Boris Mouravieff

GNOZA
KNJIGA PRVA

Egzoterijski ciklus

DRUGI DEO UNIVERZUM

POGLAVLJE VIII

(1)
Videli smo da ezoterijska nauka paralelno sa proučavanjem čoveka proučava i Univerzum. Na taj način sprečava da se čovek izoluje od svog organskog konteksta. Ona sagledava čoveka unutar celine (ensemble) života na Zemlji; jednog elementa planetarnog sveta, koji kruži oko Sunca, jedne od zvezda Mlečnog Puta, našeg sveta, roñenog unutar manifestovanog Apsoluta, koji osigurava njegovu egzistenciju i opstanak. Činjenica da čovek svojim aktivnostima sve više teži da se izoluje od Zemlje – hodajući na ñonovima cipela, putujući kolima, vozom ili avionom – vodi do nastanka ideje u njegovoj podsvesti da je odvojen od Prirode. Ipak, uprkos svim mašinama, koje su stvorene ili će biti stvorene, on nikada neće prestati da bude integralan deo Majke Zemlje, jer sve u Univerzumu živi i čini deo celine. To je razlog zašto je neophodno proučavati Univerzum dok proučavamo čoveka. Tradicija posmatra Univerzum kao živo biće. Origen ga u „Principima“ poredi sa džinovskim organizmom, čija je Duša Bog. Ovaj koncept je u gotovo netaknutom obliku očuvan u ezoterijskoj Tradiciji; nalazimo ga izraženog u skraćenom obliku u liturgijskim molitvama i odgovorima, nazvanim Great Ektenia. (ruska reč za litiju prim.ur.). Ovaj stari koncept je prikazan jednim dijagramom; počevši od Boga, koji je Duša naše Duše, i postepeno stižući do Boga, koji unutar sebe sadrži sve što postoji. Ovaj dijagram je napravljen od dvanaest koncentričnih krugova: pošavši od centra, oni reprezentuju elemente, date u figuri 12. Ta dvostruka koncepcija jedinstvenog Boga – Duše naših Duša – koji kao Bog grli Univerzum koji je kreirao – je karakteristika ezoterijske Tradicije. Nalazimo je i u Jevanñeljima i tekstovima Apostola, ali ona u principu ostaje nezapažena. Mi smo je već spomenuli, citirajući Sv. Isaka Sirijskog u vezi sa identitetom unutrašnjih i spoljašnjih kaveza. („Filokalija“/“Dobrotljublje“: Sveti Isak Sirijski, 2. 30. pouka). U vezi sa time možemo citirati govor Sv. Pavla u Atini, koji Luka prenosi sledećim rečima: „.. A Atinjani svi i putnici iz drugijeh zemalja ne bijašu ni za šta drugo nego da što novo kazuju ili slušaju. Pavao, stavši nasred Aeropaga, reče: ’Ljudi Atenjani! Po svemu vas vidim da ste vrlo pobožni. Jer prolazeći i motreći vaše svetinje nañoh i oltar na kome bješe napisano: Bogu nepoznatome. Kojega dakle ne znajući poštujete onog vam ja propovijedam. Bog koji je stvorio svijet i sve što je u njemu, on budući gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenijem crkvama. Niti prima ugañanja od ruku čovječijih, kao da bi onome trebalo da što koji sam daje svima život i dihanje i sve. I učinio je da od jedne krvi sav rod čovječij živi po svemu licu zemaljskome i postavio je naprijed odredjena vremena i medje njihovoga življenja.
2

Da traže Gospodina, ne bi li ga barem opipali i našli, premda nije daleko ni od jednoga od nas. Jer kroz njega živimo i mičemo se i jesmo; (Djela apostolska, XVII: 21-29).

(2)
Kosmos, posmatran sa naše planete, nam izgleda onako kako izgleda, jer posmatramo telo Univerzuma iznutra. Ne sagledavamo ga u njegovoj celovitosti, jer su naša opažanja nastala i interpretiramo ih na našoj sopstvenoj skali, beskonačno maloj u odnosu na tu celinu. To nas vodi u zabludu u pogledu udaljenosti izmeñu zvezda, koje su fokusi žive materije i delovi univerzalnog organizma. Posmatrane iz perspektive unutrašnjosti, one izgledaju ogromne, ipak, gustina Univerzuma u svojoj celini je analogna gustini našeg tela. Čovek u Univerzumu nalikuje mikro-organizmima u ljudskom telu. Kada bismo bili mikrobi, videli bismo svoje telo iznutra – nalik zvezdanom nebu punom galaksija, koje bi bile naši organi. Sa druge strane, kada bismo bili ogromni i kada bismo videli Univerzum na njegovoj sopstvenoj skali, videli bismo živo telo. To je posledica Principa Relativnosti.

(3)
Kakvo je onda značenje ljudskog života u tom Kosmosu kakvog ga znamo? Čovekova egzistencija ima dve glavne svrhe: - kao element univerzalnog organizma, on služi njegovim ciljevima; - kao izolovana jedinka on može težiti sopstvenim ciljevima; Da bismo bolje razumeli zašto i kako su ta dva cilja povezana jedan sa drugim, uzmimo jedan primer:

3

Položaj čoveka u Univerzumu je analogan položaju ćelije u ljudskom telu. Svaka ćelija je deo organa koji sa je druge strane element grupe organa koji osiguravaju pravilno ostvarenje neke odreñene funkcije organizma. Ispitajmo sa te tačke gledišta ćeliju našeg tela. Radi pojednostavljenja, reći ćemo da je ona izložena dvema kategorijama zakona. Prvi drži ćeliju na njenom mestu. U ezoterijskoj nauci ga nazivamo Generalnim Zakonom. Drugi ostavlja ćeliji izvesnu slobodu delovanja i naziva se Zakon Izuzetka. Prvi zakon, koji je konzervativan, obezbeñuje da organ, čiji je ćelija deo, obavi svoju funkciju bez ometanja. U tu svrhu, prvi uslov je da tokom svog života ćelije, koje čine organ, ispune ulogu, koja im je poverena. Taj zakon prisiljava ćelije da ostanu na svojim mestima, da dovrše svoj rad i da mu posvete svoj život. Evidentno je da, kada taj zakon ne bi držao ćelije tela unutar granica svakog organa, kada ih ne bi prisiljavao da ispune svoju funkciju, ti organi ne bi mogli da postoje. Zato je taj zakon koristan; obezbeñujući egzistenciju svakog organa, on omogućava postojanje čitavog tela. Meñutim, mi znamo da potpuno uklanjanje odreñenih organa iz tela ne dovodi u pitanje njegov opstanak. Na sadašnjem nivou našeg znanja čak se čini da uklanjanje nekih od njih ne vodi do ozbiljnog narušavanja njegovog funkcionisanja. I više; organizam toleriše resekciju nekih organa, a da to ne dovede u opasnost ulogu, koju oni igraju u ukupnoj ekonomiji. To pokazuje da nestanak nekoliko ćelija, beskonačno malih delova celog organizma, prolazi nezapaženo: njegovo funkcionisanje je nenarušeno. Pošto je suštinska uloga Generalnog Zakona da nadzire kontinuitet funkcionisanja, taj nestanak za njega prolazi nezapaženo. Zbog toga on ne postavlja daljnje prepreke. Simbolično, može se reći da ćelije, koje pobegnu od ovog zakona, sada ulaze u domen Zakona Izuzetka. Taj beg nekoliko ćelija je fenomen koji se stalno dogaña. Sve naše ćelije, od epidermnih do nervnih, se neprestano obnavljaju u skladu sa različitim i varijabilnim ritmom. Kao dodatak uz to obnavljanje iznutra, postoje i nestanci, koji se kompenzuju ili ne kompenzuju novim celinama. Do ove tačke se analogija sa onim što se dogaña sa čovekom zbog Generalnog Zakona i Zakona Izuzetka može posmatrati kao potpuna. Ali ona se tu zaustavlja, barem prema sadašnjem stepenu našeg znanja. U toj aktivnosti života, migracijama i smrti ćelija, ne postoji opravdanje za mišljenje da prelazak sa Generalnog Zakona na Zakon Izuzetka rezultira iz bilo kakve svesne aktivnosti ćelija. Kod čoveka se to odvija drugačije.

4

Kao ćelija čovečanstva, čovek čini deo organskog života na Zemlji. Taj život u svojoj celini predstavlja veoma osetljivi organ naše planete, koji igra veoma važnu ulogu u ekonomiji sunčevog sistema. Kao ćelija tog organa čovek se nalazi pod uticajem Generalnog Zakona, koji ga drži na njegovom mestu. U stvari, taj zakon mu ostavlja odreñeni prostor na margini ili toleranciju. On mu dopušta neke slobodne pokrete unutar ograničenja koje postavlja. Unutar tih granica, koje su objektivno veoma uzane, mada subjektivno izgledaju široke, čovek može da se prepusti svojim fantazijama ili svojim ambicijama. Bez daljeg upuštanja u definiciju tih granica i detaljnog opisa komponenti Generalnog Zakona, možemo kao primer reći da je jedan od tih faktora glad: zavisnost od rada, da bismo osigurali svoj opstanak. Lanac: seksualni instinkt; rañanje; roditeljska briga za decu je drugi faktor. Ezoterijska maksima koja se primenjuje na taj aspekt života je to koncipirala na sledeći način: čuvstvena ljubav je neophodna za opšte dobro. Konačno, strah u svojim mnogobrojnim oblicima predstavlja treću grupu faktora. U celini, margina slobodnih pokrete, koje toleriše Generalni Zakon je ograničena nečim, što je najbolje opisano terminom, manje naučnim, više plastičnim: buržoaska sreća. Karijere u svakoj oblasti ljudskih aktivnosti; sreća; porodica; ljubav; čast itd. sve oni se izložene sine qua non stanju bezuslovnog, iako samo podsvesnog prihvatanja neizbežnosti Smrti. Dok god čovek prihvata principe konačnog uništenja svoje Ličnosti bez borbe, on može nastaviti u životu, a da ne privuče rastući pritisak Generalnog Zakona na sebe. Slučaj je potpuno drugačiji ako se on bori da preñe postavljene granice. To izaziva delovanje tog Zakona i njegovih derivata. On deluje simultano na nekoliko planova: fizičkom, mentalnom i moralnom. Čovek je njegovo delovanje na moralnom planu od pradavnih vremena predstavio u vidu personifikacije: ðavo. U Tradiciji demonologija zauzima značajno mesto. Nalazimo tamo praktične konstatacije, prefinjena i duboka zapažanja o visoko sofisticiranim i podmuklim oblicima, koje poprima delovanje tog ðavola u veoma različitim okolnostima, u kojima on ide tako daleko da koristi dobru veru ljudi za svoje sopstvene ciljeve. Nalazimo takoñe dragocene savete, zasnovane na sakupljenom iskustvu tokom vekova, koji su od praktične pomoći učenicima ezoterijske nauke; jer čim se postignu prvi pozitivni rezultati, ti učenici će nepogrešivo izazvati protiv sebe aktivno suprotstavljanje tog zakona i igru Lukavog. Mora se razumeti da svojim ulaskom pod pokroviteljstvo Zakona Izuzetka, čovek deluje protiv Generalnog Zakona, koga je čak i pozvan da porazi, iako samo na individualnom nivou. On ne sme zaboraviti – pod kaznom ’iznenadnog napada’ – da spasenje zavisi od pobede nad ðavolom, koji je, kako smo rekli, personalizovani moralni aspekt Generalnog Zakona. To je tako, iako je on, budući kosmički zakon, prirodno božanski zakon. Čovek ne sme da se plaši, jer je Zakon Izuzetka takoñe božanski zakon: birajući njega, čovek nastavlja da služi interesima celine, ali drugačije i na neuporedivo efikasniji način. Tokom svoje borbe protiv prvog zakona, on je izložen ispitima, koji često poprimaju oblik iskušenja. U Doktrini su ovoj temi posvećene produbljene studije.
5

Meñutim. koji je osloboñenje i spasenje. u Vremenu i zatim u Ravnoteži. Ako stremeći pravo ka svom cilju. Pre nego što započnemo proučavanje strukture Univerzuma. sažaljenje. epiderma. Tri osnovna stanja Kreacije se manifestuju u Univerzumu u vidu tri osnovna principa života: statičkih.’ (Rimljanima. X: 36). Razumećemo taj postulat bolje ako razmotrimo razliku izmeñu manifestovanog Božanstva i nemanifestovanog Božanstva – koje je samim tim bez ograničenja i slobodno od svih uslova. (5) Započinjući od Apsoluta kao inicijalnog fokusa života. Žrtva Boga je Samo-ograničavanje putem manifestacije. Kakvi su uslovi tog ograničenja? Njih je tri: Univerzum je kreiran u Prostoru. ukoliko oni ne slede istu stazu: to delovanje se odvija na moralnom planu i često poprima emocionalne oblike apela na najplemenitija. da će. po pravilu preko njegovih bližnjih. taj zakon će početi da deluje na njega indirektno. nego ćemo se svi pretvoriti. najvelikodušnija i najnesebičnija osećanja: na dobrotu. On ga gura na dole. jer je važno. VIII: 13). koji navode Pismo i Apostoli. koje predstavljaju sateliti svih planeta. dužnost. pomrijećete. koji se šire u mnogim izdancima do spoljne kore. Univerzum se sastoji od široke skale elemenata. bilo bi dobro ukratko izložiti stanja Kreacije.’ (Mateja. koji će mu omogućiti da izazove autoritet Generalnog Zakona. Tragalac traga za promenom svog stanja: da prevlada Smrt i dosegne Spasenje. hodati ispravnom stazom itd. Čovek. (4) Ponovimo sada. Tradicija uči da je Univerzum kreiran žrtvom Boga. koji pasivno živi pod prvim zakonom. Ovo će razjasniti dubinu Isusovih reči: ’Čovekovi najveći neprijatelji su oni iz njegovog doma.Kao što je navedeno. 6 . da je ezoterijski rad po svojoj prirodi revolucionarni rad. Kako Sveti Pavle kaže: ’Jer ako živite po tijelu. dinamičkih i neutralnih principa. oni koji biraju Zakon Izuzetka kreću ’uzanim putem koji vodi u Život’. Ali ne zaboravimo što još kaže: ‘Jer svi nećemo umrijeti.’ (Korinčanima I. čije detalje ne možemo detaljnije razmatrati u ovom radu. možemo skrenuti pažnju na indirektnu prirodu ñavolske akcije. To je cilj. XV: 51). neosetno i bez svesti o njemu – čak i ako je izvrstan grañanin – ide ’Širokim putem koji vodi do uništenja. one sadrže dragocene savete praktične prirode. tragalac uspešno preñe te prepreke i time da dokaz snage. čineći tako. insinuirajući da će se na taj način vratiti svojoj dužnosti.

To ne važi kada je Vreme u pitanju. (6) Govoreći o kreaciji u Univerzumu. direktan tok Vremena zatvoren u 7 . On se uniformno primenjuje na sve nivoe Kosmosa. Kao i kraj Sveta. koje je. ali na drugačiji način: u tom slučaju. čije ćemo osnove proučiti u narednim poglavljima u njihovim principima. Mi po pravilu imamo pogrešnu ideju o tome. božanska Mudrost uvodi jedno sredstvo kako bi izbegla momentalno uništenje stvorenog sveta. predstavljamo sebi Večnost kao produženje Vremena do beskonačnosti. Sledi da ona nije beskonačna. mi ga sebi dočaravamo u vidu Ispunjenja. vertikalna u odnosu na Vreme. ne predstavljaju opasnost za kreirani Univerzum. Zatim se prelazi na realizaciju u skladu sa Dinamičkim Principom. razvijaju se planovi. već ograničena: Tradicija kraj Večnosti i kraj sveta postavlja zajedno. prema Isusovim rečima. Sve to je zasnovano na Statičkom principu. Ona deluje kroz jedan od dva zakona. jedno preduzeće. Mi tako slavimo Boga u Njegovom preovekovečenom stanju. Na veoma uopšten način možemo reći da promoteri – u bilo kojoj sferi ljudskih aktivnosti – održavaju ravnotežu izmeñu napora. kojima raspolažu za tu realizaciju. zahvaljujući tom veštačkom zakonu. Kao dinamičan princip koji leži u osnovi svih akcija – uključujući i kreaciju i svaku realizaciju – ono podrazumeva sigurnost uništenja svega stvorenog. ona je. moći ćemo da kažemo da se prva ideja mora posmatrati kao moguća. u njihovom radu. ako direktori ne razmotre treći princip. koji zahteva njihova kreacija i načina. koji će kasnije biti proučen. Obelodanjenje ispunjenih dela i činjenica. plan za proučavanje mora korespondirati sa prirodom i strukturom objekta. Večnost nije Vreme. nastalu aktivnošću vremena. sve preko njegove realizacije i mora se striktno održati tokom čitavog toka preduzeća. Ukoliko se bavimo naučnim istraživanjima – a to se podjednako primenljuje i na ezoterijske nauke – moramo da održimo ravnotežu. koji je opisan kada smo govorili o uslovima kreiranja Sveta. tako reći. Ako kao primer uzmemo stvaranje nekog preduzeća. U vezi sa time se moramo setiti mita o Hronosu koji proždire svoju decu. koji se proučava. koji se javljaju na način analogan onom. (7) Dva od tri osnovna principa Kreacije. U praksi.Bilo šta u kreaciji se može analizirati i proučavati u svetlu ova tri principa. Da ublaži tu opasnost. princip Ravnoteže i pažljivo ga ne primene na svoju kreaciju. projekat se proučava. Prostor i Ravnoteža. stvoreno na taj način rizikuje da propadne. Svaki princip deluje u manifestovanom svetu u skladu sa odgovarajućim zakonom. neophodno je spomenuti predstavu Večnosti. U ovom trenutku će za nas biti dovoljno da kažemo da je. Princip Ravnoteže mora proizaći iz proučavanja projekta. Po navici. i u njihovim efektima.

Veoma je podesan za razvijanje i razjašnjavanje našeg razmišljanja. Ne smemo zaboraviti da on predstavlja samo jedan zrak kreacije. (8) Pokušajmo sada da damo opštu sliku strukture Univerzuma. Tako Vreme neće delovati u pravoj liniji. ona je bila zasnovana na cikličnom principu. već će se uviti u krivu. poglavara našeg sistema. Sunce je jedna od mnogih zvezda galaksije. Ovi ciklusi se zatvaraju i ponavljaju. od kojih bi jedan list odgovarao mesecu u našem Zraku. sistema kome celina sunčevog sistem pripada. počevši od korena – Apsolut na našoj figuri – cela serija izdanaka pruža sve do lišća. Niti smemo zaboraviti da je Univerzum kao celina u svojoj strukturi sličan drvetu. Ovde su elementi koje u ezoterijskoj nauci nazivamo Zrak Kreacije. ne ceo Univerzum. Te ogromne jedinice zajedno obrazuju Sve Svetove: čitav sadržaj Univerzuma. posle koje nema ničega. manifestovani Bog. gde se. Zemlja ima Mesec kao svoj satelit.cikluse i to eliminiše njegove destruktivne efekte – naravno. Možemo nacrtati njegovu figuru na sledeći način. mnogo reñe Konus Kreacije Sveta. Ta figura izgleda ovako: Nastavićemo da koristimo ovaj dijagram. tako reći. koji kruži oko onoga što u Tradiciji nazivamo Centralnim Suncem: Apsolut. Znamo da Mlečni Put nije jedinstven u tom pogledu. mogu da opstanu. Upravljajući pogled prema centru. koji kruži oko Sunca. od kojih je sastavljen. To je granica: poslednja stepenica Kreacije. Mesec – kao i sateliti drugih planeta – nema sopstveni satelit. uz odreñene limite. njihova filozofija nikada nije dopuštala prave linije. Na nebu možemo otkriti druge galaksije slične našoj i možemo isto tako pretpostaviti da tamo ima svetova. Svaki element sledi svoj sopstveni ciklus. 8 . Zahvaljujući toj cikličnoj aktivnosti sam Univerzum i svi elementi. koji bi ličili na njih. Ljudi antike su bile veoma svesni ovog zakona. nalazimo da je Zemlja deo planetarnog sveta. poznate pod imenom Mlečni Put.

postoji kao rezultat konvergentne akcije tri sile na istoj tački i u isto vreme: pasivne. Njegova definicija objašnjava njegovo ime: Definicija: Sve što postoji. pod kojima je kreiran Univerzum. koja bi bila bliža realnosti. Drugi fundamentalni zakon vlada nad svakom aktivnošću i svakim pokretom. posebno nad procesom života u svim njegovim oblicima.Ukoliko želimo da konstruišemo figuru. POGLAVLJE IX Opisali smo tri osnovna uslova. moramo locirati sve nivoe figure 28 jedan unutar drugog. 9 . na svim stupnjevima kreiranog Univerzuma. objekti ili dogañaji. Ta dva fundamentalna zakona su sveprisutna i prožimaju sve: niko i ništa im ne može umaći.). sve do najsuptilnijih i najintimnijih pokreta mišljenja i osećanja.ured. aktivne i neutralne. uključujući one unutar velikog kruga. prim. bilo da su to bića. koji bi predstavljao Apsolut – u čijem krilu živi sve što postoji – koji sve prima u svoj zagrljaj. (Iz tehničkih razloga grafički prikaz na ovoj figuri se zaustavlja na nivou 5. (2) U ezoterijskoj nauci prvi zakon se naziva Zakonom Tri. Sada ćemo proučiti dva fundamentalna zakona koja vladaju nad svim što postoji i živi. Prvi od tih zakona uslovljava postojanje svega što ispunjava Kosmos.

Kao takve. brašno je sprovodnik pasivne sile. a voda neutralne sile. važan ili beznačajan. Ona ponekad takoñe igra ulogu katalizatora – mnogo manje upadljivog. život u Univerzumu nije ništa drugo do neprekidan proces kreacije u svakom domenu. Klasičan primer. Da je pasivna sila sila i kao takva poseduje aktivni karakter je demonstrirano dosta jasno. te tri sile si aktivne. sa svim očuvanim proporcijama. a cena koja se plaća za te predmete kao neutralna sila. vatra aktivne sile. primeru začeća deteta. U skladu sa načinom na koji tri sile deluju kroz materiju. Najzad. Sagledan iz tog ugla. Da bismo napravili hleb. U opštijem smislu. oploñen od žene. aktivno. koja raña odreñeni fenomen koji se razmatra. začeće postaje moguće. vatru i vodu. te tri sile deluju kao replika tri stanja. ponuda interveniše kao pasivna sila. one unutar kreiranog Univerzuma predstavljaju manifestaciju ta tri osnovna stanja. o kojima smo već govorili. U tom primeru. veliki ili mali. se prenosi aktivnost analogna Prvoj Kreaciji čitavog Univerzuma. nego što je to vezivna spona.Primetićemo da te tri tačke reflektuju tri osnovna stanja u kreaciji Univerzuma. koja je osnovna uloga neutralne sile. budući da su sile. hrani ga i vaspitava ga. ona često izmiče našem opažanju – bilo usled bipolarnog karaktera našeg uma. moramo imati brašno. Što se tiče treće ili neutralne sile. donosi ga na svet. Uz to. žensko zavoñenje predstavlja pasivnu silu u ljubavnim romanima. na moralnom planu muškarac je taj koji nosi ideje inspiracije. Primordijalni karakter pasivne sile se može ilustrovati brojnim primerima. kao što smo rekli. kako na fizičkom planu. koja su osmislila kreirani Univerzum pre njegove manifestacije. dok muškarac – ako je saradnja na tom planu plodna – figurira kao pasivna sila. Uzmimo primer trgovine: roba predstavlja pasivnu silu: potreba ili želja za robom interveniše kao aktivna sila. Pasivna sila je izvedena iz statičkog stanja: Prostora. Žena se tu javlja kao pasivna sila. razvija ih u sebi i najzad iznosi u svet u obliku nekog rada ili uopšte u vidu neke kreacije. na svaki dogañaj. ili zbog svoje sopstvene prirode – što u mnogim slučajevima može usloviti da ostane neprimećena. kako samo može biti. posebno na psihološkom planu. Prirodno. Ako sa čuvstvene ljubavi preñemo na moralni plan. Tu je žena ona koja deluje – ili je pre pozvana da deluje – bivajući izvor inspiracije kao aktivna sila. u tom aktu. Njihova imena izražavaju ulogu. Aktivna sila je izvedena iz dinamičkog stanja: Vremena. vidimo da je situacija obrnuta. muž kao aktivna sila. žena nosi plod ljubavi tokom trudnoće. na svim planovima i na svakom koraku. koju svaka od njih igra u saradnji. koji ezoterične škole daju da predstave igru te tri sile je hleb. kako su osmišljeni od strane ne-manifestovanog Božanstva u preegzistenciji Sveta. Istražimo te promene u drugom klasičnom primeru. neutralna sila osigurava održanje Ravnoteže u svim Univerzumima. a čuvstvena ljubav kao neutralna sila: ukoliko su te tri sile prisutne. Tradicija pravi narednu razliku: 10 . na svakom planu i na svakom koraku. Na isti način. potražnja ka aktivna sila a plaćanje kao neutralna sila.

koji ih neutralizuju.) sveta pripisane pasivnoj sili. Jovan je to izrazio rekavši: „Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jednorodnoga dao. od dve od njih ili čak iz sve tri. Na primer. ali je u stvari relativan ili čak iluzoran. odreñujući doziranje za obe na optimalan način. koja ovde utiče na reakciju kao stabilan element: matematička konstanta. ako služi kao provodnik neutralne sile. To simbolizuje kreaciju sveta. Istražili smo figuru. već da bismo ubrzali ponovno obrazovanje naše inteligencije na ezoterijskoj osnovi. Ta ideja. koja prikazuje ’A’ i ’B’ uticaje (figura 20) i kao što smo već konstatovali. sa istim dobrim brašnom hleb može biti nejestiv. Važno je potražiti i pronaći mnogo primera za ovo delovanje Zakona Tri. osmišljena kroz božansku žrtvu samo-ograničenja. To nas vodi do zaključka da delovanje aktivne i neutralne sile mora da bude regulisano u skladu sa sadržajem pasivne sile.“ (Jovan III: 16). Jezikom. ’Svet’ se sastoji od jednog ansambla ’A’ uticaja o kojima smo govorili ranije (Poglavlje VI. Pasivna sila sadrži sve mogućnosti za kreiranje fenomena. osmišljeno kao predmet Njegovog staranja. Ta struktura je perfektno prilagoñena onome što se u Tradiciji naziva ’Svet’. Ukoliko spajanje sila ostane sterilno. Primetimo ovde da je ta pre-eminencija direktan rezultat stanja u prvoj Kreaciji. nazivamo je azot (N). Vidimo da sa istim brašnom – pasivnom silom u našem primeru – možemo doživeti neuspeh usled nepotpunog učešća aktivne sile (vatra) i neutralne sile (voda) ili usled oba faktora. je neophodna ideja o Ti. regulisan u skladu sa pasivnom silom – Svetom: univerzalno Ti. neutralnu silu. nazivamo je kiseonik (0). Mi znamo da je struktura nižeg intelektualnog centra bipolarna.prev. supstanca se naziva vodonik (H). Da bi se prešlo ili izašlo iz nemanifestovanog stanja – mono-polarnog. ako služi kao provodnik aktivne sile. nazivamo je ugljenik (C). Analize u svetlu ovog zakona mogu veoma pomoći u odreñivanju jednog ili više razloga za neuspeh. da nijedan koji vjeruje ne pogine. koncentrisanog u jedinstvenoj svesti Sopstva. sve ’A’ strelice imaju svoje parnjake. To objašnjava i opravdava činjenicu pre-eminencije fenomenološkog (pojavnog. to znači da u ezoteričnom smislu njihova saradnja nije bila potpuna. ima Ljubav. nego da ima život vječni. ako smo dodali suviše vode – ili nedovoljno – ili ako je brašno bilo suviše meko ili suviše oštro. Poslednja konstatacija nam omogućava da shvatimo smisao i neke efekte pomoćnog zakona Zakona Tri. Od početka Kreacije božanska egzistencija postaje bipolarna. koja čini da Božansko izañe iz nemanifestovanog stanja da bi se manifestovalo. kao svoju treću silu. Greška je mogla uslediti iz jedne od te tri sile. To ne treba da bude učinjeno samo da bismo sebe uverili u njegovu validnost. prim. za koje je provodnik. unutar koga Božansko boravi pre Kreacije Sveta – prva ideja. dostupnim ljudima. Ako se posmatra nezavisno od sila. 11 . po sebi. pri čemu je Ljubav neutralna sila koja održava odnose izmeñu univerzalnog ’Ja’ i univerzalnog ’Ti’. figura 20). dok aktivna sila interveniše kao realizator a neutralna kao regulator odnosa izmeñu dve druge sile. koji se ljudskoj Ličnosti čini kao jedina realnost. Možemo videti da je taj položaj manifestovanog Apsoluta. To je svet u kome živimo.Ako supstanca služi kao provodnik pasivne sile.

meñutim. To je pravi razlog za njeno postojanje. tragalac treba da umakne njihovom domašaju. Inteligencija je jedina alatka koju posedujemo a sa kojom možemo postići taj cilj. Već znamo jedan razlog za njihovo postojanje: da služe Celini.’zemlja’. Zadatak tragaoca je drugačiji. ćemo se osloboditi vlasti ’A’ uticaja – kojima rukovodi Generalni Zakon. kalkulisao. Proučavajući pažljivo igru te tri sile. Nego sabirajte sebi blago na nebu. i ezoterijski svet – ’nebo’. veoma oprezni da razliku izmeñu ’A’ i ’B’ uticaja ne odredimo suviše uzano. da se orijentiše u njihovom sadašnjem u budućem polju dejstva. sačinjeno od ’B’ uticaja. i gdje lupeži potkopavaju i kradu. Pre svega. da primeni sposobnosti na njih. 12 . ’A’ uticaji igraju pozitivnu ulogu u ekonomiji Univerzuma. čiji su napori krunisani uspehom. ne zaboravimo da je sve relativno. ’A’ uticaji deluju kroz Generalni Zakon i tako su saobrazni Božanskoj volji. Tek putem apsorbovanja ’B’ uticaja – božanskih uticaja sa viših planova. Ipak. (4) Budimo. Važno je razumeti da nikada ne možemo dostići taj cilj samo sopstvenim snagama. ondje će biti i vaše srce Dobro je shvaćeno da je ovde reč o dva sveta koji prožimaju jedan drugi: svet sastavljen od ansambla ’A’ uticaja . kombinovao. intervenisao i čak kreirao svoje aktivnosti unutar tog polja dejstva. mi znamo da je takav ’Svet’ u stvari iluzoran. i gdje lupeži ne potkopavaju i ne kradu. Zar nije Isus rekao: „Ne sabirajte sebi blaga na zemlji.počevši od Nule. Meñutim. Onaj ko proučava ezoterijske nauke ne sme naivno da se suprotstavlja ’A’ uticajima. ko dostigne više nivoe bića – se odmah koristi da učestvuje u upravljanju i rastu datog nivoa nižih sila Kosmosa. Jer gdje je vaše blago. kao i pružajući dokaz o kapacitetu i posvećenosti. omogućava čoveku da proučava i prepozna sve te ’A’ uticaje. gde moljac i i rña kvari. To je jedan od suštinskih elemenata ponovnog učenja (re-education) o kojem smo ranije govorili. U principu. taj zadatak će zahtevati proučavanje bipolarnog sveta. gdje ni moljac ni rdja ne kvari. koji su shodno tome moćniji – i poklanjajući im puno poverenje. tragalac se uvežbava da prepozna dejstvo ’A’ i ’B’ uticaja i napravi razliku izmeñu njih. Kombinuju se sa destruktivnom silom da se suprotstave svakome ko pokuša da ih napadne direktno u njihovoj celovitosti. Bipolarna struktura inteligencije. To je bilo Don Kihotovo instinktivno iskustvo – tako pogrešno shvaćeno. Umesto da pokušava da uništi ’A’ uticaje ili da za sebe napravi stazu kroz njih svojim podvizima. Onaj. potpomognut Zakonom Slučaja. da ’B’ uticaji predstavljaju jedinu nepromenljivu realnost u životu. podelom u dve grupe ili sile. da bi istraživao. Iz toga bi sledila jedino katastrofa. tačan ekvivalent strukturi ’Sveta’. dok nastavlja svoju ezoterijsku obuku. on mora da izvrši – kao misiju – zadatak iz domena ’A’ uticaja. jednake u snazi i dijametralno suprotne u pravcu.

ovi Svetovi su ipak prožeti tim silama u njihovom jedno-suštastvenom stanju u skladu sa Apsolutom u njegovom manifestovanom obliku. prim. kreiraju fenomenološki Univerzum i sve što on sadrži. jednosuštastvenom i nedeljivom. U prvom koraku one kreiraju Svetove. nije ništa drugo do instrument.prev. da shvati i spozna slično putem sličnog. To nam omogućava da upotpunimo figuru 28 putem skale. čije funkcionisanje ostaje mehaničko. koje su izražene u nekim učenjima. (figura 29). obdarene autonomnom voljom. zavise direktno i u potpunosti od volje Apsoluta. Ali ne sme se zaboraviti da Ličnost.kao i razlog zašto njena struktura verno reflektuje svet ’A’ uticaja. koje kruniše Univerzum. budući da su razdvojeni. koji pripada odreñenom stepenu i učiniti da on obavi svoju funkciju. Taj instrument tako omogućava čoveku. Po svojoj prirodi agnostička i zabavljena fenomenima (pojavnim stvarima). u skladu sa Platonovim principom. Ti Svetovi. Nameravajući (aiming. Svaka od tih kreativnih sila predstavlja grupu zakona istog reda i ti zakoni će oformiti svet. Znajući to. Sagledano od dole prema gore. Trojstvo se alegorično naziva summum bonum (lat. tri Hipostaze Trojstva. ne sme da prezre ili zanemari svoje intelektualne sposobnosti. koje ih održavaju. Iz tog razloga ona u ezoterijskoj nauci neće znati i neće hteti da zna ništa sa sigurnošću. stoje u disjunkciji. To je tradicionalna doktrina o Svetom Trojstvu. osmišljen kao Piramida. uprkos svojoj kompleksnoj strukturi i svojim mnogim sposobnostima. (5) Znanje o Zakonu Tri nam omogućava da budemo potpuno svesni kompleksne strukture Zraka Kreacije.). Tri sile Apsoluta. Stvoreni od strane te tri razdvojene sile. Inteligencija mora biti razvijena i izoštrena do najveće moguće granice i treba da bude oštra kao vrh igle. ona je po obliku i funkciji ograničena na tri dimenzije.prev. vrhovno dobro. koje upravljaju prethodnim stepenima. 13 . ali u meñusobnoj zavisnosti. prim. učenik ezoterijske nauke mora da vodi računa da ne ode u krajnosti. kreacija i dalje sledi isti proces. a tri sile. takoñe i ciljati. On je Jedno i tri sile počivaju ujedinjene unutar njega. Ona nije u stanju da premaši te granice i iskreno smatra svet ’A’ uticaja za jedinu realnost. Na početku Apsolut poprima prvi aspekt Svoje manifestacije. čija egzistencija više nije jedno-suštastvena. Svaki svet je stvoren od strane te tri sile u skladu sa njim i podreñen silama.) razvoj Zraka Kreacije od gore ka dole. koja će reprezentovati broj grupa korekcionih zakona duž čitavog Zraka Kreacije (figura 30): takva hijerarhija zakona nije ništa drugo do hijerarhija kompetencije i moći. iz kojih proizilaze.

i dalje. dok ne dosegne koru Kreacije. Ezoterijska nauka kaže: ’Ne možemo se boriti protiv zakona.Spuštajući se sa stepena na stepen. koje utire svoj put kroz Zrak Kreacije od Apsoluta do Meseca će biti sve više i više vezano. zakone ili tačnije kategorije zakona pod kojima stoji svaki stupanj Zraka Kreacije. (7) Budući da hijerarhija zakona nije ništa drugo do hijerarhija moći. on mora barem da ih zaobiñe. mi sa Zemlje smo vezani sa 48 grupa zakona. kasta. takvim postupkom nikada nećemo postići ništa.’ Možda bi nam bilo potrebno hiljadu uzastopnih života da bismo na taj način postigli traženi rezultat. Mi živimo u ’divljini’ zakona i to je razlog zašto naši životi uprkos odreñenom poletu nailaze na sve vrste prepreka. nedeljiv. što smo više vezani. volja Apsoluta prodire kroz sve i sva bića u Univerzumu – do dole. sukcesivnim napadom na svaki od njih. iako čovek ne sme da pregazi te prepreke. Moramo zato izmaći tom stanju stvari u njegovoj celini i u tome se sastoji šansa. do najprimitivnijeg organizma.zakona. (6) Kakvo je značenje brojeva u prethodnoj figuri? Oni predstavljaju stanja ili sile Kreacije. Sve što potiče od Njega progresivno gubi svoju slobodu u smislu da je izloženo sve većem broju zakona – ili kategorijama zakona – koji sve više raste. Biće. broj koji je po sebi enormno veliki. Šta ona predstavlja? To ćemo otkriti u sledećim poglavljima. U svakom slučaju. koji rezultiraju iz ljudskog društva i organa i ćelija društva: rasa. predstavlja i znači slobodu Boga. Jedinstvo pripada samo Apsolutu i taj broj 1. porodica itd. koji nas vezuju. to manje moći posedujemo. drugim zakonima. U ezoterijskoj nauci moć znači sloboda. mada sadrži jednosuštastvenu Trijadu. Moramo promeniti način na koji shvatamo pojam moć. Spasenje se sastoji tačno u progresivnom oslobañanju od jarma tog velikog broja zakona. do najinertnije materije. koju Tradicija označava nazivom kamen. koji se odnose na organski život na Zemlji. 14 . Za spoljašnjeg čoveka moramo dopuniti tu grupu od 48 grupa zakona – pod čijim uticajem stoji Zemlja . drugim rečima.

ezoterijskog zakona. čini nam se takvim usled manjkavosti naše percepcije i prosuñivanja. da čovek provodi prvu polovinu svog života praveći sporazume. Apostol zaključuje: ’Ko ne voli. Taj zakon se ne primenjuje niti na kreaciju. koji upravljaju oblašću u okviru koje je načinjen taj ugovor. neutralna sila koja vezuje univerzalno Ti uz Apsolut ’Ja’ je Ljubav. istinski ili kao potencijal. kreiranom igrom tri sile. koji mu omogućava da pobegne od ansambla ’A’ uticaja. (8) Inicijalna kreativna sila. Ipak. Sada ćemo proučiti sledeći osnovni zakon: Zakon Sedam. dok živi u takvoj džungli zakona. već na njihovu evoluciju u Vremenu. moramo proučiti drugi aspekt ovog problema. Kao aktivnost. O ovome ne razmišljamo dovoljno. mi se dobrovoljno podvrgavamo novoj grupi zakona.’ Ako to obrnemo. ta sila prožima čitav Univerzum od vrha do dna – i vica versa – poprimajući drugačiji oblik na svakom stepenu Kreacije. svesno ili nesvesno. Veći deo ’B’ uticaja nam izmiče.Svaki put kada potpišemo neki ugovor. služi postizanju precizno odreñenog cilja. ne poznaje Boga. čije delovanje u spoljnjem svetu direktno zadire u naš unutrašnji svet. Nikada ne možemo dovoljno naglasiti važnost ovog zakona. u ekonomiji Velikog Univerzuma. (9) Život Univerzuma je organizovan u skladu sa striktnim i perfektnim redom. postoji samo kao milost kombinovanog dejstva ove tri sile. Da bi se bolje razumeo Zakon Sedam i da bi se shvatila njegova važnost. jedina mogućnost da sebe postavi pod vlast Zakona Izuzetka. Sve što postoji u Univerzumu. svako biće ili fenomen ima svoje mesto. a drugu pitajući se kako da živi sa njima.’ Ljubav. Uvek ista u svojoj suštini. Svako. pogotovo kada smo mladi. Zakon Tri reflektuje tri fundamentalna stanja Kreacije: statično. manifestuje se u Univerzumu kao sila ponovnog roñenja i stalne obnove. On se odnosi na delovanje svih vrsta pokreta na svim planovima i svim stupnjevima Kreacije. možemo reći: Ljubav je Bog. niti na postojanje stvari i fenomena u prostoru. Sve što izgleda kao nered ili anarhija. Zakona Tri. 15 . božanska Osnova. To su suštinske karakteristike prvog božanskog zakona. POGLAVLJE X (1) Ustanovili smo da u Svetu. to izmicanje takoñe potpada pod vlast Zakona Sedam. dinamično i ravnotežu. Jovan kaže jasno: ’Bog je Ljubav. Videli smo da je za čoveka. Možemo reći.

pod uticajem Zakona Sedam. se odvija u ciklusima. Naučićemo kako se možemo boriti protiv te devijacije i nastaviti u odreñenom pravcu. Na početku. stvarajući devijaciju od prave linije. Kako su sve aktivnosti bilo spoljašnji.U skladu sa tim zakonom. Dok je Zakon Tri prirodan zakon. svaka aktivnost je izložena jednoj ili više promena pravca i kao posledica toga. Samom Univerzumu od njegovog stvaranja preti opasnost od uništenja usled dejstva Vremena. da bi ih zatvorio u cikluse. podleže na odreñenom mestu devijaciji i zatim. svaka aktivnost zahteva Vreme. analizirajući delovanje Zakona Sedam shvatićemo karakter te devijacije i njenu neophodnost sa objektivne tačke gledišta. kao što ćemo uskoro videti. Zakon Sedam se precizno rečeno sastoji u činjenici da svaki pokret. i samo Vreme će biti savijeno u krivu. uvodeći kod svake aktivnosti ili pokreta sukcesivna zakrivljenja. Zakon Sedam je veštački. Meñutim. Ukoliko je inicijalni impuls dovoljno snažan. svaka aktivnost. drugog uslova Kreacije. pošto je neko udaljenje prešao u novom pravcu. Ako i ne neutralizuje destruktivno delovanje Vremena u potpunosti. Zakon Sedam predstavlja načine putem kojih se destruktivno delovanje Vremena u izvesnom stepenu neutrališe. koja je generisana u Univerzumu. sledećoj devijaciji. Pokret se ne može odvojiti od njegovog trajanja. bilo unutrašnji pokreti. (2) Priroda Zakona Sedam i njegova objektivna neophodnost rezultira iz destruktivnog karaktera Vremena. Usled delovanja ovog principa sve što je roñeno ili stvoreno – uključujući i čoveka – je osuñeno na uništenje. jednom stavljen u dejstvo. pokret će se posle prelaska Heksagona vratiti na tačku na kojoj je počeo. (figura 31). Na taj način. i tada ponovo. Bilo je neophodno prevladati tu opasnost. da bi se 16 . težeći za svojim ciljevima. osuñena na propast. on ga barem ograničava.

17 . Ova razmatranja o zakrivljenosti Vremena i svih pokreta – uključujući fizičke. To je gotovo uvek slučaj sa političkim doktrinama. što je ’avangardniji’. Da bi se konsolidovao taj prvi uspeh. te devijacije gotovo uvek izmiču opažanju. u svakodnevnom jeziku. Veliki Ciklus. koji dolazi iz reakcije onih oko tog originalnog impulsa. Zbog Zakona Sedam do uništenja ne dolazi u prvom ciklusu. Večnost. od 2. ima tako neočekivanu snagu. koji sledi odreñeni pravac. mentalne ili moralne aktivnost bilo koje prirode . (3) U ljudskim aktivnostima na moralnom planu. Istorija nam daje mnogo primera o neophodnosti drugog impulsa: tamo gde je on nedostajao posle dobijene bitke. koji opasuje Vreme od prvog impulsa božanske manifestacije do Ispunjenja. Zaključak: Ukoliko je prepušten samom sebi. ’revolucionarniji’. Kao i svaka kreirana stvar. neosetno vučeni ka suprotnom pravcu. Mi i dalje zamišljamo da sledimo isti pravac. do kraja Sveta. se u Tradiciji naziva Večnost. koji okružuje sve sporedne cikluse. Na taj način pokret u suprotnom pravcu. niti u narednim ciklusima. To su suštinske karakteristike Zakona Sedam. se kreće u dijametralno suprotnom pravcu od početnog. dok smo. U trenutku. taj zakon omogućava da se obnovi svaki pokret.nam dopušta da damo definiciju Zakona Sedam. kao što smo ranije već ukazali. Ona obgrljuje celokupnu Manifestaciju i sadrži u sebi ispunjenje svih mogućnosti i svih obećanja. da ponekad gura pokretača inicijalne akcije daleko iza tačke polaska. da bi nastavio kretanje bez devijacije. koji gubi svoju energiju i svoje ubrzanje. nazvan reakcija. ona je ograničena. primena gornjeg navoda se može naći u svakom trenutku. Ovako sagledana. nasilja i hapšenja je izvršeno tokom revolucija u ime slobode i bratstva? Te primere možemo dopuniti jednim beskrajnim nizom. posle treće devijacije pokret. U tom trenutku naša aktivnost na moralnom planu automatski prima novi impuls. to je snažnija reakcija principa Ravnoteže. Koliko krvi je proliveno i ime Sina Božijeg koji je propovedao Ljubav? Koliko surovosti. tako nije beskonačna. Definicija: Svaki pokret koji započne u odreñenom pravcu podleže u odreñenom trenutku devijaciji. kada se dogañaju. Obrnuto: Za svaki pokret. Što je on intenzivniji. drugi impuls mora da dopusti njegovo korišćenje. uvodeći dodatne impulse u nju u podesnim trenucima i tačkama. kao što ćemo videti kasnije. Zakrivljenje Vremena – rezultat Zakona Sedam – predstavlja čak i povratak na ovu tačku polaska posle opasivanja poligona Večnosti. neophodno je uvesti adekvatne dodatne impulse u odreñenim trenucima i tačkama. U meñuvremenu. a da to ne shvatamo. koji ide ka odreñenom cilju.zatvorilo u Veliki Ciklus. sve dok se snaga inicijalnog impulsa ne iscrpi. rat bi često bivao izgubljen. to znači. Večnost ima odreñeno trajanje.10 na 15 zemaljskih godina.

davnog tradicionalnog znanja. u stvari poznate ezoterijskoj nauci od pradavnih vremena. Nedavni napredak prirodne nauke je vodio do otkrića. Najzad. ne rizikujući da nam on odseče ruku. da bi održao inicijalni pravac pokreta i osigurao uspeh nekog poduhvata. on je ostao relativno neprimećen zbog retkog pojavljivanja. Volumen. Na primer. Na toj frekvenciji naš komadić papira izgleda kao disk. sama materija. koji je suprotan inicijalnom pokretu. Odreñeni fenomeni. je ispunjen onim što nazivamo veoma brzim linijama kretanja: pokreta ograničenog broja nukleusa. koji su da budemo precizni. U svetlu ove teorije struktura materije izgleda slično strukturi Univerzuma. kada bismo – svoñenjem sebe na proporcije beskrajno malog bića – bili u stanju da posmatramo svoja tela iznutra. kvantitet nukleusa u materiji.Moramo ukazati na drugi aspekt ovog zakona. Mi znamo da se brzinom kretanja mogu modifikovati fizičke karakteristike materije. mada je u stvari kvadrat. ono postaje sposobno da pretesteriše komad drveta. Moderna prirodna nauka je ustanovila bliske odnose izmeñu materije i energije. moramo pogledati odnose izmeñu materije i energije i takoñe prirode cikličnih pokreta. to je veći broj nukleusa potreban da bi sačinio telo i obrnuto. ipak makar delimično. ako rotiramo lagano parče papira na čekrku sa pet ili šest hiljada obrtaja u minuti. Sve zavisi od gustine tih pokreta i njihove brzine. kakav god da je. Ona dalje uči da je materija sačinjena od relativno ograničenog broja nukleusa različitog kvaliteta i po prirodi slična kuglastoj munji. (4) Da bismo napravili korak dalje u proučavanju Zakona Sedam i tako razumeli zašto je on dobio to ime. ako ne u svim detaljima. Ukoliko povećamo brzinu rotacija daleko iznad ove gore pomenute. Što su teže i sporije vibracije. Ali nivo znanja u prethodnim vekovima nije dopuštao produktivno proučavanje ovog fenomena. Uvek u skladu sa tim tradicionalnim učenjem. O tome smo već govorili (poglavlje VIII. Ti nukleusi su animirani cikličnim vibratornim pokretima različitih frekvencija i amplituda. Danas više nije besramno reći da je materija samo statički oblik energije – čija je priroda uvek dinamična. Videli smo da moraju proći dve konsekutivne devijacije da bi se došlo do pravca. To znači da čovek mora predvideti dva konsekutivna dodatna impulsa. je minimalan. Ovde Tradicija uvodi pojam denzitet (density – gustina). 67) i rekli da. koji su bili poznati od pradavnih vremena. pogotovo u oblasti odnosa izmeñu materije i energije. str. Tada ćemo biti u stanju da dotaknemo list papira. su već dopuštali jasnu percepciju te ideje: kuglasta munja ili meteor. kao što posmatramo telo 18 . sa rotacijama zvezdanih sistema. tako i na materiju. Tradicionalna ezoterijska nauka posmatra manifestaciju sve energije kao oblik cikličnog vibratornog pokreta. ona postavlja zakon u skladu sa kojim su: gustina materije i gustina vibracija obrnuto proporcionalni. koji su za njih karakteristični. nukleusa. koji je primenljiv kako na energiju. koji zauzima neki objekat. koji posmatramo ’iznutra’. kao što su volumen i boja. disk će naprotiv za naša čula poprimiti izgled čvrstog objekta koji miruje. koji poseduje odreñene karakteristike specifične za materiju.

U tom kontekstu ćemo ispitati muzičku oktavu. budući da sve što postoji. Kao naš satelit. (5) Tradicija posmatra sve pokrete kao ubrzanje ili redukciju vibracija istog reda. konsekutivna devijacija. kao što je to i onaj koji je omogućio kreiranje materije. koje se. Sa ezoterijske tačke gledišta stabilnost je nezamisliva. Mesec je prožet sa više od hiljadu. Jedina stabilnost koja se može dopustiti je stabilnost u kretanju: ovaj fenomen je od presudne važnosti. Kod oktave mislimo na udvajanje vibracija. kakvu je znamo u njena tri oblika. kako smo već rekli. čija struktura perfektno reflektuje Zakon Sedam. Ona odbacuje ideju stabilnosti. Struktura Univerzuma je potpuno ista na svakoj skali. Pogledajmo sada put napredovanja vibracija. na kojima nedostaju polutonovi. U tom slučaju. drugi nazaduje. će kreirati diskontinuitet. javlja diskontinuirano. iako oni mogu izgledati i izgledaju progresivni i neprekidni. od kojih se dvanaest posmatraju kao primarni. uz ogradu uslovljene primenom principa Relativnosti. Isto telo može da izvede – i u principu i izvodi – nekoliko pokreta istovremeno. a drugo izmeñu SI i DO. 19 . su na narednoj figuri označena strelicama: _____DO1_____RE_____MI_____FA_____SOL_____LA_____SI____DO2____ figura 33 Prvo se nalazi izmeñu nota MI i FA. postoji kao rezultat pokreta i nalazi se u stalnom stanju kretanja. Na taj način je naša planeta Zemlja animirana velikim brojem pokreta. Naredni dijagrami prikazuju taj diskontinuitet. ona je fikcija. izražen u frakcijama i celim brojevima sa jedne strane i u krivi diskontinuiteta muzičke lestvice sa druge. Muzička lestvica je postavljena unutar granica jedne oktave i sadrži sedam tonova i pet polutonova. ne bismo uočili nikakvu razliku. o kojoj smo govorili na početku ovog poglavlja. ni za šta se ne može reći da je stabilno. Taj diskontinuitet interveniše u rasprostiranju svih pokreta.Univerzuma. Mesta. Na mentalnom planu i čak na fiziološkom planu možemo često posmatrati zbir suprotstavljenih komponenti u jednom i istom obrascu kretanja: jedan deo napreduje. (6) Sada ćemo pogledati aktivnost Zakona Sedam u pokretima. čije vibracije rastu.

Svi pokreti. pokazuje direktnu vezu sa notama Velike kosmičke Oktave. U Tradiciji se ona naziva Velika Oktava ili Kosmička Oktava. stoje pod vlašću Zakona Sedam. To je silazna oktava: (8) Iscrpno istraživanje naziva nota. Zrak Kreacije. koje obrazuju muzički oktavu. drugim rečima Zakona Oktava. koji je kreirao Univerzum – egzistenciju koja je na svakom nivou obezbeñena Zakonom Tri – je takoñe razvijena u Vremenu u skladu sa Zakonom Sedam. kao funkcija Vremena.(7) Rekli smo da svaki postojeći fenomen egzistira u Vremenu i da shodno tome predstavlja pokret. u svom napredovanju od Apsoluta do satelita planeta – Meseca u našem slučaju – mora obavezno da sledi silaznu sekvencu oktave. kao što se vidi iz narednog dijagrama: 20 . Akcija Apsoluta.

pomenuli smo kuglastu munju kao primer za koncentraciju dinamičke energije u obliku nukleusa. kako je razume ezoterijska nauka. Videli smo da se prva manifestacija energije javlja u obliku cikličnog unutar-atomskog vibracionog pokreta. Time u naša proučavanja uvodimo pojam atoma. Na primer. definisanim na taj način. koji se kreću. klasifikovane u skladu sa gustinom tipičnih atoma koji na svakom nivou korespondiraju sa Velikom Oktavom. postoji atom vode. Evo ga: Definicija: Atom je najmanja čestica. Taj pokret. iako ide dalje od nje. Obrnuto. na koje se on kombinuje sa drugim telima. Možemo videti da je ta definicija bliža definiciji molekula. Spomenuli smo da je struktura materije izložena uticaju principa Ravnoteže i da je njena gustina obrnuto proporcionalna gustini unutrašnjih vibracija. Sa tačke gledišta 21 . Ovaj proces je suprotan u odnosu na prvi i može se uporediti sa fenomenom atomske fuzije. Dezintegracija atoma nam daje jasan primer takve transformacije. koji animira odreñeni broj nukleusa. koje je animiraju. energija nije ništa više nego materija koja poprima dinamički oblik. ezoterijska nauka razlikuje različite Redove Materije. Mi tako razlikujemo atome različitih složenih tela. kao što astronomija i dalje koristi Ptolomejev sistem radi praktičnih ciljeva. Ovaj koncept u principu ne dopušta nikakvu razliku izmeñu Materije i Duha.(9) Vratimo se na problem materije – energije. da bismo razjasnili pitanje atomske strukture. u stvari obrazuju materiju. Ezoterijska nauka ima drugačiji pogled na to. obrazuje materiju. onda ne smemo da zaboravimo da se oni sami sastoje od energije u statičkom obliku. Ako možemo da kažemo da ti nukleusi. poslednja podela bilo koje date supstance. hemijska. a da pri tome očuva sva ona hemijska svojstva koja odreñuju različite načine. U skladu sa klasičnom definicijom atom je čestica bilo kog elementa koji se naziva jednostavnim: koji ne može dalje da se deli. mentalna i kosmička. kao i atome onih elemenata koje hemija posmatra kao jednostavne. to je korisna konvencija. atom vazduha itd… U vezi sa kosmičkim svojstvima atoma. iako je svesna da Kopernikov sistem mnogo tačnije reflektuje realnost. Ako jedan stavimo naspram drugog. kako ga razume ezoterijska Tradicija. Sa druge strane. koja integralno zadržava sva svoja svojstva: fizička.

da će na svakoj narednoj noti Kosmičke Oktave konstitucija atoma zahtevati sve više i više materije: atom postaje sve teži i sporiji. nego što je sebi predstavljamo. Ona ipak ne poseduje načine za opažanje i spoznaju tri viša nivoa. tipičan atom na svakom nivou reflektuje oblik kreacije u skladu sa Zakonom Tri. izgleda sasvim drugačije. spuštajući se niz Zrak Kreacije korak po korak. u ezoterijskoj nauci njegova gustina-materija/materija-gustina se uzima kao jedinstvo. figura 30. figura 36). poglavlje X. da je samo atom Apsoluta istinski jednostavan i nedeljiv: ovde pojedinačni nukleus Energije-Duha vibrira maksimalnim intenzitetom. Meñutim. kako je opisano gore (poglavlje IX. sva je materija u manifestovanom svetu. Atomi Planetarnog Sveta – kako je on gore definisan – se već javlja na neki način hipotetički. Kao što ćemo kasnije videti. kao i o pogledu našeg znanja o našem satelitu. mi znamo samo nekoliko stvari u vezi sa tom zvezdom. vibracije progresivno gube brzinu. viñena sa Meseca. velika proporcija na nivou Meseca i proporcijalno smanjivanje proporcija na nivoima Planetarnog Sveta i Sunca. 81. na takav način da gustina tih tipičnih atoma sledi note Velike Oktave i može biti predstavljena figurom na sledećoj strani. Materija je manifestacija energije. napredak prirodne nauke nas je danas doveo do predvečerja važnih otkrića na tom polju. koja je u principu monistička. To znači. To je najlakši atom. 89. da Sunce ima potpuno drugačiji izgled od onog koji opažamo. str. i da Zemlja. Prirodna nauka uzima u obzir samo četiri od sedam nivoa kosmičke materije: ona proučava nivo Zemlje integralno. Sledi.ezoterijske nauke. Bićemo iznenañeni kada objektivno naučimo. Jer kada je reč o Suncu. da to možemo tako razumeti. koja nije drugo do oblik Duha. 22 . str. Tada.

POGLAVLJE XI (1) Zakon Sedam je opšti zakon. koji se odvijaju u kreiranom Univerzumu. To znači da se svaki pokret ili kreacija razvija kroz oktavu. On slabi i ponekad se zaustavlja na intervalima izmeñu DO i SI i izmeñu FA i MI. koji upravlja svim kategorijama pokreta. U svakoj oktavi taj prirodni progres je predmet devijacije. To je dublje značenje pojma Sudbine kako su je shvatali stari. Po njima ni sam Zevs nije umakao tom 23 . svesnim ili mehaničkim.

aktivnosti Apsoluta u njegovom kreativnom delovanju. koja počinje od Sunca: SOL Velike Oktave.pravilu. Meseca. ta aktivnost sledi silaznu oktavu. transmisija kreativne energije preko drugog intervala se obavlja uvoñenjem pomoćne bočne Oktave. Interval izmeñu FA i MI je takoñe ispunjen voljom Apsoluta. korespondirajući sa intervalom o kome smo već govorili. 24 . dajući prvi impuls neposrednoj i unapred odreñenoj kreaciji. Taj prvi interval je ispunjen voljom Apsoluta. Njegovom kreativnom voljom. U stvari. su takoñe izložene ovom zakonu. Ona se na tom stepenu javlja na nižem planu. U STVARI. Ova volja ovde deluje u drugom stepenu. uslovljene iznenadnim usporavanjem napretka na prelazu od FA do MI. a sa druge njegovu primenu (figura 40). da se prvo ispuni interval izmeñu DO i SI. bilo je i još uvek jeste neophodno. Tehnički. SOL Velike Oktave počinje da odjekuje kao DO bočne oktave. kao što je već rečeno. koja se na toj tački manifestuje kao svesni napor. Zatim je neophodno neutralizovati tendencije ka devijaciji. omogućava da ta prva kreativna aktivnost nastavi svoj razvitak bez ometanja. u ostvarenju kosmičkog plana. dole do konačne tačke RE. Dva dijagrama koja slede reflektuju sa jedne strane plan Kreacije (figura 39). koje sledi Zrak Kreacije. Kreacijom Planetarnog Sveta. Ta kreativna sila. To komplementarno isijavanje sila. ali uvek kao kreativna sila Ljubavi. Kao i svaki kreativan rad. na tom mestu i u tom kosmičkom trenutku. je Ljubav. ali ne više direktno. kao u prvom slučaju. Jer da bi volja Apsoluta prešla na stepen manifestacije i zatim se spustila kroz svaku stepenicu Zraka Kreacije.

U stvari nota SI . To je razlog zašto se Duh ovog integralnog solarnog tela posmatra kao jedno-suštastveno Biće Apsoluta. Budući da smo spoljašnji ljudi. Sin Božiji. planetarnog i satelitskog života u svim njihovim oblicima. manifestuje kroz note SOL. Pogledajmo sada kako se izvor života. u meri svoje ograničene percepcije. On unutar Sebe objedinjava punoću solarnog. da budemo precizniji. koje je čine. mentalni element života Univerzuma nam izmiče. Duh Sunca. adekvatno je dati komentar uz smisao i svrhu bočne oktave. koji predstavlja Kosmičku Oktavu. u svim njegovim različitim formama. zrelosti. koji potiče od Sunca.(2) Pre nego što nastavimo. sadašnjem. MI i RE Velike Oktave. MI i RE sopstvene oktave. Sunce. 25 . prošlom i budućem. koja je nerazdvojno povezana sa ovim Zrakom Kreacije. Mi kosmičke fenomene opažamo samo parcijalno.SVI Svetovi – i LA – Mlečni Put – naš Svet – su sačinjene od tela na različitim stupnjevima egzistencije (sklopa. ne postoji posredno telo koje je različito u svojoj prirodi. FA. Hrist živi. kao i sve zvezde astronomskog Univerzuma – svaka sunce svog sopstvenog sistema – predstavljaju celinu. FA. i tada utvrditi važnost svake od nota. kako smo rekli. Ne nalazimo različite sklopove tela. SOL. Njegova manifestacija se u našem Zraku Kreacije javlja tačno zbog toga što SOL Velike Oktave odjekuje kao DO bočne oktave. kao i kroz note SI. Kao što ćemo videti kasnije. koja sva imaju istu solarnu prirodu. Izmeñu Apsoluta i te celine. ali potpuno istih ili barem veoma sličnih našem suncu. Gledajući dijagram. možemo konstatovati da nikakvo posredno telo izmeñu Apsoluta i Sunca nije suštinski različito u svojoj prirodi. LA. u njenoj celini. starosti i smrti). začeto a ne kreirano. nemamo objektivnih predstava o njemu. To nam pruža opšti smisao bočne oktave. Bočna oktava je provodnik života u Univerzumu. koju Tradicija posmatra kao telo kosmičkog Hrista. kosmički Hrist. (3) Ovde se moramo čuvati suviše astronomskog ili astro-fizičkog pogleda na Univerzum.

One igraju ulogu neutralizujuće sile izmeñu DO zakona. treba brižljivo da sledimo plan. koji su stavljeni na raspolaganje. i pre note FA. sadržanih u začetku zakona. (4) Da bismo bolje razumeli princip delovanje oktave. dobro osmišljen zakon. kojima upravlja preostalim trima notama Velike Oktave. on odgovara na zahteve Zakona Tri. ograničeni smo na domen verovanja: pozitivnih. o njegovim mnogim funkcijama ili o uticajima. koji je pažljivo razvijen unapred. koje odobravaju zakon. Kakvo je ezoterično značenje ovog principa? Ono je dvostruko: prvi smisao je svima poznat. Taj plod se javlja kao DO sledeće oktave. i pasivne sile. da bismo delovali sa nekim šansama na uspeh. dostiže tek na noti DO oktave. Ali unutar time definisanih granica. To ukazuje da ’vlasti druge instance’. koje predstavljaju akumulaciju mentalnih i bioloških resursa. primer vlade. Potonje obavezno sledi Zakon Sedam. u trenutku začetka. kao i tokom realizacije svojih projekata. materijalne načine svih vrsta. ona je omeñena zakonom i precizirana uredbom. već od podreñenih službi. kako smo videli. U normalnom razvoju administrativne aktivnosti. preuzimaju inicijativu izvršenja planiranog zakona unutar granica tog propisa. Meñutim. Iz toga ćemo videti da čovek uvek instinktivno pokušava da preskoči te intervale. SI. da bi omogućio ubiranje konačnih plodova. mi znamo veoma malo o našem Suncu. Znamo da neki zakon normalno prati jedna ili više uredbi o njegovoj primeni. pogodna akumulacija neophodne mentalne. notom naše planete. Teoretski. aktivne sile. kao i sa Suncem u Velikoj Oktavi. biološke i materijalne podrške. koji nikome nije stran. ne može da učini da kreacija napreduje dalje od note FA. srećan izbor izvršnih vlasti.Budući da nam nedostaje Znanje. koje su sa njime direktno povezane. izvršenje ne zavisi od zakonodavnih vlasti. tada u potpunosti roñene i sposobne od tada za nezavistan život i razvoj. nota MI pokazuje prve rezultate. koje dolazi posle SI i LA. drugi cilj je materijalizacija projekta – njegova implementacija. posebno MI. koja proističe iz note SOL glavne oktave. Jedino uz pomoć bočne oktave akcija može biti dovedena do objektivnog rezultata. koja su da tako kažemo emocionalna ili religiozna. U stvari. počevši od SOL. koji se. Te vlasti nemaju potpunu slobodu delovanja. koji vlada svim kreacijama. koja su pre racionalistička i ateistička. koja predstavlja izvršenje mera. To su tačno te ’vlasti druge instance’ koje se bave privoñenjem poslova kraju. mi 26 . Bočna oktava počinje sa notom DO. hajde da uzmemo primer iz svakodnevnog života. Mi znamo. SOL glavne oktave. negativnih. to je evolucija u skladu sa glavnom Oktavom. Kod note RE uspeh je stabilizovan. Uzmimo primer. Kao opšta uredba.

može i mora bolje da razume komediju života. on će u svakom datom trenutku nastaviti da povezuje te podatke sa praktičnim načinima. Pošto su utvrdili plan na korektnoj osnovi i osmislili sve potrebne načine da ga ostvare. On mora prvo da izvuče neophodnu energiju iz izvora ’B’ uticaja. Moramo se čuvati da sledimo primer Don Kihota. on mora postati subjekt pre nego što sebe učini gospodarem. Često nam se čini da ćemo. bez znanja o tome. omogućavajući tragocu da deluje na dva načina. i koje ga i dalje vezuju. koje na prvi pogled izgledaju neobično: ’Onome koji ima će se dati. jednostavno nastavljajući svoje proučavanje. neko.očekujemo njegovu inicijativu. onaj ko nema. posebno ezoterijskom. koji u principu korespondira sa znanjem. unutar ograničene nezavisnosti. u skladu sa izabranim ili opaženim ciljem unutar ezoterijskog plana. pošto smo započeli sa ezoterijskim istraživanjem. koji mu stoje na raspolaganju. od njega će se uzeti i ono što ima. živeći i delujući u istoj komediji života – proizvedenoj od ’A’ uticaja.prev. saradnik mora da dovede svoje talente do ostvarenja u svakom aspektu svog života. Objektivno prepoznavši svoje mesto u oktavi. koje mora koristiti u svom ’životu’ uz striktno pokoravanje zahtevima Zakona Sedam. mi i dalje nastavljamo kao i pre. ko je izučavao ezoterijsku nauku. Obrnuto. da bi ih kasnije primenio na 27 . Ono što nam većini izmiče je da. ne manje važan. Ako ne počinimo grešku da se umešamo u njihovo delovanje. koji će ih obojicu progutati. naravno. koji je uporno napadao te ’A’ uticaje u svim njihovim oblicima.). korespondira u principu sa savoirfaire (znati kako prim. on će naći mogućnost da izbegne štetne efekte ’A’ uticaja.’ Ili tačnije: ’ono što misli da ima. To je greška! Možemo takoñe otići i do suprotne krajnosti. pogotovo u vidu vetrenjača. Jednom kada to sazna. pogotovo onima koji postaju faktori u filmu njegovog ličnog života. i samo akumulacijom iskustva putem sukcesivnih promašaja. Tragalac mora da nauči kako da zagospodari tim uticajima. on će meñu ’B’ uticajima naći neophodan podsticaj da ispuni dva intervala u svakoj oktavi koju započne – ili u koju upadne kao žrtva. on počinje empirijski da traga za načinima da prevaziñe te teškoće.’ Čovek u ovom životu deluje pod vlašću Zakona Sedam. U mreži ’A’ uticaja od kojih je izatkan život. koja mu je ostavljena posle obaveza. u kojoj pretenciozni slepi čovek vodi drugog umerenijeg slepog čoveka ka ambisu. Tada će savoir-faire steći snagu. drugostepene vlasti će delovati unutar fiksnog okvira kao apsolutni gospodari: u svom sopstvenom domenu DO bočne oktave je slično DO glavne oktave. talenat krajnjih izvršitelja se sastoji u promišljenom izboru saradnika. (5) Osnažen prethodnim. kada je izgovorio ove reči. Drugi deo. Sada možemo razumeti da je Isus imao taj aspekt Zakona Sedam na umu. Tek kada šokiran teškoćama. koje je preduzeo. koje su izronile na njegovoj stazi bez vidljivog uzroka. biti slobodni. on mora sebe dovesti do toga da prepoznaje sve oktave – makar one najvažnije – čiji je on ili uzročnik ili žrtva i u čijem središtu se nalazi u svakom trenutku. On će to postići crpeći energiju iz izvora ’B’ uticaja. Predmet njihove igre. Za to. To je prvi deo njegovog rada.

uvodeći bočne oktave. kako smo već rekli. Onaj ko se bavi ezoterijskom naukom mora paziti da se ne vrati ponovo u gomilu. nemojte me zbunjivati činjenicama. oživljujući princip Sunca. svi elementi organskog života na Zemlji u njihovom manifestovanom ili latentnom stanju – na gore do njihove granice mogućeg razvitka i bez ijednog izuzetka – zavise od Sunca. Poslednji uslov je nužan za uspeh. a okolnosti su pogrešne. To se čini u striktno realističnom duhu. čiji deo predstavlja. svih mehanizama samo-opravdavanja i pre svega svih laganja o samom sebi. Drugim rečima. i jedno-suštastven sa Ocem. period primene će uneti svesne napore u igru. ne sledi široki put koji vodi u ambis. koja je povezana sa kosmičkom Velikom Oktavom. pa da prirodno ne pravimo pogreške u delovanju i percepciji. Drugi Logos. koji je Ljubav. osloboñenom svih licemernih tendencija. Morali bismo biti jedan od jednostavnih (just). Miropomazani Apsoluta I. U svakom slučaju. na način sličan onome kojim se bočne oktave uvode u kosmičku Oktavu. začet a ne stvoren. Interval izmeñu DO i SI bočne oktave je ispunjen kreativnom voljom Apsoluta II. Duh Sunca. U svojoj pretencioznoj slepoći oni idu čak tako daleko da namerno izvrću činjenice. 28 . (6) Vratimo se proučavanju bočne oktave. koji sija svojim sopstvenim svetlom. Oni ne-jednostavni (unjust). Izreka ’utoliko gore po činjenice’ (ili u engleskoj verziji: ’moj um je otvoren. Prvo ćemo ponoviti da se njeno DO.’) je postala čuvena. čovek retko doseže željeni rezultat a da ne napravi mnogo grešaka u proceni i primeni. slično kao kod Apsoluta I Velike Oktave. ovde javlja kao Apsolut. gordi – i to je opšti slučaj – padaju iznova u iste pogreške. potekavši od SOL Velike Oktave. ’kao svi drugi’. samo zato što misle da su sami jednostavni (just) i u skladu sa time da su u pravu. DO bočne oktave predstavlja Apsolut organskog života na Zemlji. dok svi ostali greše.oktave ’A’ uticaja. To je. Moramo odmah reći da čak i kada se okolnosti striktno nadziru. Hristos. ili da. koji je izložen delovanju Zakona Sedam.

pomirenje suprotnosti. ona je provodnik svih vrsta zemaljskih i izvanzemaljskih uticaja uključujući planetarne. predate Sinu za dovršenje Kreacije. čija radijacija prodire kroz atmosferu i koji se apsorbuju disanjem. Naredne tri note kosmičke bočne oktave. koja pripada celini Planetarnog Sveta. Čak i više. odmah prodiru u krv i tada prolaze kroz njegove organe i kroz sve njegove psihološke centre. Čulnom ljubavlju – notom SOL bočne oktave – i stalnim ponovnim rañanjem taj se organ održava.’. Vremenom. U gruboj skici.Ističući iz Apsoluta II. FA i MI. Atmosfera je sine qua non (neizostavan) preduslov za organski život. koji prožima planetu Zemlju i njen satelit pojedinačno preko stanice transmisije LA-SOL-FA. SOL sa životinjskim životom i LA sa ljudskim životom. biološke i materijalne elemente pojedinačno. ta kreativna i svesna sila interveniše kao neutralizujuća sila izmeñu aktivne sile DO i pasivne sile SI.prev. Tri note: LA. Ovo se na Zemlji manifestuje kao atmosfera. jednu vrstu veoma senzitivne membrane. jer – kako je rekao na drugom mestu .) delovanja ove tri sile. kada su apsorbovani. čine organski život na Zemlji. ili odreñena okolnost postepenog približavanja tački u prostoru. Prim. (8) Možda smo bili u stanju da primetimo. faunu i floru. kao što je to slučaj sa Zemljom. koji. manifestuje se kao razvoj ova dva tela. dok ispunjava interval izmeñu FA i MI Velike Oktave. FA korespondira sa biljnim životom. da i sama bočna oktava podleže usporavanju ili devijaciji u intervalima izmeñu svoje dve note. Note MI i RE bočne oktave se sažimaju sa onima iz Velike Oktave i reprezentovane su telom Zemlje i telom Meseca pojedinačno. Kao rezultat konvergentnog (Konvergencija je proces. LA i FA predstavljaju mentalne. solarne i kosmičke uticaje.’Ja i moj Otac smo jedno. ove tri note obrazuju jedan organ planete. SOL i FA. atmosfera menja svoju strukturu i kompoziciju da se prilagodi evoluciji planete. Note MI i RE bočne oktave predstavljaju živ uticaj Apsoluta II. Povezane zajedno. SOL i FA predstavljaju tri oblika organskog života: čoveka. Čovek je ignorantan prema mnogima od tih uticaja.’. Kako se oni ispunjavaju? Kada dobijemo odreñene informacije. LA. MI i RE bočne oktave. ili postepeno kretanje prema ravnoteži. organizacijom i održanjem atmosfere planeta. to bi bilo značenje i uloga kosmičke bočne oktave. transmitersku stanicu za kreativnu energiju koja dolazi od Apsoluta I. koji stiže do nje posredstvom Apsoluta II. koja je počela Ocem. čija je karakteristika disanje. ili vrednosti. različitih ili srodnih mišljenja. koje 29 . ili vremenu. (7) Nota SI bočne oktave korespondira sa stvaranjem. Dejstvo ove dve note. Već smo rekli da note Velike Oktave SI. pojavljuju se neophodni uslovi za postojanje i razvoj organskog života na površini planeta. To je razlog zašto je Isus rekao: ’Sve stvari koje Otac ima su Moje. kao celina. evoluira i osigurava transmisiju kreativne energije od Apsoluta I preko intervala izmeñu FA i MI Velike Oktave.

kosmičko značenje ratova prošlosti i njihova uloga u budućnosti i čak probleme kao što su meñuplanetarna i meñuzvezdana putovanja. Već to prvo proučavanje Kosmosa nam omogućava da razumemo dubinu ovog termina. Kao vozilo volje Apsoluta on vlada Univerzumom. tako da ih ne percipiramo direktno. kome je antika ispravno pripisivala značenje Reda i Lepote. njegovu konstituciju u skladu sa Zakonom Tri i njegovo funkcionisanje u skladu sa Zakonom Sedam. dostigavši nivo bića čoveka 4 i pošto preñemo prag i postanemo čovek 5. budući da naša percepcija teži ka tome da registruje stereotipe objekata koji nas okružuju. Ipak. tako i u najmanjim delovima. Čak i najbogatije slike koje pokušavamo da uobličimo. su nezanimljive i bezbojne.’ Sada ćemo početi sa proučavanjem Univerzuma sa stanovišta života. koji sadrži čak i više dimenzija – skrivenih od nas. Videli smo da se taj red primenjuje na striktno jednobrazan način. kao što je prenaseljenost zemlje. U tom duhu ćemo pristupiti ovom poglavlju. koji ga animira i koji u okviru strukture. Tek putem progresivne evolucije. Predstave o Univerzumu i njegovom životu. opšta organizacija ljudskog društva. To će nam omogućiti da bolje razumemo. iako u stvari pripadamo trodimenzionalnom svetu. podvlačeći njegovo stvaranje i funkcionisanje. koju smo proučili. na neki način formira pokretni okvir Univerzuma. (9) Ova kratka analiza funkcionisanja bočne oktave nam omogućava da shvatimo odreñene važne probleme u novom svetlu: problemi koji okupiraju sve umove. kako u njegovoj celini. banalne i nikada neće reflektovati njegovu neizrecivu lepotu osim iz daleka i na čisto konvencionalan način. sagledan na globalnoj skali. koje možemo zamisliti – prožete od beskonačno velikog do beskonačno malog neprekidnim vibracijama Ljubavi – te predstave će uvek biti ravne. Mi smo tako normalno transportovani do statičkog sveta sa dve dimenzije. neizrecivu lepotu Kosmosa. vratićemo se na ovo važno pitanje. tako dole. iako samo delimično. da bi kasnije razumeo. Oni su čak nužni. napori spoljašnjeg čoveka da shvati taj red i lepotu nisu uzalud.će nam omogućiti da se tom problemu efikasnije približimo. U prethodnim poglavljima smo opisali Univerzum u terminima reda. uvijenom u Vreme. Ne zaboravimo da je naš kapacitet zamišljanja ograničen. direktna kontemplacija o Kosmosu nam postaje dostupna u svom dvojnom aspektu Reda i Lepote. problem opskrbljivanja hranom. To je isto kao i kod proučavanja prirodnih nauka. To potvrñuje davnu ezoterijsku formulu: ’Kako gore. U okruženju u kome živimo ne možemo – bez kalkulacije i bez specijalnog treninga – da u potpunosti shvatimo meru tih kontinuiranih promena. POGLAVLJE XII (1) Proučili smo strukturu Univerzuma u obliku Zraka Kreacije. 30 . čovek prvo mora da uči.

Ta skeletna figura je prekrivena pupoljcima. rast i razvoj celine. Ali dok je istinsko značenje Doktrine bilo sakriveno. Život Kosmosa takoñe ima mnogo nivoa. u srcu u kome živi preostalih šest. mogućim tragaocima davano dovoljno indikacija da ih podstaknu na dublje istraživanje. ovo učenje je bilo ograničeno na opis dva kosmosa. ne razmatra samo dva kosmosa. koja jasno priznaje princip jedinstva Sveta. prvenstveno u Kabali Rabi-Ben-Aliba. teza. U isto vreme.’. Možemo sebi predstaviti ’tout ensemble’ (čitavu celinu) Zraka Kreacije. lišće i peteljke imaju potpuno drugačiji pojavni oblik nego ’drvo’. čak neophodne jedna drugoj. Isus ju je koristio. integralno Biće koje zamišljamo – suviše astronomski – kao Veliki Univerzum.(2) Kako možemo sebi da predstavimo Univerzum. Potpuna analogija izmeñu Mikrokosmosa i Makrokosmosa – da upotrebimo grčku terminologiju – reflektuje čitavu paradigmu geneze. kroz uspone i padove civilizacija. 31 . cvetovi. njegovu celokupnu organizaciju i sve njegove manifestacije. svih sedam nivoa njegove manifestacije su osmišljeni kao slika prvog. koji govori o dva kosmosa: malom kosmosu. sledeći grananje Zraka Kreacije. Tako je tokom vekova i čak milenijuma. koji zajedno čine potpuni ciklus života stalnog ponovnog rañanja. ona je podesna i mi ćemo se pozvati više puta na nju. to jest. već sedam kosmosa. sedam redova kosmosa – čiji je trostruki koren jedan – koji postoje i žive jedan unutar drugog. delimično zaboravljeno ili namerno deformisano. uzevši u obzir tu faktičku ogradu? Drvo je jedna slika. koji simbolizuje čoveka i velikom kosmosu. govoreći o sebi kao o stablu vinove loze i o svojim učenicima kao o čokotima. neminovno izvire iz te činjenice: izučavanjem sistema – uz obavezan uslov. u ta vremena se vodilo računa o tome da se prenese profani – u ovom ili onom značenju – deo istine. Treba napomenuti da sistem Sedam Kosmosa unutar sebe sadrži sve što postoji. da se proučavanje delova uvek obavlja u odnosu na celinu. Sa druge strane taj sistem sadrži sve što dotiče život tog Bića. Ezoterijska nauka je uvek bila predstavljena u šiframa. To je važno zapamtiti. a grančice liče na grane. korisne. dok kompletna doktrina. Petoknjižje i Jevanñelja predstavljaju svedočanstvo za to. Sve u svemu. Vremenom je to drevno učenje. postoji sedam kosmosa ili tačnije. iz koga izranjaju deblo i grane. sa sedam osnovnih. koje je povezivalo svaki Zrak Kreacije sa muzičkom skalom sedam kosmosa. u punom ezoterijskom smislu te reči. (3) Skraćena verzija drevnog učenja u vezi sa Sedam Kosmosa nam je predata. budući da osiguravaju postojanje. koja je izgledala kao potpuno i sistematsko objašnjenje. koji simbolizuje Univerzum. Njeno nesavršenstvo je u tome da različiti delovi – na svojim različitim nivoima Drveta – ne nalikuju potpuno jedan drugom. Drvo je živo i kroz svoje grane iznosi različite manifestacije života: manifestacije koje stoje u meñuzavisnosti. kao što je rečeno. Ako grane i liče na deblo. koja je gore citirana: ’čovek kreiran po slici i prilici Boga. Iako je ta slika daleko od savršenstva. koji obrazuje razgranatu krošnju drveta … trostruki koren. iz kojih rastu listovi. jer Znanje. cvetovi i najzad plodovi.

Primetićemo usput da se aktivnost može preduzeti u jednom odreñenom kosmosu u skladu sa zakonima drugog kosmosa. Meñutim. Klasičan primer takve aktivnosti su sa jedne strane bolesti bakteriološkog ili virusnog porekla i sa druge strane. To uključuje fenomene koje u svakodnevnom jeziku nazivamo čuda. To je mešanje dva kosmosa jedan drugom u domen. Razmatrajući Zrak Kreacije. kosmosa čoveka i kosmosa mikro-organizama. Ali njihova primena na svakome od njih. terapije serumima itd. on ne stvara nepropusne barijere izmeñu trijada. već smo rekli . Svaki kosmos je živo biće. budući da – a to je važno zapamtiti – centralni kosmos date trijade obrazuje kako niži element na trijadi iznad. tako i gornji element na trijadi ispod. ili nam se tako čini. Svaki je trodimenzionalan slično Mikrokosmosu – to je da tako kažemo čovek – i nalik njemu živi u Vremenu. (5) Nastavimo sada sa komparativnim istraživanjem pojma Kosmosa i Zraka Kreacije.i to je primenljivo na integralnu celinu Makrokosmosa – da različitim kosmosima unutar njega vladaju identični zakoni. iako slična. Svaki kosmos se graniči sa dva susedna kosmosa i ta trijada sukcesivnih kosmosa čini jednu potpunu celinu.(4) Makrokosmos u njegovoj celini: Ovo su primarni podaci za ovu doktrinu. 32 . aktivna borba protiv tih bolesti putem vakcinacije. nije apsolutno identična. Mešanje zakona višeg kosmosa u ljudski život je reñe.

Sa druge strane novi karakter tih pojmova. U meñuvremenu. Ovde se moramo zaustaviti da bismo sprečili grešku u koncepciji. Tu. Na odreñeni način to je kreativan napor.Ako su Zraci Kreacije piktoreskno definisani kao grane Velikog Drveta koje je Univerzum. Moramo koristiti simbole uz oprez i opomenuti sebe da ne prekoračimo granicu podudaranja izmeñu dijagrama i objekta koji se proučava. jer sa proučavanjem Sistema Kosmosa ulazimo sve dublje u domen novih pojmova. To je relativno teška materija za naš um. proces koji ne zahteva niti svesni napor niti koncentraciju. da napusti stazu koja ga vodi do novog i nepoznatog i njegove misli klize unazad do staze na kojoj su bile ranije. ali ona ne predstavlja sve odnose izmeñu Zraka Kreacije i Sistema Kosmosa na svim nivoima. Onda će ona utisnuti žljebove dovoljno duboko da se oni ne ispune odmah. Može se simbolično reći da svaki novi koncept ostavlja trag na površini mozga. Ovo istovremeno iscrpljivanje neophodnih energija vodi čoveka do toga. 33 . ranjavaju. duž koje se javlja život različitih elemenata Sistema Kosmosa. Što je misao. Apsoluta I. ovaj proces nailazi na dve prepreke. zahteva svestan napor od svakoga. Misao mora postati fina i oštra. Kasnije ćemo videti da je ta rezerva u spoljašnjem čoveku minimalna. koja formira koncept novija i izazovnija. koji uvek odbija taj napor. Prema analogiji. Naša mentalna lenjost i stalna tendencija ka učmalosti – inerciji materije koja se ispoljava kod novih koncepata – nagoni nas na brze zaključke i neosnovane generalizacije. Vidimo da naš Zrak Kreacije pokazuje samo jednu granu. Ne zaboravimo da analogija nije sličnost. koje je. kao i vrh igle. koja je posledica iscrpljenosti rezervi sila koje su neophodne za željenu koncentraciju. na početku se Zraci Kreacije i Sistem Kosmosa spajaju. još manje je identičnost. Apsorpcija energija je gotovo odmah kompenzovana utroškom snage istog reda veličine. i ako je drvo. bilo naučenih ili osmišljenih. Jedna je mentalna iscrpljenost. On po pravilu živi na granici svojih nervnih snaga. od koga u potpunosti zavisi. koja bi mogla biti inspirisana ovom slikom Drveta. Druga prepreka proizilazi iz toga da se sama cerebralna materija opire tim izoštrenim mislima. čiji je trodelni koren manifestovani Apsolut. odreñeni aspekti ove slike nam mogu pomoći da shvatimo naš predmet bolje. kao vrh igle. to je dublji žljeb koji ona ostavlja u mozgu. To nam omogućava da identifikujemo Apsolut I kao Protokosmos ili Prvi Kosmos. potrebna je koncentracija pažnje i misli. Smatramo da je ovo pravi trenutak za ovu opomenu. Taj život izvire iz istog trodelnog korena. tada se Sistem Kosmosa javlja kao život na tim istim granama. Da bi se taj žljeb fiksirao. tako da je za cerebralnu materiju moguće da obavi svoj rad na utvrñivanju.

Odnos izmeñu koraka u prvom i izmeñu onih u drugom su različiti. to znači. Ali da bi se ovaj skok izveo. Odmah posle (tog početka) počinju razlike. Veliki Univerzum. Već smo razgovarali o Protokosmosu i o Apsolutu. od Nule do Beskonačnosti. (7) Konstatovali smo da su kod korena Zrak Kreacije i Sistem Kosmosa jedno te isto. ideje i činjenice iznete u ovom odeljku objašnjavaju zašto su ezoterijske studije nasleñe samo manjine. (pronicljivost. preporučuje se praktičan metod – čiji je predmet dvostruk. drugi kosmos. on nudi vežbe čiji je cilj da oplemeni rad cerebralnih ćelija. Sa jedne strane. To je usled toga (poglavlje XI. mi sigurno ne možemo razumeti taj pojam. koja čini da čovek gubi sve više od svog kapaciteta za prilagoñavanje i kapaciteta – najvažniji razlog za tu oštrinu – za oblast nepoznatog. osvoji znanje. Za borbu protiv te dvostruke prepreke. 97) 34 .Brzi zaključci. kada je on u stvari četvrti stepen sistema? Odgovor na ovo pitanje bi čitalac mogao da da sam. Ono se u principu zaustavlja kada je formiranje individue završeno. to jest. o čemu smo upravo govorili. str. bez koga se oplemenjivanje ćelija zaustavlja. Zbog Zakona Sedam ti odnosi nikada ne dostižu svoj limit. Plemenita priroda se razlikuje po stepenu finoće svojih ćelija. tako da u ovom trenutku ono ima samo teorijsku vrednost. sledeći varijacije u oktavi. Te ćelije – opskrbljene najvećom postojanošću unutar granica života u telu – mogu biti obučene. Ova dva stepena predstavljaju psihološki i fiziološki život Makrokosmosa. evolucija je u principu moguća za sve. Sledeća dva stepena. na koje smo već ukazali i na koje ćemo se vratiti kasnije. Bez spominjanja drugih uzroka. koja su data različitim ešalonima Sistema Kosmosa. to jest. što suviše često vodi do mentalne skleroze ’stvrdnjavanja’ mozga. zahteva se stalan. što bi neminovno rezultiralo prekidanjem lanca i padom sistema. Ali zašto Deuterokosmos. koja je okupirana pitanjima duha. Život tada počinje da crpi ovu strukturu. su povezani sa notama SI i LA Velike Oktave. Odnosi izmeñu susednih kosmosa su isti kao i odnosi izmeñu beskonačno male količine i beskonačno velike. viñen kao živo Biće. Aghiokosmos i Megalokosmos. i sposobna da nalik vitezovima Grala. svestan i kreativan napor. kako smo rekli. Pokušajmo sada da razumemo značenje imena. u Sistemu Kosmosa one su konstantne. lake generalizacije i slogani su uobičajene tehnike. Ta vrsta znanja i razumevanja ne može doći osim kao posledica ezoterijskog razvoja. koja različitim ljudima stvara različite teškoće. Svim Svetovima i Mlečnim Putem Zraka Kreacije. on nudi vežbe koje nam omogućavaju da akumuliramo snagu i da tako obrazujemo rezerve energije. Na našem nivou bića praktični smisao sistema počinje tek sa Deuterokosmosom. Ovakvi kakvi jesmo. vrata su širom otvorena. Zbog toga. Njihova senzitivnost može postići gotovo čudesnu prodornost. kojima troma i inertna strana čovekove prirode pokušava da nagna tragaoca da napusti istraživanje u domenu novog i nepoznatog … koje zahteva. niti sebi predstaviti sliku onoga. svestan i kreativan napor. Sa druge strane. oštrinu).

Apsolut II. a Doktrina još manje. On nosi ime trećeg. Treba samo uzgred da spomenemo da je život na tom stepenu Sistema u Tradiciji ponekad predstavljen slikom nižeg Neba. Dok je Tritokosmos život na Zemlji – i život Zemlje. Lako možemo konstatovati da je u efektu odnos izmeñu dva kosmosa uporediv sa onim izmeñu beskonačno velike količine i beskonačno male količine – iako samo sa astrofizičkog aspekta. Na nivou note SI Velike Oktave. koji je integralni deo organskog života na zemlji i tako doprinosi rastu Meseca. DO Velike Oktave korespondira sa Protokosmosom. kosmičkog fetusa. Tradicija ne daje indikacije o predmetu Tesarokosmosa. 35 . Ti elementi obećavaju brz i povećan rast u sledećem veku. Tesarokosmos vrši ogroman uticaj na Tritokosmos i tako i na čoveka. Tritokosmos je organski život na Zemlji. koje je napredak prirodne nauke stavio van dnevnog reda. množenjem stočnog fonda i racionalizacijom poljoprivrede. iz koje se rañaju galaksije sunca-zvezda procesom kondenzacije atoma. Deuterokosmos je sledeći viši kosmos Tritokosmosa. Vratimo se na Tritokosmos. dolazi drugi i analogan je prvom. iako Mesokosmos stoji izmeñu njega i Deuterokosmosa.što izmeñu Apsoluta I i Apsoluta II. iako beskonačno mali u odnosu prema čitavoj celini. Sunca. iz perspektive Sistema Kosmosa. Tako. Da to predstavimo na drugačiji način. utoliko što je ona živo biće – pojam Tesarokosmosa se na sličan način odnosi na naš satelit. Pokušajmo da odredimo njegovu poziciju u odnosu na dva susedna kosmosa. Ostavimo za trenutak Mesokosmos po strani kao pitanje na koje ćemo se vratiti mnogo kasnije. Koji je onda sledeći kosmos ispod Tritokosmosa? To može biti samo organizam koji je. Tritokosmos je Zemlja viñena kao živo biće. Spomenuli smo to da bismo locirali Mesokosmos u odnosu na FA Velike Oktave i notu SI bočne oktave. Ona emituje neizmernu energiju. On mora da apsorbuje energije i elemente. U stvari. To znači da je Mesec. iako izmeñu njega i Protokosmosa postoje dva druga kosmosa. koja korespondira sa Aghiokosmosom. ali isti razlozi koji su nas naveli da Deuterokosmos posmatramo kao drugi su i dalje validni. To je sve što se za sada može reći o Tesarokosmosu. čovek je bez sumnje njegov najreprezentativniji organizam. neophodne zbog svog nepotpunog rasta. Budući da je on priključen Tritokosmosu. dok Apsolut I. kojim vladaju Prinčevi Vazduha ili gasni Arhoni. najreprezentativniji u organskom životu na Zemlji. Unutar ograničenih mera naših mogućnosti percepcije. koji se približava kraju trudnoće: Tesarokosmos još nije roñen. Ne nalazimo ništa više do nekoliko aluzija u tekstovima koji se bave tim problemom. drugog kosmosa. DO kosmičke bočne oktave. ubrzanim umnožavanjem novih organizacija ljudskog društva. tek fetus. Počećemo sa ovim drugim. Kao i fetus u majčinoj utrobi. Razmotrimo Deuterokosmos – Sunce sa celinom (ensemble) svog sistema – kao jedinstvo. ne postoji posrednik suštinski različite prirode. Ispitajmo sada problem Tritokosmosa i Tesarokosmosa. nalazimo nebulu. masivna zaliha tih elemenata mu je postala dostupna u obliku napretka tehnologije.

shvaćen – kao i svaki drugi kosmos – u slici i prilici Boga. velikih i malih. dodajući im ponekad zoo-morfne figure. kao Mikrokosmosa. ali su nevidljivi bez instrumenata. Vrativši se na princip grupisanja kosmosa u vidu drveta. ili čak kao individualizovanu solarnu predstavu u tradicionalnoj antropomorfnoj slici. u skali Sistema Kosmosa. Naredna figura prikazuje te odnose: 36 . Ne smemo i dalje misliti da je Mikrokosmos konačni nivo organskog života na Zemlji. koji čine svet oko nas. počevši od transmitera života. u vezi sa ovim drugim. protozona. Ali nam je teško da zamislimo Tritokosmos – ili čak Mesokosmos – u istom antropomorfnom obliku. omeñen sa jedne strane organskim životom na Zemlji – Tritokosmosom – čiji beskrajno mali deo predstavlja. osmišljenog na ovaj način. Znamo da se fiziološki život čoveka zasniva na životu mikroorganskog sveta ili svetova. koja verovatno odgovara objektivnoj realnosti. životom sveta mikro-organizama. Tradicija se uvek okreće slikama te vrste. iz prethodno navedenog možemo zaključiti da je život čoveka. bakterija i virusa.Čovek je tako Mikrokosmos. nosilaca principa vrste. Ipak. Ovde bismo mogli spomenuti jednu neobičnu stvar: lako nam je da zamislimo Deuterokosmos kao Hrista u njegovom kosmičkom aspektu. koji evoluiraju unutar njega i čija je svaka jedinica podjednako beskrajno mala u poreñenju sa njim. govoreći o Nebeskoj Hijerarhiji ili o Prinčevima Vazduha. Predstavljen je na figuri 43. i sa druge strane. (8) To je mesto Mikrokosmosa. spermatozoida i jajne ćelije. Jer postoji čitava skala ćelija.

to jest. Zadaci koje treba obaviti. To nas vodi do konstatacije da sa jedne strane razvoj Univerzuma još uvek nije završen duž našeg Zraka Kreacije – budući da Tesarokosmos još nije roñen – sa druge strane i evolucija čoveka kao individualnosti takoñe gotovo miruje. bočna oktava Deuterokosmosa (figura 45). su prikazani na narednoj figuri: 37 . obeležavajući vreme na nivou tri niža centra.Ova figura će nam pomoći da razumemo kosmičku bočnu oktavu. da bi se dostigao razvoj Makrokosmosa i Mikrokosmosa. na nivou tri razdvojene sile u spoljašnjem čoveku. Za njega je neophodno da shvati njihovo jedinstvo i to je praktičan cilj ezoterijskog proučavanja i rada. sagledana u terminima aktivnog aspekta. koja je.

nametnuto čoveku. koja je potrošena do tog nivoa. meñunarodnom i rasnom planu. Napredak tehnologije se ubrzava i u tom pogledu naš vek je pun obećanja. Davno je primećeno da masovna pojava sunčevih pega rezultira olujama na Zemlji i psihološkim stanjem. To će mu se dogoditi na drugom i višem planu. koju je namenjena čoveku u celini Sistema Kosmosa i odgovornost koja mu je namenjena. šireći oblasti obradive zemlje itd. (9) Napretkom nauke i tehnologije čovek ostvaruje sve veću kontrolu nad materijom i do izvesne mere nad organskim životom Zemlje na biološkom planu. Ali kada je reč 38 . to će note LA. Što je čovečanstvo brojnije i što je uspešnije u povećanju poljoprivrednog fonda. sledeći kosmičke zakone. služi kao transmisijska stanica za životodarnu energiju. koja se kreće ka Zemlji i Mesecu. SOL i FA bočne oktave povećavati čistotu i snagu svoje rezonance. koje muče čovečanstvo. Zadatak ovog drugog je da poveća energiju. Taj zadatak je razarajući. ali pre nego što se to dogodi. koje izazivaju nemire u Tritokosmosu. kroz interval Velike Oktave FA – MI. koje su objašnjene u ovom poglavlju. To iziskuje intervencije na delu Deuterokosmosa. kao što smo videli. izgubiti na važnosti naspram kvantiteta i život na Zemlji će postati srećniji i lakši. postepeno smanjuje. To je na primer kosmičko poreklo ratova i revolucija ili epidemija i čitave velike skale drugih katastrofa.Ideje i činjenice. Tesaroskosmosa. koje vodi do konflikata na socijalnom. omogućavaju čitaocu da uoči ulogu. pred njim se javljaju drugi problemi i nastaviće da se javljaju. da bi obezbedio ishranu i rast kosmičkog fetusa. Organski život. U normalnim okolnostima mira na Mesec se transmituju nedovoljne količine energije kao rezultat rada na ljudskom društvu i flori i fauni. tako da će odreñena razmena energije. čovečanstvo mora uspešno proći testove i iskušenja zrelosti. koja ga okružuje. koju svaki pojedinac treba da proizvede. Ali dok se to ropstvo.

sa svim svojim konceptima – uronjeni u Vreme. čija je svrha da zatvore destruktivno delovanje Vremena unutar velikih i malih krugova i tako omoguće kreaciji trajanje. dovršen. Mi ne možemo doseći objektivno osim kroz medijum subjektivnog. pre nego što čovek bude mogao da efikasno doprinese. Da to predstavimo na drugačiji način. Sve što postoji. odreñujemo grešku u čitanju kod svakog. otežava to istraživanje i očigledno ograničava njegov obim. kao što mora – svojom sopstvenom evolucijom – harmoničnoj evoluciji Sistema Kosmosa. Činjenica da smo . mi konceptualizujemo vreme u terminima kretanja. Proučavanje Vremena iznosi na svetlo princip Relativnosti. Tada će Kraljevstvo Sveta postati Kraljevstvo Božije i Njegovog Hrista. Pokušajmo sada da prodremo u pravu prirodu Vremena. Alfe i Omege manifestacije. Njime vladaju dva fundamentalna zakona. Da bi se uspostavila ravnoteža izmeñu Nauke i S(a)vesti (Science and Conscience). sve do trenutka kada će se oglasiti Sedam Truba da proglase da je rad. on će se dogoditi na sasvim različit način. Univerzum – sa svim što sadrži – postoji u Vremenu i Prostoru. Sva ezoterijska učenja su orijentisana ka tom cilju. koji se dostiže drugim Roñenjem – kada čovek postigne novi oblik svesti i postojanja. Jovana na ostrvu Patmosu anñeo se zakleo da tada više neće biti Vremena. spoljašnji čovek mora učiniti svestan napor na ezoterijskom planu. U viziji Sv. dobijamo od njih tačno čitanje bez obzira na njihove nedostatke. moramo prepoznati i odrediti grešku u čitanju našeg mentalnog instrumenta za opservaciju. koje je sa svoje strane izloženo Zakonu Sedam. objektivno – i koje spoljašnji čovek može da zamisli samo na nejasan i nerazumljiv način. Ovaj princip obuhvata sve manifestacije fenomena Vremena i prikazuje ih kao oblike koji iščezavaju u stalnom kretanju pod svetlom Čarobne Lampe. koje je sasvim različito. On to može dostići tehnikom sličnom onoj koja se primenjuje na precizne instrumente: pre nego što ih upotrebimo. To je osnovni razlog za ezoterijske studije: one omogućavaju spoljašnjem čoveku da pruži objektivnu validnost svom subjektivnom načinu mišljenja. 39 . jedne od glavnih alatki Ličnosti.o moralnom napretku. (2) Proučavajući Vreme ne smemo nikada izgubiti iz vida subjektivnost naših čula. Da bismo posmatrali fenomene našeg unutrašnjeg sveta i spoljnog sveta sa preciznošću. Zakon Tri i Zakon Sedam. postoji u Vremenu. Kada na ovaj način uzmemo u obzir „subjektivnost“ instrumenata. onoliko koliko nam je to moguće. POGLAVLJE XIII (1) Setićemo se da je Vreme drugi veliki princip u Kreaciji i Manifestaciji Univerzuma. Naš pojam Vremena je neodvojiv od pojma kretanja. koji je preduzeo Apsolut.

to se više ono na njega rasteže. On je zakon. Kako sve više pojačavamo svoju koncentraciju. (3) Naša percepcija vremena varira. Obrnuto. i ako smo uz to u stanju da održimo usmerenu pažnju na toj pojedinačnoj tački – što omogućava kontemplaciju – vreme potpuno nestaje. Ako metodičkim i stalnim naporom uspemo da eliminišemo iz svog polja opažanja sve osim fizičkog ili etičkog predmeta. To se dogaña mnogo puta tokom dana. kretanje velike i male kazaljke na satu. koji pobuñuje divljenje eksperata. tako sve manje opažamo vreme. Pored tih opštih primera. Taj fenomen je objektivan sam po sebi. Ali možemo učiniti da vreme nestane i dobrovoljnim. zdravlja i emocionalnog stanja su dovoljno poznati. Primeri u kojima se vreme širi su rezultat znatnog ubrzanja vibracija u centrima. što više brzina percepcije nekog pojedinca raste. tako i unutrašnjeg sveta. Primeri: fenomen rasta generalno. koji upravlja našom percepcijom fenomena kako spoljnjeg. Jedan teniski šampion nam je ispričao da kada tokom meča primi posebno tešku loptu. Praktikujući ovo istrajno. donese ispravnu odluku i konačno vrati loptu majstorskim udarcem. Subjektivno. uz pomoć principa Relativnosti. postoje pojedinačni slučajevi. Uticaj godina.Sve dok naša priroda ostane subjektivna i tako relativna. posebno u motoričkom centru. 40 . kratkog gubitka svesti ili pod opštom anestezijom. na koji smo usredsreñeni. to će mu se bržim činiti pokret ili proticanje vremena. što je slabija percepcija. možemo razlikovati četiri kategorije pokreta u pogledu njihovog odnosa prema brzini percepcije: Pokreti tako male brzine. mi možemo proučavati Vreme samo indirektno. što je više čovekova pažnja raspršena. Ne obraćamo pažnju na to. Obrnuto. To je tačno na dva načina: ona varira od jedne osobe do druge i za svaku osobu varira s obzirom na njenu fizičku ili mentalnu kondiciju. on je iznenada vidi kako mu se izuzetno sporo približava. Ali on može biti proizveden i dobrovoljno na mnogo većoj skali. Razlog za njegovo postojanje – kao i mehanizam putem koga deluje – će biti objašnjen kasnije. to će mu sporije izgledati kretanje opaženog objekta. svesnim naporom. kada vreme potpuno prestane: na primer tokom spavanja bez snova. U principu. jer se taj fenomen odvija mehanički na maloj skali. Zanimljivo je ukazati na drugi fenomen: našu sposobnost da modifikujemo brzinu naše percepcije vremena. u Doktrini Sadašnjosti. da se objekat u kretanju čini nepokretnim. opazićemo ovaj fenomen već od prvih vežbi. Toliko sporo da on ima neograničeno vreme da proceni situaciju. posebno naporom koncentracije.

Ali za svaku odreñenu osobu te kategorije su objektivne u odnosu na njenu sopstvenu brzinu percepcije. 41 . čija brzina je uočljiva. Kako je sva mentalna aktivnost u suštini kretanje. i drugo. To objašnjava veliku tajnu njegove izvanredne sposobnosti da koriste vreme. Dah je karakteristika organskog života. Primeri: brzi gestovi. posedovali su tu sposobnost u veoma razvijenom obliku. Na individualnom planu to otvara neslućene dubine emocionalnog života. koje bi nam inače pobegle. brodovi. da će različiti ljudi različito opažati istu brzinu datih pokreta – pogotovo ako su ti pokreti približavaju granici odreñenih kategorija. Pokreti toliko brzi. da predmet u kretanju „nestaje“. koji kaže: ’Tačnost štedi vreme. kao što je Aleksandar Veliki. da bismo prodreli do njihovih najfinijih detalja sa većom oštrinom. možemo proceniti rezultat pokušaja da kontrolišemo motorički centar i motorički sektor dva druga centra. Modifikujući našu percepciju pokreta. ili čak grupa nacija – i da im damo oblik.’ (5) Uzevši princip Relativnosti u obzir. Pokreti toliko brzi. Ove kategorije su subjektivne. U vezi sa ovim razmatranjima. Primeri: putanja metka itd. uz odgovarajući trening je moguće primeniti to na misli. slavi Večnost.’ Zar nije kralj David podigao svoj glas: ’Neka sve što diše. moramo spomenuti jedan od aforizama Tradicije. ova sposobnost značajno povećava našu sposobnost za rad. da je naša percepcija objekta u kretanju u toj meri iskrivljena. To je važno primetiti.- - - Pokreti. ali kod kojih naša percepcija oblika pokreta ostaje nepromenjena – velika većina pokreta u svakodnevnom životu. budući da se primenjuje na sve pokrete. avioni. Istovremeno. da možemo uhvatiti samo trag tog pokreta. Velike voñe čovečanstva. Primeri: hodanje. ali da se njihova vrednost – u suštini apsolutna – različito meri kada se primenjuje na različite stupnjeve Kosmosa. čija su postignuća dala novi pravac istoriji čovečanstva. pogotovo ako se ponavljaju. Videćemo da su one prirodne. u tom smislu. Primenjen na osećanja. prvo da bismo uhvatili ideje. ovaj trening nam omogućava da direktno percipiramo latentne aspiracije velikih kolektiva – nacija. nešto što bi u suprotnom ostalo neobjašnjivo. Sticanje sposobnosti da svesno modifikujemo brzinu percepcije u oba smera igra važnu ulogu u ezoterijskoj evoluciji. plesanje. vibracioni pokreti kao podrhtavanje račvi itd. pokušajmo sada da odredimo neke jedinice vremena. Nije rečeno da je čovek stvoren od zemaljskog praha: ’Bog je udahnuo kroz njegove nozdrve dah života i on je postao živa duša. kazaljka sekundara na satu itd. automobili.

.. Ukoliko sada podelimo 3 sekunde.... Ta razmatranja nam omogućavaju da to predstavimo sledećom tabelom: ČOVEK Utisak . Ubrzanim maršom napretka čovek preuzima sve veću kontrolu nad evolucijom životinjskog i biljnog sveta.. U poreñenju sa te tri jedinice zajedno.. On transformiše tlo. bilo bi logično uzeti period udaha i izdaha vrste kao osnovnu jedinicu vremena. Iz prethodne napomene možemo zaključiti da koeficijent od 30.. Možemo predvideti da će u sasvim skoroj budućnosti ubrzanje i racionalizacija organskog života dostići svoj limit.800 udaha od po 3 sekunde.. istražuje i eksploatiše unutrašnjost Zemlje i dezintegriše atome..200 dana. Sagledano na drugačiji način. izdisanje tokom noći. ukoliko trajanje daha kod čoveka iznosi 3 sekunde... uočićemo izmeñu njih odnos od otprilike 1 prema 30. Organski život na Zemlji je podreñen ljudskoj vrsti i sledi njenu evoluciju.. Druga osnovna jedinica za sav organski život je jedan ceo dan. U stvari. 3 sekunde Budno stanje i san.. Najzad. disanje suštinska karakteristika organskog života.. menja tok vode. istim koeficijentom od 30.. kao što je spomenuto. Sa druge strane.. kako smo upravo rekli.....0001 sekunde Respiratorni ciklus.. Zbog toga je normalno uzeti trajanje udaha i izdaha kod odraslog čoveka kao osnovnu jedinicu vremena za Tritokosmos koji čini organski život na Zemlji.. organskog života na Zemlji. što je naš najkraći vizuelni utisak. čovek u sebi sadrži sve elemente Prirode.. primum mobile koji prenosi pokrete do svih organa i reguliše njihov rad. svakih 24 časa sadrži 28.. 80 godina 42 ORGANSKI ŽIVOT NA ZEMLJI — 24 časa ? ? . čiji ciklus.. koliko traje udah i izdah. To je trajanje munje.. ostaje konstantan 24 časa.. on je u Prirodi – pogotovo kod biljnog sveta – mnogo sporiji....000 ostaje konstantan u skali jedinica vremena za Mikrokosmos.. 24 časa Normalno trajanje života . Kao deo organskog života na Zemlji čovek takoñe učestvuje u respiratornom ritmu prirode.. Tokom sna čovekovo disanje u stvari menja svoj ritam. Ciklus udaha i izdaha kod biljaka traje 24 sata... Mi je u principu procenjujemo na osamdeset godina. 0.... čovek time efikasno doprinosi razvoju našeg Zraka Kreacije i time i razvoju naše planete i njenog satelita. udisanje se odvija tokom dana.000..... dok osamdeset godina sadrži 29. dobićemo desethiljaditi deo sekunde... najveća prirodna jedinica vremena za čoveka je dužina njegovog života. Iako toga nije svestan. aktivnost koju naizmenično smenjuje odmor. Za čoveka i životinjski svet jedan ceo dan obuhvata ciklus budnog perioda za kojim sledi san. kao i u odnosu izmeñu respiratornog ciklusa i ciklusa višeg kosmosa.000.... Znamo da je za odraslog čoveka trajanje svakog udaha i izdaha otprilike 3 sekunde.Ukoliko je.. To je prva osnovna jedinica Vremena.. kao i svoj hemijski sadržaj.

bila greška. ali prikazuju veličinu reda na koji se odnose.400. U stvari. Organski život na našoj planeti bi bio ograničen na 80 x 30. Kod sinantropusa. Da bi se bolje razumela osnovna uloga čoveka i njegove evolucije unutar opšte evolucije organskog života i da bi se iz toga shvatila važnost njegove misije u evoluciji našeg Zraka Kreacije.Bilo bi primamljivo primeniti isti koeficijent od 30. uključujući Tesarokosmos – korisno je baciti kratak pogled na rezultate. To bi. nekoliko dodatnih podataka nam pružaju opštu predstavu o sporosti evolucije ljudske rase: 1.000 na organski život kao celinu. do kojih je došla antropologija koristeći samo metode prirodnih nauka: Starost čoveka prema ovoj tablici ne bi trebalo da nas iznenadi. prvog humanoidnog tipa.000 što je očigledno nedovoljno. antropologija je ustanovila periodnu tablicu u skladu sa evolucijom ljudske vrste od njenog odvajanja od viših životinjskih vrsta.000=2. mozak žene je imao kapacitet od 1050 mozak muškarca kapacitet od 1100 -1200 43 .600 – 800 2. Ti podaci su samo približni. Maksimalan obim mozga antropoidnog majmuna nikada nije veći od . (6) Koristeći moderne metode odreñivanja starosti praistorijskih ljudskih i životinjskih skeleta. Brzo ćemo videti zašto. Obim mozga pitekantropusa (visina od 165 – 170cm) 850 – 950 Čovek ove vrste je već koristio osnovne reči i hodao uspravno. 3. meñutim.

Pavle rekao da će u njemu Sin biti: Prvoroñeni meñu mnogom braćom (Rimljanima. unutrašnjeg čoveka 5. 4. on postaje čovek 7. VIII: 29). Mozak slona je tri puta veći od mozga čoveka. Postavši čovek 5 on više ne pripada samo Tritokosmosu. Obdaren telom milosti (ili mentalnim telom) on će biti primljen u Veliko Bratstvo o kome je Sv. postignute tu. koje sledi – čovek stiče astralno telo. (7) Iz gornjeg prikaza možemo jasno videti da – u najmanju ruku na sadašnjem stadijumu nauke – ne bismo mogli da primenimo isti koeficijent od 30.000 izražava odnos izmeñu čovekovog daha i daha organskog života: tako bi bilo logično primeniti ga na skalu čovekove evolucije.000 na susedne kosmose.(Da bi se izbeglo jednostrano tumačenje podataka iz poslednje kolone. kako je to prikazano u sledećoj tabeli.). rasporedili bismo jedinice vremena prema različitim stupnjevima čovekove ezoterijske evolucije. Sa druge strane. Treba da obratimo pažnju na to da se prva kolona odnosi na čoveka 1. a ne na evoluciju kosmosa. a slona samo 1/440. Ako se tablica sa jedinicama vremena i primenjuje na spoljašnjeg čoveka – uključujući i čoveka 4 – ona ne bi bila ista i za čoveka koji je dosegao viši stepen svesti. kako to neki autori sugerišu. Sledi tabelarni prikaz: 44 . citirala bih naredno: „Izmeñu razvitka psihe i veličine mozga nema direktne veze. koji korespondira sa notom FA Velike Oktave. Na osnovu ovog principa.“ Prim. Postavši čovek 6 sa roñenim i razvijenim mentalnim telom. 3 i 4. on će učestvovati u Deuterokosmosu. Što je razvijenija psiha životinje to je veća relativna veličina njenog mozga. ali balansiranog. iako je uočljivo već kod pitekantropusa. Ta dominacija desne ruke je praćena lakom asimetrijom mozga. Kažemo da je sada obdaren planetarnim životom. podaci iz prethodne tabele nas vode do sledećeg opažanja: isti koeficijent od 30. Obim lobanje modernog čoveka varira izmeñu . prev. koja je moguća za čoveka koji živi na Zemlji. koji i dalje predstavlja spoljašnjeg čoveka. već istovremeno i Mesokosmosu. Integralnim razvojem Ličnosti i drugim Roñenjem.1400-1500 To je funkcija njegovog kapaciteta za rad i budući da je imao sposobnost da ispusti odreñenu skalu glasova – koja mu omogućava da razradi jezik – taj primitivni čovek je stupio na dugu stazu materijalnog progresa. Davanje prednosti korišćenju desne ruke u odnosu na levu – indikator koji karakteriše čoveka – se prvo jasno opaža kod sinantropusa. Pošto je konsolidovao rezultate. 6 i 7. Treba da se setimo da je kod tipova 1. Time dolazi do kraja evolucije. ali mozak čoveka je 1/40 njegovog tela. Sinantropus koristi reči. 2. 2 i 3 zemaljskog čoveka fizičko telo potpuno razvijeno.

Tek istraživanjem antičkih izvora se može doći do toga da se interpretacije harmonično usaglase. ili godina Mesokosmosa i tako dalje. Kosmosu Sina. koja bi suprotnom zvučala neobično: ’Vidim tvoju palatu. ’noćna straža’ i ’dan svetla’. čini deo Mesokosmosa. o Deuterokosmosu. osim u slučaju izuzetnih okolnosti. budući da je svaki kosmos po sebi trodimenzionalan i analogan drugima. dostigavši drugo Roñenje i stekavši time astralno telo.’ Planetarni život od preko dva miliona godina je sigurno bogata nagrada za trud. (9) Ovo su indikacije – neizbežno sažete – koje možemo da izvedemo iz sažetog proučavanja tablice ekvivalentnosti Vremena. U Mojsijevoj molitvi čitamo: 'Za tvoj pogled hiljadu godina je nalik jučerašnjem danu … kao straža u noći'. na 80 godina u skladu sa njegovim 45 . To bi mu pružilo mogućnost da kontemplira o sledećem višem kosmosu. Meñutim. već i život čoveka 5 relativnoj i ograničenoj svesti naše Ličnosti izgleda kao Spasenje i beskrajan Život koji je predmet molitve u hrišćanskoj liturgiji. što je samo vreme različito u različitim kosmosima. Kod Gnostika nalazimo sličnu indikaciju. preimućstvo čoveka 6 i 7. To je usled toga. možemo videti jasno utvrñen princip. To je razlog zašto u himni Istočnog ciklusa nalazimo narednu izjavu. koja. Uspinjući se stepenima kosmosa – u životu ograničenom. život astralnog bi bio ograničen na 80 astralnih godina. Ipak. potiče iz istog izvora: 'Dan svetla je hiljadu godina sveta (Pistis Sophia).’. Apostol Pavle je rekao: ’Jedan dan pre Gospoda je kao hiljadu godina. kako se čini. Ne znamo tačno šta se u ovom tekstu podrazumeva pod rečima ’dan’.(8) Princip relativnosti je bio poznat od najranijih vremena. Čak i ako ne uzmemo u obzir solarni život. Gospode. dok još uvek živi na Zemlji. Čovek 5. i percepcija vremena u različitim kosmosima je takoñe ista. koji se zahteva od učenika ezoterijske nauke. Iz ovoga sledi da ako je život fizičkog tela normalno ograničen na 80 zemaljskih godina.

baze i osnove ljudskog tela. neophodnih da obave čitavu seriju kompleksnih operacija u našem organizmu. Karakteristični pojmovi vremena: Budućnost i prošlost. moramo dodati još jednu kolonu. su identični onima koji karakterišu geometrijsku liniju. To je ekvivalentno izjavi da kolona Deuterokosmosa u prethodnoj tabeli predstavlja gornju granicu vremenske relativnosti zemaljskog čoveka. dodatu Dekartovim koordinatama. koji iznosi 3 sekunde čovekovog života. U ovom trenutku. to je zbog toga što jedna ili dve sekunde predstavljaju osam ili šesnaest sati za Mikro-mikrokosmos – i to je dovoljno vreme za njega da obavi svoje operacije. Govorimo o svetu koji ima tri dimenzije. U ovom trenutku bi bilo dovoljno da se podsetimo da u skladu sa principom Relativnosti život u Mikro-Mikrokosmosu doduše traje 24 časa čovekovog života. (11) Na kraju našeg kratkog proučavanja Vremena moramo se dotaći i pitanja dimenzija. dok taj dan. već tri dimenzije i da te dimenzije striktno odgovaraju dimenzijama Prostora. da obave te operacije. kada budemo objasnili Doktrinu Sadašnjosti. kompletna analiza ekvivalentnosti izmeñu Mikrokosmosa čoveka i Mikro-Mikrokosmosa bi iziskivala proučavanje čoveka samog kao celine sedam kosmosa. da tamo bude pozdravljena kao bludni sin u krilu Apsoluta I. koje će proizvesti efekte na različitim mestima u organizmu. (10) Utvrdili smo karakteristike vremena za Mikrokosmos. gde se budući dogañaji misteriozno transformišu u prošle dogañaje. u ovom slučaju sa leve strane od Mikrokosmosa. Vratićemo se kasnije na proučavanje ovog važnog problema. Primenivši isti koeficijent od 30. da bi tablica bila kompletna. koji bi inače ostao neobjašnjiv.nivoom Relativnosti – ljudska Individualnost će doseći prag Protokosmosa. U ovom trenutku ćemo se ograničiti na to da kažemo da je budna svest.000. koje im je potrebno. domen fizičkog tela. domen mentalnog tela. svest ’Ja’ naše Ličnosti. domen suptilnog tela. svet mikroskopskih organizama. on odmah nestaje. ekstremno relativna i da nije u stanju 46 . ili o trodimenzionalnom svetu. izgleda potpuno kao i čovekov dan od 24 časa. Ona bi bila označena kao Mikro-mikrokosmos. U stvari. Da bi bila tačna. Ako čovek oseti efekte uzimanja alkohola gotovo odmah. Već smo napravili aluzije na te više dimenzije. zajedno sa tačkom Sadašnjosti. ako nekom objektu. dobijamo 24 sata za život jedne obične ćelije ljudskog organizma i 3 sekunde za čitav dan. Princip Relativnosti nam omogućava da razumemo da u suštini ćelije imaju sve vreme. Meñutim. Ono što se nalazi iza Deuterokosmosa je nedostupno čoveku sve dok zadržava fizičko telo. koji već u potpunosti poseduje sve tri dimenzije. ali se oseća i doživljava u trajanju od 80 godina. biće dovoljno reći da Vreme ne poseduje samo jednu. gde je sve smešteno ili ispred ili iza date tačke. to jest. Zato. četvrtu koordinatu. ne damo ni trunku postojanja u vremena. Naša percepcija vremena čini da se ono javlja kao linija. tako da se može reći da ono predstavlja četvrtu vertikalu. postoji i u Vremenu. sve ono što postoji u Prostoru. za Mesokosmos. konsolidovanog telom milosti. ali u suprotnom pravcu. i za Deuterokosmos. To sa druge strane objašnjava fenomen brzine fizioloških reakcija.

te tri jednosuštastvene sile. stabilnu ravnotežu na svakom stupnju Kreacije. se manifestuju kao odvojene sile. koja je Linija Vremena. sasvim do dole. Ali ne smemo pretpostaviti da to znači jednoličnu. stabilnost Prve Ravnoteže – koja je obezbeñena jedno-suštastvenom prirodom Trojstva – je prekinuta. To je način kako su DO Kosmičke Oktave i Protokosmosa jedno. treći veliki princip manifestacije je Ravnoteža. nam omogućava da shvatimo raison d’etre (razlog postojanja) i važnost za brojne grupe korektivnih zakona 47 . Večnost i Svemir. o kome se može ispravno reći da je roñen. Meñutim. Alfa i Omega svega što postoji. To nije praznina. na dole ka njihovim granicama. Ali podudarnost izmeñu Zraka Kreacije i Sistema Kosmosa se tu završava. To je razlog za odvajanje note SI Velike Oktave i Agiokosmosa. Najzad. Linija Vremena ga probija u tački gde je locirana jedna mogućnost koja se – kao posledica toga – realizuje. niti njihove efekte. do najsitnijih delova. To je jedna vrsta plana. Već u noti SI. koja korespondira sa Agiokosmosom. koja je tačka. To je seme i završetak. koje je jedno i nedeljivo. koje smo sada stekli o strukturi Univerzuma. petom i šestom dimenzijom.niti da shvati. Linija Vremena. A za šestu dimenziju. postoji i sedma dimenzija. koja bi se možda mogla posmatrati kao pre-inicijalna dimenzija. u pojedinačnoj percepciji celine. (2) Pojmovi i znanje. POGLAVLJE XIV (1) Posle Prostora i Vremena. To podudaranje – da budemo sasvim precizni. već dovršenje svih mogućnosti svakog trenutka – kompletan ciklus svih linija Vremena. To je ono što obrazuje prvu Trijadu i raña prvi svet. od kojih se samo jedna ostvaruje u Vremenu – dok sve druge ostaju neostvarene. Univerzum je uravnotežen kao celina. Taj fenomen je posebno vredan pomena zbog svoje jednostavnosti – kao i zbog dubine razumevanja. Termin nulte tačke korespondira sa sedmom i poslednjom dimenzijom. Ona ih meša sa četvrtom dimenzijom. budući da toj kreativnoj konvergenciji prethodi dezintegracija. Ona je stabilna samo na početku. tačka smeštena istovremeno i u Prostoru i u Vremenu. ono ne sadrži samo sve mogućnosti. to je Vreme Univerzuma. to su termini iz našeg svakodnevnog jezika koji korespondiraju sa četvrtom. Peta dimenzija predstavlja geometrijsku tačku svih mogućnosti datog trenutka. Pojam nulte tačke igra veliku ulogu u ezoterijskoj filozofiji. to jedinstvo – je obezbeñeno prirodom samog Trojstva. zahvaljujući svom volumenu. niti da direktno opazi niti te dve više dimenzije Vremena. koje su do tada bile ujedinjene. Ovo razdvajanje se progresivno ubrzava duž Zraka Kreacije i Sistema Kosmosa. Tek što počnu da se razdvajaju te tri sile se sabiraju u pravcu iste tačke primene.

To je mehanički aspekt ovog fenomena. Drugim rečima. retki su slučajevi u kojima je kompenzatorsko delovanje uspešno u ponovnom uspostavljanju potpuno ante actum situacije. Kao rezultat principa Nesavršenosti sve što postoji je u stanju kretanja. gubeći svoj intenzitet. oni su neprestano u stanju nestabilne ravnoteže. Što se više udaljavamo od DO-Protokosmosa. Posebno u organskom životu. vibraciona igra – poremećaj – kompenzacija – često poprima oblik otvorenog 48 . Ta nestabilnost ravnoteže se sve više povećava. savršeni. su osnovni uslovi za pojavu Života. koji se sastoji od tri mentalna centra. Priroda tih uslova ostaje ista duž univerzalne skale. ti različiti potencijali se javljaju u svim oblastima kao posledica narušene ravnoteže. koje donosi Zakon Sedam. Kao za šest kosmosa. to bi bila skamenjena slika – slika Smrti. Princip Ravnoteže nalazi svoju praktičnu primenu u kompenzaciji za taj poremećaj. baziran na savršenoj i stabilnoj ravnoteži.koji se umnožavaju od 1 do 96 i deluju duž čitavog Zraka Kreacije (figura 30). iako stoji u ravnoteži. u kojoj svet živi. prava linija Vremena bi isključila fenomen Života. kao i ideju o mogućnosti za evoluciju. (3) Da sumiramo. U stvari. Ali ta ravnoteža je narušena na sledećem stepenu. uz ovladavanje opasnim efektima Vremena. Taj poremećaj je moguć zato što sve što postoji u Univerzumu. unutar njega obrazuju njegov sopstveni Protokosmos. za kojim sledi njeno ponovno uspostavljanje. Usled svoje prirode nestabilna ravnoteža. Kao i perfektno stabilna ravnoteža. da bismo kreirali kretanje. Ipak. koji dolaze posle Protokosmosa i koji žive u krilu te celine. Život je kretanje. kretanje u vidu stalnog toka. Ukoliko bi trebalo da zamislimo savršen Svet. Njihov cilj je da u potpunosti nadoknade progresivan gubitak stabilnosti Ravnoteže. korišćenje nestabilne ravnoteže. stoji u nestabilnoj ravnoteži. Pre svega drugog. se prekida svakog trenutka. to je ta stabilnost u većoj meri dovedena u pitanje i više je napora potrebno da bi se ponovo uspostavilo ono što ona dobija na kompleksnosti. Ali kretanje je uvek efekat razlike u potencijalu. kako se ona odvaja od Protokosmosa. igra koja u svakom slučaju poprima oblik poremećaja ravnoteže. možemo reći da je Život posledica vibracione igre na svakom stepenu Univerzuma. U principu to ne bi ni bilo poželjno. nepokolebljiva stabilnost Ravnoteže pripada samo Univerzumu u njegovoj celovitosti. savršeno uravnoteženi i stabilni. Čovek – Mikrokosmos – je stvoren po Njegovom liku i prilici. stepenu koji je analogan Aghiokosmosu. Obrnuto. da bi se odmah ponovo uspostavila delovanjem korespondirajućih grupa korektivnih zakona. Njegovi viši centri. Moramo narušiti ravnotežu. Suština ne leži u ovome. već u njegovoj biološkoj važnosti. Uvoñenjem principa Nesavršenosti u koncept Kreacije učinjeno je da Život klija na svakom stepenu Makrokosmosa. iako život poprima odreñene aspekte na nivou svakog kosmosa.

sa pojavom – u svesti Apsoluta – ideje o Ti. Prostor i Ravnoteža. Religije se ovim bave na planu verovanja i stvaraju od toga predmet vere. Sigurno je lakše tražiti od istinskih vernika da veruju u to pitanje. Iz podjednako dobrog razloga – naspram svih dokaza razumnog uma – ljudsko srce oseća da je Ljubav nadmoćna sila. ipak ga čineći lakšim. na pragu nove Ere. Njena manifestacija uvek ima karakter jednosmerne reakcije. čak i samo instinktivno. Kao rezultat. U svakom slučaju. koja meri egzistenciju izmeñu granica definisanih prvim dvema silama. Kako je Život roñen iz poremećaja (ravnoteže). Šireći se. princip Ravnoteže deluje mehanički i pokreće se automatski. smrt kao pasivna. koja se neizbežno javlja iz ideje o ’Ja’. Da počnemo sa velikim problemom smrti. u svakom kosmosu obavezno postoji protivteža. da bi se uspostavio balans. kao i reaktivna sila sa zadatkom da kompenzira poremećaj. kao što je već spomenuto. 49 . Pobediti Smrt je geslo ezoterijske nauke. Iz prethodnog sledi da je smrt neizbežan uslov egzistencije – i time života – čiji su plodovi u kasnijoj trijadi potomci. tako je Smrt neophodna zbog principa Ravnoteže. sada.u realnosti može preduzeti sa razumnim šansama za uspeh. Meñutim. pasivnu i neutralnu. jeste rad revolucionarnog i remetilačkog akta. umesto pokušati da se objasni nešto tako teško objašnjivo. koji je Ljubav. Pitanje je kompleksno. kod svake akcije. stabilizujuća sila. (4) Vreme. na svakom mestu. čovek ga mora proučiti iz mnogo aspekata. Da bi ga rešio. bez izuzetka. su rodili tri sile u kreiranom Univerzumu: aktivnu. Smrću se stvara ta kompenzacija. To je bio prvi poremećaj stabilne ravnoteže pre-večnosti. da bi se stekao večan život – najviša nada čovečanstva. tri osnovna stanja Manifestacije i Kreacije Univerzuma. on koči regresiju.kruga – spirale. a život kao neutralizujuća sila. Roñenje na svim planovima. One se manifestuju na sledeći način u Sistemu Kosmosa i u Zraku Kreacije: Ljubav se javlja kao aktivna remetilačka sila. Oni sada žele da shvate i razumeju nešto što se još juče posmatralo kao predmet Verovanja. Mi znamo da je translacioni pokret – takav kao evolucija – uvek težak. zajedničkog razumevanja pravog smisla tog izraza. Ovde ponovo možemo da konstatujemo perfektnu logiku sistema. Ali hajde da doñemo do jasnog. poremećaj mora da bude kompenzovan i ravnoteža da bude ponovo uspostavljena. Princip Ravnoteže poprima dinamički oblik u trećoj kategoriji. Spirala usporava brzinu progresa. Tako imamo dobar razlog. Primenjen na celinu Univerzuma. a ne Život. koju propovedaju sve religije . Pitanje je da li se borba protiv smrti. te tri sile deluju kroz čitav Univerzum. Ere Svetog Duha. koja je u stanju da pobedi Smrt. Ljubav sama je roñena pre Kreacije. Prethodna razmatranja nam omogućavaju da razumemo i shvatimo značenje odreñenih fenomena za koje prirodna nauka ne nalazi objašnjenje. takva pozicija više ne zadovoljava prosvećene duhove. U slučaju pada. Ali ezoterijska nauka namerava da pruži odgovor na to pitanje. da kontrastiramo Smrt sa Ljubavlju.

To ne predstavlja. Biće će se onda naći u stanju primordijalnog Bitka. to znači. prirodno prestaje u trenutku povratka Apsolutu Protokosmosa. sa ratovima i revolucijama u našem veku i sa izuzetnim napretkom prirodne nauke. reći ću vam tajnu: nećemo svi umreti. sve to je relativno. je smeštena izvan 50 . korespondira sa 2. Ukoliko proračunamo život u višem kosmosu u terminima zemaljskih jedinica. Ovo stanje blaženstva se više ne može okarakterisati kao život u skladu sa definicijom života. Rekli smo da. Pavla: ’Pazite. To će biti konačan trijumf Ljubavi. Takva egzistencija. u krilu stabilne Ravnoteže. ta figura samo predstavlja istih 80 godina. u krilu Apsoluta. jezici ako umuknu i znanje ako nestane. Razlika je u tome. XV: 51). kako bismo mogli poverovati. suočićemo se sa problemom pobede nad astralnom Smrću. pravu večnost. To je značenje Spasenja. pre ili kasnije biti pozvani da napuste fizičko telo. zatim mentalnom Smrću.Lice sveta se menja. primljen davno od Mojsija. 6 i 7. čak i ako proroštvo prestane. (Korinćanima. da će ovi drugi to učiniti kao neko ko skida staro odelo. koje je roñeno. već ćemo se svi promeniti. Tek kristalizacijom tela milosti. Individualnost više ne zavisi od fizičkog tela.000 naših godina. Jednom roñena. ne umire. Život. čak i ako je roñenje prouzrokovalo smrt njegove majke. kao i oni. koji su dostigli nivo 5. Ciklus Sina se završava. Smrt će konačno biti pobeñena. dobijamo veoma visoke vrednosti. Ipak. Istinsko značenje reči ’promeniti’ u ovoj rečenici leži u činjenici da će spoljašnji ljudi. kao akt voljne nesavršenosti. (6) Upravo smo videli da je Vreme različito u različitim kosmosima. da bi obukao drugo. gde princip Nesavršenosti nije dopušten. Tokom tog perioda. koju smo prethodno dali. XIII: 8). Na taj način. jednom. Ništavilo. To sigurno nije život u terminima koje poznajemo. ako prihvatimo normalno trajanje života zemaljskog čoveka od 80 zemaljskih godina. raspolažući pri tome životom od oko 80 mentalnih godina. apsolutna Nula. već konačno Spasenje. dok će smrt fizičkog tela za ljude 1. mi ulazimo u period tranzicije čija je svrha da nam pruži ulaz u Ciklus Svetog Duha. ako još uvek možemo da koristimo taj termin. Na to apostol aludira rečima ’nećemo umreti’. Zakon. ograničen fizičkim roñenjem i smrću. Smrt je astralni pobačaj.400. ali astralnih godina. Sa Hristom. se okončava i biva zamenjen vladavinom Vere. život astralnog tela. na isti način kao što dete.’ (Korinćanima. (5) U Tradiciji se pod pobedom nad smrću podrazumeva pobeda naših usavršenih Ličnosti nad smrću. Već smo citirali reči Sv. Spasenje dolazi drugim Roñenjem. kao što je to bio slučaj i sa Ciklusom Oca pre njega. U današnje vreme. Neki ljudi smatraju da je to stanje potpunog Ne-Bitka. To neće biti privremeno Spasenje. kada je fizička smrt pobeñena. a Nada će se okončati u Ispunjenju. predmeta molitvi i cilj religijskih praksi Hrišćanstva. kada se potpuno razvijena i roñena Ličnost neraskidivo poveže sa pravim ’Ja’ da bi obrazovala Individualnost. koje pripada Mesokosmosu. Nade i Ljubavi. 'Jer Ljubav nikad ne prestaje. 2 i 3 rezultirati raspadanjem njihovih Ličnostifetusa. Vera će progresivno biti zamenjivana Znanjem.

Već smo na to ukazali. Ovakvi kakvi jesmo. to se može dogoditi samo ako su obe Ličnosti već veoma razvijene i obe bogate iskustvom. Ta ljubav. koji je kružio i ranoj Crkvi. Onaj ko postigne trostruku pobedu nad fizičkom. (8) Konstatovali smo da je smrt jedna od manifestacija principa Ravnoteže. U praksi. koje ima snage da slomi ljusku svojih pojedinačnih Ličnosti. Kakvo je značenje te duge staze regeneracije. Ljudska ljubav je nesavršena jer je instinktivna i impulsivna. koji je čini se bio erotičan. da bi dostigao taj cilj. koji automatski odgovara na remetilačku aktivnost čuvstvene ljubavi u kreiranom svetu. čovek mora da primeni svestan napor na tu ljubav. koja. neće biti utrošeno odmah da bi služilo opštim ciljevima. koju obezbeñuje Ljubav. Meñutim. je uravnotežavajući element kao nagrada. (7) Ta apsolutna Ljubav je dostupna ljudskoj duši čak i ovde. on će neutralizovati remetilačko delovanje Ljubavi na sebe. niti žena je ne mogu dostići odvojeno. U tom slučaju. To je zbog toga što je Ljubav jedini objektivan element u našim životima. učešće energije. Zadovoljstvo. ezoterijska nauka je izradila kompletnu nauku o vežbama. da ne bi izbio skandal zbog njegovog karaktera. koje je svaki od njih odvojeno stekao u spoljašnjem životu. od Njega i za Njega. Sigurno je da se stanje Blaženstva ne može opisati na odgovarajući način ljudskim jezikom. kaže Sv. počevši od pada Adama. niti muškarac. Bog je Ljubav. Dok god čovek automatski sledi svoje impulse. Ali u Doktrini nalazimo indikaciju: ljudska ljubav nije ništa do krhotine božanske ljubavi. sigurno ne možemo imati validnu predstavu o takvom stanju. Ljubav je najsigurniji i najmoćniji način da se ostvari ta evolucija. koje on iz toga dobija. Tradicija insistira na činjenici da ga je uprkos ogromnih teškoća moguće postići. kao svoj konačni cilj ima savršenstvo koje dotiče božanstvo? Tradicija ne daje konačni odgovor na ovo pitanje. tada raña život. već će ostati 51 . njegova ljubav će služiti samo kosmičkim ciljevima celine. To je Pleroma pravoslavne Tradicije. Ljubav kao posledica može da služi čoveku u ezoterisjkoj evoluciji. Nasuprot hladne slike – ili one koja tako izgleda – koju često povezujemo sa Nirvanom. Ipak.prostora i Vremena. Ta objektivnost ostaje istinita u svim mnogim aspektima Ljubavi i kroz sve varijetete njenih manifestacija. Jovan Apostol. Ona jednostavno ukazuje da su putevi Božji nedokučivi i da: ’Sve je u njemu. ona neće služiti njegovoj ezoterijskoj evoluciji ni na koji način. Tradicija se poziva na jedini pojam u ljudskom jeziku koji reflektuje božansko stanje: Ljubav. astralnom i mentalnom smrću. što će sprečiti – i učiniti nemoćnim – intervenciju principa Ravnoteže. Ona je dostižna samo za par i u uslovima svesne i potpune integracije oboje u jedno Biće sintezom pravog ’Ja’ i ’Ti’. Takva kakva jeste. će biti primljen u krilo apsolutne Ljubavi koja je bez početka i stalna bez kraja. sa njegovom reakcijom smrću. ne dozvoljavajući sebi da bude voñen svojim impulsima. Sa tim ciljem na umu. je uklonjen od strane Očeva Prvog Saveta.’ Opis stanja blaženstva. Na taj način. mada nesavršena. Meñutim. ipak.

dok običan čovek. jer mi unutar života nismo niti zaštićeni manastiru. na polju svakodnevnih aktivnosti ljudskog društva. To je zbog toga što njihove aktivnosti nikada ne proizvode poremećaje. moramo reći da u novoj Eri ezoterijski rad mora izaći izvan kripti i manastira. koji prelaze opšte i lokalne kosmičke zakone. Karmičko delovanje se pokreće automatski. prim. Vratićemo se kasnije na ovo važno pitanje. U vekovima kulture u ciklusu Svetog Duha. onih koji su pozvani da oblikuju društvo sutrašnjice. koje postaje pravo pitanje na početku nove Ere. Taj rad. Bez detaljnog istraživanja prednosti i neprijatnosti ove metode. Jednostavni (Just) ne zapadaju u grešku. To je princip Karme. koji obavljaju muškarac i žena koji rade zajedno. Mi težimo da ovladamo njegovim impulsima putem vežbi. Ono tada može biti upotrebljeno da ubrza rast njegove Ličnosti i njen napredak prema drugom Roñenju. Ljudska mudrost je bila svesna te činjenice od pradavnih vremena. Nemezis kod Grka (Nemesis.u čovekovom posedu. prvom opipljivom rezultatu ezoterijske prakse. integralnom razvoju Ličnosti: drugom Roñenju. se može razviti sa izuzetnom snagom i dati veoma brze rezultate … pod uslovom da ta dva bića sa ezoterijske tačke gledišta u potpunosti odgovaraju jedno drugom i takoñe pod uslovom da su savršen par.). To je razlog zašto karmička aktivnost tako često prekoračuje granice predviñenog. To je teorija monaškog rada i suštinski se odnosi na seksualni centar. to jest. ezoterijska praksa unutar života takoñe omogućava jednostavnu kontrolu seksualnog centra. One 52 . se javlja kao strog. To je slučaj kod onih bića. da njihova kombinacija – uz ogradu u pogledu osobenosti njihovog ljudskog tipa – reflektuje odnos izmeñu apsolutnog ’Ja’ i ’Ti’.prev. pre Kreacije Univerzuma. Taj zadatak je sigurno mnogo teži. koji se – kao jedini u Univerzumu – nikada ne menjaju. dopuštajući kultivaciju manifestacija ljubavi načinima emocionalnog i intelektualnog centra. kristalizaciji astralnog tela i njegovim stapanjem sa pravim ’Ja’ da bi se formirala Individualnost. pomoću koga svi poremećaji i svi slobodni pokreti – posebno organskog života i posebno u njegovoj ljudskoj oblasti – traže i dobijaju kompenzaciju. niti imamo štit od ’A’ uticaja. uključujući i Mikro-Mikrokosmos. čak i delujući u dobroj veri i verujući da radi ispravno. Arhanñeo Uriel (ili Urilo prim. Sa Zakonom Sedam on obezbeñuje trajanje sveukupne egzistencije u skladu sa zakonom. Meñutim. život nudi mnogo efikasnije načine i vodi do manje krhkih rezultata. Uvek treba da se setimo tog automatskog odgovora i da ga uzmemo u obzir barem u svojim unapred osmišljenim aktivnostima. čineći da se kreativni duh ispolji u svim svojim različitim oblicima. Oni nadziru ponovno uspostavljanje narušene ravnoteže na svakom stupnju kosmičke skale. moramo ponoviti da Karma gubi svoj preteći aspekt za jednostavne (just): ona im samo donosi radost. Boginja Pravde u grčkom Panteonu. Princip Ravnoteže. jer smo retko svesni poremećaja i efekata koje naše aktivnosti proizvode. koje ezoterijska nauka poznaje kao polarna bića. Sa druge strane. ali nepristrasan čuvar. Taj viši red kulture će imati cilj da fokusira sve kreativne napore prema jednoj i istoj tački aplikacije.) hrišćanske božanske hijerarhije – prema Tradiciji jedan od sedam Duhova Božjih. To nije lako.prev. ljubavna romansa – karakteristika prethodnog Ciklusa – će ustupiti mesto jedinstvenoj ljubavnoj romansi polarnih bića. Od sada on se umesto toga mora obavljati unutar života. čini greške.

To je generalni zakon. U svim tim slučajevima i u mnogim drugima. Čovek i životinje apsorbuju kiseonik i ispuštaju ugljen-dioksid. osim greha bez pokajanja. To je teorija. koje je teže opaziti. U odreñenom slučajevima to proučavanje nam takoñe omogućava da pronañemo odgovore na probleme koji bi – prepušteni našem linearnom načinu razmišljanja – u suprotnom ostali nerešivi. na istoj skali. oktava će onome ko radi doneti odgovarajuće pozitivne rezultate i obrnuto. koji nauka još uvek ne poznaje dovoljno. To neizbežno ima poremećaj kao svoju posledicu. te dve vrste oktava su tako osmišljene da pomažu jedna drugoj. ali uzlaznu – oktavu. Proučavanje primene ovog zakona na fenomene – fizičke. ona kompenzira svaki poremećaj na svom sopstvenom planu. hemijske i biološke – predstavlja divan i veličanstven spektakl u kome čovek može opaziti Inteligenciju koja njima vlada. Tako će svaka oktava rada – to jest. jedna od posledica principa Ravnoteže. Zbog tog zakona. koje su mu potrebne. Ishrana biljaka. čija je celina savršeno uravnotežena. životinja i ljudskih bića je osmišljena u skladu sa različitim cikličnim grupama. Greh po sebi ne sadrži nikakav element takozvane mistične prirode. U praksi to nije tako jednostavno. Jedna karmička akcija se pokreće automatski i deluje mehanički. ciklični karakter koji deluje na svaki dugotrajni pokret stvara rotaciju – bilo sporu ili brzu . To se na primer pokazuje na pitanju ishrane Univerzuma kao celine. kao u trgovačkoj knjizi. aktivnosti.započinju greškama u koncepciji. nego ga pronaći i nakon toga napraviti kompenzaciju. prisustvujemo jednoj aktivnosti. ali uzlazna. Ukoliko pokajanje. Ta kompenzacija će takoñe poprimiti ciklični oblik. se može precizno opisati kao apsorpcija sunčeve energije kompleksnim procesom metabolizma. koja kombinuje uzlazne i silazne oktave. Shodno tome.’ Lako možemo razumeti istinsko značenje ove maksime. Čovek i životinje jedu biljke. Ishrana. Pokajanje je pre svega jedan akt svesnosti. kao što znamo. u tačnom smislu koji je ovde dat toj reči. U prirodi. koji prirodno rezultira blagom i efikasnom kompenzacijom za grešku koja je počinjena. Ako se rad dobro razvija. Kompenzacija se vrši za svaki račun pojedinačno. biće izbačeni ostaci. njemu će biti potrebna kompenzacija. sa druge strane. koja je rezultat inicijalne akcije. to zahteva detaljno proučavanje svakog slučaja. a ne izmeñu celokupnosti dobrih i loših rezultata. koje su istinski razlog greha. proizvod originalnog rada.koja u svakom slučaju ide u samo jednom pravcu. greh može uklonjen adekvatnom kompenzacijom. pošto se organizam iz tih supstanci opskrbi materijama i energijama. Tradicija na to ukazuje kada kaže: ’Nema neoprostivog greha. počevši od kosmičke Velike Oktave. paralelno sa time. Očigledno je lakše počiniti greh. koji će hraniti 53 . uravnotežujuća karmička akcija automatski snažno deluje. automatski stvoriti drugu oktavu – oktavu paralelnu sa njom. U tom smislu da predstavlja pogrešku. biljke apsorbuju ugljen-dioksid i ispuštaju kiseonik. njihove izlučevine služe kao hrana biljkama. ne usledi na vreme. svaka silazna oktava – odmah stvoriti drugu oktavu. Jednom kada započne. (9) Sada treba da ispitamo uticaj koji princip Ravnoteže vrši na Zakon Sedam. Treba da znamo da će svaka silazna oktava aktivnosti. koja je njena tačna kompenzacija. mi smo obavezni da joj se pokorimo pasivno. rotirajući u obrnutom pravcu.

koji upravlja odnosima izmeñu oblika i sadržaja u političkim režimima. Tradicija insistira na činjenici da je veliki Univerzum. da on neće naći hranu izvan sebe. Taj problem je širok koliko i komplikovan. Uzlazna oktava proizvoda metabolizma je balansirana silaznom oktavom. Ako to sada prenesemo sa pojedinačnog slučaja na opšti slučaj i ako ispitamo problem ishrane u celom Univerzumu. Naravno. Posle toga možemo reći da. politički lideri bilo kog režima tom problemu posvećuju malo pažnje. čitava celina može biti samo živo biće.biljni svet. (10) Moramo još da istražimo drugu manifestaciju principa Ravnoteže. to nas vodi do zaključka da je on pronalazi unutar sebe. s obzirom da je sačinjena od živih elemenata. Zakon je precizan: vremenom. plan za ovo poglavlje ne dopušta detaljne analize. Taj zakon može lako biti otkriven refleksijom o tom predmetu. Ali budući da. ukoliko Univerzum u svojoj celini ostaje u savršenom stanju ravnoteže. To je naša prva konstatacija. jer ništa ne postoji izvan njega. njegova ishrana takoñe može biti osmišljena u vidu cikličnog sistema udvojenih oktava. kao što smo rekli. kao što su to i svi drugi kosmosi Sistema. Meñutim. pokreti proizvedeni u skladu sa tim balansiranim i kompenziranim šematskim planovima ne izazivaju nikakvu karmičku reakciju. Ali bi možda bilo korisno dati jedan primer koji je citiran mnogo puta od početka ovog veka. živo biće. Konačno. On se tiče zakona. elementi koji rastu se 54 . ali na žalost. Već smo uočili kako taj mehanizam funkcioniše u vidu toka i kontra-toka energija duž čitavog Zraka Kreacije. Makrokosmos. a i tada pre instinktivno nego u vidu disciplinovanog razmišljanja. Kao živom biću njemu je potrebna hrana. Njegovi proizvodi će se kasnije vratiti na sto u vidu hrane. i dalje ćemo morati da priznamo. mentalnom i moralnom. koja transformiše jelo u izlučevine. Vratićemo se na to sa više detalja u drugom tomu. Možemo pronaći beskonačno mnogo drugih primera balansirane igre oktava u različitim domenima i na različitim planovima: fizičkom. Makrokosmos ne može da pronañe hranu izvan sebe. budući da je on živo biće. Ona se odnosi na organsku vezu izmeñu oblika i sadržaja.

Što je nasilnija revolucija. ponovno uspostavila ravnotežu na planeti i spasla svet i čitavo čovečanstvo sa njim. koja se akumulirala upravo pre njegovog dolaska. Britanska Vlada čuva svoj tradicionalni oblik kroz vekove. intervencijom sa viših kosmosa. Ali često se gubi iz vida da je to stabilnost u pokretu. Sasvim očigledno. degenerišiću se i klizeći ka potpunoj propasti. Ne može se poreći da je kriza. sadrži najveću opasnost. Okolnosti se menjaju. Njegovo mučenje i žrtvu. oni su to retko. da bi održao odreñenu jednakost izmeñu oblika vlade i političkog sadržaja postojećeg sistema. Vlada cara Nikolaja II – svojeglavo i protiv uprkos dokaza – je istrajala na svojoj želji da održi oblik carevine i autokratski sadržaj svoje vladavine. Ta dva faktora moraju biti u ravnoteži. ’klasičnim’ i ’novim’. Posle odreñenog perioda revolucionarna vlada će biti ostavljena iza. opasnost od karme.razvijaju i pošto su dostigli vrhunac. Pored opasnosti od direktne kataklizme. To je bio slučaj sa Francuskom revolucijom 1789. jedina moguća u Univerzumu. njegova žrtva. Rezultat je dobro poznat. (11) Ponekad neravnoteža izmeñu oblika i sadržaja može dostići proporcije veće od države. ili. Princip Ravnoteže se manifestuje na unutrašnjem političkom planu Države. je bila realna i velika. počinju da opadaju. za koje se može reći da napreduje u odreñenim aspektima. posebno političke. One se menjaju kao odgovor na modifikacije. ipak u stvarnosti. kao što je Potop. u kome su egzistencija i život bazirani na stalno narušavanoj nestabilnoj ravnoteži. 55 . Ali vreme se ne zaustavlja. koju može izazvati lančana reakcija atomske eksplozije. koje utiču na ljudsko društvo. u kojoj se čovečanstvo nalazi od početka ovog veka. To je bio osnovni razlog za inkarnaciju Hrista i Njegovu misiju na Zemlji. postoji druga opasnost sasvim druge prirode. To isto je bio slučaj sa Ruskom revolucijom 1917. ukoliko je težina Karme znatna. vlade u principu sporo odgovaraju na sled dogañaja. to je kraći period za to potreban. ravnoteža se ponovo uspostavlja bilo katastrofom. Engleska pruža primer zapanjujuće tradicionalne stabilnosti. Taj zakon upravlja svim političkim režimima. dok nazaduje u drugim. Suočeni sa istorijskom evolucijom politički režimi ne bi mogli da očuvaju oblik ureñenja i sadržaj posle jedne odreñene granice. Iz različitih razloga. koja je predstavljala balans za karmičke terete u tom trenutku. akumulacija onoga što možemo nazvati gomilanje karmičkih tereta. Kada se dogodi takav slučaj. Moramo verovati da je Hristova propoved. jer državnici te zemlje znaju kako da modifikuju njen sadržaj sa izuzetnom političkom fleksibilnošću – i na vreme. ’koji je trebalo da spase svet’. Apostol Jovan je rekao da je Bog poslao svog Sina.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful