Božidar Milosavljević

ZABORAVLJENO ZNANJE PREDAKA

Urednik Zoran Petrović • Recenzenti dr Milivoje Rakić i Rastko Zakić • Lektor i korektor Goran Čučković • Tehnički urednik Goran Čučković • Izdavač ZAPIS, Beograd, Mitropolita Petra 8 • Za izdavača Rastko Zakić • Tiraž 1.000 primeraka • Štampa i povez Biro za grafičku delatnost Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi", Beograd, Bulevar vojvode Mišića 43/111 •Štampanje završeno decembra 1981.

Beograd, 1981

PREDGOVOR

Autor mr Božidar Milosavljević svoj esej „Zaboravljeno znanje predaka" na izvestan nacin nije namenio širokom krugu čitalaca. Esej je protkan matematičkom fenomenologijom i obrascima koji (prema autoru) olakšavaju razumevanje i lakše shvatanje iznete materije vezane za sadašnje stanje u fizici i filozofiji. Sadržaj eseja odvija se u sedam izlaganja koja logički proizilaze jedno iz drugog: Saznanje. Realnost, Rad, Život, Čovek, Misao i Sreća. Kroz celo izlaganje autor ostaje dosledan sadašnjim shvatanjima u nauci. Sva objašnjenja prikazana su kao energetsko—materijalna zbivanja u procesu stalne transformacije, s tim što ih autor oseća, objašnjava i meditira o njima na jedan njemu specifičan način. On čitaoca uvodi u materiju koja je veoma pogodna za spekulativno razmišljanje, iz koga čitalac izvlači zaključke koji mu omogućuju stvaranje sopstvenog stava i mišljenja, koje neobavezno i prvenstveno njega samog inspiriše i čini zadovoljnim. Sa ovog stanovišta esej „Zaboravljeno znanje predaka" vrlo je atraktivan tekst pogodan za diskusiju, kako u krugu istomišljenika tako i u krugu onih čija se mišljenja razilaze. Na kraju, kako sam autor kaže, tekst se može shvatiti kao polazna osnova za razgovore i razmenu mišljenja o pojavama i procesima na granici realnog i mogućeg. U Beogradu, avgust 1981. Dr Milivoje Rakić

1. Na nivou napred iznetih stavova. neophodno je da se u ovako shvaćenom prostoru pojavi neki uzrok (ideja ili misao).4. Na bazi takvih diskusija međuzavisnosti osnovnih elemenata sistema. Mogućnosti kombinatorike izloženog modela sa drugim transformisanim sistemima. energija je pobuđeni ili transformisani prostor. otvara neslućene mogućnosti u okviru zahvaćenog volumena saznanja. koja registruju samo mali deo okruženja: koža — fizički dodir i zračenja infracrvenog reda. naša realnost čini samo jedan element složenog pulzirajućeg sistema višeg reda (vidi prilog 2). koje direktrto nismo u stanju da uočimo i prihvatimo. Uloga imaginacije u ovakvim uslovima je da nadoknadi informacije. jezik — apsorpciju aromatičnih molekula tečnosti i čvrste materije. kako bismo prihvatili veći spektar informacija.5. Ovo bi za dalju posledicu imalo tendenciju uznemirenog (transformisanog) polja da se vrati u prethodno stanje mirovanja. od višeg ka nižem potencijalu. 1. koja traje u zavisnosti od brzine procesa — zapremajući izvesnu lokaciju. Očigledno je da nam ovakav. povezani međusobno interakcijama kretanja. . koje čula nisu u stanju da registruju. U ovako formiranom sistemu upisano je u obliku lopte sve naše znanje dok celokupan sistem tetraedra okružuie ODisana loDta. 1. kao stacionarno energetsko polje. da znanje formira na osnovu primljenih informacija i sopstvene imaginacije. Najčešće to činimo sagledavajući okruženja iz temena M — kada sve pojave i procese tumačimo u funkciji materije. spoljni svet možemo saznavati iz različitih aspekata. U okviru ovakve konstatacije očigledno su civilizacije sa većim brojem čula u znatnoj prednosti u sagledavanju okruženja.6. Kako je očigledno da svaki oa elemenata sistema može da interreaguje sa ostalim elementima. Tako je opisani tetraedarski sistem moguće transponovati u bezbroj modela prostorno organizovanih i međusobno povezanih nultim stepenom kretanja (C = 0) u težištu složenog sistema sveta i antisveta. Samim tim činimo sebi indirektno dostupno opažanje pojava i procesa u Prirodi. izvesno je da kretanje (u opštem smislu shvaćeno kao saopštavanje energije od višeg ka nižem potencijalu) promenom svoga znaka i intenziteta. pod različitim okolnostima moguće su bezbrojne varijacije međusobnih odnosa. Polazimo od činjenice da čovek rasuđuje o pojavama i procesima u Prirodi na osnovu znanja. zaključivanju i tumačenju pojava. Usled dejstva prostornog pritiska dolazi do saopštavanja energije. Da bi kompenzirali ovakav nedostatak. vode nas ka otvorenom konceptu univerzuma. Međutim. U ovako organizovanom procesu.1. bez obzira na prisutna oruđa koja su nam proširila ugao zapažanja. kretanje je saopštavanje energije. 1. Informacije prima čulima. To su: prostor. uho — mali deo zvučnih talasa i oko — svetlosne talase. trudimo se da povećamo asortiman prijemnika. a trajanje ovog procesa je u funkciji intenziteta kretanja — odnosno razlike potencijala. koja sama po sebi predstavlja našu imaginaciju.Prvo izlaganje: SAZNANJE 1. isto tako možemo opažati iz drugih temena i tumačiti okruženje u funkciji energije. Posledica ove pojave je konstituisanje materije u prostoru. energije. Ovo saopštavanje nazivamo kretanje. prostora ili trajanja.2.3. integralan način opažanja. o ovoj mogućnosti vrlo malo razmišljamo. materija je deformisani prostor. i može se smatrati elementom sistema višeg reda. Nažalost. U ovakvim uslovima možemo konstatovati da je saznanje u funkciji informacija i imaginacije: Z = f (In. koje svojim delovanjem deformiše energetsko polje. Im) 1. nos — apsorpciju gasnih aromatičnih molekula. Prema tome: prostor je beskonačan u svakom smislu. već prema tome iz koga temena sagledavamo okruženje. kao neophodan uslov za individualizaciju. što je najbliže našem osnovnom čulu dodira. pa samim tim i bržem razvoju. 1. u kome su svi potencijali izjednačeni. koji bi svojim dejstvom inicirao razliku potencijala. koji je Ijudskom razumu nedovoljno poznat. Ukoliko zamislimo prostor beskonačan u svakom smislu.7. materija i trajanje. bitno utiče na karakter ostalih elemenata okruženja koje povezuje. koji nam impulse iz spoljneg sveta prevode na frekvenciju naših čula. koje se mogu prikazati i prodiskutovati. kojima tumačimo sve pojave i sva zbivanja koja smo u stanju da opazimo. postoje isto tako i teoretske mogućnosti da povećamo broj čula. Koristeći ovako definisan sistem. Međutim. a zatim se u procesu razmene potencijala ponovo dezintegriše kao energija u prostor. Iz ovako izloženog procesa očigledno je da su elementi naše realnosti u stvari samo agregatna stanja prostora (o čemu će kasnije biti reči) koja se uslovno mogu prikazati tetraedarskom formacijom sistema (vidi prilog 1). celokupni spoljni svet organizovali smo uslovno u pet kategorija pojmova.

očigledno je da on predstavlja pokušaj da se posledicom objasni dzrok. sadržaj i zbivanje. koji nastaje recipročno opadanju gustine prostora. EK> o. otporom i potiskom prostora. očigledno je da je zbivanje nemoguće bez sadržaja i lokacije. U daljem razvoju procesa. da su energija i materija jedan put zavisni. još uvek nema izdiferenciranog sadržaja. Filozofija defekta mase iskazana relacijom E = mc 2 n postala je ideja vodilja u istraživanju mogućih izvora energije. Da li zakon transformacije važi u oba smera kako za defekt mase tako i za njeno nastajanje? m = Ec —2 =? i 3. Mada ovaj proces spontano nastaje u povratnom ciklusu dezintegracije materije kroz energetsko stanje u prostor. što se može prikazati izrazom: R = (C => EM) A (EM V) 2. u ciklusu u kome živimo na snazi je pravilo da je materija filozofska kategorija za označavanje objektivne realnosti.6 Iz napred opisane transformacije.4. da je sadržaj nemoguć bez lokacije a moguć bez zbivanja. dolazi do parcijalnih uticaja koji remete kontinualnost nastalog stacionarnog energetskog polja. Kakva je njihova međusobna veza? i 6. Ako prihvatimo prostor kao praosnovu realnosti. Ovako sagledavanje okruženja ima za dalju posledicu organizaciju mehaničkog sveta sa potrošačkim kriterijumima. Međutim. praosnova naše realnosti. Tačka može i dalje da se integriše kao eksplozija kvazara u antirealnosti sa narastaniem negativnog ubrzanja (c°) ili da se dezintegriše u našu realnost nošena potiskom. Ek => o. Razmatrajući problem saznanja. 2. a saznanje gubi smisao. Ep => max. pri čemu kinetička energija nije u stanju da se suprotstavi narastanju potencijalne energije. Kao posledica ovog procesa gustina prostora dostiže svoj maksimum.2. tako da trajanje nema smisla. Prvo ili zadnje agregatno stanje prostora u geometrijskom smislu predstavlja tačka bez dimenzija i sadržaja? U njoj nema kretanja. očigledno je da nezavisno egzistira u prostoru čitav spektar energetskih stanja. U vezi sa napred iznetim stavom mogu se postaviti sledeća pitanja: 1. dok je nezavisni prostor. Ovaj entitet predstavlja čistu lokaciju i odlikuje se narastanjem prostora na račun opadanja prvobitne gustine.5. sadržaj ovog entiteta je samo energija bez materije. Jedini kvalitet ovoga stanja je beskonačna potencijalna energija sa odgovarajućom beskonačnom gustinom. Koji uzroci dovode od izmene njihovog entiteta odnosno koji uslovljavaju procese transformacije? 2. dolazi do kvalitativnih izmena sile potiska u kinetičku energiju prostora. Ako ukinemo bilo koji od ova tri parametra sistem naše realnosti se raspada. i da je lokacija moguća i bez sadržaja i bez zbivanja. Ukoliko uporedimo zavisnost navedenih parametara realnosti. kao pojava koja uslovljava sva zbivanja u svemiru dešava u prostoru koji opredeljuje lokaciju na kojoj se vrši razmena između energije i materije. Nastaje zbog nekontrolisane integracije prostora.7. 2. koji nastaju kao posledica ovih transformacija? 2. Elementarni vakuum nošen potiskom tačke koja se dezintegriše teži svome dimenzionalnom maksimumu. Koji su to pojavni oblici prostora? 5. kada prostor u svome širenju dostigne maksimum. Kinetička energija polako ispunjava prostor koji se širi i transformiše ga u stacionarno energetsko polje. očigledno je da iz tačke nastaje elementarni vakuum. Ovo stanje može se uporediti sa crnom jamom naše realnosti ili kvazarom antisveta. u skladu sa napred iznetim stavovima mogu se i dalje postavljati pitanja: 4. Da li je opštim zakonom relativnosti iskazana jednakost ili ekvivalentnost mase materije i količine energije? 2. koja kroz proces transformacije menja svoja agregatna stanja. . Tako dolazimo do trećeg agregatnog stanja koje poseduje sva tri elementa realnosti — lokaciju. U ovom stanju.Drugo izlaganje: REALNOST 2. Ukoliko uporedimo ovakav stav sa napred iznetim pristiipom. Međutim. kao drugo agregatno stanje. koje predstavljaju sadržaj realnosti.3. došli smo do vrlo bitne konstatacije da se kretanje. Trajanje procesa u funkciji je razlike potencijala i intenziteta saopštavanja energije. Sta je u ovom procesu sa gustinom. koja se mogu koristiti na različite načine i u različite svrhe. Iz ovog sledi da je kretanje dva puta zavistan parametar. Paralelno sa ovim geometrijskim narastanjem. što podseća na amebu koja ne priznaje ništa što nije u stanju da dodirne. Ep=>o.1. 2.

Ovde je potencijalna energija nastala tako da su prostornestrukture materijalnih čestica izdiferencirane. međutim. Ovo agregatno stanje odlikuje se velikom slobodom kretanja čestica koje čine masu. Ova ideja prisutna u svim učenjima za koje čovečanstvo zna. Ukoliko bismo pokušali da njeno nastajanje hronološki smestimo u životni ciklus realnosti. u prostoru to je moguće. dolazimo do čvrstog stanja. U daljem procesu potencijalna energija nadvladava kinetičku. Ovaj entitet daleko je značajniji. tako i iz dimenzionalnog aspekta lokacije predmeta saznanja u odnosu na saznavaoca. 2." Ili drugim rečima dok se materija kreće — prisutna je i energija u prostoru. Za pravu je nemoguće da bude pored sebe. sa dobro opisanim pojavama u kinetičkoj teoriji gasa. U daljem procesu povećavanja potencijalne i opadanja kinetičke energije. koja proizlaze kako iz mehanizma prijema informacija i imaginacije. 2. možemo usvojiti kao relativnu zakonitost procesa izraz. kompleksniji i uticajniji od sva preostala tri agregatna stanja materije. Kinetička energija ogleda se u transportnim procesima ispod energije veze molekula. Ukoliko se u sklopu ovakvog sagledavanja osnovnih elemenata naše realnosti osvrnemo na dimenzionalnost prostora. Na primeru klasične geometrije tačka je bez dimenzija (ili su sve dimenzije u njoj?). Zapremina ne može da bude veća ili manja od sebe. kada prestane kretanje ostaje samo prostor i trajanje bez sadržaja. praćeni stvaranjem plazme. tako da sledi kondenzacija plazme u gasno stanje prostora.8. Prema tome na bazi ovakvog narastanja dimenzija moguće je izvući određene zaključke: za tačku je nemoguće prostiranje u beskonačnost — što je za pravu sasvim obična pojava. Uravnoteženi pritisak prostora deluje na više potencijale razlažući ih i potiskujući u razređene zone. četvrtog agregatnog stanja prostora. itd.prava ima jednu dimenziju — dužinu. EP> Ek > eV mase 2. itd. ali to je u četvrtoj dimenziji moguće. ali teoretski vodi u tačku sa već opisanim osobinama.11. Ep < Ek > I jon.EK => max. praćenu lokalnim saopštavanjem energije i tendencijom uobličavanja. nastaje kada se na svaku od prethodnih dimenzija prostora postavi nova upravna dimenzija.mase 2. . Ep > Ek < eV mase Dalje sažimanje materije nama je nepoznato. Očigledno je da plazma ima sposobnost kako disperzije tako i kondenzacije u zavisnosti od interakcija kinetičke i potencijalne energije. tečno ili čvrsto stanje materije. uklapa se i u najsavremenija istraživanja. Pri ovome treba imati u vidu da su manje složene dimenzije sastavni deo složenijih dimenzija i da su u zavisnom položaju od njih. potrebno je ispitati mogućnost interakcije između pojedinih dimenzija prostora. odnosno individualizaciju stacionarnog energetskog polja. ravan nastaje od dve upravne prave — i poseduje kvalitet površine. Na bazi napred opisanih procesa transformacija prostora i uočenih međuzavisnosti osnovnih elemenata sistema. a to je u ravni uobičajeno. onda bi to bilo u periodu maksimalnog prostornog zahvata. koje je sedmo agregatno stanje prostora. 2. Daljom diskusijom gornje proporci je možemo preciznije definisati odnose osnovnih elemenata naše realnosti. Ep > Ek < eV mase 2.pot. Za ravan je nezamislivo da su dve suprotne tačke u ravni susedne. plazma kao i energija može se interpolovati u bilo koje gasovito. Peti entitet prati transformacija energije u masu koja narasta. koji u najvećoj meri zadovoljava raspoložive logičke mehanizme: EV~TMC" „Ukupna energija u prostoru proporcionalna je trajanju materije u nekom stepenu kretanja. Ovde je kinetička energija još uvek dovoljno aktivna da nadvlada težnju potencijalne energije za uspostavljanjem konačnog poretka prostorne organizacije.9. Sa stanovišta znanja koje posedujemo nemoguće je tačno objasniti kako nastaju parcijalni uticaji koji izazivaju razlike potencijala. Četvrta dimenzija gustina. lako po svojoj konstituciji materijalne prirode. Ep=>0. Šesto agregatno stanje u daljem procesu kondenzacije prostora je tečnost.12. tri dimenzije ima prostor koji nastaje od tri međusobno upravne prave.10. Tako nastaju energetski tokovi u stacionarnom energetskom polju. Iz napred iznetih primera očigledna su ograničenja mogućnosti saznanja.13.

Isto tako neophodno je dobro upoznati prirodu energetskog polja. trajanja i odumiranja određene realnosti. hidraulični. 3. onda sistem vrši pasivan rad. korisno je malo pažnje posvetiti radnom procesu. termički. Prema osnovnom konceptu. koji se u njemu nalazi. Rad može biti: mehanički. što nas dalje vodi u oblast termodinamike. koji se naziva sivo telo.Treće izlaganje: R A D 3. U vezi sa ovim elementarnim znanjem. Wp= Wr+Wa =>Wa = We=>Wr = ΔW. m = p • V => — m = ( — p) • V => ps <>po . magnetni. Sistem se tada naziva crno telo. a deo energije apsorbuje u sistem.2. ako je zračenje polja jednako zračenju sistema. ako je zračenje polja manje od zračenja sistema. Kako je Vinovim zakonom uspostavljen odnos između učestanosti supstance i njene temperature f = 5. Posle napred iznetog procesa nastajanja. za sisteme gasova koji napuštaju atmosferski omotač. onda polje vrši pasivan rad.Wp < Ws. odnosno sistem vrši aktivan rad u odnosu na polje i naziva se belo telo.Wp = Ws.Wp > Ws. onda polje i sistem vrše neutralan međusobni rad. Apsorbovani deo energije ponovo se iz sistema emituje u polje.3. .6. U najopštijem smislu pojam rada odnosi se na razmenu energije između nekog sistema i njegove okoline. Isto tako očigledno je da je reflektovani deo energije razlika između zračenja polja i sistema i da predstavlja količinu rada koju polje vrši u odnosu na sivo telo. Ovako opisan proces važi za siva tela koja uglavnom čine realnost naše planete. We = e α < 5. odnosno polje vrši aktivan rad u odnosu na sistem. kao radnog procesa. kako bi se što približnije utvrdili uticaji pojedinih njegovih parametara u procesu razmene energije sa sistemom. što se deo energije polja reflektuje od sistema nazad u polje.8 x 10 T kada u Kirhovom izrazu zamenimo ovu vrednost dobijamo količinu rada koji polje vrši prema sivom telu izraženu preko učestanosti polja odnosno vibracijom. S tim u vezi rad zračenjem od izuzetnog je značaja.8x10 ) 10 4 (nedostaje deo formule) 10 3.1. F = c• mp • ms /p => — F = c• mp • — ms / p 2 2 Došlo se do pojma negativne gustine u odnosu na srednju vrednost gustine atmosfere. Kod belih tela nema apsorpcije. Istraživanje svojstava raznih sadržaja u energetskom polju podrazumeva evidentiranje ponašanja tih sadržaja pod uticajem dejstva energije iz polja. 3.4. i može se označiti izrazom: W = F cos α Isti pojam može se izraziti nešto konkretnije d'W = P dV izjednačavanjem rada sa dejstvom pritiska na deo neke zapremine. Kod crnih tela nema refleksije tako da ova tela svu energiju polja apsorbuju da bi je kasnije emitovala nazad u polje. 3. ona svu energiju zrače u polje. započelo je razmatranjem negativne mase u Njutnovom zakonu. pneumatski. što se može iskazati zamenom Stefan-Bolcmanovog zakona u Kirhovoj jednačini: We = e α T 4 3. . bez koga ove transformacije nisu moguće. psihički. iznalaženje korelativnih odnosa između ovih pojava i definisanje novih parametara za bolje razumevanje nastalih procesa. električni. Istraživanje fenomena gravitacije. ili neke druge prirode. ako je zračenje polja veće od zračenja sistema. možemo napomenuti da se razmena energije zračenjem između polja i sistema odvija tako.5. obzirom na prethodno istaknutu međuzavisnost kinetičke i potencijalne energije u sistemu i okruženju. razmena energije zračenjem između polja sile i proizvoljnog sistema može se odvijati u tri oblika: .

Knt = 2 • fν / m (dEt + dEu + dEф) Vrednost kapaciteta moguće je izraziti i preko učestanosti. a kada je iznad ravni radi se o belom telu. ako je u ravni onda se radi o crnom telu. Ako napred izloženo zapažanje. 3. redosled dobijenih vrednosti nije u potpunosti odgovarao ponašanju gasova u atmosferi. koje vrši rad u odnosu na polje u kome se nalazi. električnu i magnetnu komponentu dobijamo jednačinu koja determiniše bestežinsku ravan poija. 3. Ako je ispod ravni onda je to sivo telo. sa odgovarajućim parametrima za termičku komponentu energije (dEt) električnu (dEu) i magnetnu (dEΦ) . ne kao silu već. iskoristimo za objašnjenje prirode energetskog polja planete u atmosferskom omotaču. U tom svetlu Arhimedov zakon u kome se potisak supstance polja javlja kao postedica manje gustine sistema. koje je definisano međusobnim uticajima ovih parametara što se može izraziti preko vrednosti kapaciteta negativne težine polja ili jedinične mase koja se u njemu nalazi. 3. možemo sa sigurnošću tvrditi da je ono termo-elektro-magnetne prirode.(vidi prilog 3). 3. a recipročan masi koja osciluje. električnu i magnetnu komponentu. Ukoliko energetsko polje zamislimo kao polje naše planete. očigledno je da se materijalna čestica sistema nalazi u složenom energetskom polju. može se objasniti i kao radni proces zračenjem između sistema i polja — uslovljen razlikom specifičnih oscilatornih sposobnosti polja i sistema (po jediničnoj masi). T = 2Ek / 3nR Medutim.7. Tako je nastao pojam kapaciteta negativne težine supstance: Knt = c / m . 3. odoleva gravitaciji formirajući atmosferski omotač naše planete. Daljom razradom ove ideje došlo se do pojma granične vrednosti ovog kapaciteta. K° nt . Kada je vrednost kvadrata srednje brzine oscilovanja molekula redukovana po jedinici mase moiekula koju osciluje. i koji svojom specifičnom oscilatornom sposobnošću.8. a posledica je procesa razmene energije između energetskog polja i oruđa koje se u njemu nalazi. koja ima svoju termičku. a česticu materijalnog sistema kao neko složeno oruđe koje vrši koristan rad — gravitaciju možemo shvatiti. razlaganjem brzine oscilovanja Knt = (λ• f) / m iz koga je očigledno da je kapacitet negativne težine proporcionalan povećanju stepena oscilovanja. P = 2Ek / 3V . Kada grafički predstavimo međusobne uticaje ovih parametara u prostornom koordinatnom sistemu. 2 2 . došlo se do zadovoljavajućih rezultata. gasnog pritiska i kvadrata brzine oscilovanja molekula gasnih sistema i atmosfere. kao prostornu pojavu.11. u ravni ili iznad bestežinske ravni polja. pri određenim uslovima. U zavisnosti od vrednosti ovih kapaciteta čestica se može nalaziti: ispod ravni.9. U traganju za detaljnijim objašnjenjem ove pojave analizirane su vrednosti kinetičkih energija. ili smanjenju gustine mase pri konstantnoj energiji sistema.što je ukazalo na globalnu tačnost Arhimedovog zakona kojim se ova pojava tumači. Diskusijom ovog izraza može se uočiti da je ova sposobnost proporcionalna povećanju energije pri konstantnoj masi.10. Ek = 1/2 mc = 3/2 PV= 3/2 nRT = 1/2 UQ = 1/2 фI iz čega dalje sledi c = 2Ek / m 2 2 . Isto tako može se zaključiti iz ponašanja azota da energetsko polje ima svoju bestežinsku ravan determinisanu graničnom vrednošću specifične oscilatorne sposobnosti jedinične mase i jednačinom iz prethodnog stava. (c / p • V) koji predstavlja specifičnu oscilatornu sposobnost jedinične mase.AZOT Ukoliko vrednost ovog izraza zamenimo u opštem obliku obrasca za kinetičku energiju dobijamo izraz Knt = 2Ek / m 2 2 2 Daljim razlaganjem kinetičke energije na termičku. koji se odnosi na gas azot koga ima 78% u atmosferi.

Ep > Ek — > g > c / 2R > Q > 0 2 — dok se za veću kinetičku energiju sistema od potencionalne. za uslov tevitacije proizvoljnog sistema u energetskom polju planete. a ne samo kroz pravolinijsko kretanje. Oba zakona u pogledu formulacije uslova za levitaciju proizvoljnog sistema.Wp . Iz ovoga dalje sledi zaključak da ni gravitacija ni njoj suprotna levitacija nisu sile. Ek / ms <> Ek / ms odnosno uslov za ekvivalentnost kvadrata brzine oscilovanja jedinične ma»e sa gravitacionom konstantom i prečnikom planete. Na kraju ovog kratkog izlaganja potrebno je istaći da rad nije samo prosta razmena energije sistema sa okruženjem. koji se kao energetski uslovi mogu manifestovati kroz razne tipove radnih procesa. dolazimo preko razmene energije izmedu sistema i planete koje se potiru. javlja se gravitacija sa smerom dejstva u korist planete.8. saglasni su u pogledu relevantnosti momenta inercije jedinične mase iskazanog kvadratom brzine oscilovanja u funkciji gravitacione konstante i prečnika planete. c <> 2 Rg 2 1. već je za ovaj proces potrebno znanje i orude. ΣEsi / msi <> ΣEpl / m pl iz koje dalje proizilazi. tako da u spektru mogućnosti eksponencijalno utiče na prirast efikasnosti radnog procesa. Analizom ponašanja jedinične mase proizvoljnog sistema u bestežinskoj ravni energetskog polja planete.Ws = ΔW 3. Zakon simetrije kinetičke i potencionalne energije sistema po jediničnoj masi. ili kao momenat inercije iskazan kvadratom brzine oscilovanja u izrazu za kinetičku energiju. Očigledno je znanje daleko najuticajniji parametar. a manifestuju se kaointenzitet inercije iskazan gravitacionom konstantom u izrazu za potencionalnu energiju.12. već rezultante razmene energije između planete i proizvoljnog sistema. Ek > Ep > c > 2Rg > Q <= 0 — 2 — 1. pri čemu je moguće uproštavanje oruđa ili smanjenje potrebne energije do limitiranog minimuma. 3. Prema tome rad je funkcija od tri promenljive različitog intenziteta. . Na taj način zatvara se krug objašnjenja za fenomen levitacije — između Arhimedovog zakona o potisku sredine objašnjenog radnim procesom zračenja i Zakona o održanju ukupne energije i simetriji kinetičke i potencionalne energije. pri čemu je moguća različita efikasnost u zavisnosti od interakcija navedenih parametara. koji se javljaju kao koeficijenti transformacije kinetičke u potencionalnu energiju i obratno.9. javlja levitncija sa smerom dejstva u korist sistema. koje se javljaju kao spoljna manifestacija unutarnjeg energetskog stanja sistema i planete. do međuzavisnosti ukupne energije sistema po jediničnoj masi sa odgovarajućom energijom planete. Za veću potencionalnu energiju sistema od kinetičke.15. Daljim razmatranjem gornjeg izraza možemo zaključiti da su kvadrat brzine oscilovanja i gravitaciona konstanta energetski uslovi.

a svaka ideja je moguća pri određenim usiovima. Ova osobina je u stvari ličnost. 4. . na planeti se pojavio život kakav znamo.10. ili pojedince sa naše planete.Treću osobinu treće grupe predstavlja astralna matrica od supstance Sunčevog polja i uticaja drugih planeta. u koju bismo mogli da smestimo hipotetičke. i preko nervnog sistema bića utiče na njegov karakter i volju. koji reprezentuje samo živa materija. Ova osobina daje jedinki snagu i sposobnost akcije u fizičkom okruženju. Prva osobina treće grupe živih bića je prostorni identitet koji predstavlja geometrijsku Ijusku ili materijalno telo od elemenata supstance Planete. . kroz izmenu agregatnih stanja prostora. Međutim. ako se podsetimo na prethodne stavove o Realnosti koju sačinjavaju lokacija. Ova osobina daje jedinki sposobnost osećanja. onda su primarni bilansi energetskih procesa. Zahvaljujući gravitacionoj pojavi koja je objašnjena u prethodnom izlaganju. i 4. . Očigledno život u ovoj definiciji postuliran je kao osobina sadržajr. koje ih kvaiifikuju i kvantifikuju. koji su izvan predmeta ovog izlaganja. i osećaj koji nas vodi ka reiativnoj istini ukazuju nam na složenost životnih procesa. znatno starije i razvijenije civilizacije od nas.Četvrto izlaganje: Ž I V O T 4. . čini se mnogo prihvatljivijom ideja o životu kao radnom procesu koji predstavlja transformaciju kompleksnog sadržaja — odnosno izmenu strukture sistema Realnosti. Na bazi napred iznetih životnih osobina. svaka životna forma je konačna u svome trajanju i ograničena u svojoj složenosti. Zadržaćemo se na pretpostavci da postoje tri grupe životnih struktura u našem Univerzumu. moguće je nešto konkretnije reći o životnim kategorijama treće grupe. Ova osobina uslovljava oblik i predstavlja oruđe u materijalnom svetu.Najrazvijeniju grupu čine energetske strukture organizovane u entitete sa nedokučivim osobinama i sposobnostima. O ovoj grupi u daljem izlaganju biće ukratko reči u odeljku 4. Odgovarajuće karakteristike ili pojavni oblici Realnosti. Ova osobina daje jedinki sposobnost saznanja.9.Srednju grupu čine energetsko—materijalne strukture ili nadljudska bića. razvijajući nadracionalnu intuiciju i volju. koje su u hijerarhijskom odnosu. Saznanje kojim raspolažemo.Druga osobina treće grupe je energetska matrica od supstance energetskog (eteričkog) polja planete.2. .Četvrta osobina jedinke je posedovanje rrientalne matrice od supstance Galaktičkih uticaja. Kako je rad u stvari fenomen razmene energije.Najmanje razvijenu grupu čine materijalno—energetske strukture. i utiče preko endokrinog sistema bića na njegove fizičke mogućnosti. Međutim. Na bazi ovakvog objašnjenja sledi da je Vasiona u stvari živo biće u procesu stalne transformacije.11. koji su ceo svoj životni ciklus posvetili samooblikovanju. 4. niz životnih pojava moguće je klasifikovati u određen broj grupa i kategorija sa određenim osobinama.3.4. sadržaj i zbivanje. Uobičajena definicija za fenomen života odnosi se na sposobnost materije da se reprodukuje sa zadržavanjem određenih osobina. i preko vegetativnog sistema bića utiče na njegove želje. .1. koje se mogu klasifikovati u četiri kategorije na osnovu četiri osobine. 4. koji nastaju i traju — transformišu se u druge nepredvidive oblike. složenih po značaju. U ovakvom spektru beskonačnih mutacija. . 4. a osobine materije su sekundarna pojava ili posledica ovih procesa.

Ove akcije odvijaju se na bazi hidrauličkih principa koje inicira tečnost u endokrinom sistemu ovih bića i manifestuju se kao mogućnosti. Na drugom horizontu životnih pojava nalaze se biljke. Ova bića komuniciraju sa višim životnim oblicima prve grupe. Ove sposobnosti manifestuju se pokretanjem organa (lišća. 4. koja im daje sposobnost akcije u odnosu na okruženje i reakcije na različite impulse iz spoljneg sveta. Ovo im daje identitet vrste bez individualnih osobina. karakter i volja. koja su u svome dugom razvoju od minerala odbacila sve elemente vulgarne materije i prostih energetskih oblika. Ova bića sačinjena su od kosmoplazme u kojoj se nalaze integrisani „stalni atomi" i „mentaina zajednica". Ljudska bića na našoj planeti. koja proističe iz energetskih međudejstava materijalnih čestica od kojih je mineral sačinjen. predstavljaju najviši oblik organizovane materije i čine prelaz od materijalno-energetskih ka višim energetsko-materijalnim bićima iz druge grupe — odnosno petog horizonta. ili kao pojave „duhova" raznih tipova. dužni smo u nekoliko reči objasniti pojam smrti sa stanovišta logičkog mehanizma treće grupe životnih oblika. 4. Na najnižem horizontu lokalne organizacije života u trećoj grupi nalaze se minerali.11. i sposobnost da reprodukuju svoju formu u skladu sa geometrijom kristalne rešetke Dornriice kojoj pripadaju. zatim reagovanjem na dejstvo gravitacije. tako da poseduju samo astralnu matricu kao nosioca prostornog identiteta sa astralnim i mentalnim sadržajem. javljajući se kao nosioci parapsiholoških fenomena. Vraćajući se ponovo na stavove iznete u 4. simpatije ili antipatije. Ona poseduju samo mentalnu matricu kao nosioca prostorne identifikacije sa mentalnim sadržajem. Ova bića na znatno razvijenijem stupnju od Ijudi ne interreaguju sa četvrtim horizontom. sa stanovišta zakona o održanju energije u stvari je identičan događaj. Iz iznete materije očigledno je da kategorije životnih pojava čine sistem osobina složenih po vrednosti svoga sadržaja (vidi prilog 4). toplote.4.8. Na sedmom horizontu druge grupe životne organizacije.5. koji poseduje svako živo biće? Delimičan odgovor koji se odnosi na dezintegraciju svesti u energetsko okruženje vodi nas bliže ideji o smrti kao prelazu iz naše Realnosti u neku drugu prostorno-energetsku dimenziju Vasione. 4. . a preko mentalnih i astralnih bića i sa najrazvijenijim predstavnicima treće grupe. koje se preko vegetativnog sistema bića manifestuju kao želje. 4. Gledano šire u životnom biću vasione obe pojave su u stvari samo deo procesa stalne transformacije strukture sistema realnosti. One pored fizičkog tela i energetske matrice poseduju astroplazmu ili astralnu matricu. koja im daje sposobnost osećanja prijatnosti ili neprijatnosti.12. energetske i astralne matrice. Na petom horizontu životnih pojava nalaze se astralna bića. poseduju kosmoplazmu ili mentalnu matricu. Na trećem horizontu životnih pojava nalaze se životinje. U procesu smrti — nastaju iz okruženja treće grupe energetske matrice.2. One pored fizičkog tela poseduju bioplazmu ili energetsku matricu. Sposobnost osećanja razvija u jedinkama trećeg horizonta duševne osobine. U procesu rađanja — nastaje u okruženju treće grupe materijalno biće sa odgovarajućim energetskim matricama. Kako ne poseduju materijalnog izvršioca. Ovaj pojam koji je u našoj svesti suprotan pojmu rođenja. Oni poseduju samo materijalno telo od elemenata sups'ance Zemlje.10. Ostaje otvoreno pitanje odakle dolaze i gde odiaze energetske matrice . 4. energetske. Astralna matrica zajedno sa energetskom matricom inkorporirana je u fizičkom telu sa kojim čini celinu bića. Ova bića su u svom razvojnom procesu izgubila čvrste materijalne Ijuske. i 4. dok se materijalno telo dezintegriše u materijalne strukture nižeg reda. Na šestom horizontu životnih pojava nalaze sementalna bića. Korisno je napomenuti da se pojam kristalne rešetke koristi za identifikaciju prostorne strukture materije. Ova bića su u daljem razvojnom procesu odbacila fizičko telo. energetsku i astralnu matricu. Oni pored fizičkog tela. ova bića interreaguju sa bićima četvrtog horizonta isključivo kroz energetske manifestacije.1.9.6. Ove sposobnosti razvijaju u bićima sa četvrtog horizonta duhovne osobine koje se preko nervnog sistema manifestuju kao intelekt.7. gde ih zastupaju astralne jedinke. koja im daje sposobnost saznanja i svesnog rasuđivanja. 4. koji ostaju u kauzalnoj strukturi kao rudimenti embriona posle dezintegracije fizičkog tela. Ijubavi ili mržnje. Na četvrtom horizontu životnih pojava nalaze se Ijudi. muzike i drugih energetskih impulsa.odnosno kvantum svesti. Njihov uticaj na peti horizont najverovatnije se odvija na suptilnim energetskim nivoima osećanja i misli. grana i korenja) i procesom fotosinteze. nalaze se kauzalna (uslovna) bića. 4. astralne i mentalne matrice.

devedesetšestolistni organ — a'jna. Energetska matrica ima sedam organa smeštenih na površini plazmatične membrane u oblasti korpusa i glave fizičkog tela i određen broj energetskih centara na korpusu i udovima.4. Funkcionisanje fizičkog tela u direktnoj je zavisnosti od uticaja energetske matrice.mulandhara. Prema tome čovekje komplementarno materijalno-energetsko biće na visokom stepenu materijalne organizacije.Peto izlaganje: Ć O V E K 5. 5. osećanja i mislil Na bazi napred rečenog čovek kao biće sa četvrtog horizonta (treće životne grupe) u okviru svoga fizičkog tela sadrži inkorporirane tri materijalno-energetske matrice. znatno finija od astralne matrice u kojoj je inkorporirana. Uticaj mentalne matrice na fizičko telo realizuje se preko nervnog sistema uslovljavajući volju i sposobnosti saznanja iz kojih proističe karakter i intelekt Ijudskog bića. Materijalnu osnovu čoveKa predstavija fizičKo telo koje kao Ijuska u sebi sadrži ostale tri matrice. I ova matrica je u stalnom radnom procesu prema fizičkom telu i prema energetskom polju pianete. koje funkcionišu kao posebni elementi usaglašenog sistema unutar Ijuske koja im obezbeđuje prostorni identitet u materijalnom svetu. međutim. upornim radom ili samooblikovanjem ona se može aktivirati. koji se nalazi u blizini jetre utiče na intuiciju.prane iz energetskog polja i njegovu distribuciju do ostalih energetskih organa.3. koje se po svojim vrednostima nalazi u granicama energije srednjeg infracrvenog zračenja. Ovaj uticaj ogleda se u kapacitetu fizičkih mogućnosti. inkorporirana unutar energetske (eteričke) matrice. formirajući finu pulzirajuću mrežastu membranu. Iz astralne matrice potiču sva osećanja i želje čoveka. a preko njih i sa fizičkim telom. koje se odlikuje vrlo grubim vibracijama pojedinih njegovih oraana. Jedan od ovih organa smešten u visini jetre (šestolistni) ima ulogu prihvatanja životne energije . Duševnu osnovu čoveka predstavlja astralna matrica. koji se nalazi u grlu utiče na način mišljenja. oslobađa životnu silu khundalini poznatu i kao velika pozitivna sila ili spiralna vatra. a imaju povratnu vezu sa mentalnom matricom. sposobnosti i talente. koji se manifestuje kroz akciju. Aktiviranje energetskih kanala između astralnih organa. šesnaestolistni organ — vishuddha.5. i čini prelaz ka višim energetsko-materijalnim bićima druge grupe. Funkcionisanje energetske matrice u direktnoj je zavisnosti od astralne. koji se nalazi u korenu kičme utiče na nagone i funkcije fizičkog tela. Energetski organi odgovaraju astralnim organima . kostiju i kože . Mentalnamatrica je kod većine Ijudi nedovoljno razvijena . ono je u stalnom radnom procesu razmene energije sa okruženjem. koji se nalazi u temenu utiče na neprekidnost svesti. Ona poseduje sedam astralnih organa koji su u direktnom kontaktu sa eteričkim organima. i devetstotinašezdesetolistni organ — brahmarandra. koji se nalazi ispod pupka utiče na samosvest. astralna matrica utiče na duševne osobine i to: četvorolistni organ . Kako je fizičko telo u direktnom kontaktu sa materijalnim svetom. što za posledicu ima neslućene mogućnosti realizacije misli u fizičkom svetu. koie se kreću do granica akustičkih oscilacija. etičkim ili intelektualnim vrednostima svake jedinke. U tom smislu fizičko telo se nalazi u određenom oscilatornom stanju. koje uslovljavaju rad eteričke matrice. 5. a njen uticaj na fizičko telo odvija se preko endokrinog sistema. šestolistni organ — vadihisthana.jer osećate u sebi određeni sadržaj. Tada se njene vibracije mogu usaglasiti sa vibracijama energetskog polja. Ona nije vidljiva golim okom (neuvežbanog) posmatrača. koji se nalazi između očiju utiče na samostalnost — to je centar ličnosti. koja je kao i energetska matrica plazmatična struktura. tako da je u specifičnom oscilatornom stanju. nešto finija. . ali se upornim vežbanjem ili uz korišćenje filtera od „dicijanina" može uočiti kao svetlosna aura infracrvenog reda oko jedinke. Preko svojih organa i vegetativnog sistema fizičkog tela. može se govoriti o različitim fizičkim.1. Ovo telo ima svoje organe prilagođene određenim funkcijama za vršenje radnih procesa: jedinke premajedinki i jedinke prema okruženju. koje čovek poseduje. U zavisnosti od stepena usaglašenosti ovih sistema.chakram. 5. I astralna matrica ima svoju karakterističnu vibraciju. U tom smislu ovo telo je oruđe koje izvršava naloge svoga korisnika. Energetsku osnovu čoveka predstavlja energetska matrica koja se kao plazmatična opna prostire oko fizičkog tela. i imaju funkciju distribucije ezgoplazme po fizičkom telu. desetolistni organ — manipura. Ako razmišljate o strukturi sopstvenog bića — vrlo brzo ćete odustati od ideje da ste gomila mesa. Duhovnu osnovu čoveka predstavlja mentalna matrica. kao veza sa trećim horizontom (vidi prilog 5). Ova struktura je u povratnoj vezi sa astralnom matricom i u znatnoj meri utiče na tokove astropiazme i funkcionisanje životne sile khundalini. koja je granična energetsko-materijalna struktura. 5. dvanaestolistni organanahata kod srca utiče na raspoloženje. koja se nalazi nešto iznad vibracije energetske matrice ali ispod energije veze materijalnih čestica fizičkog tela.2.

