Za Ratan, moju dragu saputnicu na stazi života.

UNIVERZALNI SUFIZAM

H. J. VITEVEN

Sadržaj
Spisak ilustracija Spisak slika Odobrenja za slike Predgovor Uvod 1 Poreklo i istorijat sufizma 2 Hazrat Inajat Kan 3 Sufijevo putovanje na Zapad 4 Univerzalni sufizam: poruka duhovne slobode 5 Filozofija sufizma 6 Putovanje duše 7 Naš odnos prema Bogu: ideal Boga 8 Misticizam: jedinstvo sa Bogom 9 Etička kultura 10 Misticizam zvuka 11 Zdravlje i lečenje 12 Ideal mira: neki društveni aspekti Zaključak Bibliografija Ilustracija 1 Ilustracija 2 Ilustracija 3 Ilustracija 4 Ilustracija 5 Ilustracija 6 Ilustracija 7 Ilustracija 8 ploče

Spisak ilustracija
Religijski i mistički uticaji na sufizam Putovanja Inajata Kana po Indiji Članak 'Vesnik' iz Southern Daily Echo, 9. april 1919. Prikaz spektra zračenja Putanja elektrona Slaganje vibracija Duša, um i telo Obrazac zvučnih talasa, proizvedenih kretanjem duž čelične

Spisak slika
Crno-bele slike
1 Hazrat Inajat Kan (1882-1927) 2 Sufijsko učeništvo 3 Dargah (grob) Nizamudina Aulije 4 Portret Maulabakša, dede Inajata Kana 5 Mesto rođenja Inajata Kana u Barodi 6 Majka Inajata Kana 7 Inajat Kan kao mladić 8 Inajat Kan u kasnijem životu 9 Inajat Kan u vrtu u Suresnesu 10 Dvorište ispred dargaha Inajata Kana u Nju Delhiju 11 Dargah Inajata Kana 12 Unutrašnjost džamije Kajtbaj 13 Sufijski hram 'Universal Murad Hassil', u Katvijku

Odobrenja za ilustracije i slike
Autor i izdavači želeli bi da se zahvale sledećim ustanovama i ličnostima što su nam dozvolili korišćenje ilustracija i slika: The Bookworks, Kalifornija, za ilustraciju ''Obrazac zvučnih talasa, proizvedenih kretanjem duž čelične ploče'', iz knjige Majka i Nensi Semjuels (Mike and Nancy Samuels) Seeing with the Mind's Eye (Random House, London, 1988); Dover Publications Inc, za ilustracije ''Spektar zračenja'', ''Putanja elektrona'', ''Slaganje vibracija'' i ''Duša, um i telo'' iz knjige Gaja Murčija (Guy Murchie) Music of the Spheres (New York, 1967); East-West Publications i Sufi Foundation Inayat, za slike Saide van Tujl van Seroskerken (Saida van Tuyll van Serooskerken) ''Hazrat Inajat Kan sa grupom murida'', ''Razgovor sa Hazratom Inajatom Kanom'' i ''Inajat Kan prkosi oluji'' iz knjige The Flower Garden (London/The Hague, 1978); Međunarodnom sedištu Sufijskog pokreta, za portret Maulabakša, fotografiju rodnog mesta Inajata Kana, fotografiju majke Inajata Kana, fotografije Inajata Kana kao mladića i u kasnijem životu, kopiju članka iz Southern Daily Echo, 9. april 1919, i fotografiju Inajata Kana u vrtu u Suresnesu; Bertu van Limpdu (Bert van Liempd), za njegove fotografije dargaha Nizamudina Aulije, dvorišta ispred dargaha Inajata Kana u Nju Delhiju, dargaha Inajata Kana i sufijskog hrama 'Universal Murad Hassil' u Katvijku; Narodnom muzeju u Nju Delhiju, za sliku na naslovnoj strani ''Sufijski učitelj (Muršid) i njegovi učenici (muridi)'' i za sliku ''Sufijsko učeništvo''. Učinili smo sve što smo mogli da pronađemo sve vlasnike autorskih prava, no ukoliko smo ikoga od njih nekom greškom prevideli, autoru i izdavačima biće zadovoljstvo da prvom prilikom sklope potrebnu nagodbu.

Slike u boji
1 2 3 4 Hazrat Inajat Kan Hazrat Inajat Kan sa grupom murida Razgovor sa Hazratom Inajatom Kanom Inajat Kan prkosi oluji

Nastojao sam da se ugledam na taj ideal tokom svog radnog veka u svojstvu ekonomiste. Njima dugujem to što sam odrastao u sufijskoj atmosferi i što su mi sufijska učenja bila izložena veoma jasno i jednostavno još dok sam bio dečak. Potom treba da se zahvalim i svojim sekretaricama Riji Sampimon. jedne dublje stvarnosti. Takođe moram da se zahvalim i svom prvom inicijatoru. I sada se bavim sufijskom delatnošću. Prvo treba da spomenem svoje roditelje. To je način života. Nadam se da će nešto od te atmosfere zablistati kroz veo mojih pisanih objašnjenja. Tokom čitavog mog punoletnog života proučavao sam učenja Inajata Kana i učestvovao u različitim aktivnostima sufijskog pokreta. Patriši Mjuz i Dorjen de Jong. Naravno. koji je prvi izneo ideju o ovakvoj knjizi. mojoj supruzi. Posebno sam zahvalan Ratan. koji me je na veoma inspirativan način uveo u neke sufijske prakse. Sufijski ideal je održavanje ravnoteže između unutarnjeg i spoljnog života. Bez obzira na sve. veoma cenim doprinos Džesa Kurtisa. Iz tog razloga sam napisao ovu knjigu koja prikazuje divni i bogati svet univerzalnog sufizma. koja me je uvek podržavala i podsticala na ovo delo dok smo zajedno išli sufijskom stazom. Odlikuje ga stanovita atmosfera mira. sjajnog urednika briselskog časopisa Inicijacije. teorijski način. Kasnije sam imao tu povlasticu da dobijem duhovno vođstvo i usmerenje od Muhameda Ali Kana i Mušarafa Kana. istaknutih mistika i prijatelja Hazrata Inajata Kana. načelni stav. Nastavio sam da proučavam tu poruku. čovek prirodno želi da to podeli sa drugima. pošto one najbolje mogu da prenesu njegovo mistično nadahnuće. na čemu sam mu izuzetno zahvalan. za način na koji sam upotrebio njegove priloge odgovornost snosim isključivo ja sam. koji je izvršio brojna promišljena poboljšanja u engleskom tekstu ove knjige. jer sufizam mora da se živi. i to u skladnoj saradnji sa sadašnjim vođom sufijskog pokreta Hidajatom Inajatom Kanom. mog engleskog urednika. Takođe bih želeo da u predstavljanju ove knjige izrazim svoju zahvalnost mnogim sufijima koji su me godinama nadahnjivali i pomagali mi da shvatim i oživotvorim silno bogatstvo i dubinu sufijske poruke. Pri tumačenju različitih vidova sufijske poruke često sam citirao reči samog Hazrata Inajata Kana. Priključio sam se rukovodstvu sufijskog pokreta i to me je dovelo u bliskiju vezu sa tim izvanrednim ljudima. Šeik-ul-mašeik Mahmud Kan. dao je značajan doprinos prvom poglavlju o istoriji sufizma. pošto nije teorija i ne poseduje nikakvu dogmu. ali ne na akademski. Kafiji Blauv-Robertsonu. Kada pronađe nešto što ima veliku vrednost. drugim sinom Hazrata Inajata Kana.Predgovor Ova knjiga je odraz neizmerne blagodati i nadahnuća koje je sufijska poruka Hazrata Inajata Kana predstavljala u mom životu. čiji doprinos se sastoji u brižljivom prekucavanju delova rukopisa. svestan sam činjenice da će pokušaj da se opiše sufijska poruka uvek biti nepotpun. U radu na ovoj knjizi dragoceni su mi bili brojni predlozi Leonarda Apela. rođak Inajata Kana koji je opsežno proučavao klasični sufizam. a potom i od njegovog unuka Fazala Inajata Kana. Sufizam predstavlja mnogo više od onoga što može da se stavi u reči i pojmove. I na kraju. . Imao sam brojne podsticajne rasprave i sklopio duboko prijateljstvo sa mnogim drugim sufijskim muridima (sledbenicima unutarnje škole sufizma).

čovek mora da se drži naročitih praksi i postupaka. Da bi se izložili neki od različitih načina na koje je ova mistička mudrost bila ispoljavana u prošlosti. lične stvaralačke osobenosti. ezoterična škola duhovnog prosvećivanja sufijskog pokreta. . Ogroman doprinos Inajata Kana sufizmu leži u njegovom spajanju obnovljenog klasičnog sufizma. kao na mogućnost da učimo i proširujemo svest. Sufijski ideal je ravnoteža između unutarnjeg i spoljnog života (videti 8. koja neprekidno postoji još od sedmog stoleća. naprotiv. nesumnjivo postoji velika potreba za razumevanjem i slogom između religija. Potrebnije od svega je da savremeni čovek putem meditacije pronađe način da ponovo stupi u vezu sa svojim unutarnjim bićem. i da tako uveća svoje razumevanje za bližnje i saosećanje prema njima. Oblici su različiti. mešanje različitih metoda nije uputno. Nadahnut svojim ličnim iskustvom. i nadam se da će i ova knjiga doprineti daljem širenju tog univerzalnog sufijskog ideala. septembra 1910.Uvod Dana 13. Sufizam pokazuje put do tog ideala. Zbog toga univerzalni sufizam koji je on doneo svetu pruža duboko zadovoljavajući odgovor na potrebe sadašnjice. uz često citiranje samog Inajata Kana. Zatim slede neki najvažniji događaji u njegovom životu i radu na zapadu. preko određenih mističnih doživljaja čuvenih sufija na islamskom Srednjem istoku. mogućnost izgradnje skladnog i mirnodopskog sveta zavisi od duhovnog razvitka čovečanstva. poglavlje). godine veliki indijski mistik i muzičar Hazrat Inajat Kan uputio se brodom iz Bombaja za Sjedinjene Američke Države. poglavlje). U narednim poglavljima opisani su različiti oblici sufijskih poučavanja. Američki način života bio mu je potpuno stran. Univerzalni sufizam izlaže mističku filozofiju koja je bliska otkrićima savremene nauke s jedne strane i misticizmu i religiji s druge. i bio je podstaknut da prenese svoju sufijsku poruku kao odgovor na pitanja tog zapadnog sveta. Završno poglavlje izlaže ideju mira. Inajat Kan je obnovio te ezoterične prakse. Na život u svetu se gleda pozitivno. i da tako uskladi istok i zapad. i tako se pripremimo za mistično iskustvo. U tu svrhu Inajat Kan je osnovao Univerzalno bogosluženje. dobila novi životni podstrek od ovog velikog duhovnog učitelja i mistika današnjice. od početaka misticizma u misterijama starog Egipta. Jer. Taj pristup meditaciji i unutarnjem životu ne iziskuje okretanje leđa spoljnom životu. i usredsređenosti na ono što je univerzalno. U našem naučnom i specijalizujućem svetu u kojem se religijske tradicije i dogme često sukobljavaju sa naučnim pogledom na svet. u svetu koji se spaja u jednu celinu i u kojem sve kulture i religije stupaju u bliskiju vezu. pruža ozbiljnim tragaocima pristup stazi duhovnog vođstva i obučavanja koja je vekovima potvrđivala svoju korisnost. poglavlje). Pri tom je osavremenio vekovnu sufijsku mudrost i učinio je opšteprimenljivom kako bi mogla da izađe iz islamskog konteksta u kojem se stolećima razvijala. Cilj mu je bio da svetu donese poruku sufizma. Tako je ta mistička tradicija. do indijskog reda Ćištija u koji je Inajat Kan bio iniciran. Latio se tog teškog zadatka sa dubokom verom u svoju božansku misiju. koje sve religije okuplja u objedinjenoj nadahnjujućoj verskoj misiji (videti 7. duhovne mudrosti. Pokazao je da postoji suštinsko jedinstvo velikih svetskih religija. Svestrana i sveobuhvatna vizija poput ove izuzetno je potrebna u sadašnjem stanju ljudske svesti (videti 5. To je ono što svetu danas treba više od ičega drugog. Da bi stigao do spoznaje jedine sveopšte istine. Mir nastaje u čistoći srca. Sufijski red. S njim su putovali i njegov brat Mahebub Kan i rođak Muhamed Ali Kan. jer samo putem tog razvitka čovek može da proširi svoju svest i da prevaziđe ograničenja koja remete sklad. Inajat Kan zadržava pojmove i metode klasičnog sufizma. Tu su i neka lična sećanja prvih sledbenika Inajata Kana. i opažao božansko nadahnuće koje čovečanstvu s vremena na vreme stiže u različitim oblicima koji su u skladu sa kulturom određenog naroda u određeno vreme. prvo poglavlje pruža pregled razvoja sufizma kroz stoleća. on nas nadahnjuje i bodri da obavljamo svoj posao i da ispunjavamo svoje obaveze. Drugo poglavlje bavi se samim Inajatom Kanom: društvom u kojem je odrastao. njegovom muzičkom karijerom i vanrednom duhovnom potragom koja ga je pripremila za njegov uzvišeni zadatak na zapadu. i po mnogo čemu sasvim suprotan tadašnjem indijskom. Posmatrao ga je i osluškivao. ali osnovna istina je ista. Međutim. koja dočaravaju neka svojstva i ambijent sufijske poruke. a rastumačeno je i kako se ta shvatanja sastaju sa drugim pravcima današnjeg mišljenja.

Raspolagala je istom vizijom Boga . koje su svoj pisani izraz našle u hermetičnim spisima koji se pripisuju Hermesu Trismegistu (Trostruko Najuzvišenijem Hermesu. a ne intelekta. duhovnog učenika koji traga za istinom. Za njega se kaže da je znao da čita egipatske hijeroglife. Potpuno Istinit. kao i toga da si Sveprisutan. da sa vedrim spokojstvom i čvrstom rešenošću tražim Tvoje zadovoljstvo u svom. Duhovno zračenje – u tišini – može da prenese živu suštinu istine. Ka Tebi se podiže moj glasni lelek. Niti je Tvoja Ljubav. Gospode. Ublažila groznicu moje duše. a kasnije pod islamski uticaj (2). kao što je Rabija iz Basre činila pre njega. opominjući Te se u mojoj ljubavi prema Tebi. Dul-Nun je to izrazio u sledećoj nadahnjujućoj molitvi: «O. Učeništvo. U drevnim vremenima duhovna mudrost je bila prenošena lično sa učitelja na učenika i putem ličnog kontakta sa svecima i misticima. mnogo dublje i potpunije od objašnjenja putem reči i teorija. i kao što su činili mnogi sufiji nakon njega: Umirem. uvek je u misticizmu imalo izuzetan značaj. Jedino za Tobom vapi moj duh. prepoznajem Te u postojanosti Tvoje tvorevine i u očevidnosti Tvojih dela. I Tvoje Blago je još uvek daleko iznad Siromaštva moje malene ljubavi. ni fijuk vetra ni grmljavinu. oko 3000 godina pre nove ere. (3) Hermetička mudrost koja je nadahnjivala Dul-Nuna datira iz doba piramida. što je grčki naziv za egipatskog boga Tota). Dul-Nun je sebi predstavljao Boga kako se ispoljava u celoj vasioni. mudrost koja se pojavljuje u čistoj svesti iz koje su iskorenjeni svi utisci i problemi spoljnog života.) koji je. i šeika ili muršida. duhovnog učitelja. nikada nisam slušao glasove zveri ni šuštanje drveća. Premudar. «više od ikoga drugog dao sufijskoj doktrini njen trajni oblik. Poreklo te mističke tradicije možemo da pratimo unazad sve do drevnih vremena. Tebi se obraćam u mojoj molbi. Drevno egipatsko ezoterično znanje se izgleda potajno nastavilo kada je Egipat potpao pod ranohrišćanski. i Ushićenost Oca u Njegovom detetu. Potpuno Pravedan. Sveznajući. U vreme starog Rima se znalo da su egipatski sveštenici čuvali tajnu mudrost. egipatski hermetik i sufi. Nikolsonu.A. ali ipak ih doživljavam kao potvrdu Tvoje Jednote (vahdanija) i dokaz Tvoje Neuporedivosti. Bože. Te reči zajedno upućuju na suštu mudrost. moj jedini cilj. a takođe i potpuno belu vunenu haljinu koju nose neki sufiji. Za te spise se smatra da su se prenosili takozvanom hermetičkom mrežom pitagorejskih i neoplatoničarskih filozofa i mistika. i sa arapskom reči sof koja označava čistotu. Ta mudrost bila je veoma slična kasnijem sufijskom misticizmu. U Tebi je sva moja težnja. Inajat Kan je u početku svom sufijskom redu dao dodatni naziv 'Red čistote'.» (3) Zato Dul-Nun opeva svoju ljubav prema božanskom voljenom. daj mi. i da u Tebi nema ni propasti ni neznanja ni bezumlja ni nepravde ni laži.1 Poreklo i istorijat sufizma Poreklo misticizma u egipatskim misterijama Naziv 'sufizam' dovodi se u vezu sa grčkom reči sophia (sofija) što znači mudrost. I u Tebi tražim svoj konačni počinak. njeno iskustvo. ni zapljuskivanje vode ni poj ptica. Važna veza između tog misticizma iz davnina i sufizma iz vremena islama je ličnost Dul-Nun al-Misrija (830 g. Bože. Ta spoznaja Božje jednote zauzima središnje mesto u mističkoj i sufijskoj misli. što će reći lični odnos između murida. to je mudrost srca. Ti prebivaš u mojoj skrivenoj misli. ali u meni ne umire Žar ljubavi prema Tebi. Evropsko i islamsko gledište slažu se u zaključku da se najstariji izvor te mudrosti nalazi u egipatskim misterijama.» (1) Taj Dul-Nun bio je Nubijac. prema merodavnom britanskom orijentalisti R.

Suhravardi je zapravo nastojao da duhovnim i simboličkim elementima iz hermetičke.. i kada Božja lepota izlije svoju svetlost na dušu. došao u Meku. on je samilostan On je sudija između moćnika i sirotana Bog priznaje onog ko Njega priznaje. A hermetizam se doima kao osnova ezoterije. sluša molitve onih koji su uhvaćeni u zamku. Put do tog iskustva naznačen je u jednom Poimandrovom odlomku (grčki prevod hermetičkog spisa): «Znanje koje čovek prima od Boga je božanska tišina. Na osnovu njenog principa božanske svetlosti Suhravardi je izgradio mističku filozofiju prosvetljenja. i koju je nastavio Platon. i sve što su uradili nije bilo ostvareno mehaničkom snagom. Najpoznatija književna dela su mu Filozofija prosvetljenja i Hram svetlosti. Zoroastrijancima koji su bili najsavremenija i najnaprednija društvena grupa koja je živela u njegovoj rodnoj Barodi. gubeći svest o svim osetima i svim telesnim pokretima. duh duhova Bog je večan Bog je skriven i niko nije sagledao njegov izgled Niko nije otkrio njegov lik. na taj način se ceo čovek preobražava u suštinu postojanja. i zato će ono što su oni napravili trajati. a takođe i iz zoroastrijanske. (S tim u vezi je zanimljivo da je Hazrat Inajat Kan u mladosti osećao naročitu bliskost sa Parsima. nastavio se i postao čujan za one koji su bili u stanju da ga čuju. Od tog doba su proroci i vidovnjaci hodočastili do tog kamena u Kabi. On tvrdi da je ta arhitektura bila dostigla duhovni stepen. on može da se shvati kao ezoterično srce čovečanstva. štiti bespomoćne. Hojak citira ovaj egipatski tekst: «Bog je jedan i jedini. I Hazrat Inajat Kan vidi direktnu vezu koju ovako tumači: «Avram je. glas Avramove pevajuće duše. . jer.. U vezi sa tim prikladno je pomenuti impozantnu pojavu sufija Šihabudina Jahje al Suhravardija (1151-91) koji je na izrazito kreativan i osoben način težio spajanju svih oblika sufizma i svih njegovih struja u jednu filozofsku i ezoteričnu celinu. što je podsticalo potragu za ličnim odnosom sa božanskim.. nema nikoga osim Njega Bog je onaj koji je sve stvorio Bog je duh. Inajat Kan vidi dokaz toga u egipatskim piramidama. Ovi citati su dovoljni da pokažu da je Egipat imao jedinstveno mesto u drevnoj religiji. praotac bogova Bog je saosećanje. Skriven je za Boga i ljude Skriveno ostaje njegovo ime Bog je istina i živi kroz istinu Bezbrojna su njegova imena Bog je život i sve živi pomoću Njega On duva životni dah u nos čovečanstva Bog je otac i majka Bog je samo postojanje Bog je sve stvorio Bog je onaj koji se ispoljio u mnogostrukosti Bog je tvorac neba i zemlje. pošto se vratio iz Egipta u kojem je bio posvećen u misterije života. nego duhovnom snagom. L.) Suhravardi je stremio živoj sintezi zasnovanoj na nepresušnoj mističkoj tradiciji čiji je začetnik bio Hermes. glas se nastavio i još uvek traje. skriveni duh. ko mu služi. i tu je bio postavljen kamen u znak sećanja na tu inicijaciju koju je upravo primio od staroegipatske ezoterične škole. svetlosti i tame. Za univerzalni sufizam – sufizam koji je obnovio i nadahnuo Hazrat Inajat Kan – te veze su značajne zbog toga što upravo lako slivanje različitih mističkih struja u sufizam dokazuje njegov u osnovi univerzalni karakter.» (5) Cilj tih davnih mistika bio je da prisno opšte sa Bogom i da se spoje sa Njim. zatvaranje svih čula.» (7) Uticaji na sufizam u islamskom svetu Pored najstarije tradicije koja započinje sa egipatskim misterijama i novog podsticaja iz kuranskog otkrovenja. a glas koji je u taj kamen bio unet.» (6) Ovaj odlomak ukazuje na duboko mistično iskustvo. zauzima značajno mesto u zoroastrijanskoj religiji.» (4) Hojak primećuje da je taj tekst mogao da bude naveden i iz Starog Zaveta ili Kurana. Borba između dobra i zla.koji je prisutan u celoj tvorevini.. i dodaje: «To je bilo mistično doba. tradicije dodeli ključnu ulogu u sufizmu. duša (nous) ostaje u mirovanju. potpuno saobrazno objašnjenjima Hazrata Inajata Kana na koje ćemo se kasnije vratiti. i štiti onog ko ga sluša. vizijom koju je izneo Dul-Nun. a potom i indijski i persijski mudraci. različite veze između sufizma i mističkih stremljenja nalazimo i u drugim velikim religijama koje su se međusobno upoznavale na Srednjem istoku.

čuvenog jevrejskog proroka. i u pesmama persijskih sufija spominje se jednako često kao i Krišna u poeziji Hindusa. zatim usklik 'Slava meni!' koji se takođe nalazi u Upanišadama. Stoga ne može da se kaže da je bilo koja religija postala nadmoćna. i koji su se okupili da me ubiju. Međutim. Tvojih slugu.'' Da bi postojao. To je istinsko samoporicanje. Sva zasluga pripada Tebi ma šta da odlučiš. Iz spoznaje sledi da je istina Bog i da je Bog jedan. A «Mojsijevo padanje na zemlju može da se protumači kao krst. njegova izreka 'Ja sam Istina' predstavljala je suštinu sufijskog misticizma. izvanrednom slučaju taj ideal je izvršio veoma moćan uticaj. Al Haladž se molio za to: «Gospode. Naša poistovećenost sa svojom ograničenom ličnošću je ono što nas sprečava da se u svojoj svesti sjedinimo sa božanskim bićem. preklinjem Te. Pokazalo se da je ta povezanost činjenična. Mojsije se onesvestio i pao. dopusti mi da budem zahvalan na Tvojoj milosti koju si mi podario. Tako među Bistamijevim ushićenim izjavama nalazimo i čuvenu 'Ti si to'. Njegova čuvena izreka 'Ana al Hak' ('Ja sam Istina' ili 'Ja sam Bog') dovela je do njegovog pogubljenja 922. svoje iskustvo je objavio rečima 'Ana al Hak'. Hrišćanski monasi i isposnici su ličnim primerom i usmenim izlaganjem davali uzor svojim duhovno nastrojenim muslimanskim parnjacima. i svesno je i dosledno prihvatio osudu i stradanje kao sastavni deo i cenu svoje božanske sudbine.» (8) Priča o Mojsijevom usponu na planinu Sinaj kaže da je on «stigavši na vrh ugledao blesak munje koji je bio toliko moćan da je prošao kroz celo njegovo biće. i među njima su se uspostavile dugotrajne i prijateljske veze. najistaknutiji prorok iz Starog Zaveta. 'Ja sam Bog'. Kada se ta poistovećenost prekine. Međutim. Isusova ličnost izvršila je poseban uticaj na isposnički i mistički idealizam. Nezavisno od svega toga. čovek spoznaje i ostvaruje jedinstvo. sve dok ne stane licem u lice sa svojim božanskim idealom. Zaista se mora priznati da je sam prouzrokovao svoje mučeništvo. a budisti poništenje. U jednom neponovljivom. Kao što Hazrat Inajat Kan kaže: «Mojsije.» (12) Teže je ući u trag doprinosima sufizmu iz ostalih glavnih pravaca religijskog nadahnuća. što znači ''ne ja. čovek prilazi sve bliže Bogu. zanimljivo je videti kako je Bejazid Bistami (9. Ti jesi.» (10) Hrišćanski uticaji dolaze uglavnom iz istočnog hrišćanstva koje je bilo blisko arapskoj misli i naravi. stanje u kojem čovek misli: ''Nisam ono što sam oduvek mislio da jesam''. i istrajno ga je ispoljavao. ništavila. uključujući njegovog učitelja Al Đunaida i ekstremistu Bejazida Bistamija. Što se tiče tih drugih. uzajamno dejstvo izražavanja u poeziji i mudrim izrekama tih različitih religijskih grupa svakako je pružalo dragocen duhovni podstrek. Mansur Al Haladž (to mu je bilo najpoznatije ime) i danas važi za jedno od najvećih imena u istoriji sufizma. najdirljivije su bile njegove uzvišene reči neposredno pred pogubljenje: «Gospode.. Od drugih si sakrio ono što si meni otkrio – velelepnost Tvog blistavog lica. a zasluga verovatno pripada jednom sufijskom učitelju iz Sinda koji je bio odlično upućen u vedantičku tradiciju.I judaizam je imao svoje tradicionalno mesto u društvu u kojem se sufizam razvijao. jer da si im otkrio ono što si sakrio ja ne bih ovako postradao. sveprisutan i sveprožimajući.. . (13) Ta iskustva ostvarenja jedinstva sa Bogom su glavna stvar u svakom misticizmu. ukloni svojim bićem moje 'to sam ja' koje me kinji. Prelaz sa stroge pobožnosti i odanosti isposništvu na potpuni misticizam ostvaren je putem sve veće prevlasti ljubavi prema Bogu u duhovnoj svesti. sa kojim može da bude povezan u svakom času svog života. pošto je kalifatska vlast u Bagdadu proganjala takve ideološki neprihvatljive doktrine samo kada su one vodile u socijalne ili političke nemire i potrese.» (11) A kada mu je to sjedinjenje bilo odobreno. Bistami se služi i drugim hinduističkim doprinosima. bio je najomiljenija ličnost za arapske i persijske pesnike. To poništenje lažne ličnosti dovodi do buđenja stvarnog bića. od trenutka kada se to postigne. uvodeći između ostalog i arapski termin za ideju maje. naravno. Izgleda da se porast važnosti tog presudnog načela očitovao u svim raznolikim religijskim tradicijama toga doba. kao i 'Ja sam On'. Sufiji su bili naročito inspirisani ličnošću Mojsija. Objavljujući kako se Bog ovaploćuje u čoveku. a kada je došao sebi našao se u stanju prosvetljenosti. iluzije spoljnog sveta. Za njega su izvori nadahnuća bili i ovaploćenje Boga u Hristu i Hristovo stradanje.» (9) Inajat Kan objašnjava da to pokazuje «da je moguće da prosvetljenje u duši nastupi u trenutku». oprosti im i sažali se na njih. Poput mnogih drugih. vatrenih vernika koji žude za Tvojom milošću. koje Hindusi nazivaju lajam. Dozvolio si mi ono što si drugima zabranio – da posmatram misterije Tvoje skrivene svesti. kao svoj uzvišeni primer isticao je Isusa. Sufijski izraz za to je fana. vek) svoje sopstveno autentično mistično iskustvo zasnivao na Upanišadama. čovek mora da prođe kroz fazu nepostojanja. godine zbog navođenja na jeres. On je težio da potvrdi svoje uverenje u bezmalo hrišćanskom smislu. i Al Haladž bi se izvukao neozleđen da nije tako glasno isticao svoja uverenja. hinduizma i budizma.

Dželaludin Rumi. mističnom plesu koji se održao do danas. prouzrokovan je žudnjom za ponovnim nalaženjem tog korena od kojeg je jednom bila odsečena. i predstavljaju večni izvor nadahnuća. i on je odgovorio: ''Služenje nastaje u meditaciji i zaboravu svega izuzev Boga. Nekoliko citata će na najbolji način pružiti utisak o čudesnoj atmosferi Rumijeve poezije. iz njega počinje da izlazi muzika koja osvaja ljudske duše. Hafiz i Omar Hajam postali su na zapadu poznati kao veliki pesnici. Poput Rumija. korena koji je Bog.Najzad. princ od Balka. Svirala je drug svakome ko je odvojen od prijatelja: njene melodije probole su nam srca.) Rani sufiji su i inače naglašavali značaj unutarnjeg života. slušaj žar Ljubavi koji je u vinu. Matnavi. i zbog toga su one još uvek žive i oživljavajuće. i tako je Rumi postao nadahnuti pesnik koji je u mnogim sastavima. ponovo je čuo isti glas. Rumi je svoje pesme često pisao dok se nalazio u stanju ushićenosti. legenda kaže da je on taj koji je bacio rukopis na kojem je Rumi godinama radio. Svako ko je otrgnut od svoje postojbine želi da se vrati ono vreme kad je bio sjedinjen sa njom.» (16) Hazrat Inajat Kan o ovom Rumijevom poređenju kaže: «Svirala ovde predstavlja dušu. Šems je podsticao Rumija da dopre dalje od proučavanja knjiga. unutarnje prosvećenje stekao je tek pri susretu sa Šemsom iz Tabriza. poznato nam je da je u Balku u istočnoj Persiji (danas je to avganistanski Turkestan) postojala aktivna budistička zajednica. koji je u svojim predavanjima često citirao upravo te pesnike. Zatim je klasični sufizam u 13. od korena. jadikujući zbog razdvojenosti: Otkada sam u trščaku odsečena. Na taj način ga je priveo unutarnjoj svetlosti. (14) Jednom je od Adama bilo zatraženo da objasni šta je služenje. I neprestani vapaj duše. persijskim sufijskim pesnikom čije delo Matnavi predstavlja poetski parnjak Ibn alArabijevom teorijskom radu. Njih dvojica su godinama bili nerazdvojni. te je i sam postao uvaženi veroučitelj. Ali kada je produžio. To se još jednom ponovilo. Sadi. pošto su na taj način mogli da izbegnu negodovanje 'pravovernih'. i Faridudin Atar. Pesnička uobrazilja Persijanaca bila je plodan izvor za takvo izražavanje sufizma. Njegovo najčuvenije delo. . veku dostigao svoj vrhunac sa Ibnom al-Arabijem. započinje dobro poznatim poređenjem sa trščanom sviralom: «Poslušaj trsku kako kazuje svoju priču. i Maulanom Dželaludinom Rumijem. budističkih i sufijskih isposnika. mada nisu uvek lake za razumevanje. čiji je otac bio učeni teolog. kasnija galerija zanimljivih ličnosti vodi do Al Gazalija. i to još razgovetnije. One moraju da se slušaju duhovnim uhom. parče je nepotpuno. sin korasanskog kralja. pričama i književnim simbolima. To je bio Ibrahim Ibn Adam. Dok je bio u lovu začuo je kako mu neki glas govori: ''Ti nisi stvoren da bi se time bavio. i on se tada povinovao Božjem glasu. život je prosekao rupe do njegove srži kako bi moglo da svira sve tonove.'' (15) (To upućuje na sufijsku praksu dikr-a ili zikar-a. španskim filozofom i mistikom. nesavršeno. simbolima i pričama izražavao zanos ljubavi prema božanskom voljenom. Svoje mistično nadahnuće ispoljavao je i u obrćućem derviškom plesu koji je upražnjavao njegov Mevlevi sufijski red. Osvrnuo se oko sebe i nije video nikoga. Slušaj taj oganj Ljubavi koji je u svirali. duhovnoj ljubavi. Legenda o njegovom preobraćenju u isposništvo često je bila poređena sa pričom o Gautami Budi. to stablo je celovito. nije to ono što si obavezan da uradiš''.» (17) A na jednom drugom mestu Inajat Kan dodaje sledeće objašnjenje: «Čovek je parče bambusa odsečeno od svog stabla. Odatle je potekao jedan od najglasovitijih ranih isposničkih sufija. Nekoliko kratkih odlomaka iz dela nekih od tih slavnih sufijskih pesnika mogu da nam pruže predstavu o atmosferi sufizma koja je nadahnula Hazrata Inajata Kana. ono je savršeno. dušu koja je bila odsečena od svog ishodišta. dervišem koji se čudno i neobuzdano ponašao. ali u kojem je Rumi video savršeno oličenje božanskog voljenog. Međutim. U tom periodu je u Persiji cvetala sufijska poezija. i da je taj grad kasnije postao čuven po svojim sufijima. pa je rekao: ''Neka Bog satre đavola''. Velik broj sufijskih mistika davao je prvenstvo izražavanju svog bića u pesmama. stoleća. učitelja iz 11. izučavao je sufizam takoreći od malih nogu. Kada su rupe izrađene. moja tužaljka naterala je mnoge da zajecaju.» (18) Sufijska poezija Nakon Bejazida Bistamija i Al Haladža. čija ličnost je simbolizovala vezu između bikšua i zahida. a takođe i zato što se uvidelo da u svakom slučaju istina nikada ne može tačno da se zabeleži u teorijama. bila ona toga svesna ili ne.

Život je zagonetka – okani je se: nema rešenja za nju sem da napiješ se. i da se popnemo na sam vrh. potraži svoju sigurnost u osamljenosti. neće li to umiriti tvoje srce gladno? Gubici i dobici više ne dotiču mene. Sledeća strofa takođe opeva tišinu u srcu: «Ako želiš da ti vera pruži sigurnost. Ta ljubav je iznad svih ovozemaljskih dobitaka i gubitaka: «Pogledaj na pijaci sveta svo to zlato. bokal ćutljivih koji treba da iskapimo. reza na vratima nije znak dobre volje. Poređenje sa noćnim leptirom. On reče: ''Tvoja glava (um) je merdevine. navikni da boraviš u srcu. sunce čarobnog izgleda. položi stopalo na vazduh. stavićeš ih na glavu zvezda. njene usne na mojima su lekarija sušta – i to mi je dosta!» (24) Bitno je da se prevaziđe svoje ograničeno biće: «Svoje 'ja'. svojom lepotom opsednuta preko svake mere. tako. Hafize. i o zaboravljanju svog ograničenog 'ja'. da položimo svoj intelekt. Drugi vid tog zastiranja je milost Boga kojem nije previše stalo da vidi naše mane. Gospod Svanuća. zvuku umilno govorljive svirale. u srcu se čvrsto drži vernosti. za čim još da čeznem? Ispunjen sam radošću zbog njenog društva. i penji se! Pokazuje ti se stotinu puteva do nebeskog vazduha. U jezgru svakog atoma je dvorište za Tebe. mada ja. Ti si Cepač Praskozorja. i sve suze sveta uzalud prolivene. moraš savladati svoje 'ja'! Počuj vajnu mudrost krčmareve kćeri! To je tašta mala nevaljalica. Ponovo odsviraj početak. oprljeni noćni leptir. od gline i vode čarobna opsena. bliskog našem sonetu. kad imam svoju Ljubav. u kojem peva o vinu i ljubavi. Hafize. dopusti pristup. Koje je mesto za osamljenost? To je dom srca. tako mi vere. često je korišćeno u sufijskoj poeziji. navikni se na Božju milost. ostaće skriveno. jer stojim pred Tvojim vratima! Otvori ih. kad se probijaš kroz vazduh.» (20) Ipak. jer srce je sedište vere. E pa. budi onaj koji stavlja veo. Hafiz od Širaza.U jednom drugom ciklusu pesama Rumi ističe ushićenje kojim se odlikuje ta čežnja: «O. nebeska slavo nad svima koji ljube! Ćuti. «Rekoh: ''Pokaži mi merdevine uz koje mogu da se popnem na nebo''. Budi tih. Drugi veliki sufijski pesnik. O. Srce mora da bude otvoreno. batali lukavo hvalisanje. dok ga ne otvoriš. tvoj ton mi danonoćno donosi miris vernosti. ne cepaj veo. iskapi bokal ćutljivih.'' Kada staneš stopalima na svoju glavu. otvaraš stotinu vrata i kažeš: 'Uđi!' Nisam to ja pred vratima. a time treba da 2) razotkrijemo božansku misteriju. koji se spaljuje zbog ljubavi prema plamenu sveće.» (22) Ovaj sažeti izbor iz beskrajnog bogatstva Rumijeve poezije može da nam pruži prvi utisak o vatrenoj revnosti sufijskog misticizma toga doba. daj još jednom one melodije. da bismo dotakli nebeske sfere moramo da sledimo put. tada možemo da se vratimo iskonskom jedinstvu: «Slušaj me.» (21) Moramo da pognemo glavu. svake zore se leteći dižeš u nebesa kao molitva. Neki kratki odlomci iz Hafizove poezije odaju utisak ushićenja koje prožima te božanstvene ljubavne pesme: «Ne. od sramote sve veće ne smem da svetlu Ljubavi bez pomračenja poštu odajem. dok moja dragana svojim blistavim licem ne ushte da ulepša moj pir – dok tajna Ljubavi što se podaje ne sklizne s nje kao sa plamenog jezička sveće. otvori vrata ka sebi. kunem se da mi više neće dotaći usne prepuni pehar prinet rukom koja mi vino prodaje. U domu srca daje se pehar snažnog i postojanog vina. nego Ti.» (19) Poslednji stih upućuje na još dve važne stvari: 1) ćutanje. posveti se umeću ćutanja.» (23) Ljubavni zanos navodi čoveka da poželi da prevaziđe svoj ego. tvoj ton ima ukus šećera. Putem te predaje možemo da se uznesemo. položi je dole i stani na nju.» (25) . bio je majstor persijskog gazala.

Ti si moćan i silan. 'stanište mirisa'. Persijski zaliv (Pune strelice): neoplatonizam.''» (29) . Svojom iskrenom pobožnošću i duhovnošću privukli su mnoge sledbenike. koje treba da bude jednako stvarno kao i u odnosu na zemaljskog vladara: «Jedan vezir (ministar) posetio je Dul-Nun Misrija i zamolio ga za savet. sa glavom u molitvi spuštenom na Božji prag. nadajući se nagradi.» (26) Na još jedno gledište nailazimo u povesti o veziru koji je doživeo blagodat boravka među dervišima (sufijskim misticima) i postao nezainteresovan za sve ono što položaj u izvršnoj vlasti može da pruži: «Jedan smenjeni vezir stupio je u društvo derviša. o kojem smo već govorili kao o vezi između sufizma i egipatskih misterija. sa svojom dugotrajnom duhovnom utemeljenošću. Stoga ovaj pesnik stavlja naglasak na razvoj ličnosti. Tom redu je pripadao i Muhamed Abu Hašim Madani. bez potpore ikakve centralne organizacije. (30) Indija je. Islamski sufizam je najgostoljubiviji dom našao na indijskom tlu. Muinudin Ćišti. Kad mu je kralj ponovo postao naklonjen i naložio mu da se vrati u njegovu službu. noću se usrdno moli. Crveno more. Dva najpoznatija Sadijeva dela su Gulistan. . godine u Indiju uveo Muinudin Ćišti. istočna crkva. hermetizam. Danas je najbrojniji sufijski red u Indiji red Ćištija. gnosticizam. bila veoma otvorena za tu novu veru. daj mi snagu vrline. on sam bi bio kralj. koji je 1192.Još jedno značajno stanovište sufizma ispoljilo se u delu Muslihudina Sadija. Tvoje najbolje sluge čekaju te pred vratima.'' Kad ne bi razmišljao ni o odmoru ni o naporu. i ti bi tako trebalo da služiš. U Sadijevom prikazu on ističe važnost pojačavanja osećanja zavisnosti i straha od Boga. ali i pored toga strepim da će me on kazniti. ovaj je to odbio i rekao: ''Povlačenje je bolje od zaposlenosti. već bih bio jedan od brojnih pravednika. šta moja ruka može da pruži? Priteci mi u pomoć. i Bustan. krepko srce privlači Boga čoveku. kojem je njegov veliki vezir rekao: ''Po čitav dan se baviš državnim poslovima. Kaspijsko more. pomoli se skrušeno poput derviša.Ilustracija 1: Religijski i mistički uticaji na sufizam puna strelica – uticaji na sufizam isprekidana strelica – širenje sufijskih redova u Indiju (Geografske oznake): Crno more. kada su sufiji iz različitih sufijskih redova putovali u Indiju. već prosjak u Tvojoj avliji. Kvadiri. To je kao u priči o jednom persijskom kralju. Njegove jednostavne priče i alegorije upućuju na važne vrline koje mogu da budu usvojene u svakodnevnom životu. On srce upoređuje sa cvetom koji se predivno rascvetava i širi svoj miris. derviš bi već osvojio duhovne vrhunce. (31) Mnogi učitelji iz ovog reda postali su duhovni vodiči tadašnjih vladara. stoleću. duhovni učitelj koji je inicirao Hazrata Inajata Kana. Sa takvim stavom on se obraća i kralju i vlastodršcima: «O. zoroastrijanizam. Ćištiji. Njegov osnivač. budizam. što znači 'ružičnjak'. Ako me Tvoja pomoć ne podrži. Ključne ideje su zahvalnost. i blagodat druženja sa njima tako je delovala na njega da se u duši osećao potpuno zadovoljnim. A da se vezir bojao Boga kao što se bojao kralja. a noć ti prolazi u molitvi Bogu. Ja nisam vladar. Hazrat Inajat Kan navodi vrlo sličnu anegdotu i povezuje je sa otvaranjem srca: «Koliko je srce otvoreno. tako je Nizam od Hajderabada bio duhovni potomak sufija iz suhravardijskog reda. Prvi sufijski red koji je stigao u Indiju bio je red Suhravardija. toliko mu se pokazuje obzorje lepote. ne oblači se u kraljevsku odeždu kad dolaziš na bogosluženje.'' DulNun zaplaka i reče: ''Da sam se ja bojao Boga kao što se ti bojiš sultana. kralju. Mediteransko more. Ne samo što probuđeno srce približava čoveka Bogu.» (26) To je idealno držanje za svakog ko je na odgovornom položaju. vera u Boga i predavanje. rekavši: ''I danju i noću sam zaposlen u sultanovoj službi. ali ti sufijski misionari su delovali individualno. nego živo. vedanta (U središnjem krugu): sufizam (Isprekidane strelice): Nakšibandiji. Suhravardiji Putovanje sufizma u Indiju Sufizam se iz Persije i Srednjeg istoka proširio dalje u 13. Muslimanski kraljevi koji su osvojili delove severne Indije ponudili su im zaštitu i uticaj. kazujući: ''Bože. Koji je razlog tome?'' Kralj mu odgovori: ''Ja noću stremim ka Bogu da bi tokom dana On mene pratio!''» (27) Jedna druga priča iz Sadijevog Gulistana predstavlja slavnog sufija Dul-Nun al-Misrija. jer kako drugačije da budem narodu od koristi?'' Ako danju vladaš.

