Za izdavaa pukovnik SEKULA JORSIMOVI vii nauni saradnik

Odgovorni urednik potpukovnik 'MIRKO GUTIC vii nauni saradnik

Recenzenti genera'l-potpukovnik JOVO NTNKOVI pukovnik NIKOLA ANI nauni savetnik

Struni redaktor pukovnik 'NIKOLA ANI nauni savetnik

Izdaje VOJNOISTORIJSKI INSTITUT

Pukovnik prof. dr M L A D E N K O COLI

PREGLED OPERACIJA NA JUGOSLOVENSKOM RATITU

1941 - 1945

Beograd 1988.

SADRAJ
Strana PREDGOVOR NASTANAK I RAZVOJ OPERACIJE Glava prva IX 1

DRUTVENO-POLITIKE I VOJNE KARAKTERISTIKE NOR-a I NJIHOV UTICAJ NA OBLIKE I METODE VOENJA OPERACIJA Opti tokovi i stanje u Jugoslaviji Aktivnost KPJ na pokretanju oruanog ustanka Geostrategijski poloaj i vojnogeografske karakteristike jugoslovenskog prostora Odnos snaga na jugoslovenskom ratitu Oblik rata i oruane borbe Osnovni strategijski principi Nastajanje, razvoj i specifinosti operacija u NOR-u

7 11 13 15 15 17 19

Glava

druga
24 28 31 37 41 46 49 55 60 67 72 79

OPERACIJE U PERIODU JUL 1941 NOVEMBAR 1942. GODINE Partizanski odredi i partizanski nain ratovanja Italijanska napadna operacija u Crnoj Gori Nemaka operacija u zapadnoj Srbiji i umadiji Novi uslovi za voenje operacija Nemaka napadna operacija u istonoj Bosni Napadna operacija bugarskih i kvislinkih snaga iinoj Srbiji Odbrambena dejstva 1. i 2. proleterske brigade i grpe partizanskih 1 odreda ^ Kozarska ofanziva Pohod grupe proleterskih brigada u Bosansku krajinu Italijanska ofanztva'u Sloveniji Bihaka operacija Karakteristike operativnih poduhvata od poetka ustanka do osnivanja divizija i korpusa Glava trea

OPERACIJE U PERIODU DECEMBAR 1942 JUN 1944. GODINE Formiranje divizija i korpusa NOVJ
O P E R A C I J E U V R E M E N U D E C E M B A R 1942 S E P T E M B A R 1943.

83 87 90 98 308

Prodor 1. i 3. divizije u srednju Bosnu Odbrambena dejstva 1. hrvatskog i 1. bosanskog korpusa NOVJ Bitka na Neretvi Psunjsko-papuka operacija

Bitka na Sutjesci __ _ Prodor Operativne grupe Vrhovnog taba u istonu Bosnu Italijanska operacija ,,Bk>kovoMosor" Rezultati operacija izvedenih u periodu decembra 1942. septembra 1943. _ _ _
O P R E C I J E O D K A P I T U L A C I J E I T A L I J E D O S R E D I N E 1844. G O D I N E

113 126 130 134

Novi operativni preduslovi . Odbrambena dejstva jedinica NOVJ u Sloveniji, Istri, Gorskom kotaru i Hrvatskom p r i m o r j u Odbrambena dejstva jedinica 8. korpusa i Mornarice NOVJ u Makarskom primorju, na Peljecu i otoku Koruli Operativni poduhvati na k r a j u 1943. i poetkom 1944. Odbrambena dejstva 3. korpusa NOVJ u istonoj Bosni i Sandaku Odbrambena dejstva 4. korpusa NOVJ na Kordunu i Baniji Prva banjaluka operacija Prodor 14. divizije NOVJ u tajersku Februarski pohod jedinica NOVJ u Makedoniji Prodor 2. i 5. divizije NOVJ u Srbiju _ Bugarslco-nemaka prolena ofanziva u Makedoniji 1944. Drvarska operacija Rezultati operacija od kapitulacije Italije do sredine 1944. Opta razmatranja o operacijama izvedenim u periodu decembar 1942 jun 1944. Glava
OPERACIJE NOV I POJ ZA

137 140 148 156 157 162 166 170 173 176 181 186 195 198

etvrta
JUGOSLAVIJE

OPERACIJE ZA KONANO OSLOBOENJE JUGOSLAVIJE 19441945. GOD.

OSLOBOENJE

(Jul 1944 februar 1945. godine) _ _ _ Vojno-politika situacija na jugoslovenskom ratitu i plan Vrhovnog taba za zavrne operacije sa prodorom u Srbiju Topliko-jablanika operacija Andrijevika operacija Prodor Operativne grupe divizija u junu Srbiju Durmitorska operacija Prodor 1. proleterskog i 12. korpusa u zapadnu Srbiju Druga banjaluka operacija Podravska operacija Beogradska operacija Nika operacija Operacija za osloboenje Makedonije Kos'oysjta operacija Operacija 26. divizije i Mornarice NOVJ za osloboenje srednje i june Dalmacije Kninska operacija Batinslca operacija Borbe za virovitiki mostobran Mostarska operacija Neke karakteristike operacija voenih u periodu jul 1944 februar 1945
OPERACIJE U ZAVRNOJ OFANZIVI JUGOSLOVENSKE ARMIJE

203 203 208 214 217 221 225 230 236 240 252 258 266 271 277 289 298 305 313 316 318 324 335 340

Operativna situacija na evropskom ratitu Reorganizacija NOV i POJ u Jugoslovensku armiju i plan zavrnih operacija za osloboenje Jugoslavije Liko-primorska operacija Odbrambena dejstva 9. korpusa JA u zapadnoj Gorenjskoj i Slovenakom p r i m o r j u Sarajevska operacija

Sremsko-slavonska operacija Rijeko-transka operacija Karlovaka operacija Okruenje i zarobljavanje Grupe a r m i j a E" u severozapadnom delu Jugoslavije Karakteristike zavrnih operacija Jugoslovenske armije Glava peta _ operacija NOVJ _ JA _

347 365 383 388 397

ZAKLJUAK 0 OPERACIJAMA NOVJ JA Opta razmatranja Odbrambene operacije Napadne operacije Obezbeenje operacija NOVJ Titov doprinos koncipiranju i izvoenju Sheme Izvori i literatura Registar

402 409 421 _ 434 438 185 449 459

Predgovor
Knjiga Pregled operacija na jugoslavenskom ratitu 19411945. godine" predstavlja pokuaj da se identifikuju, analiziraju i sistematizuju operacije izvedene od jula 1941. do maja 1945. godine, utvrde njihove bitne karakteristike i srede najznaajnija iskustva i pouke i uine dostupnim italakoj javnosti. Polazei od injenice da su u sukobima okupatorskih i kvislinkih snaga, s jedne, i oruanih snaga NOP-a Jugoslavije, odnosno NOVJ JA, s druge strane, borbena dejstva vodena u svim glavnim oblicima, poev od borbi u uem i irem smislu pa preko bojeva i operacija do bitaka, u ovoj knjizi obraeni su samo oni operativni poduhvati koji su, prema sadraju i nivou, imali karakteristike ratnih operacija kao najvieg i najsloenijeg oblika borbenih dejstava. O ovom obliku borbenih dejstava operacijama NOVJ do sada je znatno pisano u raznim radovima i delima lancima i knjigama i dr. iz istoriografije narodnooslobodilakog rata. Od brojnih lanaka posebno treba istai: radove Petra Vinjia Okupatorsko-kvislinka ofanzivna dejstva u zapadnoj Srbiji 1941. godine" i Nemaka ofanziva na osloboenu teritoriju u junoj Srbiji 1944. godine"; Miroslava Stepania Trea neprijateljska ofanziva u istonoj Bosni, Crnoj Gori i Hercegovini gledana kroz neprijateljska dokumenta" i Nemaka ofanziva 'Prolom oblaka' "; Uroa Kostia Operacija 'Kugelblic i 'netur' "; Slavka Odia Operacija 'Panter' (Panther)"; zatim rad Dimitrija Trifunovia i Pavia Babca Operacije u istonoj Bosni i Crnoj Gori avgusta 1944. godine". Ocl mnogobrojnih knjiga u kojima su u pojedinim poglavljima obraivane neke operacije, delimino ili u ceFiiii,, izdvajaju se: Jugoslavija 1941" i Prelomna godina narodnooslobodAlakog rata" Pere Morae; Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije 19411945" (knjiga 1 i 2); Drugi udarni, korpus" Radovana Vukanovia, Petnaesti (makedonski) udarni korpus NOVJ" Bore Mitrovskog; Jedanaesti korpus NOVJ" Petra Kleuta i dr. ICnjiga u celini posveenih operacijama NOVJ ima vei broj, a izdvajaju se: Ofanziva proleterskih brigada u leto 1942" i Bihaka operacija novembra 1942" Mie Lekovia; Borbe Prvog hrvatskog i Prvog bosanskog korpusa NOVJ i POJ u januaru i februaru 1943" Branka Perovia; Slom etvrte i pete okupatorsko-kvislinke ofanzive" ure Kladarina; Neretva Sutjeka 1943" (zbornik radova); Februarski pohod" i Zavrne operacije za osloboenje Makedonije" Mihaila Apostolskog; Pohod tirinajste" Lade Ambroia-Novljana; Prodor Druge

i Pete divizije u Srbiju 1944" i Operacije za osloboenje Srbije 1944" Petra Vinjia; Desant na Drvar maja 1944" Slav ka Odia; ,,Beogradska operacija" grupe autora; Ofanziva za osloboenje Dalmacije" Todora Radoevia; Sremski front 19441945" Lj. Pajevi, D. Uzelac i M. Delebdi; Osloboenje Istre, Slovenakog primorja i Trsta 1945" Uroa Kostia; Zavrne operacije za osloboenje Jugoslavije 19441945", i iz edicije Za pobjedu i slobodu" knjige: Drvarska operacija", Beogradska operacija", Kninska operacija", Mostarska operacija" i Zavrne operacije za osloboenje Jugoslavije" i dt Meutim, ostaje injenica da nijedno delo, do sada objavljeno, nije obuhvatilo detaljniju i celovitiju obradu nastanka i razvoja operacija NOVJ-JA u narodnooslobodilakom ratu. Polazei upravo od toga i od nastavno-obrazovnih potreba Visokih vojnih kola JNA za ovakvom vrstom literature, napisao sam ovu knjigu s ciljem da dam skroman prilog istoriografskom prouavanju najsloenijeg i najznaajnijeg oblika borbenih dejstava na jugo slovenskom ratitu u toku NOR-a 19411945. godine. Primenom analitiko-sintetikog metoda i hronolokog reclosleda izvrena je identifikacija i obraeno 49 napadnih operacija, u okviru kojih je izvedeno oko 40 odbrambenih operacija. Zatim su utvrene njihove bitne karakteristike i sadraj, analizirana i sreena najznaajnija iskustva i pouke, izvrena sistematizacija i klasifikacija. Pri utvrivanju identifikaciji operacija NOVJ polazilo se od nauno-teorijskih kriterij uma o operaciji kao sloenom obliku borbenih dejstava, po kojima je operacija najsloeniji i najvii organizovani oblik borbenih dejstava svojevrsna sinteza borbi, bojeva i drugih borbenih dejstava, ije je osnovne elemente: cilj, snage i sredstva, vreme i prostor, naelno, odreivala strategija, odnosno vrhovno vojno rukovodstvo NOP-a Jugoslavije. Dakle, polazilo se od kriterij uma da se uvrste u operacije samo ona borbena dejstva koja su inila jedinstvenu celimi, tj. koja su bila objedinjena kako jedinstvenim operafivno-strategijskim ciljem i zamisli, tako i najneposrednije meusobno povezana i usklaena tokom njihovog izvoenja. Pri identifikaciji operacija NOVJ, prema napreci iznetom kriterijumu, utvreno je da napadne operacije uglavnom, sadre (ine) deo ili celti etapu ofanzive ili protivofanzive jedinica NOVJ, a da su odbrambene operacije inicirane ofanzivnim dejsivima napadnim operacijama okupatorskih i kvislinkih snaga. Kroz sagledavanje specifinosti oruane borbe i borbenih dejstava u NOR-u, dolazi se do saznanja da su postojala tri glavna oblika oruane borbe partizanski, kombinovani i frontalni i tri glavna oblika, borbenih dejstava borba, boj i operacija, s tim to je svaki od njih

dominirao u odreenom periodu rata. Tako je borba odnosno boj voen najvie u partizanskom, boj odnosno operacija u kombinovanom i operacija u frontalnom obliku oruane borbe. Proces prerastanja niih u vie oblika oruane borbe i oblike borbenih dejstava odvijao se kontinuirano evolutivnim putem i paralelno sa odgovarajuim procesom narastanja oruanih snaga i njemu korelativnim procesom menjanja odnosa snaga u ivoj sili u korist NOVJ JA. Knjiga je podeljena na uvod i pet glava koje su izdeljene na ue problemske celine. U uvodnom delti dat je osvrt na nastanak i razvoj operacije kao istorijske pojave od prvih elemenata koji su oznaavali njen nastanak kao nove kategorije ratnih borbenih dejstava do njenog konstituisanja u savremenu ratnu pojavu. U glavi prvoj tretirani su stanje nakon okupacije Jugoslavije, aktivnost KPJ na pokretanju oruanog ustanka, geostrategijske karakteristike jugo slovenskog prostora, odnos snaga na jugoslovenskom ratitu, oblik rata i oruane borbe, osnovni strategijski principi i specifinosti nastanka i razvoja operacija u NOR-u. Druga glava sadri razmatranja o partizanskim odredima i partizanskom nainu ratovanja, zatim devet obraenih operacija, koje su izvedene u periodu jul 1941 novembar 1942. To je period u kome je formirano 28 partizanskih narodnooslobodilakih brigada i stvoreni uslovi za formiranje divizija i korpusa. Trea glava imai dva dela. U prvom delti (decembar 1942 septembar 1943) obraeno je sedam operacija. To je vreme odsudnih, najdramatinijih i po znaaju presudnih bitaka za krajnji ishod i rezultate NOR-a. U drugom delti (oktobar 1943 jun 1944) obraeno je 10 operacija, kojima je NOVJ postepeno preotela strategijsku inicijativu i stvorila uslove za prelazak na operacije za konano osloboenje Jugoslavije. . U etvrtoj glavi obraene su 23 operacije izvedene u periodu jul 1944 polovina maja ' 1945. I ova glava je podeljena u dva dela. U prvom delu obraeno je 16 operacija, a ine ih prodor snaga NOVJ u Srbiju i zajednike operacije sa trupama Crvene armije i oteenstvenofrontovske Bugarske za osloboenje dela Srbije, Makedoniie i Kosova i Metohije; zatim operacije NOVJ za osloboenje Sandaka, Crne Gore, Dalmacije i Hercegovine, ime je uspostavljena neprekidna linija fronta na sredinjem delu Jugoslavije, koji je u Podunavlju bio povezan sa levim krilom Crvene armije, a na levom krilu sa frontom zapadnih saveznika u Italiji na Toskanskim Apeninima. U drugom delu obraeno je sedam operacija koje su izvedene u ofanzivi Jugoslavenske armije za konano osloboenje zapadnih delova Jugoslavije, kao i onih

d elova koji su posle prvog svetskog rata bili pod Italijom i Austrijom. U ovom periodu Jugoslovenska armija borila se jo punih sedam dana posle zvaninog zavretka drugog svetskog rata u Evropi zvanine kapitulacije nacistike Nemake, da bi prisilila na kapitulaciju snage Grupe armija E" na teritoriji Jugoslavije. Peta glava sadri zakljuke o optim razmatranjima o operacijama, zakljuke o odbrambenim i zakljuke o napadnim operacijama NOVJ JA. Na kraju su razmatranja o Titovom doprinosu koncipiranju i izvoenju operacija NOVJ JA. Uz tekst je dato 113 dokumentarnih fotografija, a na sta 85 shema u boji. kraju tek-

Osim u 1941. i poetkom 1942. godine, operacija je bila i sredstvo i nain kojim su ostvarivane najznaajnije strategijske zamisli vrhovnog politikog i vojnog rukovodstva u voenju NOR-a i kojim su realizovani krupni politiki i vojni ciljevi u pojedinim periodima rata, odnosno pojedinim delovima jugoslovenskog ratita, i konano krajnji cilj rata i revolucije, tj. izvojevana je pobeda nad okupatorskim i kvislinkim snagama i ostvareno osloboenje Jugoslavije. injenica da je u toku NOR-a na jugoslovenskom ratitu izveden velik broj operacija, od kojih je vezano za teritoriju Bosne i Hercegovine 17, Crne Gore 6, Hrvatske 18, Makedonije 3, Srbije 12 i Slovenije 6 operacija, potvruje da je to bio rat u kome se1 krajnji politiki i vojni cilj mogao ostvariti samo kroz teku oruanu borbu celishodnim kombinovanjem svih oblika vojne organizacije i voenja borbenih dejstava, pri emu su operacije imale i najvei znaaj i bile okosnica za organizovanje i izvoenje i svih drugih oblika borbenih dejstava i suprotstavljanje neprijatelju i njegovom sistemu okupacione vlasti. Za ovu knjigu od velikog znaaja bila je moja doktorska disertacija Operacije Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije 19411945. godine", pa i ovom prilikom elim da se zahvalim Strunoj komisiji Centra visokih vojnih kola JNA Maral Tito" u Beogradu (lanovi: general-pukovnik Nikola Pejnovi preminuo, general-potpukovnik Jovan Ninkovi, general-major Gojko Uzelac, pukovnik redovni profesor dr Gojko Miljani i pukovnik vanredni profesor Milanko Majki), pred kojom sam, januara 1983. godine, odbranio doktorsku disertaciju. uz Knjiga je pisana na. osnovu objavljene arhivske grae i literature, korienje dosadanjih rezultata istoriografije o NOR-u.

Nastanak

razvoj

operacije

Borbena dejstva se, s obzirom na cilj, angaovane snage, rezultate ishoda i posledice, u praksi i teoriji javljaju u razliitim oblicima, a glavni su: borba, boj i operacija. Svaki od njih ima svoje specifine karakteristike i u istoriji ratne vestine odreeno mesto i fizionomiju. 1 Operacija je, kao pojam i sadraj, novijeg datuma i javlja se onda kada se rat u celini ili jedan njegov period nije mogao reavati jednom generalnom bitkom2 na ogranienom prostoru i za kratko vreme. Njen nastanak se ne moe vremenski strogo odrediti, iako se u vojnoj literaturi prvi poeci operacije razmatraju jo u starom i srednjem velcu, iz razloga to je poetkom XIX veka termin operacija" esto upotrebljavan i za one akcije, ratne radnje koje su se odigrale u ranijoj prolosti (pohodi, invazije), a to je odgovaralo tadanjem pojmu operacije. Meutim, ipak je prelomna taka u nastanku operacije nastupila krajem XVIII i poetkom XIX veka. U literaturi se pojam operacije javlja krajem XVIII veka i oznaavao je operacijsku osnovicu, operacijski pravac i objekt.
1 Borbom u uem smislu se, obino, naziva sukob niih taktikih jedinica, grupa, pojedinaca ili pojedinih borbenih sredstava: tenkova, aviona, brodova i si. Borba se ispoljava diverzijama, zasedama, prepadima, napadima i slino, a predmet je izuavanja taktike.. Boj je organizovan sukob borba taktikih (operativnih) ili zdruenih taktikih jedinica na kopnu ili moru. U sutini, to je skup borbi taktikih jedinica povezanih jedinstvenim ciljevima, vremenom i prostorop\ i-objedinjenih jednom komandom. U okviru irih dejstava, boj se izvodi samostalno ili u sklopu operacije to opredeljuje i njegova osnovna obeleja, koja izuava taktika ili operatika. Iako se granica izmeu borbe i boja ne moe uvele jasno povui, ono to boj razlikuje u kvalitativnom pogledu od borbe u uem smislu jeste cilj koji se njime postie unitenje ili razbijanje taktikih grupacija protivnika, odnosno ovladavanje njegovim operativno-taktikim objektima. Semjonov, Razvoj sovjetske operativne vestine (prevod sa ruskog), VIZ, Beograd 1965, str. 145186; Rotmistrov, Istorija ratne vestine I (prevod sa ruskog), VIZ Beograd 1966, str. 642673. 2 Pod pojmom bitka podrazumeva se sudar izmeu protivnikih strategijskih snaga iji rezultati presudno utiu na ishod odreenog perioda rata ili tok rata u celini. U ranije doba, naroito pre XIX veka, kada su u sudarima (sukobima) protivnikih strana uestvovale, po pravilu, celokupne oruane snage i)i njihov glavni deo, od ishoda bitaka zavisila je, obino, sudbina rata u celini. Takva bitka je u literaturi nazvana generalnom bitkom. Od k r a j a XIX veka, a naroito od prvog svetskog rata, umesto jedne u ' r a t u dolazi do vie bitaka, obino, na vanim strategijskim pravcima i u okviru znaajnijih strategijskih operacija kao njihova najpresudnija etapa. Vojna enciklopedija (drugo izdanje), sv. 1, str. 622628.

Istorijski termin ,,operacija" susreemo kod engleskog pisca Henrija Lojda (17291783), koji definie operacijsku liniju" kao komunikaciju od magazina ka cilju kojem se kree vojska protiv neprijatelja i kojom se snabdeva. Francuski vojni pisac Andri omini (17991869) istorijski ide dalje u razmatranju terminskog sadraja operacije. On govori o operacijskoj osnovici, operacijskom objektu, strategijskom i operacijskom frontu, strategijskom poloaju i odbrambenoj liniji. Posebno je znaajan njegov pojam operacijske zone, koju je formulisao kao deo ratita, kao prostoriju na kojoj se vodi operacija. ominijeva interpretacija operacije Napoleonove vojske postaje polazna osnova za budue pojmovno i sadrajno posmatranje operativne vetine kao znaajnog dela strategije, to je poetkom XIX veka ulo u vojna pravila. Sve se ovo deava u vreme krupnih promena u karakteru i oblicima oruane borbe, to je bilo uslovljeno nizom objektivnih inilaca koji su \raili nove oblike ratnih dejstava. Na prvom mestu delovao je snaan i brz razvoj industrijske proizvodnje i porast proizvodnih snaga uopte, to je omoguilo formiranje milionskih armija. Proirena je materijalno- tehnika osnovica oruane borbe, zatim je delovala pojava novih borbenih sredstava. Zbog brojanog poveanja oruanih snaga i, osobito, porasta njihove tehnike opremljenosti naglo se poveala i uloga ekonomskog faktora u ratu, pojaala se zavisnost toka i ishoda rata od ekonomske mogunosti drave. Veza izmeu fronta i pozadine postala je sve tenja. Zbog svega toga krajem XIX i poetkom XX veka. operacija sadri niz koordiniranih bojeva i pokreta koji se na irokom frontu i na veoj dubini izvode u duem razdoblju. Ta nova karakteristika operacije javlja se jasnije prvi put poetkom XX veka u bici kod Mulcdena, voenoj u rusko-japanskom ratu, od 18. februara do 10. marta 1905. godine. Prvi svetski rat (19141918) afirmisao je operaciju kao najviu kategoriju oruane borbe. Dotadanja podela operacije na dve vremenske, prostorno i po cilju razdvojene radnje pokret i bitku definitivno se odbacuje. Osnovni sadraj operacije ini ukupnost borbenih dejstava, strategijsko-operativnog znaaja na velikom prostoru, istovremeno ili u razliito vreme, objedinjenih jedinstvenim planom i ciljem. Jo prva nemaka ofanziva na zapadnom frontu 1914. godine, u kojoj je angaovano preko milion vojnika na frontu irine preko 100 kilometara i isto tolikoj dubini, izvodi se u obliku operacije strategijskog znaaja. Borbe i manevri u austrougarskom napadu na Srbiju 1914. godine imaju sve odlike napadne operacije, dok srpska vojska najpre izvodi odbrambenu a posle napadnu operaciju. Jo su karakteristinije bile napadne i obramberie operacije na srpsko-austrougarskom frontu u kolubarskoj bici, pa onda 1915. godine sa povlaenjem srpske vojske preko Albanije, dok je ofanziva srpske vojske na: Solunskom frontu 1918. godine izvedena u skladu sa svim taadnjim zahtevima savremene operacije. Na ruskom frontu, najkarakteristinija je bila Brusilovljeva ofanziva 1916. godine izvedena po naelima operacije. Time su se u prvom svetskom ratu afirmisale razne vrste operacija, koje su izvodili vidovi oruanih snaga, naroito kopnene i pomorske, a sve vie su dominirale napadne i odbrambene, koje su izvodile armije i grupe armija, odnosno frontovske, koje su po ciljevima ulazile u okvire strategijske i operativne namene, ponajvie sa politikim rezultatima to

je proizlazilo iz ratnih poduhvata, odnosno rata u celini. U tom pogledu istiu se operacije na Solunskom frontu i operacije koje su posle toga vodile srpska i saveznika vojstva kada su iz rata izbaene i prisiljene na kapitulaciju Bugarska i Austro-Ugarska. Za Lim su karakteristine operacije na zapadnom frontu 1918. godine koje su vodile saveznike armije i dovele nemaku vojsku do kapitulacije. Kroz vie operacija na moru saveznici su obezbedili potpunu prevlast, dok u vazduhu nije bilo zapaenih operacija s obzirom na poetak razvoja tog vida oruanih snaga. Operacija se u prvom svetskom ratu naelno pripremala u pripremnom periodu, kroz posebne operacijske planove i operacijski razvoj snaga kada su se one dovodile iz dubine u odreene koncentracijske rejone, odakle su preduzimale napad i otpoinjale napadnu operaciju iii gcle su organizovaie odbranu i time izvodile odbrambenu operaciju. Predviene snage su jednovremeno uvoene u borbu na odreenim defovima fronta ili na odreenim pravcima, na kojima su, najee ostajale do zavretka operacije. U tom pogiedu je najistaknutija cerska bitka 1914. godine koja je poela iz strategijskog doeka, iji je organizator i realizator bio Vojvoda Radomir Putnik, naelnik taba srpske Vrhovne komande, i to najpre sa odbrambenom operacijom iz koje se razvila napadna operacija sa krupnim strategijskim uspesima, to je obogatilo ratnu vetinu i posebno njenu operatiku. Po izvrenju zadatka, tj. nakon prestanka napadne ili odbrambene operacije najee je sledila dua ili kraa operativna pauza, odmor ili priprema za naredna dejstva. Karakteristino je za prvi svetski rat da je dominirala odbrambena operacija, ali je napadna bila ona kojom je zavrio rat. U graanskom ratu u Rusiji 19181920. godine borbena dejstva se vode takoe kroz operaciju, ali kod obe zaraene strane vie dolaze do izraaja ofanzivni poduhvati irih razmera, pa je prednost imala napadna operacija. Nalazei se gotovo stalno u okruenju, Crvena armija se morala orijentisati na ofanzivna dejstva kroz napadne operacije po unutranjim pravcima, gde se smelo i brzo prenosilo teite borbe s jednog na drugi pravac, a omoguilo je uzastopno razbijanje i unitavanje brojno i tehnikih nadmonijih armija protivnika. Gotovo svi ofanzivni planovi su izvoeni kroz ve ili vie operacija, | t o -je bilo objedinjeno optom idejom i jedinstvenim rukovoenjem. U tir ofanzivnim poduhvatima situacija je esto uslovljavala.da se izvode uzastopne operacije koje su se prelivale jedna u drugu, tako da je praktino teko utvrditi kad je zavrena jedn^i, kad je poela naredna operacija. Jedinice koje su angaovane u operaciji u poetku su dobij ale zadatak na itavoj dubini, tj. do izvrenja krajnjeg cilja operacije, ali se kasnije zbog velike dubine t a j zadatak delio na vie uzastopnih na blie i naredne, to je Zahtevalo dobro operativno planiranje, organizovanje sadejstva i snabdevanje i reavanje drugih problema u pripremi i izvoenju operacije. Izvoene su i partizanske operacije, prve takve vrste u vojnoj istoriji. Sve to ukazuje da su operacije u graanskom ratu u Rusiji 191820. godine dosta istakle njen sadraj, strukturu i nain izvoenja, sve nove elemente u odnosu na operaciju ranijeg perioda. To e biti dosta solidna osnova za teorijske razrade sovjetske operativne vetine izmeu dva svetska rata, to je uticalo na pripreme i izvoenje operacija u drugom

svetskom ratu, jedino se nee partizanska operacija teoretski uoptiti i dalje razviti od sovjetskih teoretiara i uopte. 3 U periodu izmeu prvog i drugog svetskog rata postojala su razliita shvatanja o fizionomiji i sadraju budue operacije. U razradi teorijske misli i praktinih reenja najdalje su do staljinskih istki 1937. godine bili otili sovjetski teoretiari, a posle Nemci. Oni su, koristei sovjetska dostignua, minule ratove i savremena borbena sredstva, glavnu panju usmerili na pripremu i voenje napadnih operacija, to je proizalo iz ofanzivne koncepcije rata blic kriga, gde se skoro sve zasnivalo na iznenaenjima, silini poetnog udara, manevru i visokom tempu nastupanja. To je predvieno iznad svega upotrebom novih borbenih sredstava (tenk avion), grupisanjem jakih oklopnih i motorizovanih snaga na pravcu glavnog udara i podrkom snane avijacije. Poetni udar predvien je sastavima grupe armija radi proboja odbrane na frontu irine 4060 km na jednom pravcu, angaujui u prvom eelonu oklopne snage u obliku klina" podrane udarima avijacije. Po izvrenom proboju operativne dubine uspeh je trebalo razvijati u dubinu branioca i to dejstvima oklopnih snaga na elu, a peadijskim i motorizovanim divizijama na bokovima, uz obuhvatne manevre radi okruenja i unitenja razdvojenih grupacija protivnika. Prodori oklopnih jedinica trebalo je da se kombinuju sa sputanjem vazdunih desanta u pozadini protivnika na dubini 6080 km radi zauzimanja i dranja vanih objekata do izbijanja glavnih snaga s fronta i radi spreavanja intervencije operativnih rezervi prolivnika. Polazei od iskustava iz prvog svetskog rata, a naroito graanskog rata u Rusiji 1918-20. godine, kao i saznanja da pozicijski rat nepovratno pripada prolosti vojni teoretiari Crvene armije ukazivali su da je operacija jedino mogua forma angaovanja velikih snaga u voenju manevarskog rata iz ega su dali prednost napadnoj nad odbrambenom operacijom. Aleksandar Svein, npr., polazi od teze da se rat u savremenim usovima nee sastojati, kao nekada, iz jedne velike operacije, odnosno generalne bitke, ve i velikog broja manjih operacija, s tim to e cilj svake od njih biti i tuenje ive sile protivnika. Za sovjetskog marala Mihaila Tuhaevskog, meutim, operacija je neto drukija. Po njemu, udarnu snagu ine snana avijacija, kao i oklopne i motorizovane trupe, i vazduni desant, jer upravo ta gipkost i dinaminost predstavljaju njeno osnovno obeleje i savremenost. Vladimir Trijandafilov kao i Tuhaevski, ukazujui na osnovna obeleja savremene operacije, posebno akcentirajui njihovu dubinu, t r a j a n j e i zamah u celini. Meutim, staljinskim istkama 19361939. godine zaustavljena je vojnoteoretska misao sovjetskih teoretiara, osuena su na manevrima steena iskustva operacije dubokih prostora" to su Nemci pre3 F. A. Rain, Uvod u istoriju ratne vestine, Zbirka lanaka iz strategije I, VIZ, Beograd 1961, str. 5987, Rotmistrov, I, n. d str. 1940 i 365605; Svein, Strategija (prevod sa ruskog), VIZ, Beograd 1956, str. 327351; Mosor, Operatika prevod sa ruskog), VIZ, Beograd 1962, str. 137146; Semjonov, n. d., str. 915 i 2974; Duan Vujatovi, O nastanku i razvoju operacije, Vojno delo 5/1963, str. 1931; Jovo Ninkovi, Nastanak i razvoj ratne operacije, VIZ, Beograd 1984, sir. 1928 i 5174.

uzeli, tako da je Crvena armija bila dosta osiromaena u domenu operatike kada je ula u drugi svetski rat, jer su ubijeni svi njeni tvorci i kreatori. Smisao teorije napadne operacije u periodu izmeu dva svetska rata svodio se, u sutini, na proboj taktike i operativne dubine protivnike odbrane, razvoj proboja u slobodnu operativnu dubinu angaovanjem pokretnih eelona tenkova i motorizovanih jedinica, kao i izolovanjem (avijacijom) rejona proboja od branioevih dubljih rezervi. Predviena je i upotreba vazdunih desanata u operativnu dubiim neprijatelja, i to usklaenu po vremenu i prostoru sa dejstvom snaga sa fronta, to je inilo osnovni sadraj napadne operacije velikih armija pred drugi svetski rat. Kada je u pitanju teorija odbrambene operacije, zauzet je stav da samo duboko organizovana i ealonirana operativna odbrana moe odoleti napadu protivnika opremljenog nadmonijom avijacijom, artiljerijom i tenkovima. Da bi to postigla, armija koja izvodi odbrambenu operaciju mora da usredsredi naprezanja u odbrambenim i*ejonima i zonama taktikih jedinica, to zahteva postrojavanje operativnog poretka najee u jednom ealonu sa slabijom rezervom. Takva koncentracija proizlazila je oito iz relativno ogranienih materijalno-tehnikih mogunosti, posebno pomanjkanjem jaih snaga avijacije, oklopnih jedinica, protivtenkovskih sredstava i protivavionske artiljerije. Najdalje je u razradi odbrambene operacije otila francuska vojska, to je pro izalo iz strategijskog oprede! jenja, zasnovanog na snazi fortifikacije i vatre, to je drugi svetski rad demantovao. Vojna teorija u domenu operativne vetine bila je najsiromanija za voenje partizanske operacije. U periodu izmeu dva svetska rata nije registrovana nijedna ozbiljnija studija o partizanskom ratu i partizanskoj operaciji. Najvie su iskustva imali sovjetske stareine iz graanskog rata 191820 godine, ali sovjetska ratna doktrina nije predviala mogunost voenja partizanskog rata, pa se teoretski to nije ni uoptilo i predvialo u buduem rtu. Ostale velike sile nisu imale ni iskustva niti su predviale mogunost partizanskog rata, iako je nekima (npr. Francuska, Poljska itd.) to i te kako trebalo u drugom svetskom ratu. 4 * U drugom svetskom ratu (19391945) su, do tada poznata, sredstva oruane borbe usavravana i brojno poveana, posebno avijacija i tenkovi, a pojavila se i reaktivna artiljerija, usavrila su se sredstva protivvazdune .odbrane, veze, ininjerije i dr., razvile su se vazdunodesantne jedinice, proirile funkcije mornarice. Istovremeno operacija je doivela svoj najvei razvitak i najiru primenu. Sva sloenija i vanija borbena dejstva koja su voena na kopnu, moru i u vazduhu izvodila su se preko operacija. Dominirale su napadne i odbrambene operacije, a izvoene su i vazduhoplovne, vazdunodesantne, pomorske, pomorskodesantne, kombinovane (zajednike) operacije i operacije partizanskih snaga. Napadnim operacijama nemaka je poela agresiju na Poljsku 1. septembra 1939. One su, kao i naredne, detaljno planirane i svestra4

Semjonov, n. cl, str. 145186; Rotmistrov, I, n. cl, str, 642699.

no pripremane. Otpoinjale su iznenadno i u uslovima operativne ili strategijske prevlasti u vazduhu. Najee je dolazilo do istovremenog udara na frontu i po dubini branioca, i to napadima avijacije i upotrebom vazdunodesantnih snaga, to je prisiljavalo branioca na stalno poveanje dubine odbrane i da se u poetku teko suprotstavi snanom udaru neprijatelja. Operaciju je, naroito nemaku, lcarakterisao poetni udar sa fronta vren oklopnim i motorizovanim snagama ili peadijom, uz podrku avijacije i artiljerije. Nemci su udruenim oklopnim i motorizovanim snagama postizali duboke prodore, a krakovi oklopnih klinova obino su se spajali u dubini branioca oko 80150 km i zavravali okruenjem i unitenjem njegovih velikih grupacija kopnene vojske. Takve su bile skoro sve nemalce operacije voene u Poljskoj, Francuskoj i Sovjetskom Savezu. U drugom periodu rata priblino su takve bile napadne operacije Crvene armije u staljingradskoj, lcurskoj, beloruskoj, jako-kiinjevskoj, budimpetanskoj i berlinskoj operaciji u kojima je slomljena mo i sposobnost Vermahta i Nemaka prisiljena, uz ostale faktore, na kapitulaciju. Ove nemalce i sovjetske napadne operacije inile su kimu oruane borbe drugog svetskog rata i sve su izvoene u tipu moderne kane". U odbrambenim operacijama, u poetnom periodu rata, zapaeno je niz slabosti. Naime, poetna odbrambena operacija nije mogla zaustaviti napad agresora. Reenje se trailo u poveanju dubine odbrane i njenom osposobljavanju u protivtenlcovskom, protivavionskom, protivartilj erijslcom i protivdesantnom smislu, ali sve pod uslovom boljeg kvaliteta vojske. Cilj odbrambene operacije uglavnom je bio da se oslabi i iscrpi i, na kraju, slomi napadna mo napadaa, kako bi se stvorili vreme i uslovi za prikupljanje snaga za prelazak u napadnu operaciju, kao i za obezbeenje dejstava snaga na glavnim pravcima i slino. U tom pogledu najvanija je bila moskovska operacija 1941. godine, zatim staljingradska i kurska bitka (njene prve etape) putem kojih je ostvareno sve to se savrernenoj odbrambenoj operaciji postavilo. Time je dolo do afirmacije strategijske odbrane ije su osnove u poetku rata Nemci deklasirali. Nemaka odbrambena operacija, koju su vodili na sovjetslco-nemalcom, zapadnom, afrikom, italijanskom i jugoslovenskom ratitu (19431945), nije ispunila svoje zahteve jer nije bila sposobna da se kvalitetom vojske odupre u duem vremenskom periodu i zbog tehnike inferiornosti. Drugi svetski rat, prema tome, u svakom pogledu kada je u pitanju operativna vetina predstavljao je kvalitativno novu pojavu u pogledu praktine provere operacija na kopnu, moru i u vazduhu. Nova je pojava bila lcombinovana operacija u kojoj su uestvovali kopnene, pomorske i vazduhoplovne snage ili samo kopnene i vazduhoplovne, kopnene i vazdunodesaritne jedinice, kao i mornarilcodesantne operacije osobito na Pacifiku, posebno vazduna operacija u strategislcoj saveznikoj ofanzivi bombardovanje Nemalce i Japana, kao i partizanska operacija u Jugoslaviji 19411945. godine. Time je drugi svetski rat istorijski potpuno zaokruio ceo jedan period u nastanku i razvoju operacije i obogatio operatilcu kao znaajan deo ratne vestine. 5
5 Semjonov, n. cl, str. 187371; Rotmistrov, II, n. d str. 773822 i 833871; Jovo Ninkovi, n. d., str. 75132.

Glava

prva

Drutveno-politike i vojne karakteristike NOR-a i njihov uticaj na oblike i metode voenja operacija

OPTI TOKOVI I STANJE U JUGOSLAVIJI Narodnooslobodilaki rat (NOR) u Jugoslaviji voen je od jula 1941. do 15. maja 1945. protiv nemakog, italijanskog, bugarskog i maarskog okupatora i njihovih domaih saradnika kvislinga, za nacionalno i socijalno osloboenje. Bio je to deo velike oslobodilake borbe progresivnih naroda sveta protiv faistike koalicije. U tom ratu izrasla je Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije (NOVJ) odnosno Jugoslovenska armija (JA) kao znaajan inilac pobede Antifaistike koalicije protiv sila Osovine. Narodnooslobodilaki rat je poeo u julu 1941. i voen je u optim uslovima drugog svetskog rata i posebnim koji su nastali posle aprilskog rata 1941, kada je Jugoslavija okupirana i rasparana. Ti usiovi odraavali su se i uticali na sadraj i oblike rata, oruane borbe i borbenih dejstava, pa i na oblike i metode voenja operacije. Opti tokovi i procesi drugog svetskog rata su neposredno ili posredno uticali na vojna i politika zbivanja tt' Jugoslaviji. Jo u aprilskom ratu pojavilo se jugoslovensko ratite, kao deo saveznikog fronta, ali koje se brzo ugasilo, pa sa poetkom oruanog ustanka pojavilo novo na kojem je vodila operacije NOVJ. Karakter drugog svetskog rata, koji je predstavljao obraun izmeu naj reakcionara i j ih snaga u svetu, okupljenih pod zastavom faizma, s jedne strane, i antifaistikih, progresivnih, oslobodilakih i revolucionarnih snaga, objedinjenih u antifaistikoj koaliciji s druge strane utecao je i na NOR u Jugoslaviji. Suprotnosti izmeu faizma i progresivnih snaga dominirale su i potiskivale u drugi plan sve ostalo, a ueem u ratu Sovjetskog Saveza od juna 1941. objektivno su se otvarale mogunosti sigurne pobede antifaistikih snaga i perspektivu da e se u njegovim rezultatima potovati demokratske i revolucionarne tekovine ostvarene borbom pojedinih naroda. Sile Osovine vodile su nepravedan, osvajaki rat, a sve drave koje su se oduprle naci-faistikim osvajaima vodile su pravedan i oslobodilaki rat.

Drugi svetski rat trajao je est godina, a ratna dejstva su se odvijala u Fvropi, Africi i na Dalekom istoku. Evropsko ratite bilo je najznaajnije, a sovjetsko-nemaki front najvaniji i odluujui. Istovremeno, bio je to totalan rat, sa masovnim angaovanjem stanovnitva u njemu. Bio je to naj suroviji i najkrvaviji rat u istoriji oveanstva. Po materijalnim tetama on je prevaziao sve prethodne ratove, a ostvareno je totalno angaovanje ekonomike za potrebe rata i maksimalno naprezanje ratne proizvodnje. Odluujua uloga u voenju oruane borbe, bez obzira na masovnu upotrebu najsavrenije i najsloenije tehnike i njen veliki znaaj, pripadala je ovelcu-borcu koji je posedovao visoke moralne i borbene osobine i koji je ovladao borbenom tehnikom, ime su bile stavljene na probu sve umne i fizike osobenosti i moralne vrednosti oveka i naroda.6 Sve je to uticalo na izvoenje operacija u Jugoslaviji, kao i posebni uslovi okupirane i podeljene zemlje, postojanje okupacionog sistema i ltvislinke vlasti i drugi unutranji politiki odnosi. Okupacija i podela Jugoslavije. Jugoslavija je u aprilskom ratu razbijena kao drava a vojska Kraljevine Jugoslavije je unitena odvedena u zarobljenitvo. Teritorija Jugoslavije je okupacionom podelom rasparana u etiri okupaciona podruja nemako, italijansko, maarsko i bugarsko, uz istovremeno postojanje dela teritorije koji je ostao u sastavu novostvorenih kvislinkih tvorevina, pod okupatorskom kontrolom. Tako je teritorija Slovenije podeljena izmeu Nemake, Italije i Maarske; Makedonija izmeu Bugarske i velike Albanije koju je formirala Italija; Srbija izmeu Nemake i Bugarske; Vojvodina izmeu Nemaca, Maara i ustaa, a Kosovo i Metohija izmeu Nemaca, Italijana i Bugara. Istovremeno je formirana tzv. NDH kao kvislinka tvorevina.7 Nacistika Nemaka, kao glavna i vodea okupaciona sila, nastojala je da u Jugoslaviji uspostavi takav poredak koji e joj omoguiti da svoje divizije, koje su uestvovale u aprilskom ratu, to pre uputi za napad na Sovjetski Savez, a posle toga da, uz minimalno angaovanje svojih trupa ojaanih kvislinkim snagama i uz to veu pomo ostalih okupacionih sila Italije, Maarske i Bugarske, stvori povoljne nslove i obezbedi: 1) maksimalno iskoriavanje geostrategijskog poloaja i materijalnih i ljudskih potencijala Jugoslavije za potrebe osovinskih planova, posebno nemakih, u ratu protiv Sovjetskog Saveza; 2) da se od jugoslovenskog ljudstva formiraju legionarske jedinice i angauju na istonom frontu u operacijama protiv Crvene armije, a jugoslovensku dravnu teritoriju iskoristi kao bazu za odmor i oporavak nemakih ratnih divizija, kao to je to bilo i sa nekim drugim okupiranim evropskim dravama, pa i nemakim saveznicima Bugarskom, Maarskom, Rumunijom i dr., i
6 Drugi svetski rat Pregled ratnih operacija, knj. 5, Vojnoistorijski institut (VII), Beograd 1970, str. 507606. 7 Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije 19411945 (Oslobodilaki rat), knj. 1, VII, Beograd 1963, str. 3338; Ferdo ulinovi, Okupatorska podjela Jugoslavije. VIZ, Beograd 1970.

Demarkaciona linija izmeu nemakog i italijanskog interesnog podruja protezala se pravcem: Vrsnik k. 703 (na staroj jugoslovensko-italijanskoj granici) Luine Jeia Litija Cerklje Samobor Petrinja Glina Bosanski Novi Sanski Most Mrkonji Grad Donji Vakuf Sarajevo Ustipraa Priboj Novi Pazar Orlova uka arplanina Tetovo Ohridsko jezero Prespansko jezero (sve ukljuno za Nemce). Linija razgranienja izmeu II i I I I italijanske zone u tzv. NDH protezala se pravcem: Vinica Plitvika jezera Pljeevica ator Velika Golija Prenj Troglav.

3) da se politikom surove denacionalizacije jugoslovenskog stanovnitva sprovede germanizacija, italijanizacija, maarizacija, bugarizacija i albanizacija jugoslovenskog podruja. Iz Jugoslavije su od aprila do kraja juna 1941. povuene sve nemake divizije koje su uestvovale u aprilskom ratu. Za vojno obezbeenje okupacije, 128.000 lem2'sa priblino 10,000.000 stanovnika, dovedene su nove etiri divizije 704, 714,717. i 718. peadijska sa tabom Vie komande 65 za /naroitu upotrebu, koje su potinjene komandantu oruanih snaga ^a Jugoistok.8 Italija je na okupacionom podruju angaovala one iste snage koje su uestvovale u aprilskom ratu, i to: tab 2. armije, 4 komande korpusa i 12 divizija, da bi vrstim dranjem gradova i veih naseljenih mesta, saobraajnih vorova i eleznikih pruga, industrijskih i lukih postrojenja odrala mirno stanje i tako omoguila italijanizaciju anektiranog podruja.9 Maarska je u Bakoj, Baranji, Meumurju i Prekomurju (11.601 km2 sa 1,145.000 stanovnika) drala etiri peadijske i jednu konjiku brigadu.10 Bugarska je imala (28.250 km2 sa 1,260.000 stanovnika) Komandu 5. armije i dve peadijske divizije, jednu konjiku i tri granine brigade."
8 Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 53 i Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije (Zbornik NOR-a), VII, Beograd, tom XII, knj. 1, dok. 56, 57. i 65. 9 Italijanske okupacione trupe sainjavale su 2. armija, delovi 9. armije i Komanda mornarice za Dalmaciju. U sastavu 2. armije (Karlovac) nalazili su se: 11. armijski korpus (Ljubljana) sa divizijom Granatieri di Sardenja" (Ljubljana) i divizija Izonco" (Novo Mesto); 5. armijski korpus (Crikvenica) sa divizijom Lombardija" (Delnice) i divizijom ,,Re" (Senj); Brzi armijski korpus (Lovran) sa 1. brzom divizijom Euenio di Savoja" (Karlovac) i 2. brzom divizijom Emanuele Filiberto Testa di Fero" (Plitvika Jezera), i <5. armijski korpus (Split) s divizijama Sasari" (Knin), Bergamo" (Split), Marke" (Dubrovnik) i Trupe di Zara" (Zadar). U Crnoj Gori nalazila se divizija Mesina" (Cetinje), a u Makedoniji divizija Firence" (Debar), obe iz sastava 9. armije ije se sedite nalazilo u Albaniji. Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 5355. 10 Maarske okupacione trupe sastojale su se: od aprila do 1. oktobra od 12. peadijske brigade (Sombor), 13. peadijske brigade (Stari Beej), 14. peadijske brigade^(ubotica), 15. peadijske brigade (Novi Sad) 2. konjike brigade (Novi Sad), delova 11. peadijske brigade (Baranja) i delova 9. peadijske brigade (Meumurje i Prekomurje), a od 1. oktobra tu ulogu preuzele su: u Bakoj jedinice 5. maarskog kraljevskog domobranskog korpusa (ija se Komanda nalazila u Segeinu), uglavnom, 2. konjika brigada (Subotica), 15. peadijska brigada (Sombor) i jo neki pritapski delovi korpusa; u Baranji jedinice pod komandom' 4. korpusa (sa seditem u Peuju), a u Meumurju i Prekomurju jedinice pod komandom 3. korpusa sa seditem u Sembatelju. Dr Josip Mirni, Sistem jedinstvenog vojnog rukovoenja maarskog okupatora u borbi protiv NOP-a u Bakoj, VIG 2/1968, str. 715 i VIG 2/1952, str, 108109. 11 Bugarske okupacione trupe sastojale su se: do jula od 1. brze divizije u Srbiji i 6. i 7. peadijske divizije u Makedoniji, a od jula njih su zamenile 14 peadijska divizija (Skoplje), 15. peadijska divizija (Prilep) i 1. konjika brigada (Skoplje), a u Srbiji se nalazio 50. peadijski puk (Ni). Vojnoistorijski glasnik (VIG), 1/1950, str. 7, 2/1952, str. 105108.

Posle proglaenja tzv. NDH, 10. aprila 1941, poelo je formiranje ustalco-domobranskih oruanih snaga, koje su se sastojale iz Domobranstva, Ustake vojnice i Orunitva, s Ministarstvom Domobranstva na elu. Komesarska vlada Milana Aimovia, odnosno vlada Milana Nedia u Srbiji je, uz istovremeno obnavljanje banskih, sreskih i lokalnih organa dravne uprave, formirala tabove Dunavskog i Drinskog andarmerijskog puka i pristupila osnivanju andarmerijsldh eta, sa vodovima i stanicama, a u junu i julu 1941. dopunjena je i proirena andarmerijska sluba. Do poetka ustanka u julu 1941. bile su u formiranju oruane snage NDH i vojne formacije Aimovieve komesarske vlade, kao lcvislinke jedinice, iji je osnovni zadatak bio da pomognu okupatoru u odravanju reda i mira" u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji. etnici Koste Peanca i Drae Miliajlovia bili su u tom periodu u pasivnom iekivanju, ali e se i oni ubrzo nai u oruanoj aktivnosti protiv ustanikih snaga, zajedno sa okupatorom. Poetkom jula 1941. u Jugoslaviji je ukupno bilo oko 400.000 neprijateljskih vojnika svrstanih u 23 divizije (od kojih su 4 nemalce, 12 italijanslcih, 2 bugarske i 5 domobranskih) 7 brigada i vie drugih manjih jedinica. 12 AKTIVNOST KPJ NA POKRETANJU ORUANOG USTANKA Nastavljajui svoju antifaistiku orijentaciju i politiku odbrane zemlje, jo dole je trajao aprilslci rat Politbiro CK KPJ je na svojoj sednici 10. aprila 1941. u Zagrebu zauzeo stav o produenu otpora faistikim agresorima bez obzira na to to e se dogoditi sa vojskom i dravom i istakao znaaj uvanja jedinstva Partije, pozvao komuniste da izbegavaju zarobljenitvo i da skrivaju oruje za borbu koja predstopi. Za rukovoenje pripremama za oruanu borbu pri CK KPJ formiran je Vojni komitet s Josipom Brozom Titom na elu, kao genelalnim sekretarom KPJ. Na Majskom savetovanju u Zagrebu 1941, poto je konstatovano da se KPJ nalazi pred izvrenjem svoje istorijslce Uloge, organizovanjem i predvoenjem jugoslovenslcih naroda u oruanoj borbi protiv okupatora i domae izdajnike buroazije za nacionalno i socijalno osloboenje, odlueno j da se formiraju vojni komiteti pri svim partijskim rukovodstvima, da se rad KPJ i SKOJ-a usmeri na politiku i vojnu pripremu oruanog ustanica i da se ubrazno radi na omasovljavanju Partije prijemom u lanstvo prvenstveno onih ljudi koji su se pokazali ili se pokazuju u ovim uslovima kao neustraivi i disciplinovani borci".13 Na osnovu toga u m a j u i junu stvorena je mrea vojnih komiteta pri partijskim rukovodstvima KPJ koji su radili na prikupljanju oruja,
12 Vojno-politiko savetovanje u Stolicama, NIGRO eksport pres, Beograd 1960, str. 285287; Velimir Terzi, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941, 2 knjiga Beograd 1983, str. 467475. 13 Josip Broz Tito, Sabrana djela, tom 7, str. 2640.

municije, sanitetskog i drugog materijala, odabirali i pripremali ljudstvo ja formiranje partizanskih odreda, organizovali vojne kurseve i obavetajnu slubu itd. U veim gradovima i industrijskim centrima formirane su ilegalne udarne grupe koje su uskoro poele izvoditi sabotae, diverzije i druge akcije. Veoma je znaajna bila akcija KPJ na vraanju u zemlju Jugoslovena koji su uestvovali u panskom nacionalnooslobodilakom ratu, njih oko 250. Komunistika partija Jugoslavije je uspela da od aprila do jula 1941. povea svoj ugled u narodu, a broj lanova Partije podigne sa 8.000 na 12.000 i lanova SKOJ-a na 30.000. Kao posledica njenog delovanja raslo je i borbeno raspoloenje naroda i pojaavao se njegov otpor prema okupatorima i kvislinzima. Bilo je to utoliko znaajnije to se odigralo u danima kada su sile Osovine bile na vrhuncu moi i kada u porobljenoj Evropi nije bila zapaena organizovana antifaistika aktivnost. S druge strane, pripreme za oruanu borbu u Jugoslaviji izvrene su u vreme kada su Berlin i Moskva jo bili vezani paktom o nenapadanju izmeu dve zemlje, sklopljenim u avgustu 1939. godine. Kada je 22. juna 1941. Nemaka napala Sovjetski Savez, Politbiro CK KPJ odrao je sednicu i uputio proglas narodima Jugoslavije da se pristupi neposrednim pripremama za oruani ustanak. Ocenjeno je da je napadom Nemalce na Sovjetski Savez i angaovanjem njenih glavnih snaga na nemalco-sovjetskom frontu nastupio povoljan momenat za poetak oruanog ustanka. Politbiro CK KPJ je 27. juna formirao Glavni tab Narodnooslobodilalcih partizanskih odreda Jugoslavije (NOPOJ) i za komandanta imenovao generalnog sekretara KPJ Josipa Broza Tita. Na sednici Politbiroa CK KPJ 4. jula 1941. u Beogradu odlueno je da se od sabotaa i diverzija pree na opti oruani ustanak, utvren je plan njegovog poetka, a pojedini lanovi CK upueni su u razne krajeve Jugoslavije radi pruanja pomoi u organizovanju i rukovoenju oruanom borbom narodnooslobodilakog pokreta (NOP-a) Jugoslavije. Uskoro posle toga oruane borbe, do kojih je u nekim krajevima dolo ranije, zahvatile su gotovo svu Jugoslaviju, istina razliitim intenzitetom i masovnou. Oruani ustanak u Jugoslaviji predstavljao je prelomni istorijski dogaaj. Njegov odjek daleko je premaio okvire Jugoslavije i Balkana. Ugroena je pozadina osovinskih armija na nemalco-sovjetskom i afrikom frontu, okupiranim narodima dat je podstrek za oruanu borbu protiv faizma, Sovjetskom Savezu pruena je moralna podrka i posredna vojna pomo. U okupiranoj i rasparanoj Jugoslaviji pojavilo se sada novo jugoslovenslco ratite na kojem e poeti da se vode najsavremenije operacije. 14

14

Vojno-politiko savetovanje u Stolicama, str. 287290.

GEOSTRATEGIJSKI POLOAJ I VOJNOGEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE JUGOSLOVENSKOG PROSTORA Na voenje operacija imao je uticaj geografski poloaj jugoslovenskog prostora, koji je jo u aprilskom ratu 1941. postao deo evropskog ratita. Nalazei se na centralnom i kljunom delu Balkanskog poluotoka, koje je bilo od posebnog strategijskog znaaja kako za sile Osovine tako i za saveznike, jugoslovenski prostor je tokom celog j ata imao aktivnu vojno-politiku ulogu. Preko tog prostora sile Osovine su odravale vezu sa ratitem na Mediteranu i u severnoj Africi, obezbeivale bok i pozadinu nemako-sovjetskog fronta. U kasnijem periodu jugoslovenski prostor razdvajao je saveznike frontove u Panoniji i Lombardiji, a Nemci su preko njega izvlaili svoju Grupu armije " s juga. Glavne ose osovinskih veza ile su magistralnim pravcima: moravsko-vardarskim, niko-marikim, bosansko-neretvljanskim i preko ljubljanskih vrata, uz oivljavanje i mnogih drugih nakon kapitulacije Italije i posedanja jadranske obale od strane Nemaca. Odvojene dravnom teritorijom okupatora i prostorno udaljene od saveznika, jedinice NOVJ bile su prinuene da se vrlo dugo bore u odreenoj izolaciji. Kapitulacijom Italije, septembra 1943, poloaj jugoslovenskog ratita se popravio i povezao sa saveznikim f r o n t o m u. junoj Italiji, a posle od septembra do oktobra 1944, i sa f r o n t o m Crvene armije u Rumuniji i Maarskoj. Vojnogeografske karakteristike jugoslovenskog prostora, kao to su reljef, geoloki i pedoloki sastav zemljita, vode i rastinja, kao elementi prohodnosti za savremene kopnene snage, na jugoslovenskom prostoru su imale znaaja i za voenje operacija. U orografskom pogledu su izrazita tri geografska pojasa: panonski ravnica uz mali broj brdskih oaza, primorski sa morem, otocima i krakom obalom, srednji najiri, brdski i planinski pojas, sa visokim procentom umske pokrivenosti. 1) Planinsku oblast ine tri geografsko-operativne celine: centralna, jugoistona i severozapadna. One su, svakima' svoj specifian nain, ispoljile uticaj na voenje oruane borbe. C e n t r a l n a p l a n i n s k a o b l a s t , koja s e protee o d Kopaonika do Gorskog kotara, sa svojim sredinjim poloajem na jugoslovenskom prostoru omoguavala je manevar jedinica NOVJ prema svim ostalim podrujima, to je u strategijskim razmerama obilato korieno. Ovaj deo je prostorno najvei i najneprohodniji, a razdvojen je dolinom Bosne i Neretve, ije tokove je okupator poseo i uporno branio zbog njihovog poloaja i p o s t o j a n j a brojnih privrednih i strategijskih objekata kao i zbog znaaja za odravanje veza izmeu Jadranskog mora i Panonske nizije. Istoni deo centralne planinske oblasti dominira u visinskom i strategijskom pogledu i iz njega se mogu ugroziti komunikacije i objekti u Moravsko-vardarslcoj dolini i deo komunikacija i objekata u dolini Save. U prvoj godini NOR-a tu je upravo bilo strategijsko teite borbenih dejstava snaga NOP-a.

Zapadni deo centralne planinske oblasti imao je veoma znaajan poloaj kako zbog velike prohodnosti, tako i zbog toga to preko njega vodi jedina eleznika pruga normalnog koloseka sa obala Jadranskog mora u dolinu Save, a tzv. lika i postojnska vrata predstavljala su jedine ire prirodne prolaze sa obala Jadranskog mora u dolinu Save, odnosno ka Zagrebu. Zbog toga je ovaj region, kako za okupatora tako i za snage NOP-a, bio od najvee politike, ekonomske i strategijske vanosti. Politiko-strategijski znaaj ovog prostora naveo je Vrhovni tab vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita da strategijsko teite borbenih dejstava prenese, sredinom 1942. godine, na to podruje. J u g o i s t o n a p l a n i n s k a o b l a s t , s a brojnim kotlinama i renim dolinama, pogodovala je upotrebi oklopno-motorizovanih snaga okupatora, a postojanje u n j o j znaajnih meunarodnih unutranjih komunikacija i privrednih objekata, koje je okupator eleo da kontrolie po svaku cenu, prualo je mogunost da poslui kao operacijska osnovica jedinicama NOV i POJ za napadna ofanzivna borbena dejstva na komunikacije u dolini June Morave, voritu komunikacija i centralnom delu Balkana Niu, kao i rejonu Skoplja i Pritine, od ijeg dranja i kontrole je zavisila sudbina nemakih snaga u Grkoj i nemaki uticaj u Bugarskoj. S e v e r o z a p a d n a p l a n i n s k a o b l a s t , mada neprohodnija od jugoistone, bila je najkomunikativniji deo jugoslovenskog ratita. Preko nje vode i vanije meunarodne komunikacije, koje su Nemci koristili za odravanje veza sa snagama u Africi i Italiji. Gusta mrea komunikacija omoguavala je okupatoru angaovanje vrlo jakih snaga, to je veoma oteavalo borbena dejstva jedinica NOV i POJ. 2) Panonska oblast nii] a, koju ini veoma prohodno zemljite, bila je nepogodna za oruanu borbu, ali kada se iskoriste i najmanje prirodne pogodnosti ume, brda, poljoprivredne kulture, naselja i slino bilo je mogue voditi na svakom zemljitu, pa i tu borbena dejstva. 3) Primorska oblast. Obalski pojas ove oblasti, zatim obalski rub, otoci, meuotoni arhipelag i obalno more bili su specifini po mnogim svojim obelejima, pre svega, to su zahtevali angaovanje sva tri vida oruanih snaga obe suparnike strane. Osim toga, kako je istovremeno razdvajao jedinstveno podruje sila Osovine na Balkanu i Apeninima, predstavljao je neprekidnu potencijalnu opasnost od eventualnog iskrcavanja, saveznika. Nemci i Italijani su bili prisiljeni da maksimalno angauju'-svoje snage radi paralisanja i likvidiranja NOR-a u ovoj oblasti. Tu se neprekidno oseao uticaj kopna na more i obratno. S obzirom na nepovoljan odnos snaga, jedinicama NOV i POJ bio je otean manevar, posebno izmeu otoka i kopna, a kako su okupatorske i kvislinke snage dugo vremena dominirale na moru, bilo je veoma teko prebacivati jae snage sa kopna na otoke i obratno. U stvari, postojalo je samo nekoliko kanalisanih" pravaca za manevar jedinica NOV i POJ u izvlaenju i povlaenju od obale u dubinu kopna, koji su oteavali borbena dejstva i prisiljavali snage NOVJ da se na vreme izvlae ili vode iscrpljujue borbe u okruenju i vre proboj u nepovoljnim uslovima. 15
15 Strategija oruane borbe u narodnooslobodilakom ratu (Zbornik radova), VIZ, Beograd 1980, str. 142148.

Vojni odnos snaga, posmatrajui ga kao opti i relativni zbir ljudskog i materijalnog faktora, kako u strategijskim tako i u operativnim razmerama, kretao se od poetka ustanka pa sve do zavrnih operacija Jugoslovenske armije u korist neprijatelja i neprekidno je uticao na voenje operacija na jugoslovenskom ratitu. Meutim, mora se naglasiti da se on konstantno menjao u korist oruanih snaga NOP-a. Kada se uzme u obzir kretanje nprijateljskih snaga direktno angaovanih u oruanoj borbi na jugoslovenskom ratitu, onda se dobij a ovaj brojani odnos u ljudstvu: 8:1 na kraju 1941. godine (650.000:80,000), =i 7:1 na kraju 1942. godine (680.000:150.000), 2,7:1 krajem 1943. godine (860.000:320.000), 2:1 na kraju avgusta 1944. godine (813.000:400.000) uvek u korist neprijatelja da bi se tek u martu 1945 pred poetak zavrnih operacija JA za osloboenje Jugoslavije dobio odnos 1:1,05 (664.000:700.000) u korist Jugoslovenske armije. U tehnikim sredstvima, naroito u tenkovima i avionima, prednost je bila izrazita na strani neprijatelja. Takav vojni odnos snaga ostvaren je delom i zbog angaovanja kvislinkih oruanih formacija, bez kojih bi taj odnos bio znatno manji. Kvislinke vojne jedinice su inile: 1941. godine 23% ukupnih snaga neprijatelja; 1942. godine 31%, 1943. godine 47,5%, 1944. godine 49% i 1945. godine 36%. Postojei odnos snaga u celini uticao je na nain ratovanja NOVJ i na probleme pripremanja i izvoenja operacija. S obzirom na povrinu Jugoslavije (247.542 km2) i broj njenih stanovnika (15,384.000), okupator nije bio u mogunosti da obezbedi toliki broj vojnika kojima bi mogao da efikasno pacifizira prostor i sve objekte na njemu. U vreme njegovog najveeg brojnog stanja je jedva mogao da postavi 3,7 vojnika na km2, dok je prosena gustina stanovnika u Jugoslaviji iznosila 66 stanovnika na km2, to mu ni izdaleka nije bilo dovoljno da kontrolie jugoslovenski prostor.14 OBLIK RATA I ORUANE BORBE Na izbor oblika rata i oruane borbe, pa i borbenih dejstava, presudno su uticali opti i posebni uslovi kao to su da je NOR voen protiv okupacionih trupa dobro organizovanih i tehniki savremeno opremljenih armija protivnika s jedne strane, a da je trebalo stvarati sopstvene oruane snage, bez sredstava za borbu i materijalne opremljenosti, bez slobodne teritorije, s druge strane. Orijentacija je bila na samostalno voenje rata, istina u okviru antifaistike koalicije, ali osloncem na vlastite snage i mogunosti. Narodnooslobodilaki rat, po svom obliku kako je istakao Josip Broz Tito bio je ., openarodni rat. . . dobro organizovan, voen iz jednog centra, Vrhovnog taba, sa kombinacijom partizanskog ratovanja sa frontalnim borbama, koje su bile uslovi jene postojanjem slo16

Strategija oruane borbe (Zbornik radova), str. 140142.

hoclnih teritorija i formiranjem veih vojnih jedinica, divizija, i korpusa"." Znai, radilo se o tome da je primenom partizanskog naina borbe trebalo pokrenuti narod na oruani ustanak i stvoriti uslove da on izrate u optenarodni oslobodilaki rat. Po svojoj drutveno-politikoj sutini bio je nacionalnooslobodilaki i revolucionarni, ime je istovremeno odraavao oslobodilaku i klasnu sadrinu, a po karakteru pravedan i progresivan. Orijentacija na partizanski nain ratovanja znailo je' da je KPJ odabrala najprikladniji nain oruane borbe protiv okupatora i njegovih pomagaa domaih izdajnika. O tome je Tito jo u novembru 1941. pisao: Pravilno je, dakle, samo shvaanje narodnog ustanka kao jednog trajnog partizanskog rata, koji e da zahvaa sve vee i vee mase, koji e da zadaje neprijatelju sve tee i tee udarce, koji e da uvrsti savez radnika i osnovnih narodnih radnih masa i koji e, konano, dovesti do potpunog unitenja neprijatelja paralelno s akcijom Crvene armije i oslobodilakih pokreta u Evropi i itavom svijetu. Ako gledate kroz takvu perspektivu, onda mora biti jasno da e tu biti'i malih i krupnih akcija".1' Ovim je istaknuto da se samo oruanom borbom mogu realizovati vojno-politiki ciljevi narodnooslobodilakog rata i revolucije, a 10 je bilo bitno u buduem sadraju operacije. Kroz sagledavanje tih specifinosti, ispoljenih u poetku i tokom itavog NOR-a, postojala su tri oblika oruane borbe: partizanski, kombinovani i frontalni, i tri glavna oblika borbenih dejstava: borba, boj i operacija, s tim to svaki od njih dominira u odreenom periodu rata. Tako je borba, odnosno boj voen najvie u partizanskom, boj odnosno operacija u kombinovanom i operacija u frontalnom obliku oruane borbe. Proces prerastanja niih u vie oblike oruane borbe i oblike borbenih dejstava odvijao se kontinuirano evolutivnim putem i paralelno sa odgovarajuim procesom razvoja i narastanja oruanih snaga i njemu korelativnog procesa menjanja odnosa u ivoj sili u korist NOVJ. Kombinovani oblik oruane borbe pokazao se najpogodnijim i najefikasnijim u uslovima dugotrajnog optenarodnog rata pa je i predstavljao bitno odeleje NOR-a u najveem njegovom trajanju u kojem je i radikalno izmenjen odnos snaga u korist NOVJ i preoteta strategijska inicijativa. Partizanska dejstva bila su osnovni nain oruane borbe za otpoinjanje i odravanje kontinuiteta borbe i u najteim uslovima, zbog ega su ona bila nuan elemenat svakog oblika oruane borbe. NOR je za sve vreme bio manevarski bez jasno vidljivog fronta sve do zavrnih operacija. Partizanski i kombinovani oblik oruane borbe bili su negacija klasinog frontalnog oblika, da bi na kraju i sami evoluirali u preteno frontalni oblik u kojem je bila naglaena kombinacija frontalnih borbi sa dejstvima u pozadini neprijatelja to se, za nastale uslove kakvi su postojali pri kraju rata, pokazalo, kao najbolja forma za uspeno okonanje rata i ostvarivanje politikih i vojnih ciljeva NOR-a.
17

str. 39.

Josip Broz Tito, Stvaranje i razvoj Jugoslovenske armije; Beograd 1949, Josip Broj Tito, Vojna djela, knji. II (drugo izdanje), VIZ, Beograd 1978,

18

str. 300.

OSNOVNI STRATEGIJSKI PRINCIPI Opredeljujui se za NOR rukovodstvo NOP-a postepeno je gradilo osnovne strategijske principe koji su imali odraza na voenje operacija. Istiemo samo nekoliko najznaajnijih. Jedno od najvanijih naela strategije NOP-a jeste voenje oruane borbe na celokupnom jugoslovenskom prostoru. Ovo naelo je Josip Broz Tito ovako formulisao: Poto je naa strategija imala za konani cilj istjerivanje svih okupatora iz zemlje i pobjedu nad kvislinzima, predvieno je da operacijski prostor bude itava Jugoslavija, kako bi se to vie razvukle neprijateljske snage i taktikom brzih manevara i iznenadnih napada na najslabija mjesta nanijeli neprijatelju to vei gubici".19 Primenom ovog naela okupatorima i kvislinzima bila je nametnuta oruana borba istovremeno i trajno na elom jugoslovenskom prostoru kao jedinstvenom ratitu. Jedino voenjem oruane borbe na celokupnom jugoslovenskom prostoru bilo je mogue stvoriti takve uslove neprijatelju da se ne moe efikasnije suprotstaviti oruanim snagama NOP-a i omoguiti uspenu primenu drugih oblika oruane borbe i tako uspenije reavati politika i vojna pitanja NOP-a. Teite oruane borbe nalazilo se na vangradskim podrujima, to je takoe bilo bitno naelo NOR-a. Glavne neprijateljske snage bile su angaovane u posedanju gradova i veih naseljenih mesta i uspostavl j a n j u okupacionog sistema, a drugi deo vrio je kontrolu komunikacija i titio eksploataciju izvora sirovina, energije i drugih dobara. O tome Edvard Kardelj pie: Klasina teorija oruanog ustanka, koje se u drugom svetskom ratu i dalje pridravala Kominterna, odnosno mnoge komunistike partije, bila je pod uticajem oruanih borbi radnike klase u XIX veku i posebno oktobarske revolucije. Sutina tog koncepta sastojala se u tome da je teite oruanog ustanka u gradovima i da on, po pravilu, treba da izraste iz trajkova i demonstracija radnika. Oslanjajui se na takve koncepte, ne toliko mali broj evropskih komunista je 1941. godine, pa i kasnije, kritikovao na koncept oruanog ustanka kao 'seljaki' i 'bez ansi na uspeh'."20 Tako je strategijsko teite oruane borbc^bilo na vangradskim podrujima, dok su se u gradovima izvodile diverzije, sabotae i organizovala obavetajna sluba. Bitka za gradove vodila se iz dana u dan i poprimala je sve ire razmere, jer su oni predstavljali znaajnu politiku i materijalnu bazu NOP-a. Osim toga, dejstvima jedinica NOV i POJ po objektima i komunikacijama u irim prigradskim zonama gradovi su bili izloeni odreenom stepenu blokade, to je bitno uticalo na aktivnost neprijateljskih snaga, kako u gradovima tako i u vangradskim podrujima koja im gravitiraju. Time su jedinice NOV i POJ istovremeno sebi obezbedile slobodu manevra i maksimalno korienje prostora, kako u fizikom smislu tako i u pogledu aktiviranja stanovnitva, koje je oko 75% ivelo van gradova.
Josip Broz Tito, Vojna djela, knj. II, str. 301 Edvard Kardelj, Tito na istorijskim raskrima, Narodna armija, 25, m a j 1972.
19 20

Kada je dolo do postepene promene u ukupnom vojnom odnosu snaga u korist NOV i POJ, od sredine 1944. godine oruana borba se proirila i na gradove, za osloboenje i zadravanje velikih gradova napadnim operacijama, kao to su: nika, beogradska, kninska, mostarska, sarajevska, karlovaka i druge operacije iz zavrnog perioda rata. Izgradnja jedinstvenih oruanih snaga i jedinstveno rukovoenje oruanom borbom bilo je trajno naelo strategije NOP-a. Stvaranje i izgradnja oruanih snaga bili su neposredno u domenu CK KPJ i lino Josipa Broza Tita, ime je bio zagarantovan njihov razvoj na jedinstvenim osnovama na itavom jugoslovenskom prostoru, uz potrebno uvaavanje specifinosti, posebnih uslova i potreba pojedinih delova Jugoslavije. Princip jedinstvenosti oruanih snaga bio je usklaen s formiranjem jedinica na regionalnoj i nacionalnoj osnovi. Jer, osnivanje jedinica na regionalnoj i nacionalnoj osnovi imalo je dubok politiki i vojni smisao: u politikom pogledu, to je bio izraz politike nacionalne ravnopravnosti i praktian doprinos reavanju nacionalnog pitanja; u vojnom pogledu, tako stvorene jedinice su u oruanoj borbi ispoljavale visok borbeni kvalitet. Meutim, bez obzira na nacionalnu i regionalnu osnovu, operativne jedinice nisu bile iskljuivo vezane za teritoriju gde su nastale, ve su se, po pravilu, borile tamo gde je bilo najpotrebnije irom Jugoslavije. Oruane snage NOP-a prekrivale su itavu teritoriju Jugoslavije i tako je vojna organizacija odgovarala potrebama rata i svim aspektima voenja operacija. Rukovoenje oruanom borbom bilo je, takoe, u rukama CK KPJ i Vrhovnog taba i jedinstveno za celu zemlju. Ovim je osigurano da tabovi i komande usvoje jedinstvenu koncepciju i doktrinu rata, a to je postizano preko smernica, direktiva, savetovanja i slanjem delegata viih tabova u nie. Na elu svih oruanih snaga NOP-a nalazio se Vrhovni tab, koji je rukovodio narodnooslobodilakom borbom na itavoj teiitoriji Jugoslavije preko glavnih i drugih tabova, a u velikim operacijama je neposredno komandovao jedinicama koje su ih izvodile. Time je bilo obezbeeno da itava jugoslovenska teritorija bude jedinstveno ratite, sa jedinstvenim oruanim snagama, jedinstvenom ratnom vetinom i jedinstvenim komandovanjem, to je olakalo voenje operacija. Izbegavanje krutih frontova i odluujuih sudara bilo je strategijsko naelo, koje je primenjivano u izvoenju operacija, sve dok se vojni odnos snaga nije promenio u korist oruanih snaga NOP-a. Jedinice NOVJ bile su ona strana koja je stalno traila i nametala borbu, u svim onim oblicima u kojima je neprijatelj trpeo vee gubitke, troile se i osipale njegove snage, a snage NOP-a kvalitativno i kvantitativno stalno narastale. Izbegavanjem dranja krutih frontova i mrtvih blokada gradova, u nepovoljnom odnosu snaga, trebalo je onemoguiti da do veeg izraaja doe protivnika superiornost u ivoj sili i ratnoj tehnici i tako se, pored ostalog, izbegnu nepotrebne i velike rtve. Inicijativa shvaena kao nametanje sopstvene volje protivniku, u strategijskim razmerama ispoljavala se kao naelo od uticaj a na operacije NOVJ. Aktivnim i ofanzivnim dejstvima na preteno veem

delu jugoslovenskog ratita obezbeeno je nametanje svih oblika oruane borbe i naina voenja borbenih dejstava, ime se moglo uspenije men jati strategijsko i operativno teite i izvoditi manevar glavnih grupacija. Upravo se tako uspenije realizovao princip strategijske inicijative tokom celog NOR-a. Iznenaenje je bilo stalno prisutno. Na strategijskom nivou poelo se realizovati samim inom oruanog ustanka, zatim njegovom masovnou, ilavou i vitalou, naroito kada je prerastao u dugotrajan oslobodilaki optenarodni rat. Neprijatelj je bio iznenaen na taktikom, operativnom i sratategijskom nivou, to je bilo presudno i za uspeno voenje operacija. Jedinice NOV i POJ su time stvorile takvu situaciju u kojoj se neprijateljske snage objektivno nisu mogle snai i izbei iznenaenje, bez obzira na sve mere koje su preduzimali. Ofanzivnost i aktivnost su takoe prihvaene kao naelo sa refleksijom na voenje operacija. Saznanje da ofanzivnost, praena makar i deliminim svakodnevnim uspesima, bitno utie na podizanje morala boraca i naroda, neprekidno je podsticalo na akciju. Napadalo se i onda kada se izvodila odbrana i kada se na nekim delovima ratita bilo u odbrani, i tada je povean stepen ofanzivnosti u ostalim krajevima. Ofanzivnost je proizlazila iz potrebe za slobodom akcije i manevra u datim vremenskim i prostornim uslovima. Manevar, kao strategijski princip, bio je stalno prisutan u svim operacijama koje je vodila NOVJ. Tenja da se izbegavaju frontalne borbe upuivala je na maksimalno primenjivanje napada iz pozadine i na bokove, kombinujui ih sa zasedama i drugim oblicima manevra, da bi se udar izvrio na drugom, za protivnika manje oekivanom ili neoekivanom mestu. Nain ratovanja koji je zahtevao stalnu pokretljivost jedinica NOVJ nije se mogao ni na operativnom nivou iscrpsti samo klasinim napadnim i odbrambenim operacijama, ve i takvim poduhvatima koji su imali ire znaenje pa su nazivani razliitim imenima, kao to je mar-manevar" i si. Zapravo, operativni poduhvati su izvoeni tako .sto je ostvarivan iznenadni prodor sa jedne slobodne teritorije na drugu slobodnu ili poluosloboenu teritoriju, preko podruja koja su okupatorske trupe drale ili kontrolisale. U operativnim poduhvatima manevar je ispol javan u najveem moguem stepenu i yjime su se postizali japaeni vojni i politiki rezultati. *- Ova i druga ratna naela bitna .za voenje" operacija stvarala u se postepeno, gradila i dograivala kroz praksu borbe u skladu sa politikom i vojnom -strategijom i ciljevima rata i revolucije. Ona su se kreirala na sednicama CK KPJ i Politbiroa CK KPJ i Vrhovnog taba pod Titovim rukovodstvom. 21 NASTAJANJE, RAZVOJ I SPECIFINOSTI OPERACIJA U NOR-u Da bi se utvrdilo kada se u narodnooslobodilakonr ratu javila operacija kao oblik organizovanja i izvoenja borbenih dejstava, odnosno da bi se ona u veoma bogatoj stvarnosti oruane borbe NOR-a
21

Strategija oruane borbe (Zbornik radova), str. 204212, 237248.

2*

19

mogla identifikovati, neophodno je imati u vidu opteprihvaene nauno-teorijske kriterijume o operaciji kao sloenom obliku borbenih dejstava i konkretnu praksu NOR-a, odnosno njegove bitne karakteristike. Pre svega, sutina toga je u originalnosti i autentinosti izbora oblika i naina voenja rata, zatim u specifinosti organizovanja oruanih snaga, izboru taktike i drugih konkretnih pitanja organizovanja i voenja oruane borbe u pojedinim periodima rata i delovima Jugoslavije. Sve to i mnogo ega drugog treba imati u vidu kada se govori o pojavi, nastanku i razvoju operacije u NOR-u. Kvalitativna svojstva operacije uopte, pa i u NOR-u, razlikuju se od drugih oblika borbenih dejstava, jer je operacija nastala kao svojevrsna sinteza borbi, bojeva i drugih borbenih dejstava, odnosno organizovan sistem svega toga na kvalitativno viem nivou, a ne njihov prosti mehaniki zbir. Osim toga, operacija je sasvim odreen oblik borbenih dejstava, kroz ije se osnovne elemente: cilj, snage, sredstva, vreme i prostor, kao merljive pokazatelje, mogu priblino tano izraziti njena dimenzionalnost, zamah i nivo. Uz to, operacija je najsloeniji oblik borbenih dejstava, jer sadri, objedinjava i organizacijski povezuje vie drugih, manje sloenih oblika borbenih dejstava, taktikih radnji i postupaka angaovanih snaga, na osnovama odreenih zakonitosti i naela. I, na kraju, operacija je istovremeno nastala i razvila se kao najvii organizovani oblik borbenih dejstava, jer se njenim izvoenjem ostvaruju ne samo operativni ve i strategijski ciljevi u ratu. U dosadanjim istraivanjima oblika vojne organizacije, oruane borbe, borbenih dejstava, pa i drugih pitanja NOR-a, prisutne su dve krajnosti. Prvo, ima pokuaja da se itav NOR i oruana borba u pogledu njihovog teorijskog determinisanja posmatraju i cene iskljuivo kroz prizmu kriterijuma koji su bili ili su jo uvele karakteristini za vojnu nauku i ratnu doktrinu drugih, naroito velikih zemalja, pre svega vodeih svetskih sila, to praktino znai ne shvatanje onih posebnosti i autentinosti koje ine bitne karakteristike NOR-a i uslove u kojima je voena oruana borba. Ne mogu se odbacivati, a jo manje se mogu bez odreenih ograda prihvatiti, u ratnoj vetini optepoznati i verifikovani kriterijumi i kao takvi primenjivati u istraivanju operacija izvedenih u NOR-u. Te kriterijume je potrebno imati u vidu i za identifikaciju i teorijsko odreivanje operacija u NOR-u, naroito kada su u pitanju cilj operacije, jfina i sastav snaga koje izvode operaciju, veliina i druge karakteristike operacijske prostorije, vreme t r a j a n j a operacije, sistemi komandovanja i drugi elementi uslova u kojima se vodi rat i sadraj operacije. Meutim, korisno je i preporuljivo uvek primenjivati sopstvene vrednosne kriterijume, kada je u pitanju operacija u NOR-u jer se samo na taj nain moe doi do onih autentinih operativnih pokazatelja koji i ine operaciju NOVJ specifinom i u mnogo emu razliitom od klasinih operacija koje su vodile druge armije u drugom svetskom ratu. Druga se krajnost moe videti u pokuaju da se ospori svaka vanost i primennjivost nekih opteprihvaenih naunih kriterijuma ratne vestine i na NOR u Jugoslaviji, odnosno da se pokua dokazati kako

je oruana borba u Jugoslaviji po svojoj sutini, nainu i oblicima izvoenja bila toliko posebna i specifina da se uopte ne moe skoro u niemu podvesti pod opte vaee kriterijume koji su poznati u vojnoj nauci. Nijedna od ovih krajnosti nije prihvatljiva, jer kao takva ne obezbeuje jedno svestrano istraivanje i teorijsko oblikovanje oruane borbe u Jugoslaviji, pa i operacije. Prema tome, operacija u NOR-u je nastala i razvila se kao najvii i najsloeniji oblik borbenih dejstava, i to postepeno u sukobu s nadmonijim i veoma jakim protivnikom, a izvodila se dosta elastino u izuzetno sloenim uslovima po jedinstvenoj operativnoj zamisli i u poetku, koliko je god bilo mogue, po planu, odreenim snagama i sredstvima, na odreenom veem i manjem prostoru i u odreenim vremenskim uslovima i razdoblju radi postizanja operativnog ili strategijskog cilja koji je imao vojno, ali vee politiko znaenje. Pri utvrivanju ili identifikaciji operacije NOVJ potrebno je najpre sagledati opte determinante operacije, tj. cilj, snage i sredstva, prostor i vreme, kao i druge, ponajvee politike pokazatelje koji ine sadraj operacije u NOR-u. Osnovni sadraj svake operacije, naroito onih sa krupnijim znaajem, naelno je odreivalo vrhovno rukovodstvo NOP-a Vrhovni tab, a izuzetno i glavni tabovi. Ostale operacije su pripremali i vodili glavni tabovi, tabovi korpusa i operativnih grupacija, ali uvele uz odreenu saglasnost sa viim vojnim i politikim rukovodstvom NOP-a. Na kraju rata operacije su planirali i vodili tabovi armija uz neposredno angaovanje Generaltaba, a ponajvie vrhovnog komandanta marala Tita, koji je, koliko je god bilo mogue, ulazio u sve osnovne sadraje armijskih operacija. Cilj operacije se dosta studiozno odabirao i ponajvie je imao politiki naglasak jer je iz toga proizlazio i sadraj operacije u celini. Cilj je bio jedinstven za sve snage koje su angaovane u operativnom poduhvatu i imao je u tom vremenu najvii operativni ili strategijski znaaj. Odreivao ga je najvie Vrhovni tab i NOV i POJ u zajednici sa Politbiroom CK KPJ kao deo strategijskog plana sa jrim sadrajem, gledajui uvek zahteve rata. Snage i sredstva u operaciji snaga NOVJ bili su razliiti i nisu niti se mogu uzeti kao jedino merilo u odreivanju jedne operacije i da samo to obavezno ini operaciju, ili ako su te snage manje da onda to nije operacija. Pri" tme potrebno je poi od saznanja da su snage i sredstva u poetku izraavani kroz manje sastave grupe partizanskih odreda i brigade, zatim kroz vee sastave grupe divizija, korpuse i grupe korpusa, a na kraju kroz armije, to je sve zavisilo od mogunosti i dostignutog stepena vojne organizacije i perioda rata. Operativni poduhvati na nivou operacija izvoeni su i manjim i veim vojnim formacijama, iji se proces prerastanja kretao od nieg ka viem obliku voenja rata, i od operacija manjeg ka operacijama veeg zamaha. Operativni poduhvati nivoa operacije izvoeni su na prostoru koji je inio vie-manje jedinstvenu celinu, a poetak, tok i zavretak operacije odvijali su se u odreeno kontinuirano vreme koje je imalo poetak i kraj, ali ne uvek tako strogo omeena kao to je sluaj kod klasinih operacija drugih armija.

Pored napred iznetog, treba imati u vidu i to da su operativni poduhvati oruanih snaga NOP-a u 1941. godini imali samo neke jasnije izraene karakteristike od onih iz 1942. i narednih godina rata kada su se operacije NOVJ pribliavale karakteristikama savremenih operacija, uz odreene specifinosti, pa i ogranienja, a da su na k r a j u rata one imale sva potrebna svojstva kao i operacije koje su izvodile klasine armije. Kada se govori o operaciji NOVJ, onda se jasno vidi da su one izvoene pod neposrednim rukovodstvom ili po nareenju Vrhovnog taba, odnosno Generaltaba ili glavnih tabova, pa tabova armija i korpusa; da napadne operacije predstavljaju deo ili celu jednu etapu ofanzive jedinica NOVJ, a da su odbrambene operacije inicirane ofanzivnim dejstvima (napadnim operacijama) neprijatelja, Polazei od toga kriterijuma, kao i od injenice da su strategijska pitanja u 1941. godini reavana dejstvima partizanskih odreda i to u obliku niza borbi i bojeva, pa se geneza operacije, kao najvieg i najsloenijeg oblika borbenih dejstava oruanih snaga NOP-a, javlja ve tada. Zapravo, u borbenim dejstvima partizanskih odreda u zapadnoj Srbiji i umadiji ispoljeni su pojedini elementi operacije kao to su: jedinstven cilj, jedinstven prostor teritorija i jedinstveno komandovanje koji su se ispoljili uz neposredan uticaj strategijskog komandovanja, tj. vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita. Ako se poe od napred iznetog kriterijuma, onda je oko 40 operativnih poduhvata iz borbenih dejstava jedinica NOVJ, prema sadraju i nivou, imalo oblik operacije. Njih je teoretski mogue podeliti i ldasifikovati prema vidu borbenih dejstava, u odnosu na mesto izvoenja, zatim s obzirom na angaovane snage, prema cilju i nainu izvoenja, mestu u okviru ratita i vojita, zavisno od znaaja i rezultata koji se planiraju i u odnosu na sastav snaga koje operaciju izvode i drugo. Meutim, za klasifikaciju operacija NOVJ izgleda da je najcelishodnija podela: 1) po cilju, vidu dejstava i nainu upotrebe snaga na: a) odbrambene operacije, b) napadne operacije i c) operacije tipa mar-manevra; 2) po znaaju i rezultatima na: a) operacije operativnog znaaja i b) operacije strategijskog znaaja; 3) po jaini snaga koje su ili izvodile na: a) operacije grupe partizanskih t odreda i grupe brigada, b) operacije grupe divizija i korpusa c) na operacije grupe korpusa i armija. Posmatrajui NOR u celini, operacije su izvodili razliiti sastavi oruanih snaga od grupe odreda i brigada 1942. do vie armija 1945. godine, to je, svakako, bilo uslovljeno stepenom razvoja i oblicima vojne organizacije oruanih snaga, vremenom njihovog izvoenja, operativno strategijskim ciljem i drugim iniocima konkretne vojno-politike situacije. Naime, nosioci borbenih dejstava u pojedinim periodima NOR-a bili su one jedinice i sastavi NOVJ koji su u organizacijsko-formacijskom pogledu imali najvii nivo, to se odraavalo i na njihovo angaovanje u operacijama, pa otuda razliita svojstva i sadraj operacije. Operaciju u NOR-u su izvodile uglavnom jedinice vreg i trajnijeg sastava kao to su korpusi i armije, ali i privremeno formirani

sastavi razliite jaine pod neposrednom komandom Vrhovnog taba ili pod komandom formiranog taba. Takva je bila Operativna grupa Vrhovnog taba, sastava tri do pet divizija, koja je izvela nekoliko zapaenih operacija u toku tzv. etvrte i pete neprijateljske ofanzive. Isto tako, jedan broj operacija u toku 1944. godine u Makedoniji, Srbiji i na Kosovu izvele su zajedniki kombinovane grupacije NOVJ sa delovima sovjetske Crvene i manjim angaovanjem nove bugarske armije, to je imalo odreen uticaj na njihov sadraj, nain pripremanja, komandovanje i izvoenja, mada su i u tim sluajevima dejstva snaga NOVJ imala originalna svojstva i karakteristike. Operacije u NOR-u, i uopte izvoene su na taj nain to ih je jedna od zaraenih strana inicirala odnosno planirala, izvodila i nametala drugoj strani. Stoga emo ih podeliti na operacije oruanih snaga NOP-a i operacije neprijateljskih jedinica, odnosno okupatorsko-kvisiinkih snaga. Posebno bi trebalo ukazati na to da se specifinost operacije u NOR-u ogleda i u injenici to su u njoj, osim vojnih sastava, uestvovali politike organizacije NOP-a i stanovnitvo, naroito omladina, pri emu je to karakteristino za bihaku, beogradsku, mostarsku, sarajevsku i jo neke operacije, a to je ono to operaciju NOVJ najvie odvaja od operacija klasinih armija.

Glava Operacije u periodu jul

druga 1941-novembar 1942.

PARTIZANSKI ODREDI I PARTIZANSKI NAIN RATOVANJA Oruanim ustankom, koji je poeo u julu 1941, do septembra su postignuti veliki vojni i politiki rezultati. Ostvarena je zamisao CK KPJ i Josipa Broza Tita da se, pokretanjem oruane borbe protiv okupatora i domaih izdajnika putem partizanskih akcija, podignu mase na oruani ustanak. Oruane akcije razliitih razmera i intenziteta razvile su se gotovo ira itavoj teritoriji Jugoslavije, a u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i delu Hrvatske poprimile su karakter masovnih narodnih ustanaka. Ustanike snage su na ovim podrujima bile veoma jake, a kroz svakodnevnu borbu sa okupatorima i kvislinkirn snagama zaplenile su znatne koliine naoruanja i opreme i stekle prva ratna iskustva. U 1941. godini orijentacija je bila na formiranju partizanskih odreda i partizanskom obliku oruane borbe. Zapravo, partizanskim odredima i partizanskim nainom voenja oruane borbe pokretao se narod na oruani ustanak i stvarali uslovi da ustanak preraste u optenarodni oslobodilaki rat. Ve u leto 1941. godine partizanski odredi su osnovani gotovo u svim krajevima Jugoslavije, ime je ostvaren osnovni uslov-za. pokretanje i voenje oruane borbe protiv okupatora i njegovih saradnika. Glavni tab NOPOJ, sa generalnim sekretarom KPJ i vrhovnim komandantom Josipom Brozom Titom na elu, 16. septembra preao je iz Beograda na osloboenu teritoriju zapadne Srbije. Poseban znaaj za razvoj oruane borbe i izgradnju oruanih snaga NOP-a imalo je vojno-politilco savetovanje, odrano u Stolicama 26. septembra 1941, sa nacionalnim, pokrajinskim o oblasnim rukovodstvima NOP-a. Na Savetovanju je, na osnovu analize oruane borbe i drugih iskustava iz preenog perioda, razraen plan stvaranja novih i proirenja postojeih slobodnih teritorija. Glavni tab NOPOJ preimenovan je u Vrhovni tab i odlueno je da se za rukovoenje oruanom

borbom i komandu van je jedinicama u pojedinim zemljama i pokrajinama formiraju, odnosno reorganizuju glavni tabovi NOP odreda. 22 Na sprovoenju odluka Savetovanja u Stolicama bila su angaovaua sva rukovodstva KPJ i svi tabovi NOPOJ. Postupno je uvrivana vojna organizacija partizanskih odreda i pojaavane oruane akcije protiv okupatora i kvislinga, to je dovelo do stvaranja novih i veih jedinica i slobodnih teritorija. U S r b i j i , gde je oruani ustanak ubrzo zahvatio itavu njenu teritoriju, naroito je bio masovan u umadiji i zapadnoj Srbiji gde je broj partizanskih odreda naglo rastao. Ve sredinom septembra bilo je osloboeno oko dve treine teritorije i formirana 24 partizanska odreda, a umesto stare vlasti stvarani su narodnooslobodilaki odbori (NOO). Meutim, zbog nemako-kvislinke ofanzive, uspelo se odrati samo 12 partizanskih odreda, u Vojvodini pet, a na Kosovu je bio formiran Metohijski partizanski odred. U Crnoj G o r i je, krajem oktobra, tab narodnooslobodilakih gerilskih odreda za Crnu Goru, Boku i Sandak reorganizovan u Glavni tab NOP odreda za Crnu Goru i Boku. Zatim su njegovom naredbom, od 11. novembra, formirani Lovenski, Zetski, Durmitorski i Komski partizanski odred, a krajem novembra od Durmitorskog partizanskog odreda formirani su Durmitorski i Nikiki partizanski odred i od Zetskog partizanskog odreda Zetski i partizanski odred Bijeli Pavle". Po nareenju Vrhovnog taba, radi pruana pomoi partizanskim odredima u Srbiji i povezivanja slobodnih teritorija Srbije i Crne Gore, Glavni tab NOP odreda za Crnu Goru i Boku izvrio je, od 5. do 20. novembra, odabiranje dobrovoljaca i formirao Crnogorski partizanski odred, a zatim ga uputio u Sandak. Meutim, posle neuspenog napada na Pljevlja, 1. decembra, u kome je imao oko 500 mrtvih i ranjenih, Crnogorski partizanski odred se morao povui iz Sandaka gde je ostavio oko 700 boraca, od kojih je kasnije oko 320 ulo u sastav . proleterske NOU brigade, a oko 200 u novoformirani Crnogorsko-sandaki partizanski odred. U B o s n i i H e r c e g o v i n i , tab^ narodnooslobodilakih partizanskih odreda za Bosnu i Hercegovinu preimenovan je u Glavni tab NOP odreda, koji je teite svoje aktivnosti usmerio na izgradnju vojne organizacije. U razdoblju oktobar-decembar partizanske snage reorganizovane su u vee partizanske odrede, i to: u Bosanskoj krajini i srednjoj Bosni formirani su 1, 2. i 3. krajiki i Livanjski partizanski odred; u istonoj Bosni formirani su Majeviki, Ozrenski, Biranski, Romanijski, Zvijezda" i Kalinovaki partizanski odred;
Tada je odlueno: da se u svim oblastima Jugoslavije pree na jedinstvenu formaciju partizanskih odreda od 3 do 4 bataljona, sa po 3 do 4 ete, od kojih svaka po 80 do 100 boraca, da partizanskim odredom i bataljonom komanduje tab (komandant i politiki komesar sa svojim zamenikom), a etom komanda slinog sastava. Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 107108; dr Jovan Marjanovi, Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u Srbiji 1941, str. 228237.
22

 u Hercegovini je formiran Hercegovaki partizanski odred od deset bataljona. 23 U H r v a t s k o j j e u toku oktobra formiran Glavni tab NOP odreda Hrvatske, koji je postepeno preuzimao rukovoenje oruanim akcijama u Kordunu, Baniji, Lici, Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju, dole su u ostalim krajevima akcijama rukovodila lokalna vojna i partijska rukovodstva. U toku novembra i decembra reorganizacijom ustanikih jedinica u severnom i srednjem delu Like formirani su 1. liki partizanski odred Velebit", etiri samostalna partizanska bataljona i dva voda. Reorganizacijom ustanikih jedinica na Kordunu u oktobru je formiran Kordunaki, a poetkom decembra u Baniji Banijski partizanski odred, i u Hrvatskom primorju i Gorskom kotaru Primorskogoranski partizanski odred. U Slavoniji je u oktobru od partizanskih grupa Papuka i Krndije formiran Papuleo-krndijski partizanski odred, a u novembru Psunjski partizanski odred Malija Gubec", od kojih je 24. decembra formiran Slavonski partizanski bataljon. 24 U S l o v e n i j i je Glavni tab NOP odreda preduzeo mere za jaanje i proirenje oruane borbe, nastojei, u prvom redu, da organizaciono uvrsti partizanske jedinice i pojaa njihovu aktivnost. U tome je postignut znaajan uspeh, to se vidi iz injenica da je na kraju 1941. godine u Sloveniji bilo etiri partizanska bataljona: 1. i 2. tajerski, Krimski i Gorenjski, i nekoliko samostalnih eta, meu kojima treba posebno istai Pivsku etu, sa ukupno oko 800 boraca. U M a k e d o n i j i je novi PK KPJ, koji je formiran sredinom septembra, preduzeo organizacione i politike mere za uvrenje partijske organizacije i osposobljavanje partijskih kadrova za rukovoenje oruanim ustankom. U to vreme formiran je Pokrajinski vojni tab za Makedoniju. Sredinom septembra formirani su Skopski i Prilepsld partizanski odred, a 12. oktobra Kumanovski partizanski odred. Napadom Prilepskog partizanskog odreda 11, oktobra na policijsku stanicu u PriIepu poeo je oruani ustanak u Makedoniji. Meutim, zbog drastinih mera bugarskog okupatora i kolebljivog stava PK KPJ za Makedoniju, sva tri partizanska odreda su razbijena ili rasformirana, kao i Vojni tab za Makedoniju, tako da na k r a j u 1941. godine u Makedoniji nije bilo partizanskih odreda. 25 U poetku oruanog ustanka partizanski oblik oruane borbe bio ie jedina alternativa, pa je oruana borba imala karakteristike diverzija i akcija manjih grupa. Oruana borba je, u srazmeri sa stepenom razvoja ustanka u pojedinim krajevima, prerasla u razvijeni partizanski oblik, iji su glavni nosioci bili partizanski odredi a od poetka 1942. godine
23 Tako je do kraja decembra na teritoriji Bosne i Hercegovine formirano 11 partizanskih odreda, u kojima se nalazilo preko 18.000 boraca, od kojih 6.300 u Bosanskoj krajini i srednjoj Bosni, 7.300 u istonoj Bosni i oko 4.000 boraca u Hercegovini. Abdulah Sarajli, Pregled stvaranja bosanslto-hercegovakih jedinica Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, Veselili Maslea, Sarajevo 1958, str. 1087. 24 Na k r a j u 1941. godine u Hrvatskoj je bilo sedam partizanskih odreda i pet samostalnih bataljona, kao i nekoliko m a n j i h jedinica, sa ukupno 7.000 boraca. 25 Nikola Ani, Sekula Joksimovi, Mirko Guti, Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije, VII, Beograd 1982, str. 6386.

brigade, s tim to ve tada poinje kombinovanje borbene aktivnosti, u koju su dinaminost unele brigade. Naela partizanskog naina ratovanja podrazumevala su neprekidnu aktivnost i inicijativu, koje su se ispoljavale u izvoenju iznenadnih prepada, zaseda, napada, udara u bok i pozadinu, ubacivana u raspored protivnika, diverzija, sabotaa, udara po komunikacijama, dejstava nou, po magli, kii, snegu i svim drugim uslovima, kao i kroz raznovrsne druge oblike dejstava, uz istovremeno izbegavanje dugotrajnih frontalnih borbi, to je osiguravalo da se manjim snagama postignu znaajni uspesi koji su u ukupnom zbiru davali strategijske rezultate. Svako odstupanje od takvog naela ratovanja dovodilo je do tekoa ustanka u pojedinim krajevima. Vrhovni komandant Josip Broz Tito, dajui sutinu borbenih dejstava partizanskog oblika oruane borbe, kae: Drite se partizanskog naina ratovanja, izbjegavajui krute frontove. Kvarenje komunikacija, unitavanje transporta, zasjede, iznenadni prepadi daju najvie uspjeha, a pri tome trpimo manje gubitke. Mrtve blokade oko varoi nisu pogodne. Oko tih varoi borbe redovno poprime frontalni karakter. Neprijatelju se ne dozvoljava da se udalji od varoi, pa se ne moe dobiti nikakav plijen. Oko takvih varoi neprijatelj ima dobre vatrene poloaje, pa nam nanosi i vee gubitke".26 Prema tome, jedna od bitnih karakteristika partizanskog oblika oruane borbe je izbegavanje frontalnih dejstava i dranja krutih frontova, ega je bilo u poetku ustanka u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj (Kordunu i Baniji) i u nekim krajevima Srbije. Frontalne borbe su omoguavale da do punog izraaja doe neprijateljska nadmonost u ivoj sili i ratnoj tehnici, u kojima su partizanski odredi bili u slabijem poloaju. Stoga je Tito stalno upozoravao komande i tabove da se dre partizanskog naina ratovanja". Jer pravi smisao partizanskog naina ratovanja bio je u tome da se manjim snagama tuku nadmonije neprijateljske jedinice i da se neprekidnim akcijama protivnik prisiljavao da angauje jae snage za sopstveno obezbeenje. Sa stanovita moralnog faktora, partizanska dejstva su pozitivno delovala na borbeno raspoloenje boraca i naroda i na njihovo sve aktivnije ukljuivanje U NOP. Kako su u poetku oruanog ustanka dominirale manje partizanske jedinice partizanski (gerilski) odredi, sastavljeni od eta, i kako je bataljon bio brojano najvei i mogao samostalno da dejstvuje, u svojim akcijama oni u najvie izvodili borbu kao osnovni oblik. Borbe u ovom periodu, pa i kasnije, pokazale su da su kvalitet boraca i specifina taktika najznaajniji i da je to najbolja garancija da e pobeda biti izvojevana. Tenja je bila da se borba vodi u svim uslovima i u svim krajevima Jugoslavije. U taktici postupaka dominirali su inicijativa i vestina, hrabrost, odvanost, matovitost, lukavstvo, kao i visok borbeni moral i politika svest iji su nosioci bili lanovi KPJ i SKOJ-a, gde je omladina pokazala veliku odlunost i spremnost da se bori u najteim uslovima za ostvarenje linije KPJ.
26

Josip Broz Tito, Sabrana djela, tom 9, str. 172174.

Meutim, u 1941. godini esto su izvoeni i bojevi, naroito u onim krajevima Jugoslavije gde su bile brojano jae ustanike jedinice i u vreme kada su partizanski odredi bili sastavljeni od bataljona. Takve jedinice su mogle bojevima reavati krupnije taktike zadatke, razbijati vee grupe neprijatelja, zauzimati i drati vanije zemljine objekte, to je u ukupnom zbiru davalo operativne, pa i strategijske rezultate. Naelno je bojeve izvodilo vie partizanskih odreda zajedno, ali uvek u saradnji sa stanovnitvom i politikim organizacijama NOP-a, koji su raznim oblicima pomoi i neposrednim ueem u oruanoj borbi davali doprinos uspehu. Kao posledica oruanog ustanka okupacione snage su bile potisnute u gradove i uporita pored vanijih komunikacija i prisiljene na podizanje utvrenja i dovoenja sveih snaga da bi ubrzo prele u akcije da ugue ustanak i unite ustanike jedinice. Neke od tih akcija imale su razmere operacija, kao na primer borbe italijanske 9. armije protiv ustanika u Crnoj Gori i nemakih i kvislinkih snaga protiv partizanskih odreda u Srbiji, To su, u stvari, prve dve neprijateljske napadne operacije koje su izvedene u Jugoslaviji protiv ustanikih jedinica.

ITALIJANSKA NAPADNA OPERACIJA U CRNOJ GORI (shema 1) Prvu veliku napadnu operaciju protiv ustanikih, odnosno snaga NOPOJ u Jugoslaviji izvele su italijanske snage u Crnoj Gori. Obuhvatala je napadna borbena dejstva 14. armijskog korpusa, podranog avijacijom i mornarikim jedinicama, ukupno oko 100.000 vojnika protiv oko 30.000 ustanika, a trajala je od 18. jula do 15. avgusta 1941. Ona je izvedena kao odgovor neprijatelja na masovni narodni oruani ustanak. U oruanom ustanku, koji je 13. jula 1941. poeo u Crnoj Gori, za prvih deset dana nekoliko hiljada ustanika izbacilo je iz stroja blizu 5.000 italijanskih vojnika i oficira i zaplenilo velike koliine naoruanja, dok su ustanici imali samo 72 mrtva i 53 ranjena. Bila je osloboena skoro itava Crna Gora, osim Ce tin ja, Podgorice, Nikia i gradova u Primorju, a pod orujem je bilo oko 30.000 ustanika. Radi uspenijeg voenja borbe, PK KPJ za Crnu Goru formirao je 18. jula Privremenu vrhovnu komandu nacionalnooslobodilakih trupa Crne Gore, Boke i Sandaka, koja je pristupila formiranju ustanikih eta i bataljona po uzoru na formaciju crnogorske vojske od 1916. godine."
27 Privremena vrhovna komanda nacionalnooslobodilakih trupa za Crnu Goru, Sandak i Boku, sastava: Milovan ilas, komandant, Boo Ljumovi, poli tiki, Blao Jovanovi, organizacioni sekretar Pokrajinskog komiteta, Budo Tomovi, Arso Jovanovi i B a j o Stanii. Batri Jovanovi, rna Gora u NOR i socijalistikoj revoluciji, I, VIZ, Beograd 1960, str. 178.

S obzirom na razmere i znaaj ustanka, a da bi ponovo uspostavila okupacionu vlast, italijanska Vrhovna komanda je odmah preduzela mere da ugui ustanak. Po njenom nareenju komandant 9. armije u Albaniji general Pircio Biroli angaovao je 14. armijski korpus sa pet divizija iz Albanije i Kosova i jednu koja se ve nalazila u Crnoj Gori, kao i vei broj drugih samostalnih jedinica, albansku kvislinku grupu Skenderbeg" i vazduhoplovne i mornarike jedinice, ukupne jaine oko 100.000 ljudi.28 Komandant 14. armijskog korpusa general Mentasti Luii glavninu svojih snaga grupisao je u irem rejonu Podgorice i angaovao: diviziju Kaatori dele Alpi" dolinom Zete, pravcem Podgorica Danilovgrad; diviziju Venecija" pravcem Podgorica Mateevo; diviziju Pusterija" pravcem Podgorica Cetinje; diviziju Pulje" pravcem Pe Anrilevicu i Roaj Berane, dok je divizija Taro" prebaena morem u Bar, Kotor i Herceg-Novi i onda upuena pravcima Bar Cetinje, Bar Budva Grahovo Vilusi i Kotor Cetinje. Divizija Mesina" je iz postojeih garnizona sadejstvovala u napadu ostalih snaga, a svemu je pomagala avijacija i mornarica. Napadnom operacijom je zahvaeno preko 130.000 ljudi a dejstva su izvoena skoro na itavoj teritoriji Crne Gore i trajala su oko mesec dana. Snage divizije Kaatori dele Alpi" i Venecija" otpoele su napad 18. jula nastupanjem iz Podgorice prema Danilovgradu i Kolainu. stanicke snage su pruile snaan otpor i do 21. jula odbijale sve napade na poloajima severno od Podgorice, talco da su tek 22. jula delovi ovih divizija uspeli da se probiju u Pipere i Donje Kue. Snaan pritisak jakih italijanskih snaga, propraen represalijama i propagandom pete kolone,29 imao je negativnog odraza na deo ustanika, koji su, brojno slabiji i neobueni, poeli naputati poloaje i otvorili su neprijatelju komunikaciju za Danilovgrad i Lijevu Rijeku. U estokim borbama na Veljem brdu divizija Kaatori dele Alpi" imala je blizu 200 mrtvih i ranjenih pa je, posle manjih sudara kod Otroga i Nikia, 5. avgusta stigla na Krnovo i nakon borbi sa delovima Jezerskog i Drobnjakog bataljona 6. avgusta ula u avnik, a 16. avgusta, bez borbe u abljak. U rejonu Jezera dola je u vezu sa
28 Poto je od italijanske Vrhovne komande dobio nareenje da energino suzbije ustanak u Crnoj-Gori, komandant 9. armije Superalba" je 15. jula naredio da se preduzmu sve mere da se gerilski rat ne ugnezdi i proiri", da se unite arita ustanka", povrati red i mir" i uspostavi veza sa Cetinjem". U tom cilju, on je komandantu 14. armijskog korpusa stavio na raspolaganje n a j p r e etiri divizije (Pulje", Mesina", Pusterija", Taro"), a kasnije jo dve (Venecija" i Kaatori dele Alpi"), pored drugih samostalnih jedinica (crnih koulja, bersaljerskih, policijskih, alpskih, tenkovskih, konjikih i albanslcokvislinkih). 29 Tada se prvi put u toku ustanka manifestuje razoran r a d petokolonaa predstavnika graanskih partija i nekih oficira bive vojske, koje je opti narodni ustanak povukao u borbu u situaciji kad nisu mogli ostati po strani. Iako su neki od njih u toku ustanka bili dobili i komandne poloaje, u prvim kritinim situacijama oni su poeli da sabotiraju, da ire alarmantne vesti, itd. Tako je, na primer, izdajnik Milan Pavievi, aktivni podoficir bive jugoslovenske vojske, uzeo udarne igle sa 12 artiljerijskih orua, zaplenjenih na Bralenovici, i pobegao Italijanima.

divizijom Pusterija", dok je jedna njena kolona iz Nikia prodrla u Viluse, gde se povezala sa delovima divizije Taro", Divizija Venecija", koja je nadirala od Podgorice, ula je u Kolain 6. avgusta, poto je prethodno, u borbi kod Lijeve Rijeke, odbacila ustanike delove iz koiainslcog sreza, a dva dana kasnije zauzela je Andrijevicu i uspostavila vezu sa jedinicama divizije Pulje". U toku 17. jula divizija Pusterija" prodrla je iz Podgorice do sela Druia, gde je odbila napad cetinjskih ustanika. Sutradan je nastavila nadiranje preko Rijeke Crnojevia i 19. jula bez otpora ula u Cetinje. Ona je poetkom avgusta prebaena u rejon Kolaina i 7. avgusta ula u Mojkovac, dva dana kasnije u Bijelo Polje, a 12. avgusta u Pljevlja. Glavnina divizije Taro" stigla je u Boku Kotorsku 17. jula i ve sutradan poela napad. Jedna njena kolona jaine bataljona pokuala je da se probije iz Budve za Cetinje, ali je oko 60 ustanika iz Crmnice, Lubotinja i Patrovia iz zasede napalo kod sela Brajui. Podrana eskadrilom aviona i dejstvom brodske artiljerije iz budvanske luke, kolona je pruala ilav otpor nekoliko sati, ali je najzad bila prisiljena na povlaenje i izloena udaru zasede ustanikih delova kod Stojanovia i odbaena prema Budvi.30 Druga njena kolona, talcoe jaine bataljona, koja je pokuala da se iz Bara probije za Crmnicu, saekana je 22. jula na Sozini i posle viesatne borbe sa jednom etom od 53 borca bila prinuena da se povue prema Spiu, izgubivi oko 150 ljudi, dok su ustanici imali 24 izbaena iz stroja. Otpor ustanika na odseku Bar Cetinje je oslabio i delovi divizije Taro" su bez borbe uli u Cetinje i uspostavili vezu sa divizijama Mesina" i Pusterija". U drugoj polovini jula divizija Pulje" otpoela je nastupanje prema Andrijevici i Beranima. Kod sela Velika, 29. jula, odbijeni su njeni delovi koji su nadirali preko akora. Ali, nekoliko dana kasnije, pod jakim pritiskom i talijanskih trupa i albanskih kvislinkih jedinica koje su im sadejstvovale, kao i usled razornog rada proetnikih elemenata, izdato je nareenje da ustanici prekinu sa frontalnim borbama i da se povuku prema Komovima i Bjelasici. Tako su delovi divizije, nadirui preko Smiljenice, 10. avgusta uli u Berane, gde su se povezali sa divizijom Venecija". Posle spajanja delova divizije Pusterija" i Kaatori dele Alpi" severno od avnika, 15. avgusta, padom abljaka, zavrena je italijanska operacija za posedanje Crne Gore.31 U toku ovih borbi ustanike snage su na pojedinim poloajima pruale ilav otpor, prelazile i u protivnapade, to je dalo dobre rezultate. Naroito uspeno bilo je na Brajiima, severno od Budve, gde je 18. jula uniten jedan italijanski bataijon, zatim Sozini, severozapadno od Bara, odakle su italijanske snage 21. jula odbaene ka Baru, i na Veljem brdu, kod Podgorice, gde su nekoliko puta jae italijanske je30 Italijani su tada imali 220 poginulih, ranjenih i zarobljenih. Uniteno je 12 kamiona i 1 tenk, a zaplenjeno 14 mitraljeza i 2 bacaa. 31 Oslobodilaki rat, knj. i, str. 6974; Zbornik NOR-a, tom XIII, knj. 1, dok. 42, 43, 44, 45, 46, 47, 47, 5253, 5556, 62, 68, 7173, 77, 78, 8081, 88, 91, 93, 9698, 104, 108110, 116, 120, 122, 125, 134.

dinice tek 22. jula, uz podrku avijacije, uspele da probiju odbranu ustanika. Da bi to bre slomili ustanak, Italijani su tokom ove operacije, osim vojnih aktivnosti, preduzeli i druge mere kao to su represalije, pretnje i pratanja, teroristika bombardovanja, paljenje sela, ubijanja i masovno odvoenje naroda u internaciju. Na taj nain, kombinujui napade svojih trupa s politikim i teroristikim merama, Italijani su uspeli da ponovo posednu gradove, ali je deo osloboene teritorije i dalje ostao u rukama ustanika. Vojno-politiko rukovodstvo ustanka u Crnoj Gori, poto je re o prvim i tekim borbama, nije se moglo uvek i dovoljno snai u dosta sloenim uslovima u kojima je trebalo voditi ustanike jedinice kojima su ovo bile prve vee akcije, talco da su se javljale razne slabosti. Posledice italijanske operacije bile su teke jer je kod nekih nastupila oseka borbe. Deo ustanikih masa, koji je imao iluzije da e se rat brzo ?avriti, razoarao se, izgubio perspektivu i povukao se, ali je najvei broj ustanika, s komunistima na elu, i dalje bio spreman za borbu u teim uslovima i nastavio je tako da italijanska napadna operacija, posmatrajui ire, nije postigla oekivane rezultate. NEMAKA OPERACIJA U ZAPADNOJ SRBIJI I UMADIJI (sheme 2 i 3) Druga velika neprijateljska napadna operacija koja je izvedena u Jugoslaviji obuhvatala je napadna borbena dejstva oko 80.000 vojnika pod komandom taba nemakog 18. armijskog korpusa protiv partizanskih odreda Glavnog taba Srbije jaine oko 15.000 boraca u zapadnoj Srbiji i umadiji i trajala je od 20. septembra do 10. decembra 1941. Nastala je kao protivmera neprijatelja na oruani ustanak u Srbiji i sve ono to je do tada postignuto. Oruani ustanak u Srbiji poeo je i razvijao se pod rukovodstvom taba NOPO Srbije 3 " i pod neposrednim usmeravanjem od strane Glavnog odnosno Vrhovnog taba NOPOJ. Dos^sredine septembra u 24 partizanska odreda bila je oko 24.000 naoruanih'boraca. Najvei deo slobodne teritorije u zapadnoj Srbiji i umadiji inio je jedinstveno geografsko podruje sa znaajnim centrima kao to su Uice, aak, Poega, Gornji Milanovac, Ivanjica, Bajina Bata, Krupanj i Loznica, dok su se abac, Obrenovac i Valjevo nalazili u blokadi. Postoala su prostrana slobodna podruja u istonoj i junoj Srbiji. 33 Kada je Nemcima postalo jasno da je ustanak u Srbiji dobio razmere pravog rata i zapretio da se proiri i van granica Jugoslavije, a s obzirom na neefikasnost do tada preduzetih mera, odluili su da
tab NOPO Srbije, od 4. septembra Glavni tab NOPO Srbije, sastava: Sreten Zujovi, lan Glavnog taba NOPOJ i CK KPJ, Nikola Grulovi, Filip Kljaji, Branko Krsmanovi i Rodoljub olakovi. Jovan Marjanovi, Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u Srbiji 1941, Beograd 1961, str. 84. 33 Oslobodilaki rat, knj. 1/5260.
32

izvedu napadnu operaciju irih razmera radi njegovog unitenja. Meutim, kako za to nisu bile dovoljne policijske i okupacione trupe, Nemci su u Srbiju iz Grke prebacili ojaani 125. peadijski put,34 iz Francuske 342. peadijsku diviziju s jednim oklopnim bataljonom, a u novembru sa nemako-sovjetslcog fronta 113. peadijsku diviziju i preduzeli mere na organizovanju i angaovanju to vie kvislinkih snaga. Za rukovoenje operacijama, iz Grke je u Srbiju prebaen tab 18. armijskog korpusa sa generalom Francom Bemeom na elu. Za podrku iz vazduha angaovane su dve eskadrile borbene avijacije dovedene iz Graca na aerodrom Zemun, a obezbeenje saobraaja Dunavom vrio je deo maarske rene flote.35 tab nemakog 18. korpusa planirao je da u operaciji protiv ustanika u Srbiji upotrebi 342. i 113. diviziju, 125. puk, delove 714, 717. i 718. divizije, kvislinlce jedinice Nedieve vlade, delove ustako-domobranskih jedinica i etnike, ukupno oko 80.000 vojnika. General Berne je naredio da napad u Mavi i Posavini pone pre pristizanja 113. divizije, a posle unitenja partizanskih snaga u severozapadnoj Srbiji da se koncentrinim napadom od Kraljeva, Kragujevca i Valjeva u pravcu aka i Uica unite partizanske snage u slivu Zapadne Morave. Vrhovnom tabu NOPOJ,36 koji se nalazio u blizini Krupnja, bilo je jasno da se Nemci nee pomiriti sa postojanjem velike slobodne teritorije u Srbiji, i da treba biti pripremljen za eventualne jae napade neprijatelja. 37 Mada nije raspolagao podacima o nemakim planovima, Vrhovni tab je imao orijentaciju u pogledu dejstava u sluaju veeg napada, pa je nameravao da brani slobodnu teritoriju, ali ne po svaku cenu, teei pri tom da se neprijatelju nanesu to vei gubici, a sopstveno ljudstvo sauva. Ofanzivom je zahvaeno, odnosno angaovano preko 95.000 ljudi ? obe strane, dejstva su izvoena na itavoj teritoriji zapadne Srbije i umadije, a trajala su puna dva meseca. Prema razvoju operativne situacije uoavaju se dve etape. Prva etapa (28. septembra 24. novembra) obuhvata napadna dejstva nemake 342. divizije, delova 704, 714, 717. i 718. divizije, zatim
34 Radi guenja ustanka ve k r a j e m avgusta 1941. prebaeni su iz Grke u Srbiju 3. bataljon 433. peadijskog puka i 22. protivtenkovski bataljon 164. peadijske divizije. 33 -Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 1, dok. 134, 155, 173, 186, 213, 242; tom I, knj. 1, dok. 158, 164, i 165. 36 lanovi Glavnog Vrhovnog taba NOPOJ u 1941. godini bili su: Josip Broz Tito, Edvard Kardelj, Aleksandar Rankovi, Ivan Milutinovi, Rade Konar, Franc Leskoek i Milovan ilas, lanovi Politbiroa, i Ivo Lola Ribar, Svetozar Vukmanovi Tempo i Sreten ujovi, lanovi CK KPJ. Gojko Miljani, Rukovoenje i komandovanje u oslobodilakom ratu 19411945, str. 38 (napomena 31). 37 Stoga je preduzeo niz vojno-ekonomskih mera, sraunatih na to da se otkloni svako iznenaenje, razbije ofanziva okupatora i omogui dalji razvoj ustanka. Nalazei se na terenu koji je Nemcima bio na udaru, a znajui da oni ozbiljno raunaju na mavansko ito i druge poljoprivredne proizvode i da e nastojati da ugue oruani ustanak, izmeu ostalog i ekonomskim merama, Vrhovni komandant je jo pre poetka nemake ofanzive naredio da se ito iz Mave i Pocerine izvue u brdske predele oko Krupnja, a kasnije i na prostor Uica. Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 110.

125. pjeadijskog puka, ustakih, domobranskih i nedievslcih snaga protiv Mavanskog, Posavskog, Valjevskog, Kosmajskog, 1. i 2. umadijskog, Kragujevalcog, aanskog i Pomoravskog partizanskog odreda u rejonu apca, Mave, na komunikaciji Beograd Valjevo, i u umadiji. Uoi nemalcog napada u severozapadnoj Srbiji nalazile su se sledee snage: Mavanski partizanski odred u Mavi i oko apca, Valjevslci partizanski odred u Pocerini, Raevini i na prostoru Valjevo Mionica, i Posavski partizanski odred na prostoru Valjevo abac i na komunikaciji Beograd Obrenovac Valjevo, Cerski etniki odred u Pocerini orijentisan prema apcu, i kod Loznice, ukupno oko 6.000 boraca, dok su Nemci protiv njih angaovali 60.000 vojnika i postavili povoljan odnos snaga od 10:1. Mavanskom i delovima Valjevskog partizanskog odreda data su uputstva da se, u sluaju jaih napada neprijatelja, povuku na planinu Cer i zatvore pravac dolinom Jadra prema Loznici, Valjevu i Krupnju. Ostalim partizanskim odredima nareeno je da ometaju saobraaj i napadaju neprijateljske garnizone i osvajaju nove vojne i politike pozicije. Pri tome je ukazano na potrebu da se susedni odredi, radi sadejstva, meusobno vre poveu. General Berne naredio je 342. diviziji da iz Srema forsira Savu kod Male Mitrovice i apca, a zatim zauzme Mavu, dok je 125. puk iz Valjeva trebalo da nastupa dolinom Jadra prema Loznici, a delovi 718. divizije sa sedam ustalco-domobranskih bataljona na Drini i Savi, od Zvornilca do Klenka, trebalo je da spree prelaenje partizanskim jedinicama iz Srbije u Bosnu i Srem. Napad 342. divizije je poeo 28. septembra. Mavanski partizanski odred se pod borbom povukao ira Cer, gde je zajedno sa dva bataljona Valjevskog partizanskog odreda organizovao odbranu i zadrao nadmonijeg neprijatelja. Umesto da bude upuen ka Loznici, nemaki 125. puk je usmeren ka Obrenovcu, poto je Posavski partizanski odred 29. septembra oslobodio Ub i presekao komunikaciju koja vodi prema Beogradu. Borbe su nastavljene na Ceru, Iverku, kod -Xvlake i Krupnja. Nemake jedinice potisle su iz tih rejona Mavanski, Posavski i, delimino, Valjevski partizanski odred, pa je 25.- oktobra 342. divizija prodrla iz Krupnja u blokirano Valjevo i spojila se sa 704. divizijom. Zatim su nastupale dolinom Kolubare, Uba i Tamnave da bi potpuno ovladale komunikacijom od Valjeva ka Beogradu. U umadiji su Kosmajski, 1. i 2. umadijski, Kragujevaki i pomoravski partizanski odredi ulagali velike napore radi odbrane slobodne teritorije i esto prelazili u protivnapade. Poetkom oktobra su Kragujevaki i delovi aanskog partizanskog odreda napadali nemaku posadu u Kragujevcu, ali ga nisu oslobodili. Kopaoniki partizanski odred je 3. oktobra oslobodio Ralcu. U toku operacije nemake trupe su vrile teke represalije nad stanovnitvom. Pri nastupanju od apca ka Krupnju, 342. divizija je stregala (prema nemakim podacima) 1.968 i za koncentracione logore pri3

33

kupila 22.558 lica, spalila vei broj sela i Krupanj. U Kragujevcu je 21. oktobra streljano blizu 7.000, a u Kraljevu oko 5.700 ljudi.38 etnici su, prema nareenju Drae Mihailovia a u skladu sa dogovorom sa Nemcima, poeli sprovoditi teror nad narodom i otvoreno stupati u borbu protiv partizanskih odreda. Da bi izbegao otvoreni sukob sa etnicima, Tito se 27. oktobra sastao sa Draom Mihailoviem podnevi mu predlog sporazuma i za saradnju u borbi protiv Nemaca. Draa je odbacio Titov predlog i poetkom novembra naredio napad na partizanske snage kod Uica, Ivanjice i aka. Uiki i Caansld partizanski odred su razbili etnike, ali su etnici uspeli na prevaru da razoruaju oko 300 partizana i da ih odvedu na Ravnu goru, a zatim predaju Nemcima koji su ih streljali. 39 etnici su posle uestvovali sa Nemcima u ovoj operaciji. U prvoj etapi operacije nemake snage su tokom novembra ovladale teritorijom istono i severno od linije Kraljevo Kragujevac Rudnik Valjevo. Jedinice Mavanskog, Valjevskog i Posavskog partizanskog odreda povukle su se na planinu Cer i reku Jadar, organizovano i u redu, bez poraza i skoro bez osipanja jedinica tako su bile neprestano u pokretu i borbi, bez smene i odmora, to predstavlja velik uspeh. Stalne dnevne odbrambene borbe i none protivnapade mogle su da izvre samo jedinice sa izvanredno visokom politikom i revolucionarnom sveu. Druga etapa (25. novembra 10. decembra) obuhvata napadna dejstva nemake 342, 113, 704. i 717. divizije, Nedievih, Ljotievih i etnikih snaga protiv Uikog, Kopaonikog i Kraljevakog partizanskog odreda i drugih snaga u slivu Zapadne Morave i povlaenje u Sandak. Nemake i kvislinke snage uspele su sa vie lokalnih napada od 21. do 25. novembra da potisnu partizanske odrede jugozapadno od linije Valjevo Ljig Rudnik Kragujevac Kraljevo, to e im posluiti kao osnovica za novi ofanzivni poduhvat na slobodnu teritoriju Uiku republiku". Nemci su cenili da se na irem podruju Uica i aka nalazi 8.000 10.000 partizana, pa bi se njihovim unitenjem mogao zadati odluan udarac ustanikom pokretu u Srbiji. Prema nemakom planu, 342. divizija trebalo je da napada, pravcima Valjevo Ljubovija Bajina Bata Uice i Valjevo Kosjeri Uice, a 113. divizija pravcima: Kragujevac Gornji Milanovac Uice i Kraljevo aalc Uice.39a Sa ovim divizijama trebalo je da sadejstvuju delovi 714. i 717. divizije i kvislinke formacije Nedia, Ljotia i Koste Peanca. " Na poetku neprijateljskog nastupanja u umadiji i zapadnoj Srbiji nali su se Kosmajski, 1. i delovi 2. umadijskog, Pomoravski, Kragujevaki i manji delovi aanskog partizanskog odreda na podruju
38 U izvetaju, od 18. novembra tab 342. peadijske divizije je javio da je poginulo 905 partizana, a 2.685 streljano, dok je divizija imala 32 mrtva i 127 ranjenih. Za vreme ofanzive uhapeno je 22.775 stanovnika od kojih je streljano iii odvedeno u koncentracione logore 21,604. Zbornik NOR-a, tom I, ltnj. 1, dok. 258. 39 Josip Broz Tito, Sabrana djela, tom 7, str. 171174, 193198. 39a Nemaka 113. peadijska divizija se jo od 7. novembra 1941. prikupljala na prostoru Jagodine, Paraina, uprije i Itruevca. Do 24. novembra prebacila se u rejon Kragujevca i Kraljeva. Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 1, dok. 242 i 252.

Rudnika i zatvarali su pravce koji od Kragujevca, Topole i Ljiga vode na slobodnu teritoriju. Glavnina aanskog i delovi 2. umaclijskog partizanskog odreda nalazili su se kod Pranjana i Srezojevca na frontu prema etnicima Drae Miliailovia, dok je Uiki partizanski odred bio angaovan u borbama sa etnicima na irem podruju zapadne Srbije, a naroito u rejonu Ravne gore. Kraljevaki i deo Kopaonikog partizanskog odreda nalazili su se u borbama sa Nemcima na podruju Kraljeva, dok je glavnina Kopaonikog partizanskog odreda drala dolinu Ibra. Valjevski partizanski odred bio je orijentisan prema Valjevu i Ravnoj gori, Mavanski je bio u Raevini, a Posavski partizanski odred nalazio se u rejonu Uica, gde je bio i Radniki bataljon Uikog partizanskog odreda. Vrhovni tab je predviao mogunost da realno moe doi do gubljenja slobodne teritorije Srbije i povlaenja partizanskih snaga u Sandak. Zato je naredio Glavnom tabu za Crnu Goru i Boku da uputi jai odred u Sandak i prema Srbiji radi stvaranja slobodne teritorije u Sandaku. Partizanskim odredima Srbije naredio je da osloncem na jake poloaje to due zadravaju nadiranje neprijatelja, s tim to e u sluaju jaeg pritiska odstupati ka Uicu i dalje u Sandak. Napad nemake 342. divizije ka Uicu otpoeo je 25. a 113. divizije 27. novembra. Radi sadejstva sa Nemcima, Nedieve i etnike snage krenule su irokim frontom u napad 26. novembra preko Belanovice, Rudnika, aka i Poege prema Uicu. Nemci su napadali uglavnom du komunikacija, a nedievci i etnici grebenima izmeu njih titei nemake kolone od bonih napada. Partizanski odredi su pruali neprijatelju otpor, ali nisu mogli zadrati njihovo nadiranje, pa je 342. divizija slomila otpor Valjevskog partizanskog odreda koci Pecke i delova Uikog partizanskog odreda na Bukovima i severno od Ljubovije, a zatim je nastavila brzo nadiranje ka Uicu. Njena glavna kolona, koja je nastupala preko Bajine Bate, 28. novembra ugroavala je Uice i pravce odstupanja partizanskih odreda za Sandak. U toj situaciji vrhovni komandant Tito naredio je tabu Uikog partizanskog odreda da sa Radnikim bataljonom i etiri ete iz Uikog i Posavskog partizanskog odreda zadri Nemce ffa.; Kadinjai kako bi se dobilo neophodno vreme za evakuaciju Uica i psvl'aenje u Sandak. Postupajui po Titovom nareenju, Radniki bataljon sa po dve ete Uikog i Posavskog partizanskog odreda uspeo je da 29. novembra 1941. u boju na Kadinjai zadri daleko nadmonije nemake snage i tako zatiti i obezbedi izvlaenje Vrhovnog taba i drugih jedinica iz Uica, u koje su Nemci uli po podne 29. novembra. U borbama na Kadinjai izginuo je skoro ceo Radniki bataljon. Istovremeno, pomona kolona 342. divizije, koja je nastupala preko Kosjeria, prodrla je u Poegu, gde su pristigle i snage 113. divizije koje su prethodnog dana, savladavi otpor aanskog partizanskog odreda, zauzele aak. Nedieve snage su 28. novembra zauzele Rudnik i 30. novembra ule u Gornji Milanovac. Povlaenje partizanskih odreda u Sandak. Partizanski odredi sa podruja Rudnika, a to su delovi 1. i 2. umaclijskog, Kosmajskog, aanskog, Kragujevakog i Pomoravskog partizanskog odreda, povukli su se, 3* 35

uglavnom, pravcem s. Takovo Pranjani Dobrinja Crnokosa pl. Jelova gora Zaglavak Kremna Jablanica Radoj ina, s tim to se deo tih snaga izvukao u Sandak i preko Ovarsko-kablarske klisure, Gue, Arilja i pl. Zlatibora. Kraljevaki i delovi Kopaonikog partizanskog odreda odstupili su ka Novoj Varoi preko Gue i Ivanjice, a "Uiki i delovi Posavskog partizanskog odreda, zajedno sa Vrhovnim tabom, preko ajetine i pl. Zlatibora, takoe ka Novoj Varoi. Na taj nain, glavnina partizanskih odreda zapadne Srbije i umadije, pod neposrednim rukovodstvom Vrhovnog taba, uspela je da izbegne okruenje, odnosno unitenje i da se povue preko reke Uvea u severni deo Sandaka, na teritoriju koja je bila pod italijanskom okupacijom. 40 Zakljuak. Ovim je zavrena prva velika napadna operacija koju su Nemci dobro planirali, pripremili i izveli. Ona se karakterie metodinou u izvoenju borbenih dejstava i vetom kombinacijom vojnih, politikih i teroristikih mera da bi likvidirali ustanak. U toku dvomesenih borbi protiv neprijateljskih snaga, koje su podravali artiljerija, avijacija (sa preko 1.000 avio-poletanja) i tenkovi, partizanski odredi su se borili sa k r a j n j i m portvovanjem i pruili ilav otpor. Meutim, izloeni koncentrinim udarima neprijateljskih snaga, oni se nisu mogli odrati na slobodnoj teritoriji, ve se njihova glavnina, pod rukovodstvom Vrhovnog taba NOPOJ, morala povui u Sandak, dok je samo manji deo ostao na terenu. Nemci su ovom operacijom teili da Srbija ostane van svih vrtloga, naroito zbog iskoriavanja rudnog bogatstva i potrebe za neometanim saobraajem. Zbog toga su ulagali maksimalne napore da to bre i efikasnije ugue ustanak, i to pre nego to bi zapretila opasnost da zbog toga nee moi ostvariti privrednu eksploataciju i nesmetani transport trupa i raznog materijala. Dajui ocenu ovih borbi general Bader je zapisao: Napadne operacije trupa su uglavnom zavrene. One su urodile oekivanim uspehom i dovele su u Srbiji do znatnog smirenja situacije. Pritom nije bio toliko odluan broj u borbama unitenih ustanika koliko su daleko vie bile odluujue drakonske mere odmazde. .. To i e neosporno i jedna od zasluga srpske andarmerije, a delom i etnikih jedinica vernih vladi, koje su se u poslednje vreme dobro borile protiv komunista. . . Pa ipak se ne moe smatrati da je srpski ustaniki pokret konano uguen." , Centralni komitet KPJ u pismu koje je 14. decembra 1941, uputio Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju dao je sledeu ocenu i rezultate neprijateljske operacije. Povlaenje partizanskih jedinica iz Uica i nekih drugih mesta ne predstavlja neki osetljiviji vojniki poraz. Partizanske jedinice sauvale su svoju ivu snagu, dok su istovremeno zadale jake udarce neprijatelju a to je glavni cilj partizanskog ratovanja. Ni u politikom pogledu povlaenje ne znai za nau Partiju poraz. Prema tome, povlaenje iz. nekih drugih gradova i rejona nikako ne znai da je neprijatelju uspelo da ugui oslobodilaki ustanak srpskog naroda, nego je taj ustanak preao samo na novi stepen svoga razvitka. Ali,
40 Petar Vinji, Olcupatorsko-kvislinka ofanzivna dejstva u zapadnoj Srbiji 1941. godine, VIG, 4/1964, str. 1949.

uprkos tome, nema sumnje eia to povlaenje ima i negativne posledice, ne samo u pogledu materijalnih gubitaka, nego i u tome to je privremeno pokolebalo jedan deo masa i omoguilo Nediu da politiki iskoristi postignuti uspeh, i da se na toj bazi povezuje sa raznim etnikim frakcijama i tako ujedinjava reakcionarne elemente."41 U toku ove operacije komandovanje je bilo posebno sloeno kod partizanskih jedinica. Odredi nisu bili zavrili svoje reorganizovanje u bataljone, pa su esto predstavljali glomazne jedinice, sa mnogo eta direktno vezanih za tabove odreda. ak i tamo gde su bataljoni bili oformljeni, nisu uvek dejstvovali zajedno, pa je i to dovodilo do tekoa, naroito uz oskudne mogunosti odravanja veze, koja je u okviru partizanskih odreda bila gotovo uvek kurirska. Brzi prodori neprijatelja izazvali su potrebu da se pravci zatvaraju etama iz raznih bataljona, pa ak i iz raznih odreda, sa komandama organizovanim na brzu ruku ili, to je bio ei sluaj, samo sa improvizovanim komandama. Vrhovni tab je bio povezan telefonskim linijama sa tabovima partizanskih odreda, pa je tim putem upuivao nareenja i uputstva o nainu dejstva jedinica, a tabovima Uikog i nekih susenih partizanskih odreda i neposredno u Uicu. Za to vreme u istonoj i junoj Srbiji su Rasinski, Topliki, Jablaniki, Kukaviki, Krajinski, Babiki, Svrljilci i Ozrenski partizanski odred, pojaavajui aktivnost, ruei komunikacije i napadajui manje okupatorske garnizone, posredno sadejstvovali sa partizanskim odredima zahvaenim nemakim napadom. 42 NOVI USLOVI ZA VOENJE OPERACIJA Dok je izvoena nemaka napadna operacija u Srbiji, oruani ustanak u ostalim delovima Jugoslavije se dosta povoljno razvijao, gde je takoe neprijatelj preduzimao sve mogue mere protiv ustanikih snaga. Tako su italijanske trupe vrile reokupaciju Druge i Tree zone NDH, a oruane snage NDH, uz podrku jedinica nemake 718. divizije, usredsredile su svoje napore na pacifikaciju" ustanikih oblasti. Nemaka je ojaala svoje snage u okupiranom delu^Ioyenije, a Italija je Ljubljansku pokrajinu proglasila operativnim podrujem. Tamo gde okupacione i kvislinke snage nisu uspele da partizanskim jedinicama nametnu- frontalnu borbu, gde je vie dola do izraaja taktika partizanskog'naina ratovanja, kao to je to bilo u istonoj i zapadnoj Bosni, Lici, Kordunu i Baniji, okupacioni sistem se raspadao, a neprijateljske trupe nisu uspele da postignu neke vee vojne rezultate. To se najbolje videlo iz stanja na podruju izmeu Drine, Save, Kupe i demarkacione linije (tj. izmeu nemalce i italijanske okupacione zone) na lcraju 1941. godine, gde je oko 25.000 partizana vezalo i dralo itavu nemaku 718. diviziju i glavninu domobranskih snaga NDH. O intenzitetu i estini borbenih dejstava svedoi i injenica da su obostrani gubici u ljudstvu iznosili 1941. godine oko 125.000 mrtvih
4

' Zbornik NOR-a, tom I, knj. 1, dok. 280 i knj. 2, dok. 78. Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 122125.

(66.913) i ranjenih (57.900) vojnika, dok su materijalni gubici kod okupacionih i lcvislinkih trupa bili takoe veliki. Oruane snage NOP-a imale su od poetka ustanka do kraja 1941. godine 25.913 mrtvih i 29.300 ranjenih boraca, dok je neprijatelj imao 41.000 mrtvih i 28.600 ranjenih vojnika i oficira, to znaci da su njihovi ukupni borbeni gubici u ljudstvu, stalni i privremeni, iznosili oko 70.000 ljudi ili oko 12% od ukupnog broja vojnika koliko se tada nalazilo u Jugoslaviji, to je u proeku samo za 2% manje nego to su Nemci imali 1941. godine (od 22. juna do 30. novembra) na nemako-sovjetskom frontu. Partizanske jedinice su unitile ili zaplenile 37.879 puaka, 1.241 pukomitraljez, 278 mitraljeza, 140 minobacaa, 71 top, 35 tenkova i 15 aviona, kao i 3,800.000 metaka i granata, 432 motorna vozila i 732 vagona i lokomotive. 43 Oruana borba u Jugoslaviji se razvila u samostalno ratite u okupiranoj Evropi na kojem se krajem 1941. godine oko 80.000 partizana borilo protiv oko 650.000 okupacionih i lcvislinkih vojnika, 44 to znai da je odnos snaga u ljudstvu bio 1 : 8 u korist neprijateljskih snaga, kojima je komandovalo preko 60 generala. Okupacione i kvislinke snage u Jugoslaviji su, do kraja 1941. godine, brojano poveane, u odnosu na one u julu, za oko 250.000 ljudi. To poveanje nastalo je dovoenjem u Jugoslaviju dve nove nemake i angaovanjem i zadravanjem u Jugoslaviji etiri italijanske divizije (koje su bile predviene i pripremljene za evakuaciju u Italiji), zatim formiranjem jedne nove divizije NDH i pojaavanjem i formiranjem drugih lcvislinkih jedinica. Zapravo, zbog velikih razmera oruanog ustanka, okupatori su bili prinueni da, pored dovoenja u Jugoslaviju novih snaga iz drugih okupiranih zemalja i sa nemako-sovjetskog fronta, ojaavaju postojee i formiraju nove kvislinke oruane formacije i da trae nove saradnike za borbu protiv ustanika. U tom cilju Nemci su sa Kostom Peancem postigli sporazum o angaovanju njegovih etnika u guenju oruanog ustanka; preko vlacle Milana Nedia, koja je 29. avgusta zamenila Aimovievu komesarsku vladu, reorganizovane su dotadanje Aimovieve oruane formacije, a od lanova Zbora" Dimi trija Ljotia formirane su borbene grupe pod nazivom Srpski dobrovoljaki odredi, koje su potom angaovane protiv ustanika, u okviru oruanih snaga NDH domobranstvo je reorganizovano u tri domobranska zbora (oko 82.000 ljudi), ustake satnije su svrstane u 16 bojni (16.000 ljudi), a orunitvo je ojaano i reorganizovano u pet pukovtrjja (oko 8.000 ljudi). Naporima okupatora i kvislinga da spree razvoj oruane borbe u Jugoslaviji pridruile su se i one snage jugoslovenske buroazije u zemlji koje su, uglavnom, bile okupljene oko jugoslovenske izbeglilce vlade. Svesne da oruani ustanak pod rukovodstvom KPJ neminovno vodi promeni drutveno-politikih odnosa, te snage se odluno angauju protiv NOP-a. Talco se, najpre u Srbiji a zatim u ostalim delovima Jugoslavije,
Ratni napori Jugoslavije 19411945, str. 813. Od kojih 510.000 okupatorskih i 140.000 lcvislinkih vojnika, svrstanih u 35 divizija, 5 samostalnih brigada i 15 samostalnih pukova i brojne druge okupatorske i kvislinke jedinice. Narodnooslobodilalca vojska Jugoslavije, str. 111112.
44 43

javljaju i aktiviraju etnici Drae Mihailovia, koji su nastojali da, kao predstavnici velikosrpske buroazije, raznim parolama o preuranjenosti oruanog ustanka odvrate narod od oruane borbe i razbiju njegovo jedinstvo, etniko rukovodstvo formira svoje oruane formacije u svojstvu Jugoslovenske vojske u otadbini" i uspostavlja tajne kontakte i saradnju sa okupatorima i istaknutim kvislinzima, i na kraju stupa u otvorenu oruanu borbu protiv partizanskih jedinica. Tako je nemaki okupator, pomou vlade NDH i vlade Milana Nedia, uz angaovanje Dimitrija Ljotia i drugih profaista, uspeo da organizuje kvislinke oruane formacije u Jugoslaviji Na drugoj strani, italijanski okupator je, preko velikosrpskih elemenata, nastojao da na svom okupacionom podruju stvori uporita meu srpskim narodom prikazujui se kao zatitnik Srba od ustakog programa. Na kraju 1941. godine bilo je oko 140.000 lcvislinkih vojnika, i to: u Srbiji i na Kosovu 26.000, u NDH 114.000, od ega 8.000 legionara. 45 Za dalje uspeno voenje operacija bitno je bilo to to su u toku estomesene oruane borbe ostvareni znaajni rezultati, jer se oruani ustanak rasplamsao gotovo u svim krajevima Jugoslavije, osiguran je kontinuitet borbe na itavom jugoslovenskom prostoru i stvoreni su uslovi za postepeno prerastanje ustanka u optenarodni oslobodilaki rat. U ovom periodu dolo je do stvaranja' prvih slobodnih teritorija i na njima organizovanja novog revolucionarnog drutveno-politilcog sistema i mogunosti aktiviranja irih potencijala naroda u borbi. Osim toga, osigurano je podizanje borbenih kvaliteta partizanskih jedinica i stvaranje uslova za prelazak na vie oblike vojnog organizovanja i borbenih dejstava. Zapravo, bilo je potrebno da se prevaziu prvobitni oblici teritorijalne partizanske organizacije i stvore takve jedinice koje e po svojoj udarnoj snazi i manevarskoj sposobnosti prevazii partizanske odrede i koje nee biti vezane za odreenu teritoriju, nego sposobne da se bore irom Jugoslavije u skladu sa operativno-strategijslcim zahtevima rata i revolucije. Polazei od toga i koncepcije o postepenom stvaranju armije lcoja e biti u stanju da ostvari ciljeve NOP-a, CK KPJ i Vrhovni tab odluili su da se pristupi stvaranju novih jedinica brigada. U tom cilju je odlukom CK KPJ i n a r e u j e m Vrhovnog taba NOPOJ od glavnine partizanskih odreda koji su se p'ovulcli iz Srbije i od dela snaga iz Crne Gore i iz Crnogorskog partizanskog odreda, lcoji se posle napada na Pljevlja zadrao u Sandaku, formirana u Rudom, 21. decembra 1941, 1. .proleterska narodnooslobodilaka udarna brigada, u koju su uli: 1. i 2. crnogorski, 3. kragujevaki, 4. kraljevaki, 5. umadijslci i 6. beogradski bataljon, sa oko 1.100 boraca. 46 Proces nastajanja operativnih jedinica zapoet formiranjem 1. proleterske NOU brigade, a zatim 1. marta 1942. i 2. proleterske NOU brigade, predstavlja revolucionarni dogaaj u izgradnji vojne organi45 Mladen Colie, Kolaboracionistike oruane formacije u Jugoslaviji 19411945. godine. Oslobodilaka borba naroda Jugoslavije (kao optenarodni rat i socijalistika revolucija), knj. 2, str. l63; Jovan Marjanovi, li. d., str. 176198. 46 tab brigade sainjavali su Koa Popovi, komandant, Filip Kljaji, politiki komesar, Danilo Leki, zamenik komandanta, i Mijalko Todorovi, zamenik politikog komesara.

zacije NOP-a i razvoju ratne vestine. Osnivanje brigada koje nisu vezane za jednu teritoriju i koje e biti sposobne da deluju ,,gde god je to potrebno", pretpostavljalo je veliku politiku svest boraca i njihovu spremnost da odgovore postavljenim zahtevima rata i revolucije. Da bi jasno odredio karakter, zadatke i organizaciju novih jedinica, Tito je u Foi krajem februara 1942. napisao Statut proleterskih narodnooslobodilakih udarnih brigada, u kojem je istaknuto da su proleterske brigade vojne udarne formacije naroda Jugoslavije pod rukovodstvom Komunistike partije", da su jemstvo za uspenu borbu protiv okupatora i njegovih domaih slugu", da ine jezgro budue narodne armije" i da, kao pokretne jedinice, uvek moraju bili spremne da dejstvuju gde je to potrebno". Zadacima brigada bila je saobraena i njihova formacija. Organizacija jedinica, komandi i tabova, organa za snabdevanje i saniteta postavljena je talco da su brigade predstavljale lake i brzopokretne jedinice sposobne da vode krupnije borbe i da nanose udarce jaim jedinicama neprijatelja. Stvaranjem brigada nisu ukinuti partizanski odredi. Naprotiv, oni su kao teritorijalni i za narodne mase najprihvatljiviji oblik organizacije oruanih snaga ostali nezamenjiv oblik aktiviranja i mobilizacije novih boraca i osnova za formiranje brigada. Jaina, sastav, oprema i naoruanje brigada bili su razliiti u raznim periodima NOR-a i raznim krajevima gde su brigade vodile borbu. Tako je prosena jaina brigada u 1942. i 1943. godini bila oko 800 boraca, u 1944. godini oko 950 boraca, s tim to su brigade u Sloveniji i Makedoniji bile brojano neto slabije u proeku 500600 boraca. Naoruanje brigade bilo je lako peadijslco, sa mitraljezima i minobacaima, a kasnije raznovrsnije i kvalitetnije. 47 Prve brigade bile su operativne jedinice a formiranjem divizija i korpusa one postaju taktike u sastavu divizija i korpusa. Po svojoj strukturi brigade su bile lake, vrlo pokretljive jedinice, sposobne za manevar na bilo kojem terenu. Taktika im se neprekidno menjala prema razvoju rata i zavisila je od jaine, naoruanja i terena na kojem su ejstvovale. One su bile sposobne za partizansko i za frontalno ratovanje, samostalno ili u okviru divizije. Praksa je brzo pokazala da je brigada oblik vojne organizacije koji je, uz ostale inioce, omoguio da oruani ustanak preraste u optenarodni oslobodilaki rat. S obzirom na organizaciju i metod borbenih dejstava, brigade su brzo pokazale sve prednosti kao poseban deo operativnih jedinica i do kraja rata ostale nezamenjiv oblik organizovanja unutar divizija. U toj etapi formirani su i prvi udarni, omladinski i proleterski bataljoni koji su bili operativne pokretne jedinice, nevezane za odreenu teritoriju, a mnogi od njih postali su jezgra buduih brigada. U domenu rukovoenja i komandovanja usavrava se struktura tabova i komandi, time to se poetkom 1942. godine formiraju ope47 Brigade su naoruavane, uglavnom, od plena iz borbi sa neprijateljem, delom iz sopstvenih radionica, a tek ocl 1943. godine neke su naoruane i iz saveznike pomoi, tako da su te razlike u naoruanju i opremi ostale do kraja rata. Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije, str. 117125.

rativni tabovi (tabovi operativnih zona i si.), to je omoguilo Vrhovnom tabu i glavnim tabovima da uspenije rukovode sve razvijenijim snagama i pojaanom oruanom borbom. Naime, sve ono to je postignuto u dotadanjoj borbi stvorilo je nove uslove u kojima e se voditi borbena dejstva u 1942. godini, koja e se u m n o g o e m u r a z l i k o v a t i o d o n i h u 1 9 4 1 . g o d i n i s a novom strukturom vojnih jedinica brigada i samostalnih udarnih, omladinskih i proleterskih bataljona, a osnivanjem operativnih tabova, rukovodstvo NOP-a je omoguilo da operacija u 1942. godini dobije novi sadraj i da se uspenije vodi bilo u napadu ili odbrani.

NEMAKA NAPADNA OPERACIJA U ISTONOJ BOSNI (shema 4) U istonoj Bosni izvedena je nova nemaka i kvislinka napadna operacija od 15. januara do 3. februara 1942, sa 30.000 do 35.000 vojnika, protiv 1. proleterske brigade i tri partizanska odreda oko 6.000 boraca, sa Vrhovnim tabom na elu. Posle formiranja 1. proleterske brigade, Vrhovni tab se prebacio na podruje Romanijskog partizanskog odreda s nametom da sprei razoran rad etnika u istonoj Bosni, uvrsti partizanske odrede i da osloboenjem rudarskog rejona Vare Breza, a po mogunosti i Zenice, mobilie industrijski proletarijat i time ojaa i uvrsti partizanske jedinice i pozicije NOP-a na podruju istone Bosne, odakle je trebalo delovati prema suseclnim oblasti, u prvom redu ka Srbiji. Meutim, napore Vrhovnog taba prekinula je nova napadna operacija nemakih i ustako-domobranskih jedinica. Operacija je izvedena na osnovu nareenja nemake Vrhovne komande kopnene vojske s ciljem da se unite partizanske snage u istono Bosni i obezbedi eksploatacija rudnog bogatstva od znaaja za nemaku privredu. Nemci su planirali da iznenadnim napadima iz rejona Zvornika, Sarajeva, Kladnja i Viegrada razbiju ustanike snage, a^za'tim brzim koncentrinim nastupanjem ka Sokolcu, Rogatici, Vlasenii i Olovu potisnu ih na uski prostor izmeu Han-Pijeska i Olova, i tu unite. Za spreavanje eventualnog izvlaenja partizanskih jedinica preko relce Bosne i zatvaranje obrua sa 'severozapada na liniju Vare Breza Podlugovi postavili su zaprenu grupu Vare". Za izvoenje operacije angaovani su nemaka 342. i 718. divizija, jedan bataljon 714. peadijske divizije, jedan tenkovski bataljon, 12 ustako-domobranskih bataljona i druge manje jedinice. Za obezbeenje i podrku napadnih dejstava, upotrebljena je izviaka i bombarderska avijacija. Bilo je ukupno 3035.000 vojnika. 48
48 Od italijansldh snaga angaovan je jedan ojaani alpski bataljon i jedna bombarderska grupa. Sve te snage bile su neposredno potinjene general-majoru Paulu Hofmanu, komandantu 342. divizije. A. onlagi i M. Lekovi, Njemaka ofanziva na istonu Bosnu januar februar 1942, VIZ, Beograd 1962, 6075.

Partizanske snage sainjavali su 1. proleterska brigada, Romanijski, Biranslci i partizanski odred Zvijezda" ukupno oko 6.000 boraca. Pored toga, na podruju pl. Ozren nalazio se Ozrenski partizanski odred, Majeviki partizanski odred bio je u irem rejonu Majevice a Kalinovalci partizanski odred u rejonu Kalinovik Trnovo. Glavni tab NOP odreda Bosne i Hercegovine i PK KPJ bili su u Ivaniima. Vrhovni tab, koji se sa CK KPJ nalazio u selu Gajevima, iako je uoio neprijateljske namere, sve do poetka napada nie imao dovoljno elemenata da sagleda dimenzije i sve elemente neprijateljske operacije, pa nije ni doneo neki detaljniji plan za odbranu slobodne teritorije. Meutim, pouen iskustvima iz Srbije, stavio je u zadatak svim jedinicama da se izvlae ispod frontalnih udara nadmonijih neprijateljskih snaga, cla napade usmere na pozadinu i bokove kolona i da se manevrom zadre na svojoj teritoriji. S obzirom na to kako je tab 342. divizije planirao i usmeravao dejstva i kako su ona izvedena, uoavaju se dve etape ove neprijateljske napadne operacije. Prva etapa (1523. januara) obuhvata dejstva na romanijskobiranskoj prostoriji i izvlaenje 1. proleterske brigade u rejon Kalinovika. Nemci su 14. januara, na temperaturi od minus 18 do 20C, poeli operaciju napadom iz rejona Zvornilca, a sutradan preduzeli su i opti napad od Tuzle, Sarajeva i Viegrada na slobodnu teritoriju Romanije, Glasinca i doline Krivaje. etnika komanda izdala je nareenje vojnim jedinicama da propuste nemake snage kroz svoje poloaje i da im stave na raspolaganje sve podatke o partizanskim jedinicama. 49 Nastupajui od sela Capardi 697. puk, ojaan 4. i 5. bojnom domobranske 3. pjeake pukovnije i. etiri baterije, savladao je otpor delova Biranskog partizanskog odreda na poloajima Velja glava, Papraa i Borogovo, i uao 16. januara u ehovie, a sutradan u Vlasenicu. Jedinice Biranskog partizanskog odreda 16. januara zarobile su, u rejonu Borogova, 24. satniju domobranske 3. pukovnije koja je osiguravala desni bok 697. puka. Uporedo od Zvornika prema Vlasenici, preko Drinjae, prodirala ie bez otpora glavnina 699. puka 342. divizije sa etom 202. tenkovskog bataljona, i 18. januara spojila se u Vlasenici sa 697. pukom, a jedan bataljon koji je kao pomona kolona upuen preko Bratunca zauzeo ie Srebrenicu. Oba puka nastavila su 19. januara pokret ka Han-Pijesku i; poto su kod Ploa odbacili prema jugu 5. bataljon 1. proleterske brigade i delove Romanijskog i Biranskog partizanskog odreda, zauzeli su 20. januara Han-Pijesak, a 21. januara jednim konjikim i vie skijakih odeljenja, predvoeni etnicima, iznenadili delove 5. bataljona i grupu boraca Romanijskog partizanskog odreda kod eleznike stanice Pjenovac, i naneli im teke gubitke. 59
etnici, iji se tab nalazio u Vlasenici, bili su rasporeeni prema Zvorniku Srebreniki i delovi Vlasenikog odreda, Kladnju delovi Vlasenikog odreda, prema Borcu delovi Foanskog, Goradanskog i Rogatikog etnikog odreda. so Poginulo je 59 boraca meu kojima komandant Romanijskog partizanskog odreda Slavia Vajner ia Romanijski, komandant 5. umadijskog bataljona Milan Ili ia umadijski i politiki komesar 5. bataljona Dragane Pavlovi ilja.
49

Od Viegrada prema Rogatici nastupao je 698. pule 342. divizije sa bataljonom italijanske divizije Pusterija", i 15. januara prodro pomodnim snagama uzvodno Drinom do Meee, a glavninom 17. januara zauzeo Rogaticu. U nameri da to pre zatvori obru oko partizanskih snaga sa jugoistone i june strane, glavnina 698. puka nastavila je pokret 18. januara delom snaga preko Sokolovia ka ljebovima u susret 697. i 699. puku, a delom prema Sokolcu radi uspostavljanja veze sa 718. divizijom koja je nastupala od Sarajeva. Poto je savladao otpor 4. bataljona 1. proleterske brigade i delova Romanijskog odreda 698. puk je 21. januara prodro u ljebove, a sutradan u Sokolac gde se spojio sa 718. divizijom. Dok je 342. divizija potiskivala partizanske jedinice od Zvornika i Viegrada, 718. divizija poela je pokret sa zapadne strane prema Romaniji. Njen ojaani 738. puk prodirao je od Sarajeva dolinom Prae i, poto je savladao otpor Romanijskog partizanskog odreda, uao je 21. januara u Rogaticu gde se spojio sa 698. pukom. Istovremeno, ojaani 2. bataljon tog puka sa dva bataljona domobranske 15. pjeake pukovnije, nastupajui preko Romanije, savladao je otpor 4. bataljona 1. proleterske brigade i delove Romanijskog partizanskog odreda na Crvenim stijenama i 2. bataljona 1. proleterske brigade kod Bijele Vode, zauzeo 20. januara Sokolac i produio pokret prema ljebovima u susret 342. diviziji. Sutradan u Sokolac je stigla glavnina 738. puka. Od Tuzle je nastupao 750. puk 718. divizije, ojaan jednim bataljonom domobranske 8. pjeake pukovnije, 2. divizionom 688. artiljerijskog puka, vodom pionira i pet tenkova i bez otpora uao 16. januara u Kladanj, a 21. januara zauzeo Olovo. Odatle je uputio slabije snage ka Han-Pijesku radi povezivanja sa 342. divizijom, a glavninu prema Vareu radi spajanja sa zaprenom grupom Vare". im su otpoele borbe Vrhovni tab NOPOJ se iz rejona evljanovia sa delom snaga 1. proleterske brigade prebacio preko Glasinca i Jahorine u Fou, koju je u meuvremenu oslobodio bataljon Vojvoda Momilo" Durmitorskog partizanskog odreda, gde je stigao 25. januara. Poto su ovladali komunikacijama Sarajevo Viegrad i Sarajevo Zvornik, Nemci su neoekivano 22. januara, obustavili napadna dejstva i sutradan poeli s povlaenjem u polazne^arnizone, ime je ova etapa zavrena. tab 1. proleterske brigade i tabovi partizanskih odreda nisu otkrili prekid operacije i povlaenje nemakih snaga. Oekujui da e neprijatelj produiti- dejstva, tab 1. proleterske brigade odluio je da se sa glavninom to pre prebaci ka Vrhovnom tabu. Do 27. januara glavnina 1. proleterske brigade (1, 2, 3. i 5. bataljon, Pratea eta i tab) prikupila se u rejonu Rakove Noge i istog dana zapoela mar prema Foi, irokim obilaskom Sarajeva. Po velikom snegu i hladnoi od 32 stepena ispod nule i posle 18 sati neprekidnog mara stigla u Trnovo, odakle se posle kraeg zadravanja prebacila ka Kalinoviku i Foi. Ovaj mar (nazvan igmanski mar", u toku kojeg je promrzlo oko 170 boraca) po svojim naporima spada u najpoznatije podvige 1. proleterske brigade. Druga etapa (29. januar 3. februara) obuhvata napadna dejstva jedinica nemake 342. i 718. divizije protiv Ozrenskog petrtizanskog odreda na planini Ozren.

U ovoj etapi Nemci su imali nameru da uz pomo ustako-domobranskih jedinica unite Ozrenski ' partizanski odred i onemogue njegovo dejstvo na komunikacije u dolinama Bosne i Spree. Prema opeativnom planu, trebalo je da nemaki pukovi iz rejona Puraia i Zavidovia prodru ka Doboju i oiste" sela na padinama Ozrena u irem zahvatu leve obale Spree i desne obale Bosne, i da se izvesne snage upute na masiv planine sa zadatkom da oiste" tamonja sela i da zauzetu teritoriju, posednu ustako-domobranske snage. Nemci su od 23. do 29. januara 1942. izvrili pregrupisavanje snaga i formirali tri borbene grupe, u kojima je bilo oko 18.000 vojnika, i to: Grupu Istok" sastava 697. puk 342. i 750. puk 718. divizije za napad sa istoka izmeu reke Spree i grebena planine Ozren; Grupu Zapad": 738. puk 718. divizije sa dva domobranska bataljona za napad zapadnim padinama Ozrena ka Doboju; Zaprenu grupu Doboj" sa oko tri domobranska puka, koja je imala zadatak da aktivnim dejstvima vezuje jedinice Ozrenskog partizanskog odreda i sprei njihov proboj preko reke Bosne od Doboj a do Maglaja i preko donjeg toka reke Spree. Na Ozrenu se nalazio samo Ozrenski partizanski odred od pet bataljona (ukupno oko 1.200 boraca). Mada je bio obaveten o pripremama za napad, tab odreda nije mogao da prozre planove neprijatelja, te se odluio da saeka napad i da dejstvuje prema razvoju situacije. Neprijatelj je 29. januara preao u napad. Posle dvodnevnih borbi, Grupa Istok" je uspela da prodre niz Spreu i izbije u visinu Karanovca, ali je na pravcu Turija Vasiljevci bila zadrana. Za to vreme je Grupa Zapad", posle jaih borbi kod Rakovca, uspela da potisne delove Ozrenskog partizanskog odreda i prodre ka Paklenici. Istovremeno, ustalco-domobranska grupa Doboj" vrila je pritisak da za sebe vee partizanske snage, dok je ustaka bojna Franceti", istei" dolinu Krivaje, palila srpska sela, iz kojih je stanovnitvo izbeglo ka Ozrenu. Sledeih dana teite borbi je preneto na zapadni deo Ozrena, ali su se jedinice Ozrenskog partizanskog odreda izvlaile ispod njihovog udara i povlaile dublje u planinu. Delovi grupa Istok" i Zapad" 3. februara spojili su se kod Konopljita, pa se Ozrenski partizanski odred .naao u njihovoj pozadini i zadrao slobodu manevra. Zbog velikog riega, tekih terenskih prilika i slabih izgleda na uspeh, Nemci su odustali od nameravanog nastupanja preko grebena Ozrena i produili su dejstva uskim pojasom du obala Spree i Bosne ka Doboju. Neposredno iza nemakih kolona nastupale su ustako-domobranske jedinice sa zadatkom da posednu zauzeta sela i vanije zemljine objekte. Dok su se nemake borbene grupe sputale u Doboj, Ozrenski partizanski odred je preao u protivnapad, razbio tri ustalco-domobranska bataljona i do 7. februara ovladao itavom teritorij om koju je drao pre napada. Ozrenski partizanski odred je vestom i doslednom primer o m partizanskog naina dejstva, u uslovima viestruke nadmonosti protivnika, sauvao ivu silu, zadrao slobodu manevra, u pravom tre-

nutku preao u protivnapad i povratio izgubljeno zemljite, postigavi pun uspeh. 51 Zakljuak. Posmatrajui u celini ova neprijateljska operacija, koja je imala za cilj da uniti partizanske snage u istonoj Bosni, zavrila se neuspehom. Meutim, operacijom je privremeno usporen razvoj NOP-a na tom podruju, odnosno prekinut je proces konsolidacije partizanskih snaga, koji je poeo dolaskom Vrhovnog taba NOPOJ. Nadirui du komunikacija, neprijatelj je brzo ovladao slobodnom teritorijom i u Rogatici, Han-Pijesku, Sokolcu, Olovu, Vlasenici, Srebrenici i Bratuncu uspostavio ustako-domobranske garnizone, ime je omeo ostvarenje plana Vrhovnog taba o p r o d o r u partizanskih jedinica u industrijske i rudarske centre istone Bosne. Otvorena saradnja etnika sa Nemcima u datim okolnostima imala je dosta teke posledice za razvoj NOP-a u istonoj Bosni. Operacija je obostrano prola bez jaih i upornijih borbi i sudara, tako da nisu bili ni veliki gubici. Neprijatelj je imao oko 1.200 izbaenih vojnika iz stroja, a 1. proleterska 272 i Ozrenski partizanski odred 150 boraca. 52 Nemci su operaciju, uglavnom, izvodili prema ranije usvojenom planu. Svoje dnevne zadatke oni su od poetka do k r a j a izvravali i nisu ih saobraavali situaciji koja je nastala u toku dejstava, pa se dogaalo da su im pukovi istim tempom napredovali i t a m o gde uopte nije bilo otpora i na pravcima gde su morali da savlauju otpor partizanskih odreda. Drei se kruto postavljenog plana, neprijatelj nije uspeo da osujeti manevre partizanskih jedinica i da ih prisili da prihvate odluujue borbe. To je i omoguilo Vrhovnom tabu da se, sa delovima 1. proleterske brigade, blagovremeno i nesmetano prebaci preko reke Prae na Jahorinu. U toku operacije sadejstvo izmeu partizanskih odreda bilo je slabo, u prvom redu zbog nedostatka sredstava veza. Prva tri dana, dok su jo postojale stalne telefonske linije od Podromanije do Rogatice i Vlasenice, tabovi su bili u meusobnom dodiru i pratili situaciju. Meutim, im su te linije prekinute prodorom Nemaca u Vlasenicu i Rogaticu i n a p u t a n j e m Podromanije, bilo je oteano i skoro onemogueno sadejstvo izmeu jedinica. Vrhovni tab, posle odlaska iz Podromanije, nije imao vezu sa jedinicama J^qje su ostale severno od reke Prae, pa zato nije ni mogao ispoljiti svoj uticaj na njihov rad. Glavni tab Bosne i Hercegovine.nije bio na" okupu, pa je i njegov uticaj izostao. Naavi se u takvoj situaciji, tabovi odreda i 1. proleterske brigade nisu uoili-da su Nemci prekinuli operaciju i otpoeli povlaenje. Ne znajui za* to, ve naprotiv, oekujui da e Nemci produiti dejstva, tab 1. proleterske brigade je odluio da se sa glavninom brigade blagovremeno prebaci ka Vrhovnom tabu, to je dovelo do poznatog igmanskog mara. U toku operacije Vrhovni tab je dobro predvienim i izvedenim manevrima sa delom 1. proleterske brigade i crnogorskih i sandakih partizanskih odreda uspostavio novu slobodnu teritoriju u gornjem Joku Drine i omoguio da se ustanika podruja istone Bosne, Herce51 52

A. onlagi i M. Lekovi, n.cl., str. 75191. A. onlagi i M. Lekovi, n.d., str. 140142 i 189191.

govine, Crne Gore i Sandaka poveu u jednu celinu. Ovo je bio prvi sluaj u NOR-u da su jae partizanske snage na irem podruju uspele da, u jednoj ne ba sasvim povoljnoj politikoj situaciji, odole okupatorskoj operaciji i brzo povrate pa i proire slobodnu teritoriju. Oito je bio vidljiv znak da su operativne i partizanske snage u svojoj taktici i operatici nale i primenile takve postupke i metode voenja borbi kojima se paralisala okupatorska brojna i tehnika nadmonost i prevazila taktika krutih frontova i uporne odbrane slobodnih teritorija ega je bilo i posle ovoga. Dejstva 1. proleterske brigade i partizanskih odreda koja su izvedena u vreme kada je Vrhovni tab preduzeo odluan kurs na stvaranju operativnih jedinica brigada predstavljala su novi kvalitativan skok u razvoju taktike i operativne vetine, to e u narednom periodu omoguiti da se izvojuje niz krupnih pobeda u odbrambenim i napadnim operacijama. NAPADNA OPERACIJA BUGARSKIH I KVISLINKIH SNAGA U JUNOJ SRBIJI (shema 5) Napadna operacija u junoj Srbiji obuhvata napadna borbena dejstva bugarskih okupacionih, nedievskih i nemakih snaga i etnika Koste Peanca 26.000 vojnika protiv est partizanskih odreda Srbije oko 2.600 boraca od 15. februara do 15. marta 1942. Posle povlaenja glavnine partizanskih snaga iz zapadne Srbije u Sandak a zatim u istonu Bosnu krajem 1941. i poetkom 1942. godine teite borbi preneto je u junu Srbiju gde su postojala snana arita ustanika u Toplici, Jablanici, Putaj reci, na Kukavici, Babikoj gori i Jastrepcu. U sporazumu s Nemcima, bugarski 1. okupacioni korpus (6, 17. i 21. peadijska divizija) smenio je od 1. do 20. januara 1942. nemaku 717. diviziju na prostoru Zajear, uprija, Kruevac, Aleksinac, Leslcovac i okupirao jugoistonu Srbiju. Ovim su Bugari omoguili Nemcima da izvre pledislokaciju 717. i 704. divizije u Srbiji i da oslobode 113. diviziju za prebacivanje na nemako-sovjetski front, a 342. diviziju za angaovanje u istonoj Bosni.53 Poto se sredio na posednutoj teritoriji, 1. bugarski korpus je, pored pljake i terora nad narodom, preduzeo niz napada na pojedina arita ustanka u junoj Srbiji, s ciljem da ih likvidira i uspostavi red i mir". Na slobodnoj teritoriji june Srbije, od Jastrepca do Kukavice i od Ozrena do Babike gore, dejstvovali su Rasinski, Topliki, Jablanilci, Leskovaki, Ozrenski, Niski i Babiki partizanski odred jaine oko 1.100 boraca, to je sa oko 1.500 boraca u mesnim partizanskim desetinama iznosilo 2.600 ljudi. Svojim dejstvima oni su ugroavali komunikaciju Ni Skoplje, pa i sam Leskovac i Ni. Da bi spreili ta dejstva i uni53 Oslobodilaki rat, knj. 1. str. 171: Bugarska vojska u Jugoslaviji 19411945, Meunarodna politika", Beograd 1971, str. 3567; Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 1, dok. 290, 291, 292.

tili partizanske snage, okupatorski i kvislinki tabovi su planirali i izveli ofanzivu u kojoj su angaovali 17. i 21. diviziju bugarskog 1. korpusa (oko 20.000 vojnika), sve raspoloive nedievske snage (est odreda i Podoficirska kola iz Brusa oko 2.000 ljudi), snage Koste Peanca (10 odreda oko 3.000 ljudi), 5. dobrovoljaki odred (jaine 500 ljudi) i delove nemake 717. divizije i policije u jaini oko dva bataljona, ukupno preko 26.000 ljudi. Operacijom je rukovodio komandant bugarskog 1. korpusa uz punu podrku nemakog vojnoupravnog komandanta Srbije. 54 Operacija je poela 13. februara 1942. napadom jedinica 13. bugarskog puka iz Leslcovca i Prokuplja na slobodnu teritoriju Pasjae i Vidojevice. U toku noi izmeu 13. i 14. februara sukobili su se u selu Bojnik delovi Jablanikog partizanskog odreda sa bugarskim pukom i obe strane pretrpele su znatne gubitke. Tri dana kasnije, 17. februara, jedinice 13. bugarskog puka vratile su se u Bojnik i poinile teke zloine streljale su oko 400 seljaka. Posle zloina u Bojniku, Bugarski vojnici opkolili su sela Kosani, Stubal, Belanovce i Petrovac i streljali jo 150 seljaka. 55 U isto vreme, bugarski 14. peadiski put 17. divizije, zajedno sa kvislinkim snagama, napao je delove Toplikog partizanskog odreda na Pasjai i Belom kamenu. Posle borbe u kojoj je 14. puk imao 35 mrtvih i ranjenih, Bugari su za odmazdu spalili sela na Pasjai i streljali i prognali oko 400 ljudi. Ostali delovi 17. divizije iz Prokuplja vodili su borbu sa partizanima u okolini grada da bi otvorili put u pravcu Kurumlije i Blaca. Stigli su do Gornje Straave i Berilja, ali su se pod pritiskom Toplikog partizanskog odreda povukli. Peanevi etnici su 28. februara preli u napad od Brusa i Blaca ka Prokuplju i Velikom Jastrepcu i od Nia ka Malom Jastrepcu, ali su kod Joanice i ubure potueni i naterani na povlaenje. U sadejstvu s etnicima i nedievcima Bugari su napali Babiki ] Niavski partizanski odred u rejonu Babilce gore. Ne uputajui se u dugotrajne odbrambene borbe sa daleko nadmonijim neprijateljem, Niavski partizanski odred se probio preko puta Ni Leskovac, Babiki partizanski odred delom u Crnu travu, a delom na Suvu planinu. Koncentrian napad neprijatelja iz rejona M a , Ribarske banje, Brusa, Blaca, Kurumlije, Medvee, Lebana i Leskovca izveden je da se izvri okruenje partizanskih snaga na levoj obali June Morave i da se nadiranjem od.-Nia i Kurumlije ka Prokuplju, u dolini Toplice razdvoje i okrue, a zatim unite na prostoru Jastrepca, Pasjae i Rada54 Zbog ove operacije u Ni je doputovao nemaki vojnoupravm komandant Srbije general Paul Bader i na sastanku 13. i 14. februara izdao nareenje komandatu bugarskog 1. okupacionog korpusa generalu Asenu Nikolovu za izvoen j e dejstava. Bugarska vojska u Jugoslaviji 19411945, str. 9798. 55 Za odmazdu zbog pretrpljenih gubitaka, Bugari su do temelja spalili sela Bojnik i Dragovac, pohvatali sve to nije uspelo da izbegne (ene, decu, starce) i sve streljali oko 400 seljaka. Prvo mukarce, pred enama i decom, a zatim ene i decu. Bugarska vojska u Jugoslaviji 19411945, str. 98.

na. Drugi deo snaga neprijatelj je uputio prema Ozrenskom i Niavskom partizanskom odredu. Plan odbrane partizanskih snaga je predviao da se poloaji ne dre pozicijski, ve da se manevrie i po potrebi povlai, a onda da se izgubljeni preko dana povrate preko noi.56 Napad bugarskih i lcvislinkih snaga poeo je 7. marta ujutro, iz Lebana pravcem Prelcopelica Mijajlica, iz Leslcovca preko inue pravcem Bojnik, a odatle za Savinac i Crkvicu, iz Brestovca prema Kosani Konjuvce, iz Arbana,lce pravcem Bogojevce, iz Ivan-Kule pravcem Adinci, iz Sekirae pravcem Brajior, a iz Pustog ilova pravcem Gazdare Crni Vrh Buumet, Napad na pravcima Brestovac - Bojnik, Leskovac Bojnik i Lebane Buumet podravala je artiljerija. Posle trodnevnih borbi Jablanilci i Kukaviki partizanski odred su zbijeni ispod planine Raana i Petrove gore, u selima Magau, Dobroj Vodi i Obradi. Prilikom povlaenja sa partizanima je ila i masa naroda, lcoja se nala u neprijateljskom obruu. Jedanaestog marta uvee, u selu Dobroj Vodi, tab Jablanilcog partizanskog odreda i partijsko rukovodstvo odrali su sastanak i odluili da se u toku noi izvri proboj neprijateljskog obrua iz Dobra Voda pravcem itni Potok Pasjaa, da se odatle pree u Toplicu, a ako situacija dozvoli, da se ide dalje prema Kopaonilcu. Talco je i uraeno. Sutradan, 12. marta, na Pasjai (u Belom Kamenu) i na Vidojevici nalo se oko 1.350 boraca, i to iz Jablanilcog partizanskog odreda 1.000, iz Kukavikog partizanskog odreda 150 i iz Pasjake ete 200 boraca. Za rukovoenje snagama odabran je zajedniki privremeni Operativni tab.57 Organizovana je kruna odbrana Vidojevice i Pasjae i pruen snaan otpor neprijateljskim snagama koje su napadale iz doline Toplice i sa Kopaonika. Olcruane snage izvrile su proboj neprijateljskog obrua i krenule u pravcu svojih podruja. Meutim, ponovo su upali meu jake neprijateljske snage u Jablanici, gde su, razbijeni u desetine i petorke, pretrpeli teke gubitke.
56 Raspored partizanskih snaga bio je ovakav: Buumenska i Rajkovaka pomona eta, sa ukupno 460 boraca, drale su poloaje: Bazulak Bogojevce; Slianska Oranska i Magaka pomona eta, sa ukupno 300 boraca, Nova Topola Karaorevac Petrovac Podrimce; 3. eta Jablanikog partizanskog odreda, sa 60 boraca, Prekopelica Zmijin Kamen Goli Rid; Lapotinaka, Stublanska, Kosanika, Petrovaka i 1. eta Jablanikog odreda, sa ukupno 800 boraca, Petrovac Brijanje Drenovac; Bojnika, Konjuvaka i 2. eta Jablanikog partizanskog odreda, sa ukupno 500 boraca. Goli Rid Nova Topola Karaorevac. Poloaj Vidojevice i Pasjae dralo je 700 boraca, a poloaj Dragi Do S o | o j e v a c jedna eta Kukavikog partizanskog odreda, sa 70 boraca. Na ovaj poloaj je kasnije dola i Magaka eta. Poloaj Sokolov Vis Adinci drala je Gornjogajtanska eta, sa 40 boraca, a poloaj Brajior Donjogajtanska, sa 60 boraca. Poloaj Lece drale su Lecka i jedna eta Kukavikog partizanskog odreda, sa ukupno 100 boraca, a poloaj na Gazdaru jedna eta Kukavikog odreda, Gornjojablanika i Gazdarska eta, sa 990 boraca. Partizanske snage rasporeene na poloajima, ne raunajui bolniko osoblje, brojale su ukupno preko 3.000 boraca. tab odreda je bio podeljen na dva dela: komandant i partijski rukovodilac nalazili su se u Buumetu, a politiki komesar u Slianu i Oranu, prema potrebi. Milivoje Perovi, Juna Srbija, NOLIT Prosveta, Beograd 1961, str. 227230. 57 Zo komandanta je postavljen Milo Manojlovi, za zamenika komandanta Ratko Pavlovi ilco, a za politikog komesara Vasilije Smaji, U tabu su bili Sveta Mladenovi, sekretar OK Ni, i Lepa Stamenkovi.

Bugarske i kvislinke snage uspele su u ovoj operaciji privremeno da ovladaju teritorij om Toplice i Jablanice. Zbog estine i tekoa borbi Jablaniki i Kukaviki partizanski odred spali su na mali broj boraca. Meutim, neprijatelj nije uspeo da ovlada Jastrepcom gde su tri ete Toplikog uz pomo Rasinslcog partizanskog odreda uspele da odbiju sve napade i nanesu neprijatelju osetne gubitke. Niavski i Ozrenski partizanski odred takoe su razbili neprijateljske snage na Svrljikim planinama i zadrali slobodnu teritoriju. Tako je i dalje na Jastrepcu, Ozrenu, Svrljikim planinama u Crnoj Travi ostala slobodna teritorija. 58

ODBRAMBENA DEJSTVA 1. I 2. PROLETERSKE BRIGADE I GRUPE PARTIZANSKIH ODREDA (shema 6) Dejstva 1. i 2. proleterske brigade i grupe partizanskih odreda obuhvataju, uglavnom, odbrambene borbe oko 18.000 boraca, pod neposrednom komandom Vrhovnog taba, na teritoriji istone Bosne, Sandaka, Crne Gore i Hercegovine, od 16. aprila do 10. juna 1942. godine za vreme neprijateljske operacije Trio" protiv oko 70.000 nemakih, italijanskih, ustako-domobranskih vojnika i etnika Drae Mihailovia. Posle neuspelih pokuaja okupatorskih i kvislinkih snaga u jesen 1941. i zimu 1941/42. godine da ugue oruani ustanak u Jugoslaviji, usledio je snaan razvoj oruane borbe i stvorena nova slobodna teritorija u istonoj Bosni, Crnoj Gori, Bosanskoj krajini i u raznim oblastima Hrvatske. Time je bila ozbiljno ugroena stabilnost okupatorovih pozicija u Jugoslaviji i dovedena u pitanje bezbednost jadranske obale i vitalnost komunikacionih linija. Nemaka i italijanska vrhovna komanda reile su da u prolee 1942. godine preduzmu nove, ire i po prvi put potpunije planski koordinirane operacije, da bi unitile partizanske jedinice na teritoriji istone Bosne, IJrcegovine, Crne Gore i Sandaka, zatim u zapadnoj Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji. Kako neprijatelj nije imao dovoljno snaga da istovremeno preduzme operacije na irem prostoru Jugoslavije, nemaki i italijanski komandanti i predstavjaii NDH,59 na konferenciji u Opatiji 2. i 3. marta 1942, sporazumeli su se da prvo izvedu napadnu operaciju protiv par58 Milivoje Perovi, Juna Srbija, str. 145148; Oslobodilaki rat, leni. 1, str. 223226. 59 Na konferenciji u Opatiji prisustvovali su: nemaki komandant oruanih snaga Jugoistoka general ininjerije Valter Kunce, komandu jui general za Srbiju general artiljerije Paul Bader, nemaki general za vezu pri italijanskoj Vrhovnoj komandi Eno Rintelen, nemaki general u NDH Glez von Horstenau; naelnik Generaltaba italijanske vojske general Vitorio Ambrozio, komandant italijanske 2. armije general Mario Roata, ef italijanske vojne misije u NDH general Antonio Oksilija i glavar Glavnog stoera domobranstva NDH general-lajtant Vladimir Laka. Zbornik NOR-a, tom XIII, knj. 2, str. 104108.

49

tizanskih jedinica u istonoj Bosni, a onda na teritoriji zapadne Bosne, Korduna i Banije. Istovremeno s operacijom u istonoj Bosni planirana su dejstva italijanskih trupa i etnika u Sandaku, Crnoj Gori i Hercegovini protiv partizanskih odreda koji su uspeno dejstvovali, pa e u realizaciji tih planova biti izvedena jedinstvena napadna operacija poznata pod nazivom Trio", u okviru koje e se voditi odbrambena operacija grupe proleterskih brigada i partizanskih odreda. Radi realizacije postavljenog cilja formirana je Borbena grupa Bader", sastava: nemaka 718. divizija, 3. bataljon 737. puka 717. divizije, italijanske divizije Taurinenze", Kaatori dele Alpi" i Pusterija" i deset ustako-domobranskih bataljona. Italijani su planirali upotrebu etnikih snaga, a u toku dejstva su ih angaovali i Nemci. Vazduhoplovnu podrku trebalo je da obezbedi avijacija NDH za nemake i ustako-domobranske a italijanska avijacija za italijanske jedinice. 60 Po zamisli taba Borbene grupe Bader", operacija Trio" u istonoj Bosni protiv 1. i 2. proleterske brigade i grupe partizanskih i dobrovoljakih odreda, trebalo je da se izvede u tri etape: Trio I", Trio II" i Trio III", s namerom da se u prvoj etapi unite partizanske jedinice na prostoru Han-Pijesak Viegrad Gorade s. Praa - Sokolac; u drugoj etapi da se izvri ienje" u luku Drine, oko Srebrenice, Vlasenice i planine Javora, i u treoj etapi da se oisti" planina Ozren, odnosno prostorija izmeu relca Spree, Bosne i Krivaje. Prema planu, prva etapa operacije trebalo je da otpone 15. aprila koncentrinim dejstvima divizije Pusterija" sa pravca Viegrada i Pljevalja, divizije Taurinenze" iz Sarajeva preko Dobrog polja i jedne nemake pukovslce grupe sa linije: Han-Pijesak Sokolac ka Rogatici s ciljem da se na tom prostoru partizaske jedinice razbiju i unite. Istovremeno je divizija Kaatori dele Alpi" trebalo da dejstvuje iz Gacka i Nevesinja prema Kalinoviku i Foi da zahvaene partizanske snage sabije na to manji prostor a zatim uniti. Uoi poetka ofanzive snage NOP i DVJ sainjavale su: u istonoj Bosni 1. i 2. proleterska brigada, Srebreniki, Vlaseniki, Drinski, Jahorinski i Rogatiki dobrovoljaki i Romanijski, Biranski, Ozrenski i Kalinoviki partizanski odred i partizanski odred Zvijezda"; u Hercegovini Severnohercegovaki i Junohercegovaki partizanski odred, pod komandom Operativnog taba za Hercegovinu; u Crno Gori Lovensld, Komslci, Nilciki, Zetski i Durmitorski partizanski odred, pod komandom Operativnog taba za Hercegovinu; u Crnoj Gori i Bjelopoljski partizanski odred i Mileevski i Zlatarski samostalni partizanski bataljon, pod komandom Glavnog taba za Sandak. Ukupno je bilo 18.000 boraca pod komandom Vrhovnog taba, koji se nalazio u Foi. U Vrhovnom tabu uoili su neke pripreme neprijatelja za dejstva u istonoj Bosni pa je u drugoj polovini marta povukao glavninu 1.-i 2. proleterske brigade s podruja Vlasenice i Srebrenice ka Rogatici i Sokolcu radi uspenijeg suprotstavljanja neprijatelju. Da bi stvorio
60 Bader Paul postavljen je u ljeto 1941. za komandanta Vie komande 65 za naroitu upotrebu" u Srbiji, a od decembra 1941. za komandujueg generala i komandanta u Srbiji. Na toj dunosti ostao je do avgusta 1943, kad je postao komandant 21. armijskog korpusa. Inicijator i izvrilac je masovnih zloina u Srbiji.

veu slobodu manevra na prostoriji izmeu Sarajeva i Viegrada i oslobodio deo snaga koje su drale Rogaticu u blokadi, nou izmeu 7. i 8. aprila dva bataljona 2. proleterske brigade i Semika eta Dobrovoljake vojske preduzeli su napad da se zauzme Rogatica. Ali ovaj napad nije uspeo. Dalja dejstva Vrhovni tab je usmeravao u skladu sa situacijom na bojitu. Teei da osujeti ulazak italijanskih trupa u istonu Bosnu, severno od demarkacione linije, i s tim u vezi posedanje tog prostora od strane etnika, Glavni stoer domobranstva NDH, bez znanja taba Borbene grupe Bader", preduzeo je dejstva ogranienih razmera 15 dana pre utvrenog roka. Ustaka Crna legija", jaine tri bojne iz rejona Han-Pijeska prela je u napad 31. marta u pravcu Vlasenice. Budui da su 1. i 2. proleterska brigada povuene ka Rogatici, a dobrovoljake jedinice pruile slab otpor, Crna legija" je do 10. aprila, preko Vlasenice, prodrla u Bratunac i Srebrenicu izbivi na Drinu. Time je pre poetka prve izvrena druga etapa planirane operacije. Osim toga, italijanske divizije Taurinense" i Kaatori dele Alpi" nisu stigle na vreme u polazne rejone da bi krenule u napad pravcima Kalino vile Foa i Sarajevo Trnovo i zatvorile obru s juga. Bez obzira na to, 14. aprila je izdata zapovest za poetak prve etape operacije. Borbena dejstva po izmenjenom, odnosno novom planu poela su 22. aprila, a zavrila se 14. juna 1942. Po vremenu i znaaju borbi, tok operacije se moe podeliti, uglavnom, u dve etape. Prva etapa (22. aprila 12. maja 1942) obuhvatala je frontalna i koncentrina dejstva nemakih, italijanskih i ustakih snaga uz pomo etnika u istonoj Bosni, sa krune osnovice Mokro Han-Pijesak Viegrad Gorade Foa Kalinovik Trnovo Mokro, duine oko 160 km protiv snaga NOP i DVJ, i potiskivanje ka zaprenoj liniji Gorade Kalinovik, duine oko 55 km. Prema zapovesti od 14. aprila, izmenjena je prvobitna zamisao i odlueno da se, koncentrinim nastupanjem ka Rogatici nemake 718. divizije sa linije Podlonik Sokolac Han-Pijesak, ustake Crne legije" sa linije Dimrije Borovac i ojaanog 3. bataljona nemakog 737. puka sa linije Goenje Slap, zahvaene partizanske i dobrovoljake snage na tom prostoru razbiju i unite/ Istovremeno, ostali bataljoni 737. puka trebalo je da posednu Drinu od reke epe do Viegrada i spree izvlaenje partizanskih i dobrovoljakih snaga preko Drine. Juni luk obrua; od Kalinovika prema Foi do Viegrada, trebalo je da zatvore italijanske snage, dejstvima divizije Pusterija" iz rejona Pljevalja i Viegrada ka ajniu i Goradu, a divizije Taurinense" iz Sarajevskog polja i Kaatori dele Alpi" iz Nevesinja ka Kalinoviku i Foi. Posle zauzimanja polaznih poloaja od 15. do 20. aprila neprijateljske snage su 22. aprila sa polukrune osnovice poele napad na jedinice NOP i DVJ na Romaniji i Glasincu, i u irem rejonu Rogatice, osim divizije Taurinenze" i Kaatori dele Alpi" koje e to uiniti tek poetkom maja. Poto je ocenio da su snage neprijatelja suvie jake, i da se ne treba uputati u odlune odbrambene borbe, Vrhovni tab je odustao od dalje blokade Rogatice i naredio da se jedinice povuku s ugroene pro4* 51

storije i prebace preko Prae, u italijansku okupacionu zonu. Zbog toga je, umesto koncentrinog neprijateljskog napada na jedinice NOP i DVJ oko Rogatice, dolo samo do frontalnog potiskivanja sa severa na jug. U takvoj situaciji, da bi zadrao nastupanje italijanske divizije Pusterija" iz Sandaka ka gornjem toku Drine, Vrhovni tab je 22/23. aprila prebacio 2. proletersku brigadu (bez dva bataljona) i Drinski dobrovoljaki odred na desnu obalu Drine radi zatvaranja pravca ajnie Gorade, koji su do tada branile samo sandake partizanske jedinice. Istovremeno su sruena sva tri mosta na Drini kod Gorada. Glavnina 1. i dva bataljona 2. proleterske brigade ostali su na levoj obali Drine radi zatvaranja pravaca nastupanja neprijatelja sa severa iz doline Prae ka Goradu i Foi. Dajui mestimian otpor, delovi 1. i 2. proleterske brigade i neke jedinice Dobrovoljake vojske povukle su se poslednjih dana aprila juno od reke Prae. Nemake, ustake i domobranske snage ule su 27. aprila u Rogaticu i deblokirale njen garnizon, a za naredna dva dana izbile u dolinu reke Prae, gde su se na demarkacionoj liniji zadrale u oekivanju italijanskih trupa iz Sarajevskog i Nevesinjskog polja ka Kalino viku i Foi. Jedinice divizije Pusterija" savladale su otpor sandakih partizanskih odreda i 23. aprila zauzele ajnie, a 24. aprila izbile na Drinu, nasuprot Goradu. Jedinice 2. proleterske brigade orijentisane su na odbranu Foe i Gorada. Zatim je, 2. maja, na taj sektor prebaen i 4. bataljon 1. proleterske brigade, ime je pojaana odbrana Foe od pravca Gorada. Posle kraeg predaha, 718. divizija i divizija Pusterija" nastavile su prvih dana m a n j a dejstva prema Foi i ve 4. m a j a prele Prau i zauzele Gorade. Iz Sarajevskog polja prema Kalinoviku i Jahorini krenula je 1. m a j a u napad i alpinska divizija Taurinense" i prinudila Kalinoviki partizanski odred na povlaenje. Neto kasnije, 6. maja, divizija Kaatori dele Alpi" prela je u nastupanje du komunikacija Nevesinje Ulog Kalinovik, u susret diviziji Taurinense", koja je 7. m a j a zauzela Trnovo. Delovi Kalinovikog partizanskog odreda pruili su na poloaju Rogoj, kod Dobrog Polja, snaan otpor Italijanima, koji su zatim uspeli da prodru u blokirani Kalinovik. Glavnina divizije Kaatori dele Alpi", uz podrku avijacije, zauzela je 8. m a j a Ulog, a 12. m a j a ula u Kalinovik gde se spojila sa delovima divizije Taurinenze". Iz Gorada su 10 maja delovi divizije Pusterija" prodrli u Fou, u koju su istovremeno uli i prednji delovi 718. divizije, odakle su se Vrhoviri tab i delovi 1. i 2. proleterske brigade povukli na jug, prema Crnoj Gori.61 Talco je prvih dana m a j a bila izgubljena slobodna teritorija u istonoj Bosni, koju su ponovo zauzele neprijateljske trupe. Stanovnitvo je bilo izloeno velikim stradanjima: mnoga sela su popaljena, a hiljade ljudi je ubijeno i deportovano.
61 Tito je neposredno rukovodio borbenim dejstvima preko tabova brigada i odreda iz sledeih mesta sedita Vrhovnog taba: iz Foe od 10. VI do 1. V, iz sela Lijeevina od 11. do 19. V, sa abljaka 21. i 22. V, iz Nedajna 20. i 24. V, iz Krstaa 25. V, iz Pluina od 26. V do 8. VI 1942. godine. Josip Broz Tito, Sabrana djela, tom 10, str. 301.

Druga etapa (1. maja 10. juna 1942) obuhvata koncentrina dejstva Italijana i etnika u Sandaku, Crnoj Gori i Hercegovini sa krune osnovice Grahovo Niki Kolain Moj kova ehovii Prijepolje Pljevlja Cajnie Foa Kalinovik Nevesinje Gacko Grahovo duine oko 460 km i nastupanje ka uu Tare, Pive i Sutjeke, radi unitenja partizanskih jedinica na prostoru izmeu lih reka. Za izvrenje ove etape Italijani su upotrebili diviziju Kaatori dele Alpi" i delove divizije Mure" i Marke" u Hercegovini, delove divizija Taro" i Ferara" i grupe Alpi Graje" u Crnoj Gori i delove divizija Venecija" i Pusterija" u Sandaku, kao i sve etnike i ustake snage na tom podruju. Da bi spreio neprijatelja da operativno opkoljavanje pretvori u taktiko stezanje obrua oko NOP i DVJ, Vrhovni tab je primenjujui taktiku izbegavanja dranja krutih frontova i manevrisanja po unutranjim pravcima odluio da prebacivanjem i pregrupisavanjem snaga na najugroenijim pravcima usporava nastupanje neprijatelja, a postavljanjem jaih snaga na Durmitoru i Goliji, omogui izvlaenje svojih snaga iz Crne Gore ka tromei Bosne, Hercegovine i Crne Gore. Crnogorski partizanski odredi, pod komandom Glavnog taba za Crnu Goru i Boku, nalazili su se krajem aprila grupisani u tri sektora: sinjajeviki, bjelopavliko-piperslci, nikiko-upslci i danilovgradski. Sandaki partizanski odredi, pod komandom Glavnog taba za Sandak, nalazili su se kod aj ia, na Kamenoj gori, kod Graba i ahovia i izmeu ahovia i Mojkovca. Hercegovaki partizanski odredi bili su usmereni prema Nevesinju, Metkoviu i Trebinju. Od poetka m a j a crnogorski partizanski odredi vodili su otre borbe protiv italijanskih snaga i etnika, naroito na sektorima Kolaina i Nikia, protiv delova divizije Venecija", Ferara" i Taro". U Sandaku, delovi divizija Venecija" i Pusterija" i etnici iz Bijelog Polja, Prijepolja i Pljevalja napali su Bjelopoljsld i Pljevaljski partizanski odred, Miloevski i dva zlatarska bataljona na poloajima zapadno od komunikacije Bijelo Polje Prijepolje i posle ogorenih borbi na Kamenoj gori, kod Graba i ahovia, u^drugoj polovini maja, prinudili ih na povlaenje preko planine Ljubinje- ka elebiu. Upornom odbranom delova Nikikog, Durmitorskog i Zetskog partizanskog odreda usporeno je nastupanje neprijateljskih kolona, pa su Italijani tek 25. m a j a izbili u selo Mokro, a 27. maja zauzeli avnik, dok su etnici preko Bara Bojovia za to vreme prodri u Boan, povezali se sa etnicima koji su od Kolaina, preko Sinjajevine, izbili u Zabljak, koji su etnici zauzeli 26. maja. Uporedo i koordinirano sa dejstvima u Crnoj Gori, snage italijanskog 6. armijskog korpusa u Hercegovini otpoele su 12. m a j a akcije proeljavanja" u nastojanju da razbiju i unite hercegovake partizanske odrede. Vodei danonone borbe s nadmonijim neprijateljskim snagama, partizanski odredi su se postepeno povlaili ka Tari, Durmitoru i Magliu, a zatim ka Vuevu, Sutjesci i Zelengori. Da bi ovim snagama pruio pomo u toku izvlaenja na sever i da bi ih prihvatio, Vrhovni tab je u drugoj polovini m a j a uputio glavninu 1. proleterske brigade u Hercegovinu na Goliju, gde je zajedno sa Lovenskim partizanskim od-

redom zatvarala pravac iz Gacka i Avtovca, a 2. proletersku brigadu prebacio je iz rejona Foe, elebia preko Uzlupa i epan-Polja na Durmitor i u rejon sela Izgori radi obezbeenja iz pravca Gacka. Vodei otre i odsudne borbe 1. i 2. proleterska brigada i udarni bataljoni crnogorskih partizanskih odreda, na krilima i bokovima povlaenja, omoguili su uspeno izvlaenje glavnine crnogorskih i sandakih partizanskih snaga na severozapad u iri rejon Zelengore, gde su izmorene jedinice mogle da predahnu. 62 Pod uticaj em raznih tekoa i etnike propagande, dolo je do osipanja partizanskih jedinica, tako da se sredinom juna sa podruja Sandaka, Crne Gore i Hercegovine povuklo na podruje Vueva, Sutjeske i Zelengore oko 3.500 boraca sa oko 600 ranjenika i velikim zbegom naroda. 63 Zakljuak. Operacija Trio", koja je zavrena 10. juna 1942, bila je prva napadna operacija u kojoj su zajedniki dejstvovale nemake i italijanske snage. Operacija je u poetku planirana u manjem obimu (samo na teritoriji istone Bosne) ali je u toku izvoenja proirena i na teritoriju Sandaka, Crne Gore i Hercegovine. To je bila prva bolje planski organizovana i voena odbrambena operacija koju su izvele partizanske snage oko Vrhovnog taba. Iako je neprijatelj briljivo i dugo pripremao ovu operaciju, nije uspeo da uniti partizanske snage to je bio njegov osnovni cilj. Istina, uspeo je da zauzme gotovo svu slobodnu teritoriju istone Bosne, Sandaka, Crne Gore i Hercegovine, i da zada osetne udarce snagama NOP-a. Zbog nastalih tekoa, etnike propagande i vojnih akcija raspale su se u istonoj Bosni sve dobrovoljake jedinice koje su formirane u januaru 1942. a od partizanskih odreda bili su razbi jeni Kalinovaki, Romanijski, Zvijezda", Zeniki i Ozrenski, tako da su ostala samo tri udarna bataljona, Biranski i manji delovi Kalinovikog partizanskog odreda. Partizanske jedinice iz Sandaka, Crne Gore i Hercegovine bile su prisiljene da, uz veliko osipanje, napuste svoja operativna podruja, to je dovelo do snaenja etnika, koji su, uz svestranu pomo okupatora, znatno ojaali i, zavodei strahoviti teror, za izvestan period dobrim delom ukoili razvoj NOP-a. Kao i u ranijim, tako i u ovoj operaciji, neprijateljske snage polazile su u napad, uglavnom, sa krune ili polukrune operacijske osnovice koncentrinim dejstvima svih ili samo glavnih snaga, kombinacijom brzih prodora motorizovanih i metodikog frontalnog proeljavanja" teritorije peadijskim jedinicama, radi stezanja obrua odnosno rasecanja i unitenja okrunih snaga NOP-a. Deo snaga imao je zadatak da posedne odreene linije i na njima organizuje i ostvari zapreni poloaj, kako bi onemoguio izvlaenje jedinica NOP i DVJ koje je glav62 Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 206218; Pero Moraa, Prelomna godina narodnooslobodilakog rata, VIZ, Beograd 1957, str. 100120. Miroslav Stepani, Trea neprijateljska ofanziva u istonoj Bosni, Crnoj Gori i Hercegovini gledana kroz neprijateljska dokumenta. Vojnoistorijski glasnik (VIG) 3/1951, str. 89113. 63 Iz Hercegovine se uspelo povui u istonu Bosnu, u rejon Zelengore, samo oko 370 boraca od kojih je formiran Hercegovaki partizanski odreci. Porccl ovog ljudstva, ocl hercegovakih partizanskih jedinica uspeo se odrati jo i Konjiki bataljon, koji je dejstvovao u rejonu Konjica.

nina potiskivala sa ostalih pravaca. Ova metoda neprijatelja dala je samo delimine uspehe. Borbena dejstva jedinica NOP i DVJ u toku operacije uglavnom se karakteriu odbrambenim aktivnostima za dobijanje u vremenu da bi se prihvatile partizanske snage iz Sandaka, Crne Gore i Hercegovine i stvorili uslovi za njihovo preformiranje u brigade i radi preuzimanja inicijative. To je posebno dolo do izraaja pri izvoenju zadravajue odbrane na polukrunom frontu u Sandaku i Crnoj Gori: u poetku radi stvaranja uslova za izvlaenje jedinica sa Zelengore, a zatim radi obezbeenja evakuacije bolnice od sela Goransko, preko sela Stabna i od Mratinja za Zelengoru. Vrhovni tab, koji je neposredno rukovodio jedinicama NOP i DVJ, uspeo je da vetim manevrima, izbegavajui odsudne borbe, izvue svoje snage ispod udara nadmonijih okupatorskih, ustako-domobranskih i etnikih snaga i sauva njihovu ivu silu. Jo u toku najeih borbi, kada su se partizanski odredi povlaili pred nadmonijim neprijateljem, Vrhovni tab je doneo odluku da ih prikupi i reorganizuje u udarne proleterske brigade, to je i uinio do 17. juna, i da sa tim snagama preduzme ofanzivu irih razmera i preotme inicijativu od neprijatelja. Takva odluka je ubrzo realizovana. Na Zelengoru se, na k r a j u operacije, povuklo oko 5.000 boraca, svrstanih u pet brigada, od ega su 1. i 2. ve postojale, a sada su formirane 3, 4. proleterska i 5. crnogorska brigada. 64 Tu je bio i Hercegovaki partizanski odred, ime su stvoreni povoljni uslovi za nova ofanzivna dejstva.

KOZARSKA OFANZIVA (shema 7) Kozarska ofanziva ili neprijateljska operacija Haver", koja obuhvata napadna borbena dejstva nemakih i ustako-domobranskih snaga oko 40.000 vojnika, protiv 2. krajikog partizanskog odreda oko 3.500 boraca i naroda na podruju Kozare, vodena.je od 10. juna do 30. jula 1942. godine. *< Na sastanku predstavnika nemake i italijanske vrhovne komande i oruanih snaga NDH odranom poetkom marta 1942. u Opatiji, odlueno je da se posle operacije Trio" u istonoj Bosni preduzme operacija Haver", i to sa jaim snagama radi unitenja partizanskih jedinica na Kozari i likvidiranja ustanikog arita. Prema nareenju nemalcog komandanta za Jugoistok, za izvoenje operacije Haver" formirana je Borbena grupa Zapadna Bosna", pod
64 Po nareenju Vrhovnog taba, 5. juna je od sandakih partizanskih odreda u epan-Polju formirana 3. sandalca proleterska brigada, a u vremenu od 10. do 17. juna od crnogorskih partizanskih odreda 4. crnogorska proleterska i 5. crnogorska brigada i 23. juna od hercegovakih jedinica Hercegovaki partizanski odred. U istonoj Bosni odrala su se tri udarna bataljona, od kojih e biti formirani 6. istonobosanska brigada i Biranski partizanski odred. U Hercegovini se odrao Konjiki partizanski bataljon.

komandom komandanta nemake 714. divizije generala Fridriha tala kome je bilo potinjeno oko 15.000 nemakih i 21.000 ustako-domobranskih vojnika, sa zadatkom da uniti partizanske jedinice na Kozari i oisti prostor u donjim tokovima reka Une i Save.65 tab Borbene grupe Zapadna Bosna" razradio je plan operacije na Kozari, po kome je u prvoj etapi trebalo brzim prodorom od Banjaluke i Bosanskog Novog ka Prijedoru odvojiti 2. krajiki partizanski odred od ostalih partizanskih jedinica Bosanske krajine, zatim postaviti zaprenu grupu Istok" na liniji Bosanska Gradita Ivanjska, Sever" na levu obalu Save od Stare Gradike do Jasenovca, Zapad" na reku Unu izmeu Bosanskog Novog i Bosanske Kostajnice i Jug" du komunikacije Ivanjska Prijedor Bosanski Novi. Potom je sa domobranskom 1. gorskom divizijom trebalo prei u napad sa linije Bosanski Novi Kostajnica ka istoku da se potisnu jedinice 2. krajikog partizanskog odreda na Kozaru, suzi obru oko njih a zatim koncentrinim nastupanjem ostalih snaga unite. U drugoj etapi trebalo je oistiti prostor u donjim tokovima reke Sane i Une, zapadno od komunikacije Bosanska Dubica Prijedor Sanski Most. Vazduhoplovnu podrku obezbeivala je ,,meovita nemako-hrvatska avio-grupa" jaine od 19 do 28 aviona.66 Nemce je naroito pogaalo viemeseno obustavljanje transporta elezne rude iz Ljubije zbog dejstva 2. krajikog partizanskog odreda na eleznikoj pruzi Banjaluka Prijedor Bosanski Novi koje je izvodio zajedno sa 1. krajikim partizanskim odredom. Izvravajui direktivu Vrhovnog taba 1. i 2. krajiki partizanski odred sredinom maja oslobodili su Prijedor 67 i Ljubiju, ime je spojena i vre povezana slobodna teritorijai Kozare i Grmea, a eksploatacija elezne rude iz Ljubije za due vreme onemoguena. Dvadeset prvog m a j a formirana je u selu Lomovitoj 1. krajika brigada. U partizanske odrede stupili su novi borci i na taj nain poveane borbene mogunosti jedinica u ovom delu Jugoslavije. Na Kozari se nalazio 2. krajiki partizanski odred, koji je svojom aktivnou paralisao neprijateljski saobraaj na komunikacijama: Banja65 Borbena grupa Zapadna Bosna", pod komandom komandanta 714. divizije generala Fridriha Stala, bila je sastava: 9 nemakih peadijslcih bataljona (iz /04, 714, 717. i 718. divizije), 3 samostalna bataljona (924. landesicen, foiksdojarski Vindhorst" i Princ Eugen"), 6 baterija artiljerije, 202. tenkovski i 699. pionirski bataljon, dve ete 521. puka za vezu, 1 oklopni voz i 5 maarskih renih monitora, oko 25v ustako-domobranskih bataljona, 7 do 8 baterija artiljerije i 19 do 28 aviona, ldipno oko 40.000 vojnika, od kojih 15.000 nemakih, 21.000 ustako-domobranskih i 2.000 etnika na Savi. 66 Osim toga bilo je nareeno da se svi pripadnici partizanskih jedinica, lanovi NOO-a i svili drugih organizacija NOP-a streljaju, svi mukarci preko 14 godina oteraju u koncentracione logore, a ostalo stanovnitvo na prisilni rad i u deje logore. Celo podruje je trebalo isprazniti" i time uiniti bezbednim za okupatora i kvislinge. 67 U Prijedoru je zarobljeno 1.300 neprijateljskih vojnika i zaplenjeno 1.200 puaka, 15 pulcomitraljeza, 8 mitraljeza, 5 minobacaa, 2 haubice i velika koliina municije i dragog ratnog materijala. Gubici 1. i 2. krajikog partizanskog odreda iznosili su 30 mrtvih i 65 ranjenih. Na aerodromu kod Prijedora 23. m a j a spustili su se prvi partizanski piloti F r a n j o Kluz i Rudi ajavec sa avionima Potez" i Brege". Oni su k r a j e m m a j a i poetkom juna sadejstvovali s partizanskim jedinicama u Bosanskoj krajini, dok im aparati nisu uniteni.

luka Prijedor Bosanski Novi Bosanska Kostajnica i Banjaluka Bosanska Gradika Bosanska Dubica Bosanska Kostajnica. On je osujetio vie pokuaja neprijatelja da ga uniti i neposredno ugroavao garnizone oko Kozare, od kojih je neke i likvidirao. Uoi poetka ofanzive, 2. krajiki partizanski odred je sa pet bataljona (3.500 boraca) bio rasporeen prema krunoj komunikaciji Banjaluka Prijedor Bosanski Novi Kostajnica Dubica Bosanska Gradika Banjaluka. tab odreda je uoio pripreme Nemaca za ofanzivu, ali nije realno ocenio njihove stvarne razmere, odnos snaga i mogunosti odbrane slobodne teritorije. Usled toga i tenje da se zatite mase naroda iz okolnih sela, koje su se pred terorom povlaile na Kozaru, tab odreda se odluio da uporno brani Kozaru.68 Operacija Haver" poela je 10. juna i zavrila 30. jula 1942, tj. trajala je 50 dana, a uoavaju se etiri etape. Prva etapa (1018. juna) obuhvata prodor nemakih snaga iz Banjeluke i Bosanskog Novog ka Prijedoru, a zatim nastupanje 1. gorske divizije i izbijanje na komunikaciju Dubica Prijedor. Posle izvrenih priprema nemake snage su prele u napad od Banjaluke i Bosanskog -Novog ka Prijedoru i istoga dana zauzele Prijedor, a sutradan Ljubiju i spojile se, ime je 2. krajiki partizanski odred bio odseen od ostalih partizanskih snaga na podruju Grmea. Nemci su potom napali 1. krajiku brigadu u rejonu Bosanskog Majdana u tenji da je odbace ka Grmeu, a sa zaprenim grupama Sever", Istok" i .lug" vezivali su delove 2. krajikog partizanskog odreda i utvrdili liniju za spreavanje proboja sa Kozare. Ovim je drugog dana operacije sa svih strana zatvoren obru okruenja oko 2. krajikog partizanskog odreda. Dva dana kasnije neprijatelj je poeo da stee obru. Istovremeno je, (14. juna) u napad prela 1. gorska divizija sa linije Bosanski Novi Kostajnica. Ispred n j e su se branili 1. 2. i delovi Udarnog bataljona, koji su u estokim borbama, protkanim estim protivnapadima, nanosili neprijatelju velike gubitke. I pored viestruke nadmonosti, 1. gorska divizija je tek 18. juna uspela da ovlada komunikacijom Prijedor Dubica. Druga etapa (1930. juna) obuhvata b o r b e z a h v a t u komunikacije Prijedor Bosanska Dubica i organizaciju zbjega. Da bi spreili prodor neprijateljskih snaga na Kozaru, 2. i Udarni bataljon 2. krajikog partizanskog odreda izvrili su protivnapad 18/19. juna i u toku narednih dvodnevnih borbi razbili 3. bojnu 2. gorskog zdruga u rejonu Patrije i Gornjeg Jelovca (zarobljeno 283, a ubijeno 60). Time je u rasporedu 1. gorske divizije stvorena brea kroz koju se od 80.000 izbjeglica probilo oko 5.000, Brea je zatvorena nakon dva dana ubacivanjem rezervi. Narednih dana vodile su se otre borbe na elom frontu oko Kozare, osim na odselcu 3. bataljona. Nemake snage prele su u napad na odseku od Palanite do Jugovieva brda, ali su protivnapadom 1, 2. i
Drugi krajiki partizanski odred, pod komandom: komandanta Obrada Stiovia i njegovog zamenika Josipa Maara oe, politikog komesara Ratka Vujovia oe i njegovog zamenika Duana Misirae, sastava pet bataljona imao je do 3.500 ljudi, oko 3.000 puaka, oko 150 pukomitraljeza, 20 mitraljeza, 4 minobacaa 82 mm, 2 haubice 105 mm, 2 tenka i 1 avion Potez".
68

Udarnog bataljona 23/24. juna odbaene uz teke gubitke 3. bojne 4. gorskog zdruga (ubijeno 150, zarobljeno 60), koju su zajedno sa Kombinovanom bojnom odbacili prema selu Grabovici. Neprijatelj je 25. juna protivnapadom povratio izgubljene poloaje. Krajem juna Borbena grupa Zapadna Bosna" pregrupisala je snage i prela u odluan napad. Na pravcu 1. gorske divizije, koja je pretrpela teke gubitke, uvedena je nemaka Grupa Borovski" (ojaani 734. puk) a u napad su prele i grupe Jug" i Istok" ka grebenu Kozare. Trea etapa (15. jula) obuhvata dva pokuaja 2. krajikog partizanskog odreda da se probije iz obrua i odluku o podeli odreda na udarne grupe. Situacija kod odreda sve vie se pogoravala. Njegove jedinice, posebno 1, 2. i Udarni bataljon, bile su k r a j n j e premorene i iscrpljene u dvadesetodnevnim neprekidnim borbama, optereene sa 500 ranjenika i 75.000 izbeglica, sabijene na relativno malom prostoru koji je stalno tuen artiljerijom i avijacijom. Oskudica u hrani, Jekovima i drugim nunim potrebama stalno je rasla i poveavala tekoe. Poetkom jula tab odreda je uvideo da je jedini izlaz u proboju iz okruenja i odluio da se 3/4. jula probije sa Kozare i izvue narod preko komunikacije Dubica Prijedor pravcem Donji Jelovac Kriva Rijeka. U grupu za proboj odreeni su 1, 2, 3. i Udarni bataljon, s tim da krilni bataljoni u toku i posle proboja obezbede bokove do izvlaenja snaga i zbega. Organizacija proboja izvrena je na brzinu, tako da nije bilo mogue obezbediti sadejstvo svih snaga za proboj, a 3. bataljon, udaljen 30 km, stigao je tek pred proboj. Prvi i Udarni bataljon uspeli su da probiju obru na pravcu Patri ja Planinica s. Tutrogota. Drugi i 3. bataljon nisu uspeli da se probiju, ve su odbaeni od komunikacije. Kroz otvorenu breu irine oko 2 km u toku noi 3/4 jula probilo se oko 10.000 izbeglica i tab 2. krajikog partizanskog odreda bez operativnog dela taba. Nemci su upotrebom rezervi i tenkova na bone zastore brzo zatvorili otvor i spreili proboj ostalih snaga odreda sa ranjenicima i zbegom. Drugi pokuaj (4/5. jula) proboja 2, 3. i 4. bataljona na Patriji predstavlja kulminaciju borbi koje su voene na Kozari, ne samo po estini ve i po gubicima koje je odred pretrpeo. Tako je 3. eta 3. bataljona ula u borbu za proboj sa oko 150 boraca, a izala iz borbe sa svega 30 ljudi. Ostatak odreda, pretrpivi teke gubitke, povukao se dublje u planinu, jer nije imao dovoljno snaga da nastavi organizovan otpor. U obruu,, su ostali glavnina 2, 3. i 4. bataljona zajedno sa tabovima, Operativni tab i delovi 4. bataljona 1. krajike brigade. Ostali su i svi ranjenici i veina naroda u zbegovima. Ujutro 5. jula jedinice 2. krajikog partizanskog odreda, koje ni u drugom pokuaju nisu uspele da se probiju iz obrua, prikupile su se u rejonu uia kua iznad Patrije. Zamenik komandanta odreda Josip Maar naredio je da odstupe prema Vitlovskoj. Oni su 5/6. jula zanoili u biizini sela Vojskove, na brdu ivoder, gde se nalo oko 400 do 500 boraca sa neto pokretnih ranjenika. Operativni tab je u j u t r o 6. jula izdao nareenje da se ostaci odreda preformiraju u udarne grupe, Itoje bi se sklonile za vreme neprijateljskog pretresanja Kozare, a potom ponovo prikupile u rejonima koje im odrede tabovi bataljona, da se vetim manevrisanjem po grupama

proe kroz neprijateljski raspored, sauva ljudstvo i oruje. Ovakva uputstva data su i stanovnitvu koje se nalazilo u okruenju. etvrta etapa (630. jula) obuhvata nastupanje neprijatelja kroz Kozaru i Prosaru (517) i ienje terena zapadno od komunikacije Prijedor Dubica (2030. jula). Nastupanje neprijatelja kroz Kozaru i Prosaru poelo je pokretom Borbene grupe Borovski" 5. jula sa severozapadne i june zaprene linije ka severu prema Savi, optim pravcem Kozarac Mrakovica Orahova. Sistematski pretraujui Kozaru i Prosaru, neprijateljske snage su vrile mnogobrojne zloine nad ranjenicima i zarobljenim borcima i narodom. Udarni i 1. bataljon s delovima odreda, koji su uspeli da se probiju (oko 800 boraca), prikupili su se na prostoriji Pastirevo, Planinica, Svodna, odakle su ometali saobraaj na pravcu Prijedor Bosanski Novi i osiguravali prelazak izbeglica kod sela Svodne ka Podgrmeu. Neto kasnije (15. jula) te snage prebacile su se juno od reke Sane u rejon Vitasovaca, Radomirovca, Mike Glave radi odmora. Ali, neprijatelj ih je 18. jula napao i brzim prodorom ka selu Japri razdvojio tako da je Udarni bataljon (bez ete) odbaen juno od Suhae, a 1. bataljon sa etom Udarnog bataljona ka Sani koju su preli narednog dana i produili u pravcu Pastireva. Od 18. do 21 jula neprijatelj je pregrupisao snage, poseo dolinu Sane od Prijedora do Bosanskog Novog i dolinu Une ocl Bosanskog Novog do Bosanske Dubice. Zatim je Borbena grupa Borovski" (ojaani 734. puk i ojaana 1. gorska divizija) prela 21. jula u napad sa linije Bosanska Dubica Prijedor na zapad ka dolini Une radi ponovnog ienje tog dela Kozare, i na tom zadatku zadrala se do 30. jula. U nastupanju te grupe 1. bataljon i eta Udarnog bataljona okrueni su kod Pastireva, odakle su se nou 26/27. jula probili na Kozaru. ienje se svelo na pljaku, ubijanje i odvoenje u logore 68.000 ljudi, ena i dece. Da bi pomogao 2. krajikom partizanskog odredu, Operativni tab za Bosansku krajinu angaovao je 1. krajiku brigadu i delove 1. krajikog partizanskog odreda za napade na komunikacije i posade u dolini reke Une i Sane. Pored toga to su ove snage 20. juna zauzele Bosansku Krupu, 27. juna napale Sanski Most, 3. jula zaueele* Dobrljin, a 7. jula ponovo izvrile napad na Bosanski Novi i nanele neprijatelju znatne gubitke, nisu smanjile njihov pritisak-na 2. krajiki partizanski odred. Do 31. jula tu su.se prikupile sve snage 2. krajikog partizanskog odreda, osim Udarnog bataljona koji je uao u sastav 2. krajike brigade, pa je Operativni tab odmah poeo da reorganizuje i sreuje odred. I poreci ogromne brojane i tehnike nadmonosti, metodinosti u izvoenju operacije, brutalnog i bezobzirnog obrauna sa narodom, neprijatelj nije postigao osnovni cilj da uniti odred i ugui borbu naroda Kozare.69
69 Gubici 2. krajikog partizanskog odreda iznosili su oko 1.700 boraca, a neprijatelj je odveo u logore preko 40.000 civila. Neprijateljski gubici iznose oko 3.000, i to: nemaki 155 i ustako-domobranski 1.557 poginulih, ranjenih i zarobljenih, odnosno nestalih vojnika i oficira. Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 231235; M. Peki, D. urguz, Bitka na Kozari, Prijedor 1968, 19180.

Borbena dejstva 2. krajikog partizanskog odreda karakteriu izuzetna estina i upornost, odlunost i heroizam. Junatvo i vrstina u borbi za slobodu, veru u pobedu, jedinstvo naroda i njegove vojske odoleli su svim iskuenjima, bez obzira na velike rtve. Borbe na podruju Kozare u junu i julu 1942 godine bitno su uticale na razvoj situacije u zapadnoj Bosni i Hrvatskoj. U odlunom momentu, kada je Vrhovni tab doneo odluku da sa grupom proleterskih brigada sa Zelengore izvri prodor u zapadnu Bosnu, na Kozari je bila angaovana neprijateljska grupacija od oko 40.000 vojnika, ime je bio olakan zadatak proleterskih brigada.

POHOD GRUPE PROLETERSKIH BRIGADA U BOSANSKU KRAJINU (sheme 8 i 9) grupe jikih je u kakvu Pohocl u Bosansku krajinu, koji obuhvata pokret i borbena dejstva proleterskih brigada Vrhovnog taba NOP i DVJ, kao i borbe krai dalmatinskih jedinica od 24. juna do 25. septembra 1942, izveden jednoj velikoj ofanzivi ili napadnoj operaciji strategijskog znaaja do tada nisu izvele jedinice NOP-a na jugoslovenskom ratitu. Nakon zavretka operacije Trio", sredinom juna 1942, rukovodstvo NOP-a bilo je suoeno sa gubitkom slobodne teritorije u Crnoj Gori, Hercegovini, istonoj Bosni i Sandaku, osipanjem dela jedinica i krizom koja je ozbiljno zahvatila te krajeve zemlje, u kojima su okupatori i kvislinzi uvrstili svoju poziciju. Centralni Komitet KPJ i Vrhovni tab nali su se pred dilemom o upuivanju grupe proleterskih i udarnih brigada, tada najvee grupacije oruanih snaga NOP-a, u one krajeve Jugoslavije od ije je realizacije umnogome zavisio dalji razvoj NOR-a. Na sednici CK KPJ i Vrhovnog taba odranoj 19. juna 1942. zakljueno je da je dalje zadravanje na granici Crne Gore i Hercegovine bez opravdanja i da za upuivanje tih snaga u istonu Bosnu i Srbiju nema povoljnih uslova, pa je odlueno da se teite borbenih dejstava prenese u zapadne krajeve Jugoslavije u oblasti gde se ve snano razvio NOP i postojale veoma pogodne mogunosti daljeg razvoja borbe i stvar a n j a veih operativnih jedinica. Takoe, njihov cilj je bio povezivanje s krajikim, hrvatskim i slovenakim partizanskim odredima i obrazovanje Vee slobodne teritorije, na kojoj e se u politikom pogledu jo vie afirmisati NOP u zemlji i inostranstvu. Poto je do sredine juna reorganizovao partizanske jedinice, formirao tri nove brigade (3. sandaka, 4. i 5. crnogorska) i Hercegovaki
Pored nepovoljnog razvoja situacije u Crnoj Gori, Hercegovini, Sandaku i istonoj Bosni, sredinom 1942. godine se i u Srbiji NOP borio sa velikim tekoama. Partizanske jedinice koje su ostale u zapadnoj Srbiji, posle povlaenja glavnih partizanskih snaga iz te oblasti u jesen 1941, bile su u toku zime i prolea 1942. godine razbijene. Isto tako su partizanski odredi u jugoistonoj Srbiji, u neprekidnim borbama sa okupatorsko-kvislinkim snagama, bili znatno oslabljeni, a neki razbijeni. Okupatori, kvislinzi i etnici zaveli su strahovit teror nad narodom u Srbiji.
70

partizanski odred, Vrhovni tab je od 1, 2, 3. i 4. proleterske brigade osnovao Udarnu grupu proleterskih brigada kojom e izvriti pohod ka Bosanskoj krajini. Grupa je imala 3.800 boraca sa 3.050 puaka, 175 mitraljeza, 15 minobacaa i 2 topa. Na Zelengori su ostali 5. crnogorska brigada i Hercegovaki partizanski odred (oko 1.200 boraca) da obezbede bolnicu sa oko 170 ranjenika i izbegli narod iz Crne Gore i da razviju aktivna dejstva u pravcu Crne Gore, a u sluaju jaeg neprijateljskog pritiska da krenu prema istonoj Bosni ili za Udarnom grupom. Da bi se postiglo iznenaenje i izbegle vee usputne borbe koje bi Udarnu grupu suvie angaovale, izloile gubicima i usporile njeno izbijanje u zapadnu Bosnu, planirano je da ona, poto se prebaci preko komunikacije Foa Kalinovik, izbije na podruje Treskavice, Bjelanice i Igmana, pree elezniku prugu i cestu Sarajevo Konjic i izbije na planinu Bitovnju i Vraniu, a onda, prema situaciji, da nastupa irokim frontom ka dolini Rame i Vrbasa i dalje ka Dinari, i da se povee sa krajikim i dalmatinskim partizanskim jedinicama. Vrhovni tab nije imao detaljan plan ovog poduhvata jer se, pored nepoznavanja situacije, radilo o prostorno i vremenski dugom pokretu. Na izabranom pravcu pokreta Udarne grupe u to vreme nije bilo jaih okupatorskih snaga, ve samo kvislinke jedinice (ustae, domobrani i etnici) koje su bile angaovane za obezbeenje pojedinih mesta i objekata na komunikacijama. Vrhovni komandant Josip Broz Tito je 20. juna upoznao tabove .1, 2, 3. i 4. proleterske brigade sa odlukom za pokret i ukazao na njegov znaaj, nain organizacije i izvoenja, istiui potrebu da se pokret izvodi samo nou. Razraen je plan prelaska preko komunikacije Foa Kalinovik Ulog i ukazano na znaaj i potrebu priprema za mar. Posebno je bilo istaknuto pitanje pravilnog odnosa prma stanovnitvu u selima kroz koja budu prolazile jedinice, jer je, po reima Vrhovnog komandanta, pokret imao iznad svega veliki politiki znaaj z.a pridobijanje stanovnitva". Zatim su u brigadama odrane konferencije komandnog kadra na kojima su tabovi upoznali potiniene sa zadacima u vezi sa predstojeim pokretom. U nekim jedinicama izvrene su T" man ie organizacione promene; rastereene su komore i smanjen je broj konja u jedinicama; rasformirana je Intendantura Vrhovnog taba i brigade su se trebale samostalno snabdevati na terenu putem dobrovoljnog priloga i kupovanjem za novac. U jedinicima su izvrene politilco-partislce pripreme: odrane su partijske konferencije i sastanci partijskih elija i organizacija SKOJ a, kao i politike konferencije sa ljudstvom na kojima je, pored ostalog, ukazano na znaaj predstojeeg zadatka, na napore koji su se oekivali, potrebu jo vee discipline i to savesnijeg izvrenja zadataka koji se budu postavljali. Pri tabovima brigada formirani su politodeli, kao instruktorski organi CK KPJ, sa zadatkom da rade na uvrenju i jaan j u partijskih organizacija a samim tim i jedinica. Zatije koje je tih dana vladalo na podruju gde su se nalazile proleterske brigade omoguilo je da se pripreme za pokret uspeno obave a ljudstvo odmori nakon dugotrajnih i iscrpljujuih borbi.

Vrhovni komandant Josip Broz Tito je 22. juna izdao zapovest za pokret kojom je bio regulisan rad brigada za prva tri dana." Pokret je trebalo da pone 24. juna, do kada su zavrene sve pripreme, tako da su brigade bile spremne da krenu na izvrenje zadataka. Pohod Udarne grupe proleterskih brigada poeo je 24. juna sa Zelengore, a zavrio 25. septembra 1942. izbijanjem na liniju Imotski Livno Mrkonji-Grad Jajce. Izveden je na duini oko 250 i irini oko 90 km. U zoni nastupanja nalazile su se, uglavnom, ustalco-domobranske jedinice, poto su Italijani povukli svoje posade iz Tree i Druge zone NDH. Bio je to jedan od veih znaajnijih operativnih poduhvata u NOR-u, iji sadraj ine susretne borbe, zasede, diverzije, none akcije, napadi na utvrene poloaje, naseljena mesta i komunikacije i dugi marevi. Pod neposrednim rukovodstvom Vrhovnog taba 1, 2, 3. i 4. proleterska brigada krenule su u j u t r o 24. juna sa Zelengore. Komunikaciju Ulog Kalinovik Foa i Kalinovik Sarajevo brigade su prele 25. i 26. juna u rejonu Kalinovika, odbicile etnike i izbile na Treskavicu. Iznenaene prodorom jake partizanske grupacije, neprijateljske snage nisu bile spremne da pravovremeno interveniu, ve su se, uglavnom, ograniile na dejstva iz vazduha, pratei njen pokret i bombardujui kolone. Narednih dana Udarna grupa spustila se s Treslcavice u sela zapadno od Trnova, vodei uz put m a n j e borbe protiv ustake milicije. Napad na prugu Sarajevo Mostar. Za vreme zadravanja brigada kod Trnova, Vrhovni tab je prikupljao podatke o neprijatelju i razmatrao situaciju na pravcu daljeg kretanja. U vezi s tim i drugim pitanjima, Politbiro CK KPJ i Vrhovni tab su u Presjenici 30. juna odrali sednicu. Na osnovu procene situacije, koja se, pored ostalog, temeljila na nepotpunim podacima o neprijatelju u rejonu Sarajeva i na komunikaciji Sarajevo Konjic, Vrhovni tab je odluio da se umesto prelaska preko eleznilce pruge i ceste svim snagama na jednom mestu, kako je ranije bilo zamiljeno, preduzme irokim frontom napad na prugu i uniti to vei b r o j stanica, instalacija i drugih objekata. Formirane su dve kolone. Desna (severna), sastava 2. i 4. brigada, imala je zadatak da preko Igmana i Bjelanice izbije na eleznilcu prugu izmeu Bin jeeva i Tarina i da napadne neprijateljsku posadu i uniti elcz"''"1 stanice Hadii, Pazari i Tarin, a potom da se prebaci na planinu Bitovnju. Leva (juna) kolona, sastava 1. i 3. brigada, dobila je zadatak da pokretom preko junih padina Bjelanice izbije na eleznilcu prugu i da napadom uniti objekte na delu pruge od Ratelice do Zivanice, a potom da izbije na Bitovnju. Napad na prugu trebalo je izvriti jednovremeno nou izmeu 3. i 4. jula. U pogledu lcomandovanja odlueno je da se sa severnom kolonom kreu jedan lan i naelnik Vrhovnog taba 72 , koji e rukovoditi dejstviZbornik, NOR-a, tom II, knj. 4, dok. 189. To su bili Milovan ilas, lan Vrhovnog taba, i Arso Jovanovi, naelnik Vrhovnog taba. Oni su, kao predstavnici Vrhovnog taba i komandanti 2. i 4. proleterske brigade (Ratko Sofijani i Peko Dapevi), sainjavali Operativni tab desne kolone.
72

ma kolone, dok je junom kolonom neposredno komandovao Vrhovni komandant. U toku 3. jula u brigadama su izvrene poslednje pripreme za napad: tabovi brigada i bataljona izviali su zemljite i neprijatelja na pravcima napada, a 11a pravcu 3. brigade u izvianju je uestavovao i vrhovni komandant Tito. U trenutku kada je otpoeo napad grupe brigada, eleznilcu prugu Sarajevo Konjic obezbeivalo je svega 211 ustaa, orunilca i domobrana. Uvee toga dana tab nemake 718. divizije uputio je iz Hadia oklopni voz da patrolira prugom do tunela ispod Ivan-sedla. Napad na prugu izmeu Blauja i Konjica otpoeo je izmeu 20 sati 3. jula i 2 sata 4. jula. Severna kolona unitila je eleznike stanice Tarin, Pazari i Hadie i razorila na vie mesta prugu. Juna kolona zadrala se neto due na pruzi i poruila na n j o j objekte i eleznike stanice Ratelicu, Bradinu, Brane i Podoraac, sa svim ureajima i zateenim eleznilcim voznim parkom. Ruenjem velikog mosta na potoku Lulca kod sela unja, raspona 55, visine 37 metara, saobraaj na pruzi prekinut je do 11. septembra 1942. godine. Posle toga nastavljeno je nastupanje ka severozapadu. Severna kolona je 7. jula zauzela Kreevo i ugrozila Kiseljak i Fojnicu, ali je intervencijom nemakog 738. puka 718. divizije, jedne domobranske i jedne ustake bojne, istoga dana izbaena iz Kreeva pa su se 2. i 4. brigada prebacile na Zec i Vraniu planinu. Za to vreme juna kolona prodrla je do Konjica i zauzela grad 8. jula. U isto vreme, su ostali delovi 1. proleterske brigade i Konjiki partizanski bataljon (koji je samostalno dejstvovao na levoj obali Neretve, u rejonu juno od Ostroca) zauzeli su sve stanice izmeu Konjica i Rame, i na vie mesta poruili prugu. Napad na prugu Sarajevo Mostar bio je najvea akcija te vrste u toku rata. Prekidom ove jedine eleznike veze srednje Bosne sa Hercegovinom i junom Dalmacijom, lcvislinlcoj NDH zadat je osetan vojni, ekonomski i politiki udarac, a posebno Nemcima, jer je prekidom snabdevanja njihove radne kolonije kod Mostara i irokog Brijega smanjena eksploatacija boksita za 50 posto. Posle prelaska komunikacije Sarajevo Mostar, prema zamisli Vrhovnog taba, Udarna grupa brigada trebal^je ,da nastavi dejstva na severozapad i da obe kolone izbiju u iri rejon Gornjeg Vakufa. Meutim, neprijatelj je shvatio ozbiljnost nastale situacije i brzo intervenisao s ciljem da zadri nastupanje proleterskih brigada. I pored toga, 12. i 13. jula zauzeti su Gornji Vakuf, Prozor i it. Severna kolona, koja je 11. jula zauzela ebei i unitila instalacije umskog preduzea Ugar", propustila je momenat da zauzme Bugojno i Donji Vakuf dole su u njima bile manje ustake snage. Dejstva na podruju Livna i Kupresa. Osloboenjem Prozora, Gornjeg Vakufa i ita, Udarna grupa brigada stvorila je pogodnu operacijsku osnovicu s koje je mogla nastaviti dejstvo na severozapad. Zato neuspeh kod Bugojna i Donjeg Vakufa nije bitnije uticao na izrnenu operacijskog plana Vrhovnog taba. Zadravi izvesne snage u Prozorskoj kotlini, Vrhovni tab je uputio severnu kolonu Ica Kupresu a junu Ica Livnu. Juna kolona je u brzom naletu zauzela ujicu i Duvno (24. i 26. jula) i izbila pred Livno,

ija se posada nala odseena i pred ozbiljnom opasnou da bude unitena. Vlada NDH obratila se za pomo italijanskim komandantima, zahtevajui da njihove jedinice interveniu ka ugroenom podruju i prue pomo. Meutim, ne elei da se ponovo angauju u borbama u unutranjosti zemlje, u planinskim podrujima udaljenim od obale, jer su bili uvereni u njihov nepovoljan ishod, italijanski tabovi su odbili te zahteve. Nemake trupe bile su najveim delom angaovane u ofanzivi na Kozari, a njihova intervencija prema dogovoru preko demarkacione linije, u italijanskoj okupacionoj zoni, nije dolazila u obzir. Ostavljeni sami sebi, ustaki i domobranski tabovi inili su krajn j a naprezanja da spree pad svojih garnizona u Kuprekom, Duvanjskom i Livanjskom polju, i da zadre pod kontrolom komunikacije koje iz doline Vrbasa vode ka Dalmaciji i zapadnoj Hercegovini. Ne isputajui inicijativu iz ruku i ne dajui ustako-domobranskim. snagama da predahnu, Vrhovni tab je uputio 1. i 3. brigadu u napad na Livno, a 2. brigadu i delove 3. krajikog partizanskog odreda na Kupres. Posle izvrenih priprema, 1. i 3. proleterska brigada i bata'jon Vojin Zirojevi" su nou 4/5. avgusta napali Livno i u ogorenim borbama uspeli da slome otpor neprijatelja i prodru u grad koji je zauzet 7. avgusta. Osloboenjem Prozora, Gornjeg Vakufa, ujice, Duvna i Livna stvorena je izmeu Neretve i izvornog dela Vrbasa nadomak Jadranskom moru velika slobodna teritorija, koja je spojena s osloboenim teritorijama krajikih i dalmatinskih partizanskih jedinica. Posle osloboenja Livna, Vrhovni tab je orijentisao proleterske brigade delom prema Posuju, Imotskom i Aranu, a delom prema Kupresu, smatrajui da su stvoreni uslovi da se zauzme to jako ustako uporite." Prva proleterska brigada je, zajedno sa delovima Srednjodalmatinskog partizanskog odreda, zauzela do 17. avgusta Arano, Studence, Lovre i Posuje, razbila kod Klenka dve ustake satnije i ugrozila neprijateljske garnizone u bliem zaleu jadranske obale. Italijani su pojaali svoje posade, preduzeli potrebne odbrambene mere, privukli neke ustake i domobranske jedinice, i intervencijom jaih snaga do 22. avgusta povratili izgubljena mesta. Istovremeno, rasplamsale su se teke borbe za Kupres u kojima su uestvovali 2. i 4. proleterska i 1. krajika brigada, delovi 3. sandake i 10. hercegovake brigade i 3 krajikog partizanskog odreda. Izvedena su dva jaka nona napada 11/12. i 13/14. avgusta, ali bez uspeha. Brigade su pretrpele znatne gubitke (240 izbaenih iz stroja). Vrhovni tab je obustavio napad i orijentisao Udarnu grupu brigada ka Mrkonji-Gradu i Jajcu.
73 U meuvremenu su na tu teritoriju stigli 5. crnogorska brigada i Hercegovaki partizanski odred. Oni su, pod pritiskom hercegovakih, crnogorskih, sandakih i istonobosanskih etnika, 22. jula napustili Zelengoru i, probijajui se ka Grupi brigada, vodili borbe protiv nemakih i ustako-domobranskih jedinica. Posle otrih borbi i napornih mareva, izbili su poetkom avgusta na osloboeno podruje u rejon Prozora. Od Hercegovakog partizanskog odreda i samostalnog Mostarskog partizanskog bataljona Vrhovni tab je 10. avgusta formirao 10. hercegovaku brigadu.

Poto su 2. proleterska i 1. krajika brigada, gotovo bez borbe, zauzele 24. avgusta Mrkonji-Grad, zajedno sa 2. krajikom brigadom i 6. krajikim partizanskim odredom orijentisane su na spreavaj!je neprijateljske intervencije iz Banjaluke. Osloboenje Jajca. Uspenim dejstvima na Manjai i u rejonu Mrkonji-Grada stvoreni su povoljni uslovi za napad na Jajce, vaan vojni, ekonomski i politiki centar za koji su, zbog industrijskih postroj e n j a znaajnih za ratnu privredu, Nemci bili posebno zainteresovani. Jajce je branilo oko 1.300 neprijateljskih vojnika. Operativni tab za Bosansku krajinu, koji je rukovodio dejstvima u rejonu Mrkonji-Grada, Banjaluke i Jajca, angaovao je u napadu na Jajce 1. i 2. krajiku, 2. proletersku i 4. crnogorsku proletersku brigadu i delove 3. krajikog partizanskog odreda. U snanom juriu nou 24/25. septembra krajike i 2. proleterska brigada, sa 3. krajikim partizanskim odredom, razbile su neprijateljsku odbranu i prodrle u grad. Poto je pretrpeo velike gubitke (440 izbaenih iz stroja), neprijatelj se povukao iz grada i odstupio prema Travniku. U meuvremenu je 4. crnogorska proleterska brigada razbila neprijateljske posade u dolini Vrbasa, nizvodno od grada, da bi spreila intervenciju iz Donjeg Vakufa. Uspenim borbama za Mrkonji-Grad i Jajce i odbacivanjem neprijatelja u Banjaluku, Donji Vakuf i Travnik zavren je pohod Udarne grupe proleterskih brigada sa Zelengore u Zapadnu Bosnu, ime je uspeno izvedena jedna do tada najveih napadnih operacija u NOR-u, bolje rei vie operacija operativnog znaenja kakvih do tada nije bilo.74 Zakljuak. U tromesenim borbama i neprekidnim marevima proleterske brigade izvrile su zadatke koje su im CK KPJ i Vrhovni tab postavili na Zelengori. Uspesi koje su do kraja septembra postigle Udarna grupa brigada, krajike i dalmatinske partizanske jedinice ugrozili su okupatorske i ustake pozicije u zapadnoj Bosni i velikom delu Hrvatske. Gotovo cela teritorija izmeu Neretve, Vrbasa, Save, Kupe i morske obale bila je jo jae zahvaena oruanom borbom i veim delom osloboena. Pojavom Udarne grupe proleterskih brigada na tom prostoru izmenio se vojni odnos snaga na tetu neprijatelja, to je bilo od posebnog znaaja za dalji, jo bri razvoj NOR-a u Bosni i Hfeva'tskoj, a i u Sloveniji, u toku druge polovine 1942. godine. Dejstva Udarne grupe proleterskih brigada bila su usklaena i koordinirana sa ofanzivnim postupcima jakih snaga Operativnog taba za Bosansku kra jinu- i'l.' i 4. operativne zone Glavnog taba Hrvatske, Osloboena teritorija predstavljala je solidnu osnovicu sa koje su se ofanzivna dejstva mogla planski razvijati na irokom frontu, a vii oblici borbenih dejstava sve su vie dolazili do izraaja. Nastavljeno je formiranje novih brigada u Bosanskoj krajini i Hrvatskoj, stvoreni su preduslovi za formiranje divizija i korpusa, a time i za prelazak na vie oblike borbenih dejstava. U planiranju i izvoenju pohoda Udarne grupe brigada na prvom mestu treba istai da su planovi Vrhovnog komandanta bili izraz jasno odreene operativne ideje, to predstavlja nov kvalitet u razvoju ratne
74

Mio Lekovi, Ofanziva proleterskih brigada u leto 1942, VII, Beograd 1965.

vestine oruanih snaga NOP-a. Neprekidno se nastojalo da se dejstva prenesu na to iru prostoriju, kako bi se aktivnim postupcima dala snaga, razvuklo i vezalo to vie neprijateljskih snaga, a da bi se istovremeno koncentracijom glavnih snaga iznenadno usmerio udar na izvrenje onog zadatka koji je vodio ostvarenju osnovnih vojnih i politikih ciljeva.75 To je bilo mogue ostvariti jer je Vrhovni komandant u brigadama imao izuzetno pokretne jedinice iju je glavninu uvek mogao upotrebiti za reavanje najvanijih zadataka, i talco u odreenom momentu i na glavnom mestu postii nadmonost u odnosu snaga, tajnu koncentraciju i operativno i taktiko iznenaenje. Kvalitativno novi oblici dejstava operacije ireg znaaja nosili su u sebi i mnogobrojne tekoe, slabosti pa i greke. Vetinom rukovoenja krupnijim snagama na iroj prostoriji radi postizanja postavljenog cilja trebalo je tele ovladati na bazi vlastitih iskustava, zbog ega, inae, pravilne ideje Vrhovnog komandanta nisu ponekad bile do k r a j a sprovedene. Ovde posebno treba istai slabosti koje su uslovljene nedostatkom sredstava veze, zbog ega je bilo tekoa u rukovoenju viih tabova na iroj prostoriji. Isto talco je podbacila obavetajna sluba, to je uslovilo ponekad sasvim pogrene predstave o snazi i namel a m a neprijatelja. Znaaj operativnog maslciranja i nain postizanja operativnog iznenaenja, zajedno sa brzinom izvoenja borbenih dejstava, takoe su u punom obimu istaknuti u ovoj operaciji. Pohod je nagovestio to hitniju potrebu za stvaranje divizija i korpusa, jedinica koje e biti sposobne da uspeno reavaju zadatke operativnog i strategijskog znaaja. Izvedena borbena dejstva posluila su tabovima i borcima kao izuzetno dobra kola u kojoj su znanje, umenost i borbena iskustva podigli na vii stepen, osposobivi se za krupna dejstva, lcoja su imala operativni i operativno-strategijski znaaj. Dolazak proleterskih brigada i pobedom nad etnicima kod Mrlconji-Grada i na Manjai zadat je udarac etnikom pokretu. Pohodom Udarne grupe brigada zavrena je prva godina NOR-a. Svu njenu teinu i dramatiku, sav njen znaaj i veliinu najpotpunije je izrazio Tito ovim reima: Veliki znaaj za razvitak ustanka ne samo u zapadnoj Bosni ve i u Hrvatskoj i Sloveniji imao je mar proleterskih brigada koje su pole 24. juna 1942. godine preko Zelengore, Treskavice, Igmana, Konjica, Prozora, Duvna, Livna itd. U tom maru proleterske brigade su prele 250 llometara, istei pred. sobom teren u rasponu od 70 kilometara. To je bilo tano godinu dana poslije poetka oruanih borbi naih naroda. Prva godina rata bila je za nas najtea i to iz vie razloga... To je bila godina tekih iskuenja za nae narode i ujedno surova ratna kola za nae partizanske i druge vojne jedinice. U toj se godini uvrstila i prekalila naa narodna vojska, stabilizirao se ustanak, uhvatila je vrstog korijena narodna vlast u mnogim krajevima."76
75 Ovo jasno pokazuje primer Livna i Kupresa, na koje je usmeren jedan za drugim udar glavnih snaga, dok su pomone snage aktivnim dejstvima na iroj prostoriji vezivale za sebe i razvlaile nadmonije okupatorsko-kvislinke snage na ostalim pravcima, obezbeujui na t a j nain dejstvo glavnih snaga. 76 Peti kongres KPJ, (izvetaji i referati), Kultura, 1949, str. 106108.

ITALIJANSKA OFANZIVA U SLOVENIJI (shema 10) Italijanska ofanziva u Sloveniji poznata pod nazivom Roka ofanziva" obuhvata napadna borbena dejstva 11. armijskog korpusa sa oko 70.000 vojnika protiv partizanskih jedinica oko Glavnog taba Slovenije, 3.000 boraca, izvedena u Ljubljanskoj pokrajini od 16. jula do 4. novembra 1942. Vodila se na povrini oko 4.550 km2 na kojoj je ivelo 336.000 stanovnika. U prolenoj ofanzivi partizanskih snaga u Ljubljanskoj pokrajini, koja je izvedena u m a j u i junu 1942, vei deo ove pokrajine bio je osloboen. Manje italijanske posade iz unutranjosti povuene su u Koevje, Ribnicu, Novo Mesto, rnomelj, Metliku i uporita du pruga Ljubljana Postojna, Ljubljana Novo Mesto Karlovac i Grosuplje Koevje. Pred poetak ofanzive na osloboenoj teritoriji Dolenjske, Notranjske i Bele krajine nalazile su se 3. i 5. grupa partizanskih odreda. Od proleterskog bataljona Tone Tomi" i najboljih boraca 3. i 5. grupe partizanskih odreda formirana je 16. jula 1. slovenalca udarna brigada Tone Tomi." 77 Ovim snagama, ija je ukupna jaina bila oko 4.000 boraca, neposredno je komandovao Glavni tab Slovenije.78 Da bi uguila ustanak i razbila novoformirane jedinice a na osnovu uputstava Vie komande oruanih snaga za Sloveniju i Dalmaciju (Comando Superiore FF AA Slovenia-Dalmazia) od 8. juna 1942, Komanda 11. armijskog korpusa, sa generalom Mariom Robotijem na elu izradila je, krajem juna plan za ofanzivu u Ljubljanskoj pokrajini. Planom ofanzive, nazvanim Operativni ciklus" predvieno je jedanaest uzastopnih operacija od kojih se trea delila na etape A" i B", talco da je ofanziva imala dvanaest etapa. Planirano je da se u svakoj etapi najpre zaprenim linijama zatvori i okrui, a zatim pokretnim snagama detaljno proelja zemljini kompleks i na t a j nain po pojasevima pretrai Ljubljanska pokrajina i unite partizanske snage. Istovremeno sa operacijom glavnih
77 Trea grupa partizanskih odreda, kojoj je odreena teritorija cele Ljubljanske pokrajine, deo Dolenjske koji su juno od Save okupirali Nemci i, privremeno, Slovenako primorje imae Dolenjski, Notranjski, Belokranjski i Primorski partizanski odred. , Peta grupa partizanskih odreda nastala je tako to je Glavni tab slovenakih partizanskih odreda, oko 25. juna, izdvojio Dolenjski partizanski odred iz 3. rgupe partizanskih odreda i osnovao novu, 5. grupu partizanskih odreda. Od bataljona Dolenjskog odreda i jednog bataljona 2. grupe partizanskih odreda, koji nije poao u Gorenjsku, formirana su tri nova odreda: Zapadnodolenjski, sa podrujem od Save do Suhe krajine i Koevsltog roga, Krki odred, od doline Mirne do Gorjanaca u Dolenjskoj, i Belokranjski partizanski odred u Beloj krajini. Proleterski udarni bataljon Tone Tomi" formiran je 12. juna od Proleterske udarne ete i dela 1. bataljona Notranjskog partizanskog odreda, neposredno potinjen Glavnom tabu Slovenije. Zdravico Klanjelc, Narodnooslobodilaki rat u Sloveniji 19411945, VII, Beograd 1984, str. 112129. 78 Glavni tab Slovenije sainjavali su: komandant Franc Leslcovek Luka, politiki komesar Ivan Maek Matija i zamenik komandanta Ale Bebler Primo.

snaga, ostala uporita su trebala da razviju maksimalnu aktivnost na svom podruju. Za izvoenje operacije angaovan je 11. korpus sastava: divizije ,,Izonco" i Granatieri di Sardenja", 11. grupacija granine strae, dve faistike legije crnih koulja, etiri specijalna bataljona M" i ostale pomone korpusne jedinice. Korpus je ojaan divizijama Kaatori dele Alpi" i Maerata", koje su krajem juna prebaene iz Hercegovine, sa dva motorizovana odreda, eskadrilama izviake i bombarderske avijacije i drugim jedinicama, ukupno oko 70.000 ljudi. Ako se tome dodaju lcarabinjerslce, rodovske i druge specijalne jedinice, onda je pred poetak ofanzive na teritoriji 11. armijskog korpusa bilo oko 82.000 vojnika. Pre poetka ofanzive Italijani su izveli akciju ienja Ljubljane. Zapravo, od 24. juna do 1. jula divizija Granatieri di Sardenja" proverila je sve za oruje sposobne mukarce od 16 do 40 godina starosti, tako to je od oko 80.000 stanovnika Ljubljane vojska kamionima privela u kasarne 20.435 lica, od kojih je uz pomo 20 denuncijanata zadrano 2.858.79 Plan operacije bio je usklaen sa 5. korpusom u Hrvatskoj, 23. korpusom u Trstu i nemakim komandantom policije i slube bezbednosti (policijskim generalom Ervinom Rezenerom) u nemakoj okupacionoj zoni.80 Borbena dejstva, planirana i izvedena u jedanaest etapa, trajala su 112 dana sa jednom kraom operativnom pauzom od sedam dana (5 11. septembra). U prvoj i drugoj etapi (16 24, jula) italijanske divizije Kaatori dele Alpi" i Granatieri di Sardenja" i nekoliko M" bataljona, ojaanih tenkovima i oklopnim automobilima, okruili su prostoriju Ljubljane, marje, Grosuplje, Zdenska Vas, Velike Bloke, Crknica, Borovnica, a zatim poeli da steu obru i da elu oblast oiste od partizanskih jedinica, u prvom redu onih koje su bile na planinama Krim i Mokrec, a to su etiri bataljona Krimskog partizanskog odreda i bataljon 2. grupe partizanskih odreda koji se vratio iz tajerske. Partizanske snage, koristei poznavanje zemljita, uspel su da se glavninom izvuku na Travnu goru, a delom preko Ljubljanskog vrha u Polhograjslce Dolomite. Nakon dva dana poela je trea etapa ofanzive (24. jula 23. avgusta), koja se deli u dv faze. U prvoj, vremenski najduoj (24. jula 13. avgusta) fazi Italijani su trebali da na zaprenoj liniji u Notranjskoj potisnu partizanske snage sa linije Zapotok Sodraica Bloka
79 Zdravico Klanjek, n.cl., str. 140141; Zbornik NOR-a, tom XIII, knj. 2, str. 542543; tom VI, knj. 3, str. 429441, 497498, 515516. 80 U meuvremenu, italijanska Vrhovna komanda je na teritoriji Slovenskog p r i m o r j a i Istre formirala u junu 23. armijski korpus, koji je trebalo da sprei irenje ustanka u tim pokrajinama. Na sastanku komandanta italijanske 2. armije generala Marija Roate sa komandantima 5. i 23. korpusa 6. jula, odlueno je da pre poetka operacija njihove snage zatvore granice prema NDH i bivu jugoslovensko-italijansku granicu, na sastanku sa nemakim generalima Ervinom Rezenerom, viim voom SS i policije u 18. vojnoj oblasti, 12. jula dogovoreno je da Nemci zatvore nemalco-italijansku granicu u Sloveniji i onemogue prebacivanje partizana iz italijanskg u nemako olcupaciono podruje. Zbornik NOR-a,'tom VI, knj. 3, str. 516, 519, 531535.

Polica na liniju Mala gora Koevje Koevska Reka i tu ih unite. Druge jedinice su istile Cerlcniku i deo Loke doline, prostor severno od eleznike pruge Ljubljana Postojna do demarkacione linije, ili su vrile ispade blizu svojih uporita. Postepeno i sporo savlaujui teko zemljite, italijanske snage su u streljakom stroju pretraile Notranjsku, i to predeo po predeo. Koevski partizanski odred probio se iz obrua, a oni koji to nisu uspeli prikrili su se na teko dostupnim terenima. U drugoj fazi tree etape (14 23. avgusta) italijanske divizije Gran a t i e r i di Sardenja" i Kaatori dele Alpi", manevarske grupe iz divizije ,,Izonco" i Maerata" i grupa faistikih bataljona M" ukupno oko 40.000 vojnika opkolile su masiv Koevskog roga, prostor od oko 120 km2, u duini od 40 km. U okruenju su se nalazili CK KPS i Glavni tab Slovenije, tab 5. grupe partizanskih odreda i po jedan bataljon Koevskog i Belokranjskog partizanskog odreda. Trupe su imale zadatak aa suavanjem obrua pretrae svaku stopu umskog zemljita i unite sve to se nae na njemu. Glavni tab Slovenije nije oekivao okruenje Koevskog roga ni tolike snage. Meutim, ni italijanska komanda nije znala da je u obruu slovenalco rukovodstvo NOP-a sa Glavnim tabom. Borbe su poele 14. avgusta. Rukovodstvo NOP-a se 16. avgusta odluilo za proboj iz obrua, a sledeeg dana uvee, posle sukoba sa grupom faistikih bataljona M", podelili su se u tri grupe. Grupa koju su sain javale jedinice oba odreda i 3. bataljona 1. udarne brigade Tone Tomi" probila se iz obrua, kao i ostale grupe centralnih organa i ustanova, iako su se neko vreme morale sklanjati bez hrane i vode na teko dostupnim terenima. . Grupa sa CK KPS, Izvrnim odborom OF i Glavnim tabom nije uspela da se probije, ve se morala vratiti u skrivalite, izraeno i dobro maskirano, u krakoj vrtai, gde je uz k r a j n j e pomanjkanje hrane i vode ostala do 23. avgusta. Italijanslci streljaki stroj pretraio je koevske ume u neposrednoj blizini, ali skrivalita nije otkrio. U etvrtoj etapi (24 29. avgusta) italijanske divizije Kaatori dele Alpi", Granatijeri di Sardenja", delovi divizije Izonco" i Bela garda iz Novog Mesta, sa linije Koevje Podsteniee. Podturen, preduzcli. su nastupanje ka liniji uemberlc Krlca Vas Raica s ciljem da tamo najpre nabace partizanske snage, a zatim da ih u petoj etapi (30. avgusta 5. septembra) potisnu prema italijansko-nemakoj granici i unite u sadejstvu- sa nemakim snagama. Deo slovenakog rukovodstva se sa Koevskog roga postepeno prebacivao, kreui se za i talijanskim trupama preko Suhe krajine, u novu bazu kod Podlipoglava u blizini Ljubljane, 81 a drugi je uspostavio vezu sa partizanskim jedinicama u istonoj Dolenjskoj i Koevslcoj.
' 81 U bazi kod Podlipoglava, 28. i 29. septembra, po prvi put posle ofanzive na Ivoevskom rogu prikupio se vei deo rukovodstva NOP-a. Na predlog CK KPS, Izvrni odbor OF je 1. oktobra 1942. doneo odluku o kadrovskim izmenama u Glavnom tabu Slovenakih NOP odreda. Na dunost komandanta postavljen je Ivan Maek Matija, za politikog komesara Boris Kidri Peter, a za zamenika komandanta Jaka Avi, Branko Hrast, generaltabni pukovnik bive jugoslovenske vojske. Zdravko Klanjek, n.cl., str. 153154, 393.

Izvrena je reorganizacija snaga na taj nain to su ukinuti tab 5. grupe partizansldh odrada i Loki partizanski odred, tako da je u Dolenjskoj i Notranjskoj ostala 3. grupa partizanskih odreda, sastava Krimski, Belokrajinski, Krki i Zapadnodolenjski partizanski odred. Zbog dejstva snaga Glavnog taba Hrvatske na Kordunu, Gorskom kotaru i Zumberku, Italijani su bili prinueni da poetkom septembra prebace iz Slovenije u Hrvatsku diviziju Granatieri di Sardenja" i dva faistika bataljona M", ime je znatno oslabljen pritisak u Sloveniji. Partizanske snage izvukle su se na podruje Notranjske i Koevske. Poetkom septembra, u blizini Trebelnog kod Mokronoga, prikupilo se oko 810 partizana Zapadnodolenjskog i Krkog partizanskog odreda i onih koji su se izvukli iz Suhe krajine i Zapadne Dolenjske. Od tih snaga formirana je, 4. septembra, 2. slovenaka NOU brigada Matija Gubec". esta etapa (12 22. septembra) poela je 12. septembra, posle sedmodnevnog odmora. Italijanske trupe krenule su u napad na teritoriji izmeu demarkacione linije i reke Krke u pravcu jugozapada. Ostale snage izvodile su ienje u Polhograjskim Dolomitima i na Mokrcu. TJ to vreme poele su da uestvuju u italijanskoj ofanzivi prve belogardejske oruane jedinice. Po nareenju Glavnog taba Slovenije formirane su 3. slovenaka NOU brigada Ivan Cankar" (28. septembra) i 4. slovenaka NOU brigada Ljubo ercer" (6. oktobra). Formiranjem etiri brigade, oko 1.400 boraca, uinjen je znaajan korak u daljem razvoju oruanih snaga NOP-a u Sloveniji. U daljem toku izvoenja ofanzive, italijansko komandovanje je moralo menjati plan daljeg dejstva. Tako je u sedmoj etapi ofanzive (23 26. septembra) ponovo pretraena teritorija Suhe krajine izmeu linije Zagradec Radohova Vas i Novog Mesta, kao i Koevski rog. Snage upotrebljene u ovoj etapi bile su manje nego u prethodnim etapama. Radilo se pod maksimom: Traiti partizane gde god se nalaze, a zatim ih unititi, samo unititi!" Meutim, sve se to zavrilo bez veih rezultata. Prva slovenaka NOU brigada Tone Tomi" i bataljon namenjen za 3. slovenaku NOU brigadu Ivan Cankar" svojim manevrima i borbenim dejstvom u toj etapi poeli su da uzimaju u svoje ruke operativnu inicijativu, upravo zahvaljujui svojoj pokretljivosti i sve veoj borbenoj sposobnosti. Prisustvo znatnijih partizanskih snaga u Beloj krajini uticalo je na plan osme etape ofanzive (29. septembra 2. oktobra) u kojoj su italijanske jedinice uverene da se tu nalazi bar 1.200 partizana, pretraile sav prostor u pravcu sever jug do Kupe kod Vinice. Pred nastupajuim italijanskim snagama partizanske jedinice su se brzo povukle i napad je izveden uprazno. Kod Lenice, juno od Broda na Kupi, 2. oktobra, 2. primorsko-goranski partizanski odred je napadom iz zasede razbio italijansku kolonu od 180 vojnika nanevi j o j gubitke od 62 poginula i 40 ranjenih. Istog dana je 1. slovenaka brigada Tone Tomi" na Velikoj gori odbila napad borbene grupe Maerata" iz Ribnice. U devetoj etapi (2 10. oktobra) pokretni delovi 11. armijskog korpusa premetali su se du gornjeg toka Kupe na polazne poloaje za desetu etapu ofanzive (10. 23. oktobra). Ona je obuhvatila zemljite

sa obe strane Kupe, od njenog gornjeg toka do linije Semi Metlika Vidovina i na istok do reke Korane. Taj prostor su pretraivali od juga prema severu i 15. oktobra postavili obru severno od Ogulina. Meutim, 17. oktobra su 2. lika udarna brigada i bataljon 4. kordunake brigade, oko 1.450 boraca, izmeu relca Meice i Korane kod Poloja razbili ojaani konjiki puk Aleksandrija" 1. brze divizije Eugenio di Savoja", nanevi mu gubitke od 159 poginulih. U posleclnjoj etapi ofanzive (28. oktobra 4. novembra) italijanske snage uz saradnju nemakih i ustako-domobranskih jedinica okruili su Gorjance i umberak, za to je angaovano 36 bataljona. U obruu su se nali 1. hrvatski proleterski bataljon Josip Kra" 2. operativne zone Hrvatske i eta Vzhodnodolenjskog partizanskog odreda. Oni su se probili iz obrua 31. oktobra kod sela Gluinja severno od Kalja i preko eleznike pruge Zagreb Karlovac stigli u Donju Kupinu u podnoju Vukomerikih gorica. Proeljavanjem Gorjanaca i umberlca zavrena je italijanska ofanziva u Sloveniji. Zakljuak. Cilj italijanske ofanzive da se unite partizanske snage nije ni izdaleka postignt. Glavnina partizanskih snaga nije unitena. Naprotiv, upravo su u toku ofanzive formirane prve etiri slovenake brigade, koje su sa jo tri partizanska odreda ostale na svom terenu i pre zavretka borbi preduzele ofanzivu protiv Bele garde, u to vreme najvee opasnosti za jedinstvo slovenakog naroda. Italijani su ofanzivu izveli u vie operacija i po metodi okruenja i unitenja protivnika. Oni su pristupili postupnom nastupanju od Ljubljane sa sistematskim pretraivanjem Ljubljanske pokrajine, potiskujui partizanske jedinice prema zaprenim linijama 23. armijskog korpusa na bivoj jugoslovensko-italijanskoj granici i 5. armijskog korpusa na reci Kupi i pl. Gorjanci, kao i nemakih jedinica na granici izmeu italijanske i nemake okupacione zone. Istovremeno, iz pojedinih garnizona italijanski vojnici su vrili manje prodore i ienje na odsecima koje glavnina nije proeljala ili je to ranije uinila. Takvi postupci neprijatelja stvarali su izuzetno teku situaciju za partizanske jedinice i organe NOP-a u Sloveniji. Reavanje operativnih problema oni su traili u skladu sa smernicama koje je vrhovni komandant Josip Broz Tito uputio Glavnom tabu SlovWiije 3. avgusta 1942. u kojima se istie vanost aktivne odbrane, dranja snaga na irem prostoru, brzih pokreta i napada na njslabija mesta okupatora. Tito je zahtevao stvaranje pokretnih jedinica, snanih udarnih bataljona, a ujedno i dalje zadravanje manjih partizanskih odreda koji e ostati na svom terenu. U sluaju suvie velikog pritiska okupatora, istie Tito, trebalo je da se glavnina snaga povue ka bezbednijem zaleu, u ovom sluaju u pravcu Kupe, kako bi se oslonila na sobodnu teritoriju u Lici i Gorskom kotaru. Kada je italijanska ofanziva bila na vrhuncu, i kada je trebalo reiti dilemu da li povui glavninu partizanskih snaga iz Slovenije na teritoriju Hrvatske i izvui ispod udara nadmonijih neprijateljskih snaga, dolo se do zakljuka da bi prihvatanje takvog reenja znailo prepustiti narod i teritoriju na milost i nemilost Beloj gardi i okupatoru. Zbog toga se ilo metodom zabacivanja u neprijateljsku pozadinu, a ponegde i prikrivanje manjeg dela snaga.

Prema italijanskim podacima, u toku ofanzive je u borbi poginulo 1.807, zarobljeno i streljano 847, a predalo se 1.627 partizana, to ukupno iznosi 4.281 boraca. Ovi podaci nisu tani, jer je na k r a j u ofanzive u Ljubljanskoj pokrajini bilo u brigadama i odredima oko 3.100 boraca. Rauna se da je izgubljeno oko 1.000 boraca, t j . 20 odsto od moguih boraca, a da se oko 900 boraca vratilo kuama, pa ukupni gubici iznose 1.900 boraca ili 38 odsto ranijeg brojnog stanja. Osim toga, italijanske trupe streljale su oko 2.100 seljaka, a veliki deo stanovnitva su oterale u logore. Neka sela su sasvim ispranjena i popaljena. Krajem oktobra u italijanskim koncentracionim logorima nalazilo se oko 26.000 stanovnika Ljubljanske pokrajine. 82 BIHAKA OPERACIJA (sheme 11 i 12.) Bihaka operacija obuhvata napadna borbena dejstva grupe brigada jaine oko 9.000 boraca, pod komandom Operativnog taba NOP i DV za Bosansku krajinu protiv ustako-domobranskih i nemakih snaga jaine oko 4.300 vojnika, od 29. oktobra do 20. novembra 1942, radi osloboenja Bihaa, razbijanja okupatorskih i lcvislinkih uporita u d.olini Une i prodora prema Karlovcu i Sanskom Mostu. Dolazak CK KPJ i Vrhovnog taba sa Udarnom grupom proleterskih brigada u zapadnu Bosnu dao je jo jai impuls ve razvijenoj oruanoj borbi u Bosanskoj krajini, sredinjoj Hrvatskoj, Dalmaciji i Sloveniji, izmenio je vojni odnos snaga na tetu neprijatelja i doveo do razbijanja ustake vlasti i okupacionog sistema. U Bosanskoj krajini, pored 1. krajike brigade, koja je formirana krajem maja, u toku avgusta i septembra formirane su jo etiri brigade 2, 3, 4. i 5. Na podruju Like, Korduna i Banije osloboen je znatan prostor i formirano sedam brigada (1, 2. i 3. lika, 4. i 5. kordunaka, 7. i 8. banijska), dok je na podruju Dalmacije dolo do masovnog priliva novih boraca i formiranja 1. i 2. brigade i vie partizanskih odred. Brzo su narstali odredi i na podruju Slavonije, Slovenije, Gorskog kotara i umberka. U Sloveniji su dejstvovale dve, a u istonoj Bosni jedna brigada, pa su koncem septembra postojale 23 brigade i desetak partizanskih. odreda, samostalnih bataljona i eta. Odlunim i smelim udarima snaga NOP i DVJ okupatorske i kvislinke snage su naterane u odbranu i prisiljene na povlaenje, u toku ega su izgubile veliku teritoriju i znatne snage. Ovim su u leto i jesen 1942. godine, u zapadnim delovima zemlje, bili ozbiljno ugroeni interesi okupatora i njihovih pomagaa. Zbog toga su u oktobru neprijateljske snage, jaine oko pet divizija, pokuale da u vie uzastopnih lokalnih
82 Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 308316; Metod Miku, italijanska ofanziva protiv Narodnooslobodilake vojske Slovenije od 16. jula do 4. novembra 1942. godine, VIG 1/1950, str. 4881; Miroslav Stepani, Dejstva slovenaki'i i hrvatskih partizanskih snaga u graninim krajevima Slovenije i Hrvatske i u dragoj polovini Roke ofanzive" 1942, VIG 5/1962, str. 3768. -

napadnih operativnih poduhvata razbi j u partizanske snage u .zapadnoj Bosni i Dalmaciji, ali su i pored mestiminih uspeha pretrpele neuspeh. 83 Na putu dalje ofanzive partizanskih snaga stajao je Biha, sedite ustake velike upe Krbava i Psat i drugih administrativnih organa i ustanova. Predstavljao je vaan vojni, politiki i ekonomski centar i znaajnu raskrsnicu puteva u dolini Une. Nalazei se na tromei Bosne, Like i Korduna, neprijatelj je osloncem na ovo uporite kontrolisao iru teritoriju koju je koristio kao pogodnu osnovicu za ofanzivna dejstva prema slobodnoj teritoriji. Pored Bihaa, trebalo je zauzeti i sva neprijateljska uporita u dolini Une do Bosanskog Novog, onda Buin, Cazin, Liko Petrovo Selo, Drenik-Grad, Rakovicu, Slunj, Cetingrad, Veliku i Malu Kladuu i Vrnogra. Neposredno pred poetak napada, na prostoriji Biha Bosanska Krupa Liko Petrovo Selo nalazio se ojaani 4. ustaki zdrug, oko 4.300 vojnika, od ega je u uem rejonu Bihaa i u gradu bilo oko 2.300. Glavnina neprijateljskih snaga angaovana je u rejonu Bihaa, a po jedna ojaana ustaka bojna nalazila se u Bosanskoj Krupi i Likom Petrovom Selu. Da bi branile to vei prostor oko Bihaa, jedinice NDH su organizovale spoljni odbrambeni pojas obezbeenja, kojim su obuhvaena sela na 8 do 10 km od grada, a neposredna odbrana bila je oslor njena na blia naselja, zemljine objekte na ivici grada i sam grad. Teite odbrane bilo je na levoj obali Une, na odseku Somilje Zegar aerodrom, koji su fortifikacijski bili dobro utvreni, po dubini oslonjeni na kanal oko zapadnog dela grada i posednuti glavnim snagama 19. i 33. ustake bojne. Deo grada i uporita na desnoj obali Une, kao i sela nizvodno od Bihaa, drali su delovi 2. i 12. domobranske pukovnije. 84 : Vrhovni tab je prihvatio predlog Operativnog taba 85 NOP i DV za Bosansku krajinu da se napadne Biha, poto se to podudaralo i sa njegovim planom. Tito je 18. oktobra naredio Operativnom tabu za Bosansku krajinu da najkasnije do 5. novembra napadne i zauzme grad Biha, koji mu je bio potreban iz politikih razloga jer je tu trebalo da se odri Prvo zasedanje AVNOJ-a. Osim toga, nareeno je da se
83 Povratili su Jajce, Mi'konji-Grad,.Klju, Prozor i" Livno. Zapravo, Nemci su izveli operaciju Jajce I" radi povraaja Jajca, Mrkonji-Grada i Kljua i odbacivan j a partizanskih snaga preko demarkacione linije, a italijansko-etnike snage izvele su operaciju Alfa" napadom iz doline Neretve ka Prozoru da bi prinudili partizanske snage da se povuku iz doline Vrbasa i odloe svoje planove o ponovnom napadu na garnizone u dolini Vrbasa. Donji Vakuf i Bugojno i o prodoru u srednju Bosnu. Mio Lekovi, Bihaka operacija novembra 1942, VII, Beograd 1972, str. 1924. 84 Odbrana Bihaa bila je organizovana u dva pojasa: spoljni i neposredni. U spoljni pojas odbrane bila su /ukljuena sela: Pokoj, ehii, evkii, Zaloje, Alibegovii, Vinca, ekrlije, Orljani Golubi, Sokolac Debrenica, Skoaj, Zavalje i Vrkai. Pojas za neposrednu odbranu Bihaa izgraen je na liniji naselja i zemljinih objekata koji su se naslanjali na ivicu grada i obuhvatao je Baki staru i novu elezniku stanicu, Rasadnik, Ribi, Privilicu, Somilje, vojniki logoi Zegar, Kri i Hatinac. 85 Operativni tab su sainjavali: komandant Kota Na, zamenik komandanta Slavko Rodi, politiki komesar Osman Karabegovi, naelnik taba Branko Poljanac.

pripreme izvedu u najveoj tajnosti i da se u toku priprema preduzmu demonstrativni napadi na sektoru Bosanska Krupa Ljubija radi vezivanja neprijateljskih snaga i maskiranja napada na Biha. Nakon to je uz pomo rukovodstva NOP-a i naroda prikupio tane podatke o jaini, sastavu i rasporedu ustakih i domobranskih snaga i organizaciji odbrane u rejonu Bihaa, Operativni tab za Bosansku krajinu je izradio predlog plana napada i podneo ga na uvid i odobrenje Vrhovnom komandantu. Na sastanku odranom 28. oktobra utvreni su opta zamisao i definitivan plan bihake operacije. Operativna zamisao se sastojala u tome da se, uz ubacivanje dela snaga u grad, izvri jednovremen napad na Biha i uporita oko njega, s tim da se brzim prodorima kroz meuprostore najpre razbije spoljna odbrana i to pre prodre u grad, a zatim, u sadejstvu sa ubaenim delovima, uniti neprijatelj i grad oslobodi. Istovremeno je trebalo napasti i razbiti neprijateljske posade u dolini Une izmeu Bihaa i Bosanske Krupe i kod Likog Petrovog Sela, radi obezbeenja od Bosanske Krupe, Cazina, Slunja i Gospia. Posle zauzimanja Bihaa, trebalo je razviti dejstva ka Bosanskom Novom, Velikoj Kladui i Slunju. Poetak napada je planiran za 1. novembar u 23.30 sati. Na osnovu uputstava Vrhovnog komandanta, dogovora sa Glavnim tabom Hrvatske i postavljene zamisli, Operativni tab za Bosansku Krajinu je odredio da neposredan napad na Biha izvre etiri brigade, i to dve brigade 8. banijska i 2. krajika sa istone strane na uporita i deo grada na desnoj obali Une, i dve brigade 1. i 3. krajika sa juga i jugozapada na uporita i deo grada izmeu reke Une i Pljeevice. Za napad na posade u mestima na daljim prilazima Bihau i za obezbeenje od intervencije spolja odreene su etiri brigade 5. i 6. krajika, 2. lika i 4. kordunaka. Artiljerija od dve haubice sa 22 granate, sa vatrenih poloaja u rejonu Grabea, trebalo je da podri napad brigada na Biha. Snage za napad na Biha i blia uporita imale su sledee zadatke: 8. banijska brigada da pree u napad na oseku Pokoj Zaloje, razbije spoljnu odbranu domobranskih snaga i u sadejstvu sa 2. krajikom brigadom ovlada delom grada istono od Une; 2. krajika brigada da razbije spoljna uporita na odseku Zaloje Una i prodre u istoni deo grada ubacivanjem jednog bataljona; -^J, krajika brigada, napadajui na odseku Una Skoaj, trebalo je da savlada protivnika na pravcu Dobrenice Somilje Biha, delom snaga sadejstvuje sa 3. krajikom brigadom u borbi za egar, a zatim prodre u grad sa juga; 3. krajika brigada da pree u napad na odsek Zavalje Vedro Polje, zauzme egar, Kri i aerodrom, a zatim prodre u grad sa zapadne strane. Za razbijanje ustako-domobranskih posada u dolini Une do Bosanske Krupe i u Likom Petrovom Selu, da spree intervenciju spolja i izvlaenje protivnih snaga iz Bihaa, angaovane su: 6. krajika brigada (bez 3. bataljona) da obezbedi napad sa pravca Bosanski Novi Bosanska Krupa, preko V. Radia;

 5. krajika brigada, sa 3. bataljonom 6. brigade, da razbije posade u dolini Une izmeu Bosanske Krupe i Bihaa i sprei intervnciju iz rejona Bosanske Krupe i Cazina; 4. kordunaka brigada da presee cestu Biha Traka Ratela i sprei izvlaenje protivnika na sever; 2. lika brigada da razbije posadu u Likom Petrovom Selu i obezbedi pravac od Slunja i Gospia. U operaciji angaovano je 8.928 boraca od kojih 3.616 za direktan napad na grad u etiri brigade i 5.312 boraca za dejstva na susedna uporita u sastavu etiri brigade. Posle osloboenja Bihaa 2. i 3. krajika brigada trebalo je da nastupaju niz Unu i zauzmu Bosansku Krupu, 1. i delovi 6. krajike da oslobode Cazin, a 2. lika i 8. banijska da produe dejstva preko Rakovice ka Slunju. Radi sadejstva i operativnog maskiranja priprema za predstojeu operaciju i vezivanja protivnikih snaga, 5. i 7. brigada iz 1. operativne zone Hrvatske imale su zadatak da pojaaju ofanzivnu aktivnost u zahvatu eleznike pruge Sisak Slunj Bosanski Novi, a 1. i 2. proleterska brigada prema Bosanskom Grahovu.86 Dovoenje jedinica za napad izvreno je od 29. do 31. oktobra sa velikih udaljenosti i u najveoj tajnosti. Najdui mar preko 120 km izvrile su 1. i 3. krajika brigada iz rejona Kljua do polaznih poloaja za napad juno od Bihaa. Neposredne pripreme za napad tabova i jedinica izvrene su u toku 31. oktobra i 1. novembra. Sa zapadnih padina Grabea (k. 387) iznad sela Cekrlija, komandant Operativnog taba za Bosansku krajinu Kota Na izvrio je komandantslco izvianje sa komandantima i politikim komesarima brigada i na zemljitu im precizirao zadatke i nain njihovog izvrenja. Izvianje su izvrili i komandanti brigada sa potinjenim stareinama i izdali pismene zapovesti za napad. Na mestima gde je to zemljite omoguavalo, svi borci su upoznati sa zadatkom, tato da su dobro osmotrili teren i uporita koja e napadati. Po jedinicama su odrani sastanci partijskih i skojevslcjh organizacija, na kojima je, pored ostalog, ukazano na znaaj napada 1 na Biha i zadatke komunista u toku napada. I ostalim borcima ukazano je na politiki i vojni znaaj napada na Biha. Borbena dejstva'su poela 2. novembra kasno nou iznenadnim napadom na Biha i okolna uporita, a zavrila su se 20. novembra izbijanjem brigada na sever sve do linije Karlovac Topusko Glina Patrinja i dolinom Une do pred Bosanski Novi i na liniju Bosanski Novi anslci Most. Dakle, operacija je izvedena u srednjem toku Une
86 U tom cilju, 29. oktobra 5. kordunaka i 7. banijska brigada otpoele su pritisak na eleznilcu prugu Slunja Bosanski Novi, poruile je na vie mesta, unitile eleznilcu stanicu Majur, a zatim napale i druge eleznike stanice. To, kao i napad 2. like i 4. lcordunalce brigade nou 29/30. oktobra na neprijatelja u mestima Poljanak, Rakovica, Otarski Stanovi, odvuklo je njegovu panju od Bihaa, talco da e zahvaljujui tome, kao i tajno izvedenim pripremama, neprijatelj biti potpuno iznenaen predstojeim napadima.

i na podruju severozapadno od nje, u meureju Korane i Gline, do Kupe na severu i planinskog masiva Pljeevice i Male Kapele na jugu. Operacija je izvedena u dve etape. Prva etapa (2 4. novembra). Napad na Biha poeo je 2. novembra u 21.30 sati, jednovremeno i iznenada dejstvima 8. banijske i 2. kordunake brigade na deo grada na desnoj, a 1. i 3. krajike brigade na deo grada na levoj obali Une. Neopaenim ubacivanjem 1. bataljona 2. krajike brigade u grad sa severoistoka i zauzimanjem mosta na Uni, kao i brzim prodorom 2. bataljona 8. banijske brigade ,ka eleznikoj stanici sa severa, izazvana je pometnja kod neprijatelja, to je olakalo prodor ostalih bataljona. ejstvom bombakih grupa na bunkere u rejonu stare i nove eleznike stanice, na skladite Batinjol i na pojedine otporne take u gradu, odbrana je slomljena u toku noi, a u svanue protivnik je drao samo mali mostobran na desnoj obali Une, koji je likvidiran u toku prepodneva 4. novembra. U meuvremenu je 1. krajika brigada ubacila 1. bataljon izmeu Dobrenice i Sokolca koji je prepadom zauzeo vis Somilje, to je stvorilo povoljne uslove za uspeno razvijanje napada brigade. U toku noi zauzeti su Dobrenica i Skoaj, a posada stare tvrave u Sokolcu je blokirana. Odvojivi deo snaga radi pomoi 3. krajikoj brigadi u napadu na egar i egarsku aleju, glavnina 1. brigade produila je napad na grad, ali joj je otporom ustaa, naroito iz Zegara bilo onemogueno dalje napredovanje. Trea krajika brigada prela je u napad iz pokreta, zauzela Zavalje i deo Bihakog polja, ali je u daljem prodoru zadrana dobro organizovanom vatrom iz egara i Kria. Pojedini njeni delovi koji su s probijali kroz iane prepreke i rovove odbacivani s protivnapaima nepriatelja. Ujutro 3. novembra, neprijatelj je na levoj obali Une drao liniju Privilica . egar ; Kri Hatinac Una. Za to vreme je 2. lika brigada zauzela Liko Petrovo Selo i zatvorila pravac od Drenik-Grada, 4. kordunaka brigada osvojila je IzaiGra, Tursku Gatu, Turiju, Vrstu i zatvorila cestu Slunj Biha, 5. i delovi 6. krajike brigade oistili su dolinu Une od' Bihaa do Ostroca, zatvorili pravac od Bosanske Krupe i Cazina i osujetili intervenciju slabijih ustakih snaga ka Bihau. U toku 3. novembra u borbu je uvedena 1. lika brigada za dejstva severpo od Likog Petrovog Sela. U toku prepodneva 3. novembra neprijatelj* je krajnjim naporom uzaludno pokuavao da povrati Somilje i uspostavi odbranu juno od Bihaa. U 15 sati bataljoni 3. i delovi 1. krajike brigade ponovo su izvrili juri na Zegar. Razvile su se teke borbe. Ali kada je grupa bombaa na nekoliko mesta prokrila put jedinicama u egar, neprijatelj je bio primoran da se povue u deo grada na levoj obali Une. Istovremeno je 1. krajika brigada prodrla u juni deo grada. Domobranske jedinice su dotle bile razbijene i veim delom zarobljene. Oko 1.500 ustaa u noi uoi 4. novembra povuklo se u severni deo grada, odakle su produili sa otporom naslanjajui se krilima na Unu, branei kanal koji ide kroz grad i koristei se bunkerima na zapadnoj ivici grada. Pokuaj da se osvoji ova linija nou i u j u t r o 4. novembra nije uspeo.

Nezavisno od operacije za Biha delovi nemake 714. divizije, ojaani domobranima i ustaama, 3. novembra su poeli sa dejstvima u prostoru jugozapadno od Bosanskog Novog, Ljubije i Sanskog Mosta da uspostave odbrambeni pojas Jugozapad", da obezbede rudnik Ljubiju i spree prebacivanje partizanskih jedinica iz Podgrmea na Kozaru. Shvativi ta dejstva kao intervenciju prema Bihau, Operativni tab za Bosansku krajinu povukao je u rezervu glvaninu 5. krajike brigade iz rejona Cazina i Ostroca na pros tor jugozapadno od Bosanske Krupe. Psada Cazina je to iskoristila i 4. novembra oko podne 1 prodrla sa 350 ljudi u Biha. S tim pojaanjem su ustae u gradu prele u protivnapad koji su jedinice 1. i 3. krajike brigade odbile, prele kanal i u ulinim borbama do 16 sati slomile poslednji otpor u gradu, tako da je Biha posle borbe koja je s nesmanjenom estinom trajala puna 42 sata osloboen. Oko 700 ustaa izvuklo se levom obalom Une u Otoku.87 , Druga etapa (5 20. novembra). Posle osloboenja Bihaa izvreno je pregrupisavanje snaga i pristupilo se zauzimanju ostalih ustakih i domobi'ansldh uporita izmeu Une i Korane koja su jo razdvajala osloboenu teritoriju Bosanske krajine od Korduna. Meutim, kako je neprijateljsku posadu razmetenu po mestima u dolini Une i severno od Bihaa zahvatila panika, posada Bosanske Krupe je 5. novembra zapalila ovo mesto, a zatim pobegla niz Unu, ne saekavi napad, talco d je 2. krajika brigada izbila pred Bosanski Novi, gde su ostatke 4. ustakog zdruga prihvatili delovi ne-' make 714. divizije. Pobegla je i posada iz Cazina pa su 4. kordunaka i 8. banijska brigada bez veih borbi oslobodila Peingrad, Veliku Kladu u, Centingrad, Poclcetin i Batnogu, osim Slunja, koji su posle neuspelog napada 6. i 7. novembra oslobodile napadom 14. novembra. Gonei razbijenog neprijatelja u pravcu Karlovca, 1. lika brigada izbila je u selo VeljUn, a 2. lika u Glinu, gde je zadrana radi odmora. Na sektoru Sanski Most 5. i 6. krajika brigada uspele su brzo da stabilizuju front. Zapravo, neprijatelj je posle gubitka Bihaa bio prisiljen da grupie jake snage na liniji Sanski MosL Prijedor Bosanski Novi. Na taj sektor je i Operativni s t a b l a ' , B o s a n s k u lcrajin ubrzo prebacio glavninu svojih snaga, talco da je teite borbi u Bosanskoj krajini, posle bihake operacije, prneto u dolinu Sane. Zavravajui bihaku operaciju, jedinice NOV i POJ oslobodile su veliku teritoriju ' i* sredinom novembra izbile do linij Karlovac
87 U borbama za Biha i okolna uporita neprijatelj je pretrpe gubitke ocl oko 650 poginulih i 895 zarobljenih, meu kojima je bilo 35 oficira; zaplenjen je, pored ostalog, 8 raznih topova, 2 minobacaa, 16 mitraljeza, 86 pukomitraljeza, 1.500 puaka i automata, oko milion puanih metaka, oko hiljadu mina i granata i druga oprema. Ukupni gubici jedinica koje su vodile borbe za osloboenje Bihaa (1, 2. i 3. krajike i 8. banijske brigade) bili su: izbaeno je iz stroja 269 boraca i stareina, od kojih 80 poginulih, 180 ranjenih i 9 nestalih. Za ostale brigade nema kompletnih podataka. Zna se samo da je 2. lika imala 34 izbaena iz stroja: 6 mrtvih i -28 ranjenih, 6. krajika brigada 14 poginulih i 19 ranjenih, 5. krajika 1 oko 20 ranjenih, dok gubici 4. kordunake brigade nisu utvreni. Mio Lekovi, n. d., str. 103180',

Topusko Glina Petrinja, odnosno dolinom Une pred Bosanski Novi.88 Zakljuak. Prema broju angaovanih jedinica, cilju i postignutim rezultatima, bihaka operacija predstavlja najvei napad koji su do tada uspeno izvele snage NOP-a na grad, to je imalo poseban znaaj za NOP u celini. Osloboenjem Bihaa, Bosanske Krupe, Cazina, Slunja i drugih mesta ukupno 32. sela spojena su osloboena podruja Bosanske krajine, Like, Korduna i Banije u jedinstvenu slobodnu teritoriju, koja se protezala od prilaza Karlovcu, na severa, do obala Jadrana u Makarskom primorju na jugu. Proirila se i operativna baza glavnine snaga NOVJ, a CK KPJ i Vrhovni tab mogli su da neposrednije utiu na razvoj NOR-a u Hrvatskoj i Sloveniji. Uspenim zavretkom bihake operacije i stvaranjem prostrane i jedinstvene slobodne teritorije u prostoru zapadne Bosne, sredinje i june Hrvatske, a onda i u Sloveniji, Slavoniji i Moslavini, stvoreni su uslovi za ostvarenje zamisli CK KPJ i Vrhovnog komandanta o sazivanju Prvog zasedanja AVNOJ-a radi stvaranja jednog politikog jugoslovenskog tela koje e rukovoditi daljim razvojem NOP-a. Bihaka operacija je bila prva napadna operacija koja je uredno planirana i voena. Pripreme, koje su trajale 13 dana, zasnivale su se na merama na koje je ukazivao Vrhovni komandant i veoma su solidno izvedene. Operacija je planski izvedena: izvrena je koncentracija jedinica, udar na solidno organizovanu odbranu neprijatelja iz ega je usledilo i njeno razbijanje, zatim gonjenje neprijatelja u kojem je eksploatisan prethodni uspeh. Po cilju i postignutim rezultatima, bila je to operacija strategijskog znaaja. U planiranju i izvoenju bihake operacije lcoriena su dotadan j a iskustva, pre svega iz borbi oko naspljenih mesta. Nije se ilo na frontalno potiskivanje i sabijanje ustakih i domobransldh snaga u grad, da bi se tu unitile, ve na brze prodore kroz meuprostore i ubacivanje jedinica kako bi se to pre ovladalo vanim takama u sistemu odbrane protivnika i na taj nain olakalo razbijanje i unitenje njegovih snaga. Istovremeno sa napadom na Biha, angaovanjem polovine ukupnih snaga, napadnut je itav niz okolnih manjih uporita, to je predstavljalo novinu u nainu odsecanja glavnog uporita od garnizona iz kojih se mogla oekivati intervencija neprijatelja. Za to vreme po nareenju Vrhovnog komandanta ostale partizanske jedinice u Hrvatskoj i Bosanskoj krajini su pojaale dejstva da bi prikrile pripremne operacije i vezale neprijateljke snage na svojim sektorima. Tako se desilo da su okupatorske i kvislinke snage u rej onima relativno blizu prostorije na kojoj je izvoena bihaka operacija iako brojno veoma jake (glavnine dveju nemakih divizija, etiri italijanske divizije, oko 30 ustakih i domobranskih bataljona), ostale prikovane za te rejone, prisiljene da tite i obezbeuju ugroene garnizone, saobraajnice i industrijske objekte.
88 Mio Lelcovi, n. cl., str. 183255; Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 279285; Pero Moraa, Prelomna 1942. godina, str. 352384.

Uopte uzevi, brojno slabije partizanske snage uspele su da ostvare premo nad neprijateljem zahvaljujui brzoj i prikrivenoj koncentraciji veeg broja jedinica prema glavnom objektu napada, uz istovremena pojaana dejstva u drugim regionima, koja su vezala okupatorske i kvislinke jedinice i tako speila njihovu intervenciju prema Bihau. Dakle, i u bihakoj operaciji je nalo svoju punu opravdanost naelo da se brojana inferiornost moe ublaiti, pa i eliminisati, celishodnim grupisanjem jedinica u eljenom rejonu i paralisanjem protivnikih snaga, vezujui ih za odbranu drugih rejona. Bihaka operacija je pokazala da su partizanske jedinice sposobne za izvoenje veih operativnih poduhvata, da mogu planski i koordinirano dejstvovati na irem podruju i da postepeno u viednevnim borbama slamaju solidno organizovanu odbranu neprijatelja bez jae podrke teeg naoruanja, da mogu odmah prei u gonjenje neprijatelja i za relativno kratko vreme osloboditi veliku teritoriju i zauzeti Bosansku Krupu, Cazin, Slunj i druga mesta. Snagama NOP i DVJ u bihakoj operaciji je rukovodio Operativni tab za Bosansku Krajinu, pod neposrednim praenjem i usmeravanjem od strane Vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita, a dejstva su usklaena sa Glavnim tabom Hrvatske ije su tri brigade taba 1. operativne zone uestvovale u napadu. Bihaka operacija je u stvari, nastavak uspenih ofanzivnih dejstava jedinica NOP i DVJ u toku leta 1942. godine u zapadnoj Bosni i Hrvatskoj juno od Save. To je zavrna etapa veoma uspene viemesene ofanzive jedinice NOP i DVJ na teritoriji izmeu Save na severu, jadranske obale na jugu, Neretve i Vrbasa na istoku i Kupe na zapadu. Bihaka operacija je svojim uspenim ishodom dala snaan impuls NOP-u, ojaala njegove snage, uvrstila njene pozicije u Jugoslaviji i ozbiljno ugrozila stabilnost odbrane nemakih i italijanskih trupa u severozapadnom delu Balkana i dovela ustaku NDH do rasula njene vlasti i poretka, to je izazvalo paniku kod neprijatelja i brzo preuzim a n j e lcontramera operacijama Vajs" u januaru i februaru 1943. godine.

KARAKTERISTIKE OPERATIVNIH PODUHVATA OD POETKA USTANKA DO OSNIVANJA DIVIZIJA I KORPUSA Sa bihakom operacijom zavren je poetni, ali vrlo znaajan period NOR-a u domenu operatike i operativne vetine. Poelo se sa ustankom i onda sa nekoliko odbrambenih akcija u toku neprijateljskih ofanzivnih poduhvata (kada se iskljui ustanika faza) a zavrilo se kod Bihaa sa napadnom operacijom veeg dometa i sadraja. Naime, nakon dovlaenja sveih snaga iz okupiranih drava i sa nemako-sovjetslcog fronta, uz organizovanje i vee angaovanje lcvislinkih formacija, okupator je u drugoj polovini 1941. i prvoj polovini 1942. godine preduzeo nekoliko dosta obimnih i planski voenih napadnih operacija u kojima je bio cilj da nanesu odluujui udarac snagama NOP-a i da talco likvidiraju ustanak u njegovom zaetku.

Napadna dejstva grupe partizanskih odreda u umadiji i zapadnoj Srbiji, voena od Glavnog taba NOPOJ i Glavnog taba Srbije, koja su imala neka obeleja napadne operacije, predstavljaju prvi planski i dobro koordinirani napad sa velikim politikim i vojnim uspesima. Prodor Udarne grupe proleterskih brigada sa Vrhovnim tabom sa Zelengore prema Bosanskoj krajini i sredinjoj Hrvatskoj, povezano sa ofanzivnim dejstvima bonaslcih, hrvatskih i slovenalcih partizanskih jedinica sredinom 1942. godine, predstavlja jedan od najveih ofanzivnih poduhvata u NOR-u, jednu veliku napadnu operaciju strategijskog znaaja. Kao rezultat toga stvorena je velika slobodna teritorija, koju su Nemci nazivali Titovom dravom" (oko 60.000 km 2 ), a koja se prostirala od Neretve i Bosne do blizu Ljubljane u Sloveniji i od Save do obala Jadrana sa srednjodalmatinskim otocima. U tom periodu na jugoslovenskom ratitu izvedeno je devet operativnih poduhvata koji su imali karakteristike operacije. U tzv. drugoj neprijateljskoj ofanzivi u istonoj Bosni i u dve ranije italijansko ofanzivi u Crnoj Gori i u nemakoj napadnoj operaciji u Srbiji 1941. godine kao i u napadnoj operaciji bugarskih i lcvislinkih snaga u. junoj Srbiji, neprijateljskoj ofanzivi na Kozari i italijanslcoj u Sloveniji, dejstva jedinica NOP-a odvijala su se manje-vie na nivou odvojenih borbi i bojeva, uz ispoljavanje samo nekih elemenata operacije, koji su odbrani davali veu organizovanost, bolje voenje i uspenije dejstvo, a to je bilo vano kada se ima u vidu da je to bio poetak NOR-a u kojem su sticane i graene poetne osnove operativne vetine. U napadnim operacijama neprijatelja ispoljila su se nastojanja Okupatora da jaim operativnim sastavima izvri jednovremeno okruenje glavnih snaga NOP-a u najjaim aritima ustanka, a zatim taktikim stezanjem da ih sabije na uski prostor i tu uniti. U ovim i drugim operacijama manjeg zamaha neprijatelj je, naelno, angaovao manevarske, pokretne snage, dole je sa posadnim jedinicama sadejstvovao u napadu, uz istovremeno zadravanje snaga u odbrani pojedinih garnizona i drugih objekata. Manevarske snage neprijatelja bile su tada vie ojaane i podravane tenkovima, artiljerijom i avijacijom, a na obalskom rubu ratnim brodovima. Meutim, ni u jednoj od operacija koje je preduzeo neprijatelj nije ostvario postavljene ciljeve. Oruane snage NOP-a su, u tom periodu, planirale i izvele sledee operacije: pohod Udarne grupe proletrslcih brigada u Bosansku lerainti, bihaku operaciju i jednu odbrambenu operaciju koju su im nametnule neprijateljske snage u istonoj Bosni, Sandaku, Crnoj Gori i Hercegovini, u toku operacije Trio", tj. ukupno tri operacije. Najvaniji operativni i strategijski ciljevi oruanog ustanka, odnosno NOR-a, ostvarivani su napadnim dejstvima (period jul 1941 mart 1942) grupe partizanskih odreda i 1. proleterske NOU brigade u obliku borbi i bojeva, a od aprila 1942, uglavnom, operacijama kao najviim i najsloenijim oblikom borbenih dejstava. Razmere operacija, gledano kroz vreme t r a j a n j a i angaovane snage, izgledaju ovako: odbrambena operacija oruan ili snaga NOP-a trajala je 56 dana, a napadna bihaka 22 dana, a pohod u Bosansku krajinu 94 dana. Operacije neprijateljskih snaga trajale su od 5 do

110 dana. Oruane snage NOP-a su u odbrambenoj operaciji angaovale do 18.000 boraca, a u napadnoj 9.000 boraca, dok su protivnike snage brojale od 4.700 do oko 75.000 vojnika, u emu se vidi izrazita prednost neprijatelja. Sa stanovita operativne vestine, primenom raznovrsnih borbenih dejstava po naelima partizanskog naina ratovanja, ostvareni su poetni krupni strategijsko-opei'ativni ciljevi. Najhitnije je bilo to to se oruani ustanak razvijao uzlaznom linijom i to je prerastao u narodnooslobodilaki rat. Otkrivena je nemo okupatora i kvislinga i bili su prisiljeni da pred kraj 1942. godine preispitaju svoju ratnu vetinu i potrae nova borbena reenja u velikim napadnim operacijama, koje e preduzeti u narednom periodu. Sa pojavom i dejstvima brigada, kao pokretnim manevarskim jedinicama, javljaju se i prvi oblici kombinovanog oblika oruane borbe, to e se kasnije jo vie razviti s formiranjem divizija i korpusa. Formiranjem velikog broja brigada i drugih pokretnih operativnih jedinica i stvaranjem organa vojnopozadinske vlasti (komandi mesta i podruja) i njihovom upotrebom, uspelo se zadrati operativnu inicijativu i ofanzivnost partizanskih snaga, stalno iriti NOP na teritoriji Jugoslavije, a istovremeno uspeno su izbegavane frontalne borbe i vreno premetanje strategijskog teita borbenih dejstava na iroke prostore. Zatim uspeno su izvoeni manevri i napadne operacije strategijskog znaaja, proirena i stvarana prostrana slobodna teritorija optejugoslovenskog znaaja, uz stvaranje uslova za dalji kvalitativan i kvantitativan porast oruanih snaga u skladu s vojnim i politikim ciljevima rata i revolucije.

Glava

trea

Operacije u periodu decembar 1942-jun 1944. godine

Zbog neuspeha okupatorskih i lcvislinkih snaga u prvoj polovini 1942. godine u ofanzivnim operacijama protiv NOP-a i velikih uspeha partizanskih snaga u drugoj polovini godine, 1. novembra 1942. izvrena je reorganizacija nemakog lcomandovanja na podruju NDH i Srbije. 89 Sada je teritorija NDH izdvojena iz nadlenosti Komande komandujueg generala i komandanta u Srbiji i na njoj 28. oktobra 1942. formiran tab komandanta nemakih trupa u Hrvatskoj sa general-majorom Rudolfom Litersom na elu, kome su operativno bile potinjene sve snage na teritoriji NDH.90 tab dotadanjeg nemakog generala u Zagrebu Glez-Horstenaua uzdignut je na vii stepen i postao je nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj. Njegova je dunost bila da ubudue pred ustakom vladom i vojnim komandama zastupa interese Vermahta i potrebe zajednikog voenja operacija protiv NOVJ, dok je general Liters bio odgovoran za lcomandovanje nemakim i ustalco-domobranskim trupama u operacijskim podrujima. Postavljanje posebnog nemakog komandanta u NDH, podreenog neposredno Komandi Jugoistoka u Solunu, ukazuje na to da vie nije re o prolaznim ekspedicijama", niti o davanju vojne pomoi NDH, ve stavljanju teritorije NDH u okvir operativne nadlenosti nemake Komande za Jugoistok. To je stvorilo nove odnose po pitanju vojske izmeu Treeg Rajha i NDH. Kao to je Italija imala u NDH svoju okupacionu zonu, talco su sada njenu severnu polovinu uzele pod okupaciju nemake 5 oruane snage i na n j o j e voditi operacije pod nemalcom komandom.
89 Na teritoriji Srbije s Banatom, pod komandom lcomandujueg generala i komandanta u Srbiji ostale su sledee snage: 704, 714. i 717. peadijska divizija, SS dobrovoljaka divizija Princ Eugen", bugarski 1. okupacioni korpus (7, 9. i 21. divizija), Alarmne jedinice i nedieva Srpska oruana sila" ukupno 78.786 vojnika. Antun Mileti, Prilog prouavanju nemakog sistema lcomandovanja i okupacionih snaga na jugoslovenskom ratitu u 1942. godini, VIG 1/1974, 199200. 93 Na teritoriji NDH, pod komandom komandanta nemakih trupa, od 1. novembra 1942. ostale su sledee snage: 718. peadijska divizija, 369. legionarska divizija, 187. rezervna peadijska divizija, tri landesicen bataljona i ustako-domobranske snage ukupno oko 174.244 vojnika. Antun Mileti, n. ., 200201.

FORMIRANJE DIVIZIJA I KORPUSA NOVJ Sredinom 1942. godine u CK KPJ i Vrhovnom tabu odrano je vie sastanaka na kojima se raspravljalo o organizaciji oruanih snaga NOP-a i formiranju prvih divizija i korpusa. Pokuaj sa formiranjem privremenih operativnih grupa i slino u toku pohoda Udarne grupe proleterskih brigada dao je pozitivne rezultate i ublaio postojee probleme nedostatka veih vojnih formacija. Meutim, to nije moglo biti trajnije reenje, poto je njihov privremeni karakter i pomanjkanje meusobne vrstine slabilo njihovu efikasnost. Reenje se trailo u transformisanju dotadanje vojne organizacije ka vioj formi organizovanja oruanih snaga, tj. u osnivanju divizija i korpusa. Ideja o formiranju prvih divizija i korpusa sazrevala je tokom pohoda Udarne grupe brigada u Bosansku krajinu, a realizacija je poela 1. novembra 1942. nareenjem vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita, kada su po odluci Vrhovnog taba formirane 1. i 2. proleterska udarna divizija. Devetog novembra 1942. po naredbi Vrhovnog komandanta formirane su 3, 4. i 5. narodnooslobodilaka udarna divizija. Istovremeno je formiran 1. bosanski udarni korpus u iji su sastav uli i 5. divizija, 6. brigada istone Bosne i svi partizanski odredi na teritoriji Bosne. Odmah posle toga, 22. novembra 1942, formirani su 6. 7. i 8. divizija, a od njih i 1. hrvatski korpus. U Slavoniji je 30. decembra 1942. formirana 4. slavonska (kasnije 12) divizija.91 Na osnovu odluke Vrhovnog taba, oruane snage NOP-a zvanino su od 1. novembra 1942. dobile nov naziv Narodnooslobodilaka vojska i partizanski odredi Jugoslavije (NOV i POJ). Tako su formirane prve divizije NOVJ, s tim to je 1. i 2. proleterskom i 3. udarnom divizijom neposredno komandovao Vrhovni tab NOV i POJ, 4. i 5. divizijom tab 1. bosanskog, a 6, 7. i 8. divizijom tab 1. hrvatskog korpusa, dok je 4 (12) slavonska divizija bila pod Glavnim tabom Hrvatske. 92
91 Za komandanta i politikog komesara postavljeni su: J. proleterske divizije: Koa Popovi i Filip Kljaji; 2. proleterske divizije: Pek#Dapevi i Mitar Baki; 3. udarne divizije: Pero etkovi i Radomir Babi; 4. udarne (krajike) divizije: oa Maar i Milinko Kui; 5. udarne (krajike) divizije: Slavko Rodi i Ilija Doen; 6. like divizije: Sreko Manola i Rade igi; 7. banijske divizije: Pavle Jalci i uro Kladarin; 8. kordunake divizije: Vlado etkovi i Artur Turkulin; 4. slavonske (kasnije 12) divizije: Petar Drapin i Jefto ai; 1. bosanskog korpusa: Kota Na i Osman Karabegovi; i 1. hrvatskog korpusa: Ivan Gonjak i Veeslav Holjevac. 92 U sastav divizija ule su sledee brigade: u sastav 1. proleterske divizije: 1. proleterska, 3. proleterska sandaka i 3. krajika udarna brigada; u sastav 2. proleterske divizije: 2. proleterska, 4. proletrska crnogorska i 2. dalmatinska brigada; u sastav 3. udarne divizije: 5. crnogorska, 10. hercegovaka i 1. dalmatinska brigada; u sastav 4. udarne divizije: 2, 5. i 6. krajika udarna brigada; u sastav 5. udarne divizije: 1,4. i 7. krajika udarna brigada; u sastav 6. divizije: 1, 2. i 9. lika brigada; u sastav 7. divizije: 7, 8. i 16. banijska brigada; u sastav 8. divizije: 4, 5. i 6. kordunaka brigada; i u sastav 4. (12. slavonska) divizije: 12, 16. i 17. slavonska brigada. Operativno podruje 1. bosanskog korpusa zahvatalo je teritoriju zapadne i srednje Bosne, a 1. hrvatskog korpusa teritoriju Like, Korduna i Banije. tab su sainjavali komandant, politiki komesar, naelnik taba, operativni i obavetajni oficir, intendantura i sanitet. Pri tabovima korpusa, pored zatitne

Organizacijsko-formacijski sastav prvih divizija bio je priblino isti: imale su po tri brigade, a mogle su imati prateu etu, etu ili vod za vezu i minerski (pionirski) vod. Brojno stanje kretalo se od 2.500 do 4.000 boraca i stareina. Sve do 1944. godine brojno stanje divizije nije prelazilo 5.000 boraca i stareina, a kasnije su neke divizije imale i preko 10.000 ljudi. Divizije su bile opera ti vno-talctike jedinice osposobljene za samostalna dejstva i naelno u sastavu korpusa, Operativne grupe Vrhovnog taba, a kasnije i armija. U sebi su sublimirale osnovne karakteristike peadijske, brdske i planinske jedinice. Relativno malog brojnog stanja, vrlo pokretne i sa velikim manevarskim sposobnostima, pokazale su se efikasnije za ofanzivna dejstva na irim teritorij ama i za izvoenje napada na naseljena mesta. One su omoguile stvaranje prostranih slobodnih teritorija koje su koriene kao operativne osnovice za nove operativne poduhvate. 93 Korpusi su bili najvie operativno-teritorijalne jedinice NOVJ. Korpusi dobijaju odreena operativna podruja, koja su pored osloboenih obuhvatala i neosloboene oblasti. U 1943. godini formirano je osam korpusa, od kojih jedino 1. proleterski nije bio vezan za odreenu teritori j u. U 1944. godini formirano je sedam korpusa, tako da je poetkom decembra 1944. na teritoriji Jugoslavije bilo 17 korpusa. Prosena jaina korpusa u 1943. godini je oko 15.000 boraca, imaju 2 do 4 divizije, samostalne brigade i partizanske odrede, etu do bataljona za vezu, etu do bataljona ininjerije i 1 do 2 diviziona artiljerije. Prosena jaina korpusa u 1944. godine bila je oko 20.000 boraca i vie, imaju u svom sastavu osim peadijskih i jedinice drugih rodova, pa dobijaju karakter zdruenih jedinica. U februaru 1944. formirane su lcorpusne vojne oblasti, koje su obuhvatale pozadinske vojne slube na teritoriji korpusa, tako da su korpusi jo vie osposobljeni za izvrenje operativnih zadataka i bilo ih je mogue upotrebiti kao celine van njihovog podruja ili ih angaovati za izvoenje operacija veeg obima.94 Dajui vojno-politike razloge zbog ega je dolo do formiranja prvih divizija i korpusa i NOVJ, vrhovni komandant Josip Broz Tito
jedinice, formiraju se jedinice veze, ininjerijske i artiljerijske jedinice. Formiran j e m tabova 1. bosanskog i 1. hrvatskog korpusa ukinuti su Operativni tab za Bosansku krajinu i tab 1. operativne zone Hrvatske. Zbornik NOR-a, tom II, knj. 1, str. 197200; Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije, VII, Beograd 1982, str.
93 Divizije su dobijale pod svoju komandu, stalno ili privremeno, vie partizanskih odreda. Ukupno je formirano 54. peadijske divizije 1942. godine 9, 1943. godine 18, 1944. godine 26, a 1945. godine jedna divizija. Osim njih, formirane su: 1943. godine jedna italijanska, 1944. godine 6 divizija KNOJ-a, 2 vazduhoplovne i 1 italijanska divizija, 1945. godine jo 2 divizije KNOJ-a, od kojih jedna posle zavretka rata. 94 Korpusnim vojnim oblastima rukovodio je ui tab korpusa preko zamenika komandanta koji je bio odgovoran za njegov rad. Predvieno je da, u sluaju odlaska operativnog dela taba i jedinica korpusa, zamenik komandanta i organi korpusne vojne oblasti ostanu na teritoriji korpusa. Tom prilikom pod komandu korpusa vojne oblasti potpadali su NOP odredi i druge jedinice koje obezbeuju teritoriju.

201210.

u lanku Stvaranje Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije" kae: Stvaranje divizija i korpusa, \stvaranje nae narodne vojske dolo \e ba u vrijeme kad su za to sazreli svi uvjeti, kad se za to pokazala neophodna potreba, kad su ve bile stvorene mnogobrojne brigade i bataljoni, kad su te brigade i bataljoni bili naoruani gotovo svim vrstama oruja (osim avijacije), kad je postalo nemogue rukovoditi na dotadanji nain svim brigadama, bataljonima i odredima, i, konano, kad je osloboen veliki dio naeg teritorija, pa se ukazala potreba za ofanzivnim operacijama krupnijeg karaktera."95 Formiranje divizija i korpusa se viestruko reflektovalo na strategiju i operativnu vetinu NOR-a. Stvorene su znatno povoljnije mogunosti za izvoenje ofanzivnih i odbrambenih operacija irih razmera, za brzo i efikasno koncentrisanje jaih grupacija u onim rejonima i podrujima koji su u odreenom periodu politiki, vojniki i ekonomski bili najvaniji, za izvoenje napada na jaka uporita i garnizone neprijatelja i dr.; stvoreni su preduslovi da dotadanji partizanski oblik oruane borbe preraste u vii kvalitet lcombinovani oblik oruane borbe. Od tabova divizija i korpusa Vrhovni komandant je zahtevao najvei stepen ofanzivnosti: V naoj narodnoj vojsci mora vladati iskljuivo ofanzivni duh, ne samo kad smo u ofanzivi ve i u dejanzivi..." Novoformiranim divizijama i korpusima Tito podvlai: Ofanzivni duh za vrijeme neprijateljske ofanzive is pol java se u snanoj, smjeloj partizanskoj taktici, taktici prodora u neprijateljsku pozadinu, u unitavanju ne samo komunikacija nego i neprijateljskih centara snabdevanja, njegovih baza, koje su za vrijeme neprijateljske ofanzive vojniki oslabljenje ili su potpuno ispranjenje. . Na tadanjem stepenu razvoja ratne vetine NOR-a ovo je bilo presudno utvrditi. Od toga je zavisilo kakvo e biti ponaanje viih jedinica divizija i korpusa u situaciji gde nema klasinog fronta i pozadine, u situaciji stalnog okruenja". Formiranjem divizija i korpusa stvorena je takva situacija da se ofanzivom namee neprijatelju vlastita volja, bez obzira na estu inferiornost u pogledu borbene tehnike, da se sve vie tei izvoenju operacija, kao najvieg oblika borbenih dejstav^, i - d a se one razviju kao znaajna forma oruane borbe. Formiranjem divizija i korpusa.nije se nita bitnije izmenilo u pogledu dotadanje uloge i zadataka partizanskih odreda. Oni su i dalje zadrani kao osnovni, oblik teritorijalne vojne organizacije irom Jugoslavije, s tom razlikom to su u operativnom pogledu katkada potinjavani tabovi divizija za odreene zadatke. Partizanski odredi nisu nita izgubili od svoje ranije uloge u mobilizaciji masa, borbenoj obuci novog ljudstva i sticanju borbenih iskustava, u formiranju novih jedinica i popuni operativnog dela oruanih snaga. Novi partizanski odredi i dalje su se stvarali na neosloboenoj i na osloboenoj teritoriji u svim delovima Jugoslavije. Narodnooslobodilaki pokret u Jugoslaviji krajem 1942. godine doivljava snaan polet, naroito u sredinjim i zapadnim krajevima;
95

Zbornik NOR-a, tom II, knj. 1, str. 195196. 56 Zbornik NOR-a, tom II, knj. 1, str. 196.

stvoreni su povoljni uslovi za formiranje predstavnikog politikog organa Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije (AVNOJ), koje je u osloboenom Bihau 26. i 27. novembra 1942. odralo svoje Prvo zasedanje. 97 Osnivanjem AVNOJ-a i konstituisanje drugih politikih organizacija NOP-a stvoreni su uslovi za meunarodno priznanje NOP-a i budue ureenje Jugoslavije, a razvijanjem NOO-a proirivala se baza nove revolucionarne vlasti. Osnivanjem antifaistikih organizacija AF2, USAOJ-a i Saveza pionira uvrivalo se jedinstvo narodnih masa. Bilans uspeha NOV i POJ u toku 1942. godine bio je izuzetno velik. Izvedeno je vie napadnih i odbrambenih operativnih poduhvata, neprijatelju su naneti osetni gubici i osloboeno je oko stotinu naseljenih mesta.98 Na kraju 1942. godine NOV i POJ imali su u svom sastavu dva korpusa, devet divizija, 37 brigada, 36 partizanskih odreda i 12 samostalnih bataljona sa oko 150.000 boraca. Neprijatelj je imao 46 divizija i niz drugih manjih jedinica koje su pripadale i bile pod uticaj em 19 tabova (ranga) korpusa, 7 tabova (nivoa) armija ukupne jaine oko 860.000 vojnika. 99 Formiranje divizija i korpusa Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije (NOVJ) oznaava najznaajniju etapu u domenu razvoja vojne organizacije i operativne vetine. Tada oruane snage NOP-a poinju da se bore za preotimanje strategijske inicijative i da se vode operacije veeg zamaha i sadraja. Naime, sa operacijama koje su izvoene od decembra 1942. do septembra 1943, nastaje period odsudnih bitaka, a po znaaju, u najveoj meri, presudnih za k r a j n j i ishod i rezultate NOR-a. Okupator je teio da NOP-u nanese odluujui poraz izvoenjem veih ofanzivnih operacija, i to metodom strategijsko-operativnog okruenja i taktikog stezanja obrua radi unitenja glavnine NOVJ oko Vrhovnog taba. Drugi deo ovog perioda ine operacije od kapitulacije Italije u septembru 1943. do juna 1944. u kojima NOVJ postepeno preuzima
Zbornik NOR-a, tom II, knj. 11, str. 389406. Neprijatelju su naneti osetni gubici: oko 52.000 mrtvih i 41.208 zarobljenih. Zaplenjeno je i uniteno 106 topova, 365 minobacaa, 2.443 mitraljeza i pukomitraIjza, 90.987 puaka, 28 aviona i 858 motornih vozila; uniteno je 238 industrijskih objekata", .atporueno ili oteeno 838 mostova, tunela i drugih objekata na komunikacijama kao i 410 lokomotiva i 3.890 vagona. Ratni napori Jugoslavije 1941 1945, Beograd, str. 1931. 99 Kvislinke i kontrarevolucionarne oruane formacije brojale su oko 267.000 ljudi, i to: Nedieva Srpska oruana sila" sa Ruskim zatitnim korpusom oko 26.000 ljudi, oruane snage NDH oko 162.000 ljudi (bez legije na Istonom frontu); etnici Drae Mihajlovia sa Belom gardom u Sloveniji oko 40.000 naoruanih ljudi; legionarska 369. i SS divizija oko 32.000 ljudi; albanski kvislinzi oko 7.000 ljudi. Od toga, je u sastavu nemakih oruanih snaga bilo oko 38.000 ljudi, a pod njihovom kontrolom su bile celokupne oruane snage NDH i Milana Nedia i deo albanskih kvislinga. Italijani su pod svojom kontrolom drali 23.000 etnika, Belu gardu i deo albanskih kvislinga. Tako, samo nekoliko hiljada etnika nije bilo pod kontrolom italijanskih ili nemakih okupatora, dok su sve druge kvislinke oruane formacije bile i formalno stastavni deo okupacionog sistema. Oslobodilaka borba naroda Jugoslavije kao optenarodni rat i socijalistika revolucija (Zbornik radova), Beograd 1977,' knj. 2, str. 6165.
98 97

strategijsku inicijativu, kada okupator vie nije mogao da, kao ranije, planira i izvodi ofanzivne operacije koje bi obuhvatile vei deo teritorije Jugoslavije, ve primenjuje samo operacije lokalnog znaaja i sa ogranienim ciljevima.

OPERACIJE U PERIODU DECEMBAR 1942 SEPTEMBAR 1943.

PRODOR 1. I 3. DIVIZIJE U SREDNJU BOSNU

(shema 13) Prodor 1. i 3. divizije NOVJ u srednju Bosnu ini jednu napadnu operaciju na prostoru izmeu reka Vrbasa i Bosne koja je trajala od 18. novembra 1942. do 15. januara 1943. godine. Strategijski plan Vrhovnog taba sastojao se u tome, da u prolee 1943. godine, sa jakom grupacijom prodre u istonu Hercegovinu, Crnu Goru, Sandak, na Kosovo i Metohiju, junu Srbiju i eventualno u Makedoniju. Budui da je postojala prostrana i povezana slobodna teritorija u Bosanskoj krajini i znatnom delu sredinje Hrvatske i Dalmacije, Tito je, da bi je jo vie proirio i ojaao oruanu borbu u podrujima u kojima ona jo nije bila dovoljno razvijena, odluio da snage s te teritorije usmeri u tri pravca: prema srednjoj Bosni uputio je 1. i 3. diviziju, prema srednjoj Dalmaciji i severozapadnoj Hercegovini uputio je 2. diviziju, dok je prema snanim neprijateljskim garnizonima u dolinama Une i Sane, a zatim prema Savi, odnosno prema zapadnoj Hrvatskoj uputio 1. hrvatski i 1. bosanski korpus. Kao posebna operativna celina 2. proleterska divizija, sa kojom su sadejstvovale snage 4. operativne zone Hrvatske, imala je zadatak da oslobodi teritoriju izmeu Knina, Drnia i Vrlike, a potom da dejstvuje prema Imotskom. Prvi hrvatski korpus, sa 6, 7. i 8. divizijorq^u-poetku osloboen teritorijalnih jedinica Tito je, kao najjau operativnu grupaciju na zapadnom obodu slobodne teritorije, stavio pod komandu Glavnog taba Hrvatske i usmerio prema Zagrebu, Karlovcu, Ogulinu i dalje ka granici Slovenije, smatrajui da' sa tim snagama uvek moe manevrisati u zatiti prodora prema Neretvi i Bosni i da neposredno ugroava vitalne centre neprijatelja u dolini Save, Korane i Kupe. Prvi bosanski korpus, sa 4. i 5. divizijom, a posle sa jo 10. i 11. krajikom divizijom, Tito je ostavio u centralnom operativnom poloaju slobodne teritorije u mogunosti da manevrie u svim pravcima a posebno prema Banjaluci u dolini Save, Une, Vrbasa i Sane. Vrhovni tab nalazio se u Bihau, a vrhovni komandant Josip Broz Tito bio je u zamku Ostrocu blizu Bihaa. Operativna grupa koju su inile 1. i 3. divizija, dobila je zadatak o'a iz zapadne Bosne, iz rejona Bosanskog Petrovca i Glamoa, prodre preko Vrbasa na istok, razbije etnike i ustalco-domobranske snage u srednjoj Bosni i narod toga kraja pokrene u jo jau borbu, i da u dolini reke Bosne napadne neprijateljska uporita i porui komunikacije

i tako se povee sa snagama u istonoj Bosni. Tito je dejstvima 1. i 3. divizije nameravao da proiri slobodnu teritoriju sve do reke Bosne i stvori operacijsku osnovicu za dejstva u dolini reke Bosne i Neretve i za nastupanje prema istoku u skladu sa optim strategijskim planom budue ofanzive.100 Prva proleterska divizija, sastava 1. proleterska, 3. sandalca proleterska i 3. krajika brigada, ukupne jaine oko 3.000 boraca, dobila je zadatak da iz rejona Bosanskog Petrovca otpone pokret 16. novembra i maruje ka Kljuu, likvidira neprijatelja u Sitnici i aavici i skupa sa 3. divizijom izvri napad na Jajce; 3. udarna divizija, sastava 1. dalmatinska, 5. crnogorska i 10. hercegovaka brigada, ukupne jaine 3.400 boraca, dobila je zadatak da iz rejona Glamoa otpone pokret 20. novembra prema dolini Vrbasa, radi zajednikog napada i osloboenja Jajca. Ukupno je u ovoj operaciji bilo 6.400 boraca svrstanih u est brigada, sa kojima e sadejstvo vati 3. krajiki partizanski odred, sastava tri bataljona. Ove divizije, svaka za sebe, bile su pod neposrednom komandom Vrhovnog taba, ali su usklaivale zajednika dejstva. Prema direktivi Vrhovnog taba, 1. proleterska divizija prela je J8. novembra u napad na neprijateljska uporita du komunikacije Jajce aavica Banjaluka, odakle je neprijatelj spreavao prodor jedinica NOVJ u dolinu Vrbasa. Posle estokih borbi 1. proleterska brigada zauzela je Sitnicu, dole su 3. sandalca i 3. krajika brigada ule u Mrlconji-Grad i aavicu. Nemci su iz Banjaluke uputili Grupu Tornas", sa kojom su jedinice 1. divizije vodile estoke borbe du komunikacije Baljalulca Sitnica. Zauzimanjem Sitnice i Mrkonji-Grada otvoren je put prema utvrenom Jajcu, u kome se nalazilo oko 800 Nemaca, ustaa i domobrana. Prema zajednikom planu 1. i 3. divizije, za napad na Jajce odreeni su 1. proleterska, 3. krajika i 1. dalmatinska brigada i delovi 3. krajikog partizanskog odreda. Za spreavanje intervencije iz Donjeg Vakufa i Turbeta i onemoguavanje izvlaenja neprijateljskih snaga iz Jajca angaovani su 5. crnogorska i 10. hercegovaka brigada i ojaani bataljon olaja" iz 3. krajikog partizanskog odreda, dole je 3. sandalca brigada obezbeivala pravac Sitnica Mrkonji-Grad. Napad je poeo nou 24/25. novembra. Prva dalmatinska brigada i 1. bataljon 3. krajikog partizanskog odreda zauzeli su brdo usinu (zapadno od Jajca), prodrli u grad i potisli neprijatelja na levu obalu Plive, a'T,s proleterska i 3. krajika brigada savladale su otpor Nemaca kod Carevog Polja. Istovremeno, 5. crnogorska brigada zauzela je jako uporite Torlakovac i Vijena i juni deo grada, a 10. hercegovaka brigada je izbila na komunikaciju Travnik Jajce. Grad je osloboen 26. novembra, poto je odbaena jedna nemaka motorizovana kolona koja je od Donjeg Vakufa prodrla do Tvornice hlora. Kada je nakon otrih borbi od 30. novembra do 6. decembra, du komunikacija Donji Vakuf Jajce i Travnik Jajce, 3. divizija bila prisiljena da se povue na desnu obalu Ugra, a nemake i domobranske snage ule (6. decembra) u Jajce, dalja dejstva izvodila je u dolini
100

Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 341342.

Lave i Bosne, a 1. divizija u rejonu Banjaluke i na komunikaciji Doboj Banjaluka i Doboj Prnjavor. 101 Neto kasnije, po nareenju Vrhovnog taba, 3. divizija preduzela je napadna dejstva, odnosno izvrila pritisak na Travnik i Vitez, zauzela eleznike stanice Vranduk i Nemilu i delom snaga izbila u rejon Begova Hana na reku Bosnu. Poto se 3. divizija 20. decembra prebacila u rejon Slcender-Vakufa, Vrhovni tab je ponovo angaovao na ruenju komunikacija koje od Travnika vode u dolinu Vrbasa. Ona je nou 25/26. decembra razbila domobranske snage u Turbetu, unitila eleznike instalacije na stanici, zapalila pilanu i na vie mesta poruila prugu Travnik Donji Vakuf. Zbog toga je borbena grupa unig", po nareenju taba 718. divizije, osiguravala komunikaciju Jajce Donji Vakuf Travnik Zenica, dok je 3. divizija produila napad na Busovau i izvrila prepad na Travnik. Prva proleterska divizija je 2. decembra ula u Skender-Vakuf i izbila u dolinu Vrbanje, a 4. decembra, vodei otre borbe, zauzela je Kotor-Varo iz kojeg se posle tri dana morala povui. Zatim je po nareenju Vrhovnog taba, da bi olakala 1. bosanskom korpusu da zauzme Sanski Most, izvrila pritisak na Banjaluku i 10. decembra ponovo zauzela Kotor-Varo, a 14. decembra odbacila delove 741. puka i etnike i zauzela etniko uporite Joavlcu. Time je bila ugroena Banjaluka, pa je neprijatelj pojaao svoje snage delovima 741. puka iz okoline Kutine i do kraja decembra spreavao prodor 1. divizije ka dolini Bosne. Meutim, 1. divizija uspela je da presee komunikaciju Banjaluka Doboj, i da 2. januara, u zoru, posle jake borbe, zauzme i Tesli, ali su ga 6. januara povratile neprijateljske peadijske i tenkovske snage koje su izvrile jednovremen napad od Doboja i Tenja, dok je napad snaga od Banjaluke i Prnjavora bio odbijen. Po nareenju Vrhovnog taba od 15. januara 1943, ponovo je preduzet napad na eleznilcu prugu Sarajevo Brod, talco to je 3. divizija napadala na delu epe Zenica i Travnik Lava, a 1. divizija na delu Derventa Maglaj. Jedinice 3. divizije oslobodile su Novi eher i poruile komunikaciju prema Tej,it,*a 1. divizija oslobodila je Teanj, sutradan i Prnjavor, ime je zavrena napadna operacija koju su izvodile 1. i 3. divizija, jer su ove snage morale biti upuene prema dolini Neretve zbog nove situacije u skladu sa ofanzivom Vrhovnog taba za .nastupanje prema istonoj Hercegovini. Zahvaljujui prodoru 1. i 3, divizije u srednju Bosnu, koja je usled etnike i ustake propagande i pritisaka dugo bila pod dominacijom okupatora, sada je ponovo postala znaajno poprite NOR-a. Divizije su za nepuni mesec i po dana, unitavajui neprijateljske garnizone Sitnicu, Mrkonji-Grad i Jajce, izvrile postavljeni zadatak. Prva proleterska divizija je oslobodila Kotor-Varo, Tesli, Prnjavor,
101 Usled pada Jajca i prodora 1. i 3. divizije ka dolini Lave i Bosne odnosno u rejonu Banjaluke, tab nemake 718. divizije hitno je koncentrisao etiri nemaka i etiri domobranska bataljona i dva diviziona artiljerije na prostoru Travnik Donji Vakuf, s ciljem da odbaci snage NOVJ iz doline Vrbasa ka zapadu. Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 343345.

Teanj i razbila tamonje etnike i ustake jedinice. Zahvaljujui takvim uspesima i intenzivnom politikom radu u narodu, uskoro je na toj teritoriji fornii rano vie partizanskih jedinica i izabrani su NOO-i. Trea divizija je akcijama na neprijateljske garnizone u dolinama gornjeg toka Vrbasa, Lave i Bosne postigla, takoe, krupne rezultate. Mogli su se postii jo veci rezultati da to nije omela tzv. etvrta neprijateljska ofanziva.102 Druga proleterska divizija, koja je bila orijentisana u jugozapadnom pravcu sa zadatkom da razbije neprijateljske garnizone u Livnu, Duvnu, ujici i ponovo ovlada ovom teritorij om, u toku decembra izvrila je ove zadatke u zajednici sa snagama 4. operativne zone. Prvi hrvatski i 1. bosanski korpus ostali su na svojim teritorijama izvodei ofanzivna dejstva u rejonima Bosanski Novi Sanski Most Kostajnica, Sunja Petrinja Glina Topusko i na komunikaciji Karlovac Ogulin Gospi Knin, i prema Karlovcu i Zagrebu. ODBRAMBENA DEJSTVA 1. HRVATSKOG I 1. BOSANSKOG KORPUSA NOVJ (sheme 14, 15 i 16) Odbrambena dejstva 1. hrvatskog i 1. bosanskog korpusa, za vreme neprijateljske operacije ,,Vajs 1", obuhvataju borbe 26.000 boraca NOV i POJ protiv oko 90.000 nemakih, italijanskih i ustako-domobranskih vojnika i oko 2.000 etnika na teritoriji Korduna, Banije, Like i Bosanske krajine, od 20. januara do 21. februara 1943. Poetkom novembra, u toku bihake operacije, kada je pod udarima NOV i POJ nastupila kriza i rasulo u NDH, to je preraslo u optu paniku, Hitler je u Vinici i Ukrajini primio general-pukovnika Aleksandra Lera, komandanta nemakih trupa na Jugoistoku, i Antu Pavelia, poglavnika NDH, i posle procene situacije u Jugoslaviji, a posebno u NDH saoptio odluku da u toku zime jakim osovinskim snagama na jugoslovenskom ratitu preduzmu ofanzivne operacije u kojima je trebalo razbiti i unititi snage NOV i POJ, i na taj nain spasiti od rasula NDH, stabilizovati situaciju u Jugoslaviji, stvoriti uslove za izvlaenje snaga iz Jugoslavije i njihovo angaovanje na sovjetsko-nemalcom frontu.1
102 Prema nepotpunim podacima gubici su bili sledei: prilikom napada na Sitnicu zarobljeno je preko 200 domobrana i 40 Nemaca, a 1. proleterska brigada imala je 22 mrtva i 46 ranjenih boraca; prilikom napada na Jajce neprijatelj je izgubio 224 vojnika, a 3. divizija i 3. brigada 1. divizije imale su 21 mrtvog i 59 ranjenih (za ostale jedinice nema podataka), prilikom napada na eleznike stanice Vranduk i Begov Han ubijena su ili zarobljena 163 neprijateljska vojnika, prilikom napada na Tesli zarobljeno je 1.200 domobrana i 38 oficira 4. i 1. domobranske pukovnije sa celokupnim naoruanjem i opremom, a zaplenjeni su jedna haubilta baterija, vod brdskih i vod protivtenkovskih topova; u borbama 15. januara 1943. zarobljeno je blizu 200 neprijateljskih vojnika, a u Prnjavoru bataljon i kod sela Glogovca jedna eta domobrana. Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 341347 (napomena 3311).

Na ovu Hitlerovu odluku, koja je usledila na molbu Lera i Pavelia, uticao je i tadanji razvoj dogaaja na sovjetsko-nemakom i afrikom frontu. Naime, 19. novembra poela je velika sovjetska ofanziva na frontu kod Staljingrada u kojoj je okruena nemaka staljingradska grupacija, a drugi sovjetski udar sa Dona izveden 16. decembra doveo je do povlaenja nemake grupacije sa Kavkaza. Nemakoj Vrhovnoj komandi postalo je jasno da je u nepovrat izgubljena inicijativa prema Crvnoj armiji. Na afrikom frontu dolo je do potpunog zaokreta. U bici kod El Alamejna, u oktobru 1942. poraene su osovinske trupe, a 8. novembra amerika 8. armija iskrcala se u Maroku i Aliru i otpoela ofanzivu sa zapada u susret britanskoj 8. armiji, koja je posle pobede kod El Alamejna nastupala sredozemnim obalama Libije prema Tunisu. Trupe pod komandom nemakog generala Ervina Ro mela uurbano su se povlaile, pa je nemakoj Vrhovnoj komandi postalo jasno da se afriki osovinski front nalazi pred rasulom i gubitkom severne Afrike. Na osnovu takve situacije u Sredozemlju, nemaka Vrhovna komanda ocenila je da predstoji invazija anglo-amerikih snaga na Balkan pa je Hitler 28. decembra 1942. izdao Direktivu broj 47. kojom je regulisao nov sistem lcomandovanja u jugoistonoj Evropi. Poloaj komandanta oruanih snaga na Jugoistoku podignut je na nivo Vrhovnog komandanta Jugoistoka, a dotadanja 12. armija preimenovana je u Grupu armija E" (sa general-pulcovnilcom Aleksandrom Lerom na elu). Vrhovni komandant Jugoistoka dobio je zadatak da organizuje odgovarajuu odbranu od eventualnog saveznikog iskrcavanja i da uniti snage NOV i POJ u svojoj pozadini. Osovinske snage nale su se u situaciji povlaenja, to je bio poetak stvaranja nemake koncepcije o odbrani evropske tvrave".103 Na sastanku u Rastenburgu 18. i 19. decembra 1942. posveenom merama obezbeenja nemalco-italijanslcih pozicija u Jugoslaviji, kome su pored Hitlera prisustvovali naelnici generaltabova Kajtel i Kavalero i ministri inostranih poslova Nemake i Italije Ribentrop i ano, postignut je sporazum za zimske operacije protiv NOVJ po planu Vajs", poznate jo kao etvrta neprijateljska ofanziva. Posle toga je Ler, 29. decembra, izdao nareenje za grupisanje snaga*koje e uestvovati u toj napadnoj operaciji. Prvobitna zamisao o ofanzivi protiv NOVJ u izmenjenoj situaciji menjala se samo utoliko to Hitler nije mogao vie raunati da e ovim operacijama osloboditi znatne rezerve za sovjetslco-nemalci front, nego se morao zadovoljiti time da samo stvori uslove za odbranu istonih obala Sredozemlja, razume se ako prethodno uniti NOV i POJ. Prema tome, nemaka Vrhovna komanda je trebalo da pristupi pripremama za realizaciju ofanzive na jugoslovenskom ratitu i da u okviru toga obezbedi saglasnost italijanske Vrhovne komande, radi angaovanja i sadejstva italijanske 2.. armije. Na sastanku u Rimu, 2. i 3. januara 1943, naelnik italijanske Vrhovne komande maral Ugo Kavalero, nemaki komandant Vrhov103 Drugi svetski rat (Pregled ratnih operacija), VII, Beograd 1964, knj. 3, str. 102106; Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 2, dok. 182.

ne komande Jugoistoka general Aleksandar Ler i komandant italijanske 2. armije general Mario Roata usvojili su optu zamisao za zimske operacije u Jugoslaviji, prema kojoj je trebalo da se 11a teritoriji od reka Kupe i Save na severa i linije Ogulin Gospi Graac sa zapada i jugozapada, pa na jugoistok do crnogorske granice izvedu tri operacije ifrovano nazvane Vajs 1", ,,Vajs 2" i Vajs 3".104 Plan napadne operacije Vajs 1" predviao je unitenje glavnih snaga NOVJ i Titove drave", na teritoriji jugoistono od reke Kupe i Save. U operaciji Vajs 2" snage NOVJ koje bi uspele da se izvuku ispod udara i one koje bi se zatekle juno od linije Bosanski Petrovac Klju Mrkonji-Grad trebalo je da budu unitene. U podrujima zahvaenim operacijama trebalo je razoriti materijalnu bazu NOVJ, unititi ivu silu i oterati u logore sve mukarce starije od 15 godina. Operacijom Vajs-3" je planirano da se dovri likvidacija snaga NOVJ na tom prostoru, odnosno razoruaju etnici u Dalmaciji i Hercegovini, a zatim i u Crnoj Gori. Radi detaljisanja planova operacije odran je jo jedan sastanak, 9. januara 1942. u Zagrebu, izmeu Lera, Litersa, Roate i Glorije Aleksandra, na osnovu ega su usledile zapovesti iz kojih proizlaze zamisao i cilj operacije. Prema operativnoj zamisli za operaciju Vajs-l" trebalo je, nakon koncentracije snaga oko slobodne teritorije na prostoru Karlovac Ogulin Gospi Otoac S a n s k i Most Petrinja, brzim prodorom SS divizije Princ Eugen" pravcem Karlovac Slunj Biha Vrtoe, 717. divizije pravcem Sanski Most Klju Bosanski Petrovac Vrtoe i divizije Sasari" pravcem Graac Kulen-Vakuf Vrtoe, za dva dana presei slobodnu teritoriju, a zatim oba dela prepolovljene slobodne teritorije (na Grmeu i Pljeevici), proeljati" koncentrinim dejstvima i unititi snage NOVJ u tim rejonima. Za izvoenje operacije ,,Vajs-l" bila su predviena dva korpusa ukupne jaine 95.000 vojnika: nemaki korpus Kroatien", sastava 369. legionarska, SS Princ Eugen", 714. i 717. posadna divizija, jedan puk 187. divizije i dva domobranska zdruga, jaine oko 57.000 vojnika, koji je trebalo da koncentrino dejstvuje sa linije Karlovac Glina Kostajnica Bosanski Novi Prijedor Sanski Most; italijanski 5. armijski korpus, sastava divizije ,,Re", Lombardija" i Sasari", oko sedam ustakih i domobranskih bojni i jedna grupa etnika, jaine oko 38.000 vojnika, trebalo je da koncentrino dejstvuje sa linije Ogulin Vrhovine., Gospi Otoac. Za podrku tih snaga iz vazduha predvieno je 14 eskadrila avijacije sa ukupno oko 150 aviona. Neposredno pred poetak operacija ,,Vajs-l" glavnina NOV i POJ bila je rasporeena u tri osnovne grupacije: 1. hrvatski korpus, pod komandom Ivana Gonjalca i Vjeeslava Holjevca, sastava: 6. lika, 7. banijska i 8. kordunaka divizija, 6. i 14. primorslco-goranska brigada, Liki, Banijski i Kordunaki partizanski odred, ukupno 10 brigada i tri partizanska odreda 15.500 boraca; 1. bosanski korpus, pod komandom Koste Naa i Osmana Karabegovia, sastava: 4. i 5. krajika divizija, 9. i Kombinovana (10) bri104 Branko Perovi, Borbe Prvog hrvatskog i Prvog bosanskog korpusa NOV i POJ u januaru i februaru 1943, VIZ, Beograd 1977, str. 1626.

gada i 3. krajiki partizanski odred, ukupno devet, brigada i dva partizansak odreda 11.500 boraca, to ukupno iznosi oko 27.000 boraca; Operativna grupa divizija (1. i 2. proleterska i 3. udarna divizija), pod neposrednom komandom Vrhovnog taba, imala je oko 14.000 boraca. Ukupna jaina u ove tri grupacije iznosila je oko 41.000 boraca.105 Dejstva su se odvijala na teritoriji oko 13.000 km2, ija je kruna operacijska osnovica, elipsastog oblika, bila duine oko 350 km. Osa po kojoj je trebalo presei slobodnu teritoriju imala je duinu oko 240 km. Nastupanje se izvodilo po operativnim i taktikim pravcima, uz obostranu kontrolu meuprostora manjim ili veim snagama. Operacija ,,Vajs-l" imala je dve etape. Prva etapa (20 3L januara) obuhvata borbe na Kordunu, Baniji, u Lici i Bosanskoj krajini. Poto su zavrile sa pripremama i koncentracijom, neprijateljske snage su, u j u t r o 20. januara, poele sa planiranom operacijom na slobodnu teritoriju Korduna, Banije, Like i Bosanske krajine. Nemaka SS divizija Princ Eugen" napadala je, uz podrku avijacije i tenkova sa lanije Karlovac Pokupsko, glavnim snagama pravcem Karlovac Slunj Biha, a pomonim snagama pravcem Pisarevina Vrginmost Cetingrad. Dejstvujui smuarskim i konjikim, a zatim i motorizovanim jedinicama, Nemci su iznenadili prednje delove razvuene 8. kordunake divizije. I pored podrke i angaovanja novih jedinica koje su postepeno pristizale iz dubine, Nemci nisu uspeli da probiju odbranu niti da ostvare plan brzog prodora prema Bihau. Napadna kolona, koja je nastupala od Pokupskog, proeljavala" je Petrovu goru i gotovo bez borbe 27. januara je zauzela Veliku Kladuu. Jedinice 7. banijske divizije u dejstvima protiv 369. legionarske divizije prvih pet dana, elastinom odbranom u toku dana i iznenadnim nonim protivnapadima, uspeno su branile amaricu. Karakteristini su bili noni protivnapadi kod sela Klasnia i Baltia brda, gde su razbijene protivnike snage jaine bataljona. Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito pridavao je veliki znaaj pravcu Karlovac Biha, pa je naredio da se na njemu pored 8. divizije, angauje i glavnina 7. ba n i j s kefd i v i zi j e, kao i delovi 14. i 6. primorsko-goranske brigade. Pravac preko amarice u daljim borbama zatvarali su 16. brigada 7. divizije i Banijski partizanski odred. Na pravcu Sanski Most Bosanski Petrovac za prvih est dana ofanzive, t j . od 20. do 25. januara, nemaka 717. divizija glavnim snagama forsirala je reku Sanu istono od Sanslcog Mosta. Na pravcu Sanski Most Benalcovac preko Grmea nastupale su snage 737. puka 717. divizije, ali je protivnapadom 6. brigade 4. divizije i ova kolona zadrana i odbaena natrag. Zbog toga su Nemci sa pravca Sanski Most Klju prebacili prema Benakovcu 202. tenkovski bataljon i time promenili pravac glavnog udara divizije. Podrani tenkovima i avijacijom, Nemci su izvrili prodor do sela Benakovca rt Podgrmeu, ali su tu zaustavljeni. Pristizanjem 4. divizije sa Kozare 737. puk je bio okruen kod Benakovca i prisiljen da se snabdeva vazdunim putem.
105

Branko Perovi, n. d., str. 5562.

Talco se 717. divizija, razvuena na dva odvojena pravca, umesto brzog prodora upustila u odsudne statike borbe i nije mogla da izvri planirani prodor prema Vrtou u susret SS diviziji Princ Eugen", Za to vreme 714. divizija morala se angaovati na obezbeenju komunikacije Banjaluka Bosanska Gradika, delom snaga i severno od Save na prostoru Nova Gradika Okuani, a samo dva bataljona u operaciji Vajs-l". Italijanske snage u Lici i Gorskom kotaru u prvih pet dana postigle su minimalne uspehe. Delovi divizije Lombardija" izbili su na liniju s. Primilje s. Plalci, poto je Grupa primorslco-goranslcih brigada (6. i 14. brigada) prebaena u rejon Plitvikih jezera, a zatim na karlovaki pravac. esta lika divizija branila je vanije pravce i lcontrolisala meuprostore, koje su napadale jedinice italijanskih divizija ,,Re" i Sasari". laico razvueni na irokom frontu od preko 70 lem, 6. divizija i Liki partizanski odred uspevali su da aktivnim dejstvima iz zaseda, nonim iznenadnim protivnapadima i udarima u bokove i pozadinu, na svim pravcima zadre nastupanje Italijana, a posebno na udinom klancu, kod ardaka i Ploe. Divizija Sasari", koja je trebalo da brzo dejstvuje, nastupala je sporo i tek 26. januara zauzela Bruvno. Za prvih nekoliko dana operacije ,,Vajs-l" dejstva neprijatelja na svim pravcima bila su usporena i svedena na frontalno potiskivanje. Umesto da za dva dana preseku slobodnu teritoriju i spree izvlaenje snaga NOVJ na jug, neprijateljske snage su bile jo daleko od Bihaa. Ni proeljavanje" teritorije nisu mogle ostvariti onako kako su to planirale, jer nisu oekivale takvu upornost odbrane izraene kroz nona aktivna dejstva. Neprijatelj je zanemario pogodnost zemljita za odbranu, kratke zimske dane i hladne i duge noi, sa snenim pokrivaem. Nakon prebacivanja glavnine 7. divizije i 6. i 14. primorsko-goranske brigade na pravac Karlovac Biha odbrana je podeljena na dva odseka: prvi odsek od reke Korane do Male Kapele branila je 8. divizija, a odsek od Korane do Vrnograa ojaana 7. divizija. Posle sreivanja snaga Nemci su 26. januara kod Slunja preli reku Koranu preko neporuenog mosta i nastavili dejstva na jug. Istovremeno su uspeli da odbace 7. i 8. diviziju sa komunikacije Slunj Biha i time otvore put prema Bihau. Planirani protivudar 7. i 8. divizije juno od Slunja nije potpuno uspeo zbog razvuenosti snaga i udaljenosti 7. divizije. To je omoguilo Nemcima da, uz podrku tenkova i avijacije, nastave, dejstva prema Bihau, u koji su prednji delovi SS divizije Princ Eugen" uli 29. januara, a iz kojeg su se pravovremeno povukli snage NOVJ i Vrhovni tab. Jedinice 369. legionarske divizije izbile su na reku Unu izmeu Bosanske Krupe i sela Otoke. Istovremeno se 7. banijska divizija povukla na desnu obalu reke Une, a 8. divizija i Grupa primorslco-goranslcih brigada na Pljeevicu, iza 6. divizije, koja je uspeno zadravala italijanski 5. korpus. SS divizija Princ Eugen" posle 10 dana nastupanja zauzela je Biha, a 717. divizija postigla je samo minimalne rezultate. Njena desna napadna kolona (737. puk) pri nastupanju preko Grmea bila je napadnuta od 4. divizije, pa se skoro ceo puk i dalje branio u okruenju u Benakovcu i pretrpeo osetne gubitke. Na pravcu Sanski Most

Klju glavnina divizije nije postigla planirane rezultate. Prikupljenim brigada 5. divizije zaustavljen je prodor Nemaca prema selu Velegiu i Bosanskom Petrovcu. Brigade su redovno ubacivale delove snaga u pozadinu neprijateljskih rasporeda i nanosile mu gubitke. Prodor Nemaca u rejon Bihaa omoguio je severnoj koloni italijanske divizije Lombardija" da izbije u Slunj. Divizija Re" nakon zauzimanja udinog klanca i Likog Petrovog Sela uspela je da se spoji sa delovima SS divizije Princ Eugen". Ostale napadne kolone Italijana izbile su do Bunia i Mazina, ali nigde nisu probile odbranu 6. divizije. Ni u dejstvima od 25. do 30. januara Nemci nisu presekli slobodnu teritoriju. Rastojanje izmeu SS divizije Princ Eugen" i 717. divizije jo je iznosilo oko 70 km, ime je stvoreno vreme i prostor za evakuaciju ranjenika, sakrivanje radionica i uklanjanje materijalnih sredstava i naroda sa ugroene teritorije. Naroito velika pomo naroda dola je do punog izraaja. Po surovoj zimi, uz slabu i neredovnu ishranu, sa slabom odeom i obuom, narod, a posebno omladina, angaovao se u prenoenju i evakuaciji ranjenika, zbrinjavanju i snabdevanju boraca, ruenju komunikacija, zapreavanju i drugim akcijama. Okupatorske snage vrile su teror nad stanovnitvom i odvodile ga u ranije pripremljene logore. Druga etapa (1 15. februara) obuhvata zavrne borbe u Lici i Bosanskoj krajini. Nemako komandovanje je bilo uvereno da e jedinice NOV i POJ, posle povlaenja sa Korduna i Banije na desnu obalu Une, najupornije braniti podruje planine Grme. Zato su Nemci, poetkom februara, usmerili koncentrian napad na tu prostoriju sa glavninom SS divizije Princ Eugen", 369. legionarske i 717. divizije. Posle sedmodnevnih borbi sa snagama 7. banijske, 4. i 5. krajike divizije, neprijatelj je uspeo da ovlada komunikacijama Biha Bosanski Petrovac Klju i Bosanska Krupa Sanski Most i time zatvori obru oko planine Grme. Dok su se jedinice 7. banijske i 5. krajike divizije povukle na jug u pravcu Drvara i planine Srnetice, na Grmeu je ostala okruena glavnina 4. krajike divizije, a sa njom i veliki broj izbeglog stanovnitva. 106 Nemake kolone su prokrstarile Grmeom -i. poubijale stotine ljudi, ena i dece u zbegovima. Brigade 4. krajike divizije, sa delom izbeglog naroda, probile su se u vremenu od 11. do 13. februara sa Grmea na sever u Podgrme. Posle ienja Grmea nemake trupe su se sredinom februara*"prikupljale u rejonu Bosanskog Petrovca, Kljua i Sanslcog Mosta na odmor i pripremu za nova dejstva prema planu operacije ,,Vajs-2", koja je trebalo da otpone 25. februara.
106 U zatvorenom obruu na Grmeu ostale su 2, 5. i 6. krajika brigada, a sa n j i m a se nalo oko 15.000 izbeglica. Zima i glad morili su ove opkoljene jedinice i narod. I tek posle estokih etvorodnevnih borbi, uz obostrane osetne gubitke (za vreme proboja 4. divizija je imala oko 500 ljudi izbaenih iz stroja mrtvih, ranjenih i promrzlih), 4. divizija je uspela do 13. februara da se probije iz obrua i izvede izbeglice. Nemake divizije su udarile u prazno. Meutim, neprijatelj je na Grmeu ubio oko 3.370, a odveo u logore 1.722 osobe, dok je promrzlo i umrlo od zime 1.256 osoba. Fabijan Trgo, etvrta i peta neprijateljska ofanziva, Zbornik Neretva-Sutjeka 1943", str. 2830.

Za to vreme italijanske trupe su uspele da ovladaju veim delom slobodne teritorije u Lici, potisnuvi 6. liku i 8. kordunaku diviziju i 6. i 14. primorsko-goransku brigadu na prostor planine Pljeevice. Meutim, ve 15. februara one su, po nareenju Glavnog taba Hrvatske, krenule u snaan protivudar na razvuenu kolonu italijanske divizije Sasari" du ceste Gornji Lapac Mazin i u borbama koje su trajale do 22. februara nanele joj velike gubitke u ljudstvu i materijalu. 107 Desetkovana kolona divizije Sasari" jedva se probila natrag u Graac, odakle je i krenula. Ubrzo posle toga i ostale italijanske jedinice su otpoele povlaenje sa dostignutih linija natrag u polazne rejone. Ovim je za jedinice 1. hrvatskog korpusa NOVJ zavrena operacija ,,Vajs-l", koje su prele u napad u pozadinu italijanskih snaga i ponovo oslobodile Otoac, Graac i druga mesta u Lici. Posle skoro jednomesenih tekih borbi operacija Vajs-1" je zavrena polovinom februara, uz obostrane znatne gubitke.105 Zakljuak. U operaciji ,,Vajs-l" neprijatelj nije ostvario osnovni cilj okruenje i unitenje jedinica NOVJ, ve je samo privremeno ovladao nekim delovima slobodne teritorije. Najvei operativni uspeh neprijatelja moe se smatrati opkoljavanje glavnine 4. divizije na Grmeu. Meutim, i ona se probila iz obrua. Planirani brzi prodor nemakih snaga prema Bosanskom Petrovcu, kao i italijanskih snaga prema Kulen-Vakufu, ostvaren je nejednovremeno i sa velikim zakanjenjem, u momentu kada se znatan deo jedinica NOVJ povukao s prostorije zahvaene operacijom. Zbog veoma uspenih odbrambenih dejstava jedinica NOVJ, ija se upornost kretala od elastine do odsudne odbrane, kao i zbog terenskih i meteorolokih tekoa, spajanje nemake SS divizije Princ Eugen" i 717. divizija sa italijanskom divizijom Sasari" dolo je nakon 18 dana kod Jasenovca, odnosno nakon 25 dana kod Kulen-Vakufa. Jedinice 1. hrvatskog i 1. bosanskog korpusa izvrile su postavljene zadatke. Skoro mesec dana vodei elastinu odbranu, koja je, zavisno od situacije i potreba, na nekim pravcima bila k r a j n j e odsudna, one su stvorile potrebno vreme i prostor za koncentraciju Operativne grupe divizija Vrhovnog taba i time operativno obezbedile njenu protiv ofanzivu ka jugoistoku. Uz to, maksimalnim zalaganjem u odbrani i zatiti naroda, ranjenika i naroch.2 imovine, one su pruile veliku pomo pri evakuaciji izbeglica, bolnica, ustanova i materijala. U operaciji ,,Vajs-l" uestvovala su etiri korpusa, odnosno sedam nemakifu i italijanskih divizija i pet divizija NOVJ. To je bila prva operacija u kojoj su uestvovale tako krupne snage NOVJ koje su dej107 U toku borbi kod Gornjeg Lapca, od 14. do 22. februara, divizija Sasari" je, zajedno sa ojaanjima, prema vlastitim dokumentima, imala 157 mrtvih i 429 ranjenih, ukupno 586 izbaenih iz stroja. Pri tom je od naoruanja i opreme, izmeu ostalog, izgubila: 5 tenkova, 3 brdska topa, 11 tekih mitraljeza, 6 pukomitraljeza, 146 puaka, 1.600 runih bombi, 6 radio-stanica, 166 mazgi, 60 kamiona i 27 trokolica i motocikla. Branko Perovi, n.d., str. 176186. 108 Gubici su bili sledei: nemaki korpus Kroatien" imao je 2.567 izbaenih iz stroja; italijanski 5. korpus imao je 1.796 (403 mrtva i 1.393 ranjena i zarobljena) izbaenih iz stroja; prema nepotpunim podacima, jedinice NOV i POJ imale su 1.081 izbaenih iz stroja, od kojih preko 330 poginulih. Branko Perovi, n.d., str. 164165 i 190192'.

stvovale po jedinstvenom operativnom planu. Ujedno je to prva operacija u kojoj su uestvovale operativno-strategijske formacije NOVJ divizije i korpusi, a njihove komande i tabovi sticali prva iskustva u komandovanju i rukovoenju zdruenim jedinicama u borbama na brdskom i visokoplaninskom, preteno otkrivenom zemljitu i u zimskim uslovima. Jedinice NOV i POJ u svojim operativnim postupcima nadometale su brojanu, tehniku i materijalnu inferiornost i primenjivale raznovrsne oblike dejstava: od rtporne frontalne i vrlo pokretne aktivne odbrane do dnevnih i nonih, esto vrlo smelih, napada i protivnapada na frontu i u blioj ili dubljoj pozadini fronta, sa manjim ili veim jedinicama na neprijateljske snage u napadu ili njegove snage u okruenju, na pojedine zemljine objekte kojima je neprijatelj ovladao ili na transportne kolone, pozadinske baze i na komunikacije dotura. Takvi postupci jedinica NOVJ zbunjivali su neprijatelja i prisiljavali ga da i sam primenjuje razne oblike napada peadijskih, konjikih i tenkovskih jedinica, koje su nastupale u vie paralelnih kolona, ili da dejstvuje grupisanim snagama na izabranom pravcu u zahvatu komunikacija, uz masovnu podrku artiljerije i avijacije, do nonih napada motorizovanih i tenkovskih snaga, da vodi borbu u okruenju, uz podrku i snabdevanje iz vazduha. Kada su neprijateljske snage poele napad, Vrhovni tab je nastojao da primenom elastine i aktivne odbrane prinudi napadaa na jasnije ispoljavanje svojih namera i da, ukoliko je to mogue, to dulje zatiti slobodnu teritoriju i stanovnitvo. Zato je Tito naredio jedinicama 1. hrvatskog i 1. bosanskog korpusa da primenom zaseda i udara na bokove i pozadinu, ruenjem i zapreavanjem komunikacija, usporavaju neprijateljsko nadiranje na slobodnu teritoriju. Postupajui po Titovom nareenju oni su vodili zadravajuu odbranu, spreili brzo prodiranje neprijateljskih napadnih kolona, stvarali potrebno vreme za evakuaciju ranjenika i bolesnika i stanovnitva iz najugroenijih podruja, a time su ujedno obezbedili i povoljne uslove za koncentraciju Operativne grupe divizija i njen prelazak u protivofanzivu ka dolini Neretve. Vrhovni tab je svim jedinicama koje su se : nalazile izvan podruja zahvaenog neprijateljskom operacijom izdao" nareenje da, ofanzivnim dejstvima i to jaim pritiskom na komunikacije neprijatelja i njegove garnizone, privuk-u na sebe deo neprijateljskih snaga angaovanih protiv 1. hrvatskog i 1. bosanskog korpusa, to su one i uinile tako da ni jedna operativna jedinica neprijatelja nije prebaena na teritoriju zalrvaenu operacijom Vajs-1".109
los Izvravajui nareenje Vrhovnog taba, jedinice 4. krajike divizije pojaale su aktivnost na Kozari, a brigade 1. proleterske divizije oko Banjaluke, dok je 4. slavonska divizija izvrila napad na eleznilcu prugu Beograd Zagreb. Zbog toga je 714. divizija morala angaovati svoje snage na obezbeenju komunikacije Banjaluka Bosanska Gradika, a delom i severno od Save, na prostoru Nova Gradika Okuani, tako da je u ofanzivi mogla da angauje samo dva bataljona 72L puka jedan kod Stare Rijeke, juno od rudnika Ljubija, a drugi kod Meumajdana, zapadno od Drvara. Ve prvog dana ofanzive Glavni tab NOV i PO Hrvatske naredio je tabu 2. operativne zone (zagrebake) da preduzme napade na

BITKA NA NERETVI (sheme 17, 18, 19 i 20) Borbena dejstva koja je vodila Operativna grupa divizija Vrhovnog taba, jaine oko 24.000 boraca, pod neposrednim rukovodstvom Vrhovnog komandanta od 9. februara do 23. marta 1943, predstavlja napadnu-odbrambenu operaciju, u sklopu planirane protivofanzive koja se trebala izvesti iz zapadne i srednje Bosne preko srednjeg toka Neretve u Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju, vodenu protiv 80.000 neprijateljskih vojnika na teritoriji Bugojno Sarajevo Nevesinje Ljubuki Imotski Livno Glamo, a koja se pretvorila u teku odbrambenu bitku za spas ranjenika u dolini Rame i Neretve. Vrhovni komandant Tito je 27. januara, prema ranijoj zamisli, odluio da Operativnom grupom divizija koju su inile 1. i 2. proleterska 3. udarna, a zatim 7. banijska i 9. dalmatinska, jaine oko 24.000 boraca (3.293 ranjenika i bolesnika), preduzme protivofanzivu napadnu operaciju preko srednjeg toka Neretve radi stvaranja nove slobodne teritorije i izvlaenja ranjenika i centralnih ustanova ispod udara neprijatelja, a kasnije i nastavljanja ofanzive prema Srbiji.110 Istovremeno je naredio 1. hrvatskom i 1. bosanskom korpusu da, to upornijom odbranom preostalog dela slobodne teritorije u Lici i Bosanskoj krajini, stvore uslove za dejstvo Operativne grupe divizija i izvlaenje ranjenika. Protivofanziva je trebalo da pone sa prostorije Gornji Vakuf Vukovsko Livno na jugoistok preko Neretve, tako da se u prvoj etapi oisti od neprijateljskih snaga prostorija od Livna i Gornjeg Vakufa do Mostara i Ivan-sedia, tj. da se likvidiraju svi garnizoni neprijatelja u dolini Rame i srednjeg toka Neretve. U narednoj etapi ofanzivu je trebalo razvijati od Neretve do Drine i Pive. Daljim nastupanjem Operativna grupa divizija bi teila da se probije to dublje u Sandak i Crnu Goru, stvarajui uslove za kasniji prodor u Srbiju. Poto je doneo odluku za protivofanzivu, Vrhovni komandant je izdao nareenje 1, 2. i 3. diviziji da se prikupe na prostoru Gornji Vakuf Duvno Livno, a 7. februara naredio svim partizanskim odredima i brigadama u Slavoniji, Sloveniji, Srbiji, Crnoj pori, Hercegovini i istonoj Bosni da smjesta pojaaju napade, . .", m to je bilo u vezi sa nemakom operacijom ,,Vajs-l", zapoetom 20. januara 1943. godine.. Na "osnovu primljenih nareenja, jedinice 1, 2. i 3. divizije poele su krajem januara sa pokretima ka koncentracijskoj prostoriji. Sa 7. februarom prikupljanje je bilo zavreno i Vrhovni komandant je 8. feelezniku prugu Karlovac Zagreb sa umberka, a tabu 3. operativne (slavonske) zone da napada na komunikacije Zagreb Beograd. Prema ovim nareenjima, 4. i 13. hrvatska brigada, a kasnije i clve slovenalce brigade, 22. januara izvrile su iznenadne i energine napade na vie mesta na prugu Karlovac Zagreb iza SS divizije Princ Eugen". Time je Vrhovni tab sinhronizovao aktivna dejstva snaga spolja sa dejstvima snaga koje su se nale u operativnom okruenju, no Zbornik NOR-a, tom II, knj. 7, dok. 165, 167, 172, 173 i 195. 111 Josip Broz Tito, Sabrana dela, knj. 14, str. 48.

bruara,112 na sastanku u Duvnu, upoznao tabove divizija sa planom protiv ofanzive i naredio im da odmah preu u nastupanje, sa sledeim zadacima: 2. proleterska divizija da preko Imotskog i Posuja izbije na Neretvu kod Drenice i, zatvaranjem kanjona Neretve na tom odseku, obezbedi desni bok itave grupacije sa pravca Mostara; 1. proleterska divizija da uniti neprijateljske posade u uporitima izmeu Konjica i Tarina i, vrstim dranjem prevoja Ivan-sedlo, obezbedi levi bole grupacije sa pravca Sarajevo; 3. udarna divizija da zauzme utvreni Prozor, a zatim likvidira neprijateljske garnizone u Rami, Ostrocu i Konjicu; 9. dalmatinska divizija da dejstvuje prema irokom Brijegu i Ljubukom, sadejstvujui u nastupanju sa jedinicama 2. proleterske divizije; 7. banijska divizija da se prebaci od Drvara u rejon Gornjeg Vakufa i zatvori pravce koji od Bugojna i Travnika vode ka Prozoru.113 Ideja operativnog manevra u prvoj etapi operacije izraena je time to su krilne divizije brzim i energinim dejstvom trebale istovremeno da zatvore dolinu srednjeg toka Neretve sa pravca Mostara i Sarajeva i time stvore povoljne uslove 3. diviziji za likvidaciju italijanskih garnizona Prozor Konjic i otvaranje pravca za izlazak (iz tesnaca gornjeg toka Neretve) na iri operativni prostor nevesinjsko-kalinovake visoravni. Zanimljiva je koincidencija u radu Vrhovnog taba, NOV i POJ s jedne, i nemako-italijanskih komandanata, s druge strane. Naime, kad je Tito izdavao direktive svojim komandantima u Duvnu, 8. februara, u Beogradu su se sastali general Aleksander Ler i Mario Roboti da bi utanaili plan operacije ,,Vajs-2". U toj operaciji namera neprijatelja bila je da potpuno uniti snage NOVJ oko Vrhovnog taba, i to koncentrinim nastupanjem etiri nemake divizije (SS Princ Eugen",
112 Sa 7. februarom prikupljanje ovili divizija bilo je zavreno i jedinice su se nale u sledeem rasporedu: 1. proleterska divizija sa dve "ffvigade (1. proleterskom i 3. krajikom) u rejonu Gornjeg Vakufa, a sa 3. sandakom*brigadom u rejonu sela Donje i Gornje Vukovsko; 2. proleterska divizija prikupila se na prostoriji Duvno Livno; 3. udarna divizija grupisala se zapadno i severno od Prozora u rejonu ita, Makljena i Voljevca; 3, 4. i 5. dalmatinska brigada, od kojih je 13. februara formirana 9. dalmatinska divizija, nalazile su se u rejonu Livna i prema Imotskom; 7. banijska divizija (7, 8. i 16. brigada) jo uvek je bila u rejonu Otrelja i kod Kulen-Vakufa, oekujui da je smene jedinice 1. basanskog korpusa. Tek 10. februara krenula je njena 8. brigada sa Otrelja preko Drvara i Glamoa u pravcu Prozora, za n j o m je 12. februara krenula 7. brigada i na kraju 16. februara, krenula je i 16. brigada. 113 Sredinom februara brojno stanje jedinica Operativne grupe divizija bilo je sledee: 1. proleterska divizija 4.075 boraca, 2. proleterska divizija 4.100, 3. udarna divizija 4.100, 7. divizija oko 3.800, 9. divizija 2.119, Haubiki divizion oko 120 i Pratei bataljon Vrhovnog taba oko 250 boraca. Do kraja februara ove jedinice su se popunjavale novopridolim borcima, uglavnom iz Dalmacije. Poetkom marta, kad joj se pridruila i 7. krajika brigada, Operativna grupa divizija je ukupno brojala oko 21.000 boraca. Sa njom se kretala Centralna bolnica, koja je u to vreme imala 3.293 ranjenika i bolesnika. Fabijan Trgo, n.d., str. 28 (napomena 90); Neretva (Zbornik radova), knj. 1, str. 2426.

369, 717. i 718) na prostoru Drvar, Bosansko Grahovo, Glamo, Livno, Bugojno, .Tajce, Klju. Prema Litersovoj zapovesti od 12. februara, Nemci su cenili da e jedinice NOVJ fortifikacijski izgraditi svoju prvu delimino ve utvrenu liniju otpora i to: Bosansko Grahovo Drvar Otrelj Mrkonji-Grad Jezero Bugojno" i da e na njoj pruiti glavni otpor. U ovoj operaciji trebalo je da uestvuju jedna pukovska grupa italijanske divizije ,Bergamo", ojaana sa dva bataljona vojske NDH, i to nastupanjem iz Sinja prema Livnu i Duvnu, gde bi se spojila sa nemakom 717. divizijom. Meutim, dogaaji u dolini Neretve, i pored Litersove upornosti, prisilili su ga da od 19. februara nadalje, nekoliko puta men ja plan operacije Vajs-2", i da na kraju sve snage usmeri u pravcu doline Neretve, to je bilo kasno, jer je Operativna grupa divizija ve reila situaciju u svoju korist.114 Pred Operativnom grupom divizija, u garnizonima i manjim uporitima u dolini Rame i Neretve, bili su rasporeeni glavnina italijanske divizije Mure" i manje ustako-domobranske snage. Dejstva su izvoena na prostoru od oko 9.000 km2, tako to su poela sa koncentracijske prostorije Gornji Vakuf Posuje duine oko 60 km, zatim su se glavne odbrambene borbe vodile po pravcima duine (dubine) od 50 do 80 km, da bi Operativna grupa divizija na zavretku operacije izbila na liniju Nevesinje Kalinovik irine oko 80 km. Trajala su preko 40 dana. Prema razvoju operativne situacije, u toku bitke jasno se uoavaju tri etape. Prva etapa (9 26. februara) obuhvata udar Operativne grupe divizija po italijanskim garnizonima u dolini Rame i Neretve i neuspeh u borbama za Ivan-sedlo i kod Konjica. Jedinice 1, 2. i 3. divizije su u snanom naletu od 9. do 20. februara likvidirale sva neprijateljska uporita u zoni nastupanja, osim Konjica, i izbile na Neretvu na frontu irine oko 80 kilometara. U tim borbama nanesen je teak poraz i talijanskoj diviziji Mure". Ubijeno je ili zarobljeno oko 2.300 njenih vojnika i oficira. Zaplenjene su velike koliine naoruanja, municije i ostalog ratnog materijala, a pored ostalog i deset tenkova od kojih je odmah formirana Tenkovska eta Vrhovnog taba.115 Stvoreni su povoljni uslovi da se otvori najpogodniji put za dalje nastupanje iz kanjona Neretve na istok.
Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 10, dok. 206. proleterska divizija, zauzevi Posuje i Imotski, produila je nastupanje dolinom Drenice, izbivi 15. februara na Neretvu, gde je likvidirala italijanslco uporite Drenicu i unitila jedan motorizovani I talijanski bataljon, koji je iz Mostara upuen prema Drenici. Ostavljajui 2. proletersku i 2. dalmatinsku brigadu za obezbeenje prema Mostaru, a 4. proletersku brigadu uputila uz Neretvu, koja je posle viednevnih borbi prisilila na predaju italijanski garnizon u Jablanici jaine oko 800 vojnika, zaplenivi ujedno velike koliine oruja, municije i razne opreme. Za to vreme 9. dalmatinska divizija, dejstvujui odreenim pravcem, oistila je od neprijatelja sva naselja zapadno od linije iroki Brijeg Ljubuki. Prva proleterska divizija, angaujui u poetku samo 1. proletersku brigadu, likvidirala je nekoliko manjih neprijateljskih uporita na komunikaciji Konjic Tarin i posedanjem prevoja Ivan-Sedlo zatvorila pravac prema Sarajevu. Za to vreme 3. udarna divizija unitila je italijanski garnizon u Prozoru jaine oko 800 vojnika, oslobodila Ramu i Ostroac i do 20. februara izbila pred Konjic, poslednje neprijateljsko uporite u dolini Neretve. Oslobodilaki rat, knj. 1, sti. 375376; Neretva, knj. 1. str. 3136.
li5 s I)ruga 114

Meutim, dok se Centralna bolnica prikupljala i dok su se vodile borbe za zauzimanje Konjica, neprijatelj je angaovao jae snage od Sarajeva, Bugojna, Mostara i Kalinovika da u okuci Neretve i doline Rame okrui i razbije Operativnu grupu divizija. Zbog toga njene jedinice prelaze u odbranu na svim pravcima, nastojei da spree prodore neprijatelja. U poetku se to pokualo aktivnim dejstvima, posebno na pravcima Konjic Sarajevo i Prozor Gornji Vakuf Bugojno, ali se kasnije, zbog veoma nepovoljnog odnosa snaga, postepeno prelo na odsudnu frontalnu odbranu. Manevri po unutranjim pravcima imaju za svidi u stabilizaciju fronta na ugroenim odsecima. Ofanziva je morala privremeno da se ugasi sve dok se ne prikupe ranjenici i stvore potrebni uslovi za izlazak iz kritine situacije i nastavljanje ofanzive. Druga etapa (27. februara 5. marta) obuhvata pregrupisavanje i dejstva Operativne grupe divizija po unutranjim pravcima, odnosno odsudnu odbranu severno od Prozora i protivudar na najopasniju neprijateljsku grupaciju kod Gornjeg Vakufa. U dosta sloenoj i tekoj situaciji Vrhovni tab odluio je da se ostane pri prvobitnoj zamisli o prodiranju Operativne grupe divizija preko Neretve u istonu Hercegovinu. Meutim, poto je neprijatelj od Gornjeg Vakufa neposredno ugrozio Centralnu bolnicu, reeno je da se prvo izvri protivudar na pravcu Prozor Gornji Vakuf, kako bi se razbijanjem i odbacivanjem ove najopasnije grupacije otklonila opasnost po ranjenike, a zatim da se sve snage okrenu natrag i pree preko Neretve. Istovremeno je vrhovni komandant Tito naredio da se porue mostovi na Neretvi, kako bi se neprijatelj zavarao o stvarnom pravcu proboja i bolje obezbedilo dejstvo prema Gornjem Vakufu. Od ukupno dvanaest, Vrhovni tab je za izvrenje protivudara angaovao devet brigada iz 1. i 2. proleterske i 7. banijske divizije. To je do tada bila najvea koncentracija snaga NOVJ u jednom frontalnom sudaru na relativnom malom prostoru. Za zatvaranje pravaca Mostar jablanica i Konjic Jablanica, u dolini Neretve su ostavljene tri brigade, dok je 9. divizija i dalje dejstvovala premq^Sirokom Brijegu. Za podruku su angaovane dve haubine baterije 100'mm i ela tenkova. Artiljercima je prvi put nareeno da ne tede ni topove ni municiju, jer e ionako zbog neprohodnog terena preko Neretve i Prenja sve teko oruje morati da se. uniti.116 Uvee 3. marta, kada su jedinice ve krenule u odluan protivudar na nemako-ustalcu grupaciju kod Gornjeg Vakufa, Vrhovni komandant NOV i POJ doao je na Maltijen da u tim presudnim trenucima neposredno rukovodi napadom brigada i divizija.
116 Tito je 28. februara naredio 1. bosanskom korpusu da pod svaku cijenu" odri poloaje kod Drvara, a Glavnom tabu NOV i PO Hrvatske da barem sa dvije brigade" prui pomo 1. bosanskom korpusu, kako bi se to due zadrale SS Princ Eugen" i 369. divizija koje su prodirale ka Livnu, Istonobosanskim jedinicama naredio je da izbiju na Igman i udare u pozadinu nemakih snaga (718. divizije). Deveta divizija i dalje je obezbeivala jugozapadni bok Glavne operativne grupe. Zbornik NOR-a, tom II, knj. 8, dok. 94 i 95; Neretva, knj. 1, str. 318.

Snano napadnut u frontalnom sudaru, neprijatelj je uz velike gubitke bio prisiljen na povlaenje i 5. marta napustio je Gornji Vakuf, u koji su (istog dana) ule jedinice 2. proleterske divizije. Neprijateljske snage odstupile su prema Bugojnu i Travniku. Bila je to velika pobeda, jer je Operativna grupa divizija otklonila neposrednu opasnost po Centralnu bolnicu u Prozorskoj kotlini i ponovo preuzela inicijativu. Meutim, situacija kod Operativne grupe divizija i dalje je bila veoma teka, jer su se sada prema njoj usmerile jo dve nemake divizije SS Princ Eugen" i 369. legionarska, koje su u to vreme dejstvovale protiv 1. bosanskog korpusa NOVJ. Nemci su zakljuili da se snage NOVJ iz doline Neretve probijaju preko Gornjeg Vakufa za centralnu Bosnu, pa su izvrili i treu, poslednju izmenu u planu ,,Vajs-2". Time su definitivno obustavili dalja dejstva protiv 1. bosanskog korpusa a 369. legionarsku i SS diviziju Princ Eugen" odmah su usmerili prema Operativnoj grupi divizija u dolini Rame. Tako su 5. marta, u momentu uspenog zavrenog protivudara kod Gornjeg Vakufa, prema Operativnoj grupi divizija sa Centralnom bolnicom bile usmerene neprijateljske snage od preko 80.000 vojnika.117 Trea etapa (622. marta) obuhvata forsiranje Neretve, razbijanje i delom unitenje etnikih snaga Drae Mihajlovia i izbijanje jedinica Operativne grupe divizija iz gornjeg toka Neretve na slobodan manevarski prostor kalinoviko-nevesinjske visoravni. Petog marta je poela pregrupacija snaga iz Gornjeg Vakufa ka dolini Neretve. Operativna grupa divizija ponovo je preuzela inicijativu, ali da bi se iskoristio postignuti uspeh, trebalo je istovremeno reiti niz sloenih i tekih operativnih zadataka, i to: iz pokreta forsirati Neretvu na kojoj su svi mostovi bili porueni, a tehnikih sredstava za prelaz nije bilo; razbiti etnike snage na levoj obali Neretve i stvoriti to dublji mostobran za prebacivanje jedinica i ranjenika; odbaciti neprijateljske snage na krilima u dolini Neretve na pravcu Konjica i Mostara i time osigurati mesto forsiranja i bokove snaga koje su prele reku, i jakom zatitnicom osigurati slobodu akcije glavnim snagama radi stvaranja mostobrana i vreme potrebno za prebacivanje vie hiljada i anjeni-lja. preko Neretve.
117 Delovi 718. divizije nastupajui iz rejona Konjica na zapad, izbili su do 5. marta na levu obalu Meretvice. Istovremeno etnike snage prodrle su sa istoka u okuci Neretve naspram Jablanici. Druge etnike snage, koje su sa pravca Mostara nastupale uz Neretvu, pribliavale su se sa juga Jablanici. Pred tim neprijateljskim snagama na okuci Neretve branile su se svega tri brigade NOVJ (2. dalmatinska, 5 crnogorska i 10. hercegovaka), spreavajui im da prodru u dolinu Rame i dalje ka Prozoru tj. u pozadinu snaga angaovanih u protivudaru kod Gornjeg Vakufa. Prema Operativnoj grupi divizija koncentrisanoj, sa centralnom bolnicom, na malom prostoru u Prozorskoj kotlini i okuci Neretve, bile su usmerene etiri nemake divizije (717, 718. 7. SS i 369) jaine oko 55.000 vojnika, oko 5.000 italijanskih vojnika, oko 800 ustaa i domobrana i oko 2.0.000 etnika Drae Mihajlovia. Neretva, knj. 1, str. 4243; Neretva-Suljeska (Zbornik radova) str. 4041.

Sve te operativne zadatke trebalo je da izvre jedinice koje su ve bile znatno iscrpljene i proreene u dotadanjim jednomesenim borbama. Druga proleterska divizija ojaana 1. proleterskom brigadom, dobila je zadatak da forsira Neretvu kod Jablanice, razbije etnike na levoj obali i omogui ostalim snagama i ranjenicima prelaz preko reke, a potom da energino nastupa pravcem Borako jezero Glavatievo Kalinovik. Trea udarna divizija imala je zadatak da odbaci nemaku 718. diviziju sa Neretvice ka Konjicu, a zatim forsira Neretvu kod Ostroca i obezbedi levi bok 2. divizije od pravca Konjica. Sedma banijska divizija (ojaana 10. hercegovakom brigadom) po prelasku Neretve trebalo je da proiruje mostobran kod Jablanice dejstvom niz levu obalu Neretve prema Glogonici, a zatim preko Prenja da prodre ka Nevesinju, obezbeujui desni bole glavnih snaga. Deveta dalmatinska divizija iz rejona planine vrsnice trebalo je da zatvara pravce koji sa juga i jugoistoka vode ka Jablanici. Prva proleterska divizija, 7. krajika brigada i 3. bataljon 9. krajike brigade odreeni su u zatitnicu sa zadatkom da zatvore pravce Bugojno Prozor i Kupres ujica Ravno Prozor i _ stvore potrebno vreme za stvaranje mostobrana i prebacivanje jedinica i ranjenika preko Neretve. Forsiranje Neretve otpoelo je nou 6/7. marta, kada su delovi 2, dalmatinske brigade preli preko sruene konstrukcije eleznikog mosta kod Jablanice i na levoj obali unitili etniko osiguranje, a potom ojaavani novim borcima, nastavili dalje napade. U toku noi prela su na levu obalu po tri bataljona 2. dalmatinske i 2. proleterske brigade, koji su energinim dejstvima savladali etnike na poloajima iznad Jablanice i do mraka 7. marta stvorili mostobran dubine oko 8 km za prelaz ostalih snaga i bolnice. Osmog marta 2. divizija je potpuno slomila otpor etnika u okuci Neretve i uvrstila mostobran. 118 Posle prebacivanja 2. divizije na levu obalu Neretve, Italijani su nastojali da upuivanjem novih etnikih snaga u rejon Reice i Gornje Bijele spree prodor prema istonoj Hercegovini. Meutim, 2. divizija je, iskoristivi poetni uspeh, energinim napadima "razbila etnike i 11. marta izbila u rejon s. Borci Borako jezero. Trea divizija je 7. marta izvrila napad na 718. diviziju na Neretvici i u borbama do 9. marta uspela da je odbaci prema Konjicu, a zatim se prebacila delom 'gazom, a delom preko mosta kod Ostroca na levu obalu Neretve i vrsto zatvorila pravce od Konjica prema Jablanici. Sedma divizija prebacila se 8. marta na levu obalu Neretve i, poto nije uspela da pred sobom razbije neprijateljske snage, zadrana je izvesno vreme u rejonu Glogonice, a potom se kretala kao stalna desna pobonica glavnih snaga. Deveta divizija je u meuvremenu stigla u rejon Jablanice i sa 3. i 4. brigadom preuzela na planini Plai obezbeenje mostobrana s juga
Ininjerijska eta Vrhovnog taba podigla je 7. marta, pored poruenog eleznikog mosta, peaki visei most, preko koga je ve 8/9. marta poelo prebacivanje ranjenika na levu obalu Neretve. Neretva, knj. 1, str. 356384.
118

i zapada, dok je 5. brigadu ostavila kod Vrata radi zatvaranja pravca Blinje jezero Dugo polje s. Doljani. Kada je prela Neretvu, 9. divizija je u celini angaovana za noenje ranjenika. Za to vreme dok je glavnina Operativne grupe divizija sa ranjenicima prelazila Neretvu i prodirala na istok, 1. proleterska divizija vodila je estoke borbe severno i zapadno od Prozora, protiv nemakih divizija sa 20.000 vojnika. Na tom odseku fronta Nemci su 7. marta ponovo krenuli u napad i 10. marta zauzeli Prozor. Brigade 1. proleterske divizije nastavile su sa pruanjem uzastopnog otpora nastupaj uim kolonama 717. i 369. nemake divizije sve dok nije, 14. marta, zavreno prebacivanje ranjenika i jedinica preko Neretve. Do 15. marta prele su Neretvu i poslednje jedinice iz zatitnice. Pri prelasku Neretve i probijanju vrletnim stazama Prenja pokrivenim dubokim snegom Operativna grupa divizija bila je prisiljena da uniti ili baci u Neretvu skoro sve teko naoruanje i opremu, jer se to nije moglo transportovati ili nositi preko visokog planinskog zemljita bez komunikacija. Kada su, 17. marta, nemake divizije sa pravca Prozora izbijale na Neretvu u rejonu Jablanice, na njenoj desnoj obali vie nije bilo ni ranjenika ni boraca Operativne grupe divizija. Iako je savladala glavnu prepreku Neretvu i prebacila se na njenu levu obalu, poloaj Operativne grupe divizija jo uvek je bio veoma teak. Ona se sa Centralnom bolnicom nalazila na prostoriji dugoj oko 30 i irokoj oko 10 kilometara, tako da joj je manevarska sposobnost bila potpuno ograniena.119 Zbog toga je trebalo to bre iz tesnaca izbiti u rejon Glavatieva, odakle se moglo dejstvovati u vie pravaca. Pretpostavljajui mogunost da nemake snage, posle izbijanja na Neretvu, produe za Operativnom grupom divizija, Vrhovni tab je nastojao da se to pre izbije na liniju Nevesinje Kalinovik, da bi se ranjenici izvukli na prostoriju na kojoj e biti zatieni. Tek kada je 2. divizija razbila etniku odbranu kod Cieva (14. i 15. marta) i izbila pred Glavatievo, stvoreni su uslovi za dejstvo u vie pravaca kroz severoistonu Hercegovinu prema Sandaku. U estokim borbama u rejonu Glavatieva, Nevesinja, Krstaa i Uloga, razbijene su etnike snage i Operativna grupa divizija je izbila 22. marta na kalinoviku visoravan iroki manevarski prostor i 23. marta zauzela Kalinovik, odakle su se etnici povukli prema Foi.120 Ovladavi linijom Nevesinje Ulog Kalinovik, Operativna grupa divizija pobedonosno je zavrila bitku na Neretvi. Vrhovni tab je,
119 Koliko su tu bili teki uslovi najbolje ilustruje primer da je pokret Centralne bolnice od Jablanice do Glavatieva (oko 40 km) t r a j a o pune dve sedmice dana, a dnevno se u proeku prelazilo oko 3 km. Neretva, knj. 1, str. 348353. 120 Italijanski i etniki komandanti su planirali da Operativnu grupu odbace prema Glavatievu. U tom cilju su stigli 17. marta u Nevesinje, general Pircio Biroli guverner Crne Gore i general Blao ukanovi, komandant nacionalnih trupa Crne Gore. Tada se u Nevesinju nalazilo oko 2.600 etnika pod komandom pukovnika Baje Staniia i m a j o r a Petra Baovia, sa grupom koti" i jedinicama divizije Bergamo". Sutradan je u Kalinovik stigao iz sela Lipovica, kod Kalinovika, Draa Mihajlovi sa grupom od 2.300 etnika da lino komanduje svojim snagama. Ovim pojaanjem na sektoru Kalinovika bilo je tada oko 6.000 etnika koje je podravalo italijansko i nemako vazduhoplovstvo.

zatim, naredio da se na dostignutoj liniji zastane kako bi se jedinice prikupile, odmorile i pripremile za dalja dejstva, a Centralna bolnica primakla blie Kalinoviku.121 Zakljuak. Odluka vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita da slobodnu teritoriju u zapadnoj Bosni i sredinjoj Hrvatskoj ne brani odsudno i da snage upotrebi za protivofanzivu, omoguila je Operativnoj grupi divizija da se ubrzo nae izvan obrua i da, prodirui ka Hercegovini, Crnoj Gori i Sandaku razbije znatan broj neprijateljskih jedinica. Izmicanje glavnih snaga oko Vrhovnog taba NOV i POJ ispod udara neprijatelja i njihovo aktivno dejstvo primorali su nemaku Vrhovnu komandu da preduzme nove operacije ,,Vajs-2" i Mostar". Bitka u dolini Neretve imala je poseban znaaj, jer je u n j o j potuen jedan deo neprijateljskih snaga, a etnike snage su pretrpele vojniki i politiki poraz od koga se nisu mogle oporaviti. Bitka na Neretvi je voena u veoma tekim uslovima na izrazito planinskom, kanjonima reke ispresecanom, slabo naseljenom i slabo poumljenom zemljitu, u islovima otre zime, gladi i epidemije tifusa, pod teretom nekoliko hiljada ranjenika i bolesnika, protiv brojano i tehniki znatno nadmonijeg neprijatelja. Ona predstavlja jednu od najteih i najsloenijih bitaka voenih u toku NOR-a, u kojoj su doli do punog izraaja kvaliteti jedinica NOVJ njihova ofanzivnost, pokretljivost, sposobnost za raznovrsne manevre po unutranim pravcima, inicijativa komandnog kadra, visoki borbeni motiv i dr. O znaaju operacije i manevru po unutranjim pravcima u bici na Neretvi Tito je rekao: U bici na Neretvi, moglo bi se rei, rjeavala se sudbina nae revolucije. . . To je bila jedna od najinteresantnijih bitaka po primjeni manevra, a naroito po uspjenom manevrisanju po unutranjim pravcima... Zahvaljujui tim manevrima i nevjerojatnoj dinamici borbe kao i iskustvima koje su nai borci i rukovodioci stekli u tim i ranijim borbama, mi smo mogli da razbijemo gvozdeni obru, spasimo ranjenike i da zatim nastavimo nau ofanzivu sa pet divizija u pravcu Crne Gore."m
121 U toku etvrte okupatorsko-kvislinke ofanzive, u .borbama na prostoru od Kupe do gornjeg toka Neretve, glavnina NOVJ je nanela okupatorsko-kvislinkim snagama velike gubitke u ljudstvu i materijalu. Nemaki general Liters naveo je u svom izvetaju da su njemu potinjene trupe u tom periodu imale 2.488 poginulih, ranjenih i nestalih,-~dok su Italijani, prema njihovim nepotpunim izvetajima, imali preko 6.000 vojnika i oficira izbaenih iz stroja. Najvei uclar nanet je etnicima Drae Mihajlovia, koji se od poraza u bici na Neretvi nisu nikada vie oporavili. Istovremeno od neprijatelja je zaplenjeno: 12 ispravnih tenkova, preko 100 topova i minobacaa raznih kalibara, nekoliko stotina mitraljeza i pukomitraljeza, na desetine motornih vozila, vagonske koliine municije i raznog drugog ratnog materijala. Jedinice NOVJ pretrpele su u tom periodu gubitke od preko 4.000 poginulih i ranjenih, posebno od neprijateljske avijacije koja je izvrila 3.345 avio-poletanja, od ega 70/o za vatrena dejstva, Poginuo je, odnosno smrtno ranjen i komandant 3. divizije Petar-Pero etkovi. Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 374404; Neretva knj. 1, str. 1363; NeretvaSutjeska (Zbornik radova', str, 2752; Vojislav Miki, Avijacija okupatorskih sila i kvislinke NDH u etvrtoj neprijateljskoj ofanzivi (januarmart 1943), VIG 3/1986, str. 1114. 122 Josip Broz Tito, Vojna djela, knj. IV, str. 72.

U stvari, to je bila bitka za spas ranjenika i kao takva meu retkirn u istoriji ratova. Jedinice Operativne grupe divizija preduzele su sve da spasu Centralnu bolnicu i u tome su uspele. To je bio rezultat krajnjeg portvovanja i natoveanslcih napora boraca, koji su u nekim situacijama ginuli za svakog ranjenika. Pobeda je izvojevana zahvaljujui izvanredno vestom rukovoenju Vrhovnog i ostalih tabova i masovnom heroizmu kako borakog, tako i rukovodeeg sastava. Osnovna karakteristika borbenih dejstava je u sledeem: protivofanziva Operativne grupe divizija poela je snanim i iznenadnim naletom na italijanske garnizone i uporita u dolini Rame i Neretve, a zavrila se pobedonosnim bojevima kod Nevesinja i Kalinovika. Neuspeh kod Konjica i na Ivan-sedlu imao je negativne operativne posledice po dalji tok bitke.123 Kod Operativne grupe divizija nastala je sloena situacija, koja se sve vie pogoravala. Vreme je ilo naruku neprijatelju, a bitka se pretvorila u borbu u okruenju, to je zahtevalo brze i nove odluke Vrhovnog taba i munjevito dejstvo raspoloivih snaga. Ruenjem mostova na Neretvi obmanuto je nemako lcomandovanje, koje je zakljuilo da e se Operativna grupa divizija probijati ka dolini Vrbasa i ponovo vratiti u zapadnu Bosnu. Bilo je to sasvim dovoljno da se operativna situacija ubrzo promeni u korist Operativne grupe NOVJ. Protivudar kod Gornjeg Vakufa izveden je u stilu savremene operacije sa svim odlikama snanog i planski odlino voenog napada, tako da je neprijateljska najopasnija grupacija odbaena prema Bugojnu ime je kriza privremeno otklonjena. Pregrupacijom snaga u kratkom operativnom roku i prelaskom preko Neretve bez najnunijih sredstava otvorili su se vidici proboja iz okruenja i spas oko 4.000 ranjenika i bolesnika, a sve je to izvreno pod pritiskom jakog neprijatelja i stalnim dejstvom njegove avijacije. Uspeli prelazak Neretve i prodiranje iz doline Neretve prema Nevesinju i Kalinoviku teite operacije snaga oko Vrhovnog taba prenosi se prema istoku, a inicijativa sve izrazitije prelazi u ruke Operativne grupe divizija. Posle bojeva kod Glavatieva, Nevesinja i Kalinovika, u kojima je etnika grupacija definitivno razbijena i potuena (od 20.000 jedva se spasilo 6.000), kriza je sasvim otklonjena a bitka na Neretvi zavrena pobedom Operativne grupe divizija.
123 A Dok je 2. proleterska divizija onemoguila intervenciju iz Mostara u pravcu Jablimice, 1. proleterska divizija nije uspela da zatvori pravac od Sarajeva. tab divizije je na t a j zadatak za prvi momenat uputio samo 1. proletersku brigadu, koja je trebala da posedne i vrsto dri prevoj Ivan-Sedlo. Ponet poetnim uspehom, tab te brigade je inicijativno doneo odluku da na Ivan-Sedlu ostavi samo deo brigade, a sa drugim delom da napadne Konjic. Bila je to pogrena inicijativa i pogrena odluka, jer su ionako slabe snage te brigade bile rasparane na dva pravca. Na t a j nain, kada je risiedila intervencija jaih neprijateljskih snaga iz rejona Sarajeva, snage 1. proleterske brigade, bile su izbaene sa Ivan-Sedla i neprijatelj je prodro u Konjic i ojaao tamonji garnizon, talco da ni 3. divizija nije uspela da likvidira to neprijateljsko uporite i otvori time najpovoljniji pravac za dalje prodiranje na istok. Inicijativa je bila jedna od veoma pozitivnih odlika boraca i stareina u jedinicama NOVJ. Ali, ta inicijativa morala je uvek da bude usklaena sa interesom celine, jer inae jc mogla da bude tetna, to se pokazalo u ovom sluaju taba 1. proleterske brigade na Ivan-Sedlu. Josip Broz Tito, Vojna djela, knj. IV, str. 7375.

Dakle, sigurno vladajui situacijom na vojitu, Vrhovni komandant je, prozrevi na vreme neprijateljske namere i vodei rauna o mogunostima svojih jedinica, primenom manevra po unutranjim operacijskim pravcima naizmeninim udarima razbijao po redosleu opasnosti nastupajue neprijateljske snage kolone, energino sprovodei zamisao o prodoru na istok prema Crnoj Gori, koja je od poetka protivofanzive bila u prvom planu i n j o j je sve bilo podreeno. U operativnim postupcima nepriatelja mogu se uoiti brojne slabosti, kako u pogledu procene namera i mogunosti snaga Operativne grupe NOVJ posle operacije ,,Vajs4", tako i u pogledu upotrebe sopstvenih snaga. Naime, nemaki komandanti su oekivali da e po zavretku operacije ,,Vajs-l" Operativna grupa Vrhovnog taba or^Kiizovati odbranu na pravcima koji sa severa vode ka Drvaru, Glamou i Livnu i da e u nastavku operacije po planu ,,Vajs-2" moi da ih unite na tom prostoru. Zato su po zavretku operacije ,,Vajs-l" dali svojim trupama odmor od deset dana, da bi zatim, 25. februara, poeli sa operacijom ,,Vajs-2", to je bilo kasno. Operativna grupa divizija, poto se prikupila na prostoru Livno Duvno Gornji Vakuf, nije prihvatila odsudnu bitku koju je htelo da nametne nemako komandovanje, ve je ofanzivnim dejstvima prodrla u dolinu Neretve i za neprijatelja neoekivano, tako rei u hodu, porazila italijansku diviziju Mure" i stvorila teku situaciju za neprijatelja. Nemako komandovanje, i pored svih raspoloivih sredstava za izvianje i osmatranje kao i sredstava veze, sporo je sagledavalo stvarnu situaciju na bojitu. Nemaki komandanti, i pored dotadanjih iskustava iz borbi sa jedinicama NOVJ, ni ovom prilikom nisu mogli da shvate operativne postupke jedinica NOVJ i sposobnost za manevar. Otuda se general Liters nije urio sa poetkom operacije ,,Vajs-2" i nije se hteo odrei prvobitnog plana za ovu operaciju. Kada je ipak bio prisiljen da prema dolini Rame i Neretve uvede u borbu snanu operativnu grupaciju SS diviziju Princ Eugen" i 369. legionarsku diviziju, nije ih istovremeno angaovao pa nisu ni mogle da postignu neke vee rezultate. Liters jo ni tada nije shvatio da se glavna bitka vodi u dolini Rame i Neretve i nije na vreme produio sa napadom u operaciji Vajs-2" kada su se pred njim nalazile relativno male snage Tf :bosanskog korpusa, ime je izgubio povoljne operativne anse da bitku vodi na teritoriji koju on eli i u vreme koje njemu odgovara. Najvei operativni" propust uinili su nemaki komandanti onda kada nisu, iako su imali sva sredstva izvianja, pravilno oeenili Titov postupak sa ruenjem mostova na Neretvi. Oni su potpuno obmanuti, to je imalo dalekosene strategijske posledice za nemalcu Vrhovnu komandu. Tek kada su glavne snage 717. i 718. divizije bile tuene kod Gornjeg Vakufa, Liters je shvatio stvarnu situaciju na bojitu ali je bilo kasno. On je tek tada, 4, marta, obustavio dalje izvoenje operacije ,,Vajs-2" i uputio prema Rami i Neretvi preostale svoje divizije. Protivudarom kod Gornjeg Vakufa nemako komandovanje je ponovo prevareno, i dolazi do pogrenog zakljuka da e se Operativna grupa divizija, posle uspeha kod Gornjeg Vakufa, tim pravcem probijati iz obrua pa je na taj deo fronta uputilo svee snage to je bila velika greka. Tako neto nije se smelo dogoditi jednoj visokoj nemakoj ko-

mandi kao to su bili tabovi generala Lera i Litersa, iza kojih je najnepo srednije stajala nemaka Vrhovna komanda. Jo neto. Nemako komandovanje je izgubilo znatan deo operacijskih prednosti kada su njegove snage kod Gornjeg Vakufa poraene u direktnom sudaru sa divizijama NOVJ, ime mu je stavljeno do znanja da one raspolau takvim kvalitativnim prednostima da su nadmonije i u frontalnom sudaru sa nemakim divizijama. Ostaje istorijslca injenica da su SS divizija Princ Eugen" i 369. legionarska divizija stigle prekasno na mesto bitke i nisu mogle ispoljiti znaajniji uticaj. Glavne snage Operativne grupe divizija ve su zavrile pregrupisavane od Gornjeg Vakufa ka Neretvi, prele Neretvu, stvorile mostobran i razvile ofanzivna dejstva u istonoj Hercegovini u duhu osnovne strategijske ideje vrhovnog komandanta Tita. Leru i Litersu nije preostalo nita drugo nego da jave nemakoj Vrhovnoj komandi da su prodrli u dolinu Neretve, ali da nema ni plena niti partizana. PSUNJSKO-PAPUKA OPERACIJA (shema 21) Psunjsko-papuka operacija obuhvata odbrambena i napadna borbena dejstva 4. (12) slavonske divizije NOVJ na slavonskom gorju, od 20. marta do 16. aprila 1943, za vreme i posle nemako-ustako-domobranske napadne operacije Braun". Poetkom 1943. godine povoljno se razvijao NOP u Slavoniji. Nastupio je pogodan trenutak za ostvarenje ranijeg plana o prenoenju dejstava 4. divizije NOVJ u daruvarsku i poeku kotlinu, radi proirenja slobodne teritorije i stvaranja pogodnog oslonca za prodor u Posavinu, Moslavinu i Podravinu. 124 Osloboenjem Voina 11. januara 1943. godine 4. divizija uspeno je poela izvrenje postavljenog zadatka. U vreme neprijateljske operacije Vajs-1" slavonske jedinice su po nareenju Tita orijentisale napad na elezniku prugu Beograd Zagreb, to je bilo od posebnog znaaja za paralisanje snabdevanja neprijateljskih snaga. Po nareenju taba 3. operativne zone, 4. divizija i 1. partizanski odred poruili su 22/23. januara pn u izmeu Novske i Nove Gradike na nekoliko mesta i u toku noi u^lobudili nekoliko naselja. Napad je ponovljen 27. januara i pruga je poruena na vie mesta.
124 Kada je, k r a j e m decembra 1943, formirana 4. slavonska divizija NOVJ, u lijen sastav ule su: 12. brigada i novoformirane brigade: 16. omladinska Joa Vlahovi" i 17. brigada i pritapska jedinica, a brojno stanje brigade se kretalo od 900 do 1300 boraca. Divizija je ukupno brojala oko 4.200 boraca i rukovodilaca. Pored 1. i 2. partizanskog odreda, u njen sastav je naknadno ula i 18. brigada. Naziv 4. je dobila po redu formiranja u Hrvatskoj, a naziv 12. divizija dobila jc tek juna 1943. naredbom Vrhovnog taba NOV i POJ. tab 4. slavonske (12) divizije sainjavali su: Petar Drapin, Jefto ai, Mato Jerkovi i Milan Stanivukovi. Zbornik NOR-a, tom V, knj. 10, dok. 4546, 66, 100 i knj. 11., dok. 80; tom V., knj. 16, dok. 91.

U martu mesecu, da bi zauzela Poeku kotlinu i blokirala Slavonsku Poegu, 4. divizija (kojoj je potinjena 18. brigada) prela je u napad. Jedinice 12. i 18. brigade su nou 15/16. marta oslobodile Veliku, a 19. marta i Vetovo, dok je 17. brigada ula u naputeno Kutjevo.125 Nemci su brzo reagovali. U najveoj tajnosti pripremili su napadnu operaciju Braun" s ciljem da odbace jedinice 4. slavonske divizije od eleznike pruge Beograd Zagreb i iz Poeke kotline i spree dalji razvoj NOP-a u tom delu Slavonije. Operativnom zamisli taba Grupe Zapad", koju je inila nemaka 387. rezervna divizija trebalo je snagama grupa Zapad" i Istok"126, sa krune operacijske osnovice Slavonska Poega Nova Gradika Okuani Pakrac Daruvar Podravska Slatina Naice, izvriti okruenje jedinica 4. slavonske divizije na Papuku, Psunju i Ravnoj gori, a zatim koncentrinim nastupanjem i stezanjem obrua ' razbiti ih i unititi u rejonu Kutjeva. U nastavku dejstava Grupa Zapad" trebalo je da oisti Moslavinu, a Grupa Istok" da pokupi domobranske dezertere na planini Dilju (operacija ,,Braun-2). Istovremeno, nemake i ustako-domobranske snage zaposele su zaprenu liniju Banova Jaruga Lipik Pakrac Daruvar i dalje na sever do Pivnice, kojom je trebalo odvojiti Psunj, Papuk i Ravnu goru od Moslavine, i drugu zaprenu liniju, zapadno od Ilove, od Banove Jaruge preko Garenice i Zdenaca na Pavlovac i Severin, radi odvajanja Bilo-gore od Moslovake gore. Dejstva su planirana tako da Grupa Zapad", podeljena u vie borbenih grupa, sa linije Nova Gradika Okuani Pakrac Daruvar Pivnica koncentrino nastupa prema Psunju i Ravnoj gori, a Grupa Istok", podeljena na borbene grupe Jug" i Sever", da sa linije Slavonska Poega Naice urenovac ainci Podravska Slatina dejstvuje, i to sa Borbenom Grupom Jug", iz Poeke kotline prema Kutjevu i presee greben Papuka i Krndije i kod Jankovca se spoji sa Borbenom grupom Sever" i potisne snage 4. divizije u pravcu Zveevo i Zaile radi unitenja a Borbena grupa Sever", iz Durenovca, ainaca i Podravske Slatine, trebalo je da sa severa nastupa prema iankovcu u susret Borbenoj Grupi Jug".127
125 Mato Jerlcovi, Borbe u Slavoniji za vrijeme etvrte i pete neprijateljske ofanzive, Vojnoistorijski institut JA, Beograd 1951, str. 564; Jefto aic, Njemaka operacija Braun" u Slavoniji 1943. godine u odnosu na operaciju Vajs", VIG 1/1983, str. 181184. 126 Podruje operativna zona u NDH izmeu Save i Drave, koja je bila u nadlenosti generala Horstenaua, podeljena je na dve operativne grupe korpusnog znaaja: Grupa Zapad" (West"), pod komandom general-lajtanta Jozefa Braunera, komandanta 187. rezervne divizije, i Grupu Istok" (Ost"), pod komandom generala ure Isera, komandanta 2. domobranskog zbora, sa seditem u Slavonskom Brodu. Linija razgranienja ila je priblino od Okuana na Lipik i dalje na sever ka Virovitici i Dravi. Nemako-kvislinkim snagama u operaciji Braun" komandovao je Operativni tab iz sastava nemake 187. rezervne divizije sa generalom Braunerom na elu. Zapovest je izclata 16. marta Jefto oi, n. ., str. 185187. 127 Sastav borbenih grupa bio je sledei: Borbena grupa Jug", est ojaanih domobranskih i ustakih bojni i jedan nemaki bataljon; Grupa Zapad", sastava: vei deo nemake 187. divizije i 1. domobranska goranska divizija. Nemaka 187. divizija bila je podeljena u etiri borbene skupine: iber", alternbrand", Rulcser" i Vikics", a dejstvovala je iz rejona: Nova Gradika, Okuani, Lipik, Babina

Operacijska prostorija obuhvata zonu ogranienu komunikacijom Slavonski Brod Naice Podravska Slatina Daruvar Pakrac Lipik Okuani Nova Gradika, duine oko 65 i irine oko 50 km. Zemljite je preteno brdsko-planinsko (Papuk, Ravna gora, Psunj, Krndija i Dilj) sa nadmorskom visinom od 250 do 890 metara, poumljeno i dobro komunikativno. Operacija je trajala 28 dana, a izvedena je u dve etape. Prva etapa (2030. marta) obuhvata koncentrino nastupanje nemakih i ustako-domobranskih snaga, s jedne, i odbranu a zatim dekoncentraciju 4. divizije NOVI, s druge strane. Uoivi namere neprijatelja, tabovi 4. divizije i 3. operativne zone formirali su, radi koordinacije dejstava potinjenih jedinica, Operativni tab za Slavoniju128, koji je planirao organizaciju odbrane i suprotstavljanje nemakim i ustako-domobranskim snagama po sledeem: 18. brigada i jedan bataljon 16. brigade upueni su da posednu padine Papuka na liniji Jankovac Viljevaka kosa Topliko brdo i zatvore pravac od Slavonske Poege; 16. brigada (bez 1. bataljona) postavljena je na poloaje juno od Sia Unskog Drenovca da zatvori pravac od Podravske Slatine i sprei izbijanje neprijateljskih snaga iza lea 18. brigade; 12. brigada upuena je na june padine Ravne gore da zatvori pravac Pakrac panovica Buje Kamensko; i 17. brigada upuena je na severozapadne padine Ravne gore da zatvori pravac Sira Zveevo i Daruvar Zveevo. Poto su nemake i ustako-domobranske snage, nastupajui iz Slavonske Poege, Pakraca, Daruvara, i Podravske Slatine od 20. do 22. marta okruile 4. diviziju na Papuku i Ravnoj gori, Operativni tab je usmerio snage na proboj u tri pravca: 18. i 16. brigadu (bez 1. bataljona) iz rejona Slatinskog Drenovca i Puina prema Krndiji, 12. brigadu i 2. bataljon 17. brigade prema Psunju a 17. brigadu (bez 2. bataljona) i 1. bataljon 16. brigade ka Bilo-gori. esnaesta i 18. brigada su 23. marta krenule sa poloaja Slatinski Drenovac Puine i 24. marta, u toku nastupanja prema Krndiji, razbile na Cipelovcu i eljakovakom visu 4. domobransku pukovniju, ?.. bojnu Sremskog zdruga i 4. pionirski bataljon, dok se 12. brigada probila ka Psunju, a 17. brigada u pravcu Bilo-gore. Poto je prikupio i sredio svoje razbijene delove 25. i 26. marta, neprijatelj je preao u napad na Cipelovac i eljakovaki vis, ali su 16. i 18. brigada ve izmicale ka Krndiji. Zbog toga su Nemci od 28. do 30.
gora; 1. domobranska gorska divizija angaovana je: glavnim snagama na pravcu Pakrac Buko Kamensko, a pomonim snagama na pravcu Daruvar Zveevo. Borbenu grupu Sever": etiri ojaane bojne iz domobranskog Slavonskog i Sremskog zdruga i 4. domobranske pukovnije i 15. ustaka bojna. Borbena grupa Istok" formirana je k r a j e m marta (28 30. marta) od delova 3. i 6. domobranske pukovnije i dotadanje Borbene grupe Jug" jaine 10 bataljona. Jaina snaga u poetku bila je oko 10.000 domobranskih, ustakih i nemakih vojnika protiv oko 4.200 boraca NOVJ, a u zavrnim borbama bilo je angaovano oko 30.000 neprijateljskih vojnika podravanih jakom artiljerijom, tenkovima i avijacijom. Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 494495. Jefto ai, n. ., str. 186187. 128 Operativni tab Slavonije sainjavali su: Mate Jerlcovi, Duan Brlci i Jefto ai. Jefto ai, n. ., str. 187.

marta ponovo pregrupisali snage i formirali Borbenu grupu Istok" od delova 3. i 6. domobranske pukovnije i dotadanje Borbene grupe , Jug", sa kojom su 30. marta poeli novi koncentrian napad iz Naica, Pleternice i Kutijeva na jedinice 16. i 18. brigade na Dilju i Krndiji. Brigade su pravovremeno krenule na sever i, posle borbi 30. i 31. marta, kod sela Pake i Rueva, ponovo se prebacile na Krndiju. Druga etapa (116. aprila) obuhvata proeljavanje" zauzete teritorije od strane nemakih i ustako-domobranskih snaga i njihov poraz kod unjara. Nakon dvodnevnih borbi kod Palce i Rueva 16. i 18. brigada su se preko Krndije do 2. aprila prebacile u rejon Orahovice. Istovremeno, 17. brigada se prebacila sa Bilo-gore u rejon Ravne gore, gde je nastavila borbe, a 12. brigada vodila je borbe sa neprijateljskim kolonama koje su nastupale iz Pakraca prema Ravnoj gori i Vujitu i sa pravca Nova Gradika prema Psunju. Ustalco-domobranslce i nemake snage, od 31. marta do 7. aprila, vrile su ienje" Dilja, pljakale i zlostavljale stanovnitvo. Zatim su se povukle u svoje garnizone, ostavljajui manje jedinice i posade na podruju Psunja, Dilja, Krndije, Bilo-gore i Papuka. Jedinice 4. divizije su napadale zatitnice neprijatelja i ostavljene jedinice i likvidirale posade, a zatim se rasporedile po osloboenim selima radi predaha, popune i organizacionog sreivanja. 129 Boj kod unjara. Poto je operacija Braun" pretrpela neuspeh, neprijatelj je pripremio novi napad na jedinice 4. slavonske divizije radi konanog ienja Poeke kotline, angaujui Slavonski domobranski zdrug.130 Napad Slavonskog zdruga iz Slavonske Poege ka unjarima i Vujaku i 1. domobranske gorske divizije, koja je nadirala jednom kolonom pravcem Voin Zveevo Vujak unjari, a drugom pravcem Pakrac Buje Kamensko unjari, poeo je 12. aprila 1943. Za etiri dana zdrug je preao oko 40 km. tab 4. divizije odluio je da sa 12. i delovima 17. brigade okrui i uniti Slavonski zdrug osiguravajui se snagama 18. i 16. i delovima 17. brigade i 2. slavonskim partizanskim odredom sa pravaca Pakrac Buje Kamensko, Daruvar Zveevo, Voin Zveevo i Orahovica bilo Papuka unjari. Borbe su poele 16. aprila oko 9 sati kada-je 1. bojna 4. pjeake pukovnije koja je nastupala prema Vujaku, izbila pred poloaje 4. bataljona 12. brigade severno od Kamenslcog Vujaka, koji ju je doekao estokom vatrom. Gotovo istovremeno je 2. bataljon 17. brigade napao snanom vatrom 2. bojnu iste pukovnije, koja je nastupala prema
129 etvrta divizija, iznurena neprekidnim borbama i pokretima, i proreena gubicima, naroito usled tifusa, koji je ba tih dana uzeo velike razmere, nalazila se razmetena po selima osloboene teritorije: 12. brigada u rejonu sela Velika, selo Straeman, 16, brigada u rejonu selo Beki, 17. brigada u rejonu selo Buje, a 18. brigada u rejonu selo Slatinski Drenovac, Orahovica. Mate Jerlcovi, Dejstva u Slavoniji za vrijeme etvrte i pete neprijateljske ofanzive, VIG, 23/1958, str. 77. 130 Slavonski zdrug bio je sastavljen od 1, 2, 3. i 4. bojne 4. pjeake pukovnije, 18. ustake bojne i jedne baterije 5. artiljerijskog diviziona iz Slavonske Poege.

selu Mrkopalju. U neprijateljskim redovima nastalo ie kolebanje. Boni manevar 4. bojne 4. pjeake pukovnije prema poloajima 2. bataljona 17. brigade radi popravljanja situacije preirpeo je neuspeh. U meuvremenu je tab 12. brigade uveo u borbu 1. i 3. bataljon koji su sa istoka napali neprijatelja s lea, pa se Slavonski zdrug naao opkoljen i,napadnut u rejonu u n j a r a i Vujaka od 12. brigade i 2. bataljona 17. brigade. Zatim je nastala jo vea pometnja kod Slavonskog zdruga, posebno u redovima 1. i 4. bojne, koje su do tada drsko nadirale prema poloajima 2. i 4. bataljona 12. brigade i prema levom krilu 2. bataljona 17. brigade. Iskoristivi to 2. i 4. bataljon 12. brigade preli su u protivnapad. Za nepuna tri sata borbi Slavonski zdrug bio je razbijen, delimino uniten, a veim delom zarobljen skupa sa komandantom pukovnikom Tomislavom Bosniem. Oko 300 do 400 neprijateljskih vojnika uspelo je da pobegne u pravcu Poege. Jedna ustaka satnija potpuno je unitena na cesti Kamensko Vujak. Slavonski zdrug je imao preko 100 mrtvih i oko 900 zarobljenih vojnika i oficira.131 U boju kod u n j a r a domobranskim snagama nanet je teak poraz, koji je izazvao demoralizaciju u neprijateljskim redovima. Za jedinice 4. divizije to je dotad bio najvei uspeh, koji je kod rukovodilaca i boraca jo vie uvrstio samopouzdanje i veru u sopstvene snage. Zakljuak. Operacija Braun" bila je najvea napadna operacija koju su do tada izvele nemake i ustako-domobranske snage protiv jedinica NOV i PO u Slavoniji. Meutim, neprijateljske snage nisu ostvarile osnovni cilj koji su imale u ovoj operaciji okruenje i unitenje 4. slavonske divizije NOVJ i spreavanje daljeg razvoja NOP-a na tom delu Slavonije. Jedino to su uspeli jeste da su 4. diviziju za izvesno vreme prikovali za gorski masiv Slavonije i time dobrim delom onemoguili njen organizovan napad na eleznilcu prugu Zagreb Beogread, koju je tada trebalo ruiti, jer ju je neprijatelj upravo u to vreme koristio za pripremu operacije varc". Za borbena dejstva je karakteristino sledee: prva tri dana (2022. marta) jedinice 4. divizije borile su se u okruenju, odbijajui napade neprijatelja na svim osecima fronta; etvrti dan (23. marta) vren je proboj iz neprijateljskog obrua po grupama u tri razna pravca, a od 24. marta do kraja glavnog dela operacije Braun" grupe su dejstvovale odvojeno u raznim delovima Slavonije. Time je jedinstveni operativni plan neprijatelja bio u osnovi poremeen. Umesto da stegne obru oko jedinica 4. divizije, neprijatelj je bio prisiljen da razdvoji snage, da vri stalna pregrupisavanja i da dejstvuje u sasvim suprotnim pravcima od onih koje je planirao. Usled toga, neprijateljske snage su izgubile u vremenu i tempu aktivnosti i, praktino, bile prisiljene da do kraja operacije clejstvuju, uglavnom, neorganizovano i nepovezano. U ovoj operaciji je dolo do punog izraaja operativno naelo jedinica NOV i POJ po kome je izvreno izvlaenje snaga iz ireg okruenja radi angaovanja na drugoj teritoriji. To je izvedeno tako to su u poetku operacije iznenadnim udarima nanoeni gubici neprijatelju,
i Mate Jerlcovi, n. d str. 8493.

a zatim dekoncentracijom jedinica probojem u tri pravca naputena slobodna teritorija, pa su nemake i ustako-domobranske snage udarile u prazno. Kada su se povlaile u polazne garnizone, tj. u Daruvar, Pakrac, Poegu, Slavonski Brod, Naice i Podravsku Slatinu, bile su napadnute, a zatim likvidirane njihove jedinice ostavljene kao posade na slobodnoj teritoriji koja je talco opet bila osloboena. Na kraju glavnog dela operacije Braun" (8. aprila) sve grupe su rasformirane, kao i Operativni tab za Slavoniju, i ponovo su aktivirani tab 4. divizije i tab 3. operativne zone. U borbama od 20. marta do sredine aprila 1943, jedinice 4. divizije i 3. operativne zone NOV i PO Hrvatske imale su 191 poginulog borca, 309 ranjenih i 137 nestalih ukupno 637 izbaenih iz stroja. Od tifusa je obolelo 710 ljudi, pa je izbaeno iz stroja ukupno 1.347 boraca i stareina. Neprijatelj je imao oko 900 poginulih, 1.100 ranjenih i 1.250 zarobljenih ukupno oko 3.2.50 izbaenih iz stroja vojnika i oficira.132 U ovoj operaciji dejstva su izvoena u operativnoj pauzi izmeu bitke na Neretvi i bitke na Sutjesci i ine obostrano teite u to vreme.

BITKA NA SUT.! ESCI (shema 2226) Bitka na Sutjesci ini oclbrambenu operaciju Operativne grupe divizija Vrhovnog taba NOV i POJ jaine oko 19.700 boraca, pod neposrednim rukovodstvom vrhovnog komandanta Josipa Broja Tita, za vreme nemake napadne operacije ,,Svare" u kojoj je angaovano 127.000 nemakih, italijanskih, bugarskih i ustako-domobranskih vojnika, a vodena je na teritoriji Crne Gore, Sandaka i jugoistone Bosne, od 15. maja do 15. juna 1943. Posle bitke na Neretvi i nakon to se nekoliko dana malo odmorila na nevesinjsko-lcalinovikoj visoravni, Operativna grupa divizija Vrhovnog taba forsirala je Drinu i izvrila prodor u Sandak i Crnu Goru, oslobodivi u toku aprila i u prvoj polovini maja*1943. nova podruja. Namera je bila da se jedinice odmore, popune novim-borcima i pripreme za dalja ofanzivna dejstva prema Kosovu i Metohiji i junoj Srbiji. Njen raspored sredinom maja bio je podeen zamisli vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita za-dalji prodor na istok preko Lima. Prvo je trebalo
Meutim, o toga, u operaciji Braun" (20 31. marta) jedinice 4. divizije i 3. operativne zone imale su 110 mrtvih, 135 ranjenih i 120 nestalih boraca. Zaplenjena su 4 topa, 25 minobacaa, 21 mitraljez, 46 pulcomitraljeza, 51 automat, 1153 puke, 32 pitolja, oko 550.000 metaka i 890 mina i granata. Unitena su 2 tenka, 5 kamiona, 1 tvornica piritusa, 4 eleznike stanice, i izbaeno iz ina 7 kompozicija. Za vreme borbi neprijatelj je popalio mnoga sela, pobio mnogo ljudi, ena i dece, a mnoge je odveo u logore i na rad u Nemaku. Mate Jerkovi, n. cl., 93 101. Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 3, dok. broj 57; tom V, knj. 13, dok. br. 67, 71, 72, 75, 154, 156, 158, 159, 161 i 165 knj. 14. dok. br. 50 i 144.
132

likvidirati italijanske garnizone u Bijelom Polju, Mojkovcu i Koiainu, da bi se oslobodio pravac daljeg nastupanja. Taj zadatak primile su 1. proleterska divizija, koja je grupisana severozapadno od Bijelog Polja i Mojkovca, i 2. proleterska divizija, grupisana zapadno od Kolaina. Ostale snage bile su rasporeene za odbranu slobodne teritorije i zatitu Centralne bolnice, i to: 3. udarna divizija titila je od Nikia, Bilea i Hrtkovca, Drinska operativna grupa (sastava 2. proleterska, 6. istonobosanska i Majevika brigada) sa pravca Foe i Gorada, 7. banijska divizija (jo u pokretu) sa pravca Plevalja, a 3. dalmatinska brigada jugozapadno od Pljevalja. Posle neuspeha u bici na Neretvi, Nemci su privremeno obustavili dejstva svojih trupa protiv Operativne grupe divizija, ali su i dalje sistematski pratili njeno prodiranje na istok i vrili pripreme za novu napadnu operaciju. Izbijanjem grupacije NOVJ ka dolini Lima Nemci su uoili mogunost za njeno dalje usmeravanje prema Moravsko-vardarskoj dolini, tj. u pozadini svoje grupacije u Grkoj to bi predstavljalo neposrednu opasnost za njihove dalje planove na Balkanu u vreme kada je sa sve nepovoljnijim razvojem situacije u severnoj Africi i konanim slomom tog fronta u prvoj polovini m a j a 1943, jo vie porastao znaaj jugoslovenskog ratita i Balkana uopte. Zbog toga su ubrzali pripreme za novu ofanzivu protiv tc grupacije NOVJ, za koju su odluku doneli jo poetkom aprila. Razraujui plan nove ofanzive odnosno operacije koju su ifrovano nazvali varc", Nemci su predvideli da postepenom koncentracijom snaga na krunoj osnovici obeleenoj komunikacijom Foa Gorade Pljevlja Prijepolje Bijelo Polje Kolain Podgorica Niki Bilea Gacko Kalinovik, stvore jedan iri obru oko Operativne grupe divizija Vrhovnog taba u Sandaku i Crnoj Gori, a zatim da koncentrinim nastupanjem sa te linije na slobodnu teritoriju operativno okruenje pretvore u taktiko stezanje radi unitenja snaga NOVJ. Osnovna ideja tog plana bila je da se pomonim snagama sa severa i zapada izbije na kanjone Tare i Pive i posednu prelazi na tim rekama, a glavnim snagama da nastupaju iz rejona Kolaina i Milcia irokim frontom na zapad i sever u pravcu planine Durmitor, sabiju Operativnu grupu divizija sa Vrhovnim tabom na planinsku visoravan izmeu donjih tokova Tare i Pive i masiva Durmitora i tu je unite. "Nemci su pripreme vrili u najveoj tajnosti radi postizanja iznenaenja i o tome nisu obavestili italijansku komandu sve do poetka napada. Radi osposobljavanja snaga za predstojea dejstva, s obzirom na uslove u kojima e se voditi operacija, Nemci su izvrili reorganizaciju posadnih divizija (704, 714, 717. i 718) na taj nain to su ih preformirali u lovake divizije (104, 114, 117. i 118), dali bolji komandni kadar, delimino mlae ljude, prilagodili za brdsko-planinsko zemljite i ojaali brdskom artiljerijom. U borbi su angaovali i 1. brdsku diviziju (jaine preko 20.000 vojske), koja je dovedena sa Kavkaza. Za izvoenje operacije upotrebljeno je sedam ojaanih divizija, i to nemake: SS divizija Princ Eugen", 118. lovaka, 1. brdska divizija,

glavnina 369. legionarske divizije, ojaani 724. puk 104. lovake divizije i ojaani puk Brandenburg", ukupno oko 67.000 vojnika; italijanske: divizije Taurinense", Venecija", Ferara" i delovi drugih jedinica, 43.000 vojnika; bugarski 61. puk, oko 2.000 vojnika; 4. domobranski lovaki zdrug. A neposredno posle izlaska iz obrua protiv jedinica NOVJ borili su se jo 9, 14. i 15. domobranska pukovnija, 1. ustaki zdrug i delovi nekih manjih jedinica, ukupno oko 11.000 vojnika; nacionalne" crnogorske formacije i etnici pod komandom italijanskih jedinica, oko 4.000. Ukupno je angaovano 127.000 vojnika, osam artiljerijskih pukova, bataljon tenkova i oko 160 aviona, sve pod komandom general-majora Rudolfa Litersa.133 Operacija varc" poela je 15. m a j a 1943. sa krune operacijske osnovice duine oko 500 km koncentrinim dejstvima neprijateljskih snaga prema zaprenoj liniji koja je postavljena u kanjonima donjih tokova Tare i Pive. Prema razvoju operativne situacije u toku bitke, uoavaju se tri etape. Prva etapa (1527. maja) obuhvata dejstva 1 Operativne grupe divizija za prodor prema istoku, odustajanje od toga i pokuaj da se izvri proboj prema Foi za koje je vreme neprijatelj, izvodei napad, radio na operativnom okruenju. Nemci su od 15. do 20. m a j a koncentrinim nastupanjem uspeli da poveu napadne kolone i, uglavnom, ostvare operativni obru oko jedinica NOVJ u Sandaku i Crnoj Gori. Sudar 1. i 2. proleterske divizije u Limskoj dolini sa nemakom 1. brdskom divizijom bio je najbolji operativni dokaz da se nee moi prodreti dalje i da se mora traiti drugo reenje. Za to vreme grupa bataljona je kod Bioa nanela teak udarac italijanskoj diviziji Venecija", to je ubrzalo njeno angaovanje u operaciji varc" i grupisanje oko pet pukova na sektoru Maleevo Bioe Podgorica Danilovgrad.134 Poto su ispoljena dejstva neprijateljskih snaga na svim pravcima oko slobodne teritorije i kada su se jasnije sagledale njihove namere, vhovni komandant Josip Broz Tito je, na osnovu procene novonastale situacije na vojitu, 18. maja odluio da se privremeno odustane od plana za prodor u Srbiju i itava Operativna grCTpa .usmcri natrag na zapad radi izvlaenja iz okruenja prema istonoj-Bosni.
133 Operativnu grupu--scinjavale su: 1. proleterska divizija (1. prbr, 3. lcrbr i 3. sanbr) pod komandom* Koe Popovia i Filipa Kljajia; 2. proleterska divizija (2. dalbr, 4. crbr i 7. krbr), pod komandom Peka Dapevia i Mitra Bakia; 3. udarna divizija (1. dalbr, 5. crbr i 10. herbr) pod komandom Radovana Vukanovia i Radomira Babia; 7. banijska udarna divizija (7, 8. i 16. banbr, a kasnije i 3. dalbr), pod komandom Pavia Jakia i ure Kladarina; 6. istonobosanska i Majevika brigada, koje su zajedno sa 2. prbr sainjavale Drinsku operativnu grupu; Vrhovni tab, Pratei Bataljon, Haubiki divizion i Centralna bolnica ukupno oko 19.700 boraca, od kojih oko 3.700 ranjenika i bolesnika. Sutjeska (Zbornik radova) knj. I, VIZ, Beograd, 1960, str." 687696 i 706. 134 Za vreme priprema za napad na Mojkovac i Kolain, tab 2. proleterske divizije uputio je grupu od tri bataljona (3. bataljon 4. i 2. i 4. bataljon 5. brigade) prema Podgorici, radi obezbeenja i radi razbijanja etnika u Piperima. Ova grupa bataljona prodrla je nadomak Podgorice, i u borbama kod Bioa potpuno unitila jedan bataljon italijanskog 383. puka.

Najvea opasnost je tada zapretila od neprijateljskih snaga koje su nadirale od Foe u pravcu epan-Polja i Celebia jer se u tim rejonima nalazila Centralna bolnica, prisiljena da se pomeri dublje u Sandak. Da bi zaustavio dalji prodor neprijatelja na tom sektoru, otklonio neposrednu opasnost za bolnicu i stvorio uslove za prodor preko Drine, vrhovni komandant Josip Broz Tito je naredio da se glavnina 1. proleterske divizije hitno prebaci od Bijelog Polja prema Foi i pojaa front Drinske operativne grupe, 2. proleterska divizija trebalo je od Kolaina i Mojkovca da se povue dublje na planinu Sinjajevinu i na skraenom lrontu pree u odbranu, dok je 7. krajiku brigadu hitno uputio sa Sinjajevine na sektor Gacka, radi pojaanja odbrane 3. divizije. Ostalim snagama Operativne grupe dat je zadatak da i dalje usporavaju prodiranje neprijatelja u dubinu slobodne teritorije. Istovremeno, Vrhovni komandant je radiogramom javio tabu 1. bosanskog korpusa da jednu diviziju iz srednje Bosne odmah uputi prema Goradu i Foi, kako bi svojim dejstvom iz pozadine privukla deo neprijateljskih snaga i olakala Operativnoj grupi divizija proboj iz okruenja. Vrhovni komandant je ovim operativnim potezima nastojao da pregrupisavanjem jedinica i skraivanjem linije fronta u odbrani slobodne teritorije oslobodi potrebne snage za napadna dejstva radi proboja iz okruenja na foanskom sektoru. Od tada su svi napori i mere Vrhovnog taba bili usmereni na izvlaenje Operativne grupe sa Centralnom bolnicom iz okruenja. Upuivanjem 1. proleterske i 3. krajike brigade 1. divizije od Bijelog Polja ka Foi, u poslednji as je pojaana odbrana Drinske operativne grupe. U veoma otrim borbama od 21. do 23. maja na prostoru Oelebi Zlatni Bor Trovrh, snage 118. lovake divizije bile su zaustavljene i uz gubitke odbaene natrag ka Foi, gde su prele u odbranu, ime je neposredna opasnost bila otklonjena. Da bi olakao poloaj Operativne grupe, Vrhovni komandant je 23. maja izdao nareenje svim jedinicama NOVJ u Jugoslaviji da preu u energian napad na neprijateljske garnizone na svojim podrujima. Snage Drinske operativne grupe grupisane jugoistono od Foe, jaine oko pet brigada 1.12. proleterska, 6. istonobosanska, Majevika i 3. krajika, pod komandom taba 1. proleterske divizije, dobile su zadatak da preduzmu odluan napad na neprijatelja, ovladaju dolinom Drine juno od Foe, uspostave mostobran na Drini i time stvore povoljne uslove. za izvlaenje jedinica i ranjenika iz okruenja prema Jahorini. U toku 24."i 25. maja ta grupa brigada je pod komandom taba 1. proleterske divizije izvrila vie napada na neprijatelja jugoistono od Foe ali, iako je postignut izvestan uspeh, odbrana 118. lovake divizije nije bila slomljena. Nemci su na taj sektor dovlaili nove snage i koncentrisali dejstvo skoro celokupne avijacije. Istovremeno, pojavila se opasnost od 369. legionarske divizije koja je, potisnuvi 3. dalmatinsku brigadu i delove 7. divizije, forsirala ehotinu u rejonu Gradeca i usmerila dejstva prema elebiu, ime je neposredno ugrozila pozadinu snaga koje su napadale prema Foi. Zbog toga je tab 1. divizije bio prisiljen da 25. m a j a obustavi dalje napade ka Foi i naredi brigadama da na dostignutoj liniji preu u odbranu. Kako ni 5. krajika divizija, koju je tab 1. bosanskog korpusa uputio iz srednje Bosne prema Foi, nije stigla da podri

napad Operativne grupe divizija, odustalo se od daljih pokuaja proboja prema Foi.135 Na ostalim sektorima fronta jedinice Operativne grupe divizija su potiskivane. Preko planine Sinjajevine ka Durmitoru prodirala je 1. brdska divizija uz otpor 4. crnogorske i 2. dalmatinske brigade 2. divizije. Na pravcu Nilci avmk i Gacko Goransko, jedinice 3. divizije ulazile su u sve otrije borbe sa snagama SS divizije Prinz Eugen". Borbena grupa Ludviger" nastupajui iz doline Lima od Brodareva postepeno je potiskivala 3. sandaku brigadu prema reci Tari. U takvoj situaciji, kada pokuaj proboja na foanskom sektoru nije uspeo, a na drugim odsecima fronta neprijateljske snage su postepeno obru suavale, vrhovni komandant Josip Broz Tito je traio drugo reenje, imajui u vidu problem ranjenika i da celu grupaciju izvue iz okruenja. Druga etapa (28. maja 9. juna) obuhvata prenoenje teita preko Pive na Vuevo, izbijanje u dolinu Sutjeslce, podelu Operativne grupe Vrhovnog taba i pokuaj da se preko Zelengore probije u istonu Bosnu, odnosno preko Tare u Sandak. Sada su neprijateljske snage operativno okruenje pretvorile u taktiko stezanje obrua. Posle neuspeha Drinske operativne grupe prema Foi, vrhovni komandant Tito je 26. maja doneo odluku da se Operativna grupa divizija usmeri za proboj preko Pive, Vueva i Sutjeslce. U odnosu na zemljite to je bio najtei pravac, ali nije bilo drugog izbora. U meuvremenu, na Vuevo su jo 23. m a j a izbila dva bataljona 2. proleterske brigade, koji su sa te visoravni izbacili u dolinu Sutjeslce izviake delove 118. lovake divizije.136 Uspeh tih bataljona 2. proleterske brigade je, u stvari, omoguio pregrupaciju jedinica Operativne grupe preko Pive ka Sutjesci u skladu sa odlukom Vrhovnog komandanta. Nemci nisu na vreme uoili znaaj Vueva pa su stigli prekasno, kada su tamo izbile jalce snage Operativne grupe da ih u tome spree. Postupajui po nareenju Tita od 27. do 29. maja prele su Pivu i izale na Vuevo 1. i 2. proleterska, 6. istonobosanslca i Majevilca bri135 tab 1. bosanskog korpusa je u pravcu Foe uputio 5. krajiku diviziju, koja je tada dejstvovala u srednjoj Bosni: Ona je nou 26/27. m a j a pokuala da forsira reku Bosnu izmeu Nemile i Begova Hana, ali zbog velikog vodostaja i nedostatka potrebnih plovnih i drugih sredstava u tome nije uspela. Divizija se probila u istonu Bosnu tek krajem juna, kada je tu stigla i Operativna grupa divizija NOVJ. 136 Posle informisanja o razvoju situacije na sektoru Foe 21. i 22. maja, vrhovni komandant Tito je ocenio da e prostor izmeu Pive i Sutjeslce u iduim borbama igrati vanu ulogu. Zato je 22. m a j a naredio 1. i 2. bataljonu 2. proleterske brigade, lcoji su se vraali sa Ironta severno od Nikia u sastav svoje brigade, da kao zasebna kolona krenu na iapad preko Pive i Vueva u dolinu Sutjeslce. Poto su izali na Vuevo i produili mar na zapad oni u se 23. maja kod koliba Koritnilc sukobili sa jednim nemakim izviakim odeljenjem i posle lcrae borbe odbacili ga u dolinu Sutjeslce. Sutradan, 24. maja, Nemci su iz sela ureva uputili na Vuevo jednu ojaanu etu, ali je i ona odbaena natrag. Talco je pravovremenim upuivanjem ta dva bataljona na Vuevo osujeen pokuaj grupe Anaker" da preko Vueva izbije na levu obalu Pive i posedne prelaze preko njenog kanjona. Sutjeslca (Zbornik radova), lcnj. I, str. 1819.

gada. Ujedno je poelo povlaenje ostalih snaga Operativne grupe divizija iz Sandaka na levu obalu Tare. Delovi 118. lovake divizije izbili su 30. m a j a na donji tok Tare, dok su se snage 369. legionarske i italijanske divizije Taurineuse" jo uvek zadrale na srednjem toku ehotine. Vrhovni tab se nalazio kod Crnog jezera ispod Durmitora, odakle je uvee 28. m a j a krenuo u pravcu Mratinja na Pivi, kuda su sa Sinjajevine upuene 4. crnogorska i 2. dalmatinska brigada 2. proleterske divizije. Toga dana stigla je u Vrhovni tab engleska vojna misija od est lanova, koja se nou 27/28. m a j a spustila padobranima na Njegobusko polje istono od Zabljalca.137 Povlaenjem snaga iz Sandaka i sa Sinjajevine Vrhovni tab je jo vie skratio odbrambeni front i omoguio upuivanje novih jedinica na pravac proboja preko Pive. Poslednjih dana m a j a 118. lovaka divizija je uporno pokuavala da angaovanjem jaih snaga ovlada Vuevom i zatvori prelaze na Pivi. Do tada je prelo Pivu sedam brigada Operativne grupe,138 koje su u veoma otrim borbama juno od Mratinja, na Vuevu kod kolibe Koritnik i u dolini Sutjeslce, onemoguile sve pokuaje Nemaca da ovladaju Vuevom, tim platoom izmeu Pive i Sutjeslce, koji e posluiti jedinicama Operativne grupe divizija kao operacijska osnovica za dalje probijanje preko Sutjeslce. Pregrupisavanje snaga Operativne grupe divizija bilo je, uglavnom zavreno, pa je Vrhovni komandant 31. m a j a izdao nareenje za napadna dejstva jedinica radi izlaska iz okruenja. Drinska operativna grupa, ojaana 1. proleterskom brigadom, dobila je zadatak da razbije neprijatelja u dolini Sutjeslce od Tjentita do ureva i izvri prodor Ica Zalcmuru i Vrbnici, s tim da 2. proleterska brigada, pored dranja Suhe, posedne poloaje i na junim padinama Tovarnice i time sprei svaki pokuaj Nemaca da manevrom preko Tovarnice i Donjih Bara prodru sa juga u dolinu Sutjeslce. Tri brigade pod komandom taba 2. divizije imale su zadatak da dejstvuju juno od Mratinja prema izvornom delu Neretve, dok je 3. krajikoj i 2. i 3. dalmatinskoj brigadi nareeno da se to pre prebace preko Pive na Vueva radi podrke snaga koje dejstvuju u dolini Sutjeslce. Trea i 7. divizija trebalo je dranjem poloaja na desnoj obali Komarnice, istonim padinama Durmitora i levoj obali Tare, da zadre nastupanje neprijatelja i omogue prebacivanje Centralne bolnice preko Pive n^ .Vuevo. Prvom bosanskom korpusu je 29. m a j a ponovo nareeno da odmah'uputi 5. diviziju preko Fojnice za Igman i prema Trnovu i Kalinoviku, radi neposrednog sadejstva s Operativnom grupom divizija.
u? Prva vojna misija Velike Britanije spustila se na Njegovulco polje kod abljalca nou 27/28. m a j a 1943. U misiji je bilo est lanova: kapetani Viljem Stjuart, Dilcin Frederik Viljem i Ivan (Don) Starevi, radio-telegrafisti vodnici Valter Routen i Perec Rozenberg i mornariki vodnik Don ICembel. Misiju je na Njegovulcom polju doekao pomonik naelnika Vrhovnog taba Pavle Ili Veljko, koji ju je u j u t r o 28. m a j a dopratio u sedite Vrhovnog taba na Crnom Jezeru, gde se misija predstavila vrhovnom komandantu NOV i POJ Josipu Brozu Titu. Josip Broz Tito, Sabrana djela, tom 15, str. 287 (napomena 198). 138 To su bile: 1, 2. i 4. proleterska, Majevika, 6. istonobosanslca, 7. krajika i 10. hercegovaka brigada. Jo tri su bile u pokretu prema Vuevu, a na f r o n t u prema istoku i jugu, koji je znatno suen, da bi se prikupile snage za proboj, u odbrani je bilo angaovano est brigada iz 3. i 7. divizije.

Zbog neuspeha 118. lovake divizije da ovlada Vuevom i zatvori prelaze na kanjonu Pive, propala je osnovna zamisao Nemaca da sabiju Operativnu diviziju izmeu Tare, Pive i Durmitora i da je tu unite. Uvidevi to, oni vre izrnene u svom prvobitnom planu sa ciljem da onemogue dalji proboj Operativnoj grupi sa Vueva preko Sutjeslce na zapad. Sada je 118. lovaka divizija dobila zadatak da vrsto posedne dolinu Sutjeslce i ne dozvoli prelaz preko relce. Istovremeno je SS divizija Princ Eugen" usmerena od avnika i Komarnice na liniju Gacko Goransko da izmeu Pive i Sutjeslce nastupa preko grebena planina Bio, Magli i Volujak na Vuevo. Na njen dotadanji pravac dejstva ubaena je italijanska divizija Ferara", koja je trebalo da zajedno sa 1. brdskom divizijom nastupa preko Durmitora ka donjim tokovima Tare i Pive. Namera Nemaca je bila da brzim pregrupisavanjem snaga spree dalji prodor Operativne grupe divizija sa Vueva, stegnu obru oko n j e i unite je na prostoru Vueva i Pivske visoravni. Do 2. juna delovi SS divizije Princ Eugen" pojavili su se na prostoru planine Bio i Maglie, to je Operativnu grupu divizija ponovo dovelo u izuzetno teak poloaj, jer je neprijatelj zapretio da brzo ovlada Mratinjem, gde se nalazio i poslednji slobodan prelaz preko kanjona Pive. U takvoj situaciji, u zoru 3. juna, Vrhovni tab NOV i POJ preao je Pivu kod Mratinja i istoga dana na sastanku Vrhovnog taba odlueno je da se Operativna grupa divizija podeli na dve grupe, koje e dejstvovati divergentno, svaka u svom pravcu, kako bi se lake probile iz okruenja. Prema ovoj odluci: Prvu grupu inile su 1. i 2. proleterska divizija, sa deset brigada koje su do tada prele Pivu. Dobila je zadatak da se probije preko Sutjeslce na severozapad; Drugu grupu inile su 3. udarna i 7. banijska divizija, sa est brigada 1. dalmatinska, 5. crnogorska, 3. sandalca i 7, 8. i 16. banijska. Ona se jo uvek nalazila istono od Pive, kao i Centralna bolnica. Grupa je dobila zadatak da se probije preko Tare u Sandak ili, zavisno od situacije, preko Sinjajevine ili Golije u Sandak ili u Crnu Goru. Prva grupa divizija ostala je pod neposrednom komandom Vrhovnog taba, dok je za rukovoenje Drugom gruptim -odreen poseban Operativni tab.139 ' Prvih dana juna poele su teke borbe na Sutjsci sa 118. lovakom divizijom, koja je uporno, qli bezuspeno, pokuavala da zaposedne itavu njenu dolinu. Odsele izmeu Suhe i Tjentita, irok 6 kilometara, Nemci nisu uspeli da zauzmu zahvaljujui k r a j n j e m portvovanju boraca 1. i 2. proleterske brigade. Angaujui jo tri brigade, u napadima na nemake poloaje u rejonu Borovna, Kouta i Popovog Mosta, snage Prve grupe divizija pokuale su da t a j uzani otvor na Sutjesci proire i oslobode pravac
139 Za rukovoenje 2. grupom divizija (Juna grupa) odreen je poseban Operativni tab s Radovanom Vukanoviem, dotadanjim komandantom 3. divizije i Milovanom ilasom na elu. Za komandanta 3. divizije postavljen je Sava Kovaevi, dotadanji komandant 5. crnogorske brigade, a na njegovo mesto doao je Savo Buri, komandant 1. bataljona 1. proleterske brigade.

Popov Most Vrbnica. Kada se u tome nije uspelo, Vrhovni tab je 6. juna odluio da se jedinice Prve grupe probijaju na Zelengoru kroz postojei prolaz izmeu Suhe i Tjentita, i to: 1. proleterska divizija du staze Tjentite Milinklade Vrbnike kolibe, a 2. proleterska divizija stazom od Suhe preko Donjih i Gornjih Bara ka Konjskim Vodama. Tih dana glad je postojala sve vea i Vrhovni komandant je naredio da se teko oruje zakopa i komore svedu na n a j m a n j u meru, kako bi se tovarni konji koristili za ishranu jedinica i prenos ranjenika. Vrhovni komandant je 5. juna jo jednom izdao nareenje 1. bosanskom korpusu da svoje jedinice uputi u susret snagama Operativne grupe divizija, koje su se probijale preko Sutjeslce i Zelengore. Glavnina 1. proleterske divizije krenula je u proboj 8. juna i izbila sa 1. proleterskom i 3. krajikom brigadom u rejon Lukih i Vrbnikih koliba na Zelengori. Proboj 2. proleterske divizije, sa kojom je trebalo da ide i Vrhovni tab, nije uspeo. U prethodnici 2.. divizije nalazila se 2. dalmatinska brigada, koja je u vremenu od 5. do 9. juna na planini Tovarnici i u rejonu Donjih i Gornjih Bara vodila vanredno leke borbe sa daleko nadmonijim nemakim snagama, izgubivi oko polovine sastava. Druga dalmatinska brigada je odigrala vanrednu ulogu na Donjim i Gornjim Barama jer je onemoguila Nemcima da tim pravcem brzo prodru ka Tjentitu i zatvore jedini prolaz na Sutjesci.140 Poto su Nemci presekli pravac za Zelengoru preko Donjih i Gornjih Bara, vrhovni komandant Josip Broz Tito je 8. juna odluio da se 2. proleterska divizija, a sa njom i Vrhovni tab, orijentie za probijanje kuda je prola 1. proleterska divizija. Taj uzani koridor od Tjentita preko Milinklada za Zelengoru, kojim su se probijale jedinice Prve grupe divizija sa Vrhovnim tabom, pored vatre nemakih trupa sa zemlje, bio je izloen i estokim napadima avijacije. Ujutru 9. juna, prilikom jednog snanog bombardovanja od strane nemakih aviona poloaja i kolona Prve grupe divizija na prostoru Ozrena iznad Tjentita, ranjen je i vrhovni komandant Josip Broz Tito.141 Tog dana, 9. juna, jedinice Prve grupe divizija ve su prele Sutjeku i postepeno izbijale na plato Zelengore. Nemci, viclei da 118. lovaka divizija nee uspeti da zaustavi snage NOVJ na Sutjesci, poeli su 6. juna da prebacuju iz Sandaka 369. legionarsku diviziju na komunikaciju Foa Kalinovik u rejonu Miljevine, odakle je upuuju na Zelengoru. U toku 9. juna postavljen je novi obru na Zelengori pred jedinicama 1. i 2. proleterske divizije, koje su se probile preko Sutjeslce.
140 Kao simbol visoke svesti i morala je pismo taba 2. bataljona 2. dalmatinske brigade napisano u jeku tekih borbi: Nijemci nadiru sve jaim snagama i sve upornije mi smo izgubili dve treine svoga ljudstva, ali raunajte kao da smo u punom sastavu". Ova brigada je upornom borbom na Barama odigrala presudnu ulogu u povlaenju nae glavnine preko tjesnaca rijeke Sutjeslce" (Tito). 141 Ujutro 9. juna 1943, kada je bombardovan Vrhovni tab, Tito je s delom lanova toga taba i britanskom vojnom misijom bio u jsokretu jugoistono od brda Ozren (zapadno od sela Tjentita). Tom prilikom su poginuli uro Vujovi, Titov lini pratilac, nekoliko boraca iz Prateeg bataljona i ef vojne misije Velike Britanje kapetan V. F. Stjuart. Malo kasnije podlegao je ranama i komandant 4. proleterske (crnogorske) brigade Vasilije urovi Vako. Tito je ranjen u levu ruku od rapnela. Ranjen je i kapetan Dilcin.

Za to vreme dok su se i. i 2. divizija sa Vrhovnim tabom probijale preko Sutjeslce na Zelengoru, jedinice 3. i 7, divizije izvrile su nekoliko pokuaja da se sa ranjenicima probijaju preko Tare u Sandak. Bez ikakvih sredstava za savlaivanje Tare, iju je suprotnu obalu poseo neprijatelj i optereene Centralnom bolnicom, one u tome nisu uspele. S obzirom na to da su jake nemake i italijanske snage nadirale na itavom frontu izmeu Tare i Pive, situacija za 3. i 7. diviziju i Centralnu bolnicu bila je vie nego kritina. Zbog toga je reeno da se ove dve divizije sa Centralnom bolnicom prebace preko Pive na Vuevo i krenu ka Sutjesci i Zelengori za 1. i 2. divizijom. Ve 7. juna 7. banijska divizija sa oko 600 lakih ranjenika prela je Pivu kod olcove Luke i posle izvesnog zadravanja na Vuevu produila prema Tjentitu. Za njom se od 8. do 10. juna prebacila preko Pive na Vuevo i 3. udarna divizija sa glavninom Centralne bolnice. Talco se, uvee 9. juna, Operativna grupa divizija Vrhovnog taba NOV i POJ sa Centralnom bolnicom nala razvuena na jednom uskom koridoru od kanjona Pive do Vrbnikih koliba na Zelengori, duine oko 35 kilometara, podeljena u nekoliko odvojenih grupa bez meusobne taktike veze, ali kao operativna celina, i izloena sve snanijim napadima neprijatelja sa zemlje i iz vazduha. Trea etapa (1015. juna) obuhvata proboj glavnine Operativne grupe Vrhovnog taba na Jahorinu, okruenje i stradanje 3. divizije i Centralne bolnice u dolini Sutjeslce. Dole je situacija kod 3. i 7. divizije bila k r a j n j e neizvesna, neprekidno se pogoravao i poloaj 1. i 2. divizije na Zelengori, gde su Nemci dovlaili nove snage i pripremali se da 10. juna izvedu odluan udar. U toj situaciji tab 1. proleterske divizije je odluio, 9. juna navee, da krene u napad pre nego to se ispolje of anzi vna dejstva neprijatelja. U duhu donete odluke, kasno u no 9. juna, jedinice 1. divizije krenule su od Vrbnikih koliba na sever. U svitanje 10. juna 1. proleterska brigada izbila je pred poloaje 369. legionarske divizije u rejonu brda Balinovac, iznenadnim snanim juriem razbila je te nemake snage i odbacila ih na sever. tab divizije uveo je u borbu i 3. krajiku brigadu, pa je nastavljeno gonjenje razbijenog neprijatelja ka komunikaciji Foa Kalinovik.142 Ostale snage 1. i 2. divizije sa Vrhovnim tsbom zadrale su se u toku 10. juna u rejonu Lukih i Vrbnikih koliba u oekivanju da stignu 3. i 7. divizija sa 'bolnicom. Branei t a j rejon, jedinice 2. proleterske divizije su u toku 10. juna odbile niz estokih napada neprijatelja na platou Zelengore. Najtee borbe vodile su 4. proleterska brigada u rejonu
142 Ovaj uspeh postigla je 1. proleterska divizija u trenutku kad je general Liters svojim komandantima izdao nareenja da nijedan ovelc u okruenju na Sutjesci ne sme ostati iv. Jak neprijatelj u Sutjesci Pivi sabijen u najui prostor; pouzdano utvreno da se medu njima nalazi i Tito. Poslednja je faza borbe, doao je as potpunog unitenja Titove vojske. Vanost nareenja: Nijedan ovelc sposoban za vojnu slubu ne sme iv da napusti obru, a ene pregledati da nisu preobueni mukarci, mora se ponovo podvui trupama. Tito i pratioci su navodno u nemakim uniformama. Proveriti vojnike knjiice". Zbornik NOR-a, tom II, knj. 9, dok. 10 - prilozi.

Ljubinog groba i 2. proleterska brigada u rejonu Velike i Male Koute, titei bokove uzanog koridora na Zelengori.143 Probijajui se preko Sutjeslce i Zelengore, na Luke kolibe je pristigla i 7. divizija, koja se nou 9/10. juna prebacila preko Sutjeslce, to je povealo nade u mogunost probijanja i 3. divizije. Meutim, posle proboja obrua kod Balinovca trebalo je oekivati da e Nemci nastojati da ga ponovo zatvore, pa se vie nije moglo odlagati prodor na sever. Zato je vrhovni komandant Tito 10. juna, kada je ocenio da vie nema nikakve mogunosti da se pomogne 3. diviziji, naredio da obzirom na razvoj situacije na naim sektorima, a u vezi naih daljih operativnih namjera", sve jedinice 2. i 7. divizije krenu na sever, prema Rataju i Miljevini, zatim dalje ka Jahorini.144 Poraeni i na Zelengori, Nemci su pokuali da stvore novi obru na cesti Foa Kalinovik, angaujui i tenkove i avijaciju. Ujutru 12. juna 1. proleterska brigada probila je na juri i t a j nemaki obru na pravcu Rataj Miljevina. Kroz stvoreni otvor krenule su preko ceste ka Miljevini 1. i 2. proleterska i 7. banijska divizija sa Vrhovnim tabom i u toku 15. juna dohvatile se junih padina Jahorine.145 Za to vreme 3. udarna divizija sa glavninom Centralne bolnice probila se preko Vueva ka Sutjesci. U njenoj prethodnici nalazila se 1. dalmatinska brigada, koja je trebalo da obezbedi mostobran u rejonu Tjentita. Posle podne 11. juna brigada je uspela da pree reku i na juri zauzme Tjentite, ali nije ga uspela odrati, ve se u toku noi i narednog dana probila na Zelengoru, gde je reeno da e se prikupiti cela divizija. Istono od Sutjeslce ostala je glavnina 3. divizije sa preko 1.200 ranjenika i bolesnika Centralne bolnice, okruena sa svih strana snagama etiri neprijateljske divizije: nemake 118. lovaka, SS Princ Eugen" i 1. brdska i italijanska Ferara". U svitanje 13. juna jedinice 3. divizije146 poele su prebacivanje preko Sutjeslce kod Tjentita, a za njima su krenuli ranjenici i bolesnici. Na samoj reci nije bilo nemakih vojnika, ve su se povukli na padine Koura i Ozrena, utvrdili i ekali kolone 3. divizije koje su posle prelaska Sutjeslce krenuli ka Zelengori. U umi, nekoliko stotina metara iznad
143 Sam vis Ljubin grob branila je 2. eta 3. bataljona (omladinska) sa 40 boraca. Ona je odbila sve jurie Nemaca i izgubila 27 boraca, ali su preostalih 13 poruili: Do god budete uli na Ljubinom grobu pucnje naih puaka, Nijemci nee proi. A kad toga ne bude, znajte da na n j e m u vie nema ivih proletera". Blao Janlcovi, etvrta proleterska crnogorska brigada, VIZ, Beograd 1975, str. 223231. 144 Zbornik NOR-a, tom II, knj. 9. dok. 266. 14s O proboju jedinica NOVJ komandant nemakih trupa general Liters u zavrnom izvetaju o operaciji varc", pored ostalog, kae: . . . poduzeto gonjenje neprijatelja koji se probio..." General-pulcovnilc Ler je o proboju rekao: Posle tekih odbrambenih borbi sa partizanima koji su uporno vrili napade, f r o n t je na k r a j u bio probijen . . . neprijateljske snage su se provukle kroz otvor i iezle ka severu u brda". Komandant italijanslcog 6. korpusa izvestio je 14. juna Komandu 2. armije: Nemci izigrani!". Zbornik NOR-a, tom II, knj. 9. dok. 14 prilozi; tom III, knj. 5. dok. 212. 146 U sastavu 3. divizije bili su: 5. crnogorska i 3. sandalca brigada, 2. bataljon 1. dalmatinske i Mostarski bataljon 10. hercegovake brigade.

Sutjeske, borci 3 .divizije iznenada su doekani ubitanom vatrom iz nemakih rovova. Razvila se estoka borba u kojoj su se jurii smenjivali jedan za drugim, ali nemaki front nije bio probijen. U jednom od tih juria poginuo je komandant 3. divizije Sava Kovaevi.147 Borei se do kraja za spas Centralne bolnice, 3. divizija je 13. juna na Sutjesci razbijena, pobijeno je preko 1.000 ranjenika i oko 100 dece.148 Nemci su 15. juna prekinuli operaciju varc" i poeli povlaenje sa Sutjeske, ime je, posle mesec dana borbi u okruenju, zavrena bitka na Sutjesci.149 Zakljuak. U bici na Sutjesci Operativna grupa divizija Vrhovnog taba izdrala je vrhunac ljudskih napora. Veto i smelo voena ona je pokazala veliku moralnu i udarnu snagu ono to neprijatelj nije mogao ni da shvati ni da nadvlada. I pored velikih gubitaka na Sutjesci, Operativna grupa divizija je ubrzo po proboju poslednjeg obrua razvila iroka ofanzivna dejstva u istonoj Bosni. Bitka na Sutjesci predstavlja za jedinice NOVJ odbrambenu operaciju u okruenju, sa gotovo klasinim oblikom proboja okruene grupacije i to izvedeno sopstvenim snagama, bez neposrednog sadejstva i pomoi jedinica spolja. Koristei se velikom brojnom i tehnikom nadmonou i veoma povoljnom krunom (obuhvatnom) operacijskom osnovicom, kao i postignutim iznenaenjima, Nemci su pokuali da unite Operativnu grupu divizija, Vrhovni tab i Centralni komitet KPJ, koji su se nali stenjeni na k r a j n j e siromanom, besputnom i kanjonima ispresecanom planinskom zemljitu izmeu ehotine, Tare, Pive, Sutjeske i Bistrice, ime su snage NOVJ bile dovedene u kritinu situaciju. Okruena od nadmonijih neprijateljskih snaga, Operativna grupa divizija je bila prinuena da prihvati borbu u okruenju, suprotno svojim naelima ratovanja. Njena operativna sloboda je sputavana velikim brojem ranjenika, i zato se odsutna bitka nije mogla izbeci. Iako su nemake, italijanske, bugarske i kvislinke trupe bile viestruko nadmonije, operacija varc" nije im donela oekivane rezultate. Operativna grupa divizija je osujetila sve njihove pokuaje da je unite. Uprkos kritinom poloaju, nijedna jedinicfNQVJ se nije predala neprijatelju. U sudbonosnim bojevima u toku bitke na Sutjesci Ope147 Kovaevi Savov(190'51943), radnik i seljak, lan KPJ od 1925; u NOR-u: organizator ustanka u nikikom okrugu, komandant Nikilcog NOP odreda, komandant Privremenog operativnog taba za Hercegovinu, zamenik komandanta Glavnog taba za Crnu Goru i Boku, komandant 5. crnogorske brigade i 3. divizije od 3. do 13. juna. Od m a j a 1942. godine lan Vrhovnog taba, 148 Oko polovine njenog sastava je izginulo, dok se oko hiljadu boraca i stareina u m a n j i m ili veim grupama probilo na Zelengoru ili natrag preko Sutjeske za Crnu Goru i Sandak. Posle razbijanja divizije Centralna bolnica je ostala nezatiena i najveim delom je stradala, jer su nemaki vojnici u dolini Sutjeske pobili blizu hiljadu ranjenika i bolesnika. 149 U ovoj operaciji Operativna grupa divizija imala je 7.356 poginulih (meu kojima 603 ene) boraca i stareina. Ranjen je i vrhovni komandant Josip Broz Tito, razbijena 3. divizija, pobijeno preko 1.000 ranjenika i oko 100 dece iz Dejeg doma. Viktor Kupar, ut jeka dolina heroja, Beograd Tjentite, 1978, 1269, Moni Finci, Gubici NOVJ u bici na Sutjesci, NeretvaSutjeka 1943 (Zbornik radova), Beograd 1969, str. 294313. Sutjeska (Zbornik radova), knj. I, str. 355.

rativiia grupa divizija je podnela velike rtve, ali je izala kao pobednik i u vojnikom i u moralno-politikom pogledu. Ona je za spas ranjenika uinila sve to je bilo u njenoj moi. Izgubila je vie od treine svog borakog sastava. Svoje ivote su dali mnogi istaknuti borci NOR-a i revolucije, a ranjen je i vrhovni komandant Josip Broz Tito. Zahvaljujui visokoj patriotskoj i revolucionarnoj svesti koju je razvila KPJ, vetini ratovanja, natoveanskim naporima, samoodricanju i rtvama i boraca i rukovodeeg kadra, Operativna grupa divizija, predvoena vrhovnim komandantom Josipom Brozom Titom, izala je iz tako rei nereive situacije. Ocenjujui bitku na Sutjesci, Tito je rekao: Peta neprijateljska ofanziva u prolee i ljeto 1943. godine protiv nae osloboene teritorije u Crnoj Gori i Sandaku ui e u historiju kao najslavnija epopeja nae narodnooslobodilake borbe".i;a Bitka na Sutjesci je imala velik vojni, moralni i politiki znaaj. Ona je bila znaajna i za meunarodnu afirmaciju NOP-a. Pred svetskom javnou sve je tee bilo mogue prikrivati stvarno stanje u Jugoslaviji i rezultate NOVJ pripisivati etnicima. Sutjeska je ula u istoriju i legendu, kao svedoanstvo o moi koju je stekla ideja slobode. Posmatrajui operativne elemente, potrebno je ukazati da je poetak operacije zatekao Operativnu grupu divizija na pripremama za nastavljanje ofanzivnih dejstava u dolini Lima i gornjeg toka Tare. Uprkos estini poetnih neprijateljskih dejstava na frontu kod Bijelog Polja i Kolaina, koja su ukazivala da se ne radi samo o nekoj lokalnoj akciji neprijatelja, Vrhovni tab NOV i POJ nije odmah odustao od svog plana za prodor u Srbiju. Tek kada su poeli stizati izvetaji o sve jaem pritisku neprijatelja sa svih pravaca, vrhovni komandant Tito je doneo odluku da se itava Operativna grupa divizija usmeri natrag za Bosnu. Vrhovni tab je ve 10. jula 1943, u svom osvrtu na neprijateljsku operaciju varc", konstatovao: Nae komandovanje, osetivi neprijateljske pripreme za ofanzivu, prozrelo je na vreme njegove namere. Na operativni plan moe se ukratko rezimirati ovako: Osloncem na planinske masive Durmitora, Vojnika, Golije, Maglia kao i reka Tare, Pive i Drine grupisati snage sa meuprostora reka Drine Lim Zeta i sa tim snagama probiti se preko Pive, izmeu Magli. planine i Foe u pravcu Zelengore iz,begavajui neprijateljski manevar opkoljavanja, a zatim preduzeti snanu kontraofanzivu u pravcu Istone Bosnet razvijajui operacije izmeu reka Bosne, Save i Drine, upravljajui istovremeno dejstvo na neprijateljske komunikacije Sarajevo Brod i Sarajevo Mostar."151 Iako je takva odluka doneta ubrzo posle poetka operacije varc", ona se nije mogla ostvariti tako da se iznenadnim udarom na jednom ili vie pravaca izvri brz proboj iz okruenja. Jer, razvuenost jedinica
Josip Broz Tito, Sabrana djela, tom. 15, str. 237. U Vrhovnom tabu je, pored Tita, bilo jo 19 rukovodilaca, od kojih su, kao uesnici na raznim dunostima, u bici na Sutjesci bili: Aleksandar Ranlcovi, Ivan Milutinovic, Peko Dapevi, Sava Kovaevi, Sava Orovi, Sreten Zujovi, Milovan ilas, Rade Hamovi i Vlada Zeevi. Dunost naelnika Vrhovnog taba vrio je Velimir Terzi, a njegov pomonik bio je Pavle Ili, Sutjeska, knj. I, str. 89; Zbornik NOR-a, tom II, knj. 10, dok. 32.
151 150

na velikom prostoru i njihovo angaovanje u sve eim odbrambenim borbama, veoma teko zemljite, a posebno velika bolnica, onemoguavali su slobodu manevra Operativne grupe divizija. Vodei borbu u okruenju punih mesec dana, na jednom veoma tekom zemljitu, jedinice Operativne grupe divizija su izvele vie raznovrsnih manevara, ime se uspeno suprotstavila daleko nadmonijem neprijatelju i njegovoj taktici okruenja i stezanja obrua. Operativna grupa divizija je relativno brzo uspevala da pregrupie snage na izabrane pravce proboja pre nailaska znaajnih snaga neprijatelja. U izvoenju tih manevara ispoljen je visok moral i ogromna fizika izdrljivost boraca i sposobnost stareinskog sastava za donoenje brzih i smeiih odluka, a sve to u k r a j n j o j oskudici i nematini prehrane i borbenog snabdevanja. Planinsko zemljite na kojem su voene borbe je krevito, tako da je kretanje van postojeih staza i malobrojnih puteva veoma ogranieno. Na njemu se istiu masivi planina Sinjajevine, Durmitora, Maglia, Volujaka i Zelengore, visokih i do 2.500 metara. To zemljite je ispresecano kanjonima Tare, Pive Komarnice, Sutjeske i drugih manjih reka, mestimino dubokih i do hiljadu metara, na kojima postoji veoma ogranien broj prelaza. Neprijateljske trupe su bile opremljene za planinsko ratovanje i podravane avijacijom koja je izvrila preko 2.000 akcija i dalekometnom artiljerijom, tako da su imale daleko povoljnije uslove za njegovo savlaivanje nego jedinice Operativne grupe Vrhovnog taba NOVJ. Najveu tekou za Operativnu grupu divizija svakako je predstavljala Centralna bolnica sa oko dve do tri hiljada ranjenika i bolesnika koja je jo vie sputavala njenu ionako skuenu manevarsku slobodu. Skoro sve odluke koje je Vrhovni tab donosio morale su najveim delom biti potinjene cilju da se spasu ranjenici. Upravo taj ljudski elemenat doao je do punog izraaja u svim stavovima Tita i Vrhovnog taba. Pored velike brojane i tehnike nadmonosti, neprijatelj je dobro organizovao snabdevanje svojih trupa svim borbenim potrebama. Nasuprot tome, jedinice Operativne grupe divizija su od teeg naoruanja imale samo manji broj topova i minobacaa, jer se na Neretvi moralo unititi skoro sve teko oruje, a snabdevanje municijom njene jedinice su reavale iskljuivo borbom, tj. otimanjem od neprijatelja, jer ni od koga nisu primale pomo. :, U prethodnim dugotrajnim borbama od-Banije i Bosanske krajine do Crne Gore, jedinice Operativne grupe divizija bile su znatno iscrpljene i proreene ; zahvaene epidemijom tifusa, talco da je za njih bio neophodan jedn dui predah za odmor i popunu. U tom viemesenom periodu oko 6.000 boraca Operativne grupe Vrhovnog taba bilo je zahvaeno pegavim tifusom, od kojeg je skoro polovina umrla. Komandant nemakih trupa u ovoj operaciji general Liters u izvetaju Vrhovnoj komandi kae: Tok borbi je pokazao da su komunistike snage pod Titovom komandom odlino organizovane, veto voene i da raspolau borbenim moralom koji izaziva uenje. Neprijateljsko komandovanje bilo je izvanredno gipko i talcoe i u odbrani aktivno."152
2 Zbornik NOR-a, tom II, knj. 9, dok. 14 prilozi.

Vrhovni tab se neprekidno nalazio na teitu borbenih dejstava. Za sve vreme vrhovni komandant Tito je neposredno uticao na rad jedinica i tok operacije, pa je i ranjen kao jedini Vrhovni komandant jedne saveznike armije u Drugom svetskom ratu. PRODOR OPERATIVNE GRUPE VRHOVNOG TABA U ISTONU BOSNU (shema 27) Prodor Operativne grupe Vrhovnog taba u istonu Bosnu, posle bitke na Sutjesci, ini posebnu napadnu operaciju jedinica NOVJ pod neposrednom komandom Vrhovnog taba, koja je vodena od 17. juna do 7. jula 1943, a izvedena je na teritoriji Jahorine do Tuzle, odnosno izmeu reka Drine i Bosne. Posle proboja neprijateljskog obrua na cesti Foa Kalinovik u bici na Sutjesci Operativna grupa Vrhovnog taba zadrala se radi kraeg predaha na prostoriji Mreice Jabuka Mazlina, sa koje je mogla krenuti preko Prae u istonu Bosnu ili u pravcu centralne Bosne. Meutim, vojni odnos snaga i politiki razlozi nalagali su Vrhovnom tabu da Operativnu grupu usmeri sa Jahorine u pravcu istone Bosne, tim pre to bi se njenim osloboenjem potpuno izmenila situacija u korist NOVJ, a prodorom ka Tuzli, unitenjem rudnika tuzlanskog bazena i dejstvom na komunikaciji Sarajevo Brod, u dolini Bosne, paralisao bi se elezniki saobraaj i tako ratnoj privredi okupatora i NDH nanela velika teta. Pored toga, stvorili bi se povoljni uslovi kako za prihvat tuzlanskih radnika, masovnije uee .muslimanskog i hrvatskog ivlja u NOR-u, talco i za stvaranje solidnije baze za kasniji prodor u Srbiju. Zbog toga je Vrhovni tab, 15. juna u Dugoj Njivi, doneo odluku za prodor u istonu Bosnu153, pa je Operativna grupa produila pokret preko Jahorine i 17. juna izbila na njene severne ogranke, i to: 1. proleterska divizija na prostoriju Previla Bogovii Batkovi (severozapadno od Ustiprae); 154 2. proleterska i 7. banijska divizija u rejon Gornje Prae. U duhu odluke za prodor u istonu Bosnu nareeno je da se komunikacija Viegrad Sarajevo pree nou 17/18 juna, i to 1. proleterska divizija glavninom na odseku Renovica Praa, a drugim de153 Posle odlaska 6. istonobosanske i Majevike brigade u sastav Operativne grupe Vrhovnog taba NOVJ i POJ, Biranski, Sreniski i Majeviki partizanski odred vodili su u istonoj Bosni uspene borbe protiv etnika, ustaa i domobrana. U aprilu su od nekoliko vojvoanskih udarnih bataljona formirane i. i 2. vojvoanska brigada. Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 466467; Zbornik NOR-a, tom II, knj. 10, dok. 6. 154 Po nareenju Vrhovnog taba, 10. hercegovaka brigada je trebala da se pravcem Mreica Rogog Obalj Bora prebaci u istonu Hercegovinu radi razvijanja dejstava na tom podruju. U sastav 1. divizije ule su i 3. i 7. krajika brigada, pa je imala pet brigada (1. proleterska, 3. i 7. krajika, 6. istonobosanslca i Majevilca).

lom u rejonu Mesia (juno od Rogatice), 7. banijska divizija u rejonu Podgraba, a 2. proleterska divizija na odseku Stjetlina Pale, Du komunikacije Sarajevo Viegrad nalazile su se ustako-domobranske posade jaine oko sedam bataljona. Pored toga, da bi spreili prodor Operativne grupe Vrhovnog taba NOV i POJ u istonu Bosnu, Nemci su na tu komunikaciju uurbano prebacivali jo pet bataljona, uglavnom iz sastava 369. legionarske divizije, ojaane etom tenkova i jednim artiljerijskim divizionom, grupiui najjae snage na odseku Praa Podgrab Stamboli. Istovremeno su snagama jaine tri bataljona kontroli sali komunikaciju Sarajevo Kalinovik, 4. domobranskim gorskim zdrugom titili mesta Kalinovik Foa, dok su na komunikaciji Foa Gorade, tj. na levu obalu Drine stizale snage iz 118. lovake divizije. Prelaz komunikacije Viegrad Sarajevo. Pred vee 17. juna jedinice Operativne grupe Vrhovnog taba izbile su pred komunikaciju Viegrad Sarajevo i u toku noi poele su borbe za prelaz preko nje. Razbivi na svom pravcu nastupanja stanine posade, 2. proleterska divizija ovladala je do jutra 18. juna rejonom Sjetlina Vitez. Poto su odbili snaan napad neprijatelja sa pravca Pala, nou 18/19. juna prebacili su se preko komunikacije Vrhovni tab i deo 7. banijske divizije, koja nije uspela da se probije u rejonu Podgraba. Prva proleterska divizija, savladavi u naletu domobranske snage u rejonu Re novice, u toku 18. juna prebacila se sa tri brigade preko komunikacije. Tu su se prebacili 8. brigada 7. divizija i delovi 6. istonobosanske i Majevike brigade. Glavnina 6. istonobosanske i Majevike brigade nou 18/19 juna prela je pod borbom komunikaciju Jabuka Bora. Na taj nain je 19. juna proboj preko komunikacije uspeno zavren, a neprijateljska odbrana razbijena na frontu irine preko 30 kilometara. Posle obezbeenja lcomunikacaje u dolini Prae, Nemci su punu panju obratili na 5. krajiku diviziju, koja je aktivno dejstvovala na komunikaciju Sarajevo Zenica, u dolini Bosne, i prema njoj su angaovali delove 373. legionarske divizije, tako da se to pozitivno odrazilo na dejstva Operativne grupe Vrhovnog taba. Prodor ka Zvorniku i Tuzli. Posle prelasci komunikacije Viegrad Sarajevo, Operativna grupa Vrhovnog stba koncentrisala se juno od linije Rogatica Sokolac Mokro, gde je Vrhovni tab odredio jedinicama zadatke za prodor ka Zvorniku i Tuzli, i to: 1. proleterska divizija (1. proleterska, 3. i 7. krajika, 6. istonobosanska i Majevicka brigada), u sadejstvu sa 1. i 2. vojvoanskom brigadom i Biranskim partizansldm odredom, koji su se nalazili na prostoru ekovia, dobila je zadatak da oslobodi Han-Pijesak, Vlasenicu, Srebrenicu i teritoriju do Drinjae, kao i da ispita mogunost prebacivanja jaih snaga na desnu obalu Drine, kako bi se povezala sa partizanskim jedinicama u valjevskom kraju; 2. proleterska divizija (2. proleterska, 2. dalmatinska i 4. proleterska brigada) trebalo je da oslobodi Olovo i Kladanj i da prodre izmeu reke Bosne i Tuzle; 7. banijska divizija (7, 8. i 16. brigada) ostavljena je u rezervi Vrhovnog taba.

Juno od linije Zvornik Tuzla neprijatelj je imao 1. ustaki zdrug i 15. domobransku pukovniju, ukupno oko deset bataljona grupi sanih u Rogatici, Sokolcu, Han-Pijesku, Srebrenici, Vlasenici, Kladn j u i Olovu. Dejstva Operativne grupe u duhu plana Vrhovnog taba poela su 24. juna.155 Nastupajui odreenim pravcima 1. proleterska divizija, uz sadejstvo Li 2. vojvoanske brigade, oslobodila je Han-Pijesak, Vasenicu, Srebrenicu, Bratunac i Drinjau, a poetkom jula i Zvornik, dok je 2. proleterska divizija, poslednjih dana juna, oslobodila Olovo i Kladanj. 156 Posle osloboenja Zvornika, 1. proleterska i 16. vojvoanska divizija157 produile su dejstva prema Capardima i komunikaciji Zvornik Tuzla. Druga proleterska i 7. banijska divizija prodrle su u dolinu Spree i poruile postrojenja u rudnicima uglja Banovii, Begov Potok, Muici, Durevik i Radina. Dok su se pripremali da produe dejstva ka Tuzli i porue cestu i elezniku prugu Doboj Tuzla, etnike snage su iz pozadine izvrile napad na 2. proletersku diviziju, a Nemci i domobrani na 7. banijsku diviziju na pravcu Tuzla Kladanj. Usled intervencije 2. proleterske i 2. dalmatinske brigade, etniki napad je odbijen, a zatim razbijen. Sedma banijska divizija nije bila u stanju da sprei prodor delova 369. legionarske divizije i Tuzlanskog domobranskog zdruga, koji su, uz podrku tenkova, nastupali od Tuzle ka Kladnju. Bojei se od neprijateljskog prodora od Tuzle, Vrhovni tab je zadrao 4. proletersku brigadu u rejonu Kladnja. Meutim, neprijateljske snage, uz podrku tenkova, 5. jula su prodrle u Kladanj. Vrhovni tab je tada naredio tabu 7. divizije da brigade povue juno od Kladnja i zatvori pravac Kladanj Olovo, a 4. proleterskoj brigadi da porui komunikaciju Stupari Kladanj i onemogui povlaenje nemakih tenkova iz Kladnja. Izvravajui Titovo nareenje, 7. banijska divizija povukla se iz Kladnja i zatvorila pravac koji od Kladnja i iz doline Krivaje vode ka Olovu, ime je 7. jula obezbedila dolinu Krivaje i pravac Olovo Zavidovii. Sutradan, kada su neprijateljske snage napustile Kladanj i povukle se ka Tuzli, tab 7. divizije odmah je uputio 8. banijsku brigadu preko Kladnja ka Tuzli i 7. krajiku zapadno od komunikacije,
155 d 22. juna u sastav Operativne grupe Vrhovnog taba stigla su tri bataljona 1. dalmatinske brigade (ije brojno stanje nije poznato), tri bataljona 5. crnogorske brigade (svega 150 boraca) i 46 boraca 3. sandake brigade, koji su se probili preko Sutjeske i komunikacije Foa Kalinovik. Jedan bataljon 1. dalmatinske i jedan bataljon 5. crnogorske brigade, odseeni kod Sutjeske, krenuli su ka 10. hercegovakoj brigadi, koja se u to vreme vraala preko Obija u Hercegovinu, da bi zajedno s n j o m produili dejstva, ali se bataljon 5. brigade neto kasnije probio u Crnu Goru. Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 465466. 156 U tim borbama uniteno je ili razbijeno pet do est ustakih i domobranskih bataljona. Zadobijen je veliki ratni plen, pored ostalog i prvi topovi posle bitke na Sutjesci. 157 Od vojvoanskih brigada (1, 2. i 3) formirana je 2. jula 16. vojvoanska divizija, a od 6. istonobosanske i Majevike brigade (koja je neto kasnije preimenovana u 15. majeviku) i Majevilcog partizanskog odreda formirana je 17. istonobosanska divizija.

preko Tuhokja, dole je 7. banijsku brigadu zadrao u dolini Krivaje, prema Oevlju, radi izvianja u pravcu Varea i uspostavljanja veze sa 5. krajikom divizijom. Posle povlaenja neprijatelja ka Tuzli, 4. proleterska brigada je upuena u sastav Krivajske operativne grupe[5i, tako da je 9. jula stigla u Kamensko. Krivajska operativna grupa poruila je eleznilcu prugu Olovo Zavidovii i mostove na Krivaji, unitila stanine ureaje i odbacila ustaku miliciju ka Zavidoviu i Vareu, a etnike na Ozren. Iz rejona Milalcovia i unita 7. banijska brigada uspeno je zatvarala pravac Vare Olovo. Osloboenjem Zvornika i prodorom u dolinu Spree zavren je prodor Operativne grupe Vrhovnog taba u istonu Bosnu. Vrhovni tab je ve 10. jula 1943. prodor Operativne grupe u istonu Bosnu ovako ocenio: Iako iscrpljene neprekidnim estomesenim borbama sa daleko nadmonijim neprijateljem, nae divizije su izvrile postavljene zadatke. Snanom kontraofanzivom brzo su likvidirani neprijateljski garnizoni i osloboene varoi: Srebrenica, Vlasenica, Olovo, Han-Pijesak, Drinjaa, Kladanj, Zvornik. Uniteni su rudnici Kakanj i urevik kod Tuzle i poruene su eleznike pruge: Sarajevo Brod i Sarajevo Viegrad. zVa taj nain je neprijatelju zadan iznenada teak udarac koga nije predviao niti oekivao." 159 Zakljuak. Izbijanjem u istonu Bosnu Operativna grupa Vrhovnog taba konano je izbila na iru manevarsku prostoriju, gde je mogla, iako znatno oslabljena i iscrpljena, da opet razvije ofanzivna dejstva, jer neprijatelj tamo nije raspolagao jaim snagama. Prodorom u istonu Bosnu, na veoma efikasan nain ostvaren je princip po kome manje snage NOVJ pokretom i akcijama stvaraju prednost nad brojano i tehniki jaim protivnikom. Operativna grupa Vrhovnog taba je, po uverenju nemakih komandanata koji su rukovodili operacijom varc", bila sposobna jo samo da se brani, a ona je prela u protivofanzivu i to tako brzo i toliko uspeno da je stvorila novu slobodnu teritoriju na kojoj je mogla da se sredi, odmori, delom popuni novim borcima i materijalno-tehnikim ^retlstvima koja je zaplenila. Sada se mogao kontrolisati veliki deo iston Bosne i ugroavati industrijske centre Tuzlu, Zenicu, Vare i Kakanj, kao i komunikaciju Slavonski Brod Sarajevo Viegrad. Prodor Operativne grupe Vrhovnog taba u istonu Bosnu bio je znatno olakan dejstvima 5. krajike divizije, koja je nastupanjem sa prostorije Fojnica Kreevo ugrozila neprijateljske komunikacije u dolini Bosne. Zauzevi Kakanj i unitivi u njemu rudnika postro1 5 8 Krivajska operativna grupa formirana je od 4. proleterske, 1. dalmatinske i delova 5. crnogorske brigade, a imala je zadatak da dejstvuje u dolini reke Bosne i na podruju Ozrena, Konjuha, Zvijezde i Klenka, da unitava industrijske objekte i eleznike pruge Zavidovii Olovo i Maglaj Doboj. Zbornik NOR-a, tom II, knj. 10, dok. 25. ss Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 466479; Zbornik NOR-a, tom II, knj. 10, str. 55.

jenja, ona je prisilila Nemce da tu hitno prebace 369. legionarsku diviziju i 4. domobranski zdrug za obezbeenje industrijskih postrojenja i komunikacija u dolini Bosne. Privlaenjem krupnih neprijateljskih snaga, 5. krajika divizija neposredno je sadejstvovala s Operativnom grupom stvarajui joj povoljne uslove za razvijanje ofanzivnih dejstava u istonoj Bosni. Poetkom jula 5. krajika divizija izbila je u rejon Olova, gde je uspostavila neposrednu vezu sa jedinicama Operativne grupe Vrhovnog taba.

ITALIJANSKA OPERACIJA BIOKOVO MOSOR" (shema 29) Operacija Biokovo Mosor" obuhvata napadna borbena dejstva italijanskih, ustako-domobranskih i nemakih snaga jaine oko 15.000 vojnika protiv Biokovskog i Cetinskog partizanskog odreda jaine oko 550 boraca, na Biokovu i Mosoru. Vodena je od 10. jula do 1. avgusta 1943. Odlaskom iz Dalmacije prema Neretvi i Sutjesci oko 9.000 boraca Dalmatinaca koji su 1942. i poetkom 1943. godine popunjavali druge jedinice NOVJ i koji su inili 1, 2, 3, 4. i 5. dalmatinsku brigadu odnosno 9. diviziju, u Dalmaciji su ostale manje partizanske snage, jaine oko 500 do 600 boraca, pod komandom taba Grupe partizanskih odreda. Stanje se u Dalmaciji brzo menjalo stalnim prilivom boraca, to je omoguilo da se, p reformiranjem postojeih i formiranjem novih partizanskih odreda i samostalnih udarnih bataljona i jedinica partizanske mornarice, oruana borba sve vie razvije. Mada jo nedovoljno jake, ove jedinice su uspeno delovale na kopnu, moru i otocima. U to vreme i kod Italijana u Dalmaciji nastupile su promene, jer je iz sastava 18. armijskog korpusa u februaru 1943. otila za Italiju desetkovana divizija Sasari". Da bi razbili NOP i prikrili slabljenje svojih snaga, od prve polovine marta delovi divizije Zara" i 1. brze divizije Euenio di Savoja", sa etnikim jedinicama, preduzeli su operacije ienja u obalskom pojasu severne Dalmacije protiv Primorske ete, a delovi divizije Bergamo" u srednjoj Dalmaciji protiv Splitskog partizanskog odreda.160 Da bi se uinio efikasnijim dalji uspon oruane borbe, Glavni tab NOV i PO Hrvatske je krajem aprila formirao tab Kninskog sektora pod iju je komandu stavio Liki i Severnodalmatinski partizanski odred, a zatim i 2. udarnu brigadu 6. divizije. Posle toga na podruju severne Dalmacije i tromee dolo je do dugotrajnih tekih borbi jedinica Kninskog sektora s Italijanima i etnicima, u kojima su povremeno uestvovale i jedinice NOV i PO iz Like i Bosanske krajine,
160 Mladen Coli, Talijanske i njemake okupacione trupe u sjevernoj Dalmaciji (april 1941 decembar 1944), Zbornik 4, IHRP Dalmacije, Split 1978, s t r 839874.

Partizanske jedinice u srednjoj Dalmaciji proirile su slobodnu teritoriju u Makarskom primorju, znatno jaale dejstva na moru i proirile vezu izmeu kopna i mora. Dok su se odvijale borbe u severnoj Dalmaciji, u oblasti blioj tromei, napadi partizanskih jedinica u drugim krajevima Dalmacije i dalje irenje slobodne teritorije doveli su u teak poloaj italijanske okupacione snage. Ovo se pogoralo zbog opte situacije u Italiji. U junu je iz Dalmacije otila za odbranu Italije 1. brza divizija Euenio di Savoja". Poloaj italijanske okupacione vojske u Jugoslaviji u to vreme bio je pod snanim uplivom oekivanog saveznikog napada u Italiji i pred opasnou NOVJ. Sredinom 1943. godine tab italijanske 2. armije odluio je da italijanske trupe napuste neke delove okupiranog podruja u Dalmaciji. Pre toga trebalo je izvesti jo jedan udar protiv glavnih partizanskih snaga u severnoj i srednjoj Dalmaciji da bi se otklonio pritisak i izbegle tee posledice kada doe do povlaenja na ui obalski pojas.161 U srednjoj Dalmaciji neprijatelj je drao samo vea naseljena mesta, kao to su Makarska, Ploe, Vrgorac, Imotski i neke manje garnizone u kojima nije bio siguran, kao i otoke. Osloboenje Zagvozda poetkom juna 1943. neprijatelja je jo vie uverilo u nesigurnost teritorija na kojoj se nalazio. Posebno ga je zabrinjavala velika slobodna teritorija u Makarskom primorju, koja se protezala od Ploa do Makarske i od Makarske do Brela. Ta slobodna teritorija bila je vrsto povezana s onom na Hvaru (od Suurja do Jelse) i Brau, a preko ove s onom na Koruli i Peljecu, kao i sa vrsto povezanom slobodnom teritorij om od Biokova prema Hercegovini u dolini Neretve, prema Mosoru i dolini Cetine, kao i prema Imotskom. Za vreme bitke na Sutjesci i posle toga bila je to najvea i n a j kompaktnija slobodna teritorija u ovom dijelu Hrvatske i Jugoslavije. Na uzastopno urgiranje taba 2. armije, iz Rima je Generaltab kopnene vojske 23. juna odobrio dejstva na Biokovu. Glavni cilj . . . operacije (bio) je razaranje partizanskih ureaja i baza na obalskom pojasu Gradac Makarska,. a u dubini do komunikacije Vrgorac Sinj, i to: / " u prvoj etapi (,,Biokovo") koncentrinim nastupanem iz Vrgorca i Ploa u pravcu severozapada i:'sa linije Makarska Zagvozd prema jugoistoku spreiti izvlaenje partizanskih jedinica s podruja pl. Biokova i tu ih unititi; u drugoj etapi (Mosor") koncentrinim dejstvima iz Makarske , Zagvozda, rejona juno od Sinja, Solina i Omia okruiti i unititi partizanske jedinice u rejonu Mosora. Neposredno rukovoenje u prvoj etapi (Biokovo") povereno je komandantu 6. armijskog korpusa generalu Aleksandru Pjaconiju, a u drugoj etapi (Mosor") komandantu 18. armijskog korpusa generalu Umbertu Spigu. Za vreme dejstava trupe su bile pod neposrednim
Gojko Jaovev, Dalmacija za vreme bitke na Neretvi, Zbornik radova NeretvaSutjeska 1943", VII, Beograd 1969, str. 540549.
161

nadzorom komandanata divizija Mesina", Mure" i Bergamo" i komandanta Vojnopomorslce komande Dalmacija admirala Bobiesija. 162 Na moru, u Hvarskom kanalu, postavljeni su ratni i drugi naoruani brodovi radi zatvaranja svih prilaza Biokovu s mora. U vazduhu je trebalo stalno da se nalazi avijacija radi izvianja i napada. U operaciji su angaovane talijanske, ustalco-domobranske i nemake snage jaine oko 15.000 vojnika uz podrku avijacije i mornarice, protiv oko 550 boraca.163 Uoi poetka operacije operativni raspored Biokovskog partizanskog odreda bio je sledei: tab odreda nalazio se na Turiji164 i pratio napad na Krstatice; 1. udarni bataljon s 1. i 2. etom u rejonu Krstatice na severnim padinama Biokova, a 3. eta u rejonu Sarana; 2. bataljon orijentisan prema Vrgorcu; 3. bataljon u Primorju, od Podaca do Basta i Dubaca; za zatitu pravca od Ploa prema Pasiini i Gracu bile su jedinice Komande mesta Gradac, Mornariki vod i Pasiinslca eta, a zatim i Neretvanska eta. Biokovsko vojno podruje s bolnicama i radionicama, kao i okruna rukovodstva nalazila su se oko Gornjih Igrana. Operacija je poela 10. jula i trajala 23 dana, ukljuujui tu i operativnu pauzu izmeu etapa od etiri dana. Prema razvoju situacije i usmeravanju borbenih dejstava od strane italijanskog lcomandovanja, operacija je imala dve etape. Prva etapa nazvana Biokovo" (10 20. jula) obuhvata koncentrino nastupanje italijanskih i ustako-domobranskih snaga iz Vrgorca i Ploa prema jugoistoku radi spreavanja izvlaenja jedinica Biokovskog partizanskog odreda s podruja Biokova i izvlaenja delova Biokovskog partizanskog odreda prema Lovreu i na Hvar. Prva dejstva poele su jedinice divizije Mure" pravcem Ploe Gradac Podgora. Posle viesatne borbe s delovima Biokovskog partizanskog odreda u Gracu, italijanska peadija je, uz podrku avijacije i artiljerijske vatre s kopna i ratnih brodova, zauzela Gradac. Istovremeno je avijacija bombardovala i mitraljirala Igrane, Dranice, Podgoru i Tuepe. Jedinice divizije Bergamo" poele su 11. jula nastupanje iz Omia preko Zadvarja ka Zagvozdu i preko Bake Vode ka Malcarskoj. Jedinice divizija Mesina" i Mure" prele su iz Vrgorca u napad 12. jula dejstvujui rt dve kolone: glavnom komunikacijom Vrgorac - Zagvozd, a pomonom masivom Biokova pravcem Kljenak Brilcva Gornje Igrane. Dva ustalco-domobranslca i jedan nemaki bataljon zaposeli su poloaje severoistono od komunikacije Vrgorac Zagvozd.
1 6 2 vinlco Brania, Pokuaj talijanskih jedinica da u ljeto 1943. godine povrate kontrolu nad obalskim pojasom, VIG, 1/1965, str. 311; Zbornik NOR-a, tom XIII, knj. 3, dok. 100 i 106. 163 Angaovano je 15 bataljona divizija Murde", Mesina", Marce" i Bergamo", dva ustalco-domobranslca i jedan nemaki bataljon i 14 baterija artiljerije (113 cevi), 8 tenkova, 810 aviona i 19 ratnih brodova. 164 tab Biokovskog partizanskog odreda inio je sledei sastav: komandant Drinlco Toli, politiki komesar Mate Bilobrk, zamenik komandanta Niko Srzi, zamenik komesara Marinko Bori i naelnik taba Bogdan Vislci.

Planirajui izvlaenje jedinica ka severozapadu, tab Biokovskog partizanskog odreda je 14. jula zatraio od taba Grupe partizanskih odreda za Dalmaciju da uputi pomo pravcem Zadvarje Zagvozd, radi prihvata jedinica koje e se probijati iz okruenja. Neprijateljske snage, uz podrku avijacije i ratnih brodova, 15. jula produile su nastupanje, dok su borci Biokovskog partizanskog odreda pruili samo mestimian otpor, o zatim, zbog pomanjkanja municije, podeljeni po grupama, najveim delom se prikrili ili pogodnim manevrom izvukli se u pozadinu protivnika i na otoke. Zapravo, izmeu 14. i 15. jula prebacile su se dve grupe na slobodni teren kod Lovrea, a manje grupe i vei deo stanovnika iz Dranica i Podgore prebacili su se 17/18. jula na Hvar. Meutim, ne znajui za odluku taba Biokovskog partizanskog odreda o naputanju Biokova, tab Grupe partizanskih odreda uputio je 15. jula Cetinski partizanski odred u pravcu Zagvozda da bi sadejstvovao sa Biokovskim partizanskim odredom. Ve 15/16. jula Cetinjski partizanski odred je napao domobransku posadu u Grabovcu, ali zbog brze intervencije Italijana iz Zadvarja i Zagvozda, borbe su obustavljene. Poto je 19. jula minirao put kod Zeevice i onemoguio pokret italijanskoj auto-koloni iz Zadvarja, napao je posade u selu estanovcu i Grabovcu, a 21. jula kod Zeevice i delove 3. bataljona 26. puka divizije Bergamo" i prihvatio borbu sa pristiglim pojaanjima iz Zadvarja i nemakim bataljonom SS divizije Princ Eugen", koji je iz Ljubukog upuen radi sadejstva s italijanskim trupama. Sutradan (22. jula) u zoru 31. bataljon 4. bersaljerskog puka, nemaki bataljon i mitraljeska eta divizije Mure" postavili su juno od Lovrea zasedu 1. bataljonu Cetinskog partizanskog odreda, koji je iznenaen i razbijen. Kada je ubrzo stigao 2. bataljon, on je prihvatio borbu sa ovim neprijateljskim snagama.165 Druga etapa nazvana Mosor" (25. jula 1. avgusta) obuhvata koncentrino nastupanje italijanskih divizija iz Makarske, Zagvozda, rejona juno od Sinja, Solina i Omia prema Mosoru protiv Cetinskog partizanskog odreda koji se blagovremeno povukao prema Lovrenu. Poelo je dejstvima divizija Mure" i Bergamo^ koja su bila usmeivna na stezanje obrua oko Mosora. Nakon povlaenja Cetinskog partizanskog odreda tamo vie nije bilo partizana, pa'e borbena aktivnost italijanskih snaga svela na pljaku, paljenje sela i represalije nad stanovnitvom. Tako su popaljena sela Gornje Sitno i Kotlenice, a u selu Gati i nekoliko kua koje su bile ostale posle etnike paljevine u 1942. godini. , U prvoj etapi operacije izbaeno je iz stroja 126 neprijateljskih vojnika i oficira. Biokovski partizanski odred je imao samo nekoliko poginulih. Nai izvori ne govore o tanim gubicima Cetinskog partizanskog odreda. Neprijatelj je u ovoj operaciji bio k r a j n j e okrutan prema stanovnitvu. Italijanske trupe su streljale 97, uhapsile 91 i internirale 833
165 Nikola Ani, Posljednja talijanska ofanziva na Biokovo srpnja 1943. godine, Zbornik 6 Biokovo u NOV-i i SR 19411945, IHRP Dalmacija, Split 1983, str. 580587.

civilna lica. Mornarike jedinice su zaplenile 66, a unitile 84 ribarske lae i amca.166 Posle borbi s ustakom milicijom kod Kozikih Poljica 2. avgusta, Biokovski partizanski odred, (bez 3. bataljona), prema nareenju taba odreda, napustio je Biokovo i krenuo pravcem Zagvozd Grabovac Lovre Cista Biorine, gde je 1. udarni bataljon uao u sastav Grupe partizanskih udarnih bataljona Dalmacije. Kasnije, srenom avgusta, Biokovski partizanski odred vratio se na Biokovo i nastavio s akcijama kao i pre ofanzive.167 Italijanska ofanziva na Biokovu ulazi u kontekst najveih operacija koje je neprijatelj izveo na ovom prostoru i veih operativnih poduhvata koje je vodila italijanska vojska na jugoslovenskom ratitu. Izvodila se u vreme neposredno nakon neuspeha neprijatelja u bitkama na Neretvi i Sutjesci i jedan je od poslednjih italijanskih veih poduhvata protiv NOV i POJ uoi kapitulacije Italije. Operaciju Biokovo Mosor" neprijatelj je temeljito pripremio, a u njenom pripremanju i izvoenju bili su angaovani italijanska Vrhovna komanda u Rimu, Komanda 2. armije u Rijeci, tabovi 6. i 18. korpusa, vojnopomorski strunjaci iz Komande Mari-Dalmazia, tabovi divizija Mure", Mesina" i Bergamo" i nemaki vojni savetnici. Plan dejstva neprijatelja bio je dobrim delom originalan i ranije se nije kao takav pojavljivao, zasnivao se na ideji okruenja i unitenja Biokovskog partizanskog odreda. Dejstva su inila klasinu kombinovanu napadnu operaciju u kojoj su uestvovale kopnene, pomorske i vazduhoplovne snage. Kao takva, ona se retko izvodila na jugoslovenskom ratitu.

REZULTATI OPERACIJA IZVEDENIH U PERIODU DECEMBAR 1942 SEPTEMBAR 1943. Posle italijanske operacije Biokovo Mosor" i vie lokalnih neprijateljskih poduhvata zavren je osmomeseni period najdramatinijih, a po znaaju presudnih operacija koje su voene u Jugoslaviji i bitno uticale na k r a j n j i ishod i rezultate NOR-a. Posebno su estoke bile okupatorske ofanzivne operacije Vajs-1", ,,Vajs-2", i varc" koje su ostavll dubok trag tt istoriji NOR-a. Namera da se nanese odluujui poraz NOP-u unitenjem grupacije NOVJ koja se nalazila oko Vrhovnog taba NOV i POJ i time likvidira NOP i ugasi oruana aktivnost na jugoslovenskom ratitu, nije uspela. A to je ono to je bilo najpresudnije za NOR i revoluciju.
1 6 6 Italijani su imali 15 mrtvih, 61 ranjenog i 5 nestalih vojnika. Prema naim dokumentima, Italijani su streljali 155, a internirali 1.700 stanovnika; zapalili su 1.048 stambenih zgrada i 1.085 staja. Biokovski NOP odred imao je 3 poginula i oko 60 ranjenih boraca. Nikola Ani, n. zb., str. 587593; Vinko Brania, n., &., str. 6521.; Zbornik NOR-a, tom V, knj. 17, dok. 28, 77, 128, 132, 134, 148, 152161, 163168, 170173, 178, 180182, 185, 187188, 190191.
167

Nikola Ani, n. zb str. 596507.

Mada je snana grupacija NOVJ bila izloena najteoj opasnosti, osobito u bitkama na Neretvi i Sutjesci, ona je izvojevala odluujuu pobedu, ime je obezbeen ne samo opstanak i dalji razvoj NOVJ nego i realizacija optih politikih i strategijskih ciljeva rata i revolucije. Ako se za bilo koju operaciju NOVJ moe kazati da je bila odluujua, onda se to na prvom mestu moe rei za bitke na Neretvi i Sutjesci, koje su oznaile korenit prelom na jugoslovenskom ratitu. Istorijska je stvarnost da je preci okupacionim trupama stajala jedna snana NOVJ koja ih je nadmaila svojom organizacijom, borbenim i moralnim kvalitetima i koja je, ba zbog toga, mogla slomiti jednu neprijateljsku ofanzivu za drugom i kroz te operacije izmeniti strategijsku situaciju na jugoslovenskom ratitu u svoju korist. Osim toga, moe se konstatovati da NOP nigde na teritoriji Jugoslavije nije bio doveden u pitanje, ve je bio u stalnom usponu i razvijao se jednom stalnom uzlaznom linijom. U Sloveniji, uporedo s pojaanom vojnom i politikom aktivnou, jedinice NOV razarale su i ruile eleznike pruge u tzv. Ljubljanskoj pokrajini, umberku i Pokupju (zajedno sa hrvatskim jedinicama NOV) i ugroavale okupatorske trupe du njih; dejstva su se proirila i na Koruku i Slovenako primorje. 168 U Slavoniji je formiran 2. korpus NOVJ, a 1. korpus NOVJ u Hrvatskoj ponovo je oslobodio vei deo Like, Korduna i Banije. U zapadnoj Bosni je 1. bosanski korpus povratio vei deo teritorije koju je drao pre tzv. etvrte neprijateljske ofanzive i kontrolisao znatan deo srednje Bosne. Kad je u m a j u 1942. podeijen na dva korpusa, novi, 1. bosanski korpus NOVJ (od oktobra 3. korpus) proirio je slobodnu teritoriju u istonoj Bosni, a 2. bosanski korpus NOVJ (od oktobra 5. korpus) nastavio uspena dejstva u zapadnoj i srednjoj Bosni. Od 2. jula u istonoj Bosni dejstvovala je i novoformirana 16. vojvoanska divizija. U istonoj Srbiji Timoki i Poarevaki, a u zapadnoj Srbiji i umadiji obnovljeni 1. umadijski, Valjevslci, Kosmajski i aansld partizanski odredi pojaali su aktivnost na ruenju komunikacija i u borbi protiv nemakih, bugarskih i kvislinkih jedinica. U junoj Srbiji dolo je do jaanja oruane borbe i stvaranja slobodne teritorije na podruju Toplice, Jablanice i u Crnoj Travi. U Sunniti su partizanske snage znatno brojano porasle; jedan deo prebaen j e ' u istonu Bosnu, dok je drugi dejstvovao a Sremu i, naroito, irokom diverzantskom aktivnou na komunikacijama, oteavao neprijateljski saobraaj. Pojaana su borbena dejtva na Kosovu i Metohiji i u Sandaku.169
1 6 8 Na teritoriji tzv. Ljubljanske pokrajine dejstvovale su brigade Tone Tomi", Matija Gubec", Ivan Cankar" i Ljubo ercer" i nekoliko partizanskih odreda. Glavni tab NOV i PO Slovenije posebnu je panju posvetio razvoju NOR-a u tajerskoj (ponovo je formiran Pohorski bataljon) i Slovenakom p r i m o r j u (21. februara formiran je t a b primorske zone). Brigade Simon Gregori" i Ivan Gradnik" (formirane 10. aprila) polovinom m a j a krenule su u svoj prvi pohod preko Soe, u Beneku Sloveniju. Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 516524.
169 Na jugu Srbije dejstvovali su Rasinski i 1. i 2. junomoravslci NOP odred, koji e u navedenim mesecima osloboditi gotovo celo podruje Jablanice i Toplice; u istonoj Srbiji je stvoren Timoki i brojno ojaan Poarevaki partizanski odred;

U Makedoniji je posle formiranja CK KP Makedonije, marta 1943, dolo do snanijeg poleta oruane borbe, naroito u njenom istonom delu. Radi uspenijeg razvoja NOP-a, teritorija Makedonije podeljena je na pet operativnih zona. Formirani su novi odredi i stvorene prve slobodne teritorije u Tikveu, Debarcima i Prespi.170 Uporedo s pokuajem da okrue i unite Operativnu grupu divizija Vrhovnog taba, okupatorske i kvislinke snage su izvele niz uzastopnih lokalnih operativnih poduhvata protiv snaga NOV i POJ na otocima i obalskom podruju. Prva polovina 1943. godine bila je period najuspenijih dejstava mornarikih jedinica NOVJ za vreme italijanske okupacije. Pri labu 4. operativne zone Hrvatske formirana je, 18. decembra 1942, Sekcija za ratnu mornaricu, a u Podgori je 23. januara 1943. formiran Odred ratne mornarice june Dalmacije, u ijem je sastavu bila i flotila od dva naoruana ribarska broda. Pored uspenih akcija u Hvarskom i Neretvanskom kanalu dejstva na moru preneta su dalje na sever, u Velebitski kanal.171 Posmatrajui je u celini, NOVJ u prvoj polovini 1943. godine postala je jo snanija i brojnija. Pored mnogih brigada, partizanskih odreda i samostalnih bataljona formirano je devet novih divizija.172 Revolucionarna vlast je proirena novim i viim organima. Poele su pripreme za sazivanje zemaljskih antifaistikih vea. Komunistika partija, pod Titovim vodstvom, svojom odvanou i uspenom revolucionarnom borbom zadobila je potovanje i simpatije najirih slojeva stanovnitva.
u severozapadnoj Srbiji i umadiji, pored postojeeg umaclijskog partizanskog odreda, formirani su Valjevski, Kosmajski i aanski partizanski oclred. U vojvodini NOP je bio u usponu, naroito u Sremu, gde je dejstvovao Sremski partizanski odred jaine 700 boraca. Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 480492. Uvrene su postojee i formirane nove jedinice na celoj teritoriji Makedonije, a to su partizanski odredi: Goce Delev", Kievsko-mavrovski, Tikveki, evelijski i druge m a n j e jedinice. Ostvareno je i borbeno sadejstvo sa grkim i albanskim partizanima. Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 474480. 171 U periodu italijanske okupacije partizani su napali 103 broda i amca. Od toga broja zaplenili su 37 brodova, preteno amaca. Minerski odred nastavio je u prolee 1943. godine sa vaenjem mina i do jeseni izvadio je u vodama zadarskih i ibenskih otoka 150 morskih mina. Mornarika komanda za Dalmaciju (Maridalmazia) izdala je 10. juna 1943. U pulsi va za borbu protiv partizana na moru (Direttive sulla guerriglia antipartiglana in mare). U to vreme Italijani su imali na istonoj obali Jadrana 7 torpiljerki, 7 torpedinili i 14 patrolnih amaca, 12 naoruanih pomonih brodova, 37 pomonih minolovaca i 32 protivpartizanska broda. Ali, i pored pootrenih mera, mornarike jedinice NOVJ uspeno su produile dejstva. Ukupni rezultati borbne aktivnosti snaga NOV i POJ van bitane prostorije Operativne grupe divizija Vrhovnog taba, odnosno na drugim podrujima Jugoslavije, u toku tzv. etvrte i pete neprijateljske ofanzive, prema objavljenim dokumentima, iznose: ubijeno je 7.891, ranjeno 3.495 i zarobljeno 12.637 neprijateljskih vojnika, to ukupno iznosi 24.023 vojnika. Istovremeno, snage NOP-a imale su 4.485 boraca izbaenih iz stroja. Zbornik radova Sutjeska Neretva 1943", str. 244261. 172 To su: 9. dalmatinska, 10. i 11. krajika, 13. primorsko-goranska, 14. i 15. slovenaka, 16. vojvoanska, 17. istonobosanska i 28. slavonska divizija.

Sve to je snano odjeknulo i izvan granica Jugoslavije, Vie se nije mogla prikrivati istina o prilikama u Jugoslaviji. U svetu su rasle simpatije za NOVJ, koja je pune dve godine vodila teku borbu za slobodu i znatno doprinela vojnim naporima antifaistike, koalicije. Sredinom 1943. godine NOVJ je vezivala na jugoslovenskom ratitu preko 40 okupatorskih i lcvislinkih divizija i posredno sadejstvovala u operacijama saveznikih armija na sovjetsko-nemalcom frontu i u Sredozemlju. To je uticalo na odluku vlade Velike Britanije da se uspostave neposredni kontakti sa Vrhovnim tabom NOV i POJ, ije su snage tada lcontrolisale najvei deo zalea jadranske obale, vezujui snage italijanske 2. armije i znatne nemake trupe. Operacije nemakih i italijanskih trupa u prvoj polovini 1943. godine na teritoriji Hrvatske, Bosne i Crne Gore jo vie su podstalcle saveznike interese za jugoslovenslco ratite, naroito u vreme kada se oekivala kapitulacija Itali je.

OPERACIJE OD KAPITULACIJE ITALIJE DO SREDINE 1944. GODINE (oktobar 1943 jun 1944.)
NOVI OPERATIVNI PREDUSLOVI

U oekivanju kapitulacije Italije, Vrhovni tab NOV i POJ izvrio je niz vojnih i politikih priprema, U italijansku okupacionu zonu i blie obali upuen je deo snaga NOVJ kao pojaanje tamonjih jedinica NOV i POJ.173 Predviajui ispadanje faistike Italije iz rata, nemaka Vrhovna komanda preduzela je posebne mere da bi obezbedila svoje pozicije na Balkanu i u Italiji. Hitlerovom direktivom od 26. jula 1943. za odbianu Balkana regulisani su komandni odnosi izmeu nemakih i italijanskih jedinica lcalco bi se obezbedila kontrola nad italijanskim snagama, a u sluaju kapitulacije Italije sprovelo njihovo brzo razoruanje i posedanje teritorije pod njihovom okupacijom. 174 Reorganizacija nemakog lcomandovanja izvrena je 26. avgusta 1943. u Jugoslaviji i u Grkoj. U Beogradu je formiran tab Grupe ar173 U Dalmaciju je upuen tab 9. divizije sa zadatkom da reorganizuje dalmatinske odrede i btaljone, popuni 1. dalmatinsku brigadu i formira jednu diviziju u severnoj, a drugu u srednjoj Dalmaciji. Krajem avgusta ponovo je formiran tab 4. operativne zone. Na Baniju je upuena 7. divizija. Prvi hrvatski korpus i 13. divizija dobili su zadatak da spree prodor Nemaca preko Korduna, Gorskog kotara i Like ka jadranskoj obali; 14. i 15. slovenaka divizija grupisane su u Ljubljanskoj pokrajini, kako bi u trenutku kapitulacije Italije bile spremne za akciju; 2. udarni korpus (formiran 10. septembra) orijentisan je ka Hercegovini, Crnoj Gori i Sandaku. U zapadnu Bosnu je upuena 1. proleterska divizija. Oslobodilaki rat, knj. 1, 525533. m U tabovima 2. i 9. italijanske armije Nemci su formirali tzv. tabove za vezu, i odobreno im je da se nemake jedinice mogu prebaciti u italijansku okupacionu zonu kad god bi nali za potrebno. Fabijan Trgo, Kapitulacija Italije i nemaki plan Achse", VIG, 4/1956, str. 9293.

m i l j a F , koji je od Grupe armija E preuzeo i komandu nad Jugo istokom, dok je nadlenost taba Grupe armija JE" svedena samo na Grku. Sa sovjetsko-nemakog fronta doveden je tab nemake 2. oklopne armije (sa generalom Rendulicem na elu) kome su potinjene nemake i kvislinke jedinice na teritoriji NDH, Crne Gore i Albanije. tabu Grupe armija F", odnosno komandantu Jugoistoka bili su potinjeni: Grupa armija E" u Grkoj; 2. oklopna armija sa 3. SS oklopnim, 15. i 21. SS brdskim, 69. rezervnim armijskim korpusom (od polovine septembra i 5. SS brdski armijski korpus)175 dislociranim u Hrvatskoj, Bosni, Hercegovini i, posle kapitulacije Italije, u Crnoj Gori i Albaniji; bugarski 1. okupacioni korpus, nekoliko nemakih policijskih pukova, belogardejski Ruski zatitni korpus, Nediev Srpski dobrovoljaki korpus i Srpska dravna straa u Srbiji, kao i bugarska 5. armija u junoj Srbiji i Makedoniji. U Sloveniji su bili nemaka 71. peadijska divizija iz sastava 2. SS oklopnog korpusa Grupe armije B" i delovi 438. divizije za naroitu upotrebu iz sastava 18. korpusne oblasti. Teritorije Istre, Slovenakog primorja i Ljubljanska oblast pripadale su Grupi armija C", dok su tajerska i Gorenjska bile pod nemakom 18. lcorpusnom oblasti. Tada je stupila na snagu i nova teritorijalno-upravna organizacija na Balkanu. Pored komandanta Jugoistoka, formirana je ustanova Vojnoupravnog komandanta za Jugoistok. Novi vojnoupravni komandant preuzeo je dunost dotadanjeg komandujueg generala i komandanta u Srbiji. Njemu su bili neposredno potinjeni Nemaki opunomoeni general u NDH, a posle kapitulacije Italije nemaki general u Albaniji i komandant samostalne Feldkomandanture u Cetinju. Kada su avgusta 1943. formirani tabovi nemakih korpusa, sve kvislinke oruane formacije u Jugoslaviji potinjene su nemakim divizijama, odnosno tabovima korpusa. Mada je posle formiranja ustako-domobranskih divizija teritorija na kojoj su one bile rasporeene znaila istovremeno i operativno podruje za te divizije, u operativnom pogledu sve su one bile potinjene tabovima nemakih korpusa, a tako je ostalo sve do njihove kapitulacije. 176
175 Radi formiranja 2. oklopne armije, u Jugoslaviju su bili prebaeni ili su u tom cilju formirani sledei armijski korpusi: 3. SS oklopni sa divizijama Viking" i Nordland" i brigadom Niderland", operativna jedinica Hrvatskog zagorja i J3anije; 5. SS brdski sa SS divizijom Princ Eugen" i 118. lovakom divizijom n ' p r o s t o r u Hercegovine, delu istone Bosne i Sandaka; 15. brdski sa 114. lovakom, 373. (Tigar") i 369. (Vraja") legionarskom divizijom, na operativnom podruju: centralna i zapadna Bosna, deo Like i severne Dalmacije; 21. brdski sa 297. i 100. lovakom divizijom, koje su iz Beograda bile u pokretu ka albanskoj granici, za odbranu crnogorske i albanske obale; 69. rezervni korpus sa 187. i 173. rezervnom divizijom na podruju Slavonije i Srema. Operativno podruje 2. oklopne armije obuhvatalo je Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i, posle kapitulacije Italije, Crnu Goru i Albaniju. Sedite t a b a u poetku je bilo u Kragujevcu, a kasnije u Vrnjakoj Banji. Fabijan Trgo, n.., str. 93. 176 Na zahtev Nemaca, a u cilju prilagoavanja razvoju situacije, u periodu m a j decembar 1943. izvrena je druga reorganizacija kopnene vojske domobranstva, kojom su ukinute divizije, osim 6-te, pa su od postojeih i liovoformiranih jedinica formirana etiri lovaka i etiri gorska zdruga, kao pokretljiviji za voenje operacija protiv jedinica NOV i POJ. Kopnena vojska domobranstva

Od italijanskih snaga na teritoriji Jugoslavije nalazili su se: 2. armija (5, 6, 11. i 18. korpus deset divizija i tri obalske brigade) u Sloveniji, Istri i Hrvatskoj zakljuno s junom Dalmacijom; jedna potpuna i delovi dveju divizija 8. armije u Julijskoj krajini; 14. korpus 9. armije (tri divizije) u Hercegovini, Crnoj Gori i Sandaku; delovi divizija Pulje" i Firence" iz sastava 9. armije na Kosovu, u Metohiji i zapadnoj Makedoniji. Neposredno pre kapitulacije Italije deo nemakih snaga prebaen je blie jadranskom obalskom pojasu i to: 114. lovaka divizija na teritoriji Knina i Drnia, 118. lovaka divizija u avnik i Pljevlja, SS divizija Princ Eugen" u iri rejon Mostara da bi bre mogle razoruati italijanske snage na Balkanu i posesti najvanije luke u Dalmaciji i Albaniji. U to vreme NOV i POJ imali su 4 korpusa, 18 divizija, 55 brigada, preko 70 partizanskih odreda i vei bro manjih samostalnih jedinica.177 Pravovremenim angaovanjem jedinica NOV i POJ, njihovim brzim i energinim dejstvima i neposrednim masovnim ueem naroda u Istri, Slovenakom primorju, Ljubljanskoj pokrajini, Hrvatskom primorju, Dalmaciji i Crnoj Gori, razoruan je prilikom kapitulacije Italije vei deo italijanskih okupacionih trupa i znatno osujeeni planovi nemake Vrhovne komande da to sama uini.178 U to vreme vie od polovine jugoslovenske teritorije, ukljuujui znatan deo jadranske obale i otoke, bilo je osloboeno. Jedinice NOV i POJ drale su krae vreme neke vane luke, meu kojima i Split, dok su komunikacije koje preko Slovenije vode za Italiju ili od jadranske obale prema centralnom delu Jugoslavije, kao i komunikacija Pe Podgorica, bile preklinute ili ugroene. Dolo je do novog poleta NOP-a, do masovnog priliva novih boraca u NOV i POJ, tako da je od kapitulacije Italije do kraja 1943. godine formirano 56 novih brigada, od kojih su neke ule u sastav osam novih divizija, od kojih su ,
je tada imala oko 130.000 ljudi. Ustake jedinice su brojno' porasle i bile reorganizovane u devet zdrugova i druge manje, samostalne jedinice, ukupne jaine oko 55.000 ljudi. Orunitvo je pojaano za jednu oruniku pukovniju, pa je brojno stanje iznosilo oko 12.000 ljudi. Coli Mladenko, Oruane formacije NDH u sjeverozapadnoj H r v a t s k o j , S l a v o n i j i i Srijemu 19411945. godine, VIG 3/1979, str. 151182. 177 Ove snage vezivale su na jugoslovenskom ratitu 35 okupatorskih divizija: 13 nemakih, 15 italijanskih, 8 bugarskih, 2 maarske i jo niz samostalnih policijskih i andarmerijskih jedinica. Ukupna jaina ovih snaga iznosila je oko 600.000 vojnika. Jaina ustako-domobranskih, etnikih i drugih kvislinkih jedinica iznosila je oko 300.000 vojnika. 178 Jedinice NOVJ razoruale su, pored raznih manjih jedinica, italijanske divizije Izonco", Mure", Marerata" i Celere", glavninu divizija Bergamo", delove divizija Dulija", Torino", Sforeska", Kaatori dele Alpi", Lombardija", Zara", Firence" i Taurinenze", dole su divizija Venecija" (osim bataljona u Priboju) i m a n j i delovi divizije Taurinanze" preli na njenu stranu. Pored toga, u ruke NOVJ pala je velika koliina naoruanja, pa su znatno porasle njene operativne mogunosti.

formirana etiri korpusa. 179 Te jedinice su bile preteno naoruane iz ratnog plena razoruane italijanske vojske. Naredbom Vrhovnog taba NOV i POJ od 14. oktobra u Livnu je formirana 1. vazduhoplovna baza, sa zadatkom da pronalazi i ureuje potrebna letilita i organizuje prihvat i obuku strunog vazduhoplovnog osoblja. Na novoosloboenoj jadranskoj obali formirane su tri mornarike komande: Komanda mornarice NOV i PO u Crikvenici, Obalska komanda Kninskog sektora u drelcu i Obalska komanda u Splitu. Oslanjajui se na zateeni raspored osmatrakih stanica, obalskih baterija i minskih polja, mornarike komande pristupile su naoruavanju zaplenjenih brodova parobroda, ribarskih brodova i amaca, i od njih stvarale flotile. Na otocima su formirani otoni partizanski odredi i poverena im je protivdesantna odbrana. Radi stvaranja jedinstvene i efikasne organizacije ja borbu na moru, Vrhovni tab NOV i POJ je naredbom od 18. oktobra 1943. formirao Mornaricu NOVJ, koja je objedinila rad mornarikih komandi.180 Iako su, za vreme razoruavanja italijanskih snaga, bili zauzeli sve vee luke na Jadranu i uvrstili se u njima, Nemci ipak nisu uspeli da posednu celu italijansku okupacionu zonu, pa ak ni vei deo jadranske obale. Obalski pojas Slovenakog primorja, Istre i Hrvatskog primorja, srednjodalmatinska obala od Splita do Neretve sa svim otocima i zalee Jadrana drale su i dalje jedinice NOV i POJ. Zbog toga je situacija nemakih snaga u Jugoslaviji bila vrlo nepovoljna i teka. Da bi povratili jadransku obalu, Nemci su morali da upute nove jedinice. Glavna intervencija nemakih snaga za posedanje jadranske obale sa zaleeni usledila je u oktobru i novembru 1943, kada su Nemci stabilizovali front u Italiji na reci Sangro Rapido Gariljano. Oni su izveli na jugoslovenskom ratitu nekoliko napadnih operacija. ODBRAMBENA DEJSTVA JEDINICA NOVJ U SLOVENIJI, ISTRI, GORSKOM KOTARU I HRVATSKOM PRIMORJU (sheme 29, 30 i 31) Odbrambena dejstva jedinica NOVJ u Slovenakom primorju, Istri, Gorskom kotaru, Hrvatskom primorju, Notranjskoj i Dolenskoj, od 22. septembra cio 12. novembra 1943, izvoena su za vreme nemake napadne^ operaci)e ,,Volkenbruh" poznate kao Romelova ofanziva. Posle kapitulacije Italije, septembra 1943, u Slovenakom primorju, Istri, Hrvatskom primorju, Gorskom kotaru, Notranjskoj i Do179 U vremenu septembar decembar 1943. formirano je 10 novih divizija: 9, 19, 20. i 26. dalmatinska, 18, 30. i 31. slovenaka, 27. istonobosanska, 29. hercegovaka i 32. hrvatska (Zagorska) i etiri korpusa: 1. proleterski, 2. udarni, 7. slovenaki i 8. dalmatinski. wo u trenutku formiranja Mornarica NOVJ imala je ukupno 10 naoruanih brodova, 30 patrolnih amaca, blizu 200 motornih jedrenjaka, nekoliko obalskih baterija i partizanskih odreda na otocima. Radi lakeg komandovanja, tab Mornarice podelio je obalsko podruje od Soe do Bojane na est pomorskih obalskih sektora, ali I (transki) i VI (Bokeljski) nisu u to vreme bili pod njegovom kontrolom.

lenjskoj razoruane su italijanske jedinice, stvorena velika slobodna teritorija i formirano vie novih brigada i 18, 30. i 31. slovenaka divizija. Bila je prekinuta ili oteavana veza nemakih snaga u Italiji sa komunikacijskim pravcima u dolini Save. Nemaka Vrhovna komanda je 19. septembra naredila komandantu Grupe armija B" feldmaralu Elvinu Romelu da ugui ustanak i razbije snage NOV i POJ u Slovenakom primorju, Istri i Hrvatskom primorju i posedne na tom podruju jadransku obalu, kao i u Gorskom kotoru i istonoj Sloveniji. Zadatak je poveren 2. SS oklopnom korpusu koji je u svom sastavu imao 1. SS oklopnu diviziju Adolf Hitler", 44. i 71. peadijsku i 162. turkenstansku diviziju, 1. tenkovski puk divizije Hermang Gering" i 901. tenkovski puk, oko 50.000 vojnika. Korpus je doveden sa sovjetsko-nemakog fronta, komarrdovao je general Vili Bitrih. Zadatak mu je bio da posedne obalski pojas od Soe do Crikvenice i onemogui eventualno iskrcavanje saveznikih snaga na Kvarneru, u Isti i i Transkom zalivu, zatim da ovlada komunikacijama koje iz severne Italije vode preko Slovenskog primorja i dalje u dolinu Save i Panonsku niziju.181 Operacija je ifrovana nazivom Volkenbruh" i trebalo je da se izvede od 22. septembra do 12. novembra 1943. Trajala je 52 dana. Prema razvoju operativne situacije, vremenu i prostoru izvoenja, uoavaju se tri, mada su planirane etiri etape. Prva etapa (22. septembra 2. oktobra) obuhvata napadna dejstva oko 25.000 vojnika sa vie od 100 tenkova, 30 oklopnih vozila i oko 120 jurinih topova, uz podrku avijacije, pod komandom taba 44. grenadirske i 71. peadijske divizije s ciljem da se razbiju i unite novoformirane jedinice NOV i PO u Slovenakom primorju. Operacija je usledila kao odgovor na opti narodni ustanak u Slovenakom primorju u vreme kapitulacije Italije. Faistika vlast Italijana brzo je razbijena i osloboeno je itavo podruje Slovenalog primorja osim Gorice i Trsta. Razoruane su italijanske jedinice iz sastava 23. i 24. korpusa, i to divizije ulija", Torino" i Sforceska". Slovenalci narod, naoruan njihovim orujem, formirao je Goriki front, gde su Junoprimorski i Severnoprimorslci partizanski odred bili u fazi reorganizovanja u Goriku brigadu, spremnu da sprei prodor Nemaca u Slovenalco primorje i Istru. Uvodne borbe poele su 22. septembra na linijii Merin Ajevica Solkan izmeu delova nemake 71. divizije i jedinica tzv. Gorikog fronta. Glavni napad 71. peadijske i 44. grenadirske divizije (koja je do 24. septembra prikupljena na teritoriji Udina i Trsta) usledio je 25. septembra. Frontalni napad snaga 71. divizije, 132. puka 44. divizije i 21. oklopnog puka 24. divizije iz rejona Gorice i Soke doline prema Vipavi
181 Za prve clve etape ofanzive angaovane su, osim 71. peadijske divizije, i po jedan ojaani puk divizija na italijanskoj teritoriji, gde jo nije bio razvijen partizanski pokret. Prikupljene jedinice su bile podreene tabovima 73. peadijske i 44. grenadirske divizije Hoh-und Dojmajster", dok je u etvrtoj etapi uestvovala takoe gotovo cela 162. peadijska divizija (turkenstanska"). Isto se u toku etapa sastav menjao, ukupno je uestvovalo oko 50.000 nemakih vojnika, a divizije koje su u n j o j uestvovale bile su meu najboljima. Zdravko Klanjek, Narodnooslobodilaki rat u Sloveniji 19411945, str. 226227.

i Trnovskom gozdu kombinovan je s obuhvatnim prodorima delova 71. divizije iz rejona Tolmina prema epovanu i Vojskom i 1. SS oklopnog puka iz rejona Monfalkone (Tri) u pravcu Komena i Rihemberka. Iz rejona Trsta preko Krasa i iz rejona Postojne, Logateca preko Razdrtog, gde je vodila borbe brigada Ivan Gradnik", koja se vraala iz Notranjske u Slovenako primorje, prodirali su delovi 71. divizije i 901. puka, takoe u pravcu Ajdovine i u Vipavsku dolinu, i ugrozili bok i pozadinu Gorikog fronta. U toj situaciji partizanske snage ispred Gorice povlaile su se pod borbom 25. i 26. septembra na podruje Trnovskog gozda, gde je u selu Otlici konano zavreno formiranje Gorike brigade. Nemake motorizovane i tenkovske kolone prokrstarile su Banjkom planotom, Krasom, Vipavskom dolinom i podrujem Trnovskog gozda, spalile vie sela i pobile nekoliko stotina nenaoruanih ljudi. Posle borbi kod Razdrtog, brigada Ivan Granik" povukla se na planinu Nanos, gde je opkoljena od delova 71. divizije i 21. oklopnog puka, pa je u borbama 29. i 30. septembra imala znatne gubitke, a zatim se probila prema Hruevju. Nemci su zauzeli Slovenako primorje, prodrli iz Trsta preko Divae i Ilirske Bistrice i zauzeli Gomanjce i Obru, ali nisu uspeli razbiti NOP i unititi partizanske snage.182 Druga etapa (2 15. oktobra) obuhvata nastojanje Nemaca da likvidiraju snage NOVJ u Brkinima i u Istri, zatim da razbiju jedinice NOVJ u Hrvatskom p r i m o r j u i Gorskom kotaru i posednu obalski pojas od Rijeke do Crkvenice.183 Dejstva u Istri (2 6. oktobra). Nemci su bili naroito uznemireni zbog masovnog narodnog ustanka i potpunog osloboenja Istre, osim Pule i Kastava. Kad je Italija kapitulirala, u Istri je dolo do masovnog narodnog ustanka. Oko 10.000 ljudi, pod rukovodstvom partijskih organizacija, razorualo je oko 8.60 vojnika iz 23, 5. i 11. korpusa, ne raunajui karabinijere i faiste. U Istru je stigao jedan bataljon 13. primor182 Operativni tab za zapadnu Sloveniju, koji je stigao u Slovenako primorje 23. septembra, iskoristio je usmeravanje nemakih dejstava u Istru da bi za to vreme reorganizovao brigade; 6. oktobra je ukinuta Primorska operativna zona, a formirane su Triglavska, Gorika i Transka divizija i Tolminski, Briko-beneki i Idrijski partizanski odred. 18J - Za. izvrenje druge etape, tab 2. SS oklopnog korpusa je angaovao: u Istri: 71. peadijsku, delove 1. SS oklopne divizije Adolf Hitler" i grenadirske divizije Herman Gering" i 901. tenkovski grenadirski puk; Operativna tab NOV i PO za Istru sainjavali su: komandant m a j o r Savo Vukeli i politiki komesar Joza Skoili. Zbornik NOR-a, tom V, knj. 19. dok. 146, 147 i 160. u Brkinama, Pivki i du pruge Ilirske Bistrice Postojna Ljubljana glavninu 44. grenadirske divizije, delove 1. SS oklopne divizije Adolf Hitler" i 162. turkestanske divizije; u Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju: 71. peadijsku diviziju, tenkovski puk oklopne grenadirske divizije Herman Gering", 901. tenkovski grenadirski puk i 14. SS policijski puk. Od 7. do 15. oktobra jedinice 162. turkestanske i 1. SS oklopne divizije Adolf Hitler" poele su da se prebacuju (delom vozovima, a delom cestom) preko Ljubljane i Zidanog Mosta do Breica, a odatle na Krko polje. Miroslav Stepani, Nemaka ofanziva Prolom oblaka" (I i II etapa), VIG 5/1965, str. 2426.

sko-goranslce divizije i oko 70 rukovodilaca, koji su formirali 1. i 2. istarsku brigadu i partizanski odred Uka". Formiran je i Operativni tab NOV i PO za Istru. Prodorom preko Ilirske Bistrice i izbijanjem na liniju Gomanjce Obru, Nemci su stvorili povoljne uslove za preduzimanje napada na ustanike snage u Istri, jer su time onemoguili izvlaenje u Gorski kotar. Posle zavrnih dejstava u Slovenakom primorju, nemake snage su u pokretu pregrupisane za napad u Brkinima i Istri. Borbena dejstva su poela 2. oktobra prodorom 71. peadijske, delova 1. SS oklopne Adolf Hitler" i Herman Gering" divizije i 901. tenkovskog bataljona iz Trsta du zapadne istarske obale prema Kopru, Piranu i Novigradu, i preko Buzeta za Pazin, zatim iz Bazovice u Brlcine i preko iarije prema Rijeci i Opatiji. Istovremeno su poele da nastup a j u i nemake snage iz Pule ka Labinu i iz Rijeke prema Uki i Labinu. Operativni tab za Istru doneo je odluku da glavne snage izvue u pravcu Gorskog kotara, a za dejstva u Istri formirao je Pulski i Pazinsko-poreki partizanski odred. Odluka je doneta dosta kasno i Nemci su iznenadili istarske jedinice. One su pruile ilav otpor nemakim motorizovanim snagama, ali bile su preslabe da ih zaustave i prisiljene su na povlaenje, tako da su Nemci za kratko vreme ovladali skoro elom Istrom. Operativni tab za Istru uspeo je da glavninu svojih snaga izvue na masiv Planika, s ciljem da se probiju u Gorski kotar. Meutim, Nemci su ve bili ovladali grebenima Crnog vrha i Obrua i jakim snagama drali komunikaciju Trst Rijeka. Zatim su 5. i 6. oktobra koncentrinim napadima razbili istarske jedinice u ejanskoj umi i proeljali" Uku, Planiku i Lisinu. Posle borbi na Gomanjcu, Suako-lcastavski partizanski odred je potisnut na prostor Klana, Kastav, a pri proboju preko Obrua tako je razbijen da je samo maii b r o j njegovih boraca uspeo da se probije u Gorslti kotar. Tek formirane istarske jedinice, sastavljene iskljuivo od novomobilisanih boraca, u sedmodnevnim borbama sa nemakim snagama imale su preko 2.000 mrtvih i prestale su da postoje 1, 2. i tek osnovana 3. istarska brigada. Nemake snage su se orijentirale prema Sloveniji, Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju, a u Istri Su1 ostali samo manji delovi 71. divizije. U Brkinima Nemci su razbili Transku brigadu (kasnije je od razbijenih ostataka reorgahizovana u istoimeni bataljon), delom i Brkinsku (Seansku) brigadu, dok se slovenaka Istarska brigada veim delom razila kuama. Na tom prostoru jedino je brigada Ljubo ercer" odolela nemakim napadima, a zatim, zajedno s ostalim brigadama 14. divizije, prela u napad na nemake snage du transke pruge.184
U meuvremenu (2 7. oktobra) jedinice 14. divizije NOVJ (1. brigada Tone Tomi", 2. brigada Ljubo ercer", 11. Snenika i 13. Loka brigada) vodile su teke borbe protiv delova nemake 44. i 71. peadijske divizije u Brkinima, Cerknikoj dolini i du pruge Ilirska Bistrica Rakelc. Dotle je, takoe, zavreno formiranje brigada u Slovenakom primorju. Gorika i Triglavska divizija prele su u protivnapad i uskoro ponovo oslobodile vei deo teritorije, izgubljene u prvoj etapi ofanzive.
184

Borbena d estva u Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju. Jedinice 13. divizije i 1. i 2. primorslto-goransko partizanskog odi~eda, uz masovnu pomo naroda, razoruale su italijanske divizije Mure", Celere", Maerata" i 14. obalsku brigadu 5. armijskog korpusa. Hrvatsko primorje sa otocima i Gorski kotar bili su osloboeni, osim Rijeke, Karlobaga i Loinja. Nastavak nemake operacije u Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju 185 poeo je 7. oktobra, prodorom oklopnih i motorizovanih kolona iz rejona Rijeke i Suaka, du kvarnerske obale ka Crlcvenici, i iz rejona Ilirske Bistrice preko Gomanjca u Gorski kotar. U brzim prodorima Nemci su 7. i 8. oktobra odbacili 2. primorsko-goranski partizanski odred s poloaja kod Gornjeg Jelenja prema Crnom Lugu, 3. brigadu 13. divizije sa poloaja selo Martinica, Kuku.ljanovo, Cernile, a 2. brigadu sa poloaja Hreljin, Fuine. Brigade su prikupljene kasnije u rejonu Bribir, Ledenice. Poto su Nemci ovladali komunikacijama koje od Rijeke vode ka Crikvenici i Delnicama i zauzeli 10. oktobra Delnice i Ravnu Goru, tab 13. divizije naredio je da 4. brigada zatvori pravce koji iz Ogulina, Gomirja i Ravne Gore vode ka Jasenku i Drenici, 1. brigada (prebaena iz rejona Novog) pravac Mrkopalj Jasenik, a 2. i 3. brigada da se zadre u rejonu Brinje, odnosno Drenice radi sreivanja. Nemci su 11. oktobra prebacili 901. oklopni puk iz Delnica u Ogulin, odakle je narednog dana, zajedno sa 14. SS policijskim pukom, prodro prema Skradinu i .Tosipdolu. Do 11. oktobra su u rejon Delnica prebaeni 132. peadijski puk i 44. izviaki odred 44. peadijske divizije, koji su zatim prodrli prema Brodu na Kupi i slovenakoj granici. Do sredine oktobra Nemci su prokrstarili slobodnom teritorij om Gorskog kotara, a potom pristupili pregrupisavanju snaga i priprema za poetak zavrne etape ofanzive. Pretpostavljajui da bi Nemci mogli proiriti dejstva i van komunikacija, tab 13. divizije je doneo odluku da glavne snage prebaci na prostoriju Delnice Brod na Kupi, gde se ve nalazio 2. partizanski odred,- odakle je vrio pritisak na komunikacije. Tamo su upuene 1. i 3. brigada, 2. brigada je zadrana za obezbeenje bolnice kod Drenice, a 4. brigada se prikupila u rejon Mauna. Meutim, Nemci su sredinom oktobra povukli delove 901. motorizovanog puka, 71. divizije i 14. policijskog puka u Ogulin radi njihovog angadvanja u treoj etapi ofanzive protiv NOV Slovenije. Ostale delove 71. divizije iz Hrvatskog primorja prebacili su na prostor Lokve, Delnice, a delove oklopne divizije Herman Gering" iz Gorskog kotara u Karlovac.186
Posle zavrnih borbenih dejstava u Istri, 21. oklopni puk vratio se u sastav 24. oklopne divizije, koja je od 7. do 20. oktobra prebaena iz severne Istre na Istoni front. Jo dok su voene borbe u Istri, delovi 71. peadijske divizije poeli su borbena dejstva u Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju. Angaovan je: 195. puk 71. divizije i pridati 901. oklopni pule, kao i 14. SS policijski puk, koji se nalazio u rejonu Ogulina. 186 Miroslav Stepani, Nemaka ofanziva Prolom oblaka" (I i II etapa), VIG, 5/1965, str. 351.
185

Trea etapa (15. oktobra 12. novembra) obuhvata pokuaj da se uniti vojno i politiko rukovodstvo NOP-a Slovenije i razbiju jedinice NOV u Notranjskoj i Dolenjskoj. U tom delu Slovenije nakon kapitulacije Italije stupile su hiljade novih boraca u NOV i PO, pa je Glavni tab Slovenije formirao 8, 9. i 10. ljubljansku, 12. i 13. loku, 14. i 15. belokranjsku brigadu a 14. septembra i 18. diviziju u iji su sastav ule 8, 9. i 10. brigada. Poetkom oktobra formiran je 7. korpus u iji su sastav ule 14, 15. i 18. divizija.187 Ocenjujui da na podruju Dolenjske i Notranjske ima oko 20.000 boraca NOV i POJ od kojih 6.000 do 7.000 sa borbenim iskustvima, tab 2. SS oklopnog korpusa planirao je da sa krune osnovice oko slobodne teritorije Dolenjske i Notranjske, koncentrinim nastupanjem oklopnih, rootorizovanih i peadijskih kolona, proelja" je po delovima i stvaranjem uzastopnih obrua oko razdvojenih jedinica NOV uniti ih ili razbije, najpre na podruju Gorjanaca i umberlta, zatim u umama Koevskog roga, pa na podruju planina Velike gore i Snenika i, na kraju, u zahvatu planina Mokreca, Krima i Rakitnike planine. Pod komandom tri taba divizija (44, 71. i 162), u dvanaest pukova i ojaanjima angaovano je 45.000 do 48.000 ljudi, 110 tenkova, 10 samohodnih i 140 protivtenkovskih topova.188 Sedmi korpus NOVJ, koji se nalazio u Notranjskoj i Dolenjskoj, imao je 14, 15. i 18. diviziju sa 11 brigada i tri diviziona artiljerije, ukupno oko 12.000 boraca. Glavni tab NOV i PO Slovenije odluio je da manevarskom odbranom uspori nadiranje nemakih kolona, kako bi stvorio vreme potrebno za evakuaciju ranjenika i materijala zaplenjenog prilikom kapitulacije Italije.
187 Da bi se oslabio pritisak nemakih snaga u Brkinima, Pivki i delu Notranjske, Glavni tab Slovenije je jo u drugoj etapi ofanzive naredio tabu 7. korpusa da 15. i 18. divizijom pree u protivnapad na neprijatelja na liniji Rakek Borovnica Ljubljana juno od Save Krko Breice. Sedmog oktobra je 15. divizija prela u napad na f r o n t u od Temenike doline do Kostanjevice u pravcu doline Save (prema Litiji, Sevnici i Krkom), a 18. divizija na frontu Stina Grosuplje prema Litiji, Ljubljani i Borovici., U optem napadu brigada 15. i 18. divizije, zauzeto je vie nemakih uporita.-izmeu bive italijansko-nemalce emarkacione linije i Save, dok sir delovi 18. i 14. divizije svakodnevno ruili prugu Ljubljana Postojna; 14. oktobra jedinice 14. divizije poruile su i tamperov most kod Verda, -jedan od najvanijih objekata na toj pruzi. 188 tab 2. SS oklopnog korpusa premeten je ve 12. oktobra iz Opina u Ljubljanu, a toga dana poelo je prebacivanje i 1. SS oklopnog puka 1. SS oklopne divizije Adolf Hitler" u rejon Krkog. Od 22. septembra do 5. oktobra prebaena je iz Nojhamera (Neuhammer) u leziji preko Koruke i Tervizija (Tervizi, Trbi) u Unine 162. peadijska divizija (303. i 314. peadijski i 236. artiljerijski puk), gde je preoruana od ruskog na italijansko naoruanje, a zatim je do 19. oktobra eleznicom, preko 60 transporata, prevezena preko Tarvizija, Kalgenfurta, Maribora i Zidanog Mosta u prostor Sevnica, Breice, Jastrebarsko, Karlovac. Za to vreme prebaena je iz Mantove u Italiju i glavnina 44. peadijske divizije; n j e n 134. puk razmeten je du pruge Ljubljana Postojna, 131. puk du pruge Postojna Rijeka, dok su 132. puk i 44. izviaki odred ve bili u prostoru Delnica, Brod na Kupi. Do 20. oktobra u potpunosti je izvreno pregrupisavanje i koncentracija ostalih nemakih snaga za zavrne borbe u ofanzivi, koje su svojim rasporedom okruivale teritoriju Ljubljanske pokrajine Zdravico Klanjek, n.d., str. 232233.

Uvodne borbe poele su 15. oktobra du bive italijansko-nemake demarkacione linije juno od Save, izmeu Polnika i Kostanjevice, gde su napadali delovi 162. divizije i SS jedinice na poloaje 15. divizije. Glavni napad usledio je u j u t r o 21. oktobra, tako to su 314. puk 162. divizije i 1. SS oklopni puk prodrli u Kostanjevicu, odbacili 4. brigadu Matija Gubec" s poloaja kod ent-Jerneja, zatim tenkovima i motorizovanim delovima izbili u Novo Mesto, Semi i rnomelj, a sutradan zauzeli i Metliku. Istovremeno su prema Beloj krajini prodrli iz rejona Ogulina dolinom reke Dobre 901. oklopni puk, koji se 22. oktobra spojio u rnomelju sa 1. SS oklopnim pukom, a sa poloaja Ogulin Vrbovsko 14. SS policijski puk i iz rejona Vrbovsko Delnice 132. puk 44. divizije optim pravcem prema Koevju. Na tim pravcima branile su se jedinice 7. korpusa, i to 15. divizija na podruju Gorjanaca i u Beloj krajini, 13. proleterska brigada Rade Konar" u umberku, a delovi 18. i 14. divizije na Koevskom rogu. Radi pruanja pomoi slovenakim divizijama, Glavni tab NOV i PO Hrvatske naredio je 18. oktobra 13. diviziji da svoja dejstva orijentie na komunikaciju Ogulin Suak, u pozadini napadnih nemakih snaga na koevskom pravcu, gde su voene najee borbe. Odbranu tog pravca organizovao je, po nareenju Glavnog taba Slovenije, poseban Operativni tab, pod iju su komandu stavljeni 9. brigada 18. divizije, delovi 1. brigade 14. divizije i eleznike brigade. Savlaujui njihov otpor, neprijatelj je posle trodnevnih borbi probio poloaje i 24. oktobra uao u Koevje. U toku 25. oktobra nemake snage su pro krstarile Belom krajinom i Koevskim rogom. Poto su stvorili iri obru oko Koevskog roga,189 nemake snage pod komandom taba 44. divizije pro krstarile su tom teritorij om od 26. do 30. oktobra i uspele da delom razbiju eleznilcu brigadu, a otkrivena grupa tekih ranjenika zverslci je poubijana. Za to vreme ojaani 19. SS policijski i 112. artiljerijski puk, nastupajui sa severa iz rejona Botanj entjan ob Savi, i delovi 1. SS oklopnog puka iz rejona Novo Mesto, Soteska istili" su clelove Dolenjske severno od reke Krlce prema Savi. S njima su vodile borbe jedinice 15. divizije, i to: 5. brigada kod Vodica, Brezovog, eplja, Brezja i atea, 12. brigada kod Mokronoga i, zajedno sa 4. brigadom, na Trlcoj gori i u okolini Novog Mesta. Jedinice 14. divizije vodile su otre odbrambene borbe u Brkinima i Notranjskoj sa glavninom 71. divizije i delovima 44. divizije, koji su nastupali od Rakeka u Cerkniku dolinu, od Ilirske Bistrice prema Maunu i Prezidu, od Klane ka Leskovoj dolini i od Mrzle Vodice ka Osilnici i Lokoj dolini.190 Od 1. do 4. novembra su 8. i 10. brigada 18. divizije i 5. brigada 15. divizije vodile veoma otre borbe na sektoru kofljica, Grosuplja, Krka, Stino, u kojima su imale velike gubitke, posebno 10. brigada.
189 Obru se protezao na liniji Novo Mesto Soterska Smuka (1. SS ok. puk) Stari Log Mala Gora Koevje Kneja Lipa (glavnina 44. pd) N'einka Loka Mavrlen (14. SS policijski puk) Doblie rnomelj (901. oki. puk) Semi Jugorje Novo Mesto (303. pp 162. pd). 190 Krajem oktobra 1. SS oklopni puk prikupljen je u Ljubljani i upuen u Be u sastav 1. SS oklopne divizije Adolf Hitler", koja je zatim otila na Istoni front.

Snage 44. divizije, ojaane 901. oklopnim pukom i 14. SS policijskim pukom, izvele su od 31. oktobra do 7. novembra ienje" na Koevskom rogu i u Lokoj dolini, gde su se nalazili tab 14. divizije sa 2. brigadom Ljubo ercer" i 9. brigada 18. divizije. Vetim manevrisan j e m brigade su se bez veih gubitaka izvukle iz uzastopnih obrua koje je neprijatelj stezao oko njih. Glavnina 71. divizije nastavila je s ,,proeljavanjem" podruja u zahvatu planina Snenika i Javornika bez veeg uspeha jer se 1. brigada Tone Tomi" iz rejona Leskove doline izvukla preko Blatne Drage, pored Snenika i Mauna u Cerkniku dolinu. Zavrna borbena dejstva, od 6. do 12. novembra, voena su protiv 18. divizije na prostoriji Krim Molcrec Rakitnika planina. Probijajui se iz obrua, 8. i 10. brigada vodile su veoma teke borbe kod Krvave Pei na Molcrecu i u rejonu Krim, Rakitna gde su probile nemaki obru, a zatim se do 13. novembra prebacile na planinu Veliku goru.191 Zakljuak. Nemci su u operaciji Volkenbruh" ovladali lukama i obalskim pojasom u Slovenakom primorju, Istri i Hrvatskom primorju i najvanijim komunikacijama i raskrsnicama u njegovom zaleu i u Sloveniji. Pored toga, oni su naneli teke gubitke tek formiranim jedinicama NOV u Slovenakom primorju i Istri, talco da se u Istri moralo poeti iznova. Naroito su surovo postupali Nemci sa civilnim stanovnitvom, pljakali su i palili domove i pravili druge zloine, ali nisu uspeli da unite ostale snage NOV i POJ, niti da slome borbeno jedinstvo naroda, a slovenalce i hrvatske jedinice su ponovo nakon izvesnog vremena preuzele inicijativu. Operativna slabost je bila to su se neposredno pred poetak nemake ofanzive jedinice NOV i PO Slovenije nalazile na periferiji slobodne teritorije, koja je eleznilcim prugama Ljubljana ent Peter na Krasu Rijeka i ent Peter na Krasu Trst bila podeljena na istoni (Notranjslca i Dolenjslca), zapadni (Slovenako primorje) i juni (Brlcini i iarija) deo. Nemci su u napadnim dejstvima angaovali jake oklopne, motorizovane i peadijske snage, podrane artiljerijom i avijacijom, dole su jedinice NOVJ bile bez tenkova i avijacije, a imale su skromnu artiljeriju, neobueno ljudstvo u novoformiranim jedinicama*^..;fle uvek dobro voene, naroito one u Istri. Nemake snage nastupale" su, uglavnom, du glavnih komunikacija, a posle zauzimanja gradova i veih naseljenih mesta vrile su sistematski ienje okruenog podruja, palei sela i ubijajui narod i zarobljene "borce i stareine, politike aktiviste i simpatizere NOP-a.
191 Jedinice 5. SS divizije Viking" i ustako-clomobranski delovi, koji su bili prodrli u umberalc i Belu krajinu, meu prvima su se vratili u prostor Karlovac Jastrebarsko. Po zavrenim dejstvima, tenkovski puk SS grenadirske divizije Herman Gering" i 44. grenadirska divizija prebacili su se na italijanski front; 162. turkestanska divizija preuzela je osiguranje pruge u Slovnakom prim o r j u i Benekoj Sloveniji; u Novom Mestu, Koevju i Velikim Leama uspostavljena su jaka neprijateljska uporita, ije su posade formirali delovi 14. SS policijskog puka i Rupnilcovog domobranstva; 901. tenkovski grenadirski p u k je vraen u karlovaki prostor i od 15. novembra potinjen Komandi Jugoistoka. Zdravko IClanjek, n.d., str. 233239; Miroslav Stepani, Nemaka ofanziva Prolom oblaka" (III etapa), VIG, 6/1965, str. 2938.

Jedinice NOV i PO Slovenije i Hrvatske formirane posle kapitulacije Italije, sa borakim sastavom bez dovoljnog, bolje rei, bez ikakvog borbenog iskustva, pretrpele su znatne gubitke. Neke od njih su razbijene, a druge, opet, zbog smanjenog brojnog stanja, rasformirane. 192 Ipak, glavni cilj neprijatelja da potpuno razbije NOP i uniti njegove oruane snage nije postignut. Snage NOV, mada su izgubile oko 20 posto svog sastava, veinom mladih, neiskusnih boraca, ouvale su se i veoma uvrstile. To je omoguilo 7. korpusu da po zavrenoj ofanzivi u Dolenjskoj i Notranjskoj pree u opti napad sa 14. divizijom protiv domobranskih uporita u Notranjskoj, a zatim u pravcu Velike Lae Koevje, dok je 15. divizija napala i blokirala Novo Mesto i onemoguila uspostavljanje drugih uporita u Dolenjskoj, a 18. divizija orijentisana je prema Gorskom kotaru. Do kraja novembra ponovo je osloboeno podruje Dolenjske i Notranjske, osim Koevja, neposredne okoline Ljubljane i nemakih uporita du pruge Ljubljana Postojna. Koliki znaaj su Nemci pridavali ovoj ofanzivi, vidi se i iz toga to je plan ofanzive dostavljen Hitleru na odobrenje, koji je delimino revidirao nain izvoenja i zadatke u etvrtoj etapi. Na samom poetku ofanzive, 23. septembra, Hitler je smatrao za potrebno da upozori feldrnarala Romela da se ustanak u Istri mora razbiti bezobzirnom surovou i da one koji pruaju otpor treba odmah streljati. to se tie naina angaovanja snaga i izvoenja operacije Hitler je rekao da moraju biti takvi da se postigne najvei mogui uspeh, tj. da posle zavrene operacije slovenaki narod ne bi trebalo da predstavlja vie nikakvu opasnost i da se glavnina nemakih snaga posle toga moe angaovati na drugim stranama. Posebno je naglaeno da se u toku dejstva prema pripadnicima NOP postupa nemilosrdno, kako su i inili tokom cele operacije. ODBRAMBENA DEJSTVA JEDINICA 8. KORPUSA I MORNARICE NOVJ U MAKARSKOM PRIMORJU, NA PELJECU I OTOKU KORULI (sheme 32 i 33) Odbrambena borbena dejstva jedinica 8. korpusa i Mornarice NOVJy_ u Makarskom primorju, na Mosoru i Biokovu, na poluotoku Peljecli'i otoku Koruli vodena su za vreme nemake napadne operacije Herbstgeviter" koja je poela 5. oktobra a zavrila 25. decembra 1943. Za zaposedanje obalskog pojasa u Dalmaciji angaovane su nemaka 114. i 118. lovaka i 7. SS divizija Princ Eugen"193 i ustalco192 Rasformirane su: Rapska, Snenika, Simon Gregori", Gorika, elezniarska, Traka, 1. i 2. istarska brigada i nekoliko partizanskih odreda. Prema nemakim podacima, samo u Ljubljanskoj pokrajini (u I I I etapi ofanzive) pobili su 3.603 i zarobili 3.201 borca i pripadnika NOP-a. Miroslav epanovi, n.., str. 7677. 193 SS-dobrovoljaka divizija Princ Eugen" se u nemakim dokumentima, od decembra 1943, javlja pod nazivom 7. SS-divizija Princ Eugen". Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 3, str. 660 i 693.

-domobranske jedinice. Krajem septembra Nemci su zauzeli Split, a u drugoj polovini oktobra i poetkom novembra otoke ispred ibenika i poluotok Peljeac. Zatim su pristupili osvajanju Makarslcog primorja, Korule, Braa, olte i Hvara, a toj su operaciji dali naziv Herbstgeviter". Operacija je izvedena kao odgovor na to to je, neposredno posle kapitulacije Italije, na podruju Makarslcog primorja i srednjodalmatinskim otocima formirana 26. dalmatinska divizija u koju su ule 11, 12. i 13. dalmatinska brigada i partizanski odredi, kao i to su u Dalmaciji tada formirane 9, 19. i 20. divizija pa je naredbom Vrhovnog taba NOV i POJ od 7. oktobra formiran 8. korpus NOVJ, u koji su ule 9, 19, 20. i 26. divizija. U drugoj polovini oktobra u Hvaru je formiran tab Mornarice NOVJ, kao i tabovi pomorskih obalskih sektora (POS). Nemci su poeli nastupanje u Dalmaciji pred kapitulaciju Italije, to se razvilo u uporan i ilav napor da posednu Jadransku obalu i otoke. U tim borbama tokom septembra i oktobra glavnina 8. korpusa odbaena je s obale, jedino se 26. divizija odrala u Makarskom primorju, na poluotoku Peljecu i srednjodalmatinslcim otocima. Od mornarikih jedinica, na ovom podruju nalazio se 4. POS sa seditem na Hvaru, a 5. POS bio je na Koruli. Zauzimanjem Splita (27. IX 1943) i vrstim dranjem komunikacije Mostar Imotski Split, kao i ua Neretve, Nemci su prekinuli neposrednu operativnu vezu izmeu snaga u Makarskom primorju i na srednjodalmatinslcim otocima sa ostalim jedinicama 8. korpusa 9, 19. i 20. divizijom, lcoje su se nalazile u unutranjosti Dalmacije. Jedinice 26. divizije tokom oktobra uspeno su branile i lconsoliciovale odbranu slobodne obale s otocima, od Splita do ua Neretve (osim Omia, Makarske, Ploa i Stona) i poluotok Peljeac. Meutim, odsecanjem jo slobodnog primorskog podruja oteano je uspostavljanje kanala" za prebacivanje saveznike pomoi u unutranjost, a dranjem Makarslcog primorja i srednjodalmatinslcih otoka neprijatelju je spreavan pomorski saobraaj du obale, ime je znatno slabila njegova odbrana u neposrednom zaleu. Zbog toga se smatralo u Vrhovnom tabu %V i PO.T i tabu 8. korpusa da ovu teritoriju treba i dalje braniti, pa* je nareeno 26. diviziji194 da s 1. dalmatinskom brigadom 9. divizije i 11. brigadom brani Makarsko primorje, a s- 12. i 13. brigadom i otonim partizanskim odredima Korulu, Hvar, Vis, Bra i oltu. tab nemakog 5. SS brdskog armijskog korpusa, pod komandom generala Fridriha Plepsa, postupajui po planu operacije Herbstgeviter" odluio je da najpre ovlada Peljecom, zatim Malcarslcim primorjem, potom srednjodalmatinslcim otocima. Za ovo su angaovani 7. SS Princ Eugen" i 118. lovaka divizija i 2. ustaki prometni zdrug.
*94 tab 26. divizije sainjavali su: m a j o r Niko Martinovi, komandant, Vojin Popovi politiki komesar i potpukovnik Stanko Parma, naelnik taba; tab Mornarice NOVJ inili su: komandant general-major Josip Cerni, politiki komesar Petar Raclovi i naelnik taba m a j o r Uro Mardei. Josip Broz Tito, Sabrana djela, tom 17, str. 28.

Operacija je poela 5. oktobra pokuajem iskrcavanja na poluotok Peljeac i zavrila se zauzimanjem Korule 25. decembra 1943. Trajala je 82 dana, a prema vremenu i mestu izvoenja uoavaju se tri operativne celine etape. Borbe na Peljecu (5. oktobra 13. novembra). Kada su Nemci poetkom oktobra zauzeli Ston, nekoliko puta su pokuali da prodru na Peljeac kopnenim putem, ali su odbijeni. Zatim su 5. oktobra pokuali da se iskrcaju na severnu obalu u rejonu Drae. Meutim, brzom interven ijom jedinica Mornarice NOVJ iz luke Drae, posle dvosatne borbe su odbijeni i prisiljeni na povlaenje. Zatim su delovi 7. SS i 118. divizije izvrili 23. oktobra novi napad na Peljeac sa kopna i mora i odbacili 13. brigadu. tab 26. divizije je odmah uputio na Peljeac 1, dalmatinsku brigadu (koju je dobio pod svoju operativnu komandu), gde su se iduih dana nastavile borbe. Zapravo, 13. i 1. brigada su aktivnom odbranom na liniji Oskoruno upanje Selo Potoine uspeno zadravale nemake snage koje su pokuavale da zauzmu Peljeac. Zbog nepovoljnog razvoja situacije na Biokovu, naputen je Peljeac sa koga su se 10/11. novembra povukle 1. dalmatinska brigada u Podgoru, zatim rt rejon Zagvozd Grabovac, a 13. dalmatinska brigada na otok Korulu. Borbe na Peljecu bile su veoma estoke, to potvruju obostrano veliki gubici: jedinice NOVJ imale su 230 mrtvih i ranjenih, a neprijatelj 350 izbaenih iz stroja. 195 Borbe za Makarsko primorje (30. oktobra 16. novembra). Od 30. oktobra do 5. novembra vodile su se m a n j e borbe u rejonu Posuja, Imotskog i Trilja, gde je angaovana 9. divizija. Istovremeno su Nemci preduzeli ienje podruja Mosora, nastupajui iz Splita uz sadejstvo ustaa iz Omia koji su se kretali u pravcu Gata. Nakon dvodnevnih borbi, nemake snage su odbacile Mosorski partizanski odred ka Zadvarju, ovladale Mosorom i deblokirale Omi. Radi pruanja pomoi odbrani Mosorskog partizanskog odreda prebaena je 9. brigada 20. divizije sa Braa preko Bake Vode prema Zadvarju. Meutim, i pored preduzetih protivmera, nemake kolone, nastupajui koncentrino iz Imotskog, Trilja, Klisa i Splita, izbile su do 10. novembra u rejon Zadvarja. Tako su na prostoru Studenici, Lovre, estanovac, Zadvarje koncentrisane jake nemake snage radi zauzimanja Makarslcog primorja. U narednim borbama nemake snage dovele su 26. diviziju u teku situaciju, jer su se njene jedinice nale zbijene na malom prostoru. Nalazei'se u takvoj situaciji, tab 26. divizije je odluio da. sa 1, i 11. brigadom nou 14/15. novembra izvri proboj neprijateljskog obrua sa Biokova u pravcu Arana i da na taj nain omogui ostalim jedinicama izlazak iz okruenja. Ovaj napad je bio bezuspean. elei da na svaki nain stvori uslove za izvlaenje 26. divizije, tab 8. korpusa je nou 15/16. novembra pokuao da spolja razbije neprijatelja na pravcu Studenci Zadvarje angaovanjem 4. brigade 9. divizije i 5. i 6. brigade 19. divizije, i da prisili na povlaenje njegove snage koje su prodrle do obale. Trea brigada 9. divizije imala je zadatak
195 Fabijan Trgo, Njemaka ofanziva na Makarsko primorje i srednjodalmatinske otolce, VIG 5/1956, str. 1419.

da vi-i pritisak na Posuje i Imotski, a 10. brigada 20. divizije da napadne na Trilj i obezbedi pravac ka Lovreu i Aranu. U toku 15. novembra nemake snage su produite nastupanje iz Zagvozda, Slivna i Vrgorca ka obali i potisnule delove 26. divizije. Na pravcu Baka Voda Makarska odbacile su 9. brigadu i Makarski partizanski odred i povezali se sa posadom u Makarskoj. Poto napad delova 9, 19. i 20. divizije nije dao oekivane rezultate, izvlaenje 26. divizije prema Aranu bilo je onemogueno. Zbog toga je tab 26. divizije odluio da se sa 1. i 11. brigadom i 9. brigadom 20. divizije i partizanskim odredima povue na Hvar i Bra. Poto su angaovane jedinice 4. POS-a u Podgori, Dranicama i Igranima, nou 16/17. novembra uspeno je izvreno povlaenje 26. divizije i ostalih snaga na Bra i Hvar. Ovim su Nemci zaposeli obalu od Splita do ua Neretve, gde je odbranu preuzela 118. lovaka divizija, a 7. SS divizija prebaena je na prostoriju Ljubulci, Mostar, Nevesinje,196 Tada su 1. i 11. brigada organizovale odbranu Hvara, 12. brigada imala je zadatak da i dalje brani Bra i oltu, a 13. brigada Korulu i Mljet, dok je jedan bataljon 11. brigade upuen na Vis. Za rukovoenje odhranom od taba 26. divizije i taba Mornarice NOVJ formiran je zajedniki Operativni tab, koji je operativno podruje podelio na tri sektora, i to: 1. sektor inili su otok Bra i olta, 2. sektor Pivar i Vis i 3. sektor otoci Korula, Mljet i Lastovo. Borbe na otoku Koruli (22 25. decembra). Nemci su preduzeli napad na otok Korulu kada je polovinom decembra glavnina 8. korpusa potisnuta iz veih centara i sa glavnih komunikacija Dalmacije. Zapravo, tab 5. SS brdskog armijskog korpusa planirao je zauzimanje srednjodalmatinskih otoka, s ciljem da razbije 26. diviziju, sprei veze NOVJ sa saveznicima u Italiji i da otoke kao istaknute poloaje organizuje za odbranu od eventualnog saveznikog iskrcavanja. 197 U okviru organizacije odbrane Korule 13. brigada branila je severoistonu obalu od rta Ranjia do Raia, 1. prekomorska brigada, koja je dola sa Visa, od Raia do uvale Brna, a preostali deo do_ rta Ranjia branio je Korulanski partizanski odred. Istovremeno planiran je i prepad 13. brigade na poluotok Peljeac. Nemake snage prikupljene na poluotoku Peljecu, postignuvi iznenaenje otpoeli su 22. decembra, posle artiljerijske pripreme i uz podrku avijacije, desant na Korulu i to ba u vreme-kda je 13. brigada nameravala da izvri napad na Peljeac. Iskrcali su se na slabije branjene poloaje u uvali Samograd-i dosta brzo uvrstili mostobran irine oko 9 km. Zatim su, savladavi otpor delova 1. prekomorske i 13. dalmatinske brigade, jednom kolonom prodrli u Punat, a drugom u grad Korulu.
m U borbama na Peljecu i za Makarsko primorje jedinice NOV i POJ su imale 711 (182, 528) poginulih i ranjenih a nemaki gubici iznosili su 1.136 (683, 453) poginulih i ranjenih, od toga 480 vojnika i 4 tenka i 2 kamiona u borbama za Makarsko primorje. Oslobodilaki rat, knj. 1, 579586; Fabijan Trgo, n. d., 2533. 197 U napadu na Korulu Nemci su angaovali: dva bataljona 750 puka, 1. bataljon obalskih lovaca i artiljerijski divizion 668. artiljerijskog puka, odred ratnih brodova i 20 raznih brodova i amaca (oko 2.000 vojnika i 6 tenkova). Fabijan Trgo, n. cl., 3336; Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 3, dok. 176.

Radi spreavanja prodora Nemcima na zapadni deo otoka, Operativni tab je od delova 13. dalmatinske i 1. prekomorske brigade, nou 22/23. decembra, organizovao odbranu na liniji Samograd Ljubok. Meutim, koristei slabo borbeno obezbeenje branioca i maglu, nemake jedinice su, dejstvom tenkova s fronta i ubaenih delova iz pozadine, brzo savladale njihov otpor i prodrle do are. Zbog toga je Operativni tab izvukao jedinice da organizuju odbranu istono od Smokvice. Nou 23/24. decembra pristigla su sa Hvara dva bataljona 1. dalmatinske brigade koji su angaovani u odbrani, pa je prodor nemakih tenkova i peadije iz are ka Smokvici bio zaustavljen, a odbrana, donekle, stabilizovana. Pred vee 24. decembra nemaki delovi su se iskrcali u Karbunu, iza linije odbrane, pa je komandant 26. divizije, da bi se izbeglo okruenje, naredio povlaenje svih snaga s Korule na otok Vis i Hvar. Zatim su se 1. i 13. dalmatinska i 1. prekomorska brigada i Korulanski partizanski odred povukli na mostobran Vela Luka Pelistadica, odakle je najpre poelo evakuisanje zbega, zatim i jedinica. Prevoenje izbeglica, delova 13. dalmatinske i 1. prekomorske brigade otpoelo je nou 24/25. decembra i nastavljeno sledeih noi. Izjutra 28. decembra Orjenski partizanski odred i jedna eta 13. brigade napustili su Mljet i krenuli ka Visu, a 31. decembra Nemci su se iskrcali na Mljet. Tako su Nemci, postigavi iznenaenje, posle trodnevnih borbi, zauzeli otok Korulu i Mljet i jedinicama NOVJ naneli osetne gubitke, 1.155 poginulih i zarobljenih. 198 Na zajednikom sastanku taba 26. divizije, Mornarice NOVJ i Oblasnog komiteta KPH za Dalmaciju, pretresan je sluaj koji se dogodio na Koruli i analizirane ispoljene slabosti. Tom prilikom je odlueno da se otoci i dalje brane. Meutim, u toku narednih dana, du obale i na zauzetim otocima Nemci su koncentrisali jake snage, pa je promenjena ranija odluka i 29. decembra reeno da se jedinice 26. divizije, 4. i 5. POS-a prebace na Vis i tamo organizuje odsudna odbrana. 199 Zakljuak, Nemci su napadnom operacijom Herbstgeviter" zauzeli poluotok Peljeac i Makarsko primorje, poseli itavu obalu od Splita do Stona i time presekli kopneni deo glavnog pravca dotura i evakuacije 8. korpusa NOVJ koji je iao pravcem Vis Hvar Podgora Arano Livno, a zauzimanjem Korule stvorili su operacijsku osnovicu za
198 U borbama na Koruli jedinice NOV i POJ imale su 1.155 poginulih, zarobljenih i nestalih boraca (od toga 13. brigada 600, 1. prekomorska brigada 300 i Korulanski partizanski odreci 250) i izgubile sve topove (tri 105 mm, dva 75 mm i est pt 75 mm). Fabijan Trgo, n. d., 3650; Jovan Vasiljevi, Mornarica Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, Beograd 1972, 159165. Komandant 26. divizije m a j o r Nikola Martinovi (s. Bajice, Cetinje 1915 Hvar 1943) tada je smrtno ranjen. Pre rata ofocir JV. U NOR-u od 1941, lan KPJ oc! 1942. godine. Narodni heroj' Josip Broz Tito, Sabrana djela, tom 17, str. 443, tom 18. str. 297298. 199 Povlaenje jedinica NOV i POJ na otok Vis izvreno je: 13. brigada i 1. prekomorska brigada sa Korule 24/25. decembra, 1. i 12. brigada sa Hvara i Braa 30/31. decembra do 1. januara i 11. brigada sa Hvara 19/20. januara 1944. Zatim su sa Visa na Dugi otok prevezene: 1. prekomorska brigada 3/4. a 13. dalmatinska brigada 17/18. januara 1944. Iskrcavanje Nemaca na otoke izvreno je: 750. puka 2225. decembra na Korulu, a 31. decembra 1943. na Mljet; 2. bataljona 893. puka 264. divizije 11/12. januara na oltu, 738. puka 118. divizije 13/14. januara na Bra i 2. bataljona 738. puka 19/20. januara 1944. na Hvar. Oslobodilaki rat, knj. 2, 3344; Jovan Vasiljevi, n. d., 165171.

dalja dejstva na ostale s red nj o d alma t i n s k e otoke koji su naputeni osim Visa. Ovladavi srednjodalmatinskim otocima, nemako komandovanje je stvorilo uslove za odbranu Dalmacije od eventualnog saveznikog iskrcavanja. Istovremeno su doli u povoljniji poloaj da spreavaju prevoenje opreme, hrane i ljudstva izmeu otoka i kopna i da efikasnije tite svoje pomorske veze, od Albanije prema Istri i Trstu. Odbranom i obezbeenjem otoka Visa, 2.6. divizija je omoguila Vrhovnom tabu da pod povoljnim uslovima, od juna do oktobra 1944, s Visa rukovodi NOR-om i obavlja aktivnosti vezane za meunarodno priznanje NOP-a. Dvadeset esta divizija jedina je divizija NOVJ koja je kao celina vei deo svoje borbene aktivnosti ispoljila na otocima, to je bilo veoma znaajno iskustvo za naredna dejstva. Uloga mornarikih jedinica u dejstvima 26. divizije sastojala se u prevoenju trupa do predvienih rejona iskrcavanja, obezbetivanju konvoja i u prihvatanju i evakuaciji ranjenika. U ovoj operaciji najvei problem bio je komandovanje jedinicama NOVJ. Posebno je doao do izraaja zbog toga to je kopnenim jedinicama 26. divizije nareivao tab 8. korpusa, koji je bio na Dinari i daleko od bojita i to je primao nareenja od Glavnog taba Hrvatske i Vrhovnog taba, a mornarikim snagama je komandovao tab Mornarice NOVJ kome je neposredno nareivao Vrhovni tab i bio je u centru dogaaja. Razlike u gledanjima nisu bile male, naroito u odbrani Visa, to je presekao maral Tito u januaru 1944. Razlika je bilo i u organizaciji odbrane morske obale i otoka. Linijski raspored jedinica du obale otoka bilo je slabo reenje, poto su bile rascepkane i razvuene, a borbena sredstva delconcentrisana, dok su rezerve za taktiku upotrebu bile svedene na minimum. Takvim rasporedom nije se moglo spreiti Nemce da se iskrcaju na onaj odsek obale otoka koji izaberu i zato su skoro svuda uspevali. Znatno je bio otean i rad na organizacionom i moralno-politikom uvrivanju jedinica. Sve su to bila znaajna operativna i taktika iskustva lcoja e se koristiti u odsudnoj odbrani Visa tokom prve polovine 1944. godine.
* *

Nastavljajui posedanje obale i otoka, Nertici su u novembru i decembru zaposeli otoke Veliki i Mali Drvenik, iskrcali se na Krk, Cres i Loinj. Istovremeno su se tab i jedinice 2. POS-a povukli sa Kvarnerskih otoka na Dugi otok-. Poto su izbilriia istonu obalu jugoslovensku obalu Jadrana, Nemci su pristupili formiranju svoje mornarice od pojedinih italijanskih brodova koje su zaplenili ili doveli iz Grke, ime se menja sistem nemake odbrane i lcomandovanja. 200
200 Komanda Jadrana, iji se tab nalazio u Opatiji, imao je u svojoj nadlenosti celu istonu obalu Jadrana od Tria do Valone. Ona je bila podeljena na etiri operativna podruja, u nadlenosti pomorskih komandanata Istre, severne Dalmacije, june Dalmacije i Albanije, a granice izmeu njih priblino su se poklapale sa granicama operacijskih podruja pojedinih armijskih korpusa (2. SS-olclopnog, 15. brdskog, 5. SS-brdslcog i 21. brdskog armijskog korpusa). Svrha talco usaglaene podele bila je da se olaka sadejstvo kopnenih i pomorskih snaga. Jovan Vasiljevi, n. d,- str. 172174.

Po odobrenju Vrhovnog taba NOV i POJ, u vodama istone obale Jadrana, naroito sa otoka Visa, dejstvovale su od decembra, i lake saveznike pomorske snage i avijacija. 201 Tako je Mornarica NOVJ u etvoromesenim borbama za obalu, zadrala operacijsku osnovicu Dugi otok Kornati irje Vis Lastovo i zajedno sa jedinicama 26. divizije, saveznikim pomorskim i vazduhoplovnim snagama nastavila borbena dejstva. Otok Vis je postao bastion NOVJ i centar pomorskih veza sa saveznicima u Junoj Italiji i sa partizanskim odredima na otocima i jedinicama NOVJ na kopnu. Hiljade izbeglica s obale i ostalih otoka evalcuisane su preko Visa u Italiju i Egipat, kao i veliki broj ranjenika i bolesnika iz jedinica NOVJ koji su upueni u bolnice u Italiji. 202 Uspostavljanje vre veze izmeu nae obale i june Italije preko otoka Visa, jo vie je doprinelo da istina o NOR-u bre prodire u svet. To je uticalo na bre opredeljenje hiljada Slovenaca i Hrvata iz Slovenakog primorja i Istre za NOP, zatim na prikupljanje u Italiji bivih logoraa iz Jugoslavije i na dalje osipanje politike emigracije i njenih ustanova koje su delovale pod okriljem jugoslovenske vlade u izbeglitvu. To je omoguilo da se u junoj Italiji formiraju prekomorske brigade, koje su prebaene preko Visa u Jugoslaviju i uestvovale u NOR-u203 Razmer oruane borbe u Jugoslaviji, angaovanje sve veeg broja nemakih snaga protiv NOP-a i uspesi NOV i POJ potvrdili su ranije uverenje saveznika o izuzetnom znaaju NOR-a u Jugoslaviji. To je dovelo do upuivanja nove, anglo-amerike misije u Vrhovni tab NOV i POJ, sa irim ovlaenjima, a na konferenciji vodeih efova antihitlerovske koalicije u Teheranu novembra-decembra 1943. odlueno je da se NOVJ prizna i materijalno pomogne. Kasnije (23. februara 1944) u Vrhovni tab NOV i POJ stigla je i sovjetska vojna misija a Vrhovni tab je svoju misiju u Moskvu uputio aprila 1944. godine.204 U takvim okolnostima kad je NOP postigao velike vojne i politike uspehe na unutranjem i saveznikom planu stvoreni su uslovi da se
Jovan Vasiljevi, n. cl., str. 183186. U El-atu, u Sinajslcoj pustinji blizu Sueca (Egipat), bio je 1944. godine organizovan zbeg sa 20.000 30.000 izbeglica iz Dalmacije. Za NOVJ se javilo preko 1.200 omladinaca. Povratak izbeglica u Jugoslaviji otpoeo je aprila 1945. a zavrio 24. m a r t a 1946. Rodoljub olakovi, Zapisi, V klij., Sarajevo 1955.; Mate Barbi, Jugoslavenski zbjeg u Junoj Italiji i Egiptu (19431946), Zbornik Instituta za historiju radnikog pokreta Dalmacije 3, Split 1975, str. 797807. 203 Prekomorske brigade formirane su posle kapitulacije Italije, k r a j e m 1943. i poetkom 1944. godine, od politikih interniraca i Slovenaca, Hrvata i Istrana koji su bili u italijanskoj vojsci. Formirano je pet prekomorskih brigada (1, 2, 3, 4. i 5), u kojima je bilo preko 9.000 boraca. Joe Seme, Radule Bulatovi, Prekomorske jedinice u Narodnooslobodilakoj vojsci Jugoslavije, VIG, 1/1967, str. 195211. 204 Sovjetsku vojnu misiju sainjavali su: general-lajtnant Nikolaj Kornjejev, ef, general-major Anatolij Gorkov, pukovnik Nikolaj Petrobajcev, tri potpukovnika, est majora, dva porunika i osam potporunika i podoficira. ef Vojne misije NOVJ za Sovjetski Savez bio je general-lajtnant Velimir Terzi, a lanovi general-lajtnant Milovan ilas, tri pukovnika, tri potpukovnika i po jedan major, porunik i potporunik. Zbornik NOR-a, tom II, knj. 12, str. 156159; Josip Broz Tito, Sabrana cijela, tom 19, str. 127 i 313 (nap. 206) i 333 (nap. 359).
202 201

ubrza proces daljeg izgraivanja nove jugoslovenske drave, da se uini znaajan korak u izgradnji dravnosti i da se pristupi konstituisanju najviih dravnih organa. U tom cilju odrano je u Jajcu 29. i 30. novembra 1943. Drugo zasedanje AVNOJ-a u prisustvu 142 delegata iz svih krajeva Jugoslavije osim iz Makedonije i Sandaka koji nisu mogli da stignu na vreme. c Na Drugom zasedanju AVNOJ-a odlueno je:
? ;

da se Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije konstituie u vrhovno zakonodavno i izvrno predstavniko telo Jugoslavije kao vrhovni predstavnik suvereniteta naroda i drave Jugoslavije kao celine; da se uspostavi Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije (NKOJ) kao organ, sa svim obelejima narodne vlade preko kojega e Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije ostvarivati svoju izvrnu funkciju; - da se jugoslovenskoj izbeglikoj vladi oduzmu sva prava zakonite vlade Jugoslavije a napose da predstavlja narode Jugoslavije; da se Jugoslavija izgradi na demokratskom federativnom principu kao dravna zajednica ravnopravnih naroda, i dr. Skuptina je izabrala Predstavnitvo koje je, u ime AVNOJ-a, bilo predstavnik narodnog suvereniteta Jugoslavije, a ono je imenovalo Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije, koji e vriti funkciju vlade, na elu s Josipom Brozom Titom. Zasedanje je ozakonilo revolucionarnu narodnu vlast NOO kao jedino priznate i punopravne organe narodne vlasti u zemlji. Odlukom o oduzimanju svakog prava izbeglikoj vladi da istupa kao zakoniti predstavnik naroda Jugoslavije i zabranom povratka kralju u zemlju. Zasedanje je proklamovalo odbacivanje stare vlasti odnosno konstatovalo promenu nosioca vlasti koja je vrena u NOR-u. Zasedanje je potvrdilo odluke SlovenakogNOO i ZAVNO Hrvatske o prikljuenju Jugoslaviji onih delova jugoslovenske teritorije koje je posle prvog svetskog rata anektirala Italija. Drugo zasedanje A-VNOJ-a donelo je i odluku kojom je odobrilo sve dotad izdate naredbe i izjave Izvrnog odbora AVNOJ-a i Vrhovnog taba NOV i POJ. Pored tih odluka koje imaju ustavni znaaj, AVNOJ je doneo i odluku o priznanju i zahvalnosti Narodnooslobodilakoj vojsci Jugoslavije i njenom vrhovnom komandantu Josipu Brozu Titu, kome je dodelio zvanje marala. Odlukama Drugog zasedanja AVNOJ-a zagarantovano je narodima Jugoslavije da nema povratka na staro, da e se ostvariti postavljeni ciljevi NOR-a. To je u jo veoj meri pojaalo njihove napore u irem ueu u ratu i bilo najsnaniji faktor borbe za novu Jugoslaviju. 205
205 Zbornik NOR-a, tom II, knj. 11, Prilog; dok. 625.

OPERATIVNI PODUHVATI NA KRAJU 1943. I POETKOM 1944. GODINE Nemake trupe su u jesenjim operacijama uspele da posednu jadransku obalu, ali nisu bile u stanju da je vrsto organizuju za odbranu, poto su jedinice NOVJ zadrale itavo zalee i dublju pozadinu, kao i pojedine obalske odseke i neke otoke.206 Zapravo, komunikacije koje iz doline Save vode ka jadranskoj obali veim delom su bile posednu te snagama NOVJ ili, pak, izloene njihovim dejstvima. Nemake trupe su jedino, sa velikim naporom, drale komunikacijske pravce Brod Sarajevo Mostar Dubrovnik, Sisak Biha Knin Split i Zagreb Karlovac Ogulin. Komandu Jugoistoka je zabrinjavala situacija u istonoj Bosni i Sandaku, gde su bile prikupljene jedinice 2. i 3. korpusa, 5. i 16. divizija NOVJ, iji bi prodor u Srbiju, preko koje vode glavne komunikacije iz srednje Evrope ka Albaniji, Grkoj, Bugarskoj i Turskoj, izazvao ozbiljne tekoe pri daljoj organizaciji odbrane Balkana. Prema nemakoj proceni postojala je neposredna opasnost od saveznike invazije na Balkan i prodora Crvene armije preko Rumunije i Bugarske. Osim toga, Turska je mogla pristupiti saveznicima, a postojali su i neki znaci kolebanja u Bugarskoj i Rumuniji. Zbog toga je nemaka Vrhovna komanda naredila da njene snage na Balkanu izvedu ciklus operacija u toku zime 1943/44. godine i razbiju glavne snage NOVJ. Na osnovu te odluke, komanda Jugoistoka naredila je tabu 2. oklopne armije da izvede ofanzivnc operacije protiv NOVJ u centralnom delu Jugoslavije, izmeu jadranske obale i Kupe, Save, Drine i Lima. U novembru su nemake trupe izvrile sve pripreme za operacije koje su trebale poeti prvih dana decembra.297 tab 5. SS brdskog korpusa dobio je zadatak da 7. SS i 369. legionarskom, delovima 187. peadijske divizije 69. korpusa, nekim samostalnim pukovima i pridatom 1. brdskom divizijom izvede operaciju u Sandaku i istonoj Bosni, a 15. brdski armijski korpus da 114. lovakom i 264. peadijskom i 373. legionarskom divizijom, glavninom 1. kozake divizije 69. korpusa i pridatom 371. peadijskom divizijom dejstvuje u Dalmaciji Kordunu i Baniji. Po zavretku ovih operacija oba korpusa trebalo je da u januaru 1944. prenesu dejstva u srednju i zapadnu Bosnu, severnu Dalmaciju, Liku, Gorski kotar i Hrvatsko primorje. Pozicije NOVJ u srednjem i zapadnom delu Jugoslavije bile su uvrene, te su stvoreni povoljni uslovi za prenoenje teita oruane borbe u istone krajeve Jugoslavije. Vrhovni tab NOV i POJ je nameravao da jake snage sa prostorije Crne Gore, Sandaka i istone Bosne
2M Krajem 1943. godine NOV i POJ imali su oko 320.000 naoruanih boraca, svrstanih u 9 korpusa, u ijem je sastavu bilo 28 divizija, dve borbene grupe jaine divizije, 99 brigada, oko 99 partizanskih odreda i dvadesetak samostalnih bataljona. Za jugoslovensko ratite ona je vezivala oko 860.000 okupatorskih, kvislinkih i kontrarevolucionarnih vojnika. 207 U tabu 2. oklopne armije, 7. novembra na konferenciji sa komandantima korpusa i divizija, razraeni su planovi u vezi s predstojeim dejstvima (AVII, mikroteka, film N5/599600).

uputi u Srbiju, kako bi one ugrozile glavne neprijateljske komunikacije u moravsko-vardarskoj dolini i ostvarile vru vezu sa oslobodilakim pokretima Grke, Albanije i Bugarske. Osim toga, prodor u Srbiju imao je cilj da se razbiju i unite etnici Drae Mihailovia, koji su u to vreme jo jedino u Srbiji predstavljali znaajno uporite i nadu kontrarevolucionarnih snaga u zemlji i kraljevske vlade u izbeglitvu. O tome Tito pie tabu 2. korpusa NOVJ, 6. decembra 1943, sledee: Predeli Srbije, Metohije, Kosova i Makedonije predstavljaju velike rezervoare za mobilizaciju novih snaga, koje moramo blagovremeno prihvatiti i zatalasati."m Pratei koncentraciju nemakih jedinica, Vrhovni tab je uoio jae grupisanje u zapadnom i severozapadnom delu Jugoslavije, pa je na osnovu toga smatrao da e, verovatno, neprijatelj napadati na pojedinim pravcima i da nee vriti zamanije ofanzivne poduhvate na itavoj slobodnoj teritoriji. Meutim, kad su poela ofanzivna dejstva, Vrhovni tab je otkrio namere neprijatelja, pa je jedinicama NOV i POJ nareeno sledee: korpusi koji su se nali pod udarom nadmonog neprijatei ja da izvre dekoncentraciju jedinica, talco to e izbei okruenje uz razvlaenje i usporavanje prodora neprijateljskih napadnih kolona i to primenom zadravajue odbrane, a zatim da im se vetim manevrima zabacuju na bokove i u pozadinu i da im energinim udarima nanose gubitke; ostale jedinice da izvode napade na neprijateljske kolone u pokretu i na posade u uporitima i garnizonima i da rue komunikacije u operativnim zonama, kako bi se umanjio efelcat nemalce ofanzive. Prvih dana decembra 1943. poela su nemaka dejstva u Sandaku, istonoj Bosni, Baniji, Kordunu i Dalmaciji, da bi se u januaru 1944. prenela u srednju i zapadnu Bosnu, severnu Dalmaciju, Liku, Gorski kotar i Hrvatsko primorje, ime je poela serija nemakih napadnih operacija lcoje su poznate kao zimske operacije 1943/44. godine.

ODBRAMBENA DEJSTVA 3. KORPUSA NOV* U' ISTONOJ BOSNI I SANDAKU , . (sheme 34 i 35) Odbrambena dejstva 3. korpusa u istonoj Bosni i Sandaku, jaine oko 10,000 boraca, za vreme nemake napadne operacije Kugelblic" i neturm" od 3. do 31. decembra 1943. poznate su pod nazivom istonobosanska zimska operacija", koju je izvodio nemaki 5. SS brdski armijski korpus ojaan 1. brdskom divizijom i delovima bugarske 24. divizije ukupno oko 70.000 vojnika, s ciljem da se sprei grupisanje snaga NOVJ i prodor u Srbiju.
208 Zbornik NOR-a, tom II, knj. 11, clolc. 101.

U toku oktobra i novembra 1943. godine, 3. i 2. korpus NOVJ205 uspeli su da u istonoj Bosni, Sandaku i Crnoj Gori stvore prostranu slobodnu teritoriju, koja je imala operativno-strategijski znaaj. Jedinice 3. korpusa i 16. divizija drale su veliki deo istone Bosne. Junije, u dolini Lima i Uvea i na Zlatiboru, orijentisana ka Uicu, nalazila se 5. divizija, dok je 2. proleterska divizija 2. korpusa bila na prostoriji Pljevalja, Brodareva i Prijepolja, usmerena ka Sjenici i Novoj Varoi, operacijom, angaovao je: delove 369. legionarske divizije, 1. lovaki reSvojim dejstvima 3. korpus je skoro potpuno onemoguio neprijateljski saobraaj u istonoj Bosni i ugrozio rudarske basene u dolini Bosne i Spree. tab 3. korpusa je nameravao da uvrsti i proiri uspehe postignute u toku jeseni, pa je, po odobrenju Vrhovnog taba, NOV i POJ, odluio da oslobodi Tuzlu i Zvornik i da teite borbi prenese u severni deo istone Bosne. Prvih dana decembra poelo je pregrupisavanje njegovih jedinica. Brigade 27. divizije, koje su se nalazile na junim padinama Jahorine, povuene su na Romaniju da smene 17. diviziju, koja je orijentisana ka dolini Spree i tuzlanskom basenu da bi, zajedno sa 16. divizijom, uestvovala u predvienom napadu na Tuzlu. Nemaka Komanda Jugoistoka cenila je da se u istonoj Bosni i Sandaku prikupljaju jae snage NOVJ koje bi mogle preduzeti prodor u Srbiju, pa je dala zadatak 2. oklopnoj armiji da organizuje i svim raspoloivim snagama izvede operaciju radi unitenja jedinica NOVJ u jugoistonoj Bosni i Sandaku. Predvienu operaciju, prema planu taba 2. oklopne armije, izvodio je 5. SS brdski armijski korpus, pod komandom SS-brigadenfirera Ar tura Plepsa. Operacija je poela 3. a zavrila se 31. decembra 1943. Planirana je kao jedna, a izvedene su dve operacije, koje se tretiraju kao etape sa dvodnevnom operativnom pauzom. Trajala je 28 dana. Prva etapa (3 15, decembra) ili limsko-drimska (Kugelblic") operacija obuhvata napadna dejstva nemakog 5. SS brdskog korpusa s ciljem da se razbiju 3. korpus (17. i 27. divizija) i 2. i 5, divizija NOVJ u junom delu istone Bosne i Sandaka. Prema operativnoj zamisli, trebalo je da nemake pomone snage posednu i organizuju za odbranu liniju Sarajevo Sokolac Han-Pijesak Vlasenica Srebrenica desna obala Drine od Rogatice do Brusnikog potoka, a glavne snage da nastupaju kroz Sandak i preko planine Jahorine potiskujui jedinice NOVJ na sever kako bi ih nabacile na pomenutu liniju i tu razbile i unitile.' 11 1 tab 5. brdskog armijskog korpusa, koji je neposredno rukovodio operacijom, angaovao je: delove 369. legionarske divizije, 1. lovaki rezervni i 92. motorizovani puk iz Sarajeva, delove 187. rezervne peadijske divizije i 901. motorizovanog nastavnog puka iz Tuzle i Zvornika i delove bugarske 24. divizije, sa prostorije Uice Zlatibor Kreuma, da posednu zaprenu liniju", a nemaku 1. brdsku diviziju iz rejona
209 tab 2. korpusa sainjavali su: komandant general-major Peko Dapevi, politiki komesar Mitar Baki i naelnik taba pukovnik Rudolf Primorac. tab 3. korpusa sainjavali su: komandant general-major Kota Nad, politiki komesar Vladimir Vlado Popovi i naelnik taba pukovnik Jovan Vukoti.

Sjenice i 7. SS d i viziju Princ Eugen" sa linije Gacko Nevesinje da nadiru ka zaprenoj liniji" sa jugoistoka i juga, sa zadatkom da na svojim napadnim pravcima razbiju jedinice NOVJ i nabace ih severno od linije Viegrad Pale, i tu pristupe unitenju okruenih sna ga - 2, 5, 17. i 27. divizije. Na teritoriji izmeu Drine i Bosne nalazili su se 3. korpus (17. i 27. divizija) i 16. vojvoanska divizija, a u Crnoj Gori i Sandaku 2. korpus, od kojih je 2, divizija na prostoriji Pljevlja, Brodarevo, Prijepolje, orijentisana ka Sjenici i Novoj Varoi, a 5. krajika divizija u dolini Lima i Uvea i na Zlatiboru orijentisana prema Uicu. Prema nareenju Vrhovnog taba NOV i POJ 2. i 5. divizija pripremale su se za prodor u Srbiju. tab 3. korpusa i tabovi 2. i 5. divizije nisu imali podatke o predstojeoj operaciji i bili su potpuno iznenaeni, to je imalo teke posledice kod 2. divizije. Nemaka 1. brdska divizij (X f Sci delovima motorizovanog puka Brandenburg", u vie kolona je krenula u napad 3. decembra na frontu Nova Varo Broarevo, usmeravajui glavni udar prema Sjenici, Prijepolju i Pljevljima. Kako je nemaka 1. brdska divizija znala za taan raspored snaga 2. proleterske divizije, jednom kolonom je uspela niz desnu obalu Lima da obie dva bataljona 2. proleterske brigade na Koevini, ue u Prijepolje, gde se nalazio 3. bataljon 1. umadijske brigade, i na prepad zauzme most na Limu. Uz sadejstvo ostalih snaga koje su ubrzo prodrle u Prijepolje, Nemci su blokirali dva bataljona 1. umadijske brigade i bolnicu na levoj obali Lima, u neposrednoj blizini mosta. U dramatinoj borbi zbog nebudnosti, 2. proleterska i 1. umadijska brigada bile su potpuno iznenaene i pretrpele su teke gubitke. 2 ' 0 Za to vreme delovi 2. korpusa i ranjenici napustili Pljevlja, ostavljajui neprijatelju veliku koliinu hrane i drugog materijala. Posle zauzimanja Prijepolja a zatim, 5. decembra, i Pljevlja, 1. brdska divizija je krenula ka Brodarevu i urevia Tari, kao i Goradu i Priboju. tab 2. korpusa pokuao je da zaustavi prodiranje neprijatelja, pa je 5. divizija uputila 4. krajiku i dva bataljona 10. brigade na levu obalu Lima da, u sadejstvu sa jedinicama 2. proleterske divizije, zatvore pravac Pljevlja ajnie. Meutim, 2proleterska divizija se povukla na levu obalu eotine, pa je 98. puk 1. brdske divizije 6. decembra uao u Cajnie i produio ka Ustiprai i Goradu, gde je stupio u vezu sa 7. SS divizijom. Istog dana, 5. divizija odbila je sve napade 99. puka 1. brdske divizije, koji je nastupao niz Lim ka Priboju. Osealo se, prema ispoljenim dejstvima, da 1. brdska divizija tei ka krilnom obuhvatu 5. divizije. Pored toga, postojala je opasnost da dejstvom 98. i 99. puka, pravcem Pljevlja Rudo, 5. divizija bude presee210 Tada su 2. proleterska i 1. umadijska brigada imale sledee gubitke: 2. proleterska brigada imala je 139 poginulih i nestalih, 1. umadijska brigada imala je 200 poginulih i nestalih. Artiljerijski divizon 2. divizije imao je 101 poginulog i nestalog (uglavnom od pridatog ljudstva iz italijanske partizanske divizije Garibaldi"). Ranjenih je bilo preko 200. Osim toga, zarobljen je itav jedan italijanski radni bataljon, jaine 350400 ljudi. Nemci su u Pljevljima i kod urevia Tare zaplenili i znatne koliine naoruanja, opreme i hrane iz skladita 2. korpusa NOVJ. Josip Broz Tito, Sabrana djela, tom 18, str. 42, 267 (napomena 105).

ria na dva dela. Zbog toga je tab 5. divizije 7. decembra odluio da se jedinice povrate na desnu obalu Lima i da se cela divizija uputi na prostoriju Rudo Viegrad, gde e saekati razvoj situacije. Kada je 7. decembra zaplenjena nemaka borbena zapovest za ovu operaciju 2 ", tab 3. korpusa je sagledao razmere operacije i ciljeve Nemaca i o tome obavestio Vrhovni tab NOV i POJ, koji je odmah naredio da u sluaju jaeg pritiska dekoncentrie snage i ne prima odlune odbrambene borbe. Petoj diviziji je nareeno da se zadri u Sandaku i zapadnoj Srbiji, ali ona je bila prinuena da se pod borbom povue iz doline Lima i Uvea ka Viegradu gde je 9. i nou 9/10. decembra prela Drinu, poruila most i zadrala se na prostoriji Rogatice zatvarajui pravce koji od Gorada i Viegrada vode ka Rogatici. Istovremeno je, po nareenju Vrhovnog taba, na ovu prostoriju stigla iz Srbije 1. junomoravska brigada i ula u sastav 5. divizije. U vezi sa uputstvima Vrhovnog taba, tab 3. korpusa je naredio 17. diviziji da prekine borbe na pravcu Vlasenice i da razvije dejstva ka Tuzli i Doboju, a 27. divizija da zadrava prodor Nemaca pravcem Sokolac Vlasenica aktivnim dejstvima u bokove i pozadinu i osigura prihvat 5. divizije. Devetog decembra nemake snage su posele liniju Sarajevo Sokolac Han-Pijesak Vlasenica Srebrenica desna obala Drine od Rogatice do Brusnikog potoka. Trinaestog decembra tab 3. korpusa doneo je odluku da 27. divizija prekine borbe i da se probije preko ceste Sokolac Vlasenica i preduzme dejstva ka rudarskom bazenu Vare i Breza, a 5. divizija da se povue ka Drini i, ako bude jae napadnuta, pree u Srbiju. Nou 13/14. decembra 27. divizija se probila juno od Han-Pijeslca, vodei na nekim pravcima veoma otre borbe sa dobro utvrenim Nemcima, koji su komunikaciju kontrolisali tenkovima. Poto je propao pokuaj da se probije ka Jahorini, 5. divizija je nou 15/16. decembra uz znatne gubitke izvrila proboj juno od Han-Pijeska. Nemaka operacija se zavrila bez znaajnijih rezultata. U okruenju nije ostala nijedna jedinica NOVJ, niti je ijedna bila razbijena. Dole se obru stezao, 17. i 27. divizija izvodile su napadna dejstva ka dolini Spree i Bosne, a Nemci su bili prinueni da ponovo preduzimaju napade protiv 3. korpusa. Druga etapa (18 31. decembra) ili krivalska (nesturm") operacija nastala je posle nekoliko dana kada je tab 5. SS brdskog korpusa odluio da istim snagama otpone novi napad. Plan se sastojao u tome da se posedne leva obala reke Bosne od Sarajeva do Doboja, a glavninom da se preduzme koncentrino nastupanje sa linije Sarajevo Vlasenica Tuzla Doboj radi potiskivanja snaga NOVJ i njihovog nabacivanja na dolinu reke Bosne i unitenja.
U boju na Betnju, 15. brigada 17. divizije je 7. decembra zaplenila borbenu zapovest 2. bataljona 482 puka 187. rezervne divizije iz koje su se videli zadaci neprijatelja u operaciji Kugelbiic". Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 12. i 14. (napomena 13).
2,1

Planom je bilo predvieno da du leve obale Bosne, od Sarajeva do Doboja, deiovi 369. legionarske divizije, policijske i ustako-domobranske snage dre zastor, a 1. brdska i 7. SS divizija, 1. lovaki puk i borbena grupa 369. divizije, nastupajui sa cesta Sarajevo Vlasenica i Tuzla Doboj, zatvore obru i suavajui ga postepeno, sabiju jedinice 3. korpusa u dolinu Bosne i tu ih unite. Istovremeno, delovi 187. divizije i 901. motorizovanog puka, ustako-domobranske i etnike jedinice trebalo je da oiste Majevicu, Posavinu i Trebavu. Na prostoriji zahvaenoj novom nemalcom operacijom nalazile su se 17, 27. i 5. divizija. tab 3. korpusa uoio je namere Nemaca i doneo odluku o naputanju okruene prostorije dekoncentracijom divizija u vie pravaca. Ova odluka je u toku nastupanja nemakih snaga bila sprovedena tako da se 17. divizija sa podruja planine Ozren probila u Bira, 5. divizija se od Varea preko Konjuha probila ka Romaniji, a 27. divizija preko planine Zvijezda krenula je na jug pored Olova. Borbe su nastavljene 18. decembra pokretom 1. brdske i 7. SS divizije i borbene grupe 369. divizije, sa linije Vlasenica Sokolac prema dolini Bosne, gde je bila zaprena linija na kojoj su se nalazile glavnina 369. divizije, policijske i ustako-domobranske snage. U momentu kada su nemake snage izbile na jugoistone padine Ozrena i na liniju Ribnica Vare, u njihovom obruu nije bilo ni jedne jedinice NOVJ. Operacija je zahvatila i 16. diviziju u severnom delu istone Bosne, ali do veih borbi nije dolo, jer je 16. divizija, podeljena u dve grupe, vetim manevrisanjem na Majevici, u Biru, Posavini i Trebavi izbegla udare neprijatelja. Zakljuak. Nemci su prokrstarili slobodnom teritorij om, ali nisu uspeli da unite ili razbiju 3. korpus, niti da otklone opasnost od prodora jedinica NOVJ u Srbiju. Osim toga, u ovim operacijama Vrhovni tab NOV i POJ nije bio primoran da povue jedinice sa zapadne granice Srbije. Namera Vrhovnog taba da jaim snagama prodre u Srbiju nije nijednog momenta dovedena u pitanje. Operacija je izvoena u posebno tekim zemljinim i meteorolokim uslovima. S obzirom na takvo planinsko zemljite, veliki sneg i zimu u skoro jednomesenim borbama jedinice s ^ p o d n e l c velike napore i pretrpele znatne gubitke, koji su poveani i time to su Nemci nemilosrdno ubijali zarobljenike, ranjenike i nezatieno stanovnitvo. 212 Otra zima, slaba odea i, naroito, obua, oskudna ishrana i vrlo otean rad oko sanittslcog zbrinjavanja sputavali su manevarsku
212 U izvetaju taba 3. korpusa od 8. marta 1944. stoji: U Glasinakoj optini poslije este ofanzive od 32 sela ostala su dva nepotpuna sela. U Borikoj optini, srez Rogatiki, od 17 sela ostalo je 5. u Rogatikoj optini od oko 10 sela ostalo je dva. U Dubskoj optini, Rogatiki srez od 26 sela ostala je samo po neka kua. Praanskoj optini od 20 sela ostalo je 5. U Kneinskoj optini, Vlaseniki srez, od 20 sela ostalo je 3. U ehovikoj optini spalili su oko 60 kua. U muslimanskim selima Podgorja (obronci Konjuha) pobili su na oigled familije oko 30 ljudi. Po svim selima i gradovima vrili su pljaku i silovanja ena i djevojaka." Gubici 3. korpusa: poginulih 135, ranjenih 141, nestalih 250 i promrzlih 190 boraca. Oslobodilaki rat, knj. 2, 1022; Uro Kosti, Operacija Kugelblic" i neturm", VIG 4/1957, 6697.

i udarnu mo jedinica NOVJ. Uslovi u kojima je voena borba esto su prisiljavali jedinice da gazom savlauju vodene prepreke, to je dovodilo do jo veeg smrzavanja boraca, tako da je zbog toga u nekim jedinicama gotovo vie bilo izbaenih iz stroja nego zbog dejstva neprijatelja. Za jedinice 3. korpusa i 5. divizije ova operacija je tipino odbrambena. Do borbi je najee dolazilo iznenada, u susretu, pri emu su obe strane imale napadne namere. Posebno su doli do izraaja manevar jedinica po unutranjim pravcima, dekoncentracija snaga kao nain izbegavanja okruenja i izlazak iz operativnog okruenja probojem neprijateljskog obrua, to je usmeravano od vrhovnog komandanta marala Tita, koji je vie puta naredio da se neprijatelju ne dozvoli sabijanje jedinica NOVJ na jednom mestu, emu je on teio, nego da se dekoncentracijom zabacuju jedinice u neprijateljsku pozadinu. Iako je ova operacija trajala samo 28 dana, za nemako komandovanje to je bio suvie dug vremenski period, jer je ve bila planirana nova operacija protiv jedinica NOVJ u zapadnoj i srednjoj Bosni. Novih snaga za tu opei-aciju Nemci nisu imali, pa su u n j o j morali angaovati glavninu snaga kojima su izvodili operacije u istonoj Bosni.

ODBRAMBENA DEJSTVA 4. KORPUSA NOVJ NA KORDUNU I BANIJI (shema 36) Odbrambena dejstva 4. korpusa NOVJ na Kordunu, Baniji, Pokuplju i Turopolju, za vreme nemake napadne operacije Volf" od 7. do 29. decembra 1943, poznata su pod nazivom kordunako-banijsko-pokupsko-turopoljska operacija". Ona obuhvata napadna dejstva nemakog 15. brdskog armijskog korpusa jaine oko 30.000 vojnika protiv 4. korpusa, 28. divizije i umbersko-posavskog sektora NOVJ jaine oko 13.000 boraca. tab 2. oklopne armije odluio je da istovremeno sa ofanzi vnim dejstvima u istonoj Bosni i Dalmaciji izvede operaciju na Kordunu i Baniji i razbije 4. korpus NOVJ,213 uniti njegove baze za snabdevanje i izvri deportaciju stanovnitva 214 , kako bi oslobodio komunikacije koje iz doline Save vode ka jadranskoj obali i time obezbedi o dublju pozadinu snaga na obalskom pojasu. Zadatak je poveren tabu 15. brdskog armijskog korpusa, pod komandom general-majora Ernesta fon Lejzera koji je upotrebio 371. peadijsku, delove 373. legionarske divizije, glav213 tab 4. korpusa sainjavali su: komandant pukovnik Ivan Rukavina, politiki komesar Veco Holjevac i naelnik taba m a j o r Nikola Grubor. 214 tab 2. oklopne armije naredio je da se izvri deportacija sposobnog mukog stanovnitva, oko 6.000 ljudi, za koje su bili pripremljeni logori u Sisku i Karlovcu. Deportacija stanovnitva dobila je ifrovani naziv Zilbertreifen". Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 36.

ninu 1. kozake konjike divizije i ustako-domobranske snage, jaine do etiri puka, ukupno oko 30.000 vojnika. 215 Poetkom decembra 1943. jedinice 4. korpusa NOVJ drale su na Baniji i Kordunu osloboenu teritoriju, koja je sa severozapada bila ograniena linijom Karlovac Generalski Stol Ogulin; sa juga Velika Kladua Vranogra Buin Otoka Bosanski Novi; sa istoka Bosanski Novi Dvor Kostajnica Sunja; sa severa rekom Kupom, s tim to je neprijatelj drao u svojim rukama gradove i komunikaciju Glina Petrinja. Tada su se jedinice 4. korpusa nalazile u sledeem rasporedu: na desnoj obali Kupe, na odseku Lasinja Slatina, bila je 8. divizija, spremna da se prebaci u Pokuplje i Turopolje, gde je zajedno sa jedinicama 28. divizije i umberako-posavskog sektora216 trebalo da dejstvuje prema eleznikoj pruzi Zagreb Sisak; juno od Karlovca, zatvarajui pravce ka Vojniu i Slunju, dejstvovao je Kordunaki partizanski odred, dok se na iroj prostoriji od Plakog do Plitvikih jezera nalazio Plasanski partizanski odred, orijentisan prema Otarijama i Bihau. U rejonu Velike Kladue Cazinski partizanski odred vodio je borbe sa muslimanskom milicijom, dok se u trouglu Dvor Kostajnica Petrajnica Petrinja nalazila 7. divizija, orijentisana ka komunikacijama u dolini Une i Save, a oko Gline bio je Banijski partizanski odred. Ukupno je bilo oko 13.000 boraca. Operativna zamisao taba 15. brdskog armijskog korpusa predvidela je da 371. divizija sa linije Karlovac Ogulin nastupa prema istoku do zapadnog dela amarice, proeljavajui" uz put zemljite, a naroito Petrovu goru. Istovremeno, glavnina 1. kozake konjike divizije i delovi 373. divizije i 2. domobranskog lovakog zdruga trebalo je da, aktivnim dejstvima sa komunikacija Glina Petrinja Sunja i Sunja Kostajnica Biha, veu 7. diviziju 4. korpusa, a zatim, kada 371. divizija, u nastupanju preko Korduna, izbije u dolinu reke Gline, sa njom preu u koncentrian napad na snage 4. korpusa na amarici i tu ih unititi. Polazni poloaji biii su na linijama Ogulin Karlovac Bosanska Krupa Bosanski Novi i Kostajnica Sisak Petrinja Glina. U prvoj etapi na Kordunu je angaovano preko 6.500 neprijateljskih vojnika prema 4.495 boraca 4. korpusa, a u drugoj etapi na Baniji je upotrebi jeno 8.000 prema 4.600, ime je neprijatelj, uspostavio nadmonih snaga.217 ";
215 tab 15. korpusa je _za operaciju angaovao glavninu 371. peadijske divizije (oko 10.000 vojnika),'!, kozaku konjiku diviziju bez 2. brigade (11.524 vojnika), 4 bataljona i 1. artiljerijski divizion 373. divizije (oko 2.500 vojnika), 8 ustakih i 1 domobransku satniju Prvog sektora (oko 1.500 vojnika), ustake i domobranske jedinice (2. lovakog zdruga) iz garnizona Petrinja, Sisak, Sunja, Kostajnica i Bosanski Novi (oko 3.500 vojnika) i muslimansku miliciju (oko 1.000 vojnika) ukupno oko 30.000 ljudi. 216 tab umberako-posavskog sektora sainjavali su: komandant m a j o r Vojko Hosteter, politiki komesar Frane Knebl, naelnik taba Duan Peki. Pod njegovom komandom bili su: Omladinska brigada Joe Vlahovi" i umberako-pokupski i Turopoljslco-posavski partizanski odred. 217 Da bi razbio i unitio 4. korpus NOVJ oko 13.000 boraca. tab 15. brdskog korpusa je planirao operaciju koju je trebalo izvesti u tri etape, i to: prvu u t r a j a n j u ocl 5 dana na Kordunu, drugu u t r a j a n j u od 7 dana u Baniji i tieu etapu u t r a j a n j u od 4 dana na Turopolju i Pokuplju. Slavko Odi, Operacija Panter" (Panther), VIG 1/1955, str. 1921.

tab 4. korpusa, koji se nalazio u Kestenovcu, nije oekivao napad neprijatelja, to se vidi i iz rasporeda njegovih jedinica, jer su pravci Karlovac Vojni i Ougiln Slunj ostali skoro nezatieni. Obavetajna sluba je ipak registrovala koncentraciju jaih neprijateljskih snaga u Karlovcu, ali iz toga nisu izvueni zakljuci o pravim namerama neprijatelja. Kordunako-banijslca operacija poela je iznenadno nastupanjem nemakih snaga sa linije Karlovac Ogulin 7. decembra, a zavrila se udarom na prilazima amarici i povlaenjem 28. divizije preko Save u Moslavinu, 26. decembra 1943. Trajala je 23 dana, a izvedena u dve etape. Prva etapa (7 11. decembra) obuhvata borbe na Kordunu. Poelo je 7. decembra nastupanjem 371. divizije. Sa pravca Karlovac, ojaani 669. puk izbio je 8. decembra u Vojni, odbacivi delove Kordunakog partizanskog odreda. Da bi spreio prodor neprijatelja ka Vrginmostu, tab 8. divizije odmah je uputio 1. brigadu na severne padine Petrove gore da zatvori pravac Vojni Vrginmost. Meutim, zbog ispada ustakih snaga ka Sjeniaku, koji je ocenjen kao pokuaj prodora ka Vrginmostu sa severozapada, tab 8. divizije je zadrao 3. brigadu na tom pravcu sve do 11. decembra, a to je omoguilo 669. puku da 9. decembra, gotovo neometano, iz Vojnia prodre u Vrginmost i sutradan u Topusko. Iz Tounjskog Tria 671. puk je krenuo u napad i 7. oktobra kod Primilja njegova prethodnica se sukobila sa 2. brigadom, koja je bila u pokretu ka Lici. U otroj susretnoj borbi puk je odbaen preko Mrenice, ime je dobijeno u vremenu da se i ostatak brigade, koji se prevozio kamionima, u toku noi prebaci kroz Primilje u pravcu Plave Drage. Uspevi da nastavi prodor, 671. puk je preko Slunja i Cetingrada izbio 10. decembra u Veliku Kladuu. Glavni tab NOV i PO Hrvatske zadrao je 2. lcordunaku brigadu na komunikaciji Tri Slunj, da dejstvuje na neprijatelja i spreava njegov saobraaj, a istovremeno je naredio 7. diviziji da 4. brigadu uputi u rejon Vrnogra Velika Kladua da bi zatvorila pravce od Kladue ka slobodnoj teritoriji Banije, a 2. bataljonu Plaanskog partizanskog odreda da napadne neprijateljske snage ako bi nastupale iz Slunja ka Drenik-Gradu. Svim ostalim jedinicama koje su se nalazile u susednim oblastima, gde neprijatelj nije preduzeo napade, izdata su nareenja da pojaanim dejstvima na svojim odsecima veu neprijateljske sna"g i onemogue njihovo eventualno upuivanje na Kordun. Jedinice 371. divizije zadrale su se na Kordunu do 14- decembra, kada su produile ka Glini da bi nastavile borbe na Baniji. Pri odlasku nemakih snaga, jedinice 8. divizije napadale su njihove pozadinske delove. U meuvremenu, 1. i 3. brigada 7. divizije napale su 9/10 decembra uporite 1. kozake divizije. Druga etapa (12 24. decembra) obuhvata borbe na Baniji. Poela je 12. decembra prelaskom u nastupanje 1. kozake konjike divizije iz Petrinje, Kostajnice i Kozibroda i 373. legionarske divizije, delova 2. domobranskog lovakog zdruga i muslimanske milicije sa linije Bosanski Novi prema amarici, iz Otoka i Cazina prema Kladui, da bi u sadejstvu sa 371. divizijom razbili 7. diviziju i unitili njene baze za

snabdevanja na amarici. Nastupanje neprijatelja bilo je znatno usporeno zbog poruenih mostova i mnogobrojnih prepreka na komunikacijama. Naroito estoke borbe vodene su na pravcu Bosanski Novi Dvor na Uni. Sredinom decembra situacija na Baniji bila je ozbiljna jer je neprijatelj, uz posedanje komunikacije oko amarice, ovladao gotovo svim naseljima. Iz rejona Gline, odbacivi Banijski partizanski odred i 3. brigadu 7. divizije, nastupala je 371. divizija, koja je nastojala da zatvori obru oko amarice, gde su se nalazili 1, 3. i delovi 2. brigade 7. divizije i Banijski partizanski odred. Uoivi namere neprijatelja, tab 7. divizije je 17. decembra izvukao snage sa amarice, na prostoriju Glina Topusko Vrnogra, i tako u poslednjem trenutku izbegao opkoljavanje. Neprijatelj je 17. decembra zatvorio obru oko amarice i poeo proeljavanje" koje je trajalo do 23. decembra. Snage 373. divizije povukle su se u polazne garnizone i uporita u dolini Une, a 371. i 1. kozaka divizija u rejon Gline i Siska radi izvoenja tree etape operacije. Jedinice Turopoljsko-posavskog partizanskog odreda su 18/19. decembra izvrile uspean napad na uporite u selu Sopnici, zarobile posadu i unitile skladite avionskih bombi i protivavionskih granata i, zajedno sa 28. divizijom, 19. decembra napale aerodrom Kurilovac kod Zagreba. Radi rastereenja 4. korpusa, jedinice 13. primorsko-goranske i 18. slovenake divizije NOVJ vodile su, od 15. do 23. decembra, estoke borbe s ustaama u Vrbovskom kada se neprijatelj povukao u Ogulin. Da bi obezbedio vane komunikacije Zagreb Sisak i Zagreb Karlovac, tab 15. korpusa je odluio da odmah po zavretku dejstava na Kordunu i Baniji preduzme novi napad da uniti jedinice NOVJ izmeu Kupe i Save, u Pokuplju i Turopolju. Predviena je upotreba 371. divizije i 4. puka iz 1. kozake konjike divizije. Meutim, da bi izbegla okruenje, 28. divizija se 28/29. decembra prebacila na levu obalu Save i odstupila prema Moslavini, a jedinice umberako-posavinskog sektora na umberak, tako da je neprijatelj udario u prazno i, poto je prokrstario terenom izmeu reka Save i Kupe, zavrio 29. decembra operaciju. 2 ' 8 " Prodorom na Kordun, nemake snage su onemoguile ostvarenje plana Glavnog taba NOV i PO Hrvatske da 8. diviziju uputi preko Kupe prema komunikaciji Zagreb Sisak. Osim toga, one su ovom operacijom privremeno oslabile 'i pritisak 4. korpusa na komunikacije Karlovac -- Ogulin i Sisak Kostajnica Biha, to im je olakalo veze sa obalskim pojasom. Meutim, ubrzo su se jedinice 4. korpusa sredile i preduzele nove napade na neprijatelja.
U korunako-banijskoj operaciji okupatorsko-kvislinke snage unitile su i zaplenile znatan b r o j magacina, popalile mnogo seoskih domainstava i odvele oko 4.500 grla stoke. U borbama od 6. do 24. decembra na teritoriji Korduna i Banije, prema izvetajima jedinica 4. korpusa, gubici iznose: 15 brdskog armijskog korpusa: 776 mrtvih, 910 ranjenih i 16 zarobljenih; 4. korpus NOVJ imao je: 81 poginulog, 215 ranjenih, 17 nestalih i 1 zarobljenog. Slavlco Odi, Operacija Panter", VIG 1/1955, str. 3678 i 4/1955, str. 1943.
218

Napadnim dejstvima jedinica koje su se nalazile u susednim oblastima, gde neprijatelj nije preduzeo napade 13. primorsko-goranske, 18. slovenake i 4. krajike divizije, vezane su neprijateljske snage i onemogueno je njihovo eventualno upuivanje na Kordun i Baniju. PRVA BANJALUKA OPERACIJA (shema 37) Prva banjaluka operacija obuhvata napadna borbena dejstva jedinica 5. korpusa NOVJ jaine oko 13,000 boraca protiv nemakih i kvislinkih snaga u Banjaluci, Bosanskoj Gradiki i okolnim uporitima jaine oko 9.500 vojnika, koja je vodena od 30. decembra 1943. do 2. januara 1944. radi zauzimanja Banjaluke, aerodrom u Zaluanima i Bosanske Gradike. Da bi privukao nemake i kvislinke snage, koje su u decembru 1943. prisilile 3. korpus u istonoj Bosni na odbranu, Vrhovni tab NOV i POJ naredio je 5. korpusu 219 da, ojaan 3. krajikom brigadom 1. proleterske i 3. likom brigadom 6. divizije, napadne Banjaluku i zauzme je, te privue to jae neprijateljske snage iz istone Bosne i olaka situaciju kod 3. korpusa NOVJ. U Banjaluci se nalazio tab nemakog 15. brdskog armijskog korpusa pod komandom generala Ernesta fon Hej zera sa nemakim i ustako-domobranskim jedinicama, koje su sa onima u Bosanskoj Gradiki i okolnim uporitima bile jaine oko 9.500 vojnika, od kojih oko 4.500 u Banjaluci. Neprijatelj je titio Banjaluku kao vaan privredno-politiki centar, mesta u dolini Sane sa rudnikom Ljubija i komunikacije koje vode prema Savi. Istovremeno, preduzimao je napadna dejstva ka slobodnoj teritoriji zapadne Bosne.220 Odbrana Banjaluke zasnivala se na uporitima spoljne, neposredne i unutranje linije odbrane grada.221
219 tab 5. korpusa NOVJ sainjavali su: komandant pukovnik Slavko Rodi, politiki komesar Veljo Stojni i naelnik taba potpukovnik Milorad Mijatovi. 220 u Banjaluci su se, pored taba nemakog 15. brdskog korpusa, nalazili delovi 4 peadijske domobranske i divizije Brandenburg" i 14. policijskog bataljona i jedna oklopna izviaka eta; tab 4. lovakog domobranskog zdruga sa delovinra 7. i 13. lovake pukovnije i tri topnika sklopa i delovi 33. orunike pukovnije;'- mesna policija i vie manjih nemakih, ustakih i domobranskih jedinica. U selima oko Banjaluke bilo je vie etnikih grupa. U Bosanskoj Gradiki, odakle se moglo brzo intervenisati prema Banjaluci, nalazili su se delovi 7. lovake pukovnije, 3. i 5. policijskog bataljona, jedna ustaka satnija i jaa grupa nemakih andarma. 221 Odbrana Banjaluke zasnivala se na uporitima spoljne odbrane na liniji Klanice Trapisti Muslimanski elinac Karanovac Han Kola Gornji eher aerodrom Zaluani: linija neposredne odbrane Banjaluke jurotezala se ivicom grada i ona se, pored utvrenih zgrada, oslanjala na iane prepreke, a mestimino su bili izraeni rovovi i armirano-betonski bunkeri; unutranja odbrana grada bazirala je na organizovanoj odbrani zgrada od tvrdog materijala, kao to su bile: Pilana, logor Vrbas", Uiteljska kola, Tvornica duvana, Pozorite, Hipotek a m a banka, Banjski clvori, hotel Bosna", andarmerijska stanica, eleznika stanica, banska palata, hotel Palas", sokolana, kazniona Crna kua", tvrava Kastel", Gradska venica, Trgovaka akademija, betonski most na Vrbasu kod Katela" i jo neki m a n j i objekti.

Znaajnu ulogu u sistemu odbrane predstavljala je reka Vrbas, koja je oteavala prodor u grad i omoguavala braniocu da glavninu snaga upotrebi za odbranu sa zapada i severa. Poto je neprijatelj imao dosta jake snage u Gradiki i naseljima na komunikaciji Banjaluka Bosanska Gradika, kao i u Prijedoru i du puta Banjaluka Prijedor, bezbednost odbrane Banjaluke bila je vea tim pre to su ove snage, naroito one sa komunikacije Gradika Banjaluka, mogle brzo i efikasno intervenisati. Oekujui napad na Banjaluku (ija je obavetajna sluba saznala za pripreme i za poetak napada 5. korpusa), nepriatelj je preduzeo potrebne mere za uvrenje odbrane. Najpre je pratio koncentraciju jedinica i avijacijom napadao kolone koje su podilazile gradu. Osim toga, tab 2. oklopne armije, na zahtev taba 15. brdskog korpusa, naredio je 901. motorizovanom puku, koji se nalazio u istonoj Bosni, da raspoloive delove hitno uputi preko Slavonskog Broda i Nove Gradike ka Banjaluci. Komanda garnizona u Banjaluci uvela je 31. decembra pripremno stanje i povukla neke isturene delove za pojaanje odbrambenih poloaja u gradu. Da bi banjaluku operaciju obezbedio sa drugih pravaca, Vrhovni tab NOV i POJ je naredio 1. proleterskom korpusu da vee neprijateljske snage u irem rejonu Travnika, a 6. korpusu da napadne nemake posade du komunikacija severno od Save i da, ruenjem i zapreavanjem na cestama i eleznikim prugama, sprei upuivanje neprijateljskih snaga iz Slavonije ka Banjaluci. Prema operativnoj zamisli taba 5. korpusa trebalo je koncentrinim napadom glavnim snagama zauzeti Banjaluku i aerodrom u Zaluanima, a pomonim Bosansku Graditu i pontonski most na Savi i time spreiti intervenciju sa severa. Istovremeno, radi obmane neprijatelja trebalo je izvriti demonstrativni napad na Prijedor, a radi obezbeenja i onemoguavanja dejstva etnika, prema centralnoj^ Bosni angaovati partizanske odrede i jednu brigadu. Shodno tome, tab 5. korpusa je 4. i 11. diviziju i 13. brigadu 10. divizije i dve brigade iz 1. proleterskog korpusa podelio u pet grupa i svakoj dao posebne zadatke, i to: prva grupa (3. lika, 6. i 13. krajika brigada i Sanski partizanski odred i 1. artiljerijski divizion), pod komandom taba 4. divizije, imala je zadatak da zauzme severni deo grada i aerodrom u Zaluanima, a delom snaga da vri pbebeenje sa pravca Ivanske. Po zavretku borbi u gradu, trebalo je da usmeri dejstva ka Prijedoru, oslobodi Ivansku, Omarslcu, Kozarec. i, zajedno sa petom grupom, Prijedor; druga grupa (5. i 12. krajika brigada), pod komandom taba 11. divizije, imala je zadatak da zauzme istoni deo grada i isturene utvrene poloaje Klanicu, Trapiste, Vrbanju i elinac, a potom da, preko mostova na Vrbasu, prodre u zapadni deo grada i sadejstvuje sa prvom i treom grupom. Zatim je deo snaga trebalo uputiti ka Prnjavoru, gde se, na zatvaranju pravca Derventa Banjaluka, nalazila 12. slavonska brigada; trea grupa (3. krajika brigada, Udarni odred i 2. artiljerijski divizion), pod komandom taba 3. krajike brigade, imala je zadatak da

zauzme juni deo grada i Gornji Seher, a onda 3. brigada da ostane u gradu kao posada; etvrta grupa ( i L brigada, 1. bataljon 8. brigade, Gradilto-bjevanski partizanski odred i 1. baterija topova), pod komandom taba 11. brigade, imala je zadatak da brzim naletom zauzme Bosansku Graditu i uniti most na Savi, kako bi se spreila intervencija neprijatelja iz Slavonije; peta grupa (8. krajika brigada, Podgrmeki i Kozarski partizanski odred), pod komandom taba 8. krajike brigade, trebala je da izvede demonstrativni napad na Prijedor (zajedno sa prvom grupom), porui prugu u dolini Une i Sane i zatvori pravce od Prijedora prema Sanskom Mostu i Ljubiji. Zadatak artiljerije i minobacaa (13 topova i oko 30 minobacaa) bio je da plotunskom paljbom sa po 10 granata tuku centar Banjaluke, posle ega je trebalo da usledi opti juri peadije. Za borbu protiv tenkova jedinice su snabdevane benzinskim bocama, nagaznim minama, svenjevima bombi i drugim prirunim sredstvima, a protivoklopna oruja da dejstvuju iz streljakog stroja. 222 Sve jedinice odreene za napad na Banjaluku izvrile su pokret i do kraja dana 30. decembra 1943. stigle u rejone koncentracije. Poetak napada odreen je za 31. decembar u 22 sata, jer se oekivalo da e neprijatelj, zauzet proslavom Nove godine, biti potpuno iznenaen i nespreman da prui organizovan i efikasan otpor. Operacija je poela 31. decembra 1943. u 22 sata koncentrinim napadom na Banjaluku, aerodrom u Zaluanima i Bosansku Gradiku i demonstrativnim dejstvima prema Prijedoru. U napadu na Banjaluku, 6. i 13. brigada prodrle su u toku noi u blizinu centra grada, odakle su zadrane jakom vatrom, a u svanue, kada je i 3. krajika brigada zaustavljena na potoku Crkvine, brigade su neprijateljskim protivnapadom odbaene. Za to vreme, 5, 14. i 12. brigada ovladale su uporitima na desnoj obali Vrbasa, osim elinca, ali nisu uspele da se prebace preko reke. Bezuspean je bio i napad 3. like brigade na aerodrom u Zaluanima. Sledee noi (izmeu 31. decembra i 1. januara) napad na Banjaluku je ponovljen. U estokim ulinim borbama 13, i 6. krajika brigada prodrle su do centra grada, ali su tu zadrane vatrom iz utvrenih zgrada.223 Ponovni pokuaj 5, 14. i 12. brigade da se preko mostova kod
222 p r v a grupa imala je: 13 bataljona, 5 topova i 9 minobacaa; druga grupa: 8 bataljona sa 6 minobacaa; trea grupa: 6 bataljona, 3 topa i 6 minobacaa; etvrta grupa: 5 bataljona, 1 partizanski odred, 2 topa i 5 minobacaa; peta grupa: 3 bataljona, 2 partizanska odreda, 1 top i 3 minobacaa. Ukupna jaina oko 13.000 boraca i rukovodilaca, sa 13 topova (5 brdskih i 8 pt) i 30 minobacaa. Oslobodilaki rat, knj. 2, 4143: Stevo Samardija, Prva banjaluka operacija, Vojnoistorijski glasnik, 2/1950, str. 6273. Zbornik NOR-a, tom IV, kni. 20, dok. br. 137. 223 U toku noi 1/2. i 2. januara, trea grupa je, zajedno sa dva bataljona 12, brigade koji su joj se pridruili, i ovoga puta postigla najvie uspeha: unitila je uporite u zgradi gradske optine i u kaznioni, iz koje je oslobodila 207 zatvorenika, ali je i ona zadrana pred utvrenim Katelom. Oslobodilaki rat, k n j 2, str. 45.

sela Klanice, Trapista i Rebrovca prebace na levu obalu Vrbasa bio je osujeen, kao i napad 3. like brigade na aerodrom. Nije uspeo ni napad na Bosansku Graditu. Jedino je 8. brigada uspeno demonstrirala prema Prijedoru. U meuvremenu, delovi nemakog 901. motorizovanog grenadirslcog puka, u pokretu iz Tuzle preko Doboj a, Slavonskog Broda i Bosanske Gradite, probili su se 2. januara 1944. oko 12 sati u Banjaluku. Borbe su nastavljene do 22 sata, ali poto je obaveten o pokretima i drugih nemakih i domobranskih snaga iz istone prema srednjoj Bosni, tab 5. korpusa je naredio naputanje grada.224 Pri povlaenju prva grupa povukla se na prostoriju Bronzani Majdan Sanski Most, trea grupa na liniju Dobrnja Krupa (juno od Banjaluke), dok se druga grupa povukla u pravcu Prnjavora i Joavke, severno od Kotor-Varoa. Zakljuak. Banjaluka operacija izvedena je, pre svega, da bi se privukle nemake i kvislinke snage iz istone Bosne i time olakao poloaj 3. korpusa. Poto je u meuvremenu neprijateljska ofanziva u istonoj Bosni bila pri kraju, ova operacija nije bitnije uticala na njegov dalji plan dejstava. Nije postignut ni drugi cilj zauzimanje Banjaluke. Meutim, napadom je uzdrmana nemaka baza u Bosanskoj krajini i centralnoj Bosni, a samim tim poljuljan je i moral ustakih i etnikih snaga, koje su se u svojoj aktivnosti oslanjali na Banjaluku, te u znatnoj meri umanjen i njihov politiki uticaj u narodu. Po angaovanju snaga (osam brigada, pet partizanskih odreda i dva diviziona artiljerije), operacija predstavlja dotad najvee grupisan j e NOVJ u napadu na naseljena mesta. Trebalo je primeniti taktiku odlunih, brzih prodora ka centru grada, rastrojavajui na taj nain neprijateljski sistem odbrane, u emu se uvek nije uspelo. Napad na Banjaluku nije uspeo zbog toga to nije postignuto iznenaenje, jer je neprijatelj pravovremeno otkrio napad i pripremio se za odbranu. Bilo je slabo sadejstvo jedinica, a oseao se nedostatak u tekom naoruanju, potrebnom za unitenje ili neutralisanje jakih utvrenih uporita i vatrenih taaka. Neuspeo napad, na Bosansku Gradiku, kao i pokuaj da se uniti pontonslci m o s r h a . S a v i , omoguio je 901. motorizovanom puku da pi~odre u Banjaluku i-prui pomo braniocima, koji su se nalazili u tekoj situaciji, to je imalo presudan uticaj na dalji tok i konaan ishod operacije. Takoe druga grupa, ne uspevi da ovlada mostovima* na Vrbasu, nije upala u zapadni deo grada, gde su se vodile odluujue borbe. U borbama za Banjaluku poginulo je i ranjeno oko 600, a zarobljeno 990 neprijateljskih vojnika, dok su gubici 5. koi-pusa iznosili oko 200 mrtvih i 400 ranjenih. 225
2 2 4 Pored hitne intervencije 901. motorizovanog grenadirslcog puka, neprijatelj je uputio u pravcu Banjaluke vei b r o j drugih jedinica: sa linije Zavidovii Derventa krenuli su delovi 2. kozake konjike brigade, 4. i 6. domobranske lovake pukovnije, a iz istone prema centralnoj i zapadnoj Bosni 1. brdska divizija i 92. motorizovani grenadirski puk. 225 Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 4546; Stevo Samardija, n. ., str. 86.

PRODOR 14. DIVIZIJE NOVJ U TAJERSKU (shema 37) Prodor 14. divizije NOVJ iz Bele krajine u tajersku predstavlja posebnu operaciju koja obuhvata pokret i borbena dejstva vodene kroz Hrvatsku i Sloveniju od 6. januara do 24. februara 1944. Glavni tab NOV i PO i CK KP Slovenije, uz saglasnost i odobren j e vrhovnog komandanta NOV i POJ marala Josipa Broza Tita, doneli su odluku da se u tajersku uputi 14. divizija 7. korpusa, gde je trebalo, pored ostalog, da bude jezgro za osnivanje jo jednog korpusa NOVJ. Osim toga, trebalo je u tajerskoj pruiti pomo jedinicama 4. operativne zone226, stvoriti jo povoljnije uslove za dalji razvoj NOP-a i mobilizaciju novih boraca. Postupajui po tome, 14. divizija se 29. decembi'a 1943. prebacila u Belu krajinu i razmestila u selima Suhor, Jugorje, Slana Vas, gde je reorganizovana na t a j nain to su ostavljeni svi topovi veeg kalibra a peadijsko naoruanje italijanslcog i francuskog porekla i zamenjeno je nemakim. Zatim je odabrano 1.112 prekaljenih i fiziki izdrljivih boraca, svrstanih u 1. brigadu Tone Tomi", 2. brigadu Ljubo ercer" i 13. brigadu, Mirko Brui". Optereenje vojnika svedeno je na 35 do 40, a konja 130 do 150 kg. estog januara 1944, godine 14. divizija je izvrila pokret iz Bele krajine u Vojvodinu. Tu je 8. januara odrana konferencija lanova Glavnog taba Slovenije sa tabom 14, divizije, na kojoj je izloena opta situacija u tajerskoj i Hrvatskoj, postavljeni su i precizirani zadaci divizije po dolasku u tajersku i izdata detaljna uputstva za mar preko teritorije Hrvatske.227 Prodor je poeo 6. januara, a zavrio se 24. februara. Za 50 dana 14. divizija je prela put dug oko 630 km, i to kroz Hrvatsku za 29 dana oko 380 km a kroz Sloveniju za 19 dana oko 250 km. Prema toku pokreta i borbenih dejstava, u prodoru se uoavaju dve etape. Prva etapa (8. januara 5. februara) obuhvata pokret divizije preko teritorije Hrvatske. Osmog januara uvee 14. divizija je krenula iz Vidovine u umberku Ica Sv. Jani i nakon sukoba kod sela Galgovo kretala se do Vulcomerikih gorica i kroz ume Turopolja u pravcu reke Save, gde je prela kod sela Veleevac i Rua, oko 30 km jugoistono od Zagreba, nou 13/14. januara. Divizija je zatim produila pokret i 17. januara stigla u azmu, jedno od sredita slobodne teritorije 2. operativne zone Hrvatske, kada je prela preko pruge i ceste Krievci Bjelovar i Krievci Koprivnica i 21. januara izbila na Kalnik. Zbog lcon226 Krajem 1943. godine u tajerskoj u sastavu 4. operativne zone dejstvovali su 6. brigada Slavlco Slander", Pohorslci partizanski odred, koji je poetkom januara 1944. uao u sastav tada formirane 11. slovenake brigade Milo Zidanek" i Kozjanski bataljon, a od januara 1944. i Kamniko-zasavski prtizanski odred. Zdravico IClanjelc, Narodnooslobodilaki rat u Sloveniji 19411945, str. 248250. 227 Sa 14. divizijom je poao zamenik politikog komesara Glavnog taba Slovenije pukovnik Abvelj Viktor Rudi, a tab divizije su sainjavali komandant potpukovnik Klanjek Joe Vasja, zamenik komandanta potpukovnik Vidmar Anton Luka, politiki komesar Dobovinilc Stane Krt.

centracije ustakih snaga du ceste i pruge koja vodi od Varadina ka Zagrebu, 14. divizija se nekoliko dana zadrala na Kalniku, gde je 25. januara vodila manje borbe. Zajedno sa Zagorskim partizanskim odredom krenula je 28. januara sa Kalnika, prela komunikaciju Zagreb < Varadin i 29-30. januara prebacila se na planinu Ivanicu. Poto je prela prugu i cestu Krapina Roga tec, 5. februara izbila je na levu obalu Sutle kod Klanjeca. Posle 29 dana mara 14. divizija je stigla do Sutle i severno od Klanjeca gde je prela tzv hrvatsko-nemaku granicu. U toku pokreta ustae su u stopu pratile 14. diviziju, postavile vie zaseda i izvrile nekoliko napada, ali to joj nije smetalo da nastavi pokret i da stigne u Sloveniju. Daleko vea prepreka bili su blatnjavi putevi i barutine, naroito po prelasku pruge Karlovac Zagreb kada je padala kia, koja je usporavala mar, pa se za 1020 sati i vie jedva prelazilo 15 20 km. Druga etapa (6 24 februara) obuhvata dolazak i bot be koje je u poetku 14. divizija vodila u tajerskoj. im je neprijatelj saznao o pokretu divizije, odmah je preduzeo mere da joj sprei dublji prodor u tajersku koncentriui na Kozjanslcom snage.228 estog februara u 23 sata 14. divizija je kod sela Sv. Katarina, severozapadno od Kumrovca prela most na Sutli koji su podigli hrvatski seljaci i stigla u pogranini pojas tajerske, gde su namesto iseljenih Slovenaca doseljeni besarabsld i lcoevarski Nemci. S njima je dolo do prvih sukoba u selu Bua. U to vreme u istonom Kozjanslcom prikupljene su nove neprijateljske snage koje su 7. februara iz pravca Piltanja, Planice i Presena napale 14. diviziju, ali se ona prebacila na severne padine Bohora. Sutradan, po jakoj snenoj vejavici, odbila je nekoliko nemakih napada du puta Piltanj Planina, posle ega su 2. i 1. brigada stigle na junu stranu grebena Bohora, dole je 13. brigada ostala kod Podloga u zatitnici, vodei m a n j e borbe. Nou 9/10. februara 14. divizija je unitila postrojenja u rudnicima uglja Ratanj i Senovo i odbila napad Nemaca koji su intervenisali iz pravca Rajhenburga. Divizija je nastavila pokret po dubokom snegu i ledenoj vejavici, pa se nou 10/11. februara izvukla u rejon jugoistono od Zidanog Mosta, otkuda je posle jednodnevnog odmora krenula- prema Rimskim Toplicama s ciljem da se prebaci na desnu obalu reke Savinje, ali je zbog koncentracije nemakih snaga du pruge i puta Zidani Most Celje odustala od prvpbitne namere i krenula u pravcu Konjilce gore. Posle toga, probijajui se kroz neprijateljski raspored, 14. divizija je preko Konjilce gore i puta Konjice Vojnik 15. februara izbila u rejon Vitanja. Tu su bile prikupljene nemake snage jaine olco 6.000 ljudi, a sa pravca Slovenjgradeca kretao se jedan izviaki odred 438, divizije. Ove neprijateljske snage su uspele da okrue 14. diviziju a zatim je stegnu na uskom prostoru u rejonu Lindelc Mala Gora. Tek sutradan, u tekim borbama, 14. divizija se probila preko puta Vojnik Vitanje
Sastav snaga: 9. eta 649. i delovi 611. i 922. landesicen bataljona, jedna policijska eta, 48. protivtenkovska eta, baterija topova 438, diviziona i nekoliko alarmnih jedinica Vermanafta.
228

i izbila na Paki Kozjak. Nemake snage su izvrile p r eg r up i s a v a n j e i ponovo je okruile. Zbog nestaice municije reeno je da se sakriju brdski topovi, vei deo minobacaa i neto mitraljeza. Pripreme za proboj u pravcu Pohorja vrene su 17. februara, a naredne noi uspeli su da se probiju samo etiri bataljona iz raznih brigada, dok su ostale snage sa ranjenicima promrzlim i izgladnelim borcima i komorom bile prinuene da se vrate na Kozjak. Naredna dva dana voene su borbe za spasavanje ranjenika na Basaliu i oko sela Paroa. Tek nou 19/20. februara, 14. divizija je izvrila proboj iz okruenja i kod eleznike stanice Palce prebacila se preko pruge i puta Velenje Mislinja u rejon sela Pleevica, gde se na miru odmarala jedan dan. Divizija je zatim krenula prema Gralcoj gori gde je 21. februara dolo do borbi s Nemcima, lcada je ponovo okruena na prostoru izmeu otanja, Velenja, Slovenj-gradeca i Meice. Nemake snage, ojaane novim jedinicama koje su stigle iz Celja, Maribora i Koruke, posele su sve dominirajue take i prelaze i oko poloaja 14. divizije u rejonu Graka Gora Pleevic napravile dva obrua, to je 14. divizija narednih dana probila i sgla, istina uz velike gubitke, na Kamniku planinu, ime je zavren prodor 14. divizije u tajersku. 229 Za devetnaest dana skoro neprekidnih borbi i pokreta od Sutle do slovenalce Koruke, 14. divizia imala je velike gubitke. Od 1.112 boraca, lcoji su 6. januara krenuli u pohod, 26. februara je bilo samo 440 ili 39,6 odsto sposobnih za borbu. Ranjenih i bolesnih, u partizanskim bolnicama ili ostavljenih na terenu, bilo je 261 ili 23,5 odsto, od toga 201 u tajerskoj. Poginulo je, zarobljeno ili nestalo 367 boraca, od toga 360 u delu pohoda od Sutle do Mozirslcih planina i Pohorja. I mnogi od onih koji su bili sposobni imali su teke smrzotine.230 Za petnaest dana (7 22. februara) borbi i mareva kroz tajersku, u kojima je odnos snaga dostizao i 6:1 u korist neprijatelja, veliki broj ranjenika, dubok sneg, vejavica i veliki mrazevi (nou 25 30C), pocepana odea i obua, neredovna i nedovoljna ishrana potpuno su iscrpli sastav 14. divizije.231 Pokret 14. divizije preko hrvatske teritorije imao je izuzetan politiki znaaj za uvrenje bratstva i borbenog jedinstva. Meu bor229 Ujutro 22. februara, posle niza neuspelih juria, formirana je bombaka grupa od oficira taba 14. divizije, koja je zauzela dominantnu taku Sv. Duh, posle itava 14. divizija probila 23. i 24. februara u rejon Belih Voda. Neprijateljske snage koje su gonile zadrala je severozapadno od sela Topolice zatitnica od 12 boraca, koji su posle nestanka municije u borbi na no svi herojski izginuli. U borbama oko Sv. Duha 14. divizija je imala oko 30 mrtvih i nestalih i 22 ranjena, meu kojima i zamenik politikog komesara Glavnog taba Viktor Abvelj, koji se nalazio na elu grupe bombaa. 230 Od 132 tovarna i jahaa grla, koliko je 14. divizija imala na poetku prodora, ostalo je samo jedno, dok su ostala ubijena ili uginula. Laclo Ambroi Novljan, Pohod tirinajste, Ljubljana 1978, str. 5302; Joe Klanjek, Proboj 14. proleterske divizije u tajersku, VIG, 1/1953, str. 937. 231 Nemaki gubici su, po njihovim vlastitim izvorima, iznosili 50 poginulih i 160 ranjenih, a rauna se da je zajedno sa lcontuzovanima zbog smrzotina izbaeno iz stroja 500 do 600, ili 17 do 20 odsto vojnika koji su uestvovali u borbi protiv 14. divizije, Zdravko Klanjek, n. ., str. 252.

cima 14. divizije i u narodu toga kraja taj mar je nazvan mar bratstva i jedinstva. Dolaskom u rejon Grake gore, 14. divizija je ula u sastav 4. operativne zone Slovenije, nakon ega je izvrila reorganizaciju i popunu. Do kraja rata bila je to najjaa udarna snaga NOV i PO Slovenije u tajerskoj .232

FEBRUARSKI POFIOD JEDINICA NOVJ U MAKEDONIJU (shema 39) Februarski pohod je takoe posebna operacija koja obuhvata pokrete i borbe Grupe bataljona, 1. makedonsko-kosovske i 2. makedonske brigade NOVJ, od 31. januara do 24. februara 1944, Izveden je s ogranka Meglena i Ko.ufa u istonu i centralnu Makdoniju i u dolinu Vardara. U toku 1943. godine NOR u Makedoniji je postigao velike politike i vojne uspehe koji su risiedili kao rezultat preduzetLh mera od strane Pokrajinskog odnosno Centralnog komiteta KP i Glavnog taba NOV i PO Makedonije. U Slivovu u Debarcima je 11. novembra formirana 1. makedonsko-kosovska brigada a 20. decembra u Futanima i 2. makedonska brigada. Tri dana kasnije (23. decembra) bataljon ,,Hristo Botev" je izdvojen iz sastava 2. makedonske brigade i s bitoljskim bataljonom Stevan Naumov" formirao samostalnu Grupu bataljona, koja je potinjena neposredno Glavnom tabu Makedonije. Ove snage su vodile teke borbe na Meglenu i na severnim padinama Pajka. Krajem januara 1944. na podruju Meglena i Koufa nalazile su se 1. makedonsko-kosovska i 2. makedonska brigada i Grupa batalona Stiv Naumov" i Hristo Botev" ukupno 8 bataljona. Te jedinice su prethodno vodile borbe sa nemakim i bugarskim snagama u Tikveu, Mariovu i Meglenu i bile odatle potisnute. U centralnom i istonom delu Makedonije nije' bilo partizanskih jedinica, pa su CK KP i Glavni tab Makedonije na savetovanju u selu Futanima odluili da upute 1. makedonsko-lcosovsku brigadu u Azot i Poree, radi ponovnog Razvijanja NOP-a u tom k r a j u i izvoenja dejstava na komunikaciju Bitolj Prilep Veles, a Grupu bataljona da se preko Egejske i istone Makedonije prebaci na teritoriju Kumanova i Vranja, da bi na taj nain teite borbe prenela u ove krajeve, proirila NOP i formirala nove jedinice. Istovremeno, 2. makedonska brigada trebalo je da dejstvuje sa slobodne teritorije Koufa i Meglena ka Kavadarcima i Demir-Kapiji, da bi privukla to jae bugarske snage i olakala izvrenje zadataka 1. makedonsko-kosovskoj brigadi i Grupi bataljona.
232 Lao Ambroi Novljan, Pohod tirinajste, Ljubljana 1978, str. 5302; Joe Klanjek, Proboj 14. proleterske divizije u tajerslcu, VIG, 1/1953, str. 937,

Poetak pohoda odreen je za 31. januar 1944. godine.235 Tada je 1. nrakedonsko-kosovska brigada sa junih padina Koufa, iz rejona sela Promahi (Promahoi), prela jugoslovensko-grlcu granicu preko Kozjak-planine i u pokretu preko Beita izbila 4. februara kod sela Nikodija, gde je vodila borbe sa delovima bugarskog 45. peadijskog puka. Savladavi otpor Bugara, 1. makedonsko-kosovska brigada nastavila je mar ka selu Stepancima i, razoruavi grupu bugarskih vojnika nou 5/6. februara, produila preko Mukosa za Azot. Posle izbijanja u rejon Mokrena zaustavljena je 6. februara od delova bugarskog 56. peadijskog puka iz Velesa, koji su zajedno sa snagama iz Prilepa nameravali da je okrue i unite. Poto je 6. februara pred vee odbacila bugarske snage, uputila se prema selu Bogomili. Meutim, ve ujutro, kada je izbila kod bogomilskog eleznikog tunela, kreui se ka Orekoj uki, na n j u su krenule iz pravca Prilepa dve kolone Bugara. Tako je nastalo dramatino utrkivanje: na jednoj strani su bili bugarski vojnici, a na drugoj iscrpljeni, polubosi i prozebli borci koji su stigli na Oreku uku samo toliko pre bugarskih vojnika da ih nateraju da zalegnu na ivici grebena. Predstavnici Glavnog taba i tab brigade odluili su da u toku noi 1. brigada probije obru i ponovo krene na jug, prema Meglenu, gde je stigla 14. februara. U tom periodu 1. makedonsko-kosovska brigada prela je put od oko 260 km ili proseno dnevno preko 18 km, preko planinskih masiva, po meavi i dubokom snegu, pretrpevi gubitke od 48 poginulih, 29 promrzlih i 9 ranjenih boraca. Grupa bataljona sa delom K KPM i Glavnim tabom NOV i PO Makedonije poela je mar 31. januara 1944. pokretom iz sela Zborsko. Mar kroz Egejsku Makedoniju odvijao se u strogoj tajnosti, osloncem na grki oslobodilaki pokret (u kome su najvei deo inili Makedonci), kako u pogledu obavetajno-izviake i kurirske slube tako i prihvata i ishrane. Grupa bataljona prela je reku Vardar 4. februara kod sela Orizari, 30 km severno od Soluna. Vardar je tu irok oko 500 i dubok nekoliko metara, a skela malog kapaciteta. Neprijatelj nije otkrio prelaz makedonskih boraca. Posle toga Grupa bataljona je 9. februara stigla u selo ugovo, gde se zadrala na odmoru. Pokret, iz sela ugovo kroz istonu Makedoniju poeo je 10. februara oko ,23 sata. Prelaz preko planine Belasice, zbog prirodnih prepreka i borbe sa'stihijom bio je najtei deo puta.234 Strumiko polje, reka i cesta
233 U jedinicama su sprovedene svestrane vojno-politike pripreme radi upoznavanja boraca sa ciljem i znaajem mara i sa tekoama koje ih oekuju. Za rukovoenje dejstvima u centralnom delu odreeni su politiki komesar Cvetko Uzunovski i zamenik komandanta Glavnog taba Pane Nedeljlcovski, u Tilcveu i na desnoj obali Vardara Dobrivoje Radosavljevi i Borko Temeljkovski, za istonu i severnu Makedoniju kao i za usklaivanje dejstava makedonskih, srpskih i kosovskih jedinica na teritoriji Kumanova, Vranja i Crne Trave, odgovornost je pripala CK KPM, komandantu Glavnog taba general-majoru Mihailu Apostolskom i delegatu Vrhovnog taba NOV i POJ i CK KPJ Svetozaru Vukmanoviu Tempu. 234 Prebacivanje preko grebena Belasice, u duini od svega nekoliko stotina metara, trajalo je oko etiri sata. Sva komora sa hranom je ostala u snegu.

preeni su bez ikakvih tekoa. Rastojanje od Strumikog polja do Bregalniee, preko planine Ogradena i Plakovice, preeno je od 12. do 16. februara. Kada je Grupa bataljona stigla blizu Bregalniee, dolo je do jednodnevne borbe protiv bugarske policije i vojske. Naroito teka borba voena je kod sela Pekljani protiv snaga 48. puka, koje su posele severne padine Plakovice da bi zatvorile dolinu Bregalniee i spreile dalji prodor. Jedini izlaz iz te situacije bio je da se to pre pree Bregalnica, ali n j u su kontrolisale bugarske snage, od Koana do Berova, a i vodostaj je bio visok. Zbog toga se moralo raunati na prelaz preko mosta, mada su svi bili dobro branjeni. Glavni tab NOV i PO Makedonije je odluio da se poslui varkom da reku pree kod sela Istibanje, udaljenog samo 7 km od Koana, gde su Bugari to n a j m a n j e oekivali. Da bi neprijatelja jo vie zbunila, Grupa bataljona je 16. februara, sa poloaja na Ranilcu, krenula ka Gavranu (k. 1125), u suprotnom pravcu od mesta planiranog za prelaz. Zbog toga su Bugari i grupisali jae snage u Carevu selu. Kada je pao mrak 16. februara, bataljoni su se vratili i kod Trsina provukli se izmeu bugarskih zaseda, a u svanue 17. februara preli reku preko mosta kod sela Istibanje. Bugari su oklopnim vozilima poseli most tek posle prelaska jedinica Grupe bataljona i uspeli presei samo zatitnicu iz sastava bataljona Hristo Botev".235 Kod sela Preseka 17. februara voene su borbe sa delovima 49. peadijskog puka, koji su kamionima upueni u pravcu Osogovskih planina. Poto se probila, Grupa bataljona je produila pokret preko Krive reke i German-planine, gde je 24. februara razbila zasedu egligovske etnike brigade. Sutradan je Grupa bataljona kod sela Koina spojila sa lcumanovskim partizanskim bataljonom Jordan Nikolov"236, ime je zavren februarski pohod makedonskih boraca. Februarskim pohodom bili su, uglavnom, ostvareni predvieni ciljevi i zadaci. Nakon dolaska CK KPM i Glavnog taba NOV i PO Makedonije sa Grupom bataljona na teritoriju Kozjaka, 26. februara 1944. formirana je 3. makedonska brigada. Tu su se nalazili makedonski, Junomoravski i kosovski bataljoni, pa je odlueno da se od 27. do 29. februara, u manastiru Prohor Pinjski, sa rukovodiocima ovih jedinica odri vojno-politilco savetovanje. 237 :. Februarski pohod predstavljao je veliku prekretnicu u razvijanju oruane borbe i formiranju novih jedinica. Posle toga u Makedoniji je strategijska inicijativa prela u ruke NOV i POJ, a okupator je bio
235 Marevi i borbe voeni 15, 16. i 17. februara i prelaz preko Bregalniee predstavljali su veoma teka i naporna dejstva brojno male grupe bataljona. Bilo je to, u stvari, 66 sati neprekidnih borbi i pokreta sa odmorom samo od tri sata u selu Laki, pa su borci lake izdrali borbe nego mareve. 236 Mihailo Apostolski, Februarski pohod, VIZ, Beograd 1963, str. 7-158. 237 Dolazak CK KP i Glavnog taba Makedonije na ovu teritoriju, potom razbijanje Vardarskog etnikog korpusa i formiranje 3. makedonske, 6. i 7. junomoravske i Kosovske brigade (kasnije i drugih jedinica) bili su dogaaji koji su omoguili da ova teritorija odigra znaajnu ulogu u daljem razvoju oruane borbe u Makedoniji, Srbiji i Kosovu, a sluila je i kao baza bugarskim partizanskim jedinicama.

prinuen da se dri defanzive i brani vanija uporita, objekte i komunikacijske pravce. Grupa batalona je za 24 dana prela put dug oko 440 km, od ega kroz Egejsku Makedoniju za 10 dana oko 180 km, a kroz istonu Makedoniju za 14 dana oko 260 km, to proseno iznosi oko 20 km dnevno.

PRODOR 2. i 5. DIVIZIJE NOVJ U SRBIJU (shema 40) Prodor 2. proleterske i 5. udarne divizije NOVJ u Srbiju ini napadnu operaciju koja obuhvata pokret, borbe i bojeve od. 15. marta do 20 maja 1944, na prostoru od Lima do Ibra, u slivu Stuclenice, juno od Valjeva i povlaenje n Sandak. Zimske nemake operacije 1943/44. godine u centralnom delu Jugoslavije samo su privremeno odloile ostvarenje plana Vrhovnog taba NOV i POJ o postepenom prenoenju teita borbenih dejstava u istoni deo Jugoslavije. U okviru priprema za prenoenje teita u Srbiju, pored koncentracije jaih snaga NOVJ u Sandaku i istonoj Bosni, planirani su pokreti snaga u istone delove zemlje, kao prethodnica, da bi se uspostavila snanija uporita za prihvat ostalih jedinica i podstalcao dalji razvitak NOP-a.238 Zadatak je trebalo da izvre 2. proleterska i 5. udarna divizija prodorom iz Sandaka u jugoistonu Srbiju i 16. i 17. divizija nastupan j e m iz istone Bosne i zapadnu Srbiju. Najpre su 2. i 5. divizija morale prei Lim a zatim preko Ibra izbiti na teritoriju Jablanice i Toplice, posle toga, zajedno sa srpskim, kosovskim i makedonskim jedinicama NOVJ, stvoriti slobodnu teritoriju izmeu Ibra, Zapadne Morave, jugoslovensko-bugarske granice, Oveg Polja i Kosova, koja bi posluila kao oslonac za dalja ofanzivna dejstva. U isto vreme 16. i 17. divizija, po prelasku Drine, trebalo je da prou u zapadnu Srbiju i stvore operacijsku osnovicu za ofanzivna dejstva ka umadiji i za povezivanje s umadijskim i Kosmajskim partizanskim odredom. Po nareenju Vrhovnog taba, 2. proleterska i 5. divizija dobile su poetkom marta zadatak da prodru u Toplicu i Jablanicu, najjae arite .NTOP-a u Srbiji, i da sa 2, 3. i 4. junomoravskom brigadom i
238 U prolee 1944. godine okupatorslco-kvislinke snage u Srbiji sainjavali su pet nemakih policijskih pukova i nekoliko m a n j i h jedinica: bugarski 1. okupacioni korpus, jaine etiri divizije (22, 24, 25, 27) oko 30.000 vojnika, delovi 29. divizije bugarske 5. armije i jo neke m a n j e jedinice; Ruski zatitni korpus (pet pukova) oko 6.000 ljudi; Srpski dobrovoljaki korpus oko 6.000 ljudi; Srpska dravna straa - 37.000 ljudi i etnici Drae Mihailovia, formirani u brigade i korpuse (oko 40), jaine oko 30.000 ljudi. Ukupno preko 110.000 ljudi. Na Kosovu i u zapadnoj Makedoniji Nemci su formirali, k r a j e m 1943. godine, andarmeriju i puk Rediment Kosova" (u Kosovskoj Mitrovici), a u januaru 1944. dva teritorijalna puka sa tabovima u Pei i Pritini, ukupno oko 8.000 ljudi. Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 237 (napomena 321); Petar Vinji, Operacije za osloboenje Srbije, 1944, VII, Beograd 1972, str. 19 (napomena 22).

partizanskim odredima stvore najpogodnije uslove za dolazak veih snaga NOVJ u Srbiju. Prikupljene na prostoriji Gorade Foa Rudo Prijepolje, 2. proleterska (2. i 4. proleterska i 3. udarna brigada) i 5 udarna divizija (1, 4. i 10. krajika brigada), ukupno oko 5.000 boraca, formirale su Udarnu grupu divizija kojom je rukovodio tab 5. divizije, a bila je potinjena neposredno Vrhovnom tabu NOV i POJ. Polovinom marta 1944, u Srbiji su, pod komandom Glavnog taba NOV i PO Srbije, dejstvovali 2, 3, 4, 5, 6. junomoravska i Ozrenska brigada, Kosmajski, umadijski, 1. i 2, junomoravslci, Jastrebaki, Rasinski i Zajearski partizanski odred i Ozrenski bataljon, dosta jake snage na koje se mogla osloniti Udarne grupe divizija Vrhovnog taba NOV i POJ. Prodor je poeo prelaskom reke Lima 15. marta, a zavrio se povlaenjem u Crnu Goru 20. maja, to znai da je trajao 67 dana. U odnosu na tok operacije vreme i prostor vidljive su tri operativne celine. Prelazak preko Lima i prodor do Ibra (1527. marta) predstavlja prvi, deo operacije. Druga divizija je pritiskom prema Rudom i Priboju vezala neprijatelja, a za to vreme 5. divizija je izbila na Lim i nou 14/15. marta razbila etnike delove i onda se prebacila na desnu obalu reke. Poto je proterala etnike i izbila na liniju Mioe Bijelo brdo, omogueno je da u toku 17. marta, u rejonu Rudnog, preu Lim i 3. i 4. brigada 2. divizije, a 2. brigada se zadrala na levoj obali Lima i zatvarala pravce od Pljevalja. Neprijatelj je protivnapadom povratio Priboj i odbacio delove 4. krajike i 2. proleterske brigade. Dvadesetog marta, kada je u rejon Bijelog Brda pristigla cela 2. proleterska brigada sa delegatom Vrhovnog taba239 i grupom lanova sovjetske vojne misije, na zajednikom sastanku tabova divizija, u duhu operativne zamisli Vrhovnog taba, doneta je odluka da Udarna grupa izvri energian prodor ka Ibru optini pravcem Ziatibor Javor dolina Studenice, razbije okupatorske i kvislinke snage i njihovu vlast, kao i da vri politiki uticaj u narodu, mobilie nove borce i organizuje NOO-e gde za to postoje uslovi. Udarna grupa je preduzela mar i prela cestu Nova Varo ajetina i Nova Varo Uice i izbila na prostoriju Sirogojno Trudovo, zatim je 28. marta izbila u dolinu gornjeg toka Studenice. Na maru je Udarna grupa imala otre sukobe sa nemakim^ bugarskim i kvislinkim delovima oko Ljubia i Sirogojna. Naavi se nadomak Ibra, tab Udarne grupe divizija odluio je da razbije neprijateljska obezbeenja na levoj obali i forsira Ibar, 5. divizijom na odseku Bla Stena Bagae a 2. divizijom na odseku Bagae Pusto Polje, a zatim da obe divizije preko Kopaonika prodru u Toplicu i Jablanicu. U tom cilju je 30. marta, zapoveu taba Udarne
239 Delegat Vrhovnog taba bio je general-major Pavle Ili, grupa vojno-politikih rukovodilaca za rad u Srbiji sa Blagojem Nekoviem i Momom Markoviem na elu; komandant 5. divizije pukovnik Milutin Moraa, komesar Ilija Materi, komandant 2. divizije pukovnik Ljubo Vulcovi i komesar Milisav Milosavljevi; delegat Kominterne i lan sovjetske vojne misije. To se odnosi na Steriju Atanasova Viktora, koji je iz Moskve preporuen u Vrhovni tab NOV i POJ, pa je trebalo da se prebaci u Bugarsku. Josip Broz Tito, Sabrana djela, tom 19, str. 78, 81, 304, 308, 356.

grupe, postavljen zadatak divizijama za forsiranje Ibra sa poetkom u 22 sata. Napad je poeo sa zakanjenjem i nejednovremeno. Podilazei Ibru, 5. divizija bila je zadrana otporom neprijateljskih delova, tako da je samo jedan bataljon njene 4. brigade uspeo da izbije na Ibar i da ga, jednom etom, forsira kod BeleStene, ali je protivnapadom neprijatelja odmah vraen. etvrta proleterska brigada je zadrana vatrom iz bunkera i oklopnog voza, 2. proleterska brigada neuspeno je napadala obezbeenje eleznilcog mosta kod Loznog, a 3. i 1. brigada u rejonu Veljeg vrha. Dejstva u slivu Studenice (119. aprila). Kada je Udarna grupa zadrana pred Ibrom, neprijatelj je iz Ua, Rake, Sjenice i Ivanjice koncentrino uputio snage da ih eventualno okrue ili odbace na zapad.240 Uoivi njegove namere, tab Udarne grupe je zadrao 5. diviziju na prostoriji Studenica Ivanjica da aktivnim dejstvima vezuje, razvlai i tue neprijateljske snage po delovima, a 2. diviziju usmerio ka Dragaevu da vri pritisak na komunikaciju Ivanjica aak i Kraljevo aak. Udarna grupa je u borbama voenim od 1. do 19. aprila s nadmonijim neprijateljskim snagama u dolini Studenice, u Dragaevu i na prilazima Ivanjici samo delimino postigla postavljene ciljeve. Zaustavljen je napad jaih neprijateljskih snaga i preuzeta inicijativa od njih na pravcu Ue Ivanjica, zbog ega su se one povukle, branei dolinu Ibra. Dok se prema Uu ograniio na odbranu, neprijatelj je na teritoriji Ivanjice grupisao jae snage, pripremio napad prema Javoru i poeo napad u pravcu Ivanjice i Javora s ciljem da okrui 2. i 5. diviziju i da ih razbije i eventualno uniti. Zbog toga su se morale izvui snage iz okruenja, pa je to uinjeno u pravcu Valjeva. Prodor na Povlen i juno od Valjeva (21. aprila 7. maja). U takvoj situaciji Vrhovni tab NOV i POJ orijentie 2. i 5. diviziju prema zapadnoj Srbiji gde je trebalo ojaati NOP, stvoriti uslove za iroku mobilizaciju novih boraca i prihvatiti 16. i 17. diviziju koje su imale zadatak da iz istone Bosne prodru u zapadnu Srbiju. Po odluci taba Udarne grupe, mar je izveden u dve kolone. Desna kolona 2. i 3. brigada 2. divizije nastupala je pravcem Opaljenik Uii Povlen. Poto je razbila delove etnikog Poekog korpusa, kolona je nou 26/27. aprila prela elezniku prugu i cestu Uice Poega i stigla u rejon Granica Lelii. Ona je u rejonu Granice potisnula delove 4. puka Brandenburg" i Srpskog dobrovoljakog korpusa, pa je nou 28/29. aprila prela cestu Uice Valjevo i izbila u rejon Varde, obezbeujui se sa pravca Kosjeri Valjevo Uice. Tako je ova kolona za nepunih osam dana izvrila postavljeni marevski cilj.
240 To su bili delovi bugarske 24, 25. i 27. divizije, 4. puka Brandenburg", nemakog 3. policijskog puka, 696. motorizovanog bataljona poljske andarmerije, 1, 2, 3. i 4. puka Srpskog dobrovoljakog korpusa, etnikog Javorskog, Poekog i 2. mileevskog korpusa i muslimanske milicije. Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 232 (napomena 317).

Leva kolona 4. brigada 2. divizije, 1, 4. i 10. brigada 5. divizije ila je optim pravcem ajetina Kadinjaa Povlen. Mar je bio neto sporiji, jer se u njenom sastavu nalazilo vie jedinica i znatan broj ranjenika obeju divizija. Kolona je praena napadima etnika Javorskog i Zlatiborskog korpusa, pa je do 24. aprila stigla u rejon Sirogojna. Neprijatelj je uurbano prebacivao snage na njen marevslci pravac da bi j o j spreio dalji pokrei. Nou 24/25. aprila razbijeni su delovi 4. puka Brandenburg", Srpskog dobrovoljakog korpusa i etnikog Zlatiborskog korpusa a zatim se kolona uputila ka ajetini, koju je obila i nou 26/27. aprila prela cestu ajetina Uice i produila prema Kadinjai. Na komunikaciji Uice Viegrad, iz rejona eleznike stanice Bioska i Ljubiia leva kolona je proterala m a n j e bugarske delove, a sa Bukovilca odbacila i one snage koje su nastupale od Uica. Nou 28/29. aprila prela je i cestu Uice Bajina Bata, nakon to je na odseku Kadinjaa razbila delove bugarske 24. divizije, 4. puka Brandenburg", 696. bataljona poljske andarmerije, Srpskog dobrovoljakog korpusa i etnike. Sutradan je preko Jelove gore izbila na prostoriju Varda i spojila se sa 2. i 3. brigadom 2. divizije. U toku desetodnevnih mareva i nepreslalnih borbi jedinice Udarne grupe, imajui stalno inicijativu u svojim rukama, prele su put dug oko 160 km i izbile u zapadnu Srbiju, to je imalo veliki politiki i vojni znaaj, jer je to od 1941. godine prva vea grupacija NOV.T koja se pojavila na toj teritoriji. Radi prihvata 16. i 17. divizije, koje su trebale, dolazei iz istone Bosne, da na odseku Bajina Bata Drinjaa forsiraju Drinu, tab Udarne grupe je usmerio 5. diviziju prema Rogaici, a 2, diviziji dao zadatak da ovlada Povlenom i zatvori pravce koji od Valjeva vode prema Uicu. Pokuaj da se neprijateljske snage privuku to dalje od Drine i time olaka prelaz 16. i 17. divizije nije dao oekivane rezultate, pa se odustalo od prebacivanja ovih divizija iz istone Bosne u Srbiju. Poto je onemoguen prelaz 16. i 17. divizije u Srbiju, 2, i 5. divizija bile su izloene danononom pritisku neprijatelja. U skladu sa direktivom Vrhovnog taba NCW j *POJ, tab Udarne grupe je sa divizijama krenuo na Taru. Pokret je poeo 6. maja uvee. Druga divizija (bez 4. brigade) trebalo je da se zadri neke vreme na Tari, a zatim preko Povlena i Maljena uputi u umadiju. Uvee 7. maja 'tab Udarne grupe je obavestio Vrhovni tab o situaciji i o svojim daljim namerama, o emu u telegramu stoji: Nismo mogli izvriti plan. Neprijatelj skoncentrisao nemaku i bugarsku diviziju, Nedievce i etnike. Povukli smo se na Taru koju moramo napustiti. Potrebno je hitno sadejstvo Koste i Peka (3. i 2. korpusa prim. M.C.), jer se nalazimo u tekoj situaciji. Mi emo teiti da doemo na sektor Golije. Ako produi ofanzivu moraemo se nasloniti na Peka".241
241 Petar Vinji, Prodor Druge i Pete divizije u Srbiji 1944, VII, Beograd 1968, str. 304.

Povlaenjem Udarne grupe divizija sa Povlena, njenim prebacivanjem preko komunikacije Uice Bajina Bata i izbijanjem na Taru, zavrene su teke sedmodnevne borbe 2. proleterske i 5. krajike divizije na prostoriji juno od Valjeva. Povlaenje u Crnu Goru (18 20. maja). Uviajui teak poloaj 1. i 5. divizije, Vrhovni tab NOV i POJ je 15. maja naredio tabu Udarne grupe da obe divizije orijentie prema slobodnoj teritoriji 2. korpusa na levoj obali Lima. Iekujui pristizanje 2. divizije sa Tare, 5. divizija je u zahvatu komunikacije Uice Nova Varo vodila estoke borbe sa nemakim, bugarskim i etnikim snagama Valjevskog, 1. i 2. ravnogorslcog, Poekog, Javorskog i Miloevskog korpusa i Korpusa gorske garde. Tek nou 15/16. maja, po izbijanju 2. divizije na liniju Dobroselice Ljubi, Udarna grupa je mogla da krene preko Zlatara ka Limu, koji je prela 20. m a j a kod Brodareva. Prelaskom preko Lima zavreno je povlaenje 2. i 5. divizije iz Srbije, s tim to je 2. proleterska preuzela sektor Berane Andrijevica, a 5. krajika divizija smenila 37. diviziju na sektoru Pljevlja Brodarevo. 242 Zakljuak. Dolazak 2. i 5. divizije NOVJ u Srbiju i borbe koje su tamo vodile preko dva meseca imali su veliki vojno-politiki znaaj. Narod Srbije se uverio da je NOVJ snana i odluna vojna snaga spremna da se sa najveim samopregorom bori za njegovu slobodu. Razbijajui Nedieve i etnike snage, srpski narod se uverio da e u NOVJ imati pravog zatitnika koji e onemoguiti bilo kakvu izdaju njegovih interesa.243 Dejstvom u Srbiji Udarna grupa je privukla na sebe okupatorske i kvislinke snage, koje su trebale da vre napad na jedinice NOVJ u Toplici, Jablanici, Sandaku, Crnoj Gori i istonoj Bosni, ime su poremeeni njihovi planovi. Zadatak koji je Vrhovni tab NOV i POJ postavio Udarnoj grupi divizija bio je veoma teak i obuhvatio je dosta dugaki operacijski pravac, jer da bi stigla u junu Srbiju, tj. na teritoriju odakle je trebalo da se ispolji njena ofanzivna uloga, Udarna grupa je morala savladati bez potrebnih tehnikih sredstava dve dobro branjene vodene prepreke Lim i Ibar i prepeaiti iroki prostor jugozapadne Srbije, preko velikih, jo uvek snegom pokrivenih planina Zlatibor, Javor, Golija i Kopaonik.' Najtee je bilo to to je neprijatelj sve znao. On je ne samo znao tok priprema ve je bio upoznat i sa svim odlukama Vrhovnog taba
242 Gubici 5. divizije iznose: 106 poginulih, 324 ranjenih, umrlih od rana i bolesti 15 i nestalih 27; 2. proleterska brigada imala je 44 poginulih, 101 ranjenog i 60 nestalih. Za ostale jedinice 2. divizije nisu utvreni gubici. Milutin Moraa, Ratni dnevnik, VIZ, Beograd 1962, str. 250251; Jovo Vukoti, Druga proleterska divizija, VIZ, Beograd 1972, str. 340415; Petar Vinji, n. d., str. 33376. 243 Za to vreme do izbijanja na Ibar, prema nepotpunim neprijateljskim podacima, poginulo je preko 135, ranjeno vie od 100 bugarskih i nemakih vojnika, nedievaca i etnika, a zarobljeno je 47 etnika; zaplenjen je 1 pt top, 2 mitraljeza, 13 pukomitraljeza, 4 laka minobacaa, preko 45 puaka i dosta druge vojnike opreme. Istovremeno su jedinice 2. i 5. udarne divizije imale 15 mrtvih i 34 ranjena borca i rukovodilaca. Petar Vinji, n. d., str. 8690.

koje su donoene u toku priprema i izvoenja prodora, u kojem su sa 2. i 5. divizijom sadejstvovale jedinice 3. udarnog korpusa iz istone Bosne i slabije snage 2. udarnog korpusa iz Sandaka i Crne Gore. Neprijatelj je doao do ovih podataka prislukivanjem i deifrovanjem raclio-depea. Zbog toga su Nemci blagovremeno preduzimali odgovarajue mere i tako parirati poduhvatima jedinica NOVJ. Udarna grupa divizija Vrhovnog taba NOV i POJ morala se povui u Sandak i Crnu Goru da bi se, osloncem na 2. udarni korpus, odmorila i pripremila za odluujue borbe u Srbiji koje e poeti u julu i avgustu 1944. Jer, bez oslonca na sopstvenu pozadinu operativni poduhvat se nije mogao uspeno ostvariti.

BUGARSKO-NEMACKA PROLENA OFANZIVA U MAKEDONIJI 1944. GODINE (shema 41) Neprijateljska prolena ofanziva u Makedonii obuhvata napadnu operaciju bugarskih i nemakih snaga protiv makedonskih, srpskih i kosovsko-metohijskih jedinica NOV i POJ koja je voena od 30. aprila do 19. juna 1944, u Makedoniji i jugoistonoj Srbiji. Makedonija je u okviru jugoslovenskog ratita 1944. godine, kao i ranije, predstavljala znaajnu teritoriju za nemaku Komandu Jugoistoka i ire, jer se njenim dranjem obezbeivala dublja pozadina snaga koje su posedale Grku i Albaniju, a preko n j e je vodila moravsko-vardarslca magistrala, vana za snabdevanje i manevar snaga na Balkanu.244 U to vreme u Makedoniji su postojala tri jaka arita NOP-a: teritorija izmeu Kumanova, Vranja i Crne Trave, gde su dejstvovali 3. makedonska, 6. junomoravska brigada, Kosovski partizanski odred, jedinice Komande Vranjskog podruja i bugarski Trnski partizanski odred; podruje Debarca sa strukom Malesijom PPrspom u zapadnoj Makedoniji, gde je od 19. aprila dejstvovala 1. makedonsko-kosovska brigada preformirana na grupu kosovskih i grupu makedonskih bataljona, i na jugu podruje.Tikvea, gde je dejstvovala 2. makedonska brigada. Sa tih teritorija S makedonske, junomoravske i kosovsko-metohijske jedinice NOVJ napadale nemake i bugarske okupacione trupe i transporte na moravsko-vardarskom pravcu odnosno komunikacije koje iz Grke i Albanije, preko Makedonije, vode za Skoplje. Radi planiranja i koordinacije dejstava makedonskih, junomoravskih i kosov244 Okupacione grupe u Makedoniji inila je bugarska 5. armija, sa seditem u Skoplju, sastava 14, 1S. i 17. divizija i Konjika brigada. Komanda 14. divizije u Skoplju, a pukovi: 51. u Skoplju, 53. u Kumanovu, 56. u Velesu. Komanda 15. divizije u Bitolju, a pukovi: 54. u Bitolju, 55. u Ohridu i 45. u Prilepu; Komanda 17. divizije u tipu, a pukovi: 49. u tipu i 48. u Strumici; Komanda Konjike brigade u Skoplju, a 1. puk u tipu i 2. puk u Skoplju. U Vranju se nalazio 52. puk bugarske 29. divizije. Oslobodilaki rat, knj. 1, str. 529; knj. 2, str. 175.

skih jedinica na podruju Kunianovo Vranje formiran je zajedniki Operativni tab, sa komandantom Glavnog taba NOV i PO Makedonije na elu, koji je funkcionisao do kraja jula 1944. godine. Bugarska vlada i Vrhovna komanda bile su iznemirene razvojem NOP-a u Makedoniji i izvesnim porastom aktivnosti bugarskih partizanskih jedinica formiranih 11a jugoslovenskoj teritoriji. Istovremeno je Nemce zabrinulo ometanje saobraaja na moravsko-vardarskoj magistrali, koja je bila od ivotne vanosti za Komandu ,1 ugoistoka. Zbog toga su nemaka i bugarska komanda preduzele ofanzivu u Makedoniji, ija je namera bila da u istonoj Makedoniji unite jedinice NOV i POJ i politiko i vojno rukovodstvo CK KPM i Glavni tab Makedonije da osiguraju komunikacijske pravce Skoplje Ni i Slcoplje Kumanovo ustendil i potpuno ovladaju ovom teritorijom. U zapadnoj Makedoniji nastojali su razbiti jedinice NOV i POJ i obezbediti komunikacije. Za dejstva u istonoj Makedoniji (na kumanovsko-vranjskom podruju) odreene su bugarske, a u zapadnoj Makedoniji delovi nemake 297. divizije iz Albanije i balistike snage. Operacija je poela na kumanovsko-vranjskom podruju 30. aprila, a u zapadnoj Makedoniji 8. maja, a zavrena je u istonoj Makedoniji 20. juna, dok je u zapadnoj Makedoniji zavrena znatno ranije 4. juna. Trajala je preko 50 dana. Dejstva u jugoistonoj Srbiji i istonoj Makedoniji. U drugoj polovini aprila 1944. tab bugarske 5. armije pod komandom generala Vasila Bojdeva koncentrisao je snage za napad u rejonima V ran ja, Bujanovca, Kumanova, Mladog Nagoriana, Stracina, Krive Palanke i Bosiljgrada, odakle je trebalo koncentrinim nastupanjem da izvre operativno okruenje planina Kozjaka i Germana i sela Stajovca i Trgovita i postepenim stezanjem obrua unite jedinice NOV i POJ na ovom podruju. Za operaciju su grupisani: 14. i 29. peadijska divizija, 1. armijski puk, 13. i 123. peadijski puk, 6. etapni puk, 1. i 2. konjiki puk, 14. lovaki bataljon, 453. eskadrila izviakih aviona i jedna bombarder ska eskadrila, jae policijske i andarmerijske snage < ukupno oko 40.000 ljudi, Posle toga prebalo je da se angauje i 17, peadijska divizija. ,.. Operativni tab je na vreme otkrio koncentraciju bugarskih snaga i reio da sve jedinice jednovremeno preu u napad 11a vie pravaca, kako bi se pravovremeno izvukle iz obrua. U tom cilju 3. makedonska brigada i Kosovski partizanski odred dobili su zadatak da napadnu bugarsku posadu u Kratovu i tako privuku neprijatelja, a 6. junomoravska brigada i bugarski Trnski partizanski odred da dejstvuju na komunikaciji Stracin Kriva Palanka i napadnu garnizone u Krivoj Palanci i Djueevu. Posle je trebalo jedinice prikupiti na Osogovskim planinama, odatle produiti prema Koanima i Ovem Polju radi prenoenja oruane borbe i u ovaj deo Makedonije. Trea makedonska brigada i Kosovski partizanski odred, objenjeni u Operativnu grupu, napali su 25. aprila Kratovo i zauzeli ga, osim

kasarne, a zatim se povukli na Osogovske planine gde su se zadrali do 2. maja. 245 Jedinice 6. junomoravske brigade i bugarski Trnski partizanski odred odustali su od napada na nepriateljske snage prikupljene u Krivoj Palanci i ueevu, pa se 6. brigada vratila na German-planinu, a Trnski partizanski odred na Rujen, zbog ega i nije dolo do spajanja svih snaga na Osogovu, kako je to ranije bilo predvieno. Obaveten o uspehu kod Kratova, Operativni tab je naredio 6. brigadi da hitno krene ka Osogovu, spoji se sa Operativnom grupom i zajedniki produe dejstva. Pri pokretu, 6. brigada se 27. aprila na Liscu sukobila sa bugarskim 1. armijskim pukom i bila prinuena da se vrati na German-planinu, tako da se nije spojila sa Operativnom grupom. Bugarske trupe poele su opti napad 30. aprila, nastupajui koncentrino iz polaznih rejona ka Kozjaku, German-planini, irokoj planini i Trgovitu. Jedinice 6. junomoravske brigade, s jedinicama Komande Vranjskog podruja, vodile su borbe na Retkim bukama, a zatim su, sa Operativnim tabom, CKM i delegatima ASNOM-a, preko emernika do 5. maja, izbila u Crnu Travu. Operativna grupa je krenula s Osogovskih planina i ona je do 10. m a j a stigla u Crnu Travu.246 Bugari su pregrupisali snage s ciljem da jedinice NOV i POJ okrue i unite u Crnoj Travi. Meutim, Operativni tab je ponovo pravovremeno otkrio bugarske namere i naredio da se jedinice iz Crne Trave vrate na teritoriju Kozjaka. U pokretu na jug, 3. makedonsku, 6. junomoravslcu i Kosovsku brigadu napale su 12. m a j a na Stanikinom krstu bugarske snage, prinudile ih da se povuku na Treten, a zatim preko Kalnske reke i ugoslovensko-bugarske granice u Znepolje, gde su 13. m a j a vodile borbu protiv bugarskog 2. konjikog puka. Zbog slabe veze odseena su dva bataljona Kosovske brigade i po jedan bataljon 3. makedonske brigade i Komande Vranjskog podruja, koji su zatim dejstvovali mesec dana samostalno u Crnoj Travi i na Kumanovsko Vranjskom podruju, a 7. junomoravska brigada produila je da dejstvuje u rejonu Talambasa. U pokretu od Znepolja, bugarskom teritorijom, 6. junomoravska, 3. makedonska i Kosovska brigada prebacile su se nou 14/15. maja jugoistono od Bosiljgrada u Jugoslaviju i preko Cn*o.k*a i Suri ice izbile 18. m a j a na Kozjak. Poto su Bugari uveli u operaciju 17. diviziju i svoje snage usmerili na to podruje, Operativni tab je snage objedinio u Udarnu grupu i odluio da ih prebaci u istonu Makedoniju. 247
245 U ovom napadu, prema podacima jedinica NOV i POJ, Bugari su imali oko 40 mrtvih i ranjenih, a Operativna grupa 9 mrtvih i ranjenih. Zarobljeno je oko 120 bugarskih vojnika, od kojih je formiran bugarski partizanski bataljon Ralcovski", Zaplenjeno je 129 puaka, teko peadijsko naoruanje i druga ratna oprema. Zbornik NOR-a, tom VII, knj. 3, dok. 48. i 50. 246 Operativnoj grupi su se prikljuili Plakoviki NOP odred i bugarski Trnski partizanski odred (od kojeg je nekoliko dana kasnije u Crnoj Travi, Kalna, formirana 2. sofijska brigada). 247 Udarnu grupu sainjavah su: 3. makedonska brigada (bez jednog bataljona), Plakoviki NOP odreci i po jedan bataljon Kosovske i 6. junomoravske brigade. Od preostalih boraca 6. junomoravske brigade formiran je Vranjski NOP odred, koji je sa Kumanovskim NOP odredom i odseenim bataljonom zadran da na Kozjaku, prema situaciji, dejstvuje do povratka udarne grupe. Sa odredima je ostavljeno bolesno i iznemoglo ljudstvo.

Udarna grupa, sastava: 3. makedonska brigada (bez 1. bataljona) i po jedan bataljon Kosovske i 6. junomoravske brigade, s kojom su se kretali Operativni tab i delegati ASNOM-a, prela je 19/20. m a j a cestu Kumanovo Kriva Palanka i Krivu reku. Posle borbi protiv dva bugarska bataljona na Liscu i Kosmatici, probila se preko Kitke, Omara i avke na Oboznu, gde je stigla 24. maja. Poto je razbila po jedan bataljon bugarskog 48. i 49. puka 17. divizije, Udarna grupa izbila je 26. m a j a na Novomalinsku planinu, a zatim na Ograden. Izvianjem iz vazduha saznavi za nameru Udarne grupe da se prebaci na grku teritoriju, bugarske jedinice su postavile jake zasede na mar-ruti Udarne grupe i za njom uputile genee odrede. Ljudstvo Udarne grupe bilo je iscrpljeno dugim marevima, glau i neprekidnim borbama, a broj ranjenih se znatno poveao, pa je odlueno da se jedinice izvuku iz dodira sa neprijateljem i usmere ka Krusio-planini gde e se odmoriti i srediti. Preavi Belasicu, Udarna grupa je izbila na Krusio-planinu gde su je 30. maja napali delovi bugarskog 21. peadijskog puka, pa je krenula za severoistonu Makedoniju. Posle borbi 1. juna kod Kara Taa, Kosturina i neuspelog pokuaja da kod sela Gradeca pree reku Vardar radi spajanja sa 2. makedonskom brigadom u Tikveu, Udarna grupa je prela cestu tip Strumica (5. juna) i nastavila pokret, razbila delove bugarskog 49. puka kod Kukulije i prebacila se preko grebena Gotena na Plakovici, prela reku bregalnicu jugozapadno od Koana i produila za Osogovsku planinu. Na Ponikvama je 11. juna razbila dva bataljona bugarskog 49. i 1. armijskog puka i nastavila pokret preko Osogovo za upino brdo. Od 15. do 17. juna voene su borbe protiv bugarskog bataljona 1. armijskog puka, 18. juna kod sela Novog Gloga, Udarnoj grupi prikljuili su se ranije odseeni bataljoni. Na Petrovoj gori Udarna grupa vodila je 19. juna borbe nakon kojih su se bugarske okupacione snage povukle u svoje garnizone, a jedinice NOVJ stvorile su slobodnu teritoriju izmeu Kumanova, Krive Palanke, Crne Trave i Vranja. 248 Borbe u zapadnoj Makedoniji, Krajem aprila 1. makedonsko-kosovska brigada probila se s junih padina Koufa u Debarce, tukla bugarske snage, a potom, brzim i iznenadnim dejstvima, razbila nemake i balistike snage, oslobaajui teritoriju koju je napustila decembra 1943. Kada su delovi nemake 297. divizije i balistike snage poeli 8. m a j a koncentrino nastupanje iz Kieva, Debra i Struge prema slobodnoj teritoriji Debarca da bi unitili 1. malcedonsko-kosovsku brigadu koja je u to vreme bila podeljena u dve grupe bataljona: makedonsku i kosovsko-metohijsku. Posle etvorodnevnih borbi kod sela Izvora, Botuna, Pesoana i Meeita obe grupe bataljona su se povukle preko Karaormana u struku Malesiju. Do kraja m a j a vodila se uspena borba protiv nemakih i balistikih snaga na mavrovskom, debarskom i kievskom podruju. Kra248 U toku svojih dejstava Udarna grupa je u jednomesenim borbama nanela neprijatelju znatne gubitke: ubijeno je 814, a zarobljeno 318 vojnika i oficira; zaplenjeno 51 mitraljez, 14 minobacaa, 851 puka, 46 pukomitraljeza, 245.000 metaka, 180 mina za baca, 3 topa, 105 konja, 11 kamiona i oborena su dva aviona. Mihailo Apostoloski, Prolena ofanziva 1944. u Makedoniji, VIZ, Beograd 1946, str. 78; Zbornik NOR-a, torn VII, knj. 3, dok. 90, knj. 4, dok. 1.

jem m a j a svi bataljoni su se prikupili u strukoj Malesiji. Delovi nemake 297. divizije iz Struge i balisti iz Debra i Struge postavili su zasede, a bugarske jedinice su posele bivu italijansko-bugarsku demarkacionu liniju da bi spreile izvlaenje jedinica sa bive italijanske u bugarsku okupacionu zonu. Grupa makedonskih bataljona napadnuta je 1. juna u rejonu Lokava, a grupa kosovskih bataljona kod Zbadija. I3o 4. juna, obe grupe su odrale poloaje, a neprijatelj se povukao ka Strugi, poto je spalio i razorio artiljerijskom vatrom sela Lolcov i Zbadi.249 Za sve to vreme, 2. makedonska brigada je napadala bugarske jedinice u Mariovu, Tikveu i Vutaevu i vrila diverzije na eleznikoj pruzi izmeu evelije i Demir-Kapije250, ime su zavrene borbe u ovoj nemako-bugarskoj operaciji. Zakljuak. Tokom prvog dela operacije tab bugarske 5. armije nije uspeo ostvariti svoj glavni cilj unitenje jedinica NOVJ u istonoj Makedoniji i jugoistonoj Srbiji.251 U zapadnoj Makedoniji nemake i balistike jedinice uspele su samo da privremeno odbace 1. malcedonsko-kosovsku brigadu od glavnih komunikacija, ali je ona, im se oslobodila pritiska, obnovila napade na posade i uporita du komunikacija. Jedinice NOV i POJ uspevale su da povrate izgubljenu teritoriju, a Operativni odnosno Glavni tab Makedonije je formirao est novih brigada: dve bugarske partizanske (1. i 2. sofijsku), Kosovsku i 7. junomoravsku brigadu, a od 1. makedonslco-kosovske formirane su 1. makedonska i 1. kosovsko-metohijska brigada NOVJ.252 Operativna odnosno Udarna grupa se, posle estokih borbi na kumanovskom, vranjslcom i crnotravskom podruju, probila preko Osogovske planine, Plakovice, Ogradena i Belasice do pl. Krua u Egejskoj Makedoniji i vratila se nazad, na kumanovsko podruje. Za mesec dana (19. maja do 19. juna) ona je vodila osamnaest borbi od kojih je dvanaest bilo vrlo tekih. Borbeni put Operativne odnosno Udarne grupe od Crne Trave do Egejske Makedonije i nazad do vranjskog pod249 Od makedonske grupe bataljona formirana j ^ T . makedonska brigada, a 24. juna kod Zbadija od kosovske grupe bataljona L, kosovsko-metohijska brigada. U sastav 1. makedonske brigade uli su 1. i 2. makedonski bataljon i 80 boraca Resavsko-ohridskog partizanskog odreda. U to vreme su formirani i Poreki, Velki i Kruevaki partizanskhodrecl, koji su kasnije uli u sastav 8. i 15, brigade. U sastav 1. kosovsko-metohijske brigade uli su 1. i 2. kosovski bataljon i eta (ponekad nazivana i bataljon). Formiranjem 1. makedonske i 1. kosovsko-metohijske brigade prestale su da postoje grupe makedonskih i grupa kosovskih bataljona. 250 Mihailo Apostolski, Prolena ofanziva 1944. u Makedoniji, Beograd 1946; Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 174185; Zbornik NOR-a, tom VII, knj, 3, dok. 55. 251 U toku ofanzive, bugarska vlada je, zbog neuspeha i gubitaka, smenila sa dunosti komandanta bugarske 5. armije, generala Bojdeva, i privremeno postavila na tu dunost komandanta bugarske 15. divizije, generala Ivana Marinova. 252 Kosovska brigada formirana je ,12. m a j a u Darlcovcima od Kosovskog partizanskog odreda i novodolih boraca sa Skopske Crne gore, sa Kosova i iz Metohije. Prva sofijska brigada formirana je u Kalni poetkom maja 1944, a u prvoj polovini maja, u Inalili, formirana je 2. sofijska brigada, od Trnskog partizanskog odreda i zarobljenih bugarskih vojnika kod Kratova.

ruja iznosio je oko 950 km. Ona je izala vojniki znatno prekaljena. Njene jedinice su izdrale punih 50 dana borbi, u kojima je bila angaovana skoro cela bugarska 5. armija sa oko 40.000 vojnika. U dvomesenim borbama duboko se uvrivalo bratstvo i jedinstvo izmeu Makedonaca, Srba i narodnosti sa Kosova i irilo na podruja kuda su prolazile makedonske, junomoravske i kosovske jedinice. Narod je borcima pruao nesebinu pomo bez obzira otkuda su oni bili. Iako i sam bez hrane, naroito u pasivnim krajevima kroz koje su jedinice Udarne grupe prolazile, on je sa borcima delio sve ime je raspolagao. Trea makedonska brigada i Kosovski partizanski odred, objedinjeni u Operativnu grupu, preli su od 25. aprila do 19. maja oko 370 km. Udarna grupa je u vremenu od 20. m a j a do 19. juna prela put dug oko 566 km, to ukupno iznosi 936 km. Trea makedonska brigada inila je glavninu kako Operativne grupe tako i Udarne grupe, i podnela je najvei teret u ovoj neprijateljskoj operaciji. 253

DRVARSKA OPERACIJA (sheme 42, 43 i 4-4) Drvarska operacija obuhvata odbrambena dejstva 1. i 5. i delova c. korpusa, Prateeg bataljona i Oficirske kole Vrhovnog taba MOV i POJ jaine oko 17.000 boraca i stanovnitva Drvara, sve pod neposrednim rukovodstvom Vrhovnog taba. Vodena je na podruju zapadne Bosne od 25. maja do 5. juna 1944, u vreme nemake operacije ,,Reselprung" (Konjiki skok"), u kojoj je pod komandom taba 15. brdskog armijskog korpusa angaovano oko 20.000 vojnika. Posle zavretka nemakih zimskih operacija, 1943/44 godine, jedinice NOVJ usmerile su svoja dejstva na komunikacije i neprijateljske posade. Predviajui mogunost saveznikog iskrcavanja, nemako komandovanje htelo je da na svaki nain ouva komunikacije koje vezuju dolinu Stive sa jadranskom obalom. Radi toga je teilo da u prolenim borbama razbije jedinice NOVJ koje su neposredno ugroavale komunikacije i druge nemake objekte u jadranskom zaleu. S. obzirom na svoje opte operativno-strategijske mogunosti u tom periodu, nemake trupe su tada mogle preduzeti samo ograniene pojedinane ili sinhronizovane napade na pojedine grupacije NOVJ. Zato su pokuale, pored ostalog, da unite i vrhovno rukovodstvo NOP-a, ba u vreme kada se NOVJ afirmisala kao znaajna snaga antihitlerovske koalicije, a nova Jugoslavija zadobila simpatije irom sveta. Prodorom preko srednje i zapadne Bosne u toku januara i uspostavljanjem svojih garnizona u dolini srednjeg toka Vrbasa, nemake snage su obezbedile za sebe jo jedan vaan komunikacijski pravac koKiril Mihajlovski Grujica, Trea makedonska NOU brigada, VIZ, Beograd .1976, str. 71233.
253

ji iz doline Save vodi na jadransku obalu. Meutim, one nisu uspele da prodru na teritoriju koja se granii Sanon i Unom, severnim padinama Dinare i atora i Glamokim poljem, niti da ovladaju Sanskim Mostom, Bosanskim Petrovcem, Kljuem, Drvarom i Bosanskim Grahovom. Zbog toga su u narednom periodu Nemci najveu panju obratili odravanju dobro utvrenih garnizona koji e im, kad izvre pripreme i koncentriu potrebne snage i sredstva, posluiti kao oslonci za izvoenje dejstva u toku drvarske operacije. Nemaka Vrhovna komanda je smatrala da e najvei uspeh postii ako u Jugoslaviji unite Vrhovni tab NOV i POJ, a pre svega vrhovnog komandanta marala Josipa Broza Tita i razbiju grupaciju NOVJ pod njegovom neposrednom komandom koja je dejstvovala u neto dubljem zaleu jadranske obale. Pri tome Nemci su pretpostavljali da e borbeni elan partizanskih formacija brzo oslabiti kada ne bude dominantne Titove linosti, motora energije oslobodilake armije". Polazei od pomenute procene, nemaki komandant Jugoistoka je 6. maja 1944. naredio tabu 2. oklopne armije da, po mogunosti, u m a j u prodre jakim snagama izmeu Bugojna, Jajca, Banjaluke, Prijedora, Bihaa i Knina i unese nered u Titovu vrhovnu organizaciju, a zatim da lovi i razbija rascepkane grupe do potpunog istrebljenja". etiri dana kasnije posebno mu je saopteno da Firer pridaje odluujui znaaj pokuaju da se operacijom Titov tab opkoli i po mogunosti razbije", s tim da ispita mogunost da bude upotrebljen 500. SS padobranski lovaki bataljon koji mu je tada stavljen na raspolaganje, a koji se nalazio na obuci u rejonu Kraljeva i Mataruke Banje. Pored toga, nemaka Vrhovna komanda dala je 13. maja komandantu Jugoistok niz uputstava za sprovoenje operacije i podvukla da je iznenaenje bitan preduslov uspeha.254 Plan nemake operacije je predvideo da se, uz snanu podrku avijacije iznenadnim sputanjem 500. SS padobranskog lovakog bataljona u Drvar u ranim jutarnjim satima, uhvati Tito, uniti Vrhovni tab NOV i POJ, a jake borbene grupe koncentrinim napadom iz vie pravaca ka Drvaru spoje se s vazdunim desantom i ovladaju komunikacijama, ispresecaju slobodnu teritoriju, koju je cicala grupacija NOVJ oko Vrhovnog taba, a potom planskim okruenjem -i unitenjem jedinica i baza za snabdevanje oiste teritoriju zahvaenu operacijom.
254 Idejna odluka o operaciji Reselprung" (Rsselsprung") doneta je 3. ili 4. februara 1944. za vreme konferencije odrane u Hitlerovom glavnom stanu u Rastenburgu, kada je komandantu nemakih snaga za Jugoistok feld-maralu Maksimilijanu fon Vajksu postavio zadatak da se po svaku cenu eliminie Tito, koji ima odluujui znaaj za ceo pokret". Pripreme za izvoenje operacije poele su 15. februara 1944, a s projektom naredbe o njenom izvoenju upoznao je Hitlera 10. m a j a fon Vajks i tom prilikom dobio zadatak da u operaciju ukljui i paclobransko-desantnu jedinicu i upotrebi specijalne grupe divizije Brandenburg". Sredinom m a j a Hitler je pozvao k sebi komandanta nemake 2. oklopne armije general-pukovnilca dr Lotara Rendulica koji je kao neposredni rukovodilac operacije izloio Hitleru dinamiku njenog izvoenja. Tom prilikom je Hitler kategoriki insistirao da se po svaku cenu Tito mora iv uhvatiti i u najveoj tajnosti avionom prebaciti u nemaku Vrhovnu komandu, istiui da je to glavni zadatak itave operacije. Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 25, str. 385387.

Za operaciju Nemci su angaovali oko 20.000 vojnika, za transport 75 aviona a za podrku desantnih jedinica i ostalih snaga 222 aviona ukupno oko 300 aviona. Neposredno rukovoenje operacijom poverello je tabu 15. brdskog armijskog korpusa, pod komandom generala peadije Ernesta Lejze ije je komandno mesto iz Knina pomereno LI Biha. Nemake snage su bile lconcetrisane u garnizonima oko slobodne teritorije, osim 500. SS padobranskog bataljona koji je uoi desanta prebaen iz Mataruke Banje na aerodrome kod Petrovgrada (Zrenjanin), Zagreba i Banjaluke. 255 Poetak operacije odreen je za 05.00 sati 25. m a j a 1944. dok se njeno trajanje predvialo oko tri sedmice. Drvar sa irim podrujem bio je due vreme slobodna teritorija, a od 17. januara 1944. u Drvaru je bilo sedite CK KPJ, AVNOJ-a, NKOJ-a i Vrhovnog taba NOV i POJ sa saveznikim vojnim misijama i raznim jedinicama, ustanovama i organima NOP-a, tako da je u to vreme bio najznaajniji centar vojne i politike aktivnosti nove Jugoslavije. U blioj i daljoj okolini Drvara dejstvovali su 1. proleterski korpus (1. i 6. divizija), 5. udarni korpus (4. i 39. divizija) i 9. divizija 8. korpusa, Pratei bataljon Vrhovnog taba, Oficirska kola (oko 130 slualaca i nastavnika). U operaciji je uestvovalo 13 brigada i etiri partizanska odreda ukupne jaine oko 17.000 boraca.256 Drvarska operacija poela je, uz sputanje vazdunog desanta na Drvar, koncentrinim dejstvima nemakih i lcvislinkih snaga, sa krune operacijske osnovice duine oko 480 km ka Drvaru ija je duina nastupajuih pravaca jedinica za spajanje sa desantom iznosila 25 km na pravcu Srb Drvar, na pravcu Knin Drvar 65 km, i na pravcu
255 Nemci su angaovali sledee snage: 500. SS padobranski lovaki bataljon, delove 1. vazdunodesantnog puka, Borbenu grupu Vilam" (384. puk 3/3. legionarske divizije ojaan 373. izviakim bataljonom, neto artiljerije, ininjerijc i tenkova), Borbenu grupu Lapac" (jedan bataljon iz 373. legionarske divizije), 92. motorizovani puk, 54. brdski izviaki bataljon, 1. puk, 2. lovakog domobranskog zdruga, borbenu grupu 7. SS divizije (13. puk ojaan 1. divizionom, 7. artiljerijskog puka i 16. pionirskom etom, 7. izviaki odred ojaan 8. baterijom 7. artiljerijskog puka i peadijski oklopni jurini bataljon 2. oplopne armije i neto etnika), 369. izviaki bataljon, 105. SS izviaki bataljon i 1. puk Brandenburg" (bez 1. bataljona). Tri dana nakon poetka operacije angaovani su i delovi Dinarske etnike oblasti (1. bosanski ''etniki korpus Gavrilo Princip" i delovi 502. etnilckog korpusa). Komanda nemakog vazclulioplovstva u NDH je dobila zadatak da, pored vazdunog izvianja i fotografisanja Drvara, obezbedi snage i sredstva za prenoenje ojaanog 500. SS padobranskog lovakog bataljona sa aerodroma kod Petrovgrada, Zagreba i Banjaluke (transportni avioni JU-52 i oko 45 jedrilica) do Drvara i da sa 440 avion-poletanja obezbedi vazdunu podrku desanta (bombardovanja Drvara i Bosanskog Petrovca preci desant, zatita lovcima i dr.). Ukupna jaina, bez avijacije, iznosila je oko 20.000 vojnika. Slavko Odi, Desant na Drvar m a j a 1944. godine (drvarska operacija), VII, Beograd 1981, str. 1840. 256 tab 1. proleterskog korpusa sainjavali su: komandant general-lajtnant Koa Popovi, politiki komesar pukovnik Mijalko Todorovi, naelnik taba pukovnik ICarlo Lali. tab 5. korpusa sainjavali su: komandant gcneral-major Slavko Rodi, politiki komesar pukovnik Ilija Doen, naelnik taba potpukovnik Velimir Kneevi. tab 8. korpusa sainjavali su: komandant pukovnik Vladimir (Vlado) etkovi, politiki komesar pukovnik Bolco iljegovi, naelnik taba potpukovnik Milan Kupreanin.

Biha Drvar 83 km, a zavrila se dekoncentracijom jedinica NOVJ u vie pravaca. Trajala je 12 dana, a izvedena je u tri etape. Prva etapa (25 26. majaJ obuhvata borbrt protiv vazdunog desanta u Drvaru i odbrambena dejstva na irim prilazima grada. Poela je 25. m a j a u 05.00 sati napadom neprijatelja od Srba, Bihaa, Banjaluke, Livna i Knina prema Drvaru. U 06.35 sati, nakon polusatnog bombardovanja Drvara, sputen je prvi talas vazdunog desanta257 ukupno 730 ljudi, koji su naili na otpor jedinica Prateeg bataljona, boraca iz vojnopozadinskih ustanova, partijskih rukovodstava, organa narodne vlasti i naroda. Oko 8 sati je Oficirska kola napala nemake padobrance, odbacila ih s desne obale Unca i onemoguila boni napad ka Titovoj peini. Nemci su do 9 sati zauzeli deo Drvara na levoj obali Unca, ali je oko 100 boraca Prateeg bataljona, pod neposrednim rukovodstvom Vrhovnog taba, uporno branilo peinu. Dok su glavnina Prateeg bataljona i Oficirska kola vodile borbu sa desantnim snagama, jedinice 3. brigade 6. divizije su trei hitale ka Drvaru i prema pristizanju odmah prelazile u napad. Prvi je stigao 2. bataljon 3. like brigade, koji je neto posle 10 sati preko Trninia brega preao u napad povezavi se desnim krilom sa sluaocima Oficirske kole. Sat kasnije je stigao i 1. bataljon ove brigade i sa Kamenice preko Trnjaka i Prnjavora preduzeo napad. Ubrzo posle ovog bataljona stigao je i 3. bataljon, koji je preko Gornjih Vrtoa usmerio napad ka mostu preko Unca i raskrsnici puteva u Drvaru, dok je 4. bataljon tab brigade zadrao u rezervi u rejonu Kamenice. Ovim su bile angaovane sve raspoloive i najblie jedinice koje su se u datorn momentu mogle angaovati za napad na desant. Napadom 3. like brigade desantne snage su prisiljene na odbranu i prestale su sa pritiskom u pravcu peine, posebno posle prodora levog krila 3. like brigade u rejon mosta na Uncu (Mandia most) i povezivanja sa delovima Prateeg bataljona. Iako je oko 12 sati padobranima sputen i drugi talas desantnih snaga u rejon obia glavice, vrhovni komandant maral Tito je oko 12 sati uspeo da izae iz Peine i da se sa najbliim saradnicima, uz obezbeenje delova Prateeg bataljona, povue na Podove odakle je uputio nareenje tabovima 1. i 5. korpusa da zatvore pravce prema Drvaru i da 1. proleterska brigada hitno uputi jedan bataljon u Potoke, u kom pravci, je Vrhovni tab nameravao da nastavi pokret. Kreui se izmeu Strabenica i Otaevca Vrhovni tab je ujutro 26. m a j a stigao u Materia uvalu izmeu Luujevae i Klekovae, gde se. zadrao ceo dan. Pristizanjem i ahgaovanjem protiv desanta 3. brigade 6. divizije i izlaskom Vrhovnog taba i saveznikih vojnih misija iz Drvara,
Planom operacije 500. SS padobranski lovaki bataljon ukupne jaine oko 900 ljudi dobio je zadatak da se u dva talasa jedrilicama i padobranima spusti u Drvar i munjevitim udarom zarobi ili uniti Vrhovni tab i maral Tito, zatim sve organe NOP-a koji se zateknu u Drvaru i saveznike vojne misije akreditovane kod Vrhovnog taba NOV i POJ. Prvi talas sastojao se od 6 borbenih grupa jedriliara koje su dobile zvune nazive Panter", Jurinik", Hvata", Drobilica" i Bezobzirni napada" i 3 grupe padobranaca Plavi" Zeleni" i Crveni". Svaka od ovih grupa dobila je odreen zadatak. Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 25, str. 717725.
257

akcija vazdunodesantnih snaga, i pored toga to su postigle iznenaenje, definitivno je doivela neuspeli. Citavo poslepone desantne snage su se uporno branile i postepeno izmicale pred napadima jedinica 3. like brigade. U sumrak tab brigade je iz rezerve u borbu uveo i 4. bataljon na spoju izmeu 1. i 3. bataljona, u pravcu obia glavice. Skoro istovremeno pristigao je 1. bataljon 3. dalmatinske brigade 9. divizije, koji je smenio sluaoce Oficirske kole i sa jugoistoka preao u napad na padobrance u Drvaru. Napad je uspeno izvoen, tako da je neprijatelj, i pored grevitog otpora, do 21.30 sati bio sabijen u rejon groblja na obia glavici i okruen, gde se odrao sve do zore 26. maja, kad je dalji napad bio obustavljen zbog opasnosti od nemake avijacije i prodora 92. motorizovanog puka od Bosanskog Petrovca i delova 373. divizije iz pravca Srba Vrhovni tab NOV i POJ je iz eleznike stanice Potoci 26, m a j a uspostavio vezu sa tabovima korpusa i reio da vee neprijatelja na planinskom masivu izmeu Bosanskog Grahova Kljua i Bosanskog Petrovca i stvori uslove da 1. divizija prodre ka Kuprekom polju a 5. korpus ka Sanici dole bi 9. divizija krenula prema Lapcu a 6. divizija zapadno od Drvara. Koncentrini napad nemakih snaga ka Drvaru i borbe na spoljnim operativnim pravcima poeli su u 5 sati 25. maja, kako je bilo i predvieno nemakim planom operacije. Iz Bihaa je prema Bosanskom Petrovcu nastupao 92. motorizovani puk i ceo dan vodio borbu sa 6. brigadom 4. divizije i bataljonom Drvarslco-petrovakog partizanskog odreda na Ripakom klancu. Pred vee kada se 6. brigada povukla na planinu Jadovilc, 92. motorizovani puk je nastavio prodor i 26. m a j a oko podne stigao u Drvar. Jedinice 8. brigade 4. divizije odolevale su pritisku 1. pukovnije 2. domobranskog lovakog zdruga i 54. izviakog odreda, koji su nastupali od Bosanske Krupe ka Bosanskom Petrovcu. Pred vee 25. m a j a 8. brigada ih je protivnapadom odbacila prema Suvaji, ali se zbog pojave 92. motorizovanog puka u njenoj pozadini morala povui na Grme. Sa odseka izmeu Srba i Suvaje nastupala je pulcovska borbena grupa 373. divizije s etnicima, glavnim snagama preko Trubara, a pomonim preko Velikog Cvijetnia ka Drvaru. Posle otrih borbi sa 1. i 2. brigadom 6. divizije, grupa je 26. maja pre podne izbila na Drvar. Iz Livna je ka Bosanskom Grahovu nastupao 105. izviaki SS odred kji je zapadno od Livna potisnuo 13. brigadu 9. divizije i sutradan izbio u Bosansko Grahovo, a uvee i u Drvar. U Bosansko Grahovo je pred vee 26. maja izbio i 1. pule Brandenburg", prodirui iz Knina. Iz Livna je ka Glamou nastupao 25. maja izviaki odred 369. divizije, ali ga je 3. krajika brigada 1. divizije, iz rejona Vrba i Korijne, odbacila. Brigada je zatim povuena zapadno od komunikacije Glamo Mlinita i zatvorila pravce prema Drvaru. Izviaki odred je nastavio nastupanje iz Livna, uao u Glamo 30, m a j a i sutradan se kod sela Rora spojio s nemakim snagama koje su izbile od Drvara. Protiv 1. i 13. brigade 1. proleterske divizije 25. maja dejstvovali su jedinice 13. SS puka, od Jajca i Vijenca ka ipovu i Pljevskim Podovima, i izviaki odred 7. SS divizije, od Mrkonji-Grada ka Mliniti-

ma. Nastupajui iz Banjaluke ka aavici, 2. oklopni jurini bataljon je 25. maja kod Sitnice odbacio bataljon 13. brigade 39. divizije, a sutradan u rejonu aavice i bataljon 13. proleterske brigade 1. divizije i prodro u Klju. Prodorom ka Bosanskom Petrovcu, Drvaru, Bosanskom Grahovu, komunikaciji Mlinita Podranica i ka Kljuu, nemake snage koje su dejstvovale na spoljnim operacijskim pravcima izvrile su dobijene zadatke predviene za dva dana operacije, osim 369. izviakog bataljona, koji svoj zadatak uopte nije izvrio, i borbena grupa Vilam", koja ga je umesto za jedan dan izvrila za dva dana. Druga etapa (27 31 maja) obuhvata koncentrian napad nemakih snaga ka Potocima sa pretresanjem umske oblasti severoi stono od Drvara. Poto nije uspeo da 25. m a j a uniti Vrhovni tab, posebno vrhovnog komandanta marala Josipa Broza Tita, tab 2. oklopne armije nastojao ie da to postigne u produetku operacije, podreujui tom cilju sve, pa i planirano razbijanje jedinica 1. proleterskog, 5. i 8. korpusa. Iz tih razloga je tab 2. oklopne armije preuzeo komandu od taba 15. brdskog korpusa i 27. m a j a izdao operativnu zapovest, kojom je sve raspoloive snage usmerio na opkoljavanje rejona Potoka, pretpostavljajui da se tu nalazio vrhovni komandant maral Tito. Od 26. do 29. m a j a glavnina 1. divizije zadravala je neprijatelja na pravcu Mlinita Potoci, a glavnina 39. divizije zadravala ga je na pravcu Mrkonjih-Grag Ribnik. Posle pregrupisavanja i popune borbenim sredstvima nemake jedinice su u toku 29. i 30. m a j a prele u koncentrian napad prema Potocima. Peadijski oklopni jurini bataljon, prodorom od Kljua preko Paunovca ka Bravslcom, posle sukoba sa delovima 8. krajike brigade na sektoru Bravskog, ovladao je komunikacijom Klju Bosanski Petrovac. Napadajui od Bosanskog Petrovca preko Drinia, 92. motorizovani puk je, posle sukoba sa delovima 8. krajike brigade izmeu Drinia i Kozina, 29. maja prodro do eleznike stanice Srnetica. Napad borbene grupe 373. legionarske divizije iz Prekaje ka Potocima otpoeo je u j u t r o 30. maja. Toga dana je 105. SS izviaki bataljon iz Livna preko G k ^ o a stigao u Vagan poto se 3. krajika brigada prethodnog dana pomerila u Poljice radi prihvata Vrhovnog taba. Ne prekidajui dejstva, borbena grupa 7. SS divizije potisla je 16. krajiku brigadu na june padine Borovca i ka Busijama, dok je na frontu odbrane 1. proleterske divizije po ovladavanju Vrbljanima izbila na visove zapadno od ovog sela usmeravajui deo snaga u zahvatu eleznike pruge ka eleznilcoj stanici Lisine. Dejstvima u toku 29. maja, a posebno prodorom ojaanog 92. motorizovanog puka u rejon eleznike stanice Srnetica, kao i izbijanjem borbene grupe 373. divizije prethodnog dana u Prekaju, Nemci su ispoljili nameru da jedinice NOVJ koje su se nalazile na planinskom podruju istono od Drvara sabiju u rejon Potoci Uvala, okrue i tu unite. Prozrevi tu nameru Vrhovni tab, koji se posle izvlaenja iz Drvara zadrao u Potocima, doneo je 29. m a j a odluku da se glavnina jedinica NOVJ sa pomenutog podruja izvue u toku noi u raznim pravcima. Nou uoi 30. maja Vrhovni tab se iz Potoka premestio u Pre-

oclac, na severnim padinama ator-planine, a glavnina 39. divizije sa tabom 5. korpusa izvrila je manevar preko masiva planine Srnetice, azbila neprijateljske snage i izbila u rejon Crkvenog i Ribnilca. Iste noi se glavnina 1. proleterske divizije pomerila istono od komunikacije Glamo Mlinita. Toga i idueg dana neprijateljske snage su vrile pregrupisavanje, jedino se 16. brigada 39. divizije sukobila u rejonu Vrbljana s delovima 7. SS divizije. Neprijatelj je sutradan udario u prazno, a od tabova i jedinica koji su se na poetku operacije nali u okruenju, tada su tu jo ostali samo Vrhovni tab, tabovi 1. proleterskog i 8. korpusa i tab 9. divizije s dve brigade. Trea etapa (1 5. juna) obuhvata koncentrian napad na tab 8. korpusa i 9. diviziju u rejonu Tieva i prebacivanje Vrhovnog taba u Italiju, a zatim na otok Vis. U nastaloj situaciji tab 2. oklopne armije ponovo je 30. m a j a intervenisao, pokuavajui jo jednom da uniti Vrhovni tab i tabove i. proleterskog i 8. korpusa u rejonu Preodac Tievo. Meutim, pre nego to su Nemci uspeli da pregrupiu snage, vrhovni komandant Tito je otkrio njihove namere, pa je uoi 1. juna sa 3. krajikom brigadom i delom 1. ininjerijske brigade preduzeo mar iz Preodca s ciljem da pree put Glamo Mlinita, ali je tog dana po podne, kod Lisine, 13. SS puk iznenada napao kolonu u pokretu i prinudio je da promeni pravac kretanja, pa je tek 2. juna prela komunikaciju Glamo Mlinita. Za to vreme je glavnina 1. proleterske divizije uspela da odbrani rejon Mlinita, a zatim je na poloaju Pribelja Dragani Podovi obezbedila pokret Vrhovnog taba ka Kupresu. S obzirom na meunarodni poloaj Jugoslavije i politike zadatke koji su u to vreme stajali pred Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije, vrhovni komandant i predsednik NKOJ Josip Broz Tito odluio je 3. juna da se Vrhovni tab i NKOJ prebace na otok Vis gde e imati rnnogo bolje uslove za obavljanje svojih sve sloenijih zadataka. Nou 3/4. juna Vrhovni tab je s Kuprekog polja avionima prebaen u Italiju, a zatim nou 6/7. juna na otok Vis. Idue noi, 4/5, juna 1. proleterska divizija se odvojila od neprijatelja i izbila jugoistono od Kup resa. U trenutku odlaska Vrhovnog taba i NKOJ sve jedinice NOVJ koje su uestvovale u drvarskoj operaciji nalazile su se izvan okruenja, osim taba 8. korpusa i taba 9. divizije s dve brigade. tab 15. brdskog korpusa je teio da koncentrinim napadom sa vie pravaca ka Tievu okrui i uniti 9. diviziju i tab 8. korpusa za koje je znao da se tu nalaze. tab 8. korpusa je 3. juna povukao snage na planinu Vijenac, dok je 4. brigadu 9. divizije sa bolnicom uputio na Dinaru. Toga dana su 1. puk Brandenburg", 2. bataljon 13. S puka i delovi 373. divizije izbili na Tievo. Sutradan su se 3. i 13. brigada 9. divizije ogoreno borile protiv nemakih snaga koje su ih okruile na Jedovniku. Po padu mraka, 13. brigada sa Grahovsko-peuljskim partizanskim odredom probila se ka severa, a tabovi 8. korpusa i 9. divizije sa 3, brigadom i saveznikim vojnim misijama ostali su u okruenju na Tisovoj kosi. Zbog pomorskog desanta 26. divizije na otok Bra, tab 2. oklopne armije

poeo je 5. juna hitno da izvlai snage i upuuje ih ka obali, tako da je tab 8, korpusa to iskoristio, pa se nou s jedinicama i saveznikim vojnim misijama izvukao iz okruenja u pravcu Tieva. Odlaskom Vrhovnog taba na Vis, izvlaenjem jedinica 1. proleterskog korpusa i prestankom napada na 9. diviziju i tab 8. korpusa, ito se poklapalo i sa poetkom povlaenja nemakih jedinica, praktino je 5. juna zavrena drvarska operacija, mada su delovi 7. SS divizije i dalje nastavili da napadaj u jedinice 5. korpusa. 258 Zakljuak. Pripremajui je pedantno i u najveoj tajnosti, Nemci su od drvarske operacije mnogo oekivali. Izvoenje operacije pratilo se od strane Hitlera, poto je teite bilo hvatanje Tita i unitenje Vrhovnog taba. U nemakoj Vrhovnoj komandi smatralo se da e se na t a j nain obezglaviti NOVJ u momentu kada je ona izgledala najopasnija i da e se razbijanjem grupacije oko Vrhovnog taba u zapadnoj Bosni stvoriti uslovi za odbranu jadranske obale od eventualne invazije saveznika. Drvarska operacija se zavrila, kako je konstatovao vrhovni komandant Josip Broz Tito, kao oajniki akt osvete i pokuaj likvidacije glavnih voda ustanka", kojim Hitler vie nije mogao postii nikakav naroit rezultat"}59 Po sastavu angaovanih nemakih snaga i nainu dejstva, drvarska operacija je jedina operacija takve vrste u NOR-u. Posebna karakteristika operacije je u tome to j o j je teite bilo usmereno na unitavanje tabova. Tako je u prvoj etapi, a to se moe rei i za itavu operaciju, teite bilo na unitenju Vrhovnog taba NOV i POJ, pa kad se ovaj povukao iz Drvara u rejon Potoka, neprijateljske snage su bile upuene ka tom mestu sa zadatkom da tu unite, Vrhovni tab,_ s tim to je sada trebalo unititi i tab 5. korpusa, a po mogunosti i tab 1. proleterskog korpusa, da bi u treoj etapi, pored 9. divizije, teite napada bilo usmereno i na tab 8. korpusa. Na izradi plana drvarske operacije bili su angaovani tabovi 15. brdskog armijskog korpusa, 2. oklopne armije, Komande Jugoistoka i Vrhovne komande, a kad je bio gotov, komandant Jugoistoka podneo ga je 21. maja lino Hitleru. koji ga je odobrio. Sve to govori o tome da je operacija pripremana sa velikom ozbiljnou, da joj je dat ogroman znaaj i da su Nemci od nje mnogo oekivali. ZSitjisao nemakih komandanata o brzim koncentrinim prodorima njihovih snaga u datim operativnim uslovima bila je nerealna. To se pokazalo kako na pravcu dejstva borbene grupe-373. divizije od Srba, tako i na pravcu od Livna
258 Gubici ri drvarskoj operaciji: jedinice NOV]: poginulo je oko 270, a ranjeno oko 500 boraca, od toga u Drvaru 25. maja: poginulih 179, ranjenih 63 i nestalih 19; civila: Prema izvrtajima NOO sa terena ove optine izgorjele su 633 kue, koje su paljene od strane Nijemaca i etnika, a takoer je ubijeno 233 lana, ranjenih 15 lanova..."; nemaki: mrtvih 343, a ranjenih 881, i 57 nestalih. Slavko Odi, Desant na Drvar m a j a 1944. godine, (drvarska operacija), VII, Beograd 1981, str. 274278; Drvarska opei*acija Uesnici govore, VINC, Beograd 1986, str. 25740.

prema Glamou i Grahovu, a naroito na pravcima nastupanja borbene grupe 7. SS divizije. Nemaka Vrhovna komanda je u toku pripremanja desanta na Drvar preduzela niz mera da bi se priprema sauvala u tajnosti, u emu je dobrim delom uspela, iako je Vrhovni tab NOV i POJ saznao za izvesne nemake namere da se priprema desant, on nije uspeo da otkrije taan dan poetka desanta i druge detalje. I pored toga, u najkritinijem trenutku za vazdunodesantne snage kada su se sputale, prikupljale u borbene grupe i usmeravale prema objektima napada, u Drvaru se nije nalazila ni jedna vea operativna jedinica za to odgovornost snosi operativni deo Vrhovnog taba, jer je taj propust mogao imali nesagledive posledice, tim pre to je juno od grada vie od mesec dana boravila jedna ubaena nemaka pijunska grupa koja je dostavljala tabu 2. oklopne armije tane podatke o stanju u Drvaru i navodila avijaciju tokom bombardovanja i sputanja desanta. Pored vojnih jedinica, za borbu protiv vazdunog desarrta trebalo je i stanovnitvo organizovati, jer da je ono bilo naoruano i da je znalo ta treba da radi u sluaju vazdunog desanta, sigurno je da bi narod mnogo manje stradao, a neprijatelj bi pretrpeo vee gubitke. Komandovanje u toku. operacije od strane Vrhovnog taba i tabova korpusa bilo je u skladu sa zahtevima situacije. Iako je u poetku operacije ostao bez veza sa jedinicama, vrhovni komandant Tito je po izlasku iz Peine brzo uspostavio te veze i jedinice orijentisao na zatvaranje pravaca koji vode na slobodnu teritoriju i za dejstvo na komunikacijama. Kada se uvidelo da e neprijatelj ,,za nama u umu" i kad su se u drugoj etapi jasno ispoljile njegove namere, odnosno ta eli postii koncentrinim napadom ka Potocima, Vrhovni tab je, primenom dekoncentracije snaga u vie pravaca, izvukao jedinice i. proleterskog korpusa u slobodan operativni prostor, to je dovelo do udara neprijateljskih snaga u prazno. U situaciji kada su nemake snage stvorile izglede na uspeh, kakav je bio sluaj u treoj etapi operacije prilikom napada na tab 8. korpusa i 9. diviziju na Vijencu, one su dejstvom jedinica NOVJ na drugom sektoru bile prisiljene da se povlae ba u momentu kada su nazirale uspeh. Zbog oskudice rt snagama i nemogunosti da itavu okupiranu teritoriju stalno dri pod kontrolom, okupator je morao nranevrisati snagama, pa ak i izvlaiti iz borbe one jedinice koje postiu uspeh na jednom da bi zatitio ugroene interese na drugom podruju. U tom pogledir od velikog operativnog znaaja bio je desant 26. divizije i saveznika na Bra, to je prisililo komandanta 2-oklopne armije generala Rendulica da obustavi napad u drvarskoj operaciji i snage uputi prema srednjoj Dalmaciji bojei se iskrcavanja anglo-amerikih snaga na kopno. Vazdunodesantni napad na Vrhovni tab NOV i POJ u Drvaru predstavlja jedan od najneuspelijih desanata nemakih snaga rt drugom svetskom ratu. Dajui ocenu drvarske operacije, Tito je rekao: ,, Hitler vie nije mogao postii nikakav naroiti rezultat, jer je tada imao manje izgleda nego ikada prije. . ."260
260 Tito, Govori i lanci (19711976), SSNO 1977, str. 100104.

(Politika uprava), Beograd

Za nemaku Vrhovnu komandu oruanih snaga operacija Reselprung" drvarska operacija predstavljala je korpusnu napadnu operaciju lcombinovanu vazdunim desantom, dok je za jedinice NOVJ to bila odbrambena operacija u kojoj su one bile primorane da vode i protivdesantnu odbranu. S obzirom na postavljeni cilj od strane nemake Vrhovne komande oruanih snaga i Adolfa Hitlera lino, koji je naredio da treba likvidirati Vrhovni tab i partizane u Jugoslaviji a njihovog vou Tita ubiti ili ivog uhvatiti" i da uspeh operacije ima odluujui znaaj za celokupno voenje borbe u unutranjosti zemlje i na obaii", za obe strane imala je strategijski znaaj. Od 7. juna 1944. rukovodei organi NOP-a nalazili su se na Visu, gde su bile 26. divizija i Mornarica NOVJ. Tamo su imali bolje uslove za rad i otuda su sve do sredine septembra 1944. razvili iroku aktivnost za priznanje nove Jugoslavije, a maral Tito je sa Visa rukovodio prvim operacijama za konano osloboenje Jugoslavije.

REZULTATI OPERACIJA OD KAPITULACIJE ITALIJE DO SREDINE 1944. GODINE Od druge polovine 1943. do juna 1944. na jugoslovenskom ratitu izvedeno je deset krupnih napadnih i odbrambenih operacija. Nemci su izveli est napadnih operacija, ali su defenitivno odustali od irih ofanzivnih poduhvata sa radikalnim ciljevima i drali su se napada u strategijskoj defanzivi. Orijentacija je bila da sa operativnim i taktikim poduhvatima parcijalno tuku snage NOVJ, dezorganizuju i odbace njene jedinice od onih objekata koji su im bili od primarne vanosti. Radilo se o velikim gradovima i magistralnim komunikacijama koje preko Jugoslavije vode ka Grkoj, Italiji i Jadranu, jer se nemaka Vrhovna komanda dosta dugo pribojavala saveznikog desanta na Balkan i teila je da se preseku veze i dodir NOVJ sa saveznikim armijama u Italiji. Poto su u decembarskim i januarskim ofaflivjiim dejstvima uspele da posednu obalu i otoke u srednjoj Dalmaciji, osim Visa i Lastova, nemake trupe su, uporedo sa borbama u zapadnoj Bosni i severnoj Dalmaciji, izvodile ofanzivna dejstva preko Like i Gorskog kotara ka Hrvatskom primorju, da bi i ovde ovladale jo nezauzetim delom obalskog pojasa i uspostavile odbranu du jugoistone obale Jadrana, radi obezbeenja komunikacija u zaleu. Kako nisu imale dovoljno snaga one nisu mogle posesti itavu teritoriju Like, Gorskog kotara i Hrvatskog primorja. Izbijanjem, u prvoj polivini februara 1944. godine, 1. brdske divizije i 92. motorizovanog puka u severnu Dalmaciju i juni deo Like i 392. divizije u Hrvatsko primorje, zavrene su zimske operacije. Zimske ofanzivne operacije neprijatelja 1943/1944. godine, iako nastavak onih jesenjih, u prvi mah su iznenadile brojem upotrebijenih snaga, brzinom dejstava i sinhronizovanim napadima na nekoliko operacijsldh pravaca. Ali je Vrhovni tab brzo doao do zakljuka da se ne

radi o izolovanim napadima pojedinih nemakih divizija, ve o jedinstvenom poduhvatu nemake 2. oklopne armije protiv glavnih snaga NOVJ na irokom operativnom prostranstvu, ocenivi ga kao jedan od najveih neprijateljskih poduhvata u toku NOR-a. Zimske operacije bile su za obe strane veoma naporne, jer su izvoene na preteno planinskom zemljitu, preko umovitih, slabo naseljenih i ponegde besputnih predela, koji su uz to bili pokriveni dubokim snegom. Po obostranom ueu snaga, veliini teritorije na kojoj su izvoena dejstva, intenzitetu borbi i gubicima, nemake operacije u centralnom delu Jugoslavije predstavljaju jedan od teih perioda borbenih destava u NOR-u. U tim operacijama jedinice NOVJ, iako nedovoljno snabdevene, pokazale su veliku upornost i izdrljivost, to je bilo utoliko znaajnije, jer su mnoge od njih bile formirane od novog ljudstva pridolog u redove NOVJ posle kapitulacije Italije. Nemaka Komanda Jugoistoka je bila, u odreenoj meri, zadovoljna rezultatima operacija jer su njene jedinice vre posele obalski pojas i pristupile njegovom utvrivanju. U dolinama reka Bosne, Neretve i Une smanjen je pritisak jedinica NOVJ na komunikacije Slavonski Brod Sarajevo Mostar i Sunja Biha Knin, a prodorom kroz dolinu Vrbasa i preko Like i Gorskog kotara otvorile su na ovim pravcima jo tri komunikacije za vezu s obalom. Osim toga, nemake snage su uspele da ometu koncentraciju jaih snaga NOVJ na Drini i Limu i time privremeno otklonile neposrednu opasnost od njihovog prodora u Srbiji. Posle zavretka zimskih operacija ponovo su jedinice NOVJ nastavile intenzivna dejstva na komunikacije i neprijateljske posade. Nemako komandovanje, predviajui mogunost saveznikog iskrcavanja, htelo je da na svaki nain ouva komunikacije koje vezuju dolinu Save sa jadranskom obalom. Radi toga je u prolenim borbama teilo da razbije jedinice NOVJ koje su neposredno ugroavale komunikacije i druge nemake objekte u jadranskom zaleu. Osim toga, nemake trupe u Jugoslaviji trebalo je da obezbede pozadinu junog krila nemako-sovjetskog fronta, koji se imao nastaviti linijom erdap Skoplje Albanija, zatim da obezbede vezu izmeu strategijskih grupacija u Grkoj, Italiji i na nemalco-sovjetskom frontu i da im, prema potrebi, tite izvlaenje iz Grke i Italije. Zbog toga je za nemaku Vrhovnu komandu u 1944. godini postalo naroito vano da ne dozvoli prodor snagama* NOVJ u Srbiju, u zonu vardarslco-moravslcog strategijskog pravca, tj. u pozadinu planiranog fronta prema istoku, i da obezbedi komunikacije na osnovnim strategijskim pravcima u Moravslco-vardarskoj dolini, dolini Bosne i Save i gornjem toku Save, Drave i Soe. S obzirom na pomeranje sovjetslco-nemakog fronta ka Balkanu i saveznikog u Italiji prema dolini reke Poa, nemaka Vrhovna komanda je smatrala da e NOVJ u predstojeim dogaajima igrati jo veu ulogu, jer, ukoliko se pogoravao njihov opti poloaj i situacija na Balkanu bila je tea, kako u smislu sposobnosti odbrane pred moguom invazijom anglo-amerilcih snaga i nastupajuom Crvenom armijom, tako i u pogledu eventualnog izvlaenja ka Panonskoj niziji i na jugoistone padine Julijskih Alpa.

Nadajui se da e pri tom najvei uspeh postii ako unite Vrhovni tab i razbiju grupaciju NOVI koja je bila pod njegovom neposrednom komandom, Hitler je naredio da se mora likvidirati Tito i njegovo rukovodstvo u kom cilju je izvedena neuspela drvarska operacija. Na jadranskom vojitu u prvoj polovini 1944. godine Mornarica NOVJ i 26. divizija, oslanjajui se na partizanske odrede na otocima i obalskom pojasu, izvele su nekoliko desantnih prepada na srednje i junodalmatinslce otoke. Prvu desantnu akciju krupnijih razmera izvele su uspeno na otok Mljet i Korulu od 19. do 25. aprila, a desantni prepad na oltu od 9. do 10. maja. Za vreme drvarske operacije, da bi rasteretila pritisak nemakih snaga na jedinice oko Vrhovnog taba NOV i POJ, 26. divizija sa Visa, ojaana saveznikim snagama, izvela je od 1. do 5. juna do tada najvei desantni prepad na Bra koji je potpuno uspeo. Od druge polovine juna do k r a j a avgusta snage NO\'J sa Visa izvele su desetak uspenih prepada na srednjodalmatinske otoke i poluotok Peljeac. U to vreme tabovi POS-ova poeli su da stvaraju jedinice mornarike peadije, a 3. jula formirane su dve desanine flotile Mornarice NOVJ. Na osnovu postignutog sporazuma u Drvaru, 22. aprila je formirana kod Bengazija (Libija) 1. lovaka eskadrila od ljudstva 1. vazduhoplovne baze sa 16 aviona, a 1. jula i 2. lovaka eskadrila na istom aerodromu takoe sa 16 aviona, koje su kasnije preletele na aerodrom Kane (Canne) kod Termoli ja u Junoj Italiji, odakle su dejstvovale na jugoslovenskom ratitu. 261 Radi uvrenja organa narodne vlasti odrano je u rnomelju 19. i 20. februara Prvo zasedanje SNOS-a, a 8. i 9. maja u Topuskom Tree zasedanje ZAVNOH-a, dok su u Makedoniji vrene pripreme za sazivanje Prvog zasedanja ASNOM-a. Razvoj dogaaja u Evropi od sredine 1944. godine naveo je zapadne saveznike, posebno Veliku Britaniju, da pokuaju uticati na politiko reenje budue Jugoslavije, jer je ugled NOP-a u saveznikom svetu bivao sve vei, a vojna pobeda NOVJ postala je oita i neminovna. Ubrzan je proces raspada jugoslovenske politike emigracije. Stoga je britanska vlada pokuala da sa NKOJ postigne kompromis: za priznanje tekovina NOP-a traila je uee graanskih predstavnika u novoj koalicionoj vladi, preko kojih je raunala da e moi da sprovodi svoj uticaj. Svestan snage NOP-a, a da bi ubrzao savezniko priznanje dostignua NOR-a, NKOJ se sloio da se s predsednikom nove jugoslovenske vlade u emigraciji'"Ivanom ubaiem povedu pregovori. Tako je na Visu 16. juna 1944. postignut sporazum Tito-ubai, kojim su priznate sve odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a. Ali, taj sporazum nije doneo konano reenje spoljnopolitikog raspleta oko Jugoslavije, jer je britanska vlada u njemu videla potpunu pobedu politikog kursa nove Jugoslavije, bez sigurnih garantija zatite britanskih interesa na jugoslovenskoj politikoj pozornici.
261 U Drvaru je 12. marta 1944. postignut sporazum sa saveznicima o formiranju jugoslovenskih lovakih i bombarclerskih eskadrila na saveznikoj teritoriji i o obuci jugoslovenskih pilota i ostalog vazduhoplovnog osoblja u saveznikim kolama "i trenanim kursevima. Krajem 1944. i poetkom _ 1945. eskadrile se postepeno prebacuju na aerodrom na otok Vis, a zatim kod kabrinje blizu Zaclra.

OPTA RAZMATRANJA O OPERACIJAMA IZVEDENIM U PERIODU DECEMBAR 1942 JUN 1944. Sa drvarskom operacijom u prolee 1944. godine zavren je period NOR-a poet u decembru 1942, koji je bio prepun" krupnih napadnih i odbrambenih operacija zaraenih strana na jugoslovenskom ratitu u kojima je NOVJ preuzela strategijsku inicijativu i poela diktirati vreme i prostor buduih dejstava presudnih za konano osloboenje Jugoslavije. Od 17 operativnih poduhvata koji se razmatraju, 11 ine ofanzivne operacije neprijatelja, od kojih su etiri bile usmerene protiv grupacije NOVJ oko Vrhovnog taba, pod neposrednom komandom Josipa Broza Tita, a to su: operacija ,,Vajs-l", ,,Vajs-2", varc" i Reselprung", dok su ostale zahvatile celu Jugoslaviju. U okviru ofanzivnih operacija neprijatelja jedinice NOVJ izvele su osam odbrambenih operacija, ako se tako uslovno moe kazati, a to su: 1) odbrambena dejstva 1. hrvatskog i 1. bosanskog korpusa; 2) bitka na Sutjesci; 3) odbrambena dejstva jedinica NOVJ u Sloveniji, Istri, Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju; 4) odbrambena dejstva jedinica 8. korpusa i Mornarice NOVJ u Makarskom primorju, na poluotoku Peljecu i otoku Koruli; 5) odbrambena dejstva 3. korpusa u istonoj Bosni; 6) odbrambena dejstva 4. korpusa na Kordunu i Baniji; 7) odbrambena dejstva jedinica NOVJ u Makedoniji za vreme bugarsko-nemalce prolene ofanzive, i 8) odbrambena dejstva 1. i 5. korpusa i delova 8. korpusa u drvarskoj operaciji. Odbrambena dejstva jedinica NOVJ u okviru neprijateljske operacije Braun" u Slavoniji i Biokovo" Mosor" u Dalmaciji, drei se optih kriterija, nisu bila na nivou operacije, pa se zbog toga ne mogu ubrojati meu operacije odbrambenog karaktera. Jedinice NOVJ su u ovom periodu planirale i izvele sedam operacija, i to: 1) prodor 1. i 3. divizije u srednju Bosnu; 2) napadno-odbrambenu operaciju poznatu kao bitka na Neretvi; 3) prodor Operativne grupe divizija Vrhovnog taba NOVJ u istonu Bosnu; 4) prvu banjaluku operaciju; 5) prodor 14. divizije u tajersku; 6) februarski pohod jedinica NOVJ u Makedoniji, i 7) prodor 2. i 5. divizije NOVJ u Srbiju. Od ovih sedam operacija pet je nazvano razliitim imenima, kao to su: prodbr", mar-manevar", pohod"; ovi nazivi su se odomaili u istoriografiji NOR-a. Ove operacije su nastale kao rezultat specifinih uslova u kojima su izvoena borbena dejstva na jugoslovenskom ratitu, a iji se operativni poduhvati ne mogu svrstati u isto" napadne, odbrambene, diverzantske ili neke druge operacije, jer imaju elemente iz vie vrsta operacija, pa se moe uslovno uzeti zajedniki naziv kombinovane operacije, mada to nisu klasine kombinovane operacije sline ostalima u drugom svetskom ratu, ve se vie pribliavaju napadnim operacijama. Prema tome, ovaj naziv je uzet uslovno, jer se u tim operacijama kombinuju pokr-et i borbena dejstva u veem operativnom obimu, odnosno u njima dominira napad jedinica NOVJ kao i u svim drugim operacijama, pa i u onima koje se nazivaju odbrambene. U tome i jeste specifinost operativnih poduhvata to ila je vodila NOVJ.

Ako se analiziraju razmere tih operacija, gledajui ih kroz vreme trajanja i jainu angaovanih snaga, onda su odbrambene operacije NOVJ trajale od 12 do 80 dana, napadne 3 dana, a prodori 21 do 67 dana. Neprijateljske operacije trajale su od 12 do 80 dana. U odbrambenim operacijama NOVJ je angaovala 2.000 do 26.000 boraca, u napadnim 13.000 boraca, dok je u prodorima uestvovalo 1.200 do 10.000 boraca. Neprijatelj je u operacijama upotrebio od 10.000 do 127.000 vojnika. Odbrambene operacije NOVJ bile su uslovljene napadnim dejsvtirna neprijatelja. Izvoene su najvie s ciljem da se izvuku jedinice ispod unitavajuih udara brojno i tehniki nadmonijeg protivnika, radi odbrane slobodne teritorije, zatite ranjenika i stanovnitva, dobij a n j a u vremenu s ciljem pregrupisavanja snaga, stvaranja neophodnih uslova za prelazak u ofanzivna dejstva i slinih razloga. Njihovi rezultati imali su veliki politiki i vojni znaaj za konanu pobedu. U nekim od njih, naroito u bitkama na Neretvi i Sutjesci, spreeni su pokuaji okupatora da unite glavnu grupaciju i ranjenike oko Vrhovnog taba, ime su obezbeeni uslovi za dalju realizaciju optih politikih i vojnih ciljeva koji su se u tom i narednom periodu NOR-a, a i kasnije postavljali pred NOVJ. Jedinice NOVJ su, u naelu, izbegavale voenje dugotrajne odbrane, pa i odbrambenih operacija i nastojale da se napadnim operacijama neprijatelja suprotstave aktivnim dejstvima radi izvlaenja snaga i prelaskom u ofanzivu na drugom prostoru. Paralelno sa tim izvodio se protivnapad i protivudar snagama koje nisu bile zahvaene operacijom neprijatelja, dekoncentracijom snaga i si. Kada su jedinice NOVJ morale da vode odbrambene operacije, nastojale su da se to pre oslobode pozicije branioca i da preu u aktivna dejstva, tj. da se snage pornere sa pravca glavnog udara napadaa i postave na njegove bokove i u pozadinu, odakle bi imale punu inicijativu i slobodu manevra, odnosno prelazile u napad. U operativnoj vetini primenjivala se odbrana po operativnim pravcima, uz konfrolisanje meuprostora, ime su stvarani uslovi za brzu dekoncentraciju i pregrupisavanje snaga, odnosno Jijihovo zabacivanje iza fronta neprijateljsidh jedinica, to je najecT^rimoravalo napadaa da odustane od daljih dejstava ili da napad izvodi u prazno. Stalna aktivnost, primena razliitih borbenih postupaka, manevar snaga sa jednog na drugi pravac,, udai'i sa boka i iz pozadine, nona dejstva i druge karakteristike ^borbenih dejstava u odbrambenim operacijama inili su ih veoma dinaminim i po nainu voenja dosta slinim napadnim operacijama, stoga u NOR-u nema iste odbrane, niti je poznata strategijska defanziva. U okviru odbrambenih operacija, u ovom periodu, javili su se neki elementi protivdesantnih i pomorskih i drugih operacija, Elemente protivvazdunodesantne operacije imala je drvarska operacija, i to njena prva etapa (25 26. maja) u kojoj je teite bilo na borbi protiv njemakog vazdunog desanta radi njegovog razbijanja i neutralisanja. Elemente pomorskih operacija imala su odbrambena dejstva jedinica 8. korpusa i Mornarice NOVJ u Makarskom primorju, na poluotoku Peljecu i otoku Koruli.

Odbrambenim operacijama zajednike su sledee karakteristike: 1) izvoene su, uglavnom, na planinskom zemljitu, sa kojeg su neprijateljske snage poinjale napad koristei krunu ili polukrunu operaciju osnovicu; 2) u veini odbrambenih operacija glavni nosioci borbenih dejstava bile su nemake a ponekad i italijanske divizije, i to ponajvie one nemake divizije koje su dovedene u Jugoslaviju sa drugih frontova ili iz okupiranih drava Evrope; 3) u svim operacijama neprijateljske snage bile su brojano i tehniki viestruko nadmonije. Pored dobro opremljene peadije, za dejstvo na brdsko-planinskom zemljitu, angaovani su artiljerija, tenkovi i avijacija, dok jedinice NOVJ nisu imale avijaciju i tenkove (osim tenkova u bici na Neretvi i neto posle kapitulacije Italije) a artiljerija je i dalje bila malobrojna; 4) iako su se dejstva, naelno uvek odvijala u zahvatu operativnih i taktikih pravaca, jedinice NOVJ su veoma veto manevrisale po unutranjim pravcima. U odreenim momentima i na odreenim pravcima one su primenjivale i odsudnu odbranu, ali za kratko vreme, tako da su uvek dominirala aktivna dejstva, i to: prepadi, protivnapadi, protivudari i drugi oblici aktivnih dejstava; 5) okupatorske i kvislinke snage uspevale su da prokrstare slobodnom teritorijom i privremeno je zauzmu, ali ni u jednoj operaciji nisu postigle glavni cilj unitenje jedinica NOVJ, iako su u bici na Sutjesci bile u idealnoj situaciji; 6) skoro sve odbrambene operacije NOVJ voene su uz optereenost ranjenicima i bolesnicima ili stanovnitvom prema kojima je briga za ranjenike" bila apsolutan pokazatelj visine borbenog i politikog morala svake jedinice; 7) stanovnitvo krajeva u kojima su izvoene odbrambene operacie bilo je izloeno stradanjima. Nad stanovnitvom su se vrile represalije, ubistva, a materijalna dobila su pljakana, paljena i razarana, kako bi NOV i POJ bili lieni popune ljudstvom i materijalom. Kombinovane odnosno operacije koje je izvodila NOVJ po tipu mar-manevra bile su specifine po cilju, sadraju, nainu izvoenja i drugim elementima i razlikovale su se od napadnih, bez obzira to su u njima bili zastupljeni razliiti oblici napada. Svaka od est izvedenih kombmvaiiih operacija imala je posebno definisan cilj i zadatak koji je najee u sebi sadrao i vojne i politike elemente. Za sve te operacije bilo je zajedniko nastojanje da se prodorom na odreenu teritoriju ojaaju snage NOP-a, prui pomo snagama NOV i POJ, izvri aktiviranje novih snaga i si., to znai da su se upravo preko ovih operacija realizovali bitni politiki i vojni ciljevi u odreenom periodu i na odreenom podruju. Sa stanovita prostora na kome su izvoene, u kombinovanim operacijama se sagledavaju tri operativne celine rejoni koncentracije, operativni pravac (zona kretanja) i operacijski prostor na koga je trebalo kbiti. Specifinost ovih operativnih celina je u tome to su rejon koncentracije i prostor na koji je trebalo izbiti meusobno bili veoma udaljeni

(i do 300 i vie km) i to se izmeu njih u zoni kretanja nalazio prostor najee posednut i branjen jakim neprijateljskim snagama. Grupisanje snaga i operativni poredak bili su uslovljeni razninr faktorima u kojima se operacija pripremala i izvodila. Operativni sastav najee se delio na napadne kolone koje su dobijale pravac i bile dosta samostalne u izvrenju zadatka. Sa ovim snagama najee su sadejstvovale one jedinice NOV i POJ koje su se nalazile na prostoru gde je trebalo da se doe. Najee je izbegavan odluujui sudar sa neprijateljem kako bi se snage u to veem stepenu borbene sposobnosti dovele na predvienu teritoriju. Kombinovane operacije su se izvodile u duem vremenu (proseno oko 40 dana) i na velikom prostoru. Kretalo se obino van komunikacija, daleko od veih naseljenih mesta i neprijateljskih uporita i garnizona, na preteno poumljenom zemljitu, ime je ublaavana, a ponekad i eliminisana nadmonost okupatora u tehnici i naoruanju. Kombinacija pokreta, borbi, bojeva i drugih borbenih radnji zasnivala se na naelu stalne ofanzivnosti, pa su jedinice NOVJ (bez tee opreme i s lakom komorom) uspevale da u toku dana ili noi savladaju znatno vea odstojanja i da se iznenadno pojave tamo gde ih neprijatelj nije oekivao. Nastupanje je vreno u jednoj, dve ili tri kolone, koje su se, u odnosu na dobijene pravce, kretale paralelno, konvergentno ili divergentno da bi se za izvrenje napada blagovremeno koncentrisale i zauzele pogodne polazne poloaje za napad ili odgovarajue rejone kao oslonac za dalja dejstva. Sastavni deo operativnog poretka, za svaku kolonu posebno i sve zajedno, inile su prethodnice, bona osiguranja i zatitnice, ija je jaina, u odnosu na ukupne snage, bila do jedne treine. Snage koje su izvodile ove operacije obino su bile objedinjene pod komandom Vrhovnog taba, taba operativne grupe, glavnog taba i slino, to je obezbeivalo jedinstveno shvatanje i izvrenje zadataka, kao i brzo reagovanje na novonastalu situaciju. U tom periodu dominirali su odbrambene operacije i napadna dejstva NOVJ izvoena u obliku operacija po naelu mar-manevra. Izvedena je samo jedna isto napadna operacija i to prvi napad na Banjaluku krajem 1943. godine, tako da su u napadnim borbenim dejstvima dominirali bojevi i borbe. U okviru svake operacije obilno je primenjivana partizanska taktika. Kombinovanje borbi i bojeva partizanskog i operacija manevarskog karaktera postaju .u tom periodu doktrinarna opredeljenja Vrhovnog taba NOV i POJ, jer su divizijske i korpusne formacije, uz postojanje partizanskih odreda kao teritorijalnih jedinica, mogle da preduzim a j u zamanije operacije bilo po zamisli Vrhovnog taba, bilo da su im nametnute od strane neprijatelja. Desantni prepadi na Mljet, Korulu, oltu i Bra ine svojevrsne kombinovane bojeve kopnenih i mornarikih jedinica, a tu je bilo i teite borbenih dejstava na Jadranu u prvoj polovini 1944, godine. U tim prepadima je razbijen sistem odbrane nemakih snaga na srednjoclalmatinskim otocima (na operacijskoj osnovici od olte do Mljeta oko 130 km vazdune linije) i time stvoreni uslovi za uspenu odbranu otoka Visa i sigurnost politikog i vojnog rukovodstva NOP-a koje se na Visu nalazilo od juna do oktobra 1944. godine.

Kako je naglaeno, u tom periodu su izvoene operacije operativnog i strategijskog znaaja sa mnogobrojnim samostalnim i odvojenim dejstvima partizanskog naina ratovanja. To kombinovanje je dalo nov kvalitet oruanoj borbi, to je njegova i bitna karakteristika. Doktrinarno opredeljenje za kombinovani oblik oruane borbe izneo je Tito u Biltenu Vrhovnog taba NOV i POJ, novembra 1942, gde se kae: Taktika ratovanja nae narodne vojske mora biti kombinovana sa naom dosadanjom partizanskom taktikom. . . U naoj narodnoj vojsci mora vladati iskljuivo ofanzivni duh ne samo kad smo u ofanzivi ve i kada smo u defanzivi."262 Govorei o ovom periodu rata, Edvard Kardelj kae da ga je karakterisalo kombinovanje klasine partizanske taktike ratovanja sa krupnim operacijama na irim prostorima i sa koncentracijom narodno-oslobodilakih jedinica pod jedinstvenim operativnim rukovoenjem. Time se udarna snaga narodnooslobodilake armije znatno poveala, ali ona je istovremeno zadrala manevarsku sposobnost partizanskih jedinica. Drugim reima, u toj drugoj fazi razvoja narodnooslobodilake armije, ona je postala sposobna da istovremeno ratuje i partizanskom taktikom i sve krupnijim frontalnim ofanzivnim i defanzivnim operacijama sa koncentrisanim udarima protiv neprajatelja." 263 Taj period od novembra 1942. do sredine 1944. je najdui, najdinaminiji i po znaaju presudan za NOR i revoluciju. U vojnostrategijskom pogledu, to je period izvoenja krupnih operacija i obostranih napora. Samo primenom kombinovanih oblika oruane borbe bilo je mogue preoteti i odrati strategijsku inicijativu i izvriti strategijsku prekretnicu na jugoslovenskom ratitu u korist NOVJ. To je omoguilo da se u tom periodu udare temelji i konstituie nova drava sa revolucionarnom narodnom vlau i izgradi snana armija koja e sada poeti zavrne operacije za osloboenje Jugoslavije.

262 263

Zbornik NOR-a, tom II, knj. 1, str. 195196. Titovo vojno delo izd. Narodna armija", Beograd 1977, str. 127.

Glava

etvrta

Operacije za konano osloboenje Jugoslavije 19441945. godine

OPERACIJE NOV I POJ ZA OSLOBOENJE JUGOSLAVIJE (jul 1944 februar 1945)

VOJNO-POLITIKA SITUACIJA NA JUGOSLOVENSKOM RATITU I PLAN VRHOVNOG TABA ZA ZAVRNE OPERACIJE SA PRODOROM U SRBIJU (shema 45)

Sredinom 1944. godine drugi svetski rat je uao u zavrni period, emu su, u prvom redu, doprinele pobede Crvene armije, koja je prodrla do Rumunije i Poljske. Anglo-amerike snage u Italiji, poto su probile nemake poloaje na tzv. Gustav liniji, 17. m a j a osvojile dugo branjeni Kasino, nastupale su na sever i 4. juna zauzele Rim. Na zapadu su, uz intenzivno bombardovanje Nemake i Francuske, saveznike snage vrile pripreme za desant u Normandiji koji je usledio 6. juna. U takvoj situaciji jugoslovensko ratite uskoro je postalo spona saveznikih frontova, i to sovjetskog na istoku i anglo-amerikog u Italiji. Oekivalo se ispadanje iz rata faistike Rumunije i Bugarske i povlaenje nemake Grupe armija E" iz Grke. Izuzetno ^e . porasla strategijska vanost Jugoslavije a posebno vardarsko-moravakog komunikacijskog pravca i istonih delova zemlje. Spoljnopolitilca aktivnost Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije doprinela' je afirmaciji tekovina revolucije, priznanju nove Jugoslavije i uspenom razvoju NOR-a. Zbog toga, bilo je posebno znaajno da se u Srbiji to pre izvojuju odlune vojnike i politike pobede. Na njenom tlu trebalo je likvidirati dosta jake etniko-nedievske snage, to bi znatno uticalo na ishod NOR-a i revolucije u Jugoslaviji. IstOvremeno, to bi onemoguilo planove reakcionarnih krugova na Zapadu i u zemlji da, oslanjajui se na te snage, posle rata rrtiu na ureenje Jugoslavije. Odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a i aktivnost Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije, u ulozi privremene vlade, na izgradnji nove Jugoslavije i njenom meunarodnom priznavanju dale su snaan impuls daljem vojnom i politikom jaanju NOP-a i uvrstile veru jugosloven-

skih naroda u konanu pobedu. Promene u odnosima vlada sila antifaistike koalicije prema zbivanjima u Jugoslaviji dobile su svoj- puniji izraz u njihovoj saglasnosti da se NOP prizna kao prvorazredan unutranji i meunarodni faktor. Sporazum izmeu delegacije NOVJ s maralom Titom na elu i mandatora za sastav nove vlade Kraljevine Jugoslavije u izbeglitvu dr Ivana ubaia, sklopljen na otoku Visu u junu 1944, znaio je krupnu politiku pobedu NOP-a. Rekonstruisana vlada u inostranstvu obavezala se na javno priznanje nacionalnih i demokratskih tekovina koje su jugoslovenski narodi izvojevali u trogodinjoj oruanoj borbi, na osudu kvislinkih i kolaboraeionistikih snaga u zemlji, koje su pune tri godine pomagale faistike okupatore, ukljuujui i etnike Drae Mihailovia, i organizovanje pomoi i podrku NOP-u. To je doprinelo jaanju meunarodnog poloaja nove Jugoslavije, ne samo u vojnikom ve i u politikom pogledu. Situacija na jugoslovenskom ratitu polovinom 1944. godine karakterisala se brim porastom jedinica NOV i POJ, poveanjem njihove operativne sposobnosti i sve intenzivnijim borbenim dejstvima. Poetkom leta 1944. strategijska inicijativa je potpuno prela u ruke NOV i POJ. Veliki su znaaj imala dejstva 6. i 10. korpusa na magistrali Beograd Zagreb i u rejonima severno od Save i dejstva 7. i 9. korpusa na komunikacijama u Sloveniji. Korpusi NOVJ u Crnoj Gori, Sandaku i Hercegovini uspeno su dejstvovali u pravcu Srbije i jadranske obale, a u Bosni ka dolinama Drine, Neretve, Une i Save i ka Dalmaciji. Na taj nain NOVJ je kontrolisala najvei deo teritorije Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Sandaka i znatan deo Hrvatske i Slovenije. Okupatorske i kvislinke snage su bile prisiljene na odbranu vanijih komunikacija, veih politikih centara i privrednih rejona. Veoma znaajni uspesi su postignuti i u istonim delovima Jugoslavije: u Srbiji, Vojvodini i Makedoniji. U junoj Srbiji je formirano pet divizija NOVJ, dok su u centralnom delu Srbije dejstvovali jedna brigada i nekoliko partizanskih odreda. Na desnoj obali June Morave spojene su slobodne teritorije Srbije i Makedonije. Krajem juna 1944. NOV i POJ imala je 12 korpusa, odnosno 39 divizija i vie samostalnih brigada, bataljona i odreda, Mornaricu NOVJ i 1. lovaku eskadrilu, sa preko 350.000 boraca. Vrhovni tab je, sa Visa, neposredno i preko glavnih i drugih tabova usmeravao borbena dejstva jedinica'prema zahtevima operativno-strategijslce situacije na jugoslovenskom ratitu. Strategijski raspored NOVJ bio je sledei: u Sloveniji, pod komandom Glavnog taba, 7. korpus (15. i 18. divizija) i 9. korpus (30. i 31. divizija) kontrolisali su teritoriju jugoistone 1 zapadne Slovenije, a snage 4. operativne zone (uglavnom 14. divizija) dejstvovale su u Korukoj i tajerskoj; u Hrvatskoj, pod komandom Glavnog taba, dejstvavalo je pet korpusa: 6. korpus (12. i 28, divizija), osloncem na slavonske planine, kontrolisao je teritoriju izmeu Drave i Save i ugroavao glavnu magistralu Zagreb Beograd: 10. korpus (32. i 33. divizija), osloncem na Kalnik i Ivanicu, dejstvovao je na teritoriji severno od Zagreba i napadao na komunikacije koje iz doline Drave vode ka Zagrebu; 4. korpus (7, 8.

 34. divizija) i 11. korpus (13. i 35. divizija), drei podruje Korduna, Like, Banije, Gorskog kotara, Hrvatskog primorja i Istre, vrili su snaan pritisak na komunikacije u dolinama Une, Save i Kupe, kao i na komunikacije Zagreb Rijeka i Rijeka Trst, dok su 8. korpus (9, 19, 20. i 26. divizija) i Mornarica NOVJ izvodili dejstva na podruju Dalmacije uz podrku 1. i 2. vazduhoplovne eskadrile NOVJ i saveznike avijacije, tako da su vrili snaan pritisak na obalske komunikacije, kao i na saobraaj neprijatelja u priobalnom morskom pojasu; u Bosni su dejstvovala tri korpusa: 5. udarni korpus (4, 10, 11. i 39. divizija), posle drvarske operacije, ponovo je ovladao veim delom teritorije zapadno od reke Bosne i ugroavao komunikacije koje dolinama reka Bosne, Vrbasa i Une vode ka jadranskoj obali; 3. udarni korpus (27. i 38. divizija) i 12. vojvoanski korpus (16. i 36. divizija) nalazili su se u istonoj Bosni razvijajui dejstva na komunikacijama u dolinama reka Bosne i Drine; 1. proleterski korpus (1. i 6, divizija) posle drvarske operacije nalazio se krajem juna u pokretu iz Bosne ka Sandaku i dalje ka Srbiji, dok se u dolini Lima bila ve prikupila Operativna grupa divizija Vrhovnog taba (2, 5. i 17. divizija) sa zadatkom da dejstvuje prema Srbiji; sa osloboenog podruja Crne Gore, Hercegovine i Sandaka dejstvovao je 2. udarni korpus (3, 29. i 37. divizija) zatvarajui komunikacije u dolinama Lima i Neretve, kao i one koje vode prema Albaniji i Kosovu i obali Jadrana; sa slobodne teritorije u jugoistonoj Srbiji, pod komandom Glavnog taba Srbije, dejstvovalo je pet divizija (21, 22, 23, 24. i 25) koje su vrile pritisak na komunikacije u dolinama June i Zapadne Morave, Toplice, Niave, Rasine i Ibra, a 2. umadijska brigada i Kosmajski partizanski odred sa podruja Kosmaja, Bukulje, Venaca i Rudnika ugroavali su glavnu magistralu koja od Beograda vodi na jug; u Vojvodini su, pod komandom Glavnog taba, dejstvovale dve brigade i etiri samostalna bataljona i druge jedinice; u Makedoniji su, pod komandom Glavatog" taba, dejstvovale etiri brigade (1, 2. i 3. makedonska i 1. kosovsko : .mtohijska), koje su kontrolisale vei deo istone Makedonije i vrile pritisak na komunikacije u dolinama Vardara, gornjeg toka June Morave, Krive reke, Bregalniee i Strumice. U tom periodu NOR-a cela jugoslovenska teritorija bila je prekrivena sistemom vojne organizacije operativnih, partizanskih i vojnopozadlnskih jedinica i ustanova. NOVJ je svojim borbenim dejstvima pod rukovodstvom marala Tita sistematski razvlaila i postepeno troila brojano i tehniki nadmonije okupatore i kvislinke snage i vrsto drei strategijsku inicijativu nametala im odlune borbe. Nemaka Vrhovna komanda je na Balkanu i dalje drala krupne snage koje su pod komandom komandanta Jugoistoka feldmarala Maksimilijana fon Vajlcsa, ije je sedite bilo u Beogradu, imale sledei raspored:

 Grupa armija ,,E", jaine preko 350.000 vojnika, bila je u Grkoj u odbrani obale Egejskog mora, s ciljem da sprei iskrcavanje saveznika i da vodi borbu protiv oslobodilakog pokreta u Grkoj; Grupa armija F" (5, 15, 21. i 69. armijski korpus sa 11 divizija i veim brojem manjih samostalnih jedinica) bila je na podruju Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Sandaka i delom u Albaniji, sa zadatkom da dejstvuje protiv NOVJ i albanskog NOP-a i ujedno titi jadransku obalu od eventualnog iskrcavanja saveznika; Trupe vojnoupravnog komandanta Srbije sastava: bugarski 1. okupacioni korpus, Srpski dobrovoljaki korpus, Ruski zatitni korpus, Srpska dravna straa, tri nemaka policijska puka i nekoliko samostalnih policijskih i drugih bataljona, imale su zadatak da spree razvoj NOP-a u Srbiji i dolazak na to podruje snaga NOVJ iz Crne Gore, Sandaka i istone Bosne; na operativnom podruju Grupe armija ,,F" dejstvovale su oruane snage NDH, etnike oruane formacije Drae Mihailo\ ia i balistike snage, a u Makedoniji se nalazima bugarska 5. armija; na teritoriji Istre i Slovenakog primorja nalazio se nemaki 97. armijski korpus (71, 188, 237. divizija) iz Grupe armija C" koja je bila u Italiji, a u Sloveniji nalazile su se 438. divizija, jedinice za obuku i SS policijske snage koje su pripadale 18. korpusnoj oblasti u Austriji. Ukupna jaina neprijateljskih snaga na teritoriji Jugoslavije iznosila je oko 700.000 vojnika, svrstanih u 26 divizija, 35 samostalnih pukova, 40 samostalnih bataljona i brojne druge samostalne brigade, pukove, bataljone i druge peadijske, vazduhoplovne, mornarike, policijske i druge jedinice, kao i kvislinke i etnike vojne formacije. 264 Dranje tako krupnih snaga na Balkanu, ak i posle poraza Grupe armija Centar" u Belorusiji, nije odgovaralo operativno-strategijskoj situaciji u kojoj se nalazila Nemaka. Nemaka Vrhovna komanda je htela da se dovoljno jakim snagama suprotstavi eventualnom pokuaju iskrcavanja saveznika na Balkanu i da dalje utie na dranje Bugarske i Rumunije i da osigura neutralnost Turske. Pored toga, planirano je da se Grupa armija E" angauje u operacijama protiv NOVJ, jer je ona ozbiljno ugroavala slobodu manevra i, istovremeno, predstavljala veoma jak oslonac invazionim snagama saveznika u eventualnom iskrcavanju na Balkanu, odnosno junom krilu Crvene armije u prodoru na teritoriju donjeg t5ka Dunava. Polazei od tadanje vojno-politilce situacije u svetu i posebno na Balkanu i u Jugoslaviji, maral Tito je na Visu sainio plan zavrnih operacija za osloboenje zemlje. On je ocenio da je nastupio pogodan trenutak da to pre sprovede u delo svoju strategijsku zamisao o prodoru
244 U Vojvodini: na podruju Bake i Baranje nalazile su se jedna kompletna i tri nekompletne maarske divizije (1. konjika, 13, 14. i 15. peadijska divizija), kao i delovi 4. i 5. korpusa. Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 249254; Zavrne operacije za osloboenje Jugoslavije 19441945, VII, Beograd 1957, str. 714; Petar Vinji, Operacije za osoboenje Srbije 1944, VII, Beograd 1972, str. 716.

krupnih snaga NOVJ u Srbiju i da tim snagama, kao i onima koje tamo dejstvuju, preduzme ofanzivu za potpuno osloboenje Srbije. U isto vreme trebalo je poeti sa definitivnim oslobaanjem Dalmacije, Crne Gore i Hercegovine, a zatim i Makedonije, Kosova i Metohije. Radi realizacije plana prodora u Srbiju, trebalo je, najpre, u Crnoj Gori, Sandaku i istonoj Bosni, kao i u samoj Srbiji, izmeu Lima i Ibra, izvriti grupisanje tri jake operativne grupe koje e, sa tih oslonaca, izvriti prodor u zapadnu Srbiju prema Beogradu i na irokom frontu poeti do tada najveu ofanzivu NOVJ. U isto vreme, trebalo je da snage NOVJ iz june Srbije prodru u istonu Srbiju a jednim delom ovladaju grebenom Kopaonika, da bi prihvatile jedinice koje e iz Crne Gore prodreti u Srbiju. Snagama 8. korpusa i Mornarice NOVJ trebalo je osloboditi Dalmaciju, jedinicama 2. korpusa Crnu Goru, Hercegovinu i Sandak. U toku operacije razvio se plan osloboenja Makedonije, Kosova i Metohije i Vojvodine. Za prodor u Srbiju gr upisane su sledee snage:

Operativna grupa divizija (2, 5. i 17.), koja je privremeno stavljena pod komandu taba 2. korpusa, trebalo je da se prikupi u dolini reke Lima, u rejonu Berana, i da se u pogodnom momentu 5. i 17. divizija upute na Javor i Goliju da obezbede oslonac za dejstvo ka dolini Zapadne Morave i umadiji, a 2. proleterska divizija da prodre u Toplicu i Jablanicu radi sadejstva sa divizijama Glavnog taba Srbije; 1. proleterski korpus (1. i 6. divizija) imao je zadatak da se prikupi u dolini Lima, istono od Pljevalja, i da preko Zlatibora izvri prodor ka gornjem i srednjem toku Kolubare; 12. korpus (16. i 36. divizija), po prikupljanju u istonoj Bosni na prostoriji Zvornik Viegrad, trebalo je da u pogodnom momentu prodre u Srbiju na pravcu Medvednika i Maljena. U sastav 12. korpusa trebalo je naknadno da uu 11. i 28. divizija sa zadatkom da se prikupe u rejonu Zvornika i posle da se prebace preko Drine u rejon Krupnja; 2. korpus u Crnoj Gori i 3. korpus u istonoj Bosni imali su zadatak da aktivnim dejstvima veu to jae neprijateljske snage za sebe i da time olakaju prodor predvienih snaga u-Srbiju. Prodor u Srbiju trebalo je da pone Operativna grupa divizija sredinom jula, 12. korpus krajem jula, a zatim i ostale snage.26j Nemaka Vrhovna komanda imala je podatke (do kojih je dola prislukivanjem i deifrovanjem radio-depea NOVJ) da e uslediti prodor jaih snaga NOVJ iz Crne Gore i istone Bosne u Srbiju. To j o j je omoguilo da odabere najefikasniji metod pariranja, koristei se iskustvima iz prethodnih borbi na jugoslovenskom ratitu. Nemaka Vrhovna komanda je zato naredila Komandi Jugoistoka da preduzme vie jednovremenih napadnih operacija u Srbiji, istonoj
265 U jugoistonoj Srbiji se tada nalazila grupa od pet divizija pod komandom Glavnog taba Srbije. Operativna grupa divizija imala je oko 7.000, a 12. korpus oko 3.000 boraca. Petar Vinji, n.d., str. 2328.

Bosni, Crnoj Gori i Sandaku, raunajui da e na taj nain snagama NOVJ grupisanim za prodor u Srbiju nametnuti borbu u njihovim polaznim rejonima i da e ih odbaciti to dalje od zapadne Srbije, a u isto vreme, koncentrinim napadom na najjae snage NOVJ u jugoistonoj Srbiji, postii tamo odluujuu pobedu.266 Operacijska prostorija na kojoj se izvodio prodor u Srbiju obuhvatala je zonu koja je ograniena na zapadu rekama Limom i Drinom, na jugu i istoku linijom r. Ibar Kopaonik Veliki Jastrebac r. Zapadna Morava i na severu do reka Jadra i Kolubare. Dubina operacijske prostorije iznosila je 150 do 250 km, a irina 200 do 250 km, dok je povrina bila 25.000 do 37.000 km 2 . Za to vreme dok se bude izvodila prva etapa zavrnih operacija u istonim delovima Jugoslavije i u Dalmaciji jedinice glavnih tabova Hrvatske i Slovenije imale su zada Lak da dejstvom po komunikacijama i garnizonima neprijatelja napadom im nanesu gubitke i ne dozvole da se prebace na teritoriju ofanzive jedinica NOVJ. U toku borbi za osloboenje Jugoslavije maral Tito se n a j pre u avgustu 1944. u junoj Italiji sastao sa predsednikom britanske vlade Vinstonom erilom i saveznikim komandantima, a onda u Moskvi u drugoj polovini septembra sa sovjetskom vladom i vrhovnim komandantom gde su, pored ostalog, usaglaene zajednike operacije i koordinacija borbenih dejstava. Imajui u vidu vreme poetka pojedinih operacija na jugoslovenskom ratitu u drugoj polovini 1944. godine, najpre e se obraditi topliko-jablanika i andrijevaka operacija, a zatim ofanziva prodora snaga NOVJ u Srbiju.

TOPLICKO-JABLANIKA OPERACIJA (shema 46) Topliko-jablanika operacija obuhvata odbrambena dejstva grupe divizija NOVJ pod komandom Glavnog taba Srbije jaine 6.000 7.000 boraca, na podruju Jablanice i Toplice, protiv oko 40.000 okupatorskih i kvislinkih vojnika za vreme nemako-bugarske napadne operacije Trumf" Keraus" od 10. jula do 3. avgusta 1944. . .Divizije NOV Srbije 21, 22, 23, 24. i 25. divizija sa slobodne teritorije u Toplici, Jablanici, Pustoj reci i iz rejona Ozrena, Bukovika i Solcobanje sredinom 1944, godine vrile su este napade na neprijatelja i ugroavale njegov saobraaj. Tako su 25. i 21. divizija, na desnoj obali reke Toplice, bile orijentisane na zatvaranje pravaca prema Prokuplju i Kurumliji, a 16. brigada 25. divizije na Velikom Jastrepcu prema Aleksmcu i Kruevcu. U isto vreme je 24. divizija u Pustoj reci zatvarala pravac od Lebana, Leskovca i Kosania, dok je 22. divizija na desnoj
266 Odlueno je da se u tim operacijama angauju, pored raspoloivih nemakih, bugarskih, kvislinkih i etnikih snaga u Srbiji i u njenim graninim oblastima, delovi nemake 181. peadijske divizije iz Albanije, 1. brdska i delovi 117. lovake divizije iz Grke. Petar Vinji, n.d., str. 28 19.

obali June Morave dejstvovala prema Suvoj planini, a 23. divizija sa planine Ozrena prema Sokobanji. Glavni tab NOV i PO Srbije nalazio se u blizini sela Dobra Voda, radei na sreivanju, reorganizaciji i daljem uvrivanju jedinica267 i usmeravanju borbenih dejstava u skladu sa direktivama marala Tita. Nemki i bugarski tabovi, zajedno sa etnicima Drae Mihailovia i ostalim kvislinzima, inili su sve da razbiju i spree upad jaih snaga NOVJ iz Crne Gore i istone Bosne u Srbiju, kao i da unite jedinice Glavnog taba Srbije, koje su im predstavljale potencijalnu opasnost. Neposredno oko slobodne teritorije i divizija Glavnog taba Srbije nalazile su se sledee neprijateljske jedinice: bugarska 27. divizija na prostoriji Kurumlija Prokuplje; bugarska 22. divizija sa 63. i 66. pukom u dolini Niave; etnika 4. grupa jurinih korpusa (jaine oko 18.000) na Kopaoniku i eljinu, gde su bili i Rasinsko-toplika grupa korpusa i 2. kosovski korpus; Velikomoravska etnika grupa korpusa na grebenu Bukovika, severoistono od Ranja; 268 balistike oruane formacije (oko 5.000 ljudi), pod komandom Nemaca, u rejonu istono od Pritine. Pored ovih snaga, prema Toplici i Jablanici bili su orijentisani Srpski dobrovoljaki korpus, delovi Srpske dravne strae, kao i razne nemake policijske jedinice. Prema planu vojnoupravnog komandanta Jugoistoka generala Hansa Felbera, koji je rukovodio operacijom, trebalo je u prvoj etapi operacije (Trumf"), napadom iz doline Toplice, s Kopaonika i iz doline Zapadne i June Morave, oistiti Jastrebac i paralisati aktivnost snaga NOVJ koje su kontrolisale prostranu slobodnu teritoriju i ugroavale komunikacije u dolinama June Morave i Ibra. U drugoj etapi operacije (Keraus") teilo se snage NOVJ potisnuti na planine Petrovac, Radan i Majdan i tu ih okruiti i razbiti ili ih potisnuti prema liniji Orlova uka (oko 13 km od Vranja) Prepolac, gde su se nalazile albanske (balistike) kvislinke snage, i tu unititi. Paralelno sa ovim, planiran je napad i posebnih snaga, uglavnom bugarskih, nedievslcih i etnikih, protiv 23. divizije u rejonu Sokobanje i planine Bukovik. Planirano je da prva etapa otpone 11. a druga etapa 15 jula.269 Glavni tab NOV i PO Srbije otkrio je neprijateljske pripreme i namere pa je odluio da manevrom dela snaga u pozadinu neprijateljskog fronta u prvo vreme ih razvlai i sprei okruenje sopstvenih snaga, a zatim u pogodnom momentu da prikupi snage i protivnapadom razbije
267 Na elu glavnog taba Srbije bili su: komandant general-lajtnant Koa Popovi, politiki komesar (zastupa) potpukovnik Moma Markovi i naelnik taba general-major Rudolf Primorac. Oni su primili dunost 11. jula 1944. godine. Zbornik NOR-a, tom I, knj. 9, str. 406 (dok. 178). 268 etnike snage u Srbiji sredinom 1944. godine bile su organizovane u 32 korpusa razliitog sastava i jaine od 200 do 2.000 ljudi. 269 Komandovanje nad bugarskim okupacionim jedinicama general Fieber je sprovodio preko svog oficira za vezu koji se nalazio pri tabu bugarskog 1. okupacionog korpusa, a nad etniko-nedievskim jedinicama preko m a j o r a Vajela, koji je, kao nemaki oficir za vezu, bio u komandi etnikih jedinica, odnosno tabu 4. grupe jurinih korpusa. Vojin Popovi, Topliko-jablanika operacija, VIG, 3/1957, str. 34; Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 255; Petar Vinji, n.d., str. 2829.

neprijatelja i sauva slobodnu teritoriju. U duhu toga trebalo je via se 21. divizija orijentie prema Kopaonilcu u pozadinu etnike grupacije, a 22. divizija na desnu obalu June Morave, koja je 8. jula orijentisana prema Vlasotincu i Babikoj gori. Prema razvoju situacije, vremenu i prostoru izvoenja, postoje dve etape operacije sa operativnom pauzom od osam dana. Prva etapa ili operacija Trumf" (10 16. jula) obuhvata borbe na prostoru izmeu reka Toplice, Rasine, Zapadne i June Morave, odnosno na podruju planine Veliki i Mali Jastrebac. U ovoj etapi trebalo je okruiti i unititi 16. brigadu 21. divizije i Jastrebaki partizanski odred na planini Jastrepcu, zato su angaovane sledee jedinice: nemaki 5. SS policijski puk, 2. eta 12. tenkovskog bataljona za naroitu upotrebu i pet bataljona Srpskog dobrovoljakog korpusa (borbena grupa pod komandom komandanta 5. policijskog puka) trebalo je da sa linije Kruevac Aleksinac preduzmu napad na planinu Jastrebac; za to vreme osam do deset ojaanih bugarskih bataljona 27. divizije trebalo je da zatvore dolinu Toplice (od ua Niave u Junu Moravu do raskrsnice puteva za Blace i Kurumliju) i spree izvlaenje jedinica NOVJ sa Jastrebca u pravcu juga; snage 4. grupe jurinih korpusa i 2. kosovski korpus trebalo je da zauzmu odbrambeni raspored i uspostave zaprene poloaje, na odseku od raskrsnice puteva Prokuplje Blace i Prokuplje Kurumlija, pa preko Blaca i Jankove klisure dolinom Rasine, 8 km juno od Kruevca, i onemogue izvlaenje snaga NOVJ u pravcu planine Kopaonilca. Ukupno je angaovano oko 27.000 vojnika, od kojih: 2.000 nemakih, 8.000 bugarskih, 3.000 pripadnika Srpskog dobrovoljakog korpusa i 14.500 etnika Drae Mihailovia,270 Jedinice 4. grupe jurinih korpusa, 2. kosovskog korpusa iRusinsko-jablanilce grupe korpusa posele su poloaje 10. jula. Bugarska 27 divizija, koja se ve nalazila u dolini Toplice, posela je, sa 810 bataljona, dva konjika eslcadrona i divizionom artiljerije, odsek od ua Niave u Junu Moravu do sela Tulare, s ciljem da sprei 16. brigadi i Jastrebakom partizanskom odredu izvlaenje u pravcu 25. divizije na desnoj obali Toplice. Istovremeno, delovi 5. SS (motorizovanog) policijskog puka i 2. bataljon 3. policijskog puka, zajedno sa pet bataljona Srpskog dobrovoljakog korpusa, izvrili su u dolini Zapadne Morave pripreme za napad sa linije Kruevac Aleksinac u svojstvu ofanzive borbene grupe. Stb 16. brigade, koja zajedno sa Jastrebakirn partizanskim odredom nije imala vie od 1.000 boraca, odluio je da na odseku bugarske 27. divizije izvri proboj u pravcu juga pre nego to napadnu Nemci i delovi Srpskog dobrovoljakog korpusa. Neprijateljska borbena grupa preduzela je, sa linije Kruevac Aleksinac, -napad u pravcu juga zahvatajui itav prostor Velikog i Malog Jastrepca. Kada su doli u dodir sa obezbeujuim delovima 16. brigade i Jastrebakog partizanskog odreda, i kada je neprijatelj ve raunao sa njihovim unitenjem, tada su se, nou 10/11, jula, 16. brigada i Jastrebaki partizanski odred provukli
270

Vojin Popovi, n.., str. 912.

kroz poloaje bugarske 27. divizije i preli reku Toplicu zapadno od Prokuplja. Potom se 16. brigada prebacila u rejon sela Mrljale Rgaja (jugozapadno od Pasjae) gde se povezala sa ostalim jedinicama 25. divizije. Iako nisu uspeli da prinude na borbu i razbiju 16. brigadu na planini Jastrepcu, Nemci su, privremeno ovladavi itavom teritorij om izmeu Toplice i Zapadne Morave, stvorili povoljne uslove za preduzimanje predstojee etape operacije protiv 21, 24. i 25. divizije u junom delu Toplice i u Jablanici. Druga etapa ili operacija Keraus" (13. jula 4. avgusta) obuhvata napadno-odbrambena dejstva grupe divizija Glavnog taba NOV i PO Srbije jaine oko 8.000 boraca u Toplici, Pustoj reci i Jablanici, protiv neprijateljskih snaga jaine oko 40.000 vojnika. Posle naputanja slobodne teritorije severno od reke Toplice, 21, 24. i 25. divizija Glavnog taba Srbije nale su se 13. jula na prostoru izmeu reke Toplice, June Morave, pi. Kukavice i Kosanike reke, odakle su jo uvek mogle usmeriti dejstva preko Kopaonika ka reci Ibru i izvriti prihvat Operativne grupe divizija, koja se pripremala za prodor iz Sandaka u junu Srbiju. Toga dana su 10. i 12. brigada 22. divizije i 11. brigada 24. divizije dovrile razbijanje Junomoravske grupe etnikih korpusa u rejonu Vlasotinca i na Babilcoj gori, a 8. brigada 22. divizije dejstvovala je u gornjem toku Pinje, dok je 23. divizija vodila uspene borbe protiv etnikih i bugarskih snaga u istonoj Srbiji. Nakon zavretka napada na Jastrebac, Nemci su poeli pregrupisavanje snaga s ciljem da 15. jula, sa osnovice Kurumlija Prokuplje Lebane, preu u koncentrian napad ka Radan-planini i tu unite grupu divizija Glavnog taba Srbije. Za izvrenje ovog zadatka angaovani su: 4. grupa jurinih korpusa, 2, kosovski korpus, Rasinslco-toplilca grupa korpusa, jedan bataljon Srpskog dobrovoljakog korpusa i bataljon Bugara, zatim bugarska 2.7. divizija, Srpski dobrovoljaki korpus, netnaki 5. policijski puk i 2. eta 12. tenkovskog bataljona i Junomoravska grupa etnikih korpusa. 271 Za zatvaranje srpsko-bugarske demarkacione linije Nemci su angaovali bugarske granine delove, deo snaga bugarske 22. i 29. divizije, a za zatvaranje srpsko-albangke demarkacione linije balistike oruane ormacije. Ukupna jaina"ff prijateljskih snaga iznosila je oko 40.000 ljudi.272 Ova etapa trebalo je da otpone 15. jula, jednovremenim napadom bugarskih, etnikih, nedievskih i nemakih snaga. Draa Mihailovi je angaovao gotovo sve snage sa te teritorije, teei da uz pomo Nemaca i Bugara popravi situaciju u svoju korist, a potom da preduzme operacije u Crnoj Gori i Sandaku, pa u Bosni, to bi mu posluilo kao baza za dalje operacije u trenutku kad se zapadni saveznici pojave na jadranskoj obali.
Nemci su, na samom poetku operacije, na eleznikoj slanici Raka, preko taba 4. grupe jurinih korpusa, isporuili etnicima nekoliko desetina minobacaa, 10 miliona metaka, 4.000 minobacakih mina i dr., tako da su etnici upotpunili svoje naoruanje. Vojin Popovi, n.., str. 1415; Zbornik NOR-a, tom XIV, knj. 4, dok. 93. 272 Vojin Popovi, n.., str. 1214.
271

Glavni tab NOV i PO Srbije je, na osnovu prikupljenih podataka o grupisanju i pokretima neprijateljskih snaga, doao do zakljuka da e neprijatelj produiti ofanzivna dejstva u Jablanici, jednom delu Toplice i na Kopaoniku. Da bi osujetio te namere neprijatelja, Glavni tab Srbije naredio je 13. jula 21. diviziji da se ponovo prebaci preko Kurumlijske Banje u rejon Brusa i na teritoriju Lepenca radi dejstva u bok i pozadinu etnikih snaga.273 U duhu nareenja Glavnog taba Srbije, 21. divizija ovladala je 17. jula vanim poloajima Crna uka Ravna gora Poar. Zbog toga su etnika 4. grupa jurinih korpusa i 2. kosovski korpus odmah upueni u tom pravcu, a njihove dotadanje poloaje od Tulara do Kurumlije preuzela je bugarska 27. divizija. Idueg dana je 21. divizija izvrila napad na etnike poloaje i, posle tekih borbi, ovladala Lepencem i Javorom. Neprijatelj je reagovao upuivanjem jednog puka 27. divizije iz Blaca ka Razbojni. Da bi izbegla borbu sa nadmonijim neprijateljskim snagama, 21. divizija se 19. jula, prihvaena od 16. i 18. brigade 25. divizije, povukla na poloaj Radova uka Tiovalca uka (j-z od Kurumlije). Tako je neprijatelj tek sada, 19. jula, bio u stanju da pone dejstva po planu Keraus", ime se dobilo devet dana to je bilo od velikog znaaja za 21, 24. i 25. diviziju. U oekivanju najavljenog prodora grupacije NOVJ iz Crne Gore ka Kopaoniku, Glavni tab Srbije odluio je da na uzastopnim poloajima prui otpor neprijatelju, a u isto vreme trai od Vrhovnog taba NOV i POJ da se te snage to pre upute. Napad neprijatelja poeo je 19. jula. Jedinice 21, 24. i 25. divizije, ije je ukupno brojno stanje bilo oko 8.000 boraca, pruile su estok otpor. Zahvaljujui ogromnoj nadmonosti u ljudstvu i tehnici, neprijatelj je uspeo da prodre na slobodnu teritoriju. Bugarska 27. divizija potisnula je 19. brigadu 25. divizije i istog dana izbila na Vidojevicu i Rgalcu planinu. Srpski dobrovoljaki korpus podilazio je poloajima 24. divizije a 4. grupa jurinih korpusa, Rasinsko-toplika grupa korpusa i 2. kosovski korpus nadirali su od Kurumlije ka Sokolovii planini, ime se obru oko glavnine divizija Glavnog taba Srbije sve vie stezao. Da bi se rasteretio neprijateljskog pritiska i prihvatio snage iz Crne Gore, Glavni tab Srbije je naredio da 21. divizija izvri prodor ka gornjem toku Toplice i prema Kopaoniku, 24. divizija da dejstvuje prema Pustoj reci i gornjoj Jablanici, a 25. divizija da se prebaci u rejon sela Gazdarj, Crni vrh, Sjarina. 274 Ovo nareenje Glavnog taba nije se, meutim, moglo izvriti, jer su ve sutradan 21. i 24. divizija bile prinuene da prihvate i vode borbu pod veoma nepovoljnim uslovima. Usled nadiranja bugarske 27. divizije prema Sokolovii i 4. grupe jurinih korpusa ka apotu, pretila je opasnost od potpunog okruenja divizije Glavnog taba Srbije na Petrovcu, Radanu, Arbanakoj planini i Sokolovii. Zbog toga su se 21, 24. i 25. divizija, posle tekih odsudnih borbi, prebacile 24 jula na desnu obalu Jablanice. Sutradan je Glavni tab NOV i PO Srbije depeom obavestio Vrhovni tab NOV i POJ
273 274

Zbornik NOR-a, tom I, knj. 9., dok. 19 i 21. Zbornik NOR-a, tom I, knj. 9., dok. 35, 36 i 37.

0 tekoj situaciji svojih snaga. Znajui za takav poloaj divizija Glavnog taba Srbije, vrhovni komandant maral Tito je zamerio tabu 2. korpusa to ni do tada nije izvrio pokret Operativne grupe divizija. Istovremeno je Tito naredio da se prema Toplici, umesto jedne, odmah upute tri divizije.275 Teei da se izvuku iz dodira sa neprijateljem, 21, 24. i 25. divizija su krenule prema Gnjilanu. Na Kitki i u selu Lajii dolo je do otrih borbi sa balistima i delovima 5. SS policijskog puka koji su izvrili jak protivnapad. Obaveten od Vrhovnog taba NOV i POJ da su divizije Operativne grupe prele Lim, usled ega je neprijatelj obustavio dalje nadiranje kroz Jablanicu i deo snaga orijentisao prema Kopaoniku, Glavni tab NOV i PO Srbije naredio je 26. jula 21. i 24. diviziji da se vrate prema Jablanici, a 25. diviziji da se prebaci na june padine Kukavice i dalje, preko June Morave, u rejon Krive Feje. Pokret je izvren sutradan. Na ovoj prostoriji su 21. i 24. divizija vodile borbe sa delovima bugarske 27. divizije i Srpskog dobrovoljakog korpusa. 276 Vrhovni komandant NOV i POJ sugerisao je Glavnom tabu Srbije da divizijama izvede manevar prema Leskovcu, Kurumliji i Podujevu, a zatim da se osloni na 2. proletersku, 5. i 17. diviziju koje e uskoro stii na Kopaonik.277 U vezi s tim, Glavni tab Srbije je naredio 21 1 24. diviziji da se prebace preko reke Jablanice u Pustu reku i na Radan-planinu, to su one narednih dana i uinile. Za vreme prodora 21. i 24. divizije prema Pustoj reci i Radami, 25. divizija prela je nou 28/29. jula Junu Moravu i 3. i 4. avgusta uspeno sadejstvovala sa 22. divizijom u napadu na neprijateljska uporita i komunikacije u dolini June Morave od Vran ja do Leslcovca, dok je na prostoriji Ozren Boljevac 23. divizija vodila uspene borbe protiv etnikih snaga u istonoj Srbiji i manjih delova bugarske 25. divizije.278 Posle ovih borbi jedinice Glavnog taba NOV i PO Srbije, pomognute Operativnom grupom divizija, uspostavile su ranije izgubljenu kontrolu na svom operativnom podruju, a neprijateljske snage prisilile na odbranu u garnizonima i uporitima. P r e ^ a podacima iz Operativnog dnevnika Glavnog taba Srbije, neprijatelj/je imao 1.531 mrtvog, 825 zarobljenih i 1.460 ranjenih ili 3.816 izbaenih iz stroja,_ dole su njegove jedinice imale 135 mrtvih, 333 ranjenih i 5 nestalih ili 479 boraca izbaenih iz stroja.279

275 Zbornik NOR-a, tom I, knj. 9, dok 38, 39, 40, 41, 42; tom II, knj. 13, dok. 288 i 289. 276 Zbornik NOR-a, tom I, knj. 9, dok. 43, 44, 45 i 46. 277 Zbornik NOR-a, tom II, knj. 13, dok. 296 i 299. 278 Petar Vinji, Nemaka ofanziva na osloboenu teritoriju u junoj Srbiji sredinom 1944. godine, VIG 2/1970, str. 148160; Petar Vinji, Dejstva divizija Glavnog taba Srbije u junoj i istonoj Srbiji avgusta 1944. godine, VIG 23/1974, str. 5176. 279 Zbornik NOR-a, tom I, knj. 9, str. 406447.

(shema 47) Andrijevika operacija obuhvata odbrambena i napadna borbena dejstva 2, 3, 5. i 17. divizije NOVJ, pod komandom taba 2. korpusa, jaine oko 7.000 boraca vodena u Crnoj Gori na irem podruju Andrijevice, protiv oko 6,000 nemakih i kvislinkih vojnika za vreme nemake napadne operacije Draufgenger", od 18. do 26. jula 1944. Sa operacijama u Srbiji, i istonoj Bosni Nemci su pripremili operaciju Draufgenger" protiv jedinica NOVJ u Crnoj Gori: 2. proleterske divizije koja je bila na pravcu Andrije vica alcor, 3. divizije koja je sa 9. brigadom vrila smenu 2. proleterske brigade u rejonu Andrijevice, a 5. brigada se nalazila u rejonu Kolaina i 7. brigada na prostoru Kui Piperi, prema Podgorici; 5. divizije koja je bila u rejonu Bijelo Polje Brodarevo; 17. divizije koja je bila u pokretu prema Beranama, i 37. divizije koja se nalazila severno od komunikacije Pljevlja Prijepolje. 280 Pre poetka operacije u ovom delu Crne Gore, u Sandaku i jugozapadnoj Srbiji nalazili su se: 21. SS divizija Skenderbeg", 14. puk i artiljerijski divizion 7. SS divizije ,,Princ Eugen" i Borbena grupa tripel" (bataljon 363. puka nemake 181. divizije) koji su bili na prostoriji Plav Gusinje; Borbena grupa Bendi" (2 bataljona 1. albanskog lovakog puka) u rejonu istono od Berana i legija Krampler", orijentisana prema Beranama i Bijelom Polju; dva bataljona 2. puka Brandenburg" i jedan bataljon 5. policijskog motorizovanog puka u rejonu Sjenice; jedna pukovska borbena grupa bugarske 24. divizije u rejonu Nove Varoi, a ostali delovi 24. divizije na iroj prostoriji Uica. Pored ovih snaga, na ovom podruju nalazili su se 1. i 2. mileevski, Drinski i 4. jurini etniki korpus. Nemci su planirali da razbiju Operativnu grupu divizija (2, 5. i 17. diviziju), koja se koncentrisala u rejonu Andrijevice i Berana, gde se pripremala za prodor u Srbiju, i odbace je iz doline Lima. Posebno im je bilo stalo da zauzmu Berane i aerodrom preko koga su jedinice NOVJ snabdevane ratnim materijalom od saveznika. Izvoenje operacije povereno je tabu 5. brdskog armijskog korpusa, pod komandom .SS generala Artura Flepsa. Planom je bilo predvieno da 21. SS divizija Skenderbeg", 14. puk 7. SS divizije i Borbena grupa Stripel" sa prostorije akor Plav Gusinje obuhvatnim manevrom zauzmu Andrijevicu, a zatim da dejstvuju ka Kolainu i Beranama radi zauzimanja aerodroma i Berana; Borbena grupa Bendel" sa prostorije Tur jak na nastupa prema Beranama, legija Krempler" 281 sa desne obale reke Lenice prema Bijelom Polju i Beranu, dva bataljona 2. puka Brandenburg" i delovi 5. policijskog motorizovanog puka sa desne obale reke Lima u pravcu
280 Niko Jovievi, Od pete ofanzive do slobode, Beograd 1955, str. 435437. 281 Tri bataljona muslimanske milicije pod komandom Nemaca. Ova grupa se, u stvari, siubeno zvala Muslimanski dobrovoljaki korpus.

Brodareva i Prijepolja, delovi bugarske 24. divizije iz rejona Nove Varoi i etniki 4. jurini korpus sa donjeg toka reke Uvea u pravcu Priboja. Kada je dobio izvetaj o neprijateljskim pripremama za napad u dolini Lima, o ofanzivi u junoj Srbiji i tekom poloaju divizija pod komandom Glavnog taba Srbije, Vrhovni tab NOV i POJ je prozreo namere neprijatelja i ocenio da Nemci dejstvom u pravcu Berana tee da veu Operativnu grupu divizija i da joj ne dozvole prodor u Srbiju. Zbog toga je 14. i 16. jula radiogramom upozorio tab 2. korpusa 282 da se Operativna grupa divizija ne angauju u borbama, ve da se to pre pogodnim pravcem uputi ka Srbiji kako bi pomogla divizijama pod komandom Glavnog taba Srbije da se oslobode neprijateljskog pritiska.283 Meutim, jo dok se Operativna grupa divizija koncentrisala u rejonu Berana, Borbena grupa Bendi" i legija Krempler" zatvorile su pravac preko Petera. Prema usmeravanju dejstava i razvoju operativne situacije, u toku operacije postoje dve etape. Prva etapa (18 21. jula), koja obuhvata napad nemakih snaga na 2. i 3. diviziju, zauzimanje Andrijevice i prodor prema Beranama, poela je 18. jula dejstvima 21. SS divizije Skenderbeg", 14. puka 7. SS divizije i Borbene grupe Stripel" pravcem Murino Andrijevica Berane, Borbene grupe Bendi" pravcem Turjak Berane i legije Krempler" pravcem Bioe Berane. Radi vezivanja jedinica NOVJ u dolini Lima od Bijelog Polja do Priboja, demonstrativno su dejstvovali od Sjenice i Nove Varoi prema Brodarevu i Bijelom Polju dva bataljona 2. puka Brandenburg" i delovi 5. SS policijskog puka, a prema Priboju delovi bugarske 24. divizije i etniki 4. jurini korpus. Nemci su 19. jula zauzeli Andrijevicu, potisli 2. diviziju i produili napad prema Beranama. Ovaj nemaki prodor dobio je oblik klina dosta duboko uvuenog u raspored 2. i 3. divizije. Meutim, to se elo nemakog klina vie pribliavalo Beranama, pojaavao se otpor 2. i 3. divizije, pa su Nemci bili potpuno zaustavljeni. Do 21. jula svi nemaki napadi istono i severno od Berana os tato su bez us peha. Vrhovnom tabu NOV i POJ je sada bila potpuno jasna namera neprijatelja i on je 20. jula ponovo upozorio tab 2. korpusa da se Operativna grupa divizija ne angauje u borbama, ve da odmah izvri planiram pokret, s tim da 2. divizija produi za Toplicu. Ovom nareenju nije se moglo udvoljiti, jer je 2. divizija bila angaovana u borbi sa nemakim snagama koje su prodirale ka Beranama i nije se mogla izvui iz borbe bez gubljenja veeg dela slobodne teritori je, a 3. divizija nije sama mogla zaustaviti nastupanje neprijatelja. Zbog toga je tab 2. korpusa odluio da izvri protivudar i razbije neprijateljske .-nage koje su nastupale prema Beranama, angaujui jo 5. i 17. diviziju,
282 tab 2. udarnog korpusa sainjavali su: komandant generai-lajtnant Peko Dapevi, politiki komesar pukovnik Mitar Baki, naelnik taba general-major Rade Hamovi. 283 Zbornik NOR-a, tom II, knj. 13, dok. 260, 265, 289.

a zatim da Operativna grupa krene za Srbiju. Nou 21/22. jula 17. divizija, sa delovima 2. proleterske i 3. divizije, prela je u protivnapad na desnoj obali Lima i ovladala Mokrom planinom ime je nemaki desni bok bio ugroen i njegovo nastupanje zaustavljeno. Druga etapa (23 26. jula) obuhvata protivudar jedinica NOVJ i;a protivnika i njegovo okruenje u rejonu Murina, a zatim razbijanje 21. SS divizije Skenderbeg". Poto je protivnapadom delova 2. i 3. divizije i uvoenjem u napad 17. divizije neprijatelj prisiljen da pree u odbranu u dolini I.ima i zaustavljen na glavnom pravcu nastupanja, stvoreni su povoljni uslovi za opti napad radi razbijanja njegove glavnine u rejonu Andrijevice. Plan za protivudar izraen je 23. jula. Operativna zamisao sastojala se u tome da se dvostrukim obuhvatnim manevrom nemaka glavnina okrui i razbije. Predvieno je da se dejstvom levog krila izbije na komunikaciju Andrijevica Pe na odseku s. Murino akor, a desnim krilom na liniju s. Kuti Zeletin, i na t a j nain presee odstupnica glavnini iz rejona Andrijevice. Poetak protivudara predvien je za 21 sat 24. jula. Borbeni poredak je bio u tri kolone.284 Napad je poeo 23. jula u 23 sata. Peta divizija ojaana 4. brigadom 2. divizije i 6. brigada 17. divizije brzo su prodirale u pravcu alcora i ve 24. jula uvee ovladale prevojem akor. Osetivi pojaan napad 2. i 3. divizije i obuhvat prema akoru, Nemci su odmah poeli sa povlaenjem u pravcu Murina i nou 24/25. jula napustili Andrijevicu. Posle estokih borbi u toku 25. i 26. jula, jedinice 5. i 3. divizije spojile su se u rejonu Plava. Nemaka grupacija bila je potpuno opkoljena i trebalo je pristupiti njenom unitenju. Meutim, zbog situacije u Srbiji, Vrhovni tab NOV i POJ je 25. jula izriito naredio da se 2, 5. i 17. divizija hitno upute u Toplicu i Jablanicu i prue pomo tamonjim divizijama a njihove poloaje da preuzme 3. divizija. Na osnovu toga, 26. jula otpoelo je grupisavanje Operativne grupe divizija istono od Berana za prodor u Srbiju. Neprijatelj nije uniten, jer je u daljim borbama protiv 5. i 9. brigade 3. divizije, do 1. avgusta, 14. puk 7. SS divizije uspeo da se izvue preko alcora za Kosovsku Mitrovicu, dok je 21. SS divizija razbijena i pretrpela velike gubitke.285 Talco su Nemci u ovoj operaciji, kojoj su pridavali veliki znaaj, pretrpeh potpun neuspeh i imali velike gubitke. Koliki su znaaj pridavali ovom poduhvatu, vidi se iz zapovesti komandanta 21. SS divizije Skenderbeg", u kojoj se kae: Akcija 'Draufgenger' je od odluuZbornik NOR-a, tom III, knj. 8, dok. 36. Procenjeni gubici neprijatelja u borbama od 18. do 26. jula bili su oko 800900 poginulih, 200 zarobljenih i nekoliko stotina ranjenih, dok su gubici jedinica NOV bili oko 60 poginulih i oko 200 ranjenih boraca. Neprijatelj je svoje gubitke u ovoj operaciji zabeleio: 100 poginulih, 303 ranjena, 454 nestala. On je gubitke jedinica NOVJ procenio na 756 mrtvih, ranjenih i zarobljeu ; h. Zbornik, tom XII, knj. 4, str, 490, dok. 103; Niko Jovievi, n.d., str. 428457; Radovan Vukanovi, Drugi udarni korpus, VIZ, Beograd 1982, str. 220237; Zavrne operacije za osloboenje Jugoslavije 19441945, str. 2733; Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 259261.
285 284

jue vanosti za vojnu situaciju u Crnoj Gori, junoj Srbiji i severnoj Albaniji." 286 Ovu operaciju posebno karakterie uspeno izveden protivudar divizija NOVJ. Odnos snaga bio je veoma povoljan za jedinice NOVJ, vanredno aktivna odbrana 2. i 3. divizije dala je velike rezultate; aktivnim dejstvima divizije su iznuravale neprijatelja, razvlaile njegove snage, nanosile mu gubitke i slabile njegovu udarnu snagu; na vreme je izvreno prikupljanje snaga za protivudar, pravilno je bilo njihovo poetno angaovanje da bi se stvorili povoljni uslovi za izvoenje protivudara. Izbor vremena za protivudar, ideja i plan dejstva su, takoe, odgovarali stvorenoj situaciji, to je dalo pozitivne rezultate. Protivudar je izvren nou, to je sasvim razumljivo s obzirom na preimustvo neprijatelja u avijaciji, tenkovima i artiljeriji i na mogunosti u kretanju lakih jedinica NOVJ i vetini boraca u nonoj bliskoj borbi.

PRODOR OPERATIVNE GRUPE DIVIZIJA U JUNU SRBIJU (shema 48) Prodor Operativne grupe divizija u Srbiju ini napadnu operaciju koja obuhvata pokret, borbe i bojeve 2, 5. i 17. divizije NOVJ (oko 7.000 boraca) voene od 28. jula do 10. avgusta 1944, na prostoru ocl Berana, preko Rogozne, Ibra, Kopaonika do Brusa i Blaca. Zbog situacije u kojoj su se nalazile jedinice NOVJ u jugoistonoj Srbiji vrhovni komandant maral Tito je 25. jula naredio da se na Kopaonik odmah upute divizije Operativne grupe. Postupajui po Titovom nareenju tab 2. korpusa je 26. jula poeo grupisanje 2, 5. i 17. divizije istono od Berana da bi preduzeo pokre/, prema Srbiji.287 Za razliku od prvobitne zamisli Vrhovnog taba, zadatak Operativne grupe divizija bio je da svim snagama nastupa pravcem Berane Novi Pazar r. Ibar, da po prelasku Ibra razbije okupatorske i etnike snage na prostoru Kopaonik upa Toplica i da se povee sa divizijama Glavnog taba Srbije u junoj Srbiji: Poto ovim snagama prui potrebnu pomo, trebalo je da nastavi "dejstva na sever preko Zapadne Morave ka Rudniku i Suvoboru. Po izverenom .prikupljanju istono od Berana i posle vojnih i politikih priprema, Operativna grupa divizija otpoela je prodor 28. jula, u tri kolone: 5. divizija desna, 2. divizija srednja i 17. divizija le286 Niko Jovievi, n.d., str. 434. 287 tab Operativne grupe divizija su sainjavali: komandant general-lajtnant Peko Dapevi i naelnik potpukovnik Savo Drljevi; tab 2. divizije: komandant pukovnik Ljubo Vukovi, politiki komesar potpukovnik Milinko urovi, naelnik taba potpukovnik Nikola Ljubii; t a b 5. divizije: komandant pukovnik Milutin Moraa, politiki komesar potpukovnik Ilija Materi, naelnik taba potpukovnik Ratko Martinovi; tab 17. divizije: komandant pukovnik Gligo Mandi, politiki komesar potpukovnik Branko Petrievi, naelnik taba potpukovnik Vulcain Suboti. Brojno stanje Operativne grupe divizija iznosilo je oko 7.000 boraca. Zbornik NOR-a, tom II, knj. 13. dok. 289.

va, pravcem Suvi Do Zunjevii ogranci Rogozne komunikacija Novi Pazar Kosovska Mitrovica (na odseku Leskova Glava ari ac Ibar). Otpor legije Krempler" i Borbene grupe Bendi" u dolini Lenice brzo je savladan. Tridesetog jula dostignuta je planom predviena prostorija. Napad jednog ojaanog bataljona 2. puka Brendenburg" iz Peterskog polja brzo je odbijen. Sve tri divizije izbile su 2. avgusta na komunikaciju Kosovska Mitrovica Novi Pazar, a sutradan na ogranke Rogozne i u neposrednu blizinu Ibra. Forsiranje Ibra. Poto su otkrili pravac prodora Operativne grupe divizija, Nemci su ubrzano posedali prilaze Ibru na odseku Kosovska Mitrovica Raka. Dovlaenjem novih jedinica, oni su do 3. avgusta uvee uspeli da vre posednu dolinu Ibra i organizuju odbranu, iju su osnovnu snagu sada inile jedinice 1. brdske divizije. Sve jedinice u dolini Ibra, u trouglu Kosovska Mitrovica Raka Novi Pazar, ukljuujui i one koje su se nalazile u nadlenosti vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, bile su stavljene pod komandu komandanta i, brdske divizije. Tu je neprijatelj ukupno angaovao preko 20.000 vojnika. Odbranom na istonim ograncima Rogozne eleo je da stvori potrebno vreme za prikupljanje jaih snaga, da bi potom iz Kosovske Mitrovice, Rake i Novog Pazara izvrio obuhvatni napad radi odbacivanja Operativne grupe divizija na zapad, U toku 3. avgusta nije mu polo za rukom da izviakim delovima zauzme povoljnije odbrambene poloaje na istonim ograncima Rogozne. elei da preduhitri neprijatelja, tab Operativne grupe divizija odluio je da, uz obezbeenje krila, bokova i pozadine, hitno izvede nasilni prelazak preko reke Ibra na frontu od sela Ravni do Rudnice, tako da divizije preu Ibar svaka na svom pravcu nastupanja, s teitem kod 2. proleterske divizije. U tom duhu je izdata zapovest. Nareeno je da krilne kolone (5. i 17. divizija) ponu napad 3. avgusta u 21. sat, da to pre preseku eleznilcu prugu i cestu, kako bi onemoguile neprijatelju da dovlai ojaanja, a da srednja kolona pone napad u 22 sata. Posle odbacivanja delova 14. puka 7. SS divizije sa leve obale i slamanja otpora neprijatelja u dolini, 5. divizija je u toku noi prela Ibar kod Slatine, Pridvorice i u rejonu Ravne, a 2. divizija kod Leposavia i Drena. Zbog jakog otpora neprijateljskih snaga 17. divizija nije uspela da u toku noi pree reku, ve samo njena 2. brigada, kod Rudnice, dole su 6. i 15. brigada prele idue noi, kod Drena. U ovim borbama neprijatelj je imao 383 mrtva, 520 ranjenih i 37 zarobljenih, a Operativna grupa 52 mrtva i 136 ranjenih. 288 Ovim je od 3. do 5. avgusta Operativna grupa divizija prela Ibar, poruila eleznilcu prugu i cestu, vrsto stala na desnu obalu reke i bila spremna za dalja dejstva prema Kopaoniku. Razbijanje etnika na Kopaoniku i prodor u lupu. Po prelasku Ibra divizije su produile nadiranje prema Kopaoniku, tako da je 5.
288

str. 82.

Petar Vinji, Bitka za Srbiju, knj. 1, Beogradska knjiga, Beograd 1984,

avgusta 17. divizija izbila na prostoriju Miokovii Planica Belo Brdo, 2. divizija kod Blaeva, a 5. divizija na prostoriju Lozna Graniane Jelakce. Sada se pred nemaku komandu u Srbiji postavilo pitanje: kuda sa snagama iz doline Ibra, da li 1. brdsku diviziju i 14. puk 7. SS divizije upotrebiti protiv Operativne grupe divizija, ili ih uputiti ka Limu radi spreavanja daljeg prodora ostalih snaga NOVJ u Srbiju. Odluila se za ovo drugo, a protiv Operativne grupe divizija upotrebila etniku 4. grupu jurinih korpusa, koja se tada nalazila u upi. Nastojei da to pre ovlada grebenom Kopaonika i sprei dalji prodor Operativne grupe divizija, etnika 4. grupa jurinih korpusa je do 6. avgusta izbila na liniju Oglavlja Gradac Mramor. Meutim, zbog vanosti ovih poloaja, jedinice Operativne grupe divizija su se takoe urile i ve 6. avgusta u zoru izvrile napad na etnike i odbacile ih. Zbog nastupanja etnikog 5. jurinog korpusa iz doline Joanice, preko Suvog rudita u bok Operativne grupe divizija, 5. divizija je prebaena na levo krilo poretka Operativne grxipe radi obezbeenja prodora 2. i 17. divizije preko Kopaonika. U takvoj situaciji tab Operativne grupe divizija je uvee 6. avgusta odluio da sledeeg dana 2. i 17. divizija produe nastupanje na svojim pravcima, a da se 5. divizija u toku noi privue na prostoriju olcotar erekare. Isto tako je tab 4. grupe etnikih jurinih korpusa doneo odluku da sutradan, uz dejstvo 2. i 3. jurinog korpusa sa fronta, sa 1. i 5. korpusom preduzme boni napad na 17. diviziju. etnici nisu imali podatke da se 5. divizija nalazi u rejonu erekare - okotar, u pogodnom poloaju za udar u bok njihovog 1. i 5. korpusa kada oni preu u napad na 17. diviziju. Obe strane su nameravale da napadom ree ishod borbe u svoju korist. Sedmog avgusta u j u t r o otpoeo je napad 2. proleterske i 17. divizije na jedinice 2. i 3. etnikog jurinog korpusa, koje su razbile i produile nastupanje ka Brusu, koji je 2. divizija zauzela, ali se 17. divizija lrala pred okruenjem. tab Operativne grupe divizija naredio je 17. diviziji da se zadri na svojim poloajima u poluokruenju dok 5. divizija ne pree u napad na bok i u pozadinu etnika, a zatim da preduzme protivnapad i zajedno sa 5. divizijom fftlijje i uniti etnike. Napad 5. i 17. divizije poeo je 7. avgusta u 22 sata. U toku noi i 8. avgusta 4. grupa jurinih korpusa bila je poraena. Njeni gubici su iznosili 522 mrtva, 637 zarobljenih i 500 ranjenih. 289 Tako je etniki otpor potpuno slomljen i Operativna grupa divizija otvorila sebi put za prodor u Toplicu i Jablanicu. Druga divizija nadirala je dolinom Vlajkovake reke i 8. avgusta ovladala Brusom, a 17. divizija ila prema Aleksandrovcu. Devetog avgusta 2. divizija oslobodila je Razbojnu a 17. divizija je istog dana oslobodila Milentiju i sutradan Aleksandrovac. Peta divizija je zadrana na Kopaoniku sa zadatkom da sprei eventualan prodor Nemaca iz doline Ibra. etnici su poraeni i u neredu se povuldi prema Trsteniku i Kruevcu. Nastavljajui uspene borbe protiv etnika, Bugara i Nemaca u upi i dolini reke Toplice, Operativna grupa divizija je u dru289

Petar Vinji, Operacija za osoboenje Srbije, str. 6061.

goj polovini avgusta u rejonu Kurumlije uspostavila vezu sa jedinicama Glavnog taba Srbije, ime je izvrila svoj zadatak.290 Ona je uspela da energinim dejstvom i brzim pokretom relativno brzo stigne u Srbiju i prui pomo jedinicama NOVJ pod komandom Glavnog taba Srbije u trenutku kada je to bilo najpotrebnije. U vremenu od 20. jula do 10. avgusta uspela je da pree odstojanje od preko 200 km, porazivi u meuvremenu Nemce u dolini Lima i Ibra i etniku 4. grupu jurinih korpusa na Kopaoniku. Zakljuak. Prodor Operativne grupe divizija u Srbiji imao je izuzetno veliki vojni i politiki znaaj za dalji razvoj dogaaja u Srbiji. Pojavom ove grupe na Ibru neprijatelj je bio prisiljen da obustavi ofanzivu u Toplici i Jablanici da bi glavne snage usmerio prema njoj. To je ne samo olakalo poloaj snaga Glavnog taba Srbije nego je omoguilo da se oporave i preu u protivofanzivu, a poraz etnike grupacije na Kopaoniku, kao glavne udarne snage Drae Mihailovia, predstavljao je teak udarac za etniki pokret. U razmatranju dejstava Operativne grupe divizija na mitu od Lima do June Morave treba istai da je ona pristupila izvrenju zadatka u vrlo povoljnoj operativnoj situaciji, jer je glavnina neprijateljskih snaga koje su upravo nameravale da spree prodor snaga NOVJ iz gornjeg toka Lima u Srbiju tuena u rejonu Andrijevice. Naime, nastupni mar preko Peterske visoravni i forsiranje Ibra a zatim bojevi na Kopaoniku i ostale borbe ine napadnu operaciju koja je izvedena u obliku mar-manevra, iz koje su nastali uslovi za razvijanje opte ofanzive za konano osloboenje Srbije. Bitna je karakteristika ove operacije to je Operativna grupa divizija izvodila brza dejstva, tako da neprijateljska komanda nije bila u mogunosti da na vreme otkrije njene namere i da blagovremeno parira. Operativna grupa divizija je stoga zadrala inicijativu, a sve mere koje je protivnik preduzimao bile su u zakanjenju i nisu uticale na ishod operacije u celini, tako da se zadatak mogao vrlo uspeno izvriti. Delovi 2. udarnog i 1. proleterskog korpusa vrsto su vezivali one neprijateljske snage koje su iz doline Lima mogle biti angaovane prema Operativnoj grupi divizija. Zato je ona, nastupajui tako rei bez borbe, brzo izbila na Ibar i donekle nadoknadila vreme koje je izgubila angaujui se u protivudaru, u rejonu Andrijevice. Isto tako, neprijatelj je, angaujui jake snage, pre svega etnike, u ofanzivi protiv divizija'NOVJ u junoj Srbiji znatno olakao Operativnoj grupi divizija da forsira Ibar i izbije na lcopaoniku visoravan. Ovakav ishod obostranih dejstava ukazuje da su Nernci, koji su bili vrsto reeni da spree prodor snaga NOVJ iz doline Lima u Srbiju, istovremenim angaovanjem raspoloivih snaga na vie odvojenih pravaca stvorili uslove da im te odvojene grupacije budu tuene po delovima, a to je olakalo Operativnoj grupi divizija da prodre u dolinu June Morave upravo u momentu kada je to bilo najpotrenije.
290 Zavrne operacije za osloboenje Jugoslavije 19441945, str. 3338; Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 261264; Dimitrije Trifunovi i Pavle Babac, Proctor Operativne grupe divizija u Srbiju i forsiranje Ibra jula i poetkom avgusta 1944, VIG, 6/1951, str. 2765.

DURMITORSKA OPERACIJA (shema 49) Durmitorska operacija obuhvata odbrambena borbena dejstva jedinica 1, 2. i 12. korpusa NOVJ jaine oko 15.000 boraca na teritoriji Crne Gore, Sandaka i Hercegovine, koja su vodena od 12. do 26. avgusta 1944. protiv oko 45.000 nemakih i kvislinkih vojnika za vreme nemake napadne operacije Ribecal" izvedene s ciljem da se zaustavi prodor jedinica NOVJ preko Lima i Drine u Srbiju. Posle neuspenog pokuaja da se razbiju i unite snage NOVJ u Toplici i Jablanici i sprei izbijanje Operativne grupe divizija Vrhovnog taba na Kopaonilc, nemaki komandant Jugoistoka naredio je tabu 2. oklop ire armije da onemogui prelazak snaga NOVJ iz istone Bosne i Crne Gore u Srbiju, a komandantu Srbije da sprei dejstva jedinica pod komandom Glavnog taba Srbije i Operativne grupe divizija u dolini June Morave i da obezbedi glavne komunikacije u Srbiji. Direktivu za operaciju Ribecal", nakon savetovanja komandanta Jugoistoka, naelnika taba Grupe armija E", Komande 2. oklopne armije i Komande ratnog vazduhoplovstva Jugoistoka, dao je komandant jugoistoka 25. jula 1944. komandantu 2. oklopne armije. Operativna zamisao je bila da se izvri koncentrian napad na 1. proleterski i 2. udarni korpus NOVJ u Crnoj Gori, Hercegovini i Sandaku, s ciljem da se tako razbiju i da im se za due vreme osujete ofanzivne namere i to due veu za prostor izmeu zapadnog dela Sandaka i Crne Gore. Istovremeno je trebalo preokupirati Sandak i severoistoni deo Crne Gore i uspostaviti trajnu povezanost s njenim junim delom i tako otvoriti put ka Jadranskoj obali. Izvoenje operacije je povereno komandantu 5. SS brdskog armijskog korpusa, SS generalu Arturu Flepsu, kome je nareeno da brzim prodorima ovlada vanim uporitima u pozadini 1. proleterskog i 2. udarnog korpusa NOVJ, razdvoji njihove jedinice i pristupi njihovom poesnom unitavanju. Izvreno je zatim grupisanje snaga i postavljeni su zadaci jedinica, i to: 2. puk Brandenburg", pojaan sa *dve etnike brigade i dva bataljona muslimanske faistike milicije u rejonu Pljevalja, za napad prema Zabljak; 14. puk 7. SS divizije, na prostoriji PrijepoJje, selo Teevo, za dejstvo dolinom Lima Ica Brodarevu i Maou; 61. puk bugarske 24. divizije u rejonu Nove Varoi; etniki crnogorski dobrovoljaki korpus na prostoru Priboj, Prijepolje, Pljevlja; Borbena grupa Krempler" u rejonu sela Boljara i Moravca za dejstvo prema Bijelom Polju i Kovrenu; 1. brdska divizija, koja je imala glavnu ulogu u ovoj operaciji, i borbene grupe Bendi" i Stripel" u rejonu Roaja, Smiljevice i alcora, za dejstvo prema Beranama i Andrijevici, i dalje preko planine Bjelasice i Sinjajevine ka avniku, i 363. puk 181. nemake divizije sa oko 2.000 etnika u rejonu Podgorice za dejstvo u pravcu Mateeva. Prema 12. udarnom korpusu i 6. proleterskoj diviziji upuena je od Foe uz Drinu prema Pivi i Sutjesci 7. SS divizija (bez 14, puka).

Ukupno je bilo oko 45.000 vojnika, sa 100 artiljerijskih orua, 120 minobacaa i 20 tenkova.291 Vrhovni tab NOV i POJ, uoavajui namere neprijatelja, pravovremeno je naredio snagama u Srbiji, Crnoj Gori i istonoj Bosni da izbegavaju frontalne borbe sa Nemcima i sauvaju udarnu snagu jedinica za ostvarivanje glavnog strategijskog zadatka, tj. za prodor rt Srbiju. Maral Tito je posle ovih dogaaja, do kraja jula i poetka avgusta, nastojao da plan prodora u Srbiju modifikuje zavisno od razvoja situacije u Srbiji, istonoj Bosni, Sandaku i Crnoj Gori. Po njegovom nareenju, 2. udarni korpus je u Crnoj Gori prihvatio 12. korpus i 6. proletersku diviziju, sa zadatkom da omogui njihov odmor i pripreme za prodor u Srbiju. Na prostoriji na kojoj je trebalo da se izvede operacija Ribecal" nalazile su se sledee snage NOVJ: 1. proleterska divizija bilja je na prostoriji juno od Pljevalja preko Kamene gore do Bijelog Polja, s tim to se 8. crnogorska brigada nalazila na desnoj obali Lima, istono od Bijelog Polja; 2. udarni korpus sa 37. sandalcom divizijom bio je na desnoj obali Lima u podnoju Zlatibora; 3. crnogorska divizija sa glavninom na liniji akor Berane Bijelo Polje, a delom prema Podgorici i Danilovgradu; 29. hercegovaka divizija u Hercegovini, orijentisana prema Stocu i Ljubinju; Primorska operativna grupa u rejonu Danilovgrada i Nikia; tab 2. udarnog korpusa bio je u manastiru Morai;292 12. udarni korpus (16. i 36. divizija) i 6. proleterska divizija prelazili su reku Pivu i razmetali se na Pivskoj planini.293 Ovim snage NOVJ, koje e se nai pod neprijateljskim udarom, nalazile su se razvuene na irokom prostoru. Njihovo brojno stanje iznosilo je oko 15.000 boraca, meu kojim je bilo preko 1.000 ranjenika. Obaveten o mogunosti da neprijatelj preduzme ovu operaciju, vrhovni komandant NOV i POJ Maral Tito uputio je 2. udarnom korpusu nareenje da ne prima frontalne borbe, da jedinice zabacuje iza lea neprijatelja i da im napadima na bokove i pozadinu nanosi gubitke i onemoguava snabdevanje, a u pogodnom momentu da 1. proleterski i 12. udarni korpus krenu u Srbiju. 294 Prema razvoju operativne situacije i toku operacije, uoavaju se dve etape. 1 Prva etapa (12 23. avgusta) obuhvata napadna destva nemakih i kvislinkih snaga na 1, 2. i 12. korpus i njihove odbrambene borZbornik NOR-a, 1om XII, knj. 4, dok. 99, 104, 105, i str. 896, 897, 911 i 913. tab 2. udarnog korpusa sainjavali su: komandant general-major Radovan Vukanovi, politiki komesar potpukovnik Radoje Daki, naelnik taba general-major Rade Hamovi, 293 tab 12. korpusa sainjavali su: komandant general-major Danilo Leki, poitiki komesar pukovnik Stefan Mitrovi, naelnik taba potpukovnik Mileta uki. 294 Zbornik NOR-a, tom II, knj. 13, dok. 389.
292 291

be radi zatite i evakuacije ranjenika i bolesnika sa aerodroma kod Gornje Breze u Italiju. Operacija je poela napadom na 3. diviziju 12. avgusta, 1. proletersku diviziju 13. avgusta, a na 12. korpus i 6. proletersku diviziju 17. avgusta. Od 12 do 14. avgusta 1. brdska divizija je u borbama protiv 5. i 9. brigade 3. divizije zauzela Berane i Andrijevicu, a preko Bjelasice izbila pred Moj kova i Kolain i zauzela Mateevo, a 363. puk 181. divizije i etnici u borbama protiv 7. brigade 3. divizije prodrli su od Podgorice do Lijeve Rijeke. Za to vreme su 14. SS puk, 2. puk Brandenburg", borbena grupa ,,Krempler" i jedinice etnikog Crnogorskog dobrovoljakog korpusa vodili borbe protiv 1. proleterske divizije i ovladali Kamenom gorom, zbog ega se 1. divizija povukla na poloaje oko Crnog vrha i na levu obalu Lima. tab 2. korpusa prebacio je 37. diviziju na Pobijenik radi dejstva na komunikaciji Pljevlja Prijepolje. Ojaana 1. brdska divizija zauzela je 15. avgusta Moj kova i Kolain, gde se spojila sa 363. pukom i etnicima i produila preko Sinjajevine. Ona je do 17. avgusta izbila pred novoposednute poloaje 3. divizije na Kormanu, Mramorju i Ilinom vrhu i ugrozila avnik i aerodrom kod Negobua. Vrhovni tab NOV i POJ odluio je da 1. proletersku diviziju, koja je u poetnoj etapi ofanzivnih operacija u Srbiji dobila ulogu strategijske rezerve, ne angauje u slamanju neprijateljskog napada u Sandaku, ve da je prebaci preko Lima u Srbiju, ka 37. diviziji, da bi te divizije, manevriui na prostoriji Zlatibor, Golija, stvorile oslonac za moguni prihvat snaga 12. korpusa i 6. proleterske divizije, koje bi naknadno pristizale u Srbiju, ega se drao tab 1. proleterske divizije. Sa druge strane, komandant nemakog 5. brdskog korpusa ubacio je u borbu prema 1. proleterskoj diviziji borbenu grupu bugarske 24. divizije koja je u sadejstvu sa 2. pukom Brandenburg" zauzela 15. avgusta Crni vrh, koji je 1. proleterska divizija napustila, iskoristivi prazninu u neprijateljskom rasporedu zapadno od Pljevalja, i pod zatitom svojih delova sa poloaja juno od Pljevalja prebacila se 17. avgusta preko sela Potpea i Hoevine prema Priboju. Nemaki 14. SS puk, 2. puk , , B r e n d e n b u r g . b o r b e n a grupa bugarske 24. divizije, u nastupanju od Pljevalja i Kamene gore, uli su 17. avgusta u urevia-Taru i sa 1. brdskom divizijom, koja je nadirala s istonih ogranaka Sinjajevine, i delovima 7. SS divizije od epan-Polja ugrozila 12. .--korpus, 6. proletersku i 3. diviziju na zapadnim ograncima Sinjajevine, Durmitora i na Pivskoj planini. Aerodrom kog Njegovua nije se vie mogao upotrebiti za evakuaciju ranjenika. Zbog toga, a po nareenju marala Tita, tab 2. korpusa preduzeo je hitnu izradu pomonog aerodroma kod Gornje Brezne, gde je 18. avgusta prikupljeno oko 800 ranjenika iz sva tri koi~pusa radi evakuacije u Italiju. Trea divizija je organizovala odbranu na liniji avnik Durmitor, delovi Primorske operativne grupe zatvorili su pravac od Nikia prema avniku, a jedinice 12. korpusa i 6. proleterska divizija posele su poloaje za odbranu na liniji Nedajno Una. U toku 19. i 20. avgusta razvile su se teke odbrambene borbe na prostoru Durmitora. Uoivi pripreme 1. divizije NOVJ da se kod

Priboja prebaci u Srbiju, Nemci su 20. avgusta izvukli 14. SS puk i 2. puk Brandenburg" iz rejona Njegovua, i uputili ih ka Priboju, oslahivi pritisak protiv 3. divizije. Prazninu koja je zbog toga nastala izmeu Njegovoa i abljaka popunile su ostale snage 7. SS divizije, a 1. brdska divizija pojaala je napade u pravcu avnilca. Rokiranjem 7. SS divizije prema abljaku bio je oslabljen pritisak prema 12, korpusu to je omoguilo da se 16. i 36. divizija prebace 21. avgusta na levu obalu Pive i na padine Golije, a 6. divizija da preuzme odbranu poloaja na liniji Pluine Nikolin Do. Radi zatite ranjenika upuena je 5. brigada 16. divizije u selo Gornju Breznu. Nemci su 20. avgusta zauzeli abljalc i avnik, a 21. avgusta delovi 7. SS i 1. brdske divizije spojili su se na Durmitoru kod Dobrog Dola i prinudili 3. diviziju da se povue na desnu obalu Komarnice i posedne poloaje jugozapadno od avnika. Borbe su nastavljene o 23. avgusta, kada su svi ranjenici s aerodroma kod Gornje Brezne evalcuisani u Italiju (1.059 boraca, 16 saveznikih avijatiara i 3 lana vojne misije) u 36 transportnih aviona uz p r a t n j u 50 lovaca saveznike avijacije. Istoga dana Nemci su ovladali Durmitorom i zastali u nedoumici ta dalje da ine. Druga etapa (24 26. avgusta) obuhvata izvlaenje i proboj jedinica NOVJ sa Durmitora i napad na nemake i kvislinke snage. esta proleterska divizija koristei se meuprostorima i obilazei levi bok 7. SS divizije, prela je na desnu obalu Tare kod Uzlupa i produila mar preko Sandaka za Zlatibor, gde se do kraja avgusta spojila sa 1. proleterskom divizijom. Trea divizija, probijajui se kroz meuprostore, obila je planinu Vojnik sa zapadne strane i probila se duboko u pozadinu neprijatelja. Prilikom proboja ona je na Krnovu 25. avgusta razbila 2. etniki gvozdeni puk Pavia uriia, koji se vie nije uspeo obnoviti. Prodirui na istok prema Kolainu, 3. divizija ga je 27. avgusta oslobodila a 30. avgusta Berane, vrativi se tamo odakle se povukla u poetku operacije. Dvanaesti korpus poeo je 24. avgusta mar preko Golije i Zelengore prema Starom Brodu na Drini, i 6. septembra se prebacio preko Drine u zapadnu Srbiju. 295 Nemakim snagama posle durmitorske operacije nije ostalo nita drugo nego da se posle predaha u rejonu avnika vrate u Srbiju i da pokuaju spreiti jedinice NOVJ u ovladavanju podrujem Srbije. Jedino to su u ovoj operaciji uspeli bilo je to da su primorali 12. korpus na duge i teke mareve ime je bio odloen njegov prodor u Srbiju za nekoliko dana. Jedinice 1, 2. i 12. korpusa sauvale su ivu silu i sposobnost za dalja ofanzivna dejstva u Srbiji, ime je nemaka operacija Ribecal" potpuno propala.
295 Dimitrije Trifunovi i Pavle Babac, Operacije u istonoj Bosni i Crnoj Gori avgusta 1944. godine, VIG, 6/1953, str. 2871; Radovan Vukanovi, Drugi udarni korpus, 'str. 248262; Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 266272, Niko Jovievi, n.d., str. 534568. Zbornik NOR-a, tom II, knj. 13, dok. 390, 405, 406, 411, 412, 416, 425, 428, 430, 431.

PRODOR 1. PROLETERSKOG I 12. KORPUSA U ZAPADNU SRBIJU (shema 50) Prodor 1. proleterskog i 12. korpusa u zapadnu Srbiju ini napadnu operaciju koja obuhvata pokret, borbe i bojeve 1. i 6. proleterske i 16. i 36. udarne divizije, od 20. avgusta do 20. septembra 1944, preko Lima i Drine ka liniji Poega Uice Tara, a zatim nastupanje preko strategijske grede Rudnik, Suvobor, Maljen, Povlen i Medvednik i izbijanje na liniju Gornji Milanovac Aranelovac Lazarevac Lajkovac Valjevo Krupanj. Drugi udarni korpus dejstvima u durmitorskoj operaciji razbio ze pokuaj nemake Komande Jugoistoka da omete prodor jedinica NOVJ preko Crne Gore i Sandaka u Srbiju. U pokretu iz istone Bosne 1. proleterski i 12. korpus pod borbom su se prebacili na osloboenu teritoriju 2. korpusa u Hercegovini i Crnoj Gori (gde su bili zahvaeni nemakom operacijom Ribecal"). Tu im je omogueno da se prikupe za izvrenje zadataka koje je pred njih postavio vrhovni komandant maral Tito. U odnosu na tok pokreta i dejstava, vreme i prostor ova operacija ima dve etape. Prva etapa (20. avgusta 6. septembra) obuhvata prodor iz doline Lima i nastupanje preko Drine do Poege, Uica i Tare. Prodor 1. proleterskog korpusa poeo je nastupanjem i. proleterske divizije preko sela Kakmui i Hoevina i izbijanjem 17. avgusta na prostoriju sela Soice, akovii i Zaostro, gde je stupila u vezu sa 37. sandaltom divizijom, a onda je nou 20/21. avgusta kod Manastira Banje (6 km od Priboja) prela Lim, proterala etnike, oslobodila Priboj i stupila na tie Srbije. Nastupajui dalje prema Zlatiboru, 1. proleterska divizija je slomila otpor etnikog Zlatiborskog korpusa, ovladala Borovom glavom, Tornikom i izbila pored Palisada, na znaajan i dominantan poloaj, koji su jako utvrdili Bugari sa tri do etiri bataljona 64. puka 24. divizije. Bugarske snage imale su zadatak da, uz podrku artiljerije, izvre napad na isturene delove 1. prolefrske divizije preko Smiljanskog Zakosa i igota. Iz Vardita trebalo je da napada 14. puk 7. SS divizije, a iz rejona Kokinog Broda dva bataljona 2. puka Brandenburg". Neprijatelj je hteo da ponovo pokua da razbije 1. proletersku i 37. diviziju i odbaci i sa Zlatibora. Videvi namere neprijatelja tab 1. proleterske divizije odluio je da vetim manevrom zauzme utvreni Palisad i naredio je 1. proleterskoj brigadi da se prilikom bugarskog napada postepeno povlai ka grebenu igote i izvue Bugare to dalje od utvrenja na Palisadu. Istovremeno je uputio u dublji krilni obuhvat 3. krajiku sa istoka i 13. proletersku brigadu sa zapada da okrue i unite bugarske snage i zauzmu utvrenja. Pored toga 13. proleterska brigada trebalo je da delom snaga onesposobi elezniku prugu izmeu argana i Kremne. U toku borbi Bugari su otkrili namere 1, divizije i, im su osetili jai pritisak na krila i bokove, naglo su odstupili ka Palisadu. Kada je primetila povlaenje Bugara, 1. proleterska brigada je odmah prela u

energino gonjenje i na leima Bugara upala u Palisad, zauzela vei broj utvrenih kua, ali nije uspela sasvim da ovlada ovim utvrenim poloajima. U meuvremenu je 3. krajika brigada razbila jedan bugarski bataljon i etu nedievaca kod sela Roanska (juno od Uica), koji su bili upueni za pojaanje posade Palisad, zauzela ajetinu i clelom snaga, sa istoka, prodrla u Palisad, dok je 13. proleterska brigada izbila severozapadno od Palisada i ugrozila desno krilo i bok Bugara. Solidno izgraene prepreke i dobro organizovan sistem vatre omoguili su Bugarima da, i pored, velikih gubitaka, pruaju otpor. Ponovljeni noni napadi od 23. do 25. avgusta nisu uspeli. Borbe za Palisad nisu bile u skladu sa direktivom Vrhovnog taba NOV i POJ, pa je 25. avgusta radio-depeom zamerio tabu 1. divizije podseajui ga na glavni zadatak da to bre prodre na sever. Ali postignuti taktiki uspesi i ocena taba 1. divizije da se Palisad mora zauzeti radi daljeg prodora ka reci etinji i Zapadnoj Moravi naveli su tab 1. divizije da produi napad na Palisad. Zato je i pored zamerke vrhovnog komandanta marala Tita doneo odluku da se 25. avgusta u 20 sati ponovi napad. Napalo je est bataljona 1, 3. i 13. brigade koji su podravani jakom minobacakom i artiljerijskom vatrom. Borba se vodila celu no i Bugari su bili sabijeni u dve jako utvrene zgrade odakle su pruali ogoren otpor. U odsudnom momentu stigao je u pomo jedan bataljon 61. bugarskog puka, koji se sa pravca Uica probio i uspeo da ojaa odbranu. Uvidevi da je dalja borba za Palisad pod ovim okolnostima nekorisna, tab 1. divizije prekinuo je napad i naredio jedinicama da se povuku na polazne poloaje. S obzirom na velike gubitke koji su pretrpeli u borbi za Palisad i pripreme za povlaenje iz Srbije, Bugari su bez borbe 27. avgusta napustili Palisad. Potiskujui bugarske delove prema aj etini i Uicu, 13. proleterska brigada je izbila tog dana prednjim delovima kod anca (6 km juno od Uica), gde se zadrala; 1. proleterska brigada je upuena u rejon Kremne da zatvori pravac iz Viegrada prema Uicu; 3. krajika brigada je oslobodila 1. septembra Poegu, razbila etniku Poeku brigadu i zatvorila zapadni izlaz Ovarsko-kablarske klisure; 8. crnogorska brigada dejstvovala je na prostoru sela Mokra Gora. Iskoristivi puno angaovanje 7. SS divizije na severoistonim padinama Durmitora, 6. proleterska divizija se nou izmeu 24. i 25. avgusta prebacila u rejon Barni Do i otpoela pokret ka Sandaku. Posle manjih, borbi kod Gornjeg i Donjeg Polja, ona je u toku 25. avgusta prela relcu Taru kod Varde i poela mar preko Sandaka i 29. avgusta izbila na Lim kod Manastirske Banje. Preavi u toku noi reku Lim, ova divizija je 30. avgusta izbila na Zlatibor i ula u sastav 1. proleterskog korpusa. Prvog septembra 6. divizija je upuena na desno krilo 1. proleterske divizije i 3. septembra izbila na prostoriju Arilje Poega. Trideset sedma divizija orijentisana je prema komunikaciji Vardite Priboj i selu Radoinji . Talco se 4. septembra 1. proleterski korpus sa 1. i 6. divizijom naao na liniji Arilje Poega Uice Kremna Mokra Gora, pripremajui se da, po izbijanju 12. korpusa na greben planine Tare, nastavi dalja dejstva kroz zapadnu Srbiju.296
296

Petar Vinji, Bitka za Srbiju, knj. 1, str. 172203.

Dok je 1. korpus vodio borbe na Zlatiboru i oko Uica i Poege od 24. avgusta do 5. septembra, 12. korpus, je po odobrenju Vrhovnog taba NOV i POJ, izvrio dug i obilazan mar sa planine Golije preko Hercegovine i Bosne i 4. septembra izbio na Drinu kod Starog Broda, gde je, posle krae pripreme, u toku 5. septembra i nou 5/6. septembra poeo prelaziti Drinu pod zatitom 3. vojvoanske brigade i dva bataljona 1. proleterske brigade sa desne obale.297 Intervencija 13. puka 7. SS divizije, ustaa i etnika sa pravca Rogatice i Viegrada je odbijena, to je omoguilo da se 6. septembra 12. korpus prebaci na desnu obalu Drine. Po prelasku Drine tab 12. korpusa usmerio je dalje nastupanje jedinica grebenom Tare prema komunikaciji Uice dolina Drine radi naslona na 1. proleterski korpus i zajednikog dejstva prema Valjevu i Krupnju, ime je zavrena prva etapa operacije i ulazak u zapadnu Srbiju krupnih snaga NOVJ. Druga etapa (7. 20. septembra) poinje zajednikim dejstvima i. i 12. korpusa i Operativne grupe divizija prema Aranelovcu, Valjevu i Krupnju, gde su se nalazile nemake i etnike snage, oko 9.000 ljudi.29S Poetkom septembra Vrhovni tab je odluio da 1. i 12. korpus iz zapadne Srbije i Operativna grupa divizija iz Toplice postepeno nadiru prema Beogradu, a deo snaga Glavnog taba Srbije uputio je dublje u istonu Srbiju radi uspostavljanja veza s jedinicama Crvene armije i sadejstva pri njihovom forsiranju Dunava i Timolca. Prvi proleterski korpus produio je dejstva prema Valjevu i to s 1. divizijom zapadno, a 6. divizijom istono od pravca Uice Valjevo. etnici su 5. septembra napali i sutradan zauzeli Poegu, i grupisali se kod Jelove gore i Kosjeria, gde ih je 9. septembra 1. proleterski korpus napao, razbio i gonio prema Suvoboru i Maljenu. Za to vreme vrhovni komandant maral Tito je 10. septembra naredio tabu 1. korpusa da ovlada Maljenom i Suvoborom i produi nadiranje prema Valjevu i u dolini Ljiga i Kolubare, i da time stvori
297 S obzirom na iscrpljenost 12. korpusa u borbShia koje je vodio sa 7. SS divizijom, duinu mara po veoma tekom terenu, k o j r ' j e imao da savlada do prodora u Srbiju, Vrhovni tab neprekidno se brinuo da se ovaj korpus vazdunim putem snabdeva svim potrebama za ivot i borbu. Koliko se lino vrhovni komandant mara Tito brinuo o snabdevanju 12. korpusa, govori i ova depea: Javljajte mi svakog dana koliko aviona hrane i drugog ste primili prethodne veeri. Ja u se lino brinuti da dobijete potrebno". Zbornik NOR-a, tom II, knj. 13, dok. 445. 298 Kada se povukla bugarska 24. divizija prema Niu, u prostor Uica, Poege i Zapadne Morave pristizao je preko Nove Varoi i Arilja 2. puk Brandenburg", iz Priboja preko Viegrada 14. puk 7. SS divizije, u aku se nalazio 3. bataljon 1. policijskog puka, u Valjevu 2. bataljon 2. policijskog puka i 4. puk Srpskog dobrovoljakog korpusa, a 1. brdska divizija, iz Pei i Kosovske Mitrovice, nastupala je dolinom Ibra, preko Kraljeva za umadiju. U zapadnoj Srbiji poelo je pristizanje etnika pod neposrednom komandom Drae Mihailovia: u prostor Povlena, Medvednika, izmeu K r u p n j a i relce Drine stigla je 4. grupa jurinih korpusa, na planini Tari bio je Zlatiborski, a severno od Uica i Poege 4. jurini Uiki, aanski, Poeki, umadijski, Smederevski i Valjevski korpus ukupno oko 9.000 ljudi. Petar Vinji, Operacije za osloboenje Srbije, str. 133139.

uslove za povoljan i brz razvoj borbenih dejstava u zapadnoj Srbiji i umadiji. tab 1. korpusa je uputio protiv etnika na Maljenu frontalno u napad 1. proletersku diviziju, a 6. proletersku diviziju u obilazili manevar u desni bok i pozadinu. Napad je uspeo i etnici su do 13. septembra odbaeni sa Maljena i Suvobora na levu obalu Kolubare; 6. proleterska divizija izbila je na june prilaze Valjevu, a 1. proleterska divizija na Kolubaru istono od Valjeva. Jedinice 12. korpusa produile su 11. septembra nadiranje iz rejona sela Glavaki ka Povlenu i Medvednilcu gde su bile slabije etnike snage. Dva dana kasnije, 13. septembra, 36. divizija je razbila etnike i 14. septembra ovladala Povlenom i Medvednikom i izbila u dolinu Jadra. Svojim dejstvima 12. korpus privlaio je na sebe neprijateljske snage zapadno od Valjeva, kada je 1. proleterski korpus 15. septembra poeo napad na Valjevo sa severne i june strane i zatvorio pravce od Lajkovca i Uba. U grad su prodrle 1. i 6. divizija i zauzele ga, osim kasarne u kojoj su dva bataljona 2. policijskog puka i dalje pruali otpor. tab 1. korpusa ostavio je u gradu dva bataljona, a ostale snage izvukao i uputio prema selu Slovcu, gde je 2. puk Brandenburg", prodirui iz Lajkovca i Uba, vodio borbe protiv 13. proleterske brigade, a sutradan, 16. septembra, prodro u Valjevo i deblokirao bataljone 2. policijskog puka. Zatim su Nemci 18. septembra napustili Valjevo i pod borbom se izvukli ka Ubu. Istog dana osloboeni su Lajkovac i Lazarevac. Za to vreme 12. korpus je sa Medvednika i Povlena vezivao etniku 4. grupu jurinih korpusa i onemoguio intervenciju zapadno od Valjeva. Tog dana 16. divizija oslobodila je Pecku i kod sela Vrbia spojila se sa 11. krajikom divizijom, koja je 16. septembra prela Drinu a sutradan jedinice 12. korpusa oslobodile su Krupanj. Kada je Operativna grupa divizija pokuala da ovlada upom, jake etnike snage potisle su 17. diviziju i 28. avgusta zauzele Brus i Alelcsandrovac, ali su 30. avgusta razbijene od 5, 17. i 21. divizije.299 etnika 4. grupa jurinih korpusa odbaena je na levu obalu Zapadne Morave, odakle se prebacila u zapadnu Srbiju da bi s ostalim etnikim snagama spreila prodiranje l . i 12. korpusa u Srbiju. Operativna grupa divizija poela je pokret iz upe 6. septembra i prela Ibar na odseku Magli Ceranja. Desetog septembra 5. divizija upuena je prema Ivanjici, a 17. i 21. divizija prema Gou gde su stigle sutradaji. Nou 15/16. septembra 17. divizija prela je Zapadnu Moravu u rejonu Ovarsko-kablarske klisure i 17. septembra oslobodila Gornji Milanovac, a 19. septembra upuena prema Ljigu gde je uspostavila vezu s jedinicama 1. proleterskog korpusa. Posle neuspelog napada na Poegu i Uice, nastupajui preko Gornje gore, 21. divizija zauzela je Rudnik i ovladala grebenom Rudnika, a 5. divizija zauzela je Belanovicu 18. septembra i Aranelovac 20. septembra. Zakljuak. Izbijanjem Operativne grupe divizija, 1. i 12. korpusa na strategijsku gredu Rudnik Suvobor Maljen Povlen Medved299 Iz sastava Operativne grupe divizije izala je 2. divizija i stavljena pod neposrednu komandu Glavnog taba Srbije za dejstvo na prostoru Kruevac, Jastrebac, Stala, a na mesto nje dola je 21, divizija.

riik i osloboenjem Gornjeg Milanovca, Aranelovca, Lazarevca, Lajkovca, Valjeva i Krupnja, s uspehom je zavrena prva etapa ofanzive za konano osloboenje Srbije. Istovremeno je uspostavljen jedinstveni front snaag NOVJ, koji se protezao od aka, preko Rujena, Rudnika, Venaca, Ai-anelovca, Bukulje, Lazarevca, Lajkovca, Valjeva, Medvednika, do Krupnja, irine oko 250 km. Grupisanjem osam divizija NOVJ na tom prostoru kao i razbijanjem nemakih snaga etnika nedievaca i belogardejaca, bili su stvoreni povoljni uslovi za prodiranje snaga NOVJ ka Beogradu, odnosno Velikoj Moravi i za preduzimanje sledee etape ofanzive za konano osloboenje Srbije. Odatle e jedinice NOVJ u zapadnoj Srbiji i umadiji dejstvovati vrsto povezane, oslonjene jedne na druge, pod jednim neposrednim operativnim rukovodstvom, kao Prva armijska grupa NOVJ, koja je osnovana 15. septembra 1944. Prodor u Srbiju je izvren primenom mar-manevra u kome su izbegavane dugotrajnije borbe u dolinama June i Zapadne Morave i Ibra, da bi se potom, oslanjajui se na pogodne zemljine objekte, razvila takva napadna dejstva, u kojima je razbijen neprijateljski okupacioni sitem, prvenstveno oruane formacije i poiitilca uporita etnika Drae Mihailovia i obezbedilo dalje razvijanje NOP-a na tlu Srbije. Na taj nain, stvoreni su potrebni uslovi da se snage NOVJ nau u najpovoljnijem poloaju u trenutku kad se neposredno nametnu operacije za konano osloboenje istone Slabije i Beograda u sadejstvu sa delovima Crvene armije. Da bi onemoguio prodor i operacije u Srbiji i u zaetku osujetio izvrenje plana Vrhovnog taba NOV i POJ, nemaki komandant Jugoistoka odluio se na ofanzivne operacije protiv snaga NOVJ u rejonu njihove koncentracije u junoj Srbiji, istonoj Bosni, Sandaku i Crnoj Gori, radi njihovog vezivanja i odbacivanja to dalje od zapadnih granica Srbije. Meutim, nemake snage u istonoj Bosni, Sandaku, Crnoj Gori i jugoistonoj Srbiji postigle su samo delimine uspehe, odnosno nisu mogle spreiti prodor NOVJ u Srbiju. Snana grupacija NOVJ nala se na tlu Srbije i dola je tako rei nadomak Beograda, gde e tada poeti estoke borbe za osloboenje glavnog grada. Nastupna, odnosno mar-manevarska napadn^dejstva snaga NOVJ kroz zapadnu Srbiju i umadiju bila su olakana aktivnostima relativno jakih partizanskih jedinica na prostoru Rudnika, Venaca, Bukulje i Kosmaja. U tom delu umadije tada su se nalazili 2. umadijska brigada i 1. umadijski i Kosmjski NOP odred. Oni su tih dana imali oko 4.000 naoruanih boraca. Svojim dejstvom u neprijateljskoj pozadini, ove jedinice su velikoj meri onemoguavale mobilizaciju ljudstva od strane etnika i nedievaca i vezivale etnike d druge neprijateljske snage koje su mogle biti upuene u borbu protiv Operativne grupe divizija, 1. proleterskog i 12. korpusa. Dok su 12. i 1. proleterski korpus i Operativna grupa divizija izvodili prodore u zapadnoj Srbiji i umadiji, Glavni tab NOV i PO Srbije, izvravajui direktivu vrhovnog komandanta marala Tita od 19. avgusta, preduzeo je mere za uvrenje komandovanja i formiranje novih jedinica. Tako je 3. septembra formirana 45. divizija, a 6. septembra 13. i 14. korpus.

U sastav 13. korpusa ule su 22. i 24. divizija, kao i 46. i 47. divizija koje su bile u formiranju. Dejstva 13. korpusa bila su usmerena na prostor od Ibra i Zapadne Morave na jugoistok do jugoslovensko-bugarske granice, reke Pinje i grebena Skopske Crne gore, sa zadatkom da unitava ostatke etniko-nedievskih snaga u junoj Srbiji, rui komunikacije, naroito u dolini June Morave, Ibra i Niave, napada i oslobaa sela i gradove koje je jo drao neprijatelj, mobilie ljudstvo u NOVJ, formira nove jedinice, organizuje korpusnu vojnu oblast, politiki delu je u narodu i odrava vezu s onim jedinicama NOVJ koje su dejstvovale u Makedoniji, na Kosovu, u Crnoj Gori i Sandaku. U sastav 14. korpusa ule su 23, 25. i 45. divizija, a operativno podruje mu je bilo u istonoj Srbiji. Zadatak 14. korpusa bio je da oisti Timoku krajinu i da izbije na Dunav u zoni Negotina, Brze Palanke i Donjeg Milanovca, i to pre uhvati vezu sa trupama 2. i 3. ukrajinskog fronta Crvene armije, olaka prelazak jedinica Crvene armije preko Dunava i s njima nastavi dejstva za konano osloboenje istone Srbije. Druga proleterska divizija zadrana je pod neposrednom komandom Glavnog taba Srbije i imala zadatak da dejstvuje prema Kruevcu i Stalau s ciljem da presee komunikacije Ni - Beograd i Stala < Kraljevo. Znaaj june i istone Srbije jo vie je porastao posle 6. septembra 1944, kada su trupe Crvene armije izbile na Dunav, kod Turn Severina, i na rumunsko-jugoslovensku granicu. U svojoj pobedonosnoj ofanzivi jedinice NOVJ su do kraja septembra 1944. ve bile oslobodile i uvrstile oko dve treine teritorije Srbije, oistile od neprijatelja prostor od nekoliko hiljada kilometara i stvorile operativno-strategijsku bazu za dalje izvoenje operacija u duhu plana vrhovnog komandanta marala Tita. Neprijatelj se jo drao uglavnom u Poniavlju, od Bele Palanke do ua Niave, u Pomoravlju, od Leslcovca do ua Morave i od Poege do Stalaa, u dolini Timoka, na saobraajnici Ni Knjaevac i na irem prostoru Beograda i Kragujevca. 330 DRUGA BANJALUKA OPERACIJA (shema 51) Druga banjaluka operacija obuhvata napadna borbena dejstva jedinica 5. korpusa NOVJ jaine oko 11.000 boraca, protiv nemakih i kvislinkih snaga jaine oko 10.000 vojnika, vodena od 18. do 28. septembra 1944. na podruju od Banjaluke do Bosanske Gradike. Osloncem na Banjaluku, neprijatelj je obezbeivao komunikacije u dolini Vrbasa i spreavao prodor snaga NOVJ u dolinu Save. Zbog opasnosti od iskrcavanja saveznika na jadranskoj obali, Nemci su
300

Petar Vinji, n.d., Bitka za Srbiju, knj. 1, str. 281368, 406408.

Banjaluku pretvorili u jako uporite i bazu za snabdevanje svojih trupa u Dalmaciji. Uz to je Banjaluka bila znaajna i za politiki presti NDH, kao i za etnike, koji su se, osloncem na garnizon u Banjaluci, uspeli odrati na Man jai i u srednjoj Bosni. Odbrana Banjaluke bila je organizovana dverna linijama: spoljnom i unutranjom. Osim toga, u sklopu unutranje odbrambene linije neprijatelj se organizovao za odbranu i grupu zgrada od tvrdog materijala Citadelu. Ispred spoljne odbrambene linije nalazilo se borbeno obezbeenje u vidu posednutih otpornih taaka i dranja niza uporita na komunikaciji ka Prijedoru i Bosanskoj Gradiki.301 Banjaluku je trebalo odsudno braniti, pri emu se mnogo polagalo na intervenciju susednih garnizona, osobito od Bosanske Gradike. Jaina neprijateljskih snaga na prostoru Banjaluke, Kotor-Varoa i Bosanske Gradike bila je oko 10.000 ljudi, od ega je Banjaluku branilo, ne raunajui spoljna uporita, oko 5.000 vojnika.302 Za NOV i POJ iri rejon Banjaluke imao je pored vojnog, veliki privredni i mobilizacijski znaaj, jer u tom pogledu nije bio iscrpljen kao to su bili delovi zapadne i srednje Bosne. Od jula do polovine septembra 1944. godine, 5. korpus je oslobodio prostranu teritoriju u Bosanskoj krajini, a da bi je povezao sa slobodnom teritorij om srednje Bosne, i radi ugroavanja komunikacija u dolini reke Bosne, tab 5. korpusa303 je odluio da izvede operaciju za zauzimanje Banjaluke, Bosanske
301 Spoljna linija odbrane protezala se ocl eleznikog mosta, tadanje industrijske pruge Banjaluka Kotor-Varo, na reci Vrbasu, junom ivicom pilane i dalje potok Postranac, rudnik Laus", Podbre, Hiseti, Karabaeva ulica, leva obala Vrbasa do eleznikog mosta. Isturene otporne take spoljne linije odbrane bile su: zeleznika stanica Podgrae, samostan Trapisti, selo Petrievac sa samostanom, Rakovake bare i Gornji eher. Prednji kraj unutranje linije odbrane protezao se linijom reka Vrbas, od logora Kulina Bana, Vojna bolnica, eleznika pruga do Aleje kralja Kreimira i dalje n j o m do potoka Crkvene, leva obala potoka Crkvene, Kastel (tvrava na levoj obali Vrbasa) i armirano-betonski most na Vrbasu. Citadelu su sainjavali: upravna zgrada i Banski clvori, zgrada pozorita i zgrada Hipotekarne banke kao i Komanda mesta. U zapovesti za odbranu Banjaluke stajalo je: . . . in>aju se organizirati, zaposjesti i odsudno braniti spoljni i unutranji sistem*dbjrane sa istaknutim takama i Citadela. .." Milan Zori, Druga banjaluka .operacija, VIG, 6/1955, str. 710. 302 U celokupnoj odbrani bile su angaovane sledee nemako-kvislinke snage: domobranska 3. i. 11.' gorska pukovnija i 3. orunika pukovnija, dve ustake bojne, oko 400 Nemaca, 750 andarma i policajaca, dva artiljerijska diviziona (22 orua), vod tenkova (3 tenka i vie m a n j i h jedinica). U irem rejonu Klanica bili su rasporeeni 5. i 14. bataljon nemake SS policije, u Zaluanima domobranski posadni bataljon (oko 1.000 ljudi) i 48 aviona, a u Bosanskoj Gradiki delovi 11. gorske pukovnije, jedna eta 5. SS policijskog bataljona i tri satnije ustaa. Juno ocl Banjaluke, na Manjai i emerniei nalazio se etniki Krajiki korpus sa oko 1.300 etnika, a u Kotor-Varou jeclna eta i oko 700 milicionara. Svim tim snagama lcomandovao je nemaki general-major Karl Krebs fon Devic, sa seditem komande u samostanu Petrievac. Drago Karasijevi, Peti korpus NOVJ, VIZ, Beograd 1985, str. 284285; Milan Zori, n. str. 1011; Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 29, dok. 57 i 80. 303 tab 5. korpusa sainjavali su: komandant general-major Slavko Rodi, njegov zamenik pukovnik Nikola Karanovi, politiki komesar pukovnik Ilija Doen, naelnik taba potpukovnik Velimir Kneevi.

Gradike i uporita na prostoru Bosanska Gradika, Banjaluka, KoLor-Varo, kao i razbijanje etnika na Manjai. Suprotno tome, Vrhovni tab NOV i POJ je zahtevao od 5. korpusa da se angauje ka dolini Bosne i irem rejonu Sarajeva. Meutim, tab 5. korpusa je ostao pri svojoj zamisli da najpre zauzme Banjaluku i Bosansku Gradiku, zatim da manjim snagama posedne poloaje na Motajici, Kozari i Grmeu i sa njih zatvori sve pravce koji iz doline Save i Une vode ka slobodnoj teritoriji Bosanske krajine, a glavne snage cla usrneri prema reci Bosni. U vezi s tim, on je 10. septembra naredio grupisanje divizija prema Banjaluci za izvoenje banjaluke operacije. Prema osnovnoj zamisli, trebalo je snagama 4, 39. i 53. divizije ovladati Banjalukom, Bosanskom Gradikom i Klanicama, zatim 4. i 39. divizijom nastaviti ienje terena, zauzeti Zaluane i likvidirati neprijateljska uporita na komunikaciji Banjaluka Bosanska Gradika, a sa 53. divizijom ovladati uporitima na komunikaciji Banjaluka Kotor-Varo i zauzeti Kotor-Varo. U tom cilju tab 5. korpusa izdao je zapovest u kojoj su divizijama postavljeni sledei zadaci: 4. krajikoj diviziji da, uz podrku jednog artiljerijskog diviziona, 6. i 8. brigadom (bez jednog bataljona) napadne Banjaluku sa severozapadne strane, od potoka Crkvena do ceste Banjaluka Bosanska Gardika, i na tom pravcu zauzme sva neprijateljska uporita, a l i . brigadom da zauzme Bosansku Gradiku, porui pontonski most preko Save, obezbeujui tako napad glavnih snaga od intervencije iz Slavonije; 39. krajikoj diviziji da 13. i 16. brigadom napadne i zauzme Banjaluku sa jugozapadne strane, izmeu Vrbasa i potoka Crkvene, probije spoljnu i unutranju liniju odbrane i zauzme sva neprijateljska uporita na pravcu svoga napada, ukljuujui i grupu zgrada u centru, a 15. brigadom da razbije etnike oko Banjaluke i da ujedno poslui kao rezerva; 53. srednjobosanskoj diviziji da 14. i 18. brigadom zauzme Trapiste, zatim, uz podrku jednog artiljerijskog diviziona, forsira Vi^bas i ovlada logorom Kulin ban" i sadejstvuje sa 4. i 39. divizijom u zauzimanju centa grada; dva bataljona (jedan iz 4. i jedan iz 53. divizije) da zauzmu Klanicu i na desnoj obali Vrbasa uspostave mostobran i zatvore pravac od Prnjavora. Napad je trebalo poeti 18. septembra u 22 sata, a jaina snaga iznosila je oko 11.000 ljudi, od ega je u napadu na Banjaluku uestvovalo oko 7.500 ljudi i etiri artiljerijska diviziona, 40 artiljerijskih orua. Sa anglo-amerikom vojnom misijom pri tabu 5. korpusa ugovoreno je sadejstvo saveznike avijacije.334 Domobranske jedinice, sa kojima je tab 5. korpusa imao vezu i koje su se stavile pod njegovu komandu, dobile su zadatak da unite otporne take u gradu, a njihova artiljerija trebalo je da dejstvuje po selu Petrievcu i ostalim otpornim takama u
Milan Zori, n.., str. 1214; Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 29, dok. 80, 135 i 151.
304

gradu koje budu davale otpor. Osim toga, u gradu su bile organizovane omladinske udarne grape, koje su bile naoruane i trebale da napadaju neprijatelja na svim pogodnim mestima. 305 Borbena dejstva su izvoena na prostoru Banjaluka, Bosanska Gradika, Prnjavor. Poela su 18. septembra u 22 sata koncentrinim napadom na Banjaluku i Bosansku Gradiku, a zavrila se 29. septembra povlaenjem jedinica 5. korpusa iz grada na istone padine planine Kozare i u okolinu Banjaluke. Po vremenu i znaaju borbi tok operacije moe se, uglavnom, podeliti u tri etape. Prva etapa (18, 21. septembra) obuhvata napadna dejstva od poetka napada do zauzimanja Banjaluke osim Katela. U toku noi 18/19. septembra u napadu na Banjaluku jedinice 4. i 39. divizije probile su spolnju i unutranju odbranu i do jutra prodrle u centar grada, gde su blokirale posadu Katela i Citadele. Poto nije uspela da se probije u grad, kako je bilo predvieno, 8. krajika brigada je po delovima prebaena prema Klanicama radi osiguranja napada s te strane. Za to vreme je 53. divizija zauzela Trapiste i Vrbanju, slomila otpor na desnoj obali Vrbasa i ovladavi mostovima (na uu Vrbanje kod Rebrovca), prodrla u grad, odakle je posle deliminog uea u borbama upuena prema Klanicama da sa 8. krajikom brigadom osigura napad. Ovim je odbrana grada praktino slomljena u toku prve noi i svela se samo na Citadelu i Kastel. Pokuaj da se u prvom naletu ovlada Klanicama nije uspeo. U nastavku borbi, 6. i 13. krajika brigada su 20. septembra do 17 sati, uz velike napor-e, zauzele Citadelu, ime je Banjaluka bila osloboena, osim Katela, u kojima je 16. krajika brigada blokirala oko 300 Nemaca i ustaa. Glavnina 13. krajike brigade, u sadejstvu sa 18. brigadom, zauzela je aei'odrom u Zaluanima, pa se cela brigada orijentisala prema uporitima na cesti Banjaluka Bosanska Gradika.306 Za to vreme 11. krajika brigada napadala je Bosansku Gradiku. Poto nije uspela da je zauzme, povukla se juno od grada, odakle je vrila pritisak na komunikaciju prema Banjaluci, kojom su Nemci, po pristizanju pojaanja u Gradiku, nastojali da se -probiju do opkoljene posade u Banjaluci. Posle estokih borbi 20. septembra, tim pravcem je prodrla jedna nemaka kolona koju su u visini Klanice doekale 8. krajika i 14. i 18. srednjobosanska brigada i odbacile do Lalctaa, a suti^adan je bila prinuena da se povue u Srednju Topolu. U meuvre305 U zapovesti taba 5. korpusa od 16. septembra, pored ostalog, stoji: Domobranske jedinice III Gorskog zdruga, sa kojima imamo vezu, ve su se stavile pod komandu taba korpusa i dobile su konkretne zadatke: da likvidiraju uporita u Banjaluci: Hipotekarnu banku, Kastel, banovinsku palatu i ustaki stoer... Radi ovog domobrane koji se predaju ne razoruavati, ve ih koristiti i upotrebiti u borbi". Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 29, str. 353. 306 U ovim borbama 13. brigada nanela je neprijatelju velike gubitke u ljudstvu. Izmeu ostalog, zarobljen je i nemaki general Karl Krebs fon Devic. Zarobili su ga 21. septembra borci 2. bataljona 13. krajike brigade izmeu Klanice i Glamoana. Milan Zori, n.., str. 2124; Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 29, str. 458 (napomena 3).

menu, 11. krajika brigada je i dalje kontrolisala cestu na delu izmeu Bosanske Gradike i Donje Topole. Druga etapa (21. 25. septembra) obuhvata borbe za likvidaciju neprijateljskih uporita na pravcu Banjaluka Bosanska Gradika i pokuaj unitenja neprijatelja u tvravi Kastel. Od 21. septembra dejstva glavnine 5. korpusa (8, 11, 13, 14. i 18. brigada) bila su usmerena na likvidaciju uporita du ceste Klanice Bosanska Gradika, dok su 6. i 16. brigada drala blokadu i napadale Kastel. U borbama do 26. septembra, 8. i 13. brigada savladale su uporita do sela Srednje Topole, a 14. i 18. brigada, dejstvujui istono od ove komunikacije, savladale su otpor vie manjih nemakih posada. Istovremeno su pokuaji 16. brigade da slomi otpor posade Katela bili bezuspeni. Kastel je tuen artiljerijom i bombardovan od naih i saveznikih aviona, ali sve to nije dalo oekivane rezultate. Zatim je, 22. septembra pred vee, posadi Katela upuen ultimatum za predaju u roku od dva sata. Neprijatelj je odgovorio odmah, traei produenje roka do 10 sati 23. septembra. Poto tab korpusa nije pristao na to, borbe su nastavljene. 307 Jedanaesta brigada je i dalje dejstvovala prema Bosanskoj Gradiki i zapadno od komunikacije Gradika Rovine. Trea etapa (26. 29. septembra) obuhvata borbe za spreavanje neprijateljskog prodora ka Banjaluci radi deblokade nemake grupe u Katelu, prodor nemakih snaga u Banjaluku i naputanje Banjaluke od strane jedinica 5. korpusa. Na pravcu Derventa-Prnjavor Banjaluka, koji je ostao otvoren, 25. septembra upuena je 14. brigada, a kada su Nemci ispoljili dejstva tim pravcem, 27. septembta upuena je i 18. brigada, koja je zakasnila da zadri prodor Nemaca. Radi deblokade i pruanja pomoi snagama u Banjaluci, komandant nemakog 69. korpusa general Auleb Helge je odluio da, frontalnim dejstvom Borbene grupe Panvic" od Bosanske Gradike ka Banjaluci i obuhvatnim dejstvom Borbene grupe Rudno" od Dervente preko Prnjavora i Klanica, odbaci snage 5. korpusa, prodre u grad, a zatim deblokira posadu Katela i povrati Banjaluku. 308 Borbena grupa Rudno" krenula je iz Dervente 25. septembra oko 13 sati X, do uvee, odbacivi slabe snage Motaikog partizanskog odreda, stigla u Palakovce. Sutradan je produila nastupanje ka Prnjavoru: jednom kolonom pravcem Begovci Saviev gaj, a drugom preko ibovUz ultimatum priloen je bio i dopis zarobljenog nemakog generala fon Devica, u kome ovaj poziva posadu Katela da se preda, jer je dalja borba, s obzirom da su sva okolna uporita ,,u rukama neprijatelja", beskorisna. Milan Zori, n.., str. 39; Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 29, dok. 150. 308 Borbenu grupu Panvic" sainjavali su 3. kozald puk 1. kozake divizije jaine oko 2.000 ljudi i eskadron prateih orua. Grupa Rudno" verovatno je bila sastava: 1. i 2. bataljon 4. puka Brandenburg", tapska eta, dva voda tenkova, jurina baterija, baterija haubica, pionirski vod, odeljenje za vezu i ustaki podoficirski kurs iz Varadina. Jaina ove grupe oko 5.000 vojnika. Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 437; Milan Zori; n.., str. 45.
307

ske. U estokoj borbi, podrana avijacijom i tenkovima, odbacila je delove 14. brigade i zauzela Saviev gaj i Glogovac, a oko 14 sati i Prnjavor. Nastupajui iz Prnjavora, ona je 27. septembra u j u t r o izbila pred Klanice, na desnu obalu Vrbasa. Pokuaj da iz pokreta forsira Vrbas nije uspeo. Tek pred vee, zbog nebudnosti delova 6. brigade, uspela je da forsira Vrbas i uspostavi mostobran, na koji je nou 27/28. septembra prebacila preko reke i ostale svoje snage. Borbena grupa Panvic", posle estokih borbi za Tursku Dubravu, ikule i Donju Topolu, 27. septembra u 16 sati uspela je da potisne 8. i 13. brigadu do ibia Hana, a zatim da ih, uz osetne sopstvene gubitke, odbaci na istone padine Kozare. Sutradan, 28. septembra, spojila se kod Klanica sa Borbenom grupom Rudno", pa su obe, poto su isturile jake pobonice ka istonim padinama Kozare, produile dejstva ka Banjaluci, gde su oko 17 sati deblokirale posadu Katela.309 Jedinice 5. korpusa napustile su grad i povukle se na. istone padine planine Kozare i u okolinu Banjaluke. Time je zavrena druga banjaluka operacija. 310 Zakljuak. Iako Banjaluka nije osloboena, 5. korpus je postigao znaajan uspeh jer je neprijatelj imao 2.100 mrtvih i 1.400 ranjenih i zarobljenih preko 3.000 oficira i vojnika. Korpus je zaplenio veu koliinu municije i popunio se ljudstvom i prinudio neprijatelja na odvajanje i angaovanje snaga sa drugih operativnih podruja. 311 Meutim, uspeh bi bio jo vei da tab 5. korpusa nije uinio vie propusta u toku priprema i za vreme izvoenja operacije, a to su: za dovoenje jedinica na polazne polaaje i za pripremanje napada nije bilo dovoljno vremena, zbog ega ni napad nije izveden jednovremeno; pred poetak operacije 13. brigada je nou 16/17. septembra izvrila demonstrativni napad na Banjaluku, a delovi 8. brigade na Klanice, ime su otkrivene namere,312 pa je neprijatelj 18. septembra uveo pripremno sta303 Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 437438; Milan Zori, n.., sir. 4548. 310 Posle banjaluke operacije, tab 5. korpusa naredio je 4. diviziji da se prebaci u rejon Travnika, 53. diviziju je orijentisao ka donjem toku reke Bosne, a 39. diviziju zadrao oko Banjaluke. Tako su u drugoj--polovini oktobra 1944. tri divizije 5. korpusa (10, 4 i 53) bile orijentisane prema dolini reke Bosne. Time se udovoljilo ranijem zahtevu Vrhovnog taba NOV i POJ da se 5. korpus jae angauje na tom pravcsi. 311 Domobranski 3. gorski zdrug se potpuno raspao i veim clelom preao na siranu NOVJ. Po nareenju Ministarstva oruanih snaga NDH od 18. oktobra 1944, sve preostalo ljudstvo toga zdruga ulo je u sastav 1. bojne 11. gorske pukovnije, koja je preformirana u 4. bojnu 4. gorskog zdruga 1. zbornog podruja. Oslobodilaki rat, knj. 2., 432439; Zavrne operacije za osloboenje Jugosavije 19441945, 308320; Milan Zori, n. ., str. 354. Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 29, dok. 111, 153 i str. 149150 (napomena 25). 312 To je navelo neprijatelja da konsoliduje odbranu i preduzme maksimalne mere predostronosti. Posebno su bili pogoeni oficiri koji su bili naklonjeni NOP-u. Izmeu ostalih, smenjen je sa dunosti i uhapen, a zatim sproveden u logor u Staru Gradiku, komandant 3. gorskog zdruga pukovnik Ljubomir Rajman. On je uhapen u 18 sati 13. septembra, a za pi'ivremenog vrioca dunosti komandanta zdruga i ujedno komandanta odbrane Banjaluke postavljen je potpukovnik Dragutin Mileti, komandant 11. gorske pukovnije. Milan Zori, n. ., str. 19.

n j e u Banjaluci i pojaao posadu Bosanske Gradike; poto nije bilo rezerve, jedinice su iz raznih divizija sukcesivno upuivane ka Bosanskoj Gradiki, a time je bilo oteano komandovanje; zapostavljen je pravac od Dervente to je omoguilo brz prodor neprijatelja; evakuacija plena nije bila dobro organizovana, talco da su velike koliine ratnog materijala ponovo pale neprijatelju u ruke. Iako je tab 5. korpusa pravilno ocenio znaaj Bosanske Gradike za izvrenje uspenog napada na Banjaluku, poto je potcenio mogunosti neprijateljskih snaga, za napad na Bosansku Gradiku angaovao je samo jednu, umesto n a j m a n j e dve brigade. Kad se pokazalo da su snage prema Bosanskoj Gradiki nedovoljne, on ih je sukcesivno pojaavao jedinicama iz raznih divizija, to je dovelo do njihovog organskog cepanja, ime je bilo poremeeno komandovanje unutar korpusa. Zbog toga je, pored ostalog, izostalo pravovremeno i efikasno pariranje neprijateljskim dejstvima. Delovi 53. divizije upuivali su na prnjavorslci pravac poesno i na brzinu, te nisu imali dovoljno vremena za organizovanje odbrane po dubini. Na osnovu iskustava iz prvog napada na Banjaluku, za napad na Bosansku Gradiku trebalo je odrediti jae snage, pa bi ona najverovatnije bila zauzeta i most 11a Savi bi bio sruen. Tada bi bila dovoljna jedna brigada da sprei forsiranje Save i intervenciju ka banjalukom garnizonu, a zatim bi se ostale snage mogle angaovati u napadu na Banjaluku. U tom sluaju intervencija iz Dervente, preko Prnjavora, Ica Banjaluci bila bi iskljuena. To bi dovelo do nesigurnosti i gubljenja nade u uspenu odbranu Banjaluke, a samim tim i do slabljenja upornosti, pa za uspean napad na Banjaluku bile bi potrebne daleko manje snage. Kao to se vidi, problem obezbeivanja od intervencije spolja ni ovoga puta nije uspeno reen, to je, pored necelishodnog grupisanja snaga i nedostatka osposobljenosti jedinica za zauzimanje jako utvrenih objekata, razlog konanog neuspeha.

PODRAVSKA OPERACIJA (shema 52)

\

Podravska operacija obuhvata napadna borbena dejsiva 6. i 10. korpusa NOVJ jaine oko 13.000 boraca protiv nemakih i ustako-domobranskih jedinica jaine oko 11.000 vojnika u Podravini, ocl 25. septembra do 16. oktobra 1944. Osloboenjem Poeke i Daruvarske kotline u septembru 1944. stvoreni su uslovi eia se glavnina snaga 6. i 10. korpusa NOVJ orijentie prema Podravini, a njihov manji deo ostavi da i dalje dejstvuje na komunikacijama Zagreb Varadin i Zagreb Koprivnica. Stoga je Glavni tab NOV i PO Hrvatske naredio 6. i 10. korpusu da ispitaju mogunost napada na Bjelovar i stvore plan za dejstva u Podravini, to su oni uinili. Tenja je bila da se uniti glavnina ustakih i domobranskih snaga i

oslobodi Podravina kako bi se vojniki i politiki uvrstio NOP na toj teritoriji, izvrila mobilizacija novih boraca i stvorila jaa ekonomska baza. Na osnovu nareenja Glavnog taba Hrvatske, jedinice 6. korpusa (12. i 40. divizija) jaine oko 7.500 boraca i 10. korpusa (32. i 33. divizija) jaine oko 4.000 boraca i 7. divizija (3. i 4. brigada) jaine oko 1.500 boraca ukupno oko 13.000 boraca 313 prikupile su se u drugoj polovini septembra 1944. na prostoru severno od Papuka i Bilo-gore, orijentiui se prema aavici, Podravskoj Slatini, Virovitici, Pitomai, Klotaru, Virju, Koprivnici i Bjelovaru. Nije mogue tano utvrditi nemake i ustako-domobranske snage, koje su angaovane u operaciji. U aavici i Podravskoj Slatini bilo je oko 1.600, a za intervenciju spolja oko 1.000 vojnika, ukupno 2.500 vojnika; u urevcu, Virju i Podravskom Novigradu bilo je oko 2.500 vojnika; u Virovitici oko 2.400 vojnika; u Pitomai oko 1.000; u Klotaru oko 550, i u Koprivnici oko 2.500 vojnika. Ukupno oko 11.000 vojnika. 314 Napad na Podravsku Slatinu i aavicu. Posadu u Podravskoj Slatini i aavici inili su 15. i delovi 5. ustake bojne i tri ete nemakih vojnika. Napad na Podravsku Slatinu izvrila je 18. brigada 40. divizije i u toku borbi 25. i 26. septembra zauzela to mesto, dok je 12. brigada 32. divizije oslobodila aavicu. Istovremeno, jedna kolona oko 1.000 ustaa i SS policajaca pokuala je da sa pravca urenovca prodre u Podravsku Slatinu, ali je kod ainaca doekana od Osjeke brigade i prinuena da se povue.315 Napad na Viroviticu. U Virovitici su bile etiri ete domobranske podoficirske kole (883 podoficira), 420 ustaa i 60 andarma. tab 6. korpusa je angaovao 12. i Osjeku brigadu 12. divizije, dok su 4. brigada i Podravski partizanski odred zatvarali pravac od Donjeg Miholjca i Naica a 40. divizija je 18. brigadom titila pravac Pitomaa Virovitica i sadejstvovala sa 10. korpusom u napadu na Pitomau, a brigadom ,,Joa Vlahovi" zatvarala pravac Bar Virovitica i trebalo je da porui most na Dravi, dok je ehoslovaka brigada Jan ika" bila u Suhom polju kao korpusna rezerva. Napad na Viroviticu izvrile su, 4. oktobra*& izoru, Osjeka i 12. brigada 12. divizije, koje su i pored ilavog otpora neprijatelja uspele da probiju spoljnu odbranu i prodru u grad. Pokuaj posade da protivnapadom povrati izgubljene poloaje i uspostavi spoljnu liniju odbrane, privremeno je uspeo samo na pravcu napada Osjeke brigade. Kad je 12. brigada uvela u borbu i rezervu, neprijatelj je napustio spoljnu
Komandant 10. korpusa general-major Vlado Mateti, politiki komesar pukovnik Ivan ibi, komandant 6. korpusa pukovnik Mate Jerkovi, politiki komesar pukovnik Otmar ICrejai. Zbornik NOR-a, tom V, knj. 33, dok. 13; knj. 34, dok. 7, U, 63. i 111. 3 " Zbornik NOR-a, tom V, knj. 33, dok. 88, 89, 100, 113. 315 U napadu na aavicu i Podravsku Slatinu ustae su imale 167 mrtvih, 17 zarobljenih i mnogi su se udavili u Dravi; jedinice 6. korpusa imale su 16 mrtvih, 32 ranjena i 36 nestalih (to su bili novomobilisani koji su napustili jedinice i uskoro se vratili u nijh). Zbornik NOR-a, tom V, knj. 33, dok. 88, 89, 103, i str. 416 (napomena 7), dok. 142 i 143.
313

liniju odbrane povukavi se u grad. Zatim je prikupio snage i, uz velike gubitke, izvrio prodor severno od eleznike stanice, s ciljem da se prebaci na maarsku teritoriju, ali ga je pri tome Virovitika brigada veim delom unitila. Ostatak neprijateljskih snaga povukao se u tvravu, s namerom da se brani do dolaska ojaanja. U meuvremenu je 12. brigada zauzela eleznilcu stanicu, mlin i jo nekoliko otpornih taaka i spojila se sa Osjekom brigadom, posle ega su obe nastavile prodor Ica tvravi. Celu no 4/5. oktobra i idui dan do 17 sati trajale su borbe za tvravu. Neprijatelj je pruio jak otpor sve dok Osjeka brigada nije izvrila prodor s jugoistone strane i ovladala sa nekoliko manjih zgrada uz samu tvravu, posle ega su je obe brigade zauzele na juri. Omladinska brigada Joa Vlahovi" je 2. oktobra proterala neprijatelja sa desne obale Drave i poruila mostove, ime je prekinula vezu izmeu Maarske i Podravine.316 Osloboenjem Virovitice stvoreni su uslovi za bre i lake prodiranje 6. i 10. korpusa kroz Podravinu. Napad na Pitomaca i Klotar. Skoro istovremeno s napadom 6. korpusa na Viroviticu, jedinice 10. korpusa su napale uporita Pitomau i Klotar. Na Pitomau je napadala 32. divizija, a na Klotar 33. divizija, ojaana jednom brigadom 7. divizije. U toku borbi za Pitomau neprijatelj je uspeo da se 5. oktobra oko 8 sati probije u pravcu Podravskih Sesveta i izbegne unitenje. Borbe za Klotar poele su 4. oktobra u etiri sata i trajale sutradan do 18 sati. Neprijatelj iz urevca pokuao je da se spoji sa snagama u Klotaru i prui im pomo, ali u tome nije uspeo. Meutim, jedna eta iz Klotara uspela je da se spoji sa snagama iz urevca, ime je mesto osloboeno.317 Tako su jedinice 6. i 10. korpusa, od 25. septembra do 5. oktobra, ovladale Podravinom na delu aavica Podravska Slatina Virovitica Klotar, ime su stvoreni uslovi za produenje prodora ka Koprivnici. Napad na urevac, Vitje i Podravski Novigrad. U nastupanju prema Koprivnici trebalo je oistiti neprijateljska uporita u urevcu, Virju i Podravskom Novigradu. Stoga su se tabovi 6. i 10. korpusa dogogorili da 6. korpus napadne urevac, a 10. korpus Virje i Podravski Novigrad. Napad na urevac izvele su 12. i Osjeka brigada 12. divizije, a na Podravski Novigrad 1. brigada 33. divizije. U toku noi 11/12. oktobra voene su viesatne borbe, ali je neprijateljskoj posadi uspelo da se probije Ica reci Dravi. Posada u selu Virje nije ni saekala napad 3. brigade - 33. divizije, ve se, pod zatitom tenkova, povukla ka Koprivnici, kao i posada iz Podravskog Novigrada.318
316 Jedinice 6. korpusa nanele su gubitke domobranskoj podoficirskoj koli oko 470 mrtvih i zarobljenih. Zbornik NOR-a, tom V, knj. 34, dole. 22, 42, 134, i 135. 317 Jedinice 10. korpusa imale su 34 poginula i 108 ranjenih, a neprijatelju su nanele gubitke: 252 mrtva; zaplenjeno je 5 tenkova, 4 teka minobacaa, 12 tekih mitraljeza, 13 pukomitrajeza, 170 puaka, 3 kamiona, 3 motocikla i dr. Zbornik NOR-a, tom V, knj. 34, dok. 2, 3, 5, 6, 18, 24, 26, 31, 33, 42, 62, 64, 100 (str. 525), 134 i 135. 318 Ustae su imale oko 500 mrtvih i 20 zarobljenih; zaplenjeno ili uniteno 10 tenkova, 12 kamiona i dr.; gubici 6. i 10. korpusa iznosili su oko 100 mrtvih, oko 200 ranjenih i oko 40 nestalih. Zbornik NOR-a, tom V, knj. 34, dole. 27, 28, 30, 39, 43, 62 i 65.

Neuspeo napad na Koprivnicu. Poto je skoro itava Podravina, osim Koprivnice, bila osloboena, tabovi 6. i 10. korpusa smatrali su da je potrebno prvo napasti Koprivnicu, ija je posada brojala oko 2.500 vojnika, a zatim, pri povratku jedinica 6. korpusa, napasti glavnu komunikaciju Beograd Zagreb i unititi posadu u Bjelovaru. Napadom na Koprivnicu rukovodio je privremeni Operativni tab.319 Prema planu, napad je trebalo da izvre jedinice 10. korpusa, i to: 32. divizija sa zapadne i june strane, a 7. divizija sa severne i istone strane, dok je 33. divizija trebalo da zatvori pravce Ludbreg Koprivnica i Krievci Koprivnica a 40. divizija pravac severno od Koprivnice, na liniji Donje Terec Pustakovac. Ostale jedinice su bile u rezervi. Napad je poeo 13/14. oktobra. Svi pokuaji da se probije neprijateljska odbrana bili su bezuspeni. Zatim je sutradan napad ponovljen, ali je neprijatelj protivnapadom odbacio snage NOVJ. Zbog velikih gubitaka: 54 mrtva i 111 ranjenih boraca i rukovodilaca izvuena je iz borbe 7. divizija, a uvedene su 18. brigada 40. i Osjeka brigada 12. divizije. Napad je nastavljen. Posle deliminog uspeha, jedinice su ponovo vraene na polazne poloaje. Iz borbe je izvuena Osjeka, a uvedena 12. brigada 12. divizije. Ponovljeni napad 15/16. oktobra takoe je odbijen, posle ega je dolo do prekida napada i povlaenja, ime je podravska operacija zavrena, a nije pokuan napad na Bjelovar.330 Meutim, kako je tih dana razvoj operativne situacije u Srbiji doveo Nemce u veoma teak poloaj, vrhovni komandant NOV i POJ maral Tito, da bi se onemoguilo njihovo neometano izvlaenje, naredio je Glavnom tabu Hrvatske da se komunikacije ponovo smatraju glavnim neprijateljskim objektom. Zbog toga je Glavni tab Hrvatske, posle neuspeha kod Koprivnice, naredio 6. i 10. korpusu da pregrupiu snage za clejstva na komunikacije. 321
319 Operativni tab su sainjavali: naelnik Gavnog taba NOV i PO Hrvatske general-major Pavle Jaki, komandant 6. korpusa pukovnik Mate Jerkovi i politiki komesar pukovnik Otmar Kreai, i komandant 10. korpusa general-major Vlado Mateti i politiki komesar pukovnik Ivan ibi. , 320 U napadu na Koprivnicu 7, 32. i 40. divizija ffial, su 108 mrtvih, 474 ranjena i 62 nestala borca i rukovodioca ili ukupno 644 izbaena iz stroja. Ustae su imale oko 104 mrtva i preko 200 ranjenih. Zbornik NOR-a, tom V, knj. 34, dok. 30, 40, 45, 51, 52, 55, 56, 57, 59, 62, 89, 93, 110, 136, 137, 138, 139; knj. 35, dok. 1. 321 Po stizanju u odi*e'ene rejone, raspored i zadaci divizija bili su po sledeem: 40. divizija u rejonu pl. Psunja, sa zadatkom da dejstvuju na komunikaciji Zagreb I3eograd, na odseku Banova Jaruga Batrina; 12. divizija u rejonu Dilj pl., sa zadatkom da dejstvuje na komunikaciji Beograd Zagreb, na odseku Batrina Vrpolje; 32. divizija u Zagorju, sa zadatkom da dejstvuje na komunikaciji Varadin Zabole; 33. divizija na prostoriji Gornje Zdelice, Gornje Sredice, Pavlin Klotar, sa zadatkom da dejstvuje na komunikaciji Koprivnica Dugo Selo; 7. divizija (tab, 3. i 4. brigada) prebacila se u Baniju i ula u sastav 4. korpusa, a na mesto n j e su na Ievu obalu Save prebaene njene 1. i 2. brigada, sa zadatkom da dejstvuju na komunikaciji Beograd Zagreb. Zavrne operacije, 375379; Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 463466; Rade Bulat, Deseti korpus Zagrebaki" NOV i POJ, VIG, Beograd 1985, str. 146185.

Podravskom operacijom 6. i 10. korpusa NOVJ od 25. septembra do 12. oktobra bila je osloboena itava Podravina u zahvatu komunikacije na duini od oko 100 km, osim Koprivnice. Tako je ova teritorija, povezana sa slobodnom teritorij om u Poekoj i Daruvarskoj kotlini, predstavljala u jesen 1944. solidnu bazu sa koje su jedinice NOVJ preduzimale dalja dejstva. Politiki znaaj bio je velik, jer to je prvi put da su se u Podravini pojavile toliko krupne snage NOVJ i da su postigle solidan uspeh. BEOGRADSKA OPERACIJA (sheme 53, 54 i 55) Beogradska operacija obuhvata napadna borbena dejstva 1. armijske grupe NOVJ jaine oko 60.000 boraca i 4. gardijskog mehanizovanog i 75. streljakog korpusa, 9. meovitog avio-korpusa i Dunavske flotile 3. ukrajinskog fronta Crvene armije jaine preko 40.000 boraca protiv nemake beogradske i smederevske grupacije jaine oko 60.000 vojnika, od 11. do 22. oktobra 1944. za osloboenje Beograda i njegove ire okoline. Vodena je na teritoriji r. Sava Obrenovac Aranelovac Velika Plana Poarevac r. Dunav Zemun Beanijska kosci r. Sava.332 Do beogradske operacije je dolo na osnovu dogovora marala Josipa Broza Tita i sovjetske Vrhovne Komande za vreme njegove posete Moskvi i dogovora sa tabom 3. ukrajinskog fronta. Naime, maral Tito je sa Visa 19. septembra 1944. otputovao u Moskvu, gde je u razgovorima sa najviim sovjetskim rukovodiocima razmatrao pitanja vojne pomoi, saradnje i sadejstva NOVJ i Crvene armije, o emu on kae: U situaciji kada je naa vojska ovladala najveim dijelom Srbije i kacla je razbila kontrarevolucionarne snage Drae Mihajlovia i Milana Nedia, otiao sam u Moskvu 19. septembra, gclje je postignut dogovor o prolasku Crvene armije preko dijela jugoslovenske teritorije za Maarsku, kao i o koordinaciji operacija NOVJ i Crvene armije u istonim krajevima Srbije."323 Na povratku iz Moskve maral Tito se u rumunskom gradu Krajovi, dva puta sastao sa naelnikom taba 3. ukrajinskog fronta general-pukovnikom Sergejem Semjonoviem Birjuzovim i razgovarao o zajednikim 5 dejstvima jedinica NOVJ i Crvene armije za osloboenje severoistonih delova Srbije i Beograda. Time su poele neposredne pripreme za beogradsku operaciju.
322 U istoriografiji NOR-a postoje razliiti pristupi u odreivanju prostornih i vremenskih okvira beogradske operacije. Sovjetska istoriografija pod beogradskom operacijom obrauje sva borbena dejstva Crvene armije u Srbiji od 28. septembra 1944, to se sa naeg stanovita ne moe prihvatiti jer je tu bilo vie operativnih poduhvata nivoa operacije. U knjizi Beogradska opracija Uesnici govore" beogradska operacija se tretira od 2L septembra, kada su poela borbena dejstva 1. armijske grupe NOVJ, to izlazi iz okvira ve prihvaenih u istoriografiji NOR-a verifikovanih pojmova o beogradskoj operaciji. 323 Josip Broz Tito, Vojna djela, tom V, VIZ, Beograd 1977, str. 300.

"Nemalca Komanda Jugoistoka pridavala je veliki znaaj Beogradu zato je angaovana Armijska grupa Srbija". Ona nije uspela da obezbedi Grupi armija E" organizovanje odbrane na jugoslovenslco-bugarskoj granici, pa je posebnu vanost imao iri mostobran juno od Dunava i Save sa Beogradom. Njegovim padom bile bi oslabljene strategijske mogunosti nemake Vrhovne komande u pogledu organizovanja stabilnog fronta juno od Dunava i Save, kao i onog u Maarskoj, i otvorila bi se vrata za prodor Crvene armije u Panonsku niziju. Nemci su blagovremeno pripremili Beograd za odbranu i pretvorili ga u iri mostobran koji je trebalo uporno braniti do dolaska snaga korpusne grupe tetner" i snaga Grupe armija E" iz rejona Kraljeva preko Kragujevca. Uoi poetka beogradske operacije odbrana grada Beograda je dobila svoju konanu fizionomiju i naziv Tvrava Beograda", a komandant Jugoistoka feldmaral fon Vajlcs je 3. oktobra proglasio Beograd operativnim prostorom. Na podruju Beograda Nemci su izgradili snanu odbranu, koja se sastojala od spoljnjeg i unutranjeg odbrambenog pojasa i rejona i vorova u unutranjosti grada. Spoljni odbrambeni pojas, s osloncem na Savu i Dunav, obuhvatao je Beograd u vidu polukruga duine preko 30 km, a protezao se od Ostrunice, preko arlcova, ispred Avale do Dunava kod sela Vine. Zemun i Panevo bili su posebni odseci odbrane Beograda. Kljuni objekat ovog pojasa predstavljao je rejon Avale. Neposredni odbrambeni pojas protezao se periferijom grada u duini oko 20 km i bio dobro utvren. Najjaa uporita bila su na ukarici, Banovom brdu, u Koutnjaku i Topideru, na Dedinju, Banjikom visu, Konjarniku i Velikom Vraaru, sa gustim vatrenim sredstvima i ininjerijslcim preprekama. 324 U unutranjosti grada, koji je bio podeljen na samostalne vorove i rejone odbrane, du glavnih saobraajnica, na trgovima i raskrsnicama, Nemci su izgradili veliki broj armirano-betonskih bunkera i pretvorili ih u male tvrave iz kojih se moglo kruno gaati iz mitraljeza, pa i lakih topova i protivtenkovskih orua. G ^ d - s e delio na samostalne utvrene rejona odbrane, u koje je ulazio m snanih otpornih taaka i vorova odbrane. 325
324 Ovde su od Save ria zapadu do Dunava na severoistoku iskopani streljaki i, mestimino, protivtenkovski rovovi punog profila. Ispred protivtenkovskih rovova postavljena su protivtenkovska minska polja, a naroito na ivicama puteva iz pravaca Smedereva, Mladenovca i Obrenovca. Skelet protiv avionske odbrane inio je 38. motorizovanih protivavionski puk 20. protivavionske divizije, sa oruima 88 i 105 mm, rasporeen u raznim delovima grada. Sva PA orua su bila pripremljena i za gaanje zemaljskih ciljeva. 325 Grad je bio podeljen na est utvrenih rejona odbrane, i to: jugoistoni utvreni rejon koji je obuhvatao Veliki Vraar, sa Astronomskom opservatorijom; severni Kalemegclansku tvravu i Zavod za izradu vojne odee (sada Beko), sa zgradama neposredno iza njih, i bio je povezan sa odbranom Savskog pristanita, Elektrine centrale i eleznike stanice Beograd Dunav; severozapadni Glavnu eleznilcu stanicu i mostobran na Savi kod starog mosta preko koga je, s leve obale Save, neprijatelj mogao doturati materijal, popunu, ojaanja i municiju delovima koji su se borili u gradu, a takoe evakuisati ranjenike; jugozapadni Senjak,

Operativnu zonu Beograda branila je korpusna grupa generala Vilija nekenburgera, sa preko 30.000 vojnika, oko 300 raznih artiljerijskih orua i minobacaa i oko 70 tenkova i oklopnih automobila, a glavninu su inili delovi 117. i 118. lovake i 20. protivtenkovske divizije.326 Posebnu grupaciju koja je uestvovala u beogradskoj operaciji inila je korpusna grupa generala Valtera tetnera, koja se pod borbom probijala iz istone Srbije. U njenom sastavu su bile snage jaine tri divizije, ukupno oko 30.000 ljudi, a glavninu su inile 1. brdska divizija, divizija Brandenburg" i 92. motorizovana brigada.327 Nemake snage u Beogradu nalazile su se pod neposrednom komandom taba korpusne grupe generala nekenburgera, koji je 5. oktobra u 12 sati, posle povlaenja nemakih snaga iz Banata, primio odbranu Beograda. Rukovoenje snagama odbrane Beograda je 13. oktobra uvee, posle generala nekenburgera, koji je bio smrtno ranjen t. borbama kod Avale, fiktivno preuzeo general Fridrih tefan, ranije komandant odbrane Beograda i oblasne komande 599, a stvarno general Fieber, komandant Armijske grupe Srbija". Njegovo komandno mesto je 14. oktobra iz Beograda premeteno u Surin, a potom u Rumu. Poetkom oktobra 1944. Prva armijska grupa NOVJ, pod komandom general-lajtnanta Peka Dapevia i politikog komesara pukovnika Mijalka Todorovia, u nastupanju iz zapadne Srbije i umadije prema Beogradu pribliila se Topoli, Mladenovcu i Obrenovcu, a jedinice 57. armije 328 3. ukrajinskog fronta Crvene armije u prodoru iz Bugarske i 75. streljaki korpus 2. ukrajinskog fronta iz Rumunije stigli su na liniju Dunav tubik Bor Zajear. Za to vreme trupe 2. ukrajinskog fronta u nastupanju preko Banata izbile su na reku Tisu.
ukaricu i Banovo brdo; juni Topider, Dedinje, Banjicu i Vodovac; centralni bivi Kraljevski dvorac kod Terazija i niz dravnih i drugih zgrada koje su bile pretvorene u snane otporne take (Ratniki dom, palata Riunione", univerzitetski blok, zgrada Prizada", Nemaki kreditni zavod, Narodna skuptina, Narodna banka, Glavna pota i Potanska direkcija, Pravni i Tehniki fakultet, hoteli Beograd", Moskva" i Balkan", palata Albanija", zgrade ministarstva u Nemanjinoj ulici i Kneza Miloa, eleznika direkcija, Generaltab i dr.). Petar Vinji, Bitka za Srbiju, knj. 2, str. 230238. 326 Grupi generala peadije Vilija nekenburgera pripadali su jo i brojni samostalni pukovi, pulcovske borbene grupe i samostalni bataljoni razliite namene. Na desnoj obali Save nalazila se novoformirana divizija Bether" za naroitu upotrebu no vof or miranog 9. SS korpusa. U odbrani Beograda su, takoe, ukljueni: Nedieva gradska policija, delovi Srpske dravne strae, Srpskog dobrovoljakog korpusa i belogarclejskog Ruskog zatitnog korpusa. 327 Korpusnu grupaciju tetner" sainjavali su: 1. brdska divizija, 2. puk i delovi 1. i 4. puka divizije Brandenburg", 92. motorizovana brigada, jurini puk Rodos", 2. bataljon 737. puka i izviaki bataljon 117. lovake divizije, 2. bataljon 146. doturnog puka, 738. turkmenski bataljon, 1. divizion 88 mm 4. SS policijske oklopne divizije, 44. protivtenkovski divizion, 777. laki instrumentalni divizion i druge m a n j e jedinice. General-lajtnant Valter tetner bio je komandant 1. brdske divizije i ujedno svih ostalih snaga pod nazivom Korpusna grupa tetner". Petar Vinji, Operacija za osloboenje Srbije 1944, str. 272275. 328 Sovjetskom 57. armijom komandovao je general-lajtnant N.A. Gagen; 64. korpusom general-major I.K. Kravcov, 68. korpusom general-major N.N. kodunovi, 75. korpusom general-major A.Z. Akimenko, 4. gardijskim menanizovanim korpusom general-lajtnant V.J. danov.

U Aranelovcu je tab 1. armijske grupe primio, 6. oktobra, nareenje marala Tita kojim je precizirano da 1. armijska grupa zajedno sa trupama Crvene armije uestvuje u napadu na Beograd i da je elja Vrhovnog komandanta (s tim su se i Rusi sloili) da u Beograd prvo uu jedinice NOVJ.329 Tri dana kasnije maral Tito je obavestio tab 1. armijske grupe da e delovi Crvene armije za dan-dva izbiti iz istone Srbije na Veliku Moravu, odakle e preko Smederevske Palanke i Mladenovca nastupati prema Beogradu. Komandantu 1. armijske grupe nareeno je da se njegove jedinice najkasnije 11. oktobra, a ako je moguno jo istog dana, sretnu sa jedinicama Crvene armije kod Smederevske Palanke, Velike Plane, Donje Rae i Brzana. U nareenju je reeno da e tamo jedinice dobiti kamione za bre nastupanje prema Beogradu.330 U duhu te direktive, 1. proleterska divizija upuena je u napad na Mladenovac, 17. istonobosanska divizija na Topolu, 21. srpska divizija u susret jedinicama Crvene armije, s tim da zauzme Veliku Planu, a 5. krajika divizija Smederevsku Palanku. Prednji delovi 68. streljakog korpusa 57. armije 3. ukrajinskog fronta zauzeli su toga dana Veliku Planu i Smederevsku Palanku, gde su se u j u t r o 11. oktobra prvi put srele jedinice 1. armijske grupe i Crvene armije. Izbijanjem divizija 1. armijske grupe NOVJ sa jugozapada i june strane prema Beogradu, prelaskom divizija 57. armije i brigada 4. gardijskog mehanizovanog korpusa 3.. ukrajinskog fronta preko Velike Morave i spajanjem saveznikih armija stvoreni su uslovi za izvoenje beogradske operacije. Ovim su nemake snage u Srbiji preseene na dva dela. Snagama koje su ostale severno od linije Petrovac < Velika Plana Mladenovac Obreirovac komandovao je tab Armijske grupe ,,Felber", potinjen tabu 2. oklopne armije. Ta grupa imala je Korpusnu grupu ,,Steiner", koja je ostala istono od Velike Morave, i Korpusnu grupu nekenourger", koja je primila odbranu Beograda, od Obrenovca preko Mladenovca do Smedereva. Snage NOVJ i Crvene armije koje su uestvovale u beogradskoj operaciji bile su sastavljene od kopnenih, vazduhoplovnih i mornarikih jedinica, ukupne jaine preko 100.000 ljudi. Jedinice NOVJ inile su 1. armijska grupa, sastava 1. proleterski korpus (1, 5, 6. i 21. divizija), 12. korpus (11, 16, 28. i 36. divizija), a posle i 23. divizija 14. srpskog korpusa. Jaina 1. armijske grupe iznosila jc oko 58.000 ljudi. Snage Crvene armije bile su sastavljene od 4. gardijskog mehanizovanog korpusa (13, 14. i 15. gardijska mehanizovana i 36. gardijska
329 Prethodnim nareenjem, jedinice 1. armijske grupe dobile su orijentacione pravce za nastupanje: 1. proleterski korpus u zahvatu komunikacije Topola Mladenovac Ralja, a 12. udarni korpus prema Obrenovcu i arkovu. Ve 9. oktobra po dve brigade 11. krajike i 16. vojvoanske divizije 12. korpusa poele su borbe za Obrenovac, ali su 11. oktobra upuene prema Beogradu, dok je za blokadu Obrenovca ostavljena 36. vojvoanska divizija i jedna brigada 11. krajike divizije. Zbornik NOR-a, tom II, knj. 14, dok. 235; tom I, knj. 13, dok. 37 i 183. 3 Zbornik NOR-a, tom II, knj. 14, dole. 271, 299.

tenkovska brigada i druga ojaanja), koji je kao pokretna grupa 3. ukrajinskog fronta, posle prelaska Velike Morave, uveden u prodor ka Beogradu. U toku operacije, postepeno je angaovano jo pet streljakih divizija: 73. gardijska iz rezerve 68. korpusa, 236. divizija iz rezerve 3. ukrajinskog fronta, 74. i 233. divizija 75. streljakog korpusa, delovi 109. divizije 2. ukrajinskog fronta i 5. gardijska motorizovana streljaka brigada, ukupne jaine preko 40.000 vojnika. Za obezbeenje operacije od nemakih snaga s juga, iz rejona Kragujevca i Kraljeva i za dejstva na tim pravcima, upueni su 17. divizija NOVJ i 68. streljaki korpus 57. armije. Podrku iz vazduha vrio je 9. meoviti avio-korpus 17. vazduhoplovne armije, a Dunavska flotila podravala je dejstva jedinica neposredno uz desnu obalu Dunava.331 Cilj beogradske operacije bio je da se zajednikim dejstvima 1. armijske grupe NOVJ, 4. gardijskog mehanizovanog korpusa i delova 57. armije iz sastava 3. ukrajinskog fronta u zonama nastupanja razbiju nemake snage i oslobodi Beograd kao znaajan politiki i ekonomski centar, strategijski objekt i saobraajno vorite, sprei izvlaenje nemake Grupe armija E" iz junih oblasti Balkanskog poluotoka prelo Beograda na sever u Maarsku, uspostavi jedinstveni front jugoslovenskih i sovjetskih snaga i stvore uslovi za dalje ofanzivne operacije NOVJ radi potpunog osloboenja preostalih delova Jugoslavije i nastupan j a trupa Crvene armije na budimpetanskom i bekom pravcu. Beogradska operacija je poela 11. oktobra zajednikim dejstvima 1. armijske grupe NOVJ i jedinica Crvene armije sa linije Obrenovac Aranelovac Velika Plana Poarevac, a zavrila se osloboenjem Beograda i Zemuna 22. oktobra 1944. Ona se odvijala u tri etape. Prva etapa (11 14. oktobra) obuhvata napadna borbena dejstva jedinica 1. armijske grupe i 4. gardijskog mehanizovanog korpusa Crvene armije na razbijanju spoljne odbrane Beograda i zauzimanju njegovih neposrednih prilaza pre dolaska Korpusne grupe tetner" od Poarevca, to je presudno uticalo na dalji tok borbenih dejstava. Na levom krilu 1. armijske grupe, divizije 12. korpusa zauzela su 11. oktobra Bulcovik i Jasenak. Za blokiranje Obrenovca ostavljena je 36. divizija, a 11, 16. i 28. divizija produile su nastupanje prema Beogradu. Uprkos jakoj artiljerijskoj vatri sa Ade Ciganlije i Banovog brda, a bez sopstvene artiljerije, one su uz estoke borbe 14. oktobra izbile pred ukaricu i Zarkovo. Na desnom krilu, zajednikim dejstvom 1, 5. i 17. divizije NOVJ i jedinica 36. gardijske oklopne brigade 4. mehanizovanog korpusa, posle upornih borbi u toku 11. i 12. oktobra, osloboeni su Topola i Mladenovac. Nakon osloboenja Topole, jedinice 68. streljakog korpusa i 17. divizije upuene su da dejstvuju prema nemakim snagama u irem rejonu Kragujevca. U toku 12. oktobra produeno je nastupanje: 5. divizija pravcem Vrin Mali Mokri Lug, a njena 1. brigada prema, Smederevu, u ijem je rejonu uspostavila vezu sa 15. mehanizovanom brigadom; glavnina
Beogradska operacija, VII, Beograd 1964, str. 189199; Petar Vinji, Bitka za Srbiju, knj. 2, str. 181183.
331

<1. mehanizovanog korpusa i 1. divizija ile su komunikacijom Mladenovac Beograd; 6. divizija je nastupala pravcem Ripanj Resnik, a 21. divizija pozadi 5. i 1. divizije. Nemci su pokuali da prue jai otpor kod Ralje, a potom na Avali, ali su ih jedinice NOVJ i Crvene armije razbile i 13/14. oktobra zauzele Avalu, poslednje uporite spoljne odbrane Beograda. Rano u j u t r o 14. oktobra delovi 1. divizije i 4. mehanizovanog korpusa izbili su pred Banjiki vis gde su nastavili borbe. U toku dana su 5. i 6. divizija prile gradu. Na prostoru Smedereva, 1. brigada 5. divizije i 15. gardijska melianizovana brigada napale su 13. oktobra i zauzele vei deo varoi, ali su se pod pritiskom motorizovanog puka nemake divizije Brandenburg", koji je napadao iz pravca Poarevca, povukle juno i istono od grada, dejstvujui bono na nameku kolonu koja je produila prema Grockoj i Beogradu. Za to vigerne glavnina Korpusne grupe tetner", odstupajui prema Beogradu, vodila je zatitnike borbe protiv jedinica 75. korpusa Crvene armije i 14. korpusa NOVJ. Borbe za Poarevac voene su 13. i 14. oktobra, tako da je odstupanje Nemaca od Poarevca prema Smederevu nastavljeno tek 15. oktobra. Druga etapa (14 18. oktobra) obuhvata pokuaj Korpusne grupe nelcenburger" da u operativnoj zoni Beograda upornom odbranom vee to jae snage NOVJ i Crvene armije i stvori mogunost i potrebno vreme za izvlaenje i prihvat Korpusne grupe tetner" iz donjeg toka Velike Morave, s jedne, i dejstva jedinica 1. armijske grupe i 4. gardijskog mehanizovanog korpusa u savlaivanju neposrednog odbrambenog pojasa i borbe u gradu, s druge strane. Naime, prema zamisli komandanta Jugoistoka, trebalo je da Korpusna grupa generala nekenburgera vee to vie jedinica NOVJ i Crvene armije i stvori mogunost i potrebno vreme za izvlaenje i prihvat tetnerove korpusne grupe kojoj je bio namenjen zadatak da organizuje front u Sremu izmeu Dunava i Save i na levoj obali Drine, u njenom donjem toku. Probivi spoljnu odbranu, jedinice 1. armijske grupe i 4. gardijskog mehanizovanog korpusa nale su se neposredno pred Beogradom. etrnaestog oktobra ujutro, na zajednikom sastanku, lanova tabova 1. armijske grupe i 4. gardijskog mehanizovanog korpusa odranom u Jajincima, usvojen je plan napada na Beograd i**Eisklaeno sadejstvo jedinica NOVJ i Crvene armije. Osnovna ideja u planu napada na Beograd bila je: irontalnim udarom glavnih snaga s juga to bre probiti unutranju liniju odbrane i preko centra grada brzo prodreti na Kalemegdan, iz pokreta zauzeti stari Savski most i razdvojiti nemake snage u gradu, a zatim s nekoliko udara glavnih i pomonih snaga s vie pravaca ispresecati snage neprijatelja na manje izolovane delove i po grupama ih rxnititi. U skladu sa ovakvom idejom napada, odlueno je da glavni udar nanesu 1. proleterski korpus NOVJ (1, 5, 6. i 21. divizija) i ojaani 4. gardijski mehanizovani korpus Crvene armije, a kasnije i 73. gardijska i 236. streljaka divizija, i to pravcem preko Banjice, Slavije, Kalemegdana, a pomoni udar 12. korpus NOVJ (11, 16, 28. i 36. divizija), optim pravcem preko ulcarice, Topidera, Glavne eleznike stanice. Na osnovu toga je Stab 1. armijske grupe izdao zapovest, kojom je operativni poredak formiran u etiri napadne kolone. Desnokrilnu

kolonu inila je 5. krajika divizija sa zadatkom da napada u zoni izmeu Ulice kralja Aleksandra i Dunava i prodire u pravcu Kalemegdana. Drugu kolonu inila je 1. proleterska divizija, koja je trebalo da prodre preko Banjice i Dedinja prema Slaviji i kroz centar grada, takoe, u pravcu Kalemegdana. Treu kolonu inila je 6. proleterska divizija, sa zadatkom da napada pravcem Topider Topiderski venac Vojna bolnica Ulica kraljice Natalije Ulica kneza Mihaila Kalemegdanslca tvrava. etvrtu ili levokrilnu kolonu inio je 12. korpus, koji je sa dve divizije napadao du desne obale Save, preko arkova, Banovog brda i Mihajlovca, u pravcu Glavne eleznike stanice i Savskog pristanita, a jednu diviziju je imao u drugom eelonu. U rezervu 1. armijske grupe odreena je 21. divizija, koja se bila prikupila podno Avale na prostoru Belog Potoka, Zuca, zatim 36. divizija 12. korpusa, koja je zadrana izmeu Obrenovca i Ostrunice, i 23. divizija koja je bila na prostoru juno od Avale. Poredak jedinica Crvene armije sastojao se iz dva eelona. U prvom eelonu nalazio se 4. gardijski mehanizovani korpus, s tim to je trebalo da 36. tenkovska brigada probije odbranu u zahvatu Avalskog puta na odseku irine oko bOO metara, a zatim da napada preko Auto-komande ka Slaviji i dalje ka eleznikoj Dunav-stanici, da se 13. mehanizovana brigada preko Dedinja probije na Mostar i, dalje, Savskom ulicom ka Glavnoj eleznikoj stanici i Savskom mostu, a da 14. mehanizovana brigada probije odbranu kod Miloevca na frontu irine oko 700 metara, a zatim preko Voclovca i Lekinog brda izbije na Veliki Vraar i tu posedne odbranu radi spreavanja prodora neprijatelja u grad od Smedereva. U drugom eelonu su se nalazile 73. gardijska i 236. streljaka divizija, koje su marovale izmeu Topole i Beograda, sa zadatkom da to pre izbiju u rejon grada i da se, u operativnom pogledu, potine komandantu 4. gardijskog mehanizovanog korpusa. Artiljerijska protivtenkovska rezerva, koju je inio 292. gardijski samostalni artiljerijski puk, prikupljena je na junim prilazima gradu, spremna da odbija protivnapade neprijatelja. Ininjerijske jedinice su dobile zadatak da nastupaju u sastavu jurinih odreda i grupa i prate tenkovske i mehanizovane delove.332 Neposredan napad na Beograd poeo je 14. oktobra po podne, nakon to je vie od 300 artiljerijskih orua i minobacaa i 24 gardijska minobacaa (kaua") izvelo vatrenu pripremu u t r a j a n j u od 20 minuta. Odsek proboja na glavnom pravcu, irine oko 2 km, branila su tri nemaka ojaana peadijska bataljona, a napadali su ga 7 motostreljakih bataljona i oko 170 tenkova Crvene armije i 15 bataljona NOVJ, uz podrku artiljerije, kaua" i avijacije. U toku 14. i nou 14/15. oktobra, posle estokih borbi 1. proleterska divizija i delovi 36. tenkovske i 13. mehanizovana brigada zauzeli su Miloevac, Banjiki vis i Dedinje, a 6. divizija i delovi 13. mehanizovane brigade Topider. U toku 15. oktobra zauzeti su Slavija i Mostar, a u daljem nastupanju zadrani su pred utvrenim blokom zgrada biv332 Beogradska opei-acija, str. 200222; Petar Vinji, Bitka za Srbiju, knj. 2, str. 204270.

ih ministarstava u Nemanjinoj ulici. Na desnom krilu su 5. divizija i delovi 14. mehanizovane brigade zauzeli Veliki Vraar, prostor oko Klanice i elezniku Dunav-stanicu. Za to vreme delovi 109. divizije 2. ukrajinskog fronta i 12. vojvoanske brigade preli su Dunav i uspostavili mostobran kod Velikog Sela i Vine, ime je Dunavska ratna flotila dobila veu slobodu dejstva. Divizije 12. korpusa vodile su estoke borbe za arlcovo, Banovo brdo i ukaricu, gde su Nemci uporno branili mostobran u rejonu pontonskog mosta preko Ade Ciganlije. Ovde su oni uspeno podravali svoje jedinice artiljerijskom vatrom sa Beanijske kose, zbog ega su divizije 12. korpusa prenele teite borbe na nona dejstva. Nou 14/15. i 15. oktobra na ukaricu je prodrla 16. divizija i potisla Nemce u osnovnu kolu, crkvu, tunel i fabriku eera, a delovi 11. i 28. divizije, uz podrku delova 13. mehanizovane brigade, zauzeli su arkovo i BaDovo brdo i preko Topidera i Mostara izbili u trosmajerovu i Kneza Miloa ulicu. Posle dvodnevnih borbi, 14. i- 15. oktobra, znatan deo grada je bio osloboen. Nemake snage su drale samo severozapadni deo grada iza linije Elektrina centrala Botanika bata Narodna skuptina nova Radio-stanica Terazije blok zgrada ministarstava Glavna eleznika stanica. Nemaki delovi na ukarici su blokirani. Istoni deo grada bio je odseen od zapadnog. Na dostignutoj liniji front se stabilizovao. Za vreme borbi u gradu jedinice NOVJ i Crvene armije svuda su nailazile na podrku stanovnitva. U toku 15. oktobra poele su da pristiu 73. i 236. divizija Crvene armije, i postupno su uvoene u borbe u gradu. Nemaka Korpusna grupa tetner" pristizala je preko Smedereva i Grocke nadomak Beograda. Njen elni odred razbili su delovi 5. divizije 15. oktobra oko podne kod Malog Mokrog Luga. Jedinice 5. i 21. divizije i 15. mehanizovane brigade odbile su sve napade nemake grupe iz Bolea ka Zvezdari. Ponovljeni pokuaji prodora 16. oktobra posle podne i nou i sledeeg dana izjutra ukazali su na njenu nameru da se sa prostora Bolea probije ka Avali i dalje na zapad ka ukarici.333 Da bi to spreio, tab 1. armijske grupe povukac^e iz grada najpre 11. diviziju i orijentisao je prema Avali, pa 2. brigadu 6r divizije, a zatim i delove 16. i 36. divizije, koje je postavio kod Velike Motanice, Meljaka, Sremice i Runja. Tada je 23. divizija stigla na prostor izmeu Vrina i Ripnja, dole su e delovi 75. korpusa i 5. motostreljake brigade
333 Za izvlaenje tetnerovih snaga preko Beograda postojale su dve mogunosti: ili krai put kroz grad preko mosta Princ Eugen" ili prelaz na pontonima i skelama zapadno od grada, izmeu ukarice i Obrenovca, Ako p r o b o j u Beogradu ne bi uspeo i ako bi Savski most i pontonirsko-skelski prelaz morali biti pre vremena razoreni, onda je trebalo da se ova korpusna grupacija probija prostoi'om juno od Beograda, preko kolubarskog basena, do abakog mostobrana, koji se morao drati po svaku cenu. Meutim, poto je trebalo izvui i preostala motorna vozila i teku artiljeriju, ova poslednja mogunost je gotovo bila iskljuena. U vezi s tim, veliki je znaaj za Nemce dobio i most na Drini kod Zvornika. Za naputanje Beograda moralo se dobiti odobrenje lino od Hitlera i komandanta Jugoistoka. Beogradska operacija, str. 223240; Petar Vinji, Bitka za Srbiju, knj. 2, str. 270308.

Crvene armije, poto su oslobodili Poarevac i Smederevo, pribliili Grockoj i Boleu. Trea etapa (18 22 oktobra) obuhvata razbijanje Korpusne grupe tetner" jugoistono od Beograda i zavrne borbe u gradu. Razbijanje Korpusne grupe tetner". Da bi ostvario planirani proboj iz okruenja, general tetner je od svojih snaga formirao tri borbene grupe: grupu za proboj (98. i 99. puk), grupu za obezbeenje desnog boka s pravca Beograda (92. motorizovana brigada i jedinice divizije Brandenburg") i grupu za osiguranje levog boka i pozadine (delovi 117. i 1. brdske divizije). Prilikom pokuaja proboja nou 17/18. oktobra nastala je u j u t r o 18. oktobra izuzetno komplikovana situacija, jer su se nemake trupe pribliile pozadinskim jedinicama 1. proleterskog i 4. mehanizovanog korpusa. Zbog toga je odlueno da se neprijatelj zadri udarima avijacije, a zatim izvri koncentrian napad i uniti okruena nemaka grupacija. Ujutro 18. oktobra avioni sovjetske jurine vazduhoplovne divizije, napadajui u grupama od 12 do 24 aparata, tukli su poredak nemakih kolona, dok su jedinice NOVJ i Crvene armije zaustavile njihova napredovanja. Pre poetka opteg napada, opkoljenoj nemakoj grupaciji upuen je ultimatum da prekine otpor i kapitulira. Nemaka komanda je odbila ultimatum, pa su jedinice 1. armijske grupe i 4. mehanizovanog korpusa sa delovima 57. armije prele 18. oktobra u odluan napad. Najpre su snage ojaane 21. divizijom NOVJ, 15. mehanizovane brigade i delovi 73. i 236. divizija Crvene armije ovladali Kaluericom i dostigli liniju Zuce Letane Bole, dok su snage 74. i 233. divizije Crvene armije i 23. divizija NOVJ prodrle s jugoistoka do lmije Bole Vrin Zuce. Do kraja dana likvidiran je svaki otpor nemakih trupa u rejonu Bolea. Istovremeno, glavnina nemakih snaga, posle prodora preko Zuca i Vrina do Avale i do ceste Beograd Ralja, nije uspela da proiri otvor za proboj. Zaustavljene odlunim dejstvima jedinica iz sastava 5, 11, 23. i 36. divizije NOVJ i 73. i 236. divizije, ojaane 5. motostreljake brigade i delova 4. mehanizovanog korpusa, a potiskivane od Bolea ojaanom 21. divizijom i jedinicama iz sastava 4. mehanizovanog i 75. streljakog korpusa, ove nemake snage su se uvee 18. oktobra nale u bezizlaznoj situaciji. Poginuo je komandant nemake korpusne grupe general tetner. U toku hci, jedna jaa grupa nemakih vojnika uspela je da se probije u rejon upljeg kamena, juno od Avale, i da tu pree put Beograd Mladenovac. Posle toga je i na ovom pravcu obru ponovo zatvoren. U toku noi 18/19. oktobra neprijatelj je jo jednom izvrio jak napad, pokuavajui da se probije ka jugoistonoj ivici Beograda, ali bez uspeha. Ujutro 19. oktobra, jedinice NOVJ i Crvene armije izvrile su napad na nemake snage okruene na prostoru Zuce june padine Avale Ruanj. Oko 14 sati otpor neprijatelja je naglo popustio, a nemaka komanda je prestala da funkcionie. Nemaka gi"upa koja je uspela da se probije juno od Avale produila je prodor ka Savi s ciljem da se prebaci na levu obalu. Gonjena od jedinice 12. korpusa i delova 233. divizije i 4. mehanizovanog

korpusa, ona je 20. oktobra odbaena ka Koceljevu, gde su je 22. oktobra oko podne prihvatili delovi divizije Bether" upueni iz Srema preko apca. Na taj nain, posle etvorodnevnih tekih borbi, nemaka korpusna grupa generala tetnera biJa je razbijena, a u rejon apca stiglo je 12.000 vojnika.334 Zavrne borbe u gradu. Za to vreme su borbe u Beogradu nastavljene s nesmanjenom estinom. Postepeno prodirui prema Kalemegdanu i Glavnoj eleznikoj stanici, 1. i 6. divizija, podrane sovjetskom avijacijom i tenkovima, uspele su da do 18. oktobra odbace nemake snage na poslednju liniju unutranje odbrane, koja je obuhvatala Glavnu eleznilcu stanicu, zgradu Ministarstva saobraaja, hotele Moskvu" i Balkan", palatu Albaniju", Kalemegdan i Elektrinu centralu. Nemaka Borbena grupa Cimerman" pruala je snaan otpor na ukarici, podrana artiljerijom sa Beanijske kose i Ade Ciganlije. U toku 19. oktobra nemaki otpor poeo je naglo da slabi. Njihove jedinice bile su pritisnute uz Savu i razbijene u tri grupe: na Kalemegdanu, u rejonu eleznilce stanice i na ukarici. Opti napad na preostala neprijateljska uporita u gradu poeo je 19. oktobra u 18 sati jednovremenim juriem. Trea krajika brigada, 11. ininjerijsko-jurina brigada i delovi 236. streljake divizije brzo su podili Kalemegdanu s jugoistoka, a ostale brigade 1. proleterske divizije, s delovima 36. tenkovske brigade, probile su se do Kalemegdana. Jedinice 6. proleterske divizije i 21. slavonske brigade, sa snagama 13. mehanizovane brigade, uspele su da razbiju odbranu i unite preostale nemake snage u bloku zgrada ministarstva, u hotelima Moskva" i Balkan" i u palati Albanija". Tokom noi 19/20. oktobra 1. proleterska i 236. streljaka divizija, podravane tenkovima 36. tenkovske brigade, poele su borbu za Kalemegdansku tvravu, gde su se, u meuvremenu, prikupili ostaci sa Velikog Vraara i kod Elektrine centrale. Koristei se mrakom, delovi 3. krajike brigade probili su se desnom obalom Dunava i 20. oktobra oko 2 sata izbili pred Nebojinu kulu, na uu Save, u blizini neprijateljskog desantnog mesta prelaza i iza le<|^ nemakih zatitnih snaga koje su se jo nalazile na Kalemegdanu. U zoni 20. oktobra jedinice NOVJ i Crvene armije izvrile su juri na Kalemegdan i, posle otre borbe, oko 6 sati osvojile Kalemegdansku tvravu. Preostali nemaki delovi (oko 1.600 ljudi) uspeli su da se spuste na obalu Save kod Pristanita i da s ininjerijskim desantnim i brzim amcima prebace na levu obalu. Posle vie uzastopnih napada 13. motomehanizovane brigade, 209. streljakog puka 73. divizije i slabijih delova 6. proleterske i 28. divi334 Od celokupne ove grupacije uspelo je da se probije do apca ukupno oko 12.000 vojnika (pod komandom general-potpukovnika Vitmana, komandanta 117. divizije), samo s lakim peadijskim naoruanjem i nunim sanitetskim materijalom koji se mogao sa sobom nositi. U toku 22. i 23. oktobra ove snage su se, delom preko mosta u apcu a delom na dva skelska prelaza kod Sremske Rae, prebacile na levu obalu Save, a zatim su, za odbranu, posele levu obalu Drine od Zvornika do ua Drine u Savu. Beogradska operacija, str. 241247, Petar Vinji, Bitka za Srbiju, knj. 2., str. 309342.

zi je, oko 5.30 sati zauzeta je Glavna eleznika stanica, a oko 10.30 sati je zauzet i Savski most. Za poslednjim grupama nemakih vojnika, preko neoteenog mosta, na drugu obalu su se uputila prednja odeljenja 13. mehanizovane brigade. Oko 11 sati poelo je prebacivanje i njene glavnine, a zatim 2. motostreljakog bataljona 14. mehanizovane brigade. Do podne 20. oktobra most su preli i 211. i 214. puk 73. streljake divizije, 13. proleterska brigada Rade Roncar" 1. proleterske divizije i delovi 6. proleterske divizije. Oko podne 20. oktobra Nemci su, uz pomo tenkova i artiljerije, izvrili snaan protivnapad s pravca Zemuna, ali su odbijeni uz velike gubitke. Zatim je nastavljena borba za proirenje mostobrana i osvajanje Zemuna. Nemci su koncentracijom artiljerijske vatre i dalje pokuavali da unite most, pruajui u isto vreme, otpor na prilazima Zemunu i na nasipu du eleznike pruge Beograd Zemun. U prvim veernjim satima oni su preduzeli poslednji pokuaj da razore most. U tom cilju, na most je upuen kamion natovaren eksplozivom, pod zatitom etiri samohodna jurina topa. Iskoristivi no i iznenaenje, ova grupa je prodrla do mosta, ali je tu doekana koncentrinom vatrom protivtenkovskih topova i razbijena. 335 Na ulcarici jo uvek se branila nemaka borbena grupa pukovnika Cimermana. Poslednji napad na ovo nemako uporite poeo je oko 17 sati. Jedinice 13. i 15. mehanizovane brigade i delovi 6. proleterske i 28. divizije, posle dvosatne borbe, potisnuli su neprijatelja, koji se prebacio na Adu Ciganliju, a zatim na levu obalu Save, u rejon Beanije. Dvadeset prvog oktobra oko 6.30 sati poslednje ljudstvo je napustilo Adu Ciganliju i prelo Savu. Time je u Beogradu bio razbijen i poslednji otpor neprijatelja. Oslobodivi Beograd, snage NOVJ i Crvene armije nastavile su borbe za Zemun i Beaniju. Posle ogorenih borbi, 22. oktobra Zemun i Beanija su potpuno bili oieni od neprijateljskih snaga. Snage generala Stefana povukle su se na liniju Vojlca Stara Pazova. Dok su se vodile borbe za Zemun, 12. korpus NOVJ, ojaan 171. protivtenkovskim i 563. minobacakim pukom Crvene armije, forsirao je Savu 22. oktobra na odseku Obrenovac Skela, prodro u Srem, izbio na cestu Beograd Zagreb i oslobodio Staru Pazovu. Time je zavrena beogradska operacija. 336
335 Kamion i dva samohodna orua uniteni su pogocima sovjetskih topova pred samim ciljem, a ostala dva samohodna orua uspela su da se povuku u pravcu Zemuna, pretrpevi m a n j a oteenja. Petar Vinji, Bitka za Srbiju, knj. 2, str. 343368. 336 Ukupni gubici u beogradskoj operaciji: nemaki oko 15.000 poginulih i 9.000 zarobljenih; 1. armijske grupe NOVJ oko 3.000 poginulih i 4.000 ranjenih; jedinica 57. armije i 4. gardijskog mehanizovanog korpusa Crvene armije oko 960 poginulih, dok je broj ranjenih nepoznat. Beogradska operacija Uesnici govore, VII i VIZ, Beograd, 985, str. 21394; Beogradska operacija, VII, Beograd 1964, str. 248278; Petar Vinji, Operacije za osloboenje Srbije 1944, str. 282311; Zavrne operacije, str. 110138; Oslobodilaki rat, knj. 2, sir. 314328; Petar Vinji, Bitka za Srbiju, knj. 2, str. 368374.

Zakljuak. Osloboenje Beograda imalo je ogroman vojniki i politiki znaaj za itavu Jugoslaviju. Stvorena je velika slobodna teritorija kao stabilna pozadina i strategijska operacijska osnovica za dalja dejstva NOVJ. To je omoguilo da se prvi put front osloni na sigurnu pozadinu koja je postala izvor ljudskih i materijalnih rezervi za dalje voenje rata. To je dalje, omoguilo dolazak u Beograd CK KPJ, Predsednitva AVNOJ-a, NKOJ-a i Vrhovnog taba NOV i POJ sa maralom Titom, ime su stvorene mogunosti za dalju mobilizaciju ljudstva i jaanje oruanih snaga, kao i za obraun sa kontrarevolucionarnim snagama u Jugoslaviji i izbeglitvu. Bio je to jedan od istorijskih dogaaja koji je u potpunosti opravdao politiku i vojnu strategiju NOP-a 0 neophodnosti osloboenja glavnog grada za konaan ishod rata i revolucije. Sa stanovita operativne vestine znaajno je istai da su jedinice 1. armijske grupe u prvoj etapi beogradske operacije, usiljenim marevima, bez motorizacije, savlaujui otpor neprijatelja, uspele da istovremeno sa jedinicama 4. mehanizovanog korpusa izbiju na prilaze gradu. U toku tih napornih mareva i borbi jedinice NOVJ su masovno popunjavane novim borcima dobrovoljcima. Grupacije odnosno divizije su dejstvovale na odvojenim pravcima bez neposredne meusobne veze s veliidm odstojanjem po dubini. Napadna dejstva snaga NOVJ 1 Crvene armije iako jedinstvena po zamisli izvoena su izvravanjem niza operativnih zadataka na samostalnim pravcima. Ovakav karakter napada zahtevao je od viih komandi naprezanje u radu, visoku sposobnost, odgovornost i veliku umenost u voenju jedinica. Od komandanata operativnih sastava (divizija i korpusa) trailo se i ispoljilo veliko iskustvo u organizovanju i voenju borbi na odvojeirim pravcima, a od jedinica smela, odluna i inicijativna dejstva, to je sve potvreno. Osnovna operativna karakteristika druge etape beogradske operacije je veto i brzo manevrisanje snagama 1. armijske grupe i 4. mehanizovanog korpusa i delova 57. armije ime su paralisani svi pokuaji Nemaca sa pravca Smedereva da se probiju prema Beogradu. Sadejstvo izmeu jedinica NOVJ i Crvene armije bilo je potpuno i uspeno, kako u operativnim tako i u taktikim razmera*pa." Sporost u izvlaen j u Korpusne grupe tetner" i neadekvatni poredale u pokuajima proboja u Beograd znatno su doprineli neuspehu Nemaca. Koristei se donekle ranije steenim iskustvima u borbama oko naseljenih mesta, jedinice 1. armijske grupe NOVJ veoma dobro su se snale i u uslovima borbi u Beogradu. U ulinim borbama dosta uspeno je koriena podrka avijacije, tenkova, artiljerije i ininjerije Crvene armije. Sa velikim elanom, snalaljivou i ispoljenom hrabrou, osvajale su ulicu za ulicom. Uprkos upornoj odbrani nemakih trupa, borci jedinica Crvene armije pokazali su i u borbama za Beograd izvanredne kvalitete steene u dotadanjim dugotrajnim tekim borbama. Borile su se i juriale jedinice Crvene armije uporedo sa jedinicama NOVJ nastojei da se to pre izvojuje pobeda, ali da se grad maksimalno potedi od ruenja. Ono to je oznailo novu pojavu u metodu izvoenja borbenih aejstava NOVJ u ovim borbama jeste, pre svega, injenica da je ona

tada prvi put protivniku nametnula reavajuu bitku na trenutno najznaajnijem delu jugoslovenskog ratita i u tome potpuno uspela. U toku beogradske operacije jedinice NOVJ dejstvovale su zajedno s jedinicama Crvene armije, kao dve bratske saveznike vojske, koje su se vie od tri godine herojski borile protiv zajednikog neprijatelja, iako su se nalazile daleko jedna od druge. Sada su, rame uz rame, lomile nemakog okupatora i oslobodile glavni grad Jugoslavije. '.;,i U beogradskoj operaciji tab 1. armijske grupe bio je direktno odgovoran maralu Titu. Tito je neprestano upuivao nareenja, savete i zapovesti sa Visa, iz Kraj ove u Rumuniji, a zatim iz osloboenog Vrca, gde se nalazilo njegovo komandno mesto. Za usklaivanje borbi NOVJ i Crvene armije znaajno je to to se za vreme beogradske operacije maral Tito nalazio neposredno u blizini fronta i to je bio povezan sa tabovima 2. i 3. ukrajinskog fronta, pa je bilo lake reavati sva operativna i druga pitanja na osnovu sporazuma sa vladom i Vrhovnom komandom Sovjetskog Saveza.

NISKA OPERACIJA (shema 56) Niska operacija obuhvata napadna borbena dejstva jedinica NOVJ sa kojima su sadejstvovali delovi bugarske 2. armije i manje snage Crvene armije (ukupno oko 60.000 ljudi), protiv nemake niske grupacije jaine oko 15.000 vojnika. Vodena je od 8. do 14. oktobra radi osloboenja Nia i njegove ire okoline. Da bi odrao moravsko-niavsku dolinu i izvrio prihvat snaga iz sastava Grupe armija E", koje su se povlaile iz Grke i probijale preko Kumanova, komandant Armijske grupe Srbija" uputio je 7. SS diviziju (bez 14. puka) u rejon Nia, gde je od 6. oktobra organizova/a krunu odbranu na liniji Ni Leskovac Vlasotince Bela Palanka Svrljig. Sve nemake, nedievske i etnike jedinice i albanski kvislinzi u rejonu Nia (oko 15.000 vojnika) stavljene pod komandu taba 7. SS divizije Princ Eugen".337 Pored toga, izolovane nemake snage nalazile ..su se u Belom Polju, u rudniku Malcotici i kod Surdulice.
Pored glavnine 7. SS divizije, tu su se nalazili: 261. frontovski izviaki odred Komande Jugoistoka, snage Oblasne komande Feldkomandanture 809, deloyi kole za borbenu obuku, jedan alarmni bataljon, mornariki bataljon Doj", ljudstvo 272. doturnog taba za specijalnu upotrebu, 37. protivavionski puk (upotrebljen kao zemaljska artiljerija), oko 30 posada artiljerijskih orua 151. brigade samohodnih orua i nekoliko drugih raznorodnih bataljona za koje nije utvren taan broj i naziv. Pored toga, na ovom prostoru su se nalazili: delovi 5. puka Srpskog dobrovoljakog korpusa, 2. gvozdeni puk Srpske dravne strae, Odred Srpske granine strae iz Bele Palanke, jedna albanska kvislinka eta i ostaci razbijenih etnika Nike grupe korpusa koji su se sklonili kod nemakih trupa. Komandant 7. SS divizije Princ Eugen", SS-brigadefirer (general-major) Oto Kum (Otto Kumrn). Petar Vinji, Operacije za osloboenje Srbije 1944, str. 247 (napomena 402); Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 4, dok 167.'
337

Osnovni zadatak nemakih snaga bio je da to due zadre rejon Nia kao vano raskre radi povlaenja Grupe armije E" iz Grke prema Beogradu i time spree prodor jedinicama NOVJ u dolini June Morave i prema Kosovu. Odbrana niske operativne zone bila je organizovana tako to su grupnim posedanjem jaih uporita zatvoreni svi pravci koji vode ka Niu, a sam grad je bio odranije organizovan za krunu odbranu. Uoavajui opasnost od udara Grupe armije E" dolinom June Morave u bok 57. armije 3. ukrajinskog fronta Crvene armije i 1. armijske grupe i 14. korpusa NOVJ, a u vezi s razvojem operacija u severnom delu Srbije i pripremama za napad na Beograd, vrhovni komandant maral Tito je 3. oktobra naredio da se dovoljno jedinica privue ka Niu, a 6. oktobra je saopteno 13. korpusu i 2. proleterskoj diviziji da ponu ubrzane pripreme za osloboenje Nia. Tito je naredio da se napad na Ni izvri u isto vreme kad i napad na Beograd, kako bi se nemakom komandovanju onemoguilo da manevrie snagama koje su drale ta dva grada.338 Na osnovu pregovora u Kraj ovi, maral Tito je utvrdio i opti plan dejstava bugarske 2. armije na niskom pravcu. Naime, na inicijativu sovjetskog rukovodstva i sugestiju Georgi Dimi trova dok je bio u Moskvi, maral Tito se 5. oktobra u Kraj ovi sastao sa delegacijom bugarske vlade Oteestvenog fronta, 339 gde je na njihovu molbu dao aglasnost o ueu bugarskih oruanih snaga u borbama protiv nemakih trupa u nekim istonim oblastima Jugoslavije. Maral Tito o tome kae: lako nije bilo operativnih razloga za uee Bugarske oteestvenofrontovske armije u operacijama na jugoslovenskoj teritoriji, u razgovorima 5. oktobra u Kraj ovi, izili smo u susret molbi bugarske vlade da im se prui prilika za rehabilitaciju Bugarske uestvovanjem njihovih jedinica u borbama protiv Nijemaca."im Na osnovu toga, dolo je do angaovanja dela snaga nove oteestvenofrontovske bugarske armije u nilcoj i kosovskoj operaciji i manjeg aktiviranja u istonoj Makedoniji. Detalji plana niske operacije razraeni su 7 ; oktobra u Piro tu, gde su bili341 tab 13. korpusa NOVJ, naelnil^taba 3. ukrajinskog fronta i tab bugarske 2. armije. Bugarskim snagama je komandovao
Zbornik NOR-a^ tm II, knj. 14, dok. 220, 251. Maral Tito je, 5. oktobra ujutro, sa svojim saradnicima general-lajtnantom Ivanom Milu tino viem, general-laj tnantom Koom Popoviem, komandantom Glavnog taba Srbije, koji je, takoe, doleteo u Krajovu, i pukovnikom Mitrom Bakiem primio specijalnu delegaciju oteestvenofrontovske bugarske vlade, koju su predvodili potpredsednilc i ministar bez portfelja Dobri Terpeev Blagoev i general Petar Todorov. Delegaciju je iz Sofije u Titovu rezidenciju doveo naelnik taba 3. ukrajinskog fronta general-pukovnik Sergej Semjonovi Birjuzov, koji je po preporuci marala Tolbuhina, predloen za posrednika izmeu Tita i bugarske vladine delegacije. Petar Vinji, Bitka za Srbiju, knj. 2, str. 3345; Zbornik NOR-a, tom II, knj. 14, dok. 266. 340 Titovo Vojno delo, Narodna armija", Beograd 1977, str. 4849. 341 tab 13. korpusa sainjavali su: komandant pukovnik Ljubo Vukovi, politiki komesar pukovnik Vasilije Smajevi, naelnik taba potpukovnik Momilo Poleksi.
339 338

tab 3. ukrajinskog fronta. U planu je bilo predvieno da se, presecanjem junomoravskog operativnog pravca kod Bujanovca i Vranja i u voritu Stalaa, izoluju nemake snage na prostoru Nia, Leskovca, Bele Palanke, zatim, postepenim stezanjem obrua i udarom 2. proleterske, 22, 24, 45, 46. i 47. divizije NOVJ s juga, zapada i severa i delova bugarske 2. armije s istoka, uniti nemaka grupacija kod Nia. U nikoj operaciji uestvovao je 13. korpus NOVJ sa est divizija i 10 partizanskih odreda, oko 40.000 boraca.342 tab 13. korpusa je 7. oktobra uvee odredio zadatke svojim jedinicama, i to: ojaanoj 22. diviziji (ukupno pet brigada) da 9. oktobra posedne polazni poloaj na prostoru sela Donje Slatine, Gradanice, Piskupova i da posle osloboenja Vlasotinca krene u nastupanje i 10. oktobra do pada mraka izbije na greben Selievce radi napada na Ni, s tim da odrava vezu sa bugarskom 4. peadijskom divizijom; 47. diviziji, ojaanoj 8. brigadom 22. divizije, da dve brigade blokiraju i napadaju Leskovac, uglavnom sa zapada, i ne dozvole neprijatelju da se povue ka Niu, a druge dve brigade da unite uporita du komunikacije Leskovac Ni i, najkasnije u toku noi uoi 11. oktobra, izbiju na poloaj izmeu sela Klisure i Balajnovca; 24. diviziji da se iz rejona Kruevca prebaci u okolinu Prokuplja, da s leve strane June Morave, iz rejona sela Mramora, zatvara pravac Ni Prokuplje i da, prodirui sa zapada, bude spremna za napad na Ni; 46. diviziji (osim jedne brigade) da blokira komunikaciju Bujanovac Grdelica, titi levi bok snaga koje napadaju Leskovac i Ni i, zajedno sa bugarskom 1. ustanikom divizijom, osvoji nemako uporite u Belom Polju, kod Surdulice; 2. proleterskoj diviziji da zatvori pravac Ni Stala i dejstvuje na komunikacijama u donjem toku June Morave. 45. diviziji 14. korpusa, koja je privremeno stavljena pod komandu taba 13. korpusa, da spreava eventualno izvlaenje neprijateljskih snaga iz Nia prema severu i, zajedno sa delovima 1. utvrenog rejona Crvene armije (slabiji sastav od streljake divizije), uestvuje u neposrednom napadu na Ni sa severa. Bugarska 2. armija, pocl komandom 3. ukrajinskog fronta, imala je zadatak da frontalno potiskuje Nemce preko Svrljiga, Bele Palance i Babunica ka Niu i sadejstvuje s jedinicama NOVJ na pravcu Vlasotinc i Leskovca ka Niu, kao i u rejonu Surdulice i Vranja. 343
342 Deset partizanskih odreda (Pinjski, Krivopalanaki, Masuriki, Bosiljgradski, Vranjski, Pirotski, Orugliki, Topliki, Leskovaki i Gornjopalanaki) dobilo je zadatak da dejstvuje na svojim podrujima i unitava ostatke neprijateljevih snaga i rui komunikacije kojima bi se neprijatelj mogao koristiti. Ukupna jaina snaga NOVJ oko 40.000 boraca. 343 Bugarska 2. armija imala je zadatak da frontalno potiskuje Nemce preko Svrljiga (9. divizija) i Bele Palanke (6. divizija) ka Niu; 4. i 12. divizija i Oklopna brigada da dejstvuju preko Gadin Hana, Vlasotinca i Leskovca ka Niu; 2. konjika divizija da posle osloboenja Leskovca krene ka Vranju i Bujanovcu, a 1. ustanika (Sofijska) divizija da dejstvuje u rejonu Surdulice i posedne komunikacije u dolini June Morave. Ukupno je angaovano do 20.000 vojnika iako je u 2. armiji bilo oko 40.000 vojnika.

Niska operacija je poela 8. oktobra postepenim napadom sa krune operacijske osnovice Leskovac Vlasotince Babunica Bela Palanka Kalna, koncentrino ka Niu, i zatvaranjem pravca Kumanovo Vranje. Izvedena je u dve etape. Prva etapa (8 14. oktobra) obuhvata poetak i tok napadnih dejstava za osloboenje Kalne, Svrljiga, Bele Palanke, Vlasotinca, Leskovca i Nia, kao i borbe u rejonu Vranja i juno od Stalaa. Posle dvodnevnih borbi 22. divizija odbacila je Nemce s poloaja kod Lipovice, a delom snaga, uz sadejstvo delova bugarske Oklopne brigade i podrku sovjetske avijacije, 10. oktobra oslobodila Vlasotince. Do 11. oktobra 47. divizija je oslobodila Leskovac. Jedinice bugarske 2. armije izbile su 8. oktobra pred Kalnu i Belu Palanku, ali u prva tri dana nisu uspele da probiju nemaku odbranu. Kada se ve moglo oekivati izvlaenje Nemaca iz Nia, Glavni tab Srbije je naredio 22, 47. i 24. diviziji da izbiju na liniju Barbeka reka Pukovac Meki Aleksandrovo Potok, to su one do 11. oktobra i uinile. Time su jedinice 13. korpusa izbile 9 km zapadno i oko 15 km juno od Nia, dok su divizije bugarske 2. armije jo bile daleko od Nia 30 40 km, jer se nisu zalagale za bri prodor. Zbog toga je Glavni tab Srbije morao narediti svojim divizijama da uspore nastupanje prema Niu. Posle intervencije Glavnog taba Srbije i primedbi naelnika taba 3. ukrajinskog fronta generala Birjuzova na rad bugarskih jedinica, bugarska 2. armija ubrzala je napad, pa je 11. oktobra zauzela Kalnu i Belu Palanku i produila dejstva prema Svrljigu i Nikoj Banji. Ova intervencija je risiedila sa zakanjenjem, jer je komandant nemake nike grupacije, posle poraza snaga u istonoj Srbiji i orijentacije Grupe armije E" na odstupanje ibarskim pravcem, nou 11/12. oktobra naredio da se napusti Ni i preduzme prodor prema Mramoru i Jugbogdanovcu. Nemci su se iste noi poeli probijati iz Nia ka Prokuplju i u tekim borbama protiv 24. divizije NOVJ probili se preko Mramora prema Aleksandrovcu, ali je dalje nastupanje prema Prokuplju spreila 47. divizija koja se prebacila u rejon Jugbogdanovca. Za to vreme (12. oktobra) 22. divizija je^kocl Lazarevog Sela uspostavila vezu sa bugarskom 6. divizijom, dok je 2. proleterska divizija juno od Stalaa presekla dolinu June Morave i onemoguila izvlaenje Nemaca tim pravcem. U Niu su ostali nemaki slabiji zatitni delovi. Oko 13 sati 4. oktobra, 10. i 12. brigada 22. divizije prodrle su u juni i jugoistoni deo Nia, zatim su u grad stigle 8. brigada 22. divizije i 26. brigada 46. divizije sa juga i 23. brigada 45. divizije sa severa i oko 16 sati potpuno ovladale gradom. Njima su pomogli 1. utvreni rejon Crvene armije sa severa i bugarska 6. divizija sa istoka. Snage 46. divizije zaustavile su napad elnih jedinica Grupe armija E" na pravcu Vranje Leskovac i onemoguile im proboj iz Vranja preko Nia. Potom je, divizija 11. oktobra ujutro, izvrila napad na Vranje, koje je branila Borbena grupa Pabst". Toga jutra Nemci su poeli izvlaenje ka Bujanovcu. Potiskujui nemake zatitnice, jedinice 46. divizije su do 15 sati oslobodile Vranje, odakle su se Nemci povukli ka Bujanovcu, a zatim preko Gnjilana na Kosovo. Time je bila

otklonjena opasnost neprijateljskog prodora prema Niu i stabilizovana odbrana na komunikaciji Vranje Leskovac. Druga etapa (11 14. oktobra) obuhvata razbijanje nemake grupacije u rejonu Aleksandrovo, Jugbogdanovac. Glavnina nemake niske grupacije, prodirui 14. oktobra ka Prokuplju, na prostoru Aleksandrovo Jugbogdanovac sukobila se s jedinicama 47. i 24. divizije NOVJ. Jedna nemaka kolona, ojaana tenkovima probila se prema Prokuplju. Kad su grupe s tenkovima prole, glavna kolona je bila prekinuta i ponovo odseena. Razvile su se otre borbe u kojima su preostale nemake snage bile potpuno okruene. U najkritinijem trenutku po neprijatelja, na okruenu nemaku grupaciju poela je da dejstvuje i avijacija Crvene armije, Nemaka kolona je bila zaustavljena na otvorenom prostoru i onesposobljena za dalju borbu i pokret. Tada je usledio napad 47. divizije na odseku Aleksandrovo Jugbogdanovac i 24. divizije na frontu s. Arbanasi Potok, ne dozvoljavajui neprijatelju da se sredi, da posedne poloaje i da ponovo krene u proboj. ' Posle toga su na krilima snaga 47. divizije, levom obalom June Morave i levom obalom Bogdanovake reke, uvedeni u borbu delovi bugarske Oklopne brigade. Nakon dvosatne otre borbe neprijatelj je potpuno razbijen. Nemci su napustili sva motorna vozila i razbeali se ka Prokuplju, delom natrag, preko June Morave, a delom ka Jastrepcu, teei da se, po grupama, probiju ka Kosovu ili Kraljevu. Prethodnica se s tekom mukom probila do Prokuplja, a jedan deo se dohvatio umovitih ogranaka Velikog Jastrepca i prikupio u Kraljevu. Istog dana (14. oktobra) delovi Crvene armije su uli u Kruevac, dok je 2. proleterska divizija razbila etnike snage kod Golubovca Pasjaka, izbacivi iz stroja oko 250 etnika. Tako je posle sedmodnevnih borbi na prostoru od Kruevca do Vranja i od Pirota do Prokuplja potpuno slomljen otpor nemake nilce grupacije i osloboena itava ta teritorija. 344 Zakljuak. Osloboenjem Nia zajedno sa Vranjem, Leskovcem i Kruevcem sve komunikacije u dolini June Morave nalazile su se u rukama NOVJ, ime je onemoguena odstupnica Grupi armija E" dolinom June i Velike Morave na sever i otklonjena opasnost da nemake snage- 5 ugroze pozadinu 1. armijske grupe NOVJ i delova 3. ukrajinskog fronta Crvene armije koji su nastupali ka Beogradu. Grupa armija
Samo 14. oktobra, u borbama na levoj obali June Morave, neprijatelj je imao 2.036 mrtvih, 1.238 ranjenih i oko 700 zarobljenih. Zaplenjena je sva ratna tehnika i sve naoruanje; pored ostalog, 17 tenkova, 7 samolrodnih topova, eelokupno teko naoruanje 37. protivavionskog puka, oko 800 kamiona, 700 puaka, 80 pukomitraljeza, 50 automata, 5 minobacaa, 100 putnikih automobila i 10 radio-stanica. Kod Prokuplja neprijatelj je izgubio jo oko 500 vojnika, a na Kopaoniku 18. oktobra, u borbi protiv Kopaonikog partizanskog odreda, oko 600 vojnika. Od celokupne nilce grupacije spasilo se svega oko 4.000 vojnika, lcoji su se sa komandantom 7. SS divizije generalom Kunom po grupama probili preko Jastrepca i Kopaonika ka Ralcoj i Kraljevu. Petar Vinji, operacije za osloboenje Srbije, 1944, str. 244260.
344

J E " bila je prinuena na povlaenje preko Kosova i dalje dolinom Ibra i Zapadne Morave na sever, odnosno preko Sandaka za Bosnu. Pored postignutih uspeha, u borbama za osloboenje Nia bilo je i nedostataka koji su onemoguili krupnije, bolje rezultate. Najvie slabosti bilo je u dejstvima bugarske 2. armije. Iako je nilcu operaciju trebalo izvesti po zajednikom planu taba 13. korpusa NOVJ i taba bugarske 2. armije, a u skladu sa sporazumom u Krajovi i dogovorom u Pirotu, izostalo je energino dejstvo jedinica bugarske 2. armije. Treba istai da su zadaci jugoslovenslcim i bugarskim divizijama bili dobro postavljeni. Meutim, u realizaciji plana dole su do izraaja mnoge slabosti, prvenstveno zbog slabog rada bugarskih snaga. Reorganizovane posle pada faistikog reima u Bugarskoj 9. septembra 1944, gotovo potpuno s komandnim kadrom bive carske aimije, koji je bio optereen ideololco-politikim shvatanjima i stavovima vladajue bugarske buroazije i saveznikom saradnjom s faistikom nemakom armijom, bugarske trupe nisu ni mogle ispoljiti neke znatnije borbene kvalitete to je jedna od krupnijih slabosti ove operacije, tako da se nikako ne moe meriti uee i doprinos bugarske 2. armije sa brojem angaovanih divizija i vojnika, nego to treba sagledati kroz stvarni ratni doprinos u nilcoj operaciji. Da su se bugarske trupe bolje angaovale i kvalitetnije borile, rezultati nike operacije bili bi daleko vei. Osim toga, jedan ocl nedostataka bilo je odsustvo zajednikog operativnog tela, koje bi rukovodilo operacijom i svim angaovanim snagama, usaglaavalo i usmeravalo njihova dejstva, brinulo o sadejstvu i blagovremenom izvravanju postavljenih zadataka i vodilo rauna o drugim operativnim problemima. Glavni tab Srbije, tab 13. korpusa i tab bugarske 2. armije nisu se dovoljno oseali na frontu a izmeu njih nije bilo najboljeg sporazumevanja. Bugarska 2. armija bila ]e pod komandom 3. ukrajinskog fronta, koji se vie angaovao za borbe oko Beograda, talco da je prepustio Bugare da se snalaze kako znaju i nije uticao na njihovo dosta sporo i loe angaovanje u borbi. Bilo je sluajeva da bugarske jedinice nisu znale zadatke i pravce dejstva jedinica NOVJ, jer takva obavetenja nisu dobijaifi : u borbenim zapovestima i drugim dokumentima to im je, talcoe, stvaralo velike tekoe u toku operacije. Pored toga, injenica je da su neke bugarske jedinice esto usporavale bre dejstv jedinica NOVJ, koje su sa svoje strane inile napore da stvore to povoljnije uslove za sadejstvo u nilcoj operaiji. Pritajeni faistiki elementi u nekim bugarskim komandama i jedinicama toliko su destruktivno delovali da one nisu bile sposobne za namenjene borbene zadatke. Pojedini bugarski oficiri, verovatno jo uvele faistiki zadojeni i neprijateljski nastrojeni prema revolucionarnim promenama u samoj Bugarskoj i zbog njihovog odnosa prema Jugoslaviji, svojim dranjem i odlukama direktno su ili naruku nemalcim jedinicama koje su to koristile. Bilo je i sporenja oko ratnog plena u Niu, zbog ega su intervenisali Glavni tab Srbije i lino Maral Tito, jer bugarske jedinice posle osloboenja Nia nisu krenule u operativno gonjenje Nemaca prema Jugbogdanovu i Prokuplju, nego su skoro

svi ostali u Niu i okolini radi prisvajanja ratnog plena. S druge strane, tabovi i komande NOVJ i Crvene armije znali su da se bugarske trupe nisu aktivirale kao oni, pa su jedinice 13. korpusa NOVJ nosile teite borbe i tukle se svojski, a njih je podravala sovjetska avijacija 17. vazduhoplovne armije. Svi ti operativni problemi bili su proizvod heteregenosti vojske u nikoj operaciji, gde svi vojnici i stareine nisu u istoj meri bili zainteresirani za tokove i rezultate borbi.

OPERACIJA ZA OSLOBOENJE MAKEDONIJE (shema 57) Operacija za osloboenje Makedonije obuhvata napadna borbena dejstva jedinica Glavnog taba NOV i PO Makedonije jaine oko 30.000 boraca i manje angaovanje nove bugarske armije, protiv delova Grupe armija E" i balista, od 8. oktobra do 20. novembra 1944. Sedmog septembra komandant Jugoistoka preneo je nareenje nemake Vrhovne komande da se podruje Jugoistoka mora braniti do poslednjeg vojnika. Teite dejstava nemakih trupa prenosi se na srednji i severni Balkan. Sutradan je nareeno Grupi armija E" da preuzme komandu u Makedoniji i organizuje odbranu do Surdulice. Za komandanta Makedonije, sa seditem u Skoplju, postavljen je general-lajtnant Hajn ojerlen, a za komandanta armijskog pozadinskog rejona general-lajtnant Oto Gulman. Posle kapitulacije carske Bugarske 9. septembra 1944. sva vanija mesta i raskrsnice u Makedoniji posele su nemake trupe i tom prilikom razoruale znatne snage okupacione bugarske 5. armije. U toj situaciji jedinice Glavnog taba NOV i PO Makedonije 345 uspele su da oslobode Prilep, Kruevo, Strumicu, Berovo, Pehevo, Carevo Selo, Kratovo, Juni Brod i Kavadarce i da razoruaju deo bugarskih okupacionih snaga.346
345 Komandant general-major Milrailo Apostoloski, politiki komesar Borko Temelltovski, naelnik taba general-major Pavle Ili. 3l,fc im je 8. septembra Muravljevljeva bugarska monarhofaistika vlada objavila rat nacistikoj Nemakoj, Glavni tab NOV i PO Makedonije zatraio je od Komande bugarske 5. armije da bugarske trupe preu na stranu jedinica NOVJ i zajedniki nastave borbu protiv Nemaca. Meutim, bugarski komandanti su vie voleli da predaju oruje nemakim jedinicama nego NOVJ. Samo oko Bitolja je, posle neznatnog otpora, razoruano oko 8.000 bugarskih vojnika. Jedino je prilepski garnizon sudelovao u b o r b a m a protiv Nemaca oko Prilepa, a svi ostali su se ogluili na poziv Glavnog taba NOV i PO Makedonije. Jedan bugarski bataljon iz 45. puka 15. bugarske divizije je, sa dva artiljerijska diviziona i delovima 10. bugarske granine brigade pod komandom pukovnika Dimitra Mladenova, komandanta 15. artiljerijskog puka, prihvatio poziv 41. divizije NOVJ da zajedniki nastave clejstva, pa je Prilep, uz podrku stanovnitva, osloboen 9. septembra, ali su ga nemake borbene grupe Gulman" i Pabst" ponovo zauzele 19. septembra, posle estokih borbi. Boro Mitrovski, Petnaesti (makedonski) udarni korpus NOVJ, VIZ, Beograd 1983, str. 6984.

Nemake trupe su posebnu panju obratile na obezbeenje komunikacija, a naroito magistrale Solun Skoplje Ni kojom se Grupa armija E" elela koristiti za povlaenje iz Grke prema Beogradu. Radi obezbeenja svog desnog boka i pojaanja jedinica u Makedoniji, Komanda Grupe armija E" uputila je 11. vazdulioplovnu poljsku i 22. peadijsku diviziju, koje su do kraja septembra posele jugoslovensko-bugarsku granicu i vanije raskrsnice u Makedoniji. Grupa armija E" imala je tada u svom sastavu, u Albaniji, Grkoj i ira otocima u Egejskom i Jonskom moru, etiri korpusa i dve samostalne komande sa 9 divizija, 8 tvravskih brigada i vei broj manjih jedinica, oko 350.000 vojnika.347 Planom Komande Grupe armija E" bilo je predvieno da se njene jedinice povlae komunikacijama: Solun Dorjan Strumica tip Skopje i Lerin - Bitolj Prilep Veles Skopje, kao i Solun evelija Veles Skoplje.348 Prema zamisli komandanta Grupe armija E" trebalo je da se glavne snage povlae Moravsko-vardarskom dolinom. Meutim, jedinice NOVJ su presekle odstupnicu dolinom Morave i time onemoguile povlaenje tim pravcem, pa su nemake jedinice bile prinuene da se povlae preko Kosova i dolinom Ibra. Komunikacijom Lje Skadar Podgorica Niki trebalo je da se povlai 21. brdski korpus. Jedinice NOVJ u Makedoniji, koje su u avgustu porasle za est brigada, vodile su teke borbe sa delovima Grupe armija E" i balistima, koji su teili da odbace snage NOV u Makedoniji sa komunikacija kako bi omoguili nesmetano izvlaenje nemakih snaga. Prednji delovi Grupe armija ,,E" uspeli su do kraja septembra da odbace jedinice NOVJ od raskrsnica Prilep, Kavadarci, Strumica, Berovo, Pehevo, Calevo Selo, ali ne i sa komunikacija koje su i dalje ostale pod njihovim udarom. Istovremeno, brojno stanje jedinica NOV u Makedoniji stalno se poveavalo. To je jaalo njihovu operativnu sposobnost, tako da
347 Sastav Grupe armija E": 21. brdski armijski korpus, u Albaniji sa ta1?&iii,u Tirani, sastava: 181. i 297. peadijska divizija; 22. brdski armijski korpus sa tabom u Janjim, sastava: 104 lovaka divizija, 964, 966, i .1017. tvravska brigada i druge m a n j e jedinice; 68. armijski krptis, sa tabom u Atini, sastava: 11. vazduhoplovna poljska divizija, 117. lovaka i 41. tvravska divizija; 91, armijski korpus sa tabom u Solunu, sastava: 4. SS policijska motorizovana divizija, 963. tvravska brigada, nekoliko bataljona i oko 100 obalskih baterija; Komanda tvrave Krita, sastava: 22. peadijska divizija i 133. tvravska brigada; Komanda istonog Egeja, sastava: jurina divizija Rodos", tri tvravske brigade i vei b r o j m a n j i h jedinica rasporeenih na otocima. Boro Mitrovski, n.d., str. 6265. 348 Postepeno izvlaenje jedinica Grupe armija E" iz Grke poelo je krajem avgusta. Meu prvima je prela grko-jugoslovensku granicu 4. SS policijska motorizovana divizija, a poslednji su bili zatitniki delovi, koji su uli u Jugoslaviju 2. novembra 1944. godine. Boro Mitrovski, n.d., str. 154159, 181185.

su bile sposobnije za predstojee zavrne borbe protiv Grupe armija ,,E". Zapravo, do 18. oktobra formirano je jo 12 makedonskih brigada. Pored 41. divizije koja je formirana 25. avgusta, do 19. oktobra formirane su jo 42, 48, 50, 51. i Kumanovslca divizija, od kojih su nastali 15. koi~pus, sastava 41, 48. i 49. divizija; 16. korpus sastava 42. i Kumanovska divizija, i Bregalniko-strumiki korpus, sastava 50. i 51. divizija. U ova tri korpusa bilo je preko 30.000 boraca.349 U duhu dogovora u Krajovi, gde je maral Tito primio delegaciju oteestvenofrontovske vlade Bugarske i dao saglasnost da delovi bugarskih jedinica mogu uestvovati u borbama protiv Nemaca na tlu istonog dela Jugoslavije, otili su u Sofiju komandant i politiki komesar Glavnog taba Makedonije da bi sa rukovodstvom nove bugarske armije izradili plan zajednikih dejstava u Makedoniji. Na tri sednice, koje su odrane u tabu 3. ukrajinskog fronta, sa glavnolcomandujuim bugarske armije i generalom Urumovim, komandantom bugarske 4. armije, dogovoreno je da snage NOVJ i delovi bugarske 1. i 4. armije to pre oslobode istonu Makedoniju i izbiju u dolinu Vardara da bi preselili odstupnicu nemakim snagama iz Grke. Zadaci jedinica bili su sledei: Bregalniko-strumiki korpus, koji se nalazio u istonoj Makedoniji, sa 50. divizijom u izvornom delu Bregalniee i 51. (strumika) divizijom u rejonu Strumica Radovite, imao je zadatak da, uz pomo 5. i 7. divizije bugarske 4. armije, oslobodi teritoriju od jugoslovensko-bugarske granice do Vardara i od Bregalniee do jugoslovensko-grke granice, a zatim da 50. divizijom sadejstvuje sa 16. korpusom pri osloboenju Velesa i Slcoplja; 16. korpus: Kumanovska divizija u rejonu Kriva Palanka Kumanovo Bujanovac Skopska crna gora, 42. divizija u rejonu Skoplje Veles Suha Gora, u sadejstvu sa 50. divizijom Bregalnikostrumikog korpusa, imao je zadatak da oslobodi Veles i Skoplje, a delom snaga da sadejstvuje sa bugarskom 1. armijom na krivorekom pravcu, koja je imala 1. i 2. diviziju; 15. korpus: 41. divizija u rejonu Pletvar Gradsko Kavadarci evelija, 49. divizija u rejonu Bitolj Resen, 48. divizija u zapadnoj, Makedoniji, imao je zadatak da oslobodi Povadarje, Pelatab 15. korpusa sainjavali su: komandant m a j o r Tihomir Miloevski, politiki komesar Naum Naumovski, naelnik taba kapetan ivojin Rosi. itab 16. korpusa sainjavali su: komandant potpukovnik Petar Brajovi, politiki komesar Boro ulcar, naelnik taba Kota Jamak. tab Bregalniko-strumilcog korpusa sainjavali su: komandant pukovnik Peco Trajkov, poitiki komesar pukovnik Gojo Stefkovski, naelnik taba potpukovnik Vujadin Popovi. Brojno stanje 15. korpusa (oktobra 1944) iznosio je 11.340 boraca 16. korpusa (oktobra 1944) 6.737 boraca i Bregalniko-strumikog korpusa (24. novembra 1944) 11.963. Narodnoosobodilaka vojska Jugoslavije, str. 360365; 856859; Istorija makedonskog naroda, knj. 3, str. 439443; Boro Mitrovslci, n.d., str. 100108; Zbornik NOR-a, tom VII, knj. 4, dok. br. 118 (214238).
349

goniju, oblast izmeu Ohridskog i Prespanslcog jezera i zapadnu Makedoniju.350 Borbena dejstva za osloboenje Makedonije ine tri operativne celine odnosno operacije, i to: borbe za osloboenje istone Makedonije, borbe za osloboenje zapadne Makedonije i borbe za osloboenje Velesa i Skoplja. Borbe za osloboenje istone Makedonije (8. oktobra 7. novembra) poele su 8. oktobra, ali su se dejstva sporo razvijala, jer se bugarske jedinice nisu dovoljno angaovale iz istih razloga koji su navedeni u niskoj operaciji. Nemaka 22. peadijska i 11. vazduhoplovna poljska divizija, koje su zatvarale strumiki, bregalniki i krivoreki pravac, odluno su se branile. Na krivorelcom pravcu, koji su zatvarala dva puka 11. vazduhoplovne poljske divizije, a do 22. oktobra Nemci su u rejon Stracina prikupili 47. puk i 22. dopunski bataljon 22. divizije, napadani su 17. i 18. brigada Kumanovske divizije i delovi 1. i 2. bugarske divizije. Zajednika dejstva poela su 7. oktobra. Bugarska 1. armija je ovladala Krivom Palankom, ali posle dvodnevnih borbi koje je vodila sa jednim bataljonom iz nemake 11. divizije. Posle toga su se pregrupisale bugarske snage i 12. oktobra poele napad na stracinske poloaje, koje je branio ojaani puk iste divizije. Tek 18. oktobra ovladale su delom tih poloaja. Ponovno su se pregrupisale bugarske 1. i 2. peadijska divizija, pa su uz podrku artiljerije i avijacije 22. oktobra krenule u napad na stracinske poloaje i zauzele ih posle etvoro dnevnih borbi. Napad na Kumanovo, koje su branile snage 22. divizije, poeo je posle pregrupisavanja, poetkom novembra i trajao do 11. novembra. Nemci su se nou 10/11. novembra povukli ko Skoplju, ostavljajui u Kumanovu samo zatitne delove. U Kumanovo su 11. novembra uli jedinice Kumanovskog vojnog okruga, 17. i 18. brigada Kumanovske divizije i delovi bugarske 1. divizije.351 Oigledno je da je sporo i neodluno nastupanje bugarskih jedinica od Krive Palanke do Kumanova (oko 60 km) trajalo punih 36 dana, iako je planirano da se zavri mnogo ranije. To je doprinelo da jedinice nemake 11. i 22. divizije aktivnim ej.skinut uspeno obezbede desni bok Grupe armija ,,E", koja se povlaila dolinom Vardara. Na bregalnikom pravcu su dejstvovale 50. divizija Bregalnilco-strumikog korpusa NOVJ i ojaana 5. divizija bugarske 4. armije protiv 16. puka nemake 22. divizije. Napad je poeo tek 16. oktobra, poto je komandant bugarske 4. armije od 8. do 13. oktobra svu panju
350 Prema postignutom sporazumu, bugarske snage su angaovane po sledeem: na krivorelcom pravcu: 1. armija, sastava: 1. i 2. divizija ukupno 7 peadijskih, 3 artiljerijska i 1 ininjerijski puk, 3 mitraljeska i 3 protivtenkovska bataljona, 2 konjika diviziona i pritabslci delovi; na bregalnikom i stritmikom pravcu: 4. armija, sastava: 5. 1 7. peadijska divizija i Konjika brigada. Boro Mitrovski, n.d., str. 185190. 351 Tu su prestala dejstva bugarske 1. armije na teritoriji Makedonije koja se posle toga prebacila na Kosovo.

usredsredio na Bukovilc, gde se nalazila jedna nemaka eta, dok su na glavnom pravcu Carevo Selo Koani bugarske jedinice ostale neaktivne. Za to vreme je 50. divizija NOVJ dejstvovala 14. i 19. brigadom na komunikacijama tip Koani i Radovite tip, a 4. i 3. brigada, Konjiki eskadron Glavnog taba Makedonije i jedinice komandi mesta i podruja napadali su na nemaka uporita du komunikacije Berovo Pehevo Carevo Selo. Tako su 4. i 13. brigada 13. oktobra oslobodile Berovo i Pehevo i ovladale visovima Golak i avka, a delovi bugarske 5. divizije, iskoristivi ovaj uspeh jedinica NOVJ, bez dodira s neprijateljem, izbile su 17. oktobra na prevoj Dami tepe (kod Strumice) i tu ostali pasivni i neangaovani sve do osloboenja Strumice. Na insistiranje Glavnog taba NOV i PO Makedonije, sredinom oktobra, bugarska Vrhovna komanda je naredila komandantu 4. armije da pree u opti napad, koji je trebalo izvesti 15. oktobra. Meutim, delovi bugarske 5. divizije bili su sve do 17. oktobra angaovani u borbama kod Carevog Sela i Trabatovita, a 13. i 14. brigada 50. divizije NOVJ, drei se dogovorenog plana i ne znajui da bugarske jedinice kasne sa napadom dva dana, jer nisu bile obavetene od Bugara, poele su 16. oktobra napad na neprijateljske utvrene poloaje na liniji Kalimanc Bigia i u Koanima. Posle upornih borbi 13. makedonska brigada je 18. oktobra ovladala poloajima i uspostavila vezu sa delovima bugarske 5. divizije. Nastavljajui nastupanje, 14. brigada je 22. oktobra oslobodila Koane. Od 22. do 27. oktobra 50. divizija NOVJ i bugarska 5. divizija vodile su borbe za osloboenje tipa, ali bez uspeha. Videvi da se saradn j a sa bugarskim jedinicama teko ostvaruje i da ove odugovlae sa direktnim napadom na grad, 50. divizija je sama preduzela napad i 8. novembra oslobodila tip. Bugarske jedinice su se i dalje zadravale na liniji Kuiino Sokolarci. Strumiki pravac do polovine oktobra zatvarao je 65. puk nemake 22. divizije, a zatim Borbena grupa Katner". Na tom pravcu su angaovane 51. divizija NOVJ i bugarska 7. divizija. U vremenu od 21. do 29. oktobra 51. divizija izvrila je niz uspenih napada nakon ega je 5. novembra oslobodila Strumicu, a 7. novembra Valandovo, Udovo i Dojran. Bugarska 7. divizija, sve do 29. oktobra, uopte nije prela u nastupanje, a od 29. oktobra do 5. novembra ula je u Novo Selo, istono od Strumice, odakle se, pod pritiskom 51. divizije, nemaki 3. bataljon 65. puka 22. divizije povukao preko Strumice i tipa ka Skoplju. Nakon povlaenja nemakih jedinica bugarska 7. divizija ula je 6. novembra u ve osloboenu Strumicu. Borbe za osloboenje zapadne Makedonije (29. oktobra 8. novembra). Zamisao taba 15. korpusa bila je da se najpre oslobodi Prilep i presee komunikacija Veles Bitolj. Prema tome, 41. divizija trebalo je da sa svoje tri brigade napada na grad, dok je 49. divizija trebalo da jednom brigadom blokira Pie tvar i zatvori komunikaciju prema Gradskom, a jednom brigadom napada Topolane i Trojkrsti, zatvarajui istovremeno komunikaciju prema Bitolju. Jedinice 48. divizije trebalo je i dalje da dejstvuju na komunikaciji Ohrid Struga.

Napad na Prilep poeo je 29. oktobra i posle vrlo otrih borbi grad je osloboen 2. novembra, ime je bio preseen pravac Veles Bitolj kojim su se izvlaile nemake snage koje su se jo nalazile u Pelagoniji. Potoni se 49. divizija orijentisala na jug radi sadejstva sa 48. divizijom, a 41. divizija ka Vardaru. Odseeni nemaki delovi, posle dvodnevnih borbi kod Mogile, u kojima su im razbijena i unitena dva artiljerijska diviziona, povukli su se od Bitolja koga su jedinice 49. divizije 5. novembra oslobodile, za Ohrid. Time je preseena odstupnica nemakoj Borbenoj grupi tajerer", koja se kao poslednja nemaka jedinica povlaila iz Grke. Za gonjenje neprijatelja i osloboenje podruja oko Ohridskog i Prespanskog jezera angaovani su 48. i delovi 49. divizije, dok je 41. divizija, kao rezerva Glavnog taba Makedonije, upuena u dolinu Vardara. U borbama 7. i 8. novembra osloboeni su Ohrid i Struga, a Borbena grupa tajerer" se preko prevoja afa i Sanesa probila u Albaniju. Time su bile zavrene borbe sa nemakim snagama u zapadnoj Makedoniji i 15. korpus je mogao da pristupi razbijanju balistikih snaga na prostoru Kievo Gostivar Tetovo.352 Osloboenjem Pelagonije i oblasti oko Ohridskog i Prespanskog jezera olakalo je 16. korpusu da pripremi osloboenje doline Vardara. Borbe za osloboenje Velesa i Skoplja poele su 9. a zavrile se 14. novembra. U Velesu i Skoplju bile su jake nemake posade, jer su to vane raskrsnice puteva u dolini Vardara, kuda su se nemake snage morale povlaiti iz Grke. O s l o b o e n j e V e l e s a tab 16. korpusa je poverio 42. diviziji, koja je 9. novembra u j u t r o krenula u napad. Postigavi iznenaenje, 3. i 8. brigada brzo su savladale obezbeujue delove u rejonu Vrnika, kod eleznike stanice i na uu Topolke i do 9 sati izbile na ivicu grada. Posle ulinih borbi, brigade su potisnule Nemce ka Vardaru i oslobodile taj deo grada. Nemake jedinice koje su odstupale iz tipa pruile su pomo posadi u Velesu i omoguile joj da se pod njihovom zatitom povue na levu obalu Vardara i, dalje, prema Skoplju. Poto su nemake jedinice prilikom povlaenja sruile mostove na Vardaru, 8. brigada je tek nou 9/10. novembra, uz pomo stanovnitva, prela Vardar i produila ka Katlanovu, nemailazei na nemaki otpor. Osloboenjem Velesa Nemci su bili liejri "vanog saobraajnog vora, a Glavnom tabu Makedonije omogueno je spajanje 50. i 42. divizije i stvoreni su uslovi za osloboenje Skoplja, poslednjeg nemakog uporita na teritoriji Makedonije. Osloboenje Skoplja. Poetkom novembra stalnu posadu Skoplja sainjavale su tvravska brigada Angermiler" i alarmne jedinice". Tada je u Skoplje stigao i 3. bataljon 65. grenadirslcog puka. Glavnina nemakih snaga bila je na desnoj obali Vardara i u junom delu grada. Posednuti objekti u gradu bili su fortifikacijski ureeni za krunu odbranu, a vee zgrade i mostovi na Vardaru pripremljeni su za ruenje. Posle gubitka Kumanova tab 22. peadijske divizije odredio je 47. puk da brani Skoplje, tvravsku brigadu Angermiler" postavio na
352

Boro Mitrovski, n.d., str. 194225.

ulazu u Kaaniku klisuru radi prihvata snaga iz Skoplja, a 3. bataljon 65. puka uputio za Kaanik, tako da se brani Skoplje do 24 sata 14. novembra, kako bi obezbedio izvlaenje nemakih snaga iz grada i okoline ka Kaaniku. Glavni tab NOV i PO Makedonije planirao je da Skoplje oslobode 42. i 50. divizija, u sadejstvu sa 16. brigadom Kumanovske divizije. Meutim, t a j plan nije u potpunosti ostvaren zato to je, posle osloboenja tipa, 50. divizija sporo nastupala preko Velesa i Katlanova ka Skoplju. Tako su se 11. novembra pred Skopljem nalazile samo 3. i 12. brigada 42. divizije. Ne ekajui 50. diviziju, tab 16. korpusa odluio je da napad izvri 42. divizija uz sadejstvo 16. brigade. Nou 12/13. novembra unitene su posade na Krstovaru i u mestu Gornje Lisie, a 13. novembra pre zore poeo je opti napad na Skoplje. Nailazei na slab otpor, jedinice 12. i 3. brigade brzo su izbile u rejon dravne bolnice, aerodroma i eleznike stanice. Zatim, pod zatitom magle i uz pomo ranije naoruanih udarnih grupa u gradu, one su prodrle ka centru grada i blokirale sve zgrade posednute od Nemaca. Do pada mraka, savladan je otpor neprijatelja na desnoj obali Vardara, osim u zgradama Oficirskog doma, Narodne banke i Uiteljske kole gde je otpor savladan u toku noi i sutradan, 14. novembra. Zahvaljujui portvovanju boraca i pripadnika udarnih grupa spreen je pokuaj nemakih jedinica da srue mostove na Vardaru i izvestan b r o j zgrada. Zbog sporog nastupanja 50. divizije i 8. brigade 42. divizije preko Katlanova ka Skoplju, Nemcima je polo za rukom da se nou 13/14. oktobra izvuku u pravcu Kaanika uz neznatne gubitke. etrnaestog novembra 1944. bila je konano osloboena Vardarska Makedonija, osim srezova Tetovo, Gostivar i Kievo, gde su se branili balisti oko 12 15.000, a negde se spominje da ih je bilo 18.000. Unitenje balista (15 19 novembra). U duhu opteg plana, Glavni tab NOV i PO Makedonije naredio je 10. novembra tabu 15. korpusa da oslobodi rejone zaposednute od balista, za to je tab 15. korpusa angaovao 41. i 48. diviziju i 7. brigadu 49. divizije. Napad je poeo 15. novembra. Istog dana je osloboeno Kievo i vodile su se otre borbe protiv balistikih grupacija iz Kieva i Gostivara i okoline. Tek posle dvodnevnih borbi, jedinice 15. korpusa oslobodile su celo podruje kievskog bazena, a 18. novembra i Gostivar. U Gostivaru i okolini zaplenjeno je dosta oruja, municije i druge ratne oprene. Zarobljeno je ili se predalo nekoliko hiljada balista i njihovih jiristglica. Po osloboenju Skoplja tab 16. korpusa uputio je 50. diviziju i 3. i 12. brigadu 42. divizije ka Tetovu, a Kumanovsku diviziju i 8. brigadu 42. divizije ka Kaaniku. Posle petodnevnih borbi kod hidrocentrale Matka" i okolnih sela ove jedinice su 19. novembra oslobodile Tetovo, zaplenivi velike koliine oruja, municije i druge ratne opreme. Posle toga su jedinice NOVJ preduzele ienje podruja oko Kieva, Gostivara i Tetova, kao i na Skopskoj Crnoj gori od razbijenih i odbeglih balistikih grupa.353
353

Boro Mitrovski, n.d., str. 225294.

Osloboenjem Kieva, Gostivara i Tetova slomljen je poslednji neprijateljski otpor na teritoriji Makedonije. Prvi put u svojoj istoriji makedonski narod je, u oruanoj borbi zajedno s ostalim narodima Jugoslavije, izvojevao slobodu i nezavisnost i Makedonija je postala ravnopravan lan nove Jugoslavije. Zakljuak. Borbe jedinica NOVJ u Makedoniji protiv nemakih snaga Grupe armije E" bile su uspene: Nemakim kolonama, delovima koji su bili u obezbeenju i posadama naneti su osetni gubici u ivoj sili (Nemci su imali 30.000 izbaenih iz stroja), tehnici i ratnom materijalu, usled ega je, prema priznanju komandanta Grupa armija E", povlaenje njegovih jedinica kroz Makedoniju bilo usporeno za 10 do 12 dana koji su za Grupu armija ,,E" bili dragoceni.3S4 Dok su jedinice NOVJ vodile borbe protiv glavnine nemakih snaga Grupe armija ,,E" u povlaenju iz Grke, dotle su bugarske jedinice vodile borbe protiv manjih delova nemakih snaga koje su obezbeivale glavninu. Od 13 veih naseljenih mesta u istonoj Makedoniji, jedinice NOVJ oslobodile su 8, zajedno sa Bugarima 3, dok su bugarske jedinice oslobodile samo 2 mesta. Glavni grad Makedonije Skoplje i celu zapadnu Makedoniju oslobodile su jedinice NOVJ. Bregalniko-strumiki korpus, dejstvujui u prostoru izmeu Bregalnice, Vardara i jugoslovensko-bugarsko-grke granice, primio je na sebe najvei teret, jer je, pored borbi protiv nemakih pobonica upuenih prema Novom Selu i Carevom Selu, vodio jake borbe i protiv Nemaca u dolini Vardara i na pravcu Strumica tip Veles. Osloboenje istone Makedonije, u odnosu na predvieni plan, sporo se odvijalo, emu je, pored ostalog, doprinelo kolebljivo ponaanje bugarskih jedinica u borbama protiv Nemaca, to je posledica slabog stareinskog kadra koji je u veini regrutovanom od oficira stare armije. Da su bugarske snage bile malo energinije, ovaj deo Makedonije bio bi ranije osloboen, a jedinice Grupe armija ,,E" bile bi u dolini Vardara dovedene u teu situaciju. Borbe za osloboenje Skoplja bile su veoma sloene u pogledu prikupljanja snaga i naina izvoenja napada. U box^bama za unitenje balista osloboenja Kieva, Gostivara i Tetova neposredno je rukovodio i koordinirao ra : d>jedinica Glavni tab NOV i PO Makedonije. Za uspeno izvrenje ovog zadatka angaovano je dovoljno snaga 12 brigada od ukupno 22, to je omoguilo brzo i potpuno unitenje,balistikih snaga. U ovim borbama jedinice NOV i PO Glavnog taba Makedonije su pokazale da su potpuno sposobne za frontalne borbe i izvoenje sopstvenih operacija. U tim borbama one su izdrale jake protivnapade neprijatelja (48. i 50. divizija), vrile smele manevre i protivnapade (48. divizija 16. novembra), izvodile organizovani napad uz podrku arti354 Zavrne operacije za osloboenje Jugoslavije 19441945, 140191; Oslobodilaki rat, knj. 2, 345375; Mihailo Apostolski, Zavrne operacije u Makedoniji, VIZ, Beograd 1953, str. 89284; Boro Mitrovski, Operacije za osloboenje Makedonije, Narodnooslobodilaki rat i socijalistika revolucija u Jugoslaviji. Beograd 1978, Zbornik, str. 101123. Boro Mitrovski, Operacije protiv nemake Grupe armija E" i osloboenje Makedonije, VIG 1/1975, 73-86.

Ijerije i minobacaa i vrile smela i energina gonjenja danju i nou, a komandovanje je bilo na visini ratnih potreba. Za ovakav uspeh najvanije je bilo to to je ljudstvo jedinica Glavnog taba Makedonije ispoljilo visoke borbene kvalitete jer je oslobodilo svoju teritoriju, a narod ih je, osobito omladina, svestrano podravao i pruao veliku pomo. KOSOVSKA OPERACIJA (shema 58) Kosovska operacija obuhvata napadna borbena dejstva 13. korpusa NOVJ i Operativnog taba NOV i PO za Kosovo i Metohiju i bugarske 2. armije i 3. i 5. brigade NOV Albanije protiv delova Grupe armija E", balista i etnika, od 15. oktobra do 20. novembra 1944, za osloboenje Kosova i Metohije. Spajanjem 1. armijske grupe NOVJ sa jedinicama Crvene armije kod Mladenovca 11. oktobra i osloboenjem Nia, najvanijeg komunikacijskog vora na moravsko-vardarskom pravcu, 14. oktobra 1944, definitivno je preseena odstupnica Grupi armija E" dolinom June i Veiike Morave, ime je ova grupacija prisiljena na povlaenje preko Kosova polja i Rake ka Kraljevu i Prijepolju. U stvari za njeno dalje izvlaenje iz Grke i Makedonije ostala je komunikacija dolinom Vardara i Ibra, koja se od Kosovske Mitrovice rava u dva kraka prema Bosni: jedan preko Novog Pazara, Sjenice, Prijepolja i Viegrada, i drugi preko Kraljeva, aka, Uica, Bajine Bate, Ljubovije i Zvornika. Da bi to neposrednije rukovodio jedinicama, tab Grupe armija E" je 14. oktobra prebaen iz Soluna u Stari Trg, kod Kosovske Mitrovice, gde je ostao sve do 15. novembra 1944, kada se avionom prebacio u Sarajevo. 355 Radi stvaranja uslova za uredno povlaenje preko Kosova, tab Grupe armija E" je, za obezbeenje desnog boka, Borbenom grupom Langer" zauzeo fcurumljiju i zatvorio pravac od Prokuplja prema Podujevu, a Borbena grupa Bredov" kod Bujanovca je titila pravac prema Gnjilanu i Pritini. Prostor izmeu ovih borbenih grupa Nemci su drali sa oko 6.000 balista sa Kosova.356 Za obezbee355 Sekula Joksimovi, Prilog prouavanju uea Bugarske narodne armije u zavrnim borbama za osoboenje Kosova, VIG, 12/1982, str. 199; Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 4, str. 11521177. ^ 356 Radi to uspenije odbrane ovih pravaca, u Pritini je 17. oktobra improvizovan tab sa general-majorom Erihom olcom na elu, sa zadatkom da objedini dejstva tih snaga. Ovaj tab je bio ovlaen da moe upotrebljavati prolazee jedinice radi p a r i r a n j a dejstvima snaga NOVJ i bugarskih jedinica. Borbena grupa Langer", sastava: jurina eta, izviaka eta sa 6 lakih tenkova i vod pionira. Borbena grupa Bredov", sastava: jedan bataljon 47. grenadirskog puka i jedan bataljon i jedna eta 65. puka 22. divizije, 1. i 2. bataljon 22. puka 11. vazduhoplovne poljske divizije, 22. pionirski bataljon, delovi 122. izviakog bataljona sa oko 10 tenkova, 3. i 4. divizion 22. artiljerijskog puka 22. divizije, kao i 2. i haubilci divizion artiljerijskog puka 11. vazduhoplovno-poljske divizije. Sekula Joksimovi, n.., str. 199.

n j e levog boka u Metohiji i sldadita 21. brdskog armijskog korpusa u Prizrenu, angaovana je Borbena grupa Skenderbeg" koja je uglavnom drala Pe, akovicu i Prizren.357 Da bi se obezbedila borbena veza izmeu Grupe Sole" i 34. armijskog korpusa, sa snagama kod Kraljeva, unutar Grupe Sole" je formirana Grupa uster vodau".358 U to vreme na Kosovu nije bilo jaih snaga NOVJ. Najvia komanda za to podruje bio je Operativni tab NOV i PO za Kosovo i Metohiju, koji je 14. septembra 1944, po nareenju Vrhovnog taba NOV i POJ, neposredno potinjen Glavnom tabu NOV i PO Srbije, 35 ' sa zadatkom da dejstva jedinica uskladi s planovima glavnih tabova Srbije i Makedonije. Pod njegovom komandom na poetku borbi za osloboenje Kosova i Metohije, nalazilo se pet kosovslco-metohijskih brigada i vie drugih teritorijalnih jedinica. Sa ovim jedinicama su sadejstvovale 3. i 5. brigada NOV Albanije, koje su dole na teritoriju Jugoslavije na osnovu dogovora Vrhovnog taba NOV Jugoslavije i Glavnog taba NOV Albanije.360 Meutim, tih sedam brigada nisu bile dovoljne da bi se uspeno vodile borbe s brojnim jedinicama Grupe armija E" koje su poele da se sredinom oktobra slivaju na to podruje. Zbog toga je Glavni tab Srbije jo angaovao 13. korpus NOVJ, a Komanda 3. ukrajinskog fronta uputila je bugarsku 2. armiju. 361 Na osnovu zajednikog plana Glavnog taba NOV i PO Srbije i taba bugarske 2. armije za dejstva protiv nemakih jedinica i balista na Kosovu i Metohiji, jedinice su angaovane po sledeem: 24. diviz.ija NOVJ (bez 17. brigade), uz podrku bugarske artiljerije, pravcem Krtinjak Polatna Bajgora, sa zadatkom da zauzme Vuitrn i Kosovsku Mitrovicu i presee komunikaciju Pritina Kosovska Mitrovica Raka;
357 Borbena grupa Skenderbeg", formirana od deiova ranije razbijene 21. SS divizije Skenderbeg" i oko 4.000 nemakih mornara iz Grke ukupno oko 7.000 vojnika. Zbornik NOR-a, tom XII, toj. 4, dok. 162. 358 tab artiljerijskog komandanta 468, koji je imajui komandno mesto u Rakoj, trebalo da osigura dolinu Ibra na odseku Kosovska Mitrovica Ue prema istoku. ^ -, ' 359 Vrhovni tab NOV i POJ, s obzirom na predstojea ofanzivna dejstva, preduzeo je niz organizacionih mera. Tako je Glavni tab NOV i PO za Kosmet Itoji je, prema njegovom nareenju prvih dana septembra 1944. bio preimenovan u Operativni tab, ve 14. septembra potinjen Glavnom tabu NOV i PO Srbije. Za komandanta Operatiyndg taba postavljen je Fadilj Hoda, za politikog komesara Krsto Filipovi, za zamenika komandanta Milutin Pavlii Brka, a za lana taba Pavle Jovievi. 360 Poetkom oktobra 1944, po nareenju Glavnog taba NOV Albanije a na zahtev Vrhovnog taba NOV i POJ, na Kosovo su stigle 3. i 5. brigada NOV Albanije. Po zavretku kosovske operacije, na front u Sandak prele su 3, 5. i 25. brigada NOV Albanije, t j . 5. divizija NOV Albanije. Zbornik NOR-a, tom I, knj. 19, str. 656, 681 i 73. 361 U kosovskoj operaciji angaovane su sledee snage: NOVJ: 13. korpus 22, 24. i 26. divizija; 1, 2, 3, 4. i 5. kosovsko-metoliijska brigada; bugarska 2. armija 4, 6, 9. i 12. peadijska i 2. konjika divizija i Oklopna brigada; 3. i 5. brigada NOV Albanije.

 delovi bugarske 2. armije (4. divizija i Tenkovska brigada) pravcem Kurumlija Podujevo, sa zadatkom da ovladaju Malim Kosovom, a zatim da produe dejstvo ka Pritini; bugarska 12. divizija i 5. kosovsko-metohijska brigada upuene su pravcem Lebane Medvea Pritina, sa zadatkom da dejstvom prema Pritini olakaju prodor snaga od Kurumlije prema Pritini; 46. divizija NOVJ i bugarska 2. konjika divizija nastupale su pravcem Bujanovac Gnjilane Uroevac, sa zadatkom da zauzmu Gnjilane, a zatim dejstvuju ka Uroevcu i Pritini; 2. i 3. kosovsko-metohijska brigada bile su juno od Bujanovca za dejstva preko Karadalca, ka Uroevcu. U Metohiji su, prema Borbenoj grupi Skenderbeg" rt rejonima Pei, akovice i Prizrena, jo odranije bile angaovane 1. i 4. kosovsko-metohijska brigada NOVJ, kojima su kasnije pomagale 3. i 5. brigada NOV Albanije. Bitni operativni elementi borbenih dejstava ispoljeni su kroz borbe za Prepolac i Podujevo, razbijanje etnika i balista, i za osloboenje Pritine, Kosovske Mitrovice i Pei. Uvodne borbe (16 22. oktobra). Poetak napada bio je predvien za 23. oktobar. Do tada je trebalo da sve jedinice odbace nemake isturene delove i zauzmu to povoljnije polazne poloaje za napad. Meutim, s obzirom na to da Nemci nisu imali dobro organizovanu odbranu, jer su samo balistike jedinice bile blagovremeno posele poloaje, odgaanjem napada do 23. oktobra izgubljeno je dragoceno vreme, naroito od Kurumlije ka Pritini, kuda je trebalo da nastupaju tri bugarske peadijske divizije i Tenkovska brigada, dok su Nemci imali samo manje izviake delove. Delovi bugarske 4. divizije i Tenkovske brigade 16. oktobra razbili su nemake m a n j e sastave istono od Kurumlije i produili dejstvo prema Prepolcu. Da bi zadrao Bugare, tab Grupe armije E" je u prvom momentu na taj pravac mogao da uputi samo ljudstvo sopstvenog taba jaine jedne ete sa tri protivtenkovska topa. Ti slabi delovi, sa pukovnikom Langerom na elu, 17. oktobra su, uz pomo razbijenih izviakih delova, organizovali odbranu na prevoju Prepolca. Te slabe snage, kasnije uz pomo balistikih snaga, zadravale su tako jake bugarske snage sve do 31. oktobra i omoguile Nemcima da dovlaenjem novih '.jedinica zatvore ovaj najosetljiviji pravac za Grupu armija E". Jedinice bugarske 12. divizije i 5. kosovsko-metohijske brigade na pravcu Medvea Pritina izbile su bez borbe 18. oktobra na liniju Brenilc Ajkobila, gde su zadrane otporom balistikih jedinica i kolskog bataljona bive divizije Skenderbeg". Za to vreme voene su borbe kod Bujanovca i obostrani napadi nisu dali znaajne rezultate. Tok optih dejstava (23. oktobra 20. novembra). Za 23. oktobar bilo je predvieno da jedinice NOVJ i bugarska 2. armija preu u napad na svim pravcima: Kurumlija Podujevo Pritina i Bujanovac Gnjilane Pritina. Istovremeno, tab bugarske 2. armije pripremio je da izmeu 4. i 12. divizije uvede u borbu 9. diviziju, a 6. diviziju na desno krilo 4. divizije, u zahvatu komunikacije Kurumlija

' Podujevo. Napad 23. oktobra na pravcu Prepolac Podujevo nije poeo kako je bilo predvieno, jer je bugarska 2. armija vrila nasilna izvianja i vodila borbe lokalnog karaktera sve do 25. oktobra. Nasuprot tome, 24. divizija NOVJ je prela 23. oktobra u napad na pravcu Krtinjak Bajgora i prvoga dana 11. i 13. brigada ovladale su poloajima balista u rejonu Taevca, Krtinjak, Ugljarski kr. Nastavljajui dejstva, nakon est dana neprekidnih borbi 28. oktobra su izbile: 13. brigada preko Pardusa, juno od Otrog koplja, na Bajgoru, a 11. brigada na liniju Pakatica Koandol, ime je neposredno bila ugroena Kosovska Mitrovica. Jedinice bugarske 2. armije, meutim, nisu iskoristile uspeh 24. divizije, niti preduzele napad prema predvienom planu. Umesto da za tri dana slome otpor nemakih jedinica i ovladaju Podujevom, one do k r a j a oktobra nisu prele ak ni Prepolac. Islcoristivi neaktivnost bugarske 2. armije, Nemci su, orijentiui deo svojih snaga i jae balistike jedinice od Podujeva, Crnog Vrha i Otrog koplja, 28. oktobra izvrili protivnapad na 24. diviziju u rejonu Bajgora. Ostavljena bez ugovorene podrke artiljerije i uporednog dejstva bugarske 2. armije na" pravcu Prepolac Podujevo, 24. divizija je dovedena u vrlo teku situaciju, te se uz gubitke od 118 mrtvih i 209 ranjenih povukla na liniju Ugljarski kr Krtinjak. Posle ovih borbi 24. diviziju je smenila 22. divizija NOVJ. Za to vreme nisu postignuti neki znaajniji rezultati ni u borbama na pravcu Medvea Pritina, ni u rejonu Bujanovca. Tek obnovljenim napadom 1. novembra, kada su se jedinice bugarske 2. armije jae angaovale, Nemci iz Borbene grupe Lenger" odbaeni su sa Prepolca na liniju Baraina ajkovac Glavnik. Time je 2. armija izvrila prvi deo zadatka, ali sa puno zakanjenja, jer su sad Nemci bili u stanju da ojaaju Borbenu grupu Langer" sa osam bataljona, dva artiljerijska diviziona i etom tenkova.362 Zbog toga napadi bugarske 2. armije i 22. divizije NOVJ od 3. do 15. novembra nisu imali uspeha. Poto je uvela u borbu 9. diviziju, a 12. diviziju ojaala 6. graninim pukom, bugarska 2. armija je sa 4, 9. i 12. divizijom, uz podrku Tenkovske brigade, prela u napad 8. novembra u pravcu Pritine, dok je 6. diviziji stavila u zadatak da ovlada junim padinama Kopaonika. Na desnom krilu 6. divizije napadala je 22. divizija "NOVJ. U borbama voenim izmeu 8. i 15. novembra, Nemci su uspeli da odbiju sve napade bugarske 2. armije i jedinica NOVJ i odre poloaje. U rejonu Bujanovca borbe su poele 29. oktobra, ali sve do 8. novembra nije bilo ozbiljnijih dejstava niti rezultata. A kada su 46. divizija NOVJ i bugarska 2. konjika divizija prele u opti napad 8. novembra na poloaje Borbene grupe Bredov", Nemci su istovremeno poeli sa povlaenjem, pa su jedinice NOVJ i bugarske, nastupajui iza nemakih snaga, 8. novembra predvee ule u Bujanovac a 16. novembra u Gnjilane. Sutradan je 2. kosovsko-metohijslca brigada oslobodila Uroevac.
362 Na ovoj liniji Borbena grupa Langer" ojaana je 734. pukom 104. divizije, 4, 6. i 7. etom 999. tvravslcog bataljona, sa dva landesicen bataljona, dva artiljerijska diviziona i etom tenkova. Oslobodilaki j-at, knj. 2, str. 379.

Na levom boku Grupe armije E", kako je sredinom novembra povlaenje nemakih snaga preko Kosova polja ulazilo u zavrnu fazu, Borbena grupa Skenderbeg" poela je 17. novembra povlaenje iz Metohije. Tog dana su 1. kosovsko-metohijska brigada i albanska 3. brigada oslobodile Pe, a sutradan 4. kosovsko-metohijske i albanska 5. brigada Prizren, ime je Metohija konano osloboena. Zaelne jedinice Grupe armija E" poele su 16. novembra naputati juni deo Kosova polja, uz prihvat odnosno zatitu 22. peadijske divizije, koja se nalazila izmeu Pritine i Kosovske Mitro vice, zatim je tu ulogu preuzela od Kosovske Mitrovice do Novog Pazara 41. divizija. Borbena grupa Langer" poela je povlaenje 17. novembra, pravcem Vuitrn Kosovska Mitrovica. Na pravcu Gnjilane Pritina 46. divizija NOVJ i bugarska 2. konjika divizija nastavile su gonjenje Nemaca ka Pritini. Nekoliko dana posle osloboenja Gnjilana, 19. novembra u j u t r o osloboena je i Pritina. Nemci su jo u toku noi morali da napuste grad, ostavivi m a n j e zatitnice na oblinjem brdu Dragodan, koje su u prepodnevnim satima razbile jedinice 22. divizije NOVJ i snage bugarske 12. divizije i odbacile ih ka Vuitrnu. Osma brigada 22. divizije NOVJ je 21. novembra oslobodila Vuitrn, a 22. novembra bugarska Tenkovska brigada, 12. brigada 22. divizije NOVJ i delovi Kosmetskog partizanskog odreda Kosovsku Mitrovicu, dok je 10. brigada 22. divizije 23. novembra na juri zauzela Trepu. Grupa armija E" produila je povlaenje sa 91. korpusom pravcem Raka Novi Pazar Prijepolje Viegrad, dok su se ostale snage povlaile preko Kraljeva. Nastavljanjem gonjenja prema Rakoj i Novom Pazaru i njihovim osloboenjem uspeno su zavrene etrdesetodnevne borbe za osloboenje Kosova i Metohije.363 Zakljuak. Kosovskom operacijom zavreno je osloboenje Kosova i Metohije. Glavne snage Grupe armija E" uspeno su se povukle preko Kosova i dalje dolinom Ibra i preko Sandaka, a balistike vojne formacije su razbijene i pretrpele gubitke. Stvoreni su takvi uslovi da se moglo pristupiti omasovljenju i konanom organizacionom izgraivanju NOP-a na Kosovu i Metohiji, iako su i dalje ostale pritajene snage kontrarevolucije koje e poetkom 1945. godine poeti oruane akcije protiv jedinica NOVJ. Borbena dejstva su se odvijala na dve odvojene teritorije u istonom delu, Kosova i u Metohiji. Obostrano su jedinice postepeno uvoene u borbu. Glavne borbe su voene sa bonim osiguranjima Grupe armija E", posebno na pojedinim prevojima. Kosovo i Metohija su osloboani postupno, kako su nemake zatitnice naputale pojedina
363 Bugarska 2. armija povuena je u prostor Nia i Leskovca, a odatle je upuena u Bugarsku, osim 12. divizije, koja je ula u sastav bugarske 1. armije i kasnije prebaena preko Beograda na Sremski front. Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 377380; Zavrne operacije za osloboenje Jugoslavije 19441945, str. 1.96202; Sekula Joksimovi, Osloboenje Kosova, VIG 1/1975, str. 6770; Sekula Joksimovi, Prilog prouavanju uea Bugarske narodne armije u zavrnim borbama za osloboenje Kosova, VIG 12/1982, str. 187213; Fadilj Hoda, Zavrne borbe za osloboenje Kosova i konsolidacija prilika, Vojno delo 3/1975, str. 190202.

mesta odnosno bile potiskivane, jer nisu postajali uslovi da se one preseku i unite, tim vie to je bugarska 2. armija slabo radila. Naime, i pored postignutih uspeha, u borbama za osloboenje Kosova i Metohije bilo je nedostataka, koji su ( onemoguavali krupnije rezultate. Najvie slabosti bilo je u radu bugarske 2. armije. Njihova dejstva karakterisalo je, pre svega, neodluno pristupanje izvravanju postavljenih zadataka, to se naroito odrazilo na vrlo usporeno nastupanje snaga i neblagovremeno organizovanje gonjenja neprijatelja. Mada su bugarske jedinice bile brojne (oko 20.000 vojnika)i dobro tehniki opremljene, jer su se u njenim redovima nalazila oklopna vozila i nekoliko stotina artiljerijskih orua, one nisu uspele da ostvare osnovni cilj presecanje kosovskog strategijskog pravca, kojim su se izvlaile snage nemake Grupe armija E". O neaktivnosti bugarskih snaga komandant Glavnog taba NOV i PO Srbije izvestio je Vrhovnog komandanta NOV i POJ, molei ga da intervenie kod nadlenih organa da bugarske jedinice pojaaju aktivnost i ispunjavaju plan.364 Osim toga bugarske jedinice su stupale u kontakt sa balistima i oni su njih proputali a vodili su samo borbu protiv jedinica NOVJ, na to su otro reagovali tabovi divizija i tab 13. korpusa NOVJ. Jedan od nedostataka u kosovskoj operaciji bilo je odsustvo jednog zajednikog operativnog tela, koje bi rukovodilo operacijom i angaovanim snagama, usaglaavalo i pravilno usmeravalo njihova dejstva. Glavni tab Srbije, Operativni tab za Kosovo i Metohiju i tab bugarske 2. armije, udaljeni jedan od drugoga i bez celovitog uvida u stvarnu situaciju, nisu mogli ispoljiti vei uticaj na dejstva potinjenih jedinica i uspenije koordinirati njihovo angaovanje. Potinjavanje Operativnog taba Kosova i Metohije Glavnom tabu NOV i PO Srbije nije mnogo poboljalo stanje, jer se jedan deo Operativnog taba nalazio u Jablanici, zatim u istonom Kosovu, a drugi deo u Metohiji. Posle kosovske operacije bugarske jedinice su vraene u Bugarsku.

OPERACIJA 26. DIVIZIJE I MORNARICE NOVJ ZA OSLOBOENJE SREDNJE i JUNE DALMACIJE (shema 59, 60 i 61) Napadna borben dejstva ojaane 26. divizije 8. korpusa i Mornarice NOVJ protiv delova nemake 264. peaclijske, 118. lovake i 369. legionarske divizije, od 11. septembra do 23. oktobra 1944, obuhvataju napadnu operaciju za konano osloboenje srednjodalmatinskih otoka i dela srednje i june Dalmacije.
364 Komandant 24. divizije NOVJ Mile alovi u svom izvetaju od 2. novembra, upuenom Glavnom tabu NOV i PO Srbije, kritilcovao je dranje bugarskih jedinica. Izmeu ostalog, on je istakao da sadejstvo naih jedinica i bugarskih snaga ne daje dobre rezultate i dovodi nae jedinice u teku situaciju". Borbenost Bugara", kae se dalje u izvetaju, vrlo je slaba..." Zbornik NOR-a, tom I, knj. 14, str. 507.

Poetkom septembra 1944. nemaka Grupa armija ,,E'' u Grkoj nala se u opasnosti da bude izolovana i unitena. Zbog toga je za Nemce, pored ostalog bila naroito vana obalska komunikacija, jer se 21. armijski korpus mogao da povlai iz Albanije preko Dubrovnika za Mostar i dalje za Sarajevo. Uz to, obalski pojas je za Nemce bio od posebnog znaaja zbog mogunosti iskrcavanja jedinica NOVJ sa Visa ili saveznikih iz Italije na istonu obalu Jadrana. U to vreme nemaka odbrana u Dalmaciji, na obalskom pojasu, otocima i unutranjosti bila je jaka i dobro organizovana i utvrena. Tu su se nalazile snage nemake 2. oklopne armije: 15. brdski i 5. SS brdski armijski korpus, mornarike snage, ustako-domobranske i etnike jedinice ukupno 62.000 vojnika i oficira (45.000 nemakih, 12.000 ustako-domobranskih i 5.000 etnikih).365 Njihov raspored na obalskom pojasu bio je sledei: 264. peadijska divizija na obalskom odseku juni deo otoka Paga Stobre, sa 891. pukom u Zadru i 893. pukom u Splitu, dok je 264. artiljerijski puk bio podeljen po peadijskim pukovima, sa tabom u Drniu; 118. lovaka divizija na obalskom odseku Stobre ue Neretve, sa 738. pukom u Zadvarju i 750. pukom u Janjini na Peljecu, dok je 688. artiljerijski puk bio podeljen po peadijskim pukovima, sa tabom u Ljubulcom; 369. legionarska divizija na obalskom odseku ue Neretve Gruda, sa 369. pukom u Trebinju i 370. pukom u Olju, dok su delovi 369. artiljerijskog puka bili pridati peadijskim pukovima, sa tabom u Blagaju; 649. obalski artiljerijski puk kopnene vojske, sa 622. divizionom u rejonu Makarske i 949. divizionom u rejonu Dubrovnika; 944. obalski artiljerijski puk kopnene vojske, jaine 4 diviziona, neposredno na obali od Crikvenice do Splita, od kojih tri diviziona (946, 947. i 948) u Dalmaciji a tab u Drniu.366 Ovakvim rasporedom trebalo je obezbediti obalski pojas i zatititi najvanije komunikacije koje sa obale vode u unutranjost. Najjae snage su bile rasporeene neposredno na samoj obali u rejonu Split ibenik Drni i u dolini Neretve da bi dranjem veih i manjih luka spreile eventualno iskrcavanje na obalu i prodiranje u unutranjost, i da bi onemoguile vezu jedinica NOVJ na kopnu sa onima na Visu.367 Oekivalo se da e Nemci u najskorije vreme poeti da se povlae, pa je Vrhovni tab NOV i POJ naredio 8. korpusu da napada nemake
365 Todor Radoevi, Ofanziva za osloboenje Dalmacije, VII, Beograd 1965, str. 1719. 366 Poreci ovih jedinica, na podruju severne Dalmacije nalazili su se 7. ustaki zdrug, jaine sedam bojni, sa tabom u Drniu; 2. bojna 9. ustakog zdruga u rejonu Brela Makarska, dve ete ovog zdruga u rejonu ua Neretve i jedna eta u Grudi. Todor Radoevi, n.d., str. 1720. 367 Nemci su na olti, Brau, Hvaru, Koruli, Mljetu i poluotoku Peljecu imali oko 5.000 vojnika iz 118. lovake i 264. peadijske divizije. Fabijan Trgo, Osloboenje Dalmacije, VIG 23/1955, str. 4348.

jedinice na obali i otocima i na t a j nain ometa njihovo povlaenje komunikacijama du jadranske obale. U vezi s tim i radi ometanja izvlaenja nemakih snaga sa Balkana, Vrhovni tab je nardio 26. diviziji da zauzme otok Bra, kako bi se presecanjem priobalnih pomorskih komunikacija neprijatelj prisilio da napusti i ostale srednjodalmatinske otoke.30'8 Meutim, nemake snage na otocima Brau, Hvaru i Koruli dobile su 1. septembra nareenje da se pripreme za evakuaciju, koju su pokuali zamaskirati iskrcavanjem lovakog bataljona Brandenburg" nou 6/7. septembra na otok Hvar. Kada je saznao za nemako iskrcavanje na Hvar, tab 26. divizije uputio je tamo 7. septembra 1. dalmatinsku brigadu, koja je sutradan razbila Nemce i prisilila ih na povlaenje. Dok su se vodile borbe na Hvaru, Nemci su na Brau napustili poloaje na Vidovoj gori i u okolini Nereia, a na Koruli su se povulcii sa zapadnog na istoni deo otoka. Otkrivi to, tab 26. divizije odluio je da 12. i 1. brigada oslobodi Bra. Zatim je od 11. dalmatinske i 3. prekomorske brigade formirana druga grupa koja je dobila zadatak da oslobodi Korulu, Mljet i poluotok Peljeac, dok je 12. brigada, pored Braa, trebalo da oslobodi oltu, a 1. brigada Hvar.369 Osloboenje srednjodalmatinskih otoka (11 26. septembra). Na Bra se 12. brigada iskrcala nou 11/12. septembra, a 1. brigada sledee noi. Iskrcavi se u luku Milna i Bobovite, 12. brigada je 12. septembra oslobodila Supetar. Nemci su, radi obezbeenja pomorskog saobraaja na liniji Ploe Split i obalske komunikacije Makarska Split, uporno branili Sumartin. 370 Borbe za Sumartin poele su 14. septembra, kada su 3. i 4. bataljon 1. brigade i 1. bataljon 12. brigade, ojaani sa dve saveznike i jednom svojom baterijom, izvrili oko 20 sati napad, koji zbog ilavosti nemake odbrane i nepripremljenosti jedinica nije uspeo. Napad je ponovljen 15. septembra navee, u kome je 1. bataljon 12. brigade uspeo da se sa jugozapadne strane probije u grad. Ali su Nemci na severnoj obali iskrcali pojaanje s kopna, pa su se jedinice NOVJ morale povui na polazne poloaje. Poslednji i odluujui napad poeo je 17. septembra. Dva bataljona 1. brigade probili su sa severa neprijateljski poloaj, a sa jugozapada "ponovo se probio u
368 tab 26. divizije sainjavali su: komandant pukovnik Boo Boovi, politiki komesar potpukovnik Duan Kora i naelnik taba potpukovnik Ante Bioi. 369 Brojno stanje 26. divizije 31. avgusta 1944. bilo je 8.670 boraca, a ocl naoruanja, pored ostalog, imala je 146 minobacaa i 251 mitraljez; u operativnom pogledu bile su joj potinjene Artijerijsiia grupa (47 raznih topova) i Grupa junodalmatinskih otonih partizanskih odreda (lco 200 boraca). Od Mornarice angaovan je IV POS (4 NB, 21 P i oko 60 MJ). tab IV POS-a sainjavali su: komandant m a j o r Niko Srzi, politiki komesar Marijan uvi, naelnik taba m a j o r Viktor Kobol. Todor Radoevi, n.d., str. 101104, Fabijan Trg, n.., str. 4850. 370 U rejonu Sumartina nalazio se 2. bataljon 738. puka 118. lovake divizije (bez 6. ete), ojaan 6. baterijom 628. mornarikog artiljerijskog diviziona i podravan artiljerijom iz rejona Makarske. Odbrana je bila organizovana za kruna dejstva, sa dominirajuim naroito utvrenim Sv. Nikolom (tt. 160). Todor Radoevi, n.d., str. 109110.

Sumartin 1. bataljon 12. brigade. U borbama do 12 sati sva neprijateljska uporita bila su savladana, osim jakog utvrena na Sv. Nikoli. U meuvremenu je tab 5. SS brdskog korpusa naredio da se posada Sumartina u toku noi 17/18. septembra prebaci na kopno. S druge strane, kako napad 1. brigade izveden uvee 17. septembra ni ovaj put nije uspeo, jedinice su prele na blokadu neprijatelja. Nemci su uspeli da se probiju ka luci Povija, gde je trebalo da se ukrcaju na brodove i preu na kopno, ali u tome nisu uspeli. Pritenjeni od delova 1. i 12. brigade, Nemci su, naavi se van utvrena na uskom prostoru kod luke Povija, poraeni. Bra je osloboen.371 Poloaji na istonom delu Hvara, u rejonu Suurja, imali su isti znaaj za pomorski saobraaj kao i oni kod Sumartina. I pored toga podrani artiljerijom s kopna, Nemci su i ovde pruili jak otpor, a onda nou 20/21. septembra povukli se na kopno ime je i Hvar osloboen. Tokom te i sledee noi 12. brigada je sa Braa prela na oltu i prisilila Nemce da se povuku. Druga taktika grupa, 11. dalmatinska i 3. prekomorska brigada, iskrcala se na Korulu i Mljet bez borbe i tek na Peljecu se sukobila s Nemcima. Zapravo, u toku 15. i 15/16. septembra grupa se prebacila na Peljeac i stupila u konktakt sa delovima nemakog 750. puka, koji su se pod borbom povukli u rejon Trpnja sa namerom da se brodovima prebace u luku Ploe. Napad 3. brigade, navee 16. septembra, na Trpanj poklopio se sa ukrcavanjem Nemaca u brodove, pa da bi spasili glavninu snaga rtvovali su zatitnicu. Tom prilikom je poginulo i zarobljeno oko 200 Nemaca. Posle osloboenja Trpnja 11. i 3. brigada produile su nastupanje u pravcu Janjine i Stona. Tako je do 20. septembra Peljeac bio osloboen sve do Stona. Potpuno je razbijen jedan bataljon 370. puka 369. legionarske divizije. U borbama tokom septembra osloboeni su Bra, Hvar, olta, Korula, Mljet i Peljeac. Jedinice 26. divizije, savlaujui nemaki otpor, izbile su do Stonske prevlake.372 Osloboenje junog dela srednje Dalmacije (16 23. oktobra). Osloboenjem srednjodalmatinskih otoka i zauzimanjem poluotoka Peljeca do Stona, poboljani su uslovi za iskrcavanje 26. divizije na obalu. Poto su 29. divizija i 2. dalmatinska brigada 2. korpusa NOVJ, posle osloboenja Bilee, zauzele 6. oktobra i Trebinje, stvoreni su uslovi .za presecanje obalske komunikacije Kotor Dubrovnik Mostar. " Vrhovni tab NOV i POJ je 10. oktobra naredio tabu 26. divizije da sa dve brigade zauzme Ston, presee odstupnicu Nemcima iz Dubrovnika za Metkovi i sprei eventualnu intervenciju neprijatelja od Metkovia i uspostavi kontakt sa 29. divizijom. Za napad na Ston i presecanje komunikacije Dubrovnik Metkovi tab 26. divizije odredio
371 Gubici 2. bataljona 738. puka: 105 poginulih i 583 zarobljena (13 oficira i 34 podoficira), dok su jedinice NOVJ imale 37 poginulih i 197 ranjenih boraca. Todor Radoevi, n.d., str. 110113. 372 U vremenu od 8. do 26. septembra nemaki gubici iznosili su 566 poginulih, 540 potopljenih, 839 zarobljenih i oko 250 ranjenih vojnika; zaplenjeno je: 33 topa, oko 60 mitraljeza itcl, potopljeno 8 brodova. Todor Radoevi, n.d., str. 114121; Fabijan Trgo, n.., str. 5152.

je 1. i 11. brigadu, Grupu junodalmatinsldh otonih partizanskih odreda, jedan divizion i jednu bateriju brdskih topova, dok je s komandom britanskih snaga na Visu bilo dogovoreno da napad podi'ava i jedna baterija. Od nemakih jedinica, u zoni predstojeeg napada nalazio se ojaani 370. puk 369. legionarske divizije, 19/999. kanjeniki bataljon, kao i manje mornarike i domobranske jedinice.373 Zamisao taba 26. divizije bila je da najpre izvri desant 1. brigada na odseku Slivno Ravno Neum, a za to vreme da 11. brigada vri samo pritisak na Ston, pa kada 1. brigada uspostavi mostobran i likvidira deo uporita na komunikaciji u pravcu Stona, da onda otpone napad i na Ston. Za poetak napada odreena je no 15/16. oktobra. Desant 1. dalmatinske brigade s Peljeca na kopno poeo je po planu prebacivanjem iz luke Draa dva bataljona u uvalu Soline, a jednog bataljona na poluotok Klek. Brigada je 16. oktobra razbila delove 370. puka i izbila na komunikaciju Dubrovnik Metkovi kod Radea i Vukovog klanca. Poto se obezbedila od Metkovia, izbila je pred Otrikovac, gde su sa suprotne strane izbili i delovi 11. brigade. Nou 16/17. oktobra 11. brigada otpoela je napad na Ston, dejstvujui sa tri bataljona s fronta i jednim bataljonom iz pozadine. U toku 18. oktobra osloboen je Ston, to je omoguilo da 11. brigada dejstvuje preko Stonslce prevlake na komunikaciju Dubrovnik Metkovi prema Otrikovcu. Borbe na komunikaciji Otrikovac Vukov klanac, gde je razbijena Borbena grupa Beker", trajale su od 20. do 23. oktobra. Nemci su tokom 19. i nou 19/20. oktobra na komunikaciji Otrikovac Slano formirali kolonu jaine oko 4.000 vojnika sa namerom da se probiju u pravcu Metkovia i dalje za Mostar. Borbena grupa Beker" poela je 20. oktobra da se probija prema Metkoviu i posle otrih borbi sa 1. i 11. brigadom izbila je pred Vukov klanac. Tu je 22. oktobra Borbena grupa Beker" napadnuta od 1. i 11. dalmatinske brigade i razbijena, Samo jedna etvrtina njenog ljudstva uspela je da se pobije nou ka Metkoviu.374 Desant na odseku Baka Voda Omi (7^ 22. oktobra). Po planu Vrhovnog taba, posle osloboenja srednjoalmatinskih otoka predstojalo je iskrcavanje 26. divizije na kopno n*a odseku Baka Voda Omi i njeno angaovanje u borbama za konano osloboenje Dal373 Od nemakih jedinica, u zoni predstojeeg napada nalazio se 370. puk 369. legionarske divizije, rasporeen po sledeem: tab puka u selu Olju, 1. bataljon u rejonu Ston Neum i 3. bataljon u predelu Opuzen ue Neretve Slivno Ravno. Puk je bio ojaan 2. divizionom 369. artiljerijskog puka. Osim ovih snaga, u Stonu se nalazio 19/999. kanjeniki bataljon, kao i m a n j e mornarike jedinice u Slanom, Od domobranskih jedinica u Topolu i Slanom nalazila se po jedna eta 4. bojne 9. posadnog zdruga. 37<f U borbama od 15. do 23. oktobra na prostoriji Slivno Ravno Neum Ston Otrikovac nemaki gubici su iznosili: poginulih oko 2.000 i zarobljenih 1.265. Zaplenjeno je: 65 topova, 11 tenkova, 231 motorno vozilo, 170 zaprenih kola i veliki b r o j puaka, mitraljeza i druge opreme. Todor Radoevi, n.d., str. 135156. Fabijan Trgo, Mladen Marui, Borbe 26. divizije za osloboenje Stona i unitenje delova 369. divizije kod Vukovog klanca, VIG 2/1954, str. 5887.

macije. U vezi s tim, ona je dobila zadatak da ovlada komunikacijom na podruju Biokova i onima koje vode u pravcu Livna, radi snabdevanja unutranjosti i da zajedno s ostalim divizijama 8. korpusa oslobodi jo neosloboeni deo Dalmacije. Povlaenjem nemakih i ustakih snaga sa dela obale od Stobrea do Neretve, 17/18. oktobra, stvoreni su povoljni uslovi za iskrcavanje 26. divizije na kopno. Meutim, u datom momentu tabu divizije stajale su na raspolaganju samo 12. brigada, koja se nalazila na Brau, i 3. prekomorska brigada, na Visu, jer su l . i 11. brigada bile angaovane u borbama u rejonu Neum Ston Vukov klanac. Osim toga, za jednovremeno prebacivanje jaih snaga na kopno nije se imalo dovoljno brodova. Zbog toga su nou 18/19. oktobra dva bataljona 12. brigade izvrila desant na obalu, jedan u rejonu Krila a drugi u rejon Brela Baka Voda, sa zadatkom da stvore mostobran za iskrcavanje ostalih jedinica. U sledea tri dana na sektor Krilo Omi iskrcale su se i ostale jedinice 12. brigade, delovi 1. tenkovske brigade i nekoliko baterija artiljerije. 375 Zatim su se u Baku Vodu iskrcala dva bataljona 3. brigade 21. oktobra, a ostali delovi ujutro 22. oktobra. U borbama od 18. do 25. oktobra 12. brigada je oslobodila Omi, Makarsku i Zadvarje i itav obalski pojas od Makarske do Stobrea (istono od Splita). Zakljuak. Osloboenjem srednjodalmatinskih otoka stvoreni su Mornarici NOVJ povoljni uslovi za prenoenje teita borbenih dejstava u severni Jadran, a 26. diviziji za iskrcavanje na kopno, dok su nemakim jedinicama u Dalmaciji nametnute nove nesavladive tekoe. Onemoguen je svaki pomorski saobraaj nemakoj mornarici izmeu junog i severnog Jadrana, a artiljerija NOVJ ugroavala je komunikacije na kopnu. Desantom 1. i 11. dalmatinske brigade na odseku Neum Slivao i bojem u rejonu Vukov klanac Neum izvreno je presecanje obalske komunikacije i naneti su veliki gubici Nemcima, jer je razbijena i delom uniteno 369 divizija. Zbog toga su njihove snage u Crnogorskom primorju i Albaniji bile prisiljene da se probijaju preko Podgorice za Sarajevo, umesto preko Mostara, to ih je izloilo velikoj zimi, udarima 2. korpusa NOVJ i drugim tekoama. Iskrcavanjem 12. dalmatinske, 3. prekomorske i dela 1. tenkovske brigade u irem rejonu Baka Voda Omi i povlaenjem delova nemake 118. lovake divizije ka Imotskom, stvoreni su uslovi za dejstva 26. divizije ka Splitu. Time su 26. divizija i Mornarica NOVJ u potpunosti izvrile zadatak dobijen od Vrhovnog taba NOV i POJ i taba 8. korpusa. Dvadeset i esta divizija je jedina divizija NOVJ koja je, kao Celina, preko osam meseci borbene aktivnosti izvodila na otocima, to je veoma znaajno operativno iskustvo. Uloga mornarikih jedinica u
375 Pre odlaska s Visa Vrhovni tab je, 8. oktobra, potinio 1. tenkovsku brigadu tabu 26. divizije. Od 1. tenkovske brigade na sektoru Omi Krilo iskrcali su se 3. tenkovski i 4. ininjerijski i pola 2. tenkovskog bataljona, a ostali su prebaeni k r a j e m oktobra u Dubrovnik; zatim su dejstvovali na podruju 2. korpusa NOVJ.

dejstvima 26. divizije sastojala se u prevoenju trupa do predvienih rejona dejstava, obezbeivanju konvoja, snabdevanju snaga po zavrenom iskrcavanju i u toku dejstava i p n h v a t a n j u i evakuaciji ranjenika. Odbranom i obezbeenjem otoka Visa, 26. divizija je omoguila Vrhovnom tabu da pod povoljnijim uslovima, od juna do oktobra 1944, sa Visa rukovodi NOV i POJ i obavlja aktivnosti vezane za meunarodno priznanje NOP-a.

KNINSKA OPERACIJA (sheme 62, 63 i 64) Kninska operacija obuhvata napadna borbena dejstva 8. korpusa NOVJ (26.600 35.000 boraca) protiv glavnine nemakog 15. brdskog armijskog korpusa (oko 17.500 Nemaca, 5.000 ustaa i domobrana i oko 5.000 etnika ukupno 27.500 ljudi), od 26. oktobra do 9. decembra 1944, za osloboenje Sinja, Splita, ibenika, Drnia, Vrlike i Knina sa irom okolinom i unitenje protivnika. Na podruju Dalmacije vojno-politika situacija u drugoj polovini oktobra 1944. bitno se izmenila u korist jedinica NOVJ. Ofenzivnim dej-stvima 8. korpusa i Mornarice NOVJ u toku septembra i oktobra neprijatelju su naneseni osetni gubici i osloboeni su svi srednjodalmatinski otoci sa kopnenim delom Dalmacije jugoistono od Cetine, osim Imotskog. 376 Nemako-lcvislinke snage bile su sabijene na uzan primorski pojas od Knina do Splita i u zahvatu komunikacija ibenik Drni Knin Otri i Split K lis Sinj. Njihov sastav i raspored bio je sledei: tab 15. brdskog armijskog korpusa u Kninu; 264. peadijska divizija (tab u Drniu) sa 891. pukom u Zadru, 893. pukom u ibeniku i 892. pukom u Klisu, dole je 264. artiljerijski puk bio podeljen i pridat peadijskim pukovima; 383. puk 373. legionarske divizije u Kninu (de lovi u Vrlici i Zrmanji) i delovi 384. puka 373. divizije u Obrovcu; delovi 7. ustakog zdruga (oko tri bojne) u rejonu Drni Perkovi, delovi 6. ustakog zdruga u rejonu Imotskog, Katela i Zrnovice; Borbena grupa Cetina" u rejonu Dicmo Trilj Sinj Vrlika; 2. bojna 3. posadnog zdruga u Kninu; Dinarska etnika oblast u irem rejonu Knina. Kao to se vidi, glavne snage bile su grupisane na podruju Zadar Knin Sinj Split, a njihovo jezgro i najjau jedinicu inila je 264. peadijska divizija. Sva mesta i gradovi u kojima su se nalazile
Osmim korpusom u kninskoj operaciji komandovao je tab sastava: komandant general-major Petar Drapin, politiki komesar pukovnik Boko iljegovi, naelnik taba pukovnik Milan Iupreanin, a od 27. novembra potpukovnik Ante Bioi. tab Mornarice NOVJ bio je sastava: komandant general-majcr Josip Cerni, politiki komesar pukovnik Dragia Ivanovi.
376

jedinice neprijatelja bili su pretvoreni u utvrenja, posebno Zadar, ibenik i Knin.371 Prema planu taba nemake 2. oklopne armije bilo je predvieno da se odbrana organizuje na liniji Velebit Knin Mostar Nevesinje (linija Grn") i zatvore svi vaniji pravci koji s mora vode u unutranjost zemlje. U vezi s tim nemalce i kvislinke snage na podruju Dalmacije uurbano su se u toku oktobra spremale za naputanje obalskog pojasa.378 Po nareenju taba 15. brdskog armijskog korpusa pod komandom generala Gustava Fena, jo 10. oktobra je otpoela evakuacija materijala s podruja koje je drala 264. divizija. Nasuprot snagama neprijatelja, jedinice 8. korpusa nalazile su se u sledeem rasporedu: tab 8. korpusa na Vrdovu (Dinara); 19. divizija u sjevernoj Dalmaciji; 20. divizija orijentisana prema Sinju; 26. divizija orijentisana Ica Splitu; a 9. divizija u rejonu Duvna.379 Ovakav raspored pruao je mogunost tabu 8. korpusa da sa tri divizije, bez veih pomeranja, izvri koncentrian napad na glavne snage neprijatelja na podruju ibenik Knin Sinj Split, i da se istovremeno 9. divizijom obezbedi od neprijatelja u Duvnu i Imotskom. Jedina slabost u rasporedu 8. korpusa bila je u tome to 26. divizija i Artiljerijska grupa jo nisu bile grupisane prema Splitu. Plan kninske operacije. Pratei razvoj operativne situacije u Dalmaciji i uoivi nameru neprijatelja, tab 8. korpusa je 26. oktobra izdao direktivu broj 3 u kojoj je formulisao svoju odluku i plan borbenih dejstava za konano osloboenje preostalog dela Dalmacije. Prema operativnoj zamisli, trebalo je da glavne snage (19, 20. i 26. divizija),
377 Nemaki 944. obalski artiljerijski pule sa tabom u Drniu i tri cliviziona na obali od Zadra do Splita (jedan divizion u Hrvatskom primorju); 29. pule tvravslcih pionira, sa tabom u Kninu i jednim bataljonom na podruju Dalmacije; 738. puk 118. divizije u rejonu Imotski iroki Brijeg Ljubuki; Borbena grupa u Duvnu (2. bataljon 369. puka 369. divizije, 3. bataljon 738. puka i delovi 2. diviziona 668. artiljerijskog puka 118. divizije i dve baterije 622.. artiljerijskog diviziona); Komanda pomorske odbrane severne Dalmacije, sa tabom u ibeniku; mornarikim pomorskim jedinicama na delu Jadrana severno od Splita i 581, 582. i 583. mornarikim streljakim bataljonom u Zadru. ibeniku i Splitu. Ukupna jaina svih nemako-kvislinkih i etnikih snaga, uoi kninske operacije, iznosila je oko 33.000, od kojih nemakih oko 23.000, ustako-domobranskih oko 5.000 i e t i k i h oko 5.000 ljudi. Todor Radoevi, n.d., str. 169170. 378 pVema planu taba 2. oklopne armije za naputanje jadranske obale, bilo je predvieno da se 264. i i 18. divizija prebace na istok radi angaovanja protiv jedinica Crrene armije i NOVJ na frontu u Srernu, a da pravac Knin Biha, na liniji Obrovac Knin Vrlika, zatvori 373. legionarska divizija; pravac Mostar Sarajevo, na liniji iroki Brijeg Mostar Nevesinje, 369. legionarska divizija; u rejonu Duvno Imotski iroki Brijeg privremeno je pod komandom 369. legionarske divizije zadran 738. puk 118. lovake divizije; oko 26. oktobra prebaeni su njeni delovi u rejon irokog Brijega, a sredinom novembra prebaen je 738. puk na Sremslci front, u sastav 118. lovake divizije. Todor Radoevi, n. d str. 167172. 379 Ukupna jaina 8. korpusa iznosila je 31. oktobra 1944-, godine 26.667 boraca, a 31. decembra 35.000. Korpus je podravalo pola 1. tenkovske brigade (3. tenkovski i 4. ininjerijslci bataljon i pola 2. tenkovskog bataljona), Artiljerijska grupa, a povremeno i 1. i 2. lovaka eskadrila NOVJ. Kninska operacija (Za pobedu i slobodu), VIZ, Beograd 1985, str. 1619; Zbornik NOR-a, tom V, knj. 3], dole. 111; knj. 36, dok. 115.

koncentrinim napadom sa zapada, juga i istoka, razbiju neprijatelja na prostoru ibenik Drni Knin, a pomone snage (9. divizija) da dejstvuju u pravcu Neretve. Posle zauzimanja Imotskog dve brigade 9. divizije trebalo je da ostanu na tom podruju kao korpusna rezerva, a jedna brigada i tamonji partizanski odredi da produe dejstva u pravcu Mostara; manji delovi da veu snage neprijatelja na liniji Zadar Obrovac dok ne budu likvidirane glavne snage. Planom taba 8. korpusa bilo je predvieno da se operacija izvede u tri etape: u prvoj etapi: 19. divizija da zauzme neprijateljsko uporite everske i nastavi ienje u pravcu Skradina i Rokog Slapa; 26. divizija da zauzme Split i presee komunikaciju Split ibenik; 20. divizija da zauzme neprijateljska uporita Hrvae, Sinj, Dicmo i Trilj i sadejstvuje sa 26. divizijom u napadu na Split; drugoj etapi: 19. divizija da zauzme neprijateljska uporita Paene, Zrnaju, Otri i presee vezu izmeu nemakih snaga u Dalmaciji i onih u Lici, a da jedna brigada, dejstvom u pravcu Promine, bono napadne neprijatelja na prostoru Drni Knin: 26. divizija da oslobodi ibenik i produi dejstvo u pravcu Drnia; 20. divizija da dejstvuje u Vrlikoj Dolini i ovlada neprijateljskim uporitima; u treoj etapi: da sve tri divizije koncentrino napadnu neprijateljska uporita na prostoru Drni Knin, talco da 26. divizija zauzme Drni, 20. divizija Knin, a 19. divizija da bude angaovana prema situaciji. Kao to se vidi, planom operacije bilo je predvieno potpuno opkoljavanje i unitenje neprijateljskih snaga na prostoru ibenik Knin Sinj Split. Kranji rok postizanja tog cilja nije bio fiksiran, isto tako nije bilo odreeno ni t r a j a n j e pojedinih etapa. Jedino je bilo reeno da direktiva odmah stupa na snagu.380 Zbog brzog razvoja dogaaja nije bilo vremena za detaljnije pripreme. U stvari, neke posebne pripreme nisu bile ni potrebne, jer je tab 8. korpusa jo za vreme borbi u oktobru pripremao jedinice za konaan obraun s neprijateljem na podruja Dalmacije i postavio ih prema objektima napada tako da su bile spremne dei, odmah stupe u dejstvo. tavie, 20. divizija otpoela je borbe d v ^ d p a pre izdavanja direktive. U toku operacije moralo se voditi rauna da se sauvaju objekti vani za privredu, saobraaj i dr., kako bi se posle osloboenja mogao to pre uspostaviti normalan ivot. Operacijska zona na kojoj su izvoena borbena dejstva obuhvata podruje ogranieno linijom Split Sinj Vrlika Knin Zrman j a Obrovac Benkovac Biograd na moru, duine oko 120 i irine 30 do 50 km. Operacija je trajala 45 dana, a izvedena je u tri etape. Prva etapa (25 28. oktobra) obuhvata borbe za osloboenje Sinja, Klisa, Splita i everskog. Oslobodivi Sinj 25. oktobra, Klis i Split 26. oktobra, a Imotski i mesta na desnoj obali Krke 29/30. oktobra,
Zbornik NOR-a, tom V, knj. 34, dok. 87 (str. 392395).

jedinice 8. korpusa su, mimo oekivanja, veoma brzo izvrile zadatke predviene za prvu etapu operacije. Tome je umnogome doprinela i vojno-politika situacija ne samo u Dalmaciji ve i u itavoj Jugoslaviji, koja je nemako komandovanje na Balkanu prisilila da nastavi izvlaenje snaga sa jadranske obale da bi ih angaovalo, uglavnom, na frontu u Sremu i na novoj liniji odbrane po planu Grun". Meutim, dok je Borbena grupa Miler" uspela da se s podruja Splita organizovano povue ka ibeniku, ustako-domobranska Borbena grupa Cetina" bila je unitena pri pokuaju da se od Sinja probije ka Splitu, to je bio najznaajniji uspeh jedinica 8. korpusa u ovoj etapi operacije. 381 Posle osloboenja Splita, Katela, Trogira, Sinja i mesta na desnoj obali Krke, glavne snage neprijatelja na podruju Dalmacije, sabijene na jo ui prostor, bile su stavljene pred nove tekoe. Nasuprot tome, 8. korpus je poboljao svoj operativno-taktiki poloaj u odnosu na neprijatelja. Poto njegove jedinice nisu bile umorne i nisu pretrpele vee gubitke, tab 8. korpusa je, posle manjeg pregrupisavanja snaga, bio u mogunosti da odmah pristupi izvrenju plana predvienog za drugu etapu operacije. Druga etapa (29 oktobra 6. novembra) obuhvata borbe za osloboenje ibenika i Vrlike i okruenje neprijatelja na irem podruju Knina. Dvadeset esta divizija je 30. oktobra izvrila koncentraciju, zatim su izvrene pripreme i 2. novembra u 6 sati, podrana artiljerijom i uz sadejstvo tenkova, krenula je u napad na neprijatelja u rejonu ibenik Konjevrate. U estokim borbama razbijena je nemaka Borbena grupa Alerman".382 Na drugoj strani, 20. divizija je krenula u napad 31. oktobra u 22 sata na neprijatelja u rejonu Vrlike i do 4. oktobra je oslobodila. Istovremeno su 19. divizija, dejstvujui na komunikaciji Knin Zrmanja, i 9. divizija, obezbeujui glavne snage 8. korpusa sa pravca Duvno iroki Brijeg, potpuno izvrile svoje zadatke. Oslobodivi 3. novembra ibenik i Vrliku krajinu i presekavi komunikaciju Knin Zrmanja, divizije 8. korpusa su relativno brzo izvrile zadatke predviene za drugu etapu operacije. Neprijatelj je bio prisiljen da napusti Zadar i Drni, a bio je razbijen pri pokuaju da se probije iz ibenika ka Drniu; jedino je uspeo da se sa podruja Vrlike povue u rejon Knina. %tTako je oslabljena 264. peadijska divizija, sa raznim mornarikim, artiljerijskim i kvislinkim jedinicama, bila sabijena na podruje
381 U sastavu Borbene grupe Cetina" nalazili su se 27. ustaka boina, 3. bojna 7. ustakog zdruga i 6. bojna i baterija topova 9. posadnog zdruga ukupne jaine oko 1.700 vojnika, Borbena grupa Miler" ojaani 892. puk 264. divizije, koji je bio rasporeen u rejonu Split Klis Katela. Todor Radoevi, n. d., str. 170172 i 178193. 382 Borbena grupa Alerman" (pod komandom m a j o r a Alermana, komandanta odseka ibenika i komandanta 893. puka) 893. puk s 1. i 2. baterijom, 2. bataljon 892. puka, 4. i 7. baterija 264. artiljerijskog puka, 582. mornariki streljaki bataljon, 2. eta Bataljona obalskih lovaea Brandenburg", dve baterije 540. mornarikog obalskog diviziona i m a n j i delovi 3. diviziona 944. obalskog artiljerijskog puka. Todor Radoevi, n.d., str. 194225.

Knina. Te snage su presecanjem komunikacije Knin Znnanja bile izolovane od unutranjosti. Postignutim uspesima 8. korpus je jo vie poboljao svoj operativno-taktiki poloaj u odnosu na neprijatelja i doao u mogunost da odmah pristupi izvrenju plana predvienog za treu etapu operacije. Trea etapa (7. novembra 9. decembra) obuhvata borbe za osloboenje Knina, unitenje 264. peadijske i razbijanje delova 373. legionarske divizije. Posle osloboenja Zadra, ibenika, Vrlike i Drnia, neprijateljske snage su se nalazile jo jedino u Kninu i njegovoj okolini. Na liniji Velebit Knin Mostar na kojoj je, prema planu trebalo da nemake i kvislinke jedinice organizuju odbranu posle naputanja jadranske obale, Knin je bio najvanije uporite neprijatelja, kako po svom geografskom poloaju tako i po operativnom znaaju. U njemu se stie vie komunikacija koje s mora vode u Bosnu i Liku, zbog ega je predstavljao najznaajniju raskrsnicu komunikacija u severnoj Dalmaciji. Dranjem Knina neprijatelj je zatvarao tzv. unski pravac, koji iz severne Dalmacije, izmeu planina Dinare i Velebita, vodi u dolinu reke Une i dalje ka Savi.383 U situaciji kakva je u to vreme bila u Jugoslaviji kada se, posle osloboenja istonih oblasti, front preneo zapadno od Beograda i kada su komunikacije u dolini Save dobile jo vei znaaj kako zbog fronta u Sremu, tako i zb'og toga to je trebalo da poslue kao osnovna direktrisa eventualnog izvlaenja nemakih okupacionih snaga sa Balkana unski pravac, sa Kninom, dobio je izuzetnu vanost, s obzirom na njegov znaaj za bono obezbeenje pomenutih komunikacija. Zbog te vanosti Knina, nemake snage u njemu dobile su zada : tak da ga brane do poslednjeg metka i do poslednjeg oveka.384 Oprativna prostorija koju je u rejonu Knina drao neprijatelj bila je relativno mala. Njen prenik na pravcu istok-zapa, od Urljaja (k. 496) do Oesteva, iznosio je 10 km vazdune linije, to znai da se itav raspored neprijatelja mogao tui artiljerijom sa istog vatrenog poloaja,
383 U to vreme su se u Kninu i blioj okolini, por4 faba 15. brdskog armijskog korpusa, nalazile snage ukupne jaine oko 20.000 vojnika', i to: 14.000 nemakih, 1.500 ustako-domobranskih i oko 4.500 etnika. To znai" da je neprijatelj u toku prve i druge etape pretrpeo znatne gubitke pa se odnos snaga promenio u korist 8. korpusa. Todor Radoevi, n. cl., str. 227. _ 384 Ovo se, pored ostalog, trebalo obezbediti primenom drastinih mera. To se vidi iz nareenja koje je komandant 15. brdskog armijskog korpusa 7. novembra uputio komandantu 264. peadijske divizije, u kome je, pored ostalog, reeno: 1) Svaki oficir postavljen za komandanta obavezan je da strelja svakog potinjenog koji napusti svoj poloaj. Oficir koji tako ne postupa bie kanjen istom merom. 2) Za jedinice koje napuste svoj poloaj, bez borbe i bez ispaljenog metka i ne dre se do poslednjeg oveka, divizija e narediti i izvriti streljanje svakog desetog oveka. 3) Za sprovoenje nareenja pod takom 1. inim odgovornim sve komandire, a za sprovoenje nareenja pod takom 2. gospodina komandanta divizije. . . . Trupi treba odmah saoptiti ovo nareenje i jasno j o j objasniti da e ove mere biti sprovedene bezobzirno, neodlono i bez izuzetka." Todor Radoevi, n. d str. 226227.

odnosno sa istoka ili zapada. Za neprijatelja je takav poloaj bio k r a j n j e nepovoljan, zbog mogunosti da bude uniten. Odbrana je bila organizovana kruno na liniji Strumica Veljun Otra glava Bulajua Lisnik Oestovo Mokro polje Kom s. Zrmanja s. Radljevac. Ova linija odbrane protezala se na udaljenju od 6 do 20 km od samog grada i obuhvatala je iri rejon Knina. Deo snaga bio je isturen istonije radi zatvaranja pravca Bosansko Grahovo Knin, a u zahvatu komunikacije Zrmanja Otri Biha nalazili su se delovi 373. legionarske divizije, od snaga u Kninu odvojeni Prevjesom, koji su drali delovi 19. divizije NOVJ. Posedovanjem uzvienja, sela i zaselaka oko Knina, neprijatelj je uspeo organizovati vrstu odbranu, koja je u fortifilcacijskom pogledu bila najorganizovanija juno od Knina na odseku od Krkia do Krke i u rejonu Paena, dok je najslabija bila severno od Knina, izmeu komunikacija Knin Bosansko Grahovo i Paene Otri.385 S obzirom na to kako je tab 8. korpusa vrio izmene u planu i usmeravao dejstva jedinica, i kako su se odigrale borbe, u treoj etapi operacije jasno razlikujemo etiri faze. Prva faza (715. novembra) pokuaj 20. divizije da sama zauzme Knin. Ocenjujui situaciju nastalu posle osloboenja ibenika, Drnia, Vrlike i posle presecanja komunikacije Knin Otri, tab 8. korpusa je doao do zakljuka da e neprijatelj pokuati da se iz rejona Knina preko Zrmanje probije na sever. Poto nije znao za nameru neprijatelja da se odsudno brani, on nije izvrio nikakve izmene u planu tree etape operacije. Naprotiv, smatrajui da postoje svi uslovi da se zadaci odreeni za treu etapu izvre onako kako je to bilo ranije predvieno, on je, u duhu plana, potinjenim jedinicama dao sledee zadatke: 20. divizija. da napadom s istoka od pravca Vrlike slomi spoljnu odbranu neprijatelja, potom zauzme Knin, dok su ostale divizije dobile zadatak: 26. divizija da napadom s juga odsee neprijatelja u rejonu Promine i Kosova od Knina, oslobodi sela izmeu Kozjaka i Promine i na t a j nain sadejstvuje sa 20. divizijom; 19. divizija da onemogui izvlaenje neprijatelja iz Knina cestom preko Paena i Zrmanje na sever, a 9. divizija da obezbedi napad na Knin od Duvna i da dejstvuje ka irokom Brijegu. tab 8. korpusa bio je u Drniu. Napad je poeo uvee 7. novembra. Meutim, ve 8. novembra delovi 373. i 264. divizije protivnapadima su odbacili snage 20. divizije i tako onemoguili je da iz pokreta zauzme Knin. Zbog toga se odustalo od daljeg napada i pristupilo pregrupisavanju snaga. To je za narednih deset dana dovelo do prestanka jaih borbi u rejonu Knina. Druga faza (25 : 28. novembra) koncentrian napad na Knin. Relativno zatije od 15. do 25. novembra, obe strane su iskoristile za pripreme: nemake snage da se to bolje organizuju za odsudnu odbranu, a jedinice 8. korpusa za napad.
385 Poto je deo snaga neprijatelj prebacio u Srem i rejon Osijeka, a tab 15. korpusa se premestio u Biha, za odbranu Knina ostalo je samo oko 10.000 nemakih vojnika i oko 4.500 etnika. Nasuprot snagama neprijatelja, ukupna jaina jedinica 8. korpusa u rejonu Knina (bez 9. divizije) iznosila je oko 27.000 boraca, 26 tenkova, 11 oklopnih automobila i oko 97 artiljerijskih orua raznog kalibra.

Odnos snaga bio je 2:1 u peadiji, 1,5:1 u artiljeriji i 2:1 u tenkovima u korist 8. korpusa. Prema operativnoj zamisli taba 8. korpusa, trebalo je frontalnim napadom s juga od Drnia probiti odbranu neprijatelja, a dvostrukim obuhvatom od Vrlike i Dinare s istoka i od Benkovca i Kistanja sa zapada, neprijateljske snage u rejonu Knina odsei od zalea, okruiti i unititi. Teite napada je trebalo da bude na levom krilu snaga koje budu vrile frontalni proboj s juga. Na donoenje takve odluke uticalo je, pored ostalog, i to to je tab 8. korpusa smatrao da se glavnina neprijateljskih snaga izvukla na sever, te je, po njegovoj oceni, na podruju Knina ostalo oko 4.000 nemakih vojnika i legionara i oko 3.000 etnika, to nije odgovarala stvarnosti, jer ih je bilo oko 15.000 vrsto reenih da brane kninsku utvrenu zonu. Na osnovu ove zamisli za napad, divizijama su postavljeni sledei zadaci: 19. divizija da ovlada komunikacijom Knin Zrmanja i presee vezu kninske grupacije sa njenim zaleem u Lici; 20. divizija da ovlada spoljnom odbranom Knina sa pravca istoka i severa; 26. divizija da frontalno napada na Knin sa june strane; 9. divizija (3. i 4. brigada) da, u rejonu Golinjeno Podhum Guber Sajkovii, bude korpusna rezerva; Tenkovska polubrigada da podrava napad 26. i 19. divizije. Za poetak napada 20. divizije odreen je 25. novembar u j u t r o a 26. i 19. divizije sledei dan ujutro, s tim to je artiljerijska priprema trebalo da pone u 6.30 a opti napad u 7.30 sati.386 Poto je u toku noi 24/25. novembra zauzela borbeni poredak za napad, 20. divizija je sledeeg jutra krenula u napad kako je to nareeno. U borbama od 26. do 28. novembra jedinice 20. divizije presekle su pravac Knin Bosansko Grahovo do sela Strmice, izbile u rejon Golubia i sa severa neposredno ugrozile Knin, istovremeno je 26. divizija, zauzimanjem visova Kupresa i Bulajue i obuhvatom Lisnika, ugrozila odbranu Knina s juga. Zapadno od Knina, 19. divizija izbila je u neposrednu blizinu ceste Knin Graac, ali su njene napade odbile nemake snage koje su, po cenu velikih rtava, nastojale da zadre u svojim rukama odstupnicu dolinom reke Zrmanje ka Lici. Time su nemake snage do 29. novembra izgubile vie vanih uporita u pojasu spoljne odbrane. -r . " Trea faza (29. novembra 4. decembra), U toku 29. i 30. novembra Nemci su bezuspeno pokuavali da povrate izgubljene poloaje. Naroito jak pritisak morala je da izdri 19. divizija du ceste Paene - Kravlji most. Rokiranjem 8. brigade 20. divizije, u toku borbi, u rejon sela Golubi i zapadno od njega, jo vie je ugroena komunikacija Knin Graac. Dejstvima jedinica 8. korpusa 30. novembra, Nemci su sabijeni na ui prostor Knina od oko 110 km2, zadravi slobodan koridor du ceste ka Graacu irok 3 do 4 km. U daljim dejstvima tab 8. korpusa jae je angaovao Tenkovsku polubrigadu i uveo u borbu 12. brigadu 26. divizije i 3. brigadu 9. diviNa osnovu primljenih zadataka, tabovi divizija su u toku 24. i 25. novembra posebnim zapovestima regulisali nain dejstva svojih jedinica. U okviru 20. divizije poetak napada je odreen za Grahovsko-peuljski partizanski odred u 4 sata, 8 brigadu u 5 sati, a za 9. i 10. brigadu u 6 sati 25. novembra.
386

zije: 12. brigadu je iz rejona juno od sela Kosovo prebacio na pravac Vulcadin Knin, a 3. brigadu pravcem Strmica zaselak Stanici. Prvog i 2. decembra 20. divizija prodrla je do ceste Knin Graac, a 19. divizija je probila nemaku odbranu u rejonu sela Oestevo. Napadajui 26. divizija je nou 2/3. decembra sa juga probila neprijateljsku odbranu, pa su njene 1. i 12. brigada upale u Knin; delovi 20. divizije prodrli su preko Kninskog polja s istone strane u grad i spojili se s jedinicama 26. divizije. Toga i narednog dana okruene neprijateljske snage pretrpele su velike gubitke.387 Istog dana, 3. decembra, 19. divizija zauzela je Paene i Oestevo i u tom rejonu se spojila sa desnim krilom 20. divizije. Na taj nain, kninska grupacija nala se potpuno u okruenju. Dok je 19. divizija, uz podrku Tenkovske polubrigade iz rejona Paena, spreavala da se neprijatelj probije iz obrua u pravcu Graaca, 20. i 26. divizija nastavile su gonjenje nemake grupacije zapadno od Knina. Od itave grupacije koja se nalazila u rejonu Knina ostala je krajem dana 3. decembra (osim delova koji su se izvukli ka Benderu) samo izolovana grupa u rejonu Oestova i Bojania. Ona je sutradan rano izjutra nastavila napad u pravcu Paena, inei oajnike napore da se, poto-poto, probije ka Zrmanji. I pored snanog otpora delova 5. brigade na liniji Samardije . st. Paene, ta se grupa, uz velike gubitke, u zahvatu ceste kroz Paene, probila do Ilia, dok su se manji delovi probili ak do sruenog mosta na Zrmanji, ali su ovde, napadom jedinica 6. brigade sa Prevjesa, bili prisiljeni na predaju. Ostaci u Paenima bili su brzo razbijeni na manje grupe, koje su do 14 sati bile delom unitene a delom prisiljene na predaju. etvrtog decembra, na komunikaciji Knin Zrmanja u rejonu Paene, kninska grupacija bila je potpuno razbijena i zarobljena. 388 Nekoliko narednih dana 5. i 14. brigada 19. divizije i Tenkovska polubrigada iskoristile su za sreivanje, prikupljanje ratnog plena i unitavanje manjih grupica neprijatelja, dok je 6. brigada nastavila napade na neprijatelja u rejonu Zrmanje.
t U etvrtoj fazi (5 9. decembra), posle likvidacije okruenih nemakih snaga na prostoru s. Zagrovii s. Paene, radi gonjenja neprijatelja u pravcu Graaca, upuene su 3. i 4. brigada 9. divizije iz korpusne rezerve i 6. brigada 19. divizije ojaana jednim bataljonom 12. brigade i dve baterije brdskih topova. Pod pritiskom tih snaga, delovi 373. legionarske divizije, koji su u Zrman ji prihvatili ostatke kninske grupacije, povukli su se u tolai 5. decembra na sever do sela Zrmanja Vrelo. Naredne noi 5/6. decembra tu ih je napala 4. brigada 9. divizije, zauzela Zrmanja Vrelo, Maretie, Doljane i k. 615 i izbila pred Zrmanj-

Izvlaei se od Knina, Nemci su u tunel kod eleznike stanice Stara Straa sklonili oko 600 ranjenika i veu koliinu municije. Da municija ne bi pala u ruke jedinica 8. korpusa, oni su je uoi proboja minirali i time, na zverski nain, unitili i svoje ranjenike. su bile sledee jedinice: 264. divizija, 383. ojaani puk 373. divizije, delovi 944. artiljerijskog puka, delovi 29. puka tvravskih pionira, 581. i 583. mornariki streljaki bataljon, ostaci 6. i 7. ustakog zdruga, 2. bojna 3. posadnog zdruga i Dinarska etnika oblast. Todor Radoevi, n. d., str. 227.
388
T o

387

ski klanac, na kome su delovi 373. divizije organizovali odbranu s namerom da stvore potrebno vreme da bi se razbijene i odstupajue jedinice sredile u rejonu Otria pre nego to odstupe ka Srbu. Istovremeno je 6. brigada 19. divizije nastupala kosama zapadno od Zrmanje i izbila u rejon Grbici Javornilc Tutovac. Dalji prodor 9. divizije i 6. brigade 19. divizije bio je privremeno zaustavljen vatrom neprijateljske odbrane sa lanije lc. 920 Bogunovii crkva Sv. Trojice (lc. 603) Viojla (tt 875) Debelo Brdo tt 851 Pena (lc. 970). U toku 6. decembra neprijatelj je iz rejona Zrmanjslcog klanca preduzeo vie napada na delove 9. divizije i uspeo zauzeti lc 615, dok su rnu svi napadi na Inlcuu odbijeni., Da bi to pre zauzeo Zrmanjski klanac i Otri, a potom jedinice uputio na odmor i sreivanje, tab 8. korpusa je uvee 6. decembra naredio : tabu 9. divizije, da se odmah povee sa tabom 19. divizije radi dogovora o zauzimanju Zrmanjslcog klanca i o nastavljanju dejstva ka Velikoj Popini, a posle osvajanja Zrmanjslcog klanca da jedinice razmesti u rejonu Otri Knin Imotski; tabu 19. divizije, da se povee sa tabom 9. divizije radi dogovora o napadu na neprijatelja u rejonu Zrmanjslcog klanca, da u tom napadu angauje 6. brigadu, a ostale snage razmesti u rejon Benkovac Obrovac radi odmora i sreivanja; tabu 26. divizije, da jedan bataljon uputi u sastav 6. brigade 19. divizije radi zrjenog o jaanja u predstojeem napadu; Artiljerijskoj grupi, da jedan motorizovani brdski divizion podri napad 9. divizije na Zrmanjski klanac.389 Na osnovu tog nareenja i dogovora s naelnikom taba 19. divizije, tab 9. divizije je razradio plan za napad na neprijatelja u rejonu Zrmanjski klanac Otri, po kome je s fronta (juga) angaovana 4. brigada, sa istoka 3. brigada, a sa zapada 6. brigada. Pretrpevi osetne gubitke u toku napada 8. decembra, a pritisnuti sa istoka, juga i zapada, delovi 373. divizije su se, pod zatitom noi i kie, izvukli iz Otria, sa lc. 648 i sa Suevia brda (k. 764) i odstupili u pravcu Srba. ;* Zauzimanjem Otria, u j u t r o 9. decembra, -uspeno je zavreno razbijanje i gonjenje ostatka neprijateljskih snaga koje su se izvukle iz Knina, odnosno uspeno je zavrena poslednja faza kninske operacije.390
389 Todor Radoevi, n. d., str. 270275; Zbornik NOR-a, tom V, k n j . 36., str. 190193. 390 U borbama od noi 3/4. do 9. decembra u j u t r o na komunikaciji Knin Otri, Nemci su imali 842 poginula i 350 zarobljenih vojnika; uniteno je 8 topova, 3 tenka i 32 kamiona; zaplenjeno 35 pukomitraljeza, 250 puaka, 31 automat, 40 pitolja i mnogo drugog ratnog materijala. Gubici 9. divizije: 48 poginulih i 166 ranjenih boraca i rukovodilaca. U svim ovim borbama (9. divizije) utroeno je: 98.000 puane i mitraljeske municije, 460 granata za teki i 450 granata (mina) za laki minobaca, 22 granate za Piata, 220 runih bombi i 96 metaka za protivoklopnu puku. Prema Francu ramelu (str. 19923), severno od Knina potpuno su uniteni 3. bataljon i t a b 383. puka 373. legionarske divizije, dok su 1. bataljon i tapske

Istoga dana su jedinice 35. divizije 4. korpusa oslobodile Graac i dolo je do spajanja sa 9. divizijom. Kada je Otri zauzet, 9. divizija (3. i 4. brigada) upuena je na sektor Imotski Ljubuki, radi zatvaranja pravca od irokog Brijega i Mostara. Njena 13. brigada se odranije nalazila na prostoru Imotski iroki Brijeg.391 Neprijateljske nemako-kvislinke jedinice koje su se pred poetak kninske operacije zatekle na podruju Zadar Knin Split ibenik bile su teko poraene. Najjaa od njih, 264. peadijska divizija potpuno je unitena, te je izbirasana iz spiska nemakih ratnih divizija. Teke gubitke pretrpela je 373. legionarska divizija, talco da je u decembru morala biti preformirana i popunjena ostacima raznih jedinica koje su se izvukle iz rejona Knina. Teak poraz priznali su i sami Nemci.392 Od kvaslinkih snaga, ustake jedinice (7. zdrug, delovi 6. zdruga, Borbena grupa Cetina") potpuno su razbijene, dok su se jedinice Dinarske etnike oblasti, pretrpevi m a n j e gubitke, uspele izvui u okolinu Karlovca. Gotovo sve teko naoruanje neprijatelja i druga oprema bili su uniteni ili zapljeni. Veliki deo tehnike neprijatelj je sam unitio.393 Gubici 8. korpusa bili su takoe veliki.394 Zakljuak. Osloboenjem Knina, poslednjeg neprijateljskog uporita, Dalmacija je potpuno osloboena. Osmi korpus je izbio u podruje Like i odbacio Nemce na liniju Gospi Biha. Osloboenje Dalmacije imalo je veliki vojni i politiki znaaj. Poto je itavo matino operacijsko podruje 8. korpusa bilo osloboeno, Vrhovni tab NOV i POJ je bio u mogunosti da ovaj korpus angauje bilo u pravcu Like ili Mostara, bilo za obezbeenje jadranske obale. Na nekoliko novoposednutih aerodroma uskoro su se prebacile 1. i 2. eskadrila NOVJ. One su odatle, mnogo efikasnije nego sa aerodroma u Italiji i na Visu, mogle sadejstvovati s jedinicama na elom podruju Jugoslavije.
jedinice pretrpeli teke gubitke, 2. bataljon ovog puka unitile su jedinice 11. korpusa NOVJ 9. decembra 1944. kod Graaca. Zbornik NOR-a, tom V, leni. 36, str. 194195, 532 (napomena 49). 3 l l Opirnije o dejstvu 13. brigade 9. divizije vidi u izvodu iz operacijskog dnevnik taba 13. junodalmatinske brigade 9. NOU divizije o dejstvima u novembru i decembru 1944. na prostoru Imotski iroki Brijeg. Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 31, dok. 112 (str. 504516). 392 Evo ta je o tome posle rata napisao jedan nemaki vojni istoriar: 373. divizija pretrpela je teak udar, a 264. divizija se mogla smatrati unitenom. Jednoj grupi od dve stotine ljudi ovo je moda bila jedina iz ove divizije polo je za rukom da se pod linim vodstvom komandanta divizije general-majora Vindia (Windisch)... du eleznike pruge probije ka severa. .." 393 Gubici: nemako-kvislinki 4.258 poginulih i 6.555 zarobljenih vojnika. Zaplenjeno je 78 topova, 64 minobacaa, 535 automatskih orua, 5.000 puaka, 97 automobila, 2 tenka, 122 automatske puke i dr. Todor Radoevi, n. cl., str. 277; Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 4, dok. 180; tom V, knj. 38, str. 234236, 259260. 394 Osmi korpus je imao 677 poginulih, 2.439 ranjenih i 126 nestalih boraca. Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 421426, Zavrne operacije, str. 284299; Todor Radoevi, n. d., str. 167286; Zbrnik NOR-a, tom V, knj. 38, str. 235, 260.

Veliki znaaj imalo je i to to su bile osloboene sve dalmatinske luke, zajedno sa Zadrom, koji je definitivno prikljuen Jugoslaviji. U te luke se mogao nesmetano doturati materijal primljen od saveznika, a odatle transportovati u unutranjost; stvoreni su povoljni uslovi za razvoj Mornarice NOVJ i uspostavljena je sigurna neposredna veza pomorskim putem sa saveznicima u Italiji. Stvoreni su i uslovi za mobilizaciju novih boraca, tako da je 8. korpus, pored steenih borbenih iskustava, i brojno narastao, ime se pojaala njegova udarna mo.395 Jedinice nemalcog 15. brdskog armijskog korpusa uporno su se borile, nastojei da odbrane Knin. Meutim, 264. divizija, koja se planski i organizovano izvukla iz Splita i Zadra, kod ibenika je bila razbijena a u rejonu Knina potpuno unitena. Time je bio osujeen plan nemakog komandanta Jugoistoka da 264. diviziju izvue iz Dalmacije i angauje na Sremskom frontu. Zauzimanjem Knina propao je i plan organizovanja odbrane na liniji Grun". Ceo meuprostor izmeu Gospia i Mostara ostao je bez neprijateljskih jedinica. tab 8. korpusa je od poetka planski vodio i uspeno zavrio kninsku operaciju, i pored njene sloenosti, naroito u pogledu organizacije sadejstva jedinica i sadejstva rodova vojske peadije, artiljerije i tenkova. U prvoj i drugoj etapi kninske operacije divizije 8. korpusa su dejstvovale odvojeno jedna od druge, dok su u treoj etapi, u napadu na neprijatelja u rejonu Knina, zajedniki dejstvovale. U rejonu Knina odigrale su se najee borbe u toku itave operacije. Tu je palo reenje o njenom konanom ishodu. Dok je zemljite, svojom konfiguracijom i sastavom, prualo velike, prednosti neprijatelju u pogledu odbrane Knina, ono je, ispresecano kanjonima relca i potoka (Krke, Kosovice, Krkia, Butunice, Radljevca i Zrmanje), koji su u to vreme bili nabujali zbog estih kia, uz druge prirodne i vetake prepreke, znatno oteavalo manevar i tempo napada jedinica 8. korpusa, naroito tenkova. Sve je to, uz reenost neprijatelja da se bori do poslednjeg oveka i odlunost 8. korpusa da ga poto-poto uniti, predodredilo k r a j n j e estoke borbe za osloboenje Knina. U poetku, dok su napori 8. korpusa bili usfnereni na prikupljanje potrebnih podataka i zauzimanje povoljnijih oslonaca, neprijatelj se koristio trenutnim preimustvom da, manevriui po dubini, ispolji jai otpor na vanijim takama i da time za neko vreme odloi svoj konani poraz. Unitavajui neprijateljsku ivu silu i sabijajui je na sve uu prostoriju, 8. korpus je postepeno, iz etape u etapu, menjao odnos snaga u svoju korist, poboljavao svoj operativno-taktild poloaj i na kraju ostvario postavljeni cilj. Uoavajui pojedine slabosti u odnosu na plan, raspored, sadejstvo itd., tab 8. korpusa je preduzimao potrebne mere i primenjivao one oblike manevra koji e u datoj situaciji dati najbolje rezultate.
395 Prema Pregledu brojnih stanja i naoruanja 8. udarnog korpusa od 31. XII 1944, ovaj korpus je toga dana brojao 36.086 boraca, naoruanih, pored ostalog, sa 132 razna topa, 41 tenkom i 11 oklopnih automobila. Zbornik NOR-a, tom V, knj. 36, dok. 115.

Iako je odnos snaga pred poetak operacije bio ti korist neprijatelja, 8. korpus je ipak bio u povoljnijem poloaju jer se taj odnos u toku operacije stalno menjao u njegovu korist; on je imao slobodu manevra, te je pomeranjem snaga mogao na izabranom mestu grupisati jae snage i ostvariti znatno povoljniji odnos, dok je neprijatelj, ije su snage bile prikovane za garnizone, teko mogao to raditi a da ne izgubi pojedina mesla. Posle uspeno zavrene prve i druge etape kninske operacije pokazalo se da je plan za treu etapu bio nerealan: 20. divizija sama nije mogla zauzeti Knin. Zbog toga je tab 8. korpusa, promenivi taj deo plana, s tri divizije preduzeo koncentrian napad na grupaciju neprijatelja u rejonu Knina. A kad su se i u ovom napadu ispoljile slabosti, on je 8. brigadu 20. divizije angaovao na obuhvatnom' manevru sa severa radi potpunog okruenja i unitenja neprijatelja u rejonu Knina, dok je, za proboj odbrane s juga, Tenkovsku polubrigadu grupisao na pravcu 'napada 1. i 12. dalmatinske brigade i, po izvrenom zadatku, brzo je, preko Krke, prebacio u rejon Raduia radi podrke 19. divizije u spreavanju neprijatelja da se iz okruenja u rejonu agrovia preko Paena probije u Zrmanju. Oba manevra, uspeno izvedena, dala su veoma korisne rezultate. Kao to se vidi, u ideji manevra za napad na Knin 9. divizija u ulozi korpusne rezerve trebalo je da potpomogne napade 20. i 26. divizije i, u sluaju uspeha, izbije na komunikaciju Zrmanja Otri, radi spreavanja pokuaja neprijateljskih snaga sa severa od Graaca ili Bihaa da prodru u Knin. Meutim, ona je izbila na pomenutu komunikaciju i vrila gonjenje i razbijanje neprijateljskih snaga koje su se iz rejona Knina probijale na sever ka Otriu. Ovakvo angaovanje 9. divizije u zavrnoj etapi kninske operacije bilo je u skladu sa operativnom situacijom i mogunostima ostalih divizija 8. korpusa. Jer, jedino je za taj zadatak bila sposobna 9. divizija, koja je od devet imala neangaovanih sedam betaljona. Ostale divizije nisu mogle prihvatiti ulogu gonjenja prema Otriu, kako zbog trenutne angaovanosti u borbama, tako i zbog pretrpljenih gubitaka i iscrpljenosti u prethodnim borbama. Veoma znaajan doprinos uspehu 8. korpusa u borbama za osloboenje Dalmacije dala je Mornarica NOVJ. Ona je, i pored oskudnih sredstava, sa otoka na kopno prebacila 26. diviziju, Artiljerijsku grupu i Tenkovsku polubrigadu. Ona je, takoe, veliku koliinu ratnog materijala i hrane prevezla s Visa i iz baza NOVJ u Italiji.396 Zbog zavisnosti od britanske Komande balkanskih vazduhoplovnih snaga, doprinos 1. i 2. eskadrile NOVJ nije bio onakav kakav se oekivao.397 Meutim, veoma su retki primeri neposrednog sadejstva avijacije
396 Tako je samo od septembra do k r a j a 1944. Mornarica prevezla, pored ostalog, oko 1.300 tona hrane. Taj materijal i ta hrana doturani su kasnije kako jedinicama 8. korpusa i narodu Dalmacije tako i 2, 5. i 11. korpusu NOVJ. Todor Radoevi, n. d., str. 282283. 397 Ove su eskadrile, zajedno sa snagama iz sastava engleskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, svakodnevno dejstvovale kako na podruju Dalmacije tako i u unutranjosti, tulcui garnizone neprijatelja i ometajui saobraaj, ili su pojedinim jedinicama doturale borbena sredstva.

sa trupama. Istina, postojale su tekoe u odravanju veze izmeu avijacije i trupa, nije bilo vazduhoplovnih oficira za vezu pri tabovima jedinica, slab je bio uvid u meteoroloku situaciju. Zbog toga se dogaalo da je avijacija bombardovala mesta posle njihovog osloboenja, kakav je bio sluaj sa Zadrom, Ervenikom i egarom. Od velikog znaaja za pravilno usmeravanje dejstava i donoen j e odluka bio je uticaj Vrhovnog taba i vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita. Vodei rauna o uvanju ive sile, maral Tito je linim kontaktom i depeama pruio tabu 8. korpusa veliku pomo u planiranju i u najcelishodnijoj upotrebi jedinica u datoj situaciji. Prednost 8. korpusa bila je i u tome to je njegovo ljudstvo, poreklom iz Dalmacije, dobro poznavalo zemljite i uivalo svesrdnu pomo naroda; to su jedinice 8. korpusa bile proete ofanzivnim duhom i to im je borbeni moral bio na zavidnoj visini; to su tabovi jedinica 8. korpusa imali dosta tane podatke o neprijatelju. Svi ti i drugi elementi bili su od velikog znaaja pri planiranju i izvoenju kninske operacije. BATINSKA OPERACIJA (shema 65) Batinska operacija obuhvata zajednika napadna borbena dejstva jedinica 57. armije 3. ukrajinskog fronta Crvene armije i 51. divizije 12. korpusa NOVJ protiv nemakog 68. armijskog korpusa, od 6. do 29. novembra 1944, na Dunavu u rejonu Batine i Apatiha, za osloboenje Baranje i izbijanje na reku Dravu od Osijeka do Donjeg Miholjca. Posle osloboenja Beograda i Vojvodine jedinice Crvene armije koje su dejstvovale na ova dva pravca poele su sa pregrupisavanjem snaga radi organizovanja dejstava na budimpetanskom i nakanjikom pravcu. Tako su jedinice 2. ukrajinskog fronta koje su uestvovale u osloboenje Banata i Bake otile na sever prema Budimpeti, a mesto njih dole su jedinice 3. ukrajinskog front?M^je su uestvovale u osloboenju Beograda.398 Nakon izvrenog pregrupisavanja, poetkom novembra 1944, na teritoriji Vojvodine (Bake) nale su se 57. armija, 395 17. vazduhoplovna armija i. veliki broj artiljerijskih, ininjerijskih i drugih jedinica iz sastava 3. ukrajinskog fronta. Sedamdeset peti streljaki
398 Trei ukrajinski front, pod komandom marala Fjodora Ivanovia Tolbuhina, imao je u svom sastavu: 37. armiju, koja se nalazila u Bugarskoj, 57. a r m i j u i 17. vazduhoplovnu armiju, zatim 4. gardijsku armiju, iji se dolazak oekivao tek u drugoj polovini novembra. Sreta Savi, 51. vojvoanska divizija, VIZ, Beograd 1974, str. 67; Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 329330. 399 U sastavu sovjetske 57. armije, koja se nalazila u prvom eelonu 3. ukrajinskog fronta, bili su: 75. streljaki korpus, sastava: 233, 74. i 236. streljaka divizija; 64. streljaki korpus, sastava: 73. gardijska, 19. i 113. streljaka divizija, a od sredine novembra i 6. gardijski korpus, zatim 32. gardijska motorizovana brigada i 9. artiljerijska divizija proboja.

korpus, iz sastava 57. armije, preuzeo je odbranu leve obale Dunava od Baje u Maarskoj do Bake Palanke u Jugoslaviji. Tu su stigle i 7, 8. i 12. vojvoanska brigada iz novoformirane 51. divizije NOVJ.400 Da bi se pomenute ofanzivne operacije mogle preduzeti, prvo je trebalo forsirati Dunav i zauzeti mostobran. Taj zadatak su dobile jedinice 57. armije. Nemci su na desnoj obali Dunava imali dve divizije, i to: diviziju Brandenburg" od ua Drave do Batine i 31. SS peadijsku diviziju Lombard", ojaanu maarskim faistikim jedinicama, od Batine do Baje.401 Planom taba 57. armije bilo je predvieno da samo 75. streljaki korpus forsira Dunav glavnim snagama u rejonu Batine i pomonim snagama u rejonu Apatina. Za obezbeenje levog boka juno od Apatina, zadrana je 299. divizija, a na desnom krilu severno od Bezdana 734. puk 233. divizije i 8. brigada 51. divizije. Zadatak prvog eelona bio i e da posle forsiranja Dunava nezadrivo produi napad, izvri spajanje batinskog sa apatinskim mostobranom i do 15. novembra ovladaju linijom Topolje Kneevi Vinogradi Belje, sa koje je trebalo uvesti u borbu drugi eelon. Kada se stigne na liniju Batasek Hercog Tete Bolman predvieno je uvoenje u borbu 6. gardijskog korpusa i 32. motomehanizovane brigade iz drugog eelona 57. armije, koji je trebalo da razvije uspeh na pravcu Peuja i Nakanjie i time obezbedi dejstva 4. gardijske armije, koja je, oslanjajui se na batinski mostobran, imala zadatak da nastupa u pravcu Sekefehervara radi okruenja Budimpete sa jugozapada. Od snaga NOVJ angaovana je 51. divizija 12. vojvoanskog korpusa koja je dejstvovala sa 3. ukrajinskim frontom. Osnovni operativni zadatak postavili su Vrhovni tab NOV i POJ i Glavni tab Vojvodine, a to je bilo osloboenje Baranje i izbijanje na Dravu. Posle izbijanja na levu obalu Drave jedinice 12. korpusa trebalo je da dejstvuju u bok i pozadinu neprijateljskih snaga koje su se nalazile u meureju Save,
400 U sastavu 51. divizije bile su: 7. brigada (4 bataljona 2.154 borca), 8. brigada (5 bataljona 2.775 boraca), 12. brigada (5 bataljona preko 2.500 boraca), jedan eskadron konjice i jedan PT divizion; a od 11. i 12. novembra novoformirane 14. vojvoanska (slovaka) i Artiljerijska brigada, ali one nisu uestvovale u borbama u batinskoj operaciji. tab Sj. divizije sainjavali su: komandant potpukovnik Sreta Savi, zamenik komandanta* m a j o r uro Duli, politiki komesar potpukovnik uro Medenica, naelnik taba kapetan Rudolf Akrap. tab 51. divizije poeo je da radi 31. oktobra 1944, u Novom Sadu, odakle se ve 2. novembra premestio u Stari Sivac a 5. novemb r a u Sombor, gde je ostao do k r a j a batinske operacije. Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 329330; Sremski front 19441945, BIGZ, Beograd 1979, str. 7076; Zavrne operacije za osloboenje Jugoslavije 19441945, str. 417418; Nikola Boi, Batinska bitka, Beograd 1978, str. 13559; Sreta Savi, n. d 925. 401 Nemaka 31. SS peadijska divizija Lombard" formirana je od maarskih follcsdojera iz Baranje i Bake, k r a j e m oktobra 1944. Tada je njeno brojno stanje iznosilo oko 14.000 vojnika, od kojih je oko 8.000 bilo nenaoruano. Milovan Delebdi, Borbe u Sremu u zimu 1944/1945. godine, VIG, 2/1975, str. 24. Maarske jedinic inile su: 11. rezervni puk, 39. puk za obezbeenje, 16. granini puk, 9. peadijski puk, 54. granini bataljon, bataljon poljske andarmerije i jedan bataljon rene flote. Ustalco-domobranska pukovnija Baranja", jedan puk nedievaca i jo neke policijske jedinice. Sreta Savi, n. d., str. 2627.

Drave i Dunava, i da na taj nain sadejstvuju s 1. proleterskim korpusom u Sremu i 6. i 10. korpusom NOVJ u Slavoniji, a imale su i zadatak da obezbede bokove 3. ukrajinskog fronta u Maarskoj i jedinica NOVJ na Sremskom frontu. Na glavnom odseku prelaza forsiranje Dunava trebalo je da izvre kod Batine sovjetska 233. i 73. divizija i dve brigade 51. divizije sa zadatkom da zauzmu selo, zatim da proire mostobran ka selu Dra i Zmajevac, a da 236. divizija 8. brigadom 51. divizije forsira Dunav prema Zlatnoj Gredi, zauzme je i proiri mostobran u pravcu sela Zmajevac i Kneevi Vinogradi. Na pomonom odseku prelaza, kod Apatina, trebalo je da forsira Dunav sovjetska 74. divizija.402 U toku razmatranja i odabiranja najpogodnijeg odselca za formiranje Dunava i razvoj snaga dolo se do zakljuka da su najpogodniji odseci za forsiranje bili kod Mohaa i Batine, jer iz tih rejona polaze putevi koji vode u dubinu nemalcog rasporeda. Izdignuto zemljite na desnoj obali omoguavalo je Nemcima uspeno osmatranje skoro potpuno ravne leve obale na velikoj dubini. Dunav kod Batine bio je neto ui (400500 m) nego kod Mohaa (600700 m). Preimustvo odseka kod Batine bilo je u tome to su tu bili bolji prilazi Dunavu i to su postojali rejoni pokriveni umom i drugim rastinjem, koji su omoguavali prikrivenu koncentraciju snaga i sredstava, kao i njihovo maskiranje. Izbijanje 57. armije Crvene armije i 51. divizije NOVJ na levu obalu Dunava, kao i pokreti rezervi, privukli su panju nemake Grupe armija F" i 2. oklopne armije, to je dovelo do preduzimanja mera radi organizovanja odsudne odbrane na desnoj obali Dunava. U Baranju je doao tab nemalcog 68. korpusa, pod komandom generala Helmuta Felmija, koji je objedinio lcomandovanje nad svim nemalcim, lcvislinkim i maarskim jedinicama na sektoru od Baje do ua Drave. Operativna zona na kojoj su izvoena borbena dejstva obuhvata podruje jugoslovenslcog dela Baranje, ogranieno sa istoka Dunavom, sa juga Dravom i sa severozapada jugoslovensko-maarslcom granicom, oblika trougla, ija je osnovica (Dunav), irine oko 40 a duine olco 50 lem. Zemljite ravniasto, a uz Dunav severno i juno od Batine movarno, sa nadmorskom visinom od 80 do 243 metara, Belonjapastirskom gredom podeljeno je na vei juni i manji severni deo. Operacija je trajala 23 dana i ima tri etape. Prva etapa (7 14 nov.embra) obuhava pokuaj da se iz pokreta na irokom frontu zauzme mostobran na desnoj obali Dunava kod Batine i Apatina, i povee u zajedniki operativni mostobran. Forsiranje Dunava poelo je, prvo na pomonom mestu prelaza, zapadno od Apatina, nou 6/7. novembra. Jedna ojaana eta 360. puka 74. divizije uspela je, malim gumenim amcima, da se prebaci na desnu obalu Dunava kod Apatina, da bi se potom, u toku dana i noi, prebacila jo dva bataljona, koji su uspeli da proire mostobran na 2,5 lem
402 Zajedno sa formacijskom i ojaanom artiljerijom 75. i 64. streljakog korpusa, uoi forsiranja, na levoj obali Dunava na batinskom i apatinskom pravcu prikupljeno j 1.236 topovskih i minobacakih cevi. Nemci su u tom trenutku, na sektoru 75. streljakog korpusa, raspolagali sa svega 200 artiljerijskih orua.

po frontu i oko 3 km po dubini. Zajedno s bataljonima 360. puka prebacili su se i izviaki delovi 51. divizije. U isto vreme, dva bataljona 109. puka 74. divizije forsirali su Dunav severozapadno od Apatina i zauzeli manji mostobran. Pojavu jedinica Crvene armije i NOVJ na ovom mestu Nemci su shvatili veoma ozbiljno i odmah su intervenisali snagama jaine oko dva ojaana bataljona iz sastava divizije Brandenburg". Meutim, napad Nemaca tim snagama izvren 8. novembra nije uspeo, kao ni u sledea dva naredna dana. Kako Nemci u protivnapadu nisu uspeli da potisnu sovjetske jedinice, preduzeli su hitne mere za dovoenje pojaanja: 92. motorizovanu grenadirsku brigadu i 3. divizion 668. artiljerijskog puka iz sastava Artiljerijske grupe nel" sa Sremskog fronta, a ubrzali su i dovoenje 13. SS izviakog bataljona iz rasformirane 13. SS divizije Handar", koji je iz istone Bosne ve bio u pokretu prema reci Dravi.403 Forsiranju Dunava glavnim snagama kod Batine prethodio je, nou 9/10. novembra, neopaen prelazak izviakih delova 12. brigade 51. divizije i 233. divizije, na dva mesta severno i juno od Batine. Jedanaestog novembra, na prelazu kod Batine, uspeli su da se prebace na desnu obalu Dunava dva bataljona 12. brigade i dva bataljona 703. puka 233. divizije i da savladaju otpor neprijatelja i zauzmu Batinu, vaan taktiki vor u sistemu odbrane neprijatelja. Zatim su napali nemake poloaje Dra i Zmajevac, pred kojima su zadrani. Na batinskom mostobranu nali su se 11/12. novembra tri bataljona 703. puka, dve ete 572. i dva bataljona (1. i 4) i omladinska eta 12. brigade ukupno oko est bataljona peadije sa peadijskim i protivtenkovskim naoruanjem. Oko podne 12. novembra 31. SS divizija, uz podrku tenkova i 20 jurinih aviona, izvrila je protivnapad i do mraka potisla 12. brigadu i bataljone 233. divizije na zapadnu ivicu Batine. U toku noi, 12/13. novembra, na mostobran prebaeni su 5. bataljon 12. brigade i 2. bataljon 572. puka i druge jedinice. Tako su, 13. novembra ujutro, na mostobranu bila dva puka 233. streljake divizije i gotovo cela 12. vojvoanska brigada. Ukupno uzev, angaovano je nepunih devet bataljona i 31 artiljerijsko orue za njihovu neposrednu podrku. U toku noi 13/14. novembra na mostobran su prebaeni 5. bataljon 12. brigade i jedan bataljon 572. puka. Neprijatelj je 14. novembra ponovo pokuao da, uz podrku artiljerije i avijacije, povrati Batinu, ali sXgovi napadi odbijeni. Prelazak Dunava 12. brigade trajao je od
Pored navedenih jedinica, u vremenu od 12. do 29. novembra, u sastav nemakog 68. armijskog korpusa prebaeno je sa Sremskog fronta, iz Korpusne grupe Kibler", jo dvadesetak jedinica etnog, bataljonskog (divizionskog) i pukovskog sastava, meu kojima su se nalazila i dva artiljerijska diviziona: 1. divizion 668. artiljerijskog puka i 505. SS artiljerijski divizion, kao i 1007. jurini topovski (samohodni) artiljerijski divizion i vie drugih m a n j i h jedinica. Istovremeno je iz Istre i severoistone Italije na batinski mostobran upuena 44. r a j h grenadirska divizija. Nemaka vrhovna komanda izvrila je razgranienja jedinica za dejstva u junoj Maarskoj: granica izmeu Grupe armija F" i Grupe armija Jug" odreena je pravcem Baja Kapovar zapadna obala Blatnog jezer, a Komanda Jugoistoka je dobila zadatak da sprei dalje pokuaje prelaza jedinica Crvene armije i NOVJ preko Dunava i uniti iskrcane snage izmeu Apatina i Batine.
403

i l . do 14/15. novembra. Zbog talco sporog i dugotrajnog prelaska (tri dana i etiri noi), nije prebaeno dovoljno snaga i postignut kontinuitet pune borbene sposobnosti 51. divizije na mostobranu, niti je uspostavljeno dovoljno sadejstvo sa snagama sovjetske 233. divizije. Druga etapa (15 2.4. novembra) obuhvata promene u poetnom planu, pregrupisavanje snaga i povezivanje batinskog i apatinskog mostobrana u jedinstveni operativni mostobran. Zbog tekih borbi, velikih gubitaka i minimalnih uspeha usled estokog otpora Nemaca, Komandi 3. ukrajinskog fronta i tabu 57. armije postalo je jasno tele 13. novembra da se sa snagama 75. streljakog korpusa i njegovim prilino istroenim divizijama prvog eelona nee moi izvriti postavljeni zadatak: proiriti i povezati mostobran kod Batine i Apatina i do 15. novembra dostii liniju Topolje Kneevi Vinogradi Belje, kako je prvobitno planirano i u zapovesti nareeno. Poto 75. korpus vie nije imao neangaovanih jedinicama osim 299. divizije, koja je obezbeivala levi bole, tab 57. armije naredio je uvoenje u borbu na batinslei mostobran drugog eelona 57. armije 64. korpusa, koji je prema prvobitnom planu trebalo da bude upotrebljen na sektoru Dunav Selce Moha. tabu 64. korpusa potinjena je 233. divizija iz 75. streljakog korpusa, koja je ve bila angaovana u batinsleom mostobranu. Zadatak 64. korpusa bio je da uvoenjem u borbu 73. gardijske divizije na levom krilu 233. divizije, s mostobrana koji je k r a j n j i m naporima drala 12. vojvoanska brigada, produi prodor pravcem Batina Zmajevac i do 15. novembra ovlada linijom Topolje Kneevi Vinogradi. Svoju 19. i 113. diviziju, koje su se u tom trenutku nalazile u irem rejonu Sombora, trebalo je da uvede u borbu kao sledee korpusne eelone. Za smenjivanje iscrpljene i gotovo desetkovane 12. brigade tab 51. divizije stavio je na raspolaganje sveu, dobro popunjenu i odmorenu 7. brigadu. Predviajui da e 64. korpus, pri pokuaju da proiri batinslei mostobran, naii na ilav otpor neprijatelja i da se on oko mostobrana ve solidno utvrdio, tab 57. armije ubrzao je privlaenje 9. artiljerijske divizije u rejon Bezdana. U ovom izmenjenom planu 75. korpus, ojaan 236. divizijom iz rezerve 57. armije, a neto kasnije i 8. brigadom 51. divizije, dobio je zadatak da se premesti na apatinslei pravac radi proirenja mostobrana._svoje 74. divizije i njegovog spajanja sa batinsleim mostobranom. Nakon "spajanja oba mostobrana, 75. korpus trebalo je da produi dejstva u pravcu Belog Manastira radi sadejstva sa glavnim snagama 57. armije u ovladavanju belomanastirsleom gredom i uvren j u ireg prostora za razvoj ofanzive 3. ukrajinskog fronta kroz Maarsku. Ovakvim rasporedom i grupisanjem snaga i sredstava podrke stvoreni su realni uslovi za izmene brojanog i tehnikog odnosa snaga u korist napadaa. Preostalo je jo da se takav odnos snaga postigne i u vazduhu, gde je neprijatelj u to vreme bio u prednosti, pa je zatraeno od 17. vazduhoplovne armije da uloi maksimalne napore i to pre prui efikasnu podrku snagama na mostobranu. Potoni su se na oba meusobna privremeno razdvojena mostobrana kod Apatina, odnosno kod

Batine razvile vrlo teke borbe koje su najee voene prsa u prsa i zahtevale znatno angaovanje snaga.""4 U tim tekim borbama Batina je 19. novembra, ponovo cela zauzeta. tab 57. armije do 16. novembra postepeno je uveo u borbu oba korpusa: 64. i 75, dok je tab 51. divizije angaovao 12. i 7. brigadu u borbama kod Batine, a 8. brigadu kod Apatina. Posle gubitka Batine i povlaenja na novu odbrambenu liniju, tab nemakog 68. korpusa bio je prisiljen da pree u odbranu. estodnevni pokuaji da se likvidira batinski mostobran ostali su bez oekivanih rezultata. Devetnaestog novembra teite napada 57 armije Crvene armije i jedinica 51. divizije na batinskom mostobranu bilo je na 73. i 2.33. diviziji prema Kneevim Vinogradima. Uporedo sa razvojem ovih borbi, 18. novembra su Dunav severno od Apatina preli delovi 236. divizije i 1. bataljon 8. brigade 51. divizije i krenuli ka Monjorou i Aleksandrovom Dvorcu. Do 22. novembra prebaeni su i ostali delovi 236. divizije i 8. brigade, a idueg dana, u optem napadu svih prebaenih snaga, 73. divizija je u sadejstvu sa 51. divizijom zauzela Zmajevac, 8. brigada Monjoro, a 233. divizija Dra. Komandanti 64. i 75. korpusa uveli su u borbu 22. novembra svoje druge eelone i, uz vatrenu pripremu iz oko 1.100 topovskih i minobacakih cevi, preduzeli opti napad za proboj nemake odbrane i konano spajanje oba mostobrana. U drugom eelonu 64. korpusa nalazila se 113, a 75. korpusa 236. divizija. im je uvedena u bormu i ne saekavi zavretak neuobiajeno duge i sistematske artiljerijske vatrene pripreme, 113. divizija pola je energino napred u sadejstvu sa 19. divizijom, koja je u meuvremenu potpuno ovladala Gajiem i orijentisala se prema Topolju i Duboevici; 113. divizija koristi ovaj prodor i uspeh svog desnog suseda za obuhvat nemake 44. divizije, koja je grevito branila greben Belomanastirske kose. Kada je 113. divizija duboko zaobila i pojavila se u rejonu artiljerijskih poloaja, severoistono od Podolja, otpor neprijatelja naglo je popustio. U isto vreme, napadajui s fronta i sa junih kosa Belomanastirske grede, 73. gardijska divizija uspela je da, uz sadejstvo i podrku svoje artiljerije i samohotki.. koje su ih pratile u stopu, probije utvrenu neprijateljsku liniju odbrane na putu Dra Zmajevac i ponovo podie koti 206 sa june strane. "podne 22. novembra, dejstvujui u prvom eelonu 75. korpusa, 8. brigada 51. divizije, posle ogorenih etvorodnevnih borbi i natoveanskih napora, probila je front divizije Brandenburg" na apatinskom pravcu i produila dejstvo prema Kneevim Vinogradima. Na njenom levom kriiu 74. i 236. divizija su zauzele Aleksandrov Dvorac i dejstvo usmerile u pravcu sela Lug i Grahovac, gde se, oslonjena na Mali Dunav,
404 Pukovi 73. divizije i jedinice 7. brigade prelazili su preko Dunava 13. i 14. novembra i odmah sa skela i amaca upuivani u prvu borbenu liniju da bi zadrali osvojeni mostobran. Do zore 16. novembra na mostobran su prebaeni preostali peadijski i dr. borbeni delovi 233. i 73. divizije i 7. brigade. Nou 16/17. novembra, preko pontonskog mosta, sa mostobrana je povuena 12., brigada i rasporeena u oblinja sela Kolut i Baki Breg radi odmora i popune.

nalazila druga odbrambena linija neprijatelja. Time se apatinski mostobran poveao na oko 10 km po irini i 5 km po dubini i pribliio batinskom na svega 2 km. To je ugrozilo bok i pozadinu neprijateljskih snaga na batinslcom mostobranu i doprinelo njihovom brem povlaenju sa Belomanastirske kose.405 Nemaki 68. korpus utroivi sve rezerve, koristei se manevarskim zemljitem, preao je na voenje zadravajue odbrane i traenje novih pojaanja. Meutim, prodor sovjetske 19, 113. i 73. gardijske divizije, 7. i 8. vojvoanske brigade i 75. korpusa prema liniji Vardarac Kneevi Vinogradi potpuno je ugrozio krila i bokove 68. nemalcog korpusa. U takvim uslovima, tab 68. korpusa naredio je postupno povlaenje. Izbijanjem 7. i 8. brigade 51. divizija pod Kneeve Vinogradi i povezivanjem unutranjih krila 64. i 75. korpusa, zavrena je i druga etapa batinslce operacije u kojoj je dolo do spajanja nekoliko manjih taktikih mostobrana u jedan operativni sa kojeg su uvoene u borbu krupnije peadijske i motomehanizovane snage. Bio je to ujedno zavretak najdramatinijih trenutaka na baranjskom mostobranu u kojem se izdralo najtee, jer je svaki jai nemaki protivnapad dovodio u pitanje celu batinsku operaciju. Trea etapa (25. 29. novembra) obuhvata uvoenje u borbu drugog eelona 57. armije i dejstva 51. divizije za osloboenje preostalog dela Baranje. Ujutro 25. novembra u borbu je uveden 6. gardijski korpus u ijem se sastavu nalazila 10. i 20. gardijska streljaka divizija i mnogobrojna artiljerijska i minobacaka ojaanja 57. armije i 3. ukrajinskog fronta. Tako je ojaana 57. armija posle snane artiljerijske pripreme probila tanki zastor delova 31. SS divizije i ve 26. novembra uvee produila dalje nastupanje. U stvorenu breu uvedena je pokretna oklopno-motorizovana rezerva 32. motomehanizovana brigada, koja je u sadejstvu sa 6. gardijskim korpusom nastavila gonjenje razbijenog neprijatelja u pravcu Peuja i zauzela ga 29. novembra. 436 Dole su jedinice 57. armije prodirale prema Peuju i iklou, 51. divizija vodila je borbe za osloboenje preostalog dela Baranje. Sedma brigada vodila je vrlo teke borbe oko Kn#|evih Vinograda i 27. novembra ga oslobodila. Osma brigada je zauzela Lg, Grabovac i Vardarac. Nakon zauzimanja tih mesta brigade 51. divizije produile su
405 Iz borbe je izvuena, u desetodnevnim borbama gotovo prepolovljena, 233. divizija i zadrana u drugom eelonu 64. korpusa. Sa 12. brigadom 51. divizije, 233. divizija doivela je najtea iskuenja i na svojim pleima ponela glavni teret bitke za batinski mostobran. Na apatinskom pravcu, istovremeno sa 8. brigadom 51. divizije, uvedena je u borbu 236. divizija iz rezerve 3. ukrajinskog fronta. Tako su se 22. novembra, pored etiri sovjetske i jedne divizije NOVJ, na oba mostobrana nale jo dve sovjetske ili ukupno sedam peadijslcih divizija i brojna artiljerija, nekoliko diviziona oklopnih samohodnih orua i neto tenkova. Bile su to snage dovoljne za proboj novih odbrambenih poloaja u Baranji i za izvrenje postavljenog zadatka spajanje oba mostobrana. Nikola Boi, n. d., str. 301307, 313. 406 Jedinice 4. gardijske armije su nou 24/25. novembra forsirale Dunav kod Mohaa i 26. novembra zauzele ovaj grad spojivi se sa snagama 57. armije, ije su jedinice, u to vreme, prodirale prema Peuju. Nikola Boi, n. d., str. 386392.

gonjenje neprijatelja prema Dravi. Izbijanjem 29. novembra 1944. na Dravu i osloboenjem jugoslovenskog dela Baranje, zavrena je batinska operacija. Prvog decembra 1944. Glavni tab Vojvodine naredio je 51. diviziji da zaposedne levu obalu Drave od Torjanaca do ua u Dunav. Jedinice 51. divizije postigle su znaajan uspeh i stekle veliko borbeno iskustvo, ali su pretrpele i tee gubitke."107 Zakljuak. Forsiranje Dunava kod Batine i Apatina spada u red veih prelazaka preko velikih vodenih prepreka u drugom svetskom ratu. Istovremeno to je bila najsloenija operacija, ali koja nije bila najbolje pripremljena i izvedena. Najvei je prigovor to nisu odmah angaovane jae snage, osobito u prvom eelonu i prvom talasu forsiranja, kao to je radila Crvena armija prilikom forsiranja Dnjepra, Dnjestra i drugih vodenih prepreka i imala je u tome veliko iskustvo. Neosporno je da batinska operacija po svom karakteru, organizaciji pi-iprema i izuzetno tekim i sloenim uslovima izvoenja, kao i po obostranom angaovanju snaga Crvene armije i NOVJ, s jedne, i nemakih s druge strane, spada u red velikih i najteih napadnih operacija. Nemake snage na sektoru od Baje do ua Drave u poetku operacije iznosile su 30.000, a pri kraju vie od 60.000 vojnika. Bile su to znatne, a u pojedinim etapama operacije i veoma jake nemake snage. Tako su se u vremenu od 19. do 23. novembra, samo na batinskom mostobranu i na frontu irine 3 4 kilometra, izmeu sela Dra i Zmajevca, nasuprot tri divizije Crvene armije i jedne brigade NOVJ, nalazile dve nemake divizije i jedan oklopni grenadirski bataljon. Prema 1.000 artiljerijskih i minobacakih cevi jedinica Crvene armije i NOVJ, Nemci su imali dva artiljerijska puka i vie od 50 samohodnih topova i tenkova. Bila je to jedna od veih koncentracija artiljerijskih cevi i vojnika na jednom kilometru fronta u operacijama drugog svetskog rata. Od 23 dana, koliko je trajala batinska operacija, ba zato to su u poetku poslali slabe snage, prvih 18 dana i noi voene su stalne estoke borbe za prelaz preko Dunava i uspostavljanje operativnog mostobrana na odseku Batina Apatin, sa kojeg je 51. divizija, zajedno sa jedinicama 57. armije, stvorila uslove za osloboenje Baranje. U tom delu operacije
^. 407 Ukupni gubici 51. divizije iznose 1.456 izbaenih iz stroja boraca i stareina, od egf jfe 416 poginulo, 850 ranjeno i 190 nestalih. Prema nepotpunim podacima, sovjetski gubici iznose 1.387 poginulih (25. X 10. XII 1944) i vie hiljada ranjenih. Nemci su, takoe, pretrpeli teke gubitke. Divizija Brandenburg" je u ovim borbama spala na svega 130 vojnika, dok se 31. SS divizija Lombard" praktino raspala, pa su ostaci, pored drakonskih mera u toku borbi i masovnih streljanja, po kazni upueni peice na prostor Maribor Celje. Maarske jedinice su se uglavnom rasule. Prema neproverenim podacima, neprijatelj je imao oko 2.500 poginulih i ranjenih i 140 zarobljenih vojnika i stareina. aplenjene su ili unitene velike koliine ratnog materijala. Jovan Vukoti, Borbena dejstva u savlaivanju vodenih prepreka u NOR-u 19411945, VIZ, Beograd 1983. str. 280281; Nikola Boi, n. d., str. 457501, 502559; Sreta Savi, n. cl., str. 3152. Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 467470. Zbornik NOR-a, tom I, knj. 8, dok. 144, 185, 192, 208; knj. 10, dok. 60, 61, 65. 171, 93.

obe su strane nastojale da ostvare cilj po cenu neogranienih rtava i totalnog unitenja protivnika. Da bi se zavarali Nemci, tab 3. ukrajinskog fronta i Glavni tab NOV i Po Vojvodine odluili su da, pre poetka forsiranja, 51. divizija zaposedne levu obalu Dunava od Mohaa do ua Drave u Dunav i tako kod Nemaca stvori utisak da na tom delu Dunava nema Crvene armije. Taj postupak, po miljenju sovjetskih vojnih strunjaka, pokazao se opravdanim. Nemci su stvarno, izvetavali da se na levoj obali Dunava primeuju Titove jedinice, ,,ali to ne znai da se iza njih ne koncentriu snage Rusa". 0 tim pripremama i operativnom maskiranju mesta prelaza, tadanji komandant Glavnog taba Vojvodine Kota Na kasnije je govorio: Niko ocl vojnika, pa. ni od laika ne bi mogao pomisliti da se kod. Batine uopte moe, vojniki reeno, forsirati Dunav, jer smo mi morali da preemo u ofanzivu sa ravnice i da napadnemo utvrenja oko Batine, koja je na bregu i potpuno dominira bakom ravnicom s druge strane Dunava". Kada pokuaj zamiljenog forsiranja Dunava iz pokreta", na irokom frontu i na brzu reku, nije dao oekivane rezultate, koristei dotadanje uspehe, koji jo nisu omoguavali razvoj krupnijih snaga na osvojenim mostobranima, trebalo je korigovati prvobitnu odluku i utvreni plan operacije. Reenje je pronaeno u usmeravanju 75. korpusa na apatinslci mostobran i uvoenjem u borbu sveeg 64. korpusa na batinslcom mostobranu, gde je zbog veoma jakog otpora Nemaca i sporog prebacivanja narednih eelona i naoruanja bio doveden u pitanje njegov dalji opstanak. Iako je do izrnene plana batinske operacije i njegovog usklaivanja sa razvojem operativne situacije dolo u poslednjem i odluujuem trenutku, kada je jedinicama 75. korpusa, razvuenim na frontu irokom 30 km i zaglibljenim u blatu Kazuka i Vrblja, ponestalo snage da izvre postavljeni zadatak, pouan je primer kako se nije smelo to dogoditi i kako treba reavati kritinu situaciju na mostobranu. Koliko su na ovu izmenu uticale slabosti ispoljene u prvoj etapi batinske operacije, kada je cela operacija i organizacija njenog izvoenja leala na tabu 75. korpusa, koji se nije najbolje snaao, ne bi s ^ n o g l o sa sigurnou rei. injenica da je tih slabosti bilo, naroito u organizaciji forsiranja i u njegovom izvoenju, kao i u sadejstvu rodova vojske i u upornom masiranju snaga 75. korpusa na oba mostobrana. Tek uvoenjem u borbu 6. gardijskog korpusa taj se odnos najpre izjednaio i polako, ali sigurno pomerao u "korist jedinica Crvene armije i NOVJ, i tada je tek kriza prebroena i nastavljeno je gonjenje protivnika koji se za celo vreme operacije ilavo borio i iji su tabovi veto iskoristili prednosti zemljita i slabosti suprotne strane. Osloboenjem Baranje i izbijanjem jedinica 12. korpusa NOVJ na levu obalu Drave i njenim posedanjem sve do Bara, ugroen je istureni nemaki front u Sremu i stvorena operativna prednost za NOVJ i mogunost udara u bok i pozadinu nemakih snaga. Ta prednost jo vie je dola do izraaja stvaranjem tzv. virovitilcog mostobrana i neposrednim povezivanjem sa slobodnom teritorijom na desnoj obali Drave i sa jedinicama 6. i 10. korpusa NOVJ, a posle i prilikom proboja fronta u Sremu u aprilu 1945. godine.

BORBE ZA VIROVITIKI MOSTOBRAN (shema 66 i 67) Borbe za virovitiki mostobran ine posebnu operaciju od napadnih i odbrambenih dejstava jedinica 6, 10. i 12. korpusa, odnosno 3. armije NOVJ jaine 49.000 boraca protiv nemakih i ustako-domobranskih jedinica iz sastava 69. i 91. armijskog korpusa jaine 60.000 vojnika, koja je trajala od 8. decembra 1944. do 10. februara 1945. na podruju Podravine, Moslavine i zapadne Slavonije, s teitem na irem prostoru Virovitice. U ofanzivnim dejstvima tokom novembra 1944. jedinice 6. i 10. korpusa NOVJ oslobodile su veliku teritoriju u Podravini i Slavoniji od Virovitice na istok do sela Moslavine i na severozapad do Koprivnice, i izbile na Dravu, dok se osloboena teritorija protezala do eleznike magistrale Zagreb Beograd. Unutar tog prostora nalazili su se osloboeni gradovi Slavonska Poega, Pakrac i Daruvar, kao i vie drugih mesta u Daruvarskoj i Poekoj kotlini. Ovim je nastao virovitiki mostobran. Dejstva 6. i 10. korpusa bila su u operativnoj vezi s prodorom 12. korpusa kroz Baranju, koji je polovinom decembra sa 36. i 51. divizijom poseo levu obalu Drave od sela Zalate (Zalta, u Maarskoj) do ua Drave u Dunav. Jedinice 3. ukrajinskog fronta Crvene armije, u svom nastupanju kroz junu Maarsku, dostigle su liniju Blatno jezero Bar, koji su zauzele 6. decembra 1944. i oslobodile levu obalu Drave, ime su stvoreni uslovi za povezivanje s jedinicima NOVJ u Podravini. Na osnovu ranije postignutog sporazuma izmeu Vrhovnog taba NOV i POJ i Komande 3. ukrajinskog fronta o zajednikim dejstvima, a radi obezbeenja levog krila 3. ukrajinskog fronta u Maarskoj, 8. decembra prebaen je na virovitiki mostobran jedan puk 233. divizije i rasporedio se na prostoru Virovitica Pitomaa. Glavni tab NOV i PO Vojvodine, 8. decembra, naredio je tabu 16. divizije da prebaci snage preko Drave u Podravinu, zauzme selo Moslavinu i, preko Donjeg Miholjca, prodire na istok du desne obale Drave. Stvoreni virovitiki mostobran, kao dubok dep u pozadini nemakog fronta u Sremu, predstavljao je opasnost za nemaku komandu. Jedinice 6. korpusa koje su dejstvovale na prostoru izmeu Osijeka, akova i Vinkovaca i vrsto drale u blokadi Naice i akovo, poveale su njgov operativni znaaj. Tim vie to se izmeu jedinica 6. korpusa u Slavoniji i 1. proleterskog korpusa u Sremu nalazio samo uski koridor irine oko 30 km koji su Nemci uporno branili. Slobodna teritorija u irem prostoru Virovitice dobila je ulogu mostobrana jedinicama NOVJ i Crvene armije na levoj obali Drave, sa koje se mogla ugroziti pozadina nemakih snaga na Sremskom frontu. Uz to, ako bi dolo do spajanja 1. proleterskog i 6. korpusa i jaanjem virovitikog mostobrana, itava nemaka grupacija u Slavoniji bila bi ugroena, a put prema Zagrebu otvoren. Borbe za virovitiki mostobran poele su 10. decembra 1944. napadom delova 1. kozake divizije iz sastava 69. korpusa na jedinice 32. divizije 10. korpusa NOVJ u rejonu Koprivnice i napadom 16. divizije

12. korpusa NOVJ na ustako-domobranska uporita u selu Moslavinini Podravskoj i Viljevu, nastavljene za irenje i odbranu virovitikog mostobrana, a zavrile su se naputanjem odnosno likvidiranjem slobodne teritorije u ireni rejonu Virovitice i povlaenjem, 10. februara 1945. godine, 12. korpusa preko Drave u Maarsku. S obzirom na to kako su ih tabovi suprotnih strana Vrhovni tab i tab 3. armije NOVJ i nemake Grupe armija E" planirali i usmeravali i kako su se odigrale borbe za virovitiki mostobran, uoavaju se dve etape. Prva etapa operacije (10. decembar 1944. 26. januar 1945) obuhvata irenje i odbranu virovitikog mostobrana od jedinica NOVJ, odnosno grupisanje nemakih i ustalco-domobranskih snaga za likvidaciju mostobrana. Da bi ovladali virovitikim mostobranom i otklonili opasnost od eventualnog prodora jedinica NOVJ i Crvene armije u dublju pozadinu svojih snaga na Sremskom frontu, Nemci su 10. decembra delovima 1. kozalce konjike divizije preduzeli nastupanje ka Koprivnici i, posle dvodnevnih borbi sa 1. zagorskom brigadom 32. divizije, uz osetne gubitke spojili se sa delovima u Koprivnici. U daljem prodoru prema Virovitici, Nemci su 14. decembra naili na otpor 32. divizije koja je bila prinuena da se u toku 20. decembra povue. Zatim su delovi 1. lcozake divizije i 1. ustako-domobranske divizije napali u rejonu Klotara Podravskog i brigadu Pavlek Mihovil Mikin" i odbacili je u Grabovnicu, a nou 25/26. decembra potisli su i jedan sovjetski bataljon i divizion i bataljon brigade Matija Gubec" iz rejona Pitomae u Spii-Bukovice. Posle borbi od 28. do 30. decembra 32. divizija prinuena je da se dalje povlai.408 Zbog teke situacije kod 32. divizije, tab 10. korpusa uputio je krajem decembra na taj odsele 33. diviziju (bez 1. brigade), sa zadatkom da dejstvuje u bok neprijatelja koji je nadirao prema Virovitici. Kada je neprijatelj u drugoj polovini decembra prikupio i sredio snage koje su se povukle iz Bosne, on ih je skoncentrisao na prostoru Naice Donji Miholjac i Osijek akovo, odakle je preduzimao napade na 6. korpus koji su trajali itav decembar. 409 Prvog januara 1945. formirana je 3. armija^u"iji su sastav ule jedinice 12. korpusa (16, 36. i 51. divizija), a u operativnom pogledu pot408 Naroito su bile estoke borbe za Klotar, koji je branila 32. divizija. Nemci su to mesto zauzeli vi prvom naletu 20. decembra i tom prilikom poginulo je 106, ranjeno 83, a nestalo 12 pripadnika divizije. .Meu poginulim nalazio se i Stevan Doen, komandant 2. brigade Matija Gubec", dok su ranjeni Ivan Vuli, komandant 1. brigade Braa Radi" i sva tri komandanta bataljona, Kao i Stjepan Laan, politiki komesar 3. brigade Pavleka Mihovil Mikina" i dva komesara bataljona. Rade Bulat, Deseti korpus Zagrebaki", VIZ, Beograd 1985, str. 202216, Sremski front 1944.1945., str. 144. 409 Posebno su voene estoke borbe kada su Nemci 23. decembra preduzeli napad policijskim jedinicama i 15. ustakom bojnom na Osjeku brigadu 12. divizije u pravcu Levanjske Varoi. U borbama koje su trajale pet dana dolazilo je do vrlo otrih sukoba, ali neprijatelj nije postigao znaajniji uspeh, osim to je zauzeo to mesto. Poslednjeg dana borbi, 27. decembra, kod Levanjske Varoi poginuo je i komandant 12. divizije pukovnik Milan Stanivukovi, koji je kasnije posmrtno proglaen za narodnog heroja Jugoslavije. Zbornik NOR-a, tom V, knj. 36, dok. 108.

injen 6. i 10. korpus, pa ie njeno ukupno brojno stanje iznosilo oko 49.000 boraca.410 Poetkom 1945. godine na virovitikom mostobranu nali su se 16. divizija 12. korpusa, jedan puk 233. divizije Crvene armije, 12. i 40. divizija 6. korpusa, kao i delovi 10. korpusa. U prvoj polovini januara neprijatelj je i dalje nastojao, angaujui sve raspoloive snage, da ovlada Viroviticom. Novi pokuaj likvidacije mostobrana preduzeo je prvih dana januara na zapadnom sektoru virovitikog mostobrana, sa glavnim udarom prema pii-Bukovici, koju je uspeo da zauzme i ugrozi Viroviticu, ali je protivnapadom jedinica 32. i 33. divizije ubrzo odbaen na polazne poloaje. Nakon povlaenja neprijateljskih snaga iz Spii-Bukovice jedinice 10. korpusa su zauzele nove poloaje. Na istonom sektoru virovitikog mostobrana neprijatelj je otpoeo sa napadima tek 3. januara na poloaje 16. divizije, ali je protivnapadom odbaen. Zatim je 5. januara preduzeo novi napad, podran sa oko 15 tenkova. U borbama koje su trajale do zore 6. januara, jedinice 1.6. divizije su zadrale neprijatelja. Poto su svi dotadanji pokuaji neprijatelja da se probije na mostobran sa istoka od Naica i Donjeg Miholjca i sa zapada od Koprivnice ostali bez rezultata, on je i po drugi put pokuao da to uini sa june strane usmerivi svoje glavne snage da nastupaju koncentrino prema Virovitici iz pravca Banova Jaruga, Bjelovar i Pitomaa. Uoivi koncentraciju neprijateljskih snaga na podruju Bjelovara i Banove Jaruge, Stab 10. korpusa postavio je zadatak svim snagama da vode upornu odbranu i stvore potrebno vreme i prostor za prebacivanje na mostobran 12. korpusa iz Maarske. Na istonom sektoru virovitikog mostobrana, gde su se u odbrani nalazile jedinice 16. divizije, u vremenu od 11. do 16. januara ispoljena je samo obostrana izviaka aktivnost. Tek 16. januara neprijatelj je preduzeo jai napod na jedinice 16. divizije i uspeo da ih potisne. Posle ovih
410 Trea armija, pod komandom general-lajtnanta Koste Nada, politikog komesara pukovnika Branka Petrievia i naelnika taba pukovnika Vukaina Subotia,_imala je u svom sastavu 12. korpus. U operativnom pogledu bili su jo potinjeni 6. i 10. korpus. Njihov raspored i zadaci bili su sledei: 12. korpus, pod komandom general-majora Glige Mandia i politikog komesara potpukovnika Jova Kapiia, imao je u svom sastavu 16, 36. i 51. diviziju, ukupne jaine oko 28.000 boraca. 6. korpus, pod komandom general-majora Veljka Kovaevia : politikog komesara pukovnika Otmara Kreaia, imao je u svom sastavu 12. i 40. udarnu diviziju, Artiljerijsku brigadu, Diljski i Poeki partizanski odreci i Diverzantski odred ukupno oko 12.000 boraca. 10. korpus, pod komandom, general-majora Vladimira Maletia i politikog komesara pukovnika Ivana ibla, imao je u svom sastavu 32. i 33. diviziju. U toku borbi za odbranu virovitikog mostobrana 10. korpusu je bila potinjena 40. divizija 6. korpusa, ojaana 4. brigadom (bez 1. i 2. bataljona) 12. divizije. Jaina korpusa bez jedinica koje su mu bile potinjene u taktikom pogldu iznosila je. cilco 9.000 boraca. Operacijom za odbranu virovitikog mostobrana rukovodio je tab 3. armije, sa komandnim mestima u Baru i Virovitici. Sremski front 19441945, str. 277279.

orbi, u kojima su obe strane imale velike gubitke, jedinice 16. divizije su zaposele odbrambene poloaje na liniji r. Drava aavica Adolfovac Crnac.411 Prema ranijoj odluci Vrhovnog taba NOV i POJ da se, pored 16. divizije, na virovitiki mostobran prebace preko Drave kod Bara 36. i 51. divizija 12. korpusa i dogovoru taba 3. armije sa tabom 57. armije 3. ukrajinskog fronta i tabom bugarske 1. armije da odbranu leve obale reke Drave, umesto 36. i 51. divizije, preuzmu bugarska 11. i 12. divizija, tab 3. armije je 10. januara izdao nareenje tabovima 36. i 51. divizije za izvrenje smene. Smena jedinica 36. i 51. divizije izvrena je od 11. do 13. januara. Tada se 36. divizija prebacila kod Bara na desnu obalu Drave i preko Virovitice produila prema Spii-Bukvici, gde je smenila 33. diviziju 10. korpusa. Poto je predala poloaje, 51. divizija je usiljenim marem stigla u rejon Bara i prebacila se preko Drave kod Bara i izvrila pokret pravcem Virovitica Podravska Slatina, gde je u toku 20. januara preuzela poloaje od jedinica 16. divizije. Tako su 20. januara 1945. jedinice 3. armije bile grupisane: u zapadnom sektoru mostobrana (u irem rejonu Virovitice) nalazile su se 36. divizija 12. korpusa, 40. divizija i 12. brigada 12. divizije 6. korpusa i 32. i 33. divizija lO.korpusa, dok su se na istonom sektoru mostobrana prema aavici, vrlo branjenom neprijateljskom uporitu, nalazile 16. i 51. divizija 12. korpusa; 6. korpus (bez 40. divizije i 12. brigade) nalazio se na najosetljivijim mestima u prostoru izmeu zapadnog i istonog sektora mostobrana. Zbog veoma ozbiljne situacije na Sremskom frontu, gde su Nemci jakim snagama (etiri divizije) uz podrku tenkova izvrili 17. januara proboj poloaja 1. armije na pravcu Sotin Tovarnik, Vrhovni tab NOV i POJ je 18. januara naredio tabu 3. armije da sa 16. i 51. divizijom preduzme ofanzivna dejstva prema Naicama i Donjem Miholjcu. Sutradan je Vrhovni tab ponovo naredio da se svim snagama ispolji to jai pritisak prema Naicama i Donjem Miholjcu, a da se* prema Bjelovaru i Pitomai ostave manje snage 10. i 6. korpusa. : . Radi toga je tab 3. armije naredio 16. i 51.' diviziji da napadnu neprijateljske snage u aavici i ovladaju levom obalom Novog dravskog kanala; jedinicama 6, korpusa (bez 40. divizije) da zatvore pravce od Naica i Durenovca prema Feriancima i Zdencima, i da sadejstvuju s jedinicama 51. i 16. divizije; da jedinice 10. korpusa (32. i 33. divizija) 40. divizije 6. korpusa i 36. divizije 12. korpusa dejstvuju protiv nemakih i ustako-domobranskih snaga u rejonu Koprivnice i Bjelovara. U borbama koje su voene od 20. do kraja januara, prema Koprivnici i Bjelovaru, jedinice 10. korpusa NOVJ uspele su da odbace neprija411 Petnaestog januara prebacila se preko Drave i u Slavoniju novoformirana 15. brigada andor Petefi" (maarska), koja je preuzela poloaje 4. brigade na oclseku s. Predrijevo Zdenci Ferianci, a 4. brigada je preuzela poloaje 1. brigade u rejonu sela aavice, dok je 1. brigada povuena na sreivanje i odmor. Sreta Savi, n. d., str. 6367.

telja prema Pitomai, Garenici i Velikom Grevcu, dok su 16. i 51. divizija vodile veoma teke borbe oko aavice i na Novom dravskom kanalu.412 Jedinice 3. armije su 1. februara prele u aktivnu odbranu, s tim io je 51. divizija preuzela poloaje 16. divizije, koja je povuena u korpusnu rezervnu na prostor Gornje Bazje Suhopolje Podravska Slatina Budakovac. Do k r a j a januara virovitiki mostobran su napustili delovi 233. streljake divizije Crvene armije, tako da su na mostobranu ostale samo jedinice 3. armije. Dvanaesti korpus bio je u odbrani na istonom i zapadnom delu mostobranske osnovice, 6. korpus na istonom i junom delu fronta Naice Levanjska Varo june padine Dilj-planine i Poeke gore, a 10. korpus je sa 32. divizijom orgamzovao odbranu slobodne teritorije Slavonije do levog krila 36. divizije.413 Druga etapa operacije (6 10. februara) obuhvata odbrambena borbena dejstva jedinica 3. armije za vreme nemake napadne operacije Vervolf" i povlaenje s mostobrana. Poto tokom decembra 1944. i u januaru 1945. nemake i ustako-domokranske jedinice nisu uspele da ovladaju dolinom Drave i likvidir a j u mostobran na njenoj desnoj obali, nemaka Vrhovna komanda je donela odluku da se k r a j e m januara i poetkom februara izvede napad za likvidaciju virovitikog mostobrana i uspostavljanje neprekidnog nemakog fronta na Dravi. Trebalo je snanim udarima sa istoka i zapada razbiti glavne snage 3. armije na virovitikom mostobranu, a zatim posesti desnu obalu Drave i na n j o j izgraditi stabilan front koji e obezbediti levi bok i pozadinu Grupe armija E" na Sremskog frontu i u Bosni. Za izvoenje ove operacije Nemci su angaovali 69. i 91. armijski korpus oko est divizija, jaine 60.000 vojnika, 50 tenkova i 200 artiljerijskih orua. Zadatak 91. korpusa bio je da napada sa istoka: glavnim snagama 297. peadijskom i 7. SS divizijom i 202. tenkovskim bataljonom, optim pravcem Naice Virovitica radi rasecanja snaga 3. armije i, posle spajanja sa snagama 69. korpusa u rejonu Virovitice, da likvidira mostobran juno od reke Drave, a pomonim snagama delovima 7. SS divizije, iz rejona Slavonskog Broda, da prodire ka Kut-

412 U januarskim dejstvima na virovitikom mostobranu ceni se da su jedinice 3. armije izbacile iz stroja oko 7.000 nemakih i kvislinkih vojnika. Meutim, i gubici 3. armije bili su znatni: poginulo je 977, ranjeno 3.123 i nestalo 296 boraca. Najvee gubitke je imao 12. korpus: poginulih 654, ranjenih 1.792 i nestalih 192 borca, dok je n a j m a n j e gubitke imao 6. korpus: poginulih 145, ranjenih 489 i nestalih 61 borac. 413 Divizije su prele u odbranu: 36. divizija na liniji r. Drava s. ernjevica Sijeinca; 32. divizija Bogaz (k. 228) Novaja (mlin); 40. divizija zapadna ivica ume Barna Pavlovac i jedan bataljon Crni lug; 12. brigada 12. divizije na liniji Uljanik Antunovac; 33. divizija, zapadno od 40. divizije, u rejonu Trnovitica, Draica, St. Ploica; 51. divizija na liniji r. Drava Adolfovac s. Zdenci; 12. divizija s. Ferianci D. Motiina Stari Zoljan, sa dva bataljona 4. brigade na liniji s. Ruevo Pleternica; 16. divizija se nalazila u irem rejonu Suhopolja.

jevu i za sebe vee deo snage 3. armije.414 Zadatak 69. korpusa bio je da napada sa zapada: glavnim snagama Borbena grupa Mokov" i 1. i 2. kozaka brigada pravcem Bjelovar Virovitica, a pomonim 7. ustako-domobranska divizija, iz rejona Kapela Batrina, da prodire ka Poekoj kotlini i sadejstvuju s delovima 7. SS divizije.415 Napad nemakih i ustako-domobranskih jedinica poeo je 6. februara u 6.30 sati, uz snanu podrku artiljerije i tenkova.416 Jedinice 91. korpusa su u toku dana zauzele Feriance, Orahovicu i aince, sutradan 7. februara Mikleu i Voin, a 8. februara Podravsku Slatinu. Jedinice 69. korpusa zauzele su neke poloaje na Bilo-gori, a u zoni odbrane 40. divizija zauzele su sela Velika Barna, Grubino Polje, Velika Peratovica, Ivanovo Selo i Rastovac. Uoivi opasnost od eventualnog spajanja napadnih klinova krilnih jedinica 69. i 91. korpusa, tab 10. korpusa je hitno doveo 33. diviziju u rejon Malih i Velikih Bastaja da sprei dalji prodor jedinica 1. lcozalce brigade ka selu Pivnici. Na istonom delu mostobrana jedinice 91. korpusa produile su nadiranje prema Virovitici i u izvesnim momentima stvarale dramatine situacije.
414 Nemaki 91. armijski korpus, kojim je lcomandovao general-lajtnant Verner fon Erdmansdorf, imao je u svom sastavu Borbenu grupu Fier", 297. peadijsku, 7. SS diviziju Princ Eugen" i policijsku diviziju Stefan" ukupno oko 30.000 vojnika. Raspored i zadaci jedinica bili su sledei: Borbena grupa Fier", kojom je lcomandovao general-major Adolf Fier, imala je u svom sastavu delove 264. divizije, 11. puk 11. vazduhoplovno-peadijske divizije, 18. policijski puk i 68. oklopni izviaki bataljon sa oko 20 tenkova. Njen zadatak je bio da iz rejona aavice prodire glavninom snaga preko sela Senkovac ka Podravskoj Slatini i na t a j nain sadejstvuje s 297. divizijom a slabijim snagama da prodire pravcem Noskovci s. Sopje s. Vaka, posedne obalu Drave i time titi desni bok 91. korpusa. 297. divizija, sa 202. tenkovskim bataljonom, imala je zadatak da iz rejona urenovca prodire optim pravcem urenovac ainci Podravska Slatina Virovitica. 7. SS divizija imala je zadatak da iz rejona Naica prodire pravcem Naica Orahovica Voin Pivnica. Komandno mesto 91. armijskog korpusa u pripremnom periodu nalazilo se u akovu, a u toku operacije u Naicama. Sremski fron* 19441945. str. 245176. 415 Nemaki 69. korpus, kojim je komandovao general-lajtnant Helge Auleb, angaovao je 1. kozaku, 1. ustako-domobransku jurinu, 7. ustako-domobransku gorsku diviziju i jurinu brigadu Jugoistok" ukupno oko 30.000 vojnika. Raspored i zadaci jedinica bili su sledei: 1. kozaka brigada dobila je zadatak da iz rejona Grubino Polje napada optim pravcem Grubino Polje Ivanovo Selo Pivnica Suhopolje, s tim da se u rejonu Pivnice spoji sa 7. SS divizijom. Borbena grupa Mokov" (1. ustako-domobranska jurina divizija i 1. pukovija Pavelievog telesnog zdruga) imala je zadatak da iz rejona Bjelovar Velika Pisanica napada grebenom Bilo-gore optim pravcem Bakovica Vukosavljevica pii Bukovica Virovitica. 2. kozaka brigada i jurina brigada Jugoistok" imale su zadatak da iz rejona urevac Pitomaa izvre napad i prodru ka Virovitici i Baru i sadejstvuju s .91. armijskim korpusom u likvidaciji virovitikog mostobrana. Komandno mesto 69. korpusa nalazilo se u Zagrebu i Bjelovaru. Sremski front 19441945., str. 276277. 416 Operacijom je rukovodio komandont Grupe armija E" general-pukovnik Alelcsander Ler sa komandnog mesta u Novoj Gradiki, a njegov naelnik taba bio je general-major Erik mit Rihberg. Sremski front 19441945, str. 7.

Ovakav razvoj situacije zabrinuo je tab 3. armije pa je, u saglasnosti sa Vrhovnim tabom, izdao 8. februara nareenja tabovima korpusa u kojima je regulisao postupak u sluaju neprijateljskog napada, i to: da se 8/9. februara na levu obalu Drave prebaci sva vozea artiljerija (osim brdske za koju su postojali tovarni konji) i sve vozee komore i bolnice; da 36. divizija posedne ui mostobran na liniji Drava Netea Gornje Bazje Dijelka Drava i da ga brani po svaku cenu dok sve jedinice 12. korpusa ne preu na levu obalu Drave; da se jedinice 16. i 51. divizije tokom dana 9. i nou 9/10. februara prebace na levu obalu Drave; da 6. i 10. korpus ostanu i dalje u Slavoniji sa zadatkom da se zabace u pozadinu i na bokove nastupajuih kolona 69. i 91. korpusa, a zatim, osloncem na planinske masive Papuka i Psunja, dejstvuju na komunikacije 6. korpus od akova do Virovitice, a 10. korpus od Pakraca do Slavonske Poege. Uz podrku artilerije i tenkova nemaki korpusi su, 9. februara, ki enuli u koordiniran napad na frontu od Drave kod Pitomae pa preko istonih obronaka Bilo-gore i istono od Suhopolja pa sve do Drave kod Valce. Na svim pravcima napada voene su lake borbe sa zatitnicama 12. korpusa, osim na pravcu Cabuna Suhopolje Virovitica gde su posle otrih borbi sa 16. divizijom zauzeli Viroviticu. Meutim, 7. SS divizija zadrana je dejstvima 12. divizije. U izvornom delu reke Ilove i na padinama Bilo-gore, jedinice 6. i 10. korpusa slomile su pokuaje jedinica 69. korpusa da probiju odbranu i da se spoje sa 7. SS divizijom. Tada je poelo ubrzano povlaenje 12. korpusa i Osjeke brigade 12. divizije ka uem mostobranu. Nemaka avijacija je pokuala da srui pontonski most na Dravi kod Barca. I pored toga, jedinice 12. korpusa su nou 9/10. februara nastavile sa povlaenjem preko mosta i uredno i neometano prele Dravu, posle ega je pontonski most rasklopljen i izvuen.417 Osim 12. korpusa, preko mosta kod Bara prele su na levu obalu Drave: Osjeka brigada 12. divizije, evakuisani ranjenici 6. i 10. korpusa i vie hiljada izbeglica iz Slavonije. Jedinice 6. i 10. korpusa vodile su 9, 10. i 11. februara estoke borbe sa jedinicama 7. SS divizije i 1. kozake brigade i Borbene grupe Molcov" na severnim padinama Papuka zapadno od Voina i na istonim padinama Bilo-gore. Zatim su se jedinice 10. korpusa povukle na prostoriju Konanica Ribnjaci Daruvar Badljevina, 12. divizija u rejon Velika Kaptol Vetovo, dok je 40. divizija angaovana da titi slobodnu teritoriju frontom prema Banovoj Jaruzi i Okuanima, ime su zavrene borbe na virovitikom mostobranu. 418
417 Nakon odmora i popune, 3. armija (16, 36. i 51. divizija) 23. februara posela je poloaje, koje je do tada drala bugarska 1. armija, na levoj obali Drave i Dunava, od Torjanaca (na Dravi) do Plavna (na Dunavu). 418 Gubici 3. armije za vreme obe etape operacije Vukodlak", od 6. do 10. februara, iznosili su 347 poginulih, 656 ranjenih i 646 nestalih. Gubici 69. i 91. nemakog korpusa procenjeni su na oko 3.500 mrtvih i ranjenih vojnika, podoficira i oficira. Sremski front 19441945, str. 285.

Zakljuak. Mada snage 6. i 10. korpusa i 3. armije na virovitikom mostobranu nisu ostvarile znaajniji operativni cilj, one su preko dva meseca za sebe vezivale pet do est nemakih i ustako-domobranskih divizija, ime su olakana dejstva 1. armije na Sremskom frontu i istovremeno tien je levi bok 3. ukrajinskog fronta Crvene armije u Maarskoj. Zbog borbi na virovitikom mostobranu poetak velike nemake protivofanzive u Maarskoj planiran za 20. februar odgoen je do 6. marta. Za jedinice NOVJ to je bila prva operacija koja je izvedena na nivou armije i u pozadini neprekidne linije fronta, ija je operativna zona podruje Podravine, Moslavine i zapadne Slavonije bila duine (istokzapad) oko 120, a irine (severjug) oko 80 km. Operacija je trajala 64 dana, a izvedena je u dve etape, sa operativnom pauzom izmeu prve i druge etape 10 dana. Karakteristike komandovanja ini uee tri stepena operativnog nivoa, na koje su ispoljili znaajan uticaj Vrhovni tab NOV i POJ i nemaka Vrhovna komanda oruanih snaga. Formiranjem 3. armije u trenutku najvee krize za jedinice NOVJ u odbrani virovitikog mostobrana, iji je tab preuzeo komandu nad sva tri korpusa, na najbolji nain je osigurana uspena koordinacija i sadejstvo jedinica NOVJ u daljim dejstvima u odbrani mostobrana. tab 3. armije imao je olakavajuu okolnost u tome to je odbranom zapadnog sektora mostobrana rukovodio preko taba 10. korpusa, a odbranom istonog sektora preko taba 6. korpusa. Odnos snaga (49.000 : 60.000) bio je u korist neprijatelja. Protivnik je kvalitativno bio superiorniji, jer jedinice NOVJ nisu imale dovoljno iskustva i vetine u voenju borbi na ravniarskom zemljitu i protiv tenkova, bez znaajnije podrke svoje, a uz estoko dejstvo neprijateljske artiljerije. To je i prouzrokovalo obostrano relativno velike gubitke. Najosetljiviji i najtei deo druge etape, pa i itave operacije, jeste povlaenje 3. armije sa virovitikog mostobrana, odnosno prebacivanje 12. korpusa na levu obalu Drave, koje je izvrio uspeno i u potpunom redu. To je bilo mogue zahvaljujui dobro organizovanim i izvedenim odstupnim marevima, uspenim zatitnikim borbama i dobroj organizaciji prebacivanja preko Drave. U odbrani virovitikog mostobrana, zajedno sa jedinicama NOVJ, angaovan je i jedffFi ; puk 233. divizije Crvene armije, a glavnina te divizije od 8. decembra 1944. do 19. januara 1945. nije prela Dravu. MOSTARSKA OPERACIJA (shema 68) Mostarska operacija obuhvata napadna dejstva jedinica 8. korpusa i 29. divizije 2. korpusa NOVJ jaine oko 40.000 boraca protiv nemakih i ustako-domobranskih jedinica iz sastava nemakog 21. brdskog armijskog korpusa i etnika jaine oko 20.000 vojnika, koja je voena od 6. do 16. februara 1945, za osloboenje irokog Brijega, Nevesinja i Mostara. Mostar sa Nevesinjem i irokim Brijegom inio je za nemake i ustako-domobranske snage jedinstveno odbrambeno podruje, ireg

vojnog i politiko-ekonomskog znaaja. Njegovim dranjem titio se iri rejon Sarajeva a istovremeno je obezbeivan i levi bok snaga Grupe armija E" koje su se povlaile iz Sandaka i dolinom reke Bosne prema Slavonskom Brodu. Postojala je i potreba da se to due eksploatiu bogati hercegovaki rudnici boksita i kamenog uglja. Posle gubitka Dalmacije, Crne Gore i velikog dela Hercegovine, Komanda Grupe armija E" odluila je da podruje Mostara organizuje za duu odbranu; taj zadatak je poveren tabu 21. brdskog armijskog korpusa u Sarajevu. On je za odbranu mostarskog podruja angaovao 369. legionarsku peadijsku i 9. ustako-domobransku diviziju i druge manje jedinice, kao i etniku Nevesinjsku, Mostarsku i Trebinjsku brigadu, ukupno oko 20.000 vojnika.419 Odbrana je organizovana po grupnom sistemu, objektima poljske fortifikacije, uz puno korienje starih austrougarskih tvrava. Naroito su branjeni pravci koji od irokog Brijega, apljine i Blagaja vode u Mostar, na kojima su postavljena meovita minska polja i vieredne iane prepreke. 420 Do poetka mostarske operacije, prema neprijateljskoj mostarskoj grupaciji bile su angaovane 29. hercegovaka i 9. dalmatinska divizija NOVJ.421 Raunajui da uskoro predstoji povlaenje na sever nemakog 21. brdskog armijskog korpusa, ukljuujui i mostarsku grupaciju, koja je vrila pritisak prema Nevesinju, Buni i Blagaju, tab 29. divizije planirao je da najpre zauzme Konjic, Ivan-sedlo i, eventualno, Ostroac, presee vezu mostarskoj grupaciji sa Sarajevom i time stvori uslove za napad radi osloboenja Nevesinja i Mostara. Dok su 11. i 14. hercegovaka brigada 29. divizije bile na maru prema Konjicu, neprijatelj je pred mrak 27. januara sa oko 8.000 vojnika, ije su jezgro inili nemaki 370. peadijski puk i 9. ustaki zdrug, izvrio ispad iz rejona Mostara i irokog Brijega prema Ljubukom, Metkoviu i apljini. Poto je postigao iznenaenje, probio je odbranu 9. dalmatinske divizije, razdvojio njene jedinice i odbacio glavninu prema Posuju i Imotskom a 4. brigadu prvo u apljinu, pa prema Vrgorcu. Do 29. januara neprijatelj je zauzeo itluk, Ljubuki i apljinu, poruio
419 Pored 369. i 9. divizije, na podruju Mostara nalazili su se ustaka Crna legija", italijanski faistiki bataljon San Marco", ustaka milicija, etnika Nevesinjska, Mostarska i Konjika brigada. Ukupno je bilo 30 bataljona, dva artiljerijska puka i nekoliko tenkova oko 20.000 ljudi, ne raunajui pojaanja koja. su tokom operacije stizala iz Sarajeva (359. puk 181. divizije, 48. brzi odred i Tvravlki bataljon). Sve su ove snage bile pod komandom general-majora Georga Reineckea, komandanta nemake 369. legionarske divizije, s tim to su na pojedinim odsecima fronta bili i u utvrenim uporitima i veim objektima komandu imali iskljuivo nemaki oficiri. 420 Postojala su dva odbrambena pojasa: spoljni, koji se protezao na 15 do 40 km od Mostara, od D. Zimlja, preko Nevesinja, Blagaja, Bune, Var de i irokog Brijega na june padine abulje, i drugi odbrambeni pojas, ili neposredna odbrana Mostara, 8 do 10 km od Mostara, koja se oslanjala na jake objekte Hum, Mikoljau i Jastrebinku. 421 tab 29. divizije sainjavali su: komandant general-major Vlado egrt, politiki komesar potpukovnik Vukain Miunovi, naelnik taba potpukovnik Drago ukanovi. tab 9. divizije sainjavali su: komandant potpukovnik Ljubo Truta, politiki komesar potpukovnik Andro Kovaevi.

mostove na Neretvi u Metkoviu, Gabeli i apljini i time prisilio 29. diviziju da odustane od planiranog napada na Konjic. tab 29. divizije brzo je pregrupisao snage. Sa pravca Konjica vraena je 14. brigada, a sve to se moglo skinuti s fronta upueno je prema apljini. Do 31. januara na levoj obali Neretve, od Poitelja do sela Draeva (kod Metkovia) prikupljeno je oko 3.000 boraca. Ta grupa je odmah pristupila forsiranju Neretve. Uspostavljeni su mostobrani u rejonu Gabele i Dretelja. Posle otrih etvoro dnevnih borbi mostobrani su spojeni i 3. februara osloboena je apljina. Sutradan su osloboeni Ljubuki i itluk, a 5. februara jedinice NOVJ izbile su na prvobitne poloaje. im je Vrhovni tab NOV i POJ saznao za ispad nemakih i ustakih snaga prema Ljubukom, apljini i Metkoviu, a imajui u vidu predstojeu ofanzivu za osloboenje preostalog dela Jugoslavije, naredio je 3C januara tabu 8. korpusa da najhitnije prebaci glavne snage u rejon Mostara, razbije tamonju neprijateljsku grupaciju i oslobodi Mostar. Za izvrenje ovog zadatka sa 8. korpusom je sadejstvovala 29. hercegovaka divizija. Da bi se glavne snage 8. korpusa, koje su se nalazile na odmoru u severnoj i srednjoj Dalmaciji, brzo prebacile u rejon Mostara, Oblasni NOO Dalmacije obustavio je celokupni saobraaj u Dalmaciji i stavio na raspolaganje sva saobraajna sredstva. Aktivirane su drutveno-politike organizacije i ustanove, kao i stanovnitvo. Zahvaljujui tome, tab 8. korpusa je, u rekordnom roku za etiri dana, izvrio koncentraciju svojih glavnih snaga (devet brigada) iz rejona Zadra, Knina, Drnia, ibenika, Splita na podruje Ljubuki, Imotski, Posuje, Koerin. Zatim su, od 4. februara 1945, zauzeti polazni poloaji za napad.422 tab 8. korpusa 423 je planirao da operaciju izvede u dve etape, i to sledeim snagama:
422 To je postignuto tako to je oblasni NOO za Dalmaciju 30. januara 1945. u 12 sati obustavio sav drutveni i privatni saobraaj u dalmatinskoj oblasti i na t a j nain oslobodio kopnene i pomorske komunikacije za v#jne transporte. Sve vrste transportnih sredstava (brodovi, eleznike kompozEije., i kamioni) date su 8. korpusu radi prebacivanja jedinica iz severne i srednje. Dalmacije u iri rejon Mostara. tab 8. korpusa jo u toku januara grupisao je jedan broj transportnih siedstava i jedan broj kadrova i oformio auto-komandu 8. korpusa koja je bila, kako se to pokazalo, sposobna da u clatom momentu preuzme sav transport u dalmatinskoj oblasti i da g"a planski upotrebi radi prebacivanja jedinica 8. korpusa. Tako je: 19. divizija sa prostorije Zadar, Zemunik, Tijesno prebaena brodovima, deo i kamionima, u Makarsku, a odatle kamionima na prostoriju Vrgorac Ljubuki; 26. divizija sa prostorije ibenik, Trogir, Sinj prebaena je vozom do Splita, zatim brodovima do Gradeca, pa kamionima na prostoriju Vitina, Koerin; Artiljerijska brigada delom je motorizovana, a 1. tenkovska brigada je izvrila m a r sopstvenim sredstvima. Za vreme izvoenja mara okupatorslco-kvislinka avijacija bila je neaktivna, jer su snage NOVJ imale prevlast u vazcluhu. 423 tab 8. korpusa sainjavali su: komandant general-major Petar Drapin, politiki komesar pukovnik Boko iljegovi, naelnik taba potpukovnik Ante Bioi.

 u prvoj etapi da glavnim snagama (9. i 26. divizija, 1. tenkovska i Artiljerijska brigada) ovlada irokim Brijegom, zatim obuhvati Mostar sa severne i zapadne strane, dejstvujui 26. divizijom pravcem Posuje iroki Brijeg Mostar, a 9. divizijom pravcem Vitina Buhovo iroki Brijeg i na levom krilu 26. divizije, da bi spreila intervenciju neprijatelja iz Mostara, angaovana je 2. dalmatinska brigada; pomonim snagama: 19. divizijom (ojaanom 12. brigadom 29. divizije) napadajui pravcem Ljubuki itluk Varda Mostar ovladati zonom izmeu Mostarskog blata i Neretve i obuhvatiti Mostar s june strane. Snage 29. divizije (ojaane 1. bataljonom 1. tenkovske brigade) imale su zadatak da ovladaju Nevesinjem, zatim, nastupajui pravcem Nevesinje Blagaj Mostar i Kljui Donje Zimlje Bijelo Polje, da ovladaju neprijateljskim uporitima sa istone strane; u drugoj etapi trebalo je izvriti koncentrini napad na Mostar i spreiti nemakim i ustako-domobranskim snagama povlaenje ka Sarajevu, kao i razbiti etnike snage. Teite napada je i dalje ostalo na 26. diviziji, koju je trebalo da podravaju 1. tenkovska i Artiljerijska brigada. Ukupna jaina snaga oko 40.000 boraca. Vazduhoplovnu podrku trebalo je da vre 1. i 2. eskadrila NOVJ sa aerodroma na Visu i u junoj Italiji. Poetak napada planiran je za 6. februar u 7 sati, posle artiljerijske pripreme. 424 Operacijska zona na kojoj su izvoena borbena dejstva obuhvata prostoriju ogranienu linijom s. Zimlje Nevesinje Blagaj Buna Varda (tt 331) iroki Brijeg june padine pl. abulje, duine oko 50 i irine oko 30 km. Operacija je trajala 11 dana. Prva etapa mostarske operacije (6 12. februar) obuhvata borbe za osloboenje irokog Brijega, Ljubukog i itluka. U rejonu iroki Brijeg Kneopolje nalazilo se oko 6.000 nemakih i ustalco-domobranskih vojnika iz 370. puka nemake 369. legionarske divizije, 1. i 2. domobranska bojna, 2. ustaka bojna i druge jedinice. Najjae neprijateljske utvrene otporne take u irokom Brijegu bile su Samostan sa Gimnazijom, Duvanska stanica i Cigansko brdo. Posle snane artiljerijske i avijacijske pripreme, koja je trajala 15 minuta, 1, 11. i 12. dalmatinska i 1. tenkovska brigada krenule su u 7 sati 6. februara u napad. Na pravcu Koerin iroki Brijeg, gde su napadale 1. dalmatinska i 1. tenkovska brigada, postignut je izvestan uspeh, ali se u prvom napadu frontalno nije mogla probiti neprijateljska odbrana. Obuhvatili manevar 12. brigade 26. divizije i 2. i 3. brigade 9.
424 u mostarskoj operaciji angaovane su etiri divizije (9, 19. i 26. dalmatinska i 29. hercegovaka), ukupno 17 brigada (1. i 2. dalmatinska proleterska, 3, 4, 6, 11, 12, 13. i 14. dalmatinska, 3. prekomorska, 10, 11, 12, 13. i 14. hercegovaka, 1. tenkovska i Artiljerijska), ukupno 39.759 boraca i rukovodilaca, od kojih oko 1.700 drugarica (u sastavu 8. korpusa bilo je 32.389 boraca, od kojih 1.226 drugarica, a u sastavu 29. divizije 7.370 boraca). Naoruanje: 22.126 puaka, 4.534 automata, 2095 raznih vrsta mitraljeza, 347 minobacaa, 56 topova, 21 haubica, 40 protivtenkovskih topova i 90 protivtenkovskih puaka, 34 protivavionska topa i 13 protivavionskih mitraljeza, 60 tenkova i 25 oldopnih automobila. Tu treba raunati i 3. brigadu Bosansko-hercegovake divizije KNOJ-a. Mostarska operacija (Uesnici govore), VIZ, Beograd 1986, str. 2023, 130, 197, 219, 293, 369370, 391392, 402411, 452.

divizije dao je bolje rezultate. Ove snage su brzo izbile u rejon Kneopolja i odsekle odstupnicu neprijateljskim snagama prema Mostaru. Meutim, im su Nemci saznali da im se grupacija u irokom Brijegu nala u okruenju, oni su iz Mostara preko Jastrebinlce uputili u iroki Brijeg jedan bataljon. Iskoristivi slabost odbrane 2. dalmatinske proleterske brigade prema Mostaru, nemaki bataljon sa ustaama probio se u rejon Kneopolja i spojio sa okruenim snagama u irokom Brijegu. Jedinice 8. korpusa morale su odstupiti od Kneopolja, ime je propao najvei uspeh prvog dana napada. Sutradan, 7. februara, obnovljen je napad. Plan dejstva ostao je isti, ali su u borbu uvedene svee tenkovske i peadijske snage, uglavnom i'ezerve. Sada je jae naglaen obuhvatili manevar u bliu pozadinu neprijatelja, jer se iri obuhvat oko irokog Brijega nije mogao izvesti zbog teko prohodnog zemljita i to je Mostarsko blato bilo pod vodom. Iz istih razloga nije bilo mogue u manevar uputiti ni tenkovske snage. One su i dalje napadale sa fronta, na vrhu klina proboja, na jako utvrenu neprijateljsku odbranu sa mnogobrojnim minsko-eksplozivnim preprekama. Drugi napad 26. divizije sa 1, 11. i 12. brigadom, podran tenkovima, na iroki Brijeg dao je bolje rezultate. Neprijatelj je sabijen na manji prostor i stavljen pod snanu unakrsnu vatru peadije, artiljerije i tenkova. Poto nije mogao izdrati, on se uz osetne gubitke izvukao 7. februara i sutradan poseo drugu liniju odbrane na Mikuljai i Jastrebini. 425 Za to vreme 19. divizija, ojaana 12. brigadom 29. divizije, napadom je vrsto vezala za sebe neprijateljske snage juno od Mostara, izmeu Mostarskog blata i Neretve. Na levoj obali Neretve, 11. brigada 29. divizije izvrila je snaan pritisak na Konjic, vezujui neprijateljske snage ovog garnizona, a 14. brigada je, istei teren od raznih etnikih grupa, prodrla u podnoje Velea. U to vreme 10. i 13. brigada 29. divizije, sa jednim tenkovskim bataljonom i artiljerijskim divizionom, prikupljale su se radi napada na Nevesinje, Bunu i Blagaj. Po zauzimanju irokog Brijega gonei neprijatelja, snage 9, 19. i 26. divizije izbile su pred Mostar, na poloaje pred Vartu, Mihuljiu, Jastrebinku, Vasinu kosu, Gradinu i Lukovau. Q4 .8. do 12. februara vreno je pregrupisavanje i priprema jedinica za napd na Mostar. Za to vreme voene su otre borbe na pojedinim pravcima radi zauzim a n j a to povoljnijeg polaznog poloaja za napad. Druga etapa (13;- 16. februara) obuhvata borbe za osloboenje Mostara i Nevesinja i razbijanje neprijateljske mostarske grupacije, kao i gonjenje delova nemake 369. i 9. ustako-domobranske divizije prema Ivan-sedlu. tab 8. korpusa je nastojao da zatvori obru oko neprijateljske grupacije, to je trebalo realizovati prodorom 9. i 29. divizije severno od Mostara. Meutim, s obzirom na to da su se na krilima nalazile manje snage, da je zemljite planinsko i da su se kod Drenice pojavile nove
425 U irokom Brijegu 26. divizija imala je 105 mrtvih, 448 ranjenih, 49 nestalih ukupno su 602 borca i rukovodioca izbaena iz stroja. Neprijateljski gubici u irokom Brijegu iznosili su 719 poginulih i 104 zarobljena vojnika.

nemake snage 359. puk 181. divizije, ovaj manevar se nije mogao realizovati. Naroito velike tekoe imala je 29. divizija, jer je bila razvuena na frontu od Bune (na Neretvi), preko Nevesinja, sve do Konjica, i to je pred sobom imala jake nemake, ustake i etnike snage. Napad glavnih snaga 8. korpusa prema Mostaru poeo je ujutro 13. februara snanim udarom avijacije. U prvom eelonu napadale su etiri, a u drugom dve brigade. Najtei zadatak imale su 11. i 12. dalmatinska brigada u proboju odbrane na Mikuljai i Jastrebinki. Do podne 12. brigada izvrila je svoj zadatak, probivi neprijateljsku odbranu na Jastrebinki i pojavivi se na zapadnim ivicama Mostarskog polja do samog Mostara. Levo od nje, 3. prekomorska brigada izbila je u rejon Mostarskog rudnika, ali nije uspela da uvrsti postignuti uspeh i vraena je natrag. Velike tekoe imala je 11. brigada u napadu na jako utvrenu Mikuljau i Keveljau. Tek uvoenjem dela sveih snaga iz 1. dalmatinske brigade, sadejstvom 12. brigade, podrkom tenkova, artiljerije i avijacije, osvojene su Mikuljaa i Keveljaa i otvoren put za Mostar. Uvotenjem u borbu delova 1. dalmatinske brigade prema Humu, krenulo je bre nastupanje 19. divizije. Ona je u nonom napadu slomila jako utvreno uporite na Vardi i povezala se sa 26. divizijom u optem napadu na Mostar. Oko 15 sati krenula je u napad i 13. hercegovaka brigada i u toku noi oslobodila Blagaj, zatim produila prema Mostaru. Navee, 13. februara, snage 8. korpusa nale su se na zapadnim i junim ivicama grada, a 9. divizija je angaovana prema Drenici i titila je levi bok snaga u napadu na Mostar. Ujutro 14. februara poeo je poslednji napad za osloboenje Mostara. Posle snane artiljerijske pripreme glavnina 26. divizije (1, 11. i 12. brigada sa 1. tenkovskom brigadom) krenula je na grad. U tom napadu tenkisti su napravili pravi podvig i veliko iznenaenje. Poto su Nemci poruili cestu kod ovnice i stavili je pod protivtenkovski udar, tenkisti su se spustili preko kamenitog i strmog terena u selo Ilici i spojili se ?a peadijom. Do podne 14. februara u Mostar su prodrli 12. brigada 26. divizije a posle i tenkovi, zatim 19. divizija, a neto kasnije i 13. brigada 29. divizije. Brzim i energinim dejstvom, uz svestranu pomo stanovnitva, osloboen je zapadni deo grada i oko podne jedinice 12. brigade 26. divizije izbile su na desnu obalu Neretve kod mosta Kralja Aleksandra" blizu hotela Neretva" i stavile ga pod snanu vatru. Posle kratke vatrene pripf'eme, oko 17 sati tenkovi i peadija 12. i 1. brigade su u brzom naletu preli most kod hotela Neretva" i upali u istoni deo grada. Neprijatelj nije uspeo da porui mostove, jer su u meuvremenu udarne grupe mostarskih ilegalaca, presekavi mreu za paljenje, to onemoguile. Neprijateljska odbrana u istonom delu grada je brzo razbijena. Navee 14. februara Mostar je bio osloboen. Poetni napad na Nevesinje, izveden od 9. do 11. februara, nije uspeo. Novi napad poeo je 13. februara. Obuhvatnim manevrom, uz sadejstvo tenkovske ete, i brzim nonim prodorom u centar grada 10. brigada je oslobodila Nevesinje 14. februara u zoru. Neprijatelj je odstupio prema Biini, gde su ga doekali delovi 13. brigade i u sadejstvu sa 10. brigadom naneli mu teke gubitke. Uniten je skoro ceo jedan bataljon 396. puka 369. divizije. Ostali delovi 369. puka bili su prinueni

da ostave teko naoruanje i da se preko Podvelea povlae u pravcu D. i G. Zmilja.426 Za to vreme snage 10. brigade zauzele su Busak, Blagaj i Bunu i produile gonjenje neprijatelja ka Mostaru. U rejonu Zimlja dva bataljona 14. hercegovake brigade razbili su etnike i nemake snage i probili se u dolinu Neretve, severno od Mostara, u rejon Bijelog Polja. Ali, bili su preslabi da spree izvlaenje neprijateljskih snaga levom obalom Neretve. U rejonu Konjica 11. brigada je napadom vezala za sebe znatne neprijateljske snage i nije im dozvolila da se pojave u rejonu Mostara. Mnogo vei uspeh mogao se postii da joj je sadejstvovala 17. krajika brigada 10. divizije 5. korpusa, koja se nalazila oko Prozora. Gotovo bez predaha i zastoja, odmah posle osloboenja Mostara, nastavljeno je gonjenje razbijene 369. nemake i 9. ustako-domobranske divizije. Prva tri dana gonile su ih brigade 9. divizije i 1. brigada 26. divizije, a zatim jedinice 29. divizije, koje su ve 20. februara oslobodle Jablanicu, 1. marta Ostroac, 3. marta Konjic, a ve 4. marta izbile na Ivan-sedlo. Osloboenjem Drenice 16. februara zavrena je mostarska operacija, a izbijanjem 29. divizije na Ivan-sedlo zavrene su borbe za osloboenje Hercegovine, koje su poele u septembru 1944. godine. Zakljuak. U vremenu od 6. do 16. februara 8. korpus, sa tri divizije, 1. tenkovskom i Artiljerijskom brigadom i 29. divizijom 2. korpusa, razbio je neprijateljsku grupaciju na prostoru iroki Brijeg Mostar Nevesinje Konjic i odbacio je prema Ivan-sedlu i Sarajevu. Likvidiranjem neprijateljskih uporita u dolini Neretve, pri emu su neprijatelju naneseni znaajni gubici,427 zavreno je osloboenje Hercegovine i stvoreni potrebni operativni uslovi za dejstvo 8. korpusa i 29. divizije na sever bilo preko Ivan-sedla ka Sarajevu, bilo preko Prozora i Bugojna ka Banjaluci, odnosno na zapad ka Bihau, i dalje ka Karlovcu, tj. u duhu plana Vrhovnog taba NOV i POJ za izvoenje zavrne ofanzive za konano osloboenje preostalog dela Jugoslavije. Ovakvim razvojem borbenih dejstava u dolini Neretve u prvoj polovini februara 1945. bio je u velikoj meri ugroen levi bok nemakih snaga Grupe armija E" koje su se jo uvek izvlaile, preko Sarajeva i Broda na sever. Zbog toga su Nemci 7. SS d i v i z i j i koja je bila predviena da uestvuje u pripremnoj protivofanzivi protiv Crvene armije u
Tako je nevesinjski garnizon, koji je pred napad imao oko 2.500 vojnika i stareina, gotovo potpuno uniten. Od toga je samo 230 izginulo u borbama za Nevesinje, dok je oko 1.000 uniteno u gonjenju. Oko 700 nemakih vojnika probilo se do svojih jedinica u Bijelom Polju, Jablanici i Konjicu, a oko 15 milicionara razbealo se, uglavnom, svojim kuama. Danilo Komnenovi i Muliarem Kreso, Dvadeset deveta hercegovaka divizija, VIZ, Beograd 1979, str. 446451. 427 Prema operativnom izvetaju taba 8. korpusa od 25. februara 1945, nemako-kvislinke snage imale su u mostarskoj operaciji sledee gubitke: poginulih 3.716 i zarobljenih 1.044 vojnika; zaplenjeno: 3 tenka 23 topa; 24 minobacaa, 30 raznih mitraljeza, 173 pukomitraljeza, 1.900 puaka i 34. kamiona. Gubici NOVJ: 450 poginulih, 1.417 ranjenih i 336 nestalih. Zavrne operacije za osloboenje Jugoslavije 19441945, 459473; Oslobodilaki rat, knj. 2, 523529; Manojlo Babi, Oklopne jedinice u NOR-u, Beograd 1968, str. 147167; Mostarska operacija Uesnici govore, str. 7565. Nikola Ani, Mostarska operacija 1945, VIG 1/975, str. 157162.
426

Maarskoj, krajem februara prebacili u rejon Sarajeva da sprei prodor snaga NOVJ iz doline Neretve ka Sarajevu i u dolini Bosne. Prema tome, NOVJ je uspenim zavretkom mostarske operacije postigla krupan operativni uspeh kako u pogledu stvaranja uslova za dalja dejstva ovih snaga, tako i u pogledu prisiljavanja neprijatelja da remeti svoje planove i namere. Mostarska operacija je izvedena u stilu savremene operacije, sa elementima koncentracije snaga, udarom na snanu grupaciju neprijateljskih snaga i zatim gonjenjem. Uee artiljerije, tenkova i avijacije bilo je veoma znaajno i dobro sinhronizovano u toku cele operaci je. Koncentracija snaga 8. korpusa za mostarsku operaciju pouan je primer kako u takvoj operativnoj radnji treba koristiti sve raspoloive komunikacije i vrste transporta i kako se za to angauju politike strukture NOP-a. Iako je vreme za dovoenje i pregrupisavanje snaga bilo kratko oko 5 dana, a peadijske jedinice bez motorizacije, putna mrea nerazvijena i poruena, a broj saobraajnih sredstava minimalan, tab 8. korpusa je, uz pomo Oblasnog NOO-a i partijskog Oblasnog komiteta Dalmacije, uspeo da u vremenu od 30. januara do 4. februara preveze jedinice iz severne i srednje Dalmacije u rejone razvoja Vrgorac, Ljubuki, Vitina, Korein. U mostarskoj operaciji jedinice 8. korpusa uspeno su koristile iskustva iz kninske operacije. Naime, sadejstvo izmeu peadije, tenkova i artiljerije bilo je mnogo bolje, iako se i ovde deavalo da su peadijske jedinice sporo nastupale i posedale poloaje posle dejstva artiljerije, to je omoguilo Nemcima da dovlaenjem pojaanja ometu uspeh snaga NOVJ. Tenkovi su mnogo bolje korieni i sadejstvo sa njima bilo je sasvim dobro. Peadija, pioniri i artiljerija inili su sve da im olakaju pokret i dejstvo, talco da je njihova upotreba bila sasvim uspena. Protivkolslca orua mnogo su bolje upotrebljena. Ininjerijske jedinice su korisno upotrebljavane za ienje mina, opravku ceste i drugo. Obavetajna sluba, za razliku od njenog delovanja ranije, takoe je bila uspena. Podaci obavetajne slube kojima se raspolagalo pre napada umnogome su se podudarali sa stvarnim stanjem neprijatelja. To je rezultiralo, pored ostalog, iz odanosti stanovnitva Mostara NOP-u. Naime, uee stanovnika Mostara u operaciji ogleda se i u tome to su oni spreili od unitenja mostove na Neretvi i drali su pod zatitom pojedine objekte u gradu do dolaska jedinica NOVJ, to sve ini mostarsku operaciju tipinom za NOR. ^Mostarska operacija je pripremljena na brzinu zbog situacije koja je tamo nastala neprijateljskim prodorom prema Metkoviu, pa se sve radilo po kraem postupku. Stoga su se i pojavile neke operativne manjkavosti u poetnom planu napada i to neprijateljska grupacija nije potpuno unitena, ali ona je tako poraena da vie nije bila sposobna za izvrenje sloenih zadataka. Komandovanje u mostarskoj operaciji ima svoje specifinosti koje se ogledaju u tome to Vrhovni tab NOV i POJ, odnosno maral Tito, neposredno rukovodi, 8. korpusom i 29. divizijom,428 to nije bio
428 Nikola Ani, Tito u mostarskoj operaciji, Mostarska operacija Uesnici govore, str. 451463.

sluaj u kninskoj operaciji, u kojoj je Vrhovni komandant preko Glavnog taba NOV i PO Hrvatske usmeravao rad 8. korpusa. Tako je raeno sada verovatno iz razloga to se mostarska operacija vodila van matine teritorije 8 korpusa i na operativnom podruju 29. divizije, odnosno 2. korpusa koji je bio pod njegovom neposrednom komandom. Uz to, mostarska operacija je potpuno samostalna operacija i bilo je najbolje da sve snage budu pod jedinstvenom komandom, u ovom sluaju pod Vrhovnim tabom. Za izvoenje mostarske operacije tab 8. korpusa i tab 29. divizije dobili su od Vrhovnog taba samo opti zadatak, a plan za izvoenje izradio je i dejstva usmeravao tab 8. korpusa, dok usklaivan j e dejstava izmeu jedinica 8. korpusa i 29. divizije vreno je na bazi dogovora izmeu komandanata ovih jedinica. No, i pored toga, mostarska operacija ima nivo jedne uspeno izvedene korpusne napadne operacije.

NEKE KARAKTERISTIKE OPERACIJA VOENIH U PERIODU JUL 1944 FEBRUAR 1945. Prodorom snaga NOVJ u Srbiji i njihovim zajednikim operacijama sa 3. ukrajinskim frontom Crvene armije, koje su zavrene osloboenjem Beograda, kao i operacijama izvedenim za osloboenje Dalmacije, Makedonije, Vojvodine, Kosova, Crne Gore i Hercegovine iz osnova je izmenjena strategijska situacija u Jugoslaviji i poloaj jugoslovenskog ratita. Nemaka Vrhovna komanda je bila prinuena da svoj balkanski front formira nekoliko stotina kilometara zapadnije od prvobitno utvrene linije Albanija Skoplje erdap orijentiui Grupu armija ,,E" na povlaenje mnogo duim i geografski daleko nepovoljnijim pravcima preko Kosova, dolinom Zapadne Morave, preko Sandaka, Crne Gore i Bosne, gde je sukcesivno tuena i naruavana njena sposobnost. Za ovaj period NOR-a karakteristino je da su jedinice NOVJ, objedinjene u krupne operativno-strategijske grupacije, poele planirati i izvoditi operacije odluujuih sudara po mestu, vren^enu i nainu kako im je najbolje odgovaralo. U strategijskim okviffiHd^odnos prema teritoriji potpuno se izmenio. Ranije naelo da gubljenje jedne teritorije treba, ujedno, da znai stvaranje nove i vee, evoluiralo je u novi kvalitet definitivnog osloboenja i nenaputanja osloboene teritorije i njeno uveano korienje za-"potrebe oruane borbe u sudaru konanih reenja. Prelazak na operacije odlunih sudara, koliko god da se radilo o grupisanju krupnih snaga, jo je bio uvod u definitivno razbijanje i isten v a n j e okupatora, to e risiediti poetkom 1945. godine. Razbijanje ili definitivno unitenje neprijatelja na elom ratitu jo se nije postavljalo kao neposredan i izvodljiv zadatak. ak i presecanje ibarsko-zapadnomoravskog i bosanskog pravca i unitenje Grupe armija E", koja se povlaila iz Grke, ili njenog veeg dela, nije bilo realizovano niti je postavljeno kao cilj i imperativan zadatak NOVJ rt operacijama koje su izvedene od sredine 1944. godine. Na primorskom vojitu cilj operacija NOVJ bio je da se osujeti povlaenje njemakih snaga iz Albanije uz jadransku obalu i da se sprei

bilo kakvo iskrcavanje saveznikih snaga i njihovo povezivanje sa kontrarevolucijom, koja se mogunost nije iskljuivala. Zatim je dolo do jaeg povezivanja jugoslovenskog ratita i saveznikog fronta u Italiji, stvaranja jo veih mogunosti za prijem materijalno-tehnikih sredstava i osloboenje jadranskih komunikacija. Stvaranje operacijske osnovice u Crnoj Gori, Hercegovim i Dalmaciji, pored ostalog, trebalo je da onemogui reakcionarnim snagama da se postave izmeu jedinica NOVJ i saveznikih snaga i da se to stavi u pokret zavrnih operacija za osloboenje Jugoslavije. Operacije koje su izvedene u periodu od oktobra 1944. do februara 1945. imaju sledee karakteristike. Na prvom mestu, to je jedinstveno komandovanje u njihovoj pripremi, planiranju i izvoenju, naroito kada je re o onim operacijama koje je sama izvodila NOVJ ili zajedno sa Crvenom armijom, dok je najvie tekoa bilo u operativnom radu sa bugarskim tabovima. Brzo dovoenje i grupisanje snaga iz udaljenih rejona i sa vie pravaca i njihovo smelo pregrupisavanje u toku izvoenja operacije u duhu nastale situacije, pri emu je najvie karakteristian prodor u Srbiju i mostarska operacija. Operacije imaju radikalne ciljeve: unitenje odreenih nemakih i drugih neprijateljskih grupacija, osloboenje gradova i stvaranje veih osloboenih teritorija. Naime, osloboenje velikih gradova i njihovo dranje postao je primaran vojni i politiki cilj operacije. U operaciji za osloboenje grada sve vie se angauju politike strukture i stanovnitvo, kao to je sluaj sa Beogradom, Skopljem i Mostarom. U operacijama je prisutna primena raznovrsnih kombinovanih oblika manevra kao to su: obuhvati, obilasci i udari jaih snaga iz pozadine protivnika; obilaznim i bonim manevrom, osloncem na slobodnu teritoriju i snage ranije ubaene ili postojee u pozadini neprijatelja, teilo se najpre brzim i energinim dejstvima izbiti na odgovarajuu prostoriju objekat u dubini, odsei odgovarajue snage neprijatelja, okruiti ih, a zatim razbiti ili unititi. U ovom periodu operacije su sve vie sadrale manevar frontalnog udara i proboja jake neprijateljske odbrane, kao to je sluj u bogradskoj, nilcoj, batinskoj, kninskoj i mostarskoj operaciji, i voenje frontalnih dejstava, kao priprema za ono to e ubrzo dominirati na jugoslovenskom ratitu. Opti zadatak grupacija koje su izvodile operacije naelno je bio dosta dubok, a postavljeni cilj i osnovna zamisao pretpostavljenog taba nisu dozvoljavali da se snage, odnosno napadna kolona angauju u manjim borbama, gube vreme i dozvole protivniku da uoi narnere i ideju manevra, to je i razumljivo kada se imalo u vidu period NOR-a u kojem su operacije voene. U svim operacijama se teilo obezbediti preimustvo nad protivnikom izborom oblika manevra, energinim dejstvom, iznenaenjem, vctim korienjem zemljita i vremena, i drugim svojim prednostima kao i neizbenim slabostima neprijatelja, a manje relativnom ili apsolutnom brojnom nadmonou, posebno u tehnici. Meutim, u nekim operacijama (beogradska, kninska i mostarska) jedinice NOVJ bile su superiorne po kvantitetu i kvalitetu, pa su dosta brzo slamale neprijatelja i postigle krupne rezultate.

U operacijama koje je NOVJ izvodila zajedno sa Crvenom armi jom dejstva su tekla bez ikakvih potresa i tekoa jer je vladalo potpuno jedinstvo pogleda i elja da se protivnik to bre i potpunije uniti. Tako neto ne moe se kazati za niku i kosovsku operaciju i borbe u istonoj Makedoniji, gde su uestvovali i delovi nove bugarske armije. U tim dejstvima bilo je dosta operativnih problema i tekoa, jer najvei deo bugarskih oficira i vojnika nije bio na vojnom i politikom nivou zadatka koji je dobio. Zapadni saveznici su samo delimino pomagali u operacijama na jadranskom vojitu, vodei rauna o svojim interesima na ovim prostorima. K r a j n j i bilans borbi u drugoj polovini 1944. godine ogleda se i u oruanim snagama koje su neprekidno narastale, u ovom periodu vie nego u bilo kojem prethodnom. Na kraju 1944. godine NOV i POJ imala je sledei sastav: 15 korpusa NOVJ. Poetkom 1944. godine bilo je devet korpusa, isto toliko je formirano tokom 1944. godine, tri su korpusa rasformirana (13. srpski, 16. makedonski i Bregalniko-strumiki); 61 divizija NOVJ. Prvog januara 1944. bilo je u sastavu NOVJ 28 divizija. Tokom godine formirane su 33 divizije, rasformirane su dve 50. makedonska i Kumanovska divizija, tako da je ostalo 59 peadijskih i knojevskih divizija. Ako se tome dodaju i dve vazduhoplovne divizije 11. i 42, onda je 31. decembra 1944. u sastavu NOVJ bila 61 peadijska, knojevslca i vazduhoplovna divizija; 248 peadijskih, rodovskih i knojevskih brigada. Poetkom 1944 .godine u sastavu NOVJ bile su 103 brigade. Od poetka januara do kraja decembra formirane su 182 peadijske, rodovske i knojevske brigade, a 7 brigada je obnovljena. U istom tom vremenu rasformirane su 44 brigade, tako da je 31. decembra 1944. bilo 248 brigada; 7 pukova, i to jedan protivavionski, tri lovaka i tri jurina vazduhoplovna puka. 52 partizanska odreda. Poetkom godine bilo je 105 partizanskih odreda. Formirana su 142, ali je najvei broj rasformiran 195, tako da su 31. decembra 1944. ostala samo 52 partizanski? odreda. Ukupno su jedinice NOP-a u Jugoslaviji krajem 1944. godine imale oko 600.000 boraca. Na jugoslovenskom ratitu, protiv NOV i POJ neprijatelj je krajem 1944. godine angaovao tri armije, 11 korpusa, odnosno 42 divizije,' od toga 24 nemake, 3 maarske i 15 divizija kvislinga i druge samostalne jedinice i snage kolaboracionista ukupno oko 700.000 vojnika, od kojih je bilo pola miliona nemakih. 429 Ofanziva NOVJ, koja je poela u leto 1944. godine u istonim delovima Jugoslavije, izvedena u obliku niza istovremenih i uzastopnih operacija, rezultirala je konanim osloboenjem Makedonije, Srbije, Kosova i Metohije, Dalmacije, Sandaka i Vojvodine, osim jednog manjeg dela Srema i dela Bosne i Hercegovine. Neto kasnije, mostarskom operacijom osloboena je Hercegovina. Time su se bitno izmenili uslovi za
429

Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije, str. 456458.

dalje voenje rata. Svoj deo opteg strategijskog f r o n t a NOVJ je u Podunavlju vrsto povezala sa levim krilom Crvene armije, a na jugu, preko Jadrana i dalje se odravala veza sa f r o n t o m zapadnih saveznika u Italiji, koji su bili na poloajima na Toskanskim Apeninima. OPERACIJE U ZAVRNOJ OFANZ1VI JUGOSLOVENSKE ARMIJE OPERATIVNA SITUACIJA NA EVROPSKOM RATITU Poetak 1945. godine oznaava zavrni period drugog svetskog rata, koji je po b r o j u ljudskih rtava i po razaranjima ve dostigao nezapamene razmere. U tu estu godinu zavrni period drugog svetskog rata, oruane snage Sovjetskog Saveza (11,556.000), Sjedinjenih Amerikih Drava (12,000.000) i Velike Britanije (4,982.000) ule su sa oko 28 miliona ljudi pod orujem i bile znatno nadmonije i u ljudskom i u tehnikom f a k t o r u od oruanih snaga Nemake (7,500.000) i Japana (5,365.000), koje su imale oko 13 miliona ljudi. Osim toga, oruane snage ostalih zemalja antifaistike koalicije, narodnooslobodilalcih pokreta i pokreta otpora, brojale su oko 10 miliona ljudi. Nadmonost saveznika posebno je dola do izraaja na glavnom evropskom ratitu, posle neuspele protivofanzive Nemaca u Ardenima 1944/45. godine i kod Blatnog jezera u Maarskoj u prvoj polovini m a r t a 1945, u kojima je Hitler utroio i poslednje operativno strategijske rezerve. Nemaka se nalazila u bezizlaznoj situaciji. Meutim, i pored takvog stanja, nemaka vlada i Vrhovna komanda su odluile da nastave rat. Nemci su i dalje verovali u mogunost rascepa u redovima saveznika i na toj pretpostavci gradili nadu da bi Nemaka u poslednjem trenutku mogla izbei totalan poraz, zakljuenjem separatnog mira. Pritenjene izmeu etiri fronta: istonog i zapadnog neposredno na svojini granicama, i u Italiji i Jugoslaviji, koji su se pribliavali granicama Treeg Rajha, oruane snage Nemake poetkom 1945. godine bile su grupisane ovako (shema 69): Na istonom frontu Nemci su i dalje imali glavne snage (57,1% od celokupnog sastava) organizovane u etiri grupe armija: Sever", Centar", A" i Jug", sa ukupno 3,100.000 vojnika svrstanih u 14 armija i 185 divizija i 21 brigadu sa 28.500 artiljerijskih orua i minobacaa, 3.950 tenkova i 1.960 aviona. Na zapadnom frontu Nemci su imali tri grupe armija: G", B" i H", sa ukupno 1,000.000 vojnika svrstanih u sedam armija, 77 divizija, sa 800 tenkova i 2.450 aviona. Na frontu u Italiji Nemci su imali Grupu armija C", sa ukupno 600.000 vojnika svrstanih u tri armije, 25 divizija, sa 200 tenkova, 60 aviona i oko 1.000 artiljerijskih orua. Na frontu u Jugoslaviji Nemci su imali Grupu armija E" (pod komandom general-pukovnika Aleksandra Lera) i deo Grupe armija F" (pod k o m a n d o m feldmarala Maksimilijana Vajksa), u k u p n o oko 700.000 vojnika (oko 450.000 nemakih i oko 250.000 kvislinlcih vojnika), svrstanih u sedam korpusa, 45 divizija i znatan b r o j m a n j i h jedinica.

Saveznike snage, nastupajui koncentrino prema Nemakoj, poetkom 1945. godine nalazile su se u sledeem rasporedu: Na istonom frontu Crvena armija je protiv Nemake imala devet frontova: 1. i 2. pribaltiki, prema Grupi armija Sever"; 3. beloruski pod komandom generala ernjahovskog i 2. beloruski pod komandom marala Rakosovskog, prema Grupi armija Centar"; 1. beloruski pod komandom marala Zukova; 1. ukrajinski pod komandom marala Konjeva; 4. ukrajinski pod komandom generala Petrova, prema Grupi armija A"; 2. ukrajinski pod komandom marala Malinovskog i 3. ukrajinski front pod komandom marala Tolbuhina, prema nemakoj Grupi armija Jug" ukupno vie od 6,000.000 vojnika svrstanih u 74 armije (55 peadij skih, 6 oklopnih i 13 vazduhoplovnih), odnosno oko 500 divizija, sa 2.993 raketna ureaja, 91.400 artiljerijskih orua i minobacaa, 11.000 tenkova i samohodnih orua i 14.500 aviona. Crvena armija je polovinom marta izbila na liniju: reka Odra (sa nekoliko mostobrana na njenoj levoj obali) slovake Rudne planine Estergom Blatno jezero reka Drava, gde se pripremala za nanoenje odluujueg udara Nemakoj: glavnim snagama (2. i 1. beloruski i 1. ukrajinski front) u pravcu Berlina, od koga se nalazila udaljena svega 100 km, a pomonim snagama (4, 2. i 3. ukrajinski front) prema Pragu i Beu. Na zapadnom frontu saveznici su protiv Nemake imali tri grupe armija: 6. grupu armija (francuska 1. i amerika 7. armija), pod komandom amerikog generala evcrsa, 12. grupu armija (amerika 1. i 3. armija) pod komandom amerikog generala Bredlija i 21. grupu armija (kanadska 1, britanska 2 i amerika 9. armija), pod komandom britanskog feldmarala Montgomerija ukupno 3,000.000 vojnika svrstanih u sedam armija, 71 diviziju, sa 4.500 tenkova i 15.000 aviona. Svim saveznikim snagama komandovao je ameriki general Ajzenhauer. Zapadni saveznici izbili su krajem marta na reku Rajnu i, stvorivi mostobrane kod Remagena i Openhajna, pripremali se da nastave ofanzivu radi zauzimanja Rurske oblasti, a zatim da krenu ka Berlinu, u susret Crvenoj armiji. Na frontu u Italiji saveznici su imali 15. grj^pu armija (amerika 5. i britanska 8. armija, pod komandom amerikog ^generala Klarka ukupno 1,500.000 ljudi (616.000 u sastavu amerike 5. i britanske 8. armije) svrstanih u 24 divizije, sa oko 3.000 artiljerijskih orua, 3.100 tenkova i 5.000 aviona. Svim snagama u Sredozemlju komandovao je britanski feldmaral Aleksandar. Saveznike operacije u Italiji razvijale su se sporijim tempom. itavu zimu 1944/45. godine njihove snage stajale su pod nemakom utvrenom Gotskom linijom" jezero Komakio Bolonja Toskanski Apenini. U toku marta anglo-amerike snage su izvrile pripreme za odluujuu ofanzivu radi proboja te linije i izbijanja u dolinu reke Po i daljeg nastupanja prema Austriji.430 Na frontu u Jugoslaviji Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije imala je oko 650.000 boraca.
430 Drugi svetski rat Pregled ratnih operacija, V knj. VII, Beograd 1970, str. 920, 2944.

REORGANIZACIJA NOV I POJ U JUGOSLOVENSKU ARMIJU I PLAN ZAVRNIH OPERACIJA ZA OSLOBOENJE JUGOSLAVIJE (shema 70) Nalazei se na frontu izmeu Dunava i Jadranskog mora, NOVJ, odnosno Jugoslovenska armija, samostalno je drala deo strategijskog obrua oko Nemake, povezujui levo krilo Crvene armije u Maarskoj i desno krilo anglo-amerikih snaga u Italiji. Po broju vojnika na evropskom ratitu, u antifaistikoj koaliciji Jugoslovenska armija je bila etvrta posle sovjetske, amerike i britanske. Sa Crvenom armijom i zapadnim saveznicima jedino je Jugoslovenska armija imala samostalni deo strategijskog fronta u optem poslednjem juriu protiv nacistike Nemake. Ona je to pravo sebi pribavila neravnopravnom, tekom etvorogodinjom borbom protiv zajednikih neprijatelja. Bila je potpuno samostalna, pod sopstvenom Vrhovnom komandom, koja je na najviem nivou usklaivala borbena dejstva sa sovjetskom i anglo-amerikim vrhovnim komandama. Prema tome, ona je operacijama za potpuno osloboen j e Jugoslavije istovremeno i neposredno uestvovala u odlunoj saveznikoj ofanzivi protiv hitlerovske Nemake. Reorganizacija NOV i POJ u Jugoslovenska armiju. Uspostavljanjem vrstog fronta prema zapadu bilo je omogueno da se u istonom delu Jugoslavije konsoliduje prostrana slobodna teritorija. Zapravo, dostignuti sistem narodne vlasti i vojnopozadinskih ustanova omoguavao je da se pristupi planskoj mobilizaciji ljudstva za popunu postojeih i formiranje novih jedinica, a poboljani su i uslovi za njihovo snabdevanje materijalnim i tehnikim potrebama. U dotle osloboenim delovima Jugoslavije izvrena je opta mobilizacija, ime se brojno stanje NOVJ znatno povealo. Sve je to omoguilo da se pristupi formiranju najviih strategijsko-operativnih formacija armija. Naredbom vrhovnog komandanta marala Jugoslavije Josipa Broza Tita 1. januara formirane su 1, 2. i 3. armija, a 2. marta 1945. i 4. armija. Prvog marta 1945. Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije preimenovana je u Jugoslovensku armiju, a Mornarica NOVJ u Jugoslovensku mornaricu. Vrhovni tab NOV i POJ reorganizovan je u Generaltab Jugoslovenske armije, kao neposredni organ Poverenitva narodne odbrane za celokupne oruane snage.431 Formiranje armija i, uopte, reorganizovan je NOV i POJ predstavlja zavrnu etapu u izgradnji vojne organizacije NOP-a Jugoslavije. U domenu rukovoenja i komandovanja bitno je za dalje voenje operacije bilo to je u Beogradu 7. marta 1945. formirana Privremena vlada DFJ, a dotadanje Poverenitvo za narodnu odbranu NKOJ preime431 Prva armija formirana je od dotadanjeg 1. proleterskog korpusa, 2. armija od June operativne grupe divizija 14. korpus (23, 25. i 45. divizija) i 28. divizija, 3. armija od 12. korpusa, a 4. armija formirana je od 8, 11. i 7 korpusa. Izvan sastava armija, pod komandom glavnih tabova Hrvatske i Slovenije, ostala su etiri korpusa (u Hrvatskoj 4, 6, i 10. korpus i u Sloveniji 9. korpus), koji su i dalje dejstvovali u pozadini nemakih snaga. Drugi, 3. i 5. korpus drali su deo fronta u Bosni, oko Sarajeva i Banjaluke. Zbornik NOR-a, tom II, knj. 15, dok. 2, 3, 4, 137 i 141.

novano je u Ministarstvo za narodnu odbranu, kao organ vlade. Funkcije predsednika vlade, vrhovnog komandanta i ministra narodne odbrane sjedinjene su u linost marala Josipa Broza Tita. Pod neposrednom komandom Generaltaba bili su tada: glavni tabovi Srbije, Makedonije, Hrvatske i Slovenije, Operativni tab za Kosovo i Metohiju, tabovi 1, 2, 3. i 4. armije, 2, 3. i 5. korpusa, a od 17. marta do 24. aprila Operativni tab Grupe korpusa, Komanda Vazduhoplovstva, tab Grupe vazduhoplovnih divizija, Komanda Jugoslovenske mornarice, tab 4. operativne zone Slovenije (koji je kasnije ponovo potinjen Glavnom tabu Slovenije), Korpus narodne odbrane Jugoslavije, tab Gardijske brigade, Vojna akademija, kola za vie komandante, tab Vojne baze u Bariju, zatim dve vojne misije kod saveznikih armija i druge samostalne jedinice. Jugoslovenska armija imala je tada 52 divizije sa 222 brigade; Korpus narodne odbrane Jugoslavije sa 7 divizija, koje su inile 26 brigada, 2 vazduhoplovne divizije sa 3 lovaka i 3 jurina puka, jedinice Mornarice i Rene ratne fio tile ukupne jaine oko 700.000 boraca. Privremena vlada Demokratske Federativne Jugoslavije (DFJ) je u deklaraciji, koja je objavljena u martu 1945, pored ostalog, istakla da je njen glavni zadatak jaanje oruanih snaga i osloboenje zemlje. Ubrzo su tu vladu priznali saveznici i mnoge druge neutralne zemlje.432 Reorganizacijom NOV i POJ u Jugoslovensku armiju i formiranjem vlade DFJ, bili su, uglavnom, stvoreni svi potrebni strategijski, materijalni i politiki uslovi da Jugoslovenska armija u prolee 1945. godine pree u izvoenje operacija za konano osloboenje preostalog dela Jugoslavije. Krajem marta 1945. nemaki front u Jugoslaviji protezao se linijom: desna obala Drave od Virovitice do njenog ua u Dunav i dalje Dunavom do sela Mohovo (istono od Vukovara) odakle je presecao Srem u visini Tovarnika i preko Bosutskih uma izbijao na avu. Juno od Save Nemci su drali mostobrane u rejonu Bijeljine i Brkog, a i vanija uporita u dolini Bosne sa Sarajevom, u dolini Vrbasa sa Banjalukom i u dolini Une sa Bihaem. Odatle se f r o n t preko Lapca, Udbine i Gospia sputao na more u visini Karlobaga! . Sve neprijateljske snage, osim 97. korpusa," pripadale su Grupi armija E" pod komandom general-pulcovnika Lera, koji je 26. marta u Zagrebu primio Vrhovnu komandu Jugoistoka. Te snage, krajem marta, bile su rasporeden na sledei nain: 15. kozaki korpus (1. i 2. kozaka divizija) na desnoj obali Drave od Virovitice do aavice; 91. armijski korpus (11. poljska vazduhoplovna divizija, 104. lovaka divizija, Borbena grupa Fier" jaine etiri bataljona i Borbena grupa Gajger" jaine nekoliko policijskih pukova), na desnoj obali Drave i Dunava od aavice do Dalja;
432 Veliki saveznici priznali su novu vladu i uputili u Beograd svoje ambasadore, i to: Velika Britanija 21. marta, Sovjetski Savez 20. m a r t a i Sjedinjene Amerike Drave 31. marta 1945. godine. Oslobodilaki rat, knj. 2, str. .544546 i 550.

 34. armijski korpus (22. i 41. peadijska divizija, 963. tvravska brigada Kloc" jaine pet bataljona, 3. i 12. ustako-domobranska divizija i Puko-ustaki zdrug", u Sremu izmeu Dunava i Save i u rejonu Bijeljine i Brkog; 21. brdski armijski korpus (181. i 369. peadijska i 7. SS divizija, 964. i 960. tvravska brigada, 8. 9. i 15. ustako-domobranska divizija) na irem podruju Sarajeva i u dolini reke Bosne; 15. brdski armijski korpus (373. i 392. legionarska divizija, 1017. tvravska brigada, 10. i 11. ustako-domobranska divizija) u dolini Une, u Lici, Gorskom kotaru i na morskoj obali; 69. rezervni armijski korpus (peadijska brigada Piastun", jurina brigada Jugoistok" i Borbena grupa Hamermit" jaine dva puka) na Dravi od Virovitice do Ormoa, kod Kutine i na prostoriji Jastrebarsko Karlovac. Glavninu snaga tog korpusa inile su ustako-domobranske jedinice: 1. divizija u zapadnoj Slavoniji, 2. divizija na irem podruju Zagreba, 4. divizija na prostoru Bosanski Novi Sisak Petrinja, 5. divizija u rejonu Bjelovara, 6. divizija u rejonu Banjaluke, 7. divizija zapadno od Slavonskog broda, 13. divizija u rejonu Karlovca, 14. divizija du eleznike pruge Slavonski Brod Zagreb, Poglavnikov tjelesni zdrug" na prostoriji Zagreb Bjelovar Varadin i ustaki Brzi zdrug" u rejonu Zagreba; 97. armijski korpus (188. i 237. divizija) na prostoru Istre i Slovenalcog primorja, Na prostoru Istre nalazio se Srpski dobrovoljaki korpus (ljotievci) i etnika Dinarska divizija; u irem rejonu Maribora bila je 14. SS divizija, a na prostoru Koruke i Gorenjske 438. divizija za naroitu upotrebu i Rupnikovo domobranstvo; tab mornarice Jug" sa 11. divizijom za osiguranje, sastava: 2. i 3. eslcortna flotila, 3. flotila torpednih amaca, 6. flotila minolovaca, 6. flotila transportnih brodova, 6. divizion jurinih amaca, 9. flotila torpiljerki i 10. desantna flotila, na sektoru Kvarnerskog i Transkog zaliva (tab u Trstu). Ukupno vie od 200 plovnih objekata, od ega 55 borbenih, trebalo je da brani obalu i otoke od Tria do Karlobaga; tab Grupe armija E" do kraja meseca marta nalazio se u Zagrebu. Iz opisanog globalnog rasporeda vidi se da je odbrana nemakolcvislinkih snaga bila duboko ealonisana na celokupnoj dubini vojinog prostora. Na prvom pojasu strategijskog fronta bila je rasporeena 21 divizija, i to: 13 nemakih i 8 ustalco-domobranskih, 6 samostalnih brigada, a na drugom pojasu i dalje po dubini 23 divizije, 7 samostalnih brigada, Ljotiev dobrovoljaki korpus, etnika Dinarska divizija, Rupnikovo domobranstvo i znatan broj drugih manjih jedinica. Ukupne snage neprijatelja brojale su 44 divizije, 13 samostalnih brigada i 50 samostalnih pukova i druge manje kopnene, mornarike i vazduhoplovne snage ukupno oko 680.000 vojnika, sa preko 2.000 artiljerijskih orua, oko 50 tenkova i oklopnih kola i oko 70 aviona.433
433 Od kojih 445.000 nemakih, oko 150.000 ustaa i domobrana, oko 40.000 etnika, oko 12.000 Rupnikovih domobrana i oko 7.000 ostataka Nedieve oruane sile" pod imenom Srpski dobrovoljaki korpus. Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije, str. 537.

Fortifikacijsko ureenje odbrane bilo je razliito. U Sremu, izmeu Dunava i Save, bila je izgraena odbrambena utvrena zona. Dalje, od Save pa do Jadranskog mora, nemako-kvislinke jedinice nisu imale neprekidni front, ve su samo jaim snagama posele uporita na vanijim komunikacijskim voritima. Najjaa uporita bila su u irim rejonima: Bijeljina, Brko, Graanica, Gradaac, Sarajevo, Doboj, Banjaluka, Bosanski Novi, Biha, Lapac i Gospi. Izmeu njih se nalazilo vie manjih uporita za obezbeenje komunikacija, sa manjim ili veim meuprostorima. Radi stvaranja potrebne dubine za odbranu, nemake trupe su. u zapadnom delu Jugoslavije posele vea naseljena mesta i izgradile vie uzastopnih poloaja. Najznaajniji i najbolje utvren bio je zatitni poloaj nazfan Jugoistoni bedem", koji se protezao od Blatnog jezera do ua Mure, zatim Dravom do Ormoa i dalje du hrvatsko-slovenake granice do Snenika, odakle se dolinom Reine sputao na Jadransko more. Zaprenim poloajem na Savi severno od Krkog, a juno levom obalom reke Krke do Novog Mesta i dalje preko Ribnice do Cerknike doline izgraeno je vie samostalnih otpornih taaka. Izmeu Snenika i Rijeke, du stare jugoslovensko-italijanske granice, jo pre poetka drugog svetskog rata, bile su izgraene utvrene linije sa stalnim fortifikacijskim objektima, koji su zatvarali pravce prema Istri i Trstu. Pored toga, na iariji je bila izgraena odbrambena linija koju je trebalo posesti u sluaju iskrcavanja saveznika na delu obale od Trsta do Rijeke. Radi odbrane Zagreba preduzete su mere da se oko njega u irokom luku izgradi tzv. Zvonimirova linija, koja bi se protezala od Drave, preko Koprivnice, Krievaca, Vrbovca, Dugog Sela do Karlovca. Meutim, zbog stalne aktivnosti snaga Jugoslovenske armije u pozadini nemako-kvislinkih snaga, radovi na toj liniji su samo ponegde tek bili zapoeti.434 Takvim svojim rasporedom i organizacijom odbrane u Jugoslaviji, nemaka Grupa armija E" ujedno je obezbeivala levi bok Grupe armija C" u severnoj Italiji i desni bok Grupe armtja 'Jug" u zapadnoj Maarskoj, kao i splet glavnih komunikacija u zapadnim oblastima Jugoslavije, za koje su ove grupacije bile vezane. Plan zavrnih operacija Jugoslovenske armije (shema 71). Pripremajui ofanzivu za-konano osloboenje Jugoslavije, Vrhovni tab NOV i POJ preduzeo je poetkom 1945. godine mere da se sa Sovjetskim Savezom, Sjedinjenim Amerikim Dravama i Velikom Britanijom i njihovim oruanim snagama u Maarskoj i Italiji postigne sporazum o zonama dejstva i koordinaciji operacija. Na sastancima odranim u Beogradu 21. i 24. februara 1945. maral Tito je sa feldmaralom Aleksandrom, komandantom saveznikih snaga za Sredozemlje, postigao odgovarajui sporazum za usklaivanje dejstava Jugoslovenske armije u zavrnim operacijama u Hrvatskoj, Slot Oslobodilaki rat knj. 2, str. 547548; Zbornik NOR-a, tom II, knj. 15. dok. 185.

veniji i Austriji.435 Postignut je sporazum sa maralom Tolbuhinom o sadejstvu 3. ukrajinskog fronta i 3. armije Jugoslovenske armije u operacijama u Maarskoj, Podravini, tajerskoj i Austriji. Na savetovanju odranom od 26. februara do 2. marta 1945. godine kod vrhovnog komandanta marala Tita u Beogradu, komandanti armija detaljno su upoznati sa planom ofanzive za konano osloboenje preostalog dela Jugoslavije. Tom prilikom utvreni su osnovni elementi plana operacija za proboj fronta u Sremu i Lici, kao i sa podelom zadataka i grupisanjem snaga.436 Pred Jugoslovensku armiju 437 Vrhovni komandant je postavio zadatak da u zavrnoj, prolenoj ofanzivi: a) oslobodi jugoslovenske narode na njihovoj celokupnoj etnikoj teritoriji zakljuno sa Istrom, Slovenakim primorjem i Korukom i b) okrui, prinudi na kapitulaciju ili uniti glavne snage okupatora i njegovih saradnika, koje su se u prolee 1945. godine zatekle na prostoru Zagreb Maribor Celovec Trst. Prema osnovnoj zamisli, predvieno je da se grupisanim snagama probije front u Lici i Sremu, a zatim energinim i smelim nadiranjem levog krila (4. armija) uz jadransku obalu ka Trstu, Soi i gornjem toku Drave i desnog krila (3. armija) dolinom Drave ka Korukoj, uz istovremeno jake napade s fronta (ka liniji Zagreb Karlovac i dalje ka Sloveniji) i uz maksimalno angaovanje snaga u pozadini neprijatelja, da se zatvori obru oko okupatorskih i kvisljnkih trupa u oblasti Julijskih Alpa i Karavanki i prisile na kapitulaciju. Na osnovu takve zamisli jedinicama su postavljeni sledei zadaci: etvrta armijam sa devet divizija 9, 19, 20. i 26, onda 11. korpus sa 13, 35. i 43. divizijom i 7. korpus sa 15. i 18. divizijom, 1. tenkovskom i Tekom artiljerijskom brigadom, ukupno oko 70.000 boraca, imala je zadatak da pone nastupati u pravcu Istre radi razbijanja neprijatelja na frontu u Lici i ienja celog prostora jugozapadno od linije Biha - Ogulin Postojna Gorica, ukljuivi otoke u severnom Jadranu, da izbije na Sou i prodre u Austriju. Operativna grupa korpusa439 2, 3. i 5. korpus sa 3, 4, 10, 27, 29, 37, 38, 39. i 53. divizijom, ukupno 40.000 boraca dobila je zadatak da osnovnim snagama likvidira neprijateljsku grupaciju na prostoriji
435 Uro Kosti, Osloboenje Istre, Slovenakog p r i m o r j a i Trsta 1945. VII, Beograd 1978, str. 3546; Zbornik NOR-a, tom XI, knj. 4, str. 921951. 436 Zbornik NOR-a, tom II, knj. 15, dok. 197 i 198. 437 Kada je 1. januara 1945. poelo formiranje armija, u sastavu NOVJ bilo je 15 korpusa, a kad se 20, marta 1945. krenulo u zavrnu ofanzivu bilo je 13 korpusa; na kraju rata ostalo je est korpusa (3, 4, 7, 9, 10. i Korpus KNOJ-a). Najvei b r o j korpusa je rasformiran u zavrnoj ofanzivi JA (sedam korpusa: 2, 6, 5, 11, 12, 14. i 15). tab 12. korpusa rasformiran je 29. marta; tabovi ostalih korpusa rasformirani su: 6. korpusa 21. aprila, 11. korpusa 23. aprila; 15. korpusa ?3. aprila; 14. korpusa poetkom aprila; 2. korpusa 24. aprila, 5. korpusa 25. aprila. Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije, str. 478479, 845859. 438 Pod komandom general-majora (odnosno general-lajtnanta) Petra Drapina, pukovnika Boka iljegovia i general-majora Pavia Jakia. 439 Pod komandom general-majora Radovana Vukanovia, general-majora Siavka Rodia, pukovnika Pera Kosoria i potpukovnika Draga ukanovia.

Sarajeva, a potom da sadejstvuje sa 2. armijom u unitavanju preostalih neprijateljskih uporita u dolini reke Bosne, posle ega delom ulazi u njen sastav; Druga armijam sastava 23, 25, 28. i 45. divizija, oko 58.000 boraca, imala je zadatak da oisti od neprijatelja dolinu reke Bosne, a zatim da nastupa ka Uni i Kupi, radi obezbeenja operacije 4. armije i sadejstva sa 1. armijom u rejonu Zagreba; Prva armijam (sastava 10 divizija 1, 2, 5, 6, U, 17. 21 i 22. divizija i 15. korpus sa 42. i 48. divizijom, 2. tenkovske brigade i druge, jedinice ukupno 111.000 boraca) na frontu u Sremu i Semberiji i 3. armijam (sastava 12. korpus sa 16, 36. i 51. divizijom, zatim 6. korpus sa 12. i 40. divizijom ukupno 41.000 boraca), na frontu na Dravi od Donjeg Miholjca do 'Dalja, dobile su zadatak da, istovremeno sa operacijama 2. armije u istonoj Bosni i dolini Bosne, dvostrukim desantom preko Save i Drave i frontalnim napadom 1. armije u Sremu, okrue i unite neprijateljsku grupaciju na Sremskom frontu i u donjem toku Drave, a zatim da nastave odluno gonjenje neprijatelja u meureju Save i Drave prema Zagrebu i Mariboru s tim da se 3. armija spoji kod Celovca sa 4. armijom. Pomorska komanda severnog Jadrana,443 potinjena tabu 4. armije, imala je zadatak da svim svojim snagama i sredstvima direktno uestvuje u operacijama 4. armije zajedno sa kopnenim jedinicama (9. i 26. divizije) u desantima na otoke Pag, Rab, Krk, Loinj i Cres, a potom na Istru. Ostale snage Jugoslovenske mornarice (60 naoruanih brodova, 16.000 boraca) titile su obalu i obezbeivale komunikacije i snabdevanje. Grupa vazduhoplovnih diviizja,m potinjena Generaltabu Jugoslovenske armije, imala je zadatak da podrava dejstva 1. i 3. armije, dok su dejstva 4. armije podravale 1. i 2. samostalna eskadrila. Ukupno je bilo 223 borbena aviona; Snage u pozadini neprijatelja pod komandom glavnih tabova Slovenije445 i Hrvatske, 446 jaine 6 korpusa, 16 divizija, imale su zadatak da energino napadaju na uporita i saobraajne linije, onemogue manevre, evakuaciju i dotur i tako olakaju dejstwa- snagama koje napadaju s fronta.
440 p o c i komandom general-lajtnanta Koe Popovia, pukovnika Blaa Lompara i general-majora Ljuba Vukovia. 441 Pod komandom general-lajtnanta Peka Dapevia, pukovnika Mijalka Todorovia i general-majora Milutina Morae. 442 Pod komandom general-lajtnanta Koste Naa, pukovnika Branka Petrievia i pukovnika Vukaina Subotia. 443 Pod komandom m a j o r a Janeza Tomia, potpukovnika Branka Mamule i m a j o r a Ivana Ivanovia. Komandant JugosJpvenske mornarice bio je general-major Josip erni, a politiki komesar pukovnik Dragia Ivanovi. 444 Pod komandom pukovnika Boe Lazarevia, potpukovnika Ljubomira Momilovia i pukovnika Zdenka Ulepia. tab Vazduhoplovstva JA sainjavali. su: komandant general-major Franjo Pire, politiki komesar potpukovnik Milan Simovi. 445 Komandant general-major Duan Kveder, politiki komesar Viktor Avbelj, naelnik taba pukovnik Mile Kilibarda. 4W Komandant general-lajtnant Ivan Gonjak, politiki komesar Rade igi.

U istonim, osloboenim oblastima zemlje: u Srbiji, Makedoniji, Kosovu i Metohiji, nalazilo se sedam divizija: 24, 49. i 50. divizija pod neposrednom komandom Generaltaba Jugoslovenske armije; 47. divizija' pod komandom Glavnog taba Srbije; 41. divizija pod komandom Glavnog taba Makedonije i 46. 52. divizija pod komandom Operativnog taba za Kosovo i Metohiju. Korpus narodne odbrane Jugoslavi]e447 imao je sedam divizija, od kojih su dve (1. hrvatska i 2. slovenaka) dejstvovale u pozadini neprijateljskog fronta, a pet divizija (3. bosanska, 4. beogradska, 5. srpska, 7. vojvoanska i 8. makedonska) nalazilo se u sredinjim i istonim osloboenim oblastima zemlje. Od ukupno 61 divizije (52 peadijske, 7 divizija KNOJ-a i 2 vazduhoplovne) u zavrnoj ofanzivi je angaovano 49, od kojih 33 divizije na frontu, 16 divizija u pozadini neprijatelja, dok se preostalih 12 divizija nalazilo u istonim oblastima zemlje na ienju teritorije od ostataka razbijenih kvislinkih i kontrarevolucionarnih oruanih formacija i na uvanju granica nove Jugoslavije. U zahvatu fronta, osim 33 divizije, bile su angaovane dve tenkovske, 24 artiljerijske, sedam ininjerijskih, tri protivavionske, jedna konjika brigada i druge jedinice. Na zadatku podrke bile su angaovane dve vazduhoplovne divizije i dve samostalne vazduhoplovne eskadrile. Jugoslovenska armija je. od naoruanja imala: 1.152 topa, 3.634 minobacaa, 103 tenka, 11 oklopnih orua, 19.974 pukomitraljeza, 256 aviona, 251 brod itd. Njeno ukupno brojno stanje iznosilo je oko 700.000 boraca, od kojih je oko 60.000 angaovano u pozadini neprijatelja i oko 50.000 u sopstvenoj pozadini istonim oblastima zemlje.448 Ofanziva Jugoslovenske armije poela je 20. marta a zavrila se 15. m a j a 1945. inilo ju je vie meusobno povezanih i usklaenih napadnih i odbrambenih operacija, i to: liko-primorska, odbrambena operacija 9. korpusa, zatim sarajevska, sremsko-slavonska, rijeko-transka, karlovaka i na k r a j u operacija za okruenje i razoruanje nemakih i kvislinkih trupa kod Zidanog Mosta, Celja, otanja, Slovengradeca, Dravograda i Pliberka.

LIKO-PRIMORSKA OPERACIJA
\
&

(sheme 72, 73, 74) Liko-primorska operacija obuhvata napadna borbena dejstva jedinica jugoslovenske 4. armije i 4. korpusa Glavnog taba Hrvatske, jaine oko 70,000 boraca protiv nemakog 15. brdskog armijskog korpusa, jaine oko 40.000 vojnika, od 20. marta do 15. aprila 1945, za osloboenje Like, Bihaa, Hrvatskog primorja i Gorskog kotara.
447 Komandant general-major Jovo Vukoti, politiki komesar Vlado Jani. 448 Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije, str. 536537.

pukovnik

Front u Lici, irine oko 80 km, koji je iao linijom Kulen-Vakuf Gornji Lapac Udbina Liki Osik Gospi Karlobag otok Pag, drao je nemaki 15. brdski armijski korpus i zatvarao pravce koji preko Bihaa i Slunja vode u dolinu Save, a preko Like, Hrvatskog primorja i Gorskog kotara za Rijeku. Snage 15. brdskog armijskog korpusa, pod komandom generala oklopnih jedinica Hansa Gustava Fena, bile su, uglavnom, podeljene na dve grupe: istonu grupu (17 bataljona i 70 artiljerijskih orua) 373. legionarska i 10. ustako-domobranska divizija, koja je posela za odbranu zonu reka Una Krbavsko polje Prijeboj Otoka; zapadnu grupu (22 bataljona i 80 artiljerijskih orua) 392. legionarska i 11. tistako-domobranska divizija, koja je posela za odbranu zonu selo Mekinjar otok Pag Senj Ogulin. Odbrana je organizovana po grupnom sistemu, sa nizom utvrenih otpornih taalca i razvuenim snagama sve do Novog i Ogulina. Pod komandom taba 4. armije, u liko-primorskoj operaciji angaovane su: 9, 19, 20. i 26. dalmatinska divizija, 11. korpus'*''9 13. primorsko-goranska, 35. lika i 43. istarska divizija, 1. tenkovska, Artiljerijska, Ininjerijska i Dopunska brigada i Pomorska komanda severnog Jadrana (Kvarnerski pomorski sastav i Kvarnerski odred mornarike peadije). Sadejstvovao je 4. korpus450 sa 7. banijskom i 8. kordunakom divizijom. Vazduhoplovnu podrku pruale su 1. i 2. lovaka eskadrila i saveznika avijacija iz sastava britanskog Balkanskog vazduhoplovstva (BAF), preko britanskog oficira za vezu pri tabu 4. armije. etvrta armija je pred poetak operacije imala oko 70.000 boraca i raspolagala sa 43 tenka, 181 topom, 605 minobacaa, 3.735 pukomitraljeza i mitraljeza, 40.423 puke i 33 aviona.451 Planirajui liko-primorslcu operaciju, tab 4. armije je postavio pred svoje jedinice zadatak da u prvoj etapi, u sadejstvu sa snagama 4. korpusa Glavnog taba Hrvatske, koji je iz pozadine sa severa napadao prema Prijeboju i Bihau, razbiju i unite deo snaga 15. brdskog armijskog korpusa i ovladaju dolinom Une do Bihaa, Krbavskim poljem i Korenikom kotlinom, i da se na severnim p a d i i w n Pljeevice spoje sa jedinicama 4. korpusa. Time bi se odvojile neprijateljske snage kod Bihaa od onih u Lici. Za izvrenje sledee etape trebalo je pregrupisati snage 4. armije prema Gospiu, radi okruenja i unitenja neprijateljskih posada u Peruiu, Gospiu, Karlobagu i daljeg usmeravanja dejstva prema odseku Vrhovine, Otoac, Senj. Desni bok i pozadinu 4. armije trebalo je da obezbeuje 4. korpus. Za izvrenje prve etape tab 4. armije angaovao je 19, 20. i 26. diviziju, 1. tenkovsku i Artiljerijsku brigadu, s tim da se glavni ridar usmeri na pravcu Gornji Lapac Nebljusi, i to 26. i 20. divizijom,
449 tab 11. korpusa sainjavali su: komandant general-major Miun aki, politiki komesar pukovnik ime Balen, naelnik taba pukovnik Mile Uzelac. 450 tab 4. korpusa sainjavali su: komandant potpukovnik Milo umonja, politiki komesar pukovnik Veco Holjevac, naelnik taba potpukovnik Stanko Bjelajae. 451 Uro Kosti, n. d., str. 5559.

glavninom artiljerije i oklopnih jedinica, a pomoni, levim krilom na pravcu Udbina Korenica, 19. divizijom, delom artiljerije i tenkova. Za obezbeenje desnog boka trebalo je na desnu obalu Une uputiti 8. brigadu 20. divizije, koja bi dejstvovala ka Ripau, a za obezbeenje prema Gospiu predviene su 13. divizija sa fronta i 35. divizija 11. korpusa iz pozadine. U pripremi operacije jedinice su, od 15. do 18. marta, dovedene iz severne Dalmacije u polazne rejone, a od 18. do 20. marta izvrile su pokret ka polaznim poloajima za napad. Zbog konfiguracije zemljita, rasporeda i jaine neprijateljskih snaga, angaovanje jedinica moralo se vriti razdvojeno, pa je 4. armija formirala operativni poredak u dve napadne kolone, a svaka kolona je imala poredak i dva eelona. Poetak operacije planiran je za 20. m a r t u 06.00 sati, kako bi se to pre obezbedilo stizanje na Sou pre zapadnih saveznika. Predvieno je da prva etapa operacije traje 8 do 10 dana, s tempom nastupanja od 4 do 5 km na dan. Liko-primorska. operacija vodila se u zoni Kulen-Vakuf, Plaki, Senj, Pag, i to na 80 km irine i oko 100 km dubine. Povrina 8.000 km 2 . Trajala je 27 dana i izvedena u dve etape. Prva etapa (20 28. marta) obuhvata napadna dejstva za proboj fronta od Une do Mekinjara, razbijanje i unitenje istone grupe 15. korpusa i ovladavanje dolinom Une do Bihaa, Krbavskim poljem i Korenikom kotlinom, a zatim su ukljuene i borbe za osloboenje Bihaa. Posle snane artiljerijske pripreme, gotovo sve jedinice 4. armije prele su 20. marta u 6 sati u napad na neprijatelja na frontu izmeu Une i Mekinjara (irina oko 35 km). Na glavnom pravcu udara, uz podrku 2. i 4. diviziona Artiljerijske brigade i 1. i 3. tenkovskog bataljona, 26. divizija probila je neprijateljsku odbranu na odseku Borievac Gornji Lapac i u toku dana prodrla u Lapako polje, zauzela donji Lapac, a narednog dana Nebljuse i izbila pred Drenovau, a 8. brigada 20. divizije (kojom je bilo ojaana) prodrla je preko Martin-Broda i Vrtoa u Dobravsko. Levo od nje, 20. divizija probila je odbranu u rejonu Kuka i izbila na Pljeevicu u rejon Malo Kamensko. Na pomonom pravcu 19.. divizija je, uz podrku 1. i 3. diviziona Artiljerijske brigade i 2. i 4. tenkovskog bataljona, probila front na odseku Udbine Mekinjar, ovladala Krbavskim poljem, zauzela Korenicu i kod Vrela 21. marta uspostavila vezu s 8. divizijom 4. korpusa, koja je sa severa nastupala u susret diviziji. Za to vreme 13. divizija izbila je na liniju Ljubovo Vrebac i obezbeivala levi bok glavnih snaga armije s. pravca Gospia i Peruia. Tako su snage 4. armije uspenim napadima i energinim gonjenjem uz smelo angaovanje tenkova, samo za dva dana borbi probile i razbile neprijateljski front izmeu Une i Gospia, ovladale Lapakim poljem, prodrle oko 15 km u dubinu neprijateljskog rasporeda, presekle snage nemakog 15. brdskog armijskog korpusa na dva dela i u sadejstvu sa 4. korpusom znatno dezorganizovale odbranu Bihaa. U stvari, jedinice 4. armije su za dva dana izvrile zadatke za koje je operacijskim planom bilo predvieno deset dana, ime su stvorni uslovi da se pree u napad i oslobodi Biha.

Oslohoenj Bihaa (22 28. marta). Neprijateljske snage koje su se nalazile u Bihau452, snanom uporitu u dolini Une, predstavljale su veliku opasnost za pozadinu i desni bok ,4. armije u toku njenog daljeg nastupanja ka severozapadu. Imajui to u vidu i koristei povoljnu situaaciju na bojitu, nastalu posle prva dva dana borbi, tab 4. armije odluio je, uz saglasnost Generaltaba, iako poetnim planom to nije bilo predvieno, da produi napad, oslobodi Biha i time ublai opasnost sa te strane. Za napad na Biha nije izvreno pregrupisavanje, ve su jedinice koje su do tada bile orijentisane ka Bihau, dobile zadatak da produe dejstva, i to: 26. divizija, ojaana 1. i 3. tenkovskim bataljonom i delom Artiljerijske brigade, iz rejona Nebljusi imala je zadatak da nastupa pravcem Nebljusi Drenovaa Debeljaa; 8. brigada 20. divizije pravcem Ripa Pokoj. Snage 4. korpusa, 8. divizija iz rejona Baljevac Papari da dejstvuje ka Bihau i 7. divizija iz rejona Zlopolje Turija pravcem Pokoj Pritoka. Ostale snage 4. armije obezbeivale su dejstva i vrile pripreme za napad prema Gospiu i Otocu. U borbama od 22. do 25. m a r t a neprijatelj je potisnut ka Bihau, a sa zapada i preko leve obale Une, ime je Biha za neprijatelja bio skoro izgubljen, jer deo grada na desnoj obali sa Orljanima, Ribikom glavicom i selom ekrlije, gde se neprijatelj jo zadrao, bio je okruen i izloen vatri jedinica 26. divizije i 4. korpusa. U toku 26. marta, 724. puk iz 104. lovake divizije, nastupajui iz Ostroca, prebacio se u Biha, prinudivi delove 4. korpusa i 1. dalmatinsku brigadu da se povuku. U toku 27. i nou 27/28. marta voene su estoke borbe. Tada su se Nemci povukli na poloaje severoistono od Bihaa, poto su prethodno evakuisali oko 900 ranjenika. Osetivi povlaenje Nemaca, delovi 1. dalmatinske brigade preli su 28. marta oko 5 sati na desnu obalu Une i oslobodili grad, a 3. prekomorska i 12. dalmatinska brigada izbile su na put Biha Grabe. Za vreme borbi u istonoj Lici i za Biha, 43, divizija dejstvovala je na komunikacijama Senj Ogulin Generalski Stol i Senj Suak. Dok se dovravala likvidacija neprijateljskog otpora u Bihau dolo je do sukoba i sa ostalim neprijateljskim snagama Kfrje su pole u pomo okruenom garnizonu. Kolonu koja je nastupala od Peruia i Likog Osika ka Bihau saekala je 13. divizija, ojaana 5. dalmatinskom brigadom, na liniji Kuzmanovaa ardak Ljubovo i uz znatne gubitke odbacila je natrag dokr'su jedinice 35. divizije jo ranije odbacile kolonu koja je pokuala da se od Rami j ana probije ka Korenici. Pred neprijatelja koji je pokuao da intervenie kod Karlovca upuena je najpre 3. brigada, a zatim i 1. brigada 8. divizije, kao i 14. brigada 19. divizije, ojaana 2. tenkovskim bataljonom i artiljerijskim divizionom. U estokom sukobu juno od Slunja ta neprijateljska kolona bila je zaustavljena i prisiljena na povlaenje.
452 Biha su drali delovi 373. legionarske divizije i Borbena grupa Kanakfus", a u iri rejon Bihaa poeli su da pristiu i delovi nemake 104, lovake divizije. Prilaz gradu neprijatelj je branio na polukrunoj liniji Drenovaa Hrastnik Zavalje Vrkai Turija Brekovica, koja je ranije ureena za odbranu.

Osloboenjem Bihaa uspeno je zavrena prva etapa liko-primorske operacije. Jedinice 4. armije nastavile su sa pregrupisavanjem za drugu etapu, a 4. korpus preuzeo je odsele odbrane prema Bosanskoj Krupi. U vremenu od 20. do 28. marta, tj. za devet dana napadnih dejstava, jedinice 4 .armije, uz sadejstvo 4. korpusa, oslobodile su istonu Liku i razbile 373. legionarsku i 10. ustako-domobransku diviziju. Znatan deo naoruanja ovih divizija sa centralnim skladitem 15. brdskog armijskog korpusa pao je u ruke 4. armije. Pored ostalog, zaplenjeno je ili uniteno 60 topova i 120 kamiona.453 Druga etapa (29. marta 15. aprila) obuhvata pregrupisavanje snaga prema Gospiu, napad i razbijanje neprijateljskih snaga na liniji Perui Gospi Karlobag otok Pag, i borbe po dubini cio izbijanja na liniju Delnice Lokve Kraljevica otok Rab. Ispred 4. armije u odbrani su se nalazile 392. legionarska i l i . ustako-domobranska divizija. U pokretu je iz Istre bila glavnina nemake 237. divizije, koja je poetkom aprila izbila na liniju Kraljevica Lokve. tab nemakog 15. korpusa nadao se da e izbei unitenje svojih snaga ako vrsto brani garnizone Perui, Liki Osik, Gospi, Karlobag i druge. Radi toga je naredio da se poloaji fortifikacijski to vie ojaaju bodljikavom icom i minskim poljima, a naroito da se jako utvrdi i do krajnjih granica brane Liki Osik i Gospi na frontu, te Vratnik i Senj po dubini. Sa svoja dva puka 846. i 847. peadijskim i uz pomo 392. artiljerijskog puka, komandant nemake 392. divizije drao je poloaje kod Ramljana, Otoca, Peruia i Likog Osika, dok je Gospi drala 11. ustako-domobranska divizija. Pred 4. armijom tada su se nalazila 22 neprijateljska bataljona, sa 80 artiljerijskih orua, ukupno oko 20.000 vojnika. Dok je neprijatelj strahovao da e se 4. armija pojaviti na pravcu Karlovac Zagreb, ona je vrila grupisanje snaga za napad na Gospi, sa ciljem da posle likvidacije neprijatelja u njemu produi energino nastupanje u pravcu Otoac Senj Rijeka. Zapravo, u skladu sa narednim zadatkom, glavnina 4. armije 9, 13, 19, 20. i 26. divizija je od 29. marta do 3. aprila izvrila pregrupisavanje i zauzela poloaje za napad ispred Gospia, Likog Osika i Peruia. Severno od Bihaa ostavljen je 4. korpus da vodi borbu sa nemakom 104. lovakom divizijom, koja je posle pada Bihaa krenula preko Likog r Petrovog Sela i Slunja u pravcu Karlovca. Usmeravanje 104. divizije ka Karlovcu proisteklo je iz uverenja Komande Grupe armija E" da e 4. armija, koristei se irokim otvorom izmeu Bihaa i Gospia, usmeriti svoja dejstva u pravcu Karlovca i dalje ka Zagrebu. Polazei od takve pretpostavke Nemci su nastojali da u oblasti Karlovca prikpe jae snage sa kojima bi se mogli suprotstaviti 4. armiji i obezbediti Zagreb od napada sa juga.
453 Od 20. do 28. marta neprijatelj je pred frontom 4. armije imao 5.616 poginulih, 6.949 ranjenih i 2.905 zarobljenih. Za to vreme 4. armija imala je 402 poginula, 1.388 ranjenih i 48 nestalih, izgubila je 8 tenkova, 7 tenkova je bilo oteeno; unitena su 2 oklopna automobila. etvrti korpus imao je 145 mrtvih, 588 ranjenih i 21 nestalog borca. Uro Kosti, n. d., str. 8788.

Planirajui dejstva za nastavljanje operacije, tab 4. armije odluio je da razbije neprijateljski front izmeu Plitvikih jezera i Jadranskog mora, usmeravajui glavni udar sa 13, 26. i 20. divizijom u pravcu Gospia, kljunog objekta u itavom sistemu neprijateljske odbrane. Posle unitenja neprijateljskih snaga na tom sektoru trebalo je nastaviti dejstva pravcem Otoac Brinje i to pre izbiti na komunikaciju Senj Brinje Ogulin, zatim dalja dejstva usmeravati prema razvoju situacije. Za razbijanje neprijatelja na frontu izmeu Plitvikih jezera i mora jedinicama su postavljeni sledei zadaci: 19. diviziji da sa odseka Turjanski Kuzmanovaa preduzme napad pravcem anak Ramljane Lee, ovlada linijom Venac Turin vrh ardak, . st. Lee Ogoreli Gri i presee neprijatelju odstupnicu iz rejona Peruia na sever; ojaanoj 13. diviziji da sa odseka M. a r d a k iroka Kula preduzme napad pravcem Lipova Glavica Perui Malo Polje i presee pravce koji od Gospia izvode u Gacko polje; ojaanoj 26. diviziji da napada sa otseka ukovac Bilaj, pravcem Ostrovica Brezovo Polje radi oplcoljavanja neprijatelja na sektoru Liki Osile Gospi; ojaana 20. divizija da sa odseka Liki utluk Divoselo preduzme napad pravcem Liki Novi Smiljan radi obuhvata Gospia sa juga, s tim da delom snaga zauzme Bruane i zatvori komunikaciju Gospi Karlobag; 9. diviziji (bez jedne brigade, a ojaana sa tri bataljona Kvarnerskog odreda mornarike peadije svega devet bataljona i jedan divizion artiljerije) da iz rejona Lultovo, Sugar je preduzme napad morskom obalom u pravcu Karlobaga, likvidira nepriatelja na prostoriji Karlobag Bake Otarije i na otoku Pagu, a zatim da produi nastupanje u pravcu Jablanca. Pored jedinica koje su napadale sa fronta, 43. istarska, divizija koja se nalazila u pozadini neprijatelja, dobila je zadatak da razvije dejstva na sektoru Jezerane uta Lokva radi v#*ivnja neprijateljskih snaga na komunikaciji Senj Brinje Ogulin. Delovi 4. korpusa imali su zadatak da dejstvuju pravcem Drenik-Grad Like Jesenice Dabar radi vezivanja neprijateljskih snaga na pravcu Vrhovine Otoac. Avijacija je u .pripremnom periodu trebalo da kontrolie komunikacije pred frontom 4. armije do linije Rijeka Karlovac, da napada neprijateljske polaaje na odseku Gospi Perui i uznemirava neprijatelja na pravcu Vrhovine Otoac radi prikrivanja namera jedinica 4. armije. Ujutro 4. aprila u 6 sati poeo je napad, uz prethodnu artiljerijsku pripremu na itavom frontu. Ve prvog dana napada neprijateljska odbrana bila je razbijena na frontu od Plitvikih jezera do mora. Na pravcu glavnog udara 13, 26. i 20. divizija slomile su otpor neprijatelja u Likom polju i oslobodile Perui, Liki Osik, Gospi i Bruane. Na desnom krilu 19. divizija je preko Vrhovina prodrla u Gacko polje i u toku 5. aprila pribliila se Otocu dok je na levom krilu 9. divizija razbila

neprijatelja na prostoriji Karlobag Bake Otarije i oslobodila otok Pag. Za to vreme 7. divizija izbila je na komunikaciju Brinje Ogulin i odsekla neprijateljeve snage u Lici od onih u Karlovcu, a slobodna teritorija Gorskog kotara spojena je sa ostalom u Sloveniji, gde su dejstvovali 43. divizija i 7. korpus. U borbama 4. i 5. aprila naneti su osetni gubici 392. legionarskoj diviziji, dok je 11. ustako-domobranska divizija bila razbijena. Postignutim uspehom bili su stvoreni povoljni uslovi za manevar snaga 4. armije u pozadinu neprijatelja, odnosno za poetak operativnog gonjenja poraenog 15 korpusa. Uvee 5. aprila neprijatelj je jo drao Otoac i kontrolisao komunikacije Otoac uta Lokva, Brinje uta Lokva Vratnik Senj i Jablanac Senj Crikvenica. S obzirom na neprijateljske gubitke i situaciju u kojoj se nalazio, moglo se oekivati da e on pokuati izvlaenje prema Ogulinu ili obalom u pravcu Rijeke. Da bi to spreio, tab 4. armije je odluio da se hitno ovlada komunikacijom Ogulin Brinje uta Lokva i pravcem uta Lokva Krivi Put izbije na komunikaciju Senj Novi. U vezi s tom odlukom, jedinicama sir postavljeni sledei zadaci: 19. diviziji da uz podrku dva tenkovska bataljona zauzme Otoac, a zatim da se pravcem uta Lokva Krivi Put usmeri na morsku obalu radi presecanja odstupnice neprijatelju ka Rijeci; 13. diviziji da usiljenim marem i z b i j e n a liniju; Brlog Klanje Veliki Kut radi napada na Brinje i obezbeenja od Ogulina; 26. diviziji da najkraim pravcem izbije na prostoriju Kuterevska kosa D. vica Kompolje Rapajin klanac radi presecanja komunikacija koje iz Otoca vode za Sv. Juraj i utu Lokvu; 9. diviziji da produi nadiranje pravcem Jablanac Senj, dok je 20. divizija dobila zadatak da se kod Peruia prikupi u armijsku rezervu. Ovim je 4. armija napad pretvorila u gonjenje sa obuhvatom Senja i dubokim prodorom prema Novom u pozadinu 15. korpusa. U duhu dobijenog zadatka, 19. divizija je 6. aprila izvrila obuhvatni napad na Otoac, ali je neprijatelj, napustivi grad, uspeo da se povue u pravcu ute Lokve. Gonei ga divizija je prednjim delovima na tenkovima izbila do Rapajia i povezala se desno sa 7. divizijom 4. udarnog korpusa koja je toga dana ovladala Brinjem. Napadajui du morske obale 9. divizija je izbila pred Jablanac dok su ostale snage 4. armije bile u nastupanju gonei poraenog neprijatelja. Padom Otoca i Brinja neprijatelj je bio odbaen na prostoriju uta Lokva Senj i pred 4. armijom se sada nudila idealna ansa da neprijatelja nabaci na obalu i tu ga uniti. Na tom putu se ispreio Vratnik sa Senjom koji je u sistemu neprijateljske odbrane inio okosnicu odbrambenog poretka 15. brdskog armijskog korpusa. Od dranja Vratnika i Senja zavisio je itav sistem nemake odbrane prema Crikvenici i Rijeci. Zbog toga je komandant 15. korpusa naredio komandantu 392. legionarske divizije da do poslednjeg oveka brani podruje Senja. U svojoj proceni komandant 392. divizije je zakljuio da je rejon Vratnika najznaajniji objekat koji mora odbraniti jer osim Vratnika nema pogodnijih poloaja za zatitu Senja i dalje do Bakra i Suaka. Posle borbi za Gospi, Otoac i Karlobag u rejon Vratnik Senj povuklo

se oko 3.000 vojnika 392. legionarske i l l . ustako-domobranske divizije, tako da je tada na Vratniku i u Senju bilo 3.750 neprijateljskih vojnika.454 Dok je neprijatelj organizovao odbranu na Vratniku, 19. divizija je 7. aprila zauzela utu Lokvu i u toku idueg dana 14. dalmatinska brigada izbila preko Krivog Puta na morsku obalu izmeu Novog i Senja, ime su neprijateljske snage na prostoriji Senja bile odseene i stvoreni povoljni uslovi za njihovo unitenje. U toku 7. i 8. aprila 26. divizija izvrila je pokret ka Vratniku i Senju, i to sa 12. brigadom preko ute Lokve i 1. brigadom do Sv. Juraja. Ujutro 9. aprila 12. brigada je izvrila napad na Vratnik i do 11 sati ga zauzela. U jeku estokih borbi za Vratnik, komandant 392. legionarske divizije general-lajtnant Johan Mickl, sa oko 1.300 vojnika, krenuo je iz Senja preko Senjske Drage prema Vratniku, gde je poelo rasulo jedinica, ali je ispred Vratnika smrtno ranjen od 12. brigade, posle ega je 12. brigada prodrla i oslobodila Senj, a 1. dalmatinska brigada je oslobodila Sv. Juraj. Neprijateljske snage koje su pokuale da se iz Senja probiju ka Novom bile su izloene snanim udarima 19. divizije. U tim borbama na irokoj prostoriji Senja iz okruenja su se ka Rijeci probili samo delovi 392. legionarske divizije jaine dva bataljona, dok su ostale snage unitene ili zarobljene. 455 Juno od Senja 9. divizija oslobodila je Jablanac i pripremala se za desant na otok Rab. Na desnom armijskom krilu 13. divizija oslobodila je Modru a 10. aprila Josipdol i Ogulin. Uspostavivi vezu sa 43. divizijom 7. divizija je vraena u sastav 4. korpusa. Izbijanje 4. armije u oblast Rijeke. Poto je postojala mogunost da nemaka 104. lovaka divizija, koja se nalazila na prostoriji Liko Petrovo Selo Slunj, bude upotrebljena za prodor u pozadinu 4. armije, 20. divizija je u svojstvu armijske rezerve prebaena na prostoriju Babin Potok Zalunica. Uoavajui tu opasnost, Generaltab je jo 8. aprila upozorio tab 4. armije da to veu panju obrati na svoj desni bok i da, pre nego produi nastupanje ka Istri odbaci 104. lovaku diviziju. Meutim, tab 4. armije je predloio Generaltabu da se na prostoriju Bihaa upute druge snage iz doline Bosne koje bi se zajedno sa jedinicama 4. korpusa angaovale u borbi p r o ^ 104. lovake divizije,
454 Delovi 392. legionarske i 11. ustako-domobranske divizije, i to: nemaki 847. peadijski puk, 4. bojna 18. ustakog zdruga, dve ete nemakog 392. pionirskog bataljona, 3. i 4. baterija 99. obalskog artiljerijskog puka sa 6 topova od 100 mm i 2 topa od 76,2 mm i delovi 1473. tvravskog bataljona. Uro Kosti, n. d str. 133 (napomena 229) 455 U borbama u rejonu Vratnik Senj Sv. J u r a j poginulo je 2.119, a zarobljeno 1.765 neprijateljskih vojnika i oficira; zaplenjena su: 1 tenk, 4 oklopna automobila, 22 topa, 17 minobacaa, 104 mitraljeza, 39 pukomitraljeza, 1.693 puke, 52 automata, 16 radio-stanica i druga oprema, kao i velike koliine municije i hrane. Uniteno je: 6 topova 155 mm, 2 topa 105 mm, 6 haubica 75 mm, 13 oklopnih topova i 65 raznih vozila. Jedinice 4. armije imale su 55 poginulih, 102 ranjena i 22 nestala borca i rukovodioca. Komandant 392. legionarske divizije general-lajtnant Johan Mikl podlegao je ranama u rijekoj bolnici, koje je zadobio 9. aprila na cesti izmeu Senjske Drage i Vratnika. Uro Kosti, n. d., str. 123138 (napomena 244).

a da se 4. armija oslobodi tog zadatka kako bi to pre upala u Istru, Generaltab je na kraju usvojio predlog i obavestio tab 4. armije da e uputiti 29. diviziju pravcem Jajce Bosanski Petrovac Biha. Na osnovu takvog reenja Generaltaba i u duhu osnovnog zadatka, tab 4. armije je 11. aprila naredio: da se 13. divizija aktivno angauje prema Generalskom Stolu; 19. divizija da produi nadiranje du obale radi osloboenja Novog i Crikvenice; 26. divizija da nastupa za 19. divizijom, s tim da bude spremna delom snaga za desant na otok Krk; 9. divizija da izvri desant na otok Rab, a zatim da se pripremi za desant na otoke Cres i Loinj; 20. divizija dobila je zadatak da se i dalje zadri u svojstvu armijske rezerve na dotadanjoj prostoriji. U duhu nareenja taba 4. armije jedinice su produile dejstva. Nou 11/12. aprila 9. divizija iskrcala je etiri desantna odreda na otok Rab i u toku dana ga zauzela. Na desnom armijskom krilu 13. divizija, uz podrku 2. tenkovskog bataljona, oslobodila je Tounj i Donje Dubrave, odbacila neprijatelja prema Karlovcu, dok je 43. divizija na prostoriji Lokve Mrzle Vodice poela estoke borbe sa sveim snagama nemake 237. divizije. Za dalje uspeno nadiranje prema Istri bilo je neophodno da se pojaaju snage prema Lokvama, gde se nalazila samo brojano slabija 43. divizija. Stoga je tab 4. armije 13. aprila naredio da 20. divizija smeni 13. diviziju na pravcu Ogulin Karlovac, a 13. divizija da se angauje prema Lokvama. Produujui nastupanje du obale na sever, 19. divizija je ujutro 14. aprila poela borbe za Novi i Crikvenicu i u toku 15. aprila oslobodila oba mesta, dok je 26. divizija u rejonu Senja vrila pripreme za desant na otok Krk. Poto je smenjena od 20. divizije, 13. divizija krenula je ka Lokvama, a 9. divizija se zadrala na Rabu. Jo 12. aprila 29. hercegovaka divizija (10, 11, 13. i 14. brigada) upuena je sa prostorije Kiseljak Busovaa u dolinu Une da zajedno sa jedinicama 4. korpusa obezbedi desni bok 4. armije. Izbijanjem 4. armije polovinom aprila na liniju Crikvenica Lokve zavrena je liko-primorska operacija a time i borbe za osloboenje zapadne Like i Hrvatskog primorja u kojima je dovreno razbijanje nemalcog 15. brdskog armijskog korpusa. Dok je 4. armija izbijala u oblast Rijeke, 7. slovenaki korpus (15. i 18. divizija) u Notranjskoj i Dolenjskoj i 9. slovenaki korpus (30. i 31. divizija) u Gorenjskoj i Slovenakom primorju dejstvovali su na komunikacije u pozadini neprijatelja, vezali mu znatan deo snaga i spreavali manevar ime su znatno doprineli da 4. armija potpuno razbije i uniti kompletan nemaki 15. brdski armijski korpus. K6 Zakljuak. Izbijanjem na prostoriju pred Suak i Rijeku 4. armija je uspeno izvrila zadatak predvien za liko-primorsku operaciju. Za nepun mesec dana borbi, ona je prodrla u dubinu oko 150 km, razbila i delom unitila nemaki 15. brdski armijski korpus, oslobodila Liku, Hrvatsko primorje i Gorski kotar, kao i otoke Pag i Rab, i stvorila uslove za dalji prodor u Istru i ka Trstu.
456 Uro Kosti, n. d., str. 142176; Oslobodilaki pohod na Trst, Beograd 1952, str. 37148.

Ovakav uspeh i brzi prodor 4. armije potpuno su iznenadili neprijatelja i primorali nemaku Komandu Grupe armija E" da izvue 104. lovaku diviziju sa fronta na Dravi i hitno je prebaci u dolinu Une. Glavnina te divizije stigla je kasno, jer su jedinice 4. armije ve oslobodile Biha. Izbacivanjem iz borbe nemakog 15. brdskog armijskog korpusa i nezadrivim nadiranjem na zapad u pravcu Rijeke, 4. armija je ozbiljno ugrozila pozadinu nemake Grupe armija C", koja se branila u severnoj Italiji. Ta neposredna opasnost na vratima Istre prisilila je komandanta Grupe armija C" da 97. korpus, kao jedinu operativnu rezervu, upotrebi protiv 4, armije i to ba u vreme kada su saveznici otpoeli proboj utvrene Gotske linije". Na taj nain, privlaenjem na sebe krupnih nemakih snaga, 4. armija je u znatnoj meri olakala ofanzivu saveznikih trupa u severnoj Italiji.457 Liko-primorska operacija je klasian primer armijske operacije ije se dve etape ne dele po dubini, ve po frontu, vremenski i prostorno odvojene jedna od druge, ali pod jedinstvenom komandom i sa jedinstvenim ciljem. Operacija se karakterie irokom primenom obilaznih i obuhvatnih manevara, kako na operativnom, tako i na taktikom nivou. Proboj neprijateljskog fronta u Lici uspeno je izveden kombinovanjem napada glavnih snaga s fronta i respektivnih snaga iz pozadine. Postojanje i dejstva 4. korpusa, 35. i 43. divizije 11. i snaga 7. korpusa u pozadini neprijatelja bili su od velikog znaaja, jer su te snage vezivale neprijatelja u mnogobrojnim garnizonima i spreavale mu bre manevrisanje du pojedinih komunikacija; ometale konsolidaciju odbrane na ranije predvienim linijama, saobraaj i snabdevanje i spreavale da uputi snage za pomo jedinicama na frontu. U toku operacije nekoliko puta je vreno pregrupisavanje snaga. Dok su se u prvoj etapi operacije glavne snage armije nalazile na desnom krilu, za otpoinjanje njene druge etape prebacile su se prema rejonu Gospia. Tako se umenim korienjem relativno malih snaga postizao povoljan odnos snaga na odluujuim odsecima fronta, kako prema Bihau tako i prema Gospiu, to je bilo odluujue za postizanje brzog tempa nastupanja, stalne inicijative i uspeno izvrenje zadatka. Takvim operacijskim planom i angaovanjem snaga s t v a r n a je jo vea nadmonost jedinica 4. armije i 4. korpusa. " Tempo napada u prvoj etapi iznosio je za prva dva dana oko 30 km na dan a u drugoj etapi za prva tri dana preko 40 km, to u proeku iznosi oko 15 km dnevno. Ovakav visok tempo nastupanja, sa ogranienim tehnikim sredstvima i na vrlo tekom planinskom zemljitu, mogao se, pored ostalog, postii samo sa jedinicama visokih moralno-politikih kvaliteta. Prva etapa ove operacije je primer savremenih borbenih dejstava u kojima se sa probojem fronta izvodi i neposredni napad iz pozadine snagama 4. korpusa. Takvim kombinovanim dejstvima se ve od poetka
457 Uspehu 4. armije u liko-primorskoj operaciji odao je priznanje i komandant saveznikih snaga u Sredozemlju (Italiji) feldmaral Aleksander. On u depei maralu Titu od 10. aprila 1945, izmeu ostalog, kae: To je trijumf Vae line strategije, pobeda Vaih odlinih vojnika..." Spoljnopolitika dokumentacija, 1951, str. 288.

napada itav sistem odbrane neprijatelja nalazio pod udarom; neprijatelj je bio prisiljen da vodi borbu u okruenju, spreavao mu se manevar, naruio sistem komandovanja i snabdevanja, paralisana je bila svaka inicijativa. Posle izvrenog proboja snage protivnika su razbijene, a zatim po delovima unitavane. Iako 4. armija nije imala zadatak da zauzme Biha, situacija je zahtevala da se likvidira nemaki garnizon u dolini Une, poto je predstavljalo pretnju za bok u pozadini 4. armije u njenom daljem nastupanju. Pored toga, pad Bihaa naveo je Nemce na pogrean zakljuak da e 4. armija od Bihaa glavne snage usmeriti preko Slunja ka Karlovcu i Zagrebu. Zato su, pored raspoloivih snaga, za odbranu Karlovca angaovali i 104 lovaku diviziju koja je pristigla sa fronta na Dravi. To je omoguilo 4. armiji da se, pod zatitom 4. korpusa, pregrupie radi obrauna sa drugim delom snaga nemakog 15. korpusa i daljeg nastupanja u pravcu Rijeke i Trsta. Zapadna grupa nemakog 15. korpusa (392. i 11. divizija) doekala je napad 4. armije u razvuenom rasporedu izmeu Plitvikih jezera i mora, tako da je i t a j deo fronta, u drugoj etapi operacije bio u prvom naletu probijen, a obe neprijateljske divizije razbijene i veim delom unitene. Neprijatelj nije imao dovoljno snaga da se suprotstavi snanom pritisku 4. armije, a pojaanje nije mogao dovlaiti, jer su 4, 7. i delovi 11. korpusa svojim dejstvima u pozadini vezivali njegove snage i spreavali mu manevre. Jugoslovenska mornarica svojim dejstvima na otocima i obalskom rubu, kao i u organizovanju prenoenja desanata i materijalnih sredstava, dosta je doprinela uspehu 4. armije, iji se komandant stalno nalazio u tabu 4. armije. Vazduhoplovnu podrku dejstva 4. armije realizovale su 1. i 2. lovaka eskadrila sa oko 300 avio-poletanja ne raunajui naprezanja drugih skvadrona iz sastava 281. vinga BAF. Avijacijska priprema, borbeno izvianje, bombardovanje neprijateljskih tabova i uspena dejstva po mestima koncentracije snaga neprijatelja omoguili su divizijama 4. armije uspele napade i tuenje razbijenog 15. korpusa. tab 4. armije je, uglavnom, samostalno donosio planove za operativna dejstva, koja je Generaltab JA odobravao ili usklaivao sa optim .strategijskim planom zavrne ofanzive JA. U sluajevima kada bi se miljenja po nekom konkretnom pitanju donekle razlikovala, Generaltab je uvaavao obrazloenje taba 4. armije, koji je, kao blii jedinicama, detaljnije i bolje poznavao konkretnu situaciju. Tako je postupio i pri dilemi koja se postavila u odnosu na ugroavanje desnog boka i pozadine 4. armije od strane 104. lovake divizije. Realnom procenom situacije doneta je pravilna odluka i 4. armija nije skrenula sa svog osnovnog pravca dejstva. U ovoj operaciji koja je trajala punih 27 dana, jedinice 4. armije razbile su i unitile kompletan nemaki 15. brdski armijski korpus: izbaeno je iz stroja oko 27.000 vojnika i oficira ili 2/3 poetnog brojnog stanja. Istovremeno, 4. armija imala je 3.130 boraca izbaenih iz stroja

ili 1,6 procenata od poetnog brojnog stanja. Bili su to rezultati vredni velike panje, jer su jedinice 4. armije u liko-primorskoj operaciji izvele pravu bitku unitenja" neprijatelja. 458 ODBRAMBENA DEJSTVA 9. KORPUSA JA U ZAPADNOJ GORENJSKOJ I SLOVENAKOM PRIMORJU (shema 75) Odbrambena borbena dejstva jedinica slovenakog 9. korpusa Jugoslovenske armije jaine oko 5.500 boraca u zapadnom delu Gorenjske i Slovenakom primorju od 19. marta do 6. aprila 1945. izvoena su za vreme nemakih napadnih operacija Frilingsanfang" i Vinterende" u kojima je angaovano oko 40.000 vojnika. Poetkom januara 1945. slovenaki 9. korpus je imao tri divizije, dva partizanska odreda i operativni tab, i to: 30. divizija (17, 18, 19. i 20. brigada), 31. divizija (3, 7. i 16. brigada) i italijanska partizanska divizija Garibaldi Natisone" (157. i 158 brigade)459; kofjeloki, Jeseniko-bohinjski partizanski odred i etiri bataljona Operativnog taba za zapadnu Primorsku u Brdima, Benekoj Sloveniji i Reiji. Krajem januara 1945. u operativnim jedinicama 9. korpusa nalazilo se 8.175 boraca (na licu (6.821), a u pozadinskim jedinicama i ustanovama 3.655 boraca (na licu 3.304), ukupno po spisku 11.820 boraca (na licu 10.125). Operativno podruje 9. korpusa obuhvatalo je Slovenako primorje, Beneku Sloveniju i Gorenjsku (juno od Save).460 Za nemako komandovanje ovo podruje je imalo poseban znaaj, jer se preko njega povezivao nemaki front u Italiji sa onim u Jugoslaviji i Maarskoj. Zbog toga su Nemci drali na tom podruju oko 74.000 vojnika, od kojih 9.685 italijanskih vojnika i 2.299 faista, 3.740 slovenakih domobrana, Srpski dobrovoljaki korpus oko 5.200 i etnika Dinarska divizija i Jevevievi etnici oko 10.000 ljudi. Napadna borbena dejstva divizije 9. korpusa, u drugoj polovini 1944. godine, u dolini Soe, oko Trsta i Gorice, ugroavala su pozadinu
458 Gubici nemakog 15. brdskog armijskog korpusa:-poginulih 7.829 i zarobljenih 3.602, ranjenih oko 14.000; zaplenjeno: tenkova 9, topova 141, minobacaa 136, mitraljeza 236, pukomitraljeza 369, automata 201, puaka 6.876, kamiona i putnikih vozila 217 (181 + 36). Jedinice 4. armije (bez 4. i 7. korpusa) imale su: poginulih 576, ranjenih 1.709 i nestalih "88 boraca. Gubici 1. tenkovske brigade: 10 tenkova i 2. oklopna automobila uniteno, a 7 tenkova oteeno. Uro Kosti, n.d., str. 512513; Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 553572; Zavrne operacije, str. 481516. 459 Italijanska partizanska divizija Garibaldi Natizone" se 24. decembra 1944. prebacila preko Soe i do 5. januara 1945. stigla na Cerkljansko i operativno potinjena tabu 9. korpusa. Divizija je u februaru imala 971 borca, 599 puaka, 165 automata, 9 tekih i 63 laka mitraljeza, 2 bacaa Fiat" i 2 minobacaa 81 mm. Ona je, pre svega, branila slobodnu teritoriju na Cerkljanskom. Zdravko Klanjek, Narodnooslobodilaki rat u Sloveniji 19411945, VII, Beograd 1984, str. 328. 460 tab 9. korpusa sainjavali su: komandant potpukovnik Joe Bortnar, politiki komesar potpukovnik Viktor Avbelj Rudi, naelnik taba potpukovnik Albert Jakopi Kajtimir. Zdravko Klanjek, n. d., str. 240, 246247, 264, 269, 276280, 316, 319, 325326, 335; Zbornik NOR-a, tom XII, knj, 21, dok. 205.
4

nemake grupacije u Italiji izgradnju odbrambenog sistema u Transkom zalivu, du Istarske obale i na iariji, kao i saobraaj na komunikacijama koje iz Trsta i severne Italije vode u Austriju, za Ljubljanu i Rijeku. Zbog toga je tab nemakog 97. armijskog korpusa, od oktobra do decembra 1944. preduzeo vie napada protiv 9. korpusa, s namerom da ga uniti ili izbaci iz Slovenakog primorja, Beneke Slovenije i Gorenjske i time obezbedi pozadinu svojih snaga u Italiji i Transkom zalivu. Odmah po zavretku nemake ofanzive u decembru 1944. godine, 9. korpus je preduzeo napade sa teitem u Vipavskoj dolini. Njegove jedinice oslobodile su 7. januara Col, a 21. januara 1945, posle ogorenih borbi, i Trnovo, odbivi potom-nekoliko neprijateljskih intervencija. Grupisanjem jaih snaga na Krasu i u Vipavskoj dolini Nemci su pokuali da ogranie dejstva 9. korpusa na Trnovski gozd i Banjiku planotu i odbace ga od vanijih komunikacija u Vipavskoj dolini. Nemci su 19. marta poeli poslednju ofanzivu protiv 9. korpusa, sa oko 30.000 nemakih, itaiijanskih, domobranskih, etnikih i Nedievih vojnika. Vie voe SS i policije u operativnoj zoni Jadransko primorje" Odilo Globocnik i u 18. vojnom okrugu Ervin Rezener pripremili su zajedniki plan za unitenje 9. korpusa u Gorenjskoj i Slovenakom primorju. Planom je bilo predvieno da se ofanziva izvede kroz dve operacije. Prvom (Frihlingsanfang" Poetak prolea") trebalo je oistiti od NOVJ Gorenjsku zapadno od Save i Cerkljansko, a drugom (Vinterende" Kraj zime") trebalo je oistiti Banjku visoravan, epovansku dolinu, Sebrelje i Trnovski gozd. Po zavrenoj ofanzivi, deo jedinica trebalo je da krene u napad protiv 7. korpusa u Notranjskoj i Beloj krajini. Prvi deo ofanzive ili operacija Poetak prolea" (19 25. marta) obuhvata borbe na prostoru izmeu reke Idrijice i reke Bae rejon Cerkljansko i zapadni deo Gorenjske, gde se nalazila severna grupa 9. korpusa, jaine 2.500 boraca. Za izvoenje ove operacije Nemci su angaovali 15.000 vojnika, svrstanih u tri borbene grupe, sa sledeim zadacima: Borbena grupa Blank" (3.500 4.000 vojnika) imala je zadatak da posedne zapreni polaaj od Idrije, du reke Idrijice do sela Reke, a zatim preko Bukova do Grahova i po Bakoj grapi do Podbrde; Borbena grupa Dipelhofer" (3.500 vojnika) imala je zadatak da posedne poloaj od Idrije do kofje Loke, a Udarna grupa" (4.500 vojnika) sa linije kofja Loka Selce Sorica .Podbrdo da potiskuje snage NOVJ prema zapadu i suava obru oko njih.461 Zatim je trebalo detaljno pretraiti okrueno podruje,
461 Borbena grupa Blank", sastava: 10. SS policijski puk, 3. bataljon 15. SS policijskog puka, dva bataljona 1. srpskog dobrovoljakog korpusa. 2i. policijska izviaka eta, mit", jedna artiljerijska baterija i snage zatitne policije, ukpno 3.500 4.000 vojnika; Borbena grupa Dipelhofer", sastava: SS policijska kola, domobranski 2. bataljon, slovenaki etniki odred, posade nekih domobranskih uporita u Dolomitima, artiljerijski divizion 1. srpskog dobrovoljakog korpusa, ukupno oko 3.500 vojnika; Udarna grupa, sastava: 13. SS policijski puk, 17. SS policijski puk i 28. SS policijski puk, ukupno oko 4.500 vojnika. Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 4, dok. 208; tom VI, knj. 19, dok. 165, 168, 169, 170, 172.

unititi snage NOVJ, pregledati stanovnitvo i uputiti na rad mukarce od 14 do 60 i za rad sposobne ene od 14 do 40 godina starosti. TJ okruenju su se nali: italijanska brigada Triestina" i 158. brigada Antonio Grami", 19. brigada, kofjeloki partizanski odred, Ininjerijski bataljon 31. divizije i razne pozadinske i teritorijalne ustanove i jedinice. Tim snagama je tab 9. korpusa preporuio da se ne grupiu, ve da to vie manevriu i, kada se prilika ukae, da se probiju u neprijateljsku pozadinu preko Jelovice u Bohinj, ispod Triglava, ili preko Dolomita u Istru. Nemci su 13. marta poeli izvianje i pokrete radi zauzimanja polaznih rejona za opti napad, i manjim delovima prodrli na slobodnu teritoriju Trnovskog gozda i Banjke Planote. Meutim, u borbama koje su trajale od 15. do 18. marta, 30. i 31. divizija su uspele da ih potisnu sa novog podruja. Pre nego to su Nemci uspeli da potpuno stegnu obru oko delova 9. korpusa, dolo je do tekih borbi na odseku sela Bukova i Poljica. tab 9. korpusa, koji se u tim danima nalazio u selu Zalcriu, iznad Cerlcna, pokuao je da sprei zatvaranje obrua, te je italijansku 157. brigadu poslao na poloaje ispred sela Bukova, a neke druge jedinice, koje su bile u blizini, prema selu Reci. Meutim, bilo je suvie kasno. Jedinice 9. korpusa se nisu mogle uspeno odupreti nadmonijem neprijatelju, te su se povukle na entviku visoravan, a 10. SS policijski puk, koji je preko sela Reke prodirao prema severu, spojio se sa 3. bataljonom 15. SS policijskog puka, koji je iz sela Bukova nastupao prema jugu, i tako zatvorili obru.46" Posle tekih borbi, 19. brigada i Ininjerijski bataljon 31. divizije povukli su se na Crni vrh iznad sela Novaka, gde su naili na Komandu Gorenjskog vojnog podruja sa njenim pozadinskim jedinicama. Na Crnom vrhu su se u meuvremenu prikupile i ostale jedinice koje su se zatekle u neprijateljskom obruu: italijanska 156. i 158. brigada, kofjeloki partizanski odred, Zatitni bataljon Oblasnog komiteta KPS, neke korpusne pozadinske ustanove i terenski politiki radnici i civili 2.000 ljudi, od toga vie stotina nenaoruanih i civila. Neprijatelj je sistematski stezao obru od Bukova i Reke prema Cerlcnu i iz Selke doline prema Crnom vrhu gde su se povukle jedinice 9i korpusa, vodei borbe 23. i 24. marta na Blegou, u rejonu Mratinjeg.vrha i na Porezenu. Iz okruenja se probila polovina prema Bohinju; gde su stigli krajem marta, dok je na Porezenu bilo velikih gubitaka. 463 Meutim, prvi deo. ofanzive ovim nije bio zavren, iako su Nemci 24. marta ovladali celbm teritorijom. Njihove trupe su 5. aprila pre462 Neprijateljski obru protezao se na liniji k o f j a Loka s. Gornja Vas s. Ledine Idrija s. Reka s. Bukovo s. Grahovo s. Podbrdo s. elezniki kofja Loka. Najslabiji je bio odsek Idrija s. Reka, zbog toga to su se u neposrednoj blizini poloaja nalazile 17. slovenaka i 156. italijanska brigada i udarna eta 31. divizije. Meutim, Nemci su se na tom sektoru jako utvrdili i vrili ispade prema poloajima tih jedinica, kako bi ih prisilili na odbranu. 463 Ovaj poraz na Porezenu jedan je od najteih koji su doivele jedinice y. korpusa. Mada taan b r o j rtava nije utvren, od 1.000 boraca, koliko ih je za vreme napada bilo na Porezenu, u Bohinj je stigla jedva polovina. Mnogi su zarobljeni i streljani, a veina se razbeala i kasnije vratila u svoje jedinice. Stanko Petelin, Poslednja neprijateljska ofanziva protiv 9. korpusa NOVJ 1945. godine, VIG 2/1966, str. 913.

traivale teren i tragale za skladitima, bolnicama i jedinicama NOVJ, a deo jedinica upuen je na druge sektore za uee u drugoj operaciji. Druga etapa ofanzive ili operacija Kraj zime" (22. marta 6. aprila) obuhvata borbe na prostoriji izmeu reka Idrijice, Soe i Vipave, usmerena protiv glavnine 9. korpusa ije su snage bile ovako rasporeene: na Banjkoj visoravni bile su 16. brigada i 2. brigada KNOJ-a; u Trnovkoj umi na liniji Zavrh Trnovo Krnica 3. i 7. brigada; iznad istonog dela Vipavske doline 18. brigada sa teitem odbrane prema Colu; na odseku Vojskog 17. brigada, italijanska 156. brigada i udarna eta 31. divizije; na Sentvikoj visoravni bila je italijanska 157. brigada. Ukupno je bilo oko 3.000 boraca. Protiv snaga 9. korpusa koje su se nalazile na Trnovskom gozdu 1 Banjkoj planoti Nemci su angaovali 23.000 vojnika u pet borbenih grupa i to: Borbena grupa Han" (24. SS brigada krakih lovaca), posle osvajanja Banjke visoravni, trebalo je da nastupa prema Vojskom; Borbena grupa Bikovski" (2. kozalci puk, bez jednog bataljona), u rejonu sela Lokva za napad u pravcu sela Predmeja; Borbena grupa Lerh" (etnika Dinarska divizija i delovi domobranskog 1. slovenakog puka) drali su blokadu od Cola do Gorice, da spree proboj okruenog 9. korpusa preko Vipavske doline na Kras; Borbena grupa Dipelhofer" (domobranski 2. bataljon, grka kvislinlca jedinica) sa glavninom u rejonu Crnog vrha, Zadloga i Idrijskog Loga, a zasede postavljene sve do Cola; Borbena grupa Blank" (10. SS policijski puk i jedan ili dva bataljona Srpskog dobrovoljakog korpusa) u rejonu Jagera i ebrelja, u pripremama za napad preko Oblakovskog Vrha na Vojsko. Ovaj deo ofanzive poeo je istovremeno sa prvim, s tom razlikom to su angaovane snage neprijatelja jaale postepeno. Dok je nemaka 24. SS brigada krakih lovaca 20. marta pretraila Banjsku visoravan, zaprenu liniju Vipavska dolina Col Idrija zaposeli su etnika Dinarska divizija i 1. udarni puk slovenakog domobranstva Ostali deo linije obrua bio je ujedno i deo obrua za prvi deo ofanzive. Opti napad poeo je 22. m a r t a iz rejona Gorice, Kobarida, Tolmina i Mosta na Soi prema Grahovu i Podbrdu, i to pravcem Gorica Banjska planota i iz Idrije prema erbelju. Posle borbi 23. i 24. marta, 2 brigada KNOJ-a uspela je da se probije sa Banjke planote na Kras, gde je ostala do kraja rata. Za to vreme etnici Dinarske divizije poseli su odsek Gorica Col. Okruene jedinice (5.0006.000 ljudi) na podruju Trnovske ume ostale su bez hrane. Pristup u sela u Vipavskoj dolini onemoguavale su mnogobrojne etnike i domobranske zasede, a sela koja je 9. korpus jo drao ranije su opljakana i popaljena. Situacija se jo vie pogoravala 28. marta, kad je neprijatelj uspeo sa oko 500 vojnika da se iz sela Sv. Luci je i Bukova probije na entvisku visoravan i prisili artiljeriju 9. korpusa na povlaenje prema Gornjoj Trebui, tako da su se zadrala samo u delu Trnovske ume. tab 9. korpusa je zakljuio da je k r a j n j e vreme za proboj. Po njegovoj oceni, proboj na Kras nije dolazio u obzir zbog nepovoljnog zemljita koje je otkriveno i veoma komunikativno. Proboj na Banjku visoravan ili u rejon Cerkna takoe je bio iskljuen, jer je to podruje bilo posednuto jakim neprijateljskim sna-

gama. Zbog toga se tab 9. korpusa odluio za proboj prema Postojni, odakle bi se, u k r a j n j e m sluaju, jo mogao prebaciti preko eleznike pruge Trst Postojna Ljubljana u Notranjsku na operativno podruje 7. korpusa. Iako je bilo nareeno grupisanje snaga za proboj neprijatelj je to spreio svojim napadom 29. i 30. marta i potisnuo jedinice 9. korpusa u unutranjost Trnovskog gozda uspevi da suzi obru, koji je sada iznosio samo est km u preniku. tab 9. korpusa je morao izmeniti prvobitni plan po kome je trebalo izvriti proboj na odseku Col Crni vrh i odluiti se na proboj u tri pravca: preko Pivlce, Banjke visoravni i Vojskog u Gorenjsku. Uvee 31. marta formirane su tri grupe, i to: prva grupa tab italijanske divizije Garibaldi Natisone" sa 156. i 157. brigadom; druga grupa 31. divizija (bez 3. brigade) i ranjenici iz ostalih jedinica, i trea grupa 30. divizija (bez 19. brigade), 3. brigada 31. divizije, tab korpusa sa svojim delovima, pozadinske jedinice, politiki radnici sa terena, organi vlasti itd. Prva grupa se neprimetno prebacila preko puta Trnovo Lokve i probila na Banjsku visoravan. Druga grupa je krenula iz zaseoka Tisovca i obila Zadlog i Crni vrh sa severne strane i izbila na Javornilc, zatim severozapadno od Postojne. Dok su se ove grupe probijale gotovo bez borbi, trea grupa nije uspela te noi da se probije, ve su nastavljene ogorene borbe sa nadmonim neprijateljem 31. marta na Kozjim stenama i 1. aprila zapadno od Vojskog. Tek nou 1/2. aprila one su se dolinom Trebue probile na plato entvike gore, a sledee noi na prostoriju ebrelje Vojsko. Borbama na entvikoj gori zavrena je neprijateljska ofanziva, te su nemake jedinice poele povlaenje u svoje garnizone.464 Zakljuak. Osnovni zadatak 9. korpusa bio je da se odri u Slovenakom primorju, da vezuje jae neprijateljske snage i da ima u vidu Trst, kao osnovni cilj buduih dejstava. Meutim, operativna situacija u kojoj se 9. korpus naao poslednjih meseci NOR-a bila je dosta teka, jer se nalazio na isturenom i izolovanom geografskom poloaju blizu Austrije, Italije i Jadranskog mora. Tu su teritoriju na jugoistoku dobro titile snage obezbeenja eleznike grupe Trst*--, Postojna Ljubljana. Snage 9. korpusa nisu mogle raunati na nekti pomo ostalih snaga NOVJ, pa ak ni pri pokuaju povlaenja preko pruge Trst Postojna Ljubljana, na operativno podruje 7. korpusa. Jedinice 9. korpusa su se uprkos svim tekoama i operativnim problemima odrale u Slovenakom primorju ime je dokazano, posebno zapadnim saveznicima, da se Slovenako primorje sa Trstom, Istrom i Goricom odluno bori za prisajedinjenje Jugoslaviji i da tu ivi slovenald narod koji je listom sa NOP. Jedino osloncem na t a j narod mogao je 9. korpus izdrati i ove dve nemake operacije, u kojima nepri464 Nema sigurnih tanih podataka o gubicima 9. korpusa. tab 30. divizije u svojoj relaciji ocl 15. aprila navodi da je divizija u toku ofanzive imala 31 poginulog, 46 ranjenih i 255 nestalih boraca; 31. divizija je u periodu od 25. februara do 5. aprila imala 59 poginulih, 120 ranjenih i 389 nestalih boraca. Meutim, ceni se da je 9. korpus u ofanzivi izgubio ukupno do 2.000 boraca, a neprijatelj oko 800 vojnika. Stanko Petelin, n. ., str. 26.

jatelj nije postigao eljeni cilj da uniti 9. korpus. O tome Vida Tomi pie: Udari neprijateljske ofanzive imali su za cilj okruenje i unitenje jedinica 9. korpusa. Sa likvidacijom nae vojske bila je povezana i likvidacija naeg politikog pokreta, naih organa vlasti. Unititi 9. korpus ba u to vreme sigurno je znailo mnogo vie od unitenja nekoliko hiljada boraca. To bi za svetsku reakciju znailo unitenje ivog dokaza samoopredeljenja primorskog naroda, njegove prolivenom krvlju potvrene volje da postane sastavni deo Titove Jugoslavije.465 Iako je 9. korpus izgubio 15 do 20 procenata svog ljudstva to ga nije spreilo da ve 15 dana posle zavretka nemake ofanzive pree u protivofanzivu da oisti Trnovsku visoravan i vei deo Banjske visoravni i da se 28. aprila spusti u Vipavslcu dolinu, razbije tamonje etnike snage, ije rukovodstvo se ve pre toga dogovorilo sa Nemcima 0 preuzimanju vlasti, i da 30. divizijom 30. aprila upadne u transka predgraa, a idueg dana 31. divizija oslobodi Tri i Goricu.466 Ova nemaka ofanziva je poslednja ne samo protiv 9. korpusa nego i uopte u Jugoslaviji. injenica da je trajala punih 18 dana, i to sa velikom neprijateljevom nadmonosti, voena na maloj prostoriji sa dobrim komunikacijama, svedoi pre i vie o upornoj, ilavoj i aktivnoj odbrani 9. korpusa, nego o nemakoj metodinosti. Nemaka operativna zamisao je u obe operacije bila skoro identina i lako se pronalazio nain na koji se moglo parirati. To je bio tipian nemaki operativni ablonizam, koji se lako itao. Operacije su izvoene sa tako heterogenim snagama da im je retko nai premca u NOR-u. Tu su se na operativnom podruju izmeu glavne grupacije JA i zapadnih saveznika u Italiji, nale demoralisane i razbijene snage kvislinga svih boja i jezika od etnika i belogardista, do grkih faista i ruskih kozaka. Objektivno na njih Nemci nisu mogli ni raunati, ali drugoga nisu imali pa su im 1 oni dobro doli da ih spasavaju na nekoliko dana pre kalipulacije. SARAJEVSKA OPERACIJA (shema 76) Sarajevska operacija obuhvata napadna borbena dejstva 2. i 3. korpusa i glavnine 5. korpusa Jugoslovenske armije jaine oko 60.000 borac protiv nemakog 21. brdskog armijskog korpusa i ustako-domobranskih i etnikih snaga jaine oko 40.000 vojnika od 28. marta do 12. aprila 1945. za osloboenje Sarajeva i podruja do Zenice. U Sarajevu je je okupator, zbog njegove vanosti kao privredno-politikog centra Bosne i Hercegovine i komunikacijskog vora, drao za sve vreme rata jake snage. Grad mu je sluio i kao baza za ee isStanko Petelin, n. ., str. 26. 466 italijanska divizija Garibaldi Natizone" prela je nou 15/16. aprila na teritoriju 7. korpusa. Tu su njene, u ofanzivi oslabljene, brigade objedinjene u brigadu Garibaldi", koja je sa italijanskom 24. brigadom udruena u diviziju Garibaldi" 7. korpusa JA. Zdravico Klanjelc, n. d., str. 341.
465

pade i vee napadne poduhvate protiv jedinica NOV i POJ u istonoj Bosni, Sandaku i Hercegovini. Krajem 1944. godine Sarajevo je postalo prihvatna baza glavnih snaga nemake Grupe armija ,E", koje su se povlaile dolinom Zapadne Morave i preko Sandaka, Crne Gore i Hercegovine na sever. Kada je prvih meseci 1945. povlaenje uglavnom zavreno, nemaka Komanda Jugoistoka predloila je Vrhovnoj komandi da se Sarajevo napusti i snage iz doline Bosne prebace preko Save. Nemaka Vrhovna komanda je taj predlog odobrila tek 20. marta, posle neuspeha svoje protivofanzive u maarskoj. U to vreme neprijatelj je na prostoriji Sarajeva ve bio sa svih strana sabijen pritiskom snaga 2, 3. i 5. korpusa Jugoslovenske armije. Nemci su za odbranu Sarajeva organizovali spoljnu liniju u rejonu Podromanija, Pala, Jablanice i Ivan-sedla, grupiui snage oko komunikacija, u ijem su zahvatu poseli, uglavnom, prirodno najjae poloaje i objekte i solidno ih fortifikacijski uredili. Pozadi te linije organizovali su vie poloaja za odbranu, kao i unutranjost grada.467 Za odbranu Sarajeva i ireg rejona tab 21. armijskog korpusa koji se nalazio u Kasindolu, raspolagao je sa tri divizije (181. i 369. peadijskom i 7. SS divizijom), tri samostalne tvravske brigade (909, 964. i 963), pet samostalnih pukova, nekoliko borbenih grupa (Danijel", Berlin", Kening"), 222. brigadom, oko 10 samostalnih bataljona i oko 10 artiljerijskih diviziona; zatim sa tri ustako-domobranske divizije (8, 9. i 17) i tri etnika korpusa (Hercegovaki, Romanijski i Zeniki) ije su jedinice po bataljonima pridavane nemaldm pukovima i drugim jedinicama. Ukupno je bilo oko 40.000 vojnika i preko 150 artiljerijskih orua.468 Angaovanje neprijateljskih snaga izvreno je po sledeem: na pravcima Sarajevo Mokro Podromanija i Sarajevo Pale Stamboli branila se ojaana 181. peadijska divizija; pravac Sarajevo Jablanica Trnovo zatvarala je ojaana 964. tvravska brigada; na pravcu Pazari Ivan-sedlo branili su se delovi 369. j^eadijske divizije. U Sarajevu i blioj okolini bili su razmeteni 7. SS divizija, pet samostalnih bataljona, tri ustake pukovnije i dr. U garnizonima u do467 Odbranu Sarajeva nemaka komanda je organizovala u tri pojasa spoljni, unutranji i tzv. neposredni: spoljni pojas odbrane bio je na liniji: s. Pribanj meureje Poljanske i Mokranjske Miljacke Zloko (k. 1.106) Nemanjice Mrazovica (lc. 1.306) Crni vrho (k. 103) Reljevo Brdo Gornje Moioce Bukovik Uevica Tihovisko brdo Debelo brdo Vogoa Joaniea Sarajevsko polje Ivan-sedlo Igman Trebevi Pale; unutranji (srednji) pojas odbrane protezao se linijom Paino b r d o Grdonj Koevo Hum Dolac Alipain most Mojmilo Hrasnio Vraa Zlatite Pale Trebevi Brus Dragolazi Bijela Tobija Stari grad; neposredni pojas odbrane: Strelite Meteoroloka stanica Fortica Koevo Jezgro obronci Malog Maha franjevaki manastir u Kovaiima eleznika pruga za Viegrad Bambaa kasarna Jajce". 468 Komandant nemakog 21. armijskog korpusa bio je general peadije Ernst fon Lojzer. tab u Kasindolu do 6. IV 1945. Komandant odbrane Sarajeva bio je general-major H a j n c Katner. Zbornik NOR-a, tom IV, knj. 34, dok. 16, 54; tom XII, knj. 4, dok. 204.

lini Bosne, od Rajlovca do Zenice, nalazili su se 9. ustako-domobranski zdrug, dve ustake bojne i jedan samostalni bataljon, a u uporitima na putu Blauj Kiseljak Busovaa Zenica 2. ustaki zdrug, po jedna bojna iz 1, i 18. ustakog zdruga i SS policijski puk Nagel" (bez dva bataljona). Poetkom marta 1945. Generaltab JA naredio je 2, 3. i 5. korpusu469 (koji su bili pod njegovom neposrednom komandom) da razbiju neprijatelja na daljim prilazima Sarajevu i stvore uslove za napad na sam grad. U duhu dobijenog zadatka 3. korpus je poeo dejstva sa prostorije Zvornik Drinjaa, 2. korpus sa juga od Kalinovika i Konjica, dok je 5. korpus produio pritisak sa zapada na neprijateljska uporita u dolini Bosne. Radi neposrednog objedinjavanja dejstava i lakeg komandovanja svim snagama na iroj teritoriji Sarajeva, nareenjem vrhovnog komandanta marala Tita od 17. marta formiran je Operativni tab grupe korpusa, pod iju komandu su stavljeni 2. korpus (3, 29. i 37. divizija)., 3. korpus (27. i 38. divizija) i 5. korpus (4, 10. i 53. divizija) Ukupno oko 60.000 boraca sa 98 topova. Operativni tab su sainjavali: komandant general-major Radovan Vukanovi, zamenik komandanta general-major Slavko Rodi, lan taba pukovnik Pero Kosori, naelnik taba potpukovnik Drago ukanovi i pomonik naelnika taba m a j o r Milorad Mijatovi. Na osnovu smernica i opte direktive vrhovnog komandanta marala Tita i Generaltaba JA, dogovoreno je sadejstvo sva tri korpusa i sainjen plan operacije, kome se pristupilo nakon to ga je odobrio Generaltab JA. Polazei od pretpostavke da e nemake i kvislinke snage braniti teritoriju Sarajeva, naroito grad, Operativni tab je odluio da se najpre ovlada neprijateljskim upoi'itima na spoljnim prilazima Sarajevu u rejonu Podromanije, Pala, Jablanice i Ivan-sedia, a zatim da se svim snagama pi'eduzme koncentrian napad na sam grad. Jedinice su dobile sledee zadatke: 3. korpus (27. i 38. divizija) da uniti neprijateljske snage u rejonu Podromanija i izvri napad na grad sa istoka dejstvuiui 27. divizijom od Sokolca prema Romaniji, a 38. divizijom prema Kadinom selu i Mokrom obuhvatajui tako isturenu nemaku 181. diviziju, koja se nalazila istono od Sarajeva; 2. korpus (37, 3. i 29. divizija) da ovlada neprijateljskim uporitima u rejonu Pala, Jablanice i Ivan-sedla i izvri napad na grad dejstvujrii <37. divizijom preko Pala ka Sarajevu, 3. divizijom od Trnova prema Kasindolu i Sarajevu i 29. divizijom preko Ivan-sedla za Blauj i Kiseljak; 5. korpus sa 4. i 10. divizijom da forsira reku Bosnu i izvri napad na Sarajevo preko Vogoa;
469 tab 2. korpusa sainjavali su: komandant general-major Radovan Vukanovi, politiki komesar pukovnik Vojo Nikoli, naelnik taba m a j o r Milutin Dapevi. tab 3. korpusa sainjavali su: komandant pukovnik Pero Kosori, politiki komesar pukovnik Blao urii, naelnik taba potpukovnik Rudi Petovar. tab 5. korpusa sainjavali su: komandant general-major Slavko Rodi, politiki komesar pukovnik Ilija Doen, zamenik komandanta pukovnik Nikola Iaranovi, naelnik taba potpukovnik Velimir Kneevi.

 Grupa brigada zenikog sektora (11. brigada 4. divizije, 13. brigada 39. divizije i 18. brigada 53. divizije), ojaana Artiljerijskom brigadom i Tenkovskom etom 5. korpusa, da ostane na prostoriji Busovae i onda da napada neprijateljska uporita u dolini Bosne. Poetak operacije odreen je za 28. mart, do kada je trebalo da sve jedinice izvre pripreme. 470 Operacija je izvedena u dve etape. Prva etapa (28. marta 4. aprila) obuhvata borbe za zauzimanje Podromanije, Ivan-sedla i prodor 5. korpusa iz rejona Mehuri Podbre preko komunikacije Kiseljak Busovaa i reke Bosne; sudar sa 7. SS divizijom i izvlaenje 21. korpusa iz Sarajeva. Pristupajui izvrenju dobijenog zadatka, 5. korpus je nou 28/29. marta pod borbom preao, preko komunikacije Kiseljak Busovaa, pa se 4. i 10. divizija 29. marta pribliila Bosni koju je idue noi forsirala na odseku Donja Papratnica Kakanj. Uprkos snanom otporu neprijatelja i pomanjkanju tehnikih sredstava, 5. korpus je uspeno forsirao reku Bosnu i, nastavljajui borbu u toku 31. marta, ovladao mostobranom na liniji Gora Obre Zgoa Kakanj. Posle prebacivanja snaga preko reke poruen je elezniki most kod sela Doboja, ime je preseena jedina eleznika veza Sarajeva sa dolinom Save. Uspesi 5. korpusa prinudili su nemaku komandu da 31. marta angauje 7. SS diviziju (koja je 26. marta i narednih dana transportovana za Vare i Zenicu) protiv 4. i 10. divizije sa zadatkom da ih odbaci od komunikacije i omogui izvlaenje dolinom Bosne ostalih snaga sa prostorije Sarajeva. Zbog toga su jedinice 4. i 10. divizije orijentisane na zatvaranje pravca od Varea, na kojem su 1. aprila, posle tekih borbi, odbacile 13. puk 7. SS divizije. Treeg aprila 4. divizija prela je komunikaciju Breza Visoko i nou 3/4. aprila oslobodila Vare. Meutim, angaujui se na pravcu Varea, 5. korpus je izgubio dragoceno vreme, koje u daljem toku borbi za Sarajevo nije mogao da nadoknadi. U meuvremenu je sa Romani je krenuo u napad 3. korpus. Napad je izveden 28. marta u j u t r o kada je 27. divizija posle ogorenih borbi ovladala rejonom aveva Polja i produila potiskivanje neprijatelja du komunikacija ka selu Dikeljni, obezbeAujhi se od pravca Crvenih Stijena. Time je 363. puk 181. divizije dovedeh u okruenje u rejonu Podromanije. Meutim, dok se napad 27. divizije povoljno razvijao, nastupanje 38. divizije ka Pustom Polju nije dovelo do veih rezultata, pored ostalog;- i'zbog slabog sadejstva sa 37. divizijom. Sleeih dana glavne snage 3. korpusa orijentisane su za uniten j e nemakog 363. puka okruenog u rejonu Podromanije. Da bi deblokirali snage, Nemci su iz rejona Olova hitno uputili dolinom Biotice 14. puk 7. SS divizije, koji je prodorom u pravcu Sokolca ozbiljno ugrozio bok i pozadinu 3. korpusa. Zbog toga je napad na okruenog neprijatelja u rejonu Podromanije bio obustavljen, a glavnina 3. korpusa hitno prebaena u susret 14. SS puku koji je nastupao od Olova. U toku 2. aprila razvile su se estoke borbe na prostoriji ahbegovii Bukovilc,
o Zbornik NOR-a, tom II, knj. i5, clok. 145, 146, 152, 154; tom IV, knj. 34, dok. 99, 100, 101, 103.

u kojima je zaustavljen prodor 14. SS puka ka Sokolcu, tako da je bio prisiljen da se dalje probija preko tekog terena pravcem ahbegovii Stari Grad Mokro, pri emu je izgubio komoru. Iako se 14. SS puk nije spojio sa okruenim snagama u rejonu Podromanija, on je svojim manevrom znatno olakao njihovu situaciju, jer je privlaenjem na sebe glavnine 3. korpusa omoguio snagama iz rejona Crvene Stijene da prodru do Podromanije, da se u toku 2. aprila spoje sa okruenim 363. pukom, a sutradan zajedno izvuku u pravcu Sarajeva. Jedinice 2. korpusa talcoe su krenule u napad 28. marta. U ogorenim borbama 37. divizija zauzela je 3. aprila elezniku stanicu Stamboli, Vitez i Podvitez, produivi nastupanje ka Palama. Na pravcu Kalinovik Sarajevo 3. divizija jo uvek se nije ozbiljnije angaovala. U rejonu Ivan-sedla 29. divizija poela je napade i to na Ivan-sedlo 13. brigadom, a 10. brigadom sa severa preko Vihora, dok je 11. brigada trebalo da preko eljakovog Dola prodire u pravcu Tarina, a 14. brigada prebaena je u rejon Kreeva. Sve do 1. aprila trajale su borbe za Ivan-sedlo, gde je neprijatelj odbijao napade koji su zbog osetnih gubitaka i premorenosti ljudstva tog dana obustavljeni. Zatim su, po nareenju Operativnog taba grupe korpusa, 10. i 11. brigada izvuene iz borbe i prebaene na prostoriju Kreevo Zabre, sa zadatkom da zajedno sa 14. brigadom dejstvuju na komunikacije Blauj Kiseljak i Ratelica Pazari. Na poloajima prema Ivan-sedlu ostale su 12. i 13. brigada, koje su posle 4. aprila ponovo prele u napad. Meutim, one vie nisu naile na jai otpor, jer je neprijatelj nou 3/4. aprila neopaeno izvukao glavninu svojih snaga, ostavljajui na Ivan-sedlu samo zatitnike delove. Ovladavi Ivan-sedlom obe brigade su produile pokret, zauzele Ratelicu, a zatim, u sadejstvu sa 10. brigadom, Tarin i Pazari i produile dalje nastupanje u pravcu Blauja. Od 5. aprila itava 29. divizija usmerena je na komunikaciju Blauj Kiseljak, kojom se neprijatelj koristio za izvlaenje snaga iz rejona Sarajeva. Snaan pritisak 2, 3. i 5. korpusa na svim pravcima ka Sarajevu, naroito na Podromaniji, Ivan-sedlu i sa pravca Varea, prinudio je neprijatelja na ubrzano izvlaenje, prvo iz rejona Podromanije, a zatim, postupno, i sa ostalih pravaca, to je bilo u skladu sa nareenjem Vrhovne komande. Druga etapa (5 12. aprila) obuhvata izbijanje jedinica Operativne grupe korpusa na periferiju i koncentrian napad na Sarajevo, koje je osloboeno 6. aprila, onda gonjenje nemakih snaga komunikacijom' Kiseljak Busovaa Zenica i dolinom Bosne i osloboenje Zenice. Posle izvlaenja neprijateljskih snaga iz Podromanije tab 3. korpusa prebacio je 27. i 38. diviziju severno od komunikacije Sarajevo Podromanija radi bonog dejstva na odstupajueg neprijatelja. Iako premorene danononim borbama i pokretima, divizije su uspeno izvrile taj manevar i, savlaujui otpor neprijateljskih zatitnica, 5. aprila pribliile se Sarajevu. Za to vreme 37. divizija 2. korpusa, ovladavi rejonom Pala, pribliila se Sarajevu sa tog pravca. U takvoj situaciji Operativni tab grupe korpusa izdao je 4. aprila zapovest za napad na grad, iz koga je neprijatelj ve izvukao glavne snage. Napad je trebalo da pone jednovremeno na svim pravcima, 5.

aprila 1945. godine u 15 sati, i to: 3. korpus da sa 38. divizijom preko Bjelave upadne u centralni deo grada, a 27. divizija da se probije preko Vratnika na Baariju; 2. korpus da sa 37. divizijom, poto rei borbe za Pale i Trebevi, upadne u grad na levu obalu Miljacke do Skenderije, a 3. divizijom nizvodno od Slcenderije do Ilide; 29. divizija da 12. i 13. brigadom prodire na Blauj, a 10, 11. i 14. brigadom da preseca komunikaciju Blauj Kiseljak; 5. korpus da se prikupi na Zvijezdi i upadne u grad sa severa dolinom Koevskog potoka za Mrindvor i povee se sa 38. divizijom 2. korpusa. Potiskujui neprijateljske zatitnice, jedinice 3. korpusa izbile su pred vee 5. aprila na periferiju zauzevi u toku noi centar grada desnu obalu Miljacke i Marin Dvor i presekle odstupnicu 363. puku 181. divizije koji je davao otpor iz rejona Venice i elektrine centrale. Podran tenkovima ali uz osetne gubitke neprijatelj je uspeo da se povue 6. aprila iz grada. Za to vreme 37. divizija 2. korpusa zauzela je Brus, Trebevi i Pale, izbila u juni deo grada i nou 5/6 aprila ovladala levom obalom Miljacke. Sa juga prodirala je ka Sarajevu 3. divizija 2. korpusa pred kojom se neprijatelj ogoreno branio na poloajima Crvena Stijena i u rejonu Jablanice. Savladavi u toku 4. i 5. aprila taj otpor ona je u j u t r o 6. aprila prodrla u grad uputivi jednu brigadu u gonjenje komunikacijom Ilida Blauj. Snage 5. korpusa poto su posle ogorenih borbi sa 13. SS pukom zauzele 4. aprila Vare, krenule su ka Sarajevu. Meutim, one su podile Joanici, Vogou i Nogarevu u neposrednoj blizini Sarajeva tek 6. aprila, kada je grad bio ve potpuno osloboen. Naputajui grad neprijatelj se izvlaio ka Zenici, koristei komunikacije u dolini reke Bosne i na pravcu Blauj Busovaa. U gonjenje na tim pravcima upuene su 29. i 10. divizija. Dejstvujui u zahvatu komunikacije Blauj Kiseljak Busovaa 29. divizija je savlaujui otpor jakih neprijateljskih pobonica 6. aprila zauzela Blauj, a idueg dana kod Han-Ploe razbila 363. puk 181. divizije koji se nalazio u zatitnici. Nastavljajui gonjenje 29. divizija je nou 7/8. aprila oslobodila Kiseljak i produila u pravcu Busovae. Meutim 9. aprila ona se zaustavila i dalje gonjenje neprijatelja tim pravcem prepustila je Grupi brigada zenikog sektora koja je usmerila sv^ja dejstva ka Zenici. U gonjenje dolinom Bosne upuena je 10. divizija ije su glavne snage nastupale desnom, a pomone levom obalom Bosne. Unitavajui zatitnike delove neprijatelja divizija je 7. aprila oslobodila Visoko, a idueg dana Kakanj. U toku 11. apiila, bio je slomljen i poslednji otpor neprijatelja pred" Zenicom i nou 11/12. aprila, u sadejstvu sa Grupom brigada zenikog sektora, 10. divizija oslobodila je Zenicu, ime je zavrena sarajevska operacija. 471
471 U toku sarajevske operacije nemako-kvislinke snage imale su, prema podacima jedinica Grupe korpusa, oko 5.700 mrtvih i oko 6.000 zarobljenih, a pored velikog b r o j a plena, uniteno je 30 topova, 10 tenkova, 45 kamiona i jedan oklopni voz. Istovremeno, jedinice Grupe korpusa imale su 637 poginulih, 2.020 ranjenih i 27 nestalih boraca i stareina. Poginulo je i 20 pripadnika udarnih grupa, a jedan od najteih gubitaka bila je junaka smrt sekretara Mesnog komiteta KP j za Sarajevo Vladimira Peria Valtera. Oslobodilaki rat, knj. 2. 2, str. 571580; Zavrne operacije, str. 517534; Sarajevska operacija Uesnici govore, VINC, Beograd 1986, str. 30638.

Zakljuak. Osloboenjem Sarajeva i Zenice front je pomeren na severozapad i skraen za 70100 km. Osloboene su znatne snage za dalja ofanzivna dejstva, posebno za operacije 2. armije na pravcu Doboj dolina Une i bri rasplet situacije na Sremskom frontu i reci Dravi. U sarajevskoj operaciji, jedinice Operativne grupe korpusa zadale su neprijatelju znatne gubitke, a ustako-domobranske i etnike jedinice su se rasule. Meutim, proputena je zgodna prilika da se nemakom 21. brdskom armijskom korpusu zada tei udarac. Do toga je realno moglo doi boljom procenom mogunosti i namera neprijatelja. Naime, Operativni tab grupe korpusa mogao je efikasnije upotrebiti snage kojima je raspolagao, tj. manjim snagama je trebalo vezivati neprijatelja sa fronta, a glavne snage upotrebiti za izvoenje udara u bokove i za presecanje odstupnice neprijatelju dolinom Bosne. Smatra se da je bilo nepotrebno privlaenje 5. korpusa ka Sarajevu za napad na grad i da je 4. i 10. diviziju trebalo ostaviti na njihovoj prostoriji, ak ih i ojaati da bi mogle ozbiljnije ugroziti izvlaenje 21. korpusa dolinom Bosne. Njihovim angaovanjem za napad na grad upravo je otvoren pravac dolinom Bosne kojim se izvlaio neprijatelj. Ovaj propust je mogao delimino biti ispravljen da su 4. i 10. divizija 4. i 5. aprila orijentisane u pravcu Visokog. Meutim, treba imati u vidu politike motive prisutne u tome. Na zahtev Krajinika i miljenja politikog rukovodstva Bosne i Hercegovine odlueno je da 4. i 10. krajika divizija uestvuju u osloboenju Sarajeva i uu u grad sa drugim jedinicama. Dakle politiki razlozi su preovladali nad operativnim. Karakteristino je za sarajevsku operaciju da je prvobitni operativni plan ostao nepromenjen sve do konanog osloboenja Sarajeva. Tek je neto kasnije bio izmenjen, ali samo u onom delu koji se odnosio na dalje gonjenje neprijatelja. U poetku operacije izvoeni su uporni frontalni napadi na dobro utvrene neprijateljske poloaje, to je bilo uslovljeno, pre svega, karakterom zemljita, na koje je gotovo nemogue vriti obilaske radi izvoenja bonih udara, jer je zemljite bilo pokriveno dubokim snenim pokrivaem. Zato su rezultati takvih napada bili dosta skromni a gubici veliki. Kada je krajem marta i poetkom aprila sneg poeo da kopni, nastali su povoljniji uslovi za obilaske i manevre oko utvrenih poloaja. Prilikom prodora u grad jedinice su zaobilazile pojedine take otpora l'ir njima ostavljale manje delove, dok su glavne snage nastavljale dejstva ka osnovnim objektima nastupanja. Jedinice su neodoljivo prodirale prema prvobitno postavljenom zadatku da to pre oslobode grad, a kada je to postignuto dalja borba sa neprijateljevim kolonama u odstupanju preputena je onim jedinicama koje su za izvren j e tog zadatka bile ranije odreene. U borbi za Sarajevo veliku pomo su pruile politike strukture NOP-a na elu sa Mesnim komitetom Partije, koji je vodio Vladimir Peri Valter, koji je u poslednjim borbama za osloboenje Sarajeva i poginuo. Takoe znatna podrka jedinicama pruena je od 5.000 naoruanih pripadnika udarnih grupa koji su sadejstvovali u napadu s polja i drali osloboene delove grada ili pojedine objekte.

U zavrnom clelu sarajevske operacije bilo je sasvim izvesno da e neprijatelj za izvlaenje snaga koristiti dolinu Bosne i pravce preko Kiseljaka i Busovae ka Zenici ali nisu najbolje iskoriene mogunosti da se neprijatelj tue kontinuirano i sve snanije, a to je on iskoristio za bre povlaenje prema Doboju i Derventi. Do toga je prvenstveno dolo zbog nepotrebnog i suvinog zadravanja jedinica u gradu radi prikupljanja zarobljenika i plena i obezbeivanja javnih objekata i magacina umesto da se nastavi operativno gonjenje i ujedno sa 2. armijom nanese to vei udar po 21. korpusu, koji se kao jaka grupacija pojavio u rejonu Broda i zaustavljao nastupanje 1. armiji prema Zagrebu. Komandovanje jedinicama u sarajevskoj operaciji ima svoje specifinosti. Do formiranja Operativnog taba grupe korpusa (17. marta 1945.) Generaltab je neposredno lcomandovao 2. i 5. korpusom, a tab 2. armije 3. korpusom. U pripremi i izvoenju operacije Operativni tab komandovao je divizijama 2. korpusa (3, 29. i 37.) neposredno, divizijama 3. korpusa preko taba 3. korpusa i jedinicama 5. korpusa preko taba 5. korpusa. Na taj nain je obezbeeno da se razradi plan i definiu ciljevi, utvrdi vreme trajanja, dubina izvoenja i drugo. Zbog neiskustva Operativnog taba i tabova korpusa u ovako sloenoj strukturi subordinacije, nije se u svakom trenutku i na svim napadnim pravcima znala prava i potpuna situacija, a bez toga se nisu mogle pravovremeno donositi ni odgovarajue odluke. Tome je pogodovala i relativno slabija koordinacija i veza izmeu jedinica i tabova. Pri oceni sarajevske operacije treba imati u vidu i brojne tekoe sa kojima se sukobljavala Operativna grupa korpusa. Pored ve navedenih kao to su veoma nepovoljne vremenske prilike jer je vladala otra zima sa snenim meavama, jedinice su bile slabo opremljene i obuene i teko su se mogli izvoditi vei manevri. Oteavajue je bilo to to su baze za snabdevanje bile daleko od fronta u Banji KoviIjai, Mostaru i Splitu, a loi putevi zavejani snegom i oskudica u motorizaciji i gorivu oteavali su snabdevanje i zahtevali odvajanje velikog broja ljudstva za rad u pozadini. I pored svega toga, jedinice 2, 3. i 5. korpusa potpuno su izvrile svoju zadau oslobodile Sarajevo, glavni grad Bosne i Hercegovine.

SREMSKO-SLAVONSKA OPERACIJA (sheme 77, 78, 79) Sremsko-slavonska operacija obuhvata napadna borbena dejstva jugoslovenske 1. i 3. armije, jaine oko 180.000 boraca, protiv nemakog 34. armijskog i delova 21. armijskog i 15. kozakog korpusa i ustako-domobranskih snaga, jaine oko 100.000 vojnika, od 4, do 25. aprila 1945, radi proboja Sremskog fronta, forsiranja reka. Drave, Dunava i Save i stvaranja uslova za nastupanje ka Zagrebu i Varadinu. Borbena dejstva NOVJ, odnosno JA u zahvatu Drave, Dunava i Save, dobila su poseban znaaj u zavrnom periodu NOR-a. Na njemu su obe strane od oktobra 1944. do aprila 1945. angaovale veoma jake

snage i vodile dugotrajne i otre borbe sa obostrano velikim gubicima u ljudstvu i materijalu. Sremskom frontu koji obuhvata borbena dejstva od 23. oktobra 1944. do 13. aprila 1945. godine na prostoru Srema i delovima istone Slavonije izmeu Dunava i Save i u Semberiji od samog poetka Nemci su pridavali poseban znaaj, to se objanjava injenicom da je NOVJ, osloboenjem Beograda i velikog dela Srbije, dovela u veoma teak poloaj nemaku Grupu armija E" koja se povlaila iz Grke i Albanije, preko Makedonije, Kosova, Crne Gore i zapadnih delova Srbije i bila prisiljena da se probija i povlai mnogo teim i duim komunikacijskim pravcima dolinama Ibra, Lima, Zapadne Morave, Drine i Bosne, pri emu je trpela gubitke. Prisiljena da se pod takvim uslovima izvlai sa juga do reke Save, a takoe i zbog aktivnosti jedinica NOVJ na Sremskom frontu i u njegovoj pozadini, Grupa armija E" nije se mogla upotrebiti protiv Crvene armije u Maarskoj, kako je mislila nemaka Vrhovna komanda, nego se angaovala do kraja rata u borbama sa jedinicama NOVJ JA. Osim toga, Nemci su tako uporno drali Sremski front radi snaga i namera u Maarskoj. Zadatak nemake odbrane u Sremu i na Dravi bio je u tome da odstupajuim snagama obezbedi izvlaenje kroz Bosnu severno od Save. Svoju glavnu utvrenu zonu na Sremskom frontu Nemci su, po nareenju komandanta Jugoistoka, poeli da izgrauju pre osloboenja Beograda, da bi zatim, na prostoru izmeu Rume i Tovarnilca, napravili jo est dobro utvrenih uzastopnih linija odbrane. Ukupna dubina sedam linija odbrane iznosila je oko 100 km.472 Za Narodnooslobodilaku vojsku, odnosno Jugoslovensku armiju, front i borbe u Sremu imali su, takoe, poseban znaaj. Posle osloboenja Beograda nastavljena su ofanzivna dejstva kroz Srem da bi se mogla produiti dejstva prema Vinkovcima, Zagrebu i Varadinu, a istovremeno Beogradu obezbedili to povoljnije uslove za rad najviih organa vlasti, politikih organizacija, Vrhovnog taba i konsolidovanje prilika na slobodnoj teritoriji. Drugi vaan zadatak bio je da se dranjem fronta u Sremu stvori vrst oslonac za uspostavljanje kontinuiranog fronta od Drave do Jadranskog mora, neposredno povezanog i usklaenog sa dejstvima snaga Crvene armije u Maarskoj. U tom cilju je za mesec i po dana borbi, 1. proleterski korpus NOVJ, u sadejstvu sa 68. korpusom 3. ukrajinskog fronta Crvene armije, oslobodio Srem i poeq borbe za proboj glavne odbrambene zone sa prednjim krajem na liniji*Sotin Orolik Otok, u emu nije uspeo ni posle uvoenja u borbu 22. decembra 1944. godine 3. i 8. divizije bugarske 1. armije, koje su smenile 68. korpus. Do kraja decembra 1944. iz Srema su povuene sovjetske a zatim i bugarske jedinice i prebaene u Maarsku.
472 Nemako komandovanje je jo u septembru 1944. naredilo da se u Sremu utvrdi^sedam uzastopnih linija odbrane, i to: Braon" na kanalu Jarina; Zelena" na liniji Jarak potok Kudo Ruma Jug Vrdnik; uta" na liniji Sremska Mitrovica Veliki Radici Beenovo; Crna" na liniji Laarak Maneloski potok alma ipa Netin; Crvena" na liniji Martinci Erdevik Ilok; Nibelunka" na liniji Ilinci Tovarnilc Mohova i, ponovo; Zelena" na liniji Otok Orolik Sotin. Milovan Delebcli, Borbe u Sremu u zimu 1944/1945. godine, VIG, 2/1975, str. 917.

Nemci su na frontu u Sremu preduzeli protivudar, prvi slabiji 3. januara na levom krilu 1. armije na pravcu Otok Nemci, i drugi, mnogo snaniji, 17. januara 1945. sa glavnim snagama na pravcu Sotm Tovarnik id. U tekim borbama i uz podrku avijacije, divizije 1. armije zaustavile su Nemce i prisilile ih da preu u odbranu istono od Mohova i na liniji Tovarnik Ilinci Apevci Lipovac, gde se front stabilizovao do 12. aprila 1945. godine. Teite odbrane Grupe armija E", koja je 25. marta preuzela ulogu Grupe armija F", bilo je na prostoru istone Slavonije, zapadnog Srema i dela istone Bosne (Semberija i Bosanska Posavina), odnosno od Donjeg Miholjca, do Brkog, duine oko 250 km. Tu je angaovan i organizovao odbranu nemaki 34. armijski korpus, sa zadatkom da odsudno brani posednutu zonu dok se nemake snage iz doline Bosne ne izvuku severno od Save. Ukupna jaina 34. korpusa, pred proboj Sremskog fronta, iznosila je oko 100.000 vojnika, oko 700 topova, veliki broj tekog i lakog naoruanja i preko 700 vunih i transportnih motornih vozila. Raspored 34. armijskog korpusa, poetkom aprila 1945. bio je sledei: 11. vazduhoplovna poljska divizija, ojaana 606. pukom za osiguranje, dva policijska bataljona, jednim pionirskim bataljonom i pukom ustake milicije Baranja", drala je front od Donjeg Miholjca do Dalja; Borbena grupa najder": 86. pule za osiguranje, italijanski artiljerijski divizion Seni" i puk ustake milicije Vuka", drala je front od Dalja do Vukovara; 41. divizija (1230, 1231, 1232. peadijski i 41. artiljerijski puk), ojaana 963. tvravskom brigadom Kloc", Borbenom grupom Brener". Borbenom grupom Pflum", 843. nemako-kavkaskim bataljonom. 845. nemako-arapskim bataljonom i dva bataljona ustaa, drala je front od Dunava do reke Spave; 22. peadijska divizija sa 12. i delovima 3. ustako-domobranske divizije, pet bataljona ustake milicije, jedinicama Majevilcog i Trebavskog etnikog korpusa i delovima Ruskog zatitnog korpusa, drala je deo fronta izmeu Spave i Save i juno u rejonu Bijeljine, Brkog, Srnice, Gradaca, Modrie i Bosanskog amca.473 ^ :* U dubini odbrane, na liniji Vinkovci upanja nalazila se 3. ustako-domobranska divizija.474 Na treem pojasu odbrane, koji se protezao linijom akovaka Satnica akovo Striivojna Vrpolje reka Sava, nalazili su se divizija Stefan", domobranska 8. lo473 Krajem marta 1945. tab 91. armijskog korpusa premeten je u rejon Karlovca, a 104. lovaka divizija u rejon Bihaa i Karlovca pa je 11. vazduhoplovna poljska divizija potinjena tabu 34. armijskom korpusu, kojim je komandovao general Helmut Felmi. Ljubivoje Pajovi, Duan 'Uzelac, Milovan Delebdi, Sremski front 19441945, BIGZ, Beograd 1979, str. 288290. 474 Tu su se, pored 3. ustako-domobranske divizije jo nalazili: 576. bataljon za osiguranje, glavnina 117. lovake divizije .spremne za odlazak u Austriju, 5. lovaka domobranska pukovnija i dve pukovnije ustake milicije Baranja" i Posavje"; u Vinkovcima se nalazio 475. protivtenkovski divizion kao i prva baterija 804. protivavionskog diviziona.

vaka pukovnija, 2. ustaki zdrug i 594. protivtenkovski divizion. Ovaj pojas odbrane trebalo je da se brani do potpune evakuacije nemakih snaga iz doline reke Bosne. tab 34. korpusa bio je u Nutaru. Najutvreniji i za odbranu najorganizovaniji deo fronta 34. armijskog korpusa inila je tzv. Sr ems ka utvrena zona koja se po frontu protezala prednjim k r a j e m od sela Mohova do sela Lipovca, irine oko 30 km, a po dubini od Sotina do sela Podgraa. Sastojala se od dva fortifikacijski utvrena odbrambena poloaja nazvana Nibelunka linija" i Zelena linija". Prednji kraj Nibelunke linije" protezao se od Dunava kod Mohova, pa salaima istono od Mohova, Lovaa, Tovamika i Ilinica do okuke Bosuta kod Gradine. Odavde je prednji k r a j odbrane obuhvatao sa istoka i juga Bartovce i Lipovac na desnoj obali Bosuta i Spave. Prednji k r a j Zelene linije" protezao se od Dunava kod Sotina pa na jugozapad istono od pustare Grabovo, Belaka, Orolika, Kompletinaca, Spavanske ume. Prvi odbrambeni poloaj Nibelunka linija" u fortifikacijskom pogledu bio je potpuno razvijen: izgraen je neprekidni sistem rovova i saobraajnica ojaanih drveno-zemljanim bunkerima, ianim preprekama i gustim minskim poljima. U zahvatu ovog poloaja Nemci su sva sela i salae organizovali za krunu protivtenkovsku odbranu. Teite odbrane nalazilo se u centru njenog rasporeda u zoni komunikacije id Vinkovci. Movarni predeo Bosutskih uma juno od sela Lipovca sve do Save nije bio posednut ve samo osmatran, dok su izlazi iz umskog pojasa bili branjeni posadama iz sela Vrbanja, Soljani i Stroinci. Odbrana na drugom odbrambenom poloaju Zelena linija" oslanjala se uglavnom na pogodno movarno zemljite i reku Bosut, dok je ispred sela Sotin i pustare Grabovo bio iskopan protivtenkovski rov. Plan za sremsko-slavonsku operaciju. Na sastancima odranim od 26. februara do 2. marta i od 25. do 27. marta 1945 kod vrhovnog komandanta marala Tita u Beogradu, kada su kpipandanti armija detaljno upoznati sa planom ofanzive za konano osloboenje preostalog dela Jugoslavije, odlueno je da se proboj u Sremu izvri kombinovanim manevrom i to dvostrukim obuhvatom sa oba krila i probojem sremske utvrene zone; da se poetni udar za razbijanje fronta u Sremu nanese na odseku Morovi Sremska Raa Janja Koraj eli Srebrenik Graanica s ciljem da se brzim prodorom kroz slabije posednutu i utvrenu zonu izbije na bok i u pozadinu neprijateljskih snaga koje su branile dobro utvreni deo fronta izmeu Dunava, Bosuta i Spave, privue na sebe deo snaga iz. Srema i Slavonije i na taj nain olaka proboj fronta u Sremu; da se forsiranjem Dunava, Drave i Save i spajanjem levokrilnih grupacija l. i 3. armije izvri opkoljavanje i unitenje snaga koje budu branile

Sremsku utvrenu zonu.475 Detalji ovoga su regulisani u dve direktive koje je izdao Generaltab Jugoslovenske armije 9. aprila 1945. godine.476 Ideja ovog kombinovanog i dosta sloenog manevra prihvaena je da bi se ostvario uspeh u proboju fronta u Sremu uz n a j m a n j e mogue rtve, a istovremeno obezbedilo uspeno dalje izvoenje operacije rt dubini, sa to veim zamahom i tempom. Budui da je ocenjeno da e Nemci grevito i uporno da se brane u rovovima Srema, to bi, eventualno, moglo dovesti u pitanje uspeh usamljenog frontalnog proboja, predvieno je da se, istovremeno sa probojem Sremske utvrene zone, izvri dvostruki i prilino duboki obuhvat sa oba krila.477 Zato su krilne grupacije imale dva osnovna zadatka: prvo, da dejstvom olakaju frontalni proboj utvrene zone i tako omogue snagama u proboju da uu to pre u operativnu dubinu i preu u gonjenje neprijatelja; drugo, ako iz bilo kojih razloga Nemci ne budu savladani u utvrenoj zoni, krilne grupacije treba da se spoje u pozadini Sremskog fronta i na taj nain o krue neprijateljske snage, napadnu ih sa lea i pristupe unitenju, uz nastupanje i irenje operativne zone u pravcu Naica, akova i Slavonskog Broda. Na osnovu toga, armijama su postavljeni sledei zadaci: 1. armija imala je zadatak da glavnom grupacijom izvri proboj Sremske utvrene zone na desnom krilu i to pre izbije na liniju Vukovar Vinkovci; manjim snagama da napada prema Vrbanji, Otoki i Vinkovcima, da to vie privue nemakih snaga, olaka proboj fronta i omogui izvrenje manevra u pravcu Vinkovaca. Juno od Save sa respektivnim snagama trebala je forsirati Savu u rejonu Brko upanja i nadirati u pozadinu Vinkovaca radi spajanja sa 3. armijom s ciljem odsecanja i unitenja neprijateljskih snaga u Sremu. Za izvrenje ovog zadatka, prema operacijskom planu taba 1. armije, operativni poredak je postavljen u tri grupacije sa sledeim obavezama: Severna operativna grupa, sastavljena od 1, 21, 22, 42. i 48. diviizja, 2. tenkovske i Ininjerijske brigade, postavljena je na desnom krilu armijskog rasporeda da probije Sermski f r o n t i to pre izbije na liniju Vukovar Vinkovci, s tim da glavni p r o b o ^ z v r i na frontu irine 6 km izmeu Dunava i k. 141, pravcem Lova -Vinkovci, i to 1. i 21. divizijom i 2. tenkovskom brigadom i prvom i 48. divizijom u drugom eelonu, uz podrku artiljerije i po dva puka lovake i bombarderske avijacije i sadejstvo 5. brigade 21. divizije (koja je imala zadatak da se s leve obale Dunava, monitorima Crvene armije, iskrca u neprijateljsku pozadinu kod Sabodoeva salaa). Za napad na pomonom pravcu, na
475 Tacla (27. marta 1945.) je nareeno da 15. makedonski korpus (42. i 48. divizija), 2, 17. i 22. divizija i 2. tenkovska brigada uu u sastav 1. armije i da se stave pod komandu njenog taba. Isto tako, ranije je bilo nareeno da se 6. korpus stavi pod komandu taba 3. armije. Duan Uzelac, Milovan Delebdi, Neposredni uticaj marala Tita na tok operacije na sremskom frontu, VIG 23/1977, str. 230231. 6 Zbornik NOR-a, tom II, knj. 15, dok. 197, 198. 477 Rade Hamovi, O rukovoenju na strategijskom nivou u zavrnim operacijama za konano osloboenje Jugoslavije, Vojno delo, 4/195, str. 170178.

frontu od k. 141 do Bartovca, irine 14 lem, odreena je 42, a na krajnjem levom krilu od sela Batrovca do Lipovca, na frontu irine 10 km, bila je 22. divizija. Bosutska grupa divizija, sastava 6. i 11. divizija i 1. konjika brigada, trebalo je da, nastupajui pravcem Morovi Vrbanja upanja, uspostavi vezu sa Bosanskom grupom divizija. Bosanska grupa divizija, sastava 2, 5. i 17. divizija, trebalo je da razbije snage neprijatelja na prostoru Bijeljina, Brko, Oraje, obezbedi levi bok od dejstva neprijatelja iz doline Bosne i najkasnije nou 11/12. aprila forsira Savu u rejonu Brkog, a zatim povezujui se sa Bosutskom grupom divizija, kao Juna operativna grupa 1. armije, energino nastupa prema Vinkovcima radi spajanja sa snagama 3. armije i odsecanja i unitenja neprijateljskih snaga u Sremu. Prva armija imala je poetkom aprila 1945. deset divizija i tri samostalne brigade, ukupno 111.000 boraca, 355 topova, 1.152 minobacaa i 55 tenkova. Trea armija (16. 36. i 51. divizija) nalazila se na frontu u Baranji na levoj obali Drave od Torjanaca do Dunava, a 8. brigada 51. divizije kod sela Vojka u Bakoj. Imala je zadatak da glavnim snagama forsira Dravu kod Valpova i Osijeka, a pomonim Dunav kod Dalja. Po izvrenom forsiranju i uspostavljanju mostobrana, trebalo je da presee komunikaciju Osijek Naice i oslobodi Osijek. Zatim, zavisno od razvoja situacije na frontu u Sremu, da usmeri dejstva po sledeem: ako 1. armija ne otvori put iz Sremske utvrene zone za Slavoniju, da prodre ka jugu s ciljem da udarom u pozadinu Sremslcog fronta sadejstvuje sa 1. armijom u prosecanju i unitenju neprijatelja u rejonu Vinkovaca, a 6. korpus da titi desni bok 3. armije; ako 1. armija izvri proboj Sremske utvrene zone, da krene Podravinom optim pravcem Naice Podravska Slatina Koprivnica Varadin. U ovom sluaju 6. korpus je trebalo da sadejstvuje sa 3. armijom u osloboenju Naica. Trea armija bila je sastavljena od 16, 36. i 51. divizije i dve samostalne brigade, oko 41.000 boraca, 175 topova, 441 minobaca i jedan raketni minobacaki divizion. Posle proboja Sremslcog fronta 1. armija trebalo je da preduzme energino nastupanje optim putem: Vinkovci Slavonski Brod Zagreb, a 3. armija dolinom Drave na severozapad pravcem Naice Virovitica Varadin. esti slavonski korpus, koji je u svom sastavu imao 12. i 40. diviziju (7.800 boraca i 66 artiljerijskih orua), stavljen je pod komandu 3. armije a imao je zadatak da nastupa pravcem Papuk Krndija kako bi u vreme forsiranja Drave i uspostavljanja mostobrana kod Valpova spreio intervenciju neprijateljskih snaga od Naica ka Valpovu, a potom da sadejstvuje sa 3. armijom pri ovladavanju rejonom Naica. Dunavska ratna flotila Crvene armije koja je bazirala u Novom Sadu, Iloku i arengradu, imala je zadatak da sprei neprijateljskim
478 tab 6. korpusa sainjavali su: komandant general-major Veljko Kovaevi, politiki komesar pukovnik Otmar Kreai, naelnik taba Franc Inkret.

venim amcima plovidbu Dunavom nizvodno od arengrada, preveze 5. brigadu 21. divizije u izvoenju desanta kod Sabadoevog salaa i podri pri uspostavljanju mostobrana i ovladavanju rejonom Opatovca. Grupa vazcluhoplovnih divizija, koju su sainjavale 11. lovaka i 42. jurina, trebalo je da izvri baziranje svojih jedinica na aerodromima u Bakoj i Sremu, i to: 11. lovaki i 421. jurini puk na aerodromu Kupusina kod Sombora, 113. lovaki i 423. jurini puk na aerodromu Baki Brestovac i 112. lovaki i 422. jurini puk na aerodromu Klenak kod apca. Zatim da izvri izvianje i podrku trupa na zemlji i protivvazdunu odbranu u zoni dejstava 1, 2. i 3. armije. Od jedinica koje su ule u sastav 1. armije, samo 1. proleterska i 21. divizija i 1. konjika brigada nisu imale potrebe da vre pokrete da bi stigle u rejone koncentracije ili u oekujue rejone. Sve ostale jedinice morale su da vre pokrete ili due mareve radi stizanja u ove rejone. Divizije 3. armije ve su bile na reci Dravi. Neposredno po povratku komandanta 1. armije iz Beograda u Erdevilc, gde se nalazio tab 1. armije, i komandanta 3. armije u Beli Manastir otpoelo je izdavanje nareenja i uputstava za pregrupisavanje i neposredne pripi^eme za napad. U tab 1. armije u Erdeviku 28. marta doneta je odluka da se izvri podela taba kako bi se obezbedilo neposrednije komandovanje Severnom i Junom opertivnom grupom. Izdvojena je grupa oficira iz taba 1. armije, sa komandantom armije na elu, koja je vodila jedinice June operativne grupe. Bosutska grupa divizija potinjena je tabu 6. proleterske divizije. Ostali deo taba 1. armije, sa naelnikom na elu, komandovao je Severnom operativnom grupom. tab 3. armije komandovao je 12. korpusom na Dravi i 6. korpusom u pozadini neprijatelja. 479 Sremsko-slavonska operacija 1. i 3. armije izvoena je na teritoriji zapadnog Srema, Slavonije i Semberije, ogranienom po dubini linijom Virovitica Daruvar Pakrac Novska, irine oko 80 i dubine oko 180 km. Trajala je 22 dana, a izvedena je u tri etape. Prva etapa (4 11. aprila) obuhvata napadna dejstva Bosanske grupe divizija za osloboenje Brezova Polja, B r k o g i .Oraja i prebacivanje 5. i 17. divizije kod Brkog na levu obalu*av.e, kao i dejstva Bosutske grupe divizija izmeu Bosuta i Save i povezivanje s Bosanskom grupom divizija. Zapoveu od 4. aprila komandanta 1. armije, koji je 3. aprila sa delom taba stigao u Bijeljinu, jedinice Bosanske grupe divizija usmerene su 4. aprila da likvidiraju neprijateljska uporita na prilazima Brkom. Petog aprila 5. divizija zauzela je Brezovo Polje i Sandie, 17. divizija izbila je u visinu sela Potoari, a 2. divizija je u toku noi 5/6. aprila izbila do Bukovika. Poto je 2. armija prela u napad u j u t r o 5. aprila i do kraja dana izbila na komunikaciju Doboj Graanica Brko, Bosanskoj grupi divizija bio je zatien levi bok, pa je gotovo sve snage usmerila za napad na Brko, gde su se nalazile jedinice nemake 22. i 12. ustako-domobranska divizija, delovi Ruskog zatitnog korpusa i grupa majevikih etnikih brigada. estog aprila u j u t r o sve tri divizije
9 Sremski front 19441945, str. 317327.

Bosanske grupe nastavile su napad na neprijateljske poloaje juno od Save u rejonu Brkog. Nakon estokih borbi neprijatelj je bio potisnut na ui mostobran, a preseena mu je veza sa Orajem i Bosanskim amcom. Sedmog aprila jedinice Bosanske grupe divizija produile su napad na neprijateljske poloaje na samoj periferiji Brkog. Slomljen je otpor neprijatelja, koji je uspeo da glavninu snaga organizovano izvue na levu obalu Save preko mosta koji su pre stizanja jedinica 1. armije uspeli da porue. U gradu su ostale da pruaju otpor samo ustako-domobranske jedinice, koje su oko 2.1 sat savladane.480 Izgubivi mostobran u rejonu Brkog, 34. armijski korpus je izgubio veoma vaan oslonac juno od Save, ime je njegov desni bok na sremskom delu fronta bio ozbiljno ugroen. Meutim, ruenjem mosta u Brkom zaustavljeno je do tada uspeno nastupanje Bosanske grupe divizija. Ovaj predah olakao mu je borbu sa Bosutskom grupom divizija. Napad Bosutslce grupe divizija u poetku se uspeno razvijao: 11. divizija je 4. aprila zauzela Jarnenu i Stroince, a zajedno sa 1. konjikom brigadom Soljane. Idueg dana zauzela je Rainovce, ali je neprijatelj povratio Soljane. esta divizija je 6. aprila zauzela Vrbanju, ime je ugrozila neprijateljske snage prema Brkom. Zbog dejstva Bosutslce grupe divizija komandant nemake 22. divizije hitno je izvukao pukove iz borbi juno od Save (6. aprila uvee povukao je 16. pule) i protivnapadom uspeo da povrati Vrbanju, i do 11. aprila zadrao 6. i 11. diviziju na liniji ispred Vrbanje, kako bi svoje snage izvukao preko Save na sever u emu je uspeo. Ne uspevi da ovlada neporuenim mostom na Savi kod Brkog i zbog snaog otpora neprijatelja na frontu ispred Bosutslce grupe divizija, prelaz prelco reke Save morao se izvriti forsiranjem. Osmog i 9. aprila tabovi 5. i 17. divizije vrili su pripreme za forsiranje reke Save, dole je 2. divizija 8. aprila zauzela Oraje, a 11. aprila Bosanski amac.481 Desetog aprila, komandant 1. armije izdao je zapovest da 5. i 17. divizija forsiraju reku Savu u rejonu Brkog. Neprijatelj je u toku noi 10/11. aprila i u toku 11. aprila napustio poloaje na levoj obali Save, talco da je 5. divizija, 11. aprila do 17 sati, bez borbe izvrila prelaz Save pontonslcim skelama i povezala se sa 11. divizijom kod sela Drenovci. Prebacivanje 17. divizije izvreno je do zore 12. aprila.
480 Zakanjenje tenkovskog bataljona da uzme uee u borbama negativno se odrazilo na tempo napada. To je olakalo komandantu nemake 22. divizije da svoje snage uredno evalcuie i za sobom porui most na Savi. Zarobljen je skoro ceo 3. gorski domobranski zdrug sa oko 1.000 domobrana i 700 etnika i ustakih milicionera. Zaplenjeni su 1 tenk, 2. topa, 1 minobaca, 100 automatskih orua, 2.300 puaka, 4 kamiona, dosta municije i druge opreme. Gubici Bosanske grupe divizija iznosili su 173 poginula i 506 ranjenih. Savesno vrei dunost instruktora u Artiljerijskoj brigadi 5. divizije, poginuo je prilikom izvianja i artiljerijski gardijski m a j o r Ivan Minovi Vorona, oficir Crvene armije. 481 Neprijatelj je imao oko 300 mrtvih i 12 zarobljenih ustaa, dok se izvestan broj udavio u Savi. Divizija je imala 11 mrtvih i 39 ranjenih. Zatim je 2. divizija ostala u rejonu Oraja na raspolaganju Generaltabu JA. Sremski front 19441945., str. 347361, 404.

Time su bila zavrena odvojena dejstva Bosutslce i Bosanske grupe divizija. Dvanaestog aprila komandant 1. armije general-lajtnant Peko Dapevi preuzeo je komandu nad obe grupe, objedinjene pod nazivom Juna operativna grupa divizija 1. armije, koja je nastavila sa prodiranjem pravcima Gunja upanja i Gunja Vinkovci. Spajanjem obeju grupa divizija, 5, 6, 11. i 17. divizija nale su se na uskom i movarnom terenu izmeu Save i Vrbanje nepodesnom za iri manevar, zbog ega su, a i zbog neprijateljske uporne odbrane pravaca prema upanji i Otoku, sporo napredovale. Za to vreme izvren je 11/12. aprila desant 5. brigade 21. divizije preko Dunava kod Opatovca, ime je preseena komunikacija Opatovac Sotin. Brigada je narednih dana vrlo dobro sadejstvovala sa 1. i 21. divizijom u proboju Sremskog fronta. Jedanaestog aprila uvee 22. divizija je prela Bosut kod Batrovaca i nastavila napad na Lipovac. Meutim, njen manevar preko Bosuta te noi nije uspeo, ali je privukla na sebe snage neprijatelja. Druga etapa sremsko-slavonske operacije (12 14. aprila) proboj Sremske utvrene zone i forsiranje Drave obuhvata napadna dejstva Severne operativne grupe 1. armije u Sremu i jedinica 3. armije pri forsiranju Drave 12. aprila i dejstva 1. i 3. armije u Sremu i Slavoniji 13. i 14. aprila do ovladavanja linijom Osijek Vinkovci upanja. Proboj fronta u Sremu poeo je 12. aprila u zoru artiljerijskom pripremom od 15 minuta iz 120 artiljerijskih orua i avio-pipremom u dva naleta od po 50 aviona, na odseku Srednji Potez lc. 141 irina 3 km. Snani udari izvedeni su po glavnom odbrambenom poloaju i na neprijateljska uporita Mohovo, Lova i Tovarnik. Odmah po prenoenju artiijerijslce vatre u dubinu neprijateljske odbrane, koristei oznaene prolaze u neprijateljskim minskim poljima, tenkovi i peadija su napad na prve neprijateljske rovove izveli bez zastoja i velikih gubitaka. Podrka artiljerije takoe je bila veoma precizna i efikasna. Silina napada 1. proleterske i 21. udarne divizije obezglavila je neprijatelja na prvom njegovom poloaju, pa je odlueno da se odmah uvede u borbu i armijska rezerva 48. divizija, da nastupa na levom krilu 21. divizije u pravcu idslcih Banovaca i da bonim dejstvima pornogw*i 42. diviziji u zauzimanju Tovarnilca, koji je osloboen u 14 sati. Prvog dana napada, 12. aprila, jedinice Severne operativne grupe postigle su izvanredne rezultate. Na pravcu glavnog udara izvren je proboj na dubinu vie od 20 do 30 lem, a na pomonom pravcu na dubinu od 8 do 20 lem. Prva divizija zauzela je Vukovar, Borovo i Bogdanovce; 21. divizija Negoslavce i Svinjarevce; 48. divizija eleznilcu stanicu eletovci i selo eletovci; 42. divizija Tovarnik i Ilince a 22. divizija Apevce.482 Trinaestog aprila ujutro 1. armija, bez dodira sa neprijateljem, produila je nastupanje na zapad, a nemaki 34. armijski korpus, ugroen od snaga 1. i 3. armije s tri pravca, nastojei da sauva snage od
482 Tada su uniteni 2 tenka, 4 topa i 14 kamiona, a zaplenjeno 48 topova, 3 tenka, 207 minobacaa, 226 mitraljeza, 2.127 puaka, 168 automata, 45 kamiona, 12 motocikla i 11 radio-stanica.

okruenja, nastavio je sa povlaenjem. Tek oko 9 sati, istono od Vinkovaca, pred Ceriem i Nutarom, naili su delovi 21. divizije na otpor. Nastupajui pravcem Orolik Jankovci, izbila je pred Vinkovce i Mirkovce 48. divizija. Osloboenje Vinkovaca. Za odbranu Vinkovaca neprijatelj je sa 3. ustako-domobranskom i delovima 41. nemake divizije poseo liniju Ostrovo Nutar Ceri istona periferija Vinkovaca desna obala Bosuta do visine sela Rokovci, koja je ve odranije bila ureena za odbranu. Odbranom Vinkovaca tab 34. korpusa je teio da uspori nastupanje jedinica 1. armije na zapad i time stvori potrebno vreme za povlaenje svoje 22. divizije iz rejona upanje i posedanje poloaja ispred akova, Striivojne i Jaruge radi zatvaranja pravca Vinkovci Slavonski Brod. Oko 14 sati 13. aprila 21. i 48. divizija prele su u napad na Vinkovce, i to: 21. divizija: 4. brigadom pravcem Nutar Vinkovci, 31. brigadom pravcem Ceri Vinkovci i 14. makedonskom brigadom du eleznike pruge od Lancoevog salaa ka Vinkovcima, a 48. divizija: 2. brigadom severno i 1. brigadom juno od puta Mirkovci Vinkovci; 2. tenkovska brigada dejstvovala je 1. bataljonom pravcem Nutar Vinkovci, a 3. bataljonom pravcem Ceri Vinkovci. Napadajui uz podrku artiljerije, divizije su u prvom naletu proterale neprijatelja sa poloaja spoljne odbrane, a potom u ulinim borbama, u sadejstvu sa tenkovima, oko 18 sati oslobodile grad i prisilile neprijatelja na povlaenje ka akovu i Striivojni. 483 Za to vreme je 1. proleterska divizija, nastupajui od Vukovara, izbila na prostoriju Gabo, Antin, Laslovo 16 km juno od Osijeka, a 22. i 42. divizija, bez dodira sa neprijateljem, na prostoriju Komietinci, Otok, Jankovci. Juna operativna grupa divizija je 12. aprila zauzela Podravske Podgujce i Vrbanju, a tokom 13. aprila oslobodila Bonjake, upanju i Cernu, dok je 2. proleterska divizija ostala u rejonu Oraja na raspolaganju Generaltabu JA i zatim vraena u Srbiju. Zauzimanjem Vinkovaca i upanje, 1. armija je probila neprijateljski front u Sremu na celoj dubini i otvorila put za prodor prema Slavonskom Brodu i dalje ka Zagrebu. tab 1. armije stigao je 14. aprila u Vinkovce. Dejstva 3. armije forsiranje Drave i Dunava. Pripreme za proboj f r o n t a - . ^ Dravi poele su posle bitke kod Bolmana i solidno izvrene. Po povratku komandanta 3. armije sa savetovanja kod marala Tita krajem marta, general-lajtnant Kota Na je 7. aprila obavestio komandanta 3. ukrajinskog fronta o predstojeim operacijama 1. i 3. armije i predloio mu da Dravu kod Donjeg Miholjca forsiraju snage do jednog puka 1. bugarske armije, koja je bila pod sovjetskom komandom, i da obrazuju mostobran u rejonu Sveti ura Podravski Podgajci, to je i uinjeno.
483 U borbama za osloboenje Vinkovaca zarobljeno je oko 50 neprijateljskih vojnika i zaplenjen jedan top 122 mm i oko 20 motornih vozila, kao i vie skladita sa ratnim materijalom. Gubici jedinica 1. armije iznosili su 40 poginulih i 150 ranjenih boraca i stareina. Sremski front 19441945, str. 402403.

Pored jedinica nemake 11. vazduhoplovne poljske divizije (na frontu od estilovca do Adolf ovca), pred frontom 3. armije nalazile su se i jedinice 2. ustakog stajaeg zdruga od pet bojni koji je branio front na Dravi od Adolf ovca (sada Vinjevac) pa do ua Drave u Dunav, zatim jedinice 606. puka za osiguranje koji je branio front na Dunavu od ua Drave do Vukovara i pukovnija ustake milicije Baranja" u rejonu Osijeka. Ukupna jaina svih snaga iznosila je oko 15.000 vojnika sa oko 150 artiljerijskih i minobacakih orua i jednom etom tenkova. Padom mraka 11. aprila jedinice su poele forsiranje Drave i Dunava (istovremeno u 23 sata), i to na svim odsecima: na Dravi na est mesta prelaza sa est brigada, a na Dunavu sa jednom brigadom na jednom mestu prelaza, bez artiljerijske pripreme. Na odseku 16. divizije u rejonu Valpova prvi talas je bez boii>e preao Dravu, dok je na drugi talas neprijatelj otvorio vatru iz mitraljeza, ali je i on, uz podrku artiljerije, uspeo da se iskrca na desnu obalu. Zatim su jedinice nastavile nastupanje, oslobodili Belie i Sv. ura i oko 23 sata Valpovo. Krajem dana jedinice 16. divizije uspele su da ovladaju mostobranom irine oko 12 i dubine oko 7 km i izbiju na liniju Velikovci Valpovo. Na odseku prelaza 36. divizije, prebacujui se u talasima kod Nardske skele i sela Nard, mada je neprijatelj otvorio snanu vatru ve na prvi talas, jedinice te divizije uspeno su ovladale, u prvim naletima neprijateljskim rovovima i bunkerima na obali, usmerivi dalji napad na sela Topolje i Nard, koje su oko 11 sati oslobodile a onda Ladimirevce i Petrijevce, ime je uspostavljen mostobran irine i dubine oko 8 km. Trinaestog aprila po podne, podignut je preko Drave pontonski most kod Nardske skele, preko koga su se prebacile artiljerijske brigade 16. i 36. divizije, a zatim i ostali delovi. Za izgradnju ovog mosta, kao i desantnih i skelskih mesta prelaza na odsecima divizija, u toku priprema za forsiranje uloen je veliki trud ininjerijskih jedinica 3. armije. Na odsecima prelaza 51. divizije blie Osijeku forsiranje se najtee odvijalo, jer je neprijatelj uoio pokret amaca i obasuo ih estokom vatrom. Ipak je uspeo da se iskrca prvi talas i odbaci neprijatelj sa obale i da krene prema Josipovcu. Uspostavljeni mostobran bio je irine oko 5, a dubine oko 2 km. Posle poetnih lokalnih uspeha kod Sarvaa4sDalja, 8. brigada 51. divizije i Osjeka brigada bile su prinuene eia se pred* nadmonijim neprijateljem povuku preko Drave i Dunava. Idue noi (12/13. aprila) ovladale su desnim obalama ovih relca, zauzevi Sarva i Dalj i produile nadiranje prema Osijeku. Razvuena na irokom frontu nemaka 11. divizija bila je odbaena sa desne obale Drave i primorana na povlaenje. Jedinice 6. korpusa u poetku nisu uspele da razbiju delove nemake policijske divizije Stefan", ali su se 13. aprila uvee bez komore prebacile preko Poeke kotline na istone obronke Krndije, pribliivi se 3. armiji za udar iz pozadine. Osloboenje Osijeka. Trinaestog aprila 3. armija je u svojoj zoni nastupanja ovladala uporitima koja su neposredno titila desnu obalu Drave i Dunava, zatim produila prodiranje ka Donjem Miholjcu, Naicama i Osijeku. Jer, poto je Severna operativna grupa 1. armije uspeno izvrila proboj Sremske utvrene zone, za nepuna dva dana, nije bilo

potrebno da 3. armija uputi svoje snage na jug u pravcu starih Mikanovaca. Poto su u prvim satima 14. aprila uspele da savladaju otpor u lejonu Bizovca i Samotovaca, jedinice 3. brigade 36. divizije produile su sa prodiranjem ka Osijeku obuhvatajui grad sa june strane. Poto su oslobodile Josipovac i Kravice, 7. i 12. brigada 51. divizije, posle estokih borbi, savladale su otpor neprijatelja u rej onima Adolf ovca i Retfale i oko 4,30 sati 14. aprila ule sa zapada u Osijek. Istono od Osijeka su Osjeka i 8. vojvoanska brigada 3. aprila ovladale Sarvaom, a nou 13/14. aprila razbile su spoljnu odbranu neprijatelja istono od Osijeka i 14. aprila u 2 sata u j u t r o prodrle u centar Osijeka, kada je prestao dalji otpor neprijatelja i Osijek osloboen. Ostale snage 36. i 16. divizije krenule su ka Naicama i Donjem Miholjcu. Tako je 3. armija od 12. do 14. aprila forsirala Dravu i Dunav, uspela da razbije odbranu neprijatelja na desnoj obali ovih reka od Valpova do Dalja, ovladala rejonom Osijeka i omela neprijatelju posedanje dela fronta u istonoj Slavoniji izmeu Valpova i akova.484 Posle osloboenja Vinkovaca i upanje 1. armija je preduzela gonjenje neprijatelja i 14. aprila pred vee izbila pred liniju Gorjani akovo Striivojna Jaruge. U dodiru sa neprijateljem nalazile su se 1, 21, 48. i 5. divizija, dok su ostale 42, 6, 17. i 11. divizija bile u drugom eelonu. Nemaki komandant Jugoistoka general-pukovnik Aleksandar Ler izdao je 13. aprila uvee nareenje 34. korpusu da nou 13/14. aprila napusti odbranu Osijeka, Vinkovaca i upanje i da snagama korpusa posedne nove, blagovremeno pripremljene, poloaje na liniji Valpovo akovo Vrpolje Jaruge na Savi, kako bi se borbama na ovom pojasu stvorilo vreme za izvlaenje preostalih snaga 21. armijskog korpusa iz doline Bosne ka Slavonskom Brodu i dalje na zapad ka Zagrebu.485 Zakljuak za prvu i drugu etapu. Veoma dobra operativna zamisao, po kojoj je trebalo, uz prethodno forsiranje Save i Drave, izvriti dvostruki obuhvat prodorom snaga sa severa i juga u pozadinu glavnine 34. korpusa i probojem s fronta preseci ih na dva dela, nije se mogla realizovati bez blagovremenog obezbeenja plovnih sredstava za forsiranje Save i uee veih oklopnih i motorizovanih jedinica, jer je prodor ka Vinkovcima trebalo ostvariti peke, a neprijatelj se, pripremljen ve odranije, organizovano povlaio uglavnom na vozilima. Tuna operativna grupa 1. armije je sedam dana osvajala prostor u zoni Vrbanja Brko Oraje, da bi stvorila uslove za forsiranje Save, odnosno za prodor u zalee Sremske utvrene zone, koji ipak nije ostvaren.
484 Gubici ocl 5. do 13. aprila: nemako-kvislinki poginulih oko 7.000 (5.000 + 2.000), zarobljenih 5.814 (3.590 + 2.224); zaplenjeno 50 topova, 180 minobacaa i preko 5.000 puaka; jedinice 1. i 3. armije poginulih 1.859, ranjenih 6.542 i nestalih 70 boraca; 2. tenkovska brigada izgubila je 7 tenkova i oteenih 5 tenkova. Zavrne operacije, str. 537571; Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 581591; Sremski front 19441945. str. 300412. 485 Erick Schmidt-Richberg, Kraj na Balkanu (prevocl sa nemaicog), Heidelberg 1955, str. 133137.

Meutim, pri razmatranju oceni rada i dejstva June operativne grupe, treba imati u vidu da je ona na pravcu svog nastupanja trebalo da savlada izuzetno teko zemljite i jakog neprijatelja, to se odraavalo na tempo njenog nastupanja; da je najvea tekoa nastupila kod nje kad je neprijatelj poruio most preko Save kod Brkog, pa je, zbog sporosti u izboru mesta prelaza, forsiranje reke izvreno sa zakanjenjem od nekoliko dana, u tekim okolnostima nedovoljnih tehnikih priprema i oskudnih ininjerijskih sredstava. Osim toga, neprijatelj je organizovao odbranu i uporno branio levu obalu Save, tako da je do spajanja sa Bosutskom grupom divizija na liniji Brko Vrbanja dolo tek 12. aprila, a toga dana trebalo je da ve izbiju u rejon zapadno od Vinkovaca. Trea armija, nakon uspenog forsiranja Drave i uspostavljanja mostobrana, usmerila je dejstva prema Naicama i Osijeku. Zapravo, poto je Severna operativna grupa 1. armije uspeno izvrila proboj Sremske utvrene zone, za nepuna dva dana, nije bilo potrebno da 3. armija uputi svoje snage na jug u pravcu Starih Mikanovaca. Zauziman j e m Vukovara i Vinkovaca, odnosno slamanjem nemake odbrane na glavnom i drugom odbrambenom pojasu, 12. i 13. aprila Severna operativna grupa 1. armije veoma efektno je izvrila zadatak dan ranije nego to je planirano. Tom uspehu Severne operativne grupe, pored temeljito izvrenih priprema i punog zalaganja itavog njenog sastava, umnogome su doprinele i dotadanje borbe Bosanske i Bosutske grupe divizija i njihov prodor ka Vinkovcima, kao i uspeno forsiranje Drave od strane 3. armije i njeno dejstvo prema Osijeku i Naicama. U stvari, pojava tih snaga sa juga i severa na krilima Sremske utvrene zone umanjila je njen prvobitan znaaj. Napad se, uglavnom, odvijao sa fronta bez pomoi snaga iz pozadine, tako da su se nemake i ustalco-domobranske snage branile samo od tog napada. Jer, snage 6. i 10. korpusa, u poetku operacije, izvodile su napade u dubljoj pozadini neprijatelja udarima po komunikacijama i centrima snabdevanja i komandovanja. One nisu mogle uestvovati u neposrednom slamanju neprijateljske taktike i operativne dubine, poto se nisu mogle postaviti blie frontu usled velike zasienosti neprijateljske odbrane jakim snagama. Do izraaja je^jedino doao napad 6. korpusa kod Naica, a kasnije je bilo dobro sadejstvo. Borbena dejstva su se izvodila na otkrivenom i ravniastom zemljitu, u dnevnom napadu sa solidnom vazduhoplovnom podrkom i zatitom; grupisanjem* snaga na uskom frontu, sa teitem na prvom eelonu, sa jednom divizijom u rezervi, na vrlo jake i solidno organizovane neprijateljske poloaje, po frontu i dubini, bez meuprostora i pomoi snaga iz pozadine. U ovladavanju glavnim odbrambenim pojasom i u napadu na Vinkovce, tenkovi su uspeno sadejstvovali sa peadijom u slamanju pojedinih otpornih taaka. Posle zauzimanja Vinkovaca oni su ostali u tom gradu radi popune gorivom i mazivom. Trea etapa sremsko-slavonske operacije (1525. aprila), obuhvata slamanje nemake odbrane na poloijama Donji Miholjac Naice akovo Vrpolje Jaruge; zatim prodiranje 1. armije kroz, Slavoniju

sa osloboenjem Slavonskog Broda i Slavonske Poege i 3. armije kroz Podravinu sa osloboenjem Virovitice. U povlaenju nemakim jedinicama nije polo za rukom da uspostave planirani front izmeu Valpova i akova. Zbog toga su na brzinu organizovale odbranu na liniji Donji Miholjac Naice akovo. Meutim, one su uspele da uspostave odbranu na ranije pripremljenim poloajima, na liniji akovo Jaruge na Savi, koju su vrsto branile. Na tom delu fronta, irine oko 30 km, nalazile su se snage 34. armijskog korpusa, i to: 8. zdrug 3. ustako-domobranske divizije na odseku Gornji akovaka Satnica; nemaka 22. divizija sa dva puka na odseku akovo Budrovci i jednim bataljonom u divizijskoj rezervi u rejonu Pikorevci; nemaka 4L divizija, sa tri puta i ostacima 963 tvravslce brigade, branila je otselc Budrovci Beravci, delovi 3. ustako-domobranske divizije i Ruskog zatitnog korpusa nalazili su se na levoj obali Save, na prostoriji Jaruge Prnjavor. U korpusnoj rezervi u rejonu Velike Kopanice nalazio se 16. puk 22. divizije. Izjutra 15. aprila, 16. divizija, u sadejstvu sa delovima 24. puka bugarske 3. divizije, oslobodila je Donji Miholjac. Uvee je njena 1. brigada napala Naice i prodrla u grad, vodei u njima cele noi borbe s neprijateljskim delovima koji su odstupali pred 36. divizijom i 6. korpusom, ije su snage napadale na jugoistone prilaze Naicama, koje su osloboene 16. aprila, ime su razdvojene snage 34. korpusa i stvorena brea u nemalcom rasporedu severno od akova. Za slamanje neprijateljske odbrane izmeu sela Gorjani i Save jedinice 1. armije nisu vrile vee pripreme, jer se smatralo da neprijatelj nee pruiti ozbiljniji otpor, pa su uvedene u borbu iz pokreta. Meutim, uspeh je postignut samo na desnom krilu, gde je 1. divizija ovladala u toku noi 14/15. aprila Gorjanima i akovakom Satnicom. Produivi nastupanje pravcem severno od grebena Dilj-planine, ona je ve idue noi razbila neprijateljsku odbranu, uspostavila vezu sa 12. divizijom 6. korpusa i usmerila dejstva u pravcu Pleternice i Slavonske Poege. tab 1. armije je pravcem za 1. divizijom 15. aprila uputio i 11. diviziju sa 1. konjikom brigadom, dajui joj zadatak da vri obuhvat Slavonskog Broda sa zapada. Poto 21. divizija, uprlcos ponovljenim napadima, nije uspela da zauzme akovo, tab 1. armije uveo je u borbu i 6. diviziju iz rezerve. Posle ogorenih borbi, te dve divizije uspele su tek krajem 16. aprila da ^ l o b o d e akovo. tab 1. armije stigao je sutradan u akovo.486 Naroito otre borbe voene su juno od akova za slamanje neprijateljske odbrane na poloajima Budrovci Striivojna Jaruge, gde su napadale 42, 48, 5. i 17. divizija. Napadi ovih divizija nastavljeni su sve do 17. aprila, kada se neprijatelj povukao na novu odbrambenu liniju Lapovci N. Topolje Oprisavci. U toku ovih borbi jedinice 1. armije pretrpele su osetne gubitke. Trea armija, nastavljajui gonjenje neprijatelja 16, 51. i 36. divizijom, 18. aprila oslobodila je Orahovicu i produila gonjenje nepri486 Zbornik NOR-a, tom II, knj. 15, dok. 183, 190, 193, 197, 198; tom XI. knj. 1, dok. 19, 21, 29, 36, 37, 51; tom XI, knj. 3, dok. 38.

jatelja u pravcu Podravske Slatine. Na desnom krilu 51. divizije, uz Dravu, dejstvovao je 29. puk bugarske 3. divizije. Nastupajui u zahvatu komunikacije Naice Podravska Slatina, 36. divizija zauzela je Mikleu. U napadu na to neprijateljsko uporite sa njom je sadejstvovala 32. divizija 10. korpusa, koja je nou 17/18. aprila prebaena iz rejona Daruvara. Dok su 51. i 36. divizija, slomivi otpor neprijatelja na Voinskoj reci, produile gonjenje na zapad, 16. divizija, uz sadejstvo delova 32. divizije, napala je 20. aprila na Podravsku Slatinu i oslobodila grad. Dejstvujui grebenom Papuka, na levom krilu 3. armije, jedinice 6. korpusa izbile su 20. aprila u rejon Daruvara, gde su se povezale sa 33. divizijom 10. korpusa. Neprijateljske snage u Podravini, pritisnute na itavom frontu jedinicama 3. armije, uurbano su se povlaile u pravcu Virovitice. Osloboenje Virovitice. Posle osloboenja Podravske Slatine tab 3. armije izdao je 21. aprila zapovest za prodor ka Virovitici i napad na sam grad 51, 36, 16. i 33. divizijom, dok je 17. divizija (prela u sastav 3. armije 22. aprila),487 u svojstvu armijske rezerve, trebalo da se prikupi u rejonu Podravske Slatine. Produivi nastupanje u duhu dobijenih zadataka, divizije su 22. aprila poele borbe na prilazima Virovitice. Da bi rasteretio piitisak snaga 3. armije na Viroviticu, neprijatelj je iz Bjelovara uputio 1. i 5. ustako-domobransku diviziju, a od Banove Jaruge delove 181. divizije, koji su izbili pred Velike Zdence. tab 3. armije je prema ovim neprijateljsldm snagama hitno uputio 32. i 12. diviziju, koje su u toku 23. i 24. aprila zaustavile dalji prodor kolona 1. i 5. ustako-domobranske divizije ka Virovitici. Tada su 16, 33. i 36. divizija produile napade na grad i 25. aprila oslobodile Viroviticu. Izgubivi i Viroviticu, neprijatelj se povukao prema Grubinom Polju, zatvarajui pravce ka Koprivnici i Bjelovaru, dok je slabijim snagama poseo masiv B ilo-gore. Prva armija, je za to vreme manevrom severno od grebena Dilj-planine ostvarila viestruku prednost u odnosu na neprijatelja i postavila se u povoljniji poloaj u odnosu na snage koje su branile pravac ka Slavonskom Brodu dolinom Save, ime je stvorena mogunost za obuhvat Broda i presecanje odstupnice snagama iz r e ^ p Broda na zapad i stvoreni su povoljni uslovi za brz prodor prema Slavonskoj Poegi i Pakracu. Tim manevrom 1. armija je prisilila neprijatelja da uz teke borbe izvlai svoje snage iz doline Bosne i ireg rejona Broda uskim zemljinim pojasom izmeu'Save i junih obronaka planine Dilj i Psunj, jednom komunikacijom ka Okuanima i Novskoj. I neprijatelj je uoio opasnost koja mu preti od manevra 1. armije, pa je reagovao prebacivanjem jaih snaga na prostoriju severno od Slavonskog Broda. Osetivi se ugroen prodorom 1. proleterske divizije ka Pleternici, komandant 34. korpusa je 16. aprila hitno uputio pravcem Slavonski Brod Ruevo prvi eelon 369. divizije, koji se prebacio sa juga preko Save i istog dana stupio u borbu sa jedinicama 1. proleterske divizije u rejonu Rueva. Istovremeno, izvukao je sa fronta 22.
487 tab 6. korpusa je rasformiran 21. aprila i njegove divizije, zajedno sa 17. divizijom 1. armije, stavljene su pod neposrednu Itomandu taba 3. armije.

diviziju prebacivi njen 16. puk (korpusnu rezervu) u Pleternicu, 47, puk u Kadanovce, a 65. puk u Slavonski Brod. Narednih dana ovde e se voditi ogorene borbe, jer e Nemci odrati poloaje kod Pleternice sve dok se ne zavri prebacivanje njihovih jedinica preko reka Save iz Bosne i ujedno obezbedi opti pravac povlaenja njihovih snaga dolinom Save ka Novoj Gradiki. Borbe za Pleternicu i Slavonski Brod. Marujui komunikacijom severno od grebena Dilj-planine, 11. divizija sa 1. konjikom brigadom stigla je 17. aprila u rejon sela Buka, dok je istovremeno 6. divizija izbila u rejon Runja. Tog dana 1. proleterska divizija izvrila je glavnim snagama napad na Pleternicu, ali je pred mrak bila zaustavljena snanom vatrom neprijatelja na reci Lonji. Posle dugotrajnih i tekih ulinih borbi 1. divizija je ovladala Pleternicom tek u jutarnjim satima 20. aprila. To je bila jedna od najteih borbi ne samo na ovom prostoru nego i u zavrnoj ofanzivi, u kojoj su obe strane pretrpele velike gubitke, a Pleternica sva poruena. Naputajui Pleternicu neprijatelj se povukao na novu odbrambenu liniju zatvarajui pravac dolinom Orljave ka Novoj Kapeli, kuda ga je gonila 1. divizija. Dok se vodila krvava bitka za Pleternicu, 18. aprila krenule su u napad na Slavonski Brod 5, 6, 11, 17. i 21. divizija. Poto su zavrili prebacivanje svih snaga iz doline Bosne, Nemci nisu nameravali dalje braniti Slavonski Brod, ve su otpoeli izvlaenje ka Novoj Gradiki. U takvoj situaciji 5. i 17. divizija prodrle su uvee 20. aprila u Slavonski Brod i u toku noi, uz slabiji otpor neprijatelja, oslobodile grad, u koji je sa severa ula i 6. proleterska divizija. Osloboenje Slavonske Poege. Dok su se zavravale borbe za Pleternicu i Slavonski Brod, poela su dejstva za osloboenje Slavonske Poege, gde su u toku 18. i 19. aprila stigle 42. i 48. divizija pod komandom taba 15. makedonskog korpusa. 488 Napad na Slavonsku Poegu poeo je 20. aprila u 16 sati, dejstvima 48. divizije sa severa i 42. divizije sa juga. Ujutro 21. aprila koncentrinim dejstvom grad je osloboen. Manji deo neprijateljskih snaga povukao se u Novu Gradiku, glavnina je bila unitena. Slamanjem neprijateljske odbrane na poloajima Donji Miholjac Naice akovo Striivojna Jaruge, a naroito kod Pleternice i osloboenjem Slavonskog Broda, Slavonske Poege i Virovitice stvoreni su uslovi za uspeno prodiranje 1. armije ka Zagrebu i 3. armije ka Varadinu* ime je uspeno zavrena sremsko-slavonslca operacija. Zakljuak. Sremsko-slavonslca operacija je jedina operacija koju su snage Jugoslovenske armije izvele na nivou dve armije, odnosno grupe armija. To je operacija u kojoj su obostrano angaovane najjae snage: u sastavu 1. i 3. armije 17 divizija i 7 samostalnih brigada oko 180.000 boraca, 2.276 orua, 55 tenkova i 222 aviona, da u sastavu nemakog 34. korpusa 7 divizija i druge nemake i ustako-domobranske jedinice oko 100.000 vojnika, oko 700 topova. Tako je ukupno anga488 tab 15. korpusa sainjavali su: komandant pukovnik Aleksa Demievski, politiki komesar pukovnik Vujadin Popovi i naelnik taba m a j o r Vlado Amprovslci. Ovaj tab je rasformiran 23. aprila.

ovano 24 divizija i oko 280.000 ljudi, pa se smatra da je to bila najvea operacija koja je izvedena u NOR-u. Operacija je bila dosta sloena, naroito njena druga etapa kada je izveden dvostruki obuhvatili manevar sa dve armije, uz istovremeno forsiranje velikih relca Drave, Save i Dunava (iji je vodostaj bio visok, a sredstva za prelaz oskudna i ljudstvo delimino obueno naroito kod 1. armije) i proboj Sremske utvrene zone gde je bio klasian proboj fronta po naelima drugog svetskog rata, posebno to se primenjivalo aa nemako-sovjetskom frontu i to je bilo naelo i praksa viemilionslce Crvene armije, skoro uvele propraeno velikim gubicima. Posle relativno lakog i brzog proboja Sremske utvrene zone i osloboenja Vinkovaca operacija je dobila druge tokove. tab 1. armije je zakljuio da je vei deo neprijateljskih snaga na Sremskom frontu uniten i da preostale snage 34. korpusa nee moi pruiti ozbiljniji otpor sve do Slavonskog Broda, to je dovelo do operativnog iznenaenja i gubljenja vremena i tempa dejstava. To je, uglavnom, razlog to tab i. armije nije odmah iskoristio kao povoljnu priliku nastalu breu u neprijateljskom operativnom rasporedu severno od akova, stvorenu prodorom jedinica sa fronta i 6. korpusa iz pozadine, ve je teite napada usmerio pravcem akovo Slavonski Brod na najjae neprijatlejske snage i solidno organizovanu odbranu, ije e posledice biti veliki gubici i usporeno gonjenje neprijatelja koje se izvodilo sa frontalnim potiskivanjem, a ne okruenjem i unitenjem. Da bi se onemoguilo povlaenje neprijateljskih snaga, bilo je potrebno izvoditi smelije manevre i udare na bokove i pozadinu, ali su bile neophodne motorizovane jedinice, a takvih nije bilo, pa se na to nije ni moglo raunati. Posle osloboenja Vinkovaca, 2. tenkovska brigada je morala ostati zbog pomanjkanja goriva i maziva, da bi kod Pleternice bila delimino angaovana, a onda tek pred Zagrebom. Pojedine divizije 1. armije prelazile su u toku dana pod borbom 10 do 20 km ali to nije moglo pratiti neprijatelja, jer se kretalo peke, imajui uvek pred sobom snanog neprijatelja koji se neometano povlaio sa jedne na drugu liniju odbrane, a da ni na jednoj nije tuen okruenjem. Otuda su i gubici bili vei, a operativni poduhvat skromniji. Upornom odbranom 34. korpusa na pravcuWmkovci Slavonski Brod Nemci su uspeli da zadre 1. armiju skoro sedm dana, stvorivi time potrebno vreme za izvlaenje 21. armijskog korpusa iz doline Bosne preko Broda. Sa 21. .korpusom neprijatelj je znatno ojaao snage na savskom pravcu i-"time oteao dalje nastupanje 1. armije u pravcu Zagreba, odnosno prisilio je da stalno organizuje novi napad to je oduzimalo vreme za bre prodore i sukcesivno su se troile snage. Trea armija se dobro pripremila za ovu operaciju, naroito za etapu forsiranja Drave i prodor prema Naicama, to je izvela zajedno sa 6. korpusom iz pozadine. Kasnije nastupanje je izvedeno vie frontalnim potiskivanjem neprijatelja i njegovim troenjem po objektima napada. U sremsko-slavonskoj operaciji, povod proboja Sremske utvrene zone, najveu tekou je inilo forsiranje Save, Dunava i Drave, tri velike vodene prepreke, u uslovima dosta skromnih pontonerijskih sredstava, iji je sklad bio naruen onda kada su tabovima armija postav-

jeni vei zahle vi, nego to su postojale materijalne mogunosti. Bolja priprema pontonskih sredstava kod Brkog uticala bi na bre forsiranje reke Save, a to bi realno promenilo celu fizionomiju operacije i zadao bi se jai udarac nemalcom 34. korpusu. Sa druge strane, na Dravi je 3. armija pripremila sva mogua sredstva i uinila, koliko je bilo u njenoj moi, da relativno bre prebaci jedinice i otpone borbu u operativnoj dubini neprijatelja, to je i dalo one rezultate. Poseban operativni problem bilo je pomanjkanje municije za artiljerijska orua,489 kao i goriva, maziva i rezrvnih delova za 2. tenkovsku brigadu. Od slabosti koje su se pojaljivale tokom izvoenja operacije valja jo pomenuti da operativne veze ponekad nisu dobro funkcionisale, naroito izmeu tabova armija to je oteavalo uspenost lcomandovanja. Istina, dejstva 1. i 3. armije usklaivana su preko Generraltaba, odnosno njihovog delegata (naelnik Operativnog odeljenja bio je general-major Rade Hamovi), a ponekad je to trebalo initi i neposredno. Tekoe su bile i u tome to o neprijatelju u dubini njegovog rasporeda nisu uvek podaci bili potpuni, pa je dolazilo do iznenaenja a i potcenjivanja nemakih snaga. Veoma znaajno za uspeh sremsko-slavonske operacije bilo je i to to su itavo vreme njenog t r a j a n j a bili sigurno obezbeeni bokovi i krila 1. i 3. armije, i to severno od Drave jedinicama 3. ukrajinskog fronta Crvene armije, a juno od Save dejstvima 2. armije. Obostrani gubici u ljudstvu u toku sremsko-slavonske operacije, jt. od 4. do 25. aprila 1945. godine, iznose: 1. armija imala je 3.023 poginula i 8.981 ranjenog ukupno 12.004 borca i stareine izbaeno iz stroja; 3. armija imala je 645 poginulih i 2.569 ranjenih ukupno 3.219 izbaenih iz stroja; 6. korpus imao je (u aprilu) 120 poginulih i 710 ranjenih ukupno 830 izbaenih iz stroja; 10. korpus imao je (u aprilu) 96 poginulih i 414 ranjenih ukupno 510 izbaenih iz stroja boraca i stareina. Ukupno je prema tome, bilo 3.884 poginula i 12.674 ranjena ili 16.558 izbaenih iz stroja boraca i stareina. Druga tenkovska brigada izgubila je 14 tenkova (potpuno unitenih u borbi) i 1 blindirana kola, dok je 9 tenkova oteeno, a ispravna su ostala samo 33 tenka. Prema izvetajima 1. armije, neprijatelj je imao 12.143 poginula, 5.214 ranjena i 5.931 zarobljena ukupno 23.288 izbaenih iz stroja vojnika, podoficira i oficira. tab 3. armije obavetava da je neprijatelj imao 4.521 poginulog, 5.750 i-anjena i 2.315 zarobljenih ukupno 32.886 izbaenih iz stroja vojnika, podoficira i oficira. Ukupno: 16.664- poginulih, 10.964 ranjenih i 8.246 zarobljenih, ili 36.174 izbaenih iz stroja neprijateljskih vojnika, podoficira i oficira.490
489 O tome recito govori i sledei primer: 5. divizija, koja je u svom sastavu imala artiljerijsku brigadu, utroila je u borbama od 14. do 20. aprila svega 30 granata 120 mm, 29 granata 75 mm, 81 minu 120 mm i 120 mina 82 mm. Zbog toga su jedinice 1. armije, iako nadmonije u optem odnosu snaga, morale i u ovim borbama esto da pribegavaju samo nonim napadima. 490 Zavrne operacije za osloboenje Jugoslavije Uesnici govore, VINC, Beograd 1986, str. 123155; Zbornik NOR-a, tom XI, knj. 3, dok. 54, 56, 62, 63, 64, 65, 69, 71, 72, 76, 80, 81, knj. 1. dok. 1926, 2931, 33, 3640, 44, 49, 51, 5354, 56, 5960, 64, 68, 7172, 8287, 8990, 92, 9596, 103, 130.

Uspenom izvoenju sremsko-slavonske operacije podjednako su doprineli kako dobra vojnostruna obuka, a jo vie moralno-politika priprema jedinica, izvedena u vreme mirovanja" Sremskog fronta, tako i vrlo dobro komandovanje divizijama i drugim jedinicama u borbi, primerno zalaganje, izvanredan elan i velika moralna snaga celokupnog borakog i stareinskog sastava.

RIJEKO-TRANSKA OPERACIJA (sheme 80, 81, 82, 83.) Rijeko-transka operacija obuhvata napadna borbena dejstva jugoslovenske 4. armije, jaine oko 90.000 boraca, protiv nemakog 97. brdskog armijskog korpusa, jaine oko 88.000 vojnika, od 16. aprila do 9. maja 1945, za osloboenje Kvarnerskih otoka, Rijeke, Istre, Trsta, Slovenakog primorja i Ljubljane. Nakon poraza 15. brdskog armijskog korpusa u Lici, Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju, tab nemakog 97. korpusa, radi prihvata razbijenih snaga koje su se povlaile od Senja, Otoca i Ogulina, iz Istre je uputio 237. peadijsku diviziju sa 1046. i 1048. pukom na poloaje Lokve Fuine Kraljevica. Nemci su odluili da na tim poloajima upornom odbranom spree brzo nadiranje 4. armije prema Bakru, Suaku i Rijeci, a oslanjajui se na jako utvreni odbrambeni pojas na staroj italijansko-jugoslovenskoj granici da zatvore prilaze Istri, Trstu i Slovenakom primorju. Posle uspeno zavrene lilco-primorske operacije, 4. armija je 16. aprila 19. divizijom izbila pred Kraljevicu, a 13. i 43. divizijom pred neprijateljske poloaje na liniji Lokve Fuine. Pod komandom taba 4. armije angaovane su: 9, 19, 20. i 26. dalmatinska divizija, 13. primorsko-goranska, 43. istarska i 29. hercegovaka divizija, 1. tenkovska, Artiljerijska i Ininjerijska brigada; 7. slovenaki korpus (15. i 18. divizija), 9. slovenaki korpus (30. i 31. divizija), zatim 4. tevatsld korpus (7. i 8. divizija) i Pomorska komanda severnog Jadrana (Kvarnerski pomorski sastav i Kvarnerski odred mornarike peadije). Vazduhoplovnu podrku pruale su i dalje, ali sve ogranienije, 1. i 2. lovaka eskadrila Jugoslovenske armije i -saveznika avijacija. Ukupna jaina 4. armije bila je 13 divizija oko 90.000 boraca, sa 366 topova, 80 tenkova, samohodnih orua i oklopnih automobila, 622 minobacaa i 4.184 mitraljeza i pukomitraljeza. Radi spreavanja daljeg nadiranja 4. armije ka dolini Soe i obezbeenja pozadine Grupe armija C" i Grupe armija E", nemako komandovanje je nastojalo da se to due zadri u odbrani na liniji Karlovac Generalski Stol Koevje Delnica Kraljevica, kao i na otocima Krku, Cresu i Loinju. Deo fronta od reke Krlce pa do pl. Snenika drale su snage komandanta SS i policije 18. vojnog okruga generala Rezenera, a deo fronta od Snenika do zakljuno sa Kvarnerskim otocima drao je 97. brdski armijski korpus, angaujui glavne snage

na odseku Snenik Rijeka, a pomone na otocima i u Istri. Dakle, ispred 4. armije nale su se svee i jake snage 97. armijskog korpusa kojim je lcomandovao general planinskih jedinica Ludviger Kibler i komande nemake jadranske oblasti ukupno oko 88.000 vojnika, od kojih u sastavu 97. korpusa 62.896 vojnika, 338 topova, 397 minobacaa i 60 tenkova.491 Odbrana 97. armijskog korpusa bila je organizovana u tri uzastopna odbrambena pojasa, i to: prednji k r a j prvog pojasa nalazio se na liniji, Lokve Fuine Plae; drugi za odbranu Bakra, Grobnikog polja i Suaka, a trei nazvan linija Ingrid" sainjavala su biva italijanska pogranina utvrenja, izgraena tipa stalne fortifikacije, i mnoga nova italijanska i nemaka utvrenja tipa stalne, polustalne i poljske fortifikacije, sa prednjim krajem Snenik elezna vrata izvorni deo Reine i dalje njenom desnom obalom do ua. Najjaa utvrena nalazila su se u rejonu Klane i na visovima du desne obale Reine do Lubana, a naroito na Sv. Katarini iznad Rijeke.492 Posebna namera taba 97. korpusa bila je da odsudnom odbranom ne dozvoli jugoslovenskoj 4. armiji da se pojavi u dolini Soe. Plan z,a rijeko-transku operaciju. Na osnovu direktive Generaltaba od 14. aprila 1945. da 4. armija odmah nastavi energino i brzo nadiranje i to pre oslobodi Istru, Trst i Slovenako primorje i izbije na Sou, tab armije je 15. aprila dostavio Generaltabu plan za dalja dejstva. Predvieno je da se borbena dejstva produe pravcima Suak Trst Gorica i Krk Cres Istra, uz istovremeno ubacivanje delova 43. divizije prema Istri. Obezbeenje desnog boka armije prema dolini Une i Karlovcu i dalje bi vrio 4. korpus, a 20. divizija prema Kupi, gde je trebalo da stupi u vezu sa 7. korpusom. 493 tab 4. armije nije imao vremena da za tako veliku operaciju detaljno razradi plan, ve ju je planirao i izvodio po etapama, pa je konana operativna zamisao glasila: irokim frontom prodreti u Istru i Slovenako primorje; glavnim snagama pravcem Klana Ilirska Bistrica Trst, desnom kolonom pravcem Osilnica abar Prezid Maun ent Peter, a levom kolonom preko Krka, Cresa, t Istre. Za dejstva na glavnom pravcu angaovane su 13, 19. i 43. divizija u prvom i 26. divizija u drugom eelonu; na desnom pomonom pravcu 20. divizija, a ir levom pomonom pravcu 9. divizija; za zatitu desnog boka i pozadine 4. armije predvieni su: 7. korpus na liniji Koevje Novo Mesto i 4. korpus na liniji Ogulin Slunj Biha, dok je 9. korpus
491 Nemaki 97. brdski armijski korpus, kojim je komandovao general planinskih trupa Ludvig Kibler, imao je u svom sastavu: 237. peadijsku i 188. brdsku diviziju; ostatke 392. legionarske i 11. ustako-domobranske divizije; mnoge m a n j e nemake, italijanske i druge kvislinke jedinice ukupno oko 135 bataljona, 100 baterija, 60 tenkova, 15 oklopnih automobila. Uro Kosti, Osloboenje Istre, Slovenakog p r i m o r j a i Trsta 1945, str. 242247. 492 Uro Kosti, n.d., str. 193195.

trebalo da sadejstvuje sa 4. armijom u napadu na Trst sa severa iz rejona Trnovskog Gozda i Nanosa.494 Rijeko-transka operacija vodila se u operacijskoj zoni Kraljevica, Lokve, Gorica, Soa, Pula, irine oko 140, dubine oko 150 km, povrine oko 11.000 lem2. Trajala je 24 dana, tj. od 16. aprila do 9. maja. S obzirom na to kako je tab 4. armije planirao i usmeravao dejstva jedinica i kako su se ona odvijala, operacija ima tri etape. Prva etapa (16. 28. aprila) obuhvata tzv. rijeku bitku i poela je 16. aprila, posle ega je 43. divizija oslobodila Mrle Vodice, 13. divizija Lokve, 19. divizija Fuine, Zlobin, Plae i Kraljevicu, a 26. divizija izvrila je desant na otok Krk i zauzela ga. Do 20. aprila 13. divizija odbacila je neprijatelja preko reke Reine, a zatim je orijentisana prema Klani; 19. divizija, ojaana 12. brigadom 26. divizije, artiljerijom i tenkovima, oslobodila je 19. aprila Bakar, potisnula neprijatelja i izbila na levu obalu Reine i u rejonu Lubana 20. aprila obrazovala mostobran. Na tom mostobranu su narednih dana voene estoke borbe uz obostrane gubitke. Posle ulinih borbi voenih cele noi 20/21. aprila, jedinice 5. brigade 19. i 12. brigade 26. divizije su 21. aprila oslobodile Suak. Za to vreme su jedinice 9. divizije i Kvarnerskog odreda mornarike peadije izvrile desant i oslobodile otoke Cres i Loinj; 43. divizija je uspela da prebaci preko bive jugoslovensko-italijanske granice 3. brigadu, da sa glavninom stigne na odsele abarska Polica Gomanjce i stupi u dodir sa neprijateljem. Desno od nje, u rejon abar Cerovo, stigla je 20. divizija. Tako su jedinice 4. armije ovladale prostorom istono od linije Klana Reina Rijeka i 21. aprila izbile pred Snenik i Rijeku, na liniju Ingrid". Ali, poetnim rasporedom nije se uspelo probiti neprijateljski poloaj na odseku Klana Rijeka, jer je neprijatelju pristigla u pomo svea 188. brdska divizija. Pratei optu situaciju, Generaltab JA naredio je 20. aprila tabu 4. armije da ubrza nadiranje prema Trstu. Radi toga stavio je pod njegovu komandu 29. diviziju, a Glavnom tabu Slovenije naredio da 9. korpus orijentie prema Trstu i Soi. Pored toga, i"4s .armija je trebalo da uputi lake delove u rejon Trsta da bi i oni mogli.svakog trenutka upasti u grad.495 Na osnovu toga, tab 4. armije odluio je da, bez znatnijih izmena u operativnom rasporedu, glavnim snagama 13, 19, 26. i 43. divizija probije front- neprijatelja na odseku Klana Rijeka, a zatim produi nastupanje ka Trstu, uz istovremeni obuhvat Rijeke sa severne strane prodorom prema Kastavu i Opatiji; pomonim snagama (9. divizija), sa otoka Cresa i Loinja, da izvri desant u Istru radi prodiranja
494 tab 4. korpusa sainjavali politiki komesar pukovnik Vjeeslav Bjelajac. tab 7. korpusa sainjavali politiki komesar potpukovnik Janez kol. tab 9. korpusa sainjavali su: litiki komesar potpukovnik Viktor Albert Jakopi Kajtimir.

su: komandant pukovnik Milo umonja, Holjevac, naelnik taba pukovnik Stanko su: komandant potpukovnik Franc Poglajn, Vipotnik, naelnik taba Ivan Jezerek Sokomandant potpukovnik Joe Bortner, poAvbelj Rvicli, naelnik taba potpukovnik

preko Buzeta ka Trstu i sadejstva sa snagama na glavnom pravcu, a na desnom krilu armije, snagama 20. divizije, preko Snenika, izbije i ovlada prostorom ent Peter Knealc Ilirska Bistrica i produi nadiranje ka Trstu. Iz rejona Bihaa 29. divizija upuena je u Ogulin, a zatim kamionima u Prezid, dakle e da nastupa radi obezbeenja desnog boka 4. armije. Sedmi korpus trebalo je energinim dejstvima na pravcu Koevje Ribnica Ljubljana da titi desni armijski bok, a 9. korpus da oslobodi Tri i Goricu i obuhvati Trst sa zapadne strane.496 Borbe na glavnoj odbrambenoj liniji Ingrid" poele su 21. aprila, ali pokuaj da se sa poetnim rasporedom probije neprijateljski poloaj na odseku Klana Rijeka, zbog uporne odbrane neprijatelja sa utvrene desne obale Reine i snanih dejstava 188. brdske divizije na frontu Gomanjce Klana, nije uspeo. Dovoenje nemakih novih snaga nametnulo je pretpostavku tabu 4. armije da e neprijatelj nastojati da se uporno brani izmeu Snenika i Rijeke, pa je reio da uvoenjem u borbu 26. divizije iz armijske rezerve ponovo ovlada Klanom i otvori pravac za Trst. Zapovest za produenje napada izdata je 22. aprila, pa je 26. divizija, u sadejstvu sa delovima 13. divizije, imala zadatak da uniti neprijatelja kod Klane i produi nadiranje pravcem apjane Podgrad; 13. divizija da glavnim snagama dejstvuje pravcem Gomanjce Zabie Ilirska Bistrica; 19. divizija da, produavajui napad na svom dotadanjem odseku, nastoji da obuhvatnim manevrom sa severa slomi neprijateljsku odbranu na Reini i oslobodi Rijeku; 43. divizija da produi izvrenje ranijeg zadatka i da se sa lakim naoruanjem pro vue kroz neprijateljski front i orijentie u pravcu Trsta; 9. divizija da ubrza pripreme za iskrcavanje na istonu obalu Istre, a 20. divizija da produi nadiranje pravcem Prezid Maun.497 Nemaka 188. divizija, koja se sa 903. i 902. pukom nalazila pred 26. divizijom na liniji Studena iroki Rt Suho Pleice i 904. pukom severnije u rejonu Paka Gomanjce, imala je zadatak da napadnim dejstvima prema istoku odbaci 26. diviziju i prodre u Grobniko polje radi obuhvata rasporeda jedinica 4. armije na Reini. Poetak napada 188. divizije bio je odreen za 24. april ujutro, tj. u isto vreme kada i za 26. diviziju. Vrhovni komandant JA maral Tito, koji se 21. aprila vratio iz Moskve, t odobrio je 22. aprila plan taba 4. armije od 21. aprila uz napomenu,' da je za brzo osloboenje Trsta neophodno prethodno ovladati prostorom Lo Ilirska Bistrica Boljun, a pre svega komunikacijskim vorom Ilirska Bistrica; da bi manevar brzopolcretnih snaga izmeu Snenika i Pivke ve sada dao dobre rezultate; da je dobra ideja obuhvata Rijeke sa severne strane i prodor prema Kastavu i Opatiji, i da e oko 1. maja na prostoru Karlovac Ogulin biti grupisana 2. armija za nadiranje pravcem Karlovac Novo Mesto i dalje prema severozapadu.498
496 497

Uro Kosti, n.d., str. 195199. Zbornik NOR-a, tom XI, lcnj. 4, dok. 52.

Na osnovu upozorenja Vrhovnog komandanta, tab 4. armije izmenio je svoj operacijski plan i odluio da ojaa krila 4. armije prvenstveno tenkovima i artiljerijom, da frontalnim dejstvima veze snage neprijatelja na rijekom frontu i da sa krilnim grupama krene prema Trstu. Nou 23/24. aprila 43. divizija je izvukla svoje snage sa fronta i pripremila se za prebacivanje u Istru, gde se ve nalazila njena 3. brigada. Ujutro 24. aprila krenula je u napad prema Klani 26. divizija, podravana 3. tenkovskim bataljonom i 3. brdskim divizionom. Ve u prepodnevnim satima one su uspele da zauzmu Suho i iroki Rt i izbiju pred samu Klanu. Meutim, po podne je 188. divizija izvrila protivudar i do kraja dana povratila izgubljene poloaje, pa je situacija kod Klane ostala nepromenjena. Istog dana je Vrhovni komandant naredio tabu 4. armije da ubrza pokret 29. divizije i obavestio ga da e za 4 do 5 dana uputiti u njegov sastav jednu diviziju 4. korpusa. 499 Tako je usled ofanzivnih namera jedne i druge strane na istom prostoru i u isto vreme, 24. aprila u rejonu Klane, dolo do otrog sudara dveju najjaih protivnikih divizija, koji se pretvorio u viednevne ogorene borbe, u kojima su obe strane pretrpele velike gubitke. Plan taba 4. armije da izvri prodor ka Trstu najkraim pravcem izmeu Snenika i mora nije uspeo. Razvoj situacije jasno je ukazivao da bi proboj tog fronta zahtevao i mnogo vremena i mnogo rtava, pa je tab 4. armije resio da izvri izmene u svom dotadanjem planu i 25. aprila odluio: da daljim frontalnim napadima vee glavne snage neprijatelja na rijekom frontu, a istovremeno udarom krilnih grupa izvri dvostruki obuhvat neprijateljske grupacije na prostoriji Rijeke i Klane, upuujui deo snaga u pravcu Trsta. O toj odluci tab 4. armije je 26. aprila obavestio vrhovnog komandanta marala Tita, koji se sa tim sloio. Radi izvrenja obuhvata tab 4. armije naredio je da nou 24/25. aprila 13, 19. i 26. divizija priveu frontalnim dejstvima neprijatelja, a krilne grupe da krenu prema Trstu. Desnokrilna grupacija 20. divizija, ojaana 11. brigadom 26. divizije, 2. i 4. tenkovskim bataljonom, jednom brdskom i jednom protivtenkovskom motq^izevanom baterijom, usmerila se ka Ilirskoj Bistrici i Sent Peteru. Nareeno je 29. diviziji da jednu brigadu hitno prebaci kamionima na prostoriju Stari Trg i na tom pravcu smeni delove 20. divizije. Takoe je reeno da se, pored 43. divizije, u Istru ubaci i 3. prekomorska brigada 26. divizije, ije ljudstvo je uglavnom bilo'sa podruja Istre i Slovenakog primorja. Desant u Istru sa otoka Cresa i prodor u pozadinu rijekog fronta sa juga trebalo je da vri 9. divizija. Nemaka Vrhovna komanda potinila je 25. aprila 97. korpus Grupi armija E", iji je komandant istog dana naredio 97. korpusu da privue sve snage prema Rijeci i da bezuslovno dri Rijeku, kako bi se spreio prodor 4. armije u dolinu Soe pre dolaska Anglo-Amerikanaca. U borbama sve do 28. aprila uvee, situacija na frontu 13, 26. i 19. divizije nije se bitno izmenila, jer se neprijatelj i dalje uporno branio

i napadao. Ipak, napadi tih divizija imali su uticaj na razvoj borbi 4. armije, jer su vezivanjem glavnih snaga neprijatelja olakali dejstva krilnim grupama, koje su vrile obuhvat. Zapravo, od 24/25. do 26/27. aprila 9. divizija se iskrcala u rejon Moenike Drage i Brsea, na istonoj obali Istre. Zatim je oslobodila Medveju, Lovran i Opatiju i izbila pred Votosko, u pozadinu rijekog fronta, a na jugu je oslobodila Plomin, Sv. Nedelju, Labin i zauzela neoteen rudnik uglja u Rai. Nou 28/29. aprila iskrcao se Kvarnerski odred mornarike peadije u Lovran i uvali Plomin. Na pravcu nastupanja 20. divizije, prema Kneaku, nalazila su se dva nemaka bataljona, jedan puk Srpskog dobrovoljakog korpusa i neke etnike jedinice. Oni su 25. i 26. aprila bezuspeno pokuavali da zadre nadiranje 20. divizije, koja je 27. aprila oslobodila Kneak i ent Peter, a sutradan Ilirsku Bistricu. Gonei razbijenog neprijatelja krajem dana 28. aprila izbila je u Jelane.503 Izbijanje na liniju Postojna ent Peter Ilirska Bistrica Jelane, stvorena je iroka operacijska osnovica sa koje je 4. armija mogla da razvije ofanzivna dejstva u pravcu Rijeke ili ka Trstu. Tako je, brzim prodorom 20. divizije sa severa, 9. divizije sa juga i snanim pritiskom 13, 19. i 26. divizije sa istoka, ostvarena ideja manevra za dvostruki obuhvat nemakog 97. armijskog korpusa, ime je stvorena povoljna situacija za dejstvo prema Trstu, tako i prema Rijeci, jer Nemci nisu imali jaih snaga na teritorije Istre i Slovenalcog primorja kojima bi to mogli spreiti. Nadiranjem u pravcu Rijeke i Trsta, 4. armija je ozbiljno ugrozila i pozadinu nemake Grupe armija C" koja je branila severnu Italiju. Ta neposredna opasnost na vratima Istre prisilila je komandanta Grupe armija C" da 97. armijski korpus, kao jedinu operativnu rezervu, upotrebi protiv 4. armije, i to ba u momentu kada su saveznici poeli proboj utvrene Gotske linije". Na taj nain, privlaenjem na sebe krupnih nemakih snaga, 4. armija je u znatnoj meri olakala ofanzivu saveznikih trupa u severnoj Italiji. Druga etapa rijeko-transke operacije (20. aprila 3. maja) obuhvata borbena dejstva za osloboenje Istre, Trsta i Slovenalcog primorja. Pratei situaciju na frontu 4. armije i onu u severnoj Italiji, gde je Grupa armija C" poela pregovore za primirje, odakle su saveznike snage mogle za nekoliko dana stii u Trst, maral Tito je 27. aprila naredio tabu 4. armije da mu za obezbeenje desnog boka sa severa stavlja-pod komandu 8. diviziju 4. korpusa; da na severnom krilu formira grupu sastava 20, 29. i 13. divizija, kojom bezobzirno da nadire optim pravcem Lo Trst; da junom grupom, sastava 9, 19. i 26. divizija, energino napadne Rijeku, pa ako bi otpor bio suvie jak i borba se otegla, da to je moguno bre nadire pravcem Klana Trst, a za blokadu Rijeke ostavi jednu diviziju, koja e jednovremeno da titi levi bok te grupe; da za dejstva oko Trsta neposredno angauje 43. diviziju
Uspeh 20. divizije odmah je iskoristila 43. divizija prebacivi u toku 28. aprila svoju 1. brigadu iz rejona Mauna preko Knealca na prostoriju Prem Progarje, a 2. brigadu preko Otoke doline i Javornilca u rejon Bukovja (severozapadno od Postojne), orijentiui se ka Trstu. Uro Kosti, n.d., str. 200241, 253, 279, 283298, 299321.
500

i 30. i 31. diviziju 9. korpusa, s tim da odmah otponu uvodne borbe za Trst.501 Vrhovni komandant je ovim jo jednom ukazao tabu 4. armije da je osnovni zadatak da se to pre oslobodi Trst i da se tome podrede sva ostala dejstva, bez obzira na situaciju na rijekom frontu. Istovremeno, ojaavi je jo jednom divizijom, Vrhovni komandant je u velikoj meri reio 4. armiju stalne brige za njen desni bok. U duhu primljenog nareenja, tab 4. armije je odluio da borbu na rijekom frontu produe 13, 19. i 26. divizija, dok je uvee 28. aprila ka Trstu orijentisao 20, 43, 9. i delove 29. divizije, kao i 9. korpus (30. i 31. divizija) sa severa. Podilaenje i borbe za Trst532 poeli su 29. aprila, tako to se 30. divizija pribliila severnoj periferiji grada, a 31. divizija se prebacila juno od Ajdovine radi zatvaranja Vipavske doline i izbijanja na Sou. Ojaana 20. divizija izvrila je koncentrini pokret ka Divai, desnom kolonom pravcem ent Peter epno, a levom Ribnica koflje; 9. divizija na maru za Buzet unitila je drugi eelon 1047. puka na putu izmeu Boljuna i Vranja i 1218. bataljon na putu Cerovlje Boljun koji je, poto je napustio osiguranje pruge Divaa Pula, krenuo u sastav 97. korpusa. Kvarnerski odred mornarike peadije krenuo je prema Labinu da zajedno s Istarskim partizanskim odredom oslobodi Pulu. Do kraja dana 30. aprila jedinice 4. armije stegle su obru oko Trsta na liniji Barkola Opina Bane k. 447 k. 405 k. 268, a delom je 30. divizija ve bila u gradu.503 Istovremeno je u Trstu antifaistiki pokret postao osnovna politika snaga koja e efikasno saraivati sa jedinicama JA koje budu prodrle u grad.504 Osloboenje Trsta. Dvadeseta divizija krenula je u opti napad 1. maja: 9. brigadom na Opine, kojoj se oko 22 sata pridruila i 10.
i Zbornik NOR-a, tom II, knj. 15, dok. 246. 502 U rejonu Trsta i na obalskom podruju od poluotoka Milje do ua Soe nalazile su se sledee nemake snage: dva bataljona iz 188. divizije, jedan bataljon za osiguranje", dva pionirska bataljona, etiri artiljerijska diviziona, dva protivavionska diviziona i vei broj raznih pomonih jedinica. U rejonu Gorice bio je 10. SS policijski puk. ; .. 503 Smatrajui da su snage pred Trstom dovoljna- ojaane 11. brigadom 26. divizije i 10. brigadom 29. divizije, tab 4. armije zakljuio je da snage 9. korpusa nisu vie potrebne za napad na Trst, pa mu je naredio 30. aprila da se sav orijentie na zapad i da oslobodi Goricu i Monfalkone, u duhu depee Vrhovnog komandanta od 27. -prila. 504 Komanda grada Trst je, poev od februara 1945, vrila obimne pripreme. etiri selctorska taba, oslanjajui se na masovni antifaistiki slovenako-italijanski pokret, organizovali su esnaest bataljona i samostalnu etu, ukupno oko 2.500 boraca sa oko 500 puaka. U Trstu je, takoe, radilo vie od 500 odbora narodnooslobodilalcog pokreta sa oko 4.000 aktivista obe narodnosti. Komanda grada Trst izdala je 28. aprila nareenje o razoruanju svih jedinica koje su saraivale s Nemcima. Vei njihov deo poloio je oruje bez otpora, a samo su se neke sklonile u centar grada pod zatitu Nemaca. Sutradan, 29. aprila, jedinice grada Trsta prele su u opti napad, zauzele vie objekata i zarobile nekoliko hiljada Nemaca. Borbe su planski nastavljene i sutradan (30. aprila) na elom podruju grada. Do veeri Nemci su zadrali samo nekoliko uporita. Snage Komande grada ve su bile narasle na J5.000 ljudi. Zdravico Klanjek, Narodnooslobodilaki rat u Sloveniji 19411945. str. 279, 355, Uro Kosti, n.d., str. 343346.

brigada 29. divizije; junije, da bi izbegla napad na jak poloaj na lc. 447, 10. brigada je tu vezala neprijatelja jakom vatrom i aktivnou slabijih snaga, a sa dvema kolonama probila se u grad, gde su okruile neprijatelja u nekoliko posebnih uporita: Sud, Tvrava sv. Justina, Konkonelj i vila Revolteli". Sa jugoistone strane u Trst su 1. njaja posle podne upale i 3. i 4. brigada 9. divizije, koje su posle savlaivanja otpora u predgrau produile nastupanje u unutranjost grada. Najilaviji otpor na pravcu nastupanja jedinica 9. divizije neprijatelj je pruio iz rejona groblja Sv. Ane i iz rejona fabrike akumulatora Elba". U toku 1. m a j a 31. divizija 9. korpusa oslobodila je Goricu i Tri (Monfalkone) i pred vee delom snaga izbila na reku Sou, gde su dole u dodir sa prethodnicom saveznike 2. novozelandske divizije, koja je dolazila sa zapada. To je ujedno bio i prvi kontakt jedinica 4. armije sa saveznikim trupama, na oko 80 km zapadno od Trsta. Pred 31. divizijom, u susret anglo-amerikim trupama, bealo je oko 9.000 etnika i nedievaca. Pred vee 1. m a j a krenula je ka Soi i 30. divizija, koja je dotle dejstvovala u rejonu Trsta. Severno od Gorice jedinice Operativnog taba za Beneku Sloveniju oslobodile su: Tolmin, Kobarid, Bovec i Tarento, zarobivi oko 3.000 neprijateljskih vojnika. Toga dana glavnina 29. divizije oslobodila je Postojnu i produila nadiranje u pravcu Ljubljane. Na taj nain, izbijanjem snaga 9. korpusa na Sou na celoj njenoj duini, bilo je ve 1. maja zavreno osloboenje Istre i Slovenalcog primorja. Istono od Soe, osim glavnine 97. armijskog korpusa koji je nastavljao borbe na rijekom frontu, neprijatelj je pruao otpor samo jo u Puli, Pazinu i pojedinim izolovanim takama u Trstu, koje su se nalazile pred likvidacijom. U opinama i nekim utvrenim zgradama u Trstu, Nemci su uporno produavali borbu da bi saekali angloamerike trupe i njima se predali. U toku 2. m a j a jedinice ojaane 20. i 9. divizije nastavile su da lome i poslednji otpor izolovanih neprijateljskih grupa u rejonu Konkonelja, zgradi Suda, Tvravi sv. Justina, vili Revolteli" i Brodogradilitu Sv. Marko". Za to vreme se prethodnica novozelandske 2. peadijske divizije nalazila na maru od Tria, preko sela Miramare, u pravcu Trsta. U toku prepodneva razvile su se obostrano estoke borbe za zgradu Suda. .Nalazei, se pod stalnom i snanom vatrom jedinica 4. armije, neprijatelj je uvideo beznadenost svoga poloaja, pa je oko 16 sati istakao bele zastavice, kao znak predaje. Ali, ba u tom momentu se ulicom Miramare pojavila kolona od 15 do 20 britanskih tenkova, od kojih je 7 ili 8 stiglo pred zgradu Suda. Videi ih, nemaki vojnici su brzo sklonili bele zastavice i produili da pruaju otpor, s namerom da se predaju britanskim trupama. Poto je talco neto spreeno od strane komandanta 2. bataljona 11. brigade, i poto su, posle kraih pregovora, nemaki vojnici odbili da se predaju jedinicama 20. divizije, borbe su nastavljene, uz sadejstvo britanskih tenkova, sve dok jedinice 10. brigade 20. divizije oko 17.30 sati nisu savladale neprijatelja. Ubrzo se predala i posada vile Revolteli", dole je uporite u Konlconelju zauzeto u toku noi 2/3. maja.

U rejonu Tvrave sv. Justina neprijatelja su drale u okruenju jedinice 9. i 20. divizija. Od 12 do 17 sati sa okruenim neprijateljem su voeni pregovori da se preda, na to je on ve pristao. Meutim, u tom momentu su pred Kulu stigle saveznike jedinice sa tenkovima. Sa njima se nalazio i jedan nemaki major. Pod pretnjom upotrebe oruja, one su prole kroz redove 2. ete 1. bataljona 3. brigade 9. divizije. Savezniki oficiri su zatim, bez ikakvog dogovora sa jedinicama 4. armije, uli u Kulu i na svoju ruku prihvatili predaju oko 150 neprijateljskih vojnika. Nemaki garnizon u Opinama, jaine oko 3.500 vojnika, ojaan tenkovima i artiljerijom, i posle osloboenja Trsta produio je da prua otpor 9. brigadi 20. i 10. brigadi 29. divizije, sa ciljem da se preda anglo-amerikim snagama. Postepeno potisnut ka sreditu mesta, oko 8 sati 3. maja uzaludno je pokuao da se protivnapadom oslobodi pritiska. Oko 10 sati zauzeta su jo dva visa na ivici mesta. Uto je nailo jedno oklopno odeljenje novozelandske 2. divizije da bi razgovaralo sa nemalcim komandantom o predaji. Ali, na energian protest komandanta 20. divizije kod britanskog generala, Nemci su se predali 20. diviziji oko 18 sati. Time je prestao svaki organizovani otpor neprijatelja u rejonu Trsta.505 Kvarnerski odred mornarike peadije je prodro u Pulu 3. maja, a tri dana kasnije, uz podrku Kvarnerskog pomorskog sastava, prinudio je na predaju nemaki garnizon. Tog istog dana predao se garnizon Pazina 1. brigadi 43. divizije. Time je druga etapa rijeko-transke operacije bila zavrena. Radi sadejstva sa glavnim snagama Jugoslovenske armije za presecanje odstupnice nemakim grupama koje su se povlaile za Austriju, lormiran je 3. maja kod Trsta Motorizovani odreci od 11. brigade 26. divizije kome su pridati kamioni, 3. motorizovani divizion Artiljerijske brigade 4. armije, jedna baterija protivtenkovskih topova i 1. eta 3. tenkovskog bataljona. Odred je upuen u Koruku pravcem: Ajdovina Gorica Tolmin Kobarid Bovec Kranjska Gora gde je stigao 8. maja. Iz Kranjske Gore Odred je prebacio deo snaga kamionima u Celovac, gde se povezao s jedinicama 3. %^mije i 4. operativne zone Slovenije i uestvovao do 15. maja u likvidaciji" tamonjih neprijateljskih snaga.506 Trea etapa (29. aprila 9. maja) obuhvata napadna borbena dejstva za okruenje i-unitenje nemakog 97. armijskog korpusa kod Ilirske Bistrice, gde je 7. maja kapitulirao, kao i osloboenje Ljubljane. Poto je planirani nemaki protivudar na rijekom frontu propao, a 97. korpus sa ojaanjima ne samo da nije uspeo da slomi napadnu mo 4. armije ve se naao u poluokruenju, komandant korpusa je bio prisiljen da 28. aprila uvee obustavi napad i pristupi organizovanju krune odbrane. Meutim, prodorom jedinica 4. armije ka
535 Predalo se 3.011 nemakih vojnika, podoficira i oficira, od kojih 92 oficira i 300 ranjenika. Po osloboenju Trsta u gradu su ostavljeni 20. divizija i delovi 9. divizije, dok su ostale snage prebaene u rejon Ilirske Bistrice. Uro ICosti, n.d., str. 372376.

Trstu postala j besmislena uporna odbrana 97. armijskog korpusa na rijekom frontu, koja je takoe mogla imati kao jedini cilj da zadri jugoslovensku 4. armiju na staroj jugoslovensko-italijanskoj granici i predaju zapadnim saveznicama. Predlog komandanta 97. armijskog korpusa da napusti rijeki front i pone sa izvlaenjem nije prihvatio komandant Grupe armija E" general-pukovnik Ler, smatrajui da bi naputanjem ireg rejona Rijeke bile ugroene nemake trupe koje su se branile na Bilo-gori i Ilovi. Zbog toga mu je naredio da 97. korpus i dalje dri ire podruje Rijeke, a u sluaju potrebe da pree u krunu odbranu i vodi borbu u okruenju; za njegovu deblokadu, pored drugih manjih jedinica, bie iz Ljubljane upuena 7. SS divizija Princ Eugen". Za okruenje i unitenje 97. korpusa, tab 4. armije je 29. aprila odredio 13, 26. i 19. diviziju i 2. dalmatinsku brigadu 9. divizije, sa delovima armijske artiljerije i tenkovskih jedinica, koji su im ranije pridati. Te snage su formirale Rijeku operativnu grupu, kojom je komandovao tab odnosno komandant 26. divizije.507 Osnovna ideja taba 4. armije za okruenje i unitenje 97. korpusa bila je sledea: brzim i energinim dejstvima krilnih jedinica rijeke grupacije,.uz istovremeni pritisak s fronta, slomiti otpor neprijatelja, izbiti na komunikaciju Rijeka Trst, gde zatvoriti obru oko glavnine 97. korpusa i u irem rejonu Rijeke prisiliti ga da se preda ili ga unititi, ne dozvoljavajui mu da se izvue u pravcu Trsta ili Ljubljane. Zapravo, posle odlaska 20. divizije ka Trstu, tab 4. armije je nastojao da raspoloivim snagama zatvori pravce koji od Klane i Rijeke vode ka Trstu i Ilirskoj Bistrici. Taj zadatak dobila je 13. divizija pa je njena 1. brigada, polcretom preko Zabia, izbila 29. aprila u rejon Ilirske Bistrice i, nastavljajui nadiranje na jug, do kraja idueg dana zauzela Podgrad i Jelane. Za to vreme njena 3. brigada zauzela je Novu Krainu i selo Suak, dok je 2. brigada, potiskujui neprijatelja koji se povlaio od Gomanjca i Pake, ovladala Dletvom. Na taj nain je 13. divizija, potisnuvi u dvodnevnim borbama neprijatelja na liniju: jugozapadne padine Dletve Lisii Visod Sv. Katarina apjane zatvorila obru oko neprijatelja na severu i zapadu, ali je time razvukla svoje snage na frontu irine oko 20 km. 'Istovremeno je prela u napad i 26. divizija sa istoka, koja je u otrim borbama 29. i 30. aprila potisnula neprijatelja na liniju Klana Kukulj Pli. Meutim, razvuenost 13. divizije na irokom frontu pruala je mogunost neprijatelju da se na tom delu fronta probije iz okruenja, bilo na sever u pravcu Postojne ili na zapad ka Trstu, i da time ozbiljno ugrozi borbe za Trst, koje su bile u punom zamahu. Uoavajui tu opasnost, tab 4. armije je uvee 30. aprilala naredio 26. diviziji da, ostavljajui samo svoju 1. brigadu na frontu istono od Klane, 3. i 12. brigadom krene preko Gomanjca i Zabia ka Ilirskoj Bistrici
Za komandanta Rijeke operativne grupe odreen je komandant 26. divizije general-major Boo Boovi, koji je plan za napad usmeno dobio od taba
507

i odatle nastupa pravcem Jelane Rupa Lipa, radi pojaanja fronta 13. divizije. Du Reine nastavljala je sa pritiskom 19. divizija, dok je na odseku krunog fronta Volosko Rukavac 2. brigada 9. divizije ovladala sa nekoliko otpornih taaka. Kako je istovremeno voenje borbi za osloboenje Trsta i unitenje glavnine 97. armijskog korpusa na rijekom frontu zalitevalo jo snaga, pored 8. divizije, vrhovni komandant maral Tito stavio je, 30. aprila, pod komandu 4. armije i 7. diviziju 4. korpusa sa korpusnom artiljerijskom brigadom. U toku 1. maja 3. brigada 13. divizije uspela je da zauzme utvrene take: Sv. Katarinu i Visod (severoistono od Rupe), 1. brigada izbila je, na desnom krilu, do Pasjaka, a 2. brigada, na levom krilu, pred liniju Grmada Lisii (severozapadno od Klane). Nnastupajui odreenim pravcem 3. i 12. brigada 26. divizije izbile su u toku 1. maja u rejon Ilirske Bistrice, odakle su okrenule na jug. Meutim, s obzirom na osloboenje Trsta, kao i na to da je neprijateljski front na Ilovi, pod pritiskom 1. i 3. armije, probijen na celoj irini, komandant Grupe armija E" je 1. m a j a naredio da se 97. korpus probije sopstvenim snagama preko Ilirske Bistrice i Postojne na teritoriju Ljubljane. U toku 2. m a j a teite napadne aktivnosti Rijeke operativne grupe bilo je na odseku 26. divizije, koja je napadala na pravcu Jelane Rupa Lipa. Njena 3. brigada zauzela je selo apjane, a 12. brigada selo Rupu, vaan vor komunikacija koje vode za Ljubljanu, Trst i Rijeku. Time je 26. divizija sa 12. dalmatinskom i 3. prekomorskom brigadom uspeno izvrila manevar od Klane, preko Ilirske Bistrice za Jelane i Rupe i stigla na liniju Lipa Rupe. Za to vreme je 13. divizija preko 1. brigade sadejstvovala sa desnim krilom 26. divizije, na pravcu Jelane apjane, i u rejonu Podgrada obezbeivala pravac od Trsta, a 2. i 3. brigadom vodila je teke borbe severoistono od sela Lipe i na poloaju Lii (tt 884) Grmade (k. 936). U toku 2. m a j a izbila je na prostoriju t.*Peter Postojna Stari Trg 8. divizija, a u pokretu za njom 7. divizija Stizala elom pred abar. Tako je do kraja dana 2. maja obru oko 97. armijskog korpusa bio uglavnom zatvoren i' neprijatelj se branio na krunom frontu na liniji Rijeka desna obala Reine Kopica Nedii Klana Grmada Lipa Brgud Zvonee Rukavac severni deo sela Volosko.508 Toga dana posle podne komandant 97. armijskog korpusa je u rejonu sela Marelja izdao zapovest potinjenim komandantima za proboj iz okruenja i povlaenje u pravcu Ljubljane. Prethodno je odrao krai energian govor o predstojeem povlaenju koje treba da se pretvori u mar u domovinu", napominjui da 7. SS divizija dri put do Ljubljane otvorenim.

U zapovesti je odreeno da e se proboj i povlaenje izvesti u vidu pokretnog jea", na ijem e se elu nalaziti 188. brdska divizija. Operativni poredak korpusa i zadaci jedinica bili su sledei: glavnina 188. brdske divizije (904. i 902. puk), grupisana na odseku Mihvali Lipa Gavrani brdo Grmada Klana, trebalo je da probije poloaje 26. i 13. divizije, a zatim da nadire optim pravcem Rupa Jelane Ilirska Bistrica; iza 188. divizije trebalo je da nastupa Borbena grupa Rijeka", koja je sama trebalo da obezbeuje svoje bokove; pozadi Borbene grupe Rijeka" na zaelju nalazila se 237. peadijska divizija, ojaana 903. pukom, koji je drao odsele idovje Kukuljani; na levom krilu 97. korpusa nalazila se Borbena grupa ,,Rajndl", ojaana 499. lovakim i 903. regrutnim bataljonom; u sredini operativnog rasporeda nalazile su se komore, grupe vojnika odranije razbijenih jedinica i pripadnici mornarice. Ukupno je bilo oko 20.000 vojnika.509 Jedinice 26 i 13. divizije pripremale su se da 3. m a j a izjutra produe napad prema jugu i jugozapadu. Meutim, neprijatelj ih je napadom 902. i 904. puka 188. divizije preduhitrio u tome. Zapravo, 3. maja rano ujutro, neprijatelj je poeo sa napadima radi proboja optim pravcem Lipa Jelane Ilirska Bistrica. U borbama toga dana 97. korpus je na pravcu proboja potisnuo jedinice 26. i 13. divizije i elnim jedinicama, u vidu klina, izbio na liniju Velo brdo Donji ermon s. Suak Lisac, a sa jedinicama na zaelju napustio Rijeku, odvojivi se od jedinica 19. divizije, i, pod obezbeenjem zatitnica, stigao u rejon Otri Vrh Pljeevica. Nou 3/4. m a j a Borbena grupa Reindel" probila se iz rejona apjana preko sela Velike Bukovice i zauzela sela Harije, Smrje i Prem. Dalje nadiranje zaustavile su brigade 8. divizije. U toku 4. maja svi pokuaji neprijatelja da se na ostalim pravcima probije iz obrua, pretrpeli su neuspeh. Devetnaesta divizija nastavila je gonjenje i uspela da na svom desnom krilu zauzme Goljak i Osliu i odbaci neprijatelja prema selu Podgraje, a 2. brigada 9. divizije gonila je neprijatelja pravcem Brgud Leviki ejane Mune Vele Starad. meuvremenu je tab 4. armije izvukao deo snaga iz rejona Trsta i uputio: 43. diviziju i 2. tenkovski bataljon prema Podgradu, 10. brigadu 29. divizije i 2. divizion Artiljerijske brigade u ent Peter i 4. tenkovski bataljon prema Ilirskoj Bistrici da ojaa 26. diviziju. Osmoj diviziji je nareeno da se postavi desno i pozadi 26. divizije. etvrtog m a j a neprijatelj nije nigde postigao znaajniji uspeh osim na prostoriji zapadno od Ilirske Bistrice, gde je uzanim klinom prodro do Prema. Ali, ovaj je klin skvaki as mogao biti preseen i uniten. Takav zadatak je tab 4. armije i postavio 8. diviziji, upuujui joj kao pojaanje 10. brigadu 29. divizije.

Petog maja nastavljene su estoke borbe u rejonu Prema i Ilirske Bistrice. Nemake snage u Premu blokirane su: od 2. brigade 8. divizije sa istoka, 3. brigade 8. divizije sa severa, a od 2. i 3. brigade 43. divizije i 10. brigade 29. divizije sa zapada. Na odseku juno od Ilirske Bistrice neprijatelj je uspeo da se probije na spoju 13. i 26. divizije i do kraja dana ovlada visovima severno od grada (Straica, Volji brib i Sv. Ahacij). Jedinice 26. divizije odstupile su iz Ilirske Bistrice na liniju Topolec Tuak Goli Vrh. U to vreme izbila je u rejon Kneaka 7. divizija koja je idueg dana na frontu kod Ilirske Bistrice smenila ve iscrpljenu 26. diviziju. Na junom odseku obrua nije bilo veih promena, osim to je desno krilo 19. divizije (5. i 6. brigada) izbilo na liniju Zabie Lisac Plievica. Na taj nain, posle tri dana borbi, neprijatelj je na pravcu probijanja uspeo da dostigne samo Ilirsku Bistricu. Zbog glomazne komore, koja je zakrila komunikacije, on je veoma teko mogao da pothranjuje elne jedinice novim snagama. Pobonice su mu bile ili zaustavljene ili razbijene, a zatitnice su jedva odolevale napadima 19. divizije. Meutim, iako je zauzeo Ilirsku Bistricu i neke visove severno od nje, 97. armijski korpus se nalazio u bezizlaznoj situaciji. Okruen na prostoriji apjane Ilirska Bistrica Zabie s. Suak Lipa, veliine 8 x 13 km, on vie nije imao snage da se probije dalje na sever. Poto je u toku noi 5/6. maja 7. divizija smenila delove 26. divizije na frontu kod Ilirske Bistrice, bili su sazreli svi uslovi da se pristupi potpunom zarobljavanju ili unitenju okruene neprijateljske grupacije. Nou 5/6. maja neprijatelj je preduzeo poslednje napade na frontu severno od Ilirske Bistrice, pokuavajui da se probije ka ent Peteru. Meutim, svi ti napadi slomili su se u aktivnu odbranu 7. divizije koja je drala poloaje juno od embija. U estokim borbama, sa estim protivnapadima, 6. m a j a su jedinice 7. i 8. divizije sa severa, 10. brigade 29. divizije i 2. brigade 9. divizije sa zapada, 19. divizije sa juga i 13. divizije sa jugoistoka vrsto stegle obru i sabile 97. korpus na prostor Ilirska Bistrica Straica Volji lirib < Sv. Ahacij Vrbovo Dolni Zemon Velika Bukovica Trnovo. Najvea irina i dubina tog prostora iznosila je kq "4 km. Tuen unakrsnom vatrom artiljerije neprijatelj se nalazio u b'eizlaznoj situaciji, pa je tab 97. korpusa 6. maja uvee zatraio primirje i pregovore radi kapitulacije. Posle pregovora- voenih nou 6/7. m a j a u tabu 4. korpusa u selu Trnova sa predstavnicima 97. korpusa, taj korpus je kapitulirao 7. maja u 6 sati. Meutim, sve jedinice nisu mogle biti o tome odmah obavetene, pa su borbe' prestale tek oko podne, kad je zarobljeno oko 16.000 nemakih vojnika, podoficira i oficira s tri generala.510 Time
510 Akt o kapitulaciji 97. korpusa potpisali su: u ime komandanta nemakog 97. armijskog korpusa pukovnik Rajndl, a u ime taba 4. armije naelnik taba 4. korpusa pukovnik Stanko Bjelajac i politiki komesar 8. kordunake divizije potpukovnik ukrija Bijedi. Prilikom kapitulacije 97. korpusa u rejonu Ilirske Bistrice zarobljeno je oko 16.000 vojnika, podoficira i oficira, meu kojima oko 40 viih oficira i tri generala, i to: komandant 97. armijskog korpusa general planinskih jedinica

je konano prestao svaki organizovan otpor neprijatelja pred frontom glavnih snaga 4. armije, a zatim i pred pomonim posle osloboenja Ljubljane. Osloboenje Ljubljane. Uporedo sa borbenim dejstvima Transke operativne grupe za osloboenje Trsta i Rijeke operativne grupe na stezanju obrua oko 97. korpusa, razvijala su se dejstva 7. korpusa i 29. divizije u pravcu Ljubljane. tab 4. armije naredio je jo 28. aprila 7. korpusu da preduzme nastupanje optim pravcem s. Stari Trg (na Kupi) Koevje Ribnica Ljubljana, s ciljem da osigura desni bok 4. armije i oslobodi glavni grad Slovenije, a 29. divizija da nastupa optim pravcem Maun ent Peter ka Postoj ni radi ovladavanja ovim vanim uporitem, odakle je neprijatelj sa pravca Ljubljane ugroavao kako Transku tako i Rijeku operativnu grupu, a zatim da preko sela Rakek nastupa du eleznike pruge ka Lj ubij ani . su U duhu nareenja taba 4. armije, 7. korpus je prebacio 29. i 30. aprila 15. diviziju u rejon Banja Loka, a 18. diviziju u rejon abra. One su do 4. m a j a oslobodile Koevje, Gotenicu i Grarice, dok se neprijatelj povukao prema Ribnici. Istovremeno se 29. divizija iz rejona Prezid, Kozarie prebacila preko Mauna u rejon ent Peter (Pivka), Postojna, oslobodila 1. m a j a Postojnu, a zatim, u nadiranju prema Ljubljani, 3. m a j a oslobodila Rakek, Ivanje Selo i Planinu, 4. m a j a Cerknicu, Gornji i Donji Logatec, a 5. m a j a Borovnicu, Verd i Vrhniku. U gonjenju neprijatelja pravcem Koevje Ribnica Ljubljana, jedinice 7. korpusa oslobodile su 5. maja Ribnicu, 7. m a j a Grosuplje, a posle dvodnevnih otrih borbi na jugoistonim prilazima Ljubljani ule 9. maja u j u t r o u grad, iz kojeg se neprijatelj povukao prethodne noi. Sa jugozapada u Ljubljanu je ula i 29. divizija. Gonei neprijatelja 15. divizija razoruala je nekoliko hiljada neprijateljskih vojnika i 10. maja izbila do Kamnika; 29. divizija je oslobodila Kranj i kofju Loku i slomila jak otpor neprijatelja na liniji Radovljica Tri. Koncentrino nastupanje 7. korpusa i 29. divizije ka Ljubljani izvedeno je brzo i odluno. Meutim, rezultati bi bili vei da je 7. korpus u poetku nastupanja dejstvovao prikupljenim snagama, a ne
Ludvig Kibler koji je dan ranije ranjen, komandant 188. brdske divizije general-lajtnant Vilhem fon Keslin, komandant 237. divizije general-lajtnant Hans fon Grevenic. Sva trojica su osueni u Jugoslaviji: Kibler i Keslin na smrt, a Grevenic na kaznu zatvora, pa puten na slobodu. Razoruavanje je vrila 8. divizija, dok su ostale jedinice zadrane na dotadanjim poloajima. Za sprovoenje zarobljenih Nemaca u zarobljeniki logor, kao i za obezbeenje komunikacija i magacina angaovana je 19. divizija. Uro Kosti, n.d., str. 414436; Zbornik NOR-a, tom II, knj. 15, dok. 283, tom XI, knj. 4 dok. 82 i 104 (napomena 22) i str. 622. 511 Od neprijateljskih snaga na prostoru Ljubljana, Novo Mesto, Koevje, selo Rakek nalazile su se razne nemake, etnike, nedievslce i domobranske jedinice ukupne jaine oko 17.000 ljudi, pod komandom generala SS i policije Ervina Rezenera. Uro Kosti, n.d., str. 445456.

razvuen na irokom frontu, ime je u znatnoj meri olakao neprijatelju povlaenje iz Dolenjske. Zakljuak Osloboenjem Kvarnerskih otoka, Istre, Trsta, Slovenakog primorja i izbijanjem na Sou, na celoj njenoj duini, a zatim prisilivi nemaki 97. armijski korpus na kapitulaciju, 4. armija je veoma uspeno i vrlo efektno, pre predvienog roka izvrila zadatak planiran u rijeko-transkoj operaciji. Time je u potpunosti izvrila zadatak koji je preci nju postavio vrhovni komandant Jugoslovenske armije maral Tito. Od posebnog je znaaja to su time, posle velcovnog ropstva, Istra i Slovenako primoi-je bili osloboeni kao sastavni deo nove Jugoslavije. Tom uspehu umnogome je doprinela injenica to su se, zbog posebnih politikih interesa Anglo-Amerikanaca u pogledu Istre, Trsta i Slovenakog primorja, borbena dejstva 4. armije izvodila u nastojanju da ona to pre izbije u dolinu Soe i time se u to veoj meri osujete namere zapadnih saveznika koje su bile usmerene protiv Jugoslavije. Politiko-strategijski ciljevi, realizovani kroz nastojanje da se pre saveznikih snaga izbije na reku Sou, tj. tamo gde se nalaze etnike granice Jugoslavije, dali su rijelco-transkoj operaciji obeleje strategijskog znaaja. Tim pre, to su jedinice 4. armije, u tim dosta tekim uslovima, trku" prema Tstu i dolini Soe u potpunosti dobile, oslobodivi Trst i izbivi na Sou pre dolaska saveznikih snaga. Od operativnih pokazatelja najvanije je podvui sledee: Kada je 21. aprila zauzeta Klana, izgledalo je da e se dalja dejstva 4. armije veoma povoljno razvijati i da e ona brzo izbiti na prostor Ilirske Bistrice i Podgrada a odatle najkraim putem u Trst. Meutim, neprijatelj je sveom 188. brdskom divizijom promenio odnos snaga i energinim protivnapadima odbacio jedinice 13. divizije iz Klane i ponovo poseo sva utvrenja i bunkere koji su branili prilaze Klani. Odbacivanjem jedinica 4. armije iz rejona Klane i vrstim dranjem tog prostora od strane jakih snaga neprijatelja, operativna situacija kod 4. armije svakim danom je postojala sve tea i ozbiljnija. Nije vie bilo onih brzih i smelijih operativnih poduhvata tuenja neprijatelja i izbijanja u njegovu pozadinu kao u liko-primorskoj operaciji. Vremenski, neuspeh kod Klane doveo je u pitanje ak izvrenje glavnog zadatka osloboenje Istre i Trsta. Zapoela je krvava i teka bitka od Klane do Rijeke bez pomaka dalje, postupak koji je izazvao teke rtve, naelo koje do tada nije poznato 4. armiji, zato je kritikovan njen tab. U toj situaciji umeao se lino vrhovni komandant maral Tito na iju je inicijativu, uz puno i brzo angaovanje taba 4. armije, dolo do naputanja bitke kod Klane i prenoenja teita napada na desno krilo operativnog rasporeda, kada je pravac glavnog udara armije usmeren preko Mauna na Sneniku da se jaim snagama, naroito tenkovima i artiljerijom, izbije u rejon Ilirske Bistrice i dalje za Trst i Sou, to je bilo smelo i izvodljivo. To je iznenadilo neprijatelja i dalo najbolje rezultate u ovoj operaciji. Neprijateljska odbrana je probijena na njenom najslabijem mestu, a desnokrilna grupacija 4. armije izbila je u slobodan operativni

prostor neprijatelja, stigla veoma brzo gotovo do spoljne odbijane Trsta, dobila u vremenu i sauvala se od velikih gubitaka. Ovome treba dodati i aktiviranje, istina, oslabljenog 9. korpusa i snaga Komande grada Trsta, ija su dejstva inila jedinstvo 4. armije na najznaajnijem mestu u operaciji, na teritoriji Trst Soa Gorica, gde je k r a j n j i cilj ofanzive 4. armije. Tu je sadejstvo izmeu jedinica koje su dejstvovale sa fronta i onih iz pozadine neprijatelja dobro organizovano i bilo uspeno izvedeno, to je dalo znaajne operativne rezultate i presudno je uticalo na brz i efikasan uspeh u osloboenju Trsta. Izbor vremena za poetak dejstava sa fronta i onih iz pozadine 9. korpusa i jedinica ilegalne Komande mesta Trsta dosta je pravilno odreen iako se smatra da se, u operativnom smislu, zakasnilo za nekoliko dana i da se moglo stii na Sou ranije i jaim snagama. I u tom veoma delikatnom periodu, rukovoenje operacijom i komandovanje jedinicama 4. armije bilo je na potrebnoj visini iako nije bilo jednostavno, jer su se vodile presudne box-be kod Rijeke, u Trstu i prema Ljubljani i Celovcu, Oseao se neposredan i pravilan uticaj taba 4. armije, ali ne i njegova najbolja procena situacije kod Klane. Komandovanje divizijama je bilo vrlo dobro i njihovi komandanti su se uspeno snalazili i donosili pravilne i brze odluke. Komandanti brigada i bataljona su svesrdno i sa najveim zalaganjem izvravali sve odluke, zapovesti i nareenja. Jedinice su sa najveim portvovanjem, hrabro i sa zalaganjem realizovale te planove i zadatke. to se tie neprijatelja i njegovih operativnih postupaka, potrebno je istai da je komandant Grupe armija E" general-pukovnik Ler, strahujui od brzog prodora 4. armije u Istru i mogunosti da se ona orijentie dalje ka Postojni i Ljubljani i time ugrozi snage izmeu Drave i Save, previe dugo i uporno zahtevao od 97. korpusa da po svaku cenu brani oblast Rijeke, angaujui se glavnim snagama na frontu izmeu Snenika i mora, i na taj nain uspori nastupanje 4. armije. U poetku je to bilo neophodno i operativno nuno, ali kada se prodorom krilnih grupacija 4. armije ta utvrena neprijateljska linija izmanevrisala, svako dalje zadravanje 97. korpusa na rijekom frontu bilo je necelishodno i dalo bi bolje rezultate da se povukao na Karavanke i tu organizovao odbranu ali samo uz uslov da je tako neto odobrila visa komanda s obzirom na politike motive i potrebe, a i suprotna ratujua strana. Komandant 97. korpusa je to uvideo i zatraio od generala Lera da mu odobri izvlaenje, to je on odbio zahtevajui da se i dalje brani rejon Rijeke radi grupacije u dolini Save. Svakako da general Ler time nije mislio da 97. korpus prepusti njegovoj sudbini, jer je nameravao da u rejon Ljubljane grupie jae snage kojima bi u datom momentu pomogao izvlaenje 97. korpusa. Jezgro tih snaga trebalo je da bude 7. SS divizija, koja je sa fronta na Ilovi ve bila upuena za Ljubljanu. Ali, zbog snanog pritiska 2. armije u rejonu Karlovca, Nemci su bili prisiljeni da je skrenu od Zagreba, ka Karlovcu. Usled toga 97. korpusu nije nita drugo preostalo nego da, kada se odobri, pokua sopstvenim snagama da se probije sa rijekog fronta ka Ljubljani, Svakako je u operativnom smislu zakasnio jer da je krenuo nekoliko dana ranije, imao bi vie izgleda da se probije

nego onda kada je 3. m a j a poelo povlaenje, poto je krajem aprila deo snaga 4. armije bio angaovan u borbama za Trst, a pravac od Rijeke i Postojne za Ljubljanu bio je manje-vie prazan. Mogao je svakako, uz bolju procenu i smelije rukovoenje, ranije poeti da se izvlai 97. armijski korpus sa rijekog fronta, naroito kada su 28. aprila kapitulirale nemake snage u severnoj Italiji i posle prodora 4. armije ka Trstu i Soi. Dalje zadravanje 97. korpusa na prostoriji Rijeka Klana nije bilo potrebno, odnosno nije vie to bila oprativna nunost. Kada je ve poao u proboj, 97. korpus je morao da izvlai sa sobom i glomaznu komoru, bez koje nije mogao sa masom od 20.000 vojnika, to je dovelo do zalcravanja komunikacija. To je usporilo, a delimino i onemoguilo manevar i bri pokret njegovih operativnih sastava to je ubrzalo operativnu krizu, a onda i slom. Nasuprot takvom radu 97. korpusa, 4. armija je manevrom snaga izvlaila jedinice sa pojedinih odseka obrua okruenja i pojaavala snage na pravcu neprijateljskog proboja. Pored toga, blagovremeno ojaavanje 4. armije 29, hercegovakom i 7. i 8. divizijom 4. korpusa, na emu je insistirao maral Tito, dalo je veliki doprinos u zarobljavanju nemakog 97. korpusa. U operativnom pogledu pokazala se mogunost uspenog manevra itavih divizija, i to na veim daljinama 29. divizije iz rejona Sarajeva koja se kretala bez motorizacije, bez obzira to su te jedinice izvuene iz borbe kod Sarajeva i od Karlovca. Operativni postupak 4. armije za okruenje i prisiljavanje na bezuslovnu kapitulaciju 97. korpusa kod Ilirske Bistrice, izvedeno pre zvanine kapitulacije nacistike Nemake, klasina je operacija izvedena po naelima ratne vetine drugog svetskog rata. U svojoj ofanzivi je 4. armija pred sobom unitila 1 dva nemaka korpusa, i to 15. brdski u Lici, Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju i 97. brdski koji je, poraen na frontu, bezuslovno kapitulirao i pi-edao se 4. armiji. Ovim je etiri nemake i dve ustako-domobranske divizije s oko 130.000 vojnika uniteno. Stoga se ofanziva 4. armije smatra velikom bitkom unitenja neprijatelja,512 zato je maral Tito vie puta pohvalio. Uspehu 4. armije znatno je doprinela Juggslvenska mornarica u borbama na severnom jadranskom vojitu, a naroito to je obezbedila uredno prebacivanje trupa u desantnim dejstvima^ Najvee je bilo prevoenje 9. divizije i mornarikodesantnih jedinica na istonu obalu Istre, kao i u snabdevanjti pomorskim putem. Na tim zadacima snabdevanja513 dosta je bio angaovan Glavni tab Hrvatske koji se nalazio u
Nemako-kvislinki gubici u rijelco-transkoj operaciji bili su: poginulih 17.865 i zarobljenih 52.458 vojnika i stareina; zaplenjeno je 22 tenka, 1.100 topova i minobacaa, 3.440 mitraljeza i pulcomitraljeza i oko 32.000 puaka. Jedinice JA imale su 1.643 poginula, 5.269 ranjenih i 272 nestala borca i stareine. Oslobodilaki pohod na Trst, Beograd 1952, str. 151337; Uro Kosti, n.d., str. 514515; Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 604635; Zavrne operacije, str. 611656. 513 U borbama kod Trsta, jedinice 4. armije su zaplenile: 1.742 dvoosovinskih kola, 56 dvokolica, 1.100 kamiona, 1.454 konja, 17 poljskih kuhinja, 15 vagona, 9 tona i 8 magacina hrane, 138 vagona puane i druge municije, 24 vagona razne opreme, 4.600 pari uniformi, 24 lokomotive i 620 eleznikih vagona i drugo.
512

Zadru, kao i vlada federalne Hrvatske iz Splita i ZAVNOH iz ibenika. Znaaj ovoga za operacije 4. armije je tim vei jer su u to vreme zapadni saveznici potpuno uskratili brodsku pomo, zatim podrku iz vazduha i od 25. aprila prestali su da alju hranu i municiju divizijama 4. armije samo da bi je zaustavili da ne stigne do Soe.514 Vazduhoplovna podrka 1. i 2. eskadrile sa ukupno 160 avio-poleta do 26. odnosno 28. aprila bila je preskromna. Posle ovih datuma Komanda 281. vinga BAF nije davala zadatke 1. i 2. eskadrili JA, iako su drugi skvadroni leteli normalno. Dejstva avijacije nisu dola do veeg izraaja jer, pored objektivnih, od velikog uticaja bili su subjektivni razlozi. Njena pomo mogla je biti znatno vea u napadima na nemake kolone u pokretu, a naroito za vreme proboja 97. korpusa prema Ilirskoj Bistrici. Meutim, savezniki avioni su ih nadletali, kruili iznad njih i nisu ih napadali. To se dogodilo i sa nemakim garnizonom okruenim u rejonu Pule. Takav postupak je samo podizao moral kod neprijatelja, a stvarao nedoumicu kod jedinica 4. armije. Zbog neaktivnosti saveznike avijacije u podrci jedinica 4. armije, a da bi se izbegle sopstvene rtve, vrhovni komandant maral Tito je 6. m a j a naredio naelniku Generaltaba da ubudue ne trai sadejstvo saveznike avijacije, a od feldmarala Aleksandera je traio da savezniki avioni obustave svako nadletanje zone operacija Jugoslovenske armije. 515 Oslobodivi Liku, Gorski kotar, Hrvatsko primorje i sve otoke severnog Jadrana, Istru, Slovenako primorje, Trst i znatan deo Slovenije, stigavi ak do Celovca, 4. armija je izvrila strategijski zadatak u veem obimu nego to je pred n j u postavljen u poetku zavrne ofanzive Jugoslovenske armije. Ove operacije 4. armije izvedene su u najsloenijim vojno-politikim uslovima i najdelikatnijim diplomatskim okolnostima. Uz to, dejstvujui na posebnom strategijsko-operativnom pravcu, bez neposredne vrste veze sa ostalim jugoslovenskim armijama, tab 4. armije bio je, vie od tabova ostalih armija, samostalan u planiranju i izvravanju zadataka koje je dobio neposredno od Vrhovnog komandanta ili koje je postavljao Generaltab Jugoslovenske armije. Radi toga je maral Tito u tab 4. armije uputio svog delegata general-lajtnanta Arsa Jovanovia, naelnika Generaltaba Jugoslovenske armije. Izvrenje zadataka 4. armije, ija je operativna dubina iznosila oko 300 km, bilo je oteano i injenicom to su se borbena dejstva odviU borbama za sam Trst zaplenjena su 592 vagona hrane i jo 52 magacina hrane, 171 vagon municije, 18 vagona druge opreme, 35 putnikih automobila, 783 kamiona, 400 konja, 161 motocikli, 3 lokomotive i 320 eleznikih vagona i 5.000 pari nove odee. Na sektoru Trsta zaplenjeno je 5 parobroda punih materijala. Nikola Ani, Snabdevanje jugoslovenske 4. armije u ofanzivi u prolee 1945. godine, VIG, 3/1983, str. 116127. 514 U rijeko-transkoj operaciji utroene su sledee koliine municije: 14.207 granata za artiljerijska orua svih kalibara, 41.376 minobacakih granata, 24.897 runih bombi, 441.480 metaka za protivtenlcovska orua (topove i mitraljeze, koji su uglavnom bili angaovani za gaanje zemaljskih ciljeva, 11.917 protivtenlcovskih granata za runa protivtenlcovska sredstva, 101.100 metaka za automat i 2,575.750 puanih i mitraljerskih metaka. Nikola Ani, n.., str. 119. 515 Zavrne operacije za osloboenje Jugoslavije Uesnici govore, VINC, Beograd 1986, str. 450462. Zbornik NOR-a tom II, knj. 15, dok. 272.

jala na brdskoplaninskom zemljitu, a ogranienim brojem komunikacija i sa neprijateljskim snagama rasporeenim po celoj dubini armijskog zadatka. Uz to, odnos snaga je u celini bio nepovoljan za jedinice 4. armije, jer je ona 20. marta imala oko 70.000, a sredinom m a j a oko 95.000 boraca, dok su snage 15. brdskog i 97. brdskog armijskog korpusa, sa ostalim potinjenim jedinicama, iznosile oko 133.000 vojnika. to znai da je 4. armija imala pred sobom brojano nadmonijeg neprijatelja, rasporeenog na fortifikacijski jakim poloajima du planinskih masiva, ponajvie pripremljenim za odsudnu odbranu. To je zahtevalo da se neprijatelj tue bonim i obilaznim manevrima, napadima iz pozadine, okruenjem i unitenjem po delovima i to na mestu gde se nalazi, a ne frontalnim potiskivanjem na sledee poloaje. Prema poetnom operacijskom planu, 4. armija je trebalo da do 15. maja, odnosno za 57 dana izbije u dolinu Soe, tempom napada od 5 km na dan, to je odgovaralo proeku napada na takvom zemljitu u toku drugog svetskog rata. Meutim, 4. armija je to izvela za 43 dana, tj. do 1. m a j a 1945, kada je izbila u Trst i u dolinu Soe. Time je prosean tempo napada povean na 7 km na dan, a ako se uzme da je ofanziva 4. armije zavrena kapitulacijom 97. armijskog korpusa (7. maja), onda je ofanziva 4. armije trajala 49 dana, pa je zadatak izvren 8 dana ranije, a tempo napada iznosio 6 km na dan. Tako zamani uspesi, u relativno kratkom vremenu, mogli su se postii pre svega visokim moralnim, borbenim i strunim kvalitetima jedinica i celokupnog komandnog sastava 4. armije i jedinica koje su sa n j o m sadejstvovale. Politiki svesni, hrabri i izdrljivi borci 4. armije, oduevljeno doekivani i podravani od naroda krajeva kroz koje su prolazili, a posebno od stanovnika Istre, Trsta i Slovenakog primorja, davali su sve od sebe, nadmaujui sve vaee norme za pokret i izdrljivost jedinica. Znali su da borbe kod Bihaa, Gospia, na Lubanu kod Klane ili na bilo kojem drugom mestu vode za osloboenje Istre, Trsta i Slovenakog primorja, za pravedne granice Jugoslavije na reci Soi, za ostvarenje Titovih rei Tue neemo svoje ne damo!"

KARLOVAKA OPERACIJA (shema 84) Karlovaka operacija obuhvata napadna borbena dejstva Karlovake grupe divizija jugoslovenske 2. armije, jaine oko 25.000 boraca, protiv jedinica nemakog 91. korpusa, oko 15.000 vojnika, voena od 30. aprila do 7. maja 1945. za osloboenje Karlovca sa irom okolinom. Poetkom 1945, godine u Karlovcu se nalazila 13. ustako-domobranska divizija, gde je krajem marta premeten iz Naica tab 91. armijskog korpusa, a posle se od Bihaa tu prebacila 104. lovaka divizija. Usmeravanje ka Karlovcu 104. divizije proisteklo je iz uverenja taba Grupe armija E" da e 4. armija, koristei se irokim otvorom izmeu Bihaa i Gospia, usmeriti svoja dejstva na sever u pravcu Karlovca i dalje ka Zagrebu. Polazei od takve pretpostavke Nemci su nasto-

jali da na podruju Karlovca prikupe jae snage sa kojima bi se mogli suprotstaviti 4. armiji i obezbediti Zagreb od napada sa juga. U to vreme neprijatelj je u rejonu Karlovca ve imao, pored 13. ustako-domobranske divizije, nemaki 20. lovaki puk, 4. policijski puk, 96. desantni pionirski bataljon, ukupno oko 15.000 vojnika. Odbranom Karlovca rukovodio je tab 91. armijskog korpusa, pod komandom generala Verner fon Erdmansdorfa. Spoljni odbrambeni pojas protezao se linijom eleznilca stanica Skakavac Vukmani Brailovi Generalski Stol Lee Bosiljevo, sa krilima naslonjenim na reku Kupu. Poloaje na ovoj liniji branili su od eleznike stanice Skakavac do sela Brailovi nemaki 2. i 4. policijski puk, sa manjim delovima ustaa, od Brailovia do Lea nemaka 104. lovaka divizija, od Lea do desne obale Kupe 1. bataljon 20. lovakog puka i 96. pionirski bataljon. U rejonu sela Netretia nalazio se tab za obuku sa dva bataljona 392. legionarske divizije, a u selu Ozalj bili su delovi 13. ustako-domobranske divizije.516 Najjae je bio branjen pravac Generalski Stol Karlovac jer je Generalski Stol bio pretvoren u jaku otpornu taku i posednut jaim snagama, zbog toga to je otuda oekivao napad 4. armije. U direktivi vrhovnog komandanta marala Tita od 22. aprila, 2. armiji je postavljen zadatak da nastavi energino nadiranje optim pravcem Karlovac Novo Mesto i dalje prema severozapadu", da razbije neprijateljske snage na prostoru donjeg toka reke Une, du desne obale reke Save i rejonu Karlovac.517 Druga armija, u iji su sastav ule 3, 4, 10. i 39. divizija iz 2. i 5. korpusa i 34. divizija iz 4. korpusa, izbila je do 24. aprila na reku Unu i na karlovaki pravac. Radi efikasnijeg lcomandovanja snagama na odvojenim prvcima nareeno je da se formiraju dve operativne grupe: Unska operativna grupa 23, 28, 39. i 45. divizija, radi forsiranja Une i prodiranja ka Zagrebu, a Karlovaka operativna grupa 3, 4, 10. i 34. divizija, radi napada na Karlovac. Operativna zamisao taba 2. armije za predstojea dejstva bila je da se Unskom operativnom grupom divizija, posle likvidiranja neprijateljskih uporita na reci Uni, izbijanja na teritoriju Turopolja, presee komunikacija Zagreb Karlovac i napadne Karlovac sa severoistoka, obezbeujui se sa pravca Zagreba, a da se Karlovaka operativna grupa divizija -to pre prebaci na prostoriju Tounj Ogulin Vrbovsko i odatle usmeri dejstva na neprijateljske snage u rejonu Karlovca. Tom zadatku se moralo odmah pristupiti, bez obzira na razvoj situacije kod Unske operativne grupe divizija. U vreme formiranja Karlovake operativne grupe 3. divizija nalazila se u rejonu Bihaa, 4. divizija u rejonu Sanslcog Mosta, 10. divizija u
516 Iz Zagreba su u Karlovac bili upueni i delovi 7. SS divizije Princ Eugen", delovi 369. divizije i oko 2.000 crnogorskih etnika, ali do njihovog angaovanja nije dolo. Uro Kosti, n.d., str. 8889. Zbornik NOR-a, tom XI, knj. 2., str. 365366, 370371.

pokretu od Banjaluke ka Sanskom Mostu. Jedino je 34. divizija 4. korpusa bila u rejonu Ogulina. Divizijama su predstojali dugi i naporni marevi (70 do 120 km) u zoni ispresecanoj renim tokovima i ogranienim brojem pute va koji su bili u loem stanju. Uprkos tome, sve jedinice su do 29. aprila stigle i prikupile su se na prostoriji Tounj Ogulin Vrbovsko.518 Da bi to pre otklonio opasnost koju su predstavljale snage u rejonu Karlovca po bok i pozadinu 4. armije, koja je u to vreme prodirala prema Trstu, Vrhovni komandant je 27. aprila naredio tabu 2. armije da se to pre prebaci u rejon Ogulina i odmah preduzme operaciju za osloboenje Karlovca, a da Unska operativna grupa divizija izbije juno od Zagreba i bez zadravanja produi nastupanje prema Samoboru. 519 Prilikom podilaenja Karlovcu utvreno je da se teite neprijateljske odbrane nalazi u rejonu Generalskog Stola, pa je tab 2. armije odluio da glavni napad usmeri na front izmeu reka Korane i Mrenice, a zatim bonim manevrom izbije u pozadinu snaga u irem rejonu Generalskog Stola i tu je razbije. Istovremeno, prodorom krilnih divizija (10. i 34) trebalo je presei neprijateljske odstupne komunikacije severno i zapadno od Karlovca, pa koncentrinim napadom okruiti neprijatelja u bliem rejonu Karlovca i tu ga unititi. Sa prostorije koncentracije Tounj Ogulin Vrbovsko, divizije su se, 30. aprila i 1. maja, pribliile prednjem k r a j u spoljne odbrane Karlovca, i to: 10. divizija na odseku eleznilca stanica Skakavac s. Brailovi, sa zadatkom ienja neprijateljskih uporita izmeu Kupe i Korane; 4. divizija da izmeu reka Korane i Mrenice, na odseku s. Suevii Perjasica Sedlari napadne optim pravcem Perjasica Gornja Sia Duga Desa; 3. divizija na odseku izmeu reke Mrenice i reke Dobre sa zadatkom da napada optim pravcem Donje Dubrave Generalski Stol Karlovac; 34. divizija (potiskujui slabije neprijateljske delove sa linije Lee Bosiljevo) prednjim delovima izmeu reke Dobre i reke Kupe, na odseku Straa Toni Vukova Gorica da napada optim pravcem Vukova Gorica Ozalj. Armijska artiljerija Motorizovana grupa (20 orua) iz rejona Donje Dubrave s. Vueli s. Potok s. Zatezne/trebalo je da dejstvuje protiv neprijateljske artiljerije ispred fronta napada 4, 3. i 34. divizije, a po potrebi da ojaava dejstvo artiljerije za neposrednu podrku 4. i 3. divizije i Mehanizovana grupa (7 orua) u armijskoj artiljerijskoj rezervi.520 - ' Karlovaka operacija voena je u zoni: Generalski Stol Skakavac Ozalj Bosiljevo, irine 25 do 30 km i dubine 35 km. Trajala je osam dana, tj. od 30. aprila do 7. maja 1945. S obzirom na to kako je tab 2. armije planirao i usmeravao dejstva jedinica i kako je operacija izvedena postoji neprekidnost dejstava, bez znaajnijih promena u grupisanju snaga tokom operacije.
518 Ljubo Vukovi, Dragi Gajevi, Kratak pregled operacija Druge armije u zavrnim operacijama Jugoslovenske armije za osloboenje Jugoslavije, VIG, 23/1955, str. 175178; Zbornik NOR-a, tom XI, knj. 2, dok. 34, 64, 69, 112'. 519 Zbornik NOR-a, tom II, knj. 15, dok. 242, 244-, 245. 5M Zbornik NOR-a, tom XI, knj. 2., dok. 72, 73, 77, 80, 81, 85, 87, 88.

Napad 3. divizije na pravcu Generalski Stol izveden 29. aprila bio je odbijen, pa je tab 2. armije teite napada preneo na pravac 4. divizije prema Brailoviu, sa ciljem da probojem neprijateljske odbrane na ovom pravcu izmanevruje uporite u Generalskom Stolu. Zbog toga je 4. diviziju ojaao sa dve baterije iz 3. divizije. Tridesetog aprila oko 7 sati 4. divizija je preduzela napad na neprijateljski poloaj na liniji Suevii Perjasica Gornja Sv. Ilija tt. 277 i u toku dana ga uspela probiti i zauzeti Perjasicu. Nou izmeu 30. aprila i 1. maja 7. brigada 3. divizije, u rejonu selo Goriice, prebacila se na desnu obalu Dobre. Uz sadejstvo ove brigade u pozadini neprijatelja 3. divizija preduzela je napad na Generalski Stol i prinudila neprijatelja da se nou 1/2. m a j a povue u pravcu Karlovca. Za to vreme 4. divizija razbila je ispred sebe neprijateljske snage i 2. m a j a izjutra nastavila nadiranje ka Karlovcu. Istovremeno je 10. divizija proterala neprijateljske delove i zauzela eleznilcu stanicu Skakavac, sela Vulcmani i Tuilovi, a 34. divizija krenula je na pravcu Netretica. Talco su sve divizije 2. maja do 18 sati izbile pred liniju blie odbrane Karlovca: Broani Cerovac Duga Resa Novi Grad Netreti i sledee noi 2/3. m a j a nastavile pritisak na elom frontu, a 3. maja, u estokim borbama, ovladala neprijateljskom odbranom. Kod sela Broani 10. divizija se prebacila preko Kupe i na levoj obali uspostavila mostobran, dole je 34. divizija zauzela sela Pietlce i Svetie, jednom brigadom izbila u rejon sela Gornje Polcupje i Zorlcovac, a sa dve brigade napala Ozalj. etvrtog m a j a zauzela je Ozalj, forsirala Kupu, preduzela nastupanje u pravcu sela raganii i napala neprijatelja u selu Gornja Kupina. U toku 4. i 5. maja borbe su nastavljene nesmanjenom estinom. Naroito je ogorene borbe vodila 4. divizija na liniji Turjanslca Brda Vinica Mrenica. Ona je, posle vie juria, nou 5. m a j a uspela da odbaci neprijatelja i da ga prinudi na povlaenje u Karlovac. Poto su u toku dana izvrene pripreme, sve divizije su nou 5/6. maja preduzele opti napad na Karlovac i u ulinim borbama uspele da ga do jutra 6. m a j a oslobode, osim severnog dela. Neprijatelj se sa jakim snagama zadrao du komunikacije Karlovac Samobor, uspevi da odbije napade krilnih divizija 10. i 34. divizije. Naroito uporno je neprijatelj branio mostobran na desnoj obali Kupe, na komunikaciji za Zagreb. estog maja, 23. divizija je u rejonu sela Klina izbila na komunikaciju Karlovac Zagreb i napala neprijatelja koji se povlaio Ica Zagrebu. Izbijanjem 23. divizije u ovaj rejon neprijatelj je bio primoran da se, nou 6/7. maja, uurbano povue prema Samoboru, poto je prethodno odbacio 10. i 34. diviziju sa komunikacije Karlovac Samobor. Iste noi je osloboen i severni deo Karlovca, gde su neprijateljski delovi uniteni. Tog dana (7. maja) voene su estoke borbe na prostoriji izmeu Kupe i sela Klina. Time je zavrena karlovaka operacija. 521
521 Zavrne operacije, str. 699706; Oslobodilaki rat, knj. 2., str. 641643; Ljubo Vukovi, Dragi Gajevi, n.., 155183,

U to vreme je Uniska operativna grupa divizija 2. armije, poto je oistila donji tok Une, brzo prodirala uz desnu obalu Save ka Zagrebu. Ona je 5. i 6. m a j a oslobodila Sunju, Petrinju, Sisak i niz mesta u gornjem toku Kupe i izbila na komunikaciju Karlovac Zagreb, spreivi time neprijateljske snage da se iz Karlovca povuku prema Zagrebu.522 Zakljuak. Osloboenjem Karlovca neprijatelj je izgubio poslednje jako uporite koje je titilo Zagreb od juga, a 2. armija je mogla pristupiti gonjenju neprijatelja zapadno od Zagreba prema Celju i Kranju. Time je otklonjena opasnost po bok i pozadinu 4. armije, to je i bio glavni cilj operacije. Odbrana Karlovca bila je dobro organizovana i jakim snagama vrlo uporno branjena, kako na frontu tako i po dubini. Manevrisanje snaga Karlovake grupe divizija bilo je oteano zbog tekog terena, kao i zbog dubokih i strmih dolina reke Kupe, Dobre, Mrenice i Korane. Zapravo, karakteristino je da su se dejstva divizija odvijala izmeu reka: Kupe i Korane (10. divizija), Korane i Mreice (4. divizija), Mreice i Dobre (3. divizija) i izmeu Dobre i Kupe (34. divizija). Ali, i pored toga, Karlovaka grupa divizija uspela je, posle vrlo tekih danononih borbi, da slomi najjai odbrambeni pojas na junim prilazima Zagrebu. Iako nije dolo do potpunog okruenja i unitenja svih snaga neprijatelja, uspeh je bio zadovoljavajui. 523 Karakteristino je da je 2. armija u dosta kratkom vremenu uspela da pripremi i izvede karlovaku operaciju i, bez obzira na sve slabosti, uspeno je zavri i tako posredno sadejstvuje sa 4. armijom i neposredno 1. armijom i ubrza osloboenje Zagreba. Odluka da se izmanevrie najjae nemako uporite u spoljnoj odbrani Karlovca Generalski Stol bila je pravilna i dala dobre rezultate. Prodorom 23. divizije Unske operativne orupe divizija u rejon sela Klina preseena je komunikacija Karlovac Zagreb preko Jastrebarskog, a dejstvima na prostoriji izmeu Kupe i sela Klina naneti su gubici nemalcim snagama koje su se povlaile prema Samoboru. Time je 23. divizija neposredno sadejstvovaja sa Karlovakom operativnom grupom divizija i doprinela veem "fcphu u karlovakoj operaciji. Meutim, iako je prodorom 10. divizije sa-istoka i 34. sa zapada na komunikaciju Karlovac Jastrebarsko bila odseena odstupnica nemakim snagama iz Karlovca, one su se tom komunikacijom povukle ka Samoboru, ime je samo deo nemakih snaga koje su branile Karlovac uniten i zarobljen.
522 Velimir Kneevi, Operacije Druge armije u zavrnoj operaciji, Vojno delo, 4/1985, str. 8991; Zbornik NOR-a, tom XI, knj. 2, dok 91. 523 Nemako-kvislinke snage imale su sledee gubitke: oko 3.640 poginulih i oko 420 zarobljenih; Karlovaka operativna grupa divizija imala je 531 poginulog, 1.670 ranjenih i 67 nestalih ukupno 2.269 izbaenih iz stroja. Ukupni gubici Nemaca i ustaa pred frontom itave 2. armije, od 30. aprila do 7. maja, iznose nekoliko hiljada poginulih i oko 8.500 zarobljenih. Ljubo Vukovi, Dragi Gajevi, n.., str. 181; Velimir Kneevi, n.., str. 93; Zbornik NOR-a, tom XI, knj. 2, dok. 91, 96, 107, 109, 110.

OKRUENJE I ZAROBLJAVANJE GRUPE ARMIJA E" U SEVEROZAPADNOM DELU JUGOSLAVIJE (shema 85) Okruenje i zarobljavanje nemake Grupe armija ,,E'' obuhvata napadna borbena dejstva 1, 2, 3. i dela 4. armije i 4. operativne zone Jugoslovenske armije (oko 500.000 boraca), voena od kraja aprila do 15. maja 1945, u severozapadnom delu Jugoslavije, radi zatvaranja i stezanja obrua oko 400.000 pripadnika Grupe armija E", kao i zarobljavanja oko 340.000 nemakih i kvislinkih vojnika. U drugoj polovini aprila 1945. opta situacija na evropskom ratitu bila je takva da se uskoro oekivao slom nacistike Nemake. Glavne snage Crvene armije su sa istoka i saveznika sa zapada nadirale su ka Berlinu, a u Italiji saveznici su probili nemaki front i 24. aprila gonili Nemce severno od reke Poa. Na frontu u Jugoslaviji nemaka Grupa armija E" povlaila se pod udarcima Jugoslovenske armije prema Austriji. Izvlaenjem 21. brdskog armijskog korpusa iz doline Bosne znatno su ojaane nemake snage pred frontom 1. i 3. armije, i stvoreni su povoljniji uslovi za povlaenje. Komandant Grupe armija E" stavio je pod komandu taba 21. korpusa sve nemake i kvislinke snage na frontu jzmeu Drave i Save i naredio da posedne poloaje na liniji Drava Bilo-gora Ilova Novska r. Sava. Na toj liniji i na levoj obali Une do Novog trebalo je zadrati nastupanje jugoslovenske 1,2. i 3. armije, radi dobitka u vremenu za organizaciju i preduzimanje urednog povlaenja ka Zagrebu. tab 34. armijskog korpusa prebaen je u Ljubljanu, gde je trebalo da organizuje odbranu tog podruja. Pored manjih policijskih i posadnih jedinica, na tu prostoriju trebalo je da stigne i 7. SS divizija. Do 26. aprila tab 21. brdskog armijskog korpusa uspostavio je front od Drave, rekom livom do Save, na tzv. Zvonimirovoj liniji u sledeem rasporedu: 15. kozaki korjms bio je na odseku Drava Radoti: 11. vazduhoplovna divizija na odseku od Gradine do Zrinskog; 22. peadijska divizija branila se na odseku od Zrinskog do Grubinog Polja;, 369. legionarska i 1. ustako-domobranska divizija bile su na odseku desnom obalom Ilove do Trunaica; 7. i 9. ustako-domobranska divizija na odseku Turnaica Veliko Vukoje, 181. peadijska divizija na odseku Marino Selo Janja Lipa, 3. ustako-domobranska divizija na odseku Bujavica Novi Grabovac, 41. peadijska divizija na odseku Planica reka Veliki Srug, 963. tvravska brigada nalazila se na prostoriji reka Veliki Strug Jasenovac, dok je 7. SS divizija bila istono od Kutine, 5. ustako-domobranska divizija istono od Bjelovara, a 8. i 17. ustako-domobranska divizija u korpusnoj pozadini, na obezbeenju komunikacija. Na junom krilu, u produenju fronta u Bosni, od ua Une u Savu do Bosanskog Novog pred frontom jugoslovenske 2. armije, nalazili su se delovi 373. legionarske i 4. ustako-domobranske divizije. Ove

snage su branile uporita Bosansku Bubicu, Bosansku Kostajnicu, Dobrjjin i Bosanski Novi.524 Na levom krilu strategijskog fronta Jugoslovenske armije, ispred 4. armije, nemaki 97. brdski armijski korpus uporno je branio Ingridovu liniju", s ciljem da onemogui izbijanje 4. armije ka Trstu i Soi. Na toj tzv. Zvonimirovoj liniji angaovano je 14 nemakih i 11 ustako-domobranskih divizija, a po dubini Srpski dobrovoljaki korpus, etnike snage ujia, Rupnikovo domobranstvo i ostale nemake i ustalco-domobranske snage ukupno oko 400.000 vojnika. U dogovoru sa poglavnikom NDH Antom Paveliem, general-pukovnik Aleksandar Ler, komandant Grupe armija E", odluio je da udruenim nemakinr i ustako-domobranskim snagama po svaku cenu brani Rijeku i Zagreb do dolaska zapadnih saveznika. U sluaju nepovoljnog razvoja dogaaja, ustake snage bi se preko Like zabacile iza lea Jugoslovenskoj armiji i produile borbu, dok bi nemake vodile borbu za odbranu Austrije. U svojoj zapovesti vojnicima od 29. aprila Ler je, izmeu ostalog, rekao da se na Zvonimirovoj liniji vodi odluujua borba za odbranu junog bastiona Rajlia" i da sa te linije nema odstupanja. Slian proglas vojnicima izdao je i Ante Paveli, navodei da e hrvatske trupe sa ove linije u zgodnom momentu prei u opi napad u svrhu osloboenja privremeno naputenih dijelova domovine". Generaltab Jugoslovenske armije uporno je nastojao da ostvari operativnu zamisao o okruenju i unitenju nemakih i kvislinkih snaga na teritoriji Jugoslavije. Zbog toga je direktivom od 20. aprila naredio 4. armiji da forsirano nadire ka Trstu, da izbije na reku Sou, gde su se ve nalazile snage 9. korpusa. Prvoj armiji je nareeno da to pre izbije u rejon Zagreba, 3. armiji da goni neprijatelja kroz Podravinu, a 2. armiji da to energinije nadire prema Karlovcu i Novom Mestu.525 Dejstvujui u duhu direktive Generaltaba, gonei neprijateljske snage koje su se povlaile 3, 1. i 2. armija izbile su 25. aprila na liniju Drava Bilo-gora Ilova Una u sledeem rasporedu: 3. armija bila je sa 51. divizijom na odseku Novi Marof Lozan, 33. divizija u rejonu Gremuinskih Vinograda, 32. divizija kod Brzaje, 16. divizija blizu ibenika, 12. divizija izmeu malog Grevca i Grubinog Polja, 4. divizija u rejonu Grubino Polje a 36. divizija na liniji Virovitica pii Bukovica, u armijskoj rezervi; 1. armija nalazila se sa 5. divizijom u rejonu Veliki i Mali Zdenci, 6. proleterska "divizija bila je u rejonu Klokoevac Tomaica, 48. divizija u rejonu Hrastovac Uljanik; 42. divizija u rejonu Brekinska Brezina, 1. proleterska divizija u rejonu Brezovac Krike, 21. divizija u rejonu Rajia a l i . divizija u Lipiku; 2. armija nalazila se sa 45. divizijom u pokretu prema Bosanskoj Dubici, 28. divizija u pokretu prema Bosanskoj Kostajnici, 23. divizija u pokretu ka Dobrljinu a 39. divizija u pokretu prema Bosanskom Novom.526
524 525

Oslobodilaki rat, knj. 2., str. 636638. Zbornik NOR-a, tom II, knj. 15, dok. 223, 226, 262, 276.

Nastavljajui dejstva 1. armija je 26. i 27. aprila forsirala Ilovu i izbila na njenu desnu obalu od Velikih Zdenaca do Garenice. Trea armija je od 26. do 29. aprila izvrila proboj neprijateljskog fronta na grebenu Bilo-gore i time kompromitovala njegovu odbranu izmeu Drave i Bilo-gore. Druga armija, u iji su sastav ule jo i 3, 4, 10. i 39. divizija iz 2. i 5. korpusa, izbila je do 24. aprila na Unu i karlovaki pravac da produi gonjenje i presee komunikaciju Zagreb Karlovac. Unska operativna grupa (23, 28, 39. i 45. divizija) imala je zadatak da forsira Unu i dejstvuje desnom obalom Save u komunikaciji Zagreb Karlovac. Izbijanjem delova 1. armije na desnu obalu Ilove bila je ugroena glavna odstupna komunikacija neprijatelja ka Zagrebu, jer bi njenim presecanjenr i prodorom u rejon Ivani-Grada bile odseene sve neprijateljske snage koje se zateknu juno od Moslovake gore. S druge strane, ve 27. aprila bilo je jasno da je nemaki 97. armijski korpus poluolcruen u rejonu Rijeke, a pozadina 21. brdskog armijskog korpusa ugroena od Karlovca. Zbog toga je komandant Grupe armija ,,E" naredio da se 7. SS divizija prebaci u rejon Karlovca umesto na prostoriju Ljubljana. Verovatno je ovim bilo uslovljeno i povlaenje celog 21. brdskog armijskog korpusa sa Ilove ka Zagrebu. Da bi izvlaenje ostvarili organizovano, Nemci su izvrili protivudar koji je naneo izvesne gubitke 1. armiji i tako zadrao njeno nastupanje za nekoliko dana. Posle tog napada 30. aprila Nemci su poeli izvlaenje. Osetivi povlaenje neprijatelja, 1. armija je od 1. do 4. m a j a prela u napad i gonjenje ka azmi i Kutini, koje je oslobodila do 7. maja i nastavila nastupanje ka Zagrebu. Neprijatelj je ovim protivudarom 527 ostvario svoju nameru, zadravi nastupanje 1. armije za nekoliko dana. Njegovo organizovano povlaenje ka Zagrebu poelo je 30. aprila uvee. Od 1. do 4. maja, na frontu od Grubinog Polja do Banove Jaruge, 1. armija prela je IIOA'U, zauzela Garenicu i Banovu Jarugu i nastavila gonjenje prema azmi i Kutini. Trea armija, nakon proboja neprijateljskog fronta na grebenu Bilo-gore, da bi ostvarila to uspenije gonjenje neprijatelja, pored 10. korpusa i 51. divizije, uvela je u borbu 36. i 12. diviziju, koje su do 2. maja izbile na komunikaciju urevac Bjelovar. Zatim su uvedene u borbu 16. i 17. divizija i posle tekih borbi oslobodile su 5. maja Bjelovar, a 51. i 36. divizija Koprivnicu. Neprijateljske snage su se povukle na linjju Ludbreg Varadinske Toplice. Pfed frontom 2. armije, Karlovaka operativna grupa divizija do 29. aprila prikupila se na prostoriju Tounj Ogulin Vrbovsko i 1 maja pribliila se Karlovcu.
_ 527 Protivudar je izveden tako to je 28. aprila u zoru, iz rejona Poljane, 7. SS divizija izvrila boni protivnapad pravcima Antunovac Uljanik Blagorodovac Kretelovac i Hrastovac Imsovci, 1. ustako-domobranska divizija i delovi 369. divizije napali su s fronta 5. i 6. diviziju, a 9. ustako-domobranska divizija i slabiji delovi 7. SS divizije napali su levi bok 48. divizije. Sedma SS divzija razbila je front 42. divizije, nanela osetne gubitke 7. i 17. brigadi, zauzela Antunovac, Uljanik i Blagorodovac i oko podne izbila u rejon Kretelovca, ugrozivi time i pozadinu 48, 6. i 5. divizije. Zbog toga je tab 1. armije naredio da se njegove snage povuku na levu obalu Ilove. One su se uvee zadrale na liniji Veiika Barna Grubino Polje desna obala Ilove Marino Selo Janja Lipa Stari Grabovac.

Krajem aprila i poetkom m a j a naglo je poeo da poputa otpor nemakih snaga na svim frontovima. Meutim, na frontu u Jugoslaviji, na pravcu nastupanja 1, 2. i 3. armije, po naputanju poloaja Drava Bilo-gora Ilova donji tok Une, neprijateljske snage su i dalje nastojale da se povuku u Austriju i predaju anglo-amerikim trupama. U takvoj situaciji nastavljeno je nastupanje 1, 2. i 3. armije prema severozapadnim granicama Jugoslavije. Trea armija je 6. m a j a naila na organizovan otpor u rejonu Ludbrega, razbila neprijatelja i oslobodila Ludbreg, a sutradan Varadin i Varadinske Toplice. Istovremeno je 1. armija prela reku azmu, ovladala rejonom azme i Kutine i nastavila nastupanje prema zapadu. Na frontu 2. armije Karlovaka operativna grupa divizija izvela je karlovaku operaciju i u borbama protiv nemakog 91. armijskog korpusa do 7. maja oslobodila Karlovac, Unska operativna grupa divizija, poto je oistila donji tok Une, brzo je prodirala uz desnu obalu Save ka Zagrebu. Ona je oslobodila Sunju, Petrinju, Sisak i izbila na komunikaciju Zagreb Karlovac, spreivi neprijatelja da se iz Karlovca povue prema Zagrebu. Snage 28. i 45. divizije prele su 8. m a j a na levu obalu Save i zauzele juni deo Zagreba, a sutradan 21. divizija i delovi 1. i 6. divizije 1. armije ule su u Zagreb, ime je bio osloboen. Sada je 2. armija nastavila gonjenje neprijatelja zapadno od Zagreba ka Celju i Kranju. Jedinice 4. armije i 9. korpusa, u borbama od 29. aprila do 3. maja, oslobodile su Istru, Trst i Slovenalco primorje i izbile na reku Sou, elom njenom duinom. Zatim su glavne snage 4. armije, u sadejstvu sa 4. korpusom, od 4. do 8. maja prisilile na kapitulaciju nemaki 97. brdski armijski korpus i oslobodile Ljubljanu. Zatvaranje i stezanje obrua koje obuhvata zatvaranje izlaza kod Dravograda i Poljane i koncentrino nastupanje 16 divizija Jugoslovenske armije ka Celju i Savinjskoj dolini, radi prisiljavanja nemakih i kvislinkih trupa na kapitulaciju juno od Karavanki i Drave, poelo je prodorom 14. divizije i Motorizovanog odreda prema Celovcu. Drugog m a j a vrhovni komandant maral Tito obavestio je Glavni tab Slovenije i naelnika Generaltaba, koji se nalazio u tabu 4. armije, da su nemake snage kapitulirale u Italm, Tirolu i Korukoj i da se predaju saveznikim snagama.528 To je nafagalo da se to pre presee izvlaenje nemakim i kvislinkim snagama iz Jugoslavije u Koruku. Tito je posebno naredio Glavnom tabu Slovenije da 14. diviziju uputi prema Celovcu da u istonoj Korukoj zatvori sve pravce kojima bi neprijatelj mogao da odstupi iz Jugoslavije prema Austriji, a tabu 4. armije da sa dve jake divizije pravcem Tolrnin Trbi Beljak hitno prodre u Koruku i da posednu Beljak i Celovac.529 Na osnovu toga, Glavni tab Slovenije je u pravcu Koruke usmerio 14. diviziju 4. operativne zone, a tab 4. armije je naredio 9. korpusu da
528 Akt o kapitulaciji potpisala je Komanda Grupe armija C" 29. aprila 1945. u Kazerti, bez znanja i odobrenja nemake Vrhovne komande Vermahta. Kapitulacija je stupila na snagu 2. m a j a u podne, to je bio prvi nemaki f r o n t koji je bezuslovno kapitulirao. Drugi svetski rat, knj. 5, str. 365; Zbornik NOR-a, tom II, knj. 15, dok. 259.

uputi prema Korukoj jedinice koje su se nalazile u rejonu Tolmin Kobarid, uglavnom Jaseniko-bohinjski partizanski odred, i formirao je zbog toga to nije mogao poslati dve divizije posebni Motorizovani odreci za upad u Koruku, sastava 11. brigada 26. divizije, 3. motorizovani divizion Artiljerijske brigade armije, jedna baterija protivoklopnih topova i 1. eta 3. tenkovskog bataljona, kome je pridao kamione. Odred je dobio zadatak da iz rejona Bazovice to pre prodre u Koruku pravcem Tolmin Trbi Beljak, posedne Beljak i Celovac i zatvori pravce koji iz Jugoslavije vode za Austriju. Motorizovani odred se, u toku 4. i 5. maja, prebacio iz Bazovice preko Ajdovine u Idriju, odakle je produio pokret ka Tolminu, a zatim preko Kobarida do Boveca. Da bi nastavio prodor u Koruku, odred je u toku noi 7/8. maja i 8. maja, uz pomo mesnog stanovnitva i dela Ininjerijskog bataljona 9. korpusa, oistio snene nanose i popravio mostove na putu preko Trente za Kranjsku goru, gde se spustio 8. maja. Odredu se pridruio Jaseniko-bohinjski partizanski odred, na putu za Koruku. Posle toga Jaseniko-bohinjski partizanski odred je produio pokret u pravcu Sv. Lenart Beljak, gde je stupio u vezu sa saveznikim snagama a Motorizovani odred je 9. maja, na kamionima prebacio 3. i 4. bataljon 11. dalmatinske brigade preko Trbia i Beljaka u Celovac, gde se, takoe, sastao sa saveznikim i jedinicama 4. operativne zone.530 Glavnina Motorizovanog odreda zadrala se u Kranjskoj gori. Korki partizanski odred 4. operativne zone je 4. maja oslobodio zatvorenike iz gestapovske muionice u Begunjama, a zatim je u pokretu preko Karavanki 7. maja, u sadejstvu sa bataljonom Korukog partizanskog odreda, razoruao posadu u Bistrici j Rou, oslobodio Borovlje i krenuo za Celovac, dok je u Borovlju ostala 13. slovenaka brigada Mirko Brai" 14. divizije. tab 14. divizije je, na osnovu odobrenja taba 4. operativne zone, odluio da zauzme mostove u Dravogradu, uporita u Crni i erjavu i tako otvori irok prostor za prelaz u Koruku. Meutim, neprijatelj je cenio znaaj Dravograda i mostova na reci Dravi, pa je pruao ilav otpor, uvodei u borbu i rezerve iz Maribora i Slovenjgradeca. Neprijatelj je takoe uporno branio selo Crnu, a time i ulaz u dolinu reke Mee na pravcu prema granici. Cenei da bi zadravanje u borbama oko Dravograda i Crne uticalo na izvrenje osnovnog zadatka, tab 14. divizije je odustao od daljih napada i usmerio je jedinice dolinama Koprivnfe.bLepene u unutranjost Koruke. Sedmog maja, nastupajui dolinom Koprivne i Lepene prema eleznoj Kaplji, jedinice 14. divizije su se sukobile sa 14. SS divizijom Galicien" i, nakon kraih i estokih borbi, 14. divizija je nastavila nastupanje prema unutranjosti Koruke. U meuvremenu su druge jedinice 4. operativne zone napadale komunikacije i vrile napade na neprijatelja.
_ 530 Sa tim snagama se nalazila i 1. eta 3. tenkovskog bataljona. Meutim, ona je dola do Trbia, odakle se morala vratiti nazad, jer joj saveznici nisu dozvolili dalji pokret prema Austriji. Sa tom etom se nalazio i politiki komesar 4. armije pukovnik Boko iljegovi. Zbornik NOR-a, tom XI, knj. 4, dok. 93 (napomena 35), 97 i str. 621622.

U Celovac su istovremeno, sa zapadnim saveznicima 8. m a j a uli Koruki i Kokrki partizanski odred, a 9. maja 2. brigada ,,Ljubo fiercer" 14. divizije i tako ovladali elom celovakom kotlinom. Britanci su se pojavili u ovim krajevima tek 9. m a j a uvee. Slovenako stanovnitvo je sa ljubavlju prihvatilo svoje oslobodioce i nudilo svu pomo 4. operativnoj zoni. Na nekim podrujima, na primer na Gurama, ta saradn j a je imala karakter irokog narodnog ustanka. 531 Nemake trupe kapitulirale su do 6. m a j a u Italiji, severnoj Nemakoj, Holandiji, Danskoj, zapadnoj Austriji i junoj Bavarskoj. Akt kapitulacije potpisan je u Rernsu 7. maja. Neprijateljstva je trebalo da prestanu 8. m a j a u 23 sata. Na sastanku sa Keserlingom 6. maja general-pukovnilc Alelcsander Ler je predloio da on pregovara sa Jugoslovenima, nadajui se da e uspeti da privoli Jugoslovensku armiju da odobri odlazak njegovim trupama u junu Austriju. U tom cilju pokuao je da obmane Jugoslovenske pregovarae navodnim sporazumom izmeu marala Tita i Engleza da nemake trupe treba da se predaju Englezima, a ne Jugoslovenima. Pretio je da e se njegove trupe, ukoliko im se ne dozvoli neometan odlazak, silom probiti u Austriju. Istovremeno, odnosno 7. maja,_ Ler je uputio kod Engleza svog pregovaraa generala Helmuta Felmija, s molbom da Englezi preuzmu pod svoju zatitu nemake, ustake i etnike jedinice. Saveznici to nisu prihvatili. Naslednik Adolfa Hitlera veliki admiral Denic, 7. m a j a 1945, izdao je nareenje komandantu Junog prostora" feldmaralu Keserlingu, pod ijom se komandom nalazio i komandant Grupe armija ,,E" (komandant Jugoistoka) general-pukovnik Ler, da se obustave neprijavteljstva prema zapadnim saveznicima, a da se ispred jedinica Crvene armije i Jugoslovenske armije ubrza povlaenje snaga, kako bi se sve nemake trupe predale anglo-amerikim snagama.532 Dok su deo Kozjanskog i Kamnilco-zasavskog partizanskog odreda, bataljon 3. brigade Narodne odbrane i 6. brigada Slavko lander" oteavali pokret neprijateljskih snaga u Celjsku kotlinu i iz nje, Zatitni bataljon taba 4. operativne zone zaustavio je u blizini otanja, na cesti Celje Velen je, glavnu kolonu neprijatelj a ^ c f m a n d a n t nemake Grupe armija ,,E" general-pukovnik Aleksander Ler 'bio je prinuen da pone pregovore i naredi svojim jedinicama da se zaustave i odloe oruje. U noi 9/10. m a j a potpisao je u Topolici, severozapadno od otanja, u seditu taba 4, operativne zone JA, akt o predaji svih njegovih jedinica Jugoslovenskoj armiji. On i njegov tab bili su zarobljeni i smeteni u Topolici. Posle osloboenja Zagreba i stupanja na snagu odredaba o bezuslovnoj kapitulaciji, prema kojima je trebalo da neprijateljstva prestanu 8. m a j a u 23 sata, nemake snage, zajedno sa kvislinkim, pruajui otpor, nastavile su povlaenje ka jugoslovensko-austrijskoj granici, pravcem Celje Dravograd Celovac.
531 Ivan Dolniar, Okruenje i kapitulacija neprijateljevih snaga u severozapadnom delu Jugoslavije, Vojno delo, 4/1985, str. 119125. 532 Petar Brajovi, Konano osloboenje, Spektar, Zagreb 1983, str. 679680.

Jedini pravci kojima je neprijatelj jo mogao izvriti proboj u Austriju ili su preko Dravograda i Poljane. Te pravce su u poetku zaposeli samo manji delovi 3. armije i 4. operativne zone, pa je postojala objektivna mogunost da izmakne cela Lerova grupacija, ili njena veina. Stoga je predstavnik Generaltaba general-major Rade Hamovi pozvao komandante 1, 2. i 3. armije da se hitno sastanu u Zagrebu, dan posle njegovog osloboenja. Cilj sastanka je bio da se razradi plan za likvidiranje neprijateljske grupacije u severozapadnom delu Jugoslavije. Za izvrenje tog zadatka stajale su na raspolaganju snage 1, 2. i 3. armije i 4. operativne zone, kao i deo 4. armije. Poto je vreme bilo k r a j n j e kritino, diskusija na sastanku je bila veoma kratka. Odlueno je da se ne vri pregrupisavanje snaga, ve da sve snage krenu na svojim pravcima u smeo i odluan napad i to odmah; da se to vie ojaa 3. armija, uz pomo jedinica 4. operativne zone, s tim da se odsudno brane Poljana i Dravograd. Napadom je trebalo najpre ispresecati neprijateljsku grupaciju, pa je onda zarobiti ili unititi. 533 Podorom 14. divizije i drugih jedinica 4. operativne zone i Motorizovanog odreda 4. armije u Koruku, ve 9. m a j a bio je stvoren (zatvoren) obru oko Grupe armija E". Obru su drale: u Korukoj jedinice 4. operativne zone i Motorizovani odred 4. armije, sa severoistoka 3. armija sa 51, 36, 12, 40, 16. i 17. divizijom, sa istoka 1. armija sa 11, 5, 21. i 48. divizijom, sa juga 2. armija sa 45, 39, 4, 3. i 10. divizijom, a na zapadu 4. armija sa 15, 18. i 29. divizijom, ukupno 19 divizija.534 Unutar obrua, na podruju Celja i u Savinjslcoj dolini, nalazila se glavnina Grupe armije E". Ona je tada raspolagala samo komunikacijom du Savinjslce i Muslinjske doline i izlazom u Koruku kod Poljane i Dravograda. Zatvaranje tih izlaza bilo je odluujue i u nastojanjima da se potpuno okrue i zarobe nemake i kvislinke snage na jugoslovenskoj teritoriji juno od Karavanki i Drave i tako osujeti plan komandanta Grupe armija ,,E" da se sa nemakim i kvislinkim snagama povue u Austriju. Nastavljajui stezanje obrua oko snaga Grupe armije E" koncentrinim nastupanjem, armije su dejstvovale po sledeem: Trea armija nastupala je 51. divizijom pravcem Varadin Ptuj Maribor, 36. divizijom pravcem Ptuj Maribor, 12. divizijom pravcem Ivanec Orahova Ves, 40. divizijom pravcem Krievci L,epoglava Ptujslca gora, 17. divizijom pravcem Krapina Rogatec Slovenska Bistrica, 16. divizijom pravcem Krapinske Toplice Rogalca Slatinai,Slovenjske Konjice, 10. zagrebaki korpus sa 32. i 33. divizijom potinjen je tabu 1. armije i upuen u Zagreb. Prva armija nastupala je 11. i 5. divizijom pravcem Tuhelj marje Celje; i 21. i 48. divizijom pravcem Zaprei Lako; dok
533 Rade Hamovi, O rukovoenju na strategijskom nivou u zavrnim operacijama za konano osloboenje Jugoslavije, Vojno delo, 4/1985, str. 177178. 534 Zbog nedostatka goriva za avione, udaljenosti linije fronta od aerodroma i kasnije zbog prebaziranja, vazduhoplovne jedinice nisu izvravale borbene zadatke: 22. 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29. i 30. aprila i 1, 2, 3, 9, 11, 12, 13. i 14. maja, a u toku 4, 10. i 15. maja izvravale su samo izviake zadatke. Boo Lazarevi, Vazduhoplovstvo u NOR-u 19411945, str. 252275.

su 1. i 6. proleterska i 42. divizija ostale na prostoru Zagreba i nastavile unitavanje i razoruavanje razbijenih ustako-domobranskih jedinica. Druga armija gonila je neprijatelja 45. divizijom pravcem Zagreb Klanjec Celje; 39. divizijom pravcem Zagreb Breice Celje; 4. divizijom pravcem Breice Krko Zidani Most; 10. divizijom pravcem Krai Krko; 3. divizijom pravcem Novo Mesto Zidani Most Kranj. Ostale jedinice su zadrane: 34. divizija u Karlovcu, 28. divizija u Zagrebu i Velikoj Gorici i 23. i 25. divizija u Samoboru. Posle kapitulacije Nemake 9. maja izbila je 51. divizija u Ptujsko polje i oslobodila Ptuj. Pred vee su 12. i 36. divizija izbile u rejon Ptujske gore, 40. divizija u Novi Marof, a 16. i 17. divizija na liniju Zlatar Mae Zaretje i zauzele Krapinu, gde su zarobile 1.000 Nemaca i zaplenile oko 100 kamiona. Istovremeno je 10. divizija oslobodila Kostanjevicu i produila gonjenje prema Krkom. Sutradan, 10 m a j a 51. divizija ula je u Maribor, koji su pre toga oslobodile jedinice Glavnog taba Slovenije. Istog dana je u rejon Maribora izbila i 36. divizija, dok su jedinice 12. divizije stigle zapadno od Ptuj a, 16. i 17. divizija u rejon Rogake Slatine, a 40. divizija u rejon Lepoglave. Prva i 6. divizija zarobile su dve jae neprijateljske grupe na Sljemenu (kod Zagreba) i u rejonu Donjeg Bukovca, i l . divizija izbila je na liniju Poljanica Klanjec Razvor Dekmarca i tu zarobila nemaku 41. peadijsku diviziju, a 21. divizija razoruala je u rejonu Stara Vas Kraljevec jedan deo nemake 181. peadijske divizije. Istog dana su 3, 4. i 10. divizija prele Savu izmeu Breica i Zidanog Mosta i preduzele razoruavanje 7. SS i 373. legionarske divizije, dok su 39. i 45. divizija, napredujui na svm pravcu, nastavile gonjenje neprijatelja prema Celju. Napad i razoruanje neprijatelja nastavljeni su 11. m a j a kada se vodila bitka za Dravograd. Da bi osujetio nameru nemakih i ustako-omobranskih snaga da se preko Dravograda prebace u Austriju, tab 3. armije uputio je tamo 51. diviziju i jednu brigadu 36. divizije. Te jedinice su u Dravograd stigle nou 11/12. maja i sutradan presckle odstupnicu neprijateljskoj grupaciji. Tog dana su 3, 4. i 10. divizija zavrile razoruavanje 7. SS i 373. legionarske divizije u tt'jonu Zidanog Mosta, a 39. i 45. divizija produile su gonjenje prema Celju; razoruavajui uz put delove razbijenih nemakih jedinica. Posle osloboenja Ljubljane, 9. maja, 29. divizija je krenula prema Kranju, 15. divizija za Kamnik, dok je 18. divizija gonila neprijatelja dolinom Save i spreavala mu izvlaenje preko Karavanki u Koruku. Nastavljajui gonjenje neprijatelja prema Triu i Jesenicama, 29. divizija je iO. m a j a oslobodila Kranj i kofja Loku i krenula u pravcu Bleda i Tria. Na eleznikoj stanici Otoe sustigla je oko 1.500 nemakih vojnika koji su pokuavali da se eleznikim transportom prebace u Austriju, li borbi je zarobljeno oko 1.000 nemakih vojnika, dok ih je oko 300 poginulo. Posle toga osloboen je Tri i neprijatelj gonjen prema LjubeIju gde su ga razoruale i zarobljavale jedinice 4. operativne zone i Motorizovanog odreda 4. armije. Za to vreme, 15. divizija izbila je do Kamnika i na tom putu razoruala nekoliko hiljada neprijateljskih vojnika. U sabirnom zarobljenikom logoru u selu Cerklju prikupljeno je 12.000

do 14.000 nemakih vojnika. Glavnina Motorizovanog odreda se zadrala u Kranjskoj gori, odakle se deo prebacio u rejon Jesenice Hruica i tu 10. m a j a razoruao oko 4.900 neprijateljskih vojnika. Ostatak odreda zadrao se u Celovcu gde je 12. m a j a razoruao oko 5.200 nemakih vojnika i oficira i zarobio vladu NDH sa predsednikom Nikolom Mandiem na elu.535 Poto je zatvorio granicu, tab 51. divizije uputio je 12. maja ustako-etnikoj grupaciji kod Dravograda ultimatum da do 10 sati 13. maja poloi oruje. Tog dana su na prostoriju Sv. Jurij Celje otanj stigle 11, 5, 39, 45. i 16. divizija i poele razoruavanje nemake 22. i 181. divizije i delova 369. divizije, dok su 21. i 48. divizija istile teritoriju Podsreda Sv. Peter Piltani. Kako je ustako-etnika grupacija kod Dravograda odbila da do odreenog roka preda oruje, u 11 sati je 13. m a j a 51. divizija, ojaana snagama 36. i 41. divizije, izvrila napad prema Slovenjgraecu. Poto je pretrpeo osetne gubitke, neprijatelj je pokuao da obnovi pregovore o predaji, ali je i dalje pruao organizovan otpor. Neto kasnije ustae su izvrile protivnapad i potisnule jedinice 3. armije na levu obalu Drave, aii su ove uspele da odre mostobran na desnoj obali i oba mosta. Dok su se vodile ove borbe, 7. brigada 51. divizije i jedna brigada 14. divizije, posle kraeg otpora, razoruale su u rejonu Poljana Pliberk nemaku 104. diviziju, zarobivi oko 10.000 neprijateljskih vojnika i oficira. Sutradan, 14. maja, neprijatelj je vei deo snaga orijentisao u pravcu Poljane sa ciljem da se probije ka Pliberku i, dalje, prema Celovcu. Meutim, tada je stigla u Pliberk 12. divizija, koja je ojaala 51. diviziju koja je drala u okruenju neprijateljsku grupaciju sa severa. U isto vreme 16. divizija prebaena je iz Celja kamionima preko Ljubljane i Jezerskog vrha, u rejon zapadno od Pliberka, da neprijatelja obuhvati sa zapada, dok je 14. divizija posela mostove kod Velikovca i Celovca. Time je osujeen pokuaj neprijatelj da se preko Pliberka probije u pravcu Celovca i tamo preda anglo-amerikim trupama. U rejonu Dravograda neprijatelj je i dalje pruao organizovan i snaan otpor. Meutim, 17. divizija razbila je njegovu odbranu kod Slovenjgradeca i oslobodila ga, a 51 divizija, u snanom poletu, zauzela je Poljanu i Gutanj. Pretrpevi velike gubitke, potpuno okruen na uzanoj prostoriji i koncentrino napadnut sa svih strana, neprijatelj je morao
535 apata su zarobljeni i ostali lanovi vlade, i to: Ademaga Mesi, doglavnik; dr Mile Budak, doglavnik; general-porunik Lavoslav Mili, zamenik ministra domobranstva; general-major Viktor Prebeg; dr Pavao Canki, ministar pravosua; dr Julije Makanee, ministar prosvete; Marko Lovakovi, ef kabineta Ministarstva ruda; dr Ferdo ai, dravni tajnik u Ministarstvu trgovine, i admiral Nikola tajnfer, poslednji ministar oruanih snaga. Izmeu ostalog, odred je zaplenio: 2 tenka, oklopni automobil, 92 topa, 18 minobacaa, 134 bazuke i pancerfausta, 15 protivkolskih puaka, 48 mitraljeza, 186 pukomitraljeza, 325 automata, 5.400 puaka, 2.000 runih bombi; vagon municije, 423 kamiona (od kojih 213 ispravnih), 10 putnikih automobila, 11 lokomotiva, 300 eleznilcih vagona, 20 oklopnih vagona i velike koliine hrane, odee i druge ratne opreme. U tim borbama (915. maja) poginulo je 7, a ranjeno 12 pripadnika (boraca i rukovodilaca) odreda, dok je neprijatelj imao 79 mrtvih i 10.70] zarobljenog vojnika i oficira. Oslobodilaki pohod na Trst, str. 329330.

da poloi oruje. itava grupacija u rejonu Dravograda, jaine oko 20.000 ustaa i etnika, bila je zarobljena a oruje i materijal zaplenjeni. Tu se nalo oko 4.000 izbegica civila koji su pod propagandom i pritiskom napustili domove i ovde dovedeni. Dok su 15. maja delovi 51, 17. i 36. divizije razoruavali neprijateljsku grupaciju kod Dravograda, ostale snage 3. armije napadale su neprijateljsku grupaciju u rejonu Crna Meica Kovek Koutnik, koja je pokuavala da se probije preko Pliberka ka Cefovcu. Najzad je i ova grupacija morala da se preda: zarobljeno je oko 30.000 ustaa i etnika meu njima 12 generala NDH i jedan etniki tab i prikupljeno oko 20.000 izbeglica.536 Tako su nemake i ustako-etnilce snage koje su pokuale da se probiju u Austriji produile borbu i posle stupanja na snagu odredaba o bezuslovnoj kapitulaciji. One su, opkoljene na prostoru Slovenjgradec, Gutanj, Pliberk, Dravograd, bile prisiljene da 15. m a j a kapituliraju. Time su savladane i poslednje neprijateljske snage koje su Jugoslovenskoj armiji pruale organizovan otpor.537 Okruenje i zarobljavanje ostataka nemake balkanske grupacije ine napadnu operaciju grupe armija, koja je trajala 20 dana, a planirana je i izvedena sa velikim vojnim i politikim znaajem. Operaciju je vodio Generaltab JA, u kojoj se maksimalno angaovao vrhovni komandant maral Tito. Operacija je nosila obeleje brzog gonjenja neprijatelja, okruenje manevrom snaga sa fronta i zabacivanjem u dubinu i postepeno stezanje obrua oko okruenih i parcijalno odsecanje i zarobljavanje svi operativni poduhvati jedne savremene operacije koja je potpuno uspela. Jugoslovenska armija je prisilila na kapitulaciju protivnika bez obzira na njegove mahinacije, i to je sedam dana posle zvanine kapitulacije potpisane u Berlinu 8. m a j a nastavio sa otporom. Ovim su zavrene operacije voene na jugoslovenskom ratitu u narodnooslobodilakonr ratu.

KARAKTERISTIKE ZAVRNIH OPERACIJA JUGOSLOVENSKE ARMIJE Uspostavljanjem fronta od Dunava do Jadranskog mora, stvoreni su uslovi koji su nametnuli da je poeo preovlaivati nov frontalni oblik oruane borbe, to se ispoljavalo pomeranjem teita i poveanjem intenziteta borbenih dejstava glavnine oruanih snaga u zahvatu opte linije fronta. U zavrnoj ofanzivi Jugoslovenske armije tri etvrtine njeZarobljeni su generali NDH: Gustovi Artur, Gregori Mirko, Dolaki Franjo, Mecger Josip, Mateji Bogdan, Metiko Vladimir, Nardeli Anton, Serti Tomislav, Skoliber Slavko, Servaci Vjekoslav, Stancer Slavko, Tomaevi Ivan i Sudar Franjo; etniki Komitet nacionalnih trupa: dr Nikola Jergovi, pukovnik Blao Pajevi, potpukovnik Vaumam Vuzbevi i m a j o r Milo Savie. Zbornik NOR-a, tom XI, knj. 3, str. 647 i 624 (napomena 17). 531 Oslobodilaki rat, knj. 2, str. 580651; Zavrne operacije, str. 676722.
536

nih operativnih snaga dejstvovale su s fronta i u njegovoj neposrednosti, a samo jedna etvrtina bila je u pozadini nemakih snaga i u sopstvenoj pozadini. Tako su ukupna dejstva postala veoma sloena, jer su se sastojala od sva tri oblika manevra: obuhvata na krilima, proboja s fronta i udara iz pozadine, i sva tri oblika oruane borbe: frontalnog, kombinovanog, partizanskog, uz dominaciju frontalnog oblika. Prelaz u zavrnu ofanzivu na itavom ratitu (u zahvatu fronta i u pozadini neprijatelja) bio je izraz opte strategijske nadmonosti Jugoslovenske armije i Mornarice kao i potreba strategijskog sadejstva saveznikim armijama u Maarskoj i Italiji. Za ofanzivu Jugoslovenske armije karakteristina su dejstva vrlo jakih snaga u zahvatu fronta (33 divizije) izvedena u obliku napadnih operacija, kojima su uz mnogobrojne bojeve i borbe sadejstvovale jedinice u pozadini nemakih snaga (16 divizija) na itavoj operativnoj dubini. Glavne zadatke su izvravale i strategijsko teite oruane borbe ostvarile strategijslco-operativne formacije armije dejstvima u zahvatu fronta, dok su snage u pozadini neprijatelja na originalan nain olakavale armijama s f r o n t a tempo nastupanja, gonjenja, odsecanja i okruenje nemakih grupacija. Sve karakteristike savremenih frontalnih dejstava dole su u ovom periodu do izraaja na jugoslovenskom ratitu, kako kod JA, tako i kod nemakih snaga. Dakle, dominirala su f rontalna dejstva, to i daje ovom periodu nov sadraj oruane borbe, ali znatno uvean u odnosu na klasini oblik s obzirom na strategijsko grupisanje snaga. Naime, ako se imaju u vidu tri strategijske grupacije JA u zavrnoj ofanzivi u zahvatu fronta, u neprijateljskoj pozadini i na obezbeenju sopstvene pozadine, onda je to klasina originalna kombinacija grupisanja snaga u izvoenju borbenih dejstava u strategijskom domenu, zbog ega je onako dosta brzo slomljen neprijatelj i osloboena Jugoslavija. Snage u pozadini neprijatelja, osim toga, spreavale su manevar neprijateljskih rezervi, onemoguavale i oteavale organizovanje odbrane po dubini, remetile plansko i blagovremeno izvlaenje i povlaenje, obezbeivale krila i bokove snaga na frontu, vrile strategijsko izvianje i onemoguavale snabdevanje neprijatelja. Ovim je nadoknaivan nedostatak bombarderslce avijacije i vazdunodesantnih trupa. To se povoljno odraavalo na moralnnom i politikom planu i uticalo na mobilizaciju masa za NOP i njihovo angaovanje u oruanoj borbi. Istto tako je uspeno ostvareno rukovoenje mnogobrojnim jedinicama u pozadini fronta nemakih i kvislinkih snaga i obezbeeno njihovo sadejstvo sa napadima glavnih snaga Jugoslovenske armije sa fronta, to je znatno doprinelo uspesima na frontu i esto dovodilo do paralisanja nemakog otpora na pojedinim linijama odbrane. Zbog usklaenih napora sa fronta i iz pozadine, planovi i ciljevi u pojedinim etapama ofanzive Jugoslovenske armije blagovremeno su ostvarivani, esto i pre postavljenih rokova, kao to je to bio proboj fronta u Lici, Sremu, forsiranje Drave itd. Za postignuti uspeh nad nemakim i kvislinkim snagama u zavrnim operacijama, pored kopnenih jedinica, veliki doprinos dali su Jugoslovenska mornarica i Ratno vazuhoplovstvo. Ratna mornarica je, i pored veoma oskudnih sredstava za transporet trupa, ienja mina i

osiguranja konvoja, izvrila niz uspenih desantnih poduhvata u toku kojih je prevezla oko 23.000 boraca, omoguujui 4. armiji bre i efikasnije nastupanje a 2. udarnom korpusu i 2. armiji bolje snabdevanje. Mnogobrojne minske prepreke na moru bile su uspeno savladane, pa u toku desatnih poduhvata nije izgubljen ni jedan brod, iako su brodovi sa ukrcanim trupama prevalili oko 3.500 nautikih milja. Grupa vazduhoplovnih divizija neposredno je sadejstvovala sa 1, 2. i 3. armijom pa je, pored direktne pomoi peadiji i tenkovima na frontu, izvrila mnoga operativna i taktika izvianja i bombardovanja u neprijateljskoj pozadini. Svojim dejstvima vazduhoplovstvo je u prvoj etapi ofanzive doprinelo brem nadiranju 1. i 3. armije, ali zbog udaljenosti aerodroma njihova podrka 2. armij nije mogla doi do znaajnijeg izraaja. Nedostatak aerodroma i nemogunosti premetanja avijacije na nove aerodrome prema stepenu napredovanja armija predstavljali su znatnu tekou za bolji rad Vazduhoplovstva. Osim toga, veoma je bilo oteano snabdevanje gorivom, municijom i rezervnim delovima, zbog ega Vazduhoplovstvo poslednjih deset dana aprila nije uredno dejstvovalo. Operacije koje su izvedene u periodu mart m a j 1945. imale su strategijski i operativni znaaj i karalcteriu ih sledei elementi: Na prvom mestu, one su izvoene jedinstvenim planiranjem i rukovoenjem od Generaltaba, tabova armija i glavnih tabova,posebno za proboj organizovane odbrane neprijatelja, primenom dejstava vie frontalnog karaktera u pojedinim etapama (zonama, pravcima) i veim korienjem vlastitih iskustava steenih u ranijim operacijama, iako je bilo i drugih uticaja. Druga karakteristika zavrnih operacija izraena je grupisanjem snaga na operativnom i strategijskom nivou, po pravcima i eelonima, prema znaaju cilja, vanosti operacijskog objekta, obezbeenjem nadmonosti, pre svega, u ivoj sili i nekim vrstama borbene tehnike. Naime, u ovim operacijama, za razliku od ranijih, povean je uticaj savremene borbene tehnike, naroito avijacije, artiljerije i tenkova, na nain dejstva, visinu tempa napada i vremensko t r a j a n j e operacije. Kombinovanje frontalnih dejstava operati^Tta-s.lrategij.skih grupacija sa istovremenim dejstvima divizija i korpusa u-plioj i dubljoj pozadini neprijatelja, kao i veta primena dubljih obuhvatnih i obilaznih manevara jaim snagama, ini posebnost ovih operacija u celini, a naroito onih koje je izvela 4. armija. Isto tako, treba naglasiti neprekidnost izvoenja planiranih dejstava na celokupnom prostoru i udare po veem broju nemakih objekata, kao i samostalna masovna dejstva taktikog znaaja koja su izvodile m a n j e jedinice i van zona planiranih operacija. Bilo je to bitno za razvlaenje protivnika i njegovo tuenje. U ovim operacijama postignut je relativno visok tempo napada (oko 13 km na dan), i to ponajvie smelim oblicima manevra, dejstvom jakih snaga u neprijateljskoj pozadini, obilaenjem jako zapreenih zona i pravaca, neprelddnim gonjenjem i vetim korienjem zemljita. Svakako da se u tome nije uvele najbolje radilo, kao to je sluaj u sremsko-slavonskoj operaciji i u borbama kod Klane u rijeko-transkoj operaciji.

Zavrne operacije se lcarakteriu veoma efikasnim saclejstvorn glavnih snaga, koje su napadale sa fronta, i pomonih iz pozadine neprijatelja (ponajvie u liko-primorskoj operaciji) a na primorskom krilu fronta i sa Jugoslovenskom mornaricom, naroito u smislu prevoenja i iskrcavanja kopnenih snaga u pozadinu neprijateljskog fronta, kao to je desant na istonoj obali Istre i prodor prema Puli i Trstu. Takvi oblici manevra pruali su mogunost odsecanja, okruenja, unitenja ili razbijanja krupnih neprijateljskih grupacija (divizija, korpusa), zarobljavanja kompletnih jedinica i zaplene velikih i raznovrsnih koliina borbene i druge tehnike. U zavrnim operacijama, sa vie ili manje uspeha, izvodilo se forsiranje vodenih prepreka ukupnim snagama, i to Drave od strane 3. armije i Save od 1. armije, uglavnom skromnim i prirunim sredstvima. Organizacija i priprema naredne operacije vrena je u toku izvoenja prethodne, ponekad samo orijentirno i na kraoj dubini. Sve je to vreno u skladu sa osnovnim zadatkom dobijenim od marala Tita i Generaltaba JA, radi ega su kod Vrhovnog komandanta bila dva savetovanja sa komandantima armija (krajem februara i krajem marta 1945) a upuivani su delegati na front u tabove armija gde su se zajedniki planirale i usmeravale operacije. Na ovim poslovima bili su angaovani i glavni tabovi Hrvatske i Slovenije, samo manje nego u ranijim operacijama, jer su oni sve vie imali pozadinsku funkciju. U zavrnim operacijama 1945. godine bilo je dosta tekoa i problema, pa i propusta, koji su proizlazili iz objektivnih okolnosti rata, a i subjektivnih propusta. Sve se uilo, pa i izvoenje ovakvih velikih napadnih operacija grupa armija i armija. Skoro milionska vojska je stavljena u pokret to nije bilo lako i jednostavno, a njena obuenost, naroito za frontalno ratovanje, nije bila na visini mase i zahteva. Osim toga, na operacije je uticalo pomanjkanje tehnike, osobito motorizacije i tenkovskih snaga, nije bilo dovoljno municije, maziva i goriva za one divizije koje su bile preoruane na kraju rata (1, 2. i 3. armija). Neosporno da je to poveavalo gubitke i uticalo na dinamiku operacije i k r a j n j e rezultate. Sa stanovita politikih i vojnih rezultata bitno je istai da su zadaci vrhovnog komandanta marala Tita postavljeni pred Jugoslovensku armiju u zavrnoj ofanzivi u potpunosti ostvareni. Jugoslovenska armija je sama oslobodila zemlju i one krajeve koji su posle prvog svetskog rata ostali pod Italijom i Austrijom Kvarnerske otoke, Rijeku, Istru, Trst, Slovenako primorje i Koruku. Osloboenje zemlje vlastitim snagama znailo je osiguranje tekovina NOR-a i revolucije, a samim tim i eliminisanje svih spoljnih uticaj a na drutveno i dravno ureenje. Jugoslovenska armija borila se punih sedam dana posle zvanine kapitulacije Nemake, da bi prisilila na predaju Grupu armija E" na teritoriji Jugoslavije. Ona je u tim borbama i ranijim operacijama tokom zavrne ofanzive nanela nemakim i lcvislinkim snagama velike gubitke od preko 100.000 mrtvih i oko 340.000 zarobljenih,' to znai da se iz Jugoslavije izvuklo samo neto vie od 240.000 nemakih i kvislinkih vojnika. Zarobljeni su: tab Grupe armija ,,E", s komandantom general-pukovnikom Aleksanderom Lerom i naelnikom taba general-majorem

Erihom mitom na elu; tabovi 15, 21, 91. i 97. armijskog korpusa sa korpusnim jedinicama; od operativnih jedinica zarobljeno je ljudstvo 22, 41, 181. i 237. peadijske divizije; 104. lovake, 188. brdske i 11. vazduhoplovne poljske divizije; 7. SS divizije Princ Eugen", 369, 373. i 392. legionarske divizije; Borbena grupa Fier" i Borbena grupa Gajger"; zarobljene su i sve ustalco-domobranske divizije, kao i vei broj policijskih jedinica, samostalnih pukova i bataljona za osiguranje koji su taktiki bili potinjeni pomenutim divizijama.538 U nanoenju gubitaka nemakim i kvislinkim snagama vie od polovine uinile su 3. armija (25.000 mrtvih i preko 100.000 zarobljenih) i 4. armija (25.664 mrtva i 56.260 zarobljenih), koje su dejstvovale na krilima strategijskog fronta. Od oko 340.000 zarobljenih pripadnika Grupe armija ,,E" 221.287 inili su nemaki vojnici, a oko 120.000 ustae, domobrani, etnici i drugi kvislinzi.539 Zaplenjeno je 173.662 puke, 24.454 automatska orua, 1.520 topova, 97 tenkova, 40 aviona, 3.751 kamion i mnogo drugog raznovrsnog ratnog materijala i opreme. Na kraju rata, 15. maja 1945. godine, Jugoslovenska armija imala je 4 armije, 6 korpusa, 59 divizija, 261 brigadu, 10 pukova i tri partizanska odreda i kompletnu vojnu pozadinu ukupno 00.000 boraca i rukovodilaca. 540 Sa tim snagama su zavrene operacije u Jugoslav ji.

53s Zavrne operacije, str. 723724; Petar Brajovi, Konano osloboenje, str. 445566. 539 Prema saoptenju Ministarstva unutranjih poslova FNRJ, od 8. februara 1949. godine, Jugoslovenska armija oslobaajui zemlju od okupatora i njegovih pomagaa zarobila je 1945. godine 221.287 neprijateljskih vojnika, podoficira, oficira i generala", koji su se nalazili u nemakoj Grupi armija E", i to: Nemaca 84.453, Italijana 57.150, Austrijanaca 27.398, Rusa (vlasovci) 26.611, Poljaka 9.425, Maara 4.461, Francuza 3.868, ehoslovaka 3.849, Rumuna 3.139, Belgijanaca 387, IJolanana 294, Luksemburana 90, Danaca 49, Engleza 35, vajcaraca 29, Amerikanaca 26, Norveana 9, panaca 7, veana 3, Brazilijanaca 2 i Ranaana 2, Od m a j a 194-5. do 18. januara 1949. repatrirano je: 209.499 ratnih zarobljenika, dok je sklopilo ugovor sa pojedinim dravnim preduzeima i ostalo u FNRJ: Nemaca 3.968 i Austrijanaca 257. U zarobljenitvu je od 221.287 umrlo 6.215 ljudi. Uro Kosti, n.d., str. 506516. Saoptenje Ministarstva unutranjih poslova FNRJ, Borba" od 8. februara 1949; Zbornik NOR-a, tom XI, knj. 3, sti\ 645. 540 Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije, str. 539540. Nikola Ani, Jugoslovenska armija u zavrnim operacijama za osloboenje zemlje, Vojno delo, 3/1987, str. 181196.

Glava Zakljuak o

peta NOVJ-JA

operacijama

OPTA RAZMATRANJA Operacije izvedene u NOR-u mogu se podeliti na operacije oruanih snaga NOP-a protiv okupatorskih i kvislinkih snaga i operacije okupatorskih i kvislinkih snaga koje su vodile protiv NOV i POJ. Po tom osnovu, od 48 identifikovanih (ne raunajui batinsku operaciju) i obratenih u ovoj knjizi, 23 napadne operacije ine operacije okupatorskih i kvislinkih snaga, a 25 napadnih operacija ine napadne operaci je oruanih snaga NOP-a NOV i POJ. Prema svemu to je kroz obradu dato, oito se vidi da su operacije u NOR-u bile najsloeniji i najvii oblik organizovanja i izvoenja borbenih dejstava tokom itavog rata. Meutim, u borbenim dejstvima okupatorskih i kvislinkih snaga operacija se javlja ve 1941. godine, kada su italijanske snage izvele ofanzivu protiv ustanikih snaga u Crnoj Gori, a u borbenim dejstvima oruanih snaga NOP-a operacija se javlja u prvoj polovini 1942. godine u toku okupatorsko-kvislinke operacije Trio", a zatim se obostrano i sve intenzivnije operacije izvode svake naredne godine. Tako je u 1941. godini izvedeno 2 operacije, u 1942. godini 8 operacija, u 1943. godini 10 operacija, u 1944. godini 20 operacija, a u 1945. godini izvedeno je 9 operacija, to ukupno iznosi 49 operacija. Po periodima to izgleda ovako: u vremenu od jula 1941. do novembra 1942. izvedeno je 10 operacija, od kojih su okupatorske i kvislinke snage izvele 7, a jedinice oruanih snaga NOP-a izvele su 3 napadne operacije; u periodu od decembra 1942. do juna 1944. izvedeno je 17 operacija, od kojih su okupatorske snage vodile 11 operacija, a jedinice NOVJ 6 napadnih operacija; na kraju, u periodu od jula 1944. do 15. m a j a 1945. izvedeno je najvie operacija u Jugoslaviji 22, od kojih su jedinice NOVJ (JA) izvele 17 napadnih operacija, a okupatorske snage samo 5 napadnih operacija. Iz toga se oito vidi da je i po godinama i periodima bio u stalnom porastu broj napadnih operacija NOVJ, i da je taj broj kulminirao u zavrnom periodu rata od sredine 1944. godine, to je i razumljivo kada

se ima u vidu da je tada NOVJ prela u strategijsku ofanzivu definitivnog osloboenja zemlje, odnosno kada se neprijatelj uglavnom branio i samo povremeno preduzimao nelce napadne poduhvate, ali sa ogranienim ciljem. Analizirajui nastanak i razvoj operacija NOVJ 19411945. godine, kao i njihove bitne karakteristike sadraja, naina pripremanja i izvoenja u pojedinim periodima, moe se utvrditi sledee: Ve u jesen 1941. godine u Srbiji, u borbenim dejstvima partizanskih odreda pod komandom Glavnog taba NOPO Srbije, pojavili su se neki poetni elementi operacije. Meutim, tek u odbrambenim dejstvima 1. i 2. proleterske brigade i grupe partijskih odreda u istonoj Bosni, Sandaku, Crnoj Gori i Hercegovini, u vreme okupatorske napadne operacije Trio", izvedena je u punom obimu jedna odbrambena operacija, to je bila i prva operacija snaga NOP-a. U daljem toku NOR-a operacija je bila i sredstvo i nain preko kojih su ostvarivane najznaajnije strategijske zamisli vrhovnog politikog i vojnog rukovodstva o voenju NOR-a i preko kojih su realizovani krupni politiki i vojni ciljevi u pojedinim periodima rata, odnosno pojedinim delovima jugoslovenslcog ratita, i konano k r a j n j i cilj rata i revolucije, tj. izvojevana pobeda nad okupatorskim i kvislinkim snagama i ostvareno osloboenje zemlje. injenica da je u toku NOR-a na jugoslovenskom ratitu izveden veliki broj operacija potvruje da je to bio rat u kome se k r a j n j i politiki i vojni cilj mogao ostvariti samo kroz teku oruanu borbu celishodnim kombinovanjem svih oblika vojne organizacije i voenja borbenih dejstava, pri emu su operacije imale i najvei znaaj i bile okosnica za organizovanje i izvoenje i svih drugih oblika borbenih dejstava i suprotstavljanja neprijatelju i njegovom sistemu okupacione vlasti. Planirajui i izvodei operacije od strane rukovodstva NOP-a bilo je mogue prenositi teite borbenih dejstava sa jednog na drugo podruje i na najbolji nain objedinjavati borbena dejstva i usmeravati druge aktivnosti na irem prostoru, to je sa stanovita organizovanog voen j a oruane borbe bilo od izuzetnog znaaja. Zapr|Q,"postojanje operacije uticalo je na kvalitet rata, kao i na determiniranje oblika oruane borbe. Bez obzira na to to. su znaajnija borbena dejstva NOVJ kako u odnosu na sadraj tako i u odnosu na nain izvoenja bila vrlo sloena i raznovrsna, moe se utvrditi ono to je u njima bilo preovlaujue i to se namee kao osnova za njihovo klasifikovanje kako na taktikom tako i na operativnom i strategijskom nivou. Zbog toga se sve identifikovane obraene operacije jedinica NOVJ i mogu podeliti na odbrambene i napadne, iako su neke od njih toliko specifine da su u sebi imale odreenih elemenata diverzantskih, pomorskodesantnih i protivdesantnih dejstava i drugih oblika borbe i narodnog otpora. Od ukupno 40 obraenih operacija NOVJ JA, 15 je bilo odbrambenih i 25 napadnih operacija. Operacije NOVJ izvodili su razliiti sastavi oruanih snaga, poto je razvoj oruanih snaga tekao postupno od partizanskih odreda, kao po-

etnih oblika vojne organizacije, do armija kao najviih oblika. Operacije su izvoene tokom itavog NOR-a pa je svaki kvalitativni skok u razvoju NOVJ imao bitnog uticaj a na sadraj, razmere i druga kvantitativna i kvalitativna svojstva operacije. Zbog toga su se operacije koje su izvodili pojedini sastavi oruanih snaga meusobno dosta razlikovale. Jer nosioci borbenih dejstava u pojedinim periodima NOR-a bili su one jedinice i sastavi NOVJ koji su u organizacijsko-formacijskom pogledu imali najvii nivo, to se odraavalo i na njihovo angaovanje u operacijama. U prvom periodu NOR-a to su bile grupe partijskih odi eda i grupe narodnooslobodilakih brigada, u drugom periodu od novembra 1942. korpusi i grupe divizija, dole su u treem periodu od sredine 1944. godine operacije izvodile grupe korpusa i armije, a u zavrnici rata i dve armije. Ako se operacije NOVJ posmatraju sa stanovita stalnosti jedinica i sastava koji su ih izvodili, onda se to moe kazati samo za korpuse i armije, jer su oni, iako razliitog sastava i jaine, bili celovite operativne, odnosno strategijsko-operativne jedinice. U svim drugim sluajevima to su bili privremeno formirani sastavi, razliite jaine i pod komandom posebno formiranog taba ili pod neposrednom komandom Vrhovnog taba. Takvih privremeno formiranih operativnih sastava bilo je dosta sve od formiranja brigada do kraja rata. Najvie je postojala Operativna grupa Vrhovnog taba od kraja 1942. do sredine 1943. godine. Ona je vodila teke borbe, posebno u bitkama na Neretvi i Sutjesci. Jedan broj operacija koje su voene u toku 1944. u Srbiji, Makedoniji, Vojvodini i na Kosovu izvele su zajedniki grupacije NOVJ, sa delovima Crvene armije, pod ijom su komandom bile i bugarske snage, to je imalo odreen uticaj na njihov sadraj, nain priprema, komandovanje i izvoenje, mada su i u tim operacijama dejstva jedinica NOVJ zadrala svoja originalna svojstva i karakteristike. Najvei broj operacija, naroito u poetnom i sredinjem periodu NOR-a (19411943), izvodile su kopnene jedinice, a pre svega peadijski sastavi, tako da se u njihovom sadraju sve do zavrnog perioda NOR-a ne uoavaju neto jai posebni elementi protivavionske odbrane, protivdesantne borbe, protivtenkovske borbe, ininjerijskog i drugih vidova obezbeenja, jer su te specijalizovane jedinice bile tek u fazi nastajanja. Meutim, to nikako ne znai da i u tim operacijama na poseban nain nije bilo svih elemenata obezbeenja. U najveem broju operacija skoro celokupne snage bile su odmah angaov^ne u borbi i one su vodile borbu tokom itave operacije. Ni u jednoj operaciji nije bio sluaj da se za realizovanje naredne etape angauju iskljuivo svee snage iz rezerve ili drugog eelona. tavie, najei su bili primeri da su skoro iste snage izvodile vie uzastopnih operacija, u odreenom vremenskom periodu i na irem operativnom prostoru, samo to se manevrom reio taj problem i to su manje jedinice izdvajane iz rezerve ili drugog eelona i onda angaovane u borbi. Iako je veina operacija NOVJ izvoena u uslovima nepovoljnog odnosa snaga, posebno u teem naoruanju, bez ili sa vrlo slabom artiljerijom, a naroito avio-podrkom, bez sredstava protivavionske odbrane sa slabim stepenom pokretljivosti jedinica (bez motorizacije), u nedostatku naoruanja, opreme i municije, tekoama snabdevanja, one su ipak imale relativno velike razmere i po prostoru i vremenu trajanja.

Operativni prostor, odnosno operacijska zona na kojoj su se izvodile operacije najee je obuhvatala vee povrine, ponekad i itave pokrajine ili oblasti, a vreme izvoenja bilo je dosta dugo u proeku oko 20 dana. Tako, na primer, odbrambene operacije trajale su od 9 do 36 dana, uz uee od 10.000 do 27.000 boraca; napadne operacije tipa mar-manevra trajale su od 14 do 96 dana, a izvoene su takoe na velikom prostoru uz uee do 20.000 boraca, dole su ostale napadne operacije trajale od tri do 30 dana, a u njima je bilo angaovano od 8.000 do 160.000 boraca. Strategijsko opredeljenje da se oruana borba vodi na teritoriji cele Jugoslavije i da se gubitak jednog nadoknauje dobijanjem drugog prostora, odnosno da se strategijsko teite borbenih dejstava to pre prenosi tamo gde e se obezbediti postizanje to veih kako politikih tako i vojnih i drugih uspeha dovelo je do vrlo visokih manevarskih karakteristika ne samo napadnih ve i odbrambenih operacija, t j . do stalnog kretanja i pomeranja snaga po irini i dubini operacijskih zona i njihovog postavljanja u najpovoljniji operativno-strategijski poloaj, radi izvrenja neposrednih zadataka ili priprema za realizovanje narednih zadataka i ciljeva. Poseban uticaj na izvoenje odbrambenih i napadnih operacija, kao i borbenih dejstava u celini, imala su tri znaajna elementa: a) smelost i odlunost tabova i visoki borbeni kvalitet jedinica i borakog sastava; b) piimena operativno-talctikih postupaka kojima se postizalo iznenaenje i paralisala brojna i tehnika nadmonost protivnika, u emu se posebno istie velika pokretljivost jedinica NOVJ koja je omoguavala koncentrisanje dovoljno jakih snaga u relativno kratkom vremenu, i c) organizacija sadejstva jedinica koje su izvodile operaciju i onih koje su dejstvovale kako u blioj tako i daljoj okolini. Osnovna karakteristika rukovoenja i komandovanja u operacijama jeste njegova maksimalna fleksibilnost, tj. sposobnost da se brzo prilagoava konkretnim uslovima i potrebama, t?T* je.bilo od izuzetnog znaaja. Komandovanje snagama koje su bile angaovane u operacijama odvijalo se na vie razliitih nivoa od Vrhovnog taba do privremeno formiranih operativnih tabova. Sve do formiranja korpusa komandovanje snagama u jednoj operaciji vrili su Vrhovni tab ili glavni tabovi, odnosno privremeno formirani operativni tabovi. Karakteristino je da je Vrhovni tab, pored funkcije najvie strategijske komande, neposredno pripremao i rukovodio velikim brojem znaajnih operacija, posebno u poetku i na kraju NOR-a, kao i u onim sluajevima kada je operaciju izvodila Operativna grupa koja se nalazila pod njegovom neposrednom komandom i kada je Vrhovni tab, odnosno Generaltab neposredno rukovodio svim snagama u operaciji. U neposrednom rukovoenju operacijama bio je najvie angaovan vrhovni komandant maral Tito. On je, nalazei se na popritu borbe, direktno komandovao jedinicama, usmeravao njihova dejstva, prethodno planirao

upotrebu jedinica, usklaivao strategijske i operativne sadraje, borei se do kraja za uspeh operacije. Ukoliko se operacija izvodila dalje od sedita Vrhovnog taba, onda je Tito usmeravao potinjene tabove i ukazivao na sva bitna politika i vojna pitanja, na operciju u celini ili njene najvanije sadraje, dajui punu inicijativu i samostalnost stareinama koji su je izvodili. Kako je Vrhovni tab sve do druge polovine 1944. godine bio sastavljen od ogranienog broja operativnih organa i kadrova, sve najvee napadne i odbrambene operacije neposredno je planirao i vodio generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito, uz odgovarajuu konsultaciju najbliih saradnika. Tek od Visa i Beograda Vrhovni tab je bio popunjen strunim kadrovima i vie je mogao da priprema Vrhovnom komandantu operativne analize, planove i reenja, ali je glavnu odluku donosio Tito, uz puno uvaavanje miljenja i predloga potinjenima. Bez obzira koliko je god to bilo centralistiko rukovoenje, operativna zamisao i plan dejstva koji su dolazili odozgo omoguavali su niim tabovima da dejstvuju samoinicijativno i da u najveem stepenu doprinose njihovoj realizaciji. Nemali broj predloga, ideja i sugestija dolazio je odozdo, koje je Tito uvek uvaavao. Zbog toga samoinicijativa nije bila redak ni izuzetan sluaj niti posledica neke posebne nadarenosti i smelosti pojedinaca, ve su te osobine u uslovima NOR-a postale svojstvene svim stareinama i komandama. One su bile osnova na kojoj se gradio sistem rukovoenja i lcomandovanja u jedinicama NOVJ. Osnovni i najee jedini operativni dokument lcomandovanja bila je zapovest za napad ili odbranu. U n j o j su bili izloeni podaci o neprijatelju i svojim snagama, zadatak jedinice, ideja manevra, zadaci potinjenih jedinica, nain odravanja veze i nain izvetavanja, komandno mesto, nain zbrinjavanja ranjenika, nain snabdevanja i drugo. Vrhovni komandant je usmeravao dejstva pomou direktiva, ali i vrlo kratkih nareenja. Taj metod primenili su i glavni tabovi i tabovi korpusa i armija, pa i nie komande. Poseban znaaj za unapreenje lcomandovanja i otklanjanje slabosti u radu tabova imale su operativne analize koje su redovno vrene pre i posle svake operacije. U okviru tih analiza uoavani su problemi, traena su reenja i ukazivano na slabosti ispoljene u radu tabova i pojedinaca. Od velike koristi za svaku operaciju bili su sastanci ili savetovanja^a,komandnim sastavom. Slate su i pismene analize koje su dostavljene niim tabovima i komandama. Takve analize sprovoene su i u toku dejstava u trenucima predaha i na k r a j u pojedinih operacija. One su imale veliki znaaj i zbog toga to su, zajedno sa ratnom praksom, bile esto jedina vojna kola mnogim rukovodiocima. Za rukovoenje i komandovanje opercijama, poreci toga, bilo je karakteristino da su operativni tabovi sve do kraja rata bili nedovoljno razvijeni, zbog ega nisu uvek mogli ostvarivati sve aktivnosti u sistemu rukovoenja i lcomandovanja iako sve do pred k r a j rata u tome nije bilo velikih problema. Uloga komandanta je bila izrazito dominantna, a i politikog komesara, jer su se oni u pripremi operacije i rukovoenju borbenim dejstvima oslanjali na onaj broj tapslcih oficira (operativaca) koji su mogli najvie pomoi, a to su bili naelnik taba, zamenik ko

mandanta, operativni oficir, obavetajni oficir, intendant i, u nekim sluajevima, oficiri pojedinih rodova i slubi, kao i politiki organi i partijska organizacija. Na rukovoenje i komandovanje u operacijama dosta se ispoljavalo pomanjkanje savremenih sredstava veze (radio, radio-relejna, ina i dr.), naroito u poetku rata. Tada se komandovanje ostvarivalo korienjem pre svega kurirskih veza, upuivanjem predstavnika (delegata) vie u niu komandu i linim kontaktom. Radio-sredstva su poela da se koriste od 1942. godine, a dominirala su u operacijama u zavrnici rata. Partijsko-politika aktivnost i mere na odravanju borbenog morala u operacijama NOVJ JA. U svim operacijama NOVJ veliku pomo i podrku tabovi i komande su imali u partijsko-politikoj aktivnosti boraca i jedinica NOV i POJ, odnosno u radu partijske i skojevslce organizacije, u politikoj i kulturnoj delatnosti politikih i kulturno-prosvetnih organa. Raznovrsna politika i partijsko-politika aktivnost, zajedno sa kulturno-prosvetnom, bile su stalan sadraj ivota i rada u vojnim jedinicama i u njihovom svakodnevnom komuniciranju sa narodom, pa se to odraavalo i na operaciju. Ako se sve to sagleda zajedno sa sloenim i intenzivnim politikim i drutvenim zbivanjima na terenu, sa stvaranjem NOO-a i politikih organizacija, sa njihovim jaanjem i razvojem, onda se vidi da se tu radilo 0 procesu dubokih drutvenih preobraaja, o revoluciji u uslovima NOR-a u kojoj su stvarane nova Armija, nova narodna vlast, nove drutvene organizacije i u kojoj je ovek bilo kao borac u vojnim jedinicama ili kao aktivista u pozadini delovao kao subjelcat u istorijskom inenjanju drutvenih odnosa i oslobaanju svoje domovine, to nije moglo mimoii prisutne sadraje operacije. Na to su jo uticali rukovodea uloga KPJ, borba za nacionalno i socijalno osloboenje revolucionarna sutina NOR-a, pravednost rata, postojanje snane antifaistike koalicije, borbene i slobodarske tradicije i patriotski duh jugoslovenskih naroda, kao i mrnja prema zavojevaima i njihovim* saradnicima, razvitak same borbe i njeni uspesi na unutranjem i spoljnom frontu. Sve su to bili objektivni uslovi za izgadnju visokog morak^jeclinica i pojedinaca, koji su snano delovali na operaciju NOVJ, a to je ono to je i ini speci finom u odnosu na druge klasine operacije. Svakako da su stvarni rezultati u operaciji zavisili, najee, od umenosti i napora subjektivnih snaga da sve to iskoriste u oruanoj borbi i da se suzbije ili do krajnjih granica smanji uticaj negativnih inilaca, koji talcoe nisu bili mali, a to je politika okupatora u izazivanju bratoubilakog rata, zasnovanog na nacionalnim protivrenostima koje su pre rata razdirale Kraljevinu Jugoslaviju, poetak oruane borbe i razvoj NOR-a u vreme kad se okupator nalazio na vrhuncu moi, tekoe rata, nematina osnovnih borbenih i ivotnih potreba, dugotrajnost rata 1 slino. U odbrani nacionalnog opstanka i na perspektivama boljeg drutvenog ureenja i ivota, KPJ je podizala svest boraca, a ona je bila najsigurnija podloga borbenog morala. I patriotizam, osvedoen u istoriji jugoslovenskih n a r o d a / d o b i o je nov sadraj povezivanjem nacionalnog

osloboenja sa socijalistikim drutvenim sadrajem i stvaranjem dravne zajednice na temeljima bratstva i jedinstva svih naroda i narodnosti. Ideoloko-politika svest boraca i stareina neprestano je uticala na borbenost svakog pojedinca, a svi ukupno na operaciju. to su borci bolje shvatili politiku KPJ, sutinu ciljeva i perspektivu borbe, to je i borbeni moral jedinice bio vei, operacija je vie uspevala. Na toj svesti zasnivala se disciplina jedinica, a odnosi graeni na ratnom drugarstvu, potovanju linog dostojanstva svakog borca, svestranom staranju stareina za potinjene jaali su spremnost pripadnika NOVJ da bezuslovno i disciplinovano izvravaju i najtee borbene zadatke koje je operacija nametala. Sutina ovih aktivnosti na podizanju politike svesti, i uopte borbenog morala kada se radi o operacijama, svodila se, pre svega, na pravilno objanjenje opte politike i konkretne vojne situacije, a posebno ciljeva koje je trebalo postii realizovati kroz izvoenje operacije u celini ili pojedinanih zadataka u etapama operacije. Pripreme boraca i stareina za izvrenje tih zadataka bile su bitan inilac u postizanju planiranih ciljeva i izvrenju zadataka. Upravo, zahvaljujui dobro organizovanim i izvedenim moralno-politikim pripremama borci su i mogli savlaivati ogromne tekoe i ispoljavati maksimalno portvovanje u operaciji. Neke mere na ovom planu provodile su se u tesnoj saradnji sa partijskim i politikim organima na terenu, pogotovo one koje su se odnosile na saradnju i odnos prema stanovnitvu na prostoru izvoenja operacija. Za vreme odbrambenih dejstava, izuzetno su se pogoravali ionako teki uslovi pod kojima su ratovale jedinice NOVJ. Zbog toga su, za vreme veih okupatorskih napadnih operacija, zamor, iscrpljenost, glad, zarazne i druge bolesti bili redovan pratilac jedinica NOVJ, a da bi se to bre prebrodilo, da ne bi negativno uticalo na operaciju, trailo se maksimalno angaovanje Partije, SKOJ-a, komandi i stareina. Borakom i rukovodeem sastavu jedinice bilo je nuno davati politiko i vojno objanjenje uzroka i posledica okupatorske i kvislinke ofanzive odnosno operacije, objasniti politiku i vojnu situaciju u kojoj se ta operacija izovdi, njene ciljeve i mogunosti, slabosti i reenja, kao i ciljeve vlastitih snaga, mogunosti i reenja. Trebalo im je objanjavati zbog ega se upornije brani odreena teritorija, zbog ega jedinice NOVJ odstupaj p ili naputaju neku teritoriju, zbog ega se tako mora ratovati i gde su reenja za koja se treba izboriti. Boraki sastav jedinice je bio u toku dogaaja ili je morao biti ako je ikako mogue, moralo mu je biti jasno zbog ega se primenjuju ovakvi ili onakvi operativni postupci, preduzimaju ovakve ili onakve operativne mere. U ratu kakav je bio NOR mere rukovodstva proizlazile su iz opteg, zajednikog interesa, i to je moralo biti razumljivo i prihvatljivo za svakog borca koji u toj operaciji uestvuju. Objanjenje politike i vojne situacije, kao i stavova koje je u takvoj situaciji trebalo zauzeti, dopi'inosilo je da se celokupan boraki i rukovodei sastav odri na nivou operativnog zadatka koji se u toku borbe pred njih postavlja, da se svesno i stvaralaki angauju na liniji njegovog sprovoenja. Istovremeno su takva objanjenja uticala na

formiranje jedinstvenih pogleda po osnovnim pitanjima koja su se u datoj situaciji postavljala i doprinosila razvijanju jedinstva volje i akcije itavog sastava. Takva objanjenja otvarala su perspektivu borcima, to je predstavljalo znaajan faktor jaanja moralne snage i onda kada se povoljno reenje moglo postii samo k r a j n j i m zalaganjem i natoveanskim naporima, velikim rtvama i svim moguim odricanjima. Tako, na primer, partijslco-politika aktivnost i mere na podizanju borbenog morala boraca i jedinica armije od oko 700.000 boraca, u zavrnim operacijama za konano osloboenje Jugoslavije, zasnivale su se na Direktivi CK KPJ od 14. januara 1945. u kojoj su bila izloena osnovna naela za moralno-politiku pripremu boraca, stareina i jedinica za predstojee operacije. U Direktivi se, pored ostalog, kae da Prelaz na frontalni nain ratovanja i veliki brojani porast zahtevaju neodlono i brzo stvaranje moderne vojne organizacije, sposobne za upotrebu i sadejstvo svih rodova oruja" i da se partijskoj organizaciji postavljaju krupni zadaci u vezi sa vaspitanjem mase novih vojnika u duhu narodnooslobodilake borbe". U jedinicama se odvijala i vrlo iva politika aktivnost u objanjavanju tekuih dogaaja u zemlji i redovima antifaistike koalicije. Znaajan oblik podizanja borbenog morala je saoptavanje postignutih uspeha i odavanje priznanja onim borcima, stareinama i jedinicama koji su se u operaciji naroito istakli; svestrana briga i staranje o jedinici; lini primer stareine i njegovo shvatanje; organizacija kulturno-prosvetnog i zabavnog ivota u jedinicama u smislu odravanja vedrog raspoloenja i u najteim ratnim uslovima. Svaka jedinica NOVJ predstavljala je monolitan kolektiv unutar kojeg su brzo izgraivani smeli, odvani i revolucionarni borci i kadrovi. O njihovom borbenom moralu govori i injenica da neprijatelj za sve vreme rata, u svim svojim operacijama, nije uspeo da zarobi niti jednu, makar i najmanju, jedinicu NOVJ kao celinu. Svaki borac oseao se odgovornim pred tim kolektivom. Ta kolektivnost i monolitnost jedinica NOVJ bila je jedan od izvora njihovog borbenog morala, snana garancija da e se u operaciji uspeti.

ODBRAMBENE OPERACIJE' Odbrambene operacije oruane snage NOP-a izvodile su samo onda kada na drugi nain nije bilo mogue paralisati iroka ofanzivna dejstva okupatorskih i kvislinkih snaga, odnosno kada je trebalo due braniti odreenu slobodnu teritoriju, zatiti ranjenike, bolnice, stanovnitvo i druge objekte od posebnog znaaja, uz istovremeno stvaranje povoljnih uslova radi izvlaenja snaga i njihovog manevra ka drugim podrujima za izvoenje ofanzivnih operacija. Drugim reima, odbrambene operacije su se izvodile radi realizovanja odreenih odbrambenih zadataka, ali uvek sa ciljem da snage koje ih izvode to pre iz odbrane preu u napad na istom ili na drugom prostoru. Iako su okupatorske i kvislinke snage izvele 23 napadne operacije, jedinice NOVJ su izvele samo 15 odbrambenih operacija, dok su u ostalih osam borbena dejstva jedinica NOVJ bila na nivou vie nepovezanih

borbi ili na nivou boja. Po godinama to izgleda ovako: u 1942. godini jedinice NOVJ izvele su jednu odbrambenu operaciju, u 1943. godini 7 odbrambenih operacija, u 1944. godini 5 odbrambenih operacija i u 1945. godini 2 odbrambene operacije. Odbrambene operacije su se sastojale od vie meusobno povezanih odbrambenih i napadnih borbi i bojeva, kao i razliitih taktikih radnji koje su se, zavisno od razmera operacije, izvodile snagama razliite jaine od grupe partizanskih brigada do grupe korpusa NOVJ. Dve odbrambene operacije imale su elemente pomorske odnosno protivdesantne operacije, i to: sadraja pomorske operacije imalo je u odbrambenim dejstvima jedinica 8. korpusa i Mornarice NOVJ za Makarsko primorje, na poluotoku Peljecu i otoku Koruli u njenoj treoj etapi (22 25. decembra 1943), koja obuhvata borbe na otoku Koruli; sadraja protivdesantne operacije imala je drvarska operacija, i to njena prva etapa (25 26. m a j a 1944), u kojoj je teite bilo u borbenim dejstvima protiv nemakog vazdunog desanta, ali se ona nikako ne moe u svoj svojoj celovitosti kao takva tretirati, jer su i u drvarskoj operaciji preovlaivali sadraji napadne odnosno odbrambene operacije. Pri razmatranju odbrambenih operacija NOVJ treba imati u vidu da je ofanzivna strategija oruanih snaga NOP-a davala maksimalne prednosti napadnim dejstvima, da se opseg odbrambenih dejstava svodio samo na onu meru koja je bila nuna i neizbena u datoj strategijskoj ili operativno-taktikoj situaciji. Odbrana je bila privremena i trajala je samo dotle, dok se ne stvore najnuniji preduslovi za prelazak u napadna dejstva. Za razliku od napadnih, odbrambene operacije NOVJ nisu se mogle uvek izvoditi planski i organizovano, jer je neprijatelj ee obezbeivao odreen stepen iznenaenja i mogao je diktirati poetnu inicijativu, pa je esto bilo potrebno odreeno vreme radi prilagoavanja operativnog rasporeda, pronalaenja celishodnijih reenja i savlaivanja svih drugih ojDerativnih problema. Na nain izvoenja odbrambenih operacija od strane jedinica NOVJ uticali su mnogobrojni faktori. Posebno se istiu oni koji su nametnuti od strane neprijatelja i naina njegovih dejstava, cilja kome je teio, zadatke koji su imale jedinice NOVJ, odnosa snaga, karaktera zemljita i vremenski uslovi, kao i od optereenosti ranjenicima, bolesnicima i izbeglicama. Nfejirijatelj je imao mogunost da izabere prostoriju za napad i da brzo konccn Irise snage u bilo kom pravcu, a time, pruala mu se i mogunost da u odgovarajuim razmerama postigne iznenaenje. Obino su se snage neprijatelja koncentrisale u posebnim rejonima oko slobodne teritorije ili jedinica NOVJ. Sa te krune osnovice pruala mu se mogunost da potisne jedinice NOVJ na uu prostoriju ili da ih stavi u operativno okruenje. Zbog toga su napadne operacije neprijatelja uglavnom izvoene sa krune a ponekad i sa polukrune operacijske osnovice, da se koncentrinim nastupanjem glavnih snaga, kombinacijom brzih prodora motorizovanih jedinica i frontalnih proeljavanja teritorije, izvri stezanje obrua oko jedinica NOVJ, a onda da se pristupi rasecanju i unitenju

okruenih. U tom pogledu su karakteristini sluajevi u napadnim neprijateljskim operacijama, u toku kojih su izvoene odbrambene operacije NOVJ. U operaciji Trio" u istonoj Bosni prva etapa je izvedena sa polukrune operacijske osnovice duine oko 160 km i zaprene linije irine oko 55 km, dok je druga etapa izvedena sa krune operacijske osnovice duine oko 460 km bez zaprene linije. U operaciji ,,Vajs-l" kruna operacijska osnovica, bila je elipsastog oblika, duine oko 350 km, a duina ose kojom je trebalo preseci slobodnu teritoriju za dva dana, i to na dva dela, imala je duinu oko 240 km. Bitka na Neretvi poela je dejstvom Operativne grupe divizija Vrhovnog taba sa koncentracijske prostorije Gornji Vakuf Posuje duine oko 100 km i izbijanjem u dolinu Neretve na frontu irine oko 60 km. Zatim su se glavne odbrambene borbe vodile po pravcima duine, (dubine) od 50 do 80 km, da bi se Operativna grupa divizija na zavretku operacije nala na liniji irine oko 80 km. Operacija varc" poela je sa krune operacijske osnovice duine oko 500 km koncentrinim dejstvima okupatorskih snaga ka zaprenoj liniji ogranienoj kanjonima donjih tokova Tare i Pive oblika otrog ugla. Operacija Rosselsprung" poela je, uz sputanje vazdunog desanta na Drvar, sa krune operacijske osnovice duine oko 480 km koncentrinim dejstvima ka Drvaru, ija je duina nastupajuih pravaca jedinica za deblokadu desanta iznosila na pravcu Srb Drvar 25 km. Knin Drvar 65 km, i Biha Drvar 83 km. Zadaci jedinica NOVJ u znatnoj su meri uticali na nain izvoenja veine odbrambenih operacija. U situaciji kada su neprijateljske snage napadnim operacijama imale za osnovni cilj unitenje jedinica NOVJ i reokupaciju slobodne tritorije, zadatak jedinica NOVJ bio je, da jednom stvorenu i organizovanu slobodnu teritoriju, ako je mogue, to due brane ili bar toliko da bi se stvorilo dovoljno vremena da se pripreme organi narodne vlasti za evakuaciju i sklone i~anjenici, ratni materijal i namirnice. S obzirom na postupke okupatorskih i kvislinkih snaga prema stanovnitvu, koji su se ispoljavali u teroru, pljaki i odvoenju u logore, moralo se osigurati potrebno vreme za pripremu naroda, kako bi se, to je mogue vie, obezbedio i on i njegova imovina od unitenja. Istovremeno, odbranom je trebalo obezbediti vreme za organjzovanu evakuaciju dece, staraca i ena. \i, Meutim, najvei uticaj na nain izvoenja odbrambenih operacija imala je zatita ranjenih boraca, posebno Centralne bolnice koja je u bitkama na Neretvi i Sutjesci imala nekoliko hiljada ranjenika i bolesnika, jer je ona sputavala ionako skuenu manevarsku slobodu. Skoro uvek su jedinice NOVJ morale potinjavati svoj raspoi~ed, tempo kretanja i borbena dejstva spasavanju ivota ranjenika i bolesnika. U svim odbrambenim operacijama NOVJ odnos u ivoj sili i tehnici kretao se od 1,7 : 1 do 8 : 1 u broju vojnika, 5 : 1 do 10 : 1 u artiljeriji i minobacaima, u korist neprijatelja, dok je u avijaciji i tenkovima taj odnos bio jo vei u njihovu korist jer sve do pred kraj rata jedinice NOVJ nisu raspolagale ovim borbenim sredstvima. Meutim, ni viestruka brojana nadmonost u ljudstvu i naoruanju izdaleka ne izraava stvarni odnos snaga ni u kom pogledu, a posebno u municiji. Jer, jedini izvor za jedinice NOVJ sve do zavrnog perioda NOR-a bio je ratni plen, pa je njihov poloaj u odnosu na

okupatorske i kvislinke snage, koje su se redovno snabdevale normalnim putem i u potrebnim koliinama, bio sasvim neravnopravan, a vatrena mo njenih jedinica i pod uslovima povoljnijeg brojnog odnosa neuporedivo slabija. S druge strane, za sve velike ofanzive okupator je, pored snaga koje je mogao prikupiti iz Jugoslavije, dovlaio nove snage iz Nemake, iz okupiranih zemalja ili sa drugih frontova. Na taj nain, on je postizao nadmonost koja je daleko prevazilazila onaj odnos koji se obino smatrao povoljnim za preduzimanje napadnih operacija (3:1). Neto povoljnije stanje u odnosu snaga u korist jedinica NOVJ ostvarivano je ueem stanovnitva u reavanju nekih pitanja u toku operacije, kao to su: zbrinjavanje, snabdevanje, evakuacija, obavljanje ininjerijsikh radova i si., za potrebe jedinica NOVJ zahvaenih operacijom. U reavanju problema odnosa snaga u odbrambenim operacijama komandovanje NOVJ imalo je veoma ograniene mogunosti, i to se najvie reavalo manevrom snaga. Zbog nemogunosti da se brojem boraca, a jo m a n j e orujem koliko-toliko umanji nepovoljan odnos snaga, izlaz je u tim operacijama traen u primeni odreenih operativnih postupaka kojima je ublaavana inferiornost jedinica NOVJ. Na izvoenju odbrambenih operacija jedinica NOVJ odreeni uticaj su imale kaarkteristlke zemljita. Najvei broj odbrambenih operacija izveden je na onom delu jugoslovenskog ratita koji pripada delu centralne planinske oblasti (odnosno na prostoru ogranienom rekama Unom i Tarom) razdvojene renim dolinama Bosne, Drine i Neretve ije su tokove neprijateljske snage obino posedale i uporno branile zbog njihovog poloaja i znaaja za odravanje veze izmeu Jadranskog mora i Panonske nizije. U sutini, takvo brdsko-planinslco zemljite je veoma oteavalo brze pokrete i manevre jedinica NOVJ, jednog od njihovih preimustava u borbi sa nadmonijim neprijateljem. Govorei o tome kako je zemljite uticalo na borbena dejstva jedinica NOVJ u bici na Sutjesci, Tito je rekao: Mnogi bi mislili da terenske tekoe i prirodne prepreke imaju uvijek prvenstvenu vanost u odbrambenim bojevima za nau Narodnooslobodilaka vojsku. Ali to nije tano, naroito to nije bio sluaj u Crnoj Gori. Terenske tekoe i prirodne prepreke ovdje su se pokazale kao minus ,za nas, a plus za neprijatelja. Zbog tih prirodnih prepreka silno je bilo onemoguavano manevrisanje naih jedinica, i ba te prirodne prepreke bile su velika opasnost za nau itavu udarnu grupu u Crnoj Gori pri naem proboju neprijateljskog obrua. Velika tehnika nadmonost, dalekometnost topova, mnogobrojna avijacija i specijalno izvjebane jedinice za brdsko ratovanje na strani neprijatelja dali su mu veliku prednost u borbi protiv nas i u savladavanju tih prepreka",su Kada je u pitanju odnos branioca jedinica NOVJ prema zemljitu, pored optih principa da se ne sme rtvovati jedinica za odbranu zemljita osim kada to zahteva izuzetno teka situacija, treba jo

istai sledee: dok je branilac u drugom svetskom ratu skraivao front da bi imao manju zemljinu zonu za odbranu i time pojaavao operativnu gustimi odbrane, dotle su jedinice NOVJ nastojale da prvire slobodnu teritoriju da bi imale veu mogunost i bolje uslove za manevar i da bi se napadaeve snage to vie razvukle radi postepenog tuenja. Meutim, tenja da izvoenje odbrambene operacije otpone 11a to kraem prostoru imala je i svoju granicu, koja je vie dolazila do izraaja onda kad je napada svoja dejstva prilagoavao dejstvima jedinica NOVJ, tj. kada se smeli je odvajao od komunikacija i kada su njegove jedinice ispoljavale veu pokretljivost i sposobnost za manevar. Odbrambene, kao i sve druge, operacije NOVJ voene su u svim vremenskim uslovima, a to se kretalo od nepovoljnih proljenih, preko blagih letnjih, tekih jesenjih i najnepovoljnijih zimskih prilika. Od 15 odbrambenih operacija koje se obrauju, u najnepovoljnijim zimskim uslovima izvedeno je pet, u prolenom periodu pet, letnjem tri i jesenjem periodu dve operacije. Operacije su izvoene i po tempraturi do minus 20C, pa i nioj, vejavici i dubokom snegu. U takvim uslovima najtei su bili dugi i naporni marevi preko zaleenih planinskih masiva, ali su izuzetno teki bili i pokreti u vreme tzv. etvrte i pete ofanzive i zimskim operacijama 1943/44. godine. Istina, zima je oteavala, ali nije iskljuivala izvoenje operacija tako da se branilo i napadalo zimi kao i leti, s tim to su pred svaku operaciju preduzimane odreene mere na prikupljanju toplog vea, alova, arapa i rukavica na terenu i podmazivanju oruja, pripremama transportnih sredstava za evakuaciju ranjenika i dr. Najtee su bile one odbrambene operacije koje su voene za spaavanje ranjenika i bolesnika, kao i radi zatite naroda. Briga za ranjenike i zatitu naroda bio je pokazatelj borbenog morala svake jedinice, motiv za velika nadahnua i portvovanje. Zbog velikog broja ranjenika i bolesnika u bici na Neretvi, Operativna grupa divizija Vrhovnog taba je stalno podeavala svoj raspored, tempo kretanja i borbena dejstva, da bi spasila njihove ivote. To je posebno dolo do izraaja kada je pokret Centralne bolnice sa 4.000 ranjenih i bolesnih, najvie od tifusa, od Jablanice do Glavatieva (oko 40 km) trajao pune dve sedmice, a dnevno se u proeku l o t t a t o oko 3 km. Koliko je to bilo znaajno i odluujue u toj operaciji najpotpunije pokazuje Titov odgovor jednom stranom novinaru koji g je pitao koja je njegova odluka u ratu bila najtea. Tito je odgovorio: Preda mnom je bila najtea odluka za vrijeme neprijateljskih ofanziva kada je bilo u pitanju spasavanje ranjenika. Na primjer, za vrijeme etvrte neprijateljske ofanzive, morali smo spasiti ranjenike iako je bilo od poetka jasno da e to iziskivati da izgubimo jo toliki broj partizana. Bili smo opkoljeni od neprijatelja i meni je bilo sasvim jasno da je briga za ranjenike postala krupan moralni faktor za svu nau vojsku i za itav pokret. Odluka je stoga glasila spasiti ranjenike po svaku cenu". U bici na Sutjesci, talcoe zbog optereenosti velikim brojem ranjenika i bolesnika, sve odluke Vrhovnog taba bile su podreene cilju njihovog spasavanja, pa se bitka razvijala u znaku neprestanog proboja jednog obrua za drugim, meu kojima se posebno istiu na Sutjesci, Zelengori i na komunikaciji Foa Kalinovik. Slinih situacija bio je,

pre Sutjeske, na Kozari, a posle Sutjeske na Koevskom rogu u Sloveniji. To su ujedno bile i najkrvavije i najdramatinije operacije u NOR-u. Najvei broj odbrambenih operacija koje je izvodila NOVJ vodio se na veoma velikom operativnom prostoru, koji je najee obuhvatao itave pokrajine ili oblasti istone Bosne, Hercegovine, Sandaka, Cime Gore, Korduna, Banije, zapadne Bosne, Dalmacije, Slovenije, Istre, Makedonije itd., i koji je po svom obliku i drugim obelejima bio vrlo razliit. Operacijska prostorija jedinica NOVJ najee je imala kruni ili polukruni oblik to je bila posledica, pre svega, naina izvoenja napadnih dejstava neprijatelja, odnosno pokuaj da se snage NOVJ okrue i nabace na odreeni ui prostor gde bi se postepeno, suavanjem obrua, dovele u taktiko okruenje a zatim razbile. Preko operacijske prostorije u raznim pravcima protezan ja vodio je manji ili vei broj komunikacija koje je neprijatelj koristio radi njenog rasecanja na m a n j e delove i manevar po unutranjim pravcima. Mada jedinice NOVJ najee nisu bile vre vezane za te komunikacije, ipak su one imale uticaj na nain izvoenja borbenih dejstava. U operacijama na Neretvi i Sutjesci i dr., rene prepreke (Neretva, Drina, Sutjeska, Tara, Lim, Bosna i dr.) imale su znaajan uticaj na sadraj i nain izvoenja odbrambenih operacija, pogotovo u odnosu na manevar i spreavanje okruenja emu je neprijatelj uvek teio. Najvei broj odbrambenih operacija NOVJ, posmatrano kroz veliinu operativnih zona i vreme trajanja, imale su velike razmere, s tim to se borbena dejstva na celokupnom prostoru i za itavo vreme nisu odvijala istim intenzitetom. U toku njihovog izvoenja bilo je povremenog gubljenja kontakta sa neprijateljem zbog pregrupisavanja ili izvlaenja snaga, manevra na neki drugi prostor i drugih razloga. Cilj i operativna zamisao odbrambenih operacija NOVJ bili su uslovljeni delovanjem vie faktora i konkretnom politikom i vojnom situacijom, pri emu su namere neprijatelja i plan za njihovu realizaciju, kao i opta (strategijska) zamisao Vrhovnog taba za dalje voenje rata i stanje na prostoru izvoenja tih operacija, imale poseban znaaj. U odbrambenim operacijama prioritetni elementi cilja najee su bili: odbrana slobodne teritorije, zatita ranjenika, bolesnika i izbeglica stanovnitva, obezbeenje ofanzivnih dejstava glavnih snaga NOVJ, izvlaenje snaga i proboj iz okruenja. U-, n a j veem b r o j u odbrambenih operacija sutina operativne zamisil svo'dila se na opredeljenje da se manjim snagama i uz primenu aktivnih dejstava i elastinom odbranom neprijatelj razvlai i zadrava, a da se istovremeno glavnim snagama vri manevar na prostor koji nije zahvaen dejstvom neprijatelja i koji prua povoljnije uslove za preduzimanje ofanzivnih dejstava. Uporno dranje pojedinih linija ili objekata bilo je karakteristino samo u onim sluajevima kad su se njihovom odsudnom odbranom reavali krupni i akutni problemi, odnosno krizne situacije kao to je bio sluaj pri evakuaciji ranjenika u toku bitke na Neretvi, odnosno proboja iz okruenja u toku bitke na Sutjesci. U takvim sluajevima, pored upornog dranja pojedinih linija i poloaja, preduzimani su protivnapai i protivudari kako bi se neprijatelj odbacio i stvorili uslovi za izlazak iz date situacije.

Poto su odbrambene operacije nastajale kao posledica planskih i organizovano voenih ofanzivnih dejstava neprijatelja, nije se uvek i na vreme mogla utvrditi dinamika njihovog voenja pa ni postupnost u realizovanju pojedinih meuciljeva. esto je tab koji je rukovodio borbenim dejstvima bio prisiljen da tu zamisao kompletira u toku samog izvoenja, pa i da je men ja i koriguje. Za grupisanje snaga u odbrambenim operacijama NOVJ bilo je karakteristino da se ono najee nije moglo izvriti blagovremeno, tj. pre poetka neprijateljske ofanzive operacije, ve preteno u toku njihovog izvoenja, to je bitno uticalo kako na osnovna operativna reenja, tako i na mogunost njihovog planskog realizovanja u odreenom vremenu i na odreenom prostoru. Snage NOVJ obino su se prethodno nalazile u borbenom dodiru sa neprijateljem bilo na prostoru gde je trebalo izvoditi odbranu, bilo u iejonu koji su manje ili vie udaljeni od operacijske prostorije. Pored razliitog prostornog odnosa prema poloajima koje je trebalo zaposesti radi izvoenja odbrane i suprostavljanja snagama napadaa, znaajno je bilo i to kakav je bio prethodni kontakt sa neprijateljem, a pre svega da li su postojale objektivne mogunosti za brzo odvajanje radi manevra na nove pravce i poloaje. U operacijama kada je trebalo izvlaiti snage sa jednog prostora i vriti manevar na drugi u neposrednom kontaktu sa neprijateljem ostavljene su slabije snage, dok su glavne snage vrile manevar po dubini radi prikupljanja na odreenom prostoru i pokreta ka narednim objektima ili rejonima dejstva.542 Teite u odbrambenim operacijama izraavalo se poetnim grupisanjem snaga na odreenom pravcu ili prostoru, ali isto tako naknadnim manevrom i dovoenjem snaga sa drugih pravaca ili iz dubine. U toku izvoenja odbrambene operacije teite se esto menjalo, to je bilo uslovljeno kako ishodom borbenih dejstava u operacijskoj zoni, tako i planovima za dalja dejstva snaga NOVJ. Operativni poredak se formirao postupno u toku izvoenja odbrane, talco da je na operativnom nivou teko ienlifikbvati njegov konaan oblik i sve njegove elemente u okviru ukupnih snga koje su se angaovale u odreenoj situaciji. Kompletne jedinice (brigade, divizije), sa ili bez ojaanja, angaovale su se za odbranu odreenih pravaca po itavoj dubini, dok su na nivou operativne grupacije u svojstvu rezerve odreivane najee slabije "snage ili rezerve uopte nisu postojale, bar ne u toku itavog t r a j a n j a operacije, i po klasinom nainu posmatranja. U operacijama kad je trebalo odsudnije braniti odreene poloaje, operativni poredak na nivou operativne grupacije imao je vie elemenata sa precizno utvrenim zadacima. Za te i neke druge odbrambene operacije poredak se obino sastojao od snaga za izvoenje odbrane i snaga za napad, odnosno izvoenje protivudara, a u operacijama za proboj iz okruenja, pored snaga koje su trebale vriti proboj, odreivane su snage
542 Tako je u andrijevikoj operaciji odbranu izvodila 3. divizija, da bi se 2, 5. i 17. diviziji omoguio prodor ka dolini Ibra.

za odbranu odreenih pravaca, kao i snage za aktivna dejstva radi odbacivanja neprijateljskih snaga sa odreenih poloaja. Komandovanje i sadejstva u odbrambenim operacijama. Tenja da se izbegne organizovani neprijateljski napad, da se operativna situacija reava u kratkim sudarima u kojima bi jedinice NOVJ preuzele ulogu napadaa, da se vrsto ne veu za odreene poloaje i da to vie primen j u j u manevar, isticala je na prvom mestu inicijativu stareina i komandi svih stepena. S tim u skladu, komandovanje u odbrambenim operacijama je ostvarivano veom decentralizacijom i irom inicijativom niih tabova, to je odgovaralo kako nainu ratovanja jedinica NOVJ u celini, tako i za vreme napadnih operacija, pod uslovom da snage NOVJ uspeju sauvati slobodu akcije i dejstvovati u duhu ranije izloene opte ideje, i primenom takvog manevra koji e NOVJ to pre osloboditi uloge branioca. Ali im je to bilo dovedeno u pitanje oseala se potreba za veom centralizacijom i neposrednijim uticajem vieg lcomandovanja. Kako je vrhovni komandant Josip Broz Tito u odsudnim i dramatinim trenucima vrsto drao jedinice u rukama i energino komanciovao, veoma plastino se vidi iz nareenja tabu 7. divizije 2. marta 1943, u kome se kae: Pozadi vas je 4.000 ranjenika nae vojske. Neprijatelj ne smije prodrijeti u Prozor! Situacija je takva da ni korak vie ne moete nazad. Morate se boriti do poslednjeg oveka na mjestu. O vaim gubicima, vie ne moemo cliskutovali. Kad, i ako, ostane poslijednji komandant ili politiki komesar divizije, jedan moe podnijeti izvjetaj o onome to se desilo". Iz navedenog primera se vidi da je u toku NOR-a bilo i takvih situacija u kojima su kritine okolnosti zahtevale da se vodi k r a j n j e odsudna odbrana na odreenim pravcima, ali se, u naelu, to izbegavalo. Vrhovni tab i Vrhovni komandant su neposredno rukovodili snagama u est odbrambenih operacija, tabovi korpusa lcomandovali su u pet, glavni tabovi u tri i tab armije u jednoj. Vrhovni tab je komandovanje realizovao preko tabova brigada i divizija, zatim preko glavnih, lcorpusnih i drugih operacijskih tabova. Za komandovanje snagama u odbrambenim operacijama bilo je karakteristino da se, i pored prihvatanja principa postupnosti i u sistemu lcomandovanja, esto deavalo da Vrhovni tab ili tab korpusa neposredno lcomanduju pojedinim brigadama pa i bataljonima iako su postojali tabovi divizija, to je bilo nametnuto konkretnim razvojem situacije i potrebom breg reagovanja; jedinice jednakog ranga privremeno su stavljene pod komandu taba istog ranga, ili se izdvajanjem odreenog broja stareina formirala taktika ili operativna grupa, to je takoe bilo uslovljeno razvojem situacije i potrebama privremenog objedinjavanja radi izvrenja odreenog zadatka. U odbrambenim operacijama operativno sadejstvo je bilo neposredno i posredno. Neposredno sadejstvo obuhvatalo je usklaivanje dejstava svih snaga koje su bile angaovane u operaciji na odreenom prostoru i u odreeno vreme. Osnovu za njegovu organizaciju inili su zapovesti i nareenja koje je izdavao pretpostavljeni tab i na osnovu kojih je vrena njegova neposredna organizacija. Posredno sadejstvo

bilo je isto tako vrlo znaajan inilac u realizaciji odreenih zamisli i planova u odbrambenim operacijama. U tom smislu posebno su bila znaajna dejstva snaga NOVJ izvan zona u kojima su se izvodile odbrambene operacije, jer su se na taj nain razvlaile neprijateljske snage i slabile njegove napadne mogunosti, to se direktno odraavalo na tok i rezultate borbenih dejstava u odreenim operacijama. U zapovesti vrhovnog komandanta Tita od 7. februara 1943, pored ostalog se kae: Nareujem svima partizanskim odredima i brigadama u Slavoniji, Sloveniji, Srbiji, Crnoj Gori, Hercegovini i istonoj Bosni da smjesta preduzmu pojaane napade protiv oslabljenih garnizona neprijatelja, da smjesta .preduzmu unitavanje eljeznikih pruga, raznih transporata, vojnih skladita, saobraajnih puteva i veza, kao i svih vojnih objekata. Okupatori su doveli sa svih strana Jugoslavije vojsku protiv nae osloboene teritorije, i ovo treba da iskoriste svi nai naoruani odredi protiv okupatora i njihovih slugu,"543 Izvoenjem odbrambenih operacija nastojalo se parirati napadau, i to aktivnim dejstvima kao to su prepadi, protivnapadi, protivudari i drugi oblici radi spreavanja izvoenja neprijateljske operacije ili razbijanja njegovih snaga; i izvlaenjem snaga iz okruenja, koje se izvodilo dekoncentracijom, radi angaovanja na drugoj teritoriji ili u pozadini neprijatelja. Najtee je u odbrambenoj operaciji bilo izvlaenje snaga iz okruenja. U tim situacijama, grupacije NOVJ su se, uglavnom, orijentisale na izbegavanje primanja odsudnih odbrambenih borbi primenom dekoncentracije (taktika iezavanja) i zabacivanja iza lea snagama neprijtelja koje su izvodile napadnu operaciju, talco to su se jedinice koje su skupno (dejstvovale, delile, a potom samostalno se zabacivale na bokove i u pozadinu, prelazei u napadna dejstva u onim rejonima na kojima je bilo manje neprijateljskih snaga. U situaciji kada jedinice NOVJ nisu mogle primeniti princip dekoncentracije, s obzirom na nepovoljan odnos snaga i druge uslove, nastavljale su odbrambenim dejstvima i pod veoma nepovoljnim uslovima sve do borbi u okruenju iz kojeg je vren proboj. Do toga je dolazilo, uglavnom, iz dva razloga: .* 1. zbog optereenosti jedinica NOVJ velikim- i teko pokretnim bolnicama, koje su im oteavale pokretljivost i umanjivale manevarske sposobnosti, pa se ponekad stvarala situacija u kojoj su jedinice NOVJ vodile reavajue odbrambene operacije; 2. zbog neophodnosti da se deo snaga angauje u odbrani te da bi stvorio vreme i prostor za izvoenje protivofanzive glavninom na pravcu lcoji je nudio najpovoljnije uslove za razvijanje vlastite ofanzive. Da bi se stvorili preduslovi za uspeno izvoenje proboja iz okruenja, moralo se obezbediti ouvanje vrstine borbenog poretka i osiguranje potrebne slobode manevra. Prilikom izbora pravca proboja teilo se da se pronae najslabije mesto u obruu; da to bude na zemljitu koje je najpovoljnije za

razvijanje snaga, voenje borbe, organizaciju i izvoenje manevra; da t a j pravac prua dobre perspektive snagama koje vre proboj u pogledu daljih dejstava, i da se proboj vri na to irem odseku, lcako bi se obezbedila to vea brzina izvlaenja snaga, to vie mogunosti za manevar, to manje uslova za neprijateljske pokuaje zatvaranja bree pritiskom s fronta i posebno na bokovima. U izvoenju proboja i postupaka karakteristino je da su napadi izvoeni nou, kad god je to bilo mogue, da bi se umanjile prednosti neprijatelja u artiljeriji, avijaciji i vatrenoj moi uopte, da bi se izvrilo tajno podilaenje i postiglo iznenaenje, omoguilo dejstvo bombakih grupa na glavne vatrene take, manevar u bok i pozadinu i uopte bliska, iznenadna borba u kojoj su dolazile do izraaja prednosti jedinica NOVJ. Uglavnom zbog toga, uspeh onih snaga koje treba da stvore breu u obruu nije dolazio u pitanje, osim u izrazito tekim uslovima u kojima se posle 10. juna nala 3. udarna divizija na Sutjesci. Pa i kod n j e se nije postavilo pitanje samog proboja, ve mogunosti izvlaenja Centralne bolnice. Sve se to odvijalo u situaciji kada su se oko 3. divizije nalazile etiri kompletne okupatorske divizije, pa nije bilo mogue sve spasiti. Obino su se borbe u okruenju i proboju vodile u izuzetno tekim uslovima, jednim od najteih: bez smene jedinica, bez ili sa vrlo malo hrane, prelazei iz borbe na mar i iz mara u borbu, to je do maksimuma iscrpljivalo ljudstvo i stavljalo na probu sve njegove politike, moralne i vojnike vrednosti. Danima i noima voene su borbe bez odmora i boravka u kuama. Takvi uslovi dovode do fizike nesposobnosti. Ponekad se to manifestovalo do te mere da su se jedinice jedva kretale, dva tri puta sporije nego to je obina norma, tako da su se najpre pojedinano, a zatim grupno javljali sluajevi potpune iznemoglosti, izostajanja iz kolone, masovnih halucinacija, pa i umiranja od napora. To je u velikoj meri uticalo da se umanji borbena sposobnost jedinica, a to se nadoknaivalo sveu, disciplinom i velikom odanou liniji KPJ, Titu i revoluciji. Otuda su se sve te operacije pobedonosno zavravale i opstalo je ono to u klasinim uslovima ne opstaje, ega nema meu obinim vojskama. "Svim odbrambenim operacijama NOVJ zajednike su sledee karakteristike: 1) Izvoene su, uglavnom, na planinskom zemljitu, na koje su okupatorske i kvislinke snage poinjale napad sa krune operacijske osnovice. 2) U veini odbrambenih operacija glavni nosioci borbenih dejstava bile su nemake divizije koje su se nalazile u Jugoslaviji ili su naknadno dovedene u Jugoslaviju sa drugih frontova ili iz okupiranih drava. Tako su dovedeni: tab 18. armijskog korpusa iz Grke, 342. peadijska divizija iz Francuske i 113. peadijska divizija sa istonog fronta; 1. brdska divizija sa Kavkaza u prolee, 2. nemaki oklopni korpus sa sovjetsko-nemakog fronta u leto 1943. godine, otkuda je stigao

i tab nemake 2. oklopne armije, pod komandom general-pukovnika Rendulica; zatim vie nemakih divizija iz Italije i druge nemake elitne trupe i najsposobniji komandanti, meu kojima su bili i feldmaral Romei i Vajks, zatim generali de Angelis, braa Kibler i drugi nii rukovodioci koji su se isticali na zapadnom, sovjetsko-nemakom, afrikom i italijanslcom frontu. Tu treba dodati italijanske divizije i korpuse koji su se tukli u Jugoslaviji protiv NOVJ, kao i druge okupatorske i kvislinke jedinice. 3) Neprijateljske snage su bile brojano i tehniki viestruko nadmonije. Pored dobro opremljene peadije, angaovali su artiljeriju, tenkove i avijaciju, a na Jadranu ratne brodove dok jedinice NOVJ nisu imale avijaciju i tenkove, a sve do pred kraj rata artiljerija je bila malobrojna. 4) Iako su se dejstva odvijala, uglavnom, u zahvatu operativnih i taktikih pravaca, jedinice NOVJ su veoma vesto manevrisale po unutranjim pravcima; iako su one u odreenim momentima i na odreenim pravcima primenjivale i odsudnu odbranu, dominirala su aktivna dejstva: prepadi, protivnapacli, protivudai^i i drugi oblici aktivnih dejstava. 5) U tim operacijama, istina, neprijateljske snage uspevale su da prokrstare slobodnom teritorij om i privremeno je zauzmu, ali ni u jednoj operaciji nisu postigle glavni cilj unitenje jedinica NOVJ. 6) Skoro sve odbrambene operacije su voene uz optereenost ranjenicima i bolesnicima ili izbeglim stanovnitvom. 7) Stanovnitvo krajeva u kojima su izvoene odbrambene operacije bilo je izloeno stradanjima. Okupator nije potovao nikakve meunarodne ratne norme i pravila, pa se i sa borcima i civilnim stanovnitvom najsvirepije obraunavao. U toku operacija, nad stanovnitvom je vrio represalije, ubistva, pljaku, paljenje i razaranje, da bi tako snage NOVJ liio popune ljudstvom, moralno-politike i materijalne baze. Meutim, to je, i pored izvesnog zastraivanja, kod naroda i boraca jaalo otpor prema okupatoru i kvislinzima i stvaralo jo veu odlunost da se borba nastavi sve do konane pobede. 8) Odbrambene operacije, kao najvii i najsloeniji oblik odbrambenih dejstava snaga NOVJ, bile su organizovane i voene samo u onim situacijama kada se na drugi nain nije bilo mogue suprotstaviti organizovanim ofanzivnim dejstvima okupatora, koja su bila sraunata na unitenje ili razbijanje NOVJ, odnosno kada je trebalo zatititi slobodnu teritoriju, odnosno stanovnitvo, bolnice i druge objekte od opteg znaaja za razvoj NOR-a od okupatorskih i kvislinkih represalija. 9) Odbrambene operacije su nastajale kao izraz nude, tj. u situaciji kada je neprijatelj imao inicijativu i mogunost da odreuje mesto i vreme poetka i bira nain dejstva, kao i zbog toga to se najee njegove namere nisu mogle pravovremeno otkriti pa se jedinice NOVJ nisu mogle blagovremeno i planski pripremati i organizovati za pariranje napadnim dejstvima. 10) Najvei broj odbrambenih operacija izvodio se na velikom operativnom prostoru i trajao je relativno dugo, jer se, osim u retkim sluajevima, nije radilo o odsudnoj odbrani nekog ueg dela teritorije,

ve, naprotiv, samo u meri koliko je bilo neophodno da se izvri evakuacija i sklanjanje stanovnitva ili izvlaenje snaga i njihov manevar ka prostoru koji nije bio zahvaen ofanzivnim dejstvima. Zbog toga se poetna operacijska prostorija u toku izvoenja odbrane stalno proirivala pa je i izvoenje operacija due trajalo. U nekim odbrambenim operacijama, operacijski prostor se nije gubio, jer su posle prodora neprijatelja du komunikacija skoro iste snage na tom prostoru nastavljale izvoenje napadnih dejstava, kako je bilo i ranije. Zbog svega toga odbrambene operacije NOVJ imale su manevarski karakter, pa su se, posmatrano sa stanovita naina izvoenja, pribliavale napadnim operacijama. Odreeni odbrambeni cilj se najee ostvarivao sinbronizacijom odbrambenih dejstava, koja su se izvodila u zahvatu pojedinih pravaca, i aktivnih dejstava na bokove i u pozadini snaga neprijatelja, to je paralisalo njegovu ofanzivnu mo i prisiljavalo ga da ne napada nego da se brani, to je vodilo njegovom porazu. U odbrambenim operacijama obostrani gubici bili su relativno veliki, kako trajni tako privremeni, a kretali su se do 38 posto u bici na Sutjesci kod jedinica NOVJ i do 10 posto u operaciji Vajs" kod okupatorskih i kvislinkih jedinica. U odbrani jedinice NOVJ trpele su proseno vee gubitke nego u napadu. Istovremeno, praksa je pokazala da su one vee gubitke imale onda kada su se branile sa poloaja nego kada su izvodile aktivna dejstva. To je normalno ako se imaju u vidu brojana i tehnika nadmonost napadaa, njegova neuporedivo vea vatrena mo i, posebno, dejstva njegove artiljerije, avijacije i tenkova. Meutim, u bliskim, kratkotrajnim sudarima koje su jedinice NOVJ nametale napadau kada su prelazile u protivnapade, gubici su uvek bili manji. Istovremeno su napadau nanoeni vei gubici u protivnapadima u uporeenju sa gubicima koje je trpeo od vatre sa odbrambenih poloaja. Karakteristino je da je medu gubicima jedinica NOVJ bio, relativno, velik broj ena. Tako je bilo u bici na Sutjesci, u kojoj je poginulo 603 ene, ili 8,4 posto od ukupnog broja poginulih, to u istoriji ratova do sada nije zabeleeno. Iskustva iz bitke na Sutjesci pokazala su da u ratu, odnosno borbenim dejstvima nema bezizlazne situacije; da je mogue snabdevati se municijom, orujem, hranom i opremom iz neprijateljskih izvora, i da je .uloga oveka moral presudna za uspeh. Veoma znaajno iskustvo predstavlja injenica da je NOVJ, koja je u procesu NOR-a nastala iz NOP odreda, mogla pri veoma nepovoljnom odnosu snaga izgraditi takvu doktrinu i na temelju nje takav nain ratovanja u kojem je i odbrana zauzimala znaajno mesto. injenica da je NOVJ uspeno izvodila odbrambene operacije i bojeve, predstavlja ono ime je NOR obogatio riznicu teorije ratne vetine. Prema znaaju i postignutim rezultatima etiri odbrambene operacije imale su strategijski znaaj, i to: odbrambena dejstva Grupe brigada i NOP odreda, bitka na Neretvi, bitka na Sutjesci i drvarska operacija. Napadne operacije okupatorsko-kvislinkih snaga, u okviru kojih su se odigrale ove odbrambene operacije, imale su strategijski znaaj i za nemako i italijansko komandovanje.

Sa napadnim dejstvima poeo je oruani ustanak 1941. godine i napad je bio za celo vreme rata preovlaujui vid borbenih dejstava na celokupnom jugoslovenskom ratitu, to je proizlazilo iz ofanzivne koncepcije oruane borbe, kao jedino mogueg reenja da se oruani ustanak uzdigne na nivo optenarodnog oslobodilakog rata i da se zemlja oslobodi. Napadne opei'acije su, prema tome, proizale iz takvog strategijskog opredeljenja i bile su osnovno sredstvo i metod za ostvarivanje najvanijih strategijskih zamisli vrhovnog politikog i vojnog rukovodstva i odluujuih ciljeva NOR-a i revolucije osloboenje Jugoslavije i konane pobede nad okupatorskim i kvislinkim i svim drugim kontrarevolucionarnim snagama. Otuda se neki elementi napadne operacije javljaju u ustanku 1941. godine. Po svom sadraju i strukturi, napadne operacije NOVJ bile su razliite i imale su pripremni i izvrni deo. Pripreme predstojee napadne operacije najee su izvoene u toku prethodnih odbrambenih ili napadnih borbenih dejstava. Po svojoj unutranjoj strukturi, napadne operacije su se sastojale od vie meusobno povezanih napadnih i odbrambenih borbi i bojeva, kao i razliitih borbenih taktikih radnji i, najee, imale su vie etapa, a neke operacije strategijskog znaaja i vie operacija operativnog znaaja i samostalnih bojeva i borbi. Izvodile su ih snage razliite jaine: grupa brigada, korpus, grupa korpusa, armijska grupa i armije. Na osnovu cilja koji se eleo postii, objekta napada, naina upoti'ebe snaga i drugih elemenata, napadne operacije NOVJ mogu se svrstati u tri grupe: 1) napadne operacije tipa mar-manevra, kojima je bio cilj stvaranje ili irenje slobodne teritorije, pruanje pomoi snagama NOVJ u drugim krajevima, prenoenje teita borbenih dejstava iz jednog u drugi, kako bi se stvorili povoljni uslovi za razvijanje opte ofanzive i slino); 2) napadne operacije za osloboenje pojedinih gradova, i 3) napadne operacije za osloboenje dela teritorije pojedinih podruja odnosno oblasti. Od 25 operativnih poduhvata jedinica NO^J: (19), odnosno JA (6) koji su imali, prema sadraju i nivou, karakteristike napadne operacije, osam ine operacije tipa mar-manevra. Napadne operacije izvedene su u periodu jun 1942 m a j 1945. godine, i to: u 1942. godini 3 napadne operacije, ti 1943. godini 2 napadne operacije, u 1944. godini 13 napadnih operacija i u 1945. godini 7 napadnih operacija. U 1942. i 1943. i prvoj polovini 1944. godine izvoene su uglavnom napadne operacije tipa mar-manevra, zapravo u takvom obliku gde su prisutni duboki prodori, marevi i razni oblici manevra, da bi se u drugoj polovini 1944. i u toku 1945. godine napadne operacije izvodile u obliku klasinih napadnih operacija, skoro potpuno isto kao to su izvodile druge armije u drugom svetskom ratu, ali uvele sa takvim specifinostima da se one po sadraju i nainu voenja razlikuju od ostalih. U nekim napadnim operacijama jedinica NOVJ bilo je i elemenata diverzantskih i pomorskih operacija. Tako, na primer, elemente diverzantskih dejstava imaju sve napadne operacije NOVJ, ali je pohod gru-

pe brigada u Bosansku krajinu posebna velika operacija u kojoj je napad na eleznilcu prugu Sarajevo Mostar (3 8. avgusta 1942.) inio jedan od najveih njenih sadraja. Naime, ta dejstva na eleznikoj pruzi imala su sve elemente diverzantske operacije. Dosta sadraja pomorske desantne operacije imale su tri napadne operacije koje su izvedene na primorskom vojitu u napadnim dejstvima 26. divizije i Mornarice NOVJ za konano osloboenje srednjodalmatinslcih otoka, june i dela srednje Dalmacije, posebno u prvoj etapi (11 26. septembra 1944.) koja obuhvata borbe za osloboenje srednjodalmatinslcih otoka; u liko-primorskoj operaciji, u njenoj drugoj etapi (4 15. aprila) kroz dejstva 9. divizije i jedinica Pomorske komande severnog Jadrana Jugoslovenske mornarice, za osloboenje otoka Paga i Raba; a jo vie u rijelco-translcoj operaciji, u njenoj prvoj etapi (16. aprila 3. maja), kada se kroz pomorske desante 9. i 26. divizije vodila borba za osloboenje otoka Krka, Loinja i Cresa i desant na istonu obalu Istre. Operacije tipa mar-manevra izvoene su dugim i napornim marevima, veim delom po visolcoplaninslcom i teko prohodnom zemljitu na kome je trebalo savladati veliki broj komunikacija i renih tokova, esto po vie dana bez hrane, u stalnim borbama sa nadmonijim olcupatorslco-kvislinlcim snagama, i u vremenskim i atmosferskim prilikama zasienim kiom, vejavicom, snegom, po temperaturi i do minus 25 stepeni. Napadne operacije za osloboenje velikih gradova su specifine operacije za NOR jer u njima, po pravilu, uestvuje stanovnitvo organizovano u vojne i nevojne sastave, a sve rukovoeno od politikih organizacija Komunistike partije i SKOJ-a, gde se omladina posebno angaovala i uestvovala u oruanim akcijama. U tom pogledu je karakteristina bihaka operacija izvedena 1942. godine, zatim beogradska, mostarska i sarajevska operacija i borbe za osloboenje drugih naih gradova. Narod je uestvovao i u svim drugim operacijama koje je vodila NOVJ, to je iskustvo vredno panje. Na nain izvoenja napadnih operacija jedinica NOVJ uticali su mnogobrojni uslovi, ^d kojih se posebno istiu vojnopolitilca situacija i cilj koji se eleo postii, jaina i organizacija odbrane okupatorskih i kvislinkih snaga, mogunosti snaga NOVJ, zemljini i vremenski uslovi i drugo. S bzirom ira uslove, napadne operacije klasinog oblika mogu se svrstati u tri grupe. Prva grupa obuhvata bihaku, prvu i drugu banjaluku i podravsku operaciju. One su izvoene sa krune ili polukrune operacijske osnovice koncentrinim napadom glavnih snaga na Biha, i Banjaluku sa irom okolinom, odnosno na neprijateljske garnizone i uporita u Podravini, a pomone snage su angaovane za demonstrativne napade ili zasede prema okolnim garnizonima racli spreavanja intervencije i onemoguavanja pruanja pomoi napadnutom garnizonu. Dole je osnovni cilj bihake operacije bio osloboenje Bihaa koji je postao centar velike slobodne teritorije, poznate kao Titova drava", dotle je cilj prve banjaluke operacije bio privlaenje okupatorskih i

kvislinkih snaga iz istone Bosne, a druge banjaluke operacije konano osloboenje Banjaluke. Podravskom operacijom trebalo je stvoriti veu slobodnu teritoriju. Iako je bihaka operacija potpuno uspela, ostale tri delimino, zajedniko je za sve etiri da je to bilo privremeno osloboenje gradova, odnosno naseljenih mesta, jer su ih okupatorske i lcvislinke snage ponovo zauzele, pa je konano osloboenje izvreno u okviru tree grupe operacija u periodu mart-maj 1945. godine. Drugu grupu napadnih operacija ine beogradska, nika, osloboenje Makedonije, kosovska, osloboenje srednjodalmatinskih otoka, kninska i mostarska. One su, takoe, izvoene sa krune ili polukrune operacijske osnovice koncentrinim napadom glavnih snaga ka glavnom objektu, u optoj ofanzivi jedinica NOVJ za konano osloboenje Srbije, Makedonije i Kosova, Dalmacije i Hercegovine, koje su sve uspele jer su postojali uslovi i mogunosti. Treu grupu ine liko-primorska, sarajevska, sremsko-slavonslca, rijeko-transka i karlovaka operacija, koje su izvedene u zavrnoj ofanzivi Jugoslovenske armije za konano osloboenje preostalog dela Jugoslavije, uglavnom u zahvatu fronta, sa snanom podrkom i dejstvom iz pozadine divizija glavnih tabova Hrvatske i Slovenije. Ove operacije ine zavrnicu rata i voene su u najpovoljnijim uslovima, u kojima su postignuti krupni odluujui rezultati. Organizacija odbrane, jaina i sastav okupatorskih i kvislinkih snaga. Neprekidna i snana napadna dejstva oruanih snaga NOP-a primorala su okupatorske i lcvislinke snage da organizaciji i izvoenju odbrane, posebno naseljenih mesta, posveuju iz dana u dan sve veu panju. Svaki ponovljeni gubitak garnizona primoravao ih je da organizaciju odbrane stalno usavravaju, posebno u pogledu jaanja odbrambenih sistema u naseljenim mestima i jaanja posade u njima, a to ih je dovelo do toga da u Jugoslaviju dovedu nove svee snage, pa su Nemci imali ak i preko 20 divizija. Organizacija odbrane gradova i veih naseljenih mesta, na koju su okupatorske i lcvislinke snage bile prisiljene ve 1941. godine, postepeno se razvija u jedan dobro organizovani sistem koji se .sastojao od spoljiie linije odbrane (linije istaknutih uporita), lini j ep os red n e odbrane i unutranje odbrane. Na spoljnoj liniji odbrane trebalo je onemoguiti iznenadno i tajno podilaenje snaga NOVJ ivici naseljenog mesta i postizanje iznenaenja; zatim, na toj liniji trebalo je da se napad slomi pre nego to napada prodre u naseljeno mesto, i da se dobije u vremenu radi izvrenja protivnapada ili protivudara glavnih snaga ili pristizanja pomoi iz okolnih garnizona. Postepeno, kako su napadna dejstva jedinica NOVJ jaala i kako se raspolagalo sve manjim snagama za njenu odbranu, spoljna linija odbrane se sve vie povlaila blie naseljenom mestu i pretvarala u jedinstvenu odbrambenu liniju, sa povezanim otpornim takama i jedinstvenim sistemom. Linija neposredne odbrane, koja je obino organizovana neposredno na ivici naseljenog mesta grada, izgraivana je kao neprekidna linija odbrane sa jedinstvenim planom i vatrenim sistemom i inila je glavnu liniju odbrane. Na n j o j je trebalo razbiti napad, odnosno

prihvatiti snage sa spoljne linije odbrane i spreiti uklinjavanje napadaevih snaga. U fortifikacijskom pogledu razvijala se postepeno: od isprekidanih rovova do bunkera povezanih neprekidnim rovovima i saobraajnicama du itave ivice naseljenog mesta. Unutranja odbrana izgraivana je u vie linija otpoia, od kojih i e prva obuhvatala zbijeniji deo zgrada izgraenih od blokova zgrada iri centar ili rejone; a strogi centar grada organizovan je kao citadela. Citadela je trebalo da poslui za produenje otpora kada bude slomljeno jedinstvo odbrane, kada linije odbrane budu likvidirane i kada se produenjem otpora stvara vreme dok stigne pomo spolja. Jaina garnizona, sastav i kvalitet trupa koje su branile gradove, pojedina uporita i vea naseljena mesta bili su razliiti, kako zbog znaaja branjenog objekta tako i zbog estih izmena, koje su bile uslovljene dinaminou borbenih dejstava i udara snaga NOVJ, a kretala se od bataljona do jaine divizije sastavljene od nemakih, italijanskih, ustakih, domobranskih i drugih jedinica. Komandama okupatorskih trupa bile su potinjene sve kvislinke i etnike jedinice na njihovom podruju. Kvalitet ovih raznovrsnih trupa bio je veoma razliit: domobranske i etnike jedinice bile su najslabije borbene vrednosti jer je veina bila mobilisana, pa ih je okupator uvek ojaavao delovima jedinica boljeg kvaliteta; ustae su se u sukobima sa jedinicama NOVJ borile do kraja, jer su bili svesni da e za potinjene mnogobrojne zloine odgovarati pred narodnim sudom; borbena vrednost nemakih trupa bila je najbolja, bilo da se radilo o SS, legionarskim, folksdojerskim i ostalim jedinicama, kod svih treba istai visoke borbene kvalitete, organizovanost i disciplinu. Nije bio redak sluaj da su i manje nemake jedinice ispoljavale k r a j n j u upornost u odbrani, produujui otpor i onda kada je sav ostali garnizon bio uniten. Prisustvo i manjih nemakih jedinica uticalo je na podizanje vrstine i upornosti garnizona u odbrani. Italijanske trupe, kao to je poznato, bile su slabije borbene vrednosti. Meutim, ne treba gubiti iz vida i neke faktore koji su uticali da su ove trupe u Jugoslaviji ispoljavale veu spremnost za borbu nego, na primer, u Africi ili na istonom frontu. A to je zbog velike brojne i tehnike nadmonosti nad snagama NOVJ, uticaja propagande itd., sa razlikama izmeu jedinica kraljevske vojske i faistikih trupa tzv. crnih kp^ulja. Bugarske trupe bile su veih borbenih kvalittta od italijanskih trupa, posebno specijalne jedinice policijska, lovaka, dok su ostale bile slabije. Uticaj mogunosti jedinica NOVJ. Osnovni faktor koji je uticao kako na neprekidno usavravanje okupatorsko-kvislinke odbrane, tako i na nain izvoenja napadnih operacija, jeste stalno jaanje snaga NOVJ kako u pogledu b r o j a boraca i jedinica, tako i u pogledu njenih borbenih kvaliteta i usavravanja vetine ratovanja. Jer, do formiranja brigada okupatorsko-kvislinke snage su mogle raunati da je napad na odreeno naseljeno mesto mogu, uglavnom, samo sa onoliko snaga koliko je NOP odreda dejstvovalo u okolini tog mesta. Meutim, formiranjem brigada takva raunica vie nije bila realna, jer se za napad 11a garnizon ili drugi objekat moglo lconcentrisati po nekoliko brigada. To je od-

luujue uticalo na organizaciju to bolje odbrane, koja se zasnivala na pretpostavci da svaki garnizon, odnosno napadnuta jedinica mora sopstvenim snagama odbiti napad ili bar izdrati dok joj ne pri te lenu u pomo snage iz okolnih garnizona. Kako je NOVJ od poetka stvaranja pa do pred k r a j 1944. godine ostala organizovana na principima lakih peadijskih jedinica, uloga pojedinih rodova i slubi u njenim napadnim operacijama bila je razliita. Budui da nije raspolagala veim jedinicama artiljerije, ininjerije, tenkova, nije ni bilo mogue s tog stanovita u operativnim razmerama ispoJjavati uticaj na organizaciju i izvoenje napadnih operacija, itava koncepcija borbenih dejstava u napadnim operacijama bila je postavljena na pi-esudnoj ulozi peadije. Peadija je bila nosilac i manevra i iznenaenja i udara u najveem stepenu, pri emu je morala da vlastitim sredstvima nadoknauje nedostatak ostalih rodova i slubi. Izvanredna borbenost, ratno lukavstvo, udarna sposobnost, samoinicijativa i snalaljivost postale su osobine svakog njenog borca-peaka, svakog njenog stareine i svake njene jedinice. Savladati minska polja i iane prepreke, zauzeti armirano-betonske bunkere i zgrade ureene za odbranu, paralisati neprijateljsku artiljeriju i tenkove i dejstvovati po jedinstvenoj zamisli u uslovima preteno nonog napada, mogli su borci-peaci sa izrazito razvijenim borbenim kvalitetom. Osnova na kojoj su se razvile takve ratnike vrline mogla je da bude samo visoka patriotska i revolucionarna svest i moralno-politika snaga, koja je uslovila izrazito individualnu vrednost svakog pojedinca a, takoe, i monolitnost jedinica i itave NOVJ sastavljene od takvih boraca. Svojim udarima, juriem ili bombakim grupama sastavljenim najee iskljuivo od peaka, ona je izvravala zadatke avio i artiljerijske pripreme i podrke napada i zadatke u pravljenju prolaza kroz prepreke pred prednjim krajem i u dubini okupatorsko-kvislinke odbrane. Upotreba artiljerije i minobacaa, naroito u artiljerijskoj pripremi, nije dostigla znaajniji stepen, to je i normaFfib, poto je nedostajalo orua, municije, strunog kadra. Zbog toga je -NOVJ sve do zavrnih operacija ostala u tom pogledu slabija od olcupatorsko-kvislinkih snaga. Uloga ininjerije* u napadnim operacijama svodila se, uglavnom, na raiavanje prepreka, u prvom redu razminiranjem, ruenje bunkera, zapreavanje (u obezbeenju snaga od intervencije iz susednih garnizona), opravku i odravanje komunikacija. Jedan deo ininjerijslcih snaga i sredstava pridavan je peadijskim jedinicama za jurine (bombake, udarne) grupe, a drugi jedinicama za obezbeenje, ruenje komunikacija i postavljanje minslco-eksplozivnih prepreka. Za borbu protiv tenkova u ulinim borbama najee su lcoriene benzinske flae. Teko je nai neku zapovest u kojoj se ne vri podela oskudnih rezervi benzina ili ne istie potreba da se odmah, po upadu prvih delova u naseljeno mesto, potrai benzin i izvre pripreme za njegovu upotrebu.

Upotreba tenkova u napadnim operacijama poinje niskom operacijom, zatim su tenkovi angaovani u beogradskoj, kninskoj, mostarskoj, liko-primorskoj, sremsko-slavonskoj i rijeko-transkoj operaciji. Tenkovi su upotrebljavani za neposrednu podrku peadije, uglavnom, na pravcu glavnog udara. S obzirom na malobrojnost nisu imali odluujuu ulogu ni u jednoj napadnoj operaciji, osim, donekle, u beogradskoj, ali su to bili tenkovi jedinica Crvene armije. Zemljini uslovi, kao objektivni inilac, ispoljili su razliit uticaj na izvoenje napadnih operacija. Zemljite je posebno ispoljilo uticaj svojim reljefom, pokrivenou, prohodnou, hidrografijom i vetakim objektima. Napadne operacije NOVJ izvoene su na itavom jugoslovenskom prostoru od Soe na zapadu do Timoka, Niave i Bregalniee na istoku, i u svim vremenskim uslovima. Od 26 obraenih velikih napadnih operacija NOVJ, izvedeno je u jesenjem periodu 10, zimskom 7, prolenom 6 i letnjem periodu 3 operacije. Veliki b r o j napadnih operacija je voen u kasnom jesenjem, zimskom i ranom prolenom periodu ukupno 13, i to uvek u tekim meteorolokim uslovima, po snegu, zaleenim povrinama, po kii, vetru, a najveim delom na planinskom i krakom zemljitu. Ostale napadne operacije su izvedene u povoljnim vremenskim uslovima. Rena mrea je imala nepovoljan uticaj na izvoenje operacija, s obzirom na manevarski karakter napadnih dejstava, tekoe oko njihovog savlaivanja i meusobnog povezivanja jedinica NOVJ u raznim lokalitetima. Posebno je to dolo do izraaja oko Une, Vrbasa, sve tri Morave, Save, Dunava, Vardara, Ibra, Krke, Neretve, Bosne, Drine, Reine, Kupe i Korane. Jer, od 26 napadnih operacija, samo tri nisu znaajnije vezane za rene tokove (podravska, liko-primorska i rijekotranska), dok je u svim ostalim trebalo savlaivati reke u napadnim dejstvima protiv neprijatelja koji je branio suprotnu obalu, Prelaz je, uglavnom, vren gazom i desantom, a izuzetno preko mosta. Osnovni ciljevi napadnih operacija su bili da se okupatorskim i kvislinldm snagama, pre svega, razbije i uniti iva sila, zatim stvaranje slobodne teritorije, irenje oruane borbe i jaanje oruanih snaga, kao i stvaranje narodne vlasti i obezbeenje materijalne baze, unitenje okupatorskih i kvislinkih garnizona i zauzimanje gradova, ossloboepje pojedinih rejona, odsecanje, okruenje i razbijanje neprijateljskih grupacija i konano osloboenje zemlje. Analiza ciljeva u napadnim operacijama, pored ve reenog, pokazuje da su oni bili vrlo kompleksni, da su utvrivani u skladu sa strategijskom zamisli Vrhovnog taba za voenje NOR-a u celini i u pojedinim njegovim periodima, da su oni bili usklaeni sa optim uslovima i konkretnom strategijsko-operativnom situacijom. Za poetni period NOR-a bilo je bitno stvoriti odgovarajue slobodne teritorije koje su trebale biti osnova za dalji razvoj i rukovoenje oruanom borbom. U sredinjem delu NOR-a bilo je znaajno razviti oruanu borbu u krajevima u kojima zbog okupatorsko-kvislinkih uticaja nije bila razvijena, a tek u zavrnom periodu moglo se prei na operacije za definitivno osloboenje pojedinih delova ili itave zemlje.

Pri razmatranju operativne zamisli, posebno je znaajno uoiti stalnu evoluciju operativne ideje i njeno prilagoavanje datoj situaciji, stvaralaki pristup i odsustvo ablonizma kako u njenom definisanju tako i u njenoj realizaciji. U mnogim sluajevima u toku operacije vrena je dopuna ili korekcija operativne zamisli, to i e dolazilo kao posledica nastalih promena u situaciji i sazrevanje nekih novih ideja u tabu koji je rukovodio operacijom ili na osnovu inicijativa koje su dolazile od potinjenih tabova. U operacijama mar-manevra sutina operativne zamisli najee se svodila na brz i iznenadan prodor na odreeni prostor uz. istovremeno razbijanje neprijatelja i zauzimanje odreenih uporita i garnizona, kao i obezbeenje od mogue intervencije. U operacijama za osloboenje gradova sutina operativne zamisli svodila se na to da se glavne snage orijentiu na sam grad radi njegovog zauzimanja, ali da se isto tako dovoljno jake snage angauju za obezbeenje. U nekim operacijama istovremeno je vren demonstrativni napad na drugi objekat radi obmane neprijatelja i olakanja dejstva glavnim snagama. U operacijama koje su izvoene radi napada na kontinuirani front neprijateljske odbrane sutina operativne zamisli svodila se na kombinaciju frontalnog napada, obuhvata i dejstva iz pozadine radi proboja odbrane na odreenim pravcima i stvaranja uslova za gonjen j e razbijenih snaga branioca. Grupisanje snaga za izvoenje napadnih operacija vreno je u razliitim uslovima i skoro da ni u jednoj operaciji to nije injeno na potpuno isti nain. Meutim, u osnovi postojala su dva naina grupisanja snaga, koja su uglavnom proizlazila iz prethodnog poloaja snaga i njihovog odnosa prema prostoru, odnosno objektu narednog angaovanja. U tom pogledu bile su karakteristine dve situacije: 1) kad su snage predviene za izvoenje napadne operacije bile manje ili vie udaljene od osnovnih objekata napada, pa je prethodno tx~ebalo izvriti due mareve radi dovoenja snaga i njihovog grupisanja, i 2) kad su te snage bile u prethodnom dodiru sa neprijateljem koji je posedao i branio predviene objekte napada, pa je, najee, trebalo vriti samo odreeno pregrupisavanje snaga. : . Grupisanjem su obuhvatane snage za dejstvo"na teitu, odnosno glavne snage, zatim snage za dejstvo u pozadini neprijateljske odbrane, odnosno snage za ubacivanje, snage za izolaciju operativne zone i obezbeenje od intervencije spolja. Snage za dejstva na teitu grupisale bi se po pravcima i u kolonama, odnosno eelonima u skladu sa idejom za izvoenje operacije i konkretnim zadatkom pojedinih elemenata operativnog poretka. Snage za izolaciju operativne zone i obezbeenje od intervencije spolja grupisane su u zahvatu odreenih pravaca kojima se oekivala intervencija, odnosno pomo napadnutim snagama. Grupisanje je vreno, uglavnom, dovoenjem snaga iz dubine, pregrupisavanjem po frontu ili kombinacijom ova dva naina. U operacijama tipa mar-manevra, pored osnovnih snaga namenjenih za izvrenje mar-manevra, grupisanjem su obuhvatane i snage koje su po planu operacije trebale dejstvovati obezbeivati koncentracij-

sku odnosno polaznu operacijsku osnovicu na slobodnoj teritoriji, kao i snage na osloboenoj ili poluosloboenoj teritoriji na koju su glavne snage trebalo stii, a ponekad i one snage koje su se nalazile na teritoriji preko koje je trebalo izvriti prodor. Oblik operativnog poretka bio je uslovljen nizom inilaca, a naroito ciljem i prethodnim poloajima snaga. U operacijama tipa mar-manevra najee su snage bile podeljene na napadne kolone koje su se kretale odreenim pravcem i zavisno od zadatka razvijale u onoj meri koliko je bilo neophodno radi njihovog izvrenja. U operaci]ama za osloboenje gradova ukupne snage su bile podeljene na dva osnovna elementa: na snage za napad i snage za obezbeenje. U operacijama koje su se izvodile radi napada na utvrene delove kontinuiranog fronta u vie sluajeva su bile dublje eelonirane, tj. pored prvog eelona formiraju se i drugi ili jaa rezerva. Isto tako, za veliki b r o j napadnih operacija, naroito onih u zavrnom periodu NOR-a, bilo je karakteristino da su, pored snaga na frontu, za izvrenje cilja operacije bile angaovane znatne snage u pozadini neprijatelja, koje su najee stavljane u operativnu potinjenost najstarijim komandama koje su izvodile operaciju sa fronta. To je bitno uticalo na nain postrojavanja njihovog operativnog poretka, a naroito eeloniranje snaga po dubini. Zamah napadnih oper~acija ogledao se kroz irinu i dubinu napadne zone, t r a j a n j e i tempo napada. Operacijske zone, u kojima se izveo najvei broj napadnih operacija NOVJ, po svojim osnovnim karakteristikama (oblik, irina, dubina) bitno su se razlikovale od operacijskih zona operativnih i strategijskih grupacija drugih armija. Te razlike posledica su uslova u kojima je voen NOR, a posebno u kojima su izvoene napadne operacije, njihovih ciljeva, jaine snaga koje su ih izvodile i drugih inilaca konkretne strategijsko-operativne situacije. U svakoj napadnoj operaciji, operacijske zone su se meusobno bitno razlikovale. U napadnim operacijama koje su se izvodile u obliku mar-manevra operacijsku ?onu sainjavali su koncentracijska prostorija na slobodnoj teritoriji, operacijski pravac pojas koji je vodio preko teritorije koju su neprijateljske snage drale ili kontrolisale i operativni prostor na koji je trebalo stii na slobodnoj ili poluslobodnoj teritoriji. P r j utvrivanju i izboru operacijskog pravca polazilo se, pre svega, od' cilja koji se eleo postii, jaine i rasporeda neprijatelja, predvienog vremena za izvrenje zadatka i reljefa zemljita. Vea naseljena mesta su, po pravilu, obilaena, a pokret izvoen najee nou. Jedinice su se kretale, obino, poumljenim zemljitem. esto se kretalo i veoma tekim terenom. Duina operacijskih pravaca bila je veoma razliita od oko 60 do preko 600 km, a irina zone operacijskog pravca zavisila je od broja jedinica i zemljita i kretala se od nekoliko pa do 90 km, to je zavisilo od konkretne operativne situacije na vo! jitu. U napadnim operacijama za osloboenje gradova operacijsku zonu predstavljali su sam grad i njegova blia okolina, pri emu su oblik i veliina te zone zavisili, pre svega, od veliine grada, ali isto talco

od sistema spoljne odbrane, odnosno od naina kontrole bliih i daljih prilaza gradu. Skoro u svim sluajevima zona je imala kruni ili polukruni oblik sa prenikom i do 50 km. U operacijama koje su izvoene radi napada na utvrene delove fronta, zone napada strategijslco-operativnih grupacija bile su precizno odreene i pokrivene snagama sa fronta, tako da su se po obliku i dimenzijama pribliavale zonama odgovarajuih grupacija drugih armija. Tako, na primer, zona napada Severne operativne grupe 1. armije u proboju Sremslcog fronta bila je iroka 30, a duboka oko 40 km. Trajanje operacije i tempo napada. Napadne operacije NOVJ su relativno dugo trajale, posebno one koje su izvoene na nain mar-manevra. Tako je pohod grupe brigada u Bosansku krajinu trajao 90, a prodor strategijske grupacije u Srbiju 80 dana, dok su operacije za osloboenje pojedinih gradova trajale znatno krae. Tempo napada, koji je u proeku iznosio 13 km, moe se preciznije meriti samo za one operacije koje su izvoene radi proboja kontinuirane odbrane neprijatelja, tj. kada su odreenim grupacijama bili postavljeni sasvim precizni zadaci u pogledu objekata u dubini neprijateljske odbrane na koje je trebalo za odreeno vreme izbiti. U ostalim operacijama to je teko odrediti zbog specifinosti uslova u kojima su voene, a posebno zbog karakteristika operacijske zone i naina izvoenja tih operacija. Posmatrano sa stanovita prostora na kome su izvoene, trajanja, ostvarenih rezultata i drugih karakteristika, zamah napadnih operacija NOVJ bio je ipak veliki, pogotovu ako se ima u vidu da su u velikom broju ovih operacija ostvarivani krupni operativni i strategijski ciljevi. U nekim od njih ostvarivan je i vii tempo napada po emu su se one pribliavale operacijama drugih armija. Meutim, tempo napada u velikom broju operacija NOVJ ne moe se meriti brzinom prodora sa polaznog poloaja ka liniji opteg zadatka, zbog toga to manevar nije bio pravolinijski, jer se ka osnovnom objektu napada dolazilo sa svih strana, kao i zbog toga to su se za dovoenje, razvoj i dejstvo koristili brojni meuprostori, slobodne ili poluslobodne teritorije. Priprema napadnih operacija. Ideja za izvtlenje napadnih operacija nastajala je u Vrhovnom tabu odnosno Generaltabu i drugim tabovima, uglavnom, jo u toku prethodnih napadnih odnosno odbrambenih dejstava, a odluke .su donoene po njihovom zavretku. Najee je to bilo mnogo ranije nego to je usledilo njihovo izvoenje. Zbog toga, za razliku od odbrambenih operacija, bilo je uglavnom dovoljno vremena za pripreme kojima je posveivana posebna panja. Priprema napadnih operacija zasnivala se na direktivama Vrhovnog taba odnosno Generaltaba i zamisli glavnih tabova. Prikupljanje, razvoj i priprema jedinica zavisila je od vie elemenata, a dva su osnovna: objekat napada i obostran odnos i raspored snaga. tabovi divizija i korpusa NOVJ najee su dobijali optu direktivu u razliitoj formi poev od kratke depee do relativno irokog pisma u kome se daju karakteristike vojno-politike i operativno-strategijske situacije i ukazuje kako treba dejstvovati, a operativni tabovi,

tabovi korpusa i armija najee su odluivali samo kojim pravcem i kakvim grupisanjem e otpoeti i izvoditi napadnu operaciju u saglasnosti sa Generaltabom. Meutim, kada su jedinice dejstvovale zajedno, tabovi su dobijali vrlo precizne detaljne i tano odreene zadatke. Priprema napadnih operacija jedinica NOVJ vrena je u razliitim uslovima, a s obzirom na raspoloivo vreme (manje ili vie vremena) teritoriju (matina ili naknadno odreena teritorija), prethodni poloaj osnovnih snaga (u dodiru ili van dodira sa neprijateljem), i uslove konkretne strategijsko-operativne situacije. Sadraj i nain priprema zavisili su i od stepena poznavanja situacije, prethodno izvrenih priprema i sposobnosti komande i taba. Koncentracija snaga je bila jedna od osnovnih formi kroz koju je obezbeivan povoljan odnos snaga u nekim napadnim operacijama. U napadnim operacijama na gradove i vea naseljena mesta Biha, Banjaluku, Mostar i druga, koncentracija snaga bila je r a d n j a koja je redovno prethodila operaciji. Ponekad se radilo o pokretima do 30 km, a dogaalo se da su pojedine jedinice morale da preu 50, 100 pa i vie kilometara i to za relativno kratko vreme. Pouan primer kako se u koncentraciji snaga treba koristiti svim raspoloivim komunikacijama i svim vrstama transporta predstavlja grupisanje snaga 8. korpusa NOVJ za mostarsku operaciju. Iako je vreme za dovoenje i grupisanje snaga bilo veoma kratko oko 5 dana, a peadijske jedinice bez motorizacije, putna mrea nerazvijena, a broj saobraajnih sredstava minimalan, tab 8. korpusa uspeo je da, u vremenu od 30. januara do 4. februara, preveze jedinice iz severne i srednje Dalmacije u rejon za razvoj Vrgorac, Ljubuki, Vitina, Koerin. To je postignuto zahvaljujui dobro organizovanoj saradnji izmeu 8. korpusa i Oblasnog NOO-a za Dalmaciju. Za prebacivanje jedinica korien je kombinovani transport (brodovi, vozovi i kamioni), a deo jedinica je marevao i peke. Operativni manevar izvodili su operativni sastavi po jedinstvenoj zamisli, na osnovu ideje i raenih planova Vrhovnog taba odnosno Generaltaba, ili tabova koji su izvodili operacije. Jedno od najznaajnijih obeleja manevara jedinica NOVJ u napadnim operacijama bilo je odsustvo ablona i originalnost u izvoenju operacije. Primenjivani su gotovo uvek drugaiji operativni postupci. Manevar u napadnim operacijama je uvek bio kombinacija vie razliitih "oblika, pri emu su neki od njih imali vei ili manji znaaj i uticaj na tok i konane rezultate operacije. Najveu primenu su imali sasreeni udari sa krune ili polukrune osnovice i razliiti vidovi obuhvata i udari iz pozadine. Udari sa krune ili polukrune osnovice primenjivali su se u svim operacijama kada je osnovni objekat napada bio grad, bez obzira da li su se prethodno likvidirala neka spoljna uporita ili se vrio direktan napad na grad, uz odgovarajue obezbeenje prema spoljnim uporitimaa. Znaaj ovog oblika manevra je u tome to on prua najpovoljnije uslove za izbor teita dejstva, to obezbeuje maksimalnu primenu razliitih borbenih postupaka, oteava neprijatelju intervencije i obezbeuje da se zadatak izvri u najkraem vremenu

Obuhvat kao osnovni oblik manevra primenjivan je naroito u operacijama koje su izvoene po nainu mar-manevra, pa i onima koje su se izvodile radi napada na organizovanu i kontinuiranu odbranu neprijatelja. Sutina ovog oblika manevra svodila se na nastojanje da se branilac napadne sa pravca odakle to n a j m a n j e oekuje, odnosno gde mu se nalaze slabije snage, uz istovremeno izbegavanje napada na jaa uporita i obezbeenje od intervencije. Za obuhvat su se koristili slobodni ili poluosloboeni delovi teritorije preko kojih su dovoene snage radi izvoenja napada na odreeni objekat, kao i vei ili manji meuprostori. Udar iz pozadine imao je naroitu primenu u zavrnim operacijama, kada su se u pozadini nemakih snaga nalazile jake grupacije NOVJ odnosno JA koje je trebalo da sadejstvuju sa snagama na frontu u izvoenju liko-primorske, sremsko-slavonske i rijelco-transke operacije. Sutina ovog oblika manevra svodila se na sinhronizovana dejstva po dubini nemake odbrane radi vezivanja ili izolacije njegovih snaga, uzimanje vanih objekata ili izvrenje drugih zadataka u skladu sa planom napada snaga na frontu. Frontalni proboj u odreenom vidu bio je primenjivan samo ori proboju fronta u Lici, u Sremu, kod Klane i na Ilovi u martu odnosno aprilu 1945. godine. Izolacija operativne zone radi spreavanja intervencije spolja je naelo koje se primenjivalo u operacijama, da bi se napadnuta prostorija izolovala i da bi se napadnutim snagama (garnizonu) onemoguilo pruanje pomoi spolja. To jc bio sastavni deo ideje manevra, a imao je puni znaaj u napadnim operacijama jedinica NOVJ, posebno onim koje su izvedene do kraja 1944. godine. Kako je izolovanje operativne zone i obezbeenje od intervencije spolja bio pomoni zadatak u odnosu na operaciju kao celinu, ispoljavala se tenja za angaovanjem to manjih snaga na njegovom izvrenju. Otuda nastojanje da se primene oblici dejstva kojima e se to bolje obezbediti njegovo izvrenje uz najveu ekonomiju snaga, da bi bile to jae one koje se angauju za izvrenje glavnog zadatka. U izvrenju tog zadatka jedinice NOVJ su skoro redovno primenjivale zasede, zapreavanje, demonstrativne napade W r . Izbor naina dejstava zavisio je od konkretnih uslova. Meutim, kako su se okupatorsko-kvislinke snage uglavnom drale komunikacije, koristei motorizovane jedinice i brz transport (kamione i eleznicu), to je i obezbeujue jedinice vezivalo za komunikacije i za one objekte dejstava kojima je bilo moguno na najefikasniji nain spreiti prodor brojno i tehniki nadmonijih okupatorsko-kvislinkih snaga. Na prvo mesto su dolazile zasede, koje su najee i primenjivane. 544
Posedanjem pojedinih prevoja i temeljitim zai'uavanjem komunikacija i daleko slabije snage mogu za due vreme spreiti prodor jaih snaga, pogotovu kada tenkovi i artiljerija predstavljaju osnovu na kojoj ove grade ideju svoga manevra. Nije jedanput u borbenim dejstvima jedinica NOVJ, na primer, Proloka draga na putu Sinj Livno posednuta malim snagama NOVJ predstavljala nesavladivu prepreku za jae motorizovane jedinice, isto kao i Ripaki klanac na putu Biha Bosanski Petrovac, akor na putu Andrijevica Pe i mnogi drugi. Zato su primeri uspele intervencije na ovakvom zemljitu veoma retki.
544

Odnos izmeu snaga koje su izvodile napad i onih koje su vrile obebeenje od intervencije spolja kretao se od 50:50 do 80:20 posto od ukupnog broja u korist prvih. U toku izvoenja napadnih operacija jedinice NOVJ su uvek nastojale da, s jedne strane, unite okupatorske i kvislinke snake po delovima, a s druge strane, da izbegnu krute i trajne frontalne borbe i masovnu vatru branioca. Operativno-taktiki postupci: iznenadni napadi, vrlo bliski kontakt u toku napada, ubacivanje, udar u bok i pozadinu okupatorskih i kvislinkih snaga izmeanost" jedinica, liavali su branioca podrke tee ratne tehnike. U uslovima velike nadmonosti okupatora i kvislinga u ivoj sili, a naroito u ratnoj tehnici, ovakvim operativno-taktilcim postupcima liavane su okupatorsko-kvislinke trupe preimustva i time stvarani povoljniji uslovi za napadne operacije jedinica NOVJ. Primena razliitih taktikih postupaka i naina dejstva inila je manevar u napadnim operacijama bogatijim, sadrajnijim i efikasnijim. To su zapravo bili znaajni elementi strategije, operatike i taktike NOVJ koji su obezbeivali da se u potrebnoj meri paralie prednost okupatorsko-kvislinkih snaga i iskoriste prednosti koje je imala NOVJ. Komandovanje i sadejstvo. Za veinu napadnih operacija, inicijativu i nareenje za njihovo izvoenje davao je Vrhovni tab odnosno Generaltab, a vrhovni komandant Josip Broz Tito usmeravao ih je, najee, kratkim i jasnim nareenjima koja su se odnosila na mesto, cilj i vreme. Jedinicama angovanim u operacijama lcomandovali su tabovi neposredno potinjeni Vrhovnom tabu odnosno Generaltabu. Osnovno je za sve napadne operacije koje su izvedene u obliku mar-manevra da je ideja nastajala i sazrevala u Vrhovnom tabu odnosno glavnom tabu, jo u vreme prethodnih dejstava. Tako je ideja za pohod grupe brigada u Bosansku krajinu nastala i sazrevala u toku odbrambenih dejstava u istonoj Bosni, Sandaku, Crnoj Gori i Hercegovini u toku aprila i m a j a 1942.545 za prodor 14. divizije u tajersku u decembru 1943. a za prodor u Srbiju jo u decembru 1942. Odluke za izvoenje ovih operacija donosili su Vrhovni tab odnosno glavni tabovi na zajednikim sednicama sa Politbiroom CK KPJ, odnosno uim delom CK KP Slovenije, odnosno Makedonije. V celini posmatrano, za pripremu i izvoenje napadnih operacija, odnosno* komandovanje snagama koje su ih izvodile, postojala su etiri
To se vidi iz pisma vrhovnog komandanta NOP i DVJ Josipa Broza Tita od 7. aprila 1942. godine upuenog Glavnom tabu NOP odreda Hrvatske, u kome kae: Mi smo preduzeli m j e r e za ienje gornje Neretve od ustakih gnijezda kako bismo izbili kod Konjica. Odavde preko Prozora treba osloboditi jedan koridor u predjelu Mrkonji Grada i doi u direktnu vezu sa Bosanskom jcrajinom. Preko Krajine doli bismo u vezu sa vama. Dakle, t a j naznaeni pravac dobija prvenstvenu vanost za manevrovanje snagama, prebacivanje iz jednog predjela u drugi. Tako bi se povezale, makar i ne toliko vrsto, osloboene teritorije Sandaka, istone Bosne, Crne Gore, Hercegovine, Krajine i Hrvatske. Dakle, na tome pravcu treba pojaati dejstvo svih jedinica". Josip Broz Tito, Vojna djela, knj. I, str. 184.
545

nivoa tabova: Vrhovni tab, glavni tabovi, tabovi korpusa, odnosno operativni tabovi (tabovi zona) toga ranga i tabovi armija. Komandovanje se realizovalo, pre svega, putem odgovarajuih borbenih dokumenata (direktiva, zapovesti, nareenja i dr.), ali i linim kontaktima i neposrednim uticajem taba koji je pripremao i izvodio operaciju sa potinjenim tabovima. Radio-veza je bila osnovno sredstvo veze i ona se koristila naroito u operacijama u sredinjem i zavrnom periodu NOR-a. Radi ostvarenja neposrednog uticaja na tok borbenih dejstava esto su u potinjene tabove upuivani predstavnici (delegati) iz pretpostavljenog taba sa manjim ili veim stepenom ovlaenja. Ovo je naroito praktikovao Vrhovni tab, koji je upuivao svoje lanove kao delegate u glavne tabove, tabove korpusa i druge tabove. Maksimalan uticaj viih tabova ispoljavan je u pripremi i organizovanju napadne operacije, ali kad bi operacija otpoela, onda je teret rukovoenja, usled slabih veza, padao na nie tabove i komande. Na njima je bilo da obezbede sprovoenje postavljenog plana i da brzo i efikasno reaguju na svaki novi momenat. Tamo gde Vrhovni odnosno glavni tabovi nisu mogli neposredno rukovoditi izvoenjem operacije formirani su privremeni operativni tabovi ili su odreivani iskusniji tabovi da rukovode grupacijom, kao to je to bio sluaj pri prodoru u Srbiji. U napadnim operacijama poklanjana je velika panja operativnom i taktikom sadejstvu. Organizator operativnog sadejstva bio je onaj tab koji je neposredno pripremao operaciju, ali esto i pretpostavljeni tab. Zapravo, Vrhovni tab je esto organizovao posredno sadejstvo u operacijama koje on nije pripremao, na taj nain to je jedinicama na irem prostoru izdavao nareenja za preduzimanje borbenih dejstava koja e najvie doprinositi realizovanju ciljeva u napadnim operacijama koje su se izvodile na odreenom prostoru. Sadejstvo sa snagama koje su izvodile operaciju, realizovalo se putem zapovesti, a esto i preko komandantskih izvianja. Sadraj sadejstva, sve do zavrnih operacija, svodio se 11a sadejstvo snaga koje su napadale 11a pojedinim pravciJTm. i snaga koje se ubacuju, odnosno koje su se ve nalazile u pozadini neprijateljskih snaga, kao i sadejstvo snaga koje su vrile napad i snaga koje su angaovane za obezbeenje. Tek kada su se artiljerija i tenkovske jedinice masovnije pojavile, dolazi do sadejstva i izmeu rodova i izvrenju pojedinih zadataka. U nekim zavrnim operacijama organizovano je i sadejstvo izmeu armija i snaga ratnog vazduhoplovstva, a na primorskom delu ratita izmeu jedinica 4. armije i snaga Jugoslovenske mornarice. U okviru armijskih operacija poseban znaaj imalo je sadejstvo snaga koje su dejstvovale sa fronta i snaga u pozadini neprijatelja. Veina napadnih operacija izvedena je u uslovima nepovoljnog odnosa snaga, naroito u teem naoruanju i borbenoj tehnici uopte. Zapravo, odnos snaga u ljudstvu kretao se od 1:1 do neto vie od 2:1 u korist jedinica NOVJ. I pored toga, ponekad su razbijene i unitavane ak i jae i brojnije snage branioca.

Uspele napadne operacije obino su se zavravale razbijanjem ili unitenjem odnosno zarobljavanjem neprijatelija, zaplenom borbene i druge tehnike, kao to je to bilo u bihakoj, nikoj, beogradskoj, kninskoj, liko-primorskoj, rijelco-transkoj i operaciji okruenja i zarobljavanja glavnine Grupe armija E". Meutim, ima primera koji pokazuju da je neprijatelj uspevao da delimino izbegne takvu sudbinu, na taj nain to se odluivao na proboj ili povlaenje ka jednom od susednih garnizona i sh, kao to je to bilo u mostarskoj, sarajevskoj i sremsko-slavonskoj operaciji. Kao to je za oruane snage NOP-a napad bio osnovni vid, tako su i napadne operacije za NOVJ bile osnovni oblik borbenih dejstava. Napadne operacije su u okviru borbenih dejstava jedinica NOVJ bile najsloeniji i najbrojniji operativni poduhvati kojima su se ostvarivali strategijsko-operativni i strategijski ciljevi. Napadnim operacijama su pobeeni okupatori i kvislinzi i osloboena Jugoslavija, odnosno napadne opracije NOVJ su predstavljale osnovno sredstvo za postizanje konane pobede nad okupatorima, kvislinzima i kontrarevolucionarnim snagama. Prema znaaju i postignutim rezultatima, osam napadnih operacija imalo je strategijski znaaj, i to: 1) pohocl grupe brigada u Bosansku krajinu, 2) bihaka operacija, 3) prodor Operativne grupe Vrhovnog taba u istonu Bosnu, 4) prodor 1. proleterskog i 12. udarnog korpusa u Srbiju, 5) beogradska operacija, 6) sremsko-slavonska operacija, 7) rijeko-transka operacija i 8) okruenje i zarobljavanje glavnine Grupe armija E".

OBEZBEENJE OPERACIJA NOVJ Razvoj elemenata obezbeenja borbenih dejstava i njihov uticaj na realizaciju cilja operacije bio je postupan i zavisio je od stepena razvoja oruanih snaga, posebno vidova, rodova i slubi, kao i od jaanja njihove materijalno-tehnike baze. Borbeno obezbeenje bilo je jedna od mera obezbeenja borbenih dejstava koja je primenjivana u svim operacijama NOVJ, bez obzira na uslove u kojima su one izvoene. Najznaajnija aktivnost u sklopu borbenog obezbeenja bilo je izvianje (osmatranje), osiguranje i maskiranje. Izvianje (osmatranje) primenjivali su sve jedinice i tabovi kako u toku priprema tako i u toku izvoenja operacija, sa osnovnim ciljem da se otkrije namera neprijatelja i da se na taj nain sprei iznenaenje, a sopstvenim snagama obezbede potrebni uslovi za izvoenje borbenih dejstava. i [ i-D^j Osiguranje je postavljeno ispred ili na bokovima rasporeda jedinica u napadu ili odbrani, s ciljem da se sprei iznenadna pojava neprijatelja i obezbedi blagovremeno reagovanje glavnih snaga. Maskiranje je takoe, koliko je god bilo mogue, redovno primenjivano u svim operacijama, a svodilo se na korienje uma i drugih prirodnih karakteristika zemljita za vreme kretanja danju, odnosno izvoenje pokreta i pregrupisavanje t: toku noi. U nekim operacijama

primenjivane su i odreene mere operativnog maskiranja, kao to su: demonstrativna dejstva, ubacivanje dezinformacija i dr., kak bi se obmanuo neprijatelj o stvarnim namerama i ciljevima operacije. Obavetajno-izviako obezbeenje, kao skup raznovrsnih mera i postupaka usmerenih na blagovremeno prikupljanje, obradu i korienje podataka o neprijatelju, i prostoru izvoenja operacija, zatim na spreavanje iznenaenja i na zatitu sopstvenih planova, mera i objekata, ima sve karakteristike progresivne evolucije. Plansko organizovanje obavetajne slube i usmeravanje obavetajno-izviakog obezbeenja jedinica i borbenih dejstava snaga NOP-a zasnivalo se na direktivama, uputstvima i nareenjima Vrhovnog taba i Vrhovnog komandanta NOV i POJ. U uputstvu o organizacionoj strukturi i osnovnim zadacima obavetajne slube, krajem novembra 1942. Tito naglaava: U naem oslobodilakom ratu jedan od bitnih uslova uspjeha je poznavanje stanja kod neprijatelja i njegovih namjera s jedne strane, a s druge strane, nedopustiti neprijatelju da sazna nae stanje i nae namjere. To je zadatak nae obavjetajne slube. Obavjetajna sluba predstavlja najmonije oruje komandovanja. U ovom cilju ima se organizovati obavjetajna sluba, kako na osloboenoj, tako i neosloboenoj teritoriji, kao i u mobilnim, operativnim jedinicama nae vojske."546 Do formiranja izviakih jedinica, oktobra 1943 obavet.ajni organi i tabovi jedinica NOVJ prikupljali su podatke o neprijatelju preko obavetajnih centara i poverenika sopstvenih jedinica i preko teritorijalne obavetajne slube, a od tada i preko izviakih jedinica. Glavni organizatori obavetajno-izvialcog obezbeenja jedinica i borbenih dejstava svih oblika, pa i operacija, bili su obavetajni organi odnosno oficiri, a oni su to inili preko sopstvenih izviakih jedinica i obavetajnih centara i preko teritorijalne obavetajne slube. Osnov za donoenje celishodnih odluka komandi tabova jedinica pre izvoenja operacije predstavljali su podaci o neprijatelju koje je prikupljala obavetajna sluba jedinica. U prikupljanju podataka oslanjala se i na teritorijalnu obavetajnu s l u b i * . o r g a n i z a c i j u na podrujima gde e se izvoditi operacija. "" U situacijama kada obavetajno-izviaka sluba nije blagovremeno prikupila i dostavila obavetajne podatke, kao to je to bilo delimino u operaciji ,,Vajs-l", vie u bici na Sutjesci (varc") i donekle u drvarskoj operaciji i jo nekim, dolazilo je do odreenog stepena iznenaenja u pogledu poetka, jaine i pravaca neprijateljskih dejstava, pogrenih postupaka sopstvenih snaga to je imalo odreene negativne posledice po jedinice NOVJ. Meutim, potrebno je istai da je bilo dosta problema oko prikupljanja operativnih podataka o neprijatelju i da se uglavnom sve oslanjalo na sopstvene snage i mogunosti, a da je bilo vrlo malo pomoi sa bilo koje strane. ak i u zavrnom periodu rata, tamo gde je dobro bila organizovana teritorijalna obavetajna sluba, koja je najee dobijala znaajne podatke od saradnika NOP-a u oku-

patorskim i kvislinkim jedinicama, obavetajno-izviako obezbeenje operacija NOVJ bilo je daleko bolje, koliko-toliko zadovoljavajue, i obrnuto. Ininjerijsko obezbeenje, kao skup odgovarajuih ininjerijskih radova, mera i postupaka u operacijama, bilo je uslovljeno razvojem ovoga roda NOVJ, raspoloivom materijalno-tehnikom bazom i drugim uslovima u kojima se vodila oruana borba na pojedinim podrujima, odnosno u kojima su se pripremale i izvodile pojedine operacije. Neke mere ininjerijskog obezbeenja primenjivale su se od samog poetka oruane borbe, pa i u prvim operacijama koje su izvoene. To je, pre svega, ruenje komunikacija i pojedinih objekata na njima i zapreavanje, tj. miniranje i prekopavanje puteva i dr. U kasnijim periodima razvili su se i drugi vidovi ininjerijskog obezbeenja, kao to su utvrivanje, obezbeenje pokreta, forsiranje reka i drugo. U odbrambenim operacijama, pored ruenja i zapreavanja, veliki znaaj imalo je i utvrivanje, naroito u onim sluajevima kada je trebalo odsudno braniti odreeni poloaj ili objelcat, kao npr. na sremskom frontu i drugo. U napadnim operacijama od mera ininjerijskog obezbeenja poseban znaaj su imali ruenje i zapreavanje u sklopu dejstava snaga za obezbeenje, a u operacijama u zavrnom periodu rata, pored toga, i mere odravanja komunikacija, obezbeenje prelaza preko reka i razminiranje. Diverzantska dejstva na objekte u neprijateljskoj pozadini (komunikacije, privredne objekte i dr.) mogu se, takoe, tretirati kao sastavni elemenat ininjerijskog obezbeenja uopte, pa i u sklopu operacija. Ona su imala vie puta veliki znaaj i bitan uticaj na realizovanje operativnih planova. Ininjerijske radove u poetku su izvodile iskljuivo partizanske jedinice uz angaovanje mesnog stanovnitva, a tek kada je dolo do snanijeg razvoja ovog rada (1943) ininjerijske jedinice preuzimaju na sebe neke od mera ininjerijskog obezbeenja, ali uvek uz jo vee korienje mesnog stanovnitva i drugih jedinica. Takav razvoj obezbeenja operacija u velikoj meri je opredeljivao i njihov sadraj. Problem pozadinskog obezbeenja operacije bio je dosta velik i sloen,, a reavan je skoro celog rata osloncem na mesne izvore i ratni pen, a avrnom periodu na odreenu pomo saveznika. Dominirala su etiri osnovna problema: snabdevanje orujem i municijom, snabdevan j e hranom i odeom, zbrinjavanje ranjenika i bolesnika i transport materijala, ranjenika i bolesnika. Osnovni nain snabdevanja orujem i municijom, a donekle i odeom, tokom itavog NOR-a pa i u operacijama, bio je ratni plen zadobijen u prethodnim i tekuim operacijama, a pomoni sopstvena proizvodnja i na kraju rata pomo saveznika. Za razliku od snabdevanja orujem i municijom, osnovni izvori snabdevanja hranom bili su u narodu, a ostvareno je dobrovoljnim prilozima, kupovinom za novac, rekvizicijom, konfiskacijom, sopstvenom proizvodnjom, ekonomskim akcijama, a zatim iz pomoi saveznika.

Izvori snabdevanja sanitetskim materijalom bili su; narod koji je to sakupljao na osloboenoj teritoriji, ilegalne organizacije u gradovima, ratni plen i na kraju pomo saveznika. Organizacijska struktura pozadinskog obezbeenja u operaciji sastojala se od pozadinskih jedinica i ustanova u jedinicama NOV i POJ i teritorijalnih organizacija i ustanova pri vojnopozadinskim komandama i drugim ustanovama. U operacijama velike su tekoe bile sa transportnim sredstvima. Tovarni (nosei) i zapreni transport bio je dominirajui, dok je automobilski i elezniki primenjivan u veem obimu tek u zavrnim operacijama. Za evakuaciju ranjenika i bolesnika koriene su sve vrste transporta, a tele od 1944. godine i avio-transport saveznike avijacije. Prema tome, sistem pozadinskog obezbeenja u operacijama se oslanjao, s jedne strane, na materijalnu bazu jedinica koje su izvodile operaciju (naoruanje, municija, sanitetska sredstva i dr.), a s druge strane na ekonomsko stanje na teritoriji gde se pripremala i izvodila operacija, posebno u pogledu ishrane, transporta i zdravstvenog obezbeenja. U poetku je oslonac na teritoriju, posebno u zdravstvenom obezbeenju i ishrani, bio dominantan nain pozadinskog obezbeenja, dok se u zavrnim operacijama, kada je materijalna baza NOVJ JA ojaala, predviao oslonac na sopstvene izvore i kapacitete, uz odgovarajuu pomo saveznika. Surovost neprijatelja prema zarobljenim ranjenicima i sanitetskom osoblju zahtevala je posebnu brigu za organizaciju sanitetskog obezbeenja i iznalaenje mnogobrojnih oblika zbrinjavanja ranjenika i bolesnika u pojedinim operacijama. Pre svega, moralo se u operaciji izbegavati grupisanje ranjenika u veim bolnicama, a pored toga oni su se morali sldanjati u teko pristupane bolnice i tajna sklonita daleko od komunikacija. U nekim operacijama, kada je neprijatelj proeljavao" i teko prohodne umsko-planinske predele, jedinice NOVJ nosile su sa sobom i ranjenike i bolesnike, da bi ih odbranile od neprijatelja. U prvom periodu rata bila je dosta prisutna velika raznovrsnost sanitetskog obezbeenja partizanskih odreda i brigada po pokrajinama i uim region ima. U drugom periodu i do k raj a^ 944. godine, pored sanitetskog obezbeenja koje se oslanjalo na sanitetske ustanove i jedinice u brigadama, divizijama i korpusima, kao" i bolnice u osloboenim krajevima i konspirativne bolnice u umama, problem je reavan prebacivanjem ranjenika -ri saveznike bolnice. Narastanjem jedinica NOVJ i sve intenzivnijim borbenim dejstvima, poveavao se broj ranjenika i invalida, pa je posle kapitulacije Italije, na osnovu sporazuma sa saveznicima, oko 12.000 tekih ranjenika, bolesnika i invalida iz raznih jedinica NOVJ prebaeno u bolnice june Italije, na Maltu i druga mesta. Povoljnije sanitetsko obezbeenje poinje posle operacija za osloboenje Srbije, Beograda, Vojvodine, Makedonije i Dalmacije i stvaran j e m velike povezane slobodne teritorije, sa koje je znatan broj lekara i drugog sanitetskog osoblja stupio u NOVJ i na kojoj je odmah poelo formiranje velikih bolnikih centara. Poinje da se reorganizuje sanitetska sluua NOVJ i sve efikasnije uestvuje u operacijama, naroito u zavrnoj ofanzivi Jugoslovenske armije 1945. godine.

TITOV DOPRINOS KONCIPIRANJU I IZVOENJU OPERACIJA NOVJ JA Tito je bio linost lcroz koju su se prelamale sve vojnostrategijske ideje i zamisli i inio je glavnu rukovodeu snagu u realizaciji svih znaajnijih planova i dostizanju postavljenih ciljeva. Tito je svojom paralelnom idejno-teorijskom i praktino rukovodilakom delatnou odluujue uticao kako na definisanje naela ratne vestine i na njihovu primenu tako i na koncipiranje i izvoenje operacija NOVJ odnosno JA. Titova uloga u kreiranju sadraja, razmera i naina izvoenja operacija najizraenija je kroz komandovanje i rukovoenje u operacijama snagama NOVJ JA. Taj Titov doprinos najbolje se moe sagledati kroz razmatranje osnovnih metoda njegovog delovanja, i to: Titov doprinos kao vrhovnog komandanta, Titov doprinos kroz neposredno rukovoenje operativno-strategijskim poduhvatima, Titov doprinos kroz oblikovanje normativnih dokumenata iz domena voenja oruane borbe, odnosno pripreme i izvoenja borbenih dejstava operacija i kroz Titov stav prema iskustvima iz NOR-a. Titov doprinos u funkciji vrhovnog komandanta, odnosno u procesu neposrednog rukovoenja oruanom borbom u celini i na celokupnom jugoslovenskom prostoru i komandovanju ukupnim oruanim snagama, temeljio se na stavu da se teorija mora spajati sa konkretnom revolucionarnom delatnou, proveravati u praksi i uiti od prakse. Od poetka oruanog ustanka Tito je nastojao da akcije partizanskih odreda povee u celinu, da im da strategijski sadraj. Na osnovu odluka donetih na Savetovanju u Stolicama, 26. septembra 1941, Vrhovni tab je preko glavnih tabova uspostavio rukovodstvo nad oruanom borbom u itavoj Jugoslaviji. Kao vrhovni komandant Tito je preko Vrhovnog taba i ostalih organa sistema rukovoenja i komandovanja u procesu voenja oruane borbe obezbeivao kako sprovoenje globalnih strategijskih opredeljenja i osnovnih stavova o izgradnji oruanih snaga, tako i neposredno uticao na razvoj oblika i metode njihove upotrebe na svim nivoima voenja oruane borbe. Na t a j nain je, istovremeno, obezbeivao maksimalno jedinstvo u izgradnji i sprovoenju bitnih naela i drugih elemenata ratne vetine koja se stvarala i oblikovala u konkretnoj ratnoj praksi. Vrhovni tab,5*1 formiran na inicijativu Tita, bio je organ Vrhovnog kohaandanta za operativno-strategijsko rukovoenje oruanom borbom i ratnim borbenim dejstvima uopte. Popunjavao se, razvijao i radio pod Titovim rukovodstvom, usklaen i podreen njegovom stilu rada i rukovoenja. Dugo vremena je bio malobrojan, kako zbog bezbednosti i lake pokretljivosti, tako i zbog nedostatka kadra. Od ukupnog
547 Kada je formiran, 27. juna 1941, zvao se Glavni tab Narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije (NOPOJ), na Savetovanju u Stolicama, 26. septembra 1941, promenio je naziv u Vrhovni tab NOPOJ, a sredinom januara 1942, u Vrhovni tab Narodnooslobodilake partizanske i dobrovoljake vojske Jugoslavije (NOP i DVJ); od novembra 1942, nosi naziv Vrhovni tab Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije (NOV i POJ) a 1. m a r t a 1945. je reorganizovan u Generaltab Jugoslovenske armije (JA).

broja lanova samo je manji broj radio u Vrhovnom tabu, a ostali su bili na raznim dunostima van toga organa, tako da je sve do preformiranja u Generaltab samo nekoliko lanova Vrhovnog taba inilo njegov stalni deo. Zapravo, ostali lanovi bili su preteno u pokretu sa odreenim zadacima i ovlaenjima da potinjenim tabovima pruaju pomo i tamo stiu lini uvid u vladajue stanje i prilike. Operativni deo Vrhovnog taba inili su naelnik Vrhovnog taba, zamenik naelnika i pomonik naelnika Vrhovnog taba, zatim Operativni odsek i Obavetajni odsek. To to je Vrhovni tab, iako malobrojan, ipak uspeno vrio svoju dunost rezultat je kako neposrednog Titovog uticaja, tako primenjene decentralizacije i direktivnih oblika strategijskog rukovoenja i doprinosa CK KPJ, koji je uspeo da najbolje komandante uzdigne na poloaje elo jedinica neposredno potinjenih Vrhovnom tabu. Po svim bitnim pitanjima odluke je donosio Tito. Vrhovni tab je samo predlagao odluke, ponekad i u vie varijanti, a zatim bi redovno formulisao ono to je Tito odluio. Pre donoenja odluka od posebnog strategijskog znaaja, radi njihove provere ili eventualne dopune, Tito je obino odravao ire strune sastanke ili savetovanja. Tako je bilo poev od Savetovanja u Stolicama 1941. godine, pa do poslednjeg sastanka sa komandantima armija i ueg dela lanova Vrhovnog taba, u Beogradu 1945. godine, u vezi konane odluke o zamisli i planu zavrnih operacija Jugoslovenske armije za osloboenje Jugoslavije. Veliki je broj raznih dopisa koji su tokom NOR-a upueni iz Vrhovnog taba a koji nemaju Titov potpis. Meutim, meu njima nema nijednog vanog, a da nije upuen sa znanjem Tita ili bar da o tome nije naknadno bio obaveten. Dakle, svi dopisi Vrhovnog taba, kako oni sa Titovim potpisom tako i oni bez njegovog potpisa, bili su u duhu Titovih optih odluka i zamisli, pa ih tako i treba tretirati. Tako treba tretirati i Optu direktivu za dejstva za konano osloboenje Jugoslavije i Nareenje za proboj sremskog fronta i forsiranje Drave, od 9. aprila 1945. Tu direktivu i nareenje Tito nije mogao da potpie, jer se. on u vreme kada su bili gotovi i trebali da se alju u jedinice nalazio u poseti Sovjetskom Savezu. Odsustvo Titovog potpisa na tim dokumentima je sasvim formalno pitanje i samo stvar sluajnosti, jer ti dokumenti u potpunosti izraavaju Titovu odluku o zamisli i planu poetka ofanzive i proboja fronta u Sremu. Tito je dao unapred saglasnost da se tako uradi.548 Predviajui i oenjujui da se politiki i vojni ciljevi NOP-a ne mogu realizovati iskljuivo preko masovnih borbi, diverzija, prepada, zaseda i drugih elementarnih oblika borbenih dejstava, Tito je ve poetkom oruanog ustanka uoio potrebu prelaska kako na vie forme vojne organizacije tako i na kvalitativno vie oblike voenja oruane borbe borbenih dejstava, odnosno operacija. Tito je ve avgusta 1941. u lanku Zadatak Narodnooslobodilakih partizanskih odreda", u kome je izneo osnovnu koncepciju NOR-a i
548 Rade Hamovi, Uloga Vrhovnog taba (Generaltaba) u pripremi i voenju zavrnih operacija, Zavrne operacije za osloboenje Jugoslavije Uesnici govore, str. 6585.

razvoja oruanih snaga NOP-a, nagovesti mesto i znaaj operacija u borbenim dejstvima partizanskih snaga, sledeim reima: Radi koordiniranja borbe i uspjenog voenja operacija, tabovi moraju biti meusobno dobro povezani,"549 U sluaju povoljnih strategijskih i drugih okolnosti, radi izvoenja krupnih operacija, stvarae se, prema potrebi, od, vie partizanskih odreda krupne vojne jedinice."550 To se ubrzo poelo i ostvarivati. Zapravo, razvoj oruane borbe ve u prvoj godini rata na svim delovima jugoslovenskog ratita, s jedne, i potreba neposrednijeg izraavanja strategijskog teita s druge strane, zahtevali su da se masovna, meusobno nedovoljno povezana i neusklaena borbena dejstva na odreenim podrujima organizacijski vre povezuju, objedinjavaju i usmeravaju i da se radi prenoenja strategijskog teita, odnosno izvrenja drugih, posebno znaajnih zadataka, manevarski najsposobnije jedinice grupiu i objedinjavaju u odgovarajue operativne sastave pod neposrednom komandom Vrhovnog taba i angauju po unapred razraenim zamislima i planovima. Tito je u lanku Stvaranje Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije" objavljenom u Biltenu Vrhovnog taba novembra 1942, pored ostalog, rekao: Stvaranjem narodne vojske, stvoreni su preduslovi za operacije veeg stila, z.a jo snanije udarce protiv okupatora i njegovih ustakih i etnikih slugu. Ali, u isto vrijeme, rukovoenje postaje sve sloenije i zahtijeva vie spremnosti i ratne vjetine komandanata, koji su izrasli u procesu dosadanje borbe."551 Iz ovih i brojnih Titovih iskaza proizlazi nedvosmislen zakljuak da je Tito ve poetkom rata imao viziju mogueg razvoja NOR-a, pa i potrebu brzog prelaska sa niih na kvalitativno vie oblike organizovan j a i voenja oruane borbe i da je u skladu sa tim traio najcelishodnija reenja. Poto je kao vrhovni komandant neposredno pripremao i realizovao vie najznaajnijih operativno-strategijskih poduhvata, Tito je bio u mogunosti da u konkretnoj praksi ne samo primenjuje ve i da proverava vrednosti kako optih strategijskih opredeljenja, tako i svakog konkretnog reenja u domenu strategije, operatike i taktike. Njegova neposredna iskustva bila su mu bitan izvor saznanja i znaajan oslonac u procesu stvaranja i izgradnje ratne vetine oruanih snaga NOP-a. Tako, u Nareenju o nainu izvoenja borbenih dejstava", Tito, pored ostalog, pie: Pripreme za operacije izvoditi temeljito i svestrano. Potrebno je prethodno ispitati sve uticajne injenice na izvrenje postavljenog zadatka, pa tek onda, poslije detaljne procjene svih vladajuih okolnosti, uzimajui u obzir momente koji e vjerovatno nastupiti u toku izvoenja dotine operacije, pristupiti izboru najcelishodnijeg i najboljeg rjeenja i najbolje odluke za konkretnu situaciju. Tek poslije ovoga pri549 Josip Broz Tito, Vojna djela, knj. I (drugo, dopunjeno izdanje, Beograd 1978), str. 45. 550 Josip Broz Tito, Vojna cijela, knj. I, str. 45.

stupiti razradi detaljnih planova, koje u vidu zapovijesti dostaviti potinjenim jedinicama, upoznavajui sve uesnike s ulogom i zadacima, taktikim i borbenim postupcima koje je potrebno primijeniti radi potpunog izvrenja postavljenog zadatka sa minimumom rtve."552 Iz ovog Titovog stava se jasno vidi kako je trebalo pripremati i izvoditi operacije. To, istovremeno, potvruje i ve tada (januara 1943) visok stepen teorijski uobliene dotadanje ratne prakse iz borbenih dejstava jedinica NOVJ. Sve od septembra 1941. do m a j a 1944. Tito je bio u sreditu najveih ratnih zbivanja, na popritu krupnih operacija i bitaka. Najvee neprijateljske ofanzive voene su, uglavnom, tamo gde se on sa svojim tabom nalazio, odnosno voene su protiv grupacija NOV i POJ kojima je Tito neposredno komandovao. Od ukupno 24 napadne ofanzive okupatorske i lcvislinke operacije, sedam ih je bilo usmereno protiv glavnih snaga NOP-a sa Vrhovnim tabom na elu, a to znai protiv snaga pod neposrednom komandom Josipa Broza Tita, odnosno protiv strategijskog teita oruane borbe. Ni u jednoj od ovih operacija jedinicama NOP-a nije pruena pomo iz inostranstva, osim to su u drvarskoj operaciji savezniki avioni prevezli Vrhovni tab i politiko rukovodstvo NOP-a u Bari odnosno na otok Vis, evalcuisali ranjenike i u treoj etapi te operacije pruali vatrenu podrku jedinicama u borbama na kopnu. Tito se 33 meseca, odnosno nepune tri godine nalazio na terenu", na frontu, u koloni koja je nastupala ili odstupala, na poloaju, esto u smrtnoj opasnosti, izloen vatri neprijatelja. Te, na izgled, nepovoljne okolnosti imale su i pozitivnu stranu. Jer je Tito, nalazei se u sreditu, u vrtlogu najkrupnijih zbivanja, budui naj neposredni je angaovan u njima, mogao i da najpouzdanije oceni snagu, raspoloenje i mogunosti svojih jedinica, da uoava namere neprijatelja, da ih prati i pronikne u njih, da sledi tok i ritam operacija. Zahvaljujui tome, Tito je sa neposredne udaljenosti mogao bolje da osmatra dogaaje i procenjuje situaciju, da neposredno rukovodi operacijama, utiui efikasno na njihov razvoj u eljenom pravcu, da donosi takve odluke koje su najee i bile najbolja reenja. * Kada se npr. Operativna grupa divizija, za vreme bitke na Neetvi, nala u veoma tekoj situaciji, posebno dolaze do izraaja Titov vojniki talenat, lina komandantslca hrabrost i vrstina njegovog karaktera i neposredan uticaj na tolc borbenih dejstava. Tito tada, u uslovima najvee opasnosti i pod maksimalnim pritiskom operativne situacije, mirno donosi odluke. Odluku o prodoru na jugoistok Tito dosledno sprovodi pod veoma tekim uslovima koji su se na Neretvi dramatino zaotrili. I pored toga, ranjenici se vode dalje bez obzira na to to su oteavali i usporavali borbena dejstva, pa ak i doveli u pitanje konaan uspeh Operativne grupe divizija. U bici na Sutjesci, kada je pokuaj prodora prema Kosovu naiao na jalce neprijateljske snage, Tito na vreme menja odluku i usmerava proboj u pravcu Foe, a kada je i tamo neprijatelj grupisao nesavla-

dive snage, skree proboj preko Pive, Vueva i Sutjeke p r e m a Zelengori. Tito je za vreme bitke na Sutjesci sve odluke donosio s ciljem da se iz niza obrua probiju ne samo operativne jedinice nego i ranjenici, radi ijeg spasa je i prihvatio bitku u okruenju. Radi spasavanja ranjenika Tito je svesno usporavao pokrete nekih divizija. I kada je izgledalo da je gotovo sve izgubljeno, kada se obru oko grupacije Vrhovnog taba bio opasno suzio, Tito je sugestiju jednog lana Vrhovnog taba da izvue 3. diviziju, koja bi ostavila deo ranjenika, odbacio s obrazloenjem da on to ne moe narediti ni kao vrhovni komandant, ni kao generalni sekretar Partije, a ni kao ovjek." Zahvaljujui takvom Titovom stavu, spaseno je oko 600 ranjenika i jedna divizija koja ih je nosila. U Titovim procenama i odluivanjima bile su uvek prisutne humanost, ljubav prema oveku, briga o ranjenicima i narodu izloenom stradanju. To je Titovim odlukama davalo poseban, uzvien smisao, a jedinice nadahnjivalo snagom i odlunou do samoportvovanja da te odluke asno izvre, svesne da time ispunjavaju i dug prema svojim ranjenicima i obolelim drugovima i nezatienom stanovnitvu. U najteim trenucima, kada je pretilo da se obru oko Operativne grupe i Vrhovnog taba konano zatvori i stegne do njenog unitenja, Tito ne isputa situaciju iz ruku vlada situacijom, veoma realno ceni stanje i predvia dalji razvoj. To ubedljivo potvruje sadraj telegrama koji je uputio Moskvi 12. juna 1943, u kome se kae: Mi smo jo u tekom poloaju. Neprijatelj ponovo pokuava da nas okrui. Na pravcu naeg nastupanja, prema srednjoj i istonoj Bosni, neprijatelj je zauzeo i utvrdio sva uzvienja, gdje je postavio artiljeriju, mitraljeze i manje garnizone, a s glavnim snagama pokuava nas okruiti, i stalno napada sa svih strana. Neprijatelj trpi vrlo velike gubitke, a takoe i mi, naroito od avijacije. Naroito 9. i 10. juna mi smo imali velike gubitke. Toga dana poginuo je od avijacije engleski kapetan Stjuart, a kapetan Dikin i ja lake smo ranjeni. Ja sam ranjen u ruku od rapnela. Englezi govore da oni nisu mogli da predstave kakvu mi teku borbu vodimo. Oni vide da su nae jedinice danju u borbi, a nou na maru; da ne spavaju i ne jedu; da sa.da jedu konje bez, hljeba. Na poloaj je teak, ali mi emo se izvui iz te situacije, mada s tekim gubicima. Neprijatelj ini maksimalne napore da bi nas unitio, ali nee uspjeti. Molimo vau podrku u ovom najteem iskuenju."553 Takvo realistiko procenjivanje situacije i optimistiko uverenje prenosio je Tito i na najblie svoje saradnike i na jedinice kojima je komandovao. Jedan od najboljih Titovih komandanata general Peko Dapevi o Titu kao vrhovnom komandantu kae: Tito nas je vizionarski predvodio idejama svoje strategije (politike, vojne i revolucionarne) i svojom linou, neposrednim vezama i upozorenjima ispravljao katkada nae zablude, a sokolio i onda kada za uspjeh nije bilo mnogo izgleda. Istrajali smo tada, tamo i u tome kada, gdje i u emu se moe istrajati samo revolucionarnim za553

Josip Broz Tito, Sabrana djela, Beograd 1977, tom 15, str. 204.

nosom poraz a da jasno

koji na elu ima takvu linost koja ne priznaje bezizlaznost i inilo nam se normalnim da Tito koraa iz pobjede u pobjedu, ga mi u tome slijedimo na putu koji je svagda i prije svih nas vidio."55* Uprkos prividnom uspehu neprijatelja, kome je u ofanzivnim operacijama 1941 1943. godine polazilo za rukom da zauzme partizansku slobodnu teritoriju i nanese vee ili manje udarce snagama NOP-a, Tito je izlazio kao stvarni pobednik, primenjujui taktiku izbegavanja sudara i odluujuih reenja na bojitu, podreujui sporedno glavnom. Ne uputajui se u iscrpljujue frontalne borbe s nadmonijim neprijateljem, ne branei na svaki nain slobodnu teritoriju bila je sutina Titovih odluka. Sauvati snage bio je smisao Titovih nareenja. Povlaenje pred znatno brojnijim i tehniki bolje opremljenim neprijateljem i naputanje gubljenje slobodnih teritorija nije bio poraz, ve samo privremeno odstupanje da bi se sauvala iva sila i dobilo u vremenu, da bi se stvorile ire mogunosti i prostori za prelazak u protivofanzivu radi stvaranja novih slobodnih teritorija, koje su, kako je Tito upozoravao, bitne pretpostavke za vojnu i politiku mobilizaciju ljudstva i organizovanje narodne vlasti i masovnih politikih organizacija". U sistemu rukovoenja dominirala je Titova tenja da se nau takva reenja, takvi oblici borbe i metodi rukovoenja koji e stvoriti najpovoljnije uslove da se do najveih razmera razviju unutranja snaga, sposobnost i stvaralatvo ovelca borca. Tito za komandovanje jedinicama u operacijama istie naelo: Osnovno je pravilo za svakog starjeinu da dobivene zadatke izvrava bez rtava, odnosno sa minimumom rtava. Ako se rtve moraju dati, onda se svaka clata rtva mora, s jedne strane, dobro prouiti i proraunati, a zatim u toku borbe trostruko nagraditi naiteim i najosjetljivijim gubicima naih neprijatelja. Izvravati zadatke u potpunosti i sa najmanje rtava u tome se i sastoji vjetina lcomandovanja i voenja trupa u ratu."555 U izvoenju napadnih operacija primenjivalo se naelo da se jednovremenim dejstvom na frontu, bokovima i u pozadini zahvati vie objekata, kako bi se njihovim odsecanjem i brzog^ likvidacijom spreilo da se snage koje su ih posedale spajaju i blagovremeno organizuju odbranu na pogodnim poloajima u dubini. To je, istovremeno, omoguavalo snagama NOVJ da vre brze manevre na frontu i u dubini operacijske zone ili da prenose teite na prostor izvan prvobitno odreene operacijske zone. Odbrambene operacije nisu se izvodile metodom uzastopnog otpora po dubini odbrambene zone, odnosno uzastopnom odbranom izabranih poloaja. Naprotiv, uvek se nastojalo da se ofanzivna dejstva neprijatelja slamaju dejstvima na frontu, bokovima i u pozadini, odnosno po itavoj dubini njegovog operativnog rasporeda, primenjujui pri tom preteno napadne i druge oblike aktivnih dejstava. Pravovremenim izvlaenjem snaga ispod udara neprijatelja manevrom po unutranjim pravcima, brzim pregrupisavanjem snaga, nastupnim dejstvima na dru554

Peko Dapevi, Ogledi iz vojnih misli, VIZ, Beograd 1986, str. 160.

gim, neoekivanim pravcima, ostvarivana je nadmonost na odreenim odsecima i pravcu, energinim dejstvom razbijan je neprijatelj i stvarani uslovi za proboj iz okruenja. Manevar po unutranjim pravcima bio je karakteristian za izvoenje operacija tokom najveeg dela NOR-a. Najizrazitiji primer takvog manevra po unutranjim pravcima jeste bitka na Neretvi, u kojoj se nekoliko puta menjao smer nastupanja Operativne grupe divizija. Najpre je to bio iznenadni udar po italijanskim snagama u dolini Neretve, zatim je usledio protivudar kod Gornjeg Vakufa i najzad prelaz preko Neretve kod Jablanice, a potom razbijanje etnika i prodor u Hercegovinu i Crnu Goru. Titovo shvatanje manevra znailo je originalan odnos prema prostoru, koji je posmatran kao slobodna, poluosloboena i neosloboena teritorija svaka sa odgovarajuom ulogom u oruanoj borbi u uslovima za izvoenje manevra. Manevar kao organizovan i usklaen pokret snaga i sredstava u pripremi i izvoenju borbenih dejstava uspeno je primenjivan u sva tri nivoa ratne vetine na strategijskom nivou ukupnim snagama NOV i POJ na prostoru celokupnog ratita, na operativnom nivou operativnim grupama i operativno-strategijskim grupacijama Vrhovnog taba (mar-manevri, pohodi, prodori) i na taktikom nivou, naroito je primenjivano ubacivanje u borbeni raspored neprijatelja. Iako smo raspolagali jako razvuenim snagama i dosta oskudnim sredstvima, naa udarna mo je bila znatno vea zahvaljujui u prvom redu manevru koji nam je omoguavao da u odreeno vreme i na presudnom mjestu postajemo nadmoniji i bri od neprijatelja. Manevar je omoguavao da na vrijeme izbjegnemo udar daleko jaih neprijateljskih snaga i da se ubrzo zatim, sposobni za borbu, pojavljujemo na nekom drugom pravcu i da tamo postiemo nove i sve vee i znaajnije uspjehe", istie general Peko Dapevi.556 Obdaren izvanrednom sposobnou da dugorono predvia drutvena zbivanja, Tito je u veoma delikatnoj unutranjoj i spoljnoj vojno-politilcoj situaciji iznalazio pravovremena i najcelishodnija reenja i odluke. Tito je u pravo vreme osetio neodlonu potrebu da lino rukovodi operacijama za osloboenje Srbije i da s lica mesta utie na njihov tok. Stoga je nastojao da se to pre nae u centru zbivanja i to blie najznaajnijem vojitu tada u Jugoslaviji i s tim ciljem je prebacio svoje komandno mesto sa otoka Visa u Kraj ovu, a kasnije u Vrac. Poev od priprema tih operacija do usmeravanja napora snaga NOVJ na glavne operativno-strategijske objekte, naroito Beograd, zatim do planiranja i organizovanja sadejstva sa trupama Crvene armije i vojske oteestvenofrontovske Bugarske, Tito je svakodnevno i neposredno rukovodio svim operativnim grupama u Srbiji u tim operacijama. U zavrnim operacijama Jugoslovenske armije, iako je bio veoma zauzet dravnim, politikim, drutvenim, ekonomskim i drugim problemima Jugoslavije, posebno oko njenog meunarodnog poloaja i priz556

Peko Dapevi, Znaaj manevra snaga, VIZ, Beograd 1954, str. 9.

ilanja, Tito je intenzivno pratio i bio informisan o svim vanijim vojnim pitanjima, kako na jugoslovenskom, tako i na suseclnim ratitima, nalazio je vremena da saslua, uestvuje i daje inicijative i upute, da odluuje po svim vanijim pitanjima operativno-strategijske prirode, pa ak i da obie neke jedinice u rovovima Srema. Tito je u zavrnim operacijama posebnu panju posvetio onim jedinicama kojima je postavio zadatak da, pored osloboenja neosloboenih delova Jugoslavije, oslobode i one krajeve koji su se posle prvog svetskog rata nepravilno i nepravednim odlukama nali izvan granica svoje zemlje. Odmah po povratku iz Moskve, gde se nalazio od 5. do 21. aprila, Tito je razmotrio i odobrio plan rijeko-transke operacije, i preko naelnika Generaltaba izdavao direktive tabu 4. armije. Tim intervencijama u najdelikatnijim i presudnim momentima omogueno je 4. armiji da postigne blistavu pobedu. Jer Titovo sagledavanje celokupne situacije i ukazivanje na osnovne zadatke i pravce glavnog udara, u komplikovanim vojno-politikim situacijama, omoguili su tabu 4. armije da donosi pravilne najcelishodnije i pravovremene odluke, kojima se, uz realan rizik, tedelo kako vreme i napori tako i rtve boraca 4. armije. Zbog toga su Titove odluke bile presudne u izvoenju rijeko-transke operacije. Dakle, u najkritinijim i najdelikatnijim situacijama Tito je lino rukovodio operacijama. Njegova izvanredna fizika kondicija doputala mu je najvee napore. Rukovoenje i komandovanje Tito je koncipirao po sledeem naelu: Komandovati znai predviati. To znai: starjeine treba da predvide i paljivo ispitaju sve ta se moe u toku projektovane operacije dogoditi i da budu spremne da brzo pariraju svaku neprijateljsku radnju. Starjeine moraju biti neprekidno u toku dogaaja i budno pratiti na bojitu razvoj situacije, brzo misliti, brzo se odluivati i energino sprovoditi donijete odluke u cijelo. Zato je neophodno cici se jedinice dre vrsto u ruci u toku operacija. Ne smije se ni jednog trenutka desiti da jedinice ostanu bez komandnog uticaja svojih starjeina. Ako se ovo dogodi, oncia raditi u duhu dobivenog zadatka, saobrazno vladaj uoj situaciji, razvijajui maksimum korisne inicijative i aktivnosti u radu uopte."55'1 ^ Bitna karakteristika Titovog rukovoenja i komandovanja u operacijama jeste maksimalna fleksibilnost, tj. sposobnost da se brzo priiagoava konkretnim uslovima i potrebama, to je bilo od izuzetnog znaaja. Tito nikada zapovednilci nije intervenisao tamo gde su potinjeni mogli bolje da sagledaju situaciju. Rad potinjenih je cenio objektivno dajui im mogunost da se slobodno izjasne. esto je traio sugestije kako od lanova Vrhovnog taba talco i od komandanata jedinica, uzimao ih u razmatranje pri donoenju odluka i stvaranju planova, tako da su one predstavljale i izraz zajednikih tenji i napora da se postigne to bolji uspeh. Tito je uvek vodio brigu o uzdizanju kadrova i vaspitanju vojnika i stareina i, uopte, brigu o ljudima. Ali je isto talco zahtevao da se nareenja izvravaju energino i tano, bez odugovlaenja i kolebanja.

Titov autoritet bio je neprikosnoven. Postojalo je potpuno poverenje boraca, jedinica i rukovodilaca u Tita. U njemu su oni videli i osetili vrstu i genijalnu linost koja ih sigurno vodi ka pobedi i uspehu. Slobodan od predubeenja, gospodar a ne rob doktrina, Tito je za svaku situaciju nalazio odgovarajue reenje. Tito je dao veliki odluujui doprinos koncipiranju i izvoen j u operacija kako misaonom kreacijom i snagom svoga uma i intelekta, tako i snagom volje, linom i komandantskom hrabrou, vrstom odlunou i postojanou u kritinim situacijama i tekim trenutcima, to mu je, sa prethodnim znanjima i u borbi steenim iskustvima, omoguavalo da na delotvoran nain uobliava strategijske i operativne zamisli i nepokolebljivo ih realizuje u praksi. Sigurno se moe tvrditi da je Titovoj linosti prodornost uma uvek bila u eljenom odnosu sa snagom volje, da mu je hrabrost uveavana veliinom i pravednou ciljeva, kao to su bile na slian nain uravnoteene njegove fizike i ukupne duhovne sposobnosti. Oseaj komandantskog dostojanstva i linog identiteta, spojen sa ambicijama za vlastita ostvarenja u borbi za slobodu, uvao ga je od nedostojnog poniavanja. Tito je stalno analizirao iskustva steena kroz izvoenje pojedinih operacija, kritiki ih ocenjivao i svoja zapaanja i ocene, preko nareenja, uputstava i na drugi nain, prenosio na potinjene tabove i jedinice. Titov stav prema iskustvima iz NOR-a. Tito je polazio od injenica da se teorija i praksa razvijaju na temelju prethodnih dostignua i njihovog kritikog ispitivanja; da je savremena ratna vetina, naroito njena teorija, uglavnom, plod uoptavanja iskustava prolih ratova; da jc ratna vetina zakonomeran rezultat stvaralakog lcorienja onih teorijskih saznanja i prakse, usklaenih sa savremenim uslovima, koji su steeni tokom mnogobrojnih ranijih ratova, pri emu je uvek prisutna injenica da su, uz oveka, naoruanje i vojna tehnika inioci koji presudno utiu na razvoj teorije ratne vetine. Stoga je, isticao je Tito, temeljito izuavanje iskustava naeg NOR-a i prolih ratova, izuavanje istorije ratne vetine, veoma vano, kako zbog toga da bi se moglo shvatiti stanje savremene ratne vetine tako i sagledati perspektiva njenog daljeg razvoja. Prema tome, uspeno oblikovanje i dalja razrada nae koncepcije i doktrine, ratne vetine, a posebno teorije operacije, moguno je samo ako se t^njeljito izuava istorija ratne vetine iz naeg NOR-a i drugog svetskog rata i ratova posle njega. O tome je Josip Broz Tito rekao: Izuavanje iskustava narodnooslobodilakog rata jeste znaajan zadatak... jer narodnooslobodilaka borba je nepresuno vrelo za na revolucionarni razvoj, za odbrambenu politiku i praksu. Ta iskustva su od posebnog znaaja za clalji razvoj i nae vojne teorije. Dosledno ostvarujui principe koncepcije optenarodne odbrame moramo se stalno vraati tom izvoru."55i
558 Josip Broz Tito, Vojna djela, knj. IV (drugo dopunjeno izdanje), Beograd 1978, str. 198.

 Mi moramo stalno raditi na usavravanju sistema nae optenarodne odbrane na osnovu trajnih iskustava naeg narodnooslobodilakog rata... ,"559 Mi imamo ogromna iskustva iz naeg partizanskog rata, na kojima nam mnogi zavide, kao i iz onog perioda kada je naa Armija dejstvovala frontalno. .. Ta iskustva treba da kombinujemo s najnovijim naunim dostignuima, koja moramo slediti."56" Iskustva steena u teoriji i praksi NOR-a treba prouavati, uoptavati i koristiti saglasno savremenim uslovima i zahtevima koji iz njih proizlaze. To nam je, kao to je ve izneto, u amanet ostavio drug Tito, to je jedno od osnovnih opredeljenja nae vojne nauke. Iskustva NOR-a pokazuju da je ovelc odluujui faktor pobede. Stoga se upravo ovelcu i u miru mora pridavati izuzetan znaaj. Jer, istie drug Tito, moralna snaga je iznad svih drugih, duh boraca je jai od svih oruja". Temeljito izuavanje iskustava iz borbenih dejstava veoma je znaajno za komandni kadar, jer se time, pored ostalog, stie smisao za kombinacije, razvija sposobnost predvianja. To su dobro shvatile velike vojskovoe svih vremena, a drug Tito vie od svih. Njihovi uspesi i slava nisu bili rezultat samo genijalnosti ili sluaja, ve su u znatnoj meri zavisili od neprekidnog rada na izuavanju borbenog iskustva iz prolih ratova i umenog, stvaralakog primenjivanja steenih znanja u konkretnoj stvarnosti. Prema tome, svako lco eli da bude dobar komandant mora neprekidno i temeljito da izuava istoriju ratne vetine, naroito istoriju naeg NOR-a i drugog svetskog rata, kao i ratova posle njega. Samo takvim radom uesnici rata mogu da dopune svoje lino borbeno iskustvo, a oni koji ga nemaju da usvoje iskustvo svojih prethodnika. Oruana borba je bila, u stvari, stalno preplitanje mnotva samostalnih (pojedinanih) raznovrsnih akcija i borbi u ustanku, kao strategijskom inu prvorazrednog znaaja, zatim borbi, bojeva i operacija operativnog i strategijskog znaaja u toku celog NOR-a. Borbe taktikih razmera, poev od diverzija, prepada i zaseda do operacija za ossloboenje gradova i pojedinih krajeva bile su uvele elementi jedinstvene strategije oruane borbe, a ona je kao cclin u pojedinim periodima i u elom NOR-u izraavala integral svih oblika borbenih dejstava. Iako esto nisu bila u prostornoj, a ponekad ni u vremenskoj vezi, borbena dejstva snaga NOV i POJ odvijala su se organizovano i planski, ali ne po shemi klasinih strategijskih operacija, Jer, vrhovno rukovodstvo NOP-a nije elelo, a objektivno nije ni bilo u stanju da propisuje sve borbene postupke i odreuje konkretna reenja za, talco rei, beskonaan broj razliitih operativnih vojnih i politikih situacija na jugoslovenskom ratitu. Ono se sluilo naelom poveienja u politika i vojna rukovodstva, u tabove i jedinice, ono je imalo veliko TKJverenje u ljude i dralo se stava da su oni, rukovodei sa optim ciljevima i idejama politike i vojne strategije NOP-a, u stanju da pronalaze prava najbolja reenja u praksi oruane borbe.
559 Josip Broz Tito, Vojna djela, knj. IV, str. 199.

U takvim uslovima elemenat organizovane svesti imao je ogromnu, gotovo presudnu ulogu. O tome Tito kae: Zaboravlja se, pa ak potcenjuje onaj najvaniji faktor koji je ne samo omoguio ustanak, ve mu je osigurao i uspeh, a to je: organizovanost ustanka i pravilno rukovoenje njime, to je zasluga Komunistike partije Jugoslavije, njezinih kadrova, koji su u najteim danima historije naih naroda ostelli do samoodricanja vjerni svome narodu i prvi u borbi, sa orujem u ruci dali herojske primjere te vjernosti".561 Neophodno je uoiti da su oblici organizacije oruanih snaga neprekidno usavravani i njihova vrednost proveravana u praksi oruane borbe, i u odreenim periodima razvoja NOR-a stvaram novi, efikasniji, zadravajui uvek one koji su u praksi dokazivali svoju vrednost (NOP odredi, brigade, divizije). Istovremeno, u najtenjoj vezi s tim procesom od poetka oruanog ustanka do zavrnih operacija, neprekidno su evoluirali oblici oruane borbe i vidovi i oblici borbenih dejstava. Oba ova procesa bila su neprekidno uzajamno zavisna i uzlazna. Dakle, vojna doktrina i ratna vetina, nastale u toku NOR-a, u stvari su doktrina i ratna vetina u neprekidnom razvoju. Ova njihova osobina je izraz stalnog traenja i iznalaenja pravih reenja za pobedu nad okupatorslco-kvislinkim snagama, koje su bile tehniki i po broju naoruanih ljudi nadmonije od jedinica NOV i POJ sve do zavrnih operacija za konano osloboenje Jugoslavije. Tito ukazuje da je iskustvo pokazalo da je bilo moguno ostvariti strategijske i operativne planove Vrhovnog taba, naroito u najteim i odluujuim trenucima, zahvaljujui prvenstveno visokoj moralnoj i politikoj svesti jedinica NOVJ. Ta iskustva u pogledu uloge ljudskog, moralno-politikog faktora od vitalnog su znaaja i u jaanju moralne snage naih dananjih oruanih snaga. Dakle, za shvatanje koncepcije optenarodne odbrane, za oblikovanje teorije ratne vetine, veoma su znaajna saznanja do kojih se dolazi pri izuavanju bogatih iskustava iz oruane borbe borbenih dejstava iz NOR-a. Jer, u naim uslovima, ma koliko vaili optepriznati principi i zakonitosti oruane borbe, ona bi se vodila na jedan nov nain i kroz nove oblike koji bi, u stvari, predstavljali dalji progres teorije i prakse i razvoja vojne misli uopte. Bila bi to u mnogo emu na moderan nain primenjena slika naeg NOR-a. Meutim, Tito upozorava da se iskustva iz oruane borbe NOR-a ne smeju, izuavati i shvatiti kao gotovi recepti i reenja, ve, pre svega, kao put i rnetod konkretnog reavanja problema oruane borbe u skladu sa konkretnim uslovima. Po Titu, ratnu vetinu NOR-a moramo shvatiti kao najadekvatniji, stvaralaki i pravilan subjektivni izraz objektivnog stanja stvari u odnosu snaga. Jer, Zbivanja u toku oslobodilakog rata i rezultati tih zbivanja toliko su komplikovani i bogati po svojoj sadrini, po izvjesnoj originalnosti da je potrebna duboka analiza i nauna obrada da bi se mogli pravilno i svestrano osvijetliti", rekao je Josip Broz Tito.562
561

str. 36.

Josip Broz Tito, Stvaranje i razvoj Jugoslovenske armije, Beograd 1949,

OPERACIJA

WEISS-I

ZAVRNE BORBE (31. I -15. II 1943)

BOSANSKOJ

KRAJINI

IZVORI I LITERATURA a) Objavljena graa 1. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu jugoslovenskih naroda, Vojnoistorijski institut (VII), Beograd 19491985: tom I borbe u Srbiji, knjiga 120; tom II dokumenti Vrhovnog taba NOV i POJ, knjiga 115; tom I I I borbe u Crnoj Gori, knjiga 110; tom IV borbe u Bosni i Hercegovini, knjiga 135; tom V borbe u Hrvatskoj, knjiga 139; tom VI borbe u Sloveniji, knjiga 119; tom VII borbe u Makedoniji, knjiga 14; tom VIII dejstva na Jadranu, knjiga 13; tom IX dokumenti o partijsko-politilcoj aktivnosti u jedinicama NOV i POJ, knjiga 19; tom X Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo u NOR-u, knjiga 12; tom XI operacije Jugoslovenske armije, knjiga 14; tom XII dokumenti jedinica, komandi i ustanova Nemakog Rajha, knjiga 14; tom XIII dokumenti jedinica, komandi i ustanova Kraljevine Italije, knjiga 13; tom XIV dokumenti etnikog pokreta Drae Miliailovia, knjiga 14. Zbornik dokumenata i podataka sanitetske slube u NOR-u jugoslovenskih naroda, knjiga 112. Zbornik dokumenata i podataka veterinarske slube u NOR-u jugoslovenskih naroda, knjiga 12. Sava Orovi, Album fotografija iz narodnooslobodilakog rata 19411945. Vojni muzej, Beograd (Fotodokumentacija). b) K n j i g e 1. Ani Nikola, Joksimovi Sekula, Guti Mirko, Narodnoosloboclilaka vojska Jugoslavije, VII, Beograd' 1984. 2. Ani Nikola, Dvanaesta dalmatinska udarna brigada, Supetar na Brau, 1984. 3. Ambroi Lado Novljan, Pohod tirinajste, Ljubljana 1978. 4. Apostolski Mihailo, Februarski pohod, Vojnoizdavaki zavod (VIZ), Beograd 1963. 5. Apostolski Mihailo, Prolena ofanziva 1944. u Makedoniji, VIZ, Beograd 1946. 6. Apostolski Mihailo, Zavrne operacije u Makedoniji, VIZ, Beograd 1953. 7. Armija u strategijskoj koncepciji NOR i revolucije (Uesnici govore), VIZ, Beograd 1986. 8. Babi Manojlo, Oklopne jedinice u NOR-u, VIZ, Beograd 1969. 9. Beogradska operacija, VII, Beograd 1964. 10. Beogradska operacija (Uesnici govore), VIZ, Beograd 1986. 11. Bonjak Ljubomir, Diverzantska dejstva, VII, Beograd 1983.

2. 3. 4. 5.

12. 13. 14. 15.

Boi Nikola, Batinska Bitka, IO Rad", Beograd 1978. Brajovi Petar, Konano osloboenje, Spektar, Zagreb 1983. Broz Josip Tito, Stvaranje i razvoj Jugoslovenske armije, Beograd 1949. Broz Josip Tito, Vojna djela, knjiga I, II, III, IV i V (drugo, dopunjeno izdanje), VIZ, Beograd 1978. 16. Broz Josip Tito, Sabrana djela, tom 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19. 20, 21, 22, 23, 24, 25, Beograd 19701986. 17. Broz Josip Tito, Vojna misao, VIZ, Beograd 1982. 18. Bulat Rade, Deseti korpus Zagrebaki" NOV i POJ, VIZ, Beograd 1985. 19. Coli Mladen, Takozvana Nezavisna Drava Hrvatska 1941, Delta-pres, Beograd 1973. 20. etkovi Mirko, Veze u NOB 19411942, VIZ, Beograd 1976. 21. olakovi Rodoljub, Zapisi, V knjiga, Sarajevo 1955. 22. ulinovi Ferdo, Okupatorska podjela Jugoslavije, VIZ, Beograd 1970. 23. ulinovi Ferdo, Slom stare Jugoslavije, Zagreb 1958. 24. Dapevi Peko, Znaaj i snaga manevra, VIZ, Beograd 1954. 25. Dapevi Peko, Kako smo vodili rat, Srpska knjievna zadruga, Beograd 1956. 26. Dapevi Peko, Taktika partizanskih odreda i brigada u toku NOR-a, VIZ, Beograd 1961. 27. Dapevi Peko, Ogledi iz vojne misli, VIZ, Beograd 1986. 28. Drvarska operacija (Uesnici govore), VIZ, Beograd 1986. 29. Drugi svetski rat Pregled ratnih operacija, knjiga 1, 2, 3, 4, 5, VII, Beograd 19671970. 30. onlagi A. i Lekovi M., Njemaka ofanziva na istonu Bosnu januarfebruar 1942, VIZ, Beograd 1962. 31. Gonjak Ivan, Tito strateg revolucije i tvorac narodne armije, Narodna armija", Beograd 1964. 32. Erick Schmidt-Rishberg, Kraj na Balkanu (prevod sa nemakogi, Heidelberg 1955. 33. Hulji Veseljko, Delebdi Milovan, Veze u narodnooslobodilakoj borbi 19431945, knjiga druga, VIZ, Beograd 1984. 34. Ibrahimpai Mensur, Drutvena priroda optenarodnog odbrambenog rata, VIZ, Beograd 1982. 35. Intendantska sluba u NOR-u, VIZ, Beograd 1973. 36. Istorija na makedonskiot narod, knjiga treta, Skopje 1969. 37. Jerkovi Mate, Borbe u Slavoniji za vrijeme etvrte i Pete neprijateljske ofanzive, VII, Beograd 1951. 38. Jovanovi Batri, Crna Gora u NOR-u i socijalistikoj revoluciji, VIZ, Beograd 1960. 39. Jovievi Niko, Od pete ofanzive do slobode, Beograd 1955. 40. Jugoslovenska mornarica kao vid Jugslovenske armije pred zavrne operacije (Uesnici govore), VIZ, Beograd 1986. 41. KacEtvnda Petar, SKOJ i omladina u Narodnooslobodilakoj vojsci i partizanskim odredima Jugoslavije 19411945., ISI i NIP export-pres, Beograd 1975. 42. Kladarin uro, Slom etvrte i Pete okupatorsko-kvislinke ofanzive, Zagreb 1954. 43. IClanjek Zdravico, Narodnooslobodilaki rat u Sloveniji 19411945, VII, Beograd 1984. 44. Karasijevi Drago, Peti korpus NOVJ, VIZ, Beograd 1985. 45. Komnenovi Danilo, Kreso Muharem, Dvadeset deveta hercegovaka divizija, VIZ, Beograd 1979. 46. Kninska operacija (Uesnici govore), VIZ, Beograd 1986. 47. Kosti Uro, Osloboenje Istre, Slovenakog primorja i Trsta 1945., VII, Beograd 1978. 48. Lazarevi Boo, Vazduhoplovstvo u narodnooslobodilakom ratu 19411945, VIZ, Beograd 1972. 49. Lekovi Mio, Ofanziva proleterskih brigada u leto 1942, VII, Beograd 1965.

50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. 86. 87. 88. 89. 90. 91. 92. 93. 94.

Lekovi Mio, Bihaka operacija u novembru 1942, VII, Beograd 1972. Ljubii Nikola, Optenaroclna odbrana strategija mira, VIZ, Beograd 1976. Mamula Branko, Savremeni svijet i naa odbrana, VIZ, Beograd 1985. Marjanovi Jovan, Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u Sroiji 1941, Beograd 1962. Mihajlovski Kiril Grujica, Trea makedonska NOU brigada, VIZ, Beograd 1976. Miljani Gojko, Rukovoenje i komandovanje u oslobodilakom ratu 19411945, Mikovi Ivan, Vojna pozadina u Slavoniji 19411945., VIZ, Beograd 1982. VII, Beograd 1980. Mitrovski Boro, Petnaesti (makedonski) udarni korpus NOVI, VIZ, Beograd 1983. Mitrovski B., Glii V., Ristovslci T., Bugarska vojska u Jugoslaviji 19411945, Meunarodna politika", Beograd 1971. Moraa Milutin, Pela krajika divizija, VIZ, Beograd 1984. Moraa Milutin, Ratni dnevnik, VIZ, Beograd 1962. Moraa Pero, Jugoslavija 1941. godine, Institut za savremenu istoriju, Beograd 1971. Moraa Pero, Napadi NOVJ na naseljena mesta, VIZ, Beograd 1956. Moraa Pero, Odbrana u NOR, VIZ, Beograd 1959. Moraa Pero, 1942 prelomna godina narodnooslobodilakog rata, VIZ, Beograd 1957. Mosor, Operatika (prevod sa poljskog), VIZ, Beograd 1962. Mostarska operacija (Uesnici govore), VIZ, Beograd 1986. Narodnooslobodilna vojna na Slovenskem 19411945 (tree izdanje), Ljubljana 1978. Neretva, 1, 2. i 3. knjiga, VIZ, Beograd 1965. Neretva Sutjeska (Zbornik radova naunog skupa), VII, Beograd 1969. Nikoli Drago, Razvoj politikih organa u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, VIZ, Beograd 1985. Ninkovi Jovo, Nastanak i razvoj ralne operacije, VIZ, Beograd 1984. Ninkovi Jovo, Teorijske osnove operatike, VIZ, Beograd 1985. Odi Slavko, Desant na Drvar maja 1944. (drvarska operacija), VIZ, Beograd 1981. Oreanin Bogdan, Vojni aspekti borbe za svet ski mir i nacionalnu nezavisnost i socijalizam, VIZ, Beograd .1962. Oslobodilaka borba naroda Jugoslavije kao optenarodni rat i socijalistika revolucija (Zbornik radova), knjiga 1 i 2, NIP Export-press", Beograd 1977. Oslobodilaki pohod na Trst, Beograd 1952. Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije 19411945, knjiga 1 (1957) i knjiga 2 (1958 i 1964), VII, Beograd. Pajevi Milo, Artiljerija u NOR, VIZ, Beograd 1970. Peki M., urguz D Bilica na Kozari, Prijedor 1968. Perovi Branko, Borbe prvog hrvatskog i prvog bosanskog korpusa NOV i POJ u januaru i februaru 1943, VIZ, Beograd 1977. Perovi Milivoje, Juna Srbija, Nolit Prosveta, Beograd 1961. Petelin Stanko Vojlco, Izmeu Triglava i Trsta, VIZ, Beograd 1967. Peti kongres KPJ, (stenografslce beleke), Kultura", Beograd 1949. Petranovi B., Zeevi M., Jugoslavija 19181984, Zbirka dokumenata, Rad, Beograd 1985. Plena Duan, Meunarodni odnosi Jugoslavije u toku drugog svietskog rata, IDN, Beograd 1962. Popovi Koa, Beleke uz ratovanje, BIGZ, Beograd 1988. Povijest Saveza komunista Jugoslavije, Beograd 1985. Radinovi Radovan, Metode Ralne vetine, VIZ, Beograd 1983. Radoevi Todor, Ofanziva za osloboenje Dalmacije, VIZ, Beograd 1965. Rain E. A., Uvod u istoriju ratne vetine, Zbirka lanaka iz stratgije I (prevod sa ruskog), VIZ, Beograd 1965. Ratni napori Jugoslavije 19411945. Rotmistrov, Istorija ratne vetine I (prevod sa ruskog), VIZ, Beograd 1956. Rotmistrov, Istorija ratne vetine II (prevod sa ruskog), VIZ, Beograd 1966. Sarajevska operacija (Uesnici govore), VIZ, Beograd 1986.

95. Sarajli Abdululi, Pregled stvaranja bosansko-hercegovakih jedinica Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, Veselin Maslea, Sarajevo 1958. 96. Savie Sreta, 51. vojvoanska divizija, VIZ, Beograd 1974. 97. Semjonov, Razvoj sovjetske operativne vestine (prevod sa ruskog), VIZ, Be, ograd 1965. 98. Sremski front 19441945., BIGZ, Beograd 1979. 99. Strategija oruane borbe u N aroclnooslobodilakom ratu (Zbornik radova), VIZ, Beograd 1980. 100. Strugar Vlado, Jugoslavija 19411945, VIZ, Beograd 1969. 101. Sutjeska 1, 2, 3, 4, 5, 6, VIZ, Beograd 19591966. .102. Sutjeska dolina heroja, Beograd Tjentite, 1978. 103. Svein, Strategija (prevod sa ruskog), VIZ, Beograd 1956. 104. Tanaskovi Rajko, Pitanja partizanskog ratovanja, VIZ, Beograd 1961. 105. Tanaskovi Rajko, Uvod u teoriju operacije optenarodnog odbrambenog rata, VIZ, Beograd 1977. 106. Terzi Velimir, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941, knjiga 2, Beograd 1983. 107. Titove istorijske odluke 19411945, Narodna armija", Beograd 1978. 108. Titovo vojno delo, Narodna armija", Beograd 1977. 109. Tomac Petar, Peta neprijateljska ofanziva, VIZ, Beograd 1953. 110. Tomac Petar, etvrta neprijateljska ofanziva, VIZ, Beograd 1952. 111. 32. divizija NOVJ, Globus/Zagreb, VINC, Beograd 1988. 112. Vasiljevi Jovan, Mornarica Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, VIZ, Beograd 1972. 113. Vinji Petar, Operacije za osloboenje Srbije 1944, VIZ, Beograd, 1972. 114. Vinji Petar, Prodor Druge i Pete divizije u Srbiju 1944, VII, Beograd 1968. 115. Vinji Petar, Bitka za Srbiju, knjiga 1 i 2, Beogradska knjiga, Beograd 1984. 116. Vazduhoplovstvo u strategiji NOR-a (Uesnici govore), VIZ, Beograd 1986. 117. Vojno-politiko savetovanje u Stolicama (Zbornik radova), NIGRO, Eksport pres", Beograd 1980. 118. Vulcanovi Radovan, Drugi udarni korpus, VIZ, Beograd 1982. 119. Vukevi Slavko, Borbe i otpori u okupiranim gradovima Jugoslavije 1941 1945, VII, Beograd 1985. 120. Vukoti Jovan, Borbena dejstva u savladavanju vodenih prepreka u NOR-u 19411945., VIZ, Beograd 1983. 12.1. Vukoti Jovo, Druga proleterska divizija, VIZ, Beograd 1972. 122. Zavrne operacije za osloboenje Jugoslavije 19441945, VII, Beograd 1957. 123. Zavrne operacije za osloboenje Jugoslavije (Uesnici govore), VIZ, Beograd 1986. 124. Kurokin, Metodika vojnonaunog istraivanja (prevod sa ruskog), VIZ, Beograd 1963. c) l a n c i 1. Ambroi Lado Novljan, Partizanska protivofanziva u Sloveniji 19421943, Vojno delo (VD), 6/1967, str. 3763. 2. Ani Nikola, Poslednja talijanska ofanziva na Biokovu srpnja 1943. godine, Zbornik 6 Biolcovo u NOB i SR 19411945, IHRP Dalmacija, Split 1983, str. '580587. 3. Ani Nikola, Mostarska operacija 1945, Vojnoistorijski glasnik (.VIG) 1/1975, str. 157162. 4. Ani Nikola, Snabdevanje jugoslovenske 4. armije u ofanzivi. u prolee 1945. godine, VIG, 3/1983, str. 116127. 4a. Ani Nikola, Jugoslovenska armija u zavrnim operacijama za osloboenje zemlje, VD, br. 3/1987. str. 181196. 5. Antonovski Ivan, Dejstva 6. korpusa NOVJ u Slavoniji (od poetka aprila do sredine m a j a 1944. godine), VIG, 4/1958, str. 4049. 6. Babac Pavle, Operacije Prve armijske grupe u zapadnoj Srbiji od 21. septembra do 14. oktobra 1944. godine, VIG 6/1956, str. 5781. 7. Bilandi Duan, Neke osnovne karakteristike operativno-taktikih postupaka NOV i POJ, VD, 12/1958, str. 817835. 8. Brania Vinko, Pokuaj talijanskih jedinica da u ljeto 1943. godine povrate kontrolu nad obalskim pojasom u Dalmaciji, VIG 1/1965, str. 324.

9. Bulat Rade, O borbama na umberku u toku etvrte neprijateljske ofanzive, VIG 4/1955, str. 118. 10. Coli Mladen, Kolaboracionistike oruane formacije u Jugoslaviji 194]1945. godine, Oslobodilaka borba naroda Jugoslavije, knjiga 2, Beograd 1977, str. 6179. U. Coli Mladen, Okupirana Jugoslavija postala ratite 1941. godine, Vojno-politiko savetovanje u Stolicama (Zbornik radova), NIRO Eksport-pres", Beograd 1980, str. 285305. 12. Coli Mladen, Talijanske i njemake okupacione trupe u sjevernoj Dalmaciji (april 1941 decembar 1944), Zbornik 4, IHRP Dalmacije, Split 1978, str. 839862. 13. Coli Mladenko, Znaajnije borbe i bojevi na biokovsko-neretvanskom podruju i srdnjodalmatinskim otocima u NOR-u, Biokovo u narodnooslobodilakoj borbi i socijalistikoj revoluciji 19411945, IHRP Dalmacije, Split 1983, str. 499524. 14. Delebdi Milan, Dejstva na komunikacije u Jugoslaviji od 1. do 7. septembra 1944. VIG 3/1970, str. 759. 15. Delebdi Milovan, Borbe u Sr emu u zimu 1944/1945. godine, VIG 2/1975, str. 954. 16. Donlagi Ahmet, Lekovi Mio, Druga etapa druge neprijateljske ofanzive, VIG 4/1957, str. 2964. 17. urii Mitar, Dejstva 3. udarne divizije NOVJ u sarajevskoj operaciji, VIG 2/1965, str. 346. 18. urii Mitar, Dejstva 11. korpusa NOVJ od avgusta 1944. do marta 1945. godine, VIG 1/1958, str. 334. 19. Gonjak Ivan, Pouke, tekovine i trajna nadahnua, VD 6/1966, str. 514. 20. Gvozdenovi Duan, Desant 5. brigade 21. divizije preko Dunava, VIG 2/1957, str. 7688. 21. Hamovi Rade, O rukovoenju na strategijskom nivou u zavrnim operacijama za konano osloboenje Jugoslavije, VD 4/1985, str. 170178. 22. Hoda Fadilj, Zavrne borbe za osloboenje Kosova i konsolidacija prilika, VD 3/1975, str. 190202. 23. Ivanovi Miladin, Borbe 23. srpske udarne divizije na rijeci Uni krajem aprila 1945. godine, VIG 2/1957, str. 319. 24. Jaki Pavle, Iz teorije partizanskog rata, VD 12/1956, str. 320. 25. Jaki Pavle, Razmiljanje o naem NOR-u 19411945. godine, VD 1011/1956, str. 220. 26. Jerkovi Mate, Dejstva u Slavoniji za vrijeme etvrte i pete neprijateljske ofanzive, VIG 23/1958, str. 6787. 27. Jakovev Gojko, Dalmacija za vrijeme bitke na Neretvi, NeretvaSutjeska 1943", Zbornik radova, VII, Beograd 1969, str. 540549. 28. Dolniar Ivan, Okruenje i kapitulacija neprijateljskih sungavi severozapadnom delu Jugoslavije, VD 4/185, str. 119125. : . 29. Jaukovi Danilo, Osnovna taktika iskustva NOR-a i njihovo mjesto u naoj savremenoj doktrini, VD 6/1971, str. 30. Jaukovi Danilo, Dejslvo 6. korpusa od 1. do 20. septembra 1944. godine, VIG 2/1957, str. 5574. 31. Jaukovi Danilo, Dejstva 10. korpusa NOVJ od septembra do decembra 1944. godine, VIG 4/1962, str. 347. 32. Joksimovi Sekula, Prilog prouavanju uea Bugarske narodne armije u zavrnim borbama za osloboenje Kosova, VIG 12/1982, str. 187214.. 33. Joksimovi Sekula, Osloboenje Kosova, VIG 1/1975, str. 6770. 34. Jovanovi Milan, Borbe 45. divizije za osloboenje Dublee, Siska i Zagreba 1945. godine, VIG 4/1954, str. 4464. 35. Klanjelc Joe, Proboj 14. proleterske divizije u tajersku, VIG 1/1953, str. 937. 36. Kleut Petar, Operativno-taktika iskustva Unske operativne grupe (maj-jun 1943. godine), VD 2/1968, str. 100115. 37. Kneevi Velimir, Operacije Druge armije u zavrnoj ofanzivi, VD 4/1985, str. 7294. 38. Komel F., Tlaker I., Druga grupa odreda i njen put u severnu Sloveniju, VIG 6/1956, str. 3756.

39. Komnenovi Danilo, Viduka operacija 29. udarne divizije NOVJ VIG 4/1957, str. 330. 40. Komnenovi Danilo, Dvadeset deveta divizija u zimskoj protivofanzivi 194311944. godine, VIG 4/1957, str. 326. 41. Komnenovi Danilo, Dejstva hercegovake NOV divizije u toku limsko-drinske operacije Kugelblitz", VIG 1/1972, str. 1146. 42. Kosti Uro, Operacija Kugelblic" i Sneturm", VIG 4/1957, str. 6696. 43. Kreso Muharem, Snijeniko-trusinska odbrambena operacija 29. divizije, VIG 2/1962, str. 3568. 44. Kuan Viktor, Osloboenje Beograda, VIG 5/1964, str. 326. 45. Lazarevi Boo, Uloga Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva u zavrnim operacijama za osloboenje Jugoslavije, VIG 23/1955, str. 253262. 46. Lekovi Mio, Crna Gora u planovima Vrhovnog taba NOVJ poetkom 1943. godine, VIG 23/1973, str. 2543. 47. Mamula Branko, Dejstva Jugoslovenske mornarice na krilu Armije u zavrnim operacijama, VD 6/1967, str. 6478. 48. Marii Vlado, Borbe delova 19. divizije u okruenju, VIG 3/1959, str. 5975. 49. Milanovi Duan, Mar 13. divizije NOV u novembru 1944, VD 4/1967, str. 93107. 50. Miljani Duan, Razvoj i primena oblika oruane borbe u NOR-u, Strategija oruane borbe u narodnooslobodilakom ratu (Zbornik radova), VIZ, Beograd 1980, str. 185195. 51. Miljani Gojko, Odluka Vrhovnog taba i priprema za pohod grupe brigada u Bosansku krajinu juna 1942. godine, VIG 4/1965, str. 322. 52. Mileti Antun, Prilog prouavanju nemakog sistema komandovanja i okupacionih snaga na jugoslovenskom ratitu u 1942. godini, VIG 1/1974, str. 189210. 53. Miku Metod, Italijanska ofanziva protiv Narodnooslobodilake vojske Slovenije od 16. jula do 4. novembra 1942. godine, VIG 1/1950, str. 4981. 54. Mirni Josip, Sistem jedinstvenog vojnog rukovoenja maarskog okupatora u borbi protiv NOP-a u Bakoj, VIG 2/1968, str. 715. 55. Mitrovski Boro, Operacije protiv nemake Grupe armija E" i osloboenje Makedonije, VIG 1/1975, str. 7386. 56. Mitrovski Boro, Operacije za osloboenje Makedonije, Narodnooslobodilaki rat i socijalistika revolucija u Jugoslaviji, Beograd 1978, Zbornik radova, str. 101123. 57. Moraa Milutin, Sremslco-slavonska operacija Prve i Tree armiie, VD 4/1985, str. 6571. 58. Odi Slavko, Operacija Panter" (Panther), VIG 4/1955, str. 1943. 59. Oreanin Bogdan, Teorijska razmatranja o osnovnim faktorima oiuane borbe i ratne vestine, VD 1011/1958, str. 717 60. Panteli Milojica, Dvadeset peta divizija u topliko-jablanikoj operaciji, VIG 1/1969, str. 251264. 61. Panteli Milojica, Marevi i borbena dejstva 25. (srpske) NO divizije od Besne Kobile do Dunava, VIG 1/1971, str. 185199. 62. Pavlbvi Milan, Sedma banijska divizija u bici na Neretvi (Borbe na Baniji i Kordunu), VIG 4/1964, str. 4171. 63. Pavlovi Milan, Dejstva 7. banijske divizije od formiranja do bitke na Neretvi, VIG 3/1962, str. 326. 64. Pejnovi Nikola, Strategijska upotreba naih oruanih snaga u NOR, VD 6/1966, str. 3940. 65. Pejnovi Nikola, Jo jednom O osnovnim taktikim iskustvima NOR-a i njihovom mjestu u naoj suvremenoj doktrini", VD 2/1972, str. 66. Pejnovi Nikola, Taktiko-operativna iskustva iz odbrambenih dejstava 6. like divizije poetkom 1943. godine, VD 3/1966, str. 91110. 67. Perovi Branko, Pripreme neprijatelja za ofanzivu januara 1943, protivmjere Vrhovnog taba: NOV i POJ i obostrana dejstva na Kordunu i Baniji u operaciji Vajs-1", VIG 1/1968, str. 1768. 68. Perovi Branko, Dejstva 4. i 5. divizije 1. bosanskog korpusa NOVJ u operaciji Vajs-1", VIG 6/1965, str. 326.

69. Perovi Branko, Borbe u Lici u toku operacije ,,Vajs-I", VIG 2/1967, str. 123168. 70. Petelin Stalnko, Posleclnja neprijateljska ofanziva protiv 9. korpusa NOVJ 1945. godine, VIG 2/1966, str. 928. 71. Petrovi Svetislav, Dejstva 1. i 2. junomoravske brigade u periodu oktobar-decembar 1943. godine, VIG 1/1962, str. 6383. 72. Pockov Borivoje, Druga armija u forsiranju Une aprila i maja 1945. godine, VIG 23/1966, str. 6883. 73. Popovi Vojin, Prodor jedinica Glavnog taba Srbije u istonu Srbiju (maj- juli 1944. godine), VIG 4/1956, str. 2051. 74. Popovi Vojin, Borbe Operativne grupe divizija u Srbiji avgusta 1944. godine, VIG 5/1954, str. 3360. 75. Popovi Vojin, Borbe Operativne grupe divizija u Toplici, Rasini i upi ocl 11. do 30. avgusta 1944. godine, VIG 4/1955, str. 4487. 76. Popovi Vojin, O planu Vrhovnog taba za proboj na Sutjesci i kroz Zelengoru u petoj neprijateljskoj ofanzivi, VIG 5/1956, str. 5279. 77. Popovi Vojin, Osloboenje Gornje Jablanice i prodor 21. srpske divizije u upu i na Kopaonik, VIG 6/1955, str. 5698. 78. Popovi Vojin, Topliko-jablanika operacija, VIG 3/1957, str. 3 -45. 79. Puzigaa Jovo, Prelaz 10. krajike divizije preko reke Bosne, VD 3/1958, str. 204214. 80. Raievi Pero, Babac Pavle, Prodor 1. proleterske divizije u Srbiju (1229. avgusta 1944. godine), VIG 4/1954, str. 1043. 81. Raeta Ilija, Iskustva iz borbi este divizije u IV neprijateljskoj ofanzivi, VD 45/1958, str. 307314. 82. Samardija Stevo, Prva banjaluka operacija, VIG 2/1950, str. 6273. 83. Sarajli Abdulah, Sarajevska operacija, VIG 1/1975, str. 163168. 84. Stamboli Slobodan, Operacije Prve armije za osloboenje Zagreba, VIG 4/1956, str. 5380. 85. Stamboli Slobodan, Operacije 1. armije za osloboenje Slavonskog Broda, VIG 2/1954, str. 2557. 86. Stepani Miroslav, Dejstva 1. korpusa u januaru i februaru 1945. godine, VIG 4/1958, str. 338. 87. Stepani Miroslav, Dejstva 7. korpusa od 420. aprila 1945. godine, VIG 5/1958, str. 322. 88. Stepani Miroslav, Zavrna dejstva 7. korpusa (20. IV 15. V 1.945. godine), VIG 6/1958, str. 328. 89. Stepani Miroslav, Dejstva slovenakih i hrvatskih partizanskih snaga, u graninim krajevima Slovenije i Hrvatske u drugoj polovini Roke ofanzive" 1942, VIG 6/1962, str. 3770. 1 90. Stepani Miroslav, Nemaka ofanziva Prolom oblaka"- (I i II etapa), VIG 5/1965, str. 351. 91. Stepani Miroslav, Nemaka ofanziva Prolom oblaka" (Trea etapa), VIG 6/1965, str. 2978. ' 91a. Stepani Miroslav, Trea neprijateljska ofanziva u istonoj Bosni, Crnoj Gori i Hercegovini gledana kroz neprijateljska dokumenta, VIG 3/1951, str. 89113. 92. Suboti Lazar, Prodor Operativne grupe divizija NOVJ u Srbiji u leto 1944. godine, VIG 5/1964, str. 2945. 93. Seme Joe, Bulatovi Radule, Prekomorske jedinice u Narodnooslobodilakoj vojsci Jugoslavije, VIG 1/1967, str. 195211. 94. vara Duan, Borbe 9. korpusa za osloboenje Trsta i Slovenakog primorja, VIG 3/1967, str. 93113. 95. Terzi Velimir, O jednom pokuaju istorijske obrade etvrte i Pete neprijateljske ofanzive, VIG 1/1955, str. 135. 96. Terzi Velimir, Uloga Jugoslovenske armije u zavrnim operacijama za osloboenje Jugoslavije, VIG 23/1955, str. 521. 97. Tomi Janez, Uloga Jugoslovenske ratne mornarice u zavrnim operacijama etvrte armije 1945. godine, VIG 23/1955, str. 229250.

98. Trifunovi Dimitrije, Babac Pavle, Prodor Operativne grupe divizija u Srbiju i forsiranje Ibra jula i poetkom avgusta 1944, VIG 6/1951, str. 2765. 99. Trifunovi Dimitrije, Babac Pavle; Operacije u istonoj Bosni i Crnoj Gori avgusta 1944. godine, VIG 6/1953, str. 2871. 100. Trgo Fabijan, etvrta i peta neprijateljska ofanziva, NeretvaSutjeska 1943", Zbornik raclova, Beograd 1964, str. 979. 101. Trgo Fabijan, Njemaka ofanziva na Makarsko primorje i srednjedalmatinske otoke, VIG 5/1956, str. 1450. 102. Trgo Fabijan, Marui Mladen, Borbe 26. divizije za osloboenje Stona i unitenje dijelova 369. divizije kod Vukova Klanca (oktobra 1944. godine), VIG 2/1954, str. 5887. 103. Trgo Fabijan, Kninska operacija, VIG 1/1956, str. 3359. 104. Trgo Fabijan, Njemaka operacija Citen" i protivnapadi 8. korpusa NOVJ, VIG 2/1957, str. 2153. 105. Trgo Fabijan, Osloboenje Dalmacije, VIG 23/1955, str. 4375. 106. Trgo Fabijan, Kajntulacija Italije i nemaki plan Achse", VIG 4/1956, str. 9295. 107. Uzelac Duan, Njemaka operacija na pravcu Zenica Travnik Banja Luka, januarfebruar 1945. (Operacija Lavina"), VIG 1/1974, str. 940. 108. Uzelac Duan, Delebdi Milovan: Neposredni uticaj marala Tita na tok operacija na sremskom frontu, VIG 23/1977, str. 219234. 109. Vasiljevi Jovan, Mornarica NOVJ u novembarskim danima 1943. godine, VIG 6/1963, str. 139147. 110. Vinji Petar, Dejstva nemake ojaane 342. divizije i 125. puka u severozajiadnoj Srbiji u jesen 1941. godine, VIG 1/1972, str. 105135. 111. Vinji Petar, Forsiranje Lima, VIG 4/1957, str. 98106. 112. Vinji Petar, Okupatorsko-kvislinka ofanziva dejstva u zapadnoj Srbiji 1941. godine, VIG 4/1964, str. 1955. 113. Vinji Petar, Nemaka ofanziva na osloboenu teritoriju u junoj Srbiji sredinom 1944. godine, VIG 2/1970, str. 105165. 114. Vinji Petar, Dejstva divizija Glavnog taba Srbije u junoj i istonoj Srbiji avgusta 1944. godine, VIG 23/1974, str. 5176. 115. Vinji Petar, Pokuaj 2. i 5. divizije da forsiraju Ibar (2831. marta 1944. godine), VIG 3/1959, str. 1433. 116. Vinji Petar, Prodor udarne grupe divizija u prostor Valjeva (2030. aprila 1944. godine), VIG 1/1962, str. 2360. 117. Vinji Petar, Borbe Udarne grupe divizija juno od Valjeva (1944), VIG 5/1962, str. 2965. 118. Vukovi Ljubo, Gajevi Dragi: Kratak pregled operacija Druge armije u zavrnim operacijama Jugoslovenske armije za osloboenje Jugoslavije, VIG 23/1955, str. 155185. 119. Vujalpvi Duan, O nastanku i razvoju operacije, VD 5/1963, str. 1931. 120. Zeki Milo, Druga neprijateljska ofanziva, VIG 23/1956, str. 314. 121. Zori Milan, Druga banjaluka operacija, VIG 6/1955, str. 353. 122. Zori Rade, Manevar Pete krajike divizije iz centralne u istonu Bosnu, VIG 4/1957, str. 326. 123. Zori Rade, Sjmjanje 5. krajike divizije sa Operativnom grupom Vrhovnog taba NOV i POJ, VIG 1/1958, str. 5369. 124. Zori Rade, Dejstva Pete divizije na komunikaciji Mostar Sarajevo Zenica i Zenica Travnik (28. VIII 10. X 1943), VIG 4/1959, str. 3147.

REGISTAR

LINA IMENA A Abvelj Viktor 170, 172, 323, 335, 367. Akimenko A.Z. 242. Akrap Rudolf 290. Aleksandar Harold (Sir Harold Alexander) 333. Ambrozio Vitorio (Ambrosio Vittorio) 49. Ambroi Lado Novljan 173. Amprovski Vlado 362. Ani Nikola 26, 133134, 311, 382, 401, 449. Apostolski Mihailo 170, 184185, 258, 265. Atanasov terija 177. Avi Jaka 69. B Babac Pavle 220, 224. Babi Radomir 83, 115. Baovi Petar 104. Baer Paul 42, 47, 4950. Baki Mitar 83, 115, 158, 215, 253. Balen ime 325. Barbi Mate 153. Bebler Ale Primo 67. Berne Franc (Bhme Franz) 32. Bijedi ukrija 377. Bilobrk Mate 132. Bioi Ante 273, 277, 307. Bitrih Vili 141. Bjelajac Stanko 325, 367, 377. Blagojev Dobri Terpesev 253. Bori Marinko 132, Bortnar Joe 335, 367. Boi Nikola 290, 295. Boovi Boo 273, 374. Brajovi Petar 260. Brajovi S. Petar < 393. Brania Vinko 132. Brauner Jozef 109. Brki Duan 110. Broz Josip Tito 9, 11, 19, 21, 27, 34 35, 40, 71, 85, 9799, 101, 105, 108, 120, 136, 153, 187, 189, 193195, 203206, 213, 217, 220, 223, 225227, 229230, 239240, 242, 251253, 321322, 333, 370, 379383, 396, 406, 418, 432, 438439, 441442, 4 4 5 448. Budak Mile 396. Bulat Rade 239. Buri Savo 119.

0IJ

.;

Canki Pavao 396. Coli Mladenko 39 130, 139.

ai Ferdo 396. ajavec Rudi 56. eril Vinston (Churchill Vinston)

208.

Cerni Josip 149, 277. olakovi Rodoljub 31, 154. ulinovi Ferdo 8. ukar Boo 260.

G alovi Mile 271. etkovi Petar Pero 87. 105. etkovi Vladimir Vlado 83, 188. Gagen N. A. 242. Gajevi Dragi 385386. Glez f o n H o r s t e n a u 49. Gregori Mirko 397. Grevenic Hans 378. Glorija Alesandro (Gloria Alessandro) 92. Gorkov Anatolij 154. Gonjak Ivan 83, 92, 323. Grubor Nikola 162. Grulovi Nikola 31. Gustovi Artur 397. Guti Mirko 26.

D Daki Radoje 222. Dapevi Peko 62, 115, 124, 158, 215, 217, 242, 323, 355, 443444. Dikin Frederik Viljem 118, 120. Dimitrov Georgi 253. Demievslci Aleksa 362. Dobovinilc Stane K r t 170. Dolaki F r a n j o 397. Dolniar Ivan 393. Doen Ilija 83, 188, 231, 342. Drapin Petar 83, 108, 277, 307, 322. rljevi Savo 217. Duli uro 290.

H Hamovi Rade 124, 215, 222, 351, 394, 439. Helge Auleb 234, 303. Hitler Adolf 91, 137, 148, 187, 193, 195, 197, 247. Hoda Fadilj 267, 270. H o f m a n Paul 41. Holjevac Veeslav 83, 92, 162., 325, 367. Hoteter Vojko 162.

ilas Milovan 28, 32, 62, 119, 124, 154. ukanovi Drago < 306, 322. uki Mileta 222. urii Blao 342. urovi Milinko 217. urovi Vasilije 120.

I Ili Milan ia 42. Ili Pavle 118, 124, 177, 258. I n k r e t F r a n c 352. Iser uro 109. Ivanovi Dragia 277. Ivanovi Ivan 323.

D Delebdi fAifovan 348349.

F Felber Hans Gustav 209. Felmi Helmut (Felmy) 349. Fen Gustav 278. Filipovi Krsto 267. Fleps Artur (Phleps Arthur) 149, 214, 221.

J Jakopi Albert K a j t i m i r 335, 367. Jakovev Gojlco 130. Jaki Pavle 83, 115, 239, 322. Jani Vlado 324. J a m a k Kota 260. Jergovi Nikola -- 397. Jerkovi Mate 108112, 237, 239.

Jezerek Ivan Sokol 367. Joksimovi Sekula 26, 266, 270. Jovanovi Arso 28, 62. Jovanovi Batri 28. Jovanovi Blao 28. Jovievi Niko 214, 217, 224. Jovievi Pavle 267. K Kapii Jovo 300. Kladarin uro 115. Karasijevi Drago 231. Karabegovi Osman 73, 83, 92. Karanovi Nikola 231, 342. ICardelj Edvard 17, 32, 202. Katner H a j n c 341. Keslin Vilhem 378. Kibler Ludvig (Kiibler Ludwig) 366, 378. Kidri Boris Peter 69 Kilibarda Mile 323. Klanjek Joe Vajsa 170. IClanjek Zdravko 6769, 141, 147, 172, 335, 340, 371. Kljaji Filip Fia 31, 39, 83, 115. Kluz Franjo 56. Knebel Don 118. Knebl Frane 163. Kneevi Velimir 188, 231, 342, 387. Kobol Viktor 273. Komnenovi Danilo 311. Konar Rade 32. Kornjejev Nikolaj 154. Kosori Pero 322. ICosti Uro 161, 322, 325, 328, 331 332, 366, 370371, 373, 375376, 378, 384. Kora Duan 273. Kovaevi Andro 306. Kovaevi Veljko 300, 352. Kovaevi Sava 119, 124. Kravcov I. IC. 242. Kreai Otmar 237, 239, 300, 352. Kreso Muharem 311. Kreps Karl Devic 231, 233234. Kum Oto (Kumm Otto) 252, 256. Kune Valter (ICuntz) 49. Kupreanin Milan 188, 277. Kveder Duan 323.

L Laka Vladimir 49. Lali Karlo 188. Lazarevi Boo 323, 394. Lejzer Ernst (von Leyser Ernst) 341. Lekovi Mio 40. 45, 65, 7778. Leskoelc Franc Luka 32, 67. Ler Aleksandar 90, 92, 99, 303, 389. Liters Rudolf 82. Lojd Henri 2. Lompar Blao 323. LJ Ljoti Dimitrije 3839, 92. Ljubii Nikola 217. Ljumovi Boo 28.

M Maek Ivan Matija 69. Makanec Julije 396. Mamula Branko 323. Mladenovi Sveta 48. Mandi Gligo 217, 300. Manola Sreko 83. Manojlovi Milo 48. Mardei Uro 149. Marjanovi Jovan 25, 31, 39, Mateji Bogdan 397. Markovi Moma,. 177, 209. Martinovi "Sfikola 149, 152. Martinovi Ratko 217. Materi Ilija 177, 217. Mateti Vladimir 237, 239, 300. Marui Mladen 275. Maar Josip o a 37, 83. Mecger Josip 397. Medenica uro 290. Mentasti Luidji (Luigi) 29. Mesi Ademaga 396. Metiko Vladimir 397. Miunovi Vukain 306. Mihajlovi Draa 3435, 39, 86, 102, 104108, 204, 209, 211, 240. Mihajlovski Kiril Grujica 186. Mileti Dragutin 235.

Mijatovi Milorad 166. Miki Vojislav 105. Mild Johan 331. Mileti Antun 82. Mirni Josip 10. Mili Lavosav 396. Miku Metod 72. Miljani Gojko 32. Miloevski Tihomir 260. Milutinovi Ivan 32, 124, 253. Mirovi Ivan Vorona 354. Mitrovi Stefan 222. Misiraa Duan 57. Mladenov Dimitar 238. Mladenovi Sveta 48. Momilovi Ljubomir 323. Moraa Milutin 177, 180, 217, 323. Moraa Pero 54, 78.

Peanac Kota 36, 38. Peki Duan 163. Peri Vladimir Valter 345. Perovi Branko 9293, 96. Perovi Milivoje 4849. Petelin Stanko 337, 339. Petrievi Branko 217, 300, 323. Petrohajcev Nikolaj 154. Petovar Rudi 342. Pire Franjo 323. Pjaconini Aleksandar 131, 323. Poglajn Franc 367. Poleksi Momilo 253. Poljanac Branko 73. Popovi Koa 39, 83, 115, 188, 209, 253, 323. Popovi Vlado 158. Popovi Vojin 149, 209211. Popovi Vujadin 260, 362. Prebeg Viktor 396. Primorac Rudolf 158, 209. Putnik Radomir 3.
R

Na Kota 73, 83, 92, 158, 300, 323. Nardelji Anton 397. Naumovski Naum 260. Nedeljkovski Pane 174. Nedi Milan 3435, 3739, 86, 138, Nekovi Blagoje 177. 240. Nikoli Vojo 342. Nikolov Asen 47. Ninkovi Jovo 4, 6.

O
Odi Slavko 163, 165, 193. Oksilija Antonio (Oxilia) 49. Orovi Sava 124, 449. P Pajevi Blao 397. Pajovi Ljubivoje 349. Parma Stanko 149. Pavlii Milutin Brka 267. Paveli Ante 90. Pavievi Milan 29. Pavlovi Dragane ilja 42. Pavlovi Ratko iko 48.

Radosavljevi Dobrivoje 174. Radoevi Todor 272275, 278, 280 281, 283, 288. Radovi Petar 149. Raj man Ljubomir 235. Rankovi Aleksandar 32, 124. Rain F. A. 4. Rendulic Lotar 187. Rezener Ervin (Rsener Erwin) 68, 378. Ribar Ivo Lola 32. Rintelen Eno 49. Roata Mario (Roatta) 49, 68. Roboti Mario (Robotti) 99. Rodi Slavko 73, 188, 231, 322, 342. Romeg Ervin (Rommel Erwin) 141. Rosi ivojin 260. Rotmistrov Pavel 1, 45. Routen Valter 118. Rozenberg Perec 118. S Samardi Stevo 168169. araj li Abdulah 26.

Savie Milo 397. Savie Sreta 289290, 296, 301. Semjonov 1, 45. Semjonovi Sergej Birjuzov 240, 253. Serti Tomislav 397. Servaci Vjekoslav 397. Simovi Milan 323. Skoili Joa 142. Skoliber Slavko 397. Smajevi Vasilije 48, 253. Sofijani Ra tko 62. Spigo Umberto 131. Srzi Niko 132, 149, 273. Stamenlcovi Lepa 48. Stancer Slavko - 397. Stanii Bajo 28, 104. Stanivulcovi Milan 108, 299. Starevi Ivan (Don) 118. Stefkovski Goje 260. Stepani Miroslav 54, 142143, 147148. Stiovi Obrad 57. S t j u a r t Viljem 118, 120. Suboti Vulcain 217, 232, 300, 323. Sudar Franjo 397. Svein Aleksandar 4.

T Temeljkovski Borico 174, 238, 258. Terzi Velimir 11, 124, 154. Todorovi Mijalko 39, 188, 242, 323. Todorovi Petar 253, 256. Tolbuhin Ivanovi Fjodor 289. Toli Drinko 132. Tomaevi Ivan 397. Tomovi Budo 28. Tomi Janez 323. Tomi Vida 340. Trajkov Peco 260. Trijandafilov Vladimir 4. Trgo Fabijan 52, 95, 99, 137, 150, 152, 270. Truta Ljubo 306. Tuhaevski Mihailo 4. Turkulin Ar tur 83.

U Ulepi Zdenko 323. Uzelac Duan 349, 351. Uzelac Mile 325. Uzunovski Cvetko 174. V Vajner Slavia ia 42. Vasiljevi Jovan 252154. Vidmar Anton Luka 170. Vipotnik Janez ;.3'67. Viski Bogdan -132. Vinji Petar 36, 176, 179180, 206 209, 213, 218219, 226, 242, 247, 250, 252253. Vitman August (Wittmann) 249. Vulcovi Ljubo 177, 217, 253, 323, 385387. Vujatovi Duan 4. Vujovi Ratko oe 57. Vukanovi Radovan 115, 118, 216, 222, 224, 322, 342. Vukeli Savo 142. Vukmanovi Svetozar Tempo 32, 174.

ald Miun 325. Sai Jefto 83, 108110. egrt Vlado 306. emo Joe 154. ibi Ivan 237, 300. iljegovi Boko 188, 277, 307, 322, 392. kodunovi N. N. 242. nekenburger Vili (Schneeknburger) 242. mit-Rihberger Erich 303, 358, 401. Sole Erih (Scholz Erich) 266. Stai Fridrih 58. tajner Nikola 396. ramel Franc 285. Stetner Valter (Stettner Walter) 242. Stefan Fridrih (Stephan Friedrich) 56, 242. ubai Ivan 197. Sumonja Milo 325, 367.

Vukoti Jovan 158, 296. Vukoti Jovo 180, 324. Vuzbevi Vauman 397. Z Zeevi Vlado 124. Zori Milan 231235.

danov V. I. 242. igi Rade 83, 323. omini Anri 2. ujovi Sreten 3132, 124. uvi Marijan 273.

GEOGRAFSKI NAZIVI A Ada Ciganlija (kod Beograda) 244, 247, 249 250. Adolf ovac 301. Adinci 48. Afrika 8, 14, 114, 424. Aj kobila 268. Albanija 29, 138, 152, 156, 157, 181, 196, 217, 259, 272, 276, 313. Aleksandrovac 219, 228. Aleksandrovo 255, 256. Aleksandrov Dvorac 294. Aleksinac 46, 210. Alibegovii 73. Alir 91. Andrijevica 29, 30, 180, 214216, 221, 223, 240, 431. Apatin 289294, 296. Apenini 14, 317. Aranelovac 225, 229, 243. Arbanak 48. Arilje 36, 226. Aran 64, 150, 151. Atina 259. Austrija 317, 322, 339, 349, 392394, 400. Austro-Ugarska 3. Avala 241, 242, 245248. Avtovac 54. B Babika gora 46, 210, 211. Babunica 254, 255. Baki Breg 294. Baki Petrovac 353. Baka Palanka 290. Baka 10, 289, 353. Bajina Bata 31, j34, 35, 179, 180,
266.

Bajgora 269. Bakar 367. Balkan 14, 79, 91, 114, 138, 156, 181, 206, 257, 273, 280, 281. Balkanski poluotok 13, 244, 358. Balajnovci 254. Baltia brdo 93. Banat 84, 242, 289. Banija 26, 27, 50, 72, 78, 83, 90, 93, 95, 135, 137, 158, 162, 165, 166, 239, 414. Banova Jaruga 239 300, 304. Banovo brdo 241, 242, 244, 246, 247. Banjaluka 56, 57, 65, 87, 88, 89, 166, 167, 168, 187, 188, 191, 201, 230, 231, 232, 233, 234, 235, 236, 311, 318, 319, 320, 321, 378, 385, 422, 423, 430. Banja Koviljaa 347. Banjiki vis 241, 245. Banjska 3 3 ^ 340. Bar 29, 30. Baraina 269. Baranja 10, 290, 231, 295298, 352. Bara Bojovi 53. Barbaka reka 255. Bari 319. Bar 297, 300, 301, 304. Barni do 226. Bast 132. Baarija 345. Bake Vode 132, 275, 276. Batina 289294, 296. Batinjol 76.

Batasek 290. Batrina 239, 303. Bazulak 48. Bavarska 393, Begov han 89, 90. Begovci 234. Bela krajina 67, 70, 164. Beli kamen 47. Beli potok 246. Bela Palanka 230, 252, 254, 255. Belo brdo 219. Belo Polje 252, 254. Belanovica 35. Belomanastirska greda 291. Beli Manastir 293, 353. Benkovac 279, 285. Belje 290, 293. Benakovac 93, 283. Beograd 12, 24, 33, 137, 138, 204, 227, 229231, 239, 241 242251, 253, 256, 257, 281, 289, 290, 296, 298, 299, 313, 314, 318, 321, 322, 332, 345, 348, 350, 353, 381, 406, 439. Berane 29, 30, 214, 215, 217, 221, 224. Berila 47. Berlin 12, 317, 388, 397. Berovo 258, 262. Bezdan 290. Beanija 250. Beanijska kosa 240, 247, 249. Bigia 262. Biha 72, 7379, 86, 87, 9295, 187, 278, 282, 286, 288, 319, 321, 322, 325 328, 331334, 349, 366, 368, 383, 411, 422, 430, 431. Biokovo 130, 132134, 148, 286. Bilogora 237, 238, 308, 361, 374, 388, 390, 3^1. Bioe M Biograd na moru 279. Biorina 134. Bilea 274. Bijelo Polje 30, 214, 215, 222, 308, 311. Bistrica 368. Bitovnja 61, 62. Bitolj 258, 262, 263. Binjevo 63. Bjelasica 30, 221.

Bjelovar 236, 237, 239301, 303, 320, 361, 388, 390. Blagaj 272, 306, 309, 311. Blagaja vode 306. Blatno jezero 292, 316, 317, 321. Blauj 342, 344, 345. Bled 395. Bijeljina 319321, 349, 352, 353. Bitolj 259, 260. Boan 53. Bobovite 273. Bogdanovaka reka 25b. Bogunovii 285. Bohinj 337. Bole 247, 248. Bolonja 317. Boljevac 213. Bolman 290. Boljar 221. Bojana 140. Boj ani 284. Bojnik 47, 48. Boka Kotorska 25, 30, 53. Borovnica 68. Borova glava 225. Borogovo 42. Boro vac 51. Bor 242. Borievac 326. Bosanska Dubica 56, 57, 59, 388, 389. Bosanska Gradika 56, 57, 94, 166168, 230234, 236. Bosansko Grahovo 75, iOO, 282, 283. Bosiljevo 385. Bosanska Kostajnica 56, 57, 389. Bosanska Krajina 49, 56, 60, 61, 65, 72, 77, 80, 83, 87, 90, 93, 130, 231, 232, 429. Bosanska Krupa 7379, 88, 95. Bosanski Majdan 57. Bosanski Novi 45, 56, 57, 59, 7375, 77, 78, 90, 92, 164, 165, 321, 388, 389. Bosanski Petrovac 87, 88, 92, 9496, 186, 335, 431. Bosanski amac 349, 354. Bosna 11, 15, 50, 53, 65, 80, 83, 87 90, 130, 131, 135, 136, 138, 156158, 161, 162, 211, 214, 221, 222, 227, 229, 231, 232, 235, 257, 266, 281, 299, 302, 305, 312, 313, 315, 319, 320, 323, 331, 340344, 346349, 352, 388, 403, 412,

414, 417, 423, 426, 342. Bosna i Hercegovina 11, 23, 33, 138, 204, 342, 346, 347. Bosut 359. Bra 149, 150, 273, 274 Bradina 63 Brajii 30 Brajor 48 Bratunac 42, 51, 54 Brko 319320, 349, 352354, 359, 364 Brane 63 Bregalnica 260, 426 Brekovica 327 Brelo 129, 276 Brenik 268 Breza 41, 343 Brezna 223 Breice 145, 395. Brijanje 48 Brilcva 132 Brinje 329 Brod 89, 131 Brod na Kupi 70 Brodarevo 214, 215, 221 Brus 47, 212, 219, 228 Bruane 329 Bruvno 94 Brzana 234 Brza Palanka 230 Budva 29, 30 Budakovac 302 Budimpeta 289, 290 Bugarska 3, 10, 14, 156, 157, 253, 257 , 260, 270, 271, 289, 444 Bugojno 73, 102, 103, 311 Buhovo 308 Bujanovac 254, 255, 260, 266, 269 Bukovik 208, 244, 262, 343' Bukulja 229 Bulajua 282 Bune 306, 308, 311 Busovaa 89, 332, 342, 343, 347 Busak 311 Buzet 368. Buin 73

137,

358,

Carevo polje 88 Carevo Selo 258, 259, 262, 265. Cazin 7379, 165 Celovec 322, 323, 373, 378, 391, 392, 397 Celje 296, 324, 389, 393396 Cer 33, 34 Cer an ja 228 Cerhnika dolina 69. Cerknua 69 Cetina 277 Cetingrad 73, 77, 93. Cetinje 29, 30, 138 Cigansko brdo 308 Cista 134 Cres 152, 323, 332, 356, 362, 366, 422. Crknica 68 Crkvenica 140, 141, 272, 330 Cromica 30 Crnac 300 Crna Gora 24, 2730, 46, 49, 50, 52 55, 60, 61, 80, 87, 92, 104, 113115, 119, 123, 124, 137, 138, 158, 159, 177, 180, 181, 204, 206208, 211, 214, 217, 221, 222, 225, 229, 230, 305, 313, 314, 341, 348, 403, 412, 414, 417, 432, 444 Crnogorsko p r i m o r j e 276 Crna Trava 47, 49, 135. Crnokosa 36 Crvene stene 43, 344, 345 Crvenka 231 Crni vrh 48, 143, 212, 223, 269

177,

268,

C
Cabun 304

aak 31, 34,-35 aavica 88, 237, 301303 ainci 303. aji 53 ajetina 177, 179, 226 akor 214, 216, 221, 431 anak 329 apljina 306 ardak 94, 329 avka 262 azma 390, 391 ehii 73 eklije 73, 327 elebi 54

emernica 231 ernomelj 67, 146 iarija 321 igot 225 ikule 235 inua 48 itluk 308 okotar 219 ubura 47 udin klanac 94, 95 ukarica 241, 242, 244, 245, 247, 249, 250 unjite 13

uprija 46 usina 88 uia kua 58 D Dalmacija 63, 64, 72, 73, 87, 93, 129, 130, 137, 138, 148, 149, 151, 152, 156, 157, 195, 198, 207, 208, 2.31, 271, 272, 274, 276281, 286288, 305, 307, 313 315, 326, 423 Daleki istok 8 Dalj 323 Danilovgrad 29, 222 Danska 393 Daruvar 113, 298, 304, 361 Daruvarska kotlina 236, 240, 298 Debeljaa 327 Debrenica 73, 74, 76 Debrci 136 Dedinje 241, 242, 246 Delnice 365. Derventa 89, 234, 236 Dicmo 277 Dijelka 304 Dilj 302, 352, 360362 Dinara 61 Doboj 44, 89, 131, 161, 346, 353 Dobra voda 48, 209 Dobri do 224 Dobrljin 59 Dobro polje 50, 52 Don 91 Donja Topola 234, 235 Donje kue 25 Donje Polje 226

Donje Rae 243 Donje Slatine 254 Donji Jelo vac 58 Donji Miholjac 237, 289, 298301, 323, 349, 356360, 362 Donji Milanovac 230 Donji Vakuf 63, 73, 88, 89 Dolenjska 69, 70, 145148, 379 Doljani 284 Dorjan 259, 262 Dra 275 Draevo 307 Drae 150 Dragi Do 48 Dranica 132, 133 Drava 237, 238, 291, 296298, 299, 301, 302, 304, 305, 320, 323, 346, 352, 355 359, 361, 363, 380, 388, 389, 396, 398 Dravograd 392, 394, 396, 397 Dra 291, 294 Dren 218 Drenovac 48 Drenovaa 327 Dretelja 307 Drenica 309 Drenik Grad 73, 76 Drina 33, 37, 5052, 113, 157, 160, 176, 194, 224, 225, 227, 245, 247, 283, 412, 426 Drinjaa 131 Drni 87, 272, 277282, 307 Drvar 95, 99, 100, 107, 186188, 194, 411 Dubac 132 Dubica 57 i Duboevci 294 Dubrovnik 156, 272, 274, 275 Dugo Selo 239, 321 Dunav 32, 206, 227, 230, 240249, 289, 290297, 320, 352, .353, 357, 358, 363, 397, 426. Durmitor 54, 115, 119, 223, 224, 226 Duvanjsko polje 64 Duvno 63, 64, 66, 90, 278, 282 Dnjepar 296 DZ Dimrije 51

 akovii 225 akovo 298, 304, 351, 358, 362, 363 erelcare 219 e tinja 226 evelija 259, 260 everske 279 urevak 131 urevica 237, 238, 301 E Egej - 259 Egejsko more 259 Egipat 154 El Alarnejn 91 El at 154 Evropa 8, 12, 16, 165, 200 F Ferianci 301, 303 Foa 43, 5154, 61, 62, 114117, 127, 413, 441 Fojnica 63, 131 Francuska 5, 6, 203, 418 Fuine 365, 366 G Gabela 307 Gacko 50, 53, 54, 159 Gacko Polje 329 Garenica 302, 390 Gata 133 Gazdari 48, 212 Generalski Stol 327, 332, 365, 384386 Glamo 87, 88, 100 '' Glasinac 42, 43, 51 Glavaki 228 Glav.nik 269 Glavatievo 413 Glamoani 233 Glina 7578, 90, 97 Glogovac 90, 235 Gluinj 71 Gnjilane 213, 255, 266, 268, 270 Golija 53, 224, 227 Golubac 256

Golak 262 Golubi 73, 283 Gorjanci 67, 71 Goransko 55 Gorade 5052, 114, 147 Gorenjska 138, 139, 320, 336 Gorica 335, 339, 367, 368, 372, 373, 380, 395 Gorski-kotar 26, 70, 71, 94, 137, 140, 141, 143, 157, 205, 320, 365, 382, 426. Gornja Brezna 222, 224 Gornja Gora 228 Gornja Bazija 302, 304 Gornja Zmilja 311 Gornji Vakuf 63, 64, 99, 101, 102, 107, 411, 444 Gornje Igrane 132 Gornji Milanovac 34, 225, 228, 229 Gornje Polje 226 Gornja Vas 337 Gornji Lapac 96, 325, 326 Gornji Rid 48 Gornje Straevo 47 Gospi 74, 90, 92, 286, 287, 319, 321, 325329, 333, 383 Gostivar 263265 Grab 53 Grabe 74, 327 Grabovac 133, 134, 295 Graac 92, 96, 283286, 288, 321. Graanica 353 Grac 32, 132 Gradaac 329 Gradanica 254 ., Gradina Gradac 129, 219, 307 Grahovac 294 Grahovo 29, 53 Grbi 285 Grdelica 254 Granica 178 Grka 14, 32, 137, 138, 152, 156, 157, 181, 195, 196, 206, 252, 253, 259, 260, 266, 272, 348, 418 Grme 56, 57, 92, 93, 95, 232 Grocka 245 Grosuplje 67, 68 Gruda 272 Guber 283

Gusiiije 214 Gutanj 397 H Hatinac 76 Hadi 62, 63 Han Pijesak 4145, 50, 51, 127, 128, 131, 160 Hercegovina 11, 49, 60, 62, 65, 66, 7072, 7880, 82, 87, 101, 103, 114, 123, 129, 137, 138, 207, 221, 222, 225, 227, 305, 313, 315, 341, 403, 414, 417, 423, 432, 444 Herceg Novi 92 Hoevino 223, 225 Holandija 393 Hrvatska 11, 24, 26, 49, 50, 5355, 60, 68, 80, 87, 92, 129, 136138, 142, 170, 204, 208, 237, 239, 318, 319, 321, 323, 423, 432 Hrvatsko primorje 26, x40, 141, 147, 157, 195, 198, 205, Hum 306 Hvar 129, 132, 133, 149, 151, 273, 274 I Ibar 176178, 208, 348, 426 Idrija 337, 338 Igman 61, 62, 66 Igrane 132 Hin vrh 223 Ilinska Bistrica 369, 370, 373, 376, 377, 379, 381, 382 Ilova 388, 389, 391, 431 Ilok 352 Imotski 62, 64, 87, 99, 129, 150, 277, 278, 219, 285, 286, 306, 307 Inkus 285 istona Bosna 80, 88 istona Hercegovina 89 Istra 140, 141, 143, 147, 152, 153, 322, 328, 332, 337, 365, 366, 369, 379, 383, 414, 422 Italija 10, 12, 14, 82, 86, 129, 130, 137, 138, 140143, 147, 152, 153, 208, 223, 286288, 292, 314, 316, 335, 336, 339, 340, 370, 381, 391, 400, 419

Ivanici 42 Ivan kula 48 Ivanec 394 Ivanjica 31, 34, 36, 178, 228 Ivanjska 56, 167 Ivan sedlo 63, 342344 Ivanovo selo 303 Izai-grad 76 Izgori 54 J Jablanica 36, 46, 49, 101, 135, 176, 177, 180, 208, 211, 212, 216, 219, 271, 311, 329, 342, 345, 413 Jadar 33, 34 Jadran 78, 80, 136, 140, 152, 153, 195, 276, 278, Jadransko more 13, 14, 64, 318, 321, 329, 339, 348 Jagodina 34 Jahorina 43, 45, 52, 122, 158 Jajce 62, 64, 65, 88, 89, 100, 155 Janjina 259, 272, 274 Japra 59 Jasenak 244 Jasenovac 96, 388 Jastrebac 49, 56, 210, 228, 256 Jastrebinka 306, 309, 310 Javor 50, 177, 178 Javornik 146, 285 Jelovice 337 Jelova gora 36, 227 Jelsa 129 Jesenice 396 Jezero < 29 Jugoslavija 7, 12, 15, 17, 18, 20, 21, 24, 25, 28, 31, 49, 79, 81, 85, 87, 90-92, 129, 135, 137, 138, 140, J54, 156, 183, 196, 195, 198, 200, 202204, 206, 208, 235, 244, 251, 253, 257, 260, 267, 280, 281, 286, 287, 290, 307, 314, 316, 317, 321, 324, 335, 339, 340, 350, 351, 379, 388, 398, 401, 418, 419, 421, 444, 445, 448 Jugbogdanovac 255257 Jugovieva brda 57 juna Srbija 80, 87 Juna Morava 47, 229, 230, 253.. 254, 255, 256

374,

151,

321, 370, 134, 203, 333, 398,

Juni Brod 258 Jutrogost 58 Julijski Alpi 322 Josip Dol 331 Josipovac 358 Joanica 47, 219 Joavka 89 IC Kaanilc 264 Kaanika klisura 264 Kadinjaa 35, 179 ICakanj 131, 343 Kakmua 225 Kaliman 262 Kalinovik 22, 42, 43, 5153, 61, 63, 100104, 106, 114, 413 Kalemegdan (Beogradski) 245, 246, 249 Kaluerica 248 Kamena gora 53, 223 Kamensko 131 Kamnik 395 Karadak 268 Karaorevac 48 Karavanke 322 Karlovac 67, 71, 72, 74, 7578, 87, 9094, 147, 156, 164, 286, 320, 328, 330, 332, 334, 349, 368, 380, 381, 383 389, 390, 391 Karlobag 319, 320, 325, 328330 ICapovar 292 Kapela 303 Katela 233, 235, 277, 280 Katlanovo 264 Kavadarci 258260 Kavkaz 91, 418 , Kazuba 297 Kievo 263, 265 Kiseljak 63, 332, 342347 Kistanje 283 ICladanj 41, 131 Kladovo 43 Klanica 232235 Klek 275 Klenk 64, 131, 353 Klotar 237299 Klana 368381, 399 Klis 277280

Kljenak 132 Kl j ui 308 Knin 30, 87, 277288, 307, 411 Kneevi Vinogradi 290295 Knjaevac 230 Kragujevac 3235, 138, 230, 241 ICrajova 240, 244, 252, 253, 257, 260 Kraljevo 32, 35, 43, 187, 227, 230, 241, 244, 256, 266, 270 Kraljevica 328, 365, 367 Kranjska Gora 373, 392 Kranj 395 Krapina 394, 395 Kravice 358 Kremna 37, 225. 226 Kreevo 63, 131, 258 Krim 68, 146 Kri 74, 76 Kriva Feja 231 Kriva Palanka 260, 261 Krivaja 42, 50, 131 Kriva Rijeka 58 Krievci 170, 239 Krila 276 Krit 259 ICoevski Rog 6770 Koandol 269 Koani 262 Koerin 307, 308, 312, 430 Koevje 67, 69, 365, 3'/8 Kom 282 Konanica 304 Kolubara 33, 227, 228 Koprivnica 321 Konjic 6166^07/310, 311, 342, 432 Konjarnik 241 ** Konjevrat 280 Kosmaj 229 Kosjeri 34, 35, 227 Kokin Brod 225 Konjuh 131 Korula 129, 273, 274, 410 Koruka 322, 392, 394, 400 Kotlenica 133 Kotor Varo 89, 231, 232 Kotor 25, 274 Kopar 143 Kopaonik 13, 177, 208220, 256, 269 Kopane 94 Koprivnica 298, 300, 301, 361

Kolain 53, 114, 214, 223, 224 Kolut 294 Korana 71, 76, 77, 87, 94, 387, 426 Kordun 26, 27, 49, 70, 72, 74, 77, 83, 90, 93, 135, 137, 156166, 205, 414 Korenica 326 Korman 223 Koprivnica 236240 Kosovo 87, 230, 253271, 282, 284, 299, 313, 315, 348, 423 Kosovo i Metohija 319, 324 Kosovica 287 Kosovo Polje 266, 270 Kosovska Mitrovica 218, 227, 266 270 Koutnjak 241 Kostajnica 56, 57, 90, 92, 164, 389 Kozara 5560, 64, 77, 80, 83, 232235, 414 Kozarac 59 Kozjak 172, 174 Kouf 173, 174 Krka 70, 146, 282, 287, 321 Krk 152, 279, 280, 323, 365, 366, 422, 426 Krnovo 224 Krtinjak 269 Krupanj 32, 225, 227229 ICruevac 46, 210, 219, 228, 230, 254, 256 Krstac 52 Krko 321, 395 Kuzmanovaa 329 Kukavica 46, 211, 219 Kupreko Polje 64 ICurumlija 47, 209211, 266, 268 Kulen Vakuf 92, 96, 268, 325, 326 Kuti 216 Kuiino 262 Kutina 320, 388, 391 Kupa 323, 384, 387, 426 Kumanovo 181184, 252, 255, 260, 261 Kupa 37, 70, 71, 76, 79, 87, 92 Kupres 6366 L Lajii 213 Laj kova 225, 228, 229

Laktai 233 Lastovo 152 Lazarevac 225, 228, 229 Lazarevo Selo 255 Lebane 47, 268 Lece 48 Lekino brdo 246 Leposavi 218 Lerin 259 Leskovac 4648, 213, 230, 252256, 270 Lee 329, 384 Letane 248 Levanjslca Varo 302 Libija 91 Liki Osile 325 Liko Petrovo Selo 73 76, 95 Lijeevina 52 Lijeva Rijeka 29, 223 Lika 26, 37, 7173, 78, 83, 90, 94, 96, 130, 135, 137, 156, 157, 196, 205, 279, 281, 283, 286, 320325, 328, 330, 333, 382, 431 Lim 104, 117, 159, 176, 177, 180, 196, 214216, 220226 Lipovica 255 Lipovac 350, 355 Lisnik 284 Livansko polje 64 Livno 6266, 73, 100, 107, 140, 276, 431 Lomovita 56 Lombardija 13 Lokve 328, 332, 365 Lubotinja 30 Ludbreg 239, 390 Luka 63 Lukovaa 309 Lug 294, 295 Lokve 339, 365, 366 Loinj 152, 332, 365, 422 Loka dolina 69 Lovre 64, 132134 Lovran 370 Loznica 31, 35

LJ Lje 259 Ljig 34, 35, 227, 228

Ljubinje 53 Ljubljana 6769, 145, 146, 148, 336, 339, 365, 372375, 378, 380, 381, 391 Ljubljanski vrh 68 Ljubljanska pokrajina 71, 72, 135, 137 Ljubelj 395 Ljubija 56, 74, 77 Ljubinja 222 Ljubovija 34, 35, 266 Ljubovo 326 M Mava 32, 33 Maarska 10, 238, 240, 241, 244, 290 293, 298300, 305, 316, 321, 322, 335, 348 Majur 75 Mala Gora 69 Mala Kladua 73 Mala Mitrovica 33 Mala Kapela 94 Mali Mokri Lug 244, 247 Maglie 53, 228 Magla 48 Maglaj 95, 96, 131 Makarska 129, 135, 151, 272, 273, 276, 290, 410 Makarsko primorje 78 Makedonija 23, 26, 87, 136, 138, 155, 157, 173, 174, 181, 183, 184, 198, 207, 253, 258266, 267, 313, 315, 319, 324, 414, 423, 432 Mali Jastrebac 47 Maljen 225, 227 Maljevina 122 Manastir Banja 225 Manjaa 231, 232 , ' Mao 221 Mareti 284 Maribor 172, 296, 320, 322, 323, 392 Mateevo 29, 223 Meki 255 Mediteran 13 Medvednik 226229 Medvea 268, 269 Meumurje 10 Meglen 173 Mekinjar 325, 326 Mei jak 247

Metohija 88, 113, 266, 267, 269, 271, 315 Metkovi 54, 274, 275, 306, 307, 312 Metlika 67, 71, 146 Mihoinovac 246 Mijajlica 48 Mijokovi 217 Mikoljaa 306, 310 Mikleu 303, 361 Milanovac 31, 243 Milakovi 131 Milna 273 Miljacka 345 Mionica 33 Mirna 67 Mika Glava 59 Mladenovac 241245, 248, 266 Mljet 151, 273, 274 Modria 349 Modru 331 Moha 291, 293, 297 Mohovo 319 Moj kova 50, 53, 114, 223 Mokra Gora 226 Mokrac 68 Mokra Planina 216 Mokric 70 Mokro 51, 53, 341, 342, 344 Mokro Polje 282 Monjoro 294 Morava 14, 209, 212, 213, 217, 221, 226, 228, 230, 259, 426 Moravac 221*,;//.' Moraa 222 Moskva 12, 177, 208, 240, 253, 432 Moslavina 78, 298, 299, 305 Mosor 129, 130 Mostar 62, 63, 99, 101, 149, 156, 196, 246, 272, 274279, 286, 287, 305312, 314, 347, 422, 430 Motaj ci 232 Mrakovica 59 Mramor 219, 223, 254, 255 Mratinje 55 Mreica 71 Mrkonji Grad 62, 6406, 73, 88, 89, 92, 432

Murina 215, 216 Mura 321 N Na Kanjia 290 Naice 112, 237, 198302, 351, 352, 357361 Nebljusi 327 Nedajno 52, 223 Nemaka 12, 203, 258, 317, 318, 393, 400 Neretva 13, 63, 64, 65, 73, 79, 80, 88, 99105, 107, 113, 114, 129, 130, 134, 135, 140, 149, 196, 198200, 272, 276, 279, 307, 309, 312, 404, 411, 413, 426, 432, 444 Negobue 223 Negotin 230 Neum 275, 276 Nevesinje 5053, 278, 305311 Nevesinjsko polje 52 Nikolin do 224 Niki 29, 30, 53, 117, 222, 223, 259 Ni 14, 46, 47, 227, 230, 252259, 266, 270 Niava 230, 426 Nika Banja 255 Notranjska 6770, 145148 Nova Gradika 94 Nova Topola 48 Nova Varo 136, 215, 221 Novigrad 143, 386 Novi Pazar 217, 218, 266, 270 Novi Sad 290, 352 Novi eher 89 Novo Mesto 67, 70, 146, 148, 321, 366, 368, 378, 384, 389, 395 Novo Selo s 262, 265 Novska 388

322, 325, 327, 329, 330, 331, 332, 365, 366, 368, 384, 385 Ohridsko jezero 261, 263 Ohrid 262 Okuani 94, 304 Olovo 41, 43, 45, 130, 131, 343 Omi 129, 133, 150, 275, 276 Omra 320 Opatija 49, 55, 143, 367, 368, 370 Orahovo 59 Orahovica 303, 360 Oran 48 Oraje 354 Oraki uk 174 Osijek 282, 289, 298, 299, 352, 356, 357, 358, 359 Osogovo 183 Otrog 29 Ostroac 63, 76, 77, 87, 96, 99, 311 Ostrunica 241, 346 Otok 77, 94, 164, 349 Otoac 327, 329, 365 Otric 277, 279, 282, 285, 286, 288 Ovarsko kablarska klisura 226, 228 Olje 272 Orta glava 282 Otrikovac 215 Ozren 42, 43, 46, 49, 50, 131, 132, 161, 208, 209, 213 P Padrusa 269 Paena 282284 Padina 269 Pag 272, 323, 325, 330, 332, 422 Palinite 57 Palakovce 234 Pale 341345 Pakrac 298, 304 Pakatica 269 Palisada 225, 226 Panonija 13, 141, 241 Panevo 241 Papare 327 Papraa 42 Papuk 237, 304, 361 Parain 34 Pasiina 132 Pasjak 256 Pastirevo 59

O
Obrada 48 Obrenovac 31, 33, 240246, 250 Obrovac 278, 279, 285 Obru 143 Oestevo 281, 282, 284 Oglavlje 219 Ogoleli Gri 329 Ogulin 71, 87, 90, 92, 'i.46, 156, 165,

Patrija 58, 75, 90 Pazari 62, 63 Pazin 143 Pavlin Klotar 239 Patrovii 30 Pinja 212, 230 Pe 216, 227, 267, 431 Peingrad 77 Peuj 290, 295 Pecka 35, 228 Pehevo 258, 259, 262 Pelagonija 260, 263 Peljeac 129, 148150, 272274, 376, 410 Pena 285 Perkovi 277 Perui 327329 Petrinja 78, 92, 387 Petrova Gora 33, 48 Petrovac 47, 209, 212, 243 Petrievac 232 Petersko polje 218 Peterska visoravan 220 Pijanovac 42 Piperi 29, 214 Pirot 256, 257 Pisarevina 93 Piskupovo 254 Pitomaca 237238, 298304 Pivnica 303 Piva 53, 114124, 220224, 411, 442 Pivka 339, 368 Pivska planina 222, 223 Plav 214, 216 Plavno 304 Planica 58, 59, 219 Pleternica 362, 363 Plaki 94, 326 Pliberk 324 ' Pletvar 260 Plitvika Jezera 94, 329, 334 Pliva 88 Ploe 42, 94, 129, 132, 273, 274 Pljeevica 74, 76, 94, 96 Pljevlja 30, 50, 51, 53, 214, 221223 Pobijenik 223 Poitelj 307 Podac 132 Podcetin 77 Pogrme 59, 77, 93, 95

Podgrada 379 Podgorica 29, 30, 114, 214, 221223, 259, 276 Podgora 132, 133 Podhum 283 Podlonik 51 Podolje 294 Podoroac 63 Podpe 223 Podravska Slatina 113, 237, 238, 301, 303, 361 Podravska Sesveta 328 Podravski Novigrad 237, 238 Podravina 236240, 298, 322, 360, 422 Podromanija 45, 343, 344 Podstenica 69 Podujevo 213, 268, 269 Pocerina 33 Pokoj 73, 74 Pokupsko 93 Pokuplje 135, 257 Polatna 267 Polica 69 Poloja 71 Poljanak 75 Poljanica 395 Poljska 5, 6, 203 Pomora vi je 230 Posavina 32 Posuje 64, 306308, 411 Postojina 67, 69, 105, 322, 339, 372, 375, 380 Potoci 191, 194 Povija 274 Poarevac 24? .245, 248 Poar 212 Poega 31, 35, 225230 Poeka kotlina 240, 298 Povardarje 260 Povlen 225228 Praa 43, 45, 50, 52 Pranjani 35, 36 Prijedor 325 Prekopelica 48 Prepolac 209 Prnjavor 233 Presjenica 62 Prespanslco jezero 261, 263 Prespa 136 Prilep 258263 Prizren 267

Priboj 215, 221226 Pridvorica 218 Prepolac 268, 269 Prijedor 5559, 77, 92, 167, 231, 325 Prijepolje 53, 159, 177, 214223, 266, 270 Prilep 26, 174 Pritina 14, 209, 267270 Prizren 267, 270 Privilica 73 Prokuplje 47, 135, 209, 256, 210, 211, 254, 255 Promine 279, 282 Prnjavor 89, 90, 233236, 360 Prosar 59 Prozor 6366, 73, 100103 Prozorska kotlina 63 Pula 143, 367, 371, 373, 383 Puraica 44 Pusta Reka 46, 213 Pustakovac 239 Pukovac 255 Ptuj 395 Psunja 239, 304, 361

R Rab 323, 332, 422. Kacian 48, 211, 212, 213. Rade 275. Radojina 36. Radomirovac 59. Radovite 260, 262. Radljevac 282. Radui 288. Raevina 33. Rakovac 44., Rakovica 73, 75. Rakovike bare 231. Rajna 317. Rajlovac 342. Ralja 243, 245. Rama 61, 63. Rapido 140. Rastenburs 91 Rasadnik 73. Rastovac 303. Raica 69.

Raka 33, 218, 267, 270. Ratelica 62, 63. Ravna gora 34, 212. Razvojna 219. Rebro vac 233. Resnik 245. Resen 260. Reina 426. Ribarska banja 47. Ribi 73. Ribnice 373. Ribnjaci 304. Rijeka 143, 145, 325, 330, 332334, 365, 366, 368370, 374, 376, 378, 379, 381. Rijeka Crnojevia 30. Rim 91, 129, 203. Ripaki klanac 431. Ripanj 247. Rogatica 41, 43, 45, 50, 51, 52, 227. Rogaka 394, 395. Rogoj 52. Rogozna 218. Romani ja 54, 161, 342, 343. Rovine 234. Roanska 226. Roanj 29, 221. Roki slap 279. Rudnica 218. Rudnik 34, 35, 214, 228, 229. Rudo 117. Rudne planine 317. Ruma 242, 348. Rumunija 10, 203, 206, 207, 252. Rurska oblast 317. Rusija 4. Ruanj 227, 228.

S Sajkovii 283. Samotovac 357. Sana 56, 77, 87, 187. Sandak 25, 3438, 46, 4955, 60, 104, 105, 113117, 123, 124, 137, 138, 146, 156159, 176, 180, 211, 214, 221, 224, 229, 230, 257, 270, 306, 311, 315, 341, 403, 414, 432. Sanski Most 56, 59, 77, 9093, 95, 385

Sarajevo 41, 43, 50, 51, 6163, 89, 101, 124, 127, 131, 156, 158, 161, 197, 232, 266, 272, 276, 278, 306, 311, 312, 319, 321, 323, 341, 342, 344, 346, 347, 381, 422. Sarajevsko polje 51, 52, Sava 13, 14, 33, 56, 58, 65, 67, 79, 80, 87, 9294, 141, 145, 146, 156, 164, 166, 184, 187, 230, 232, 240, 241, 246, 248, 250, 281, 290, 320, 321, 341, 343, 348, 350, 354, 359362, 364, 380, 387, 395, 426. Saviev gaj 234236. Semi 71, 146. Semberija 348, 353. Sekefehervar 290. Seke 293. Sevnica 145. Senj 325331, 365. Sinjajevinja 53, 223. Sinj 129, 133, 277, 278, 279, 280, 431. Sinaj ska pustinja 154. Sisak 75, 387. Sitnica 8890. Sjenica 159, 215, 266. Skalcavac 385, 386. Sakadar 259. Slcender Vakuf 89. Sltoaj 7376. Sokolarci 262. Skela 250. Skoplje 14, 46, 181, 196, 258265, 313, 314. Skopska crna Gora 230, 260, 264, Skradin 279. Slap 51. Slavija 245, 246. Slavonija 26, 72, 83, 108, 114, 117, 138, 167, 198, 232, 291, 298, 301305, 335, 359, 417. Slavonski Brod 113, 131 306, 320, 351, 356, 360, 362. Slavonska Poega 304, 360362. Slatina 218, 394. Slivno Ravno 275. Slovac 228. Slunja 384. Sirogojno 177. Slian 48. Slovenako primorje 67, 135, 140 143, 147, 400.

Slovenija 37, 49, 6572, 78, 80, 87, 135, 141, 145148, 170, 173, 204, 208, 318, 321, 323, 330, 348, 378, 400, 414, 417, 423. Slovenska Bistrica 394. Slovenske Konjice 394. Slovenjgradec 396, 397. Smederevo 241248, 254. Smederevska Palanka 243. Snenik 146, 321, 365369. Sodraica 68. Soa 140, 141, 221, 322, 326, 335338, 367, 369, 372, 379, 380, 383, 389. Soice 225. Sofija 253, 260. Solco Banja 208, 209. Sokolac 41, 43, 50, 73, 76, 212, 344. Sokolov vis 48. Solun 259. Solin 133, 275. Somilje 7376. Sombor 293, 353, 386, 387, 395. Sovjetski Savez 6, 7, 12, 252, 316, 321, 439. Sotin 301. Sozina 30. Sjedinjene Amerike Drave 316, 321. Spava 350. Spi 30. Split 140, 149, 150, 156, 272, 276280, 286, 287, 307. Sprea 44, 50. Srb 285, 411. Srbija 2, 11, 2232, 50, 60, 80, 82, 82, 106, 115, 13*5; 138, 156, 157, 161, 176178, 184', 185, 207, 214229, 240256, 267, 271, 315, 319, 324, 403, 417, 423, 429, 434, 444. Srebrenica 42, 50, 51, 131. Srednja Bosna 73, 83, 87, 89. Srednja Dalmacija 87. Srednja Topola 233, 234. Srem 23, 136, 245, 249, 250, 278, 280 282, 290, 297, 298, 320.'22, 348352, 398, 431. Sremica 247. Sremska Raa 249. Srezojevac 35. Srnice 349. Smiljanica 30, 221.

Smiljenski Zakus 225. Smiljen 329. Stabno - 55. Stala 228, 230, 254, 255. Stamboli 341. Staljingrad 91. Stanici 289. Stara Gradika 54, 235, Stari Brod' 224, 225. Stara Pazova 250. Stolice 24, 25. Stara Straa 284. Stari Sivac 290. Stobre 272, 276. Ston 150, 274, 275. S tonska Prevlaka 274276. Stubav 47. Studence 64. Strmica 283, 284. Strumica 258262, 265, 282. Struga 184, 262. Suur 274. Sumartin 273, 274. Suha Krajina 67, 69. Suha Gora 269. Suhaa 59. Suho Polje 237, 302, 304. Sunj 90, 93. Surin 242. Sur u j 129. Surdulica 158. Suak 327, 330, 365, 366, 374, 376, 377, 387. Sutjeska 53 4, 113, 117124, 129, 130, 134, 135, 198, 199, 2.21, 404, 413, 414, 441. Supetar 273. Sutla 173. Suva planina 47, 209. Suvi Do 218. Suvobor 217, 227, 228. Sveti Nikola 274. Svodno 59. S vrij ig 252, 254, 255.

abac 31, 33, 249, 353. ahovii 42, 53. ajkovac 269. amarica 63, 64, 93. avnik 29, 30, 53, 117, 221, 223, 224. epan polje 223. it 63. ebei 63. ehovii 53. Sent Peter 368371, 376. ibenik 149, 272, 277283, 286, 287, 307, 382. ibovska 234. ibia Han 235. id 349. iroki Brijeg 63, 278, 280, 282, 286, 305, 306, 308, 309, 311. k o f j a Loka 336, 337, 378, 395. olta 149, 273, 274. pii Bukovica 299, 300, 301. o t a n j 324, 396. tajerska 68, 138, 170173, 198, 322. tip 259, 262, 264, 265. tubilc 242. ujica 63, 64, 90. Sumadija 25, 31, 33, 36, 80, 179, 227 229, 242.

T Taevac 269. Takovo 36. Tamnava 33. Tara 53, 114, 115, 119, 121124, 179, 180, 224226, 411, 412. Tarin 62, 63. Teheran 154. Terazije 242. Terec 239. Tesli 89, 90. Teevo 221. Teanj 89, 90. Tetovo 263, 264. Tikve 136. Timoka krajina 230. Timolc 227, 230, 426. Tisa 242. Tirana 259.

Tjentite 120, 122. Tolmin 372, 373, 382, 391. Topider 240, 242, 246. Topiderski venac 246. Toplica 49, 209, 213, 216, 220. Toplice 46, 135, 171, 176, 177, 180, 208, 211, 212, 217. Topola 242244, 246. Topliice 393. Topusko 78, 90. Tor j an 304. Torlakovac 88. Tovnj 390. Tovarnik 225, 301. Travna gora 68. Travnik 88, 89, 102, 167, 235. Trapiste 232, 233. Trabatovite 262. Trebava 161. Trebeno 70. Trebinje 272, 274. Trenta 392. Trepa 270. Treslcavica 66. Triglav 337. Trnovo 42, 51, 52, 338. Trogir 280. Trst 68, 141, 143, 152, 321, 322, 332, 332, 336, 339, 365, 366385, 391, 396. Trstenik 219. Trojanica 296. Traka Ratela 75. Tri 340, 372, 378, 395. Tuepi 44, 132. Tuhokje 131. Tulare 210, 212. Tupi je 294. Turbet 88, 89. Turija 44, 76, 132, 327. Turijak 214, 215. Turn Severin 230. Turin vrh 329. Turjanski 329. Turska Gata 76. Turska Dubrava 235. Tuto vac 285. Tuzla 42, 126128, 131

Ub 33, 228. Udine 319, 325, 326. Ugljarski kr 269. Ugra 88. Ukrajina 90. Ulog 52, 61, 62. Una 56, 59, 7278, 87, 91, 94, 95, 187, 196, 232, 281, 320, 323, 325, 326, 332334, 346, 384, 388, 390, 391, 412, 426. Una 223. Urljaj 281. Uroevac 268, 269. Urup 54. U vac 56. Uice 31, 3437, 177180, 214, 225 227, 228, 266. Uzlup 224. V Valjevo 31, 3335, 176, 178, 225, 227229, 299. Valandovo 262. Varadin 170, 234, 236, 239, 247, 248, 352, 362, 391, 394. Varda 226, 308. Vardar 173, 260, 261, 263265, 426. Vardarac 295. Vardite 226. Varta 309. Vare 41, 43, 131,. Vasina kost Vasiljevci 44. '* Vake 304. Velagii 95. Velebit 278, 281. Veles 259263 Vele 309. Velika Britanija 137, 321. Velika gora 70. Velika Kladua 73, 74, 77, 93, 164. Veliki Jastrebac 47, 256. Velika Morava 243245, 266, 299. Velika Motanica 227. Velika Plana 243. Velika planina 240. Veliko selo 247.

Velika Popina 285. Veliki Grevci 302. Veliki Vraar 248, 249. Velja glava 42. Velje brdo 30. Venac 229. Vidojevica 48, 212. Vidova gora 273. Vijena 88. Vinca 241, 247. Vinica 70, 73, 90. Vinkovci 297, 351, 352, 355, 356, 358. Vipava 338. Vilusi 29, 30. Virje 238. Virovitica 237, 238, 298304, 319, 320, 361, 362. Vis 151153, 196, 197, 240, 250, 252, 272, 275, 277, 286, 288, 406, 444. Visoko 343. Viegrad 42, 43, 50, 51, 126, 127, 134, 160, 226, 227, 266, 270. Vrbi 228. Vrblje 297. Vrbovsko 384, 385. Vrsnik 263. Vitasova 58. Vitez 89, 344. Vitje 238. Vitlovsko 58. Vitina 307, 312, 430. Virje 237. Vlasenica 41, 42, 45, 50, 51, 131, 160, 161. Vlasotince 252, 254, 255. Voin 303. Vojka 350. Vojskovo 58. Vojvodina ^ 25, 136, 289, 290, 297, 298, 313. Vogoe 343. Vodovac 246. Vranduk 89, 90. Vrania 61, 62. Vranje 181, 213, 254256, 371. Vratnik 328, 330, 331. Vrbas 61, 64, 73, 79, 8790, 167, 186, 196, 230, 231, 232, 235, 319, 426. Vrbanja 233, 255. Vrbovica 324.

Vrin 247, 248. Vrctov 278. Vrgin Most 93, 164. Vrgorac 129, 132, 306, 311, 312, 430. Vrhovine 93. Vrhai 73. Vrlika dolina 279. Vrlika krajina 280. Vrlike 87, 277, 280283. Vrnjaka Banja 138. Vrpolje 358. Vrsto 76. Vrac 252, 444. Vrtoe 92. Vuitr 267, 270. Vuevo 53, 54, 442. Vukadin 284. Vukovar 319, 331, 357. Vukov klanac 275, 276. Z Zabok 239. Zadar 272, 277, 278, 279281, 286 289, 307. Zadvarje 133, 272, 276. Zaglavak 36. Zagradec 70. Zagorje 239. Zagreb 11, 14, 71, 82, 87, 90, 92, 156, 171, 188, 236, 238, 239, 322, 323, 328, 334, 347, 356, 362, 380, 385391, 393 395. Zagvoe 129, 133, 134. Zajear 46, 242. Zaloje 73, 74. Zaluani 232. Zalunica 321. zapadna Bosna 65, 66, 72, 73, 79, 83, 87. zapadna Dolenjska 70 Zapadna Morava 32, 228230, 257, 348. Zapotok 68. Zavalje 73. Zavidovii 44, 131. Za vlaka 33. Zdenci 301. Zdenska Vas 68. Zec 63.

Zelengora 5355, 6065, 117, 120122, 124, 413, " Zeletin 217. Zemun 32, 240, 250. Zemunik 307. Zenica 89, 131, 342344, 346, 347. Zeta 29. Zule 248. Zidani Most 145, 324, 395, 396. Zimi je 308. Zlata 298. Zlatar 180, 395. Zlatibor 36, 177, 158, 159, 222227. Zlatna greda 291. Zrnaj 270. Zrmanja 277, 279284, 288. Zrmanja vrelo 284. Zrmanjski klanac 283. Zrmajevac 291294. Zlopolje 327. Zmijin kamen 48. Zvezdara 247.

Zvijezda 161. Zvornik 33, 42, 43, 131, 127, 128, 158, 249, 266, 342.

Zabijale 29, 52, 53, 221, 224. agrovii 284. arkovo 241, 243, 244, 246, 247. egar 73, 74, 76, 289. epe 51, 89. eevica 133. itni potok 48. ivanica 62. ivoder 58. ljebovi 43. rnovica 287. umberak 10, 71, 72, 135. Zunjevi 218. upa 217, 228. upanja 352. umenberk 69.

VOJNE JEDINICE I TABOVI NEPRIJATELJSKE NOVJ JA 5. bugarska 138, 176, 181, 185, 258. 2. italijanska 10, 49, 91, 129, 137, 139. 8. italijanska 139. 9. italijanska 10, 2829, 139. 2. nemaka oklopna 138, 156, 162, 167, 187, 191192, 221, 243, 278, 291. 206, 134,

1. armija 305, 318319, 323, 347,

349350, 353, 355356, 362, 364, 375, 388, 390391, 394, 399-400.

2. armija 318319, 323, 344, 347, 368,

383391, 394, 399400. 3. armija 298305, 318319,322323, 328, 347, 350, 352353, 355, 356, 358 364, 373, 375, 388391, 394, 397, 399 400. 4. armija 318319, 322, 324328, 330335, 354, 365366, 368374, 376, 378384, 387389, 391, 394, 399400. SAVEZNIKE 1. amerika 317. 3. amerika 317. 5. amerika 317. 7. amrika 317. 8. amerika 91. 9. amerika 317. 2. britanska 317. 8. britanska" 91, 317. 1. bugarska (oteenstvenofrontovslce vojske) 260261, 301, 348. 2. bugarska 254255, 257, 266271. 4. bugarska 260261. 4. gardijska CA 290. 17. vazduhoplovna CA 258, 289, 293. 37. armija CA 289. 57. armija CA 242244, 248, 250, 289291, 293296, 301, 1. francuska 317. 1. kanadska 317.

158, 272,

BATALJONI NOV i POJ 1. crnogorski 39, 43. 1. tajerski 26. 1. tenkovski 326. 2. crnogorski 39, 43. 2. tajerski - 26. 2. tenkovski 326. 3. kragujevaki 39, 43. 3. tenkovski 326. 4. kraljevaki 39, 43. 4. tenkovski 326. 5. umadijski 39, 42, 43. 6. beogradski 39. Drobnjaki 29. Gorenjski 26. Hristo Botev" 173, 175. Jezerski 29. Jordan Nikolov" 173. Josip Kra 71. Konjiki 54, 55. Krimski 26. Pohorski 135.

 Pratei V 189. Radniki 35. Stiv Naumov" 173. Proleterski Tone Tomi" 67, 69. Slavonski 26. Udarni 5759. Vojin Zirojevi 64 NEPRIJATELJSKI Italijanski M" 6870. nemaki 12. tenkovski 210211. nemaki 202. tenkovski 42, 56, 93, 302303. nemaki 500 SS padobranski 187189, 191. 15. ustaka bojna 110111. 19. ustaka bojna 73. 33. ustaka bojna 73. ustaka Crna legija" - 51.

BRIGADE
NOVJ JA 1. dalmatinska 72, 83, 88, 119, 129, 130, 150, 152. 1. istarska 143, 148. 1. krajika 56, 6465, 72, 74, 76, 77, 88. 1. konjika 352354, 362. 1. kosovsko-metohijska 205. 1. lika 72, 77, 83. 1. makedonsko-kosovska 173174, 185, 267268. 1. makedonska 185, 205. 1. prekomorska 151152. 1. proleterska 25, 39, 4143, 4546, 4950, 52, 5455, 61, 6265, 7273, 80, 83, 88, 90, 99, 103, 106, 116121, 127128. 1. slovenaka Tone Tomi" 67 68, 70, 135, 143, 170. 1. umadijska 159, 229. 1. vojvoanska 126128. 1. tenkovska 283, 307308, 320, 365. 2. dalmatinska 72, 83, 99100, 102 103, 117118, 120, 127128, 130. 2. istarska 143, 148.

junomorska 176. krajika 65, 72, 74, 76, 95. kosovsko-metohijska 267, 269. makedonska 173, 181, 184185, 205. 2. prekomorska 154. 2. proleterska 39, 49, 5052, 5455, 6165, 72, 75, 83, 100, 103, 116, 118 119, 122, 127128, 130, 159. 2. slovenaka Matija Gubec" 70, 135. 2. umadijska 205, 229. 2. tenkovska 351, 356, 363. 2. vojvoanska 126128. 3. dalmatinska 99, 114, 118, 130, 190. 3. krajika 72, 74, 77, 83, 88, 99, 116, 118, 120121, 126127. 3. lika 72, 83, 189190. 3. junomoravska 176. 3. makedonska 175, 182, 184, 186, 205. 3. kosovsko-,metohijska 267268. 3. prekomorska 154. 3. proleterska (sandaka) 55, 60 64, 88, 99, 119. 3. slovenaka Ivan Cankar" 70, 135. 4. dalmatinska 99, 130. 4. junomoravska 176. 4. krajika 72, 75, 83. 4. kosovsko-metohijska 267, 270. 4. prekomorska 154. 4. proleterska (crnogorska) 55, 60, 6165, 83, If** 1*12, 118, 120121, 128129. 4. slovenaka Ljubo ercer" 70, 135. 5. crnogorska 55, 6061, 64, 88, 102, 119. 5. dalmatinska 130, 150. 5. kosovsko-metohijska 267. 5. krajika 72, 7577, 92, 95. 5. kordunalca 72, 75, 83. 5. prekomorska 154. 6. dalmatinska 150. 6. istono-bosanska 114, 116, 118, 126127. 6. junomoravska 175, 181182. 6. kordunaka 83.

2. 2. 2. 2.

6. krajika 74, 76, 77, 95. 6. primorsko-goranska 92, 94, 96. 7. banijska 72, 75, 83, 99, 119, 127, 129. 7. junomoravska 175, 185. 7. krajika 83, 103, 118, 126. 7. vojvoanska 290, 293295. 8. banijska 72, 7477, 83, 99, 119, 127128. 8. vojvoanska 290291, 294295. 10. hercegovaka 64, 88, 102103, 118. 10. dalmatinska 151. 11. dalmatinska 149151. 12. dalmatinska 149152. 12. slavonska 83, 108112. 12. vojvoanska 290, 292294. 13. dalmatinska 149152. 14. primorsko-goranska 92, 94, 96. 16. banijska 83, 99, 119, 127. 16. slavonska omladinska Joa Vlahovi" 83, 108, 110111. 17. slavonska 83, 108112. 18. slavonska 108, 110111. Majevika 114, 117118, 126. SAVEZNIKE Crvene armije:

maarske: 9. 11. 12. 13. 14. peadijska peadijska peadijska peadijska peadijska 10, 10. 10. 10. 10.

nemake: 92. 909. 960. 963. 964. 966. 1017. motorizovana 242. tvravska 343. tvravska 320. tvravska 344. tvravska 259, 320, 341. tvravska 259. tvravska 259, 320.

DIVIZIJE NOVJ JA 1. proleterska 83, 8790, 93, 97 104, 114116, 119122, 126, 128, 137, 188, 190, 192, 198, 205, 207, 222223, 225229, 243246, 249250, 323, 351, 353, 358, 360362, 389, 391, 395. 2. proleterska 83, 87, 93, 98104, 114116, 106, 118122, 126128, 158 159, 176181, 198, 205, 207, 213 219, 228, 254256, 323, 351354. 354. 3. udarna 83, 8790, 93, 98, 99, 100 101, 115, 118123, 198, 205, 214219, 222224, 322, 342, 346, 384387, 390, 394395. 4. krajika 83, 92, 9497, 108110, 166167, 188, 205, 232233, 341343, 346, 384390, 394395. 5. krajika 83, 92, 116117, 129, 156, 158162, 176181, 198, 205, 207, 213 219, 228, 243248, 352355, 358, 360, 362, 389390, 394, 396. 6. lika (proleterska) 83, 87, 92, 94 96, 166, 188189, 205, 207, 222224, 226, 228, 243, 245247, 249250, 323, 352, 354355, 358, 362, 389391, 395.

5. motostreljalca 244, 247. 13. mehanizovana 243, 246247, 249 250. 14. mehanizovana 243, 246247, 250. 15. mehanizovana 243248, 250. 32. gardijska motorizovana 289, 295. 36. tenkovska 243244, 249. NOV Albanije: 3. albanska 266268. 5. albanska 266268. NEPRIJATELJSKE bugarske: 1. konjika 10, 181192.

/. banijska 83, 87, 9295, 9899, 101, 103, 114115, 118119, 121122, 126129, 137, 162165, 204, 237239, 325, 327, 330331, 365, 375, 377, 381. 8. kordunaka 83, 8687, 92, 94, 96, 164165, 204, 325, 365, 370, 375 377, 381. 9. dalmatinska 98, 99100, 103, 136137, 140, 149151, 188, 190, 192193, 205, 278280, 282296, 306, 308310, 322323, 325, 328, 329332, 365, 368, 370375, 377, 381. 10. krajika 87, 136, 167, 205, 311, 322, 342343, 345346, 384387, 390, 394395. 11. krajika 87, 136, 167, 205, 207, 228, 243245, 247248, 323, 352, 354355, 358, 362, 389, 394, 396. 12. slavonska 80, 93, 97, 108113, 204, 237239, 299302, 304, 323, 352, 360361, 389390, 394395. 13. primorsko-goranska 136137, 142, 144, 146, 166, 205, 322, 325330, 332, 365371, 374376, 379. 14. slovenaka 136137, 143, 145 146, 170173, 198, 204, 391394, 396. 15. slovenaka 136137, 145146, 204, 322, 332, 365, 378, 394395. 16. vojvoanska 128, 136, 156, 158, 161, 176, 179, 197, 205, 207, 222, 224, 243245, 247, 298302, 304, 323, 352, 357, 360361, 389390, 394396. 17. istono-bosanska 12,8, 136, 158 161, 176, 179, 205, 207, 213219, 228, 243244, 323, 351353, 355 358, 360362, 390, 394397. 18. slovenaka 14014i, .145146, 165166, 204, 322, 332, 3<S5, 378, 394 395. 19. sjevemodalmatinska 140, 149, 150, 205, 278279, 282285, 308 310, 322, 325330, 332, 365371, 374377. 20. srednjodalmatinska 140, 149 151, 205, 278280, 282285, 322, 325329, 331332, 365374. 21. srpska 205, 208, 210213, 228, 243, 245248, 323, 351, 353, 355356, 358, 360, 362, 389, 391, 394, 395396.

22. srpska 205, 208, 210, 230, 254255, 267268, 270, 323, 351 356. 23. srpska 205, 208209, 211, 213, 230, 243, 246248, 318, 323, 384, 387, 389390, 395. 24. srpska 205, 208, 211213, 230, 254256, 267271, 324. 25. srpska 205, 208, 210213, 230, 318, 323, 395. 26. junodalmatinska 140, 149153, 192, 205, 271272, 274279, 282 285, 308311, 323, 325331, 365 371, 374377, 392. 27. istono-bosanska 140, 158161, 205, 322, 342345. 28. slavonska 136, 162165, 204, 207, 243245, 247, 249250, 318, 323, 384, 389391, 395. 29. hercegovaka 140, 205, 222, 274, 305309, 311, 313, 322, 332, 342, 344 346, 365369, 371373, 376378, 381, 394395. 30. slovenaka 140, 142, 204, 332, 335, 337, 339340, 365, 371. 31. slovenaka 140, 142, 204, 332, 335, 337340, 365, 371372. 32. hrvatska (zagorska) 140, 204, 237239, 298302, 361, 389. 33. hrvatska 204, 237239, 299303, 361, 389. 34. hrvatska 205, 384387, 395. 35. lika 205, 286, 322, 325327, 333. 36. vojvoanska ^ 2115, 207, 222, 224, 243246, 298302, 304, 323,352,357 358, 360361, 389390, 394397. 37. sandzaka 205 , 214, 222223 , 225, 322, 342346. 38. bosanska 205, 322, 342, 344345. 39. bosanska 188, 191192, 205, 232 233, 322, 384, 389390, 395396. 40. slavonska 237, 239, 300302, 304, 323, 352, 394395. 41. makedonska 260, 2622.64, 324, 395396. 42. makedonska 260, 264, 323, 351, 355356, 358, 360, 362, 389390, 395. 43. istarska 322, 325, 327, 329, 332 333, 365371, 373, 376. 45. srpska 229230, 254, 318, 323, 384, 389391, 394396.

46. srpska 230, 255, 268, 270, 324, 47. srpska 230, 254256, 261. 48. makedonska 260, 262265, 323, 351, 355356, 358, 360, 362, 389390, 394, 396. 49. makedonska 260, 262264, 324. 50. makedonska 260261, 264265, 324. 51. makedonska 260, 262. 51. vojvoanska 289291, 293294, 296, 298302, 304, 323, 352, 357358, 360361, 389390, 394397. 52. kosmetska 324. 53. srednjobosanska 232233, 322, 342. Kumanovska 1. hrvatska KNOJ-a 324. 2. slovenaka KNOJ-a 324. 3. bosansko-hercegovaka KNOJ-a 324. 4. beogradska KNOJ-a 324. 5. srpska KNOJ-a 324. 7. vojvoanska KNOJ-a 324. 8. makedonska KNOJ-a 324. 11. vazduhoplovna lovaka 315, 353. 42. vazduhoplovna jurina 315, 353. Garibaldi Nalisone" 335. SAVEZNIKE bugarske: 1. ustanika (sofijska) 254. 2. peadijska 261. 2. konjika 254, 267268. 3. peadijska 348, 360. 4. peadijska 254, 267269. 5. peadijska- 260262. 6. peadijska 254255, 257. 7. peadijska 260262 8. peadijska 348. 9. peadijska 254, 267, 269. 11. peadijska 301. 12. peadijska 254, 267270, 301. Crvene armije:

20. gardijska streljaka 295. 73. gardijska streljaka 244250, 289, 291, 294. 74. streljaka 244, 248, 289, 291292, 295. 109. gardijska streljaka 247. 113. streljaka 289, 293295. 233, streljaka 244, 248, 289290, 292294, 298, 302, 305. 236. streljaka 244249, 289, 291, 293295. 299. streljaka 290, 293. 1. utvreni rejon 255. Velike Britanije:

2. novozelandska 372374. NEPRIJATELJSKE bugarske: 1. 6. 7. 9. 14. 15. 17. 21. 22. 24, 27. 29. brza 10 peadijska 10, 46. peadijska 10, 82. peadijska 82. peadijska 10, 181182. peadijska 10, 181, 258. peadijska 4647, 181184. peadijska 4647. 82. peadijska 176, 209, 211. peadijska 158, 176, 214215, 221. peadijska 176, 209211. peadijska 176, 181182, 211.

italijanske: Bergamo" 10, 100, 130, 132134, 139. ulija" (Julia) 139141. Euenio di Savoja' 10, 71, 130131. Ferara" (Ferrara) 53, 115, 119, 122, Firence" (Firenze) 10, 139. Granatijeri di Sardenja" (Granatieri di Sardegna) 10, 6870. Izonco" (Isonzo) 10, 6869, 139. Kaatori dele Alpi" (Cacciatori delle Alpi) 2930, 5053, 6869, 139. Lombardija" (Lombardia) 10, 92, 9495, 139. Maerata" (Macerata) 6870, 139.

9. artiljerijska 289, 293. 10. gardijska streljaka 295. 19. gardijska streljaka 289, 295.

Marke" (Marche) 10, 53, 132 Mesina" (Messina) 10, 2930, 132, 134. Mure" (Murge) 53, 100, 107, 132 134, 139. Pulje" (Puglie) 2930. 139. Pusterija" (Pusteria) 2930, 43, 5053. Re" 10, 92, 9495. Sasari" (Sassari) 10, 92, 94, 96, 130. Sforceska" (Sforzesca) 139, 141. Taro" 2930, 53. Torino" 139, 141. Venecija" (Venezia) 2930, 53, 115. Taurinenze" (Taurinense) 5052, 115, 118, 139. Zara" 130, 139. maarske: 1. 13. 14. 15. konjika 206, peadijska 206. peadijska 206. peadijska 206.

nemake: 1. brdska 114, 117, 122, 156157, 159, 161, 165, 167, 208, 219, 221, 223224, 242, 248. 1. SS oklopna Adolf Hitler" 141143, 145, 146. 1. kozaka konjika 156, 163164, 298299, 303, 319. 2. kozaka konjika 319. 4. SS policijska 259. 5. SS oklopna Wiking" , '138, 147. 7. SS Princ Eugen" 82, 9296, 9899, 101102, 107108, 114, 117, 119, 121122, 126, 130, 133, 138 140, 149151, 156, 159, 161, 188 190, 192, 194, 214, 221, 223224, 226227, 256, 302304, 311, 320, 341, 343, 374375, 380, 388, 390, 395, 401. 11. oklopna grenadirslca Nordland" 138. 11. za osiguranje (mornarika) 320.

11. vazduhoplovna poljska 259261, 266, 303, 319, 349, 356, 388, 401. 13. SS Handar" 292 14. SS grenadirska 320, 392. 20. protivavionska 242. 21. SS Skenderbeg" 214216. 22. peadijska 259263, 266, 270, 320, 349, 353354, 356, 360361, 388, 396, 401. 24. SS brdska Krakih lovaca" 141. 31. SS Lombard" 290, 292, 295. 41. peadijska 259, 320, 349, 356, 360, 388, 401. 44. grenadirska 141147. 71. peadijska 138, 141147, 206. 100. lovaka 138. 104. lovaka (ranije 704. peadijska) 114, 259, 319, 327, 331, 334, 349, 383 384, 401. 113. peadijska 32, 3435, 46. 114. lovaka (ranije 714. peadijska) 114, 138139, 148, 156. 117. lovaka (ranije 717. peadijska) 114, 208, 242, 248, 259, 349. 118. lovaka (ranije 718. peadijska) 114, 116120, 122, 127, 138139, 148152, 242, 271272. 162. peadijska 141142, 145147. 173. rezervna 138. 181. peadijska 208, 214, 221, 223, 259, 310, 320, 341, 343, 345, 361, 388, 395396, 401. 187. rezervna 82, 92, 109, 156, 158,

160161.

188. brdska 25, 320, 367368, 376, 378379, 401. 237. peadijska 205, 320, 328, 332, 365, 376, 378, 401. 264. peadijska 152, 156, 271272, 277278, 280282, 284, 286287, 303. 297. peadijska 138, 182, 185, 259, 302303. 342. peadijska 3235, 4144, 46. 369. legionarska Vraja" 82, 93, 95, 100102, 104, 107108, 115, 118, 121, 127128, 130, 138, 156, 158, 161, 271272, 306, 3083C9, 320, 341, 361, 388, 390, 396, 401.

371. peadijska 156, 162165. 373. legionarska Tigar" 127, 138, 156, 162164, 188, 190193, 277, 281282, 284287, 320, 325, 328, 388, 395, 401. 392. legionarska Plava" 320, 325, 328, 330331, 334, 384, 401. 438. za specijalnu upotrebu 138, 171, 205, 320. 704. peadijska 10, 32, 34, 56, 82, 114. 714. peadijska 10, 32, 34, 41, 56, 77, 82, 92, 94, 97, 114. 717. peadijska 10, 32, 34, 4647, 50, 56, 82, 89, 9396, 100, 102103, 107, 114. 718. peadijska 10, 32, 37, 41, 4344, 5052, 56, 63, 82, 100, 102103, 107, 114, Bether" (Bttecher) 242, 249. Brandenburg" 166, 242, 245, 292. SS motorizovana Herman Gering" 142143. Stefan" policijska 303. ustako-domobranske: 1. gorska domobranska 57, 109

ESKADRILE NOVJ JA: 1. lovaka 197, 204205, 308, 323, 325, 334, 365, 382. 2. lovaka 197, 205, 308, 323, 325, 334, 365, 382.

FRONTOVI Crvene 1. 1. 1. 2. 2. 2. armije:

beloruski 317, pribaltiki 317. ukrajinski 317. beloruski 317. pribaltiki 317. ukrajinski 230, 242, 244, 247, 289, 317. 3. beloruski 317. 3. ukrajinski 230, 240, 242244, 254, 267, 289, 293, 295, 297298, 301, 305, 322, 348. 4. ukrajinski 317.

111.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17.

divizija 299, 303, 320, 361, 388, 390. divizija 320. divizija 320, 349, 360. 388. divizija 320, 384. divizija 320, 361. divizija 320. divizija 303, 320, 388. divizija 320, 341, 388. divizija ^ 06, 309, 320, 341342, 388, 390. divizija 320, 325, 328. divizija 320, 325, 328, 330331, 334. divizija 320, 353. divizija 320, 383384. divizija 320. divizija 320. divizija 320. divizija 341, 388.

GRUPE NOVJ JA 1. armijska grupa 229, 248, 251252, 256, 266. Bosanska grupa divizija 359. Bosutska grupa divizija 359. Drinska operativna grupa 240, 242245, 352, 352, 355, 355,

llS.

113, l l S -

Grupa brigada zenikog sektora 343. Juna operativna grupa 1. armije 355, 359. Karlovaka grupa divizija 2. armije 384, 390. Krivajska operativna grupa 129. Operativna grupa divizija Vrhovnog taba 93, 98, 104, 106, 118130.

Operativna grupa divizija 215217, 220221, 229. Operativna grupa korpusa 322. Severna operativna grupa 1. armije 351, 359. Udarna grupa proleterskih brigada 6162, 6466, 80. Unska grupa divizija 2. armije 384, 391.

SAVEZNIKE 6. 12. 15. 21. grupa grupa grupa grupa armija 317 armija 317. armija 317. armija 317.

NEPRIJATELJSKE nemake: Armijska grupa Srbija" 241243. Borbena grupa Anaker" 117. Borbena grupa Angermiler" 263. Borbena grupa Bader" 4951. Borbena grupa Beker" 275. Borbena grupa Blank" 336. Borbena grupa Borovski" 5859. Borbena grupa Bredov" 266, 269. Borbena grupa Cetina" 280. Borbena grupa Cimerman" 249. Borbena grupa Doboj" 44. Borbena grupa Fier" 303, 319, 401. Borbena grupa Hamermit" 320. Borbena grupa Istok" 44, 109111. Borbena grupa Jug" 5657, 109

Borbena grupa Stripel" 214, 221. Borbena grupa nekenburger" 245. Borbena grupa tajerer" 263. Borbena grupa tetner" 241, 243 245, 247248. Borbena grupa unig" 89. Borbena grupa Zapad" 44. Borbena grupa Zapadna Bosna" 55. Grupa armija ,,A" 316. Grupa armija B" 138, 141. Grupa armija C" 138, 206, 321, 333, 365, 370, 391. Grupa armija Centar" 316. Grupa armija E" 138, 203, 206, 221, 241, 244, 255, 261, 265266, 270272, 299, 299, 302, 306, 313, 319, 320321, 328, 333, 341, 348349, 365, 369, 374 375, 383, 388390, 393394, 400. Grupa armija F" 138, 206, 291, 311, 316, 349. Grupa armija G" 316. Grupa armija H" 316. Grupa armija Jug" 316, 321. Grupa armija Sever" 516. etnike: 4. grupa jurinili korpusa 209210, 212, 214215, 219. Junomoravska grupa korpusa 211. Rasinsko-jablanika grupa korpusa
210.

KORPUSI NOVJ JA

''/*

111.

Borbena grupa Krempler" 214215,

218, 221.

Borbena 271. Borbena Borbena Borbena Borbena Borbena

110.

grupa Lenger" 266, 269 grupa Ludviger" 117. grupa Miler" 280. grupa Panvic" 234235. grupa Rudno" 234235. grupa Sever" 5657, 109

1. bosanski (kasnije 3. korpus) 83 84, 90, 92, 9698, 102, 107, 116117, 120, 135, 156158, 198. 1. hrvatski (kasnije 4. korpus) 83 84, 87, 92, 9698, 135. 1. proleterski 140, 167, 186, 188, 191193, 198, 205, 220221, 198, 225228, 248, 291, 298, 318. 2. udarni 137, 140, 156, 158159, 181, 205, 207, 213, 2i5, 220222, 224225, 274, 305, 311, 313, 318319, 322, 340342, 344347, 390, 399.

3. bosanski 156158, 160162, 166, 205, 207, 318319, 322, 340347. 4. hrvatski 162164, 204, 286, 318, 324326, 328, 330331, 333, 365 366, 370, 375, 381, 385. 5. bosanski 166167, 186, 188, 191, 193, 198, 205, 230233, 235, 318319, 322, 340347, 360. 6. slavonski 135, 167, 204, 236240, 291, 297298, 300305, 352353, 357, 359360, 362. 7. slovenaki 140, 145146, 170, 204, 318, 322323, 333, 336, 365366, 378. 8. dalmatinski 140, 152153, 186, 188, 191193, 198, 205, 271, 276, 278, 282283, 286288, 305, 307, 309, 312313, 318. 9. slovenaki 204, 318, 324, 332, 335 340, 365, 368, 371372, 380, 389, 391392. 10. zagrebaki 204, 236240, 291, 297298, 300305, 318, 359, 361, 390. 11. hrvatski 205, 318, 322, 325326. 12. vojvoanski 205, 207, 221222, 224228, 243250, 289, 291, 297 301, 303304, 318, 323, 353. 13. srpski 229230, 254255, 257 258, 266267, 271, 315. 14. srpski 229230, 243, 245, 318. 15. makedonski 260, 263264, 323, 351, 362. 16. makedonski 260, 263264, 315. Bregalnicko-strumiki 260261, 315. Korpus narodne odbrane (KNO) Jugoslavije 324. Crvene armije:

NEPRIJATELJSKI bugarski: 1. okupacioni 4647, 82, 138, 176,

206.

etniki: 1. mileevski 214. 1. jurini 219. 2. jurini 219. 2. kosovski 210211, 214. 2. mileevski 178. 3. jurini 219. 5. jurini 219. 502. korpus 188. Drinski" 214. Gavrilo Princip" 188. Hercegovaki" 341. Javorski" 178. Poeki" 178. Romanijski" 341. ilalijanski: 5. armijski 10, 68, 7071, 92, 96, 139, 142. 6. armijski 10, 53, 122, 139. 11. armijski 10, 6768, 70, 139, 142. 14. armijski 29, 139. 18. armijski 130131, 139. 23. armijski 68, 71, 141142. 24. armijski 141. Brzi armijski 10. maarski: 3. korpus 10. 4. korpus 10, 206. 5. korpus 206. nemaki: 2. SS oklopni 138, 141142, 153. 3. SS oklopni 138. 5. SS brdski 138, 148, 151, 153, 156 158, 160, 206, 221, 223, 272, 274. 15. brdski 138, 156, 162163, 165 167, 188, 191, 206, 272, 320, 324326, 328, 330, 332, 334, 365, 401.

4. gardijski mehanizovani 240. 243 246, 248, 250. 6. gardijski streljaki 289, 295. 9. avio-meoviti 240. 64. streljaki 242, 289, 291, 293295, 297. 68. streljaki 242244, 248. 75. streljaki 240, 242, 244245, 247 248, 289291, 293295, 297.

15. kozaki konjiki 319, 347, 388. 18. armijski 32. 21. brdski 138, 153, 159, 267, 272, 305 306, 320, 340341, 343, 346347, 358, 363, 388, 390, 401. 22. brdski 259. 34. za naroitu upotrebu 267, 347, 349350, 354356, 358, 360361, 363, 388. 65. via komanda za naroitu upotrebu 10, 50. 68. rezervni 259, 289, 291, 294295. 69. za naroitu upotrebu 138, 142, 156, 206, 298, 302304, 320. 91. za naroitu upotrebu 206, 259, 270, 298, 302304, 319, 349, 384, 391, 401. 97. za naroitu upotrebu 206, 319 320, 333, 336, 365366, 369384, 390 391, 401. Korpus Hrvatska" (Croatien") 92, 96. Ruski zatitni korpus 86, 176, 242, 353, 360. Srpski dobrovoljaki korpus 178, 210, 242, 320, 370 389.

O D R E D I
NOV I POJ 1. junomoravski 135, 177. 1. krajiki 25, 56. 1. liki Velebit" 26. 1. umadijski 3335, 135, 177. 2. junomoravski 177. 2. krajiki 25, 5560. 2. primorsko-goranski 144. 2. umadijski 3335. 3. krajiki 25, 65, 88, 93. Babiki 37, 46. Banijski 26, 92. Belokranjski 67, 70. Bjelopoljski 50, 53. Bijeli Pavle" 25. Biokovski 13, 132134. Biranski 25, 42, 50, 5455. Cetinski 131, 133. Crnogorski 25, 39.

Crnogorsko-sandaki 25. aanski 3335, 135136, 139. Dolenjski 67. Durmitorski 25, 43, 50, 53. Hercegovaki 26, 5455, 6061. Jablanilti 37, 4649. Jahorinski (dobrovoljaki) 50. Jastrebaki 177, 210. Junohercegovaki 50. Kalinoviki 25, 42, 50, 5354. Koevski 69. IComski 25, 30, 50. Kopaoniki 3336. Kosmajski 3334, 135136, 177, 205, 229. Korulanski 152. Kordunaki 26, 92. Kosovski 181182. Kragujevaki 3334. Kraljevaki 3536. Krajinski 37. Krimski 70. ICrki 67, 70. Kukaviki 37, 4849. Kumanovski 26, 183. Kvarnerski odred mornarike peadije 371. Leskovaki 46. Liki 92, 130. Livanjski 25. Loki 70. Lovenski 25, 50, 53. Mavanslti 3335. Majeviki 25,-34, 42. 4P . 1 Mosorski 13(>.Motorizovani dred 373, 391392, 394395. Nikiki 25, 50, 53. Niki 46, 4849. Notranjski 67. Ozrenslci 25, 4246, 50, 54. Ozrenski (iz Srbije) 37, 48, 179. Papuko-krndijski 26, Plaanski 164. Pljevaljski 53. Pomoravski 3334. Posavski 3336. Poarevaki 135136. Prilepski 26. Primorski < 67.

Primorsko-goranski 26. Psunjski Matija Gubec" 26. Rasinski 37, 46, 49, 135, 177. Romanijski 25, 4243, 52, 54. Severnohercegovaki 50. Severnodalmatinski 130. Skopski 26. Srednjodalmatinski 64. Svrljiki 37. kofjeloki 335, 337. Timoki 135136. Topliki 37, 46. Uiki 3436. Valjevski 3335, 135.136. Vranjski 183. Vzhodnodolenjski 71. Zajearski 177. Zapadnodolenjski 70. Zeniki 54. Zetski 25, 50, 53. Zvijezda" 25, 34, 42, 50, 54.

6. 8. 9. 12. 14. 15.

pukovnija pukovnija pukovnija pukovnija pukovnija pukovnija

110111 43. 115. 73. 115. 43, 115, 128.

nemaki: 1. Bradenburg" 189190, 192. 1. tenkovski 144. 2. Braclenburg" 214215, 218, 221, 223225. 4. Bradenburg" 178, 234. 5. SS policijski 210211 213, 215. 14. SS brdski 214215, 218219, 221, 223225. 21. oklopni 141142. 92. motorizovani grenadirski 169, 190191. 125. peadijski 3233. 697. peadijski 4244. 698. peadijski 43. 699. peadijski 42. 721. peadijski 97. 724. peadijski 115. 734. peadijski 58. 737. peadijski 51, 9394. 738. peadijski 4344. 741. peadijski 89. 901. motorizovani 158, 161, 167, 169.

PUKOVI
NEPRIJATELJSKI bugarski: 1. armijski 182, 184. 13. peadijski 47, 182. 14. peadijski 47. 21. peadijski 184. 45. peadijski 174, 181, 258. 48. peadijski 181, 184. 49. peadijski 181, 184. 50. peadijski 10. 51. peadijski v-^ %181. 52. peadijski 181. 53. peadijski 181. 54. peadijski 181. 55. peadijski 181. 61. peadijski 115, 226. 123. peadijski 182. domobranski 2. pukovnija 3. pukovnija 4. pukovnija (NDH): 73. 42, 110111.

TABOVI
NOVJ JA Vrhovni tab 12, 18, 2122, 24, 31, 32, 3537, 39, 4143, 45, 4951, 53, 6065, 73, 78, 83, 86, 104106, 114, 118120, 120, 123124, 126, 137, 141, 149, 153154, 160, 167, 176177, 179, 186189, 191, 193194, 196197, 212, 224, 228229, 251, 267, 272, 276277, 298299, 301, 304, 307, 312, 348, 438. Generaltab JA 318319, 342, 351, 356, 367, 400.

110111.

Glavni tab Crne Gore 25, 28, 35, 53. Glavni tab Bosne i Hercegovine 25, 45. Glavni tab Hrvatske 26, 65, 79, 146, 204, 319, 323, 325. Glavni tab Makedonije 26, 173, 175, 182, 205, 263-265, 319. Glavni tab Slovenije 26, 67, 6971, 135, 145, 170, 204, 313, 323, 367. Glavni tab Srbije 31, 205, 209, 212 213, 215, 220221, 229, 267, 271, 319, 324. Glavni tab Vojvodine 290, 296297. Operativni tab grupe korpusa 319, 342, 346347. Operativni tab za Bosansku krajinu 73. Operativni tab za Kosovo i Metohiju 267, 271, 319. tab Mornarice NOVJ 140, 154.

ZDRUGOVI
domobranski: 2. lovaki 163164, 189190. 4. lovaki 115, 166. 2. gorski 57. 3. gorski 233. 4. gorski 58, 130. Slavonski 111112. ustaki: 1. ustaki zdrug 115, 128. 2. ustaki prometni 149. 2. ustaki zdrug 342, 357. 6. ustaki zdrug 277, 286. 7. ustaki zdrug 277, 286. 9. ustaki zdrug 272, 306. 18. ustaki zdrug 342. Poglavnikov tjelesni" zdrug 320 Puko-ustaki" zdrug 320.

Tehniki urednik NIKOLA SAVI

Jeziki redaktor SLAVKO KOLOROGI

Korektor ZLATA RISTI

Korice ZORI CA ICLJAJI, dizajner

Meter

BLAGOJE-BALE

DEJANOVI

tampanje zavreno decembra 1988. tampa: tamparsko-izdavaki centar PTT, Beograd, Talcovska ?

Borci 1. proleterske divizije prebacuju se preko Pive, 29. maja 1943.

Ranjenici 2. proleterske divizije na Milinkladama, juna 1943.

Vrhovni komandant NOP i DVJ Josip Broz Tito na osmatranici (k. 1816) iznad Mlinita, 25. IX 1942.

Politiki komesar aanskog partizanskog odreda Ratko Mitrovi govori na narodnom zboru u osloboenom aku, oktobra 1941.

U Uicu 1941 : partizani sprovode zarobljene nemake vojnike.

Vrhovni komandant NOP i DVJ Josip Broz Tito u Foi 14. IV1942. predaje zastavu 1. (lovenskom) i 5. (umadijskom) bataljonu 1. proleterske brigade.

Josip Broz Tito sa lanovima Vrhovnog taba NOP i DVJ na Pivskoj planini, maja 1942.

Stjepan (Stevan) Filipovi, komandant bataljona Valjevskog partizanskog odreda 22. maja 1942. u Valjevu, pod vealima, poziva narod u borbu protiv okupatora i njihovih pomagaa - narodnih izdajnika.

Vrhovni komandant NOP i DVJ Tito govori borcima 4. proleterske crnogorske brigade. U selu Ljubini na Zelengori, 19. juna 1942.

Vrhovni komandant NOP i DVJ Josip Broz Tito diktira zapovest za Pohod proleterskih brigada u Bosansku krajinu (Vrbice, 22. VI1942.).

etvrta proleterska crnogorska brigada u Mrin kolibama za vreme mara u Bosansku krajinu, krajem juna 1942.

Rukovodstvo 5. krajikog partizanskog odreda osmatra neprijateljske poloaje oko Livna,jula 1942.

Izbeglice sa Kozare jula 1942. godine - majka sa dve erke.

Tito s grupom glumaca Pozorita narodnog osloboenja kod Mlinita, avgusta 1942.

Tito razmatra situaciju na karti (Mlinita, septembra 1942,)-

Koa Popovi, komandant 1. proleterske brigade (Mlinita, septembra 1942.).

Kota Nad, komandant Operativnog taba NOP i DVza Bosansku krajinu (Mlinita, septembra 1942.).

Vicko Krstulovi, komandant 4. operativne zone Hrvatske, predaje zastavu tek formiranoj 2. dalmatinskoj brigadi (pod Dinarom), septembra 1942.

Posle zavrenog govora i predaje zastave vrhovni komandant Tito vri smotru 1. proleterske brigade u Bosanskom Petrovcu, 7. XI1942.

Omladinska delegacija 2. proleterske brigade 2. proleterske divizije pre odlaska na kongres omladine, odran u Bihau 27. i 28. XII1942.

Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito vri smotru jedinica 4. krajike udame divizije Jasenici (na Grmeu), 7. januara 1943.

Vrhovni komandant Tito sa tabom 2. proleterske divizije u toku bitke na Neretvi (februara 1943).

Porueni most na Neretvi kod Jablanice i prelaz ranjenika preko Neretve kod Jablanice (preko istog mosta).

Samohodna artiljerija koju su jedinice Operativne grupe divizija zaplenile od divizije Murde kod Prozora, sredinom februara 1943.

Peko Dapevi, komandant 2. proleterske divizije, na komandnom mestu za vreme borbi Vilia Gumnu, 3. marta 1943.

Borci 7. divizije u dolini Rame na maru prema Neretvi (prva polovina marta 1943).

tab 1. dalmatinske brigade kod Idbara, krajem marta 1943.

ivo konjsko meso bilo je najee jedina hrana boraca u bici na Sutjesci.

esta istonobosanska brigada na Vrbnikim kolibama, juna 1943.

Sava Kovaevi, komandant 3. divizije na Sutjesci. Poginuo 13. juna 1943.

Josip Broz Tito (ranjen u ruku) sa dr Ivanom Ribarom pred peinom za vreme boravka u selu Bogovii na Romaniji (18-20. VI1943).

Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito i komandant 1. proleterske divizije general-major Koa Popovi u Jajcu, septembra 1943.

Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito sa komandantom U. divizije potpukovnikom Josipom Maarom, zamenikom komandanta 3. korpusa pukovnikom Todorom Vujasinoviem i Vladimirom Ribnikarom, u Jajcu oktobra 1943.

Za vreme pokreta 14. divizije NO VJ u tajersku, prvi na elu kolone na konju komesar Gia i nog taba NOV i PO Slovenije pukovnik Abvelj Viktor Rudi, pozadi na konju zamenik komandanta divizije potpukovnik Tone Vidmar Luka.

Formiranje 1. makedonsko-kosovske brigade U. XI1943. u selu Slivno - Debarca. Govori delegat Vrhovnog taba NOV i POJ Svetozar Vukmanovi Tempo. Iza njega Petar V. Brajovi uro, komandant te brigade.

Grupa bataljona - Stevan Naumov i Hristo Botev, sa Glavnim tabom NOV i PO i CK KP Makedonije u toku Februarskog pohoda 1944.

Jedinice 1. makedonsko-kosovske brigade na maru u Februarskom pohodu 1944.

Maral Tito se zahvaljuje sovjetskom generalu Nikolaju Kornejevu na poklonjenom automatu. Drvar, 24. II1944.

Maral Tito sa saveznikim novinarima Stojanom Pribieviem iz SAD i Donom Talbotom iz Velike Britanije ispred peine u Drvaru, krajem aprila 1944. U pozadini su borci Konjikog eskadrona Prateeg bataljona Vrhovnog taba.

Maral Tito i pukovnik Slavko Rodi, komandant 5. korpusa NOVJ u Drvaru, poetkom aprila 1944.

Jedinice NOV i PO Makedonije na maru u prolee 1944 - za vreme bugarsko-nemake ofanzive.

Maral Tito s general-majorom Koom Popoviem i Mijalkom Todoroviem, politikim komesarom 1. proleterskog korpusa, general-majorom Pavlom Iliem, pomonikom naelnika Vrhovnog taba, pred ulazom u Drvarsku peinu.

Maral Tito, Ivan Milutinovi (desno), Edvard Kardelj i Sava Orovi u logoru napi. Klekovai

(79 V1944).

Maral Tito u pratnji general-majora Josipa Cernog, komandanta Mornarice NOVJ i general-lajtnanta Arsa Jovanovia, naelnika Vrhovnog taba, silazi sa broda Lala u vikoj luci, juna 1944.

Maral Tito sa lanovima Vrhovnog taba i borcima Prateeg bataljona na ator pl. u pokretu (1. VI1944).

Sednica Politbiroa CK KPJ - Vrhovnog taba NOV i POJ na otoku Visu u letci 1944. godine.

Maral Tito sa borcima Konjikog eskadrona na brodu Mornarice NOVJ ispred Komite na oto Visu u leto 1944. godine.

Maral Tito s brigadirom Tomom erilom, lanovima saveznikih vojnih misija i rukovodiocima NOVJna Visu, jula 1944.

Maral Titos grupom saradnika i brigadirom Ficrojem Maklejnom, u Napulju 13. VIII1944.

Maral Tito, Sreten ujovi Crni, Moa Pijade, Vlado Zeevi, Vladimir Bakari i Maksimilijan Bae na otoku Visu, a vgusta 1944.

Komandant Glavnog taba NOV i PO Srbije, general-lajtnant Koa Popovi (drugi s desna na levo), komandant 2. proleterske divizije Ljubo Vukovi, naelnik Glavnog taba general-major Rudolf Primorac, politiki komesar (v. d.) Glavnog taba potpukovnik Moma Markovi i komandant 22. divizije potpukovnik ivojin Nikoli Brko (Pusta Reka, avgusta 1944.).

Maral Tito vri smotru 1. lovake eskadrile NOVJna Visu, poetkom septembra 1944; levo od njega je vicemaral Eliot, komandant Balkanskih vazduhoplovnih snaga.

Flotila patrolnih amaca 2. POS-a Mornarice NOVJna povratku sa zadatka (jesen 1944. godine).

Jedinice 5. udarne divizije na Kopaoniku prilikom prodora Operativne grupe divizija, avgusta 1944. godine.

Ranjenici u oekivanju saveznikih aviona na aerodromu Brezna, avgusta 1944. godine.

Maral Tito vri smotru 1. dalmatinske brigade na Visu, 12. septembra 1944.

Komandant 1. armijske grupe NOVJ general-lajtnant Peko Dapevi, komandant 4. gardijskog mehanizovanog korpusa Crvene armije general-lajtnant V. I. danov i komandant 1. proleterske divizije pukovnik Vaso Jovanovi na poloaju, 14. oktobra 1944. godine.

Komandant 1. armijske grupe NOVJ general-lajtnant Peko Dapevi i politiki komesar pukovnik Mijalko Todorovi odaju poslednju potu crvenoarmejcima palim za osloboenje Beograda.

Nemci zarobljeni u beogradskoj operaciji 1944.

Vrhovni komandant maral Tito na Banjici govori, 27. oktobra 1944., jedinicama NOVJ koje su uestvovale u beogradskoj operaciji - osloboenje Beograda.

Pukovnik Vlado Janji Capo, politiki komesar 6. korpusa (do novembra 1944), general-lajtnant Ivan Conjak, komandant Glavnog taba NOV i PO Hrvatske, i pukovnik Mate Jerkovi, komandant 6. korpusa.

Jedinice 49. divizije NOVJ u osloboenom Bitolju poetkom novembra 1944. godine.

Za vreme proslave godinjice oktobarske revolucije u Niu, 7. novembra 1944., s desna na levo: Nikola Zvicer komandant 8. srpske brigade, ivko ivkovi politiki komesar 22. srpske divizije, Sava Smajevi, politiki komesar i Ljubo Vukovi komandant 13. korpusa NOVJ.

Komandant 8. korpusa general-major Petar Drapin (s titovkom), komesar korpusa pukovnik Boko iljegovi, komandant Glavnog taba NOV i PO Hrvatske general-lajtnant Ivan Gonjak i komandant 26. divizije pukovnik Boo Boovi, u Drniu 6. decembra 1944.

Jedinice 51. divizije NOVJ forsiraju Dunav kod Batine, novembra 1944.

Komandant nemake 44 divizijegeneral-lajtnant Hane Ginterfon Rot (drugi sleva) s lanovima taba na batinskom mostobranu, novembra 1944.

Tito u poseti ranjenim vojnicima Crvene armije u bolnici u Beogradu, 1. januara 1945. godine.

Tito u bolnici razgovara sa ranjenim borcem NOVJ

Maral Tito razgovara sa rukovodiocima prilikom obilaska poloaja 1. proleterske divizije na Sremskom frontu, 16. januara 1945.

Prelaz jedinica 12. korpusa 3. armije na desnu obalu Drave, kod Bara, 19. januara 1945. godine.

Maral Tito u rovovima na Sremskom frontu 16. januara 1945.

Prva tenkovska brigada NOVJ u Imotskom uoi mostarske operacije poetkom februara 1945. godine.

Jedinice 8. korpusa NOVJ za vreme borbi za Mostar, februara 1945.

Maral Tito i feldmaral Aleksander Harold, komandant anglo-amerike 15. grupe armija, prilikom planiranja zajednikih operacija, u Beogradu februara 1945. godine.

Feldmaral Aleksander (u sredini) i komandant 1. armije general-lajtnant Peko Dapevi sa pratnjom u Iloku, 26. II1945., prilikom obilaska jedinica 21. divizije 1. armije.

Maral Tito sa komandantima armija i Operativnog odeljenja Generaltaba JA prilikom donoenja odluke za proboj Sremskog fronta i izvoenje zavrenih operacija JA, marta 1945. u Beogradu.

Maral Tito sa komandantima armija:general-lajtnantima Pekom Dapeviem, Koom Popoviem i Kostom Nadom i general-majorom Petrom Drapinom razmatra na karti situaciju pred poetak zavrnih operacija JA, marta 1945. u Beogradu.

Komandanti armija : (sleva na desno): 2. armije general-lajtnant Koa Popovi, I. armije general-lajtnant Peko Dapevi i 3. armije general-lajtnant Kota Nad.

Komandant 3. armije general-lajtnant Kota Nad i sekretar PK KPJza Vojvodinu Jovan Veselinov (etvrti i peti s desna) sa tabom 51. divizije u selu Petrovcu u Baranji, marta 1945.

lanovi CK KP Slovenije i Glavnog taba Slovenije u tabu 4. armije: s leva na desno: pukovnik Karei Levinik, Boris Kidri, general-major Ivan Maek, general-major Duan Kveder, pukovnik Boko iljegovi, pukovnik Ante Bioi, general-major Pa vie Jaki i general-major Branko Obradovi. Otoac, marta 1945.

S desna na levo: komandant 4. armije general-major Petar Drapin, komandant artiljerije pukovnik Karei Levinik, politiki komesar armije pukovnik Boko Siljegovi i naelnik taba general-major Pavle Jaki, u Graacu, marta 1945.

Omladinci i

omladinke

nose municiju na poloaje kod Sarajeva, operaciji, krajem marta 1945.

u sarajevskoj

Komandant Operativnog taba grupe korpusa general-major Radovan Vukanovi (bez kape) i njegov zamenik general-major Slavko Rodi, posmatraju defile jedinica NOVJ u Sarajevu, 7. aprila 1945.

Vicemaral Lisa lanovima pratnje u tabu I. armije, u Erdeviku poetkom aprila 1945.

Artiljerija 20. divizije na poloaju u vreme borbi za osloboenje Gospia (liko-primorska operacija), 4. aprila 1945.

Prva tenkovska brigada 4. armije na predahu u Otocu, aprila 1945., poste liko-primorske operacije.

tab 2. armije, sleva na desno: politiki komesar pukovnik Blao Lompar, komandant general-lajtnant Koa Popovi i naelnik taba general-major Ljubo Vukovi. Tuzla, polovinom marta 1945. godine.

General-lajtnant Peko Dapevi i general-major Milutin Moraa, komandant i naelnik taba 1. armije, pripremaju plan za proboj Sremskog fronta.

Komandant i politiki komesar 15. korpusa, pukovnici Aleksa Demijevski (desno) iVujadm Popovi, vre smotru jedinica 42. divizije u Zemunu, pred odlazak na Sremski front, aprila iw-

Kolona 1. konjike brigade 1. armije na Sremskom frontu, aprila 1945. godine.

tab 16. divizije 3. armije (sleva na desno): potpukovnik Milo Pajkovi, politiki komesar, pukovnik Marko Periin Kamenjar, komandant i major Eduard Rebula, naelnik taba.

Jedinice l.jugoslovenske brigade 5. divizije prelaze Savu kod Brkog, I i. aprila 1945.

Avioni 1L-2 u letu pri izvravanju borbenog zadatka na Sremskom frontu.

Prevoenje jedinica i. vojvoanske brigade 16. divizije prilikom forsiranja Drave, 12. aprila 1945.

Prevoenje jedinica 22. divizije 1. armije preko Bosuta kod sela Batrovaca, 12. aprila 1945.

Borci 36. divizije 3. armije posle prelaska Drave odlaze na poloaj kod Valpova, 12. aprila 1945.

Jedinice 36. divizije 3. armije prelaze preko Drave, aprila 1945.

Nemci zarobljeni na Sremskom frontu prilikom proboja 12. aprila 1945.

Komandant i naelnik taba 4. armije, general-lajtnant Petar Drapin (levo) i general-major Pavle Jaki u Istri, aprila 1945.

Radio-stanica 4. armije u radu ispred Rijeke, krajem aprila 1945.

Jedinice 4. armije u pokretu ka Trstu, aprila 1945. godine.

Jedinice 4. armije u osloboenom Trstu, 3. maja 1945. godine.

Graani Trsta pozdravljaju jedinice 4. armije u osloboenom Trstu, maja 1945.

Komandant 4. armije general-lajtnant Petar Drapin raportira Edvardu Kardelju daje Primorska s Trstom osloboena. U sredini dr Ivan Ribar. Kod Ilirske Bistrice, prvih dana maja 1945.

Zarobljeni Nemci u Ilirskoj Bistrici, maja 1945. godine.

Komandant 1. i 3. armije: general-lajtnant Peko Dapevi i Kota Nad sa lanovima svojih tabova planiraju zajednika dejstva. Bjelovar, 6. maja 1945. godine.

General-lajtnant Ivan Gonjak, komandant Glavnog taba NOV i PO Hrvatske govori na mitingu u Zaerebu. II. maja 1945. godine.

Deo Motorizovanog odreda 4. armije na putu za Koruku, maja 1945. godine.

Kolona zarobljenih nemakih vojnika u Novom Vinodolu, maja 1945. godine.

Maral Tito govori u Ljubljani 27. maja 1945. godine.