You are on page 1of 23

БИОЛОШКИ ЕФЕКТИ

ЗРАЧЕЊА

Проф. Др Љиљана
Мијатовић
Циљеви наставе

Од студента се очекује да по
завршеној настави разуме:
 Како јонизујуће зрачење делује на
ћелију и организам у целини
 Разлику између детерминистичких и
стохастичких ефеката зрачења
 Етиологију и патогенезу акутне и
хроничне радијационе болести
РАДИЈАЦИОНО ОШТЕЋЕЊЕ
ЋЕЛИЈЕ
При дејству јонизујућег зрачења у
захваћеним ћелијама најпре настају
физичке и хемијске, затим биохемијске
и на крају, морфолошке промене.
До физичких промена, ексцитације и
јонизације атома и молекула долази
изузетно брзо, током 10-16 секунди,
што доводи до хемијских промена, које
могу настати:
РАДИЈАЦИОНО ОШТЕЋЕЊЕ
ЋЕЛИЈЕ
 Индиректно, радиолизом воде која
доводи до стварања изузетно
реактивних једињења

H2O→ H2O*→H, OH, H2O2 → H2O, H, O

тј. СЛОБОДНИХ РАДИКАЛА од којих је
хидроксилни радикал снажни
оксиданс, а атом Н снажни редуктанс.
РАДИЈАЦИОНО ОШТЕЋЕЊЕ
ЋЕЛИЈЕ
 Директно, дејством јонизујућег зрачења на
виталне макромолекуле ћелија (протеине,
липиде и нуклеинске киселине).
Оштећење двоструког ланца DNK може да
доведе до смрти соматске ћелије или у
герминативној ћелији да доведе до мутације
која се преноси на све ћелије новог организма
и да се искаже као наследни поремећај
биохемијских или морфолошких промена.
Хромозомске аберације (делеције, инверзије,
транслокације)
РАДИЈАЦИОНО ОШТЕЋЕЊЕ
ЋЕЛИЈЕ

Све наведене промене могу се
јавити у било ком делу
ћелијског циклуса, али ћелија
је најосетљивија на зрачење у
току митозе, као и у касној G-1
и раној S фази циклуса деобе.
РАДИЈАЦИОНО ОШТЕЋЕЊЕ
ОРГАНИЗМА
 Доза озрачења
 Брзина и временски распоред дозе
 Просторни распоред дозе (спољашње/
унутрашње; тотално/локално)
Т1/2ef= Т1/2ph + Т1/2b/ Т1/2ph x Т1/2b
 Врста јонизујућег зрачења

LET=количина енергије коју зрачење преда
живој материји по јединици пута
 Радиосензитивност је сразмерна
репродуктивној активности, а обрнуто
сразмерна диференцираности
ДЕТЕРМИНИСТИЧКИ И
СТОХАСТИЧКИ ЕФЕКТИ
ЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА
 Детерминистички (ефекти с прагом) су
ефекти који се могу очекивати кад
доза прекорачи неку, унапред познату
вредност.
 Стохастички (ефекти без прага) су
ефекти за које не постоји праг, већ
могу настати и при веома малој
апсорбованој дози зрачења, теоријски
при проласку само једног γ-фотона,
ако при том дође до таквих промена у
грађи ДНК молекула, које се не могу
поправити.
ДЕТЕРМИНИСТИЧКИ
ЕФЕКТИ
Скуп патофизиолошких промена с
одговарајућом клиничком сликом
који настају након акутног тоталног
озрачења организма назива се
акутни радијациони синдром.
 Прва, иницијална фаза (1-3 дана):
мука, главобоља, повраћање,
слабост и узнемиреност - резултат
је поремећаја рада CNS-a
ДЕТЕРМИНИСТИЧКИ ЕФЕКТИ
-АКУТНИ РАДИЈАЦИОНИ
СИНДРОМ
 Друга, латентна фаза (2-7 дана): без
субјективних поремећаја, јер су
уништене само матичне ћелије
радиосензитивних ткива, док
диференциране функционишу до
природне смрти.
 Трећа, манифестна фаза зависи
директно од експозиционе дозе којом је
организам озрачен.
- најмање дозе - никакви клинички
манифестни поремећаји
ДЕТЕРМИНИСТИЧКИ ЕФЕКТИ -
АКУТНИ РАДИЈАЦИОНИ
СИНДРОМ
- од 26 mC/kg – апсолутна лимфопенија
- 26-77 mC/kg – гранулоцитопенија,
тромбоцитопенија и анемија
- 77-129 mC/kg – дигестивно
хематолошки облик
- >129 mC/kg – церебрални облик с
поремећајима свести, конвулзије,
централно повраћање, шок. Смрт
настаје пре него што хематолошки и
дигестивни знаци стигну да се испоље
ДЕТЕРМИНИСТИЧКИ ЕФЕКТИ -
АКУТНИ РАДИЈАЦИОНИ
СИНДРОМ
 Четврта, завршна фаза зависи од
дозе јер преко 206 mC/kg у свим
случајевим наступа смрт. У
осталим случајевима,
реконвалесценција која траје дуго
и увек има последице ( келоиди,
депилација, стерилитет, повећан
ризик од настанка малигних
неоплазми и генетских
малформација потомства
ДЕТЕРМИНИСТИЧКИ ЕФЕКТИ -
ХРОНИЧНИ РАДИЈАЦИОНИ
СИНДРОМ
Патофизиолошке промене и
клиничка стања која могу настати
након дуготрајног излагања
организма малим дозама зрачења (
промене на изложеним деловима
коже, катаракта, леукопенија
и/или рефрактерна анемија,
стерилитет, опадање косе,
келоиди после улцерација на
кожи)
СТОХАСТИЧКИ ЕФЕКТИ-
МАЛИГНА ТРАНСФОРМАЦИЈА ЋЕЛИЈЕ

 Природна и вештачка радиоактивност
као фактор ризика у онкогенези
учествује са свега 3%
 Дуготрајан процес
 Промене на нивоу онкогена
(доминантних гена) проузрокују
малигну трансформацију ћелије, а
промене на нивоу антионкогена доводе
до губитка способности ћелије да се
супротстави малигној трансформацији
СТОХАСТИЧКИ ЕФЕКТИ -
улога у тератогенези и мутагенези

 Радиосензитивност фетуса је највећа
између 2. и 4. недеље
 Доза испод 0.5 Gy не даје промене ни
код животиња ни код људи
 Дозе јонизујућих зрачења у
дијагностичке сврхе у нуклеарној
медицини не могу бити узрок
малформација плода и нису индикација
за прекид трудноће (став националне
комисије САД за заштиту од радијације)
ДОЗЕ И ЈЕДИНИЦЕ
ЗРАЧЕЊА
Апсорбована доза (D) је количина енергије која
ће се предати килограму материје и она
зависи од:
- Интензитета зрачења у тачки у којој се
налази озрачени материјал, а интензитет
зависи од јачине радиоактивног извора (А) и
растојања (R)
- Од енергије зрачења (Ј)
- Од дужине времена озрачивања ( t)
- Од густине материјала (W)
D=JxWxAxt/R2
Јединица апсорбоване дозе је греј (Gy) и
представља џул/кг
ДОЗЕ И ЈЕДИНИЦЕ
ЗРАЧЕЊА
 Еквивалентна доза узима у обзир
биолошки ефекат зрачења и рачуна се
тако што се апсорбована доза множи
фактором квалитета Q, који зависи од
врсте радијације.
 Сиверт (Sv) je SI изведена јединица
еквивалентне дозе радијације и као
таква је зависна од биолошких
ефеката радијације, насупрот
физичким аспектима, које
карактерише апсорбована доза која се
мери у Gy.
ДОЗЕ И ЈЕДИНИЦЕ
ЗРАЧЕЊА
 Годишња граница
еквивалентне дозе износи:
- За детерминистичке ефекте:
500 mSv, за сва ткива осим
очног сочива и хематопоезних
органа (150 mSv)
- За стохастичке ефекте: 50 mSv
ЗАШТИТА ОД
ЗРАЧЕЊА
 ALARA (As Low As Reasonably
Achievable) принцип
1. Заштита професионално
изложеног особља
- Смањивање времена експозиције

- Коришћење заклона

- Повећање растојања од извора
ЗАШТИТА ОД
ЗРАЧЕЊА
 Заштита од контаминације
- Одело и обућа
- Дигестори
- Рукавице
- Прање руку
- Забрана јела и пића
- Пнеуматске пипете
- Безбедно уклањање отпадака
ЗАШТИТА ОД
ЗРАЧЕЊА
2. Заштита пацијената
- Избор индикација

- Избор радионуклида и
радиофармацеутика
- Заштита од спољњег зрачења

- Стална и ригорозна евиденција
испитивања
ЗАШТИТА ОД
ЗРАЧЕЊА
3. Заштита лица из ближе и
даље околине
- 2m безбедно растојање

- Скраћивање времена посета
ТО БИ БИЛО СВЕ ЗА
ДАНАС

ДРАГЕ КОЛЕГЕ, ХВАЛА НА
ПАЖЊИ !!!