Zaehner-a u njegovom delu Hindu and Muslim Mysticism. u 93. L. 68. septembar 1954. 203. U toj porodičnoj tradiciji je Inajat Kan odgajan tako da od njega postane istaknuti mistik predodređen da raširi sufizam i da njegovu mudrost donese na zapad. koji je putem neprekidnog niza duhovnih učitelja opstao do danas. Brugsch-a Religion und Mythologie der alten Egypter). po kojem su svi njegovi članovi bili jednaki. koji se koristio za kuvanje hrane za sirotinju. 173. 7. Citirao A. ibid. 36.» (32) Tako je 'Kvađa' svojom duhovnom spoznajom i porukom mira i ljubavi osvojio srca Indijaca. 37. ibid. ibid. Pisao je prosvećujuća pisma Kutubudinu Baktijaru Kakiju. 8. X. (35) Ta se muzička tradicija vekovima održavala u ćištijskom redu. 202. privukao je brojne sledbenike i nastanio se u njemu. velikog indijskog sufijskog pesnika koji je bio njegov učenik – postao sveto mesto koje svake godine posećuju stotine hiljada poštovalaca. prosvetljenje pripada čoveku.» (34) Ćišti je preminuo 1236. 52-53. 5. iz De Soefi Gedachte. 8. 6. 4. An Introduction To the History of Sufism. umesto da ga protera iz grada. IX. ali bio je čudesno zaštićen. 173. 1942. str. 11. str. ibid. str.J. 8. bez ikakvih kastinskih razlika koje su bitno obeležavale i razjedinjavale indijsko društvo. Kaže se. Bio je čovek vrlo širokih pogleda i spajao je mnoge različite pravce indijske muzike. da je «svako ko je namerio da ukine red bio tako neodoljivo savladan magnetskom ličnošću velikog sveca i njegovim srdačnim ponašanjem da se. viši od čoveka. Videti pronicljivu analizu R. Sufism. To je bilo sasvim tipično za njega. Tako sufizam nastavlja svoje putovanje. Napomene 1. Vladar je naredio da se on protera iz Delhija.J. I Ćišti je u početku u Ađmeru naišao na snažno protivljenje. Krajem 19. kakav je onda odnos između Boga i čoveka? Dok okean znanja samo Bog održava. međutim. 66 (citirano iz knjige H. str. Arberry-a Sufism: An Account of the Mystics of Islam. Ono što je islamske sufijske redove činilo privlačnim za narod bio je ideal bratstva. Prvo je otputovao u Delhi. str. Hoyack-a De Soefi Gedachte. naprotiv. Njegov dargah (grobnica sveca) u Ađmeru postao je sveto mesto hodočašća koje još uvek svake godine privlači na hiljade poštovalaca. veka Maula Bakš. godini života. ali u drugom snu mu je bila pokazana mapa severne Indije na kojoj je bio obeležen tačan položaj Ađmera. posluša propoved Kvađe Saheba (Ćištija) i da prigrli islam. Hoyack. U jednom od tih pisama je napisao: «Kako da čovek zna da li je dospeo u blizinu Boga? Evo kako: najbolji način da se to zaključi jeste da se čine dobra dela. a prosvetljenje je nalik talasu na njemu. godine. London. I to pokazuje kako su dobra dela – socijalni rad – bila tesno povezana sa duhovnim učenjem. str. 12. Pri poseti ovom mestu čovek biva ganut ozarujućom i nadahnjujućom atmosferom.školovao se u Bokari i Samarkandu. London. Ćišti nije znao gde je to. Arberry. Njegovi koncerti bacali su ljude u duhovni zanos. str.C. 'De Wijsheid'. 1. Citirano iz Emergence. Iz knjige A. ibid. The Sufi Message. osećao obaveznim da. 1950. str. 15. I njegov je dargah – zajedno sa susednom džamijom i dargahom Amira Husra.» (33) Ćištija se kaže da je slušajući muziku ponekad bivao toliko ushićen da je gubio svest o spoljnom svetu. Budi siguran da u Božju blizinu dolazi onaj kome je data sposobnost da čini dobra dela. 3. deda Inajata Kana i čuveni muzičar. kojim je tada još uvek vladao hinduski kralj Radža Pritviradža. koji je bio sahranjen izvan Delhija – tamo gde se sada nalazi Nju Delhi. postao je prvi direktor Muzičke akademije (Gajanšale) u Barodi. Hoyack: 'De Wijsheid van Hermes Trismegistos'. The Sufi Message of Inayat Khan. str. 44. pošto je veoma često bio nazivan Garibom Navazom. Green. tipične za mističku filozofiju: «Znanje je sadržano u neizmernom okeanu. U ograđenom prostoru grobnice snažan utisak ostavlja i ogroman kazan. svom kalifu (duhovnom nasledniku) koji je upravljao njihovim redom u Delhiju. str. sa svojim muršidom putovao je na mnoga mesta na Srednjem istoku. 13. Za Muinudina . Postoji podatak da je tokom boravka u Medini sanjao kako mu sveti prorok kaže da treba da ide u Ađmer. str. što znači zaštitnik ubogih. Evo još jedne podsticajne Ćištijeve izreke. 10. Arberry. 9. Longman. Journal for Evolving Consciousness. Za dodatne podatke videti knjigu L. II. 2. str. Bio je iniciran od strane Hazrata Usmana Harunija. str. U obuci i meditaciji reda Ćištija muzika ima veoma važnu ulogu. jun 1954. Jedan od duhovnih potomaka Muinudina Ćištija bio je Nizamudin Aulija (1238-1325). 14. 174.

145. 141. John Murray London. Poems from the Divan of Hafiz. 33. jula 1882. str. 21. ibid. 1911. str.J. Mystical Poems of Rumi. ibid.A. 27. 28.J. original texts: Lectures on Sufism 1923.D. E. 34. str. 5. vi-x. 34. ibid. 26. 1989. 25. Begg. XI. 25. i mora da zauzme svoje mesto među trgovačkim i industrijskim nacijama. Ne mogu da zamislim nijednu uzvišeniju misiju od toga da se Zapad upozna sa njenom filozofijom a da ona od njega usvoji naučna znanja. str. str. London. ibid. ibid. ibid. Baroda je bila napredna pokrajina. 97. godine. East-West Publications. str. str. Maula Bakš je dobio ime od jednog derviša koji je pripadao ćištijskom sufijskom redu i koji ga je zamolio da mu nešto otpeva. 1964. 113. The Gulistan or Rose Garden of Saadi. Autor je Zahurul Hassan Sharib. Javidan Publication. preveo A. W. str. str. jer će ga tvoja muzika učiniti slavnim» (B. 115.16. a ne prethodno pomenuti slavni Šihabudin Jahja al Suhravardi. i biće poznato diljem Indije. da pruži Evropi čistotu življenja i da se ugleda na njene političke ideale. 5. Arberry. 31. R. Maula Bakš. 1963. London/The Hague. 1960. ibid.D. 17. 29. The Wisdom of the East Series. 11. Nekoliko godina kasnije Maula Bakš je bio prihvaćen za jedinog učenika Gasita Kana. 105. 22. George Allen & Unwin. The Mathnavi of Jelal-ud-Din Rumi. 51. 18. str. zadržavajući se na dvorovima mnogih maharadža i dobijajući najviša priznanja za svoju umetnost. str. imao je veoma važnu ulogu u njegovom životu. Videti knjigu Khwaja Gharib Nawaz. 88-89. str. str. The Sufi Message. W. 1968. 1972. str. Tako je imao priliku da se upozna i sa muzikom severne Indije – . Njen maharadža Sajađi Rao Gekvar ovako je opisao svoje ideale vezane za Indiju: «Indija ne treba više da bude zemljoradnička zemlja. 19). X. da usadi duhovnost u umove Amerike i da ovlada načinima poslovanja njenih trgovaca. 35. jednog od najvrsnijih indijskih pevača. Od svog učitelja je naučio sve što se moglo naučiti i ostao je uz njega sve do njegove smrti. Potom je počeo da putuje po Indiji. ibid. Begg. str.W. 32. The Sufi Message. The Holy Biography of Hazrat Khwaja Muin-ud-Din Chishti. Ovaj red su osnovala dva ranija člana porodice Suhravardi. 18-19. str. str. 9-10. Lucas. 30. preveo Edward Rehatsek. Inajat Kanov deda s majčine strane. str. str. 19. Ajmer. 'Onaj koji ima bogomdani talenat'. London. 20. 30. 65. Nicholson. 23. 2 Hazrat Inajat Kan (1) Detinjstvo Inajat Kan je rođen u Barodi. 1. University of Chicago Press London. January-June. Videti Arberijevu knjigu An Introduction to Sufism. Complete Works of Pir-o-Murshid Hazrat Inayat Khan. Gibb Memorial Series. 23. The Bustan of Saadi. 107. 24. dao mu svoj blagoslov i rekao mu: «Tvoje ime će biti Maula Bakš. u Indiji. str.» Taj ideal udruživanja najznačajnijih vrednosti Istoka i Zapada kasnije je postao jedan od ciljeva Sufijskog pokreta Inajata Kana.

Dom Maule Bakša postao je sastajalište filozofa i pesnika isto koliko i muzičara. 37). ponekad se pojavljivao Muhamed i blagosiljao je. Nije htela da ima učešća u imovini svoga oca: «Neka Bog blagoslovi moju decu. tako mu je Maula Bakš posvećivao sve više pažnje. ali je uviđao i priznavao lepotu u svim religijama i mnogi od njegovih učenika bili su bramani. proučavao i zapadnu muziku. sa mnogim nadahnjujućim pričama o njegovim susretima sa muzičarima. sveobuhvatno gledište otvoreno za sva ljudska bića bez pravljenja ikakvih razlika. malo toga piše u Biografiji.pod jakim uticajem persijske i arapske muzike – i sa jednostavnijom muzikom juga. njegov deda je imao običaj da ga probudi ujutro i da celo prepodne provede sa njim u vežbanju. takođe je poticao iz porodice muzičara. ponekad bi se našla usred proroka i svetaca koji su se brinuli o njoj ili je primali u svoje društvo. zato što snažno utiče na karakter. U takvoj duhovnoj porodici i okruženju Inajat Kan je rastao kao izuzetno nadaren mladić. Pre Inajatovog rođenja njegova majka je imala snove u kojima je videla Hrista kako dolazi i leči je. (2) Takođe je. O Katidđi Bibi. Po prirodi pobožna. ljubazna i plemenita. 44) Inajatov otac. Akademija je pod njegovim vođstvom bila svakome pristupačna. koja se smatrala za svetu i religioznu. način razmišljanja. ako su nasledili uzvišene osobine moga oca. Već u detinjstvu pokazala se njegova sklonost ka mistici. oženio se njegovom ćerkom i svesrdno pomagao svom tastu u njegovom radu na Muzičkoj akademiji. i ne treba im njegova svojina. a Inajat je bio izuzetno prijemčiv i upijao šarm ličnosti Maule Bakša i sve ono što je u njegovom dedi bilo dobro i lepo. Kako se dečak razvijao. čedna i nenametljiva. str. sve do smrti 1896. Prema slugama je bila pažljiva isto kao prema deci. Imala je široka interesovanja i vladala je arapskim. kao što piše u Biografiji: «Smatrao je da su najvažnije stvari u životu srdačno postupanje i učtivost. str. služenje svima ujedinjavanjem dva pola indijske muzike. Ovome je to omogućilo da ostatak života. Ne govori nikome o tome. pošto bi «veoma često usred velike aktivnosti ili uzbuđenja. već traži zaštitu od Boga i pomoć od onih koje vidiš u snovima» (B. str. posveti usavršavanju i poučavanju indijske muzike. misticima i učiteljima u čarobnom svetu indijskih prinčeva. Takva je bila atmosfera u kojoj je Inajat Kan odrastao: inspirativna muzika. i ovaj ga je bodrio i nadzirao sa uverenjem da taj dečak predstavlja najsavršeniji plod postojanja uloženog u dostizanje ideala. Snažno je saosećao sa nevoljama i patnjama svojih bližnjih. ali se nameće utisak da se radilo o divnoj. str. 29) Dok je Inajat bio dečak. pripremajući se za predstavljanje vicekralju. Kada se posle mnogo godina vratio u Barodu. persijskim i urdu jezikom. Bilo je sasvim prirodno da se između Inajata i njegovog dede uspostavi veoma blizak kontakt. pesnika i mistika. 33). . a to je duševnost njihovog dede. njegovi ideali i iskustvo pripremali su ga za uzvišenu misiju njegovog života. svojoj baki. I. nežnoj ženi koja je bila pobožna. među svojim rođacima i prijateljima.» (B. Rahmat Kan je sklopio duboko i prisno prijateljstvo sa Maulom Bakšom. 33). i često bi se povlačio u samoću i u tišini meditirao. nije govorila o svojim snovima nikome izuzev Bimi. Inajat bio sasvim miran i odavao utisak nekog ko je iznad svega što ga okružuje» (B. str. Učitelj je rukom pokazao u pravcu Barode i on je otišao tamo. pol i muzičko nasleđe. to je sasvim dovoljno. i izuzetno se trudio da poštedi tuđa osećanja» ( B. kao što je ovaj: «Najveća radost mu je bila da podeli svaki kolač ili slatkiš koji bi dobio sa svojom braćom ili drugovima u igri» (B. sistem koji bi bio prihvatljiv u celoj Indiji. to je ono što mogu da naslede» (B. str. Mnoge od tih priča pružaju rasvetljujući uvid u duhovni život i u sufizam. Rahmat Kan je bio strog čovek. Rahmat Kan bio je izvrstan pevač klasične drupad muzike. Inajatovoj majci. a i za onoga ko će prispeti. skromna. pošto su maharadžine reforme privukle u Barodu neke od najboljih umova Indije i iz islamske i iz hinduističke vere. Njegove sklonosti. Koliko će dugo trajati taj ovozemaljski imetak? Ono što zavređuje najveću pažnju je samo jedna stvar. ili iščekivali nešto i spremali se za trenutak koji su predvideli.» (B. koja je takođe bila vrlo pobožna i u to vreme jako stara. Smatrao je da muzika treba da čini osnovu obrazovanja svakog deteta. ali odan i plemenit. 31). Cilj mu je bio da razvije sistem muzičkih znakova koji bi ujedinio severnjačku i južnjačku praksu u toj oblasti. Maula Bakš je bio odgojen kao musliman. bez obzira na kastu. godine. veroispovest. «Dečakova žudnja je neodoljivo privlačila čitavu dušu njegovog dede. Mašeik Rahmat Kan. 41). ali i veliki teret i odgovornost za tebe kao majku. pevanju i učenju muzike. Putujući po Indiji sreo je jednog učitelja i zapitao ga gde bi trebalo da ide. Bima je rekla: «To su dobre vesti. Njegova muzika počela je da odražava veštinu severa zajedno sa dubinom juga. str. Biografija pruža izvrstan opis njegovog života kao dečaka i mladića u Indiji. uvek održavajući skladnu atmosferu. napredni maharadža osnovao je Gajanšalu (Muzičku akademiju) i postavio Maulu Bakša za njenog prvog upravnika. Ovde mogu da se iznesu samo osnovna skica i nekoliko primera.

To je bio početak Inajatovih putovanja po Indiji. ali Inajat je više voleo da pešačeći uživa u lepoti prirode. Inajat je osetio snažnu naklonost prema hinduizmu. 77-78). Gubitak dede. Taj ''veliki bol rastanka još više mu je otvorio srce za pitanje života i smrti'' (B. Sve je to bilo od koristi u Inajatovoj pripremi za životnu misiju u zapadnom svetu. na mestu koje čovek nikada nije zaposeo. 53). dočaravajući lepotu indijske prirode. str. nadahnjivao se njima. Voleo je da proučava Bhagavadgitu i podjednako dobro je vladao marati jezikom hinduističkih učenjaka. sem da je on moj voljeni murid i da sam ponosan na njega» (B. Kumbakonam. Kočin. Nakon što je Inajat pronašao svoga muršida (4). Sekunderabad. 58). Inajat je imao priliku da sluša veličanstvene indijske pevače. Pakistan.Ilustracija 2: Putovanja Inajata Kana po Indiji Države: Avganistan. Mesta: Delhi. Kalkuta. Bangladeš. Istovremeno je redovno obavljao muslimanske molitve i imao urođenu naklonost prema Muhamedu (B. . guđarati jezikom kojim su govorili mnogi Parsi. Baroda. bio poslat u marati (hindu) školu. Otac ga je naučio mnogim važnim stvarima. Inajat se živo interesovao i za život na Zapadu. Ta putovanja bila su izuzetno značajna za Inajatov muzički i duhovni razvoj. Rangun. iako iz muslimanske porodice. na poziv nepalskog maharadže. Indija. i doživljavao i izražavao suštinsku doslednost istine u svim religijama.M. Godine 1896. str. Tričinapoli. koji je bio očaran Inajatovim pretvaranjem njihovih duhovnih pesama u rage. Daka. Kao da je nešto u njegovoj prirodi izbilo na površinu» (B. (3) I deda i otac su ga. Džaipur. Muršidabat. Patan). u društvu. Benares. pošto ih je mladić pevao sa takvim zanosom i dubokim poštovanjem kao da je ponikao u toj tradiciji» (B.Od početka je dolazio u dodir sa različitim religijama. Gvalior. Agra. U toku sledećih 14 godina proputovao je celu Indiju. 56). Sri Lanka. preminuo je Maula Bakš. i više nego ikada je naučio da muziku smatra svetom. veoma nadahnjujućeg svamija (svetog čoveka). ''Jer. Kasnije je. tokom boravka u Hajderabadu. svet je stvoren sa nekom svrhom'' ( B. ''U svakoj savijenoj grani video je Božju ruku koja blagosilja'' ( B. str. str. predstavljao je veliki udarac za Inajata. Katmandu. Bilo mu je dopušteno da prati oca. Dečak bi sasvim mirno sedeo. videvši njegovo zanimanje za duhovnost. str. Čim je stekao osnovno znanje engleskog. prijatelji njegove porodice. Bombaj. glavnom gradu Nepala. Takođe je uvideo da muzika može da uskladi ličnosti muzičara. Voleo je da čita o njemu i učio je engleski jezik. Bangalor. pružalo mu je osećaj spokojstva. Drveće koje stotinama godina stoji u miru. ali Inajatov muršid mu je odgovorio: «Dok ti vidiš Inajatov spoljni izgled. Tanđor. To je počelo kada je. Nepal. služio se njime i usavršavao ga u razgovoru sa svakim Englezom na kojeg bi naišao. upijajući atmosferu koja se širila oko njih. Maharadža je poslao nosiljke za goste. istovremeno je primetio da su «oni koji se nisu potpuno . Gulbarga. na skup istaknutih indijskih muzičara. str. Pokazao je Inajatu lepotu ljubavi prema bližnjima i pomaganja drugima. 59). str. Pošto je video da Inajat ima snažnu sklonost prema usamljeničkom i isposničkom životu u prirodi. Travankor. Parsa. upoznali sa mnogim mudracima i jogijima. Prva putovanja po Indiji Njegovi roditelji su zaključili da bi promena životne sredine pomogla Inajatu Kanu da savlada žalost. Burma. Nagapatinam. Sigoli. Hindusa. potrudio se da uspostavi ravnotežu pokazujući mu i važnost života u svetu. Ađmer. Ne mogu baš tačno da ti kažem ko je Inajat i šta mi on znači. Hajderabad. koji se školovao u Londonu na Kraljevskoj muzičkoj akademiji. Učio ga je da govori istinu. 72). No. Ovde priložena mapa pokazuje gde je sve stigao. Patan. Kandi. netaknutoj šumskoj divljini i ptičjem poju. Na prvom putovanju u Nepal šest dana su se van bilo kakvih staza kretali kroz šumu. jedan ortodoksni musliman se jednom prilikom požalio tom muršidu na njega zato što «među njegovim prijateljima ima i ljudi iz drugih religija. neposredno posle Inajatovog četrnaestog rođendana. upoznao mnoge Parse i stupio u vezu sa jednim prvosveštenikom njihove drevne zoroastrijanske religije. U Katmanduu. Takođe je učio o evropskoj muzici od svog strica Alaodina Kana (dr A. Tibet. Kada je upoznao Hamsasvarupu. hrišćana i Jevreja». Opis tih putovanja u Biografiji deluje bajkovito. da vodi čedan život i da veruje u Boga. ja vidim njegovo unutarnje biće. tj. Madras. Misor. 55). kao i jezikom kojim se govorilo u njegovom vlastitom domu a koji je danas poznat kao urdu. Kolombo. To je potpomoglo njegov stalni napredak u muzičkom znanju i umeću. te magične ličnosti koja ga je tako dobro razumela i bila mu i prijatelj i učitelj. Idar. u kojoj se predavalo na jeziku vladajuće grupacije i koja je bila smatrana najsavremenijom mada je školovanje još uvek bilo vrlo staromodno. To poučavanje «prodrlo je duboko u Inajatovo biće. Tonk.

ustanovio je da je indijska muzika zaista unižena i da preovlađuje sklonost ka lakim rešenjima i površnosti. Posle nekih godinu dana Inajat se sa ocem vratio u Barodu. Činilo se kao da svo drveće i svaki list na njemu nepomično s poštovanjem stoji pred mahatmom. tako da je osetio snažan poziv u carstvo muzike koji mu je došao preko Inajata. jedan prijatelj ga je upoznao sa premijerom. str. Tada bi ustajao i satima sedeo u tišini. str. To je Inajata učinilo poznatim u celoj Indiji. Takođe mu se nije dopadala sklonost mnogih muzičara da veličaju svoje pokrovitelje maharadže i da im laskaju. U Katmanduu je naišao na jednog starog sufija čija predivna ličnost ga je oduševila. Sutradan je Inajat taj svoj unutarnji doživljaj ispričao jednom prijatelju. Kad su im se pogledi susreli. po slavnom pevaču u Akbarovoj palati velikana. Nizam je naslutio da je Inajatov muzički talenat samo plašt ispod kojeg se krije neka čudesna tajna. Jednom prilikom je «zatvorenih očiju video kako se neko pojavljuje pred njim i ugledao lice neopisive lepote. 6263). jedini moj cilj u muzici je da dostignem savršenstvo» ( B. on je sam po sebi tajanstven. Od samog početka Inajat je koristio priliku da tokom svojih putovanja obiđe sveta mesta i da se upozna sa velikim sufijima i učiteljima. a spokoj kojim je bila prožeta atmosfera koju je mahatma stvorio oko sebe bio je neizreciv. Majka ga je radosno dočekala. Nakon toga je često odlazio na to mesto. Moja muzika je moja misao. Inajat je pevao tom mahatmi i zauzvrat dobio blagoslov njegovog nadahnjujućeg pogleda. Shvatio je da je razlog za to činjenica «da je prava muzika vekovima bila izvođena uglavnom u palatama a retko u hramovima. 70). Moja muzika je moja religija. Inajat počeo da posvećuje sve više vremena kontemplaciji. Nizam je i sam bio pesnik i muzičar. godine. Na svojim kasnijim turnejama izvodio je muziku na mnogim indijskim kneževskim dvorovima. koju je težio da dokuči» ( B.udubili u muziku. kao i izvanrednim razumevanjem ljudske prirode. Inajat je bio impresioniran Nizamovom jednostavnošću i ljubaznošću. Kao da se i vetar koji uvek duva privremeno smirio pod uticajem savršenog mira prouzrokovanog spokojstvom njegove duše. Biografija ovako opisuje Inajatov susret sa Nizamom: «Kada je stigao pred Nizama. 61). 70). Inajata je ispunilo ushićenje. U isti mah. Stoga je često bivao razočaran slabom reakcijom publike na njegovu muziku. Dao je Inajatu ime Tansen. ustanovio je da je taj čovek mahatma koji sedi i ko zna otkada meditira na tom samotnom mestu. Kada mu je bilo postavljeno pitanje o tome. Zbog toga je majčina neočekivana smrt posle kratke bolesti za njega predstavljala težak udarac. mada je isprva boravio samo kod Nizama. 66). i počeo je da oko sebe oseća blistavu svetlost. i da ih više privlače razonoda i veselje. Inajat je objasnio magiju svoje muzike na sledeći način: «Pošto je zvuk vrhovni izvor ispoljavanja. ponekad sa svojom vinom (5). naprotiv. i stekao mahatminu naklonost. koji je bio impresioniran Inajatom i predstavio ga Nizamu. Svetlost. kako bi stekli njihovu naklonost. skloniji zabavi i površnosti. Duhovna potraga Inajata Kana Kasnije je. str. Tako moja muzika proizvodi u meni osećanje koje zatim obuzima i publiku. Kasnije ga je glas ''Alah ho akbar. gde se nadao da će pevati za vladara Nizama. Tokom noći bi ustajao da meditira. neobuzdana osećanja i nepromišljene strasti» (B. Nakon toga je svuda bio pozivan da peva. a moja misao je moje osećanje. tako da je javnost sve vreme bila neupućena u nju» (B. str. i majka i sin su razvili veoma prisan odnos i uzajamno razumevanje. to su divniji biseri koje iznosim u obliku melodija. Postigao je veliki uspeh u Misoru i dostigao vrhunac svoje muzičke karijere u Hajderabadu. tako da ovozemaljski uspeh nikada ne može da bude odgovarajuća cena za nju. Tada je Inajat počeo sam da putuje i dobijao pozive da peva na dvorovima raznih maharadža. Bog je velik'' budio u noći. između njih se smesta uspostavilo razumevanje. snaga i mir koje je dobio od njega obeležili su karijeru koja mu je bila predodređena» ( B. pošto je dvor u Hajderabadu bio vodeći u zemlji. Za vreme jedne svoje kasnije posete Bombaju 1902. Jednog dana je jašući brdima «ugledao u daljini nekoga kako sedi na mestu na kojem teško da bi se iko ikada mogao videti. tokom boravka na dvoru Nizama od Hajderabada. Nizam je bio duboko impresioniran. Posle šestomesečnog strpljivog čekanja. Što dublje uranjam u okean osećanja. str. i stavio mu je na prst prekrasni smaragdni prsten. Stoga svako ko poseduje znanje o zvuku zaista poznaje tajnu univerzuma. tokom kojeg je vežbao i napisao jednu knjigu o muzici. Stigavši do njega. Taj vladar je shvatao i cenio njegovu muziku i duhovnu atmosferu koju je ona stvarala. koji mu je . Tada bi pevao samom sebi. i to je činio veoma uspešno. Uvideo je da to vodi kvarenju indijske muzike.

postao je sasvim drugačija osoba. Sajeda Muhameda Abua Hašima Madanija. i sada je moj ponos u Tvojoj ruci. moj Gospode. i da se u prisustvu njegovog muršida sve razotkrivalo» (B. str. Opio me je pehar koji mi Ti dade. ovaj mladić je muzički genije i žudi da se potčini vašem neuporedivom vođstvu. Našao je nešto što je bilo neuporedivo privlačnije od svetovne velelepnosti dvora. budi blagosloven. «Sedeći na svojoj prostirci sa brojanicom u ruci. str. tvoj rob'' (B. Ali onda. rekavši: ''Budi blagosloven Božanskom Svetlošću i prosvetli sve koje Alah ljubi. I njegovo pevanje se promenilo. 73). ''Ko je ovaj mladić? On mi silno privlači dušu''. pa ipak zaklonjeno od njegovih očiju. Međutim. usled koje je zatražio od jednog dečaka da otvori vrata i pripremi sedište. Učitelj ga je pogledao i činilo se kao da ne može da odvoji oči od njega.'' Sledećeg trenutka se na vratima pojavila jedna ličnost koja kao da je sišla sa neba i počela blago i otmeno da korača po zemlji. i da je samo prisustvo muršida bilo svetlost koja prosvećuje umove onih koji su bili u njegovoj nazočnosti. ali Inajat je počeo da žudi za slobodom. Inajat je shvatio da reči uopšte nisu neophodne.rekao: ''Sada si stigao do tačke na kojoj treba da potražiš muršida''» (B. kao što se u Biografiji navodi: «Nekim izvanrednim sticajem okolnosti dobio je telepatsku poruku. rekao je Učitelj. Nisam dostojan toga. na koje je odgovorio: ''Ja sam tvoj sluga. Kao Josif si mi osvojio srce. i to me čini srećnim. osnivača ćištijskog sufijskog reda u Ađmeru. Sve što se činilo teškim i nejasnim postajalo je jednostavno i krajnje jasno. Maulana mu odgovori: ''Vaša Svetosti. razmišljao je o tome kako su sva veština i ugled koje je stekao bili krajnje beskorisni kad se radi o njegovom nađatu ili spasenju. Tvojom milošću Inajat ima sve za čime je čeznuo. kao Hrist si me digao iz mrtvih. Inajat je napisao pesmu posvećenu svome muršidu. Inajatu taj lik ipak nije bio nepoznat. kao Mojsije si mi preneo Poruku. Čak i maulana je rekao: ''Ja? Ja ne zaslužujem tu privilegiju. i ona je na ovog ostavila veoma dubok utisak. iskonsku bliskost. Raskošni Nizamov dvor više ga uopšte nije privlačio. nego škola za učenje teške lekcije. Duboko ga je nadahnula poseta grobnici Muinudina Ćištija. ni pijaca za zadovoljavanje naše sujete i gladi. Dao sam Ti srce. kao Muhamed si mi pružio pehar. Potom je u Hajderabadu posetio čuvenog učitelja maulanu Kair-ulMubina. moleći se za njih i dajući im svoje blagoslove – u Inajatovom srcu je ostala bolna praznina. Još jednom je sreo mnoge učitelje i sufije. opojni pogled i uzdižuća atmosfera kojom je bilo nabijeno sve što je okružavalo njegovog muršida» (B. zbog kojeg je i sam Nizam često ponizno stajao u uglu da bi čuo njegovu propoved. Inajat je odlazio kod njega što je češće mogao i «otvorenog srca sedeo u prisustvu muršida.''» (B. ništa mi nije ostalo. Taj susret njihovih pogleda u trenu je oživeo. Nizama je to zadivilo i pokušao je da ga zadrži na svom dvoru. Shvatio je da ovaj svet nije ni pozornica postavljena za našu zabavu. Prethodna mapa pokazuje kuda se sve kretao. Otpevao je tu pesmu svome muršidu. Kada je 1908. da tako kažemo. 75). moj poštovani posvetioče. osećanje dubokog poštovanja. te mi više nikakav nektar ne treba. Kad bi se vratio kući. 75-76) Otada se razvio veoma dubok učeničko-učiteljski odnos između Inajata i njegovog muršida. Slušajući noću pevanje jednog fakira bio je ganut do suza. Prvo je nekoliko svetaca kojima se obratio odbilo da ga vodi.'' Učitelj je smesta pristao da ispuni Inajatovu želju i na licu mesta ga je inicirao. koja nije bila njen dom. Pošto se smestio na sedištu pripremljenom za njega. Gospodar) dolazi. Tako se dao u potragu za učiteljem. satima je ostajao nem. str. Njegovi prijatelji su primetili izvanrednu promenu u njemu. 80). A kada je bio sa svojim muršidom uviđao je da se «svi problemi rešavaju bez ikakve potrebe da nešto zamoli ili zatraži. moje jedino blago. Stoga je pošao na hodočašće indijskim svecima. poput prazne čaše u koju su mogle da se uliju prosvetljujuće reči. 76). Spasitelju. Položio je ruke na Inajatovu glavu i blagoslovio ga. str. str. kojem je i njegov muršid pripadao. Stoga je odlučio da . Kao da mu je i pre toga sve bilo poznato. Sinulo mu je da je to isto ono lice koje je viđao u meditaciji.'' On je u Inajatovim očima video ono što ovaj nije izrazio rečima. posle čega se okrenuo svojim posetiocima i rekao: '' Hazrat (Učitelj. godine njegov muršid napustio ovaj svet – zatraživši oproštaj od svih oko sebe. ukazujući mu umesto toga izuzetno poštovanje. koja je ovako glasila: Uzeo si me za ruku.

Muršid je indijska reč za duhovnog vodiča. «muzika je bila samo odeća njegovog bića. 111). dete moje. septembra 1910. godine Inajat je krenuo iz Indije za Sjedinjene Američke Države. 109). Obavljene su završne pripreme. zemlju moje budućnosti» (B. Po ceo dan je posmatrao derviše i fakire i razgovarao sa njima. i uskladi Istok i Zapad harmonijom svoje muzike. str. predstavljaću teret za one koji zarađuju za život. 86). str. 3. nastupio je trenutak za novu životnu etapu» (B. Na sve strane širi mudrost sufizma.» Tako je muzika «izvršila svoj zadatak u njegovom životu. nego i svi oni koji su sedeli oko njega postajali opčinjeni i osećali se ushićeno. 5.'' Vređalo ga je to što je video kako se loše u njegovoj zemlji bogataši odnose prema muzici i njegovoj profesiji. pošao je sa njim. East-West Publications. Rekao sam zbogom svojoj otadžbini Indiji. a svi ostali su izgledali kao da su izgubljeni u magli. 121). put pred njim bio je čist. 1971. 89). Niko ga nije zadržavao. Stoga je putovao i u mnogim mestima držao koncerte i predavanja o muzici. i nisu mogli da shvate u koju sferu su podignuti sa zemlje. Sufi Publishing Company. Živopisni dodatni prikazi životnih okolnosti u Barodi u to vreme nalaze se u memoarima Pages in the Life of the Sufi. Inajat bi pao u zanos. po jednu na svakom kraju. Kad su ostali nasamo.. i svoga muršida. de Jong-Keesinga Inayat Khan: A Biography. str. Tada je shvatio zbog čega je nedugo pre toga izgubio sve svoje ordenje koje mu je bilo dodeljeno za njegov muzički uspeh. str. Vina je indijski muzički instrument sličan gitari. Pir-o-Muršid (Najviši Učitelj i Vođa) je predvodnik duhovne škole.). str. Osećao je da čoveku zapravo ništa ne pripada. No. taj braman mu je rekao: «Ti treba da odeš na Zapad. Kao što Biografija opisuje: «Čim bi počeo da izvodi svoju muziku. .. str.. i 13.. To ti neće doneti bogatstvo. On je tih godina zaista bio izgubio i sve one koji su ga vodili: svoga dedu.sledi sasvim drukčiji put od onog kojim se dotada kretao. London/The Hague.. došlo je vreme za njegovu misiju. jer upravo zbog toga te je tako izdašno obdario Alah. 1974. a najveći deo noći je provodio u bdenjima. čiji je autor Murshid Musharaff Khan. Milosrdni i Samilosni» (B. prikupi hrabrost i svi će se oblaci razići» (B. Doživeo je mnogo divnih i nadahnjujućih susreta.. u zoru je pevao pobožne pesme. Kasnije je u svojoj autobiografiji napisao: «Sudbina me je prenela iz sveta lirike i pesme u svet industrije i trgovine. i krenuo za Ameriku.'' Mislio je: ''Ukoliko rešim da zarađujem i počnem da prodajem svoju muziku za novac. str. Zaključio je da bi najbolje bilo da pokuša da svojim slobodnim duhom uzdigne indijsku muziku do njene stare slave» (B. Pitao se šta da radi: «''Da li da postanem derviš i živim od milostinje? Ako to učinim (razmišljao je). Učenici se zovu muridi. Zato. a uveče je meditirao uz muziku» (B. Napomene 1. U trenutku je mogao da dospe u stanje samadija. to bi bilo bacanje bisera pred svinje. Njegov rad na širenju sufijske poruke u zapadnom svetu je započeo. 2. East-West Publications. zemlji sunca. Ljudi nisu bili svesni gde se nalaze ni šta slušaju. i okrenuo je novu stranicu u svom životu» (B. Tamo ćeš obaviti veliki posao koji sada ne može da ti se saopšti. Citati iz nje označeni su kao (B. Uskoro bi ne samo on. Zanimljivi podaci o motivacijama i ciljevima Maule Bakša u njegovom traženju muzičke reforme i unapređenja mogu da se nađu u knjizi E. 111). osim toga. Građa za ovo poglavlje uzeta je iz prvog dela knjige Biography of Pir-oMurshid Inayat Khan. s tim što ima dve velike tikve. 1979. Pošto bi završio sa svojom muzikom. Inajat je tada došao do vrhunca svoje duhovne potrage. U njegovoj svesti jasno se isticalo ono mu je njegov muršid rekao: «Putuj u svet. 4. str. u čemu je on nalazio svrhu svog posedovanja muzičkog dara. to bi bilo gore od ropstva. Jednog dana je posetio jednog bramana koji je bio čuveni vidovnjak. ali u pitanju je posao koji ne može ni da se zamisli. svog oca i majku. 89). Inajat se uzdao u božansko vođstvo i zaštitu. uzdigao bi se iznad zemaljskih sfera. Stariji od dva njegova preživela brata. London/The Hague. Muhamed Ali Kan.

on nije imao iza sebe nikakvu organizaciju koja bi ga podržavala. Najzad. 185). Stoga su žene imale veoma značajnu ulogu u Inajat Kanovom radu na prenošenju sufijske poruke. ona bi rekla: ''Ne. ali stvarnu radost nalazi u letenju vazduhom. Odlučio je da se odrekne takvog profita. muzika im je otvorila prva vrata. ali. str. str. 185). Došao je da prenese sufijsku poruku. pošto su po prirodi osetljivije. njegov poziv. ali nikada nisam osećao da mi je nemoguće da se obogatim ukoliko to želim. 123). 179). bilo veoma teško da shvate i razviju ideju učeništva. Međutim. Sledećim rečima je dodatno objasnio svoj stav o tome: «Mnogi su se pitali da li je bilo van moći jednog mistika da sebi pribavi bogatstvo. postojale su i poteškoće svojstvene mentalitetu koji je u to doba preovlađivao na Zapadu. Inajat Kan je osetio da ona ''čeka na trenutak da se izdigne iz materijalne slobode u duhovnu slobodu'' (B. U početku mu je trebalo vremena da prouči zapadni svet i psihologiju njegovih ljudi kako bi dokučio na koji način može da sprovede svoju misiju. imao je utisak da se nalazi u potpuno drugačijem svetu. Nisam umeo da na to pitanje dam sasvim jasan odgovor. Čak ni oni ''koji nastoje da ispolje duh učeništva nekako ne uspevaju da igraju tu ulogu'' ( B. koja je preko potrebna na mističkoj stazi. str. pošto je donosio poruku jedinstva. uz to. Što se tiče njegovog stvarnog cilja – donošenja sufijske poruke zapadnom svetu. meni je potrebno tek nekoliko zrna. psiholoških ili okultnih ideja ( B. kasnije je napisao da se ''siromaštvo ispostavilo kao moj najogorčeniji neprijatelj'' (B. moj život je po tom pitanju bio nalik životu ptice. Međutim. 123). Suočio se sa brojnim predrasudama: protiv islama – bez obzira na to što je on sam došao sa univerzalnom porukom. verovao je da će biti u stanju da se prilagodi ljudima i okolnostima. 187). 180). Osim tog materijalnog problema. čak ni da mi je bilo ponuđeno svo blago ovog sveta» (B. iskustvo mu je pokazalo da je zapadnjacima. Tako je njegov prvi daroviti murid i pomagač u Sjedinjenim Državama bila jedna žena: Ada Martin. osećajući da više snage dobija držeći se svog principa potpune slobode i nezavisnosti. Ako bi neko rekao ptici: ''U vazduhu nema zrnevlja. a takođe i manje uvučene u delanje u svetu. Za takav zaključak postojalo je mnoštvo razloga. osećali su da je njihova muzika «bila stavljena na težak ispit u tuđoj zemlji. Žene su bile spremnije da razumeju i prihvate njegov rad i sufijsku poruku. dobijali su pozive za održavanje koncerata i predavanja o indijskoj muzici. I zaista. prvo na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. koja mora da se spusti na zemlju da bi pojela neko zrno. str. a potom i na zapadnoj obali na UCLAi Berkliju. koji su takođe bili odlični indijski muzičari. ponegde je čak postojala i predrasuda koja se ticala boje kože. Nije krio da je bilo ''nekoliko prilika koje su mi pružale mogućnost velikog bogaćenja'' (B. Ni tone zrnevlja koje leži na zemlji ne bi mogle da me namame toliko da odustanem od radosti letenja kroz vazduh. str. str. Uvideo je da njegov posao na Zapadu predstavlja ''teži zadatak nego što je to ikada mogao da pretpostavi'' (B. osećao je da je u početku jedino njegovo sredstvo muzika. iako ima učitelja''. ali one nisu bile u skladu sa njegovim principima. Tako su počeli da uspostavljaju kontakte. a u tome su mu pomagali njegov brat Mahebub Kan i rođak Muhamed Ali Kan. u kojem nije imao ni poznanstava ni pristalica. str. .'' Tako ni ja nisam mogao da žrtvujem ono što me je zaista zanimalo u životu. protiv istočnjačke filozofije i sistema vrednosti. a razume se da su tokom Prvog svetskog rata i nacionalistička osećanja postala veoma jaka. u kojoj je ličila na stare novčiće donete u banku koja posluje sa novcem koji je trenutno u opticaju» (B. čak i kada su bili impresionirani sufijskim idealom. 123). Ali. U takvoj situaciji često mu je nedostajalo i novca. ostani na zemlji i tu ga skupljaj''. svetu abnormalne aktivnosti u kojem ''kao da se sve kreće'' ( B. otkrio je da se mnogi ljudi plaše mističnih. on je shvatio da vreme još nije sazrelo. 185). str. Uvideo je da ''na Zapadu nema učenika (sledbenika). (1) Prispevši u Njujork. ukoliko mu je ono bilo jako potrebno kao što je meni bilo. str. stigao je u potpuno različit svet. Pre svega.3 Sufijevo putovanje na Zapad Ugledavši Kip slobode dok je uplovljavao u njujoršku luku.

