You are on page 1of 15

VIENSKA KONVENCIJA ZA DIPLOMATSKI ODNOSI OD 18 APRIL 1961 GODINA ^len 1 Vo smisla na ovaa konvencija, slednive izrazi ozna~uvaat kako

{to e podolu utvrdeno. a) terminot "{ef na misija" ozna~uva lice koe dr`avata go akreditirala da deluva. b) terminot "~len na misija" gi ozna~uva {efot na misijata i ~lenovite na personalot na misijata. v) izrazot "~lenovi na personalot na misijata" gi ozna~uva ~lenovite na diplomatskiot personal, administrativniot i tehni~kiot personal i ~lenovite na uslu`niot personal na misijata. d) izrazot "~len na diplomatskiot personal" ozna~uva ~lenovi na personalot na misijata koi imaat diplomatsko svojstvo. e) izrazot "diplomatski agent" go ozna~uva {efot na misijata ili ~lenot na diplomatskiot personal na misijata. f) izrazot "~len na administrativno i tehni~kiot personal" gi ozna~uva ~lenovite na personalot na misijata koi se vraboteni vo administrativnata i tehni~kata slu`ba na misijata. g) izrazot "~len na uslu`niot personal" gi ozna~uva ~lenovite na personalot na misijata koi se vraboteni za uslu`nite dol`nosti vo misijata. h) izrazot "privaten uslu`en personal" ozna~uva lica vo privatna slu`ba kaj nekoj ~len na misijata koi ne se slu`benici {to dr`avata gi akreditirala. i) izrazot "prostorii na misijata" ja ozna~uva zgradata ili delovi od zgradata i okolnosto zemji{te, koj i da e niven sopstvenik, a se koristat za potrebite na misijata, vklu~uvaj}i ja i rezidencijata na {efot na misijata. ^len 2 Vospostavuvawe na diplomatski odnosi pome|u dr`avite i ispra}awe na postojani diplomatski misii se vr{i vrz osnova na me|usebna soglasnost. ^len 3 1. Funciite na diplomatskite misii se sostojat vo: a) pretstavuvawe na dr`avata koja akreditira kaj dr`avata kaj koja se akreditira; b) za{tita na interesite na dr`avata koja akreditira i na nejzinite dr`avjani vo dr`avata kaj koja se akreditira, a vo granicite na me| unarodnoto pravo; v) pregovarawe so Vladata na dr`avata kaj koja se akreditira; g) izvestuvawe sosite dozvoleni sretstva, za uslovite i razvojot na nastanite vo dr`avata kaj koja se akreditira i podnesuvawe izve{tai na Vladata nadr`avata koja akreditira; 2 d) unapreduvawe na prijatelskit eodnosi i razvivawe na stopanskite, kulturnite i nau~nite odnosi pome|u dr`avata koja akreditira i dr`avata kaj koja se akreditira;

2. Niedna odredba na ovaa konvencija ne mo`e da se tolkuva kako zabrana za nekoja diplomatska misija, da gi vr{i konzularnite funkcii. ^len 4 1. Dr`avata koja akreditira, treba da se uveri deka liceto koe ima namera da go akreditira, kako {ef na misija vo dr`avata kaj koja go akreditira ve}e dobilo "agreman" od taa dr`ava. 2. Dr`avata kaj koja se akreditira ne e dol`na na dr`avata koja akreditira, da i gi iznese pri~inite za odbivawe na agremanot. ^len 5 1. Dr`avata koja akreditira po notifikacijata koja e dol`na da ja dade na zainteresiranite dr`avi, kaj koi }e akreditira mo`e da akreditira {ef na misija ili da imenuva nekoj ~len na diplomatskiot personal vo zavisnost od slu~jot, kaj pove}e dr`avi osven ako na toa ne se sprotistavi nekoja od dr`avite kaj koi se akdreditira. 2. Ako dr`avata akreditira {ef na msiija kaj edna ili pove}e dr`avi taa mo`e da otvori diplomatska misija pod rakovodstvo na pretstavnik za interni raboti. vo sekoja od dr`avite vo koja {efot na misijata nema postojano prestojuvali{te. 3. [efot na misijata ili ~lenot na diplomatskiot personal na misijata mo`e da ja pretstavuva dr`avata koja go akreditirala pred sekoja me| unarodna organizacija. ^len 6 Pove}e dr`avi mo`e da akreditiraat isto lice vo svojstvo na {ef na misija vo druga dr`ava, osven ako za toa ne se protivi dr`avata kaj koja se akreditira. ^len 7 Vo smisla na odredbite od ~lenovite 5,8,9 i 11 dr`avata koja akreditira, gi imenuva po svoj izbor ~lenovite na diplomatskata misija. [to se odnesuva do voenite, pomorskite i vozduhoplovnite ate{ea, dr`avata koja se akreditira mo`e da pobara nivnite imiwa odnapred da se soop{tat, poradi soglasnost. ^len 8 1. ^lenovite na diplomatskata misija, moraat vo na~elo da imaat dr`avjanstvo na dr`avata koja akreditira. 2. ^lenovite na diplomatskata misija, mo`e da se biraat od dr`avjanite na dr`avata kaj koja se akreditiraat, samo so soglasnost na taa dr`ava, koja pak mo`e vo sekoe vreme da ja povel~e taa soglasnost. 3 3. Dr`avata kaj koja se akreditira mo`e za sebe da si go zadr`i i istoto pravo i vo pogled na dr`avjanite na nekoja 3-ta zemja, koi ne se dr`avjani na dr`a

vata koja akreditira. ^len 9 1. Dr`avata koja akreditira, mo`e da go otpovika liceto predlo`eno za ~len na diplomatskata misija ili }e giprekine, negovite funkcii vo taa misija, od slu~aj za slu~aj. Nekoe lice, mo`e da bide proglaseno za "persona non grata", ili kako neprifatlivo, pred da dojde na teritorijata na dr`avata kaj koja se akreditira. 2. Ako dr`avata koja akdreditira odbie da izvr{i, ili ne izvr{ivo razumen rok, obvrski koi gi prevzema (soglasno to~ka 1 od ovoj ~len) dr`avata kaj koja se akreditira mo`e na ova lice da ne mu go priznae svojstvoto - ~len na diplomatskata misija. ^len 10 1. ]e se notifikuva preku Ministerstvoto za nadvore{ni raboti na dr`avata kaj koja se akreditira, za slednite raboti koi }e bidat dogovoreni: a) Imenuvawe na ~lenovite na misijata, nivnoto doa|awe i kone~noto zaminuvawe ili prestanok na nivnata funkcija vo misijata; b) doa|aweto i kone~noto zaminuvawe na licata koi pripa|aat na semejstvoto na nekoj ~len na diplomatskata misija, ili ako e potrebno, deka nekoe lice nastanalo ili prestanalo da bide ~len na semejstvoto na nekoj ~len na misijata; v) doa|aweto ili kone~noto zaminuvawe na privatniot personal, vo slu`ba na licata, za koi stanuva{e zbor vo gorniot stav od ~lenot, ili ako e potrebno, faktot deka tie ja napu{taat slu`bata kaj tie lica; g) vrabotuvawe vo slu`bata ili otpu{tawe na licata koi prestojuvaat vo dr`avata kaj koja se akreditiraat vo svojstvo na ~lenovi na misijata ili vo svojstvo na privaten personal so pravo na privilegii i imuniteti. 2. Koga toa e mo`no treba isto taka, prethodno da se notifikuva doa|aweto i kone~noto zaminuvawe. ^len 11 1. Ako ne postoi, izri~no spogodba za brojot na ~lenovite na misijata, dr`avata kaj koja se akreditira, mo`e da bara, toj broj da se dvi`i vo granicite na toa {to taa smeta deka e razumno i normalno, so ogled na okolnostite i uslovite {to vladeat vo taa dr`ava i potrebite na samata diplomatska misija. 2. Dr`avata kaj koja se akdreditira mo`e vo isti granici i bez diskriminacija , da odbie da primi slu`benik od odredena kategorija. ^len 12 Dr`avata {to akreditira, bez prethodno da dobie izri~na soglasnost od dr`avata kaj koja se akreditira, ne mo`e da otvori svoi pretstavni{tva koi se del od misijata, nadvor od mestoto kade {to e vospostavena samata misija. 4

^len 13 1. Se smeta deka {efot na misijata gi prevzemal svoite funkcii vo dr`avata kaj koja se akreditira, {to gi podnese akreditivnite mpisma, ili {to go notifikuva svoeto doa|awe, i go podnese prepisot od svoite akreditivni pisma, do Ministerstvoto za nadvore{ni raboti na dr`avata kaj koja se akreditira ili drugo Ministestvo za koe }e bide dogovoreno, soglasno va`e~kata praktika vo dr`avata kaj koja se akdreditira, a koja mora da se primenuva edinstveno. 2. Redosledot na podnesuvawe na akreditivnite pisma, ili prepisot od tie pisma, se odreduva sprema denot i ~asot na doa|awe na {efot na misijata. ^len 14 1. [efovite na misijata, se podeleni na tri klasi - nivoa i toa: a) ambasadori ili nuncii, akreditirani od {efot na dr`avata i drugite {efovi na misijata od rang {to odgovara; b) pratenici, ministri ili internuncii akreditirani od {efot na dr`avata; v) otpravnici na rabotite akreditirani od Ministerstvoto za nadvore{ni raboti; ^len 15 Dr`avite me|usebno se spogoduvaat za rangot na koj {to treba da im pripadne na {efovite na nivnite misii. ^len 16 1. [efovite na misijata, dobivaat rang vo svojata klasa sprema denot i ~asot na prevzemawe na funkcijata, soglasno ~l.13; 2. Razmenata na akreditivnite pisma na {efot na misijata koj ne povlekuva promeni vo klasata - rangot ne predizvikuva promeni i ne dopiraat do negoviot rang na prezeansot. 3. Ovoj ~len, ne se odnesuva na obi~aite koi postojat ili }e gi usvoi dr`avata kaj koja se akreditira, vo pogled na prezeansot na pretstavnikot na svetata stolica. ^len 17 [efot na misijata mu soop{tuva na Ministerstvoto za nadvore{ni raboti, ili nekoe drugo ministerstvo, za koe }e bide dogovoreno, redot na prezeansite na ~lenovite na diplomatskiot kor na misijata. ^len 18 Vo sekoja dr`ava, postapkat vo pogled na priemot na {efovite na misijata, treba da bide ednoobrazen za sekoja klasa. ^len 19 5 1. Ako e uprazneto mestoto na {efot na misijata, ili ako {efot na misijata e spre~en da ja izvr{uva funkcijata, otpravnikot na rabotite, privremeno stanuva {ef na misijata. Imeto na otpravnikot na rabotite, }e go soop{ti ili

{efot na misijata, a vo slu~aj na negova spre~enost, ministerstvoto za nadvore{ni raboti na dr`avata kaj koja se akreditira, ili drugo ministerstvo za koe }e bide dogovoreno. 2. Vo slu~aj, vo dr`avata kaj koja se akreditira, da nema nieden ~len na diplomatskiot personal, dr`avata koja akreditira mo`e so soglasnost so dr`vata kaj koja se akreditira da odredi nekoj ~len na administrativniot i tehni~kiot personal, za da upravuva so tekovnite administrativni raboti na misijata. ^len 20 Misijata i nejziniot {ef, imaat pravo da go istaknat znameto i grbot na dr`avata koja akreditira, vo prostoriite na misijata, vklu~uvaj}i ja tuka i rezidencijata na {efot na misijata i prevoznite sretstva na {efot na misijata. ^len 21 1. Dr`avata kaj koja se akreditira mora da i olesni na dr`avata koja akreditira, da vo ramkite na nejzinoto zakonodavstvo stekne prostorii za nejzinata misija, ili da i pomogne na dr`avata koja akreditira da dojde do prostorii, na nekoj drug na~in; 2. Taa isto taka, mora da i pomogne na misijata da bodie stanovi za svoite ~lenovi. ^len 22 - Prostoriite na misijata se nepovredlivi. Na dr`avnite organi im e dozvoleno da vlezat vo niv, samo so dobiena soglasnost od {efot na misijata. - Prostoriite na misijata, mebelot i drugite predmeti koi se nao|aat vo niv, kako nitu prevoznite sretstva ne mo`e da bidat predmet na nikakov pretres, rekvizicija, plen ili merka na izvr{uvawe. ^len 23 1. Dr`avata koja akreditira i {efot na misijata, oslobodeni se od pla}awe na sekoj dr`aven, regionalen ili kojmunalen danok i taksa za prostoriite na misijata, ~ii sopstvenici ili zakupci se tie, pod uslov da ne se raboti za danoci ili taksi, koi se sobiraat kako nadomest za posebno storeni uslugi; 2. Fiksalnoto osloboduvawe, predvideno vo ovoj ~len ne se primenuva na takov tip na danoci i taksi, soglasno zakondavstvoto na dr`avata, kaj koja se akreditira, tuku tie pla}aat na teret na licata koi se sodogovara~i na dr`avata koja akreditira ili {efot na misijata. ^len 24 Arhivite i dokumentite na misijata se nepovredlivi vo sekoe vreme, kade i da se nao|aat.

^len 25 6 Dr`avata kaj koja se akreditira gi dava site olesnuvawa za obavuvawe na funkcijata na misijata. ^len 26 Soglasno zakonskite propisi, koi se odnesuvaat na zonite vo koi e zabranet vlezot, ili e posebno reguliran od pri~ini poradi nacionalnata bezbednost, dr`avata kaj koja se akreditira, im obezbeduva na site ~lenovi na misijata, sloboda na patuvawe i dvi`ewe na svojata teritorija. ^len 27 1. Dr`avata kaj koja se akreditira go dozvoluva i za{tituva slobodnoto op{tewe na misijata, vo site slu`beni raboti. Vo op{teweto so vladata i drugite misii i konzulatite na dr`avata koja akreditira, kade, i da se nao|aat, misijata mo`e da gi upotrebuva site adekvatni sretstva za komunikacija, vklu~uvaj}i go tuka i diplomatskiot , i porakite preku kodesk ili {ifra. Me|utoa, misijata mo`e da postavi i koristi otpremna radio stanica samo so soglasnost od dr`avata kaj koja se akreditira. 2. Slu`benata preopiska na misijata e nepovredliva. Nazivot "slu`bena prepiska" ja ozna~uva sekoja prepiska, koja se odnesuva na misijata i nejzinata funkcija. 3. Diplomatskata "valiza" ne smee da bide nitu otvorena nitu zadr`ana. 4. Paketite koi ja so~inuvaat diplomatskata valiza, treba da nosat nadvore{ni oznaki, i mo`e da sodr`at samo diplomatski dokumenti ili predmeti za slu`bena upotreba. 5. Dr`avata kaj koja se akdreditira, go {titi diplomatskiot kurir, vo vr{eweto na negovata funkcija, koj pak mora da poseduva slu`ben dokument, so koj se potvrduva negovoto svojstvo i go ozna~uva brojot napaketot, koj ja so~inuva diplomatskata valiza. Toj u`iva nepovredlivost na negovata li~nost i ne mo`e da bide uapsen ili pritvoren. ^len 28 Taksite i dava~kite, koi gi naplatuva misijata, za slu`beni celi, oslobodeni se od sekoj danok i taksa. ^len 29 Li~nosta na diplomatskiot agent e neprikosnovena. Toj ne mo`e da bide uapsen ili pritvoren. Dr`avata kaj koja se akreditira, go tretira so dol`no po~ituvawe i gi prevzema site dol`ni merki, za da go spre~i nanesuvaweto na navredi na negovata li~nost, sloboda i dostoinstvo. ^len 30

1. Stanot na diplomatskiot agent, u`iva ista nepovredlivost i za{tita, kako i prostoriite na misijata. 2. Negovite dokumenti, prepiski i pod odredeni uslovi predvideni vo ~l.31 st.3, negoviot imot, isto taka e nepovredliv. 7 3. Dr`avata koja akreditira, ili diplomatskata misija, mo`e da imenuva diplomatski kuriri"ad hok". Vo toj slu~aj }e se primenuvaat odredbite od st.5 na ovoj ~len, pod rezerva deka imunitetite koi tamu se nabroeni }e prestanat da se primenuvaat, {tom kurirot }e ja predade diplomatskata valiza, {to mu bila doverena. 4. Diplomatskata valiza, mo`e da se doveri na komandantot na trgovskoto vozduhoplovstvo, koj treba da aterira na dozvoleno mesto na vlez. Toj Komandant mora da poseduva slu`ben dokument, vo koj e nazna~en brojot na paketot koj ja so~inuva dipolomatskata valiza, no toj ne se smeta za diplomatski krir. Misijata mo`e da ispravi nekoj svoj ~len, slobodno i direktno da ja prevzeme diplomatskata valiza od konandantot na vozduhoplovstvoto. ^len 31 1. Diplomatskiot agent u`iva imunitet od krivi~noto zakonodavstvo na dr`avata kaj koja seakreditira. Toj isto taka u`iva imunitet i vo pogled na gra|anskoto i upravnoto zakonodavstvo, osven koga se raboti za: a) nekoja stvarna tu`ba, koja se odnesuva na privatna nedvi`nost na teritorijata na dr`avata kaj koja se akreditira, osven dokolku diplomatskiot agent ja poseduva taa nedvi`nost za smetka na dr`avata koja akreditira, a za potrebite na misijata. b) tu`ba koja seodnesuva na nasledstvo vo koja diplomatskiot agent se pojavuva kako izvr{itel na testament, administrator, naslednik ili legator po privatna osnova, a ne vo ime na dr`avata koja akreditira. v) tu`ba koja se odnesuva na slobodni profesii ili stopanski dejnosti kako i da se tie, koja ja vr{i diplomatskiot agent vo dr`avata vo koja se akreditira, nastrana od svoite slu`beni funkcii 2. Diplomatskiot agent, ne e obvrzan da svedo~i. 3. Nikoja merka na izvr{uvawe na mo`e da se prevzeme protiv dipolomatskiot agent osven vo slu~aite predvideni vo stavovite a,b i v od to~kata 1 na ovoj ~len i pod uslov izvr{uvaweto da mo`e da se sprovede, a da so toa ne se dopira do neprikosnovenosta na negovata li~nost ili stan. 4. Imunitetot na diplomatskiot agent od zakonodavstvoto na dr`avata