U prvom delu ciklusi deluju stimulativno. Kako je očigledno da svaka od ovih matrica ima svoju specifičnu vibraciju. Prigušenjem iii eliminacijom ove povratne veze smer uticaja postaje bez „smetnji". Na prelazu iz pozitivnog u negativni deo ciklusa i obratno. razdražljivost i sukobi. koji počinje danom rođenja i traje kroz život bića. Spretnim proračunom predispozicija i izbegavanjem akcija u nepovoljnim periodima i za vreme kritičnih dana. može se izraditi mesečni optimalni program aktivnosti za svakog čoveka. . realizacija usaglašavanja moguća je jedino kroz harmonijski odnos ovih vibracija.6. naročito ako su kritični dani za vreme mladine ili punog meseca. f M = I f A = mfE = nfF 1. izbegavanje konfliktnih situacija i podizanje nivoa efikasnosti. astralni 28 a mentalni 33). Iz ovakve postavke sledi osam mogućih stanja: HOĆU + ŽELIM + MOGU HOĆU + NE ŽELIM + MOGU HOĆU + ŽELIM + NE MOGU HOĆU + NE ŽELIM + NE MOGU NEĆU + ŽELIM + MOGU NEĆU + NE ŽELIM + NE MOGU NEĆU + NE ŽELIM + MOGU NEĆU + ŽELIM + NE MOGU = gornja granica individualnih sposobnosti = učenje i važne odluke = intelektualni rad i inovacije = analiza i nove ideje = provod. nalaze se takozvani kritični dani. emotivnih i fizičkih naprezanja. koji mogu da se dupliraju ili tripliraju. eteričke matrice i fizičkog tela. Ova pojava naziva se bioritam i predstavlja spregnuto međudejstvo energetske. Korišćenje ovakvog kalendara ima za cilj racionalizaciju životne energije. a mentalna matrica deluje na kreativne sposobnosti ličnosti iskazane pojmom hoću. odnosno kroz dovođenje ovih oscilacija u rezonansu. Već smo ranije istakli da energetska matrica uslovljava fizičku snagu čoveka iskazanu pojmom mogu: da astralna matrica predodređuje emotivna stanja čoveka iskazana pojmom želim. astralne. Postizanjeni ovakvog duhovno-duševno-energetskog stanja.eograničenim mogućnostima.10. rezonantan odnos sistema je postignut i fizičko telo postaje direktan izvršilac misli. što jedinku vodi ka ličnoj sreći i r. koje reprezentuju pojmovi: HOĆU <=> ŽELIM => MOGU => RADIM Isto tako očigledna je jedina povratna veza između astralne i mentalne matrice. a u drugom deluju smirujuće. M <=> A => E => F.5. U vreme ovih dana preporučuje se izbegavanje mentalnih. Svaka od navedenih matrica nalazi se u cikličkom-oscilatornom procesu. astralne i mentalne matrice. bez usporenja procesa i negativnih uticaja na materijalnu Ijusku. a efikasnost Ijudskog bića neograničena što se može iskazati relacijom VOLJA > ŽELJA > SNAGA > ORUĐE. Na početku ovog dela bilo je reči o usaglašenosti mentalno-astralno. dolazi do stalnih smena osam mogućih stanja koja u znatnoj meri predodređuju afinitete i reakcije čoveka. zabava i rekreacija = donja granica individualnih sposobnosti = fizički i rutinski poslovi = napetost. Iz ovog izraza očigledni su međusobni uticaji mentalne.eteričnog sistema matrica smeštenih u materijalnom telu. Kako sva tri ciklusa imaju različite periode (energetski 23 dana.

3. i nema otpora što mu omogućuje trenutno prostiranje. mentalno biće proizvodi misli kao energetski odraz razmene potencijala sa okruženjem.Šesto izlaganje: M I S A O 6. U tom smislu razvijenije energetsko-materijalne civilizacije iznad četvrtog horizonta. Ove poruke mogu se beležiti na mentalne trake i kao takve upotrebiti za kondenzovano prenošenje informacija ili identifikaciju mentalnog sadržaja jedinke. koja se nalazi na prelazu između energetsko—materijalnih (kosmoplazma) i energetskih bića. . kojom se izražava cilj ili namera. delujući svojim specifičnim vibracijama na mentalne matrice okolnih jedinki. glupih i zlonamernih do tihih. nezavisno od kvaliteta vezanih uglavnom za sadržaje na koje se misli odnose. koje ga produkuje.kod najnižih bića sa četvrtog horizonta za komuniciranje se koristi znak ili mimika. ali zajednicu čini snažnijom. već zavisi kako od sadržaja na koji se odnosi. koje obezbeđuje trajanje misli i mogućnost prenošenja iskustva na dolazeće generacije. . jer poseduju vrlo suptilne energetske karakteristike. U tom smislu možemo razlikovati čitav spektar intenziteta. Razmatrajući fenomen života i Ijudskog bića. Najpogodniji način za transport misli je usaglašavanje mentalnih impulsa sa frekventnim stanjem energetskog polja. .4. 6.1. nije svaka misao podjednako vredna. u kome misaoni entitet treba da obavi određenu funkciju. 6.njem zapremaju znatan deo okruženja ispunjavajući životni prostor između materijalnih sadržaja. U pogledu transportnog procesa misli koji se odvija od jedne do druge mentalne matrice. Misaone oblike sa punim pravom možemo smatrati prostorno-energetskim entitetima. mentalni impuls nalazi se u rezonantnom stanju sa poljem. došli smo do saznanja da je mentalno biće najsavršenija životna tvorevina. U ovoj činjenici treba tražiti objašnjenje za razne parapsihološke fenomene kao što su: telepatija. što ugrožava autonomiju jedinke. koje su po svojoj konfiguraciji slične osobinama energetskog polja. već i za pneumatski.složena Ijudska bića koriste reč odnosno zvuk da bi iskazala određeno osećanje. Prema tome — misli su energetske pojave. u stanju su da razlikuju spektar mentalnog prostora.kasnije se javlja pismo.2. sa pripadajućim spektrom osobina. U tom smislu misli oplemenjuju ili degradiraju životni prostor Ijudskih i viših bića. fM = f EP Na taj način dolazimo do teoretske mogućnosti kako je misaonim dejstvom moguće usloviti individualizaciii: stacionarnog energetskog polja (vidi odeIjak 1. Zbog toga je kod Ijudi vrlo često prisutno zapažanje prijatna-topla ili napeta-hladna atmosfera. Budući da je proces mišljenja zavistan od mentalnog bića. One svojim delova. Ukoliko su frekventna stanja u potpunosti usaglašena. 6. od snažnih. .). tako i od izvora iz koga ističe. razlikujemo pet stupnjeva i to: . telekineza i druge. 6. pametnih i dobronamernih. kao sredstvo komuniciranja.5. U radnom procesu koji se naziva mišljenje. tako da mogu dugo da se zadrže u njemu pre dezintegracije. prekognicija. i nameru sa kojom su misli formirane u mentalnom subjektu. .kod najrazvijenijih oblika iznad četvrtog horizonta komuniciranje se odvija mentalnim porukama. koje se mogu koristiti ne samo za elektromagnetni.kod nešto viših bića razvijen je ornament.4. koji opredeljuju kvantitativni aspekt misaonih odraza u prostoru. Tako je u mentalnom prostoru moguće naići na različite misaone forme. Rezonantnim slaganjem amplitudnih vrednos ti ujednačenih monotonih mentalnih impulsa — mantri moguće je doblti snažne oscilacije polja. kao što mi razlikujemo spektar svetlosti ili skalu tonova. kao što je u akustičkom prostoru prisutna rika lava i tiha uspavanka majke. hidraulični pa i mehanički rad. i da na osnovu ovakvih zapažanja mnogo jasnije razgraniče kvalitet i namere bića sa kojim komuniciraju.

M > Ž > P — Manje povoljan proces u svesti predstavlja stanje u kome su mogucnosti veće od želja. U tom smislu odnosi između kategorija: potreba. spontano se upušta u dublje saznavanje realnosti.9. predstavlja stanje u kome su mogućnosti veće od potreba. a potrebe veće od mogućnosti. U sistemu ovih pojava moguće su različite varijacije odnosa. Pored saznanja i Ijubavi. a mogućnosti veće od želja. zadovoljnog i skromnog bića što za posledicu ima ličnu sreću uslovljenu samokontrolom. biće postaje čovek svestan samoga sebe i svoga delovanja u fizičkom i duhovnom okruženju. Različiti motivi čine svakog ponaosob sretnim ili nesretnim. što za posledicu ima ličnu nesreću i težnju ka gomilanju materijalnih dobara. tako da se spektar mogućih uzroka na prvi pogled teško može sagledati. zadovoljnog i ambicioznog bića što za posledicu ima ličnu sreću uslovljenu vlašću. Takvo biće samosvesno svoje lokacije. 7. Analiza prikazanih procesa i njihovog uticaja na stanje svesti bića i njegovo ponašanje u društvu. želja i mogućnosti svakog pojedinca. Ovaj proces dalje vodi jačanju volje kao preduslova za samokontrolu misli.6. Pošto savlada samokontrolu. zadovoljnog i skromnog bića.5. na putu ka ličnoj sreći. 7. Ž > M > P — Nepovoljniji proces predstavlja stanje u kome su želje veće od mogućnosti. Vraćajući se ponovo na zaključak petog izlaganja. što za posledicu ima ličnu sreću uslovljenu saznanjem. Ovakvo stanje odraz je nemoćnog. dok su mogućnosti limitirane količinom fizičke i duhovne energije. što za posledicu ima ličnu nesreću i materijalnu bedu. Ovakvo stanje odraz je moćnog. Osnovne potrebe svakog bića manje više iste su: želje nastaju kao subjektivna projekcija Realnosti. sreća kao filozofska kategorija od izuzetnog je značaja i u fizikalnom svetu svake individue. ako bolje razmotrimo uzroke sreće ili nesreće. slobodi i savršenstvu. sadržaja i delovanja.7. uočićemo da se zapravo ne radi o motivima u spoljnom svetu.zauzima vrlo značajno mesto. Pojam sreće u životu razumnih bića koja sebe nazivaju Ijudi . izazivajući prijatna ili neprijatna stanja svesti. Ovakvo stanje odraz je moćnog. nezadovoljnog i skromnog bića. a želje veće od potreba. ukazuje na značaj pojma skromnosti u preispitivanju životnih ciljeva i suzbijanju nerealnih želja. nezadovoljnog i ambicioznog bića. nezadovolinog i ambicioznog bića. 7. mi se u stvari vraćamo fenomenu sreće. Međutim. koje su smeštene u materijalnom telu. koji rezultiraju određenim stanjem svesti i ponašanjem u fizičkom svetu. a mogućnosti veće od potreba. od izuzetnog su značaja za bilans procesa o kome je reč.8.2.Sedmo izlaganje: S R E Ć A 7. što za posledicu ima ličnu nesreću i težnju ka intrigama. a želje veće od mogućnosti. P > Z > M — Najmanje povoljan proces predstavlja stanje u kome su potrebe veće od želja. 7. 7. Z > P> M — Najnepovoljniji proces u svesti predstavlja stanje u kome su želje veće od potreba. reči i dela. a potrebe veće od želja. 7. koji posredno utiču na bioenergetsko stanje bića. aii preovladava šest osnovnih procesa. Ovakvo stanje odraz je nemoćnog.1. P > M > Ž — Nešto nepoVoljniji proces predstavlja stanje u kome su potrebe veće od mogućnosti. 7. . već o procesima u svesti čoveka. M > P > Ž — Najpovoljniji proces u svesti. Ovakvo stanje odraz je nemoćnog. koji se odnosi na problem usaglašenosti duhovnoduševno-energetskih matrica. 7.3.4. Ovakvo stanje odraz je moćnog.

Tragajući za podacima o energiji polja i njenim manifestacijama i srednjevekovnim. i 1970. između 1965. spektroskopije. Grejvsa. E. J. U tom smislu krenuo sam u istraživanje kroz detaljno izučavanje univerzitetskih udžbenika: mehanike. da istražujem objašnjenja za pojavu koja se naziva levitaciia. Abdulaha i drugih. J. J. V. bez ikakvog prethodnog koncepta. elektriciteta. D. M. usmereno kroz sistematski i uporan rad i kompleksan pristup saznanju. visokonaponskog inženjerstva itd. obrađenog. J. Kelera. a njegovo iznalaženje subjektivan je doživljaj pojedinaca ili zajednice. Harisona. a koja prema nekim izvorima datira i 70. Traženje pravog puta prisutno je u svim dostupnim predanjima i pisanim izvorima informacija. R. kao jednu od alternativa u pokušaju da se prevaziđu relativne istine koje konstituišu našu predstavu o realnosti u kojoj živimo. i ogleda se u manifestacijama duha izraženim kroz kulturu i stil epohe. Kenedija. Skreće se pažnja pažljivim čitaocima da iznetu materiju prihvate kao poiaznu osnovu za sopstvena istraživanja i razmišljanja. Dž. fizike čvrstog stanja. Venca. U tom smislu potrebno je sa dužnim poštovanjem odnositi se prema radu i ličnosti onih prethodnika. kauzalna veza između gravitacione pojave i njenih uzroka bila je isuviše tanana. Gledano retrogradno. S. taoističkim. asirskim. V. sistematizovanog i izlaganog u periodu od 1970. Već posle ovog ciklusa bilo je očigledno da postoji mnogo više pitanja nego odgovora u zvaničnoj nauci. J. Mora V. međutim. Č. Zato sam odlučio da drugi ciklus istraživanja usmerim na stare izvore informacija. Santesona. fon Engela. Dž. radio-hemije. G. Praveći izvode i studirajući teoretske i empirijske osnove. Sirsa. egipatskim. koji su ceo život posvetili iznalaženju praiskustva ili otkrivanju novih istina. lamaističkim. Tragovi tih civilizacija i . rimskim. tehnološke inercije i potrošačke opsesije ciklusa u kome žive. Flaselijea. magnetizma. termodinamike. Lufborova. fizičke hemije. Zapravo. toplote. R. Patandjalija. R. ali sa rezervom. Jevtića.000 godina pre zadnje geomorfološke kataklizme. Suzukija. Istraživanje realnosti zahteva potpuno angažovanje ličnosti. kada su velikim delom uništene tekovine prethodnih ciklusa. Montea. Joganande i mnogih drugih. Lj. P. od poznatih autora: F. Dž. kvantne mehanike. koja se uglavnom bavi fenomenologijom procesa odgovarajući na pitanja šta i kako. Namenjen je onim istraživačima koji ulažu napor da prodru iza materijalne barijere. Čečvarda. odgovor na izučavani fenomen nazirao se u interakciji energetskog polja sa materijalnim sistemom. A. Fridlandera. E. koja sama po sebi predstavlja najveći kapital saznavaoca. azijskih i afričkih kultura. U tom smislu navedene stavove treba primiti kao odraz znanja dobronamernih prethodnika. grčkim. Kufela. prethinduističkim zapisima i folklornim predanjima raznih američkih. iniciran određenim uzrocima (koje nije neophodno pomenuti) počeo sam na temeljima zvanične nauke.N. Pataija.G. došao sam do saznanja o integralnoj nauci koju su negovale pretpotopne civilizacije. nezavisan od veštački isparcelisanih disciplina i istorijskih „izama". koja prethode našem ciklusu. Rojanskog. godine. Ovakva integralnost pristupa rezultira integracijom saznanja. koja u svojoj manifestaciji sadrži energetske karakteristike koje su ukazivdie na sposounost suprotstavljanja gravitaciji — koju sam u to vreme smatrao silom. izloženi materijal nastao je kao celina spontano. Z. a vrlo retko ili nikada na pitanje zašto. Kosidovskog. Aubojea. talasnog kretanja. Carića. Kramera. fizike plazme. Kitela. zahvaljujući radu: S. godine. P. R. Bedžhota. do 1980. Lorda.IZVORI Ovaj esej nastao je kao izvod iz znatno složenijeg materijala. Kontenoa. Ristanovića.

Sagana. V. U okviru harmonijskih principa značajn aučenja posvećena su razumevanju i primeni vibracija. Hermana. Hojla. J. P. Dokinsa. R. za razliku od srednjevekovnog mraka koji je našu reafnost usmerio na grube mehaničke principe radnih procesa. R. maja 1981. T.G. K. Dž. bionike. Kilnera i mnogih drugih. Hopkinsa. Umesto staloženog i upornog rada na izučavanju tradicije. Ove grupe bile su prinuđene da se izdvajaju i vremenom formiraju duhovnu vlastelu. filosofije. teologije i drugih oblasti od dobro poznatih autora: F. Vinera. zasnovane na uništavanju materije. S. Tejlora. R. ukazivao je na izuzetan značaj harmonijskih principa. Kevendiša. i da istražujem nekoliko osnovnih pojmova iznetih u prethodnom eseju. V. T. Ona je staro znanje preformulisala u religijsko učenje. koje je dalje doživljavalo veće ili manje transformacije. koje se smatraju uzrokom i posledicom svake aktivnosti. Andersa. ali se u meni rodila želja da revidiram svoje klasično. L. Mekveja. M. Berdforda. Viksa. koje se odnosi na istraživanje najdalje prošlosti civilizacije na našoj planeti preko naga—maja mrtvog jezika sa glinenih tablica bratstva naakals iz lamaističkih manastira. podvrgavajući njihove stavove analizi zasnovanoj na prethodnom saznanju o harmoniji. koji su zapadnoj civilizaciji preneli deo pretpotopnih učenja o čoveku i njegovim mogućnostfma. Penseka.Život posle života" opisao doživljaje pacijenata za vreme njihove kliničke smrti. Beržijea. M. Batlera. Sada sam se nalazio znatno bliže objašnjenju pojave levitacije. A. Dž. V. V. Kelera. J. T. Vratio sam se ponovo zvaničnoj nauci ali sada je to bila oblast: astronomije. i ogroman komplementarni rad pukovnika Artura Pauvela. A. aihemiju. S. koji je u pet tomova uobličio osnove teozofskog učenja Jelene Blavacke. ili kao zavet pojedinih grupa saznavaoca. koju sam istraživao. Kanta. I.njihovog znanja ostali su uglavnom u vidu arheoloških fragmenata. Platona. Vatsona. Junga. Ž. Šklovskog.J. Dž. J. formulisanih krajem srednjeg i početkom novog veka. psihologije. E. F. Klarka.S. Selhusa. Landberga. Marketa. Mr. Ernest Šredinger je u svojoj knjizi „Šta je život — um i materija" analizirajući mehanizme života sa stanovišta teoretske fizike zastao pred pojmom duha dok je Rejmond Modi profesor filozofije medicine u knjizi . Tota. Na sreću neki od najbriljantnijih umova našeg vremena ostaviii su za sobom tragove o pokušajima integracije saznanja. kao odraz nerazumevanja i lošeg vaspitanja. Lema. Froma. Ane Besan. biologije. U Beogradu..Tako sam u trećem ciklusu nastavio da radim na prvobitnoj temi. koji se odnose na astroiogiju. predanja i starih zapisa. uglavnom je prisutno nestrpljenje uslovljeno nerealnim željama i primenom grube sile. Neuberta. Loša. Boškovića. Vanderberga. Hegela. Zajednički pristup u svim dostupnim antičkim i pretpotopnim izvorima. vibracijama i razmeni energije kao uslovu za svako zbivanje u Realnosti. Tako je Albert Ajnštajn napisao predgovor za knjigu Aptona Sinklera „Mentalni radio" pokušavajući da telepatiju objasni kvantnom mehanikom. Radi boljeg uvida. R. K. Nikola Tesla je u svom privatnom životu intenzivno proučavao okultne fenomene. R. Kensinktona i drugih. Asimova. metafiziku i parapsihologiju. Lidbitera. E. Posle ovih analiza shvatio sam pravi uzrok pogrdnih naziva i podsmešljivih tekstova. preporučuju se: životno delo pukovnika Džemsa Čečvarda.V. Božidar Milosavljević . Ebona. mehaničko obrazovanje iz druaih oblasti. 0. sa najboljom namerom. Dž. Rizla.

imaginacije dimenzionalni aspekt saznavaoca u odnosu na predmet saznanja. energetsku. koje predstavlja materijalnu osnovu Čoveka. Usaglašenost procesa bioenergetskog. potiska sredine i otpora koji se pri tome javljaju. autor ističe značaj zapažanja. energetsko-materijalna ili materijalnoenergetska bića sa određenim osobinama. emotivnim i mentalnim sadržajem. želja i mogućnosti direktno utiču na Sreću svakog pojedinca. septembar 1981.Na bazi napred iznetih stavova Čovek je prikazan kao složena materijalno-energetska struktura sa bioenergetskim. Život se objašnjava kao radni proces izmene strukture sistema Realnosti. koji preko mehanizma potreba.Radni procesi koji se odvijaju u Realnosti mogu biti različite prirode. Rastko Zakić . koje determinišu ova stanja. Iz ovakve postavke. otpor i potisak. sledi ideja o Vasioni koja je u stvari živo biće u procesu stalne transformacije kroz izmenu agregatnih stanja Prostora. Zalažući se za bezbroj mogućih međudejstava elemenata. . koji se može dalje razložiti na prostornu. autor predlaže otvoreni koncept Univerzuma. već poseduje određene osobine kao što su: gustina. preko procesa zračenja. dinamičku i materijalnu komponentu. Ovako predstavljen.POGOVOR . Polazeći od fenomena Saznanja. veoma sažeto. ističući značaj principa Harmonije. sa primarnim bilansima energetskih procesa i sekundarnim osobinama materije. koja za posledicu mogu imati bezbroj mogućih modela. Prostor nije apstraktan. što ukazuje na značaj Vibracije. pri čemu se konstituišu energetska. emotivnog i mentalnog sadržaja u Ijudskom biću rezultira različitim psihološkim i fiziološkim stanjima uslovljavajući procese u svesti Čoveka. sa trajanjem koje zavisi od brzine procesa transformacije. moglo bi se reći u proširenim tezama. U Beogradu. U tom smislu autor se zalaže za što veći stepen usagiašenosti Vibracije. Detaljnije objašnjenje međuzavisnosti lokacije. kao pojava koja je posledica razmene Energije zračenjem između energetskog polja Planete i materijalne čestice koja se u njemu nalazi. . mentalna matrica proizvodi Misli. U radnom procesu mišljenja.U eseju „Zaboravljeno znanje predaka"mr Božidar Milosavljević. od vulgarno materijalnih do suptilno mentalnih. iznosi svoju kosmogonijsku viziju. koje su prikazane kao energetske pojave sa određenim osobinama i mogu se smatrati prostorno—energetskim entitetima. sadržaja i zbivanja ističe Prostor kao praosnovu naše Realnosti. a fenomen Gravitacije. koji su u vidu energetskih matrica smešteni u fizičkom telu. sa zajedničkom tendencijom razmene potencijala od višeg ka nižem. koje su posledica ovih procesa. U vezi sa tim fenomenom.

PRILOZI .

.

Децембар'09.ПРОТОМАЈСТОР . .Поставио .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful