P. 1
Obracun Alfreda Rosenberga sa hriscanstvom

Obracun Alfreda Rosenberga sa hriscanstvom

|Views: 13|Likes:
Published by Adem Ado Mehmedovic
x
x

More info:

Published by: Adem Ado Mehmedovic on Sep 05, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/24/2014

pdf

text

original

Aleksandar Molnar

Filozofski fakultet Beograd

UDK: 316.243: 323.12(924) Originalni nauèni rad

OBRAÈUN ALFREDA ROSENBERGA SA HRIŠÆANSTVOM*
Apstrakt: U èlanku autor prati razvoj socijalne i politièke teorije Alfreda Rosenberga. Posebna pa nja je posveæena antihrišæanskom stavu takozvanog „glavnog ideologa Treæeg rajha“. Iako jedan od stvaralaca apokaliptiène antisemitske ideologije (o „konaènom obraèunu“ sa Jevrejima – shvaæenim kao inkarnacijama sila zla), on je osporavao nacistièku „istoènu politiku“ tokom Drugog svetskog rata. Umesto zverstava prema istoènim narodima (Ukrajincima, Rusima itd.), on je bio spreman da im da izvesnu autonomiju i da ih tretira kao svojevrsne rasno inferiorne saveznike. Za njega, samo su Jevreji zaslu ivali istrebljenje („jednom za svagda“) i taj vrhovni cilj je po njegovom mišljenju trebalo da oblikuje ne samo nemaèku spoljnu politiku, nego i sam rat. Kljuène reèi: nacionalsocijalizam, rat, antisemitizam, hrišæanstvo, religija, paganstvo.

Èlanak je nastao u okviru projekta „Prosveæenost u evropskom, regionalnom i nacionalnom konktekstu: istorija i savremenost“ (br. 149029), koji finansira Ministarstvo nauke i zaštite ivotne sredine. 1 Max Weber je nešto kasnije objasnio ovaj fenomen nacionalne (ne)identifikacije baltièkih Nemaca na sledeæi naèin: „Kod baltièkih Nemaca ne postoji ni ‘nacionalno oseæanje’, u smislu nekog pozitivnog vrednovanja jezièke zajednice sa Nemcima, niti èe nja za politièkim sjedinjavanjem sa ‘Nemaèkim rajhom’, koga bi se veæina njih pre gnušala. S druge strane, oni se od slovenske okoline, ukljuèujuæi naroèito rusku, oštro odvajaju vrlo mnogo na osnovu ‘staleških suprotnosti’ a delimièno zbog suprotnosti i uzajamnog ‘nerazumevanja’ i nepoštovanja obostranih ‘obièaja’ i kulturnih dobara“ (Veber, 1976: 1: 335).

*

FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2006

Alfred Rosenberg je roðen 12. januara 1893. u Revalu u Estoniji, koja je tada bila u sastavu Rusije. Kako su mu roditelji brzo umrli, Rosenberg je – slièno Chamberlainu – potpao pod starateljstvo tetke. Kao pripadnik nemaèke graðanske porodice (otac mu je bio direktor jedne trgovaèke kuæe), on se sasvim izvesno smatrao privilegovanim stanovnikom Estonije, iako pritom nije morao da formira nikakve izrazite nacionalistièke predrasude.1 Njegovo oseæanje etnièke pripadnosti tada još nije bilo jako (a pogotovo nije

9

imalo „svenemaèke“ konotacije),2 ali je intelektualne osnove za njegovo kasnije prerastanje u vodeæeg ideologa nacionalsocijalizma polo ila Chamberlainova knjiga Osnovi 19. veka, koju je proèitao u šesnaestoj godini, oduševivši se odmah idejama koje je u njoj pronašao.3 Moguæe je da su ga te ideje inspirisale da 1918. najpre u boljševizmu prepozna isturenu ruku jevrejske zavere, koja ima za cilj da eksploatiše ruski (ali i nemaèki) narod (upor. Rosenberg, 1943: 114), potom odbije primamljivu ponudu da postane asistent na moskovskom univerzitetu4 i naposletku, sa nemaèkom vojskom koja je napuštala Estoniju nakon kratkotrajne okupacije, krene u neizvesnost, u urušavajuæi Drugi rajh. Tome u prilog govori i njegova potreba da, uoèi samog polaska 30. novembra, iznajmi jednu veliku salu u Revalu i da u njoj odr i predavanje o pogubnosti marksizma i va nosti rešavanja jevrejskog pitanja. Bilo je to svojevrsno paljenje svih mostova za sobom: „pojevrejena“ sovjetska Rusija, kojoj je uskoro trebalo da ponovo pripadne i Estonija, više nije mogla da bude domovina jednom nacionalno samoosveštenom i antisemitski orijentisanom Nemcu kakav je Rosenberg u meðuvremenu postao. Iako je bio u kontaktu sa arhitektom Peterom Behrensom, koji je iveo u Berlinu i kasnije postao kljuèna figura pokreta Bauhaus, Rosenberg mu se po dolasku u nemaèku prestonicu nije javio. Pod uticajem sumornih prizora pora ene nemaèke armije, èije su preostale trupe prolazile ulicom „Unter den Linden“ na svom putu ka demobilizaciji, Rosenberg se, iz nepoznatih razloga, odluèio da odmah krene
U vreme Treæeg rajha mnogo se prièalo o tome da u Rosenbergovim ilama uopšte ne teèe nemaèka krv jer su mu dede bile Letonac i Mongol, a babe Francuskinja i Jevrejka. Uprkos tim glasinama, u baltièkim arhivima nikada nije napravljena slubena analiza njegovog porekla (Baumgärtner, 1977: 6-7; Kuusisto, 1984: 12; Germann, 1988: 18). U prilog teze da je Rosenberg u svojoj mladosti imao slab oseæaj nemaèkog identiteta govori i èinjenica da je bio èlan studentskog udru enja „Rubonia“, koje je bilo veoma tolerantno prema nacionalnoj pripadnosti svojih èlanova (pored Nemaca i Slovena, èlanovi su bili i Jevreji). 3 Rosenberg je ovako opisivao svoj susret sa Chamberlainovom knjigom: „Jedan novi svet je iskrsnuo pred mene: Grèka, Judeja, Rim. I na sve sam odgovarao sa da, i uvek samo sa da. [...] Temeljna spoznaja jevrejskog problema me je obuzela i nije me više napuštala. Sve što se kasnije politièki dešavalo, èinilo mi se stoga nu nim. A ono što je Chamberlain rekao o germanstvu, potkrepljivalo je kod mene ono što sam veæ do iveo prilikom èitanja germanskih saga“ (cit. prema Bollmus, 1989: 225-226). 4 Rosenberg je studirao arhiterkturu u Rigi (1910-1915) i Moskvi (1915-1918).
2

ALEKSANDAR MOLNAR

10

a od socijalne pomoæi se prehranjivao. F.8 Rosenberg je dane provodio prvo sam u biblioteci (èitajuæi sve knjige o Jevrejima koje su mu došle pod ruku). bio je prestonica tzv. Epp umarširao u Minhen i kada je postalo vrlo opasno biti Rus u ovom gradu – bez obzira da li se radilo o „belim“ emigrantima. a Anton Drexler u DAP (Maser. Diskutujuæi o boljševièkoj opasnosti. Dietrich Eckart ga je uveo u Društvo Tule (u kojem je veæ bilo antisemitskih „belih“ emigranata iz Rusije). Vrlo brzo nakon toga Rosenberg je napravio plakat s naslovom „Protiv boljševizma. a u narednim godinama su zajednièki nastupali u brojnim prilikama – od javnih demonstracija. a kasnije zajedno sa istomišljenicima u desnièarskim grupama poput Društva Tule i DAP-a. Bavarske republike. Rosenberg se u Eckartovom stanu upoznao sa Hitlerom. Ponukan sliènostima sa Moskvom. prema: Baumgärtner. Krajem 1919. kojoj je na èelu stajao Kurt Eisner. bez proveravanja kom taboru pripadaju. ili „crvenim“ revolucionarima6 – Rosenberg je uspeo da izbegne progon samo zahvaljujuæi garanciji izdavaèa J. sve do neuspelog puèa 9. u kojoj je ne tako davno okonèao studije. A kada je 1. 7 Nemaèko dr avljanstvo Rosenberg je dobio poèetkom 1923. . Rosenberg i Hitler su uspostavili prisan odnos.7 iveæi u Minhenu teškim ivotom izbeglice. u koji je Rosenberg stigao poèetkom 1919. 5 11 FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2006 dalje za Minhen. obezbedivši „vezu izmeðu ruskog antisemitizma Crnih stotina i antisemitizma nemaèkih rasista“ (Kon. 8 Od Komiteta za pomoæ izbeglicama je dobio da besplatno ivi u jednoj sobi. Rosenbergu je na taj naèin poèeo da se otvara novi intelektualni horizont na kojem su antisemitizam i antiboljševizam bacali sve du e senke i na samo hrišæanstvo. 6 Èesto su bili ubijani na licu mesta. 1996: 201). 1977: 106). novembra 1923. Ovaj grad. Rosenberg je odmah po dolasku spontano odrao jedan govor protiv boljševizma. preko obraèuna sa policijom. 1965: 182). Zbli eni ovom spoznajom. i time je prestala opasnost da æe biti deportovan u Rusiju. 1939: 44). za nemaèkog radnika“. njih dvojica su zakljuèili da je pojava hrišæanstva u Rimu bila „ista onakva boljševièka pojava kakvu mi danas do ivljavamo u Evropi“ (cit.5 da bi u narednim mesecima razvio gotovo mesijansku svest o potrebi borbe protiv „boljševizacije“ Nemaèke (koja je podrazumevala i zatiranje „izvora zla“ u Rusiji).Okupljene ljude Rosenberg je upitao: „Jeste li poludeli? Znate li šta znaèi boljševizam? Ja znam. Rosenberg je odigrao va nu ulogu. maja 1919. prema Hart. Lehmanna. U tom novom okru enju. ja dolazim iz Rusije“ (cit.