kajkoja se akreditira ne go osloboduva toj agent od zakonodavstvoto na dr`avata koja akreditira. ^len 32 1. Dr`avata koja akreditira mo`e da se odre~e od sudskiot imunitet na diplomatskiot agent i licata koi u`ivaat imunitet, vrz osnova na ~l.37 na ovaa Konvencija. 2. Odre~uvaweto mora sekoga{ da bide izri~no. 3. Ako diplomatskiot agent,ili liceto koe u`iva sudski imunitet soglasno ~l.37 povede sudska postapka toj ne mo`e da se povikuva na sudskiot imunitet, vo pogled na protivbaraweto, neposredno vrzano za osnovnoto barawe 4. Odrekuvaweto na sudskiot imunitet vo pogled na nekoi gra|anski tu`bi ili barawa vo upravnata postapka, ne se smeta deka povlekuva odrekuvawe od imunitetot, Vo pogled na merkite na izvr{uvawe na presudata, za koja e potrebno posebno odreduvawe. ^len 33 8 1. Po isklu~ok na odredbite od stavot 3 od ovoj ~len, diplomatskiot agent vo pogled na slu`bata na dr`avata, go osloboduva od va`e~kite odredbi od oblasta na socijalnoto osiguruvawe, koi mo`at da bidat vo sila, vo dr`avata koja se akreditira. 2. Osloboduvaweto predvideno vo stavot 1 od ovoj ~len se primenuva isto taka i vrz privatniot personal koj isklu~ivo e vo slu`ba na diplomatskiot agen, pod uslov: a)da ne se raboti za dr`avjani, ili lica koi poseduvaat postojano prestojuvali{te vo dr`avata; b) da podle`i na odredbite od oblasta na socijalnoto, koi mo`at da bidat na sila vo dr`avata koja akreditira, ili vo nekoja treta dr`ava. 3. Diplomatskiot agent, koj ima vo svojata slu`ba, lica vrz koi ne se primenuvaat osloboduvawata, predvideno vo st.2 na ovoj ~len, treba da gi po~ituva obvrskite, koi vrz rabotodava~ot gi nametnuvaat odredbite od socijalnoto osiguruvawe na dr`avata, kaj koja se akreditira. 4. Osloboduvaweto predvideno vo t.1 i 2 od ovoj ~len ne go isklu~uva dobrovolnoto u~estvo vo re`imot na socijalnoto osiguruvawe na dr`avata kaj koja se akreditira, ako taa dr`ava go dozvoluva toa. 5. Odredbite od ovoj ~len ne zadiraat vo porano zaklu~enite dvostrani i pove}estrani dogovori od socijalnoto osiguruvawe. ^len 34 Diplomatskiot agent, osloboden e od site danoci i taksi (li~ni,

stvarni, dr`avni, lokalni ili komunalni) isklu~ok na: a) posrednite danoci, koi po svoja priroda, obi~no se vklu~eni vo cenata na robata ili uslugata; b) danoci i taksi na privaten nedvi`en imot na teritorijata na dr`avata kaj koja se akreditira, osven dokolku diplomatskiot agent, poseduva takov imot na smetka na dr`avata koja akreditira, a za potrebite na misijata; v) taksite za nasledstvo, koi gi sobira dr`avata kaj koja se akreditira po isklu~ok na odredbite od t.4 ~len 39; g) danoci i taksi na li~nite prihodi koi poteknuvaat od r`avata kaj koja se akreditira, kako i danok na kapital, koj se napla}a na vlo`uvaweto vo stopanskite pretprijatia, ~ie {to sedi{te e vo dr`avata kaj koja se akreditira; d) danoci i taksi, koi se napla}aast kako nadomest za posebni uslugi; |) taksa za registracija, sudski, hipotekarni i fiskalni taksi, koga se raboti za nedvi`en imot po isklu~ok na odredbite od ~l.23. ^len 35 Dr`avata kaj koja se akreditira, }e gi oslobodi diplomatskite agenti od site li~ni dava~ki, sekoja javna slu`ba, kako i od rekvizicija, kontribucija i voeno smestuvawe. ^len 36 1. Spore odredbite na svoite zakoni i pravilnici, koi mo`at da bidat doneseni dr`avata kaj koja se akreditira, odobruva uvoz i osloboduvawe od carini, taksi i drugi dava~ki osven tro{ocite za skladirawe, prevoz i tro{oci za sli~ni uslugi: 9 a) predmeti nameneti za slu`bena potreba na misijata; b) predmeti nameneti za li~na upotreba na diplomatskiot agent ili na ~lenovite na negovoto semejstvo, koi go so~inuvaat negovoto doma}instvo, vklu~uvaj}i gi tuka i predmetite nameneti za negovoto smestuvawe; v) diplomatskiot agent, e osloboden od pretres na negovito li~en baga`, osven dokolku postojat seriozni pri~ini, da se poveruva deka toj baga` sodr`i predmeti, koi ne podle`at na osloboduvawe za koi stanuva zbor vo t.1 od ovoj ~len, ili predmetite ~ij {to uvoz ili izvoz e zabranet spored zakonodavstvoto ili podle`i na karantinskite propisi na dr`avata kaj koja se akreditira. Vo toj slu~aj pregledot na baga`ot mo`e da se vr{i samo so prisustvo na diplomatskiot agent, ili negov ovlasten pretstavnik. ^len 37 1. ^lenovite na semejstvoto na diplomatskiot agent, koi se del od

negovoto doma}instvo gi u`ivaat privilegiite i imunitetite, spomenati vo ~l.29 do ~l.36, pod uslov da ne se dr`avjani na dr`avata kaj koja se akreditiraat. 2. ^lenovite na administrativniot i tehni~kiot personal na misijata, kako i ~lenovite na nivnoto semejstvo koi go so~inuvaat delot od nivnoto doma}instvo, u`ivaat, pod uslov da ne se dr`avjani na dr`avata kaj koja se akreditiraat ili deka vo nea nemaat postojano prestojuvali{te, privilegii i imuniteti spomenati vo ~l.29 do ~l.35, so toa {to imunitetot na gra| anskoto i upravnoto sudstvo na dr`avata kaj koja se akreditira, spomenat e vo t.1 od ~l31 i ne se primenuva na postapkite, napraveni von vr{eweto na nivnata funkcija. Tie, isto taka gi u`ivaat privilegiite i imunitetite, spomenati vo t.1 od ~l.36, avo pogled na predmetite uvezeni, pri nivnoto prvo doseluvawe. 3. ^lenovite na uslu`niot personal na misijata koi ne se dr`avjani na dr`avata kaj koja se akreditiraat, ili koi nemaat vo nea postojano prestojuvali{te u`ivaat imunitet, vo pogled na postapkite izvr{eni vo obavuvawe na nivnata funkcija i osloboduvawe od danoci i taksi na primawata koi gi dobivaat od svojata slu`ba, kako i osloboduvawe predvideno vo ~l.33. 4. ^lenovite na uslu`niot personal na misijata, koi ne se dr`avjani na dr`avata kaj koja se akreditiraat, ili koi nemaat postojano prestojuvali{te, oslobodeni se od danoci i taksi na pari~ni primawa, koi gi primaat za svojata slu`ba. Vo sekoj drug pogled, tie u`ivaat privilegii i imuniteti , samo vo onaa mera koja ja dozvoluva dr`avata kaj koja se akreditira. Me|utoa, dr`avata kaj koja se akreditira, treba svojata jurisdikcija nad tie lica da ja vr{i taka {to da ne go popre~uva vr{eweto na funkcijata na misijata. ^len 38 1. Ako dr`avata kaj koja se akreditira ne dala dopolnitelni privilegii i imuniteti, diplomatskiot agent koj go ima dr`avjanstvoto na taa dr`ava, ili koj vo nea ima postojano prestojuvali{te, u`iva sudski imunitet i neprikosnovenost, samo vo pogled naslu`benite raboti, storeni vo vr{eweto na svojata funkcija. 2. Ostanatite ~lenovi od misijata i slu`beniot personal, koi se dr`avjani na dr`avata kaj koja se akreditiraat ili koi vo nea imaat postojano prestojuvali{te u`ivaat privilegii i imuniteti, samo dokolku im gi priznae taa dr`ava. Me|utoa, dr`avata kaj koja se akreditiraat treba svojata jurisdikcija nad tie

lica, da ja vr{i, taka {to da ne go popre~uva izvr{uvaweto na funkcijata na misijata. 10 ^len 39 1. Sekoe lice, koe ima pravo na privilegii i imuniteti, se koristi so niv, so samoto stapuvawe na teritorijata na dr`avata kaj koja se akreditira, poradi prevzemawe na svojata slu`ba, ili ako ve}e se nao|a na taa teritorija, {tom negovoto imenuvawe e notifikuvano vo Ministerstvoto za nadvore{ni raboti ili nekoe drugo ministerstvo za koe }e bide dogovoreno. 2. Koga funkciite na nekoe lice koe u`iva privilegii i imuniteti, prestanat, privilegiite i imunitetite po pravilo prestanuvaat vo momentot koga toa lice }e ja napu{ti zemjata, ili po istekot na razumniot rok, koj mu e daden zxa taa cel, tie va`at do toj moment, duri i vo slu~aj na vooru`en sudir. Me| utoa, imunitetot ostanuva, za onie raboti koi toa lice }e gi stori vo vr{eweto na svojata funkcija, kako ~len na misijata. 3. Vo slu~aj na smrt na nekoj ~len na misijata, ~lenovite na negovoto semejstvo i ponatamu gi u`ivaat privilegiite i imunitetite, na koj {to imaat pravo, do istekot na razumniot rok, koj im e potreben da ja napu{tat teritorijata na dr`avata kaj koja se akreditiraat. 4. Vo slu~aj na smrt na nekoj ~len na misijata, koj ne e dr`avjanin na dr`avata kaj koja se akreditira, ili koj vo nea nema postojano prestojuvali{te, ili ~len na negovoto semejstvo, koj go ~ini delot od negovoto doma}instvo, dr`avata kaj koja se akreditira, go odobruva inesuvaweto na podvi`nite stvari na po~inatiot, osven predmetite koi se steknati vo taa zemja, a ~ij izvoz e zabranet vo momentot na smrtta. Nema da se naplatuvaat naslednite taksina podvi`niot imot, koj vo dr`avata kaj koja se akreditira, se nao|a samo poradi toa {to po~inatiot se nao|al vo taa dr`ava kako ~len na misijata, ili kako ~len na semejstvoto na misijata. ^len 40 1. Dokolku diplomatskiot agent, preo|a preku teritorijata, ili se najde na teritorija na nekoja treta zemja, koja mu izdala viza na negovata patna isprava, ako taa viza e potrebna, za da ja prevzeme svojata funkcija, ili za toa da se vrati vo

svojata zemja, taa treta zemja }e mu ja priznae negovata neprikosnovenost, i site drugi imuniteti, koi mu se potrebni za da mu ovozmo`at zaminuvawe ili vra}awe. Taa isto taka }e postapi i sprema ~lenovite na negovoto semejstvo koi u`ivaat privilegii i imuniteti, a koi go pratat dipolomatskiot agent, ili koi patuvaat odvoeno za da se sretnat sonego, ili za da se vratat vo svojata zemja. 2. Pod uslovi sli~ni na onie koi se predvideni vo t.1 od ovoj ~len, tretite dr`avi ne treba da go popre~uvaat preo|aweto preku svojata teritorija na ~lenovite na administrativniot i tehni~kiot personal ili uslu`niot personal, i ~lenovite na nivnite semejstva. 3. Tretite zemji davaat prepisi i drugi slu`beni soop{tenija, koi preminuvaat preku nivnata teritorija, vklu~uvaj}i gi tuka iporakite vo kodeksot ili {ifrata, kako i ista sloboda i za{tita, koja im ja ovozmo`uva dr`avata kaj koja se akreditiraat. Tie, na diplomatskiot kurir na koj mu e izdadena viza, dokolkue potrebna i diplomatska valiza, mu ja priznavaat i toa pri tanzit i toa ista nepovredlivost i ista za{tita koja e dol`na da im ja prinae dr`avata kaj koja se akreditiraat. 4. Obvrskite na trite zemjio, vrz osnova na to~kite 1,2 i 3 od ovoj ~len se primenuvaat i na licata spomenati vo tie to~ki, kako i naslu`benite soop{tenija i diplomatskata valiza, koga tie }e se najdat na teritorijata na tretata dr`ava. 11 ^len 41 1. Ne zadiraj}i vo nivnite privilegii i imuniteti, site lica koi gi u`ivaat tie privilegii i imuniteti, dol`ni se da gi po~ituvaat zakonite i propisite na dr`avata kaj koja se akreditiraat. Tie isto taka se obvrzani, da ne se me{aat vo vnatre{nite raboti na taa dr`ava. 2. Site slu`beni raboti so dr`avata kaj koja se akreditiraat, a koi dr`avata {to akreditira gi doveruva na misijata, moraat da se vodat so Ministerstvoto za nadvore{ni raboti na dr`avata kaj koja se akreditiraat, ili so negovo posredstvo ili Ministerstvo za koe }e bide dogovoreno. 3. Prostoriite na misijata, ne smeat da se upotrebuvaat za celi, koi ne se vo sklop so funkcijata na misijata, onaka kako {to se odredeni so ovaa konvencija, ili drugite propisi od me|unarodnoto pravo, ili so posebno spogodbi, koi se na sila pome|u dr`avata koja akreditira ili dr`avata kaj koja se akreditira. ^len 42 Diplomatskiot agent, ne smee vo dr`avata kaj koja se akreditira da

obavuva profesionalna ili stopanska dejnost, a zaradi li~na zarabotuva~ka. ^len 43 Funkciite na diplomatskiot agent, prestanuvaat, pome|u ostanatoto i so: 1. notifikacija na dr`avata koja akreditira, a vo dr`avata kaj koja se akreditira, so koja notifikacija prestanuvaat funkciite na diplomatskiot agent. 2. notifikacija pome|u dr`avata kaj koja se akreditira i dr`avata koja akreditira soglasno ~l9 st.2, taa dr`ava odbiva da go priznae diplomatskiot agent za ~len na misijata. ^len 44 Dr`avata kaj koja se akreditira, treba i vo slu~aj na vooru`en sudir da dade olesnuvawa, za da im ovozmo`i na misijata koi u`ivaat privilegii i imuniteti, osven na dr`avjanite na dr`avata kaj koj ase akreditira, kako i ~lenovite na semejstvoto, na tie lica, na koe dr`avjanstvo i da pripa|aat da ja napu{tat teritorijata vo najkratok mo`en rok. Taa mora, ako e toa potrebno da im gi stavi na raspolagawe prevoznite sretstva, neophodni za niv i nivniot imot. ^len 45 Vo slu~aj na prekin na diplomatskite odnosi pome|u dve dr`avi, ili dokoku nekoja misijata, kone~no ili privremeno e otpovikana: 1. dr`avata kaj koja se akreditira, dol`na e i vo slu~aj na vooru`en sudir da gipo~ituva i {titi prostoriite na misijata, kako i nejziniot imot i arhiva; 2. dr`avata koja akreditira, mo`e da gi doveri na ~uvawe prostoriite na misijata so imotot koj vo niv se nao|a, kako i arhivata na nekoja treta dr`ava na priemot; 3. dr`avata koja akreditira, mo`e da doveri za{tita na svoite interesi i interesite na svoite dr`avjani, na nekoja treta zemja, koja profa}a i dr`ava kaj koja se akreditira. 12 ^len 46 So prethodna soglasnost na dr`avata kaj koja se akreditira, i na baraweto na nekoja treta zemja, koja nema pretstavni{tvo vo taa dr`ava, dr`avata koja akreditira mo`e da sprevzeme privremena za{tita na interesite na taa treta zemja i nejzinite dr`avjani. ^len 47 1. Primenuvaj}i gi odredbite na ovaa Konvencija, dr`avata kaj koja se akreditira, nema da prifati diskriminacija pome|u, poedine~ni dr`avi. 2. Me|utoa, nema da se smeta deka e diskriminacija: a) ako dr`avata kaj koja se akreditira gi primenuva, restriktivno

nekoi odredbi od ovaa Konvencija, poradi toa {to toa se primenuva i na nejzinata misija, vo dr`avata koja akreditira; b) ako odredeni dr`avi gi primenuvaat ovie odredbi vzaemno, po obi~aj ili vrz osnova na spogodba, mo`e da dogovorat popovolna postapka, otkolku {to toa go predviduvaat odredbite od ovaa Konvencija. ^len 48 Ovaa Konvencija e otvorena za potpi{uvawe, za site dr`avi - ~lenki na OON ili nekoi specijalizirani ustanovi, kako i na site dr`avi - ~lenki na Statutot na Me|unarodniot sud, na pravdata, i sekoja druga dr`ava, koja {to Generalnoto sobranie na OON }e ja povika da stane ~len na Konvencijata na sledniot na~in: Do 31-10.1961 g. vo Sojuznoto ministerstvo za nadvore{ni raboti na Avstrija, a potoa do l31-03-1962 g. vo sedi{teto na OON vo Wujork. ^len 49 Ovaa Konvencija }e bide ratifikuvana. Ratifikuvanite instrumenti, }e bidat deponirani kaj generalniot sekretar na OON. ^len 50 Ovaa Konvencija }e ostane otvorena za pristapuvawe na site dr`avi koi pripa|aat na edna od ~etirite spomenati vo ~l.48. Instrumentite za pristapuvaweto, }e bidat deponirani kaj generalniot sekretar na OON. ^len 51 1. Ovaa Konvencija, }e stapi na sila 30-tiot den, posle denot na deponirawe kaj generalniot sekretar na OON, dvaeset i vtoriot instrument za ratifikacija ili pristapuvawe. 2. Za sekoja dr`ava koja }e ja ratifikuva Konvencijata, ili }e i pristapi, po deporaniraweto na 22 instrument vo vrska so ratifikuvaweto ili pristapuvaweto, Konvencijata }e stapi na sila 30-tiot den po deponiraweto na instrumentot za ratifikacija ili pristapuvawe na taa dr`ava. ^len 52 13 Generalniot sekretar na OON, }e notifikuva na site dr`avi koi pripa|aat na ednaod ~etirite kategorii, spomenati vo ~l.48. a) sekoe potpi{uvawe na ovaa Konvencija i deponirawe na instrumentite za ratifikacija ili pristapuvawe soglasno ~l.48 i 50; b) denot na stapuvawe vo sila na ovaa Konvencija, soglasno ~l.51. ^len 53 Originalnot od ovaa Konvencija, ~ij {to angliski, kineski, francuski i ruski tekst se podedakvo verodostojni }e bide deponiran kaj generalniot sekretar na OON, koj }e dostavi zavereni kopii do site dr`avi, koi pripa|aat na edna od ~etirite kategorii, spomenati vo ~l.48.

Vo potvrda na dole potpi{anite polnomo{nici, propisno za toa, ovlasteni od svoite Vladi, potpisnici na ovaa Konvencija. So~ineto vo Viena 18-04-1961 godina.