(3) Dok nije otišao iz Rusije 1914. Inajat Kan joj je dao najvišu incijaciju i poverio joj ''brigu o održavanju niti Poruke'' u Americi. bila je prevedena na ruski i objavljena. «Jednog dana je muršid stigao u grad u neočekivano vreme. tako da ga na stanici niko nije dočekao. kako su čak i čitavi narodi vođeni ka uništenju kada svojevoljno odaberu taj put. misticizmu i filozofiji. a ni vozila. Glasno su se smejali. Kada je 1912. Nurunisa je postala junakinja francuskog pokreta otpora u Drugom svetskom ratu. Jedna anegdota iz Biografije pokazuje kako mu je bila pružena božanska pomoć u trenutku nevolje. sigurno ga ne bih prihvatio. Bio je pozvan na Carski muzički konzervatorijum. pre nego što je Rusiju zadesila velika nesreća (revolucija). ali reakcija na njegovu muziku bila je prilično slaba. tako da su se 1912. dvojica među njima su mu je takoreći silom uzeli i mirno pošli putem kao da su na svetoj dužnosti. Inajat Kan se složio s tim i uzdao se da će na kraju takva muzika ''postati svetska muzika. U Rusiji je naišao na veliko interesovanje za religijske i filozofske teme. Isprva ju je njena porodica sprečavala da ga prati u Englesku. video je idealizam Rusa i njihovu naklonost prema umetnosti. Za njega je to bila ''slika doma. a oni su odgovorili: ''Odvešćemo te tamo. sa rukama punim torbi i instrumentom. str. To je pre bilo vreme za proučavanje i prilagođavanje i za stvaranje prvih kontakata. ali Muršid nije nikome hteo da da svoju vinu. a on je u svojim meditacijama primio saopštenje da je ona predodređena da mu bude supruga. Imalo su četvoro dece: dva sina – Vilajeta i Hidajeta. Kad im se približio shvatio je da su svi pijani i na vrhuncu razdraganosti. drugi drugu. Pošto mu je rečeno da bi interesovanje za nju bilo veće u Francuskoj. godine venčali u Engleskoj (B. i dalje mu je bilo teško da napravi značajniji pomak u svojoj misiji. i dve kćeri – Nurunisu i Kairunisu. (2) Tokom njegovog boravka u Francuskoj. koškanje i igranje prišli su muršidu koji je stajao u mraku natovaren silnim torbama. Bilo je to teško vreme. str. str. str. str. Da sam unapred znao o kakvom se pozivu radi. ko je ovo?'' Svi ostali su na to prsnuli u smeh. Inajat ju je snažno privlačio. u kojem je uzvišeno žrtvovala svoj život. Inajatu Kanu je bilo ponuđeno da poseti Rusiju. Njegova prva knjiga. i on se sa porodicom prebacio u London i u njemu proveo ratne godine. Na jednom skupu u domu vođe muslimana u Moskvi govorio je o bratstvu i naišao na izvanredan odziv ljudi iz mnogih istočnih zemalja. Izgleda da su upravo njima bile nadahnute neke docnije Debisijeve kompozicije. Međutim.'' Jedan od njih je uzeo jednu muršidovu torbu. godine se preselio u Pariz. 135). međutim. koji je smatrao da ''na Istoku postoji mnogo toga što bi moglo da se uvede u zapadnu muziku'' (B. činilo se da su njihova opijenost i veselost iščezli u trenutku. to se ispostavilo kao prilično neprijatno iskustvo: od njega i njegove braće se očekivalo da izvode svoju muziku za zabavu bogatijih ruskih staleža: «Kao da je Bog želeo da mi pokaže. str. Uspostavio je neke zanimljive kontakte. str. Vratio se 1914. No. Video je kako mu iz daljine prilaze neki ljudi. Sufijska poruka duhovne slobode. Više nije bilo ni najmanjeg znaka pijanstva. na kojem je njegova muzika izazvala oduševljenje (B. godine. I dalje je osećao da još uvek nije u stanju da učini nešto veliko na unapređivanju i širenju sufijskog pokreta. koja će pomoći da se čovečanstvo ujedini'' (B. 138). U sledećoj etapi sufijskog putovanja Inajata Kana po Engleskoj. 135). Uprkos nepovoljnom početku. Inajat Kan je postao privržen toj zemlji i njenom narodu. Osećao je da mu je bilo potrebno «iskustvo porodičnog života. Uskoro posle toga počeo je Prvi svetski rat. Stekao je mnogo prijatelja. koji su kasnije imali značajnu ulogu u nastavljanju sufijske poruke. Kao da su svi bili obuzdani određenim utiskom koji je on odavao. a kojeg on sam .koja je kasnije dobila sufijsko ime Rabija. Takođe se upoznao i sprijateljio sa kompozitorom Skrjabinom. Jedan od njih ga je spazio i rekao: ''Hej. 183). a i treći je uzeo nešto. ali ipak ne dom'' (B. Za vreme rata na ulicama nije bilo rasvete. Ipak. koji je – kako je napomenuo – ''postao veoma zainteresovan za naše rage''. Dopadao mu se ruski jezik. 184). Muršid je bio prepušten sam sebi sa svim stvarima koje je trebalo nositi. godine odlazio za Englesku. naročito života sa decom i različitim fazama njihovog razvoja. U njemu je stekao mnogo prijatelja koji su bili veoma otvoreni za indijsku muziku i upoznao se sa velikim kompozitorom Klodom Debisijem. ali ona je našla načina da ode sa njim. koje pruža potpunu predstavu o ljudskoj prirodi» (B. sina čuvenog pisca. 1913. putovanje se ispostavilo kao uspešno. Hodao je cestom očekujući da će naići na nekoga ko bi mogao da mu pokaže put. A muršidov pogled se na njih spustio poput groma. koji mu se činio sličnim hindiju. najvažnije je bilo to što je ''pronašao dušu koja je bila određena da bude moj životni partner'' (B. Božja slava svugde je prisutna» (B. 126). Zatim ih je upitao za adresu koju je tražio. Ora Bejker je bila jedan od njegovih studenata muzike. godine u Pariz da učestvuje na muzičkom kongresu. Uz dreku. 138). osobito Sergeja Tolstoja. 138).

Inajat Kan je i pored toga osećao da je to ''još uvek bilo vreme za oranje zemlje''. VESNIK Skup je tiho sedeo i čekao u velikoj predivnoj prostoriji.godine rat završio. Pepeljasti safiri setno su visili iz plameno-plave grnčarije na stočićima. dubina i jasnoća. gde se ponajviše osećao kod kuće. a sam se sa porodicom smestio u okolini Pariza. Inajat posebno ističe gospođicu Gudinaf ''koja je predstavljala kamentemeljac za građevinu Reda'' (B. on sam je bio sopstvena poruka – bio je oličenje svega što je došao da podučava. U vreme njegovog drugog obilaska Amerike njegova organizacija je bila jača. psihologije. blistave oči da. Uprkos tome. 139). Zbog toga je međunarodnu centralu Sufijskog pokreta premestio iz Engleske u Švajcarsku. Naglo je prekinuo svoju pobožnu pesmu i otvorio velike.» (B. Onaj kojeg su svi bez glasa čekali da vide. Sklada.'' E.W. O ma kojoj temi iz filozofije. pogotovo u sprovođenju aktivnosti Univerzalnog bogosluženja. Sve lepe misli kao da su ušle u svoj dom da borave u njemu. 141). a neki iz puke radoznalosti. kao da miluje. tako da se osećam kao da duvam u pištaljku usred buke hiljadu bubnjeva». I gospođa Sejnsberi Grin bila je od velike pomoći. u Ženevu. Polako je. na grudima mu je počivalo krilato srce ukrašeno dragim kamenjem. ali su očarane lažima. Odatle je rad na širenju sufijske poruke počeo da napreduje. podigao ruku i obratio se: ''Duše Bogu drage. I pored toga cela stvar je protekla uspešno. str. mir se iz njega širio kao sjaj koji samo duša može da primeti. plašeći se da će osujetiti neko nepoznato prisustvo.Ilustracija 3: Članak 'Vesnik' iz The Southern Daily Echo. str. Duše nesvesno tragaju za istinom. 175). 139). pak.P. sastao se sa mnogim novinarima i održao svoje prvo predavanje u hotelu Valdorf Astorija u Njujorku pred velikom masom ljudi. bešumno je ušao u svetlozlatnoj odori. iz njega je počela da se izliva neverovatna bujica nadahnutih predavanja. neki su. Inajat Kan je imao utisak da su se okolnosti u Engleskoj dodatno pogoršale: ''srca su postala hladna usled naknadnih posledica rata'' (B. Tih godina su bili inicirani mnogi muridi. Lice mu je zračilo savršenim spokojem. Kada se 1918. 259-260). april 1919. . A onda je tišina bila prekrasno začarana uzbudljivim ritmom dubokog.G. Jedinstva i Lepote. str. pogleda sve prisutne. Inajat Kan uvek nadahnjuje i ukazuje na suštinu. str. Situacija je bila takva da se čovek jedva usuđivao da diše. božanski duh. mada je često govorio pred veoma malobrojnom publikom. Za trenutak je zastao utonuvši u koncentraciju. To je dovelo do osnivanja njegovih letnjih škola u Suresnesu. Zbog svega toga je opterećenost Inajata Kana poslom postala tolika da je morao da se ostavi muzike. je ustanovio da je u SAD veoma teško «da se Poruka uopšte čuje. neki su došli da vide nekakav fenomen na bini. 205) Uprkos svemu. sufijski red je bio ozakonjen i osnovani su neki sufijski centri. U njoj je otkrio duh učeništva. mističnog pevanja. Stvari treba da budu izložene ''u velikom stilu'' ( B. uspostavljajući dodir sa Beskrajnim. Upravo u tom periodu priklonili su mu se neki veoma predani muridi. Došao je sa porukom Ljubavi. na tom putovanju je mnogo toga bilo postignuto. Rat je bio u žiži interesovanja. str. neki su sklopili ruke i oborili glave. osnivana su nacionalna udruženja i centri Sufijskog pokreta. zapanjuje nas njihova sveobuhvatnost. misticizma i religije da se radi. imali strpljenja samo pet minuta pošto su ušli u dvoranu.nije bio svestan do trenutka kad su rešili da ga otprate do njegovog odredišta» (B. jer u protivnom je teško izazvati ikakvu reakciju. Polako je počinjao rad na širenju sufijske poruke: objavljivane su prve knjige. U stvari. str. 147). inače tako redak na Zapadu. To me je navelo da se zapitam šta svet želi: istinu ili laž. godine u Ženevi. u nekima je radoznalost bila prikrivena kao da su bili obuzdani bestelesnom silom koja se nevidljivo širila iz mirisnih štapića. Posle jedne decenije pripremanja na Zapadu. predavačkih turneja kroz mnoge evropske zemlje i još dva putovanja u Ameriku. str. Ovako je objasnio tu svoju odluku: . zračeći blagoslov duboko unutarnje sreće. Opisao je svoje utiske o tom događaju: «Neki su došli zainteresovani reklamom. 9. Godine 1923. neki su napregnuto gledali napred sa iščekivanjem. neki zato što su pročitali novinske izveštaje. što je za njega predstavljalo veliku žrtvu. za njega je bio ugovoren niz predavanja. a njegovo međunarodno sedište bilo je registrovano 1923. Kada razmotrimo predavanja iz tih godina. ____________________________________________________________ Inajat Kan je osećao da je''rat paralisao umove ljudi'' ( B. a ''glas mira je za mnoge uši bio akord koji unosi nesklad'' (B.

bilo je to kao da se blagoslovi sa svih strana izlivaju ka meni.'' Tada mi je postalo jasno šta se dogodilo tog jutra. sa starim dargahom Nizamudina Aulije u pozadini. kada sam ponavljala . dao mi je drugo ime. Tog dana nisam videla Muršida. Bila sam dirnuta nečim za čime sam čeznula u najdubljem delu svog bića. jedinom postojećem Muzičaru. Promene koja je počela od trenutka kad sam sela da intervjuišem Muršida i kada mi je on uputio svoj duboki blagi pogled. koja mi je draža od svega. i izvodeći tu muziku došao sam do stepena razvoja u kojem sam dotakao muziku sfera. i ja sam žrtvovao svoju muziku. Tada je svaka duša za mene postala jedna muzička nota. kada se vratio u Indiju. biću ispunjena slavom Božjom. nego Muzičaru koji svira na svom vlastitom instrumentu. koji mi ga je greškom saopštio. U toku dana mi je. Posle ručka Muršid je sa nekim svojim muridima hodao prema sedištu organizacije i iznenada mi kroz smeh rekao: ''Upropastili su mi tajnu. tako i novi božanski podstrek i nadahnuće univerzalne sufijske poruke koju je Hazrat Inajat Kan doneo zapadnom svetu. onda je to podešavanje duša umesto instrumenata. čovek mora da žrtvuje ono što mu je najdraže. u tom trenutku nisam shvatala šta sve to znači. usklađivanje ljudi umesto tonova. «Kada je Muršid sledećeg proleća ponovo došao u Ženevu. Ljudi su mi pripisivali zasluge za tu muziku za koju zapravo ne treba zahvaliti meni.«Digao sam ruke od muzike zato što sam od nje dobio sve što se moglo dobiti. pevao sam ih i svirao vinu. Kad sam se probudila sledećeg jutra. Ako se ičim danas bavim. Svirao sam vinu sve dok se moje srce nije pretvorilo u taj instrument. koja opisuje kako ju je 1923. međutim. Ako ima ičega u mojoj filozofiji. Lična sećanja na Inajata Kana Mnoga saopštenja i mnoge uspomene govore nam o nezaboravnom. u svakoj misli melodiju. oni su predstavljali početak velike promene. u isti mah se organizuju i socijalni programi za siromašne ljude koji žive u toj oblasti. tiho sam ponavljala to ime i svaki put bih dodala: ''Napredovaću u Božjoj slavi. i kada poželi On na njoj svira svoju muziku. Lepota i skladnost tog dargaha u razvoju. Napisala je: «Nikada neću zaboraviti te jesenje dane u Ženevi. bilo je to kao da je neka blaga ruka uklonila sve što me je uznemiravalo i nanosilo mi bol. pokazuju kako kontinuitet mističke linije kroz vekove. Osetila sam da ne postoji ništa što taj čovek ne bi razumeo i da mu je poznata najdublja žudnja moje duše. Posle njegove smrti tako je i učinjeno.» (4) Krajem života. Da bi služio Bogu. preobražavajućem utisku koji je Pir-o-Muršid Inajat Kan ostavljao na svoje učenike.'' Na to je neko zapitao: ''A šta ono znači?''.'' Nekoliko minuta sam to ponavljala. a moje reči su privukle sveukupni život. Slučaj je hteo da za to ime ne saznam neposredno od Muršida nego od jednog aktiviste u sedištu pokreta. Izgleda da je za to potreban jedan ličniji pristup. a zatim sam ga ponudio božanskom Muzičaru. U svakoj reči sam otkrio određenu muzičku vrednost. Razume se da ovaj kratak činjenični prikaz putovanja Inajata Kana po Zapadu radi širenja Univerzalnog sufizma ne može da dočara duhovnu atmosferu njegovih beseda. Komponovao sam pesme. Hazrat Inajat Kan je izrazio želju da bude sahranjen blizu groba Nizamudina Aulije u Delhiju. Počnimo sa Azmat Faber. svoje muride. sva tuga i usamljenost su nestali. u svakom osećanju harmoniju. Napravljen je mermerni spomenik izvanredne lepote. rekli su ti tvoje ime. Predložio mi je da ostanem u Ženevi kako bih mogla da slušam predavanja o sufizmu i da malo pripomognem u radu koji je trebalo da se obavi. Iste te sedmice Muršid me je inicirao. a poslednjih godina međunarodni sufijski pokret radi na poboljšanju i proširenju njegovog dargaha u Indiji. onda je to zakon usklađenosti sa sobom i sa drugima. Kao da je život ponovo počeo. godine jedan prijatelj pozvao u Ženevu da se upozna sa Muršidom Inajatom Kanom. koji je slušao njih umesto da sluša moje pesme. Ona je tada boravila u Švajcarskoj radi zdravstvenog oporavka i raščišćavanja privatnih problema. Reči ne mogu da iskažu šta mi je značio taj prvi susret sa njim. Bila sam neizmerno srećna. Svo traganje iz poslednjih godina. tako da nisam mogla da ga pitam za značenje tog imena. Pa ipak. postalo jasno. U sledećem odeljku ću sažeto izložiti lična iskustva nekih murida koji su učestvovali u Inajat Kanovim letnjim školama. Otada sam postao Njegova svirala. U čistoj i nadahnjujućoj atmosferi tog dargaha priređuju se redovne meditacije i koncerti. Osetio je koliko je velika moja duhovna glad i znao je da bih tu uvidela sve mogućnosti za produbljivanje svoje ličnosti kroz sufizam. i nastojao sam da istu stvar jasnim i jednostavnim rečima protumačim onima koji su navikli da slušaju moju muziku. a Muršid je odgovorio: ''Ono znači Božja slava.

Ne verujem da je moguće opisati te samadi večeri.''» (7) Munira Naun. nikada neću zaboraviti njegov susret sa mojim ocem. godine. pošto ga je krasio blistav um. kako se to desilo? «Bilo je to dragoceno vreme. Ćutke smo sedeli u toj moćnoj božanskoj atmosferi pre nego što nam je jednom po jednom bilo odobreno da na nekoliko minuta budemo u Muršidovoj blizini. jedna od prvih murida u Sjedinjenim Državama. Pogled koji nam je Muršid upućivao. «Otac nije imao nikakve mističke sklonosti. neuporediva atmosfera koja se širila oko Muršida Inajata Kana i na njegovim predavanjima u letnjoj školi prikazana je na nekim suptilnim crtežima Saide van Tujl van Seroskerken. sve je to teško opisati. nakon što sam upoznao Muršida rekao sam ocu da to više nije mogućno. ali. opisuje svoj utisak sa jedne druge večere sa Inajatom Kanom: «Imala sam tu privilegiju da nekoliko puta večeram u domu Hazrata Inajata Kana pre nego što sam otputovala. Ali. Rekla sam Muršidu: ''Ovo je za mene nalik snu''. a ja sam otišao u krevet. No. A znaš li zašto? Zato što je to jedini čovek koga znam koji živi ono što podučava. Hteo sam da sledim duhovnu stazu. nije lako potpadao pod uticaj njihovih shvatanja. a nije bio ni religiozan u uobičajenom smislu reči. a on je na to odgovorio: ''Pa to i jeste san. Kako je to bilo moguće. Jedan od najvažnijih zadataka koje moram da obavim jeste da u raznim zemljama u koje odlazim podešavam unutarnje sfere prema višem nivou vibracija. otac je prihvatio moju odluku bez ikakvog negodovanja.» (8) Predivna.značenje tog imena a da toga nisam bila ni svesna.. koji je pratio Inajata Kana na mnogim njegovim evropskim putovanjima. kada se te večeri moj pogled sreo sa pogledom mog Muršida. Eto zbog čega moram toliko da putujem. to je bio dan posle večeri kada nam je Muršid dao svoj blagoslov u tišini svog samadija.. dečače moj''. Kad sam konačno pošla na put i rastala se sa Muršidom. Kada bih morao da procenim rezultate svega što radim po prisustvovanju ove šačice ljudi. Ponekad se činilo kao da celo Muršidovo biće isijava svetlost. od nečeg nestvarnog ka stvarnom. Pa ipak. jedne od prvih sledbenica. moj pravi zadatak nalazi se u višim sferama. posle našeg povratka iz Nemačke 1924. bio bih potpuno obeshrabren. To su bili najuzvišeniji trenuci koje jedno ljudsko biće može da doživi na ovom svetu. Zato. ali je bio pronicljiv poznavalac ljudi. Često je nastojao da stupi u kontakt sa bilo kojim autoritetom u filozofskim i duhovnim stvarima koji bi mogao da mu saopšti nešto vredno.» (5) Sirkar van Stolk. i polako seo na ivicu mog kreveta. iznenada ponovo u sećanju videla mog Muršida kako na večeri sedi preko puta mene i gleda me onako kako me je gledao te davne večeri.'' Način na koji je to rekao učinio je da još dublje osetim da je čitav život jedno putovanje od nesavršenosti ka savršenosti. mora da je bilo tako. što se tiče moje prave namere. osećala sam da sam iskusila nešto čega domet nisam mogla u potpunosti da shvatim. Tada nisam znala da vidovnjak jednim svojim pogledom može čoveka da obaspe ogromnom milošću.. Počeo sam da čitam. ''ovaj tvoj Učitelj je najdivnija osoba koju sam ikada upoznao. provede nekoliko dana u našem domu u Holandiji. i posle dosta vremena vrata kabineta su se otvorila. obuzeo me je dubok mir. međutim. To sam najjače doživela jedne subote. i dok sam jedne noći mirno ležala blagoslovljena tim samilosnim pogledom. «Poslednja letnja škola 1926. otac ga je posle večere pozvao u svoj kabinet. Prve večeri Muršidovog boravka kod nas. zadubljeni u razgovor. U mojoj ranoj mladosti otac se nadao da ću ga naslediti u porodičnom poslovanju.» (6) Van Stolk se priseća i sledeće epizode: «Čak i najpraktičniji i najkritičkije raspoloženi ljudi bili su impresionirani Hazratom Inajatom Kanom. pošto sam mnogo godina kasnije. Mada je bio duboko razočaran. Mnogi od nas su osećali to poslednje leto u Suresnesu kao vrhunac svega što je Muršid mogao da nam pruži. Dugo su tamo ostali zajedno. delimično iz tog razloga udesio sam da Muršid.. ta prva letnja škola. Verovatno najveći blagoslov u celom mom životu dogodio se u jednoj od tih nezaboravnih prilika. opisuje jedan veoma zanimljiv razgovor sa njim posle jednog od njegovih predavanja: «Misliš li ti da se čitav moj rad sastoji od ovakvih predavanja? Ta predavanja su samo paravan. godine bila je vrhunac lepote. ''Dečače moj. Posle toga sam svake noći u mislima oživljavala taj prizor. nisam mogla ni da pretpostavim da će to na mom neupućenom srcu ostaviti božanski pečat. rekao mi je. i u tom blaženom trenutku shvatila sam čiji sam gost na večeri tada bila. oslobađajući osećaj pročišćavanja koji ni sa čim ne može da se uporedi. bilo je sasvim normalno što je poželeo da i on upozna čoveka koji je tako snažno uticao na njegovog sina. Otac se popeo stepenicama do moje sobe. Tačno je da mogu da razumem kakve probleme i poteškoće imaju ljudi u publici – i pokušavam da im pružim odgovore na njihova pitanja. . dok sam radila neku vežbu.

uzbudljiva i radosna iskustva i okolnosti. U mom kasnijem životu smenjivala su se veoma tužna. i kasnije sam pokušala da ga ovekovečim na jednom akvarelu. Muršidovom tadašnjem domu. I pored svog krajnje zahtevnog posla. ambijent je bio vrlo prijatan – divna poljana sa stablima kajsija i šljiva. London/The Hague. osećanje da sam pronašla dom koji mi je pružio utemeljenje. čitava atmosfera je stvarala utisak da ste kod kuće. Upućivanja na stranice data su isto kao u prethodnom poglavlju. Moj otac je bio žustar sagovornik i sa uživanjem je razgovarao sve dok nije počeo da oseća potpuno drukčiju atmosferu u tom stvarno izuzetnom društvu. a napolju je na delu bilo nešto sasvim različito – večne sile prirode u svoj svojoj moći sa Muršidom. «Kada sam imala šest godina roditelji su me poveli sa sobom u Suresnes u okolini Pariza radi pohađanja dvomesečne sufijske letnje škole. blistavo sunce. Ono što sam tada videla nikad neću zaboraviti. Još uvek čujem Muršidov glas kako govori: pa. Građa za prvi deo ovog poglavlja preuzeta je iz drugog dela knjige Biography of Pir-o-Murshid Inayat Khan. Jednom su i moji roditelji bili pozvani na jednu takvu večeru. Osim što nas je obučavao u govorenju i pevanju. 1979. braća. Saida ovako opisuje taj prizor u svojim memoarima: «Muršid nije mnogo govorio. ljudi su sa oduševljenim izrazom lica celim svojim bićem bili usredsređeni na Muršida koji je predstavljao centralnu figuru koja zrači duhovnošću. Bio je avgust i spremala se oluja s grmljavinom. kad su je roditelji 1926. ali oni nisu bili muridi. Otac je bivao sve tiši i na kraju više uopšte nije govorio. Oko njega su se kovitlali uvelo lišće i prašina. Muršidova supruga. ali ona u to vreme nije imala smelosti za to. Kad joj je bilo šest godina prisustvovala je poslednjoj letnjoj školi Inajata Kana i bila je potpuno impresionirana njegovom blistavom ličnošću. Na jednom izvanrednom crtežu Muršid se nalazi u bašti za vreme oluje. o kojoj se životinji radi? «Ti časovi za decu bili su prava svetkovina i postali nezaboravna uspomena zahvaljujući usredsređenosti na Muršidovu ličnost koja je ulivala poverenje. ostali veoma upečatljivi. velikoj ozbiljnosti i u isti mah radosnom predosećanju i zadovoljstvu koje je svako osećao zbog vlastitog ili tuđeg doprinosa. to osećanje su budile i stare sufijske priče koje su roditelji kazivali svojoj deci. deca i gosti brzo su se sklonili u veliku sobu. vedro nebo. intuitivno sam osećala da je ono što se ta dva meseca dešavalo u Suresnesu bilo deo tog snažnog izlivanja poruke sufizma na zemlju. u kojoj je katkada bilo više sreće nego pameti. to je bio centar aktivnosti. Najveći deo onoga što se u mom životu dešavalo u godinama pre i posle toga postalo je mutna. Postalo je mračno i podigao se jak vetar. Kosa mu je lepršala na vetru. Taj trenutak se zauvek utisnuo u mene.Muršid ju je nagovarao da nacrta njegov portret. svake sedmice bi našao vremena da održi jedno predavanje za decu onih koji su učestvovali u letnjoj školi.» (11) Ratan de Vris Fejens. Jedna od tih slika prikazuje Muršida na večeri sa nekim pozvanim muridima. . došla je u kontakt sa sufizmom još dok je bila mala. međutim. Kada smo se vratili kući rekao je majci: ''Mislim da smo bili u društvu jednog istinskog velikana. Potom su moji roditelji ugostili Muršida jedne večeri u Holandiji. Saida ovako opisuje taj prizor: «Tog nedeljnog dana bilo je prisutno mnoštvo posetilaca iz Pariza u Muršidovom vrtu u Visuu (10).» (12) Napomene 1. East-West Publications. Pored toga. To se dešavalo petkom posle podne u bašti Fazala Manzila. dosadna. koja mi je kasnije postala supruga. Bilo je to dirljivo zajedništvo koje je navodilo na pomisao o poslednjoj večeri Isusa Hrista. Naravno. godine poveli sa sobom u Suresnes. Muršid nije zanemarivao tu decu. bezbojna prošlost.''» (9) Jedna druga slika prikazuje Muršida u privatnom razgovoru. Unutra su gosti i deca razgovarali. Iako sam bila dete. Avram. Stajao je tamo kao neki biblijski prorok. dok bi se ostala deca koncentrisala na neku životinju. nadahnjuje sve prisutne i sve drži u ravnoteži. Bila je to očaravajuća igra. okrenut prema oluji kao da je unosi u sebe. Ti meseci su. Jedno dete bi imalo zadatak da isprazni svoj um. Muršid nas je učio najosnovnijim stvarima o meditaciji putem igara koncentracije. samo bi povremeno oslovio nekog iz društva. dvorana za predavanja. «I treće. Muršid je mirno stajao na jednom brdašcu poput veličanstvenog kipa. Kasnije ga je nacrtala po sećanju. Nije primetio da ga posmatram. Ja sam bila poslednja i upravo sam htela da otvorim dvokrilna vrata da bih i sama ušla u kuću kad sam se osvrnula oko sebe da vidim da li i Muršid dolazi. Mojsije. ali sve se to svesno ili nesvesno odigravalo naspram pozadine koju je činilo osećanje koje je tamo nastalo. Prvo.

1967. vrhunac je dostigla u hinduizmu kojeg je Inajat Kan tako dobro poznavao i voleo. mongolska kultura sa svojim mešovitim hinduističkomuslimanskim karakterom.2. 45-48. 47. Išao je u Maharati hindu školu i učio od mnogih učitelja i sveštenika brojnih religija koje su bile zastupljene u Indiji. poglavlju. str. 51-53. Mesto blizu Pariza u kojem je Hazrat Inajat Kan tada živeo i 1921. 6. 9. Iz komemorativnog broja holandskog časopisa De Soefi Gedachte iz 1982. E. The Hague/London. East-West Publications. str. kada je u potpunosti asimilovao sve te niti religijske i duhovne . The Hague/London. Akvarel: slikanje vodenim bojama. The Flower Garden of Inayat Khan. Prema tome. Zapadna linija počela je sa avestanskim zoroastrijanizmom. 1974. Forty Years of Sufism (Sufi Quarterly Special Issue). ponekad kičicom ili mastilom. obuhvatanjem srodnih tradicija kao što su taoističke i konfučijanske doktrine (slično je bilo i u Indiji. Od najranijih dana je bio pod univerzalnim uticajima. 12. Odakle je i mogao da dođe bolji odgovor na probleme svetovnjačkog zapadnog sveta? Dakle. 4 Univerzalni sufizam: poruka duhovne slobode Kao što smo videli. Memories of a Sufi Sage: Hazrat Inayat Khan. kombinovala je istočne i zapadne religijske pravce. str. Njegov deda spajao je elemente muzike severne i južne Indije. 10. 6. a u porodici je postojalo i veliko interesovanje za zapadnu muziku. Nastavila se širenjem budizma na Daleki istok. str. 1950. 10. East-West Publications. Uopšte uzev. Inajat Kan je odrastao okružen pravim sufizmom i duhovnom muzikom. 1978. čija je sveta knjiga Grant Saheb vrlo bliska sufijskim idealima. Komemorativni broj De Soefi Gedachte. Ovome je više prostora posvećeno u 11. str. str. 3. 8. str. 30-31. godine. Istočna struja poticala je od vedske mudrosti praćene bramanističkim doktrinama. i koji je u to vreme sadržao i izvorna učenja Sika. EastWest Publications. ibid. 7. S van Stolk i D Dunlop. 11. London/The Hague. nastavila se preko judaizma i hrišćanstva do islama. de Jong-Keesing. u kojoj je Inajat Kan odrastao. Grčke i Persije. Inajat Kan je od detinjstva bio izložen nadahnuću raznih religija. i od najranijih vremena uključivala mnoge starije religijske i filozofske vrednosti iz starog Egipta. godine vodio svoju prvu letnju školu. gde se povezala sa đainizmom). 4. 122. str. Inayat Khan: a Biography. Komemorativni broj De Soefi Gedachte. 62-63. tu indijsku kulturu možemo u izvesnom smislu da doživimo kao glavni tok duhovnog života ljudskog roda. 5.

kako bi predrasude raznih veroispovesti i ubeđenja mogle same od sebe da otpadnu. već nam ostavlja slobodu da sledimo svoj sopstveni put do istine. Pa ipak. 3. Istok i Zapad.» (1) Izgleda da književnik A. tako da njen stvarni smisao i vrednost nikada ne mogu u potpunosti da se izraze rečima. Ukoliko bi u svom istraživanju imao saradnju svog muslimanskog kolege – a ima dosta pokazatelja da će imati – onda mogu da se nadaju da će zajedničkim snagama obelodaniti zaista izvanrednu i inspirativnu istoriju uzvišenog ljudskog nastojanja.Dž. ove reči nisu dovoljne da opišu poruku sufizma. i kako bi svaka mržnja izazvana pravljenjem razlika mogla da bude iskorenjena. To je odlično izloženo u Inajat Kanovom formulisanju jednog od ciljeva Sufijskog pokreta. Hazrat Inajat Kan sa grupom murida (nacrtala Saida van Tujl van Seroskerken) 3. 2. . Sufijska poruka stiže do modernog zapadnog sveta: Inajat Kan je otišao u taj svet. je mistična. Univerzalni sufizam osvetljava dublje jedinstvo svih velikih religija i gradi most koji spaja nauku. putem razmene misli i ideala. el-Gazalija. To je poruka duhovne slobode koja ne nameće nikakvu dogmu. Razgovor sa Hazratom Inajatom Kanom (nacrtala Saida van Tujl van Seroskerken) 4. moći misticizma i srži filozofije. a to je iskustvo božanskog dodira koje prevazilazi misli i reči. kako bi ljudsko srce moglo da se do vrha ispuni ljubavlju. jednostavnim ali dubokim. između aktivnosti i mirovanja. i upravo to je ono što nam pruža Univerzalni sufizam Inajata Kana. Ona je suviše bogata i suviše duboka da bi se ukratko opisala. On nam pokazuje put do ujedinjujuće i isceljujuće dubine našeg sopstvenog bića. zajedno mogu da uspeju u oživljavanju obrasca mišljenja i ponašanja koji će zadovoljiti potrebe mnogih koji teže ka ponovnom uspostavljanju etičkih i duhovnih vrednosti u ovim mračnim i pretećim vremenima. To mora da se doživi. njena suština. Ravnoteža između glave i srca. nesumnjivo smo deca istog Oca. Mnoge od tih aspekata nalazimo u propisanim ciljevima Sufijskog pokreta koje je ustanovio Hazrat Inajat Kan: 1. potrebno je i nešto više od proučavanja spisa nekadašnjih sufijskih mistika. Inajat Kan je krenuo da izvrši svoju misiju ''usklađivanja Istoka i Zapada'' i da širi mudrost sufizma kao što je njegov muršid najavio. Bilo da smo muslimani ili ne. Arberi nije bio svestan sufijske poruke Inajata Kana kada je u pogovoru svoje istorije sufizma napisao: «Ukoliko 'intelektualni argumenti' neminovno moraju da budu drugačije vrste od onih koji su zadovoljavali el-Đunaida. izražavanje njihovih ideja rečima koje savremeni ljudi mogu da shvate. «Daleko od toga da je beskorisno osvrnuti se na stranice iz daleke prošlosti. Sticanje i širenje znanja o jedinstvu. osluškivao ga je i njegova opšteprimenljiva sufijska učenja pružaju odgovor na potrebe tog sveta. Jer. tajne svih religija. duše koja nas dovodi u vezu sa božanskim životom. kojeg je stvorio kao sredstvo za rad na širenju sufijske poruke: «Delovanje Sufijskog pokreta uključuje i tumačenje ideja tih pesnika. Na taj način sufizam Inajata Kana može da doprinese spajanju istočnog i zapadnog sveta. Hazrat Inajat Kan 2. Pomaganje da se sasvim približe dva suprotna pola sveta. misticizam i religiju. filozofiju.» (2) . i kada je ostvario duhovnu spoznaju. Važna pitanja sufijske poruke su jedinstvo i uravnoteženost. kako bi moglo da se uspostavi sveopšte bratstvo i kako bi čovek mogao da se upozna sa drugim čovekom van uskih nacionalnih i rasnih granica. to ni u kom slučaju ne znači da će se disciplina tela i duha koju su izumeli sufijski učitelji pokazati kao nepodesna da zadovolji potrebe sadašnjeg i budućeg čoveka. jer vrednost tih ideja ni sada nije ništa manja nego što je bila nekada. Otkrivanje skrivene svetlosti i snage u čoveku. između snage i mudrosti.misli. bez ometanja vladajućih običaja i uverenja. Ibna Arabija ili Dželaludina Rumija.Slike u boji 1. i zato za hrišćanskog naučnika nije neprikladno niti beznačajno da stremi ponovnom otkrivanju onih ključnih istina koje su Sufijskom pokretu obezbedile tako trajan i moćan uticaj. Inajat Kan prkosi oluji (nacrtala Saida van Tujl van Seroskerken) No. ideal je ljubav. Naglasak je na čovečnosti. Zato je najbolje da je shvatimo kao božansko nadahnuće koje nam otvara vrata ka večnom izvoru mističnog jedinstva sa Bogom i tvorevinom. sklad i lepota života. religiji ljubavi i mudrosti. U tom odgovoru je jedina i večna istina izložena savremenim rečima. Potrebno je živo strujanje da nadahne i obnovi naš duhovni život. Uči nas da stremimo ka ravnoteži između tog unutarnjeg života i ideala i dužnosti u našem spoljnom životu.

mi živimo i krećemo se i imamo svoju suštinu u Bogu. u današnjem neobičnom vremenu u kojem živimo. U skladu sa tim. godine opisao ser Džejms Džins. koja postaje sve organskija. sklada i lepote. narodima i rasama. 134-135. on je filozofija ukoliko želi da putem njega stekne mudrost. kao što je rečeno u Bibliji. U daljem toku knjige razmotrićemo neke bitne aspekte tog približavanja i sastajanja. celinskija. on je život koji je hrana i potpora svake duše. i koji uzdiže smrtnika do besmrtnosti. 130-131. jer deizam podrazumeva verovanje u Boga negde daleko na nebu. Uzročnost je u modernoj nauci zamenjena verovatnoćom.» (1) Mistička filozofija koju je Inajat Kan izgradio u skladu sa principima ranijih mističkih mislilaca u potpunosti se podudara sa tom modernom slikom vasione. a ateizam znači odsustvo vere u Boga. Mistici i naučnici pristupaju znanju o tvorevini sveta na potpuno suprotne načine. razvijao filozofsku viziju koja je u mnogo čemu u potpunom skladu sa uvidima do kojih je moderna naučna misao stigla na analitički način. No. donoseći im Božji mir i spokojstvo. London.» (3) Napomene 1. i da pruži pomoć onima koji tragaju za istinom. Taj razvoj je 1930. «Sufizam je donet na Zapad ne samo zbog nedostatka razumevanja između Istoka i Zapada ili između hrišćana i muslimana. 3. To učenje je učenje sufija. U kojeg Boga? U Boga od kojeg se razdvojio. A ipak je i iznad svih tih stvari. neki naučnici su uočili paralele između vizije ranijih mistika i nekih vidova moderne nauke. Ona je više od škole: ona je sam život. . u kvantnoj mehanici celina je ta koja određuje ponašanje delova. On je poruka vremena. nego i zbog nesuglasica među samim hrišćanima i uopšte pojedincima. The Sufi Message of Inayat Khan. The Sufi Message VIII. Boga u sebi i izvan sebe. «Sufizam nije ni deizam ni ateizam. nego u božanskoj svetlosti i snazi koja leči duše. 5 Filozofija sufizma Nauka i misticizam: zapadnjačka i istočnjačka misao Uvek mi je bilo podsticajno da pratim kako je Hazrat Inajat Kan. Sufizam je kao škola došao sa Istoka na Zapad. Sufism: An Account of the Mystics of Islam. Dok u klasičnoj mehanici odvojeni delovi određuju celinu. Metodologije nauke i misticizma – kao i metodi zapadnog i istočnog mišljenja – su se razdvojile još u srednjem veku. Njegova glavna preokupacija je stvaranje svesti o božanstvenosti ljudske duše. 20-21. Sufijska ezoterična škola ima iza sebe tradiciju drevnih sufijskih škola koje su postojale u različitim razdobljima. ti putevi se ponovo približavaju i počinju da se dodiruju u određenim oblastima. X. a poruka vremena je odgovor na zov svake duše. «Sufizam je religija ukoliko čovek želi da se preko njega uputi u religiju. poruka se ne nalazi u njegovim rečima. Sa tim ciljem se iznosi sufijska doktrina. i počinje da gleda na celu kreaciju kao na nedeljivu dinamičku celinu. 2. George. ona je odgovor na vapaj celog čovečanstva. On je božanska poruka. Nauka se služi sve prodornijim raščlanjavanjem i finijim posmatranjem. str. 1950. On je poruka ljubavi. Međutim. A J Arberry. Allen & Unwin. Sufi veruje u Boga. on je misticizam ukoliko čovek želi da njime bude vođen u otkrivanje duše. str. kao mistik.Najinspirativnije prizivanje ideala Univerzalnog sufizma i Sufijskog pokreta stiže nam od samog Hazrata Inajata Kan u sledećem odlomku: «U današnje vreme cilj Sufijskog pokreta je da dovede do boljeg razumevanja među pojedincima. astronom i fizičar: «Vasiona počinje da izgleda više kao ogromna misao nego kao ogromna mašina. On je svetlost. str. misticizam odmah prodire u srž stvari i otkriva u objedinjenoj unutarnjoj viziji suštinsku prirodu sveta i međusobne veze u njemu. Zapadnjačka nauka je razvila materijalističku uzročno-determinističku teoriju potpuno suprotnu mističkim i religijskim viđenjima. ali sufijska poruka ima svoju sopstvenu tradiciju.

a to je brzina svetlosti. i to ne samo postojanje našeg fizičkog tela nego i naših misli i osećanja. u kojima stoji da je treći princip to da ''ništa ne miruje. sve se kreće. Svetlost je tajanstvenija vibracija. srednje C iznosi 262 titraja u sekundi). KRUŽEĆIH GALAKSIJA I VASIONE (?) milion kilometara jedna perioda u sekundi TALASI NAIZMENIČNE STRUJE hiljadu kilometara jedan kilocikl (hiljadu perioda) DUGI RADIO-TALASI jedan kilometar KONTROLA LETENJA REDOVNI OPSEG EMITOVANJA jedan megacikl (megaherc. i kao talas. Različite boje svetlosti imaju različite talasne dužine i frekvencije (učestalosti).-----CRVENO-----------------VIDLJIVA SVETLOST ------------LJUBIČASTO---------------------------LJUBIČASTO--------------milijardu megaciklova ULTRALJUBIČASTO jedan milimikron trilion megaciklova RENDGENSKI (X) ZRACI kvadrilion megaciklova GAMA-ZRACI jedan fermi NEPOZNATI TALASI U JEZGRU ATOMA (?) jedan angstrem (10 na -8 cm) NEPOZNATI TALASI PULSIRAJUĆIH ZVEZDA. to je nezavisno od prirode titrajućeg objekta. Tako je zvuk u izvesnom smislu apstraktan fenomen. koje opažamo. Ona u fizici može da se opiše i ispita na dva načina – kao tok čestica energije (fotona). Ona ukazuje na sveopštu harmoniju koja je bila nazivana 'muzikom sfera'. titraja u sekundi (na primer. Rečeno pojmovima fizike. Moderna nauka ih je podvrgla sve istančanijoj analizi i došla do nekih izvanrednih rezultata. to je vibriranje koje čini da drveće raste. uvek nepromenljiv i iznosi 300000 km/sec za sve vrste svetlosti i zračenja.» (2) I to je sasvim u skladu sa najranijim mističkim spisima hermetika.Vibracija Da vidimo prvo kako Inajat Kan doživljava celu tvorevinu kao vibracije: «Sve postojeće stvari koje vidimo ili čujemo. (3) Postoji mnogo različitih vrsta vibracija. da voće dozreva i da cveće cveta. zvuk nastaje kada molekuli odgovarajućeg objekta. drago kamenje ne bi nam pokazivalo svoju boju i svoj sjaj. milion perioda) FM TALASI KRATKI RADIO-TALASI Lako je razumeti da je zvuk vibracija. kao što je violinska žica. I naše postojanje je u skladu sa zakonom vibracija. (4) . Da nije vibriranja. vibriraju. I vidom i dodirom opažamo da žica na violini vibrira. . sve vibrira''. Ton je određen brojem vibracija. Zanimljiva je pojava da je proizvod talasne dužine i frekvencije. vibriraju. tj.Ilustracija 4: Prikaz spektra zračenja Frekvencija u periodama u sekundi Vrste talasa ili zraka Talasna Talasna dužina u dužina angstremovim jedinicama TELEVIZIJA TALASI ULTRAVISOKE FREKVENCIJE VODONIK U KOSMOSU jedan metar hiljadu megaciklova jedan santimetar RADAR milion megaciklova INFRACRVENO jedan mikron (milioniti deo metra) --------------CRVENO-------------------------.

činilac koji još nije prihvaćen može se nazvati vakuumom. koje mogu da se prenose sa jedne osobe na drugu. vidljiva svetlost je samo mali deo ogromnog raspona elektromagnetskih talasa. vibrirajuću gitarsku žicu. Ali kvantna teorija je sada došla do zaključka da se materija. Kao što je Kapra objasnio: «U propisanoj formi kvantnog mehanizma te sklonosti su izražene kao verovatnoće i povezane . njihovo dejstvo može da se posmatra i proučava u psihologiji i parapsihologiji. Isto tako čudesan za naše uobičajeno mišljenje je i fenomen sinhronosti. one se poput električne struje kreću od jedne do druge duše. ali misao koja potiče iz uma dopire daleko. svetlosni talasi su sa veličinama koje uzimaju oblik talasa. reč koju usta izgovore može da dopre samo do ušiju slušaoca. mogu da budu primljene od nje čak i na velikoj udaljenosti. ATOM. Tako postoje nizovi ispod nizova i nizovi iznad nizova. kad se ispita do svojih najmanjih subatomskih čestica. Naše misli i emocije su nevidljive kao i ti talasi. do zvuka. šireći se u okolni prostor. ona govore u tišini. Na sličan način Gaj Murči pravi poređenje između vibriranja atoma i vibriranja zvona (ilustracija 6).» (9) Nauka je u stvari otkrila ogromnu važnost tog vakuuma. recimo. jureći od jednog do drugog uma. sada može da se posmatra kao množina postojanih talasa oko jezgra. gde ista misao može istovremeno da se pojavi u umovima različitih mislilaca koji inače ni na koji način nisu u vezi. slične su matematičkim formulama i obrascima upotrebljenim da opišu. Duh i materija oduvek su bili smatrani za suštinski različite. ZVONO. minuskulnih vibrirajućih struna. usmerene na određenu osobu. slika atoma sa njegovim jezgrom i sa elektronima – kao česticama – koji kruže oko njega.Međutim. a na drugoj strani su rendgenski (X) zraci sa višim frekvencijama. pokazuje ili kao čestice ili kao talas. sve čestice u prirodi bile bi različite vibracije tih superstruna! (7) Na taj način možemo da vidimo beskrajnu raznovrsnost vibracija. Međutim. Osnovni građevinski blok prirode sastojao bi se od 'superstruna'.Ilustracija 6: Slaganje vibracija zvučni talasi. Inajat Kan vidi materiju kao sastavljenu od zbijenih vibracija. a zatim i niz radarskih i radiotalasa sa sve nižim frekvencijama. tako mnoštvo proizilazi iz jednog. i svi oni sačinjavaju vasionu. i mogu da traju najmanji delić trenutka ili najveći deo epohe vasione. Inajat Kan veoma jasno opisuje te suprotnosti: «Život ima dva osnovna činioca. To su vibracije različite vrste. Iskrena osećanja jednog srca mogu da prodru u srce druge osobe. One stvaraju različite oblike. Na donjim granicama vidljive svetlosti imamo prvo infracrvene i ultraljubičaste zrake. Ilustracija 4 pokazuje složeni spektar zračenja u njegovom ogromnom rasponu različitih frekvencija i talasnih dužina. koja nam se čini tako čvrsta i konkretna.Ilustracija 5: Putanja elektrona . bez njegovog ispoljavanja putem reči. povezani. Na kraju stižemo do prirode materije. te praznine. uključujući i njegove najfinije vibracije zvuka i misli. i zato nijedan fizički instrument nije bio u stanju da ih izmeri.» (5) . sadržina). dok su manje materijalni i nevidljivi fenomeni finije. Ono što je izgledalo kao čvrsta materija sada se u krajnjoj analizi pokazuje kao nešto što se sastoji od atoma u kojima veoma sićušni elektroni kruže oko veoma sićušnog jezgra. ponekad i na velike udaljenosti. tako da sama atmosfera nečijeg prisustva obznanjuje njegove misli i osećanja. od kojih je jedan prihvaćen a drugi još uvek nije.» (8) Duh i materija Zatim dolazimo do pitanja 'šta je duh' – kao suprotan materijalnom svetu. Poslednja dostignuća fizike kao da idu još dalje u svođenju celokupne manifestacije na vibracije.» (6) Zapravo. nimalo nalik vibraciji. i do misli i osećanja. sto milijardi puta manjih od protona! Sve različite osnovne sile. On ovako opisuje beskrajni raspon različitih vibracija: «Vibracije po pravilu imaju dužinu i širinu. Prihvaćeni činilac života je ono što zovemo materija (tvar. One se protežu od čvrste materije do svetlosti i zračenja. Tu materija pokazuje ''sklonosti ka postojanju''. Vibracije uma su mnoge snažnije od vibracija reči. Naučnik Ervin Šredinger shvata svaki elektron kao jedan odsečak vibracija (ilustracija 5). ili zvučni talas. Vibracije duše su najmoćnije i najdalekosežnije. Ta kretanja se odvijaju u praznom prostoru. pojave i boje dok odmiču napred. Inajat Kan ističe da finije vibracije dalje stižu: «Domet vibracija je u skladu sa finoćom ravni njihove polazne tačke. i pri tom jedna vibracija stvara drugu. Fenomen telepatije pokazuje da određene misli. To zapažamo u svakodnevnom životu kada osećamo raspoloženje druge osobe preko njene 'atmosfere'. Jednostavnije rečeno. razređenije vibracije.

i pošto se dah ispoljava kroz obličje.» (18) To postaje jasno kada analiziramo atom: «Subatomske čestice – a time. Duh koji deluje u čoveku je duša. Inajat Kan poredi dušu sa zrakom božanskog sunca.'' (10) Poteškoća je u tome što vakuum ne možemo da posmatramo pomoću istih metoda kojima posmatramo čak i najprefinjenije tvari.» (16) Taj duh deluje u i kroz celu tvorevinu. i svi delovi vasione – ne smeju da se shvate kao odvojeni entiteti. Otkriće dinamičkog svojstva vakuuma mnogi fizičari smatraju za jedan od najznačajnijih pronalazaka moderne fizike. S jedne strane. priroda nam ne pokazuje bilo kakve izdvojene osnovne građevinske blokove. i koji na taj način postaje prvo čujan a zatim i vidljiv? Inajat Kan tvrdi da duh ne može da se definiše našim pojmovima. njihovo grupisanje. Pod inteligencijom on ne misli na intelekt. u svakom biću. pojasnivši to ovim poređenjem: «Kao što su led i voda dve stvari a ipak su u suštini istovetni.» Stoga je on zapravo sveprožimajući Božanski Duh. materija je delovanje duha koji se materijalizovao i postao shvatljiv za naša čula opažanja. koja pulsira u beskrajnim ritmovima stvaranja i razaranja. Tako David Bom koristi koncept 'neprekinute celovitosti'. šta je ta praznina? Čak ni sa najfinijim instrumentom ne možemo ništa od nje da opazimo. stvarnost iza koje se krije duh. i Reč beše Bog. a atomi proizvode ono što zovemo život.» (20) On pruža i primere tog trostrukog aspekta prirode u ljudskim i religijskim pojmovima. «Odnos između dejstvenih čestica i vakuuma je u biti dinamički odnos. jer ta zamisao prevazilazi saznajno svojstvo (u smislu upućenosti.» (19) Postoji nadahnjujuća analogija između ovog viđenja i Inajat Kanovog objašnjenja onog što nazivamo 'trostruki aspekt prirode': «Najinteresantnija činjenica koja proizilazi iz proučavanja ta tri aspekta je to da oni postoje u svakoj stvari. putem prirodne sile privlačnosti. postavši na taj način stvarnost za njih. U religiji imamo hinduističko trimurti (trojstvo): . biće. ponovo pretvara u vodu. uobličila se. a na kraju i opipljiv. Otuda izgleda da rezultati moderne fizike potvrđuju reči kineskog mudraca Čang Tsai-ja: ''Kada zna da je Velika Praznina puna Či-ja (vitalne energije). I u znanju postoje tri aspekta: znalac. vakuum je u stvari 'živuća Praznina'. čak i u njenom najfinijem obliku. taj vakuum.» (11) I dalje: «Materija zapravo potiče od duha. U ljudskoj aktivnosti postoje tri aspekta voljenja: osoba koja voli. Umesto da kao do tada bude smatrana za puko spremište fizičkih prirodnih pojava. Inajat Kan potom iznova spaja ta dva pojma. No. pokazalo se da je praznina dinamička veličina od najvećeg značaja.vakuumu koji zauzima daleko najviše mesta u atomu. Fritjof Kapra je to jasno rastumačio u svojoj knjizi Tao fizike. u kojem živimo. čovek shvata da ne postoji tako nešto kao ništavilo''.» (14) Ta misao se pokazuje potpuno saglasnom sa viđenjem moderne nauke. Ono se na mnogo složeniji način pokazuje i u naučnom viđenju. u krajnjoj liniji. U stvarnosti. znano i znanje (ili saznajna moć). kao što Biblija kaže.» (13) Proces u kojem duh postaje materija odvija se putem vibriranja. dinamičku celinu čiji su delovi bitno međusobno povezani i mogu da se shvate jedino kao uzorci kosmičkog procesa.» (17) On to izražava i ukazujući da: «Kada prodiremo u materiju. voljena osoba i ljubav. koji je sve. U vezi sa tim Inajat Kan navodi reči iz Biblije: ''U početku beše Reč. no. ali s druge strane oni su jedno. jeste duh. ukoliko naučimo da ih vidimo kao jedno te isto. Voda se pretvara u led tokom izvesnog vremena. i u svojoj suštini je duh. ona je čista inteligencija.'' Zatim opisuje taj proces: «Vibracije se pretvaraju u atome. obrazuje živi entitet. pošto predstavljaju zračenje jednog sunca. Ponovo Inajat Kan: «Ono što prevazilazi materiju je duh. a Kapra ističe da moderna nauka vidi svet kao «jednu nedeljivu. Kada se to ostvari. isto važi i za duh i materiju. telo postaje svesno. ti zraci se zasebno ispoljavaju. obaveštenosti). stvorila se i ponovo će se rastvoriti u vakuumu. Ali. i zato je smatramo za 'ništa'. već se pojavljuje kao složena mreža odnosa između različitih delova objedinjene celine. Na kraju dolazi do ove formule: «Kada svest nije svesna nijedne pojedinosti. kad se topi.» (15) Tada preostaje jedno pitanje: šta je taj duh koji putem vibriranja postaje materija. međutim. ukoliko pri proučavanju ta tri aspekta nastavimo da ih doživljavamo kao tri. a led se. moguće je dokučiti najveću tajnu života. Isti je slučaj i sa dušama. krećemo se i imamo svoju suštinu.» (12) Nešto kasnije u istoj knjizi on pruža isti opis govoreći o tvari i vakuumu: «Tvar (supstanca) je bila sačinjena u vakuumu i u njemu se ispoljila. onda imamo koristi od posmatranja ta tri posebna aspekta. ne opažamo njihovu tajnu. i u svim okolnostima. nego moraju da se definišu preko njihovih međusobnih odnosa. i da bez njih ništa ne može da postoji. Na taj način možemo da razumemo izvorno jedinstvo celokupne tvorevine. Inajat Kan odmah zatim pravi mistični skok: ''A taj vakuum je zapravo sve što postoji. ali da može da se shvati kao 'čista inteligencija'. zatim vidljiv. Samo. Vibriranjem duh prvo postaje čujan. u svakom biću. Napravivši na taj način jasnu razliku između materije i duha. Duh je odsustvo materije.

Ali. Taj razvitak je doveo do stvaranja Ega. njena sopstvena svetlost je ono što nam je pokazuje. To nas ponovo dovodi do 'neprekinute celovitosti' Davida Boma. To je. uočljiv poredak. Svest je potekla iz tog Apsoluta. misao – ja postojim. vidimo da slični principi ili sile deluju u beskrajnoj raznolikosti vasione. odakle i kuda: «Šta je postojalo pre manifestacije. Zbog toga svaki atom u ovoj vasioni. Murči čak govori o «snažnoj i bazičnoj.» (23) Stvaralački proces Kada počnemo da prihvatamo to viđenje suštinskog jedinstva tvorevine.» (21) Dakle. Sa osećanjem jastvenosti. Nije bilo ničega čega bi Apsolut mogao da bude svestan – jedino svog postojanja. u atomu vidimo kako se jezgro i elektroni drže na okupu kroz snažan uzajamni odnos. pa ju je onda njen vlastiti ishod pokrio i u sebi sakrio. apstraktni život. To je njena duša. Iz tog razloga je duhovnost jedino moguće krajnje ostvarenje ljudske evolucije. tako reći. prikupila. Održavalac. on je odgovorio: «Svakako. zbijanje. Prvo stremljenje je želja za udisanjem. koji sufiji nazivaju Vahdanijah. Čak i trunka prašine poseduje to zračenje u svojoj osnovi. ispoljenja? Dhat. tj. Višnu. Moderna nauka se bavi fundamentalnim razmatranjima nulte tačke i Velikog praska. (26) To središte zračenja ili nur može da se uporedi sa suncem. Apsolut. I zaista. No. munjama i gromovima. Šems Tabriski govori o tome u jednoj svojoj .» (22) To se podudara sa Inajat Kanovim viđenjem božanskog duha koji se ispoljava u svim bićima i u svim vidovima manifestacije. kao reakcija. sopstvenog postojanja. Sina i Svetog Duha. određuje. ono skupljanje koje je primetno kod svih živih bića i kod svih stvari. Kada mu je postavljeno pitanje da li ''za sve atome u manifestaciji može da se kaže da imaju dušu''. gotovo polnoj žudnji preobilnog kiseonika da se spoji s drugim elementima. Pitanje: Da li se na to misli pod izrazom: duhovno razumevanje materije? Odgovor: Da. Logosa. drugim rečima. Jedina definicija koju reči mogu da pruže je: kao Apsolut. U kakvom obliku? Ni u kakvom. urođena moć Apsoluta se. Kao šta? Kao ništa. Takođe imamo i hrišćansko Sveto Trojstvo Oca. Tako je sveprožimajuće zračenje obrazovalo svoje žarište. tj. Inajat Kan vidi taj trostruki aspekt u svim stvarima i svim bićima. Skupljanje i širenje su primetni u svim vidovima života i potiču od samog Boga. svest o postojanju. koje nastupa kao nešto prirodno. Inajat Kan to dodatno objašnjava: «To Sunce je onaj aspekt Apsolutnog Boga u kojem On počinje da se ispoljava i Njegov prvi korak ka ispoljavanju je usredsređivanje. (24) Vahdah osim toga znači i svest o zvuku. kao što smo videli. da tako kažem. nepokretan. Prvo dolazi do skupljanja a zatim do širenja. središte koje je božanski Duh ili Nur. ali Inteligencija mora jednog dana da se pokaže. «Ono što izgleda kao ispražnjeno od Inteligencije zapravo to nije. Zato ona u svim fazama života nastoji da izbije. u sufijskoj terminologiji – Arvah. i upravo ta zgusnuta Svetlost Inteligencije je Sunce koje mistici priznaju i odaju mu priznanje. To je bio razvitak svesti o postojanju. istinsko Postojeće. svet koji vidimo i u kojem je sve odvojeno. Inteligencija koja se projektovala. ona se koncentrisala u jednoj tački. samo što je Inteligencija skrivena u biti toga. Po Bomovom shvatanju: «Taj uvijeni poredak razvija se u izričit. Te teorije pobuđuju duboka i zagonetna pitanja. Ona ima želju da provali kad je na neki način zarobljena. Sufijski izraz za to postojanje je Ahadijah. Jedino Biće. i da nema tog zračenja ne bi se pokazala našem pogledu. (25) Dok je dhat. Vidimo je zato što ima svetlost u sebi. Razoritelj ili Asimilator. «Sveprisutna Svetlost usled tog stremljenja postaje zgusnuta. Ta moć je na delu u poplavama.Brama. suština Bivanja. Inajat Kan nam je ponudio svoje mističko tumačenje stvaralačkog procesa u uvodu u svoje majstorsko delo Duša. nečujan. Tvorac. možemo da počnemo da razumevamo i njeno poreklo. i stvara različite teorije o postanku vasione. tu čovek stiže na granicu misterije koja prevazilazi jednoznačno određeno mišljenje. i nastala je iz nebeskih sfera. odnos koji ih. a potonje za izdisanjem. pošto je manifestacija nebeskog porekla. zvezdama i planetima. To možete da vidite u vulkanskim erupcijama. u početnoj stvaralačkoj fazi vahdaha prvo vibriranje se ispoljava kao zvuk. nejasno izraženi) poredak i superimplicitni poredak iza njega nagoveštavaju postojanje stvaralačke inteligencije koja je u osnovi svega toga.» I zatim kaže da «taj implicitni (podrazumevajući. mentalni ili materijalni. potiče iz tog izvora. To stanje se zove Vahdah. Nakon toga: «Iz te svesti o postojanju razvilo se mišljenje. a priliku za izlaženje dobija u ljudskom životu. i ne može da postoji a da nema deo tog nebeskog zračenja u sebi. i Šiva.

svaki atom je dobijao ime i oblik''. 76. ibid. str. Art Meets Science and Spirituality in a Changing Economy. str. Boulder. koju sufiji zovu ađsam. preko minerala. II. insan. Guy Murchie. 22. Turning Point. 18. East-West Publications. str. 9-10. I ova potonja vasiona. 15. 69. ibid. str. 26. New York. 30. asmana ili akaša. 61. shodno 'najčistijim' matematičkim zaključcima. da bismo mogli da imamo «neku vrstu pulsirajuće ili poskakujuće vasione koja bi se naizmenično širila i skupljala poput pluća ili kucajućeg srca. za razliku od takozvane hiperbolične vasione koja mora bezgranično da se širi. 18-19. Delovanje tog procesa odvijalo se u skladu sa zakonom vibriranja. The Cosmic Quest for the Theory of the Universe. sufijski rečeno asman. XI. 9. 11. 28. XI. The Tao of Physics. . London. 15. taj čin u stvaralačkom procesu obeležen je duhovnom svetlošću. The Sufi Message. koja može da se uporedi sa približavanjem i udaljavanjem komete i konačno može da pruži ključ za razumevanje vremena. The Kybalion. Music of the Spheres. The Sufi Message. 25. 17. The Sufi Message. 26. 223. 9. Music of the Spheres. Capra. 69. F Capra. 57. 218-19. str. i jedne povrh drugih. str. (31) Napomene 1. str. 31. str. Murchie. kalup. 14. Guy Murchie. To je ravan određenih. str. 7. The Sufi Message. 1967. Dover. 23. Music of the Spheres. Miahia Kaku i Jennifer Trainer. Inayat Khan. Chicago. iz biljnog je nastalo životinjsko carstvo. ibid. 41. New York. 29. 26. str. str. ibid. a iz njega ljudski rod. 3. 19. počeli su da se pojavljuju atomi oba sveta. a ono što Indusi zovu pralaja – uništenje ili kraj sveta – je upijanje. usisavanje koje je Božji udisaj. Inayat Khan. 16. str. II. Shambala. Turning Point. involucije (uvijanja unutra) i evolucije (razvijanja). 137. XI. 18. Ta svetlost i tama obrazovale su akašu. 1982. koji predstavlja tajnu kretanja. The Hague. str. 27. 1975. str. str. «Iz tih oblika je postepeno. Pravo govoreći. čime su božanskom Duhu pribavljena tela – ađsam – koja su mu potrebna od vremena kada se usredsredio u jednoj tački i iz nje pružio svoje zrake kao mnogobrojne duše. Dover. str. str. 70. Širenje tog svetla – koje prirodno sledi posle skupljanja koje je njegovo ishodište – ''predstavljalo je uzrok celokupne manifestacije''. 10. 1990. 22. 1984. ibid. 20. 18. The Soul. nastalo biljno carstvo. 50-51. 9. I. Na jednom drugom mestu Inajat Kan definiše 'dušu' kao područje zračenja ili inteligencije koje je najprisutnije u ljudskom biću. ibid. 13. F Capra. pri čemu su dve strane Stiska zadržavale jedna prema drugoj misterioznu simetriju ogledala – ravnotežu implozije (sabijanja) i eksplozije (rasprskavanja). 83. ibid. London/The Hague. prilagodbu. Svaki korak koji je ispoljenje učinilo rezultiralo je mnoštvom oblika napravljenih od različitih tvari koje su proizvedene tokom procesa pretvaranja duha u materiju. izričnih oblika prirode. 1908. str. Whence and Whither. 262. str. str. II. str. Wildwood House. 60-61.» (27) Dakle. nikada nije bilo tame. The Sufi Message. 1967. str. ibid. (28) I taj proces ispoljavanja je Inajat Kan sažeto izložio: «Tada je ta skoncentrisana svetlost podelila postojanje na dva izraza: svetlost i tamu.» (29) «Čitava manifestacija je Božje izdisanje. str. Yogi Publication Society. The Soul. str. The Sufi Message. 6. ibid. The Turning Point. 12. 21. 24. 25. Kako je Njegova svetlost padala. XI. Capra. 5. V. 15. str.strofi: ''Kada se sunce Njegovog lica pokazalo. The Sufi Message. od kojih su jedne unutar drugih. ibid. 4. The Sufi Message. morala je da se skuplja (pre Velikog stiska) od ''beskrajno razređenog stanja kakvo je u veoma dalekoj prošlosti vladalo''. 8. str. 9. str. ibid. 2. ne postoji takva stvar kao tama. a fenomen svetlosti i senke koji deluje putem tog kalupa doveo je ispoljavanje do velikog mnoštva prilagodbi. II.» (30) To Inajat Kanovo izvanredno viđenje početka i kraja kreacije kao da pokazuje izvesnu sličnost sa onom astronomskom teorijom koja pretpostavlja postojanje 'Velikog stiska' pre postojeće šireće vasione. Postoji samo više svetlosti u poređenju sa manje svetlosti. II.

Čovek oseća da Inajat Kan poznaje te stvari. Neke duše ostaju u toj ravni. Preko tog protoka plod je povezan sa stablom. Taj plod nije pao na zemlju. dok ono što naše oči ne mogu da vide ne smatramo oblikom. Tako i prorok u svojim iskustvima. «Radi se o tome da svaka stvar ili biće koje ima naziv ima i oblik. Anđeli znaju samo za sreću. iskustvo duše u nebeskim sferama – između samog Boga i zemlje. Inajat Kan iznosi velelepnu viziju iskustva čovekove duše kao vrhunca stvaralačkog procesa. auru koja se naziva arš. njima je svojstveno da vole i da su skloni da veruju. odakle i kuda' (1). nastavljaju dalje. iako su one za nas uglavnom skrivene velom smrti. koje imaju veću moć. snažniji podstrek božanskog duha iza sebe. U nizu predavanja na temu 'Duša. Otkuda on poseduje takvo znanje? Neka on sam na to odgovori: «Na pitanje: kako prorok dolazi do tog znanja? – može se odgovoriti da je duša proroka poput ploda koji. Oni su u blizini Boga. «Takve duše koje su u neposrednoj vezi sa Božjim Duhom i koje ne poseduju znanje o faličnom svetu prepunom iluzije. duhove ili utvare.» (2) On takođe kaže da je ''svaki prorok govorio svojim sledbenicima (o drugom svetu) na način koji oni mogu da razumeju''. on glasno izvikuje ime Božje. čija hrana je božanska svetlost. moramo i sami da postanemo anđeo: moramo da se pretvorimo u anđela da bismo shvatili kakvo je stvarno obličje anđela. Ta mistična istina je u hrišćanskom slikovitom predstavljanju izražena u vidu anđela koji sede na oblacima i sviraju na harfama. čiji životi su sušta sreća. usled svoje težine na grani. najviše nebo. viđenja koje je saglasno sa modernim naučnim mišljenjem i stoga je savršeno prihvatljivo savremenom umu. a vile na koje misle Rusi nose ruske šešire. i zato kad god zamišljamo vile ili anđele. Anđeoske sfere su lišene strasti i emocija. Dakle. za njega je Bog stvarnost. anđeli su bića od svetlosti (nur). 6 Putovanje duše U prethodnom poglavlju smo pokazali grandioznu prirodu stvaralačkog procesa koji nam je Hazrat Inajat Kan izložio. duša prvo stiže na ravan postojanja koja je blizu tog zračećeg izvora božanskog bitisanja zvanog anđeoska nebesa. mnogo tananije tumačenje Inajata Kana u potpunosti proizilazi Anđeoske sfere Kao jedan zrak božanskog sunca. stvaraju oko božanskog duha. iako na zemlji. To viđenje je jedinstveno zbog jasnoće i verodostojnosti sa kojima je u stanju da objasni. samo što smo mi navikli da oblikom smatramo ono što možemo da vidimo. (4) Duše koje tamo žive slobodne su od svih ovozemaljskih osobina i razlika. suština duše. iako je na zemlji.» (5) . Njihovo prikazivanje na oblacima znači da su oni iznad zemaljskih prolaznih uživanja i patnji. koji sufiji zovu nur. Na pitanje da li anđeli imaju oblik. duša koja je zrak božanskog sunca. Dok je za mnoge Bog fantazija. Harfa i njena muzika su simbol činjenice da su anđeli živuće vibracije. U čoveku je duša taj duh. Inajat Kan odgovara da je to nešto ''veoma tanano i izuzetno teško da se objasni rečima''. katkada do zapanjujućih pojedinosti.iz njegovog sopstvenog filozofskog viđenja stvaralačkog procesa. druge. još uvek je povezan sa granom za koju je pričvršćen. Ta misterija je ono što je skriveno iza proročkog genija i proročkog nadahnuća. Da bismo zamislili obličje jednog anđela. Navikli smo da dočaravamo svako obličje kao svoje vlastito. granom koja prolazi kroz sve ravni postojanja. koje žive i ne znaju za smrt. prorok govori o nebu. i tada se opisuje kao 'anđeo'. zamišljamo da su nalik nama. I dok su živopisne slike raja i pakla izložene u ranijim vremenima bile prilagođene tadašnjem shvatanju. koja je istinska priroda. da tako kažem. tokom njenog putovanja u zemaljsku ravan. dotiče sve različite svetove. tokom njenog života na zemlji i pri povratku u božansko izvorište. zato što um zamišlja ono što je navikao da gleda. Videli smo da duh deluje u i kroz celu tvorevinu.» (3) U stvarnosti. Oni su vibracije. Vile na koje misle Kinezi imaju kineske crte lica i ostala obeležja. dodiruje zemlju.

Ti anđeli su neiskazivo srećni, pošto uživaju u Božjoj svetlosti i Božjem životu. Mada obično ne komuniciraju sa ljudskim bitisanjem, ipak su neki od njih određeni da obave izvesnu dužnost na zemlji. (6) Oni mogu da budu glasnici, koji donose upozorenje ili pomoć onim dušama na zemlji koje su otvorene za njih, koje su u svom srcu zadržale sponu sa višim sferama. To su anđeli čuvari ljudskog roda. Anđeli su životni tokovi kojima je svojstveno da sakupljaju i da stvaraju. Na anđeoskim nebesima oni skupljaju atome zračenja. (7) One duše koje imaju snage da nastave svoje putovanje u zemaljsku ravan nekada se sreću sa dušama koje su se ponovo vratile na anđeoska nebesa; ove ih podešavaju svojim osećanjem i ritmom. To menjanje potom određuje pravac koji će one slediti u svom daljem putovanju. (8)

Sfera džinova
Prošavši tako kroz anđeoska nebesa, te duše stižu u sferu džinova ili genija. «To je sfera uma i može se nazvati duhovnom sferom, pošto su um i duša ono što sačinjava duh.» (9) Inajat Kan ovako objašnjava džinove: «Džin je entitet sa umom, ali ne takvim umom kakav ima čovek, već sa čistijim, bistrijim umom, obasjanim Svetlošću Inteligencije. Um džina je dublji u opažanju i u razumevanju, zato što je prazan – nije ispunjen mislima i maštarijama kao um čoveka. Um džina može da se nazove praznom čašom – čašom u koju može da se uspe znanje, u kojoj ima mesta za njega.» (10) Sfera džinova je svet poezije, muzike, umetnosti, nauke i filozofije, misli i mašte. Džinovi stiču svoje znanje (njihov naziv je u vezi sa sanskritskom reči đnana, što znači znanje, i sa latinskom genius, božanstvo proizvođenja i rađanja) putem intuicije i nadahnuća. To je veoma slobodan svet, nije ograničen kao u zemaljskoj sferi. Život u sferi džinova može da se uporedi sa životom ptica i jelena u lugovima, slobodnim životom u prirodi. Vreme u tom svetu je neuporedivo drugačije: tamo je život mnogo duži. U toj sferi duha duša izgrađuje svoj um privlačeći džin-atome. Taj um funkcioniše kao odeća ili vozilo koje duši omogućava da živi u tom svetu. Nama je teško da pojmimo njegov oblik, pošto smo naviknuti na fizičke oblike, koji ne pripadaju sferi džinova. Džinovi su u stanju da stupe u vezu sa dušama u našem svetu i u stanju su da jedni drugima pomažu. U izvesnom smislu za jednog džina je lako

da pomogne nekom ljudskom biću, jer poseduje veliku slobodu kretanja. Međutim, to može da bude i prilično teško, jer ljudsko biće može da bude toliko zadubljeno u zemaljske misli i aktivnosti da je usled toga otporno na uticaje iz sfere džinova. Oni džinovi koji poseduju snagu i želju da putuju još dalje potom će se sresti sa dušama koje se vraćaju i od kojih mogu mnogo da nauče. Kako Inajat Kan kaže, džinovi dobijaju ''mapu putovanja ka manifestaciji'' (11). Oni primaju utiske iz jednog ili više umova tih duša koje se vraćaju, i to preko procesa odražavanja, pojave koja ima važnu ulogu u celoj manifestaciji. Na taj način um džina prihvata utisak koji ima ličnost vraćajuće duše, a ova time ništa ne gubi. Dakle, prazna čaša uma džinove duše može toliko da se ispuni tim utiscima da džin postaje ono što je na njega ostavilo utisak. Na taj način ličnost vraćajuće duše može ponovo da dođe na zemaljsku ravan. To je Inajat Kanovo objašnjenje istinskog smisla reinkarnacije, tj. ponovnog utelovljenja. Ličnost – sa kojom je čovek sklon da se poistoveti – je ono što se reinkarnira; duša je, kao božanski zrak, ponovo privučena svom izvoru.

Dolazak na fizičku ravan
Nastavljajući svoje putovanje ka manifestaciji, duša potom stiže na fizičku ravan. Duša koja je rođena prikazivana je kao Kupidon, anđelčić koji odapinje strele u srca muškarca i žene, koji se usled toga zaljubljuju. Filozofski to može ovako da se objasni: «Dvojnost u svakom aspektu života i na bilo kojoj ravni je stvaralačka, a njen plod, tj. potomstvo, je svrha i krajnji rezultat dvojnog izraza prirode.» (12) Na taj način zaljubljeni par ''krči put za tu novopristiglu dušu da uđe u fizičko postojanje''. (13) Novorođenče smesta zaplače. Zašto? Inajat Kan kaže da je to zato što ono uviđa da se našlo u zarobljeništvu na nekom nepoznatom mestu. Telo koje duša preuzima kao svoje oruđe – ili sredstvo, vozilo – za život na zemlji je, kako to Inajat Kan divno kaže, ''dar od čitavog univerzuma''. (14) «Ono nije podareno duši samo od roditelja, nego od predaka, od naroda i rase u kojoj se duša rađa, i od celog ljudskog roda. To telo nije dar samo od ljudskog roda, nego je ishod nečega što je ceo svet stvarao kroz mnoge epohe: ilovača koja se hiljadu puta iznova mesila; ilovača koja je bila pripremana tako da je stalno postajala sve

inteligentnija, sve sjajnija i sve življa; koja se prvo pojavila u mineralnom carstvu, napredovala u biljnom carstvu, a potom se pojavila kao životinjsko carstvo, i koja je bila savršeno doterana kroz pravljenje tog tela koje je podareno novopridošloj ljudskoj duši.» (15) Hojak prikazuje taj proces kao dva puta evolucije – vertikalni i horizontalni – koji se sastaju u rođenju čoveka. Vertikalni put je duša, duh koji putuje od svetlosti i lakoće anđeoske sfere do zbijenosti zemlje; involucija najfinijih vibracija duha u gušće vibriranje materije. Horizontalni put je fizička evolucija od minerala do čoveka, čijim ispitivanjem se bavi nauka. A čovek, u kojem se ta dva puta sastaju, predstavlja vrhunac procesa manifestacije, ispoljavanja. (16) Kada posmatra taj proces, ''čoveku dođe da ustvrdi da je ne samo čovek, nego i celokupna manifestacija stvorena po slici Božjoj''. (17) Tako duša, rođena na zemlji, sadrži tri bića: anđela, džina i čoveka. Shodno dubini utisaka stečenih na raznim ravnima ona pokazuje svojstva anđela i džina. Utisci dobijeni od vraćajućih duša u sferi džinova daju individualne konkretne osobine i sklonosti. Osim toga, duša preuzima nasleđe svojih zemaljskih predaka. Inajat Kan kaže da duša 'pozajmljuje' svojstva iz sfere džinova i iz fizičkog sveta. Zajedno s tim svojstvima ona preuzima i obaveze i dužnosti koje idu uz ta svojstva. (18) Za vreme ovog zemaljskog života duša želi da prikupi zemaljske imetke. U stvari, to i jeste ono što je navodi da dođe na zemlju; to je «želja da joj priđe, da ovlada njome, da je iskoristi koliko god može, i da se stara da joj ne bude oduzeta. Takva je priroda duše. U tome je razlika između socijalističke tačke gledišta i mističkog shvatanja. Socijalista kaže: ''To je nepravedno'', ne shvatajući da je to potpuno prirodno svojstvo. Bez toga, život ne bi bio moguć.» (19) Telo koje je duša na taj način dobila napravljeno je kao savršeno sredstvo za iskušavanje života u punoj meri. Ono čini pojmljivim i izvesnim ono što je opažljivo. U tu svrhu imamo pet čula, pomoću kojih možemo da kušamo, mirišemo, dodirujemo, čujemo i vidimo. Tako ''telo može da se uporedi sa staklenikom napravljenim od ogledala''. (20) To je evidentno za oko, ali ista je i priroda ostalih čula. «Oko se poput ogledala nalazi pred svime što je vidljivo, ono odražava sve što vidi. Uši su prilagođene za ponavljano odjekivanje svakog zvuka koji dopre do njih. Drugim rečima, one su ogledalo svih zvukova. Čula dodira i ukusa su grublja u poređenju sa čulima vida i sluha, ali njihova suština je ista. Ona osećaju sve različite slatke, kisele

i slane ukuse, kao i toplotu i hladnoću, i služe kao ogledala u kojima se ukus i dodir odražavaju. «Dakle, kao što čovek vidi sebe odraženog u ogledalu, tako i telo postoji kao ogledalo u kojem se odražava i pojašnjava svaki doživljaj iz spoljnog života. Ukoliko je ogledalo prašnjavo, ono ne može jasno da odrazi sliku; tako ni iskustvo života nije čisto i jasno ukoliko se o telu ne vodi briga sa duhovne tačke gledišta. «Sufiji kažu da je telo Božji hram, ali pravilno tumačenje te izreke bi bilo da je telo napravljeno da bude Božji hram.» (21) Iz toga sledi da je briga o telu itekako važna stvar. Inajat Kan čak kaže da je to ''prvi i najvažniji princip religije''. (22) Osim spoljnih čula, postoje i unutarnji centri opažanja. To su intuitivne sposobnosti, pogodnosti putem kojih mogu da se shvate misli i osećanja druge osobe – ugođaj neke ličnosti ili mesta; a ukoliko su te sposobnosti izoštrene, čak mogu da se steknu i saznanja o prošlosti i budućnosti. Međutim, usled našeg neprirodnog i materijalističkog života, ti centri su često zapušeni. To dovodi do depresije i konfuzije, pošto unutarnja žudnja za uviđanjem nije sasvim zadovoljena. Iako su ti centri smešteni u telu, oni su od mnogo finije građe koja može da se neguje i podržava samo finijom energijom koju privlačimo putem disanja i putem treperenja zvuka i reči. Stoga to ima važnu ulogu u sufijskoj obuci. (23) (Videti 10. poglavlje) Dva najznačajnija unutarnja centra nalaze se u srcu i u glavi. Sufijsko obučavanje istovremeno usavršava oba ta centra, što dovodi do ravnoteže. Kada ljudsko biće dobije telo, njegov um je dovršen. Pre rođenja na zemlji postojala je samo prilagodba (akaša), kako kaže Inajat Kan, usaglašavanje diktirano utiscima koji su snašli dušu tokom njenog putovanja u zemaljsku ravan. Ta akaša postaje um kada se poveže sa telom. (24)

Osobenost uma
Inajat Kan opisuje karakter uma kao ogledalo. (25) Već smo videli da duša u svetu džinova putem odraza prima utiske o osobenosti duše koja se vraća. I u našem zemaljskom životu duša odražava sve utiske koje prima. Ti utisci dolaze preko čula: sve što vidimo, čujemo, mirišemo, kušamo i dodirujemo ostavlja na nas utisak. Na taj način sva naša različita iskustva u odnosima sa drugim ljudima, kao i naši sopstveni postupci, stvaraju snažne utiske. Takođe smo pod utiskom misli i osećanja, izgovorenih ili napisanih

reči; ili pak, kao što je ranije ukazano, neposrednog opažanja preko unutarnjih centara. Svi ti utisci su odraženi u smislu da pune i obeležavaju um dokle god je on usredsređen na njih. No, um kao ogledalo lako može da se okrene ka drugačijim utiscima, mislima i osećanjima i da se ispuni njima. U tekstu Svet uma (25) Inajat Kan razmatra kakvu ulogu ima taj fenomen odražavanja u celokupnoj manifestaciji; takođe i u životinjskom svetu (u kojem će, na primer, konj odražavati čovekovu snagu volje i povinovati mu se), pa čak i kod biljaka koje – kako pokazuju skorašnja istraživanja – reaguju na različite vrste muzike, kao i na to koliko pažnja im se posvećuje. Utisci koje čovek prima ponovo se projektuju na druge, na okolinu. I u tom pogledu je um nalik ogledalu. Ali, um je nešto više od pasivnog ogledala: on raspolaže pamćenjem, a uz to je i kreativan. Njegovo pamćenje podrazumeva da se jednom primljeni utisci beleže i ostaju sačuvani nakon što se um na neko vreme okrene od njih i pozabavi drugim stvarima. Ti utisci kasnije mogu da budu ponovo proživljavani i ponovo razmatrani. Što se više to čini, to će jača i dublja bivati traka za beleženje tih utisaka. Na taj način um skuplja znanje i iskustvo i razvija određeni model ponašanja – svoj karakter. Stoga jedinka izgleda kao ono što njen um sadrži; na izvestan način ti utisci jesu ta osoba. Sem toga, um je kreativan. On obrađuje svoje utiske. U stanju je da razmišlja o njima, da produbljuje svoje osećanje o njima u srcu. Ti utisci mogu da se izraze rečima i da nas podstaknu na određena dela. Zatim drugi ljudi putem mehanizma odražavanja reaguju na te misli, reči i dela. Zračeće dejstvo naših misli i osećanja može da bude tako snažno i prodorno da može da privuče izvesna zbivanja i događaje u našem životu na način koji ne možemo svesno da razumemo. Tako je ceo naš život određen tim mislima i osećanjima koja vrše presudan uticaj u našem umu. Možemo da kažemo da je on određen smerom u kojem je naš um najčešće okrenut, ili našim stavom u životu. Taj mehanizam veoma često dovodi do više ili manje automatskog razvoja događaja u našem životu, tako da nas određena duboka iskustva i utisci nose dalje u pravcu koji zapravo ne želimo. Tako, na primer, neki neuspeh koji je snažno uticao na nas može da proizvede trajni strah od neuspeha koji će privući kasnije neuspehe. Ali, mi ne moramo i ne treba da dozvolimo da naš život uzme takav tok – pod uticajem spoljnih događaja – koji ne odgovara našim unutarnjim željama. Jer, iza uma se nalazi duša, božanski zrak – kao što smo videli – izliv božanskog stvaralačkog duha. U tom duhu je skrivena moć koja može da usmeri um i naš život u željenom pravcu. To možemo da učinimo kada

postanemo svesni te moći koja je naše božansko nasleđe, kada otvorimo svoj um za nju. Stoga moramo da shvatimo da smo odgovorni za božanski duh – ne samo za vlastite postupke, već i za svoje misli i osećanja. Ključ za postizanje tog savršenog vladanja životom – vođenog iz duše – leži u tome da svesno biramo kojim utiscima poklanjamo pažnju – koja će ih hraniti i potkrepljivati – a kojim nepoželjnim utiscima ne dopuštamo da deluju na nas. To je umeće 'gledanja i negledanja, slušanja i neslušanja' – odbijanja da se dalje posvećuje pažnja utiscima koje smatramo nepoželjnim. Na taj način možemo da razvijemo snagu da postignemo svoje životne ciljeve. Otuda iskrsava pitanje koji bi to ciljevi trebalo da budu. Šta je svrha našeg života? U svojoj knjizi Svrha života Inajat Kan kaže da je ''prvi korak na duhovnoj stazi da duša shvati svoj krajnji cilj u životu''. (26) On citira i Sadija: ''Svaka duša je stvorena sa određenim razlogom i svetlost tog razloga je tada bila upaljena u njoj.'' (27)

Put postignuća
Ko želi da sazna koji je to razlog taj će ga i naći, a nastojanje da se postigne razabrani cilj daje smisao našem životu. U početku taj cilj može da bude ograničen i materijalan, no stremljenje ka njemu je ipak ''korak na duhovnoj stazi''. Krećući se ka njemu mi učimo, napredujemo, i to će nas osposobiti, kada ostvarimo svoj početni cilj, da težimo ka višem idealu. Zato Inajat Kan kaže da se ''svi ciljevi pretvaraju u jedan cilj, a taj cilj je ono čemu mistik teži.'' (28) Zatim navodi pet aspekata koji nas čine sposobnim da napredujemo ka krajnjem mističkom cilju: naša želja da živimo, naša želja da saznajemo, naša želja za moći, naša želja za srećom i naša želja za mirom. To su temeljne i sveobuhvatne želje koje se nalaze u osnovi većine ovozemaljskih ciljeva. Inajat Kan nam pruža pet praktičnih psiholoških saveta o tome kako možemo da budemo uspešni i ostvarimo svoje ciljeve, prevazilazeći brojne poteškoće na svom putu. To učenje o 'putu postignuća' veoma je značajno za naš spoljni život. O tim učenjima, koja još uvek nisu u celini objavljena, ukratko mogu da kažem ovo: pre svega je potrebno da se razvije koncentracija – da pažnja, misli i osećanja budu stalno usmereni ka cilju. Treba imati pouzdanje da će cilj biti postignut uprkos svim poteškoćama. Za nalaženje načina za uspešno uklanjanje tih teškoća mora da se upotrebi razum. Zato napredak treba da bude postepen; opasno je žudeti da se ciljevi jako brzo postignu, jer to

isto tako je.Tim ćutanjem se čuva energija potrebna da se ostvari cilj. Stoga je neophodno strpljenje – učenje da se sačeka pravo vreme da se napravi određeni korak napred. Sve to znači da je od početka do kraja neophodna samodisciplina: zadržavanje pogleda na cilju. U tom krajnjem ostvarenju svoje čežnje duša postaje svesna sebe. Bog kroz čoveka doživljava život u njegovom krajnjem savršenstvu. a u prirodi bića je da postane svesno sebe. Ono što treba da postignemo na stazi inicijacije. načinjen kao ogledalo. Dalje. koje se bavi misticizmom. Sa tom samospoznajom se ispunjava svrha manifestacije. odbijanje da olako podlegnemo ljutnji i uzrujanosti. koja može da se postigne putem samospoznaje. Inajat Kan je opisao i mnoge vidove nastavljanja života duše u višim sferama.» (30) U osmom poglavlju. Kao što je opisao putovanje duše ka zemlji. odolevanje raznim odstupanjima i zastranjivanjima. život se tada nastavlja u drugim sferama – prvo u svetu džinova. imena i oblika. i ujedno se predupređuju kritikovanje i protivljenje. samodisciplina je neophodna i da ne bismo govorili o svojim planovima. po svakog dolazi smrt. Kao što je Hrist rekao: ''Ištite. Kao što smo videli. to podrazumeva da moraju da se učine i određene žrtve kako bismo postigli svoj cilj. i možemo da pronađemo stvarnu sreću duše. privrženošću. Nagoveštaji koje on daje o životu posle smrti upadljivo se u mnogo čemu podudaraju sa nedavno zabeleženim iskustvima osoba koje su bile na ivici smrti. on to uspeva zahvaljujući svojoj mističnoj povezanosti sa nebeskim sferama koja mu pruža direktan uvid u te svetove. i otvoriće vam se. Duša. smrt je samo prelazak u drugi život. Ako istrajemo u tom duhu. To može da se dogodi kada duša ispuni svoju svrhu na zemlji. Inajat Kan je rekao da u ovom svetu ima mnogih koji u svom entuzijazmu šutnu cilj svog postignuća kao fudbalsku loptu. u čoveku ta svest o biću dostiže svoj vrhunac. koja je zrak božanske svetlosti – ili božanske inteligencije. izvan granica zemaljskog znanja možemo da otkrijemo znanje o božanskom postojanju. koja prikiva dušu koja deluje u njemu.'' (29) Napredovanjem na putu postignuća možemo korak po korak da stremimo ka višim idealima. U stvarnosti. razmotrićemo važne teme inicijacije (posvećivanja) i meditacije. van svih ometajućih uticaja u životu. i daće vam se. tražite. Cilj kretanja tom stazom je Bogosvesnost. Pored toga. njegovo telo i um. Inajat Kan o tome veoma jasno govori. putem meditacije i duhovnog saznanja. čovek mora da uzme ogledalo da bi video njihov odraz. pokucajte. Uvidevši da je fizički život vremenski ograničen. možemo da otkrijemo večni život duše. Inajat Kan je dao odgovor na pitanje koja je svrha manifestacije: «Na to se može odgovoriti jednom rečju: zadovoljstvo. tako da nema više ničega što bi je zadržavalo. Ono se predaje i duša tada odlazi ostavljajući materijalno telo kao što bi čovek bacio kaput koji mu više ne treba. Svemogući Bog će se odazvati na čežnju duše. do toga može da dođe i kada «iz jednog ili drugog razloga. koje je zapravo samo odelo. i naći ćete. jeste da spoznamo tu suštinu tako što ćemo od sebe učiniti savršeno ogledalo. bilo usled bolesti ili usled starosti. On ukazuje na božansku snagu duše koja može da privuče sve što čovek zaista želi. plašt navučen preko uma i duše. Nije lako biti strpljiv.može da iscrpe čovekovu snagu i da bude kontraproduktivno. Čovek prvo mora sebe da učini spremnim da postigne cilj.» (32) U tom slučaju ciljevi i želje duše još uvek nisu ispunjeni. doći će čas kada će zaključiti da su ta iskustva razočaravajuća. Inajat Kan je ovako opisao taj proces: «Da bi postigao da oči vide same sebe. Međutim. Zašto Bog bez toga nije zadovoljan? Bog je Jedino Biće. telo izgubi tu snagu održavanja na okupu. samoostvarenja. sve to iziskuje samodisciplinu. ''kad se njen cvet potpuno rascveta''. Pet ranije pomenutih osnovnih želja na kraju mogu da nas dovedu do krajnjeg unutarnjeg ispunjenja. sjedinjena sa Bogom i prosvetljena Njime. sopstvene božanske suštine. Ali. njegovim poistovećivanjem sa svojim telom.» (31) Život posle smrti: povratak duše Bogu Nakon iskustva zemaljskog života. Smrt je opsena prouzrokovana čovekovim vezivanjem. radi Božjeg zadovoljstva. da bi se istinsko biće ispoljilo. suzbijen vlastitim oruđima u obliku uma i tela – bila je potpuno zauzeta svojim učestvovanjem u iskustvima koja stiče preko tih oruđa. možemo da stupimo u dodir sa Svemoćnom Snagom Božjom. i tada će se okrenuti od njih i usmeriti pažnju na samu sebe. kako bi u tom ogledalu to istinsko biće moglo da vidi sebe i da spozna svoju nezavisnu suštinu. Prosto rečeno. (33) . Ta svest stiče iskustva o životu putem različitih kanala. ali to uvećava unutarnju snagu. postići ćemo svoje ciljeve. da stekne potrebnu snagu za to. čitav čovek. Međutim. koje predstavlju srž sufijske staze.