kao èlan (NS)DAP-a. ali se februara 1923. Rosenberg je 1922. seli u Berlin i dobija sasvim novu organizaciju. kupili mali minhenski èetvorostrani nedeljnik Beobachter i izdavali ga pod novim naslovom Münchener Beobachter und Sportblatt. koji su dugo bili u Rusiji. 10 Iako nije uèestvovao u izradi Programa partije (koji za samu partiju i nije bio toliko va an pošto do Hitlerovog puèa 9. ga kupuje NSDAP i preimenuje u Völkischer Beobachter. urednik je u prvo vreme bio i Eckart. dostigao tira od 50. a. u vidu uvodnih èlanaka dnevnopolitièkog karaktera. Ta reputacija je poèivala pre svega na dva Rosenbergova doprinosa: na komentaru programa NSDAP-a10 i na ureðivanju Völkischer Beobachtera . Siloviti prostor ih je fascinirao. 1940: 40). kojima se 1926. povukao zbog bolesti.000 primeraka (Maser. list je izlazio svakodnevno. u potpunosti zaboravio svoju profesiju arhitekte i poèeo da gradi politièku i spisateljsku karijeru. koji je NSDAP mogla da ponudi javnosti. 1943: 18). Onaj Rosenberg je samo zato protiv boljševika zato što su mu onemoguæili da bude Rus“ (Rauschning. Dok je bio glavni i odgovorni urednik Völkischer Beobachtera Rosenberg je dva puta bio u zatvoru (u ukupnom trajanju od šest nedelja) zbog napada na Vajmarsku republiku. NSDAP zapravo i nije bila partija u pravom smislu reèi). Pošto su glavnu propagandnu borbu u to vreme nacionalsocijalisti vodili po novinama. 1988: 44). O njegovoj popularnosti svedoèi èinjenica da je u januaru 1923. Maja 1919. koji se 1933. I sam Hitler je èesto potezao pitanje manjkavosti Rosenbergovog „nemstva“. 1965: 332). list je radikalizovan objavljivanjem antikapitalistièkog i antisemitskog programa. pridruuje i Wilhelm Weiß. a 1921. Rosenberg je tada. u svojstvu šefa redakcije. ne mogu više nikada ponovo biti Nemci. u redakciji se nalaze još tri èlana. Hermannu Rauschingu 1934. Od tada pa sve do zabrane u novembru 1923. Za vreme zabrane Rosenberg je zapoèeo sa izdavanjem lista Der Weltkampf. redakcija je uglavnom sama morala da sastavlja tekstove. 11 Red Germana i Društvo Tule su leta 1918. nikada nisu u potpunosti utihnula. ali se sa usponom partije poboljšao i polo aj lista. u kojem je sve do 1930.11 Ipak. Rosenbergov komentar Programa je bio zapravo jedini opse niji i razraðeniji tekst programskog karaktera. degradiran na „izdavaèa“ (Herausgeber) koji odreðuje samo opštu ureðivaèku politiku lista. U to vreme je izdavanje lista bilo izuzetno teško (pošto se honorari nisu isplaæivali. 9 ALEKSANDAR MOLNAR 12 .Poèetkom dvadesetih godina. Rosenberg je. Pored Rosenberga. Od 1925. poverio „da Nemci. godine Völkischer Beobachter poèinje ponovo da izlazi. U poèetku je njegovom ugledu smetalo to što je znao bolje ruski nego nemaèki i što je njegovo prezime izazivalo sumnju da je ruski Jevrejin (Germann. novembra 1923. što je znaèilo od 12 do 14 èasova posla dnevno za svakog èlana redakcije). pored Rosenberga. ali su vremenom sumnjièenja slabila9 kako mu je uspevalo da se afirmiše na desnièarskoj sceni i da stekne reputaciju „ideologa nacionalsocijalizma“. zbog jedne svaðe sa Hitlerom. (kada je pokrenut list Nationalsozialistische Monathefte) objavljivao èlanke sa temom „borba protiv naddr avnih neprijatelja“ (Baeumler. napisao njegov komentar. Tako je npr.

Rimsko hrišæanstvo. proizašlo je iz „bezgraniène ruske duše“ sa bezgraniènom ljubavlju i bezgraniènim trpljenjem. 1922: 157). veæ obièno slu enje vlastitom interesu (Rosenberg. 1922: 175). ovaploæeno u pravoslavlju. a mira ratom. 12 13 FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2006 Kao „ideolog nacionalsocijalizma“ Rosenberg se nu no morao uhvatiti u koštac i sa problemom odnosa nacionalsocijalizma i hrišæanstva. ovaploæeno u protestantizmu. U skladu sa ovim temeljnim postulatom. jeste da se odvoji od drugih rasa (Rosenberg. predstavlja najslo eniji vid hrišæanstva. Nasuprot hrišæanskoj dogmi „da je Bog stvorio èoveka prema svom oblièju“ Rosenberg je tvrdio da „èovek stvara sebi Boga prema svojoj suštini“ koja je ukorenjena u rasi. Najva niji zadatak koji se postavlja pred sve tri varijante hrišæanstva jeste odbrana od judaizma. „koja time prevazilazi sve neprijateljsko“ (Rosenberg. pa samim tim i svake religije koja odgovara rasnoj „suštini“. apsolutizma i te nje za porobljavanjem. 1922: 155). nametnuta vlast . ruska i germanska.enskog principa (koji ovaploæuje Schopenhauer i koji je identièan ruskom hrišæanstvu) umno-muškim (koji ovaploæuje Kant). 1922: 153). 13 Rusi su od Rimljana nasledili okamenjenu verziju hrišæanstva posredstvom Vizantije i tek su Tolstoj i Dostojevski uspeli da prodru do same „suštine“ ruskog hrišæanstva i oslobode je od vizantijskih uticaja. veæ obièan zakon: „zakonski paragrafi i pravnièka prepredenost su religija Jevreja“.14 proisteklog iz jevrejske rasne „suštine“ da svim pripadnicima drugih rasa sa kojima dolazi u kontakt nametne golo gospodstvo i da na taj naèin uspostavi teokratsku vladavinu nad celim svetom (Rosenberg.12 rusko hrišæanstvo. Rusi su bili prvi kojima je. ovaploæeno u („mediteranskoj“) Rimo-katolièkoj crkvi. germansko hrišæanstvo.13 naposletku. koje su Hristovo uèenje tumaèile shodno razlièitim rasnim „suštinama“: rimska. Va ne stavove u vezi sa religijom uopšte i hrišæanstvom posebno Rosenberg je izneo veæ 1922. veæ tokom Prvog svetskog rata. 14 Rosenberg je na jednom mestu èak tvrdio da judaizam i nije religija. trpljenja napadanjem. nesvesnih izvršitelja ovog principa“ (Rosenberg. izraz je internacionalizma. Rosenberg je tvrdio da su postojale tri verzije hrišæanstva. Du nost svake rase. u spisu Zloèin masonstva.Rimsko hrišæanstvo je „ideja duhovnog ropstva ogrnuta hrišæanskim mantilom odreknuæa od sveta pojedinih prostodušnih. Za Jevreja „du nost“ nije ništa moralno. 1922: 173). zato što izra ava germansku rasnu „suštinu strahopoštovanja pred vlastitom duhovnošæu“ dopunjavanjem mistièno.

1935a: 44-45). jednakost. a bratstvo udru ivanje svih „intriganata“ protiv velikih ljudi (Rosenberg. 1922: 55). 1943: 100. bratstvo“. bratstvo“ (Rosenberg.Jevreja u obliku boljševizma. veæ u njima umreti“ (Rosenberg. 1922: 165). 1942a: 18). jednakosti. kao najopasnijem savremenom neprijatelju. Da bi se spasli. pri èemu još nije bilo izvesno da li æe Jevreji primeniti isti boljševièki modalitet vladavine. taj ih se ne treba ratosiljati. 1922: 24-25).15 dok se Nemcima upravo spremala ista sudbina. Onaj kome su okovi potrebni da bi išao. Na kraju su od „ideala iz 1789“ profitirali samo Jevreji (Rosenberg. po Rosenbergovom mišljenju morali odreæi Tolstojevog uèenja i okrenuti se Dostojevskom. red je došao na NSDAP da „oèuva germansko-hrišæanski ivot“ tako što æe prevaziæi sve konfesionalne podele povratkom na „prastari narodnjaèki svetonazor“ (Rosenberg. 1956c: 202).16 Samim tim. ili æe se opredeliti za masonsku varijantu. Nemci su morali da zaborave na sve prièe o „slobodi.17 da se okrenu religiji koja proizlazi iz „suštine“ njihove rase i da naglase njenu borbenu stranu tako što æe je usmeriti prema Jevrejima. sloboda anarhiju. 1927: 53). kao jedinoj moguænosti da se zbaci boljševièko-jevrejski jaram. 16 Masonski je veæ bio pokliè francuskih revolucionara 1789: „sloboda. to je nacionalsocijalistièko „pozivno hrišæanstvo“ moralo biti antisemitsko: ono je moralo identifikovati „jevrejstvo“ kao kvintesenciju svih opasnosti po nemaèki narod i onda mobilizovati sve patriotske snage za borbu protiv njega. koji je zagovarao povratak „staroslovenskoj snazi“. Pošto najveæi broj masona èine internacionalistièki i materijalistièki opredeljeni Jevreji. znaèilo da je pravoslavlje moralo postati slièno protestantizmu u okretanju ratu. 17 I kasnije je Rosenberg decidirano odbacivao sve tri vrednosti. oni nu no moraju da zastupaju istu politiku kao i boljševici – politiku podjarmljivanja celog sveta pod ciniènom parolom „sloboda. drugim reèima. Rusi su se. bratstvu“. Rosenberg je logièno za slobodu tvrdio da „danas nije – posle 1500 godina vaspitnog odgoja putem straha – dobra za sve. Na istoj logici poèiva i Rosenbergovo tumaèenje „pozitivnog hrišæanstva“ (za koje su se nacionalsocijalisti programski opredelili) kao „ekstremno antijevrejskog hrišæanstva“: pošto su sve „hrišæanske partije“ zakazale u odbrani Nemaèke od razlièitih oblika internacionalistièkog antihrišæanstva (kojima se – sa jedinim izuzetkom katolièkog Centra – slu e Jevreji kao svojim oruðem). Rosenberg. srodnoj germanskoj (Rosenberg. To bi. A pošto je najva niji segment tog „prastarog narodnjaèkog svetonazora“ èinila borba za nacionalnu èast. Jednakost je znaèila uništavanje boljih. jednakost. 15 ALEKSANDAR MOLNAR 14 . Tra eæi da se u Nemaèkoj uspostavi „staleška nejednakost“ (Rosenberg.

Što je još gore. na kojem . posle tog traumatiènog iskustva ništa više nije bilo kao pre. mrzeæi ga veæ od ranije zbog njegovog intelektualizma. Iako je bio ubeðen u propast celog poduhvata. predstavljao je najozbiljniji – mada. francuskim špijunom za vreme Prvog svetskog rata i sliènim pogrdama. koji je kasnije tvrdio da se od 1932. Rosenberg se u potpunosti okrenuo ideološkim pitanjima i veliki deo svoje energije ulo io u uzdizanje nacionalsocijalistièkog urnalizma na viši. pobegao. najveæi projekat. februara 1924. ustupio voðstvo Hermannu Esseru (Baumgärtner. rezervisanosti i hladnoæe. 1988: 66). Rosenberg je primetio da je Hitler iz zatvora podstrekivao njegove rivale i stvarao razdor u partiji sa ciljem da se na kraju pojavi kao „ujedinjuæi spasilac“ (Rosenberg. kada je 27. Rosenberg je 9. Videvši da je u partiji postao marginalna figura. poèeli da ga nazivaju izdajnikom. Nadnaslov [novine] je trebao da glasi: Minhenski posmatraè. Rosenberg je naišao na veliki otpor drugih vodeæih liènosti nacionalsocijalistièke partije – pre svega Essera. Rosenberg je dobio poruku od Hitlera da preuzme rukovoðenje NSDAP-om u ilegali. 1955: 320). 1977: 13.Da bi prikrio svaku vezu sa NSDAP-om. a kao delatnost nove partije naveo jednostavno uèestvovanje na izborima radi politièkih ciljeva. Germann. opadao. Buduæi da su odnosi izmeðu Hitlera i Rosenberga postali trajno zatrovani. Streichera i Amanna – koji su. Oseæajuæi se nemoænim da u takvim uslovima predvodi partiju u ilegali. odmah nakon što je poèela pucnjava. Rosenbergova odvratnost prema èoveèanstvu tako drastièno „produbila da je tira . Rosenberg se latio posla i 31. tako da sam ga i ja teško mogao razumeti. baltièko izdanje! Völkischer Beobachter je stajao na jednoj visini. novembra 1923.18 Meðutim. neposredno iza Ludendorffa i Hitlera. Skriven u skrovištu u predgraðu Minhena (koje mu je poslu ilo da izbegne hapšenje). uprkos pojednostavljenju novine [Völkischer Beobachter]. februara 1925. 19 To je još više iritiralo Hitlera. Cecil. registrovao je novu Velikonemaèku narodnu zajednicu. ali je. po drugi put osnovan NSDAP. polujevrejinom-polubaltièaninom. „filozofski“ nivo. Meðutim.19 Ipak. koji su nacionalsocijalisti organizovali u Minhenu 9. Rosenberg u njemu više nije igrao ni izbliza tako znaèajnu ulogu kao do 1923. Rosenberg je u upravni odbor Velikonemaèke narodne zajednice stavio sasvim anonimne ljude. Alfred Rosenberg je marširao u drugom redu. Nisam upoznao 18 15 FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2006 Puè. kako se ispostavilo. Iako zapanjen Hitlerovom odlukom da mu poveri rukovoðenje partijom (pošto se do tada nije bio mešao u te poslove). preuranjen – pokušaj takve moblizacije patriotskih snaga protiv Jevreja i „marionetske vlade“ u Berlinu. jula 1924. 1972: 51.

Mit 20. ALEKSANDAR MOLNAR 16 . Tamo gde danas stoji uvodni èlanak. 20 Sami nacionalsocijalistièki teoretièari su najveæom zaslugom Rosenberga kao teoretièara proglasili to što je rasu shvatao kao nešto konstantno i veèito u istorijskim promenama. 1982: 32-36) i zasnivajuæi svoj antisemitizam prvenstveno na Protokolima mudraca sa Ciona (koji su se na nemaèkom jeziku prvi put pojavili 1919. koja je svojevremeno zadesila i nijednu enu koja je èitala Völkischer Beobachter. 1988: 356-357). Na taj naèin. nego i da izbegne dve glavne opasnosti teologije: 1) internacionalizam i pacifizam i 2) uèenje o grehu i oprostu (tj. 21 Još jedan detalj koji na to upuæuje jeste da je Rosenberg knjigu na objavljivanje predao izdavaèu koji je. dolazili su filozofi do reèi. sukob Hitlera i Rosenberga se – kao što æemo još imati prilike da vidimo – odrazio i na njenu recepciju u redovima nacionalsocijalistièke vrhuške. bio blizak NSDAP-u. sa namerom da ga uèini upotrebljivim za svetonazornu samorefleksiju nacionalsocijalistièke elite.22 Rosenberg je hrišæanstvu pripisao istu sudbinu. strukturno i idejno nadovezuje na Chamberlainove Osnove 19.je poèeo otprilike u to vreme da radi. èesto napadao Jevreje da „podrivaju osnove hrišæanstva“ (upor. predodreðenost èoveka za greh) (Brachmann. 1938: 149). 1987: 37). detaljnije: Whisker. ali nije bio zvanièni partijski izdavaè (Iber. 1938: 9). uglavnom o Srednjoj ili Istoènoj Aziji“ (Hitler. Glavna novina koju je doneo Mit 20. Rosenberg. 1987: 35. doduše. 1942b: 149). npr. Maser. Iako je unešto odstupao od Chamberlaina – insistirajuæi na kompaktnosti „nordijske“ rase (koja navodno vodi poreklo iz jednog jedinog „nordijskog plemena“) (upor.20 Napadno odsustvo pozivanja na Hitlera (u celoj knjizi pomenut je tek na tri mesta. on je uspeo ne samo da „prevaziðe devetnaestovekovni istorizam“ (Baeumler. nego izvor specifiènog germansko-nemaèkog do ivljaja i nasleða. od kojih je samo jedno bilo u vezi sa Mojom borbom) ukazivalo je na Rosenbergove ambicije da se uzdigne iznad postojeæeg stanja koje je vladalo u partiji (kao i iznad aktuelnog voðe koji je njome vladao)21 i da svoje delo uèini „epohalno“ relevantnim. Rosenberg ga je hteo dovesti prvo na nu nu visinu. godine) (Iber. 22 U ranim spisima. Rosenberg je u aru antisemitske polemike. veka se stilski. 1972: 82). Osim što je ostavio dubokog traga na Rosenbergovoj najznaèajnijoj knjizi. koje se mo e spoznati samo „mitskim mišljenjem i verovanjem“ (Brachmann. 1965: 184) – Rosenberg je u suštini preuzeo njegovo rasistièko uèenje. 1934: 26-27). veka – koje je napokon objavljeno 1930. veka. Najveæe nerazumevanje Rosenbergovi kritièari pokazivali su navodno onda kada su previðali da njegov pojam rase nije bio nikakva „fiziološka velièina“. veka bio je otvoreni napad na hrišæanstvo i njegove crkve (Cecil. bilo je pisanje njegovog magnum opusa – Mita 20.

1956c: 200). tako i protestanti) napokon „mrtav kao Votan pre 500 godina“ (Rosenberg.„‘Sve dok jedan narod ivi. dok je Votanov kult iznikao iz germanskoj „krvi primerenih obièaja nordijskog èoveka i njegovog viteškog naèina razmišljanja“. veka Rosenberg je napisao da je jevrejski bog Jahve (kojeg su zadr ali kako katolici. zatim pokušala da postigne kompromis izmeðu Votana i hrišæanstva (ponajviše kroz srednjovekovno viteštvo). iako im je bilo jasno da je njihova vera na duge staze mogla da opstane samo po cenu kompromisa sa starim paganskim bogovima i njihovim simbolima (Rosenberg. ona je odbacila i njih i Votana i danas se objavljuje kroz „ideje i simbole jednog novonastajuæeg mita“ (Rosenberg. 1941: 162-163). a kada su joj hrišæanske forme postale pretesne. Ali. Nemoæ hrišæana da naprave radikalan rez u religioznoj svesti Germana ostavila je prostora Votanu da nastavi da se krije iza mnogih hrišæanskih svetaca (kao što su sveti Osvald. 1941: 681). po Rosenbergovom mišljenju. njegovi su bogovi besmrtni. veku poèeo da oznaèava „narodnu èast. 1941: 134). Konstatujuæi da Novi zavet više nije nikakva stvarnost. hrišæani su hteli da se svemu tome suprotstave. ivotni prostor. 1941: 166). u spisu pod naslovom „Svetonazorne teze“. Obrnuto. a njegov kljuèni simbol je crni kukasti krst. starim Germanima „obraæala“ kroz simbol kukastog krsta i kult Votana. Taj mit je sam nacionalsocijalizam. a ne uroðeno plemenit (erbsadlig).23 Germanska krv je. sveti Ðorðe.) i da se obraæa germanskim dušama kroz hrišæanske pokrove. nego odumiruæa prošlost. a savremenim Nemcima ponovo kroz simbol kukastog krsta i – nacionalsocijalizam kao svetonazor. nego mo e samo da predstavlja okoštalu reakciju (Rosenberg. sveti Martin. srednjovekovnim vitezovima kroz simbol (hrišæanskog) krsta i jednu mešavinu hrišæanskih i paganskih elemenata. mislio da se germanska krv. bila ta koja je prvo stvorila Votana. Rosenberg je. dakle. Reakcionarnost hrišæanskih crkava najviše dolazi do izra aja u njihovim tvrdnjama da je nemaèki narod uroðeno grešan (erbssüngid). rasnu èistoæu i plodnost koja obnavlja ivot“ (Rosenberg. dok je u 20. Ranije.24 . 1956c: 203). 1941: 688). Konjanik-kopljonoša itd. revolucija koju je nemaèki narod pozvan da izvrši jeste „svetonazorna“ 23 17 FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2006 Votanov kult – jednostavno je odumrlo. Sve dok se Baldur nije uzdigao i proglasio Spasiocem sveta“ (Rosenberg. on je bio „znak spasa nordijskih nomada i ratnika“. 24 Odnosu izmeðu svetonazora i religije Rosenberg æe se vratiti kasnije. nacionalnu slobodu i socijalnu pravdu. Takve tvrdnje stoje u suprotnosti sa germanskom rasnom „suštinom“ i otkrivaju orijentalnu. sirijsko-jevrejsku dušu (Rosenberg. U Mitu 20. Rosenberg je tvrdio da hrišæanstvo više ne mo e da pokrene nikakvu revoluciju.’ To je bila Votanova osveta nakon njegove propasti.

Nacionalizam se samopoimao kao nastavljaè religiozne tradicije u kojoj je nebo trebalo biti „uzeto na juriš“. kako je Rosenberg na jednom drugom mestu objasnio. 1941: 146). drugim reèima. dok su se Germani uzdigli zahvaljujuæi tome što su bili indiferentni prema vrednosti ljubavi. 1937e: 361). 1956c: 197-198. veka Rosenberg je tvrdio da je istorija („sredozemnog“) hrišæanstva protekla u znaku osnovne vrednosti ljubavi i politièke te nje da se „vlada pomoæu ljubavi“. proizašao iz sna nog „religioznog impulsa“ koji je. 1935b: 45. 1938: 20). kroz koju æe se osloboditi sirijsko-jevrejskih crkvenih dogmi i orijentalnih ceremonija. jasno je bilo da u svetonazoru nacionalsocijalizma nema mesta za ljubav. 1956b: 149). 1936: 4). koju su pratile vrednosti „slobode savesti“ i „oèuvanja zdrave krvi od svih napada“ (Rosenberg. 25 Iz nekih Rosenbergovih izjava mo e se pretpostaviti da je ova „nedogmatiènost“ religiozne komponente nacionalsocijalistièkog svetonazora proizašla iz opredeljenja za vrhovnu vrednost „nemaèke èasti“ (Rosenberg. ALEKSANDAR MOLNAR 18 . U samom Mitu 20. upor. nije uspeo ni da se svrsta u neku od postojeæih veroispovesti.Zbog toga je. Samim tim. tj. krstaši i vitezovi Nemaèkog reda da bi se pridru ili hrišæanskom bogu na nebesima. i Rosenberg. 1956c: 199). borba nacionalsocijalizma za buduænost bila ujedno i borba za prošlost. Rosenberg je pokazivao nepokolebljivu sklonost ka ambicioznijim religioznim eksperimentima. Piper. koja se manifestovala u organizovanju sveèanosti posveæenih opskurnim prigodama – poput ponovnog roðenja starog nordijskog boga svetlosti („Prahrista“) u „svetoj noæi“ zimske ravnodnevnice. ostao „nedogmatièan“. koje su saèuvane u hrišæanskoj religiji (Rosenberg. posveæenja saksonskih rtava Karla Velikog itd. hodoèašæa na grob „saksonskog cara“ Hajnriha I. i Rosenberg. To „rasno uèenje“ nije religija u pravom smislu reèi. baš kao što ne mo e biti ni razumevanja za religije koje slave ljubav. 1937b: 46). niti da sam postane veroispovest (Rosenberg. veæ predstavlja svetonazor. a ne „izmoljeno“: germanski pagani su jurišali na neprijatelja da bi poginuli u borbi i pridru ili se Votanu u Valhali. Brachmann. 1937d: 300). veka“ stupaju vernici „rasnog uèenja“ (Rosenberg. 1997: 120) – i koja je nesumnjivo bila rukovoðena eljom za postepenim uoblièavanjem sadr aja podobnih za prerarevolucija. uprkos „jurišu na nebo“.25 Uprkos ovim naèelnim proklamacijama. 1941: 266-267. upor. dok na „bojno polje na kojem se tuku bitke 20. Pobeda svetonazora nad hrišæanstvom neæe nu no znaèiti odumiranje religije kao takve. dok im je osnovna vrednost bila èast: za njih se jedino pitanje postavljalo da li æe iveti slobodno ili æe slobodno umreti braneæi svoju èast (Rosenberg. Reè je pre o tome da religija dobije mesto unutar svetonazora koje joj pripada i da ne omete otvorenost prema svetu koja stoji u osnovi svetonazora (Rosenberg. verovali da od njih „nijedan bog ne mo e više da tra i“ od slu enja (rasno jedinstvenoj i èasnoj) Nemaèkoj (Rosenberg. (upor. Nacionalisti su.

27 Himmler je 1942. Mit 20. pri èemu je Mit 20. prema Baumgärtner. 27 26 U nekim prilikama Hitler je Rosenbergu davao epitet „najoštrijeg mislioca u svim pitanjima svetonazora“. nego kao plod ekspanzije moæi SS-a (Baumgärtner. veka imao je èudnu sudbinu. Iako je bio. ni volje da proèita knjigu svog starog saborca. Rosenbergov antihrišæanski uticaj se. veka najviše bio prouèavan i hvaljen u krugovima SS-a (Cecil. a šta je o njoj stvarno mislio danas se ne mo e s pouzdanošæu reæi. Himmler je pisao: „Èinjenica je da je upravo poslednjih godina Rosenberg pridobio neèuveno mnogo simpatija u nemaèkom narodu. svi ovi Rosenbergovi religiozni eksperimenti su ostali nedoreèeni. Ipak. Najverovatnije je zato da Hitler zaista nikada nije imao ni vremena. zbog Hitlerovog èvrstog stava da u Treæem rajhu ne dozvoli nikakve religiozne reforme koje bi se mogle protumaèiti kao povratak starogermanskom paganstvu. 19 FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2006 . njena veza sa nacionalsocijalizmom uvek je bila sporna. o kojem je veæ izgubio dobro mišljenje. Pa ipak. 1987: 142). veka. da se Rosenbergovo opredeljenje za mit kosi sa nacionalsocijalistièkim naèelnim suprotstavljanjem „vere i znanja 20.100. onda se sporovi izmeðu Rosenberga i Himmlera mogu tretirati pre kao rezultat haosa u kompetencijama. naroèito od 1933. prema Baumgärtner. nejasni i neuspešni. veka [sic!]“. 1977: 109). veka“ „mitu 19. Mi èlanovi partije ga cenimo i poštujemo onako kako je on kao svetonazorni Rajhslajter NSDAP sebi stvorio ime“ (cit. Neke njegove optu be bile su potpuno besmislene. nisu pokazivale interes ni za Mit 20. Takva je npr. 1977: 117). a naroèito meðu istinski vernim èlanovima partije“ (Baumgärtner. 1977: 117). prodata je u tira u od 1.stanje u dogmatiku i praktiku neke buduæe nacionalsocijalistièke religije.000 primeraka). 1972: 156). 1977: 117). godinu dana kasnije. 1976: 213). Hitler nikada nije uspeo da iznese neke odreðenije primedbe na Rosenbergov Mit 20. dok ga je u drugim prilikama nipodaštavao i kritikovao (cit. ni za druge Rosenbergove radove (Iber. Drugom prilikom. širio meðu èlanstvom NSDAP-a. pošto su njegove sporadiène izjave krajnje protivreène i nose peèat konkretne situacije u kojoj su date (Iber. veka. posle Hitlerove Moje borbe. koju je izrekao prilikom jednog razgovora u Vuèjoj jazbini 11. najèitanija knjiga nekog nacionalsocijalistièkog pisca (do kraja 1944. pisao sa poštovanjem o Rosenbergu: „Rosenberg nije vojnik i niko od nas ne oèekuje da bi on to bio ili mogao biti.26 Ni druge vodeæe liènosti NSDAP-a. marta 1942. bila optu ba. i da mu je izvesnu pa nju na nju obratila tek polemika koju su katolici i protestanti inicirali u prvim godinama Treæeg rajha. Kada se uzme u obzir i èinjenica da su se u odgoju pripadnika SS-a koristili materijali Rosenbergove Spoljnopolitièke slu be. Sam Hitler se nikada nije javno izjasnio o knjizi. Meðutim. Mnogo je bilo znaèajnije Hitlerovo priznanje da je proèitao samo manji deo knjige – uz opravdanje da je „napisana tako da se teško razume“ i da su joj popularnost donela tek osporavanja katolièkih sveštenika (Hitler. sa izuzetkom Himmlera i Göringa. 1987: 154).

neke primedbe je preæutao. prema: Iber. Rosenberg je najbeznaèajnije greške priznao. veka u kasnijim izdanjima.Do kraja 1933. koje su crkvena lica ubedila da je svaka dalja diskusija iluzorna. 31 Prve represalije prema Rosenbergovim oponentima primenjene su veæ poèetkom 1935. kada su se zaoštrili odnosi izmeðu NSDAP-a i crkava. dok je neke primedbe preæutno priznao korigujuæi pojedina mesta u Mitu 20. 28 ALEKSANDAR MOLNAR 20 . veka. 1937. pošto su se i nacionalsocijalistièki re im i hrišæanske crkve u narednim godinama pravili kao da se ništa nije dogodilo i na Mit 20. Štaviše. Iz cele diskusije se mogao steæi utisak da Rosenberg baš i nije najbolji nauènik. 30 Rosenberg je prvi meðu ivima bio dobitnik Nemaèke nacionalne nagrade (prvi ju je posthumno dobio preminuli in injer Ludwig Troost). 1989: 228). te godine je došlo do preokreta. Rosenberg objavio program uspostavljanja narodne crkve Rajha.29 Re im ih je isprva tolerisao.31 Rosenbergova satisfakcija da je javno potvrðen njegov status glavnog „ideologa nacionalizma“ bila je obièna Pirova pobeda. crkvena lica su objavila mnoštvo spisa protiv Rosenberga. veka. poèele su ešæe reakcije na Mit 20. kada je 2. iduæe godine polemika sa crkvama je utihnula. veka predstavljaju Rosenbergovo lièno stanovište. veka više nisu trošili reèi. a u aprilu su usledila i prva hapšenja (Chandler. 1945: 95-112). januara 1942. delom zato što je veæ postala jalova. veka (Iber. on je na partijskom kongresu dobio Nemaèku nacionalnu nagradu. pošto je zvanièno obrazlo enje za njenu dodelu poèinjalo stavom da je „Alfred Rosenberg u svojim radovima u ogromnoj meri nauèno i intuitivno pomogao utemeljenju i uèvršæenju svetonazora nacionalsocijalizma“ (cit. Svi nastavnici su morali polagati politièko-ideološki test èiju je osnovu predstavljao Mit 20. ali da njegov rasistièki misticizam mo e da se nosi sa hrišæanskim kritikama (Chandler. Meðutim. U svakom sluèaju. 1945: 113). a delom zato što su intenzivirane dr avne represalije. veka. 29 U sporu sa teolozima. koji je bio Za vreme Treæeg rajha svaka biblioteka je morala imati bar po jedan primerak Mita 20. Ako se pre i moglo tvrditi da stavovi iz Mita 20. tumaèeæi ih kao napade na liène Rosenbergove stavove.28 a naroèito u iduæoj godini.30 U Rosenbergovom tumaèenju nagrade kao partijskog usvajanja njegovih stavova zaista je bilo istine. 1987: 43). 1987: 141). Tek kada se o njemu poèelo govoriti u partijskoj školi i kada ga je Uprava školstva Prusije preporuèila za škole i nastavnike (5. Do 1937. a ne zvanièno tumaèenje Programa partije. bilo je veoma malo reakcija na Mit 20. pogotovo iz redova sveštenstva. a ne na Program NSDAP-a (Bollmus. vulgarna i banalna. decembra 1933). koja je ustanovljena nakon zabrane nemaèkim dr avljanima da primaju Nobelovu nagradu.

Na taj naèin mu je praktièno uskraæena svaka Ovaj program je predviðao uništenje svih ostataka hrišæanstva. Tada je nastao program „prosveæenja Skandinavije“ i „radio-propagande na Severu“. iako se tada verovalo da æe u nekoj buduæoj Hitlerovoj vladi on biti ministar spoljnih poslova. Meðutim. septembra 1940. obo avanje „rase i naroda“ itd. Nordijsko društvo poèinje da stvara regionalne organizacije (tzv. a krsta svastikom. Rosenbergova politièka zvezda nakratko je ponovo zasijala poèetkom tridesetih godina. aprila 1933. njenoj sekciji „Sever“ praktièno je pripojeno Nordijsko društvo koje je 22. Norveškom. (Chandler. 1945: 123-124). 32 21 FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2006 . Zato je. Doduše. Poslednji pokušaj o ivljavanja je izvršen 1943. Rosenberg dobio samo mesto upravnika Spoljopolitièke slu be NSDAP-a33 i nadzor nad ukupnim duhovnim i svetonazornim školovanjem i obrazovanjem NSDAP. kada je NSDAP došla na vlast. sa masovnim demonstracijama Engleza protiv Rosenberga (Cecil. predstavljala jasan dokaz da Rosenberg nije u stanju da izvrši nikakav uticaj na njih. po ugledu na italijansku i sovjetsku partijsku slu bu. ali je ostao bez uspeha (Loock. Sa neuspehom nemaèke okupacione politike u Norveškoj 25. kada je Quisling u Norveškoj ostao bez politièke podrške bilo je jasno da nemaèki „arijevci“ ne u ivaju podršku skandinavskih „arijevaca“ (Cecil. Poseta je završila katastrofalno. zamenu Bibije Mojom borbom. kontore) po celoj Nemaèkoj i da propagira povezivanje Nemaèke sa skandinavskim zemljama (Danskom. onda je Rosenbergova poseta Londonu maja 1933. Odmah pošto je osnovana APA. Meðutim. Javno priznanje Rosenbergu kao glavnom „ideologu nacionalizma“ došlo je u vreme kada je on veæ bio iskljuèen iz svih nacionalsocijalistièkih krugova u kojima je bilo realne moæi. Time je APA bila predodreðena da u Treæem rajhu ostane na marginama spoljne politike (Jacobsen. 180-186). ako je osnivanjem APA Rosenberg dobio moguænost za korišæenje svojih tajnih veza sa engleskim politièarima (koje je ovaj tvrdio da ima). kada je postao poslanik Rajhstaga i èlan njegovog spoljnopolitièkog odbora.32 niko se više nije uzbuðivao: ratni neprijatelj je postajao mnogo veæa opasnost od svih Rosenbergovih antihrišæanskih ekscesa. Rosenberg je mislio da æe to biti slu ba. 33 Spoljnopolitièka slu ba NSDAP-a (APA) osnovana je 1. godine i prelaskom na politiku gole represije prema norveškom stanovništvu poèela je da jenjava i aktivnost Nordijskog društva. koja æe. Švedskom i Finskom) u smislu „kompletiranja nacionalsocijalizma“ u nordijsko-rasnom smislu.mnogo radikalniji od svega što je napisao u Mitu 20. On više nije bio gospodar sopstvene politièke karijere i u sukobima Hitlera i drugih moænika Treæeg rajha on je sve više postajao marioneta. veka. Najznaèajniju ulogu Rosenbergova APA je imala u osvajanju Norveške i Danske aprila 1940. 1972: 184-185). Hitler se vrlo brzo uverio u Rosenbergovu spoljnopolitièku nesposobnost (Kuusisto. mimo formalnih spoljnopolitièkih kanala. osnovano u Libeku. 1972: 176). godine. septembra 1922. direktno konkurisati Ministarstvu spoljnih poslova. Meðutim. 1968: 46-47). Od kraja 1933. 1984: 17).

koga je optu ivao za „dvojni moral“ i za beskrupuloznost.. 36 Zanimljivo je da je Rosenberg bio naroèito kivan na Goebbelsa. iz razloga oèuvanja svog slabog Ja. a i njegove sopstvene kreature ga psuju. To je kod Rosenberga izazvalo velike frustracije i ozlojeðenost. koji su 34 ALEKSANDAR MOLNAR 22 . za koji se svojevremeno toliko borio i zalagao. U svom dnevniku Rosenberg je pisao: „Svakodnevno vidimo da naša revolucija ima gnojni èir i napada zdravu krv.36 Treæi rajh.35 Ako se za ikoga u celoj nacionalsocijalistièkoj politièkoj eliti moglo reæi da je bio „konsekventni mislilac“. 1977: 137). „Iz afektivnih razloga. baš zato što je bio jedan od retkih „idealista“ u partiji èesto su ga ismevali (Jacobsen. on hrli u ideologiju koja mu daje ono što mu nedostaje: èvrsto tlo pod nogama [. skupa sa svim njegovim predrasudama i snovima“ (Baumgärtner. postao je za njega prava noæna mora.. Neodluèan. Bio je „sanjalaèka. [.. kojoj niko nije osporavao „stare zasluge“. koja samo podupire sumnje kod nemaèkog stanovništva da „nacionalsocijalizam nije ni za dlaku bolji od boljševizma“ (cit. 1972: 173). 1972: 4).. prema Baumgärtner. uètiv. dobro vaspitan. nepraktièna i gotovo komièna figura“. Pre smo psovali jevrejske generalne direktore. sve dok ne bude propala. Takva odluka. Essera i Hanfstängla (1924-1941) do Bormanna i Kocha (1941-1945) (Cecil. kod Kohlrauschove su pronaðena Rosenbergova ljubavna pisma i Rosenberg je ostao u nedoumici da li æe ta pisma u pogodnom trenutku biti iskorišæena protiv njega (Cecil.realna moæ i onemoguæen pristup naju oj politièkoj eliti Treæeg rajha. Odmah po uspostavljanju Treæeg rajha Göring je uputio dva upozorenja Rosenbergu da se ne upušta u borbu za èelne pozicije i da se zadovolji mestom u APA: dao je da se uhapsi Jevrejka Lisette Kohlrausch i blizak Rosenbergov saradnik iz APA Kurt Luedecke. povuèen i skroman u privatnom ivotu. 1988: 137). Iako su oboje odmah pušteni. uopšte nije bila neobièna. 35 Za vreme boravka u jednom sanatorijumu zbog iscrpljenosti lekari su konstatovali njegovu potpunu ravnodušnost prema svakodnevnom ivotu i te nju za povlaèenjem i zakopavanjem u knjige. slabog ega i nevièan „prljavoj igri“. niti beskrupulozni la ov.34 pokušavao je da se dr i ideologije.] Daleko od svake realnosti. kada se uzme u obzir u kojoj je meri Rosenberg odudarao od profila proseènog nacionalsocijalistièkog politièara: bio je pravi „graðanski tip“. Nikada nije bio korumpirani karijerista. 1977: 112). on se povlaèi u svoju suludu graðevinu. ali je i nije preterano uzimao za ozbiljno. drugova. tj. Ali.] On je danas najomra eniji èovek u Nemaèkoj. meðutim. Nesigurnost u sebe samog i nespremnost za borbu bili su uzrok Rosenbergovom povlaèenju u svet mašte. G[oebbels] nema prijatelja. 1947: 319). 1968: 50). pa èak i kinjili „oštri momci“ – od Streichera. onda je to svakako bio Alfred Rosenberg (Lang i Schenck. Dr. ljubazan. Göringov „nizak udarac“ deklasirao je Rosenberga i prinudio ga da se pomiri sa dodeljenom mu drugorazrednom ulogom u politièkom ivotu Treæeg rajha. kako bi imao barem nešto èvrsto pod nogama (Baumgärtner.

koji je sa dr avnim strukturama Treæeg rajha povezan kroz liènost „voðe“ i koji se sastoji od „saveza“ poput SA. 1992: 1: 266). U jednom razgovoru sa Hitlerom iz tog vremena. Zbog takvog stava.37 Rosenberg je implicitno osporio pretenzije SS-a na to svojstvo. Sredinom 1936. no veæ 10. Meðutim još te iste godine. G[oebbels]“ (Rosenberg. I ne samo to: implicitno je kritikovao i samog Hitlera što odmah po uspostavljanju Treæeg rajha od iskrenih i poštenih nacionalsocijalista (u kakve se i sam Rosenberg ubrajao) nije oformio novi. Hitlerjugenda i drugih (Rosenberg. autentièni Männerbund. svedoèi da je on tada još uvek verovao da cela NSDAP mo e da ponese uzvišeno zvanje „reda“. Time je veæ uoblièena ona optu ba koju æe Rosenberg javno saopštiti posle kapitulacije 1945: umesto „Redom Nemaca“. povodom pokušaja da se od Goebbelsove novine Angriff napravi kopija Völksicher Beobachtera Goebbels govori o „tom neizdr ivom i arogantnom Baltièaninu“ na sasvim drugaèiji naèin: „Ne dopada mi se. septembra sve se nastavlja po starom: „Rosenberg opet govori stare gluposti“ (Goebbels. SS.. dolazi do izvesnog otopljavanja odnosa izmeðu Rosenberga i Goebbelsa. 1986: 193). 1992: 429). 1992: 3: 985) i šalje Goebbelsu „grubo pismo“ (Goebbels. Ali on je karakterno neizdr ljiv“ (Goebbels. Vajmarsku republiku) i uspostavio (treæi) „Nemaèki rajh“. Danas to radi Dr. da sada „obrazuje jedan Männerbund. Goebbels u svom dnevniku pisao: „Ne znam šta on [Rosenberg] ima protiv mene. recimo Red Nemaca. 1977: 118). Nova.Sve to je najverovatnije doprinelo Rosenbergovoj odluci da u izdanje Mita 20. Hitler ga poštuje kao ‘mislioca u diskusijama’. 1941: 546). Hitlera). veka iz 1938. novembra meseca. sastavljen od liènosti koje su predvodile obnovu nemaèkog naroda“ (Rosenberg. Zato je 1929. iako je ovaj pokazivao spremnost na to (Baumgärtner. 1977: 190). u kojoj je pozvao „novog osnivaèa dr ave“ (tj. nad svojim slu benicama vršili seksualnu prinudu. 1972: 157). 1957: 202-203. 37 Govor. ubaci jednu interpolaciju.. suviše mi je hladan i arogantan. što ovaj drugi do ivljava sa velikim oduševljenjem (èak konstatuje kako je Rosenberg „prijatan i lojalan“: Goebbels. aprila 1934. 1937c: 80) 23 FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2006 . koji kaljaju ime nacionalsocijalizma (Cecil. meni se on veoma dopada. Goebbels saznaje da i Hitler deli Goebbelsovo negativno mišljenje o Rosenbergu (Goebbels. Istièuæi da je jedan takav Männerbund oèigledno nedostajao Treæem rajhu (Knoll. koji je veæ bio uspešno uklonio „nedr avu od novembra 1918“ (tj. Hitler se na kraju okru io trojicom „fanatika“ – Goebbelsom. 1992: 3: 993). baš zato što je veoma struèan“ (Goebbels. 1992: 3: 974). 1956a: 64-65). Rosenberg je odbijao bilo kakvu saradnju sa Goebbelsom.] Ne sumnjam u ispravnost toga. koji je Rosenberg odr ao u Marienburgu – nekadašnjem središtu Nemaèkog reda – 30. Bormannom i Himmlerom – i zato katastrofa nije mogla izostati (Smith. 1992: 3: 989). [. nego je dozvolio da svu vlast u ruke preuzme šaèica beskrupuloznih karijerista.

nauèavanje i obrazovanje“. Dr eæi se stava. 1972: 226). Najzanimljivije u svemu tome je što Rosenberg istrebljenje Jevreja nikada nije pojmio u katogijama rata. U njemu je on tra io da „Rotschildi i Mandeli [.. u svojoj prvoj knjizi Trag Jevreja kroz mene vremena. kao što je Madagaskar ili Gvajana. iz kog postoji samo jedan izlaz – smrt“ (cit. 1978: 143). ali postupno (svake godine po „jedan broj“) i u Palestinu (što ga je ponukalo da podr i cionizam po ovom pitanju) (Rosenberg. januara 1940. marta 1941. prema Cecil... zahtevao deportacije Jevreja. Naglašena krvo ednost u obraèunu sa Jevrejima odlikovala je jedan Rosenbergov govor odr an u leto 1939. ovlastio Rosenberga da poène sa pripremom za otvaranje posebnog univerziteta za „nacionalsocijalistièko istra ivanje. prilikom otvaranja prvog instituta buduæeg ekskluzivnog nacionalsocijalistièkog univerziteta39 – Instituta za istra ivanje jevrejskog pitanja – Alfred Rosenberg je konstatovao da su Nemci imali prilike da veæ dugo vremena na sebi upoznaju dejstvo „otrova jevrejske krvi“ koji je nalik „otrovu izvesne biljke“. Iz tih „bolnih eksperimenata“ Nemci su izvukli nauk kako se izleèiti od tog otrova – neminovna je „hirurška operacija“ kojom hirurg „odstranjuje po ivot opasni otok“ (Poliakov i Wulf. Frustrirani gubitnik u opakoj borbi za moæ u Treæem rajhu tako je postao jedan od najgrlatijih zagovornika holokausta mnogo pre nego što je na konferenciji u Vanzeu razraðena metodologija njegovog sprovoðenja u delo. „hirurška operacija“ i sl. iznetog u Mitu 20. da su „istrebljivaèke borbe“ strane „prakarakteru germanskih naroda“ (Rosenberg. Slovene.. veka.ALEKSANDAR MOLNAR Mr nju koja ga je sve nepodnošljivije pritiskala uoèi poèetka Drugog svetskog rata Rosenberg je nastojao da usmerava prema objektu prema kojem je veæ gotovo svako nasilje postalo legitimno – Jevrejima. Rosenberg je holokaust mogao da zamisli samo kao birokratsko-higijenski zahvat (zatvaranje u rezervat sa „smrtonosnom klimom“. Obrnuto. nikada nije eleo da istrebi. protiv kojih je neprestano pozvao na rat.).] odvratna jevrejska rasa æe se obreti u rezervatu iz kog nema povratka. Izolovana od spoljnog sveta kao leprozna [.38 U govoru odr anom 26. Rat protiv njih je po njemu morao biti surov. ali se nikako nije smeo završiti holokaustom. a pogotovo ne u kategorijama apokaliptiènog „konaènog obraèuna“ izmeðu naoru anih sila Dobra i naoru anih sila Zla. 1939: 153).] Albert Einsteini sa Hore-Belishima i Kaganovièima“ budu prognani na „divlje ostrvo sa smrtonosnom klimom. 1941: 145). Sloveni po njemu svakako nisu bili Rosenberg je veæ 1920. 38 24 . koji je trebalo da poène sa radom tek nakon rata. 39 Hitler je 29.

Rosenberg je do iveo kao izdaju ideje nacionalsocijalizma.41 U govoru koji je Rosenberg odr ao dva dana pred napad na SSSR. U to vreme je pisao: „Imamo oseæaj kao da æe se ovaj moskovski pakt jednog dana osvetiti nacionalsocijalizmu“ (Rosenberg. juna 1941. 1968: 54). Bili su èak sposobni za velika dela.) u manje-više kolonijalnom odnosu prema Nemaèkoj. uništi i apsorbuje ceo SSSR i zato je bila upuæena na pomoæ potlaèenih etnièkih grupa. koje je morala da na svoju stranu privuèe kao pouzdani borac protiv boljševizma – ali i Jevreja. odmah po oformljenju. zapoèela sa radom na projektu preureðenja Istoka i podruèja oko Dunava. ali se sa njima moglo saraðivati. 1972: 165). To je glavni razlog zbog kojeg je Rosenberg. koji je podrazumevao rasparèavanje Rusije (SSSR-a) po etnièkim šavovima i stvaranje više etnièkih dr ava (Ukrajine. avgusta 1939. naovamo. – veæ u funkciji „Opunomoæenika za centralnu obradu pitanja istoènoevropskog prostora“ – oficirima okupatorske nemaèke vojske preporuèio je da svoju kontrolu na sovjetskim teritorijama uèvršæuju propagandom o sveopštoj jevrejskoj . Nemaèka sama nije mogla (niti je trebalo da pokušava) da pobedi. Rosenbergova je APA. sa osnovnom pretpostavkom da æe SSSR biti rasparèan (Jacobsen. APA je završila mapu Istoka – od Nemaèke pa sve do Sibira – na kojoj je ucrtano 87 etnièkih grupa i koja je trebalo da poslu i kao osnova za uspostavljanje „novog poretka“ po nestanku SSSR-a. od svih nacionalsocijalistièkih voða. 1972: 181). Rosenberg im je namenio va nu ulogu da poslu e kao evropski bafer protiv Mongola i drugih Azijata (Cecil. Jevreje i Slovene (kao i sve druge „bezvredne“ narode èije je teritorije trebalo prevesti u nemaèki Lebensraum).Do maja 1939. bio u isto vreme i najveæi pobornik ideje rata „germanstva“ protiv „slovenstva“ i najveæi protivnik prakse tretiranja pokorenih (slovenskih) naroda kao da su Jevreji. kao pravog vinovnika sveg zla koje se te etnièke grupe trpele od 1918. Uoèi samog poèetka Drugog svetskog rata Rosenberg je tako pokazivao upadljivu nesposobnost da pove e rat i istrebljenje. 20. Od 1922. apokalipsu i rasistièko samoostvarenje. (Jacobsen. Po njegovom mišljenju. 1968: 47)40 zajednièkim naporima Nemaca i mnogobrojnih etnièkih grupa koje ele da budu osloboðene od boljševièkog jarma (Cecil. U nameri da operacionalizuje tu ideju. Kavkaza itd. 1956a: 75). 41 Sporazum sa SSSR-om od 23. 40 25 FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2006 tako vredni kao Germani. Osim toga. Rosenberg je dosledno insistirao na nemaèkom spoljnopolitièkom prioritetu osvajanja Lebensrauma na Istoku. što dokazuju Tolstoj i Dostojevski.

dok se Hitler opredelio za to da se svi Jevreji u SSSR-u likvidiraju veæ u toku rata (Yitzhak.42 Najblistaviji trenutak u Rosenbergovoj karijeri u NSDAP-u dogodio se 17. koji je takoðe eleo da smanji moæ SS-a.43 „Na papiru Hitler je Rosenberga uèinio svemoænim carem pokorenih sovjetskih naroda. Rosenbergovim naimenovanjem za Ministra za osvojene istoène oblasti Hitler je najverovatnije hteo da. Jer. Meðutim. u kojima je le ala realna moæ nad „osvojenim istoènim oblastima“. U isto vreme. kao i policijski aparat bili su skoro potpuno van Rosenbergove kontrole. praktiènih ljudi od akcije. U svakom sluèaju. To je izgledalo bolje nego biti Ministar spoljnih poslova i Rosenberg je mogao da napokon trijumfuje. 43 Indikativno je bilo da odluka o Rosenbergovom postavljenju za Ministra za osvojene istoène oblasti uopšte nije bila objavljena u Slu benom listu.44 S druge strane. To je znaèilo da novo Ministarstvo neæe biti uzimano ozbiljno prilikom kreiranja istoène okupacione politike. ne zadugo. koji su nominalno obavljali funkcije Rosenbergovih slu benika. 1989: 425). kao što su bili Ercih Koch i Heinrich Lohse. u šta se sam mogao osvedoèiti tokom ivota u Estoniji i kroz kontakte sa izbeglicama iz Rusije u Nemaèkoj. pre svega. 1977: 191). 44 Rosenbergovo postavljenje je podr avao èak i njemu sasvim nenaklonjeni Bormann. Himmlerov SS. 42 26 . bez forme. Polazeæi od teze o ukorenjenosti antisemitizma u Rusiji. Rosenberg je bio pogodna liènost za administraciju osvojenih teritorija pošto je veæ raspolagao uigranim timom eksperata za tu oblast. samo prosleðena štampi. Kasnije æe se njegov plan postupanja prema Jevrejima na teritoriji SSSR-a razlikovati od Hitlerovog samo utoliko što æe istrebljenje predvideti za period „posle rata“. nego je. kada je postao Ministar za osvojene istoène oblasti.ALEKSANDAR MOLNAR vladavini (Judenherrschaft) od koje su Nemci došli da oslobode sovjetske narode (Yitzhak. 1989: 417). ali je u stvarnosti dobio odgovornost za upravljanje sistemom. dok je velika moæ data grupi èvrstih. jula 1941. vojne snage u Rusiji. moæ koja je bila Rosenbergu na ovoj funkciji namenjena jedva da je bila veæa od one koju je imao kao upravnik APA. To je bio klasièni sluèaj Hitlerovog sistema podeljenih i meðusobno konkurišuæih ovlašæenja. Rosenberg je verovao da kod Slovena postoje dobre pretpostavke za pokoravanje Nemcima i prihvatanje njihovog plana za preureðenje celog prostora (bivšeg) SSSR-a – samo ako im se omoguæi efektivna participacija u globalnom projektu uništenja Jevreja. koji je on stalno koristio da bi osigurao svoju poziciju suverenog vladara“ (Smith. dodatno sputa Göringove i Himmlerove ruke.

45 Osvajanje nemaèkog Lebensrauma zapoèelo je tako kao totalni rat i potpuno pokoravanje naroda koji su iveli na teritoriji SSSR-a. postale deo Crnomorske konfederacije. nemaèka okupaciona politika je sledila brutalne principe pretvaranja Slovena u robove Germana. zbog èega je okupacija bila rukovoðena „neogranièenom pljaèkaškom i rušilaèkom strategijom“ (Müller. Hitler je jasno izneo svoje viðenje ophoðenja sa narodima koji ive na okupiranoj teritoriji SSSR-a. on je prosvedovao protiv brutalnosti u ophoðenju sa pokorenim stanovništvom. „Mora se uvek polaziti od toga da ti narodi imaju prema nama prvenstveno zadatak da nam privredno slu e. 1972: 200-206). Osim toga. nasuprot britalnom pljaèkanju i istrebljivanju. 1976: 214). aprila 1942. 46 Ukrajina i Kavkaz je trebalo da postanu „rasno èiste oblasti“.U razgovoru u Vuèjoj jami 11. zajedno sa Krimom i Donskom oblašæu. Pored nje. Naš cilj otuda mora biti da uz pomoæ svih sredstava privredno iz osvojenih ruskih podruèja izvuèemo sve što se da izvuæi“ (Hitler. Uskraæivana im je zdravstvena skrb. ali ništa nije mogao da uradi da spreèi njegovu implementaciju (Hansch-Singh. koji je ostavljao izvesnu autonomiju istoènim narodima. a svaki obrazovani Sloven je tretiran kao potencijalni neprijatelj Nemaèke (Nova. 1983: 547). što je bilo malo verovatno. Njima je trebalo onemoguæiti stvaranje bilo kakve „dr avne organizacije“ i dr ati ih „na što je moguæe niem kulturnom nivou“. koje bi. Prvo. Litvanije i Estonije. ote avana reprodukcija. pošto je ovaj veæ bio u veæoj nemilosti Hitlera od Rosenberga (Cecil. 1983: 156). oformljena bi bila i Baltièka konfederacija izmeðu Letonije. Izmeðu Rosenbergovog koncepta i realne nemaèke okupacione politike postojale su dve glavne razlike. ali je bio isuviše slab da bilo šta preduzme. Od samog poèetka rata na Istoku.46 . Preostale dve velike oblasti SSSR-a – Turkmestan i Rusija – bile bi ogranièene na njihove 45 27 FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2006 alternativa Rosenbergovom naimenovanju bilo je proširenje Ribbentropovih nadle nosti. 1986: 58). ratnoprivredni ciljevi su u samom startu postavljeni ispred propagandnih. Rosenberg se u poèetku bunio protiv „Generalnog plana Istok“. Slabost polo aja Ministra za osvojene istoène oblasti opredelila je krah svih planova za Istok koje je pre toga napravila APA. odnosno njihove likvidacije ako su bili nesposobni za rad. Rosenberg je zagovarao „popularni imperijalizam“. Gde god je mogao. 1991: 177-178). navodeæi kao glavni argument da to doprinosi porastu neprijateljstva i spremnosti na otpor. osim nekoliko sporadiènih intervencija (Cecil. u kojem se ni najmanje nije vodilo raèuna o potencijalnim saveznicima i njihovim minimalnim interesima (Messerschmidt. 1972: 197). smatrajuæi ga nerealistiènim pošto potcenjuje stanovništvo okupiranih oblasti.

koji mu je sudio za sve èetiri vrste zloèina: za zloèine protiv mira. bilo je veæ kasno. a ako bi i bili prinudno regrutovani sasvim je izvesno da bi nastavili da se u velikim brojevima predaju. tako aprila 1945. Jevreja) (Nova. A kada je poèeo da shvata ispravnost te logike. primera radi. Tako je Rosenberg ostao na brodu koji tone. za ratne zloèine. Iako je znaèaj obe razlike moguæe potceniti sa stanovišta konaènog cilja osvajanja Lebensrauma na Istoku. u svetlu kojih je vrlo brzo postalo jasno da od dva zla – Hitlera i Staljina – treba birati ovo drugo (Cecil. Mutatis mutandis. 1986: 54). Jer. 1972: 193). za zloèine protiv humanosti i za zloèine uèestvovanja u zaveri ili planiranju izvršenja nekog od prethodno pobrojanih zloèina. Da su etnièke grupe na okupiranoj teritoriji SSSR-a zaista dobile neku – barem simboliènu – autonomiju i da nemaèka vojska nije bila toliko brutalna prema njihovim pripadnicima. Da „Ruse mogu pobediti Rusi“ Himmleru je isprva bila potpuna besmislica. isto va i i za okupacionu politiku prema Rusima: njihovu fanatiènu borbu protiv okupatora isprovocirala su nemaèka zverstva. Za Himmlera su. one su bile itekako bitne sa stanovišta odvijanja ratnih dejstava. bez ikakve moæi da utièe na razvoj dogaðaja. Tako je dospeo na optu enièku klupu Nirnberškog suda. 1972: 198). smatrao je da prema pokorenom stanovništvu treba primenjivati daleko manje nasilja nego što je to u realnosti bio sluèaj. 28 . bio je njegov lapidarni komentar (cit. svi Sloveni na teritoriji SSSR-a bili jednostavno isto što i Nemci i pomisao da bi se Ukrajinci borili protiv Rusa za nezavisnu Ukrajinu njemu je nalikovala pomisli da se Bavarci bore protiv Nemaca za nezavisnu Bavarsku. „To je besmislica. i „popularni imperijalizam“ i smanjivanje nasilja prema pokorenom stanovništvu imali su za cilj svrstavanje celokupnog Istoka uz nacionalsocijaliste. Iako su sudije stale na stanovište da Rosenberg nikada azijske teritorije. nije imao smelosti ni da se ubije. To Rosenbergovi glavni konkurenti za moæ nad „osvojenim istoènim oblastima“ nikako nisu mogli da shvate. tako da se na teritoriji dve konfederacije mo e stvoriti mesto za naseljavanje nemaèkog stanovništva (Müller.ALEKSANDAR MOLNAR Drugo. iako je to nameravao (pripremivši u tu svrhu cijanid). pri èemu je „Moskovitskoj Rusiji“ dodeljena uloga da u prvo vreme slu i kao prostor za „odlaganje nepo eljnih elemenata stanovništva u veæim razmerama“. I kao što nikada nije smogao snage da se ozbiljnije suprotstavi Himmleru i Göringu. Samo nas je ona budala Rosenberg mogla uèiti takvim stvarima“. 1983: 154). a protiv boljševika (tj. oni se ne bi prikljuèivali Crvenoj armiji. prema Cecil.

ali je ipak ustrajao na stanovištu da Rosenberg nije „suštinski“ uticao na menjanje brutalne okupacione politike i da je „ostao na du nosti do kraja“. 1977: 194). 1947: 290). 47 29 FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2006 nije bio va an politièar. pošto je Rosenberg bio upravo jedan od glavnih zagovornika istrebljenja Jevreja još pre nego što je rat i poèeo. 49 rtve su. zbog koje je na kraju i osuðen. koje je izlo io iskreno i koje otkriva nastojanje da se krivica za pokretanje Drugog svetskog rata skine ne samo sa njega. niti da su njegove ideje uticale na Hitlera i druge naciste. Mnogo je utemeljeniji bio njegov napor da krivicu za zloèine poèinjene na istoènom frontu svali na Ericha Kocha. Najzanimljiviji deo Rosenbergove odbrane svakako je bilo njegovo viðenje stanja u vrhu Treæeg rajha. To je na kraju priznao i sud. Bormanna i Himmlera (Lang i Schenck. Rosenberg je bio najbli i do ivotnoj robiji. verovao u jedan Evropski savez i da je. SS-a i policije. a ne i za mr nju prema drugim rasama i da nije znao za genocid nad Jevrejima (Lang i Schenck.49 Rosenberg je bio ubeðen da je Hitler do 1937. septembra. jer odgovaraju za zloèine koja su zarpavo narpavila ova tri „Mefista“ (Lang i Schenck.Sud se najviše bavio Rosenbergovom ulogom u okupaciji Norveške i SSSR-a. umesto da se pozabavi odbranom svoje „umerene prakse“. tek kada je uvideo da je taj savez nemoguæ. Štaviše. Bormanna i Himmlera – koji su ga oterali u ratnu propast. Rosenberga je odbrana veoma agilno branila kao èoveka koji je bio umeren i koji je. ubla avao i spreèavao zverstva lokalnih glavešina. osim Hitlera. 1947: 225). kako je na kraju presuda i glasila (Smith. tvrdeæi da je on bio rtva trojice „Mefista“ – Goebbelsa. Rosenberg je tvrdio da je veæ 1925. 48 Od svih koji su osuðeni na smrt. od prilike do prilike. Na veæanju 10. ali je pokušao da ga opravda.48 Najdefektiniji deo njegove odbrane bila su uveravanja da se zalagao samo za poštovanje njegove rase. navodno bili i sam Rosenberg i ostali optu eni nacionalsocijalisti. nego i sa samog Hitlera. koji je zaista slušao samo Himmlerove direktive i koji bi. vratio se sa uverenjem da Rosenberga treba obesiti. 1947: 120 i 143). To su bile èiste la i. septembra 1946. da je u to vreme bio iv. impulsivna narav nadvladala njegov razum i uèinila ga podlo nim uticaju Goebbelsa. 11. On je otišao da „prespava“ i sutradan. i to u jednoj prilici u kojoj . njegova nepostojana.47 on se na kraju više bavio odbranom svoje „teorije“. sudije su se podelile po pitanju kako da osude Rosenberga i odluku je trebalo da donese tog dana neopredeljeni glavni amerièki sudija Francis Biddle. teško mogao da eskivira najveæi deo odgovornosti za realizaciju nacionalsocijalistièkog „Generalnog plana Istok“. 1947: 191). primetio ovu Hitlerovu slabost. Rosenberg je bio svestan toga da „Adolf Hitler svakako ulazi u istoriju kao demonsko oblièje èudovišnog formata“ (Lang i Schenck.

To se. iste godine doneo najveæe nemaèko nauèno priznanje – nego njegove perverzije. 1955: 320). konstatovao da je general morao propasti kao politièar pošto je bio „nemuzikalan“. neprosveæenim otpadnicima od nacionalsocijalistièke ideje. trezvene karaktere“ (kako je Rosenberg. Razlog zbog kojeg je Rosenberg ipak ostao uz Hitlera i slu io mu do poslednjeg momenta le ao je u tome što je mislio da je Hitler „mudriji“ od njega (jer je ranije uvek uspevao da rešava probleme sa kojima se suoèavao). izopaèena za dugo vreme“ (Lang i Schenck. a Rosenbergu. tako. Nacionalsocijalizam. po svemu sudeæi. govoreæi o Ludendorffu. ispao posledica ne nacionalsocijalistièkog svetonazora – koji je Hitleru omoguæio sreænu vladavinu do 1937. koje je sve do tada predstavljalo uzrok njegovih frustracija i psihosomatskih tegoba (naroèito izra enih u poslednjih desetak godina njegovog ivota). nekada davno. koju su njih dvojica. kako je verovao. u slozi ALEKSANDAR MOLNAR 30 . posle mudre i oprezne politike koju je navodno vodio do 1937. Bormanna i Himmlera). a ne „mudre. To što je Hitler poèeo da pominje „nemuzikalnost“ u Rosenbergu je veæ tada probudilo zebnju. 1955: 342). kroz nedostojanstvene naredbe. s obzirom na to da mu je bio poznat Platonov sud da propasti jedne dr ave uvek prethodi teatrokratija (Rosenberg. Slabljenje njegovih pozicija u partiji i dr avi. 1947: 126). do ivljavao samog sebe) (Rosenberg. Celokupna Rosenbergova odbrana bila je podreðena upravo tom glavnom cilju da doka e da je on uvek bio glavni „ideolog nacionalsocijalizma“ – kao jednog „plemenitog“ svetonazora – i da nije bio kriv za pervertiranje nacionalsocijalizma u praksi (naroèito tokom Drugog svetskog rata). naposletku. da sluša „gibanja narodne duše“ i ispravnu vladavinu) i da za saradnike bira „muzikalne ljude“ (poput Goebbelsa. sada je postalo mnogo više od eskulpacionog osnova: postalo je dokaz da je sve vreme upravo on bio u pravu i da mu je Hitler neopravdano uskratio ljubav i poverenje. odjedanput odluèio da sledi svoju „muzièku stranu“ (koja mu je omoguæavala. desilo i Treæem rajhu. okrenuvši se drugim. kao glavnom „ideologu nacionalsocijalizma“. u Eckartovom stanu.je Hitler. kao i na njemu utemeljeni Treæi rajh (do 1937) ostali su Rosenbergu u svetlom seæanju i on je èak smogao snage da u jednom momentu svoju ulogu optu enika zameni ulogom tu itelja: „Doæi æe vreme kada æe se unuci stideti što smo optu eni kao zloèinci. Drugi svetski rat je. zbog najplemenitije ideje koja je za vreme rata. pošto se Hitler.

koji je upadljivo nedostajao kod skoro svih drugih optu enika.zaèeli. oktobra 1946. nesvesno izgubio iz vida da je 31 FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2006 . „U Rosenbergovom nastupu na Nirnberškom suðenju bilo je izvesnog heroizma. pak. u praksi. bez urbe i zazora. sve neprijatelje Nemaèke – i uspostavljanje vladavine nad celim svetom. Rosenberg je doèekao mirne savesti i sa utehom saznanja da je bio poslednji pravi nacionalsocijalista. 1986: 225). u miru i sa blagoslovom nove antisemitske religije – nezavisno od toga da li bi se nominalno još nazivala hrišæanskom ili ne. izraz stava i pozicije konzistentne sa svim njegovim opskurnim. kolonizaciju Istoka i istrebljenja (istoènih) Jevreja. donkihotovskim idejama“ (Nova. mirenjem sa nu nošæu strategijskih uzmaka i zadovoljstvom privremenim uspesima. Apokaliptièni „konaèni obraèun“ bio je inkompatibilan sa kompromisnim davanjem ustupaka. Ono. nu no priznavala samo maksimalistièki. ostaje nepobitna èinjenica da je on bio autor najtrezvenijeg. Pogubljenje vešanjem 16. nego i sve pojevrejene narode. apstraktnim. Sedeæi na optu enièkoj klupi. što Rosenberg u svojim kalkulacijama nije uzeo u obzir bila je apokaliptièna logika nacionalsocijalistièkog antisemitizma. Koliko god se u istoriji Treæeg rajha figura Alfreda Rosenberga izdvajala po svojoj neprilagoðenosti „borbi za opstanak“ koja je buktala u nacionalsocijalistièkoj vrhuški i odsustvu oseæaja za realnost mre e odnosa uspostavljene izmeðu Hitlera i drugih partijskih i dr avnih prvaka. do konaène likvidacije svih Jevreja (barem na teritoriji bivšeg SSSR-a). paralelno sa svesnom namerom da zataji sopstvenu sklonost opciji istrebljenja Jevreja. Još od momenta kada je (u komentaru partijskog programa) nacionalsocijalistièko „pozitivno hrišæanstvo“ protumaèio kao „ekstremno antijevrejsko hrišæanstvo“ Rosenberg je nacionalsocijalizam postavio na apokaliptiène šine. pseudoeruditskim. prihvatanjem poloviènih rešenja. odnosno. bezodlo ni cilj pobede nad „Antihristom“ – koji nije predvodio samo Jevreje. koje su vodile direktno u totalni rat i totalni holokaust. koja je. on je. preko osvajanja Lebensrauma na Istoku (uz davanje izvesne autonomije pokorenim narodima). Taj je put vodio od uspostavljanja Treæeg rajha (odanog spoljnopolitièkom imperativu nezameranja kolonijalnim silama na Zapadu). najumerenijeg i baš zato najopasnijeg plana za uzdizanje Nemaèke u svetsku silu. jednom radikalizovana u ratu. koji je pred oèima uvek imao ispravni put i koji je neopravdano stradao zbog tuðih zloèina. polako. nepraktiènim.

Schwab Kuusisto Seppo (1984): Alfred Rosenberg in der nationalsozialistischen Aussenpolitik 1933-1939.redukovanje religioznih (hrišæanskih) elemenata na antisemitizam – èemu je sam dao nemali doprinos – moglo imati samo jedan jedini ishod: uzdizanje istrebljenja Jevreja i svih pojevrejenih naroda u conditio sine qua non nacionalsocijalizma i Treæeg rajha. Berlin: Inaugural Dissertation Hart F. Robert (1972): The Myth of the Master Race: Alfred Rosenberg and Nazi Ideology. (1939): Alfred Rosenberg. München i Berlin: J.F. Helsinki: SHS ALEKSANDAR MOLNAR 32 . Die Auseinandersetzung der Bekenndenden Kirche mit Alfred Rosenbergs ‘Der Mythos des 20. Sein politischer Weg bis zur Neu. Batsford Chandler Albert (1945): Rosenberg’s Nazi Myth. Stuttgart: Seewald Verlag Iber Harald (1987): Christliche Glaube oder rassischer Mythos. Frankfurt am Main i Berlin: Alfred Metzner Verlag Knoll Joachim (1957): Führungsauslese in Liberalismus und Demokratie. Ronald i Zitelmann. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft Brachmann. Frankfurt am Main itd: Peter Lang Jacobsen Hans-Adolf (1968): Nationalsozialistische Außenpolitik 1933-1938. Adolf (1976): Hitlers Tischgespräche im Führerhauptquartier (Hrsg. London: The World of Books Hansch-Singh Annegret (1991): Rassismus und Fremdarbeiteinsatz im Zweiten Weltkrieg. München: Hoheneichen-Verlag Cecil. Mainz: Matthias-Grünewald-Verlag Bollmus. u: Smelser. Jahrhunderts’. Rainer (ur. Reinhard (1989): „Alfred Rosenberg – ‘Chefideologe’ des Nationalsozialismus?“. Lehmanns Verlag Hitler. Wilhelm (1938): Alfred Rosenberg und seine Gegner. Dr. London: B.(Wider-)Grüngung der NSDAP im Jahre 1925. 22 biographischen Skizzen. Henry Picker). Th. Der Mann und sein Werk. T. Raimund (1977): Weltanschauungskampf im Dritten Reich. Literatura Baeumler. Alfred (1934): Männerbund und Wissenschaft. Stuttgart: Curt E. New York: Cornell University Press Germann Holger (1988): Alfred Rosenberg. Berlin: Junker und Dünnhaupt Verlag Baumgärtner.): Die braune Elite.

A.S. Alfred (1936) „Nationalsozialismus. (ur. Judentum. München: J. Alfred (1935a): Wesen. (ur. München: Hoheneichen Verlag Rosenberg. knj. u: Ley. Stuttgart: Deutsche Verlags-Anstalt Müller. Werner (1965): Die Frühgeschichte der NSDAP.D. S. u: ibid. Saur Verlag Rauschning. Jahrhunderts“. Das Programm der Bewegung erweitert durch das Agrarprogramm. Lehmanns Verlag Rosenberg. München: Deutsche Volksverlag Rosenberg. Aufbau und Wirtschaftsordnung des nationalsozialistischen Staats. u: Boog Horst et al. Hermann (1950): Gespräche mit Hitler. Alfred (1935b): An die Dunklemänner unserer Zeit. Rolf-Dieter (1983): „Von der Wirtschaftsallianz zum kolonialen Ausbeutungskrieg“. deutsches Christentum. Jesuitismus. Der gläubige Nazi in der Führungselite des nationalsozailistischen Staates“. H. Rosenberg und Terboven. Galen: Verlag Zollikofer & Co. u: Kammers. 1. Ernst von (1947): Portrait eines Menschenverbrechers nach den hinterlassenen Memoiren des ehemaligen Reichsministers Alfred Rosenberg. Eine Antwort auf die Angriffe gegen den „Mythus des 20. Zur Vorgeschichte und Geschichte der nationalsozialistische Revolution in Norwegen.P. Serge i Schenck.Lang. Loock. Hans Dietrich (1970): Quisling. München: Hugo Bruckmann Verlag Rosenberg. Grundsätze und Ziele der N.): Das deutsche Reich und der Zweite Weltkrieg. Michael i Schoeps. New York: Hippogrene Books Piper. Nazi Theorist of Holocaust. Hitlers Weg bis 1924. Bodenheim bei Mainz: Philo Verlagsgesellschaft Poliakov Léon i Wulf Josef (1978): Das Dritte Reich und seine Denker. Berlin i Wien: Spaeth & Linde 33 FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2006 . Alfred (1922): Das Verbrechen der Freimaurerei. Wien i New York: Europa Verlag Rosenberg. Ernst (1997): „Alfred Rosenberg – der Prophet des Seelenkrieges.): Grundlagen. St. Nova. Hans (ur. Band 4: Der Angriff auf die Sowjetunion. H. Religion und Kultur“. Alfred (1927): Houston Stewart Chamberlain als Verkündner und Begründer einer deutschen Zukunft.): Der Nationalsozialismus als politische Religion. Fritz (1986): Alfred Rosenberg. Frankfurt am Main i Bonn: Athenäum Verlag Messerschmidt Manfred (1983): „Aussenpolitik und Kriegsvorbereitung“. i Pfundtner. G. Zürich. Julius H. Stuttgart: Deutsche Verlags-Anstalt Maser. Müchen itd: K.

u: Tradition und Gegenwart. u: Schriften aus den Jahren 1917-1921. u: ibid. München: Zentralverlag der NSDAP Rosenberg. Reden und Aufsätze 1936-1940. u: ibid. u: ibid. Rosenberg. Februar 1921)“. Rosenberg. September 1939“. Ideale und Idole der nationalsozialistischen Revolution.: Musterschmidt-Verlag Rosenberg. Rosenberg. Washington: University Press of America ALEKSANDAR MOLNAR 34 .): Das politische Tagebuch Alfred Rosenbergs aus den Jahren 1934/35 und 1939/40. Alfred (1956b): „Brief an den Stellvertreter des Führers Herrn Reichsminister Rudolf Hess vom 29. u: ibid. Beograd: Prosveta Whisker James Bisker (1982): The Social. Alfred (1937d): „An die deutsche Wehrmacht (7. 1-2. u: Gestaltung der Idee. Alfred (1937c): „Der deutsche Ordensstaat (30. Alfred (1937e): „Um die deutsche Geistesfreiheit (6. Rosenberg. Nach der photographischen Wiedergabe der Handschrift aus den Nürnberger Akten. Alfred (1942b): „Die Verhähnung Christi durch die Juden (Völkischer Beobachter. Rosenberg. Alfred (1956a): „Rosenbergstagebuch1934-1935 und 1939-1940“. Februar 1934)“. Alfred (1942a): „1789 (Völkischer Beobachter. München: Zentralverlag der NSDAP Rosenberg. 24. März 1935)“. u: Kampf um die Macht. u: ibid. Smith. An Interpretive Essay. April 1939)“. Bradley (1977): Reaching Judgement at Nuremberg. Alfred (1939): Die Spur des Juden im Wandel der Zeiten. Maks (1976): Privreda i društvo. Alfred (1943): „Der Jude (10. u: ibid. Alfred (1937b): „Der Kampf um die Weltanschauung (22. Alfred (1937a): „Gegen Tarnung und Verfälschung (8. Reden und Aufsätze 1933-1935. 22. knj. Juli 1918)“. Rosenberg Alfred (1956c): „Weltanschauliche Thesen“. etc. u: ibid. München: Zentralverlag der NSDAP Rosenberg. Dezember 1921)“. April 1934)“. München: Zentralverlag der NSDAP Rosenberg. New York: Basic Books Inc. Alfred (1941): „Der Kampf um die Vergangenheit (2.Rosenberg. Juli 1935)“. Dezember 1933)“. Göttingen: Plesse Verlag Rosenberg. Alfred (1955): Letzte Aufzeichnungen. Publishers Veber. u: Seraphim Hans-Günther (ur. Political and Religious Thought of Alfred Rosenberg. Aufsätze vom 1921-1932. Göttingen. München: Hoheneichen-Verlag Rosenberg.

Westport i London: Meckler Aleksandar Molnar ALFRED ROSENBERG’S CLASH WITH CHRISTIANITY Summary In the article the author is following the development of Alfred Rosenberg’s social and political theory. Special attention is given to the anti-Christian attitude of the so-called “chief ideologist of Third Reich”. paganism. anti-Semitism. Christianity.Yitzhak Arad (1989): „Alfred Rosenberg and the ‘Final Solution’ in the Occupied Soviet Territories“. war. Although one among the creators of the apocalyptic anti-Semitist ideology (about “final battle” with the Jews – perceived as the powers of Evil incarnated) he opposed Nazi “Eastern politics” during the World War II. Russians etc. Historical Articles on the Destruction of European Jews. For him. religion. only Jews deserved extermination („once for all“) and it was this ultimate goal he expected to shape not only German foreign policy but also war itself. Instead of atrocities against the eastern peoples (Ukrainians. 3/2. 35 FILOZOFIJA I DRUŠTVO 1/2006 . knj.) he was prepared to give them certain autonomy and to treat them as some kind of racially inferior allies. u: The Nazi Holocaust. Key words: Nationalsocialism.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->