You are on page 1of 212

ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ ПРЕДМЕТА

ХИРУРГИЈА 1

ТЕСТ ПИТАЊА – ОПШТА ХИРУРГИЈА................................................................................... 2
ТЕСТ ПИТАЊА - АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈА ............................................................... 51
ТЕСТ ПИТАЊА - ОНКОЛОШКА ХИРУРГИЈА .................................................................... 137
ТЕСТ ПИТАЊА – ВАСКУЛАРНА ХИРУРГИЈА ................................................................ 145
ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ ГРУДНЕ ХИРУРГИЈЕ ............................................................................ 161
ТЕСТ ПИТАЊА - НЕУРОХИРУРГИЈА ................................................................................ 196
ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ АНЕСТЕЗИЈЕ СА РЕАНИМАТОЛОГИЈОМ ...................................... 209

ТЕСТ ПИТАЊА – ОПШТА ХИРУРГИЈА
АСЕПСА И АНТИСЕПСА
1. Профилактичко уништавање клица, којим спречавамо њихов продор у организам
назива се:
а.
б.
в.
г.

Дезинфекција
Антисепса
Асепса
Хемиотерапија

2. Циљ асепсе је:
а. Потпуно уништење клица
б. Делимично уништење клица
в. Слабљење вируленције клица
3. Материјал припремљен методама асепсе је:
а. Дезинфикован
б. Стерилан
в. Инфективан
4. Основне методе стерилизације су:
а. Стерилизација кључалом водом
б. Стерилизација воденом паром под притиском
в. Стерилизација топлим ваздухом
г. Стерилизација пламеном
д. Стерилизација гасом
е. Стерилизација гама зрацима
ж. Сви наведени одговори су тачни
5. Скуп метода којима уништавамо клице, узрочнике инфекција, на предметима, на
кожи или ткивима зове се:
а. Стерилизација
б. Дезинфекција
в. Имунизација
6. Антисептици су:
а. Хемијски раствори
б. Аналго - антипиретици
в. Цитостатици
2

7. Дезинфекциона средства су:
а. Медицински бензин
б. Хлорамин
в. Оба одговора су тачна
8. Компензаторни механизми организма због губитка крви су:
( два тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.

Пад артеријског притиска
Убрзавање срчаног рада
Пораст артеријског притиска
Појачана диуреза
Убрзано дисање

9. Крварење у два времена настаје код повреда :
а. Шупљих органа
б. Паренхиматозних органа
в. Мишића
10. Општи симптоми крварења су :
( три тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.
ђ.

Бледа кожа
Црвене слузокоже
Успорен пулс
Осећај жеђи
Пад артеријског притиска
Смање+ње диурезе

11. Процена стања искрварења најбоље се постиже мерењем :
а. Сатне диурезе
б. CVP - а (централног венског притиска )
в. Оба одговора су тачна
12. Методе привремене хемостазе су :
( три тачна одговора )
а. Дигитална компресија
б. Хиперфлексија екстремитета
в. Тампонада ране
г. Подвезивање крвног суда
д. Шав крвног суда
ђ. BY – PASS крвног суда
3

13. Методе дефинитивне хемостазе су :
а. Шав крвног суда
б. Компресивни завој
в. Клемовање крвог суда
14. Крв се чува у фрижидеру на температури :
а. +18о Ц
б. +37о Ц
в. +4о до +6о Ц
15. Компликације трансфузије крви су:
( два тачна одговора )
а. Пирогене реакције
б. Хемолитичке реакције
в. Црвенило коже
г. Успорен пулс
д. Повећање диурезе
16. Крв из које су издвојени опрани и деплазматисани еритроцити не сме бити старија
од:
а. Пет дана
б. Десет дана
в. Двадесет један дан
17. Као плазма експандери користе се:
( два тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.

4

Хемацел
Декстран
Рингеров раствор
Хартманов раствор
10 % Глукоза

16. 5. 9. в а б ж б а в а. д. 3.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА – АСЕПСА И АНТИСЕПСА 1. б б а. 4. 17. в а в а. 13. 11. 7. 10. 6. б б а. 12. 14. 2. 15. 8. ђ в а. б. б 5 .

г. д. крварење може бити : ( три тачна одговора ) а. б. б. в. Компензаторни механизми организма због губитка крви су: ( два тачна одговора ) а. г. б. 6 Бледа кожа Црвене слузокоже Успорен пулс Осећај жеђи Пад артеријског притиска Повећање диурезе . Општи симптоми крварења су : ( три тачна одговора ) а. Крварење у два времена настаје код повреда : а. б. в. г. Артеријско Спољашње Венско Унутрашње Капиларно 3. в. ђ. Према врсти оштећеног суда. крварење може бити : ( два тачна одговора ) а. д. Пад артеријског притиска Убрзавање срчаног рада Пораст артеријског притиска Појачана диуреза Убрзано дисање 2. г. Шупљих органа Паренхиматозних органа Мишића Костију 5. в. Према месту изливања крви. Артеријско Спољашње Венско Унутрашње Капиларно 4. д. д. г. б.ТЕСТ ПИТАЊА – ОПШТА ХИРУРГИЈА КРВАРЕЊЕ И ХЕМОСТАЗА 1. в.

pass крвног суда 8.6. Загрејана до температуре тела в. б. г. Болеснику се даје крв која је : а. А Б АБ О 9. +18о C б. 50 % б. +4о до +6о C 12. Методе дефинитивне хемостазе су : ( три тачна одговора) а. +37о C в. Рх позитивних код свих крвних група има око : а. Процена стања искрварења постиже се најбоље мерењем : ( два тачна одговора ) а. Врела 11. Сатне диурезе CVP . в.5 gr % б. д. б. Хируршки захвати нису препоручљиви ако је хемоглобин : а. 100 % 10. г. Мањи од 8 gr % 7 . в.а ( централног венског притиска ) Артеријског притиска Фреквенције пулса 7. г. Већи од 15. Хладна б. Највећа учесталост крвних група АБО система је : а. 80 – 85 % в. Подвезивање крвног суда Клемовање крвног суда Шав крвног суда Констриктивне методе By . в. Крв се чува у фрижидеру на температури : а. б.4 gr % в. Мањи од 10.

Десет дана в.црвене крви в. haemopericardium. Као плазма експандери користе се : ( два тачна одговора ) а. Антиагрегационих лекова б. Пет дана б. Антикоагулантних лекова 20. Пулсирајућим истицањем светлоцрвене крви в. б.црвене крви б. Континуираним истицањем тамно . Алогеној трансфузији б. Фибринолитичких лекова в. haematocephalus. Континуираним истицањем тамноцрвене крви 18.ов раствор Хартман .13. Хепарин спада у групу: а. Артеријско крварење се карактерише: а. Када пацијент даје своју крв ради предстојеће употребе ради се о: а. Секундарно крвављење в. Haemacell Dextran Рингер . д. г. Унутрашње крвављење 19. Спољашње крвављење б.црвене крви 17. Крв из које су издвојени опрани и деплазматисани еритроцити не сме бити старија од: а. Споријим истицањем ( орошавањем ) крви в. Хетерогеној трансфузији 8 . в. haemothorax.ов раствор 10 % Глукоза 15. haemarthros означавају: а. Венско крварење се карактерише: а. Пулсирајућим истицањем светло . Аутогеној трансфузији в. Споријим истицањем ( орошавањем ) крви 16. Капиларно крварење се карактерише: а. Пулсирајућим истицањем светло . Континуираним истицањем тамно . Споријим истицањем ( орошавањем ) крви б. Називи: haemoperitoneum. Двадесет један дан 14.црвене крви б.

Смањења броја еритроцита и хемоглобина б. Пролазе плаценту и не могу се давати трудницама б. Долази до повећања броја еритроцита и вредности хемоглобина 25. Фазу коагулацију б. Примарна хемостаза не подразумева: а.21. Протамин сулфат 9 . Не пролазе плаценту и могу се давати трудницама 22. Максимална количина крви која се може узети од добровољног даваоца је око: а. Натријум цитрат в. Око 500 милилитара Око 200 милилитара 27. Тромбозе в. Не доводи до реакције 26. Неутрализације в. Дисеминиране интраваскуларне коагулације ( DIC ) 24. Интереакција између чинилаца хемостазног система крви и повређених ендотелних ћелија и осталих субендотелних структура зида крвног суда доводи до појаве: а. Васкуларну фазу 23. б. Тромбоцитну фазу в. Калијум хлорид б. Код предозирања хепарином треба дати као антидот: а. Аглутинације б. Орални антикоагулантни лекови: а.) крви Rh ( + ) примаоцу доћи ће до појаве реакције: а. Број еритроцита и вредности хемоглобина се не мењају в. Емболије б. Код наглог и краткотрајног артеријског крварења долази до: a. При првој трансфузији Rh ( .

12. в. д б a. 10 a. 5. 22. 2. 7. 3. 13.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА . 19. 15. 16.КРВАРЕЊЕ И ХЕМОСТАЗА 1. б a. 27. 26. д a б б в б б a. д a. б б. д a. б б в а в в б а а б б а а в . в. 24. 6. 23. 18. 21. 14. 11. 8. 20. 9. 17. 25. 10. 4. г.

назива се: а. назива се: а. Фурункул в. Септико . Proteus vulgaris . задржавање и размножавање клица у њима уз постојање тешке клиничке слике оболелог. Специфичних запаљења 3. Анаеробних бацила гасне гангрене б. Продор патогених клица у крв.анатомска манифестација фурункула је: а. Анаероба б. Бактеријемија б.ТЕСТ ПИТАЊА – ОПШТА ХИРУРГИЈА ИНФЕКЦИЈЕ У ХИРУРГИЈИ 1. Апсцес 7. Зелена боја гноја у ранама потиче од: а. са или без минималне клиничке манифестације. Туберкулозе 2. Сепса в. Гангрена 11 . Токсемија 5. Сепса б. Bacillus pyocyaneus .а 6.а в. Пустула б. њихово ширење крвљу до удаљених ткива.а б. Pneumococcus . Акутно гнојно ограничено запаљење фоликула длаке и његове околине зове се: а. Пато . Аероба в.пијемија 4. Карбункул б. која због анатомских оштећења смањује виталност повређеног ткива добар је терен за развој: а. Повреда. Бактеријемија в. Апсцес в. Тетануса в. Продор патогених клица у крв. Исхемично ткиво је идеалан терен за развој: а. њихов повремен и краткотрајан налаз у крви.

ом 10. Врат 13. Лимфангитис б. Карбункул б. Главни клинички знак који потврђује дијагнозу површног апсцеса је: а. За којим пратећим обољењем треба трагати у току лечења карбункула: а. Акутно гнојно запаљење више суседних фоликула длака и лојних жлезда са сликом масивног инфилтрата. Пазушна јама б. Апсцес 9. Акутна гнојна ограничена колекција локализована површно или у неком органу. која има своју шупљину испуњену гнојем. Апсцес в.аденитиса је: а. Хидро . зове се: а. Антибиотике и мировање 11. Температура б. Предилекционо место за појаву хидро . Феномен флуктуације 15. Хируршко лечење карбункула подразумева: а. Лимфаденитис 14. Флегмоне в. Флегмона в. Обољењем јетре в. Лимфаденитис в. Леђа в. Опште лоше стање в. Апсцеса б. Еризипела 12 . Diabettes mellitus .аденитис 12. Просту инцизију и дренажу в. Срчаним обољењем б. Крстасту инцизију са подсецањем ивица б. Акутно локално гнојно запаљење знојних жлезда зове се: а. Карбункул б. зове се: а. Феноменом флуктуације доказујемо постојање: а. некрозе коже и поткожног ткива.8.

Еризипел в. г. Топле и суве облоге са имобилизацијом 17. д. Метастатска жаришта 21. Примарно жариште б. Трулежном задаху б. б. Термичке повреде 22. Постоје два клиничка типа лимфангитиса и то: ( два тачна одговора ) а. г. Дифузни Локални Simplex limphadenitis Limphadenitis purulenta Еризипелоидни лимфаденитис 20. Инцизију и дренажу б. в. в. Акутно локално дифузно запаљење везивног ткива без јасних граница зове се: а. Хидроаденитис б.16. Појави гноја 13 . Дегенеративне промене у органима в. Основни циљ у третману сепсе је што пре открити: а. Хируршко лечење апсцеса подразумева: а. Дифузни Фокални Трункуларни Апсцедирајући Ретикуларни 19. Флегмона 18. Мирнодопске повреде в. Гасна флегмона се разликује од гасне гангрене по: а. Постоје два клиничка типа лимфаденитиса и то: ( два тачна одговора ) а. Инцизију и антибиотике в. Ратне ране б. Мехурићима гаса в. Повреде које носе највећи ризик од гасне инфекције су: а. б. д.

Екстензивна повреда в. в. Антибиотици и имобилизација в. Реанимација б. испод lig.контузна рана б. Сифилис б.inguinalae Poupart . б. Активну имунизацију Изолацију болесника Пасивну имунизацију Имобилизацију Антигангренозни серум 28. Широким инцизијама Феноменом флуктуације Феноменом крепитације Инспекцијом Рентгенграфијом повређене регије 25. Хладни апсцес у препони као резултат spondilitis tuberculosa.и 29. Издашне инцизија и дренажа б.жута зрнца друза у склопу. Убодина 27. карактеристична су за: а. Туберкулозу в. Свака тетаногена рана захтева у лечењу следеће поступке: ( два тачна одговора ) а. г. Морфолошки. тетаногена повреда је: а. Најважнији поступак у лечењу гасне флегмоне је: а. Антибиотици в. Присуство гаса у ткивима код гасне гангрене доказујемо: ( два тачна одговора ) а. г.гангренозни серум 26. б. Актиномикозу 14 . као дрво тврдих туберкулома или фистула. Хематогеним ширењем б.23. Сиво . У лечењу гасне сепсе поступак који омогућује бар известан проценат преживљавања је: а. Лацеро .psoas. Лимфогеним ширењем в. Поливалентни анти . Спуштањем низ m. в. настаје: а. д. Ексцизија или ампутација 24. д.

у смислу превенције тетануса: а. као почетна доза имунизације 250 i. д. в.5 ml i.вентилације доњих партија плућа 34. Рана код особе која није претходно имунизована захтева у смислу превенције тетануса: ( два тачна одговора ) а.5 ml i. Пиогених запаљења в. Алкохолом в. Апсцесу плућа б. Опсежне некрозе коже лица в. Хипербарична оксигенација ( комора ) је добро средство за превенцију компликација у ратној рани. д.скопији плућа тумороидна формација има у инспиријуму овални облик. б. Анатомског положаја десног главног бронха б. Тромбозе кавернозног синуса 32.j. Најчешћа локализација ехинококуса плућа је десни доњи режањ и то због: а.m. у смислу: а.m. Фистулизације са усном дупљом б. Туберкулозној каверни плућа в. Борном киселином 33. Карбункул лица и горње усне посебно је опасан због: а. Губитка течности и електролита 35. Хипо .зеленкаст гној и ефикасно се третирају: а.Nemenova. г.m. Давање 0.30. Ехинококној цисти плућа 31. другим шприцем на другом месту Хируршку обраду ране Имобилизацију Давање антибиотика 15 . код којег на Ro . наговештава да се ради о: а. вакцине против тетануса Хируршку обраду ране Давање антибиотика Имобилизацију Још две дозе вакцине (након 4 до 6 недеља и након 6 месеци до 1 године) 36. Риванолом б. в. Гасне гангрене б. Доминантности тог плућног крила в. Знак Escudero . код особе која није претходно имунизована захтева. серума против тетануса датог i. Нететаногена рана. Ране инфициране са Pseudomonas Aeruginosa имају плавкасто . вакцине против тетануса. а у експиријуму кружни облик. б. г. 0.

Антирабични серум се даје: а. Нивоа гас – течност. Инфилтрацијом зоне око уједне ране 38. што на радиографији грудног коша даје слику: а.37. у којој се види смежурана хидатидна мембрана б. Cumb . Интрамускуларно в. Буле плућа в.ов знак је последица пражњења ехинококне цисте кроз бронх. Инфилтрата плућа 16 . Интравенски б.

26. г а а в а в. 31. 5. 21. 2. д в в а. 25. 17. 35. 13. 27.ИНФЕКЦИЈЕ 1. 34. 33. 23. 19. 4. д а. 16. 9. 29. 30. 8. 28. 7. 3. 24. 12. 15. б в а 17 . д в. 10. 20. 22. 11. 36.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА . 18. 37. 14. а а б б в б а а в а в а б в а а в в. 32. 38. 6. в в в в в в а а а.

Индивидуално се доноси одлука за сваког пацијента в. У третману политрауматизованог пацијента се: a.. Није потребна интубација без обзира на резултат GCS 4. Десет до четрнаест б. од којих бар једна повреда угрожава живот пацијента 2. тј органских система од којих бар једна повреда угрожава живот пацијента в. Под термином тешке трауме се подразумева: a. Пацијент иницијално подвргава imaging дијагностици ( RTG.. Свака повреда више органских система 3. тј. Истровремено оштећење више органа. UZ. Свака саобраћајна траума в. circulation ) б. Увек треба придржавати АBC процедуре ( airway. органских система. Осам и мање в. Трауматска деструкција једног органског система или виталног органа која може довести до смрти повређеног б.ТЕСТ ПИТАЊА – ОПШТА ХИРУРГИЈА ТРАУМАТОЛОГИЈА 1. Истровремено оштећење више органа. Трауматска деструкција једног органског система или виталног органа која може довести до смрти повређеног б. ) 18 . KT. Апсолутна индикација за интубацију трауматизованог пацијента је Glasgow Coma Score: a. breathing. Под термином политрауме се подразумева: a.

SIRS ( синдром системске инфламаторне реакције ) б. Катаболички стадијум в. Други клинички стадијум кроз који пролази политрауматизовани пацијент подразумева: a. Трећи клинички стадијум кроз који пролази политрауматизовани пацијент подразумева: a. MODS. SIRS.5. нормо/хипертензија. септични синдром. SIRS ( синдром системске инфламаторне реакције ) б. поремећај метаболизма гликозе. Први клинички стадијум кроз који пролази политрауматизовани пацијент подразумева: a. Катаболички стадијум в. хипопротеинемијом. са могућим леталним исходом 19 . Први клинички стадијум кроз који пролази политрауматизовани пацијент подразумева: a. Два клиничка стадијума б. Анаболички стадијум 8. тахипнеја. Анаболички стадијум 7. ARDS. снижена диуреза б. тахикардија. Три клиничка стадијума в. Четири клиничка стадијума 6. фебрилност. Анаболички стадијум 9. Катаболизам са губитком у тежини . SIRS ( синдром системске инфламаторне реакције ) б. који карактеришу бол. Катаболички стадијум в. Политрауматизовани пацијенти пролазе кроз: a.

фреквенција респирације. рестаурацију метаболизма. MODS. нормализовање телесне температуре. Катаболизам са губитком у тежини . рестаурацију метаболизма. са могућим леталним исходом в.в. који карактеришу бол. нормализовање телесне температуре. ARDS. Моторни одговор. срчаног рада и крвног притиска. снижена диутеза б. тахикардија. хипопротеинемијом. Анаболизам са реакумулацијом протеина. срчаног рада и крвног притиска. Траума скор је скоринг систем за објективизацију процене стања повређеног који нумерички бодује следеће варијабле: 20 . SIRS. „ Glasgow Coma Scale “ представља скоринг систем за објективизацију стања повређене ии оболеле особе и састоји се у нумеричком бодовању ( квантификацији ) следећих функција: a. са могућим леталним исходом в. поремећај метаболизма гликозе. Фреквенција респирације. систолни крвни притисак. тахипнеја. нормо/хипертензија. септични синдром. Анаболизам са реакумулацијом протеина. појачана диуреза 10. тахипнеја. Отварање очију. нормализовање телесне температуре. који карактеришу бол. хипопротеинемијом. рестаурацију метаболизма. поремећај метаболизма гликозе. капиларно пуњење 13. појачана диуреза 12. моторни одговор б. Други клинички стадијум кроз који пролази политрауматизовани пацијент подразумева: a. вербална комуникација в. ARDS. нормо/хипертензија. тахикардија. SIRS. Анаболизам са реакумулацијом протеина. фебрилност. фебрилност. септични синдром. Катаболизам са губитком у тежини . срчаног рада и крвног притиска. снижена диутеза б. појачана диуреза 11. MODS. вербална комуникација. Трећи клинички стадијум кроз који пролази политрауматизовани пацијент подразумева: a.

пулс. велики крвни судови. настала дејством ексцесивне силе на: a. Абдоминалне органе в. При воденом бласту најчешће долази до повређивања: a. систолни крвни притисак. Поглавине са потресом мозга 16. Инфаркта миокарда. Директног притиска на абдомен в. бубне опне б. GCS б. Абдоминалних органа ( јетра. респираторни покрети. црева ) в. Дејства инфекције 18. При ваздушном бласту најчешће долази до повређивања: a. слезина. Поред акутне реналне инсуфицијенције у склопу краш синдрома. Абдоминалних органа ( јетра. велики крвни судови. Таложења миоглобина у тубулима бубрега б. дијастолни крвни притисак. плућа. црева ) в. повређенима прети опасност и од: a. бубне опне б. диуреза. Групу мишића у дужем временском периоду 17. Краш синдром ( „ crush syndrome “ ) је компликована повреда. слезина. сатурација крви кисеоником 14. Поглавине са потресом мозга 15. вербални одговор в. Фреквенција респирације. Грудног коша. моторни одговор. плућа.емболије 21 .a. капиларно пуњење. Систолни крвни притисак. тромбо . Акутно бубрежно попуштање код краш синдрома настаје због: a. Фреквенција респирације. Грудног коша. Плућа б.

Феномен темпорарне кавитације је карактеристичан за: 22 .б. Петослојним завојем 23. Одмах по повређивању б. Правило деветке и правило длана б. Опекотина другог површног степена се превија: a. Electrocutio б. Тек после седам дана 22. Дефинитивна процена дубине опекотине се може дати: a. Једнослојним завојем б. Повреде настале дејством вреле воде или водене паре се називају: a. Повреде настале ударом грома се називају: a. Combustio б. Fulguratio 24. У процени површине тела пацијента која је захваћена опекотинама се користи: a. Индекс телесне масе в. Интракранијалног крвављења в. Electrocombustio в. Крвављења из дигестивног тракта 19. Након двадесет четири до четрдесет осам сати в. Оријентациона процена 21. Causoma 20. Ambustio в. Трослојним завојем в.

Задесне ране настале дејством нестерилног оруђа или оружја. Фаза цикатризације. Пет степени 29. Венски и артеријски улкуси. према степену бактеријске колонизације спадају у: a. фаза гранулације и пролиферације. дијабетични улкуси. Није обавезна код мањих рана в. Чисте . Инфламаторна фаза. фаза ремоделирања. Смрскотине ( vulnus conquassatum ) в. У односу на дубину ране ( број отворених слојева ). Стрелне ране ( vulnus sclopetarium ) 25. Комплетна антитетанусна заштита: a. ране се могу класификовати у: a. Хроничне ране 28.a. Обавезна је само у случају убодних рана 27. Старе ране в. Четири степена в. где пацијенти нису претходно прописно заштићени од тетануса или о томе немају валидну медицинску документацију б. Инфициране ( прљаве ране ) 26. Инфламаторна фаза. Три степена б. Чисте ране б. фаза цикатризације в. фаза матурације 23 . фаза ремоделирања.contusum ) б. фаза ремоделовања б. Акутне ране б. у којима постоји девитализовано ткиво.нагњечне ране ( vulnus lacero . Обавезна је код свих рана.контаминиране ране в. Раздерно . декубиталне ране спадају у: a. Процес зарастања ране се одвија у три фазе и то су: a.

Per secundam intentionem в. B1. Sanatio per tertiam intentionem је: a. D.. K. Неколико сати по повређивању в. B12. Двадесет четири сата по повређивању 31. Смеју извадити само ако је страно тело контаминирано 24 . Per tertiam intentionem 32. ) и фрагменти кости се приликом пружања прве помоћи на терену: a.30. Посебан вид одложене санације ране. C. Никако не смеју вадити б. Посебан вид одложене санације ране. Посебан вид одложене санације ране. при чему се кожни дефекти прекривају специфичним завојним материјалом 33. Per primam intentionem б. при чему се кожни дефекти прекривају кожним калемовима б. при чему се кожни дефекти директно сутурирају након седам дана в. B 12 34. A. A. ниацин в. Ране најбрже зарастају механизмом: a. Два до седам дана б. На зарастање рана имају утицај следећи витамини: a. A.. B6. Инфламаторна фаза зарастања ране траје: a. K б. пројектил. C. Страна тела ( нож. Обавезно се морају одмах извадити в.

Не сутурирају 25 . Примарни шав представља сутурирање ране: a. Апсцес 39. Након две недеље од повређивања 36. Не сме оставити б. тако звани мртви или слободни простор се: a. изузетно до седам дана в. Сером б. Од три до пет дана од повређивања. Секундарни шав представља сутурирање ране: a. Примарни одложени шав представља сутурирање ране: a. Од три до пет дана од повређивања. Хематом в. До дванаест сати од повређивања б. Од три до пет дана од повређивања. При сутурирању ране. Након две недеље од повређивања 38. изузетно до седам дана в. До дванаест сати од повређивања б. Накупљање бистре течности ( плазме ) у ткивном џепу ране се назива: a. До дванаест сати од повређивања б.35. Увек се сме оставити в. Сме оставити само уколико се ради о контаминираној рани 40. Уједне ране ( vulnus morsum ) се: a. Након две недеље од повређивања 37. изузетно до седам дана в.

поткожно масно ткиво в.б. ако се у терапији ординирају антибиотици 41.нагњечне ране ( vulnus lacero . Повреде код којих постоји повреда слузокоже 43. Убодне ране ( vulnus punctum ) б. кожу. Повреде код којих постоји прекид интегритета свих слојева зида шупљег орагана и могу бити пенетрантне и непенетрантне б. Секотине ( vulnus scissum ) в. Постоји повреда слузокоже 42. Убрзава зарастање рана в. Дуру. тзв. перитонеум. тетаногене ране су најчешће: a. Ране погодне за развој клостридијалних инфекција. Без обзира на време протекло од повређивања примарно треба ушити: a. Перфорантне повреде су: a. Раздерно . плеуру и зглобну капсулу б. Успорава зарастање рана б. Постоји комуникација између спољне средине и неке од унутрашњих телесних шупљина б. Повреде код којих постоји повреда кости в. Не утиче на зарастање рана 26 . Сваку рану уколико нема видљивих знакова инфламације 44. Diabetes mellitus: a. Сутурирају. перитонеум. Увек сутурирају в. Постоји повреда кости в.contusum ) 45. тетиве. Пенетрантне су оне ране код којих: a. Дуру.

Паренхиматозне органе трбуха ( јетра. Пулсирајућим истицањем светло .46. Крваваљење из артерија се карактерише: a. немогућност откривања ретроперитонеалних лезија. синхроно са срчаним откуцајима б. Инвазивност. црева ) в.црвене крви која се прелива из ране в.црвене крви која се прелива из ране в. Повреде екстремитета са преломом костију 47. Недовољна сензитивност 48. Израженије је из дисталног дела пресеченог крвог суда 49. Лигатура крвог суда 27 .црвене крви.црвене крви. Континуираним истицањем тамно . слезина ) б. Крвављење у два времена је карактеристично за: a. By . Шупље органе ( желудац. Недостаци DPL ( дијагностичка перитонеална лаважа ) код трауматизованих пацијената су: a. Израженије је из проксималног дела пресеченог крвог суда 50. Континуираним истицањем тамно .pass метода в. Венско крвављење се карактерише: a. Висока цена в. Пулсирајућим истицањем светло . могућност јатрогених повреда б. У методе привремене хемостазе спада: a. Компресивни завој б. синхроно са срчаним откуцајима б.

б 4. б 20. в 26. б 6. в 24. а 7. а 21. а 18. а 31. в 28. а 13. в 23. а 2. в 12. а 5. а 14. в 17. б 22. б 11. а 28 . а 19. а 30. в 25. б 29.ТРАУМАТОЛОГИЈА 1. б 16. б 3. б 8. в 9. а 10. а 32. а 27. а 15.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА .

33.

а

34.

а

35.

а

36.

в

37.

б

38.

а

39.

а

40.

а

41.

а

42.

а

43.

а

44.

а

45.

а

46.

а

47.

а

48.

а

49.

б

50.

а

29

ТЕСТ ПИТАЊА – ОПШТА ХИРУРГИЈА
ДИЈАГНОСТИЧКО - ТЕРАПИЈСКИ ПОСТУПЦИ У ХИРУРГИЈИ

1. Које методе дијагностике су обавезне за све хируршке болеснике:
( четири тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.
ђ.

Анамнеза
Инспекција
Ултразвучни преглед
Општи лабораторијски налази
Палпација
Компјутеризована томографија

2. Субјективни симптоми код хируршког болесника су:
( три тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.
ђ.

Бол
Низак крвни притисак
Губитак апетита
Висока телесна температура
Малаксалост
Висок крвни притисак

3. Објективни симптоми код хируршког болесника су:
( три тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.
ђ.

Бледило
Хипертензија
Хипотензија
Грозница и дрхтавица
Убрзан пулс
Губитак апетита

4. Хетероанамнезу узимамо код:
а. Повреде доњх екстремитета
б. Тешке повреде главе ( мозга )
в. Повреде мокраћне бешике
5. При повреди, пацијент наводи да је имао губитак свести код:
а. Повреде великих крвних судова
б. Повреде мозга ( главе )
в. Повреде грудног коша

30

6. Породична анамнеза је важна код:
( два тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.

Улкусне болести
Полипозе дебелог црева
Мезентеријалне тромбозе
Акутног панкреатитиса
Карцинома бубрега

7. Лична анамнеза о ранијим операцијама у трбуху помаже нам код дијагнозе:
а. Акутног апендицитиса
б. Илеуса
в. Ехинококуса јетре
8. Екстракранијалне главобоље су последица:
( два тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.

Повећаног интракранијалног притиска
Тумора мозга
Неуралгије n. trigeminus - а
Менингитиса
Синузитиса

9. Јак, изненадан бол у епигастријуму, најчешће је последица :
а. Акутног апендицитиса
б. Перфорације улкуса на дванаестопалачном цреву и желуцу
в. Илеуса
10. Појава црне столице говори о:
а. Перфорацији улкуса
б. Крварењу из горњих партија дигестивног тракта
в. Крварењу из хемороида
11. Палпацијом абдомена можемо открити:
а. Туморе абдомена
б. Мезентеријалну тромбозу
в. Цисту јетре
12. Торакални капак представља :
а. Повреду једног ребра на два краја
б. Повреду више ребара на једном крају
в. Двоструки прелом три или више ребара у низу са исте стране

31

13. RTG преглед лобање открива :
а. Потрес мозга
б. Прелом костију лобање
в. Интракранијално крвављење
14. Нативни снимак абдомена открива:
( три тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.
ђ.

Перфоративни улкус
Карцином цекума
Илеус
Акутни апендицитис
Акутни холециститис
Страна тела у абдомену ( метална )

15. Најједноставнија допунска дијагностика је :
а. Иригографија
б. Ултразвучна дијагностика
в. Магнетна резонанца
16. Ултразвучна дијагностика је важна код:
( четири тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.
ђ.
е.

Обољења жучне кесе
Обољења дојке
Обољења уротракта
Обољења желуца
Обољења штитне жлезде
Карцинома колона
Повреда екстремитета

17. Контрастна дијагностика нам помаже код:
( два тачна одговора )
а.
б.
в.
г.

Ехинококозе јетре
Тумора колона
Камена у жучним водовима
Лимфома

18. Повећане лабораторијске вредности билирубина и алкалне фосфатазе нам говоре о:
а. Хепатоцелуларном иктерусу
б. Опструктивном иктерусу
в. Хемолитичком иктерусу

32

Дијагностичка и терапијска метода 33 .панкреатографија 20. в. Позитрон емисиона томографија в. г. Три обавезна прегледа код неоплазме ректума : а. Назо .гастрична сукција је: а. Снимак дебелог црева б. б.19. в. Ендоскопски преглед дебелог црева б. г. Илеуса в. Иригографија је : а. Перфоративног апендицитиса б. Перфорацију улкуса б. Аускултација абдомена је важна код : а. Дијагностичка метода б. Магнетна холангио . Акутног холециститиса 25. б. Контрастна радиографија дебелог црева в. RTG дуоденалног рама је важан за : а. Контрастни снимак желуца 21.панкреатографија б.ректални преглед Ректоскопија EGDS ( езофаго – гастродуодено скопија ) Ултразвучни преглед абдомена Туморски маркери 23. Дигито . Гастроскопија је : а. Терапијска метода в. д. Снимање танког црева баријумом 22. Калкулозу холедоха в. MRCP је: а. Ендоскопски преглед желуца в.овог дивертикулума Илеуса 26. Тумор главе панкреаса 24. Абдоминалне трауме Цисте панкреаса Meckel . Ендоскопска холангио . Дијагностичка абдоминална пункција ( лаважа ) је важна код : а.

в.27. Болести јетре Болести слезине Болести штитне жлезде Болести желуца Болести црева Болести мокраћне бешике 32. ђ. Метода за снимање крвних судова је: а. Флебографија је метод за дијагностику: а. Ангиографија в. Мокраћне бешике в. д. Обољења крвнх судова б. г. Жучне кесе б. д. За дијагностику обољења ануса и ректума неопходна је: ( три тачна одговора ) а. в. б. Обољења аорте в. Обољења венског система 31. ђ. в. б. б. Цистоскопија је метод дијагностике: а. г. Облик органа Величину органа Положај органа Тежину органа Прокрвљеност органа Конзистенцију органа 29. Лимфографија 30. г. 34 Ано . д. Мијелографија б.ректоскопија Цекографија Пасажа црева Иригографија Фистулографија . Контрастно снимање показује: ( три тачна одговора ) а. Сцинтиграфија је важна код: ( три тачна одговора ) а. Бубрега 28.

33. Контраиндикације за колоноскопију су:
( два тачна одговора )
а. Карцином колона
б. Цревна оклузија
в. Перфорација колона
34. Дијагностичка пункција као метода, обавезна је код:
а. Сумње на екстраутерину трудноћу
б. Излива у плеуралну шупљину
в. Ануризме абдоминалне аорте
35. Гастроскопијом постављамо дијагнозу код:
а. Тумора танког црева
б. Обољења желуца и дванаестопалачног црева
в. Диветикулозе дебелог црева
36. Приликом гастроскопије можемо да делујемо терапеутски код:
а. Перфорације улкуса
б. Тумора желуца
в. Улкусног крвављења
37. За дијагнозу укљештене препонске киле потребна је:
а. Анамнеза, инспекција, палпација
б. Ехосонографија, лабораторија
в. Компјутеризована томографија трбуха
38. За потврду дијагнозе укљештене препонске киле потребно је урадити:
а. Ултразвучни преглед трбуха
б. Контрастно снимање трбуха
в. Нативни снимак абдомена
39. Дисфагија је:
а. Повраћање хране
б. Поремећај гутања хране
в. Штуцање и подригивање
40. Фистулографија је:
а. Контрастна метода
б. Ендоскопска метода
в. Нативно снимање

35

41. Хипопротеинемија подразумева :
а. Ниже вредности холестерола
б. Снижен ниво серумских протеина
в. Недостатак циркулишућег волумена крви
42. Асцитес се доказује:
а. Клиничким прегледом
б. Ултразвучним прегледом абдомена
в. Сцинтиграфијом
43. Дефанс абдомена може да се нађе код:
а. Перфорације улкуса
б. Ехинококуса јетре
в. Иктеруса
44. Непосредне постоперативне компликације су:
а. Илеус
б. Емболија плућа
в. Западање језика
45. Непосредне постоперативне компликације су:
а. Оне које се дешавају одмах после операције
б. Оне које се дешавају два дана после операције
в. Све оне које се десе након тридесет дана од операције
46. Ране постоперативне компликације настају:
а. У току првих седам дана
б. После три недеље
в. После два месеца
47. Најчешће ране постоперативне компликације су:
( четири тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.
ђ.

36

Крвављење
Илеус
Емболија
Хипопротеинемија
Рецидив болести
Перитонитис

48. Непосредне компликације најчешће настају услед:
( три тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.

Поремећаја електролита
Трауме за време операције
Недовољне пажње екипе
Давања трансфузије
Давања антибиотика

49. Локалне компликације су:
а. Повишена телесна температура
б. Сером у рани
в. Тромбофлебитис на доњим екстремитетима
50. Превенција оперативне компликације подразумева:
( три тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.

Добру преоперативну припрему
Добру оперативну технику
Добру анестезију и реанимацију
Зависи од врсте обољења
Зависи од старости болесника

51. Плућна емболија спада углавном у:
а. Непосредне постоперативне компликације
б. Ране постоперативне компликације
в. Касне постоперативне компликације
52. За превенцију постоперативних компликација важни су:
( три тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.
ђ.

Рана мобилизација болесника у постељи
Рано устајање болесника након операције
Дубоко дисање ( вежбе )
Мировање након операције
Уместо вежби давање антибиотика
Контрола крвне слике

53. Које стање најчешће доводи до постоперативног крвављења:
( три тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.
ђ.

Септично стање
Иктерус
Хемолитичка болест
Туберкулоза
Карцином
Дијабетес
37

54. Постоперативни апсцес плућа је:
а. Непосредна постоперативна компликација
б. Рана постоперативна компликација
в. Касна постоперативна компликација
55. Ателектаза најчешће спада у:
а. Непосредне постоперативне компликације
б. Ране постоперативне компликације
в. Касне постоперативне компликације
56. Код које врсте операција се најчешће развија дубока венска тромбоза:
а. Уролошких
б. Операција на јетри
в. Операција у малој карлици
57. У превенцији дубоке венске тромбозе обавезно је:
а. Строго мировање
б. Дубоко дисање и назо - трахеална аспирација
в. Давање хепарина
58. Ако се појави хематом у оперативној рани потребно је:
а. Давати трансфузије крви
б. Извршити експлорацију ране
в. Дати високе дозе антибиотика
59. Код појаве серома у оперативној рани потребно је:
а. Дати високе дозе антибиотика
б. Извршити експлорацију оперативне ране
в. Испунктирати стерилном иглом
60. Најчешћа локална компликација оперативног захвата је:
а. Сером у рани
б. Инфекција ране
в. Хематом у рани
61. Контаминација ране стрептококом испољава се:
а. Након двадесет четири до четрдесет осам сати
б. Након пет до седам дана
в. Након десетог дана од операције

38

Од четвртог до седмог дана в. Давање само инфузија и антибиотика 39 . Од десетог до петнаесетог дана 63. Мишиће в. Као рана постоперативна компликација в. Антибиотицима и стимулацијом секреције 68. Пласирање назогастричне сукције. давање антибиотика и инфузија в. Дисрупцију перитонеума. Као касна постоперативна компликација 69. Као непосредна постоперативна компликација б. дубоке клизме. фасције и коже в. Поткожно ткиво 64. Касна постоперативна компликација 67. Фасцију б. Паралитички илеус се јавља: а. Дехисценција оперативне ране подразумева: а. Инфекција оперативне ране се најчешће испољава ( изузев стрептокока ): а. Непосредна постоперативна компликација б. Инфекције ране в. Дисрупцију коже и поткожног ткива 65. Акутни постоперативни паротитис се јавља као: а. Лапароцела је најчешће последица: а. Операцију б. Оперативно ( инцизија и дренажа ) б.62. Витаминима и мировањем в. Инфекција оперативне ране најчешће захвата: а. Након двадесет четири до четрдесет осам сати б. Хематома у рани б. Дехисценције ране 66. Дисрупцију перитонеума б. Рана постоперативна компликација в. Акутни постоперативни паротитис се лечи: а. Лечење паралитичког илеуса подразумева: а.

Хеморагијски в. 2 % свих лапаротомија в. Лечење раног постоперативног механичког илеуса треба решити: а. Повреда плућа 77.гастрична сукција. Непосредна постоперативна компликација б. Конзервативно б. Постоперативни иктерус настаје најчешће: а. Код операција на хепато .билијарном систему б. Постоперативна психоза је узрокована најчешће: ( три тачна одговора ) а. Постоперативни панкреатитис се најчешће јавља као: а. Назо . б. Чест б. Једна од најчешћих компликација 71. Рани постоперативни механички илеус је: а.70. Повреда нерва в. г. Код болесника који су и преоперативно показивали психичку нестабилност Употребом неког лека Емболијом Хипоксијом Хипокалијемијом 76. Редак в. Повреда трахеје б. в. инфузија 72. Едематозни б. д. Код операција на дебелом цреву 75. Дехисценција оперативне ране се догађа у око: а. Рана постоперативна компликација в. Код операције струме као компликација најчешћа је: а. Постоперативни панкреатитис је: а. Код операција на панкреасу в. антибиотици. Некротични 74. 1 % свих лапаротомија б. 3 % свих лапаротомија 40 . Касна постоперативна компликација 73. Оперативно в.

78. Хитном операцијом б. Давањем H2 блокатора и IPP – ом 41 . Инфекције оперативне ране в. Дехисценције оперативне ране 80. Морталитет код десхисценције оперативне ране се јавља у проценту: а. 15 % б. Акутна дилатација желуца се лечи: а. 20 % в. Хитном декомпресијом увођењем назогастричне сонде в. 25 % 79. Неадекватна хемостаза доводи до настанка: а. Хематома и серома у рани б.

28. 26. 22. 9. 12. 2. 18. д b. 20. 21. 41. 11. 45. в. д б б a в б a. 6. 42. ђ б a. 29. б. 44. г. в б в б б a. в б в a. 10. б. в. 4. 37. 27. в. б. б. 42 a. 39. 23. 13. 38. 40. 31. б б в. 35. 25. 15. д a. в a. д б б a. 33. 16. 34.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА ДИЈАГНОСТИЧКО ТЕРАПИЈСКИ ПОСТУПЦИ У ХИРУРГИЈИ 1. в. 3. д б. 30. б. 17. 24. 7. 19. 8. 36. д б. 5. 32. 43. 14. г. в б б в a в б a б б a в a . д в б a в б a.

в в б в в б в б a б в б в в в б б б в б a a a. 59. 73. 48. б. б. б.46. 70. б. 58. a a. 51. 50. 67. в б a. 74. 80. 56. ђ a. 76. в a. 55. 52. в б a. в. 61. 71. 66. 54. 69. 65. 53. 68. 60. 77. 49. 57. б. 47. 75. 79. 62. 72. б. 78. 63. в б a б a б 43 . 64.

Антибиотицима најдуже двадесет један дан. палпација тумора или псеудотумора у дојци. компијутеризована томографију и одређивање лабораторијских анализа 3. Неспецифични маститис лечи се: a. Феномен флуктуације в. Дијагностика патолошких процеса у дојци захтева следећи дијагностички алгоритам: а. палпација тумора или псеудотумора у дојци. Галактоцела је: а. најчешће код жена које су дојење нагло прекинуте б. Облика в. Цистична лезија која се налази дубоко у ареоли дојке. Тумор се разликује од псеудотумора на основу постојања : а. Чврста маса у ткиву дојке праћена ретракцијом коже. Постојања треће димензије 4. ако се не лечи прелази у пурулентни маститис када се при палпацији дојки појави: а. палпација пазушних лимфних жлезда ).сукрвичавог садржаја б. односно мамографију и биопсију промене код жена старости преко четрдесет година б.ТЕСТ ПИТАЊА . палпација пазушних лимфних жлезда ). Антибиотицима најдуже седам дана.ОПШТА ХИРУРГИЈА ХИРУРГИЈЕ ДОЈКЕ 1. уз евентуалну инцизију и дренажу б. физикални преглед ( инспекција. Цистична лезија која се налази дубоко у ареоли дојке.40 година в. диференцира се присуство тумора и/или псеудотумора у квадрантима дојке. Величине б. код увучених брадавица. ултразвучни преглед дојки са пункционом биопсијом код жена старости до 35 . уз евентуалну инцизију и дренажу 44 . односно мамографију и биопсију промене код жена старости до 35 . Узимање анамнезе. Феномен флуктуације изнад запаљенског болног тумора 5. У току палпације дојке и пазуха. Антибиотицима најдуже четрнаест дана. код цисте дојке а преко каналића и код едема или хематома након трауме дојке в. физикални преглед. Узимање анамнезе. настала због продора бактерија кроз напрслине коже дојке и брадавице за време трудноће и лактације. уз евентуалну инцизију и дренажу в. Феномен флуктуације изнад запаљенског болног тумора који може да фистулизује са појавом гнојаво . Серозни маститис.40 година. болом и подсећа на карцином дојке 2. Узимање анамнезе. ултразвучни преглед дојки. физикални преглед ( инспекција. ултразвучни преглед дојки са пункционом биопсијом код жена старости преко четрдесет година. настала услед поремећаја лактације или кратко време након престанка лактације.

б. које се манифестују појавом тумора или псеудотумора 45 . ђ. У току лактације в. б. Термин фиброцистична болест дојке обухвата појаву: а. Галактоцелу Фиброцистичну болест дојке Интрадукталну папиломатозу Рану трудноћу Употреба цикличних оралних контрацептивних средстава Карцином дојке 10. г. Крвава секреција Секреција млека Серозна секреција Секреција жућкасте течности Секреција воденасто . сматра се патолошким ако постоји: ( три тачна одговора ) а. Цитолошки преглед секрета б. У току великих физичких и интелектуалних напрезања 7. в.6.бистре течности Секреција колострума Појава крваве секреције је индикативна за: ( два тачна одговора ) а. Ван периода лактације б. в. Запаљенских промена у дојци. Тумора дојке в. б. Mammila secretans преставља патолошко стање ако се јавља: а. 8. д. д. Различите не нормалности епитела и строме дојке које дају клиничке манифестације у виду палпабилних маса б. Биопсију промена на дојци в. Патолошка секреција из брадавице дојке захтева обавезну дијагностичку процедуру: а. Интрадукталну папиломатозу Примену оралних контрацептивних средстава Интрадуктални карцином Фиброцистичну болест дојке Галактоцелу 9. Mammila secretans или спонтано пражњење дукталних синуса ампуле брадавице. д. г. ђ. г. в. Мамографију 11. Појава серозне секреције је индикативна за: ( три тачна одговора ) а.

које имају све карактеристике: а. Клиничку слику фазе склерозе дисплазне болести дојке одликују иреверзибилне промене. печења или бола у брадавицама б. Лутенизирјућег хормона и естрогена б. Хормонски поремећај који доводи до овог патолошког стања је: а.цистична болест дојке је последица поремећаја циклуса хиперплазије и инволуције ткива дојке које током сваког менструалног циклуса прате аналогне промене у утерусу. Фаза секреције дисплазне болести дојке се клинички одликује: а.12. Клиничку слику фазе хиперплазије одликује: а. Естрогена и прогестерона 14.естенија (апсолутна или релативна) је поремећен однос: а. в. Фибро . или појава свраба. Болном предменструално набреклом дојком или набреклошћу дојки која може прећи у болну дојку. печења или бола у брадавицама. Ззапаљенског апсцеса 17. Дисплазна болест дојке пролази кроз три фазе: ( три тачна одговора ) а. печења или бола у брадавицама. предменструационо набрекла дојка или набреклост дојки које мозе прећи у болну дојку (Mastodonya). или појава свраба. уз присуство јасно палпабилног тумора у делу дојке 16. Тродимензионалног тумора б. што је праћено севањем у пазух или одговарајућу надлактицу. Појавом безболног тумора са увећањем лимфних жлезда у истостраној аксили 46 . што је праћено севањем у пазуху или одговарајућу надлактицу. што је праћено севањем у пазух или одговарајућу надлактицу. Набреклост дојки које може прећи у болну дојку (Mastodonya). Хипер . Хиперплазија Дисплазија Секреција Хипоплазија Склероза Дискинезија 15. Хиперестенија б. са појавом тврдине у дојци (болна или безболна). или појава свраба. Болна. г. што је праћено појавом свраба. Мултипла аденоматозна полипоза 13. печења или бола у брадавицама в. која има карактеристике псеудотумора или тумора са могућим знацима флуктуације б. д. Прогестерона и тестостерона в. Дводимензионалног тумора в. ђ. б. предменструационо набрекла дојка. Хипоплазија в. Болна.

паљењем и зарењем у брадавици.в. Фактори ризика за појаву карцинома дојке су: ( три тачна одговора ) а. б. Клинички. Појавом болног тумора у неком од квадраната дојке. Главне методе за рану детекцију и превенцију настанка карцинома дојке су: ( три тачна одговора ) а. Клиничке карактеристике инфилтративног лобуларног карцинома су: ( три тачна одговора ) а. б. Независтан је од фактора ризика карактеристичних за остале карциноме дојке ђ. б. в. ђ. Рана менструација ( тринаесте до четрнаесте године живота ) Касна менопауза ( после четрдесет пете године живота ) Цисте дојке Дојење Трудноћа у другој деценији живота 20. Редован физикални преглед Контролна компијутеризована томографија дојки Мамографија Биопсија промена утврђених мамографијом Повремене серолошке пробе на карцином дојке Превентиван ултразвучни преглед дојки 21. Наследне компоненте. г. г. ђ. пацијент има релативно дугу историју едематозних промена брадавице комбинованих са крварењем. Кожом око брадавице која има изглед коре од поморанџе в. без појаве увећаних лимфатика у истостраној аксили 18. Удаљене метастазе најчешће даје у менинге и серозне омотаче д. Седатива Аналгетика Антихистаминика Препарата калцијума Антибиотика Антипиретика 19. у фази хиперплазије и секреције се састоји у давању: ( три тачна одговора ) а. Јавља се као поље релативно болног задебљања у дојци и релативно велике пропорције тумора. Релативно је редак и чини око 5 – 10 % свих карцинома дојке г. в. д. Лечење дисплазне болести дојке. Метастазе инфилтративног лобуларног карцинома су ретке у регионалним лимфатицима в. у 1/3 до 2/3 случајева је комбинована са: а. д. г.ова болест јавља у 1 % случајева. Палпабилним тумором испод брадавице б. Чест је код мушкараца 22. Егзулцерисаним тумором дојке 47 . ђ. Paget . д. који је мултицентричан у истој или контралатералној дојци б. секрецијом. в.

Палпаторног стања јетре г. локализације (позиција према квадрантима и удаљеност од ареоле). зид грудног коша тумора б. Неуролошки преглед у циљу утврђивања удаљених метстаза ( на мозгу ) в. конзистенције. Физикални преглед у оквиру „ staginga “ карцинома дојке подразумева одређивање: ( два тачна одговора ) а. ђ. 48 Тумора Лимфних чворова Сателитских метастаза Органа Ретких метастаза Удаљених метастаза . „ Staging “ карцинома дојке се базира на: ( три тачна одговора ) а. г. б. в. в. Величине ( измерена). Staging је груписање пацијената према степену узнапредовалости болести. Олакшава избор индивидуланог лечења. д. д. фиксираност за кожу. успоставља одређени степен преогнозе тока болести и њеног трајања а омогућује и поређење резултата различитих програма лечење карцинома. Прогнозу болести 25. Клиничким подацима Компијутеризованој томографији дојке Физикалном прегеледу Радиолошко/лабораторијском испитивању Ултразвучном прегледу дојке Мамографији 24.23. Локално и регионално ширење карцинома дојке детерминише: а. г. Општи третман болести в. б. На основу „ staginga “ карцинома дојке одређује се клиничка TNM класификација која означава карактеристике: ( три тачна одговора ) а. Карактеристике регионалних лимфних нодуса д. ђ. пекторални мишић. Карактеристике системских лимфних нодуса 26. Локални третман болести б.

Локални и општи третман карцинома дојке је детерминисан клиничком TNM класификацијом и евентуалним допунским дијагностичким процедурама. г. ђ. б.27. в. Хирушким Радиолошким Онколошким Мешовитим Симптоматским Системским 49 . Локална контрола малигне болести дојке се остварује следећим терапијским приступима: (три тачна одговора ) а. д.

15. 17. 27. 7. 22. в. г а. 19. 3. 10. 6. 21. 26. в. г в а. в. в. в. в. 50 а а в а б а а. 4. 20. 12. ђ а. в. 14. б. б. 5. 16. 9. 18. г б а. ђ а. 23. ђ а а а в а. д а а а а. 13. 24. б.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА – ХИРУРГИЈА ДОЈКЕ 1. г а. д . 8. в а. в а. в б. 11. 2. 25.

то зовемо: а. Херниектомије в. Перфорације в. то зовемо: а. „ Rolling “ пара . мршављење и борба против опстипације ) 6. Рефлукс езофагитиса б. Пара . Странгулације 4. Хернија кратког једњака 5.езофагеална хернија 2. Хернија кратког једњака в.АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈА ХИРУРГИЈА ДИЈАФРАГМЕ 1.езофагеални спој је инфрадијафрагмално и нема гастро . Kада се део желуца провлачи поред једњака на више. „ Sliding “ хијатус хернију б.1% HCL) у једњак изазива бол код болесника који има: а. Клизајућа хернија в.ов тест (убризгавање 0.езофагеална хернија б. а постоји и рефлукс езофагитис. Kада се кроз једњачни отвор дијафрагме провлачи на горе желудац и кардио езофагеални спој. Kоју хиjатус хернију треба увек оперисати: ( јер се друга оперише само ако има знаке рефлукса ) а. кардио . Хијатус " sliding " хернију са рефлуксом в. „ Rolling “ хијатус хернију 3. Хернију кратког једњака 51 .ТЕСТ ПИТАЊА . Berstein . Хигијенско дијететски режим ( положајна дренажа. „ Sliding “ хијатус хернија б. Kлизајућа хијатус хернија носи опасност од: а.езофагеалну хернију б. Ресекција желуца б. без рефлукс езофагитиса користи се: а. Пара . У лечењу хијатус херније клизајућег типа.езофагеалног рефлукса.

ове херније б. г. задњи зид абдомена и дијафрагму 9. Ресекцију горњег дела желуца 10.рефлуксни оперативни поступак који подразумева: а. Плеуралном пункцијом в. јер десну страну штити јетра. ствара услове за настанак: а. Bochdaleck . Пептични улкус Коронарну болест Хијатус хернију Ахалазију Холелитијазу Дивертикулозу колона 8. Радиографијом грудног коша ( toracogaster. Омотавање делова желуца око једњака в. д.7. Ресекцију дела желуца б.ова тријада подразумева карактеристично симултано јављање следећих обољења: ( три тачна одговора ) а. Плеуралном пункцијом б. Изостанак спајања стерналног и косталног дела дијафрагме. Трауматска руптура код затворених повреда дијафрагме чешћа је лево него десно. Morgagni – Larrey .евe хернијe 11. torakocolon ) 13. Абдоминалном пункцијом в. Сигурна дијагноза затворене руптуре дијафрагме поставља се: а. напред у средњој линији. Баријумском гастрографијом и иригографијом 52 . б. Фундопликација је анти . Радиографијом грудног коша б. Фиксацију горњих делова желуца за предњи. Омотавање фундуса желуца око једњака б. Хијатус херније в. ђ. в. Гастропексија и фундопексија су оперативни поступци који се користе код лечења клизајућих хијатус хернија са рефлуксом. б. Saint . Дијагноза затворене руптуре дијафрагме најлакше се поставља: а. Фиксирање фундуса желуца за предњи и задњи трбушни зид в. Да Не 12. и оне подразумевају: а. Да ли је то тачно: а.

Торако . који је урођено несрастао. Hiatus pleuro . Торако . б.peritonealis у постеро .абдоминалну трауму 18. „ Симптом везивања пертли “ карактеристичан је за: а.абдоминална повреда в. Повреде карлице и доњих екстремитета в.ова хернија је чешћа: а. Bochdalek .ове херније 15.а 53 . Bochdaleck . phrenicus .14.јеву хернију в. Да ли је то тачно: а.латералном делу дијафрагме. Релаксација дијафрагме код деце је чешћа десно а код одраслих лево. Лево Десно 16. Порођајна траума n. Bochdaleck . Повреде CNS и локомоторног апарата б. Morgagni – Larrey . Хијатус хернију типа „ sliding “ 17.еве херније б. Хијатус езофагеалне херније в. Најчешћи узрок релаксације дијафрагме код деце је: а. Morgagni . б.ову хернију б. Политраума код које најчешће пуца дијафрагма подразумева: а. Да Не 19. основ је за формирање: а. Инфекција плућа и плеуре б.

9. 4. 7. 8. 19.ДИЈАФРАГМА 1. 13. 5. ђ в а в а в в в а в в а в . 14. 3. 18. д. 11. 2. 6. 16. 54 в б а б в б в. 17. 15.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА . 12. 10.

б.ТЕСТ ПИТАЊА . azygos и система горње шупље вене б. Бронхијалних вена в. Терцијарне 7.манометрија Фибероптичка ендоскопија Рендгенски езофагограм ( сине . Склеродермије 55 . б. в. Холецистокинон Глукагон Гастрин 5.езофагеалног сфинктера појачава: а. Варикозитета једњака не би било. болује од: а. ноћне регургитације. Болесник који има безболну парадоксалну дисфагију. V. Примарне б.езофагеалног сфинктера слабе: ( три тачна одговора ) а.6 цм и на манометрији одсуство перисталтике. lienalis в. V.радиографија ) Езофаго – ПХ . portae б. на рендгену једњак је проширен са коначним сужењем у дужини од 3 . д. б. в. Дифузног спазма једњака в. hepaticae communis 3. Секундарне в. Венска дренажа једњака иде путем: а. притоке v. Гастрин Трипсин Амилаза Холецистокинон Секретин Глукагон 6. Vena coronaria. г. ђ. Функцију гастро . ђ.АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈА ХИРУРГИЈА ЈЕДЊАКА 1. в. д. Функцију гастро . Дијафрагмалних вена 2. да не постоји спој система вене порте (vena coronaris ventriculi ) и: а. V.метрија Компјутеризована томографија једњака 4. па се сматрају и патолошким: а. Које су контракције једњака стационарне ( непропулзивне ). г. Клиничка слика Езофаго . Које су дијагностичке методе неопходне за постављање дијагнозе рефлукс езофагитиса: ( три тачна одговора ) а. Ахалазије б.

д. Због протрузије мукозе једњака в. Рефлукс езофагитис 10.дијететски третман Бужирање Екстрамукозну кардио . Асимптоматски случајни налаз при радиографијама гастро . Перфорације једњака страним телом 15. Јатрогене перфорације једњака в. Склеродермија једњака за разлику од ахалазије има: а.оv синдром је последица: а. Тракционом диvертикулуму једњака 14. б.8. Се може јавити обострано 16. Хидро – пнеумоторакс код перфорације једњака у доњој трећини: а.Dor ) Ваготомију и пилоропластику 9.оvом диvертикулуму б. Примарна сутура перфорације једњака има смисла ако се обави у првих: а. г. б. Zenker . в. Постеметичне перфорације једњака б. Лечење ахалазије подразумева: ( два тачна одговора ) а. Тракциони дивертикули једњака настају: а. Запаљењем лимфних жлезда медијастинума б. Због запаљења зида једњака 12. Пулзиони дивертикулуми једњака настају: а. в. Дисфагију б. Епифреничном диvертикулуму в. Због запаљења медијастиналних лимфних жлезда б. Се јавља са десне стране б. Се јавља са леве стране в. Boerhave . 56 Шест до дванаест сати од повреде Дванаест до двадесет четири сата од повреде Двадесет четири до четрдесет осам сати од повреде . Типична локализација тракционог дивертикулума једњака је: а.миотомију ( Heller . Горња трећина једњака Средња трећина једњака Доња трећина једњака 13.интестиналног тракта одговара најчешће: а. Запаљењем зида једњака в. Спазмолитике Хигијенско . б. Протрузијом мукозе и субмукозе кроз слабе тачке мускулатуре једњака 11. Сужење једњака в. в.

Хитну езофагостомију Хитну гастростомију Испирање једњака водом и антидотом ( киселине код базне повреде и обратно ) Антибиотике и кортикостероиде Дилатацију и бужирање 19. б. б. Саркоми в. г. прогресивна дисфагија в. д. Малигни тумори једњака су: а. Који су знаци иноперабилности карцинома једњака: ( два тачна одговора ) а. Бужирањем Колопластиком Гастростомијом Heller . Примарну сутуру и дренажу б. Која дијагностичка метода омогућује сигурну дијагнозу малигнома једњака: а. д.еви прстенови су конгениталне малформације једњака везане за: а. Немогућност гутања Кахексија Fetor ex ore Девијација аксијалне осовине једњака на езофагограму Бронхо . Аденокарциноми 21. Функционална.17. б.езофагеална фистула (бронхоскопски налаз инфилтрације трахеје ) 24. Радиографија једњака б. Ендоскопија са биопсијом 23. Планоцелуларни б. Хируршко збрињавање перфорације једњака дванаест сати након повреде подразумева: а. Који тип дисфагије упућује на карцином једњака: а. Конзервативни третман и дренажу в. д. в. Дисфагија лузорија 22. в. Органска. Хитан третман корозије езофагуса подразумева: ( два тачна одговора ) а. парадоксална дисфагија б. Корозивне стриктуре једњака се лече: ( два тачна одговора ) а. Компјутеризована томографија једњака в. в. в. Schatzki .овом процедуром Езофагостомијом 20. г. Езофагостомију цервикално и гастростомију и дренажу грудног коша 18. Горњи једњак Средњи једњак Доњи једњак 57 . г. б.

Поткожним емфиземом б. Отворене повреде вратног једњака типа убодина карактеришу се: а. Увећане лимфне жлезде у надкључним јамама б.кратком једњаку б.vagus .ова сонда се користи за: а. Levin .ов једњак има патоанатомску основу у: а. Медијастинитиса в. Лечење улкусне болести в.а и n. Muller . Крварећи варикси једњака се у акутној фази лече: а. Цурењем пљувачке на рану в. Blackemoore . због: а. Дехидратације 34. " Short " езофагусу . Повреде n. Коликвације в. Пратећих повреда трахеје и великих крвних судова б. Лигатуру варикозитета 30. Склерозацију варикса в. Дисфагијом 28.овом сондом б.Sengstakenn . Прогредијентна дисфагија в.а 27. Метахолин . Десикације 33. Термокаутеризацију варикса б.теста б. Транспозицији цилиндричног епитела кардије у једњак 26. Troisier . Коликвације ( продиру у дубину зида ) б. Базе ( NaOH ) изазивају некрозу типа: а.Sengstakenn .овом сондом 29. Киселине на једњаку изазивају некрозу типа: а. Barett .25. Заустављање крвављења код варикса једњака 58 . Интермитентна и парадоксална дисфагија 32. Рефлукс езофагитису в. Лечење илеусног стања б. Отворена повреда вратног једњака у виду секотине подразумева тешко и хитно хируршко стање. Ендоскопско хируршко лечење варикса једњака не подразумева: а. Коагулације б.овом сондом в. Кардиоспазам ( ахалазија ) се открива уз помоћ: а.Abott . Blackemoore .phrenicus . Протеинског и масног оброка 31. Коагулације ( делују на површне слојеве ) в. Пентагастрин теста в.ов знак код малигнома једњака је: а.

Hiss .ов угао са Gubarrof .35. Туп б. Оштар 59 .љевом валвулом је основ компетентности "кардиоезогеалног сфинктера " само ако је угао: а. 90о в.

д в в а а а а а а а а в в . 17. 2. 60 а а в. 29. д. б а б в г. 16. 8. 14. 33. 15. 12. 18. ђ в а в. 32. 26. 21. 9. 3. 30. д в г. 6. 31. г в в а б в а б а в в. 24. 13. 23. 19. 27. 22. 20. 10.ХИРУРГИЈА ЈЕДЊАКА 1. г . 28. 25. 5. 11. г а. 7. 35. 4.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА . 34.

Паријеталних ћелија 2. У епигасријуму б. Ulcus pepticum . У леђима 6. У булбусу дуоденума 5. д. Унутрашњи фактор ( мукопротеин ). Ахлорхидрија ( PH већи од шест ) нам указује да болесник вероватно болује од: а.а б.ТЕСТ ПИТАЊА – ОПШТА ХИРУРГИЈА ХИРУРГИЈА ЖЕЛУЦА 1. Хиперацидитет Хипоацидитет Анемију Улкусну болест Хипомотилитет желуца 3. Зимогених ћелија в. в. Карцинома желуца 61 . г. гастректомије ) има за последицу: ( два тачна одговора ) а. Мукусних ћелија б. Око papilаe Vateri в. Испод левог ребарног лука в. Morbus Menetrier в. који се везује за витамин B12 и омогућује његову ресорпцију у терминалном илеуму. лучи се у желуцу из: а. Губитак функције паријеталних ћелија желуца ( атрофија мукозе. Бол у епигастријуму Крвављење из дигестивног тракта без болова Дисфагија Мршављење Повраћање 4. Када улкус пенетрира у панкреас јавља се бол: а. в. На D2 дуоденума б. д. 95 % дуоденалних улкуса смештено је: а. г. б. б. Који су најчешћи симптоми улкусне болести: ( два тачна одговора ) а.

Антацида б. У терапији пептичког улкуса магнезијум оксид у комбинацији са алуминијум хидроксидом има снажно: а. Zollinger-Ellison . H2 блокатор + антибиотик б. Menetrijer . ђ. 62 Серумски гастрин повишен Високе МАО и BAO Хиперкалцемија ( прати паратиреоидни аденом ) Еозинофилија Позитиван уреаза тест Пернициозна анемија . Лабораторијски знаци Zollinger .в.овој болести в. Антихолинергика в. указује нам на постојање: а. H2 блокатор + антацид в. Аналгетичко дејство в. Апудоми у склопу MEA ( ендокрино аденоматозни синдром ) који изазивају Zollinger-ellison . г. Антибиотика 10. Зрачном терапијом 9. б. Некомпликован пептички улкус доминантно се лечи: а. Гастриному ( тумору non . Аchlorhydriae в.ов синдром имају патоанатомску и патофизиолошку основу у: а.Weiss . Ниво серумског гастрина изнад 500 pg/ml после и. Morbus Menetrier 8. Хируршком терапијом в.овог синдрома могу бити: ( три тачна одговора ) а.овом синдрому 13. в.Еllison . Антацидно дејство б. Антацид + седатив 12. д.beta ћелија панкреаса или G .7. Mallory . давања калцијума или секретина.овог синдрома б. Седативно дејство 11.ћелија антрума и дуоденума ) б. Позитиван уреаза тест на ендоскопској еваулацији пептичког улкуса упућује на следећу терапијску шему: а. Конзервативном терапијом б. У лечењу акутног улкуса у болној фази треба инсистирати на упорном фракционираном давању ( два до пет сати после јела ): а.

Хиперсекреција HCl б. Хипохлорхидрија 18. Најучесталија локализација желудачног улкуса је: а. Велика кривина б. Претњу перфорације б. Препилорични део мале кривине 16. Која компликација желудацног улкуса није карактеристична за дуоденални улкус: а. Ахлорхидрија код желудачног улкуса указује на: а.кардијални део мале кривине в. д.Weiss .ов синдром Перфорација гигантског пептичког улкуса 15. Хипергастринемија в. г. Малигну алтерацију улкуса 19.14. Најчешћи знаци који указују на постојање Zollinger – Еllison – овог синдрома су: ( три тачна одговора ) а. е. д. Тешка хеморагија из желуца Ulkus pepticum jejuni након ресекције желуца Варикозитети једњака Menetrijer . Суб . в. Одговор на питање „ да ли је желудачни улкус малиган или није “ добија се путем: ( два тачна одговора ) а. Цитолошког прегледа желудачног сока Ендоскопије и биопсије ивица улкусне нише Компјутеризованом томографијом желуца Ултразвучном дијагностиком трбуха Рентген дијагностиком желуца 63 . б. Који патофизиолошки поремећај више карактерише желудачни него дуоденални улкус: а. в. Малигна алтерација 17. Крвављење в. г. Пилоричну стенозу в. б.ова болест Mallory . Перфорација б.

в. Искашљавање пенушаве крви Повраћање жуто . Постојања жутице Постојања асцитеса Постојања хепато . в.зеленог садржаја Искашљавање садржаја боје цигле Повраћање светло .а са великом сигурношћу се може поставити путем: а. Пражњење светло . г. в.20. Рендгенског налаза б. д. ђ. Повраћање светло . Дијагноза извора крвављења из горњих партија ГИТ . в.ове сонде .блокатори 24. ђ. Акутно крвављење из горњих партија GIT .Sengstaken . Ендоскопског прегледа 64 .хемоглобина под утицајем HCl .спленомегалије Постојања мелене Губитка телесне тежине Наглог наступања стања хеморагичног шока 25. б. д.а захтева следеће поступке: ( заокружи три неодговарајуће радње ) а. б. испирање желуца хладним сланим раствором CVK и уринарни катетер Дијетална исхрана Стављање Blackemoore . ђ.црвене крви Повраћање тамне крви Повраћање талога боје кафе 21.а Дејства панкреасног сока на крв Дејства цревног сока на крв 22. Искашљавање пенушаве крви б. Хематемеза је: ( три тачна одговора ) а. д. Хематохезија је: а.црвене крви в. г. Црна боја крви код мелене потиче од: ( два тачна одговора ) а. г. б.црвене крви из ректума 23.ове сонде Перорални H2 . д. Хематемезе и мелене в. Дејства жучних боја на крв Дејства цревних бактерија на крв Стварања мет . Интравенско давање течности и крви Инсталирање Ewald . б. Сумња да је хематемеза пореклом из варикса једњака поставља се на основу: ( три тачна одговора ) а. г.

Kрвављење из пост еметичног пуцања мукозе езофаго . Притиска на гране n. Последица Zollinger . Праћења висине Ph у желуцу 30. д.овог плексуса в. б. Сав желудачни сок Рефлукс дуоденалног и цревног сока у желудац Само желудачни HCl Само крв из желуца Жуч из дуоденума 29.гастричног прелаза б. Крварећи улкус је чешћи код особа: а. Не 28.овом сондом ( осам до десет милиметара ) евакуишемо: ( два тачна одговора ) а. Иритације грана n. в. Једна од две наведене компликације пептичног улкуса је дупло ређа од оне друге. Перфорација Хеморагија 65 . Да б. Назогастрична сукција као терапијско средство у хирургији желуца користи се код: а. Штуцање је знак да је дифузни перитонит ухватио и субдијафрагмалне регије због: а.Ellison . Диференцијалне дијагнозе са панкреатитисом в. Са крвном групом « О » б. Са крвном групом « AB » 27. Са крвном групом « А » в. Парализе Auerbach . Да ли је ова тврдња тачна ? а.а надувеним паретичним желуцем б. LEVIN . vagus . Лечења дехисценције шавова 31. Болесници са желудачним улкусом три пута чешће крваре од болесника са дуоденалним улкусом.овог синдрома 33. Компликација Menetrijer .овог синдрома в. MALLORY . Лечења „ perforatio tecta “ б.WEISS – ов синдром је: а.а за желудац 32.гастрична сукција као дијагностичко средство у хирургији желуца користи се код: а. Назо . б. phrenicus . Лечења постоперативног крвављења в.26. г. Праћења интезитета крварења из улкуса б. Која је ређа: а.

34. Истовремено крвављење и перфорација улкуса најчешће се дешава код:
а. Улкуса на желуцу
б. Улкуса на кардији
в. „ Kissing “ улкуса на булбусу дуоденума
35. Конзервативни третман покривене перфорације јетром и оментумом ( perforatio
tecta ) носи опасност од:
а. Дифузног перитонитиса
б. Јаког крвављења
в. Субфреничног апсцеса
36. Клиничка слика перфорације улкуса подразумева:
( подвуци три нетачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.
ђ.
е.

Анемију
Хематемезу
Дефанс трбушног зида
Изненадни бол као убод ножем , ирадира у раме
Повраћање
Дифузни тимпанизам у трбуху
Паралитични илеус

37. Сливање изливеног садржаја у ниже партије трбуха код перфорације улкуса може
довести у дијагностичку заблуду са:
а. Акутним апендицитисом
б. Реналном коликом
в. Цревном странгулацијом
38. Карактеристичан рендгенски налаз за перфорацију улкуса је:
а. Субдијафрагмални „ срп “ - пнеумоперитонеум
б. Хидро - аерични нивои у цревима
в. „ Стражарска вијуга “ у горњем делу абдомена
39. CUSHING - ов улкус се јавља:
а. Код опекотина
б. Код узимања салицилата
в. Код повреда и тумора ЦНС - а
40. Која је врста малигнома желуца најучесталија:
а. Сквамоцелуларни карцином
б. Леомиосарком
в. Аденокарцином

66

41. Које дијагностичке методе најсигурније откривају постојање малигнома желуца:
( два тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.

Рендгенграфија желуца
ЕHО - горњег абдомена
Гастрична цитологија
Гастроскопија са биопсијом
Налаз ахлорхидрије

42. Тотална гастректомија захтева доживотну субституциону терапију:
а. Давање пепсина и HCl
б. Давање трипсина и амилазе
в. Давање витамина B12
43. Који тумори желуца достижу велике димензије, често крваре због некротичне
улцерације на себи и не реагују на радиотерапију:
а. Лимфосаркоми
б. Аденокарциноми
в. Леомиоми и леомиосаркоми
44. Гигантска хипертрофија желудачних набора, хиперхлорхидрија, хипопротеинемија,
асцитес и хронично гастрично крвављење су знаци за:
а. Zollinger-Ellison - ов синдром
б. Акутни хеморагични гастритис
в. Menetrijer - ову болест
45. Акутна дилатација желуца је озбиљно стање које се брзо и ефикасно лечи:
( два тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.

Назогастричном сукцијом
Надокнадом течности и електролита
Трансфузијама крви
Ресекцијом желуца
H2-блокаторима

46. BROCHARDT - ов тријас ( нагон за повраћањем, епигастрична дистензија,
немогућност убацивања назогастричне сукције ) је знак за:
а. Стенозу једњака
б. Стенозу пилоруса
в. Акутни волвулус желуца
47. Пара езофагеална хиатус хернија удружена са евентрацијом леве хемидијафрагме
често узрокује:
а. Акутну дилатацију желуца
б. Mallory - Weiss - ов синдром
в. Хронични волвулус желуца
67

48. Најучесталије позиције дивертикулума желуца су:
( два тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.

Мала кривина на ангулусу
Велика кривина
Антрум на великој кривини
Мала кривина испод езофаго - гастричног прелаза
Пре - пилорична регија

49. Сигуран знак стенозе пилоруса код одраслих је:
а. Повраћање хране унете пре двадесет четири сата
б. Ритам тегоба ( бол - узимање хране – патња )
в. Ритам тегоба ( патња - узимање хране – бол )
50. Налаз BOAS - OPLER - ових бацила и млечне киселине у желудачном соку говори у
прилог:
а. Карцинома желуца
б. Улкуса на дуоденуму
в. Zollinger - Ellison - овог синдрома
51. Затворене ( непенетрантне ) повреде желуца у виду пуцања крвних судова и
лигамената желуца или у виду руптуре зида желуца настају код:
a. Удара у трбух ( коњ, нога, тврд предмет ), пада са висине и Watter - blast - а
b. Дејства оштрог оруђа
c. Дејства ватреног оружја
52. Затворене повреде желуца иду под сликом:
а. Акутног абдомена
б. Илеуса
в. Волвулуса желуца
53. Коагулационе и коликвационе хемијске повреде желуца највише погађају:
а. Кардију
б. Корпус желуца
в. Пилорус и антрум
54. Ulcus calosum је пато - анатомска дијагноза за:
а. Акутни улкус
б. Стрес улкус
в. Хронични улкус
55. Oehlecker - ов знак код улкусне болести је:
а. Ирадијација бола у леву плећку и раме ( говори за перфорацију )
б. Мета промене карцинома желуца у Douglass - овом шпагу
в. Немогућност убацивања сонде у желудац
68

ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА – ХИРУРГИЈА ЖЕЛУЦА
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.

в
б, в
а, б
в
в
в
а
а
а
а
а
а
а, б, в
а, б, в
б
в
в
в
а, б
г, д, ђ
б, в
в
г, д, ђ
а, б, в
в
а
а
а, б
а
а
а
а
а
в
в
а, б, д
а
а
в
в
в, г
в
в
в
а, б
в
в
г, д
69

49. 51. 52. 50. 54. 55. 70 а а а а в в а . 53.

Хематемезом в.папиларно 5. " Ануларни панкреас " даје симптоме: а. Murrphy .папиларно ) 2. Courvoisier . Тумори дуоденума у пределу папиле Ватери дају карактеристичан клинички знак: а.ТЕСТ ПИТАЊА – АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈА ХИРУРГИЈА ДУОДЕНУМА 1.папиларно в.сигмоидне б. Пара . Булбусу дуоденума в.ове унутрашње киле зову се још и: а. Повраћање жучи код високог илеуса изазваног опструкцијом дуоденума знак је: а.цекалне в. Тешком ретроперитонеалном флегмоном 6.ов знак в. Лечење се састоји у положајној дренажи и то: а. Ретроперитонеалне повреде дуоденума манифестују се: а. Trandelenburg . Странгулационог укљештења 7. знаке опструкције дуоденума.пекторални положај ( потрбушке ) 3.ев знак б. Пара . WALDEJER . Сличне улкусној болести в. после наглог мршављења. Медијалној страни D2 дуоденума ( пара .ов положај в. Fotergyl .ов знак ( велика и напета жучна кеса ) 4. „ Аорто – мезентерична клешта “ изазивају. Гено .дуоденалне 71 . Високог илеуса на дуоденуму б. Дифузним перитонитисом б. Да је опструкција инфра .ов положај б. Пулзиони дуоденални дивертикулуми су најчешће постављени на: а. Пара . Да је опструкција на булбусу дуоденума б. Fowler . D3 дуоденума б. Да је опструкција супра .

2. 72 в в в в в а в .ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА . 3. 6. 7.ХИРУРГИЈА ДУОДЕНУМА 1. 5. 4.

Пилоруса до цекума б.јејуналног угла до цекума 2. Основни узрок дијареје код умерене ресекције дисталног дела илеума је малапсорпција: а. У хируршком смислу најважнији слој зида танког црева је: а. Трајцовог лигамента ( Treitz ) до цекума в. 2 . Ресекција дисталног дела илеума доводи до поремећаја у апсорпцији: а. Горња мезентерична артерија васкуларизује: а. Жучних киселина в.моноглицерида в. 2 . Сероза б. Практично иста 4. Јејунум б. Масних киселина 73 .ТЕСТ ПИТАЊА – АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈА ХИРУРГИЈА ТАНКОГ ЦРЕВА 1. Жучних киселина б. Дуодено . Танко црево је део алиментарног тракта које се пружа од: а.моноглицерида б. Витамина Б12 в. Артеријска васкуларизација анти . Јејунум и илеум 3. Мукоза в. Илеум в. Субмукоза 5.мезентеричне стране у односу на мезентеричну страну зида танког црева је: а. Боља б. Основни узрок дијареје код обимне ресекције дисталног дела илеума је малапсорпција: а. Аминокиселина б. Лошија в. Гвожђа и калцијума 6. Моносахарида 7.

Парцијалну опструкцију црева б. После опсежне ресекције дебелог црева в. Два главна механизма која делују у смислу спречавања бактеријског размножавања у танком цреву су: ( два тачна одговора ) а. Количина бактерија већа од десет организама по милилитру разређеног и селективно култивисаног цревног аспирата в. Секреторни имуноглобулин Желудачна киселина Протеолитички ензими Нормална пасажа цревног садржаја Жучне киселине 11. Илеума б. Неоплазме б. Само опструкцију лумена црева в. в. Најтежи клинички поремећаји у синдрому кратког црева настају после обимне ресекције: а. б.ов тест б. Адхезије 74 . И једно и друго 13.8. Šiling . Једноставна механичка опструкција танког црева подразумева: а. Синдром „ кратког црева “ може да настане: а. Инкарцерацијске херније в. Најчешће хируршко обољење танког црева је: а.ксилоза тест 12. Опструкција б. д. Специфичан тест за дијагнозу синдрома „ слепе вијуге “ је: а. Оба одговора су тачна 9. Илеума са уклањањем илео . Оклузију лумена црева само на једном месту 14. Јејунума в. Запаљење в. г. Далеко најчешћи узрок механичке опструкције танког црева су: а.цекалне валвуле 10. После опсежне ресекције танког црева б. Д .

г. ђ. д. Која три симптома и знака указују на странгулациону опструкцију танког црева: ( три тачна одговора ) а. Повраћање Изостанак столице и гасова Дистензија абдомена Аерохидрични нивои код радиографског прегледа Колични бол Болна осетљивост абдомена 16. г. б. в. Грчевит бол Дистензија абдомена Континуиран бол Одсуство цревних звукова Одсутна или слаба абдоминална осетљивост Леукоцитоза и повишена температура 18. в. ђ. Узраст болесника Ниво оклузије Трајање болести Конкомитантне абдоминалне болести Странгулација 17. Три кардинална знака механичке опструкције танког црева су: ( три тачна одговора ) а. Која три основна патофизиолошка процеса која доводе до смрти код нелечених болесника са опструкцијом црева без странгулације: ( три тачна одговора ) а. д. д. в. д. б. в. г. г.базни поремећаји Токсемија и сепса Акутна бубрежна инсуфицијенција Шок Губитак крви у црево 75 . ђ.15. ђ. в. б. б.базне равнотеже Шок 19. д. г. Интралуминална екстравазација течности и електролита Акутна бубрежна инсуфицијенција Плућне компликације Хиповолемија са електролитним дисбалансом Поремећаји ацидо . Губитак воде и електролита Ацидо . Два основна фактора која битно утичу на клиничке манифестације код комплетне механичке опструкције танког црева су: ( два тачна одговора ) а. Која су три основна патофизиолошка процеса која доводе до смрти код нелечених болесника са странгулационом опструкцијом танког црева: ( три тачна одговора ) а. б.

76 Клиничке манифестације ЦТ .ксилоза тест Акумулација гранулоцита обележених Ин . Само танко и дебело црево в. Изотонични раствор глукозе 21. Изотонични раствор NaCl или његови еквиваленти в.20.знаци Рентгенски знаци Ендоскопски знаци Д . в. Само танко црево б. Анорексија Повраћање Абдоминални бол Туморозна маса у абдомену Дијареја 25. У реституцији хиповолемије код болесника са механичком опсрукцијом танког црева пре свега користи се: а. Узраст б. Странгулација в. Која су три суштинска елемента за дијагнозу Кронове ( Crohn ) болести: ( три тачна одговора ) а. б. На повећање стопе смртности код оперативно лечених болесника са механичком опструкцијом танког црева пре свега утиче: а. д. ђ. в. г. Инфективни агенс б. Узрок Кронове ( Crohn ) болести је: а. Трајање опструкције 22. Пуна крв и плазма б. Остаје непознат 23. Абнормалне имунолошке реакције в. г. б.111 ( сцинтиграфија ) . д. У далеко највећем броју случајева терминални илеум 24. Најчешћа манифестација Кронове ( Crohn ) болести је: ( два тачна одговора ) а. У Кроновој ( Crohn ) болести промене захватају: а.

без обзира на локализацију промена. Кронова болест се чешће јавља код млађих особа Екстраинтестиналне компликације су чешће код улцерозног колитиса Потенцијал за развој карцинома је већи код улцерозног колитиса Локалне компликације су подједнако честе у обе болести Кронова болест чешће захтева оперативно лечење 27. в. б. б. Опструкција црева в. в. б. в. Најчешћи тумори танког црева су: ( три тачна одговора ) а. Која се два клиничка знака која су честа код Кронове ( Crohn ) болести. Токсични мегаколон 30. Најчешћа индикација за оперативно лечење у случају интестиналних компликација Кронове ( Crohn ) болести је: а. Дијареја Температура Перианалне промене Ректално крвављење Туморозна маса у абдомену 28. Најчешћа индикација за оперативно лечење Кронове ( Crohn ) болести. Тежак облик болести са лошим одговором на медикаментозну терапију 29. је: а. д. Аденоми Липоми Неурофиброми Хамартоми Лимфангиоми Лејомиоми 31. д. г. Нека од интестиналних компликација б. д. г. ђ. Аденом б. Интерна фистула и абсцес б. Бенигни тумор који најчешће узрокује симптоме је: а. Које су две разлике између Кронове ( Crohn ) болести и улцерозног колитиса тачно наведене: ( два тачна одговора ) а. Заостајање у расту и сазревању детета в. г. Липом в. никако не јављају код улцерозног колитиса: ( два тачна одговора ) а. Лејомиом 77 .26.

Фибросарком в. Најчешћи мезодермални малигни тумор танког црева је: а. Лејомиосарком 33. Апендиксу в. Ректуму б. Липосарком б. Карциноид гастроинтестиналног тракта најчешће је локализован у: а.32. Танком цреву 78 .

6. 17. д а. ђ а. 15. 4. д в. 32. а в б в б б в а в б. г. г. в. 27. б.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА – ХИРУРГИЈА ТАНКОГ ЦРЕВА 1. 24. 29. 16. 19. 10. 13. 7. 21. 26. ђ а. 22. 14. д б. 8. ђ в в б 79 . 3. 30. 2. 25. 33. г б а б в а. 11. 12. в. 18. д б б в в в. 5. 9. в. д а а а. 28. 20. 23. г в. 31. д в.

Иригографска слика „ птичијег кљуна “ или „ пламена свеће “ је карактеристична за: а.ove болести je: а. Недостатак кранио . Волвулус колона је: а. Улцерозни колитис се одликује: а. Урођено проширење дебелог црева в.a 5. Избочења по цреву в. Тумор већег дела колона в.каудалног раста plexus myentericus . Крваво – слузаво . Замена „ Глазгов кома скале “ 7. Улцерозни колитис 80 . Chapman . Долихо колон је аномалија коју карактерише: а.ova класификација je: а. Урођена аномалија колона 2. Дивертикулоза колона в. Волвулус цекума в. Захваћеношћу илеума 6. М.гнојавим проливом в. Воденасто слузавим проливом б. Тумор колона б. Садржи карактеристике које одликују мегаколон в. Синдром малог левог колона б.ТЕСТ ПИТАЊА . Заокретање мобилног сегмента колона око уздужне осовине б.АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈА ХИРУРГИЈА ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА 1. Поремећај исхране 4. Нова TNM класификација за колон б. Издужено и проширено црево б. Hirschsprung je: а. Узрок Hirschsprung . Недостатак витамина B 1 и B 6 б. Недостатак левог колона 3.

Peutz – Jeghers . Нормалној слузници колона и ректума 13. Која од илеостомија је искључиво привремена: а.8. Rio . Бенигним пигментним меланинским мрљама в. Colom transversum 9.u в.oви ( 1960 ) принципи се морају поштовати код : а.ова аркада б. Знаци хипохромне анемије су чести код: a.u б. У раздобљу од четири до шест месеци након нестанка перитифлитичног тумора 14. Болесницима са преболелим перитифлитичним тумором препоручује се appendektomia на хладно: а. Туморима панкреаса б. Coecum и colon ascendens б. Тумора левог колона b. Континентна илеостомија по Kock . Riolan . Предилекциона места за праве дивертикулуме колона су: а. Латерална илеостомиа (" loop ") 15. Sudeck . Васкуларна аркада иѕмеђу најдисталније сигмоидалне и горње хемороидалне артерије je: а. Ресекција панкреаса в. Две недеље након нестанка перитифлитичног тумора б.ома в. Четири недеље након нестанка перитифлитичног тумора в. Ресекције колона због карцинома б. Cole .ова тачка 12.Turnbull . Преоперативној дијагнози карцинома колона б. Класификације малигних тумора колона 81 .ov синдром је полипоза колона удружена са: а. Постоперативној контроли болесника са колоректалним карциномом в. Високе вредности CEA ( carcinom embrional antigen ) су од великог значаја у: а. Карцинома десног колона 11. APUD . Colon sygmoideum в. Улцерозним колитисом 10. Терминална илеостомија по Brook .Branko аркада в.

oвe болести б. Мукозна проктектомија са илео . Карцинома колона 18. Turnerov . Cullenov .знак в. Улцерозног колитиса в.знак б.аналном анастомозом је хируршка процедура која се изводи код: а.16. Дугог radixa meso .знак 82 . Непокретности сигме в. Карактеристичан знак за appendicitis је: а. Волвулус сигмоидног колона је честа појава због: а. Crohn . Blumbergov . Мобилности сигме и кратког корена мезоа сигме 17.a б.

6.1. 8. 10. 14. 5. 15. 2. 18. 3. 16. 4. 11. 17. а а б в б б б а б в в б в б а в б б ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА ХИРУРГИЈА ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА 83 . 9. 7. 12. 13.

в. Унутрашњи хемороиди другог степена су они који: а. Унутрашњи хемороиди првог степена су они који: а. Специјализовани добро васкуларизовани  јастучићи  аналног канала. б.ТЕСТ ПИТАЊА – АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈА КОЛО ПРОКТОЛОГИЈА 1. артерио . Спољне Симптоматске Мешовите Компликоване Унутрашње Неизлечиве 3. глатке мишиће. г. Хемороиди се деле на: ( три тачна одговора ) а. Варикозна субмукозна проширења у аналном каналу в. в.венуларне комуникације. Спонтано проминирају ван лумена аналног канала у тренутку контракције црева и не могу се репонирати 84 . Проминирају ван лумена аналног канала у тренутку контракције црева али се спонтано и враћају у канал б. Проминирају у лумен аналног канала и манифестују се болним крварењима в. покривени задебљалом субмукозом. који садрже у себи артериоле. венуле. б. Компликације хемороидалне болести су: ( три тачна одговора ) а. Проминирају у лумен аналног канала а након столице или флатуса и ван аналног канала уз болна крварења 5. еластично и везивно ткиво б. Проминирају у лумен аналног канала и манифестују се болним крварењима после столице или флатуса б. д. Инкарцерација Перианални хематом Тромбоза Инконтиненција алви Гангрена Спазам аналних сфинктера 4. г. Спонтано проминирају ван лумена аналног канала у тренутку контракције црева и захтевају мануелну репозицију в. Хемороиди су: а. ђ. д. Варикозна ожиљна субмукозна проширења у аналном каналу 2. ђ.

в.сигмоидоскопија Аноскопија 10. д. Манометрија сфинктера г . Колоноскопија са биопсијама д. Проминирају ван лумена аналног канала спонтано или у тренутку цревног пражњења б. Искључиво конзервативно ( медикаментозно уз хигијенско . Ригидна или флексибилна ректо . Унутрашњи хемороиди четвртог степена: а.дијететски режим ) в. ђ. б. г. Крварења ( свежа крв ) и бол после дефекације Окултно крварење и бол у току и после дефекације Секундарна анемија Опстипација са болним дефекацијама и крварењем Пруритус аналне регије са болним дефекацијама и крварењем Дијареја и опстипације наизменично са окултним крварењем и секундарном анемијом 9. Проминирају ван лумена аналног канала спонтано и захтевају мануелну репозицију 7.6. Додатне дијагностичке процедуре у диференцирању хемороидалне болести у односу на друга проктолошка и оболења колона и ректума су: ( три тачна одговора ) а. Стално проминирају ван лумена аналног канала и не могу се мануелно репонирати 8. Проминирају ван лумена аналног канала спонтано или у тренутку цревног пражњења и захтевају мануелну репозицију в. Искључиво хируршки б. Основне дијагностичке процедуре којима се утврдђује постојање хемороидалне болести су: ( три тачна одговора ) а. Унутрашњи хемороиди трећег степена су они који: а. Проминирају ван лумена аналног канала у тренутку цревног пражњења б. Клиничка слика хемороидалне болести у класичним случајевима одликује постојање: ( три тачна одговора ) а. Унутрашњи хемороиди се лече: а. д. Анамнеза и инспекција Колоноскопија Иригографија Ректални туше ( дигитални преглед ануса и ректума ) Прокто . в.сигмоидоскопија б. ђ. У зависности од степена оболења конзервативно и хируршки 85 . Ендоскопија 11. г. „ Браш “ биопсије ђ. б. Иригографија в. Проминирају ван лумена аналног канала и захтевају мануелну репозицију в.

Хируршко лечење оперативним методама је резервисано за унутрашње хемороиде четвртог и поједине трећег степена. в. Затворена и отворена хемороидецтомија Склерозација Ласерска хемороидектомија Електрокоагулација Ендоскопска хемороидектомија Лигатура гумицом 15. г. настала најчешће при проласку обилног и тврдог фекалног болуса б.у Инфрацрвеном или електрокоагулацијом Инстилацијом астригентних масти и супозиторија 14. Конзервативно ( астрингентним. Склеротерапијом Хемороидектомијом Латералном сфинктеректомијом Лигатуром са гумицом по Barron . Траума аналног канала. ђ. Траума изазвана страним телима у аналном каналу 86 . У средњој линији напред ( на шест сати у коленолакатном положају ). На седам и девет сати лево у колено . б. У средњој линији позади (на дванаест сати у колено .12. антиинфламаторним и антитромботичним мастима и супозиторијама ) в. г. Учестала пражњења са наизменично тврдим и течним фекалним болусом који повређује слузокожу црева в. Дијетом богатом воћем и поврћем 13. д.лакатном положају д. Иницијални фактор за настанак fissure in ano je: а.лакатном положају 16. в. Унутрашњи хемороиди првог и поједини ентитети другог степена се лече: а. Комбиновано у средњој линији на шест и дванаест сати у колено . код жена најчешће г. Најчешће примењиване оперативне преоцедуре су: ( три тачна одговора ) а. Fissura in ano најчешће је локализована: ( три тачна одговора ) а. д. Хируршки ( склерозацијом ) б. Десно латерално на пет сати у колено . Унутрашњи хемороиди другог и трећег степена се лече хируршким не оперативним процедурама: ( три тачна одговора ) а. ђ.лакатном положају) код мушкараца у 90% случајева б. На пет. седам и девет сати у колено .лакатном положају в. б.лакатном положају ђ.

Хистолошка испитивања су показала да су аналне жлезде локализоване у средини аналног канала у нивоу аналних крипти и да се простиру у субмукозу. г. Ово сазнање потврђује теорију да је основа патогенезе fistule in ano: а. в.17. в. б. У клиничкој слици аналне фистуле доминирају два симптома: ( два тачна одговора ) а. Рентгенским прегледима перианалне регије 87 . г. „ Стражарска папила “ ( локализована позади ) Анални улкус Анални тумор Хиперемија аналног канала Дијареја 19. в. д. Траума аналног канала 20. Опструкција изводних канала жлезда в. Перакутни Акутни Субакутни Хронични Рекурентни 18. Хроничну фисуру одликује тријас промена која се уочава током инспекције и аноскопског прегледа: а.сфинктеричном простору. б. Аномалија крипти и злезда б. при чему две трећине њих се завршава у унутрашњем сфинктеру а једна трећина завршава у интер . г. д. Ректалном дигиталном прегледу б. Бол Крварење per recti Секреција Проливи и опстипација Грозница 21. Дијагностика аналне фистуле се лако поставља захваљујући: а. б. д. Инспекцији перианалне регије в. Fissura in ano може имати следећи клинички ток: ( два тачна одговора ) а.

26. Глутеалној бразди неколико центиметара каудално од ануса б. оболења простате и коштаног система карлице д. г. Отвора фистуле у анлном каналу или ректуму б. в. У патогенези ових процеса прво настаје: а. Отвор овог канала се налази увек у: а. Разлике између фистуле и абсцеса г. Аноректални абсцеси су колекције које се формирају у ткиву и просторима око ректума и аналног канала. У глутеалној регији најчешће око ануса в. Апсцес в. Дијагноза нејасних случајева fistulae in ano захтева: ( три тачна одговора ) а. која са површином коже комуницира узаним епителизованим каналом. Истовремено фистула и апсцес 25. У глутеалној регији неколико цм каудално од ануса 88 . д.22. Ова стања су у хирургији хитна због јаких болова и могуће интоксикације пацијента. Sinus pilonidalis ( Cystis dermoides sacralis ) је ткивна формација локализована у поткожном ткиву изнад сакрума. Антибиотску терапију б. Њихов настанак је условљен истим механизмом којим настају и fisstule in ano. Постојања придружених оболења аналног канала и ректума в. а перианални абсцес се уочава у перианалној регији инспекцијом. Иинспекцију перианалне регије Ректоскопију Канилирање фистуле Колоноскопију Фистулографију Проктологију 23. Из тих разлога лечење аноректалних абсцеса захтева хитну: а. Придружених оболења перианалне регије. Инцизију и дренажу и накнадну антибиотску терапију. Аноскопија и сигмоидоскопија се користе у дијагностици fisstule in ano у циљу утврђивања: ( два тачна одговора ) а. б. Тачних односа фистулозног канала према аналном каналу у циљу планирања оперативног лечења 24. ђ. Загревање апсцеса до његовог спонтаног пражњења на кожу или у аноректум в. Фистула б. У симптоматологији аноректалних абсцеса доминирају сви знаци неспецифичног запалења.

Фистулозна компликација б. Хигијенско . Запаљење 28. Sinus pilonoidalis одликује постојање у субкутису сакралне регије шупљине облозене гранулационим ткивом у којој се обично налази једна или више длака.27. које се кроз отвор на кожи могу лако извући напоље. Оперативно в. Лечење sinus pilonoidalisa је: а. Антибиотицима б. Карцином коже в.дијететски режим 89 . Ова промена не изазива клиничке симптоме све док се не развије: а.

в. 21. 6. д а а б в а. 23. ђ а. г. 26.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ КОЛО – ПРОКТОЛОГИЈЕ 1. 22. в б а. 9. 17. 15. г в б а. б. 5. г а. 27. б. в. 90 а а. 4. 11. в а. д б б в а в б . 2. 8. в. б. б б а. 3. 19. д а. 28. 24. 18. 20. 25. 10. ђ а б. 12. г. в. 7. д а. д а. 16. 14. 13.

Предњи сегмент б. Медијални сегмент 6. Лева сегментна фисура јетре дели: а. Леви режањ јетре се дели: а. Латерални сегмент в. Сегменталну поделу јетре 5. Задње од медијалних сегмената в. Поделу на десну и леву половину јетре б. Између предњих и задњих сегмената 8. Више од 10 % укупне телесне тежине 3. На латерални сегмент в. Да б. Само код појединаца 2. Тежина јетре чини: а. На предњи сегмент 7.ТЕСТ ПИТАЊА – АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈА ХИРУРГИЈА ЈЕТРЕ 1. 10 % укупне телесне тежине в. Предње од задњих сегмената б. 2 % укупне телесне тежине б. Јетра је један од највећих абдоминалних органа: а. Поделу јетре на четири и више режњева в. Десна сегментална фисура јетре чини границу: а. Савремена подела јетре подразумева: а. Класична подела јетре подразумева: а. Између предњих и медијалних сегмената б. Медијалне од латералних сегмената 91 . Десни режањ јетре се дели: а. Поделу на четири режња б. На задњи сегмент б. Између предњих и латералних сегмената в. Не в. Сегментну поделу на осам сегмената 4.

Функционални крвни суд јетре в. Једна б. 1500 милилитара крви 92 . в. 25 % крви б. Више од 500 милилитара крви б. Три хепатичне вене су: ( три тачна одговора ) а. б. A. ђ. 50 % крви в.9. У једној минути а. Једног система б. Неколико 14. Три в. Више од три 11. Због крвављења код повреда б. Хепатичне вене чине одвојени систем и има их: а. г. д. Венски крвоток јетре се састоји из: а. Да ли постоје акцесорне вене из задњег сегмента јетре и колико их је: а. Код хепатектомије 15. Нутритивни крвни суд јетре б. Три система 10. Ради дренаже крви в. hepatica допрема у јетру: а. Две б. hepatica допреми у јетру: а. Два система в. И једно и друго 13. 75 % крви 16. Зашто су значајне акцесорне вене јетре: а. Не постоје в. Мање од 500 милилитара крви в. Vena porte је: а. Предња Медијална ( средња ) Лева Задња Десна Горња 12.

v. hepaticae и њених грана: а. На четири до пет центиметара од излаза из јетре 22. Леви и десни жучни канал се спајају у: а. Више од 500 милилитара крви б. Преко v. Дуго се мислило да в. У 25 % а. Дуго се мислило не б. Мање од 500 милилитара крви в. Задњи сегментни се улива у леви хепатични 23. Предњи сегментни канал се улива у медијални б. 5 % 24. hepatica sin. mesentericae superior в. portae допреми у јетру: а. На самом излазу из јетре в. 10 % в. 25 % б. У јетри б. Више од 1000 милилитара крви ( 1125 милилитара ) 19. Да ли постоји аномалија сегментних жучних канала и која је: а. У једној минути. б. У 25 % полази из a. д.17. Постоји више варијација ( аномалија ) а. 75 % крви 18. 25 % крви б. hepaticae comunis б. Повећања саобраћаја Повећања туча на улици и кафани Повећање пољопривредне механизације Повећаног броја алкохоличара Повећаног насиља Развоја индустрије 93 . Новија сазнања су да постоји 21. У 10 % аномалије изворишта a. Затворене повреде јетре су данас чешће због: ( три тачна одговора ) а. Задњи сегментни канал се улива у латерални в. Да ли постоји колатерални крвоток јетре: а. ђ. portae у јетру се допреми: а. 50 % крви в. г. полази из леве гастричне артерије 20. в. У ком проценту се јавља аномалија сегментних жучних канала: а.

Повреди јетре. Интра . бледило в. слезине и панкреаса в. Сцинтиграфија 28. Артериографија в. Повреди јетре ( изолована ) б. Директна сила Индиректна сила ( пад са висине ) Комбиновано дејство директне и индиректне силе Услед повећања интраабдоминалног притиска Због тешких опекотина Услед повреда грудног коша 26. в. Других разлога који нису у вези са повредом 31. Код удружених повреда в. Најважнија дијагностичка процедура код повреда јетре је: а. Десни бубрег б. Десно плуће в. Ултразвук абдомена б. Ако код повреде јетре. Код повреда десног режња јетре. Трауматски шок код повреда јетре је чешћи: а. најчешће се повређују и: а. Субкапсуларни хематом б. онда се ради о: а. Десна половина дебелог црева 32. желуца или црева 94 . Присуства крви у тбушној дупљи в. Подједнако 30. Отока јетре б. Бол. Велики централни расцеп 27.25. Најтежа повреда јетре је: а. Тежак трауматски шок 29. на RTG снимку постоји пнеумоперитонеум. Код субкапсуларног хематома. Код изолованих повреда б. б. д. Перкуторна тупост код повреде јетре је последица: а. клиничком сликом доминира: а.абдоминално крварење б. г. Узроци настанка повреда јетре су: ( три тачна одговора ) а. Више расцепа на обе половине јетре в. Повреди јетре. ђ.

потребно је: а. Више од десет дана 39. поред операције. Подвезати заједничку хепатичну артерију б.33. она мора да остане у трбуху најмање: а. Од старости повређеног в. У миру б. Пет дана б. Подједнако се често јављају у рату и миру 35. У рату в. Подвезати њихове гране за десни режањ 40. Ако се крварење из јетре заустави тампонадом газом. Не зависи од интраабдоминалног притиска 38. најважније је: а. Времена повређивања 36. Код повреда јетре. Урадити компјутеризовану томографију абдомена в. Ако је крварење из десног режња јетре обилно и не можемо га зауставити. Повреде јетре узроковане хладним оружјем су чешће: а. Урадити абдоминалну пункцију 34. Смањеног интраабдоминалног притиска в. лапаротомија доводи: а. треба одмах: а. Ако је повређени у тешком шоку због повреде јетре. Код повреде јетре. До повећаног крварења в. Давање антибиотика б. Урадити радиографију абдомена б. Давање трансфузија крви в. Десет дана в. Обим крварења се не мења 37. Давање аналгетика 95 . Повећаног интраабдоминалног притиска б. Тежина повреде јетре узрокована ватреним оружјем зависи: а. Подвезати вену порте в. До смањеног крварења б. Појачано крварење код лапаротомије је последица: а. Од врсте оружја б.

абдоминалним приступом 47. а. Торакалним приступом в. Абдоминалним приступом б. в. ђ. Више од 1/2 јетре 44. Пет до седам дана б. д. Лева хеми . Поседује ли хепатична ћелија моћ регенерације: Не Да Зависи од више фактора 45. Повреде оба латерална сегмента в. Стрес улкус в. Хематурија 48. Торако . Торакалним приступом в. Код повреда и операција јетре потребно је знати да се у великом проценту јавља: а. Повишена телесна температура Перитонитис Крвављење Стварање апсцеса јетре Емболија плућа Карцином и цироза јетре 42. Индикације за проширену ресекцију јетре су: а. г. б.хепатектомија се изводи: а.а спроводити најмање: а. 1/2 јетре в.абдоминалним приступом 46. Четрнаесет до петнаест дана в. Шећерна болест б. Десна хеми . Данас се зна да је за нормалну функцију јетре довољно да се остави: а. 1/5 јетре б. Повреде предњих и задњих сегмената 43. Сматра се да је обавезно превенцију стрес улкус . б. Повреде предњег. в. горњег и доњег сегмента б. Тридесет дана 96 .хепатектомија се изводи: а. Торако . Најчешће компликација повреда јетре су: ( три тачна одговора ) а. Абдоминалним приступом б.41.

Не треба 54. д. в. Цисти јетре Токсемија гравидарум Хемангиома ( великих ) јетре Дуготрајних обструкција зуцних путева Простих циста јетре Ехинококуса јетре 52. Конгениталне Стечене Истовремено и једне и друге Праве Лажне 51. Холангиокарцином в. Када је досло до високе температуре в. Првом месту б. г. г. б. Хепатом б. б. д. Конгениталне Праве Лажне Вретенасте Сакуларне 50. Хепатохолангиом 97 . Најчешћи од тумора јетре је: а.49. Не јавља се у јетри 53. Хемангиоме јетре треба оперисати ако су: а. б. Цисте јетре могу да буду: ( два тачна одговора ) а. Када је дошло до руптуре или прети руптура 55. Хемангиом јетре је по учесталости бенигних тумора на: а. Када даје јаке болове б. в. Већи од десет центиметара в. Спонтана руптура јетре настаје код: ( три тачна одговора ) а. Цисте јетре се деле на: ( два тачна одговора ) а. Мањи од четири до пет центиметара б. в. ђ. Редак в. д. г. Када се хемангиом јетре мора хитно оперисати: а.

метастазе су присутне у: а. али бениган по природи 59. Редак. али врло малиган в. Цитостатицима 60. Већа на левом режњу в. ђ. Ангиосарком јетре је: а. Метастаски тумори јетре су најчешће последица: ( три тачна одговора ) а. Високим дозама антибиотика 98 . Око 100 % 57. Лечење примарних тумора јетре је: а. Тумора плућа Тумора абдоминалних органа Тумора дојке Тумора простате Тумора мозга Тумора коштаног система 62. Код дијагнозе нодуларних и дифузних хепатома .56. Чест. Редак. Преко десет пута б. Већа на десном режњу б. Подједнако често се јавља и у десном и левом режњу 63. Лечење апсцеса јетре је: а. Хируршки в. Преко 50 процената б. г. али бениган по природи б. Конзервативно б. Радиотерапија в. Када се дијагностикује масивни тип тумора јетре. Метастатски тумори јетре су чешћи од примарних у: а. Преко 80 % в. метастазе су присутне у: а. Учесталост апсцеса јетре је: а. Преко 70 процената в. Преко двадесет пута в. д. б. Око 100 процената 58. Хируршко б. Преко сто пута 61. в. Преко 50 % б.

Код жена средњих година 66. Конзервативно лечење Оперативно лечење Само праћење болести Лечење ако дође до компликација Спољну дренажу цисте Хеми . б. д. Ехинококус јетре изазива паразит: а.хепатектомију 99 . ђ. Величине цисте Локализације Старости болесника Ранијих операција Других обољења 69. Најчешће паразитарно оболење јетре б. Лечење ехинококозе јетре подразумева: ( три тачна одговора ) а. Амебни апсцес јетре најчешће се јавља: а. в. Бол Температура Малаксалост Пад притиска Убрзање пулса Појава жутице 65. Ни једна од њих 68. Код мушкараца средњих година в. Када код ехинококозе јетре дође до високе температуре знак је: а. б. Да је дошло до спонтаног пражњења в. Taenia echinococus в. Ехинококус јетре је: а. Који су главни симптоми апсцеса јетре: ( три тачна одговора ) а. г. б. г. в. в. д. Да је дошло до бактеријске инфекције 70. Најређе паразитарно оболење јетре в. Клиничка слика ехинококозе јетре зависи од: ( два тачна одговора ) а. г.64. ђ. Да се циста увећава б. Entamoeba hystolitica б. Код деце б. д. Не јавља се у јетри 67.

100 Спонтано изумирање цисте Спонтана руптура цисте Опструктивни иктерус Илеус Емболија Склоност крвављењу . б. ђ. Компликације ехинококуса јетре су: ( три тачна одговора ) а. г.71. в. д.

41. 39. 38. ђ б в в а б в в а в б в а а. 22. 8. 48. 18. 50. 47. 7. 20. 51. в. д ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА – ХИРУРГИЈА ЈЕТРЕ 101 . 46. 24. 12. а а а в а б в в б б б. 45. 6. 9. 11. 32. 19. 3. в в б в б б а в в а а а б в в б а. 15. ђ а. б б. 40. 5. 2. в. в. 44.1. в а. 49. 13. 35. 36. 4. 25. д в а б в а б б б. 14. 21. в. 16. 17. 37. 31. 23. 29. 27. 43. 28. 34. 33. б. 26. 10. 30. 42.

63. 53. б. 60. в. 55. 65. 68. ђ б а б а. д а. 102 а б в а а в б а б а. 56. 57. 54. б в а. б. 58. д . 64.52. 61. 67. б. 69. 66. 71. 70. в а б б. 62. 59.

cystica се рано одваја и укршта заједнички канал спреда в.hepatica dex. Конгениталне аномалије жучне кесе и жучних путева могу да буду: а. б. Десет процената в. Жучна кеса има капацитет да прими: а. в. Сто педесет до двеста педесет милилитара жучи в. ђ. укршта заједнички жучни вод спреда б. У више од двадесет процената 2. д. Стеноза холедоха Циста холедоха Недостатак жучне кесе Атрезија конфлуенса Стеноза билијарног стабла Стеноза оба хепатикуса 5. Триста педесет до петсто милилитара жучи 103 . A. г. Компатибилне б. Конгениталне аномалије жучне кесе.ТЕСТ ПИТАЊА – АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈА ХИРУРГИЈА ЖУЧНЕ КЕСЕ И ЖУЧНИХ ПУТЕВА 1. в. ђ. неке од њих су: а. б. Инкомпатибилне в. Оба одговора су тачна 3. д. г. Педесет до сто милилитара жучи б. A. Компатибилне конгениталне аномалије жучне кесе и жучних путева су: ( три тачна одговора ) а. Инкопатибилне конгениталне аномалије жучне кесе и жучних путева су: ( три тачна одговора ) а. Стеноза целог билијарног стабла Стеноза холедохуса Недостатак жучне кесе Атрезија десног и левог хепатикуса Атрезија конфлуенса Циста дуктуса холедохуса 4. Од пет до седам процената б. И једна и друга аномалија 6. Поред аномалија жучних путева постоје и аномалије крвних судова. жучних путева и њихових крвних судова се јављају: а.

г. Grigler . д. Триста педесет милилитара жучи б. Шта се дешава са жучи у жучној кеси: а. Непромењена се убацује у црева в. в. в. Код хемолитичког иктеруса повећан је углавном: а. г. Најчешћа од жутица је: а. б. Непрестано циркулише 8. Gilbert .ова болест б. прехепатичке и постхепатичке в. Колико приближно жучи уђе из јетре у жучну кесу за двадесет четири сата: а. Све жутице делимо на основу анатомске локализације примарног поремећаја на: а. Врши се ресорпција и концентрација б. д. Прехепатичке и хепатичке б. Хемолитичка в. Директни билирубин в. Оба билирубина су повећана 104 . Хепатичке. Одијев сфинктер се састоји из: ( три тачна одговора ) а.7. ђ. Сфинктера папиле Сфинктера Вирсунга Сфинктера холедоха Сфинктера десног и левог хепатикуса Сфинктера само десног хепатикуса Сви наведени одговори су тачни 10.Najjar . Калкулоза жучних путева Тумори жучних путева Циста холедохуса Склерозантни холангитис Дивертикулоза дуоденума Сви наведени одговори 13. Постхепатичке и опструктивне 11.ов синдром 12. ђ. б. Више од хиљаду милилитара жучи 9. Индиректни билирубин б. Најчешћи узроци екстрахепатичког иктеруса су: ( три тачна одговора ) а. Петсто до седамсто милилитара жучи в.

в. б. д. Неинванзивна дијагностика билијарног система је: ( три тачна одговора ) а. в. ђ. в. Хепатоцелуларни иктерус в.14. Повећање алкалне фосфатазе упућује на: а. Калцијум . Асимтоматска холелитијаза има индикације за операцију: ( три тачна одговора ) а. ђ. Холангитис може дати следеће симптоме: ( три тачна одговора ) а. г. Ниједан 15. Хемолитички иктерус б. Температура Дрхтавица Субиктерус Поврацање Престанак ветрова и столице Лагане болове 18. Најчешћи калкулуси у жучној кеси су: а. д. Холестеролски в. г. Екстрахепатски иктерус 16. Индиректан билирубин в. Код екстрахепатичне опструкције повећан је: а. б. б. Анамнеза и клинички преглед Ултразвучни преглед PTCH Интравенска холангиографија Перорална холангиографија ERCP 105 .бикарбонатски 17. Кад откријемо калкулозу Код дијабетичара Ако се ради о искљученој жучној кеси Ако је млада особа Налаз калцифициране жучне кесе Сви наведени одговори 19. Пигментни б. ђ. Директан билирубин б. г. д.

где се не може користити интравенска контрастна холангиографија: а. Најсигурније методе испитивања билијарног стабла су: ( три тачна одговора ) а. ђ. Не в. Да б. г. ђ. Редослед патоанатомских промена је следећи: а. д. 106 Акутно запаљење жучне кесе Флегмонозно запаљење Гангрена Перфорација Билијарни перитонитис Сви наведени одговори су тачни . ERCP служи за: ( три тачна одговора ) а. в. У појединим случајевима 24. д. PTC се ради код иктеруса. б. б. г. Дијагнозу калкулозе у жучној кеси Дијагнозу калкулозе у холедохусу Дилатацију папиле Екстракцију калкулуса из холедоха Сви наведени одговори су тачни 21. в. У појединим случајевима 25. Не в. в. Не в. Ултразвучни преглед Перорална холангиографија Интравенска холангиографија Трансхепатична холангиографија ( PTCH ) ( PCH ) ( PTC ) ERCP Анамнеза. Може и једна и друга 22. Да ли је нуклеарна магнетна резонанца потребна у дијагностици билијарног система: а. Да б. Да ли је компјутеризована томографија обавезна за дијагнозу обољења жучне кесе: а. д. г. Да б. клиничка слика и лабораторијско – биохемијски налази 23. б.20.

Да б. в. Само ако садржи калкулусе 107 . Артеријских крвних судова в. Да. на палпацију при дубоком дисању 30. Појачан бол испод десног ребарног лука. Може ли код акутног холециститиса доћи до повећања билирубина: а. Не б. Повећава се концентрација жучних соли у жучној кеси в.ев знак: а. Акутни холециститис без калкулозе настаје као последица: ( четири тачна одговора ) а. Код акутног холециститиса значајно је: а. д. Да. Дефанс испод десног ребарног лука б. Дифузни перитонитис в. у незнатним вредностима 32. Венских крвних судова б. Повећање билирубина у крви б. б. Гангрена жучне кесе настаје када је дошло до тромбозе: а. Калцијумски калкулуси 33. Повећање билирубина у крви и мокраћи 31. Појачава се контракција жучне ке 29. клостридијом Услед тумора панкреаса Гладовања Услед улкуса и дивертикулозе на дуоденуму Сви наведени одговори су тачни 28. Повећање леукоцита в. салмонелом. у значајним вреностима в.а Инфекције дуктус цистикуса ешерихијом. Не в. Тумора ductus cisticus . На нативном снимку абдомена може се понекад видети увећана жучна кеса: а. Како гладовање доводи до акутног холециститиса: а. Повећава се присуство бактерија б. На нативној радиографији абдомена могу се видети: а. Холестеролски б. Шта је Murphy . Пигментни в. г.26. И једних и других крвних судова 27. ђ.

Гној в. Ретко 36. Код жена в. б. Најтеже компликације акутног холециститиса су: ( три тачна одговора ) а. ђ. Подједнако 35. За хитну хируршку холецистектомију б. Не в. д. Перфорација жучне кесе се најчешће јавља: а. в. Акутни алкохолни хепатитис може да представља диференцијално дијагностички проблем акутног холециститиса: а. Контраиндикација за операцију в. в. Фиброза Хронични холецистопанкреатитис Гангрена Перфорација Емпијем жучне кесе Илеус 37. Ограничена уз стварање локалног апсцеса Слободна уз настанак дифузног перитонита Перфорација уз суседне органе Сви наведени одговори су тачни 40.34. Жуч б. Акутни гонококни перихепатитис се најчешће јавља: а. После четрнаест дана од почетка болести 108 . г. У случају емпијема у жучној кеси се налази: а. Нема ни жучи ни гноја 38. г. Само дренажа гноја 39. Код мушкараца б. Да б. Емпијем жучне кесе је индикација: а. Првог дана болести б. б. Од петог до седмог дана болести в. Перфорација жучне кесе може да се одигра: а.

в. Холецисто . Доводи до иктеруса 46. Перихолецистични абсцес је: а. ђ. При перфорацији жучне кесе у суседне органе настаје: а. б. Билио . Не јавља се 42. Оптурација 47. Холецистектомија б. Даје слику акутног абдомена в. Странгулација б. Билијарни илеус настаје: а. Дуоденална фистула б. г. У акутном холециститису предност има: а. Стварањем калкулуса у илеуму в.интестинална фистула: а. Код хидропса жучне кесе 48. Који тип илеуса настаје код билијарног илеуса: а. Емпијема жучне кесе б.41. У дуоденум У желудац У колон У јејунум У илеум У плеуралну дупљу 43. Најчешћи облик перфорације б.интенстинална фистула 44. Код хроничне жучне кесе в. Холецистектомија је индикована код: а. Пролазом калкулуса у колон 45. Пролазом калкулуса из билијарног система кроз фистулозни отвор у дуоденум б. Инкарцерација в. Холецистостомија в. Не даје значајне симптоме б. Перфорација жучне кесе у суседне органе најчешће се дешава: ( три тачна одговора ) а. д. Најређи облик в. Подједнако се често примењују 109 . Панкреасна фистула в.

Често обољење б. ђ. Подједнако 50. г. д. 110 Висока температура Високи леукоцити ( леукоцитоза ) Интоксикација Присуство гаса на нативном РТГ – у абдомена . Жучној кеси ( лумен) Зиду жучне кесе Перихолециститичном простору Холедохусу Дуоденуму Јетри 54. 10 – 15 % 51. Код емфизематозног холециститиса долази до стварања мехура гаса у: ( три тачна одговора ) а. Мушкарци а. Код компликација акутног холециститиса предност има: а. 10 % в. Ко обољева чешће од емфизема холедохуса: а. Жене б. Емфизематозни холециститис је: а. Ретко обољење в. Која су два патогмонична знака за емфизематозни холециститис у односу на обичан бактеријски: ( два тачна одговора ) а. Холецистектомија б. 1 – 2 % б. Подједнако 55. 5 % в. б. б.49. 5 % б. Код акутног холециститиса постоји истовремено и калкулоза холедоха у: а. г. Смртност код акутног холециститиса износи: а. в. Холецистостомија в. Више од 10 % 52. Не јавља се 53. в.

д. Потпуне опструкције билијарног стабла в. Највише пет до шест б. Инфекције билијарног стабла 62. Код билијарног илеуса нативна радиографија абдомена може да постави дијагнозу: а. Давање високих доза антибиотика Давање антибиотика против клостридија Издашна брза реанимација Давање кисеиника Што хитнија операција Сви наведени одговори су тачни 57. ђ. а да га нема у жучној кеси Сви наведени одговори су тачни 60. Како настаје холедохолитијаза: а. Бол је најачи код: а. Више од сто 61. Акутног холециститиса б. Код операције билијарног илеуса треба: а. Холедохолитијазе в. Највише двадесет до тридесет в. Малигног тумора холедохуса 111 . Не може в. Да.транспарентан 58. Обавезно урадити и једно и друго 59. в. Холангитис настаје као последица: а. г.56. Може б. Делимичне опструкције билијарног стабла б. г. Број калкулуса у холедоху може бити: а. Само решити илеус в. Емфизематозни холециститис захтева: ( три тачна одговора ) а. Истовремено урадити холецистектомију б. б. уколико је калкулус радио . Пролазом калкулуса из жучне кесе кроз цистични канал у холедох Стварање истовремено калкулуса и у жучној кеси и у холедохусу Стварањем калкулуса у холедоху. в. б.

Епигастријуму в. Пруритис се јавља код: а. Алкална фосфатаза код холедохолитијазе је: а. г. Бол код билијарне колике најчешће врши ирадијацију према: а.холецистектомни синдром настаје као последица више фактора: а.ове папиле Билијарни илеус Крвављење из холедохуса Сви наведени одговори су тачни 67. Хепатични апсцеси Цироза јетре Акутни панкреатит Ерозија Ватер . Грудној кости б. Компликације холедохолитијазе су најчешће: а. Обавезно.63. б. Конзервативно 68. ђ. Подједнако често се јавља код оба пола 112 . Холедохолитијазе в. Ретко повишена б. Лечење холедохолитијазе је: а. д. е. Гастритис Улкусна болест Панкреатитис Сртиктура и прираслице Холедохолитијазе Преоперативно погрешне дијагнозе Сви наведени одговори су тачни 69. Калкулозе жучне кесе 65. г. Карцином жучне кесе је чешћи: а. в. Пост . д. али није хитно в. б. Увек повишена в. Код мушкараца в. Код жена б. в. е. ђ. Акутног холециститиса б. Десној лопатици 64. Хитно оперативно б. Нормална 66.

д. жучних водова. Малигни тумори жучних путева се карактеришу: ( четири тачна одговора ) а. Лечење карцинома жучне кесе је: а. Само хируршко б. б. Само хируршко в. Последица поремећаја метаболизма билирубина кад он доспе у јетру в. Обољења јетре. Најчешћи тип аденокарцинома жучне кесе је: а. десни колон ) в. Жутицом Сврабом ( пруритис) Лаганим болом Ахолична столицом Температуром Дрхтавицом и грозницом 73. Лечење малигних тумора жучних путева је: а. дванестопалачно црево. Мукозни 71. панкреаса г. Хируршко + радиотерапија + цитостатика б. г. в. које настаје као последица изливања жучи у слободну трбушну дупљу је: а. ђ.70. Дифузни гнојни перитонитис 75. Етиолошки фактори који доводе до акутног билијарног перитонитиса су: а. Прехепатичке жутице су: ( два тачна одговора ) а. б. Само радиотерапија и цитостатика в. Хируршка + радиотерапија + цитостатика 72. жучне кесе. жучних водова. Узрок повећане продукције билирубина услед форсиране хемолизе 113 . Сви наведени одговори су тачни 76. Само радиотерапија + цитостатика 74. Стеркорални перитонитис б. Скирусни б. Последица поремећаја метаболизма билирубина пре него што је он доспео до јетре б. Локализовано или генерализовано обољење перитонеума. Трауматске и јатрогене повреде јетре. жучне кесе. Папиларни в. Акутни билијарни перитонитис в. панкреаса Обољења органа у непосредној близини екстрахепатских жучних путева ( желудац.

в. Екстрахепатичка жутица је најчешће узрокована: ( два тачна одговора ) а.ев знак б. Rowsing . Доминација коњугованог билирубина у серуму Смањење коњугованог билирубина у урину Висока алкална фосфатаза Умерено повећане трансаминазе Сви наведени одговори су тачни 82. Прехепатичке б. б.ov знак в. г. г. в. Опструкционе жутице спадају у: а. Сви наведени одговори су тачни 78. Холецистектомија се може извести кроз: а. б.77. б. Murphy . д. У неким случајевима узрок могу бити и циста главе панкреаса.ov знак 81. Жутице се према механизму деле на: ( два тачна одговора ) а. г. Хепатичке в. Опструктивне иктерусе прати: ( три тачна одговора ) а. в. Лоптаста тумефакција испод десног ребарног лука која одговара напетој жучној кеси је: а. Жучним камењем. туморима и бенигним стенозама жучних водова. Поремећајима локализованим у јетри г. метастазе малигних тумора у близини великих жучних водова в. б. 114 Десну субкосталну лапаротомију Десну горњу трансректалну лапаротомију Медијалну лапаротомију Сви наведени одговори су тачни . Courvoassier . Екстрахепатичке 79. Регургитационе жутице Ретенционе жутице Хемолитичке Сви наведени одговори су тачни 80.

д. г. б. Крварење у билијарно стабло због патолошке комуникације крвних судова са жучним водовима на екстрахепатичком делу билијарног стабла 115 .83. cysticus 84. cysticus Жучна кеса 85. Ductus hepaticus dexter Ductus hepaticus sinister Ductus hepaticus communis Ductus choledochus ( жучовод ) Жучна кеса D. У споредне екстрахепатичне жучне водове спадају: ( два тачна одговора ) а. У главне екстрахепатичне жучне водове спадају: ( четири тачна одговора ) а. в. Крварење у билијарно стабло због патолошке комуникације крвних судова са жучним водовима на интрахепатичком делу билијарног стабла в. б. Ductulli interlobulares Ductus hepaticus comunis Ductus choledochus ( жучовод ) D. г. в. ђ. било на интрахепатичком или на екстрахепатичком делу билијарног стабла б. д. Крварење у билијарно стабло због патолошке комуникације крвних судова са жучним водовима. Хемобилија је: а.

17. б. 46.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА ХИРУРГИЈА ЖУЧНЕ КЕСЕ И ЖУЧНИХ ВОДОВА 1. а а в б а. д в б ђ в а. б. 18. 3. 30. 35. 15. г б в б в в а б а в. 36. 38. 33. б. 2. 12. 24. 40. в в а а в а. 32. 13. в а. 6. в. 4. 26. 44. 20. 16. 39. г а в. в б б а. 43. б. 19. д б. 9. 41. б. б. 11. г. 28. в в а а в а . б. 31. 27. г. 45. 22. 42. в. в. 10. 5. 37. в б. 29. 23. 34. 25. 8. 14. 116 в в а. 47. б. 7. 21. д б а г б а а . д а. в.

75.48. 78. 67. 58. в. 68. 55. в. б. б в а. 65. 63. 76. 53. 59. 79. 54. 80. 69. 84. 62. 81. г г а. д в б г в в б в б б е а е а а а а. д а 117 . б. в а. 56. 64. в. 74. 73. а б б в б а. г б. 85. г г. 72. 60. в. 77. б. д б б г а. 83. 66. 71. 70. в а в. б б а . 61. 57. 51. 52. 82. 49. 50.

Двеста грама и више 3.јев канал панкреаса: а. Перитонеални и ретроперитонеални орган 2. Дужина панкреаса код одраслих износипросечно око: а. Преко папиле у дуоденум в. Да је у блиском контакту са крвним судовима б. Петнаест до двадесет центиметара 4. Улива се у папилу заједно са Wirsung – овим каналом б. Има обе функције 9. Просечна тежина панкреаса је: а. Два до три литра сока в. Више од три литра сока 118 . Помоћни Santorini . Панкреас је: а. Дванаест до петнаест центиметара в. Панкреас је: а. Седамдесет до сто десет грама б.ТЕСТ ПИТАЊА – АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈА ХИРУРГИЈА ПАНКРЕАСА 1. Заједно са холедохусом преко папиле у дуоденум 7. Орган са егзокрином функцијом б. Ретроперитонеални орган в. Седам до дванаест центиметара б. Шта је анатомски карактеристично за панкреас: а. Један до два литра сока б. Орган са ендокрином функцијом в. Да је у блиском контакту са абдоминалним органима в. У дуоденум посебно б. Перитонеални орган б. Да је у блиском контакту са једнима и другима 6. Улива се у дуоденум самостално на два до три центиметара проксимално од папиле 8.ov канал се улива у: а. Wirsung . Сто двадесет до сто педесет грама в. Панкреас дневно лучи: а. Улива се у ductus holedohus в.

У активној форми б. Амилаза се лучи у: а. Иста је као у плазми 12. Само инсулина б. Киселе реакције б.10. Расте током секреције б. Неутралне реакције 11. И једној и другој форми 17. У инактивној форми в. Концентрација катјона Nа и К у панкреасном соку је : а. Инактивној форми в. Ендокрина функција панкреаса се огледа у лучењу: а. Виша је него у плазми в. Не мења се током секреције 13. Инсулина и глукагона 119 . Концентрација анјона бикарбоната: а. Нижа него у плазми б. Панкреасни сок врши: а. Не мења PH вредност панкреасног сока 14. Протеолитички ензими се луче у: а. Панкреасни сок је: а. Алкалне реакције в. Неутрализацију желудачног сока б. И у активној и инактивној форми 15. Липаза се лучи у: а. Активној форми б. Опада током секреције в. У активној и инактивној форми 16. Активној форми б. Само глукагона в. Повећава киселост желудачног сока в. У инактивној форми в.

У центро . Хиповолемички шок в. Плавичаста пребојеност испод десног ребарног лука 25. Плавичаста пребојеност око пупка б. И у једним и у другим ћелијама 19.ацинусним ћелијама б. Панкреатитис је: а. У Лангерхасовим острвцима в.oв знак је: а. Прстенасти панкреас б. Grey – Turrner – oв знак говори да се ради о: а.18. Плавичаста пребојеност на кожи слабина в. Асептично обољење б. Хиповолемију б. Тежак хиповолемијско . Акутни панкреатитис настаје због: а. а онда поприми септични карактер 21. Акутном серозном панкреатитису в.oв знак је: а. Инсулин и глукагон се стварају: а. Абератни панкреас 20. Инфекције панкреаса б. Плавичаста пребојеност око пупка б. Акутном некротичном панкреатитису б. Акутном хеморагијском панкреатитису 120 . Аутодигестије жлезде в. што изазива: а. Grey – Turner . Cullen . Карактеристика тешког панкреатитиса је што губи велику количину течности.хеморагични шок 23. Плавичаста пребојеност испод десног ребарног лука 24. Септично запаљење в. Цистично фиброзни панкреас в. Најчешћа конгенитална аномалија панкреаса је: а. Крварења у панкреас 22. Плавичаста пребојеност на кожи слабина в. Почне као асептично.

Само конзервативна б. Хипокалијемије б.26. Двадесет четири до четрдесет осам сати б. Плеурални излив код панкреатитиса је чешћи: а. Три до седам дана в. Само у случају тешке хеморагије 32. Само оперативна в. Акутини панкреатитис доводи до тешке респираторне исуфицијенције: а. У првих осам сати б. У току првих четрдесет осам сати 29. Не мења се 31. Хиперкалијемије в. Код тешког панкреатитиса долази до: а. Постоји ли код тешког панкреатитиса хипоксија ткива: а. Код акутног панкреатитиса јавља се повишење амилазе у: а. Увек започиње конзервативно 121 . Јавља се респираторна исуфицијенција проградирајућег карактера 33. До десет дана 30. Не в. Да б. Са леве стране в. У првих двадесет четири сата в. Са десне стране б. Не в. Да б. Постоји ли плеурални излив код акутног панкреатитиса: а. Терапија акутног панкреатитиса је: а. Подједнако често се јавља и на левој и на десној страни 28. Повишење амилаза остаје најчешће: а. Да б. Само код некротичног облика панкреатитиса 27. Не в.

Јаком интоксикацијом в. Није обавезна в. Мултипла . Солитарна б.две до три цисте в. Колико течности треба дати болеснику од акутног панкреатитиса: а. Не захтева лечење 40. Антибиотике код акутног панкреатитиса треба давати: а. Спољна дренажа б. Треба ли давати trasilol koд акутног панкреатитиса: а. Да б. Хируршко б. Три литра б. Палпапиблном резистенцијом у абдомену 41. Само код некротичног панкреатитиса 35. Ексцизија псеудоцисте 122 .гастрична сукција обавезна код акутног панкреатитиса: а. Високом температуром б. Само прва два до три дана 38. Не в. Конзервативно в. Дa б. Само код старих болесника 37. Лечење псеудоцисте панкреаса је: а. Псеудоциста панкреаса се најчешће јавља као: а. Четири до шест литара в. Обавезна је б.34. Да ли назо . Псеудоциста панкреаса се карактерише: а. Не в. Мултипла .седам до десет цисти 39. Унутрашња дренажа в. Више од седам литара 36. Најбоља метода лечења псеудоцисте панкреаса је: а.

Подигнута дијафрагма б. Да б. Леукоцитоза и седиментација нису повећане в. Идиопатског панкреатитиса 49. Билијарног панкреатитиса б. Бронхопнеумонија 46. Панкреасни асцитес најчешће настаје код: а. Хируршко в. Лапаротомију б. Не пипа се тумефакција 43. Да б. Само ако постоји више апсцеса 44. Ателектаза плућа в. Дренажу апсцесне шупљине 48. Лечење апсцеса панкреаса је: а. Хитно хируршко лечење 47. Није сигурно 123 . Конзервативно б. Врло ретко 45. Висока температура б. Постоји ли интоксикација код апсцеса панкреаса: а. Апсцес панкреаса карактеришу: а. Евакуацију апсцеса в.42. Преставља ли хронични панкреатитис ризик за настанак карцинома панкреаса: а. Најчешћа компликација код апсцеса панкреаса је: а. Нe в. Алкохолног панкреатитиса в. Не в. Не в. Дa б. Хируршко лечење апсцеса панкреса подразумева: а. Постоји ли леукоцитоза и палпабилна тумефакција код апсцеса панкреаса: а.

Углавном конзервативно 51. Не јавља се 57. Појавом жутице у почетној фази болести б. Карцином Ватер . Смањена жучна кеса без осетљивости 55. Жутица код карцинома главе панкреаса је праћена: а. Код карцинома тела и репа панкреаса жутица је: а. Брзим губитком телесне тежине 124 . Јаким боловима у епигастријуму б. Жутицом в. Сврабом на шакама и стопалима в.ове ампуле се одликује: а. Какав је карактер бола код карцинома панкреаса: а. Ахоличном столицом 56. Безболна б.oв знак код карцинома панкреаса: а. Повраћањем 53. Редак сиптом в. Карцином панкреаса је на: а. Увећана жучна кеса без осетљивости б.50. Шта је Courvoiser . Увећана жучна кеса са перитонитисом в. Један од главних симптома б. Сталан и слаб в. Сталан и јак б. Првом месту по смртности код мушкараца б. Карцином главе панкреаса почиње: а. Конзервативно б. Лечење хроничног панкреатитиса је: а. На другом месту по смртности код мушкараца в. Јаким боловима в. Неодређен 54. Оперативно в. На трећем месту по смртности код мушкараца 52.

Избор оперативне методе карцинома главе панкреаса је: а.ентеро деривација 125 .ових ћелија је: а. Палијативно решење иктеруса и гастро . Лечење карцинома панкреаса је: а. Бенигни б. Whipple . Хируршко в. Најчешћи тумор Лангерханс . Инсулиноми су најчешће: а. Малигни в. Палијативно решење иктеруса б. Радиолошко б. Инсулином 59. Симптоматско 61.ova операција в. Аденокарцином б.58. Сарком в. Малигни аденоми 60.

38. 49. 31.ХИРУРГИЈА ПАНКРЕАСА 1. 46. 8. 24. 25. 17. 52. 28. 7. 26. 30. 54. 19. 27. 57. 58. 44. 60. 126 б а б в в в в в а б б а а а а б в б а в б а б а в а б а а а а в 33. 11. 13. 42. 2. 10. 41. 12. 37. 51. 32. 43. 6. 9. 15. 34. 61. 40. 53. 14. 55. 22. 18. 3. 29. в а б а в а а в в а а а а б а а а в в б в в а б а в а б б . 59. 35. 56.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА . 23. 39. 5. 47. 16. 36. 21. 4. 50. 48. 45. 20.

500 грама 3. Смањује опсонинску активност д. г. 150 .ТЕСТ ПИТАЊА – АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈА ХИРУРГИЈА СЛЕЗИНЕ 1. Врло сиромашан стромом в. 7 х 10 x 15 центиметара 2. б. Смањује бактеријски клиренс у периферној крви г. Повреде леве лумбалне ложе 127 . 4 х 5 x 10 центиметара б. Величина просечне слезине износи: а. 6. Хематопоезна в. Функција слезине је: ( два тачна одговора ) а. Торако . Абдомена б. Богат стромом б. Нема је уопште 5. Тежина просечне слезине износи: а.175 грама б. в. Mетаболичка б.абдоминалних повреда са леве стране в. 3 х 8 x 12 центиметара в.200 грама в. Увек су затворене Субкапсуларни хематом без лацерације капсуле Отворена лацерација која захвата хилус Субкапсуларни хематом са лацерацијом капсуле Увек су отворене Затворене повреде слезине најчешће настају код повреда: а. 100 . д. Смањује вредност пропердина 4. Типови повреде слезине су: ( два тачна одговора ) а. Паренхим слезине је: а. 350 .

г. Увек постоји в. Болови Пад артеријског притиска и убрзан пулс Повећање леукоцитозе и пад хематокрита Повраћање крви Хематурија Шта је KEHR . Бол који зрачи у лево раме код повреде слезине б. phrenicus . Који су главни симптоми код отворене повреде слезине: ( два тачна одговора ) а. Због иритације интеркосталног нерва б. Не постоји б. Бол који зрачи у оба рамена в. 8. Постоји ли дефанс трбушног зида код повреда слезине: а. Наброј дијагностичке поступке код затворене повреде слезине: ( три тачна одговора ) а. б. ђ.7. Скоро увек постоји 11. Када је најтежа клиничка слика код повреда слезине: а. Зашто настаје KEHR .ов знак: а. в.ов знак: а. Због иритације n.a в. 128 Анамнеза и клинички статус Ултразвук и компјутеризована томографија абдомена Вредност амилаза у серуму Абдоминална парацентеза Вредност билирубина у серуму Вредност титра антитела IgM у серуму . в. д. б. Искашљавање крви код повреде слезине 9. Код повреде слезине и оба доња екстремитета в. д. Код руптуре слезине и тешке контузије плућа 12. Због иритације и једног и другог 10. г. Код изолованих повреда б.

г. Не в. Врло ретке в. в.ове болести 14. Да б. в. д. Спленектомија је увек индикована код: ( четири тачна одговора ) a. Обавезно је урадити спленектомију 18. Да ли стање хеморагијског шока представља контраиндикацију за операцију: а. ђ. б. Спленектомија код повреда слезине може да се учини: ( два тачна одговора ) а. б. Код одраслих в. Спонтане руптуре слезине су: а. Настаје унутар прве две недеље од повреде Настаје после неколико месеци или година Никада се не јављају после десетог дана од повреде Нема одложених руптура слезине Представљају постоперативну компликацију 15. г. 75 % одложених руптура слезине: ( два тачна одговора ) а. е.13. Повреда слезине Примарних тумора слезине Апсцеса слезине Хередитарне сфероцитозе ( конгенитална хематолошка аномалија) Асимптоматског хиперспленизма Хроничне лимпфоцитне леукемије Hodgkin . д. б. г. По учесталости одмах иза повреда слезине 17. Лапаротомијом Лапароскопијом Лапаротомијом и лапароскопијом Не изводи се лапаротомијом Не изводи се лапароскопијом 16. Врло честе б. Код деце б. Данас је став да код повреда слезине исту треба конзервирати ( сачувати ): а. в. Код старих 129 . д.

б. Спленектомија је обично индикована код: а. Слезина појачано разара крвне ћелије периферне крви в. Да Не 130 . инфекција Калцификација. в. У праве цисте слезине спадају: а. Хиперспленизам се карактерише: а. Профилактичко вакцинисање против пнеумококне сепсе треба спровести код свих хируршки или функционално аспленичних пацијената: а. али далеко ређе него код јетре 21. Цистични хемангиоми.трауматске цисте Дегенеративне и инфламаторне цисте слезине 20. б. инфекција. У лечењу хипеспленизма. Од малигних тумора слезине најчешћи је: а. в. Постојање ауто . в. б. Примарни карцином Примарни лимфосарком Ангиосарком 24. руптура. б. цистични лимфангиоми и дермоидне цисте Ентероидне. Урођено постојање две слезине б. Плеурални излив. Компликација ехинококне цисте слезине може да буде: а. в. б. ехинококне и пост . в.19.трансплантираног ткива слезине настало расејањем фрагмената по паријеталном перитонеуму као последица трауме в. Примарне лијеналне неутропеније Мијелофиброзе Анеуризме лијеналне артерије 25. Да Не Постоји. Увећање слезине 22. Спленоза је: а. руптура Хеморагија. емболија 23. Постоји ли ехинококно обољење слезине: а. спленектомија нема повољан терапијски учинак 26. Повећаном слезином која не разара појачано крвне ћелије б. хеморагија. б.

Болом Температуром Грозницом Палпабилном. Апсцес слезине 29. Bаllance . Бол у левом рамену в. хеморагијски синдром 131 . Реуматоидни артритис. Хеморагија.ov знак представља: а. Болом у левом рамену б. Хепатомегалију. Хемоглобинурију. неутропенију. г.27. Инфаркт миокарда. спленомегалију. 15 % здраве популације 33. 22 % здраве популације в. 10 % здраве популације б. Акцесорна слезине је присутна код: а. спленомегалију б. панцитопенију в. Felty . увећаном и болном слезином Јаком интоксикацијом Најчешће постојањем плеуралног излива „ Моrbus Banti “ представља: а. д. ђ. Плеуралним изливом са леве стране 32. Примарни тумор слезине в. Компликације након спленектомије су: а. 28. тромбоцитопенију. Примарну цирозу слезине б. спленоза. фистуле колона в. Палпабилну масу у левом хипохондријуму 31. Kлиничка слика тромбозе слезинске вене се карактерише: а. б. ателектаза б.ev синдром подразумева: а. менингоенцефалитис. в. Постоперативна хеморагија. повреде панкреаса 30. Крварењем из горњих партија дигестивног тракта в. Палпабилну масу у десном хипохондријуму б. панкреатитис. Апсцес слезине се карактерише: ( четири тачна одговора ) а.

а 9. а 3. б 10. в. а. в 8. б 7. а. б 23. б 2. б 17. б 5. а. в 21. б. в 18. б. б 15. а. б 22. в 11.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА . б 4. г 13. б 24. а 20. б. в 6. а.ХИРУРГИЈА СЛЕЗИНЕ 1. а 132 . г 14. б. в 12. а 19. д 16.

в 33. б 26. а 29. ђ 28. в. а 30. б.25. в 31. д. б 32. а 27. а 133 .

Тумор пре . Имају омотач од паријеталног перитонеума б.ТЕСТ ПИТАЊА – АБДОМИНАЛНА ХИРУРГИЈА ХИРУРГИЈА КИЛА 1. Кила је: а. б. Управо на предњи трбушни зид б. Гојазност 6. Старијих мушкараца са висцероптозом и астенијом 134 . Повишен интра . Косо у односу на предњи трбушни зид 7. Немају омотач од паријеталног перитонеума 3.ова кила: а. Код клизних или клизајућих кила ( sliding hernia ). Ретроградно укљештење киле назива се још и Мaudl .абдоминални притисак б. Да Не 4. Осим ослабљеног места на трбушном зиду. Жена б.перитонеалног масног ткива или перитонеума в. Директна препонска кила најчешћа је код: а. део зида килне кесе гради и неки трбушни орган који је једним делом непокривен паријеталним перитонеумом: а. Да б. Млађих мускулозних особа в. Продор пре . главни и најважнији етиолошки чинилац у настанку киле је: а. Пролапс пре . Евентрација и пролапс се разликују од кила по томе што: а.перитонеалног масног ткива или перитонеума кроз урођено или стечено ослабљено место на трбушном зиду 2.перитонеалног масног ткива или перитонеума б. Доба старости в. При „ антрирању “ прст код директне киле продире кроз килна врата: а. Не 5.

ов троугао се налази између спољашње ивице м. ђ. latissimus dorsi б.a 13. килни садржај излази под кожу: а. Стеркорално в. Нагло Спорије Кроз шира килна врата Кроз релативно узана килна врата При изненадном снажном повишењу интраабдоминалног притиска У склопу малигне болести 11.ју подразумева приближавање трансверзалне фасције – Poupart . Fabricius . Изнад апонеурозе м. Еластично б. б. M. Поткожно б. Funiculus spermaticus . Еластично укљештење киле настаје: ( три тачна одговора ) а. obliquus externus abdominis . obliquus internus abdominis . obliquus externus abdominis . rectus abdominis .ов симптом ) је карактеристичан симптом код: а. Кила полумесечасте линије б. доњих епигастричних судова и: а.a.Операција по Bassini . latissimus dorsi в. Оптураторних кила 12.a в. latissimus dorsi 135 .a 9. Латерално од м. д. Према механизму настајања. Испод доње ивице м. г. Ligamentum inguinale Pouparti в. Седалних кила в.овом лигаменту а при томе funiculus spermaticus остаје: а.а б. Медијално од м. Испод апонеурозе м. Код слабинских кила. Оба одговора су тачна 10.8. Феморални приступ 14.ова операција код бедрених кила користи: а. Неуралгички бол на унутрашњем делу натколенице који се шири све до колена ( Howship – Rombreg . в. укљештење се дели на: а. Ингвинални приступ б. Hesselbach .

9. 2. в в б б а . 7. 13. 14. 10. 11. 3. 136 в б а а а а в б в а. 6. 12. 5.ХИРУРГИЈА КИЛА 1. 8.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА . 4. д.

Аденоми Саркоми Карциноми Миоми Меланоми 6.ОНКОЛОШКА ХИРУРГИЈА 1. г. Супресорски гени 3. Који се гени активирају у ћелији и могу да доведу до коначно малигне трансформације: а. в. представља масу ћелија неконтролисаног и атипичног раста. б. д. в. Малигни тумори порекла епителних ћелија зову се: а. Дефиниција неоплазме: а.ТЕСТ ПИТАЊА . са изразитом корисном функцијом в. Коначна дијагноза неоплазми је увек: а. б. б. Неоплазма. г. нова ткивна творевина. д. без корисне функције б. представља масу ћелија неконтролисаног и атипичног раста. Малигни тумори порекла мезенхима или везивног ткива зову се: а. представља масу ћелија контролисаног и типичног раста. г. Аденоми Саркоми Карциноми Миоми Меланоми 137 . нова ткивна творевина. Неоплазма. в. нова ткивна творевина. У величини У способности инвазивног раста и метастазирања У способности метастазирања У способности неконтролисаног раста У величини и способности метастазирању 4. Онкогени в. д. г. Неоплазма. Протогени б. в. Клиничка Лабораторијска Микроскопска Клиничка и лабораторијска Макроскопска 5. без корисне функције 2. Основна разлика између малигних и бенигних тумора је: а. д. б.

138 До двадесете године До четрдесете године До седамдесете године У моменту дијагностиковања Не треба радити профикактичку колектомију .регионална болест 8. г. б. Преклиничком стадијуму Клиничком стадијуму У теминалном стадијуму У фази нео . д. д. б. Који малигни тумор се сматра за најагресивнији у хуманој популацији: а. Бенигни тумори могу да угрозе живот: а. в. г. б. д. Системска болест в. б. б. Профилактичку колектомију код мултипле полипозе колона треба урадити до: ( два тачна одговора ) а. Локална болест б. Малигни тумори грађени од "анапластичних" ћелија су у поређењу са добро диферентованим малигним туморима: а. Три четвртине туморског раста дешава се у : а. в. Локо . д. в. д. Микроцелуларни карцином плућа Аденокарцином желуца Анапластични тиреоидни карцином Карцином дојке Аденокарцином дебелог црева 12. г.7. г. По теорији " каскаде " рак у минималној форми је: а. в. г. в.ангиогенезе У пролиферативној фази 11. Агресивнији Мање агресивни Није битна грађа тумора Агресивнији ако су карциноми Агресивнији ако су саркоми 9. Не могу никада Могу ако су фиброми Ако расту убрзано Ако су због свог положаја " малигни " Ако се налазе у трбуху 10.

Физикалног прегледа Радиолошких прегледа Ендоскопских прегледа Ултразвучног прегледа Свега заједно 139 . Основ у дијагностици малигних обољења је: а. Биопсија широком иглом ( CORE биопсија ) није индикована код: а. в. д. Код метастатски измењених лимфних нодуса ради хистолошког прегледа потребно је: а. г. г. Рендген дијагностика Ултразвучна дијагностика Физикални преглед Компјутеризована томографија Имунохистохемија 14. г. д. б. г. б. б. б. д. Аспирациона биопсија танком иглом ( FNAB ) Биопсија иглом за узимање ткивних узорака (CORE биопсија) Инцизиона биопсија Ексцизиона биопсија Све заједно 15. в. д. б. в. Инцизиона биопсија је контраиндикована код: а. в. Основне дијагностичке биопсије су: а. б. г. д. г. в. Малигних тумора дебелог црева Малигних тумора желуца Малигних тумора дојке Саркома костију Саркома меких ткива 16. Узети део лимфног нодуса Одстранити цео лимфни нодус Одстранити пакет лимфних нодуса Одстранити бар два лимфна нодуса Одстранити лимфни нодус са околним ткивом 18. Меланома коже Саркома меких ткива Саркома кости Аденокарцинома желуца Аденокарцинома дебелог црева 17.13. в. д. Клинички TNM систем се одређује на основу: а.

в. Бољу прогнозу Лошију прогнозу Прогноза не зависи од реактивних промена у лимфним нодусима Указује на брже метастазирање у лимфне нодусе Указује само на одсуство метастаза у лимфним нодусима 23. Карцино . Која је најважнија метода лечења солидних малигних тумора: а. д. Специфичан туморски маркер код туморе колона Неспецифичан туморски маркер код тумора дојке и колона Специфичан туморски маркер код тумора дојке Специфичан туморски маркер код карцинома желуца Специфичан туморски маркер код карцинома тиреоидее 21. б. г. 140 Хемиотерапија Радиотерапија Хирургија Имунотерапија Хормонска терапија . б. б. б. б. 30 % 50 % 70 % 20 % 60 % 24. в.19. д. г. г. Колико процената болесника има удаљене микрометастазе у моменту постављања дијагнозе: а. д. б. pTNM представља: а. г. На основу повећања туморских маркера је могуће: а. Радиолошки дијагностикован TNM Прехируршки TNM Патохистолошки TNM Посттерапијски TNM Не може се одредити TNM 20. в. в. в. Тумори удружени са реактивним променама у лимфним нодусима имају: а. д. г. Отпочети специфично онколошко лечење Наставити са додатним дијагностичким процедурама Одлучити о хируршкој реинтервенцији Одлучити о хируршкој интервенцији Прекинути са онколошким лечењем 22. г. д.ембрионални антиген ( CEA ) је: а. в. д.

г. г. Палијативна хирургија карциномa има за циљ да: а. Најбољи резултати код лечење рабдомиосаркома код деце постижу се применом: а. Циторедуктивна хиругија има за циљ: а. в. в. г. б. Да се аналгетици примене увек када пацијент добије болове Да се аналгетици примењују превентивно пре него што пацијент добије болове Да се стално примењује једна иста индивидуална доза Да се увек користе најјачи аналгетици Да се увек користе само морфински препарати. Применом хемиотерапије Применом хормонске терапије Применом генске терапије Хирургијом метастатске болести Применом биотерапије 29. Прво радиотерапије па хирургије а потом хемиотерапије Прво хирургија па хемио и радио терапија Прво радио и хемотерапија па хирургија Прво хемиотерапија па хирургија а потом радиотерапија Само хемио и радиотерапијом 26. Да неопластичну болест одстрани у потпуности Да неопластичну болест патохистолошки верификује Да неопластичну болест сведе на микроскопски. в. б. в. ћелијски ниво Да спречи системско испољавање болести Да спречи онколошка хитна стања 28. д. Основно правило код терапије бола болесника оболелих од карцинома је: а. д. д. д. г. в. г. Продужи живот пацијента Умањи бол и умањи функционални испад Да излечи пацијента Да омогући дејство осталих видова терапије Уклони највећи део тумора 30. б. д. Најбољи резултати у продужавању живота код појаве метастаза постижу се: а.25. б. б. г. в. д. Одстрањивање највећег дела тумора уз очување виталних структура Одстрањивање дела тумора не водећи рачуна о виталним структурама Одстрањивање комплетног тумора Одстрањивање комплетног тумора до у здраво Одстрањивање комплетног тумора водећи рачуна о очувању органа 27. б. 141 . Куративна хирургија рака представља: а.

На глави На леђима На подколеници На трупу На надлактици 35. Танки меланом је тањи од: а. в. б. г. в. б.31. г. б. Лентиго малигни меланом Акрилни лентигинозни меланом Ахроматски меланом Сублингвални меланом Папиларни меланом 33. г. д. Генетска предиспозиција Фактори околине У 70 % не постоје фактори ризика Пушење Хормонски фактори 32. Која је најагресивнија форма нодуларног меланома коже: а. У највећем броју случајева фактори ризика за настајање рака дојке су: а. б. д. ABCDEF и " Radial " листа АBC и Глазгов листа ABCDEF и Глазгов листа " Radial " и Глазгов листа Brown – Šepard – ова листа и Klippel листа 34. Класификација меланома према Clark . д. Најчешћа локализација меланома кожр код жена је: а. г. д. г. в. Које су две листе које помажу у дијагностици меланома: а. в. б. в. д. 1 милиметар 2 милиметра 3 милиметра 4 милиметра 5 милиметра 36. д. 142 Дебљини тумора у милиметрима Дубини захваћености слојева коже Површини захваћене коже Броју нодуса Броју метастаза . в. г.у је заснована на: а. б.

б. в.а Мишићних влакана GIT – а Масног ткива GIT .37. в. Саркоми меких ткива настају као резултат малигне трансформације: а. Дебљини тумора у милиметрима Дубини захваћености слојева коже Површини захваћене коже Броју нодуса Броју метастаза 38. Жлезданог ткива GIT . Класификација меланома према Breslow . г.GIST потиче од: а. Епителног ткива Мезенхимног ткива Жлезданог ткива 40. Хемиотерапија Зрачење Хируршко лечење Генска терапија Хормонска терапија 39. д. д. г. Лечење избора код болесника са меланомом коже је: а.у је заснована на: а. Гастроинтестинални стромални тумор . б.а Крвних судова GIT . д.а Строме везивних ткива GIT .а 143 . в. г. б. б. в.

36. 33. 15. 5. 31. 24. 35. 22. 11. 21. 12. 39. 14. 10. 19. 37. 2. 144 в б б в в б а а г а а а. 7. 38. 8. 16. 20. 4. 18. 34. 28. 6. 40. 25. 9. 26. г в д г а б д в б б а в в в г в г б б в в в в а б а в б б . 29. 23. 13.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ ОНКОЛОШКЕ ХИРУРГИЈЕ 1. 32. 17. 27. 3. 30.

Феморалне артерије 5. ж. в. Тумори леве преткоморе који могу дати емболусе се називају: а. Папиломи б. Плућа б. Миксоми 7. в. д. Инфузиони раствори в. Хемангиоми в. Феморална артерија б.ТЕСТ ПИТАЊА – ВАСКУЛАРНА ХИРУРГИЈА 1. Каротидне артерије б. г. Фрагменти костију б. Макроемболуси обично потичу из: а. V. Акутна артеријска тромбоза настаје: (два тачна одговора) а. Емболус могу чинити: а. Најчећи екстра . На рачвама артерија На местима атеросклеротично измењене артерије У артеријама потколенице На местима ранијих стеноза На месту артерио . ђ. б. Акутна оклузија великих артерија може бити узрокована: ( три тачна одговора ) а. portae 6. Срца в. Артерије горњих екстремитета в. Анеуризма абдоминалне аорте в. Лимфедемом Емболусом Падом крвног притиска Тромбом Траумом Анемијом Повећаним нивоом мокраћне киселине 2.кардијални извор емболуса је: а.венских фистула 3. д. Повреда крвног суда 145 . б. г. Артеријска емболизација најчешће захвата: а. Масне капи 4.

хиперлипидемије. б. спадају у групу: а. евентуално импотенција и ослабљени или одсутни феморални пулсеви чине карактеристичан клинички тријас означен као: а. Бол у мишићима при устајању в. Проксимални део бутине б.8. Клаудикације у једној или обема ногама. Генетских фактора б. Virchow .ов тријас б. в. Неинвазивне дијагностичке методе у васкуларној хирургији су: ( два тачна одговора ) а. Код оклузије заједничке бутне артерије линија демаркације је: а. Leriche .ов синдром в.ов синдром 13. Бол у мишићима после хода 12. дијабет. Горња трећина потколенице 10. пушење. као што су повећани крвни притисак. б. г. 146 Ултразвучни преглед Артериографија Супра . Raynaud . г. Немодификујућух фактора 11. Фактори ризика за настајање атеросклерозе. Модификујућих фактора в. в. д.селективна ангиографија МР ангиографија . Одсуство пулса на периферији Оток екстремитета Црвенило коже Бол Појачани рефлекси 9. Главни симптоми који указују на постојање акутне артеријске оклузије су: ( два тачна одговора ) а. Бол у мишићима при мировању б. Доња трећина бутине в. Claudicatio intermitens је: а.

г. г. жарење и паљење у стопалима Постоји бол у миру Сви наведени одговори су тачни 17. На основу постојећих симптома и знакова француски васкуларни хирург Fontain је обољење периферних артерија класификовао у клиничке стадијумe којих има: а. Осцилометрија в. в. Други клинички стадијум обољења периферних артерија карактерише: ( два тачна одговора ) а. д. Постоји периферни пулс Постоје фактори ризика Хладно и влажно стопало Трњење. Венска плетизмографија 15. Први клинички стадијум обољења периферних артерија карактерише: ( четири тачна одговора ) а. Инвазивне дијагностичке методе у васкуларној хирургији су: а. б. Четири в. б. в. Пет б. Одсуство пулса на периферији Присуство пулса на периферији Claudicatio intermitens Гангренско стопало Бол у миру 18. Трећи клинички стадијум обољења периферних артерија карактерише: ( два тачна одговора ) а. г. Три 16. д. Артериографија б. в. д. б. ђ.14. Бол у миру Некроза стопала Висеће стопало Топло стопало Развијена длакавост ноге 147 .

в. У трећем клиничком стадијуму обољења периферних артерија: ( три тачна одговора ) а. 148 Артеријске оклузије Артеријске стенозе А . г. г. Палпацијом се на екстремитетима испитују: ( два тачна одговора ) а. д. б. поткоже и мишића Пад температуре коже Гангрена прстију Повећана температура коже стопала 20. г. некрозе и гангрене Одсуство периферног пулса Развијена колатерална мрежа Повећање температуре коже стопала Безболан ход 21. д. Шум и трил изнад артерије се чују због: ( два тачна одговора ) а. г. ђ. д. Температура коже Артеријске пулзације Боја коже Венске пулзације Артеријски притисак 22. б. Појава улцерација. д.V фистуле Венске тромбозе Запаљења артерија . в. в. в.19. Четврти клинички стадијум обољења периферних артерија карактерише: ( два тачна одговора ) а. б. Постоји периферни пулс Не постоји периферни пулс Постоји атрофија коже. б.

б. Хипертензија Дијабетес мелитус Године старости Хиперлипидемија Пол Генетско наслеђе 26.Конзервативно лечење периферне артеријске болести је индиковано у: ( два тачна одговора ) а. г. г. д. в. Оклузију на страни с већим притиском б. г. парестезијама. I клиничком стадијуму II а клиничком стадијуму II б клиничком стадијуму III клиничком стадијуму IV клиничком стадијуму 25. Клиничка слика која се карактерише јаким болом у захваћеном делу екстремитета. Код акутне директне тупе повреде артерија другог степена: а. губитком пулса. Оклузију артерија подлактице 24. губитком функције екстремитета. б.Немодификујући фактори ризика за настанак периферне васкуларне болести су: ( три тачна одговора ) а. бледилом.7kPa) указује на: а. Стенозу на страни редукованог притиска в. Постоје знаци одложеног. в.23. секундарног крвављења 149 . в. одговара: а. д. Разлика крвних притисака на рукама (на надлактицама) већа од 20mmHg (2. Дубокој венској тромбози Акутној артеријској оклузији Акутном тромбофлебитису Хроничној венској инсуфицијенцији 27. ђ. Клинички постоје знаци спољашњег крвављења б. б. Клинички не постоје знаци спољашњег крва в.

Донет је артеријском крвљу в. Донет је лимфним путем 30. д. б. Артеријске емболије 32. г. Хроничне артеријске инсуфицијенције в. Знацима акутног и видљивог крвављења . в. Промена у саставу крви Промене на нивоу леве срчане преткоморе Промена на интими зида крвног суда 31. Повреде артерија под дејством директне тупе силе одликују се: а. б. 150 . г. Тромбозе дубоких вена б.28. Знацима акутног запушења артерије са дисталном исхемијом в. Прекидом континуитета коже б. в.Емболуси најчешће потичу из: ( два тачна одговора ) а. тромб настаје: а. На месту зачепљења б. Промене крвног притиска Промена у току струјања крви. Плућа Срца Анеуризми абдоминалне аорте Мозга Костију 29. Клиничка слика акутне исхемије је најдраматичнија код: а. Предиспонирајући фактори за настанак тромбозе су ( Virchow .љев тријас ): ( три тачна одговора ) а. Код тромбозе. д.

д. Асцендентној аорти б. Код децелерационих повреда аорте. Под дејством тупе трауме Код луксација великих зглобова Код повреда узрокованих оштрим оружјем Код дислокације фрагмената сломљених костију Код повреда услед вертикалне децелерације 34. А . Нема спонтаног заустављања крвављења в. Истмусу аорте 36. Акутне последице артеријских повреда б.32. Код акутних директних оштрих повреда артерија мишићног типа чији је пречник већи од осам милиметара најчешће долази до: а.венских фистула. Код акутне тупе трауме б. Спонтаног заустављања крвављења б. коминутивних фрактура дугих костију в. Код тешких. Хематом 151 . Оптимално време за хирушку реваскуларизацију екстремитета после акутне артеријске оклузије је: а. Код саобраћајних удеса 35. Децелерационе повреде артерија се најчешће дешавају: а. Шест до осам сати в. Долази до стварања „ пулсирајућег “ хематома 37. артеријских анеуризми и појава тромбозе представљају: а. Лезије артеријског зида услед истезања артерије најчешће настају: ( два тачна одговора ) а. Три дана 39.V фистула б. Хроничне последице венских повреда 38. в. Анеуризма в. Стварање артерио . лезија је најчешће локализована на: а. Патолошко локализовано проширење лумена крвног суда због болести његовог зида зове се: а. Абдоминалној аорти в. б. Хроничне последице артеријских повреда в. Двадесет четири до четрдесет осам сати б. г.

40. Пад системског артеријског притиска. д. г. Синдром горње торакалне апертуре 44. Механички илеус б. г. Атеросклерозе б. Повреде артеријског зида в. Апоплексија в. в. У зависности од грађе зида. в. г. б. ђ. д. Шећерна болест Цистична некроза медије Хиперлипидемија Системска хипертензија Пушење 45. Инфекције 43. в. б. Праве Урођене Дисекантне Лажне Велике Мале 41. б. Руптуру абдоминалне анеуризме 152 . Узрок за појаву већине анеуризми торакалне аорте је: а. Инфаркт срца б. Руптуру оваријалне цисте в. Главни узрок настанка дисекције аорте је: ( два тачна одговора ) а. анеуризме могу бити: ( три тачна одговора ) а. са појавом наглог бола у трбуху и леђима и постојањем пулсирајуће тумефакције указује на: а. Лажна анеуризма настаје због: а. који током наредних сати прелази у јасну хипотензију и шок. Диференцијална дијагноза дисекције аорте је: а. Артериосклероза Дегенеративна болест медије Хиперлипидемија Дијабетес 42.

a. 5 % минутног волумена б. б. maxilaris – a. Трaнзиторни исхемијски атак в. ophthalmica . facialis б. г. Када је проток кроз унутрашњу каротидну артерију за њену дисталну територију неадекватан.5. в. cerebri media – a a communicans anterior в. најважнији колатерални пут је анастомоза између: а. Руптуре Локални компресивни синдром Дисталне емболизације Хипертензија Главобоља Губитак на тежини Гојазност Акутне тромбозе 47. ђ. ж. Мускуларног типа в. 30 % минутног волумена 153 . 15 – 17 % минутног волумена в.5 цм годишње Преко десет центиметара 48. Анеуризме абдоминалне аорте се оперишу када су у пречнику: ( два тачна одговора ) а. Мозак троши за своју перфузију: а. А. Аmaurosis fugax б.46. dorsalis nasi i a. 5 см Преко 5 . angularis 50. Компликације постојања анеуризми артеријских судова су: ( четири тачна одговора ) а. 5 см Када се увећавају за 0. в. А. б. Еластичног типа б.5. Пролазно слепило на једно око ( transitory monocular blindness ) назива се: а. А. ђ. Neuritis retrobulbaris 49. Артерије мозга су: а. д. г. Мешовите 51. До три центиметра 4 . д.

Неурогени 154 . Оклузије исходишта а. "Subclavia steal syndrom" настаје због: а. 200 милилитара крви 54. болом у рамену и надлактици. и чини више од 95% свих случајева S G T A: а.a brachialis .52. Оклузије a. subclviae б. 25 % унетог кисеоника в.a: а. која врста синдрома горње торакалне апертуре је најчешћа. 10 % унетог кисеоника б. 100 милилитара крви в. 5 % унетог кисеоника 53. carotis 56. 20 милилитара крви б. слабошћу руке услед компресије plexus . неосетљивошћу и трњењем прстију шаке. Венски в. Артеријски б. Мождани инфаркт настаје када проток крви на 100 грама можданог ткива падне испод: а. Код здраве особе. у нормалним условима на 100 грама мождане масе протиче око: а. Са клиничког аспекта. Артеријски б. Неурогени 57. Која врста синдрома горње торакалне апертуре се карактерише постојањем бола у врату. 60 милилитара крви в. vertebralis в. 50 милилитара крви б. главобољом. Венски в. 10 милилитара крви 55. Мозак за своје потребе троши: а. Стенозе a.

инсулин 61. Која врста синдрома горње торакалне апрертуре се карактерише постојањем коштаних абнормалности (вратно ребро. Фибромускуларна дисплазија Тромбозе дубоких вена Артериосклероза Урођене срчане мане 60.алдостерон б. 62. Промене код Morbus Burger . г. б.а се дешавају на: а. Неурогени 59. Дубоку венску тромбозу б. компресија поткључне артерије). онихомикоза су појаве карактеристичне за: а. Лучење АDH в. кожне рагаде. Aорти в. Метаболичко . Mалим артеријама и венама екстремитета б. Хроничну болест периферних артерија в. Лимфедем г. Прогресивно. в.V малформација 63. Најчешћи узроци рено . хиперкератоза. Система глукоза . Система ренин . Варикозне вене ногу . аномално прво ребро. А . Венски в. Основу реноваскуларне хипертензије чини активација: а. Morbus Burger је: а. Mагистралним артеријама 155 . Артеријски б.васкуларне хипертензије су: а. еластичан оток са простирањем одоздо-нагоре.дегенеративно обољење в. оток дорзалне стране стопала у виду „ грбе бивола “. безболно отицање екстремитета.58. Имунозапаљенско обољење б.ангиотензин . постојањем фибро лигаментозних трака као и оклузијом дигиталних и палмарних артериола: а. постојањем калуса на кључњачи или на првом ребру.

100 % 68.ов синдром г. Прекидом континуитета коже в.64. Ligamentum teres hepatis 70. Ductus arteriosus persistans . 110 % 69. и променама боје коже – од бледила. Ehlers – Danlos . 50 % б. Супра . преко цијанозе. Аорту и десну преткомору 156 .ов синдром 65. до рубора. Плућну артерију и аорту б. Raynaud . пецкањем. Када се затвори ductus arteriosus . Контузија артеријског крвног суда се одликује: а. Ductus omphaloentericus б. На инфра .Botali повезује: а. 75 % в. Постоји дужи сегмент оштећеног крвног суда 66. Засићеност крви кисеоником у десном срцу износи: а. 95 – 98 % в. 75 % б. Aкутном тромбозом и дисталном исхемијом б. Засићеност крви кисеоником у левом срцу и аорти износи: а. при чему нападе репродукује излагање хладноћи дефинише се као: а. Ligamentum arteriosum в. Прекидом континуитета крвног суда г. Гигантоцелуларни (темпорални) артеритис б. Аорту и шупљу вену в. На илијачним артеријама в.реналном сегменту абдоминалне аорте б.Botali постаје: а. Периодични вазоспазам прстију.ов синдром в.реналном сегменту абдоминалне аорте 67. Marfan . Већина абдоминалних анеуризми је локализована на: а. праћен неосетљивошћу.

леви шант в. Лево . Комбиновани 76. Цијаноза 77. Код VSD у почетној фази постоји: а. Доживотно б. г.леви шант б. Повишен CVP. Десно . Код ASD постоји у почетку: а. Цијаногену ману 72. Оклузије каротидне артерије Тампонаде срца Дисекције грудне аорте Рено . набрекле вене врата. Оклузија 73.леви шант б.васкуларне хипертензије 75. У току годину дана од операције 74. Под коарктацијом аорте се подразумева њено: а. тахикардија су знаци: а. Код уградње вештачких валвула антикоагулантна терапија се даје: а. У току шест до девет месеци од операције в.десним шантом б.десни шант б. Лево . Појава цијанозе код VSD ( вентрикуларни септални дефект ) је знак: а. Преласка у десно . Сужење в. Проширење б. Лево . б.десни шант в.71. пад ТА. Десно .левим шантом в. в. Перзистентни ductus arteriosus . Обољења плућа 157 . Десно . Попуштања срца в.Botali представља ману са: а.

Стенозе плућне артерије 82. Тетралогија Fallot спада у срчане мане са: а. Перзистентним ductus arteriosus . Анеуризме аорте могу настати на било ком делу аорте.десним шантом б. Компликације митралне стенозе су: а. али најчешће настају на: а. Узроци тромботичних плућних емболија су: ( два тачна одговора ) а. Митралне стенозе в. Атријална фибрилација б. Нормална површина митралне валвуле износи: а. г.ом 79. Флеботромбозе и тромбофлебитиси доњих екстремитета Флеботромбозе пелвичних и абдоминалних вена Анеуризме абдоминалне аорте Митралне мане срца Дисекције аорте 83.левим шантом в. 10 цм2 80. 5 . 4 . д.78. Изненадна смрт в. Синкопа 81. Тумори материце в. в. Синкопа се јавља код: а. Абдоминалној аорти изнад реналних артерија б. Тумори мозга 158 . Тумори срца б.2 цм2 б. Миксоми су: а. Грудној аорти 84. б. Десно . Аортне стенозе б. Лево . Абдоминалној аорти испод реналних артерија в. 1.6 цм2 в.

д. 36. 21. г а б а. 16. г в в б в б а. 6. 14. 31. в. в а б. в а. 13. г а. 22. 9. 30. в б а. 34. д б. в. 27. 20. 35. 32. б. в. 8. 24. 25. 33. 12. 40. 38. 39.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ ВАСКУЛАРНЕ ХИРУРГИЈЕ 1. б а. г а. 18. д в б б. в б. 5. 29. 23. б в. 19. 10. 15. г. 28. 3. 37. 17. 2. е б б б. в. 7. 11. б. г б 159 . г в в б б б б а. 41. 26. 4. г б б в б а. б б.

68. 60. 78. 81. 59.42. 83. 57. 61. 49. 75. 54. 56. 77. 74. 50. 65. 66. 71. г в а. 160 б а б. 73. г а в б б б б в а в в а б а б а а г а в б б б а а б а б б а а б б а а а. ж в. 82. 44. 58. 48. 84. 72. 51. 76. 45. 52. 80. в. 43. 70. 53. б. 79. 47. 62. 55. б б а . 63. 67. 69. 46. 64.

ребра и торакални део кичменог стуба 2. Једанаесто и дванаесто ребро в. intercostalis internus в. девето и десето ребро 3. Лажна ребра (costae spuriae) су: а. intercostalis internus б. Слободна ребра (costae fluctuantes) су: а. Првих седам ребара 4. Осмо. Пречага (diaphragma) в. М. М. Грудна кост. М.ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ ГРУДНЕ ХИРУРГИЈЕ 1. transversus thoracis б. Артеријску васкуларизацију зида грудног коша чине: 161 . М. М. transversus thoracis б. trapezius 6. Првих седам ребара в. Грудна кост. Једанаесто и дванаесто ребро б. ребра и цервикални део кичменог стуба б. intercostalis internus 8. девето и десето ребро 5. девето и десето ребро б. М. Осмо. Кључне кости. Спољашњи мишић зида грудног коша је: а. Спољашњи мишић зида грудног коша је: а. Једанаесто и дванаесто ребро в. latissimus dorsi 7. Првих седам ребара б. М. Унутрашњи мишић зида грудног коша је: а. ребра и торакални део кичменог стуба в. Права ребра (costae verae) су: а. М. Осмо. serratus anterior в. Скелет зида грудног коша граде: а.

Делом увучен задњи зид грудног коша в. subclavia б. Међуребарне артерије и а musculophrenica в. Деформацију коштаних структура зида грудног коша и аплазију дојке на болесној страни 14. azygos в. са хромозомском аберацијом 15. Polland . Делом испупчен задњи зид грудног коша в.ова болест ) је: а. Кокошије груди ( pectus carinatum ) представљају: а. Три под типа в. V. Делом увучен предњи зид грудног коша 11. без хромозомске аберације б. V. Аутозомно доминантна наследна болест. pectoralis major .а. Деформацију коштаних структура зида грудног коша и аплазију дојке на здравој страни в.а и minor . Делом увучен предњи зид грудног коша 12.ов синдром је урођена аномалија која подразумева: а. Симптоми код синдрома вратног ребра су последица компресије: 162 . Левкасте груди ( pectus excavatum ) представљају: а. hemyazigos accessoria 10. са хромозомском аберацијом в. hemyazios б.а б. V. Код pectus carinatum . Међуребарне артерије и а. Венску дренажу зида грудног коша. Четири под типа 13. Деформацију коштаних структура зида грудног коша и обострани недостатак м. Аутозомно рецесивна наследна болест.а постоје: а. врше: а. Међуребарне артерије и а. Делом испупчен предњи зид грудног коша б. Аутозомно рецесивна наследна болест. Два под типа б. Дистрофија грудног коша ( Jeun . thoracica interna 9. са десне стране. Делом испупчен предњи зид грудног коша б.

а. Емпијем плеуре 20. А. Бенигни тумор меких ткива зида грудног коша је: а. Дефинитвна дијагноза код синдрома вратног ребра се поставља: а. axillaris и дела pl. Cantell – ова аномалија б. Titze . Фиброзна дисплазија в. А. Бронхиектазије в. Клиничким прегледом б. Малигни тумор меких ткива зида грудног коша је: 163 . Инфекција коштаних структура зида грудног коша је: а. Хондритис ребара 19. Empyema necesitatis 18. А. brachiallis – а између предњег скаленског мишића и клавикуле б. Бенигни тумор меких ткива зида грудног коша је: а. Плазмоцитом б. Empyema necesitatis б. brachiallis – а између предњег скаленског мишића и првог ребра в. Леиомиом в. Инфекција меких ткива зида грудног коша је: а. Бронхоскопијом в. Меланом б. subclaviae и дела pl. Емпијем плеуре б. Инфекција коштаних структура зида грудног коша је: а.ов синдром в. Шваном 21. Остеокластом 22. brachiallis – а између предњег скаленског мишића и првог ребра 16. Емпијем плеуре в. subclaviae и дела pl. Радиографијом грудног коша и врата 17.

Мек. Остеосарком 24. хистолошки је грађен од незрелог масног ткива в. Мек. Хондросарком б. Хондросарком в. нејасно ограничен. Бенигни тумор који настаје на косто . Рабдомиосарком б.хондралних спојева и понаша се као брзорастућа маса в. нејасно ограничен. Остеохондром је: а. Хондром је тумор. Фиброзна дисплазија је: 164 .а. Тврд. Остеокластом 23. Рабдомиосарком б. јасно ограничен. Шваном 27. Локализован у нивоу косто . Малигни тумор коштаних структура зида грудног коша је: а.хондралних спојева и понаша се као спорорастућа маса 28. који је: а. Десмоид в. хистолошки је грађен од зрелог масног ткива 25. Малигни тумор меких ткива зида грудног коша је: а. Бенигни тумор који настаје на метафизама костију б. Остеокластом 26. Шваном б. Десмоид в. Малигни тумор коштаних структура зида грудног коша је: а. Десмоид в. Липом је: а. хистолошки је грађен од зрелог масног ткива б. Локализован у нивоу метафиза костију и понаша се као спорорастућа маса б.хондралним спојевима 29. Цистична аномалија развоја в. Локализован у нивоу косто .

Резистентан на хемио и радиотерапију 33. првенствено у плућа в. Резистентан на радиотерапију б. Главице лука в.хондралним спојевима в. Малигни тумор остеобласта б. Хондросарком је тумор.ове беланчевине и хиперкалцемија у серуму в. Јавља се у виду спорорастуће тумефакције на косто . Бенигни тумор који настаје на метафизама костију б. Бенигни тумор који настаје на косто .хондралним спојевима в. Не даје хематогене метастазе б. који је: а. Резистентан на хемиотерапију в. код кога: а. који има тенденцију да: а. Хондросарком је тумор. Цистична аномалија развоја 30.а. Јавља се у виду брзорастуће тумефакције на метафизама костију 31. Плазмоцитом је малигни тумор коштаних структура зида грудног коша. Код Ewing – овог саркома је карактеристичан радиографски знак: а.хондралним спојевима б. који се: а. Касно даје хематогене метастазе. првенствено у плућа 32. Знак локвања 35. Остеосарком је тумор. Коре од поморанџе б. Остеокластом је: а. Код 50 % болесника у урину постоје Bence –Jones . Рано даје хематогене метастазе.ове беланчевине и хипернатремија у серуму 34. Код 50 % болесника у урину постоје Bence –Jones . Јавља се у виду брзорастуће тумефакције на косто . Код 50 % болесника у урину постоје Bence –Jones -ове беланчевине и хипокалцемија у серуму б. Малигни тумор плазмоцита 165 .

Двадесет удаха у минути б. која настаје по механизму децелерације. Хидроторакс в. Повреде трахео .бронхијалног стабла в. Приоритет у збрињавању торакалне трауме представља: а. изазива: а. Имобилизација прелома грудне кости 39. Преломе ребара б. Код повређеног са торакалном траумом. стање шока може изазвати: а. Антитетанусна заштита б. Обезбеђивање нормалне вентилације плућа в. Преломе ребара в. Обезбеђивање пролазности дисајних путева 37. Приоритет у збрињавању торакалне трауме представља: а. Преломе грудне кости 42. Хитна ендотрахеална интубација и артефицијална вентилација су индиковани код повређених са тахипнеом вишом од: а. Тридесет пет удаха у минути 38. Код повређених са торакалном траумом. Тридесет удаха у минути в. стање шока може изазвати: а. Превенција бола б. Ликвидоторакс 41. Малигни тумор остеокласта 36. Антитетанусна заштита в. Преломе грудне кости 166 .в. Примарни спонтани пнеумоторакс б. Повреде лука аорте и стабла торакалне аорте б. Парцијални пнеумоторакс в. која настаје по механизму децелерације. изазива: а. Хемоторакс б. Тензиони пнеумоторакс 40. Торакална траума. Торакална траума.

указују на: а. код торакалне трауме. Серијски прелом ребара в. Индикација за торакотомију код торакалне трауме је: а. Руптура дијафрагме в. Трауматски пнеумоторакс в. Лацерација плућног паренхима б. Трауматски хемоторакс 44. који изазивају: а.43. Компјутеризована томографија грудног коша в. Трахео . Дистендиране вене на врату указују на развој кардијалног компресивног шока. Најчешћа локализација прелома ребара је: а. Повреде у тучи 47. који изазивају: а. Радиографија грудног коша 48.бронхијална повреда 49. Руптуру дијафрагме б. Иницијална дијагностичка процедура у евалуацији торакалне трауме је: а. Од првог до четвртог ребра в. Тензиони пнеумоторакс в. Пригњечење б. Колабиране вене на врату. Хиповолемијски шок 46. Саобраћајни трауматизам в. Руптура дијафрагме б. Бронхоскопија б. Тензиони пнеумоторакс 45. Торакални капак б. Најчешћи узрок тупе торакалне трауме је: а. Од деветог до дванаестог ребра 167 . Дистендиране вене на врату указују на развој кардијалног компресивног шока. Од четвртог до деветог ребра б.

Прелом грудне кости је најчешће удружен са: а. Једноструки прелом три ребра у низу са исте стране б. Контузиом срчаног мишића 56. дефинитивна дијагноза се поставља на основу: а. Код торакалног капка: а. Трансверзалном прелому 54. Прелом грудне кости настаје као последица: а. ПА радиографије грудног коша б. Бронхоскопије в. Накупљање ваздуха и крви у плеуралном простору 168 . Сагиталном прелому б. У експиријуму. Спиралном прелому в. Трауматским пнеумотораксом б. Обострани прекид континуитета костохондралних спојева у нивоу стернума в. капак се креће синхроно са покретима грудног коша б. Торакални капак представља: а. капак се увлачи према оштећеном плућу 52. У инспиријуму. Накупљање крви у плеуралном простору в. Накупљање ваздуха у плеуралном простору б. се ради о: а. Хемоторакс представља присуство: а. Индиректног дејства тупе трауме в. У инспиријуму. Код прелома грудне кости. Директног дејства тупе трауме 53. капак се увлачи према оштећеном плућу в. Једноструки прелом пет и више ребара у низу са суптотне стране 51. Код прелома грудне кости.50. Пенетрантне трауме б. Профилне радиографије грудног коша 55. Трауматским хемотораксом в. патоанатомски.

2000 милилитара крви на сат 64. Сузбијање бола б. Плеурална пункција б. Видео – асистирана торакоскопија ( VATS ) 61. Спречавање развоја поткожног емфизема меких ткива грудног коша в. торакална дренажа се изводи: а.57. Саобраћајни трауматизам 58. Најчешћи узрок трауматског хемоторакса код тупе трауме је: а. Дреновима средњег лумена в. Торакотомија. торакална дренажа се изводи у: а. Пад са висине б. Код трауматског хемоторакса. у лечењу трауматског хемоторакса. је индикована. 1000 милилитара крви на сат в. када је инцијални губитак крви на постављени торакални дрен већи од: а. Пригњечење в. Спречавање развоја поткожног емфизема меких ткива грудног коша 60. Дру гом међуребарном простору у предњој или средњој аксиларној линији в. Тампонада места крварења б. Четвртом или петом међуребарном простору у предњој или средњој аксиларној линији 63. Торакална дренажа в. Дреновима уског лумена б. Код трауматског хемоторакса. Главни циљ у терапији трауматског хемоторакса је: а. 200 милилитара крви на сат б. Главни циљ у терапији трауматског хемоторакса је: а. Дреновима широког лумена 62. Најчешће примењивана метода у лечењу трауматског хемоторакса је: а. Спречавање развоја медијастиналног емфизема в. Дру гом међуребарном простору у медиоклавикуларној линији б. Трауматски пнеумоторакс настаје као последица: а. Тупе трауме грудног коша 169 . Остваривање потпуне реекспанзије плућа 59.

Перфоративне повреде са улазном и излазном раном в. Устрелине грудног коша су: а. Пнеумомедијастинум настаје као последица: 170 . Дефинитивна дијагноза трауматског пнеумоторакса се поставља на основу: а. Тупе и пенетрантне трауме грудног коша в. код трауматског пнеумоторакса. “ Sleepe ” повреде код којих не постоји излазна рана б. Компјутеризоване томографије грудног коша 69. Повећана респираторна покретљивост повређеног хемиторакса в. Пенетрантне трауме грудног коша 65. Перфоративне повреде са улазном и излазном раном в. Торакална дренажа в. Обострано смањена респираторна покретљивост 68. Пнеумоторакс 71. Радиографије грудног коша в. Клиничког прегледа повређеног б. Десцендентни склерозирајући медијастинитис в. Перфорација једњака б. Ране код којих је пројектил прошао кроз цео интраторакални простор и зауставио се у меким ткивима зида грудног коша 67. Прострелине грудног коша су: а. Ексуфлација иглом ширег лумена б. Смањена респираторна покретљивост повређеног хемиторакса б. инспекцијом постоји: а. “ Sleepe ” повреде код којих не постоји излазна рана б. Торакална дренажа са инстилацијом склерозантног средства 70. Клинички. Најчешће примењивана метода у лечењу трауматског пнеумоторакса је: а. Најчешћи узрок поткожног ( субкутаног ) емфизема је: а.б. Ране код којих је пројектил прошао кроз цео интраторакални простор и зауставио се у меким ткивима зида грудног коша 66.

До аспирације страног тела у трахеобронхијално стабло долази код: а. медијастинум. медијастинум. горњу површину дијафрагме и спољашњост зида грудног коша в.бронхијално стабло долази код: а. Медијастиноскопијом в. Плеура је серозна мембрана која прекрива: а. Перфорације једњака 73. Повреде трахео – бронхијалног стабла или једњака 72. Ригидном бронхоскопијом 75. Торакалног капка б. Пнеумоторакс је: а. Дефинитивна дијагноза аспирације страног тела у трахео – бронхијалном стаблу се поставља: а. Плућа. Торакалног капка 74. горњу површину дијафрагме и унутрашњост зида грудног коша 77. До аспирације страног тела у трахео . Хеморагијског шока б. Присуство гноја у плеуралном простору 171 . Анестезираних болесника б. доњу површину дијафрагме и унутрашњост зида грудног коша б. Првом месецу интраутериног развоја б. Плућа. Радиографијом грудног коша б. Трећем месецу интраутериног развоја в. Компјутеризованом томографијом грудног коша в. Бронхоскопијом 76. Флексибилном фибер – оптичком бронхоскопијом б. Екстирпација страног тела у трахео – бронхијалном стаблу се изводи: а.а. медијастинум. Медијастиналног емфизема в. Плућа. Шестом месецу интраутериног развоја 78. Руптуре торакалне аорте в. Плеурални простор је потпуно формиран у: а. Особа без свести в.

Узрокован тупом и пенетрантном траумом и јатрогени в. Анамнезе б. Радиографије грудног коша 85. Бол у грудном кошу и кашаљ б. Примарни и секундарни 82. Јатрогени и тензиони б. Примарни и секундарни 81. Дефинитивна дијагноза примарног спонтаног пнеумоторакса се поставља на основу: а. Бол у грудном кошу и отежано дисање 84. Руптура интраплеуралних емфиземских була у врху плућа б. Примарни. Примарни и секундарни в. Главни симптоми код примарног спонтаног пнеумоторакса су: а. Спонтани пнеумоторакс се дели на: а.б. Руптура субплеуралних емфиземских була у врху плућа в. Присуство крви и ваздуха у плеуралном простору в. Кашаљ и хемоптизије в. Код примарног спонтаног пнеумоторакса. Физикалног прегледа в. Етиолошки фактор за настанак примарног спонтаног пнеумоторакса је: а. Спонтани и трауматски 80. Јатрогени и тензиони в. основни патофизиолошки поремећаји су: 172 . Присуство ваздуха у плеуралном простору 79. Трауматски пнеумоторакс се дели на: а. Пнеумоторакс се дели на: а. Руптура субплеуралних цисти у врху плућа 83. Парцијални и комплетни б. секундарни и терцијерни б.

терапија в. Торакална дренажа в. Израженије него код тензионог пнеумоторакса 90. Бронхо – пулмоналном дисплазијом 91. Евакуација гноја из плеуралног простора и смањење ризика од појаве рецидива 87. Торакална дренажа 88. Конгениталним булозним емфиземом б. Торакалне трауме б. Хроничне опструктивне болести плућа 89.а. Смањење виталног капацитета и пад парцијалног притиска кисеоника 86. Оксигено . Повећање виталног капацитета и повећање парцијалног притиска угљен – диоксида(CO2) в. Најчечће примењивана метода у лечењу примарног спонтаног пнеумоторакса је: а. Опсервација б. Плеурална ексуфлација б. Слабије изражене него код примарног спонтаног пнеумоторакса б. Евакуација ваздуха и крви из плеуралног простора и смањење ризика од појаве рецидива в. Респираторним дистрес синдромом в. Секундарни спонтани пнеумоторакс најчешће настаје као последица: а. Повећање виталног капацитета и пад парцијалног притиска кисеоника б. Главни циљеви терапије код примарног спонтаног пнеумоторакса су: а. Торакотомија 173 . Израженије него код примарног спонтаног пнеумоторакса в. Евакуација ваздуха из плеуралног простора и смањење ризика од појаве рецидива б. клиничке манифестације су: а. Код секундарног спонтаног пнеумоторакса. Ехинококозе плућа в. Највећа инциденца неонаталног пнеумоторакса је код беба са: а. Најчешће примењивана метода у лечењу неонаталног пнеумоторакса је: а.

Емпијем плеуре б. в. б. Конгестивна срчана слабост в. Апсцес плућа 174 . Диференцијација трансудата од ексудата се врши на основу: а. Повећање парцијалног притиска кисеоника в. Боје плеуралног излива в. Трауматских пнеумоторакса в. Накупљање течности у плеуралном простору 97. који може да се развије код свих врста пнеумоторакса 93. Превођење тензионог у отворени пнеумоторакс 96. Light – ових критеријума 98. Смањење венског прилива у срце 95. Представља посебан клинички ентитет. Тензиони пнеумоторакс спада у групу: а. Повећање венског прилива у срце б. Накупљање крви у плеуралном простору б. Основни патофизиолошки поремећај код тензионог пнеумоторакса је: а. Специфичне тежине плеуралног излива б. Плеурални излив представља: а. Торакална дренажа б.92. Механизам развоја пнеумоторакса се објашњава постојањем: а. Ексуфлација иглом в. Накупљање ваздуха у плеуралном простору в. Спонатних пнеумоторакса б. Стање која доводи до појаве трансудата је: а. Двосмерне валвуле на нивоу висцералне плеуре Једносмерне валвуле на нивоу висцералне плеуре Нагле промене притиска у плеуралном простору 94. Прву помоћ код тензионог пнеумоторакса представља: а.

које доводи до развоја емпијема плеуре је: а. Торакотомијом 175 . Дефинитивна дијагноза емпијема плеуре се поставља: а. Апсцес плућа в. Пиогене инфекције лимфних жлезда медијастинума б. торакална дренажа) в. Хидро – пнеумоторакс б. Смањење серумског онкотског притиска са хипопротеинемијом 100. Лимфе у плеуралном простору в. Стање. Јатрогено ( плеурална пункција. Плеуралном пункцијом (торакоцентеза) и бактериолошком потврдом узрочника емпијема в. Пиогена инфекција лимфних жлезда медијастинума 105. Стање у медијастинуму. Гноја у плеуралном простору 101. Ширењем инфекције из медијастинума у плућа б. Бронхоскопијом б. које доводи до развоја емпијема плуре је: а. Стање која доводи до појаве трансудата је: а. Бронхо – плеурална фистула в. Емпијем плеуре представља накупљање: а. Директним ширењем из пнеумоничног фокуса у плеурални простор в. Сепса б. које доводи до развоја емпијема плуре је: а. Хеморагичног излива у плеуралном простору б. Директно уношење инфекције приликом отворених или затворених повреда грудног коша 104.99. Руптура инфициране буле или хидатидне цисте 103. Бронхо – плеурална фистула б. Сепса в. Руптуром субплеурално локализованих була у врховима плућа 102. у плућима. Емпијем плеуре може настати: а. Стање у плућима.

Четири фазе в. Мезотелиоми плеуре воде порекло од: а. Накупљање велике количине плеуралне течности са бројним полиморфонуклеарним леукоцитима.плеуралне фистуле 109. или у плућа са формирањем бронхо – плеуралне фистуле 110. Брзо накупљање стерилне плеуралне течности 108. Појава малигних мезотелиома се везује за хроничну изложеност: а. Мезотелних ћелија 111. Накупљање велике количине плеуралне течности са бројним полиморфонуклеарним леукоцитима. Пет фаза 107. Једноредног цилиндричног епитела б. Живи 176 . Ексудативну фазу емпијема плеуре карактерише: а. Формирање емпијемске мембране б. или у плућа са формирањем бронхо .106. Фибро .бактеријама и фибрином в.пурулентну фазу емпијема плеуре карактерише: а. Три фазе б. Брзо накупљање стерилне плеуралне течности б. Спонтана дренажа емпијемског садржаја кроз зид грудног коша.бактеријама и фибрином в. Брзо накупљање стерилне плеуралне течности в.бактеријама и фибрином б. Клинички ток емпијема плеуре пролази кроз: а. Организациону фазу емпијема плеуре карактерише: а. Силицијуму б. Плочасто – слојевитом епитела в. Накупљање велике количине плеуралне течности са бројним полиморфонуклеарним леукоцитима. Спонтана дренажа емпијемског садржаја кроз зид грудног коша . Азбесту в.

горњи медијастинум је: а. На петељци са висцералне плеуре 114. медијастинум се дели на: а. На петељци са паријеталне плеуре б. Везује за изложеност силицијуму б. Простор испод замишљене хоризонталне линије која полази спреда од доње ивице манубријума и позади се спаја са доњом ивицом TH5 б. средњи и задњи 117. доњи и задњи б. Болесници са хроничном изложеношћу азбесту 116. Појава локализованих мезотелиома се: а. Не везује за изложеност силицијуму в.112. задњи и доњи в. Горњи. Према анатомској подели. медијастинум се дели на: а. средњи. Предњи. Предњи и задњи б. Смањена целуларност и ретке митозе в. Болесници са хроничном опструктивном болешћу плућа в. Малигни локализовани мезотелиом има хистолошку слику: а. Предњи. Повећана целуларност и честе митозе б. Према хируршкој подели. средњи. предњи и задњи 118. Бенигни локализовани мезотелиом расте: а. Не везује за изложеност азбесту 113. Болесници са урођеним деформацијама зида грудног коша б. Као сесилни тумор са паријеталне плеуре в. Предњи. Смањена целуларност и честе митозе 115. Простор изнад замишљене хоризонталне линије која полази спреда од доње ивице манубријума и позади се спаја са доњом ивицом TH4 177 . Предњи и задњи в. Простор изнад замишљене хоризонталне линије која полази спреда од горње ивице манубријума и позади се спаја са доњом ивицом Th4 в. Према хируршкој подели. Ризична група за настанак дифузног мезотелиома плеуре је: а.

в. vagus. laryngeus recurens Срце. Предњем и средњем медијастинуму 178 . перикард и велики крвни судови б. Торакални спинални ганглиони в. У средњем медијастинуму се налазе: а. Аа. д. Простор испод замишљене линије горњег медијастинума и испред линије која одваја предњу површину перикарда в. Према хируршкој подели. и vv. thoracica interna 121. Тумори тимуса се налазе у: а.вена и нерава в. Једњак в. Тимус б. Горњем и предњем медијастинуму б. Једњак Тимус N. phrenicus.119. У задњем медијастинуму се налазе: а. г. Azygos 124. предњи медијастинум је: а. У предњем медијастинуму се налазе: а. Срце. n. Проксималне гране интеркосталних артерија. перикард и велики крвни судови Торакални спинални ганглиони V. б. е. Трахеја и проксимални делови главних бронха 123. Простор испод замишљене линије доњег медијастинума и испред линије која одваја предњу површину једњака 120. Тимус 122. n. Трахеја и проксимални делови главних бронха б. Простор изнад замишљене линије горњег медијастинума и испред линије која одваја предњу површину перикарда б. У предњем медијастинуму се налазе: а.

Гушење б.ћелија 179 . Бронхопулмоналне и неспецифичне б. Локални симптом тимома је: а. Sjogren . Тумори тимуса се деле у: а. Овалног изгледа. Опструкција v. Хемодектом б. Три групе в. Хемодектом в. Четири групе 126. на пресеку паренхим тумора је по изгледу сличан рибљем месу 127. Горњем медијастинуму 125. Тимоми су: а. Локални симптом тимома је: а.ов синдром в. Неправилног изгледа. Мултипли мијелом 130. Хипогамаглобулинемија 131. на пресеку паренхим тумора је по изгледу сличан рибљем месу б. Локални симптом тимома је: а. Клинички симптоми тимома се деле на: а. на пресеку паренхим тумора је по изгледу сличан главици лука в. Парализа хемидијафрагме в. Овалног изгледа. Две групе б. cavae superior 129. Хипертрофична остеоартропатија б. Бронхопулмоналне и метастатске в. Системски симптом тимома је: а.в. Плеурални или перикардијални излив б. Синдром дефицита Т . Локалне и опште 128.

Узрок акутног медијастинитиса је: а. Карцином тимуса се лечи: а. Субфренични абсцес б. Емпијем плеуре в. Сув. Узрок десцендентног некротизирајућег медијастинитиса је: а. Гигантоцелуларни карцином в. Системски симптом тимома је: а. Ширење инфекције из орофаринкса у медијастинум 138. Тампонада перикарда в. Субфренични абсцес б. Комбинацијом хируршког лечења и радиотерапије в. Аденокарцином б. Сепса б. Плеурални или перикардијални излив 133. Опструкција v. Хируршки б. Перитонзиларни абсцес 180 . Хипертрофична остеоартропатија в. Постоперативна инфекција стернума 137. Сепса б. Узрок акутног медијастинитиса је: а. Бронхо – плеурална фисутла 136. надражајни кашаљ б. Узрок акутног медијастинитиса је: а.в. Перфорација једњака в. Сквамоцелуларни карцином 134. Најчешћи хистолошки тип карцинома тимуса је: а. cavae superior 132. Комбинацијом хируршког лечења и хемиотерапије 135.

Од десет до дванаест центиметара в. Узрок хроничног медијастинитиса је: а. Гљивичне инфекције медијастинума б.в. Осам 181 . Од шестог или седмог вратног пршљена до четвртог или петог грудног пршљена 144. Сегментних бронха у десном плућу има: а. Укупна дужина трахеје је: а. Пнеумокониозе 142. Аутоимуне болести в. Од четвртог или петог вратног пршљена до четвртог или петог грудног пршљена б. Пнеумокониозе в. Грам негативне бактерије в. Од првог грудног пршљена до четвртог или петог грудног пршљена в. Перфорација једњака б. Узрок десцендентног некротизирајућег медијастинитиса је: а. Орофарингеални абсцес в. Шест б. Најчешћи узрочници десцендентног некротизирајућег медијастинитиса су: а. Узрок хроничног медијастинитиса је: а. Субфренични абсцес 140. Од дванаест до шеснаест центиметара 145. Карцином једњака б. Трахеја је картилагинозно – мембранозна цев која се пружа: а. Грам позитивне бактерије б. Субфренични абсцес 143. Од осам до десет центиметара б. Перфорација једњака 139. Мешана бактеријска флора 141.

која се директно отварају у: а. горња и доња плућна вена в. Алвеоларна вентилација в. Сегментних бронха у левом плућу има: а. Физиолошки мртви простор в. плућна артерија. Сурфактант. Плућна вентилација б. плућна артерија. Плућни хилус чине: а. Анатомски мртви простор б. површински слој макрофага. лимфни судови и чворови и влакна аутономног нервног система 150. Део од укупне количине удахнутог ваздуха за вентилацију спроводних дисајних путева назива се: а. површински слој макрофага б. Респираторне бронхиоле.в. Плућна вентилација 152. Десет 146. горња и доња плућна вена и лимфни судови и чворови б. Физиолошки мртви простор 151.сегментне бронхе б. Сурфактант. Дисајни волумен ( TV ) је: 182 . површински слој макрофага. Ацинусе 148. Главни бронх. Главни бронх. епител алвеола. Алвеоле су кесаста проширења полиедарног изгледа. Осам в. Главни бронх. Сурфактант. горња и доња плућна вена. Суб . Шест б. интерстицијум и ендотел капилара в. Респираторну мембрану чине: а. Десет 147. Део од укупне количине удахнутог ваздуха који доспева до алвеола и снабдева их свежим ваздухом назива се: а. епител алвеола и интерстицијум 149. алвеоларне дуктусе и сакулусе в.

Запремина ваздуха која се налази у плућима у положају мирног експиријума в. ERV. Запремина ваздуха издахнутог једним експиријумом приликом мирног дисања в. Асцитес 183 . VC је: а. IRV и FEV1 б. TV и IRV 157. TV. За 15 % мањи него код мушкараца б. ЗА 10 % мањи него код мушкараца 158. IRV и FEV1 в. Витални капацитет је збир: а. Запремина ваздуха издахнутог једним експиријумом. Запремина ваздуха која се издува из плућа експиријумом до краја из положаја мирног експиријума 153. ERV. Запремина ваздуха која се унесе у плућа удахом до краја из положаја мирног инспиријума 154. Запремина ваздуха која се унесе у плућа удахом до краја из положаја мирног инспиријума б. Узрок смањења виталног капацитета у зиду грудног коша је: а. Код жена. Запремина ваздуха која се издува из плућа експиријумом до краја из положаја мирног експиријума в.а. За 10 % већи него код мушкараца в. Укупна запремина ваздуха која се налази у плућима у тренутку максималног инспиријума б. Запремина ваздуха издахнутог једним експиријумом приликом мирног дисања 155. Витални капацитет плућа ( VC ) је: а. Запремина ваздуха издахнутог једним експиријумом приликом мирног дисања б. Запремина ваздуха која се издува из плућа максималним експиријумом. Инспиријумски резервни волумен ( IRV) је: а. Експиријумски резервни волумен ( ERV) је: а. након максималног инспиријума 156. ERV. Запремина ваздуха која се издува из плућа експиријумом до краја из положаја мирног експиријума в. коме претходи максимални инспиријум б.

Смањење форсираног експиријумског волумена у првој секунди ( FEV1 ) настаје због: а. Запремина ваздуха издахнутог једним експиријумом приликом мирног дисања б. Функционални резидуални капацитет ( FRC) је: а. Повећања отпора струјању ваздуха у дисајним путевима в. Пнеумоторакс в. Поремећаја анатомске и функционалне структуре дисајних мишића. Сепса б. Фибротораксом б. Запремина ваздуха издахнутог једним експиријумом приликом мирног дисања 162. Асцитес в. Хроничном опструктивном болешћу плућа 164. Укупна запремина ваздуха која се налази у плућима у тренутку максималног инспиријума в. Екстраторакални узрок смањења виталног капацитета је: а. Запремина ваздуха која се налази у плућима у положају мирног експиријума 163. Тотални плућни капацитет ( TLC ) је: а. Ателектаза плућа 159. Запремина ваздуха која се налази у плућима у положају мирног експиријума б.б. Субфренични абсцес 161. Смањења отпора струјању ваздуха у дисајним путевима б. Смањење функционалног резидуалног капацитета ( FRC ) се виђа код особа са: а. посебно дијафрагме 184 . Високо положеном дијафрагмом в. Укупна запремина ваздуха која се налази у плућима у тренутку максималног инспиријума в. Торакални капак в. Торакални капак 160. Узрок смањења виталног капацитета у плеуралном простору је: а. Тумор плућа б.

У општој анестезији 167. Малигни цитолошки налаз у спутуму б. Малигни цитолошки налаз у спутуму в. Продужен или измењен кашаљ в. Продужена интубација 168. Дифузна плућна лезија б. Ателектаза в. Продужена интубација б. Терапијска индикација за бронхоскопију је: а. Ригидна бронхоскопија се изводи: а. Продужен или измењен кашаљ 170. Малигни цитолошки налаз у спутуму 171. Дијагностичка индикација за бронхоскопију је: а.165. У општој анестезији б. Плућни абсцес в. Ателектаза б. Флексибилна фибер – оптичка бронхоскопија се изводи: а. Терапијска индикација за бронхоскопију је: а. У интра – венској анестезији 166. Неизлечена пнеумонија б. Плућни апцес 172. Стеноза трахеје и бронха б. Терапијска индикација за бронхоскопију је: а. У интра – венској анестезији б. У локалној анестезији в. Стеноза трахеје и бронха 185 . Неизлечена пнеумонија в. У локалној анестезији в. Дијагностичка индикација за бронхоскопију је: а. Дијагностичка индикација за бронхоскопију је: а. Плућни апцес 169.

Васкуларна лезија плућа б. Општа анестезија в. Општа анестезија б. Индикација за перкутану аспирацијону биопсију плућа је: а. Предност ригидне бронхоскопије у односу на флексибилну – фибероптичку бронхоскопију је: а.в. Недостатак флексибилне – фибероптичке бронхоскопије у односу на ригидну је: а. ( бужирање ) стеноза 177. Индикација за перкутану аспирацијону биопсију плућа је: 186 . Ендоскопска дилатација. Предност ригидне бронхоскопије у односу на флексибилну – фибероптичку бронхоскопију је: а. Малигни цитолошки налаз у спутуму 173. Медијастинални тумор 179. Предост ригидне бронхоскопије у односу на флексибилну – фибероптичку бронхоскопију је: a. Визуелизација сегмената 174. Визуализација сегмената в. Фиброторакс в. Мали радни канал б. Уклањање страног тела 178. Могућност уклањања страног тела в. Брахитерапија 175. Визуализација сегмената 176. Периферна биопсија из горњег режња б. Предност флексибилне – фибероптичке бронхоскопије у односу на ригидну је: а. Општа анестезија б. Мали радни канал б. Визуелизација сегмената в. Могућност добре стерилизације в.

Плућна метастаза 182. Плеурални излив 184.клавикуларној линији б. са леве стране в. Ателектаза плућа в. Хидатидна циста плућа 181. Плућна хипертензија в. Хидатидна циста плућа б. алвеоларне дуктусе. Контраиндикација за плеуроскопију је: а. Медијастинални тумор б. Плеурални излив б. Индикација за плеуралну пункцију је: a. Четвртом међуребарном простору у предњој аксиларној линији 186. Солитарни плућни тумор б. Другом међуребарном простору у медио . Емпијем плеуре в. Пнеумонија је: а. Контраиндикација за перкутану аспирацијону биопсију плућа је: а. Фиброторакс b. Пнеумокониозе 180. Емпијем плеуре 185. Запаљење плућног паренхима проксимално од терминалних бронхиола. Солитарни тумор плућа в. сакулусе и алвеоле 187 . Пнеумоторакс б. Контраиндикација за плеуралну пункцију је: а. Мезотелиом плеуре 183. Пункција перикарда се изводи у: а.а. Медијастинални тумор в. Контраиндикација за перкутану аспирациону биопсију плућа је: а. Субксифоидним приступом. које захвата респираторне бронхиоле. Аталектаза плућа c.

за настанак карцинома плућа је: а. Амилоидоза 189. Регионалног ширења тумора и инвазије у медијастинум. Екстрапулмонални интраторакални симптоми карцинома плућа настају као последица: а. Мозга б. које захвата алвеоларне дуктусе. Компликација абсцеса плућа је: а. Наслеђе 192. Инхалација честица и хемијских супстанци (азбест. Клиничка слика абсцеса плућа пролази коз: а. Хронични медијастинитис 190. Три фазе в. Централног и периферног раста примарног тумора 193. зид грудног коша итд. које захвата респираторне бронхиоле. Пушење б. алвеоларне дуктусе. Четири фазе 188. Запаљење плућног паренхима дистално од респираторних бронхиола. силицијум) в. Две фазе б. Десцендентни некротизирајући медијастинитис б. сакулусе и алвеоле в. Субфренични абсцес б. никл. Ендогени факор ризика. Десцендентни некротизирајући медијастинитис в. Компликација апсцеса плућа је: а.пулмонални симптоми карцинома плућа настају као последица: а. б.б. хром. Емпијем плеуре в. арсен. Централног и периферног раста примарног тумора 188 . Појаве паранеопластичног синдрома в. по учесталости јављања хидатидне цисте иза: а. Бронхо . Плућа су други висцерални орган. Срца в. сакулусе и алвеоле 187. Јетре 191. Запаљење плућног паренхима дистално од терминалних бронхиола.

артропатија 200. Кашаљ в.пулмонални симптом карцинома плућа је: а. Регионалног ширења тумора и инвазије у медијастинум. Парализа хемидијафрагме б. Хипертрофична остео . Промуклост 196.) в. Микроцелуларни и немикроцелуларни карцином 189 . Према класификацији WHO. Екстрапулмонални интраторакални симптом карцинома плућа је: а. Хипертрофична остео . Парализа хемидијафрагме в. Диспнеа. Парализа хемидијафрагме в. Бронхо . визинг. карцином плућа се дели на: а.пулмонални симптом карцинома плућа је: а. Микроцелуларни и аденокарцином б. Диспнеа. визинг. Хемоптизије 199. Екстраторакални неметастатски симптом карцинома плућа је: а. Диспнеа. Horner . Pancoast тумор ( superior sulcus tumor) б.б. Плућни апсцес в. визинг. Бронхо .артропатија б. Системске дисеминације тумора 194. стридор 195. Екстрапулмонални интраторакални симптом карцинома плућа је: а. Хемоптизије 197. Бронхо – пулмонални симптом карцинома плућа је: а. Хемоптизије б.ов синдром б. зид грудног коша итд. Плућни апсцес 198. стридор в. стридор б. Промуклост в.

Индукциона терапија карцинома плућа је: а. 7. Примена цитостатика и/или радиотерапије пре ресекције примарног тумора 203. Диспнеа. 10. 4. Немикроцелуларни карцином и сарком плућа 201. Микроцелуларни карцином б. 11. Бенигни тумор плућа је: а. 3. визинг. Надражајни кашаљ. Примена цитостатика и/или радиотерапије након ресекције примарног тумора б. За карциноид бронха је карактеристичан тријас симптома: а.в. 6. Сквамозни папилом в. 8. Карциноид бронха б. рецидивирајуће унилатералне плућне инфекције 204. Сарком плућа в. птоза. хемоптизије. 5. 2. Примена цитостатика и/или радиотерапије у току ресекције примарног тумора в. 12. Бластом плућа ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ ГРУДНЕ ХИРУРГИЈЕ 1. ТNМ класификација карцинома плућа се односи на: а. Немикроцелуларни карцином 202. 13. миоза в. стридор б. 9. 190 в б а б в г б в б в а в в . Унилатерални енофталмус.

43. 58. 49. а в в в в б в б б а в в а в а в б в в б б в в в б в а б а б в в б в в а б б в в в в б в в а 191 . 34. 24. 33. 52. 20. 48. 21. 57. 51. 59. 18. 40. 29. 53. 30. 44. 16. 32. 15. 22. 37. 55. 19. 17. 41. 54. 42. 45. 46. 35. 26. 25. 23. 47. 50. 28. 39. 56.14. 36. 31. 38. 27.

79. 61. 99. 104. 76. 69. 87. 82. 66. 88. 74. 93. 83. 91. 105. 63. 90. 68. 78. 84. 70. 73. 86. 96. 81. 95. 75. 103. 89.60. 92. 64. 71. 102. 94. 77. 97. 98. 192 б в б а б б а а в б в в б а а в в б в в в б б б в в а в в б б б в б в в в в б в в б в б в б . 101. 85. 72. 80. 62. 65. 67. 100.

128. 118. 119. 121. 133. 127. 134. 142. 144. 122. 123. 111. 116. 132. 147. 108. 112. 115. 137.106. 114. 141. 131. 117. 124. 113. 138. 140. 125. 110. 130. б в б в в б в в а в в в в б в в в д в б в в в а б б в в б б в в б б в в в в б в б б в в а в 193 . 151. 149. 107. 136. 146. 150. 126. 143. 109. 129. 139. 120. 135. 145. 148.

195.152. 175. 176. 154. 186. 197. 166. 170. 185. 153. 193. 184. 156. 157. 181. 163. 169. 178. 196. 179. 160. 158. 165. 191. 194. 177. 182. 192. 189. 164. 190. 187. 188. 173. 155. 167. 159. 168. 171. 174. 194 б в б в в в в б б б в б б б в б б в в в б в в б в в в в в б в в б б в б в б в в в б в б в б . 161. 180. 162. 172. 183.

198.
199.
200.
201.
202.
203.
204.

а
в
б
в
в
в
б

195

ТЕСТ ПИТАЊА - НЕУРОХИРУРГИЈА
1. Цереброспинална течност се највише ствара у :
а. Можданом паренхиму
б. Субарахноидалном простору
в. Плексусу хориоидеусу бочних комора
2. Цереброспинална течност највише се ресорбује преко :
а. Пачионијевих корпускула
б. Епендима можданих комора
в. Базалних цистерни
3. Дневно се створи :
а. 450 – 600 милилитара ликвора
б. 150 – 200 милилитара ликвора
в. 500 – 1000 милилитара ликвора
4. Просечна количина ликвора код одраслог износи :
а. 100 милилитара ликвора
б. 150 милилитара ликвора
в. 500 милилитара ликвора
5. Нормална вредност интракранијалног притиска у лежећем положају износи :
а. 10 – 15 mmHg
б. 15 – 25 mmHg
в. 25 – 30 mmHg
6. Феномен „ залазећег сунца “ знак је :
а. Интракранијалног крварења
б. Конгениталног хидроцефалуса
в. Тумора мозга
7. Дефинитивна дијагноза унутрашњег хидроцефалуса поставља се на основу:
( 2 тачна одговора )
а.
б.
в.
г.

196

Ултразвука ендокранијума
Лабораторијских анализа
МР прегледа
Нативне радиографије лобање

д. Компјутеризоване томографије ендокранијума

8. Екстракранијална дренажа ликвора врши се шант операцијама у:
( 2 тачна одговора )
а.
б.
в.
г.
д.

Десну преткомору
Субкутано
Плеуралну шупљину
Перитонеалну дупљу
Ретроперитонеални простор

9. Краниостеноза настаје због :
а. Недовољно развијене лобање
б. Недовољно развијеног мозга
в. Прераног срастања шавова лобање
10. Долихоцефалија је последица прераног срастања:
а. Коронарне сутуре
б. Сагиталне сутуре
в. Ламбдоидне сутуре
11. Спиналну менинго - мијелоцелу карактерише:
а. Дефект коштаних елемената и дизрафична врећа испуњена ликвором
б. Дефект коштаних елемената и дизрафична врећа испуњена ликвором и нервних
елемената
в. Дефект коштаних елемената и дизрафична врећа испуњена ликвором и нервним
елементима и проширеним каналом кичмене мождине
12. Спиналне менингоцеле најчешће су у:
а.
б.
в.
г.

Торакалном сегменту
Лумбалном сегменту
Лумбо - сакралном сегменту
Сакралном

13. Менинго - енцефалоцистоцела садржи:
а. Ликворну колекцију
б. Ликворну колекцију и мождано ткиво

197

в. Ликворну колекцију и мождано ткиво и део ектопичне коморе
14. Права пор - енцефалична шупљина комуницира са:
а. Комором
б. Комором и субарахноидалним простором
в. Субарахноидалним простором

15. Прелом базе лобање је:
а.
б.

Отворена кранио - церебрална повреда
Затворена кранио - церебрална повреда

16. Потрес мозга карактеришу:
а. Шокно стање
б. Губитак свести и амнезија
в. Шокно стање и неуролошки дефицит
17. Епидурални хематоми су најчешће лоцирани:
а. Слепоочно
б. Чеоно
в. Потиљачно
18. Акутни субдурални хематоми настају:
а. Руптуром артерија тврде можданице
б. Из коштаних диплоа
в. Руптуром мостних вена или лацерацијом мозга
19. Глазгов кома скала има:
а. Од један до петнаест поена
б. Од три до петнаест поена
в. Од нула до десет поена
20. Глазгов кома скала бодује се на основу:
а. Реакције зеница на светлост
б. Моторног дефицита, крвног притиска и пулса
в. Отварања очију, моторног и вербалног одговора

198

ликвореја је знак: а. Повреде булбуса 24. Лаке повреде мозга имају Глазгов кома скор: а. Може да се тампонира в. Лезије n. Тампонадом б. optikus .21.а б. Најчешће спонтано 26.а в. Назо . Од један до пет б. Треба да се тампонира б. Понекад б. Прелома пирамиде слепоочне кости в. okulomotorius . Назо . Од три до осам в. Од три до пет 23. Хачинсонова зеница последица је: а.церебралне повреде имају Глазгов кома скор: а. Никада 25. Тешке кранио . Не сме да се тампонира 27. Од 15 – 20 поена 22.ликвореја се зауставља: а. Ото . Оперативно в. Од 10 – 15 поена в. Прелома крова орбите 199 .ликвореја: а. Увек в. Укљештења n. Од 12 – 15 поена б. Прелома базе предње лобањске јаме б.ликвореја и ото . Субарахноидална хеморагија види се KT прегледом: а.

б. Након недељу дана б. Импресивне фрактуре лобање треба оперисати: а.ликвореја је апсолутни знак прелома базе лобање: а.ов знак је индикатор: а. Прелома средњег спрата базе лобање в. Фокалне повреде мозга б. Прелома предњег спрата базе лобање б. Дифузне повреде мозга в. Да Не 33. Само отворене в. Ото . Епидурални хематом најчешће настаје из: 200 . б. Након две недеље в. Да Не 31. Хронични субдурални хематом се испољава: а. Оторагија је апсолутни знак прелома базе лобање: а. Након три недеље 36. Екстензивност прелома лобање је пропорционалан интракранијалној лезији: а. Контузије мозга могу бити: а. Да Не 30. Увек б. Код Хачинсонове зенице очувана је консензуална реакција на светлост: а. Да Не 34. И једне и друге 35. Прелома задњег спрата базе лобање 32.28. Battles . б. б. У колико је импресија фрагмента већа од дебљине кости 29.

V малформација в. Хипертензије б. Најчешћа локализација интракранијалних анеуризми: а. A. 20 % према 80 % в. Над читавим кровом лобање б. A. communicans anterior б. Kапиларних крвних судова б. SAH код особа до двадесете године најчешће настаје: а. cerebri media 40. Спонтана субарахноидална хеморагија најчешће настаје из: а. б. Артерија тврде можданице в. Руптуре анеуризме 39. 43.а. carotis interna в. Испод апонеуротске галеје 38.V малформације в. Синуса тврде можданице б. Руптуре А . 50 % према 50 % 42. Над једном кости в. Руптуром анурузме б. Анеуризми АVМ 201 . A. Интракранијалних анеуризми и А . Руптуром капиларних крвних судова. Однос исхемијских и хеморагијских болести мозга је: а. Руптуром АVМ в. Субпериостални хематом поглавине простире се над читавим кровом лобање: а. SAH код особа средње животне доби које не болују од хипертензије најчешће настаје руптуром: а. Коштаних диплоа 37. И једна и друга 41. 80 % према 20 % у корист исхемије б. Априори хируршко лечење захтева SAH настао из: а.

Рекурентно крварење након спонтане SAH чешће је из: а. По хистолошкој грађи менингеоми су најчешће: а. Десет година 47. Тумори неуро . АVМ 45. Менинготелијални б. Бубрега 51. Глиоми 46. Из ћелија тврде можданице в.епителијалног ткива 202 . Капиларних крвних судова 44. Глиоми су: а. Дојке в. Тумори можданих овојница б. Транзиционални 49. Пет година б.в. Анеуризми б. Горња квадрантна битемпорална хемианопсија 50. Менингеоми настају из: а. Око годину дана в. Покровних ћелија спољњег листа арахноидее б. Плућа б. Селарне туморе са супраселарном пропагацијом карактерише: а. Хемианопсија в. Менингеоми в. Из крвних судова меке можданице 48. Најчешће метастазе у мозгу потичу из: а. Биназална хемианопсија б. Најчешћи тумори мозга су: а. Неуриноми б. Просечна дужина преживљавања код глиобластома је: а.

Најчешће бенигни 53. trigeminus . г. Меулобластом је лоциран: а. Увек бенигни тумори б. Супратенторијално б. У трећој можданој комори 56. Неурином n. Неурином n.а в. в. Клинички синдром повећаног интракранијалног притиска обихвата: (3 тачна одговора) а.а 57.в. Вазогени б. ђ. Менингеоми су: а.а б. г. Главобоља Неуролошки испади Епилепсија Повраћање Вртоглавица 54. б. Најчешћи тумор кранијалних нерава је: а. Епилепсија Главобоља Повраћање Психичке промене Моторни дефицит Папиларна стаза 55. Тумори кранијалних нерава 52. Едем мозга може бити: а. ulnaris . statoakustikus . б. Цитотоксични 203 . д. У задњој лобањској јами в. Фокални знаци тумора мозга су: а. д. в. Малигни тумори в. Неурином n.

Продором инфекције из средњег уха б. Најчешћи интракранијални тумор дечјег доба је: а. Цитотоксични 59. За малигни тумор мозга карактеристичан је перифокални едем: а. Индикација за операцију дискус херније поставља се на основу: а.радиолошког налаза б.L5 в. Не 64.L4 б. Вазогени б. За дијагностику дискус херније довољна је нативна рендгенграфија кичменог стуба: а.58. L5 . Отогени абсцес је лоциран: а. Хематогено в. Глиобластом в. АП дијаметар мањи од дванаест милиметара б. Да б. Након менингитиса 61.S1 65. Абсцес мозга најчешће настаје: а. У чеоном режњу б. Апсолутна стеноза спиналног канала лумбалног сегмента кичменог стуба је када је: а. L4 . У слепоочном режњу в. Најчешћа дискус хернија се налази у нивоу: а. Неуро . У теменом режњу 62. Менингеом б. АП дијаметар мањи од осам милиметара 63. Медулобластом 60. Неуролошког налаза 204 . L3 . АП дијаметар мањи од десет милиметара в.

Парализа n. N. в. в. L4 . ulnaris . КТ прегледом Лумбалном мијелографијом Спиналном ангиографијом Магнетном резонанцом Ултразвучним прегледом 70. Парализа n.a б.L5 в. Синдром кауде еквине карактеристичан је за: а. г.L5 L5 . б.радиолошког налаза 66. Најчешћи узрок лезија n. medianus . L5 . N. Лумбална дискус хернија не може се дијагностиковати: ( 2 тачна одговора ) а. tibialis .в. radialis .L5 в.S1 68. г. д. L3 . в.а карактерситична је за дискус хернију на нивоу: а. б. peroneus .а је: 205 . б.S1 Масивне медијалне протрузије на било ком од ова три нивоа 69.L4 б. Синдром карпалног тунела подразумева компресију: а.L4 L4 . N. Бројевима од један до четири одредити редослед хитности операција лумбалне дискус херније према клиничком налазу: а. L4 . L3 . L5 .S1 67. radialis . Неуролошког и неуро .a в.а карактеристична је за дискус хернију на нивоу: а. L3 .L4 б. г.a 72. Јаки упорни болови резистентни на терапију Прогресивни моторни дефицит Синдром кауде еквине Рекурентни болови 71.

Лезију n.а в.а б. ulnaris . radialis .а 74. Периферне в. Синдром кубиталног канала подразумева: а. Прелом доње трећине рамењаче б.а. И једне и друге 206 . facialis . Лезију n. Централне б. Код прелома пирамиде слепоочне кости долази до које повреде n. Лезију n. medianus .а: а. Прелом хируршког врата рамењаче в. Прелом лакатног наставка 73.

40. 14. 17. 2. 33. 35. 41. в а а б а б в.НЕУРОХИРУРГИЈА 1. 38. 28. 12. д а. 24. 4. 11. 30. 3. 31. 32. г в б б б в б а б а в б в а б а а в в а в б а б б б в в б б в а б а б 207 . 21. 6. 29. 18. 13. 23. 5. 25.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА . 16. 22. 27. 10. 15. 39. 34. 8. 36. 37. 19. 9. 42. 26. 20. 7.

д а-3. 66. 67. в-1. 61. 56. 44. 49. ж б а б б в а б в б в в б в г в. б-2. в. 68. 59. 70.43. 50. 72. 52. г-4 б а в б . 73. 74. 51. 58. 65. 47. 208 а а в б а а в а б в б б. 48. 46. 54. 62. 60. 63. 55. 57. 53. 64. 69. 45. 71.

Избор анестезиолошке технике зависи: a. Иреверзибилна неосетљивост на бол 8. Искључиво од расположења анестезиологa в. Искључиво од жеље пацијента б. Да се чврста храна не узима два. Циљ преоперативне припреме је: а. Да смањи срах и напетост уочи интервенције в. Губитак свести и неосетљивост на бол в. Непотребна. Психијатријска б. Која обољења значајно повећавају ризик анестезирања: а. Да се лакше пласира венска канила 3. Кардиолошка в. уколико се примени рутинска медикаментна профилакса 6. Локална анестезија је: 209 . Искључиво од здрвственог стања пацијента 4. Исто што и хирушка анестезија б. Да се пацијент доведе у оптимално стање за извођење хирушке интервенције б. Седиментација б. Нефролошка 5.ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ АНЕСТЕЗИЈЕ СА РЕАНИМАТОЛОГИЈОМ 1. а бистре течности два сата преоперативно б. Општа анестезија је: а. Савремене смернице за преоперативно гладовање су: а. Хемоглобин 7. Које се лабораторијске анализе рутински раде пре анестезирања: а. а бистре течности шест сати преоперативно в. Билирубин в. Да се да савет о даљој исхрани пацијента в. Да спречи крварење б. Да се чврста храна не узима шест. Сврха премедикације је: а. Да анестезиолог утврди индикације за хирушку интервенцију 2.

Инхалациона анестезија в. Позицијом плућне артерије б.Свака јединица деплазматисане крви доводи до: а. Хемодилуције б. Ензима плазме и јетре и функције бубрега б. carotis. Иреверзибилна локална неосетљивост уз очување свести 9. Обавезно се надокнађује трансфузијом в. a. Губитак свести 12.а. Пораста хемоглобина не мењајући хематокрит 13. Централни венски притисак (CVP) је одређен: а. Прекид механичке активности срца односно прекид циркулације в.03 (3%) и хемоглобина за око 10 g/l в. Пораста хематокрита за 0. Телесном масом пацијента в. Не мора се надокнађивати б. Нормалне вредности централног венског притиска су: 210 тонусом . Престанак дисања 11. Одсуство пулса над великим крвним судовима ( a. femoralis ) б. Разградња и елиминација локалних анестетика првенствено зависи од: а. Ретикуло .Кардинални и апсолутни знак срчаног застоја је: а. Губитак свести б. Хипоталамуса 10.ендотелног система ( RES ) в. Бледа боја коже в.Акутни срчани застој је: а. Међусобним дејством срчане пумпе. Надокнађује се кристалоидним или колоидним растворима 14. Фармаколошко изазивање неосетљивости у једном делу тела б. запремином циркулишуће крви и крвних судова 15.Губитак крви од 10% укупног минутног волумена код пацијената доброг општег стања: а.

Мерења јачине бола 20. Давање аналгетика у кратким врменским интервалима 18. У неурохирургији б. Неуролептици 17.20 cm воденог стуба 16. дате у епидурални простор имају: а. Дуже од шест месеци 19. 0 . Краће од шест месеци в. Од шест до дванаест месеци б. Код повреда горњих екстремитета 21.5 cm воденог стуба б. Фармаколошке терапије бола в. Примена аналгетика и седатива в. траје: а. 10 . У абдоминалној хирургији в.Мале дозе опиоида. Мање негативних последица и јачи ефекат него дате интравенски в.а. Примена два или више аналгетика који делују различитим механизмом б. Исти ефекат као еквивалентне дозе дате интравенски б. Акутни бол. према дефиницији. Физикалне терaпије бола б. Више негативних последица и слабији ефекат од интравенског давања 211 . Седативи б. У терапији постоперативног бола медикаменти првог избора су: а. 5 -10 cm воденог стуба в. Опиоиди в. Мултимодална аналгезија је: а. VAS ( визуелна аналогна скала ) је једна од метода: а.Терапија бола епидуралном аналгезијом (EDA) је метода избора: а.

4. 11. 10. 17. 14. 13. 7. 6. 20. 12. 2.ОДГОВОРИ НА ТЕСТ ПИТАЊА ИЗ АНЕСТЕЗИОЛОГИЈЕ 1. 8. 5. 3. 18. 15. 16. 19. 9. 212 а б в б а в б а а б а б в в б б а б в б б . 21.