You are on page 1of 8

Matematike i algoritamske osnove interneta

ZAKLJUAK
Kako ljudi komuniciraju svojim znanjem: od Prometeja (eng. Prometheus) do Mersene (eng. Mersenne) i Teda Nelsona (eng. Ted Nelson), preko glasnika Inka, golubova pismonoa i interneta. Nakon to su od pamtiveka komunicirali pomo u vuka ljudi otkrivaju i pisanje. Prema Eshilu (eng. Aeschylus), Prometej je mislio da je pismo smrtnicima samo jedna od mnogih korisnih ume a, pored toga to je ljudima doneo vatru koju je potajno ukrao s neba. Kao kaznu, Zevs ga je okovao neprobojnim okovima za stenu i poslao orla da neprestano kljuca njegovu jetru bog ega je Prometej zaalio nad svojoj sudbinom: ... ni nisu nali nista o ku ama i gra enim od cigli i okrenutih ka suncu niti bilo ta o radu na drvetu ali su iveli ispod zemlje kao roj mrava u tamnim pe inama. isu po navali nikakve nake nastajanja ime niti dolaska prole a niti su prepoznavali plodna leta od kojih su mogli da zavise, ali su uspevali sve bez ikakvog pred nanja o budu nosti; sve dok ih nisam nauio da raspo naju raspored ve da i njihovo ponaanje to je teko ra likovati. Da i brojeve tako e najjednostavniju nauku od svih nauka, izmislio sam za njih; i kombinovanje slova, kao najkreativniju umetnost od svih umetnosti pomo u kojih se sve stvari uvaju u memoriji. Dakle, Prometej je dao matematiku i pismo smrtnicima slovo da sauva sve stvari u memoriji . Za savremenog Zevsa ovo je bio nevieno ogroman i neuven poklon, sposoban da podigne ljude na nivo bogova. Antropolozi kulture, naravno, tvrde da su stvari bile malo drugaije ali svi se slau da je raenje pisma o nailo revolucionaran korak u ra voju oveanstva. Praktino beskrajan lanac informacija moe biti evidentiran i dostupan za pojedinano i uavanje, a novi mediji takoe favori uju ra voj logikog ra miljanja iako je Sokrat bio ubeen u suprotno. Dua-Kheti egipatski pisac podstie svog sina Pepija (eng. Pepy) da postane pisar objanjavaju i da je ovo najbolja profesija. Izdvajamo deo iz dugog teksta: .... rnar je prekriven emljom njegova ode a prekrivena blatom ..... kurir odla i u inostranstvo i straha od lavova i A ijata .... Proi vo a papua je krajnje bedan nise i svoje tube ulja .... Pera pere na obali reke u bli ini krokodila .... To s u pisanja za koje morate podesiti svoj um! Rimljani su takoe br o poeli da cene mo pisanja. Latinska i reka Verba volant, scripta manent " (rei lete ali ono to je napisano ostaje) govori o nadmo nosti pisanja nad govorom. Od tada ivot be pisanja je bio nezamisliv. Pored komunikacije na osnovu zvuka (govora), roen je drugi oblik zasnovan na culu vida, i ostao kao jedini oblik skladitenja spoljanjih podataka u naim mo govima do 1877 kada je Tomas Edison izumeo fonograf za snimanje i reprodukciju zvuka.
Strana | 1

Matematike i algoritamske osnove interneta

Od pisma do telefona

Najstariji oblik pisma nastao je za vreme sumerske civilizacije u Junoj Mesopotamiji (dananjem Iraku). Od 3000. godine pre Hrista hijeroglifi, a kasnije slogovni simboli koji su bili ugravirani trskom na vlanu glinu u stilu, danas poznatom, kao klinasto pismo, preiveli su u stotinama hiljada tekstova u arheolokim otkri ima. Diskusija o fascinantnoj istoriji i razvoju pisma je van okvira ove knjige. Ono to je vano a nas jeste mogu nost za snimanje podataka u vidu niski karaktera kao to je objanjeno u Poglavlju 3, bez obzira na bilo kakvu fi iku implementaciju. Pismo je takoe promenilo komunikaciju na velikom rastojanju. Pre njegovog otkri a isporuka poruka ka udaljenim mestima je bila posao ljudskih glasnika. Na primer, sistem rezervisan za kraljevsku upravu bio je postavljen od strane Inka u Peruu. Dostava (verovatno usmena) poruke bila je dodeljena ivahnim i visoko obuenim trkaima pod nazivom aski (eng.Chasqui) koji su ili od jedne relejne stanice do druge gde bi preneli poruku drugom askiju i sve tako do odredita; nosili su belu kapu sa perom i najavljivali svoj dolazak trubama prema i vetajima autohtonog pisca Gaman Poma Ajale (eng. Guaman Poma de Ayala) 1615. Godine. Danas email-ovi usmereni na Nacionalni Univerzitet San Antonio Abad de Kusko (eng. Universidad Nacional de San Antonio Abad del Cusco) moraju biti adresirani i poslati na slede i nain @chasqui.unsaac.edu.pe. Sa pojavom pisma, poruke mogu biti poslate neljudskim prevoznicima poput golubova ili boca u okeanu, ili putem potanske usluge. Neki antiki istoriari pisali su o golubovima pismonoama ali njihova slava dola je tek kasnije. Porodica Rotild (eng. Rothschild) je objavila izgradnju dela svog ogromnog bogatstva na privatnoj poruci poslatoj preko golubova pismonoa najavljuju i Napoleonov pora u Vaterlou (eng. Waterloo) (dan je bio maglovit i optiki telegraf nije radio tako da je bankar dobio vest pre svojih kolega). Danas su golubovi pismonoe zaposleni, na primer na Kubi , da prenose hitne poruke, sistem koji je postao predmet paljivog meunarodnog prouavanja od decembra 2004. kada se dogodio cunami u Junoj Aziji. Redovnija isporuka usluga je omogu ena od strane potanskih sistema iji su koreni veoma stari, zaista. Persijanci, Grci, i Rimljani, mogli su dostavljati pisma u njihovom domenu u skoro isto vreme kao i danas. Ponekad su ova slova bila napisana na udnim materijalima. Narodi Mesopotamije slali su svoje glinene tablice pisane klinastim pismom, i u nekim sluajevima su ih stavljali u glinenu kovertu za isporuku. Meutim prva potanska sluba otvorena za svakoga je osnovana po nalogu Maksimilijana I od Ousburga (eng. Maximilian I of Augsburg) u 15. veku i odmah se proirila kro Evropu. Pismo se smatra vanim u svim kulturama poka uju i kako su mree odnosa (veza) uvek bile od fundamentalnog naaja. Potanska sluba je takoe od kljunog naaja za razvoj kulture u celini, i matematike posebno. Paskal (eng. Pascal) i Fermat (eng. Fermat) redovno komuniciraju alju i pisma jedan drugom. Razmena pisama i meu Goldbaha(eng. Goldbach) i Ojlera (eng. Euler) je dala povoda uvenoj Goldbahovoj hipote i da se svaki paran broj ve i od 2 moe predstaviti u obliku zbira dva prosta broja, problemu koji je i do dan danas ostao nereen. Dekart je potom svim svojim prijateljima opisao koordinatni sistem da bi
Strana | 2

Matematike i algoritamske osnove interneta na kraju i bio nazvan po njemu. Vie od bilo koga genijalni matematiar Marin Mersenne, koji je delovao u sedamnaestom veku, kao centar jedne od intelektualnih zajednica na vanih Republica Literaria "(Republika slova) koja je doivela procvat u Evropi i Americi u doba prosvetiteljstva, slao je i razmenjivao prepiske sa svim, tada velikim naunicima . Mnogi drugi matematiari ra menjivali su ideje potom do sredine 1900-ih a neki od njih jo uvek poka uju neraskidivu ve anost a stare navike. Kompjuterski naunici su uopteno govore i moderniji i razmenjuju emailove. Pored pisanja ira rasprostranjenost informacija poela je i sa pronalaskom tampanja. Novine i knjige bivaju rasprostranjene u ogromnim koliinama kao instrumenti kulturne i politike rasprave tu ulogu adravaju i do dan danas. Ni cela knjiga ne e biti dovoljna da se ispria itava istorija tampe . Druga vana revolucija u i vesnom smislu slina onoj na Internetu dogodila sa pronalaskom telegrafa koji je smanjio svet bre nego ikada do sada sa ra liitim posledicama u mnogim oblastima. Prvi telegraf je bio optiki i sastojao se od trepere ih poklopaca ili antena drugaije reeno pokretnih elemenata pomo u kojih se moglo poka ati nekoliko ra liitih po icija kodiranih slova brojeva ili celih reenica. Ovi ureaji su bili smeteni na vrhu kule ili visoke grade da bi bili prepoznatljivi teleskopu, tako da ako bi to vremenski uslovi dozvoljavali (setite se Vaterloo goluba), poruka se mogla poslati u vrlo kratko vreme putuju i od kule do kule do krajnjeg odredita. Ovaj sistem ima iroku upotrebu u Evropi. U britanskoj enciklopediji (eng. Encyclopedia Britannica) , iz izdanja 1797. godine i vetava se: Prestonice udaljenih nacija mogu biti povezane lancima poruka, a oni sporovi, za ije su reavanje do sad bili potrebni meseci ili godine mogli bi se tada reiti i u nekoliko sati. irenje upotrebe elektrinog telegrafa koji je ne avisno roen u Sjedinjenim Amerikim Dravama i u Engleskoj, bilo je malo tee ahvaljuju i skeptici mu prema neintuitivnom naenju transmisije i teko ama koje su nastajale kao posledice prikupljanja sredstava. Vremenom su neki ameriki investitori poeli da ra umeju i cene ovaj ogromni potencijal i apoinju izgradnju nekoliko telegrafskih linija od Njujorka ka drugim dravama. Veliki uspeh u Americi je bio neminovan a zatim i u Evropi, i iako je slanje poruke skupo, ipak je ovim stimulisana izgradnja prekoatlantske linije i meu Evrope i Amerike koja je avrena 1865, nakon niza neuspeha. Nekoliko godina kasnije mrea sastavljena od podmorskih kablova, telegrafskih podmrea i pneumatskih pisama , vrsta interneta u viktorijansko doba, povezivala je veliki deo sveta. Slede e otkri e je bio telefon koji je imao neposredan i upeatljiv naaj. Ova tehnologija je razvijena jako brzo: operacije za interfejs pozivaoca i prijemnika ra vile su se i runih u elektrine pa sve do elektronske. Savremene tehnike omogu avaju slanje nekoliko poziva sa istog kabla ili radio mosta i nastajanje telefonskih kompanija. Sve ovo se deavalo ne tako davno i dobro nam je poznato.

Strana | 3

Matematike i algoritamske osnove interneta

Skladitenje informacija
Po definiciji skladite informacija je biblioteka. Re biblioteka naravno ukazuje na kolekciju tradicionalnih knjiga i drugih pisanih materijala, ali je teko predvideti koliko dugo e to ostati tako. Jednom kada politike institucije i / ili digitalna elektronska industrija omogu e be bedan pristup svim digitali ovanim informacijama i ako se nastavi kontinuiran razvoj elektronskih medija, prikupljanje knjiga e verovatno postati samo hobi. Hajde da vidimo ta se sve desilo do sada. Skoro svaka drava ima nacionalnu biblioteku, zajedno sa obiljem javnih ili privatnih biblioteka sa dobrom reputacijom. Konkurencija meu njima je retka i ne toliko naajna, ali to nije uvek bilo tako. U drevnim vremenima biblioteka u Aleksandriji (dananji Egipat) t v. Aleksandrijska biblioteka koja se esto pominjala u vestima u poslednjih nekoliko godina u kontekstu projekta za rekonstrukciju, sponzorisanog od strane UNESCO-a ; i biblioteka u Pergamu (u Turskoj danas), tzv. Pergamska biblioteka, nadmetale su se za bolju opremljenost najprestinijim rukopisima. Nije i nenauju e da su obe biblioteke bile osnovane od strane dvojice velikih dravnika: Ptolomej (eng. Ptolemy), general Aleksandra Velikog, u Aleksandriji; i Jumenes II (eng.Eumenes II) u Pergamu. Snadbevenost ove dve biblioteke je bila impresivna. Ne mnogo nakon njihovog osnivanja u III veku pre Hrista imale su preko dvesto hiljada tomova, iako neki istoriari pominju mnogo ve e brojeve a ovaj broj je rastao jo dva veka. Ali to je jo animljivije obe biblioteke su bile pove ane sa velikim istraivakim centrima u koje su naunici tada dolazili iz celog sveta. Sre om naslednici Ptolomeja i Jumenesa II nastavili su sa istim odnosom prema takvom divnom kulturnom nasleu. Slino bibliotekama industrija pisma je do ivela procvat sa Egip anima koji su razvili svoj papir- papirus ( trake trske koja je rasla u nilskim movarama), i Atalidima koji i miljaju pergament i papir koji se ove pergamena po imenu grada Pergama, koji je bio trajniji od papirusa. Pergamena materijal a pisanje pravljena je od ivotinjskih koa koje su nakon to je s njih skinuta vuna bruene posebnim plavim kamenom i obojene kredom. Pergamena je bila trajnija i glatkija od koe pa ato i pogodnija a pisanje ali je bila osjetno skuplja. No zato se na njoj moglo pisati s obje strane. Prema legendi, njezin pronala ak treba ahvaliti istoj nudi. Pergamski kralj je naime poelio stvoriti jo sjajniju biblioteku od one u Aleksandriji. Kad su Egip ani uli kako im se sprema konkurencija prestali su ga snadbevati papirusom. Kralj se tada naao u nevolji pa je poeo tragati a novim materijalom na kojem bi se moglo pisati. Taj materijal je uskoro i pronaen pa je po Pergamu dobio i svoje ime - pergamena. Na ivana je ra liitim grkim imenima: diftera derma membrana. Pronala ak pergamene naio je velik napredak a pisanu re uop e a a biblijske tekstove posebno. Sve do srednjeg vijeka bila je, zajedno s papirusom, glavni materijal za pisanje. Uprkos tolikim vrstama papira koji se danas koriste ona se jo uvijek koristi a neke sveane povelje dokumente i sline tekstove (npr Versajski ugovor, povelja UN, Nobelova nagrada). U poreenju sa bezbrojnim bibliotekama koju su osnivane kroz vekove pa sve do danas, poteno je re i da su Aleksandrija i Pergam ostali nepreva ieni u pogledu organizacije i ciljeva. Sobe su bile odvojene policama koje su bile rasporeene na takav nain da omogu e dovoljno ventilacije a ouvanje rukopisa od vlage. Mnogi uenjaci su bili adueni a klasificiranje istih i bili su dovoljno kompetent ni da odrede
Strana | 4

Matematike i algoritamske osnove interneta autentinost ili vanost svakog rukopisa do te mere da kada je Pergam najavio kupovinu (nabavku) novog govornitva od Demostenea (eng. Demosthenes), bibliotekari iz Aleksandrije su bili u stanju da dokau da se originalni rukopis nala i u njihovom posedovanju. Policajci su imali trajna aduenja da pose uju susedne zemlje u potrazi za novim nabavkama. I ogroman kulturni i umetniki ivot je procvetao u ova dva grada. I konano posle ogromnog skoka i davnina dolazimo do digitalnih biblioteka danas. Naravno da je mnogo jednostavnije proitati o Aleksandriji i Pergamu na Vikipediji nego u i u drevnu lau i odvesti se u posetu ovim dvema bibliotekama. S druge strane sa velikim potovanjem prema o biljnim i posve enim ljudima koji nam omogu uju usluge na internetu, bibliotekari iz Aleksandrije i Pergama koji bi pronali neki rukopis za posetioca i dali podatke i savete o njegovim vrednostima, danas se ne mogu na i: ne samo u internet svetu nego ak ni u kojoj biblioteci danas. Srednji nain spajanja tradicionalnog bibliotekog ouvanja sa raunarskom tehnologijom je Google Books Biblioteka Projekat (eng. Google Books Library Project) koja ima a cilj da digitalno skenira knjige i ra nih bibliotenih kolekcija tako da korisnici u svetu mogu da ih trae na Google -u. Mnoge velike biblioteke u svetu su uesnice ovog online projekta to omogu ava konstantnu dostupnost ovog ogromnog naslea na internetu.

Hipertekst revolucija

Pored pisanja rei u fonetskom ili ideografskom alfabetu ljudi uvek koristi slike za opisivanje raznih pojmova i scena. Kako su slike sauvane prepo nate i obraene u naem mo gu to je veoma komplikovan i diskutabilan problem. Na raunarima meutim smetanje i pam enje slike je veoma jednostavan posao jer je slika predstavljena binarnim stringom tj. kodirani su njeni pikseli (vrlo mali monohromatski regioni na koje je slika podeljena) uglavnom u obliku meavine tri osnovne boje: crvene, zelene i plave. Kako je standardna reprezentacija jedan bajt po komponenti boje, ili 24 bita po pikselu, u principu postoji 224 ra liitih nijansi, mada daleko manje ih se generalno upotrebljava. Meutim Internet takoe upotrebljava ra liit nain organi acije i dostupnosti uskladitenih podataka to predstavlja veliku inovaciju u odnosu na prolost. Analizirajmo, sada, hipertekst priu. Vide emo kako se osoba i iste mate i nestandardne perspektive aista nala ispred svog vremena. Kao to smo ve rekli internet je prvobitno osmiljen u velikom istraivakom centru da omogu i ljudima meusobnu komunikaciju i rad kroz razmenu znanja u moru multimedijalnih dokumenata. Pored teksta, veb stranice sada ukljuuju grafike slike, audio i video fajlove (datoteke). Ali poetne stranice mogu da sadre linkove ka ostalim stranicama, koje sadre dodatne informacije. U odreenom smislu veb strana se iri u mnogim dimenzijama preko svojih veza (linkova), i tako postaje deo hiperteksta mada je ovaj termin je malo precenjen. U matematikom smislu govorimo o usmerenom grafu, i nita vie: ne o stringu niti o slici, ali o neemu zaista novom u svetu komunikacija. Sada sve ovo izgleda potpuno normalno,

Strana | 5

Matematike i algoritamske osnove interneta ali kada je sistem tek bio osmiljen i dizajniran, struktura stranice nije bila jedinstveno odreena. Koncept hiperteksta meutim nije bio novi pojam. Smatra se da je hiperte kst poeo pojavom mree irom sveta (eng. World Wide Web), ali ideja o njemu razvila se mnogo ranije i pre nego to ga je Teodor H. (Ted) Nelson predloio . Kao sin filmskog direktora i holivudske glumice, Nelson je odrastaju i u takvom okruenju bio svestan pokretnih efekata u filmovima, i ideja o preoblikovanju pisanih dokumenata i nesekvencijalnog u sekvencijalni oblik je verovatno dola odatle. Godine 1965. je objavljen Nelsonov rad na vanoj konferenciji raunara koji se odnosi na kori enje raunara pri obradi teksta to je bilo neto neobino u to vreme. Tamo je predloio ideju o tekstu, koji se razvija preko hiperveza u nekoliko dimenzija. Termin hipertekst je bio Nelsonov i um. On je to posmatrao kao tenost koja pluta na tabli be konanih granica. Njegov san je bio stvaranje enormnog dokumenta sastavljenog od svih dokumenata na svetu. Kada je i miljen veb neki od Nelsonovih snova postali su realnost, ali on nije bio zadovoljan, jer je hipertekst bio vrsto pove an na mreu a on je amislio neto mnogo optije. Danas se on esto naziva vizionarom, ali njegov uticaj vezan za razvoj Veb-a je nesumljivo i verovatno mnogo dublji nego to se obino misli.

Gde smo sada i kuda nas to vodi?

Kao to svi namo ivimo u eri interneta (Veb 2.0); esto to govorimo be preci nog naenja ali uopteno to se odnosi na ni poboljanja koje veb moe da ponudi u poreenju sa originalnim mogu nostima. Pretpostavljamo da su blogovi, drutveno umreavanje i mnogi drugi naini povezivanja ljudi preko kooperativnih akcija dovoljno poznati, da nije potreban njihov detaljniji opis. Mnoge druge usluge su sada ponuene na internetu: bogatstvo softverskih alata je dostupno kako na besplatnoj, tako i na platnoj osnovi, ali aspekt globalnog ue a verovatno je i sutina sadanje fa e evolucije na internetu. Korisnici generiu sopstvene tekstove i raavaju miljenja, komentariu knjigu ili film postavljaju line fotografije video klipove, muziku. Kao nikada do sad, gotovo svi imaju priliku da budu deo ove univerzalne igre. Entuzijazisti vide mreu (internet) kao temelj revolucije iji se koreni mogu na i u kontra-kulturi poslednjih decenija. Oni vide njegovu masovnu upotrebu kao pravi drutveni pokret poput ovekove sredine ili pank-roka, i njegovu tehnologiju kao instrument a lini i drutveni napredak. Kao i drugi pokreti internet je i a vao promene irom sveta u rokuju i uspone i padove glavnih igraa u ra liitim aktivnostima. Velike industrije telekomunikacija i raunarstva, i inovativne kompanije koje su usvojile e.business modele su u usponu, dok su staromodne kompanije i druge koje pate od povrede autorskih prava u opadanju. Prava revolucija ili ne, mrea je odigrala vanu ulogu u pove anju ue a ljudi u predu imanju vanih odluka od opteg interesa kao to je poka ano u masovnom krstakom ratu protiv nagaznih mina 1990-ih godina. Internet mrea moda ak moe
Strana | 6

Matematike i algoritamske osnove interneta podstaknuti i dravne vlade na predu imanje odgovornijih postupaka radi dravne sigurnosti, npr. nakon dostupnosti poverljivih dokumenata, poput onih koje je objavila organizacija Vikileaks. WikiLeaks ili Wikileaks je me unarodna neprofitna organi acija koja objavljuje anonimne dojave i procurele informacije odnosno na drugi nain nedostupne dokumente u istovremeno uvanje anonimnosti svojih i vora. aveli su kako je glavni interes WikiLeaksa objavljivanje dokumenta o reimima u A iji nekadanjem Sovjetskom bloku Subsaharskoj Africi i Bliskom Istoku ali i pomo ljudima svih regija koji ele otkriti neetiko ponaanje njihovih vlada ili korporacija. Wikileaksova otkri a su i a vala veliko animanje ali i kont roverze u svjetskoj javnosti. Sama web-stranica je bila predmet hakerskih napada a koju se sumnjie neke od obavjetajnih i sigurnosnih slubi drava kojima objavljivanje podataka nije u interesu. Naalost ova sloboda omogu ava irenje netanih moda namerno izmanipulisanih pseudo-informacija, i zaista se to kontinuirano deava. Velika panja se mora posvetiti istinitosti i verodostojnosti informacija koje se dobijaju putem Internet mree naroito i ra loga to se ljudski rod i gleda prepo naje po i miljanju pria i propagiranih kleveta kao to je savreno opisano u poznatoj Italijanskoj operi Seviljski barbarin: Kleveta je mali vetar i slatko / pone da ona ....ne proizvode vihora / to ini da se va / neni safir / koji neprimetno suptilno / blago apu e .... sve dok u ne austavlj ivom stanju eksploziju / poput izbijanja topa / zemljotresa, duh ra lee ...

Veoma esto ljudi su tako opinjeni klevetama da ak i ne ele da se sa naju da li je glasina istinita ili ne. Na solidnoj osnovi vano je u eti u ob ir ulogu koju Internet ima u naunim istraivanjima. Savremena nauka ima svoje korene u doba prosvetiteljstva, ali neki dogaaji su postali mogu i tek sa pojavom raunara. Sada ulazimo u novo dobanauno doba, gde razliiti faktori kao to je trenutan pristup nedavno dobijenim re ultatima; kori enje algoritama dizajniranih i testiranih od strane drugih, i ugraenih u slobodni softver; i dostupnost ogromnih koliina podataka a negovanje novih pristupa prema naunom istraivanju preko interneta, koji deluje kao univerzalni konektor. Promena u mentalitetu se polako deava ali neki spektakularni re ultati su ve postignuti kao na primer u molekularnoj biologiji-omogu en je pristup odgovaraju im string-ovnim algoritmima (string-upakovani podaci i nizovi znakova) i dostupnost ogromnim bazama podataka genetskih i proteinskih nizova. Do sada je tako dobro. Meutim veoma i nenauju e karakteristina funkcionalnost interneta, naime, nalaenje informacije kro pretragu je jo uvek u povoju. Iako su pretraivai uinili velika usavravanja u poslednjih nekoliko godina, njihova upotreba je u sutini ograniena kesom rei- upitnim metodom gde korisnik specifikuje samo neke kljune rei; u nekim sluajevima je teko odabrati rei kako bi se dobio adovoljavaju i re ultat. Mnogo vie bi se moglo oekivati od sofisticiranih giganata: najmanje mogu nost razumevanja odgovora na podnoseni zahtev. Primer e biti dovoljan da ra jasni ovaj problem.
Strana | 7

Matematike i algoritamske osnove interneta Kada je ova knjiga biti napisana, kao odgovor na par kljunih rei Berklejovi filmovi Google je dao link ka dobro organizovanog tabeli sa listom bioskopa u oblasti Berkleja u Kaliforniji re ime njihovih sadanjih prika ivanja sa linkovima ka kratkim opisima svakog filma, njihovim cenama, i razne druge korisne informacije. Ali trae i japanske filmove u Berkleju link na tabelu je nestao i sve vrste nebitnih odgovora su se pojavile poevi sa detaljima prodaje suija u restoranu u blizini bioskopa u Berkleju. Uprkos injenici da je istog dana kada je ovaj eksperiment izveden, u jednom od po orita u Berkleju je prika ivan uveni ep Sedam Samuraja , reditelja Akira Kurosave, kako je i bilo navedeno u prethodnoj tabeli. To je mnogo vie od problema rangiranja stranica ili slino. Neko bi se apitao: Postoji li po orite u Berkleju u kome se prikazuju neki japanski filmovi? oekivaju i da pretraiva ljuba no odgovori: Da sedam samuraja se prika uje na ... ili moda: Ne postoji japanski film koji se prikazuje u Berkleju danas, ali u Oklandu ... Ono to je veoma frustriraju e je da pretraiva i gleda poseduje informacije koje elite ali je nemogu e da ih prikae jer maina nije u stanju da protumai upit. To je ono to je dovelo do velikih otkri a u i uavanju tzv. semantikog interneta. I ustvari Tim Berners Li je bio meu prvim astupnicima semantikoh veba kao neophodne eksten ije postoje eg interneta. Semantiki veb (eng. Semantic Web) je projekat izrade univerzalnog medija a ra menu informacija stavljanjem dokumenata sa naenjem koje raunar moe da prosecira na WWW. Trenutno pod rukovodstvom Tima Berners Lija iz World Wide Web kon orcijuma semantiki veb proiruje standardni veb upotrebom standarda je ika a o naavanje i srodnih alata a obradu. Semantiki veb je nastavak eksten ija postoje eg veba gde je informaciji dato preci no definisano naenje i koji bolje omogu ava interfejs i me u raunara i korisnika. Problem je komplikovan, jer podra umeva meavinu vetake inteligencije automatskog uenja, kao i obradu prirodnog je ika. Napredak moda izgleda kao dug put, ali istraivanje je u toku- kro udruivanje naenja sirovih podataka i njihovo grupisanje u semantike klase i ispitivanje kako korisnici postavljaju svoje upite ili o naavaju (taguju) svoje fajlove. Upotreba drutvenih mrea a ovu svrhu je nairoko prihva ena to je dovelo do i gradnje nomenklature popularnih pojmova po natih kao folksonomija (kolaborativno o naavanje). Oekujemo pojavu nekih zaista interesantnih alata u bliskoj budu nosti. U sutini kuda nas sve ovo vodi? Internet i veb su stvorili formu komunikacije, koja je bila nezamisliva do pre nekoliko decenija. Ona privlai jake prideve kao to ukupna; neposredna; sveprisutna; slobodna - be ob ira na mogu e ahteve za pla anje radi bre konekcije; demokratska- be ob ira na rastu i digitalni jaz , i nekontrolisana i otvorena za sve - osim u nekim zemljama. Naravno ovo su vrlo povrne primedbe, jer internet je nedavno otkri e i suvie je rano da odredimo kuda e nas ono odvesti. Zasigurno, ogromne mogu nosti raunarskih mrea modifikuju nain na koji ljudi komuniciraju na i u etnoj globalnoj antropolokoj transformaciji. Ali u kom pravcu i gde e nas ova promena odvesti ne moemo asigurno tvrditi.

Strana | 8