You are on page 1of 7

Kulonova sila: Dva naelektrisana tela (cestice) se medjusobno privlace ili odbijaju silom koja je

srazmerna proizvodu njihovog naelektrisanja, a obrnuto srazmerna kvadratu rastojanja ta dva tela.

Pri cemu je: F- elektricna sila, k-kulonova konstanta(zavisi od sredine u kojoj se telo nalazi), q1 i q2-
naelektrisanja tih tela, r-rastojanje izmedju ta dva tela.

Elektricno polje: Je pojava, stvorena naelektrisanjem ili magnetnim poljem promenjliim u vremenu,
koja deluje silom na naelektrisane objekte u polju. Si jedinica elektricnog polja jeste N/C ili V/m, sto je
isto. Elektricno polje postoji oko svakog naelektrisanja, smer linija polja u nekoj tacki jednak je smeru
sila koje deluju na pozitivno probno naelektrisanje u toj tacki. Posebno stanje materijalne sredine u
okolini naelektrisanih tela.
Elektricno polje se definise kao konstanta proporcionalnosti izmedju naelektrisanja i sile:

Gde je: F-sila data kulonovim zakonom, q-kolicina naelek. Probnog naelektrisanja, Q-kolicina
naelektrisanja tela koje stvara elektricno polje, r- je vektor rastojanja od cestice sa naelektrisanjem Q.
Elektricno polje podleze principu superpozicije. Ako je prisutno vise od jednog naelektrisanja,
rezultantno polje u bilo kojoj tacki jednako je vektorskom zbiru elektricnih polja koje bi naelektrisanja
stvarala pojedinacno u odsustvu drugih.

Linije elektricnoog polja: Elektricno polje kao i sva druga vektorska polja moze se predstaviti pomocu
linija polja. Linija polja se definise kao zamisljena linija pomocu koje se virtualizuje elektricno polje i
kojoj je vektor polja u svakoj tacki tangenta. To su usmerene linije koje se mogu povuci kroz svaku
tacku prostora polja. Skup linija polja predstavlja spektar polja. Linije polja se nigde ne seku iz prostog
razloga jer je intezitet polja jednoznacno odredjen u svakoj svojoj tacki. Pogodnim izborom gustina
linija, pomocu linija polja se osim pravca i smera odredjuje intezitet polja. Sto su linije polja u nekom
delu gusce to je i polje u tom delu jace i obratno.


Rad sila elektricnog polja: Ako se u elektricno polje unese Δq, na njega polje deluje silom

Pod dejstvom te sile, opterecenje Δq se krece po odredjenoj putanji (recimo od tacke M do tacke N),
pri cemu rad vrse sile elektricnog polja. U opstem slucaju je sila F promenljiva i po intenzitetu, pravcu
i smeru rad koji se tom prilikom izvrsi bice

Ukupni rad sile F po celoj putanji bice jednak

Integral koji stoji uz Δq predstavlja linijski integral vektora elektricnog polja E na putanji od M do N.
Elektrostaticko polje pripada klasi konzervativnih polja. Karakteristika konzervativnih polja je da je
rad sila u ovim poljima po zatvorenoj putanji jednak nuli. Drugim recima rad koji izvrse sile polja E pri
pomeranju probnog opterecenja duz neke zatvorene putanje, ne zavisi od oblika putanje vec samo
od polozaja njenih krajnih tacaka putanje.

Elektricni potencijal: (znak: ϕ ili U) velicina je u fizici i elektrotehnici kojom se izrazava elektricna
potencijalna energija opterecenja u elektricnom polju. Pri tome je jacina elektricnog polja jednaka
negativnom gradijentu elektricnog potencijala:
- Elektricni potencijal se ne moze neposredno meriti, vec se meri samo njegova razlika koja je jednaka
elektricnom naponu.
-Tacke u prostoru u kojima elektricni potenccijal ima jednake vrednosti cine ekvipotencijalne
povrsine.
-Si mernih jedinica propisuje za elektricni potencijal izvedenu jedinicu Volt.
Razlika potencijala izmedju dve tacke M i N, predstavlja napon od M do N.

Potencijal tackastog opterecenja i skupa tackastih opterecenja: Posto nam je od ranije poznato da
je

integraleci gornji izraz u datim granicama dobijamo konacni izraz za potencijal tackastog opterecenja
sa referentnom tackom u beskonacnosti u obliku:

Elektricni skalar potencijal podleze principu superpozicije. Ako je prisutno vise od jednog
naelektrisanja, rezultantno polje u bilo kojoj tacki jednako je skalarnom zbiru potencijala elektricnih
polja koje bi naelektrisanja stvarala pojedinacno u odsustvu drugih

Ekvipotencijalne povrsine: Skupovi tacaka u kojima funcija potencijala ima iste vrednosti obrazuju
ekvipotencijalne povrsi, cija je jednacina: V(x,y,z)=const. Rad sila polja pri pomeranju tackastog
naelektrisanja pri pomeranju tackastog naelektrisanja po bilo kojoj od ekvipotencijalnih povrsina
mora biti jednak nuli na svakom elementu puta, sto je neposredna posledica definicije funkcije
potencijala. Vektor polja i linijee polja (kojima je vektor polja u svakoj tacki tangentan) moraju biti
normalni na ekvipotencijalne povrsine.

Provodnik u stranom elektricnom polju tacka elektrostaticke indukcije:

Elektrostaticka ravnoteza zahteva da jacina elektricnog polja u unutrasnjosti kao i njegova
tangencijalna komponenta na povrsini provodnika budu jeenaki nuli. Ako bismo jedan provodnik
uneli u elektricno polje zbog pomeranja elektrona provodnosti javljaju se indukovana elektricna
opterecenja i to negativna, visak elektrona na ovim delovima povrsine gde linije elektricnog polja
ulaze u provodnik, a pozitivna na onim delovima povrsine gde linije napustaju provodnik. Pojava
razdvajanja pozitivnih i negativnih opterecenja pod dejstvom spoljasnjeg elektricnog polja naziva se
elektrostaticka indukcija. Posto je provodnik pre unosenja u polje bio elektricno ne opterecen,
sumarno opterecenje posle unosenja mora biti jednako nuli. Indukovana opterecenja se rasporedjuju
tako da njihovo polje ponistava primarno strano polje unutrasnjosti i cini da rezultujuci vektor polja
na spoljnoj povrsini provodnika bude normalan na nju. Na taj nacin u unutrasnjosti provodnika nema
polja.

Elektricna kapacitivnost i kondenzatori: izmedju naeektrisanja Q usamljenog provodnika, i njegovog
potencijala V, izracunatog prema referentnoj tacki u beskonacnosti postoji linearna zavisnost, koja se
moze napisati: Q=CU Koeficijent proporcionalnostri C naziva se elektricna kapacitivnost, (ili
kapacitivnost) usamljenog provodnika. Ako se izraz napise u obliku C=Q/U, Novu uvedenu fizicku
velicinu- kapacitivnost mozemo definisati kao kolicnik naelektrisanja i potencijala nekog usamljenog
provodnika. Jedinica za kapacitivnost je C/V. Ova jedinica zove se Farad. Posto je Farad suvise velika
jedinica koriste se prefiksi mikro, nano, piko...

Kapacitivnost ravnog kondenzatora: Najednostavnija vrsta kondenzatora je ravni ili plocasti
kondenzatori, on se sastoji iz dve paralelne provodne ploce cije je medjudobno rastojanje d malo u
poredjenju sa linearnim dimenzijama ploce. C=ε0S/d u ovom slucaju, prakticno celokupno polje
lokalizovano je izmedju elektroda i homogeno je. Odstupanje postoji samo u okolini ivica ploca gde
postoji izvesno rasipanje i nehomogenost, koji su u toliko beznacajni u koliko je rastojanje d manje.

Sprezanje kondenzatora i ekvivalentna kapacitivnost: Sprezanje kondenzatora se koristi za
resavanje zadataka kod kojih treba da se odredi ekvivalenti kondezator i on menja celu grupu
kondenzatora.
- Paralelno vezivanje kondenzatora: Kod paralelnog vezivanja svi kondenzatori prikljuceni su na isti
napon U, u koliko naelektrisanje Q kojim se optereti sistem paralelno vezanih kondenzatora bude
jednako zbiru opterecenja Qi kojim se opterete pojedini kondenzatori.

Posto je Q=CU vazi:
Dakle pri paralelnom vezivanju kapacitivnosti spregnutih kondenzatora se sabiraju.

-Redno vezivanje kondenzatora:

Ako se redno spregnuta grupa kondenzatora prikljuci na izvor napona U, sistem ce se opteretiti tako
da ce opterecenje svih kondenzatora biti isto, tj napon na i-tom kondenzatoru jednak je:

A zbir napona na svim redno vezanim kondenzatorima mora biti jednak naponu na krajevima cele
redne veze.

Odakle dobijamo da je kod redne veze kondenzatora reciprocna veza ekvivalentne kapacitivnosti
jednaka zbiru elektricne vrednosti kapacitivnosti pojedinih kondenzatora u rednoj vezi.








Kulonov zakon
2
2
9
0
10 9
4
1
C
Nm
· =
tc

2
2
12
0
10 85 , 8
Nm
C
÷
· = c

012 2
12
2 1
0
12
4
1
r
r
Q Q
F · · =
tc

El. stat. polje
(
¸
(

¸

=
m
V
ili
C
N
r
r
Q
k E
0 2

El. sta. Potencijal
| | V
r
Q
k V =

Gausov zakon za
vakuum i vazduh
}
= ·
s
Q
ds E
0
c


Opšti oblik gausovog
zakona
}
= ·
s
Q ds D

Relacija kapacitivnosti
kondenzatora
] [
0
F
d
S
U
Q
C
r
· ·
= =
c c

El.stat. polje
S
Q
E
r
· ·
=
c c
0

Napon na krajevima
kondenzatora
d E U · =
Energija kondenzatora
] [
2 2 2
2 2
J
U
Q CU QU
W
e
= = =

Omov
zakon(usaglašen smer)
GU I
RI U
=
=

Džulov zakon
] [
2
2
W
R
U
RI UI P = = =



Kulonov zakon govori o elektrostatickim silama izmedju tackastih naelektrisanja.

Tackasto naelektrisanje ima odredjenu kolicinu elektricnog opterecenja i nema dimenzije.

Sila je vektorska velicina sto znaci da je odredjena intenzitetom, pravcem i smerom.

Elektrostaticko polje je fizicko stanje u okolini naelektrisanih tela koje se manifestuje silom koja
deluje na problno opterecenje u mirovanju, uneto u polje. Ukoliko se ta tela krecu to plje se naziva
elektricno.

Vektor jacine elektrostatickog polja je vektorska velicina koja kvantitativno odredjuje elektricno
polje.

Probno opterecenje je tackasto naelektrisanje koje koristimo u eksperimentima, a tako je osmisljeno
da ne utice na rezultate eksperimenta. Uvek je pozitivno i barem dva reda veliine manjeg
naelektrisanja od ostalih naelek. u okolini.

Linije elektrostatickog polja su linije na koje je vektor elektrostat. polja tangentan u svakoj tacki.

Elektrostaticki potencijal neke tacke je kolicnik elektrostaticke potencijalne energije probnog
naelektrisanja u toj tacki i njegove kolicine naelektrisanja

Elektrostaticki potencijal neke tacke se u opstem slucaju izracunava kao linijski integral vektora
elektrostatickog polja duz bilo koje putanje, racunato od tacke cili potencijal trazimo pa do referentne
tacke.

Referentna tacka je tacka u odnosu na koju se elektrostaticki potencijal odredjuje. Ona se moze
prozivoljno izabrati ali najcesce je u beskonacnosti.
Razlika elektrostatickih potencijala je napon.

Gausov Zakon glasi: Izlazni fluks vektora jacine lektrostatickog polja kroz bilo koju zamisljenu
zatvorenu povrsinu jednak je kolicniku ukupnog slobodnog naelektrisanja obuhvacenog tom
povrsinom deilektricne konstante vakuuma “epsilon 0”.
Ovim zakonom se izracunava vektor elektrostatickog polja E. Ovaj zakon vazi u vakuumu i priblizno
u vazduhu. U drugim dielektricnim sredinama vazi uopsten Gausov zakon. On glasi: Izlazni fluks
vektora elektricne indukcije D kroz bilo koju zatvorenu zamisljenu povrsinu jednak je ukupnom
slobodnom naelektrisnju obuhvacenom tom povrsinom.
Primer slobodnih naelektrisanja su elektroni u provodniku.

Vezana naelektrisanja se izdvajaju uz samu ivicu dielektrika unetog u polje. Vezana naelektrisanja
su posledica polarizacije dielektrika.

Polarizacija dielektrika je pokava pri kojoj dolazi do razdvajanja centara pozitivnih i negativnih
naelektrisanja u atomu dielektrika. Od neutralnih atoma stvaraju se elektricni dipoli i orijentisu se u
smeru polja u koje smo uneli dielektrik, kao sto je prikazano na slici. Spolja gledano pozitivni i
negativni krajevi susednih dipola u dielektriku se ponistavaju. Ostaju neponistena samo vezana
naelektrisanja u sloju dielektrika neposredno uz poivrsinu. Negativna su u onom sloju koji je najblizi
pozitivnom izvoru polja, a pozitivna naelektrisanja su na suprotnom kraju deielektrika (koji je najblizi
negativnom izvoru elektrostatikog polja).

Vektor elektricne indukcije je vektorska velicina koja objedinjuje vektor polja i polarizaciju
dielektrika unetog u polje.

Provodnici su vrsta materijala u kojima i na sobnoj temperaturi postoji veliki broj slobodnih nosilaca
naelektrisanja.
Postoje provodnici prve i druge vrste. Provodnici prve vrste su metali a nosioci naelektrisanja u njima
su elektroni. Provodnici druge vrste su elektroliti. Oni su rastvori kiselina, baza i soli. Nosioci
naelektrisanja u njima su joni.

Elektrostaticka indukcija je pojava kada u provodniku dolazii do razdvajanja pozitivnog i
negativnog naelektrisanja uz asmu povrsinu provodnika.

Faradejev kavez je metalni kavez zatvoren sa svih strana u kome kada ga unesemo u spoljasnje
elektricno polje nema polja.

Kondenzator je sistem od dve provodne elektrode izmedju kojih je ubacen dielektrik.

Najvaznija karakteristika kondenzatora je kapacitivnost. Ona zavisi od oblika, dimenzija
kondenzatora i vrste dielektrika u njemu.
Kada se elektrode kondenzatora prilljuce na razliku elektrostatickog potencijala doci ce do procesa
njihovog naelektrisanja. Elektroda prikljucena na visi elektrostaticki potencijal bice pozitivno
naelektrisana i obrnuto.

U plocastom kondenzatoru je polje homogeno sto znaci da je vrednost polja ista u svakoj tacki.
Kapacitivnost kondenzatora se moze povecati ako se poveca povrsina elektroda, smanji rastojanje
izmedju elektroda ili upotrebi dielektrik sa sto vecom dielektricnom konstantom.
Jedinica za kapacitivnost je Farad (F).