pa čak i upravo spomenute 'delove'. i to je prouzrokovano dušinim zanemarivanjem lepote dok je bila na zemlji. To stanje može se nazvati 'čistilištem'. i pri tom su čuli kako lekari razgovaraju. Međutim. Duša koja nije smatrala da se sa smrću sve okončava odmah se seli u novi svet. Ono što je duša poznavala kao um – upravo to je sada za dušu svet. glavi. Kao što Inajat Kan kaže: ''Beleženje i sud se u stvari odvijaju u srcu. svi koji su ga iskusili slažu se da duhovno telo bez obzira na to jeste nešto. pošto nije izložena istim ograničenjima kao kada je bila na zemlji.» (35) Nakon smrti duša nastavlja svoje putovanje sa umom.Mnogi ljudi koji su se oporavili od teške bolesti ili udesa posle kojeg su bili smatrani klinički mrtvima. I u tom svetu duša ima mentalno ili duhovno telo. Ukoliko je taj svet umetnički. (39) Oni su u stanju da komuniciraju sa dušama na zemlji.» (40) Međutim. (34) To može da bude saobrazno Inajat Kanovom objašnjenju da će duša osobe koja umre. A ako smo bili nesrećni i nanosili nepravdu drugima. koliko god da ga je nemoguće opisati. ali ponekad i u suštini isti oblik kao fizičko telo). On razmatra ono što može da se smatra 'odsustvom ograničenja' u tom svetu. upravo zbog takvog shvatanja neko vreme biti paralisana i u pasivnom stanju. pruženi od strane vrlo različitih ljudi. Takvi opisi.'' (44) To potvrđuje i Mudi kada ustanovljava da je «zanimljivo primetiti da sud u slučajevima koje sam proučavao nije dolazio od svetlosnog bića. Ono što je duša.» (43) Shvatanje iz nekih svetih spisa. dok je bila na zemlji. ali ove ne mogu razgovetno da ih čuju. tako da duša odmah može da ima pregled celog svog života na zemlji.). ono može da se promeni u skladu sa njenim sopstvenim idealom. i da ostvare svoje želje. a ipak napreduje dalje. Duša u toj sferi nalazi više slobode a manje ograničenja koja je pre toga doživljavala u svom životu na zemlji. pa čak i delove (projekcije ili površine slične rukama. izveštavaju kako su napustili svoje telo i videli ga. Dakle. a ne i pred onima koji su prešli na drugu stranu. nego iz nutrine jedinke kojoj . jezik koji je neodređeniji a ipak izražajniji od našeg jezika. u malom broju slučajeva ljudi se nisu sećali ničega posle tog kritičnog trenutka. Ukoliko duša želi da se ono promeni. ubeđena da neće biti ničeg posle smrti. (36) Ali. jasan gornji i donji deo. Ona se na kraju uzdiže do standarda koji je bio standard njenog ideala. jer to je svet koji je ona stvorila tokom svog života na zemlji. isprva nastavljamo sa istim mislima i osećanjima i istom vrstom 'delovanja' kao na zemlji. iako to telo nije opažljivo ljudima u fizičkim telima. to je pravo značenje raja i pakla. itd. kada se sa duše skloni pokrivač tela. Čak i kada se saopštava da je njegov oblik u osnovi okruglastog izgleda. Postoji saglasnost da duhovno telo ima oblik ili izgled (ponekad loptasti ili bezoblični oblak. Jer. um postaje veoma bistar. i to ovako objašnjava: «Pogledajmo to na ovaj način: osoba u duhovnom telu je u povlašćenom položaju u odnosu na druge osobe oko nje. nazivala maštom. misleći da to čine vlastitom slobodnom voljom.» (42) On opisuje i duhovno telo: «Pored toga. po kojem će nakon smrti doći do sudnjeg dana – kada anđeli koji sve beleže saberu sva dobra i loša dela jedne duše – zapravo znači da. duša nije osuđena na takvo delovanje. Sadržaji uma – sva iskustva zabeležena u njegovoj memoriji – određuju život duše na džin ravni. onda tu sreću nosimo sa sobom u drugi svet. i ako smo i druge činili srećnim. na primer. dok one ne mogu da vide i čuju nju. upadljivo su slični. Zašto to mora da bude tako? Zbog čovekove ljubavi prema svom telu. kako leži na operacionom stolu. i radi ono što je prethodno želela. nogama. često se kaže da on ima ivice. Ako je naš život na zemlji bio srećan. Ukoliko u njemu nema lepote. Kako to telo izgleda? «Ono izgleda sasvim onakvo kakav je čovek bio na zemlji. Inajat Kan taj svet ovako opisuje: «A šta duša vidi na toj blistavoj dnevnoj svetlosti? Vidi sebe kako živi kao i ranije. «postoji jedan zid koji se nalazi samo pred onima koji su još uvek na zemlji. ljudi na zemlji ipak ponekad mogu nesvesno da prime poruku od određenog duha. Ona može da ih vidi i čuje. Ti duhovi (duše koje se vraćaju sa svojim umovima) i dalje mogu veoma jasno da vide okolnosti na zemaljskoj ravni – ukoliko to žele. nosimo taj otrov sa sobom. (41) Mudijev izveštaj o iskustvima na ivici smrti slaže se sa ovim. Posle toga je sledilo kratko iskustvo početka življenja u drugom svetu o kojem su mnogo toga imali da kažu.» (37) Taj drugi svet pruža mnogo veću slobodu i manje ograničenja. Pred njom je sada svet koji joj nije tuđ. nakon toga se javlja novi životni poriv koji omogućava duši da počne da stiče iskustva iz života u sferi džinova. sa istim imenom i izgledom. Stoga duša u tom svetu ima veću moć da ostvari svoje ciljeve i želje.» (38) Takođe postoji i jezik svojstven sferi džinova. za koje se čini da svakako voli i prihvata ljude. to je umetnost koju je duša stvorila. Ali. sada se pojavljuje pred njom kao stvarnost.

Oni se postižu u daljem putovanju u svetu duha. ali sama duša ostaje čista i na kraju će pročistiti um i potom se odvojiti od njega da bi se ponovo sjedinila sa Božanskim Bićem. Ona ostavlja za sobom sve misli.(47) Za to vreme duše se sreću sa drugim dušama. Ograničenost koju duša oseća je na zemlji. i ona ima svoj trenutak zadovoljenja. Zanimanje anđela je da budu u blizini Svetlosti i Života Božjeg.» (45) Um postaje bistar u životu posle smrti zato što duša pri prelaženju u drugi svet popravlja to svoje oruđe: «Oslobađajući se od svih utisaka bolesti. Za duše koje se vraćaju konačno dolazi vreme «kada je duša potpuno spremna da napusti čak i tu oblast ljubavi. svoje osobine.Ilustracija 7: Duša. promena se sasvim blago oseća posle veoma dugog vremena ispunjavanja svake želje. a takav je i njen cilj. Ta iskustva će stvoriti utiske u umu. smrti koja nastupa posle mnogo duže vremena. ove druge duše tada preuzimaju «garancije. udiše božanski vazduh. «Duša gleda božansku lepotu. uporedivog sa slikom koja se pojavljuje na fotografskoj ploči. Ukoliko taj trenutak ne dođe dok se duša nalazi na zemaljskoj ravni. i ta tela džina i anđela ulaze u najunutarnjije biće čoveka (videti ilustraciju 7). A ta želja biva zadovoljena upravo zato što Onaj Savršeni čak i u svetu raznolikosti i mnoštva čini sve što je moguće da doživi savršenstvo. Njen život je u vibracijama. jedina njena želja je savršenstvo. bilo da je mala ili velika. Ona postaje svetlosno biće. osećanja koja je sakupila. zaloge i sve račune koje je duh ostavio nedovršene na zemlji – sve to one preuzimaju na sebe da isplate ili prime po dolasku na zemlju». Jer: «Poreklo duše je savršeno. telo od zračenja i svetlosti. ''taj duh oseća veliku radost''. i tako uspostavlja život u svetu duha u skladu sa svojim stepenom evolucije.» (46) Potom duša dugo živi u sferi džinova. Pa ipak.» (53) Pored toga. U njoj je vreme veoma različito od ovog ovde. na zemaljskoj ravni. ugovore. i obnavlja tkiva onog tela koje i dalje ostaje sa njom nakon što je napustila fizičko telo. kako bi prigrlila izvor i cilj ljubavi.se sudi. gde ona živi životom ograničenosti. a i njihov život je duži od života džinova. u životu posle smrti. ona leči svoje sopstveno biće. U prirodi savršenstva je da nema želja ni potreba. sklada i lepote. Sve mnogo duže traje. patnje koju je duša trpela dok je bila na zemlji. (48) A duše koje se vraćaju ništa ne gube u tom procesu odražavanja.» (54) . . ta razmena čini davaoca još bogatijim. Osim toga. u svom božanskom savršenstvu duša ne trpi uticaj svih loših iskustva zemaljskog života.» (56) Stoga je sreća anđela neuporedivo veća čak i od radosti u sferi džinova. ton (na sanskritu sura). jer ništa što je ljudsko srce ikada poželelo ne ostaje neispunjeno. Život na nebu anđela je jedna jedina muzika. Ali njihova jedina težnja je da se približe Svetlosti. Na anđeoskim nebesima – kao što smo videli – takođe dolazi do susreta duša koje napuštaju izvor i onih koje mu se vraćaju. um i telo Anđeoska nebesa Zatim duša ostavlja iza sebe svoju odeću iz sveta džinova. (50) Taj odnos je poput odnosa deteta prema svom roditelju ili učenika prema njegovom učitelju. Telo duše je znatno promenjeno pri ulasku u anđeoska nebesa. on je zvuk. Na tom putovanju ka svom odredištu duša napušta sferu džinova i seli se na nebo anđela. i uživa u Božjem prisustvu. (49) Kada se to davanje svesno učini. Pa ipak. koje putuju ka zemlji. (55) Zapremina tog tela anđela je veća od tela jednog džina. vidljiva i shvatljiva. Ona se pročišćava od bolesti i od utiska bolesti. to se ostvaruje na drugom svetu. jedna neprestana muzika. čak i usred svojih ograničenja. on dolazi na njenom daljem putovanju. na kraju će. ubeđenja i stavove tim dušama koje stižu na zemlju. kao pčele oko cveta. na kojoj je sve grubo i prosto. božanskom umetnošću – upravo zato što je nebo anđela u celosti muzika. Zbog toga su mudraci iz svih epoha nazivali muziku nebeskom. žalosti. Prema tome. Pomoću procesa odražavanja. kao što je i to telo veće od fizičkog tela. «smrti koja nije tako teška i bolna kao na zemaljskoj ravni. ali odnosi sa sobom svoja osećanja. ispravna ili pogrešna. Svetlost je ovde život. ona je čujna. boravi u sferi slobode. duša poseduje iskru savršenstva. sve želje biti ispunjene i svi problemi rešeni. I taj prelaz je jedna vrsta smrti. (51) U međuvremenu duša koja se vraća neprekidno nastoji da u svetu džinova ostvari svoje ciljeve. da postigne i stekne sve što želi. Želja ljudske duše je želja Boga. one prenose svoja iskustva na zemlji. «Postoje ciljevi koji ostaju neostvareni za čovekovog života na zemlji. Ukoliko ovde nije ispunjeno.» (52) Kako izričito i nadahnjujuće viđenje Inajat Kan ovde pruža! Kakvi god da su naši problemi i razočarenja u zemaljskom životu. u svetu duha.

str. London/The Hague. 41. New York. 145. 189. ibid.sklada i lepote koji ju je privlačio na svim ravnima. uz neke manje ispravke zasnovane na izvornim tekstovima predavanja objavljenim u Complete Works of Pir-o-Murshid Hazrat Inayat Khan (original texts): Lectures on Sufism. «Privučena magnetskom snagom božanskog Duha. 173. 47. East-West Publications. 150. Hazrat Inayat Khan. ta nesvesnost sebe zapravo postaje Samosvest. str. ibid. 25. ibid.'' Takođe i Moody. Inayat Khan. 20. str. str. 39. Moody. ibid. str. str. str. 52. 160. 15. str. postoji značajna razlika između ovog načina postajanja nesvesnim sebe i svesnog dolaska do tog ostvarenja. 145. L Hoyack. str. 48. Deventer. 112. 156. ibid. 4. 43. str. ibid. Whence and Whither. str. 32. E Kluwer. Inayat Khan. str. II. Inayat Khan. Inayat Khan. ibid. Bantam Books. pojačano nadahnuće. ibid. 24. «Šta duša. ibid. 26. 24. svesna svog napredovanja ka cilju. ibid. ibid. 107-108. Cosmic Language. 13. kao što se zaljubljeno srce predaje u ruke voljene osobe. ibid. 74. 46. str. 10. Bantam Books. 1977. 55. 44. str. i druge osobe koja putuje ka cilju osećajući na svakom koraku zadovoljstvo u svakom iskustvu na koje naiđe. «Ta razlika je poput one koja postoji između osobe vučene nazad sa leđima okrenutim izvoru. takođe i str. ibid. 29. The Soul. str. str. East-West Publications. 38. str. The Soul. 15. The Sufi Message of Inayat Khan. 1975. The Soul. str. 22. str. uz neke ispravke zasnovane na izvornim tekstovima iz Complete Works. 147. veću moć. Life after Life. 140: ''Vreme na onom svetu je sasvim različito od vremena ovde. 35. New York. ibid. 71. ibid. 46-47. 2. ibid. 104. 101. 76. str.» (59) Napomene 1. 248. 44. 49. 37. 29. 135.» (58) I pored toga. 63. 32. ibid. ibid. 71. The Sufi Message of Inayat Khan. ibid. 3. 11. ibid. str. str. pomislilo gledajući ga: ''Ja sam suncokret''. 37. kao i njegovu knjigu Reflections on Life after Life. 153. R A Moody. 9. Life after Life. I. svojom senkom. The Sufi Message of Inayat Khan. London/The Hague. ibid. 1984. Reflections. 7. str. 18. The Soul. Uitgeverij Ae. str. The Soul. 104. i radujući se svakom trenutku tog putovanja koje je približava cilju. 5. 20. str. 104. The Mind World. str. 34. 27. str. ibid. ibid. ostvaruje? Sa svakom koprenom koju skida ona ostvaruje bolji život. 23-24. The Soul. ibid. Reflections on Life after Life. 23. ibid. 26. str. Moody. 46. str. str. 21. The Soul. IV. ibid. zaboravljajući u tom trenutku da je suncokret samo otisak njegovog stopala. str. Matej 7:7 (autorizovani prevod). 48. duša dospeva u njega sa neizrecivom radošću. 45. 21. str. Ali. De Boodschap van Inayat Khan. ali ne u potpunosti svesna. 141. 160. 19. 40. str. 12. The Soul. str. ibid. 33. str. 74. 81. Inayat Khan. 28. str. sve dok – prošavši kroz sfere džinova i anđeoskih nebesa – ne stigne do faze u kojoj uviđa onu grešku koje je bila svesna. 130. The Purpose of Life. str. Jačanje te radosti je toliko da ništa što je ikada doživela u svom životu nije dušu učinilo tako nesvesnom sebe kao što je ta radost čini. 47. 42. str. 31. str. Inayat Khan. ibid. kao kada bi sunce.» (57) Tada duša skida svoje blistavo ruho i stiže do svog odredišta u Bogu. 1989. ibid. 14. 17. str. 16. str. pri padanju na te različite ravni. 1923. 38. Videti R A Moody. II. grešku koju je napravila poistovećujući se sa svojim odrazom. str. 6. str. . 8. str. 160. ibid. ibid. ibid. str. str. 36. 30. Inayat Khan. 26. Life after Life.

57. božanski izaslanici. str. Zato je razumljivo što je najraniji predmet obožavanja bilo sunce. 68. ibid. i dalje su bili u vezi sa božanskim duhom i izvorištem. ibid. 171. str. 174. osećamo poriv da tragamo za Njim. kao što smo videli. 159. 59. str. ibid. zemlje i ostalih planeta. str. pošto smo potpuno zapleteni u ovaj materijalni svet. to je itekako teško. Počeli smo da shvatamo da je Bog nevidljiv i nečujan za naša spoljna čula. 164. ibid. 7 Naš odnos prema Bogu: ideal Boga Predstave o Bogu Kakav je odnos između nas i Boga. izuzev Boga. str. str. No. s vremena na vreme dolaze u ljudski rod da mu pokažu put do Boga. Pa ipak. ibid. 178. 159. 56. ibid. ibid. natprirodno predstavljanje. 169. str. Oni su spoznali Boga. božanskog izvorišta duše. A želeli bismo da vidimo i osetimo Boga. Da bismo izgradili svoj odnos sa Bogom bilo nam je potrebno Njegovo drukčije. 54. 52. 51. ibid. 150. ta predstava o Bogu bila je odbačena. sunce koje je bilo daleko. to je razlog zbog kojeg Bog ne može da bude učinjen shvatljivim. 150. . str. i bili su inspirisani da kroz ljudski jezik probude osećaj misterije Božjeg bića. 55. poređenje Boga koji stvara duše sa suncem i njegovim zracima može da nam pomogne da razumemo misteriju stvaralačkog procesa. str. te povezanosti. Jer (kao što Hazrat Inajat Kan kaže u Gajanu): «Sve što postoji ima svoju suprotnost. I zaista. Ali. Teško nam je da u svom umu pojmimo i zamislimo Boga. da pruže nadahnjujuće i prizivajuće slike i ideje o Božjem biću. sunce koje se svakog dana rađa i hrani nas svojom toplotom. obuhvaćeni njime i zaokupljeni našim spoljnim čulima. 174. kako smo razvijali naše naučno znanje o vasioni i otkrivali prirodu sunca. van domašaja ali od presudne važnosti za život vasione. ibid. tvorca vasione? U dubini svog bića mi neminovno čeznemo da postanemo svesni tog odnosa.» (1) Zato proroci. str.50. ibid. 53.

istina želi da se pokaže..» Kao što je čovekova snaga uvek ograničena. tako je Bog svemoćan. da ga se boji i da mu služi. Bog je sveprisutan i sveprožimajući. I u kamenu postoji istina. ali to još uvek nije svest o Istini. počinje ovako: «Slava Tebi. 4. Ali. Istina pruža mir žudećem umu. kao što kaže Inajat Kan: ''Bog je istina i istina je Bog''. poslednjoj od svetih knjiga. Izraele. koja je večna. rađamo se i umiremo. sveprisutni. Najsaosećajnijeg. .» (2) I ovde nalazimo mnoge aspekte suprotne čovekovim ograničenjima: 'nikad poljuljano utočište' – dok je zemaljsko utočište uvek krhko. pružane su i predstave o Bogu kao ličnosti. ni čovek. Čuvar večnog zakona. kamen nema svest. Bhagavadgiti. egoizam. svemoćni. Postoji svest. nastoji da spozna sebe. teško razumljive predstave.» (4) Mada su svi ti aspekti uzdižući pošto postavljaju Božje biće iznad svih naših ljudskih ograničenja i slabosti. ona se kreće naokolo i opaža svoje okruženje. 3. oni takođe mogu da nagoveste i veliko rastojanje između Boga i nas. jer zakon uzroka i posledice je dosledan i bez izuzetaka. žudi da postane svesna. o svom 'ja'. No. Nerođen. i nikakva sila na svetu. neprolazna Duša života. izvor privida i samoobmane. raspoznaje i uči da bira. 2. sunce i mesec su tvoje očne jabučice. da hodaš svim njegovim putevima. (3) A u Kuranu. imaš milion ruku.» (5) Ovo viđenje razvoja manifestacije isto je kao ono koje smo ranije opisali i koje proističe iz božanskog duha. To je sasvim očevidno u jevrejskim svetim knjigama koje iznose poseban odnos između Boga i Izraela i podstiču čoveka da voli Boga. «To 'ja' proizvodi samoživost. «Svet Samsare prepun je patnje i bola. oni su proizvodi ranije postojećih stvari. Veličanstven i strašan je tvoj izgled zbog kojeg sva tri sveta drhte. sva živa stvorenja su onakva kakvima su ih učinila njihova prethodna dela. gasi oganj želje i dovodi do Nirvane. Budizam je zbog svoje privrženosti istini najapstraktnija od svih religija. «I. Međutim. To je samo svest o sebi. Istina je i u promeni postojana. Lice ti je plameno. ni Bog. čitamo: «U ime Boga. koja svakako sadrži neko sećanje na obožavanje sunca: «Zamisli da se hiljadu sunaca zajedno uzdigne na nebu: takva je slava Beskrajnog Boga». besmrtna' – dok smo mi smrtni. da bi se odgovorilo na potrebu za ličnim odnosom sa Bogom. jedina suštino. 'neprolazna duša života. iznad ljudskih merila. 'čuvar večnog zakona' – dok se naši zakoni uvek menjaju i postaju nevažeći. svet u pepeo pretvaraš. On ne stvara. u jednom od najstarijih svetih spisa. «Istina čini stvari stvarnima. Slično tome. Ispunjavaš sva četiri kraja neba. Najviši Bože. Sledeći tekst je dobar primer: «Dakle. Bog. besmrtan. I nema nikoga Njemu sličnog. 1. šta Gospod tvoj Bog zahteva od tebe. Ta svest je uzrok zablude. koja donosi sreću i mir. Najmilostivijeg.Reci: On je Bog. sveprožimajući. Nema nepravde koja nije počinjena isticanjem i potvrđivanjem tog 'ja'. i da ga voliš. tvoja snaga je titanska. Niti je stvoren. Ti aspekti su apstraktne. ni đavo. Veoma poetična je i sledeća rečenica iz Bhagavadgite. Jasno rečeno. teži da postane svesna. ako ne da se bojiš Gospoda tvoga Boga. nerođena. Nema tog zla koje ne potiče od njega.Mnogi aspekti Boga na koje nam je na taj način bilo ukazivano predstavljaju suprotnosti raznih ograničenja čoveka. Apsolutni. Tako Saum. Dok čovek može da u jednom trenutku bude na samo jednom mestu. Pouzdana osnova ovog sveta i nikad poljuljano utočište.. «Svest o sebi zamagljuje oči uma i skriva istinu. piše: «Ti si sve što mi znamo. «Istina se nalazi u životinji. «Ali u promenljivim stvarima krije se istina. ona pobeđuje zabludu. Ali ta istina. prva molitva u Univerzalnom bogosluženju sufijskog pokreta. Jedan i Jedini. ne može da uništi njeno postojanje. Večiti. i da služiš Gospodu svome Bogu svim svojim srcem i svom dušom. blaženstvo istine je moćnije od sve te patnje. premošćuješ bezdan koji razdvaja nebo od zemlje. jer kamen je ovde. Sledeći budistički tekst to pojašnjava: «Stvari ovoga sveta i njegovi žitelji podložni su promeni. klica greha. najuzvišeniji.

Dakle. Bože. i kao takav je za različite jedinke različit. van ograničenja našeg uma. i ta će se predstava za svakog od nas vremenom razvijati kako bude raslo naše razumevanje. Tako Bhagavadgita kombinuje gore-navedeni apstraktni odlomak sa veoma dirljivim ličnim prizivanjem: «Primi naše pozdrave. i njemu budi veran. niti prima nagrade. Stvoritelj. tako da On više ne bude fantazija. otkrivamo da jedna te ista sveta knjiga često pruža i apstraktne predstave i one više ličnog karaktera. On izvršava ono što siročad i udovice presude. ili šetali.. majka i voljena osoba. ima mnogo aspekata Boga i predstava o Njemu. i njegovih zakona. svetoj knjizi hrišćana. silan i strašan. kako u današnje vreme možemo da sledimo taj put? U našoj naučnoj epohi mnogi ljudi nailaze u tome na velike poteškoće zbog toga što osećaju da je tradicionalni način viđenja Boga u stvari samo jedna maštovita ideja koja se ne temelji na činjenicama. u našoj duši. Na prvi pogled one kao da su različite u različitim religijama i to je često dovodilo do pogrešnih shvatanja i nesuglasica. sa svih strana sveta. Taj ideal Boga nije istina o Bogu. njemu služi. prijatelj. i Gospodar svih gospodara. Često bih se suviše prisno našalio. potrebna nam je predstava ili predstave o različitim aspektima Boga da bismo mogli da uspostavimo odnos sa Njim. i zaklinji se njegovim imenom. Međutim. Kao otac sinu. nepokrenuti pokretaču. i voli stranca. pored ličnih predstava. nesvestan tvoje veličine. Tako možemo da uspostavljamo odnos sa Bogom koji u našem životu postaje sve stvarniji kako izaziva odjeke – u dubini našeg bića. Smatrao besmrtnog Boga za prijatelja i smrtnog sabrata. Inajat Kan vidi razvijanje ideala Boga kao merdevine kojima se korak po korak penjemo uvis. sve bliže Bogu. Lakomisleno sam te zvao 'Krišna' i 'moj drug'. jer i vi ste bili stranci u zemlji egipatskoj. Tvorče ovoga sveta. moćni Bog. Novi Zavet. tekst koji dolazi do vrhunca u nadahnjujućim rečima: ''U Njemu živimo i krećemo se i imamo svoju suštinu''. U svakom tom odnosu moramo da postavimo Boga ispred sebe i da osvestimo taj odnos. Večiti Gospode.» (7) S druge strane.» (8) U sledećem pasusu on nastavlja: «Zadatak unutarnjeg života je da Boga učini stvarnim. To je naš prvi zadatak u unutarnjem životu. praštalac. tako da on više ne bude fantazija. kada dublje proučimo svete knjige. To je najpodsticajnija i najinspirativnija predstava koju čovek može da zamisli na osnovu sopstvenog shvatanja tvorevine sveta. Iz tog razloga Hazrat Inajat Kan je uveo koncept 'ideala Boga': idealnu predstavu o Bogu koju svako ko ima određenu veru mora da napravi za sebe. jer svugde te nalazimo. ti najviši. održavalac. Razvoj ideala Boga Dakle. Tradicionalna . Oprosti mi.. Gde bi u tri sveta iko mogao da ti nađe ravnog? Stoga ti se klanjam. sudija. možemo da vidimo da nije neophodno da se pitamo koje predstave su ispravne a koje pogrešne. ili ležali i odmarali zajedno. koje ti danas za tvoje dobro donosim? . Ti si jedini dostojan obožavanja.Da se pridržavaš svih zapovesti Gospoda. kao što prijatelj prašta svom drugu. «Jer Gospod tvoj Bog jeste Bog bogova. Ti si sve što postoji.» (9) To je oduvek bio sufijski ideal. da bi taj odnos koji čovek ima sa Bogom mogao da mu izgleda stvarnije od bilo kojeg drugog odnosa u ovom svetu. kao muškarac najdražoj voljenoj.. ničice padam i za oproštaj molim. No. da Bog postane neko sa čime se povezujemo. Boj se Gospoda svoga Boga. Drzak u svojoj ljubavi. pruža i jedan veoma mističan tekst u kojem Pavle pronalazi u Atini oltar neznanom bogu.. Božja stvarnost je s one strane našeg mišljenja i ona za njega ostaje tajna. dok smo se gostili Sred gomile.. Bog je često prikazan kao Otac na nebesima. U izvesnom smislu sve one imaju neke nedostatke. pa čak i do verskih ratova. Jesu li te moje reči vređale? Oprosti. Inajat Kan pojašnjava: «Prva i glavna stvar u unutarnjem životu jeste da se uspostavi odnos sa Bogom. on je ljudsko zamišljanje.. Ti beskrajne snage i bezgraničan u svojoj slavi. neko kao što je Stvoritelj. kojeg se ne tiču osobe. pružajući mu hranu i odeću. pošto su izražene ljudskim rečima i pojmovima i obraćaju se našim umovima.» (6) A u Novom zavetu. do sukoba. Sudija i Onaj koji oprašta naše mane. Gospode. otac. Zato i vi volite stranca. Pa ipak.

Inajat Kan nas poučava da čak i ukoliko previdimo sve to. Pa kako onda možemo. što određuje pravac našeg života. tj. i ideala Boga koji nam omogućava da razvijamo za nas neophodan živi odnos sa Bogom? Da bi spojio apstraktno viđenje i ideal ličnog Boga. ako otvorimo oči i osmotrimo život. pa da kasnije dozvolimo svojoj duši da se otvori za apstraktnog Boga».» (11) Međutim. Dakle. Čudesna stvar koju je tako važno shvatiti je to da smo svi mi povezani sa Bogom isto kao što su kapi vode povezane sa okeanom. u ovom naučnom dobu i dalje nam ostaje pitanje: kako izgraditi most između te apstraktne ideje za koju znamo da je istinita. on može da nam dođe i spolja.. svemoćnu i koja upravlja celokupnom tvorevinom uključujući i naš pojedinačni život. jedino biće u kojem se svi mi krećemo. za mišljenje i osećanje. «Spoznaja apstraktnog Boga je zadovoljstvo koje dolazi nakon što smo usavršili obožavanje ličnog Boga. možemo da ga nađemo u vlastitom srcu. u našoj intuiciji. On kaže da su se oni koji su pročitali mnoštvo knjiga i razmišljali o duši i duhu – kao što smo mi to činili u prethodnom poglavlju – ''hranili Istinom ne vareći je''. mistični ideal Boga. 'ja'. Naime. pa ipak je od iste materije: ''Ukoliko smo mi kap a jesmo ličnost. okean.slika Boga koji sedi na nebu na svom prestolu nikako ne može da se uklopi u jedan naučniji pogled na svet i njegovo stvaranje. teško je doživeti lični odnos sa njom. to je sveprožimajuće. zbog toga što smo ograničeni svojim telesnim sastavom mi nismo u stanju da u potpunosti iskusimo njegov savršeni život i njegovu savršenu ličnost. no. unošenje istine u naše biće. Kap je sićušna u poređenju sa ogromnim okeanom. sigurno je i more voda''. što se slaže sa mističnom izrekom iz Novog zaveta: ''u Njemu živimo i krećemo se i imamo svoju suštinu''. preko nekog događaja sa simboličnim značenjem. Za to nije dovoljno da imamo zanimljivu apstraktnu zamisao. tako da dotična ideja postane deo nas i dobije stvarni smisao u našem životu. Između nas i Boga zaista postoji vrlo ličan odnos. A ako i dalje nastavimo sa zatvorenim očima. Jedan od najznačajnijih i najprosvećujućih izraza sufijske poruke je upravo most koji Inajat Kan gradi između naučnog i filozofskog viđenja stvarnosti i jednog ličnijeg ideala Boga kakav nam je potreban. ali mi često držimo oči zatvorene pred tim. ukoliko je zaista izuzetan fenomen to što duh svojevoljno biva uvučen u fizičko telo (13). Zahvaćeni smo opijenošću svojim životom. ili u snu.. ukoliko nismo dovoljno sposobni za to. Ali. idejom o sveprisutnoj životnoj sili ili energiji. koji je jasnije od ikoga opisao apstraktni. onda i Bog. Kako bi mehurić mogao da bude voda. No. budući da smo upućeni u naučni pogled na svet. upozorenje od neprijatelja (koje nije tako ugodno). isti duh koji mu pruža moć opažanja i razumevanja i razvija u njemu osećanje koje čovek naziva 'ego'. ipak možemo da zamislimo to biće kao savršenu ličnost. i koji možemo da ispoljimo božansko kroz usavršenje naših duša?» (12) On zatim pravi jedno poređenje – ''ukoliko je mehurić voda. delovanjem u njemu i uvučenošću u njega. koliko tek onda duh sam za sebe mora biti sposobniji za opažanje i razumevanje. u životu stalno imamo priliku . moramo da budemo u stanju da utišamo svoj um. Sami snosimo posledice svojih postupaka. da možemo da se ponizimo pred Njim. tvrdi u knjizi Saglasnost religijskih ideala da je za nas veoma važno da svoj religijski razvoj započnemo sa ličnim idealom. Na taj način dobijamo čudesnu predstavu Boga: s jedne strane. tada možemo neposredno da čujemo glas Božji. možemo da primimo nagoveštenja od prijatelja. Za unutarnji život je važno da razvijemo živ i snažan odnos kako bismo imali osećaj da možemo da se predamo Bogu. beskrajno mala.'' On to razrađuje u sledećem pasusu: «Ukoliko je isti taj duh koji udišemo iz prostora ono što čoveka čini inteligentnim bićem sposobnim da misli i oseća. a ako ni njih ne poslušamo. Inajat Kan nam preporučuje «da počnemo sa obožavanjem ličnog Boga. a more ne? On poredi ljudsku dušu sa kapljom a Boga sa okeanom. onda možemo da uvidimo božansko vođstvo koje nam dolazi u mnogim različitim oblicima. (10) Šta to znači? 'Varenje' znači potpuno asimilovanje. mora da bude ličnost. da možemo da zanemarimo svoja ograničenja i nedostatke. To pruža potpuno drugačije iskustvo. da izgradimo ideal Boga koji bi bio u skladu sa naučnim shvatanjem? Već smo videli da je taj naučni pogled na svet u skladu sa jednom apstraktnijom predstavom. Da bismo bili u stanju da to osetimo. Inajat Kan kaže u Saglasnosti religijskih ideala: «Ukoliko Bog ne poseduje ličnost. Možemo da ga vidimo najistančanije moguće. Inajat Kan. s druge strane.» (14) Čovekov odnos prema Bogu To je sigurno veoma podsticajan most između dva pristupa. kako onda čovek može da je ima – mi ljudi koji smo izašli iz Njegovog sopstvenog Bića. tako apstraktna predstava ne dopire do naših osećanja. gledajući šta on ima da nam kaže. preko nekog znamenja u prirodi. sa savršenim umom. to nije nikakva fantazija već nešto sasvim stvarno. Međutim. na kraju će nam život doneti iskustvo koje će nas naučiti.

postepeno možemo da počnemo da uviđamo da je taj odnos koji osećamo u dubini svog bića zapravo najvažniji odnos za nas. onaj ko živi unutarnjim životom može da postane moćniji i ispunjeniji ljubavlju zato što će u svim ljudima videti taj isti duh. i sledbenici različitih religija mogu da se udruže u tom Univerzalnom bogosluženju. prema ocu i majci. U današnje vreme. Isto tako. Ono što iz njih zrači. Hazrat Inajat Kan je uspostavio Univerzalno bogosluženje kao religijsku aktivnost Sufijskog pokreta. Na taj način možemo da ostvarimo smisao našeg života. Da bi ilustrovao taj odnos. morala da ujedini čovečanstvo u sveopštem bratstvu / sestrinstvu. Ono mističnom razumevanju pruža simbolički izraz. majka ga pušta. . To je sam život. Taj odnos može da nam pomogne u svim životnim okolnostima. kada dete priđe majci i želi da bude vođeno i uzme je za ruku. Kada je osoba obzirna i uviđavna. To će biti ''nešto što živi u duši. zbog toga bi religija. da se primeti taj Bog koji može da nas vodi kroz život. i u svakom odnosu u kojem se nalazi prema drugima. poput vode koja duši daje osećaj života. da tako kažemo. uza sva svoja razilaženja. To stvara čuda u našem životu. Kao što ideal Boga mora za različite jedinke da ima donekle različne aspekte. ali ne previše toga. prema svom prijatelju. Ti glasnici se pojavljuju kao ljudska bića. tako će on ispoljiti razlike i u različitim kulturama u različitim istorijskim periodima. «A šta je to? Hindusi su to nazvali darma. To niko ne može da nam oduzme. Da bi raširio i objasnio to mistično shvatanje suštinskog jedinstva svih religija. To Univerzalno bogosluženje ne obavljaju profesionalni sveštenici nego pripadnici Sufijskog pokreta koji bivaju posebno rukopoloženi. kada je svesna svojih obaveza prema bližnjima. Tako u Univerzalnom bogosluženju sve religije govore svojim sopstvenim glasom. radi se o nečemu mnogo većem i uzvišenijem od onoga što smatramo dužnošću u našem svakodnevnom životu. ali ga i dalje drži na oku. Postoji jedan Bog. a ne da stvori novu religiju. nego biva pokopan pod krutim dogmama koje više ne nadahnjuju ljudski rod. u stanju je da prodre kroz spoljno mišljenje čovečanstva i da nas osvesti za božansko bitisanje. da bi se one izdigle iznad vlastitog načina razmišljanja u božansku sferu.. Bog mu pruža posebno vođstvo. mada nastavljaju svoj posao u svetu. pa čak i ideala Boga. sve različite religije vode čoveka u pravcu Jednog i Jedinog Bića. nalazeći u njemu nešto od svoje religije kao i jedinstvo sa drugima. Saglasnost religijskih ideala Ideja o idealu Boga omogućava nam da shvatimo temeljnu saglasnost religijskih ideala koju pokazuje Univerzalni sufizam. Važno je da se to uvidi. a uobičajeno značenje te reči je dužnost. Tada možemo da počnemo da ga činimo stvarnim. Na taj način možemo da razvijemo taj lični odnos koji je toliko važan za unutarnji život. onda biva vođeno znatno prisnije i revnosnije. Sa predavanjem Bogu u nas se uliva Njegova moć. Plima ljubavi koja dobija na snazi u našim srcima je najmoćnija sila koja može da nas približi doživljavanju i doticanju božanskog. Muškarci i žene podjednako učestvuju u toj službi. No. u umu i u srcu čovekovom''. otvarajući svoj um za inspirativne reči iz drugih religija. to je nešto živo. U tu svrhu se jednom lučom koja predstavlja svetlost Boga pali po jedna sveća za svaku od brojnih religija. Kada Inajat Kan govori o ''religiji budućeg sveta''. Dete želi da se udalji od majke i da samostalno istražuje život. koja čoveka uči da služi Bogu i da mu se moli. dogmi. njihova vibracija. i objašnjavaju večnu istinu na način koji je za većinu podsticajan. ukoliko čovek traži božansko vođstvo. on misli na nešto što je iznad formalnosti.da učimo. Na taj način svete knjige koje su nam ostavljene – mada su često bile napisane izvesno vreme nakon što su ti božanski glasnici napustili zemaljsku ravan – mogu da nastave da nas nadahnjuju. jer hoće da ono ponešto iskusi. Zatim se iz raznih svetih knjiga čita neki odlomak na temu koja se izlaže u propovedi.. Reči kojima je religijski ideal izražen moraju da odgovaraju kulturi datog perioda. Ali. od velikog je značaja da njihova suštinska saglasnost bude obuhvatno shvaćena. različitu aromu. Inajat Kan pravi poređenje sa majkom i detetom. Sve one mogu da nas nadahnu. To je oblik bogosluženja u kojem obred slikovito prikazuje kako je ista božanska svetlost doneta čovečanstvu putem različitih religija. Međutim. Tako možemo da razumemo paradoks na koji nam mistici ukazuju: i pored krajnje poniznosti. može da nam pomogne da prevaziđemo ograničenja. čini nas snažnim i nezavisnim. kada su mogućnosti prevoza i komunikacije znatno približile različite religije. To Univerzalno bogosluženje danas se obavlja u brojnim sufijskim centrima širom sveta. u obličju koje je po ukusu ljudi tog vremena. Njegov cilj je da ujedini različite religije. kada ideal Boga više nije živ. Hazrat Inajat Kan nas navodi da razumemo kako božanski glasnik s vremena na vreme dolazi kada čovečanstvo ne može da nađe svoj put.

Inayat Khan. 8 Misticizam: jedinstvo sa Bogom Mistično iskustvo U prethodnom poglavlju smo videli kako možemo da razvijemo odnos prema Bogu stvaranjem takvog ideala Boga koji nas najviše uzdiže. str. The Bhagavadgita. da stupe u dodir sa božanskom stvarnošću koja je u pozadini svih predstava i oblika. «Koja je misija sufizma? Sufizam je misija iskopavanja života koji je nalik vodi. 92-93. 10: 12. radi Božjim rukama. 5. jer svaki trenutak njegovog života postaje religija – ne religija u koju on veruje. hoda Božjim nogama. str. Omega Publications. IX. New American Library. str. 92. I. str. P Carus. 4. 70. vidimo kako božanski duh deluje u celoj tvorevini. str. Deuteronomy. «Ta živa činjenica u srcu je ljubav. Inajat Kan je opisao to mistično stanje: «U tom stanju sufi čuje preko Božjih ušiju. Kao što persijski pesnik Hosro kaže: ''Pošto sam ja postao Ti a Ti si postao ja.» (1) . 24-25. 64. Tada nije bitno u koju zgradu čovek odlazi da se moli.» (15) Napomene 1. 5. 7. str. da osećamo i prihvatamo Božje vođstvo u svom životu. 14. 1944. i sva životna iskustva prihvatamo kao da dolaze od Boga. 70. poglavlje XI. str. Tako nam ideal služi kao lestve. Na taj način možemo da uspostavimo živ odnos sa Bogom. 11. 2. Open Court Publishing Company. Usled naše ljubavi prema Bogu. mistik stremi ujedinjenju s Bogom. XI. kao prijateljstvo. ibid. str. The Sufi Message of Inayat Khan. Prevazilazi se lažno jastvo i otkriva ono pravo. onda. nema razlike između mene i Tebe''. New Lebanon. 1978. 49. Za njega više nema razlike koju obožavalac pravi između sebe i Boga. 95-96. tada je njegova misao Božja misao. str. The Sufi Message. The complete Sayings. i koji su zatrpali utisci ovog materijalnog života. sura CXII. Čežnja mistika je da odu čak i dalje od toga: da se uspnu još više kako bi zaista doživeli Boga. To se događa kada se ljudsko biće rodi: izvestan duh biva uvučen u materijalno obličje koje je naše telo. ali u kojem god vidu da ta živa voda izbije iz srca. 13 i 17-20 (autorizovani prevod). To nam pomaže da ispoljimo svetačku narav. vidi kroz Božje oči. Sve religije koje su poučavali Hrist i drugi velikani nameravale su da u čoveku probude onaj osećaj koji postoji kada je religija živa. 12. Ona može da se ispolji kao dobrota. Qur'an. i da pri tom taj ideal činimo sve divnijim. Voljeni. pošto sam ja postao telo a Ti si postao duša. 9. rečju i osećanjem čista religija. kao popustljivost. str. nego religija koju živi. The Gospel of Buddha. The Sufi Message. onda je sve što čovek čini svojim delom. 3. biće to ova religija. 6. «Ako će se pojaviti neka nova religija. zaboravljajući svoje ograničeno biće da bi postao uronjen u svest Boga. kao saosećanje. 89. 10. str. «A kada se taj izvor jednom aktivira i poteče. religija srca. Dok se u religijskom odnosu čovek i Bog i dalje doživljavaju kao odvojeni. Bhagavadgita. ibid. takav čovek postaje istinski religiozan. 13. ibid. 92.«To je religija koja je bila religija prošlosti i koja će biti religija budućnosti. bezmalo savršenim. koje nam omogućavaju da se popnemo bliže Bogu. XI. Taj ideal se unapređuje sa našim razumevanjem i duhovnim razvojem. 15. a njegovo osećanje je Božje osećanje. 8. ibid. 1921. 6. kao praštanje. ona potvrđuje da je srce božanski izvor. str. London. The Sufi Message. Postepeno možemo da dostignemo stepen razvoja u kojem u svim bićima prepoznajemo božansko. 89. sve uzvišenijim. da mu se molimo.

kao i određene načine na koje reagujemo na ono što nam se događa. sufijski pristup misticizmu ima dva vida: 1. Zapravo smo tako snažno obuzeti svim tim da se poistovećujemo sa ovim ograničenim bićem od uma i tela. da izvršavamo svoje dužnosti i da povećavamo svoje saosećanje prema bližnjima. Prema tome. samoostvarenje). Tako duša postaje ogledalo u kojem se spoljna iskustva odražavaju kada se druga strana pokrije. našeg najdubljeg bića. mentalno pročišćenje: u vezi sa našim držanjem u spoljnom životu. Značajna razlika u metodu odnosi se na spoljni život. Hinduistički i budistički mistici na Istoku često su se povlačili iz života u svetu. misticizam je u osnovi isti u svim religijama. sa duhom celokupne tvorevine. a kada se jedna strana stakla pokrije. Da bi dospeo do unutarnjeg znanja. To je poetično izraženo u Gajanu: «Tražio sam. humani način. svoju dušu. Takvo mistično iskustvo ne može rečima da se opiše. duhovno obučavanje: učenje osvešćivanja unutarnjeg života. iskustvo čiste svesti. a druga strana je iskustvo duha.» (4) Kao iskustvo jedinstva sa suštinom. 2. Nismo svesni ničeg drugog. po kojem nas svako poznaje. Postoji osećaj trajne zadovoljenosti koju pruža znanje nečega što znalac nikako ne može rečima da izrazi. prema unutarnjem svetu. potpuno smo zaboravili svoje pravo biće. Imamo svoje ime. glasno sam Te dozivao stojeći na minaretu. Čim je u stanju da to izvede. željama i namerama koje nas drže neprestano zauzetim u spoljnom životu. pošto naša pažnja stalno biva privučena ka spoljnom životu. To je ono znanje koje mistici zovu samorealizacija (samospoznaja. Dovođenje unutarnjeg i spoljnog života u ravnotežu pruža nam punoću života. od određenih roditelja. Rođeni smo u određenom mestu. Voljeni. To je opojni privid spoljnog . ali na kraju Te nađoh kao biser u školjci mog srca. neki religiozno nastrojeni ljudi smatraju ga Bogosvešću. Duhovno obučavanje Cilj duhovnog obučavanja je da se postane svestan duše. To je doživljaj same duše. u kojem smo aktivni našim umom i telom. Oni su se potpuno usredsređivali na unutarnji život. udarao sam u hramovno zvono na izlasku i zalasku sunca. sufi pokriva drugu stranu duše kako bi njena uglačana površina mogla da odražava duhovni umesto spoljnog sveta. razočaran sam se vratio iz Kabe. a filozofski umovi kosmičkom svešću. i time sprečimo svoj unutarnji razvoj. ali konačno iskustvo je istovetno. «Tada nema nijednog dela čovekovog bića koji ostaje gladan. Načini i metodi dolaženja do tog iskustva mogu da se razlikuju. i toliko smo obuzeti time da zaboravljamo na sebe. nije nužno obdaren i unutarnjim znanjem. Inajat Kan razjašnjava: «Duša ima dve različite strane i dva različita iskustva. i to određuje naš početak u životu.» (2) Ono što se u mističnom iskustvu događa može sažeto da se opiše kao okretanje ogledala uma od spoljnog sveta. Tako razvijamo svoj vlastiti svet uma. To je suština sveg znanja. i na nebu sam te tražio. ono je s one strane mišljenja i osećanja. Od početka života na zemlji mi sebe doživljavamo kao odvojeno biće. a time i Boga. To oblikuje naš karakter. To je teško. «Iz tog razloga pojedinac. ona je prozirna. ma koliko da je obdaren spoljnim znanjem. Sufi stremi ka ravnoteži unutarnjeg i spoljnog života. Duša ima svojstvo stakla. uzalud sam se kupao u Gangi. ka kojem je ono uglavnom bilo upravljeno.Pošto je prvo tražio Boga spolja. u svojoj sopstvenoj duši. U daljem životu učimo i stičemo još mnoga iskustva koja dopunjavaju sadržaj našeg uma i često produbljuju naše ranije misli i osećanja. kako bismo mogli da postanemo svesni božanstvenosti naše duše.« (3) To je bilo izraženo i na jedan drugačiji način: jedinka mora da postane poput prazne šolje da bi mogla da bude ispunjena božanskom svetlošću i nadahnućem. Život u svetu smatra se pravom prilikom za sticanje iskustva za kojim je duša žudela. to je ekstaza u kojoj čovek ipak može da ostane razborit. Takvo širenje naše svesti takođe krči put za naš unutarnji život. ono postaje ogledalo. Ta iskustva stvaraju duboke utiske u našem umu koji daju određeno usmerenje našem mišljenju i osećanju. Način koji Inajat Kan preporučuje u današnje vreme je ljudski. pozivom da ispunimo svrhu našeg života. Jedna strana je iskustvo putem uma i tela. Ono prvo se naziva spoljnim. različito od svih ostalih. sa problemima. unutarnji život je izvor nadahnuća za naš spoljni život. i naša prva iskustva. ali nisam mogao da Te nađem. Ono je savršeno ispunjavajuće. i to jedinstvo zrači u svakom unutarnjem religijskom iskustvu. živeći u prirodi i sprovodeći isposničke metode. a ovo drugo unutarnjim iskustvom. Inajat Kan je našu situaciju uporedio sa onom u kojoj se nalazi putnik: kroz prozor našeg voza ili automobila posmatramo čarobne krajolike koji se stalno smenjuju. tražio sam te na zemlji. On je ujedinjujuće jezgro u svim religijama. S druge strane. on dobija nadahnuća i otkrovenja. Ono pomaže u prevazilaženju naših ličnih ograničenja sa kojima smo skloni da se poistovetimo. mistik ga na kraju pronalazi unutra.

da ih pustimo da iščeznu iz naše svesti. sliku ili simbol. treba da obustavimo svoje misli i osećanja. Takve svete reči često su preuzete iz arapskog jezika. Svesna koncentracija koja se upražnjava u duhovnom obučavanju je teža. U sufijskoj tradiciji te kontemplativne prakse se sprovode uz pomoć stalnog ponavljanja svetih reči koje izražavaju ideju božanskog svojstva o kojem čovek kontemplira. Za svakog pre ili kasnije dođe vreme kada ga više ne zadovoljava opijenost spoljnim životom. Nepomično sedeći u odgovarajućem položaju. on prodire dublje. Na taj način takve prakse kontemplacije takođe mogu da nam pomognu da svoj život vodimo u pravcu dublje unutarnje čežnje. njihova vibracija neposredno nas dira u srce. veoma je teško postići tu mirnu ućutalost. pravilnog načina disanja. U meri u kojoj to možemo da učinimo. Pojavljuje se žudnja za dubljom. ta koncentracija može da se poveća na potpuno prirodan način. Moramo da počnemo da gledamo kroz to. sa kojim treba ponovo da uspostavimo vezu. Duboko misleći o izvesnim božanskim svojstvima i aspektima. i da u stvarnosti jedino Bog postoji. moramo da budemo spremni da se okrenemo od sve te aktivnosti uma i tela. Kao što snaga sunca održava sve planete. čovek oseća da to iskustvo može da postane i mnogo snažnije i zanosnije. čovek otkriva da je zadovoljstvo koje mu to pruža sve manje. u kojoj usredsređujemo svoj um na jednu misao. No.života. Počinjemo da shvatamo da isto kao što nismo svoje telo. otkrićemo unutarnje iskustvo koje nema nikakve veze sa bilo čim iz našeg spoljnog života. nego tako što ćemo postati ravnodušni prema njima. njegovim razborom i egom. jer je ono samo naše oruđe za korišćenje. njegovim sećanjima. Ali. iskrsavaju sve moguće misli i osećanja i uznemiravaju nam um. Upravo zato je potrebno duhovno obučavanje. stoga one dublje utiču na nas. zato što su ih vekovima koristili sufijski mistici. život naše duše. sredstva pomoću kojih on može da postane svestan sebe. da se odvajamo od toga da bismo otkrili stvarni život. Čim sednemo zatvorenih očiju i pokušamo da budemo mirni. kao što su indijske mantre preuzete iz sanskrita. Iz tog razloga ovaj važan aspekt sufijskog misticizma ne može ovde detaljnije da se izloži. Ona se zasniva na shvatanju da je čitava ova manifestacija svet privida koji ne poseduje nezavisno postojanje. nalog od strane ovlašćenog inicijatora. neukroćenom konju. Odraz tog božanskog svojstva u našem umu postaće kreativan. To je cilj misticizma. i on je oruđe koje koristimo. To će pripremiti um da se umiri. jednu ideju. Takve reči treba da budu date kao sasvim lični recept. kontrolisanja daha. Ona je tajna svakog uspeha. Kada stekne određena iskustva i postigne određene ciljeve u spoljnom životu. Sa svim njegovim mislima i osećanjima. Uviđamo da nemamo kontrolu nad svojim umom. ali ne tako što ćemo pokušavati da ih isteramo. Moramo i telo i um potpuno da umirimo. Vežbe disanja su takođe bitan sastojak u duhovnom obučavanju. pošto je njen cilj smirivanje uma. tako i snaga . Svi mistici su priznali važnost daha. Prvo što moramo da naučimo u tom obučavanju je da postanemo gospodar svoga uma. izvorom i središtem sveukupne unutarnje svetlosti i života. Dalji razvitak toga je kontemplacija. nego i produbljujemo svoj odnos prema Bogu. pošto su to stari jezici čije reči čuvaju izvorni zvuk koji izražava njihovo značenje. To takođe znači da su naš um i telo samo sredstva za božanski duh. Međutim. Njihov zvuk. Inajat Kan nam je pružio brojna divna i upečatljiva objašnjenja o toj tajanstvenoj stvari. Inajat Kan to naziva 'buđenjem duše'. murid (učenik) mora da ih prihvati kao sveto i tajno dobro. To je istančaniji i apstraktniji postupak. to nije nešto što je namenjeno samo posebno nadarenim mističnim ličnostima. To iskustvo ne može prikladno da se opiše. Mističke škole su u tu svrhu upražnjavale koncentraciju i kontemplaciju. najrazvijenija od tih kontemplativnih praksi u sufizmu premašuje specifična svojstva. više ispunjavajućom srećom i mirnijim iskustvima. One čoveka podsvesno dovode u vezu sa živim magnetizmom te poruke i zvuka u kolektivnoj svesti čovečanstva. «Dah je sam život u stvorenjima. Ne bismo bili u stanju ništa da postignemo kada ne bismo mogli da usmerimo svoju pažnju i energiju na to u toku potrebnog vremena. Ono je tanano i svetlo. takođe nismo ni um. duhovnog vodiča na stazi. Kada prvi put to doživi. No. tako da ćemo moći da ispoljimo to svojstvo u našem vlastitom životu i ličnosti. šta smo onda 'mi'? Da bismo počeli to da otkrivamo. (5) Svete reči koje se koriste u sufijskom obučavanju imaju dodatnu moć. Što se više usredsredimo na neku aktivnost – zaboravljajući na sve drugo – to ćemo uspešniji i kreativniji biti u toj aktivnosti. kako u smislu uzvišenosti tako i u smislu unutarnje prosvetljenosti. U tu svrhu moramo izvesno vreme da održavamo um sasvim usredsređenim na jedan objekat. Naše telo je hram Božji. a snaga daha je ono što održava sve čestice tela na okupu. tako da kada se ona umanji volja gubi svoju vlast nad telom. Koncentracija je svakako izuzetno značajna i za unutarnji i za spoljni život. i veoma je spokojno. Kada smo zainteresovani za određenu aktivnost. koji je nalik plahovitom. ne samo da obučavamo svoj um. U sufijskim školama osoba koja kontemplira uvek je povezana sa Bogom.

Tu pratimo horizontalnu liniju razvoja. i uzletanje u više sfere. To je.» (9) Sve te prakse su samo priprema za ono ka čemu stremi tragalac na duhovnom putu. možemo da iskusimo čistu svest. Događaji iz spoljnog života izazvaće zbrku i uznemirenja.» (7) Stoga je. Ukoliko je taj kanal začepljen. ali tako nečist um će uskoro ponovo privući pažnju duše. on opšti sa tihim životom. Sufi se penje uvis uz pomoć tog konopca. možemo prirodno da se opustimo. Šta je taj konopac? Taj konopac je dah. Taj četvrti stupanj je jedna vrsta širenja svesti.» (10) «Treći član koncentracije je meditacija. Na toj granici čovek mora da postane pasivan. da dopunimo procesom pročišćenja uma. duboko poniranje u samog sebe. u školi i na fakultetu – mnoga toga što nam treba u životu. Ona nema nikakve veze sa umom. To stanje meditacije. ne postoji mogućnost da dah neometano teče. čovek je aktivan i koristi snagu svoje volje da pročisti i umiri telo i um. i dok nam je srce zatrovano neprijateljskim osećanjima prema drugima. i tako nam suziti svest. opštenje sa svakim atomom života koji postoji bilo gde u svetu. iza koje sledi duhovni razvoj''. «Treće stanje. Tim konopcem oni vezuju um i primoravaju ga da se zaustavi tamo gde oni to žele. i to opštenje se prirodno obelodanjuje i u spoljnom životu. da podignemo svoju svest iznad neprobojnosti i neprozirnosti zemlje. Oni koji su stekli bilo kakvu intuiciju ili natprirodnu moć. on je za njega konopac koji je pričvršćen za nebesa i sa njih se spušta do zemlje. možemo da pokušavamo da se nakratko odvratimo od svega toga. Drugim rečima. U do sada opisanim praksama. nego pesma peva pevača. To je iskustvo svesti. spoznaja i ostvarenje stvarnog 'Ja' u kojem je ispunjenje svrhe života. koje mogu da predstavljaju velika pomoć na putu ka Bogu. Jer. U toj utišanosti bez misli i osećanja. Kao što ptica koristi svoju pljuvačku da napravi gnezdo. «Za sufija dah predstavlja most između njega i Boga. Na tom stupnju čovek postaje komunikativan. na kojoj nas meditacija izdiže iznad sveta uma. da se otvori i u tišini preda božanskom duhu. Nastavljamo da učimo iz svog iskustva i izgrađujemo svoj karakter. koju je Inajat Kan opisao kao 'širenje svesti'. ali kada dodirne zemlju podložan je njenom uticaju. to je otvaranje i otkrivanje duše. moramo tu unutarnju stazu. Opuštanje prirodno dolazi nakon fizičkog ili mentalnog naprezanja snage volje. koje se prostiru dalje od vasione.daha održava sve organe. ''granica ljudskog razvoja. a to su meditacija i realizacija. Vazduh sam po sebi nije loš. Upravo kroz to iskustvo se dolazi do blaženstva meditacije. dah je sam po sebi čist. Mi svoj život počinjemo učeći – od naših roditelja. najbolje je opisano izrazom Inajata Kana 'mistično opuštanje'. je meditacija. Istinski duhovni razvoj zbog toga iziskuje određeno držanje u našem spoljnom životu koje može da dovede do mentalnog pročišćenja.» (12) Mentalno pročišćenje Na taj način nam duhovno obučavanje omogućava da otvorimo vrata ka unutarnjem znanju.» (6) To vodi ka duhovnom značenju: «Dah je kanal kroz koji mogu da se prenesu svi izrazi najunutarnjijeg života. koje tada može da nastupi. te može da postane zagađen. Duša će ponovo biti zatočena u bednom zatvoru uma. «Zato mistici uzimaju konopac da njime vežu um za određeno mesto sa kojeg on ne može da se pomeri. Meditacija je duboko poniranje u sebe. Prvi vid razvoja se zove 'odučavanje'. neophodno da se pročiste kanali za dah i da se on učini finijim. Dah je električna struja koja teče između večnog života i smrtnog tela.» (11) Putem tih iskustava tragalac konačno može da stigne do stanja realizacije. ali ukoliko kanal kroz koji se kreće nije pogodan i zdrav. To je vertikalna linija razvitka. «Realizacija je rezultat tri prethodna stupnja. Kada živimo u svetu. prva bitna stvar je čist kanal za disanje. U trećoj vrsti iskustva čovek se bavio meditacijom. On hrani telo tako što iz prostora upija duh i sadržinu koji su mu potrebni. on postaje nečist. postigli su to uz pomoć daha. stvara svetlost i magnetizam u kojem će živeti. neophodniji od svega što čovek jede i pije. No. dah pročišćava telo unošenjem novog i svežeg života i iznošenjem svih gasova koje treba izbaciti. kada se naše telo i um umire. dah može da se koristi i kao sredstvo za održavanje usredsređenosti uma u koncentraciji i kontemplaciji. . tako i mistik od daha stvara svoj ambijent. i uopšte bilo kakvu moć. kako kaže Inajat Kan. da bi se ostvario duhovni napredak. može da nas dodirne božanski duh. odnosno stepen. Isti je slučaj i sa dahom.» (8) Uz to. dok se u ovoj meditacija bavi čovekom. dokle god naš um ostaje sputan krutim i ograničenim mislima i shvatanjima. a taj kanal je ljudsko telo. Tako i posle primene koncentracije i kontemplacije. U tu svrhu su utvrđene tehnike disanja. Pored toga. nije više pevač taj koji peva pesmu.

te suprotnosti koje nam sputavaju um. i užitak i patnja. nastojanje da se postigne opšta saglasnost. To u krajnjoj liniji znači da Bog postaje svestan samog sebe posmatrajući svoj odraz u ogledalu našeg uma. Tada čovek može da vidi neprijatelja u prijatelju i prijatelja u neprijatelju. on može da postane savršeno ogledalo Božjeg bića. sve biva bolje kada pokušamo da razumemo njihovo stanovište. onda i smrt i život postaju jedno. Upravo zato što je toliko privržen svojim gledištima on i ne postaje mudar. To je svrha našeg života. «Mentalno pročišćenje podrazumeva da pojmovi kao što su dobro i loše. Sve to ograničava naš um i teži da ga učini krutim. praštanja. Inajat Kan je rekao: ''Sufi sve posmatra sa dve tačke gledišta: sa svoje i sa tuđe''. i zato se ne razvija. U zaista mudroj osobi postoji spremnost da se pokori drugima. Na šta se pod tim misli? «Duhovno postignuće je od početka do kraja odučavanje od onoga što je čovek naučio. dok ga se glupak uporno drži. Važna i veoma praktična smernica na tom putu sastoji se u tome da naučimo da razumemo gledišta drugih ljudi. Kada je čovek u stanju da otkrije otrov u nektaru i nektar u otrovu.svoje običaje i navike. Približavanje različitih gledišta. kao i određena mišljenja i uverenja. Kada želimo da dopremo do unutarnjeg života. Ne samo što ih razumemo. To je prekrasno i oslobađajuće iskustvo. Sledeći vid mentalnog pročišćenja sastoji se u tome da se uoči šta je u ispravnom pogrešno i šta je u pogrešnom ispravno. Mentalno pročišćenje krči put ka njoj. Na taj način se čovek zatvara unutar granica svojih gledišta i iskustava. Kada počnemo da shvatamo tačku gledišta svog bližnjeg i kada je sputavajući činilac krutih sudova o dobrom i lošem ublažen ili uklonjen. dobrote i pomaganja. i tako stvorimo mogućnost saradnje ili barem razumnog kompromisa. moramo u izvesnom smislu da odgodimo proces odučavanja.» (14) Na taj način učimo da se izdignemo iznad suprotnosti od kojih je celokupno ovo zemaljsko ispoljenje bilo sazdano. to više se drži svojih shvatanja. ali ono se neretko pokazuje iznenađujuće praktičnim. Možemo da otkrijemo nešto vredno što i sami možemo da primenimo. on širi svoje perspektive i otvara svoj um za drugačije i često obogaćujuće uvide. koje našu svest dovodi do temeljnog jedinstva svih različitih stvorenja i ličnosti. Srce je dubina uma. Na prvi pogled to deluje kao zbunjujuća zamisao. Ta jednota je ono za čime jedan mistik traga. Razlog za to je taj što mudra osoba lako može da se odrekne svog mišljenja. moraju da budu izbrisani tako ćemo sebi predstaviti suprotnosti tih stvari. tako da će se krajnje prirodno pojaviti nežni poriv prijateljstva. kako Hindusi kažu. Što manje mudrosti poseduje. Što mudriji postaje. dobitak i gubitak. . pa čak i svrha celokupne tvorevine sveta. i da postane otvoreniji za nove ideje. Izvan tih suprotnosti je Božja jednota koja sve prožima. počećemo da saosećamo sa drugima. To može da se postigne tako što će čovek postati mudriji. Radeći u svetu mi moramo da sarađujemo sa drugim ljudima. Kao što Inajat Kan kaže: «To izdizanje je pročišćujući proces.» (15) Upravo tim pročišćenjem našeg mišljenja i osećanja moramo – da tako kažem – da očistimo prašinu i rđu života sa ogledala našeg uma.» (13) Dakle. Posmatranjem stvari i sa tuđe tačke gledišta. Jedan trenutak izdizanja može da pročisti zlo iz mnogih godina. a da bismo u tome bili uspešni moramo da ih razumemo. čovek mora da počne da uviđa i prihvata relativnost svojih misli i shvatanja. Ukoliko zatim usmerimo um na Boga. ispravno i pogrešno. Možemo da se izdignemo iznad prilično ograničenih merila ispravnog i pogrešnog koja su u opštoj upotrebi. U početku može izgledati teško da se sledi ovo uputstvo. Ka tome nas vodi krst koji ujedinjuje vertikalni put duhovnog obučavanja i horizontalni put širenja svesti. Ali. to je sposobniji da ospori svoja sopstvena shvatanja. To će nam pomoći da izgradimo mostove preko različitosti. U istoriji nauke možemo da vidimo kako su revolucionarni novi uvidi bili postizani otvaranjem nečijeg uma za neki nov i sasvim različit način posmatranja određenog problema. Za njega suprotnosti više nisu suprotnosti. Ono obezbeđuje moralno izdizanje. jer je nalik kupanju u Gangi. i tako razvezuje 'čvorove' u svom umu. To se protivi sklonosti mnogih ljudi da se snažno i često plašljivo drže svoje sopstvene tačke gledišta i da je vatreno brane od drukčijih shvatanja. u kojoj razvijamo i ispoljavamo svoja osećanja. kako se to odučava? Ono što je čovek naučio je u njemu samom. često dovodi do uravnoteženog pristupa koji je valjano promišljen. Ovi vidovi mentalnog pročišćenja dovode nas do dubljeg iskustva pročišćenja srca. nego smo u stanju i da saosećamo sa njima – njihova osećanja mogu da se odraze u našem srcu. A sasvim budalasta osoba uvek je spremna da odlučno brani svoja shvatanja. Čak i u slučaju onih koji nam se protive jer imaju drugačije ciljeve i interese. I to će nam proširite vidike i pružiti nam dublje razumevanje.

kako bi učenik bio spreman da prihvati učenja koja mogu da odstupaju od nekih njegovih ranije stvorenih predstava. 9. različite od onoga što smo naučili u svom spoljnom životu. a privrženost i poverenje učenika u učitelja daju tim praksama dublji smisao. o njegovom zračenju koje učenik može da primi u tišini. 135. ibid. Pravi učitelj dovodi svog učenika u sklad usaglašavajući njegov ritam i osećanja. 3. Kroz odnos između učitelja i učenika. No. 11. 2. str. ibid. 108-109. 8. nije lako slediti taj put. Za ljude sa Zapada to je jedinstveno uvođenje u čudesno obogaćujući i ispunjavajući svet misticizma u kojem mogu da se pridruže drevnom karavanu tragalaca za istinom. XIII. str. suština tog duhovnog učenja prevazilazi verbalna objašnjenja. Za to može da bude potreban ceo život vođen sa sve većom usmerenošću na taj ideal. 140. 7. i pri tom je veoma važno da se dobije izvesno vođstvo na tom putu. 86. ibid. Taj odnos počinje sa inicijacijom. Mistično značenje zvuka je važna tema na koju ćemo se vratiti u desetom poglavlju. ibid. To je odraz više svesti učitelja u učenikovom umu. odanosti. XI. 14. str. i tako mu dopušta da na podesan način sam otkrije rešenje svojih problema i pitanja. za drugačije izraze života. koja označava stupanje na stazu. između muršida i murida. Učitelj potom pruža duhovno obučavanje tako što propisuje praktične vežbe i postupke koji odgovaraju karakteru i sposobnostima učenika. Stoga predstavlja privilegiju i praktičnu pomoć ukoliko može da nas vodi neko ko je na tom unutarnjem putovanju već ostvario određen napredak. 155. ibid. 156. Praćenje duhovnog vodiča – gurua ili muršida – predstavljalo je osnovnu stvar. Napomene 1. 13. ibid. 117. uspostavlja se duboka duhovna veza međusobnog delovanja i poverenja. 109. 5. str. ljubavi i razumevanja. 250. Gayan Vadan Nirtan. To je dragoceno. Ono je uvek imalo značajnu ulogu u mističkim redovima svih religijskih tradicija. To će učeniku pomoći u napornom procesu odučavanja. 163. V. Hazrat Inajat Kan je u okviru Sufijskog pokreta osnovao sufijski red – definisan kao Ezoterična škola unutarnje kulture – kao njegovu najbitniju aktivnost. Oni koji ozbiljno žele da slede unutarnju stazu mogu da dobiju inicijaciju i duhovno vođstvo unutar tog sufijskog reda. On će učeniku otvoriti oči za drugačija gledišta i vidike. ibid. 15. str. Upuštanje u to unutarnje putovanje dovodi nas do nove i neispitane teritorije. U isto vreme učitelj nudi pomoć u mentalnom pročišćavanju. 142. ibid. neophodno je učeništvo. 4. str. pošto pravilan izbor i kombinovanje tih praksi mogu da imaju važnu ulogu. str. ibid. IV. str. 10.Inicijacija i učeništvo Naravno. str. str. . gurua i čele. str. 172. 6. Za to je potrebno duboko poverenje u učitelja. str. The Sufi Message of Inayat Khan. str. Upućenik prima blagoslov od učitelja i obećava da će verno sprovoditi njegova uputstva. The Sufi Message. odraz koji ovome omogućava da otkrije dubinu vlastitog bića. 245. Radi se o finijoj i plemenitijoj učiteljevoj vibraciji. The Sufi Message. str. 155. The Sufi Message. The Sufi Message. Da bi se dobilo i sledilo to vođstvo. 12. Iskustvo i nadahnuće su ono što učitelju omogućava da napravi taj izbor.

svaki mir proizveden na površini umiruje i bodri celinu. za savršenstvo su potrebni i dobro i loše. takođe možemo filozofski da razumemo kako svemogući Bog upravlja svojom tvorevinom sa određenim ciljem tako što koristi sve suprotstavljene sile. Svaka stvar i svako biće izgledaju odvojeni jedni od drugih na površini postojanja. kao odgovorna ljudska bića. počinje da uviđa da cela vasiona predstavlja jedan mehanizam koji svrhovito funkcioniše.» (1) . u nastojanju da se mentalno pročisti mistik treba da nauči da vidi ono što je ispravno u pogrešnom i ono što je pogrešno u ispravnom. Tako svako remećenje mira i najmanjeg dela postojanja na površini. da bi na najdubljoj. Kao što Inajat Kan kaže u Vadanu: «Bog ne može da bude u isti mah i dobar i savršen. i pravednici i nepravedni. i kakav je ritam u kojem postupamo? To određuje da li i u kojoj meri ti . mistik traži i žudi za Bogom. To ukazuje na naša osećanja. One su važne za život u svetu u kojem. U nastavku istog odlomka on kaže: «To. međutim. «Budući da pripadnici različitih rasa. Stoga svi. a Bog transcendira te suprotnosti. Pošto je život nalik kupoli.Mesto rođenja Inajata Kana u Barodi Inajat Kan kao mladić Inajat Kan u kasnijem životu Inajat Kan u vrtu u Suresnesu Dvorište ispred dargaha Inajata Kana u Nju Delhiju 9 Etička kultura Značenje dobrog i lošeg Kao što smo videli u osmom poglavlju. «Prirodna posledica toga je da čovek počinje da shvata zakon koji deluje u prirodi.» (3) Prvo značajno načelo u ovom odlomku je 'zakon vibracija'. dok je ono što dovodi do mira pravilno. Ne može uvek objektivno da se odredi šta je dobro za sve ljude i u svim okolnostima.» (2) Stoga se javlja pitanje: kakav je to zakon? Kakve smernice možemo da pronađemo za svoje etičko ponašanje u praktičnom životu pre nego što postignemo mistično iskustvo koje transcendira dobro i loše? Inajat Kan odgovara na to pitanje o temeljnom zakonu dobra i zla na način koji je u tesnoj vezi sa mističkim vidom proširivanja svesti. shvatanja dobra i zla. putem nepravične snage i pravične snage dovode do jednog željenog rezultata. kao i poimanja greha i vrline. ali ispod površine su na svakoj ravni sve bliže jedni drugima. blagotvorno i valjano. utiče na celinu u nutrini. moramo da biramo između ispravnog i pogrešnog. naroda i religija imaju donekle različita merila ispravnog i pogrešnog. najunutrašnjijoj ravni svi postali jedno. naš ritam. postaje jasno kada čovek shvati zakon vibracija. dede Inajata Kana Gore desno: Majka Inajata Kana (napomena tehničkom uredniku: u fotokopiji iz koje sam prevodio nedostaju prethodne dve slike) Dargah Inajata Kana Unutrašnjost džamije Kajtbaj To takođe znači da dobro i loše mogu da budu relativni. Mistik teži da se izdigne iznad tih suprotnosti koje su obeležje zemaljske manifestacije. To je filozofija koja čini osnovu ideje o nagradi za dobra dela i kazni za loša dela.Slike: Hazrat Inajat Kan (1882-1927) Sufijsko učeništvo Dargah (grob) Nizamudina Aulije Gore levo: Portret Maulabakša. i njegova suštinska priroda je nalik kupoli. ružni i grešni. do predodređenog ishoda koji predstavlja cilj života. Ali. Zato su svaka misao. teško je razabrati zakon koji upravlja tim suprotnostima. govor i postupak koji remete mir nepravilni. tim posledicama koje dolaze od viših sila. i zatim se vraća kao mir onome koji ga je proizveo. Kakva su osećanja u pozadini naših postupaka. Poremećaj i najmanjeg dela života remeti celinu i vraća se u vidu nesreće osobi koja ga je izazvala. i dobri i loši.» Uviđajući to.

reciprocitet postaje prvi i vrlo bitan korak u našem moralnom usavršavanju. jer je i ona upućena na nas isto kao i mi na nju. predstavljaju nešto dragocenije od istih tih stvari koje mi činimo svom prijatelju. koji se bavi evolucijom. boja ili bića sa njihovim osećanjima i mislima. i da izvršavamo svoje dužnosti prema njima. koji je uvek prepun konflikta i nesuglasica? U svojoj knjizi Etička kultura Inajat Kan pruža velik broj vrlo praktičnih i realističnih preporuka za naše ponašanje. pa je prirodno što. To je postepeno. Umesto da se odmah suočimo sa najvišim etičkim idealom. . štetu koja nam je pričinjena. Na taj način se ruše prepreke između različitih bića i doživljava se jedinstvo. To znači da je zlo «nešto što je lišeno sklada. i iznad svega nešto što se ne uklapa u ugodnost života. nužno je da se prevaziđe ta asimetrija: «Zbog toga.postupci usrećuju druge i nas. Imamo mnogo različitih vrsta odnosa: sa prijateljima i neprijateljima. odnos koji stvara lepotu i podstiče ljubav.» (7) Da bi se došlo do stvarnog reciprociteta. pa da zatim razmislimo kakav način postupanja te osobe prema nama bi nam prijao. ukoliko nije tako. osetljivi smo na ono što nam ona rade i često smo skloni neprijateljskim osećanjima. blagotvorno i valjano. kako možemo da se ugledamo na takav ideal u svom svakodnevnom životu. mala pomoć ili izvesno poštovanje koje nam neko ukaže. koji svakog čoveka prepoznaje kao 'tog i tog'.» (9) Na taj način možemo postepeno da proširujemo svoju simpatiju sa svojih bližnjih na one koji su udaljeniji od nas. Na tom stupnju bi trebalo da težimo da shvatimo ono što Inajat Kan naziva zakonom reciprociteta (uzajamnosti). a ne krutim propisima.» (5) Moralna evolucija No. prvo treba da razmotrimo u kakvom smo odnosu sa njom. I zato su «svaka misao. da bismo uspostavili ravnotežu. I u svom divnom objašnjenju značenja tog zakona reciprociteta u raznim našim odnosima. U tom smislu Inajat Kan još kaže ''odista. Međutim. upozoreni smo da: «Osećanje velikodušnosti i naklonjenosti treba da ide ruku pod ruku sa dužnošću. I možemo činom da ga potvrđujemo u spoljnom životu stvaranjem i održavanjem skladnosti. prevaru i sve ostalo što nam se ne sviđa.» (8) Shvaćen na ovaj način. sve što pobuđuje sreću je dobro''.» Mir u svom srcu možemo da iskusimo kada se otvorimo za božanski duh. veću vrednost pridajemo našim postupcima prema drugima nego njihovim postupcima prema nama. poštenju i pravednosti u našim poslovima sa drugima. važniji od samih dela. sa poznanicima i rođacima. unutarnjim rastom. korak-po-korak širenje našeg gledišta i shvatanja i prevazilaženje naših uskih egocentričnih sklonosti. Inajat Kan nas uvek navodi da gledamo dalje od naših ograničenih egoističnih predstava. Iskrenost i saosećanje daju vrednost onome što činimo za druge. korisna ideja.» (10) Time još jednom postaje jasno da su naša osećanja. razočarenje izazvano od strane nekog prijatelja. dok svoje neprijatne postupke treba da svedemo na manju meru nego što možemo da pretpostavimo da će ta osoba biti neprijatna prema nama. dakle u našem običnom svakodnevnom životu. U svim ljubaznim postupcima treba da učinimo više nego što očekujemo da ona učini za nas. Kao što Inajat Kan primećuje sa prodornim psihološkim uviđanjem: «Svaki čovek je sam sebi najdraži. čemu nedostaju lepota i ljubav. dok uvredu. prekršeno obećanje. dužnost umesto blagoslova postaje prokletstvo. (4) Tajna te sreće – istinske unutarnje sreće – povezana je sa temeljnim jedinstvom ove tvorevine.» (6) Taj zakon vodi ravnoteži. kada se bavimo moralnim procenama. dok je ono što dovodi do mira pravilno. sa gazdama i slugama – i sa Bogom. Prema tome. Naslov knjige je karakterističan za njegov pristup. možemo da počnemo da se držimo ovog upućivanja na nivou na kojem za većinu nas počinje učenje. treba uzeti kao nešto što nije toliko vredno osude kao kada mi to uradimo drugome. Sklad je odnos između različitih tonova. Zato je to prvi pristup skladu i slozi. motivi koji podstiču naše delovanje. ružni i grešni. «Taj moral je prirodan za onog koji vidi razlike između sebe i drugih. Na ovom stupnju se osećamo sasvim odvojenim i različitim od svih tih drugih bića. i podstiče nas da: «Kada imamo posla s nekom osobom. Ideal reciprociteta može da izgleda prilično jednostavno.. moramo da shvatimo da naš ego uvek teži da proizvede izvesnu asimetriju u našim prosuđivanjima. međutim. uvek moramo da imamo u vidu da ljubazan postupak. sklad je suštinski etički i duhovni ideal. govor i postupak koji remete mir nepravilni. Mir nas čini svesnim tog temeljnog jedinstva koje predstavlja suštinu našeg bića.

To je stav zapažanja i nezapažanja. što je jednako loše kao i zadržavanje stare bolesti u organizmu. sve je to konkretna primena širenja svesti opisanog u osmom poglavlju kao horizontalna dopuna vertikalnom pravcu mističkog uzdizanja. reciprocitet mora da se primenjuje i u našim odnosima sa protivnicima. naši umovi vole da analiziraju druge sa naše tačke gledišta. Zašto je rečeno ''ne opiri se zlu''? Zato što odupiranje uliva zlu život. a time i gospodar svog života. Na taj način – a to važi i za ostale naše odnose – dobro izbalansiran reciprocitet dovodi nas do toga da počnemo bolje da razumemo druge tako što ćemo se staviti u njihov položaj i pogledati na stvari sa njihove tačke gledišta. Jer.Razume se. (11) U isti mah nam se savetuje da budemo veoma obazrivi: ''Kada imamo posla sa neprijateljem treba da budemo taktičniji nego u svojim postupcima prema prijatelju''. tako ni zlo ne traje. Sve to sadrži u sebi jedno sasvim praktično pravilo: uzdržavanje od osuđivanja i kritikovanja drugih ljudi. a i druge kao različita bića ponaosob. Inajat Kan sasvim realistično gleda na to kada kaže da je ''uzvraćanje uvredom na uvredu i štetom na štetu jedino što uspostavlja ravnotežu''. Stalno dolazimo u snažno iskušenje da to činimo. mnogo su veće šanse za pronalaženje skladnog rešenja ili kompromisa zahvaljujući unutarnjoj snazi i razumevanju. i skloni smo da osećamo da smo bolji od njih. život nam kroz naša iskustva vraća ono što smo činili i zračili putem svoga uma. ono je takođe i nemoćno poput vatre. Ta svest o postojanju kanala koji prolazi kroz sva naizgled odvojena bića i povezuje ih vodi nas ka psihološkom savetu Inajata Kana – koji je prisutan u čitavoj sufijskoj poruci – da uvek usmeravamo um na dobru stranu stvari. Inajat Kan primenjuje taj pristup da objasni značenje Hristove izreke: ''Ne opiri se zlu''. čovek može da stoji kao greben u moru. počevši da razumevamo druge i postavši svesni kako funkcionišu naši odnosi sa njima. da se učini prvi korak u uspostavljanju prijateljstva. «Zlo može da se uporedi sa vatrom. Zato bi trebalo da se potrudimo da iz nas izlaze samo nežna i prijateljska osećanja. i da bi dobro odjekivao. sagledavajući sebe kao biće odvojeno od drugih. isto tako. ali time što ne dopušta sebi da u svom srcu potpadne pod uticaj negativnih osećanja.» (14) Ovde. To će nas dovesti do drugog stupnja moralne evolucije: zakona dobročinstva. to će nepovoljno uticati na naš odnos. sklad uvek treba posmatrati u dovoljno širokom kontekstu: ne samo sa osobom sa kojom smo u neposrednom kontaktu. Kloneći se toga. Iako je takva reakcija prirodna. Tako možemo da savladamo preterane ili zamišljene otpore u drugima i da razvijemo praštanje i saosećanje. Ispravno je da se na svaki način oprosti neprijatelju i da se zaboravi njegovo neprijateljstvo ukoliko on to iskreno zatraži. nego znači da svesno biramo kojim utiscima posvećujemo pažnju da bi mogli da se prodube i pojačaju u našem umu. On ne mora da se slaže sa mislima ili željama drugog. Ali zapravo. «kada čovek. obuzdavajući svoju reakciju. time što usmeravamo um na tuđe slabosti i mane. tako da je ovome dozvoljeno da se širi i prima još hrane. to znači da čovek dopušta da bude zaražen istim raspoloženjem. postajemo skloni da stvorimo ili podstaknemo te slabosti u sebi. Jer. on daje dobro za dobro i dobro za zlo. nego i u . neopiranje ga pušta da samog sebe satre. U prirodi vatre je da uništava sve što joj se nađe na putu. ali iako je moć zla jednako velika kao i moć vatre. (12) Zato zakon 'oko za oko' ne treba primenjivati ''dokle god postoji mogućnost da se na neprijateljske postupke uspešno odgovori ljubaznošću i dobrim delom''. besom na bes. Inajat Kan nam savetuje da: «Treba preduzeti mere opreza da nam niko ne postane neprijatelj. A u 'zamku ogledala' u svetu uma njihov odjek nam se pre ili kasnije vraća. I uopšte.» (13) To jasno prikazuje aspekt moralnog pročišćavanja. (15) Pomoću tog stava možemo da postanemo gospodar svojih osećanja i misli. i doživljava sebe kao kupolu u kojoj nastaje odjek dobra i zla. Netaktično kritikovanje može da izazove neprijateljstvo druge osobe i često će je navesti na odbrambeni stav i time još više pojačati njene mane. kao bitno pitanje unutarnjeg života i misticizma.» (16) To znači da ne treba da reagujemo na isti način. Kao što vatra samu sebe proždire. naročita briga mora da se povede da se ne dozvoli da nam prijatelj postane neprijatelj. Međutim. koji dovodi do izvesne znalačke nevinosti. tako i zlo nosi u sebi sopstvenu propast. Tada rezultat može da bude lančana reakcija. umesto njegovog odbijanja i zadržavanja otrova iz prošlosti u svojoj svesti. istim zlom. To nije ni slepilo ni odsustvo pronicljivosti. kojim smo se pozabavili u prethodnom poglavlju. kako bi nam se takve vibracije vratile u kupoli vasione. Međutim. Čak i ukoliko svoje kritike iznesemo u njenom odsustvu nekoj trećoj osobi. kao što vatra ne istrajava. ipak vidi nešto što ih povezuje prolazeći kroz njega i sve njih. pa će naš odnos sa osobom koju kritikujemo usled toga biti negativan i štetan. situacija i ljudi. počinjemo da uviđamo kako se naše misli i osećanja odražavaju u umovima drugih ljudi.

Mislimo da jesmo naš um i telo. to više će se uvećavati naše vrline. pa čak i potčinjeni zadovoljavanju naših telesnih potreba i želja. svemoćnog stvoritelja koji nam je dao sve naše dobre osobine i mogućnosti. moramo da razlučimo šta egu treba a šta ne. On se stalno sukobljava sa drugim egoima. Inajat Kan to izuzetno dobro objašnjava: «Obučavanje se sastoji u tome da budemo razboriti u životu. Fizički ego se razvija dok postajemo privrženi. rasuđivanje. To je osnovna samoobmana u životu. Kada to shvatimo. mislima i osećanjima. Prevazilaženje lažnog ega Razume se da uopšte nije lako sprovoditi ta etička pravila u praksi. To poremećuje sklad i mir u našem srcu. sveopšti duh. prevejaniji je i dublje ukorenjen u našu ličnost. što se više borimo protiv drugih za svoje interese i ideje. sve što iskusimo posredstvom tih oruđa. Ukoliko se poistovetimo sa njima. Stav predavanja Bogu dovešće do smernosti i poniznosti. Međutim. koja može da ima negativne ili pozitivne učinke u našem životu. treba da procenimo želju sa stanovišta pravde.» To izaziva temeljno pitanje: šta je lažni a šta pravi ego? Inajat Kan objašnjava da je ego jednako važan deo našeg uma kao i mišljenje. To dovodi do sujete. Pošto sufija teži savršenom ovladavanju životom i ravnoteži. čime se podiže zid između dve duše čija sudbina i sreća leže u jedinstvu i slozi. Zato ti odrazi u i kroz naš um i telo postaju tako snažni i opčinjavajući u početku našeg zemaljskog života da naša svest biva potpuno osvojena njima. . Ali. Ona deluje negativno kada potcenjujemo i omalovažavamo druge. da uvidimo da li je ona ispravna i dolična. otmeniji oblik sujete može da nas podstakne na dobra dela. To poistovećenje tvori lažni ego. Kako možemo da naučimo da savladamo taj ego? Treba li da se odreknemo svakog telesnog zadovoljstva i živimo isposničkim životom? To nije metod sufije. To zahteva neprestanu borbu sa svojim egom. Sve poteškoće koje doživljavamo na stazi etičke evolucije i proširivanja svesti prouzrokovane su tim lažnim egom. pamćenje i snaga volje. mentalni ego. od velike je pomoći da postanemo svesniji Boga. Da bismo uspeli u njegovom obučavanju. ali tako da se ne vezujemo za njih. to je sujeta u grubom obliku. ali treba da izbegavamo pohlepu. to mučniji će biti taj nesklad. pa ih čak i suzbijamo i činimo im nepravdu da bismo osetili kako smo iznad njih. u nadi da ćemo putem njih zaslužiti priznanje i poštovanje svojih bližnjih. Ta poniznost može da se upražnjava i unapređuje ''zaboravljanjem na svoju ličnost u svakoj misli i postupku i u svakom odnosu sa drugima''. čine od tog dela svesti individualnu dušu. i upravo ta samoobmana mora da se prevlada da bismo mogli ponovo da otkrijemo stvarnu prirodu naše svesti. Većina nas je u mnogo čemu zavisna od mišljenja drugih ljudi. sa protivnim interesima. Tako naš lažni ego neprestano izazivaju i razdražuju drugi egoi. Posledica toga je da težimo da se poistovetimo sa svojim umom i telom. Sklad možemo da stvorimo samo putem obuzdavanja i obučavanja svoga ega. čak visoko cenjeni. Što više naučimo da obuzdavamo mentalni ego. i da shvatimo šta želimo i zašto to želimo i kakva će biti posledica toga. koja je u stvarnosti univerzalni. šta možemo sebi da priuštimo a šta ne. preuveličavanje naših dobrih osobina usled gordosti i uobraženosti nije nužno i sprečiće naš razvitak.odnosu prema drugima koji su uvučeni u to.» (18) Mentalni ego nastaje i uvećava se putem vezivanja za naše misli i osećanja. U tom slučaju možemo da razaberemo šta je našem mentalnom egu potrebno a šta ne. moramo svesno da ispitamo i procenimo naše mentalne želje. Deseta sufijska misao ovako to iskazuje: «Postoji jedna Staza – poništenje lažnog ega u pravom – koja smrtnika uzdiže do besmrtnosti i u kojoj se nalazi svako savršenstvo. Jer: «Gotovo svi imaju sklonost da stave svoju ličnost u prvi plan. uma i tela. A Inajat Kan ukazuje da imamo posla sa tri oblika ega: fizički ego. i uzrok svih njegovih tragedija. našu dušu. Možemo da uživamo u životnim iskustvima. osećanja i dela – naša ličnost – budu poštovani. prirodno je da ćemo želeti da naše misli. Da bi se prevazišao ovaj ego. i duhovni ego. Možemo da zadovoljavamo svoje prirodne potrebe.» (17) Mi živimo od te svesti. odraženi na jednom delu sveprožimajuće svesti. «Naši um i telo. Taj mentalni ego je teže disciplinovati nego fizički ego. u odnosu prema široj zajednici i prema našim idealima. Takođe. naš pravi ego koji je povezan sa sveopštim duhom. naša gordost i uobraženost će se istopiti i biće zamenjene zahvalnošću za sve velike darove koje smo dobili u svom životu. i stoga njihovo uvažavanje hrani našu sujetu. odražava se na našu svest. željama. On nastaje kada duša u toku svog putovanja dobije um i telo kao svoja oruđa. Izvesno prirodno zadovoljstvo može da bude neophodno da nas pozitivno motiviše u našem etičkom razvoju.

on postepeno može da bude doveden pod kontrolu. i razlikovanje 'ja' od 'ti' nestaju u spoznaji jedinog Života koji je unutra i spolja. gde se ovo pitanje takođe razmatra. . The Sufi Message. str. str. 104. ibid. ibid. poglavlju. kako je prostrano jedno. str. The Sufi Message.» (19) Na taj način možemo da napredujemo na Stazi. 14. i nalazimo svoju suštinu''. 191. Tada preostaje duhovni ego. Videti Rumijeve stihove citirane u 1. Yasna 33. str. 348 (slobodan engleski prevod). 99. 22. str. 12. XIII. 236. str. u svim vidovima života neophodno je da se čovek udruži sa drugima u toj slozi. The Sufi Message. To dvoje su različiti. lukavijem obliku.» (24) 5. čim ta sujeta ponovo oživi. osvešćivanje našeg unutarnjeg bića još uvek će ostaviti jedan ego – najviši oblik ega: ego duha. str. str. str. 175. kako kaže Inajat Kan. 20. 255. ibid. str. Ali. The Complete Sayings. postavši svesni suštine svoga bića. priredio i izdao I J S Tareporewala. Pomisli na more i na mehurić. The Sufi Message. 11. XIII. kao teže primetna sujeta. str. borba će morati da se nastavi celim putem. 2. str. str. možemo da vidimo da čak i kada dostignemo stupanj na kojem smo očistili ogledalo svoga uma i usredsredili se na svoj unutarnji život. ibid. The Sufi Message. VIII. (20) Zato moramo da nastavimo da budemo oprezni i predostrožni protiv tog dovitljivog neprijatelja. str. 7. 99. 16. ibid. 19. To je značenje izreke Inajata Kana u knjizi Gajan: ''Skromnosti moja. str. 189. 235. To je istovremeno i treći etički stupanj razvoja: pravilo odricanja. 204. The Sufi Message of Inayat Khan. XIII. str. 239. The Sufi Message. 24. VIII. str. 3. / ti si zastor koji pokriva moju domišljatiju sujetu''. autentični ego? Duh možemo da zamislimo kao suštinu našeg bića. ibid.14 u The Divine Songs of Zarathustra. The Sufi Message.U poslu. «postoji duh čoveka i duh Boga. u struci. ispod i iznad. Jer. 13. 239. Inayat Khan. Jer. 4. (22) Ili. Jer. u kojem. VIII. The Sufi Message. pa ipak isti. ona teži da nas ograniči. str. 9. 18. 8. III. The Sufi Message. Šta je to? Je li to pravi. i to je smisao biblijskog stiha ''u Njemu živimo i krećemo se. 21. Bombay. još uvek je pred nama poslednji skok: da postanemo ništa. 126. 10. Ako nastavimo da radimo na prečišćavanju mentalnog ega. jer se time ispunjava svrha života. da nas rastavi od božanskog nadahnuća i da nam stegne srce. IV. 255. da potpuno zaboravimo na sebe i uronimo u okean božanskog života. 234. 15. 1951. Uporediti sa 6. Napomene 1. 240. str. samo Ti jesi''. Moralna evolucija dostiže svoj vrhunac i kraj u mističnom sjedinjenju sa Bogom: ''Mene nema. 240. III. ibid. «razlika između 'mog' i 'tvog'. str. V. ibid. ibid. kao što u zoroastrijanskim svetim spisima stoji: ''Tebi na žrtvu Zaratustra prinosi sam Život i Srž svoga Bića. a kako sićušno drugo!» (21) Prema tome. kada nekom novom skromnošću prevaziđemo izvesne sujete. Ali. poglavljem u ovoj knjizi. str. 104. 255.'' (23) To je konačno predavanje duhovnog ega Bogu. ibid. 233. 8. naš ego uvek teži da se ponovo pojavi u finijem. 17. str. 6. 23.

Nakon toga. pošto imamo različita čula za opažanje vidljivih i čujnih stvari.» (8) Dakle. svest postaje svedok vlastitog glasa. Svetlost. koji se usredsređuju.10 Misticizam zvuka U petom poglavlju smo videli da se vasiona sastoji od vibracija koje su veoma raznovrsne. nazvana vahdah. sa omerom 1:2. Među njima vibracije zvuka imaju najvažniju ulogu u stvaranju sveta i u ljudskom životu. Joakim Ernst Berent opisuje našu slušnu sposobnost kao više žensku. Za njom slede kvinta. Samo. I cela tvorevina ispoljava sklad i sazdana je na njemu. to su dva aspekta života. postaje poznat samom sebi. proizvedenih kretanjem duž čelične ploče Mi smo u stanju da doživimo taj sklad u lepoti prirode. Međutim: «U stvarnosti oni koji meditiraju. skriveno. oni koji istražuju i pronalaze izvor života. pokazuje nam oblike u trodimenzionalnom svetu. gde je pevanje ptica i šuštanje lišća poput božanske muzike. to je samo razlika u naglasku. u kojem smo spomenuli 'muziku sfera'. (5) Posle zvuka dolazi svetlost. ''U početku beše Reč. Kvantna teorija pokazuje da elektroni . (6) No. (12) Pokazuje se da te brojke i omeri u različitim matematičkim varijacijama odlikuju harmonijsku strukturu mikro i makrokosmosa. koji prodiru u sebe. Znalac.Ilustracija 8: Obrazac zvučnih talasa.'' (4) Ali taj zvuk kojim (i koji) započe stvaranje apstraktan je. Ovde možemo da dodamo da su akordi. dok se moć Apsoluta koncentrisala. U zanimljivoj knjizi Nada Brama: Svet zvuka. i Reč beše s Bogom i Reč beše Bog.» (3) U vezi s tim on često citira Novi Zavet. Taj zvuk ispunjava sav prostor. harmonije. (11) Primetili smo da zvuk može da se smatra za apstraktan fenomen. neshvatljivi i neopažljivi život postepeno postaje poznat tako što prvo postaje čujan a zatim i vidljiv. i to je poreklo i jedino izvorište svih oblika. Mi čeznemo za tom lepotom i zbog toga uvek pokušavamo da stvorimo sklad. Zvuk. kombinacije tonova. počinju da uviđaju da iza ovih pet spoljnih čula postoji još jedno. ona sadrži sedam tonova. pa je tako i boja zvuk. Lepota je plod sklada. život je svetlost i svetlost je život. i može da se čuje unutarnjim čulom u dubokoj meditaciji. Videli smo da prva faza stvaranja. Tako svi gradivni blokovi materije. Dotakli smo tu temu u petom poglavlju. a kakvu neopisivu lepotu nam pokazuje netaknuta priroda sa svim različitim nijansama! To je sklad koji svi možemo da osetimo preko svojih čula. kada je zvuk boja on je najvidljiviji i najmanje čujan. Hazrat Inajat Kan čak kaže: «Postoji odnos između zvuka i boje. To su veoma fine vibracije i stoga su najbliže duhu. primljena putem oka.» (9) Skladnost i tvorevina Povezivanje različitih tonova ili različitih boja u prikladnoj srazmeri i u podesnom ritmu stvara sklad. Najskladnija je oktava. «Cela tvorevina je zasnovana na skladu. mada je on zapravo aktivni deo same svesti koji se pretvara u zvuk.» (7) A zatim objašnjava da: «Isti život koji je čujan takođe je i vidljiv. primljen preko uha. Ali. skupljala. mogu da kažem. to skladniji što je manji broj koji prikazuje omer njihovih vibracija. ali gde? Na unutarnjoj ravni. Oni su zapravo jedno. zvanoj vahdanijat. po naravi. pošto je ton određen brojem vibracija u sekundi u ma kojem treperećem objektu. Tada je stvorena svetlost koja zrači u manifestaciju. i četvrtina – 3:4. prikrivajući obmanljivi karakter ovog materijalnog sveta neodoljivom jasnoćom onog što vidimo. (1) Otuda: «Nevidljivi. atomi. te dve vrste vibracija se za nas različito ispoljavaju. imaju sedam omotača u kojima njihovi elektroni mogu da kruže oko njihovog jezgra. kad je svest potekla iz Apsoluta. sa omerom 2:3.» (10) . što ću reći. i cela tajna tvorevine je sklad. u sledećoj fazi ispoljavanja. u spoljnom životu opažamo svetlost – sa njenom bojom – i zvuk. izvanredno je to što i uvid savremene nauke u tajne vasione i u sklop kosmosa takođe otkriva veličanstvenu harmoniju. a moć vida kao mušku ili jang. Život i svetlost su jedno te isto. jin. može da se označi kao svest o zvuku. je iznad oblika i zbog toga lakše može da poveže čoveka sa duhovnim svetom. Vibracije su mu i dalje suviše fine da bi se čule našim fizičkim ušima. razvijala se svest o 'ja postojim'. a zvuk boja.» (2) Inajat Kan dalje razjašnjava ulogu zvuka u stvaralačkom procesu: «Zvuk daje svesti dokaz o njenom postojanju.

usredsređenosti ili duhovne dubine koju reč izražava. i postaju prazne. Mora da stvaralački duh neprekidno radi da bi parirao težnjama ka raspadanju i haosu do kojih bi moglo da dođe saglasno logičkoj analizi. Iz tog razloga naš glas može da se upotrebi kao . (14) Konačno. svoja raspoloženja.'' (18) Prema tome. Njegova nema misao bi se ispoljila. disanje je strujanje života.» (20) Ako naš glas i reči koje izgovaramo mogu da budu tako moćni.mogu da se kreću samo u omotačima čija se udaljenost od jezgra povećava shodno geometrijskoj skali od 1. Rekao je učeniku: ''Tišina!'' Ta reč je bila tako moćna da je učenik ušao u tišinu – i ostao nem do kraja svog života. brzine kojima se elektroni kreću u tim uzastopnim omotačima pokazuju omer od 12 do 6 do 4 do 3. Glas je naš zvuk. Sve suprotstavljene sile i elementi u vasioni drže se na okupu. Stoga je neophodno da budemo svesni psihološkog dejstva naših reči i da ih u pozitivnom smislu kontrolišemo. 4:3. (16) Možda možemo da uočimo neku povezanost između tog više približnog karaktera makrokosmičkog sklada i Berentove ideje da vasiona 'stremi ka skladu'. 3:2. veoma često u svojoj svakodnevici koristimo mnoštvo reči tako površno da njihovo značenje gubi vrednost. ritmu i tonu.. 18. kako Inajat Kan kaže. kao što nam Inajat Kan kaže: «Došlo je vreme kada je njegovo ćutanje počelo glasno da govori. itd. a nema želja bila bi ispunjena. 4 + 3. (13) Broj elektrona koji mogu da se nađu u tim nadovezujućim omotačima povećava se u nizu od 2. U makrokosmosu razdaljine planeta od sunca približno – ali ne sasvim – odgovaraju matematičkom nizu: 4 + 0. 8. Nikada više nije progovorio. Međutim. No. (2x²). jer harmonija vasione je sam život. prijateljske reči neće zvučati ubedljivo. to može da nas pokrene da razmišljamo i osećamo na određen način. Ta harmonija izražava temeljno jedinstvo tvorevine. i da ih priklanjamo željenom pravcu. (17) On dodaje da je bilo potrebno mnogo stotina godina da se ustanovi sistem muzičkih harmonija. 9 angstrema. On ističe da planete nisu mogle da menjaju svoje sadašnje putanje još od vremena svoga postanka. opet uz slične omere kao kod muzičkih slaganja.. itd. Za Inajata Kana to je najživlji zvuk pošto mu je poreklo u dahu. No. a to se tačno poklapa sa omerom vibracija u najharmoničnijim akordima: 2:1. kada stvara muziku i čovek stremi savršenom skladu. svako drvo kulminira u cvetanju iz kojeg se razvija novo semenje. to nas dovodi do sledećeg pitanja: kako i u kom pravcu bi trebalo da koristimo svoje reči? Sa kakvim ciljem? I kako možemo da im vratimo nešto od snage koju su izgubile usled našeg površnog svakodnevnog korišćenja? Ovde moramo da shvatimo da. njegova radost ili uznemirenost. 4 + 12. Takođe znamo da neke reči mogu da imaju moćno. Ukoliko nagoveštavaju nešto pozitivno – ili negativno – u našem životu. Inajat Kan je prelepo izrazio paralelizam uočen između harmonija u vasioni i u muzici: ''Muzika je minijatura harmonije vasione. sve pokazuje muziku ili odsustvo muzike u njegovom životu. od snage i dubine misli i osećanja. 4 + 6. Njegovo zdravlje ili bolest. Kao što smo videli u osmom poglavlju. njegov nemi pogled bi lečio. (x²). čak moćne u našem životu. pokazuje skladne i neskladne akorde u svom pulsiranju. S druge strane. On povezuje duh i telo. moramo da kontrolišemo i svoje misli i osećanja. 4. u svom treperenju. To pre svega zahteva veću kontrolu onog što govorimo. (21) On izražava misli i osećanja odražena u duši. duhovni učitelj je bio u dubokoj meditaciji koju nije hteo da prekine. U protivnom. Mora da su 'pronašle' te putanje (orbite) između milijardi mogućnosti nakon milijardi godina. To zavisi od života koji se nalazi u pozadini reči. naša prava osećanja će se pokazati u tonu našeg glasa. a nemo lice nadahnjivalo. znamo da čak i reči izgovorene bez razmišljanja mogu da imaju velik psihološki uticaj. čak i ako su nam reči prijateljske. (15) Izgleda da ima nekakve magije u tim brojevima! Zaista se čini da je tajna kreacije u izvanrednoj usklađenosti. u kucanju srca. Zato nije dovoljno da kontrolišemo svoje reči. Pa ipak. Tako je Tvorac oblikovao vasionu u beskrajnoj raznolikosti harmonijskih odnosa. Inajat Kan nam kazuje prosvetljujuću priču o učeniku koji je došao kod svog učitelja i počeo da mu postavlja neko filozofsko pitanje. nemerljivo jače dejstvo od onog koje ima većina reči koje koristimo u svakodnevici. zato i neznatna sugestija može da dovede do značajne posledice u našem životu.» (19) To nas dovodi do značenja zvuka i muzike u našem životu. ''glas je izraz duha''. Njegova tišina je postala živa. Značenje zvuka u ljudskom životu Inajat Kan ovako nastavlja taj odlomak: «I čovek. Stoga naše reči mogu da budu veoma značajne. A u svetu prirode svaka biljka. dah je u duhovnom smislu veoma značajan. trebalo bi da naučimo da to čudesno sredstvo koristimo svesnije i pozitivnije u našem životu. kao da su obuhvaćeni Sveprisutnim Jedinim Bićem koje je bilo njihov uzrok i izvor. kao minijatura univerzuma. itd.

The Sufi Message. može tim praksama da da veliku snagu. 338. sa njenom vibracijom. Nada Brahma. 13. Videti dalje od toga i uočiti nešto dobro u toj osobi. ibid. Jovan 1:1. str. Music of the Spheres.» (23) Ali. Po završetku izvedbe Inajat je bio uronjen u ekstazu. Berendt. 149. 12. 10. Njegovo učenje o muzici dostiže vrhunac u sledećem pasusu: «Lepota linije i boje može da ide donekle i ne dalje od toga. koji je otkrio nemački astronom Johan Elert Bode. Naravno. 104. 261. (22) Osim toga. On život posmatra kao simfoniju. Berendt. 14. London/The Hague.» (28) Čovek ne može a da ovde ne pomisli na vrhunac muzičke karijere Inajata Kana u Indiji. naročito prvu polovinu. ali izgovaranje reči. Music of the Spheres. u jednotu i skladnost. str. Kada primetite nešto dobro u nekome koga ste smatrali rđavim. život koji celom biću pruža ushićenje. 1967. Konsultujući svoj glas. Dotakli smo se toga kada smo u osmom poglavlju spominjali korišćenje svetih reči. ibid. 15. Čovek prvo uči tako što gleda jednim okom. kako onda da se čovek oduči od toga? Odučavanje je upotpunjavanje tog znanja. (26) Od svih umetnosti muzika ima posebnu duhovnu vrednost i značenje zato što «pomaže čoveku da se pribere ili meditira nezavisno od misli. II. Rečeno muzičkim pojmovima. «To je išlo dotle da bi ne samo on nego i oni oko njega postali opčinjeni i osećali se ushićeno. 8. 14. glas možemo da koristimo i u duhovnim praksama. možemo da ustanovimo pravo stanje našeg duha. 2. slušajući ga. zadovoljstvo mirisa može da ide nešto dalje. To je upotreba reči u našem unutarnjem životu. 47. Videti početak petog poglavlja u ovoj knjizi. (27) Iz tog razloga je muzika uvek imala važnu ulogu u sufizmu. str. a potom gledajući sa oba. The Sufi Message. A muzika nam pomaže na putu do sklada u životu. J E Berendt. New York.» (29) Napomene 1. svaka jedinka je jedna nota u njoj. Murchie. Videti peto poglavlje u ovoj knjizi. 5. . ibid. posebno poglavlje IX. to znači usklađivanje naše duše sa Bogom. ali muzika dotiče naše najunutarnjije biće i tako proizvodi novi život. za delovanje na naš um i produbljivanje naše svesti. moramo da težimo skladu.barometar. str. naša radost ili uznemirenost pokazuju muziku ili odsustvo muzike u našem životu. kada je – kao što smo videli u drugom poglavlju – mogao trenutno da dospe u stanje samadija. (24) U svojoj knjizi o muzici. str. naše misli i emocije treba da budu usredsređene na svetu reč kao takvu. 62-67. str. kako bismo počeli da vidimo dobru stranu onog što je loše na mističnoj stazi odučavanja. str. 16. Dover. Sa religioznog stanovišta. to može da se shvati kao naše podešavanje prema osnovnom tonu koje nas usaglašava sa svim drugim tonovima. str. 3.» (25) To znači izdizanje iznad dvojnosti. kako je moguće da se ostane u slozi sa svima oko nas kada se srećemo sa tako mnogo neprijatnih ljudi ili ljudi koji imaju drugačije poglede sa kojima ne možemo da se složimo? Tajna koja otkriva put do sloge i sklada leži u širenju našeg razumevanja. Da bismo ih koristili na pravi način u svom spoljnom životu. str. Razmrsili ste taj čvor. Nada Brahma. početi voleti je ili saosećati sa njom. 85. to je odučavanje. razvio se u takozvani Bodeov zakon. i njena sreća leži u tome da postane savršeno prilagođena harmoniji vasione. ibid. The Sufi Message. tako muzika deluje kao most preko ponora između oblika i neuobličenog». 4. 37-38. str. odučili ste. 130. VIII. str. svaki postupak postaje muzika. I. Uživanje u muzici podešava čoveka i dovodi ga u sklad sa životom. 46. II. G Murchie. naročito u ćištijskoj školi u kojoj je Inajat Kan bio iniciran. Taj niz. kao što smo ranije citirali Inajata Kana. str.. kao što Inajat Kan preporučuje. Inajat Kan je opisao taj proces odučavanja: «Čovek bi pomislio da je karakter uma takav da je ono što čovek nauči ugravirano na njemu. 18. a svi ostali su izgledali kao izgubljeni u magli. str. II. u kojem one ponovo stiču nešto od svoje izvorne moći. 124. 342. 6. Nada Brahma. II. The Sufi Message of Inayat Khan. i to njegov vid čini potpunim. 124. East-West Publications. Tako. Citiraćemo ga još jednom: «Steći duhovnost znači spoznati da je cela vasiona jedna simfonija. ibid. 11. Tada svako delo. ne dopada mi se''. Videti neku osobu i reći ''Ta osoba je rđava. 17. str. uzdižući ga do onog savršenstva u kojem leži ispunjenje čovekovog života. 1988. to je učenje. 7. ibid. 148.. 9.

Svaka čovek ima svoj osoben ton. Svako od nas ima sebi svojstven ritam. str. Pravilnost u našim navikama. Videti osmo poglavlje. mora da bude naštimovano i održavano u skladu ''putem pažljivosti u ishrani. bilo fizički ili mentalni. 23. 25. IV. (3) I upozoreni smo da ukoliko se naš ritam iz nekog razloga prekine. 28. u svemu. The Sufi Message. str. putem trezvenosti i putem potpunog i pravilnog disanja''. 'Ritam' u fizičkom smislu znači pravilnost u cirkulaciji krvi. The Sufi Message. 20.19. 217. kao i naglih promena raspoloženja. ibid. Njegova poučavanja o zdravlju počinju od ove teme: «Bolest je nesklad. The Sufi Message. 119. str. ibid. tako što ćemo se kloniti preteranog veselja i preteranog tugovanja. 27. ibid. II. 22. moramo da budemo postojani u svim promenljivim životnim okolnostima. (2) A da bismo mentalni ton održali na prikladnoj visini.» (1) Kako bi trebalo da se protumači ova muzička analogija? Pod 'tonom' Inajat misli na pranu. ritmu i tonu imaju presudan uticaj na naše zdravlje ili bolest. u radu i odmoru. 118. str. 149. 151. str. koji sa dahom vibrira kroz telo. Manjak prane je slabost. 21. 149. 25. 152. Videti završni deo drugog poglavlja u ovoj knjizi. 24. pri čemu jedan od njih utiče na onaj drugi. on mora da bude ponovo uspostavljen sa velikom brigom. Telo. str. ibid. 148. u otkucajima srca. str. 11 Zdravlje i lečenje Ritam i ton Opisujući muziku kao minijaturu harmonije cele vasione. ibid. Moramo da pokušamo da održimo svoj ton na prikladnoj visini. život ili energiju. Misticizam: Jedinstvo sa Bogom. fizička i mentalna. 29. . i taj ritam mora da se održava. razborito i strpljivo. str. pomaže nam da održimo ''onaj ritam koji je neophodan i koji upotpunjava muziku života''. Šta dovodi do nesklada? Nedostatak tona i ritma. ibid. 26. Hazrat Inajat Kan nas poučava i da skladni ili neskladni akordi u našem pulsiranju. postepeno. str. II. kao sveti instrument. u našoj vibraciji.

Naši nervi smesta reaguju na misao i prenose njeno dejstvo u sve delove fizičkog tela. ustanovićete da bi devedeset i devet njih moglo da bude izlečeno kada bi im njihova uobrazilja to dopustila. mada je takvo uverenje svakako teško imati bez dokaza koji ga podupire. Zbog toga moramo da razvijamo pozitivne misli kako bismo zamenili negativna uobraženja.'' Ali. duh poseduje svu vlast nad materijom''. (16) Inajat Kan zauzima veoma izbalansirano gledište po pitanju načina vođenja te brige. I to je napomenuo: ''U današnje vreme čovek misli da je duh nastao iz materije. Telo odražava svoju sređenost i pometnju na um. sila naše božanske duše. ''pošto je materija posledica duha. takva uverenja delovala su dijametralno suprotna medicinskom i naučnom mišljenju. prenosioci) putuju u sve delove tela neverovatnom brzinom. Ona se oseća u najdubljem delu našeg bića. Zbog čega možemo da imamo to pouzdanje? Duh. Ali. neusiljena. ali potom ta kula postaje raj''. Sve što možemo je da se otvorimo za nju i da se uzdamo u nju. kako fizički tako i mentalno.'' (12) Vera je Božja milost. moramo da uklonimo svaku vrstu pesimističkog gledišta i osećanja. ona mora da se pronađe u samom sebi. tj. kao i neumerenost strasti i besa. tako da niti skače isuviše brzo s jedne misli na drugu. spontano delovanje uma koje može da ima veliki uticaj na bolesti pošto često preuveličava bol ili iznurenost. i mi činimo greh protiv savršenstva božanskog Bića kada odbacujemo nadu u bilo čije izlečenje. bolest može čak i da nestane odvraćanjem naše uobrazilje od nje. kao što Inajat Kan ukazuje: ''To je kao pravljenje kule u vazduhu. satiru energiju nerava. ''Vođenje brige o sebi je podjednako neophodno kao i zaboravljanje na svoju bolest. Kako Inajat Kan kaže: «Od stotinu osoba koje pate od određene bolesti. da pronađemo uzroke poremećaja i pokušamo da ih otklonimo ''usklađujući se''. Čovek može da misli da će biti izlečen a da stvarno ne veruje u to na dubljem nivou. ne smemo previše da mislimo o svome zdravlju. i koja treba za pojedinca da bude prirodna. niti se nadnosi nad jednom mišlju bez ikakvog napredovanja. Ovde moramo da uvidimo razliku između mišljenja i ubeđenja. I. (6) Odnos između uma i tela Kakav je odnos između čovekovog fizičkog i mentalnog stanja? Inajat Kan ga uopšteno opisuje na ovaj način: «Um i telo stoje licem u lice. a telo vrši otvorenije dejstvo na um». verovanja.Ritam uma je delovanje uma u skladnim ili neskladnim mislima: ''Ukoliko čovek nastavi da stvara skladne misli. (8) Uobrazilja je automatsko. nauka je izjavljivala da smo mi fizičke mašine koje su nekako naučile da misle. da bismo to učinili. to je isto kao pravilni otkucaji pulsa. i ne smemo da dozvolimo svojoj mašti da preuveličava i možda u beskraj održava bilo koji sitan problem. S jedne strane treba da pazimo i da čuvamo svoje zdravlje. jeste ravnoteža između aktivnosti i odmaranja. U zanimljivoj knjizi Kvantno lečenje dr Dipak Čopra opisuje kako novootkriveni neurotransmiteri (provodnici. je ono što sa određenom namerom radi sa umom.» (14) Metodi lečenja Sve nas ovo dovodi do teme lečenja. sve je moguće. Ona čak može da prouzrokuje bolest ili da je potpomogne. Vera je veoma moćna. Inajat Kan je potpuno siguran da smo u stanju da steknemo i zadržimo dobro zdravlje: «Ne postoji bolest koja je neizlečiva. skorašnja napredovanja u medicinskoj nauci približila su se mističarskom stanovištu. (5) Ono što je bitno za održavanje pravilnog ritma. To smo već dotakli u jednom ranijem poglavlju.» (9) Elem. pozitivna uobrazilja može da leči. Drugi uzrok tog iscrpljenja je odsustvo trezvenosti: alkoholne i opojne supstance svih vrsta. tj. (11) Vera je vrhunac uverenja. Taj proces je veoma jasno opisan u modernoj neurologiji. S druge strane.» (7) U delu Metafizika bio je nešto precizniji: «Um vrši jače dejstvo na telo. Međutim. Sada se pokazuje da smo mi misli koje su naučile da stvore fizičku mašinu. a um istovremeno odražava svoj sklad i nesklad na telo. te da kontrola uma predstavlja ključ za zdravlje i sreću. pošto ono predstavlja ''sredstvo koje je Bog stvorio radi svog sopstvenog iskustva''. (13) Kada nam je Inajat Kan početkom stoleća iznosio ove doktrine. jer u tom savršenstvu ništa nije nemoguće.» (15) Naša je dužnost da vodimo valjanu brigu o svom telu. Istinsko uverenje je najbolji lek protiv bolesti.'' (4) Ritam je uz to i brzina kojom um radi.'' (17) . ''Vera je tako sveta da ne može da se prenese na drugog. svoj ton i ritam. Dr Dipak Čopra kaže to ovako: «Pre toga. (10) Razume se. u kojem stvara unutarnju ubeđenost da će se ono u šta čovek veruje dogoditi. dejstvo naših misli zavisi od snage i dubine poriva uma. Sve to još jednom pokazuje koliko je um moćan. To takođe znači da čovek ne može stalno da troši energiju: to bi moglo da dovede do iscrpljenja nerava. Uz to.

ipak moramo da pokušamo da ublažimo patnju. koja je u današnje vreme predmet mnogih polemika. borba se vodi 'ovde unutra'. U jednom neobjavljenom predavanju Hazrat Inajat Kan je to ovako objasnio: «Meditativni proces je tretman za sve bolesti. Na primer. Čak i kada bi klice bolesti bile uništene u njegovom telu. koja nastoji da nam pokaže da je rat započeo 'tamo napolju' od strane upadača svih vrsta – bakterija. U meditaciji možemo da stupimo u neposredan kontakt sa čistom inteligencijom i snagom svoje duše. shvatanje da čovek napušta svoju okolinu je gorko iskustvo koje traje jedan tren. božanskog duha u nama. pošto ona može da se upotrebi u nekom ozbiljnijem slučaju. Razlog je to što: «sve što postoji u predmetnom. ne jednom nego hiljadu puta. bez obzira na sav njihov uspeh. «Lekovi mogu da pomognu. pošto nas čini svesnim naše unutarnje povezanosti sa Božanskim Bićem. i jednako je loše kao i ubijanje čoveka. jer i to predstavlja protivljenje mudrosti prirode i božanskom planu. Zar bolest i smrt ne bi trebalo posmatrati kao da su izrazi Božje volje? «Smrt se razlikuje od bolesti. nezagađena hrana. Mi ljudska bića smo suviše ograničeni da bismo presudili i odlučili da dokrajčimo život i patnju. Sve te stvari kao što su lekovi i psihološki tretmani dolaze spolja i pacijent je zavisan od njih.» (24) To dovodi do dve važne izjave o eutanaziji. ali njihove naknadne posledice po nervni sistem su tako teške da ih ne treba olako preduzimati. On priznaje da lekovi imaju svoje neophodno mesto. bakterija i virusa. «jer priroda je mudra. dok u meditativnom postupku pacijent stvara svoj lek iz samog sebe. (23) Inajat Kan pridaje veliki značaj savladavanju bolesti i to vrlo jasno kaže. Neispoljeni život je lišen svake aktivnosti i u njemu vlada potpuno mirovanje. ali bolest je nepotpunost.Inajat Kan zauzima uravnoteženo. objektivnom svetu ima svoj živi i važniji deo koji se nalazi u subjektivnom svetu. pravilnost u radu i odmoru. uzročnika raka. a to nikako nije poželjno. iz tog razloga što ispoljeni život potiče od neispoljenog. lek može da pomogne telu. koji je najbolji put do dobrog zdravlja? «Najbolji lek je jednostavna.» (25) Duhovno lečenje To poverenje u savršeno Biće Boga je ono što nas čini prijemčivim za božanski dar vere. Govoreći o lekarskim metodima koji su korišćeni za suzbijanje mikroba.» (18) Ovo shvatanje potvrđuje i Čopra: «Prema ajurvedi. sa kojim smo povezani i čiji izraz predstavljamo. «koristiti veštačka sredstva da bi se neko satima ili danima održavao u životu takođe nije ispravno. ali ističe da ne treba da se koriste za sitne pojedinosti koje mogu da se izleče i drugim sredstvima. suprotno teoriji klica ili mikroba. Pod time Inajat Kan takođe misli na vibracije.. one bi tamo ponovo bile stvorene. (22) Hirurške operacije takođe mogu da budu od istinske pomoći. «Zbog toga nema boljeg leka od mira. a taj deo koji je u subjektivnom svetu održava se pomoću pacijentovog uverenja. Sve dok veruje da je bolestan. ne moraju uvek da pomognu. psihološki tretman može da pomogne umu. U tom kontekstu se navodi da je u Americi postojao jedan lekar koji je imao tu ideju i nastojao da je .» Ali. Molitva je od izuzetne pomoći u tom procesu. on kaže da lekari ne bi trebalo da ubijaju da bi izbavili čoveka od bola i patnje. i svaki trenutak koji čovek provodi na ovoj fizičkoj ravni ima svoju svrhu. mada donekle kritičko gledište i kad se radi o tradicionalnom medicinskom lečenju. uključujući i muziku. pošto se vibracije nalaze u osnovi svega u vasioni kao i unutar čoveka. i da naknadne posledice mogu da budu pustošeće i zbunjujuće za mozak i um. i poverenje u savršeno Biće. Prvo. i tu on čini grešku. ne duže. ali samo u određenoj meri. kao što kaže u jednom kasnijem pasusu. 'moć reči' ima snažno isceljujuće dejstvo. jasnoća u mišljenju. svež vazduh. manjkavost.» (19) Što se tiče lekova. ona je osnov najidealnijeg mogućeg lečenja.» (24) Kada se imaju u vidu svi nedostaci medicine. zašto su uopšte napravljeni svi lekovi i lekovite biljke?» (21) Prema tome. ali ne i duši. virusa. (20) A opet. I dr Čopra dolazi do zaključka da naše savremeno sagledavanje činjenica ''čini da lekovi izgledaju mnogo opasnije nego što smo mislili''.. To je čovekova težnja da uvek ide dalje nego što bi trebalo. čistota osećanja. «ako bolest može da se izleči nekim običnim lekom onda ne treba rasipati mentalnu snagu. on pruža podršku onom delu bolesti koji je u subjektivnom svetu. Ako bi se svaka boljka lečila mentalno. lekova i operacija. on je sušti mir. bolest je gora.» (26) Osim toga. on napominje da oni. zdravi ljudi žive usred tih opasnosti sasvim bezbedno. ali ne i umu. Žaoka smrti je samo trenutačna. Međutim. Inajat Kan upozorava da oni nisu uvek istinski uspešni. S druge strane. potrebna je uravnoteženost u primeni različitih postupaka. i tako dalje – koji čekaju u zasedi da nas napadnu. U tom slučaju svemoćni duh može da deluje da bi nas izlečio od bilo koje bolesti.

Duhovna razvijenost se u nastavku samo uopšteno spominje. je na molbu Maharišija Maheš Jogija objasnio kako tehnika transcendentalne meditacije. snagom glasa koji daje uputstvo. postoji lečenje u odsustvu. Dr Čopra. pokretima šakama iznad obolelog dela tela. i shodno isceliteljevoj magnetskoj snazi prostor između njega i pacijenta ispunjava se tekućom strujom isceliteljske moći. Poslednje i najvažnije je vera u Boga: iscelitelj mora da postane kanal za božansku isceliteljsku moć. razvio je izvanrednu isceliteljsku moć i svesrdno se posvetio tom poslu. Vera i meditacija stvaraju osnovnu skladnu vibraciju koja predstavlja najsavršeniji lek. pogledom. saosećajnim prisustvom i ponašanjem.» (34) To je dodatno pojašnjeno u sledećem inspirativnom pasusu: «Ubeđenje i spoznaja da ''ne postojim ja. njegov rođak. Nema sumnje da je duhovna razvijenost preduslov za to. takozvana 'tehnika blaženstva' i praiskonski zvuk mogu da imaju snažno isceliteljsko dejstvo.» (35) Mistički iscelitelji vekovima su pokazivali šta duhovno lečenje može da postigne. koji je izumeo radioniku. poredeći razliku između medicine i duhovnog lečenja sa putovanjem železnicom ili avionom. Prvo.naučno sprovede u delo. nego Bog'' je ono što iscelitelju daje moć da leči na daljinu. tada njegova moć postaje velika poput okeana. koji je naučno proučavao te stare metode. koji prosečnoj osobi ne znači ništa. pošto jačaju volju. godine. ako budemo dovoljno strpljivi. bez obzira na udaljenost. ali u isti mah. korišćenje električnih vibracija za lečenje. posle mnogo godina nešto bi od toga moglo da ispadne. koji ga je pratio od početka njegovog zalaganja za sufijsku poruku i koji je bio duhovni vođa i generalni zastupnik Sufijskog pokreta od 1948. nešto što bi moglo da bude vrlo korisno za medicinski svet. Potom je potrebna koncentracija. Tako uspostavljena struja daha stavlja u pokret eterične talase u prostoru. Veoma je opsežna i ovo je tek njen početak. Lečenje pomoću meditacije i zvuka takođe se koristi u savremenom razvoju drevne ajurvedske medicine. sa saosećanjem prema bolesnoj osobi. električna struja koja može da se uključi bilo gde. bez nje je moć isceliteljevog uma. u kojem isceliteljske vibracije mogu da premoste bilo koju razdaljinu. da tako kažem. njegova moć je mala poput kapi. To su: lečenje putem pisanja neke svete reči ili poruke. ali izgleda da sada nailazi na šire prihvatanje. On je pravi . To je sasvim drugačiji metod lečenja. i to sa velikim očekivanjem od tog razvitka u medicini: «On je počeo da dolazi do nekih dobrih rezultata. (27) Taj lekar je verovatno bio dr Abrams. do 1958. suviše slaba da bi lečenje uspelo. i najzad. ali to je stvar za koju je potreban barem jedan vek da se u potpunosti razvije. ta spoznaja mu takođe pruža uverenost da njegova misao može da pređe bilo koju razdaljinu. Zatim. I sam Inajat Kan je bio odličan iscelitelj. Pod duhovnom razvijenošću se misli na Bogosvest. (32) Ta isceliteljska moć može ovako da se objasni: «Dah je. koliko god velika. i kada zahvaljujući toj misli zaboravi na sebe i bude svestan samo Božjeg bića. on je sam život svih stvari i stvorenja. one mogu da budu primljene od strane drugih ljudi i hotimično usmerene na one kojima je potrebno lečenje. pošto ga znanje o postojanju sveprožimajućeg Boga čini svesnim da je Apsolut život sam po sebi. često nam je ipak potrebna tuđa pomoć. iscelitelj mora da bude u prikladnom ritmu i da poseduje čistotu uma. naročito u Britaniji. pošto je u osmom poglavlju detaljnije razmotrena. koncentracija ne sme da bude usmerena na bol ili bolest nego na obnavljanje zdravlja. Te vibracije se stvaraju i prenose putem daha i mogu da se usmeravaju na različite načine. kada misli da Bog leči. molitvom. dodirom. zapravo sve. (30) No. (29) Sve su to načini samolečenja koje Inajat Kan smatra poželjnijim od lečenja od strane drugih. Muršid Ali Kan.» (28) Jedno vreme je radionički postupak bio žestoko kritikovan u medicinskom svetu. (31) Zdravlje – naš ton i ritam – je vibracija. Inajat Kan objašnjava kako možemo da pomognemo drugima putem duhovnog lečenja. Takve vibracije nisu ograničene samo na naš um i telo. Inajat Kan o tome kaže: «Kada iscelitelj misli da on leči.» (33) To nas dovodi do suštine pitanja – kako duhovna isceliteljska moć može da se razvije. magnetizovanjem vode. stoga još uvek nema kraja greškama. ali je zaključio da najveći deo svog vremena treba da posveti razvijanju i širenju sufijske poruke. Inajat Kan ga spominje na jednom drugom mestu. i da je čak i prostor. moć daha mora da se razvija putem duhovnih vežbi disanja.

80-87. Quantum Healing. 49. 36. IV. The Sufi Message. str. 20. 76. ibid. 15. ibid. posedovao je uzvišenu čistotu. 46. The Sufi Message. 73. str. The Sufi Message. str. str. IV. 235. The Sufi Message. 16. 33. IV. str. 26. Videti Deepak Chopra. ibid. 88. ibid. Quantum Healing. 13. 1. The Sufi Message. The Sufi Message. str. str. 28. 76. 32. Takođe je bio izvrstan majstor i učitelj muzike. Exploring the Frontiers of Mind/Body Medicine. 259. str. 108. str. ibid. 35. Hazrat Inajat Kan je smatrao da je unapređenje duhovnog lečenja toliko značajno da je ustanovio posebnu aktivnost duhovnog lečenja u Sufijskom pokretu. ibid. IV. str. 19. str. ibid. 33. . Bilo je nekih izvanrednih slučajeva njegovog isceljivanja prijatelja i sledbenika sufijske poruke. str. 33. 4. Videti Chopra. podižući ruke uvis. Muršid Ali Kan običavao je da kaže. The Sufi Message of Inayat Khan. 107. str. 15. str. Videti Chopra. 33. 30. 55. str. 12. To je skroman i nevidljiv način rada na pomaganju onima koje muči neka nevolja ili bolest. 6. 34. ibid. 7. 25. str. 54. 34. 29. duboko saosećanje i nepokolebljivu veru u Boga. 26. Iz neobjavljenog kompleta 'Sangatha I'. tona i vibracije. 19. 23. ibid. 24. 25. str. ''to se dogodilo isključivo zahvaljujući Bogu''.primer različitih osobina koje su potrebne za lečenje: njegov dah je bio veoma moćan. str. ibid. 34. 32. ibid. Početnici koji učestvuju u toj isceliteljskoj aktivnosti redovno se sastaju u malim grupama da bi praktikovali lečenje u odsustvu. ibid. str. str. 43. 11. ibid. 22. Napomene 1. IV. V. 18. ibid. Quantum Healing. IV. str. 14. ibid. 87. ibid. 21. 87. str. Videti Chopra. str. U tu svrhu se obavlja jednostavan ritual sa posebnim molitvama i meditacijama. str. 17. ibid. Quantum Healing. Videti Chopra. str. str. ibid. The Sufi Message. The Sufi Message. 3. str. 237. New York. 10. 20. 8. 89. 15. str. 27. 39. str. 85. 1989. str. str. str. 31. IV. ibid. Quantum Healing. 18. str. ibid. str. 5. 24. 21. 9. kad bi mu se neko zahvalio što ga je izlečio. 2.

počinje sa ovim mišljenjem: «Kao što su svi ratovi izazvani delovanjem nafsa. Zbog toga ćemo se pozabaviti svakim od tih različitih oblika nafsa ili neutemeljenog poistovećenja. Pod tim se misli: nemoj da ti um bude okupiran borbom protiv nepravde. i način vladanja sveca je obično bolji od načina vladanja proroka ili učitelja. mir nije sreća. ali ukoliko nisu nadahnuti da govore. i to važi bilo da se posmatra sa univerzalnog ili nekog konkretnog stanovišta. nastao je – kao što smo videli (4) – usled našeg poistovećivanja sa svojim ograničenim bićem. Tako možemo da ispitamo nafs neke osobe – što smo i činili do sada – ali takođe i nafs nekog društvenog ideala. Negovanje pravednosti je sađenje cveća ili drveća koje će samo od sebe ugušiti korov. mir nije snaga. blaženo je srce koje stekne božanski Mir. ukoliko taj govor ne izvire iz srca. svojim telom i umom. nekog naroda sa njegovim ograničenim nacionalnim obeležjima i interesima. Jer – kao što smo videli – um je kreativan. njegovo viđenje putovanja ljudske duše. a ne njegovom buđenju da bi mu se pružio otpor''.» (2) Način vladanja koji može da nas dovede do tog mira u srcu zasniva se na obuzdavanju i prevazilaženju našeg lažnog ega. njegovu unutarnju školu. negovanje duševnosti i ljubavi često je nadmoćnije od njega. i misticizam zvuka i njegovu povezanost sa našim zdravljem. U sufijskoj terminologiji taj lažni ego je nafs. Nafs jedne osobe već je bio razmatran u devetom poglavlju posvećenom etičkoj kulturi. ''on time sebe jača. čak i ukoliko se neki nafs okrene protiv samog sebe. Misli i osećanja kojima posvećujemo pažnju jačaju i vode ka novim pozitivnim osećanjima i delima. Usmeravanje uma na prijateljski naklonjene i nežne misli i osećanja oživljava tu dobrotu u nama. nego razvijaj i neguj dobrotu. Dakle. Pored toga. sada se nameće pitanje: kako sufijski ideal može da doprinese stvaranju mira u svetu. u našem još uvek podeljenom. Zato se na protivljenje nepravdi gleda kao na «čupanje korova iz bašte iako čovek nije baš siguran da on tu ne može ponovo da izraste. mir donosi sreću. Neobjavljeni ciklus predavanja nadahnutih Hazratom Inajatom Kanom. i crkve ili verske organizacije sa njenim posebnim oblikom verovanja. Inajat Kan često upoređuje naš um sa baštom koju treba da kultivišemo. što je veoma obmanjujuće''.» . tako i svi oblici mira potiču od obuzdavanja nafsa.12 Ideal mira: neki društveni aspekti Unutarnji mir U prethodnim poglavljima sam pokušao da opišem neke od lepota Univerzalnog sufizma Hazrata Inajata Kana: njegovu mističku filozofiju. osnovno obeležje načina pristupanja Inajata Kana svetskom miru jeste uverenost da je ta potreba za obuzdavanjem nafsa ''ispravna. i svim potrebama. mislima i osećanjima koja u njemu postoje. Zbog toga. Sve to može da nam pomogne da pronađemo svoj lični put kroz poteškoće i zamršenosti života u pravcu našeg krajnjeg cilja.'' (1) A u knjizi Aforizmi on ovako opisuje taj unutarnji mir: «Mir nije znanje. Još jedan njegov aspekt u ''Knjizi o miru'' rasvetljava i dopunjava ranije tumačenje. Ali. mir je sve to.» Uvek postoji iskušenje da se napadne nafs druge osobe. pod naslovom ''Knjiga o miru'' (3). njegovo Univerzalno bogosluženje. To je najveća blagodat. ''sufije pribegavaju uljuljkivanju đavola da bi zaspao. i u miru se otkriva Božansko Prisustvo. mir udahnjuje čoveku znanje o vidljivom i nevidljivom. pa ipak. lažni ego. U tim slučajevima dolazi do poistovećenja određene društvene grupe ili organizacije sa nekim ograničenim idealom. U svim ovim slučajevima mir zavisi od obuzdavanja dotičnog nafsa. sukobljenom i napaćenom svetu? Videli smo kako nas i etička evolucija i duhovni razvoj vode ka duboko ispunjavajućem iskustvu mira u našem srcu. Za početak smo upozoreni da je nafs jedna veoma podmukla životinja: «Mnogi mogu da govore protiv nafsa. onda je i taj jezik u vlasti nafsa. nafs nekog naroda i nafs neke religije ili verovanja.» Taj nafs.» Zaključak je: «Pošto suprotstavljanje nepravdi katkada dovodi do precenjivanja sopstvene ispravnosti. bilo da se posmatra sa univerzalnog ili nekog konkretnog stanovišta''. Kao što Inajat Kan kaže u Gajanu: ''Vaistinu.

prolazan i nesavršen. Na taj način svako daje svoj doprinos ratu ili miru u svetu. Kao što Inajat Kan kaže u Gajanu: «Mirotvorče. radi. Zaista. nastavlja Volter Lipman. upravo stvaranjem mira u sopstvenom srcu otvaramo put za doživljavanje jedinstva i Božjeg savršenstva. Iskustvo pokazuje da to osećanje može u izvesnoj meri da oslabi. umesto da ga ostvarimo u svojim srcima. Za čovekovo stanje predstavlja veliku promenu na bolje ukoliko društvima na razborit način upravljaju osetljive vođe koje imaju na umu dobrobit naroda. ali nikada i da se ukine bez nanošenja patnje svima. No. transcendentni svet u kojem čovekova duša može da se preporodi i da bude u miru''. (7) Otuda. spasenje za kojim čovek žudi u dubini svog srca. praštanja i sličnog su ono što nas vodi ka prevazilaženju razlika i doživljaju jedinstva. poistovećujemo se sa svojim sopstvenim specifičnim idejama. i ''carstvo suštine. zbrke i zamršenosti. Jer. postajemo zbrkani i pokušavamo da to savršenstvo postignemo na zemlji. to je ono iskustvo za kojim svi žudimo. Međutim. Njih – bilo svesno ili nesvesno – primaju drugi umovi i potpadaju pod njihov uticaj. Potpuno je jasno da ekonomska politika pripada tom materijalnom carstvu. prvo ga postigni u samom sebi!» transcendentnog sveta duha. pre nego što pokušaš da stvoriš mir širom sveta. Aristotel nas je upozorio da ne možemo da ustanovimo prikladno pravilo ukoliko zahtevamo više 'jasnoće' nego što stvar o kojoj se radi to dopušta. to još uvek nije savršenstvo. i onu ''koja potvrđuje ono što se odvija u vremenu kao jedinu stvarnost''. Ekonomska nauka pokazuje nam da su materijalna bogatstva za veliku većinu ljudi uvek nedovoljna u odnosu na naše rastuće potrebe.» (9) Potpuno je jasno da savršenstvo – savršena pravda – nije mogućno u materijalnom svetu. No. da se napreže i da umre''. večnosti. U ovom svetu ne postoji apsolutno dobro. (6) Ono što je važno da se uoči je to da savršenstvo. u kojem je čovek u situaciji da se rađa. U njemu je nemoguće doneti jasne i sveopšte propise. mudrost Biblije «ne sadrži sistematično i sveobuhvatno iznošenje etičkih principa iz kojih je moguće sa jasnoćom i sigurnošću izvesti izrične odgovore na konkretna pitanja». tako da postoje i velike razlike u stepenu zadovoljenosti koji su različite jedinke u stanju da dostignu. našoj duši. možemo da vidimo koliko je beznadežan položaj savremenog čoveka. Stravični događaji pokazuju da što se više ljudi trude da od zemlje naprave raj. prijateljstva. osećanja ljubavi. je potpuno različito. večni i prolazni svet. Stepen evolucije svih ljudskih bića određuje klimu u kojoj politički lideri donose odluke koje mogu da dovedu do rata ili mira. Carstvo materijalnog sveta. (8) Večni i prolazni svet Ovo je jednostavna ali veoma značajna preporuka. što će reći – u našem vlastitom najdubljem biću. kada nismo u stanju da jasno uvidimo kakvo je duhovno svojstvo tog savršenstva. živi. Život u ovom svetu je ograničen. Najbolje ekonomsko stanje sastoji se od uravnoteženja tih nedovoljnosti: raspodele naših dobara za zadovoljavanje različitih potreba na takav način kojim se ostvaruje najveća sveukupna korist. Međutim. (5) Na sličan način i Oldouz Haksli zapaža dve suprotstavljene filozofije: onu ''koja potvrđuje postojanje i neposrednu ostvarljivost večnosti''. U našim mislima – na površini našeg uma – uvek moramo da uviđamo razlike i da ih analiziramo. kao i u brojnim sličnostima tih programa sa programima nereligioznih partija. Stoga ono ne može da nam pruži savršenstvo za kojim tragamo. tako da se u okviru prihvatljivih zakona omogući dovoljno široko . sve naše misli i osećanja ulaze u ono što Karl Gustav Jung zove ''kolektivno nesvesno''. može da se pronađe samo u carstvu U političkom svetu vidimo potvrdu toga u velikim promenama kroz koje su tokom vremena prolazili programi hrišćanskih partija. taj lični razvoj je od velike važnosti i za društvo i za svet. Zbog toga je naša prva dužnost – ukoliko želimo da se založimo za mir – da ostvarimo mir u svom sopstvenom srcu. sve je relativno. A – pošto su neophodne olakšice da bi se ljudi podstakli da doprinose nacionalnom proizvodu – razlike u prihodima su neminovne. Volter Lipman razlikuje dva 'carstva': ''carstvo materijalnog sveta. Dublja osećanja u srcu. kao što Lipman kaže: «Pošto je gorak kraj postao očevidan u zemljama totalne revolucije. Jer. I Volter Lipman i Oldouz Haksli snažno su nas upozoravali da ne pomešamo duhovni i zemaljski.Ovaj poslednji citat takođe ističe važnost svojstava srca. To je najbitnije za naš lični duhovni razvoj. to više od njega prave pakao. pun je sukoba i protivrečnosti. što može da se sukobi sa našim osećanjem za pravdu. to ne znači da treba da se povučemo iz sveta i fatalistički ga prepustimo njegovim kukavnim mehanizmima da bismo se usredsredili na meditativni život u nekom manastiru ili indijskom ašramu. a upravo to je ono što daje podstrek nafsu. vremenskog sveta.

U nastajanju nacija možemo da zapazimo veliki napredak ljudskog roda: «Bili su potrebni mnogi vekovi da se od porodica i bratstava napravi pleme. na kojem naše najdublje žudnje mogu da budu zadovoljene. i ona gomila misli. «Trezvenost je svojstvo koje je neophodno kad god iskrsne neki problem. droga i prostitucije. a opet ne oklevati da zaštitite ono što osećate da je moralno ili duhovno ispravno. i on u toj 'prirodi' uočava – «izvornu mudrost koja svoju . Minimum materijalnih sredstava i slobode takođe će stvoriti bolje uslove. Moguće je da je u igri više etičkih i duhovnih pitanja. osećanja i težnji stanovnika jedne zemlje. samo ima veće razmere.» (10) ''Knjiga o miru'' takođe podvlači potrebu za trezvenošću. zaboravljajući prošlost i uznemiren sadašnjošću. Tako i narodnost ima dva aspekta: ono obuhvatanje grupe pojedinaca na većoj ili manjoj teritoriji da bi oni delovali kao celina. tako da je pre donošenja odluke umesno da se sva ona ispitaju. Uprkos svim njihovim nedostacima i manama. ideja i ideala prikačenih za vladu. Mistici nisu uvek trezveni. sagledati stvar sa svih stanovišta.» (13) I Kant smatra da su pojava i razvitak nacije važno dostignuće na koje je priroda nagnala čovečanstvo. ne uzima uvek u obzir mnoge naporne faze koje su bile neophodne za izgradnju takvih modela upravljanja državom kakvi danas postoje. onda možemo da delujemo u pravom duhu u nesavršenom spoljnom svetu. Kada možemo da crpemo snagu i nadahnuće iz savršenog izvora unutar sebe. nastao od ukupnog iskustva. To znači da prvo treba razmotriti sva načela.» (12) U tom smislu zaista možemo da mislimo o narodnom umu koji je. koja omogućava da sve različite strane nekog problema i sve posledice određenih postupaka budu pažljivo procenjene. osećanja i utisaka priloženih uz ime. Ali. kada se pojavi problem čovekova dužnost je da služi Bogu pre nego da traga za Njim.polje za slobodno razvijanje ljudske energije. kao Jungovo ''kolektivno nesvesno''. u kojima će mnogi ljudi moći da obrate pažnju na duhovni put. zakone i delatnost na istoj teritoriji. To je razlog zbog kojeg je sufijski ideal ravnoteže između unutarnjeg i spoljnog života toliko važan. naravno. Stoga takav narod poseduje svoj sopstveni suštinski identitet koji ne može da se zanemari i poništi da bi se stvorio jedan jedinstveni svet pod jednom svetskom vladom. Tada čovek može lakše da pronađe pravilan srednji put. Zato je neophodno za svet da se pronađe način za miroljubiviju koegzistenciju nacija. jer ono što izgleda kao jednostavno pitanje zapravo je vrlo složeno pitanje izraženo u nekoliko reči. i od plemena narod. u isti mah ukazujući da to nije lako i da od mistika zahteva određene žrtve. Pri služenju sa poniznošću i skromnošću čovek može da služi Bogu i bez svesti o Njegovom prisustvu. mada ne isključuje neutralnost i nije njena suprotnost. i onaj niz postupaka. podrazumeva obuzdavanje nafsa naših ograničenih društvenih ideala ili ciljeva. sa pogledom na budućnost. ideja. ona počinje poređenjem između pojedinca i naroda: «Problematika naroda nije toliko različita od problematike pojedinca. misli. Čovek. ma koliko ona bila spora. Mir među narodima Ima li potrebe da se naširoko govori o miru u svetu? Sukobi i ratovi velikih razmera između različitih naroda prouzrokovali su neizmernu patnju i štetu čovečanstvu u prošlosti i mogli bi u budućnosti da budu razorni za svet u celini ukoliko bi se ikada upotrebilo nuklearno naoružanje. razborit kompromis u kojem suprotni interesi ili tačke gledišta mogu pomirljivo da se zbliže. kada se osvrnemo na prošlost čini se da je postignut veliki napredak. To nije bio brz ni lak proces. što dovodi do prihvatljivog nivoa blagostanja. U tom duhu čovek će imati širu perspektivu. jer iskustvo Božjeg prisustva deluje veoma stimulativno na srce i um i dovodi do duhovne opijenosti ili ekstaze.» (11) Sve ovo. Postoje dva vida ličnosti: ona duša koja predstavlja pogodnost za Boga da bi dotakao život na površini i zapravo nije ništa drugo do Bog. pošto bi nafs zatvorio naš um pred drugačijim gledištima i tako bi mogao da dovede do nesklada i sukoba. To ne znači neutralnost ni ravnodušnost. Kakav je sufijski pristup tome u ''Knjizi o miru''? Ugledajući se na inspirativnu studiju Imanuela Kanta Ka večnom miru. Na takav uravnotežen stav ukazano je u sledećem odlomku iz ''Knjige o miru'': «Veoma je teško odgovoriti na pitanje da li sufije treba da budu naklonjeni i da pomažu takve aktivnosti kao što su zabrana alkohola. Na osnovu toga čovek može da stekne neku predstavu o evoluciji cele ljudske rase. On prirodu naziva 'velikim umetnikom' koji postiže da saradnja i jedinstvo nastanu iz nesuglasica i sukoba stvorenih od strane čoveka.

pobudu nalazi u uzvišenijoj zamisli usmerenoj ka konačnom odredištu čovečanstva». Kantovu 'prirodu' možemo da smatramo za božanski duh upravljanja. To znači da se. To onda može da dovede do širenja vidika. . Nastojanje da se postigne slaganje u važnim i neodložnim međunarodnim problemima između velikog broja nezavisnih nacija. Na sličan način je i Čarls Darvin uočio. i osnivaju se sudovi za rešavanje sukoba i sporova. najobičnija razboritost bi pojedincu ukazala da treba da unapredi svoju društvenu osetljivost i naklonost prema svim pripadnicima istog naroda. umesto toga. u dvadesetom veku razvija se sve jedinstvenija svetska ekonomija. umesto da se pojedine porodice ili gradovi bore jedni protiv drugih. To je bilo mogućno samo zbog toga što je sistem glasanja realistično utemeljen na ekonomskoj snazi zemalja članica. On uviđa da: «pošto čovek napreduje u civilizaciji. koje svakog građanina štiti od nasilja. Međunarodna ekonomska i monetarna saradnja među državama postaje sve nužnija na mnogim poljima. To iziskuje mnogo energije. Kretanja krupnog kapitala pojačavaju zajedničke finansijske interese i dovode u vezu kamatne stope na nacionalnim tržištima kapitala. i mala plemena se udružuju u veće zajednice. mada o mnogim važnim odlukama još uvek mora da se pregovara dvostrano ili u malim grupama najjačih država. u ograničenom području njihove odgovornosti.» (15) Kant odmah zatim primećuje da narod vremenom počinje da shvata da je u interesu njegovih pripadnika da sarađuju i da se pridržavaju određenih pravila koja regulišu njihove međusobne odnose. Ekonomski interesi su se u prošlosti često sukobljavali i ponekad dovodili do ratova. može da bude krajnje frustrirajuće. no kada se uporedi sa ogromnom potrebom za međunarodnom saradnjom u današnjem svetu. Ono što je bitno za uspeh jeste da različite državne delegacije nauče da saslušaju obrazloženja onih drugih. Svet sada pokušava da to postigne preko Ujedinjenih Nacija i raznih njihovih organa. osnovno načelo državnog suvereniteta prenelo na njih. koje štite sve nacije od mogućnog nasilja i agresije od strane njihovih suseda. Svetska banka i MMF su bili posebno korisni. kako bi mogla da se postigne saglasnost. (14) Dakle. Međunarodna privredna razmena izvanredno se uvećala pod uticajem sve jeftinijeg prevoza i komunikacija. I pored toga. I postojanje međunarodnih finansijskih tržišta takođe uspostavlja tesne veze između nacionalnih ekonomija. većeg razumevanja. Objedinjavanje svetske ekonomije Kant nas uverava da će ekonomski i finansijski interesi navesti nacije na saradnju. Uz to. on predstavlja . pored svog zakona opstanka najsposobnijih. . Važnost odluke postignute opštom saglasnošću je u tome što se onemogućava nametanje svima nekog ograničenog ali snažno zastupanog gledišta (nafs nacionalnog gledišta). Mnoštvo međunarodnih organizacija obavlja važan posao u ovoj oblasti. Izvesno obuzdavanje nafsa određene nacije je nužno da bi se usvojila takva opšta saglasnost koja samo delimično odražava ideje i interese bilo koje nacije. Po mom mišljenju. Zato državnim vladama postaje sve teže da samostalno upravljaju svojim ekonomijama. strpljenja i istrajnosti. U tu svrhu moraju da se uspostave i prihvate norme međunarodnog prava. Ove ustanove su u mnogim slučajevima uradile dragocen posao za svetsku ekonomiju. Na isti način i nacije moraju da nauče da žive zajedno u miru. No. Taj argument vremenom postaje sve jači. različite tačke gledišta dovode se u razboritu ravnotežu. mada mu oni lično nisu poznati . U tu svrhu se razvija pravno uređenje. Oni su od kraja Drugog svetskog rata bili tako osmišljeni da se odluke donose na osnovu većine glasova. preostaje samo lako uklonjiva prepreka proširivanju njegove naklonosti na pripadnike svih naroda i rasa. 'prirodni zakon saradnje'. kada se jednom stigne do te tačke. Takav način rada obavezuje sve izvršne direktore i predsedavajućeg da vrlo pažljivo saslušaju iznošenje različitih argumenata. i da procene njihovu opravdanost i značaj. Zato postaje neophodan međunarodni sud pravde kako bi se rešile nesuglasice među njima. koje imaju različita i često vatreno zastupana stanovišta. U mnogo čemu nacionalne ekonomije su postale delovi jedinstvene svetske ekonomije. Izvršni organ zapravo vrlo retko glasa. Na taj način sve nacije mogu da nauče da sarađuju. Tako se uspostavlja izvesna ravnoteža suprotnih interesa. te ustanove su mogle uspešno da funkcionišu jer njima upravlja izvršni organ od najviše 24 člana izabrana od strane 177 zemalja članica na osnovu njihove glasačke moći. rasprave u takozvanoj Grupi od pet i Grupi od sedam vodećih industrijskih zemalja predstavljaju korak napred u međunarodnoj saradnji i dovele su do boljeg razumevanja i određenih pozitivnih rezultata u usaglašavanju politika. jer skoro uvek teži opštoj saglasnosti. (16) Ovaj razvoj događaja je ohrabrujući. Nacionalne ekonomije usled toga postaju sve zavisnije jedne od drugih. ali to se ispostavlja kao veoma težak zadatak. Možemo da se nadamo da ta saradnja može vremenom da se proširi u svetsko ekonomsko veće.

pokušaj da se to postigne putem veštačkog jezika esperanta nije uspeo da stekne opšte prihvatanje. «U čoveku postoji snažna želja za mirom. Ono svojom holističkom filozofijom nadahnjuje mnoge duhovne struje u takozvanom pokretu Novog Doba. Opasnosti po našu životnu sredinu. i to će ih primorati da prihvate postojanje svetova nedostupnih našim čulima». ovde možemo da imamo u vidu zaštitu šuma. Njegov univerzalni jezik nije govor nego muzika. Ona je bliža mističnoj meditaciji i spoznaji od bilo kog drugog ljudskog stremljenja i stvaralaštva. Ni sva uputstva i propisi ne mogu da ujedine ljude čija srca nisu omekšana tako da poteku jedno u drugo poput reka i da se uliju u ono sveobgrljujuće more života koje je Bog. Ali.» (20) Međutim. Ona se katkada pokazuje u nekoj organizovanoj saradnji sa njegovim bližnjima. sada zbilja daju veliku snagu takvim aktivnostima. I ovde može da nas nadahne shvatanje Inajata Kana i njegovo lično iskustvo muzike kao najuzvišenijeg – budući najapstraktnijeg – vida estetske kontemplacije. ono što svetu treba je univerzalna religijska svesnost. koje su postale toliko očigledne. 'praviti nered'.» (22) Prema tome. u kojima često vladaju diktature. Ujedinjujuća osnovna načela Idealisti su se nadali da bi mogao da bude stvoren jedan međunarodni jezik koji bi pomogao da se ljudski rod ujedini. Međutim.samo skroman početak. Stoga postoji velika potreba za širim razumevanjem i podrškom miroljubivoj saradnji. drugih naroda. (21) I to kretanje u nauci takođe postaje sve važnije u današnje vreme. koja je po svojoj prirodi univerzalna. Zajednički ideali takođe mogu da spoje ljude u mnogim nacijama. tako bi i muzika nadahnuta univerzalnim božanskim idealom mogla da pomogne zbližavanju celog čovečanstva. Inajat Kan je itekako svestan i neophodnosti religijskog gledišta: «Bratstvo ljudi bez Božjeg Očinstva je poput tela bez krvi. Jedino na Božjem pragu govori se jedan jezik.» (17) Babel (Vavilon) na hebrejskom ili bab-ilu na vavilonskom zaista znači 'Božja kapija'. Ali. Može li nauka. Pravi Vavilon ili prag Božji nije na fizičkoj ravni nego u oblasti srca. koja predstavlja odjek ili odraz njegove prave prirode. a to je jezik srca. čovek u svojoj 'žudnji za međunarodnim bratstvom' ne sme da postane netrpeljiv prema onima čiji vidici nisu tako široki. da dublje proučavaju fizičke i psihičke fenomene. Kao što su državne himne ''služile da ujedine sve ljude jedne zemlje''. tako da će možda biti potrebno mnogo vremena da dopre do srca i umova većine ljudi. balal znači 'zbuniti'. Verovanje i ritual su zapravo sredstva koja mogu da nam pomognu. očuvanje kitova i slične aktivnosti. Čak i na poljima u kojima je neodložna potreba za saradnjom nesumnjiva. U isto vreme su izbili neki žestoki sukobi i ratovi manjih razmera među zemljama u razvoju. predviđeno je i to da: «Pre ili kasnije naučnici će početi da istražuju svest. Obličje može da bude tu. Ono što je potrebno je 'jezik srca'. da bi muzika bila zaista ujedinjujući element za sve ljude. koji crpe veliku emotivnu snagu iz uočene užasne opasnosti od nuklearnog rata. ''Knjiga o miru'' poziva se na priču o Vavilonskoj kuli sa kojom su izbile razlike u jeziku: «Reč 'Vavilon' znači 'Božja kapija'. da potpomogne ujedinjavanje ljudi i tako olakša očuvanje mira? ''Knjiga o miru'' ukazuje na ograničenja nauke u tom pogledu: «Čak i naučnici uviđaju manjkavost nauke kao univerzalnog ideala. do spasenja. ona mora da bude univerzalna. 'pobrkati'. drugih civilizacija. tj. Kako to može da se ostvari? ''Knjiga o miru'' uzima u obzir različita načela koja bi mogla da ujedine ljude. ali u njemu neće biti života. Ali. tako da tekst iz Postanja 9:1-9 može da se dovede u vezu sa zbrkom jezika koja je tamo nastala.» (19) Poslednjih godina ta težnja je najupečatljivije bila ispoljena u Mirovnom pokretu. i ne samo što je sluša nego je često i visoko ceni''. udubljivanja. Osim što predstavlja sluškinju rata. načini putem kojih čovek može da razvije i ispolji svoj religijski . još uvek je teško ubediti javno mnenje i skupštine u razvijenim demokratijama da podrede uske nacionalne interese opštem dobru svih nacija. Takvi vernici zahtevaju da drugi prihvate isto verovanje i ritual. (18) Muzika će biti jedini sveopšti jezik. a vrlo slično se izgovara. Sve to doprinosi većem jedinstvu i bratstvu. a to češće dovodi do sukoba nego do mira. ona zahteva veliku inteligenciju da bi se razumeli njeni temeljni zakoni. Potreba za univerzalnom religijom Uza sve to. To znači da i nafs religije mora da bude savladan: taj nafs je isključiva poistovećenost sa određenim oblicima verovanja i rituala koji se doživljavaju kao jedini put do Boga. već ''ceo svet danas u nekom obliku sluša muziku drugih rasa.

mogli da se udružimo u jedno bratstvo. 'The Book of Peace'. str. 8. ibid. Aldous Huxley. da bi naši životi mogli da postanu božanska vizija. Zapisao ih je Semjuel Luis. 6. poglavlje 1. 19. poglavlje 2. predstavlja kretanje ka miru''. 12. 65. poglavlje 2. Podari svoj Mir. 'The Book of Peace'. samilosti i tolerancije među ljudima. Amsterdam. Gospode. 6. Chatto & Windus. Videti WIDER Study Group Series No. Molitva za Mir Podari svoj Mir.6. 4: World Economic Summits. ali duboko nadahnuće u mnogim odlomcima nesumnjivo prenosi zvuk neponovljivog glasa Inajata Kana. Podari svoj Mir. Tvoja Deca na zemlji. 1947. str. str. str. The Perrenial Philosophy. Gospode. 2. ibid. Ti koji si savršen i večan. Citirao G. Gospode. 6. 9. Houghton Mifflin. str.život. da bismo usred ovozemaljske borbe mogli da uživamo u Tvom Blaženstvu. 15. i da bi u Tvojoj Svetlosti sasvim nestala tama. 11. naš Oče i Majko. a čitajući njihove svete knjige možemo da iskusimo sklad koji postoji između njihovih različitih načina slavljenja božanskog bića i ispoljavanja suštinski istovetnog etičkog ideala ljubavi. 132. 127. 1915. 90. 14. ibid. ibid. da bismo mogli složno da mislimo. sve da podnesemo u očekivanju Tvoje Naklonosti i Milosti. da bismo mogli da budemo zadovoljni i zahvalni na Tvojim Izdašnim Darovima. Podari svoj Mir. Podari svoj Mir. I. Wereld Bibliotheek. ibid. str. London. 707. Citirao Lippmann u Public Philosophy. 3. Boston. str. str. 1955. 4. 514. To je polazna tačka za mir u svetu. 3. London. . 23. 6.6. Zbog toga je saradnja među religijama veoma dragocena: ''Svako udruživanje religija. ibid. Walter Lippmann. (23) U tu svrhu je Inajat Kan ustanovio Univerzalno bogosluženje kao religijsku aktivnost Sufijskog pokreta. 20. 16. Imannuel Kant. The Complete Sayings of Hazrat Inayat Khan. 'The Book of Peace'.1. na početku prvog dodatka su 'garancije za večni mir'. Sve različite staze velikih religija spajaju se u jednu božansku stvarnost koja mora da bude doživljena. str. 17. da bismo mogli sve da izdržimo. str. 202. 'The Book of Peace'. Napomene 1. str. str. str. 220. 4. str. ibid. str. Gospode. ibid. bez obzira na gubitak članstva. str. 130. 21. The Public Philosophy. poglavlje 3. 7. Gospode. Podari svoj Mir. 5. poglavlje 2.4. 1989. Podari svoj Mir. Chatto & Windus. postupamo i govorimo. kako bismo svi mi. 22. 1978. 2. Videti deveto poglavlje. Gospode. U tom Univerzalnom Bogosluženju se spajaju sve velike religije: obred slikovito prikazuje kako božanska svetlost preko njih dolazi u čovečanstvo. Toward eternal peace. Helsinki. Ova učenja potiču iz Amerike iz ranijeg perioda poučavanja Inajata Kana. str. 18. str. 'The Book of Peace'. Murchie u The Seven Mysteries of Life. str. Gospode. poglavlje 3. da bi naše duše mogle da zrače mir. 10. 13. str. Videti Encyclopaedia Britannica: Micropedia. 127-8.

godine u Ženevi radi očuvanja i širenja sufijske poruke. Iako kao mistik nije bio sklon organizacionim i administrativnim pitanjima. a istovremeno je uspostavljena saradnja između Sufijskog pokreta (pod duhovnim vođstvom Pir-o-Muršida Hidajata Inajata Kana. krugova učenika okupljenih oko raznih duhovnih učitelja. To je organizacija koju je Inajat Kan osnovao 1923. kao što sam upozorio u predgovoru. Inajat Kan je svojim muridima poverio neprocenjivo blago duhovnih znanja i veština koje upućenici poštuju kao sveto i tajanstveno dobro koje im je dato radi njihovog ličnog razvitka. najstariji sin Hazrata Inajata Kana) i Sufijskog islamskog ruhanijat udruženja (koje sada razvija vrlo bliske kontakte sa Sufijskim pokretom). No. takav prikaz je nužno nepotpun. U pozadini svega toga je božanska stvarnost. Za taj zadatak je važno snažno jedinstvo svih koji se zalažu za te ideale. Inajat Kan je pored toga pružio i obilje ezoteričnijih učenja posebno namenjenih njegovim muridima. te svako mora da ima slobodu da sam odabere svog učitelja. Kao što je Inajat Kan rekao: «Vesnik je veo koji prekriva poruku. U sufijskom redu. u različitim odborima i komitetima mogu u potpunosti da se predstave i ispolje gledišta onih koji rade u pokretu. Ta struktura ima za cilj da omogući da nadahnuće duhovnog vođe Sufijskog pokreta prožme celu organizaciju i bude joj primer. Naravno. A Inajat Kan je uvek naglašavao svojim muridima – koji su prirodno bili gotovo zaslepljeni zračenjem njegovog nadahnuća – da moraju da primete i shvate sufijsku poruku koja se nalazi iza njegove ličnosti. Sufijskog međunarodnog reda (koji je osnovao Pir Vilajet Inajat Kan.Zaključak U prethodnim poglavljima sam opisao neke važne aspekte Univerzalnog sufizma. duboka i sveobuhvatna. baš kao što je ljudskoj duši potrebno njeno fizičko telo da bi mogla da živi na zemlji. Otuda je prirodno što je nastao velik broj sufijskih redova. ne postoji profesionalno sveštenstvo. Povrh njenog izražavanja u učenjima Inajata Kana i u aktivnostima Sufijskog pokreta. teče nevidljiva reka nadahnuća koja se probija u svest čovečanstva i ispoljava u raskošnom mnoštvu tokova. Srž sufijske poruke je misticizam. sufijske poruke Hazrata Inajata Kana. unutarnjoj školi. ona ima i neka svojstva koja ne mogu na odgovarajući način da se izlože u sklopu ove knjige. Ali. Da bi se sprečilo da se u toj organizaciji pojave materijalni interesi i da u izvesnoj meri postane sama sebi svrha. u osnovi sufijskih organizacija nalazi se nadahnjujući i zračeći duh Hazrata Inajata Kana. Sufijskom pokretu ezoterične škole unutarnje kulture. unutarnji put. kojeg je osnovao Hazrat Inajat Kan. To odražava karakter duhovnog odnosa i stav koji je potreban u njegovoj glavnoj aktivnosti: sufijskom redu. Moderni Sufijski pokret. U današnje vreme je uspostavljena ravnoteža između neophodne slobode izbora sopstvenog duhovnog vođe i potrebe za jedinstvom u sufijskoj delatnosti. Struktura Sufijskog pokreta je hijerarhijska na način koji je lično Inajat Kan jasno naznačio. shvatao je da je njegovoj duhovnoj poruci potreban organizacioni organ da bi opstala u materijalnom svetu. Zbog toga ta učenja nisu bila objavljena. nije samo unutarnja škola nego i organizacija stvorena u cilju širenja ideala Univerzalnog sufizma u celom svetu. To je ujedno u skladu sa idealom ravnoteže između unutarnjeg i spoljnog delovanja.» . Rad u organizaciji i njenim različitim aktivnostima – uključujući čak i rad opunomoćenih inicijatora – obavlja se na dobrovoljnoj osnovi od strane murida koji to čine pored svojih svetovnih poslova. Svaka organizacija postoji kao ljudska aktivnost i zato je uvek u izvesnoj meri nesavršena. pa tako razne duhovne vođe sa svojim muridima deluju zajedno u Sufijskom pokretu. ukoliko napreduju ka višim inicijacijama. a poruka je veo koji prekriva Boga. Sufijska poruka je bogata. Muridstvo je veoma ličan odnos. Stara sufijska tradicija je u celosti bila izgrađena na učeništvu i uglavnom se sastojala od ezoteričnog obučavanja. Umeće duhovnog učeništva je važan deo tih veoma tananih učenja. ta organizacija je samo sredstvo u službi duhovnog ideala sufizma. drugog sina Hazrata Inajata Kana). Unutarnja škola je još jedna bitna aktivnost Sufijskog pokreta. tako da duhovni vođa može da ih uzme u obzir. U isti mah.

1964. IV. January-June. 1942. New Lebanon. London. 1960. London/The Hague. Introduction to the History of Sufism. W D Begg. De Boodschep van Inayat Khan. 1996. Holland. London. Inayat Answers. George Allen & Unwin. Poems from the Divan of Hafiz. John Murray. --. Katwijk. Lucas. The Sufi Message of Inayat Khan. Mystical Poems of Rumi. with D Dunlop. New Series. 2. E Kluwer. Omega Publications. Revised edition: Volume II and Volume VIII. E J W Gibb Memorial Series. Begg. East-West Publications.). Rehatsek. 1944. 1963. Longman. 1978. East-West Publications. Deventer de Jong-Keesing. W D. Inayat Khan: a Biography. Volumes I-XIII. Wisdom of the East Series. London/The Hague. 1911. Element Books. The Holy Biography of Hazrat Khwaja Muin-ud-Din Chishti. Opšta literatura Arberry. Whence and Whither?. A J. The Complete Works of Pir-o-Murshid Hazrat Inayat Khan (original texts in five volumes): Lectures on Sufism. London/The Hague. 1978. 1974. 1972. Shaftesbury. London/Servire Publishers. Sufism: An Account of the Mysticism of Islam. London. The Hague. S. New American Library. New York/Scarborough. Bibliografija Hazrat Inajat Kan The Complete Sayings of Hazrat Inayat Khan. East-West Publications. Javidan Publications. Ontario. The Soul. London/The Hague. East-West Publications. George Allen & Unwin. 1950. 1960-82. J E. 1923. London/The Hague. 1967. East-West Publications. Art Meets Science and Spirituality in a Changing Economy. The Bustan of Saadi. EastWest Publications. 1984. Volume VI and Volume XIV. Nicholson. London/The Hague. 1988. Volume 1. East-West Publications. 1991. Barrie and Jenkins. Hoyack. London/The Hague.). SDU. 1990. E (transl. The Mathnawi of Jelal-ud-Din Rumi. 1979. L. The Gulistan or Rose Garden of Saadi. East-West Publications. van Stolk. 1968. London. 1977. Druga sufijska dela Arberry. Knjige o Inajatu Kanu Biography of Pir-o-Murshid Inayat Khan. London. Memories of a Sufi Sage: Hazrat Inayat Khan. Green.--. . University of Chicago Press. Berendt. R A. London/The Hague. Ajmer. Nada Brahma. The Flower Garden of Inayat Khan. The Bhagavadgita. A J (transl. London. East-West Publications. London/The Hague. 1989. E.

1947. London/The Hague. L. Amsterdam 1915. I J S Taraporewala (ed. The Public Philosophy. Bantam Books. EastWest Publications. Kant. Music of the Spheres. The Divine Songs of Zarathustra.faks: 31 (0)70 361 4864 Internet adresa knjižare sufijskog centra: http:/ /guess. Yogi Publication Society. London. September 1954. Khan.Capra. New York. London. Wildwood House. 1989. Pages in the Life of a Sufi (third edition). Huxley. The Kybalion. Lahare. D B Taraporewala Sons and Company. G. and J Trainer. 1961. 1908. Khwaja Gharib Nawaz. --. Wereld Bibliotheek. P. 1982.net . Toward Eternal Peace. London. 1982. I. The Seven Mysteries of Life. R A. Moody. Chicago. New York. 1950. Lippmann. 1955. Houghton Mifflin. Chatto & Windus. Dover Publications.net/sufi E-mail adresa: jmccaig@worldweb. 1989. Hoyack. Quantum Healing: Exploring the Frontiers of Mind/Body Medicine. I and II. Munira. Murshid Musharaff. 1978.). Chatto & Windus. Reflections on Life After Life.telefon: 31 (0)70 346 1594 . The Perennial Philosophy. New York. The Turning Point. Bombay. Murchie. W. Chopra. 1967. Zahurul Hassan. Boston. Open Court Publishing. F. 1975. A. Sharib. Kaku. 'De Wijsheid van Hermes Trismegistus'. --. New York. WIDER Study Group Series 4: World Economic Summits. Helsinki. 1977. Carus. The Cosmic Quest for the Theory of the Universe. London. (writing in) Forty Years of Sufism (Sufi Quarterly Special Issue). Life After Life. M. 1921. Bantam Books. in De Soefie Gedachte. Deepak. Bantam Books. S H Muhammad Ashraf. The Gospel of Buddha. Nawn.worldweb. 1951. Korisne adrese Molbe za obaveštenja o instituciji 'International Sufi Movement' koju je osnovao Hazrat Inajat Kan slati na adresu: The General Secretariat of the Sufi Movement Anna Paulownastraat 78 2518 BJ The Hague The Netherlands .

u 20. izvrsna knjiga dr Vitevena je prosvetljujuće putovanje kroz duhovnu mudrost Univerzalnog sufizma. U tu svrhu on je ustanovio Univerzalno bogosluženje sa ciljem povezivanja svih religija u jedinstvenoj nadahnjujućoj religijskoj službi. ali se sa procvatom islama dalje razvijao i stekao status svetog načina života. sufizam je način života. vek. Njegovi koreni su duboko u plodnom duhovnom tlu starog Egipta. Ova veoma doterana i duboko duhovna knjiga predstavlja detaljno istraživanje učenja Hazrata Inajata Kana. Jednostavno rečeno. Napisana sa iskrenom žarom. celog života je proučavao sufijsku poruku. Pošto sve više ljudi stremi ka osećaju unutarnjeg i spoljnog mira. i odrastao je u sufijskoj porodici. u Holandiji. ovo je zaista duševna knjiga. godine u Cajstu. tj. čuvenog indijskog mistika koji je osavremenio vekovnu mudrost sufizma na prelazu iz 19. ideala koji nastoji da očuva ravnotežu između unutarnjeg i spoljnog sveta. povezujući svoj unutarnji život sa svojim poslovnim aktivnostima. Znalački napisana i obdarena istinskim razumevanjem duhovne prirode sufijskog misticizma. Iniciran u 18. Trenutno je potpredsednik Međunarodnog sufijskog pokreta i ekonomski savetnik. stav prema življenju. Viteven rođen je 1921. Ona obuhvata: ~ Dugu istoriju sufizma ~ Život Hazrata Inajata Kana na Zapadu ~ Bogato nasleđe sufijskih učenja ~ Ulogu Univerzalnog sufizma u stvaranju skladnog sveta Dr H. On nema dogmu. koje osim toga uspeva da baci svetlost na razvoj sufijskog misticizma sa posebnim naglaskom na učenjima i književnim delima Hazrata Inajata Kana. Od detinjstva je bio nadahnut mudrošću sufizma. . godini života.(zadnje korice) Sufizam se ne sastoji samo od reči ili ideja. ova predivna knjiga donosi njegovo suštinsko tumačenje.J. Sufizam nije teorija.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful