvoreno jezgro nacionalnog identiteta. To podrazumeva da je nacionalni identitet otelovljenje izvesne vrste pripadnosti. tada možemo reæi da je shvatanje identiteta izloženo desupstancijalizaciji13 . Ukoliko želimo u kratkim potezima obuhvatiti suštinu nastojanja u vezi identiteta. To znaèi da etnièki nacionalizam zagovara fiksiranu biološku ili istorijsku istinu. Primera radi. The Question of Cultural Identity. 1992. što ima neminovne reperkusije i na tretiranje nacionalnog identiteta. 13 O razlièitim shvatanjima identiteta u sklopu moderne i u postmodernim stremljenjima. nacionalni identitet iskonski važi kao prikljuèak univerzalnim pretenzijama. Upravo na liniji registrovanih pitanja razvijaju se savremeni teorijski napori u diferencijaciji razlièitih oblika nacionalnog identiteta. politièko sudelovanje u sklopu date zajednice jamèi za politièko profilisanje nacionalnog identiteta i dodeljuje svakom uèesniku moguænost uoblièavanja nacionalnog identiteta. bez kulturnih primesa u identitetu. Modernity and its Futures. èesto rabljena sintagma civilnog nacionalizma nosi sa sobom intenciju da ocrta demarkacionu liniju izmeðu sebe i apostrofiranog etnièkog nacionalizma. McGrew (eds. i puni ga etnocentrièkim znaèenjima u cilju nasilne homogenizacije. Cambridge. u sklopu Srednje i Istoène Evrope se sprovodio (i sprovodi se) antiuniverzalistièki diskurs. Shodno tome. Da zakljuèimo ovaj odeljak: kraj milenijuma je zaoštrio relaciju izmeðu kulturnih i politièkih komponenata nacionalnog identiteta. pomerila težišne taèke u pogledu promišljanja identiteta kao takvog. Hall. ali da – tek u sintezi sa usmerenjem na odreðene uèinke – dobija èvrstu formu. Sledstveno tome. koji realizuje faktièki postojeæa veæina u datom prostoru. in: S. 330 . tvrdeæi da je nacionalni identitet moguæ na osnovu privrženosti demokratiji i slobodi. zauzimajuæi javni prostor. Socijalna teorija je. S. naprotiv.kako teorijski opravdati i objasniti razlike? U èemu se mogu prepoznati kulturne komponente.

iz perspektive sudionika društvenog života. Drugaèije formulisano: postavljamo pitanje kako nastaje onaj obrazac koji se uoblièava. filtriranih kroz nacionalnu predaju i reprodukovanih kroz razlièite medije. Sada bih želio komentarisati navedene momente i izvesti neke zakljuèke. identitet je koordinativna sinteza koja omoguæava upuæivanja na razlièite doživljaje u sklopu društvenog prostora ili taènije – identitet odreðuje prostor za razlièite moguænosti. Moderna ekonomija i uprava ne bi mogle da funkcionišu bez 14 Identität – was oder wie?. veæ kao nezavršivi proces. raspršenja i zgušnjavanja. Umesto statiènosti i dovršenosti. in: N. umesnije bi bilo govoriti o identifikaciji koja predstavlja polje i zbivanje preklapanja i razlièitih diferencijacija. To jest. kao identitet. Naglašava se otvorenost spram zatvorenosti. 14 – 30. Luhmann. sa karakteristiènim naslovom: Identitet – šta je to odnosno kako funkcioniše?14 . Naime. Strukturalno-funkcionalne tvrdnje u prilog nekontingentne veze izmeðu nacionalnog identiteta i modernog društva imaju snagu ubedljivog argumenta. koji je višestruko paradigmatièan. Ovde æu se zadovoljiti sa kratkim upuæivanjem na razmatranje znamenitog socijalnog teoretièara Luhmanna. identitet kao stabilizovani obrazac koji se sastoji od fiksiranih karakteristika je ubedljivo kritikovan. Prema tome. Luhmann izvodi zakljuèak. Moderna pretpostavlja konkretne zajednice u kojima se artikulišu koristi. za pripadnika date grupe. Treba da se odrièemo ambicije ontologije koja. Opladen. Identitet se više ne može tumaèiti traženjem odgovora na stara ontološka pitanja „šta“ – „šta je ovo nešto“. razotkrivajuæim nastupom. Shodno tome. Koncentracija je usmerena na pitanja koja se odnose na „kako“ – „kako je ovo moguæe“. Funkcionalna diferencijacija modernog društva doista zahteva postojanje stanovitih obrazaca visoke kulture. govori se o neprestano pomerenim identitetskim pozicijama. jer odražava orijentaciju prisutnu u razlièitim teorijskim pravcima. prezentuje krajnju suštinu identiteta. 5.Identitet se ne razumeva kao dovršeno stanje. prava i dužnosti. Tek procesualnim promatranjem identiteta ulazimo u prostor zainteresovanosti savremene socijalne teorije koja otvara nove perspektive u odnosu na poimanje identiteta. Soziologische Aufklärung. identitet se promatra s obzirom na naèin i oblike proizvoðenja i nastanka identiteta. 331 .

postojanja zajednièkog jezika. oèekivanja u odnosu na neizvesne dogaðaje. odnosno kapacitete u odnosu na spremnost na alternative. sa jedne strane. Dakle. neprestano obnovljena sinteza izmeðu pripadništva i uèinka. èinjenica da u pogledu puke pripadnosti nije nužan posebni uèinak predstavlja znaèajno socio-psihološko uporište i ta èinjenica osnažuje nacionalni identitet kao referencijsku taèku u pogledu identifikacije. nacionalni identitet daruje svojim pripadnicima kognitivnu mapu sveta. Pored toga. Naime. Nije potrebna nikakva posebna procedura dokazivanja fakta pripadanja nekoj zajednici i. nije predviðen ni proces inicijacije. nacionalni identitet se utkiva u najsvakodnevnije radnje. jer valja spomenuti da i sistem uèinaka igra izuzetno veliku ulogu u identifikaciji. Napokon. In summa: u oblicima nacionalnog identiteta neprestano se prelamaju dve (ponekad sukobljene) dimenzije naše egzistencije. Shodno funkcionalnoj diferencijaciji modernog društva. nacionalni identitet. odnosno figuriraju kao askriptivne grupe. Meðutim. Nacionalni identitet je. taèno je da egzistencija pojedinaènog nosioca nacionalnog identiteta preliminarno pretpostavlja samo puku pripadnost bez postojanja posebnog uèinka. orijentacione taèke. za razliku od nekih tradicionalnih zajednica. obrasci nacionalnog identiteta se moraju prevesti u svaki posebni domen i u sklopu modernog društva. Uostalom. doprinos nacionalnog identiteta kulturnoj integraciji moderne je neupitan. ako stanemo ovde sa argumentacijom. Bez sumnje. odnosno – drugaèije reèeno – nacionalni identitet je generator uèinaka na osnovu oseæaja pripadništva. Nacionalni identitet oèigledno osigurava odreðene oblike integracije spram koje drugi oblici identiteta nude slabiju i krhkiju potporu. nacionalni identitet pretpostavlja i stanovitu strukturu odgovornosti u pogledu zajednièkog dobra. Naime. veoma èesto sprovode procese kažnjavanja i iskljuèivanja – upravo na osnovu oèekivanja odreðenih uèinaka od strane pripadnika grupe. Prema tome. nacionalne grupe koje su i propisujuæeg karaktera. sa jedne strane registrujemo determinisanost u smislu pripadnosti jednoj 332 . njegovi oblici ispoljavanja duboko su užlebljeni u strukturne mehanizme moderne. rizikujemo da budemo žrtva funkcionalistièkog skraæivanja nacionalnog identiteta. Ali. kako je veæ gore nagovešteno. to je samo deo relevantnih momenata. nacionalni identitet nužno karakteriše oseæaj pripadništva široj zajednici. koji omoguæava rukovoðenje širim životnim planovima. bez kojeg nijedna grupa ne može funkcionisati. Jer. U tom smislu.

izražavajuæi èak izvesnu formu indiferencije. pa bilo to i nemim ili rezigniranim pristankom. S druge strane. posle pada komunizma. imigrantski procesi mnogo puta rezultiraju postepenim odustajanjem od reprodukcije odreðenih elemenata nacionalnog identiteta. a ne tek zateèeno. Sumirajuæi. povezanoj usudom. shodno našoj politièkoj orijentaciji. Time je dosegnuta taèka gde se baca svetlo na znaèaj nacionalnog identiteta u smislu kulturnog èlanstva. kojoj pripadamo faktom postojanja i koja – u izvesnom smislu – ostaje kao permanentna referencijalna taèka naše orijentacije u svetu. valja zakljuèiti da – nezavisno od toga da li æemo se približavati nacionalnom identitetu posredstvom etnièke ili posredstvom civilne komponente – kulturna odreðenost je neizostavna za pojam identiteta. svestan sam toga da su enormno nasilje i pojavljivanje oblika iskljuèivih identiteta u Centralnoj i Istoènoj Evropi. Civilno tumaèenje – pak – namerava prevaziæi poimanje nacionalnog identiteta kao etnièkog življenja i tendira ka tome da tretira nacionalni identitet u svetlu politièke zajednice koja. Istovremeno. Mnogo puta se prihvataju postojeæi obrasci nacionalnog identiteta. Nacionalni identitet je užlebljen u kulturu. Meni se èini bitnim da ne mali broj. time. u centar teorijskih raspravljanja dospeva kulturna odreðenost nacionalnog identiteta. Iznetim tvrdnjama nipošto ne želim negirati znaèaj razlikovanja izmeðu etnièkih i civilnih dimenzija nacionalnog identiteta. Etnièko shvatanje tendira prema razumevanju nacionalnog identiteta kao ispoljavanja obeležja istorijske zajednice.naciji. afirmisali upravo spomenutu razliku. možemo ispoljiti kritièki stav spram istorijskih postignuæa sopstvene nacije. Primera radi. dakako. Tada percipiramo nacionalni identitet kao nešto što je steèeno i uoblièeno. da ne govorimo o ispresecanim i multiplikovanim nacionalnim identitetima. razvija svoju koope333 . štaviše. pa prema tome. postoji moguænost da izrazimo intenciju revitalizacije i drugaèijeg oblikovnja nacionalnog identiteta. možemo podrivati njene aktuelne oblike ili je možemo napustiti. savremenih teoretièara – naroèito u sklopu politièke filozofije – nalazi za shodno da povezuje nacionalni identitet sa kulturnim pripadništvom i da. nacionalni identitet nije nikakva predodreðena harmonija. u znaku demokratije. Kultura ovde važi kao kontekst i generator moralnih opredeljenja i kognitivnih sposobnosti i kao organizator iskustava. nego je ukrštanje pripadnosti u smislu nekog fakta i delatnog nastupa koji može poprimiti razlièite oblike.

Nacionalni identitet je. Interpretacija koja se usredsreðuje na civilne dimenzije ne nalazi objašnjenje za kulturnu užlebljenost graðana. politièke i kulturne elite imaju izuzetnu ulogu. odnosno – konstitutivno prisustvo kulturne dimenzije. sa pomeranjem težišne taèke na kulturne determinacije. u drugim nacijama prevagu dobijaju kombinacije spomenutih momenata. Završavam ove nepotpune misli sa sledeæim naznakama: s obzirom da živimo u pluralnom svetu. Pri tome. tada možemo formulisati zadatak na sledeæi naèin: procesualnim tumaèenjem identiteta valja objasniti razlike u naèinu oblikovanja nacionalnih identiteta. mora biti jasno da uvek postoji politièka interpretacija kulture. 334 . U oblikovanju razlièitih dimenzija nacionalnog identiteta. koji važi kao specifièni režim vidljivosti nacionalnog identiteta.rativnu praksu. upoznavanje sa sopstvenim identitetom i sa onim drugim – tuðim jedno drugom odgovaraju. povezanih podelom rada. Dakle. Upravo zbog toga. kako to istorijski tokovi pokazuju. nama predstoji nezavršivo sporazumevanje. tumaèenje nacionalnog identiteta. Preuzimaju se razlièiti sadržaji. dinamièka kategorija. sledstveno njegovim modernim korenima. i iz etnièke i iz civilne perspektive. nužno nekompletan. Neke nacije. jer nema identifikacije koja se autistièki formira. Odmah se mora dodati da nam. u nekim nacijama znaèajni udeo zadobijaju etnièka znaèenja. Ukoliko se vratimo na veæ doticani problem. u potpunosti. može se preformulisati u vidu javnog sporazumevanju o identitetima. odnos izmeðu demokratije i nacionalnog identiteta. javna deliberacija o našim razlièitim identitetima u javnom prostoru. pretpostavlja kulturnu integraciju. uvek ostavlja prostor obnovljenim iskustvima i interpretativnoj praksi razlièitih elita. u kontekstu razorene izvesnosti. Konstitutivna naznaka nacionalnog identiteta je da se ispoljava u diferentnim poljima javnog prostora i da sagledava svoje uèinke u svetlu javnoga. Zato. u stvari. U demokratiji uvek postoji neizvesnost da li æe se nacionalni identitet figurisati kao otvoreni ili zatvoreni identitet. više pogaðamo intenciju savremene socio-filozofske diskusije ukoliko govorimo o identifikaciji koja nikad. Etnièka interpretacija preèesto izvodi nacionalni identitet iz a priori rašèlanjene istorije ili prirode i sklona je zaboravu èinjenice da postojanje nacionalnog identiteta ne uslovljava homogenizaciju identiteta i da je nacionalni identitet. definišu svoju kulturu pozivanjem na religiozne sadržaje. ne može iscrpeti sadržaje nacionalnog identiteta.

a da istovremeno nisu napuštali svoja staništa. osporavanja su se odnosila na autohtonost manjinskih identiteta u dijaspori i rasprostranjenost etnièkih areala. Meðutim. Burna istorija Evrope uslovila je. da Albanaca u drugim državama u Jugoistoène Evrope ima više nego u matiènoj državi ili da pripadnici srpskog naroda èine veæinu – kako u matiènoj Srbiji. Hiroviti mapmaking evropske diplomatije uslovio je da treæina maðarske nacije živi u susednim zemljama. izmeðu ostalog. * Rad je uraðen u okviru projekta (1310) „Kulturni i etnièki odnosi na Balkanu – moguænosti regionalne i evropske integracije“. koji se. i pored primera koji ukazuju na ovakvu praksu. mnogo su èešæi meðudržavni nesporazumi i osporavanja u vezi s identitetom i pravima manjina – kako istorijskim. 335 . države se obavezuju da æe voditi brigu o svojim manjinama.Goran Baši} BILATERALNI UGOVORI I ZAŠTITA NACIONALNIH MANJINA* Uvod Briga o sunarodnicima u dijaspori predstavlja legitimno pravo i obavezu država. èesta kretanja stanovništva. koji se ostvaruje na Filozofskom fakultetu u Nišu. Najèešæe. a finansira ga Ministarstvo za nauku i tehnologije Republike Srbije. Negovanje veza s dijasporom trebalo bi da doprinosi – ne samo prožimanju kultura i oèuvanju identiteta etnièkih grupa odvojenih od svojih matica – veæ i unapreðivanju odnosa meðu državama i narodima. tako i u Bosni i. posebnim zakonima i kroz druga dokumenta. U ustavima. ne poklapaju s granicama savremenih nacionalnih država. a ponekad su delovi nekog naroda živeli pod ingerencijom razlièitih država. tako i etnièkim. uglavnom.

izbor životnih šansi. a razgranièenja meðu južnoslovenskim narodima predstavljaju Gordijev èvor koji je nemoguæe preseæi. a širom Centralne i Jugositoène Evrope nastanilo se više od 200. To znaèi da se nakon ukidanja granica ljudi mogu slobodno kretati i nastanjivati širom prostora koji. nekoliko miliona Roma nastanjuje sve evropske države. 336 . èemu briše nacionalne ekskluzivizme. narodi na istoku Evrope su još uvek vezani za državu kao garanta bezbednosti. Takoðe. od 1990. a relativizuje vezanost za lokalnu zajednicu i primordijalni etnicitet. Stvoren je ogroman prostor Unije koji. pitanje teritorijalnosti etnièkih grupa trebalo bi da bude manje izraženo i utopljeno u novu paradigmu graðanina evropske provenijencije. odnosno Švedska i Finska. Borba za teritorije. Poveæana socijalna mobilnost podrazumeva više moguænosti za obrazovanje. Meðutim.000 Kineza. poèiva na slobodi ljudi. Uzimajuæi u obzir ne samo turbulentnu prirodu etniciteta. a Nemaèka i Danska. i u Crnoj Gori. prava i nesumnjivo se teže odrièu oseæanja teritorijalizacije etniciteta. planiranja tržišta i drugo. pored toga što podrazumeva jedinstvenost monetarnog sistema. èinjenica je da su. Rumunija se sa obronaka Karpata spustila u centralnu Evropu. obuzetoj prevazilaženjem granica i integracionim procesima. Spor u vezi sa statusom austrijske manjine u Italiji dugo su vodile Austrija i Italija. a poslednji put posle Drugog svetskog rata – kada su njene zapadne granice proširene skoro hiljadu kilometara. godine. U savremenoj Evropi. a da su u zemljama bivših imperijalnih sila brojni i pripadnici naroda iz nekadašnjih kolonija. zapadnoevropske države izgradile institucije i razvile odnose na koje države na istoku kontinenta tek treba da se naviknu. Poznato je da u zapadnoevropskim državama živi nekoliko miliona radnika migranata azijskog i afrièkog porekla. Meðutim. Svako ometanje tog kretanja podrazumeva sankcije za koje je nadležan Evropski sud za ljudska prava. naselilo više od 50.000 Amerikanaca. finasija. teško je reæi kako æe se ovi procesi razvijati. po mnogo. otvorena su pitanja rešile kroz mehanizme regionalne zaštite manjina. jasne nacionalne omeðenosti unesreæila je – u daljoj ili bližoj prošlosti – sve narode na ovom 1 U Èeškoj se. u poslednjih deset godina. zapošljavanje. I drugi evropski regioni nisu bili pošteðeni posledica razgranièenja: Poljska je više puta menjala granice.najverovatnije. veæ i nastanjivanje velikih grupa ljudi vanevropskog porekla u zapadnoevropskim i centralnoevropskim1 državama.

U poslednjih deset godina ustanovljene su institucije i instrumenti i razvijeni su mehanizmi implementacije i monitoringa zaštite nacionalnih manjina. Standardi zaštite nacionalnih manjina Saveta Evrope Politika multikulturalizma. ali savremeno doba je nametnulo potrebu za traženjem novih puteva rešavanja problema. a govori se još na 48 razlièitih jezika. Pravica do razliènosti. 337 . ponuðena je istoènoevropskim državama kao naèin usklaðivanja meðuetnièkih odnosa.prostoru i to bi trebalo imati u vidu prilikom njegove integracije u širi evropski prostor. ekonomske i pravne sisteme uskladiti sa važeæim standardima u Uniji – moraæe i da pripreme svoje graðane za nove tendencije. U zvaniènoj upotrebi u institucijama je jedanaest. 1999. Do pre nekoliko godina. ova situacija je bila nezamisliva. Recimo. pored toga što æe svoje politièke. ima pravo da se nastani na prostoru cele Unije – dakle. Pitanje je kako se pripremiti da svaki graðanin Unije. koji ne mora biti iste boje kao mi i koji nije iste vere. Još je složeniji problem kako unutar novog evropskog doma stvoriti prostor za multikulturalizam. i u našem najbližem okruženju? Kako se pripremiti da što bezbolnije prihvatimo ne samo novi geografski veæ i socijalni prostor koji nema razumevanja za nacionalne uskogrudosti i arhaiène tradicionalizme? Alternative tome su duboka marginalizacija i puka egzistencija na periferiji evropskog prostora. U vezi sa tim. Države koje priželjkuju da se pridruže Evropskoj Uniji. Neki autori èak zakljuèuju da je razvijeno partikularno evropsko pravo posveæeno zaštiti manjina2 . Maribor. odnosno prihvatanja. ECERS. eliminisanja situacija koje su izvor politièkih tenzija ili koje podstièu socijalne sukobe. Na razvoj politièke i pravne svesti o znaèaju unapreðenja položaja manjina 2 Silvo Devetak. izražene su nove tendencije. poznato je da su u Španiji u zvaniènoj upotrebi kastiljanski i katalonski. za mnoštvo kultura i jezika koji postoje u Evropskoj Uniji. ali veæ neko vreme i galicijski kao sledeæi zvanièni jezik jednog od severnih mikroregiona. tolerisanja razlièitosti.

ali se utvrðuju željene aktivnosti i mere koje bi države trebalo da preduzimaju kako bi stvorile uslove za zaštitu i unapreðivanje prava manjina. U završnom dokumentu sa ovog samita izražena je namera država èlanica da utvrde standarde zaštite prava i unaprede uslove za oèuvanje i razvoj kulturnog. odnosno minimum granica zaštite prava nacionalnih manjina koji bi države koje buduænost grade u okviru evropskih integracionih tokova. godine. Okvirnom konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina utvrðena su naèela i principi. kao i èinjenicu da u okviru SE postoje države koje razlièito gledaju na odnos etnièke veæine i manjine. trebalo da obezbede pripadnicima nacionalnih manjina. a nastavljen je donošenjem Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima 1992. smatrajuæi da „zaštita nacio338 . Pod okriljem ovih organizacija. naèela nediskriminacije i jednakih moguænosti. otvaranjem za potpis i ratifikaciju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina – do sada jedinog multilateralnog instrumenta zaštite prava nacionalnih manjina u Evropi. Usvajanju Okvirne konvencije prethodile su odluke donete na Samitu Saveta Evrope.presudan uticaj imale su evropske meðunarodne institucije – Savet Evrope i Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi. godine – usvajanjem Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Uvažavajuæi specifiène okolnosti – ne samo u razlièitim evropskim regionima veæ i u svakoj državi. etnièkog. i. Okvirna konvencija utvrðuje naèela i principe zaštite manjina primerene naèelima evropske demokratije. Komitetu ministara je – pored ostalog – preporuèeno da „u najkraæem moguæem roku izradi nacrt okvirne konvencije koja bi precizirala naèela na èije bi se poštovanje obavezale strane ugovornice. u nameri da osiguraju zaštitu nacionalnih manjina“. održanom u Beèu 1993. U tom smislu. usvojeni su dokumenti koji predstavljaju Magna cartu zaštite manjina u Evropi. Sa ovim procesom Savet Evrope poèeo je još 1950. tri godine nakon toga. odredbe Okvirne konvencije nisu obavezujuæe za države potpisnice kojima je ostavljeno diskreciono pravo da utvrde modalitete i implementaciju njenih ciljeva. Države prihvataju ove obaveze. Konvencijom se ne jamèe konkretna prava pripadnika nacionalnih manjina. U tom smislu. sloboda udruživanja i aktivno uèešæe u javnom životu. verskog i jezièkog identiteta nacionalnih manjina u skladu sa tradicionalnim demokratskim vrednostima – jednakost pred zakonom.

. teško da bilo koja država. iako naèelne provenijencije. a pogotovo multietnièka. Ova poslednja konstatacija. U ovom smislu je i èlan 20. subjektivni izbor pojedinca povezan je s objektivnim kriterijima relevantnim za njegov identitet. O. verske ili jezièke karakteristike razlièite od ostatka stanovništva i koje žele saèuvati svoju kulturu. 1). 3 Najznaèajnije definicije pojma nacionalna manjina dali su F. Ž. Dakle. veæ ostavlja moguænost pripadnicima manjina da se opredele da li hoæe da ih prihvate takvima ili ne (èl. tako i države ne bi trebalo da poimanje lojalnosti akcentiraju na samom postojanju državne zajednice. Ukoliko ne uspe da ispoštuje minimum zahteva u pogledu uspostavljanja identifikacionih i prihvatljivih vrednosti. èiji pripadnici kao državljani te države imaju etnièke.“ (èl. posebno kada pripadnici nacionalnih manjina èine veæinu na delu teritorije neke države. 339 . èini se važnom. Na ovom mestu neki analitièari u raspravu uvode pojam lojalnosti. a u instrumentu Srednjoevropske inicijative (SEI) za zaštitu nacionalnih manjina. U literaturi se mogu naæi brojne definicije pojma nacionalne manjine3. Meðutim. ovaj pojam se odreðuje „kao grupa koja je brojem manja od ostatka stanovništva neke države. veru ili jezik“. Konvencija ne operacionalizuje ni jednom od njih. U vezi s tim je odnos prema kolektivnim pravima koja Okvirna konvencija ne pominje. Sledeæe karakteristike Okvirne konvencije jesu: otvoren pristup definiciji nacionalne manjine i odnos prema kolektivnim pravima. Eide. jer izražava obaveze manjina u pogledu odnosa prema državi i njenim institucijama. te prava i slobode pripadnika manjina predstavljaju sastavni deo meðunarodne zaštite ljudskih prava. može raèunati na stabilan društveni razvoj.. poštovanja teritorijalne celovitosti i nacionalne suverenosti država“ (preambula). Dešans. ali formulacijom da pripadnik nacionalne manjine prava ostvaruje pojedinaèno ili „u zajednici sa drugima“ – otvorena je moguænost da se pojedina prava mogu zajednièki. veæ na pragmatiènom i za graðane svrsishodnom delovanju. odnosno grupno – ostvarivati i realizovati. kao i da se zaštita manjina ostvaruje u okvirima „vladavine prava. Kapotorti. 3). posebno sa stanovišta država. kao što se podrazumeva da pripadnici nacionalnih manjina moraju da se podvrgavaju nacionalnim zakonima i propisima. Okvirne konvencije koji od manjina traži da poštuju nacionalno zakonodavstvo i prava drugih.nalnih manjina. èime stièe poverenje svih pripadnika zajednice.

tolerancije i meðusobnog razumevanja. vladavine prava i ljudskih prava. odnosno da je razlièitost ukorenjena u ljudskoj prirodi i da individualistièka primena naèela nediskriminacije. za sprovoðenje naèela Okvirne konvencije. pravilo prebivališta kao osnova za sticanje odreðenih prava. U društvima u tranziciji. koje doprinose uspostavljanju novih društvenih odnosa. Ovo podrazumeva planiranje. verski ili jezièki identitet. veæ kao korektivne mehanizme za ostvarivanje jednakosti pojedinaca i grupa u slabijem položaju. dobru komunikaciju i koordinaciju. Programi akcija kojima se obezbeðuje efektivno uèešæe nacionalnih manjina u „kulturnom. Pripadnici nacionalnih manjina mogu da ostvaruju dodatna prava kako bi oèuvali nacionalni. ali da njegova puka primena ne mora biti dovoljna za realizaciju jednakosti u svakodnevnom životu. utvrðivanje prioriteta. neophodna je izgradnja demokratskih institucija. Osnovna pretpostavka je da ljudska biæa nisu ista. Konvencija polazi od stanovišta da je princip nediskriminacije široko razraðen u meðunarodnim instrumentima i praksi. To znaèi da vlade moraju izmeniti postojeæe zakonodavstvo i sprovoditi politiku zasnovanu na naèelima vladavine prava.Jedno od temeljnih naèela Okvirne konvencije – naèelo nediskriminacije – proistièe iz fundamentalnih evropskih vrednosti: demokratije. Recimo. U tom kontekstu. može podsticati postojeæe nejednakosti. tako i odgovarajuæu politiku koja obezbeðuje sprovoðenje preuzetih obaveza. Skup ovih posebnih mera èini naèelo pozitivne diskriminacije (afirmativne akcije) koje ne možemo shvatati ni kao diskriminaciju ni kao privilegiju. zasnovana na pretpostavkama zabrane diskriminacije. može uzrokovati probleme ljudima koji žive nomadskim naèinom života. Implementacija Okvirne konvencije podrazumeva da države potpisnice moraju inicirati – kako donošenje adekvatnih zakona. Èak i kada bi se naèelo nediskrimanacije sprovodilo jednako prema svim ljudima. pilot šeme i mehanizme implementacije s utvrðenim budžetom i planiranim sredstvima na centralnom i lokalnom nivou. neophodno je stvoriti uslove u kojima bi svi ljudi imali jednake moguænosti da ostvare punu jednakost. društvenom i ekonomskom životu“ èak su kompleksniji. 340 . pojedine grupe bi se ponovo našle u diskriminisanom položaju. Oni zahtevaju odreðenu politiku država. kao i adekvatne programe u mnogim organima uprave.

kao nezavisno ekspertsko telo. Pod regionalnim jezicima podrazumevaju se oni koji se govore na jednom delu teritorije neke države. u nekim evropskim državama. Takoðe.U državama potpisnicama. a manjinskim oni koji govore osobe koje ne nastanjuju homogeno neka podruèja i kojih je manje u odnosu na lica koja govore veæinskim jezikom. Ne manje znaèajan instrument za oèuvanje identiteta manjina je i Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima koju je inicirala. a danas Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope. èiji su èlanovi ugledni struènjaci u oblasti nacionalnih manjina. u okviru jednog jezika. postaje manjinski u susednoj zemlji. države potpisnice Povelje obavezuju se na preduzimanje mera koje doprinose oèuvanju i razvoju regionalnih i manjinskih jezika u razlièitim aspektima privatnog i društvenog života. Meðutim. U tom smislu. Cilj Povelje jeste da doprinese oèuvanju jezièkog blaga Evrope kao dela njenog kulturnog nasleða. govori se više dijalekata koji bi – u smislu bogatstva razlièitosti – trebalo da imaju jednake uslove za oèuvanje. Ciljevi Povelje su ustanovljeni na èinjenicama da u svakoj evropskoj državi delovi stanovništva govore jezicima razlièitim od jezika koji je u službenoj upotrebi i kojim najèešæe govore pripadnici najbrojnije jezièke (etnièke) grupe. Savetodavni komitet donosi mišljenje i prosleðuje ga Komitetu ministara. tako da jezik koji je službeni u jednoj. poèetkom devete decenije XX veka. Savetodavni komitet. 341 . bivša Stalna konferencija. koji je u tu svrhu osnovao Savetodavni komitet. Na osnovu analize državnih podataka i informacija dobijenih iz nezavisnih izvora. mnogobrojniji od autohtonih manjina. dodatna objašnjenja i planira i obavlja posete s ciljem utvrðivanja stanja. implementaciju prava nacionalnih manjina sadržanih u Okvirnoj konvenciji prati Komitet ministara. standardi zaštite nacionalnih manjina ostvaruju se i kroz druge instrumente i mehanizme Saveta Evrope. prati implementaciju i ostvarivanje prava nacionalnih manjina u državama potpisnicama Konvencije – ne samo preko izveštaja koje prilažu države i nevladine organizacije (shadow report). Pored toga. veæ traži mišljenja. a da se manjinskim jezicima ne posveæuje dovoljno pažnje. Poseban problem predstavljaju jezici radnika migranata koji su. neki jezici su rasprostranjeni u više država.

potom i sa Èeškom (27. septembar 1996). istoènoevropske države su pristupile potpisivanju meðusobnih sporazuma o dobrosusedskoj saradnji. Austrijsko-italijanski sporazum o statusu Južnog Tirola. avgusta 1993. u evropskim meðunarodnim odnosima. ima dugu tradiciju. Maðarska je potpisivanje sporazuma i praksu bilateralnog ureðivanja položaja manjina (u politièkom smislu) utemeljila Deklaracijom vlade od 18. april 1992). novembar 1990). februar 1992) i Rumunijom (27. novembar 1990) i dobrosusedskim odnosima i prijateljskoj saradnji (17. 342 . Principi meðusobnog dogovaranja i saradnje obnovili su praksu bilateralnog sporazumevanja koja. Razvoju ovog procesa naroèito je doprinela strategija nemaèke diplomatije koja je. sklopila sliène ugovore sa nekadašnjim Sovjetskim Savezom (9. februar 1992). Po svom znaèaju za uèvršæivanje mira u regionu i prevazilaženja tradicionalnih meðuetnièkih animoziteta. Nemaèko-danski sporazum (1955). izdvajaju se sporazumi o dobrosusedskoj saradnji zakljuèeni sa Slovaèkom (19. jun 1991).Bilateralni ugovori i zaštita nacionalnih manjina Raspad bipolarnog sveta doprineo je unapreðivanju saradnje meðu državama u istoènoj Evropi. Slovaèkom (14. aprila 1992). Ruskom Federacijom (1992). septembar 1992). Kazahstanom i Ukrajinom. mart 1995) i Rumunijom (16. U centralnoj Evropi. ukljuèujuæi i elemente zaštite manjina4). Potreba stabilnog razvoja i izgradnja demokratskih institucija upuæuju na uspostavljanje i negovanje dobrosusedskih odnosa. u kojoj je istaknuto da „stabilnost u zapadnoj i srednjoj Evropi u dobroj meri zavisi od odnosa 4 Austrijska državna pogodba (1955). a kasnije i sa Ruskom federacijom (23. Osimski sporazum (1975). godine. „nemaèki model“ bilateralne saradnje najprijemèiviji je bio strategiji maðarske diplomatije koja je pitanje položaja manjina unapredila sporazumima o saradnji sa Ukrajinom (1991). Slovenijom (1992) i Hrvatskom (1995). Maðarskom (6. nakon pozitivnih i efikasnih iskustava iz ugovora potpisanih sa Poljskom o meðusobnom priznavanju država (14. Svesne da postojeæi meðunarodni standardi zaštite manjina prenebegavaju odreðene specifiènosti položaja i života pripadnika brojnih nacionalnih manjina i inspirisane uspešnim iskustvima država na zapadu Evrope (koje su bilateralnim ugovorima uredile mnogobrojna pitanja.

U ovim ugovorima su specifikovana reciproèna prava manjina i naglašena je lojalnost pripadnika manjinskog stanovništva prema državi u kojoj žive. u kojem strane potpisnice Srbima i Crnogorcima u Hrvatskoj i Hrvatima u Jugoslaviji jamèe sva prava predviðena meðunarodnim pravom. koje ne smeju biti žrtve aktuelnih politièkih ciljeva“. a sliène sporazume – u vezi sa dobrosusedskim odnosima i zaštitom Poljaka u rasejanju – država je potpisala sa svim susednim zemljama. ali su zbog svog znaèaja u ovim sluèajevima pojaèana preuzimanjem obaveza država: pravo na slobodno ispovedanje vere (poljskoruski sporazum). Posle rata koji je voðen i nakon posleratnih dogaðanja. posebno u smislu bržeg povratka izbeglih Srba u Hrvatsku.država u regiji prema svojim nacionalnim. sklopile Hrvatska i Italija5 . verskim i politièkim manjinama. od kojih su strateški znaèajni oni zakljuèeni sa Litvom i Rusijom. u smislu posebnih odredbi koje se odnose na kulturna prava i uèešæe manjine u odluèivanju na svim nivoima vlasti. Pristupanju dogovoru predstavnika vlada prethodio je Memorandum o zaštiti italijanske manjine u Hrvatskoj i Sloveniji. Sporazum kojim se ureðuje položaj italijanske manjine u Hrvatskoj. Veæ je reèeno da su Poljska i Nemaèka sporazumom uredile položaj Nemaca u Poljskoj. oslanja se na meðunarodne standarde zaštite manjina i ureðuje pitanja koja se odnose na kulturu. 343 . donet u Rimu. identitet manjina i njihovo uèešæe u javnom životu. godine. Zaštiti manjina posveæen je i sporazum koji su. ovaj sporazum bi trebalo shvatiti kao nesumnjiv doprinos stabilizaciji regiona i kao unapreðivanje meðusobnih odnosa. ureðenih ovim sporazumima. pravo na predstavljanje i zastupanje interesa manjina i pravo na službenu upotrebu jezika pred sudskim organima (poljsko-litvanski ugovor). posle raspada druge Jugoslavije. trebalo bi izdvojiti ona koja su obièno predmet nacionalnog zakonodavstva. avgust 1996). Za bilateralno ureðivanje položaja manjina znaèajan je i èlan 8 Sporazuma o normalizaciji odnosa izmeðu Republike Hrvatske i SR Jugoslavije (23. februar 1999). Iz liste prava. sredinom 1992. odnosno 5 Posebno je potpisan i regionalni ugovor izmeðu istarske županije i regije Furlanija-Julijska krajina (22. 1996. odnosno Hrvata u regiji Molise. godine. etnièkim.

U toku su pregovori sa vladama Hrvatske. Kako u našoj zemlji ne postoji sistematska briga za sunarodnike u inostranstvu. Verovatno da je SR Jugoslavija najbliža potpisivanju ugovora o bilateralnoj zaštiti manjina sa Rumunijom i da æe to – u bliskoj buduænosti – biti uèinjeno. a da pri tome ne postoje neposredni ekonomski ili politièki interesi. èesto i sporova u meðusobnim odnosima država. u èetvrtom stavu preambule. èini se da je pre poèetka pregovora trebalo utvrditi odgovarajuæu politiku države u ovom domenu. veæ je dugoroèno ostvaruje. U ovom trenutku. Istina je da su meðunarodne okolnosti kompleksne i da je ovo pitanje više puta bilo zloupotrebljavano. kulture. jeste slovenaèka manjina koja nastanjuje pet naselja u Porablju. Rumunije i Maðarske. 7 Položaj ovih manjina je od potpisivanja Trijanonskog ugovora bio redovan predmet razmatranja. Potpisivanju sporazuma prethodila je konvencija o obezbeðivanju posebnih prava za obe manjine8 . Èini se da je nedavna inicijativa Demohrišæanske stranke Srbije o aktuelizovanju pitanja srpske dijaspore redak primer interesovanja politièkih stranaka za probleme sunarodnika u rasejanju. zaštitu ekonomskih interesa manjina i obezbeðivanje uslova za delotvorno uèešæe manjina u javnom životu. a nagovešteni su i razgovori sa predstavnicima Vlade Republike Makedonije. obrazovanja i drugih karakteristika manjina i da æe. godine. ovo pitanje nije postulirano. novembra 1992. osnivanje društvenih i kulturnih ustanova manjina. u tom smislu. kao i Maðari koji žive u prekomurskom delu Slovenije7 . ali mislim da ne postoji opravdanje za to da ni u postojeæem ustavnom sistemu. upotrebu maternjeg jezika i pisma i informisanje. metodologiju nauènog rada u vezi s prouèavanjem položaja i ljudskih prava manjina. jezika.uzajamnog ureðivanja položaja i zaštite prava Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Jugoslaviji6 . a ni u vidu posebnog zakona. odnosno Srbija su jedine države u oba regiona koje nisu utvrdile institucionalni odnos prema dijaspori. Predmet maðarsko-slovenaèkog sporazuma o manjinama. posebno u onim državama u kojima je ona autohtona. ali bez jasno utvrðenih ciljeva politike prema Srbima u dijaspori i verovatno da æe više koristi od ovog sporazuma imati rumunska strana koja. Pre njegovog potpisivanja države su usvojile Deklaraciju o principima saradnje. nije poznato da postoji relevantna institucija zadužena za ova pitanja. 8 Slièana strategija primenjena je i prilikom zakljuèivanja sporazuma izmeðu Maðarske i Ukrajine. SR Jugoslavija. ne samo što je institucionalizovala politiku prema licima koja izražavaju rumunski identitet. 6 SR Jugoslavija do sada nije sklopila nijedan uzajamni sporazum o zaštiti manjina. Države su se. Izuzev Sektora za dijasporu u Ministarstvu spoljnih poslova. ustanoviti sledeæe mehanizme i instrumente (nabrojane u èlanovima 2–8 Ugovora): obrazovanje na maternjem jeziku. obavezale da æe – u skladu sa meðunarodnim pravom – unapreðivati uslove za razvoj identiteta. 344 . od 6.

Države su se posebno obavezale da promene administrativno-teritorijalnog ustrojstva zemalja neæe biti na štetu manjina. Važno je reæi da Ugovor nije u celini posveæen ureðivanju statusa manjina. novembra 1996. koji sadrži èlan posveæen meðusobnoj zaštiti manjina u postkomunistièkoj Evropi. Verovatno najznaèajniji bilateralni ugovor o dobrosusedskoj saradnji i prijateljstvu. tadašnji komunistièki predsednici Kadar i Èaušesku zakljuèili su sporazum koji je normativno zadovoljavao veæinu i danas aktuelnih zahteva u vezi sa položajem Maðara u Erdelju i Rumuna u Maðarskoj. Sadržina ovih odredbi mogla bi se sažeti u segmentima socijalno-ekonomskih i kulturnih prava. U smislu jaèanja regionalne saradnje i bezbednosti je i èlan 3/1. o unapreðivanju kulturnog identiteta. izmeðu ostalog. Meðutim. ali da je èlan 15 u potpunosti posveæen ovom problemu i da predstavlja novinu u odnosima izmeðu dve zemlje. shvatajuæi globalne tendencije u kojima je regionalna stabilnost znaèajan faktor. prilikom eventualnih nesporazuma. uzdržavati od upotrebe sile. sklopile 16. predviðeno otvaranje konzulata u podruèjima koje manjine homogeno nastanjuju. te da æe ustanoviti komisiju u kojoj æe se predstavnici obe vlade starati o sprovoðenju Sporazuma9 . kojim se države obavezuju da neæe ugrožavati teritorijalni integritet suseda i da æe se. ali i kao opomena savremenim generacijama koje su. 9 Èlanovi 9 i 15. da æe odredbe ovog sporazuma biti poštovane prilikom sklapanja drugih meðudržavnih ugovora. U èlanu 15 nalaze se i odredbe o zaštiti manjina od asimilacije. da æe omoguæiti manjinama slobodne i neposredne izbore zajedno s pripadnicima veæinskog naroda. delotvornog uèešæa manjina u društvenom životu i obaveza vlasti da konsultuju predstavnike manjinskih organizacija u vezi sa odlukama koje se odnose na zaštitu identiteta manjina. Još 1975. jer se – u skladu s meðunarodnim standardima – kroz dvanaest taèaka ureðuje položaj Maðara u Rumuniji i Rumuna u Maðarskoj. Potpisivanje ugovora optereæivala su loša iskustva u vezi sa ranijim pokušajima država da urede manjinsko pitanje. godine. o zaštiti kulturne i duhovne baštine. godine Ugovor o razumevanju i dobrosusedskoj saradnji. 345 . Ugovorom je. nedostatak politièke volje obe strane uslovio je da odredbe ovog sporazuma ostanu „mrtvo slovo na papiru“. zakljuèile su Maðarska i Rumunija.

veæ se utvrðuje pravo lica koja pripadaju nacionalnim manjinama da aktivno uèestvuju u vlasti u stvarima koje se njih tièu. U bilateralnom ugovoru koji su zakljuèile Maðarska i Hrvatska Preporuka 1201 je pomenuta. uvažava i istorijske. potpisala Sporazum o dobrosusedskoj saradnji. odnosno èlana 11 Dodatnog protokola uz ove preporuke. a u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom države“. Komitet za pravne poslove i ljudska prava Parlamentarne skupštine SE je zatražio mišljenje Komisije za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija) o ovom dokumentu. politièke i etnièke okolnosti koje su uslovile da treæina Maðara živi u susednim zemljama. a države nerado prihvataju obaveze u smislu teritorijalnosti etnièkih manjina. veæ predlog koji ne korespondira sa èlanom 15 Okvirne konvencije u kojem se ne sugerišu oblici specijalnog statusa ili autonomnih lokalnih vlasti. Komisija je usvojila mišljenje da ova odredba nije operativno pravilo meðunarodnog prava. èiji je sastavni deo Preporuka Parlamentarne skupštine SE 1201. odnosno Protokol uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima koji je pridodat i u èijem èlanu 11 stoji: „U oblastima u kojima su u veæini. Pregovori su 346 . Kako je reè o formulaciji èija implementacija može imati politièke posledice. sa Slovaèkom je Maðarska. ali veæ tokom usklaðivanja teksta sporazuma sa Slovaèkom i Rumunijom. U tom smislu je zakljuèeno da meðunarodno pravo ne raspolaže mehanizmima kojima bi se državama naložilo bilo kakvo teritorijalno rešenje manjinskog pitanja. što odgovara specifiènom istorijskom i teritorijalnom položaju. lica koja pripadaju nacionalnoj manjini imaju pravo da raspolažu odgovarajuæim lokalnim ili autonomnim upravama ili imaju pravo na specijalni status. kao i na infrastrukturu meðunarodnih evropskih organizacija – OEBS i SE. Izuzetak predstavlja Preporuka 1201 Saveta Evrope. Ovo osetljivo pitanje retko se pominje u savremenim meðunarodnim dokumentima. 1995. a posebno o èlanu 11. insistira maðarska diplomatija koja. na unošenju u bilateralne sporazume Preporuke 1201 SE. godine. Meðutim. Najzad.a instrumenti nadzora odnose se na Meðuvladinu komisiju zaduženu za praæenje sprovoðenja odluka iz sporazuma. voðene su polemike oko sadržaja èlana 11. Potpisivanju sporazuma prethodili su dugotrajni pregovori državnih delegacija u kojima je provejavalo pitanje teritorijalne autonomije manjina. iako nesumnjivo opredeljena za evroatlanske integracije.

Maðarsku. 347 . personalne ili drugih vidova autonomije. Evropska Unija je. U tom smislu. ali je dodat i Anex koji se odnosi na èlan 15. februara 1995. odnosile su se na Bugarsku. prilikom ratifikacije. jer strahuju da bi formiranje administrativnih autonomija. potkrepljeno legitimnim i u meðunarodnim odnosima zasnovanim pravom na održavanje veza manjina sa matiènim državama. u kojima se ureðuje i pitanje položaja manjina. dala izjavu „da nikad nije prihvatila ili ugradila u ugovor bilo kakvu formulaciju zasnovanu na principu priznavanja kolektivnih prava manjina ili kojom bi se dozvolilo stvaranje autonomnih struktura po osnovu etnièke pripadnosti“. odnosno ustanovljavanje kulturne.32). Pakt su potpisale 52 države. meðunarodne organizacije su preduzele aktivnosti i incijative posveæene njegovom unapreðivanju. niti da nameæe obavezu da se licima koja pripadaju nacionalnim manjinama dodeli pravo na specijalni status teritorijalne autonomije koja bi se zasnivala na etnièkom kriterijumu“.1 Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina preporuèeno je državama. veæ se nastoji da se postojeæe stanje unapredi i dopuni. bilateralnim ugovorima se obièno ne produbljuje ovo pitanje. Slovaèka vlada je. Èešku. Poljsku. Rumuniju i Slovaèku – države koje su izrazile interes za pridruživanje EU (94/367CFSP). godine. Prednosti bilateralnih ugovora nad multilateralnim dokumentima10 su u tome što mogu da posvete pažnju i obezbede uslove za rešavanje osetljivih pitanja i koncentrišu se na konkretne potrebe svake nacionalne 10 Svesne prednosti bilateralnog sporazumevanja. paragraf 1b. pojaèalo secesionistièke tendencije. Estoniju. U listi dokumenata koja je sastavni deo Sporazuma o dobrosusedskoj saradnji izmeðu Rumunije i Maðarske unete su i Preporuke 1201. u kojem izrièito stoji da se „ugovorne strane slažu da se Preporuka 1201 ne odnosi na kolektivna prava.4/1995 L. a njegove ingerencije zasnovane su na principima OEBS-a i regionalnoj saradnji. da kad god je to moguæe zakljuèuju multilateralne i bilateralne ugovore o zaštiti nacionalnih manjina. posebno susedima. Rezolucijom Komisije za ljudska prava od 22. Èlanom 18. UN. zasnovanih na etnièkom principu. ali uz izrièito ograðivanje Slovaèke i Rumunije u pogledu prihvatanja obaveza u smislu teritorijalne autonomije manjina. Oèigledno je da države nerado prihvataju obaveze o kolektivnim pravima nacionalnih manjina. smatrajuæi bilateralno sporazumevanje pogodnim sredstvom za ostvarivanje stabilnosti u JIE podržala inicijativu francuskog diplomate Baladura o sklapanju Pakta za stabilnost u JIE.okonèani potpisivanjem sporazuma o saradnji i dobrosusedskim odnosima. Litvaniju. nedvosmisleno zagovaraju praksu bilateralnog sporazumevanja (E/ CN.

veroispovesti. kao preduslova njihove integracije. slobode izražavanja i udruživanja. U tom smislu. Mnogo èešæe. države priznaju i izvesna kolektivna prava manjinama. nastoje da u tekst sporazuma unesu odredbe kojima se izruèito ograðuju od obaveza u pogledu priznavanja kolektivnih prava manjinama i teritorijalizacije etniènosti. a obièno i klauzule ili odredbe kojima se izrièito naglašava zaštita teritorijalnog integriteta država. politièkih i društvenih prilika koje su uticale na njihov položaj. a za države u kojima su te manjine nastanjene – da ostvare jednake uslove zaštite manjina. Samo izuzetno. meðutim. ovi ugovori su ipak deklarativni i okvirni. Osnovna zamisao bilateralnog sporazumevanja za države matice je ustanovljavanje visokog stepena zaštite za svoje manjine. jer se njihove odredbe primenjuju posredno: putem nacionalnih zakonodavstava ili putem meðudržavnih sporazuma o odreðenim pitanjima.manjine – u zavisnosti od istorijskih. ali svakako da bi ono bilo još efikasnije ukoliko bi države uspostavile odgovarajuæe mehanizme za njihovo sprovoðenje. Bilateralni ugovori (ili dokumenti koji im prethode) sadrže obostrane obaveze država u pogledu poštovanja meðunarodnih normi zaštite nacionalnih manjina. Praksom bilateralnog sporazumevanja su svakako unapreðeni meðudržavni odnosi i stabilnost u regionu. delotvornog uèešæa u procesima odluèivanja i uspostavljanja i održavanja veza sa matiènim državama i sunarodnicima u dijaspori. Do sada. ne raspolažu efikasnim mehanizmima pomoæu kojih bi uticali na odluèivanje. ovlaš348 . meðutim. U praksi. „Sadržaj“ prava nacionalnih manjina obuhvaæenih ugovorima uglavnom se odnosi na zaštitu: a) b) c) d) e) f) g) identiteta. kao i položaj nacionalnih manjina. kulture i kulturne baštine. ugovorne strane su obavezne da poštuju ugovorima predviðena prava nacionalnih manjina i da vode periodiène bilateralne razgovore o njihovoj primeni. ustanovljavaju se meðudržavne komisije u èiji sastav su ukljuèeni predstavnici manjina koji. Dok se to ne desi. obrazovanja.

349 . a koji su nacionalna pitanja zamagljivali floskulama o jedinstvu meðunarodnog radnièkog pokreta. tako i organa i lica koji bi mogli da pokrenu odgovarajuæi postupak. na osnovu mehanizama koji postoje u Paktu za stabilnost u JIE. a države u svojim periodiènim izveštajima o njenoj primeni ukljuèuju. nacionalnog 11 Ni u jednom do sada zakljuèenom ugovoru ne postoje kaznene mere za stranu koja ne saraðuje ili koja krši odredbe ugovora. i informacije o ispunjenim obavezama iz bilateralnih ugovora. pravno institucionalizovala i drugim nivoima zaštite. 13 U domaæem zakonodavstvu se retko pokreæu sporovi proistekli iz neprimenjivanja meðunarodnih ugovora. Do sada najefikasniji mehanizmi uticaja na strane koje se ne pridržavaju odredbi ugovora bili su politièki pritisci meðunarodne zajednice. na osnovu èlana 15 Deklaracije Pakta o stabilnosti. po pravilu. Posredni mehanizmi za ostvarivanje obaveza preuzetih bilateralnim ugovorima mogli bi da budu nadzor Savetodavnog i Ministarskog odbora Parlamentarne skupštine Saveta Evrope12 i domaæa zakonodavstva. zatraže pomoæ Kancelarije visokog komesara za nacionalne manjine OEBS-a. Povlaš}eni status manjina od strane dr`ava matica i bilateralni sporazumi Veæina postkomunistièkih država je brigu za položaj sunarodnika u dijaspori. Takoðe.æenja komisija su se ogranièavala na preporuke vladama u pogledu realizacije. a u najboljem sluèaju – mogle su uticati na izmenu ugovora11. Najèešæi uzroci tome su neobaveštenost – kako sudova. pored odredbi sadržanih u bilateralnim ugovorima. Suprotno politici koju su u ovim državama zastupali komunistièki režimi. države ili možda predstavnici manjina (?) mogle bi da se – u sluèaju nepoštovanja prava koja proizilaze iz ugovora – obrate Meðunarodnom sudu za pomirenje i arbitražu ili da. koja je bila prinuðena da opominje pojedine države da neprimenjivanjem preuzetih obaveza krše osnovne principe meðunarodnog prava po kojima su prekogranièna i regionalna saradnja osnova dobrosusedskih odnosa. jer je veæina odredbi iz bilateralnih sporazuma sadržana u Okvirnoj konvenciji. retko se koriste pravne moguænosti za unapreðivanje mehanizama za efikasnije sprovoðenje ugovora. demokratske vlasti su naglasile znaèaj etnièkog. U tom smislu. u sluèajevima kada su države obavezne da direktno primene odredbe meðunarodnih ugovora13. 12 Ovaj mehanizam u praksi deluje.

U èlanu 5 Ustava Republike Slovenije naglašeno je da: „Slovenija vodi brigu o autohtonim slovenaèkim nacionalnim manjinama u susednim zemljama i neguje njihove veze sa domovinom. Pored ustavnih obaveza. U tom smislu. predviða „pomoæ Poljacima koji žive u inostranstvu u održavanju njihovih veza sa nacionalnim i kulturnim nasleðem“. godine.. od 25. koji je relativno 14 Zakon o jednakosti južnih Tirolaca sa austrijskim graðanima. jezièki i verski identitet na osnovu poštovanja zakona države èiji su graðani“. èlan 10 posveæuje garancijama koje je država obavezna da pruži Hrvatima u inostranstvu. koji je poslednji put dopunjen 1989.. u ustave ili posebne zakone unete su odredbe kojima se istièe obaveza država da vode raèuna o položaju svojih manjina. godine. kulturnih. godine predviðeno je da se „Republika brine o statusu i pravima onih osoba koje pripadaju makedonskom narodu u susednim zemljama (. godine. izražena je odgovornost države za „sudbinu Maðara koji žive van njenih granica i razvija i neguje njihove veze sa Maðarskom“. (.identiteta koji se èesto rasprostire izvan državnih meða. januara 1979. Poljska. Veæina država nastalih na prostoru SFR Jugoslavije takoðe izražava spremnost da brigu za svoje manjine institucionalizuje. Republika Slovaèka (èlan 7a Ustava) „podržava nacionalnu svest i kulturni identitet Slovaka koji žive u inostranstvu i njihove institucije za ostvarivanje ovih ciljeva i njihove veze sa domovinom“. februara 1997. Èlan 12 Ustava Ukrajine predviða da država „obezbeðuje zadovoljenje nacionalnih. U èlanu 6 Ustava Republike Maðarske.. godine: „Država podržava jaèanje veza sa Rumunima koji žive u inostranstvu i postupa shodno tome da bi se saèuvao. Sliènog sadržaja je i èlan 7 rumunskog Ustava iz 1991. od 14. jezièkih potreba Ukrajinaca koji stalno borave van granica države“.) pomaže njihov kulturni razvoj i podstièe veze sa njima. Ovaj vid zaštite nacionalnih manjina. razvijao i izražavao njihov etnièki. veæina država je donela posebne zakone kojima se pripadnicima svojih manjina u rasejanju priznaju posebna prava i beneficije14 . Zakon o 350 .“ Najzad i Hrvatska. Priroda i obim takvih privilegija regulisaæe se posebnim zakonom“.) Slovenci koji nemaju slovenaèko državljanstvo mogu da uživaju posebna prava i privilegije u Sloveniji.. u Ustavu iz 1997. Zakon o Slovacima koji žive u inostranstvu. Èlanom 49 Ustava Makedonije iz 1991. u Ustavu iz 1991. kulturni.

oslobaðanje od pribavljanja viza i boravišnih dozvola i taksi. a posebno u vremenskom vakumu koji je nastao u periodu od njegovog izglasavanja u Parlamentu. 351 . Zakon o Maðarima koji žive u susednim zemljama. godine uputila Vladi Republike Maðarske Promemoripodršci rumunskim zajednicama u svetu. naèinom donošenja i najzad primeni. Zakon o Bugarima koji žive van Bugarske. do 1. marta 2001. Savezni zakon o državnoj politici Ruske Federacije prema sunarodnicima u inostranstvu. ali svakako da može unaprediti položaj lica koja pripadaju nacionalnim manjinama i doprineti efikasnijoj zaštititi njihovih prava. u podruèjima kakva su Jugoistoèna i Centralna Evropa. Prednjaèile su slovaèka i rumunska diplomatija. Zakon o merama u korist italijanske manjine u Sloveniji i Hrvatskoj. u pojedinim ugovorima.skoro uveden u praksu. priznate samo neke od navedenih povlastica. nenarušavanja ljudskih prava i sloboda i zabrane diskriminacije. Tako su. iako na osnovu Okvirne konvencije i drugih meðunarodnih akata države imaju nedvosmisleno pravo da aktivno održavaju veze sa sunarodnicima u inostranstvu i vode brigu o njima. njegovu usklaðenost sa meðunarodnim standardima. od 21. od 1. dok su u drugim (kao u Zakonu o Maðarima u susednim zemljama) one kompleksno zastupljene. jula 2001. može izazvati podozrivosti i sumnje u pogledu narušavanja suverenosti susednih i drugih država u regionu. smanjenje troškova putovanja u matiènim državama i pogodnosti za sticanje državljanstva država matica. Briga za sunarodnike u inostranstvu od strane matiènih država nije izazivala naroèitu pozornost sve do usvajanja maðarskog zakona o sunarodnicima u susednim zemljama. Reè je o izuzetno osetljivom pitanju koje. od 19. od kada je poèeo da se primenjuje. dobrosusedskih odnosa. juna 2001. socijalnu i zdravstvenu zaštitu. januara 2002. od 12. izdavanje radnih dozvola. godine. za sada se ne smatra sastavnim delom meðunarodnog prava. Ukoliko pribegnu institucionalizaciji – moraju to èiniti pažljivo. Države razlièito tretiraju obim prava koja priznaju sunarodnicima u inostranstvu. Povlastice koje manjine mogu ostvarivati na osnovu ovih sporazuma najèešæe se odnose na kulturu i obrazovanje. U vezi sa rezervama na sadržinu zakona. Još tokom priprema za donošenje ovog zakona. vodeæi raèuna da ne povrede principe teritorijalne suverenosti država. marta 1999. uskomešale su se strasti meðu susedima. jula 1998. januara 2002. od 15. aprila 2000. Slovaèka je veæ 6. od 11.

U skladu sa takozvanim Statusnim zakonom. da proširivanje povlastica i na supružnike ne-maðarskog porekla podstièe tihu. Nastase je. poslanik Rumunije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope podneo je predlog rezolucije o ovom zakonu. posrednu asimilaciju16. 28.17 Mišljenje koje je iznela Venecijanska komisija.romanothan. te da primena Zakona van granica Maðarske može da izazove diskriminaciju graðana ne-maðarskog porekla u susednim zemljama. 19. juna 2001. Uz poštovanje prava na nacionalno izjašnjavanje. Obe države su insistirale na mišljenju Komisije za demokratiju putem prava15 (Venecijanska komisija). spor je okonèan izjavom maðarske 15 Rumunski premijer A. da je zakon pripremljen. ali su – kroz postojeæe mehanizme bilateralnog sporazumevanju – poèele sa dogovorima u vezi sa odgovarajuæim rešenjima. 16 Na osetljivost problema ukazuje bojazan da æe se pripadnici romske nacionalnosti koji u regionu žive u teškim socijalnim uslovima. države su razlièito tumaèile. 18 Report on the Preferential Treatment of National Minorities by their Kinstates. 21. godine18. zatražio mišljenje Venecijanske komisje o usklaðenosti Zakona o Maðarima u susednim zemljama sa meðunarodnim standardima zaštite manjina. jezièkog i verskog identiteta manjina koje žive na teritoriji druge strane ugovornice“. a nekoliko dana ranije. odnosno šengenskom viznom režimu. godine. da su ingerencije zakona eksteritorijalne i da je njima narušena suverenost država. neophodne za ostvarivanje povlastica. a da države na èije graðane se primenjuje nisu konsultovane. izdaju maðarske nacionalne organizacije u susednim zemljama. u duhu Maðarsko-rumunskog bilateralnog ugovora i uz poštovanje dobrosusedskih odnosa podržavaju oèuvanje etnièkog. to bi svakako doprinelo pojaèavanju etnièke mimikrije usporavanja procesa nacionalne artikulacije Roma u Evropi.htm). 352 . predstavnici Maðarske i Rumunije u Specijalnom komitetu za saradnju u oblasti manjinskih poslova Meðuvladinog mešovitog komiteta za aktivnu saradnju i partnerstvo republika Maðarske i Rumunije izjavili su da „pozdravljaju sve mere svojih vlada koje.ro/ documente/reports/venice_commission. (www.ju. oktobra 2001. 19 Istoga dana kada je Venecijanska komisija saopštila svoje mišljenje. zbog ostvarivanja pojedinih povlastica izjašnjavati kao Maðari. kulturnog.19 Najzad. usvojen na 48 plenarnom sastanku Venecijanske komisije. juna. 17 Jedan od moguæih vidova diskriminacije mogao bi da nastupi prilikom pristupanja Maðarske EU. Maðari u susednim državama bi u odnosu na druge graðane uživali znatne olakšice za dobijanje viza. posebno u odredbama koje pretpostavljaju da identifikacione kartice. u kontekstu uporednog meðunarodnog javnog prava.

353 . U tom smislu. obavezala da neæe pružati pomoæ maðarskim politièkim organizacijama u Rumuniji pre nego što za to pribavi pristanak rumunskih vlasti. organizacije maðarske manjine u Rumuniji ne mogu izdavati nikakve sertifikate u vezi sa etnièkim poreklom. nesmetano primenjuje u Jugoslaviji. vlade Rumunije i Maðarske su zakljuèile Memorandum o saglasnosti. u kojem su uskladile sporna pitanja: izmenjene su odredbe koje su mogle da izazovu diskriminaciju rumunskih graðana ne-maðarskog porekla. u pogledu dobijanja radnih dozvola i zapošljavanja u Maðarskoj. ukazao na to da bi se – unapreðivanjem njegovog sadržaja – doprinosilo kako poboljšanju položaja maðarske nacionalne manjine u susednim zemljama. te da æe pristupiti postupku usvajanja amandmana na Statusni zakon. slobodna izjava pripadnika maðarske manjine o svom maðarskom poreklu/identitetu. èinjenica je da je ovaj zakon.vlade o spremnosti da sa susednim državama razmotri odredbe Zakona. utvrðeno je da rumunski graðani ne-maðarskog etnièkog porekla ne mogu koristiti nikakve povlastice predviðene Zakonom. Maðarska se. a ne primenjuje u Austriji. procedura izdavanja sertifikata obavljaæe se iskljuèivo na teritoriji Republike Maðarske i u njenim diplomatskim predstavništvima. znanje maðarskog jezika ili da je lice registrovano u nekoj od maðarskih organizacija ili da je registrovano kao etnièki Maðar u crkvi. Perspektiva multikulturalizma u smislu savremenih standarda zaštite manjina Sigurno da je Statusni zakon koji se. pored polemike koju je izazvao. u kojima živi najveæi broj pripadnika maðarske manjine i da su obnovljeni aveti prošlosti iz pretrijanonskog vremena. tako i razvijanju regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa. inaèe. koji predstavlja legitimno nastojanje jedne države da doprinese unapreðenju položaja svoje manjine u dijaspori i koji. izazvao burno reagovanje i protivljenje država u regionu Centralne i Jugoistoène Evrope. proizilazi iz postojeæih meðunarodnih dokumenata i standarda zaštite nacionalnih manjina. Hrvatskoj i Sloveniji. manje više. neophodni kriteriji za dobijanje sertifikata su podnošenje odgovarajuæeg zahteva. Meðutim. takoðe.

u njihovom susedstvu. tako i samih graðana nenaviknutih na potpuno nove vrste odnosa. moraæe da prihvate da su s njima jednaki i oni koji ne samo što pripadaju drugoj etniji ili religiji. okolnosti za države u regionu izaziva trenutak kada su se strasti uskovitlale. Trebalo bi uložiti dodatne napore kako bi se proces integracije Centralne i Jugoistoène Evrope ostvarivao uz što manje posttraumatiènih situacija. pošto je Maðarska zakoraèila u predvorje Evropske Unije. obièaji nisu isti. države æe morati da se odreknu ne samo dela suvereniteta i da usklade nacionalna zakonodavstva i politièke i ekonomske sisteme sa njenim standardima. zapošljavanje.Èinjenica da postojeæi stadardi zaštite manjina ipak previðaju neke. oèigledno važne. veæ i pojaèavaju konkurenciju na tržištu radne snage i usluga. Ukoliko države u regionu priželjkuju da se na njihovoj teritoriji nastane stranci koji raspolažu znanjem i kapitalom. politika multikulturalnosti koja bi trebalo da nosi integrativni predznak i principi na kojima poèiva bilateralno sporazumevanje i dobrosusedski odnosi. otvoriti široke moguænosti za unapreðivanje znanja. nakon pristupanja EU. tako æe morati da prihvate fakat da æe se. slobodu kretanja i nastanjivanja na teritorijama država èlanica na zapadu kontinenta. a Slovaèka i Rumunija potpisale ugovore o stabilizaciji i asocijaciji. Kao što æe im se. 354 . vera. uzdrmani su. nastanjivati ljudi èija boja kože. Naime. veæ æe morati da izmene shvatanja kako administracija. To su procesi kojima su se i zapadnoevropske države dugo prilagoðavale. Pristupanjem Uniji.

ali da ne postoje dobri razlozi za politièku podršku svakog posebnog nacionalnog projekta. na osnovu analize nacionalistièkog argumenta. fenomen nacionalizma je razlièito vrednovan. iskljuèenje iz nekih oblika raspodele ne-èlanova i ekskluzivno pravo na upotrebu odreðenih resursa od strane jedne grupe. Zbog toga se. nakon Francuske revolucije. èiji je cilj da se nadoknade moralni deficiti nacionalizma. Koliko lica ima nacionalizam? U razlièitim periodima moderne svetske istorije. jer ne uspevaju da obrazlože kako se asocijativne nacionalne veze mogu prevesti u posebne politièke dužnosti. Ðuzepe Manzini. jednakosti i bratstva. tretirana kao mesto ostvarenja i praktikovanja ideala slobode. „Svaki je narod. U tu svrhu bi se moralo pronaæi posebno moralno opravdanje za nametanje nedobrovoljnih tereta èlanovima. prema tome. U devetnaestom veku. liberalnih naèela. Kada svaka nacija bude imala svoju državu. Nacija je. biæe obezbeðen veèni mir u svetu.Ðor|e Pavi}evi} NACIONALIZAM I LIBERALIZAM: OPRAVDANJE ZA TOLERANCIJU Tekst se bavi liberalnom revizijom teorije nacionalizma. demokratskih. osuðen da se 355 . može zakljuèiti da postoje dobri razlozi za toleranciju nacionalizma kao oblika grupnog predstavljanja. smatrao je da je èoveèanstvo prirodno podeljeno na nacije i da svaka nacija svoje ispunjenje ostvaruje u vlastitoj državi. Razlièiti oblici ovih teorija liberalnog nacionalizma ne uspevaju u tome. Italijanski liberalni teoretièar i politièar. nacionalni pokreti su slavljeni kao nosioci progresivnih.

ni približno ne obuhvata em1 Navedeno prema Keduri (2000). kao i prilikom raspada sovjetske imperije i federalne Jugoslavije. Meðutim. Kulminacija ove politike bio je fašizam i Drugi svetski rat. 115. èiji mobilizatorski potencijal može biti iskorišæen za opravdanje razlièitih loših politika i loših namera. 1998. str. 356 . a njihovo rešenje – u smislu politièkog priznanja prava nacija – kao uspostavljanje trajnog poretka. Politike genocida i etnièkog èišæenja imaju svoje ishodište u nacionalistièkoj ideologiji ili se makar opravdavaju nacionalnom retorikom. 2 Ovi pojmovi se. 81 – 85). Oèekivalo se da æe nam ovo razdvajanje pomoæi da napravimo razliku izmeðu zlih i dobrih oblika nacionalizma. niti bilo koja njihova kombinacija. kako prema neèlanovima tako i prema èlanovima zajednice. nacionalizam je (paralelno sa svojom svetlom stranom) pokazivao i svoje drugo lice. str. etnièkog od graðanskog. prekrajali politièku kartu prema nacionalnim principima koji su trebali da unesu red u meðunarodne odnose. nacionalizam je viðen kao filozofija konflikata i neporetka. ali i konflikti nastali na prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza i Jugoslavije i njihovi ishodi. Na taj naèin bi se. nakon Prvog svetskog rata.konstituiše kao nacija prije nego što ga zaokupi pitanje èoveèanstva. Meðutim. našao kriterijum za razvrstavanje pojavnih oblika nacionalizma i odvajanje onih koji nisu moralno opravdani od moralno opravdanih naèina konstituisanja nacionalnih država. odnosno politièkog pojma nacije. Slièna retorika korišæena je u procesu dekolonizacije afrièkih i azijskih zemalja. zbog toga nazivaju francuski i nemaèki pojam nacije i duboko su ukorenjeni u principima graðanstva (Podunavac.“1 Isto uverenje su delili i amerièki predsednik Vilson i šef sovjetske države Lenjin kada su. unutar samog fenomena nacionalizma. Nerešena nacionalna pitanja su viðena kao izvor sukoba. bezakonju i nasilju širokih razmera. nijedan od ovih pojmova. ponekad. U ovom smislu. Isto se odnosi i na razlièite oblike nedemokratskih oblika vladavine. kao ideologija sa velikim meðugrupnim konfliktnim potencijalom i kao politika koja može voditi unutargrupnoj arbitrarnosti vladanja. odnosno Francuskoj2 . Dvostruko lice nacionalizma poslužilo je za razdvajanje tzv. mada se one razvijaju i ranije u Nemaèkoj. èiji su reprezentativni zastupnici – Johann Herder i Ernest Renan.

pojedinaca. 1997. 4 U ovom smislu. koja bi koordinirala aktivnosti osloboðenih i. uzajamno ne iskljuèuju.pirijsku raznovrsnost shvatanja nacije. ipak. bez potrebe da se. briljantna je analiza Ištvana Biboa koji ukazuje na znaèaj rešavanja nacionalnog pitanja i koji primeæuje da „nacije u groznici nastajanja nisu primeæivale da se velièina uèinka zapadnih nacija sastoji upravo u tome što one žive svoj nacionalni život u jednom. kao nacija. u svakom pojedinaènom sluèaju. 1996. proces nacionalne homogenizacije nije tekao bez znaèajne kolièine nasilja. do tada – u bitnom smislu – nepovezanih. Svoðenje nacija i njihovog samorazumevanja na jedan od ova dva pojma bilo bi arbitrarno u odnosu na empirijsku raznovrsnost ili bi zahtevalo reviziju raznolikih shvatanja nacija. Posebno što se ovi aspekti. Fenomen nacija i nacionalizma ne može se svesti niti samo na njihov oslobodilaèki. što zahteva dodatno opravdanje. sa znaèajnim empirijski sliènim manifestacijama. ni u jednom od sluèajeva. str. Džordž Bernard Šo je primetio nešto slièno: da je „zdrava nacija nesvesna svoje nacionalnosti koliko i zdrav èovek svojih kostiju. Pored toga. niti na represivni i konfliktni potencijal. 57). 61). zbog toga. samo po sebi razumljivom spokojstvu. Ali ako polomite nacionalnost naciji. neke èinjenice govore o tome da je reè ponajviše o prošlom i zaboravljenom homogenizujuæem nasilju u cilju državno sponzorisanog poduhvata ujednaèavanja jezièkih. po svaku cenu dokazuju. Džeralda Džonsona: „Jedna je od malih ironija istorije da se nijedno višejezièno carstvo Starog sveta nije usudilo da bude toliko okrutno u nametanju jedinstvenog jezika celokupnom stanovništvu koliko su to bile liberalne republike posveæene stavu da su svi ljudi stvoreni jednaki“ (Kymlicka. neæe razmišljati ni o èemu drugom nego kako da se ponovo uspostavi“. niti je graðansko odreðenje vezano samo za politièki proces konstituisanja države. zaostaju u civilizovanosti3. str. potreban je visok stepen empirijske evidencije koja se – na ovom mestu – ne može ponuditi. Niti postoji èisto etnièko odreðenje (koje se oslanja na prepolitièku pripadnost zajednici). èesto i neprimetno4. Sreæne ili nesreæne istorijske okolnosti. Ipak. U jednom od svojih uobièajeno duhovitih aforizama. da je problem mnogo dublji nego što se prvobitno pretpostavljalo. 357 . tako da je onda kriterijum razlikovanja onaj koji se može uspostaviti samo izmeðu onih nacija koje su posao konstituisanja obavile ranije i uspešno i koje su zbog toga odmakle na stupnju civilizovanosti i onih koje su to uèinile kasnije i manje uspešno i koje. Da je to bio sluèaj i u onim zemljama koje se najmanje smatraju nacionalistièkim potvrðuje Vil Kimlika koji u tom smislu navodi citat iz knjige Our English Heritage. kulturnih i proizvodnih obrazaca. velièina 3 Da bi se potvrdila ovakva teza. Delovanje nacionalizma mnogo je dublje i obuhvatnije. Èini se.“ (Bibo.

U svakom sluèaju. široko razmatra kao znaèajan doprinos razumevanju nacionalizma. takve snage da se mogu prevesti u politièke dužnosti. To ukljuèuje jaku moralnu pretpostavku da je pristrasnost prema sunarodniku opravdana sa politièke taèke gledišta. u poslednjih desetak godina (nakon pojave istoimene knjige Jel Tamir). ali se nikako ne mogu tretirati kao moralno znaèajni za procenu opravdanosti neke politike. kolièina resursa kojima raspolaže – bitno utièu na nacionalnu politiku. nacije-kvariše6 i još-ne-nacije – možda odslikava postojeæe stanje stvari. socijalizuju i najèešæe provode veæi deo svog života. možemo govoriti o relativnosti nacionalne politike koja je voðena brigom za nacionalnu zajednicu. nacionalni sentimenti se razlièito ispoljavaju5. nacionalizam pretpostavlja i da je podela sveta na nacionalnom principu – poželjan oblik politièke organizacije. Podela nacija na one koje imaju lidersku poziciju. nacije-štrebere. koja æe biti predmet razmatranja u daljem tekstu. ali ne opravdava ovakvu podelu. Pored pretpostavke da postoji uzoran oblik nacionalne politièke zajednice. Privla~nost nacionalizma Nacije su nedobrovoljne zajednice u kojima se ljudi raðaju. Postoje tekuæi nauèni sporovi kako su nacije nastale i na koji naèin su postale dominantne ljudske zajednice i politièki privilegovani oblici organizovanja. u odnosu na koji treba da se rekonstituišu sve postojeæe nacije i još nacionalno neizgraðene zajednice i grupe. Moralna pretpostavka koja je u pitanju jeste teza da asocijativne nacionalne veze proizvode posebne moralne obaveze prema sunarodnicima. Ona pretpostavlja da postoji uzoran oblik nacije. U razlièitim okolnostima. svi ovi faktori mogu delom objasniti postojeæe odnose moæi i stanje stvari. Pretežna istovremenost izmeðu procesa formiranja nacija i nastanka modernih država objašnjava se kao moderni projekt i tumaèi se uz pomoæ njihove konceptualne povezanosti. teorija koja se. bilo da kauzalni sled dogaðaja ide od stvaranja nacije ka državi ili obrnuto7 . Uzoran oblik nacionalizma koji se razmatra – jeste liberalni nacionalizam.teritorije. pretpostavlja se da grupe ljudi okupljene u naciju imaju moralno pravo na poli358 . koje nemamo prema drugim ljudima. U ovom smislu. Meðutim.

možemo odrediti kao „snop“ pojam. verovatno taène.) 9 „Ne postoji takvo nešto kao suštinska obeležja nacije. pravo nacija se proteže i na iskljuèivu kontrolu teritorije i posedovanje vlastite države. jer su obe varijante opisa ovog fenomena. Hobsbaum). nevažna za objašnjenje znaèaja koji fenomen nacionalizma ima. 7 Pitanje je postoji li etnièko/kulturo jezgro zajednice. 8 Da je ovo uverenje duboko ukorenjeno. Nije jasno na koji naèin bi teza o politièkom i prepolitièkom korenu nacionalizma doprinosila ili oduzimala njegovoj opravdanosti. osim kao rezultat istorijske sreæe. Definiciju poj- 359 . posebno. 6 Pojmovi nacije štrebera i nacije kvariše preuzeti su iz pomenute knjige Ištvana Biboa. Alen Finkilkrot analizira na koji naèin su se menjala shvatanja nacije u Francuskoj i Nemaèkoj. Anderson. u XIX i prvoj polovini XX veka. obrnuto. Moralna raspodela dobara. u zavisnosti od toga da li su pokrajine Alzas i Lorena bile u sastavu nemaèke odnosno francuske države. èije je obeležje da mu se – u svakom pojedinaènom sluèaju – pripisuju razlièita odreðenja koja se delimièno preklapaju i proizilaze iz veæeg skupa znaèajnih obeležja9 . osim kao empirijski opis. tome se snažno opire. uz pomoæ koga æe moæi da kontrolišu svoju sudbinu. Ukoliko je to potrebno ili moguæe. za ove potrebe. sporazuma i dokumenata (ukljuèujuæi tu i povelje Ujedinjenih nacija) uèvrstio je ovo uverenje u modernoj politièkoj svesti8 . jer su svi neophodni da bi se objasnila složena realnost nacionalizma. Mislim da je ova dilema. zahtevala masovnu reorganizaciju sistema država kakav danas poznajemo. Svaki put je država-posednica teritorije prihvatala graðanski koncept i. u kojoj se upotrebljavju kao obrasci podele meðu istoènoevropskim nacijama. ukoliko se uzmu u razmatranje razlièiti sluèajevi. Niz krupnih i važnih politièko-istorijskih dogaðaja. Robert. (Goodin. 5 U knjizi Poraz mišljenja.“ Seymour Michel (1999).tièko samoopredeljenje. uglavnom zato što oni koji ih zastupaju ne prihvataju druge…. na osnovu koga ona zaslužuje pravo na politièko samorganizovanje (npr. Ali ovo pitanje mora biti sada ostavljeno po strani. Pojam nacije može se razlikovati od jedne do druge zajenice. koja ne bi poštovala nacionalne obzire. u pogledu oponašanja ili narušavanja dominantnih modela nacije-države. sa gubljenjem teritorije – preovlaðivala je etnièka retorika. potvrðuje i zakljuèak Roberta Gudina – da bi primena nekog drugog kriterijuma za raspodelu dobara (u ovom sluèaju utilitaristièkih). Šta je to što naciju èini pravom merom za ocrtavanje moralno znaèajnih granica unutar grupnog politièkog organizovanja? Naciju. Smit. ili se etnièko i kulturno jezgro razvija tek sa izgradnjom politièkog okruženja – zahvaljujuæi širenju tehnoloških inovacija i potrebe za novom organizacijom proizvodnje i centralizacijom vlasti (Gellner. MacCormick). 1988. Neki pojmovi nacije su problematièni. i prema tome mogu postojati odstupanja od jedne do druge zajednice o tome šta se ubraja u osnovna „nacionalna obeležja“. proizvedena nacionalnim oseæanjima. [Ovi pojmovi nacije] nisu svodivi jedni na druge.

ratovi. koja insistira na identifikaciji nacije putem skupa dovoljnog broja znaèajnih obeležja koja se preklapaju u pojedinim sluèajevima. pobede i porazi. stoga izgleda kao potpuno legitiman zahtev. postoji veliki broj površinskih manifestacija ovog zajedništva. Stoga je nacionalna politika i formiranje nacije države – put za dugoroèan prosperitet i stabilnost. upotrebom Vitgenštajnovog pojma porodiènih sliènosti. kao dodatnim sredstvom za ostvarivanje kolektivnih ciljeva. Može to biti zajednièka istorija. iz njegovog teksta „Rasprava o predstavnièkoj vladavini“. Ko može bolje urediti i osigurati zajednièki život od grupe ljudi koji dele zajednièke probleme. nego sa drugim ljudima. Istovremeno. u kome on argumentuje da je u zemlji sa više etnièkih i nacionalnih grupa. prièe o zajednièkom poreklu. Uz to. Odnosi moæi se menjaju. religija. kod nas zastupaju Milorad Stupar (1996) i Svetozar Stojanoviæ (2000). Oseæanje zajedništva može nastati iz razlièitih razloga ili skupa razloga. Zajedništvo koje se ostvaruje na ovakav naèin izgleda kao dobra osnova za izgradnju politièke zajednice. „Uzajamna simpatija“ ujedinjuje grupu ljudi na takav naèin da ih èini spremnijim da saraðuju uzajamno. nevolje. imaju zajednièke ciljeve i spremni su da ih rešavaju i ostvaruju raspoloživim sredstvima? Želja za politièkom samoupravom. pomoæu kojih se bliskost potvrðuje i iznova uspostavlja. Ono delegitimiše stranu upravu. ponos i poniženje. a sudbinska i kulturna povezanost stanovništva opstaje. oni žele da svoju kooperaciju osiguraju politièkom upravom koju æe vršiti oni sami (ili deo njih) i samo oni. teritorijalna povezanost. Oseæanje zajedništva koje daje povoda zahtevu za politièku samoupravu – èini jednu grupu nacijom. ma nacije. 10 Pojam „uzajamne simpatije“ preuzet je ovde od Mila. 360 . Pored toga. Moguænost tešnje komunikacije vlasti i podanika æe dovesti do boljeg razumevanja njihovih potreba i interesa i tako više doprineti njihovom blagostanju. sudbina i mnogo drugih obeležja koja mogu doprineti oseæaju bliskosti i povezanosti. Pretpostavka je da æe vlast koja je bliža onima nad kojima se vlada – bolje vladati. koja se ne oseæa prema drugim ljudima10 .Dovoljan je onaj broj takvih obeležja koji omoguæuje da se razvije oseæaj pripadnosti grupi i „uzajamna simpatija“ meðu èlanovima. ovakav sistem zadovoljenja grupnih potreba je na dubljoj i dugoroènijoj osnovi nego što su to postojeæi odnosi moæi. kultura. u kojoj nijedna nema stabilnu veæinu – predstavnièka demokratija gotovo nemoguæa.

korišæena je kao moralna osnova za opravdanje ovakvog stanja stvari i pomogla je nacionalnim pokretima da planetu podele u sistem nacija-država. 1997). O nacionalizmu (1995) 361 . ukoliko ne – onda se taj oblik opravdanja mora ili odbaciti ili dopuniti nekim drugim pretpostavkama. U ovom smislu su i države kakva je npr. koja ne mora odgovarati èinjenièkom stanju stvari. službene upotrebe jezika i promovisanja kulturno odreðene politike. da li normativno-istorijska rekonstrukcija. 11 U ovom smislu je vredno pažnje upozorenje Vila Kimlike da je princip kulturno-nacionalnog organizovanja univerzalan. Kakav je u ovom smislu pedigre nacije-države? Kakvu ulogu može opravdano igrati nacija u takvoj rekostrukciji? Teza koju æu zastupati u ovom tekstu jeste da nacije jesu legitiman oblik grupnog organizovanja i da imaju važnu ulogu u ljudskim životu. mogu prevesti u poopštive moralne dužnosti i. Meðutim.Tri su dakle vrednosti na kojima poèiva privlaènost nacionalizma: grupno samooslobaðanje. na primer – ne prostire se na eksluzivno korišæenje teritorije i njenih resursa niti na nametanje prevelikih tereta pojedincima mimo njihove volje. nastale iz uzajamne simpatije. bez praznog prostora i sa malo moguænosti za drugaèije politièko organizovanje11. Rekonstrukcija onda služi i kao normativni kriterijum koji služi za procenu razlièitih empirijskih oblika država. prosperitet i stabilnost. onda je oblik države legitiman. ali da je njihov politièki znaèaj veoma ogranièen. makar dok se ne iznaðe moralna i politièka teorija koja æe dati precizna uputstva na koji naèin se asocijativne veze. može ponuditi dovoljno opravdanje za nacionalnu državu? Istorijska rekonstrukcija navodi niz nezaobilaznih koraka koji prethode formiranju nekog oblika države. u smislu da su sve države vode nacionalno obojenu politiku putem sistema javnog obrazovanja. naknadno. na osnovu kojih se onda tvrdi da je takva država legitimna ili nelegitimna. Sjedinjene Amerièke Države – nacionalno neneutralne države (Kymlicka. Ovakva geneaologija nacije-države. Ukoliko se takav sled može rekonstruisati u nizu moralno opravdanih i istorijski realnih koraka. 12 Iznalaženje politièke teorije koja æe nacionalnim asocijativnim vezama dati politièku snagu je programski cilj knjige Dejvida Milera. zasnovana na naizgled liberalnim pretpostvkama. u legitimne politièke zahteve12.

On se najèešæe razvija u pet koraka koji variraju prema njihovoj kategorièkoj snazi. u njemu se ne odrièe znaèaj nacionalnog identiteta. ali da elementi argumenta variraju. uz usputne napomene o varijacijama. nacionalistièki argument ima isti oblik. U drugoj. ovlašæenog da uspostavlja politièka pravila na odreðenoj teritoriji. veæ spada u grupu znaèajnih grupnih identiteta koji zaslužuju zaštitu. Nacionalni identitet je. politièkim ili nekim drugim razlozima. Da je neki argument modelargument znaèi da argument ima jezgro koje sadrži neku ustanovljenu strukturu argumenta. u tom smislu. 362 .Nacionalisti~ki argument Uloga nacije u konstituisanju politièke zajednice može se opravdavati na najmanje dva naèina: jednom od njih se pripisuje jak smisao. èlanstvo u grupi je jedno od primarnih dobara u Rolsovom smislu. Ovo je klasièan nacionalistièki argument koji se poziva na nacionalno samoopredeljenje i koji svoje utoèište ima u tvrdnji da postoji nacionalni identitet koji ima prioritet u odnosu na ostale oblike identiteta. Utemeljenje za ovakvo opravdanje ne mora biti moralno: pojedinci mogu voditi dobar i ispravan život i u nedostatku nacionalnog identiteta. društvenim. U daljem æu izložiti jezgro nacionalistièkog argumenta u obliku koji smatram standardnim. nezaobilazni deo njegovog identiteta iz bilo kojih razloga – bilo da se radi o istorijskim. U oba sluèaja. jer se nacijama pripisuje privilegovano mesto kolektivnog moralnog subjekta. Izložiæu nacionalistièki model-argument. ili èak nemoguæe. ali je – u sadašnjem sklopu okolnosti – to teško izvodivo. ali mu se ne pripisuje privilegovano mesto. Dakle. Grupna/kulturna pripadnost je važna (u nekim verzijama èak i konstitutivna) za smisaoni život i identitet pojedinca. jer je dozvoljeno nametati ga pojedincima i mimo njihove volje. Ono što je važno jeste da struktura važi u svakoj od varijacija njenih sastavnih delova. mada bez jasnog mesta u leksièkom redosledu u odnosu na ostala primarna dobra. Drugo opravdanje je umerenije. 1. Dovoljno je pokazati da je on konstitutivan za lièni identitet pojedinaca. multikulturnoj varijanti ovog argumenata. Ovakvo opravdanje ne implicira da se nacionalnom identitetu pripisuje nezavisna vrednost. Tvrða (komunitarna) varijanta ove teze daje normativnu i ontološku prednost grupnom identitetu. pripisuje mu se kategorièka vrednost.

U svakom sluèaju. Ovde se ne tvrdi nužno da su svi oblici nacionalizma etièki vredni. troškovi takvog poduhvata preveliki da bi se ukalkulisali u racionalni životni plan. imaju pravo na održavanje i unapreðivanje svoje posebnosti. u smislu da – ne svojom voljom – uvek stièemo odreðeni nacionalni identitet i da su. One. postignuæima. 3. u razlièitim skorašnjim verzijama nacionalistièkih argumenata o specijalnim vezama i obavezama koje iz njih proistièu. Nacionalizam nije nekakva tribalistièka ideologija. Stoga je njima potrebna zaštita kada su ugrožene. da upotrebim Kimlikin izraz – „kontekst izbora“ koji prethodi svakoj slobodi u dva smisla: a) kao sklop znaèenja u okviru kojeg naše delovanje i životne planove vidimo kao smisaone i b) kao zaliha simbolièkih resursa koja obezbeðuje skup razlièitih opcija za smislene izbore. zahvalnosti. unutar koga mogu koegzistirati razlièiti oblici nacionalnih identiteta – i na unutar državnom i meðudržavnom nivou. s toga. 2. Nacionalni identitet je središnji oblik grupnog/kulturnog identiteta. kultura nije samo dodatak životu. postoje moralno vredne specijalne veze koje posedujemo samo prema ostalim èlanovima grupe i opravdano ih je održavati i unapreðivati13. bez obzira na postojanje moguænosti da se takvog identiteta odreknemo ili da ga promenimo. uzajamnim koristima i blizini (Weinstock. prepoznaje sedam vrsta opravdanja koja se upotrebljavaju za dokazivanje politièkog znaèaja nacije. Na nacionalnom nivou. istoriji. nego. ali to za važenje argumenta nije nužno. u uslovima moderne i svetu kakav jeste. važno da li se nacionalnom identitetu pripisuje instrumentalna vrednost i da li on. Ovo je gotovo opšte mesto u teorijama o nacionalizmu. Bitno je da se on tretira kao nezaobilazan. za sada. Argument ima razlièitu snagu ukoliko prihvatimo nezavisnu moralnu vrednost nacionalnih identiteta. 1999). pluralizmu oblika života. nego i grupe. Ukoliko je za njihovo samoodržanje 13 Danijel Vajnstok. 4. zauzima najviše mesto. olièen u nacionalnim pokretima. u hijerarhiji vrednosti. nego specifièno moderni fenomen – kao konstitutivni èinilac formiranja nacionalnih država. 363 . To su argumenti zasnovani na: srodstvu. veæ samo da se mogu razlikovati moralno prihvatljivi od neprihvatljivih i da su uzajamno uskladivi – postoji etièki prihvatljiv politièki aranžman. Za svrhe argumenta nije. U sledeæem koraku se dokazuje da su moralno znaèajni – ne samo pojedinci. Grupni/kulturni identiteti u nacionalnom obliku su etièki prihvatljivi.

U ovom smislu su nacionalisti u pravu. Izvor nacionalizma je. odnosno njihovih deficita. verovatno uz napomenu da mi danas ne poznajemo druge znaèajne grupe koje ispunjavaju navedene uslove i imaju dovoljan kapacitet za politièko organizovanje. izvora i faza nacionalizma (Taylor. ukoliko one zadovoljavaju navedene premise. koji se javlja kao reakcija na unifikaciju života unutar modernih uslova življenja. u tom smislu. i po poreklu i po normativnim sadržajima. Zbog toga je nacija prava mera politièkog organizovanja. Kontekst nacionalizma zaista èini širenje moderne kulture i ekonomije. Nacionalistièki argument. problem nije u tome da se ustanovi moralni i politièki znaèaj odreðenog oblika grupnog organizovanja.U cilju oèuvanja trajne stabilnosti i kontinuiranog postojanja nacionalnog okruženja. one treba da poseduju neki oblik samouprave – radi ostvarivanja njihovih specifiènih interesa i zadovoljenja posebnih potreba. 14 Zanimljivo je da. U nekim sluèajevima. Tu se pokazuje da niti je poredak nacionalnih država samoodrživ poredak niti sve nacije imaju isti kapacitet moralno opravdanog unutargrupnog organizovanja. moderni „poziv na razlikovanje“. moralno je opravdana politièka intervencija u preraspodeli društvenih dobara i nametanja tereta pojedincima mimo njihove volje. usko povezane. koje su nacionalni pokreti nudili. na intelektualno divljenja vredan naèin i sa velikom istorijskom erudicijom. Tejlor pokušava. Problem stvara – meðutim – treæi deo. to ukljuèuje i kontrolu nad teritorijom i njenim resursima. ustanovljuje moralni i politièki znaèaj nacije. kako Tejlor kaže. odnosno postoji politièka teorija koja ovu intervenciju opravdava. Meðutim. jer su nacija i moderna država. Tejlor postavlja pitanje kako je moguæe to da se bosanski Srbi i graðani Kvebeka stavljaju pod istu kapu nacionalizma i u èemu je razlika da jedan nacionalizam možemo smatrati oprav- 364 .14 Ipak. To je zavisilo od projekata. 5. Na ovom mestu. dakle. jer strukturno isti argument se teorijski može primeniti i na druge grupe. pri postavljanju problema kojim æe se baviti. Nacije zaista odgovaraju istorijskom trenutku i uslovima života i. odnosno faze stvaranja nacija.i napredovanje potrebno. da pokaže da su razlièiti nacionalni pokreti razlièito reagovali na ove izazove i da nisu sve nacije uspele da se jednako prihvatljivo konsoliduju. 1997). možemo pozvati u pomoæ Tejlorovo razlikovanje izmeðu konteksta. njihovi zahtevi su opravdani. Nacionalisti bi mogli prihvatiti ovu tezu.

ukoliko se jedne grupe favorizuju u odnosu na druge ili ukoliko se te grupe tretiraju samo kao nacije-kvariše. sve dok se ne može govoriti o izjednaèavanju uslova kreiranja nacionalnih identiteta na „svetskoj javnoj sceni“15. Sve ovo reèeno ne važi samo za meðunacionalne odnose. koja pravi normativno razlikovanje izmeðu moralno prihvatljivog i moralno neprihvatljivog nacionalnog organizovanja i u kojoj se tvrdi da postoji politièka teorija koja æe moæi univerzalizovati ovaj fenomen. tako i po meðugrupne odnose (Taylor. danim. isti (inaèe èesto opravdani) argumenti se koriste i prilikom unutar grupnih represija ili prilikom postupanja sa manjinama. najèešæe radi o zadržavanju nelegitimnih prednosti u postojeæoj raspodeli moæi. Ne može se naæi opravdanje za jednu takvu situaciju. bez ozbiljnog razmatranja zahteva tih grupa. nepriznavanje i pogrešno priznavanje grupnih identiteta ima bolne i èesto katastrofalne posledice – kako po pojedine èlanove nepriznate grupe. 15 Ovo posebno važi u uslovima kada. itd. Na ovaj problem nacionalisti teško mogu odgovoriti bez uvoðenja dodatnih premisa koje nadilaze normativne potencijale pojma nacije. Ne može se svaki put uzimati (inaèe promenljivi) istorijski status quo kao datost. kako sam Tejlor dokazuje. Radi se o moguænosti obrazlaganja treæe (gore uvedene) premise. Naime. da je jedan (srpski) bio reaktivan i odbrambeni. Naime. a onda – razlièitim kriterijumima – opravadvati razlika. a koje èesto imaju i istorijski opravdane razloge. 365 . Teško je oèekivati da æe se uspostaviti normalni odnosi ukoliko se ljudima nameæu grupni identiteti koje drugi ljudi (a ponekad i oni sami) preziru ili smatraju nižim oblikom organizovanja. Posebno što se. pretpostavka nacionalne pristrasnosti. 31). str. u takvim sluèajevima. a drugi ne (Taylor. Jednom su neke nacije „zakasnele nacije“. upravo æe reprodukovati ovakvo stanje. Ukoliko sa nacionalistièkog stanovišta možemo uvesti dobre argumente koji impliciraju loše stanje. treæi put o nacijama sa teškim i neprihvatljivim istorijskim nasleðem. Njegov odgovor je da su ovi nacionalizmi prošli kroz razlièite faze ostvarivanja. kojoj se pripisuje kategorièka snaga. a da drugi (francuski) ima pozitivni kulturni sadržaj koji se promoviše. 1997. odnosno sve dok se ozbiljno ne uzmu u obzir naslage negativnog istorijskog nasleða koje su duboko ukorenjene. nacionalizam nema unutar sebe resurse pomoæu kojih bi izašao iz ovakvog stanja. drugi put se radi o nacijama sa neprihvatljivim projektima. onda sa takvim stanovištem nešto nije u redu. Sve ovo ukazuje na deficit nacionalizma. 1994).ovo objašnjenje ne nudi nikakvo prihvatljivo opravdanje.

na plauzibilan naèin. Jel Tamir su znaèajni. napravilu radovi Vila Kimlike.Liberalni nacionalizam je. slobodama. u ovom smislu. toleranciji. Naime svi oni. solidarnost. 17 Jedan pokušaj povezivanja opštih i specijalnih dužnosti u našoj zemlji nalazi se u: Stupar (1996). i liberalnoj i nacionalnoj17. tako i iz okvira nacionalizma. a one zahtevaju posebno opravdanje. pokušavaju da rehabilituju nacionalizam u liberalnom okruženju16 . Liberali govore o liènom izboru. Proboj koji su. Ukoliko nacije predstavljaju pogodan okvir za razvijanje liberalnih vrednosti i unutar sebe ih razvijaju. Nije neki poseban kvalitet ove knjige (mada i on). najmanje – napetost izmeðu ova dva pojma. prilagodili nacionalizam i liberalizam – potrebne su prepravke. postoji. podreðenost nacionalnim ciljevima i interesima. tretiran kao dodatak koji nadoknaðuje ovaj deficit. autonomiji. koje onda izlazi – kako iz okvira liberalizma. lojalnost. potrebno je nezavisno opravdanje tih revizija ili posebna teorija koja ne bi samo proizvoljno kombinovala ove vrednosti i zalagala se za institucionalne aranžmane koji bi ovakvu reviziju sprovodili u delo. Da bi se. Pokušaj kombinovanja ova dva pojma odmah priziva niz moguæih napetosti i problematiènih taèaka koje zahtevaju razjašnjenje. Nacionalizam se obièno vezuje za sliku sveta i naèin života u kojima se naglasak stavlja na tradiciju. 366 . mada ne i dovoljni da ponude razjašnjenje. veæ pre njena konjukturnost sa aktuelnim problemima. Dejvida Milera. a ne na to da o ovom problemu ranije nije pisano. Meðutim. u tom smislu. dovela do ovolikog interesovanja za nju. Na prvi pogled. 16 Ovde se misli na poplavu literature i interesovanja za ovu temu nakon pojave knjige Jel Tamir. kao i mnogi drugi autori koji su pisali nakon njih. Postoji li liberalni nacionalizam u zna~ajnom smislu? Sama konstrukcija liberalni nacionalizam je naizgled problematièna. Dakle. kako na jednoj tako na drugoj strani. problem je što ovakvi pokušaji usklaðivanja zahtevaju napor revizije na obe strane argumentacije. onda imamo kriterijum koji æe nam pomoæi da razdvojimo dobre od loših nacija i da uputimo nacije-štrebere na pravi put.

niti liberalizam može ocrtati moralno prihvatljive granice primene svojih principa – bez neke teorije o grupnom identitetu. Kimlika odrièe moguænost depolitizacije nacionalne javne sfere. U ovom smislu.U kakav odnos se postavljaju liberalizam i nacionalizam u ovim teorijama? a) Nacionalizam i liberalizam su nezavisne. b) Liberalizam ima normativni prioritet u odnosu na nacionalizam. bilo zato što direktno doprinose implementaciji ovih vrednosti. ali uskladive teorije: domeni njihove primene mogu se usaglasiti. ali nemamo prema drugim ljudima. mada je nacionalizam – u trenutnoj svetskoj raspodeli teritorije i stanovništva – najbolji naèin politièke implementacije i partikularizacije liberalnih vrednosti. dužnosti i obaveze koje imamo prema svim ljudima. nacionalizam je dodatni skup posebnih dužnosti i obaveza koje imamo prema sunarodnicima. jer nacija ima veæu ontološku težinu nego što ima pojedinac (Mekintajer). obrazovnu i kulturnu politiku uvek veæ promovišu neke nacionalne vrednosti. Dok nacionalizam nema u sebi moralne resurse za unutargrupno organizovanje i sreðivanje meðugrup18 U ovom smislu je Jel Tamir puno nedoreèenija od Vila Kimlike. i nije jasno u kom smislu bi moguæe državne intervencije u sluèaju ugrožavanja ove sfere mogle da idu. Ove dužnosti i obaveze nazivamo asocijativnim. Liberalizam je skup principa koji definišu prava. Niti nacija bez liberalnih principa može ostvariti svoje ciljeve. nacionalizam i liberalizam uzajamno nadoknaðuju vlastite moralne deficite i zbog toga njihov istorijski brak nije nimalo sluèajan. Ovo stanovište zastupa David Miler. Ona zahteva posebnu javnu sferu za ispoljavanje nacionalnih razlika. Jel Tamir i Vil Kimlika18 . ali su oni opravdani jedino kada doprinose boljem ostvarenju liberalnih vrednosti. mada sa zadrškom da nacionalizam ima vlastite normativne resurse. jer se makar kroz jezièku. 367 . c) Nacionalizam i liberalizam su komplementarne teorije. Obe vrste dužnosti mogu se prevesti u politièke. liberalnih principa. Ovo stanovište usvajaju npr. bilo tako što ispravljaju neke deficite liberalizma. U tvrðoj verziji ovakve pozicije. nacionalizam ima instrumentalnu vrednost i može se opravdati pozivanjem na doprinos koje nacionalne vrednosti imaju za bolje ostvarivanje opštijih. ali je ta javna sfera još uvek depolitizavana. nacionalizam ima veæu težinu u odnosu na liberalizam.

Šefler. geneaološki i argumenti iz stabilnosti. Argumenti se tièu nedobrovoljnog nametanja tereta èlanovima. nezanimljiv. 20 To su voluntaristièki. distributivni. uvodi samo nova vrsta specijalnih dužnosti pored onih opštih. u ovom smislu. (2001). Kod Kimlike se zahteva postepena liberalizacija kultura. u tekstu Integritet (u: Dworkin. sa druge. Sluèaj (b) je. a koje uvodi Šefler (2001). Gillian (1999) ili Scheffler. liberalizam je parazitska teorija koja nema resurse za definisanje grupnih veza solidarnosti. koje su neophodne za stabilno i kontinuirano postojanje politièke zajednice u kojoj se liberalne vrednosti mogu ostvarivati. ali se oni mogu pronaæi u: Brock. 368 . u nekim situacijama. ali su nezanimjivi kao pokušaji moralnog opravdanja nacionalnih politièkih aspiracija. iskljuèenja iz nekih oblika distribucija dobara neèlanova. tako i na partikularizaciju onih opštih20 . za koju nije jasno kako bi se odnosila prema nekim nacionalnim posebnostima. uzajamno iskljuèuju i zbog toga meðu njima postoji stalna napetost. može izvesti i iz pozicije Ronalda Dvorkina – koji se poziva na asocijativne veze kao osnov politièke obligacije19 . sa jedne strane ili Karl Šmit. i ekskluzivnog prava korišæenja resursa od strane jedne grupe. ali se npr. za razlikovanje izmeðu asocijativnih veza (koje su dobrovoljne) i asocijativnih dužnosti (koje mogu biti i nedobrovoljne). U prvom sluèaju se.nih odnosa. Nešto više obeæavajuæi je pokušaj Nila MekKornmika – sa decentralizacijom vlasti i podelom suvereniteta na razlièitim nivoima (kao unutar EU). Samuel. d) Liberalizam i nacionalizam su kompetitivni skupovi etièkih i politièkih principa koji se. Ovako stanovište zastupaju Èarls Tejlor. Kod Jel Tamir nije jasno kako bi te posebne javne sfere funkcionisale u odnosu na politièku sferu i kako bi se zadržala njihova nezavisnost. Sluèajevi (a) i (b) znaèajni su pokušaji praktièno-politièkog pomirenja liberalnih i nacionalnih aspiracija. Ovakvo stanovište zastupa S. nego što su to autori spremni da priznaju. Ovde ne mogu ulaziti u razmatranje ovih argumenata. 1986). Majkl Valcer i drugi umereniji komunitaristi. jer svu težinu etièkog opravdanja prebacuje na liberalnu stranu i zahteva mnogo veæe revizije na strani nacionalizma. ali ni tu nije 19 Pojam asocijativne veze se ovde koristi u smislu u kome ga koristi Dvorkin. Na obe strane ostaju da važe oni prigovori koji se odnose – kako na specijalne dužnosti. a ranije i u drugom kontekstu – i Hana Arent. pored liberalnih.

Knjiga Pravo naroda. Sumnjam da bi to bila teorija koja bi se mogla nazvati nacionalistièkom. Upravo nam ove teorije govore o tome koliko je važno da se pronaðe adekvatna teorija koja æe uvažavati i partikularne grupne osobenosti i univerzalne moralne norme. Da podsetim. kao i odreðeni moralni karakter koji se razvija i promoviše unutar svakog od 21 Jedna vrsta zalaganja za takvu teoriju tolerancije može se naæi u: Seymour. kao istinske nacije možemo tretirati samo one koje su – paralelno sa grupnim saoslobaðanjem – ostvarile i individualno samooslobaðanje. uz pomoæ politièkih intervencija višeg oblika suvereniteta. nego o narodima – èije osobine ukljuèuju osnove „uzajamnih simpatija“. problem se ostavlja otvorenim kao deo našeg conditio humana. kao oblika razlièitog grupnog samo pretstavljanja nacionalnih zajednica21 . i na jednoj i na drugoj strani. pa makar i sa liberalnim predznakom. Na njega se može upotrebiti sve prethodno reèeno o Tejlorovoj teoriji. ako uopšte možemo govoriti o takvim projektima kao nacionalnim. Sluèaj (c) pati od preterane harmonizacije liberalnih i nacionalnih naèela i nacionalnog ekskluziviteta.jasno gde poèinju i gde se završavaju opravdane revizije nacionalnih kultura. u sluèaju (d). 1999. Konaèno. Mislim da bi jedino adekvatno razumevanje nacionalizma bilo – jedna teorija tolerancije koja bi a) nacionalizam uvažavala sa stanovišta priznavanja nacionalnih identiteta. samopoštovanja èlanova zajednice i uzajamnog poštovanja meðu zajednicama (nije prijatno živeti u zajednici koja ugnjetava svoje èlanove niti u zajednici koja je ugnjetavana kao celina) i c) koja bi jasno formulisala pravila prevoðenja asocijativnih veza u moralno opravdane politièke zahteve i razrešavala ih na toj osnovi. bilo od meðugrupnih konflikata. što èini mali deo nacija. uvek æe postojati opasnost – bilo od unutargrupnog nasilja. Džona Rolsa. 369 . Ukoliko prihvatimo ove pretpostavke. može biti dobro metodièko uputstvo za takvo traganje. Rols ne govori o nacijama i državama. U suprotnom. ali i politièku istoriju i kulturu. sa spremnošæu da se vrše stalni napori i prilagoðavanja. b) koja bi dopuštala politièko samoopredeljenje koje je neophodno za oèuvanje nacionalne/kulturne osobenosti zajednice. Na kraju æu samo sažeti ono što iz ovakve analize sledi.

82 Issue 3. „The Sources of Nationalism“. 370 . Keduri. Zagreb. Arpad Vicko. Massachusetts/London. Ronald Beiner. Goodin. 13. 11. Princip graðanstva i poredak politike. Will (1999). Beograd. Kymlicka. prev. Harvard University Press. Eli (2000). koji æe poštovati i univerzalna pravila i zadovoljavati partikularne interese. Rawls. On Nationality. Kada napravimo takav inventar. 6. Boundaries and Allegiances. John (1999): The Law of Peoples. Vol. Neil (1999). CID. Dworkin. Scheffler. MacCormick. Oxford/New York. 5. eds. Podunavac. with „The Idea of Public Reason Revised“. No. 20 p.“ in: The Morality of Nationalism. Will (1997). 10. Politièka Misao. Jul 99. Sremski Karlovci/Novi Sad. Ištvan (1996). 4. „How Succesful is National-State“. Milan (1998). Gillian (1999). p. 9.njih. „Nation and Nationalism“. Oxford University Press. ili jednostavno diæi ruke i prepustiti sve politièkom nadmetanju. Robert McKim and Jeff McMahan. State University of New York Press. Cambridge. 15. Robert. Brock. „Misunderstanding Nationalis“. ed. Ronald Beiner. 2. Samuel (2001). „The new nationalisms“. Izdavaèka knjižnica Zorana Stojanoviæa. England. 8. in: The Morality of Nationalism. možda možemo doæi i do moralno opravdanog politièkog poretka. Nenad (2000). Ronald (1986): Law’s Empire. 7. New York: Oxford University Press. 367. Nacionalizam. u: Theorizing Nationalism. Thomas (1997) „The Justification of National Partiality. Monist. Podgorica. Bibo. ed. 5. 12. „The Limits of National Partiality. Jeff (1997). Oxford: Clarendon Press. Hurka. bez jasnih pravila i uz puno nasilja. McMahan.“ u: The Morality of Nationalism. Mišèeviæ. 98. „What Is So Special About Our Fellow Countryman“.. David (1995). prev. Slobodan Divjak. LITERATURA 1. Ethics. 14. July 1988. Fakultet politièkih nauka. 3. Vol. Kymlicka. Miller. Cambridge Mass. Vol 37. u: Theorizing Nationalism. State University of New York Press. Beda malih istoènoevropskih država.

Spinner. „National partiality: Confronting the intuitions“.16. by Guy Laforest. Charles (1994) „The Politics of Recognition“. 22. Baltimore/London. by Amy Gutmann. Liberal Nationalism. ed. Teorije o politièkim dužnostima. Yael (1993). in: Reconciling the Solitudes: Essays on Canadian Federalism and Nationalism. Svetozar (2000). „Nationalism and Modernity“. NJ: Princeton University Press. Tamir. Stupar. Vol. Montreal. 23. The Boundaries of Citizenship: Race. Stojanoviæ. 17. 19. Beograd. Taylor. u: The Morality of Nationalism. Etnicity. Michel (1999). and Nationality in Liberal State. Seymour. McGill-Queen’s University Press. 371 . Taylor. Jul99. Weinstock. ed. Jeff (1994). Monist. 18. „On redefining the nation“. Monist. 82 Issue 3. Jul99. Beograd. 20. Na srpskom delu titonika. Charles (1993): „Why do Nations Have to Become States“. Princeton University Press. Vol. 24. 21. Princeton. The John Hopkins University Press. Taylor. 82 Issue 3. Milorad (1996). in: Multiculturalism. Daniel. Charles (1997). New Jersey.

372 .

KULTURA I MEDIJI 373 .VI DEO TOLERANCIJA.

374 .

ali im pažljivije prouèavanje tek predstoji. škole. Pregledanjem specijalizovanih reènika bilo kog jezika lako æe se zapaziti da termina odgovornost i tolerancija nema u setovima pojmova kojima se služe nauka. represija. dogma. izgleda. 375 . Ova sfera se organizuje na principu radionice. Odgovor se. a tolerancija je besmislen pojam. svojstvena joj je. nema autoritarne vlasti. odreðujuæi princip je princip rastuæe razlièitosti. Nameæe se pitanje zašto su pojmovi odgovornost i tolerancija suvišni u prvoj a nezaobilazni u drugoj sferi kulture. premda je društvena komponenta zajednièka za obe sfere. demokratija. i uvek joj je suština stvaralaštvo. Vredi uoèiti oštru granicu koja deli oblast kulture. teror. bekstvo od unisonosti i jednoumlja. ali ima snage autoriteta. instituta. U prvoj sferi stožerni. Istovremeno. umetnost ili ekonomija. bolnice ili pozorišta. znanje. na primer. ali ima nadmetanja. ateljea. vlast. A ako pogledamo terminološke reènike prava. mora tražiti u nekim elementima bitnim za definiciju ovih sfera.Smilja Tartalja ODGOVORNOST I TOLERANCIJA Pojmovni par odgovornost i tolerancija pripada redu kategorija èija je upotreba danas upadljivo živa. od one oblasti u kojoj je upotreba oba termina apsurdna ili deplasirana. Prvu orijentaciju za njihovo razumevanje pružaju terminološki reènici razlièitih disciplina. Ta izvorna nekonfliktnost razlièitosti uèinila je pojmove odgovornosti i tolerancije suvišnim u reèniku kulture: odgovornost se u kulturi uvek podrazumeva. demagogija. moæ. politike ili religije ustanoviæemo da su i odgovornost i tolerancija tu sasvim „kod kuæe“. sila.. dijalog i takmièenje. u èijoj su leksici odgovornost i tolerancija zapaženi pojmovi.. ali ima poklonika. nema rata. rat. to je i jedini princip rangiranja: nema podanika. Zajedno su sa pojmovima kakvi su.

bogatih i siromašnih. Oba pojma. Dijalog u naèelu uvek podrazumeva i odgovornost i toleranciju. odgovornost i tolerancija. a potom moralno i pravno sankcionisala. i sam odreðuje sankcije. ako ne u terminima ono u principima odgovornosti i tolerancije tek pošto je otkrila fenomen slobode. Odavno je veæ reèeno da je Tvorac dao èoveku slobodu izbora izmeðu dobra i zla i uèinio ga odgovornim za taj izbor. onda je to siguran znak da intervencija dolazi spolja. progoni. Platon. netrpeljivosti. napadi. sukoba i razaranja. onda æe na odgovarajuæi naèin biti rešeno i pitanje odgovornosti i tolerancije. On odluèuje koliko æe gladovati. iz druge sfere: ideološki. Dobro je poznato da je atenska demokratija zahtevala. koliko se šibati ili osamljivati u pustinji. Ako se u ovoj oblasti ipak otvori pitanje tolerancije. Ovde se o svemu može raspravljati – osim o ukusima. To je bio izvorni. Nije nepoznato da su oni samo relativno samostalni i da su uvek bili vezani za kategorije slobode i zakona. sagrešenja. Jedina priznata podela sveta na mudre i budale zbrisala je sve tradicionalne netolerancije: izmeðu Grka i varvara. slobodnih i robova. Tako kinièki i stoièki pojam ekumene mudrih. smatrao je da se svako mišljenje mora smatrati subjektivnim dok se u raspravi sa suprotnim ne postigne ono istinito. Kada sledeæa epoha ne bude više razumela slobodu kao politièku. Èinjenica je da naša civilizacija govori. Rana istorija hrišæanstva svedoèi o ekstremno individualnom smislu odgovornosti i tolerancije: hrišæanin sam procenjuje stepen odgovornosti. imaju dugu istoriju. Zato dijaloški oblik njegovih dela nikako nije bio sluèajan. religiozni ili politièki pritisci. unisonosti. 376 . plemenitih i onih koji to nisu. I najveæi kritièar te demokratije. koja treba da postane neka vrsta mosta prema drugoj sferi. Zato se možda može reæi da je pojam ekumene nemoguæ bez ideje trpeljivosti. èoveèanstva kao bratstva i filantropije kao najveæe vrline. nego je bude zasnovala u umu. u duhu. pokazuje da se ideja tolerancije proširila do granice univerzuma. Ta sfera je istovremeno i rodno mesto ideje tolerancije.Niko ne bi razumeo pitanje: „da li tolerišete impresionizam“. cenzure ili zabrane uvek dolaze iz sveta jednoumlja. Zato sloboda mišljenja i govora èini klasiènu pretpostavku modernih pojmova odgovornosti i tolerancije. odgovornost za predlagaèe zakona – tek pošto je prethodno proklamovala slobodu predlaganja.

Kriza. država. na primer – ekonomski. voluntarizam. ali minimalno odreðeno polje odgovornosti. individualna. ne može biti posmatrana kao marginalna strana funkcionisanja sistema i zato je necelishodno svoditi je na pojedine segmente. jer je kao fenomen svesti. Njen znaèaj raste u onoj srazmeri u kojoj raste znaèaj politièke sfere. Svaka rasprava o odgovornosti mora da poène od moralne odgovornosti. to onda sigurno znaèi da oni moraju biti predmet ozbiljne pažnje. pri tome. s obzirom da se ona tradicionalno smatra osnovnom. ono se u vreme „ubrzavanja istorije“. veoma znaèajan. nego i suštine problema. za koje bi se moglo reæi da ga obeležava arbitrarnost. pa time i snaženja krize. kakvi su. Jedna od moguænosti da se o krizi govori celovito jeste da se otvori problem odgovornosti. uvek lièna. Kao i drugi pojmovi moralnog diskursa. izmeðu ta dva relativno dobro odreðena polja. izvornom. moralna odgovornost nije institucionalizovana i ne podrazumeva spoljašnju kontrolu i sankcije. Izmeštanje fenomena odgovornosti sa individualnog na kolektivni plan posebno je zanimljivo za razumevanje – ne samo istorije. Ako danas pozivi na odgovornost i toleranciju dobijaju na snazi. jer je ona supstancijalno tkivo koje èvrsto vezuje sve elemente jednog sistema. S obzirom na to da podrazumeva sposobnost kritièkog mišljenja i slobodnog izbora izmeðu vrednosti i ne-vrednosti. jer èini deo temelja života svake zajednice. dobra i zla. prostire se jedno veliko. o onoj vrsti odgovornosti koja se najèešæe naziva – politièka odgovornost. kao preduslov svake efikasne rekonstrukcije jednog sistema.neposredovani vid odgovornosti. pravni ili politièki. koliko praktièno – toliko i akademsko. moralna 377 . Pitanje odgovornosti i tolerancije danas je jedno posebno aktuelno pitanje. Meðutim. kao èinjenica karaktera. partija itd. zato što je i sama kriza upozoravajuæi znak rastakanja sistema odgovornosti. što ovaj složeni fenomen svodi na moralnu i pravnu odgovornost. Reè je. naravno. naglašeno otvara. jer svedoèi o autonomiji moralne volje i ostaje nezaobilazan i u vremenu o kome æe arbitar postati institucija – crkva. a dominacijom politike u sadašnjem trenutku arbitrarnost. Premda ima dugu istoriju. raskola i lomova. dobija povlašæeno mesto. Uobièajeno je da se o odgovornosti najèešæe govori ili kao o korelatu slobode ili kao o korelatu konstitucionalizma. izuzetno znaèajno.

odnosno odgovornost celog jevrejskog naroda koji neprekidno strada. crkve ili države ne može biti dovoljno efikasan ako zataji savest. Meðutim. pravna arbitraža i sankcija. bez obzira na praksu razlièitih kultura. uvek mora da procenjuje efekte razlièitih stepena moralne samotolerancije. Ne može se poreæi da samo tada. Zapovesti tipa: „ne ubij!“. ali je pitanje krivice. gotovo kao apriorni. onda se može reæi da je to najstariji tip odgovornosti koji se i najsporije menja. sve druge tipove odgovornosti. paganstvu nepoznatu. Nadživljavajuæi svoju epohu. Znao je filozof da nijedan vid spoljašnje kontrole. kao najbolja kontrola delovanja. u suštini. a onda se dobije dovoljan razlog za kažnjavanje odreðene zajednice kao celine ili da se individualna neo378 . nastupa spoljašnja. Najstarija jevrejska religiozna misao veæ zna za kolektivnu krivicu i kolektivni greh. koncepcije kolektivne krivice. u velikom delu èoveèanstva. Kada su institucije – crkva ili država ili sa njima poistoveæene individue (papa. jer se oglušio o zapovesti svoga Boga. Legalna sfera zato. Svaka kultura stoleæima taloži principe koje smatra standardima èoveènosti i brižljivo ih èuva.odgovornost podrazumeva unutrašnju. ili manje znaèajnim. Hrišæanstvo je kasnije prihvatilo ideju greha. premda nije nova. vratilo u sferu individualnog i èvrsto ugradilo u temelje civilizacije. a samim tim i odgovornosti. To je sintagma koja se i danas èesto koristi. vanvremeni. kad zataji unutrašnja neinstitucionalna kontrola. Savest. ostala je kolektivna odgovornost kao jedno rešenje koje može vrlo pragmatièno da se primeni: krivica može da se generalizuje. nisu izgubile upotrebnu vrednost. Moralna odgovornost i na skali vrednosti ima povlašæeno mesto: hipotetièki gledano. Moralna odgovornost ima i jednu neindividualnu stranu koja se obièno naziva – kolektivna odgovornost. institucionalizovana. pa time i kolektivne odgovornosti. kralj ili predsednik) – amnestirane od bilo kakve odgovornosti. autonomnu kontrolu i savest kao vrhovnog sudiju. „ne laži!“. Ako se moralna odgovornost razmatra u terminima evolucije. „ ne kradi!“. moralni kodeksi razlièitih kultura formiraju jednu složenu obavezujuæu vertikalu cele civilizacije. nije bez razloga bila Kantova uporišna taèka u odreðivanju humaniteta. nisu izgubile svoj idealitet. maksimalno snažno izražena moralna odgovornost uèinila bi suvišnim. pa se kodeksi tipa Dekaloga danas doživljavaju.

politièka odgovornost se uvek odnosi na pravo upotrebe moæi. Teškoæe utvrðivanja odgovornosti i izricanje sankcije u takvom sistemu alibija veæ dugo daju katastrofalne rezultate – lokalno i globalno. ona je van-pravna odgovornost. odnosno nije regulisana pravnim normama. Politièka odgovornost najjasnije demonstrira teškoæe konkretizovanja odgovornosti i najèešæe koristi zaklon kolektivne odgovornosti. premda mehanizam imenovanja krivaca i dalje ostaje tajanstveno problematièan. sistem uzajamnog optuživanja i prebacivanja krivice razara supstancijalno tkivo odgovornosti i pretvara je u praznu formu. Nije nikakva tajna da svaka kolektivna odgovornost. Teorijski bi se moglo govoriti o razlièitim modalitetima istog tipa: kolektivna krivica – kolektivna odgovornost. koje kao zbir malih moæi daje jedno telo velike moæi. Izmeðu te dve odgovornosti. Dok je moralna odgovornost. nego radi izvlaèenja odgovornosti iz sfere legalnog i odmicanja od ruke pravde. kolektivna krivica – individualna odgovornost i individualna krivica – kolektivna odgovornost. odnosi se na pravo tumaèenja javnog interesa i treæe. civilnu i kriviènu i ogranièila joj polje važenja na delo-nedelo. na kraju uvek mora biti personalizovana. Štaviše. Ako se poðe od prava upotrebe moæi. pri èemu se politièka odgovornost dozira srazmerno moæi. kao subjektivna – uslovno relativna. najèešæe ne zbog snažnog moralnog imperativa. Nije teško pokazati da su svi elementi koji odreðuju politièku odgovornost danas u sferi arbitrarnog. politièka odgovornost teži da se rastvori u moralnoj odgovornosti.dgovornost zakloni iza kolektiva. pitanje se može i drugaèije postaviti: koliko je biraèko telo. Ali. buduæi da je zbir individualnih. pravna odgovornost to nije: pravnièka mudrost odavno je razvrstala i uzakonila pravnu odgovornost kao disciplinsku. Na taj naèin. pa se najèešæe iscrpljuje pred politièkim telom koje daje mandat. Znaèaj politièke odgovornosti proistièe iz tri bitne èinjenice: prvo. jer se krivica prebacuje sa jednih na druge èlanove. izostanak odgovarajuæih sankcija i dalje ohrabruje neodgovorne da u startu ukalkulišu pomilovanje koje se zove „kolektivna odgovornost“. od379 . drugo. a i samo je u sferi arbitrarnog. videæe se da se ono formalno odnosi na èitavo politièko telo i da se može kretati u širokom rasponu: od male moæi jednoga biraèa do apsolutne jednog diktatora. ali praktièno suština kolektivne odgovornosti je da se ona u stvari ne deli.

onda on raða uzajamnu odgovornost naroda i njegovih predstavnika. Dajuæi graðanima dužnosti. dihotomnu podelu: interes celine ili interes delova. Ako je javni interes odreðen kao interes celine društva. a samim tim i odgovarajuæu odgovornost. pokazuje kako je pravo upotrebe moæi. rasa.govorno za rast i uspostavljanje neogranièene diktatorske vlasti. veæ zakljuèak da je u principu moguæe imati maksimalnu moæ a nikakvu odgovornost. Stavljanje znaka jednakosti izmeðu odgovornosti i demokratije. isprva minorne? Uporedna analiza razlièitih tipova društvenog ureðenja. klasa. odgovornost dobija najpuniji sadržaj. demokratski sistem ukida sistem tutorstva i briše ponižavajuæu razliku izmeðu „poverljivih“ liènosti i obiènih graðana i 380 . koja drobi koncentrisanu moæ. u kojima su separatne moæi van efikasne kontrole. a ova praviènu raspodelu dužnosti i moæi. što je prilog tezi o opasnom voluntarizmu politièke odgovornosti. U stvarnim demokratijama. nije bezrazložno Po svojoj prirodi. grubo reèeno. osloboðen odgovornosti. razlièito realizovano. samo je šef države recepijent odgovornosti – on ne odgovara pred predstavnièkim telom. do demokratija. meðutim. Tako. pa time i preveliku „istorijsku odgovornost“ vrhova vlasti. demokratski sistem im priznaje punoletstvo. u predsednièkom sistemu sa strogom podelom vlasti. slièno kralju. veæ je dobro formulisano da je istorija politièke odgovornosti – istorija tumaèenja javnog interesa. Na to ukazuje èinjenica da su standardi javnog interesa veoma razlièiti: idu od težnji ka božanskom redu. Ta uzajamnost poverenja suštinski znaèi solidarnost. Izmeðu ta dva pola. kao javnom interesu teokratija. uvažava njihov praktièni i teorijski um kao izvor prava na odluèivanje. Uostalom. Ovo tim pre što se politièka odgovornost odnosi i na druge tipove politièkog organizovanja. Skupštinski sistem. kao nosilac javnog interesa ne retko se pojavljuju nacija. odnosno razvija duh zajedništva. zahteva odgovornost šefa države predstavnièkom telu. gde je sloboda suština javnog interesa. jer suštinski postaje suodgovornost. pa saobrazno tome i odgovornosti. oblika vlasti. Parlamentarni sistem na odgovornost poziva ministre koji odgovaraju i za rad šefa države koji je. na primer. Odreðivanje javnog interesa sledi. Ono što je posebno znaèajno nije sama èinjenica razlièitih rešenja. Drugi odreðujuæi princip tumaèenja javnog interesa nije ništa manjeg znaèaja. ma koliko neobièno izgledalo.

tako demistifikuje funkciju upravljanja. a potpuno je ravnodušan u odnosu na odgovornost i veæi. nestaje i oseæanje odgovornosti. veæ o potpuno hijerarhizovanoj strukturi odgovornosti koja ide od centara totalne moæi. ako se utvrdi porast i koncentracija politièke moæi. bez dužnosti i uticaja. a tumaèenje javnog interesa je uzurpirano. Možda je upravo to siguran znak da se jedno društvo kreæe u dobrom pravcu. vrhovni sud i vlada. Oba principa. U svakom totalitarnom sistemu. I obrnuto: pozivanje malog broja ljudi na svoju veliku istorijsku odgovornost – siguran je znak za uzbunu. pa do minimalne moæi pojedinca u politièkom životu. i u mikrosistemu hijerarhizovane vlasti ponavlja se ista dihotomija: u odnosu na vrhove hijerarhijske piramide. Upravo u kvalitetu subordinacije analitièari vide znaèajan indikator kvaliteta politièkog sistema. ali i u simuliranim demokratijama. na primer. Ali. grubo reèeno. izostankom dužnosti i poverenja. Meðutim. postoje dva mikrosistema: manji. koji akumulira moæ. duh zajedništva je razoren. toèkiæ u mašini. Recepijent od381 . Neprepoznavanjem proklamovanog javnog interesa raste otuðenje graðana i netrpeljivost koja ih pretvara u unutrašnje neprijatelje. dakle bez ikakve odgovornosti. kakve su zakonodavno telo. i zato bez odgovornosti. osnova su još jednog razlaganja odgovornosti. Sa gubljenjem oseæanja zajedništva. posrednik. upotreba moæi i tumaèenje javnog interesa. To se najbolje oèitava u vremenu raspada totalitarnog sistema. dominantan. Èesto korišæena sintagma „stepen odgovornosti“ pokazuje da se može govoriti ne samo o primarnoj i sekundarnoj. U totalitarnim sistemima. onda je autentièna jedino ona koja se tièe osujeæivanja. onda se oèekuje takav raspored odgovornosti koji æe ovu rasprostreti na najveæi deo politièkog tela – što je odlika demokratije. Ako se. zaustavljanja autokrata. utvrdi da je subordinacija tehnièke prirode. U tom kontekstu i tolerancija menja predznak: netolerantnost prema autokratiji dobija pozitivni smisao. može se sa sigurnošæu reæi da æe gubitak dužnosti i politièke moæi veæine pretopiti narod u masu i razoriti celokupan sistem odgovornosti – što je bit svakog totalitarnog režima. njenog stepenovanja. Ako se u autokratiji uopšte može govoriti o nekoj odgovornosti. kada se cela hijerarhijska struktura oseæa samo kao izvršilac nareðenja. podnožje je u podanièkom položaju – strah. pokornost i servilnost zamenjuju svaku politièku odgovornost.

a usmerena je na oèuvanje dostojanstva profesije. Državni razlog.govornosti tada postaje sam vrh piramide. pa je stoga u svakom pokušaju rekonstrukcije države to zahtev naglašenog prioriteta. Možda nije nezanimljivo podsetiti da postoji još jedna vrsta odgovornosti koja se simptomatièno retko pominje u politièkom životu. analitièari su veæ odavno argumentovano pokazali da vladajuæa politika lako može da dobije formu zakona. Izvlaèenje politièke odgovrnosti iz sfere proizvoljnosti nije jednostavno. ali nisu bile legalne. što je kasnije uvoðenje institucije inpièmenta samo potvrdilo. ukazuje na izvor arbitrarnosti. ova odgovrnost nije još definisana pravnim terminima. Prvo. odnosno da nije regulisana pravnim normama. ali isto tako i da sam zakon može postati jedna politika. na izgraðivanje cehovskog morala i strogu kontrolu „proizvoda i usluga“. što praktièno znaèi da teško može biti legalno kontrolisana i sankcionisana – sankcije tipa „svileni gajtan“ ili „revolucionarni sud“ jesu bile efikasne. veština moguæeg. sa pravne taèke gledišta. Teškoæe koje odnos realnog i idealnog stvara tièu se pre svega namera i rezultata. Zna se da moralni kodeksi i sudovi èasti kontrolišu. Stara prièa o putu za pakao koji je poploèan dobrim namerama najèešæe je još uvek odgovarajuæa. I treæa èinjenica. Nirnberški poroces je pokazao kako najokoreliji zloèinci sa vrha vlasti sa neverovatnom lakoæom prebacuju svu odgovornost na Firera. koja je još uvek vodeæi alibi za politièku neodgovornost. èuvaju i sankcionišu profesionalnu odgovornost gotovo svakog ceha. a politièari sve manje slede moralne. Idealno i realno zato su neizbežno deo složenosti svake. poli382 . a u njihovom cehu sve manje profesionalne odgovornosti. a sve više pragmatiène imperative. Reè je o onoj odgovornosti koja se obièno naziva profesionalnom. Možda je razlog pre svega u tome što je profesionalna odgovornost u biti – moralna odgovornost. objektivne teškoæe. Drugo. Dve su ozbiljne smetnje u tom procesu jasno vidljive. Veæina pokušaja da se arbitrarna sfera politièke odgovornosti stavi pod javnu i legalnu kontrolu još uvek se može smatrati marginalnom. a posebno politièke odgovornosti. Ona se dobro vezuje sa onom drugom po kojoj „cilj opravdava sredstva“. za samotoleranciju politièara. Paradoksalno je da je u politièkom životu sve više profesionalnih politièara. da je sfera politièke odgovornosti suštinski sfera vanpravne odgovornosti.

važno je imati na umu da izmeðu tolerancije i ravnodušnosti ne postoji znak jednakosti. odnosno po pravilu se misli na kaznu. Bez obzira na tip izgovora. nacija. ostavku. unapreðenja koja su i finansijski podržana. a sukobi predu383 . dobre volje i strpljivog nastojanja da se razume tuðe i razlièito. Tolerancija zahteva da se ono što je nepodnošljivo ne progoni. Najzad. podnosi: u razlièitosti se uživa. gotovo svako pomisli da taj neko mora da odgovara za svoju neodgovornost. ideologije ili civilizacije nemoguæe. da se netrpeljivost usmeri na koegzistenciju. da se do najboljeg rašenja doðe raspravom. može se govoriti o još jednom važnom znaèenju odgovornosti: pozitivnom i negativnom. Pedagoško dejstvo straha se tu podrazumeva. Tolerancija je prihvatljiva forma priznanja da je nadvladavanje jednog koncepta vere. priznanje biraèa. degradaciju. opoziv. na primer. sankciju: iskljuèenje. skidanje èina. da su poslanici savesni – onda se podrazumeva i da zaslužuju neku nagradu: odlikovanja. da se bezbedno rastojanje. „šanac“. Cinik bi bez razmišljanja odgovorio: zavisi od toga gde je plen veæi. Ono što toleranciju karakteriše jeste elemenat osude. korisnije je reæi „podnositi“ nego „tolerisati“. zadržava i da se izjednaèavanje ne planira. Oduvek je. pitanje nagrade i kazne podseæa na istu dilemu u pedagogiji: da li vaspitno bolje deluje nagrada ili kazna. Zato je valjda za ovu odgovornost smišljeno uvredljivo rešenje – štap i šargarepa. Kada je reè o politièkoj odgovornosti. oduzimanje majstorskog pisma. Ali kad se kaže da vlada odgovorno radi. kaže da je neko odgovoran. klasa. Meðutim. Ako se.tièki realizam – samo su neki od dobrih izgovora. jer to podrazumeva da negativni sud ostaje. naravno. da ministar odgovorno vodi resor. neslaganja i teškog pristajanja. vera. Dok je odgovornost jedno autentièno moralno oseæanje. sada su opravdanja mnogo konkretnija: rasa. Kriza sistema odgovornosti mogla bi se oznaèiti i kao izvorište ideje tolerancije. lustraciju. postojala neka vrsta tolerantnosti. naknadna ideja. za toleranciju bi se možda moglo reæi da je ona jedna iznuðena racionalnost. doktrina politièkog realizma klizi ka utilitarizmu. Moglo bi se reæi da svrha tolerancije nije u tome da se respektuju razlièitosti – tu nema šta da se toleriše. prezira. Umesto opštih. poèasti. pragmatièna intervencija u pravcu kompromisa suèeljenih sistema odgovornosti. Da se to bolje oseti. kod mudrih i odgovornih ljudi.

Traité sur la tolérance. izbili iz sebe kao višu svrhu – toleranciju. Ona može imati pozitivan predznak kada je afirmativna. Ni to se ne može smatrati marginalnom stranom ljudske prirode i mora se uvažavati. Gandi i èitava plejada modernih politièkih pisaca potvrðuju da pitanje tolerancije postaje sve znaèajnije. Taj spontani vid tolerantnosti proistièe iz snažnog oseæanja odgovornosti i ne bi ga trebalo izjednaèavati sa onim vidom tolerancije koji smo nazvali iznuðenom racionalnošæu. negativan naboj pojma razlike uvek sadrži manje ili više snažan elemenat osude. monolitnost. u principu. pokazuje da pitanje trpeljivosti nije ništa izgubilo na znaèaju. Mil. Ništa uniformno! To je veæ jedna antropološka konstanta. To je istovremeno i jedina jednakost na koju tolerancija raèuna. može imati složeno znaèenje. Ta razlièitost koja razdvaja ima za princip monizam: što manje razlike. Uniforme. gde Augsburški verski mir i Nantski edikt pokazuju da su sukobljene strane. vodi netrpeljivosti. Tako su jalovi verski sporovi. Ta koncentracija energije može biti izvor 384 . rasprava koju gotovo vek kasnije piše Volter. On. Meðutim. upozorava da represija ne može biti delotvorna politika. Dugi istorijat ideje tolerancije pokazuje da ovaj pojam nije ništa manje složen od pojma odgovornosti i da se sedimenti njegovog trajanja prepoznaju u modernom shvatanju. To rešenje koje je iznudila praksa. grbovi i uopšte razlièiti simboli pokazuju da unisonost. što više uniformnosti. zastave. a još više surovi i beskrajni pokolji. razlièitost mišljenja i ponašanja. a istovremeno je i kljuèna taèka. katolici i protestanti. amblemi. Lokova Epistola de Tolerantia iz 1689. došli u patpoziciju koja je iznudila uzajamno popuštanje. jeste pojam razlike. razdvajanju.prede dijalogom. konfrontaciji. Ona je rezultat jedne kalkulacije koja je pokazala da su izgledi za jednostranu pobedu – minimalni i neisplativi. veka. Pokazalo se da je isplativije da se tolerancije razmene. Možda je fenomen mode najslikovitiji primer koji ukazuje na ovaj pozitivni predznak: što razlièitije – to bolje. na primer. može biti i princip jedinstva htenja. i 17. Ta vrsta trpeljivosti je rezultat svesti o nužnosti podnošenja „nepodnošljivog“. Ono što ih povezuje. kada spaja delove u komplementarnu celinu i kada podrazumeva pluralizam vrednosti. Upravo je razvoj ideje tolerancije pokazao u kojoj meri razlika. teorija je ubrzo sistematièno ispratila. verski ratovi 16. verovanja i akcije koji uèvršæuje zajednicu i daje oseæaj sigurnosti. Klasièni primeri koji podupiru ovakav zakljuèak jesu.

na neki naèin.snage kojom pojedinac nadograðuje svoj ego i kompenzuje oseæaj individualne nemoæi. Pitanje istine neizbežno ukazuje i na jednu aksiološku ravan. onda je ipak dve treæine èoveèanstva prevareno. Što se tièe prakse. posle svega. pet ili šest krakova. pravilne ideologije. jedna nacija. jedan voða. ali se ipak ne sukobljavaju. u stilu: ako celo èoveèanstvo ispoveda tri religije i svaka tvrdi da je samo ona istinita. Sve one slede slièno naèelo: jedan bog. jedna partija ili jedna klasa. Sve velike religije i mnoge ideologije danas su monistièke. jer su izrazili sumnju u dogmu. okovane svojim nedodirljivim istinama. monistièke ideologije su danas oštro suèeljene. Pri tome. jer mora da otvori problem prave vere. paradoksalan: razlike meðu kulturama su èesto tako velike da se ove meðusobmo jedva razumeju. u Gulagu ili na Golom otoku komunista nisu bili kapitalisti – oni su obièno bili dobri poslovni partneri – nego revizionosti svih boja. meðutim. pa i kukasti. još uvek ratuju i simboli: krst. Verske i ideološke monade. jedna rasa. Odavno je u teoriji krajnje jednostavno i dobro ukazano na taj problem. Pitanje razlièitosti mišljenja i ponašanja može da se postavi i na drugi naèin: da li velike razlike u religiji i ideologiji nužno raðaju i velike antagonizme. kroz istoriju su više kontaktirale kroz puškarnice nego kroz prozore. velikoj destrukciji. zvezda sa èetiri. upravo zato što su bile mnogobožaèke a time i manje iskljuèive. polumesec i sunce u svetom su ratu za jednu jedinu istinu. Ta èinjenica pokazuje da je stepen potrebne tolerancije veæi ukoliko razlike. Odgovor je. U borbi za svakovrsni prostor. mudrima izgleda da je tolerancija spasonosno rešenje. To potvrðuje èinjenica da je civilizacija neprekidno potresana mnogobrojnim jeresima i ekskomunikacijama. Nije nikakvo otkriæe ako se kaže da su èesto sukobi u jednoj ideologiji ili veri žešæi od onih izmeðu razlièitih ideologija ili vera. ne retko. razlike u jednoj ideologiji ili religiji mogu biti gotovo zanemarljive. a male – neznatna sporenja. na hrišæanskim lomaèama nisu goreli pagani nego hrišæani-jeretici. 385 . ali vode. više ugrožavaju identitet sistema. Mnogobrojne verske i politièke Vartolomejske noæi bile su rezultat malih razlika. ona je ovu èinjenicu solidno poduprla bezbrojnim izgubljenim bitkama za primat. To objašnjava zašto. ma koliko bile male. Za razliku od mnogih paganskih religija koje.

lake droge i eutanazija na najboljem su putu da to postanu. Pri svemu tome. da pretoèi u akciju. u izvesnom smislu. kojim se individualna netrpeljivost pretvara u kolektivnu moæ koja patološku mržnju i netoleranciju nastoji. kritièno mesto u tom procesu nije toliko sam fanatizam koliko je to njegovo širenje i monopolisanje fanatizma. nasilje. dokle trpeti? Hoæe li se preterana tolerancija jedanput pokazati kao velika neodgovornost. pa ni tabu-tema. moderni svet preveo u kategoriju uvažavanih i znaèajnih sagovornika u pitanjima istine. Trajno živo. Promene te vrste mogu se objasniti umnožavanjem i drugaèijim razumevanjem slobode. kocka i homoseksualni brak u mnogim sredinama legalizovani. a potom se ponovo dozvole. potom je tolerancija postala alternativa proganjanju – još uvek ne za sve i svuda – da bi ih. koja može iæi od proste averzije. kriminal. taèka nulte tolerancije je sasvim izvesna: to je fanatizam kao vrhunac iskljuèivosti. na kraju. osuðivani. Ako su ovde doze neuhvatljive. Možda sama èinjenica da je sloboda. obiène pojave kasnije postanu proskribovane. smatraju se kao prestupi i povlaèe opštu osudu. drogu. Prvobitno svuda i svi ateisti su bili krivi.Doziranje potrebe tolerancije prati široku skalu netrpeljivosti. vrednosno i moralno neutralna pomera granice izmeðu pozitivnog i negativnog smisla toleranci386 . a i tzv. univerzalno postavljeno pitanje ateizma je primer koji to dobro ilustruje. da se vremenom njena opravdanost ili neopravdanost menja: nema više mnogih starih tabua. Tolerancija može poprimiti negativno znaèenje i ako se proširi na sferu opasne politièke neodgovornosti. Tako su prostitucija. do progona i istrebljenja. proganjani i istrebljivani. na pojave koje se u jednom društvu osuðuju: kraðu. prostituciju itd. i preèesto uspeva. Koliko treba podnositi. preko osude i mržnje. Tolerancija može imati negativnu konotaciju ako se odnosi na nevrednosti. jer omoguæava da se jedan potrošeni model reciklira. treba imati u vidu da su granice izmeðu pozitivnog i negativnog smisla tolerancije relativne. Meðutim. kao što bi i fanatièna odgovornost mogla ugroziti toleranciju? Da li jedno društvo ulazi u krizu zato što nema dovoljno tolerancije ili zato što se toleriše sve i svašta. U nekim vremenima. rekomponuje i stvori privid napretka. To stepenovanje potrebne tolerancije otvara i pitanje granica tolerancije. I neki trivijalni fenomeni svedoèe o kolebanju ocena o umesnosti ili neumesnosti tolerancije.

Ako bi se reklo da su ljudi netolerantni prema onome što zadire u njihove interese. veæ se govori o jednoj filozofiji tolerancije. zagriženosti raspadaju se brakovi. tolerancija mora da dobija na znaèaju. Još jedno. Slogan je veæ formulisan: ne tolerišimo netoleranciju! 387 . i najèešæe uspevaju. I kao što je Herder tražio vaspitanje za humanost. pojedinci se. pokazuju analize rezultata onoga što se zove „govor mržnje“. Od iznuðene racionalnosti. a naroèito praktièno-politièkih. vek zahteva vaspitanje za toleranciju. ideološke ili politièke. o korisnosti. Štaviše. Zbog verskih. zamka je jasno vidljiva: misli. Meðutim. porodice. Tu se javlja taèka kontakta sa psihologijom. U principu. još uvek ostaje jedno polje u kome je teško govoriti o interesu. a da pri tom ni jedna strana nema dovoljan razlog – zavaðeni ne odluèuju suštinski ni o èemu. akcije. pa se postavlja pitanje da li sve ideje treba olako amnestirarti. pokazuju da pitanje nije samo akademsko. što je svakako siguran znak da se tolerancija lagano izmešta iz svog starog reènika i pomera u pravcu istinske kulture. raslojavanje pojma tolerancije jeste ono izmeðu misli. takoðe vrlo zanimljivo. Pitanje tolerancije ima i jednu pragmatièno-utilitarnu ravan i zato se pitanje interesa sigurno ne može zanemariti. tolerancija postaje politièki ideal kome se sve više teži. ideoloških. 21. dugogodišnja prijateljstva. religijske. I sve druge vrste indoktrinacije. gde iracionalnost onemoguæava toleranciju kao racionalnu intervencuju. ideja i dela. Danas je pozivanje na odgovornost jedno opšte mesto naše civilizacije. da se pretoèe u oružja za akcije. a više slobode onda nužno traži i više ogovornosti. ili grupe. pitaju kakav im je interes da nešto tolerišu. Da je problem ozbiljan. navijaèkih. ideje.je. po pravilu. to ne bi bilo netaèno. Zato se zahtevi za više tolerancije mogu oèitati i kao zahtevi za više slobode. jer se u njemu sa neverovatno mnogo strasti radi u korist sopstvene štete. Meðutim. Skriveno ili otvoreno. cenzure ili zbrane i dalje drži problem „na ledu“. Kad se slobode umnožavaju. teže. svi se slažu sa liberalnom maksimom o bezuslovnoj slobodi mišljenja i govora. povremeno sa psihijatrijom. Složeno i veoma osetljivo pitanje arbitriranja.

unutar koje se kultura i demokratija ukrštaju tako što kulturi pripada vertikalna. Naime. Samo istraživanje složene etimologije ove dve reèi bilo bi dovoljan razlog za održavanje nauènog skupa na kome bi se uz politikologe našli i kulturolozi. što omoguæava njihovo susretanje. Kultura i demokratija su dva kategorijalna pojma koja imaju dugu i bogatu istoriju. Prvi je onaj Olimpijskih igara u Španiji i Australiji. filozofi. kada je pokazano kako uloga jezika i rase redefiniše polje ispoljavanja politièke moæi. ispitana je uloga kulturnog aparata u uspostavljanju simbolièkih i politièkih okvira modernih društava. predstavljajuæi ih kao dve ose – horizontalnu i verikalnu – koje definišu moderno društveno polje. po svoj prilici. nemoguæe jednoznaèno odrediti. a demokratiji – horizontalna osa ovog zamišljenog pojmovnog koordinatnog sistema. a horizontale za osu demokratije – nije sluèajan. bogaæenje ali i osporavanje unutar polja kojeg je. pravnici. buduæi da su nosioci simbolièke i društvene moæi. Modaliteti tog ukrštanja su demonstrirani na tri sluèaja.Branimir Stojkovi} KULTURA I DEMOKRATIJA – Problemski pristup – Rad istražuje odnos izmeðu kulture i demokratije. Takav pristup problemu odnosa kulture i demokratije podseæa na puzzle – slagalicu. Najzad. Do tada bi valjalo poæi od radnih definicija jednog i drugog pojma. Drugi sluèaj pokazuje ulogu kulturnog i simbolièkog kapitala u determinisanju politièke moæi na primeru francuskog društva. u završnom delu rada. ukrštanje. Izbor vertikale za osu kulture. osnovno naèelo demokratije jeste da ljudi jesu (politièki i pravno) jednaki. dok je – istovremeno – osnovno naèelo kul388 .

ture da ljudi nisu nisu isti (to je temelj identiteta – kako individualnog. na teorijski. meðusobno veoma razlièita. Živeti sa razlikama ne znaèi uživati u njima. politièke i kulturne moæi u svetskim okvirima – i da se odgovori na pitanje zašto je francuski samo tradicionalni jezik diplomatije. Postignut je kompromis – redosled je ustanovljen po francuskom alfabetu. ta ravnopravnost jezika (i naroda – jer o tome je zapravo bila reè) je dovedena u pitanje. dok je engleski njen stvarni internacionalni jezik. a završava na kastiljanskom (koji se obièno i neprecizno naziva španskim). samo društveno podnošljiv (sustainable) naèin mržnje. Time kako. tokom sveèanog defilea na otvaranju Olimpijade. zapravo. tako i kolektivnog). a francuski je – kao što je poznato – tradicionalni jezik diplomatije. (Ovde bi mogla da se otvori još jedna velika tema kulturne politike. Jedino nije mogao da se postigne dogovor oko toga kojim æe alfabetskim redom (onim katalonske ili kastiljanske abecede) iæi reprezentacije nacionalnih država. Svoj ceremonijalni govor otpoèinje na katalonskom (Barselona je glavni grad Katalonije). ali i na praktièan naèin. najave svih takmièenja su bile na oba jezika. ovako naznaèenu.) Iza sjaja tog globalnog spektakla. Igre otvara španski kralj Huan Karlos II. a razlikovanje meðu ljudima uèiniti podnošljivim – bave se. temeljnu suprotnost izmeðu sveta politike i sveta kulture relativisati. katalonske i španske zastave vijorile su se ulicama Barselone. Samo jedan put. pokušaæu da demonstriram na tri. Južnoafrikanac Kristofer Houp tvrdi (u romanu Najmraènija Engleska) da je tolerancija. politika tolerancije i politika kulturnog identiteta. kao što je poznato. na sledeæi naèin. stajala je èitava jedna viševekovna istorija španske države koju. Jedan od mojih omiljenih pisaca. To kako se kulturne razlike konfigurišu u demokratskom okruženju. I U knjizi Politika kulture Džordana i Vidona je. èini više nacija/ 389 . opisan susret demokratije i kulture: Otvaranje Olimpijskih igara u Barseloni (1992). sluèaja. Èitava sveèanost otvaranja tih Olimpijskih igara bila je u znaku katalonske i španske muzike. ona o odnosu izmeðu ekonomske.

od kojih svaka ima svoj jezik. tj. kolektivnim kulturnim identitetima. a koja potisnuta? Da li je to pitanje uopšte legitimno ako se u vidu imaju koncepti kao što su kulturni identitet. biæe reèi drugom prilikom. težeæi – pri tome – da primene najefikasniji instrument: stvaranje vlastite nacionalne države. O osnovama tog prepoznavanja.etnièkih grupa. u kojoj su kriket kao nacionalni sport i èaj u pet kao nacionalni ritual bile opšteprihvaæeni oblici iskazivanja kulturne pripadnosti. kao spektakla koji pažnju svetske javnosti usmerava na zemlju/grad koji je organizator Olimpijade. pokušaja jednih da asimiluju druge i nastojanja drugih da se tome odupru. iako delo duha. koja sebe redefiniše unutar koordinata Pacifika i azijskog kontinenta i otvara se za imigrante azijskog porekla. Koja kultura koga reprezentuje i sa kojim pravom? II Umetnost. sigurno vam nije promaklo da je Olimpijadu 2000. Koja kultura treba da bude oficijelna. 390 . Ako smo veæ kod primera kulturne upotrebe Olimpijade. /Melburn. Evo samo nekih od tih pitanja: 1. kulturni diverzitet i multikulturalnost? 2. Nacionalna država može da se uporedi sa kontejnerom koji štiti ekonomske. Australija/ otvorila Keti Frimen aboridžanka (ab originem). To otvara prvu seriju pitanja koja èine okvir kulturne politike. mora da poprimi materijalne oblike da bi opstala u vremenu i da bi bila dostupna u društvenom prostoru (razlikovanje komunikacije u prostoru i transmisije u vremenu). koja time sebe kulturno redefiniše i odustaje od WASP monokulturne zajednice. u svojoj knjizi Nacija – zamišljena zajednica (koje nema u spisku literature). u koju više nemaju pristupa samo beli useljenici (peèalbarska pesma: „prokleta da je Australija“). Benedikt Anderson. To je bila oznaka rekonstituisanja multikulturne zajednice. politièke i kulturne interese zajedinice koja se prepoznaje kao takva. kaže da je upravo nacionalna država (a ne demokratija. kapitalizam ili liberalizam) – glavni evropski izvozni artikal koji se koristi u èitavom svetu. Bio je to simbolièki znak potvrde politike iskupljenja Australije. Ta istorija je vremenski sled dominacija i subordinacija. svoju kulturu i svoju istoriju.

kako to ekonomisti kažu. na prvoj stranici udžbenika iz Osnova ekonomije (i to ne samo ekonomije kulture). odnosno obrazovanja posetilaca francuskih muzeja. predstavljena sa voštanom ploèicom. popularnu kulturu nalaze u bistroima. mogu se pratiti promene odnosa umetnosti i društva: od pinakoteke u Aleksandriji. Pokazao je. Veæ muzej (institucija koja èuva. do prvog javnog muzeja. pisaljkom i svitkom u rukama. jeste mesto u kome su materijalizovana dela duha prisutna i dostupna. preko sredjnovekovnih crkvenih riznica u kojima su èuvane relikvije i zbirki umetnina na dvorovima feudalaca i bogatih trgovaca. naime. da oni koji ne spadaju u Naslednike kulture koju reprodukuje graðanska škola i graðanska porodica nemaju šta da traže u muzejima.Za materijalizaciju umetnièkog dela neophodna su sredstva. nakon Francuske revolucije. jezikom kompjuterske tehnike. izložena u muzejima ne pružaju svima podjednako i kako je kljuè dostupnosti umetnosti obrazovanje. obraðuje i izlaže umetnièka dela). oni svoju narodsku. odnosno škola. trebalo da se nalaze oni stihovi Radeta Drainca: „Glad mi je beskrajna. francuski sociolog Pjer Burdije je – baš na primeru muzeja – pokazao kako se klasna struktura francuskog društva ogleda u istoj takvoj kulturi i kako se sve to može pokazati analizom društvene pripadnosti. Tako je Kaliopa. radi se uvek o alokaciji retkih dobara. možemo definisati kulturni aparat. u šansonama (a ne u romanima ili na koncertima filharmonije) i to je predmet sledeæe Burdijeove knjige koja se zove Reprodukcija. Nasuprot tome. oni koji poseduju kulturni kapital (obrazovanje i. 391 . a ruke veèno prazne. visoka kultura – zatvorena knjiga.“ To je ona provalija izmeðu naèelne beskonaènosi ljudskih potreba i uvek ogranièene moguænosti njihovog materijalnog zadovoljavanja. kako dela umetnosti. a sredstva su – tome nas ekonomija kao nauka uèi – uvek ogranièena ili. Pokazao je. Za njih je ta umetnièka. muza epske poezije. U knjizi èiji je naslov Naslednici. Postoje dakle oni koji poseduju ekonomski kapital (novac i imovinu). Na primeru imena institucije muzeja. koji je ime dobio po muzama. koji je narodu uèinio dostupnim ono što je bila privilegija plemstva. na osnovu njega. Zato bi. ali – bar isto toliko – i porodica. Sama istorija muzeja je zapravo jedna od najuverljivijih paradigmi odnosa umetnosti i društva posredstvom interfejsa – kako. Zanimljivo je da veæ antièka predstava Muza – zaštitnica umetnosti – sadrži tu materijalizaciju duhovnog. isto tako.

Zašto stranci? Novine koje svakodnevno èitamo. kao i èetvrta u kojoj se nalazi tekst „Kulturni aparat“. živimo u svetovima iz druge ruke koji nisu rezultat našeg neposrednog iskustva. a zove se Znanje i moæ. a koja su nastala tokom istorije ljudskog roda i istorije našeg društva. III Poslednji kljuèan pojam. veæ su prerada iskustava drugih ili – kako to Mils kaže: to su predstave kojima nas snabdevaju stranci i mrtvaci. ali je to beznaèajan deo mase onih koji prave novine. sreæom. knjige koje èitamo su stvoreni od ljudi koje lièno ne poznajemo i koje nikada neæemo upoznati. napisao Sociološku maštu. Beli okovratnik i Elitu moæi. Jedino bebe i ludaci svetu pristupaju neposredno. televiziju koju gledamo. izmeðu ostalih knjiga. Rajt Mils polazi od tvrdnje da mi. Kao što je poznato. jeste pojam kulturnog aparata.steèeno znanje koje je vidljivo kroz titule i reference – CV). a drugi anonimni – od kojih velika veæina nije meðu našim savremenicima. novac je vulgaran i ne donosi sa sobom prestiž (možda je SAD izuzetak) pa oni koji ga imaju ne žele da izgledaju bogato. svi mi znamo po nekog novinara ili pisca. Oni predstavljaju cigle od kojih nastaje Društvena konstrukcija stvarnosti. Zašto mrtvaci? Reè je o veæ stvorenim delima i znaèenjima koje prihvatamo kao veæ date i neosporne. ali postoji i simbolièki kapital: kada se ekonomski kapital predstavlja kao kulturni kapital. To je ono što Burdije naziva transferom iz polja moæi u polje kulture. koji nas uvodi u razumevanje odnosa demokratije i kulture. Sve tri knjige su. Njega u sociologiju uvodi Rajt Mils – amerièki sociolog koji je. zapravo. Bebe zato što tek treba sa 392 . veæ fino. o kojoj govore Berger&Lukman. prevedene kod nas. bez pomoæi stranaca i mrtvaca o kojima sam do sada govorio. Te cigle su stvorili ljudi – neki od njih kulturni heroji sa imenom i prezimenom (kao Pitagora ili Šekspir). Naravno. A simbolièki kapital je ono što bi ekonomisti nazvali medijumom razmene. radio i televiziju ili pišu knjige koje vidimo u izlozima knjižara ili na policama biblioteka.

Benedikt Andersen. kojim æe organizovati primordijalni haos u koji su. Nacija –zamišljena zajednica. Kristofer Houp. Beograd. Peter Berger and Thomas Luckmann. Publichers Ltd. 1995. Race and the Postmodern World. CULTURAL POLITICS – Class. Glenn Jordan and Chriss Weedon. 393 . 7. LES HERITIERS. baèeni (Sartr). 1998. 4. 1998. Znanje i moæ. London. Pierre Bourdieu. Clio. roðenjem. LITERATURA 1. Najmraènija Engleska. 3. Beograd. 1964. Gender. THE SOCIAL CONSTRUCTION OF REALITY. Les editions de Minuit. Beograd. a ludaci zato što su tu društveno dogovorenu šifru odbacili i zamenili je nekom liènom formulom i time sebe iskljuèili iz društva. Paris. Plato.1971. Rajt Mils. Vuk Karadžiæ. Blackvwell. 2. 1967.usvoje šifre za razumevanje sveta (proces enkulturacije i socijalizacije). Penguin. 5.

najverovatnije.Dobrivoje Stanojevi} NOVINARSKA RETORIKA S DRUGE STRANE TAPISERIJE ILI KAKO DO NOVINARSKE SAMOSTALNOSTI? (Teze o morfologiji novinskih vrsta) U svom radu „Novinarska retorika s druge strane tapiserije“. Istovremeno postavlja pitanja o posebnosti novinarske retorike tretirajuæi. novine su pune. autor tumaèi teze o novoj morfologiji novinarskih vrsta. To uslovljava da se u nastavi novinarstva i novinarskoj praksi uvek stoji „s druge strane tapiserije“ i svet posmatra u nalièju njegove pojavnosti koje je. Stalna promena paradigme i njena zavisnost od društvenih okolnosti naznaèava stalnu promenljivost kao retorièko stanje savremenog novinarstva. Ali ako je to. u stvari. (Ljubomir Nenadoviæ) Novinar ili promašeno zvanje? Još je Bizmark govorio o novinarima kao o ljudima koji su. I onda kada se u svetu ništa važno ne dogaða. makar delimièno istinito. U tom smislu se vladajuæa stilska paradigma novinarstva posmatra kao svojevrsna paradigma bez paradigme. i njegovo pravo lice. èitate ih kao da jedete lubenicu: neprestano žvaæete. promašili svoje zvanje. možda. a ništa – osim vode – u ustima nemate. onda to – 394 . novinarstvo kao zvanje koje je upuæeno na to da neprestano ruši samo sebe. delom.

) 395 . sa inovacija na kanon. uprkos tome. odreðivanjem i prouèavanjem novinskih generièkih kategorija. Opšta upuæenost na stalne teme o slobodi novinarstva i nezavisno novinarstvo skrenula je razgovor sa teorije na tehniku. Reè je. Ljubljana. gotovo u „predparadigmatskom stanju“1 . umetnosti. sa sadržaja na formu. Pri tome su se primenjivala merila koja su se ustanovljavala. kao što su: modusi. U svakome od tih okvira. novinarstvo se dovodilo u posredan odnos sa osnovnim kategorijama kako bi se razdvojile njegove posebne osobine – recimo. teorija govornih èinova. zanemarujuæi donekle moguænosti novih oblika komunikacije. istovremeno: antropologija. Iako se oblicima svakodnevne komunikacije bave. ekonomiji. 1988. pogaðaju neki cilj. Možda bi trebalo razmišljati i o uspostavljanju drugaèije novinske genologije.takoðe – ukazuje na modelotvorno bogatstvo u novinarstvu. istoriji. imajuæi u vidu raznolikost njihovih primarnih interesovanja kao prednost. ili se uopšte ne vidi. društvu. o tome da bi trebalo obrazovati novinare koji bi. lingvistièka pragmatika i druge nauke – izuèavanje novinarstva se. Pristup novim izražajnim moguænostima u novinarstvu kao da se ponovo pokreæe u poslednje vreme. Razvrstavanje novinskih vrsta i svest o njihovim stalnim preinaèenjima sastavni je deo razumevanja novinarstva još od njegovog postanka. komunikaciji i dr. psihologija jezika. više zadržalo na tehnièkoj strani. naravno. u odnos prema stvarnosti. Novinaru je teško da 1 Sintagma Mance Košir. na svoj naèin. jeziku. Ona bi se bavila uspostavljanjem. o onome što se teško vidi. kako s obzirom na položaj i status novinarstva. Novinske vrste za koje se danas školuju novinari nalaze se. Paradigma bez paradigme Zašto je to tako? Poznato je da postojeæi novinski oblici bitno odreðuju socio-psihološki habitus buduæih novinara. Državna založba Slovenije. I promašaji. vrste. oblici i sl. bili osposobljeni za osmatranje. (Nastavki za teorijo novinarskih vrst. podvrste. folkloristika. tako i s obzirom na konceptualni okvir u kojem se razvrstavanje ostvarivalo. primetne žanrovske iskorake i preinaèenja. razredi tipovi. tumaèenje i pisanje – i o drugoj strani tapiserije. prevashodno s obzirom na moguæu raskoš razlièitih orijentacija. kao što znamo. još uvek.

neminovno dogaða spontano interakcijsko usklaðivanje liènih „relevancijskih struktura“ i „interpretativnih shema“ bivših i sadašnjih novinarskih stereotipa. nema nièega osim sledeæeg omota ili konaène praznine. dok svakidašnja objektivacija služi toj suštini kao. koji svaku svoju dnevnu upotrebu uvodi i u podruèje nauènog istraživanja. iako je teško na ovaj naèin doæi do središta stvari. u stvarnosti. ipak. Tako. Ovakvo gledanje na žanrove u novinarstvu podseæa na dosledno provedenu semantièku koncepciju vrste. omot. veæ i razvoju imanentne linije novinarstva. svest postaje puka fikcija“. Posle njih. To bi znaèilo da svaka novinska vrsta predstavlja. potpunije i èešæe primenjivanje razlièitih znanja. Otuda Geteova opaska da novinara valja požaliti. „Izvan objektivacije. Ali tako se i stvara svojevrsni „transcendentalni horizont“ pamæenja vrste. jer se postupak fenomenološke redukcije na kraju ispoljava kao skidanje omota sa drugih suština koje su. pri èemu stalno iskaèu nove odrednice žanra. manje ili više odgovarajuæi. Neophodno je za to. dolazi do neprestanog usklaðivanja retorièkih obrazaca. neprestano gledajuæi šta se odigrava i sa druge strane tapiserije. potpunije bi se dalje sledila razvojna krivulja žurnalistike. ram. jednom oblikovani i predstavljeni studentima kao prepoznatljive i relativno ustaljene komunikacijsko-retorièke forme. Otuda studente ne treba pouèavati samo tehnikama. Na taj naèin. u svakodnevnoj delatnosti. takoðe. zahvaljujuæi pojaèanoj potrebi i zadovoljenju tih izazova. jer najèešæe ne zna šta da kaže. nego što zaista podstièu na istraživaèko novinarstvo. posebni promenljivi komunikacijski obrazac sa vlastitom unutrašnjom retorièkom strategijom i referencijskim sistemom. Neprekidno prožimanje i razdvajanje razlièitih retorièkih oblika otežava pokušaje teorijskog svoðenja i izgraðivanje stalne poetike žanrova.ih. nadalje. može da opstane sve do trenutka kada poènemo da obrazujemo novinare koji znaju i smeju da govore. opredmeti u svrhu teorijskog razmatranja. svaka vrsta zadržava svoj unutrašnji izraz. veæ i podsticanje sposobnosti da se ko396 . Tako. U svemu se. pisao je još Mihail Bahtin. ali i razlaže srodnim obrascima iz oblasti koji dolaze sa drugih polja u novinarstvo. èija se upotreba stalno standardizuje. a èesto i ne sme ništa reæi. Na taj naèin. Studentu ne treba više samo da oponaša novinarske žanrove. oni više služe kao magacin obrazaca moguæih tumaèenja. vrednovanja i razumevanja sveta.

novinari neæe postati neposredni proizvod retorièkog sistema. Stalnost promene Samo stalne promene u vladajuæim retorièkim obrascima mogu doprineti kristalisanju novih znaèenjskih polja kojima bi se novinari okrenuli. Novinarski žanrovi. oni su u zavisnosti od paradigme mišljenja kojoj se teško može odupreti. valjalo usmeriti prema otimanju od stereotipije. novinar æe nadzirati i graditi nove retorièke moduse. najèešæe nisu u bliskoj politièkoj vezanosti. koja – svojim sugestivnim mehanizmom – potèinjava sve okolo: najpre novinare proizvoðaèe. Umesto da njega nadzire sistem. meðutim. da dopusti no397 . takoðe. on èesto biva na silu ugraðen u njega. Umesto da novinar razgraðuje i inovira sistem. dakle. s toga. danas. Svaka novinska vrsta ima svoj retorièki sistem koji je proizvod odreðenih znaèenja i konteksta u kome se nalazi. Zato èesto ne uspevamo pred studentima da probudimo razigranost perspektiva unutar bogatih moguænosti novinarske genologije.mentarišu uzori. danas. Mi se. preobraziti sistem u kome deluju. uglavnom opredeljujemo za stereotipno tumaèenje novinskih vrsta. nizom inovativnih stvaralaèkih lanèanih reakcija. najpre zato što smo pod snažnim pritiskom monološkog doživljavanja predmeta (bez samoprotivureènosti). bar. predoèiti studentima. Ishode tog mnogoglasja trebalo bi. Naravno da od zavisnih ljudi ne možemo oèekivati nezavisna mišljenja. Na taj naèin. veæ bi stvaralo osnovu za bolju percepciju stvarnosti. Tako postojeæi retorièko-komunikacijski sistem postaje samostalna autoregulativna struktura. On. Novinaru je. Studente bi. veæ æe i oni svojim delovanjem. potom i potrošaèe naviknute na kliše. danas. Reè je o tome da novo oblikovanje vrste proizvodi novo znaèenje ili. To ne bi obavezno vodilo pretvaranju modela u predmet ni u metanovinarstvo. jedva može da iskoraèi iz kalupa postojeæeg retorièkog horizonta. saobrazno drugaèijim profesionalnim i društvenim zahtevima. neprestano vode meðusobni skriveni unutrašnji polilog. retorièko-komunikacijska tradicija nametnuta kao teško izmenjiva. Iako novinari profesionalci.

„Minimalist Semantics: Davidson and Derida on Meaning. Konteksti su neponovljivi. približiti naèin proizvodnje znaèenja. Današnja stroga vezanost novinske deskripcije za novinsku graðu (i. 217 – 239. Novinar može inovirati znaèenje vrste kojom se bavi – tako što æe. Otuda naslovi „Verujem u uspeh“. „Srbija sa dve opcije“. Zagreb.2 Stoga je. Spring 1986. veæ da ono. u svim kontekstima. Istorijskim konkretizacijama pripisuje se premalo ili previše važnosti. delimièno. 398 . str. str. mehanizam domaæe teorije. Oni su. Beograd. Ali reè nije o tome da se u novinarstvo upisuje. proizvodi prvenstveno – odreðene istorijske situacije. dakle. 111 – 123. ako znaèenja ne ogranièavaju njegovu upotrebu i ako zadržava slièno znaèenje u kontekstu brojnih upotreba (koje mogu preæi i u zloupotrebe). ideologiju) opominje da proces osloboðenja kritièko-racionalne funkcije novinarstva. To. još nije èestito ni poèeo. Use and Convention“. kao i novinarski iskazi. a da izvorno znaèenje ne spreèava funkcionisanje u novim okvirima – onda je uvek bolje razviti novinarski iskaz do specifiènosti koja spreèava manipulaciju. prilièno nadilazi dnevni horizont novinarstva. nepristrasno opisujuæi. Mihail Bahtin. 1989. Hrvatsko filozofsko društvo. naravno. upisuje. No. ako se iskaz može uvek premestiti iz prvobitnog konteksta i uklopiti u drugi kontekst. Na taj naèin se novinarstvu ostavlja prostor da se u njega upišu svi moguæi upotrebni konteksti. 3 O problemu teme i znaèenja u jeziku videti. prolegomena teoriji novinskih vrsta). uprkos primetnom statusnom pomeranju kod nas. Pradhan. tj. pa postaje zadatak i metanovinarske delatnosti. Ako se novinski iskaz može upotrebiti svakako. 1.vom znaèenju da se iskaže sa nove taèke gledišta. „Diacritics“. u svakom tekstu. str. nije samo jedan od najtežih problema lingvistike – veæ i novinarske retorike. neophodno videti onoga koji gleda ili govori. 1980. raspetljavanjem razlièitih mikro i makrostrukturnih odnosa. onoga za šta se obièno kaže da se èita „izmeðu redova“. kao i onoga na koga se gleda i o kome se govori. „Nolit“.3 U novinarstvu nema svaki iskaz obavezno odreðeno znaèenje i jedinstveni smisao. (Prilog postmodernoj genologiji. Problem znaèenja. „Hrabrost je biti 2 O minimalistièkoj semantici i teškoæama semantièke i sintaktièke koncepcije vrste videti: S. èesto. Vol. Iako uvek postoji tema. Uporediti i Vladimir Biti: Pripitomljavanje drugog. smisao i znaèenje se izgraðuju tek u kontekstu. 16. Marksizam i filozofija jezika. 75.

„Dobra je vlast koja donosi dobre odluke“4 . posredstvom svojih mehanizama motivacije. Ako novinar (ili student u procesu nastave) izgubi iz vida situaciju. dakle. trebalo da budu prvenstveno nosioci sasvim odreðene teme. otuda. Otuda novinske vrste nisu samo retorièke nego i receptivne vrednosti. da ga preispituje i da se preispituje. kao što bi trebalo da bude odreðen i istorijski trenutak kome pripadaju. po svojim oèekivanjima. u novinarsko stanovište. februar 2002. Retorièki horizont je neprestano omeðen publikom koja je nužno upletena. zavisno od situacije.. meðutim. Takva vrsta (delimièno neophodne) veze koja èini da nikada ne možemo u novinarstvu znati taèno šta kazujemo (kao što ne možemo 4 „Politika“. 399 . mogu uvek da imaju drugo znaèenje i drugu temu. Upravo bi ta „apstraktnost“ izmeðu redova trebalo da postane predmet novog obrazovanja novinara. da temu ne odreðuje samo retorièko izvoðenje (jezièki. dakle. morfološki. a ono ga. ukazivanja na razlièite naèine (od pokazatelja tiraža do eventualnih pisama èitalaca). novinarski iskaz mora da bude uzet uvek u svojoj stvarnoj istorijskoj celovitosti da bi mogao da predstavlja temu. moraju da podrazumevaju sve momente identiène u svim ponavljanjima. poznaje tapiseriju s lica. Iako ne moraju samostalno da postoje. Osim retorièkih odnosa. Mada je tema iskaza nedeljiva. za razliku od teme. neæe se razumeti njegov iskaz. ili æe on poèeti da važi za sve okolnosti. izvan koje je nemoguæe oblikovati tekst. Ti momenti. mora znati da je – kako tvrdi Mihail Bahtin – struktura èovekovog unutrašnjeg sveta isto toliko društveno uslovljena koliko i struktura spoljnjeg oèitovanja. Reè je. ocenjivanja. više zanima. Ali svaki iskaz ima i svoja znaèenja koja. Novinar zato mora neprestano da ima na umu Drugoga. Naslovi bi. Novinarski proizvodi uvek su naslovljeni i upuæeni drugome i to drugome koji. 4. Sve vreme se. oblikovan tradicijom vrste kojom se bavi.profesionalac“. Dakle. oni su nedvojivi deo novinarskog iskaza. ipak. znaèenje se uvek deli na niz pripadajuæih podznaèenja. ali ne zna njeno nalièje. prirodno.. A taj Drugi u isto vreme je i on sam. one podjednako utièu na svest pripadnika retorièko-komunikacijske zajednice. Sledi. možda. jer se tu najèešæe krije suština. o stalnoj dijaloškoj prirodi novinskih vrsta. uvek su apstraktni. veæ i neverbalni i nepisani momenti sitaucije. sintaksièki oblici). kao unapred poznati skup pretpostavki.

„Mali Nemo“. Oni su meðusobno nužno sukobljeni i ne mogu se nikada obuhvatiti jednim odgovorom kakav je – po prirodi stvari – novinarski tekst ili govor. privremeni utisak o pravoj orijentaciji. tekst i govor postaju nužno jednoznaèni oblik. ali uporno posmatra.5 Na taj naèin se raða pritajeni „polilog“6 u kojem se iskazuje neprestano osluškivanje u tekstu. koje – tako postavljene – mogu biti samo hodanje po magli.. 400 . Takav retorièki položaj teško je zauzeti u stvari koja se sastoji od bezbroj prepleta živih retorièkih. Zahvaljujuæi takvoj žanrovskoj uslovljenosti tradicijom i pogubnim nastojanjem za „jasnošæu“ perspektiva. Osluškivanje je uvek uslovljeno kontekstom.. odgovori su previše oèekivani. str. mada u stvari samo predstavlja iskazivanje aktuelnih zabluda vladajuæe paradigme i postojeæeg „duha vremena“ koji nas usisava. koji nam pruža prividni. kod Luja Altisera – Ideologijom. svakako utièe na sadržaj.uvek napisati sve što znamo). stoga. kod Lakana je nazvana – Gospodarem. kakvi sve postoje u vezi sa novinarstvom. slobodnije uzev. politièkih i drugih interesa. s obzirom na to. 2001. jer forma – ako ne raða. obrazovanjem i sluhom za moguæi govor Drugog koji æuti. Odgovori su èesto pod uticajem mnogih kontekstualnih èinilaca i ukazuju prevashodno na monološku strukturiranost svesti. u tradicionalno postavljenim novinskim vrstama. 6 O znaèenju poliloga videti potpunije u autorovoj knjizi Retorika zlatnog runa. trebalo osposobiti da stvori vlastitu projekciju tuðih oèekivanja (ona su uvek neodreðena. a stilistika za delove teksta koji nemaju celovitu samostalnu komunikativnu funkciju. kod Pola de Mana – Tekstualnošæu. 52 – 54. Naša o~ekivanja tu|ih o~ekivanja Novinara bi. O pravoj dijaloškoj toleranciji razigranih retorièkih perspektiva. Naravno. U savremenom novinarstvu. potreban je èvrsti stav dijaloške tolerancije prema predmetu. vezuje za tekst kao posebni „komunikat“. gotovo bez ostat5 U novinarstvu se retorika pominje uvek kada se. Panèevo. na osnovu koje bi mogao da zauzme svoju stilsku taktiku ili retorièku strategiju. danas može biti govora tek uzgred i u naznakama. inaèe raznolike forme novinarskog doživljaja stvarnosti. jer su stalno u predretorièkoj fazi).

retorièko-komunikacijskom i naroèito – èesto zanemarivanom – posleretorièkom (receptivnom). vodeæi nas neumoljivo svojim putem.ka. Otuda najèešæe žanr bira i tumaèi dogaðaj. postavlja pravi predmet naše retoriènosti i našega istraživanja. pa novinar najèešæe postaje žrtva vlastite retorike. uslovljene uranjanjem u postojeæu polifoniju žanrovskog sistema novinarstva. Samo izuzetni novinari ulaze u razgovor sa žanrom kojim se bave. iako smo veæ odabrali ono što hoæemo. Ta omeðenost žanrom.. a dogaðaj postaje nešto relativno. nego i nužnost sistema žanrova. prilagoðava novinarskom uglu gledanja. meri dogaðaj. iako deluje u poèetku prilièno nedefinisano. snaga njegovog „minus prisustva“ (Jurij Lotman). U takvom 401 . kako bi bilo primerenije. uvek nevidljivo prisutan. u stvari. kodova. Ona je uslovljena raznolikim kontekstima. kontroliše. Va`nost ta~ke gledišta Na retorièko-komunikacijskom nivou dogaðaj se. istorije. Taj proces ima najmanje tri svoja dela. jer odreðuje ono što neæemo. naš pristup postaje samo privremena subjektivnost u funkciji nužne subjektivnosti žanra. A dve subjektivnosti su još dalje od svake objaktivnosti. dakle. najoèitijem i sa najviše zabluda. Tekstom/govorom se. Iako se èini da je žanr samo oblik za novinarsko stvaralaštvo. a ne obrnuto. on je tada možda najprisutniji. a da to i ne zna. I kad mislimo da smo odbacili njegove okove. istinskog stvaralaštva nema sve dok smo u raljama žanra koji nas nadzire. a ne dogaðajem – tekst/govor. Tumaèenje dogaðaja nije iskljuèivi gest novinara. a da toga – u velikom broju sluèajeva – novinar nije ni svestan. Žanrovska situacija savremenog novinarstva nikada ne može biti do kraja završena. On se podjednako odvija na polaznom predretorièkom (perceptivnom) nivou. Žanr je. uslovljava i zajedno sa nama stvara. asocijacija. Naša projekcija èitalaèkog oèekivanja uvek je prisutna na predretorièkom nivou. Zbog te poèetne nedefinisanosti. normi.. Tumaèenje izbija u prvi plan. Na prvom nivou. novinar posmatra dogaðaje sa taèke gledišta postojeæeg žanrovskog sistema. naravno. iako se èini èesto da je vidljivo neprisutan. tradicije. On sobom nosi prepoznatljivi skup pretpostavki na koje kad-tad odgovorimo.

predstavlja posebnu projekciju konteksta. trebalo bi da se upuæuju da tekstu pristupaju kao neprozirnom (èesto labilnom) idiologemu. Kakve su te moguænosti. Tumaèenje dogaðaja. Jer ne treba zaboraviti da novinari èesto moraju da pišu i kad nemaju šta da kažu. kako je govorio Metju Arnold. kao ni ulogu namenjenu novi402 . Ne treba zanemariti ni to. zamke i posebne zavodljivosti reèi. u takvoj retorièkoj perspektivi. veæ pre govori o taèki gledišta novinara. odreðuje novinarskoj retorici ulogu u podeli društvene moæi. otuda. Ali one su uvek nedovoljne za stvarno prikazivanje dogaðaja. od novina u kojima autor piše. koji zato postaje drugostepena vrednost teksta. koji æe tek da potraži svoju organizaciju u izrazu. poznajuæi prirodne prepreke za objektivno novinarstvo. U tome je stalna opasnost novinarskog posla. èesto ne uzdaju u besmrtnost. Njihova brojnost zavisi od rašèlanjenosti žanrovskog univerzuma novinarstva u datoj jezièkoj zajednici. dolazi do nužne zamene uzroka za posledicu i do sofistièkog posmatranja stvarnosti. liènih sklonosti i vrednosti. vodeæi raèuna i o postojeæim novinarskim vrstama. buduæi novinari. pošto veæ pišu. Tekst/govor postaje poseban dogaðaj. a do nje je uvek najteže doæi. iako se èini da je dogaðaj objektivno tumaèen preispitivanjem brojnih žanrovskih moguænosti koje se nude. Novinari se. naravno – prave novinarske samostalnosti. I od samostalnosti. novinarski tekst/govor se ispoljava prvenstveno kao privremeni konstrukt asocijativnih odnosa. njegovoj nameri vezanoj za tumaèenje dogaðaja. Svako društvo. da je novinarstvo i književnost – na brzu ruku. Zbog te neodreðenosti izazvane globalnom ideološkom (u najširem smislu) orijentacijom. S toga je jedan od važnijih ciljeva moderne nastave novinarstva – upoznavanje buduæih novinara sa žanrovskim poljem novinskog diskursa na kome postoje brojne nepronaðene putanje. Zato èesto izbor novinarskog žanra ne govori toliko o dogaðaju za èije prikazivanje je izabran u skladu sa zakonitostima žanra i meri dogaðaja. veæ istraženih. žanrovskih moguænosti. Studenti.kontekstu. položaja novinara. znajuæi za opasku Kurta Tuholskog da loš novinar još uvek nije filozof. prirode medija. od njegovog (nikad stabilnog) položaja u njima i njegove sopstvene sposobnosti. a stvarni dogaðaj samo povod za tekst/govor. otvoren prema polju unutrašnjih. a tada im je obrazloženje da imaju šta da kažu. Uloga se uvek odeðuje prema odnosu snaga koji varira. zavisi od razuðenosti postojeæeg žanrovskog sistema.

izanðalog retorièkog zanatskog pogona posebne „potrošaèke industrije“.narstvu u ukupnoj raspodeli moæi. veæ je tu i da postavi pitanja. iako stvarnost èesto podseæa jedna na drugu. delo. I uz taj odvratni aperitiv civilizovani èovek doruèkuje svakog jutra. svaka vest morala da odgovori kako bi obezbedila objektivnost. ukljuèene u tekst. gde. zašto. Nekada je teže postaviti pitanje. šta.. na koja ne mora i ne treba uvek da odgovori. muèenje. po verovanju. Zanemariti tu èinjenicu znaèi bežati od pravog znaèenja retorièkog èina. neplanirano ali neophodno. ali – svakako – ne svi. A za sve dalje potrebna je samostalnost – prava novinarska samostalnost koja je najdalja na tom putu. To je uoèio još francuski pesnik Šarl Bodler: „Svake su novine.. razvrat. da prisustvuju konstrukciji zahuktalog. Ratovi. zloèini pojedinaca – jedno opšte pijanstvo okrutnosti. Novinaru je èesto teže kada pita. Uzmimo za primer èuvenu piramidu pitanja (ko. ne može da predvidi sve oblike dogaðajno usmerene percepcije. Tradicionalnim žanrovskim sistemom u novinarstvu. 403 . zloèini.“ 7 Vladimir Biti. kraðe. a da se ne zgrèi od gaðenja. nav. Ne razumem kako jedna èista ruka može da se dotièe novina.. nego kad ga ispituju. zloèini vladara. pored ostalog. dakle. str. ni izdaleka se ne iscrpljuju sve pojavnosti ovoga sveta. od prvog do poslednjeg reda.. nego odgovoriti na njega. jer „perspektiva potrošnje koja je upisana u proizvodnju nikada ne može biti apsolutna.) na koju bi. 227. kada. Trebalo bi – èini se – studente upozoriti. možda veæ dok uèe. Neki idealni èitaoci i idealni novinari veæ neguju takva pitanja. Od logi~kog apriorizma do apriornelogi~nosti Ni naš „logièki apriorizam“ (Rene Velek – Ostin Voren).“7 I druge perspektive. pored perspektive potrošnje uvek su. sistematiènost i iscrpnost. kako. u percepciji stvarnosti u odreðenoj sredini i u odreðenom sistemu novinarskih žanrova. samo jedno nizanje strahota. Novinarstvo nije tu samo da odgovara na zamišljenja pitanja èitaoca ili pitanja zamišljenog èitaoca. zloèini naroda.

Ona je krivudava. strah od gubitka ljubavi. gotovo neprimetno. proizvodi svoje vlastito znaèenje. strah od buduæih opasnosti. A tu je veæ reè o funkcijama novinarske retorike. 2001. imaginarni strahovi. Beograd. buduæi da razumevanje nije nikada potpuno. Novi Sad. centralizovanoj. „Mit reportera“. „Politika i hronika“. Ako se uporede matrice na osnovu kojih nastaju neki od preovlaðujuæih deèjih strahova (anksioznost. otuda.Èinjenica je. jer se. Ali reè je i o razbijanju stereotipa. U svakom sluèaju. „Vest i novinska prièa“. Takoðe. tzv. 404 .9 Novinari danas znaju da poruka nije ono što se šalje. mora se misliti na konkretnog èitaoca i na žanrovske stereotipe kojima on robuje. povremeno boluje od izvesnih deèjih bolesti8 . meðutim. „Clio“. jer se ne oèituje vlastitim proizvodima nego naèinima korišæenja proizvoda nametnutog vladajuæim ekonomskim poretkom. ali bi ti isti èesto hteli da ga za sebe. ali se podmeæe tiho.. u knjizi Praktikovanje svakodnevnog života (1984). strah od hrane. „Novinarstvo i javno mnenje“. 1998. raspršena. strah od ismevanja i kritike. kada se i konstituiše pravi predmet novinskog žanra. na taj naèin. što èešæe. dakle – upozoriti ih na moguæe deformacijske mehanizme percepcije. piše: „Nasuprot rastuæoj racionalizovanoj. Novinarska retorika.. Volmana: Deèji strahovi. iskazuje zajedno sa njim i stepen našeg nerazumevanja. a to se postiže na postretorièkom nivou. ali i zamke kao i lukavstva savremene novinarske retorike. „Masovna kultura“ i dr. Publika. veæ ono što se prihvata. buènoj i spektakulranoj proizvodnji smestila se druga proizvodnja. Jer. fobije. kad izveštava o nekom dogaðaju. i to da se mnogi žale na novinarstvo. Mišel de Serto. Ako kritièku sposobnost èitalaca novina ne treba precenjivati. upotrebe. poruka može da ima suprotno znaèenje od nameravanog i može se vratiti pošiljaocu kao bumerang. na kojima poèivaju mnogi mitovi novinarstva. još manje je valja potcenjivati. „Žuta štampa“. Kontekst se nikada ne može do kraja rekonstruisati iz teksta/govora. novinar predstavlja i sebe i svoj sistem vrednosti. kao što i èitalac u svoje tumaèenje ugraðuje i lik novinara 8 Videti knjigu Bendžamina B.“ To bi znaèilo da bi studentima o retorici žanrova valjalo uvek govoriti u punoj dimenziji. „Matica srpska“. Novinar u svoj tekst/govor ugraðuje i svog sagovornika. delove „Sedma sila“. strah od agresije. takoðe. potrošnja. 9 Videti knjigu Ðovanija Gocinija: Istorija novinarstva. Posebno je pitanje koliko je poruka uopšte potrebna i poželjna u savremenom novinarstvu.) vidi se da na njima poèivaju mnoge opasnosti. Možda bi se to dalo prevesti Ibzenovom izrekom da loša publika želi loše novine.

mogu se uoèiti posebni oblici preoblikovanih cenzura i samocenzura koje se koriste prednostima žanrovskih stereotipa. Beograd. Bgd. a na drugoj strani – višesmerno i aluzivno preuzimajuæi literarne stilove. oblasti moæi. takoðe. promena društveno-politièkog konteksta dovodi do drugaèijeg novinarstva (novine tada izazivaju posebnu radoznalost publike). retorici za iste uši. vlasti. uvideo je još Ljubomir Nenadoviæ: „I onda kad se u svetu ništa važno ne dogaða. 405 . najzad.) Prozirnost znaèenja imanentna je novinskom diskursu. politike. Opasnost da informacijski novum ne služi preobražaju. ona ne služi da probudi èitaoèevu svest. kaže Vladimir Biti u navedenom tekstu (str. o vremensko-prostornim. veæ overavanju stvarnosti. skrivene upravo u „zakonitostima žanra“. svakako. a ništa – osim vode – u ustima nemate.“ Novinarstvo. Tzv. uglavnom o jednosmernoj komunikaciji). istorijskim i ideološkim ogranièenjima.“. tehnike i posebnu retori10 U neposrednoj vezi sa tim jesu. unutar kojih se oblikuje svaka novinarska retorika. Reè je. ali je redovno ostavljaju sa senkom razoèaranja. pod èijim su – neposrednim ili posrednim – uticajem. 232).. retorièkom nivou (realizacija teksta/govora) i postretorièkom nivou (recepciji) pridružuje i momenat konteksta kao nezaobilazan. Moguænost istinskog dijaloga. 2001. autoritarnosti i autoriteta. Veæ izborom dogaðaja nagoveštavaju se moguænosti prikrivene cenzure. veæ da je uspava ustaljenim oblikom saopštavanja. svi masovni mediji. Èak i onda kada se èini da je novinarska retorika najbliža objektivnosti. a o njima najuverljivije kod nas piše Èedomir Èupiæ. stilska obrada teksta i tehnike kompozicije. èitate ih kao da jedete lubenicu: neprestano žvaæete. Stvarnost je uvek podložna uticaju ekonomskih i politièkih interesa. „Èigoja“. u svojim knjigama Politika i zlo. I u prilikama kada postoji novina dogaðaja. „Èigoja“.11 Istina. približavajuæi se stilovima i tehnikama nauke. èak i kad postoji dijalog tolerancije. novine su pune. ne postoji – jer je reè o „masovnoj publici“. pomažu povlaðivanju èitalaèkoj svesti.10 Usta puna vode Reè je. postaje sve više analitièko i kritièko. dakle.i svoje poimanje žanra. Zato se predretorièkom nivou (pripremi za tekst/ govor). Na taj naèin se podgreva stereotipija i nivelišu retorièki uzleti kojima može da se skrene van polja koje se može nesmetano nadgledati sa stanovišta žanra.. 2002. 11 „(. na jednoj strani. i Politika i poziv.

Tek onda bi i èitalac mogao da oèekuje nešto slièno. Pravi novinarski Vavilon je na pomolu. Ne suoèiti studente sa ovim hipotezama. aforistièke analitike. Oèito bi moderno obrazovanje novinara trebalo studentima da nudi i lubenicu. ako se u praksi moramo odluèiti za jednu verziju. sumnjajuæi u modernistièki prezir prema gomili.“. takvo nagomilavanje poništava veliki broj (ranije utvrðenih) pravila. jer je glupanu ime Milion. tema. preinaèenih uvodnika.. pa i onih koje se odnose na žanr. Te osobine mogu biti i zanemarene u nekom drugom vremenu. Novinske vrste danas postaju sve više posebne retorièke predstave o razlièitim socijalno-politièkim. On duguje svoje ustolièenje vremenu postojanog sistema vrednosti.. Izvoðenjem u prvi medijski plan nekih od osobina pojedinih žanrova. Naravno.12 12 „Sud glupog èoveka o tebi. pokušavamo da ne poistovetimo tehniku i nauku. iz kojeg izbijaju na videlo samo jedna ili tek nekoliko. Na drugoj strani. ekonomskim i komunikacijskim scenarijima.. možda.. on mora da odgovori kompozicijski. Jedna perspektiva potèinjava ostale i uzalud na vežbama govorimo o moguæim varijacijama vesti. ne znaèi nužno i okamenjivanje tih svojstava. isto je kao bacati se lukom i strelom na avione. I to se veæ dogaða. Uskoro æe – èini se – opasti njegova perceptivna moæ.ku. novinarski diskurs kao da i dalje neprestano traži sebe. možda. ali sa što manje vode. 406 . makar to bio i najparadniji i najmonumentalniji arhiultrakreten. lukavstava u izražavanju. nagomilanih i glumljenih strahova. sve vreme. U savremenom novinarstvu sve je više razlièitih struka. Na nove izazove. Otuda plodotvorna najezda raznovrsnih žanrovski hibridnih kolumni. a nešto kao sve. ako ostane u starom žanrovskom sistemu. Vest je odlièan naèin da novinar sebe poistoveti sa svetom ili. tematski i stilski pripremajuæi svoju retoriku za borbu sa konkurentnim medijima. Opasnost je ako se studentima ništa predstavlja kao nešto. Ovaj sud je i danas dalekovid. Da li su informativni žanrovi samo informativni i da li su uvek informativni? Informativni. Taj scenario se najbolji vidi ako se studentu omoguæi da stane sa druge strane tapiserije i nauèi da analitièki gleda u nalièje „istine“ koje je tek istina sama. pri tom. U tom tesnacu. zapisao je šezdesetih godina Vitold Gombroviè. uopšte nije lišen važnosti. iz èije se verzije mogu naslutiti sve moguæe i sve predvidljive verzije. Reè je. iako su u jednom trenutku bile veoma izoštrene. èak Tvorcem. s obzirom na koga? Svaka vest jeste sukob mnogih taèaka gledišta. sukobljenih interesa. o nekom buduæem „pitagorejskom“ (Džordž Stajner) mini žanru. pristupa.

VII DEO EKONOMIJA U TRANZICIJI: PRIV ATIZACIJA 407 .

408 .

Zakon je propisao obaveznost privatizacije i postavio je rokove za njeno okonèanje. Nedostaju. Iz svega ovoga proizilazi ozbiljna opasnost da se diskredituje privatno vlasništvo i da se zaoštri. i inaèe postojeæi. meðutim. Neka njegova svojstva mogu. Za afirmisanje razvojnih elemenata i aktivnosti još je štetnije donošenje jednog broja nepovoljnih pravnih akata. 409 . dobro iskorišæeno. Nova vlast se još nije iskazala kao subjekat koji podstièe vlasnike. dakako. volja i rešenost da se stvore prateæe institucije. namenjene realizaciji svojinske transformacije. žudno oèekivanih stranih direktnih investicija. na moguæu korupciju. meðutim. još i više. meðu kojima je najdestruktivniji Zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu. nedostatak efektivne kontrole nad tim procesom i osetljivost institucionalne mašinerije. preduzetnike.Ljubomir Mad`ar IZMEÐU POLITI^KIH PREPREKA I EKONOMSKIH OGRANI^ENJA – Osvrt na novija iskustva u vezi sa privatizacijom – Politièki preokret iz oktobra prošle godine stvorio je dugo oèekivane preduslove za preduzimanje odluènih koraka za institucionalno prestrukturiranje privrede. Slabe taèke Zakona su: preterana akumulacija nadležnosti u telima koja su zadužena za realizaciju procesa. inovatore i druge razvojno relevantne grupe. da se formulišu potrebne politike i – posebno – da se izgradi potrebni ambijent za podsticanje preduzetništva i savremenog stila poslovanja. takoðe. otpor protiv njega. Dometi Zakona æe. Retroaktivni karakter toga Zakona ozbiljan je faktor demotivacije domaæe štednje i investicija i. uprkos tome da nije donelo nikakve spektakularne promene u karakteru vlasništva niti ekvivalentne politièke efekte. biti ispitivana i na apriornoj osnovi. Potrošena je skoro èitava godina na pripremu Zakona o privatizaciji. biti isprobani kroz proces praktiène primene i jedino æe njegovi rezultati pružiti konaèni test njegove pragmatske vrednosti. To vreme je.

a još uvek nema gotovo nikakvih vidljivih tragova ili rezultata. on postavlja temelje strategije i politike privatizacije koji bitno opredeljuju uspeh cele akcije i tek u buduænosti može. zajedno sa njom. promena vlasnièke strukture u velikim preduzeæima nije dobila centralno mesto u medijima. jer je – sve do republièkih izbora – za ekonomsku politiku bila „odgovorna“ poznata „kombinovana“ vlast. ni u kom sluèaju. verovalo se da æe privatizacija krenuti munjevitim tempom i da æe bar deo izgubljenog vremena biti po kratkom postupku. To je delikatan. Ostatak vremena bio je iskorišæen za donošenje novog Zakona o privatizaciji. Prošla je godina dana. mnogi drugi kljuèni makroekonomski agregati. satrvena gubicima i nesposobna da obave i najnužnija plaæanja. Posle deset godina stagnacije i institucionalne skleroze. On ne donosi nikakve spektakularne rezultate – u javnosti èak deluje kao da se ništa nije ni uradilo – a. 410 . Meðu najvažnija nadanja spadala su ona koja su se odnosila na privatizaciju. Iz tog razloga. veoma složen i jako spor posao. a rahitièna društvena i državna preduzeæa nastavila su svoje dugo putovanje u noæi. Izostali su impresivni zahvati u politici privatizacije. strpljivi i – uglavnom diskretni – rad najzad ovenèa vidljivim i široko dopadljivim rezultatima. eventualno. Stvoren je utisak da se na planu privatizacije baš ništa nije uradilo.Uvod Prošlogodišnji oktobarski preokret proizveo je opasnu eksploziju mnogih oèekivanja. Vreme koje je proteklo delom je bilo neraspoloživo za reforme. meðutim. nadoknaðen. varljiv i netaèan. nisu ni u kom sluèaju dolazile u obzir. nekakve dalekosežne akcije. pogotovo one koje bi bile na liniji korenitih promena nasleðenog institucionalnog poretka. ali da te šanse. U meðuvremenu se smanjila i proizvodnja i. sastavljena od novih politièkih snaga i onih koje su bile u fazi odlaženja sa politièke pozornice. od kojih su brojna bila vezana za reforme institucija i politika. u stvari. Ono što treba jasno naglasiti jeste da buduænost pruža šanse da se taj dugi. da pruži rezultate koji æe opravdati ovaj veliki poèetni vremenski utrošak. Taj utisak je. nisu puna sigurnost niti znaèe da æe potrebni i dugo oèekivani rezultati stiæi sa stopostotnom izvesnošæu. iza koje je – oèigledno – stajao nedostatak politièke volje da se raskrsti sa starim poretkom. strateški investitori nisu se okrenuli našim prostorima.

strateških usmerenja. a u vezi sa prvim. Zakon se može analizirati sa gledišta ukupne koherentnosti i saglasnosti sa opštim društvenim potrebama i strateškim opredeljenjima. naravno u meri u kojoj se on nije istopio u ovih deset dramatiènih godina sa kojima je okonèano prethodno stoleæe. pre nego što su pristigli eventualni rezultati njegove primene. U toj preliminarnoj fazi može se reæi da Zakon donosi krupne inovacije u odnosu na prethodna zakonska rešenja. devizno denominiran.Šta æe se iz svega ovoga pojaviti kao rezultat tek ostaje da se vidi. objektivne argumentacije na osnovu koje bi operativna strana Zakona mogla da se pretrese i eventualno kritikuje. privatizacija je konaèno uèinjena obaveznom i više ne zavisi od inicijative i volje širokog i krajnje heterogenog skupa subjekata èija je motivacija u vezi sa ovim važnim poslom deformisana po više osnova i na više razlièitih naèina. treæe. za sada. iz konkretnih perfomansi izvedene. ali za kritiku politike na podruèju privatizacije po osnovu izostalih. može vrednovati sa stanovišta konzistentnosti i sa taèke gledišta njegovih osnovnih. privatizacija je oroèena (ceo taj posao mora da se završi za èetiri godine) i. zemlji koja. Druga moguæa taèka gledišta je ona koja se odnosi na oèekivane i verovatne uèinke. niti zbog prirode problema može da bude. najzad. više nego ekstravagantno i pomišljati na moguænost da se to što je preostalo podeli besplatno u zemlji koja je u samom vrhu najzaduženijih zemalja na svetu. uz to. ima i ogroman. Tek æe rezultati njegove primene dati osnovu za objektivnu evaluaciju njegovih operativnih svojstava opredeljenih u važnoj dimenziji pragmatiène. Nema. konaèno se faktièki odustalo od somnambulne ideje besplatne podele kolektivno posedovanog kapitala. Novi zakon o privatizaciji: konzistentnost i opšta usmerenost Osnova na kojoj se zakon može vrednovati u ovom stadiju. Zakon se. unutrašnji dug i u kojoj se akumulirala ogromna masa raznih kvazifiskalnih 411 . Kad je reè o samoj regulativi. vrednosti. drugo. uèinaka jednostavno je još rano. Bilo je. nije celovita i omoguæava tek preliminarne procene i zakljuèke. naime. naglašeno vidljivih. mogu se prepoznati tri takve inovacije: prvo.

meðu svim kriterijima za ocenu svojstava i prednosti alternativnih strategija privatizacije. inaèe potencijalno dostižnim. analize i koja se daju afirmativno vrednovati i pre nego što se prikupe suštinski važna iskustva u primeni Zakona. pre svega. ukljuèujuæi i podrazumevajuæi. objektivno mogao da se obezbedi. takoreæi teorijske. pre ili kasnije. na 412 . Sada. èeškim privatizacionim èudom i kad se ispostavilo da to i nije bilo neko naroèito èudo – a u meri u kojoj je i bilo. U nastavku æe biti izneti neki razlozi zbog kojih bi se moglo oèekivati da brzina bude znatno ispod standarda impliciranog Zakonom. Izgubljeni potencijalni društveni proizvod snažan je argument u prilog radikalnih institucionalnih prilagoðavanja. postoje i takva koja se. ali je koncipiranje Zakona na naèin koji daje dobre izglede na planu brzine – više nego dobrodošlo.deficita koji æe. a ukoliko postojeæi režim upravljanja kapitalom ne bude. Ako se ne pojave smetnje u realizaciji Zakona. ekonomisti su se u neku ruku otreznili. ako ne i važniji. kad je prošla euforija sa tzv. Pored rešenja koja dobro prolaze test apriorne. u dogledno vreme. dobrim delom morati da se natovare na leða države. ekonomskim efektima i nepotrebno održavanje društvenog proizvoda na nivou koji je daleko ispod onog koji bi. u sreðenom i koliko-toliko racionalnom vlasnièkom režimu. svojinsku transformaciju. i argument izjedanja. Postojeæi režim upravljanja kapitalom toliko je destruktivan da preostala neto imovina biva iz dana u dan doslovno sve manja i manja. Podaci o kolosalnim gubicima bacaju u senku sve mršavije i bezizglednije procene društvenog i državnog kapitala. Isto je toliko važan. odnosno topljenja kapitala. ona dimenzija koja daje veliki znaèaj i veliku vrednost dvema napred istaknutim karakteristikama novog zakonskog rešenja: obaveznosti i oroèenosti. od njega danas boli glava. pa se danas preðašnji najvatreniji zagovornici besplatne privatizacije javljaju u ulozi velikih tumaèa novih strategija privatizacije. zamenjen institucionalnim mehanizmima koji æe biti radikalno drukèiji – problem vlasnièkog preobražaja biæe „rešen“ na najmanje celishodan od svih zamislivih naèina: jednostavno neæe više biti šta da se privatizuje! Baš je brzina. postoje veliki izgledi da se ostvare dobre performanse u pogledu brzine. Sadašnji režim korišæenja kapitala toliko je neefikasan da svako odlaganje presudnog zaokreta u vlasnièkoj strukturi znaèi ogromne gubitke u. u obliku javnog duga.

stav 1. To su tendencije koje se svode na veliku rezervu prema državi. u Zakonu je izostala – inaèe poželjna. Zakonodavac. široko rasprostranjene u kompleksu državnih organizacija i operativnih mehanizama. Kod zakonodavca je odsustvo oseæaja za potrebu efikasne i nezavisne kontrole došlo do izražaja u tolikoj meri da je u èl. u toj dimenziji. posve je jasno da postoji opasnost da se neki od njih izrode u sredstvo nasilja nad ljudima i njihovim organizacijama.istoj apriornoj osnovi. u bilo kojoj sferi društvenog života i delovanja. on je državnim organima. To bi. doneti zadovoljavajuæe rezultate. jednako važnih. Zakon je raznim državnim organima poverio ogromna ovlašæenja i moæ odluèivanja. u isto vreme. pre svega Agenciji za privatizaciju. moguæih i oèekivanih performansi na planu (nezavisno od toga kako shvaæene) društvene pravde. U odsustvu jedne takve rasute kontrole. jednostavno reèeno. predstavljalo ozbiljnu pretnju slobodi. Retki su primeri da se zakonom 413 . Agencija za privatizaciju ima. predvideo je poprilièan broj raznih agencija i tela. a nedostaju institucije i organi koji bi ogranièili njenu vlast i spreèili njenu moguæu funkcionalnu i politièku degeneraciju. od kojih veæina – istini za volju – ipak spada u prirodan i neizbežan dekor moderne tržišne privrede. Sumnja je posebno izražena kad se radi o proceni moguæih uèinaka države na planu društvene racionalnosti i o sagledavanju. baš kao i na veliku sumnju u pogledu moguænosti da naglašeno oslanjanje na državu može. Oslonac je našao u mehanizmima sile i prinude nad kojima ovi organi imaju opasan monopol. vidno odstupa od markantnih i preovlaðujuæih tendencija u savremenoj politièkoj filozofiji. demokratiji i civilizacijskim tekovinama koje na njima poèivaju. mogu podvrgnuti izvesnim sumnjama. Drugo. predviðeno da Agencija i pokreæe i sprovodi i kontroliše privatizaciju. Usput. dao ogromna ovlašæenja. pa time i nad društvenim procesima i poslovima. 5. Prvo. Zakonodavac je u aktuelna rešenja ugradio dve jednako važne i u isti mah jednako opasne osobenosti. njenim prinudnim organima i modusu operandi. pa i neophodna – dovoljno široka distribucija izvršnih i kontrolnih funkcija koja bi umanjila opasnu prinudnu moæ države i u ceo aranžman unela jedan sistem ogranièenja i ravnoteža (checks and balances) koji bi onemoguæio državni voluntarizam i obezbedio blagotvorne elemente meðusobne kontrole državnih organa. vrlo velika ovlašæenja.

ozbiljan konflikt interesa. u politièko-filozofskom smislu. proces mogu da iniciraju i sama preduzeæa i treæa lica. Agencija bi morala da insistira na što povoljnijoj prodajnoj ceni i što veæem utrošku. Toliki posao ona – ni u kom sluèaju – ne može da obavi. imaju bokor sopstvenih. intencije Agencije kao predstavnika javnog interesa – naravno uz uobièajene rezerve implicirane teorijom javnog izbora – i samih preduzeæa koja. naravno. generiše tražnju za dodatnim kvalifikacijama i specijalnostima i. ne baš lako utvrdivih interesa. S obzirom na moguænost pokretanja inicijative za privatizaciju i. Po logici svoje uloge u ovom procesu. to što je dobro za državu i njen budžet nije dobro za kolektiv i njegovu upravu. Ukratko. Sva bitna ovlašæenja za pokretanje. Kratak rezime ovako strukturirane i dimenzionirane uloge države bio bi da se zakonodavac. a u isto vreme i kontroliše. pre drži stare i sada veæ tradicionalne teorije javnog interesa nego novije teorije javnog izbora kojom se dopušta i predviða erozija opredeljenja za javno dobro. pa time. a s druge – sukob uloga. nemaju faktièki nikakvog interesa i mnogo æe im više odgovarati neki strateški partner koji je spreman da što više uloži u preduzeæe i tako uveæa njegov kapacitet. na njihove službe i raspoloživi administrativni kapacitet. u isterivanju što povoljnije cene. u celoj stvari. U aranžmanu koji je formalizovan zakonom javiæe se i nimalo jednostavan i nipošto naivan sukob uloga. dakako. sprovoðenje i kontrolu privatizacije locirana su na Agenciju za privatizaciju.istoj ustanovi poverava i da nešto inicira i sprovodi. To znaèi da se ona (za obavljanje brojnih i dugotrajnih poslova koje podrazumeva proces privatizacije) kao celina mora osloniti na sama preduzeæa. Preduzeæa. Sukobiæe se. s jedne strane. s obzirom na ulogu koju æe sama preduzeæa imati u obavljanju opsežnih administrativnih poslova vezanih za priva414 . ali i u tom sluèaju Agencija automatski preuzima ulogu subjekta koji upravlja ovim složenim procesom. još više. povrh toga ali i kao rezultat svega toga. velika ovlašæenja Agencije nisu srazmerna njenim administrativnim kapacitetom. podigne zaposlenost. Za ovaj kontekst bitno je da ti interesi sigurno nisu potpuno (niti èak ni naèelno) kompatibilni sa stremljenjima Agencije. Tu æe se javiti. bitno poveæa stepen sigurnosti postojeæih radnih mesta. i mnoštvo devijacija u procesu njegove faktièke realizacije. sa svoje strane. Doduše. Meðutim.

a prevelik. kao i druge ad hoc stvorene institucije. U isto vreme posao je ogroman. pomenut i u prethodnom pasusu. ispravljanje moguæih greša415 . trebalo bi sasvim da išèezne. a potom i na njegove merljive i implicitne troškove. ali – sudeæi po dugom i bogatom iskustvu – još teže gase. sukobom optereæene. u nešto dužoj perspektivi. tokom operativnog korišæenja institucionalnih mehanizama koji æe biti stvoreni kao rezultat privatizacije. To znaèi da æe kapacitet Agencije. jasno je da æe u celom poslu i sama preduzeæa imati – ne mali – uticaj. Agencija. biti krajnje nedovoljan u vreme sprovoðenja privatizacije. Frakcije i napetosti gotovo da su neizbežni. nadgledanje. a druga – gubitke koji æe se javiti u dugom buduæem razdoblju. odnosno suvišan i nepotreban po isteku roka i vremena kompletiranja ovog zamašnog posla. a potom i dodatni nepovoljni uticaj na efikasnost samih aranžmana koji iz takve. Taj problem je ipak ogranièenih razmera i javiæe se tek u nešto daljoj buduænosti: teško je poverovati da æe se baš cela privatizacija okonèati u zakonskim rokovima. najpre uticati na pravce kretanja i krajnji rezultat procesa. možda ne ni tako mali. a neizbežno je da izvestan. dakle. bez obzira na oslonac koji æe morati da potraži u samim preduzeæima. suoèiæe se. Agencija ne može sopstvenim kadrovima i sredstvima obaviti ogromni posao koji privatizacija podrazumeva. a ova svojevrsnosna inkompatibilnost motivacionih impulsa. Oslonac na preduzeæa s toga je neizbežan. Zbog sukoba interesa i uloga treba oèekivati posledice po odvijanje samog procesa.tizaciju. Prva skupina obuhvata neposredne troškove i gubitke u performansama. ali je sigurno da se ova konfrontacija ne može povoljno odraziti na odvijanje procesa i njegovu efikasnost. Ishod i krajnji efekat nije lako predvideti. po svoj æe prilici. mnogo je manje bezazlen nego što to na prvi pogled izgleda. Može se oèekivati da æe se ta dva uticaja i dva suprotna interesa ukrstiti i sukobiti. Valja naglasiti da æe se uèinci na planu efikasnosti pojaviti u dva smisla. obim posla ostane i za posle formalno završene privatizacije (naknadne intervencije. Institucije se teško stvaraju. ritam njegovog odvijanja i njegovu efikasnost. privatizacije budu proistekli. sa sindromom italijanskog Ministarstva kolonija. ali je jednokratan i. Problem administrativnog kapaciteta. Poznato je da je italijansko Ministarstvo kolonija postojalo najmanje pola veka nakon što je Italija izgubila svoju poslednju koloniju.

bar u nekoj meri koja nije dovoljno ni poznata. dok æe se smetnje i napetosti koje æe iz ovoga proisteæi (a posebno neminovno umanjenje efikasnosti) za mnoge relevantne èinioce javiti kao iznenaðenje. Sa delovanjem ogranièenja koje je. sredstava i kapaciteta za kakvo-takvo obavljanje ovih. uslovljena jednostavnom. Oèigledno je da taj posao ne može da se obavi glatko i bez kašnjenja i zastoja. do trivijalnosti oèiglednom. Ovo nije zamerka koja se neposredno može uputiti samom Zakonu. meðutim. U toj dimenziji aranžmana za obavljanje privatizacije oèigledno se do sada ništa nije promenilo. Konkretnije – nije bilo potrebnih kadrova. uporedo sa svojim redovnim poslovima. poslova. makar i nedovoljno prepoznato i spoznato. uz uèinke koji su tako skromni da se granièe sa nepostojeæim. posla za koji ona nije sasvim osposobljena i koji nije predviðen kao deo njenih redovnih zadataka.. èinjenicom da za obimne poslove koje privatizacija podrazumeva jednostavno nije bilo vremena. posao koji bi administracija morala da obavi nekako uzgred. postoji i ovaj problem. ali ostaje pitanje kakve bi moguæe mehanizme i kompenzatorne instrumente Zakon predvideo da je zakonodavac bio – ako nikako drukèije a ono bar na nivou koji æe se neposredno ticati Agencije i prateæih državnih institucija – svestan da. sputavalo preobražaj u našoj – nelagodama ispunjenoj – prošlosti mora se raèunati i tokom velikog poduhvata vlasnièke transformacije koji nam prestoji u neposrednoj buduænosti. po obimu i važnosti nipošto beznaèajnih. Problemi koji bi mogli da se jave po ovom osnovu nisu niti sagledani niti uvaženi. problem jednog vrlo obimnog i posve nerutinskog posla koji æe pasti na administraciju preduzeæa. može se razložno postaviti pitanje u kojoj su meri dosadašnja otezanja privatizacije. uz sve druge.). 416 . To je posao za koji potreban administrativni kapacitet jednostavno nije predviðen. a da – uprkos tome – održi rokove i obezbedi kvalitet.ka. Iako deluje u neku ruku šokantno. Zbog toga i nije neophodno temeljno ga razmatrati veæ u ovoj fazi. razumno je stoga oèekivati da ono što je. suoèavanje sa problemima koji æe se javiti tokom realizacije samog procesa a koji unapred ne mogu da se predvide. Ostaje.. Ovaj problem ne samo da nije valjano analiziran. što znaèi – na najneugodniji moguæi naèin. Oèekivati tako nešto ne izgleda razumno. nego još nije na pravi naèin niti dijagnosticiran. koèilo i usporavalo privatizaciju u proteklom vremenu – nastavi da na isti naèin deluje i u buduænosti.

s jedne strane. u pravom smislu. samo po sebi predstavlja neizvestan i hazarderski poduhvat.Dopunski institucionalni uslovi i prate}i imperativi privatizacije Posle mnogih spoticanja u politici svojinske transformacije i opredeljenjima vezanim za njeno (ne)sprovoðenje sada je. eventualno. još krenula s mrtve taèke – osim što je donet Zakon kao važan ali nedovoljno upadljiv rezultat – onda je nerealno oèekivati da se postigne vidljiv rezultat u obezbeðivanju prateæih uslova za osiguravanje konaènog uspeha privatizacije. u našim specifiènim institucionalnim uslovima. nedostatak ozbiljnih a za afirmaciju tržišne privrede neophodnih institucionalnih i ekonomsko-politièkih opredeljenja. a jednostrana orijentacija na samu privatizaciju. mahom putem zakona i odgovarajuæih propisa. Ono što veæ sada može da bude predmet ozbiljne rasprave pa i kritike jeste. ali je daleko od toga da bude i dovoljan uslov. nekakav oblik kolektivnog posedovanja i korišæenja resursa ostaje kao trajan i neotklonjiv fatum. nakon što je pola veka privredom i društvom dominiralo kolektivno vlasništvo. potpuno jasno da je privatizacija potreban uslov za dostizanje nekakvog društveno prihvatljivog nivoa efikasnosti tržišne privrede. uporedo sa privatizacijom ili èak anticipativno. ponašanja. Privatna svojina podrazumeva prateæe institucije. opredeljenja i vrednovanja bez kojih æe njeni uèinci biti daleko manji nego što se oèekuje. makar u profesionalnoj javnosti. To što se. ne grade i odgovarajuæe prateæe institucije i formulišu njima prilagoðene politike – sigurno ne može biti predmet nekih velikih komentara i kritika. Postoji opasnost da se stvori utisak da na ovim prostorima privatno vlasništvo i tržišna privreda baš i ne mogu dati rezultate koje daju u drugim društvima i institucionalnim ozraèjima i da. Stvaranje privatnog vlasništva. u svesti i poimanju pojedinaca. bez onoga što privatnu svojinu treba da uèini delotvornom. a s druge 417 . ozbiljno preti da kompromituje i samu instituciju privatne svojine. možda više i važnije nego i u jednoj drugoj oblasti. Ako ni sama privatizacija nije. u društvenim opredeljenjima i vrednovanjima i. u stilu i naèinu formulisanja i realizacije ekonomske politike. Da bi privatizacija dala oèekivane uèinke potrebno je da se mnogo toga promeni u drugim institucionalnim aranžmanima u privredi i celom društvu.

Komplikacije na planu napetosti i principijelnog sukoba izmeðu veæinskog. demokratskog odluèivanja i društvene potrebe da se formuliše politika koja æe biti globalno racionalna i delotvorna sa razvojnog stanovišta – rešavaju se. Prva i najvažnija napomena jeste da se nova vlast još ni izdaleka dovoljno nije legitimisala kao nosilac ovlašæenja i funkcija koji æe odluèno biti na strani razvojno relevantnih grupa. nedovoljno zaposlenih. uz 418 . inovatori. u èijim je rukama ekonomska buduænost zemlje. sferi ustavnog poretka i temeljnog konsenzusa iz koga on treba da izraste.. One se rešavaju u jednoj. traganju za naèinima podsticanja i jaèanja razvojno relevantnih grupa kao što su preduzetnici. socijalno ugroženih. sa demokratskim mehanizmima povezanoj ali u odnosu na nju ipak jasno izdiferenciranoj.strane. Oni. stranke se prirodno orijentišu ka grupama koje raspolažu najveæim brojem glasova i svoju politiku prilagoðavaju stvarnom i potencijalnom uticaju brojnih. Nema sumnje da je ovo podruèje na kome politièka konkurencija produkuje nepovoljne uèinke po razvijanje tržišta i jaèanje same ekonomske konkurencije.. nova vlast je više zaokupljena problemima zaposlenih. zapravo. iako – u razvojnom smislu – nedovoljno relevantnih. izvan domena tekuæeg demokratskog odluèivanja. posebno u fazi labavljenja vladajuæe koalicije i pripreme za obraèun koji se nameæe kao neminovan. nisu ni u novoj vlasti našli svog pouzdanog saveznika. izvestan broj mera koje su donete ili nagoveštene. investitori.. spadaju u elitu i – po prirodi stvari – su malobrojne i politièki uticajne daleko ispod nivoa koji odgovara njihovom ekonomskom znaèaju.. stratuma. svog moguæeg zaštitnika i partnera sa kojim se može raèunati za trajniju i dovoljno predvidivu saradnju.. Stratumi sa najveæim brojem glasova nisu (niti mogu da budu) razvojno relevantne grupe koje. ljudi koji sistematskim uèenjem uveæavaju ljudski kapital kao najdragoceniju komponentu proizvodnog potencijala. po definiciji. a nisu na liniji afirmisanja tržišne privrede nego njenog daljeg sputavanja. umirovljenih. To. Pritisnuta brojnim i krupnim tekuæim problemima i okrenuta teško otklonjivom pragmatizmu. Izlaz iz ove demokratske klopke nije nimalo jednostavan i u politièko-filozofskoj misli i praktiènoj delatnosti naglašeno je aktuelan još od vremena stvaranja amerièkog Ustava. nezaposlenih. ili èak nimalo. U borbi za glasove. štediše. a mnogo manje.

Pojednostavljeno govoreæi. Naravno da je izgradnja ustavne osnove društva. dugotrajan. a u redovima jugoslovenske inteligencije toliko popularni. jasnog konstitucionalnog razgranièenja podruèja (neizbežnog) javnog interesa i kolektivnog upravljanja. ne može ni pod kakvim uslovima i eventualnim izgovorima. znaèi da se rešavaju u sferi doslednog definisanja i trajnog garantovanja neprikosnovenih individualnih prava i. nego i kao indikator dijametralno suprotne orijentacije. ili bi trebalo da bude. ni na dalekom horizontu. domen graðanskog i civilnog mora konaèno da se konstituiše kao segment u koji država sa svojim kolektivnim odlukama i aparatom prinude. bilo bi naivno oèekivati brze i impresivne rezultate na ovom podruèju. ono što nije preterano i nije preuranjeno oèekivati jeste formulisanje jasnih politièkih opredeljenja da se. i komplementarne oblasti koja æe biti domen striktno graðanskog odluèivanja i civilnog regulisanja društvenih odnosa. s jedne. Bilo bi to. nego i od bilo kakvih formi neposrednog državnog intervenisanja. Jedan broj poteza nove vlasti može se tumaèiti ne samo kao znak odsustva opredeljenja da se krene u izgradnju društva koje bi bilo u skladu sa idealima opisanim u prethodnom pasusu. U ovakvoj vizuri poredak liberalne demokaratije nameæe se kao superioran u odnosu na konkurentni. Ne ulazeæi u detalje ovog Zakona koji pred419 . to bi društvo svakako bilo naslonjeno na demokratiju kao svoj modus operandi. Još se. autonomnog i na neizbežni minimum državne prinude svedenog društva. kako se danas definiše u zemljama pravog politièkog pluralizma i tržišne privrede. društvo liberalne demokratije. postavi izgradnja takve ustavne infrastrukture koja æe graðane i njihove dobrovoljne organizacije èvrsto ograditi i trajno zaštititi – ne samo od državnog voluntarizma i nasilja. kao najviši prioritet. konaèno. Sa druge strane. socijalne demokratije. te armature koja opredeljuje i naèin funkcionisanja same demokratije. ne mogu naslutiti obrisi jedne takve politièke volje koja jedina može da postavi temelje slobodnog. da posegne. poredak tzv. ali bi se njegova bit taènije mogla opisati kvalifikacijom da bi to bilo društvo naslonjeno na moderna liberalna naèela.ostalo ali i pre svega. Reklo bi se da je paradigmatièni primer takvog poteza najnoviji Zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu. složen i neizvestan proces. No.

doslovno potkopavaju naèelo pravne sigurnosti koje ima težinu temeljnog i.stavlja zasebnu. oseæaju društvene pravde. 11 – 12304. a sa druge – protivustavan da izlazi u susret jako raširenom te. drugaèije od prethodnih. oktobar 2001. obaraju efikasnost – ne samo privreðivanja nego i jednog mnogo šireg kruga društvenih procesa. Madžar (2001a). a ovde je dovoljno da se posebno istakne da su retroaktivni zakoni. u politièkom smislu izrazito relevantnom. 2001. za ove svrhe dovoljno je istaæi da je on. i to veoma izazovnu. pored ostalog i zato. 9. 07. Ekonomisti tome mogu samo da dodaju kakve krupne ekonomske štete proizvode retroaktivni zakoni time što nepredvidivo i proizvoljno menjaju osnovna pravila poslovanja i što. Treæe. (2001b). Univerzitet „Braæa Kariæ“. O retroaktivnosti i njenim dalekosežnim negativnim implikacijama pravnici su rekli svoju uverljivu reè2 . nedvosmisleno i nepobitno protivustavni. retroaktivni propisi. gotovo da je nepotrebno naglašavati – nanose ogromne štete. Univerzitet „Braæa Kariæ“. poveæavajuæi neizvesnost. „Dileme regulisanja zakonskih prestupa u autoritarnom poretku“. godine 420 . s jedne strane. 4 – 10. „Namet na preduzetnièki vilajet“. upravo zbog toga što naknadnim preinaèenjem uslova otežavaju upravljanje poslovnim procesima i nameæu dodatne troškove sa kojima se prilikom donošenja re1 Vidi Lj. ali i jednako pogubna. 2 (2001). u suštinski važan opšti ambijent privreðivanja (koji je i bez toga neugodno neizvestan) ugraðuju jednu mnogostrano štetnu a inaèe objektivno nepotrebnu dodatnu komponentu neizvesnosti. pri tome. temu1 . Prvo. Drugo. Working Papers 1. suštinski znaèajnog preduslova racionalnog delovanja. Grubo i bezobzirno donošenje bitno izmenjenih propisa koji. naknadno izmenjeni propisi unose velike poremeæaje u tekuæe funkcionisanje privrede i. retroaktivni propisi otežavaju upravljanje privrednim procesima. retroaktivan. u mnogim dimenzijama društvene aktivnosti. kad i ako su takvi u celini. kako zbog svoje protivustavnosti tako i zbog retroaktivnosti. jeste èinjenica da retroaktivni propisi. poveæavaju troškove i preko tehnološki i tržišno opredeljenog nivoa i. Obrazloženje za pokrenutu inicijativu od 6. regulišu procese koji su se veæ odigrali i odluke koje su davno donete nanosi privredi i društvu bar tri vrste štete. Jednako važna. kao rezultat toga. radi pokretanja postupka za ocenjivanje ustavnosti I zakonitosti Zakona o jednokratnom porezu na ekstradohodak i ekstraimovinu steèenu iskorišæavanjem posebnih pogodnosti. Working Papers 1. a i pravde kao takve.

sredstva i metodi vladanja i raspored i disperzija politièke moæi. U politièkom spektru. preteæi signal celom preduzetnièkom staležu lošeg stava i nipošto ohrabrujuæih namera vlasti i njene politike prema privredi i prema onima koji su. dimenzija kontinuiteta sa starim. Naprotiv. Ta bi opcija bila locirana na desnom centru. ali stoga ne manje žilava i zato utoliko opasnija. Promenila su se. predstavljaju krajnje nepovoljan i. oktobarski preoktet nije doneo onakve promene kakve se obièno pretpostavljaju: politièka rezultanta velike koalicije od 18 stranaka tu je negde na levom centru. on se uklapa u prethodno ustanovljenu èinjenicu da ni nova vlast nije. Na promenu opšte politièke usmerenosti moraæe verovatno duže da se prièeka. nosioci najvažnijih inicijativa. Posebno je ubitaèan ovaj treæi efekat. ona je pre okrenuta razvojno pasivnim i redistributivno orijentisanim. decentralizovane inicijative autonomnih ekonomskih aktera i ostalih društvenih subjekata. dok se ne obnovi srednja klasa èije bi ekonomske interese mogla da artikuliše jedna znatno drukèija politièka opcija. Tržišna privreda svoj razvojni potencijal crpi iz slobodne. To ureðenje je još živo u seæanjima i ponašanjima. unapred poznate i za sve podjednako obavezujuæe – pravne okvire. bila bi otporna na sve oblike kolektivistièkih i ostalih potencijalno totalitarnih otklona. a ne potrebe i stremljenja društvene elite i razvojno znaèajnih grupa. pa i sa samim socijalistièkim ureðenjem koje mu je prethodilo. a ostaje trajno zapamæeno po tome što je u vrh svoje retorike stavljalo „interese radnièke klase i radnih ljudi“. predoktobarskim poretkom. a politièki relativno moænim. na sreæu. Ta ogromna potencijalna društvena energija može se aktivirati samo uz jasne. principijelno. postala partner i zaštitnik razvojno relevantnih grupa. stabilne. u osnovi. „organske“ društvene celine. Zvuèaæe paradoksalno. u pravom smislu. poèev od nacionalizma do raznih oblika socijalnog i klasnog utapanja (pa time i poništavanja) liènosti u šire. na tom podruèju. ali sigurno je da se u ovakvom odnosu može razabrati jedna diskretno ukomponovana. bila bi odana ideji liberalne demokratije i. Presudno važan preduslov stvarnog razmaha inicijative u tržišnoj privredi jeste sigurnost da æe rezultati i efekti 421 .levantnih odluka nije moglo raèunati. taman tamo gde je bio i prethodni režim. grupama uz oèiglednu implikaciju – a i više od toga – da od nje ne treba oèekivati ništa dobro po privrednike i preduzetnike.

Niko ne može tvrditi da ovaj Zakon nije izašao u susret naglo aktiviranom oseæaju pravde u celom društvu – iako je i samu egzistenciju tog oseæaja i èinjenicu njegovog zadovoljenja prilièno teško dokazati – ali. 422 . bez obzira na eventualnu veliku društvenu podršku ovakvom zadovoljavanju pravde. regulisanje važnih pitanja vladinim uredbama iako spadaju u ona koja se moraju urediti zakonom ili donošenje zakona sa retroaktivnim dejstvom) nanose nesagledive štete i privredi i društvu u celini. da bi zakon mogao da posluži kao takav oslonac. koje su masovne te zato i politièki potencijalno isplative. No. istinska realizacija ciceronovskog ideala non sub hominem sed sub legem. to je kapitulacija pravnog poretka pred eksplozijama trenutnih emocija. Za to je potrebna vladavina prava. odnosno nered u društvenoj zajednici kao celini.koje pojedinci i njihove organizacije ostvare u konkurentskoj utakmici moæi doista i da se prisvoje. najkraæe reèeno. unose u društvo razorne elemente i sile pravnog nereda. Poslovni ljudi svoj oslonac treba da traže i (mogu da) naðu u pravilima. Tamo gde se popušta ovakvim emocijama nema prave ustavne zaštite manjine od. Treba samo spomenuti zastrašujuæi efekat koji je on proizveo na strane investitore i njihovu percepciju institucionalnog ambijenta koji u doglednoj buduænosti valja oèekivati u jugoslovenskoj privredi. makar inspirisanog i masovnim emocijama veæinski ostrašæenog stanovništva. on ne sme da bude proizvoljan i pristrasan nego uvek konzistentan sa najboljim tradicijama ugraðenim u pravni poredak. Zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu verovatno je u samom korenu sasekao veliki broj potencijalnih preduzetnièkih inicijativa. Ilustracije radi. Više od toga. pa nema ni zaštite same veæine od nje same. to je preskupa pravda. a ne u okrilju moænih grupa ili èak pojedinaca. odnosno èitavog društva od njega samoga. Upravo zbog toga materijalno i proceduralno loši propisi (npr. On mora da bude otelotvorenje praviènosti i racionalnosti koja se i sama organski razvija kroz duge periode i inkorporira uvide i iskustva gotovo nesagledivog niza prethodnih naraštaja. a iz toga proistièu svi drugi oblici nereda. jer je proizveo nešto što je poput hladne jeze prostrujalo svim porama i svim kapilarima privrede i društva kao celine. ponekad agresivne i destruktivne. veæine. a sav smisao ustavnih aranžmana i ogranièenja sastoji se u tome da društvo zaštiti od voluntarizma radikalnog odluèivanja. propisima i zakonu. Takve odluke i ponašanja.

No ostaje da se vidi da li æe ti rezultati pristiæi i u kom obimu. aktivira složena i ne baš lako saglediva konfiguracija lokalnih interesa unutar i na nivou samog preduzeæa. Posebno æe se administracija preduzeæa naæi u položaju da u isto vreme obavlja poslove privatizacije kao poslove iza kojih stoji javni interes i da u istom poslu rešava i pitanja koja se neposredno tièu poslovne i razvojne politike preduzeæa. zapravo. verovatno. izostati samo zbog toga što bi moglo da izgleda da iza njih stoji korupcija. Ukazano je i na konflikt interesa i sukob uloga koji je ugraðen u noseæa zakonska rešenja. i kontroliše proces privatizacije. u isto vreme. U politièkom smislu. Takvo predoziranje nadležnosti i oskudica kontrole prosto zaziva korupciju.Zaklju~ak Na planu privatizacije konaèno je napravljen jedan znaèajan – iako nimalo spektakularan i. u širem društvu nedovoljno vidljiv – pomak. i u osnovnim elementima izvodi. na sreæu. 423 . Ista agencija i pokreæe. On je prevelika ovlašæenja. meðutim. završena i sad valja oèekivati opipljive. sam aranžman koji sugeriše njenu visoku verovatnoæu i njeno teško otkrivanje delovaæe inhibitorno na tela zadužena za sprovoðenje pojedinih faza privatizacije. i neke slabosti Zakona. Neke bitne osobenosti novog Zakona (pre svega obaveznost i rok vlasnièkog preobražaja koji je njime regulisan) nagoveštavaju moguænost relativno brzog ostvarivanja znaèajnih rezultata u njegovoj praktiènoj primeni. koncentrisao u državnim agencijama koje su zadužene za realizaciju procesa svojinskog preobražaja. Sukob uloga biva praæen sukobom interesa. da se poslovi podele i da se stvore konstelacije u kojima æe jedni ovlašæeni organi i institucije moæi da kontrolišu i ogranièavaju druge. Ta faza je. kao i moguænost problema koji bi – iz njegovih bitnih opredeljenja – mogli da iskrsnu. Nije uèinjen napor da se nadležnosti šire rasporede. Naznaèene su. Izraðen je novi zakon o privatizaciji i tako zadovoljen jedan krupan društveni prioritet. Neke potpuno ispravne odluke æe. izrada Zakona je najmanje zahvalan segment zamašnog i vrlo složenog procesa privatizacije. a u kojoj ne prispevaju nikakvi upadljivi i politièki rentabilni rezultati. a time i potencijalnu i stvarnu moæ. mnogostrano korisne i politièki relevantne rezultate. To je faza u kojoj mora mnogo i pažljivo da se radi. te da se u jedinstvenoj skupini odluka vezanih za privatizaciju. Èak ako korupcije i ne bude.

na raèun razgranatog spleta dugoroènih interesa unutar društva kao celine. te kao pouzdan i transparentan oslonac i podrška.Iako je obiman. u politièkom spektru. Jednako važne su i prateæe institucionalne intervencije i bitno redefinisane makroekonomske i sve druge politike koje tržišnoj privredi treba da posluže kao determinante opšteg poslovnog okruženja. na sreæu. daleko od segmenta na kome je bila locirana prethodna koalicija. vlast svojim ukupnim ponašanjem treba da se legitimiše kao èinilac podrške razvojno relevantnih grupa. Drugi aspekt nepovoljne politièke situacije koja sputava prateæa institucionalna i ekonomsko-politièka prilagoðavanja. tu je i donošenje zakona koji predstavljaju 3 (2001). predvidivost. nažalost. a ne nužno grupa koje su redistributivno orijentisane a raspolažu velikim brojem glasova i moguænošæu da pruže jaku politièku podršku onima koji im. U ovoj životno važnoj oblasti. univerzalnu neutralnost i trajnost pravnog poretka koji æe institucionalnu nestabilnost u privredi konaèno svesti na neotklonjivi minimum. jesu propisi neodgovarajuæeg ranga (uredbe) kojima se ureðuju pitanja za koja bi morali da se donesu zakoni. Jako je nepovoljna politièka situacija u kojoj pojedini èinioci podležu takvim iskušenjima. po resporedu moæi i po obrascima politièkog ponašanja. u visokom stepenu izlaze u susret. Predlog Zakona o radu. Predlog 2001). Pored toga. važnije od toga. veoma je malo uèinjeno. javljaju se unutar same koalicije iskušenja brze i lake eksploatacije trenutno nabujalog i politièkim strastima zatamnjenog kratkoroènog interesa. ona se ipak nije legitimisala kao potpora i zaštitnik razvojno relevantnih grupa. nastojeæi da realizuju svoj trenutni i parcijalni interes na raèun svojih koalicionih partnera i. korak koji traži politièke rizike i neoportunistièko ponašanje (kao što je to bio sluèaj prilikom donošenja najnovijeg Zakona o radu3 – v. Takoðe. veliki poduhvat privatizacije nije jedini posao koji ima da se obavi da bi se došlo do efikasne tržišne privrede. složen i neizvestan. ipak razlikuje po sredstvima i naèinima vladanja. Pre svega. 18. septembar. valja obezbediti jednostavnost. Ona se. No. 424 . Akciona rezultanta vladajuæe koalicije nije. neophodna za aktiviranje i delotvorno funkcionisanje tržišne privrede. Beograd: Vlada republike Srbije. Èak i kad se napravi smeliji korak u izgradnji institucija tržišne privrede. na raèun preduzetništva i uz žrtvovanje razvojnih perspektiva privrede.

potencijalni inostrani kapital. najèešæe tako što se odaziva inicijativama same privrede naviknute na državni patronat. LITERATURA 1. Na nivou društva kao celine javlja se rizik da izostane izgradnja onih komplementarnih institucija i formulisanje onih novih i drukèijih politika koje jedino mogu da pruže uslove za efikasno funkcionisanje privatizovane privrede. a koji deluju kao pravi zastrašivaèi za domaæi i. na širokom frontu meša i u dugoroèno. 4-10. Univerzitet „Braæa Kariæ“. ali da uskraæivanjem prateæih uslova za njegovu punu afirmaciju bude tragièno diskreditovano i još jednom predstavljeno kao ustanova koja u našem podneblju ne može da se afirmiše. 11-1232304. naizgled èudnu i u percepciji širih slojeva verovatno bizarnu. Working Papers 1. Ona se. država preuzima mnogo više funkcija nego što joj to – po logici njenog mesta u društvu – pripada. Bio bi to još jedan civilizacijski sunovrat. (2001b). propoziciju da tržišna privreda jedva da može normalno da funkcioniše bez jakih. „Dileme regulisanja zakonskih prestupa u autoritarnom poretku“. Univerzitet „Braæa Kariæ“. Zaboravlja se na. kao i u prethodnom politièkom režimu. Sve dok se iz ponašanja vlasti jasno može razabrati da za svet preduzetništva i poslovni svet uopšte ima više antipatija nego simpatija i sve dok visoki državni funkcioneri sa pozicija vlasti èitaju lekcije sudovima i – èak – upuæuju diskretne pretnje. Ljubomir (2001a). „Namet na preduzetnièki vilajet“. Working Papers 1. ona izvesno dolazi u situaciju da joj je vidno smanjen kapacitet za obavljanje poslova i funkcija koje jedino ona može da izvršava. A to znaèi da je.ustupak trenutno preovlaðujuæim oseæajima nekakve društvene pravde. društvo je vrlo daleko od toga da raspolaže valjanim ambijentom za funkcionisanje i razvoj tržišne privrede. U svojevrsnoj plimi intervencionizma. 425 . još više. nezavisnih i efikasnih sudova koji postupaju objektivno i presuðuju nemerljivo brže nego što je to danas kod nas sluèaj. Madžar. jedan tragièni uzmak u društvenom razvoju za koji bi istorijsku odgovornost neizbežno ponela upravo aktuelna vlast. Obavljajuæi funkcije koje joj ne pripadaju. strateško odluèivanje i u tekuæu poslovnu politiku preduzeæa. još uvek aktuelna opasnost da se privatno vlasništvo na neki naèin institucionalno oživi.

2. godine. 426 . oktobar 2001. Obrazloženje za pokrenutu inicijativu od 6. 07. septembar 2001. Predlog Zakona o radu. radi pokretanja postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti Zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu steèenu iskorišæavanjem posebnih pogodnosti. 2001. 18. 3. 9. Beograd: Vlada Republike Srbije. godine.

1996. Formiranje malih i srednjih preduzeæa suoèava se sa nizom prepreka zakonske. Ako tranzicija. Kroz proces privatizacije. mehanizmi 1 European Bank for Reconstruction and Development.Branko Vasiljevi} POLITEKONOMSKA DIMENZIJA PRIV ATIZACIJE U ovom radu. kao što kažu autori studije Svetske banke „Od plana do tržišta“. proces privatizacije posmatra se sa stanovišta distribucije ekonomske i politièke moæi do koje dovodi u procesu tranzicije. dovešæe do redistribucije ekonomske i politièke moæi u njenu korist. Izabrani model privatizacije. Privatizacija je oznaèena za jednu od osnovnih komponenti tranzicije. From Plan to Market – World Development Report. proces privatizacije nije samo transformacija krupnih društvenih i državnih preduzeæa. „oslobaða kompleksan proces kreacije. Šire shvaæen. ostale su dominantno neprivatizovane. sa stanovišta obima zaposlenosti ali i sa stanovišta potreba modernizacije. uzeta u celini. onda je proces privatizacije za to pravi primer. Kreiraju se nove vlasnièke strukture. organizacije rada. Washington. 4. 1999 2 World Bank. u kome država ima dominantnu ulogu. Razaraju se forme ostvarene akumulacije. U njoj se ogledaju tranziciona iskušenja. Da bi se izbegao takav ishod. Distribucija ekonomske moæi u ovakvim okolnostima je razuðena i pogoduje neformalnim grupama. steèenih potreba. ali i meri stepen razvoja tranzicionih procesa1 . ali je moguæ. potrebna je deregulacija države. Ovo je paradoksalni rezultat privatizacije. Transition Report. adaptacije i destrukcije“2 . èvorne industrije. S druge strane. pretežno malih i srednjih preduzeæa. p. meri se stepen razvoja tranzicionih procesa. 427 . finansijske i administrativne prirode. nego i promena privredne strukture – kroz formiranje novih privatnih.

meðutim. niti adaptacije zadovoljavaju uvek nacionalne ekonomske interese. i 1991. koja teorija obièno oznaèava kao „krave muzare“ sa stanovišta kreiranja gotovinskog toka (pivare. retrogradni proces bio je uzrokovan ustavnim postulatom o ravnopravnosti svih oblika svojine i procedurom revalorizacije. preduzeæa.000 hiljada preduzeæa. U drugom talasu privatizacije. proces destrukcije nije uvek racionalan. nije uvek pravedno.). Èvorne industrije. Nekoliko podataka. godine. imajuæi navedeno u vidu. Treæe. orijetisaæe se na istraživanje privatizacije sa stanovišta distribucije i redistribucije ekonom428 . Pre svega. privatizacija je obuhvatila farmaceutsku industriju i telekomunikacije. godine.alokacije. privatizacija u Srbiji neæe biti tretirana kao zbir brojki. ostale su dominantno neprivatizovane. Po modelu kojeg utvrðuje zakonski tekst iz ove godine. koja bi trebalo da proðu kroz svojinsku transformaciju. kao uvod u dalja razmatranja. proces kreiranja privatnih preduzeæa otvoren je posle 1989. Šire shvaæen. koliko ih danas ima. Dejstvo inflacije ne dozvoljava kvantitativna poreðenja. i sl. nije doneo znaèajnije promene svojinskog oblika društvenih preduzeæa. one i ne postoje u sistematskom obliku.000 hiljada preduzeæa (ukljuèujuæi i prethodnih 800). proces privatizacije nije samo transformacija krupnih društvenih i državnih preduzeæa. nego i promena privredne strukture kroz formiranje novih privatnih. godine. pokrenut zakonima iz 1990. promene modela privatizacije nisu produkovale uporedive podatke vezane za vlasnièku strukturu. Drugo. oko dve treæine su u privatnom vlasništvu. pretežno malih i srednjih. Prvi talas privatizacije. posebno alokacije. Do sada su privatizovana uglavnom preduzeæa tradicionalnih industrija. nova struktura potreba. još nije realizovana ni jedna privatizacija. Od oko 70. formirajuæi razne oblike „nedostajuæih karika“ veza sa svetskim tržištem. prehrambena industrija. sa stanovišta obima zaposlenosti. u prvi krug privatizacije ušlo je oko 800 preduzeæa. odnosno zrelih tehnologija. ali se barata cifrom od oko 7. iako je broj preduzeæa koja su ušla u proces transformacije bio ogroman. Privredne strukture adaptiraju se okruženju. Pristup ovog rada. kao što ni stvaranje novih mehanizama. Pri tome. po Zakonu iz 1997. nije na odmet. Od tehnološki propulzivnih preduzeæa. U ovom radu. ali i sa stanovišta potreba modernizacije. nije moguæe pratiti performanse preduzeæa koja su prošla kroz proces vlasnièkih promena – zbog stalno prisutnih tržišnih disproporcija.

ostvaruju ciljeve vezane za socijalnu sigurnost. Prvi model je dominacija menadžerskih struktura koje su. a recidivi takvog odnosa postoje i danas: borba oko upravnih odbora. u kojoj radnici. U Rusiji. Društvena svojina. najmanje reprezentanti društva. s druge strane. sa svom infrastrukturom koju to donosi. ona je dugo vremena bila partijska svojina. Preostali društveni kapital je besplatan poklon. 1988. U tržišnim ekonomijama. 4 Ekonomist. meðutim. najèešæe spontanim pritiscima. odnosno osiguranje ireverzibilnosti privatizacije4 . razuðena je i pogoduje neformalnim grupama. VII 2001. 1979. najviše u nazivu. Prethodne privatizacije su samo formalno donele društvenim preduzeæima karakter društava kapitala. Karakter državne svojine ne bi trebalo da bude sporan. spreèavanje povratka na staro. Milanoviæa. pokazuje dva modela odnosa. Na taj naèin. London. odnosno njegova „divlja“ privatizacija. na bazi prethodnih modela privatizacije. Po ciljevima se konkretno identifikuje svaki tip privatizacije. Background Briefing. odnosno identifikuje vlasnike i omoguæi korporativno upravljanje.ske moæi (u krajnjoj liniji. kao minimalni cilj. Distribucija ekonomske moæi. Privatizovan promil društvenog kapitala znaèi oblaèenje preduzeæa u ruho akcionarskog društva. nad kojim nema nadzor niko. Privatizacija bi trebalo. poèev od Engleske. To je pristup koji vezuje ekonomske i politikološke aspekte problema i èini mi se primerenim karakteru ovog skupa. 16. U zemlja3 Her Majesty Treasury. Privatization in the United Kingdom. uticaja na poslovnu politiku. zauzele dominantno mesto u upravljanju. da unese red u vlasnièku strukturu privrede. otvara se moguænost prelivanja kapitala. društvene moæi) njenih globalnih uèesnika. Drugi model je grupno-svojinska organizacija upravljanja preduzeæem. finansiranje – pokazuje da se i danas politièka moæ shvata kao osnova ekonomske moæi. 429 . godine. Šta je nasleðe od kojeg je zapoèet aktuelni model privatizacije? Svojina koja se privatizuje je državna i društvena. cilj je bio podizanje kompetitivnosti i efikasnosti privrede i smanjenje direktne uloge države u korekciji eksternih efekata3 . u ovakvim okolnostima. èlanak B.

To su: ulaganje novih sredstava u preduzeæe. rešavanje pitanja zaposlenih. u roku od 2 godine po okonèanju procesa privatizacije (dakle. Iako su generalno propisane namene korišæenja ovih sredstava (razvoj. dakle – tehnološki. privatizuje državna preduzeæa. ali i po metodima koje primenjuje (investiciona privatizacija. vauèerski metod). Streder. donacije). Kakve su funkcionalne uloge globalnih uèesnika u procesu privatizacije i do kakve (re)distibucije ekonomske moæi æe privatizacija dovesti. 6 John Nellis. obezbeðenje sredstva državi. 430 . finansijski. vraæanje inostranih kredita i drugo). ako i kada bude realizovana po postojeæem modelu? Oèito je da država ima dominantnu ulogu u procesu privatizacije u Srbiji.ma u razvoju. obezbeðenje pitanja kontinuiteta poslovanja i zaštite životne sredine. sankcionisanje dosadašnje insajderske privatizacije. IFC. propisuje obavezu privatizacije. Pitanje korišæenja akumulisanih sredstava iz procesa privatizacije od strane države je jedna od „crnih rupa“ i u drugim tranzicionim zemljama. 5 P. oni su prisutni i u samom zakonskom tekstu. 14. širenje tržišta kapitala5 . širenje vlasništva. kao i prihode po osnovu akcija koje se. 1999. motivi su: poboljšanje performansi celine privrede. London. Model je s toga. socijalni i ekološki uslovi. 1990. Ona je odgovorna za privatizaciju. posle 6 godina). kako bi se shvatio karakter èesto navoðene floskule o državi kao „preduzeæu“. dele besplatno graðanima. njihovo korišæenje daje nesumnjivu ekonomsku moæ državi i èini je osnovnim dobitnikom iz procesa privatizacije. p. ona direktno koristi sredstva privatizacije – u iznosu od 75% prikupljenih sredstava (a sa teritorijalnom i lokalnom samoupravom još 10%). sprovodi postupak prinudnog restrukturisanja preduzeæa. heterodoksan po svojim ciljevima. 12 – 13. tako i u zemljama u razvoju6 . kako Istoène Evrope. p. „Time to Rethink Privatization in Transition Economies?“. Adam Smith Institute. Na to treba dodati veæ postojeæe mehanizme direktne državne intervencije u privredi (Fond za razvoj. ne samo na kratak rok. Washington. Na kraju. „The Principles of Privatization“. u: Privatisation Now! Edited by Eamon Butler. Iako se u proklamovanim ciljevima aktuelnog modela privatizacije kod nas ne istièu i drugi motivi.

431 . usmereni na liberalizaciju tržišta. kako to pokazuje iskustvo drugih tranzicionih zemalja. Treæi uèesnik privatizacije je rad.Drugi uèesnik u procesu privatizacije su preduzeæa. a oni nisu ni stimulisani da poveæavaju svoje uloge (ne zna se kako æe se besplatne akcije koncentrisati. jer nema regulative o investicionim fondovima). shvaæena ovde kao oblik organizacije i poslovanja. Proces tranzicije pada na ovim elemetima. Radnici dobijaju privatizacijom deo kapitala bez naknade. pp. povodom kineske privatizacije. ostavljajuæi privatizaciju za kasnije“. Svi ovi potencijalni dobici imaju za cilj osposobljavanje preduzeæa za konkurentnu utakmicu i efikasnu proizvodnju. ali ne mora) i restrukturisanje. prezadužena. može se smatrati da æe preduzeæa iz procesa privatizacije – ako ne budu obezbeðeni i opšti uslovi o kojima je bilo reèi – izaæi uz status quo ili kao gubitnici (ako strani investitori budu kupovali praduzeæa u nameri da ih gase). Za veæi uticaj tržišta u korporativnom upravljanju (moguænost preuzimanja firmi preko berzi).)7 Drugo pitanje je obezbeðenje transparentnog korporativnog upravljanja u preduzeæima. Pretpostavljeni inostrani vlasnici mogu obezbediti efikasno upravljanje. Prava individualnih vlasnika – postojeæih akcionara i onih koji æe dobiti akcije besplatno – nisu adekvatno zakonski zaštiæena. uz to. (Joseph Stiglitz. agencijskog problema. Meðutim. ukoliko je složena organizacija i. u toku i posle procesa privatizacije. omoguæavanje slobodnog ulaska u proizvodnju i drugo. eventualnu dokapitalizaciju i obezbeðenje kontinuiteta poslovanja (ako se kupac saglasi. kod nas ne postoji nikakva moguænost. napisao je da: „Ekonomija može ostvariti efikasniji rast koncentrišuæi se prvo na konkurenciju. Ona. što je osnovni oblik kontrole tzv. a ne na brzini i obuhvatnosti privatizacije. ovakav cilj ne mora i najèešæe ne zavisi od privatizacije. Imajuæi navedeno u vidu. otklanjanje distorzija. 14. po postojeæem modelu. Daleko znaèajniji u ovoj oblasti su drugi zakoni i drugi elementi ekonomske politike. socijalni program koji æe ih osloboditi viška zaposlenih. samo ako se legalna infrastruktura u zemlji poboljša. mogu raèunati na promenu upravljanja. u obliku akcija: do 30% kapitala kod aukcija 7 Ibid. demonopolizaciju.

kao i varijantu stranog kapitala. ali je moguæ. Šta se može zakljuèiti iz pretpostavljene (re)distribucije ekonomske moæi. to je. To su ozbiljni nedostaci postojeæeg modela: on ima smisla samo ako angažuje i domaæu akumulaciju i uèini njene nosioce pouzdanom osnovom graðanskog sloja. Štaviše. Sve ostalo je u položaju rada neizvesno. ukljuèujuæi i socijalni program na nivou preduzeæa.i do 15% kod tendera. nema moguænost investiranja u procesu privatizacije: nije izvršena (a verovatno neæe ni biti) fizièka denacionalizacija sitnih preduzeæa niti poslovnog prostora. Ne može se pretpostaviti u kom obliku æe se kapital pojaviti kao kupac: da li æe biti u finansijskom ili preduzetnièkom obliku. Realistiènije je pretpostaviti varijantu preduzetnièkog kapitala (to bi potpunije odgovaralo pojmu: strateški partner). na kraæi rok. sa pravom upravljanja ili prodaje na berzi. pre bi se moglo reæi da je ona destimulisana. iskljuèeni su iz ovog postupka radnici u preduzeæima koja se restrukturišu. èetvrti faktor privatizacije je kapital. Neizvesnost. Ovo je paradoksalni rezultat privatizacije. s jedne strane. opasnost etatizacije je realna. Na repatrijaciji domaæeg kapitala malo je uraðeno. pretpostavlja. socijalni program države. ovaj drugi aspekt je jedini dobitak kojeg rad može imati od privatizacije. Ovaj fenomen ima i pozitivnu i negativnu stranu. koju æe produkovati izabrani model privatizacije? On æe dovesti do prenaglašene uloge države u ekonomiji. bar dok ne proðe talas oporezovanja ekstraprofitera. nema javne ponude kapitala manjim investitorima (kupuje se cela imovina ili njeni blokovi). Najzad. i ako nije rezultat korišæenja ranijih „pogodnosti“. Pozitivna je ukoliko država vlada privredom transpa432 . s druge strane. oèito je da je reè o diskriminatorskoj odredbi. da li æe biti strani ili domaæi. s jedne strane. adut državi za proces pogaðanja sa radnicima oko postupka restrukturisanja (kao što je pokazao primer „Zastave“). Pri tome. nema javnih licitacija sitne državne imovine itd. Ma koliko to paradoksalno zvuèalo. meðutim. jer on zavisi od kupca. S druge strane. za koji se može pretpostaviti da je manjeg obima. domaæi kapital. Ne ulazeæi u dublje analize. a sa druge – nove vidove radnièkog organizovanja. verovatno posledica shvatanja da su oni kao (samo)upravljaèi loše vodili svoje firme a.

U takvim uslovima. pre svega – normativnim putem. Privatizaciji ne traba stavljati teret ciljeva koja ona ne može ostvariti. država pokaže da joj poluge ekonomske moæi služe za sticanje politièke moæi. jer to podiže oèekivanja. potrebna je i deregulacija države. adekvatno interveniše u otklanjanju tržišnih distorzija. onda privatizacija neæe imati pozitivne ni ekonomske ni društvene efekte. ili politièke moæi za favorizovanje odreðnih interesnih grupa u procesu privatizacije. oslobodi konkurenciju na tržištu. inicira organizaciju institucija tržišnog sistema i održi makroekonomsku stabilnost. meðutim. adekvatno korporativno upravljanje. naroèito: priliv kapitala. Ako. ali je treba sprovesti.rentno: prenese na nezavisne institucije razvojnu komponentu ekonomske politike i sredstva za njenu realizaciju. podizanje kvaliteta proizvodnje i dr. 433 . Za njen puni doprinos tranziciji. privatizacija ima šanse da uspostavi „nedostajuæe karike“ veze domaæeg tržišta sa svetskim. meðutim. Takva sistemska i ekonomsko-politièka uloga države imaæe za rezultat i otvaranje novih radnih mesta i podizanje standarda stanovništva.

434 .

VIII DEO CIVILNO DRUŠTVO I DEMOKRATIJA 435 .

436 .

koji se sastoji u širenju civilnog društva i pokretanju graðanskih inicijativa. autor daje zakljuène napomene o osnovnom zadatku organizacija civilnog društva. odnosno kao sve društvene aktivnosti ljudi koje su izvan podruèja (privredne) profitne delatnosti (prvi sektor) i podruèja zakonom strogo odreðenog delovanja države i politike (drugi sektor).Dušan Torbica TRE]I SEKTOR GRAÐANSKOG DRUŠTVA U ovom tekstu. Razlog tome je što aktivnosti civilnog društva nisu motivisane privatnim profitnim interesom niti su modelirane privrednom logikom. Razmatrajuæi civilnu akciju u procesu tranzicije. Nakon pojmovnog odreðivanja nevladinog sektora. s druge strane. politièkih stranaka i nevladinih organizacija. autor polazi od same definicije pojma „civilno društvo“. Niz autora slikovito definiše pojam civilnog društvao kao „treæi sektor“. odnosno – ne pokreæu se pod zakonskom prisilom države niti teže osvajanju politièke vlasti. u kojoj se odvija društveni i politièki život zajednice. autor naglašava znaèaj razvoja civilnog društva i njegovih najvažnijih institucija: javnosti. s jedne strane. kao i od odreðivanja znaèaja koji imaju akcije razlièitih udruženja graðana u zemljama Jugoistoène Evrope. Ta dimenzija društva. Put u civilno društvo Savremeno (graðansko) društvo je glavno mesto èuvanja slobode pojedinca od države – putem javnosti i razvijanja ljudskih i graðanskih prava. Temeljni principi treæeg sektora u 437 . èesto se naziva civilnim društvom.

meðu kojima su ljudska prava. te na trostrukom pluralizmu: ekonomskom. veæ je od društvenog znaèaja i uvek se aktivno odnosi prema ukupnom kvalitetu života pojedinca i zajednice. U savremenom znaèenju. Radi se o društvenoj strukturi koja se temelji na kulturnom nasleðu i društvenim i politièkim akcijama u okviru društvenog 438 . Cilj graðanske akcije gotovo nikada nije samo politièki. Glavni akteri civilnog društva uvek deluju izvan ustaljenih državnih kanala i s njima se samo povremeno preklapaju ili sudaraju. a nezavisno od državnih organa. Takvo je društvo. društvenom i politièkom. Na taj naèin. uspešnih civilnih društava. „odozdo“. veæ i širenja i razvijanja humanih vrednosti. da su verske organizacije odvojene od države i da je ponašanje svih pojedinaca i organizacija u okvirima tolerancije. (b) laièko i (c) civilizovano – što znaèi da je država graðanski ustrojena s civilnom kontrolom vojske i policije. Kolektivna akcija predstavlja zajednièki pristup i delovanje svih pojedinaca unutar interesne grupe graðana. bez prenaglašenog politièkog liderstva i delegiranja predstavnika u zastupanju svojih interesa. S toga civilno društvo ponajviše pomaže širenju i razvijanju slobode i ljudskih prava. niti je ono jednom zauvek dat odnos u društvu. ove inicijative nastoje da struktuiraju društvo kako ono ne bi bilo samo interesno modelirano – uz pomoæ tržišta i preko vlasništva – veæ uz pomoæ cele mreže slobodno osnovanih organizacija i javnosti. na vladavini prava. Mora se posebno istaæi da civilno društvo ne može da nastane zakonskim (državnim) regulisanjem. u svojoj osnovi: (a) nemilitaristièko. Samoorganizacija je interesno okupljanje i samoorganizovanje pojedinih grupa ljudi u graðanskom društvu koje žele da ukažu na neki problem. kao što nije moguæe prepisivanje „recepata“ tzv. kolektivna akcija i javnost. da ga uèine javnim ili da ga reše bez naloga sa strane privrede ili države. Bitan element društvene akcije graðana je pojedinaèna akcija razlièitih udruženja graðana – iz temelja društva. i (b) glavni je izvor neprestanog oživljavanja demokratiènosti državnih institucija i njihovog prilagoðavanja zahtevima graðana.delovanju su – dakle – opšte dobro i javni interes. te samoinicijativa graðana i njihova dobrovoljnost. Takvo društvo se temelji na poštovanju ljudskih prava i graðanskih sloboda. Civilno društvo ima specifiène oblike delovanja: samoorganizacija. civilno društvo oznaèava dve osnovne aktivnosti: (a) ono je mesto ne samo iskazivanja.

nasilju. nauke i tehnologije koji su govorili da su socijalistièke zemlje. pa i manipulacijama. Tako – usled velike ekonomske.dijaloga. Zbog toga je važno da pravna država i javnost civilnog društva na vreme uoèe i spreèe takve necivilizovane pojave. 439 . ove su zemlje ušle u proces tranzicije. tolerancije i kooperacije. sloboda pojedinca je bila ogranièena stepenom kolektivnog prava na jednakost. privredne inicijative i sloboda medija. iz godine u godinu. privrede i države zapadne demokratije. isto kao što su bile ogranièene i sloboda udruživanja graðana. I životni standard proseènog stanovnika bio je znatno slabiji nego u zapadno-evropskim zemljama. Tranzicija u gra|ansko društvo Problemi tranzicije u Jugoisto~noj Evropi Socijalizam (sa jednopartijskim politièkim sistemom i planskom privredom) propao je u posljednjoj deceniji XX veka. Socijalistièke zemlje Evrope su. iz mnogo razloga. U skladu s tim. politièke i društvene krize. diskriminaciji. Pored ovih pokazatelja iz svakodnevnog života obiènog graðanina. politièkih i državnih promena. te autoritarno-hijerarhiskoj organizaciji. sve više zaostajale za zemljama graðanske demokratije. ipak ne može samo to biti opravdanje za niz loših stanja i dogaðanja koja su otežavala život stanovništva. radi se o socijalnom organizmu koji je aktivan i èesto podložan razlièitim uticajima. Iako su nasleðeni uslovi razvoja istoènoevropskih zemalja (u startu projekta „socijalizam“) bili nepovoljniji nego kod zapadnih zemalja. privrednog razvoja. štaviše. može se ustvrditi da civilno društvo ne mogu izgraðivati kako država. promenama. zaostale za savremenim ureðenjem društva. razaraju civilno društvo i pomažu uspostavljanje totalitaristièke države i oligarhijskog društva. privatne. U socijalizmu (komunistièkog tipa). pokazujuæi mnoge slabosti socijalistièkih (komunistièkih) društava. kolektivizmu i autoritarizmu. Takve organizacije i pojedinci. krajem osamdesetih godina prošlog veka – u mnogim evropskim socijalistièkim zemljama dolazi do krupnih društvenih. tako ni organizacije i stranke koje svoje ciljeve temelje na mržnji. niz je pokazatelja na nivou politièkog sistema.

oznaèava prelaz iz jednog sistema društvene organizacije i proizvodnje u drugi. komuniciranje i subregionalno. pozivajuæi na tržišnu privredu. privrede i državne uprave: (a) umesto jednopartijskog gradi se višestranaèki politièki sistem. politike. politikologa. sa radikalnim društvenim promenama – osim u Bosni i Hercegovini. Iako kroz proces tranzicije prolaze i mnoge kapitailstièke (nerarzvijene) zemlje. u kojima su rat i ratna politika zaustavile ove procese. a (d) u oblasti kulture i drugim odnosima u društvu – uspostavljaju se graðanske norme. (b) napušta se planska ekonomija i prelazi na tržišnu logiku poslovanja. civilno društvo i sekularizam i konzervativnih snaga koje se zalažu za „put do sebe“. pravnu državu.Proces tranzicije Pojam „proces tranzicije“. Drugi preduslov za tranziciju je uspešno ukljuèivanje u ukupnu meðunarodnu razmenu. dakle. regionalno i globalno povezivanje. ovde æemo se pod pojmom tranzicije ogranièiti samo na proces društvenih promena u bivšim socijalistièim zemljama koji obuhvata promene u oblasti društvenih odnosa. u savremenom politièkom i ekonomskom govoru. „èistoæu nacionalnog biæa“ i „nacionalnog prostora“ i druge pred440 . Osnovni sukob u tranzicijskom drušvu iz prvog razdoblja tranzicije – izmeðu starog socijalistièkog režima i nove slobode graðanskih inicijativa – ponavlja se u drugom razdoblju. ali s drugim protivnicima. Desetak godina procesa tranzicije dovoljno je dugo razdoblje za procenu nekih tranzicijskih rezultata. ekonomista i politièara – u svojim istraživanjima došlo do sliènih ocena o procesima tranzicije (do 1999. Navešeæu samo one koje mi se èine važnijim. Proces tranzicije je. sistemska promena koja pretpostavlja korenitu društvenu transformaciju. društvena transformacija je nužan. Niz je autora – sociologa. (c) birokratizovana partijska država se nastoji organizovati kao pravna država. Sada je to sukob izmeðu društvenih snaga koje žele stvarnu modernizaciju svoje zemlje. Republici Hrvatskoj i SR Jugoslaviji. ali ne i dovoljan preduslov tranzicije. Pre svega. odnosno – iz jedne prividno stabilne faze društvenog razvoja u drugu – potencijalno stabilnu i potencijalno efikasniju. godine) u Evropi. èini mi se da su procesi tranzicije u zemljama Srednje i Istoène Evrope dinamièni. No.

raspad društvenog sistema vrednosti. U mnogim socijalistièkim zemljama Srednje i Istoène Evrope. U zemljama gde su pobedili modernisti. Meðutim. to je bila srednja klasa (tj. tranzicijski procesi su dinamièniji i efikasniji. a potom i u drugim bivšim republikama SFRJ. zatim u Hrvatskoj. Otuda i pojava da znaèajnu ulogu u politici imaju neozbiljne i neodgovorne osobe. nosioca promena predstavlja poseban problem. Praksa je pokazala da su vodeæe ideologije tranzicijskih promena – nacionalizam i modernizacija – razlièlito uticale na ove procese. koje je – u mnogim zemljama tranzicije – samo „promenilo dresove“ i primenilo isti oblik vladanja narodom. Razvoj civlnog društva i njegovih najvažnijih institucija – javnosti. U stvaranju graðanskog društva po modelu zapadne demokratije.moderne vrednosti. upravo u zemljama u tranziciji. a kao negacija totalitaristièke prakse. a na podruèju bivše Jugoslavije – prvo u Sloveniji. politièkih stranaka i nevladinih organizacija – od presudnog je znaèaja za razvoj svih bitnih procesa u zemljama tranzicije – politièkih. u velikom procentu. manipulišuæi tako velikim delom stanovništva koje èine – još uvek – neautonomnih graðana. U procesu tranzicije utvrðivanje ili pojava odgovarajuæeg društvenog subjekta. ubacivši nove „vruæe nacionalne parole“. Takva se graðanska zbivanja dogaðaju najpre u Poljskoj. nastojanje da se napusti vladajuæi model socijalistièke države. ona se javljaju kao društveni pokret. srednja klasa nije razvijena niti uticajna. na vodeæe položaje izbijaju nestruèni i nemoralni ljudi. a u ekonomskom podruèju. zaostajanje privrede i društvenog razvoja. za razliku od zemalja u kojima su pobedili konzervativni tradicionalisti – gde su se dogaðali tragièni ratovi. Priželjkuje se takvo društveno i državno ureðenje koje za ideal ima model društva/države razvijenih industrijskih i demokratskih zemalja Zapadne Evrope. Istoènoj Nemaèkoj i Èehoslovaèkoj. velika nezaposlenost. kršenje ljudskih prava itd. ekonomski relativno nezavisni graðani). Civilna akcija u zemljama tranzicije Novija tumaèenja (ili oživljavanje) pojma „graðansko društvo“ dolaze sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka. Proboj na vodeæe pozicije ovih društveno neodgovornih i nesposobnih osoba omoguæuje više-manje novo-staro politièko rukovodstvo. ekonomskih 441 .

I politièke stranke u zemljama tranzicije moraju biti. kada se uzmu u obzir makar samo Èeška. autoritarnim voðenjem države od strane predsednika ili jedne stranke na vlasti. bez (velikih) društvenih i ekonomskih gubitaka. u zemljama tranzicije. pre svega. Na taj æe se naèin u zemjama tranzicije – kao i u zapadnim demokratijama – mnoge nedoumice. pojedini autori istièu da neke struène analize Evropske unije pokazuju da razvijenije civilno društvo u zemljama EU – s razvijenom javnošæu i razvijenijim delovanjem udruženja graðana – ima bolje rezultate i u ekonomskom razvoju. veæ ih osnivaju subjekti društva – graðani. javnost mora biti obaveštena o svim znaèajnim pitanjima koja se tièu voðenja države i ekonomije i mora izražavati stavove o tim pitanjima. ne mogu da se ispolje bez mobilizacije širokog kruga stanovništva – graðana. Jer. široka javnost bude mobilisana za graðansku inicijativu. koji se manifestuju u svakom od bezbroj deliæa života i rada složenog organizma društva. uverene u znaèaj javnosti i graðanskih inicijativa u savremenom demokratskom i razvijenom svetu.i kulturnih (u širem smislu). Suština delovanja nevladinih organizacija je povezivanje pojedinaca – bez posredova442 . opštu društvenu krizu – koju je prouzrokovala nužnost transformacije bivših socijalistièkih država u graðansko društvo – nije moguæe rešiti politikom èvrste ruke. To zbilja nije daleko od istine. Ukazujuæu na važnost razvijanja graðanskih udruženja u zemljama tranzicije. Nevladine organizacije – udru`enja gra|ana Sam pojam „nevladine organizacije“ (NVO) u prvi mah oznaèava da su to organizacije koje ne osniva država (vlast). te imati odgovarajuæi partnerski odnos prema graðanima i graðanskim inicijativama. Maðarska ili Slovenija. Naime. sukobi i problemi izbeæi ili razrešiti demokratski i civilizovano. Posebno je važno da. koje su razvoju civilnog društva posvetile veæu pažnju i dale više prostora za graðanske inicijative. To stanovništvo – ako su graðani – svojim æe inicijativama ukazati realnije na postojeæe probleme. bogatstvo formi života i mnogobrojni segmenti krize. analize. argumente) za moguæa rešenja na državnom nivou. mnoge od njih æe samo rešiti kroz delovanje graðanskih udruženja ili æe pripremiti odgovarajuæe podloge (informacije. sami èlanovi tih organizacija.

Volonterski rad udruženja graðana u mnogim podruèjima delovanja je vrlo efikasan I. te se ne može ogranièiti kontrolom izvršnih vlasti.nja i/ili èvrste kontrole države – radi ostvarenja nekog zajednièkog društvenog cilja ili interesa. sa tog je aspekta èlanstvo nevladinih organizacija vrlo šaroliko. bilo zato što. Sloboda udruživanja graðana pripada podruèju temeljnih ljudskih prava – èemu se u zemljama razvijene demokratije (i efikasnog privreðivanja) posebno pridaje pažnja. Sloboda udruživanja i delovanje udruženja graðana od presudnog su znaèaja za razvoj javnosti. ne postoje strogi formalni uslovi pristupa èlanova u organizaciju. razvijena javnost jedno je od temeljnih obeležja modernih evropskih društava. transfunkcionalnost ne uvažava društvene funkcije pojedinaca. a koje državne institucije (organi) ne rešavaju (uspešno) – bilo zbog toga što se ponekad radi o marginalnom društvenom problemu. U evropskim zemljama. 443 . u svom delovanju. Nasuprot tipiènim formama politièkog delovanja. a ulaganje u aktivnosti udruženja graðana je ulaganje u demokratsku pluralnu javnost. tako da NVO ne regrutuju svoje èlanstvo polazeæi od njihovih društvenih funkcija. država morala izdvojiti znaèajna finansijska sredstva i novi administratvni aparat. entuzijazam i dobrovoljnost u osnivanju i delovanju (one se pojavljuju spontano i dobrovoljno – bez uticaja države. a moderna su društva funkcionalna. sloboda udruživanja graðana stvalja se u istu ravan sa preduzetnièkom slobodom. èesto može rešiti mnoge lokalne probleme – za koje bi. inaèe. transfunkcionalnost: predmoderna društva bila su slojevita. 4. utemeljuju ih grupe ili pojedinci sa znaèajnim udelom dobrovoljnog (volonterskog) rada. državna tela ili ustanove to ne rade sasvim zadovoljavajuæe (zbog tromosti državnog aparata ili iz politièkih razloga) ili uopšte (iz razlièitih razloga) ne žele time da se bave. individualna graðanska inicijativa za njihovo osnivanje. 3. 2. uz mala uložena sredstva. Ove organizacije nastaju kao svojevrsna alternativa rešavanju mnogih problema na razlièitim podruèjima života ljudi. Osnovne karakteristike NVO Osnovne karakteristike nevladinih organizacija su: 1.

sponzorstva i donacija i/ili na temelju prihvaæenih projekata od razlièitih (neprofitnih) fondacija.diskontinuirani karakter – raðaju se. 10.sloboda i život su vodeæe vrednosti ovih organizacija. razvijaju. u javnom delovanju. 9. ne znaèi da se u nevladinim organizacijama ne primjenjuju nikakve norme. izgube zamah te potpuno nestaju na pojedinaènoj temi.5. tematska organizovanost oko jedne ili nekoliko tema – za razliku od politièkih stranaka. solidarnost i nesebièno davanje svog vremena i svojih sposobnosti za zajednièku stvar – glavni su moralni imperativi delovanja. èesto dostižu i institucionalne forme i nivoe delovanja. 14. a ne politièke organizacije. za javnu (opštu) stvar. 444 . naprotiv. Njihov je cilj mobilizacija graðanskog društva. ili se ostvaruje cilj osnivanja ili iz prvobitne teme nastaju nove teme i podvajanje u nove grupe. 13.nevladine su organizacije bitan faktor samoodreðenja civilnog društva: ove organizacije ne razvijaju stalne društvene institucije (koje. Ove organizacije nisu (po pravilu) stranaèki obojene. istina. aktivisti deluju po principu dobrovoljnosti i bez znaèajno strukturirane hijerarhije u okviru organizacije. Nizak nivo organizacijskih okvira dodatno pridonosi njihovom diskontinuiranom karakteru. opet. To. 8. koje se smatraju nepotpunima ako nemaju celovit program u smislu sveobuhvatnog pogleda na društvo. Tu se izgraðuju kolektivne forme ponašanja. a ne osvajanje vlasti (kao kod politièkih stranaka). 11. finansiranje – bez stalnih prihoda – iz vlastite èlanarine. poklona. neprofitni karakter i nelukrativnost (bez nastojanja da svojim delovanjem ostvare neka ekonomska dobra). 6. koje – najèešæe – nisu regulisane strogo formalnim dokumentima.raznolikost u organizaciji i spontanost delovanja. 12. 7. mogu kasnije pomagati njihov rad) i u njima – najèešæe – ne postoji plaæena birokratija i obvezujuæa statutarna disciplina.nevladine organizacije su primarno društvene. za razliku od politièkih stranaka – nevladine organizacije deluju bez ideologije. javni karakter ovih organizacija se ogleda u javnom izlaganju ciljeva.

Iz tog aspekta (širenje slobode) se ocenjuje i delovanje neke nevladine organizacije. Ove tzv. (b) nacionalne i verske organizacije. društvu nepoznate i nedostupne – onda se tu. (d) NVO koje osnivaju zatvorene uske interesne grupe za vrlo sumnjive poslove 445 . (c) alterantivne graðanske NVO – mirovne grupe.). ukoliko su te aktivnosti ne-javne. a pod maskom civilnog društva. Meðutim. razlièita manjiska prava). Ukoliko su akcije neke NVO agresivne. raèunovoða i sl. a èiji interesi ne ugrožavaju pravo drugih pojedinaca/grupa ili pravo društva na ukupnu slobodu. tako da se ovde mogu ubrojiti: (a) razlièita profesionalna i struèna udruženja (na primer – udruženja agronoma. ekološke organizacije i sl. (c) NVO koje osnivaju vladine službe – bilo kao (politièki) pandan pravim NVO-ima. na sigurnost. u oba sluèaja. Ne bilo kakve – ne slobode koja ugrožava tuðe slobode – veæ slobode pojedinaca i grupa koji imaju pravo na ostvarenje svojih interesa i na svoju razlièitost. ljudskih sloboda i pravde. pune govora mržnje i netolerancije.Pojam nevladinih organizacija je srazmerno širokog domena. u užem razumevanju pojma. „vladine nevladine organizacije“ produžena su ruka države i èesto koèe razvoj civilnog društva. ženske organizacije. u biti. Zadatak NVO-a je širenje civilnog društva Graðanske inicijative se javljaju. NVO se mogu svrstati u nekoliko grupa: (a) istinske (autentiène) NVO koje osnivaju graðani okupljeni oko neke teme – kao pravi izraz civilnog društva. ne radi o NVO civilnog društva. ili ukoliko ostaju unutar prostorije u kojoj se ta grupa okuplja. grupe mladih za kulturu. (b) NVO koje osnivaju pojedinci ili grupe radi svojih profitnih interesa. bilo kao maska pred meðunarodnom zajednicom (da u toj državi postoje graðanske inicijative). radi razrešavanja nekog društvenog problema – šireg interesa (problem celog društva) ili nekog od segmenata društva (npr. po pravilu se pod nevladinim organizacijama smatraju organizacije koje u društvu deluju na realizaciji takvih projekata koji svojim idejama proširuju podruèja demokratije. Veæ samo osnivanje i delovanje nevladine organizacije (kroz ostvarenje cilja udruživanja) jeste širenje slobode u društvu. te ugrožavaju ostale delove društva.

mafija NVO). 10. Civilno društvo i nevladin sektor.(tzv. Beograd.1990. Ekonomija i politika tranzicije Ekonomski institut Zagreb. 1995. „Magna agenda“. Grupa autora. Nevladine organizacije u SR Jugoslaviji „Otvoreni univerzitet“. Subotica. Beograd. Povjerenje „Izvori“. 1. 8. Ljubomir Madžar. Branka Petroviæ (urednik). tematski broj (èasopis „Pogledi“. 2. Suton socijalistièkih privreda „Ekonomika“. No. B. Bakanska tragedija – haos i raspad posle hladnog rata „ Filip Višnjiæ“. 2000. Paunoviæ. 1993. 2000. Hrvatska izmeðu demokracije i politièkog nasilja Graðanski odbor za ljudska prava Zagreb. 7. U toj mreži. Beograd. 4. Dragomir Vojniæ. 2002. 6. (e) NVO koje osnivaju politièke stranke radi širenja svoje baze – politièkog uticaja i pridobijanja brojnijeg èlanstva. zaista.Petroviæ. Ž. veliki problem da prepoznaju istinite civilne inicijative. Graðansko društvo i država „Naprijed“. 3. Nove rasprave o civilnom društvu. LITERATURA Grupa autora. Split. 1988) 9. u tom metežu razlièitih inicijativa. Frencis Fukuyama. fondacije/ donatori i javnost imaju. Zagreb. Vukašin Pavloviæ (urednik)Potisnuto civilno društvo „EKO-centar“. Beograd 1997. praksa – po kriterijima civilnog društva – s vremenom pokaže prave graðanske vrednosti. 1994. 1991. graðani. Zagreb. Suzan Wudvord. 446 . 5.

trebalo bi da je inherentna za nevladine organizacije. pojedinosti populacije na koje se projekat odnosi. Naprotiv. Štaviše. ipak. odnosno samorefleksija. da li je kulturni pluralizam (u pravom ili pogrešnom smislu koncepta) istovremeno i radni (stvarni) princip delovanja nevladinih organizacija? Prihvatanje i poštovanje kulturnog pluralizma za posledicu ima prihvatanje i poštovanje kulturnih vrednosti ciljnog okruženja i populacije identifikovane kao „ciljna grupa“. projekat i razmatranje pitanja poznavanja manifestacija kulturnih vrednosti. kao procedura koja se koristi za rešavanje aktuelnih i efekata preduzetih aktivnosti. tj. Autor iznosi da kritièka samorefleksija nije inherentna lokalnim nevladinim organizacijama. „dozvola“ da bi se dobila sredstva od potencijalnih donatora za realizaciju. treba imati na umu pojedinosti projekta za ciljni region. U isto vreme. tj. Taènije. To je zbog toga što kulturni pluralizam treba da bude „operativan“: treba razmotriti svaki pojedinaèni sluèaj. Takoðe bi trebalo da se doprinese spreèavanju grešaka putem identifikovanja njihovih uzroka. veæina lokalnih nevladinih organizacija istièe njihov izbor principa. kao i pitanje adekvatnog pristupa „ciljnoj grupi“. 447 . da li je ovo samo deklarativni izbor. Zato bi se trebalo pozabaviti selekcijom projekata aktivnosti i naèina njihove realizacije. Prihvatanje i poštovanje kulturnih sprecifiènosti za „ciljnu grupu“ tokom planiranja projektnih aktivnosti su indikator stavova u skladu sa principima kulturnog pluralizma.Mirjana Kristovi} SMISAO I ZNA^AJ KRITI^KE SAMOREFLEKSIJE Kritièki samoodraz. Pitanje je. kao i pojedinosti kulture koje se odnose na „ciljnu grupu“ projekta. kritièka samorefleksija ne treba samo da se tretira kao postfestum procedura. Drugim reèima. ona treba jednako da bude predstavljena i u procesu dizajniranja projekta i u procesu organizacije njegovog sprovoðenja. Adekvatni izbor aktivnosti i metoda koje su prihvatljive za uèesnike je jedna od glavnih odrednica za uspešno sprovoðenje projekta.

u toj ulozi æu. 448 . „Potisnuto civilno društvo“. odnosno njihovo èlanstvo: sklonost ka „samozadovoljstvu“. dominira nad sklonošæu ka samokritici. ili pre svega. 1995. recimo.metodologija koja se sprovodi prilikom realizacije projektnih aktivnosti. a èini mi se da je to veoma èesto sluèaj. Umesto toga. i uèenje na greškama“1 . da svest o potrebi kritièke samorefleksije. str. Nevladine organizacije u ulozi promotera i realizatora principa kulturnog pluralizma Buduæi da sam shvatila da sam. i uèestvovati na radionici „Put u civilno društvo“. a to bi. Beograd. kao jednog od kolektivnih aktera civilnog društva.. naravno. Nepotrebno je posebno napominjati kakve mogu biti posledice insuficijencije (ili odsustva) kritièke samorefleksije – izmeðu ostalog. a verujem i za ostale uèesnike. To je taèka gde kritièka samorefleksija odražava svoju svrhu i znaèaj nevladinih organizacija koje su ukljuèene u specifièna kulturna okruženja i odnose se na pripadnike razlièitih kultura. objektivan pristup i analizu. Takoðe pretpostavljam da postoji opšta saglasnost oko toga da ova vrsta propitivanja podrazumeva kritièki. „Samozadovoljstvo“. nije nešto što karakteriše domaæe nevladine organizacije. meðutim. 275. iz jednostavnog razloga što æe izostati njihovo prepoznavanje i priznavanje. pozvana kao predstavnica jedne nevladine organizacije. svrstala bih. posebno važno. spremnost za njeno preduzimanje. otvara se i ostaje moguænost proizvoðenja zabluda o efektima preduzetih akcija i opasnost nerealnog procenjivanja (precenjivanja) njihovog društvenog uticaja. kao i zablude. ukoliko se pristaje na proizvoljna zakljuèivanja (ona koja se ne baziraju na empirijskim pokazateljima). Izgleda. Eko centar. i ono koje potièe od jednog od uvodnièara na našoj radionici – zakljuèivanje o slabom odazivu 1 Vukašin Pavloviæ. dakle. izostaæe „izvlaèenje pouka iz izgubljenih bitaka. neizbežni su ukoliko se prosuðuje na osnovu impresija. kao i istraživanje uzroka ovih potonjih. jeste ispitivanje dometa i efekata delovanja nevladinih organizacija. U takvu vrstu zakljuèivanja. prema mom mišljenju. Ono što je za mene.. od strane organizatora ovog skupa. znaèilo sagledavanje pozitivnih rezultata – ali i propusta i promašaja.

obuhvata refleksiju o tim uzrocima i razlozima. Da li i u kojoj meri onoj vrsti koja proistièe iz objektivne. Prethodna objekcija može se smatrati relevantnom i uputnom. onoj – dakle – èije korektno sprovoðenje iziskuje (podrazumeva) oslanjanje na odreðene vidove struènog i nauènog znanja i iskustva koje pripadnici nevladinih organizacija (uglavnom) ne poseduju? Bilo bi logièno pretpostaviti da nevladine organizacije polaze od shvatanja da je u njihovom sopstvenom interesu da raspolažu takvim analizama kada procenjuju svoju praksu. a ova æe biti plodotvorna u meri u kojoj se oslanja na odgovarajuæa nauèna promišljanja i istraživanja. nude. proizvoljne i diletantske. otkrivaju – spremnost na samokritiènost. veæeg) dela nevladinih organizacija koje se odrièu ovih „usluga“ i ignorišu ekspertska znanja. nije dovoljno to što æe se. imajuæi u vidu ono što nauèna promišljanja i istraživanja predoèavaju. Ali. na primer.uèenika osnovnih i srednjih škola za nastavu veronauke. svakako. pri tome. a to znaèi da „traže usluge“ eksperata odgovarajuæih profila. bar što se tièe odreðenog (rekla bih. dakako. Izlišno je pominjati da ovakav pristup teško da može obezbediti moguænost dosezanja do uzroka i razloga izostanka onoga što se datom akcijom želelo postiæi. upravo sa stanovišta pitanja kritièke samorefleksije nevladinih organizacija. jedno drugo pitanje se ne može zaobiæi: šta se podrazumeva pod samorefleksijom i šta ona podrazumeva – na šta (bi trebalo da) se oslanja. Utoliko ono što proizilazi iz njegovog praktikovanja nije i ne može predstavljati kritièku samorefleksiju – kao postupak koji. postavlja kao pitanje postojanja svesti o potrebi kritièke samorefleksije. Meðutim. zadovoljavajuæi se sopstvenim analizama koje su – po pravilu – subjektivne. svestrane analize konkretne akcije. pokazati spremnost priznavanja i suoèavanja sa neuspehom (ili delimiènim uspehom) neke od sopstvenih akcija. a pre svega onih uzroka i razloga koji se mogu identifikovati kao „unutrašnji“. naravno. posebno. kojoj vrsti objašnjenja æe se pribegavati. postojeæe stanje stvari ne potvrðuje ovu pretpostavku. i od spremnosti za propitivanje sopstvene prakse. iz èega (bi trebalo da) proistièe? Drugim reèima. ali. Plodotvornost refleksije zavisi. kompetentne. kao rezultatu kampanje u kojoj su uèestvovale nevladine organizacije. Ono se. veæ je itekako važno i da li æe se nastojati da se pronaðe objašnjenje za to. U kontekstu ovog razmatranja èini mi se umesnim da se osvrnem na jedan element u strukturi projekata nevladinih organizacija za èije se 449 .

nesumnjivo. od strane finansijera projekata. može imati za posledicu nedovoljnu motivisanost (ili njen izostanak). To ne samo što je neosnovano i neopravdano – kritièka samorefleksija je (trebalo bi da bude) nešto drugo i nešto više od. ili se – pak – sa njom poistoveæuje. na primer. trebalo imati u vidu obeležja sredine u kojoj æe se projekat realizovati. Ona bi trebalo da je na delu i prilikom osmišljavanja i organizovanja projekata èija realizacija sledi. naravno. Ali ovde se problematiènost naèina poimanja i praktikovanja evaluacije pominje ne zbog nje same (što ne znaèi da ne zaslužuje da bude predmet nauènog propitivanja. obrazovnog nivoa. prilikom koncipiranja i tokom samog izvoðenja projektnih aktivnosti. kognitivnih sposobnosti.oznaèavanje koristi termin „evaluacija“. socijalnog statusa i temeljnih vrednosti kulture kojoj pripadaju oni koji èine „ciljnu grupu“. nezadovoljstvo. odnosno populaciju sa kojom æe se raditi. prenebregavanje ili ignorisanje potrebe poznavanja i respektovanja obeležja. naprotiv). može se javiti problem nerazumevanja onoga što se recipira ili neæe biti moguæe meðusobno (spo)razumevanje „ciljne grupe“ i predavaèa (trenera). adekvatan izbor aktivnosti i metoda (a to znaèi opredeljivanje za one metode koje æe uèesnici moæi da komuniciraju. veæ zato što se èesto dešava da ona. Takoðe. Kritièka samorefleksija nije samo post festum postupak. Èini mi se da koncepti evaluacija uglavnom podležu odreðenom klišeu. kako kada se radi o njihovom osmišljavanju. ako ne i najbitnija pretpostavka uspešne realizacije projekta. a trebalo bi da se tièe. Ove. supstituiše kritièku samorefleksiju. odnosno po indikatorima na koje se oslanja. po metodologiji koja se pri tome koristi. upravo u ovakvom vidu. na uobièajen naèin shvaæene i prihvaæene evaluacije – veæ kod aktivista nevladinih organizacija može stvarati pogrešnu predstavu o smislu i postignuæima njihovog angažovanja na realizaciji odreðenih projekata. To podrazumeva raspolaganje solidnim informacijama o ovim obeležjima. kao i druge (potencijalne) posledice pomenu450 . evaluacija je nešto što se – po pravilu – unapred zadaje. Moj je utisak da je validnost evaluacija èesto veoma problematièna – bar sudeæi po naèinu na koji se izvode. zbog prisustva „semantièkog šuma“. Drugim reèima. ali i inhibiciju. da su površnost i diletantizam veoma zastupljeni. koji æe im biti prijemèivi) jedna je od bitnih. Pri tome bi. tako i kada je reè o njihovoj primeni. izmeðu ostalog – i vrste aktivnosti i naèina njihovog izvoðenja. Kao što je poznato.

na primer. nema nauènu verifikaciju. dakle. tako i kao aktivistkinje jedne NVO. Ipak. odnosno da li i u kojoj meri se radi o opredeljenju koje se zasniva na stvarnom ubeðenju u njegovu validnost i na poimanju njegove suštine? Pitanje je i da li i u kojoj meri kulturni pluralizam (u pravom i punom znaèenju) postaje delatni princip njihove prakse? To podrazumeva „operacionalizaciju“ kulturnog pluralizma za svaki konkretan sluèaj: prihvatanje i respektovanje kulturnog pluralizma na delu je kao prihvatanje i respektovanje kulturnih obeležja sredine i populacije u kojoj i sa kojom se radi. 451 . Ali. što se nedovoljno uvažava i praktikuje. ali ne samo njima) nevladinim organizacijama. napominjem da se izneta primedba tièe delovanja nevladinih organizacija u jednoj sredini koja se. što se nužno odražava na tok i ishod obavljanja projektnih zadataka. pri tome. zalažu. Takoðe. kako privatnih. odnosno na domete ostvarivanja onoga što je odreðeno kao cilj projekta. Mislim da neæu pogrešiti ako kažem da sticanje – makar elementarnog – znanja o relevantnim obeležjima (specifiènostima) populacije (sredine) na koju se odnosi neki njihov projekat. kulturni pluralizam samo u ovim uslovima – jeste na delu. mislim da neæu pogrešiti ako kažem da je. niti mora važiti u svim sluèajevima. nije svojstveno (domaæim. Pitanje je. meðutim. steèenim tokom boravka u ovoj sredini. pre svega (ali ne samo njih) nevladinih organizacija koje su prisutne u sredini o kojoj je ovde reè. odlikuje odreðenim kulturnim karakteristikama (jug Srbije) i da se zasniva na uvidima sa „terena“. usuðujem se da kažem da nije bez osnova i da itekako zaslužuje da bude predmet kritièke samorefleksije. Drugim reèima. Dodala bih da je prihvatanje i respektovanje kulturnog pluralizma (kulturne raznolikosti) nešto za šta se nevladine organizacije. u meri u kojoj su prisutne (izražene) otežavaju (ili dovode do njenog potpunog odsustva) uspostavljanje interakcijske komunikacije izmeðu predavaèa (trenera) i pripadnika „ciljne grupe“. upoznavanje sa kulturnim osobenostima sredine koju projekat „pokriva“ i adaptacija sadržaja i formi aktivnosti tim osobenostima neophodan preduslov njihovog uspešnog ishoda. da li i u kojoj meri se. nesumnjivo. što eksplicitno pominju kao sopstveno temeljno opredeljenje i što koriste za sopstvenu promociju kod donatora. po pravilu.tog pristupa i ponašanja. rukovode namerom da kod donatora obezbede „prohodnost“ za svoje projekte. Moja primedba.

Odsustvo ili ignorisanje potrebe uzimanja u obzir specifiènih obeležja odreðene kulture. ne mora se uvek raditi o negativnim stereotipima. Posebno treba upozoriti na opasnost oslanjanja na površne predstave. prethodi solidno pripremanje na ovom planu. do njih se može doæi kroz sopstveno iskustvo. oèekivanih efekata nekog vida delatnosti. u sredini i sa društvenim grupama o èijoj kulturi imaju oskudna. Da ne ponavljam ono o èemu je ranije bilo reèi. kao i kritièka samorefleksija adekvatnosti (prijemèivosti. I da se – pri tome – iskaže potreba za traganjem. za nalazima relevantnih teorijskih i empirijskih analiza. površna (ili nemaju nikakva) znanja. Ovo je tema koja zaslužuje posebnu pažnju. konsultujuæi referentne nauène izvore. Ali kada se o prihvatanju i uvažavanju kulturnih karakteristika govori kao o jednoj od tih pretpostavki. a tièe se pretpostavki postizanja. od strane njenih nosilaca. a to se dogaða. odnosno kulture sredine i/ili „ciljne grupe“ na koju su aktivnosti nevladine organizacije usmerene. pak. ogranièenosti sopstvenih spoznaja. radi se o tome da za aktere komunikacijske prakse prisustvo stereotipa ima 452 . od èega zavise i efekti tih aktivnosti. logièno je da se – pri tome – podrazumeva postojanje i/ili sticanje. svedoèi o svoðenju na deklarativno opredeljenje za ovaj princip. Ovo drugo nije naodmet i kada postoji moguænost za neposredno upoznavanje sa nekom kulturom. pozvala bih se na konstataciju koja bi mogla da važi i izvan društvenog konteksta i subjekata na koje se odnosi. Naime. eksperte razlièitih profila. svrsishodnosti) sadržaja i formi rada koje nameravaju da primene. informacija o tim karakteristikama. negativne stereotipe i predrasude o nekoj kulturnoj sredini i pripadnicima neke kulture. Doduše. Posebno ako su stereotipi prisutni na obe strane – i to kako stereotipi o onom „drugom“. utoliko što se – povodom nje – javljaju osnovani razlozi za problematizovanje moguænosti uspostavljanja i ostvarivanja komunikacije i njenog kvaliteta izmeðu aktera projektnih aktivnosti i „ciljne grupe“ koju èine pripadnici te kulture. makar osnovnih. naprotiv: može pomoæi uviðanju i korigovanju eventualnih nedostataka. Izgleda da su nevladine organizacije sklonije istrajavanju na stereotipima. što – meðutim – ne znaèi da pribegavanje onima sa suprotnim predznakom zaslužuje drugaèiji tretman. Ovim povodom. Naravno. Bilo bi logièno da pristupanju nevladinih organizacija izvoðenju aktivnosti. tako i o sebi samima – što obièno i jeste sluèaj. ili.

ali oni sa kojima se stupa u komunikaciju. Isto važi i u sluèaju kada njeno prisustvo biva prepoznato. ili ne samo – za stereotipima. Ali ako se može reæi da je ovakvo ponašanje. kako namerno. što ne znaèi i uvek.taèno odreðenu. radionièara) svakako bi trebalo da to imaju u vidu. To. tumaèiti njihovo ponašanje – mada za tako nešto nema razloga. 453 . koji èine „ciljnu grupu“. nehotièno manifestovanje superiornosti. trebalo bi oèekivati da ga nevladine organizacije (tj. Giordano. može biti u pitanju nesvesno. „Ogledi o interkulturnoj komunikaciji“. Nekada. Ranije izkazana napomena o sklonosti pribegavanju stereotipima sama po sebi èini opravdanim propitivanje zasnovanosti ovog oèekivanja. Nesumljivo. Utoliko bi. tamo gde je – inaèe – nema. upuæeni na „ciljnu grupu“ koja ne pripada njihovoj kulturi) neæe slediti. Beograd. na delu u praksi interkulturnog komuniciranja. kao nosioci uloge realizatora odreðenih aktivnosti. Pri tome se poseže – ali ne u svakoj prilici. ne znaèi da se time ova vrsta upitnosti iscrpljuje: naime. Oni koji se pojavljuju u ulozi predavaèa (trenera. Mnogi autori ukazuju da je jedan od osnovnih. ili participanti zbog neèega tako mogu doživljavati. od strane onih koji ne pripadaju kulturi izvršilaca projektnih zadataka. pak. kao što stereotipi ne moraju uvek biti u funkciji potvrðivanja kulturne superiornosti u odnosu na „drugog“. mogu steæi takav utisak – što neæe ostati bez uticaja na njihovu spremnost da saraðuju. 2 Ch. istovetnu svrhu: oni „treba da dokumentuju sopstvenu nadmoæ“2 . str 9. tj. 2001. tako i nehotièno pokazivanje (potvrðivanje) sopstvene kulturne superiornosti – nosi opasnost pojave neželjenih efekata projekta. meðutim. upravo taj što njeni protagonisti nastoje da pokažu i dokažu sopstvenu kulturnu superiornost. Biblioteka XX vek. po pravilu. Pri tome bi bilo važno naglasiti da se ne mora raditi o nameri realizatora projekta. isto tako nepristajanje na stereotipe o sopstvenoj i o kulturi tog „drugog“ ne znaèi nužno i odsustvo potrebe za pomenutim samopotvrðivanjem. najèešæih razloga zbog kojih dolazi do otežanog ostvarivanja i prekida interkulturne komunikacije i/ili do interkulturnog konflikta. njihovi èlanovi koji su. ono na šta ova konstatacija upuæuje moglo da se primeni i na bilo koji vid interpersonalne (grupne) interkulturne komunikacije.

Podrazumeva se da se primena kritièke samorefleksije zadaje. naravno. ali i potonje. proizvoðaèa takvog doživljaja. teškoæa. prepreka zbog kojih interkulturna komunikacija. odnosno da stereotipi o „drugom“ ne moraju obavezno biti negativni. Kritièka samorefleksija postaje delotvorna u meri u kojoj se ispoljava svest da od toga zavisi intenzitet i kvalitet njihove participacije i u meri u kojoj se pokazuje spremnost za postavljanje pitanja koja se tièu ishodišta. utoliko što ga èlanovi „ciljne grupe“ doživljavaju kao manifestaciju kulturne superiornosti. Važno je još nešto napomenuti: mada je. 454 . u vidu NVO scenu u našem društvu. Buduæi da je na prvoj prevashodna (ako ne i iskljuèiva) odgovornost za efekte meðusobne komunikacije. odnosno iz metropole? Kada ovo pominjem imam. Popadiæ i M. u vidu objekcija da im „ne treba nužno pridavati negativnu konotaciju“3 . Nova politièka misao. 1999. do sada. Prvo. po pravilu. ima se. tako i primene istog postupka na uèesnike projekta. naravno. Tome (bi trebalo da) služi kritièka samorefleksija. može biti posledica – kao što je veæ nagovešteno – naèina ponašanja (stila komuniciranja koji praktikuju) nosilaca projektnih aktivnosti. daleko od toga da se zamemaruje ili prenebregava da oni mogu biti svojstveni i drugoj strani i da itekako mogu imati uticaja na prirodu interkulturnog odnosa. a nekad bude i dovedena u pitanje njena realizacija. Šta. ne samo u vezi stereotipa.Kada je o stereotipima reè. postaje otežana. pred nju se i postavlja zadatak iapitivanja sopstvene sklonosti ka posezanju za autostereotipijama i/ili stereotipnim predstavama o „drugom“ (negativnim ili pozitivnnim). Biro. takoðe bi trebalo imati u vidu da i prisustvo heterostereotipa sa suprotnim predznakom može biti uzrok otežanog odvijanja interkulturne komunikacije. nego i u svrhu identifikovanja prisustva drugih èinilaca koji – po sebi – predstavljaju moguæe generatore problema. odnosno samih projektnih aktivnosti. nevladine organizacije iz urbanih centara. ali izvesno je da se ne radi o pojavi koja se ne može uoèiti i u drugim društvima. na primer. govori èinjenica da su nosioci projekata koji se realizuju u manjim mestima u „unutrašnjosti“. ukazivano iskljuèivo na moguæe prisustvo stereotipa (o sebi i/ili pripadnicima „ciljne grupe“) na strani realizatora projekata. „Autostereotipi i heterostereotipi Srba u Srbiji. str 90. naprotiv. VI:1-2. ako i otpoène. Pri tome mislim (ovde bih se na njih ogranièila) na društva u 3 Brown. Meðutim. prema: D.

Suvišno je napominjati da se nosioci projekta i „ciljna grupa“ mogu itekako razlikovati. bar što se tièe konkretnog sluèaja. ali èesto – proistièe oseæaj superiornosti. ovo predstavlja i predmet kritièke samorefleksije. sa druge strane. nezavisno od toga da li pripadaju istoj etnièkoj kulturi. ali i kao determinante naèina na koji æe se „drugi“ prema njima odnositi. Meštroviæ (ed. što znaèi – i u onoj koju inicira neka nevladina organizacija. Meðusobno razlikovanje u pogledu pomenutog vida kulturnog pripadanja neminovno utièe na naèin njihovog meðusobnog percipiranja. 455 . sebe identifikuju kao pripadnike veæinske nacionalne kulture. važi pravilo slièno onome na koje je ranije ukazano. ignorisanje kulturnih osobenosti partnera i njihovog uticaja na naèin njegovog participiranja u komunikaciji. nego i inaèe – mada bi se moglo reæi da. arogantnost. i „ciljne grupe“.): Globalizacija i njene refleksije u Hrvatskoj. Zagreb. Prvo ili/i potonje postaje gotovo neizbežno onda kada jedan od subjekata komunikacijskog procesa pripada veæinskoj naciji (kulturi). Odavde – ne uvek.njegovom okruženju: osnovanost navedene teze potvrðuju. nikako ne umanjuje opravdanost i znaèaj respektovanja kulture koja odražava osobenosti odreðene etnièke grupe. rukovoðeni znaèenjima koja æe pripisivati njihovom ponašanju. Time se. Ova napomena ima za svrhu da podseti da osim potonjeg. meðutim. Naime. utièe na njihovu meðusobnu percepciju? Mislim da je ovo tema koja zaslužuje i zahteva posebnu pažnju – upravo i pre svega samih ovih organizacija. potreba da se dominira. sa jedne. kao determinante ponašanja njenih pripadnika prema nekome ko je za njih „drugi“. 2000. Ovo se može izraziti u bilo kojoj vrsti komunikacije èiji su akteri pripadnici razlièitih nacionalnih kultura. bez obzira na zajednièko nacionalno (etnièko) poreklo – upravo u odnosu na kulturna obeležja o kojima je predhodno bilo reèi. nalazi sociologa koji se bavi istraživanjem „treæeg sektora“ u Hrvatskoj4 . treba imati na umu i postojanje i uticaj drugih vrsta kulturnog backgrounda. Ekonomski institut. Da li i kako. pripadnici manjinskih kultura nalaze se u ulozi recepijenata (oni 4 P. ne samo onda kada njeni èlanovi ili oni koji bivaju sa strane angažovani na realiizaciji nekog projekta. Stubbs. str 9. u: M. po ovoj osnovi razlièita kulturna pripadnost predstavnika nevladinih organizacija. u ovom sluèaju. „Prema politièkoj ekonomiji „civilnog društva“ u suvremenoj Hravtskoj“. Stoga.

su ti koji èine „ciljnu grupu“). Distribucija uloga aktera komunikacijske prakse koja ima suprotno usmerenje retko je, ukoliko je uopšte, na delu (napominjem da se i ova objekcija odnosi na ovdašnju situaciju). Veæ to može biti dovoljno za stvaranje odreðene predstave o nosiocima projektnih aktivnosti kao pripadnika veæinske kulture. S razlogom se može reæi da kritièka samorefleksija ovakvog predmetnog usmerenja ne samo da biva potrebna, veæ se ispostavlja nezaobilaznom: bez nje – promišljanje uloge nevladinih organizacija, dometa i efekata njihovog delovanja u višenacionalnom društvu – nužno ostaje ogranièeno. Njoj se može pristupati nakon „obavljenog posla“ (zahtevnija je, ali i plodotvornija od uobièajenih „evaluacija“), ali je dobro da se primenjuje i u fazi pripremanja za obavljanje planiranih aktivnosti – zato što æe biti u funkciji sagledavanja i otklanjanja nedostataka, propusta projekta, u pogledu sadržaja i/ili forme kroz koje ovaj treba da se realizuje. Uz to, opredeljivanje za rad sa „ciljnom grupom“, obrazovanom od pojedinaca, èija se kultura odlikuje obeležjima koja je èine razlièitom u odnosu na kulturu èlanova (predstavnika) nevladine organizacije, trebalo bi da podrazumeva – na strani potonjih – ako ništa drugo, makar elementarno upuæivanje u teorijske eleboracije i nalaze empirijskih istraživanja odreðenih nauènih disciplina (antropologije, sociologije, psihologije) koja se tièu interkulturne komunikacije. Pre svega, od znaèaja je imati u vidu ono što utièe na ostvarivanje upravo ovog vida komunikacijske prakse. Osim veæ pomenutih stereotipa, na njenu prirodu, tok i efekte mogu uticati modeli svakodnevnog života, naèin poimanja vremena (i prostora) ili, pak, kulturne osobenosti komunikacijskih stilova. Osim toga, potrebno je imati u vidu i druge faktore, one koji determinišu i intrakulturnu komunikaciju, kao što je velièina grupe, na primer5 . Svakako, jezièke barijere predstavljaju jedan od osnovnih (ako ne i glavni) izvora teškoæa u uspostavljanju i ostvarivaju interkulturne komunikacije. Na nosiocima projektnih aktivnosti je (a ne na „ciljnoj grupi“) da doprinese otklanjanju ovih barijera. Otuda je njihovo solidno poznavanje jezika sredine (populacije) u kojoj (sa kojom) rade nešto što bi trebalo da im bude svojstveno. Ali, kao što
5 Videti: F. Vreg, Demokratsko komuniciranje, Univerzitetska biblioteka BiH, Sarajevo, 1991, str 282

456

upozoravaju mnogi autori, uspešna realizacija komunikacijskog procesa može izostati, što znaèi da njegovi akteri neæe postiæi meðusobno razumevanje i u sluèaju kada se služe istim jezikom. Ili, kako predoèava Giordano6 , „interkulturni nesporazumi nastaju kada pripadnici dveju razlièitih kultura kontaktnu, odnosno interakcionu situaciju u koju su ukljuèeni, interpretiraju na razlièite naèine; štaviše, na suprotan naèin i shodno tome i delaju. Akteri potièu iz dva meðusobno strana, istorijskim iskustvom odreðena prostora i ne poseduju – da upotrebim terminologiju M. Vebera – nikakav zajednièki ’subjektivno shvaæeni smisao’, tako da operišu sa dva mehanizma odgonetanja koji se teško daju objediniti.“ Dakle, pripadanje istom jeziku ne mora da obezbeðuje uspostavljanje interakcijske komunikacije, odnosno moguænost postizanja meðusobnog sporazumevanja može biti uslovljena i drugim elementima kulture. Drugim reèima, moguænost postizanja sporazumevanja izvesna je u meri u kojoj simboli koji se koriste u jezièkoj praksi imaju „intrasubjektivno znaèenje“. To važi kako za verbalnu, tako i za neverbalnu jezièku praksu. Ne treba izostaviti ni uticaj temeljnih vrednosti, odnosno karaktera same kulture. Nesporazumi, pa i interkulturni konlikti, mogu nastajati upravo usled nepoznavanja i/ili nepriznavanja razlika u pogledu vrednosti na kojoj se neka kultura utemeljuje, koje odreðuju naèin ponašanja, poimanja sebe i drugih, itd. Naravno, ukoliko su razlike izmeðu tih vrednosti veæe (ukoliko ove iskljuèuju jedna drugu), utoliko je i veæe meðusobno razmimoilaženje kultura èije temelje one èine. Dovoljno je uzeti za primer individualizam i kolektivizam kao vrednosti koje se ne prepoznaju samo kao vrednosna ishodišta dveju religija: protenstantizma i katolièanstva.7 Kritièka samorefleksija trebalo bi da uzima u obzir èinioce (ovde su, naravno, naznaèeni samo neki od njih) èije prisustvo, odnosno odsustvo, utièe na tok i rezultat interkulturne komunikacije, pa time i na tok i rezultat realizacije projektnih aktivnosti koje se odvijaju kao interkulturna praksa. Na kraju bih dodala da je kritièka samorefleksija (u smislu
6 Ch. Giordano, Ogledi o interkulturnoj komunikaciji, Biblioteka XX vek, Beograd, 2001, str 14 7 Arthur; 1990, prema: M. Guirdham, Conflict, Culture and Communication, Luton, 2000, www.intercultural.europacom.com

457

koji joj se u ovom radu pridaje) postupak èija primena bi trebalo da bude svojstvena svakoj nevladinoj organizaciji, pojedinaèno, ali i nevladinoj sceni u celini.

LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. Giordano, Ch. (2001): Ogledi o interkulturnoj komunikaciji, Beograd (Biblioteka XX vek). Guirdham, M. (2000): Conflict, Culture and Communication, Luton (http:/ /intercultural.europacom.com). Pavloviæ, V. (1995): „Potisnuto civilno društvo“, u: Pavloviæ, V. (ed.): Potisnuto civilno društvo, Beograd (Ekocentar). Popadiæ, D., Mikloš, B. (1999): „Autostereotipi i heterostereotipi Srba u Srbiji“, Nova srpska politièka misao, VI: 1-2. Stubbs, P. (2000): „Prema politièkoj ekonomiji „civilnoga društva“ u suvremenoj Hrvatskoj“, u: Meštroviæ, M. (ed.): Globalizacija i njene refleksije u Hrvatskoj, Zagreb (Ekonomski institut). Vreg, F. (1991): Demokratsko komuniciranje, Sarajevo (Univerzitetska biblioteka BiH).

458

Ljubomir Ðor|evi}

KORUPCIJA I POLITI^KI @IVOT1
Istraživaèki projekat TORIBOS (koji Otvoreni univerzitet u Subotici sprovodi od novembra 1995. godine, u dinamici od 3 – 4 meseca) jasno pokazuje da veæina graðana smatra da je korupcija prisutna i posle oktobra 2000. godine. Èak 62,18% ispitanika je, u martu 2001. godine, smatralo da je korupcija uzela masovne razmere. U istraživanjima od jula i oktobra 2001. godine je taj procenat varirao: prvo naviše, onda naniže (58,39%), ali je – istovremeno – procenat onih koji smatraju da je korupcija zahvatila samo pojedince u novoj vlasti, poveæan sa 25,4% na 30,18%. U sva tri istraživanja, Subotièani kao mesta najveæe korupcije pominju državne organe (od carine na dalje), zatim zdravstvo, a na treæem mestu – opštinsku vlast i inspekciju. U oktobru 2001. godine, na pitanje da li su i neki pojedinci iz nove republièke vlasti umešani u korupciju, 70,54% odgovara pozitivno, a na isto pitanje o pojedinicima iz lokalne vlasti – èak 73,75% smatra da su umešani u korupciju. Na pitanje o merama za suzbijanje korupcije, 51,07% Subotièana smatra da je potreban Zakon protiv korupcije, 36,79% misli da treba formirati nove organe za borbu protiv korupcije, dok je za temeljne pro1 Rezultati do kojih smo došli u istraživanjima u Subotici se ne razlikuju bitno od podataka koje je iznela gospoða Vasoviæ. S tim što je naše istraživanje lokalnog karaktera i sprovodimo ga u okviru projekta TORIBOS koji je, na Otvorenom univerzitetu u Subotici, pokrenut novembra 1995. godine i predstavlja – koliko mi je poznato – jedino sistematsko ispitivanje politièkog i javnog mnjenja jedne lokalne zajednice. Istraživaèku ekipu vodimo dr Boško Kovaèeviæ i ja i do sada smo imali 18 istraživanja, sva uraðena po istom metodu (sistematski sluèajni, nestratifikovani uzorak, na 0,5% ukupne odrasle populacije, što daje uzorak od nešto preko 500 ispitanika), tako da je moguæe i poreðenje dobijenih rezultata.

459

mene u policiji 29,64%, a za iste takve promene u sudstvu 28,93% (ispitanici su imali pravo da zaokruže po dva odgovora). U septembru 2000. godine, preko 80 odsto Subotièana glasalo je za DOS, ali nezadovoljstvo promenama i masovno uverenje da su i pojedinci iz nove vlasti umešani u korupciju odrazilo se i na rejting politièara. V. Koštunica je sa preko 80% u septembru 2000. godine, u martu pao na 55,12%, a u julu na 21,94%; Z. Ðinðiæ je sa – takoðe – preko 80% pao na 35,54% u julu, a u oktobru se popeo na prvo mesto, sa 34,29%. Taj izuzetno veliki i nagli pad poverenja je bio praæen i sve veæim procentima na listi nepoverenja: u oktobru 2001. godine, 18,89% Subotièana nije imalo nikakvog poverenja u predsednika države, a 13,89% u republièkog premijera. Pojašnjenje se vidi u prioritetu (rangu) koji su Subotièani dali u rešavanju gotovo nepreglednog broja problema sa kojima su suoèene nove vlasti: rang 1: oživljavanje privrede 57,2%, ogranièiti rast cena 28,04%, mirno rešenje Preševske doline 22,14%, borba protiv korupcije 17,90% rang 2: borba protiv korupcije 30,26%, poèetak privatizacije 28,76%, oživljavanje privrede 27,31%. Na meðunarodnoj listi zemalja po zastupljenosti korupcije, Jugoslavija stoji veoma visoko. I taèno je da je korupcija zahvatila skoro sve pore i nivoe života, ali sa tim listama ipak postoje dva problema. Prvo, one nisu saèinjene na bazi egzaktnih podataka nego više na bazi procena, što znaèi da na njih utièe i ukupna slika koja je o zemlji stvorena u poslednjih deset godina. I drugo, ceo sistem merenja je zasnovan na pasivnoj strani: ko prima mito. I tako u prvi plan izbijaju vlade, ministri, politièari, direktori, lekari itd. Ali kada bi se merilo ko daje mito, ko korumpira vlade i ministre, pokazalo bi se da su to pre svega najveæe firme sa Zapada, o èemu govori dr Mikloš Maršal iz Transparensi internešnela za Centralnu i Istoènu Evropu. Poseban znaèaj ima njegovo upozorenje da se korupcija, u bukvalnom smislu, umnogostruèuje – upravo u procesu privatizacije pred kojim se mi nalazimo. Što se nas u Subotici tièe, pripremamo seriju tribina sa nevladinom organizacijom „Subotièka Agora“ – o korupciji, kao i Protokol o saradnji civilnog društva u borbi protiv korupcije.

Prvi put smo pitanje o korupciji postavili marta 2001. godine. Na pitanje „Neki tvrde da je korupcija (podmiæivanje novcem, materijalnim dobrima, uslugama, položajima) prisutna i u našem društvu“, dobili smo sledeæe odgovore: 460

jeste, korupcija je uzela masovne razmere ima korupcije, ali se radi samo o pojedincima nema korupcije nema stav

62,18 % 25,46 2,03 10,33

Podatak da preko 60 % Subotièana smatra da je korupcija ne samo prisutna, nego i da je uzela masovne razmere, naveo nas je da, u narednim istraživanjima, ne samo ponovimo to pitanje, nego i da proširimo listu pitanja o korupciji: mart jeste, korupcija je uzela masovne razmere 62,18 % ima korupcije, ali se radi samo o pojedincima 25,46 nema korupcije 2,03 nema stav 10,33 juli 62,86 26,79 1,61 8,57 oktobar 58,39 30,18 0,18 10,54

Drugo pitanje je glasilo: „Prema Vašem iskustvu ili po onome što ste èuli od roðaka, komšija, prijatelja, korupcija je najviše zastupljena u...“ i naznaèili da mogu da zaokruže najviše dva od ponuðenih osam odgovora. U proseku je svaki ispitanik naveo 1,84 odgovora, a evo njihove distribucije: državnim organima, od carine na dalje u zdravstvu opštinskoj vlasti i inspekciji pravosuðu privredi privatnom sektoru obrazovanju drugde bez odgovora juli 51,25 37,86 16,79 25,71 20,00 1,94 7,68 8,21 2,68 oktobar 55,36 % 43,57 31,96 16,07 16,07 7,14 6,96 5,54 1,25

Iz ovih odgovora je sasvim jasno da, prema mišljenju Subotièana, korupcije ima najviše u državnim organima i zdravstvu, dok su pravosuðe, opštinska vlast i inspekcija zamenili mesta, pa je – u oktobru – lokalna vlast izbila na treæe mesto. 461

U istraživanju iz jula 2001. godine 41,61% ispitanika je odgovorio da ni nova vlast, od lokalne do savezne, nije imuna na korupciju, pa smo – u narednom istraživanju – razdvojili te nivoe. Otuda je sledeæe pitanje, u oktobru, glasilo: „Neki tvrde da ni nova republièka vlast nije imuna na korupciju, pa se štaviše, ponekad govori o sprezi vlasti i mafije“. Dobili smo sledeæe odgovore: sigurno je da su i neki pojedinci iz nove vlasti umešani u korupciju apsolutno ne verujem u to ne zna, nema stav bez odgovora 70,54 % 8,93 19,82 0,71

Na pitanje „Neki tvrde da je i lokalna vlast umešana u kriminal i korupciju“, naši respodenti su dali sledeæe odgovore: sigurno je da su i neki pojedinci iz lokalne vlasti umešani u kriminal i korupciju apsolutno ne verujem u to ne zna, nema stav bez odgovora 73,75 % 5,71 20,00 0,54

Razlika je u okviru standardne greške, ali je nemoguæe ne primetiti da je veæi broj Subotièana uveren u korumpiranost lokalne vlasti nego republièke, odnosno – da je manji broj Subotièana koji su apsolutno uvereni da je lokalna vlast èista. To je i logièno, buduæi da je lokalna vlast bliža graðanima, pa su i njeni potezi – ne samo vidljiviji, nego imaju i sasvim konkretne vidove. Uzgred, u Subotici je od prvih višestranaèkih izbora na vlasti bila opozicija, koja je – sa izborima iz 2000. godine – postala „pozicija“, gde su i dalje najuticajnije stranke (i po broju odbornika – najjaèe) Savez vojvoðanskih Maðara i Demokratska stranka Hrvata u Vojvodini. Poslednje iz ove grupe pitanja je glasilo: „Borba protiv korupcije je dug proces, ali je treba zapoèeti, otvoriti. Na koji naèin mislite da to treba uèiniti?“, pa smo ponudili šest moguæih odgovora, uz napomenu da je svaki ispitanik mogao da zaokruži najviše dva odgovora:

462

doneti zakon protiv korupcije formirati nove organe za borbu protiv korupcije temeljnim promenama u policiji temeljnim promenama u sudstvu pozvati strane eksperte da nam pomognu na drugi naèin bez odgovora

51,07 % 36,79 29,64 28,93 9,82 4,11 1,07

U proseku je svaki ispitanik iz uzorka naveo 1,61 odgovor, što znaèi da nije dovoljna jedna mera, veæ kombinacija više mera, pri èemu je akcenat na Zakonu protiv korupcije i formiranju novih organa. Podaci iz Subotice jasno govore da su naši sugraðani ubeðeni da je korupcija, u visokoj meri, prisutna u našem društvu, i pored promena koje su izvršene oktobra i decembra 2000. godine. U tom kontekstu je posebno znaèajno uverenje graðana da ni nova republièka vlast nije imuna na korupciju, odnosno – da su i pojedinci iz lokalne vlasti umešani u korupciju i s njom povezani kriminal. S obzirom da postoji uverenje graðana da postoji veza izmeðu korupcije i politike, vredi pomenuti i promene do kojih je došlo u rejtingu stranaka i, pre svega, politièara. U aprilu 2000. godine, èak 62,95% Subotièana je, na pitanje o poverenju u politièare sa jugoslovenskog ili republièkog nivoa, odgovorilo da – nema povere