You are on page 1of 25

PACIFIK 1.

PESME MARINE
"...vetar i talasi, oblesak sunca u plavom mora, znaju, da u glas
zapevaju."

Autor: Milo{ Bjeli}


(Svaka pesma treba da ima kakvu tajnu - Malarme)

*************************************
MORNARI SNOVA
(Zbirka pesama o moru)
*************************************
PEVANJE PRVO
(Re~i; Tragovi na pesku; Okean; Svemir se u okeanu ogleda; Zvezda severnjaca; Devojka kraj
mora; Potopljeni grad; Ribe)

*RE^I*
Re~i se
lome u stenju
u vrta~ama
tope se
nesuvisle
u {umoru
vode po pesku
utapaju
u sinjem moru.

Dobacujem ih vetru
dovikujem ih buri.

Ili ih {apu}em
uzalud
u penu talasa.

*TRAGOVI NA PESKU*

Pena talasa
bri{e
tragove stopala
na pesku pla`e.

Moji se jo{ tu vide


a njenih
odavno nema vi{e.
*SVEMIR SE U OKEANU OGLEDA*

Svemir se u okeanu
ogleda
iskri
u blesku talasa
u zvuku.

U no}i
pod grozdovima zvezda
tek samo treba
pru`iti ruku.

*ZVEZDA SEVERNJA^A*
Zvezda severnja~a
treperi
u oku mornara
`udnog luci.

Ili ga pogled vara?


Mo`da je to
samo Venus
zornja~a nepostojna
koja ga
poput sirene
zove.
U tlapnju
pretapa snove?
*OKEAN*

U no}i
kad zvezde otslikava
kad {umi talasima iz tmine
okean
iz davnine
donosi {apat riba.

A {koljke na pesku pla`e


kao da bruje
muzikom sfera.

Kao da ne{to ka`u.


*DEVOJKA POKRAJ MORA*

Devojka pokraj mora


sama
nose je koraci laki
dok vetar
sa pu~ine
mrsi joj kosu
poput zaljubljenika.

Kao da lebdi ona


stazom
no{ena maestralom
iznad litice
iz talas izronile.

Kako da izbri{em
se}anje
na tih slika:
njen laki korak
iskru iz njenog oka
obrise njenog lika?

*POTOPLJENI GRAD*

Iz barke
nenadno
uronih pogled
ugledah
potopljeni grad.

Podigoh vesla
i pustih
da tiho klize po vodi.

Preko negda{njih vrtova


zidina ku}a
plo~nicima bez koraka.
*

*RIBE*

^ute ribe u okeanu


nemo plivaju
u dubini.

Kao da kriju
neku tajnu
u plavoj tmini.

*
* *
PEVANJE DRUGO
(Svi smo mornari; Poruka; Zaplovio sam jedrenjakom;
Spomenik; Razbijena barka; Galebovi; Ribari; Tela u vodi;
Apokalipsis; Pesak; Talasi; Svima, svima)

*SVI SMO MORNARI*


(Posve}ena pesniku Branku Miljkovi}u)

Svi smo mornari na{ih `ivota


no{eni talasima sudbina
u potrazi za morem ti{ine
a ~esto
izgubljeni u buri.

Mornari na{ih snova


u potrazi
za nekom lukom
za nekim osvetljenim prozorom
ljubavi nedo`ivljenoj
ili tek
za nekim o~ima
trenutnim pogledom
pre`ivelom u se}anju.

I svi smo tro{no sazdani


a ipak voljni
da zaplivamo uz struju
nejaki
da prkosimo mo}nim
slabi}i
da izazivamo silu
crvi nebeski
da napadnemo a`daju
svemira
golim rukama.

Su`nji
da zapevamo o slobodi.
*PORUKA*

Pesni~e
da bi pevao o moru
ne mora{ biti mornar
dosta je
otisnuti se na pu~inu.

Stihovi
koje ne nosi vetar
ne razbijaju ih talasi
nisu iz pesme o moru.

*ZAPLOVIO SAM JEDRENJAKOM*

Zaplovio sam jedrenjakom


po nekom
izgubljenom moru
u tminu obavijen
slu{ao
{umor vetra
u razapetom jedru.

More je bilo sivo


Nebo bez zvezda
nikoga
da mi poka`e put.

Pred zoru tek


razaznah pesmu
nevidljive Sirene
u talas
odevene.
*UTOPLJENI MORNARI*

Kraj staze
lenger
u pesak ukopan
plo~a bez imena
i kiparisi na stra`i.

Grobi{te neznanih mornara


utopljenih
u buri nespomnoj
za koje
neznane o~i pla~u.

Devojko
dok {eta{
stazom kraj mora
uberi
rukovet cve}a za njih.
*RAZBIJENA BARKA*
U pustoj uvali
ka otvorenom moru
pronadjoh
razbijenu barku.

Katarka slomljena
bez krme
a na palubi okna kabine
poput o~iju
utopljenika.

I videh njihove poglede


u`asom ispunjene
dok bura
bokove barke lomi
voda prodire.

Za~uh njihove krike.

Da su ve} znali
o potopljenoj barci
da li bi ikad
zaplovili po moru?
*GALEB*

Krik galeba u visini


dok ra{irenih krila
na vetru se ni{e
i pu{ta zamah
da ga nosi.

Pokadkad
u nebo se zaleti
a zatim ka talasima
suncem okupanim
krila ustremi.

Dodirne penu belu


koja ga mami.

U kljunu
srebrna riba
u gr~u
se zakoprca.

Pa ipak
galebov krik u visini
i riba nema
srebrna
vetar i talasi
oblesak sunca
u plavom mora
znaju
da u glas zapevaju.
*
* *

*RIBARI*

Ustaju bunovni
ribari
u zoru ranu
barke
po pesku pla`e
vuku tihano
da decu ne probude.

I dok sa obale
`ene ih pogledom prate
veslaju po talasima
svoje mre`e {ire
s pogledom u dubinu.

A zatim
dok na dnu barke
ribe se koprcaju
najstariji
ve} mutnim okom
ogleda pu~inu
za predznak bure.

*
*TELA U VODI*

Pod spletom
blistavih zvezda
u no}i
bez mese~ine
uplivavamo
u fosforescentno more.

Svetlucaju
planktoni okolo
dok talasi
miluju
golu nam put.

Nazirem kako joj


s grudi
slana se voda sliva.

Plivamo kao praljudi


slobodni i sami
a ipak
u osami
zazebemo u tmini.

Morski pas vreba u dubini


*APOKALIPSIS*

Sa brega pe{}anog
zagrljeni
gledamo kako sunce
u okean se utapa.

Vatreno crveno
sjaje se
oblaci na horizontu.

Dok kao u`areni bakar


ogromna
sun~eva lopta
stapa se
sa ultramarinom daljine
strepimo
da ne utone
zauvek u tminu no}i.

Apokalipsis.

Ali mi dvoje tu smo


jo{ uvek
sad tamom obvijeni.

Pla{tom zvezdanog neba


pokriveni.

*ZVEZDANI PESAK*

Ka`u da svemir ima


zvezdanih jata
brojnijih
od zrna
peska na pla`i.

Uzeh ih pregr{t
a onda
pustih
da vetar raznosi
zvezdanu pra{inu.
*TALASI*

Uz stenu
nad vrta~om
peni nado{lo more
kao da bi do mene
ka vrhu litice stremi.

Zov iz dubine.

Nadolaze
jedni za drugim
talasi
nabujani i zapenjeni
a zatim
tihi, tihani
{ume po steni.

*
*SVIMA, SVIMA* (O~ajna pesma)

I tebi i njoj
i svima
svima.

Davaj
help, urgente, hilfe
spasavaj!

Pod hitno
na svim jezicima
prevodim
u ovu o~ajnu pesmu
nemu{ti jezik riba
blesak biserne {koljke
krimson korala
srebro bisera
skrletno morske zvezde.

O~aj
u budnom oku
mornara.

Odsvuda.

Sa ostrva u okeanu
sa broda belog na pu~ini
sa spruda pe{~anog
sa stenja visokog
gde galebovi se gnezde.
Poruku
no{enu talasima
prepevavam:
kad zagadimo more
ni du{e na{e ne}e
ostati ~iste.

*
* *
***************************************
PEVANJE TRE]E
(Atlantida; Pijani mornari; Ratna ladja; Morska
zvezda; Andromeda; Zamkovi na pesku; Mladi
pomorac; Aves nocturnas)
****************************************

*ATLANTIDA*
(Posve}ena ~ileanskom pesniku Vicenete Huidobro)

Da, postojala je
Atlantida
i posle nestala
u dubinu okeana.

A njen je
sad zaboravljeni pesnik
poverio
svoju poslednju pesmu
talasima.

Oslu{nimo je
dok se jo{ uvek
{umor
njenih stihova
utapa
u penu talasa
razbijenih na steni.

*
*PIJANI MORNARI*

Brodovi ih raznose
po morima
po okeanu bludnje
dok pogledom
obalu tra`e
a snove
utapaju u vinu.

Sanjaju
o nekoj luci nevidnoj
o nekom
osvetljenom prozoru
tamo gde
skrivena iza zavese
~eka neznanka.

Utapaju te snove
u prvoj kr~mi u luci
u prvom kupleraju
ili u kakvoj tu~i
pesnicom ih razbijaju.

Pijani mornari
u praskozorju
lutaju
po pustim ulicama lu~kog grada.

*
* *
*RATNA LA\A* (Posve}ena pesniku Bo`i Timotijevi}u*)

Plove nemu{ti
sivo obojeni
~eli~ne nemani
ko hladne senke koje
sudbinu nam kroje.

Evo je opet
na horizontu
ratna ladja
sa topovima i raketama
uperenim na obalu.

Preti
nemu{ta ladja
kupa~ima na pla`i
ribarima u barkama
deci {to igraju na obali.

Ljubavnicima
spava~ima i pesnicima
razbija snove
mrsi stihove
a muziku
zaglu{uje mar{evima.

*MORSKA ZVEZDA*

Devojka
u talas zaroni
za {koljkama.

Sa skrletnom
morskom zvezdom
u ruci isplivava.

Ali vidi na suncu


skrletne boje se gube
krakovi zvezde venu.
Kako je bila lepa tamo u dubini!
*ANDROMEDA*

Jednom u barci sam


u mrkloj no}i
bez mese~ine
ugledah Andromedu.

I videh
milijarde
treptavih njenih zvezda
spletenih
u sazve`dja nespoznajna.

Naslutih planete
nedose`ne
okeane bezimene
sumrake crvenih sunaca
gde tonu u talasima
neznanih mora.

Pomislih za tren
misao luda
{to ve}
u magnovenju bledi:
mo`da tamo
na Andromedi
u jednoj barci
po moru bezimenom
neko
sanja o Mle~nom putu
oslonjen na katarku?

Sve pusti san.

A ipak
prelepo
sa zebnjom
snevati o Andromedi
u no}i bez mese~ine
pevati o njoj.

Pomislih
dobro je
{to postoji Andromeda
kao {to postoje
sestre.

I ljubavnice.

*ZAMKOVI NA PESKU*

Zamkovi na pesku
pod rukom de~ijom
se di`u.

Kule stra`are
ve} bdiju
da zamak
talasi ne razbiju.

*
*MLADI RIBAR*

Mladi ribar
odrastao kraj mora
na suncu i vetru
oplanuo
verao litice obalne
u plavu dubinu
za {koljkama ronio.

Svoje mre`e je jutrom


razapinjao
a posle ulov svoj
sa dna barke
kraj mola nudio.

Na istom molu tom


nude}i ulov
srebrni
osmehom osun~anim
lepotu devojku osvojio.

Sve dok mu
bogati turista
devojku voljenu
ne odmami
daleko od mora
u grad bezimeni.

Ne roni vi{e
ribar mladi
niti se
s litice nad morem
nadnosi.

Na licu
od sunca spr`enog
osmeh se zatro.

Jednog je jutra
mladi ribar
na moru bezvetrenom
pod belim jedrima
splasnulim
vesla ostavio
ruku u pesnicu
i pogled svoj
tamo ka gradu du{manu
ustremio.

Iz grudima mu
krik
`udnje za osvetom
se otr`e.

Pu~ino
daj mi {irinu
buro zamah snage
mese~e
plimu nezaustavnu.

Kidaj im `ice
bu{i gume
na automobilima
neka ih zagu{i
zadah benzina
smrad
kanalizacije
koji u more
sipaju.

Ustani ribaru
mornaru
na pobunu!

Uzmimo brodove
kidajmo lance
su`njima
lomimo tezore bankama!

Al vetar izvetri
bura talas ne pokrenu
jedra ne podi`e
tek galebovi
bez{umno
nad njima krstare.
A na dnu barke }ute ribe
u mre`i ulovljene.

*
*AVES NOCTURNAS*

Ptice no}i
{to izle}u iz tmine
iscrtavaju se
iz iskri~ave beline
kreste talasa
koji u nevid {umori.

A posle u more mraka utonu.


*
* *

*Slovo uz pesmu posve}enu Bo`i Timotijevi}u.


U jednom od svojih poslednjih pisama pred svoju preuranjenu smrt, naslovljenom 'Dragom
Du{ku' (Du{anu Puva~i}u, uredniku elektronskog casopisa 'Kritika etc.' od 20 juna 2000)
srpski pesnik Bo`idar Timotijevi}, moj dugogodi{nji prijatelj iz mladosti, napisao je proro~ke
re~i:
"Od kako je po~elo ovo silovanje ove jadne Srbije, ne mogu i ne umem ni{ta slovesno da
napi{em. ^ak mi se ponekad u~ini da i ono {to sam uop{te dosada radio i napisao, da je bilo
kao da sam ceo `ivot bacio u vetar... A kada ~ovek jo{ shvati kolika je ni{tica u odnosu na
jednu malu nagaznu minu (atomsku bombu i ne pomi{ljam da uporedjujem!), onda izgleda da
su zlo i djavo ve} uveliko naselili ceo svet".
To je bilo napisano u vezi NATO bombardovanja Srbije... Poezija i bombe. Stihovi ba~eni u
oluju. Bo`a Timotijevi} je instinktom pesnika saznao da se radi, kako je zaklju~io u pismu:
"... o sudbini ne samo ove zemlje i naroda ve} zasigurno i sveg sutra{njeg sveta.

NAPOMENA: Od istog autora nalazi se na SCRIBD-u i roman “U}{e” (Videti pod


“SCRIBD Roman o Beogradu”.