You are on page 1of 18

Olgica Stojaković

Olgica Stojaković
Učiteljski fakultet u Beogradu Stručni rad
„Obrazovna tehnologija”
3-4/2005.
UDK: 371.3

PROBLEMSKA NASTAVA

Rezime: U radu se analizuju didaktička obeležja i vrednosti primene problemske nastave. Dati su prak-
tični primeri primene problemske nastave.

Ključne reči: problemska nastava.

Pojmovno određenje problemske Američki psiholog Ganje smatra da su


nastave "problemi vrhunski tip učenja u hijararhiji
koja se kreće od najjednostavnijeg uslovlja-
d tri tipa nastave - predavačkog, vanja, preko učenja pojmova i načela do
objašnjivačkog, istraživačkog, op- samog rešavanja problema", što ukazuje na
štem, naročito intelektualnom raz- kontinuirano učenje. To je tip nastave u ko-
voju učenika, ubedljivo najviše do- me učenici, samostalnim istraživanjem i reša-
prinosi istraživački. vanjem problema, razvijaju stvaralačko miš-
U savremenoj didaktici se sve više i upor- ljenje. Organizacija i nastavni postupci se ta-
nije zahteva da nastava ima istraživački ka- ko biraju da maksimalno podstiču i održavaju
rakter. Ključni zadatak škole je da učenici misaonu aktivnost učenika i doprinose razvo-
shvate nastavni sadržaj toliko da znanja mo- ju njihovih mentalnih sposobnosti.
gu samostalno primeniti u potpuno novim Rešavanje problema predstavlja najviši
okolnostima. Time se najviše razvija njihovo oblik učenja. Suštinu nastave putem rešava-
stvaralačko mišljenje što je glavni cilj pro- nja problems čine protivrečnosti između ono-
blemske nastave. Različiti autori su različito ga što je poznato i onoga što nije poznato, što
definisali problemsku nastavu, ali se u suš- treba otkriti rešavanjem problema. Problem-
tini, svi slažu. Rešavanje problema je stva- ska nastava prožeta je zadacima u kojima
ralačka aktivnost, i u susretu sa posebnim dominiraju teškoće, prepreke, problemi i dru-
zahtevima, traži pronalaženje novih rešenja. go. To čini ovu nastavu:
• zanimljivom

72
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
Problemska nastava

• kreativnom sična nastava, a koje se iskazuje u negovanju


• ona izaziva kod učenika radoznalost i mehaničkog pamćenja umesto mišljenja, u
tenziju reprodukciji umesto produkciji, u kopiranju i
• omogućava osamostaljivanje učenika oponašanju umesto stvaralaštva.
da misle Amerikanac Džon Djui je još prvih
• razvija kod njih stvaralačke spo- decenija XX veka osmislio i u praksi pro-
sobnosti i dr. verio projekt - metod u kome ističe da je pri
izboru i obradi svakog projekta veoma bitno
Naše vreme traži potpuno angažovanje da učenici budu subjektivno zainteresovani
učenika, puno aktiviranje svih njegovih sna- za postavljeni problem i da njihova rešenja i
ga i sposobnosti: zadaci budu praktično primenljivi. Djui je
• samostalno služenje knjigom kasnije svoju projekat - metodu preoblikovao
• korišćenje brojnih izvora znanja u problem - metodu. Problemska nastava je
• primenu stečenih znanja u rešavanju teorijski i praktično razrađivana i u evrop-
problemskih zadataka. skim zemljama, a naročito u Rusiji, Poljskoj,
Najvažnije vrednosti problemske nastave Češkoj. Najviše se ukorenila u Rusiji. Prob-
su: lemska nastava treba da izvede današnju
• izrazito doprinosi misaonoj aktivi- školu na viši nivo - od sticanja znanja ka raz-
zaciji i stvaralačkom razvoju učenika voju učeničkih stvaralačkih sposobnosti što
• podstiče učenike da sami rešavaju za- znači da nastavni proces treba da bude proces
datke (probleme) i osamostaljuje ih misaone aktivnosti učenika. Mora da se iz-
meni i uloga nastavnika koji bi trebalo da
• obezbeđuje mogućnost za redovnu
bude ne isporučilac gotovih znanja i rešenja
povratnu informaciju, a samim tim, i
nego saradnik i organizator takve nastave u
kontinuirano praćenje i vrednovanje
kojoj će učenici samostalno rešavati proble-
rada učenika što ih motiviše da bolje i
me i tako razvijati svoje apstraktno mišljenje
upornije rade
i ukupne mentalne kapacitete. Apstraktno
• navikava učenike da naučeno prime- mišljenje je najsloženija misaona aktivnost i
njuju u praksi, da postojeće znanje osnovni je uslov za stvaralaštvo koje psi-
koriste u novim situacijama holozi označavaju kao originalno dostignuće
• omogućuje nastavniku da, na osnovu ili rešenje u nekoj novoj datoj nepoznatoj
povratne informacije, koriguje nas- situaciji. Rešavanje problema je najefikasnije
tavni proces, da otkloni slabosti i tako sredstvo za razvoj stvaralačkog mišljenja. Na
uspešno ostvari postavljeni cilj i za- Ganjeovoj hijararhijskoj lestvici tipova uče-
datak. nja, rešavanje problema je na samom vrhu
Bogato iskustvo čovečanstva pokazuje da kao najsloženiji tip.
su znanja do kojih se došlo sopstvenim
naporima najtrajnija i najproduktivnija. Šta je problem

Značaj problemske nastave U problemskoj nastavu sreću se dva os-


novna pojma: problem i problemska situaci-
Značaj ovog tipa nastave izvire iz njene ja. Rešenje problema, koje je postavio na-
suštine. Ona treba bitno da utiče na otkla- stavnik na nastavnom času, može da bude
njanje slabosti koje stalno reprodukuje kla- trenutni ili bliži cilj, ali treba uvek imati na
73
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
Olgica Stojaković

umu onaj dalji i trajni cilj, a to je razvoj Organizacija nastave putem


učeničkog stvaralačkog mušljenja. Rešavanje problema
problema je sredstvo za postizanje tog traj- Organizacija nastave putem problema
nog cilja. razlikuje se od klasične (uobičajene) organi-
Pojam problem treba razgraničiti od poj- zacije nastave.
ma zadatak. Zadatak je mnogo širi i obuh- Organizacija nastave putem problema
vatniji pojam. Problem je zadatak koji ima razlikuje se od klasične nastave u sledećim
sledeće odlike: didaktičkim postupcima:
• nešto nepoznato, neku prazninu koju • uobičajena struktura nastavnog časa:
treba otkriti i popuniti pripremanje učenika, obrada gradiva,
• različit broj mogućnosti za rešavanje ponavljanje, vežbanje i proverava-
• veliku kompleksnost nje, menja se u problemskoj nastavi
• mogućnost za rešenje ne pomoću • pripremanje učenika - pozitivno pri-
nekog ustaljenog obrasca nego je za dobijanje, realizuje se u problemskoj
rešenje potreban stvaralački pristup i situaciji
iskustvo • obrada gradiva vezuje se za fazu re-
• rešavanjem problema produbljuje se šavanja problema
znanje, usvajaju nove strukture saz- • ponavljanje, vežbanje i proveravanje
navanja i razvijaju mentalne spo- gradiva upliću se u sve faze časa i ne
sobnosti. moraju se smenjivati određenim re-
Kada se nađe pred problemom, učenik dom.
prvo treba da sagleda koji uslovi (podaci) Problemska nastava budi strukturu vas-
nedostaju, a to neće biti moguće ako krene pitno - obrazovnog rada koja odgovara lo-
"utabanim stazama" ustaljenim načinom gici naučnog istraživanja:
rešavanja. Moraće da se osloni na produk- • stvaranje problemske situacije
tivno, stvaralačko mišljenje. Pri rešavanju • formulisanje problema
problema, postoji mogućnost da svaki uče- • postavljanje hipoteze: izbor metoda i
nik može odabrati poseban način, put i oblika rada istraživanja
postupak. Pošto se radi o aktivnosti mišlje- • rešavanje problema i
nja posredstvom problemskih situacija, kod • analiza rezultata istraživanja koja
učenika dolazi do "formiranja saznajnih garantuju vreodostojnost hipoteza.
interesa i modelovanja umnih procesa koji
su adekvatni stvaralaštvu", što dovodi do
veoma složenih misaonih aktivnosti. Problemska situacija
Verthajmer, osnivač gelštat teorije, kaže
da je bitna odlika produktivnog mišljenja Problemska situacija je početno psihičko
sagledavanje problemske situacije kao sas- stanje iznenađenja, upitnosti, velike zainte-
tavnog dela šire celine, a to znači da treba resovanosti i visoke umne i emocionalne
uvideti odnos među elementima, odnos napregnutosti pojedinca koji treba da reši
između sredstava i cilja, uzroka i posledice, zadati problem. Zadatak - problem se iz-
pojedinačnog i opšteg. dvaja svojom težinom i zahteva misaone
napore najvišeg reda da bi se rešio. Pošto
problemska situacija potpuno mobiliše inte-
74
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
Problemska nastava

resovanje, pažnju, maštu i misao učenika, lizovanjem teškoće, pojedinac po-


neophodno je da je nastavnik na času i da stavlja hipotezu za rešenje problema
dobro izabranim i formulisanim pitanjem • proveravanje hipoteze: kad se hipo-
potpuno okupira učenike. Tada će oni teza javi, pojedinac polazi od toga da
morati aktivno da misle. je ona ispravna, jer je u skladu sa
Nastavnik treba da obezbedi u razredu načinom traženja koji je izabrao; hi-
povoljnu psihološku klimu u kojoj će poteza je rešenje čiju ispravnost tre-
učenici moći da izgrađuju nove operacije, ba proveriti.
koje tek treba da usvoje.

Artikulacija časa problemske nastave


Etape u rešavanju problema
Kako će se organizovati čas, kroz ko-
je će etape proći, zavisi od više činilaca (pri-
Misaone tokove rešavanja problema izu-
rode gradiva, problemskih zadataka, pret-
čavali su mnogi autori. Pijaže tvrdi da se
hodnih znanja učenika, njihovog iskustva u
saznanje (rešavanjem problema stiče se
rešavanju problema), a nastavnik, na osnovu
saznanje) stiče pomoću misaonih struktura
vlastite procene, treba da se odluči za naj-
(oblika ili šema mišljenja) koje poseduje
celishodniju artikulaciju.
svaki pojedinac. Tvorci gelštat teorije navo-
Čas problemske nastave može imati sle-
de četiri faze u rešavanju problema, a to su:
deće etape:
1. preparacija (upoznavanje elementa pro-
• Stvaranje problemske situacije. U
blema);
uvodnom delu časa nastavnik po-
2. inkubacija (prividan mir u kome je mi- stavlja problemski zadatak nastojeći
sao ipak aktivna); da stvori atmosferu radoznalosti,
3. iluminacija (iznenadno rešenje); mobiliše pažnju i interesovanja uče-
4. verifikacija (proveravanje). nika, izazove njihovu misaonu na-
petost.
Misaoni proces koji čine četiri etape, ali
se ne poistovećuju sa fazama iz geštalt • Rešavanje problema. Glavni deo
teorije su: časa je rešavanje problema. Novi
sadržaj treba da se savlada tako što
• upoznavanje problema: pojedinac će učenici samostalno, koristeći pret-
upoznaje elemente problema, nastoji hodna znanja i iskustvo i aktivno
da pronikne u njihove međusobne razmišljajući, rešiti problemske za-
veze i odnose datke koje je pripremio i saopštio
• sužavanje - reformulacija problema: nastavnik. Mogu se primeniti razni
na osnovu analize datih podataka i oblici rada - individualni, tandem,
onoga što je zadato, pojedinac uviđa grupni. Hipoteze su moguća rešenja.
šta nedostaje, u čemu je praznina Važno je da su hipoteze rezultat raz-
koju treba popuniti, analizira, sužava mišljanja učenika. Nastavnik diskret-
i konkretizuje problem, lokalizuje no rukovodi časom iz drugog plana
teškoću i traži način rešavanja prepuštajući učenicima da budu
• postavljanje hipoteze: analizom da- maksimalno aktivni. Da bi hipoteza
tog i zadatog, sagledavanjem i loka- bila i rešenje, potrebno ju je obraz-
75
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
Olgica Stojaković

ložiti i praktičnom primenom pro- potpuno razumeli i usvojili planirani sadr-


veriti. žaj. Nastavnik mora imati povratnu infor-
• Vežbanje i utvrđivanje. U završ- maciju o tome i to u toku samoga časa. Nas-
nom delu časa učenicima treba za- tavnik mora da prati psihičku aktivnost
dati još neki problem istog tipa, ali učenika po više pokazatelja, na primer, da li
sa nekom novom nepoznanicom i je problem rešio na najcelishodniji, naj-
tražiti da ga reše. Tako će stečeno jednostavniji način, da li je utrošio previše
znanje da primene u novoj situaciji. vremena, da li ostvaruje napredak u odnosu
Vežbanjem i primenjivanjem oni će na ranije rezultate.
utvrditi stečena znanja. Jedna od mogućnosti da se dobije pov-
• Domaći zadatak. Davanje problema ratna informacija su kontrolni zadaci, koji-
za domaći rad ne sme biti rutinski ma se može efikasno i relativno brzo pro-
deo posla. Ovakvi zadaci se moraju veriti da li su učenici razumeli gradivo koje
unapred pripremiti. Dobri domaći je obrađeno rešavanjem problema.
zadaci i kontrola kako su urađeni Dobro sredstvo za utvrđivanje gradiva i
mnogo će pomoći da se znanja utvr- dobijanje povratne informacije su domaći
de i obavezaće učenike na povećanu zadaci koje treba prekontrolisati na slede-
misaonu aktivnost. ćem času.

Mogućnosti primene Vrednovanje časa problemske


nastave
Rešavanje problema je vrlo efikasan vid
nastavnog rada, ali ga treba primenjivati u
onim predmetima i tematskim celinama koje Čas problemske nastave, kao i svaki
su za to najpogodnije. Za to su najpogodniji drugi način rada, treba da vrednuje sam
matematika i prirodne nauke, ali i u drugim nastavnik. Trebalo bi da na vreme dobije
predmetima postoje zadaci sa problemskom povratnu informaciju kako bi se moguće
teškoćom pa se i tu može povremeno prak- greške na vreme ispravile.
tikovati problemska nastava. Najvažnije je U toj analizi nastavnik mora da nađe od-
da nastavnik dobro razmisli o prirodi gra- govore, da utvrdi moguće slabosti i da ih
diva i da pripremi prave problemske zadatke ispravi. Direktor škole ili školski pedagog
koji će se naslanjati na prethodna znanja (psiholog) mogu za vrednovanje časova pro-
učenika. Obrada sadržaja na problemski na- blemske nastave koristiti višestepene skale
čin zahteva više vremena i truda od obrade za evaluaciju nastavnih časova u kojima će
na klasičan način, ali su zato rezultati ubed- različitim brojem poena oceniti da li je na-
ljivo bolji. stavnik uspešno, delimično uspešno ili vrlo
uspešno ostvario navedene zadatke.
Povratna informacija
Da li je čas na kome je dominiralo re- Inovativni modeli rada u nastavi
šavanje problema, ili su problemi rešavani
samo u jednoj fazi časa, uspeo, može se zak- Stalno inoviranje razredne nastave, u
ljučiti samo na osnovu toga da li su učenici okviru nje i nastave prirode i društva, ima
76
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
Problemska nastava

kao osnovnu funkciju da doprinese što efi- • postavljanje i definisanje problema


kasnijem i boljem ostvarivanju zadataka vas- (stvaranje problemske situacije)
pitanja i obrazovanja. Pošto inovacije moraju • nalaženje principa rešenja (izbor ra-
postati način i stil rada nastavnika u školi, a cionalne hipoteze)
odgovornost u tome vrlo velika, onda svaki • dekompoziciju problema (raščlanji-
nastavnik mora biti osposobljen za izvođenje vanje postavljenog na uže probleme)
inovacija i upotrebu inovativnih modela rada • rešavanje problema (verifikaciju hi-
u nastavi pojedinih nastavnih predmeta. Pot- poteze)
rebno je posedovanje sasvim određenih teo- • izvođenje opšteg zaključka (razume-
rijskih znanja i praktične osposobljenosti za vanje problema) i
programiranje, uvođenje u nastavnu praksu, • proveravanje zaključka u novim situ-
praćenje i vrednovanje inovativnog modela acijama (primena stečenih znanja).
rada.
Za primenu problemskog modela rada u
nastavi prirode i društva opredeljuje se na-
Problemski model rada u nastavi stavnik na osnovu prikladnosti nastavnog
sadržaja za problemsku nastavu i psihofi-
prirode i društva zičkih mogućnosti učenika. Pre samog opre-
deljenja za primenu ovog modela rada,
Osnovne metodičke vrednosti problem- nastavnik je dužan da temeljno prouči
ske nastave su razvijanje mišljenja i samo- sadržaj nastave prirode i društva (nastavni
stalnosti kod učenika.To je jedan od razloga program) i prepozna nastavne jedinice koje
što se ovaj model nastavnog rada koristi u su pogodne za problemsku obradu.
svim etapama nastave prirode i društva: obra-
di, ponavljanju, vežbanju i proveravanju nas-
tavnih sadržaja. Problemska nastava prirode i
društva najčešće podrazumeva:

77
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
Olgica Stojaković

Problemska nastava

Pojmovi problemske nastave


• Problem - nešto nepoznato što treba otkriti, pre-
preka, teškoća.
• Problemska situacija – velika radiznalost, mobili-
sanje pažnje i interesovanja i visoka misaona
napetost.

Фазе у решавању проблема


(по Гелштат теорији)

Preparacija Inkubacija
(upoznavanje elemenata (prividan mir u kome je misao
problema) ipak aktivna)

Ilumonacija Versifikacija
(iznenadno rešenje) (proveravanje)

78
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
Problemska nastava

Etape u rešavanju
problema

Stvaranje
problemske Postavljanje
situacije hipoteza

Formulisanje Rešavanje
hipoteza problema

Analiza rezultata istraživanja

Mogućnost primene

Najpogodniji predmeti

Prirodne
Matematika nauke

Povratna informacija
(mogućnosti)

Kontrolni zadaci Domaći zadaci

79
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
Olgica Stojaković

Vaspitne i obrazovne vrednosti problemske


nastave

 Formirawe svesne,
 sigurne i samostalne,
 intelektualno bogate,
 nadasve osposbljene linosti za samoobrzovanje

Vrednosti problemske nastave

 Podsticanje učenika da sami rešavaju zadatke;


 Veliki doprinos misaonom i stvaralačkom radu;
 Redovna povrtna informacija;
 Primena postojećih znanja u novim situacijama.

80
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
Problemska nastava

PRILOG BROJ 1 - Podsticanje i razvijanje istraživačkih


aktivnosti dece
- Primenjivanje stečenih znanja u
Primena organizacije časa obrade gradiva u odgovarajućim životnim situacijama
drugom razredu primenom interaktivnog uče-
nja u rešavanju problema. Oblici rada: frontalni, grupni
Nastavne metode: razgovor, usmeno izla-
ganje, pisani radovi
MOJA OKOLINA Nastavna sredstva: udžbenik "Svet oko
nas", nastavni listići
Osnovni podaci: Nastavni objekti: učionica.
Datum održavanja časa:
Čas po redu:
Razred i odeljenje: STRUKTURA I TOK ČASA

1. korak: Uvod u rad na rešavanju problema


Opšti metodički podaci
• Kratak razgovor o okolini u kojoj učenici
Nastavni predmet: Svet oko nas žive, zasniva se na dosadašnjim sazna-
Nastavna tema: Gde čovek živi njima;
Nastavna jedinica: Moja okolina • Isticanje cilja današnjeg časa i njegovo
Sadržaj nastavne jedinice: zapisivanje na tabli;
• Rad na rešavanju uvodnog problema.
- Izgled mesta u kome živim
- Reke i planine u našoj okolini Moja okolina
- Odnos sela i grada • Da li je selo ili grad,
• Zašto je grad,
Operativni zadaci časa • Gde je sagrađen,
• Odnos između sela i grada.
• obrazovni:
- Sticanje znanja o okolini
- Upoznavanje sa rekama i planinama 2. korak: Formiranje grupe za samostalni rad
okoline
- Sticanje znanja o odnosu između sela i • Grupe su heterogene - neujednačene, for-
grada mirane po kriterijumu "blizina sedenja"
• vaspitni: • Davanje uputstava za rad grupa
- Razvijanje odgovornosti za zaštitu i
očuvanje okoline u kojoj živimo I grupa: Problemska situacija
- Razvijanje ljubavi prema svom mestu i
okolini Objasnite zadatak:
• funkcionalni:
- Razvijanje pažnje, zaključivanja i MOJE NASELJE JE GRAD. ZAŠTO SE
uopštavanja ONO SMATRA GRADOM?
81
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
Olgica Stojaković

____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________

II grupa. Postavljeni problem IV grupa: Postavljeni problem

MOJ GRAD IMA REKE SELU TREBA GRAD ( objasni )


____________________________________
(Napiši sve što znaš o njima: kako se zovu, ____________________________________
da li na njima ima mostova, biljke i životinje ____________________________________
koje žive u njima, koristi od njih, lepota ____________________________________
prirode i parkovi). ____________________________________
____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________

III grupa: Postavljeni problem * Podsticati rad grupa na saradnju i veće


angažovanje na rešavanju problema. Po
NAJBLIŽA PLANINA U TVOJOJ potrebi pomagati kraćim sugestijama.
OKOLINI
V grupa: Postavljeni problem
(Napiši sve što znaš o planini, kako se zove,
gde se nalazi, biljke i životinje na planini). GRADU TREBA SELO ( objasni )

____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ___________________________________
82
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
Problemska nastava

4. korak: Izveštavanje grupa IV - SELU TREBA GRAD

Predstavnici grupa čitaju šta su napisali, a - srednje škole i fakulteti


nastavnik zapisuje na tabli ono što je naj- - bolnice i kulturne ustanove
važnije. Posebno se zapisuje rezime izveštaja - ljudi sa sela rade u fabrikama i pro-
svake grupe. Mogući zapis može ovako iz- davnicama
gledati: - prodaja proizvoda sa sela

MOJA OKOLINA
V - GRADU TREBA SELO
I - MOJE NASELJE JE GRAD
Selo proizvodi:
Moje naselje ima:
- mnogo škola, fakulteta, bolnica, fabrika - meso i proizvode od mesa
- bioskopa, pozorišta, biblioteka, muzeja, - mleko i mlečne proizvode
galerija - jaja
- visokih zgrada, parkova, širokih ulica i - povrće
bulevara - voće
- tržnih centara, prodavnica, pijaca, butika, - žitarice
robnih kuća - industrijske biljke
- železničke stanice, autobiske stanice i
aerodrom 5. korak: Analiza toka rada na rešavanju
problemskih zadataka i ocena rada grupa
II - MOJ GRAD IMA REKE
Nastavnik i učenici analiziraju rad, a zatim
- Sava i Dunav učenici biraju grupu koja je najbolje rešila
- na njima ima više mostova zadatak, tj. koja je bila najuspešnija.
- sport i rekreacija na rekama
- plovimo po njima 6. korak: Uopštavanje rezultata i sinteza
- ribolov znanja

III - NAJBLIŽA PLANINA U TVOJOJ Ukratko ponoviti o okolini i naselju u kome


OKOLINI učenici žive i o odnosu između sela i grada.
- Avala
- biljke i životinje Avale 7. korak: Zadavanje domaćeg zadatka
- boravak u prirodi
- sport i rekreacija Napiši nešto o svom gradu zašta misliš da je
- kulturno istorijski spomenik važno.

83
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
Olgica Stojaković

PRILOG BROJ 2 - Slobodno iskazivanje i rešavanje jedno-


stavnih problem - situacija.
Primena organizacije časa utvrđivanja gra-
diva u drugom razredu primenom problem- Oblici rada: frontalni i grupni
skog modela nastavnog rada Nastavne metode: razgovor, usmeno izla-
ganje, pisani radovi
VODA - USLOV ZA ŽIVOT Nastavna sredstva: udžbenik "Svet oko
nas", nastavni listići
Osnovni podaci: Nastavni objekti: učionica
Naziv škole:
Datum održavanja časa:
Čas po redu: STRUKTURA I TOK ČASA
Razred i odeljenje:
1. korak: Uvod na rešavanju problema
Opšti metodički podaci ( frontalni rad )

Nastavni predmet: Svet oko nas a. Kraće obnavljanje prethodno naučenog


Nastavna tema: Neživa priroda - voda, gradiva
vazduh, zemljište b. Rad na rešavanju uvodnog problema -
Nastavna jedinica: Voda - uslov za život razgovor
Sadržaj nastavne jedinice:
a. Obnoviti prethodno naučeno gradivo o
- Bez vode nema života na planeti vodi pomoću pitanja i odgovora:
- Značaj vode
- Kruženje vode u prirodi - Kome je sve neophodna voda?

Za život svih živih bića - biljaka, životinja i


Operativni zadaci časa ljudi.

• Obrazovni: - Proširivanje i sticanje novih - Zašta je sve ljudima potrebna voda?


znanja o vodi
- Proširivanje znanja o vodenoj pari i Za piće, za održavanje higijene, za navod-
kruženju vode u njavanje, za biljke i životinje koje čovek gaji.
prirodi
• Vaspitni: - Kako vodu uzimaju biljke?
- Razvijanje odgovornosti za zaštitu i
očuvanje voda Pomoću korena, preko stabla do listova.
- Razvijanje ljubavi prema prirodi
• Funkcionalni: - Kako vodu uzimaju životinje?
- Osposobljavanje učenika za bolje razu-
mevanje i primenu stečenih znanja Jedu biljke u kojima se nalazi voda, piju sa
- Razvijanje mišljenja i zaključivanja potoka, reka, jezera i iz bara.
- Razvijanje istraživačkih aktivnosti uče-
nika - Šta se dešava sa vodom kada je zagrevamo?
84
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
Problemska nastava

Isparava i pretvara se u vodenu paru. 3. korak: Rad grupa na rešavanju problema.


Podela listića grupama na kojima su ispisane
- Kuda odlazi vodena para? situacije i postavljeni problemi. Svaka grupa
ima poseban zadatak.
U visinu.
Samostalni rad grupa
- Zašto vodena para odlazi u visinu?
I - grupa:
Zato što je lakša od vazduha.
Baka kuva čaj. Na poklopcu se stvaraju
- Šta se dešava sa vodom na zemlji posle kapljice vode. Odakle voda na poklopcu?
kiše? (Objasnite)

Jedan deo odlazi u zemlju, jedan deo ispa- ____________________________________


rava i odlazi u visinu. ____________________________________
____________________________________
- Kada kapi kiše padaju iz oblaka? ____________________________________
____________________________________
Kada se sitne kapi zgusnu, udruže i postanu ____________________________________
teže. ____________________________________
____________________________________
b) Problemska situacija ____________________________________
____________________________________
Zamislimo: Voda ne isparava ____________________________________
____________________________________
Putem razgovora sa učenicima, nastavnik će
početi rešavanje problemske situacije sa II- grupa:
ciljem uvođenja učenika u razmišljanje.
Padala je kiša. Stvorile su se barice na livadi.
- Da li bi bilo oblaka? Kada je kiša prestala barice su nestale. Kuda
- Kako bi tada padala kiša? je voda nestala i kako? (Objasnite)
- Da li bi se sušila odeća kada je operemo?
____________________________________
2. korak. Formiranje grupa za samostalni rad ____________________________________
____________________________________
a) Formiranje pet heterogenih grupa ____________________________________
b) Napraviti razmeštaj u prostoru ____________________________________
____________________________________
a) Formirati pet heterogenih grupa. Učenici ____________________________________
svake grupe će odrediti vođu, tj. izvestioca. ____________________________________
Svi u grupi bi trebalo da sarađuju kako bi što ____________________________________
bolje uradili svoje zadatke. ____________________________________
____________________________________
b) Izvršiti razmeštaj klupa u učionici. ____________________________________
85
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
Olgica Stojaković

III - grupa: V - grupa:

Mama je oprala dva peškira. Jedan je okačila


na terasi, a drugi je ostao u kupatilu. Koji se Kada je hladno vreme, obično zimi, vodena
peškir brže osušio? Zašto? (Objasnite) para u oblacima se zgusne i smrzne. Od
smrznutih kapljica stvaraju se snežne pahu-
____________________________________ ljice različitih oblika i dimenzija.Šta se dalje
____________________________________ dešava? (Objasnite)
____________________________________
____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________
IV - grupa: ____________________________________
____________________________________
Kupaš se u kupatilu. Topla voda isparava. ____________________________________
Sitne kapi vodene pare dodiruju pločice na
zidu, ogledalo i druge predmete. Pošto su
predmeti u kupatilu hladni, posle izvesnog 4. korak: Izveštavanje vođa grupa
vremena, kapi se, kao u oblaku sjedinjuju.
Šta ste zapazili? (Objasnite)
Dok predstavnik jedne grupe izveštava, ostali
____________________________________ učenici slušaju, prate i postavljaju pitanja.
____________________________________ Ako se dogodi da neka od grupa ne može da
____________________________________ odgovori na neko od postavljenih pitanja,
____________________________________ odgovor će dati učenik iz bilo koje grupe.
____________________________________ Pošto je ovo utvrđivanje gradiva i ovo su već
____________________________________ učili, ni jedan problem ne bi trebalo da ostane
____________________________________ bez rešenja.
____________________________________
____________________________________
____________________________________ 5. korak: Zadavanje domaćeg zadatka
____________________________________
____________________________________
____________________________________ Smislite i napišite pruču "Doživljaji jedne
____________________________________ pahuljice".
____________

86
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
Problemska nastava

PRILOG BROJ 3 Oblici rada: frontalni, grupni i individualni


Nastavne metode: razgovor pisani radovi
Primena organizacije časa obrade gradiva u Nastavna sredstva: nastavni listići, materijal
četvrtom razredu primenom problemskog za izvođenje ogleda (plastični lenjir, vunena
modela nastavnog rada. krpa, staklena šipka, sitni komadići stiropora,
komadići papira, drveni štapić, staklene
Osnovni podaci: kuglice, krzno, pečatni vosak, loptice za stoni
tenis )
Naziv škole: Nastavni objekti: učionica
Datum održavanja časa:
Čas po redu: STRUKTURA I TOK ČASA
Razred i odeljenje:
1. korak: Uvod u rad na rešavanju problema
Opšti metodički podaci
b. Kratak razgovor o električnim pojavama;
Nastavni predmet: Poznavanje prirode c. Ispričati priču "Mačka ima munju i
Nastavna tema: Elektricitet grom"
Nastavna jedinica: Kako je otkriven d. Isticanje cilja današnjeg časa i njegovo
elektricitet zapisivanje na tabli
Sadržaj nastavne jedinice: e. Kratko nastavnikovo izlaganje na temu -
- Naelektrisanje dodirom i trenjem - Kako je otkriven elektricitet
- Stvaranje elektriciteta dodirom i trenjem
- Primena elektriciteta 2. korak: formiranje grupa za samostalni rad

Operativni zadaci časa: a. Grupe su heterogene - neujednačene


• obrazovni: b. Davanje uputstava za rad grupa
- Usvajanje znanja o elektricitetu
- Upoznavanje elementarnih naučnih poj- 3. korak: Rad grupa na rešavanju problema
mova iz prirodnih nauka
- Sticanje znanja, umenja i veština a. Podela listića za rad u grupama
• vaspitni: b. Samostalni rad grupa
- Razvijanje odgovornog odnosa učenika
prema sebi i svetu koji ga okružuje I grupa: Problemska situacija (zadatak)
- Osposobljavanje učenika za primenu
znanja o elektricitetu Protrljaj plastični lenjir u jednom pravcu
• funkcionalni: vunenom krpom i prinesi ga sitno iseckanim
- Podsticanje prirodne radoznalosti, dečjih komadićima papira. Posmatraj šta se dešava i
interesovanja, pitanja, ideja i odgovora u vezi svoja zapažanja zapiši.
sa pojavama u okruženju
- Razvijanje istraživačkih aktivnosti ____________________________________
- Rešavanje jednostavnih problem – ____________________________________
situacija ____________________________________
- Primena znanja o elektricitetu u odgo- ____________________________________
varajućim životnim situacijama ____________________________________
87
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
Olgica Stojaković

____________________________________ loptice jednu drugoj. Posmatraj šta se dešava


____________________________________ i svoja zapažanja zapiši.
____________________________________ ____________________________________
____________________________________
II grupa: Postavljeni problem ____________________________________
____________________________________
Protrljaj u jednom pravcu staklenu šipku ____________________________________
vunenom tkaninom i prinesi je sitnim ____________________________________
komadićima stiropora. Šta se dešava? Zapiši ____________________________________
svoja zapažanja. ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________
____________________________________ V grupa: Postavljeni problem
____________________________________
____________________________________ Okači lopticu za stoni tenis o tanak konac.
____________________________________ Protrljaj , naelektriši u jednom pravcu pečatni
____________________________________ vosak vunenom tkaninom. Prinesi ga loptici.
____________________________________ Posmatraj šta se dešava. Zapiši svoja zapa-
žanja.
III grupa: Problemska situacija ____________________________________
____________________________________
Protrljaj drveni štapić u jednom pravcu i ____________________________________
prinesi ga komadićima stiropora. Šta se ____________________________________
dešava? Zapiši svoja zapažanja. ____________________________________
____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ ____________________________________
____________________________________ __________________________________
____________________________________
____________________________________ 4. kotak: Izveštavanje predstavnika grupa
____________________________________
____________________________________ Dok predstavnik jedne grupe izveštava, ostali
____________________________________ učenici pažljivo slušaju, prate, a na kraju
____________________________________ postavljaju pitanja.
____________________________________
5. korak: Zadavanje domaćeg zadatka
IV grupa: Postavljeni problem
Nacrtati sliku iz udžbenika na strani broj 47 -
Imaš pred sobom dve staklene kuglice, po- privlačenje pozitivnog i negativnog elek-
vezane debljim koncem i postavljene na dva triciteta.
stalka od žice. Protrljaj samo u jednom
pravcu obe staklene kuglice krznom. Približi
88
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.
Problemska nastava

PROBLEM TEACHING

Abstract: This paper analyzes didactic features and value of problem teaching
application. Practical examples of problem teaching application are given.

Key words: problem teaching

89
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 3-4/2005.