PACIFIK 1.

PESME MARINE "...vetar i talasi, oblesak sunca u plavom mora, znaju, da u glas zapevaju."
Autor: Milo{ Bjeli}
(Svaka pesma treba da ima kakvu tajnu - Malarme)

*************************************

MORNARI SNOVA
(Zbirka pesama o moru)

*************************************

PEVANJE PRVO

(Re~i; Tragovi na pesku; Okean; Svemir se u okeanu ogleda; Zvezda severnjaca; Devojka kraj mora; Potopljeni grad; Ribe)

*RE^I*
Re~i se lome u stenju u vrta~ama tope se nesuvisle u {umoru vode po pesku utapaju u sinjem moru. Dobacujem ih vetru dovikujem ih buri. Ili ih {apu}em uzalud u penu talasa.

*TRAGOVI NA PESKU*
Pena talasa bri{e tragove stopala na pesku pla`e. Moji se jo{ tu vide a njenih odavno nema vi{e.

*SVEMIR SE U OKEANU OGLEDA*
Svemir se u okeanu ogleda iskri u blesku talasa u zvuku. U no}i pod grozdovima zvezda tek samo treba pru`iti ruku.

*ZVEZDA SEVERNJA^A*
Zvezda severnja~a treperi u oku mornara `udnog luci. Ili ga pogled vara? Mo`da je to samo Venus zornja~a nepostojna koja ga poput sirene zove. U tlapnju pretapa snove?

*OKEAN*
U no}i kad zvezde otslikava kad {umi talasima iz tmine okean iz davnine donosi {apat riba.

A {koljke na pesku pla`e kao da bruje muzikom sfera. Kao da ne{to ka`u.

*DEVOJKA POKRAJ MORA*
Devojka pokraj mora sama nose je koraci laki dok vetar sa pu~ine mrsi joj kosu poput zaljubljenika. Kao da lebdi ona stazom no{ena maestralom iznad litice iz talas izronile. Kako da izbri{em se}anje na tih slika: njen laki korak iskru iz njenog oka obrise njenog lika?

*POTOPLJENI GRAD*
Iz barke nenadno uronih pogled ugledah potopljeni grad. Podigoh vesla i pustih da tiho klize po vodi. Preko negda{njih vrtova zidina ku}a plo~nicima bez koraka.

*
*RIBE*
^ute ribe u okeanu nemo plivaju u dubini. Kao da kriju neku tajnu u plavoj tmini.

*
* *

PEVANJE DRUGO (Svi smo mornari; Poruka; Zaplovio sam jedrenjakom;

Spomenik; Razbijena barka; Galebovi; Ribari; Tela u vodi; Apokalipsis; Pesak; Talasi; Svima, svima)

*SVI SMO MORNARI* (Posve}ena pesniku Branku Miljkovi}u)
Svi smo mornari na{ih `ivota no{eni talasima sudbina u potrazi za morem ti{ine a ~esto izgubljeni u buri. Mornari na{ih snova u potrazi za nekom lukom za nekim osvetljenim prozorom ljubavi nedo`ivljenoj ili tek za nekim o~ima trenutnim pogledom pre`ivelom u se}anju. I svi smo tro{no sazdani a ipak voljni da zaplivamo uz struju nejaki da prkosimo mo}nim slabi}i da izazivamo silu crvi nebeski da napadnemo a`daju svemira golim rukama. Su`nji da zapevamo o slobodi.

*PORUKA*
Pesni~e da bi pevao o moru ne mora{ biti mornar dosta je otisnuti se na pu~inu. Stihovi koje ne nosi vetar ne razbijaju ih talasi nisu iz pesme o moru.

*ZAPLOVIO SAM JEDRENJAKOM*
Zaplovio sam jedrenjakom po nekom izgubljenom moru u tminu obavijen slu{ao {umor vetra u razapetom jedru. More je bilo sivo Nebo bez zvezda nikoga da mi poka`e put. Pred zoru tek razaznah pesmu nevidljive Sirene u talas odevene.

*UTOPLJENI MORNARI*
Kraj staze lenger u pesak ukopan plo~a bez imena i kiparisi na stra`i. Grobi{te neznanih mornara utopljenih u buri nespomnoj za koje neznane o~i pla~u.

Devojko dok {eta{ stazom kraj mora uberi rukovet cve}a za njih.

*RAZBIJENA BARKA*
U pustoj uvali ka otvorenom moru pronadjoh razbijenu barku. Katarka slomljena bez krme a na palubi okna kabine poput o~iju utopljenika. I videh njihove poglede u`asom ispunjene dok bura bokove barke lomi voda prodire. Za~uh njihove krike. Da su ve} znali o potopljenoj barci da li bi ikad zaplovili po moru?

*GALEB*
Krik galeba u visini dok ra{irenih krila na vetru se ni{e i pu{ta zamah da ga nosi. Pokadkad u nebo se zaleti a zatim ka talasima suncem okupanim krila ustremi. Dodirne penu belu koja ga mami. U kljunu srebrna riba u gr~u se zakoprca. Pa ipak galebov krik u visini i riba nema srebrna vetar i talasi oblesak sunca u plavom mora znaju da u glas zapevaju.

* *RIBARI*
Ustaju bunovni ribari u zoru ranu barke po pesku pla`e vuku tihano da decu ne probude. I dok sa obale `ene ih pogledom prate veslaju po talasima svoje mre`e {ire s pogledom u dubinu. A zatim dok na dnu barke ribe se koprcaju najstariji ve} mutnim okom ogleda pu~inu za predznak bure.

*

*

*

*TELA U VODI*
Pod spletom blistavih zvezda u no}i bez mese~ine uplivavamo u fosforescentno more. Svetlucaju planktoni okolo dok talasi miluju golu nam put. Nazirem kako joj s grudi slana se voda sliva. Plivamo kao praljudi slobodni i sami a ipak u osami zazebemo u tmini. Morski pas vreba u dubini

*APOKALIPSIS*
Sa brega pe{}anog zagrljeni gledamo kako sunce u okean se utapa. Vatreno crveno sjaje se oblaci na horizontu. Dok kao u`areni bakar ogromna sun~eva lopta stapa se sa ultramarinom daljine strepimo da ne utone zauvek u tminu no}i. Apokalipsis. Ali mi dvoje tu smo jo{ uvek sad tamom obvijeni. Pla{tom zvezdanog neba pokriveni.

*ZVEZDANI PESAK*
Ka`u da svemir ima zvezdanih jata brojnijih od zrna peska na pla`i. Uzeh ih pregr{t a onda pustih da vetar raznosi zvezdanu pra{inu.

*TALASI*
Uz stenu nad vrta~om peni nado{lo more kao da bi do mene ka vrhu litice stremi. Zov iz dubine. Nadolaze jedni za drugim talasi nabujani i zapenjeni a zatim tihi, tihani {ume po steni.

*

*SVIMA, SVIMA* (O~ajna pesma)
I tebi i njoj i svima svima. Davaj help, urgente, hilfe spasavaj! Pod hitno na svim jezicima prevodim u ovu o~ajnu pesmu nemu{ti jezik riba blesak biserne {koljke krimson korala srebro bisera skrletno morske zvezde. O~aj u budnom oku mornara. Odsvuda. Sa ostrva u okeanu sa broda belog na pu~ini sa spruda pe{~anog sa stenja visokog gde galebovi se gnezde. Poruku no{enu talasima prepevavam: kad zagadimo more ni du{e na{e ne}e ostati ~iste.

*

* *

*************************************** PEVANJE TRE]E
(Atlantida; Pijani mornari; Ratna ladja; Morska zvezda; Andromeda; Zamkovi na pesku; Mladi pomorac; Aves nocturnas)

**************************************** *ATLANTIDA* (Posve}ena ~ileanskom pesniku Vicenete Huidobro)
Da, postojala je Atlantida i posle nestala u dubinu okeana. A njen je sad zaboravljeni pesnik poverio svoju poslednju pesmu talasima. Oslu{nimo je dok se jo{ uvek {umor njenih stihova utapa u penu talasa razbijenih na steni.

*

*PIJANI MORNARI*
Brodovi ih raznose po morima po okeanu bludnje dok pogledom obalu tra`e a snove utapaju u vinu. Sanjaju o nekoj luci nevidnoj o nekom osvetljenom prozoru tamo gde skrivena iza zavese ~eka neznanka. Utapaju te snove u prvoj kr~mi u luci u prvom kupleraju ili u kakvoj tu~i pesnicom ih razbijaju. Pijani mornari u praskozorju lutaju po pustim ulicama lu~kog grada.

* * *

*RATNA LA\A* (Posve}ena pesniku Bo`i Timotijevi}u*)
Plove nemu{ti sivo obojeni ~eli~ne nemani ko hladne senke koje sudbinu nam kroje. Evo je opet na horizontu ratna ladja sa topovima i raketama uperenim na obalu. Preti nemu{ta ladja kupa~ima na pla`i ribarima u barkama deci {to igraju na obali. Ljubavnicima spava~ima i pesnicima razbija snove mrsi stihove a muziku zaglu{uje mar{evima.

*MORSKA ZVEZDA*
Devojka u talas zaroni za {koljkama. Sa skrletnom morskom zvezdom u ruci isplivava. Ali vidi na suncu skrletne boje se gube krakovi zvezde venu. Kako je bila lepa tamo u dubini!

*ANDROMEDA*
Jednom u barci sam u mrkloj no}i bez mese~ine ugledah Andromedu. I videh milijarde treptavih njenih zvezda spletenih u sazve`dja nespoznajna. Naslutih planete nedose`ne okeane bezimene sumrake crvenih sunaca gde tonu u talasima neznanih mora. Pomislih za tren misao luda {to ve} u magnovenju bledi: mo`da tamo na Andromedi u jednoj barci

po moru bezimenom neko sanja o Mle~nom putu oslonjen na katarku? Sve pusti san. A ipak prelepo sa zebnjom snevati o Andromedi u no}i bez mese~ine pevati o njoj. Pomislih dobro je {to postoji Andromeda kao {to postoje sestre. I ljubavnice.

*ZAMKOVI NA PESKU*
Zamkovi na pesku pod rukom de~ijom se di`u. Kule stra`are ve} bdiju da zamak talasi ne razbiju.

*

*MLADI RIBAR* Mladi ribar odrastao kraj mora na suncu i vetru oplanuo verao litice obalne u plavu dubinu za {koljkama ronio. Svoje mre`e je jutrom razapinjao a posle ulov svoj sa dna barke kraj mola nudio. Na istom molu tom nude}i ulov srebrni osmehom osun~anim lepotu devojku osvojio. Sve dok mu bogati turista devojku voljenu ne odmami daleko od mora u grad bezimeni. Ne roni vi{e ribar mladi niti se s litice nad morem nadnosi. Na licu od sunca spr`enog osmeh se zatro. Jednog je jutra mladi ribar na moru bezvetrenom pod belim jedrima

splasnulim vesla ostavio ruku u pesnicu i pogled svoj tamo ka gradu du{manu ustremio. Iz grudima mu krik `udnje za osvetom se otr`e. Pu~ino daj mi {irinu buro zamah snage mese~e plimu nezaustavnu. Kidaj im `ice bu{i gume na automobilima neka ih zagu{i zadah benzina smrad kanalizacije koji u more sipaju. Ustani ribaru mornaru na pobunu! Uzmimo brodove kidajmo lance su`njima lomimo tezore bankama! Al vetar izvetri bura talas ne pokrenu jedra ne podi`e tek galebovi bez{umno nad njima krstare.

A na dnu barke }ute ribe u mre`i ulovljene.

*
*AVES NOCTURNAS*
Ptice no}i {to izle}u iz tmine iscrtavaju se iz iskri~ave beline kreste talasa koji u nevid {umori. A posle u more mraka utonu.

* * *

*Slovo uz pesmu posve}enu Bo`i Timotijevi}u.

U jednom od svojih poslednjih pisama pred svoju preuranjenu smrt, naslovljenom 'Dragom Du{ku' (Du{anu Puva~i}u, uredniku elektronskog casopisa 'Kritika etc.' od 20 juna 2000) srpski pesnik Bo`idar Timotijevi}, moj dugogodi{nji prijatelj iz mladosti, napisao je proro~ke re~i: "Od kako je po~elo ovo silovanje ove jadne Srbije, ne mogu i ne umem ni{ta slovesno da napi{em. ^ak mi se ponekad u~ini da i ono {to sam uop{te dosada radio i napisao, da je bilo kao da sam ceo `ivot bacio u vetar... A kada ~ovek jo{ shvati kolika je ni{tica u odnosu na jednu malu nagaznu minu (atomsku bombu i ne pomi{ljam da uporedjujem!), onda izgleda da su zlo i djavo ve} uveliko naselili ceo svet". To je bilo napisano u vezi NATO bombardovanja Srbije... Poezija i bombe. Stihovi ba~eni u oluju. Bo`a Timotijevi} je instinktom pesnika saznao da se radi, kako je zaklju~io u pismu: "... o sudbini ne samo ove zemlje i naroda ve} zasigurno i sveg sutra{njeg sveta. NAPOMENA: Od istog autora nalazi se na SCRIBD-u i roman “U}{e” (Videti pod “SCRIBD Roman o Beogradu”.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful