Racunarski Sistem Mislimo na racunar Hardware i software (delovi komponente hardvera is softvera) Operativni sistemi (Windows i DOS – Disc

Operation Sistem) Konfiguracije kroz jednu istorijsku prizmu razvoja racunara (Istraziti za polaganje) Sistemski Software – Osnovni Okvir -Operativni Sistem osnoveGlavna komponenta operativnog softvera je operativni sistem koji je, ustvari, skup programa za upravljanje racunarskim sistemom. Aktivnosti racunarskih sistema su usmerene na dve osnovne komponente, racunarski hardver i softver(aplikativni). Sa aspekta korisnika OS ima ulogu interfejsa jer omogucuje komunikaciju izmedju krajnjih korisnika i racunara. sl.1 Glavne aktivnosti OS-a Obrade teksta Baze podataka Tabele Grafika Upravljanje ↑↑ aplikacijama Upravljanje hardverom ↓↓↓ CPU DISK Printer Monitor Aplikacije

OS

Hardver

sl.2 OS, korisnici Krajnji korisnik ↓ Aplikacije Rutine OS Hardver

ISTORIJAT OS-a U godinama prvih komercijelnih (I generacija) racunara nakon Drugog svetskog rata i sve do ’60-tih godina dvadesetog veka upravljanje se obavljalo manualnim putem, tj. Za svaku pojedinacnu obradu podataka operater je morao rucno startovati odredjeni broj uredjaja na sistemu. Programske obrade su bile ne efikasne jer su rac. sis. bili neaktivni kada su se izvrsavale manualne operacije od strane operatera. Za ovaj period je karakteristican termin batch processing koji je upravo i oznacavao sistem rada sa odredjenom serijom podataka (ulazni mediji, bušena kartica, magnetna traka i magnetni disk) Početak ’60-tih godina dvadesetog veka karakterise razvoj multi programiranja, pravca koji je oznacio II generaciju operativnih sistema. U ovom nacinu rada vise korisnickih programa se nalazi u glavnoj memoriji u isto vreme i procesor je u mogucnosti da usmerava aktivnosti na svaki od njih. U ovoj fazi razvoja se pojavljuju terminali tako da dolazi do interaktivnog rada sa sistemom. Omogucavanjem pristupa sistemu od strane vise korisnika zahtevalo je dodatne mogucnosti u pogledu rasporedjivanja vremena I prostora od strane racunara. Bitna stvar u ovoj fazi je sigurnost i zastita od neovlascenog pristupa, kako programima tako i podacima. U ovoj fazi se pojavljuju i tzv. Real Time sistemi koji rade u realnom vremenu I koji su se primenjivli u industrijskim sistemima. III generacija OS-a traje od ’60-tih do ’70-tih godina i imala je za osnovnu karakteristiku da su to bili sistemi opste namene koji su mogli biti koristeni i za batch obradu i za interaktivnu obradu u realnom vremenu. Radilo se o velikim I skupim sistemima, teskim za upravljanje i odrzavanje(PDP, UNIX, IBM). S’ pocetkom ’80-tih godina javlja se IV generacija Os-a uslovljena pojavom novih racunara a to su bili Stand alone ili Single user sistemi sto znaci da su imali vrlo jednostavne zahteve u pogledu performansi OS-a. Razvoj komunikacijske tehnologije dovelo je do pojave novih klasa OS-a poznatih pod nazivom distribuirani sistemi koji podrzavaju rad vise sistema povezanih u jednu celinu a da se pri tom ne mora raditi o istoj fizickoj lokaciji. Takodje je uveden i termin Cluster koji se odnosi na vise racunarskih sistema povezanih brzim komunikacionim linijama tako da korisnik ima stalno utisak da radi sa jednim sistemom. Krajem ‘80tih godina pojava GUI-a (Graphic User Interface) je znacajno uticala na povecanje primene racunara u svim oblastima.

Prema broju racunara: Stand alone i Network(mrežni) OS: peer to peer. Java OS Distibuirani operativni sistemi OSNOVNE FUNKCIJE OS-a -su: • • • Upravljavnje zadacima Upravljanje resursima Upravljanje podacima Upravljnje zadacima podrazumeva pripremanje. vreme centralne procesne jedinice i input/output uredjaja. s’tim da se ovde radi o cise procesora koji dele zajednicku memoriju. Upravljanje podacima je konrola koriscenja podataka (input. kao i transfer podataka izmedju primarne i sekundarne memorije. output. pretrazivanje). sekundarnu memoriju. rasporedjivanje i nadgledanje svih zadataka za neprekidno odvijanje procesa obrade od strane racunarskog sistema Upravljanje resursima je ustvari kontrola koriscenja resursa racunarskog sistema pri cemu ovi resursi ukljucuju primarnu memoriju. Prema broju operacija koje se mogu izvrsavati u isto vreme -Single Tasking -Multi Tasking III. clientserver (cs) V. Multiprocesing sistemi predstavljaju koncepciju slicnu multiprogramiranju. vrlo mocnom procesoru IV. Ovi programi kontrolisu alokaciju sekundarne memorije. fizicki format i katalogiziranje pohromjivanja* podataka. Prema broju korisnika: -jednokorisnicki (Single User) sistemi -visekornisnicki (Multi User) sistemi II. Krajnji korisnik ocakce sisteme cide kao da se radi o jednom. Iako svi OS nemajju istu strukturu za one koji se danas najcesce koriste mozemo reci da ukljucuju sledece komponente: 1)Upravljanje procesima 2)Upravljanje glavnom memorijom 3)Upravljanje pomocnom memorijom 4)Upravljanje ulazno/izlaznom jedinicom 5)Upravljanje datotekama 6)Sistem zastite .PODELE OS-a I. memorisanje.

Svi ovi kriterijumi su grupisani u sledece kategorije: 1)Niski troskovi nabavke. Ovi kriterijumi su veoma bitni jer ce se u zavisnosti od njih kreirati ili kupiti odgovarajuce poslovne aplikacije. ali je broj instalacija daleko veci u korist intela i taj odnos je 9:1) Multiprogramiranje se uglavnom vezuje za podrsku vise procesora u isto vreme. • Operacijski troskovi upravljanja i odrzavanja servera na dnevnoj osnovi • Troskovi servisiranja na godisnjoj osnovi. Multiplatformska podrska i multiprocesing Multiplatformska podrska se odnosi na to da li OS podrzana jednu ili vise procesorskih platformi(danas se WINDOWS NT Server v. Veliki racunarski sistemi u firmama koji koristi veliki broj zaposlenih(od hiljadu do vise desetina hiljada) konfigurisu se koristeci jednu od sledece tri tehnologije: 1)SMP Symetric Multi Processing 2)Clustering 3)NUMA Non Uniform Memory Access . odrzavanja i upravljanja • Ovde su naznacajniji troskovi nabavke. Potreba za podrskom ovakvog nacina rada proizasla je iz velike disproporcije izmedju brzine pristupa na INPUT/OUTPUT uredjajima u odnosu na CPU (central processor unit). odrzavanja i upravljanja 2)Multiplatformska podrska i multiprocesing 3)Pouzdanost i skalabilnost 4)Raspolozivost aplikacija 5)Podrska mreznih komponenti 6)Korisnicki interfejs Niski troskovi nabavke. cena servera I svih hardversko-softverskih komponenti neophodnih za njegovo funkcionisanje • Troskovi instaliranja i konfigurisanja servera ukljucujuci i troskove obuke administriranja servera.7)Mrezna komponenta 8)Komandni interpreter odnosno korisnicki intefejs Zehtevi prema savremenim racunarskim konfiguracijama –-Kriterijumi izbora OS platformeOperativni sistemi koji podrzavaju serverske racunarske sisteme moraju da udovolje znatno vecem broju zahteva ili kriterijuma u odnosu na standardne desktop OS.4 vezuje za intel i alfa procesore.

Kod PC servera obicno do osam procesora dok kod Sun-ovih servera(Sun E10000) moze biti ukljuceno do 64 procesora.0 podrzava SMP sa maksimalno 4 procesora. skalabilnost. a najvazniji su: • Globazacija savremenog biznisa • Mobilni kompjuting • Internet aplikacije • Intranet aplikacije • Extranet aplikacije • Fokusiranost na zahteve kupaca tj. mada prema Microsoft-u moze biti i 8. servisibilnost. CLUSTERING Clustering tehnologija kombinuje dva ili vise cvora( pojedinacnih servera) kroz koriscenje veoma brzih komunikacionih kanala koje povezuju serveri. Kao svojstva od posebne vaznosti za visok stepen raspolozivosti mogu se navesti : . Prema nekim procenama konkretno. Za aplikacije koje se danas koriste je veoma bitno da non stop u ON modu. Glavni nedostatak clustering tehnologije se ogleda u slozenosti implementacije i odrzavanja ovih sistema. NUMA Zasniva se na povezivanju vise cvorova koji sadrze vise procesora. Sustina se sastoji u dodavanju vise procesora. Procesori dele I ostale resurse. uz istovremeni rad pod jednim OS. Na danasnjem stepenu razvoja IT-a(informatickih tehnologija) najbolje rezultate u ovom pogledu su pokazali IBM-ovi MAIN FRAME serveri kod kojih se up time procenjuje na 99. Glavni razlog uvezivanja jeste povecanje stepena raspolozivosti i pouzdanosti sistema obrade podataka jer ova tehnologija omogucava nastavak rada ili brzi restart sistema u slucajevima iznenadnog krahiranja. To je daleko manje u odnosu na UNIX koji podrzava po nekoliko desetina procesora). od PC intel servera do PC unix sistema. OS je upravo taj koji deli I upravlja podelom resursa (WINDOWS NT SERVER v4. Pouzdanost . informacije DATAMEATION doslo se do zakljucka da WINDOWS NT konfiguracije sa 4 ili 8 procesora( uvek 2n) mogu da zadovolje 90% savremenih koorporacija. raspolozivost.SMP Smp se najcesce koristi. Potrosacima orijentisan biznis. Radi se o konfiguraciji koja dosta podseca na cluster tehnologiju. Od firmi koje nude ovu tehnologiju mozemo navesti Silicon Graphics i Data General. Razlozi su brojni. “clustering in a box” u kojem se svakom procesoru dodeljuje jedan deo memorije koja je locirana blizu njega.9999% Da bi se minimizirao down time poslovni komputing treba da obezbedi hardversko OS okruzenje koje je u mogucnosti da se oporavi u izuzetno kratkom vremenu. interoperabilnost i upravljivost Raspolozivost i pouzdanost racunarskih sistema na kojima se zahteva savremeni poslovni komputing je od izuzetnog znacaja. Kod ove tehnologije svaki procesor ima pristup do svih informacija u memoriji.

Efficient Kernel Dump Kao i u prethodnom slucaju samo se ovaj put radi o rutini koja ne obezbedjuje kreiranje dump fajlova u slucaju krahiranja OS-a. Advanced Resource Management .Uglavnom se radi o sledecim osobinama: 1)Efficient Case Dump Facility 2)Efficient Kernel Dump 3)CHECK POINT 4)Advanced Resource Management Efficient Case Dump Facility Odnosi se na kreiranje tzv. Ovo svojstvo je karakteristicno za UNIX masine i od OS-a se ocekuje podrska u analizi krahiranih fajlova.) 4)Sistem mora podrzavati razne oblike akvizicije I spajanja firmi 5)Sistem mora imati odgovarajucu zastitu od gubitka podataka usled kvara na medijima na kojima se ovi nalaze. hot stand by strategiju koja se bazira na dve lokacije tako da se moze napraviti oporavak od stete ( pozari. poplave. korisnike koji u isto vreme pristupaju I koriste server( current users). Servisabilnost Ovo svojstvo se tice OS-a da podrzi odredjene aspekte oporavka (recovering) nakon krahiranja aplikacije ili OS-a. godine WINDOWS NT SERVER je moglo da koristi. prema analizama iz 1990. misli se na trenutne. industrijski incidenti itd. Dump fajlova koji sadrze stanje aplikacije u trenutku kada je ona krahirala. Skalabilnost OS-a jeste osobina OS da moze da bude instaliran kako na malim PC sistemima tako I na velikim I srednjim PC sistemima koji podrzavaju rad nekoliko hiljada korisnika. CHECK POINT -je osobina OS-a da kreira SNAPSHOT aplikacije u zavisnosti od one koja se izvrsavala ukljucujuci sadrzaj memorije i vrednosti registara.1)Aplikativni softver mora imati mogucnost da izvrsava transakcije bez problema 2)OS mora kontinuirano odrzavati integritet podataka tako da samo manji broj operacija koje su se odvijale pre pada sistema treba da budu ispitane 3)Firma bi trebbala da ima tzv. dok je taj broj kod UNIX servera u slucaju MAIN FRAME sistema I do 10000. efektivno 450 konkurentnih korisnika. aktivne.

tj. Zato je neophodno obezbediti bazu podataka koji ce sadrzati sve relevantne podatke o svim mreznim resursima. Pored Microsoft-og MS SMS (System Management Service*). a ima za cilj poboljsanje performansi prethodno navedenih osobina. Integrabilnost Misli se na integrabilnost sa ostalim platformama a pre svega sa Windows okruzenjem.Svojstva nekih OS-a koja omogucavaju pored standardnih disk kvota alociranje CPU-a I procenata memorije po korisniku ili grupi korisnika. Sistemsko Upravljanje Tice se mogucnosti upravljanja i sistematskog administriranja racunarskog sistema kao I celokupnog sistema koji taj server podrzava. kada se radi o integrisanim sistemima za sistematsko upravljnje u multiplatformskim okruzenjima danas su najznacajniji sledeci predstavnici: • TNG • IBM • HP Sistemsko upravljanje u okviru sirokih mreza (World Wide Web) ili distribuiranih sistema je od posebne vaznosti jer se moze raditi o vise desetina ili stotina servera gde se nalaze vazni podaci i pasvordi. Radi se o uvezivanju sistema u CLUSTER-e instaliranju dodatnog softvera SERVERWARE a sve u stvaranju virtuelnog okruzenja. Zbog znacaja koje standardne Office aplikacije imaju vrlo je bitno za korisnika da se omoguci integracija podataka sa server sistema gde se nalaze poslovne aplikacije. Firma IBC je razvila model sa odredjenim brojem funkcija i njihovih osnovnih atributa koji mogu posluziti kao osnova za ocenjivanje kako odredjena OS-platforma moze podrzati zahteve virtuelnog procesiranja. Osnovne funkcije na kojima se zasniva IBC-ov model su: • Raspolozivost podataka • Raspolozivost aplikacija • Skalabilnost • Zajednicki organ upravljanja Raspolozivost aplikacija za OS platformu . Ta specificna baza (DATABASE) naziva se Directory Servis i vecina servera OS-a podrzava razlicite implementacije ovog servisa. karakteristika OS-a. Virtuelni procesing je novi termin u podrucju OS-a usko povezan sa multiprocesingom i multiprogramiranjem.

Da bi se izvrsilo njihovo integrisanje ubacuje se medusloj. raspolozivost DBMS platformi. raspolozivost razvojnih alata. podrska umrezavanja i distribuiranog rada. podrska za internet i intranet. Ako je rec o Microsoft-u onda je to Visual Studio koji nam omogucava da radimo u Visual Basic. Pod raspolozivosti razvojnih alata podrazumevaju se alati za razvoj aplikacija na odredjenoj OS platformi i oni u znacajnoj meri determinisu koja ce se platforma koristiti. MS SQL server 2005 Raspolozivost integrisanih poslovnih aplikacijskih setova Misli se na raspolozivost tzv. Visual Java-i itd. Komunikacione Tehnologije Podrska mreznih komponenti Podrska Fajl i Print servisa. Raspolozivost DBMS. 3)Veca pouzdanost sistema kada jednom masina padne. Informix 4. 5. SQL Sybase 3.U okviru ovog razmatra se broj razvijenih aplikacija. 4)Veca skalabilnost sistema u cilju resavanja problema stalno rastucih potreba za novim aplikacijama. odgovarajuce platforme za upravljanje bazama podataka. DB2 5. aplikacija koje su se upravo izvrsavale na druge cvorove u mrezi. raspolozivost integrisanih poslovnih aplikacijskih setova i raspolozivost alata za sistemsku i aplikacijsku integraciju. a to je middleware. uslugama i novim korisnicima. misli se na najvaznije komercijalne sisteme za upravljanje bazama podataka: 1. Pod brojem razvijenih aplikacija misli se na broj aplikacija koje su razvijene za odredjen OS ili ih OS podrzava. Visual C++. 5)Komuniciranje na mrezi . Distribuirani sistemi kao posebna klasa mreznih okruzenja se kreiraju iz sledecih razloga: 1)Deljenje resursa 2)Poboljsanje performasi poslovne obrade kod slozenih problema koji se rasturaju na manje delove i distribuiraju na razlicite procesore u okviru distribuiranog sistema. ORACLE 2. Interbase server 6. ili se detektuje kvar dolazi do prebacivanja posla. odnosno. ERP( ENTERPRISE RESOURCE PLANING) Raspolozivost alata za sistemsku i aplikacijsku integraciju Ovde se radi o aplikacijama koje podrzavaju poslovne transakcije I uglavnom postoje dva tipa softvera: Legacy i Client-Server (C/S).

I ne sme da odvlaci paznju. Pojam komunikacije i kominikacione tehnologije Komunikacija Telekomunikacija Racunarska komunikacija: • Komunikacioni mediji • Komunikacioni uredjaji • Komunikacioni softver • Komunikacioni (nesto na p.Mediji mogu biti vodjeni i nevodjeni. Posmatrano istorijski. cini mi se… ) Komunikacioni mediji Signali kojima se prenosi informacija su analogni I digitalni. nisu podlozni elektromagnetskim uticajima) Paralelne is serijske komunikacije Apple Talk kablovi USB IEEE 1394 (High Performance Serial Bus) Nevodjeni mediji Mikrotalasni sistemi (do 30 km podlozni vremenskim uticajima) Komunikacijski sateliti Radio Infracrveni zraci Celularna tehnologija Komunikacioni uredjaji (Dopuna materijalu) • Lan uredjaji • Internetworking • Remote-Access Conection (Uredjaji za konekciju na internet) . Vodjeni mediji Twisted-pair kablovi (LAN do 100m) Koaksijalni kablovi (LAN do 135 m) Opticki kablovi (simetricno do 30000 telefonskih poziva.Korisnicki interface HCI (human computer interaction) Danas se detaljno proucava u oblasti HCI. posle toga se javljaju terminali koji su zasnovani na menijima (Menu based). PC sa GUI. prva klasa su terminali zasnovani na mnogo karaktera (Character based). Interface mora biti sho jednostavniji.

Koriste se u mreznim okruzenjima u kojima egzistiraju dva ili vise razlicitih mreznih protokola. U novije vreme se retko koriste jer se umesto ovih uredjaja sposobnost pojacavanja signala ugradjuje u savremene kablove. tako da oni pored svoje osnovne uloge imaju ulogu I da pojacavaju signal. Ruteri se nalaze na trecem lejeru(layer-u) tzv. HUB Uredjaj koji sluzi u funkciji konvergencijskog mesta na koje se prikljucuju kablovi sa vise racunara I as kojeg se podaci usmeravaju ka drugim uredjajima u mreznoj topologiji. OSI modela ( Open Source Interconnecting) Repeateri Mrezni signal postepeno slabi prostiruci se mrezom I nakon izvesne duzine predjenog puta postaje nepopravljiv za ostale uredjaje zato je signal potrebno regenerisati. sviceve(switches) I koncentratore. U odredjenim slucajevima je moguce izbeci koriscenje fizickih uredjaja za rutiranje te se u tu svrhu koristiti koji podrzavaju rutiranje izmedju dva mrezna protokola. Gateway -predstavlja komunikacijski uredjaj ili racunar koji predstavlja ulaznu tacku na drugu mrezu. . Ponekad se kombinuje sa ruterom pa dobijamo uredjaj B-ROUTER. Moze se konstatovati da Bridge-i segmentiraju mrezu i fizicki povezuju pojedine segmente mreze.Predstavnici: • Modem • Kablovski modem • xDSL modem • ISDN uredjaji • Mrezne adapter kartice • Ruteri Ruteri Uredjaji koji determinisu najvecu tacku na mrezi na kojoj treba poslati odredjen paket podataka ka krajnjem odredistu. ne menjati informaciju koju nosi nego ga samo pojacati I ponoviti. Koriste se za povezivanje razlicitih racunarskih sistema koji koriste razlicite racunarske protokole koji koriste ne vise OS nivoa(ovde nisam siguran da li ide ovako ili mozda”na vise OS nivoa”) Bridge Komunikacioni uredjaj koji se koristi za povezivanje lokalnih mreza koje rade pod istim protokolima.

energijom za regeneraciju signala. pasivne kartice. Pasivni ili glupi Hub-ovi nemaju mogucnost upravljanja vec samo regenerisu signal I emituju ga svim portovima. Inteligentni Hub-ovi imaju konzolne portove koji mogu da budu programirani za neke jednostavne zadatke upravljanja mreznog saobracaja. • • • • • • • • • Racunarske mreze Lokalne mreze Bezicne mreze Rasprostranjene mreze Internet mreze Mrezni softver Komunikacijski softver Web tehnologije Interaktivno komuniciranje . Nalaze se una drugom lejeru(layer-u) u OSI modelu. jer u slucaju neispravnosti jednog od prikljucnih Hub-ova. nego ga dele korisnicima dozvoljavajuci im samo fizicki pristup mreznom segmentu. Podaci se usmeravaju samo na onaj port na koji je prikljucen HOST kome su podaci namenjeni. Switch Uredjaj je dosta slican Hub-u I koristi se u lokalnim mrezama u kombinaciji sa Hubovima a u funkciji iredjaja koji ima zadatak da usmerava podatke prema pojedinim konvergencijsim tackama. memorijske kartice. Multiplekser Komunikacioni uredjaj koji omogucava pojedinacnom komunikacionom kanalu simultano prenosenje transmisija sa mnogo terminala. Hub-ovi se dele na aktivne(inteligentne) I pasivne ( glupe) . Vecina moderniih Hub-ova su aktivni i koriste sopstveno napajanje el.Hub-ovi obezbedjuju dodatnu pouzdanost mreze. ne dozvoljavaju ometanje rada ostatka mreze. vrse filtriranje I usmeravanje mreznog saobracaja. Transiveri (Transmitter/receiver) Sluzi za konvertovanje izmedju dva razlicita porta. Ostali uredjaji (Smart kartice. Pasivni Hub-ovi ne regenerisu signal. mikroprocesorske kartice…) Komunikacijski standardi i protokoli (Nalazi se u materijalu) …6. Nije neophodan kod manjih lokalnih mreza a kod vecih Lanova povecava I njihove performanse.

troskove mreznog upravljanja. Sigurnost i zastita mreznih sistema Ovo je svakako glavni problem sa kojim se susrecu tako krajni korisnici kao i administratori mreznog sistema. Projektovanje tehnologije 3. Treca faza.Aspekti projektovanja sigurnosti i upravljanja racunarskim mrezama Kreiranje. mrezni analiticari organizuju sastanke i intervjue sa korisnicima da bi definisali njihove zahteve. predvidi sve mrezne komponente u cilju ostvarivanja postavljenih ciljeva. odnosno. Projektovanje tehnologije (druga faza) podrazumeva kreiranje jednog ili vise modela komunikaciono mrezne infrastrukture. koji ima zadatak da opise sve komponente mreze na logickom nivou. racunarskih mreza. Oni zatim. Zbog stalnog porasta saobracaja poseta ovaj princip je danas ne adekvatan te se predlaze drugi navedeni pristup. Najcesci problemi u vezi sa sigurnoscu mreznih sistema su: • Gubitci (reduciranje mreznih usluga) • Destrukcija podataka . Cilj je spreciti neovlascene upade i eventualne gubitke. odnosno. hardverske troskove vezane za racunarske sisteme. troskove testiranja i odrzavanja mreze. tj. Procena troskova Nakon zavrsetka inicijalne procene troskova proces se interativno vraca na analizu potreba i ponovo prolazi sve tri faze. Prema ovom pristupu. troskove softvera. troskovi ukljucuju: troskove komunikacionih uredjaja. Danas su definisana dva glavna pristupa u izgradnji racunarskih mreza: 1. Building block pristup Tradicionalni pristup se bazira na strukturnoj sistem-analizi i projektovanju. Cilj prve faze je logicki dizajn mreze. je kompleksan zadatak kojem treba prici sistematicno. Data Traffic na svakom delu mreze te predvidjaju potrebne uredjaje da bi se isti mogli prenositi kroz mrezu. Analiza potrebe 2. Tradicionalni 2. dizajn komunikacijskih sistema. procenjuju tzv. Building block se zasniva na sledecim fazama: 1.

Postoje uglavnom tri oblika kontrole: • Preventivna • Detektivna • Korektivna Prevencija nezeljenih dogadaja na mrezi ukljucuje: 1)Kreiranje redutantne mrezne infrastructure 2)Prevencija od kradje 3)Prevencija od virusa Poseban aspect prevencije je kreiranje adekvatne politike korisnickih racuna na mreznoj infrastrukturi.• • Prirodne ili covekovom nepaznjom izazvane nepogode koje mogu da ostete host racunara ili delove mreze. . Firewall moze miti ruter. Neautorizovani pristup padacima ili od strane hackera ili od neovlascenih ljudi. Stoga je razlog sigurne mreze jedan od glavnih prioriteta svake organizacije koja ima mreznu infrastrukturu. a koji vrsi restrikciju pristupa mrezi. gateway ili odredjeni racunar sa odredjenim softverom. FIREWALL – Firewall-ovi su posebna vrsta hardware-a ili software-a ciji je osnovni zadatak sprecavanje ili minimizacija nezeljenih odnosno neautoriyovanih prestupa mreznoj infrastrukturi.

Računar obavlja operaciju pohranjivanja fajla na disk. Organizacija Podataka Računar podatke pothranjuje u datotekama i fajlovima. Prvi korak u radu programera je da definiše i osigura neophodne ulazne informacije u formi INPUT-a. 2. nisu bili komercijalni. Svaki cluster ima svoj broj i kod. until) i podprogrami (funkcije i procedure) Programski Jezici: Kobol. Fajlovi se nalaze pothranjeni na nekom od magnetnih medijuma i u fizičkom smislu fajlovi na disku se smeštaju u clustere-e. PL1. Basic. petlje (Do loop. Visokog nivoa (preceduralni jezik (Fortrand . OS beleži broj clustera koji sadrži listu fajlova i .Aplikacijska Platforma Programiranje. ADA. Cluster predstavlja grupu sektora. slike. Pascal. Format fajla zavisi od aplikacije koja ga formira. programski fajlovi ili izvršni fajlovi Fajlovi koji sadrže podatke mogu da zadrže brojeve. da definicje instrukcije koje će manipulisati podacima u formi određenih operacija. fajlovi koji sadrže podatke (Data files) 2. C++…. output. Program se piše da bi se rešio određeni problem obrade podataka. reči. uslovno izvršenje (IF THEN. zatim de definiše ulazne informacije u formi podataka. pri čemu postoje dve vrste fajlova: 1. programski jezici i alati  Razvoj programskog jezika  Programski jezici se mogu podeliti na: 1. Programske jezike niskog nivoa (mašinski. koristili su se u naučne i tehničke svrhe. simbolički). Osnovni elementi računarskog programiranja su: input. operacije. do while. serverski. id a na kraju osigura izdavanje podataka za krajnjeg korisnika u formi OUTPUT – a.za izračunavanja inženjera)) Računarski program je kolekcija iskaza ili naredbi koje su pisane u jeziku razumljivom programu. ELSE). pri čemu broj sektora zavisi od tipa računara. podaci.

Ovaj metod koristi poseban ključ za lociranje fizičke adrese sloga a disku. odnosno ponovni raspored datoteka na disku u smislu da jedan fajl bude smešten u susedne clustere. onda u cluster sa drugim rednim brojem. Adresa). a ukoliko takvih nema. Unutar sloga više polja može biti organizovano u blokove ili segmente (pr. Baze Podataka U zavisnosti od načina organizovanja podataka sve aplikacije se mogu podeliti na one koje koriste FILE MANAGMENT (sistem gde su podaci vezani za aplikaciju) i DBMS (Data Base Management Sistem) ili sistem za upravljanje bazama podataka u koje su smešteni podaci. Indeksekvencijalni metod koji predstavlja metod za derektan pristup slogovima organizovanim sekvencijalno pomoću takozvanog indeksa ključeva. Redudantnost (preopširnost) podataka (isti podaci se pojavljuju na više različitih mesta) 2. Integritet pdataka (s obzirom da se jedan podatak pijavljuje na više mesta postavlja se pitanje njegovog integriteta) 3. Upravo iz tog razloga s vremena na vreme treba izvršiti defragmentaciju. u sledeći redni broj. Najosnovniji Logički element podataka je karakter. Postoji i tzv. Fizičko pohranjivanje podataka je jedan aspect organizacije podataka. Slogovi sa podacima mogu biti raspoređeni na mediju na različite načine. Postoje dva osnovna metoda organizovanja slogova: 1. U tom slučaju kažemo da je datoteka FRAGMENTIRANA – Locirana na više mesta na disku. a više slogova čini fajl ili datoteku. Direktni (slučajni) metod Sekvencijalni ili hronološki način memorisanja je bio korišćen kod magnetnih traka. Sekvencijalni metod 2. Zavisnost pdataka od programa (potrebno je menjati u toku vremena podatke što utiče na promenu samog programa) Iz navedenih razloga ovakav tradicionalni sistem u organizaciji podatake se provazilazi uvođenjem koncepta baze podataka. Slučajni metod se koristi kod magnetnih diskova. sledeći nivo je polje (polje je obeležje entiteta). a što ima za posledicu smanjenje performance diska. Tri tipična problema vezana za file management sistem su: 1. Druga bitna dimenzija se odnosi na takozvanu Logičku organizaciju podataka.njihovih fizičkih lokacija na disku. . Što se tiče organicacija fajlova sa aspekta korisnika svi savremeni OS koriste concept hijerarhijske organizacije u formi direktorijuma ili foldera. sledeći nivo je slog. Ukoliko neka datoteka ne može da se smesti u neki cluster ona se smešta u susedne prazne clustere. i taj system pohranjivanja determiniše način pristupa tim slogovima.

ER – grafička predstava prevodi ER – grafička predstava MP  Realni MP STUDENT POLAŽ E Prez ISPIT ID Br. 1:N ili 1:M Relacijski model razvijen je kao nastojanje da se pojenostavi prezentacija relacija u velikim bazama podataka. .Br. odnosno M:N Nije dozvoljeno pa se teži da se izbegne preslikavanje podataka. distribuirani model podataka itd.• Hijerarhija Ch – karakter alfabetski. tako da bude 1 prema više. Baza podataka može biti organizovano na više načina i u tom smislu razlikujemo naprimer hijerarhiski. Modeli podataka na objektno orijentisanom (O. Najviše imamo zastupljen relacioni model. Ime Intenzija Šifra ispita Naziv Podat Ekstenzija Objektno orintisan model je nastao kao posledica objektno orijentisanog pristupa u programiranju i osnovni pojam je objekat.O. mrežni. U hijerarhijskoj strukturi relacije između slogova formiraju hijerarhijsku strukturu stabla. Mrežna struktura može reprezentovati kompleksnije logičke relacije. Ime Prezime Ulica Br Stan *Definicija Baze Podataka: Baza podataka je integrisana kolekcija logički povezanih fajlova. relacijski. i Jasmin za OO model. ingres. objektno orijentisani. Najčešće korišćeni sistemi za upraljanje bazama podataka su: Oracle. Szbase. Ona dozvoljava tip ’više ka više’ relacije između slogova. numerički) Polje Broj Blok (segment) Slog (polje + blok) Tabela = fajl = datoteka Baze podataka Banka podataka Mat. Interbase. Informix. U ovom modelu svi slogovi su zavisni i organizovani u strukturi sa više nivoa a sastoje se od jednog sloga korena i određenog broja podređenih nivoa.) pristupu su danas ipak još retki tj. Prestavlja se grafički. Model entiteta i relacije – Ovaj model predstavlja koncept entiteta. U ovom konceptu svi elementi podataka unutar baze posmatraju se kao jednostavne tabele. Npr. atributa i relacija između njih.

Reduciranje ili potpuno ulanjanje redudance podataka. DBMS  SQL (Structured Query Language – Strukturni Upitni Jezik) U osnovi ovaj jezik nam pokazuje šta treba raditi nad DBMS-om. 3. sigurnosti i zaštite podataka 5. Sastoji se iz nekoliko podjezika (jezik za manipulaciju podacima. Poboljšanje mogućnosti pristupa podacima 6. Sotverski inženjering ćemo posmatrati kao skup metoda. Softverski Inženjering Definiše se kao računarsko programiranje u širem smislu i uglavnom se koristi u kontekstu kompleksnih softverskih projekata. a ne kako to treba raditi. jezik za definisanje podataka. povezivanje baze podataka. pretraživanje određene baze podataka. alata i postupaka koji se koriste u procesu razvoja računarskih aplikacija.Sistemi za upravljanje bazama podataka se baziraju na SQL-u. Eleminisanje zavisnosti između programa i podataka 2. Kao glavne prednosti DBMS mogu se navesti sledeće: 1. tehnika. traženje odgovarajućeg sloga. Kao osnovne operacije nad bazama podataka mogu se navesti: dodavanje i brisanje slogova. jezik za upite i za kontrolu i upravljanje podacima) Osnovni elementi za upravljanje bazama podataka se mogu predstaviti šematski: A1 Jezik za definisanje podataka Jezik za manipulaciju podataka Fizička BP A2 A3 Rečnik Pod. povezivanje tabela itd. U savremenim uslovima proces razvoja aplikacija nije baziran samo na pisanju programa (Aplication development) već se sastoji iz čitavog niza aktivnosti koje jednim imenom zovemo softverski inženjering. SQL jezik je razvijen u IBM-u sedamdesetih godina prošlog veka i on je zamišljen kao interface između korisnika i DBMS. Podržavanje deljenja podataka 4. Šema na sledećoj strani: . Osiguranje integriteta. sortiranje. Smenenje troškova razvoja i održavanja programa.

Sledeća instanca je selekcija metoda ili metodologije koja treba da posluži kao vodič u razvoju softvera (UML – Unifile Model Language) – jedini jezik za ??? U zavisnosti od izbora metode sledeći korak se sastoji u odabiru CASE ALATA koji podržava tu metodu. Takođe je neophodno imati i odgovarajući razvojni softver koji u potpunosti podržava fazu inplementacije i fazu .OSNOVNI OKVIR SOFTWARESKOG INŽENJERINGA: ZAHTEVI RAZVOJNA PARADIGMA CASE ALAT METODOLOGIJA RAZVOJNO OKRUŽENJE GUI ALATI PROGRAMSKE BIBLIOTEKE DBMS APLIKACIJA OSTALE POMOĆNE KOMPONENTE OPERATIVNI SISTEM Prva faza razvoju aplikacije bez obzira na okruženje OS-a obično se odnosi na određivanje cilja i definisanje liste zahteva koje treba da zadovolji određđena aplikacija. Nakon toga sledi razmatranje i usvajanje određene paradigme koja će biti osnova za razvoj. Koji će se alat koristiti zavisi od složenosti samog projekta i od materijalnih sredstava koji su na raspolaganju.

koja se naziva SUPER KLASA. 4) NASLEĐIVANJE – Instance unutar određene klase po pravilu imaju sva svojstva te klase. Međutim moguće je da klasa nasleđuje određena svojstva neke njoj unadređene klase. Poruke su najčepće implementirane preko odgovarajućih funkcija i funkcijskih poziva. kao i proizvođači CASE ALATA.testiranja softvera. 3) ENKAPSULACIJA – Strukture podataka i implementacijski detalji jednog objekta su skriveni od drugih objekata po sistemu. Osnovni pojmovi u OOP (Objektno Orijentisanom Pristupu) Objektno orijentisani pristup u razvoju softvera zasniva se na sledećim terminima i konceptima: 1) OBJEKAT – Predstavlja osnovnu jedinicu u celokupnom procesu razvoja i analize. Objektno Orijentisani Pristup slično kao i ostali pristupi u razvoju aplikacije celokupan proces deli u nekoliko faza. U smislu definisanja jedinstvenog jezika i notacija koje se koristi u postupku razvoja softvera interesantno je napomenuti da su ga prihvatili autori drugih OO metoda. 5) POLIMORFIZAM – Predstavlja mogućnost korišćenja jednog istog izraza za izvršavanje različitih operacija. Objekti se mogu definisati kao instance organizovanja u klase sa zajedničkim svojstvima. preko dizajna do same implementacije odnosno programiranja. Razvojni alat može da sadrži i komponentu koja se koristi samo u delu razvoja grafičkog korisničkog intefejsa. 2) PORUKA – Objekti klase i njihove instance komuniciraju preko razmenjivanja poruka. Obično je broj faza u razvoju od 3 do 10 pa i više. projektovanje. Jedini način pristupa objektu sastoji se u slanju odgovarajuće poruke koji ima za reyultat inicializaciju određenog metoda u okviru klase. DBMS Okruženja DBMS (Data Base Management Server) razvojno okruženje obično se sastoji od sledeća dva proizvoda ili skupa proizvoda: 1) DBMS Server 2) Razvojni alati . i implementacija. UML Metod UML – Unifed Modeling Language Nasta je kao „OO“ metod koji se u poslednje vreme nametnuo kao standard u razvoju objektno orijentisanog softvera. Međutim može se reći da su osnovi te faze analiza.

2) Developer 2000 – Skup alata za razvoj aplikacija za sve savremene platforme (Windows. DATABASE DESIGNER Služi za dizajn podataka. Raspolaže se sa mnogim značajnim osobinama savremenih Case Alata. Razvojni alati kod Oracle-a sastoje se iz nekoliko modula: 1) Designer 2000 – Skup alata za modeliranje sistema u fazi dizajna. DISCOVERER Služi za analizu podataka. Unix). Oracle Server je sistem za upravljanje bazom podataka i pored standardnih DBMS osobina uključuje i neke module kao što su sistem administriranja. Na primer Oracle DBMS sastoji se takođe iz Oracle Servera i razvojnih alata. ORACLEGRAPHICS ORACLE BOOK . mrežni protokoli itd. Macintosh.Pri tome treba imati u vidu da proizvođači DBMS softvera imaju razvijene i određene aplikacije za pojedina područja poslovanja. Sadrži sledeće module: POWER OBJECTS ORACLE FORMS ORACLE REPORTS Alat za razvoj Grafik User Interface-a (GUI) za desktop platformu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful