You are on page 1of 327

weiwesue exevse P use preliminrn i eksperimentln verzij koj trpi stlne promene wet PHIQF @posled verzij se nlzi

n www.matf.bg.ac.rs/milinkoA
Darko Milinkovi

sdeje su ko rieF eko si zdovon mlom riomD mo%ex d ostnex u plikuF eli ko hoex d ulovix veliku riuD morx d odex dueF

@hejvid vinqA

redgovorD iliti upozoree qitou


wd mo%d ne izgled tkoD ovj tekst je pisn prem progrmu z predE met enliz P n nxem fkultetuF isn prem progrmu ne znqi ovezno isto xto i ogrniqen smo n progrmD jox me znqi isto xto i sdr%i eo progrmF ko nexto seD uostlomD od jednog tekst o mtemtii @koj se uqi rexvem prolem i rzmixem o imD ne gomilem kixkog znA i ne oqekujeF gi ovih elexki je d se qitou ponudi mterijl koji mo%e d mu ude ml pomo u uqeu i usvju @iA onog xto je u reqenom progrmu nvedenoD sve ostlo je u egovim rukmF osle rzjxe ove fineseD preimo n krtk opis tekstF filmu xormn uison olerol glvni junk ontn iF k%eX D uroz elokupnu istoriju udskog rod vodi se or izmeu konformizm i sloode4F smjui u vidu ovu poukuD odluqili smo d qitou ne ponudimo njlkxi i njjednosE tvniji pristup temm o kojim govorimoD rizikujui d zog tog udemo izlo%eni oprvdnim i neoprvdnim kritikmF weutimD mi verujemo d je konformistiqki kriterijum efiksnosti i rzine u spremu ispitD gledno n duge stzeD guitkD ne doitkF to smo se trudili d u ovo xtivo unesemo xto vixe onog mterijl koji e egovo qite ote%ti @ ne olkxtiD i time uqiniti vixe pristupqnim i me uzudivimAD tko d ono ne predstv ni njjednostvnijiD svkko ni jediniD nqin d se spremi ispitF jeku reformi xkolstv koje ve godinm pustoxe nxe uniE verziteteD pojednostvujui i osiromxujui progrme i sdr%jeD ovo je nx simoliqni pokuxj kontrrevoluionrnog delov @smtrmo d je u pomenutoj distopiji ontn iF delovo ksnoD md svkko efiksnoAF reslikve ( ) f : A Y, gde je A X X nziv se preslikvem k promenivihF estD li ne opxte prihvenD konvenij je d se termin funkij koristi z preslikve s kodomenom u pou sklr @Y = R ili Y = CAY sem togD z tkv preslikv se koristi i termin sklrno poeF eko je u @ A Y vektorski prostorD ond preslikve f nzivmo vektorskim poem n skupu AF sz enlize I nm je poznto d je reln funkij f relne promenive neprekidn u tqki a svog domen ko v%i ( > 0) ( > 0) |x a| < |f (x) f (a)| < . eliqin d(a, b) := |a b| je rstoje izmeu tqk a i b n relnoj prvojF hkleD definiij neprekidnosti funkije je izveden iz pojm rstojD ili metrike dF wetrik im osoine @wIA d(a, b) 0 @wPA d(a, b) = 0 a = b @wQA d(a, b) = d(b, a) @wRA d(a, c) d(a, b) + d(b, c)F
1 k eq je o originlnom filmu iz IWUSD ne o egovom osiromxenom i promxenom rimejku iz PHHPF

wotivisni itgorinom teoremomD u p{dimenzionom euklidskom prostoru R mo%emo d definixemo rstoje s d(a, b) = |a b | , gde je a = (a , . . . , a ), b = (b , . . . , b ). yvko definisn funkij d : R R R nziv se euklidskom metrikomY on tkoe zdovov @wIA{@wRAF eko je u @ A X = . . . = X = R i Y = RD ond mo%emo d definixemo pojm neprekidnosti funkije f @reE lne funkije vixe relnih promenivihA u tqki a A uslovom
p p j j 2 1 p 1 p j =1 p p 1 k

gde su d D d euklidske metrike n A i Y F punkij je neprekidn ko je neprekidn u svkoj tqki svog domenD tjF ko v%i
A Y

( > 0) ( > 0)(x A) dA (x, a) < dY (f (x), f (a)) < ,

ri tomeD rzliqitim tqkm domen mogu d odgovrju rzliqite konstnte u definiiji neprekidnostiF eko postoji koje zdovov definiiju neprekidnosti z sve a AD odnosno ko v%i k%emo d je funkij f rvnomerno neprekidnF ypxtijeD ko n skupu M mo%emo d merimo rstoje izmeu tqkD tjF ko je definisn funkij d : M M R koj zdovov @wIA{@wRAD ond pr (M, d ) nzivmo metriqkim prostoromF tsno je d pojmove neprekidE nosti i rvnomerne neprekidnosti relnih funkij mo%emo d prenesemo n preslikv proizvonih metriqkih prostorD jer su ovi pojmovi izvedeni iz pojm metrikeF sz enlize I nm je poznt untorov teoremX svk neprekidn funE kij n ogrniqenom i ztvorenom intervlu [a, b] je rvnomerno neprekidnF hokz ove teoreme mo%e d se izvede iz folno{jerxtrsovog svojstv reE lne prveD tjF iz qienie d svki niz u [a, b] im konvergentn podnizF wetriqke prostore u kojim svki niz im konvergentn podniz nzivmo kompktnim prostorimY n tkve prostore se untorov teorem direktno uopxtvD s istim dokzom ko z [a, b]F liqno ko u sluqju relnih nizovD mo%emo d definixemo i pojm limes niz u metriqkom prostoru { k%emo d niz x u metriqkom prostoru s metrikom d konvergir k x ko
M M n

(a A) ( > 0) ( > 0)(x A) dA (x, a) < dY (f (x), f (a)) < .

( > 0) ( > 0)(x A)(a A) dA (x, a) < dY (f (x), f (a)) < ,

qlvi I teoriju neprekidnosti i limes izl%emo preko nexto opxtiE jeg pojm filterD koji omoguv d se pojmovi ko xto su limes nizD limes funkijeD neprekidnostD imnov integrlD ouhvte jednom definiijomF kv nqin izlg je konzistentno zstupen u furkijevim i hijedoE neovim kigm @videti RD TAD kod ns g je svojevremeno zstupo profF hF erneloviD u predvim P koj smo imli sreu i zdovostvo d sluxmo i n kojim smo se prvi put sreli s ovim pojmovimF yv glv je postupni prelz s enlize I n enlizu PY u oj izl%emo i proxirujemo neke pojmove s kojim se qitl sreo i rnije @ponvjui povremeno neke

( > 0) (n0 N) n n0 d(xn , x ) < .

poznte teoreme iz enlize I u opxtijim strukturmAD li i neke ssvim nove sdr%jeF szvod funkije jedne relne promenive definixe se s
f (a) = lim

xek je f funkij vixe relnih promenivihD tjF nek je f ko u @ AD s X = . . . = X = R i Y = RF d jeD z fiksirnu tqku a = (a , . . . , a ) AD s x f (a , . . . , a , x , a , . . . , a ) definisn funkij jedne promeniveF en izvod @ukoliko postojiA se nziv prijlnim izvodom funkije f po promenivoj x u tqki a i ozE nqv s f
1 k 1 k j 1 j 1 j j +1 k j

f (a + h) f (a) . h0 h

ojm diferenijilnosti funkij vixe promenivih podrzumev nexto vixe od postoj svih prijlnih izvodD sklrnom pou f koje je izvod funkije jedne promenive odgovrD u sluqju funkij vixe promenivihD vektorsko poe y tome e iti reqi u qlvi PF oj izl%emo diferenijlni rqun u dleko opxtijem sluqjuX njpre u fnhovim prostorim nd poem KD gde je K = R ili CD ztim i n gltkim mnogostrukostimF qee diferenE ijlnog rqun u ovoj opxtosti zhtev n nekim mestim mlo vei trud nego u speijlnom sluqju euklidskih prostorD li smtrmo d se tj trud ispltiF osmtrjmo sledei speijlni sluqj @ AX nek je neprekidn funkijF sz untorove teoreme sledi d je on i rvnomerno neprekidnD odtle se lko dokzuje d je
b2

xj

(a).

f :=

f f ,..., . x1 xk

f : [a1 , b1 ] [a2 , b2 ] R

x
a2

f (x, y ) dy

neprekidn funkijF peijlnoD t funkij je i integrilnD p im smisl govoriti o enom integrlu


b1 a1 b2

f (x, y ) dy dx.

yvj izrz nziv se ponovenim integrlomF eko promenimo redosledD p prvo izrqunmo integrl po xD p ztim po yD doijmo
a2 b2 a2 b1

f (x, y ) dx dy.

qlvi QD emo videti d o postupk dju isti rezulttF o je sdr%j puinijeve teoremeD koj v%i i pod nexto slijim uslovim i u nexto
a1

opxtijoj situijiF em togD posmtremo uopxte sledee konstrukijeX nek je u @ A domen i kodomen R D tjF nek je
k

neprekidno vektorsko poeD i nek je kriv zdt prmetrizijom koj je gltkD tjF tkv d su x funkije klse C @neprekidno difereniE jilne relne funkije jedne relne promeniveAF hefiniximo
j 1 b

F : Rk Rk

r : [a, b] Rk ,

r(t) = (x1 (t), . . . , xk (t))

F dr :=
a

gde je mno%ee n desnoj strni sklrni proizvod vektor F i yvj ojekt se nziv krivolinijskim integrlom vektorskog po F du% krive F rimetimo d je izrz n desnoj strni oiqn imnov integrl funkije jedne promeniveF sz enlize I nm je poznto d je
b

dr dt, dt

dr = dt

dx1 dxk ,..., . dt dt

tjD d integrl diferenijl df zvisi smo od vrednosti funkije n ruu intervl [a, b] := {a, b}F rirodno je postviti pite d li nexto sliqno v%i i z krivolinijske integrleD ko je
a

f (t) dt = f (b) f (a),

z neku funkiju k promenivih f F ideemo d je vez izmeu ru skup i diferenijl d u vixedimenzionom sluqju zntno slo%enijD i due povezn s topologijom domen integrijeF qlvi R govorimo o fmilijm funkij i pojmovim veznim z grniE qne prelze @integrli s prmetromD funkionlni nizoviAF zmtremo situije sliqne onoj o kojoj smo govorili u puinijevoj teoremi { ko u @ A izvrximo jednu operiju po jednoj promenivojD drugu po drugojD d li doijeni rezultt zvisi od redosled kojim su vrxene te operijeF peijlnoD ko je u @ A jedn od skupov n levoj strni prerojivD tjF ko posmtrmo preslikve

F = f

umesto o preslikvu f mo%emo d govorimo o nizu preslikv ideemoD n primerD d z X = [a, b]D Y = R nije uvek
b b

f : N X Y,

fn : X Y,

fn (x) := f (n, x).

eko je f

lim

:XC

niz kompleksnih funkijD mo%emo d govorimo o redu


a

fn (x) dx =

a n

lim fn (x) dx.

fn (x).
n=1

xjjednostvniji primer je stepeni red


h(z ) =

cn z n .
n=0

yvko definisn funkij h nziv se nlitiqkom funkijomD red n desnoj strni enim ejlorovim redomF iru klsu predstvju vornovi
redovi
+

cn z n ;

ejlorov red je vornov red u kome je c doijmo redove olik


n= + n=

=0

z n < 0F peijlnoD z z = e

it

cn eint ,

kojeD imjui u vidu yjlerov identitet e u oliku

= cos +i sin

D mo%emo d npixemo

yvi redovi su poznti ko trigonometrijski purijeovi redoviF ydreenoj klsi funkij mo%emo d pridru%imo purijeov red n nqin koji je eskonE qno dimenzion nlogij prikziv vektor ko linerne kominije vekE tor ortontomirne ze u euklidskom prostoruF rzliku od nlitiqkih funkijD koje rzvijmo u stepeni redD tjF qij je vrednost u svkoj tqki jednk ziru stepenog red u toj tqkiD purijeov red koji pridru%ujemo funkiji ne mor uopxte d konvergir u dtoj tqki k vrednosti koju u toj tqki im funkij kojoj je pridru%enF spkD iz purijeovog red funkije mo%emo mnogo d zkuqimo o smoj funkijiF purijeovim redovim u vezi je integrl olik
+

a0 + (an cos nt + bn sin nt). 2 n=1

koji nzivmo purijeovim integrlom funkije f F yve pojmove susreemo n vixe mest u tekstuD u qlvi S ih izl%emo s tqke gledixt koj ojediuje te rnije poglede n ihF stvni deo tekst su zdiD postveni tmo gde qitl tre d zE stne i rzmisliF itl koji %eli d qit tekstD zoie zdtkeD njoe e postupiti ko umesto tog odustne od qit ve n ovom mestuF uo xto smo ve npomenuliD mogue je spremiti i uspexno polo%iti ispit iz enlize P n jednostvniji nqin Y zto ovj tekst ni u kom sluqju ne spd u lektiru koj je ovezn z tj poduhvtF emu ond on slu%ic mesto odgovorD prfrziremo wumonknX D eko je qitl dovono hrrD proie se kroz sve prepreke i nikkve opsnosti nee g u tome spreE qitiF sndijski i kineski ptrijrsi drhte u egovom prisustvuF eli ko smo n trenutk ude oklevoD on je ko qovek koji n prozoru qek d vidi ko u glopuF prvo kd trepneD ko proe { i on nixt ne vidi4 @wuE monknD xeprolzni prolzAF

f (x) :=

f (t)eitx dt

uo xto je mogue i gledti olerol iz PHHPF umesto onog iz IWUSF

dr%j
qvee IF xeke topoloxke i lgerske strukture u nlizi qvee PF hiferenire IF hiferenire u normirnim prostorim PF hiferenire n mnogostrukostim qvee QF sntegrij IF sntegrij u euklidskom prostoru PF sntegrij n mnogostrukostim qvee RF xizovi i fmilije funkij qvee SF vod u purijeovu nlizu vitertur sndeks II IQQ IQQ IVV PII PII PQI PSQ PWI QIW QPI

qvee I

xeke topoloxke i lgerske strukture u nlizi


@IA xiz relnih rojev x konvergir k relnom roju x ko se u svkoj okolini roj x nlze svi qlnovi niz x osim ih konqno mnogoF reiznijeD x x ko z svko > 0 postoji n N tko d v%i n n |x x | < . x primerD lim n = 0 jer z svko > 0 mo%emo d izeremo roj n > @erhimedovo svojstvo relne prveAD z eg v%i prethodn implikijF punkij f : R R je neprekidn u tqki x ko
n n n 0 0 n n 1 0 1 0

froj A je limes funkije f kd x a ko


2

( > 0)( > 0)|x x0 | < |f (x) f (x0 )| < . ( > 0)( > 0)0 < |x a| < |f (x) A| < .

x primerD funkij (sgnx) nije neprekidn u 0 i lim (sgnx) = 1F yve pojmove mo%emo d ojedinimo i uopxtimo n preslikv f : S M D ko n S i M immo dodtne strukture koje emo sd d definixemoF @PA pilter n skupu S je skup F P (S) s osoinmI @pIA S F @pPA X Y F X F Y F @pQA / FF vojstvo @pPA je ekvivlentno s slede dv svojstvX X F Y F X Y F X F Y X Y FF @QA xek je relij n skupu B i F filter n skupu SF d je n skupu B svih preslikv f : S B definisn relij
x0 2 S

IP (S) oznqv prtitivni skup @tjF skup svih podskupovA skup SF II

peijlnoD = je relij ekvivlenije n B F @RA wetriqki prostor je pr (M, d) gde je M skup d : M M R preslikve s osoinm @wIA d(x, y) 0 @pozitivnostA @wPA d(x, y) = 0 x = y @nedegenerisnostA @wQA d(x, y) = d(y, x) @simetriqnostA @wRA d(x, y) d(x, z) + d(z, y) @nejednkost trouglAF
F S

f F g {s S | f (s)g (s)} F .

IP

reslikve d nziv se metrikom ili rstojemF eko se @wPA zmeni slijim uslovom d(x, x) = 0 doijmo pseudometriku i pseuE dometriqki prostorF ilemente metriqkog prostor nzivmo i eE govim tqkmF @SA sz definiije sledi d(x , x ) d(x , x ) i |d(x, y ) d(y, z )| d(x, z ). @TA xek je F filter n skupu SD (M, d) metriqki prostor i f : S M preslikveF qk M je limes preslikv f po filteru F D u ozni
n1 1 n k k+1 k=1

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

ko z svko > 0 v%iP d(f (s), ) <F D odnosnoD n osnovu @QAD


F

= lim f

dtkX hokzti d je limes jedinstven @dkle doro definisnAF

{s S | d(f (s), ) < } F .

hokzti d v%i
N

@UA rimerX prexeov filter n N je skup F := {X N | N \ X je konqn}. @x isti nqin se definixe prexeov filter n proizvonom esE konqnom skupuFA hefiniijX niz a : N M konvergir ko i smo ko postoji lim aF mesto lim a pixemo i lim a ikviE vlentnoX niz a u M konvergir k a ko i smo ko niz d(a , a ) u R konvergir k HF tox jedn ekvivlentn formulij je
F F FN FN n n n n

f =F g lim f = lim g.

hokzti ove ekvivlenijeF hokzti d se ov definiE ij limes niz svodi n definiiju iz @IA kd je M = R s stnE drdnom metrikom d(x, y) = |y x|F sz zdtk u @TA sledi d je limes niz jedinstven i d ne zvisi od konqno mnogo qlnov nizF @VA xiz x : N R je rstui ko je x x D opdjui ko je x x F xiz je monoton ko je rstui ili opdjuiF sz ekE siome supremum @i definiije supremumA sledi d je rstui niz konvergentn ko i smo ko je ogrniqen odozgoF istD ko je x rstui i ogrniqen odozgoD ond postoji
dtkX
n+1 n n+1 n n

an a ( > 0) (n0 N) (n n0 d(an , a ) < ).

Pyvde koristimo istu oznku z tqku M i konstntnu funkiju S M koj im vrednost n elom S Y sliqno z reln roj i konstntnu funkiju koj im vrednost F

d a a jerD z svko > 0D postoji a ]a , a ] @u proE tivnom i a ilo gore ogrniqee me od supremumAD ond jeD zog monotonostiD a ]a , a ] z sve n n F liqnoD opdjui niz je konvergentn ko i smo ko je ogrniqen odozdoF
n n0 n 0

a := sup{an | n N}.

@WA qk a M je tqk ngomilv niz a u M ko postoji podniz a koji konvergir k aF folno { jerxtrsov teoremF vki ogrniqen niz u R im tqku ngomilvF tedn od nqin d se dok%e ov teorem je sledeiF xek je A = {t R | skup {n | t a } je eskonqn}. sz ogrniqenosti niz a sledi ogrniqenost skup AD p postoji s = sup AF svkom intervlu ]sn , s+n [ nlzi se eskonqno mnogo qlnov niz @u protivnom s ne i ilo njme gore ogrniqee skup AAY irem po jednog qln niz u svkom od tih intervl konstruixemo podniz a F @IHA tvoren lopt s entrom a i polupreqnikom u metriqkom prosE toru (M, d) je skup
n (n) n n 1 1 (n)

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

IQ

ytvoren lopt s entrom a i polupreqnikom u metriqkom prosE toru (M, d) je skup fer s entrom a i polupreqnikom u metriqkom prostoru (M, d)
B ]a; [= {x M | d(a, x) < }.

B [a; ] = {x M | d(a, x) }.

je skup

rimerX metriqkom prostoru M = R s metrikom d(x, y) = |y x| ztvoren lopt B[a; ] je ztvoreni intervl [a , a + ]D otvoren lopt B]a; [ je otvoreni intervl ]a , a + [D sfer S(a; ) je skup {a , a + }F @IIA odskup A M je ogrniqen ko je A B[a; ] z neko a M i neko > 0F reslikve f : T M je ogrniqeno ko je skup f (T ) ogrniqenF kup svih ogrniqenih preslikv f : T M oznqvmo s B (T )F @IPA rimeri metriqkih prostorX R i C s metrikom d(x, y ) = |y x|Y hiskretn metriqki prostorX M = s metrikom 1 z x = y d(x, y ) = 0 z x = y ; dtkX ypisti sfereD ztvorene i otvorene lopte u diskretE nom prostoruF otprostor metriqkog prostor (M, d) je svki podskup M M s metrikom definisnom ko restrikij metrike d n M M F roizvod metriqkih prostorF xek su (M , d )D 1 j nD n N metriqki prostori
M 0 0 0 j Mj

S (a; ) = {x M | d(a, x) = }.

M = M1 Mn

IR

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


j j n 1/p

i : M M projekijeF yvo su neki od nqin d se n M zd metrikX


dp (x, y ) =
j =1

dMj (j x, j y )p

(1 p < +);

xejednkost trougl z 1 p < + sledi iz nejednkosti winE kovskogFQ dtkX hokzti d je lim d (x, y) = d (x, y)F peijlnoD z M = = M = R s stndrdnom metrikom d(x, y ) = |y x| i p = 2 doijmo stndrdni euklidski prostorF dtkX xrtti lopte B[0; 1] u (R , d ) z 1 p +F opxtee prethodnog primerX xek je (Y, d) metriqki prostor i B (T ) skup svih ogrniqenih preslikv f : T Y F d je s
1j n p p 1 n 2 p Y

d (x, y ) = max dMj (j x, j y ).

definisn tzvF uniformn metrik n B (T )F niz funkij koje konvergirju u toj metrii k%emo d je uniformno @ili rvnomernoA konvergentnF xprF niz f (x) = x je uniformno konvergentn u prostoru B ([0, 1/2]) nije uniformno konverE gentn u prostoru B ([0, 1]) @iko niz x konvergir z svko x [0, 1]AF eko je f uniformno konvergentn niz u B (T )D ond je z svko t T f (t ) konvergentn niz u Y D xto sledi iz oqigledne nejednkosti
tT Y n n R n R n Y 0 n 0

d (f, g ) = sup d(f (t), g (t))

eko je (M, d) metriqki prostor i f : A M IEI preslikveD ond je n A definisn metrik f d s


t

dY (fn (t0 ), f (t0 )) sup dY (fn (t), f (t)).

fijekij f : M N metriqkih prostor (M, d ) i (N, d ) nziv se izometrijom ko je f d = d F peijlni sluqj prethodnog primer je metriqki potprostor prostor (M, d)X pr (N, j d) gde je N M D j : N M inkluE zij j(x) = xF roxiren reln prvX xek je d(x, y ) = |y x| stndrdn metrik n R i R = {} R {+}F fijekij
M N N M

f d(x, y ) = d(f (x), f (y )).

ogrniqen metriqki prostorY df (x, y) 1 z sve x, y RF


f f f f

Qto smo se ogrniqili n sluqj p 1.

definixe metriku d (x, y) = f (d(x, y)) n RD koj pretvr R u peiE jlnoD d (+, a) = 1 z sve a = +D d (, b) = 1 z sve b = D i d (x, y) < 1 z a, b RF hrugi nqin d se pomou funkije f definixe metrik n R je d = f dF yve dve metrike se rzE likujuF dtkX szrqunti d (a, +) z a RF

f : R [1, 1],

f (x) =

x 1 + |x|

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


f f

x y f (x) f (y) je definisn relij poretk koj je ekvivlentn stndrdnojF dtkX h li su stndrdni interE vli lopte i u metrikm d i@liA d @ko xto su u stndrdnoj metrii n relnoj prvojAc dtkX xek je (M, d) metriqki prostor i f : [0, +[ [0, +[ neprekidno strogo konkvno preslikve s osoinom f (x) = 0 x = 0F hokzti d je d = f d metrik n M F p{dsk metrikF xek je p N prost rojF svko n N definiximo v (n) ko stepen roj p u fktoriziji roj n n proizvod prostihY drugim reqimD
f p

IS

sz definiije sledi v (mn) = v (m) + v (n)F q = n/m Q definiximo v (q) = v (n) v (m)F s z rionlne rojeve v%i v (qr) = v (q ) + v (r)F
p p p p p p p p p

vp (n) := max{k | pk |n}.

je definisn metrik n QD nzivmo je p{dskom metrikomF yv metrik zdovov stro%iju nejednkost trougl @dokzti3AD koj se nziv ultrmetriqkom nejednkoxuF E dtkX hokzti d svki metriqki prostor u kome v%i ulE trmetriqk nejednkost im svojstvo dD ko je d(x, y) = d(y, z)D ond je d(x, z) = max{d(x, y), d(y, z)}F hokzti d ko dve lopte u tkvom prostoru imju zjedniqku tqkuD ond je jedn od tih lopti sdr%n u drugojD i d je svk tqk lopte en entrF @IQA dtkX hti primer metriqkog prostor (M, d) u kome postoje dve lopte B]x ; r [ i B]x ; r [ tkve d je r < r D B]x ; r [ B]x ; r [ @strog podskupAF @IRA stoje izmeu dv skupF xek je (M, d) metriqki prostor i A, B egovi podskupoviF stoje izmeu A i B je
1 1 2 2 1 2 2 2 1 1

dp : Q Q [0, +[,

dp (x, y ) = pvp (xy)

d(x, z ) max{d(x, y ), d(y, z )}

d(A, B ) := inf d(A B ) =

dtkX hokzti d u p{dskoj metriiD definisnoj u @IPAD posE


1 2 1 2 1 2 1 2

(a,b)AB

inf

d(a, b).

toje lopte B]x ; [D B]x ; [D B[a; ] polupreqnik > 0 tkve d je B ]x ; [ B ]x ; [= i B ]x ; [ B ]x ; [ B [a; ] i d je td d(B]x ; [, B]x ; [) = F peijlnoD ko je A = {a} jednoqln skupD d({a}, B) je rstoje tqke od skupY umesto d({a}, B) pixemo d(a, B)F sz nejednkosti trougl sledi nejednkost
dtkX xrtti grfik funkije f : R RD f (x) = d(x, Z)D gde je d stndrdn metrik n relnoj osiF dtkX hokzti d z tqku x koj ne pripd ztvorenoj lopti B[x ; ] v%i d(x, B[x ; ]) d(x, x ) F uko glsi odgoE vrju nejednkost z otvorenu loptuc
0 0 0

|d(x, B ) d(y, B )| d(x, y ).

IT

@ISA hijmetr podskup A u metriqkom prostoru (M, d) je


dtkX hokzti nejednkost
diam (A) := sup d(A A). diam (A B ) diam (A) + diam (B ) + d(A, B ).

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

dtkX hokzti d je z svku ztvorenu loptu B[x0; ]

h li mo%e d v%i strog nejednkostc @ITA ysilij preslikv f : T M n skupu T T je dijmetr skup f (T )Y ovu veliqinu oznqvmo s (T ; f )F eliqinu
0 0 0

diam B [x0 ; ] 2.

nzivmo osilijom funkije f u tqki aF @IUA kup V M je okolin tqke a V ko z neko > 0 v%i B]a; [ V F eko je V okolin tqke aD ond se V \{a} nziv prouxenom okolinom tqke aF kup U je otvoren ko je U okolin svke svoje tqke x U F dtkX hokzti d je otvoren lopt otvoren skupF ytvoren skup koji je okolin tqke a nziv se otvorenom okoliE nom te tqkeF xprD intervl [, [ je okolin nule u RD ] , [ je otvoren okolin nuleF dtkX xek je U otvoren podskup metriqkog prostor i
>0 0+

(a; f ) := inf (B ]a; [; f ) = lim (B ]a; [; f )

egov konqn podskupF hokzti d je skup U \ {x , . . . , x } otvorenF h li isto v%i ko se umesto konqnog uzme prerojiv skup
1 n

{x1 , . . . , xn } U

@IVA kup svih okolin tqke a M je filterY oznqimo g z F F xek je f : M N preslikve metriqkog prostor (M, d ) u (N, d )F hefiniijX reslikve je neprekidno u tqki a ko postoji lim f F ikvivlentnoX preslikve je neprekidno ko z sve > 0 postoji > 0 tko d v%i d (x, a) < d (f (x), f (a)) < . dtkX hokzti ovu ekvivlenijuF hokzti d se prethodn definiij svodi n definiiju iz @IA kd je M = R s stndrdnom metrikom d(x, y) = |y x|F reslikve metriqkih prostor je neprekidno u tqki a ko i smo ko z svki niz a koji konvergir k a niz f (a ) konvergir k f (aA @dokzti3AF @IWA qk a M metriqkog prostor M je tqk ngomilv skup B M ko se u svkoj enoj okolini nlzi r jedn tqk b B \ {a}F dtkX hokzti d je a M tqk ngomilv skup B M ko i smo ko se u svkoj enoj okolini nlzi eskonqno mnogo tqk skup BF hokzti d je a M tqk ngomilv skup B ko i smo ko postoji niz b B \ {a} koji konvergir k aF rimetimo d tqk ngomilv skup B ne mor d pripd skupu BF
a M N Fa M N n n n

{x1 , x2 , x3 , . . .} U ?

peijlnoD tqk a M je tqk ngomilv metriqkog prosE tor M ko je u svkoj enoj okolini sdr%no eskonqno mnogo tqk @ovo je speijlni sluqj prethodne definiije z B = M AF @PHA xek je M metriqki prostor i a M tqk ngomilvF kup svih prouxenih okolin tqke a je filterY oznqimo g s F F vimes preslikv f : A\{a} N metriqkog prostor M u metriqki prosE tor N po ovom filteru oznqvmo s lim f (x) i zovemo grniqE nom vrednoxu ili limesom preslikv f u tqki aF dtkX hti ekvivlentnu definiiju n jezikuF hokzti d se ov definiij svodi n definiiju iz @IA kd je M = R s stndrdnom metrikom d(x, y) = |y x|F dtkX hokzti d je lim f (x) = A ko i smo ko je funkij f (x), z x = a f (x) = A, z x = a neprekidn u tqki aF szvesti odtle i iz krkterizije neprekidE nosti preko nizov u @IVA krkteriziju limes preslikv preko limes nizF u rvni R R i @PIA dtkX xi domen funkije f (x, y) = ispitti d li se on mo%e neprekidno @u stndrdnoj euklidskoj metriiA produ%iti n elu rvnF @PPA dtkX hokzti d je preslikve metriqkih prostor f : T M neprekidno u tqki a T ko i smo ko je (a; f ) = 0D gde je (a; f ) osilij preslikv f u tqki a @videti @ITAAF @PQA vimesi u eskonqnosti i eskonqni limesiF pmilij F podE skupov u R koji sdr%e {t R | t > c} z neko c R je filter prouxenih okolin tqke +Y limes funkije f : R M po ovom filteru nziv se limesom funkije u + i oznqv s
0 a xa xa sin2 (xy ) |x|+|y | +

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

IU

liqnoD F := {X R | (c)] , c[ X } je filter prouxenih okolin tqke D F := {X C | (c){z C | |z| > c X } filter prouxenih okoline tqke u CF eko je f : S R reln funkij n skupu S s filterom F D ond je

F+

lim f = lim f (x).


x+

lim f = + (C > 0)f >F C,


F

kompleksnu funkiju f : S C n skupu S s filterom F je


F

lim f = (C > 0)f <F C.

@PRA vimes po filteru okolin zvisi smo od ponx funkije u nekoj okolini tqke a @drugim reqimD neprekidnost je loklno svojstvoAF s limes po filteru prouxenih okolin je loklo svojstvoD s tim xto on ne zvisi od vrednosti funkije u tqki aF yvo su speijlni sluqjevi implikije iz zdtk u @TAF @PSA fz filter n skupu S je fmilij B P (S) s svojstvim @fIA B =
F

lim f = (C > 0) |f | >F C.

IV

@fPA U B V B (W B) W U V F @fQA / BF eko je B z filter n SD ond je


B

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

filter n SY z ovj filter k%emo d je generisn zom BD z zu d je z filter F F yrnutoD ko fmilij skupov B generixe neki filter F n ovj nqinD iz definiije filter sledi d on mor d im svojstv @fIA{@fQAF x primerD fmilij otvorenih okolin tqke a je z filter okolin tqke aY fmilij prouxenih otvorenih okolin je z filter prouxenih okolinY fmilij je z prexeovog filter n NF hefiniij limes se mo%e dti smo u terminim ze filter @zdtk3AY ko je B z filter F ond je lim f = lim f F @PTA men promenive u limesuF eko je B z filter n skupu S i : T S preslikve koje zdovov uslov (V B ) (V ) = D ond je B := (B ) = { (V ) | V B } z filter n T @dokzti3AF eko je f : V M i preslikve skup V B u metriqki prostor M D F i F filteri generisni zm B i B D ond v%i
F B S S 1 T 1 S 1 S S S T S T

F = {X P (S ) | (V B ) V X }

{{n, n + 1, . . .} | n N}

yvo tvree je skoro tutologijF dtkX xek je f : R [0, 1]D f (x) = (sgn x) i : R RD (x) 0F eko je s = (t) ond t 0 s 0F szrqunti lim f (s) i lim f (t) i ojsniti zxto se doijju rzliqiti rezultti @tjF zxto nije oprvdn smen promenive u limesuAF dtkX xek je f : R C i nek niz f (n) konvergir k CF hokzti d je lim f ([x]) = D gde je [] eo deo relnog roj @tjD dokzti d je ovde oprvdn primen teoreme o smeni promeniveAF olzei od
FS FT 2 s0 t0 x+

lim f = lim f .

primenom tvre ovog zdtk i eoreme o tri limes dokzti d je


N n

lim

1+

1 n

= e,

@PUA xek je F filter n i F limes funkije f po filteru F je limf := inf sup f (X ). uoristi se i oznk lim sup F hulno @zmenom ulog supremum i inE fimumA se definixe doi limesF peijlni sluqjevi su gori i doi limes niz i gori i doi limes funkije relne @ili komE pleksneA promeniveF
R F X F F

1 = e. x+ x S f : S R qori lim 1+

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

rimerX xek je
z 0

IW

d je lim sup f (z) = 2D lim inf f (z) = 2. @PVA rostor podel i imnov integrlF eko je [a, b] intervl n reE lnoj prvojD egovom podelom se nziv svki konqn skup tqk x , . . . , x tkvih d je
z 0 0 k

f : C \ {0} R,

f (z ) = i|z |1 (z 2 z 2 ).

sntervli [x , x ] nzivju se intervlim podeleF odel s uoqeE nim tqkm intervl I = [a, b] je pr (P, c)D gde je P = {x , . . . , x } podelD c = (c , . . . , c ) k { tork tqk tkvih d je c [x , x ]F rmetr podele P je roj
j j +1 0 k j 1 k j j 1

a = x0 < x1 < . . . < xk = b.

kup svih podel intervl I s uoqenim tqkm oznqiemo s P F x emu definixemo filter F n sledei nqinX X F ko i smo ko z neko d > 0 v%i
I I I

(P ) := max{|xj xj 1 | | j > 0, xj P }.

xek je dt funkij f : [a, b] CF omou e definixemo funE kiju


n

(P ) < d P X.

f : P I C,

f (P, c) :=
j =1 n 0

f (cj )(xj xj 1 ),
1 n

koj svkoj podeli P = {x , . . . , x } s uoqenim tqkm (c , . . . , c ) pridru%uje kompleksn rojF u%emo d je funkij f integriln po imnu ko postoji limes funkije po filteru F F uompleksn roj
f I b

f (x) dx := lim f

nzivmo imnovim integrlom funkije f po intervlu [a, b]F @PWA xek je S skup s filterom F i (M, d) metriqki prostorF reslikE ve f : S M zdovov uoxijev uslov ko z svko > 0 postoji T F s svojstvom
a

FI

sz nejednkosti trougl sledi d je uoxijev uslov neophodn z posE toje limes po filteruF yvj uslov nije dovon u opxtem sluqjuF relne funkije f : S R uoxijev uslov je i dovon uslov egzistenije limes po filteruF hokzX xek f : S R zdovov uoxijev uslov i nek je eko je > 0D iz uoxijevog uslov sledi d je z neko T F
x, y T |f (y ) f (x)| < , 2 A = {t R | t <F f }.

x, y T d(f (x), f (y )) < .

PH

p jeD z y

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


0

ydtle sledi d je skup neprzn @jer je A i ogrniqen odozgo @rojem AF sz eksiome supremum sledi d postoji a = sup A. sz definiije supremum sledi d z neko y T v%i a < f (y ) < a + , odnosno |f (y ) a| < . 2 2 2 ydtleD n osnovu nejednkosti trougl |f (x) a| |f (x) f (y )| + |f (y ) a| = |f (x) f (y )| + /2, sledi d jeD z x T D |f (x) a| < . oxto je T F D to znqi d je
1 1 1 1 1 1

f (y0 )

<F f <F f (y0 ) + . 2 2 A f (y0 ) /2 A f (y0 ) + /2 R

Rrimetimo d smo ovj dokz izveli upotreom eksiome supremumD koj v%i u RD li nem smisl u opxtijim strukturmF x ovo emo se jox vrtiti ksnijeY videti @IIRAF

qime smo dokzli d je uoxijev uslov relne funkije dovon uslov egzistenije limesRF @QHA peijlnoD niz a koji zdovov uoxijev uslov u odnosu n preE xeov filterD tjF tkv d z svko > 0 postoji n N tko d v%i m, n n d(x , x ) < nziv se uoxijevim nizomF vki konvergentn niz je uoxijev @neE jednkost trouglAF wetriqki prostor u kome v%i i ornutoD tjF u kome je svki uoxijev niz konvergentn nziv se kompletnim prosE toromF @IVA i @PHA smo videli d pojmovi neprekidnosti i limes preE slikv mogu d se svedu n konvergeniju nizD xto mo%emo d iskoristimo d dok%emo sledee tvreeF dtkX xek je (M, d ) proizvonD (N, d ) kompletn metE riqki prostorF hokzti d je preslikve f : M N neprekidno u tqki a M ko i smo ko zdovov uoxijev uslov @PWA u odnosu n filter okolin tqke aD tjF ko i smo ko z svko > 0 postoji > 0 s svojstvom x, y B ]a; [ d (f (x), f (y )) < . hokzti d preslikve f im limes u tqki b M ko i smo ko zdovov uoxijev uslov u filteru prouxenih okolin tqke bD tjF ko z svko > 0 postoji > 0 s svojstvom x, y B ]b; [\{b} d (f (x), f (y )) < . @QIA hiskretn metriqki prostor je kompletnF @QPA sz nejednkosti trougl sledi ovo tvreeX eko uoxijev niz im konvergentn podnizD ond je on konvergentnF
F n 0 0 m n M N N N

a = lim f,

@QQA oxto je svki uoxijev niz ogrniqen @xto sledi iz nejednkosti trouglAD iz @QPA i folno{jerxtrsovog stv sledi jox jedn dokz @pored onog sdr%nog u @PWAA d su prostori R i C kompletniF ytvoreni intervl ]0, 1[ nije kompletn @niz 1/n je uoxijevD li nem limes u ]0, 1[AF @QRA uompletnost nije svojstvo koje se quv pri neprekidnim preslikvE imX x arctan x slik neprekidno i ijektivno kompletn prostor R n otvoren @dkle nekompletnA intervl ] /2, /2[F @QSA roizvod kompletnih metriqkih prostor je kompletn u ilo kojoj od metrik d D 1 p F @QTA xek su M D N metriqki prostoriD N kompletnD f : M N i a M F d postoji lim f (x) ko i smo ko je osilij (a; f ) = 0 @reE formulij uoxijevog uslov z filter prouxenih okolinAF yvo sledi iz krkterizije neprekidnosti preko nizov i kompletnosti prostor N F @QUA dtkX xek je M skup udi iste generijeD i d(x, y) = roj geE nerij do zjedniqkog pretk x i y po muxkoj liniji @nprF rstoE je izmeu rt i sestre je ID izmeu dv rt od stri P itdAF hokzti d je d metrikF h li je metriqki prostor (M, d) kompleE tnc hokzti d metrik d u ovom prostoru zdovov ultrmetE riqku nejednkost definisnu u @IPA i dti interpretiju osoin lopti u zdtku o ultrmetriqkoj nejednkosti u @IPA u ovom sluqjuF @QVA reslikve f : M N je rvnomerno @ili uniformnoA neprekidno ko z svko > 0 postoji > 0 tko d z sve x, y M z koje je d (x, y ) < v%i d (f (x), f (y )) < F vnomerno neprekidn presE likv su neprekidnF dtkX hokzti d je preslikve f : R R f (x) = x neprekidnoD li ne i rvnomerno neprekidnoF hokzti d su funkije g(x) = x i h(x) = sin x rvnomerno nepreE kidne n RD li d ihov proizvod (gh)(x) = x sin x nijeF @QWA vnomerno neprekidn slik uoxijevog niz je uoxijev nizF @RHA reslikve f : M N je vipxiovo ko je
p xa M N 2

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

PI

Lip(f ) := sup
x=y

dtkX hokzti d je

froj Lip(f ) nziv se vipxiovom konstntom preslikv f F E

dN (f (x), f (y )) < +. dM (x, y )

vipxiov konstnt izometrije je IF reslikv qij je vipE xiov konstnt strogo m od I nzivju se kontrkijmF vipE xiov preslikv su uniformno neprekidnF dtkX hokzti d je preslikve f : R RD f (x) = |x| uniformno neprekidnoD li ne i vipxiovoF dtkX xek je A neprzn podskup metriqkog prostor (M, d)F hokzti d je preslikve f : M RD f (x) = d(x, A) vipxiovo i d je Lip(f ) 1F peijlnoD z A = {a} preslikve x d(a, x) je vipxiovo @p je i rvnomerno neprekidnoAF

Lip(f ) = min{C [0, +] | (x, y M ) dN (f (x), f (y )) CdM (x, y )}.

PP

@RIA eko je I intervl u R i f : I C diferenijilno preslikve s ogrniqenim prvim izvodomD iz vgrn%eve teoreme o sredoj vredE nosti sledi d je f vipxiovo preslikve i Lipf sup |f (x)|F @RPA uompoziij neprekidnih @u odgovrjuim tqkmA preslikv je neprekidno preslikveD kompoziij rvnomerno neprekidnih preslikv je rvnomerno neprekidno preslikveD kompoziij vipxiovih preslikv je vipxiovo preslikveF vipxiov konstnt kompoziije zdovov nejednkost Lip(f g) Lip(f ) Lip(g )F @RQA fnhov stv o nepokretnoj tqkiF xek je M kompletn metriqki prostor i f : M M vipxiovo preslikve s vipxiovom konstntom 0 < q = Lip(f ) < 1F d f im tqno jednu nepokretnu tqkuSF yn je grniqn vrednost niz sukesivnih proksmijX a M proizvonoD a = f (a )F hokzX oxto je f kontrkijD
xI 0 n+1 n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

ydtle i iz nejednkosti trougl slediD z m > nD


m1

d(an+1 , an ) qd(an , an1 ) q n d(a0 , a1 ).

d(am , an )
k=n

d(xk , xk+1 ) d(a0 , a1 )q n (1 q )1


n

@sum qlnov geometrijskog nizAD p jeD zog 0 < q < 1D niz a uoxijevF og kompletnosti a a F sz neprekidnosti funkije f sledi f (a ) = a F tedinstvenostX ko je f (a) = a i f (b) = bD ond je d(a, b) = d(f (a), f (b)) qd(a, b) < d(a, b)F @RRA dtkX hokzti d preslikve f : R RD f (x) = /2 + x arctan x zdovov d(f (x), f (y )) < d(x, y )D li d nem fiksnu tqkuF @RSA dtkX xek je M kompletn metriqki prostor i f : M M preslikve tkvo d je z neko n N preslikve f := f f kontrkijF hokzti d f im fiksnu tqkuF @RTA dtkX xek je A = (a ) kompleksn n n mtriD tkv d v%i
n n n ij i,j =1 n

SxepokretnD ili fiksnD tqk preslikv f je rexee jednqine f (x) = xF

gde su uronekerovi simoli @ = 0 z i = j i = 1AF rimenom fnhove teoreme o nepokretnoj tqki pokzti d sistem linernih jednqin Ax=a im jedinstveno rexee po x = (x , . . . , x ) z svko a = (a , . . . , a )F @RUA odskup U M metriqkog prostor (M, d) je otvoren ko z svko a U postoji otvoren lopt B ]a; [ U F ikvivlentnoX otvoren skup je unij otvorenih loptiF pmilij svih otvorenih skupov metriqkog prostor (M, d) im sledee osoineX @IA M D @PA ko je {U } fmilij skupov iz D ond je U @QA U , U U U F
i=1 ij ij ii 1 n 1 n M M M M M M 1 2 1 2 M

1j m

max

|aij + ij | < 1,

@RVA r (X, ) gde je X skupD fmilij egovih podskupov koj zdoE vov @IA{@QA nziv se topoloxkim prostoromD fmilij topologijomF @RWA dtkX xek je X eskonqn skup i fmilij egovih podE skupov koj se sstoji od i svih skupov qiji je komplement konE qnF hokzti d je (X, ) topoloxki prostorF @SHA eko je (X, ) topoloxki prostor i X X egov podskupD n emu je definisn topologij := {U X | U }F yv topologij se nziv reltivnom topologijom n podskupu X F ud govorimo o topoloxkom potprostoruD podrzumevmo d se rdi o reltivnoj topologiji n emuF @SIA reslikve f : X Y topoloxkog prostor (X, ) u topoloxki prostor (Y, ) je neprekidno u tqki a X ko z svki skup V koji sdr%i tqku f (a) postoji skup U tkv d je f (U ) V F yv definiij uopxtv neprekidnost preslikv metriqkih prostor @dokzti3AF @SPA fijekij f : X Y topoloxkih prostor (X, ) i (Y, ) se nziv homeomorfizmom ko su f i f neprekidn preslikvF romeoE morfizm je izomorfizm struktur (X, ) i (Y, )F dtkX xek je (X, ) topoloxki prostorD (M, d) metriqki prostor i : X M homeomorfizmF hokzti d je se topologij metriqkog prostor (X, d) podudr s topologijom F @SQA dtkX xek je : M M homeomorfizm metriqkih prostor i f : M N preslikveF hokzti d je smen promenive u limesu
0 0 0 0 X Y Y X X Y 1 X Y 2 1 1

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

PQ

oprvdnD u skldu s @PTAF @SRA odskup A X topoloxkog prostor (X, ) je okolin tqke a A ko postoji U s svojstvim a U i U AF ytvoren okolin tqke je svki otvoren skup koji je sdr%iF @SSA qk x X se nziv tqkom ngomilv skup A X ko svk otvoren okolin U x sdr%i eskonqno mnogo tqk skup AF kup svih tqk ngomilv oznqvmo s A F kup A := A A nziv se ztvoreem skup AF eko je B A i B = A k%emo d je skup B gust u AF qk a A koj nije tqk ngomilv nziv se izolovnom tqkom skup AF kup A := AM \ A nziv se ruom skup AF rimeri u RX [0, 1[= {0, 1}D ]1, +[= {1}D Q = RF dtkX hokzti d je A B = A BF rimerom pokzti d sliqn jednkost ne v%i ko se unij zmeni presekomF eko je A X D filter prouxenih okolin tqke a A je skup svih podskupov V A \ {a}D gde je V okolin tqke a u X F hefiniE ij @PHA limes preslikv f : A Y se ovime prenosi n sve tqke iz ztvore domenF peijlnoD ko je f : [a, b] Y funkij relne promeniveD limes ene restrikije f | u tqki c nziv se enim desnim limesom u toj tqki i oznqv s lim f (x) ili f (c + 0)F x sliqn nqin se definixe levi limes f (c 0) ko limes restrikije n [a, c] u tqki cF
0 0 0 [c,b] xc+

xa

lim f (x) =

y 1 (a)

lim

f (y )

PR

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss @STA dtkX xek je A = {mn1 + im1n | m, n N} CF xi A D A

i A u odnosu n euklidsku metriku d(z, w) = |w z| u komleksnoj rvniF xi B D B i B z podskup B = {m n | m, n N} R i metriku d(x, y) = |y x| n relnoj prvojF @SUA nutrxost skup A je unij svih otvorenih skupov koji su sdrE %ni u AY oznkX Int AF nutrxost skup A je njvei otvoren skup sdr%n u A @dokzti3AF qke skup Int A nzivju se unutrxE im tqkm skup AF dtkX xi unutrxost skupov A i B iz @STAF @SVA odskup F M nzivmo ztvorenim ko je egov komplement M \ F otvorenF dtkX hokzti d je ztvoren lopt u metriqkom prostoru ztvoren skupF metriqkom prostoru v%i slede ekvivlenijX odskup F M je ztvoren ko i smo ko z svki niz x F v%i
n n

dtkX hokzti ovu ekvivlenijuF @SWA tedn posledi krkterizije ztvorenosti pomou nizov je sleE dee tvreeX otprostor kompletnog metriqkog prostor je kompleE tn ko i smo ko je ztvorenF @THA dtkX xek je A podskup metriqkog prostor (M, d)F hokzti d je A = {x M | d(x, A) = 0}F hokzti d je A njmi ztvoren skup koji sdr%i AF oslediX B]a; [ B[a; ]F yv inkluzij mo%e d ude i strog @nprF u diskretnom metriqkom prostoruAF @TIA dtkX xek je (M, d) metriqki prostorF hokzti d je krkterE istiqn funkij podskup A M
: M R, A (x) =

lim xn = x x F.

prekidn u tqkm ru A i neprekidn u ostlim tqkmF @TPA dtkX xek su A i B ztvoreni disjunktni podskupovi metriqkog prostor (M, d)F hokzti d je preslikve neprekidnoF sz ovog zdtk sledi risonov lemX eko su A i B neprzniD ztvoreni i disjunktni podskupovi metriqkog prostor M D ond posE toji neprekidn funkij f : M [0, 1] tkv d je f (A) = {0}D f (B ) = {1}F @TQA xek su d, d : N N R preslikv definisn s
0

1, 0,

xA x /A

f : M R,

f ( x) =

d(x, A) d(x, A) + d(x, B )

z prirodne rojeve m, nF dtkX hokzti d su (N, d) i (N, d ) metriqki prostori koji imju iste topologijeF hokzti d je x = n uoxijev niz u prostoru (N, d ) koji nije konvergentnD tko d
0 n 0

d(m, n) = |n m|,

d0 (m, n) =

|n m| nm

ovj prostor nije kompletnF hokzti d je (N, d) kompletnF yvo pokzuje d kompletnost nije topoloxko svojstvoF opologij u kojoj je svk tqk otvoren skup nziv se diskretE nom topologijomF rethodni zdtk dje primer nekompletnog disE kretnog topoloxkog prostor @uporediti s @QIAAF @TRA wetriqki prostor M je kompletn ko i smo ko im sledee svoE jstvoTX svki opdjui niz F neprznih ztvorenih skupov qiji niz dijmetr te%i nuli im neprzn presekF hokzX @A xek je a F F d iz F F sledi d je z n m a F D p jeD zog diam (F ) 0D niz a uoxijevD p postoji egov limes a F sz F = F sledi a F z svko mD tjF a F F @A xek je a uoxijev niz u M F d je F := {a , a , . . .} niz ztvorenih skupov koji zdovov untorovo svojstvoD p postoji a F F sz diam (F ) 0 sledi d(a , a ) 0D tjF a a F @TSA rimetimo d ez uslov diam (F ) 0 teorem @TRA ne v%iX opE djui niz F = {x R | |x| n} ztvorenih podskupov kompletnog prostor R im przn presekF dtkX xek (R, d) metriqki prostor s metrikom
n k k k k+1 n n m n m m m mN m n n n n+1 n N n n n n n n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

PS

To je tzvF untorovo svojstvoF Utvoren skup qij je svk tqk tqk ngomilv nziv se svrxenim skupomF

i nek je F = [n, +[D n NF hokzti d su skupovi F ogrniqeni i ztvoreni i F F F hokzti d je F = F h li je ovo u protivreqnosti s @TRAc h li je ovo u protivreqnosti s untorovom ksiomom u Rc hokzti d u euklidskom prostoru s stndrdnom euklidskom metrikom svki opdjui niz neprznihD ogrniqenih i ztvorenih podskupov im neprzn presekF dtkX hokzti d je n skupu N prirodnih rojev s 1+2 z m = n d(m, n) = 0 z m = n definisn metrik i d je N s tom metrikom kompletn metriqki prostorF hokzti d ztvorene lopte B[n; 1+2 ] orzuju opdjui niz ztvorenih podskupov koji im przn presekF @TTA eko je S ztvoren podskup kompletnog metriqkog Uprostor s svoE jstvom d je svk egov tqk tqk ngomilv D ond je S nepreE rojivF hokzX retpostvimo d je S prerojivY porejmo egove tqke u niz S = {s , s , . . .}F uonstruiximo induktivno niz lopti B poE lupreqnik r < 1/n n sledei nqinF xek je B otvoren lopt s entrom s i polupreqnikom IF oxto je s tqk ngomilv skup SD skup B S je eskonqnF retpostvimo d smo konstruE isli loptu B tko d je skup B S eskonqnF xek je B otvoren lopt qiji je entr nek od tqk skup B SD polupreqE nik mi od 1/(n + 1)D tkv d je B B i s / B F oxto
n n n+1 n nN n min{m,n} n 1 2 n n 1 1 1 1 n n n+1 n n+1 n n n+1

d(x, y ) =

|y x| 1 + |y x|

PT

je B okolin tqke iz SD skup B S je eskonqnD p mo%emo d ponovimo konstrukiju z svko nD qime doijmo eskonqn niz skupov {B } F xek je F = B SY iz ztvorenosti B i S sledi d je F ztvorenF sz konstrukije skupov B sledi d F zdovoE v uslove iz @TRAD p je
n+1 n+1 n nN n n n n n n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

F :=
n=1

Fn
n

neprzn i ztvoren skupF sz F S z sve n sledi F SD p postoji s S F D xto je u suprotnosti s konstrukijom niz F po kojoj svk tqk s S zdovov s /F F @TUA odskup A M metriqkog prostor je nigde gust ko je unutrxE ost egovog ztvore A przn skupF ikvivlentnoX skup A je nigde gust ko z svki otvoren skup V M postoji otvoren podskup U V tkv d je U A = F sliD drugqije reqenoD ni z jedn otvoren podskup V M skup A V nije gust u V F x primerD skup Z je nigde gust u RD Q nije nigde gustF eko je skup F ztvorenD ond je egov ru F nigde gust @dokzti3AY primer Q = R pokzuje d ovo ne v%i ko skup F nije ztvorenF dtkX xek je U otvoren gust skup u metriqkom prostoru M F hokzti d je M \ U nigde gustF okzti primerom d ovo tvree ne v%i ko U nije otvorenF kup je prve ktegorije ko se mo%e predstviti ko prerojiv unij nigde gustih skupovF kup je druge ktegorije ko nije prve ktegorijeF kup S M je reziduln u M ko je egov komplement M \ S skup prve ktegorijeF x primerD skupovi Z i Q su skupovi prve ktegorije u RF @TVA ferov teorem o ktegorijmF eko je (M, d) kompletn metriqki prostor i A M skup prve ktegorijeD ond je M \ A gust u M F hokzX re dokzti d proizvon lopt B = B]x ; [ seqe M \ AF oxto je A skup prve ktegorijeD A = A D gde su A nigde gusti skupoviF oxto je A nigde gustD postoji otvoren lopt B = B ]x ; r [ tkv d je
n n n n+1 0 n=1 0 n n 1 1 1 1

he konstruixemo niz lopti B induktivnoY ko je B = B]x ; r [ konstruisnD definixemo B = B]x ; r [ tko d v%i
n n n n n+1 n+1 n+1

B1 B0 ,

B1 A1 = ,

r1 <

. 2

oprvdnost ove definiije sledi iz qienie d je nigde gustF xiz F = B im untorovo svojstvo @TRAD p postoji F sz konstrukije lopti B sledi d x / A z sve i D p je skup (M \ A) B neprznF @TWA dtkX hokzti d skup Q ne mo%e d se predstvi ko presek prerojive fmilije otvorenih skupov u RF @UHA dtkX hokzti d R nije unij prerojive fmilije potprosE tor dimenzije me od nF @UIA eko je f : [0, 1] R funkij klse C s svojstvom d postoji n tkvo d je z sve x [0, 1] n{ti izvod f (x) = 0D ond je f polinomF
n n n n 0 n (n)

Bn+1 Bn ,

Bn+1 An+1 = ,

rn+1 <

rn < n; 2 2 An+1 x n=1 Fn n x B0

yvo tvree je elementrno i lko se dokzujeF ledee tvreeD koje se doij iz ovog zmenom poretk kvntifiktorD je slo%enijeX xek je f : [0, 1] R funkij klse C koj im svojstvo d z svko x [0, 1] postoji n N {0} tko d je n{ti izvod f (x) = 0F d je f polinomF hokzX retpostvimo suprotno { d f nije polinomF d je skup C := {x R | ne postoji okolin tqke x n kojoj je f polinom} neprznF eko t / C D ond je z neko > 0 funkij f polinom n intervlu ]t , t + [D p ]t , t + [ [0, 1] \ C D odkle sledi d je [0, 1] \ C otvorenD tjF d je C ztvorenF oxto je skup [0, 1] kompletnD i egov ztvoren podskup C je kompletnF rimeniemo n eg ferovu teoremu @TVAF xek je
(n) 0 0 0 0 0

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

PU

o pretpostviD A = C [0, 1]F sz neprekidnosti sledi d su svi skupovi A ztvoreniF o ferovoj teoremiD r jedn od ih nije nigde gustD tjD zog ztvorenostiD r jedn od ih im neprznu unutrxostF o znqi d postoji x C i > 0 tko d je
n=0 n n 0

An = {x [0, 1] | f (n) (x) = 0} C.

retpostvimo d je f (x ) = 0 z neko k > nF sz ejlorove forE mule @primeene n funkiju f A i iz neprekidnosti td sledi d postoji intervl ]x , x + [ n kome je f (x) > 0 z x = x F osle prelsk n podintervl ko je neophodnoD mo%emo d pretpostvimo d je < F ydtle i sledilo d je
(k) 0 (n) 0 0 (n) 0

= C ]x0 , x0 + [ An .

jer je skup n levoj strni sdr%n u A F eli ond jeD po definiE iji skup C D f polinom n ]x , x [ i ]x , x + [D xto je @zog neprekidnostiA mogue smo ko je f polinom n ]x , x + [D xto je kontrdikij s x C F hkleD zkuqujemo d je f (x ) = 0 z sve k nF ssto v%i z sve tqke skup ]x , x + [C F xek je t ]x , x + [\C F d je f polinom n nekom intervlu koji sdr%i tqku tY nek je [a, b] njvei tkv intervlF d jedn krj tog intervl @reimo aA pripd skupu C @inqe i funkij f il polinom n nekom veem intervluAD tjF a C ]x , x + [D p jeD prem dokznomD f (a) = 0 z sve k nF o znqi d je f polinom stepen meg od n n [a, b]D p je f (t) = 0 z k > nF hkleD dokzli smo d z svko k n i svko x ]x , x + [ v%i f (x) = 0F o znqi d je f polinom n ]x , x + [ xto je kontrdikij zog C ]x , x + [= F @UPA eko je f : S M preslikve skup S n kome je dt filter F u metriqki prostor (M, d)D limes po filteru zvisi smo od topologije indukovne metrikom d @dokzti3AF hve metrike koje indukuju istu topologiju nzivju se topoloxki ekvivlentnim metrikmF hruE gim reqimD metriqki prostori (M, d ) i (M, d ) su topoloxki ekE vivlentni ko i smo ko je identiqko preslikve id : (M, d )
n 0 0 0 0 0 0 0 (k) 0 0 0 0 0 0 0 (k ) (k) 0 0 (k) 0 0 0 0 1 2 1

C ]x0 , x0 + [= {x0 },

PV

riqki prostori i : (M, d ) (M, d ) homeomorfizmF hokzti d su prostori (M, d ) i (M, d ) topoloxki ekvivlentniF @UQA dtkX hokzti d su metrike d i d n skupu M topoloxki ekvivlentne ko i smo ko su ispuen slede dv uslovX z svko x M svk otvoren lopt {x M | d (x , x) < r } u metrii d sdr%i neku otvorenu loptu {x M | d (x , x) < r } u metrii d Y z svko x M svk otvoren lopt {x M | d (x , x) < r } u metrii d sdr%i neku otvorenu loptu {x M | d (x , x) < r } u metrii d F szvesti odtle d je svki metriqki prostor (M, d) topoloxki ekviE vlentn metriqkom prostoru (M, d )D gde je
1 2 1 2 1 2 0 1 0 1 1 2 0 2 2 0 2 0 2 2 1 0 1 1 0

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss (M, d2 ) homeomorfizmF dtkX xek su (M, d1 ) i (M, d2 ) metE

oxto je d 1D odvde sledi d je svki metriqki prostor topoloE xki ekvivlentn nekom ogrniqenom metriqkom prostoruF @URA dtkX hokzti d su metrike d i d n skupu M koje z neke , ]0, +[ zdovovju nejednkosti
0 1 2

d0 (x, y ) =

d(x, y ) . 1 + d(x, y )

V sluqju K = R i n = 1 topologij riskog je ist topologij koj je definisn u @RWAF

z sve x, y M topoloxki ekvivlentneF sz @UQA izvesti zkuqk d ovj dovon uslov z topoloxku ekvivleniju metrik nije i neophodnF @USA dtkX xek su d i d dve metrike n M tkve je z svki podskup A M v%i d (x, A) = 0 d (x, A) = 0F hokzti d su d i d topoloxki ekvivlentneF @UTA topoloxkom prostoru limes nije jedinstven @tjF nije doro definiE snAF zlog le%i u tome xto z dve tqke x, y topoloxkog prostor ne morju d postoje otvorene okoline U x i V y tkve d je U V = F rimerX X = {0, 1}D = {, {0}, {0, 1}}F rusdorfov prostor je topoloxki prostor u kome svke dve tqke imju disjunktne otvorene okolineF eko je X rusdorfov prostorD S skup s filterom F D ond je lim jednoznqno definisn @dokzti3AF rusdorfov prostor u kome v%i risonov lem @TPA nziv se normlnim prostoromF vki metriqki prostor je normlnF opologij = {, {0}, {0, 1}} n skupu X = {0, 1} nije rusdorE fovF %n primer topologije koj nije rusdorfov je topologij riskog n prostoru K D gde je K poe relnih ili kompleksnih roE jevF tvoren skup u topologiji riskog je svku podskup F K koji je skup nul konqne fmilije polinom n promenivihD s koE efiijentim u KF ytvoreni skupovi u topologiji riskog su komE plementi ztvorenihFV yv topologij im znqjno mesto u elgeE rskoj geometrijiD gde se definixeD n isti nqinD z proizvono lgerski ztvoreno poeF
1 2 1 2 1 2 F n n

d1 (x, y ) d2 (x, y ) d1 (x, y )

hokzti d topologij riskog nije rusdorfovF @UUA xek su M D M metriqki prostoriF preslikve f : M M slede tvre su ekvivlentnX @A f je neprekidno preslikve @A z svki otvoren skup V M skup f (V ) je otvoren @vA z svki ztvoren skup F M skup f (F ) je ztvoren @gA z svki skup A M v%i f (A) f (A)F hokzX retpostvimo d v%i @AF xek je V M otvoren podskupD a f (V )F hok%imo d je nek kugl s entrom u a sdr%n u f (V )D qime emo dokzti d je skup f (V ) otvorenF xek je b = f (a)F oxto je skup V otvorenD z neko > 0 je B(b, ) V F sz neprekidnosti preslikv f u tqki a sledi d postoji > 0 tkvo d v%i d(x, a) < d(f (x), b) < , tjF f (B(a, )) B(b, ) V F ydtle sledi B (a, ) f (V )F ime je dokzno @A @AF retpostvimo d v%i @AF xek je F M ztvoren skupF d je M \ F otvorenF sz @A i
1 2 1 2 2 1 2 1 1 2 1 1 1 1 2 2

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss PW dtkX hokzti d je n ovj nqin definisn topologijF

sledi d je skup M \ f (F ) otvorenD xto znqi d je skup f (F ) ztvorenF ime je dokzn implikij @A @vAF retpostvimo d v%i @vAF xek je A M F kup f (A) je ztvorenD p iz @vA sledi d je skup f (A) ztvoren i v%i
1 1 1 1 1

f 1 (M2 \ F ) = M1 \ f 1 (F )

oxto je A njmi ztvoren skup koji sdr%i AD sledi d je A f (f (A))D tjF f (A) f (A)F ime je dokzn implikij @vA @gAF retpostvimo d v%i @gAF xek je x M D y = f (a) i > 0F hok%imo d postoji > 0 tkvo d je f (B(x , )) B(y , )D qime emo dokzti neprekidnost preslikv f u tqki x F xek je
1 0 1 0 0 0 0

A f 1 (f (A)) f 1 (f (A)).

d v%i x
0 0 1

A = f 1 (M2 \ B (y0 , )) = M1 \ f 1 (B (y0 , )).


0

/A

F istD kd i ilo x

D iz @gA i sledilo
0 1 0

tjF y / B (y , )D xto je kontrdikijF hkleD x pripd otvorenom skupu M \ AD p postoji > 0 tkvo d je B(x , ) M \ AF ydtle i iz definiije skup A sledi d je f (B(x , )) B(y , )D xto znqi d je preslikve f neprekidno u x F ime je dokzno @gA @AF dtkX hokzti d prethodno tvree v%i i u topoloxkim prostorim @s nezntnom modifikijom dokzAF @UVA xek je (X, ) topoloxki prostorF egov z topologije je podskup s osoinom d je svki skup U unij fmilije skupov iz F fz topologije zdovov slede svojstvX @fIA X = V @fPA svk dv skup U, V tkv d je a U V postoji skup W tkv d je a W U V F @UWA eko je fmilij podskupov skup X koj zdovov @fIA i @fPAD ond n X postoji jedinstven topologij tkv d joj je zF
0 0 0 V

y0 = f (x0 ) f (A) f (A) = f (f 1 (M2 \ B (y0 , )) M2 \ B (y0 , ),

QH

hokz se izvodi direktnom konstrukijom fmilije ko fmilije svih skupov koji su unije skupov iz F x primerD otvorene lopte su z topologije svkog metriqkog prostorF @VHA roizvod topoloxkih prostorF xek su (X , ) i (X , ) topoloE xki prostoriF ihov proizvod je topoloxki prostor (X X , ) gde je topologij qij je z = {U U | U , j {1, 2}}F E dtkX hokzti d ilo koj od metrik d D 1 p D u euklidskom prostoru R indukuje istu topologiju i d je t topologij uprvo topologij proizvod relnih prvihD u smislu prethodne definiE ijeF @VIA dtkX xek su A X D B Y ztvoreni podskupovi topoloxkih prostor X i Y F hokzti D vjniovu formulu4
1 1 2 2 1 2 1 2 j j p n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

x primeru X = Y = [0, 1]D A = B =]0, 1] pokzti d ov jednkost ne v%i ko A i B nisu ztvoreni skupoviF @VPA dtkX hokzti d je topoloxki prostor X rusdorfov ko i smo ko je dijgonl = {(x, x) | x X } ztvoren podskup u X X F @VQA opologij proizvod je definisn tko d su projekije neprekidn preslikvF konstrukij mo%e d se uopxti n sledei nqinF dtkX xek je (X, ) topoloxki prostorD Y proizvon skup i f : X Y preslikveF hokzti d je
X

(A B ) = (A B ) (A B ).

j : X1 Xk Xj

topologij n X u kojoj je f neprekidno preslikveF eko je f surjekijD ov topologij se nziv koliqniqkom topoE logijomF peijlnoD ko je n podskupu A X zdt relij ekviE vlenije D n ovj nqin topologij n X definixe topologiju n koliqniqkom prostoru X/ koji se doij identifikijiom tqk podskup A koje su u istoj klsi ekvivlenijeD u odnosu n koju je projekij p : X X/ neprekidno preslikveF x primerD relij (0, t) (1, 1t) defiE nixe reliju ekvivlenije n ruu kvdrt [0, 1][0, 1]Y en koliqE niqki prostor je weijusov trkF opologij n kvdrtu definE ixe koliqniqku topologiju n weijusovoj triF eko reliju ekE vivlenije definixemo s (0, t) (1, t)D koliqniqki prostor ie ilindr S [0, 1]F elij (0, t) (1, t) (t, 0) (t, 1) dje torus S S D (0, t) (1, 1 t) (t, 0) (t, 1) prostor koji se zove uljnovom flxom i ne mo%e d se D zmisli4 u trodimenzionom prostoruF eko su X, Y topoloxki prostoriD A X i f : A Y neprekidno preslikve i nek je X Y @disjunktn unijAF x A f (A) defiE nisn relij a f (a)Y koliqniqki prostor X Y / je topoloxki prostor s koliqniqkom topologijom koji se nziv lepeem prosE tor X i Y pomou preslikv f F eko je f : A f (A) homeoE morfizmD govorimo o lepeu du% skup AF x primerD ko se iz
1 1 1

Y := {V Y | f 1 (V ) X }

sfere S ukloni deo homeomorfn diskuD doije se topoloxki prosE tor qiji je ru homeomorfn krugu S F oxto i weijusov trk im ru homeomorfn S D mo%emo d zlepimo ov dv prostor du% ruF hoijeni topoloxki prostor je projektivn rvnY oznqv se s RP F hrugi nqin d se ovj prostor konstruixe je sledeiX n grnii S disk D = {z C | |z| 1} definisn je relij z z z |z| = 1F uoliqniqki prostor D/ je homeomorfn prostoru RP F dtkX hokzti d se lepeem grnie S disk i tqke @pomou konstntnog preslikv c : S D gde je jednoqln skupA doij dvodimenzion sfer S F @VRA rusdorfov topoloxki prostor X je n{dimenzion topoloxk mnoE gostrukost ko im prerojivu zu topologije i ko svk tqk x X im otvorenu okolinu U x koj je homeomorfn lopti B = {(x , . . . , x ) | x + + x < 1}F ferD torusD projektivn rvn su primeri dvodimenzionih mnogostrukostiF urug S i prv R su jednodimenzione mnogostrukostiD kriv qij je polrn jedE nqin r = sin 2 nijeF eko je M m{dimenzionD N n{dimenzion topoloxk mnogostrukostD ond je M N (m + n){dimenzion topoE loxk mnogostrukostF ytvoren podskup topoloxke mnogostrukosti je topoloxk mnogostrukost iste dimenzijeF dtkX hokzti d je svk topoloxk mnogostrukost unij prerojive fmilije kompktnih skupovFW @VSA xek su Y , . . . , Y rusdorfovi prostoriD S skup s filterom F D f : S Y Y i f = f : S Y D 1 j k D gde su projekije n Y F d je
2 1 1 2 1 2 1 1 2 n 1 n 2 1 2 n 1 2 1 k 1 k j j j j j

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

QI

lim f = lim fj = j .

peijlnoD preslikve je neprekidno ko i smo ko su neprekidn egov koordintn preslikvF eko je domen @ ne kodomenA preslikv proizvodD stvr je sloE %enijF x primerD funkij f (x, y) = xy/(x + y ) n R \ {(0, 0)} im du% x i y ose limes u tqki (0, 0) @jednk nuliAD li nem limes u toj tqki @nprD limes du% prve y = x je 1/2D du% prve y = x je 1/2AF @VTA rinip produ%e jednkostiF xek su (M, d ) i (N, d ) metE riqki prostoriD f, g : M N neprekidn preslikv i A M F d v%e slede tvreX kup X = {x M | f (x) = g (x)} je ztvorenF eko je f | = g | @restrikije n A se podudrjuA ond je f | = g| F hokz sledi iz qienie d je x d (f (x), g(x)) neprekidno presE likveD ko kompoziij neprekidnih preslikvIHD p je X inE verzn slik nule @ztvorenog skupAF hrugo tvree sledi iz prvogF
2 2 2 M N A A A A N

prvilno odgovori n pite { u kojoj metrii n tom proizvoduc

Wopoloxke prostore koji su prerojiv unij kompktnih nzivmo {kompktnimF IHwetrik je neprekidno preslikve n proizvoduX ovo je skoro tutologij kd se

QP

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss @VUA dtkX eko su f, g : X Y neprekidn preslikv topoloxkih

prostor i Y rusdorfov prostorD dokzti d {x X | f (x) = g(x)} ztvoren podskup u X F @VVA rinip produ%e nejednkostiF xek je (M, d) metriqki prostorD f, g : M R neprekidn preslikv i A M F d v%e slede tvreX kup {x M | f (x) < g (x)} je otvorenF kup {x M | f (x) g (x)} je ztvorenF eko je f | g | D ond je f | g | F sup f (A) = sup f (A)D inf f (A) = inf f (A)F hokz je sliqn dokzu prethodnog tvre { inverzn slik pri neE prekidnom preslikvu f g otvorenog skup ] , 0[ je otvoren skupD ztvorenog skup ] , 0] ztvoren skupF @VWA xek je f : M R ogrniqen funkij n metriqkom prostoru M i (; f ) en osilij @ITAF svko > 0 skup
A A A A

je ztvoren u M F hokzX xek je x M \ SD tjF nek je (x ; f ) < F d postoji lopt B]x ; [ tkv d je (B]x ; [; f ) < F eko je x B]x ; [D ond je B]x ; [ B]x ; [ z neko > 0 D p je (B]x ; [; f ) < D odkle sledi B]x , [ M \ SF ydtle zkuqujemo d je M \ S otvorenF @WHA dtkX xek je (M, d) metriqki prostorF hokzti d je funkij f : M R neprekidn ko i smo ko su z sve t R skupovi {x M | f (x) < t} i {x M | f (x) > t} otvoreni u M F @WIA punkij f : X R definisn n topoloxkom prostoru X je poluneprekidn odozgo ko je skup {x M | f (x) < t} otvoren z svko t RY poluneprekidn odozdo ko je skup {x M | f (x) > t} otvoren z svko t R sz @WHA sledi d je funkij neprekidn ko i smo ko je polunepreE kidn i odozgo i odozdoF dtkX hokzti d je krkteristiqn funkij otvorenog skup poluneprekidn odozdoD krkteristiqn funkij ztvoreE nog skup poluneprekidn odozgoF dtkX xek je {f } fmilij funkij poluneprekidE nih odozdo i {g } fmilij funkij poluneprekidnih odozgoF hokzti d je funkij
0 0 0 0 1 0 1 1 0 1 1 1 1 1

S := {x M | (x; f ) }

f (x) := sup f (x)

poluneprekidn odozdo i d je funkij poluneprekidn odozgoF @WPA rodu%ee neprekidnih preslikvF xek su M i N metriqki prostoriD T M gust podskup @T = M A i f : T N F

g (x) := inf g (x)

ostoji neprekidno preslikve g : M N s osoinom g| = f ko i smo ko postoji lim f (t) z sve x M F ri tome je preslikve g jedinstvenoFII eko je f rvnomerno neprekidno i N kompletnD ond postoji rvE nomerno neprekidno preslikve g : M Y tko d je g| = f F hokz lkxeg smer u prvom tvreu sledi iz qienie d neE prekidn funkij komutir s limesomY z dokz drugog smer deE finixemo g(x) := lim f (t)F sz neprekidnosti f sledi f | = gD z dokz neprekidnosti g tre iskoristiti i qieniu d je T gust u MF hrugo tvree sledi iz prvogD uz pomo krkterizije nepreE kidnosti pomou nizov i qienie d uniformno neprekidno presE likve slik uoxijev niz u uoxijev nizF rimer neprekidne funkije f (x) = 1/x koj ne mo%e d se produ%i n [0, 1] s gustog podskup ]0, 1] pokzuje d se uslov uniE formne neprekidnosti u drugomD ko ni postoj limes u prvom delu tvreD ne mo%e izostvitiF @WQA uompletire metriqkog prostor (N, d ) je kompletn metriqki prostor (M, d ) tkv d postoji preslikve : N M tkvo d je d = d @tjF quv rstojeA i (N ) = M @tjF (N ) je gust u M AF sz uslov d quv rstoje sledi d je injektivnoD p mo%emo d identifikujemo N i (N ) i govorimo o N ko podskupu u M F x primerD R je kompletire skup QD [0, 1] je kompletire prostor ]0, 1[ s stndrdnim metrikm n relnoj prvojF @WRA vki metriqki prostor im kompletireF vk dv kompletiE r istog metriqkog prostor su izomorfn @tjF kompletire je jedinstveno do n izomorfizmAF reiznijeD ko su : N M i : N M dv kompletirD ond postoji ijekij f : M M koj quv metrikuD tkv d je f = F hokz ove teoreme se zsniv n sledeoj konstrukijiF xek je C skup svih uoxijevih nizov u N F x skupu C definixemo reliju

T tx T tx T N M M N 1 1 2 2 1 2 1 2

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

QQ

lij je relij ekvivlenije n C F rostor M definixemo ko koliqniqki prostor C/ F wetriku n M definixemo s


n

xn yn lim d(xn , yn ) = 0.

II%ivom nlizom dokz qitl e videti d ovo tvree v%i i ko je M proizvon topoloxki prostorD N regulrn prostorD tjF rusdorfov prostor u kome z svku tqku x i svku enu otvorenu okolinu W x postoji ztvoren okolin F tqke x tkv d je F W F ikvivlentnoD rusdorfov prostor je regulrn ko z svku tqku x i svki ztvoren podskup F koji ne sdr%i x postoje disjunktni otvoreni podskupovi U i V D tkvi d je x U i F V F

gde su [x ], [y ] klse ekvivlenije nizov x , y iz C F reslikE ve definixemo s (x) = x @konstntn niz x x)F ysttk dokz postoj kompletir je prover d ovko definisni oE jekti zdovovju uslove teoremeF hokz jedinstvenosti kompletiE r zsniv se n ideji iz @WPAX poxto je N gust u M D M komE pletnD preslikve : N M se produ%uje do f : M M F
n n n n n n 1 1 2 2 1 2

dM ([xn ], [yn ]) := lim d(xn , yn ),

QR

liqnoD : N M se produ%uje do g : M M F yv preslikE v zdovovju f g = id i g f = id D odkle sledi d su on ijekijeF oxto , quvju metrikuD N je gustD iz neprekidnosti sledi d i f, g quvju metrikuF @WSA dtkX hokzti d je s d(x, y) = | arctan x arctan y| definisn metrik n R i d metriqki prostor (R, d) nije kompletn u odnosu n tu metrikuF t je egovo kompletirec h li je d (x, y) = |e e | kompletn metrik n Rc eko nijeD xt je kompletire u ovom sluqjuc @WTA xek je topoloxki prostor X unij dv neprzn otvoren disjunktn skupX X = U V D U V = F kv prostor nzivmo nepoveznimF rimetimo d je svki od skupov U, V i otvoren i ztvoren @jer je jedn komplement drugogAD p je prostor nepovezn ko i smo ko je unij dv neprzn disjunktn otvoren i ztvoren skupF eko govorimo o poveznom podskupu A X D podrzumevmo reltivnu topologiju n AD tjF A je povezn ko nije unij dv neprzn disjunkE tn skup koj su otvoren u reltivnoj topologijiF hrugim reqimD A X je nepovezn ko ne postoje otvoreni skupovi U, V X tkvi d je A = (A V ) (A U )D A V = D A U = i (A V ) (A U ) = F @WUA opoloxki prostor X je nepovezn ko iIP smo ko postoji neprekidno preslikve : X {0, 1} koje je n F hokz jedne implikije sledi iz qienie d je inverzn slik otvorenog @ztvorenogA skuE p pri neprekidnom preslikvu otvoren @ztvorenA skupD dokz druge iz qienie d jeD ko su X, U, V ko u @WTAD krkteristiqn funkij skup V neprekidn n X i (X ) = {0, 1}F dtkX xek je (X, ) topoloxki prostor i C (X ) skup svih neprekidnih preslikv f : X Z u skup Z = {0, 1} s diskretE nom topologijomF hokzti d je C (X ) eelov grup u odnosu n sire
1 1 2 1 M2 M1 1 2 x y V V Z2 2 2 Z2

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

hokzti d je prostor (X, ) povezn ko i smo ko je C (X ) ikE liqn grup red PF t je C (Z )D gde je Z = {0, 1, . . . , k 1} s diskretnom metrikomc @WVA tedini podskupovi poveznog prostor X koji su i otvoreni i zE tvoreni su X i @dokzti3AF dtkX hokzti d je u p{dskoj metrii definisnoj u @IPA svk otvoren lopt B]x; [ i otvoren i ztvoren skup i d z svko y B]x; [ v%i B]x; [= B]y; [F hokzti i d je u tom prostoru svk ztvoren lopt B[x; ] i otvoren i ztvoren skup i d z svko y B[x; ] v%i B[x; ] = B[y; ]F @WWA dtkX xek je A X povezn podskup topoloxkog prostor X i nek je A B AF hokzti d je B poveznF @IHHA eko je f : X Y neprekidno preslikve topoloxkih prostor i A X povezn skupD ond je i f (A) poveznF hokz sledi iz qienie dD kd i postojl neprekidn surjekij : f (A) {0, 1}D ond
Z2 Z2 k k

(f + g )(x) = f (x) + g (x)

(mod 2).

IPtedin metrik n {0, 1} je diskretn metrik @do n multipliktivnu konstntuAY req je o neprekidnosti u odnosu n tu metriku n kodomenuD i zdtu topologiju n domenuF

i i f : A {0, 1} il neprekidn surjekijD xto je nemogue poxto je A poveznF @IHIA dtkX xek su X i Y topoloxki prostoriD i nek je X poveznF eko je f : X Y neprekidno preslikveD dokzti d je grfik
(f ) = {(x, f (x)) | x X } X Y
1 x

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

QS

povezn skupF x primeru funkije sin , z x = 0 f (x) = 0, z x = 0 koj im povezn grfik @ovo sledi iz @WWA { dokzti3A pokzti d ne v%i ornut implikijF @IHPA odskup A R je povezn ko i smo ko je intervlF hokzX @A xek A nije intervlF d postoje t , t A i c R tkvi d je t < c < t i c / AF d su skupovi
1 2 1 2

i otvoreni i ztvoreni u reltivnoj topologiji skup AD p skup A nije poveznF @A retpostvimo suprotnoX nek A nije poveznD jeste interE vlF d postoji neprekidn surjekij : A {0, 1}F szerimo tqke a , a A tkve d je (a ) = 0D (a ) = 1F xe umujui opxtostD mo%emo d pretpostvimo d je a < a F xek je
0 1 0 1 0 1

U = A] , c[= A] , c],

V = A]c, +[= A [c, +[

d je skup S neprzn @jer a SA i ogrniqen odozgo @rojem a AD p postoji s = sup SF o definiiji supremumD i iz qienie d je A intervlD sledi d z svko > 0 postoje tqke t ]s , s] A i t [s, s + [A tkve d je (t ) = 0 i (t ) = 1F ud i ilo s AD to i znqilo d je funkij prekidn u sY dkle s / AF oxto je A a sa A i s /A sledi d A nije intervlD xto je u suprotnosti s pretpostvkomF @IHQA sz poveznosti intervl i @IHHA sledi d je z povezn prostor M i neprekidno preslikve f : M R slik f (M ) intervlF peiE jlnoD ko je X = [a, b] intervl u R v%i eorem o meuvrednosti z neprekidne funkijeX eko je f : [a, b] R neprekidn funkij i f (a)f (b) < 0D ond postoji c ]a, b[ z koje je f (c) = 0F @IHRA dtkX hokzti d je neprekidno preslikve f : [a, b] R monotono ko i smo ko je z svko y R skup f (y) poveznF yvj zdtk dje formuliju monotonosti smo n jeziku toE pologijeD p se mo%e smtrti definiijom monotonosti n topoloE xkim @ne ovezno ureenimA prostorimF @IHSA eko je (M, d) metriqki prostor i A egov povezn podskupD ond je A ili prznD ili jednoqln ili neprerojivF istD ko A sdr%i dve tqke a D a D a = a D ond z svko d(a , a ) n sferi S(a ; ) = {x M | d(x, a ) = } postoji nek tqk skup AF protivnom i skup A io unij dv otvoren skup
0 1 + + 0 1 1 1 2 1 2 1 2 1 1

S = {t A | t < a1 (t) = 0}

A = (A B ]a1 ; [) (A (M \ B [a1 ; ]))

QT

xto je nemogue jer je A poveznF oxto je skup svih tkvih inE tervl [0, d(a , a )]D koji je neprerojiv skupD i skup A mor d ude neprerojivF @IHTA xek je {A } fmilij poveznih podskupov metriqkog prostor M D tkv d z neko v%i
1 2 0

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

d je skup

( ) A0 A = . A= A

poveznF hokzX xek je : A {0, 1} neprekidno preslikveF oE xto su skupovi A povezniD n svkom od ih preslikve je konstntnoF retpostvimoD ne umujui opxtostD d je 1 n A F oxto je z svko skup A A neprznD mor d v%i (x) 1 n svkom A D tjF n elom AF ime je dokzno d je svko neprekidno preslikve : A {0, 1} konstntnoD odkle sledi d je A poveznF @IHUA eko su X i Y povezni topoloxki prostoriD ond je i ihov proizvod X Y poveznF dokz je dovono posmtrti fmiliju {x } Y D {X {y }} i primeniti @IHTAF @IHVA dtkX xek je (X, ) topoloxki prostorD Y X i relij n Y definisn s a b ko i smo ko postoji povezn skup V X tkv d je a, b V F hokztiX @A je relij ekvivlenijeY @A klse ekvivlenije C su povezni skupovi z sve a Y Y @vA C je mksimln povezn podskup u Y koji sdr%i tqku aF kup C nziv se komponentom poveznosti tqke a Y F dtkX xek je X = R i Y = (f ) grfik funkije f iz @IHIAF hokzti d je skup V = (f ) R] 1, 1[ otvoren u (f ) i d je komponent poveznosti tqke (0, 0) u V jednoqln skup C = {(0, 0)}F @IHWA kup A X u topoloxkom prostoru je putno povezn ko z sve a , a A postoji neprekidno preslikve : [0, 1] A @neprekidn put u AA tkvo d je (0) = a D (1) = a F sz eoreme o meuvrednosti sledi d je putno povezn skup A povezn { u protivnom i iz posE toj neprekidne surjekije : A {0, 1} sledilo d postoji neprekidn surjekij : [0, 1] {0, 1} xto je nemogueF E dtkX xek je (f ) grfik funkije f iz @IHIAF hokzti d je svko neprekidno preslikve : [0, 1] (f ) s svojstvom (0) = (0, 0) konstntnoF szvesti zkuqk d skup (f )D z koji smo u @IHIA videli d je poveznD nije putno poveznF dtkX hokzti d je otvoren podskup u R povezn ko i smo ko je putno poveznF ydtle izvesti zkuqk d je otvoren podskup topoloxke mnogostrukosti povezn ko i smo ko je putno poveznF liqno ko u @IHVA definixu se i komponente putne povezE nostiF @IIHA opoloxki prostor je loklno povezn u tqki x ko svk okolin U tqke x sdr%i poveznu podokolinu V U tqke x F rosE tor je loklno povezn ko je loklno povezn u svkoj svojoj tqkiF
0 0 0 y Y a a a 2 (0,0) 0 1 0 1 n 0 0 0

ko topoloxki potprostor u R A nije loklno povezn u nuliF yvo pokzuje d iz poveznosti ne sledi lokln poveznost @nrvnoD ne v%i ni ornutoAF @IIIA utno povezn skup A X u topoloxkom prostoru je prosto povezn ko svko neprekidno preslikve f : S A krug S := {z C | |z | = 1} mo%e d se proxiri do neprekidnog preslikv F : D A disk D := {z C | |z | 1} @tjF ko postoji neprekidno preslikve disk u A z koje je F | = f AF x primerD prsten {z C | 1 |z | 2} je putno poveznD li nije prosto poveznF ypxtijeD skup A je n { povezn ko z svko k n svko nepreE kidno preslikve f : S A sfere S := {(x , . . . , x ) R | x + + x = 1} mo%e d se produ%i do neprekidnog preslikv F : D A lopte D := {(x , . . . , x ) R | x + + x 1} tko d v%i F | = f F peijlnoD H{povezn prostor je putno poveznD I{povezn prostor je prosto poveznF orus T = S S je putno povezn liIQnije prosto poveznD sfer S je prosto povezn li nije P{povezn F dtkX hokzti d je n{poveznost topoloxk invrijntY drugim reqimD ko je : X Y homeomorfizm topoloxkih prosE torD ond je jedn od ih n{povezn ko i smo ko je n{povezn i drugiF xprD sfer i torus nisu homeomorfniF @IIPA dtkX hokzti slede tvreF ytvoreni intervl ]a, b[ je homeomorfn s RF ytvoreni intervl ]a, b[ nije homeomorfn ztvorenom [c, d]F sntervl nije homeomorfn krugu S = {z C | |z | = 1}F urug S i prsten P = {z C | 1 |z | 2} nisu homeomorfniF rsten P i disk D = {z C | |z | 1} nisu homeomorfniF rsten P je homeomorfn ilindru C = [0, 1] S F gilindr C i weijusov trk M = [0, 1] [0, 1]/ nisu homeomorfniF h li je unutrxost prsten Int P homeomorfn unutrxosti proE uxenog disk Int D \ {0}c @IIQA xeprekidnost i limesi se mogu definisti smo n jeziku topologijeD tjF u mijentu metriqkog ili topoloxkog prostorF definiE ili iju ojekt ko xto su prvi izvod f (x ) := lim z sem topoloxke strukE eskonqni zir z := lim ture @limA potren nm je i lgersk @sire i deee u prvomD odnosno sire u drugom primeruAF ledi nekoliko primerF @IIRA xormirn eelov grup je struktur (G, +, 0, ) gde je (G, +) eeE lov grupD x x preslikve G R s osoinm
1 1 2 2 S1 k k 0 k k+1 2 0 2 k k+1 k 0 k k+1 2 0 2 k Sk 2 1 1 2 1 1 1 (0,t)(1,1t) n=1 n m 0 m n=1 n h0 f (x0 +h)f (x0 ) h

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss QU dtkX hokzti d grfik 2iz @IHIA @s reltivnom topologijom

x 0 x =0x=0

IQsko su ove qienie intuitivno oqigledneD ihov strog dokz je slo%enijiD p g ne djemo ovdeF

QV

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

F d je metrik n GF yv metrik je invriE jntn u odnosu n trnsliju i refleksijuD grupovne operije su neprekidne u tko definisnoj metriqkoj strukturi @dokzti3AF rimeri normirnih grupX (R, +, 0, | |)D (C, +, 0, | |)D (U (1), , 1, )D gde je U (1) = {z C | |z| = 1}D z := arccos RezF dtkX hokzti d su jedine ztvorene @ko metriqki potE prostoriA podgrupe grupe (R, +, | |) ikliqne grupe (a Z, +)D z neko a > 0D {0} i RF dtkX xek je (G, +, ) normirn grup i H G en podgrupF hokzti d je i (H, +) grupF peijln sluqj normirne eelove grupe je totlno ureen eelov grupX to je struktur (G, +, )D gde je (G, +) eelov grupD relij totlnog poretkD koj je sglsn s trnslijomD tjF u kojoj v%i x y x + a y + a z sve x, y, a G. totlno ureenoj grupi je doro definisn psolutn vrednostD izveden iz relije totlnog poretkX |x| := max{x, x}F epsolutn vrednost se jox nziv i modulomF ozitivni i negtivni deo eleE ment x totlno ureene grupe se definixu s x := max{x, 0}, x := max{x, 0}, tko d je x = x x i |x| = x + x F eko je (G, +) podrgup grupe (R, +)D ond je psolutn vrednost jedn norm n ojIRF otlno ureen grup je rhimedsk ko u oj v%i erhimedov ksiomD tjF ilo koje od sledeihD ekvivlentnih svojstvX @A z svko a > 0 skup Na := {na := a + + a | n N} nije ogrniqen odozgoY @A z svko a > 0 skup Za nije ogrniqen ni odozgo ni odozdoY @vA G = [na, (n + 1)a[= nZ + [0, a[ z svko a > 0F odskup A G totlno ureenog skup je gust u skupu B GD A B D ko z sve x, y B D x < y D postoji a A tkvo d je x < a < y F dtkX hokzti d je ov definiij u totlno ureenoj eeE lovoj grupi (R, +) ekvivlentn topoloxkoj definiiji gustog skupD u normi izvedenoj iz poretk @tjF psolutnoj vrednostiAF porediti to s grupom (Z, +)F dtkX xek je H G netrivijln podgrup totlno ureene rhimedske eelove grupe G i H := {x H | x > 0}F hokzti d skup H gust u G ko i smo ko je inf H = 0F hokzti d skup H nije gust u G ko i smo ko H im minimumF dtkX ilementi skup
x = x x+y x + y d(x, y ) = y x
+ + + nZ + + +

normF weutimD i u tom sluqju mo%emo d definixemo pojmove ko xto su limes i neprekidnostY nprF niz xn u G konvergir k x ko z svko > 0 @gde je GA postoji n0 N s osoinom d z sve n n0 v%i |x xn | < F

IReko G nije podgrup u R ond psolutn vrednost nem relne vrednostiD p nije

D = {k 2n | k Z, n N}

ISeq eelov je ovde zprvo suvixn { mo%e d se dok%e d je svk totlno ureen rhimedsk grup eelovF o je posledi relderove teoremeD koj k%e d je svk totlno ureen rhimedsk grup izomorfn podgrupi grupe (R, +)F 16ideti fusnotu u @PWAF IUyv grup se nziv glvnom linernom grupomF

nzivju se dijdskim rzlomimF hokzti d je D podgrup grupe (R, +)F hokzti d D nem minimumF kuqiti d je skup D gust u RF otlno ureen eelov grup je kompletn ko u oj v%i ekE siom supremumX svki neprzn odozgo ogrniqen skup im supreE mumF vk kompletn totlno ureen eelov grup je rhimedsk @dokz je nezntn modifikij dokz d u R iz eksiome supremum sledi erhimedov ksiomAFIS dtkX hokzti d tvree @VA v%i u svkoj kompletnoj toE tlno ureenoj grupiF dtkX hokzti d ko je totlno ureen eelov grup kompletn @u smislu prethodne definiije ene kompletnosti ko ureene struktureA ond svki uoxijev niz u oj konvergir u normi izvedenoj iz poretk @tjF on je kompletn u smislu topoloxke strukE ture AF dtkX eko je G totlno ureen grup i H en kompletn gust podgrupD dokzti d je G = H F @IISA ypxtiji pojm je topoloxk grupX grup koj je istovremeno topoloE xki prostorD tkv d je svk tqk ztvoren skup i d su mno%ee G G G i inverz G G neprekidn preslikv @u prvom sluqju rdi se o neprekidnosti u odnosu n topologiju proizvod topoloxkih prostorAF x primerD grup GL(n, K) invertiilnih n n mtri nd poem K {R, C} s operijom mno%e mE triIU je otvoren podskup u K @ko inverzn slik otvorenog skup K \ {0} pri preslikvu det : K KAD p nsleuje topologiju iz euklidskog prostorF wtriqne operije su neprekidne u toj topologijiF dtkX hokzti d je GL(n, K) otvoren gust podskup u prostoru K svih mtriF speijlnom sluqjuD z n = 1D grup GL(1, K) je grup (K , )D gde je K = K \ {0}F uonqne grupe ko Z se qesto posmtrju ko topoloxke grupe u diskretnoj topologijiF @IITA opoloxk grup je rusdorfov prostorF hok%imo pre tog sledee pomono tvreeX nek je W okolin neutrlnog element e topoloxke grupe (G, )F d postoji otvoren okolin U koj sdr%i e tkv d je U =U i U U W. istD sz neprekidnosti mno%e i e e = e sledi d postoje otvoE rene okoline U , U e tkv d je U U W D p skup U =U U U U im tr%eno svojstvoF ovko konstruisni skup U v%i i U W F istD ko je g U D ond se svk okolin tqke g seqe s U F oxto je mno%ee
+

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

QW

16

n2

n2

n2

1 1

2 1 2

RH

neprekidnoD skup gU je okolin tqke gD p je gU U = F ydtle sledi d postoji h U z koje je gh U F eli td je d mo%emo d dok%emo d je topoloxk grup rusdorfov prostorX dovono je @zog neprekidnosti mno%eA dokzti d z svku tqku x = e postoje disjunktni otvoreni skupovi U e i V xF eko je W = G\{e}D skup U iz prethodne konstrukije zdovov U W D xto znqi e / U F ime smo konstruisli otvorene i disjunktne skupove U i V = G \ U tkve d je e U i x V F dtkX xek je G topoloxk grup i H en normln podE grupF hokzti d je G/H topoloxk grup u odnosu n topologiju definisnu u @VQAF hokzti d jeD qk i ko podgrup H nije norE mlnD G/H doro definisn topoloxki prostorF hokzti d je koliqniqk topologij @VQA n G/H rusdorfov ko i smo ko je H ztvoren @ko topoloxki potprostorA u GF peijlnoD ko je G = R ditivn eelov grup vektor u k {dimenzionom prostoru i H = Z en diskretn podgrupD koliqE niqki prostor R /Z je k{dimenzioni torus T = S S F dtkX xek je G topoloxk grup i N komponent poveznosti enog neutrlnog elementF hokzti d je N ztvoren normln podgrup grupe G i d je G/N topoloxk grupF @IIUA xormirno poe je struktur (F, +, , )D gde je (F, +, ) poeD : F [0, +[ funkij koj zdovov
k k k k k 1 1

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


g = (gh)h1 U U 1 = U U W.

xormirno poe je nerhimedsko ko u emu v%i sz ove nejednkosti sledi d je z svki prirodn roj n @koji mo%emo d smtrmo i elementom poD koristei istu oznku n z zir n jedini po n 1 = 1 + + 1A p ko je n > 1D ond je n+1 < n F ydtle vidimo d ov definiE ij uopxtv svojstvo nerhimedske ureene struktureF xormirno poe je rhimedsko ko nije nerhimedsko @ov definiij ne ukuE quje poredkY tjF uopxtv definiiju rhimedskog ureenog po ko totlno ureenog po qij je ditivn grup rhimedskAF uompletire metriqkog prostor Q s p{dskom metrikom uveE denom u @IPA oznqvmo s Q D elemente ovog skup nzivmo p{ dskim rojevimF dtkX hokzti d je skup p{dskih rojev Q kompletno nerhimedsko poe @operije po se prenose s nizov n ihove klse ekvivlenijeD pomou kojih se konstruixe kompletire @WRAAF @IIRA smo videli d jeD ko je norm izveden iz relije poretk u totlno ureenoj grupi @ko u nprF u (R, +)AD erhimedov ksiom posledi kompletnostiF sz prethodnog zdtk vidimo d je poe
p p

x+y x + y xy = x y x =0 x=0

x + y max{ x , y }.

n + 1 max{1, n}

primer koji pokzuje d u opxtem sluqju to ne v%iF rimeE timo d su i Q i R doijeni ko kompletire istog skup QD li s rzliqitim metrikmF tox jedn speifiqnost topologije izvedene iz poretk vidi se u sledeem zdtkuF xek je F totlno ureeno poeF ostoji jedinE stven injektivni morfizm po Q u F definisn s
Qp
p

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

RI

tko d svko totlno ureeno poe sdr%i poe QF dtkX hokzti d je totlno ureeno poe F rhimedsko ko i smo ko je skup Q gust u F F rimer Q pokzuje d ovo ne v%i z normirn po u kojim norm nije izveden iz poretkF @IIVA xormirni vektorski prostor je pr (X, +, , ) gde je (X, +, ) vektorski prostor nd poem K @K = R ili K = CAD x x preslikve X R s osoinm
p

(m/n) = (m 1F )(n 1F )1 ,

z sve i F d(x, y) = y x n X je definisn metrik u odnosu n koju su vektorske operije neprekidneF yv metrik je invrijntn u odnosu n trnsliju i refleksiju u komuE ttivnoj grupi (X, +) i psolutno homogenD tjF d(x, y) = ||d(x, y)F dtkX hokzti d se kompletirem @WQA normirnog vekE torskog prostor doij normirni vektorski prostorD tjF d se vekE torske operije prenose n relije ekvivlenije u dokzu @WRAF xormirni vektorski prostor koji je kompletn nzivmo fnE hovim prostoromF @IIWA xjjednostvniji primeri normirnih prostor su R i CD n kojim normu definixe psolutn vrednostF ypxtijeD euklidski prostori su vektorski prostori R i C s normm a = |a | + . . . + |a | F %ni primeri su i prostori C [a, b] neprekidnih funkijD s normom f = |f (t)| dt , z 1 p < +. xejednkost trougl sledi iz nejednkosti winkovskog z integrleF @IPHA sz definiije norme sledi x y x y D p je norm vipE xiovo preslikveF @IPIA sndukijom se dokzuje x + + x x + + x F @IPPA xek je F filter n skupu S i (Y, ) normirni vektorski prosE torF sz nejednkosti trougl i homogenosti norme sledi d lim preslikv S Y komutir s lgerskim operijm u Y D tjF
n n 1 2 n 2 b 1/p p p a 1 n 1 n F

x 0 x =0x=0 x = | | x x+y x + y x, y X K

lim(f + g ) = lim f + lim g,


F F F

lim(f ) = lim f
F F

z f, g : S Y i K @dokzti3AF peijlnoX eko su f i g neprekidne funkijeD ond je i f + g neprekidn @F = filter okolinAY

RP

@ filE ter prouxenih okolinAY lim (a + b ) = lim a + lim b @F = prexeov filterAY (f (x) + g (x)) dx = f (x) dx + g (x) dx @F = filter n prostoru podelAF dtkX uoristei @IPHA formulisti i dokzti prvilo koE mutir limes po filteru i normeF hokzti d iz eg sledi
limxx0 (f (x)+g (x)) = limx x0 f (x)+ limxx0 g (x) F =
n n n n n n n b a b a b a b b

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

xx0

lim |f (x)| = | lim f (x)|,


xx0

z kompleksne funkije f D g i kompleksni niz a z koje ovi izrzi postojeF @IPQA ypxtijeX topoloxki vektorski prostor je vektorski prostor X s topoloxkom strukturom u kojoj je svk tqk ztvoren skup i u odnosu n koju su operije sir vektor X X X i mno%e vektor sklrom K X X neprekidne u odnosu n odgovrjue topologije proizvod topoloxkih prostorF dtkX hokzti d su trnslije x a + xD a X i homotetije x xD K \ {0} homeomorfizmi X X F opoloxki vektorski prostor je rusdorfov @videti @IITAAF dtkX hokzti d je otvoren podskup topoloxkog vektorskog prostor povezn ko i smo ko je putno poveznF @IPRA roizvod X X normirnih vektorskih prostor (X , ) mo%e d se snde normom n vixe nqinY npr z x = (x , . . . , x )X
a a n 1 n k Xk 1 n n 1/p

lim |an | = | lim an |,


n

g (x) dx

|g (x)| dx

:=
j =1

xj

p Xj

1 p < +,
n

:= max xj
1j n

Xj .

peijlnoD u vektorskom prostoru R @ili C A immo norme


n n 1/p

:=
j =1

|xj |p

1 p < + ,

:= max |xj |.
1j n

IVsliD ekvivlentnoD koliqniqkom prostoru P (X ) = S/ u odnosu n reliju ekvivE lenije x xF

@IPSA dtkX xek je S := {x X | x = 1} jediniqn sfer u normiE rnom prostoru (X, ) i G = { K | || = 1} multipliktivn grup jediniqnih sklrF hokzti d je s x x definisno dejstvoIV grupe G n skupu SF hokzti d je n prostoru orit ovog dejstv P (X ) = S/G s d([x], [y]) = min{ x + y | G} definE isn metrikF peijlnoD n relnom projektivnom prostoru je d([x], [y ]) = min{ x y , x + y }F rostor P (X ) se nziv projektivizijom fnhovog prostor X D ili projektivnim prostoromF peijlnoD z X = R doijmo relni RP = S /Z D z X = C kompleksni CP = S /S projektivni prostorF n = 2 prostor RP smo uveli u @VQA n drugiD ekvivlentn nqinF tox jedn nqin d se definixe prostor P (X ) je ko koliqniqki prostor X \ {0}/ D gde je x x z sve
n+1 n n 2 n+1 n 2n+1 1 2

X \ {0}F ovoj interpretijiD P (X ) se mo%e shvtiti ko prostor svih prvihIW kroz tqku 0 X F opxtee projektivnih prostor su prostori G (X ) qije su tqke k{dimenzioni potprostori u X Y ovi prostori nzivju se qrsmnovim mnogostrukostimF peijlnoD G (X ) = P (X )F dtkX hokzti d je reln projektivn prv RP homeoE morfn krugu S D kompleksn projektivn prv CP sferi S F @IPTA niformn @ili rvnomernA norm n prostoru B (T ) ogrniqenih preslikv skup T u normirni vektorski prostor (Y, ) je f := sup f (t) F truktur (B (T ), + , , ) je normirni vektorski prostorF @IPUA xiz ogrniqene vrijijeF xek je a X niz u normirnom vekE torskom prostoru (X, )F egov vrijij je veliqin
k 1 1 1 1 2 Y t T Y T T N

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

RQ

var(a) := a0 +
n=0 n

an an+1 .

xiz a je niz ogrniqene vrijije ko je var(a) < +F kup nizov ogrniqene vrijije u X oznqvmo s bv(X )Y ovj skup je vektorski prostorD var norm n emu @dokzti3AF eko je x monoton niz u RD ond je x x R i var(x) = |x | + |x x |F hkleD monoton niz je niz ogrniqene vrijije ko i smo ko je ogrniqenF xiz x u R je niz ogrniqene vrijije ko i smo ko je rzlik dv rstu ogrniqen nizF hokzX @A sledi iz qienie d je monoton i ogrniqen niz niz ogrniqene vrijijeF @A sledi iz
n n 0 0 n n n

xn =

x+ 0 +

(xk+1 xk )+
k=0

x 0 + x 0 +

(xk+1 xk ) ,
k=0 n k=0 k+1 k

jer su nizovi i (x x ) rstui i ogrniqeni odozgo rojem var(x)F @IPVA punkije ogrniqene vrijijeF xek je f : I X preslikve intervl I R u normirni vektorski prostor (X, )F eko je P : inf I = t < t < < t = sup I podel intervl I D oj mo%emo d pridru%imo roj
x+ 0 +
n + k=0 (xk+1 xk ) 0 1 n n

VI (f ; P ) = f (t0 ) +

f (tk ) f (tk1 ) .
k=1

otln vrijij funkije f

n intervlu I je roj

PF

IW sluqju K = C ovde je req o kompleksnim prvmD tjF ojektim relne dimenzije

koliko je ovj roj konqnD funkiju f nzivmo funkijom ogrniE qene vrijijeF kup BV (I, X ) svih funkij ogrniqene vrijije n intervlu I s vrednostim u X je normirni vektorski prostorD s normom Var (f ).
P I

VarI (f ) := sup VI (f ; P ).

RR

eko je X = RD svk funkij ogrniqene vrijije f : I R je rzlik dve monotone funkijeX %i i ornutoD ko je z monotone funkije f i f D ond je f funkij ogrniqene vrijijeF @IPWA L : X Y je morfizm normirnih vektorskih prostor (X, ) i (Y, ) ko je L(x + y ) = L(x) + L(y ) z x, y X i , K @linernostAY L(x) = x F @IQHA xek su (X, ) i (Y, ) normirni vektorski prostori i L : X Y linerno preslikveF d je
1 2 X Y Y X X Y

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


Var[t0 ,t] (f ) + f (t) Var[t0 ,t] (f ) f (t) . 2 2 f = f1 f2

f (t) =

Lip(L) = sup
x=y

PHvinern preslikv se jox nzivju i linernim opertorimY norm koju smo definisli nziv se opertorskom normom linernog opertor @postoje i druge norme linernih opertorAF PIhul X vektorskog prostor X nd poem K je prostor svih neprekidnih linernih preslikv X KY X je tkoe vektorski prostor nd KF

p je L vipxiovo ko i smo ko je ogrniqeno n jediniqnoj sferiF vipxiov konstnt linernog preslikv nziv se egovom normomY on zist definixe jednu normu n vektorskom prostoru L(X ; Y ) neprekidnih linernih preslikv iz X u Y @dokzti3APHD p z linerno preslikve umesto Lip(L) qexe koristimo oznku L F peijlnoD z Y = K doijmo normu n dulnom vektorskom prostoruPI X F ilemente prostor X nzivmo linernim funkiE onlim n X F dtkX xek su X i Y prostori konqne dimenzije i L : X Y linerno preslikveF hokzti d L slik jediniqnu sferu n elipsoid i d je L du%in njvee poluose tog elipsoidF kuE qiti d je svko linerno preslikve izmeu prostor konqne dimenzije neprekidnoF @IQIA linerno preslikve L : X Y sledei uslovi su ekvivE lentniX @A L je neprekidno u jednoj tqkiY @A L je neprekidnoY @vA L je vipxiovoY @gA sup L(x) < + hovono je dokzti @A @gAF xek je L neprekidno u tqki aF ynd je L ogrniqeno n nekoj lopti B [a; ] = a + B [0; 1]F ydE tle sledi d je L ogrniqeno i n sferi S(a; ) = a + S(0; 1)D p je ogrniqeno i n sferi S(0; 1)F dtkX xek je t [a, b] i : C [a, b] C preslikve definisno s (f ) = f (t )F hokzti d je ovo preslikve linE ernoF h li je ono neprekidno u odnosu n neku od normi uvedenih u @IIWAc h li jeD n sliqn nqin definisnoD linerno
Y Y x
X =1

L(x) L(y ) xy X

= sup L
x=y

xy xy X

= sup
z
X =1

L(z )

t0

t0

preslikve : B (T ) Y D gde je B (T ) prostor uveden u @IPTAD neprekidnoc dtkX xek je C [a, b] skup funkij f : [a, b] C koje su n put diferenijilne z svko nF hokzti d je
t0 Y Y

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

RS

linernoD li nije neprekidno preslikve normirnog vektorskog prostor (C , )F hrugim reqimD pokzti d limes u normi ne komutir s izvodom @videti @PRVA n VQF strni z vixe detAF dtkX xek je k : [0, 1] [0, 1] C neprekidn funkijF hokzti d je s
1

D : C [a, b] C [a, b],

D(f ) =

df dx

K (f )(x) =
0

k (x, t)f (t) dt

definisno neprekidno linerno preslikve K : C [0, 1] C [0, 1] n normirnom prostoru (C [0, 1], ) i d je
1

K = sup
x[0,1] 0

|k (x, t)| dt.

putstvoX vesti tvree n sluqj kd je k reln funkijF sz nejednkosti trougl sledi K sup |k (x, t)| dtF re dokzti i ornutu nejednkostF sz untorove teoreme sledi d je funkij k rvnomerno neprekidnD odtle d je
1 x[0,1] 0 1

x
0

|k (x, t)| dt

neprekidnD p je z neko a [0, 1]


1 1

|k (a, t)| dt = sup

|k (x, t)| dt.


0

osmtrti preslikve
1

x[0,1]

f
0

k (a, t)f (t) dt.

hovono je dokzti d z svko postoji funkij f tkv d je f =1i


1 1

hokzti d postoji podel 0 = t < t < < t = 1 intervl [0, 1] tkv d je osilij funkije t k (a, t) n svkom podeonom intervlu m od /4F yznqimo s P intervle ove podele koji ne sdr%e 0 i 1 i n kojim je funkij k(a, ) stlnog znkD s P preostle intervleF hefinisti f (t) = sgnk (a, t) ko t pripd nekom intervlu iz P i linerno je dodefinisti n intervlim iz P tko d se doije neprekidn funkijF zdvojiti integrl k (a, t)f (t) dt n zir integrl po intervlim iz P i integrl
0 0 0 1 n 1 2 1 1 0 2 1

k (a, t)f (t) dt >

|k (a, t)| dt.

RT

po intervlim iz P F hokzti d n P v%i |k(a, t)| < /4 i iskoE ristiti ovu nejednkost z dokz d f im tr%eno svojstvoF @IQPA ypxtijeD ko su (X , ), . . . , (X , ) i (Y, ) normirni vekE torski prostori i L : X X Y vixelinerno @tjF linerno po svkoj promenivojA preslikveD egov norm se definixe s
2 2 1 1 n n Y 1 n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

:=
x1

sup
1 ==

L(x1 , , xn )
xn
n =1

sup
h1 =0,...,hn =0

L(h1 , ,hn ) h1 1 ... hn

Y n

vixelinerno preslikve L su ekvivlentni uslovi @A L je neprekidnoY @A L < +F hokz se prktiqno ne rzlikuje od dokz u @IQIAF rimeriX wno%ee L : K KD L ( , , ) = D mnoE %ee sklrom L : K X X D L (, x) = xD determinnt det : (K ) KD vektorski proizvod : R R R D sklrni proizvod , su primeri neprekidnih vixelinernih preslikvF kup neprekidnih vixelinernih preslikv
1 n 1 1 n 1 n 2 p p 2 3 3 3

= inf {C 0 | L(x1 , , xn )

C x1

xn

n }.

je vektorski prostorY oznqvmo g s L(X , . . . , X ; Y )F ilemente prostor L(X , . . . , X ; K)D tjF vixelinern preslikv u prostor sklrD nzivmo vixelinernim funkionlimF @IQQA eko je B :X X Y ilinerno preslikveD ond je
1 n 1 n 1 2

X1 Xn Y

linerno preslikveF yrnutoD ko je dto linerno preslikve L : X L(X ; Y ), ond je s B (x , x ) = L(x )(x ) definisno iE linerno preslikve B : X X Y F yv preslikv imju istu normuX
1 2 1 2 1 2 1 2

L : X1 L(X2 ; Y ),

L(x1 )(x2 ) := B (x1 , x2 )

sndukijomD doijmo sledee tvreeX ostoji linerni izoE morfizm vektorskih prostor koji quv normuF @IQRA xek su (X, ) i (Y, ) normirni vektorski prostori nd poem K = C ili RF eko je prostor Y fnhov @tjF kompletnAD ond je i normirni vektorski prostor L(X ; Y ) uveden u @IQHA fnE hovF peijlnoD dulni prostor X = L(X ; K) svkog @ne ovezno kompletnogA prostor je kompletnF
X Y

= sup{ B (x1 , x2 ) | x1 = x2 = 1} = sup{sup{L(x1 )(x2 ) | x2 = 1} | x1 = 1} = sup{ L(x1 ) | x1 = 1} = L .

: L(X1 , . . . , Xn ; Y ) L(X1 , . . . , Xk ; L(Xk+1 , . . . , Xn ; Y ))

hokzX xek je L uoxijev niz u L(X ; Y )F ynd z svko > 0 postoji n s svojstvom m, n n A A , gde je norm uveden u @IQHAF d je z svko x X L (x) L (x) x D p je L (x) uoxijev niz Y F og kompletnostiD ovj niz konvergirY oznqimo egovu grniqnu vrednost s L (x)F sz L (x+y) = L (x)+L (y) i neprekidnosti sir i mno%eE sklrom sledi L (x+y) = L (x)+L (y)D p je L linerno preslikveF ystje jox d se dok%e d je ono neprekidnoF sz uoxijevog uslov L (x) L (x) < x D prelskom n limes kd m D doijmo L (x) L (x) < x D odkleD pomou nejednkosti trouglD sledi L (x) x + L (x) ( + L ) x . oxto je svki uoxijev niz ogrniqenD v%i L < C < +D p je L (x) < ( + C ) x F x osnovu @IQIA to znqi d je L L(X ; Y )F sz L (x) L (x) < x sledi d L konvergir k L i u normi prostor L L(X ; Y )F ime je dokz zvrxenF sz dokznog tvreD uz pomo @IQQAD sledi d je prostor vixeE linernih preslikv L(X , . . . , X ; Y ) fnhov ko je Y fnhovF @IQSA xek je S skup s filterom F D A, B F D Y normirni vektorski prostorD f : A Y D g : B Y F le simptotske relijeF f g f = g n A B C z neku ogrniqenu funkiju : C RD i C F F hrug oznkX f = O(g )F hrugim reqimD f g (M > 0) f M g . eko je ovo ispuenoD k%e se d je preslikve f potqieno presE likvu gF omou relije potqienosti izvodi se relij sle simptotske ekvivlentnostiX f g f g g f. tke simptotske relijeF f g f = g z neku funkiju : C RD C F z koju je lim = 0F hrug oznkX f = o(g )F hrugim reqimD f g ( > 0) f g . eko je ovo ispuenoD k%e se d je preslikve f znemrivo u odnosu n preslikve gF omou relije znemrivosti definE ixe se relij jke simptotske ekvivlentnostiX f g f g g f = g + o(g ). @IQTA dtkX xek su S, T D F D F i ko u @PTAF eko su je Y normirni prostorD U, V F i f : U Y D g : V Y dokzti d v%i
n 0 0 n m n m Y X n n n n n m Y X n Y X Y X n Y n X n Y X n Y X n 1 n F F F F F S T S

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

RU

f FS g f FT g f FS g f FT g f FS g f FT g f FS g f FT g .

RV

@IQUA xeke pojmove koji su izvedeni iz lgerskih i topoloxkih svojstv relne prve @ko xto su ve spomenuti izvodi i eskonqne sumeA mo%emo d prenesemo u normirne prostoreF @IQVA eko su X i Y normirni vektorski prostoriD A X otvoren podskupD f : A Y neprekidno preslikve i x, X D izvod u prvu vektor u tqki x je
0

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

@ko limes n desnoj strni postojiAF rimetimo d se vektori x i pojvuju u nesimetriqnim ulogmPPD sliqno ko xto se kod diE ferenijl funkije jedne promenive tqk u kojoj se posmtr diferenijl i prirxtj pojvuju u rzliqitim ulogmF eko je X = R D Y = R i = (0, . . . , 0, 1, 0, . . . , 0) jediniqni vektor du% x EoseD ond se D f (x ) oznqv s (x ) i nziv prijlnim izvodom funkije f po promenivoj x F peijlnoD ko je X = RD A =]a, b[D neprekidno preslikve :]a, b[ Y se nziv prmetrizovnom krivom u Y Y ko je = i jediniqni vektor u R izvod
0 n j 0 f xj 0 j

D f (x0 ) := lim

R h0

1 (f (x0 + h ) f (x0 )) h

ukoliko limes n desnoj strni postojiD se nziv tngentnim vekE torom n prmetrizovnu krivu u tqki (t )F smu krivu td k%emo d je gltk u toj tqkiF se koristi jox i oznk F lik (A) se nziv neprmetrizovnom krivomD tngentni vektor n neprmetrizovnu krivu u tqki (t ) je svki vektor kolinern s (t )F rmetrizovn kriv je regulrn u tqki (t ) ko je en tngentni vektor u toj tqki rzliqit od nuleF rmetrsk jednqin tngente n krivu (A) u regulrnoj tqki (t ) je
0 d dt 0 d dt 0 0 0

(t0 + h) (t0 ) d (t0 ) := Di (t0 ) = lim , h0 dt h

uriv je regulrn ko je regulrn u svkoj svojoj tqkiF xeprmetrizovn kriv je gltk ko im neku gltku prmeE trizijuF dtkX xrtti krivu x = y u R i dokzti d je on gltk @iko nem tngentu u tqki (0, 0)AF yvj zdtk pokzuje d tre rzlikovti grfik gltke funkije od gltke krive @qk i ko je t kriv grfik funkijeAF romeomorfizm :], []a, b[D tkv d su i diferenE ijiln preslikvD nziv se difeomorfizmomY kompoziij nziv se gltkom reprmetrizijom krive F dtkX xek je s = (t ) i = (s )iF hokzti d iz teoreme o smeni promenive u limesu @SQA sledi d je
2 3 2 1 0 1 0 0

(t) = (t0 ) +

d (t0 )(t t0 ). dt

d( ) (s0 ) = D (t0 ). ds

PPod odreenim pretpostvkm @kojim se definixe diferenijilnost u normiE rnim prostorimAD D f (x0 ) je linerno po D li ne i po x0 F

peijlnoD z (s) = sD RD sledi linernost izvod D f po z funkiju f qiji je domen intervl u RF eko je Y = R euklidski prostor i :]a, b[ R gltk kriv u emu zdt s (t) = (x (t), . . . , x (t))D ond je
n n 1 n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

RW

yvo sledi iz @VSAF @IQWA hu%in kriveF xek je : [a, b] Y gltk kriv u normirnom vektorskom prostoru (Y, )F en du%in je veliqin
b

d = dt

dx1 dxn ,..., . dt dt

l( ) :=
a

eko je kriv regulrnD ond je


t

d dt. dt

t
a

difeomorfizm intervl [a, b] n [0, l()]D jer je @zog regulrnostiA egov prvi izvod d/dt > 0F yvj difeomorfizm definixe repE rmetriziju krive prmetrom
t

d du du

s=
a

koji se nziv prirodnim prmetrom regulrne krive F sz ds/dt = d/dt sledi d je jediniqni vektor z svko s [0, l()]D zovemo g jediniqnim tnE gentnim vektorom n krivu F eliqin
= T(s) := d d dt = ds dt ds

d du du

nziv se krivinom krive u tqki (s )F eko je T dto ko funkij proizvonog prmetr tD tjF
0

dT (s0 ) ds

T(t) =

ond je
(t0 ) =
0

d dt

d , dt dT (t0 ) . dt

eiproqn veliqin 1/(t ) nziv se polupreqnikom krivineF dtkX kojim tqkm elips x = a cos tD y = b sin t im njE veuD u kojim njmu krivinuc hokzti d nvojni x = cos tD y = sin tD z = ct im konstntnu krivinuF eko je c fiksirnoD z koje se dosti%e njve vrednost krivine @tjF oko kog ilindr se nvojni zdtog vertiklnog ngi njvixe zkrivujeAc
2 2

d (t0 ) dt

SH

xek je regulrn kriv u trodimenzionom euklidskom prosE toru R F hiferenirem izrz T(s) = T T = 1 po prirodnom prmetru s i primenom vjniovog prvil doijmo
3 2

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

xto znqi d je vektor ine sledi d je

dT T = 0, ds dT/ds N= 1 dT ds

ortogonln n T F sz definiije krivE

jediniqni vektorD zovemo g jediniqnim normlnim vektorom krive F vn rzpet vektorim T i N nziv se oskultornom rvni krive F ektorski proizvod jediniqnih vektor je jediniqni vektor norE mln n ihY vektor
B := T N

nzivmo jediniqnim inormlnim vektorom krive Y B je vektor oskultorne rvni te kriveF ektori TD ND B definixu u svkoj tqki krive ortogonlni koordintni sistemY ovj sistem se nziv preneovim sistemomF hiferenirem posledeg izrzD kojim je definisn vektor BD po prirodnom prmetru s doijmo @primenom vjniovog prvil n ilinerno mno%ee A jer je F ydtle sledi d je vektor ortogonln n TF hiferenirem izrz zkuqujemo d je on ortogonln i n D p je proporionln vektoru X uoefiijent u prethodnoj formuli nzivmo torzijom krive F dtkX szrqunti torziju nvojnie iz prethodnog zdtkF urivin krive meri eno odstupe od prve @kriv je prv ko i smo ko je = 0AD torzij eno odstupe od rvni @kriv le%i u jednoj rvni ko i smo ko je = 0AF @IRHA eoreme o sredoj vrednostiF relne funkije relne promenive v%e doro poznte teoreme o sredoj vrednostiF funkije s vrednostim u vektorskom prostoruD one ne v%eF xprD po olovoj teoremi z relnu funkiju f : [a, b] RD neprekidnu n [a, b] i diferenijilnu n ]a, b[D z koju je f (a) = f (b)D postoji c ]a, b[ z koje je f (c) = 0F kompleksne funkije @iliD opxtijeD z funkije s vrednostim u normirnom vektorskom prostoruA ov teorem ne v%iD ko xto pokzuje primer funkije koj zdovov uslov f (0) = f (2)D li f nem nulF dtkX uko smo ond zkuqivli u @RIAc
f : [0, 2 ] C, f (t) = cos t + i sin t, dB = N. ds dT dN dN dB = N+T =T , ds ds ds ds NN = 0 dB/ds B 2=1 B N

z 1 t 0 i f (t) = (t sin (1/t), t cos (1/t)) z 0 < t 1F hokzti d je funkij f diferenijiln n ] 1, 1[D li d f (] 1, 1[) nije povezn skupF porediti ovo s hruovom teoremomD po kojoj izvod svke relne diferenijilne funkije slik intervl n intervlF rethodni zdtk je jox jedn mnifestij qienie d teoE reme o sredoj vrednosti ne v%e z funkije s vrednostim u vekE torskom prostoru dimenzije vee od IX hruov teorem je posledi uoxijeve @ili vgrn%eveA teoreme o sredoj vrednostiF eoreme o sredoj vrednosti z funkije s vrednostim u normiE rnom vektorskom prostoru mogu d se uopxte n sledei nqinF eE timo se d po uoxijevoj teoremi o sredoj vrednosti z funkije g, h : [a, b] R koje su neprekidne n [a, b] i diferenijilne n ]a, b[ v%i z neko c ]a, b[F peijlnoD odvde sledi
(g (b) g (a))h (c) = (h(b) h(a))g (c)

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss SI dtkX punkij f : [1, 1] R2 je definisn s f (t) = (0, 0) 2 2

yv nejednkost seD u izvesnom viduD prenosi n funkije s vrednosE tim u vektorskom prostoruF reiznijeD v%i sledee tvreeF xek je (Y, ) normirni vektorski prostorD [a, b] R ogrniqen i ztvoren intervlD P [a, b] njvixe prerojiv skup i f : [a, b] Y neprekidno preslikve koje im desni izvod u svim tqkm skup [a, b] \ P F xek je : [a, b] R neprekidn funkij koj im desni izvod D u svim tqkm skup [a, b] \ P F eko v%i D f (t) D (t) z sve t [a, b] \ P, ond je f (b) f (a) (b) (a). yvo tvree v%i i ko se desni izvod zmeni levim izvodomF hokzX xek je P = {p , p , . . .} skup P poren u niz meusono rzliqitih tqk i nek je 0, z a t p (t) = 1, z p < t b. sz 0 1 sledi d je niz s (t) = 2 (t) uoxijev @jer je 2 = 2(1 2 ) konvergentnD p time i uoxijevAD p konvergirF xek je
+ + + 1 2 n n n n k=1 n k n n+1 1 n k=1 k k

|h | |g | |h(b) h(a)| |g (b) g (a)|.

D+ f (t0 ) := lim

h0+

f (t0 + h) f (t0 ) h

ime je definisn funkij : [a, b] R koj je rstu @jer su tkve A i zdovov (a) = 0D 0 < 1F
k

(t) = lim sn (t).


n

SP

proizvono > 0 definiximo skup A ko skup svih t [a, b] s osoinom f (s) f (a) (s) (a) + (s a) + (s) z sve s [a, t]. kup A je neprzn @jer sdr%i tqku aA i ogrniqen @jer je sdr%n u ogrniqenom intervlu [a, b]AD p postoji

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

o definiijiD A je intervlF eko u goroj nejednkostiD kojom je definisn skup A D preemo n limes kd s cD doijmo

c = sup A .

oxto je rstuD v%i (c) (c)D p c A D tjF A = [a, c]F eko dok%emo d je c = bD poxto je > 0 proizvonoD dokz je zvrxenF retpostvimo d je c < bF zmtrmo dv sluqjX c / P i c PF eko je c [a, b[\P D ond iz D f (c) D (c) < D + sledi d je z neko > 0
+ + +

f (s) f (a) (s) (a) + (s a) + (c).

z sve s [c, c + ]F ydtle sledi d je z c s c +


f (s) f (a)

(s) (c) f (s) f (c) < + sc sc

@jer rsteD p je (c) (s)AF ydtle sledi c + A xto je kontrdikijD jer je c = sup A F retpostvimo sd d je c = p P F sz neprekidnosti funkij f i u tqki c sledi d z neko > 0 v%i
n

f (s) f (c) + f (c) f (a) < (s) (a) + (s a) + (c) (s) (a) + (s a) + (s)

z sve s ]c, c + ]F ydtle sledi isti zkuqk ko u prethodnom sluqjuD jer je sd z c < s c +
f (s) f (a)

f (s) f (c) < (s) (c) + 2n

posledem korku smo koristili nejednkosti c a < s a i (c) + 2 < (s)F hrug nejednkost v%i zto xto je (s) = 2 D p je (s) (c) = 2 2 D jer je p = cF hkleD c < b u o sluqj vodi do kontrdikijeD odkle sledi c = bD xto je i trelo dokztiF xeke posledie suX xek je I R intervlD P I njvixe prerojiv skupD Y normiE rni vektorski prostor i f : I Y neprekidn funkij tkv d je D f (t) = 0 z sve t I \ P F d je f konstntn n I F yvo sledi primenom dokznog tvre n proizvon ogrniqen i ztvoren intervl [a, b] I i funkiju 0F
n k pn <s k n cpk <s n +

f (s) f (c) + f (c) f (a) < (s) (a) + (c a) + ( (c) + 2n ) < (s) (a) + (s a) + (s),

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

xek je f : I Y preslikve intervl I R u normirni vektorski prostor Y F reslikve F : I Y se nziv primiE tivnom funkijom funkije f ko je F neprekidno n I i diferE enijilno n skupu I \ P z neki njvixe prerojiv skup P D i ko je F (t) = f (t) z sve t I \ P F sz prethodne npomene sledi d je primitivn funkij funkije f jednoznqn do n konstntuF kup svih primitivnih funkij funkije f nziv se enim neodreenim integrlom i oznqv s f (x) dxF E dtkX hokzti d svk monoton funkij f : I R im primitivnu funkijuF eko je I R intervlD P I njvixe prerojiv skupD Y normiE rni vektorski prostor i f : I Y neprekidn funkij tkv d postoji D f (t) z sve t [a, b]\P F d je en vipxiov konE stnt Lip f = sup D f (t) F yvo sledi primenom dokznog tvre n (t) = Ct rdi dokz ekvivlenije
+ tI \P +

SQ

f (x) f (y ) M |x y | sup
tI \P

D+ f (t) M

i zdtk u @RHAF vopitlov prvilF xek je a < b +D P [a, b] njvixe prerojivD c P D f : [a, b] CD : [a, b] R funkije koje su neprekidne n [a, b] \ {c} i imju desni izvod n [a, b] \ P F retpostvimo d je monoton i rzliqit od nule u okolini tqke c i d je lim f (t) = 0 = lim (t) ili lim |(t)| = . d v%i
tc+0 tc+0 tc+0

@ko je f reln funkijD ond tvree v%i i z = AF vree v%i i ko se desni limes zmeni levim limesom lim D ili limesom limF hokz tvre sledi iz implikije
tc0 tc

tc+0

lim

f+ (t) =C + (t)

tc+0

lim

f (t) = (t)

@gde je filter prouxenih okolinPQA koj se izvodi primenom dokznog tvreF sz te implikije sledi d se simptotske relije @IQSAD time i limesiD prenose s f i n f i @speijlnoD iz f D uz pretpostvke teoremeD sledi f D odtleD ponovnom primenom n f u ulozi f D zkuqujemo d iz f sledi f AF eko je funkij f : [a, b] C diferenijiln u nekoj prouE xenoj okolini tqke cD iz dokznog tvre sledi d je
0 Fc + + + + + +

0 C 0 2C || |f+ | Fc + |f | Fc

f+ (c) = lim f (t)


tc+0

PQrouxene okoline n levoj strni implikije se uzimju u reltivnoj topologiji skup [c, b] \ P ko se rdi o desnom limesu iD nlogno tomeD z levi limes [a, c] \ P ili z limes [a, b] \ P F

SR

ko limes n desnoj strni postojiF oslediX prvi izvod nem prekide prve vrsteF dtkX xek funkij f : [a, b] C im neprekidn desni izvod u svkoj tqki intervl [a, b]F hokzti d je f diferenijE ilnF @IRIA ed u normirnoj eelovoj grupi (G, +, ) je pr nizov (a , s ) u G koji zdovovju s =a i s =s +a , iliD ekvivlentnoD s = a F xiz a nziv se opxtim qlnom redD qlnovi niz s egovim prijlnim summF ed je konverE gentn ko je konvergentn niz s Y limes s := lim s nziv se sumom red i oznqv s
n n 0 0 n+1 n n+1 n n k=1 k n n n n n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

s =
n=0 n n

an .

vki od nizov a D s jednoznqno odreuje drugiD p umesto D red a 4F (a , s )4 k%emo i D red kup svih nizov a u G tkvih d red a konvergir ozE nqvmo s cs(G)Y ovj skup je grupD
n n n n n

: cs(G) X

homomorfizm grupF eko red ne konvergirD k%emo d on divergirF peijlno red u grupi (C, +)D ili kompleksni red je uopxtee sir kompleksnih rojev n eskonqne fmilijeF multipE liktivnoj grupi (C \ {0}, ) umesto termin red koristimo termin kompleksni proizvodY to je pr nizov (p , z ) u C tkv d je p =z i p =p z . eko eskonqni proizvod konvergirD egov limes oznqvmo s
n n 0 0 n+1 n n

n=0

p =
n=0

zn .

ed u normirnom vektorskom prostoru (X, ) je red u egovoj normirnoj eelovoj grupi (X, +, )F kup cs(X ) svih nizov x u X z koje red x konvergir je u ovom sluqju vektorski prostorD
n n

: cs(X ) X

linerno preslikveF @IRPA eko su X i Y normirni vektorski prostoriD L : X Y neprekidno linerno preslikve i a konvergentn red u X D ond je
n=0 n

L
n=0

an

=
n=0

L(an ).

@IRQA sz a = s s sledi d opxti qln konvergentnog red te%i nuli @a = s s )F ysttk konvergentnog red je niz r = s s Y osttk tkoe te%i nuli @odnosnoD neutrlu grupePRAF sz r = s s = (s s ) sledi d je osttk konverE gentnog red i sm sum nekog redF @IRRA rrmonijski red u R je red F yvj red divergirD jer je s s > 1/2D p niz s nije uoxijevF idimo d potren uslov z konvergeniju red d mu opxti qln te%i nuli nije i dovonF @IRSA eko z niz a : N X v%i a = 0D ond je red a konvergentn i
n n n1 n n n n k=n k+1 1 n k 2n n n FN n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

SS

an =
n=1 nsuppa n

an ,

gde je supp a := {n N | a = 0} @nosq preslikv aAF um n desnoj strni je konqn @redovi uopxtvju konqne sumeAF @IRTA eko je a = bD ond red a konvergir ko i smo ko konvergir red b F yvo tvree sledi iz prethodnogX a = b a b = 0D p red (a b ) konvergirF oxto je a = b + (a b) i b = a (a b)D sledi zkuqk tvreF @IRUA ed a je konvergentn ko i smo ko je konvergentn red a D n k i pri tome v%i
FN n n n FN FN n n nk

an =
n=k n=0

an+k =
n=km

an+m

@konvergenij ne zvisi od indeks opxteg qlnAF @IRVA opxteni soijtivni zkonF eko je a konvergentn red u norE mirnom vektorskom prostoru i : N N rstu funkijD ond konvergir i red s opxtim qlnom b = a i v%i a . a = b , tjF a = hokz sledi iz qienie d podniz konvergentnog niz konvergir k istom limesuF yrnuto prvilo ne v%iX red 11+11+11+ divergirD jer opxti qln (1) ne te%i nuliD dok je (1 1)+(1 1)+(1 1)+ = 0F @IRWA edovi s pozitivnim qlnovim su redovi x gde su x nenegE tivni relni rojeviPS @x 0AF red s pozitivnim qlnovim sledei uslovi su ekvivlentniX @A red x je konvergentnY @A niz s = x je ogrniqen odozgoY @vA niz s je ogrniqen odozgo z neko rstue : N NY @gA red x je konvergentn z neko rstue : N ND (1) = 1F
n n (n+1)1 k=(n) k (n+1)1 n n n k n=0 n=0 n=0 n=0 k=(n) n n n n n n n k=1 n (n) n=0 (n+1)1 k=(n) n

PRpeijlnoD opxti qln i osttk eskonqnog red u C te%e k HD osttk i opxti qln eskonqnog proizvod u C \ {0} te%i k IF PSsliD opxtijeD nenegtivni elementi kompletne totlno ureene grupeF

ST

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss hokzX ikvivlenij @A @A sledi iz qienie d jeD zog xn 0D sn rstui niz @sn = sn1 + xn sn1 AD rstui niz je konvergentn ko i smo ko je ogrniqen odozgo @VAF smplikij @A @vA sledi iz qienie d je podniz ogrniqenog niz ogrniqenF @A @vA primetimo d je (n) nF eko je supn s(n) = M < +D ond je sn s(n) M @poxto niz sn rsteAD p je sn ogrniqen odozgoF smplikij @A @gA je uopxteni soijtivni zkon @IRVAF rijlne sume red u @gA su
n

(s(k+1) s(k) ) = s(n+1) s(1) .

eko s konvergirD on je ogrniqenD p je ogrniqen i s F ydtle sledi implikij @A @gAF @ISHA oredeni prinip z redove s pozitivnim qlnovimF eko su x , y nizovi u R i 0 x y D ond ko y konvergirD ond i x konvergirY ko x divergirD ond i y divergirF hokz sledi iz qienie d su prijlne sume red s pozitivnim qlnovim rstui nizovi i stv d monoton niz konvergir ko i smo ko je ogrniqenF @ISIA xek je x 0 opdjui pozitivn niz i : N N strogo rstue preslikve tkvo d je (n + 1) (n) (n) (n 1). d red x konvergir ko i smo ko konvergir red ((n + 1) (n))x F hokzX sz uslov tvre sledi d je ((n + 1) (n))x 0F sz @IRWA sledi d je red x konvergentn ko i smo ko je konvergentn red x F sz x i sledi
k=1 (n) n n n FN n FN n n n n n n n (n) (n) n n=1 (n+1) k=(n)+1 k n (n+1)

xk ((n + 1) (n))x(n) ,

pD n osnovu poredenog prinip z redove s pozitivnim qlnoviE mD iz konvergenije red ((n +1) (n))x sledi konvergenij red x F ornutu implikiju primetimo d je
k=(n)+1 (n) n=1 (n+1) k=(n)+1 k

((n + 1) (n))x(n)

p dokz opet sledi iz poredenog prinipF @ISPA peijlni sluqj @ISIAD z (n) = 2 je tvree dD ko je x opE djui niz pozitivnih rojevD red x konvergir ko i smo ko konvergir red 2 x F @ISQA opxteni hrmonijski redF ed konvergir ko i smo ko je p > 1F istD z p > 0 ovo sledi iz @ISPAD dok z p 0 opxti qln ne te%i nuliF @ISRA xek je niz u normirnom vektorskom prostoru X F d je red ( ) konvergentn ko i smo ko je konvergentn niz F ssto v%i i z red ( )F hokz sledi iz ( ) = F eko postoji lim n levoj strniD postoje i n desnojF
n n n n 2n 1 np n n+1 n n n+1 n k=n0 n n+1 n n+1 n0 n

((n) (n 1))x(n) (n) = k=(n1)+1 x(n)

(n) k=(n1)+1

xk ,

@ISSA sz @ISRA sledi d red (n + 1 n) divergirD iko egov opxti qln te%i nuliD p je uslov u @IRQA neophodnD li ne i dovon z konvergeniju redF @ISTA qeometrijski redF xek je q C i |q| < 1F sz @ISRA sledi

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

SU

qk =
k=n0 k=n0

qn q n+1 1q 1q

q n0 . 1q

|q| 1 geometrijski red divergirD jer mu opxti qln ne te%i nuliF @ISUA hefiniijX ed a u normirnom vektorskom prostoru psoE lutno konvergir ko konvergir red a u RF @ISVA dtkX xek je z niz kompleksnih rojevF hokzti d red z psolutno konvergir ko i smo ko psolutno konvergirju Re z i Im z F @ISWA dtkX hokzti d ko red a u @IRPA psolutno konvergirD ond psolutno konvergir i red L(a ) n desnoj strni jednkostiF @ITHA rostor nizov a u normirnom prostoru (X, ) tkvih d red a konvergir oznqvmo s l (X )F p 1 prostor l (X ) je normirni vektorski prostorD s normom
n n n n n n n n n n p p p 1/p

:=
n=0

an

kup ogrniqenih nizov je normirni vektorski prostor s uniE formnom normom D ovj prostor se nekd oznqv s b(X ) ili l (X )F reslikve

: l1 (X ) X

je neprekidno linerno preslikve normirnih prostorF E dtkX hokzti d z 1 p < q v%i l (X ) l (X ) i d je ov inkluzij strog @tjF d je l (X ) \ l (X ) = AF @ITIA eko je (X, ) fnhov prostorD ond svki psolutno konvergentn red u X konvergirF hokzX xek je s = a F sz nejednkosti trougl @IPIA sledi d jeD z n > mD s s a . oxto je red a konE vergentnD niz egovih prijlnih sum je uoxijevF sz poslede nejednkosti ond sledi d je i niz s uoxijevD xto zog kompletE nosti znqi d je konvergentnF @ITPA dtkX hokzti d je u fnhovom prostoru (X, ) svki niz ogrniqene vrijije a bv(X ) konvergentn i d egov grniqn vrednost a zdovov nejednkost a var(a)F @ITQA opxteni komuttivni zkonF xek je (X, ) fnhov prostor i a psolutno konvergentn red u X F d je z svku permutiju : N N i red a psolutno konvergentn i v%i
p q q p n n k=1 n m k n k=m+1 k n n n (n)

n=0

an =
n=1 n=1

a(n) .

SV

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

hokzX eko je n N i m max{(1), . . . , (n)}D ond je


n m

a(k)
k=1 k=1

ak ,
n

p iz psolutne konvergenije red a sledi d je @rstuiA niz a ogrniqenD dkle i konvergentnF ime je dokzn prvi deo tvreF dokz jednkosti a = a primetimo d iz uoxijevog uslov sledi d postoji n tkvo d z n > n i svko p v%i
n k=1 (k) n=1 n n=1 ( n) 0 0 n+p

ak <

xek je n n i
0 n

k=n+1 1

, 2

n+p

a(k) <
k=n+1

. 2

:= max{ (1), . . . , (n0 ), 1 (1), . . . , 1 (n0 )}

F d je n

>

{ (1), . . . , (n0 )} {1, . . . , n1 },


1

p seD z n > n D u sledeoj rzlii siri z indekse me od n skruju i doijmo


n n n

{1, . . . , n0 } { (1), . . . , (n1 )},

ak
k=1 k=1

a (k )
k=n0 +1 n

ak +
k=n0 +1 k k=1

a(k) <
k=1

+ . 2 2

relskom n lim doijmo a a F oxto je > 0 proizvonoD odtle sledi dokzF @ITRA ed konvergirD li ne konvergir psolutnoF istD niE zovi (1) i s = (1) s = k k su monotoni i ogrniqeni @s D s D s s AD p konvergiE rjuY iz s = s sledi d konvergirju k istoj grniqnoj vrednosti s D p s konvergirF yvj red ne konvergir psolutnoD jer hrmonijski red divergirF sz
(k) (1)n1 n 2n k1 2n+1 k1 2n 2n+1 k=1 k=1 2n 2n+1 2n 2n1 2n+1 2n 1 2n+1 n

sledi s < 5/6F xek je t n{t prijln sum sledee permutije ovog red
n

sn < 1

1 1 + 2 3

sz sledi

1+

1 1 1 1 1 1 1 1 1 + + + + + + . 3 2 5 7 4 9 11 6 13 1 1 1 + >0 4k 3 4k 1 2k 5 = t3 < t6 < t9 < , 6 s s < 5/6

p niz t ne konvergir k jer je F hkleD uopxteni komuttivni zkon ne v%i z nepsolutno konvergentne redoveF
n

je b opdjui niz relnih rojev i b 0D ond red (1) b konvergirF @ITTA uontrprimer iz @ITRA uopxtv imnov teoremX eko je c nepsolutno konvergentn red u R i a b +D ond postoji permutij : N N tkv d je
n n n n n n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss SW @ITSA dtkX uoristei ideju iz @ITRAD dokzti vjniov testX ko n1

lim inf
n k=1

c(k) = a ,

lim sup
n n k=1

c(k) = b .
n (n)

hokzX iz konvergenije c sledi c 0D p i c 0 z svku permutiju F xek su c i c pozitivni i negtivni deoD tjF
+ n n

sz
n

|cn | = +

sledi

c n =

1 (|cn | cn ). 2 c n = +

c+ n =

D tjD ko je
n n n

ond je c = +D c = F peijlnoD skupovi P su eskonqniF xek su a i b nizovi u R tkvi d je a < b D a a D b b F ermutiju definixemo n sledei nqinF xek je (1) = min P F eko je t := c < b D definixemo (2) = min P \ { (1)}F eko je t := c +c < b definixemo (3) = min P \ { (1), (2)}F rodu%imo tj postupk dok ne doijemo t > b D xto e se svkko desiti posle konqno mnogo korkD jer c = +F hefinixemo ond (k + 1) = min P i ponovimo sliqn postupkD uzimjui elemente skup P sve dok ne doijemo t < a D kd se ponovo vrmo n skup P F oxto su skupovi P eskonqniD ovim postupkom je doro definisno (n) z sve n NF sz c 0D a a D b b sledi zkuqk teoremeF @ITUA sz imnove teoreme i uopxtenog komuttivnog zkon @ITQA sledi d je red u R psolutno konvergentn ko i smo ko svk egov permutij konvergir k istoj vrednosti @k%emo d je tkv red komuttivno konvergentnAF opxtem sluqjuD z redove u fnE hovom prostoruD ov ekvivlenij ne v%iF xi sm imnov teorem ne v%i z redove u fnhovim prosE torimD p qk ni z redove u CF x primerD nek je z niz komplekE snih rojevD tkv d Re z nepsolutno konvergirD Im z psolutno konvergir k ziru s F d red z nepsolutno konE vergirD li sum svke egove permutije pripd prvoj Im z = s @jer Im z psolutno konvergirAD tko d se ne mo%e ni perE mutij koj konvergir k proizvonom kompleksnom rojuF weutimD v%i sledee uopxtee imnove teoreme n komplekE sne redoveX eko je z red u C koji nepsolutno konvergirD ond postoji prv L u kompleksnoj rvniD tkv d z svko L postoji permutij z koj konvergir k F ypxtijeD ko je x red u normirnom prostoru R koji je nepsolutno konvergentnD ond postoji fini potprostor A R D tkv d z svku egovu tqku postoji permutij x koj joj konvergirF
P+ n P n n n + 1 (1) 1 + 2 (1) (2) 2 + k k Pn + n m m + n n n n n n n n n (n) n k k (n)

P+ = {n | cn 0},

P = {n | cn < 0},

TH

@ITVA xek je njvixe prerojiv skupF pmilij vektor {a } u fnE hovom prostoru (X, ) je psolutno ziriv ko je ili konqnD ili z neku ijekiju : N red a psolutno konvergirF sz @ITQA sledi d je ov definiij nezvisn od izor ijekije F zir ovog red koristimo i oznku a F @ITWA xek je (X, ) fnhov prostorD prerojiv skup i {a } psoE lutno ziriv fmilij vektor u X F xek je = D gde su , . . . , neprzni i disjunktniF d su z sve j {1, . . . , k} fmilije {a } psolutno zirive i v%i
(n) 1 k 1 k j k

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

a =
j =1 j

a .

hovono je @n osnovu prinip indukijeA dokzti tvree z F vk od fmilij {a } je psolutno ziriv jer je a a F eko su i konqni skupoviD dokz sledi iz @IRVA i @ITQAF eko je konqnD eskonqnD ond mo%emo d oderemo ijekiju : N tkvu d je ({1, , n }) = F n > n prijln sum red (n) je
k = 2
j j 1 2 1 2 0 1 0 n0 n

sn =
j =1

aj +
j =n0 +1

aj ,
1 2

p prelskom n limes zvrxvmo dokzF x krjuD ko su i eskonqniD mo%emo d izeremo ijekiju tko d slik prne rojeve u D neprne u Y dokz ond sledi iz
1 2 2n n n n

a(j ) =
j =1 j =1

(a(2j 1) + a(2j ) ) =
j =1

a(2j 1) +
j =1

a(2j )

posle prelsk n limes kd n F @IUHA opxtee tvre @ITWA je sledeeX xek je prerojiv skup i nek je {a } psolutno ziriv fmilij vektor fnhovog prosE tor X F xek su { } disjunktni podskupovi skup D tkvi d je = F d je z svko S fmilij {a } psolutno ziriv p su vektori b = a doro definisniF pmilij vektor {b } je psolutno ziriv i v%i
S S S

a =
S

a .

hokzX oxto je skup prerojivD S je njvixe prerojivF luqj konqnog S je tvree @ITWAY pretpostvimo zto d je S eskonqnF ir psolutno zirive fmilije ne zvisi od permutij enih qlnovD p mo%emo n prozvon nqin d numerixemo elemente prerojivog skup SF hrugim reqimD mo%emo d pretpostvimo d je S = N i = rzlge skup n disjunktne podskupoveF hokz d je svk od fmilij {a } psolutno ziriv je isti ko u @ITWAF xek je
n=1 n j

bj =
j

a .

re d dok%emo d red
1

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


bn

psolutno konvergir i d je
bn .

TI

a =
n=1 k

rimenom @ITWA n , , doijmo


k k

bj
j =1 j =1 j

a ,

odkleD zog psolutne zirivosti fmilije {a } sledi d su prijlne sume red b ogrniqeneF fudui d se rdi o redu s pozitivnim qlnovimD to je dovono z zkuqk d red konverE girF h ismo dokzli preostlo tvreeD posmtrjmo proizvono > 0F sz psolutne zirivosti fmilije {a } sledi d postoji konqn skup K tkv d v%i
n

a =
\K 0

a
K

a < .
1

xek je m N prirodn rojD tkv d z v%i K d z sve m m v%i


0

m0

a
\(1 m ) \K

a < .
1 m , \ (1

m )

sz tvre @ITWA primeenog n rzlge , . . . , doijmo


a =
1 m

a +
\(1 m )

a .
m n=1 bn

sz @ITWA sledi d je prvi sirk jednk norm drugog m od D p je


m

D videli smo d je

a
n=1

bn < .

ydtleD prelskom n limes kd m D zvrxvmo dokzF @IUIA sz tvre @IUHA sledi d ko je {a } psolutno ziriE v fmilij vektor u fnhovom prostoruD ond je z svko n red a psolutno konvergentnD z svko m je red a psoE lutno konvergentnD ihovi zirovi su psolutno zirive fmilije i v%i
mn (m,n)NN m=1 mn n=1 mn

amn
n=1 m=1

=
m=1 n=1

amn .

yvkvi redovi se nzivju dvostrukim redovimF @IUPA opxteni distriutivni zkonF uo speijlni sluqj @IUHA posE mtrjmo psolutno konvergentne redove a i b u komplekE snoj rvni CF enzorski proizvod nizov a i b je dvostruki nizPT
n n

f g :AB C

PTypxtijeD tenzorski proizvod preslikv f : A C i g : B C je preslikve


definisno s f g(a, b) = f (a)g(b)F

TP

(a b)mn = am bn

F rimenom @IUHA n rzlge skup N N n disE junktne podskupove N {n}D n ND doijmo


IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

(a b)mn
(m,n)NN

=
m=1 n=1

am bn

= =

am
m=1 n=1

bn

am
m=1 n=1

bn .

yvo je prvilo tenzorskog mno%e redovF hrugi nqin mno%e psolutno konvergentnih redov je uoxiE jevo mno%eeF h ismo g definisliD definiximo konvoluiju a b nizov a i b ko niz
n

(a b)n =
k+j =n

ak bj =
k=1

ak bnk .

rimenom @IUHA n rzlge skup N N n disjunkjtne podskupove L = {(k, j ) | k + j = n} doijmo


n

ak
k=0 j =0

bj

(a b)n =
n=0 n=1 j +k=n

ak bj.

slov psolutne konvergenije pod kojim je ovo mno%ee oprvE dno mo%e i d se osliX ko redovi a i b konvergirjuD pri qemu r jedn od ih konvergir psolutnoD ond je
n n

an
n=0 n=0

bn

=
n=0

cn ,

je iA
Cn

hokzX pretpostvimo d red


n n

an
n

konvergir psolutnoF xek


cn , rn = B Bn

An =
k=0 n

an ,

Bn =
k=0

bn ,

Cn =
k=0

A Bn B

kd n F d je

oxto je
n

= = = =

a0 b0 + (a0 b1 + a1 b0 ) + + (a0 bn + a1 bn1 + + an b0 ) = a0 Bn + a1 Bn1 + + an B0 = a0 (B rn ) + a1 (B rn1 ) + + an (B r0 ) = An B (a0 rn + a1 rn1 + + an r0 ).


n

lim An B = AB
n

D ostje jox d dok%emo d je


n n

xek je > 0F oxto red a psolutno konvergirD sum A = |a | je konqnF sz konvergenije red b sledi d postoji n N tkvo d je |r | < (2A ) z n n F d je
0 n 1 0

lim (a0 rn + a1 rn1 + + an r0 ) = 0.

|a0 rn + + an r0 |

|a0 rn + + ann0 1 rn0 +1 | + |ann0 rn0 + an r0 | 2 + |ann0 rn0 + an r0 |.

oxto opxti qln a konvergentnog red a te%i nuli kd n D z fiksirno n te%i nuli i posledi qln u prethodnoj formuliD tjF postoji n N tkvo d z n n v%i
n n 0 1 1

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

TQ

ydtle sledi dokz tvreF @IUQA kup l (C) svih kompleksnih nizov c @n = 0, 1, 2, . . .A tkvih d red |c | konvergirD sndeven operijm ( a + b) = a + b i (a b) = a b je prsten s jediniom 1 = (1, 0, 0, . . .)F xul ovog prsten je niz 0 = (0, 0, . . .)F sz @IUPA sledi d je
1 n n n n n n k j k+j =n

|ann0 rn0 + an r0 | <

. 2

homomorfizm prstenF odskup


n=0 1

: (l1 (C), +, , 0, 1) (C, +, , 0, 1)

svih konqnih nizov a = (a , a , . . . , a , 0, 0, . . .) je potprsten prsten l (C)F rsten (C[x], +, , 0, 1) nziv se prstenom polinom s komE pleksnim koefiijentimF liqno se definixe prsten polinom F[x] s koefiijentim u proizvonom pou FF rimetimo d eleE menti ovog prsten nisu polinomske funkije { D promeniv4 x ne uqestvuje u definiijiD ve je smo oznk @rdi lkxeg pme nqin n koji se vrxe operijeAF hrugim reqimD p F[x] nem svoj domen i kodomenD ve mo%e d se shvti ko formlni izrz
1 2 n

C[x] := {a l1 (C) | a =FN 0}

u kome x im ulogu formlne promeniveF ko im smisl govoriti o prstenu polinom C[d/dx]Y ovj prsten je izomorfn prstenu C[x]F dtkX hokzti d je M = C[x] modul nd prstenom R = C[d/dx] koji nije izomorfn modulu M = C[x] nd prstenom R = C[x] @u prvom sluqju D mno%ee sklrom4 je diferenireD u drugom prsten shvtmo ko modul nd smim soomAF hokzti d prvi modul nijeD d drugi jeste konqno generisnPUF @IURA uoxijev testX xek je a niz u normirnom vektorskom prostoruF d v%i
n

p(x) = a0 + a1 x + + an xn ,

lim sup
FN

an < 1 an > 1

(q ]0, 1[) an
n

lim sup
FN

a konvergir; ne postoji lim a a divergir.


FN n n

qn

PUwodul M nd prstenom R je konqno generisn ko postoje v1, . . . , vn M tkvi d svko v M mo%e d se predstvi u oliku v = r1 v1 + + rn vn z neke r1 , . . . , rn R @nprF vektorski prostor konqne dimenzije je konqno generisnD ulogu v1 , . . . , vn igr ilo koj egov zAF

TR

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

hokzX rvi deo tvre sledi iz


n

lim supn

p zkuqk sledi iz konvergenije geometrijskog red i poredenog prinip z redove s pozitivnim qlnovimF liqno
lim supn
n

an < 1 inf kN supnk n an < 1 (k ) supnk n an < 1 (k ) (q ]0, 1[) supnk n an q (k ) (q ]0, 1[) (n) n k an q n (q ]0, 1[) an FN q n ,

an > 1

nije ne postoji @IUSA hlmerov testX xek je a niz u normirnom vektorskom prostoru i a > 0 @svi sem konqno mnogo qlnov niz su rzliqiti od nuleAF d v%i < 1 (q ]0, 1[) niz q a opd lim sup a konvergir; 1 (k N) a rste z n k a divergir. liqno dokzu uoxijevog testD dokz sledi iz poredenog prinE ip i konvergenije geometrijskog redY nprF prvi deo sledi iz
n n FN FN an+1 an n n n an+1 an FN n n

(r (r (r (r

> 1) inf kN supnk n an > r > 1) (k ) supnk n an > r > 1) (k ) (n) n k n an > r > 1) an FN rn limn an .

lim supn

an+1 an

<1

inf kN supnk (k ) supnk

an+1 an an+1 an

<1 <1
an+1 an

(k ) (q ]0, 1[) supnk

q
an+1 an

@IUTA niz relnih rojev x z koji je x


n

(k ) (q ]0, 1[) (n) n k (q ]0, 1[)(k ) (q n an )nk


n

>FN

lim inf
n

p uoxijev test dje odgovor o konvergeniji i ond kd g hlmE erov ne djeF hokz ovih nejednkosti mo%e d se izvede n sledei nqinF xek je u = x F d v%i x < lim sup u <1 lim sup u q z neko 0 < q < 1 lim sup < lim sup <1 u q z neko 0 < q < 1 @prvi zkuqk sledi ko u dokzu uoxijevogD drugi ko u dokzu hlmerovog testAF ydtle zkuqujemo
n n n n
n

xn+1 xn+1 lim inf n xn lim sup n xn lim sup , n xn xn n n

opd. 0 v%i

q n+1 qn

xn+1 xn

FN FN

n n n n

un+1 un

lim supn

xn+1 xn

< lim supn

xn < ,

odkle sledi krj desn nejednkostY z levu posmtrmo 1/x F s iz smog dokz ovih nejednkosti se vidi zxto je uoxijev test moniji od hlmerovogX tmo gde je u prvom sluqju ekvivlenijD u drugom je implikijF @IUUA rijlno sumireF xek je a niz u normirnom vektorskom prosE toru i niz sklr i nek je
n n n n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

TS

An =

ak .
k=0

sz

= n+1 +
n k=0

n j =k (j n

j +1 )

sledi d v%i
n j =k (j j +1 ) n j =k ak (j j +1 ) j k=0 ak (j j +1 ),

ak k

odkle doijmo
n k=0

= k=0 ak n+1 + n = An n+1 + k=0 n = An n+1 + j =0


n

ak k =
k=0

Ak (k k+1 ) + An n+1 .

yv formul nziv se eelovom sumionom formulomF @IUVA xek je a niz u fnhovom prostoru (X, ) i niz ogrniqene vrijije u pou sklr @R ili CAF hirihleov testF retpostvimo d je IF niz a prijlnih sum red a ogrniqen PF lim = 0F d red a konvergir i v%i
n n n k n k=0 n n n n

an n =
n=0 k=0

Ak (k k+1 ).

eelov testF retpostvimo d v%i IF red a konvergir i A je egov zir PF lim = F d red a konvergir i v%i
n n n n n

a n n =
n=0 k=0

Ak (k k+1 ) + A .
n

hokzX o sluqj niz A je ogrniqenY


An (n n+1 ) M |n n+1 |.
n

An M

D p je
n n+1

oxto je niz ogrniqene vrijijeD sledi d red A ( ) psolutno konvergirF og kompletnostiD iz @ITIA sledi d ovj red konvergirF ydtleD n osnovu eelove sumione formuleD sledi zkuqk hirihleovog i eelovog stvF @IUWA peijlnoD iz hirihleovog test @IUVA doijmo jox jedn dokz vE jniovog test @ITSAF
n

TT

@IVHA eko niz f : T Y funkij konvergir u odnosu n uniformnu normu ond je on uniformno ogrniqenD tjF
n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


= sup sup fn (t) < C < +
n t

sup fn
n

@konvergentn niz u svkom metriqkom prostoru je ogrniqenAF E dtkX hokzti d je niz funkij uniformno ogrniqen i zdovov
n 1

fn : [0, 1] R,

fn = x2 (x2 + (1 nx)2 )1

(x [0, 1]) lim f (x) = 0,

li d @zog f (n ) = 1A nijedn egov podniz ne konvergir uniE formnoF @IVIA jerxtrsov stvF xek Y fnhov prostor nd poem K {R, C}D f niz u B (T ) i c niz sklr tkv d red c konvergir u KF eko je
n Y n n

ond red f psolutno @po tqkmA i uniformno konvergirF hokz sledi iz


n n n n

fn

FN cn

fk
k=m+1

k=m+1

fk

k=m+1

ck

i primene kompletnosti i uoxijevog uslov postoj limesF niz f z koji v%i f c z neki niz sklr c tkv d red c konvergir k%emo d normlno konvergirF kompletE nim prostorim normln konvergenij povlqi i psolutnu @po tqkmA i uniformnu konvergenijuF yrnuto ne v%iF dtkX xek je funkij f : R R definisn s , z n t n + 1 f (t) = 0, z ostle t. hokzti d red f konvergir psolutno po tqkm i uniformnoD li ne i normlnoF hokzti d je ovj red i komuttivno konvergenE tnD li d nije psolutno konvergentn ko red u fnhovom prosE toru (B (R), ) ogrniqenih relnih funkij @videti komentr u @ITUAAF dtkX xek je f C [0, 1] i f (x) = f (t) dt z x [0, 1], n N. hokzti d red f psolutno i uniformno konvergir n [0, 1] i d je
n n n n n n n 1 n n R 0 x n n1 0 n

fn (x) f0
n=0

@IVPA rimenom @IUVA n uniformnu normu doijmo slede tvreF xek je X fnhov prostor nd poem sklr K {R, C}D T neprzn skupD f : T XD F = f i : T K niz tkv d je z sve t T niz (t) niz ogrniqene vrijijeF eelov stvF eko red f uniformno konvergirD niz je uniformno ogrniqen @ogrniqen u normi AD ond red f uniformno konvergirF hirihleov stvF eko je niz F uniformno ogrniqenD niz uniformno te%i nuliD ond red f uniformno konvergirF @IVQA dtkX xek je a kompleksn niz ogrniqene vrijije i nek a 0F hokzti d redovi a cos (nt) i a sin (nt) uniformno konvergirju n [, 2 ] z svko > 0F @IVRA xek je X fnhov prostor nd poem K {R, C} i nek je c niz u X F tepeni red s entrom u a K je red olik
n n n k=1 n n n n n n n n n n n n n n n n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

TU

cn (z a)n ,
n=0 n

z K.

lnovi niz c nzivju se koefiijentim stepenog redF vimes


R= 1 lim sup
n
n

cn

se nziv polupreqnikom konvergenije stepenog redF eko postoji @u A limes niz c / c D ond je
n+1 n

R = lim

cn cn+1

ovo sledi iz @IUTAF kup D = {z K | |z a| < R} nziv se diskom konvergenije @z K = CAD ili intervlom konvergenije @z K = RA stepenog redF @IVSA tepeni red psolutno konvergir n D i divergir vn DY normlno @speijlnoD uniformnoA konvergir n kompktnimPV podskupovim skup DY ko je K = RD uniformno konvergir n svkom kompktnom podE skupu domen funkije f (x) = c (x a) F hokz prvog tvre sledi iz uoxijevog test @IURAF oxto je svki kompktn podskup u D sdr%n u skupu {z | |z a| < R}D drugo tvree sledi iz jerxtrsovog stv @IVIAD jer je
n=0 n n

sup
|z a|

cn (z a)n = cn n ,
n n

z < RD n osnovu uoxijevog testD red c konvergirF ree tvree sledi iz drugog ko je domen funkije f otvoren intervl ]a R, a + R[Y ko grniqn tqk a R tog intervl pripd domenu
PVodskup K C je kompktn ko i smo ko je ogrniqen i ztvorenY opxtij definiE ij kompktnosti u metriqkom prostoru dt je u @IWPAF

TV

funkije f D dokz sledi iz eelovog stv @IVPA primeenog n red s opxtim qlnom @IVTA osledi prethodnog tvre je d je polupreqnik konvergenije stepenog red R = sup{t R | red c t konvergir} = sup{t R | red |c t | konvergir} = sup{t R | niz c t je ogrniqen}. eko stepeni red c (z a) konvergir u tqki z = D ond on psolutno konvergir n disku @iliD u relnom sluqjuD intervluA {z | |z a| < | a|} i uniformno konvergir n egovim kompktnim podskupovimF dtkX hokzti ov tvreD rezonujui sliqno ko u @IVSAF dtkX xek su a i b nizovi u C i nek su R i R polupreqE nii konvergenije stepenih redov a z i b z F hokzti d v%iX olupreqnik konvergenije R stepenog red a b z zdovoE v nejednkost R R R F eko je b = 0D ond polupreqnik konvergenije R stepenog red z zdovov nejednkost R F olupreqnik konvergenije R stepenog red (a b )z D gde je a b = a b konvoluij nizov a i b D zdovov nejednkost R min{R , R }F @IVUA ieni d stepeni red uniformno konvergir n kompktnim podE skupovim domen n kome psolutno konvergir je speifiqnost steE penih redovF opxtem sluqjuD ove dve konvergenije nisu povezneF x primerD red
n n n n n n n n n n n n n a n b 1 n n n 1 a b n 2 an n bn n 2 Ra Rb n n k=0 3 n n n k nk n n 3 a b

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


cn (x a)n = (x a)n cn (R)n . (R)n

(1)n
n=1

uniformno konvergir n svkom kompktnom podskupu relne prveD ne konvergir psolutno ni u jednoj tqki x RF eko je sin ((xn) ), z (n + 1) x n a ( x) = 0 z ostle x, red a (x) psolutno konvergir z sve x RD li ne konvergir uniformnoF @IVVA xormirni vektorski prostor (X, ) je fnhov ko i smo ko svki psolutno konvergentn red u emu konvergirF hokzX @A je dokzno u @ITIAY tre dokzti smo jox @AF xek je a uoxijev niz u X F og uoxijevog svojstvD postoji rstu funkij : N N tkv d je a a 2 F qeometrijski red 2 konvergirD p red (a a ) psolutno konverE girF o pretpostviD on i konvergirF sz (a a ) = a a sledi d konvergir niz a F oxto uoxijev niz koji im konvergentn podniz i sm konvergir @QPAD dokz je zvrxenF
2 1 1 1 n n=1 n n (n) (n+1) n n (n) (n+1) n k=0 (k) (k+1) (0) (n+1) (n)

x2 + n n2

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss TW @IVWA dtkX hokzti d je normirni prostor fnhov ko i smo ko
Y

je svki niz ogrniqene vrijije u emu konvergentnF @IWHA xormirni vektorski prostor (B (T ), ) iz @IPTA je kompletn ko i smo ko je Y kompletnF hokzX yznqimo s normu n Y i s uniformnu normu n B (T )F @A xek je B (T ) kompletn i nek je a psolutno konverE gentn red u Y F d je tj red konvergentn i u B (T ) @pri tome svko a shvtmo ko konstntnu funkiju t a iz T u Y Y supreE mum konstntne funkije je uprvo t konstnt p je a = a AF oxto je B (T ) kompletnD ovj red konvergir u B (T ) k nekom preslikvu f (t) = a F oxto z proizvono t T v%i nejednkost f (t ) a f (t ) a 0, sledi d red a konvergir i u Y D p je n osnovu @IVVA Y kompletnF @A retpostvimo d je Y kompletnF xek je f psolutno konvergentn red u B (T )F oxto je f (t) f z svko t T D iz konvergenije red f slediD n osnovu poredenog prinE ipD konvergenij red f (t) F oxto je Y kompletnD psoE lutno konvergentn red f (t) u Y je konvergentn @z svko t T AD p je s f (t) := f (t) doro definisn funkij f : T Y F sz uopxtene nejednkosti trougl @IPIA i neprekidnosti norme sledi nejednkost f (t) f (t) f F relskom n sup iz e doijmo f f < +D p zkuqujemo d f B (T )F ystje jox d dok%emo d red f konvergir k f u B (T )D tjF u normi F o sledi iz f (t) f (t) = f (t)D odkleD posle primene nejednkosti trougl i prelsk n sup D doE ijmo nejednkost 0 f f f . osledi izrz te%i nuliD ko osttk konvergentnog redF ime je dokz zE vrxenF @IWIA osledi tvre @IWHA je d je prostor C [a, b] neprekidnih funkiE j f : [a, b] C n ogrniqenom i ztvorenom intervlu kompletn u odnosu n uniformnu normuF hovono je dokzti d je on ztvoren u B [a, b] @C [a, b] je svkko podskup prostor B [a, b] jer je neprekidn funkij n ztvorenom intervlu ogrniqenAF xek je f niz u C [a, b] i nek f f B [a, b]D tjF f f 0F re dokzti d je f C [a, b]D tjF d je funkij f neprekidn u proizvonoj tqki t [a, b]F xek je > 0F d postoji n tkvo d je f f < /3 i > 0 tkvo d jeD z t ]t , t + [D |f (t) f (t )| < /3 @jer je f C [a, b]AF hokz sledi iz
Y Y n Y n n n n Y 0 n=0 n n k=0 n Y 0 n k=0 0 n n n Y n n n n n=0 n n n=0 n T n=0 n=0 n n Y Y n k=0 n k k=n+1 k n k=0 k k=n+1 T k C C n n C n 0 0 n0 0 0 n0 n0 0 n0

yvime smo dokzli d uniformni limes quv neprekidnost u tqkiF wo%e se postviti pite d li uniformni limes quv i svojstvo prekidnosti u tqkiY odgovor je negtivnX niz
fn (x) =
1 n

|f (t) f (t0 )| |f (t) fn0 (t)| + |fn0 (t) fn0 (t0 )| + |fn0 (t0 ) f (t0 )|.

z x Q z x /Q

UH

funkij f : R R koje su prekidne u svkoj tqki uniformno konvergir k funkiji f (x) 0 koj je neprekidn u svkoj tqkiF @IWPA uompktnostF p%e o kompletnosti prostor (C [a, b], ) mo%e d se uopxti @s istim dokzomA ko se ztvoreni intervl [a, b] u @IWIA zmeni kompktnim metriqkim prostorom M F hefiniE ijX wetriqki prostor (M, d) je kompktn ko u emu svki niz im konvergentn podnizF sz @QPA sledi d je svki kompktn prosE tor kompletnF yrnuto nije tqnoD nprF R i C su kompletniD li nisu kompktniF sz folno { jerxtrsove teoreme sledi d je podskup skup C kompktn ko i smo ko je ogrniqen i ztvorenF xeprekidn funkij n kompktnom skupu je ogrniqenD p je uniE formn norm n C (M ) doro definisnF hokzX pretpostvimo d je f : M N neprekidno preslikve kompktnog metriqkog prosE tor (M, d ) u metriqki prostor (N, d )F retpostvimo d f nije ogrniqenoD tjF d f (M ) nije sdr%no ni u jednoj lopti u N F d z svko n postoji x M tko d f (x ) / B [a; n]D gde je a N fiksirE n tqkF og kompktnostiD x im podniz x koji konvergir k nekom x M D zog neprekidnosti f (x ) f (x )F o znqi dD poqev od nekog n D svi qlnovi niz f (x ) nlze u nekoj lopti B ]x ; [F oxto jeD z dovono veliko mD B ]x ; [ B [a; m]D doili smo kontrdikiju s pretpostvkom f (x ) / B [a; n]F @IWQA dokzu @IWIA kompletnosti prostor C [a, b] neprekidnih funkij f : [a, b] C koristili smo kompktnost intervl [a, b] i kompletE nost prostor CF dtkX okzti d se n isti nqin dokzuje sledee tvreeX xek je C (M ) prostor neprekidnih preslikv f : M Y kompktnog metriqkog prostor (M, d) u normirni vekE torski prostor (Y, ) s uniformnom normom
n M N n n n (n) (n) 0 (n) n Y

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

f g

= sup f (x) g (x) .


M Y

eko je Y fnhovD ond je C (M ) kompletnF @IWRA eko su M i N metriqki prostoriD K M kompktn i f : M N neprekidno preslikveD ond je f (K ) kompktnF yvo sledi iz qienie d neprekidn funkij komutir s limesom nizF @IWSA xosq funkije f : M C je ztvoree skup f (C \ {0})D tjF skup
1

eko je (M, d) metriqki prostorD skup neprekidnih funkij f : M C s kompktnim nosqem oznqv se s C (M )F dtkX hokzti d je norm doro definisn n C (M )F hti primer @nekomE pktnogA prostor M tkvog d normirni prostor (C (M ), ) nije kompletnF @IWTA dtkX xek je M kompktn metriqki prostorD Y normirni vekE torski prostorD f niz koji konvergir u normirnom vektorskom prostoru (C (M ), ) i g : Y C neprekidn funkijF hokzti d niz g f konvergir u prostoru (C (M ), )F @IWUA uompktn podskup metriqkog prostor je ztvorenF odskup komE pktnog prostor je kompktn ko i smo ko je ztvorenF odskup prostor R @s ilo kojom od metrik d A je kompktn ko i smo
c c c n Y n C n p

supp f = {x M | f (x) = 0}.

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss UI ko je ogrniqen i ztvorenPWF hokz ovih tvre sledi iz krkE

terizije ztvorenosti pomou nizov i definiije kompktnostiF dtkX xek je n relnoj prvoj R definisn metrik
d(x, y ) = |y x| . 1 + |y x|

h li je skup [1, +[ ogrniqen u ovom metriqkom prostoruc h li je on ztvorenc h li je on kompktnc uoji su odgovori n ov pit ko se umesto relne prve posmtr proxiren reln prv R @videti posledi primer u @IPAAc @IWVA dtkX xek je M skup reqi srpskog jezik du%ine n i nek jeD z x, y M D d(x, y) roj mest u reqi x i y n kojim je rzliqito slovoF hokzti d je (M, d) metriqki prostorF h li je ovj prostor kompktnc @IWWA dtkX xek je (M, d) kompktn metriqki prostor i x niz u M koji im smo jednu tqku ngomilvF hokzti d x konvergirF rimerom pokzti d ovo ne mor d v%i u metriqkom prostoru koji nije kompktnF @PHHA eko je f : M Y neprekidno preslikve kompktnog metriqkog prostor (M, d) u normirni vektorski prostor (Y, )D ond reE ln funkij x f (x) dosti%e mksimum n M F protivnom i funkij x (sup f (t) f (x) ) il doro definisnD neprekidn i neogrniqenD xto je kontrdikijF oD izmeu osE tlogD znqi d uniformnu normu n prostoru C (M ) neprekidnih kompleksnih @ili relnihA funkij n kompktnom skupu mo%emo d definixemo i ko f = max |f (x)|. @PHIA dtkX xek je K kompktnD F ztvoren podskup metriqkog prostor (M, d) i nek je F K = F hokzti d je d(K, F ) > 0F hti primer dv ztvoren disjunktn podskup F, G tkv d je d(F, G) = 0F hokzti dD ko je F ztvoren skupD z svko x / F v%i d(x, F ) > 0F @PHPA xek je (M, d) kompktn metriqki prostor i f : M M preslikE ve koje quv metrikuX f d = dF d je f ijekijF hokzX sz d(f (x), f (y)) = d(x, y) sledi d je preslikve f nepE rekidno i injektivnoD dok%imo jox d je ono surjektivnoF retE postvimo d postoji x M \ f (M )F oxto je f neprekidnoD f (M ) je kompktn skupD p je d(x , f (M )) = > 0F xiz f (x ) im tqku ngomilv a M D p postoje prirodni rojevi m, nD tkvi d je m > n i f (x ), f (x ) B [a; /2]F ydtle sledi d(f (x ), f (x )) < D p jeD zog f d = dD d(f (x ), x ) < F oxto je f (x ) f (M ) ovo je kontrdikijF dtkX xek su l (X ) ko u @ITHAF hokzti d preslikve
n n tM 1 xM 0 0 n 0 m 0 n 0 m mn 0 0 0 mn n 0 0 p

PWyv ekvivlenij sledi iz folno{jerxtrsove teoremeD i predstv speiE fiqnost euklidskog prostorY u opxtem sluqjuD ogrniqen i ztvoren podskup metriqkog prostor ne mor d ude kompktn

quv metrikuD li nije ijekijF

S : lp (X ) lp (X ),

S ({x1 , x2 , x2 , . . .}) = {0, x1 , x2 , x3 , . . .}

UP

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss @PHQA dtkX xek je (M, d) kompktn metriqki prostor i f : M M

preslikve z koje v%i d(f (x), f (y)) d(x, y) z sve x, y M F hokzti d je f (M ) = M i d je f izometrijF @PHRA oxto iz @QPA sledi d je svki kompktn prostor kompletnD fE nhov teorem o fiksnoj tqki v%i i u kompktnim prostorimF eliD poxto je kompktnost jqe svojstvoD on se mo%e osliti { svko preslikve f : M M kompktnog metriqkog prostor (M, d) koje zdovov x = y d(f (x), f (y )) < d(x, y ) im jedinstvenu fiksnu tqkuF hokzX xeprekidn funkij x d(x, f (x)) n kompktnom prosE toru M dosti%e minimum u nekoj tqki x F toj tqki je f (x ) = x D jer i u protivnom ilo x = f (x ) d(f (x ), f (f (x ))) < d(x , f (x )), p x ne i il tqk u kojoj se dosti%e minimumF piksn tqk x je jedinstvenD jer i iz f (x ) = x z x = x sledilo d(x , x ) = d(f (x ), f (x )) < d(x , x ), xto je nemogueF dtkX hokzti d prethodno tvree v%i i ko se uslov kompktnosti prostor M zmeni slijim uslovom d je f (M ) komE pktnF @PHSA dtkX xek je K R kompktn skupF hokzti d je funkij f : K R neprekidn ko i smo ko je en grfik (f ) = {(x, f (x)) | x K } R kompktn skup @metrike n RD R i R su stndrdne euklidske metrikeAF @PHTA xek su i dve norme n vektorskom prostoru konqne dimenE zije nd poem K {R, C}F d je F hokzX vki vektorski prostor konqne dimenzije je izomorfn nekom K F og trnzitivnosti mo%emo d pretpostvimo d je stndrdn euklidsk norm n K @ x = (|x | + + |x | ) AF xek je e , . . . , e stndrdn z @e = (1, 0, . . . , 0) itdAF d jeD z
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 0 1 0 1 0 1 0 k k+1 k k+1 0 0 n n 1 2 n 2 1/2 1 n 1

x = x1 e1 + + xn en x
0

QHwo%emoD ne umujui opxtostD d pretpostvimo d je jedn od normi stndrdn euklidsk norm @ znmo d je u oj svki ogrniqen i ztvoren podskup kompktnAD jer ko dok%emo d je svk norm ekvivlentn euklidskojD time smo dokzli d su svke dve norme ekvivlentneF

posledoj nejednkosti je iskorixen uoxi { vrov nejedE nkost i qieni d su e fiksirni vektoriD p je e konE stntF ydtle sledi d je vipxiovo preslikve u odnosu n normu D p je neprekidnoF oxto je jediniqn sfer S = {x | x = 1} ogrniqen @sdr%n u lopti polupreqnik PA i ztvoren @inverzn slik ztvorenog skup {0} pri neprekidnom preslikvu x x 1A skupD on je kompktnQHD p neprekidn funkij
0 0 j 2 j 0 0 0

|x1 | e1

+ + |xn | en

C x .

n oj dosti%e minimum i mksimumD tjF


x x =
0

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


1 x x
0

UQ

xto je i trelo dokztiF @PHUA sz prethodnog tvre i @URA sledi d su svk dv vektorsk prosE tor iste konqne dimenzije topoloxki izomorfnF sz vinerne lE gere znmo d su svk dv tkv prostor i lgerski izomorfnF @PHVA dtkX eko je L : X Y injektivno linerno preslikve i norm n X D dokzti d je x L(x) normF szvesti odtleD uz pomo @PHTAD jox jedn dokz tvre d je svko linerno presE likve L : V W normirnih konqnodimenzionih vektorskih prostor V, W neprekidno @videti @IQHAAF @PHWA xeprekidn ijekij f : M N kompktnog metriqkog prostor M n metriqki prostor N je homeomorfizmF hokzX ko je F M ztvorenD ond je on i kompktnD p je (f ) (F ) = f (F ) kompktnD dkle ztvorenF rimer neprekidne ijekije koj nije homeomorfizm @ez pretE postvke o kompktnostiAX M = R s diskretnom metrikomD N = R s stndrdnom metrikomD f : M N ilo koj ijekij @nprF f (x) = xAF rimetimo d ko u ovom primeru umesto R uzmemo [0, 1]D dolzE imo do istog zkuqk o preslikvu f F ydtle vidimo d komE pktnost kodomen nije dovon z zkuqk d je f homeomorfizm @domen [0, 1] nije kompktn u diskretnoj metriiAF tox jedn primer dje sledei zdtkF dtkX hokzti d je
1 1

neprekidn ijekij koje nije homeomorfizm i ni tqke prekid inverznog preslikvF @PIHA kup B M u metriqkom prostoru (M, d) je { mre% skup A M ko z svko a A postoji b B tko d je d(a, b) < F kup B je totlno ogrniqen @ili prekompktnA ko z svko > 0 im konqnu { mre%uF @PIIA wetriqki prostor (M, d) je totlno ogrniqen ko i smo ko svki niz u emu im uoxijev podnizF hokzX @A xek je M totlno ogrniqenD i a niz u M F eko je skup {a , a , . . .} konqnD niz a oqigledno ispuv tvreeF retE postvimo d je tj skup eskonqnF xek je B konqn I { mre% skup M F d se z neko b u lopti B]b ; 1[ nlzi eskonqno mnogo qlnov niz a F xek je (1) = min{k | a B]b ; 1[}F onovimo ovj postupk z 1/2 { mre%u skup B[b ; 1]Y td postoji lopt B]b ; 1/2[ B ]b ; 1/2[ koj sdr%i eskonqno mnogo qlnov niz a D nek je (2) = min{k > (1) | a B ]b ; 1/2[}F snduktivno { ko je konE struisno (n)D i B]b ; 1/n[D td se u nekoj lopti B]b ; 1/(n + 1)[ nlzi eskonqno mnogo qlnov niz a Y definixemo (n + 1) = min{k > (n) | a B ]b ; 1/(n + 1)[F xiz a je uoxijevD jer je
n 1 2 n 1 1 n k 1 1 2 1 n k 2 n n+1 n k n+1 (n)

f : [0, 2 [ S1 ,

f (t) = cos t + i sin t

d(a(n) , a(m) ) < 1/ min{m, n} 0.

UR

@ A retpostvimo d M nije totlno ogrniqenF xek je > F d z svki konqn skup A M postoji x M tko d je F xek je a M proizvon tqkF hefiniximo niz induktivnoF eko su a , . . . , a definisniD a definixemo ko proizvon element skup M z koji je d(a , {a , . . . , a }) F xek je m < nF d je a {a , . . . , a }D p je d(a , a ) D xto znqi d niz a nem uoxijev podnizF @PIPA osledi prethodnog tvreX wetriqki prostor je kompktn ko i smo ko je kompletn i totlno ogrniqenF @PIQA odskup A M u metriqkom prostoru (M, d) je reltivno kompkE tn ko je A kompktnF eko je M kompletnD ond je A M relE tivno kompktn ko i smo ko je totlno ogrniqen @dokzti3AF @PIRA metriqki prostor (M, d) su ekvivlentni sledei usloviX @A M je kompktnY @A eko je {U } fmilij otvorenih skupov i U = M @ovkv fmilij se nziv otvorenim pokrivem skup M AD ond je U . . . U = M z neki konqn skup { , . . . , } Y @vA eko je {F } fmilij ztvorenih skupov i F = D ond je F . . . F = z neki konqn skup { , . . . , } Y @gA eko je F opdjui niz ztvorenih skupov u M i F = D ond je F = poqev od nekog nY hokzX ikvivlenij @A @vA sledi iz (X ) = X i (X ) = X F smplikij @vA @gA je oqiglednD udui d je
0 d(x, A) an
0 1 n n+1 1 n+1 n m 1 n1 m n n 1 k 1 k 1 k 1 k n n=1 n n c c c c

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

dokz implikije @gA @AD z dti niz a definiximo opdE jui niz ztvorenih skupov
n

F1 . . . Fk = Fmax{1 ,...,k } .

sz @gA sledi d je F = D p postoji x F F sz definiE ije ztvore skup sledi d je z svku loptu B]x ; 1/n[
n=1 n 0 n=1 n 0

Fn = {an , an+1 , }.

p svk tkv lopt sdr%i eskonqno mnogo qlnov niz a F o nm omoguv d izdvojimo podniz a koji konvergir k x @(1) uzmemo tko d je a B]x ; 1[Y ko je definisno (n) ond (n +1) definixemo tko d je (n + 1) > (n) i (n + 1) B]x ; 1/(n + 1)[AD xto znqi d v%i @AF h ismo dokzli d v%i implikij @A @A pretpostvimo suprotnoD d je M kompktn U fmilE ij otvorenih skupov koj pokriv M D li nem konqno potpokriE veF oxto je svki kompktn skup totlno ogrniqenD mo%emo d pokrijemo M konqnim rojem lopti polupreqnik 1/4F o pretE postviD r jedn od ihD oznqimo je s B]a ; 1/4[D ne mo%e d se pokrije s konqno mnogo skupov fmilije U F onvem ovog postupk definiximo niz lopti B]a ; 1/2n(n + 1)[ induktivnoF eko je B]a ; 1/2n(n + 1)[ definisnoD ond pokrijemo M s konqno mnogo lopti polupreqnik 1/2(n + 1)(n + 2) i izeremo d K ]a ; 1/2(n + 1)(n + 2)[ ude on koj seqe K ]a ; 1/2n(n + 1)[ i ne mo%e d se pokrije s konqno mnogo skupov fmilije U F sz konstrukije sledi d jeD
n (n) 0 (1) 0 0 1 n n n+1 n

B ]x0 ; 1/n[{ak , ak+1 , } = ,

z m > nD d(a , a ) < 1/n 0D p je niz a uoxijevF oxto je M komE pktn @odkle sledi d je i kompletnAD a a F oxto fmilij U pokriv M D z neko je a U D smim tim i B ]a ; [ U @jer je U otvorenAF sz a a i nejednkosti trougl sledi
n m n n 0 0 0 0 n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

US

z neko kD xto je kontrdikijD poxto lopte B]a ; 1/2n(n + 1)[ ne mogu d se pokriju s konqno mnogo skupov fmilije U F @PISA ikvivlenij @A @A iz prethodnog tvre je forel { veegov teoremY on uopxtv forel { veegovo svojstvo kompktnih interE vl n relnoj prvojF ekvivlenij se uzim i z definiiju kompktnosti u topoloxkim prostorim @znmo d u im nije uvek definisn konvergenijAD poxto @A koristi smo jezik topologijeF @PITA dtkX hokzti d skup A = {z C | 0 < |z| 1} nije kompktn u stndrdnoj euklidskoj topologiji kompleksne rvni i ni neko egovo otvoreno pokrive koje nem konqno potpokriveF @PIUA dtkX hokzti d je topoloxki prostor @RWA kompktnF @PIVA dtkX uoristei forel{veegovo svojstvoD dokzti d tvree d je neprekidn funkij n kompktnom metriqkom prostoru ogrE niqen @IWPA v%i i z kompktne topoloxke prostoreF hokzti d neprekidn funkij f : K R n kompktnom topoloxkom prostoru K dosti%e svoj mksimum i minimumF @PIWA dtkX xek je X rusdorfov prostorD K X kompktn i x X \ K F hokzti d postoje otvoreni podskupovi U, V X tkvi d je x U, K V, U V = . @PPHA dtkX xek je {K } fmilij kompktnih podskupov rusE dorfovog prostor X tkv d je
n

B ]ak ; 1/2k (k + 1)[ B ]ak ; /2[ U0

K = .

hokzti d postoji konqn podskup

tkv d je

K = .

erziju ovog tvre z metriqke prostore videli smo u @PIRAF @PPIA veegov lemX xek je M kompktn metriqki prostor i {U } egovo otvoreno pokriveF d postoji > 0 s osoinom d je svk otvoren lopt polupreqnik sdr%n u nekom U F yvj roj nziv se veegovim rojem pokrivq U F hokzX oxto su U otvoreni skupovi koji pokrivju M D z svko x M postoji > 0 tko d je B ]x; [ U z neko F pmilij {B ]x; 2 [} je otvoreno pokrive kompktnog prostor M pD n osnovu forel { veegove teoremeD postoji konqn skup {x , . . . , x } tkv d fmilij B]x ; [, . . . , B]x ; [ pokriv M F sz nejednkoE sti trougl sledi d := min{ /2, . . . , /2} zdovov uslove teoremeF @PPPA untorov teoremX xeprekidno preslikve f : M N n komE pktnom metriqkom prostoru M je rvnomerno neprekidnoF
x x 1 x x M 1 k 1 x1 k xk x1 xk

UT

hokzX eko f nije uniformno neprekidnoD ond postoje nizovi i b u M tkvi d d (a , b ) 0 i d (f (a ), f (b )) > z neko fiksirno > 0F relskom n podnizove i pozivem n kompktE nost doijmo podnizove a i b koji konvergirju i to k istoj grniqnoj vrednosti @zog d (a , b ) 0AF sz neprekidnosti sledi d (f (a ), f (b )) 0D xto je nemogue zog d (f (a ), f (b )) > F @PPQA dtkX hokzti d untorov teorem @PPPA v%i i u kompktnim topoloxkim prostorimF @PPRA wetriqki prostor M je sepriln ko im prerojiv svud gust podskupF x primerD R je sepriln jer je R = Q i Q je prerojivF @PPSA dtkX hokzti d je metriqki prostor M sepriln ko i smo ko z svko > 0 postoji njvixe prerojiv {mre% u M F @PPTA dtkX hokzti d je skup tqk u kojim funkij f : M R n seprilnom metriqkom prostoru M im strogi loklni ekE stremumQI njvixe prerojivF @PPUA dtkX xek je A R ztvoren podskupF hokzti d postoji funkij f : M R koj je prekidn u svim tqkm skup A i neprekidn n R \ AF @PPVA rostor (C [a, b], ) je seprilnF hokzX hovono je posmtrti relne funkijeF xek je S skup deo po deo linernih funkij s rionlnim temenimD tjF skup svih funij L : [a, b] R koje imju svojstvo d postoje rionlni rojevi q , . . . , q , r , . . . r tkvi d je a < q < < q < bD L je linern n svkom od intervl [a, q ]D [q , q ]D [q , b]D L(a) = r D L(b) = r i L(q ) = r z 1 j kF sz prerojivosti skup Q sledi d je S prerojivF xek je f C [a, b] i nek je > 0F oxto je [a, b] kompktnD f je rvnomerno neprekidnD p postoji > 0 s osoinom |x x | < |f (x ) f (x )| < /2F xek su q , . . . , q rionlni rojevi tkvi d je du%in intervl podele a < q < < q < b m od i nek je L deo po deo linern funkij tkv d je L (a) = f (a)D L (q ) = f (q )D L (b) = f (b)F sz jednqine prve kroz dve tqke sledi d n svkom intervlu [q , q ] v%i
an
n M n n N n n (n) M (n) n n N (n) (n) N n n n n 1 k 0 k+1 1 k 1 j j +1 k 0 k+1 j j 1 2 1 2 1 k 1 k 0 0 0 j j 0 j j +1

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

L0 (x) = f (qj ) +

i sliqno n intervlim [a, q ] i [q , b]F uoristei ovj izrzD rzliku mo%emo d izrzimo ekspliitno n svkom intervlu podele iD koristei qieniu d je du%in ovih intervl m od D vidimo d n svkom intervlu podele @ time i n elom [a, b] v%i |f (x) L (x)| < /2F punkij L nem rionln temen @jer f (q ) nisu ovezno rionlni rojeviAD li iz gustine skup Q u R sledi d postoji deo po deo linern funkij L : [a, b] s rionlnim temenim tkv d je |L (x)L (x)| < /2D odkle sledi f L < F oxto je proizvonoD sledi d je prerojiv skup S gust u C [a, b]F
1 k

f (qj +1 ) f (qj ) (x qj ), qj +1 qj

f (x) L0 (x)

QIqk x0 M je strogi loklni mksimum funkije f ko postoji okolin V x0 tkv d je f (x0 ) > f (x) z sve x V \ {x0 }Y sliqno se definixe strogi loklni minimumF

MF hokzti d je metriqki prostor (N, d) seprilnF @PQHA eprilnost je mogue definisti i u topoloxkom prostoru @svi termini koji uqestvuju u definiiji seprilnosti su topoloxkiAF vree prethodnog zdtk ne v%i u svkom topoloxkom prostoruF x primerD nek je n relnoj prvoj R definisn topologij ko topologij qij je z @videti @UVAA fmilij svih skupov olik {x} ]x , x + [Q z sve x R. kup Q je prerojiv i svud gust u ovom topoloxkom prostoruF xek je Y skup svih irionlnih rojevF yvj skup nem prerojiv gust @u reltivnoj topologiji @SHAA podskupD jer je Y neprerojivD reltivn topologij n Y je diskretn @tqke su otvoreni skupoviAD p z svki prerojiv skup S postoji tqk @ time i otvoren skupA u Y koji je disjunktn s SF @PQIA dtkX xek je X topoloxki prostor iz @RWAF hokzti d je svki niz meusono rzliqitih tqk gust u X F @PQPA vki kompktn metriqki prostor je seprilnF hokzX hok%imo prvo d z svko n N postoji konqn skup S tkv d v%i
n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss @PPWA dtkX xek je (M, d) sepriln metriqki prostor i N

UU

retpostvimo suprotnoD d z neko skup S M v%i


1 1 2

(x M )(s Sn ) d(x, s) <

1 . n n0 N 1 . n0
1

i z svki konqn podE


1 n0

(x M )(s S ) d(x, s)

xek je x M F oxto je skup {x } konqnD iz pretpostvke sledi d postoji tqk x M z koju v%i d(x , x ) F onovimo ovj postupkX pretpostvimo d smo ime izdvojili konqn skup tqE k {x , . . . , x } tkv d je d(x , x ) F d iz pretpostvke sledi postoji tqk x M tkv d je d(x , x ) z svko j < kF ime smo konstruisli niz x , x , . . . tkv d v%i d(x , x ) z i = j F ydtle sledi d niz x , x , . . . nem uoxijev podniz p nem ni konvergentn podnizF o je uQPsuprotnosti s pretpostvkom d je M kompktnF ime je dokzno d z svko n N postoji konqn skup S tkv d v%i (x M )(s S ) d(x, s) < . xek je
2 1 k i j 1 n0 k+1 k j 1 n0 1 2 i j 1 n0 1 2 n n 1 n

S=
n=1

Sn .

QP%ivi qitl e primetiti d dokz sledi i iz @PIPAF

kup S je prerojiv unij konqnih skupovD p je prerojivF xek je x M proizvon tqkF sz dokznog tvre sledi d z svko n N postoji tqk s S z koju v%i d(x, s ) < F ime smo dokzli d postoji niz s S koji konvergir k xF ydtle sledi d je S = M F ime je dokzno d je prostor M seprilnF
n n 1 n n

UV

smo ko svko egovo otvoreno pokrive im njvixe prerojivo potpokriveF @PQRA dtkX hokzti d je kompletire metriqkog prostor M sepE rilno ko i smo ko je prostor M seprilnF @PQSA uompktifikij topoloxkog prostor X je pr (Y, )D gde je Y toE poloxki prostor i : X Y preslikve s svojstvim Y je kompktnY : X (X ) je homeomorfizmY skup (X ) je gust u Y F rzliku od kompletir @videti @WQAD @WRAAD kompktifikij se sprovodi u topoloxkoj ktegoriji i nije jedinstvenF dtkX xek je R reln prv s stndrdnom topologijomF hokzti d su proxiren reln prv R = {} R {+} i krug S dve ene kompktifikije koje nisu homeomorfneF hokzti d su n{dimenzion sfer S i projektivni prostor RP kompktiE fikije euklidskog prostor R F xjjednostvnij konstrukij kompktifikije je kompktiE fikij jednom tqkom @nprF S ko kompktifikij relne prve u prethodnom zdtkuAF xek je (X, ) nekompktn topoloxki prosE torD i nek je X = X {}D gde je tqk koj ne pripd skupu X F opologij n skupu X se definixe ko fmilij svih egovih podE skupov U koji zdovovju jedn od slede dv uslovX @A /U iU @A U i X \ U je kompktn i ztvorenQQ u X F vko se proverv d je X kompktifikij prostor X D xto osE tvmo qitou z ve%uF dtkX xek je X neprerojiv skup s topologijom izvedenom iz diskretne metrikeF hokzti d je egov kompktifikij jedE nom tqkom X kompktn rusdorfov prostorD koji nije sepriE lnF szvesti zkuqk d X nije metriqki prostor @iko X jesteAD tjF d je kompktifikij konstrukij u topoloxkojD ne metE riqkojD ktegorijiF sz ovog zdtk vidimo i d tvree @PQPA ne v%i i z topoloxke prostoreF @PQTA uompletnost prostor (C (M ), d ) z kompktn metriqki prostor M je u osnovi dokz ikrove teoreme o egzisteniji i jedinstvenosti rexe diferenijlnih jednqinF osmtrjmo diferenijlnu jednqinu
1 n n n 1 X X

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss @PQQA dtkX hokzti d je metriqki prostor M sepriln ko i

y = f (x, y ).

QQoxto se rdi o topoloxkim prostorimD ztvorenost nije posledi kompktnostiF tvoren podskup kompktnog topoloxkog prostor je kompktnD li nije svki kompktn podskup topoloxkog prostor ztvoren @dti primer3AF eko je topoloxki prostor rusdorE fovD ond je svki egov kompktn podskup ztvorenF

gde je f : R R neprekidn funkij koj je uniformno vipxiov po drugoj promenivojQRF r%imo rexee ove jednqine @po nepozE ntoj funkiji y(x)A koje zdovov poqetni uslov y(x ) = y z zdte x , y RF eoremX ostoji okolin U x tqke x n kojoj jednqin y = f (x, y ) im jedinstveno rexee y : U R koje zdovov poqetni uslov y(x ) = y F hokzX dt diferenijln jednqin je ekvivlentn jednE qini
2 0 0 0 0 0 0 0 0 x

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

UW

po nepozntoj funkiji yF xek je K R kompktn okolin tqke x F osmtrjmo preslikve


x0 0 x

y (x) = y0 +

f (t, y (t)) dt

F : C (K ) C (K ),

d je
F (y1 ) F (y2 )

F (y ) = y0 +
x0

f (t, y (t)) dt.

= max max
x0

xK x 0 x xK x 0 x

(f (t, y1 (t)) f (t, y2 (t)) dt

|f (t, y1 (t)) f (t, y2 (t))| dt

Lip(f )|y1 (t) y2 (t)| dt


.

eko je K izrno tko d je Lip(f )|x x | < 1 @nprF intervl du%ine AD ond je F kontrkij n fnhovom prostoru C (K ) pD po fnhovom stvu o fiksnoj tqki @RQAD im jedinstvenu fiksnu tqkuD koj je rexee polzne jednqineF @PQUA xek su p, q neprekidne funkije n itervlu J RF hifereniE jln jednqin olik
0 1 2Lip(f )

Lip(f ) |x x0 | y1 y2

s poqetnim uslovom y(x ) = y nziv se linernom diferenijlnom jednqinom prvog red i svodi se smenom u(x) = e y (x), gde je I (x) := p(t) dt n jednqinu
0 0 x I (x) x0

y + p(x)y = q (x)

xto je jednqin olik @PQTAF oxto desn strn zvisi smo od xD jednqin mo%e d se rexi direktnom integrijomF eno jedinE stveno rexee je
x

u = eI (x) q (x),

u(x0 ) = y0 eI (x0 )

y = y0 eI (x) + eI (x)
x0

q (t)eI (t) dt.

QRhrugim reqim tkv d je z svko x R funkij y f (x, y) vipxiov i d en vipxiov konstnt ne zvisi od xF

VH

@PQVA rimetimo d smo u @PQTA mogliD umesto prostor C (M )D d korisE timo prostor C (M ; K ) funkij s vrednostim u @tkoe kompletE nomA vektorskom prostoru K D jer je td i (C (M ; K ), ) kompleE tn prostorF ko doijmo ikrovu teoremu z sisteme oiqnih diferenijlnih jednqinF @PQWA uompletnost prostor C (M ) @z kompktn prostor M A vezn je z uniformnu normuF x primerD prostor C [1, 1] s normom f := |f (t)| dt nije kompletnF xiz
n n n 1 1 1

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

u C [1, 1] je uoxijevD li nije konvergentn @jer x sgnx nije neE prekidn funkijAF ypxtijeX norme iz @IIWA z 1 p < + definixu nekompletne norme n C [a, b]F @PRHA uompletire metriqkog prostor (C [a, b], QS ) @p = 1 u @IIWAA se oznqv s L [a, b] i nziv prostorom funkij integrilnih po veeguF sz @IQIA sledi d je imnov integrl
p 1 1 b

1, fn (t) = nt, 1,

t 1/n 1/n t 1/n t 1/n

: C [a, b] C

uniformno neprekidno linerno preslikve normirnog prostor (C [a, b], ) u normirni prostor (C, | |)F ydtleD n osnovu @WPAD sledi d mo%e d se produ%i n L [a, b] = C [a, b]Y ovo produ%ee nziv se veegovim integrlomF sz konstrukije je jsno d veegov integrl uopxtv uoxiE jev @ili restrikiju imnovog n C [a, b]AF lede konstrukij pokzuje d on uopxtv i imnovF xek je 0 < < F uonstruE iximo skup K [0, 1] n sledei nqinD sliqn konstrukiji unE torovog skupF prvom korku iz [0, 1] odstrnimo otvoreni intervl du%ine s entrom u F sledeem korkuD odstrnimo iz svkog od preostl dv intervl otvorene intervle s entrom u ihovim entrimD du%ine F sledeem korku odstrujemo intervle du%ine itdD u n{tom korku odstrujemo intervle du%ine F kupn du%in odstrenih intervl je
1 b a 1 1 3 1 2 9 3 3n+1

[0, 1] R

p preostli skup K nije skup veegove mere nulF xek je f : funkij koj je jednk nuli n delu intervl [0, 1] koji je odstren u prvih n korkD n ostlom delu je jednk IF tsno je
n

2n = 3 < 1, 3n n=0

QSilementi skup L1[a, b] su zist funkije @tqnijeD klse ekvivlenije funkij u odnosu n reliju DD= skoro svud4Y skoro svud znqi DDn komplementu skup veegove mere nul4AD iko su u ovoj @koj nije jedinA konstrukiji prostor L1 [a, b] doijeni ko pstrktni elementi kompletirnog prostorF

d je svk od funkij f integriln po imnuF vko je proverE iti i d je f uoxijev niz u normiQT F ud i niz f konvergiE ro u normi k funkiji integrilnoj po imnuD ond i t funkij il skoro svud jednk krkteristiqnoj funkiji skup K i iml i prekid u svim tqkm tog skupF weutimD tj skup nije mere nulD p po veegovoj teoremi t funkij nije integrE iln po imnuF hkleD prostor R[a, b] funkij integrilnih po imnu nije kompletnF egovo kompletire je prostor L [a, b]F @PRIA sz @PQWA vidimo d tvree nlogno @PHUA ne v%i z normirne prostore eskonqne dimenzijeX (C [a, b], ) i (C [a, b], ) nisu izomorfni prostoriD jer je jedn kompletnD drugi nijeF ximeD iko kompletnost nije topoloxk invrijntD on mo%e d se definE ixe u ktegoriji topoloxkih vektorskih prostor @iliD opxtijeD topoloxkih grupAF xiz x jeD po definiijiD uoxijevD ko z svku okolinu V nule postoji n N s osoinom m, n n x x V. opoloxki vektorski prostor @ili topoloxk grupA je kompletn ko svkiD ovko definisnD uoxijev niz konvergirF yvko definE isn kompletnost uopxtv definiiju kompletnog normirnog proE stor @ili kompletne normirne grupeA i on je invrijnt topoloE xke i lgerske strukture @iko nije invrijnt smo topoloxke struktureAD udui d je definisn smo uz pomo te dve struktureF @PRPA dtkX hokzti d s
n n 1 n 1 1 1 n 0 0 m n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

VI

definisno neprekidno preslikve normirnih prostor (C [0, 1], ) (C [0, 1], ). @PRQA @IWIA smo dokzli d je uniformni limes neprekidnih funkij neprekidn funkijF hrugim reqimX uniformni limes komutir s limesom po filteru okolinF x isti nqin se dokzuje d uniE formni limes komutir s limesom po filteru prouxenih okolinF hkleD ko niz f : X C uniformno konvergir i ko je x X D ond v%i
0 n 0

1 n! n=1

xt dt n

@PRRA yiqni limesi ne morju d komutirjuQUF ypxte tvree je sledeeF xek su SD T skupovi n kojim su definisni filteri F D F i nek je f : S T C funkijF retpostvimo d z svko s postoji lim f (s, t) = (s) i d z svko t postoji lim f (s, t) = (t)F eko je prvi limes uniformnD tjF ko je z svko > 0
S T FT FS

xx0 n

lim lim fn (x) = lim lim fn (x).


n xx0

f (s, t) (s)

:= sup |f (s, t) (s)| <FT ,


sS

QTtrogo govoreiD 1 nije norm n prostoru funkij integrilnih po imnuD jer iz f 1 = 0 ne sledi f = 0F to se prostor R[a, b] definixe ko koliqniqki prostor funkij integrilnih po imnu u odnosu n reliju ekvivlenije DD= skoro svud4F QUxprF limn limx10 xn = limx10 limn xnF

VP

ond je lim lim f (s, t) = lim lim f (s, t). hokz je u suxtini isti ko u @IWIAF @PRSA rirodno se postv pite komuttivnosti s limesom u prostoru podelD tjF s imnovim integrlomY odnosnoD pite kd v%i
FT FS FS FT b n b

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

lim

yvo pite nije deo tvre @PRRAD jer jedn od limes nije limes od f (x)D nego limes pridru%ene funkije n prostoru podel @PVAF spkD v%i sledee tvreeX eko niz f funkij integrilnih po imnu uniformno konvergirD ond je egov limes f integriln po imnuQVi komutir s imnovim integrlomF hokz X eko f f uniformnoD ond je skup prekid grniqne funkije f podskup unije prekid funkij f @jer se neprekidE nost u tqki quv pri uniformnom limesuAF oxto je svk od funkij f integrilnD po veegovoj teoremi o integrilnosti skup prekid svke od ih im veegovu meru nulD p je i skup prekid funkije f veegove mere nulD poxto je sdr%n u preE rojivoj uniji skupov mere nulF hkleD po veegovoj teoremiD f je integriln funkijF eko je > 0D ond je f f < /(b a)D z veliko nD p je
a n f n n n n n b b b

fn (x) dx =

a n

lim fn (x) dx.

fn (x) dx
a a

f (x) dx

a b

|fn (x) f (x)| dx sup |fn (x) f (x)| dx


a x X

tjF f (x) dx f (x) dxF rimer niz f (x) = (n + 1)x(1 x ) @ili g = n xe A n intervlu [0, 1] pokzuje d ovo nekd ne v%i z neuniformne limeseF @PRTA dtkX hokzti d ko f f u normi ond f f u normi z p 1F x sliqn nqin se dokzuje i d tiltjesov integrl komutir s uniformnim limesom funkije koj se integrliD tjF d z funkiju ogrniqene vrijije g i uniformno konvergentn niz f v%i
b a n n 2 nx b a n 2 n n n p n b n b

= (b a) fn f

< ,

lim

tiltjesov integrl ne komutir s uniformnim limesom funkije po kojoj se integrliD li v%e slede tvreF dtkX xek je f : [a, b] C neprekidn funkij i g : [a, b] R niz funkij uniformno ogrniqene vrijijeD tjF tkv d je
a n

fn (x) dg (x) =

a n

lim fn (x) dg (x).

sup Var[a,b] (gn ) < C,

nN

QVhokz ovog tvre zist mo%eD uz mlo dodtne rgumentijeD d se svede n koE mutire limn i limes u prostoru podelF o emoD u nexto opxtijem olikuD i d urdimo u qlvi RY ovde djemo drugiD mlo direktnijiD dokzF

koji konvergir k g u oiqnom smislu @po tqkmAF hokzti d je


b b n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

VQ

dtkX xek je g : [a, b] R niz funkij ogrniqene vriE jijeD tkv d je g (a) = 0 z sve nF eko niz g konvergir k g u prostoru BV ([a, b], R)D tjF u normi Var () @videti @IPVAAD dokzti d z proizvonu neprekidnu funkiju f : [a, b] C v%i
a a n n n [a,b] b n b

lim

f (x) dgn (x) =

f (x) dg (x).

lim

@PRUA uomuttivnost integrl s limesom je slo%enije pite ko je inE tegrl nesvojstveniF d je sm nesvojstveni integrl definisn ko limes svojstvenogD p d ismo zkuqili d v%i
a a n

f (x) dgn (x) =

f (x) dg (x).

z integrl koji je nesvojstven u D potreno je oprvdti slede komutir limesX


a a n a b

lim

fn (x) dx =

lim fn (x) dx

lim

fn (x) dx

= lim lim

n b a b b n a b

fn (x) dx fn (x) dx

= lim lim = lim =

koliko f uniformno konvergirD oprvdno je komutire lim s u treem korkuF eliD d i ilo oprvdno komutire limes lim i lim potreno je d jedn od ih ude uniformn u odnosu n promenivu iz drugogF koliko je to lim D k%emo d nesvojstveni integrl f (x) dx konvergir uniformno po nF dtkX xek je krkteristiqn funkij intervl [0, n]F hokzti d niz
n n b a n b b a n [0,n]

limn fn (x) dx b a lim f (x) dx. a n n

uniformno konvergir k 0D li d f (x) dx 1F uoji od uslov komuttivnosti limes i integrl iz prethodnog zkuqiv nije zdovoenc @PRVA szvod ne komutir s uniformnim limesim @xto pokzuje nprF niz f (x) = x(1 + nx ) ili g (x) = n sin n xAD li v%i sledee tvrE eeX xek je f :]a, b[ C niz diferenijilnih funkijD tkv d niz izvod f uniformno konvergir k g :]a, b[ CD i d je f (t ) konvergentn niz kompleksnih rojev z neko t ]a, b[F d niz f uniformno konvergir k diferenijilnoj funkiji f tkvoj d je f = gF hokz uniformne konvergenije niz f sledi iz
0 n n 2 1 n 1 2 n n n 0 0 n n

fn =

[0,n] n

|fn (t) fm (t)| |fn (t) fm (t) fn (t0 ) + fm (t0 )| + |fn (t0 ) fm (t0 )|

VR

kriterijum konvergenije z kompletne norme i | |F x sliqn nqinD primenom vgrn%eve teoreme se dokzuje d niz

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss primenom vgrn%eve teoremeQW n funkiju fn fm i uoxijevog

uniformno konvergirF oxto je jednkost f


tt0

gn (t) :=

fn (t) fn (t0 ) t t0 f (t) f (t0 ) t t0

lim gn (t) = fn (t0 ),

dtkX hokzti d je s
=g

sledi iz @PRRAF
f (x) =

lim gn (t) =

definisn funkij f : [2, +[ R klse C F @PRWA dtkX xek je C [a, b] prostor neprekidno diferenijilnih funkij @tjF diferenijilnih funkij koje imju neprekidn prvi izvodA i d : C [a, b] C [a, b] R funkij definisn s
1 1 1

log (1 + nx) nxn n=1

hokzti d je d metrik i d limes svkog niz f koji konvergir u metriqkom prostoru (C [a, b], d) komutir s izvodomD tjF d je z svki tkv niz (lim f (t)) = lim f (t)F hokzti d je i
atb n 1 n n n n

d(f, g ) = |f (a) g (a)| + max |f (t) g (t)|.

metrik n C [a, b]) i d niz konvergir u (C [a, b], d ) ko i smo ko konvergir u (C [a, b], d)F dtkX hokzti d prostor (C [a, b], ) funkij koje imju izvod proizvonog red nije kompletnF @PSHA xeprekidn nigde diferenijiln funkijF xek je
1 1 0 1

d0 (f, g ) = max |f (t) g (t)| + max |f (t) g (t)|


atb atb

punkij je neprekidnD periodiqn s periodom ID min = 0 se dosti%e u tqkm iz ZD max = u tqkm iz + ZF punkij x (x) im levi i desni izvod u svkoj tqkiD li nije difereniE jiln u tqkm u kojim dosti%e mksimum i minimumF d je funkij
1 2 1 2

(x) = d(x, Z) = min{x [x], [x] + 1 x}.

f (x) =
n=1

10n (10n x)

QWvgrn%ev teorem ne v%i z kompleksne funkijeD li rzdvjem relnog i imginrnog del tvree koje dokzujemo se svodi n nlogno tvree z relne funkijeF

neprekidn u svkojD nije diferenijiln ni u jednoj tqkiF istD iz jerxtrsovog stv @IVIA i konvergenije geometriE jskog red 10 sledi d red n desnoj strni uniformno konE vergirD p iz neprekidnosti funkij 10 (10 x) sledi d je f neprekidn funkijF
n n n

xek je a R i k N i nek je = 10 D gde je znk izrn tko d izmeu 10 a i 10 (a + ) nem elih rojev @to je mogue jer je |10 | = 10 AD tjF tko d je funkij linern izmeu t dv rojF sz periodiqnosti funkije sledi d je (10 (a + )) (10 a) = 0 z sve n > k, p je
k k1 k k k k k 1 n k n f (a+k )f (a) k

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

VS

D tjF oxto 0 kd k D sledi d ne postoji lim funkij f nije diferenijiln u aD z proizvono a RF @PSIA xeprekidnih funkij ko xto je on konstruisn u @PSHAD im vixe nego onih koje su negde @r u jednoj tqkiA diferenijilneD u sleE deem smisluX kup neprekidnih funkij koje nisu diferenijilne ni u jedE noj tqki je svud gust u (C [0, 1], )F kup funkij koje imju konqn izvod u r jednoj tqki je skup prve ktegorije u (C [0, 1], )F hokzX hovono je dokzti drugo tvreeY prvo sledi iz eg n osnovu ferove teoreme i kompletnosti prostor C [0, 1] u uniformnoj metriiF hovono je dokzti ovo tvree z relne funkijeF xek je A skup funkij f : [0, 1] R koje z neko x ]0, 1 k [ zdovovju nejednkost |f (x + h) f (x)| kh z sve 0 < h < k . kup A = A sdr%i sve funkije koje imju konqn desni izvod u nekoj tqki iz [0, 1[F hokzemo d je svki od skupov A ztvoren i nigde gustD odkle sledi d je A skup prve ktegorijeF h ismo dokzli d je A ztvorenD pretpostvimo d je f niz iz A i d f f @u normi A kd n F oxto je f A D postoji x [0, 1 k ] z koje je |f (x + h) f (x )| kh z 0 < h < 1 x F sz kompktnosti intervl [0, 1 k ] sledi d niz x im konvergentn podniz x Y nek je x egov limesF eko je 0 < h < 1 x D ond jeD z dovono veliko nD 0 < h < 1 x D p z tkve h v%i
k h0 f (a+h)f (a) h k 1 1 k=1 k k k n k n n k n 1 n n n n 1 n n (n) (n)

= = =

10n n n=1 k ( (10 (a n k 10 n n=1 k ( (10 (a k 10n n n=1 k 10 k =

+ k )) (10n a)) + k )) (10n a)) k.

|f (x + h) + + + +

osle prelsk n limes kd n doijmo odnosno f


|f (x + h) f (x )| kh,

f (x )| |f (x + h) f (x(n) + h)|+ |f (x(n) + h) f(n) (x(n) + h)|+ |f(n) (x(n) + h) f(n) (x(n) )|+ |f(n) (x(n) ) f (x(n) )| + |f (x(n) ) f (x )| |f (x + h) f (x(n) + h)| + + f(n) f kh + f(n) f + |f (x(n) ) f (x )|.

Ak

D xto znqi d je A ztvorenF


k

VT

oxto smo u @PPVA dokzli d je skup deo po deo linernih funkij gust u C [0, 1]D ismo dokzli d je A nigde gust dovono je d dok%emo d z svku deo po deo linernu funkiju L svk otvoren lopt B]L; [ u C [0, 1] sdr%i funkiju koj nije u A F to emo upotreiti funkiju definisnu u @PSHAF xek je S mkE simln psolutn vrednost ngi funkije LF szerimo m R tko d v%i m > S + k. d funkij f (x) = L(x) + (mx) zdovov f L = /2D p je f B]L; [F oxto je psolutn vrednost ngi funkije x (mx) jednk mD iz izor m sledi d je ngi funkije f vei od k u svkoj tqki intervl [0, 1 n ]D p f /A F @PSPA hinijev teoremF xek je M kompktn skup i f monoton niz reE lnih funkij u C (M ) koji oiqno @po tqkmA konvergir k neE prekidnoj funkiji f F d f uniformno konvergir k f F wonotonost ovde oznqv monotonost u odnosu n prirodnu relE iju poretk n C (M )X f g (x M )f (x) g(x)F @hovono je pretpostviti i d je niz f (x) monoton z sve x M AF hokz teoremeX xek je g = |f f |F d je g opdjui niz u C (M ) i lim g (x) = 0 z sve x M F xek je dto > 0F svko n ND skup F = {x M | g } je ztvoren i v%i F F F sz g (x) 0 z sve x sledi d je F = {x M | g (x) z sve n} = . ydtleD zog kompktnosti prostor M D n osnovu @PIRA sledi d je F = z neko n D p je g (x) < z sve x M F oxto je niz g (x) opdjui z svko xD opdjui je i niz g D p je
k k 1 k n n M M n n n n n n n n n+1 n n n n n=1 n0 0 n0 n n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

xto znqi d g 0F @PSQA eko je f : [a, b] R monoton niz u C [a, b] koji konvergir k f C [a, b]D iz hinijeve teoreme @PSPA i komuttivnosti integrl i uniE formnog limes sledi
n N n n b n b

lim

gn

= inf gn

gn0

< ,

yv qieni motivixe sledeuD pstrktnuD definiiju integrl koji uopxtv imnov i veegov integrl i nziv se hnijelovim integrlomF xek je E podskup relnog vektorskog prostor R svih relnih funkij f : T R koji im slede svojstvX E je vektorski prostor nd R f, g E min{f, g } E max{f, g } E F hrugo svojstvo je ekvivlentno s f E |f | E F punkije fmilije E nzivmo elementrnim funkijmF resE likve I : E R nziv se elementrnim integrlom ko zdovoE v sledee ksiomeX
a a T

lim

fn (x) dx =

f (x) dx.

@iIA I (f + g) = I (f ) + I (g) z f, g E , , R @linernostAY @iPA f 0 I (f ) 0 @pozitivnostAY @iQA eko je f opdjui niz u E tkv d f (t) 0 kd n z sve t T D ond I (f ) 0 @neprekidnostAF dtkX hokzti d u prethodnoj definiiji ksiom nepreE kidnosti @iQA mo%e d se zmeni ekvivlentnom ksiomom eko je f rstui niz funkij u E tkv d f (t) f (t) kd n z sve t T i f E D ond I (f ) I (f )F odskup S T im meru nul u odnosu n elementrni integrl I ko z svko > 0 postoji neopdjui niz nenegtivnih funkij f E tkv d je I (f ) < i sup f (s) 1 z sve s S F eko neko tvree v%i svud sem mo%d n skupu mere nulD k%emo d ono v%i skoro svudF z pomo monotone konvergenije @tjF ksiome neprekidnosti @iQAA elementrni integrl se mo%e produ%iti s skup E n vei skupD n sledei nqinF xek je D skup svih funkij iz f R koje su limes neopdjueg niz f E skoro svud @tjF f (t) f (t) z skoro sve t T A z koji je niz I (f ) ogrniqenF sntegrl funkije f td se definxe ko I (f ) = lim I (f )F sz ksiom elemenE trnog integrl sledi d je ovj ojekt doro definisn @d ne zvisi od izor niz f koji monotono konvergir k f i d zist produ%v I D tjF je z f E z koje je vrednost I (f ) ve definE isnD doijeni limes n desnoj strni jednk toj vrednostiAF kup D nije ztvoren u odnosu n mno%ee negtivnim sklrom @p time ni u odnosu n oduzimeAD tko d nije vektorski prostorF hefiniximo zto D := {f g | f, g D }F hnijelov integrl je linerni funkionl I : D R, I (f g ) := I (f ) I (g ) z f, g D ; ovj funkionl se produ%uje n kompleksne funkije f : T C qiji relni i imginrni deo pripdju skupu DD s I (f ) := I (Re f )+ iI (Im f )F dtkX hokzti nejednkost trougl |I (f )| I (|f |)F omou hnijelovog integrl mo%e d se definixe mer skupX podskup A T je meriv ko egov krkteristiqn funkij pripd skupu DY veliqin (A) := I ( ) nziv se merom skup AF uo speijln sluqj hnijelovog integrl z E = C [a, b] @prosE tor neprekidnih funkijA i I = @imnov integrlA doij seRH veegov integrl @PRHAF
n n n n n n n n n n + T n n n n n n + + + A A b a

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

VU

RHrdiionlno se veegov integrl konstruixe s drugim izoromD ez poziv n imnovD z skup E se uzim skup linernih kominij krkteristiqnih funkij merivih skupov @ovomeD pri ovkvom pristupuD prethodi uvoee konept veegove mere m i merivog skup pre konept integrlD dok je u pstrktnom pristupu koji ovde dE jemo ornuto { mer se izvodi iz integrlA preslikve I se definixe ko linerno produ%ee DDpovrxine ispod grfik krkteristiqne funkije4 @tjF I (A ) = m(A)AF

VV

svih funkij f : T RF hokzti d je s


n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss dtkX xek je T = {t1, . . . , tn} konqn skup i nek je E skup
I (f ) :=
k=1

f (tk )

definisn elementrni hnijelov integrl n E F t je u ovom sluqju skup D i hnijelov integrl I : D Rc @PSRA pmilij K preslikv f : M N metriqkog prostor (M, d ) u (N, d ) se nziv rvnostepeno neprekidnom ko
M N

dtkX hokzti d je fmilij {f : [0, 1] R} diferenijE

( > 0)( > 0) dM (x, y ) < (f K) dN (f (x), f (y )) < .

ilnih funkij tkvih d je skup


fn : [0, p] R,

ogrniqenD rvnostepeno neprekidnF koje p ]0, +[ je fmilij rvnostepeno neprekidnc koje p ]0, +[ je fmilij rvnostepeno neprekidnc dtkX uoji od sledeih nizov su rvnostepeno neprekidniD koji rvnomerno ogrniqeniX @A f : [0, 1] RD f (x) = x Y @A f : [0, 1[ RD f (x) = x Y @vA f : [0, 1 ] RD f (x) = x Y @gA f : [0, 1] RD f (x) = cos(nx)c @PSSA erel{eskolijev teoremF xek je M kompktn metriqki prostorD Y fnhov prostor i (C (M ), ) fnhov prostor neprekidnih preslikv f : M Y s uniformnom normom F odskup K C (M ) je reltivno kompktn ko i smo ko su zdovoen slede dv uslovX @A fmilij K je rvnostepeno neprekidnY @A z svko x M skup K(x) := {f (x) | f K} je reltivno kompkE tn u Y F hokzX @A xek je K C (M ) reltivno kompktn skupF oE xto je C (M ) kompletnD iz @PIQA sledi d z je K totlno ogrnqenD xto znqi d z svko > 0 im konqnu {mre%uF hkleD posE toji konqn fmilij f , . . . , f K tkv d z svko f K z neko f v%i f f < /3F peijlnoD z svko x M je f (x) f (x) < F o pokzuje d je K(x) totlno ogrniqenD p iz kompletnosti prostor Y sledi @AF ystje d dok%emo @AF oxto je M kompktnD iz untorove teoreme sledi d su sv preslikv iz C (M ) uniformno neprekidnD p postoji > 0 s svojstvom d z svku od funkij f , . . . , f v%i d(x, y) < f (x) f (y) < /3F sz nejednkosti trougl ond sledi d je f (x) f (y) < z svko f KD xto dokzuje @AF
n n n n n n n 2 n n n n Y Y Y Y 1 n j j j Y 1 n j j

{f (x) | , x ]0, 1[} fn (x) = xn ,

nN

gn : [0, p] R,

gn (x) = cos nx,

nN

@ A oxto je kompletnD dovono je d dok%emo d je totlno ogrniqenF xek je F sz @A sledi d svko x im otvorenu okolinu koj im svojstvo d z y V v%i z sve F pmilij {V } je otvoreno pokrive kompktnog prostor Y po forel{veegovoj teoremi on im konqno potpokrive F sz @A sledi d je svki od skupov reltivno kompktnD p poxto je ovih skupov konqno mnogoD i ihov unij je reltivno kompktn skupY oznqimo ovj skup s SF sz kompktnosti skup S sledi d se on mo%e pokriti s konqno mnogo otvorenih lopti polupreqnik /4 @iz otvorenog pokriv {B]s; /4[} mo%e d se izdvoji konqno potpokriveAF yznqimo entre ovih lopti s s , . . . , s F xek je F skup svih presE likv
CY (M ) K > 0 M Vx f (x) f (y ) < /4 f K M Vx1 , . . . , Vxn K(xj )
x x x M sS 1 m

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

VW

i nek jeD z svko F D T skup svih preslikv f K tkvih d z svko j {1, . . . , n} v%i f (x ) f (s ) /4 @neki od skupov T mogu d udu i przniAF oxto lopte B]s ; /4[ pokrivju S D skupovi T pokrive KF re smo jox d dok%emo d svki od ovih skupov im dijmetr mi od Y to e znqiti d oni formiE rju konqnu {mre%u z KF xek suD z neko D f, g T F d z svko y M postoji j {1, . . . , n} tko d y V D p je
j (j ) j xj

: {1, . . . , n} {1, . . . , m}

@posled nejednkost sledi iz definiije T X f i g slikju x u istu loptu polupreqnik /4AF kuqk sledi iz prethodne tri neE jednkosti i nejednkosti trouglF @PSTA ostoji i slede vrijnt erel{eskolijeve teoremeX eko je M sepriln metriqki prostor i f : M C niz kompleksnih funE kij koji je @A ogrniqen po tqkm @tjF (x M ) sup{|f (x)| | n N} < +A @A rvnostepeno neprekidnD ond on im podniz koji uniformno konvergir n svkom kompktE nom podskupu u M F hemo dokz ovog tvre koji ilustruje tzvF dijgonlni posE tupkF oxto je M seprilnD postoji prerojiv gust podskup S M Y porejmo egove tqke u niz S = {x , x , . . .}F hefiniximo niz podskupov N N skup prirodnih rojev induktivnoY nek je N = NF xek je N definisnoF oxto jeD po pretpostvi @AD {f (x )} ogrniqen niz kompleksnih rojevD on sdr%i konE vergentn podnizF hrugim reqimD postoji eskonqn skup N N D tkv d postoji
j n n 1 2 k 0 k n k+1 nNk k+1 k

f (y ) f (xj ) /4,

g (y ) g (xj ) /4,

f (xj ) g (xj ) /2

ime je definisn niz skupov {N }F vki od ovih skupov je ureen @ko podskup ureenog skup (N, )AD p mo%emo d izeremo k{ti element iz skup N z svko k @dijgonlni izorAY oznqimo g s n F xek je N := {n , n , . . .}F yvj skup je eskonqnY iz egove
k k k 1 2

Nk n

lim

fn (xk+1 ).

WH

konstrukije sledi d z svko x S postoji


N n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


lim fn (x).

xek je K M kompktn skup i > 0F sz @A sledi d postoji > 0 s osoinom xek su otvorene lopte polupreqnik /2 koje pokrivju @koristimo kompktnost skup K AF oxto je S gust u M D postoji z svko jF oxto je x SD postoji limes f (x ) kd F sz uoxijevog uslov @u kompletnom prostoru CA sledi d (n N) m > n n |f (x ) f (x )| < , 3 z sve j {1, . . . , k}F xek je x K proizvon tqkF d je x B z neko jD p z sve x B S v%i d(x, x ) < i zto je
3 B1 , . . . , B k K xj S Bj N n
0 j n j 0 n j m j j j j j

d(x, y ) < (n) |fn (x) fn (y )| <

|fn (x)fm (x)| |fn (x)fn (xj )|+|fn (xj )fm (xj )|+|fm (xj )fm (x)| < .

ydtle sledi d je sup |f (x) f (x)| < D xto dokzuje d je niz f uoxijev u kompletnom prostoru (C (K ), )D time i konvergentn u uniformnoj normi F dtkX xek je f : [a, b] C rvnomerno ogrniqen niz inteE grilnih funkijF hokzti d niz
K n m n n x

im rvnomerno konvergentn podnizF dtkX xek je f : K C rvnostepeno neprekidn niz funkij definisnih n kompktnom prostoru K D tkv d je z svko x K niz f (x) konvergentnF hokzti d je niz f rvnomerno konvergentnF @PSUA z pomo erel{eskolijeve teoreme mo%e d se uopxti deo ikroE ve teoreme @PQTA koji govori o egzisteniji rexe diferenijlnih jednqinF o tvree je enov teoremY jedn jednostvnij verE zij ove teoreme glsiX xek je f : [x , x + a] R R neprekidn funkijF d jednqin
a n n n 0 0

Fn : [a, b] C,

Fn (x) =

fn (t) dt

im rexee koje zdovov y(x ) = y F hokzX xek je n N i x = x + aj/n z j {0, 1, . . . , n}F xek je y : [x , x + a] R funkij definisn s y (x ) = y i y (x) = f (x, y (x )) z x < x < x i y (x ) tko d je y neprekidnF szrz y (x ) n desnoj strni je konstntD p je funkij y n ovj nqin doro definisnF yn zdovov jednqinu
0 0 j 0 n 0 0 n 0 0 n n j j j +1 j n j n n n x x

y = f (x, y )

gde je h (t) = y (t) f (t, y (t)) z t = x i h (x ) = 0F t [x , x ] je h (t) = f (t, y (x )) f (t, y (t))F xek je > 0F sz kompktnosti
x0 x0 n n n j n j j j +1 n n j n

yn (x) = y0 +

y (t) dt = y0 +

(f (t, yn (t)) + hn (t)) dt,

intervl [x , x +a] i neprekidnosti funkije f sledi d je b z neko b RF sz


0 0 t t

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

WI
yn

yn (t) yn (xj ) =
xj

yn (s) ds =
xj n

f (s, yn (xj )) ds
n j

sledi d jeD z dovono veliko nD |y (t) y (x )| < F ydtle i iz neprekidnosti funkije f sledi h 0F sz
n v

|yn (u) yn (v )|
u 0 0

(|f (t, yn (t))| + |hn (t)|) dt

z [x u < v x + a] i neprekidnosti funkije f n kompktE nom skupu [x , x + a] [y b, y + b] sledi d niz y ispuv uslove erel{eskolijeve teoreme @PSTAD p im podniz koji uniformno konE vergir k nekoj funkiji yF oxto uniformni limes komutir s integrlomD funkij y zdovov
0 0 0 0 n x

y (x) = y0 +
x0 0

f (t, y (t)) dt,


0

tjF y (x) = f (x, y(x)) i y(x ) = y F dtkX rimetimo d enov teorem govori smo o egzisE tenijiD li ne i o jedinstvenosti @ko ikrovA rexeF xi sve funkije koje zdovovju y = |y|D y(0) = 0 @im ih vixeAF xi @jedinstvenuA funkiju koj zdovov y = y D y(0) = 0F yjsniti ovo u svetlu ikrove i enove teoremeF prvom sluqju funkij n desnoj strni je @uniformnoA neprekidn n relnoj osiD li nije vipxiov @p ikrov teorem ne mo%e d se primeniAY u drugom sluqju je neprekidnD li nije uniformno neprekidn @ tim pre ni vipxiovAY ipkD ikrov teorem @PQTA mo%e d se primeni @zxtocAF @PSVA dtkX hokzti d ikrov @PQTA i enov @PSUA teorem v%e i z jednqine y = f (x, y) po funkiji y : I C D ko je f : R C C neprekidn u sluqju enoveD odnosno vipxiov u sluqju ikrove teoremeF yvo uopxtee se odnosi n rexivost sisE tem diferenijlnih jednqinF hokzti d se smenom y = y , y = y ,...,y = y diferenijln jednqin n{tog red
2 n n 1 2 (n1) n

svodi n sistem diferenijlnih jednqin prvog redD tko d ikE rov i enov teorem dju dovone uslove rexivosti i z jednqine vixeg redF @PSWA jerxtrsov teoremF kup polinom je gust u normirnom prosE toru (C [a, b], )F hrugim reqimD z svku neprekidnu funkiju f : [a, b] C postoji niz polinom s kompleksnim koefiijentim koji uniformno konvergir k f F eko je f reln funkijD postoji niz polinom s relnim koefiijentim koji uniformno konverE gir k f F hokzX hovono je dokzti teoremu z [a, b] = [0, 1] i neprekidnu funkiju z koju je f (0) = f (1) = 0F istD u protivnom mo%emo d

y (n) = f (x, y, y , . . . , y (n1) )

WP

posmtrmo funkiju

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


g (x) = f (a + (b a)x) f (a) x(f (b) f (a)),

izrz x(f (b) f (a)) je polinomD smen promenive x a + (b a)x polinom trnsformixe u polinom i ne me svojstvo uniformnosti limes @jer se rdi ijekiji : [0, 1] [a, b]D p je sup |f p | = sup |f p |AF retpostvimo d je f : [0, 1] C neprekidn funkij tkv d je f (0) = f (1) = 0F hvujui ovoj pretpostviD mo%emo nepreE kidno d produ%imo f i vn intervl [0, 1]D tko d je f (x) 0 z x < 0 i x > 1D i pretpostvimo d f : R CF xek jeD z n ND
[0,1] n [a,b] n

gde je
cn =

n (x) =
1 1

1 (1 x2 )n , cn

xek je

(1 r2 )n dr = 2
0

(1 r2 )n dr
1

tjF

n (x) dx = 1.
1

menom promenive t = x + s doijmo @zog nqin n koji smo produ%ili f vn [0, 1]A
1 1

pn (x) =

f (x + s)n (s) ds.

odkle vidimo d je p polinomF ri tomeD ko je f reln funkijD f je polinom s relnim koefiijentimF xek je > 0F sz untorove teoreme @PPPA sledi d je funkij f rvnomerno neprekidnD p postoji > 0 tko d iz |x y| < sledi |f (x) f (y )| < /2F sz definiije c i fernulijeve nejednkosti sledi
0 n n 1 1/ n 1/ n

pn (x) =

f (t)n (t x) dt,

2
0

(1 r ) dr 2

2 n

(1 r ) dr 2
0 0

2 n

p je c

1 n

<

F ydtle sledi d je z |x| 1


n (x)

4 1 (1 nr2 ) dr = > , 3 n n

og

1 1

n (x) dx = 1

D z sve 0 x 1 v%i
n (t) dt

n(1 2 )n .

|pn (x) f (x)| = =


n

rvi sirk u posledem redu jeD z dovono veliko nD mi od /2D p je p f < F dtkX hokzti d je skup polinom s rionlnim koefiE ijentim u sluqju relnihD odnosno koefiijentim iz Q + iQ C

1 (f (x + t) f (x))n (t) dt 1 1 | f (x + t) f (x)|n (t) dt 1 1 + + |f (x + t) f (x)|n (t) dt 1 1 2 f 1 n (t) dt + 2 n (t) dt + 2 f 4 f n(1 2 )n + 2 .

u sluqju kompleksnih funkijD gust u C [a, b]F yvo je jox jedn dokz seprilnosti prostor C [a, b] o kojoj je ilo reqi u @PPVAF dtkX xek je p niz polinom koji konvergir uniformno n RF hokzti d je egov limes polinomF yvj zdtk pokzuje d uslov kompktnosti domen u jerxtrsovoj teoremi ne mo%e d se izostviF @PTHA dtkX xek je f : [a, b] C neprekidn funkij i nek je x f (x) dx = 0 z sve n {0} N. hokzti d je f 0F exeeX punkij f (x) = f (x) je neprekidnF xek je p niz polinom koji uniformno konvergir k f F sz komuttivnosti uniE formnog limes i integrl sledi
n b n a n b b b

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

WQ

|f (x)|2 dx =
a 2

p je |f (x)| 0F @PTIA xek je Y fnhov prostor nd poem K {R, C} i A KF punkij f : A Y je nlitiqk u tqki a A ko je
a

a n

lim pn (x)f (x) dx = lim

pn (x)f (x) dx = 0,

f (z ) =
n=0 n

cn (z a)n
n n

z neki niz c u Y D tkv d red c (z a) konvergir n skupu |z a| < z neko > 0F punkij je nlitiqk n skupu A ko je nlitiqk u svkoj tqki tog skupF gel funkij je funkij koj je nlitiqk n KF @PTPA eko red c (z a) im polupreqnik konvergenije R > 0D ond je funkij
n n

f (z ) =
n=0

cn (z a)n

nlitiqk n skupu D = {z K | |z a| < R}F hokzX xek je b DF d je


f (z )

romen poretk sumir je oprvdn zog psolutne konvergenE ijeX


n

= = =

n=0 cn n=0 cn k=0

(z b) + (b a) n n k nk k=0 k (z b) (b a) n nk (z b)k . n=k cn k (b a)

z z z koje v%i |z b| + |b a| < RD jer stepeni red konvergir z sve t [0, R[F eko npixemo c = doijmo
n=0 k=0 n=0 n

cn

n k

|z b|k |b a|nk =

cn (|z b| + |b a|)n < +, cn t n n n=k cn k

psolutno (b a) D
nk

f (z ) =

cn (z b)n ,
n=0

tjF f je nlitiqk u bF

WR

definisne n otvorenim skupovim U i V F hokzti d iz uoxiE jevog prvil mno%e @psolutno konvergentnihA redov @IUPA sledi d je ihov proizvod f g : U V C nlitiqk funkijF @PTQA xek c niz u C i f nlitiqk funkij relne promenive xX
n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss dtkX xek su f : U C i g : V C nlitiqke funkije

f (x) =

cn (x a)n .
n=0

sz @PRSA sledi d je
q p n
n

f (t) dt =
n=0

cn

z proizvone unutrxe tqke p, q intervl konvergenijeF sz lim n = 1 sledi d red c nx im isti polupreqnik konvergenije ko i red c x D p iz @PRVA sledi d je funkij f diferenijiln u unutrxim tqkm domen i d je en izvod
p n n1 n n

(x a)n+1 n+1

f (x) =
n=1 1

cn nxn1 .

peijlnoD f (a) = c F onvem ovog postupk doijmo izrz f (a) = n!c D odkle sledi d se funkij koj je nlitiqk u tqki a mo%e zpisti u oliku
(n) n

f (x) =

ed n desnoj strni nziv se ejlorovim redom funkije f F peiE jlnoD nlitiqk funkij je klse C F dtkX xek je f : C C el funkijD tkv d je z svko a C u enom rzvoju u red s entrom u a

f (n) (a) (x a)n . n ! n=1

f (z ) =
n=0 n

cn (z a)n

r jedn od koefiijent c jednk nuliF hokzti d je f polinomF @PTRA rimer funkije koj je klse C nije nlitiqkF punkij 0 z x 0 f (x) = e z x > 0 je eskonqno put diferenijilnD li nije nlitiqk u nuliD jer je f (0) = 0 z sve nD p iD kd i f il nlitiqk u nuliD z x u okolini nule ilo
1/x (n)

f (x) =

weutimD f je strogo pozitivn u svkoj @desnojA okolini nuleF @PTSA funkiju f : R R su ekvivlentni uslovi @A f (x) = e @A f = f i f (0) = 1F
x

f (n) (0) n x 0. n! n=0

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

hokzX f (x) = f (x) (e oslediX


ex =

WS

f (x)) = 0 ex f (x) = e0 f (0).

jer desn strn zdovov @AF @PTTA finomni redF svko R je

xn , n! n=0

z |x| < 1. hokzX sz hlmerovog test sledi d red n desnoj strni konE vergir z |x| < 1F eko egov zir @tjF izrz n desnoj strniA oznqimo s f (x)D difereniremD uz pomo @PTQAD posle sreiv inomnih koefiijent doijmo (1 + x)f (x) = f (x)D odnosno
(1 + x) =
n=0

n x , n

tjF (1 + x) f (x) = 0F oxto je f (0) = 1 sledi d je (1 + x) f (x) = 1F peijlnoD ko je N {0}D doijmo utnovu inomnu forE muluF tom sluqjuD zir n desnoj strni je konqn @p formul v%i z sve xAF eko / N {0}D ond je polupreqnik konvergenije inomnog red R = 1D p red n intervlu ] 1, 1[ konvergir psolutnoD n egovim kompktnim podskupovim i uniformnoF x ruovim intervl konvergenijeD u tqkm 1D konvergenij zvisi od X z > 0 red psolutno konvergir z x {1, 1}Y z 1 < 0 red nepsolutno konvergir z x = 1 i divergir z x = 1Y z 1 red divergir z x {1, 1}F dtkX hokzti d je funkij f (z) = (1 z z ) nliE tiqk u nuli i d koefiijenti c u enom rzvoju u stepeni red c z formirju pionqijev nizX c = c = 1D c =c +c F @PTUA uonvergeniju inomnog red mo%emo d iskoristimo d izvedemo jox jedn dokz jerxtrsove teoreme o proksimiji neprekidE nih funkij polinomim @PSWAF oxto smo u @PPVA videli d je skup deo po deo linernih funkij gust u (C [a, b], )D dovono je dokzti d z svku deo po deo linernu funkiju postoji niz poliE nom koji joj konvergir u normi F vk deo po deo linern funkij L : [a, b] RD s temenim (x , y )D y = L(x ) z
2 1 n n n 0 1 n+2 n+1 n j j j j

(1 + x) f (x) (1 + x)1 f (x) = 0,

mo%e d se npixe u oliku


L(x) =

a = x0 < x1 < < xm1 < xm = b,


m

cj |x xj |
j =0 1 m

z pogodno izrne koefiijente c , . . . , c F istD desn strn ovog izrz je deo po deo linern funkij @neprekidn je i linE ern je n svkom intervlu [x , x ]AD p je jednoznqno odreen
j j +1

WT

temenimF h i on zist il jednk fukiji LD potreno je i dovono d ude


m

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

yk =
j =0

cj |xk xj |

z sve k {0, . . . , m}F yvo je sistem linernih jednqin po nepozE ntim c , . . . , c F wtri ovog sistem je simetriqn kvdrtn mE tri (|x x |) F mesto d rzmtrmo rexivost ovog sistem u terminim svojstv te mtrieD mo%emo d postupimo n sledei nqinF kup svih deo po deo linernih funkij qij temen imju x{ koordinte x , . . . , x je vektorski prostorD jer je linern komiE nij deo po deo linernih funkij deo po deo linern funkijF yznqimo ovj prostor s LF egov dimenzij je m + 1D jer je presE likve
0 m j k k,j {0,...,m} 0 m

linerni izomorfizm { injektivno je zto xto je L jednoznqno odreeno temenimD surjektivno zto xto svki izor temen odE reuje neko LF vinerno preslikve vektorskih prostor
m

L (L(x0 ), . . . , L(xm )) Rm+1

Rm+1

(c0 , . . . , cm )
j =0

cj |x xj | L

im trivijlo jezgroX ko je sum n desnoj strni jednk nuliD ond je en izvod po x n [x , x ] jednk
j 1 j

n [x , x
j

c0 + + cj 1 cj cj +1 cj +2 cm = 0
j +1 ]

odkle sledi c = 0 z 1 j m1D odtle lko sledi i c = c = 0F oxto im trivijlno jezgroD ovo linerno preslikve injektivnoF vinerno preslikve prostor iste dimenzije je injektivno ko i smo ko je surjektivnoF o dokzuje d je svk deo po deo linern funkij L slik ovog preslikvD tjF d se mo%e npisti u gore nvedenom olikuF sz rzvoj funkije f (t) = (1+t) z t = (xx ) (ba) 1 i = 1/2 u inomni red @u tom sluqju inomni red konvergir i n ruu domenA vidimo d postoji niz polinom @prijlnih sum stepenog redA koji rvnomerno n [a, b] konvergir k svkoj od funkij
j 0 m j 2 2

c0 + + cj 1 + cj cj +1 cj +2 cm = 0,

p linern kominij tih polinom rvnomerno konvergir k LF @PTVA xiz polinomskih funkij p (t) koji uniformno konvergir k funE kiji |t|D korixen u prethodnom dokzuD mo%e d se konstruixe i n
n

|x xj | = (b a) 1 + ((x xj )2 (b a)2 1),

sledei nqinD ez poziv n uniformnu konvergeniju inomnog redF xek je I = [1, 1]F hefinixemo niz polinom p : I R s
n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


1 2 t p2 n (t) . 2

WU

d je p (t) = p (t)D p je
n n tI n

p0 0,

pn+1 (t) = pn (t) +

sup |pn (t) |t|| = sup |pn (t) t|.

sndukijom vidimo d z t [0, 1] v%i p (t) t i p (t) p (t)F ledi d niz p (t)D ko rstui i ogrniqenD konvergir z svko tY ozE nqimo egov limes s p (t)F relskom n limes u goroj rekurentE noj formuli doijmo
n n+1 n

t[0,1]

tjF F o hinijevoj teoremi @PSPA ov konvergenij je uniformn n D zog prnosti i n F @PTWA funkiju su ekvivlentni sledei uslovi @A @A D i F hokzX smplikij @A @A oqigledno v%iD tre dokzti jox @A @AF sz sledi d je funkij f klse C { desn strn ove jednkosti @funkij A je dvput diferenijilnD ond je dvput diferenijiln i levD xto znqi d je f zprvo qetiri put diferenijilnD li ond je i f qetiri put diferE enijilnD tjF f je xest put diferenijiln itdF sz ejlorove formule
n

1 p (t) = p (t) + (t2 p2 (t)), 2 p (t) = |t| [0, 1] I f :RR f (x) = sin x f = f f (0) = 0 f (0) = 1 f = f f

f ( x) =
k=0

f (k) (0) k x + rn (x) k!


n

s osttkom u vgrn%evom oliku r (x) =


|rn (x)| max
k{0,1} c[x,x]

f (n+1) (c) n+1 (n+1)! x

sledi

sup |f (k) (c)|

wksimum n desnoj strni jeD z svko xD konqn @jerD zog f = f D ukuquje smo konqno mnogo kAD p z svko x R v%i r (x) 0 kd n F ydtleD posle prelsk n lim u ejlorovoj formuliD doijmo
n n

|x|n+1 . (n + 1)!

f ( x) =

jer iz @A sledi f (0) = 0D f (0) = (1) F oxto funkij x sin x zdovov @AD isti rgumenti nm dju izrz
(2n) (2n+1) n

f (n) (0) n xn x = (1)n , n! (2n + 1)! n=0 n=0

sin x =

(1)n
n=0

qime je dokzno @A @AF

xn (2n + 1)!

WV

@PUHA uompleksne funkije


ez = zn , n! n=0

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

sin z =
n=0

(1)n

su eleY one uopxtvju eksponenijlne i trigonometrijske funkije relne promeniveF rimetimo d su sinus i kosinus neogrniqene funkije kompleksne promeniveF peijlnoD z z = ix iz predstE v ovih funkij pomou redov doijmo yjlerovu formulu
n=0

z 2n+1 , (2n + 1)!

cos z =

(1)n

z 2n (2n)!

eko je a > 0D kompleksn funkij a := e je elF psolutno konvergir n eloj dtkX hokzti d red kompleksnoj rvni C i uniformno konvergir n enim kompktnim podskupovimD li d ne konvergir uniformno n CF dtkX hokzti iz uoxijevog uslov uniformne konvergenE ije @uoxijev uslov u normi A sledi d red c z @c CA uniformno konvergir n C ko i smo ko je c = 0D tjF ko i smo ko je c z polinomF sntegrijom geometrijskog red uz primenu @PRSA doijmo
z z log a zn n! n n n n n n FN x

eix = cos x + i sin x.

log(1 + x) =

eln funkij

dt = 1+t

(t)n dt =
0 n=0

(1)n1 n x . n n=1

log (1 + x) =
n=1

(1)n1

je nlitiqk n intervlu ] 1, 1[Y red n desnoj strni konvergir n ] 1, 1]F liqnoD polzei od geometrijskog red qij je sum 1/(1 + x )D se dokzuje d je
2

xn n

arctan x =

(1)n
n=0

z x [1, 1]F rimenom @PTTA z = 1/2 n 1/1 x i integrijom doiE jmo x arcsin x = (1) , z |x| < 1. n 2n + 1 dtkX punkiju f (x) = e relne promenive mo%emo d rzvijemo u redD njpre po stepenim od (x 1) D ztim po xX
2 1 2 2n+1 n n=1 1/(x1) 1

x2n+1 2n + 1

f ( x) =

hokzti d je oprvdn promen poretk sumir @u skldu s prvilom @IUIAA i izvesti odtle zkuqk d je f nlitiqk funE kij n ] 1, 1[F hokzti d doijeni red konvergir z x = 1F
k=0

1 (1)n (x 1)n = n! n! n=0 n=0

n (1)k xk . k

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss dtkX hokzti d funkij


f (z ) : C \ {0} C, f (z ) = 1 1 1 + ez 1 z 2 z = 0

WW

mo%e d se definixe u tqki tko d je doijen funkij nlitiqkF uoefiijenti B u enom rzvoju u stepeni red
n

nzivju se fernulijevim rojevimF szrqunti B , . . . , B F hokzE ti d je niz B neogrniqen i odrediti polupreqnik konvergenije red n desnoj strniF @PUIA dtkX xek je X fnhov prostor i a niz u X F hokzti d ko hirihleov red a n konvergir z neko t RD ond on uniformno konvergir n [t , +[F peijlnoD imnov zet funkij (z) = n je definisn n skupu Rez > 1F @PUPA rinip izolovnih nulF xek je Y fnhov prostor nd poem K relnih ili kompleksnih rojevD A K i f : A Y funkij nlitiqk u tqki aD dt u okolini te tqke stepenim redom
1 5 n n n t 0 n=1 0 z

1 1 1 Bn 2n1 + = z (1)n1 ez 1 z 2 n=1 (2n)!

f (z ) =
n=0

cn (z a)n
n

s polupreqnikom konvergenije R > 0F eko je c postoji okolin U tqke a tkv d je hokzX xek je k = min{n N | c

=0

z neko nD ond

(z U \ {a}) f (z ) = 0.
n

= 0}

F d je

f (z ) =
n=k

cn (z a)n = (z a)k
n=0 n+l n

cn+k (z a)n = (z a)k g (z ).

ed c (z a) im isti polupreqnik konvergenije ko i red c (z a) D p je g neprekidn n skupu D = {z K | |z a| < R}F sz neprekidnosti i g(a) = c = 0 sledi d je g(a) = 0 u nekoj okolini U tqke aD p funkij f (z ) = (z a) g (z ) nem nul n skupu U \ {a}F @PUQA eorem jedinstvenostiF eko je nlitiqk funkij jednk nuli n skupu koji im tqku ngomilvD ond je on identiqki jedE nk nuliF yv teorem je kontrpoziij prinip izolovnih nulF xekd se formulixe i ovkoX dve nlitiqke funkije koje su jedE nke n skupu koji im tqku ngomilv su identiqki jednkeF x primerD z kompleksne rojeve v%i identitet
n n k k

jer on v%i z relne rojeveD skup R u C im tqku ngomilvE @funkije n oe strne ove jednkosti su nlitiqkeD z desnu strnu jednkosti to sledi iz prvil uoxijevog mno%e komplekE snih redov { videti @PTPAAF @PURA hrugi nqin d se vidi d C funkij iz @PTRA nije nlitiqk je pomou eoreme jedinstvenosti @PUQA @ili rinip izolovnih

sin (2z ) = 2 sin z cos z,

IHH

nul @PUPAAX skup nul funkije f je intervl ] , 0]Y nul je egov tqk ngomilvF @PUSA rinip mksimum modulF xek je f : U C nlitiqk funkE ij u olsti U CF eko z |f (z)| im loklni mksimum u unutrxoj tqki skup U D ond je funkij f konstntF osledE iX modul nlitiqke kompleksne funkije kompleksne promenive dosti%e mksimum n ruu domenF hokzX hovono je dokzti dD ko je

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

f (z ) =
n=0

cn z n ,

ond |f (z)| ne mo%e d im loklni mksimum u tqki z = 0F eko je c = 0D ovo tvree sledi iz rinip izolovnih nul @PUPAF retpostvimo d je c = 0 i d |f | dosti%e loklni mksimum u nuliF eko f nije konstntn funkijD ond je c = 0 i z neko m 1D p je f (z ) = c + c z + z g (z ), gde je g nlitiqk funkij u okolini nule i g(0) = 0F sz neprekidE nosti funkije g sledi d postoji disk polupreqnik r s entrom u nuliD tkv d je n emu |g(z)| |c |F xek je r < r D c = |c |e i nek je z = re F d je |c |z = |c |r pozitivn relni rojD p iz nejednkosti trougl sledi
0 0 m 0 m m m 0 0 i m m 0 1 2 m 0 m m i m m

xto je u protivreqnosti s pretpostvkom d je nul loklni miniE mum funkije |f |F dtkX x primeru funkije f (x) = (1 + x ) pokzti d rinip mksimum modul ne v%i z nlitiqke funkije relne promeniveF x kom mestu u dokzu rinip mksimum modul se koristi speifiqnost kompleksnog domenc dtkX x primeru fnhovog prostor X = C C s normom (z , z ) = max{|z |, |z |} i nlitiqke funkije
2 1 1 2 1 2

1 |f (z0 )| c0 + |cm |rm rm |g (z0 )| c0 + |cm |rm , 2

pokzti d rinip mksimum modul ne v%i z nlitiqke funkE ije s kodomenom u fnhovom prostoruD jer je f 1 z |z| < 1F x kom mestu u dokzu rinip mksimum modul se koristi speifiqnost kompleksnog kodomenc dtkX xek je V C otvoren skup i f : V C funkij koj je nlitiqk n V D neprekidn n V i nije konstntnF eko je funkij |f (z)| konstntn n ruu V D dokzti d je f (z ) = 0 z neko z V F @PUTA eelov teoremF eko red c u fnhovom prostoru X konvergirD ond red c t konvergir z sve 0 t < 1 i v%i
0 0 n n n t10

f : C X,

f (z ) = (1, 0) + (0, 1)z

lim

cn tn =
n=0 n=1

cn .

z 1

od istim uslovimD red c z konvergir n disku D = {z CD li u kompleksnom sluqju v%i lim c z = c , uz uslov |1 z | C (1 |z |) z neko C 0. fez dodtnog uslov |1z| C (1|z|)D kompleksn verzij ove teoreme ne v%iF rimetimo d je tj uslov ekvivlentn uslovu d z 1 tko d z ostje unutr oxtrog ugl izmeu dve tetive jediniqnog krug kojim je 1 zjedniqk tqkF yvkv limes se nziv netngentnim limesomF hokzX oxto [0, 1] le%i unutr oxtrog ugl izmeu dve tetive s temenom u 1D reln verzij ove teoreme je posledi kompleksneF to je dovono dokzti kompleksnuF eko c konvergirD ond z polupreqnik R konvergenije red c z v%i R 1D p je funkij kompleksne promenive
n n n n n n=0 n=1 n n n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

IHI

f (z ) =
n=0

cn z n

s vrednostim u X definisn n jediniqnom disku DF fez ume opxtosti mo%emo d pretpostvimo d je c = 0 @u suprotnom je dovono oduzeti konstntu od c AD tjF d niz prijlnih sum
n=0 n 0 n

sn =
k=0

ck
0

konvergir k nuliF xek je > 0F dD z dovono veliko n v%i s < z n n F sz c = s s sledi (s s )z , gde je s := 0. (s s )z + f (z ) = xorm prvog sirk u ovoj jednkosti je
n 0 k k k1 n0 n n1 n n n1 n 1 n=0 n=n0 +1 n0 1

(1 z )(s0 + s1 z + + sn0 1 z n0 1 ) + sn0 z n0 |1 z |

sn |z |n + ,
n=0

norm drugog je m od
|1 z |
n=n0 +1 n

@koristili smo s < z n n i formulu z sumu geometrijskog red |z | = |z | /(1 |z |)AF ydtle sledi d f (z ) te%i nuli kd z 1 unutr olsti u kojoj je |1 z|/(1 |z|) ogrniqenoF ime je dokz zvrxenF rimetimo d limes u prethodnoj teoremi ne zvisi od ugl unE utr kog z 1D odnosno od konstnte C koj definixe olst
0 n n0 +1

|z |n0 +1 1 |z |

jediniqnom disku i d en rzvoj u stepeni red s entrom u nuli

dtkX hokzti d je f (z) = e1/(z1) nlitiqk funkij u

|1 z |/(1 |z |) C.

IHP

konvergir z z = 1 @videti zdtk u @PUHAAF hokzti d je lim f (x) = 0, kd x te%i k I unutr intervl [0, 1[ R. xek je z() = 1 + i kriv unutr jediniqnog diskF hokzti d je lim z () = 1 i lim |f (z ())| = e = 0. yvj zdtk pokzuje d zkuqk eelove teoreme ne v%i ko z te%i k 1 vn opisnog ugl @kriv z() u ovom zdtku je tngentn n krug S u tqki IY funkij du% te krive ne te%i nuliD kojoj te%i kd z te%i k I rdijlno iliD opxtijeD unutr ugl opisnog u eelovoj teoremiAF @PUUA eelov teorem dje nm mogunost d uopxtimo zir redD pomou eelovog postupk zirivostiF ed c je ziriv po eelu ko postoji
x10 2 1 0+ 0+ 1 n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

ovj limes se nziv egovim eelovim ziromF sz eelove teoreme sledi d je konvergentn red ziriv po eelu i d mu je zir jedE nk eelovom ziruF ed (1) je divergentnD li je ziriv po eeluD i eelov zir mu je jednk 1/2 @jer je (1) t geometriE jski red s zirom 1/(1 + t)AF @PUVA rimer iz @PUUA pokzuje d ne v%i ornut implikij u eeloE voj teoremiD ez nekih dodtnih uslovF hodtni uslovi pod kojim ornut implikij v%i nzivju se uerovim uslovimD odgoE vrjue teoreme uerovim teoremmF tedn od ih je sledeX eko z niz c v%i
n=0 n n=0 n n n

t10

lim

cn tn ;

ond iz postoj limes


lim

lim ncn = 0,

t10

cn tn = A
n=0

sledi konvergenij red


n

cn

i v%i F xiz je opdjuiD iz F n N v%i


n 0

cn = A.

hokzX xek je = sup uslov teoreme sledi d lim


n0 n0

n=0

mcm n n = 0
mn

cn A =
n=0 n=0

cn (1 tn )
n=n0 +1

cn tn +
n=0

cn tn A .

ydtleD uz korixee nejednkosti

1 tn = (1 t)(1 + t + + tn1 ) n(1 t)

sledi

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


n0 n=0 cn

IHQ

(1 t)

n0 n=0

ncn + A

n=n0 +1

ncn tn + n

n n=0 cn t

xek je > 0F szerimo t tko d v%i


(1 t)n0 = .
0 n0 +1 2

(1 t)n0 0 +

n0 +1 1 (n0 +1) (1t)

n n=0 cn t

A .

ko izrno t te%i 1 kd n F xek je n dovono veliko d je < i t toliko lizu 1 d v%i


0

cn tn A < .

d je

n=0 n0

cn A (2 + 0 ),

odkle sledi tvree teoremeF @PUWA dtkX xek je


n=0

f (z ) =
n=0

z2 .

@A hokzti d red n desnoj strni konvergir z |z| < 1F @A uoristei eelovu teoremu i
m

dokzti d red n desnoj strni divergir u tqki z = 1F @vA hokzti d je f (z) = z + f (z ) i zkuqiti iz @A d red diverE gir u tqki z = 1F @gA liqno ko u @vAD koristei f (z) = z + z + f (z ) dokzti d red divergir u tqkm z = i iD opxtijeD koristei f (z) = z + + z + f (z ) dokzti d red divergir u tqkm z = e F @dA uoristei gustinu skup D dijdskih rzlomk @videti @IIRAA u R dokzti d red divergir u svim tqkm jediniqnog krugF yvj zdtk pokzuje d stepeni red mo%e d divergir n elom ruu disk konvergenijeD i to tko d ime definisn nlitiqk funkij ne mo%e d se proxiri n vei skupF porediti to s geE ometrijskim redom (1) z koji konvergir z |z| < 1 i divergir z |z| 1D li je egov zir (1 + z ) definisn n C \ {i, i}F @PVHA sz eelove teoreme mo%emo d izvedemo sledeu verziju uoxijevog mno%e redov @IUPAF xek je c konvoluij nizov a i b F retE postvimo d redovi a D b i c konvergirjuF d je
n=0 2 2 2 4 4 2 2n 2n 2ki/2n n 2n 2 1 n n n n n n

x10

lim f (x) > lim

x10

x2 > m

an
n=0 n=0

bn

=
n=0

cn .

IHR

hokz sledi iz qienie d redovi a x D b x i c x psolutno konvergirju z |x| < 1 i eelove teoremeF @PVIA sz neprekidnosti polinomijlnih funkij i komuttivnosti uniE formnog i oiqnog limes sledi d je funkij
n n n n n n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

f (z ) =
n=0

cn (z a)n

neprekidn u unutrxosti skup D @oznke iz @IVRAA ko je K = CD neprekidn n elom domenu ko je K = RF @PVPA esoijtivn lger nd poem K je vektorski prostor (A, +, ) nd KD n kome je definsno mno%ee vektor A A A koje zdovov z sve x, y, z A i KF xormirn lger je soijtivn lger koj je normirni vekE torski prostorD i koj zdovov xy x y z sve x, y A. dtkX hokzti d je z svko a A mno%ee A x ax A neprekidnoF dtkX hokzti d je preslikve
L(X1 X2 ; Y ) L(X1 ; X1 X2 ) L(X1 ; Y ), x(yz ) = (xy )z, (x + y )z = xz + yz, x(y + z ) = zy + xz, (xy ) = (x)y = x(y ),

n prostorim neprekidnih linernih oprertor neprekidnoF elger A je lger s jediniom ko im neutrl z mno%ee vektorD tjF ko postoji e A z koje je ex = xe = x z sve x A. xormirn lger s jediniom je lger s jediniom e koj je normirn i z koju je e = 1F xormirn lger s jediniom koj je kompletn u odnosu n metriku d(x, y) = y x nziv se fnhovom lgeromF xjjednostvniji primeri @relne i kompleksneA fnhove lgeE re su R i CF rostor C (K ) neprekidnih @relnih ili kompleksnihA funkij n kompktnom skupu je fnhov lger u odnosu n opeE rije definisne po tqkm i uniformnu normu F rostor kvdrtnih n n mtri je fnhov lgerD s operijm siE r i mno%e mtri i mno%e mtri sklrom i ilo kojom normom z 1 p n K F dtkX xek je A podlger s jediniom fnhove lgereF hokzti d je A fnhov lgerF xek je G(A) skup svih invertiilnih @u odnosu n vektorsko mno%eeA vektor fnhove lgere AF d je G(A) grup u odnosu n mno%ee @dokzti3AF eko je q A i q < 1D ond je geometrijski red q konverE gentnD p zog kompletnosti i q q konvergir i red q F
p n2 n n n n

(S, T ) S T

sz

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


IHS

(e q )
n=0

qn =
n=0

(q n q n+1 ) = e,

td doijmo uopxtee zir geometrijskog red

q n = (e q )1

ydtle sledi d je e q G(A)F dtkX rimenom prethodnog rgument dti jox jedno rexeE e zdtk @RTAF @PVQA dtkX hokzti d je G(A) otvoren podskup u A i d je preslikE ve x x homeomorfizm G(A) G(A)F xek je G komponent poveznosti skup G(A) koj sdr%i jediniuF hokzti d je G otvoren normln podgrup grupe G(A)F @PVRA wno%ee redovY uopxteni distriutivni zkonF xek su a i b nizovi u komuttivnoj fnhovoj lgeri i nek je c = (a b) ihov konvoluijX
1 0 0 n n n n n

n=0

cn =
k=0

ak bnk .

redovi a i b konvergirjuD pri qemu r jedn od ih konvergir psolutnoY redovi a D b D c konvergirjuF hokzti d je td

n n n n n

dtkX retpostvimo d je ispuen jedn od slede dv uslovX

an
n=0 n=0

bn

=
n=0

cn ,

tjF d se dokz odgovrjueg prvil uoxijevog mno%e z komE pleksne redove @IUPA i @PVHA prenosi i n ovj sluqjF hokzti d z svke dve tqke x, y u komuttivnoj fnhovoj lgeri v%i gde je
ex+y = ex ey , 1 n x . n ! n=0

ex :=

dtkX hokzti d je z svku relnu kvdrtnu mtriu A

putstvoX wtrie A i A komutirjuD p je e e = IdF ydtle sledi d je mtri e invertiilnF osmtrti preslikve t det e D dokzti d je ono neprekidnoD i odtle d je egov slik povezn skup u R \ {0}F @PVSA xek je X normirni vektorski prostorF ektorski prostor L(X ) := L(X ; X ) neprekidnih linernih preslikv L : X X je normiE rn lger u odnosu n operiju kompoziije preslikv L
A A A tA 2

det eA > 0.

IHT

L (x) = L (L (x)) i normu definisnu u @IQHAF tedini u ovoj lgeE ri je identiqko preslikve I (x) = xF eko je prostor X fnhovD iz @IQRA sledi d je td L(X ) fnhov lgerF @PVTA eko je M kompktn metriqki prostorD prostor C (M ) kompleksnih ili relnih funkij n M je fnhov lgerD u odnosu n siE reD mno%ee sklrom i mno%ee funkij po tqkmX
1 2 1

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

(f + g )(x) = f (x) + g (x),

i uniformnu normu F tedini ove lgere je konstntn funE kij 1(x) = 1F dtkX xi sve mksimlne idele u C (M )F u%emo d podlger A lgere C (M ) rzlikuje tqke ko

(f )(x) = f (x),

(f g )(x) = f (x)g (x)

@PVUA ton{jerxtrsov teorem { relni olikF xek je M kompktn metriqki prostor i C (M ) = {f : M R} lger neprekidnih reE lnih funkij s normom F eko A sdr%i jediniu i rzlikuje tqkeD ond je A gust podskup u C (M )F hokz emo izvesti u nekoliko korkF @A xek je f AF d je |f | AF hokzX eko je f 0D tvree je trivijlnoF eko je f > 0D ondD z niz p iz @PTVA koji uniformno konvergir n [1, 1] k | | v%i @zog f f (t) [1, 1]A lim p ( f f ) = |f | f , uniformno n M. oxto je A lgerD p ( f f ) AD p |f | AF @A xek su f, g iz AF d su max{f, g} i min{f, g} iz AF hokz sledi iz @A i max{f, g } = (f + g + |f g |) D min{f, g } = (f + g |f g |)F @vA xek je x , y M D x = y D , RF d postoji funkij f AD tkv d je f (x ) = D f (y ) = F hokzX xek je g A funkij koj rzlikuje tqke x i y @g(x ) = g(y )A i
R R n 1 n n 1 1 n 1 1 2 1 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

(x, y M )[x = y (f A)f (x) = f (y )]

f (x) = +
R

@gA xek je h C (M )D x M D > 0F d postoji funkij g A tkv d je g(x ) = h(x ) i g h + F hokzX x osnovu @vAD z proizvono y M postoji g A tkvo d je g (x ) = h(x ) i g (y ) h(y ) + F sz neprekidnosti sledi d je skup
0 0 0 y y 0 0 y 2

(g (x) g (x0 )). g (y0 ) g (x0 )

otvoren okolin tqke yD p je {U } otvoreno pokrive kompktnog prostor M F o forel{veegovoj teoremiD postoji egovo konqno potpokrive U , . . . , U F sz @A sledi
y y M y1 yk

Uy = {x M | gy (x) < h(x) + }

punkij g zdovov g(x ) = h(x ) i g < h + F


0 0

g = min{gy1 , . . . , gyk } A.

@dA vrxetk dokzX nek je h C (M )F re dokzti d postoji g A tkvo d je h g < F sz @gA sledi d z svko x M postoji funkij g A tkv d je g (x) = h(x) i g < h + F oxto je g (x) > h D skup
R x x x x

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

IHU

je otvoren okolin tqke xD p je {V } otvoreno pokrive prostor M F xek je V , . . . , V egovo konqno potpokriveF d funkij
x x M x1 xn

Vx = {y M | gx (y ) > h(y ) }

zdovov g < h < g + D xto znqi g h < F hokzti d je strogo monoton ko i smo ko z svku neprekidnu funkiju f : [a, b] R i svko > 0 postoje n N i c , . . . , c R z koje v%i
dtkX xek je : [a, b] R neprekidn funkijF
0 n n

g = max{gx1 , . . . , gxn } A

(x [a, b]) f (x)


k=0

ck ( (x))k < .

@PVVA jerxtrsov teorem o proksimiji neprekidnih funkij poliE nomim @PSWA je speijlni sluqj ton { jerxtrsove teoremeF @PVWA dtkX xek je A lger relnih funkij koj sdr%i jediniu i funkiju f (t) = tF ypisti eno ztvoree A u odnosu n u lgeri C [a, b]F @PWHA dtkX xek je A lger koj sdr%i sve linerne kominije funkij t t D z n = 0, 1, 2, . . .F ypisti eno ztvoree u odnosu n u lgeri C [0, 1]F @PWIA ton{jerxtrsov teorem { kompleksni olikF xek je M komE pktn metriqki prostor i C (M ) = {f : M C} lger neprekidE nih kompleksnih funkij s normom F xek je A en podlE ger koj sdr%i jediniuD rzlikuje tqke i ztvoren je u odnosu n kompleksno konjugoveD tjF
R 2n R C

d je A gust podskup u C (M )F hokzX A = {f A | f (M ) R} je reln podlger lgere A @ztvoren z mno%ee relnim sklromAF elger A rzlikuje tqkeF istD z x, y M D x = y postoji kompleksn funkij f A tkv d je f (x) = f (y)D td je ili Ref (x) = Ref (y ) ili Imf (x) = Imf (y )F oxto je
C R R

f A f A,

f (x) = f (x).

Re f =

iz ztvorenosti u odnosu n kompleksno konjugove sledi Ref, Imf AF sz relne ton{jerxtrsove teoreme sledi A = C (M ), p je
R R

1 (f + f ), 2

Im f =

1 (f f ), 2i

A = AR + iAR = CR (M ) + iCR (M ) = CC (M ).

IHV

@PWPA sz kompleksne ton{jerxtrsove teoreme sledi jerxtrsov teE orem o proksimiji trigonometrijskim polinomimX kup triE
gonometrijskih polinom
pn (x) =
0 n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

gde su a , . . . , a , b , . . . , b RD je gust u prostoruRI2{periodiqnih neprekidnih relnih funkij relne promenive F yv teorem nekd se nziv i hrugom jerxtrsovom teoremom o proksimiji neprekidnih funkij @teorem o proksimiji polinomim se td nziv rvomAF hokzX kup kompleksnih polinom
0 n n

1 a0 + 2

(ak cos (kt) + bk sin (kt)),


k=1

pn : S1 C,

pn (z ) =
k=n 1

ck z k ,

ck C

je podlger lgere C (S ) neprekidnih funkij n jediniqnom kruguF yv podlger zdovov uslove ton{jerxtrsove teoE remeF hokz sledi iz prmetrizije jediniqnog krug z(t) = cos t + i sin t i qienie d se svk neprekidn 2 {periodiqn funkij mo%e predstviti ko neprekidn funkij n S F @PWQA ejlov teoremF xek je reln rojF osmtrjmo niz x = n (mod 1)Y tjF x = {n}D gde {} oznqv rzlomeni deo relnog rojF @A eko je rionln rojD niz x je periodiqnF @A eko je irionln rojD niz x je rvnomerno rsporeen u intervlu [0, 1[D u smislu d je z svki intervl [a, b] [0, 1[
C 1 n n n n

gde {} oznqv roj element skupF hokz tvre @A je elementrnX ko je = p/qD ond je x x F vree @A je ekvivlentno tvreu d je
n

lim

{k | 1 k n, xk [a, b]} = b a, n

n+q

@gde je [a, b] krkteristiqn funkij intervl [a, b]AD jer je inE tegrl n desnoj strni jednk b aF xeposredno se proverv d je @z m = 0 jednkost v%i i ez limes n levoj strniD z m > 0 zog e = e n levoj strni je geometrijski zirD koji je
k=1 2imxk 2imk

1 n n lim

[a,b] (xk ) =
k=1 0

[a,b] (t) dt

1 n n lim

e2imxk =
0

e2it dt

RIyvi polinomi su od znqj u teoriji trigonometrijskih purijeovih redovY koefiE ijent 1/2 uz a0 se pixe d i neke formule u toj teoriji imle elegntniji zpisF

ogrniqenD p je limes jednk nuliD ko xto jeD zog periodiqnostiD i integrl n desnoj strniAF ydtle sledi d je
1 n n lim
n 1

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

IHW

P ( xk ) =
k=1 0

P (t) dt
N imx m=0 e

z svki trigonometrijski polinom P (x) = jerxtrsove teoreme @PWPA sledi d je


1 n n lim
n 1

F sz hruge

f ( xk ) =
k=1 0

f (t) dt

z svku neprekidnu funkiju s periodom IF hokz sd sledi iz proksimije funkije neprekidnom funkijom f tkvom d je
[a,b] 1

[a,b] (t) f (t),


0

f (t) dt < (b a) + .

dtkX hovrxiti dokzF @PWRA dtkX hokzti d se meu prvim ifrm qlnov niz 2 ifr U pojvuje qexe od ifre VF putstvoX eko je a prv ifr roj 2 D ond je 2 = a 10 +rD z 0 r < 10 F oxto je 10 < 2 < 10 D sledi d je m = [n log 2] @[] oznqv eo deo relnog rojAF xek je x = {n log 2} @{} oznqv rzlomeni deoAD tko d je n log 2 = m + x D odnosno 2 10 = 10 F ydtleD i iz 2 = a 10 + r slediD poxto je 10 r < 1D d je a = [2 10 ] = [10 ]D p je a = k ko i smo ko je k 10 < k + 1D odnosno ko i smo ko x = {n log 2} pripd intervlu [log k, log (k + 1)[F rimeniti qieniu d je du%in ovog intervl log (1RP + 1/k ) @dkle m z k = 8 nego z k = 7A i ejlovu teoremu @PWQAF @PWSA xek su X i Y kompktni prostori i C (X ) C (Y ) lger generisn @ko vektorski prostorA konqnim linernim kominijm
n n n n n m m m n m+1 10 n 10 n m xn n n m 10 n m n n m xn n xn n 10 10 10 10 n

k fk gk ,
k=1

k K,

fk C (X ),

gk C (Y ),

gde je K poe relnih ili kompleksnih rojev i @ko u @IUPAA yv lger je podlger lgere C (X Y ) neprekidnih funkij n X Y koj sdr%i jediniu i rzlikuje tqkeD p jeD n osnovu ton{jerxtrsovih teorem gde je n desnoj strni ztvoree u normi
C (X ) C (Y ) = C (X Y ),

f g : X Y K,

f g (x, y ) := f (x) g (y ).

u C (X Y )F
= 10q

RP = log10 2 je irionln rojD jer i iz log10 2 = p/q sledilo 2p mogue jer 2p nije deivo s SF

D xto nije

IIH

@PWTA fernxtjnovi polinomi z neprekidnu funkiju f : [a, b] R su polinomi


b

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


n ba f a+k k n ta ba
k

(Bn f )(t) =
k=0 n

xiz B f rvnomerno konvergir k f n [a, b]F yvime doijmo jox jedn postupk uniformne proksimije neprekidne funkije poliE nomimF odeliemo dokz u nekoliko korkF @A vinern smen promenive x(t) = (b a) (t a) homeomorfno preslikv intervl [a, b] n [0, 1]Y en inverz je t(x) = a +(b a)x fernxtjnov polinom funkije g = f t : [0, 1] R je
1 n

bt ba

nk

(Bn g )(x) =
k=0

g (k/n)

@A sz inomne formule sledi


n k=0 n n k

n k x (1 x)nk . k

hiferenirem po x i sreivem doijenih izrz doijmo


k xk (1 x)nk = nx, x)nk = nx(1 x + nx).

n k x (1 x)nk = (x + (1 x))n = 1. k

sz ove tri jednkosti doijmo


n

k=0 n k k2 n k x (1 k=0

(nx k )2
k=0

@vA sz prve jednkosti u @A sledi


n

n k x (1 x)nk = nx(1 x). k

g (x) =

g (x)
k=1

p je

n k x (1 x)nk , k

|g (x) (Bn g )(x)|


k=0

g (x) g

@gA xek je > 0F sz uniformne neprekidnosti funkije g sledi d postoji > 0 tko d z |x x | < v%i |g(x ) g(x )| < /2F xek je x [0, 1] i
1 2 1 2

k n

n k x (1 x)nk . k

zdvojimo posledu sumu u @vA n sumu po skupu A i sumu po skupu BF rimenom formul dokznih u @A doijmo sledee oene ovih sumF k A v%i nejednkost |g(x) g(k/n)| < /2D p je
g ( x) g
kA

A = {k | |x k/n| < },

B = {0, 1, . . . , n} \ A.

k n

n k x (1 x)nk k 2

kA

n k x (1 x)nk < . k 2

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

k B je |x k/n|D p doijmo
k n n k

III

g (x) g
k A

xk (1 x)nk

= =

2 g 2 2 g n2 2

x
k=0 n

k 2 n n k n k

xk (1 x)nk xk (1 x)nk

(nx k )2 x)
2

k=0

jer je x(1 x) < 1/4 n [0, 1]F n > g ( ) posledi izrz je mi od /2F irem + zkuqujemo
1 A B

2 g n2 2 nx(1

2 g 2n 2 ,

@dA osle smene t = a +(b a)x inverzne onoj u @A zvrxvmo dokzF sz ovog nqin proksimije neprekidne funkije polinomim i komuttivnosti integrl s uniformnim limesim doijmo doE ro pozntu formulu
b b

g (Bn g )

< .

f (t) dt = lim
a

(Bn f )(t) dt = lim


a

1 n n

f a+k
k=0

ba n

z neprekidnu funkiju f : [a, b] CD koj se nekd uzim ko definiE ij integrl neprekidne funkijeD i nziv uoxijevim integrE lomF yvj pristup definiiji integrl je istorijski prethodio imnovomF @PWUA dtkX xi ztvoreeD unutrxostD ru i skup tqk ngomiE lv sledeih podskupov normirnog prostor (C [a, b], )X {f C [a, b] | (t [a, b]) f (t) > 0}Y {f C [a, b] | f (t) dt > 0}Y skup svih polinomF @PWVA xek je X vektorski prostor nd poem K = C ili RF klrni proizvod u X je preslikve , : X X K s svojstvim @IA x + x , y = x , y + x , y { ditivnostY @PA x, y = x, y { homogenost po prvoj promenivojY @QA x, y = y, x { hermitsk simetrijY @RA x, x 0 { pozitivn @semiAdefinitnostY @SA x, x = 0 x = 0 { nedegenerisnostF rimetimo d @RA im smisl i ko je K = CD jer iz @QA sledi x, x RF sz @IA i @QA sledi d je sklrni proizvod ditivn i po drugoj promenivojD iz @PA i @QA d je konjugovno homogen po drugoj promenivojX x, y = x, y F r (X, , ) nziv se unitrnim @ili predhilertovimA prosE toromF @PWWA rimeri unitrnih prostorX R s sklrnim proizvodom x, y = x y + + x y Y C s sklrnim proizvodom z, w = z w + + z w F l (C) { prostor svih kompleksnih nizov z tkvih d red |z | konvergirD s sklrnim proizvodom {z }, {w } = z w @iz relderove nejednkosti sledi d red n desnoj strni psoE lutno konvergirD xto oprvdv ovu definiijuAF
b a 1 2 1 2 n 1 1 1 n n n n 1 n 2 n n n n=1 n n 2 n

IIP

prostor neprekidnih funkij C [a, b] s sklrnim proizvodom f, g = f (t)g (t) dtF @QHHA nitrni prostori (X, , ) i (Y, , ) su izomorfni ko postoji linern ijekij L : X Y tkv d je

b a X Y

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

L(x1 ), L(x2 )
1 2

= x1 , x2

z sve x , x X Y td mo%emo d poistovetimo X i Y ko izomorfne prostoreF kv preslikv L nzivmo linernim izometrijmY skup svih linernih izometrij je grup u odnosu n slge presE likv @koje im smisl uz reqeno poistoveive izomorfnih prostorD tjF rdi se o grupi linernih izometrij X X AF sluqju X = Y = C ovu grupu nzivmo unitrnom grupom i oznqvmo s U (n)D u sluqju X = Y = R ortogonlnom grupom i oznqvmo s O(n)F peijlnoD U (1) = S je grup jediniqnih kompleksnih rojevD O(2) je grup izometrijskih trnsformij rvni koje fiksirju koordintni poqetkF eko je A ortogonln ili unitrn mtriD ond je |detA| = 1 @dokzti3AF odgrup grupe O(n) koj quv orijentiju @ekvivlentnoD jezgro morfizm det : O(n) {1, 1} multipliktivnih grupA se nziv speijlnom ortogonlnom grupom i oznqv SO(n)F liqnoD speiE jln unitrn grup je jezgro morfizm det : U (n) S F ve ove mE triqne grupe mogu d se posmtrju i ko topoloxki prostoriD s relE tivnom topologijom u K F dtkX hokzti d je SO(3) = RP @izomorfizm topoloxkih prostorAF @QHIA klrni proizvod im slede svojstvX
n n 1 1 n2 3

F sz poslede dve jednkosti sledi d je sklrni proizvod jednoznE qno odreen vrednostim n dijgonliF @QHPA uoxi { vrov nejednkostX | x, y | x, x y, y F tednkost v%i ko i smo ko su x i y kolinerni @tjF linerno zvisniAF hokzX vektore x, y i relni roj v%i
2

i i xi , j j yj = i j i j xi , yj x + y, x + y = x, x + 2Re x, y + y, y x + y, x y = x, x 2iIm x, y + y, y 4Re x, y = x + y, x + y x y, x y Im x, y = Re x, iy

0 x + y, x + y = 2 x, x + 2 Re x, y + y, y .

hesn strn je kvdrtni trinom po D koji je pozitivn ko i smo ko je Re x, y x, x y, y F eko je K = R dokz je ovde zvrxenY ko je K = CD td je x, y = e | x, y | @jer je | x, y | x, y S D svki kompleksni roj s jediniqnog krug je olik cos + i sin AD p je
i 1 1

| x, y | = x, ei y = Re x, ei y x, x ei y, ei y = x, x y, y .

peijlni sluqjevi ove nejednkostiD z sklrne proizvode iz @PWWA suX


IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


1/2 1/2

IIQ

zn wn
n=1 b a n=1

|zn |2
b

|wn |2
b

,
1 /2

n=1

f (t)g (t) dt
a

|f (t)|2 dt

1/2

|g (t)|2 dt
a

@QHQA eko je (X, , ) unitrni prostorD ond je s x := x, x n emu definisn normF xejednkost trougl sledi iz uoxi { vrove nejednkostiX
x + y, x + y

terminim normeD uoxi { vrov nejednkost mo%e d se npixe ko | x, y | x y F @QHRA sz uoxi { vrove nejednkostiD linernosti sklrnog proizvod i @IQIAD odnosno @IQPA sledi d je sklrni proizvod neprekidnD ko funkij jedne ili dve promeniveF reiznijeD z fiksirno aD preslikv su neprekidnF @QHSA eko su i norme n C [0, 1] uvedene u @IIWAD td je izveE den iz sklrnog proizvod uvedenog u @PWWA i iz uoxi{vrove nejednkosti sledi nejednkost
1 2 2 1

= x, x + 2Re x, y + y, y y, y + y, y x, x + 2 x, x = ( x, x + y, y )2 .

x x, a ,

x a, x ,

(x, y ) x, y

ydtle sledi d je svk lopt prostor (C [0, 1], ) sdr%n u nekoj lopti prostor (C [0, 1], )D odnosno d je skup koji je ogrniqen u (C [0, 1], ) ogrniqen i u (C [0, 1], )F druge strneD z niz z x [0, 1 1/n] 0 f (x) = 2n x 2n(n 1) z x [1 1/n, 1 1/2n] n z x [1 1/2n, 1] v%i f n/2 i f = 3/4D odkle sledi d je jediniqn lopt u prostoru (C [0, 1], ) neogrniqen skup u prostoru (C [0, 1], )F rimetimo d iz @PHTA sledi d ovo ne mo%e d se desi u normiE rnim prostorim konqne dimenzijeF ektorski prostor je eskoE nqne dimenzije ko z svki konqn skup vektor postoji vektor koji nije u ihovom linernom omotquF sz prethodnih rzmtr sledi d je C [a, b] prostor eskonqne dimenzije @nrvnoD ov qieE ni mo%e d se dok%e i direktnoAF @QHTA dtkX xek su i dve neekvivlentne @tjF tkve d nije A norme n prostoru X D tkve d
0 2 1 2 1 n 2 n 2 n 1 1 2 0 0

|f (x)| dx = 1, |f | f

2.

(C > 0)(x X ) x

C x .

IIR

hokzti d je svk lopt prostor (X, ) neogrniqen skup u prostoru (X, )F @QHUA dtkX xek je (M, d) metriqki prostor u kome je ztvoree B]x; [ svke lopte kompktn skupF hokzti d je M kompletn prostorF @QHVA dtkX hokzti d je s
0 1

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

C [0, 1]

f |f (1)|
0

|f (t)| dt

definisno neprekidno preslikve F : (C [0, 1], ) RF hoE kzti d je sup{F (f ) | f 1} = 1D li d F ne dosti%e tj supremum ni u jednoj tqki jediniqne lopte {f | f 1}F szvesti zkuqk d jediniqn lopt prostor C [0, 1] u uniformnoj normi nije kompktn skupF yvo je primer ogrniqenog i ztvorenog podE skup metriqkog prostor koji nije kompktnF yn pokzuje i d u @QHUA ne v%i ornuto tvreeF @QHWA dtkX xek je S C [a, b] skup neprekidnih relnih funkij koje su u svkoj tqki rzliqite od nuleF szrqunti
R b b

@QIHA eko je norm


x+y xy
2 2

f S

inf

f (x) dx
a a

jednkost prlelogrmX
x+y
2

doijen iz sklrnog proizvod


+ xy
2

dx f (x)

. ,

ond v%i

hokz sledi iz sledeih jednkostiX


= x + y, x + y = x = x y, x y = x
2 2

= 2( x

+ y 2 ).

%i i ornuto tvreeX ko norm n normirnom vekE torskom prostoru X nd poem K {R, C} zdovov jednkost prlelogrmD ond n X postoji sklrni proizvod , tkv d je x = x, x F sluqju K = R sklrni proizvod je zdt s
2

+ x, y + y, x + y 2 x, y y, x + y 2 .

u sluqju K = C s
x, y = 1 ( x+y 4
2

x, y =

1 ( x+y 4

+ x y 2 ),

@ A n C i R D definisnih u @IPRAD su izvedene iz nekog sklrnog proizvodc @QIIA ektori x i y unitrnog prostor X su ortogonlni ko je x, y = 0D ortonormirni ko su ortogonlni i x = y = 1F dtkX hokzti d su vektori cos nx i sin mx @m, n NA ortogonlni u prostoru C [, ] s sklrnim proizvodom definE isnim u @PWWAF hokzti d su vektori cos nx i cos mx ortogonlni z m = nF ssto v%i i z sin nx i sin mxF yv tvre se mogu oE jediniti u jednoX vektori e i e su ortogonlni ko je m = nD m, n ZF
dtkX uoje od normi
n n inx imx

i + x y 2 ) + ( x + iy 4 p 1p

+ x iy 2 ).

eko je x, y = 0D pixemo xyF eko je S X D k%emo d je vektor ko je xy z sve y S i pixemo xSF kup svih vektor x X ortogonlnih n skup S oznqvmo s S F sz linernosti sklrnog proizvod sledi d je S potprostor prostor X D iz neprekidnosti d je tj potprostor ztvorenF dtkX hti primer skup S z koji je (S ) = S F hokzti d je ((S ) ) = S z svki skup SF @QIPA xek je X unitrni prostor nd R konqne dimenzijeD dim X = n i e , . . . , e egov ortonormirn zF xek su x , . . . , x X proizE voni vektoriD P : X X linerno preslikve definisno s P (e ) = x D [P ] egov mtri i [G] = ( x , x ) F sz
x

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


ortogonln n S

IIS

k,j {1,...,n}

sledi det [P ] = det [G]. wtri G se nziv qrmovom mtriom vektor x , . . . , x D deE terminnt mtrie P @ili kvdrtni koren determinnte qrmove mtrieA n{dimenzionom zpreminom prlelepiped nd tim vekE torimF dtkX hokzti d je sistem od n vektor linerno nezvisn ko i smo ko je egov qrmov mtri invertiilnF @QIQA xek su x , . . . , x meusono ortogonlni vektori unitrnog prostor @ x , x = 0 z j = kAF ih v%i itgorin teoremX
1 n 1 n j k n 2 n

(det [P ])2 = det [P ] det [P ]T = det ([P ][P ]T )

xk

=
k=1

xk

hokz sledi iz
n n

k=1

xk ,
k=1 j =1 k j

xj

=
k=1 j =1

xk , xj =
k=1

xk , xk ,

poxto je x , x = 0 z j = kF @QIRA xek su e , . . . , e ortonormirni vektori unitrnog prostor X F E d z svki vektor x X v%i feselov nejednkost
1 n n

| x, ek |2 x 2 .

rimetimo d ov nejednkost uopxtv uoxi{vrovu @n koju se svodi z n = 1AF hokzX xek je h = x x, e e F oxto je {e } ortonormirn skupD e , e = D p je
k=1 n k=1 k k j k m mk

o znqi d je h ortogonln n sve vektore e , . . . , e D p iz itgoE rine teoreme sledi


1 n n

h, em = x, em x, em = 0.

=
k=1

| x, ek |2 + h 2 .

oxto je

odvde sledi feselov nejednkostF

IIT

@QISA xek je (X, , ) unitrni prostor eskonqne dimenzije @nprF prosE tor C [a, b]D s sklrnim proizvodom f, g = f (t)g(t) dtAF xek je e proizvoni jediniqni vektorF uonstruiximo niz meusono ortogE onlnih jediniqnih vektor n sledei nqinF eko su e , . . . , e ve konstruisniD izerimo proizvoni vektor x koji nije u ihovovm linernom omotquF yvo je mogueD poxto je X prostor eskonqne dimenzijeF dokzu feselove nejednkosti @QIRA definisli smo vektor h koji je ortogonln n sve e D 1 j nF hefiniximo e = h hF sz itgorine teoreme sledi
b a 1 1 n j n+1 1

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

p niz e nem uoxijevD dkle ni konvergentnD podnizF ime smo dokzli d sfer
n

em en

= em

+ en

= 2,

u eskonqno dimenzionom prostoru nije kompktn skupF @QITA ri dokzu nekompktnosti S u @QISA smo koristili sklrni proizE vodD li v%i i opxtije tvreeX normirni @ne ovezno unitrniA prostor je konqne dimenzije ko i smo ko je svk lopt u emu kompktn skupF dtk @QHVA je jedn ilustrij ovog tvreF opoloxki prostor je loklno kompktn ko svk egov tqk im neku kompktnu okolinuF vki kompktn prostor je loklno kompktnF dtkX hti primer loklno kompktnih podskupov A, B metriqkog prostorD tkvih d ihov unij A B nije loklno kompktn skupF dtkX hokzti d je normirni vektorski prostor X loklE no kompktn ko i smo ko je jediniqn kugl B = {x X | x 1} kompktn skupF xormirni prostor je loklno kompktn ko i smo ko je konE qne dimenzijeF @QIUA xek je X loklno kompktn rusdorfov prostorD U K otvoren i K U kompktn podskupF d postoji otvoren podskup V X tkv d je V kompktn i d v%i hokzX iz loklne kompktnosti prostor X i kompktnosti skuE p K sledi d K mo%e d se pokrije s konqno mnogo otvorenih skupov s kompktnim ztvoreemF nij tih skupov W je otvoren skup s kompktnim ztvoreem koji sdr%i K F eko je U = X D dokz je zvrxen izorom V = W F xek je Y = X \U neprzn skupF sz @PIWA sledi d z svko y Y postoji otvoren skup V tkv d je
y

S := {x X | x = 1}

K V V U.

p fmilij {Y W V } kompktnih skupov im przn presekF sz @PPHA sledi d postoji konqn skup {y , . . . , y } Y tkv d je
y y Y 1 n

K Vy ,

y / V y,

xek je

Y W V y1 V yn = . V = W Vy1 Vyn .

d je V W V V , p skup V ispuv uslove tvreF @QIVA loklno kompktne rusdorfove prostore v%i slede vrijnt risonove leme @videti @TPAAF xek je X loklno kompktn rusE dorfov prostorD U X otvoren podskup i K V kompktnF d postoji neprekidn funkij : X R s kompktnim nosqem tkv d je 0 (x) 1D supp V, tjF 0 n X \ V i 1 n K F hrugim reqimD postoji neprekidn funkij tkv d je , gde su i krkteristiqne funkije skupov K i V F hokzX orejmo rionlne rojeve iz intervl [0, 1] u niz {q }D tko d je q = 0 i q = 1F svko q konstruiximo skup V n sledei nqinF kupove V i V @dkle V i V A izerimoD koristei @QIUAD tko d je
y1 yn K V K V n 1 2 n qn 0 1 q1 q2

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

IIU

he nstvmo induktivnoF retpostvimo d su V struisni tko d v%i


qj < qk V qk Vqj .
1 m n v

K V1 V 1 V0 V 0 V.

q1 , . . . , Vqn

konE

xek q njvei meu rojevim q , . . . , q koji je mi od q i nek je q njmi meu tim rojevim koji je vei od q F uoE ristei @QIUA zkuqujemo d postoji otvoren skup V tkv d je
n+1 n+1 rn+1

xek jeD z q [0, 1] QD


q (x) =

V rv Vrn+1 V rn+1 vrm . x Vq x / Vq xVq x / Vq

i nek je

q, 0,

q (x) =

1, q,

(x) = sup q (x),


q

(x) = inf q (x).


q

d je funkij poluneprekidn odozdoD odozgo @videti @WIAAF punkij je identiqki jednk 1 n K D zdovov 0 (x) 1 i im nosq sdr%n u V F okzemo d je = D odkle sledi d je neprekidn @jer je td poluneprekidn i odozdo i odozgoAD p time i d zdovov sv uslove tvreF xejednkost (x) > (x) mo%e d v%i smo ko je x V i x / V z neke rionlne rojeve r i s tkve d je r > sF eli tkvi xD r i s ne postojeD jer z r > s je V V F hkleD v%i nejednkost z sve q i tD p je F retpostvimo d je (x) < (x) z neko xF d je
r s r s r s q t

(x) < r < s < (x)

IIV

z neke rionlne rojeve rD sF sz prve nejednkosti sledi x / V D iz druge x / V F weutimD to je kontrdikijD jer z r < s je V V F ime je dokzno d je = F yv funkij zdovov uslove tvreF @QIWA xek je X loklno kompktn rusdorfov prostor i C (X ) prostor neprekidnih funkij f : X R s kompktnim nosqemF donov integrl je preslikve
r s s r c

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

koje zdovov @iIA I (f + g) = I (f ) + I (g) z f, g C (X ), , R @linernostAY @iPA f 0 I (f ) 0 @pozitivnostAF hok%imo d td I zdovov i @iQA eko je f opdjui niz u C (X ) tkv d f (t) 0 kd n z sve t T D ond I (f ) 0 @neprekidnostAD xto znqi d je donov integrl jedn speijln sluqj hniE jelovog @PSQAF xek je K = supp f F sz monotonosti i pozitivnosti niz f sledi d je
c n c n n n n n

I : Cc (X ) R

sz @QIVA sledi d postoji funkij C (X ) koj zdovov 0 (x) 1 tkv d je 1 n K F xek je > 0F sz hinijeve teoreme sledi d f rvnomerno konvergir k nuliD p postoji n N s svojstvom n n f < . xosq svke funkije f je sdr%n u K D p je z n n
c 1 n 0 0 n n 1 0

K1 K2 K3 .

ydtle sledi I (f ) < I ()D tjF I (f ) 0 kd n F dtkX hokzti ovo tvree n drugi nqinX nek je f opE djui niz koji te%i nuliF hokzti d I (f ) c z neko c 0F uoE ristei hinijevu teremu @PSPA dokzti d postoji podniz f tkv d je f k F kuqiti odtle d red f uniformno konvergir k nekoj neprekidnoj funkiji f s kompktnim nosqemF hokzti d je z svko k N
n n n n nk 2 nk nk k

fn = fn K1 fn < .

ck
j =1

I (fnk ) I (f )

i odtle zkuqiti d je c = 0F @QPHA rimeri donovog integrlF IF imnov integrl z kompktn intervl [a, b]F PF imn tiltjesov integrl
I : C [a, b] R, I : C [a, b] R, I (f ) =
a

f (x) dx

I (f ) =
a

f (x) d

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

z kompktn intervl [a, b] i rstuu funkiju F QF hirkov {funkij


a (f ) : C (X ) R, a (f ) = f (a)
c c

IIW

z fiksirnu tqku a X F @QPIA dtkX xek je X loklno kompktn rusdorfov prostor K X kompktn podskup i C (X ; K ) skup funkij uz C (X ) qiji je nosq sdr%n u K F hokzti d je C (X ; K ) normirni vektorski prostor u odnosu n normu
c

i d je restrikij
c

:= sup{|f (x)| | x K }

donovog integrl neprekidn u odnosu n tu normuF @putstvoX ko je ko u @QIVAD ond je |f (x) g(x)| f g (x) z f, g C (X ; K )FA @QPPA xek su X i Y kompktni prostoriY td je i X Y kompktnF sz @QPIA i @IQIA sledi d je donov integrl rvnomerno neprekidno preslikve n prostoru C (X Y )D p iz @WPA i @PWSA sledi d z kompktne prostore X i Y i donove integrle
K

I : Cc (X ; K ) R

postoji jedinstveni donov integrl koji im svojstvo

IX : C (X ) R,

IY : C (Y ) R

I : C (X Y ) R I (f g ) = IX (f ) IY (g ).

peijlnoD n ovj nqinD uopxtvjui prvi primer iz @QPHA inE duktivno po n doijmo definiiju imnovog integrl neprekidne funkije n promenivih po n{dimenzionom kvdruD tjF funkije qlvi Q uopxtiemo ovj pojm n klsu funkij xiru od klse neprekidnihF @QPQA nitrni prostor (X, , ) je rilertov ko je kompletn ko metE riqki prostor s metrikom d(x, y) = y x = y x, y x F %n primer rilertovog prostor je prostor L [a, b]D koji se doij komE pletirem prostor (C [a, b], ) @p = 2 u @IIWAAY norm je izveden iz sklrnog proizvod f, g = f (t)g(t) dtF dtkX xek je Y potprostor rilertovog prostor X F hokE zti d je Y rilertov prostorF dtkX xek je f nlitiqk funkij kompleksne promenive s vrednostim u rilertovom prostoru i z tqk enog domenF hokzti d je z f (z ), f (z ) kompleksn nlitiqk funkij kompleksne promeniveF osmE trjui tu funkijuD dokzti d rinip mksimum modul @PUSA
2 2 2 b a 0 0

f : [a1 , b1 ] [an , bn ] R.

IPH

v%i z funkije kompleksne promenive s vrednostim u rilerE tovom prostoruF porediti to s dtkom u @PUSA koji pokzuje d rinip mksimum modul ne v%i z funkije s vrednostim u fnhovom prostoruF @QPRA terminim unitrnih prostor zdtk u @PTHA mo%e d se interE pretir n sledei nqinF retpostvk
b

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

tn f (t) dt = 0

znqi d je vektor f C [a, b] ortogonln @u odnosu n sklrni proizvod definisn integrlomA n vektore f (t) = t F og linE ernosti sklrnog proizvodD to znqi d je on ortogonln i n linerni omotq vektor f (t) = t D tjF n potprostor polinomF o jerxtrsovoj teoremi o proksimijiD tj potprostor je gust u (C [a, b], AD p postoji niz polinom tkv d p f u normi F sz teoreme o komuttivnosti uniformnog limes i integrl sledi d niz koji konvergir u normi konvergir i u normiF norm je generisn sklrnim proizvodomD p je sklrni proizvod neprekidn u odnosu n u @QHRAD odkle sledi
n n n n k 2

0 = lim pk , f = lim pk , f = f, f = f
k k

odkleD zog nedegenerisnosti normeD sledi f = 0F liqnoD iz jerxtrsove teoreme o proksimiji periodiqnih neprekidnih funkij trigonometrijskim polinomim @PWPA sledi d ko je funkij f zdovov sledee relije ortogonlnosti
2 2

f (t) sin nt dt = 0 =
0 0

f (t) cos nt dt

z sve n {0} ND ond je f 0F @QPSA pmilij vektor {x | } u normirnom prostoru X je potE pun ko je ztvoree skup svih ihovih konqnih linernih komE inij gusto u X F pmilij je linerno nezvisn ko je svki en konqn podskup linerno nezvisnF xprF fmilij {1, t, t , . . .} je linerno nezvisn @dokzti3A iD po jerxtrsovoj teoremiD potE pun u (C [a, b], )F dtkX xek je normirni prostor X gust u normirnom prosE toru Y i nek je fmilij vektor {x , x , . . .} potpun u X F hokzti d je t fmilij potpun i u Y F @QPTA rimeri iz @QPRA mogu d se posmtrju u sklopu sledeegD opxtijeg tvreF xek je {x , x , . . .} linerno nezvisn fmilij vektor u unitrnom prostoru (X, , )F h i ov fmilij il potpun neophodno je d u X ne postoji vektor h = 0 koji je ortogonln n sve vektore x Y ko je prostor X rilertovD i dovono je d u X ne postoji vektor h = 0 koji je ortogonln n sve vektore x F hokzX @A h je nvedeni uslov neophodn u svkom unitrnom prostoru sledi iz qienie dD ko je vektor h ortogonln n sve
2 1 2 1 2 k k

vektore x D iz itgorine teoreme sledi


k n n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


h
j =1

IPI

j xj

= h

+
j =1

j xj

h 2.

ud i ilo h = 0D tjF h > 0D iz prethodne nejednkosti i sledilo d je rstoje vektor h od ilo koje linerne kominije vektor fmilije {x , x , . . .} vee od neke pozitivne konstnteD xto znqi d fmilij nije potpunF @A hok%imo sd d je nvedeni uslov i dovonD ko je prosE tor X kompletnF rimenom qrm{mitovog postupk ortogonlE izije n sistem vektor {x , x , . . .} doijmo ortonormirni sisE tem {e , e , . . .} koji im isti linerni omotq ko i polzniF xek je x X proizvoni vektorF ed | x, e | konvergirD jer se rdi o redu s pozitivnim qlnovim qije su prijlne sumeD n osnovu feselove nejednkosti @QIRAD ogrniqeneF egove prijlne sume formirju uoxijev nizD p postoji n s svojstvom d z n > m n v%i
1 2 1 2 1 2 n 2 0 0 n n

x, ej ej
j =m

j =m

| x, ej |2 < .

ydtleD n osnovu uoxijevog uslov konvergenije u kompletnom proE storu X D sledi d red x, e e konvergirF xek je
j j

h=x
n=1

x, en en .
k

sz linernosti i neprekidnosti sklrnog proizvod sledi h, e = z sve e D p je h ortogonln n sve vektore sistem {e , e , . . . , }D time i {x , x , . . .}F o pretpostvi je td h = 0D xto znqi d je
0
k 1 3 1 2

x=
n=1

x, en en .

szrz n desnoj strni pripd ztvoreu linernog omotq sistem {e , e , . . .}D tjF sistem {x , x , . . .}D xto je i trelo dokztiF @QPUA sz diskusije u @QPTA sledi nejednkost
1 2 1 2 n n

x
j =1

x, ej ej x
j =1

j ej
n j =1

z proizvonu linernu kominiju znqi d je


n

j ej

F hrugim reqimD to
1 n

he :=
j =1

x, ej ej

vektor linernog omotq ortonormirnog sistem {e , . . . , e } koji njoe proksimir hF @QPVA kuqk @QPUA je u osnovi metod njmih kvdrtD koji se sstoji u sledeemF retpostvimo d znmo d su veliqine x i y povezne linernim uslovom
y = ax

IPP

li d ne znmo vrednost konstnte aF retpostvimo d je u n mere ustnoveno d vrednostim x , . . . , x veliqine x odgovrju vrednosti y , . . . , y veliqine yF td koefiijent a irmo tko d veliqin
1 n 1 n n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

yj axj
j =1

ude njmF hrugim reqimD tr%imo vektor kolinern vektoru (x , . . . , x ) koji je njli%i vektoru (y , . . . , y ) u stndrdnoj eukE lidskoj normi prostor R F ypxtijeD ko veliqin y R linerno zvisi od x = (p , . . . , p ) R D tjF ko je
1 n 1 n n 1 m m

z a = (a , . . . , a ) i ko je izvrxeno n mere u kojim su vrednosE tim a = (p , . . . , p ) D 1 k n veliqine x odgovrle doijene vrednosti (y , . . . , y ) veliqine yD ond a irmo tko d veliqin
1 m k k 1 k m 1 n n m 2

y =ax

yj
k=1 j =1

ak pk j

ude njmF hrugim reqimD tr%imo njou proksimiju vekE tor (y , . . . , y ) linernim kominijm vektor a u stndrdnoj euklidskoj normi prostor R F dtkX wetodom njmih kvdrt ni prvu y = ax + b koj njoe opisuje izmerene vrednosti A(0, 2)D B(2, 0) i C (3, 2)F dtkX wetodom njmih kvdrt nen je prv y = ax + b koj njoe opisuje izmerene vrednosti A (x , y ), . . . , A (x , y )F hokzti d se pozitivn i negtivn vertikln odstup meuE sono ponixtvjuD tjF d je (y ax b) = 0F @QPWA vinerno nezvisn sistem vektor {f , f , . . .} u normirnom vekE torskom prostoru X eskonqne dimenzije je zRQ tog prostor ko svki vektor x X mo%e d se predstvi u oliku
1 n k n 1 1 1 n n n n i=1 i i 1 2

x=
n=1 n

n fn

RQyvo je definiij tzvF uderove ze u normirnom prostoruF rmelov z vektorskog prostor je svki mksimln @u odnosu n podskupA skup linerno nezvisE nih vektorF wo%e d se dok%eD primenom gornove lemeD d svki vektorski prostor im rmelovu zuF uderov zD meutimD u eskonqno dimenzionim prostorim im smisl smo u prisustvu topologije @jer je definisn ko eskonqn sum redAF ostoje fnhovi prostori koji nemju uderovu zuF vki rilertov prostor im uderovu zuF RRxrvnoD ovo se odnosi n prostore eskonqne dimenzijeY u prostorim konqne diE menzije svki potpun sistem linerno nezvisnih vektor je zF

z neke sklre D n NF vk z je potpun sistemD li nije svki potpun sistem linE erno nezvisnih vektor zRRD ko xto pokzuje primer sistem {1, t, t , . . .} u C [1, 1]F o jerxtrsovoj teoremi o proksimiji polinomimD ovj sistem je potpun u prostoru (C [1, 1], )D time i u (C [1, 1], ) @poxto uniformni limes komutir s integrlom
2 2

kojim je definisn norm AF ud i ovj sistem io zD svki vektor f C [1, 1] i mogo d se predstvi u oliku zir
2

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

IPQ

f (t) =
n=0

n tn
2

koji konvergir u (C [1, 1], )F ypxti qln konvergentnog red te%i nuliD p iz ove konvergenije sledi t 0 kd n F oxto je
n n 2 1

n tn

=
1

|n |2 t2n dt = |n |
n

z dovono veliko n v%i | | < 2n + 1F ydtle sledi d stepeni red t uniformno konvergir n kompktnim skupovim inE tervl ] 1, 1[F yznqimo egov zir s
n=0 n n

2 , 2n + 1

g (t) =
n=0

n tn .
2

xpomenimo d je funkij f sum ovog istog redD li u normi F to z egov zir z konkretno t koristimo oznku g(t)D poxtoD u prinipuD limesi niz u odnosu n dve rzliqite metrike mogu d udu rzliqitiF spkD u ovom sluqju iz komuttivnosti integrl i uniformnog limes sledi
2 1

0= f
n=0

n tn
2

1+

|f (t) g (t)|2 dt 0,

p jeD zog neprekidnosti funkij f i gD f = g n svkom interE vlu [1 + , 1 ]F weutimD g je nlitiqk funkij @p jeD izmeu ostlog i klse C AD dok je f smo neprekidnD ne ovezno ni diferE enijilnF @QQHA eko je sistem vektor u unitrnom prostoru X ortogonln i potpunD ond je on zF hokzX wno%ee vektor dtog sistem sklrom ne me sdrE %j tvreD p mo%emo d pretpostvimo d je {e , e , . . .} ortonorE mirn sistemF kv sistem je linerno nezvisnD jer iz
1 2 n

j ej = 0

sklrnim mno%eem s e i primenom ortogonlnosti doijmo 0F xek je x X proizvon vektorD y = e F d je


k n j =1 j j n n

j =1

xy =
j =1

x, ej ej y + x
j =1

x, ej ej .
1 n

rvi sirk pripd linernom omotqu vektor {e , . . . , e }D z drugi se sklrnim mno%eem s e z 1 k n lko vidi d je
k

IPR

ortogonln n svki od tih vektorD p n ihov zir mo%emo d primenimo itgorinu teoremuD odkle zkuqujemo d je
n n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

x
j =1

x, ej ej x
j =1

j ej ,
j j

pri qemu se jednkost dosti%e ko i smo ko je = x, e z sve F oxto je sistem {e , e , . . .} potpunD z svko > 0 u lopti B]x; [ postoji vektor y koji je linern kominij vektor {e , . . . , e }D time i linern kominij vekor {e , . . . , e } z svko n n D p je z tkve n i desn strn m od D qime je dokzno
1 2 1 n0 1 n 0

x=
n=1

x, en en .

szrz n desnoj strni nziv se purijeovim redom vektor xF kE lrnim mno%eem oe strne s xD koristei neprekidnost norme doijmo rsevlovu jednkost

=
n=1

| x, en |2 .

liqnoD koristei neprekidnost sklrnog proizvodD doijmo rE sevlovu jednkost z sklrni proizvodX

x, y =
n=1

x, en y, en .
n

sput smo dokzli i sledee tvreeX eko je E linerni omotq konqnog skup ortonormirnih vektor {e , . . . , e }D ond je
1 n n

Pn ( x ) =
j =1

x, ej ej
n

d(x, En )

jedinstveni vektor potprostor E qije je rstoje od x jednko F reslikve P : X E je linerno i neprekidno @dokzti3AY nziv se ortogonlnim projektorom prostor X n E F dtkX xek su f , . . . , f linerno nezvisni vektori u uniE trnom prostoru i E ihov linerni omotqF xek je e , . . . , e ortoE normirn z prostor E D doijen qrm{mitovim postupkom ortonormlizije sistem f , . . . , f F xek je x X proizvoni vekE torD i P (x) egov ortogonln projekij n E Y zpiximo je u zi f , . . . f prostor E ko P (x) = a f + . . . + a f F hokzti d iz x P (x) E sledi
n n n 1 n n 1 n n 1 n n n 1 n n n 1 1 n n n n

sz qienie d je z svko x definisn jedinstven vektor P (x) zE kuqiti d ovj sistem im jedinstveno rexee po a , . . . , a F szvesti odtle jox jedno rexee zdtk iz @QIPAF
n 1 n

f1 , f1 a1 + + fn , f1 an = x, f1 f1 , fn a1 + + fn , fn an = x, fn .

@QQIA istem vektor {1, cos t, sin t, cos 2t, sin 2t, } je ortogonln u uniE trnom prostoru C [, ] s sklrnim proizvodom

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

IPS

f, g =

f (t)g (t) dt.

o jerxtrsovoj teoremi @PWPA o proksimiji neprekidnih periodiqnih funkij trigonometrijskim polinomimD ovj sistem je potpun u prostoru 2{periodiqnih funkij u normi D p time i u D zog komuttivnosti uniformnog limes i integrlF svku funkiju f koj je neprekidn n [, ] postoji funkij g koj zdovov g() = g() i f g < /2D gde je norm izveden iz sklrnog proizvodF h ismo to videliD dovono je uzeti funkiju g tkvu d je g = f n [ + , ]D n [, + ] definisti g ko linernu funkiju qiji grfik spj tqke ( + , f ( + )) i (, f ( )) @tko d je g ( ) = f ( )AF ovko izrnu funkiju g je f g = |f (t) g (t)| dt 0 kd 0 F oxto je g 2 {periodiqnD po jerxtrsovoj teoremi postoji trigonometrijski polinom p tkv d je p g < /2D odkle sledi f p < F hkleD sistem trigonometrijskih polinom je potpun u C [, ]D pD ko i u @QQHAD z svki vektor f C [, ] v%i
2 2 2 2 2 + n n 2 n 2

u smislu konvergenije u D gde se koefiijentiD ko i u redu u @QQHA u opxtem sluqjuD izr%vju pomou sklrnog proizvodX
2

1 (an cos nx + bn sin nx) f = a0 + 2 n=1

an =

z n {0, 1, 2, . . .}F yvj red konvergir u D li ne i z svko x @izmeu ostlogD lev strn ne mor d ude periodiqn funkijD iko desn jesteAF yn mo%e d se zpixe i u oliku 1 c e , gde je c = f ( x) = f (t)e dt, n Z, 2 tjF ko stepeni red po z = e F yvde se pod dvostrnom sumom smtr
2 + n inx n int n= ix + N

f (t) cos nt dt,

bn =

f (t) sin nt dt,

cn e
n=

inx

= lim

cn einx ,
n=N

jer su konqne sume n desnoj strni ono xto se doije kd se priE jlne sume red po sinusim i kosinusim trnsformixu uz pomo yjlerove formuleF dtkX hokzti d je vektorski prostor svih psolutno konE vertentnih trigonometrijskih redov fnhov lgerD ko su z
+ +

f (t) =
n=

cn eint ,

g (t) =
n=

dn eint .

IPT

norm i mno%ee definisni s


+

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss


+

f =
n=

|cn |,

(f

g )(t) =
n= k+j =n

ck dj eint .

rsevlov jednkost jednkost iz @QQHA u sluqju trigonometriE jskog red glsi 1 1 1 f = f = |a | + (|a | + |b | ). |c | , ili 2 2 dtkX hokzti d iz rsevlove jednkosti z funkiju f (t) = t sledi
+ 2 2 n 2 2 2 0 2 n 2 n 2 n= n=1

@QQPA rsevlovu jednkost mo%emo d iskoristimo z dokz sledeeg tvrE eD pozntog ko viuvilov teoremF xek je c niz u C i nek red
n

2 1 = . 2 n 6 n=1

f (z ) =
n=0

cn z n

konvergir z svko z C @tjF funkij f : C C je el { nlitiqk n eloj kompleksnoj rvniAF eko je f ogrniqenD ond je on konstntnF hokzX z = re stepeni red c z je trigonometrijski puE rijeov redD p iz rsevlove jednkosti sledi
ix n n

|cn |2 r2n =

eko je

n=0

D ond je
n=0

1 2

|f (reix )|2 dx.

|cn |2 r2n C 2 ,

xto je mogue smo ko je c = 0 z sve n 1F ydtle sledi f c F rimer f (x) = sin x pokzuje d ovo tvree ne v%i z relne ele funkijeF dtkX xek je f el funkij i nek je |f (z)| a|z| + b z neke pozitivne relne rojeve aD bD pF hokzti d je f polinomF dtkX szvesti iz rsevlove jednkosti dokz rinip mksimum modul @PUSAF @QQQA sz jednkosti
n 0 p +

f (x) =
n=

cn einx ,

u kojoj se podrzumev d red n desnoj strni konvergir u normi D ne sledi d je vrednost funkije n levoj strni z konkretne vrednosti promenive x jednk sumi red n desnojD ve se rdi smo o rzlgu vektor f po ortogonlnoj zi u unitrnom prostoru
2

F xeophodn uslov d je vrednost funkije n levoj strni jednk sumi red n desnoj je d je funkij f 2{periodiqnFRS eko je funkij f nije periodiqnD ond mo%emo d joj pridru%imo purijeov red n intervlu [T, T ] i pustimo d T +F x interE vlu [T, T ] sistem e je ortogonlnD purijeov red funkije f : [T, T ] C u odnosu n tj sistem je 1 f (t)e dt. c e , gde je c = 2T xpiximo ovj red u oliku
C [, ]
inx/T + T n inx/T n int/T n= T +

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

IPU

cn

rimetimo d je xek je
+

n=

T inx/T e . T
T

cn

T 1 = 2 1 2

f (t)eint/T dt.
T +

yvj integrl nziv se purijeovom trnsformijom funkije f F rimetimo d jeD uz odreene pretpostvke o funkiji f @nprF d integrl |f (x)| dx konvergirAD z veliko T n T f ( ), gde je := . c T ko je purijeov red funkije f prili%no jednk f ( )e f ( )e d, kd T +. T yvj integrl nziv se purijeovim integrlom funkije f F zviE je 2{periodiqne funkije u en purijeov red je nlogno predE stvu funkije relne promenive enim purijeovim integrE lomF yvD donekle neformlnD rzmtr emo detnije rzE motriti u qlvi SF @QQRA isov teorem o projekijiF xek je X rilertov prostor i Y egov ztvoren potprostorF d svki vektor x X mo%e n jedinstven nqin d se npixe u oliku
n n n + + n in x ix n=

f ( ) =

f (t)eit dt.

ektor y se nziv ortogonlnom projekijom vektor x n prostor Y i on je jedinstveni vektor prostor Y z koji v%i
RSyvj uslov nije i dovonY vixe det o ovome emo d vidimo u qlvi SF

x = y + z,

y Y, z Y .

eko uvedemo oznku y = P (x)D preslikve P : X Y je neprekidnoD linerno i v%i P = P F eko je Y = {0} ond je P = 1 @norm linE ernog preslikv je uveden u @IQHAAF reslikve P se nziv
2

d(x, Y ) = x y .

IPV

ortogonlnim projektorom prostor X


n n

n potprostor Y Y ono uopxE tv preslikve P uvedeno u @QQHA z konqnodimenzioni prostor E u ulozi Y F hokzX xek je d = d(x, Y ) = inf { x v | v Y }F d z svko n N postoji vektor y Y z koji je
n

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

sz jednkosti prlelogrm @QIHA sledi odnosnoD


2 x (yn + ym )/2
2

x yn < d +

1 = dn . n
2

(xyn )+(xym ) 2 + (xyn )(xym ) 1 yn ym 2

= 2( xyn

+ xym 2 ),

szrz n desnoj strni je mi od d + d F oxto je (y + y )/2 Y D prvi sirk n desnoj strni je vei od 2d D p iz prethodne jednkosti i definiije d = d + 1/n doijmo nejednkost
2 n 2 m n m 2 n

= x yn

+ x ym 2 .

ydtle sledi d je niz y uoxijevD p zog kompletnosti konvergir k nekom yY iz ztvorenosti skup Y sledi y Y F relskom n limes u x y < d + 1/n doijmo x y dD odkleD zog y Y sledi x y = d = d(x, Y )F hok%imo d je y jedin tqk skup Y koj zdovov ovu jedE nkostF retpostvimo d postoji jox jedn vektor y Y \ {y}D s svojstvom xy =d= xy . sz jednkosti prlelogrm sledi
n n 0 0

yn ym

2 2 4d 4d + + 2 + 2. n m n m

(x y0 ) + (x y )
0

+ (x y0 ) (x y )

eko je y = y D ond je
x y + y0 2

= 2( x y0 2 + x y 2 ) = 2(d2 + d2 ) = 4d2 .
2

(x y0 ) (x y ) =

>0

D p doijmo

xto je nemogue zog (y + y )/2 Y F ystje jox d dok%emo d je vektor z = x y ortogonln n Y F retpostvimo suprotnoD d postoji vektor v Y tkv d je
0

(x y0 ) + (x y ) < d, 2

xek je d je
xu
2

c := x y, v = 0. u=y+ c v Y. v 2 |c|2 < x y = d(x, Y ) v 2

= x u, x u = x y

xto je nemogueD poxto je u Y F

@QQSA prostorim konqne dimenzije svko linerno preslikve mo%e d se predstvi mtriomF peijlnoD linerno preslikve vekE torskog prostor dimenzije n u prostor sklr @jednodimenzioni vektorski prostorA se predstv mtriom 1 nD tjF vektoromD smo linerno preslikve svodi se n sklrni proizvodF opxtee ovog zp% n prostore eskonqne dimenzije dje isov teorem o reprezentiji linernih funkionlX xek je X rilertov prostor i X egov dulni prostor @definisn u @IQHAAF d z svko a X postoji jedinstven vektor a X tkv d je a (x) = x, a z sve x X. reslikve : X X koje n ovj nqin funkionlu a pridE ru%uje vektor a im slede svojstvX (a + b ) = (a ) + (b ) @ntilinernostAY (X ) = X @surjektivnostAY (a ) = a @izometriqnostAF xorm n desnoj strni poslede jednkosti je uveden u @IQHAF hokzX xek je

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

IPW

jezgro funkionl a F og neprekidnostiD Y je ztvoren potprostor prostor X F eko je Y = X vektor a = 0 zdovov tvree teoremeF eko je Y = X D postoji x / Y D p po isovoj teoremi o projekiji @QQRA postoji vektor z koji je ortogonln n Y F xek je v = z zD td je v = 1 i vY F xek je
1

Y = {x X | a x = 0}

oxto je z svko x X

a = a (v )v. a (x) vY a (v )

h=x

@jer je a (h) = 0D Y je jezgro funkionl a AD iz vY i v = 1 sledi a ( x) x, v v = 0, odnosno a (x) = x, a . a (v ) ime je dokzno postoje vektor aF tedinstvenost sledi iz nedeE generisnosti normeD jer kd i postojo jox jedn tkv vektor a D ilo i x, a a = 0 z sve x X D p i z x = a a D tjF ilo i aa = 0D odkle sledi a = a F entilinernost preslikv sledi iz
2 0 0 0 0 2 0

x, (a + b )

urjektivnost je oqiglednD jer svko a X definixe linerno preslikve x x, a D koje je neprekidno n osnovu uoxi{vrE ove nejednkostiF

= (a + b )(x) = a (x) + b (x) = x, (a ) + x, (b ) = x, (a ) + (b ) .

IQH

oxto je (0) = 0D d ismo dokzli izometriqnost dovono je d posmtrmo a = 0F sz definiije norme linernog preslikE v @IQHA sledi ydtle i iz uoxi{vrove nejednkosti sledi nejednkost a a sledi iz

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

a = sup{ a (x) | x 1} = sup{ x, a | x 1}. a a

F yrnut

ime je dokzn izometriqnostF @QQTA osledi isove teoreme o reprezentiji je d je rilertov prosE tor izomorfn svom duluF fnhove prostore ovo ne v%iF eko je X fnhov prostorD ne postoji ni prirodno preslikve X X @u rilertovom ono postoji zhvujui sklrnom proizvodu i egovoj linernostiAD li postoji prirodno linerno preslikve

a ( a

a) =

a, a = a .

eko je ovo preslikve izomorfizmD fnhov prostor X se nziv opxtem sluqjuD ono zdovov (x) = x @dokz ostvmo z ve%u3AD odkle sledi d je neprekidno i injekE tivnoF og kompletnostiD slik (X ) je ztvoren potprostor u (X ) izomorfn prostoru X D pD uz identifikiju ov dv izomorfn prostorD mo%emo d smtrmo d je X (X ) F rilertovom prostoru ov inkluzij je jednkost @rilertovi prostori su reflekE sivniAD u fnhovim on mo%e d ude i strogF @QQUA xek su X i Y normirni vektorski prostori nd poem K = C ili R i B : X Y K neprekidn ilinerni funkionlF eko je Y rilertov prostorD ond postoji jedinstveno ogrniqeno linerno preslikve S : X Y tkvo d je B (x, y ) = S (x), y i B = S eko je X rilertov prostorD ond postoji jedinstveno ogrniqeno linerno preslikve T : Y X tkvo d je B (x, y ) = x, T (y ) i B = T . hok%imo prvo tvreeD drugo se dokzuje n isti nqinF x X preslikve y B (x, y ) je neprekidn linerni funkionl n Y pD po isovoj teoremi o reprezentijiD postoji jedinstveni vektor a X tkv d je B(x, y) = y, a z svko y Y F ektor a zvisi od xY oznqimo to s a = S(x)F roveru d S im nveden svojstv ostvmo z ve%uF uo poslediuD doijmo sledee tvree @uporediti s @IQQAAX eko je X normirniD Y rilertov prostor nd poem K = C ili RD ond postoji izomorfizm L(X Y ; K) = L(X ; Y ) koji quv normuF eko je X rilertovD Y normirni prostor nd poem K = C ili RD ond postoji izomorfizm L(X Y ; K) = L(Y ; X ) koji quv normuF
refleksivnimF

: X (X ) ,

(x)(x ) = x (x),

tox jedn posledi dokznog tvre je sledeX eko su X i rilertovi prostoriD ond z svko neprekidno linerno presE likve A L(X ; Y ) postoji jedinstveno neprekidno linerno presE likve A L(Y ; X ) @nzivmo g konjugovnim ili djungovnim preslikvemA koje zdovov A(x), y = x, A (y) i A = A . dtkX hokzti (A ) = A i (A B) = B A F
Y

IF xiui yyvyui s evqifeui ui exevss

IQI

qvee P

hiferenire
@IA qlvi I smo videli d izvod relne funkije relne promenive mo%emo d uopxtimo n preslikv f : I Y intervl I R u normirni vektorski prostor (Y, ) { ko je t I unutrx tqkD izrz
Y 0

IF hiferenire u normirnim prostorim

im smislD jer su svi ojekti n desnoj strni doro definisniF eko je i domen funkije f normirni vektorski prostorD desn strn nem smisl @jer h u tom sluqju vixe nije sklrAD p uopxtee izvod n tj sluqj zhtev mlo detniju nlizuD kojom emo sd d se pozvimoF @PA xeprekidno preslikve : I Y intervl I R u normirni vektorski prostor (Y, ) nziv se krivom @ili prmetrizovnom krivomA u Y D slik (I ) X neprmetrizovnom krivom u Y F uriv je gltkD ili diferenijilnD u unutrxoj tqki t Int(I ) ko postoji limes
0

f (t0 ) = lim

1 (f (t0 + h) f (t0 )) h0 h

d se prv
1

(t0 ) := lim

tt0

(t) (t0 ) . t t0

nziv tngentom n krivu u tqki y = (t )F qltke krive , : I Y su tngentne u tqki t ko v%i (t ) = (t ) i (t ) = (t ). yv dv uslov su ekvivlentn s
0 1 2 0 0 2 0 1 0 2 0

l(t) = (t0 ) + (t t0 ) (t0 )

osledi izrz im smisl i z krive koje nisu gltkeF @QA rethodn definiij mo%e d se uopxti n sledei nqinF xek su (X, ) i (Y, ) normirni vektorski prostori nd istim poem K = R ili CD i V X otvoren podskupF xeprekidn preslikv f, g : V Y su tngentn u tqki x V ko je
tt0 X Y 0

lim

1 (t) 2 (t) = 0. t t0

peijlnoD iz poslede jednkosti sledi f (x ) = g(x )F


IQQ
0 0

xx0

lim

f (x) g (x) x x0 X

= 0.

IQR

x0

sz nejednkosti trougl lko sledi d je D iti tngentn u tqki 4 relij ekvivlenije n skupu svih preslikv iz X u Y neprekidnih u x F uls ekvivlenije svkog tkvog preslikv f sdr%i njvixe jedno preslikve olik
0

PF hspiixgsei

gde je L : X Y linerno preslikveF istD z dv tkv linE ern preslikv L D L v%ilo i


1 2

x f (x0 ) + L(x x0 ),

odkle sledi d z svko > 0 i dovono mlo


L1 (x) L2 (x) x X
X) Y

L1 (x) L2 (x) lim x0 x X

= 0, x

v%i

weutimD izrz n levoj strni ove nejednkosti je jednk xto znqi d je rzlik L L jednk nuli n jediniqnoj sferi = 1}D timeD zog homogenosti linernih presE likvD i n elom X F hefiniijX xeprekidno preslikve f : V Y je diferenE ijilno u tqki x ko postoji linerno preslikve L tkvo d su preslikv x f (x) i x f (x ) + L(x x ) tngentn u tqki x F vinerno preslikve L se nziv izvodomD ili prvim izvodom preslikv f u tqki x F uoriste se oznke L = f (x ) ili L = Df (x )F reslikve f je diferenijilno ko je diferenijilno u svkoj tqki svog domenFI sz prethodne diskusije sledi d je izvod neprekidnog preslikE vD ukoliko postojiD jedinstvenF sz loklnosti limes sledi d je i izvod loklni ojektD tjF zvisi smo od ponx funkije u nekoj okolini tqke x F @RA eko je neprekidno preslikve f diferenijilno u tqki x D ond je egov prvi izvod L = Df (x ) neprekidno linerno preslikveF hokzX xek je > 0F d postoji > 0 tko d z h < v%i f (x + h) f (x ) < i f (x + h) f (x ) L(h) < h . ydtle sledi d z h < v%i L(h) < F o znqi d je L neprekidno u nuliD smim timD zog linernosstiD i u svkoj tqkiF hokzno tvree pokzuje d je izvod diferenijilnog presE likv f : V Y n otvorenom skupu V X preslikve
1 2

< .

L1 (x/ x
X

L2 (x/ x

X) Y

S = {x X | x

Ireiznije i ilo koristiti termin K{diferenijilno preslikveD d i se nglsilo d je poe sklr KY uskoro emo d ojsnimo i zxto @videti @IQAAF

skup V u vektorski prostor neprekidnih linernih preslikv iz (X, ) u (Y, )F


X Y

Df : V L(X ; Y )

@SA sz @QA sledi dD ko je preslikve f : V Y diferenijilno u x D ond postoji linerno preslikve L : X Y tkvo d je f (x + h) f (x ) = L(h) + o(h), kd h 0. ri tome smo u @RA iz pretpostvke o neprekidnosti preslikv f u tqki x dokzli d je L neprekidno linerno preslikveF kolikoD ez pretpostvke o neprekidnosti preslikv f D pretE postvimo d ono zdovov f (x + h) f (x ) = L(h) + o(h), kd h 0. z neprekidno linerno preslikve LD ond odtle sledi d je i f neprekidno u x F o znqi d uslov neprekidnosti preslikv f u tqki x u definiiji u @QA mo%emo d izostvimoD ko umesto eg dodmo zE htev d je linerno preslikve L neprekidnoF hrugim reqimD slede definiij je ekvivlentn onoj u @QAX hefiniijX reslikve f : V Y je diferenijilno u tqki x ko postoji neprekidno linerno preslikve L : X Y tkvo d je f (x + h) = f (x ) + L(h) + o(h), kd h 0. qlvi I smo videli d je svko linerno preslikve prostor konqne dimenzije neprekidnoD tko dD u sluqju tkvih prostorD ov definiij polzi od slijih uslovD neprekidnost preslikE v f dje ko poslediuF @TA hefiniiju izvod u vektorskom prostoru mo%emo d npixemo oE liku f (x) f (x ) = Df (x )(x x ) + o(x x ), kd x x . yvj zpis omoguv definiiju izvod u ktegoriji normirnih finih prostorF sz vinerne lgere nm je poznto d je fini prostor struktur (A, V, +) gde je A skupD V vektorski prostor i
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

IQS

preslikve koje zdovov @eIA a + 0 = a z sve a AY @ePA (a + v) + w = a + (v + w) z sve a A i sve v, w V Y ovde je + n posledem mestu sire u V Y @eQA z svke dve tqke a , a A postoji jedinstveni vektor v V tkv d je a = a + vF eko je V normirni vektorski prostorD ond (A, V, +) nzivmo norE mirnim finim prostoromF x emu je definisno rstoje s
1 2 2 1

+:AV A

gde je v norm @u normirnom vektorskom prostoru V A jedinstvenog vektor iz @eQAF xekd ovj vektor oznqvmo i s v := a a i pixemo v = a a F
2 1 2 1

d(a1 , a2 ) = v ,

IQT

x smom skupu A n oqigledn nqin mo%e d se uvede vektorsk struktur ko se tqk a A proglsi koordintnim poqetkomF hoE ijeni vektorski prostor oznqvmo s T AY ovj vektorski prostor je izomorfn prostoru V F eko je f : A B normirnih finih prostor tkvo d postoji neprekidno linerno preslikve L L(T A; T B) koje zdoE vov simptotsku reliju f (x) f (x ) = L(x x ) + o(x x ), kd x x , ond k%emo d je f diferenijilno u tqki x F szvod preslikE v f diferenijilnog n skupu V A je preslikve
a x0 f ( x0 ) 0 0 0 0 0

PF hspiixgsei

Df : V
aA 0

L(Ta A; Tf (a) B )
x0 f (x0 )

koje zdovov Df (x ) L(T A; T B)F rimetimo d kodomen preslikv Df u ovoj situiji nije vektorski prostor { ne mogu d se sirju linern preslikv s rzliqitim domenim T i kodomenim T F liqnu situiju emo imti kd udemo definisli izvod n mnogostrukostimD ksnije u ovoj glviF @UA sluqju konqnodimenzionih prostor svko linerno preslikE ve se predstv mtriomPF wtriu [Df (x )] izvod preslikE v f : X Y nzivmo egovom tkoijevom mtriomY oznqE vmo je i s J (x )F eko su X i Y prostori iste dimenzijeD determiE nntu mtrie J (x ) nzivmo tkoijnom preslikv f u tqki x F eko je X = Y = K jednodimenzioni vektorski prostorD ond je mtri svkog linernog preslikv dimenzij 1 1 @ svko linE erno preslikve u tom sluqju je mno%ee sklromAD p se izvod u jednodimenzionom @i smo u tomA sluqju mo%e identifikovti s sklrnom funkijomD dkle ojektom istog tip ko i funkij koj se diferenirF opxtem sluqjuD funkij i en izvod su ojekti rzliqitog tipF @VA rvil diferenirF vinernost izvodF eko su preslikv f, g : V Y diferE enijiln u tqki x V i , KD ond je i preslikve f + g diferenijilno u x i v%i
a b 0 f 0 f 0 0 0 0

yvo je jednostvn posledi definiije izvodF szvod slo%ene funkijeF xek su X, Y, Z normirni vektorski prostoriD V X otvoren podskupD preslikve f : V Y diferenijilno u tqki x V D W Y otvoren skupD f (x ) = y W i g : W Z preslikve diferenijilno u y F d je kompoziij g f preslikve diferenijilno u tqki x i v%i
0 0 0 0 0

D(f + g )(x0 ) = Df (x0 ) + Dg (x0 ).

D(g f )(x0 ) = Dg (y0 ) Df (x0 ).

Pyvo predstve zvisi od izor z n domenu i kodomenu

roizvod n desnoj strni je kompoziij linernih preslikE vY prethodni izrz mo%e d se npixe i ko hokzX xek je > 0F o pretpostviD postoji > 0D tko d z h < i k < v%i
X Y

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe


D(g f ) = (Dg f ) Df.

IQU

gde je

f (x0 + h) = f (x0 ) + Df (x0 )(h) + (h), g (y0 + k ) = g (y0 ) + Dg (y0 )(k ) + (k ) (h) h
X,

sz osoin neprekidnih linernih preslikv @qlv IA sledi d postoje konstnte a i b tkve d je p jeD z
Df (x0 )(h) h
X Y

(h)

Z.

a h

<

X,

Dg (y0 )(k )

b k

ydtle slediD d je z
(Df (x0 )(h) + (h))
Z

Df (x0 )(h) + (h) h

Y X

(a + 1) h /(a + 1)
X

xek je h = g f F d je
Z 0 0

(a + 1) h

X.

Dg (y0 )((h)

b h

X.

h(x0 + h) = g (y0 + Df (x0 )(h) + (h)) = g (y0 ) + Dg (y0 )(Df (x0 )(h)) + (h),
X

gde je (h) (a + b + 1) h D qime je dokz zvrxenF sz prvil z izvod slo%ene funkije sledi dD ko tqk x V im okolinu V x tkvu d je restrikij f : V f (V ) iE jekij i d je preslikve f : f (V ) V diferenijilno u tqki y = f (x D ond je
0 0 0 1 0 0 0 0

szvod inverznog preslikvF rethodn npomen mo%e d se izvede i pod sledeim pretpostvkmF xek je f homeomorfizm otvorenog skup V u normirnom prostoru X n otvoren skup W u normirnom prostoru Y i f inverzni homeomorfizm s W n V F retpostvimo d je preslikve f difereniE jilno u tqki x V i d je Df (x ) linerni homeomorfizm normirnog prostorQ X n Y @tjF Df (x ) im neprekidno inE verzno preslikve AF d je f diferenijilno u tqki y = f (x ) i egov izvod u toj tqki je inverz linernog presliE kv Df (x )D tjF
1 0 0 0 1 0 0 0

D(f 1 )(y0 ) = (Df (x0 ))1 .

hokzX xek je L = (Df (x )) Y po pretpostvi L je neprekidno linerno preslikveD p je z neko c > 0


0 1

D(f 1 )(f (x0 )) = (Df (x0 ))1 .

L(k )

c k

Qydtle sledi i d su X i Y izomorfni prostoriF

IQV

xek je 0 < < 1/2cF o pretpostviD postoji > 0D tko d je z h <


X

PF hspiixgsei

gde je (h) h F szerimo > 0 tko d je lopt k sdr%n u W i d je slik te lopte pri preslikvu
X 1 1

f (x0 + h) f (x0 ) = Df (x0 )(h) + (h),

<

sdr%n u lopti h < @ovo je mogue n osnovu pretpostvke d je f homeomorfizmAF xek je h = f (y + k) f (y )D tjD ekvivlentnoD k = f (x +h)f (x )F o pretpostviD z h < je
X 1 0 1 0 0 0 X

k f 1 (y0 + k ) f 1 (y0 )

ydtle sledi oxto je doijmo odkle sledi


L((h))

k = Df (x0 )(h) + (h),

(h)

X.

L(k ) = L(Df (x0 )(h)) + L((h)) = h + L((h)). 1 h 2

c (h)

c h 1 h 2
X

X,

L(k ) h

X,

p je L((h)) c h ime smo dokzli d z k


X X

2 L(k )

2c k

,
Y

X Y

2c2 k < 1
X

qime je dokz zvrxenF @WA rimeriF eko je f : V Y konstntno preslikveD f (x) = c ond je f (x) = 0 L(X ; Y )F yvo sledi iz
Y

(y0 + k ) f

v%i

. ,

(y0 ) L(k )

2c2 k

L : X Y DL(x) = L xX

eko je

f (x + h) = c = f (x) = f (x) + 0 + o(h).

z sve

neprekidno linerno preslikveD ond je D jer je


Y

ypxtijeD ko je preslikve f : V tqki x i L L(Y ; Z )D ond je


0

L(x + h) = L(x) + L(h) = L(x) + L(h) + o(h).

diferenijilno u

hokz poslede jednkosti mo%e d se izvede direktno iz deE finiije izvodD ili iz dokznog svojstv DL(x) = L pomou prvil z izvod slo%enog preslikvF dtkX xi mtriu prvog izvod preslikv
L : R2 R2 , L(x, y ) = (x, y ).

D(L f )(x0 ) = L Df (x0 ).

xek je Y = Y Y proizvod normirnih vektorskih prosE tor (Y , ) s normom


1 n k k

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe


y = max k y

IQW

@ili nekom oj topoloxki ekvivlentnom normomY nprF @IPRA n strF RPA i f : V Y D f = (f , . . . , f )F eko su koordintn presE likv f diferenijiln u tqki x D ond je i f diferenE ijilno u toj tqki i v%i
1 n k 0

1kn

xek je L : X X Y vixelinerno preslikveF d je L diferenijilno iD z h = (h , . . . , h )D


1 n 1 n

Df (x0 ) = (Df1 (x0 ), . . . , Dfn (x0 )).

DL(x1 , . . . , xn )(h)

dtkX xek je L : X X Y

hokz je sliqn dokzu z n = 1 i ostvmo g z ve%uF simetriqno vixelinerno preslikveF hefiniximo preslikve X Y hokzti d je
Lhn := L(h, . . . , h).

= L(h1 , x2 , . . . , xn ) + L(x1 , h2 , x2 , . . . , xn ) + + + + L(x1 , . . . , xn1 , hn ).

gde je linerno preslikve n desnoj strni definisno s @IHA dtkX xek je A fnhov lger i G(A) grup enih invertE iilnih elementF hokzti d je preslikve diferenijilno i d je Df (a)(h) = a ha @uopxtee formule z funkije relne promeniveAF hokzti d je presE ( ) = likve A A, x e diferenijilno i izrqunti egov izvodF @IIA dtkX xek je (X, , ) rilertov prostorF hokzti d je funE kij x x diferenijiln u svkoj tqki x X \ {0} i d je en izvod u x preslikve F @IPA dtkX xek je
1 1 1 x 1 x2 x 0 0 ,x0 x0

DLhn = nLhn1 L(X ; Y )

nLhn1 ( ) = L(h, . . . , h, ).

f : G(A) A,

f (x) = x1

gltk kriv u glvnoj linernoj grupi @videti @IISA n strF QWAF hokzti d je drugi izvod preslikv (t) = A (t) @inverzn mtriA jednk
1

A : R GL(n, K)

= 2 A A1

d2 A 1 A . dt2

IRH

@IQA xpomene o pou sklr KF eko su u prethodnim rzmtrim X i Y normirni vektorski prostori nd poem CD uz restrikiju mno%e sklrom n RD mo%emo d ih posmtrmo i ko vektorske prostore nd RF x primerD n{dimenzioni kompleksni vektorski prostor C mo%e d se posmtr ko 2n{dimenzioni relni vektorski prostor R F eko je f (x + h) = f (x ) + L(h) + o(h), kd h 0 z neko preslikve L : X Y koje je linerno nd RD ond je f diferenijilno ko preslikve relnih normirnih prostorD li ne ovezno i ko preslikve kompleksnihF druge strneD ko je preslikve L linerno nd CD ond je ono svkko linerno i nd RF ydtle vidimo d u sluqju normirnih vektorskih prostor nd poem C immo dve vrste diferenijilnosti { relnu i komplekE snuD i d iz diferenijilnosti nd C sledi diferenijilnost nd RD li ne i ornutoF reslikv koj su diferenijiln nd C nzivmo C{difeE renijilnimD kompleksno diferenijilnimD preslikv koj su diferenijiln nd R R{diferenijilnim ili relno diferE enijilnimF reslikve je holomorfno u tqki a ko je ono kompleksno diferenijilno u nekoj otvorenoj okolini te tqkeRF ud ne postoji mogunost zune i kd je oqigledno @ili neitnoA o kom pou sklr je reqD govorimo prosto o diferenijilnim preslikvimF dtkX hokzti d je preslikve z z relno diferenE ijilno ko preslikve relnog vektorskog prostor R u seeD li d egov izvod nije linern nd CD tko d ono nije kompleksno diferenijilno @videti zdtk u @WAAF dtkX xek su X i Y vektorski prostori nd poem C i L : X Y preslikve koje je linerno nd RD tjF tkvo d je
n 2n 0 0 2

PF hspiixgsei

z sve , R i x , x X F hokzti d L mo%e d se predstvi u oliku L=L +L , gde je L linernoD L ntilinerno nd CD tjF
1 2 1 2 C C C C

L(1 x1 + 2 x2 ) = 1 L(x1 ) + 2 L(x2 )

z sve , C i x , x X F oslediX izvod R{diferenijlnog preslikv f mo%e d se predstvi ko zir linernog i ntilinE ernog del
1 2 1 2

LC (1 x1 + 2 x2 ) = 1 LC (x1 ) + 2 LC (x2 ), LC (1 x1 + 2 x2 ) = 1 LC (x1 ) + 2 LC (x2 ),

Df (x) = DC f (x) + DC f (x).

RxprF preslikve z |z|2 kompleksne rvni C je kompleksno diferenijilno u nuliD li nije holomorfno u nuliD jer nije kompleksno diferenijilno ni u jednoj drugoj tqkiF itl koji ovo ne vidi odmhD tre d se strpi do @RHAF

Ediferenijilno preslikve f je C{diferenijilno ko i smo ko je Df (x) = 0F yvj uslov se nziv uoxi{imnovim usloE vomF @IRA szuqve preslikv koj su R{diferenijiln u normirnim prostorim nd poem R ukuqujeD u smislu npomen u @IQAD i rd s kompleksnim sklrim ko speijlni sluqjF peifiqnosti komE pleksno diferenijilnih preslikv izuqvju se u uomplekE snoj nliziF tedn od tih speifiqnosti je d je svk kompleksno diferenijln funkij nlitiqk @uporediti ovo s sluqjem reE lno diferenijilnih funkij @PTRA n strF WRAF @ISA rijlni izvodiF xek su (X, ) i (Y, ) normirni vekE torski prostoriD pri qemu je X = X X F xek je V X otvoren skupD a = (a , a ) V i f : V Y F reslikve
R
X Y 1 2 1 2

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

IRI

je definisno u nekoj otvorenoj @u reltivnoj topologiji prostor X A okolini B (V ) tqke a F eko je diferenijilno u tqki a D k%emo d je f diferenijilno po prvoj promenivoj u tqki aD egov izvod D(a ) nzivmo prijlnim izvodom preslikv f po prvoj promenivoj u tqki aD i oznqvmo s D f (a)F liqno seD pomou preslikv
1 1 1 1 1 1 1

1 (x) : B1 Y,

1 (x) = f (x, a2 )

definixe diferenijilnost po drugoj promenivoj i prijlni izvod D f (a) @ko postojiAF sz loklnosti izvod sledi d ov definiij ne zvisi od izE or okolin B i B F x isti nqin se definixe r prijlnih izvod n hekrtovom proizvodu r normirnih prostor X = X X F peijlnoD ko je f : K K funkij r sklrnih promeniE vihD prijlni izvodi
2 1 2 1 r r

2 (x) : B2 Y,

2 (x) = f (a1 , x),

su izvodi funkije jedne @j{teA promeniveD pri qemu se ostle proE menive tretirju ko konstnteF ovom sluqju z D f koristi se i oznk F x primerD ko je f (x, y) = x y + e D ond je
j f xj 2 x

Dj f (a) = lim

h0

f (a + hej ) f (a) , h

ej = (0, . . . , 0, 1, 0, . . . , 0)

@ITA dtkX hokzti d funkij f : R


f (x, y ) =
x y x6 +y 6 ,
3

f (x, y ) = 2xy + ex , x

f (x, y ) = x2 . y
2

definisn s

im prijlne izvode (0, 0) i (0, 0)D li nije neprekidn @p smim tim ni diferenijilnA u tqki (0, 0)F @IUA szvod u prvu vektorF ojm prijlnog izvod mo%e d se uopxti n sledei nqinF xek su (X, )D i (Y, ) normirni vektorski
f x f y X Y

0,

(x, y ) = (0, 0) (x, y ) = (0, 0)

IRP

vektor X je

prostoriD V X otvoren skupD a V i f : V Y F szvod u prvu


D f (a) = lim
K t0

PF hspiixgsei

ukoliko limes n desnoj strni postojiF peijlnoD iz definiije sledi d su prijlni izvodi funkije r sklrnih promenivih f : K K izvodi u prvu jediniqnih koordintnih vektor e = (0, . . . , 0, 1, 0, . . . , 0)F @IVA dtkX xi izvod funkije
r f xj j

f (a + t ) f (a) , t

u tqki (1, 0, 1) prvu vektor = 3i 2j 2kF @IWA sz teoreme o smeni promenive u limesu sledi D f (a) = cD f (a), z sve c K. peijlnoD ko je preslikve f diferenijilno u tqki aD iz definiije izvod sledi d ono im izvod u prvu svkog vektor i d je D f (a) = Df (a)( ). tom sluqju je
c

f : R3 R,

f (x, y, z ) = x yz 2 + y 3

jer je izvod linerno preslikveF @PHA xek je V X otvoren skupD preslikve f : V Y diferenijE ilno u tqki a V i :] , [ V kriv tkv d je (0) = a i (0) = F d iz prvil z izvod slo%ene funkije sledi
D f (a) =

Dc1 1 +c2 2 f (a) = c1 D1 f (a) + c2 D2 f (a),

hrugim reqimD umesto krive a + t u @IUA mo%e d se uzme ilo koj kriv tngentn n F @PIA dtkX punkij f : R RD definisn je s
t=0 2

d dt

f (t).

f (x, y ) =

xy x2 +y 2 ,

hokzti d postoje izvodi D f (0, 0) i D f (0, 0) u prvu vektor D i izrqunti ihF hokzti d ne postoji izvod u prvu vektor i + jF @PPA dtkX xi vektor tkv d je izvod funkije
i j

0,

(x, y ) = (0, 0) (x, y ) = (0, 0).

i = (1, 0) j = (0, 1) Di+j f (0, 0)

u tqki (1, 3, 5) u prvu vektor njvei @norm je stndrdn euklidsk normAF @PQA dtkX hokzti d funkij f : R RD definisn s
2

f : R3 R,

f (x, y, z ) = x2 + y 2 3z

f (x, y ) =

x2 y x4 +y 2 ,

0,

(x, y ) = (0, 0) (x, y ) = (0, 0),

im izvod D f (0, 0) u prvu svkog vektor R D li d nije diE ferenijiln u tqki (0, 0)F @PRA dtkX hokzti d je funkij
2

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

IRQ

neprekidn n R i d im izvod u prvu svkog vektor u svkoj tqkiD d nije diferenijiln u (0, 0)F @PSA eko preslikve f : V Y otvorenog skup V X im u tqki a V izvod u prvu vektor h X i ko je L L(Y ; Z ) neprekidno linerno preslikveD ond je
2

f : R2 R,

f (x, y ) = ( 3 x +

y )3

yv formul uopxtv sliqnu formulu iz @WAY dokzuje se n sliqn nqinF @PTA eorem o sredoj vrednosti iz qlve I @videti @IRHA n strF SHA im sledee v%no uopxteeX xek je V X konveksn podskup normirnog prostor X D preslikve f : V Y neprekidno n V i diferenijilno u tqkm segment koji spj tqke a, b V F d je
f (b) f (a)
Y

Dh (L f )(a) = L Dh f (a).

[a, b] = {ta + (1 t)b | 0 t 1} X ba sup


0 1

hokzX qlvi I smo dokzli d je vipxiov konstnt diferE enijilnog preslikv h : [0, 1] Y jednk supremumu norme prvog izvod Dh(t) @videti @IRHA n strF SHAF hokz sd sledi primenom ovog rezultt i prvil diferenir slo%ene funkiE je n preslikve
Y

Df (a + (b a))

L(X ;Y ) .

dtkX osmtrjui preslikve x f (x) Df (c)(x) dokE zti dD pod pretpostvkm iz prethodnog tvreD z svko c V v%i f (b) f (a) Df (c)(b a) b a sup Df (x) Df (c) . @PUA dtkX xek je V X otvoren povezn podskup i f : V Y diferenijilno preslikveF hokzti d ko je Df 0 n V D ond je preslikve f konstntnoF dtkX xek je V R otvoren povezn podskup i f : V R neprekidn funkijD tkv d je f (x, y ) = 0 z sve (x, y ) V. y h li odtle sledi d f ne zvisi od yc exeeX xe slediF rimerX nek je V = V V V D gde je
Y X L(X ;Y ) x[a,b] 2 1 2 3

h : [0, 1] Y,

h(t) = f (a + t(b a)).

V1 =] 2, 0[] 3, 3[,

f : V R funkij definisn s
f (x, y ) = x2 , x 2 ,

V2 = [0, 2[]1, 3[,

V3 = [0, 2[] 3, 1[.

(x, y ) V1 V2 (x, y ) V3 .

IRR

d je 0D f (1, 2) = 1 = 1 = f (1, 2)F dtkX xek je V R otvoren konveksn podskup i f : V R neprekidn funkijD tkv d je f (x, y ) = 0 z sve (x, y ) V. y hokzti d f ne zvisi od yF @PVA xeprekidno diferenijiln preslikvF hiferenijilno preE slikve f : V Y je neprekidno diferenijilnoD ili klse C D ko je Df : V L(X ; Y ) neprekidno preslikve normirnih vektorskih prostorF kup neprekidno diferenijilnih preslikv n skupu V oznqvmo s C (V )D ovj skup je vektorski prostorF @PWA xek je V otvoren podskup normirnog vektorskog prostor X X F d preslikve f : V Y pripd klsi C (V ) ko i smo ko postoje neprekidni prijlni izvodi D f (x , x ) i D f (x , x ) z sve x , x V F xeprekidnost prijlnih izvod ovde znqi d su preslikv
f y 2 1 1 1 2 1 1 1 2 2 1 2 1 2

PF hspiixgsei

neprekidnF peijlnoD iz ovog tvre sledi d je neprekidnost priE jlnih izvod dovon uslov z diferenijilnost @uporediti z zdim @ITAD @PQA i @PRAAF hokzX @A xek je preslikve f klse C n V i nek je a = (a , a ) V F reslikve x f (x , a ) je kompoziij preslikv f i inkluzije j : X X X , j (x ) = (x , a ). reslikve j je linernoD kompoziij trnslije i preslikE v i (x ) = (x , 0)D tjY j (x ) = (0, a ) + i (x ). szvod konstnte je nulD p je Dj = Di F reslikve i je linerno i neprekidnoD p jeD ko xto smo videli u @WAD Di = i F ydtleD n osnovu prvil z izvod kompoziije preslikv i definiije prijlnog izvod sledi D f (a) = D(f j (a )) = Df (j (a )) i . liqno se dokzuje d je D f (a) = D(f j (a )) = Df (j (a )) i z inkluziju j : X X X , i (x ) = (a , x ) i en izvod i F kuqk sd sledi iz neprekidnosti preslikv
1 1 2 1 1 2 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 1 1 2 2 2 1 2 2

(x1 , x2 ) D1 f (x1 , x2 ), (x1 , x2 ) D2 f (x1 , x2 ),

V L(X1 ; Y ) V L(X2 ; Y )

L(X1 X2 ; Y ) LX1 ; X1 X2 ) L(X1 ; Y ),

(S, T ) S T

@videti @PVPA n strF IHRAF @A xek je a = (a , a ) V D pretpostvimo d postoje prijlni izvodi D f (a)D D f (a) i d su neprekidniF hefiniximo linerno preslikve L : X X Y s L(h) = D f (a)(h ) + D f (a)(h ), z h = (h , h ) X X . d je
1 2 1 2 1 2 1 1 2 2 1 2 1 2

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

IRS

f (a + h) = = +

rimenom teoreme o sredoj vrednosti @PTA odtle sledi


01 1

f (a) L(h) = f (a1 + h1 , a2 + h2 ) f (a1 , a2 ) D1 f (a)(h1 ) D2 f (a)(h2 ) f (a1 + h1 , a2 + h2 ) f (a1 , a2 + h2 ) D1 f (a)(h1 )+ f (a1 , a2 + h2 ) f (a1 , a2 ) D2 f (a)(h2 ).

f (a + h) f (a) L(h) Y sup D1 f (a1 + 1 h1 , a2 + h2 ) D1 f (a1 , a2 ) + sup


02 1

L(X ;Y )

h1

ydtleD zog neprekidnosti prijlnih izvodD sledi dokzF @QHA z oznke iz tvre @PWAD svki vektor h = (h , h ) X X mo%e d se npixe ko h = i (h ) + i (h ) ydtle sledi d z diferenijilno preslikve f v%i Df (a)(h) = Df (a)(i (h ) + i (h )) = Df (a)(i (h )) + Df (a)(i (h )) oxto jeD kko smo videli u @PWAD D f (a) = D(f j (a)) = Df (j (a)) i @i sliqno z D f AD time smo dokzli sledeu v%nu formulu z diferenijilno preslikve f X Df (a)(h , h ) = D f (a)(h ) + D f (a)(h ) z a = (a , a ) V i (h , h ) X X F @QIA sz @PWA indukijom se lko dokzuje d preslikve f : V Y n otvorenom skupu V X X pripd klsi C (V ) ko i smo ko im neprekidne prijlne izvode D f z sve 1 j rF koeD prvolinijski se uopxtv @QHAX z diferenijilno preslikve f : X X Y v%i Df (a)(h) = D f (a)h , z h = (h , . . . , h ) X X . peijlnoD ko je V K i f = (f , . . . , f ) : V K diferenijilno preslikveD ond je egov tkoijev mtriS u tqki a V
1 2 1 2 1 1 2 2 1 1 2 2 1 1 2 2 1 1 1 1 2 1 2 1 1 2 2 1 2 1 2 1 2 1 r 1 j 1 r r k k 1 r 1 r k=1 r 1 s s

D2 f (a1 , a2 + 2 h2 ) D2 f (a1 , a2 )

L(X ;Y )

h2

X.

Jf (a) =

fj xk

.
j =1,...,s; k=1,...,r

Swtriqno predstve linernog preslikv zvisi od izor zeY ovde je req o stndrdnim zm n Kr i Ks koje qine jediniqni vektori du% koordintnih osD e1 = (1, 0, . . . , 0)D e2 = (0, 1, 0, . . . , 0) itdF

IRT

sz prvil z mno%ee mtri slede zpisi teoreme o izvodu sloE %enog preslikv u terminim prijlnih izvodF x primerD ko je x = x(t), y = y (t), z = z (t), ond je izvod slo%ene funkije f (x, y, z) po t jednk @z izvod funkije jedne promenive t koristimo uoiqjenu oznku AF ypxtijeD ko su xD yD z funkije vixe promenivihD nprF
d dt

PF hspiixgsei

df f dx f dy f dz = + + dt x dt y dt z dt

ond se prijlni izvodi slo%ene funkije f (x, y, z) rqunju po prvilu u polrnim koordintm
dtkX hokzti d su prijlni izvodi funkije f : R2 R dtkX xek je f : R2 diferenijilno preslikveD
u(x, y ) = x + y, v (x, y ) = x y
2 2

x = x(r, s, t),

y = y (r, s, t),

z = z (r, s, t),

f x f y f z f = + + . r x r y r z r

f f f = cos + sin , r x y

f f f = r sin + r cos . x y

i z(x, y) = f (u, v)F hokzti d je


z z = x y f u u(x, y ) = f (x + y ), u u = x y

dtkX xek je f : R R diferenijiln funkij i


v v i x x +y = 0. y @QPA xek je V X otvoren podskup normirnog prostor X D g : V Y D 1 k r diferenijiln preslikv u normirne prostore Y i f : Y Y Z diferenijilno preslikve u normirni prostor Z F sz prvil z izvod slo%ene funkije i @QHA sledi
k k k 1 r r

f v

hokzti d je

v (x, y ) = f (xy (x2 + y 2 )1 ).

D(f (g1 , . . . , gr )) =
k=1 r

((Dk f ) (g1 , . . . , gr )) Dgk .


1

T @UA smo ojsnili zxto u ovom sluqju @prijlniA izvod mo%emo d smtrmo sklrnom funkijomF

@QQA eko je V K D funkij f : V K je klse C ko i smoT ko su eni prijlni izvodi : V K neprekidne funkije z sve 1 k rF
f xk

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe @QRA dtkX hokzti d funkij f : R2 R definisn s


2 1 1 x sin x + y 2 sin y , x2 sin 1 x f (x, y ) = 1 2 y sin y 0, xy = 0, x = 0, y = 0 x = 0, y = 0 x=y=0

IRU

diferenijilnD li nije neprekidno diferenijiln u tqki (0, 0)F @QSA dtkX hokzti d funkij f : R R definisn s
2

f (x, y ) =

im prijlne izvode i koji su prekidni u (0, 0)D li d je f diferenijiln u (0, 0)F @QTA dtkX hokzti d je funkij f : R R definisn s
f x f y 2

1 (x2 + y 2 ) sin x2 + y2 , 0,

(x, y ) = (0, 0), (x, y ) = (0, 0)

f (x, y ) =

xy 2 0,

x +y 2

(x, y ) = (0, 0), (x, y ) = (0, 0)

neprekidn u tqki (0, 0) i im ogrniqene prijlne izvode i D li d nije diferenijiln u tqki (0, 0)F @QUA dtkX xek je K fnhov lger kvdrtnih mtri red n i GL(n, K) grup enih invertiilnih elementF hokzti d je izvod preslikv
f y f x nn

u tqki B GL(n, K) u prvu vektor V K jednk


nn

f : GL(n, K) K,

f (X ) = det X

yvj izrz nziv se tkoijevom formulomF putstvoX rvo dokzti formulu z B = Id rzvijem deE terminnte mtrie X po proizvonoj koloni i rqunem priE jlnih izvod u tqki X = IdF opxti sluqj primetiti d je f (X ) = det Bf (B X ) i diferenirti oe strne u tqki X = B F dtkX hokzti d je z svku kvdrtnu mtriu A
1

df (B )V = det B tr (B 1 V ).

putstvoX xek je K = R i f : R R funkij f (t) = det e F sz komuttivnosti mtri sA i tA z s, t R sledi e = e e @videti @PVR n strF IHSAAD p funkij f zdovov uoxijevu jedE nqinu f (s + t) = f (s)f (t)F ydtle sledi f (t) = e D gde je C = f (0)F sz komuttivnosti A i A sledi d je e e = IdD tjF d je mtri e invertiilnD p primenom tkoijeve formule @QUA mo%emo d nemo C F luqj K = C se svodi n relni zhvujui multipE liktivnosti determinnte i ditivnosti trgF rimetimo d je posledi ovog zdtk nejednkost det e > 0 z relne mtrie AD koj je il sdr%j zdtk u @PVRA n strF IHSF
tA (s+t)A sA tA Ct A A A A

det eA = etr A .

IRV

@QVA xek je V K otvoren podskupD M kompktn metriqki prostor i f : V M Y neprekidn funkijD s neprekidnim prijlnim izvodom D f F xek je
n 1

PF hspiixgsei

preslikve skup V u normirni prostor (C (M ), ) neprekidE nih funij f : M Y F d je G diferenijilno i egov prvi izvod u tqki x V je D f (x, ) L(K ; C (M ))F hokzX sz eoreme o sredoj vrednosti sledi d je z svko t M
Y 1 n Y

G : V CY (M ),

x f (x, )

relskom n sup D uz pomo qienie d je D f n kompktnom skupu rvnomerno neprekidno preslikveD doijmo f (x + h, ) f (x, ) D f (x, )(h) = o(h), kd h 0. @QWA hiferenire integrlF xek je V K otvoren podskupD [a, b] intervl u R i f : V [a, b] C funkij klse C F d funkij
X tM 1 1 n 1 b

f (x + h, t) f (x, t) D1 f (x, t)(h) Y sup01 D1 f (x + h, t) D1 f (x, t) L(Kn ;Y ) .

mo%e d se shvti ko kompoziij preslikv G : V C [a, b], x f (x, ) i L : C [a, b] C, f f dt. reslikve je linerno i neprekidno u odnosu n normu f = @jer je |L(f )| (b a) f AD p je DF = D(L G) = L DGD odnosnoD n osnovu @QVAD
a b a b b

F : V C,

F (x) =

f (x, t) dt

@RHA hiferenijlF eko je V otvoren podskup normirnog prostor X D f : V K diferenijiln funkij s vrednostim u pou sklrD izvod funkije f se nziv i enim diferenijlom i ozE nqv s df F peijlnoD ko je X = K D iz @QIA sledi
a a r r

f (x, t) dt =

D1 f (x, t) dt.

df (a)(h) =

oxto su projekije
k

k=1

f (a)hk . tk

linern preslikvD ihovi izvodi @odnosno diferenijliA su tkoe projekijeD p je dt (h) = h D tko d prethodni izrz z diE ferenijl mo%emo d zpixemo u oliku
k r

(t1 , . . . , tr ) tk

df (a) =

iliD kreD
df =

k=1 r

f (a)dtk , tk f dtk . tk

k=1

eko je poe sklr K = CD V C otvoren skup f : V C ond mo%emoD ko u @IQAD d govorimo o relnom i kompleksnom diferenE ijlnu funkije f F eko je funkij f diferenijiln u relnom smisluD ond je en diferenijl df linern nd RF koordintm z = x + iy on se zpisuje ko
r k k k r

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

IRW

df =
k=1

eko izrqunmo diferenijle dz i dz ko diferenijle funkij od x i y doijmo


k k k k

f f dxk + dyk . xk yk

ydvde dx i dy mogu jednoznqno d se izrze preko dz i dz D p diferenijl df mo%e d se npixe u oliku


k k k k r

dzk = dxk + idyk ,

dz k = dxk idyk .

df =

gde je
1 f := zk 2

k=1

f f dzk + dz k , zk z k

ekoD ko u @IQAD df rzdvojimo n kompleksno linerni i kompleksno ntilinerni deoY to pixemo u oliku gde je f (a) C{linernoD f (a) C{ntilinerno preslikveF koordintm je
r

f f i xk yk

f 1 := z k 2

f f +i xk yk

df = f + f,

f =
k=1

kuqk iz @IQA je d je R{diferenijiln funkij f i C{difeE renijiln ko i smo ko je f = 0F xprD funkij je R{diferenijiln u svkoj tqkiD li je C{diferenijiln smo u nuliD jer jeD zog f (z) = zzD = z @videti fusnotu u @IQAAF @RIA qrdijentF xek je (X, , ) rilertov prostor nd poem K = R ili CD V X otvoren podskup i f : V K diferenijiln funkij s vrednostim u pou sklrF en diferenijl u tqki a V je element dulnog prostorX
f z

f dzk , zk

f =
k=1

f dz k . z k

f : C C,

f (z ) = |z |2

o isovoj teoremi o reprezentiji @videti @QQSA n strF IPWAD posE toji jedinstveni vektorD oznqiemo g s f (a) X D tkv d je z sve h X F ektor f (a) nziv se grdijentom funkije f F
df (a)(h) = h, f (a) ,

df (a) L(X ; K) = X .

ISH

eko je X = K s stndrdnim sklrnim proizvodomD ond su koordinte grdijent u stndrdnoj zi


r

PF hspiixgsei

f (a) =

xpomenimo d ovj zpis zvisi od izor ze i od sklrnog proE izvodF stndrdnoj zi i s stndrdnim sklrnim proizvodom on je sliqn zpisu diferenijl iz @RHAF weutimD ov dv ojekt se rzlikujuX diferenijl je knonskiU definisn u proizvonom normirnom prostoruD dok je z grdijent potren sklrni proizvod i kompletnostF eko je K = RD iz uoxi{vrove nejednkosti sledi d z izvod u prvu vektor u tqki a v%i pri qemu jednkost v%i ko i smo ko je kolinerno s f (a) @uporediti s dtkom @PPAAF @RPA ngent n krivu u rvniF xek je C kriv zdtu jednqinom f (x, y ) = 0D gde je funkij f : R R R diferenijilnD i nek je u tqki (x , y ) C f (x , y ) = 0 @tqke u kojim je grdiE jent jednk nuli nzivju se singulrnim tqkm krive f (x, y) = 0AF d je tngent n u tqki (x , y ) dt jednqinom
0 0 0 0 0 0

f1 fr (a), . . . , (a) . x1 xr

D f (a) = Df (a)( ) = , f (a)

f (a) .

istD ko je : I R R prmetrizij krive C D (t ) = (x , y )D td je f ((t)) 0D p jeD po prvilu z izvod slo%ene funkijeD


0 0 0

f f (x0 , y0 )(x x0 ) + (x0 , y0 )(y y0 ) = 0. x y

ydtle vidimo d je vektor


t=t0

d dt

f ( (t)) = f ( (t0 ))

d (t0 ). dt

f (x0 , y0 ) =

ortogonln n tngentni vektor (t )D odkle sledi tr%en jedE nqin tngenteF @RQA dtkX xek je kriv C u R zdt ko presek dve povrxi f (x, y, z ) = 0 i g (x, y, z ) = 0, i nek je (x , y , z ) C tqk u kojoj je f (x , y , z ) = 0 i g (x , y , z ) = 0. hokzti d je tngent n krivu C u toj tqki kolinern s vekE torom f (x , y , z ) g(x , y , z )D gde je vektorski proizvod u R F kiirti krivu presek povrxi z = 4x + 9y D 6x + 3y + 2z = 5 i ni prmetrsku jednqinu ene tngente u tqki (2, 1, 5)F
d dt 0 3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 2 2 2

f f (x0 , y0 ), (x0 , y0 ) x x

UDDunonski4 u mtemtii znqi DDez uvoe dodtne strukture4F

@RRA romogen preslikvF reslikve f : X Y vektorskih prosE tor nd poem sklr K je homogeno ko je f (x) = f (x) z sve K. eko su X i Y normirni prostoriD f homogeno preslikve koje je diferenijilno u nuliD ond je f linernoF istD iz homogenosti sledi f (0) = 0 i f (t) = tf () z t KD p je o znqi d je F @RSA ozitivno homogene funkije i yjlerov teoremF opxtee @RRA su preslikv koj su homogen stepen kD z neki pozitivn roj k F o su preslikv z koj je f (x) = f (x) z sve K. x primerD k{linern preslikv X X Y su homogen stepen kF olinom
t0 k 1 k

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

ISI

Df (0)( ) = lim

f (t ) f (0) = f ( ). t f = Df (0) L(X ; Y )

je homogen stepen UF dtkX xek je preslikve f : X Y diferenijilno i homogeno stepen kF hokzti d je z svko h X izvod u prvu D f : X Y homogeno preslikve stepen k 1F eko je poe sklr K = RD uopxtee homogenosti je pozitivn homogenostD koji se doij zhtevom d jednkost f (x) = f (x) v%i z sve > 0F pozitivno homogene funkije v%i yjlerov teoE remX hiferenijiln funkij f : X R n relnom normiE rnom prostoru X je pozitivno homogen stepen k ko i smo ko je Df (x)(x) = kf (x). hokzX @A xek je x X i nek je : [0, +[ R funkij definisn s () = f (x) f (x). eko je f pozitivno homogen stepen kD ond je 0D p je () 0F o prvilu diferenir slo%ene funkije odtle sledi
h k k

p(x, y, z ) = x7 + 3x4 yz 2 + 27y 2 z 5

@A xek je Df (x)(x) = kf (x)F xek je x X i : [0, +[ R funkij definisn s hiferenirem ove funkije i primenom prvil o izvodu slo%ene funkije doijmo d zdovov linernu diferenijlnu jednqE inu k () () = 0, (1) = 0 z > 0. x osnovu opxte formule z rexee ove jednqine koju smo izveli u qlvi I @videti @PQUA n strF UWAD sledi d je 0F ime je dokz zvrxenF
() = f (x) k f (x).

Df (x)(x) = kf (x).

ISP

ypertor f (x) Df (x)(x) n prostoru funkij f : X R nziv se yjlerovim opertoromF yjlerov teoremD drugim reqimD ustnovv d su pozitivno homoE gene funkije stepen k sopstveni vektori yjlerovog opertor koji odgovrju sopstvenoj vrednosti kF dtkX xek su p(x, y) i q(x, y) homogene funkije istog steE pen homogenostiF hokzti d se homogen diferenijln jednqin smenom y = vx svodi n jednqinu
dv
q (1,v ) p(1,v )

PF hspiixgsei

p(x, y )

dy + q (x, y ) = 0 dx = +v dx x

u kojoj lev strn zvisi smo od v desn smo od xD p mo%e ekE spliitno d se rexi integrijom oe strneF dtkX kiirti krivu y = x + x D i dokzti d je (0, 0) en singulrn tqkF hokzti d se smenom y = vx ov kriv prevodi u krivu v = x + 1 koj nem singulrnih tqkF o prethodn zdtkD smen promenive y = vx koj je pojedE nostvil prolem mo%e d se shvti ko uvoee novih koordint x = uD y = uv F reslikve
2 3 2 2

preslikv elu prvu u = 0 @v{osuA u tqku (0, 0)D n komplementu je ijekijF osmtrjmo preslikve koje svkoj tqki pridru%uje prvu y = vx koj tu tqku spj s koordintnim poqetkom @podsetimo se d smo projektivne prostore RP definisli u qlvi IY videti @IPSA n strF RPAF qrfik
n

: (u, v ) (u, uv ).

: R2 \ {(0, 0)} RP 1

mo%emo d shvtimo i ko podskup u R RP F eko oznqimo s egovo ztvoree u topologiji proizvod R RP D ond je
2 1 2 1

( ) (R2 \ {(0, 0)}) RP 1

rojekij :R povrxi n prvu koordintu nziv se sigm proesom @u literE turi n engleskom jeziku qexi je termin blow upA i predstv jedn od metod rzrexv singulritet krivih u elgerskoj geometrijiF tedn primen sigm proes ne mor uvek d rzrexi singulritetD li je poznto d svki singulritet lgerske krive u rvni @tjF krive koj je skup nul polinom dve promeniveA mo%e d se rzrexi konqnom kompoziijom sigm proesF dtkX zrexiti singulritet krive x = y F
2 2 3

dtkX hokzti d je homeomorfno weijusovoj triF

= ( ) {0} RP 1 .

@RTA szvodi vixeg redF ideli smo d je izvod preslikv f : V Y D koje je diferenijilno n otvorenom podskupu normirnog vekE torskog prostor X D preslikveV qlvi I smo videli d je i L(X ; Y ) normirni vektorski prosE torD p im smisl govoriti i o izvodu preslikv Df @ukoliko on postojiAF szvod tog preslikv jeD po definiijiD drugi izvod preslikv f Y preslikve koje im drugi izvod nziv se dvput diferenijilnim preslikvemD egov drugi izvod je preslikE ve D f : V L(X ; L(X ; Y )). qlvi I je pokzno d postoji identifikij
2

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

ISQ

Df : V L(X ; Y ).

gde je prostor n desnoj strni prostor ilinernih preslikv X X Y @videti @IQQA n strF RTAD p drugi izvod mo%e d se shvE ti i ko preslikve skup V u skup ilinernih preslikv iz X X u YF snduktivno se definixe n{ti izvod ko preslikve skup V u skup n{linernih preslikv prostor X X u Y @kd ono postojiAF reslikv koj imju n{ti izvod nzivmo n put diferenijilnimF rimetimo d iz postoj n{tog izvod D f (a) u tqki a imE pliitno @ili D po definiiji4A sledi d (n 1) izvod D f postoji u nekoj okolini tqke aD poxto smo izvod definisli z funkije definisne n otvorenom skupuF reslikve f : V Y je preslikve klse C ko je n put diferenijilno i ko je
n n1 n

L(X ; L(X ; Y )) = L(X, X ; Y ),

Dn f = DDn1 f : V L(X, , X ; Y )

neprekidno preslikveF kup preslikv klse C n skupu V oznqvmo s C (V )D ovj skup je vektorski prostorF rostor
n n

Dn f : V L(X, , X ; Y )

C (V ) :=
nN

C n (V )

nzivmo prostorom eskonqno diferenijilnih funkijFW dtkX xek je f : R C neprekidn funkij i


F (x) = 1 (n 1)!
x

(x t)n1 f (t) dt.


0

Vetimo se d ovo ne v%i u sluqju d f posmtrmo ko preslikve finih prostor @videti strF IQSAD xto stvr nevoe u definiiji drugog izvod u finim prostorimF liqnu situiju emo imti i kod izvod n mnogostrukostimF W uompleksnoj nlizi se dokzuje d jeD u sluqju kd je poe sklr K = CD svko C{diferenijilno preslikve @videti @IQAA klse C F ud govorimo o tome d je neko preslikve klse C k D imemo n umu d je tj uslov uvek ispuen u sluqju kompleksno diferenijilnih @tjF holomorfnihA funkijF

ISR

hokzti d je D F (x) = f (x) @videti @QWAAF @RUA xek je preslikve f dv put diferenijilno u tqki aF d je D f (a) L(X ; L(X ; Y )), p jeD z vektor h X D D f (a)(h ) L(X ; Y )F vektor h X je
n 2 1 2 1 2

PF hspiixgsei

pri qemu jeD ko xto je ojxeno u @RTAD n levoj strni jednkosti drugi izvod shven ko ilinerno preslikveD tjF element prosE tor L(X, X ; Y ) izomorfnog prostoru L(X ; L(X ; Y ))F sz diferenijilnosti preslikv Df i osoin izvod u prvu vektor @IUA primeenih n preslikve Df sledi ye strne ove jednkosti su linern preslikv n X Y izrquE nvem vrednosti u tqki h X doijmo
2

D f (a)(h1 , h2 ) = (D f (a)(h1 ))(h2 ) Y,

D2 f (a)(h1 ) = Dh1 (Df )(a).

oxto je L : L(X ; Y ) Y, S S (h ) linerno preslikveD primenom @PSA n S = Df (a) izrz n desnoj strni poslede jednkosti mo%emo d npixemo ko
2

D2 f (a)(h1 , h2 ) = (Dh1 (Df )(a))(h2 ).

oxto je D

(Dh1 (Df )(a))(h2 ) = Dh1 (Df (a)(h2 )). = Dh1 Dh2 f (a) D2 f (a)(h1 , h2 ) = Dh1 Dh2 f (a).

h1 (Df (a)(h2 ))

D ovime smo dokzli formulu

sz e se indukijom lko izvodi

@RVA imetriqnost izvod vixeg redF xek je V X otvoren podskup normirnog prostor X D a V i Y normirni prostorF eko presE likve f : V Y im n{ti izvod D f (a) u tqki a V D ond je D f (a) simetriqno n{linerno preslikveF hokzX h D f (a) mo%emo d shvtimo ko n{linerno preslikE ve smo videli rnije @RTAD p ostje smo d dok%emo d je ono simetriqnoF hovono je d dok%emo tvree z n = 2Y opxti sluqj se izvodi indukijomF xek je preslikve f dv put diferenijilno u tqki aF xek su h , h X proizvoni vektoriF osmtrjmo pomonu funE kiju relne promenive t [0, 1]
n n n 1 2

Dn f (a)(h1 , h2 , . . . , hn ) = Dh1 Dh2 Dhn f (a).

oxto je skup V otvorenD ov funkij je definisn z h , h B ]0; /2[D gde je > 0 dovono mloD tko d je lopt B ]a; [ sdr%n u VF sz @PTA sledi
1 2

g (t) = f (a + th1 + h2 ) f (a + th1 ).

g (1) g (0) g (0)

sup
0t1

g (t) g (0)

xek je > 0F o pretpostviD f je dvput diferenijilnoD p postoji < D tko d z h , h B]0; /2[ v%i
1 2

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

ISS

Df (a + th1 + h2 ) Df (a) D2 f (a)(th1 + h2 ) L(X ;Y ) ( h1 Df (a + th1 ) Df (a) D2 f (a)(yh1 ) L(X ;Y ) h1 X .

+ h2

X ),

oxto je

izrz g (t) g (0) je jednk odtle

g (t) = (Df (a + th1 + h2 ) Df (a + th1 ))(h1 ),

p iz prethodne nejednkostiD uz primenu nejednkosti trouglD sledi


g (t) (D2 f (a)(h1 ))(h2 )
Y

[(Df (a + th1 + h2 ) Df (a)) (Df (a + th1 ) Df (a))](h1 ),

2 h1

X(

h1

+ h2

X ),

weutimD iz definiije funkije g sledi d je izrz g(1) g(0) simetriqn u odnosu n h i h D p posled nejednkost v%i i ko vektorim h i h zmenimo mestF sz te dve nejednkosti doijmoD uz pomo nejednkosti trouglD
1 2 1 2

g (1) g (0) (D2 f (a)(h1 ))(h2 )

6 h1

X(

h1

+ h2

X ).

yvu nejednkost smo dokzli uz pretpostvku h , h B]0; /2[Y li oe strne nejednkosti su homogene po h i h D p on v%i z sve h , h X F oxto je > 0 proizvonoD odtle sledi d je desn strn jednk nuliD xto je i trelo dokztiF @RWA dtkX hokzti d je svko neprekidno ilinerno preslikve L : X X Y klse C i izrqunti D L z sve n NF @SHA xek je preslikve f : V Y definisno n otvorenom podskupu V X X F sz @PWA i indukije sledi d ko su u tqki a V z sve k n svi prijlni izvodi
1 2 1 2 1 2 n 1 r

(D2 f (a)(h1 ))(h2 ) (D2 f (a)(h2 ))(h1 )

6( h1

+ h2

X)

neprekidni u tqki aD ond je f klse C F jedno s @RVA ovo dje dovon uslov komuttivnosti prijlnih izvodX ko su svi priE jlni izvodi n{tog red neprekidni u tqki aD ond oni komutirjuD tjF ond je
n

Di1 Di2 Dik f,

{i1 , . . . , ik } {1, , r}

z svku permutiju skup {i , . . . , i }F uomuttivnost se mo%e oezediti i pod slijim pretpostvE kmY formuliximo to tvree z r = n = 2 @poxto je grup perE mutij generisn grupom trnspoziijD ovo ogrniqee ne umuE je opxtostAX eko su prijlni izvodi D D f i D D f neprekidni u tqki a = (a , a )D ond je D D f (a) = D D f (a)F rimetimo d ovo tvree ne ukuquje neprekidnost ostlih prijlnih izvodD ve smo onih z koje se tvrdi d komutirjuF hokz ovog tvre je
1 n 1 2 2 1 1 2 1 2 2 1

Di1 Di2 Din f (a) = D(ij ) D(i2 ) D(in ) f

IST

sliqn dokzu @RVAX sledi iz primene eoreme o sredoj vrednosti n pomonu funkiju ztim n
2 2

PF hspiixgsei

(t) = f (a1 + th1 , a2 + h2 ) f (a1 + th1 , a2 ), F (h1 , h2 ) = (1) (0).


2 2

@A hokzti d ne postoji funkij f : R R qiji je diferenijl df (x, y) = (x + y )dx 2xydyF @A xi funkiju f : R R qiji je diferenijl df (x, y) = (x + y )dx + 2xydy F @vA h li postoji funkij f : R R qiji je diferenijl df (x, y ) = (log y + 2x + ye )dx + (xy + e )dy c dtkX punkij f : R R definisn je s
dtkX
2 2 2 x 1 x 2

f (x, y ) =
f x 2f yx

hokzti d su f D i neprekidne funkijeF hokzti d su funkije i definisne n eloj rvni R i neprekidne n R \ {(0, 0)}F hokzti d je
f y 2f xy 2 2

y xy x x2 +y 2 , 0,

(x, y ) = (0, 0) (x, y ) = (0, 0).

dtkX hokzti d funkij f : R2 RD definisn s


f (x, y ) =

2f 2f (0, 0) = (0, 0). xy yx


y x x 2 y2 2 2

im sve prijlne izvode n{tog red z proizvono nD koji ne zvise od poretk diferenirD li d je f prekidn u (0, 0)F @SIA eko su x , . . . , x hekrtove koordinte u R D opertor
1 n n

e 0,

xy = 0 xy = 0,

:=

nziv se vplsovim opertorom ili lplsijnomD jednqin u = 0 vplsovom jednqinom po funkiji uF punkije koje zdoE vovju vplsovu jednqinu nzivju se hrmonijskim funkijmF dtkX @A hokzti d je funkij hrmonijskF @A hokzti d je funkij
u : R3 \ {(0, 0, 0)} R, u : R2 \ {(0, 0)} R, u(x, y ) = log x2 + y 2 1 x2 + y2 + z2

2 2 + + 2 x1 x2 n

u(x, y, z ) =

hrmonijskF @vA hokzti d je svk hrmonijsk funkij u : R \{(0, 0, 0)} R koj zvisi smo od = x + y + z olik u() = a + b F
3 2 2 2 1

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe ISU @SPA dtkX xek je D C = R2 otvoren okolin tqke 0 = (x0 , y0 ) i

nek je f : D C, f (x, y ) = u(x, y ) + iv (x, y ) funkij klse C F @A hokzti d f zdovov uoxi{imnov uslov @videti @IQAA ko i smo ko je
1

yve jednqine se nzivju uoxi{imnovim jednqinmF @A xek f zdovov uoxi{imnov uslovF hokzti implikE iju det [Df ( )] Df ( ) = 0. ekoIHje pri tome f klse C D dokzti d su funkije u i v hrmoniE jske F @SQA resijnF xek je f : K K dvput diferenijilno preslikveF d ilinern form drugog izvod u tqki a mo%e d se predstvi mtriom
0 2 0 n

u v = , x y

u v = y x

koj se nziv resijnom funkije f F dtkX xek je f : R R dv put diferenijiln i pozitivno homogen funkij stepen homogenosti I @videti @RSAAF hokzti d je en resijn [D f (x)] singulrn mtri z svko xR F @SRA ledee tvree mo%e d se smtr gltkom verzijom risonove leE me @TPA n strF PR z euklidske prostoreX xek je F R ztvoren i K R kompktn skupD i nek je F K = F d postoji funkij f : R R klse C tkv d je f (R ) = [0, 1], f 0 n K, f 1 n F. hokzX @PTRA n strF WR smo videli d je funkij 0 z t 0 (t) = e z t > 0 klse C F ydtle sledi d je funkij
i,j {1,...,n} n 2 n n n n n 1/t

[D2 f (a)] =

2f xi xj

klse C @imenil je uvek rzliqit od nuleAF vko se vidi d je h(x) 1 n B [0; /2], h(x) 0 n R \ B ]0; [. sz kompktnosti skup K sledi d postoji konqn fmilij lopti B]a ; [, . . . , B]a ; [D tkv d je
n 1 k k k

h : Rn R,

h(x) =

(2

(2 x 2 ) x 2 ) + ( x 2 2 /4)

K
j =1

B ]aj ; /2[
j =1

B ]aj ; [ Rn \ F.
2

IHwo%e d se dok%e i d je pretpostvk d je f klse C

suvixn @videti @IRAAF

ISV

xek je g (x) = h(x a )F d funkij


j j k

PF hspiixgsei

f ( x) = 1

(1 gj )
j =1 n

zdovov uslove teoremeF dtkX xek je U R otvoren skupD f : U R funkij klse C i a U F hokzti d postoji otvoren okolin V a tkv d je V U i funkij F : R R klse C tkv d je F (x) = f (x) z x V i F (x) = 0 z x / U. @SSA rimetimo d iz eoreme jedinstvenosti @PUQA n strF WW sledi d @SRA nem nlogiju u klsi nlitiqkih funkijD smim timD zog npomene u @IRAD ni u klsi kompleksno diferenijilnihF @STA ejlorov formulF xek je f : V Y preslikve otvorenog skup V X normirnog prostor X u normirni prostor Y koje je n put diferenijilno u tqki x V @impliitnoD to znqi d je ono i (n 1) put diferenijilno u nekoj okolini te tqkeAF d je 1 f (x + h) = f (x) + Df (x)h + . . . + D f (x)h + o( h ) kd h 0, n! gde je D f (x)h := D f (x)(h, . . . , h) vrednost k{linernog preslikE v D f (x) u (h, . . . , h) X F hokzX z n = 1 tvree je definiij prvog izvodF retE postvimo d tvree v%i z n 1F d iz eoreme o sredoj vrednosti primeene n funkiju
n n n n X k k k k k

k f (x + k ) (f (x) + Df (x)k + . . . +

n segmentu [0, h] sledi

1 n D f (x)k n ) n!

@ovde smo koristili prvilo diferenir vixelinernog presE likvD videti @WAAF hokz sledi iz induktivne hipoteze primeE ene n Df F @SUA xek je u @STA X = K F d ejlorov formul mo%e d se npixe u vidu 1 D f (x)h + o( h ) kd h 0, f (x + h) = ! gde je = ( , . . . , )D N {0} @ovkvo se nziv multiindekE somAD h = (h , . . . , h ) K i
p n X ||n 1 p j 1 p p p p p

1 n n f (x + h) (f (x) + Df (x)h + . . . + n ! D f (x)h ) X 2 sup01 Df (x + h) (Df (x) + D f (x)(h) + + 1 n n1 + (n ) L(X ;Y ) h X 1)! D f (x)(h)

! :=
k=1

k !,

|| :=
k=1

k ,

h :=
k=1

k h k ,

1 p D f := D1 . . . Dp f.

eko je Y = K ond jeD uz uoiqjenu oznku z prijlne izvode sklrne funkijeD


D f =

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe


|| f p . 1 x 1 . . . xp

ISW

@SVA dtkX zviti funkije


f (x, y ) = log (1 + x + y )

i g(x, y) = 1 x 1 y + xy u ejlorov polinom stepen 3 u tqki (0, 0)F @SWA voklne ekstremne vrednosti funkijF xek je V X otvoren podskup normirnog prostor X i f : V R reln funkij n V koj je n put diferenijiln u tqki a V F xek je Df (a) = 0, . . . , D f (a) = 0 i D f (a) = 0. d v%e slede tvreX @A eko je a tqk loklnog ekstremum funkije f D ond je n prn rojD n{linern form DII f (a) je pozitivno semidefinitn @tjF D f (a)(h ) 0 z sve h X A ko je a tqk loklnog minimumD negtivno semidefinitn @tjF D f (a)(h ) 0 z sve h X A ko je a tqk loklnog mksimumF @A eko je z neko > 0
n1 n n n n n n

n jediniqnoj sferi h = 1D ond je a tqk loklnog miniE mumF eko je z neko > 0
X

Dn f (a)hn ,

ond je a tqk loklnog mksimumF hokzX sz ejlorove formule i pretpostvke o prvih n izvod funkije f u tqki a sledi z neku funkiju tkvu d kd F o pretpostvi o {tom izvodu funkije D z neko D f (a)h = 0D p je
n n 0

Dn f (a)hn ,

f (a + h) f (a) =

1 n D f (a)hn + (h) h n X n! :XR (h) 0 h0 n f h0 X 1 n D f (a)hn 0 + (th0 ) h0 n!


n X

je

f (a + th0 ) f (a) =
0

tn .

IIhovono je rei DDz sve h n jediniqnoj sferi p time i homogeno preslikveF

oxto (th ) 0 kd t 0D z mlo > 0 izrz u zgrdi im isti znk z sve t ] , [D p znk elog izrz zvisi smo od znk t F eko je a tqk loklnog ekstremumD ond se znk izrz n desnoj strni ne me s promenom znk tD to je mogue smo ko je t prn rojF em togD z svko h z koje je D f (a)h = 0 znk izrz n desnoj strni je jednk znku t D f (a)h D xto znqi d je i znk forme D f (a)h stlnF ime je dokzno @AF
n 0 n n n n n n 0 n 0

=1

4D jer je Dn f (a) vixelinernoD

ITH

eko je ispuen prvi uslov iz @AD iz ejlorove formule sledi


f (a + h) f (a)

PF hspiixgsei

oxto (h) 0 kd h 0D izrz n desnoj @ time i n levojA strni je pozitivn z sve h u dovono mloj okolini nuleF ime je dokzno d iz prvog uslov u @A sledi d je a tqk minimumF liqno se dokzuje d iz drugog sledi d je a tqk mksimumF @THA eko je X prostor konqne dimenzijeD ond jeD ko xto smo videli u qlvi ID jediniqn sfer h = 1 kompktn skupF tom sluqjuD ko je f funkij koj zdovov uslove @SWAD ond neprekidn funkij n jediniqnoj sferi dosti%e mksimum i minimumF eko su ove dve vrednosti suprotnog znkD iz @SWA sledi d a nije tqk loklnog ekstremum funkije f F eko su ove vrednosti istog znkD ondD opet iz @SWAD sledi d je a tqk loklnog ekstremumD poxto jeD zog Df (a) = 0 i kompktnosti sfere u tom sluqju uslov @A ispuenF @TIA eko je u @SWA X = R ond je D f (a)h mno%ee relnih rojev f (a) i h F yvo n{linerno preslikve po h je z prno n uvek semidefinitno kd je f (a) = 0D tko d se uslov @A u @SWA u tom sluqju svodi smo n prnost roj nF sluqju funkij vixe promenivihD mogue je d i z prno n tqk a ne ude tqk loklnog ekstremumD jer ilinern form u vixedimenzionom sluqju mo%e d ude indefinitn @tjF d ne ude ni pozitivno ni negtivno semidefinitnAF @TPA dtkX xek je f (x, y) = (y x )(y 2x ) z (x, y) R F hokzti d restrikij funkije f n svku prvu kroz koordintni poqetk im strogi minimum u koordintnom poqetkuD d koordintni poqetk nije tqk loklnog ekstremum funkije f F @TQA dtkX hokzti d funkije f (x, y) = x y i g(x, y) = x 3xy nemju loklne ekstremumeF @TRA dtkX xi mksimum funkije f (x, y) = xye u prvom kvdrntuF @TSA dtkX xi njvixu i njni%u tqku n povrxi x + xy + 3x + 2y + z + 5 = 0 @z {os je vertiklnAF @TTA dtkX kiirti krivu x + 3y + 2xy = 9 u R F uoj tqk ove krive je njli% koordintnom poqetkuc uoj tqk ove krive je njudenij od koordintnog poqetkc @TUA yjler{vgrn%eve jednqineF xek je X normirni vektorski prosE torD L : X X R R preslikve klse C i C ([0, 1]; x , x ) prostor gltkih @klse C A krivih : [0, 1] X krivih koje spjju tqke x , x X D tjF tkvih d je (i) = x z i {0, 1}F osmtrjmo funkiju
n n n (n) n ( n) 2 2 2 2 2 3 2 2x3y 2 2 2 2 1 1 1 X 0 1 0 1 i 1

1 + (h) n!

k X.

h Dn f (a)hn

retpostvimo d je C ([0, 1]; x , x ) tqk loklnog ekstremum funkije SF dD n osnovu @SWAD z svku gltku fmiliju krivih
0 1 X 0 1

1 S : CX ([0, 1]; x0 , x1 ) R,

S ( ) =

L( (t), (t), t) dt.

1 (t) < < CX ([0, 1]; x0 , x1 ) 1 (, ) CX ([0, 1]; x0 , x1 ) 0 =

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

A tkvu d jeIP
=0
=0

@tjF z svku gltku krivu A v%i

ITI

liqno ko u @QWA izvod n desnoj strni se izrqunv difereniE rem pod znkom integrlD uz primenu prvil z izvod slo%enog preslikvX
dS ( ) = d
1

dS ( ) d

xek je
0

D1 L( (t), (t), t)

(t) (t) + D2 L( (t), (t), t)

dt.

sz (i) x sledi D p primenom prijlne inteE grije n drugi sirk doijmo


i

(t) . h(0) = h(1) = 0 h(t) =

dS ( ) d L

=
=0 0 d dt

D1 L( (t), (t), t)

gde oznqv totlni izvod po t @ne smo po treoj promenivoj u AF yvj izrz je jednk nuli z svku vrijiju krive @i iz e izvedenu funkiju hAD p je

d D2 L( (t), (t), t) h(t) dt, dt

yvo su tzvF yjler{vgrn%eve jednqine vrijionog rqunF @TVA rv ko njkre rstojeF xek je kriv u rvni R RY pretE postvimoD rdi jednostvnostiD d je on zdt ko grfik funkije y = f (x)F en du%in je jednk
1

D1 L( (t), (t), t)

d D2 L( (t), (t), t) = 0 dt

rimenom yjler{vgrn%evih jednqin n funkiju du%ine l doE ijmo


0

l( ) =

1 + (f (t))2 dt.

1 X ([0, 1]; x0 , x1 )Y metod o kome je ovde req spd u olst vrijionog rqunF yvde primeujemo @SWA n preslikve S ( ) z svku gltku fmiliju F o preslikve je reln funkij 1 ([0, 1]; x , x ) ko kompoziij dv relne promeniveD koj se fktorixe kroz prostor CX 0 1 1 ([0, 1]; x , x ) nije normirni prostorD li ipk n ovom mestu preslikvF rostor CX 0 1 mo%emo d komutirmo izvod i integrlY vixe det o toj operiji rei emo u qlvi RF

IPyv fmilij krivih nziv se vrijijom krive u prostoru C

odkle sledi d je izrz u zgrdi konstntnF oxto funkij s s(1 + s ) nije konstntn ni n jednom intervluD sledi d je f constD tjF d je prvF @TWA dtkX koju funkiju f : [0, 1] R je povrxin ortne povrxi doijene rotijom krive y = f (x) oko x{ose njm meu povrxiE nm ortnih povrxi s fiksirnim polupreqniim r D r popreqE nih presek s rvnim x = 0 i x = 1c
2 1/2 0 1

d dt

f (t)

1 + (f (t))2

= 0,

ITP

@UHA xek je f : R R R funkij klse C F ite d li jednqin


1

PF hspiixgsei
f (x, y ) = 0

im jedinstveno rexee po y je ekvivlentno pitu d li postoji funkij : R R tkv d je kriv C = {(x, y) | f (x, y) = 0} en grfikD odnosno tkv v%i nmo d tkv funkij ne postoji ko kriv C seqe neku vertiklnu prvu dv ili vixe putF retpostvimo d tngent n krivu C u tqki (x , y ) C nije vertiklnF @RPA smo videli d je jednqin tngente u toj tqki
0 0

f (x, y ) = 0 y = (x).

p uslov d ov tngent nije vertikln mo%emo d zpixemo ko oxto je tngent njo linern proksimij u okolini tqke dodirD mo%emo d oqekujemo d postoji dovono mli kvdrt oko tqke (x , y ) tkv d je deo krive koji se u emu nlzi grfik neke funkije y = (x)F pormulisno lgerskiD ko pr (x , y ) zdovov jednqinu f (x, y ) = 0D mo%emo d oqekujemo d t jednqin im jedinstveno rexee po y u nekom kvdrtu oko (x , y ) ukoliko linern jednqin
0 0 0 0 0 0

f f (x0 , y0 )(x x0 ) + (x0 , y0 )(y y0 ) = 0, x y f (x0 , y0 ) = 0. y

im rexee po F x tj nqinD ko prolem rexv jednqine f (x, y) = 0 lokE lizujemo @tjF ogrniqimo n mli kvdrtD ili okolinuD oko tqke (x , y )AD ond mo%emo d oqekujemo d mo%emo i d g linerizujemoF x primerD ko je f (x, y) = x + y 1D ond je kriv C krug S D eg mo%emo d predstvimo ko grfik funkije y = (x) u okolini ilo koje tqke sem (1, 0)D jer je u svim ostlim tqkm
0 0 2 2 1

f f (x0 , y0 )(x x0 ) + (x0 , y0 )(y y0 ) = 0 x y y

liqnoD u okolini tqke (x , y ) u kojoj je


0 0

f (x, y ) = 2y = 0. y f (x0 , y0 ) = 0 x

mo%emo d oqekujemo d je kriv grfik funkije x = (y)F qke krive f (x, y) = 0 u kojim je r jedn prijlni izvod funkije f rzliqit od nule nzivmo regulrnim tqkmY u @RPA smo ve rekli d tqke u kojim su o prijln izvod jednk nuli nzivmo singulrnim tqkmF uriv je regulrn ko su sve ene tqke regulrne @videti @IQVA n strF RV i @IQWA n strF RWAF yvD donekle neformlnD rzmtr emo sd d izlo%imo preiznije i opxtijeF

@UIA eorem o impliitnoj funkijiF xek su (X, )D (Y, )D (Z, ) normirni vektorski prostoriD pri qemu je Y fnhovF xek je
X Y Z

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

ITQ

okolin tqke (x , y ) X Y F retpostvimo d je I preslikve f : Q Z neprekidnoIQ u tqki (x , y ) i f (x , y ) = 0Y P postoji prijlni izvod D f : Q L(Y ; Z ) i neprekidn je u tqki (x , y )Y Q D f (x , y ) im inverzIR (D f (x , y )) L(Z ; Y ) d postoje okolin U X tqke x i okolin V Y tqke y tkve d je U V Q i preslikve : U V tkvo d je @A y = (x )Y @A neprekidno u tqki x Y @vA f (x, y) = 0 y = (x) z (x, y) U V F eko je pri tomeD uz uslove IEQ ispuen i uslov funkij f jeD osim u tqki (x , y ) neprekidn i u nekoj okolini te tqkeD ond je i funkij neprekidn u nekoj okolini tqke x u X F eko je uz uslove IEQ ispuen i uslov u nekoj okolini tqke (x , y ) postoji prijlni izvod D f i neprekidn je u tqki (x , y )D ond je funkij diferenijiln u tqki x i en izvod je
X Y 0 0 0 0 0 0 2 0 0 2 0 0 2 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0

Q = {(x, y ) X Y | x x0

< , y y0

< }

eko je uz to f funkij klse C u nekoj okolini tqke (x , y )D ond je i funkij klse C u nekoj okolini tqke x F hokzX o pretpostvi je D f (x , y ) linerni homeomorfizm prostor Y i Z D p je jednqin f (x, y) = 0 ekvivlentn jednqini
k 0 0 k 0 2 0 0

(x0 ) = (D2 f (x0 , y0 ))1 D1 f (x0 , y0 ).

eko desnu strnu oznqimo s g(x, y)D tjF

y = y (D2 f (x0 , y0 ))1 (f (x, y )).

ond je rexve jednqine f (x, y) = 0 ekvivlentno tr%eu fiksne tqke preslikv y g(x, y) @fiksn tqk ovog preslikvD nrvnoD ko i rexee jednqine f (x, y) = 0D zvisi od xAF yvj prolem emo d reximo primenom fnhove teoreme o fiksnoj tqki @videti strF PPAF reslikve g mo%e d se npixe ko kompoziij
IQ normu n proizvodu X Y uzimmo ilo koju od @topoloxki ekvivlentnihA normi D 1 p definisnih u qlvi IF IR yvj uslov uopxtv uslov (x, y) = 0 iz @UHAF peijlnoD iz eg sledi Y = Z @Y
f y

g (x, y ) := y (D2 f (x0 , y0 ))1 (f (x, y ))

gde je Id : Y Y identiqko preslikveD : X Y Y proE jekij i L = (D f (x , y )) : Z Y F yv tri preslikv su


Y Y 2 0 0 1

g = IdY Y + L f,

i Z su izomorfni ko topoloxki i ko vektorski prostoriAF

ITR

neprekidn linern preslikv @p su jednk svom izvoduAF ydE tle sledi d je prijlni izvod preslikv g po drugoj promenE ivoj odkle doijmo nejednkost
D2 g (x, y )
L(Y )

PF hspiixgsei

D2 g (x, y ) = (D2 f (x0 , y0 ))1 (D2 f (x0 , y0 ) D2 f (x, y )), (D2 f (x0 , y0 ))1
0 0

oxto jeD po pretpostviD preslikve D f : Q L(Y ; Z ) nepreE kidno u tqki (x , y )D postoji okolin B ]x [; B ]y ; [ n kojoj je 1
L(Z ;Y ) L(Y ;Z ) 2 X 0 Y 0

D2 f (x0 , y0 ) D2 f (x, y )

ydtleD n osnovu eoreme o sredoj vrednostiD sledi d jeD z svko x B ]x ; [D


2
X 0

D2 g (x, y )

L(Y )

<

z y , y B]y ; [F ime smo dokzli d jeD z fiksirno xD y g (x, y ) kontrkij n B ]y ; [F h i smo mogli d primenimo fE nhovu teoremu o fiksnoj tqkiD ostje jox d p%ivije prouqimo domen i kodomen preslikv g i dok%emo d nek egov restrikE ij slik kompletn metriqki prostor u seeF xek je proizvon roj iz intervl ]0, [F oxto je
1 2 0 0

g (x, y1 ) g (x, y2 )

<

1 y1 y2 2

y0 g (x, y0 )

]0, [

iz neprekidnosti preslikv f u (x , y ) sledi d postoji roj tkv d z x B ]x ; [ v%i


0 0 X 0

(D2 f (x0 , y0 ))1 (f (x, y0 )) Y (D2 f (x0 , y0 ))1 L(Z ;Y ) f (x, y0 )

Z,

B ]y0 ; [ x BX ]x0 , [

sz ove nejednkosti i iz dokzne qienie d je g kontrkij n @s koefiijentom kontrkije mim od 1/2A sledi d z i y B [y ; ] v%i
Y 0

y0 g (x, y0 )

<

. 2

y0 g (x, y )

odnosnoD d z x B ]x , [ preslikve y g(x, y) preslikv loptu B [y ; ] u en podskup B ]y ; [F oxto je ztvoren lopt B [y ; ] ztvoren podskup fnhovog prostor Y D on je kompletn metriqki prostorD p iz fnhove teoreme o fiksnoj tqki sledi d z svko x B ]x , [ postoji jedinstven fiksn tqk y = (x) preslikv y g(x, y)F yvko konstruisno preslikve zdoE vov tvre nveden u teoremiF retpostvimo d jeD uz uslove IEQD ispuen i uslov F d dokz teoreme mo%emo d ponovimo uzimjuiD umesto tqke (x , y ) proizvonu tqku (x , y ) u okolini u kojoj je f neprekidnF rimeE timo d je invertiilnost linernog preslikv otvoreno svojE stvo @videti rgument u @PVQA n strF IHSAD p odtle sledi d je D f invertiilno i u nekoj okolini tqke (x , y )Y poxto je tvree
X 0 Y 0 Y 0 Y 0 X 0 0 0 1 1 2 0 0

<

1 2

g (x, y ) g (x, y0 y Y +2 ,

+ y0 g (x, y0 )

loklnog krkter mo%emo d pretpostvimo d je (x , y ) u toj okoE liniF ime su ispueni svi uslovi teoreme s tqkom (x , y ) umesto (x , y )D xto nm d je rexee y = (x) neprekidno u x F eliD zog jedinstvenostiD v%i = D p je neprekidno u x F eko je uz IEQ ispuen uslov D iz @PWA sledi d je funkij f diferenijiln u (x , y )F ydtleD koristei f (x, (x)) 0D doiE jmoIS
1 1 1 1 0 0 1 1 1 1 0 0

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

ITS

gde je k = (x + h) (x )F rethodn nejednkost v%i z dovono mlo h @xto zog neprekidnosti u x oezeuje i dovono mlo k A z koje je (x +h, y +k ) unutr okoline u kojoj v%e pretpostvke i dokzni zkuqi teoremeF oxto je D f (x , y ) linerni homeomorfizmD odvde sledi
Z X Y 0 0 X 0 Y 0 0 2 0 0

D1 f (x0 , (x0 ))(h) + D2 f (x0 , (x0 ))(k )

( h

+ k

),

retpostvimo d je izrno tko d je


(D2 f (x0 , (x0 )))1
2 0 L(Z ;Y ) 0 1

(D2 f (x0 , (x0 )))1 D1 f (x0 , (x0 ))(h) k Z (D2 f (x0 , (x0 )))1 L(Z ;Y ) ( k X + k y ). 1/2
1

i uvedemo oznku a = 2 (D f (x , (x ))) D f (x , (x )) prethodne nejednkosti doijmo 1 a1 h ( h + k ), odnosno k h k 2 2 ydtle sledi d @z dovono mlo h A v%i
0 0 Y X X Y Y X

L(Z ;Y )

F sz

X.

k + (D2 f (x0 , (x0 )))

oxto je k = IT(x + h) (x )D posled nejednkost dokzuje diferE enijilnost preslikv F hokz neprekidne diferenijilE nosti sledi iz neprekidnosti @i neprekidne diferenijilnostiA operij (A, B) A B i A A u prostoru ogrniqenih linE ernih opertorF @UPA sluqju prostor konqne dimenzije X = K D Y = Z = K D i presE likv f = (f , . . . , f ) : K K K uslov invertiilnosti linernog preslikv Df (x , y ) svodi se n uslov inertiilnosti mtrie
L(Z ;Y ) 0 0 1 r s 1 s r s s 0 0

D1 f (x0 , y0 )(h) Y (a + 1) (D2 f (x0 , (x0 )))1

h .

Y to ne smuje opxtost u odnosu n upotreu ilo koje norme p z 1 p D jer se rdi o ekvivlentnim normmF ITm dokz diferenijilnosti je slo%eniji od izvoe formule z izvod presE likv { kd ismo unpred znli d je preslikve diferenijilnoD formulu z egov izvod izveli ismo diferenirem identitet f (x, (x)) 0 i primenom prvil z izvod slo%ene funkijeF
x
X+

ISdi jednostvnosti i odreenostiD ovde emo n X Y koristiti normu


y
Y

peijlnoD ko je s = 1D tj uslov se svodi n

fi (x0 , y0 ) yj

.
i,j {1,...,s} f y

=0

D ko u @UHAF
(x, y )
1

:=

ITT

@UQA dtkX xek je funkij z = z(x, y) impliitno definisn jedE nqinom x+e +e = 2. szrqunti (0, 0)F @URA dtkX xek je funkij y = y(x) impliitno zdt jednqinom f (x, y ) = 0D gde je f funkij klse C F xi F @USA dtkX hokzti d je u nekoj okolini tqke (0, 1) kriv
x+y y +z z xy
2

PF hspiixgsei

d2 y dx2

grfik neke gltke funkije y = f (x) i d je en tngent u toj tqki prleln x{osiF @UTA dtkX hokzti d je u nekoj okolini tqke (1, 2) R sistemom jednqin
2

(x2 + y 2 )2 = 3x2 y y 3

definisno jedinstveno preslikve f = (f , f ) koje tqku (1, 2) slik u (0, 0) i koje je neprekidno diferenijilno u toj okoliniF szrqunti diferenijle df (1, 2) i df (1, 2)F @UUA eorem o inverznoj funkijiF xek su X i Y fnhovi prostoriD V X otvoren skup i f : V Y preslikve klse C F xek je u tqki x V preslikve Df (x ) : X Y linerni homeomorE fizmIUF d postoji otvoren okolin U V tqke x tkv d je restrikij f : U Y homeomorfizm skup U n neku otvorenu okolinu tqke y = f (x ) Y F ri tome je inverzno preslikve f : f (U ) U klse C i v%i
1 2 1 2 k 0 0 0 0 1 0 k

x1 ey1 +y2 + 2y1 y2 = 1,

x2 ey1 y2

y1 = 2x1 1 + y2

g (x, y ) = f (x) y

hokzX rimenimo eoremu o impliitnoj funkiji n funkiju D mejui uloge x i yF oxto je


D1 g (x0 , y0 ) = Df (x0 )
0 Y Y Y 1 Y k

D(f 1 (y )) = (Df (y ))1 .

linerni homeomorfizmD iz @UIA sledi d postoji otvoren lopt B Y s entrom y i neprekidno preslikve : B X tkvo d je (B ) V i f ((y)) = y z y B D tjF = f n B F ri tomeD ko je f klse C D ond je tkvo i gD n osnovu @UIA i F sz f ( (y )) = y sledi d je injektivno n B D p je : B (B )) neprekidn ijekijF em togD (B ) = f (B ) je otvoren skup i f je homeomorfizm skup U = (B ) n f (U )F @UVA sluqju X = Y = K D uslov d je Df (x ) linerni homeomorfizm svodi se n pite invertiilnosti tkoijeve mtrie @videti @UAA
Y Y Y 1 Y Y Y Y r 0

Jf (x0 ) =

IUhrugim reqimD Df (x0) im neprekidno inverzno preslikveF peijlnoD odtle sledi d je X = Y u topoloxkom i lgerskom smisluF

odnosno n uslov d je tkoijn det J (x ) rzliqit od nuleF @UWA dtkX xek je V R otvoren podskup i m < nF hokzti d ne postoji injektivno preslikve f : V R klse C F
i,j {1,...,r } f 0 n m 1

fi fj

@VHA romeomorfizm f : V W je difeomorfizm ko su f i f difeE renijiln preslikvF dtkX xek su V R i W R otvoreni skupovi i f : V W difeomorfizm klse C F hokzti d je n = mF @VIA dtkX hokzti d je preslikve
1 n m 1

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

ITU

d svk tqk (x , y ) im okolinu u kojoj je ono injektivnoAD li d nije injektivno n R F @VPA voklne koordinteF reslikve f : [0, +[[0, +[ R defiE nisno s f (r, ) = (r cos , r sin ) je difeomorfizm u okolini svke unutrxe tqke domen @jer je tkoijn ovog preslikv jednk rAD li nije difeomorfizm n elom domenuF ime su definisne polrne koordinte u nekoj doE vono mloj okolini svke tqke x R \ {0}F olrne koordinte nisu definisne glolno n eloj rvniF yvo je primer loklnih koordintY svki loklni difeomorfizm definixe loklne koorE dinteF liqnoD u R \ {0} preslikve
0 0 2 2 0 2 3

loklno injektivno @tjF

f : R2 R2 ,

f (x, y ) = (ex cos y, ex sin y )

im tkoijn jednk rY ime definisne loklne koordinte nziE vju se ilindriqnim koordintmF reslikve u R \ {0} im tkoijn jednk sin D p zdje loklne koordinte u okolini svke tqke u kojoj je > 0D sin = 0F yve koordinte nzivju se sfernim koordintmF ypxtijeD u R \ {0} sistem
3 2 n

f (, , z ) = (r cos , r sin , z )

g (, , ) = ( cos sin , sin sin , cos )

im tkoijn jednk sin sin sin i definixe uopxtene sferne koordinteF @VQA rtimo se krivoj iz @UHAD koj je zdt jednqinom f (x, y) = 0D gde je f funkij klse C koj zdovov uslov = 0 u tqki (x , y ) @ smim timD zog neprekidnostiD i u nekoj okolini te tqkeAF tkoE ijev mtri preslikv (x, y) (x x , f (x, y)) je
n1 n2 1 n3 2 n1 1 f y 0 0 0

x1 = cos 1 x2 = sin 1 cos 2 xn1 = sin 1 sin 2 sin n2 cos n1 xn = sin 1 sin 2 sin n2 sin n1

0
f y

okolini u kojoj je

f x f y

=0

ov mtri je invertiilnD p su s
Y = f (x, y )

X = x x0 ,

ITV

zdte loklne koordinte u okolini tqke (x , y )F tim koordiE ntmD jednqin krive je Y = 0. o znqi d u novim koordintm kriv im veom jednostvnu prmetriziju
0 0

PF hspiixgsei

yvo op%e o krivm sd emo d uopxtimo n vixedimenE zione ojekteF @VRA eorem o rnguF lede teorem pokzuje kkoD pod odreenim usloE vimD preslikve mo%e loklno @u okolini neke tqkeA d se predE stvi ko projekij u pogodno izrnim D loklnim koordintnim sistemim4 u domenu i kodomenuF reslikv i o kojim je req u teoremi igrju ulogu loklne smene koordintD sliqne prelsku s x, y n X, Y u @VQAX xek je X = K D Y = K D E X otvoren okolin tqke x i
n m 0

t (t, 0).

preslikve klse C @z neko k 1AD tkvo d je rng linernog preslikv Df (x) konstntn n ED tjF rang Df (x) = r z sve x E. d postoje otvoren okolin U tqke x i difeomorfizm klse C
k 0 k

f :EY

otvoren okolin V f (U ) tqke y klse C


k

: U I n = {(x1 , . . . , xn ) Kn | (j ) |xj | < 1};


0

= f ( x0 )

i difeomorfizm

tkvi d je

: V I m = {(y1 , . . . , ym ) Km | (j ) |yj | < 1}; f 1 (x1 , . . . , xn ) = (x1 , . . . , xr , 0, . . . , 0).


1 m 0 0

hokzX xek je f = (f , . . . , f )F wo%emoD zmenivxi f (x) s D d pretpostvimo d je x = 0 i y = 0F liqnoD komE ponujui s permutijom koordint @koj je ijektivno linerno preslikveAD mo%emo d pretpostvimo d je gori levi r r minor determinnte linernog preslikv Df (0) nesingulrnD tjF d je
f ( x + x0 ) y0 f det

hefiniximo preslikve : E K s
1i,j r n

fi (0) uj

= 0.

gde je u = (u , . . . , u )F wtri linernog preslikv


1 n

(u1 , . . . , un ) = (f1 (u), . . . fr (u), ur+1 , . . . , un ),


fi uj (0)

D (0) =

1i,j r

je nesingulrnD p po eoremi o inverznoj funkiji @UUA postoji okolin U E tkv d je


0

Inr

: U0 (U0 )

homeomorfizm klse C D zjedno s inverznim preslikvem F oxto su det i D neprekidn preslikvD mo%emo d pretpoE stvimo @smujui skup U ko je potrenoA d je D(x) linerni izomorfizm z svko x U F sz definiije preslikv sledi d je f (0) = 0F xek je x = (x , . . . , x ) (U )F d je x = (u) z jedinstveno u @poxto je injektivnoAD odnosno x = f (u) z 1 j rF ydtle sledi d je
k 1 0 0 1 1 n 0 j j

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

ITW

gde je g

f
j

(x1 , . . . , xn ) = (x1 , . . . , xr , gr+1 (x), . . . , gm (x)),

= fj 1

F sz posledeg izrz sledi dje


Ir 0

[D(f 1 )(x)] =

oxto je D sledi

(x)

linerni izomorfizmD iz
1

gi xj (x)

r +1im r +1j n

D(f

)(x) = Df ( 1 (x)) D 1 (x),

p je doi levi minor u [D(f

rang D(f 1 )(x) = rang Df ( 1 (x)) = r, )(x)] gi 0 xj

identiqki jednk nuliD tjF


r +1 m

z sve r + 1 i mD r + 1 j nF ydtle sledi d n dovono mloj konveksnoj okolini nule funkije g , . . . , g zvise smo od x ,...,x F hefiniximo sd u nekoj okolini nule V K preslikve
1 r 0 m

S (y1 , . . . , ym ) = (y1 , . . . , yr , yr+1 + gr+1 (y1 , . . . , yr ), . . . , ym + gm (y1 , . . . , yr )).

wtri egovog izvod


k

je nesingulrnD p jeD prem eoremi o inverznoj funkijiD S homeE omorfizm klse C u nekoj okolini nuleF xek je = S F oxto je S(0) = 0D je difeomorfizm klse C u nekoj okolini nuleF dovono mloj okolini nule preslikve f je doro definisnoF wo%emoD komponujui svki od difeomorfizm i s homotetijom ukoliko je potrenoD d pretpostvimo d su on definisn n skupovim I i I ko u formuliji teoremeY otvorene skupove U i V definixemo ko ihove slikeF sz definiije preslikv sledi d je
1 k 1 1 1 n m

[DS (y )] =

Ir

0 Imr

f 1 (x1 , . . . , xn ) = (x1 , . . . , xr , gr+1 (x1 , . . . , xr ), . . . , gm (x1 , . . . , xr )).

oxto je

S (x1 , . . . , xr , 0, . . . , 0) = (x1 , . . . , xr , gr+1 (x1 , . . . , xr ), . . . , gm (x1 , . . . , xr )),

S = je ijekijD odtle sledi d je


1

f 1 (x1 , . . . , xn ) = (x1 , . . . , xr , 0, . . . , 0),

IUH

xto je i trelo dokztiF @VSA visnost funkijF xek je E K otvoren podskup i


n

PF hspiixgsei
f1 , . . . , f m : E K

neprekidne funkije i nek je f = (f , . . . , f )F u%emo d su ove funkije funkionlno zvisne u tqki x E ko postoji nepreE kidn funkij F :V K definisn u nekoj okolini V K tqke y = f (x )D koj nije identiqki jednk nuli ni u jednoj okolini te tqkeD tkv d je
1 m 0 m 0 0

u nekoj okolini tqke x F peijlnoD ko postoji linern funkij F s tim svojstvomD ond govorimo o linernoj zvisnosti funkij f , . . . , f Y u tom sluqju ov definiij je ekvivlentn definiiji linerne zvisnosti vektor f , . . . , f u vektorskom prostoru C (E)F eko funkije nisu funkionlno zvisneD k%emo d su one funE kionlno nezvisneF @VTA sz vinerne lgere je poznto d je sistem vektor f , . . . , f liE nerno zvisnD ko i smo ko svki od ih mo%e d se predstvi ko linern kominij ostlihF enlogij tog tvre z sluqj funkionlne nezvisnosti gltkih funkij je slede teoremX xek su f , . . . , f : U K funkije klse C D definisne u nekoj okolini U K tqke x i nek je rng mtrie
0 1 m 1 m 1 m 1 m 1 n 0

F (f1 (x), . . . , fm (x)) 0

f1 x1

jednk rF @A eko je r = mD ond su funkije f , . . . , f funkionlno nezvE isne u okolini tqke x F @A eko je r < mD ond postoji r funkij sistem f , . . . , f @reimoD rdi jednostvnosti zpisD d su to funkije f , . . . , f AD tkve d ostle funkije tog sistem mogu d se predstve ko
1 m 0 1 m 1 r

fm x1

f1 xn

fm xn

funkije klse definisne u nekoj okolini tqke F peijlnoD funkije su funkionlno zvisneF hokzX xek je F sz eoreme o rngu @VRAD primeene n preslikve D sledi d je z neku okolinu U tqke x skup otvoren okolin tqke F dD ko u nekoj okolini tqke v%i
0

:V K C1 V K y0 = (f1 (x0 ), . . . , fr (x0 )) f1 , . . . , fm r = m f = (f1 , . . . , fm ) V0 = f (U0 ) f (x0 ) U1 x0


j r

gde su g

fj (x) = gj (f1 (x), . . . , fr (x)),

j = r + 1, . . . , m

ond je F 0 u okolini f (U U )F ime je @A dokznoF xek v%e pretpostvke u @AF wo%emoD komponujui f s trnE slijm ko je neophodnoD d pretpostvimo d je x = 0 i f (0) = 0F
0 1 0

F (f1 (x0 ), . . . , fm (x0 )) 0,

d funkije g definixemo ko rexe jednqine


j

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe


S (f1 , . . . , fm ) = (f1 , . . . , fr , 0, . . . , 0),

IUI

gde je S preslikve konstruisno u dokzu eoreme o rngu @VRAD pri qemu egzistenij rexe u dovono mloj okolini nule sledi iz neprekidnosti funkij f i qienie d je S homeomorfizm u nekoj okolini nuleF kuqk o funkionlnoj zvisnosti pod pretpostvkm u @A sledi iz posmtr funkije
j

rimetimo d F nije identiqki jednk nuli ni u jednoj okolini nule zto xto g ne zvisi od y z j > rF @VUA zlge difeomorfizm n kompoziiju prostihF xek je U K otvoren skupF hifeomorfizm g : U g(U ) K se nziv prostimD ko on me smo jednu koordintuD tjF ko je
j j n n

F (y1 , . . . , ym ) = (0, . . . , 0, yr+1 gr+1 (y1 , . . . , yr ), ym gm (y1 , . . . , yr )).

vki difeomeorfizm mo%e loklno d se predstvi ko kompoziE ij prostihF reiznijeD v%i sledee tvreeF xek je f : V f (V ) difeomorfizm otvorenog podskup V R n f (V ) R F d svk tqk x V im okolinu U x tkvu d restrikij f : U f (U ) mo%e d se npixe ko
n n 0 0

g (x1 , . . . , xn ) = (x1 , . . . , xj 1 , gj (x1 , . . . , xn ), xj +1 , . . . , xn ).

gde su g , . . . , g prosti difeomorfizmiF hokzX retpostvimo d f me smo k koordintD tjF d je


1 n

f = g1 . . . gn ,

hokz izvodimo indukijom po kF k = 1 tvree je trivijlnoD jer je u tom sluqju f ve prost difeomorfizmF retpostvimo d tvree v%i z difeomorfizme koji meju smo prvih k 1 koordint i nek je f tkv d me prvih k koordintF tkoijev mtri tkvog difeomorfizm je
fi xj 1i,j k

f (x1 , . . . , xn ) = (f1 (x), . . . , fk (x), xk+1 , . . . , xm ).

. Ink
0

yv mtri je nesingulrn u tqki x D en determinnt je jedE nk determinnti mtrie o znqi d je r jedn od (k 1) (k 1) minor ove mtrie nesingulrnY pretpostvimo @ne umujui opxtostA d je to glvni minor @sstven od prvih (k 1) vrst i kolonAF d je tkoijn preslikv gD definisnog s
g (x) = (f1 (x), . . . , fk1 (x), xk , . . . , xn ), fi xj .
1i,j k

IUP

rzliqit od nule u x F o eoremi o inverznoj funkiji @UUA g je difeomorfizm u nekoj okolini tqke x F xek je h = f g F sz definiije preslikv g sledi d je
0 0 1

PF hspiixgsei

tjF h je prost difeomorfizmF oxto je f = h gD g zdovov induktivnu pretpostvkuD time je dokz zvrxenF @VVA ovrxi u K F odskup M K je d{dimenzion gltk povrxD ili gltk d{dimenzion podmnogostrukost u K ko z svku tqku p M postoji okolin U p u K i difeomorfizm
n n n n

h(y1 , . . . , yn ) = (y1 , . . . , yk1 , fk g 1 (y ), yk+1 , . . . , yn ),

tkv d je

: U I n := {(t1 , . . . , tn ) Kn | (j ) |tj | < 1}

u%emo d je M povrx klse C ko je difeomorfizm klse C F estrikij preslikv n d{dimenzionu koku


k k 1

(U M ) = {(t1 , . . . , td , 0, . . . , 0) Kn | (j ) |tj | < 1}.

nziv se loklnom prmetrizijom povrxi M u okolini tqke pD restrikij preslikv n M U loklnim koordintm ili loklnim koordintnim sistemom n povrxi M u okolini tqke pF xekd koordintm nzivmo i d{torke (t , . . . , t ) iz prethodne definiijeF froj d nzivmo dimenzijom povrxiD roj n d enom kodiE menzijomF xpomenimo d u sluqju kd je K = C govorimo o komE pleksnim povrxim ili kompleksnim mnogostrukostimD koje su isE tovremeno i relne povrxi dv put vee dimenzije @videti @IQAAF hrugim reqimD z kompleksnu povrx M v%i
1 d

Id = {(t1 , . . . , td , 0, . . . , 0) Kn | (j ) |tj | < 1}

@VWA xjjednostvniji primer gltke povrxi je euklidski prostorX K je povrx dimenzije nF qrfik (f ) gltke funkije
n

dimR M = 2 dimC M.

je povrx kodimenzije I u K @povrxi kodimenzije I nzivmo hiperE povrximAD pri qemu je koordintno preslikve iz definiije u @VVA dto s
n

f : Kn1 K

odnosno

(x1 , . . . , xn ) = (x1 , . . . , xn1 , xn f (x1 , . . . , xn1 )),

ovim koordintm povrx M = (f ) im jednqinu t = 0F dtkX hokzti d je regulrn kriv @videti @UHAA jednodiE menzion podmnogostrukost u rvni R F @WHA dtk iz @VWA mo%e d se uopxti n sledei nqinF xek je f : K K preslikve rng r @tjF tkvo d je rng linernog preslikv Df konstntn i jednk r u svkoj tqkiA i klse C F retpostvimo d je skup M = f (0) neprznF d je M gltk (n r){dimenzion povrx klse C F
n 2 n m k 1 k

t1 = x1 , . . . , tn1 = xn1 , tn = xn f (x1 , . . . , xn1 ).

istD iz eoreme o rngu @VRA sledi d z p M postoje okoline p u K i V 0 u K i difeomorfizmi


n m

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe


: U I n, : V Im

IUQ

tkvi d je

yqigledno je d je u koordintm (t , . . . , t ) skup M U dt s


1 n

f 1 (t1 , . . . , tn ) = (t1 , . . . , tr , 0, . . . , 0). t1 = = tr = 0,

odnosno d je (M U ) = {(0, . . . , 0, t , . . . , t ) I }D xto po definiE iji iz @VVAD li s izmeenom ulogom prvih r i posledih n r koordintD znqi d je M gltk povrx dimenzije n rF rimerX fer S = {(x, y, z ) R | x + y + z = 1} je gltk podmnogostrukost u R D jer je grdijent funkije f (x, y, z) = x + y +
r +1 n n 2 2 2 2 2 3 2 2

z 1

rzliqit od nule u svim tqkm sfere S F @WIA vree u @WHA dje dovon uslov pod kojim je jednqinom
2

f (x, y, z ) = (2x, 2y, 2z )

iliD opxtijeD sistemom jednqin


2 2 2

f (x1 , . . . , xn ) = 0

zdt gltk podmnogostrukost u K F j uslov nije i neophodnF x primerD jednqin x = 0 zdje podmnogostrukost {x = 0} @tjF y{osuA u K D iko funkij f (x, y) = x nem konstntn rngF @WPA dtkX xrtti krive
n

f1 (x1 , . . . , xn ) = 0, f2 (x1 , . . . , xn ) = 0, . . . fm (x1 , . . . , xn ) = 0

uoje od ih su gltke jednodimenzione podmnogostrukosti u R c @WQA dtkX xrtti krive @zdte u polrnim koordintmA
2

C1 := {x2 y 2 = 1}, C2 := {x2 y 2 = 0}, C3 := {x2 = y 3 }

uoje od ih su gltke jednodimenzione podmnogostrukosti u R c @WRA dtkX uoje povrxi drugog red su gltke dvodimenzione podmnoE gostrukosti u R c @WSA ngentni prostorF xek je M K gltk povrx dimenzije d i nek je
2 3 n

S1 := {r = cos 2}, S2 := {r = 2 cos }, S3 := {r2 = sin 2} S4 : {r = 1 sin }, S5 := {r = }, S6 = {r(1 cos ) = 2}

en gltk prmetrizij u okolini tqke p = u(0) M F d je linerno preslikve rng dF egov slik je d{dimenzioni potE prostor Du(0)(K )F efini prostor
d

u : I d M,

I d := {(t1 , . . . , td ) Kd | (j ) |tj | < 1} Du (0) : Kd Kn

nziv se tngentnim prostorom n povrx M u tqki p i oznqv s T M F himenzij tngentnog prostor jednk je dimenziji povrxi
p

p + Du(0)(Kd )

IUR

F sz teoreme o izvodu slo%ene funkije i qienie d je izvod difeomorfizm linerni homeomorfizm sledi d ov definiij ne zvisi od izor prmetrizije uF eko je koordintni zpis prmetrizije u dt s
d

PF hspiixgsei

ond vektori

Id

(t1 , . . . , td ) (x1 (t), . . . , xn (t)) M x1 xn (0), . . . , (0) tj tj

qine zu prostor T M F yvo se lko vidi iz mtriqnog predstvE preslikv Du(0) tkoijevom mtriom u stndrdnim koE ordintmF ydtle sledi d je prmetrsk jednqin tngentnog prostor T M r(t) = p + Du(0)(t), iliD zpisno u koordintmD
p p

vj :=

@WTA eko je u : I M lokln prmetrizij povrxi M u okolini tqke p M i e = (1, 0, . . . , 0)D ond je
d 1

x1 1 x1 p1 = x t1 (0)t1 + + td (0)td xn n xn pn = x t1 (0)t1 + + td (0)td .

tngentni vektor n krivu t u(te )F roizvoni vektor v T M mo%e d se npixe ko


t=0 1 p

Du(0)(e1 ) =

d dt

u(te1 )

v = 1 Du(0)(e1 ) + + d Du(0)(ed ) =
1 d

gde je e , . . . , e stndrdn z u K F ydtle mo%emo d zkuqimo d T M mo%e d se definixe i ko skup svih tngentnih vektor n gltke krive koje le%e u M F @WUA sluqju kompleksnog po sklrD K = CD krive o kojim je req u @WTA su kompleksne kriveD tjF ojekti relne dimenzije 2D u komE pleksno diferenijilni difeomorfizmF rmetrizij
t=0 d p

d dt

u(1 te1 + + d ted ),

mo%e d se npixe i u relnim koordintm t = + iF eko izrz u( + i, 0, . . . , 0) diferenirmo po i doijeni vektor oznqimo s a D i ko g diferenirmo po i doijeni vektor oznqimo s b D td jeD u oznkm iz @WTAD
j 1 1

C Id

(t, 0, . . . 0) u(te1 ) = u(t, 0, . . . 0)

ko doijmo zu a , . . . , a D b , . . . , b vektorskog prostor T M posE mtrnog ko relni vektorski prostorF ektori a , . . . , a td qine zu kompleksnog vektorskog prostor T M @pretpostv se d je u C{diferenijilno preslikveD p je ia = b AF eko je M C kompleksn povrxD mno%ee s i = 1 je linerno preslikve T M T M relnih vektorskih prostorF
1 d 1 d p 1 d p j j n p p

Du(0)(e1 ) = a1 + ib1 .

rimetimo d z proizvonu relnu povrx dimenzije 2d u C en tngentni prostor nije ovezno ztvoren u odnosu n mno%ee s iD jer je reln povrxD po definiijiD zdt R{diferenijlnim presE likvemD koje ne mor ovezno d ude i C{diferenijilnoF @WVA xek je povrx M loklno zdtD ko u @WHAD jednqinom f (x) = 0D gde je f = (f , . . . , f ) : V K gltk funkij n otvorenom podskupu V K rng r = n d definisn u nekoj okolini V pD tkv d je M V = f (0)F d jeD z svku loklnu prmetriziju u ko u @WSAD f u 0F hiferenirem ovog identitet doijmo
n 1 m m n 1

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

IUS

ydtle sledi d je im Du(0) ker Df (p) @poxto je u(0) = pAF sz pretpostvki o rngu preslikv f i u sledi d je ov inkluzij zprvo jednkostD tjF v%i Du(0)(K ) = ker Df (p)F ydtle doijmo jednqinu tngentnog prostor u oliku
d

Df (u(0)) Du(0) 0.

iliD u koordintmD
f1 x1 (p)(x1

Df (p)(x p) = 0,

@WWA peijlni sluqj z m = 1 u @WVA je hiperpovrx M D zdt smo jednom jednqinom f (x) = 0D gde je f : V K gltko preslikve tkvo d je df = 0 n M F d jednqin tngentnog prostor mo%e d se npixe u vektorskom oliku ko f (p) (x p) = 0, odnosno f (p) T M. hrugim reqimD tngentni prostor povrxi je ortogonlni kompleE ment grdijentF peijlni sluqj ove ortogonlnosti smo videli u @RQAF @IHHA dtkX xi tqke n povrxi (x + z) + (z x) = 16 u R u kojim su normlne linije n tu povrx prlelne zx{rvniF @IHIA dtkX xi R z koje su tngentne rvni sfer
p 2 2 3

f1 p1 ) + + x (p)(xn pn ) = 0 n fm fm x1 (p)(x1 p1 ) + + xn (p)(xn pn ) = 0.

df (p)(x p) = 0

ortogonlne u svkoj tqki presek S S F @IHPA ngentni prostor T R F osmtrjmo sd speijlni sluqj M = R F d jeD nrvnoD z tqku p R tngentni prostor T R izomorfn vektorskom prostoru R @prelz s R n T R odgovr premextu koordintnog poqetk u tqku pD odnosno trnslijiAF weutimD u diskusiji koj sledi pogodno je ove prostore formlno rzlikovti @tjF zorviti xkolsko prvilo D vektori su isti ko imju isti intenzitetD prv i smer4AD d ismoD kd k%emo D izvod u prvu vektor v T R4D znli d se rdi o izvodu u tqki pD tjF o df (p)(v )F
1 2 p n n n p n n n p n p

S1 := {(x, y, z ) R3 | (x 1)2 + y 2 + z 2 = 1} S2 := {(x, y, z ) R3 | x2 + y 2 + (z )2 = 3}

IUT

xek je C (p) skup svih funkij klse C qiji domen sdr%i tqku pD pri qemu su funkije koje se poklpju u nekoj okolini tqke p identifikovneF hrugim reqimD C (p) je koliqniqki prostor u odnosu n klsu ekvivlenije u kojoj su funkije f : U R i g : V R ekvivlentne ko je

PF hspiixgsei

gde su f | i g| restrikije funkij f i g n U V D F filter okolin tqke pF kup C (p) je vektorski prostor nd RF vki tngentni vektor X T R definixe linerno preslikve
U V U V p p p n

f |U V =Fp g |U V ,

@izvod u prvu vektor X AF oxto je ovo preslikve doro deE finisno izorom vektor X D d ismo izegli nepotreno uvoee novih oznkD oznqiemo i smo preslikve istim simolom X F reslikve
p p p

C (p) R,

f df (p)(Xp )

im slede dv svojstvX @A vinernostX X (f + g) = X (f ) + X (g) z , R @A vjniovo prviloX X (f g) = g(p)X (f ) + f (p)X (g)F %i i ornutoX z svko preslikve L : C (p) R koje im svojstv @A i @A postoji tngentni vektor X T R tkv d je L = X @ko xto smo npomenuliD vektor X shvtmo i ko linerno preslikve { izvod u prvuAF h ismo dokzli ovo tvreeD potren nm je slede lemX eko je V R otvoren skupD f : V R funkij klse C i p = (p , . . . , p ) V D ond postoji lopt B]p; [ u V i funkije g , , g klse C definisne n B]p; [ tkve d je f g (p) = (p) i f (x) = f (p) + (x p )g (x). x hokz ove leme sledi iz
p p p p p p p p n p p n 1 1 n n n j j j j j j =1

Xp : C (p) R,

Xp (f ) := df (p)(Xp )

f (x)

sz @QWA sledi d su funkije


1

= f (p) + = f (p) +

1 d f (p + t(x p)) dt 0 dt 1 f n j =1 (xj pj ) 0 xj (p

+ t(x p)) dt.

gj (x) :=
0

klse C D poxto je tkv f F xek je sd L : C (p) R preslikve koje im svojstv @A i @AF xek je (x , . . . , x ) = x projekij i a := L( )F d z vektor X = (a , . . . , a ) v%i X (f ) = L(f ) z sve f C (p)F istD nek je f funkij klse C u okolini tqke pF o prethodnoj lemiD u mo%emo d npixemo
j 1 n j j j p 1 n p

f (p + t(x p)) dt. xj

ko

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe


n

IUU

f (x) = f (p) +
j =1 j f xj

(xj pj )gj (x),

gde je g (p) = (p)F oxto je f (p) konstntD iz @A i @A slediIV L(f (p)) = 0D p je


L(f )

yvo tvree nm omoguv d tngentni prostor T R definE ixemo ko prostor svih preslikv C (p) R koj zdovovju @A i @AF yvD ekvivlentn definiij tngentnog prostor T R e nm iti korisn kd udemo definisli tngentne prostore nexto opxtijih ojekt od povrxiF rem tomeD tngentni prostor T R mo%e d se shvti ko vekE torski prostor generisn vektorim
p n p n p n

= = =

n j =1 (D (xj pj )gj (p) + (pj pj )Dgj ) n j =1 aj gj (p) n f j =1 aj xj (p) = df (p)(Xp ) = Xp (f ).

jer je svki izvod u prvu linern kominij izvod po koordiE ntm @videti @QHAD @QIAAF @IHQA xek je f : R R gltk funkij rng I @tjF tkv d je f = 0A i M hiperpovrx u R zdt jednqinom f (x) = 0F xek je g gltk funkij definisn u nekoj otvorenoj okolini povrxi M F retE postvimo d %elimo d nemo ekstremne vrednosti restrikije g : M RF xrvnoD ovj prolem ne mo%emo d reximo metodom tr%e nul prijlnih izvod @SWA kojim tr%imo loklne ekstremume funkije n otvorenom skupuF x primerD funkij g(x, y) = x + y svkko im minimum i mksimum n krugu S = {x + y = 1} @jer je S kompktn skupD g neprekidn funkijAD li prijlni izvodi funkije g nisu jednki nuli ni u jednoj tqkiF yvj prolem mo%emo d reximo pomou sledeeg geometrijskog op%F eko je p M loklni ekstremum funkije gD ond je z svku gltku krivu
n n 1 2 2 1

,..., , x1 p xn p

tqk 0 loklni ekstremum funkije jedne promenive t g F o znqi d je odnosnoD d je vektor g(p) ortogonln n svku krivu u M D p time @zog @WTAA i n T M F eliD ortogonlni komplement hiperpovrxi
p

:] , [ M,

(0) = p

0=

d d (g )(0) = g (p) (0), dt dt

L(1) = L(1 1) = 1(L(1)) + (L(1))1 cL(1) = 0

IV

D tjF

2L(1) = L(1)

D p je L(1) = 0D odtle L(c) =

IUV

je generisn vektorom f (p) @videti @WWAAD xto znqi d je g (p) = f (p) z neko RF yv vektorsk jednqin im n koordintY zjedno s jednqinom f (p) = 0 doijmo sistem od n + 1 jednqine s n + 1 nepozntih D p = (p , . . . , p )F egovo rexee je potenijlni loklni ekstremum funkije g n M F d emo d uopxtimo ov rzmtr n sluqj kd je M proizvon povrx @ne ovezno hiperpovrxAF @IHRA slovni ekstremumiF xek je M povrx u R zdt jednqinom f (x) = 0D gde je
M = {f = 0 }
1 n n

PF hspiixgsei

preslikve rng n dF xek je V M otvoren skup i diferenijiln funkijF rolem tr%e ekstremnih vredE nosti restrikije funkije g n M mo%e d se rexi n sledei nqinF xek je p tqk loklnog ekstremum te restrikije i nek je u : I M lokln prmetrizij povrxi M tkv d je u(0) = pF d je 0 tqk loklnog ekstremum funkije
d

f = (f1 , . . . , fm ) : Rn R g:V R

p je

g u : I d R,

odnosno T M ker dg(p). oxto jeD ko xto smo videli u @WVAD slik linernog preslikv Du(0) jezgro preslikv Df (p)D odtle sledi d je
dg (p) Du(0) = D(g u)(0) = 0,
p

relskom n ortogonlni komplement doijmo oxto jeD n osnovu @WWAD odtle sledi d je
ker dfj (p) fj (p), (ker Df (p)) (ker dg (p)) . (1 j m), ker dg (p) g (p),

ker Df (p) ker dg (p).

yv vektorsk jednqin je sistem od n koordintnih jednqin po n + m nepozntih p , . . . , p , , . . . , F jedno s


1 n 1 m

g (p) = 1 f1 (p) + + m fm (p).

doijmo sistem od m + n jednqin s m + n nepozntihF @IHSA wetod nl%e uslovnih ekstremum izlo%en u @IHRA nziv se meE todom vgrn%evih mno%iteF yn mo%e d se formulixe i n sledei nqinF xek su f , . . . , f i g ko u @IHRAF vedimo pomonu funkiju
1 m m

f1 (p) = 0, f2 (p) = 0, fm (p) = 0

L(x, ) = g (x)
j =1

j fj (x),

gde je x = (x , . . . , x )D = ( , . . . , ) @ov funkij se nziv vE grn%evom funkijom i domen joj je podskup u R AF d je neophoE dn uslov d tqk p = (p , . . . , p ) M ude loklni ekstremum funkije g n gltkoj povrxi M { d je z neko R
1 n 1 m n+m 1 n m

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

IUW

istD prvih n komponenti grdijent @x{komponenteA n levoj strE ni dju prvih n jednqin sistem iz @IHRAD preostlih m kompoE nenti @{komponenteA preostlih m jednqin tog sistemF yvj neophodni uslov nije i dovonF uo i kod oiqnih ekE stremumD dovon uslov formulixemo n jeziku drugih izvodD li n tngentnom prostoru T M F retpostvimo d pr (p, ) zdovoE v neophodn uslov postoj uslovnog ekstremumF h i p zist il tqk uslovnog loklnog ekstremumD dovono je d ilinern form
p

L(p, ) = 0.

ude definitn n T M D tjF d


p n

L (p, ) xi xj

ude istog znk z sve = ( , . . . , ) T M F ri tomeD ko je ov form pozitivno definitnD p je tqk uslovnog loklnog miE nimumD ko je negtivno definitnD p je tqk uslovnog loklnog mksimumF eko gor sum uzim i pozitivne i negtivne vrednosti n T M D p nije tqk uslovnog loklnog ekstremumF hokzD sliqno dokzu z oiqne loklne ekstremumeD sledi iz ejlorove formule z vgrn%evu funkiju L u okolini tqke (p, ) @i ostvmo g ko zdtk3AF @IHTA dtkX hokzti d funkij g(x, y) = x y im loklni mkE simum n prvoj l := {2x y 3 = 0} R i ni tqku u kojoj se on dosti%eF h li je t tqk tqk glolnog mksimum funkije f n prvoj lc h li je t tqk tqk loklnog ekstremum funkije f n R Rc @IHUA dtkX rditi dtk @TTA metodom vgrn%evih mno%iteF @IHVA dtkX xi njmu i njveu zpreminu tel ogrniqenog rvE nim x = 0D y = 0D z = 0 i rvni tngentnoj n elipsoid + + = 1 u tqki n elipsoidu koj le%i u prvom oktntu @x, y, z > 0AF @IHWA dtkX hto je n pozitivnih rojev , . . . , F xi mksimum izrz x + + x ko su rojevi x , . . . , x tkvi d je x + + x = 1F @IIHA ektor nlF ektor
1 n p p 2 2 2 x2 a2 y2 b2 z2 c2 1 n 1 1 n n 1 n 2 n 2 1

L (p, )i j xi xj i,j =1

qije su koordinte linerni opertori prijlnog diferenir nziv se nl vektoromF eko je f : V K diferenijiln

,..., x1 xr

IVH

funkij zdt n otvorenom podskupu V K D ond en grdiE jent @u hekrtovim koordintm i u odnosu n euklidski sklrni proizvodA mo%e d se posmtr i ko D mno%ee vektor sklrom4
r

PF hspiixgsei

pri qemu ulogu mno%e (v , ) v u stndrdnom mno%eu vekE tor (v , . . . , v ) sklrom igr diferenire , f ) D koje jeD ko i mno%eeD distriutivn i soijtivn operijD li ne i komuttivnF eko je X : V K diferenijilno preslikve definisno n otvorenom podskupu V K @ovkv preslikv nzivju se vektorskim poim n V AD D sklrni proizvod4 @s mno%eem odgoE vrjuih koordint ko kod oiqnog sklrnog proizvodD li shvE enim ko kod grdijentA
k k 1 r xk f xk r r

grad f = f,

se nziv divergenijom vektorskog po F eko je r = 3 i K = RD D vektorski proizvod4 se nziv rotorom vektorskog po Y koristi se i oznk curl ()F hivergenij vektorskog po je sklrn funkijD rotor je vektorsko poeX ko je z gltke funkije P D QD RD ond je odnosno
= R Q i+ y z = i =
x

div ( ) :=

rot ( ) :=

= P i + Qj + Rk Q R P + + , x y z j
y

k
z

R Q P k. x y

rimetimo d im smisl posmtrti i ojekte ko xto su ili , koji su linerni opertori @opertori diferenirAD z rzliku od divergenije i rotor koji su vektorsk po { D mno%ee4 dje ko rezultt funkijuD
f ( x1 , . . . , x r ) xk xk f (x1 , . . . , xr )

R P j+ z x

linerni opertor diferenirF dtkX hokzti d je div rot = 0, tjF ( ) = 0 z svko vektorsko poe .

hokzti d se ovj zkuqk mo%e izvesti iz geometrijskog rguE ment @iko nije vektor u prvom smislu reqiAD jer ovj geometrijski rgument im lgerski zpis koji se prenosi i kd zmenimo s F hokzti isto z reliju rot grad = 0, tjF f = 0. xek je r = xi + yj + zk vektorsko poe u R @vektor polo%j tqke (x, y, z )A i J = r . hokzti d je J J = J F yjsniti zxto i u ovom sluqju pretE hodn geometrijsk rgumentij dl pogrexn zkuqk J J = 0F opxteD kd n vektorske identitete koji ukuquju vektor nl mo%e d se primeni geometrijsko zkuqiveD kd nec @IIIA dtkX hokzti d je vplsijn @videti @SIAA jednk kompoziE iji = div gradD odnosno
3

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

IVI

o oprvdv oznku koj se nekd koristi z vplsijn umesto F @IIPA otenijln i solenodin vektorsk poF ektorsko poe : V K definisno n otvorenom podskupu V K je potenijlnoD ko je ono grdijent neke funkijeD tjF ko postoji diferenijiln funkij f : V KD tkv d je
2 n n

f = f.

eko tkv funkij f postojiD on se nziv potenijlom po F xije svko poe potenijlnoX iz relije rot grad = 0 iz @IIHA sledi d je =0 neophodn uslov potenijlnosti po Y gltko poe koje ne zdoE vov tj uslov @nprF (x, y) = xi + xj u R A nije potenijlnoF xek je V R otvoren podskupF ektorsko poe : V R je solenoidno ko postoji vektorsko poe : V R tkvo d je egov rotorD tjF = . oe nziv se vektorskim potenijlom po F sz div rot = 0 sledi d je neophodn uslov solenoidnosti po
2 3 3 3

= f.

opxtem sluqjuD ovi neophodni uslovi potenijlnosti i soleE noidnosti nisu dovoniF qlvi Q emo videti d je pite kd je neki od tih uslov i dovon vezno z topologiju domen V F @IIQA hiferenijlne forme u K F ri opertor gradD divD rot izveden iz tri vrste mno%e u euklidskom prostoru R mogu d se ojedine u dulnom prostoru sledeom konstrukijomF szrz
n 3

= 0.

gde su P = P (x, y, z)D Q = Q(x, y, z)D R = R(x, y, z) diferenijilne relne funkije tri relne promenive definisne n otvorenom

P dx + Q dy + R dz,

IVP

skupu V R nziv se diferenijilnom I{formom n V F uo xto smo videli u @RHAD svkoj tqki (x, y, z) V I{form je linerni funkionl R RD tjF element dulnog prostor (R ) D dxD dyD dz je z tog prostorD duln knonskoj zi iD jD k prostor R F xek su D dve I{formeF hefinxemo ihov spoxi proizvod ko ilinerno preslikve
3 3 3 3

PF hspiixgsei

(, ) :=

sz elementrnih svojstv determinnte sledi d je preslikve ntisimetriqnoD tjF d v%i i d je mno%ee ntikomuttivnoD tjF d je @speijlnoD dx dx = 0D dy dy = 0D dz dz = 0AF wno%ee nziv se spoxim proizvodomF himenzij vektorskog prostor svih ntisimetriqnih ilinerE nih formi je jednk dimenziji vektorskog prostor ntisimetriqE nih mtri @videti @QQUA n strF IQHAF sluqju R rdi se o 3 3 mtrimD p je ov dimenzij jednk 3 @n glvnoj dijgonli su nuleD elementi ispod dijgonle odreeni su elementim izndD koE jih im QAF oxto su ntisimetriqni ilinerni funkionli
3

( ) ( ) . ( ) ( )

(, ) = (, )

linerno nezvisniD oni su z prostor svih ntisimetriqnih iE linernih funkionl n R F szrze olik
3

dx dy,

dy dz,

dz dx

gde su P = P (x, y, z)D Q = Q(x, y, z)D R = R(x, y, z) diferenijilne relne funkije tri relne promenive definisne n otvorenom skupu V R nzivmo diferenijilnom P{formom n V F svkoj tqki (x, y, z) V ovj izrz je ntisimetriqno ilinerno preslikE veF x krjuD definiximo diferenijlne Q{forme V ko izrze oE lik f dx dy dz, gde je f : V R diferenijiln funkijD
3

P dx dy + Q dy dz + R dz dx,

dx dy dz (, , ) =

kup svih diferenijlnih k{formi n otvorenom skupu V R oznqvmo s (V )F ilementi ovog prostor su preslikv skup V u skup ntisimetriqnih k {linernih preslikvF og ntisiE metriqnostiD svko k{linerno preslikve z k > 3 je trivijlno @nul{preslikveAD tko d je (V ) = {0} z k > 3F o dogovoru
3 k k

dx( ) dy ( ) dz ( ) dx( ) dy ( ) dz ( ) . dx( ) dy ( ) dz ( )

k%emo d je diferenijln form stepen k i pixemo k = deg . poxe mno%ee je preslikve (V ) (V ) (V ). ud je r = 0D tjF f funkijD umesto f pixemo f Y ovde se rdi o oiqnom mno%eu funkionl relnim rojem f (x, y, z)F hiferenijln I{form P dx + Q dy + R dz je klse C ko su tkve funkije P, Q, RF liqnoD P{form P dxdy+Q dydz+R dzdx je klse C ko su tkve funkije P, Q, RD form f dx dy dz je klse C ko je tkv funkij f F x sliqn nqin definixu se n{put diferenijilne formeD forme klse C D neprekidne forme itdF opxtee diferenijl funkije je diferenijl forme ili spoxi diferenijlF yn se definixe ko preslikve d : (V ) (V ) koje im slede svojstvX @A d je linerno preslikve vektorskih prostor nd RY @A z k = 0 preslikve d : (V ) (V ) je diferenijl funkijeY @vA vjniovo prviloX d( ) = (d) + (1) dF @gA d(dx) = 0D d(dy) = 0D d(dz) = 0F sz uslov @A sledi d je diferenijl jednoznqno odreen n (V )F oxto svk I{form mo%e d se npixe ko = P dx + Qdy + Rdz, iz @A{@gA sledi d = dP dx + dQ dy + dr dz, p je diferenijl jednoznqno odreen i n I{formmF liqno je i z forme proizvonog stepenF x primerD ko je = y dx + zx dyD = (x + y) dx dzD ond je d = (z 1)dx dy + xdz dy, d = x dx dy dz. rimetimo d iz @gA i simetriqnosti prijlnih izvod @RVA sledi d je d d = 0 n formm klse C , tjF d v%i d(d ) = 0 z svku k{formu klse C F x primerD ko je f (V )D ond je
r s r +s n n n k k+1 0 1 deg 0 2 2 0

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe IVQ je 0(V ) prostor diferenijilnih funkijFIW eko je k (V )

d(df ) = d

IWud rdimo u klsi funkij odreene gltkosti C k D definixemo ko prostor funkij te klseD tjF 0 (V ) = C k (V )F eko poseno ne nglsimo stepen gltkosti kD podrzumevemo d se rdi o C F

f f f dx + dy + dz x y z f f f =d dx + d dy + d dz. x y z

IVR

osle izrqunv diferenijl doijmo iste mexovite izvode uz dx dy i dy dx p seD zog dx dy = dy dx ti siri skrujuF ssto v%i i z ostle sirkeF dtkX hokzti d je d(d) = 0 ko je I{form klse C F vkoj funkiji tri promenive f : V R prirodno mogu d se pridru%e dve diferenijlne formeX f (V ) i := f dx dy dz. liqnoD svkom vektorskom pou = (f , f , f ) mogu d se pridru%e dve diferenijlne formeX := f dx + f dy + f dz i := f d x dy + f dy dz + f dz dx. poredimo dejstvo opertor n f i s dejstvom difereniE jl n odgovrjue formeF hulnost grdijent i diferenijl funkije @tjFH{formeA ve nm je pozntX
2f xy 2 0 f 1 2 3 1 2 3 3 1 2

PF hspiixgsei

yve jednkosti mo%emo d zpixemo ko


grad f = df.

f =

f f f i+ j+ k, x y z

df =

f f f dx + dy + dz. x y x

hivergenij vektorskog po i diferenijl emu pridruE %ene P{forme su


f1 f2 f3 = + + , x y z

hrugim reqimD d( ) = . yv relij uspostv dulnost izmeu divergenije i difereniE jl P{formeF hiferenijl I{forme izrqunvmoD koristei @A{@gA iz definiije diferenijlX
div

d =

f1 f2 f3 + + x y z

dx dy dz.

d =

otor vektorskog po je
=

f2 f1 x y

dx dy +

f2 f3 y z i
x

dy dz +

f1 f3 x z

dz dx.

j
y

k
z

odkleD posle izrqunv vrednosti determinnteD doijmo yv relij uspostv dulnost izmeu rotor i diferenijl I{formeF ydvde zkuqujemo d pri prelsku s vektorskih po n diE ferenijlne forme diferenijl forme ojediuje opertore gradD div i rotF rimetimo d smo prilikom definis opertor gradD divD rot koristili dodtne strukture sklrnog i vektorskog proizvodD dok nm je z definiiju diferenijl potren smo vektorsk i
d = rot .

f1

f2

f3

topoloxk strukturF em togD vektorski proizvod je speifiqnost trodimenzionog prostor R D tko d rotor nem nlogiju u prosE torim drugih dimenzijF druge strneD diferenijlne forme i diferenijle mo%emo d definixemo u opxtem sluqjuD z otvoren podskup V K F ime se D duln tqk gledixt4 pokzuje ko opE xtij i ogtijF hefiniij diferenijlne forme z proizvon otvoren podE skup V K je direktno uopxtee prethodnogD speijlnog sluqjF hiferenijln k{form je linern kominij
3 n n

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

IVS

gde je J = {j , . . . , j } {1, . . . , n} skup s k elementD f


1 k

:=

fJ dxJ ,

:V K

D
j

formlno definisno ntikomuttivno mno%ee diferenijl dx F kup diferenijlnih k{formi n V oznqv se s (V )F hiE ferenijln form je gltkPHklse C ko su tkve sve funkije f F kup gltkih formi klse C je modul nd prstenom C (V ) s genertorim {dx }F hrugim reqimD nek je vektorski prostor nd poem K s genertorim
k n J n n J k

dxJ := dxj1 dxjk ,

ynd je modul C {gltkih formi


n r s

{dxJ |J = {j1 , . . . , jk } {1, . . . , n}}. k (V ) = C n (V ) k .


k n

dtkX hokzti d je dim k =

n : (V ) (V ) (V ) uz zhtev distriutivnosti @odnosno prenosi se n proizvone forme pomou ilinernostiAF sz ntikomuttivnosti n genertorim @tjF postult dx dx = dx dx A sledi
J r +s i j j i

F wno%ee je ntikomuttivno i prenosi se s genertor dx

truktur ( (V ), +, , )D gde je

= (1)

degdeg

(V ) :=
k=0

k ( V )

im strukturu lgere nd poem KF hirektn sum n desnoj strni je konqn jer jeD zog ntikomuttivnostiD (V ) = {0} z k > nF hefiniij diferenijl
k

PHeko ne npomenemo drugqijeD pod diferenijlnom formom podrzumevmo C { gltku formuF og tog i koristimo jednostvnu oznku k (V ) z skup diferenijlnih formiD ez oznke o stepenu gltkostiF

je potpuno ist ko u sluqju prostor R F ssto ko i u tom sluqjuD iz simetriqnosti drugih prijlnih izvod sledi d je d d = 0 n formm klse C F
3 2

d : k (V ) k+1 (V )

IVT

@IIRA uo i u sluqju prostor R D k{linerne diferenijlne forme n otvorenom skupu V K mo%emo d shvtimo ko ntisimetriqne k {linerne funkionle n K ko definixemo
3 n n

PF hspiixgsei

poreivem dimenzij prostor ntisimetriqnih k{linernih funE kionl i prostor zkuqujemo d su ovi prostori izomorfniF @IISA hiferenijln jednqin
r,s{1,...,k} k

dxj1 dxjk (v1 , . . . , vk ) := det dxjr (vs )

y =

nziv se diferenijlnom jednqinom koj rzdvj promeniveF oE stupk z eno rexve je sledeiX npiximo je u oliku
zdvjem promenivih doijmo
dy f (x) = . dx g (y )

f (x) g (y )

odtleD integrijom oe strneD rexee ostupk D rzdvj promenivih4 mo%emo d oprvdmo u terE minim diferenijlnih formi n sledei nqinF omno%imo oe strne jednqine y = diferenijlnom formom g(y) dx (R )F hoijmo g (y )y dx = f (x) dx. oxto je I{form y dx diferenijl funkije yD izrz n levoj strni je g(y) dyF @IITA qne i ztvorene formeF xek je V K otvoren skup (V ) diferenijln k{formF eko je
f (x) g (y ) 1 2 k

g (y ) dy = f (x) dx,

g (y ) dy =

f (x) dx.

z neku (k 1){formu (V )D k%emo d je form tqnD en primitivn formF yvj pojm uopxtv pojm primitivne funkije { ko je f : R R neprekidn funkijD en primitivn funkij F (x) = c + f (t) dt je primitivn H{form tqne forme = f (x) dxF xije svk form tqnF sz d d = 0 sledi d je d = 0 neophodn uslov tqnosti forme D jerD ko je = dD ond je
k 1 x 0

= d

@IIQA smo videli kko opertor d uopxtv opertor F ydtle sledi d tqne forme uopxtvju potenijln i solenoidn poD uslov d = 0 neophodne uslove potenijlnosti i solenoidnosti po @IIPAF uo i u @IIPAD uslov d = 0 nije dovon z tqnost formeY drugim reqimD inkluzij
im {d : k1 (V ) k (V )} ker {d : k (V ) k+1 (V )}

d = d(d ) = 0.

k HdR (V ) := ker {d : k (V ) k+1 (V )}/im {d : k1 (V ) k (V )}

mo%e d ude i strog @forme iz skup n levoj strni su tqneD forme iz skup n levoj strni nzivmo ztvorenimAF uo xto smo ngovestili i u @IIPAD pite d li je ov inkluzij strog u vezi je s topologijom domen V F x ovo emo se vrtiti i u qlvi QF xpomenimo sd smo d je pite d li je prethodn inkluzij strog njgru invrijnt vezn z topologiju domen V koj se mo%e videti iz modul diferenijlnih formiF wo%e se nprviti i ovD finij lgersk konstrukijF rimetimo d su o skup u prethodnoj inkluziji eelove grupe u odnosu n sire diferenE ijlnih formiF uoliqniqk grup nziv se k{tom de movom kohomoloxkom grupom topoloxkog prosE tor V F yve grupe su lgerske invrijnte topoloxkog prostor V Y vixe o tome emo rei ksnijeD z sd djemo sledei zdtkF dtkX xek je V otvoren podskup u R F hokzti d je V poveznPI ko i smo ko je H (V ) = 0F usnije emo videti d je prost poveznost @videti @IIIA n strF QUA u vezi s H (V ) iD opxtijeD n{poveznost u vezi s H F vezD meutimD nije tko direktn i ekspliitn ko on koju u sluqju poveznosti ustnovv prethodni zdtkF dtkX sspitti tqnost i ztvorenost formi
n 0 dR 1 dR n dR

IF hspiixgsei xywsexsw yyswe

IVU

uR F @IIUA yrijentij euklidskog prostorF sz vinerne lgere nm je pozE nto d je orijentij vektorskog prostor R izor jedne od dve klse ekvivlenije egovih zD pri qemu se ze v ,...,v i w ,...,w smtrju ekvivlentnim ko mtri prelsk A s jedne n drugu @Av = w A im pozitivnu determinntuF hulnoD orijentiju mo%emo d zdmo ko izor ze dulnog prostor (R ) D xto je ekvivlentno izoru n I{formi , . . . , ili jedne n{forme F oxto u n{dimenzionom vektorskom prosE toru dim = 1D dve n{forme i mo%emo d smtrmo ekvivlentE nim ko je = c z neko c > 0F szor jedne od dve klse ekvivlenE ije netrivijlnih @rzliqitih od nuleA n{formi mo%emo d uzmemo ko definiiju izor orijentijeF okzemo d su ove dve definiije orijentije ekvivlentneF xek je A:R R linerno preslikve i netrivijln n{formF d je
3 n 1 n 1 n j j n 1 n 1 n n n n

= yz dx + xz dy + xy dz, = x dx + (xy )2 dy + yz dz, = 2xy 2 dx dy + z dy dz

A = det (A) .

PI @IHWA n strF QT smo videli d je otvoren podskup euklidskog prostor @ iz istog rzlog i proizvone mnogostrukostiA povezn ko i smo ko je putno poveznF

IVV

istD dovono je proveriti ovu jednkost n nekoj zi v , . . . , v prostor R F oxto je


1 n

PF hspiixgsei

ntisimetriqn n{linern form po kolonm mtrie AD koj je jednk I z A = IdD zkuqk sledi iz pozntog stv iz vinerne lE gere o jedinstvenosti reprezentije ntisimetriqnih n{linernih formiF ydtle sledi d su dve definiije orijentijeD pomou izor ze i pomou izor n{formeD ekvivlentneF istD ko je oriE jentij zdt izorom n{forme D ond mo%emo d k%emo d z v , . . . , v zdje istu orijentiju ko je (v , . . . , v ) > 0F sz A = det (A) sledi d ekvivlentnim formm odgovrju ekvivE lentne ze i ornutoF sz istih rzlog v%i opxtije tvreeX ko su U i V otvoreni skupovi u R D netrivijln n{form n V i f : U V gltko preslikveD ond je
1 n 1 n n

A (v1 , . . . , vn ) (Av1 , . . . , Avn ) := (v1 , . . . , vn ) (v1 , . . . , vn )

gde je det (f ) tkoijn preslikv f F eko je f difeomorfizmD ond je f netrivijln formD poxto je tkoijn diferenijl rzliqit od nuleF eko je tj tkoijn pozitivnD ond i f definE ixu istu orijentijuD p td k%emo d difeomorfizm f quv orijentijuF @IIVA dtkX xek je U R otvoren skupD X gltko vektorsko poe n U i = dx dx F hokzti d je
n 0 1 n

f = det (f ) ,

gde je (n 1){form X definisn s


0

d(X 0 ) = div X 0 ,

xekd se umesto X koristi i oznk i(X )F porm i(X ) nziv se kontrkijom forme pomou vektorskog po X ili enim unuE trxim izvodom u prvu vektorskog po X F @IA qltke mnogostrukostiF qlvi I smo definisli topoloxku mnoE gostrukostD ko rusdorfov prostor s prerojivom zom topologije koji je loklno homeomorfn euklidskom prostoru @videti @VRA n strF QIAF %n kls topoloxkih mnogostrukosti su gltke mnoE gostrukostiF qltk mnogostrukost je topoloxk mnogostrukost M D tkv d postoji fmilij gde je {U } otvoreno pokrive prostor M D

X 0 (Y1 , . . . , Yn1 ) = 0 (X, Y1 , . . . , Yn1 ).

PF hiferenire n mnogostrukostim

U = {(U , ) | },

fmilij homeomorfizmD tkv d je ispuen sledei uslovX

: U (U ) Rn

@A eko je U
k

PF hspiixgsei xe wxyqyuyswe

U =
1

D ond je
k

IVW

difeomorfizm klse C otvorenih skupov u R F mnogostrukost M td k%emo d je gltk mnogostrukost klse C F eko drugqije ne npomenemoD terminom gltk mnogostrukostD ili smo mnogostrukostD od sd emo nzivti mnogostrukosti klse C F izvesnom smislu @koji ovde neemo preizirtiAD ov pretE postvk ne smuje opxtost rzmtrF froj n iz prethodne definiije nziv se dimenzijom mnogostruE kosti M F r (U , ) nzivmo loklnim koordintm ili koordiE ntnom krtomD preslikve loklnom prmetrizijomF slov @A se nziv uslovom sglsnosti krtF u%emo d je fmilij U mksimln ko svk krt koj je sE glsn s krtm iz U i sm pripd fmiliji U F hrugim reqimD fmilij je mksimln ko je ispuen sledei uslov { ko je V otvoren skup u M : V (V ) R homeomorfizm tkv d je : (U V ) (U V ) difeomorfizm z sve (U , ) U tkve d je U V = D ond je (V, ) U F vku fmiliju U mo%emo d kompletirmo do mksiE mlneD dodjui joj sglsne krteF wksimlnu fmiliju sglsnih krt nzivmo tlsom mnogostrukosti M ili enom difereniE jilnom strukturomF vk fmilij V sglsnih krt koj pokriv mnogostrukost mo%e d se dopuni do mksimlneD tjF do tlsF og tog emo qesto govoriti i o ltlsu V i kd ov fmilij nije mksimlnD podrzumevjui pod time eno mksimlno dopueeF @PA qltke povrxi u R su gltke mnogostrukostiF iuklidski prostor R je gltk mnogostrukostD stndrdn gltk struktur @tlsA n oj je mksimln fmilij sglsnih krt koj sdr%i pr (R , )D gde je (x) = xF eko je M gltk mnogostrukostD ond je svki otvoren podskup U M gltk mnogostrukostF @QA roizvod mnogostrukostiF xek je M gltk mnogostrukost dimenzE ije m s tlsom U D N gltk mnogostrukost dimenzije n s tlsom V F d je M N gltk mnogostrukost dimenzije m + n s tlsom koji sdr%i sve krte
n 1 n 1 n n n

: (U U ) (U U )

@RA odmnogostrukostiF xek je M mnogostrukost dimenzije m s tE lsom U F odskup S M je podmnogostrukost dimenzije s m mnogostrukosti M ko z svku tqku p S postoji krt (U, ) U tkv d je S U = (R {0}). yv definiij uopxtv definiiju gltkih povrxi ko podmnoE gostrukosti u euklidskom prostoruF odmnogostrukost S je i sm gltk mnogostrukost @dimenzije sAD s krtm
1 s

{(U V, ) | (U, ) U , ; (V, ) V}.

(S U,

S U

),

(U, ) U .

IWH

froj m s nziv se kodimenzijom podmnogostrukosti SF @SA qltk preslikvF slov sglsnosti krt @A nm omoguv d definixemo pojm gltkog preslikv n gltkim mnogostruE kostimF xek su M i N gltke mnogostrukostiF reslikve je gltko u tqki p M ko postoje koordintne krte (U, ) n M i (V, ) n N tkve d je p U D f (p) V i gltko preslikve otvorenog skup (U ) R u (V ) R F reslikve je gltko ko je gltko u svkoj tqkiF kup gltkih preslikv f : M N oznqvmo s C (M ; N )F peijlnoD skup gltkih funkij f : M R oznqvmo s C (M )F sz sglsnosti krt sledi d ov definiij ne zvisi od izE or krt (U, ) i (V, )F istD ko su (U , ) i (V , ) druge krteD ond je i
dim M dim N 1 1 1 1

PF hspiixgsei

f :M N

f 1 : (U ) (V )

gltko preslikveD ko kompoziij gltkihF ydvde vidimo d n gltkoj mnogostrukosti klse C mo%emo d definixemo preslikv klse C z j kF eko ne npomenemo drugqijeD pod gltkim preslikvem n mnogostrukosti klse C podrzumevemo preslikve klse C F eko su M i N gltke mnogostrukostiD homeomorfizm f : M N je difeomorfizm klse C ko su f i f : N M preslikv klse C F eko drugqije ne npomenemoD pod difeomorfizmom emo uudie d podrzumevmo difeomorfizm klse C F peijlnoD koordintne krte : U (U ) i loklne prmeE trizije : (U ) U su difeomorfizmiF @TA dtkX xek je M = R i U tls n M koji sdr%i pr (M , )D gde je (x) = xF xek je M = R i U tls n M koji sdr%i pr (M , )D gde je (x) = xF hokzti d se pojm gltkosti funkij n M u odnosu n gltku strukturu U podudr s stndrdnom poE jmom gltkosti relnih funkij relne promeniveF hokzti d funkij f (x) = x nije gltk u stndrdnom smisluD li d jeste u odnosu n strukturu U n M F hokzti d je
k j k 1 k 1 1 1 1 1 2 2 2 2
3

1 1 1 1 f ) ( f 1 ) ( 1 = (1 1 )

2/3

difeomorfizmF yvj zdtk pokzuje d n istoj topoloxkoj mnogostrukosti s dve difeomorfne gltke strukture mo%e d postoji funkij koj je gltk n jednojD nije gltk n drugojF weutimD v%i sledee tvreeF dtkX xek je h : M M difeomorfizm gltkih mnoE gostrukostiF hokzti d je
1 2

h : M2 M2 ,

h(x) =

izomorfizm lgeri gltkih funkijF

h : C (M2 ) C (M1 ),

h (f ) = f h

@UA ngentni prostorF xek je M gltk mnogostrukost i p M F oE jm gltke funkije n M dozvov nm d definixemo vektorski prostor C (p) i tngentni prostor T M n isti nqin ko i u @IHPA n strF IUSF hkleD T M je prostor svih linernih preslikv X : C (p) R koj zdovovju vjniovo prvilo
p p p

PF hspiixgsei xe wxyqyuyswe

IWI

@VA szvod preslikvF xek su M i N gltke mnogostrukosti i F : M N gltko preslikveF d jeD z p M D preslikve homomorfizm lgeriF hulni homomorfizm vektorskih prostor F :T M T N, F (X )(f ) = X (F (f )) z f C (F (p)) nziv se izvodom preslikv F u tqki pF uoriste se jox i oznke F (p)D DF (p)D F (p)F dtkX hokzti d ov definiij uopxtv definiiju izE vod u finim prostorimPPF dtkX eko je lokln krt n M D n N D dokzti d je
p F (p) p p

Xp (f g ) = g (p)Xp (f ) + f (p)Xp (g ).

F : C (F (p)) C (p)

@WA xek je F : M N gltko preslikveD i nek je rng preslikv F (p) @tjF dimenzij potprostor F (T M )A jednk r z svko pD dkle konstntnF d je z svko q F (M ) skup F (q) M podmnoE gostrukost kodimenzije rF oxto je definiij mnogostrukosti loE klnog krkterD dokz ovog tvre je isti ko u @WHA n strF IUPF @IHA ingulrne i regulrne vrednostiF qk p N je singulrn tqk gltkog preslikv F : M N ko izvod
p 1

D( F 1 )(x) = D (F (1 (x))) DF (1 (x)) D1 )(x)

nije surjektivnF eko je p M singulrn tqkD k%emo d je tqk singulrn vrednost preslikv F F qk q N je regE ulrn vrednost preslikv F ko on nije singulrn vrednostF o znqi d je q N regulrn vrednost u dv sluqjX ili q / F (M )D ili q F (M ) i z svko p F (q) preslikve DF (p) je surjekE tivnoF tedn vrijnt tvre @WA je sledee tvreeX eko je q F (N ) regulrn vrednost preslikv F D ond je F (q) M podmnoE gostrukostF ri tome je kodimenzij podmnogostrukosti F (q) jedE nk dimenziji mnogostrukosti N F itou prepuxtmo d dokz izvede iz @WA ili direktno iz eoreme o rnguF
F (p) N
1 1 1

DF (p) : Tp M TF (p) N

PPxrvnoD uz identifikiju rzliqitih finih prostor pomou trnslijeD ov definiij smim tim uopxtv i definiiju izvod u vektorskim prostorimF weutimD n mnogostrukostim nemmo trnsliju @niti ilo kkvo knonsko preslikve koje identifikuje rzliqite tqkeAD tko d n mnogostrukostim izvod mormo d posmtrmo ko linerno preslikve qiji domen zvisi od tqke u kojoj se diferenirD sliqno ko u @TA n IQSF strniF

IWP

@IIA dtkX xek je S R prostor simetriqnih n n mtriF hokzti d je je jediniqn mtri regulrn vrednost preslikE v R S , A AA kojim je definisn grup ortogonlnih mtri O(n) i zkuqiti iz @IHA d je O(n) podmnogostrukost u R F szrqunti enu dimenE zijuF hokzti d su operije u ovoj grupi gltke @z mno%ee se rdi o gltkosti u odnosu n strukturu proizvod @QA n O(n)O(n)AF qrup (G, ) koj je gltk mnogostrukostD tkv d su grupovne operije gltk preslikvD nziv se vijevom grupomF zne mE triqne grupe su osnovni primeri vijevih grupF @IPA smerzije i ulgF xek su M i N gltke mnogostrukostiF qltko preslikve F : M N se nziv imerzijom ko je rng izvod
n nn nn n nn

PF hspiixgsei

jednk dimenziji mnogostrukosti M F eko je F imerzij i ko je homeomorfizm @u reltivnoj topologiji n F (M ) nsleenoj iz N AD ond k%emo d je F ulgeF dtkX kiirti krivu r = sin 2 u xy{koordintnoj rvniF hokzti d ov kriv mo%e d se relizuje ko imerzij intervl u R D li ne i ko ulgeF dtkX hti primer injektivne imerzije koj nije ulgeF dtkX kiirti krivu r = 1 u xy{koordintnoj rvniF h li ov kriv mo%e d se relizuje ko imerzijc h li se ov kriv mo%e d se relizuje ko ulgec @IQA lede dv tvre slede iz eoreme o rngu @@VRA n strF ITVAX dtkX xek je F : M N imerzijF hokzti d svk tqk p M im otvorenu okolinu U p tkvu d je restrikij
2 2

DF (p) : Tp M TF (p) N F : M F (M )

ulgeF dtkX xek je F : M N ulgeF hokzti d je F (M ) podmnogostrukost u N F yrnutoD nek je S N podmnogostrukostF hokzti d je ulgeF @IRA hiferenijl funkijeF eko je M gltk mnogostrukostD ond se izvod funkije f : M R oznqv s df i nziv i diferenE ijlomF risustvo vektorske strukture n R oezeuje knonsku identifikiju T R = RD p diferenijl funkije f u tqki p mo%emo d shvtimo i ko preslikve df (p) : T M RF oxto je ovo preslikve linernoD diferenijl df (p) je element dulnog prostor T M F rostor T M nzivmo kotngentnim prostorom mnogostrukosti M u tqki pF @ISA reslikve F : T M T N indukuje dulno preslikve
f ( p) p p p p F ( p)

F |U : U N

iS : S N,

iS (x) = x

F :

TF ( p) N

Tp M,

F ( )(X ) := (F X ).

yvde smo koristili isti simol F ko z preslikve f f F iz zdtk u @SAF j izor je konzistentn iz sledeeg rzlogF eko je r{linerno preslikve n T N D ond definixemo r{linerno preslikve F n T M s
F ( p) p

PF hspiixgsei xe wxyqyuyswe

IWQ

eko funkije shvtimo ko H{linern preslikv @setimo se d smo uprvo to urdili kd smo ih zvli H{formmAD ond je definiE ij preslikv F u zdtku u @SA speijlni sluqj ove koju dE jemo sdFPQ dtkX xek su F : M N i G : N S gltk preslikv gltkih mnogostrukostiF hokzti

F ( )(X1 , . . . , Xr ) := (F (X1 ), . . . , F (Xr )).

xek je f = (f , . . . , f ) : R R gltko preslikE ve i (y , . . . , y ) hekrtove koordinte u R F hokzti d je


dtkX
1 1 n m n n n

( G F ) = F G ,

(G F ) = G F

i izvesti odtle opxtu formulu


f
J

f dy1 = df1

aJ dyJ =
J

(aJ fJ )dfJ ,
1 k

gde jeD ko i u tqki @IIQA @strF IVIAD z J = {j , . . . , j } {1, . . . , n}


dtkX szrqunti f
dyJ := dyj1 dyjk ,

dfJ := dfj1 dfjk . (dx dy )

u koordintm (r, )D ko je
2

s f (x, y, z, t) = (xyz, xyz , xy + z ), diferenijln Q{form u R zdt s


2 3

dtkX szrqunti f ko je f : R4 R3 preslikve dto


(X, Y, Z ) = X (Y Z )
3

f (r, ) = (r cos , r sin ).

@mexoviti proizvod u R AF @ITA nij svih tngentnih prostor


T M :=

Tp M
p M

nziv se tngentnim rslojeem mnogostrukosti M F nij svih kotngentnih prostor


T M :=
p M Tp M

PQeko je f : M N preslikve izmeu nekih ojekt M i N @to mogu d udu skupoviD mnogostrukostiD topoloxki prostoriD pingviniD %irfe ili ilo xt drugoA i ko se ojektim M i N pridru%uju ojekti O(M ) i O(N ) preslikvu f preslikve izmeu O(M ) i O(N )D ond je uoiqjeno d pridru%eno preslikve oznqvmo s f ko streli ide u istom smeru ko z f @f : O(M ) O(N )AD f ko ide u suprotnom @f : O(N ) O(M )AF

IWR

nziv se kotngentnim rslojeem mnogostrukosti M F x tngentE nom rslojeu je definisn projekij : T M M, (X ) = p z sve X T M. snverzn slik otvorenog skup U M u odnosu n ovu projekiju je
TM p p p 1 T M (U ) = p U

PF hspiixgsei

Tp M =: T U,

tngentno rslojee mnogostrukosti U F ngentno rslojee je mnogostrukost dimenzije topologiju gltku strukturu n T M definixu krte (T U, (, ))D gde su (U, ) krte n M i

dim T M = 2dim M ;

liqnoD krte (T U, (, )) definixu strukturu gltke mnogostrukosti n T M F @IUA @IHPA smo videli d je tngentni prostor T R generisn vektorim
1 q n

(, )(Xp ) = ((p), (p)(Xp )) (U ) Rdim M R2dim M .

eko je (U, ) lokln krt n mnogostrukosti M i p U D ond je tngentni prostor T M generisn vektorim
p 1 (p)

,..., . x1 q xn q

hulnoD kotngentni prostor T R je generisn vektorim


(p) ( p) q n

x1

1 , . . . , (p)

xn

p je

Tp M

generisn vektorim
j p p

dx1 (q ), . . . , dxn (q ), dx1 , . . . , dxn ,


p

gde je dx skren oznkPR z ((p)) (dx ((p)))F rimetimo d je T U = T M i T U = T M D poxto su definiije tngentnog i kotngentnog prostor loklnog krkter @zvise smo od neke okoline tqke pAF @IVA hiferenijlne forme n mnogostrukostiF eko je (V, ) koordiE ntn krt n mnogostrukosti M i diferenijln form n (V ) R D ond je s := definisno ntisimetriqno vixeE linerno preslikve n T V z svko p V F yvo preslikve nzivmo diferenijlnom formom n V F retpostvimo d je (U, ) drug krtD U V = D i d je n oj definisn form F eko su i inkluzije
j p 0 n V 0 p U

: U V U,

:U V V

PRyvkve skrene oznkeD u kojim izostvmo ili podrzumevmo tqku p M D zgrde izostvmo i pixemo umesto () emo uudue koristiti ez upozore i izvieF

i ko je = D k%emo d su forme i sglsneF hiferenijln k{form n mnogostrukosti M je fmilij sglsnih formi n elom tlsuF svko p M je ntisimetE riqno k{linerno preslikve n T M F oxto je diferenijl forme u R definisn loklnoD egovu definiiju mo%emo d prenesemo n diferenijlne forme n mnoE gostrukostiX diferenijl forme n M je dovono definisti u svkoj koordintnoj krti (U, )F xek je u toj krti = D ond definixemo
U V U V U p n U 0

PF hspiixgsei xe wxyqyuyswe

IWS

sz definiije sledi dD ko je f : M N gltko preslikve i diferenijln form n N D ond je f (d) = d(f )D odnosnoD preslikve f komutir s diferenijlomX

dU = (d0 ).

uo i u @IITAD strF IVTD definixemo de{movu kohomologiju ko koliqniqki prostor tqnih i ztvorenih formiF rimetimo d iz f d = d f sledi d gltko preslikve

f d = d f .

indukuje homomorfizme
dtkX xek je

f :M N

k k f : HdR (N ) HdR (M )

z sve
k 0

k {0, 1, 2 . . .}

HdR (M ) :=

k HdR (M ).

hokzti d je (H (M ), +, ) prsten s jediniomF dtkX hokzti d je homomorfizm prstenF @IWA tvorenost forme je loklnoD tqnost glolno svojstvoF slustroE vemo to sledeim primeromF xek je M = S jediniqni krug {z C | |z| = 1}F olrn koorE dint nije glolno definisn n M ko jednoznqn funkijD nego smo do n ditivnu konstntu 2kF eko %elimo d izerE emo jednu grnu z @nprF izeremo k = 0AD doiemo neprekidnu funkiju definisnu loklnoD tjF n nekom intervlu oko svke tqke n kruguD li ne i glolno neprekidnu funkijuD jer pri oilsku punog krug @tjF pri prili%vu poqetnoj tqki s druge strneA immo skok funkije z 2D dkle nruxve neprekidnostiF weutimD d doro definisn I{formD jer je d( + 2) = dF hrugim reqimD d je I{form definisn s
1 f : (HdR (N ), +, ) (HdR (M ), +, )

d := d(arctan(y/x)) =

y x dy 2 dx. x2 + y 2 x + y2

IWT

oxto je diferenijl loklno definisn ojektD i PSpoxto je loklno definisn funkijD form d je ztvoren X d(d) PT = d d() = 0 @jer je d d = 0AF weutimD form d nije tqn F h ismo to pokzliD pretpostvimo suprotno { d je z neku funkiju @H{formuA f : S stndrdn prmetrizij krug
x(t) = cos t,
1

PF hspiixgsei

d = df

F xek je : [0, 2] S

sz jednkosti df = d n gorem polukrugu i qienie d je doro definisn gltk funkij n doem polukrugu sledi d je
f ( (2 )) f ( ( )) =
0 1

y (t) = sin t.

d (f )(s) ds ds df (s) (s) ds

=
0 1

=
0 1

d (s) (s) ds

liqnoD n gorem polukrugu je doro definisnD p je ydtle sledi f ( (2 )) f ( (0)) = 2, xto je kontrdikijD poxto je (2) = (0)D p je i f ((2)) = f ( (0))F yvime smo dokzli d je d ztvoren I{form koj nije tqnD p je en kls [d] netrivijln u de movoj kohomologiji H (S )F xek je I{form n S F d je I{form n [0, 2]D p je olik h(t) dtF xek je
1 1 dR 1

d ( (s)) ds 0 ds = ( (2 )) ( ( )) = . =

f ( ( )) f ( (0)) = ( ( )) ( (0)) = .

c=

i nek je f : [0, 2] R funkij definisn n sledei nqinPU


0 t

1 2

h(t) dt

(t) = f
0

(d(( (s))) (s) c1 h(s)) ds.

PSh je d ztvoren n S1 se vidi i iz dimenzijeD jer je to P{form n mnogostrukosti dimenzije IF weutimD djemo jox jedn rgument koji pokzuje d je d ztvoren form i n C \ {0}F y x PTxe zorvimo d je d smo oznk z formu x + dy x + dxD ne diferenijl y y glolno definisne funkijeF PUrvi sirk je vrednost diferenijlne forme n tngentnom vektoru u tqki d d )D gde je ds tngentni vektor n [0, 2]Y sD tj sirk mo%e d se npixe i ko ( ds videti @IHPAF hkleD tj sirk je funkij [0, 2] RF
2 2 2 2

yv funkij zdovov f(0) = f(2)D p definixe funkiju f : S RD tkvu d je f = f F sz utn{vjniove formule sledi
1

PF hspiixgsei xe wxyqyuyswe
1 df = d , c

IWU

tjF [] = c[d]D gde [] oznqv de movu kohomoloxku klsuFyvime smo dokzli d [d] genertor z H (S )D tjF d je H (S ) = RF sz putne poveznosti krug sledi d je i H (S ) = RD jer je dimenzij nulte de move kohomologije mnogostrukosti jednk roju egovih komponenti putne poveznosti @videti @IITA n strF IVTAF oxto su z k > 1 sve k{forme n S trivijlneD zkuqujemo
1 dR 1 0 dR 1 1 dR 1 1 k HdR (S1 ) =

@PHA he mov kohomologij H froj


(M ) :=

R, 0,

j dR (M )

je vektorski prostor nd poem RF

k {0, 1} k > 1.

dim M j (1)j dim HdR (M )

nziv se yjlerovom krkteristikom mnogostrukosti M F @PIA ektorsko poe n mnogostrukosti je preslikve


j =0

s vrednostim u tngentnom rslojeuD koje zdovov X (p) T F hrugim reqimD vektorsko poe svkoj tqki p M pridru%uje vekE tor koji je tngentn n M u toj tqkiF mesto X (p) koristimo i oznku X z vrednost vektorskog po u tqki pF x tngentnom rslojeu je definisn knonsk projekij @ITA : T M M, (X ) = p z sve X T M, p vektorsko poe mo%emo d definixemo i ko preslikve X : M T M z koje v%i X = Id F rimetimo d ovoj definiiji duln defeniij difereniE jlne I{formD koj je preslikve
p p TM p p p TM M

X : M TM

koje zdovov (p) T M D tjF = Id F @PPA hiferenire vektorskih poF oxto n M i n T M immo gltku strukturu @videti @ITAAD mo%emo d govorimo o gltkim vekE torskim poimF weutimD z rzliku od rnije rzmtrnog sluqj M = R D ne postoji knonski nqin d identifikujemo tngentne prostore u rzliqitim tqkmD p vrednosti vektorskog po le%e u rzliqitim prostorimPVF oslediqnoD izrz kojim definixemo izvod vektorskog po u R
p T M M n n

: M T M

nem smisl z vektorsk po n mnogostrukostiD poxto su n levoj

X (p + h) X (p) = DX (p) + o(h),

h0

PVyv situij je sliqn situiji u @TA n str IQSF

strni vektori iz rzliqitih prostorD p ne mogu d se sirjuF

IWV

mesto togD vektorsko poe X : M T M mo%emo d diferenE irmo ko preslikve izmeu dve mnogostrukostiF eli ond jeD z Y T M D izvod vektorskog po X u prvu vektor Y
p p

PF hspiixgsei

tko d sd X i DX nisu ojekti iz istih prostorF weutimD nekd je zgodno posmtrti vektorsko poe i egov izvod ko eleE mente istog vektorskog prostor @ko xto mo%emo u sluqju euklidE skih prostorAF retpostvimo d je nx mnogostrukost M smexten u euklidE ski prostor @tjF d je on podmnogostrukost u R z neko n dim M AD ond X mo%emo d posmtrmo ko preslikve
n

DX (Yp ) TXp (T M ),

egov izvod u prvu vektor Y T M D zhvujui postoju knonske identifikije prlelnih vektor istog intenzitet i smer u R ko DX (Y ) R . yvj vektor ne mor d pripd tngentnom prostoru povrxi M F eli prostor R je sndeven sklrnim proizvodomD p postoji prirodn projekij n potprostor { ortogonln projekijF yrtogonlnu projekiju vektor DX (Y ) n T M nzivmo kovrijntnim izvodom vektorskog po X u prvu vektor Y F opxtem sluqjuD ko mnogostrukost nije povrx u vektorskom prostoruD ne postoji knonsk projekij
p p n p n n p p p

X : M Rn ,

tjF mo%emo d izeremo proizvonu tkvu projekijuD i svi ti izE ori su rvnoprvniF vku tkvu projekiju nzivmo koneksijom n T M F eko je izE rn koneksij D ond je s definisn kovrijntni izvod vektorskog po X u prvu vektor Y F zliqiti izori koneksije dju rzliqite kovrijntne izvodeF xekd se termini koneksij i kovrijntni izvod koriste z isti ojekt X i to im oprvdD poxto su t dv ojekt u izvesnom smislu ekvivlentn @svki od ih odreuje drugiD xto je tem z see n kojoj se neemo zdr%vtiAF @PQA urtnov formulF xek je : M M gltk @po tA fmilij gltkih @po x M A preslikvD X ( (x)) = (x) i k{form n M F d je
p Y t t d dt t

p : TXp (T M ) Tp M,

Yp X = p (DYp (X )) Tp M

gde je i(X ) opertor definisn u @IIVA n strF IVVF hokzX sndukijom po kF k = 0 urtnov formul
d f = t df (X ), dt t

d = t (d(i(X )) + i(X )d), dt t

xto je smo reformulij definiije izvod funkije f u prvu vektor X F xek je (k + 1){formF yn mo%e d se zpixe ko = df D p korixeem induktivne pretpostvke i osoin diferE enir doijmoX i
d d d (df ) = df = t + t df dt t dt t dt t t [di(X )df + df i(X )d + df di(X )] t [i(X )d(df ) + di(X )(df )] = t [i(X )(df d) + d(i(X )df df i(X ))] = t [di(X )df + df i(X )d + df di(X )].

PF hspiixgsei xe wxyqyuyswe

IWW

dtkX xek je t gltk fmilij diferenijlnih formiF hoE

kzti d je
t

@PRA xek je : M M gltko dejstvo grupe (R, +) n M D tjF gltk fmilij difeomorfizm koj zdovov = , odnosno (x) = ( (x)). d je
s+t s t s+t s t

t d t t = . t d(i(X )t ) + i(X )dt + dt t

X :=

tngentno vektorsko poeF eko je diferenijln k{formD en vijev izvod u prvu vektorskog po X je
t=0

d dt

t (x)

LX :=

urtnov formul @PQA mo%e d se npixe u oliku iz kog se vidi vez izmeu vijevogD spoxeg i unutrxeg izvodF @PSA romotopijF reslikv h , h : M N su homotopn @ili hoE motopski ekvivlentnA ko postoji neprekidno preslikve
0 1

d dt

t .
t=0

LX = d i(X ) + i(X ) d,

tkvo d je H (x, 0) = h (x) i H (x, 1) = h (x)F reslikve H se nziv homotopijom koj spj h i h F qltk preslikv h i h su gltko homotopn ko postoji gltk homotopij H koj ih spjF elij homotopske ekvivlenije je relij ekvivlenijeD oznqvomo je s Y qieniu d su h i h homotopski ekvivlentn preslikv zpisujemo s
0 1 0 1 0 1 0 1

H : M [0, 1] N

h0

h1 .

PHH

eko je M = [a, b]D govorimo o homotopski ekvivlentnim puteE eko u definiiji zhtevmo d pri deformiji H krE jevi udu fiksirniD tjF d je
vim u M F

PF hspiixgsei

k%emo d su putevi h , h : [a, b] N homotopski ekvivlentni s fiksirnim krjevimF x primerD svk dv put
0 1

H (a, t) h0 (a) = h0 (b),

H (b, t) h0 (b) = h1 (b),

u kompleksnoj rvni su homotopski ekvivlentni s fiksirnim krE jevimD li putevi @gori i doi polukrugA nisu homotopski ekvivlentni s fiksirE nim krjevimD jer se ne mogu deformisti jedn do drugogD ez proE lsk kroz koordintni poqetk koji je izqenF dtkX xek je d form iz @IWAY posmtrjmo polrn koorE dint je definisn mod 2ZD tjF mo%emo d je posmtrmo ko vixeznqnu funkiju n C \{0}F piksirjmo enu vrednost u tqki 1 n x{osi s (1) = 0F z C i z neprekidn put u C\{0} koji spj tqke 1 i z definiximo (z, ) ko vrednost vixeznqne funkije koj se doij enim neprekidnim @tjF ez skokov mod 2ZA meE em od (1) = 0 do (z) du% krive F hokzti d je (z, ) = (z, ) s fiksirnim krjevim. x ovj nqin polrn koordint mo%e d se shvti ko jednoznqn funkij n koliqniqkom prostoru neprekidnih putev koji polze iz fiksirne tqke @u zdtku je to il tqk IA u odnosu n reliju homotopske ekvivlenije s fiksirnim krjevimF yvkv koliqE niqki prostor mo%e d se pridru%i proizvonom putno poveznom i loklno putno poveznom topoloxkom prostoru X @umesto C \ {0}A i nziv se egovim univerzlnim ntkrivemFPW opoloxki prostori M i N su homotopni @ili homotopski ekE vivlentniA ko postoje preslikv f :M N i g:N M tkv d je g f id i f g id . ieniu d su M i N homotopski ekvivlentni prostori zpisuE jemo s M N F dtkX hokzti d je kru%ni prsten {z C | 1 |z| 2} homotopski ekvivlentn krugu S = {z C | |z| = 1}F dtkX h li su ilindr i weijusov trk homotopski ekE vivlentnic
1 2 1 1 M N 1

h0 , h1 : [a, b] C

h0 , h1 : [0, ] C \ {0},

h0 (s) = eis ,

h1 (s) = eis

projekij : X X koj klsu [ ] put preslikv u egovu krju tqkuF kup mo%e d se snde topologijomD tko d je neprekidno preslikve @videti @VQA n strF QHAF

PWeko je X univerzlno ntkrive topoloxkog prostor X D ond postoji prirodn

romeomorfni prostori su homotopski ekvivlentniD li ne i ornutoX n primerD euklidski prostor R je homotopski ekvivlenE tn prostoru koji se sstoji od jedne tqkeF rostore koji su homoE topski ekvivlentni tqki nzivmo kontrktiilnim prostorimF dtkX hokzti d je svki konveksn podskup topoloxkog vektorskog prostor kontrktiilnF @PTA sz urtnove formule sledi d gltko homotopski ekvivlentn preE slikv h , h : M N indukuju isto preslikve
n 0 1

PF hspiixgsei xe wxyqyuyswe

PHI

hokzX yznqimo H (x, t) s H (x)F sz urtnove formule sledi


t 1 h 1 h0 = 0

h 0 = h1 : HDR (N ) HDR (M ).

y sirk su jednk nuli u kohomologijiX prvi zog tog xto je


0 1 Ht (d(i(X )) dt = d 0 0 1 Ht i(X ) dt

d H dt = dt t

1 Ht (d(i(X )) + i(X )d) dt.

tqn form @ovde smo primenili H d = d H i prvilo diferenE ir integrl @QWA n strF IRVAD p je jednk nuli u kohomologiji @pripd slii im dAD drugi zog tog xto je d = 0 z forme kojim je definisn kohomologijF @PUA sz @PTA sledi

hokzX eko su ond je

(N ). N HdR (M ) = HdR

preslikv tkv d je
gf

f :M N

i i

g:N M

idM

f g

idN ,

i g f = id (N ), p su linern preslikv f i g izomorfizmiD jer imju levi i desni inverzF dtkX hokzti d je reln prv R kontrktiiln i izveE sti odtle d je
(M ) f g = idHdR HdR

k HdR (R) =

uo poslediuD uz pomo @IWA zkuqiti d prv i krug nisu homoE topni @ smim tim ni homeomorfniA prostoriF @PVA oenkreov lemF iuklidski prostor R je kontrktiiln prostorF sz @PUA sledi d je
n k HdR ( Rn ) =

R, 0,

k=0 k 1.

R, 0,

k=0 k 1.

PHP

hrugim reqimD svk ztvoren form u R je tqnF peijlnoD neophodni uslovi potenijlnosti i solenoidnosti vektorskih po u euklidskom prostoru @IIPA su ujedno i dovoniF @IIPA smo videli d oni nisu dovoni u olstim s slo%enijom topologijomY sledei zdtk je jox jednu ilustrij istog fenomen n jeziku diferenE ijlnih formiF dtkX hokzti d je
n k HdR (C \ {0}) =

PF hspiixgsei

@PWA he move kohomologije su smo jedn od lgerskih topoloxkih @ili homotopskihA invrijntiF ho ih smo stigli nlitiqkim putemF lede direktnijD geometrijsk konstrukijD dje nm lE gerske invrijnte sliqne @i u izvesnom smislu dulneA de movim kohomologijmF xek je konveksni omotqQH tqk
n

R, 0,

k {0, 1} k > 1.

u R F kup nzivmo stndrdnim n{simpleksomF tndrdni H{simpleks je tqkD I{simpleks je du%D P{simpleks trougoD Q{simpleks tetredrF qrni 1{simpleks se sstoji od dv H{simpleksD grni P{simpleks se sstoji od tri I{simpleksD grni Q{simpleks se sstoji od qetiri P{simpleksF opxtem sluqjuD grni n{simpleks se sstoji od (n 1){simpleks @ih im (n + 1)AD koje zovemo egovim strnmF trnu koj ne sdr%i teme a nzivmo k{tom strnomF qltko preslikve : M stndrdnog n{simpleks u mnogostrukost M nzivmo gltkim singulrnim simpleksom u M F pormlnu konqnu linernu kominiju a D gde su a relni rojevi singulrni n{simpleksi u M nzivmo n{lnem u M F skupu svih n{ln u M uvedimo reliju ekvivlenije ko postoji difeomorfizm : koji quv orijentijuD tkv d je = D i ko postoji difeomorfizm : koji me orijentijuD tkv d je = F uoliqniqki prostor u odnosu n ovu reliju je vektorski prostorD koji oznqvmo s C (M ) i nzivmo lnqstim kompleksomF qrni n{simpleks je ln
n n k n k k k k k 1 2 n n 1 2 1 2 n n 1 2 n n

a0 = (0, 0, . . . , 0), a1 = (1, 0, . . . , 0), an = (0, 0, . . . , 0, 1)

:=
k

(1)k Fk ( ) Cn1 (M ),
k=0

gde je F () restrikij preslikv n k{tu strniuF ypertor je ovime definisn n genertorim vektorskog prostor C (M )D po linernosti g produ%ujemo do linernog preslikv
n

: Cn (M ) Cn1 (M ).

d je C AF

QHuonveksni omotq skup A u vektorskom prostoru je njmi konveksn skup C tkv

sz definiije ovog opertor direktnom proverom zkuqujemo d v%i = 0D p je og tog su doro definisni koliqniqki prostori
Hk (M ) := ker ( : Ck (M ) Ck1 (M )) im ( : Ck+1 (M ) Ck (M ))
k

PF hspiixgsei xe wxyqyuyswe

PHQ

im ( : Ck+1 (M ) Ck (M )) ker ( : Ck (M ) Ck1 (M )).

koje nzivmo singulrnim homologijm mnogostrukosti M F eko je f : M N neprekidno preslikve i : M singulrni simpleks u M D ond je f singulrni simpleks u N F x tj nqin je doro definisno preslikve f : H (M ) H (N )F wo%e d se dok%e d v%i f g f =g , odtle d @PUA v%i i z homologijuD tjF d je i homologij homoE topsk invrijntF rimetimo d je dim H (M ) roj komponenti putne poveznosti mnogostrukosti M @jer su C (M ) putevi u M AF @QHA rkompktnostF xek je U otvoreno pokrive topoloxkog prosE tor X F pmilij otvorenih skupov V je loklno konqno profiee fmilije U ko su ispueni sledei usloviX V je otvoreno pokrive prostor X Y svki skup iz fmilije V je sdr%n u nekom skupu iz fmilije UY svk tqk p M pripd smo konqnom roju skupov iz fmilije V F opoloxki prostor X je prkompktn ko svko egovo otvoreno pokrive U im loklno konqno profiee V F tndrdn rezultt iz ypxte topologije je d je svki loklno kompktn rusdorfov prostor s prerojivom zom topologije pE rkompktnF peijlnoD svk mnogostrukost je prkompktnF hokzemo jednu verziju tog tvreD u sledeoj formiF xek je U otvoreno pokrive mnogostrukosti M F d postoji prerojivo loklno konqno profiee V koje se sstoji od koordintnih krt (V , )D tkvih d je (V ) = B ]0; 3[ lopt polupreqnik QD tkvo d skupovi W = (B]0; 3[) tkoe pokrivju M F hokzX eko je M kompktnD tvree je trivijlnoF repostvimo d M nije kompktnF oxto je M loklno euklidski @dkle i loklno kompktnA prostor i im prerojivu zu topologijeD n M postoji prerojiv z topologije
k k 0 0 j j j j j 1 j

tkv d je z svko S skup S kompktnF hefiniximo niz kompktE nih skupov {K } n sledei nqinF xek je K = S F retpostvimo ztim d su K , . . . , K definisniF xek je d njmi prirodn roj tkv d je d > j i
j j j 1 1 1 j

S = {S1 , S2 , . . .},

Kj S1 Sd .

PHR

hefiniximo K = S S . xek je U U F osmtrjmo otvorene skupove


j +1 1 d

PF hspiixgsei

Int p Pj, p, (p) = 0

gde je

unutrxost skup i K postoji koordintn krt (V i


p,

Pj, := (Int(Kj +2 ) \ Kj 1 ) U
1 p, , p, )

= K0 =

F yko svke tqke tkv d je V P D


p, j, j +1 j

xek je W = F pmilij otvorenih skupov W je otvoreno pokrive kompktnog skup K \ Int(K ))D p posE toji eno konqno potpokriveF yznqimo eg s s W , . . . W D odgovrjue skupove fmilije V s V , . . . V F pmilije
p, j,1 j,kj j,1 j,kj

p, (Vp, ) = B ]0; 3[. =1 p, (B ]0; 3[) Int(Pj, )

zdovovju uslove tvreF @QIA zlge jedinie n mnogostrukosti M je fmilij gltkih funE kij : M RD D tkvih d 0 1 z sve i sve x M Y svk tqk p M im okolinu U p tkvu d je 0 n U z sve sem konqno mnogo Y (x) = 1 z sve x M F hrugo svojstvo je svojstvo loklne konqnostiY iz eg sledi d je sum u treem svojstvu konqnF svko pokrive U = {U | } mnogostrukosti M postoji rzlge jedinie tkvo d

W = {Wj,1 , . . . Wj,kj | j N},

V = {Vj,1 , . . . Vj,kj | j N}

gde je supp

nosq funkije D tjF


j j

( )( ) supp U ,

hokzX xek su V = {(V , )} i W prerojive fmilije konstruE isne ko u tvreu @QHAF @SRA smo videli d postoji funkij h klse C tkv d je h 1 n B[0; 1] i h 0 vn B]0; 2[F xek je h := h F d je s
j j

supp := {x M | = 0}.

j =

definisno tr%eno rzlge jedinieF @QPA eko je O = {V | } otvoreno pokrive mnogostrukosti M D k%emo d je rzlge jedinie potqieno pokrivu O ko je

hj j hj

z sve F mlo vixe p%eD mogu d se dok%u sledee verzije tvre @QIAX @A svko otvoreno pokrive mnogostrukosti M koordintnim krtm U := {U | } postoji rzlge jedinie { } koje mu je potqienoF

supp V

@A svko otvoreno pokrive mnogostrukosti M koordintnim krtm U := {U | } postoji rzlge jedinie { } sstveno od funkij s kompktnim nosqemD tkvo d

PF hspiixgsei xe wxyqyuyswe

PHS

opxtem sluqjuD z dto pokrive U nije mogue konstruisti rzlge jedinie koje istovremeno zdovov @A i @AF x primerD nek je M = R i U pokrive koje se sstoji smo od jedne krte U = R F yqigledno je d td ne postoji rzlge jedinie potqieno pokrivu U koje se sstoji od funkij s kompktnim nosqemF zlge jedinie je v%n instrument koji nm nekd omoguE v d preemo s loklnih n glolne ojekteD tjF d glolizujemo neke loklne konstrukijeF oxto je mnogostrukost loklno euklidE skD to znqi d neke pojmove iz euklidskih prostor mo%emo d prenesemo n mnogostrukostiF hemo nekoliko primerF @QQA dtkX uoristei zlge jedinie i jerxtrsovu teoremu o proksimiji neprekidnih funkij polinomim @videti qlvu IAD dokzti d svk neprekidn funkij f : M R n gltkoj mnoE gostrukosti M mo%e uniformno d se proksimir gltkom funkiE jomF @QRA imnov metrik n mnogostrukosti M je fmilij sklrnih proE izvod g :T M T M R koj gltko zvisi od p M u smislu d jeD z svk dv gltk vektorsk po X, Y : M T M funkij
n n p p p

( )() supp U .

gltkF x svkoj gltkoj mnogostrukosti postoji imnov metrikF hokzX xek su V = {(V , )}D W ko u @QHAF x svkom od skupov V je definisn imnov metrik s
j j j

p gp (Xp , Yp ) R

gde je , stndrdni sklrni proizvod u euklidskom prostoruF ime je imnov metrik definsn loklnoD tjF u svkoj koorE dintnoj krtiF qlolno je definixemo ko
gp =
j j j (p)gp .

j gp := j (p) , ,

dtkX hokzti d je prethodnoj definiiji zist doro definisn imnov metrikD tjF d fmilij g gltko zvisi od p i d je g sklrni proizvod z sve pF risustvo imnove metrike nm omoguv d konept mere du%ine krive iz euklidskih prostor prenesemo n mnogostrukostiX du%in gltke krive : [a, b] M je
p p b

l( ) =
a

d d , dt dt

dt.

PHT

@QSA yrijentilne mnogostrukostiF poredimo %ivot n weijusovoj tri s %ivotom n emiD koj je elipsoidF x weijusovoj tri je mogu sledei dogjF hv uqesnik u eksperimentu se sstnu u tqki pF tedn od ih mo%e d pree put koji e g opet dovesti do tqke pD li s druge strneF eko i on i egov drugr koji g je qeko u tqki p u trenutku kd se sretnu @smo s suprotnih strnA imju epne stoveD i ko ih u trenutku susret spuste n weijusovu trkuD kzke e n povrxi d opisuju krugove u suprotnim smerovimF x elipsoidu je ov qsovniqrsk komplikij nemoguD xto zntno pojednostvujeD i ez tog dovono komplikovnD %ivot n emiF rv kret kzki n stu odreuje orijentiju povrxi u tqki u kojoj stoji stF utnik nmernik mo%e d proputuje elu emu @ili ilo koju plnetu istogD elipsoidnogD olikA i nrt koordintni sistem n zemi tko xto povuqe proizvono jednu poE luprvu i nzove je x{osomD y{osu pod prvim uglom u smeru suprotE nom od smer kret kzki n stuF eko se posle izvesnog vreE men opet vrti u istu tqku i urdi istoD doie ekvivlentnu oriE jentijuF utnik n weijusovoj tri to ne mo%eD egov drugi rte% u istoj tqki zvisie od tog kud je u meuvremenu lutoD tjF nee iti isti ko je nprvio pr kork i vrtio se istim putemD i ko je nprvio veliki put oko svet posle kog mu se svet okrenuo nglvqkeF yvj ogled mo%emo d formlizujemo n sledei nqinF grte koordintnih os n pesku odgovr orijentiji vektorskog prosE torD koj nm je poznt iz vinerne lgereF eko putnik ne ize iz koordintne krteD on se zprvo kree po R i ne primeuje d nije u euklidskom prostoruD dkle svrxeno je orijentisn u tom mlom delu mnogostrukostiF eko pree u drugu krtuD egov st mu i de slu%i ko pomo u orijentijiD i on i de uspexno rt svoje koorE dintne sisteme po peskuF ieni d i drugu krtu i de tretir ko R @jer niko nem sposonost d sgled eo vemirD p ni nx putnikD koji se u svkoj krti ose ko d je u euklidskom prostoruA i orijentixe je n isti nqinD pomou svog stD mo%e d se izrzi ovkoX kd je spustio st n tloD st je z eg io disk u euklidE skom prostoruD mli deo tl koji je st pokrio ilo je otvoren skup U F qk p n tlu dodirnul je tqku (p) n stuY tko je formiE rn krt (U , )F x drugom mestu je n isti nqin nstl krt (U , )F uompoziij preslikv st u stD li to je jedn isti stD st nxeg putnikD qije kzke idu stlno u istom smeru @vreme neumoivo teqeAF hrugim reqimD quv orijentiju @stAF eko putnik nstvi svoj put i zstne u treoj krti (U , )D spusti st n zemuD nrt koordintni sistemD nstvi de iD posle izvesnog vremenD ponovo se vrti u krtu (U , )D tu mo%e d g sqek iznenee { koordintni sistem koji je sd nrto je orijentisn suprotno od onog koji je nrto kd je poxo @ ni u jednom trenutku tokom putov nije primetio d je egov st poqeo d ide unzdA3 ko nexto mo%e d se desi n weijusovoj triD li ne i n elipsoiduF
n n 1 1

PF hspiixgsei

ko smo doxli do definiijeX mnogostrukost je orijentiln ko postoji eno pokrive fmilijom krt U D tkvom d z svke dve krte difeomorfizm quv orijentiju euklidskih prostor @tjF im pozitivn tkoijnY videti @IIUA n strFIVUAF szor tkvog pokriv U nzivmo orijentijom mnogostrukostiF wnogostruE kost je orijentisn ko je orijentiln i ko je n oj zdt oriE jentijF uo i u @IIUAD definiiju orijentije mnogostrukosti mo%emo d dmo u terminim diferenijlnih formiX mnogostrukost M diE menzije n je orijentiln ko n oj postoji gltk n{form koj ni u jednoj tqki nije jednk nuliF yrijentij je izor jedne tkve formeD koju nzivmo formom orijentijeF yrijentiln mnogostrukost im dve rzliqite orijentijeF ok%imo d su ove dve definiije orijentilnostiD pomou fmilije krt U i pomou n{formeD ekvivlentneF xek je n M zdt gltk n{form koj ni u jednoj tqki nije jednk nuliF xek je U proizvono pokrive mnogostrukosti M krtm i nek je
1

PF hspiixgsei xe wxyqyuyswe

PHU

(U , ), (U , ) U

{form u R F szerimo neko (U , ) U F oxto je dim td je


n

0 = dx1 dxn

=1

z neku gltku funkiju f : U R koj nigde nije jednk nuliD p je ili uvek pozitivnD ili uvek negtivnF eko je f negtivnD zmenimo s D gde je

0 = f

difeomorfizm koji me orijentiju u R Y tko doijemo novo pokrive krtm koje definixu orijentijuF yrnutoD ko je n M zdt orijentij pomou pokriv U D z svku krtu (U , ) U mo%emo d definixemo formu
n

: (x1 , x2 , . . . , xn ) (x1 , x2 , . . . , xn )

n U F sz qienie d U definixe orijentiju sledi d su ove forme pozitivno proporionlne n preseimD tjF d je = f z neku pozitivnu funkiju f n U U F xek je { } rzlge jedinie potqieno pokrivu U F d je

:= (dx1 dxn )

:=

doro definisn gltk n{form n M F oxto su u svkoj tqki u kojoj su definisne forme pozitivno proporionlne i 0D sledi d nigde nije jednk nuliF

PHV

@QTA dtkX xek je R gltk povrx dimenzije PF hokzti d je orijentisn ko i smo ko postoji gltko vektorsko poe n : R tkvo d je (p ) n(p) T i n(p) = 1. tom sluqju k%emo d je orijentisn zdvem po jediniqE nih normlnih vektorF hokzti d je td s (X , Y ) := n X Y z X , Y T @mexoviti proizvod vektorA zdt jedn form orijentije n F @QUA qrdijentD divergenijD vplsijnF eko je g imnov metrik n mnogostrukosti M D ond mo%emo d definixemo grdijent funkije f : M RD sliqno definiiji @RIA grdijent u rilertovom prosE toruD ko jedinstveno vektorsko poe grad f koje zdovov df (p)(X ) = g (grad f (p), X ) z sve X T M, xpomenimo d definiij grdijent zvisi od imnove metrikeD rzliqite metrike definixu rzliqite grdijenteF eko je M orijentisn mnogostrukostD ondD imjui u vidu E dtk @IIVA n strF IVVD mo%emo d definixemo divergeniju gltkog vektorskog poQI X s
3 3 p p p p p p p p p p p p p

PF hspiixgsei

M R

ud immo prethodne dve QP definiijeD vplsijn funkije f : klse C definixemo uopxtvjui @IIIAX
2

d(X ) = div X .

yv definiij zvisi od izor imnove metrike i orijentijeQQF vplsijni funkije f u odnosu n rzliqite metrike i@liA forme orijentije mogu d se rzlikujuF @QVA xek je M kompktn gltk mnogostrukost dimenzije nF og komE pktnostiD postoji konqno pokrive V ko u @QHA koje se sstoji od k koordintnih krt tkvih d je (V ) = B]0; 3[ lopt polupreqnik QD i koje im osoinu d skupovi W = (B]0; 3[) tkoe pokrivju M F xek suD ko u @QIAD h gltke funkijeD tkve d je h 1 n W i h 0 vn V F dtkX hokzti d je preslikve
j j j 1 j j j j j j

f = div(grad f ).

(V1 , 1 ), . . . , (Vk , k )

F : M R n Rn R R
k k

d nemmo koordinte (x1 , . . . , xn )D qk ni loklnoD jer ne postoji nek speijln koorE dintn krt koj i igrl tih ulogu koordint { sve koordintne krte tls su rvnoprvneF QQsmjui u vidu prethodnu fusnotuD npomiemo d je mogue definisti vplsiE jn i ez forme orijentijeD smo uz pomo imnove metrikeF opxtem sluqjuD ove definiije dju rzliqite ojekteF

QIostoji i drugi nqin d se definixe divergenijD ez orijentijeF QPxrvnoD vplsijn n mnogostrukosti ne mo%emo d definixemo ko u @SIAD udui

definisno s F (p) = (h (p) (p), . . . , h (p) (p), h (p), . . . , h (p)) injektivn imerzijF ydtle i iz kompktnosti M izvesti zkuqk d je F ulgeF @QWA sz zdtk u @QVA sledi d svk kompktn mnogostrukost mo%e d se ulo%i u euklidski prostorD odnosno d se relizuje ko gltk povrx @videti @IQA n strFIWP i definiiju gltke povrxi @VVA n strFIUPAF yvo tvree v%i i ez pretpostvke o kompktnosti i poznto je ko itnijev teorem o ulguX vk gltk mnogostrukost dimenE zije n mo%e d se ulo%i ko gltk podmnogostrukost u euklidski prostor R F rimetimo d pomou itnijeve teoreme mo%emo d dmo drugi dokz postoj imnove metrike n svkoj gltkoj mnogostrukostiX ko je F : M R ulge i , stndrdni sklrni proizvod u R D ond je s g := F , definisn jedn imnov metrik n M F xrvnoD metrik koj je konstruisn u @QRA n drugi nqin mo%e d ude ssvim drugqij od oveF eko je F : M R ulge mnogostrukosti M u euklidski prosE tor @tjF ko je M relizovn ko povrx u euklidskom prostoruAD metrik F , se nziv jox i prvom kvdrtnom formom povrxi MF @RHA dtkX xi jednqinu tngentne rvni povrxi x +2xy y +z = 7 u tqki (1, 1, 3) i jednqinu prve ortogonlne n povrx u toj tE qkiF @RIA dtkX xi sve trojke (a, b, c) z koje su sfere (x a) + (y b) + (z c) = 1 i x + y + z = 1 meusono ortogonlneF @RPA dtkX xi R tko d su u svkoj tqki presek sfer (x ) + y + z = 3 i x + (y 1) + z = 1 ihove tngentne rvni meusono ortogonlneF @RQA dtkX xi tqku krive y = e u kojoj je polupreqnik krivine @videti @IQWA n strF RWA njmiF @RRA dtkX ht je kriv
1 1 k k 1 k 2n 2n 2n N 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 x

PF hspiixgsei xe wxyqyuyswe

PHW

xi krivinu ko funkiju du%ine luk merene od tqke (0, 0) n krivojF @RSA dtkX ht je kriv x = tD y = tD z = t F xi jednqinu rvni koj prolzi kroz tqku (1, 1, 2/3) i ortogonln je n tngentu krive u toj tqkiF @RTA dtkX xi jednqinu normlne i oskultorne rvni krive r(t) = ti + t j + t k u tqki (1, 1, 1) @videti @IQWA n strF RWAF @RUA dtkX ydrediti pod kojim uglom se se seku krive @A y = 4xD x = 4y @A y = sin xD x = sin yF
0 0 2 3 /2 3 2 3 2 2

x=

1 cos ( t2 ) dt, 2

y=

1 sin ( t2 ) dt. 2

qvee Q

sntegrij
@IA hekrtov proizvod n intervl
n

IF sntegrij u euklidskom prostoru


J = [a1 , b1 ] [an , bn ] Rn

nziv se n{dimenzionim kvdromF egov zpremin @ili n{dimenE zion merA je roj
(J ) := (bj aj ).
j =1

premin n{dimenzionog kvdr im slede svojstvX (J ) = (J ) z 0Y ko su J, J , . . . , J kvdri tkvi d je J = J D ond je (J ) (J )Y ko su J, J , . . . , J kvdri tkvi d je J = J i kvdri J neE mju zjedniqkih unutrxih tqkD ond je (J ) = (J )F @PA rostor podelF xek je J = [a , b ] [a , b ]F xek su dte podele koordintnih intervl [a , b ] @videti @PVA n strF IWAX
n 1 n i=1 k k i=1 i i 1 k k i=1 i i k i=1 i 1 1 n n j j

hekrtovi proizvodi intervl tih podel definixu podelu kvdr J n me kvdreF qke x nzivmo podeonim tqkm podele P F odel P je finij od podele P ko su sve podeone tqke podele P istovremeno i podeone tqke podele P F eko su P i P proizvone podeleD podel doijen ojedivem svih ihovih podeonih tqE k je finij od podel P i P F xek je P podel kvdr J F rmetr podele P D s oznkom (P )D je mksimlni dijmetr kvdr podeleF hrugim reqimD ko je J = J J podel kvdr n me kvdre s disjunktnim unutrxostimD ond je
i j 1 2 2 1 1 2 1 2 1 k

j 1 aj = x0 j < xj < . . . < xj = bj

eko je u svkom kvdru podele J izrn tqk c D pr (P, c)D gde je c = (c , . . . , c ) nzivmo podelom s uoqenim tqkmF kup svih podel kvdr J s uoqenim tqkm oznqiemo s P F x emu definixemo filter F n sledei nqinX X F ko i smo ko z neko d > 0 v%i
i i 1 k J J J

(P ) := max {diam (Ji ) | 1 i k }.

(P ) < d P X.

PII

PIP

@QA imnov integrlF xek je dt funkij f : J C definisn n n{dimenzionom kvdru J R F punkij


n k

QF sxiqegste

f : PJ C,

f (P, c) :=
i=1 1

f (ci )(Ji ),
k

svkoj podeli P s uoqenim tqkm (c , . . . , c ) pridru%uje komplekE sni rojF u%emo d je funkij f integriln po imnu ko postoji limes funkije po filteru F F uompleksni roj
f J

nzivmo imnovim integrlom funkije f po kvdru J F eko %eE limo u d ozni integrl nvedemo i dimenziju n domenD umesto f (x) dx pixemo
J J

f (x) dx := lim f
FJ

f (x1 , . . . , xn ) dx1 . . . dxn .


n

@RA dtkX hokzti d je restrikij imnovog integrl n skup C (R ) neprekidnih relnih funkij n R s kompktnim nosqem speijln sluqj donovog integrl @QIWA n strF IIVF reiznijeX dokzti d je s
c n

gde je J proizvoni kvdr koji sdr%i nosq funkije f D doro definisn jedn donov integrlF @SA dtkX hokzti d je kompleksn funkij f : J C integrE iln po imnu ko i smo ko su integrilne Re f i Im f i d td v%i
J

I : C c ( Rn ) R,

I (f ) :=

f (x) dx,

f (x) dx =
J J

Re f (x) dx + i
J

Im f (x) dx,

qime se integrij kompleksnih funkij svodi n integriju reE lnihF @TA eko je funkij f : J C integriln po imnuD ond je on ogrniqenF hokzX xek je (P, c) podel kvdr J i nek je f neogrniqen u kvdru J te podeleF xek je (P, v) podel koj se rzlikuje od podele (P, c) smo u izoru uoqene tqke u kvdru J F hrugim reqimD ko je c = (c , . . . , c , c , c , . . . , c ) ond je v = (c , . . . , c , v , c , . . . , c )F d je
i i 1 i 1 i i+1 k 1 i1 i i+1 k

eko fiksirmo tqku c i vrirmo v D desnu strnu ove jednkosti mo%emo d nprvimo proizvono velikomD poxto je funkij f neogrniqen n kvdru J F weutimD to protivreqi uoxijevom usloE vu egzistenije limes po filteru F D po kome i lev strn mogl d se nprvi proizvono mlom @@PWA n strF IWAF
i i i J

|f (P, c) f (P, v )| = |f (ci ) f (vi )| (Ji )

@UA qori i doi hruov integrlF xek je f : J R ogrniqen funkij definisn n n{dimenzionom kvdru J F xek je P podel kvdr J i nek su J , . . . , J kvdri podeleF xek je
1 k

IF sxiqegste iuvshuyw yy

PIQ

veliqine

ho i gor hruov sum funkije f koje odgovrju podeli P


k k

mi := inf {f (x) | x Ji },

Mi := sup{f (x) | x Ji }.

su

s(f ; P ) :=
i=1

mi (Ji ),

S (f ; P ) :=
i=1

Mi (Ji ).

uo i u sluqju hruovih sum funkije jedne promeniveD ko je podel P finij od podele P ond je
1 2

ydtle sledi d z proizvone dve podele P D P v%i


1 2

s(f ; P2 ) s(f ; P1 ) S (f ; P1 ) S (f ; P2 ). s(f ; P1 ) S (f ; P2 ),

jer je podel P doijen ojedivem podeonih tqk podel P i P finij od P i P D p je


1 2 1 2

nzivju se veliqine
J P

qorim i doim hruovim integrlom ogrniqene funkije f


f (x) dx := inf S (f ; P ),
J

s(f ; P1 ) s(f ; P ) S (f ; P ) S (f ; P2 ).

f (x) dx := sup s(f ; P ).


P

sz prethodne nejednkosti z doe i gore hruove sume sledi


f (x) dx
J J

f (x) dx.

@VA punkij f : J R je integriln po imnu ko i smo ko je


f (x) dx = f (x) dx
J

d je
J

f (x) dx =
J

f (x) dx =
J

f (x) dx.

hokzX @A retpostvimo d je f integriln po imnuD tjF d postoji limes ko u @QAF xek je > 0F d postoji > 0 tkvo d z (P ) < v%i
FJ

I := lim f

sz @TA sledi d je f ogrniqenD p prelskom n supremum po c u desnoj nejednkosti i n infimum po c u levoj doijmo
I s(f ; P ) S (f ; P ) I + . 2 2

< f (P, c) < I + . 2 2

PIR

oxto je
s(f ; P )

QF sxiqegste
f (x) dx
J J

f (x) dx S (f ; P ),

odtle sledi
J

f (x) dx
J

f (x) dx < .

oxto je > 0 proizvonoD odtle sledi dokz prve implikijeF @A retpostvimo d je


f (x) dx =
J J

f (x) dx = I.
0

xek je > 0F d postoji podel P kvdr J D tkv d je xek je G skup tqk kvdr J koje ne le%e u unutrxosti nekog kvdr podele P F kup G je kompktn i unij skupov pozitivne kodimenzijeF oxto se svki kompktn podskup hiperrvni nlzi u kvdru proizvono mle zpremineD postoji > 0 s osoinom d je z svku podelu P tkvu d je (P ) < zir zpremin kvdr te podele koji nisu disjunktni s G mi od F xek je P proizvon podel s (P ) < i nek je P podel doijen ojedivem podeonih tqk podel P i P F d je
0 1 0

s(f ; P0 ) > I . 2

red nejednkost sledi iz qienie d je podel P finij od podele P F vi siri u s(f ; P ) i s(f ; P ) koji odgovrju kvdrim koji se ne seku s G su zjedniqkiD p je
1 0 1

I < s(f ; P0 ) < s(f ; P1 ) < I.

ydtle doijmo d z svku podelu P s (P ) < v%i liqn nejednkost v%i z S(f ; P )F hokz tvre sd sledi iz i f (x) dx = lim s(f ; P ). szvesti odtle dokz tvre @VA primenom eoreme o tri limesF @IHA sz @TA i @VA sledi d je funkij f : J R integriln ko i smo ko su ispuen slede dv uslovX f je ogrniqenY z svko > 0 postoji podel P D tkv d je S (f ; P ) s(f ; P ) < F
f (x) dx = lim S (f ; P )
FJ J J FJ

|s(f ; P ) s(f ; P1 )| 2 f

I (2 f

+ 1) < s(f ; P ).

@WA dtkX hokzti d je

s(f ; P ) f (P, c) S (f ; P ).

@IIA kupovi mere nulF odskup A R je skup veegove mere nul ko z svko > 0 postoji prerojiv fmilij n{dimenzionih kvdr J R tkv d je A J i (J ) < . xpomenimo d smo u @PRHA n strF VH videli kko seD pomou kompleE tirD konstruixe veegov integrl funkije jedne promenive @t konstrukij se ez ikkvih izmen prenosi n sluqj funkij vixe promenivihAF d smo rekli d je skup A meriv u odnosu n integrl I ko je egov krkteristiqn funkij integriln @tjF nlzi se u domenu I A i egov mer je
i n i i i=1 i=1 A

IF sxiqegste iuvshuyw yy

PIS

wo%e d se pok%e @nprF formirem opdjueg niz kvdr i priE menom tvre o monotonoj konvergeniji @iQA u @PSQA n VT strniA d je definiij skup veegove mere nul koju smo ovde dli ekviE vlentn s m(A) = 0D gde je m mer izveden iz veegovog integrl IF @IPA uonqn skup im veegovu meru nulF eko skup A im neprznu unutrxostD ond on nije skup veegove mere nul @dokzti3AF @IQA rerojiv unij skupov veegove mere nul je skup veegove mere nulF hokzX xek su A skupovi mere nulF d z svko k postoji prerojiv fmilij kvdr J tkv d je A J i (J ) < 2 . pmilij A je prerojiv i v%i = , A J i (J ) < 2 odkle sledi d je A skup veegove mere nulF @IRA xek je U otvoren podskup u R D A U skup veegove mere nul i f : U V difeomorfizm klse C F sz eoreme o sredoj vrednosti sledi d je f (A) skup veegove mere nulF @ISA smjui u vidu @IQA i qieniu d je mnogostrukost prkompktn prostor @p mo%e d se pokrije prerojivom fmilijom koordintE nih krtAD definiiju skup veegove mere nul mo%emo d proxiE rimo n gltke mnogostrukostiF u%emo d je podskup A M gltke n{dimenzione mnogstrukosti M veegove mere nul ko je z svku koordintnu krtu (U, ) skup (A U ) veegove mere nul u R F sz @IRA sledi d ov definiij ne zvisi od izor koordintnih krtF @ITA xek su M i N gltke mnogostrukosti i f : M N preslikve klse C F eko je dim M < dim N D ond je f (M ) skup veegove mere nulF
k k i k k i k i k i=1 i=1 k i i,kN n k k i k i k k=1 i,k=1 i,k=1 k=1 n k=1 k n 1 n 1

m(A) := I (A ).

PIT

hokzX og @IQA i prkompktnostiD dovono je dokzti tvrE ee z sluqj kd je M = B lopt dimenzije m i N = R D gde je m < nF oxto je
m n

QF sxiqegste

z neko a > 0D postoji konstnt C > 0D tkv d z svko k N skup B mo%e d se pokrije s C k koki Q strnie F sz eoE reme sredoj vrednosti sledi d je slik f (Q ) svke od tih koki sdr%n u koki R dijmetr meg od C Df D z neku konE stntu C F ydtle sledi d je ukupn zpremin koki R m od
m 2 1 m j 1 k j j 2 1 k 2 j

Bm [a, a] [a, a]

Ck

z neku konstntu C > 0F og m < n posledi izrz te%i nuli kd k D xto znqi d f (M ) mo%e d se pokrije kokm proizvono mle ukupne zpremineF @IUA vree @ITA je speijlni sluqj rdove teoremeX xek su M D N gltke mnogostrukosti dim M = mD dim N = nD i nek je f : M N preslikve klse C z neko r > max{0, m n}F d je skup singulrnih vrednosti @@IHA n strF IWIA skup veegove mere nul u N F kup regulrnih vrednosti je gust u N F peijlnoD skup singulrnih vrednosti preslikv klse C je skup veegove mere nulD skup egovih regulrih vrednosti je gustD ez ozir n dimenzije mnogostrukosti M i N F hokz ove teoreme izostvmoF xpomenimo smo d su reguE lrne vrednostiD po definiiji @IHA n strF IWID sve tqke u N koje nisu slike singulrnih tqkD dkle i tqke iz N \ f (M ) koje nisu slike nijedne tqkeF oxto jeD u sluqju m < n svk tqk mnoE gostrukosti M singulrnD tvree @ITA je speijlni sluqj rdove teoremeF ieni d je skup singulrnih vrednosti skup veegove mere nulD skup regulrnih vrednosti gust je znqjn i iz sledeeg rE zlogX ko je f : M N gltko preslikveD ond jeD z skoro sve y N skup f (y ) ili prznD ili gltk podmnogostrukost u M @videti @IHA n strF IWIAF @IVA veegov teorem o integrilnostiF ygrnqen funkij f : J C n kvdru J je integriln po imnu ko i smo ko je skup enih prekid skup veegove mere nulF hokzX hovono je dokzti tvree z relne funkije f : J RF x osnovu @PPA n strF IU tre d dok%emo d je funkij f integriln ko i smo ko je
r 1

Df kn

k mn .

skup veegove mere nulF @A retpostvimo d je f integriln funkijF kup A moE %emo d predstvimo ko uniju

A := {x J | (x; f ) > 0}

A=
n=1

An ,

gde je A = {x [a, b] | (f, x) }F sz@IQA sledi d je dovono dokzti d je svki od skupov A veegove mere nulF osmtrjmo skup A F xek je > 0F oxto je f integrilnD iz @IHA sledi d postoji podel P kvdr J tkv d je
n 1 n n n0

IF sxiqegste iuvshuyw yy

PIU

xek su J kvdri podele P i nek je


i

S (f, P ) s(f, P ) <

. n0

z oznke

K := {k N | Jk An0 = }. Mk = sup f (x), mk = inf f (x),


xJk x J k

z k K v%i odkle sledi


1 n0
k K

Mk mk

1 , n0 . n0

(Jk )
k K

(Mk mk )(Jk ) < S (f, P ) s(f, P ) <

ydtle doijmo
n0

(Jk ) < .
kK k k K n0

oxto kvdri {J } pokrivju skup V = A \ T D gde je T skup tqk iz A koje su rune tqke kvdr podele P D iz poslede nejednkosti sledi d je V skup veegove mere nulF oxto je i T skup veegove mere nulD sledi d je i A = V T skup veegove mere nulF @A retpostvimo d je A skup veegove mere nulF @VWA n strF QP smo videli d je skup
n0

ztvorenD dkle i kompktnD podskup kvdr J F sz A A sledi d je A skup veegove mere nulF og kompkE tnosti postoji konqn fmilij J D FFFD J kvdr tkv d je A J J i (J ) + + (J ) < . 4 f oxto je z t J \ (J )
1 k 1 k 1 k k i=1 i

A = { x J | ( x ; f )

} 2(J )

(t; f ) <

z svko t J \

k i=1

Ji

oxto je skup J \

sup f (x) inf f (x) < . x I 2 (J ) t xIt


k i=1

postoji kvdr I tkv d je t I i


t t

, 2(J )

Ji

ztvoren podskup kvdr J D iz pokriv


k

J = It | t J \
i=1

Ji
t1 tr

mo%emo d izdvojimo konqno potpokrive I D FFFD I F

PIV

xek je P podel kvdr J tkv d svki kvdr mo%e d se poredstvi ko unij kvdr te podeleF zdvjjui sumu S(f, P )s(f, P ) = (M m )(J ) n dve sumeD od kojih prv odgovr kvdrim J drug kvdrim I D primenom nejednkosti (J ) + + (J ) < i sup f inf f < doijmo
i i i i 1 k 4 f tj

QF sxiqegste

J1 , . . . , Jk , It1 , . . . , Itr

It

It

2(J )

ydtle i iz @IHA sledi d je funkij f integriln po imnuF @IWA xek je A R ogrniqen podskup i egov krkteristiqn funkijD
n A

S (f, P ) s(f, P ) < .

A (x) =
A

kup prekid funkije je ru A skup AF sz veegove teoE reme @IVA sledi d je funkij integriln ko i smo ko je A skup veegove mere nulF tom sluqjuD k%emo d je skup A meriv u ordnovom smislu @ili meriv po ordnuAD veliqinu
A

1, 0,

xA . x /A

(A) :=
J

A (x) dx,

gde je J proizvoni kvdr koji sdr%i skup AD nzivmo ordnoE vom merom skup AF sz definiije integrl sledi d je ordnov mer kvdr egov zpreminD p zto z ordnovu meru upotreE vmo isti simol koji smo koristili z zpreminu kvdrF @PHA dtkX xek je A R ogrniqen skupF hokzti d je (A) = 0 ko i smo ko z svko > 0 postoji konqn skup kvdr J , . . . , J tkv d je J J A i (J ) + + (J ) < . ydtle sledi d je @ogrniqenIA skup ordnove mere nul skup veeE gove mere nulF dtkX hokzti d je A = [0, 1] Q skup veegove mere nulD d nije meriv u ordnovom smisluF @PIA dtkX xek je f : J C integriln funkij i nek je
n 1 k 1 k 1 k

skup veegove mere nulF hokzti d je td f (x) dx = 0F uo poslediuD izvesti zkuqk d vrednost integrl funkije ne zE visi od ponx te funkije n skupu veegove mere nulF
J

{x J | f (x) = 0}

I definiiju ordnove mere neogrniqenog skup potren nm je nesvojstveni integrlF xprD z n = 1D tjF z sluqj relne prveD lko je videti d neogrniqeni podskup Z im ordnovu meru nul u R { to je posledi qienie d vrednost @nesvojstvenogA imnovog integrl ne zvisi od vrednosti podintegrlne funkije u izolovnim tqkmF sluqj n > 1 videti @QTA n PPPF strniF

@PPA sntegrij po skupuF xek je A R ogrniqen skup meriv po ordnuF punkij f : A C je integriln po imnu n skupu A ko je funkij
n

IF sxiqegste iuvshuyw yy

PIW

(f A )(x) :=

integriln n nekom @ekvivlentnoX svkomA kvdru J AF eliE qin nziv se imnovim integrlom funkije f po skupu AF kup prekid funkije f podskup unije skup prekid funE kije f n A i ru AF oxto je A meriv po ordnuD p je A skup veegove mere nulD iz veegove teoreme @IVA sledi d je funkij f integriln n A ko i smo ko je skup prekid funkije f n A skup veegove mere nulF @PQA vinernost integrlF eko su funkije f : A C i g : A C integrilne po imnu n skupu A koji je meriv u ordnovom smislu i , CD ond je i funkij f +g integriln po imnu i
A J A

f (x), 0,

xA x /A

f (x) dx :=

(f A )(x) dx

(f (x) + g (x)) dx =
A A

f (x) dx +
A

g (x) dx.

hokzX kup prekid funkije f + g je podskup unije skup prekid funkj f i gD p integrilnost funkije f + g sledi iz veegove teoreme o integrilnostiF eko je J kvdr koji sdr%i skup AD z svku egovu podelu (P, c) s uoqenim tqkm v%i osle prelsk n lim doijmo linernost integrlF @PRA eko je skup A meriv po ordnu i f, g : A R integrilne funkije tkve d je f gD ond je
FJ

f A +gA (P, c) = f A (P, c) + gA (P, c).

f (x) dx
A A A

g (x) dx.
A

hokzX sz f g sledi f g D p z podelu P kvdr koji sdr%i A v%i s(f ; P ) s(f ; P )F xejednkost integrl se doij prelskom n supremumF @PSA eorem o sredoj vrednosti z integrleF eko je f : A R inteE griln funkij koj zdovov m f (x) M z sve x A i g : A [0, +[ nenegtivn integriln funkijD iz @PRA sledi
A A

m
A

g (x)f (x) dx
A

f (x)g (x) dx M
A

f (x)g (x) dx.

eko je pri tome f neprekidnD ond postoji A z koje v%i


f (x)g (x) dx = f ( )
A

g (x) dx.

PPH

peijlnoD z g 1 doijmo
m(A)
A

QF sxiqegste
f (x) dx M (A),

odnosnoD ko je f neprekdinD
f (x) dx = f ( )(A)

z neko AF @PTA xejednkost trougl z integrleF eko je skup A meriv po orE dnu i funkij f : A C integriln po imnuD ond je i |f | : A R integriln i
A

f (x) dx
A A

|f (x)| dx.

hokzX kup prekid funkije |f | je podskup skup prekid funE kije f D p iz veegove teoreme o integrilnosti sledi d je |f | integrilnF r%en nejednkost sledi iz nejednkosti trougl z sume i @QAF @PUA editivnost po skupu integrijeF xek su A i B disjunktni skupoE viD merivi u ordnovom smisluF eko je funkij f : A B C integriln po imnuD ond su i restrikije f | i f | integrE ilne po imnu i v%i
A B

f (x) dx =
AB A

f (x) dx +
B

f (x) dx.

hokzX sntegrilnost restrikij sledi iz veegove teoreme o integrilnostiD tr%en jednkost iz f = f + f i @PQAF @PVA puinijev teoremF xek je I n{dimenzioni i J m{dimenzioni kvdr i f : I J R funkij integriln po imnuF d su i funkije x f (x, y ) dy i x f (x, y ) dy integrilne po imnu i v%i
AB A B J J

f (x, y ) dxdy =

f (x, y ) dy dx =
I J I J

f (x, y ) dy dx.

i y su integrilne po imnu i v%i


y f (x, y ) dx
I

liqnoD funkije

I J

f (x, y ) dx
I

f (x, y ) dxdy =
I J J I

f (x, y ) dx dy =
J I

f (x, y ) dx dy.

hokzX hokzemo prvu jednkostD ostle se dokzuju n isti nqinF xek su P i P podele kvdr I i J i nek je P podel
I J

kvdr I J koju sqivju hekrtovi proizvodi kvdr podel P i P F sz definiije zpremine kvdr sledi
I J

IF sxiqegste iuvshuyw yy
(Ik Jl ) = (Ik ) (Jl ),

PPI

gde smo istom oznkom oznqili k{dimenzionuD lEdimenzionu i (k + l){dimenzionu zpreminuF uoristei ovu jednkost i nejednkost inf f inf f (x, y ) z sve x I , doijmo
I k J l y Jl k

s(f ; P ) =
k,l

I k J l

inf f (Ik Jl ) inf f (Jl ) (Ik )

=
k l

Ik Jl

k l

y Jl

inf f (x, y ) (Jl ) (Ik )

k J

f (x, y ) dy (Ik ).
I

osledi izrz je do hruov sum s(; P ) z funkiju


(x) := f (x, y ) dy.
J

liqno se dokzuje d je z funkiju oxto je D immo


(x) :=

S ( f ; P ) S ( ; PI )

f (x, y ) dy.
J

oxto je f integrilnD z svko > 0 podel P mo%e d se izE ere tko d ude S(f ; P ) s(f ; P ) < F ydtle sledi d su i i integrilne i d v%i tr%en jednkostF @PWA eko suD uz ostle pretpostvke puinijeve teoremeD funkije integrilne po imnu z svko xD ond je
f (x, y ) dxdy =
I J I J

s(f ; P ) s( ; PI ) s(; PI ) S (; PI ) S (f ; P ).

y f (x, y )

f (x, y ) dy dx.

puinijev teorem se u ovom oliku n oqigledn nqin uopxtv n funkije s vrednostim u CF @QHA dtkX szvesti dokz puinijeve teoreme z neprekidne funkije primenom ton{jerxtrsove teoreme @videti strF IHTA i konstrukE ije @QPPA n strF IIWF

PPP

@QIA xek je A R ogrniqen skup i


n

QF sxiqegste

eko je skup S meriv u ordnovom smisluD funkij f : S C integriln n SD ond je


b(x)

S = {(x, y ) A R | a(x) y b(x)}.

f (x, y ) dxdy =

f (x, y ) dy dx.
A a(x)

hokzX xek je
S

projekij i S

: A R Rn 1 , := 1 (x)

F d je

(x, y ) = x

p dokz sledi iz definiije integrl po skupu @PPA i puinijeve teoremeF @QPA dtkX xek je funkij f : [0, 1] C integriln po imnuF hokzti jednkost
1 1 1

S (x, y ) = A (x) Sx (y ),

f (t) dt dx =
0 x 0 1 1 1 x 2 4 (y 4)/2 0 4y n1

tf (t) dt.
1 2 y y 0

@QQA dtkX szmeniti poredk integrijeD ztim izrquntiX dxdy @vA xy dxdy F @A dydx @A @QRA xek je u @QIA A otvoren R skup i a, b neprekidne funkijeF d je skup S meriv u ordnovom smislu i egov ordnov mer je hokz ovog tvre sledi iz @QIA z f 1F @QSA peijlni sluqj puinijeve teoreme je uvlijerijev prinipX xeE k je ogrniqen skup S R meriv u ordnovom smisluF xek je J kvdr koji sdr%i S i nek je J = J I D gde je J kvdr u R I intervl u RF xek je
A n 0 0 n1

(S ) =

(a(x) b(x)) dx.

projekij i nek je S = p ordnovom smislu i


y

p : J0 I R,
1

p(x, y ) = y

(y ) S

F d su skupovi S merivi u
y y

gde je (S) n{dimenzion ordnov mer skup SD (S ) (n 1){ dimenzion ordnov mer skupov S F hokz sledi iz puinijeve teoreme z f = i jednkosti
I y S

(S ) =

(Sy ) dy,

@QTA xesvojstveni integrlF xek je A R F pmilij merivih @po ordnuA skupov A se nziv monotonim pokrivem skup A ko je A A A z sve k i A = A .
n k k k+1 k k=1

S (x, y ) = Sy (x) J0 (y ).

xek je dt funkij f : A CF eko z svko monotono pokriE ve A skup A postoji limes


k k

IF sxiqegste iuvshuyw yy

PPQ

koji ne zvisi od izor pokriv A D ond egovu vrednost nziE vmo nesvojstvenim integrlom funkije f po skupu AX
Ak k

lim

f (x) dx

f (x) dx := lim
A A

d k%emo d f (x) dx konvergirY u suprotnom k%emo d ovj integrl divergirF @QUA hefiniij @QTA se svodi n definiiju svojstvenog imnovog inE tegrl u sluqju d je skup A meriv po ordnuD funkij f integrilnF reiznijeD u tom sluqju v%i lim (A ) = (A) i lim f (x) dx = f (x) dx. hokzX po pretpostviD A je meriv po ordnu iD speijlnoD ogrniqenF u A je skup veegove mere nulD p postoji unij otvorenih kvdr @oznqimo je s V A koj pokriv AD tkv d je (V ) < F ydtle sledi
Ak k k k Ak A

f (x) dx.

liqnoD z svko k postoji unij V otvorenih kvdr koj pokriv A D tkv d je (V ) < /2 F
k k k k

(A V ) (A) + (V ) < (A) + .

kupovi V, A V , A V , . . . suD po konstrukijiD otvoreni i pokriE vju kompktn skup AF xek je


1 1 2 2

(Ak Vk ) (Ak ) + (Vk ) < (Ak ) +

. 2k

konqno potpokrive skup AF d i skupovi V, V pokrivju skup AD p je


k k k

V, Ai1 Vi1 , . . . , Ai2 Vir ,

i1 i2 ir .

i1 , . . . , Vir , Air

odkle sledi (A) lim (A ). oxto iz A A sledi d v%i i ornut nejednkostD ovime je dokzn prv jednkost tvreF h ismo dokzli drugu jednkostD primetimo prvo d je f inE tegriln n svkom od skupov A @to sledi iz veegove teoreme o integrilnosti i integrilnosti funkije f n AA i ogrniqen n AD p je
k

(A) (A) (V ) + (Vi1 ) + (Vir ) + (Air ) < 2,

f (x) dx
A Ak

f (x) dx =
A\Ak

f (x) dx f

yvime se jednkost
k

(A

\ Ak ).

lim

f (x) dx =
Ak A

f (x) dx

PPR

svodi n dokznu jednkost


k

QF sxiqegste

@QVA funkiju f : [a, [ C jedne promenive smoD koristei speiE fiqnost relne prveD definisli nesvojstveni integrl ko
b

lim (Ak ) = (A).

f (x) dx := lim
a

hefiniij @QTA se ne svodi n ovu definiiju u sluqju n = 1F x primerD nek je funkij f : [0, +[ R definisn n sledei nqinF xek je c niz u RD tkv d je c nepsolutno konverE tentn redF xek je f ( x) = c z x [n 1, n[. d je
a n n n b

b 0

f (x) dx.

weutimD poxto red c nepsolutno konvergirD n osnovu iE mnove teoreme @videti @ITTA n strF SWA sledi d z proizvono R postoji permutij c niz c tkv d red konvergir k F xek je A monotono pokrive intervl [0, +[ definisno s
n=1 n ( n) n k

b+

lim

f (x) dx =
0

cn .

d je p je

A1 = [ (1) 1, (1)],

Ak = Ak1 [ (k ) 1, (k )].
k

f (x) dx =
Ak j =1

c(j ) ,

oxto je proizvonoD integrl f (x) dx ne konvergir u smislu definiije @QTAD iko konvergir u smislu u kome se oiqno definiE xe konvergenij integrl funkije jedne relne promeniveF wo%emo d definixemo pojm konvergenije vixestrukog inteE grl i n drugi nqinD sliqn definiiji glvne vrednosti nesvoE jstvenog integrl funkij jedne promenive @i nekd e nm x t definiij iti zgodnijD nprF pri rzmtru integrl s prmetrom u qlvi RA { ko je x A singulrn tqkD tjF tqk u okolini koje je funkij f neogrniqen ili D eskonqno dlek tqk4D ond mo%emo d definixemo
+ 0 0

lim

f (x) dx = .
Ak

f (x) dx := lim
A 0

ko je x konqn tqkD odnosno


f (x) dx := lim
A r +

0+

f (x) dx
A\B ]x0 ,[

f (x) dx
AB [0;r ]

z sluqj eskonqno dleke tqke @tjF sluqj neogrniqene olsti AAF uo xto smo videliD ov definiij nije ekvivlentn definiE iji @QTAF @QWA xesvojstveni integrl nenegtivnih funkijF xek je f : A [0, +[ nenegtivn funkij definisn n skupu A R F eko z neko monotono pokrive A skup A postoji
n k

IF sxiqegste iuvshuyw yy

PPS

IA := lim

ond tj limes postoji z svko monotono pokriveY drugim reqimD ond f (x) dx konvergirF hokzX xek je B drugo monotono pokrive skup AF d je z svko k fmilij skupov A B D k = 1, 2, . . . monotono pokrive skup B F sz @QUA sledi d je
A m k m m

f (x) dx,
Ak

f (x) dx = lim
Bm

oslede dve nejednkosti slede iz nenegtivnosti funkije f F sz istog rzlog sledi d je niz f (x) dx rstuiD p postoji
Bm

f (x) dx lim
Ak Bm

f (x) dx IA .
Ak

IB := lim
k M

szmenom ulog A i B doijmo ornutu nejednkost I I D xto znqi d f (x) dx konvergir k I = I F @RHA oredeni prinipF xek su f, g : A [0, +[ nenegtivne funkijeD tkve d je f (x) g(x) z sve x EF eko g (x) dx konvergirD ond konvergir i f (x) dxF eko f (x) dx divergirD ond divergir i g (x) dxF hokzX xek je A monotono pokrive skup AF eko g(x) dx konvergirD ond je niz g(x) dx uoxijevD p iz
A B A A B A A A A k A Ak

f (x) dx IA .
Bm

f (x) dx
Ak+m Ak Ak

f (x) dx
A k +m

g (x) dx
Ak

g (x) dx

sledi d je i niz f (x) dx uoxijevD xto zjedno s @QWA dokzuje prvo tvreeF hrugo tvree je kontrpoziij prvogF @RIA sntegrl f (x) dx konvergir u smislu definiije @QTA ko i smo ko on psolutno konvergirY drugim reqim f (x) dx konvergir |f (x)| dx konvergir. hokzX hovono je dokzti tvree z relne funkijeF @A retpostvimo d |f (x)| dx konvergirF xek su f i f pozitivni i negtivni deo funkije f D odnosno
A A A A +

d je

f+ (x) = max{f (x), 0}, f+ (x) |f (x)|,

f (x) = max{f (x), 0}. f (x) |f (x)|,

PPT

p iz poredenog prinip @RHA sledi d integrli vergirjuF eli td konvergir i f (x) dx jer je
A

QF sxiqegste

f (x) dx

konE

@A yvj smer podvlqi speifiqnost definiije @QTAY setimo se d on ne v%i z uoiqjenu definiiju konvergenije integrl funkije jedne promeniveF retpostvimo d |f (x)| dx diverE girF d postoji monotono pokrive A skup AD tkvo d je
A k

f (x) = f+ (x) f (x).

relzei n podniz niz A ko je neophodnoD mo%emo d pretE postvimo d je


Ak k

lim

|f (x)| dx = +.

|f (x)| dx > 3

|f (x)| dx + 2k.
Ak

d je

Ak+1

|f (x)| dx > 2

|f (x)| dx + 2k.
Ak

oxto je |f (x)| = f
Ak+1 \Ak

Ak+1 \Ak

+ ( x)

+ f (x)

D odtle sledi
|f (x)| dx + 2k.
Ak

f+ (x) dx +
Ak+1 \Ak

f (x) dx > 2

retpostvimoD ne umujui opxtostD d prvi integrl n desnoj strni nije mi od drugog @rezonove koje sledi ilo i isto i u ornutom sluqjuAF d je
f+ (x) dx >
Ak+1 \Ak Ak

|f (x)| dx + k,

yv nejednkost v%i i ko integrl n levoj strni zmenimo doom hruovom sumom funkije f D z dovono doru podelu nekog kvdr koji sdr%i A \ A X
+ k+1 k

mi (Ji ) >
i Ak k

|f (x)| dx + k,

mi := inf f+
Ji i

xek je B unij svih kvdr te podele n kojim je m > 0F d je


f (x) dx =
Bk Bk

f+ (x) dx >
Ak

|f (x)| dx + k.

irem ove nejednkosti i nejednkosti


f (x) dx |f (x)| dx
Ak

doijmo ydtle sledi d

Ak

f (x) dx > k.
Ak Bk A

f (x) dx

divergirF ime je dokz zvrxenF

c @gde je c niz u RA psolutno konvergentn ko i smo ko svk egov permutij konvergir k istoj vrednosti @tvree koje smo u @ITUA n strF SW dokzli n drugi nqinAF @RQA men promenive u integrluF xek je D R ogrniqen otvoren podskup i : D D = (D ) difeomorfizm klse C F xek je f : D C integriln funkij s kompktnim nosqem supp f D F d je funkij
n n t n t 1 x t x x

IF sxiqegste iuvshuyw yy @RPA dtkX uoristei @RIA i ideju iz @QVA dokzti d je red

PPU

gde je |det D(t)| psolutn vrednost tkoijnD integriln i v%i


f (x) dx =
Dx Dt

(f ) |det D| : Dt C,

t f ((t))|det D(t)|,

f (t)|det D(t)| dt.

hokzX punkij f je integrilnD p je skup enih prekid skup veegove mere nulD n osnovu veegove teoreme o integrilE nostiF oxto je difeomorfizm klse C D iz @IRA sledi i d je skup prekid funkije (f ) |det D| skup veegove mere nulD p je i ov funkij neprekidnF eko je n = 1 tvree teoreme je tqnoD n osnovu prvil smene promenive integrl funkije jedne promeniveF istD u tom sluqju je tkoijn difeomorfizm sklrn funkij D teoE rem o smeni promenive se oiqno formulixe ez psolutne vredE nostiD u oliku
1 b 1 (b)

f (x) dx =
a 1 (a)

f (t) (t) dt.

eliD u sluqju jedne promeniveD difeomorfizm je monoton funE kijF eko je on rstuD psolutn vrednost prvog izvod je nepoE trenD jer je on pozitivnF eko opdD ond je (b) < (a)D p izmen ulog doe i gore grnie integrl dje
1 1 1 (b)

f (t) (t) dt =
1 (a) [1 (b),1 (a)]

f (t) (t) dt,

tko d minus ispred integrl pomno%en s negtivnim (t) dje F retpostvimo sd d je n > 1D difeomorfizm prost u smislu @VUA n strF IUID tjF d me smo jednu koordintuF xe umuE jui opxtost @odnosnoD numerixui koordinte n drugi nqin ko je potrenoA mo%emo d pretpostvimo d me smo n{tu koordintuX
| (t)|

d je tkoijev mtri D dijgonlnD tkoijn je d iz puinijeve teoreme i sluqj n = 1 sledi d tvree v%i z prost difeomorfizm F
det D = n . xn

(t1 , . . . , tn ) = (t1 , . . . , tn1 , k (t1 , . . . , tn )).

PPV

eko tvree o smeni promenive v%i z difeomorfizme i D ond ono v%i i z F peijlnoD ono v%i z kompoziiju prostih difeomorfizmF retpostvimo n krju d je proizvon difeomorfizm klse C F sz @VUA n strF IUI sledi d on mo%e loklno d se npixe ko kompoziij prostihF o znqi d z svku tqku a D posE toji lopt B]a; [ tkv d je n oj difeomorfizm kompoziij prostihF xosq funkije (f ) |det D| kompktn i pokriven lopE tm B]a; /2[F ydtle sledi d on mo%e d se pokrije konqnom fmilijom lopti B]a ; /2[, . . . , B]a ; /2[F xek je

1 t a a 1 a1 r ar

QF sxiqegste

d je svki skup dijmetr meg od sdr%n u nekoj od lopti B ]a ; [, . . . , B ]a ; [F xek je d rstoje nosq funkije (f ) |det D| do ru olsti D F sz kompktnosti nosq sledi d je d > 0F xek je J kvdr koji sdr%i skup D i nek je P = {J , . . . , J } podel kvdr J s prmetrom
1 a1 r ar t t 1 s

= min{a1 /2, . . . , ar /2}.

d je
Dt

(P ) < min{, d}.

(f )(t) |det D(t)| dt =


i Ji

(f )(t) |det D(t)| dt,


i

gde u posledoj sumi uqestvuju smo kvdri J koji imju neprzn presek s nosqem funkije (f ) |det D|F x svkom od ih difeoE morfizm je kompoziij prostihD p n svkom od ih v%i teoE rem o smeni promeniveF kuqk d on v%i n elom skupu sd sledi iz ditivnosti po skupu integrije @PUAF @RRA eorem o smeni promenive @RQA mo%e d se formulixe n jeziku diferenijlnih formi n sledei nqinF xek je diferenijln n{form u R s kompktnim nosqem sdr%nim u ogrniqenom otvorenom i poveznom skupu D @tjF supp f D AF hefiniximo
n x x

:= f (x)dx1 . . . dxn

xek je : D D difeomorfizmF @IIUA n strF IVU smo videli d je = det D . sz ekspliitnog izrz = f (x)dx dx sledi
Dx Dx t x 1 n

:=

f (x) dx,

smjui u vidu ovj zpisD eoremu o smeni promenive @RQA mo%emo d npixemo u oliku
= sign(det D)
Dx Dt

= f ((t))det D dt1 dtn .

rimetimo d je sign(det D(x)) isti u svkoj tqki xD poxto je difeomorfizm i D poveznF


x

eko skup D nije poveznD ov formulij v%i u svkoj egovoj komponenti poveznostiD li znk ispred integrl n desnoj strni ne mor d ude isti u svim komponentmF @RSA sz @RRA sledi d je nekd prirodno diferenijlnu formuD ne funkijuD smtrti ojektom integrijeF yvo op%e emo ksnije iskoristiti kd udemo govorili o integriji n mnogostrukosE timF @RTA usonov integrlF xeodreeni integrl e dx nije elementrn funkijD li nesvojstveni odreeni integrl
x x2 +

IF sxiqegste iuvshuyw yy

PPW

I :=

ex dx

mo%emo d izrqunmo n sledei nqinF sz puinijeve teoreme @PVA i definiije nesvojstvenog integrl @QTA sledi d je
+

I2 =

ex dx

ey dy

=
RR

e(x

+y 2 )

dxdy.

odintegrln funkij je pozitivnD p smoD n osnovu @QWAD sloE odni d izeremo proizvono monotono pokrive rvni R RF szerimo niz krugov men promenive (r, ) = (x, y)D gde je
x = r cos , e(x
An
2

An = {(x, y ) R R | x2 + y 2 n2 }. y = r sin

@polrne koordinteAD s jkoijnom det D(r, ) = r i puinijev teorem dju


+y 2 ) 2 n

dxdy =
0 0

er r drd = (1 en ).

relskom n limes kd n doijmo


+

yvj integrl se nziv usonovim ili yjler{usonovim inteE grlomF dtkX @A szrqunti
+ +

ex dx =

gde su i pozitivni relni rojeviF @A xek je A R simetriqn pozitivno definitn reln mtriF szrqunti
nn

ex

y 2

dxdy,

e
Rn

Ax,x

dx.
2 2 3/2

@RUA dtkX szrqunti (1 + x + y ) dxdy F @RVA dtkX szrqunti (1 + x + y ) dxdy ko je DX @A trougo s temenim (0, 0)D (1, 3) i (2, 0)Y @A unutrxost krive (x + y ) = x y F
+ + D 2 2 2 2 2 2 2 2

PQH

@RWA dtkX szrqunti zpreminu del lopte x + y + z 4 unutr ilindr (x 1) + y = 1F @SHA dtkX szrqunti zpreminu tel ogrniqenog povrximX @A z = x + y i 2z = x + y + 1Y @A x + y + z = 2 i z = x + y Y @vA x + y = 1D x + z = 1 i z = 0F @SIA dtkX premin tel koje se nlzi ispod proloid z = x + y i iznd olsti D u xy {rvni je
2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 y 2 2y

QF sxiqegste

V =
0 0

(x2 + y 2 ) dxdy +
1 0

(x2 + y 2 ) dxdy.

@A kiirti olst DF @A szmeniti poredk integrije u V F @SPA dtkX xek je V (r) zpremin euklidske lopte dimenzije n i polupreqnik rD tjF
n

gde je ordnov mer u R F @A uoristei @QRA dokzti d je V (r) = r F @A uoristei @QSA i @A dokzti indukijom d je V (r) = c r D gde je
n 2 2 n n n
2

2 2 Vn (r) := ({(x1 , . . . , xn ) Rn | x2 1 + + xn r }),

@vA hokzti d je
V2k+1 (r) = 2

cn = cn1
2

cosn t dt.

@gA emu te%i zpremin V (1) jediniqne lopte kd n c @dA kojoj dimenziji n je zpremin jediniqne lopte njvec @SQA dtk hokzti formulu
n

(2 )k r2k+1 , (2k + 1)!!

V2k (r) =

(2 )k 2k r . (2k )!!

ztim izrqunti
+

1 ax (e ebx ) = x
+

exy dy,
a

@SRA dtkX h li postoje konstnte a, b, c R z koje v%i


0 +

1 ax (e ebx ) dx. x

e(ax

+2bxy +cy 2 )

dxdy = 1?

@SSA dtkX szrqunti @STA dtkX sspitti konvergeniju integrl


(1 x2 y 2 )p dxdy
x2 a2

+y +z 1 b2 c2

|xyz | dxdydz.

u zvisnosti od prmetr p RF
{x2 +y 2 <1}

@IA xek je V gltk mnogostrukost dimenzije n koj je pokriven smo jednom krtom (V, ) @videti @IA n strF IVVAF xek je (V ) gltk diferenijln n{form n V s kompktnim nosqemF d je ( ) gltk diferenijln n{form n R s kompktnim nosqemD tjF
n 1 n

PF sxiqegste xe wxyqyuyswe PF sntegrij n mnogostrukostim

PQI

z neku gltku funkiju a : R


:=
V

(1 ) = a(x1 , . . . , xn ) dx1 . . . dxn


n

s kompktnim nosqemF

je doro definisn integrl diferenijlne forme F istD lev strn je doro definisn imnov integrlD poxto je domen inteE grije kompktn skup @nosq funkije aAD iz @RRA n strF PPV sledi definiij ne zvisi od difeomorfizm koji quv orijentijuF hrugim reqimD ko je (V, ) drug koordintn krtD tkv d diE feomorfizm quv orijentiju euklidskog prostor @im pozitivn tkoijnA i
Rn 1

a(x) dx

z neku gltku funkiju b : R s


:=
V

( 1 ) = b(x1 , . . . , xn ) dx1 . . . dxn


n

s kompktnim nosqemD ond je

definisn isti ojektF nqjno je podvui ulogu orijentije u prethodnoj definiiji { ko difeomorfizm me orijentijuD ond integrl difereniE jlne forme me znkF @PA xek je J R intervl i r : J R prmetrizovn gltk reguE lrn krivF xek je C = r(J ) odgovrju neprmetrizovn kriv i F : C R vektorsko poe @ne ovezno tngentnoA du% krive C F ektorsko poe F definixe I{formu (C )X (X(p)) := X(p) F(p) z X(p) T C gde je mno%ee n desnoj strni stndrdni sklrni proizvod u R F sntegrl ove forme @ko speijlni sluqj integrl @IA z n = 1A nekd se nziv i krivolinijskim integrlom druge vrste ili inteE grlom vektorskog po F du% krive C i oznqv s
Rn k k 1 p k

b(x) dx

F dr.

eko je kriv C ztvoren @tjF slik preslikv r : [a, b] R tkvog d je r(a) = r(b)AD ond nekd koristimo i oznku
C

odrzumev se d je orijentij n krivoj dt prmetrizijom r { poxto je prmetrizovn kriv speijlni sluqj mnogostrukosti koj je pokriven jednom krtom ko u @IAD orijentij je zdt
C

F dr.

PQP

izorom te krte (U, ) iliD ekvivlentnoD izorom prmetrizije @koordintn preslikve su inverz prmetrizijeY videti @IA n strF IVVAF smjui to u viduD prethodni integrl se svodi n
((U ), 1 )

QF sxiqegste

sntegrl n desnoj strni je oiqni imnov integrl funkije jedne promeniveF @QA dtkX szrqunti F dr ko je C krug x + y = 1 u R D @A F = xi + yj @A F = yi + xj @vA F = (x y)i + (x + y)jF @RA dtkX szrqunti szrqunti F dr ko je C ko je C elips po kojoj rvn 2x + 3y = z prese ilindr x + y = 12D @A F = xi + yj + zk @A F = (xy z ) @vA F = (xi + yj + zk)F @SA dtkX szrqunti (xi + yj + zk) dr ko je C du% koj spj tqke (1, 1, 1) i (2, 1, 1)F @TA eko je a dx @gde su a = a (x , . . . , x ) gltke funkije k proE menivihA I{form u R i C regulrn kriv dt prmetrizijom
C J 2 2 2 C C 2 2 2 3 C k j =1 j k j j 1 k k

F dr =

dr dt. dt

ond je
C 1

r(t) = (x1 (t), . . . , xk (t)),

gde je F = (a , . . . , a )F hokz sledi iz svoe o integrl n imnov integrl funkije jedne promeniveF @UA dtkX szrqunti @A 3y dx + 2x dy gde je C ru skup {0 x , 0 y sin x} R F @A y dx + x dy gde je C grni trougl s temenim (0, 0)D (0, 1)D i (1, 0)F @VA qrinov formulF xek je C gltk ztvoren prost krivP u rvni R koj ogrniqv olst D @tjF C = DA i nek su P, Q : D R funkje klse C F d je
C k 2 C 2 2 C 2 1

a1 dx1 + + ak dxk =

F dr,

P dx + Q dy =
C D

gde je u integrlu n desnoj strni kriv orijentisn tko d pri oil%eu krive olst D ostje s leve strneF hokzX oxto emo uskoro d dok%emo opxtiju teoremuD sd emo d dok%emo qrinovu formulu smo z sluqj olsti D koj je ogrniqen grfiim neprekidnih funkij D tjX
0

Q P x y

dxdy,

D0 = {(x, y ) | a x b, f1 (x) y f2 (x)}

qitou ostvmo d dokz uopxti n slo%enije olsti DD delei ih n jednostvnije olsti olik D F
0

= {(x, y ) | c y d, g1 (y ) x g2 (x)},

Phrugim reqimD kriv C nem smopresekD tjF im prmetriziju r : S1 R2 koj je injektivnF

oimo od integrl n desnoj strniF rimeujui puinijevu teoremu @PVA doijmo


D

PF sxiqegste xe wxyqyuyswe
b a b f2 (x) f1 (x)

PQQ

P dxdy = y =

P dy dx y P dx.
C

x isti nqin doijmo


a D

(P (x, f2 (x)) P (x, f1 (x)) dx =

@WA dtkX exiti zdtk @UA pomou qrinove formuleF @IHA sz qrinove formule sledi d povrxin olsti D R mo%e d se izrzi formulom
C 2

Q dxdy = x

Q dx.

ili jednom od formul


(D) =
D

(D) =

1 2

x dy y dx,
D

dtkX hokzti d je povrxin olsti unutr elipse x = a cos D y = b sin jednk ab F @IIA szoperimetrijsk nejednkostF xek je prostQ kriv klse C 1 i
D 2

x dy,

(D) =

y dx.

du%ine LD i nek je povrxin unutr e AF d je 4A L . hokzX povuimo dve prlelne prve u rvniD tko d je kriv izmeu ihD i trnslirjmo ih jednu k drugojD dok oem ne dodirE nemo krivu F yznqimo tko doijene prve s p i p F vedimo koordintni sistem tko d su ove prve ortogonlne n x{osu i seku je u tqkm (r, 0) i (r, 0) i d se kriv nlzi u goroj polurvni y > 0F xek je C krug x + y = r F xek je x = x(s), y = y (s), 0 s L prmetrizij krive prirodnim prmetrom @tjF du%inom lukA s @videti @IQWA n strF RWAF xek kriv seqe prve p i p u tqkm (s ) i (s )D i pretpostvimo d je prmetrizij uveden tko d je s < s F d je
+ 2 2 2 + + +

x = x(s),

y = h(s) :=

prmetrizij krug C F sz @IHA sledi


L

r2 x2 (s) r2 x2 (s)

s s s+ s+ s s + L
L

A + r2 =

xdy
C L

ydx =
0

x(s)y (s) ds
0 L

h(s)x (s) ds (x(s)y (s) h(s)x (s))2 ds.

=
0

(x(s)y (s) h(s)x (s)) ds


0

R2

QtjF ez tqk smopresek { prmetrizovn injektivnim preslikvem : S

PQR

sz uoxi{vrove nejednkosti sledi


= x2 (s) + h2 (s),

QF sxiqegste

(x(s)y (s) h(s)x (s))2 = (x(s), h(s)), (y (s), x (s)) (x2 (s) + h2 (s))((x (s))2 + (y (s))2 )

jer jeD zog prirodne prmetrizijeD (x (s)) @videti @IQWA n strF RWAF ydtle sledi d je
L

+ (y (s))2 = T

=1

ydtleD n osnovu nejednkosti ritmetiqke i geometrijske sredineD sledi


0

A + r2

x2 (s) + h2 (s) ds = Lr.

odnosno 4A L D xto je i trelo d se dok%eF @IPA sz @IIA slediX weu svim prostim krivm koje ogrniqvju zdtu povrxinu A krug im njmu du%inuF weu svim prostim krivm dte du%ine krug ogrniqv njveE u povrxinuF rolemi ove vrste nzivju se izoperimetrijskim prolemiE m ili hidoninim prolemimRF tedn verzij ovih prolem je tr%ee mksimlne povrxine ogrniqene segmentom prve i krivom s krjevim n tom segmentuF ostoje i vixedimenzione nlogije ovih prolemD one se izuqvju u teoriji minimlnih povrxi i vrE ijionom rqunuF @IQA xek je R dvodimenzion povrxD dt gltkom prmetrizijom
2 3

Ar2

A + r2 Lr , 2 2

gde je D R olst u rvniF xek je


2

S : D R2 ,

Rrem legendiD osnivqi i prv kri urtgineD feniqnsk prinez hidonD se orel u evernoj efriiD gde je poegl ili il protern iz rodnog grd irD zog politiqkih spletkiF trosedeoi su joj dozvolili d se nseli n povrxini koju mo%e d ogrniqi ko% jednog ikF yn je isekl ko%u n tnke trke i okru%il im prostrnu olstD n kojoj je nstl urtginF

gde su (u, v) koordinte n D mno%ee stndrdni vektorski proizvod u R AF ovrx je regulrn ko je dS = 0 u svkoj enoj tqkiF tom sluqjuD izorom S S S S umesto u v v u izrli smo jednu od dve mogue orijentije n @videti @QTA n strF PHVAF xek je F : R vektorsko poe @ne ovezno tngentnoA n i nek je () P{form definisn s (X(p), Y(p)) := F(p) (X(p) Y(p)) z X(p), Y(p) T ,
3 3 2 p

dS :=

S S dudv, u v D

gde je n desnoj strni stndrdni mexoviti proizvod u R F sntegrl ove forme po je speijlni sluqj integrl @IA z n = 2Y ovj integrl se nekd nziv povrxinskim integrlom druge vrste ili integrlom vektorskog po F po povrxi i oznqv s
3

PF sxiqegste xe wxyqyuyswe

PQS

F dS.

yvj integrl se svodi n dvostruki imnov integrlX

F dS =
D

@IRA qrinov formul u vektorskom olikuF peijlni sluqj povrxinE skog integrl je dvostruki imnov integrlF eko olst D R posmtrmo ko povrx u R zdtu prmetrizijom
2 3

S S u v

dudv.

ond qrinovu formulu @VA mo%emo d npixemo u vektorskom zpisu


F dr =
D D

(x, y ) (x, y, 0) R3 ,

( F) dS.

eko je n desnoj strni F = P i + QjD ondD zpisujui qrinovu forE mulu u vektorskom oliku z vektorsko poe G = Qi P jD doijmo jox jedn vektorski zpis qrinove formuleX
G dr =
D D

G dxdy.

@ISA eorem o divergeniji ili pormul qus{ystrogrdskogF xek je V R olst koju ogrniqv gltk povrx = V F d je
3

P dy dz + Q dz dx + R dx dy =
V

gde je povrx orijentisn pomou spoxe @u odnosu n V A norE mle @videti @QTA n strF PHVAF vektorskom olikuD ov formul im zpis
F dS = F dxdydz.
V

P Q R + + x y z

dxdydz,

hokz ove teoreme se izvodi iz puinijeve teoreme n isti nqin @smo s komplikovnijim zpisomA ko qrinov formul @VAF usE nije emo i ovu teoremuD ko i qrinovu formuluD d izvedemo iz opxtijeg tvreF @ITA uo xto @IHA sledi iz qrinove formuleD n sliqn nqin iz eoreme o divergeniji @ISA sledi d je zpremin olsti V jednk
(V ) =

iliD u vektorskom olikuD


V

1 3

x dy dz + y dz dx + z dx dy,

(V ) =

1 3

r dS.
V

PQT

@IUA risustvo forme orijentije n mnogostrukosti V dimenzije n omoguv nm d definixemo integrl funkije f : V C ko integrl n{forme f D tjF ko veliqinu i meru podskup A V ko veliqinu
V

QF sxiqegste

tednodimenzionu meru nzivmo du%inomD dvodimenzionu povrxiE nomD vixedimenzione njqexe zpreminomF xekd i u vixedimenE zionom sluqju upotrevmo termin povrxin kd je to prirodnoD nprF povrxin sfere S je prirodniji termin od zpremin sfereF oxto form orijentije n mnogostrukosti definixe meru @zpreminuA n opisni nqinD zovemo je jox i formom zpremineF @IVA wnogostrukost dimenzije nul je skup tqkD koje su ene kompoE nente poveznostiF porm orijentije @zpremineA n oj je H{forE mD tjF funkijD koj nigde nije jednk nuliF u%emo d je tqk @komponent poveznostiA mnogostrukosti dimenzije nul pozitivno orijentisnD ko je t funkij u oj pozitivnY u protivnom k%emo d je on negtivno orijentisnF @IWA koliko je n V zdt imnov metrik g @videti @QRA n PHSF strniAD prirodn je izor forme orijentije koj zdovov
V n1

A .

z neku @ time i svkuSA ortonormirnu @u odnosu n imnovu meE triku gA zu E , . . . , E tngentnog prostorF yvj uslov je prirodn jer oezeuje d je zpremin jediniqne koke u tngentnom prostoru jednk I i ovkvu formu nzivmo knonskom formom zpremine u prisustvu imnove metrikeF loklnim koordintmD ovkv form mo%e d se konstruixe n sledei nqinF xek je koordintn krt i { , . . . , } stnE drdn z u T R F d je X : D j = 1, . . . , n z u T V F xek je G determinnt mtrie g := g(X , X )Y G je sklrn funkij n V F d je
1 n n j 1 xj x1 xn rs r s

(E1 , . . . , En ) = 1

tr%en formF istD nek je E , . . . , E ortonormirn z i A = (a ) mtri prelsk s te ze n zu X , . . . X D tjF


1 n jk 1 n n

:= ( G dx1 . . . dxn )

Xj = = k=1 ark ask det A dx1 . . . dxn


rs

ajk Ek .
k=1 rs T 1

d je g

Sideti @IIUA n strF IVUY mtri prelsk s jedne ortonormirne ze n drugu je ortogonln i en determinnt je IF

D odnosno (g ) = A AD p poxto je ( D odtle sledi := (G dx . . . dx )F


1 n

) =

@PHA zmotrimo nekoliko speijlnih sluqjev integrl funkije n orijentisnoj mnogostrukosti@ IUAF xek je mnogostrukost dimenzije nulY numeriximo ene tqke prirodnim rojevimX M = {1, 2, 3, . . .}F xek je funkij : M R \{0} en H{form orijentije @videti @IVAAF d jeD z funkiju c : M C @koj je u ovom sluqju niz u CA
f=
M n

PF sxiqegste xe wxyqyuyswe

PQU

(n)cn ,

xto znqi d integrl po mnogostrukosti dimenzije nul uopxtv sume @ili redoveD ko integrl po nekompktnoj mnogostrukosti inE terpretirmo ko nesvojstveniAF sluqju n = 1D tjF u sluqju krive C R s prmetrizE ijom r(t)D t [a, b]D knonsk form u odnosu n imnovu metriku nsleenu iz euklidskog prostor R je dt s
k k

dl := dr =
2 1 2 k

gde je x = x + + x stndrdn euklidsk normF tom sluqjuD integrl funkije f


b

dr dt, dt

f dl =
C a

f (r(t)) r (t) dt

nekd se nziv i krivolinijskim integrlom prve vrsteF eliqin r (t) dt odgovr veliqini dx u imnovom integrlu funkije jedne promenive { ko xto kod imnovog integrl dx ukzuje n du%inu x intervl podele @odnosno en infinitezimlni sluqjD tjF grE niqni sluqj u tqkiAD tko i izrz r (t) dt ukzuje n du%inu kriveD proksimirne du%inom enog tngentnog vektor r (t) u infiniE tezimlnom sluqjuF sluqju povrxi R zdte prmetrizijom S(u, v) knonE sk form u odnosu n imnovu metriku nsleenu iz R je dt s
j 3 3

dS := dS =

sntegrl funkije f : R

S S du dv. u v

f dS

nekd se nziv povrxinskim integrlom prve vrsteF yno xto smo u sluqju krivolinijskog integrl prve vrste rekli o infinitezimlE noj proksimiji du%ine krive du%inom tngenteD u sluqju povrE xinskog integrl v%i z proksimiju povrxine povrxi povrE xinom prlelogrm nd tngentnim vektorim i @koj se izrqunv ko intenzitet vektorskog proizvodAF eko je prmetrizij zdt u koordintm
S u S v

S(u, v ) = (x(u, v ), y (u, v ), z (u, v )),

(u, v ) D

PQV

uoiqjene su oznke
S u S F = u S G= v E=

QF sxiqegste
2 2 2

p je

y z S x + + = u u u u S x x y y z z = + + v u v u v u v 2 2 y z S x + + = v v v v

gde je n desnoj strni oiqn dvostruki imnov integrlF @PIA terminim gore definisnih veliqin ED GD F D prv kvdrtn form povrxi @odnosno imnov metrik indukovn sklrnim proizvodom u R @videti @QWA n PHWF strniA se nekd zpisuje s
D 3

f dS =

f (x(u, v ), y (u, v ), z (u, v ))

EG F 2 dudv,

li je preiznije

ds2 = E du2 + 2F dudv + Gdv 2 ,

xto znqi d se rdi o metrii qij je vrednost n pru vektor , D tngentnih n DD jednk @PPA hrug kvdrtn formF reslikve
n : R3 , n= S S u v ds2 (, ) = Edu( )du( ) + F du( )dv ( ) + F du( )dv ( ) + Gdv ( )dv ( ).
1

ds2 = E du du + F du dv + F dv du + G dv dv,

je vektorsko poe jediniqnih norml n povrx F filinerno presE likve II(X, Y ) = Dn(X ) Y nziv se drugom kvdrtnom formom povrxi F rimetimo d drug kvdrtn form mo%e d se definixe i n hiperpovrxiT u iE mnovoj mnogostrukostiD ko se sklrni proizvod n desnoj strni zmeni imnovom metrikomD izvod Dn(X ) kovrijntnim izvodom nF hrug kvdrtn form povrxi u R je dt mtriom
X 3

S S u v

gde je
L=

[II] =

L M

M N 2S n, v 2

xto se nekd zpisuje u oliku

2S n, u2

M=

2S n, uv

N=

II = Ldu2 + 2M dudv + N dv 2 .

Thrug kvdrtn form mo%e d se definixe i z podmnogostrukosti proizvone kodimenzijeD li je definiij nexto komplikovnijF

opstvene vrednosti ove forme u ortonormirnoj zi nzivju se glvnim krivinm povrxiF yne su relneD jer je II simetriqn formF wo%e d se dok%e d su glvne krivine minimln i mkE simln krivin krivih koje se doijju ko presek povrxi i rvi koje sdr%e n @tjF normlnih rvni povrxiAF qusov krivin K povrxi je proizvod glvnih krivinY on mo%e d se izrqun ko koliqnik determinti druge i prve kvdrtne formeX
K= LN M 2 . EG F 2
2 2 2 2 2

PF sxiqegste xe wxyqyuyswe

PQW

hokze ovih tvre izostvmoF @PQA dtkX szrqunti povrxinu del sfere x + y + z = 1 unutr ilindr (x 1) + y = 1F @PRA dtkX xek su S i S kru%nie polupreqnik I i P redomD koje le%e u meusono ortogonlnim rvnim u R D pri qemu enE tr kru%nie S le%i n kru%nii S F xi prmetrsku jednqE inu torus koji se doij kd se kru%ni S rotir oko prve koj sdr%i entr kru%nie S i koj je normln n rvn kru%nie S @tjF entr kru%nie S klizi po kru%nii S A i ni egovu povrxinu i zpreminuF @PSA dtkX szrqunti krivolinijski integrl prve vrste f dS funkije f po povrxi R ko je @A f (x, y, z) = x + yD = {x + y + z = 1, z 0}Y @A f (x, y, z) = zD = {x + y + z = 4, z 0}Y @vA f (x, y, z) = sin zD = {x + y = z, x 0, y 0, z }F @PTA dtkX szrqunti F dSD gde je deo sfere x + y + z = r koji le%i u prvom oktntu i @A F jediniqn norml n @A F = zk @vA F = yi + xj @gA F = xi + yjF @PUA dtkX xek je f : R R funkij klse C i nek je f = 0 n skupu = f (1)F hokzti d je
1 2 3 1 2 1 2 2 1 2 3 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 1 1

f dS =

f dS.

@PVA roxirimo sd definiiju integrl diferenijlne forme n sluqj orijentisne mnogostrukosti koj nije pokriven smo jednom krtomF xek je M gltk orijentisn mnogostrukost dimenzije n i nek je (M ) gltk n{form s kompktnim nosqemF sz kompkE tnosti sledi d postoji konqno pokrive U , . . . , U nosq supp krtm nekog tls koji zdje orijentijuF xek je , . . . , rzlge jedinie @videti @QIA n strF PHRA tkvo d je supp U F hefiniximo integrl forme n mnogostrukosti M s
n 1 k 1 k j j k

:=
M j =1 Uj

j ,

PRH

gde su integrli n desnoj strni definisni u @IA @primetimo d svk od formi im kompktn nosq sdr%n u krti U AF hok%imo d ov definiij ne zvisi od pokriv {U } i rE zlg jedinie { }F xek je {V } drugo pokrive koje zdje istu orijentiju i emu pridru%eno rzlge jedinieF oxto je = = 1D v%ie
j j j j i i j j i i

QF sxiqegste

j =
j Uj i,j Uj

j i =
i,j Uj Vj

j i i
i Vi

=
i,j Vj

j i =

xpomenimo d jeD d i ov definiij il dor @tjF nezvisn od loklnih koordint : U R i : V R A neophodno d tls U ude sglsn u smislu orijentijeD ko xto je ojxeno u @IAF @PWA wnogostrukosti s grniomF yznqimo s
j j n i i n j

doi poluprostor euklidskog prostorD s reltivnom topologijim


n

Hn := {(x1 , . . . , xn ) Rn | x1 0}

nsleenom iz R F wnogostrukost s grniom je rusdorfov prostor M s preE rojivom zom topologije i fmilijom U = {(U , )}D gde su U otvoreni skupovi i svko homomorfizm skup U n otvoren podE skup u H D tkvi dX fmilij {U } pokriv M Y ko je U U = ond su i difeomorfizmi otvorenih podskupov (U U ) i (U U ) poluporostor H Y fmilij U je mksimln fmilij koj im prethodn dv svoE jstvF sz eoreme o inverznoj funkiji @strF ITTA sledi d se unutrxE e tqke skup pri difeomorfizmu slikju u unutrxe tqkeD p ko se tqk p M pri nekom koordintnom preslikvu slik u ru H = {x = 0}D ond se on slik u ru pri svkom koordiE ntnom preslikvuF kup tkvih tqk nzivmo grniom mnoE gostrukosti M i oznqvmo s M F sz eoreme o rngu @strF ITVA sledi d je M podmnogostrukost mnogostrukosti M dimenzije n 1 i d je inkluzij
n 1 1 n n n

gltko ulge @videti @IPA n strF IWPAF @QHA qrniu mnogostrukosti @koj je sm mnogostrukost kodimenzije I u M A oznqvmo s M D istim simolom kojim oznqvmo i ru skupF weutimD tre rzlikovti ov dv pojmF xprD disk ez jedne tqke im ru D = {0} S D li D nije mnogostrukost s grniom @{0} nije kodimenzije I nego PAF
0 1 0

: M M

D0 = {z C | 0 < |z | < 1}

@QIA yrijentij grnieF xek je M orijentisn mnogostrukost zdt orijentisnim tlsom {(U , )}F rimetimo d smen krt n grnii im olik
1 (0, x2 , . . . , xn ) = (0, y2 (0, x2 , . . . , xn ), . . . , yn (0, x2 , . . . , xn )).

PF sxiqegste xe wxyqyuyswe

PRI

ydtle sledi d je n grnii


1 D( )=
y1 x1 y2 x1 yn x1

0
y2 x2

fudui d je ov mtri nesingulrnD mor d ude = 0F weE utimD poxto slik doi poluprostor n doi poluprosE torD odtle sledi d je > 0 @drugim reqimD y rste po x du% x {koordintne oseAF oxto je tls {(U , )} orijentisnD tjF det D( ) > 0D odtle sledi i d je doi (n 1) (n 1) minor vei od nuleF hrugim reqimD restrikije | definixu tls n M F yrijentiju definsnu ovim tlsom nzivmo orijentijom n M indukovnu orijentijom n M F terminim orijentije pomou diferenijlnih formi to znqi dD ko je orijentij n unutrxosti poluprostor H dt formom dx dx i quvju orijentijuD ond je orijentij n M zdt tko d restrikije | quvju orijentijuD pri qemu je orijentij n ruu H zdt formom dx dx F =R @QPA yrijentiju krj mo%emo d formulixemo i u terminim oriE jentije tngentnih prostorF ieni d u definiiji mnogoE strukosti s grniom @PWA uzimmo doi poluprostorD z oriE jentiju grnie uzimmo formu dx dx u kojoj je ispuxten koordint dx koj je duln vektoru F yvj vektor je vektor spoxe normle n grniuF [a, b]F xek peijlnoD ko je dim M = 1 i M = D ond je M = je orijentij n M dt formom dtF ynd je orijentij grnie zdt funkijom @H{formomA
1 y1 x1 y1 x1 1 1 1 1 M n 1 n n M n1 2 n 2 n 1 x1

yn x2

0
y2 xn yn xn

istD ko je ]1, 0] krt @u D doem poluprostoru4 dimenzije IA koj odgovr okolini tqke bD ond je orijentij u ojD koj odgovr orijentiji dt n M zdt formom dxD jer difeomorfizm koji slik ] 1, 0] n ]b , b] quv orijentijuF punkij @H{formA koj se doij kd se iz dx izostvi dx je f (b) = 1F xek je sd ] 1, 0] krt u okolini tqke aF hifeomorfizm intervl ] 1, 0] n [a, a + [ me orijentijuD tjF u krti ] 1, 0] orijentij koj odgovr orijentiji dt je dt formom dxF szostvem dx iz ove I{forme doijmo H{formu f (a) = 1F hrugi nqin d ojsnimo zxto je orijentij tqke a negtivn tqke b pozitivn je d k%emo d su vektori spoxe normle n grniu u tim tqkm suprotno orijentisni @u smislu orijentije n [a, b]AF

f : {a, b} R,

f (a) = 1, f (b) = 1.

PRP

@QQA toksov teoremF xek je M kompktn orijentisn gltk mnoE gostrukost dimenzije n s grniom M i nek je (M ) diferE enijln formF d je
n1

QF sxiqegste

gde se n integrlu n desnoj strni podrzumev indukovn oriE jentij grnieF peijlnoD
M M

d =

hokzX oxto je integrl definisn pomou rzlg jedinie tko d svk form im nosq u koordintnoj krtiD doE vono je dokzti tvree z svku koordintnu krtu pojedinqnoF ri tome tre rzlikovti krte oko tqk grnie i unutrxih tqkF hrugim reqimD dovono je dokzti tvree z formu koj im kompktn nosq u skupu A := {(x , . . . , x ) R | 0 < x < 1, j {1, . . . , n}} @tjF jednk je nuli u okolini ru AA i z formu qiji je nosq kompktno sdr%n u skupu B = {(x , . . . , x ) R | 0 < x 1, 0 < x < 1, j {2, . . . , n}} @tjF jednk je nuli u lizini svih tqk ru B osim tqk hiperE rvni x = 1AD jer mnogostrukost M mo%e d se pokrije krtm oE lik A ili BF vk (n 1){form n A ili B im olik
M

M =

d = 0.

=
j =1 j

aj (x) dx1 dxj dxn ,


j

gde simol dx @tzvF uzimliA oznqv d je qln dx izostvenF hiferenijl ove forme je
n

d =
j =1

(1)j 1

1 0

sz utn{vjniove formule sledi


j

aj dx1 dxn . xj

aj dxj = aj (x1 , . . . , xj 1 , 1, xj +1 , . . . , xn ) aj (x1 , . . . , xj 1 , 0, xj +1 , . . . , xn ). xj

oxto je nosq funkije a kompktno sdr%n u krti koj se rzE mtrD posledi izrz je jednk nuli ko se rdi o skupu A @i time je ujedno zvrxen dokz z sluqj M = AD ko se rdi o skupu B on je jednk nuli z j = 1D dok je z j = 1 jednk a (1, x , . . . , x )F hokz sd sledi iz puinijeve teoremeD pomou koje se integrl forme d u rzmtrnoj krti svodi n ponoveni integrl
1 2 n 1 1 1

d =
B 0 1

0 1 0

a1 dx1 dx2 . . . dxn x1 .


B

=
0

a1 (1, x2 , . . . , xn ) dx2 . . . dxn =

@QRA sz toksove teoreme @QQA slede qrinov formul @VA i eorem o diE vergeniji @ISA ko speijlni sluqjeviF utn{vjniov formul z funkije jedne promenive
b

PF sxiqegste xe wxyqyuyswe

PRQ

je speijlni sluqj toksove teoreme z n = 1F xvodimo jox jedn speijlni sluqj { toksovu teoremu z povrE xi u R F xek je gltk orijentisn povrx u R s gltkom grniom C = D orijentisnom tko d prilikom oil%e krive C povrx ostje s leve strneF xek su P D QD R C {funkije tri promeniveF d je
a 3 3 1

df = f (b) f (a)

P dx + Q dy + R dz =
C

vektorskom zpisu ov formul glsi


F dr =

R Q dy dz + y z P R Q P dz dx + z z x y

dx dy.

@QSA sz toksove teoreme sledi d integrl diferenijlne forme doro definixe linerni funkionl @koji oznqvmo istim simolomAX n de movim kohomologijm kompktne i orijentilne mnogoE strukosti M F peijlnoD ko je M kompktn orijentiln mnogostrukost ez grnie i dim M = nD ond je n{t de mov kohomologij H (M ) netrivijlnF istD nek je (M ) form orijentijeF yn je svkko ztvorenD jer je dim M = nD p je (M ) = {0}F oxto M nije nigde jednk nuliD sledi d je
M n n dR n+1 k : HdR (M ) R

( F) dS.

n svkoj komponenti poveznosti u M F ydtle i iz toksove teoreme sledi d nije tqn formD jer i u protivnom ilo = d = 0 zog M = . o znqi d je
M M M

=0

p je

im
M

n : HdR (M ) R

= {0},

%i i mnogo jqe tvreeX kompktn povezn dimenzion mnoE gostrukost ez grnie M je orijentiln ko i smo ko je
dim M HdR (M ) = R.

n HdR (M ) = R. ker M

PRR

@QTA uoristei @QSA mo%emo d dok%emo d euklidski prostori R i R nisu homeomorfni z n = 1mF istD kd i oni ili homeomorfniD ili i homeomorfni i prostori R \ {0} i R \ {0}F oxto je
n m n m

QF sxiqegste

odtle i slediloD poxto je relij ekvivlenijeD d je S S F weutimD ko je m < nD ond je H (S ) = 0D poxto nem netrivijlnih (n 1){formi n mnogostrukosti me dimenE zije (m 1)F oxto jeD zog @QSAD H (S ) = 0D iz homotopske invrijntnosti de move kohomologije sledi d ne mo%e d ude S S F @QUA qlvi P smo videli d je uslov d = 0 neophodnD li ne i dovonD d i form F il tqn @videti @IITA n IVTF strniAF koliko je form u prosto poveznoj olsti @videti @IIIA n strF QUAD ond je z I{forme tj uslov i dovonF istD nek je ztvoren I{form n prosto poveznoj mnogostrukosti M i nek je p M proizvon tqkF d je s
n1 m1 n1 dR m 1 n1 dR n1 n1 m1

Rn \ { 0 }

Sn1 ,

Rm \ { 0 }

Sm1 ,

gde je C proizvon gltk kriv koj spj p i xD doro definisn funkij f : M RD tjF definisn je tko d ne zvisi od krive C D ve smo od tqke xF istD ko je B drug kriv koj spj p i xD ond je unij C (B ) @gde znk minus oznqv promenu orijentijeA ztvoren kriv u M F oxto je M prosto poveznD postoji dvodimenzion olst D M tkv d je C (B ) = DD p je
Cx x x x x x x x

f (x) :=

p je = D tjF f : M R je doro definisn funkijF sz utn{vjniove formule sledi = df D p je tqnF @QVA xek su pD q dve tqke n mnogostrukosti M F sz @QUA vidimo d ko je olst prosto poveznD ond je integrl ztvorene I{forme du% krive koj spj tqke p i q isti z svku tkvu krivuF hrugim reqimD integrl ztvorene forme du% krive u prosto poveznoj mnoE gostrukosti zvisi smo od krjih tqk te kriveF peijlnoD n jeziku vektorskih po u R to znqi d krivolinijski integrl vekE torskog po qiji je rotor nul u prosto poveznoj olsti ne zvisi od put koji spj krje tqkeX ko je (0) = (0) i (1) = (1)D ond je z tkvo poe F
Cx Bx D D Cx Bx 3 1 2 1 2

d = 0,

F dr =
1 2

F dr.
1

Uyvj skup zist mo%e d se snde strukturom grupeF

@QWA xek je M povezn mnogostrukostD p M i (M, p) skup kls hoE motopski ekvivlentnih preslikv S M koj slikju 1 S u p @tjF kls homotopski ekvivlentnih peti u M s znom tqkom pAF kup (M, p)D iliD kre oznqenoD (M )D nziv se fundmenE tlnom grupomU mnogostrukosti M F @QUA smo videli d je svk
1 1 1 1

ztvoren form u prosto poveznoj mnogostrukosti tqnF hrugim reqim (M ) = 0 H (M ) = 0. yvo je vez proste poveznosti i prve de move kohomologije koju smo ngovestili u @IITA n IVTF strniF dtkX xek je M povezn mnogostrukostD M eno univerE zlno ntkrive @videti @PSA n strF IWWA i : M M projekij koj klsi [] put pridru%uje egovu krju tqkuF hokzti d z p M ndovezive pete n put definixe dejstvo grupe (X, p) n skupu (p)F h li je ovo dejstvo trnzitivnoc ukv je vez izmeu krdinlnosti skup (p) i (X, p)c opxte fundmentlne grupe su homotopske grupe (M, p) { skup kls homotopski ekvivlentnih preslikv S M koj slikju tqku (1, 0, . . . , 0) S u pF yvi skupovi tkoe imju strukE turu grupeD koj je eelov z n 2F weutimD z n 2 ne v%i prethodn implikijF sz (M ) = 0 ne sledi H (M ) = 0F x primerD mo%e d se pok%e d je svko preslikve S T dvodiE menzione sfere u dvodimenzioni torus T = S S homotopski ekE vivlentno konstntnom preslikvuD p je (T ) = 0F weutimD form d dD gde su i polrne koordinte n S je doro definE isn ztvoren form koj nije tqn @uporediti s @IWA n IWSF strniAD tko d je H (T ) = 0F tvixeD iz orijentilnosti torus i @QSA sledi d je H (T ) = RF @RHA xek je : M singulrni k{simpleks u M @videti @PWA n strF PHPA i (M ) diferenijln k{form n M F d je diferenijln k{form n R D p je s
1 1 dR 1 1 1 1 n n n n n dR 2 2 2 1 1 2 2 1 2 dR 2 k 2 dR 2 r k k

PF sxiqegste xe wxyqyuyswe

PRS

:=
k

doro definisn integrl forme po singulrnom simpleksuF sz dulnosti homoloxkog opertor i kohomoloxkog d ustnovene toksovom teoremom sledi d integrl po singulrnom simpleksu indukuje doro definisno ilinerno preslikve tjF d to preslikve ne zvisi od predstvnik i kls [] i [ ]F em togD ovo ilinerno preslikve je nedegenerisno { ovo tvree je poznto ko de mov teoremF @RIA porm
k HdR (M ) Hk (M ) R,

([ ], [ ])

1 n

(1)k1 xk dx1 dxk dxn ,


k=1

gde dx znqi d je tj qln izostvenD definixe netrivijlnu klsu [] H (S )F istD iz toksove teoreme sledi
k n1 dR n1

=
Sn1 Bn

d =
Bn

dx1 dxn = (Bn ) = 0,

PRT

gde je B := {x R | x 1} jedinqn lopt u R F ydtleD n osnovu toksove teoremeD sledi d nije tqn form n sferiF yvo je speijlni sluqj tvre @QSAF wo%e d se pok%e d je
n n n k HdR (Sn1 ) = 1

QF sxiqegste

n = 2D tjF z S D dokz je sdr%n u @IWA n IWSF strniY mo%e d se izvede i { z k = 0 iz poveznostiD z k = 1 iz orijentilnosti krugF n = 3D tjF z dvodimenzionu sferu S D rezultt z k = 0 sledi iz poveznostiD z k = 1 iz proste poveznostiD z k = 2 iz orijentilnostiF n > 3 dokz je mlo slo%eniji i ne nvodimo gF @RPA oxto je lopt B kontrktiiln @jer je konveksnY videti @PSA n strF IWWAD iz homotopske invrijntnosti de move homologije @videti @PTA n PHIF strniA sledi d je
2 n k HdR (Bn ) =

R, 0,

k {0, n 1} k / {0, n 1}.

yv kohomologij nije izomorfn kohomologiji sfere @RIAD p odtle zkuqujemo d lopt nije homotopski ekvivlentn sferiF @RQA xe postoji gltkoV preslikve h : B S koje ne pomer tqke sfere S = B D tjF tkvo d je h(x) = x n grniiF hokzX retpostvimo suprotnoD d postoji tkvo preslikve hF xek je j:S B , j (x) = x. d je h j = id D p je
n n1 n1 n n1 n Sn1

R, 0,

k=0 k > 0.

identiqko preslikve R RF weutimD to je kontrdikijD jer se kompoziij j h fktorixe kroz


n1 n1 n1 n1 j h = (h j ) = id : HdR (S ) HdR (S )

@RRA fruerov teorem o fiksnoj tqkiF vko gltkoW preslikve f : B B lopte n see im fiksnu tqkuF hokzX retpostvimo d preslikve f : B B nem fiksnu tqkuF d su z sve x B tqke x i f (x) rzliqiteD p odreuju jedinstvenu prvuF xek je h(x) tqk u kojoj t prv seqe ru S lopte s one strne s koje je xY ekspliitno
n n n n n n1

n1 n1 n1 n1 n1 HdR (S ) HdR (Bn ) = {0} HdR (S ).

Vvree v%i i z neprekidn preslikvF Ws ov teorem v%i i z neprekidn preslikvF

gde je jedinstveni pozitivni sklr tkv d je h(x) = 1F ime je definisno preslikve h : B S koje ne pomer tqke n grniiD xto je u kontrdikiji s @RQAF
n n1

h(x) = x + x f (x)

(x f (x)),

@RSA dtkX ovrxin kru%ne povrxi je r Y diferenire po r dje 2r D xto je oim krugF premin lopte je r Y en izvod po r je 4r { povrxin lopteF h li ovo prvilo v%i u proizvonoj dimenziji nc h li ono mo%e d se izvede ko posledi dulnosti izmeu d i D ustnovene toksovom teoremomc @RTA dtkX xek je f (x, y, z) = 2x 3y + e F hokzti d je vrednost integrl
2 2 4 3 3 z

PF sxiqegste xe wxyqyuyswe

PRU

gde je C kriv koj spj tqke (0, 0, 0) i (1, 2, log 3) ist z svku tkvu krivuF szrqunti tu vrednostF @RUA dtkX szrqunti
C

f dr,

gde je izvod funkije f u prvu jediniqnog vektor n normlnog n povrx R ko je @A sfer x + y + z = 1D f (x, y, z) = x + y + z D n vektor spoxe normleY @A sfer x + y + z = 1D f (x, y, z) = 1/(x + y + z )D n vektor unutrxe normleY @vA deo sfere x +y +z = 1 koji le%i u prvom oktntuD f (x, y, z) = log x + y + z D n vektor unutrxe normleY @gA = {z = 2x +3y, x 0, y 0, z 5}D f (x, y, z) = x + y + zD n k 0F @RVA xek je F vektorsko poe klse C n R F @A eko je R ztvoren orijentiln povrxD dokzti d je
f n 3 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3

f dS, n

F dS = 0.

@A eko su , R orijentisne povrxi s zjedniqkom grniE omD dokzti d je


1 2 3

F dS =
1 2

F dS.
2

@RWA dtkX ht je kriv x = 32tD y = 16t 4F @A xi du%inu luk krive izmeu tqk (0, 4) i (32, 12)F @A szrqunti polupreqnik krivine krive u tqki (96, 140)F @SHA dtkX xek je C kriv x = e cos tD y = e sin tF @A xpisti jednqinu krive C u polrnim koordintmF @A xi du%inu luk krive C izmeu tqk (1, 0) i (e , 0) @SIA dtkX xi du%inu luk krive @A x = a(tsin t)D y = a(tcos t)D z = 4a cos (t/2) izmeu dv uzstopn presek s xy{rvniF @A x = 3a yD 2xz = a izmeu tqk presek s rvnim y = a/3D y = 9aF @vA x = sin tD y = cos tD z = cos 2tF @SPA dtkX tvoren kriv C dt je jednqinm x = x(t)D y = y(t)D t D gde su t x(t) i t y (t) funkije klse C F
2t 2t 4 3 2 2 3 3 1

PRV

@A hokzti d je povrxin ogrniqen krivom C jednk @A uoristei rezultt @A izrqunti povrxinu olsti ogrniqene elipsom x = a cos D y = b sin D 0 2F @SQA dtkX szrqunti z dS i (x + y ) dSD gde je S gor polusfer x + y + z = 1D z 0F @SRA dtkX uriv u R je dt prmetrizijom
S2 + S2 + 2 2 2 + 2 2 2 3

QF sxiqegste
x(t)

1 2

dy dx y (t) dt dt

dt .

xek je = 2xye dx + x e dy + x ye dzF szrqunti


z 2 z 2 z

x = cos ,

y = sin ,

z = ,

0 2.

ko je kriv orijentisn u smeru opd prmetr F @SSA dtkX xek je S (t) := {(x, y, z) R | x + y + z = t , z 0} gor polusfer polupreqnik t > 0 i
+ 3 2 2 2 2

f (t) =
S+ (t)

xyz dy dz + ydz dx.

szrqunti f (t)F @STA dtkX szrqunti D ko je @A = x dy dz + y dz dzD S gor strn povrxi


S

@A = xz dx dyD S unutrx strn grnie ilindr @vA = dx dz z dy dzD S gor strn grnie polulopte @gA = z
x2 + y 2 + z 2 1 ,
2

x2 + y 2 1,

z = x2 + y 2 ; 0 z 4;

x2 + y 2 1 ,

dx dz

D S gor strn povrxi


0 < z < 1;
3

z 0;

@dA = x dx dy + xy dx dzD S unutrx strn ru koke [0, 1] Y @eA = x dx dy + xy dy dz + xz dx dzD S unutrx strn ru simpleks @SUA dtkX xi sve funkije f : R R klse C D tkve d je form = f (x, y, z ) dx tqnF @SVA dtkX szrqunti (x + y ) ds gde je C du% u R koj spj tqke (0, 0) i (1, 1)F @SWA dtkX xek je F = (x y)i + (y z)F + (z x)k vektorsko poe uR F @A szrqunti F dr ko je C slede kriv koj spj tqke (0, 0, 0) i (1, 1, 1)X @IA du% @PA kriv x = tD y = t D z = t F
3 1 2 2 C 2 2 2 3 C 2 3

x2 + y 2 = z 2 ,

x + y + z 1,

x 0,

y 0,

z 0.

h li je F potenijlno poec h li je F solenoidlno poec @A szrqunti F dr ko je S krug x + y = 1D z = 0F @THA dtkX xek je @A F = 2xi + 2yj + 2zk @A F = yi xj @vA F = (yz + e cos y)i + (xz e sin y)j + (xy + z)k @gA F = (5x 4xy)i + (3x 2y)j @dA F = (y + z)i + (x + z)j + (x + y)kF h li postoji funkij f tkv d je F = f c eko postojiD ni jeD ko ne postoji dokzti d ne postojiF @TIA dtkX xek je F = 2xi + 2yj + 2zkF szrqunti F drD gde je C nek kriv n sferi x + y + z = 1F @h li jeD d i ovj zdtk imo smislD potreno vixe informij o krivoj C i zxtocA @TPA dtkX xek je C put koji spj tqke (x , y , z ) i (x , y , z )F szE rqunti z dx + 2y dy + 2xz dzF @h li jeD d i ovj zdtk imo smislD potreno vixe informij o putu C i zxtocA @TQA dtkX xek je r = xi + yj + zk vektor polo%j tqke (x, y, z) R D F i G vektorsk po u R i f : R R gltk funkijF hokzti @A div(f F) = f F + F f @A (f F) = f F + f F @vA (F G) = G F F G @gA r = 3 @dA r = 0F @TRA dtkX sspitti solenoidlnost vektorskog po f (r)rD gde je r = xi + y j + z kD r = r i f : R R gltk funkijF @TSA dtkX xek je C trougo s temenim (0, 0)D (0, 1) i (1, 0)F szrquE nti integrl y dx + x dy @A pomou qrinove teoreme @A ez pomoi qrinove teoremeF @TTA dtkX xek je F = yi xj i nek je sfer x + y + z = 4D polusfer z = 4 x y F hokzti d je @A F dS = 8 @A F dS = 0F h li rezultt @A zvisi od vektorskog po Fc h li rezultt @A zvisi od povrxi c @TUA dtkX xek su = dx dyD = ydx dzD = dr dy @gde je r sfern koordintD tjF r = x + y + z A tri diferenijlne forme u R F szrqunti ihove vrednosti n provim vektor @A X = i + j + 2kD Y = j u tqki (0, 1, 0)F @A X = i jD Y = i j u tqki (2, 2, 1)F @TVA dtkX reslikve f : R R zdto je s f (s, t) = (st, 1)F szrqunti f (dx + xdy)F @TWA dtkX vektorsko poe A i funkiju f u R definisne su diferenijlne forme
2 2 S x x y 2 2 2 2 C 1 1 1 2 2 2 2 C 3 3 3 2 2 C 2 2 2 + 2 2 + 1 2 2 2 2 3 2 3 2 2 3

PF sxiqegste xe wxyqyuyswe

PRW

gde je , sklrni proizvodD (, , ) mexoviti proizvod i dV form zpremine u R F


3

1 A (X) := A, X ,

2 A (X, Y) := A, X, Y ,

3 f := f dV,

PSH

@A hokzti d se svk diferenijln ID P i Q form u R mo%e predstviti n ovj nqin pomou nekog vektorskog po A ili funkije f F @A hokzti d je
3

QF sxiqegste

@UHA dtkX uonstruisti diferenijlnu P{formu u R \ {0} koj je ztvorenD li nije tqnF szrqunti ztim H (R \ {0}) z = 0, 1, 2, 3, . . . @UIA dtkX uonstruisti diferenijlne I i P{forme n torusu T koje su ztvoreneD li nisu tqneF szrqunti ztim H (T ) z = 0, 1, 2, 3, . . . @UPA dtkX hokzti d ntipodlno preslikve
3 dR 3 2 dR 2

1 1 2 A B = A B ,

1 2 A B = 3A,B .

sfere prne dimenzije nije homotopno identiqkom preslikvuF h li isto v%i z sfere neprne dimenzijec @UQA dtkX xek je (S )/ skup diferenijlnih k{formi n sferi S koje su invrijntne u odnosu n ntipodlno preslikve a : S S F hrugim reqimD (S )/ je koliqniqki prostor u odnosu n reliju ekvivlenije a F hokzti d z neprekidnu funE kiju f : S R v%i implikij
k 2 2 2 2 k 2 2

a : Sn Sn ,

x x

osmtrjui projektivnu rvn ko koliqniqki prostor i prirodnu projekiju : S RP dokztiX @A d je (RP ) = (S )/ Y @A d je


2 2 k 2 k 2

f (x) f (a(x)) = const. f 0. RP 2 = S2 /x a(x)

kuqiti d projektivn rvn nije orijentilnIHF @URA dtkX hokzti d je sfer S prosto povezn z svko n 2D d n{dimenzioni torus T = S S nije prosto povezn ni z jedn prirodni roj nF @USA dtkX xek je D olst u C =R if :DC = R preslikve klse C F xek jeD z x, y Ri z = x+iy C definisno dz := dx+idy i dz := dx idyD gde je i := 1F @A sz formule z diferenijl df = dx + dy = dz + dz izrziti i preko i F @A olzei od
n n 1 1 2 2 1 f x f y f z f z f z f z f x f y

k HdR ( RP 2 ) =

R, 0,

k=0 k 1.

df =

3 je orijentilnF zlog le%i u tome xto ntipodlno preslikve a : Sn Sn me orijentiju z prnoD ne me z neprno nF eko je n (RP n ) i n prnoD ond je S = 0 @p iz de move teoreme @RHA sledi [ ] = 0AF o ne v%i ko je n neprnoF
n

IH rzliku od projektivne rvniD projektivni prostor RP

f f dz + dz z z

i toksove teoreme u oliku


d(f dz ) =
V f z

PF sxiqegste xe wxyqyuyswe
f dz,
V

PSI

dokzti dD ko je = 0 u D @tjF ko je funkij f holoE morfn u DAD ond z svku ztvorenu gltku krivu u D v%i f (z )dz = 0 @uoxijev teoremAF @vA xek je h(z) = (z ) z neko CF hokzti d je = 0F @UTA dtkX xek je D C olst i f : D C preslikve klse C n D i neprekidno n DF xek je DF @A hokzti d je d((z ) f (z)dz) = (z ) dz dzF @A rimenom toksove @tjF qrinoveA teoreme dokzti d je
1 h z 1 1 1 f z f z D \D

@vA hokzti d je
0+

dz dz =
D

f (z ) dz z

f (z ) dz. z

lim

f z D \D

@gA hokzti d z svko D v%i


D

dz dz =

f z

dz dz,

0+

lim

f (z ) dz = 2if ( ). z

@dA hokzti dD ko je
D

f ( ) =

1 2i

f (z ) 1 dz z 2i

f z D

dz dz.

ond v%i uoxijev integrln formul


f ( ) =

f =0 z

z svko
D f (z ) z

@A zviti funkiju u stepeni @geometrijskiA red po i dokzti d je u @dA oprvdn zmen poretk sumir tog red i integrijeF szvesti zkuqk d je svk kompleksno diferenijE iln @tjF holomorfnA funkij nlitiqk @videti IR n strF IRIAF @UUA dtkX vplsijn f funkije f smo definisli s f := div(gradf ). punkij je hrmonijsk ko je f = 0F @A hokzti d je u euklidskom prostoru R = F @A hokzti d je u euklidskom prostoru R = C
k k 2 j =1 x2 j 2

1 2i

f (z ) dz. z

@vA hokzti d su relni i imginrni deo funkije f : C CD f (z ) = z hrmonijske funkijeF @gA xek je f hrmonijsk funkij u olsti D R s gltkom grniom = DF hokzti d je @gIA D f dS = 0 @gPA f D f dS = |f | dxdydzD
1389 3 n n 2 D

=4

. z z

PSP

gde je D izvod u prvu jediniqne normle n n F @dA xek je D R olst s gltkom grniom = D i uD v gltke funkije n DF hokzti @d1A uv dS = uv + u v dxdydz @d2A uD v vD u dS = uv vu dxdydz @d3A uD u dS = uu + u dxdydz @d4A D u dS = u dxdydzF @A xek je u hrmonijsk funkij u olsti D R s gltkom grniom @1A xek je u| 0F hokzti d je u constF @2A xek je D u| 0F hokzti d je u constF @eA hokzti d vplsov jednqin u = 0 u olsti D R s gltkom grniom im jedinstveno rexee ko su zdti grniE qni uslovi @e1A u| = (x, y, z) ili @e2A D u| = (x, y, z)F @%A hokzti d je funkij K : R R definisn s
n 3 D n n D n 2 D n D 3 D n D 3 D n D n

QF sxiqegste

K (x) :=
n

1 2

gde je zpremin jediniqne sfere u R D hrmonijskF yv funE kij nziv se fundmentlnim rexeem vplsove jednqineF @UVA dtkX xek je K fundmentlno rexee vplsove jednqine i D olst u R F xek je y D i B lopt s entrom u y i polupreqnikom > 0F vedimo oznku K (x) := K (x y )F @A hokzti d je
n n y D \B

log x n = 2, 1 (2 n)n x 2n

n > 2,

z proizvonu gltku funkiju u n DF @A hokzti d je K (x y) = K ( x y ) i odtle izvesti d je K konstntno n sferi B i jednko K () = (n ) F @vA szvesti iz @A d uK dS te%i k u(y) kd 0 F @gA hokzti d je
D B y n n1 1 B y +

Ky u dV =

Ky u uKy dS +

Ky u uKy dS

i d posledi izrz te%i nuli kd 0 F @dA hokzti qrinovu formulu reprezentije


B D +

Ky u dS nn n1 Ky () sup u

@A eko je u funkij s kompktnim nosqem u DD dokzti d qriE nov formul reprezentije glsi u(y) = K u dV. @eA xek je f gltk funkij s kompktnim nosqemF hokzti d usonov jednqin u = f im rexee u = K f D gde zvezdi oznqv konvoluiju funkijX ( )(y) := (x y)(x) dxF
D D D y D

u(y ) =

Ky u dV

Ky u uKy dS.

qvee R

xizovi i fmilije funkij


@IA pmilijom preslikv nzivmo preslikve kd je drug promeniv iz ilo kog rzlog izdvojen i im neku posenu uloguF u promenivu nzivmo prmetrom fmilijeY skup T nzivmo skupom prmetrF xekd umesto f (x, t) pixemo f (x)D odnosno f : X Y, t T. tedn primer fmilije preslikv je niz preslikv
t t

f : X T Y,

ovde je skup prmetr skup prirodnih rojev NF xrvnoD ssvim rvnoprvno mo%emo d smtrmo x prmetromD t promenivom funkije t f (x, t)F @PA retpostvimo d je (Y, d) metriqki prostorD f : X T Y fmilij preslikv i F filter n skupu prmetr T F u%emo d je funkij f :XY limes fmilije f po tqkm ko je
T t

fn : X Y ;

odnosnoD ko

(x X ) f (x) = lim f (x),


FT

sz qlve I znmo d je prethodni iskz ekvivlentn s reslikve f : X Y je rvnomerni @ili uniformniA limes fmilije f ko
t

(x X ) ( > 0) d(ft (x), f (x)) <FT .

(x X ) ( > 0) {t T | d(ft (x), f (x)) <FT } FT .

odnosno sz

( > 0) sup d(ft (x), f (x)) <FT ,


xX

( > 0) {t T | (x X ) d(ft (x), f (x)) <FT } FT . (x X ) d(ft (x), f (x)) sup d(ft (x), f (x)),
x X

sledi d je svki uniformni limes ujedno i limes po tqkmF qlvi I smo videli primere limes @nizov funkijA po tqkm koji nisu uniformni limesiF
PSQ

PSR

@QA uoxijev uslov postoj rvnomernog limesF xek je Y metriqki prostorD f : X Y fmilij preslikv s skupom prmetr T i F filter n T F pmilij f ispuv uoxijev uslov ko z svko > 0 postoji skup T F tkv d
t T t 0 T

RF xsys s pewsvsti pxugste

uoxijev uslov je neophodn uslov postoj rvnomernog limes fmilije f : X Y F eko je prostor Y kompletnD ond je tj uslov i dovonF hokzX xek je f rvnomerni limes fmilije f F d je
x X t t

t1 , t2 T0 sup d(ft1 (x), ft2 (x)) < .

odkle sledi d je uoxijev uslov neophodnF eko je Y kompletn i fmilij f zdovov uoxijev uslovD ond iz uoxijevog uslov egzistenije oiqnog limes @@PWA n IWF strniA sledi d z svko x X postoji
t

d(ft1 (x), ft2 (x)) d(ft1 (x) f (x)) + d(f (x) ft2 (x)),

p prelskom n limes po t u nejednkosti d(f (x), f (x)) < doiE jmo d(f (x), f (x)) z sve t T , xto po definiiji znqi d je f rvnomerni limes fmilije f F @RA uomutire limesF xek je
FT 2 t1 t2 t1 1 0 t

f (x) = lim ft (x),

fmilij preslikv u kompletn metriqki prostor Y i nek je F filter n T D F filter n X F eko postoji rvnomern limes
T X

f : X T Y,

tT

i ko z svko t T postoji limes


FT

f := lim ft : X Y

ond postoje limesi lim jednkost


FX FT T 1 2 0

yt := lim ft (x),
FX FX (limFT

ft (x))
FX

i lim

FT (limFX

ft (x))

i v%i
T

hokzX xek je > 0F sz postoj rvnomernog limes po filE teru F i uoxijevog uslov @QA sledi d postoji skup T F D tkv d je z sve t , t T i sve x X
FT 0

lim(lim ft (x)) = lim(lim ft (x))

relskom n limes po filteru F doijmo d(y , y ) z sve t , t T . sz uoxijevog uslov sledi d postoji y = lim dok%emo d je y = lim f (x)F xek je t T F d je
X t1 t2 1 2 0 FX 2 0

d(ft1 (x), ft2 (x)) < .

FT

yt

F ystje jox d

X0 := {x X | d(ft2 (x), yt2 ) < } FX

eko u nejednkostim d(f (x), f (x)) < i d(y limes po filteru F u odnosu n t D doijmo d(f (x), f (x)) < i d(y, y ) < . oxto je
t1 t2 T 1 t2 t2

RF xsys s pewsvsti pxugste

t1 , yt2 )

preemo n

PSS

sledi d je

d(f (x), y ) d(f (x), ft2 (x)) + d(ft2 (x), yt2 ) + d(yt2 , y ), X1 := {x X | d(f (x), y ) < 3} X0 .
X 1 X

oxto je X F D sledi d je i X F D p je y = lim f (x)F @SA dtkX hokzti d tvree @RA v%i @s nezntnom modifikiE jom dokzA i ko prostor Y nije kompletnD ukoliko umesto tog pretpostvimo d postoji lim y F @TA xeprekidnost limesF xek je X topoloxki prostorD Y metriqki prostor i f : X Y, t T fmilij preslikv s prmetrim u skupu T F xek je F filE ter n T F eko je z svko t funkij f neprekidn u tqki x X i ko postoji rvnomern limes
0 FX FT t t T t 0

ond je i funkij f neprekidn u tqki x F hokz sledi iz @SA z sluqj kd je F filter okolin tqke x F @UA szvod limesF xek je X normirni vektorski prostorD V X otvoren podskup i
FT 0 X 0

f := lim ft : X Y,

fmilij diferenijilnih preslikv u fnhov prostor Y F retpostvimo d fmilij izvod @po x V A im rvnomerni limes
Dft (x) : V L(X ; Y )

ft : V Y,

tT

i d u r jednoj tqki x
FT

:= lim Dft (x) : V L(X ; Y )


0

postoji limes

d postoji rvnomerni limes


FT FT T

lim ft (x0 ) Y.

punkij f je diferenijiln i v%i Df = F hokzX okzemo prvo d fmilij f im rvnomerni limes po F F rimenimo nejednkost trouglD ztim eoremu o sredoj vrednosti n rzliku
t

f := lim f : V Y.

ft1 (x) ft2 (x) [ft1 (x) ft2 (x)] [ft1 (x0 ) ft2 (x0 )] + ft1 (x0 ) ft2 (x0 ) sup
0 1

Dft1 (x0 + x) Dft2 (x0 + x)

x x0 + ft1 (x0 ) ft2 (x0 ) .

PST

oxto Df im rvnomerni limesD f (x ) oiqn limesD dokz d f im rvnomerni limes f sledi iz uoxijevog uslov @QAF rimenimo sd nejednkost trougl i eoremu o sredoj vredE nosti n rzliku
t t 0 t

RF xsys s pewsvsti pxugste

[ft1 (x + h) ft1 (x) Dft1 (x)(h)] [ft2 (x + h) ft2 (x) Dft2 (x)(h)] [ sup
0 1

yv nejednkost v%i kd god je x, x + h V i iz e sledi @n osE novu pretpostvke o postoju rvnomernog limes fmilije Df i uoxijevog uslovA d fmilij
t

Dft1 (x + h) Dft2 (x + h) + Dft1 (x) Dft2 (x) ] h .

z svko x V im u odnosu n filter F rvnomerni limes po svim h = 0 tkvim d je x + h V F sz diferenijilnosti funkij f sledi d je lim Q (h) = 0, iz lim f = f i lim Df = sledi
T t h0 t FT t FT t

Qt (h) :=

ft (x + h) ft (x) Dft (x)(h) h

hokz tvre sd sledi iz komuttivnosti oiqnog i rvnomernog limes lim lim Q (h) = lim lim Q (h) = 0. @VA sntegrl limesF xek je J R n{dimenzioni kvdr i
h0 FT t FT h0 n t

f (x + h) f (x) (x)(h) lim Qt (h) = . FT h

fmilij integrilnih funkijF xek je F filter n T i nek postoji rvnomerni limes


T

ft : J C

d je funkij f integriln n J i v%i


FT

f := lim ft : J C.

hokzX xek je P prostor podel kvdr J s uoqenim tqkm i P := {(J , c )} P F osmtrjmo integrlne sume (P, c) := f (c )(J ) i (P, c) := f (c )(J ). sz postoj rvnomernog limes f = lim f sledi d je z svko
J FT J J i i i J k k f i i ft i i i=1 i=1 FT t

f (x) dx = lim

ft (x) dx.

>0

svko t T je

T = {t T | (x X ) |f (x) ft (x)| < /(J )} FT .


k

|f (P, c) ft (P, c)|


i=1

|f (ci ) ft (ci )|(Ji ) <

z sve t T i P P F ydtle sledi d je


J

RF xsys s pewsvsti pxugste


f (P, c) = lim ft (P, c),
FT

PSU

p tvree sledi iz @RA z sluqj X = P i F = F @filter n prostoru podelY videti @PA n strF PIIAF @WA xeprekidnost integrl po prmetruF xek je X topoloxki prosE torD J R n{dimenzioni kvdr i
J X J n

neprekidn funkijF d je i funkij neprekidnF hokz sledi iz @VAF @IHA hiferenire integrl po prmetruF xek je X normirni vekE torski prostor konqne dimenzijeD V X otvoren podskupD J R n{dimenzioni kvdr i
J n

f :X J C

F : X C,

F (x) :=

f (x, t) dt

neprekidn funkij s neprekidnim prijlnim izvodom D f po prvoj promenivojF d je funkij


1

f :V J C

F : V C,

F (x) :=
J

f (x, t) dt

klse C i
1

sntegrl n desnoj strni je integrl funkije s vrednostim u vektorskom prostoru konqne dimenzijeD pod time podrzumevmo
J

DF (x) =

D1 f (x, t) dt.

(v1 (t), . . . , vk (t)) dt :=


J J

v1 (t) dt, . . . ,
J

vk (t) dt .

hokzX tednu verziju ove teoreme videli smo u @QWA n strF IRVY dokzemo je sd n mlo direktniji nqinD ez poziv n @QVA n strF IRVF sz nejednkosti trougl z integrle i eoreme o sredoj vrednosti sledi d z proizvono x V v%i
0

F (x0 + h) F (x0 )
J

D1 f (x0 , t) dt h sup
J 0 1 0

D1 f (x0 + h, t) D1 f (x0 , t) dt h ,
1

gde je h X tkvo d je x +h V F sz neprekidnosti D f i untorove teoreme @strF USA sledi d podintegrln funkij rvnomerno te%i nuli kd h 0D p rezultt sledi iz @VAF @IIA xesvojstveni integrli koji zvise od prmetrF ri rzmtru nesvojstvenih integrl s prmetromD tjF integrl
f (x, t) dt
A

PSV

fmilij funkij
n

RF xsys s pewsvsti pxugste


f : X A C,

gde je A R D rzlikovemo sluqjeve n = 1 i n > 1F zmotrimo prvo sluqj n = 1F xek je i nek je singulrn tqkD tjF ili konqn tqk u qijoj okolini je nek od funkij t f (x, t) neogrniqenD ili tqk + @nlogno se rzmtr sluqj tqke F d k%emo d f (x, t) dt rvnomerno konvergir ko postoji rvnomern @po x X A limes
b a b

f : X [a, [ C

sluqju d je singulrn tqk ]a, b[ unutrx tqkD ond k%emo d integrl f (x, t) dt rvnomerno konvergir ko rvnoE merno konvergirju integrli f (x, t) dt i f (x, t) dt. sluqju vixe singulrnih tqk , . . . , [a, b] rvnomern konE vergenij se svodi n rvnomernu konvergeniju svih integrl
a b a b a 1 k k ck+1

lim

f (x, t) dt.

f (x, t) dt,
ck k k

f (x, t) dt,
+

gde su c nesingulrne tqkeF peijlnoD f (x, t) dt rvnomerno konvergir ko rvnomerno konvergirju integrli f (x, t) dt i f (x, t) dt. od konvergenijom z n > 1 emo d podrzumevmo konvergenE iju u smislu @QVA n strF PPRD ne konvergeniju u smislu @QTA n strF PPPF eko je t A konqn singulrn tqk @tjF tqk u qijoj okolini su neke od funkij t f (x, t) neogrniqeneA i ko je to jedin sinE gulrn tqkD ond k%emo d integrl f (x, t) dt rvnomerno konE vergir ko postoji rvnomern @po x X A limes
0 + 0 0 A

liqnoD ko je olst A neogrniqen i u oj nem konqnih singuE lrnih tqkD ond f (x, t) dt rvnomerno konvergir ko postoji rvnomern @po x X A limes
A\B ]t0 ;[ A

0+

lim

f (x, t) dt.

@IPA uoxijev uslov rvnomerne konvergenije integrlF xek je X proE izvon skup i
AB [0;r ]

r +

lim

f (x, t) dt.

f : X [a, [ C

funkij koj je z svko x X integriln po drugoj promenivoj n svkom intervlu [a, b] [a, [F sntegrl

RF xsys s pewsvsti pxugste

PSW

konvergir ko i smo ko z svko > 0 postoji okolin U tqk tkv d v%i


a b2

f (x, t) dt

hokz sledi iz @QAF @IQA jerxtrsov kriterijumF xek su


xX b1

b1 , b2 U sup

f (x, t) dt < .

funkijeD tkve d su z svko x X funkije t f (x, t) i t g (x, t) integrilne n svkom intervlu [a, b] [a, [ i tkve d z sve (x, t) X A v%i eko integrl
|f (x, t)| g (x, t).

f : X [a, [ C,

g : X [a, [ R

rvnomerno konvergirD ond i integrl


a

g (x, t) dt

rvnomerno konvergirF hokz sledi iz


b2

f (x, t) dt
a

b2

b2

f (x, t) dt
b1 b1

|f (x, t)| dt
b1

g (x, t) dt

i @IPAF @IRA eelov i hirihleov stvF xek su


f : X [a, [ C,

funkijeD tkve d su z svko x X funkije t f (x, t) i t g (x, t) integrilne n svkom intervlu [a, b] [a, [D pri qemu je z svko x funkij t g(x, t) funkij ogrniqene vrijijeF d integrl

g : X [a, [ R

rvnomerno konvergir ko je ispuen ilo koji od slede dv pr uslovX @eIA f (x, t) dt rvnomerno konvergirY @ePA sup g (x, t) < M F ili @hIA sup f (x, t) dt < M Y
a a (x,t)X A xX,b[a, [ b a

f (x, t)g (x, t) dt

PTH

@hPA lim g(x, t) = 0 rvnomerno po xF hokzX hovono je dokzti tvree z relnu funkiju f i monotonu funkiju gF sz eoreme z sredoj vrednosti z integrle sledi
b b2 c b2

RF xsys s pewsvsti pxugste

z neko c [b , b ]D p dokz tvre sledi iz uoxijevog uslov @IPAF @ISA xesvojstveni integrl i limesF xek je A R i
b1 b1 c 1 2 n

f (x, t)g (x, t) dt = g (x, b1 )

f (x, t) dt + g (x, b2 )

f (x, t) dt

fmilij funkij tkvih d f (x, t) dt rvnomerno konvergirF xek je F filter n X i nek postoji rvnomerni limes
A X

f :X AC

d je
lim
FX

f (t) := lim f (x, t).


FX

hokz sledi iz prvil komuttivnosti dv limes @RA i komuE ttivnosti limes i integrl @VAY izvedimo g rdi jednostvnosti zpis z n = 1 @z n > 1 dokz je istiAF o definiiji je
A A b

f (x, t) dt =

f (t) dt.

oxto integrl rvnomerno konvergirD drugi limes n desnoj strE ni je rvnomerni limesD p mo%e d komutir s prvimF ko doiE jmo
FX a FX b a b

lim

f (x, t) dt = lim lim

f (x, t) dt.

d drugi limes n desnoj strni komutir s integrlomD n osE novu @VAD tko d doijmo
FX a b FX a b

lim

f (x, t) dt = lim lim

f (x, t) dt.

x krjuD po definiiji nesvojstvenog integrlD posledu jednkost zpisujemo u oliku


FX a b a FX

lim

f (x, t) dt = lim

lim f (x, t) dt.

xto je jednkost koju je trelo dokztiF @ITA xeprekidnost nesvojstvenog integlF xek je X kompktn skupD AR i f :X AC neprekidn funkijF eko f (x, t) dt rvnomerno konvergirD ond je
FX a a FX n A

lim

f (x, t) dt =

lim f (x, t) dt,

neprekidn funkijF hokz sledi iz @WA i @TAF

F (x) :=

f (x, t) dt
A

@IUA hiferenire nesvojstvenog integrl po prmetruF xek je X normirni vektorski prostor konqne dimenzijeD V X otvoren podE skupD A R i f :V AC neprekidn funkijD tkv d je prijlni izvod D f neprekidnF eko f (x , t) dt konvergir z neko x V i D f (x, t) dt konverE gir rvnomernoD ond i f (x, t) dt konvergir rvnomerno i
n 1 A 0 0 A 1 A

RF xsys s pewsvsti pxugste

PTI

hokz sledi iz @IHA i @UAF @IVA sntegrl nesvojstvenog integrlF xek je A R D J R m{ dimenzioni kvdr i
A A n m

f (x, t) dt =

D1 f (x, t) dt.

neprekidn funkijF eko je funkij integriln n J i v%i


J A m

f :J AC
A

f (x, t) dt

rvnomerno konvergirD ond

f (x, t) dt
A

f (x, t) dt dx =
A J

f (x, t) dx dt.
n

hokz sledi iz puinijeve teoreme i @VAF @IWA xesvojstveni integrl nesvojstvenog integrlF xek je A R D BR i f :AB C neprekidn funkijF retpostvimo d integrli f (x, y ) dx i f (x, y ) dy rvnomerno konvergirju i to prvi rvnomerno po y B z svki kompktn podskup B BD drugi po x A z svki kompktn podskup A AF retpostvimo d postoji r jedn od integrl
A B 0 0 0 0

d v%i
A A

|f (x, y )| dy dx,
B B A

|f (x, y )| dx dy.

n = 1 A = [a, [ B = [c, [

hokzX di jednostvnosti zpisD dokzemo tvree z m = D D F xek postoji


B B A

f (x, y ) dy dx =

f (x, y ) dx dy.

i nek je

|f (x, y )| dx dy
c a b

F (x, b) =
a

f (x, y ) dy.

PTP

oxto je |F (x, b)| |f (x, y)| dy i |f (x, y )| dx dy konvergirD iz jerxtrsovog stv @IQA sledi d F (x, b) dx konvergir rvnoE merno po bF hokz sd sledi iz @IVA i @VAD prelskom n limes kd b F @PHA dtkX hokzti d niz f : R R definisn s
a c a a n

RF xsys s pewsvsti pxugste

fn (x) =

uniformno konvergir k HD li d je
+ +
2

n , 0,

|x| n |x| > n

fn (x) dx = 2.

@PIA qlvi Q smo izrqunli usonov integrl


ex dx =

uz pomo polrnih koordint i puinijeve teoremeF ledei zE dtk dje jox jedn nqin d se on izrqunF rimetimo d je zog prnosti podintegrlne funkije dovono izrqunti integrl po intervlu [0, +[F dtkX vodei smenu t = xy dokzti d je
+

et dt = y
0 0 y
2

e(xy) dx.

omno%iti oe strne s e i integrliti ih po y n [0, +[F yprvdti i izvrxiti promenu poretk integrije n desnoj strniF roqitti odtle vrednost usonovog integrlF dx nije elemenE @PPA hirihleov integrlF xeodreeni integrl trn funkijD li je poznto d je
sin x x +

rirodn pokuxj d se ovj integrl izrqun mogo i d ude pomou diferenir integrl dx po tD jer tko guE imo x u rojiouF x %lostD diferenirem se doij integrl cos x dx koji divergirF weutimD ml modifikij ove ideje dovodi ns do prvog metodX dtkX xek je sin x F (t) = e dx z t > 0. x yprvdti diferenire pod znkom integrl i izrqunti F (t)D odtle dokzti d je F (t) = arctan t+C z neku konstntu C F yprvE dti komutire limes i integrl i izrqunti
0 + sin (tx) x 0 + 0 + xt 0

sin x dx = . x 2

hokzti odtle d je F (0) = /2 tr%en vrednost hirihleovog integrlF

t+

lim F (t).

xpomenX e ne konvergir rvnomerno n intervlu [0, +[ @dokzti3AF to komutire limes i integrl ne mo%e d se dok%e direktnoF mesto togD tre dokzti d e te%i nuli kd t + rvnomerno po x [, +[ z svko > 0F timD z dto > 0 tre izrti dovono mlo > 0D tko d je
sin x xt x sin x xt x 0

RF xsys s pewsvsti pxugste

PTQ

z dovono veliko tF @PQA qm funkij ili yjlerov integrl druge vrste je funkij
+

sin x xt e dt < , x 2

sin x xt e dt < x 2

(z ) =
0 z z log t

tz1 et dt.
z 1

oxto iz t = e = e e z z = x + iyD sledi d je |t | = t D funkij (z) je definisn ko je definisn (x)D gde je x = Re xF sntegrl kojim je definisn qm funkij im dv singulritetX 0 i +F oxto je t e t kd t 0 + i t e t kd t +, sledi d je (z) definisno z Re z > 0F @PRA kompleksne rojeve z iz desne polurvni Re z > 0 v%i
x log t iy log t x1 x 1 t x 1 x1 t x1

istD iz t
+

= ez log t

sledi

(z + 1) = z (z ).

p primenom formule prijlne integrije doijmo


+ +

z d z (t ) = ez log t = ztz1 , dt t

(z + 1) =
0

tz et dt = tz (et )
0

ztz1 (et ) dt = z (z ).

peijlnoD poxto je
+

(1) =
0

et dt = et
0

= 1,

iz (n) = (n 1)!(n 1) indukijom doijmo xto znqi d qm funkij uopxtv fktorijelF @PSA relnu funkiju f :]0, +[ R slede dv uslov su ekvivE lentnX IF f im slede svojstvX @A f (x) > 0 z sve x > 0 @A f (x + 1) = xf (x) z sve x > 0 @vA f (1) = 1 @gA f je logritmski konveksnD tjF log f je konveksnF PF f = F
(n) = (n 1)!,

PTR

hokzX hok%imo prvo @2 1AD tjF d qm funkij im svojstv @A{@gAF vojstvo @A sledi iz pozitivnosti podintegrlne funkijeF vojstv @A i @vA smo dokzli u @PRAF ystje jox d dok%emo @gAF xek su x , x > 0 relni rojevi iz domen qm funkije i , > 0D + = 1F d je
1 2 1 2 1 2 +

RF xsys s pewsvsti pxugste

(1 x1 + 2 x2 ) =
0 +

t1 x1 +2 x2 1 et dt t x 1 1 e t
0 1 2 1

= = 1 (x1 )2 (x2 ).

t x 2 1 e t

dt

tx1 1 et dt

tx2 1 et dt

yvde smo koristili relderovu nejednkost


1 1 + =1 p q |u(x)v (x)| dx
J J 1 2

|u(x)| dx
J

1 p

|v (x)| dx

1 q

z p = 1/ D q = 1/ F vogritmovem oe strne dokzne nejedE nkosti ( x + x ) (x ) (x ) doijmo @gAF dtkX hokzti d je funkij log strogo konveksnF hok%imo sd @1 2AF retpostvimo d funkij f im osoE ine @A{@gAF d je
1 1 2 2 1 1 2 2

p je dovono odrediti funkiju f n intervlu ]0, 1[ @svojstvo @vA ve odreuje f (1)AF punkij h(x) = log f (x) je konveksnD p je en ngi rstu funkijD odkle sledi z 0 < x < 1F sz @A sledi h(x + 1) = h(x) + log xF peijlnoD h(n + 1) = n! i h(n + 1 + x) = h(x) + log x(x + 1) (x + n)F smjui to u viduD prethodne nejednkosti postju odnosno
x log n h(x) log n! x log (n + 1), x(x + 1) (x + n) 0 h(x) log nx n! x log (1 + n1 ). x(x + 1) (x + n) nx n! , x(x + 1) (x + n) h(n + 1 + x) h(n) h(n + 2) h(n + 1) h(n + 1) h(n) (n + 1) n ( n + 1 + x) n (n + 2) (n + 1)

f (x + n) = x(x + 1) (x + n 1)f (x),

relzei n limes kd n doijmo odnosno


h(x) = lim log
n

f (x) = lim

nx n! n x(x + 1) (x + n)

0 < x < 1.

hoili smo ekspliitnu formulu z funkiju f D xto znqi d je on jednoznqno odreen svojstvim @A{@gAF hkleD postoji smo jedn funkij koj im t svojstvF oxto im t svojstvD mor d ude f = F @PTA pormul
(x) = lim

RF xsys s pewsvsti pxugste

PTS

koju smo dokzli u @PSA z 0 < x < 1 v%i z svko x @zog (x + 1) = x(x) i (n + 1) = n!A i poznt je pod imenom qusov formulF @PUA dtkX olzei od
et = lim

nx n! n x(x + 1) (x + n)

dokzti d je
+

t n

(x) =
0 n 0

tx1 et dt = lim
0

@koristiti f (t) dt = f (t) (t) dtAF menom s = t/n u posledE em integrlu izvesti drugi dokz qusove formule @PTAF @PVA eko n desnoj strni qusove formule @PTA npixemo
[0,n]

tx1 1
0

t n

dt

i iskoristimo simptotske relije i


nx (n + 1)x = ex log(n+1)
n

1 1 n! = x(x + 1) (x + n) x (1 + x)(1 + x/2) (1 + x/n)

kd

n ,

log(n + 1) = =

(log (k + 1) log k ) =
k=1 n k=1

log 1 +

1 k

gde je

k=1

1 + o(1), k

kd n ,
1 1 + + log (n + 1) 2 n

=
k=1

yjlerov konstntD doijmo jerxtrsovu formulu z qm funE

1 1 log 1 + k k

= lim 1 +
n

kijuX

(x) = ex

@PWA omou (x + 1) = x(x) qm funkij mo%e d se definixe z sve x R \ (N {0})F dtkX hokzti d qusov @PTA i jerxtrsov @PVA forE mul v%e z sve x R \ (N {0})F

1 en x. x n=1 1 + n

PTT

enir eskonqnog red dokzti d je


Dk (log )(x) = (1)k (k 1)!

RF xsys s pewsvsti pxugste dtkX uoristei jerxtrsovu formulu i prvilo diferE


1 1 + . k x (x + n)k n=1

uoristei (x +1) = x(x) izvesti odtle zkuqk d je funkij klse C F @QHA qm funkiju v%i slede formul dopuvX hokzX sz jerxtrsove formule @PVA sledi
(x)(x) = 1 x2 1
n=1

(x)(1 x) =

. sin x

,
x2 n2

p je

(x)(x)(x) = x
n=1

.
(x)2 n2 2

uorixeem formule x(x) = (x + 1) doijmo


(x)(1 x) = .
(x)2 n2 2

ystje nm jox d dok%emo d je

n=1

sin x = x
k=1

@ovj izrz poznt je ko yjlerov rzvoj sinusAF oimo od 2i sin nx = e e D tjF


inx inx

x2 k2 2

oxto su e
2ix

2ik/n

D k = 0, . . . , n 1D nule polinom z
n1

einx 2i sin nx = e2inx 1.

D p je

zn 1 =

(z e2ik/n ),
k=0

z z = e doijmo
n1

einx 2i sin nx =
k=0 n1

(e2ix e2ik/n ) ei(xk/n) (ei(x+k/n) ei(x+k/n) )


k=0 n1

= 2n ieinx

sin (x + k/n).
k=0

ime smo dokzli d je

sin nx = 2n1 sin x sin (x + /n) sin (x + (n 1)/n).

eko podelimo oe strne s sin x i pustimo d x 0 doijmo


n1

RF xsys s pewsvsti pxugste


sin
k=1

PTU

xek je n = 2r + 1 z r NF uoristei identitete doijmo


sin( ) sin( + ) = sin2 () sin2 ( )
r

k n = n1 . n 2

sin(x + k/n) = sin( x k/n) = sin(x (n k )/n),

sin nx = (1)r 2n1 sin x

(sin2 x sin2 (k/n)).


k=1

uoristei odnosno
sin x = n sin (x/n)

r k=1

sin2 k n

n 2n1 r

doijmo
1 sin2 x , sin2 (k/n)

sin nx = n sin x
k=1 r

1
k=1

gde je

sin2 (x/n) sin2 (k/n)

= n sin (x/n)
k=1

(1 s(n, k, x)),

s(n, k, x) =
n

sin2 x , sin2 (k/n)

kr k > r.

relskom n lim doijmo yjlerov rzvoj sinusF @QIA dtkX hokzti d postoje rzvoji u proizvodD sliqni yjlerovim rzvojim sinusD

cos x =

1
n=1

z kosinus i
sinh x =

4x2 (2n 1)2 2

z hiperoliqki sinus i kosinusF @QPA sz yjlerovog rzvoj sinus doijmo


n=1

x2 1+ 2 2 , n

cosh =
n=1

1+

4x2 (2n 1)2 2

log | sin x| = log |x| +


n=1

log 1 +

odkleD diferenirem oe strne i svoeem rzlomk n desnoj strni n zir prostihD doijmo rzvoj kotngens u red
cot x =

x2 , n2 2

liqnoD iz @QIA doijmo rzvoj hiperoliqkog kotngens u red


coth x = 1 2x + . 2 x n=1 x + n2 2

1 + x n=1

1 1 + . x n x + n

PTV

@QQA sz @QHA sledi d je (1/2) = F oxto smenom s


+ +

RF xsys s pewsvsti pxugste


t1/2 et dt = 2
0 0

=t

doijmo

(1/2) =

es ds,

ovime smo jox jednom izrqunli vrednost usonovog integrl @PIAF @QRA dtkX hokzti d je hokzti ve%ndrovu formulu
2x1 (x) = (x/2)((x + 1)/2).

yvj zdtk mo%e d se rexi direktno @smenm promenive u inE tegrlim koji se u emu pojvujuA ili pomou @PSAF @QSA ysim @PSAD postoji i slede funkionln krkterizij qm funkijeX to je jedinstven funkij f :]0, +[ R klse C koj im svojstv @A f (x + 1) = xf (x)Y @A f (x)f (x + 1/2) = f (2x)Y @vA f (x)f (1 x) = F istD funkij zdovov svojstv @A{@vAX svojstvo @AD ko xto smo videli i u @PSAD sledi iz prijlne integrijeD svojstvo @A je formul dopuv @QHAD @vA ve%ndrov formul @QRAF retpostvimo d funkij f zdovov @A{@vA i dok%imo d je f F xek je funkij g :]0, +[ R definsn s
1 sin(x) 22x1

(x)(x + 1/2) =

22x1

(2x).

d je

f (x) = g (x)(x).

i g(x)g(x + 1/2) = g(2x). em togD funkij g je klse C i en desni limes u nuli je g(0 ) = g (1)D p g mo%e d se produ%i do neprekidne funkije n intervlu [0, +]F xek je L(x) = log g (x) z g 0F d je L klse C i zdovov L(x + 1) = L(x) i L(x) + L(x + 1/2) = L(2x). xek je h(x) = L (x) prvi izvod funkije LF oxto je L klse C D h je neprekidn funkijF em togD on zdovov h(x + 1) = h(x) i h(x) + h(x + 1/2) = h(2x). eko u drugom identitetu umesto x stvimo prvo x/2D ztim (x +1)/2 i seremo doijene jednkostiD doijmo
g (x + 1) = g (x)
1 + 1 1

onvem ovog postupk doijmo


1 h(x) = n 2
2n 1 k=0

h(x) =

1 [h(x/4) + h((x + 1)/4) + h((x + 2)/4) + h((x + 3)/4)]. 4

h((x + k )/2n ).

szrz n desnoj strni je integrln sum z n limesD kd n D doijmo


1

RF xsys s pewsvsti pxugste


1 0

h(t) dt

F relskom

PTW

h(x) =
0

h(t) dt = L(1) L(0) = 0

@zog I{periodiqnosti funkije LAF oxto je h = L odtle sledi d je funkij LD smim tim i gD konstntF sz g(x)g(x + 1/2) = g(2x) sledi g(1/2) = 1D p je g 1D xto znqi f F @QTA fet funkij ili yjlerov integrl prve vrste je funkij dve promenive
1

tx1

sntegrl n desnoj strni im dve singulrne tqke { H i IF oxto je (1 t) t kd t 0 + i t (1 t) (1 t) kd t 1, fet funkij je definisn z x > 0 i y > 0F @QUA menom s = 1 t dokzujemo simetriqnost fet funkijeX
0 y 1 x1 x 1 y 1 y 1

B (x, y ) =

tx1 (1 t)y1 dt.

@QVA sz formule prijlne integrije sledi istD


B (x, y ) = B (x, y ) = = x1 y
1

B (x, y ) = B (y, x).

x1 B (x 1, y ). x+y1

tx2 (1 t)y dt
0

odkleD rexvem po B(x, y)D doijmo tr%enu formuluF sz simetriqnosti fet funkije @QUA zkuqujemo d v%i i @QWA eko je n ND iz @QVA sledi peijlnoD z m, n N je
B (x, n) = B (m, n) = B (x, y ) = y1 B (x, y 1). x+y1 (n 1)! . x(x + 1) (x + n 1) (m 1)!(n 1)! . (m + n 1)!
1 s

x 1 1 x2 t (1 t)y1 (1 t) dt y 0 x1 = (B (x 1, y ) B (x, y )), y

@RHA dtkX menom t = log u integrlu kojim se definixe qm funkij dokzti formulu
1

(x) =
0

logx1 (1/s) ds.

PUH

hokzti d niz funkij monotono konvergir k f @strF VTA dokzti d je


1

RF xsys s pewsvsti pxugste


fn (s) = n(1 s1/n ) = log s

fn : [0, 1] [0, +[,


(s)

F rimenom hinijeve teoreme


n

szvesti odtleD pomou @QWAD drugi dokz qusove formule @PTAF @RIA menom promenive t = u integrlu kojim je definisn fet funkij doijmo jox jedn izrz z uX
0 s 1+s +

(x) = lim nx1


n

(1 s1/n )x1 ds = lim nx B (x, n).

@RPA ez izmeu qm i fet funkijeF punkije qm i fet su povezne sledeom formulomX


0

B (x, y ) =

sx1 ds. (1 + s)x+y

hokzX xek je y > 0 fiksirnoF xeposredno se proverv d funkij (x + y ) zdovov @PSAF @RQA dtkX hokzti d je
2

B (x, y ) =

(x)(y ) (x + y )

f (x) =

(y )

B (x, y )

z 0 < x < 1F peijlnoD izvesti odtle d je B(1/2, 1/2) = F @RRA menom t = sin u integrlu
1

B (x, 1 x) =

sin(x)

doijmo izrz

B (x, y ) =
0

tx1 (1 t)y1 dt

/2

peijlnoD z x = y = 1/2 izrqunvmo


0

B (x, y ) = 2

sin2x1 cos2y1 d.

ydtle i iz @RPA sledi


/2 0 /2 0 /2 0 a1 b1

B (1/2, 1/2) = .

o je jox jedn nqin d se izrqun usonov integrl @videti @QQAAF @RSA dtkX xek su a, b > 0 i 1 < c < 1F hokztiX @A sin x cos x dx = Y @A sin x dx = cos x dxY @vA tan x dx = ((1 + c)/2)((1 c)/2) = F @RTA dtkX hokzti @A = Y
a1 c1 /2 0 1 2 (a/2)(b/2) 2((a+b)/2) a1 2 sin(c/2) 1 dx 0 n 1xn n sin(/n)

2 (1/2) = B (1/2, 1/2) = .

@A @vA @RUA sntegrli

RF xsys s pewsvsti pxugste


=
2 3 3

+ dx 1+x3 0 + x1 x+1 0

PUI

dx =

sin(x)

z 0 < < 1F
a+1

nzivju se eovim integrlimF eko u


a 1

R(a) =

log (x) dx

R(0) =
0

log (x) dx

uvedemo smenu t = 1 x doijmo drugi izrz z ovj integrl


1

R(0) =
0

log (1 x) dx.

irem posled dv izrz doijmo


1

2R(0) =
0

log((x)(1 x)) dx.

rimenimo sd formulu dopuv @QHA i uvedimo smenu x = sF hoijmo


R(0) =

sntegrl
/4

1 1 log 2
/2

/2

log sin s ds.


0

nziv se yjlerovim integrlom i izrqunv pomou smene s = 2tX


0

J=

log sin s ds

J =2
0

log sin(2t) dt =

eko u posledem integrlu uvedemo smenu t =


0 /4 /2

log 2 + 2 2

/4

/4

log sin t dt + 2
0 2

log cos t dt.

D doijmo

log cos t dt =

log sin t dt,


/4

p zkuqujemo d je
0

odnosno J = log 2F ko smo doili rezultt


2

J=

log 2 + 2J, 2

dtkX hokzti d je

R(0) = log

2.

@RVA sz @RPA i (x + 1) = x(x) sledi


(y ) B (x, y ) =

= log a R(a) = a(log a 1) + log 2.

d da R(a)

i zkuqiti d je

(y + 1) (x + y ) (x) . (x + y ) y

PUP

eko preemo u ovom izrzu n limes kd y 0D doijmo eko sd npixemoD ko u @RIAD B(x, y) = t e dtD doijmo
+ y 1 t 0

RF xsys s pewsvsti pxugste


(x) = lim ((y ) B (x, y )). y 0 (x)

+ ty 1 (1+t)x+y 0

dt

i (y) =

relskom n limes pod znkom integrl doijmo uoxijevu forE mulu z logritmski izvod qm funkijeX
0

(x) = lim y 0 (x)

ty1 et

1 (1 + t)x+y

dx.

dtkX yprvdti ovj grniqni prelzF @RWA eko u definiiji @QTA fet funkije nprvimo smenu t = e doiE jmo izrz
0 s +

(x) = (x)

et

1 (1 + t)x

dt . t

B (x, y ) =
0

exs (1 es )y1 ds.

uoristei ovj izrz umesto @RIA u izvoeu u @RVA doijmo jox jednu formulu z logritmski izvod qm funkijeX ydtleD integrijom po x doijmo izrz
0 +

(x) = (x)

ext et t 1 e t

dt.

log (x) =
0

(x 1)et

@SHA dtkX hokzti d se yjlerov konstnt @videti @PVAA mo%e izrziti n sledei nqin preko integrlX @A = e Y @A = (1 e ) e F @SIA punkij
+ 0 1 1+t t dt t 1 0 t dt t t dt t 1

et ext 1 e t

dt . t

(s, x) =

je definisn z s > 1 i x > 0 i gde je


x1+0

1 (x + n)s n=0

lim (s, x) = (s),

(s) =

imnov zet{funkijF @SPA dtkX sspitti funkiju (x) =

1 s n n=1

n=1

1 nx

i skiirti en grfikF

@SQA dtkX zvijem podintegrlne funkije u red dokzti t dt = (s) (s) z s > 1 e 1 t (1) dt = (s) z s > 0. e +1 n hokzti odtle d z s > 1 v%i
+ s1 0 t + s1 n 0 t n=1 + + s1 tx

RF xsys s pewsvsti pxugste

PUQ

z s > 1, x > 0 xt x z 1 x < 1, s > 0 ili x = 1, s > 1. dt = (s) e x n szvesti iz ovog zdtk tvree prethodnogF dtkX uoristei prethodni zdtk i reliju 1 (s 1) (s) = (s 1)(s 1), tjF = s1 (s) dokzti 1 1 e e (s, x) = t dt z s > 1, x > 0. s1 (s) 1e t hokzti d je oprvdno izrqunti limes ovog izrz kd s 1 + 0 mejui poredk limes i integrl i zkhuqiti odtle d je
0

dtkX hokzti d je
0 n s

ts1 dt = (1 21s )(s) (s). et + 1

t e dt = (s) (s, x) 1 e t
s1 t

n=1

s1

xt

@uporediti s zdtkom u @PWAAF @SRA dtkX uoristei zdtke u @SHA i @SIA dokzti sledei izrz z yjlerovu konstntuX
= lim

s1+0

lim

(s, x)

1 s1

(s) (s)

@SSA rimetimo d je imnov zet{funkij definisn i z komplekE sne vrednosti promenive sD ko je Re s > 1F dtkX hokzti d funkij (s) mo%e d se predstvi ko tiltjesov integrl d[x] (s) = , z Re s > 1, x gde je 0 < < 1 i [x] eo deo roj xF rimenom prijlne inteE grije dokzti d je
+ 1 s

s1+0

(s)

1 s1

gde je {x} = x [x] rzlomeni deo roj xF rimetimo d je desn strn doro definisn ko je Re s > 0 i s = 1D p se mo%e uzeti
1

(s) =

s s s1

d{x} , xs+1

PUR

ko definiij produ%e funkije n desnu polurvn Re s > 0 ez tqke s = 1F @STA eko izrqunmo integrl izrz z log @RWA po intervlu [a, a + 1] i promenimo poredk integrijeD doijmo novi izrz z eov integrl @RUA i
a+1 0

RF xsys s pewsvsti pxugste

R(a) =
a

log (x) dx =

eko ovj izrz oduzememo od izrz @RWA z log i primenimo formulu


0

eax ex 2a 1 x dx x e . x e 1 2 x

koj sledi iz @SQA n strF PQHD doijmo


log (a) R(a) 1 log a = 2
0

eax ex dx = 2 x

+ 0

ex eax dx 1 = log a 2 x 2

eko u rzvoju hiperoliqkog kotngens u red @QPA stvimo umesto x doijmo rzvoj funkije
x 2

1 1 1 eax + dx. ex 1 x 2 x

odkle sledi d je podintegrln funkij u prethodnom integrlu ed n desnoj strni mo%emo d integrlimo qln po qlnF vki od integrl
0

2x2 x x + = 1 + ex 1 2 x2 + 4 n2 2 n=1

1 1 1 1 eax + = 2eax . x 2 e 1 x 2 x x + 4 n2 2 n=1

mo%emo d izrqunmo rzvijjui funkiju u stepeni @geE ometrijski redA i integrlei doijeni red qln po qlnF sntegrl svkog qln se lko izrqunvD poxto se rdi o izrqunvu inE tegrl
1 x2 +4n2 2 0

x2

eax dx + 4 n2 2

eax x2n dx =

ydtle doijmo formulu

2n! . a2n+1

log (a) = log

2 +

z neko ]0, 1[D gde je

B2(m+1) 2a 1 B2n log a a + + , 2n1 2 (2 n 1)2 na (2 m + 1)2ma2m+1 n=1

B2n = (1)n1

@ovi rojevi nzivju se fernulijevim rojevimY ove rojeve smo ve susreli u qlvi3ID ih emo detnije izuqiti u qlvi SAF pormul

2(2n!) (2n). (2 )2n

koju smo doili nziv se tirlingovom formulomF peijlnoD z m = 0 ov formul im olik smjui u vidu d je formulu z fktorijel
n n n

RF xsys s pewsvsti pxugste

PUS

D doijmo klsiqnu tirlingovu )) kd n . n! = 2nn e (1 + O(n @SUA opxtee imnove zet{funkije je hirihleov red c n D gde je c niz u C i s CF dtkX hokzti d postoji x R {} s osoinom d hirihleov red psolutno konvergir u polurvni Re z > x D li ne i u polurvni Re z < x F hokzti dD z tko izrno x D hirihleov red rvnomerno konvergir u polurvni Re z x + z svko > 0F @SVA yjlerov proizvodF imnov zet{funkij mo%e d se iskoristi z dokz qienie d postoji eskonqno mnogo prostih rojevIF retE postvimo suprotnoX d su p , . . . , p svi prosti rojeviF d i iz ysnovnog stv ritmetike sledilo d svki prirodn roj n mo%e d se npixe u oliku
1/2 s n=1 n 0 0 0 0 0 1 k

log (a) = log

2a 1 log a a . 2 12a (n + 1) = n! 2 +

gde su , . . . , nenegtivni eli rojeviF ydtle ismo doili d z svko s v%i


1 k

k 1 2 n = p 1 p2 . . . pk ,

(s) =

1 = s n n=1

1 ,...,k

1 k s 1 2 ( p p 1 2 . . . pk ) =0

=
k

1 s (p 1 ) 1 =0

...
1

k s (p k ) k =0

=
j =1

posledem korku koristili smo formulu z zir geometrijskog redF hoijeni izrz je konqn proizvodD dkle konqn roj z svko sD dok red (s) divergir z s = 1F yv kontrdikij pokzuje d im eskonqno mnogo prostih rojevF h i doijen formul il tqnD mormo d preemo n limes kd k F hrugim reqimD ko je Re s > 1D iz konvergenije red i proizvodP 1 D n osnovu prethodnog rqunD sledi d rzlik
1 ns 1 ns

1 ps j

1 1 1 s s n pj n=1 j =1

ko su prosti rojeviD ond je i p1 p2 . . . pk + 1 prostD p ih ne mo%e iti konqno mnogoF weutimD yjlerov dokz koji ovde djemo je pouqnD jer dovodi u vezu proste rojeve s zet{funkijomF Psz log(1 + x) x kd x 0 sledi dD ko red an psolutno konvergirD ond i red log(1 + an )D time i proizvod (1 + an )D konvergirF
p1 , p2 . . . , pk

IxrvnoD postoji i elementrni dokzD z koji se znlo jox u ntiqko doX

PUT

gde je p , . . . , p prvih k prostih rojevD te%i nuli kd k F ko doijmo yjlerovu formulu


1 k

RF xsys s pewsvsti pxugste


1

(s) =
p

gde je n desnoj strni eskonqni proizvod po svim prostim rojeE vim pF xekd se on zpisuje u oliku
log (s) =
p

1 ps

log(1 ps ) =
p

@SWA xek jeD z x RD (x) roj prostih rojev koji nisu vei od xY drugim reqim
(x) =
p x

pns . n n=1

1,

gde je n desnoj strni sum po svim prostim rojevim pD p xF sz yjlerove formule @SVA sledi d z s > 1 v%i
log (s) =
p

log 1

1 ps 1 ns 1 (n + 1)s

= =

( (n) (n 1)) log 1


n=2

(n) log 1
n+1 n

n=2

1 ns

log 1

=
n=2

(n)

ydtle doijmo sledeu vezu izmeu funkij i X


+

s dx. x(xs 1)

log (s) = s
2

@THA dtkX xek je Re s > 1F hokzti d je


( (s))2 = d(n) , ns n=1

(x) dx. x(xs 1)

gde je d(n) roj delite prirodnog roj nD ukuqujui i n i 1 i opxtijeD d je


( (s))k =
k

gde je d (n) roj nqin d se prirodni roj n npixe ko proizvod prirodnih rojevF @TIA xek je f : R C neprekidn funkij i
k
x

dk (n) , ns n=1

I (f ) =
0

f (t) dt.

oxto je integrl neprekidn funkij po goroj grniiD I je lineE rno preslikve I : C (R) C (R)D p je definisno preslikve
I n = I I : C (R) C (R),
n

RF xsys s pewsvsti pxugste

PUU

z n NF uoristei indukijuD uz pomo formule prijlne inteE grije zkuqujemo d je


I n (f ) =

put

smjui u vidu @RTA n ISQF strniD v%i


0

1 (n 1)!

(x t)n1 f (t) dt.

gde je D n{ti izvodD p je


n

Dn I n = Id : C (R) C (R), I n = (Dn )1 ,

z n N. ime smo definisli izvod red n z svko n ZF oxto qm funkij uopxtv fktorijelD izrz z I mo%emo d uopxtimo z proizvono > 0X
Dn := I n
n

xto oprvdv definiiju

time i D := I z Z [0, +[. x krjuD z preostle vrednosti D dkle z < 0D definxemo


0

I :=

1 ( )

(x t) 1 f (t) dt,

gde je m Z i m > 0F ko smo definisli izvod red z svko RF ypertor D se nziv opertorom rzlomenog difereniE rF liqno se definixe i opertor rzlomene integrije I z RF @TPA vplsov trnsformij integrilne funkije f : [0, +[ C je funkij
+

D = Dm (Dm ),

L(f )(s) =
0

f (t)est dt,

homen funkije L(f ) je skup kompleksnih rojev s z koje integrl n desnoj strni konvergirF xekd se ov trnsformij nziv i jednostrnom vplsovom trnsformijomD dok se
+

s C.

B (f )(s) =

f (t)est dt,

nziv dvostrnom vplsovom trnsformijomF mesto L(f )(s) nekd pixemo i L(f (t))(s) ukoliko %elimo d nvedemo ekspliitni olik funkije f D pri qemu immo n umu d se rdi o izrzu koji zvisi smo od sD ne i od tY nprF L(e )(s) je vplsov trnsforE mij funkije f (t) = e F
t t

sC

PUV

lede svojstv vplsove trnsformije se lko provervju @zdtk3AX L(f + g ) = L(f ) + L(g ) z kompleksne konstnte , @lineE rnostAY L(f )(s) = (1) L(t f (t))(s) @n{ti izvod vplsove trnsforE mijeAY L(f )(s) = s L(f )(s) s f (j )(0) @vplsov trnsformE ij n{tog izvodAY kd god su vplsove trnsformije koje uqestvuju u ovim izrzim definisneF vplsov trnsformij im ulogu u rexvu diferenijlE nih jednqinF slustrovemo to n jednostvnom primeru linerne diferenijlne jednqine
dn dxn n n (n) n n1 j j =0

RF xsys s pewsvsti pxugste

eko oznqimo s Y vplsovu trnsformiju @nepoznteA funkije D s Q vplsovu trnsformiju dte funkije qD gor jedE nqin se trnsformixe u
y

y (t) + y (t) = q (t).

@koristili smo prvilo diferenir vplsove trnsformijeD nvedeno vixeD z n = 1AF yvo je sd lgersk jednqin po Y D koju lko mo%emo d reximoX
Y (s) =

sY (s) + Y (s) = Q(s)

tko d se rexve polzne diferenijlne jednqine svodi n trE %ee funkije qij je vplsov trnsformij izrz n desnoj strniD tjF tr%ee inverzne vplsove trnsformije r%ee inverzne vplsove trnsformije nekd ukuquje metode uompleksne nlize i nije uvek jednostvn prolemD li qesto mo%e d dovede do rexe polzne diferenijlne jednqine @jsno je d smo ovde uzeli linernu jednqinu prvog red smo d ismo ilusE trovli metod n primeru s jednostvnim zpisomAF dtkX hokzti d je gde je I opertor rzlomene integrije @TIAF @TQA purijeov trnsformijF xek je |f (x)| dx < +F puriE jeov trnsformij ili purijeov integrl funkije f je speiE jlni sluqj dvostrne vplsove trnsformije @TPA z qisto imgE inrni rgument s = ix
+

Q(s) , s+

y (t) = L1 ((s + )1 Q(s)) = L1 ((s + )1 L(q )(s)).

L1 ((s L(q )(s)) = I (q ),

1 f (x) :=

f (t)eitx dt,

normlizovne multipliktivnim fktorom F od integrlom u ovoj definiiji se podrzumev lim @sliqno ko z sume kod purijeovih redov u @QQIA u qlvi IAF dtkX hokzti d je f diferenijiln funkijF ypE xtijeD dokzti d iz
1 T T T +

RF xsys s pewsvsti pxugste

PUW

|xk f (x)| dx < +

sledi d je f funkij klse C i d je


k

gde je (M f )(x) := ixf (x) i M = M . . .M F yv formul ustnovE v dulnost mno%e i diferenir @xto je dulnost polo%j i impuls u kvntnoj fiziiAF dtkX hokzti d je purijeov trnsformij funkije t f (t) funkij x f ( x)F dtkX hokzti d je purijeov trnsformij funkije t f (t t ) z fiksirnu konstntu t R funkij x e f (x)F dtkX xek je a > 0F xi purijeovu trnsformiju funE kije
k 1 1 0 0 t0 x

Dk f (x) = M k f ,

a (x) :=

kije

dtkX

xek je a > 0F xi purijeovu trnsformiju funE


a (x) := (2a)1 , 0, |x| a x>a
a a a a

a1 (1 |x|a1 ), 0,

|x| a x > a.

i funkij (x) cos xD (x + a) (x a) i (x + 2a) (x 2a)F @TRA uonvoluij loklno integrilnih funkij u : R C i v : R C definisn je s
a

u v (x) :=
R

u(t)v (x t) dt,

kd integrl n desnoj strni postojiF dtkX hokzti d je konvoluij doro definisn u svkom od sledeih sluqjev @A sntegrli |u(t)| dt i |v(t)| dt konvergirjuF @A sntegrl |u(t)| dt konvergirD funkij v je ogrniqenF @vA tedn od funkij uD v im kompktn nosqF @TSA dtkX hokzti sledeu vezu konvoluije i vplsove trnsforE mijeX L(f g ) = L(f ) L(g ). @TTA dtkX hokzti sledee veze konvoluije i purijeove trnsforE mije @TQAX
2 2 R R R

f g =

2 f g,

f g =

2 f g.

PVH

@TUA dtkX xek je funkij u : R C loklno integrilnD v : R C funkij klse C s kompktnim nosqemF hokzti d je
m

RF xsys s pewsvsti pxugste


dk dk ( u v ) = u v dxk dxk

z k mF @TVA uomuttivnost konvoluijeF eko je u v definsnoD ond je u v = v uF hokz je jednostvn posledi smene promenive y = x tF @TWA eproksimij jedinieF xek fmilij funkij K : R R zdovov sledee usloveX

z proizvonu okolinu V tqke 0 RF osledi uslov ekvivlentn je uslovu lim K (x) dx = 0 z proizvonu okolinu nule V F pmilij K nziv se proksimijom jedinie ili jezgrom {tip u tqki F xek je ogrniqen funkij f : R C rvnomerno neprekidn n intervlu J R i nek je K proksimij jedinie u tqki F d je
R\V

()(x) K (x) 0 () R K (x) dx = 1 lim V K (x) dx = 1

rvnomerno n J F hokzX xek je > 0F oxto je f rvnomerno neprekidnD postoji > 0 s osoinom uoristei komuttivnost konvoluije @TVA i osoine proksimije jedinie doijmo
|f K (x) f (x)| =
R

lim f K (x) = f (x)

|x y | < |f (x) f (y )| < .

f (x t)K (t) dt f (x) f (x t) f (x) K (t) dt


R

=
R

|f (x t) f (x)|K (t) dt
+ +

=
+

+
+

|f (x t) f (x)|K (t) dt K (t) dt.


R\], [

<

K (t) dt + 2 f

osledi sirk te%i nuli kd D zog treeg svojstv proksiE mije jedinieD odkle sledi dD ko je u dovono mloj okolini tqke D z sve x v%i
|f K (x) f (x)| < 2.

@UHA dtkX rimenom vre @TWA n


Kn (x) = cn (1 x2 )n , 0,
n

RF xsys s pewsvsti pxugste

PVI

z |x| 1 z|x| > 1, z povono izrno c i = + dokzti rvu jerxtrsovu teoremu o proksimiji neprekidnih funkij polinomimF @UIA dtkX xek je e , |x| < 1 1 i K = (x/). ( x ) = 0, |x| 1 rimenom vre @TWA z povono izrno i = +0 dokzti d svk neprekidn funkij f : R R s kompktnim nosqem mo%e d se rvnomerno proksimir funkijm klse C s kompktnim nosqemF @UPA dtkX xek je
1/(1x2 )

i nek je f : R R neprekidn i ogrniqen funkijF hokzti d je u(x, y) := f K (x) rexee vplsove jednqine u = 0 @gde je = + vplsijnA s grniqnim uslovom u(x, 0) = f (x)F @UQA dtkX xek je
y 2 x2 2 y 2

Ky (x) =

1 y x2 + y 2

i nek je f : R R neprekidn i ogrniqen funkijF hokzti d je u(x, t) := f K (x) rexee jednqine provoe toplote =0 s grniqnim uslovom u(x, 0) = f (x)F @URA dtkX tednqin
t u t 2u x2

x2 1 Kt (x) = exp( ) 4t 2 t

s poqetnim uslovom

2u 2u = c2 2 2 t x

gde je c = 0 konstntD nziv se jednodimenzionom tlsnom jednqiE nomF @A hokzti d se smenom ov jednqin trnsformixe u
2u = 0. = x ct, = x + ct

u(x, 0) = f (x),

u (x, 0) = g (x), t

@A szvesti iz @A zkuqk d je opxte rexee tlsne jednqine olik u(, ) = F ( ) + G( ), odnosno


u(x, t) = F (x ct) + G(x + ct).

PVP

@vA uoristei poqetne usloveD dokzti d je rexee jednodimenE zione tlsne jednqine
u(x, t) =

RF xsys s pewsvsti pxugste

@USA dtkX xek je a

F szrqunti lim lim a i lim lim a . @UTA dtkX sspitti rvnomernu konvergeniju sledeih nizov funE kijX @A f : [0, 1] RD f (x) = x Y @A f : [0, 1[ RD f (x) = x Y @vA f : [0, 1 ] RD f (x) = x Y Y @gA f : R RD f (x) = @dA f : R RD f (x) = F @UUA dtkX sspitti rvnomernu konvergeniju redov @A n (x) n [0, 1]Y @A (1) (n + x) n [0, +[Y @vA (1) e n n [0, +[F @UVA dtkX sspitti rvnomernu konvergeniju redov (1) (x + n) i (1) x (x + n) . @UWA dtkX xek je a psolutno konvergentn redF hokzti d redovi a sin(nx) i a cos(nx) rvnomerno konvergirju n RF @VHA dtkX xek je a monoton niz koji konvergir k nuliF sspitti rvnomernu konvergeniju redov a sin(nx) i a cos(nx)F @VIA dtkX xek je 1 < r < 1F szrqunti a sin(nx)a cos(nx). a sin(nx) i @VPA dtkX sspitti rvnomernu konvergeniju niz f : [0, 1] RD ko je @A f (x) = @A f (x) = 2n xe @vA f (x) = n x(1 x ) @gA f (x) = x x @dA f (x) = F @VQA dtkX sspitti rvnomernu konvergeniju niz f (x) = n otvorenom intervlu ]0, 1[F kuqiti d hinijev teorem @strF VTA ne v%i ko se iz e iskuqi pretpostvk o kompktnosti domenF @VRA dtkX sspitti rvnomernu konvergeniju niz
nm

1 1 (f (x + ct) + f (x ct)) + 2 2c =
m n+m

x+ct

g (s) ds.
xct

n m

nm

m n

nm

n cos(n2 x) n cos(nx) n2

n nx 1

n 2

n=0

n=0

n=0

n=0

nx 1+n2 x2 2 n2 x2 2

2 n

1 1+nx

1 1+nx

n RF h li konvergir niz

fn (x) = n1 sin (n2 x)


d dx fn (x)

@VSA dtkX xek je

RF xsys s pewsvsti pxugste


x
1 n+1 1 n+1 1 n

PVQ

@A hokzti d je lim f (x) neprekidn funkijD iko niz f ne konvergir rvnomernoF @A hokzti d je red f (x) psolutno konvergentn z svko xF @vA hokzti d red f (x) nije uniformno konvergentnF @VTA dtkX hokzti d red (1) n (x +n) rvnomerno konvergir n svkom kompktnom intervluD li d nije psolutno konvergentn ni z jednu vrednost x RF @VUA dtkX sspitti rvnomernu konvergeniju niz
n n n n n n 2 2

0, fn (x) := sin2 x, 0,

<x< 1 x n .

i ni sve tqke x R u kojim je @VVA dtkX ht je niz funkij


fn : [0, 1] R,
1 n 0 1 n 0 n 1 0 1 0 n

fn (x) = x(1 + nx2 )1

lim fn (x) = ( lim fn ) (x).


n

szrqunti @A lim f (x) dx i lim f (x) dxF @A lim nf (x) dx i lim nf (x) dxF sspitti oiqnu i rvnomernu konvergeniju nizov f (x) i nf (x)F @VWA dtkX xek je f (x) = 2(n + 1)x(1 x ) F hokzti d je z svko x [0, 1] niz f (x) konvergentnF szrqunti lim f (x) dx i lim f (x) dx. h li niz f konvergir rvnomerno n [0, 1]c @WHA szrqunti lim 2n xe dx i lim 2n xe dx. sspitti oiqnu i rvnomernu konvergeniju niz 2n xe F @WIA qrniqni prelz u tiltjesovom integrlu IF dtkX xek je g : [a, b] C funkij ogrniqene vrijije i f R(g ) @tjF f je niz kompleksnih funkij n [a, b] tkvih d postoji tiltjesov integrl f dgAF hokzti dD ko f rvnomerno konvergir k f D v%i f R(g ) i lim f dg = f dg. @WPA qrniqni prelz u tiltjesovom integrlu IIF dtkX xek je f (x) = k cos (k x) i g = n sin (nx).
n n n n n n n n 2 n n 1 1 n n n 0 0 n n 1 2 n2 x 2 1 2 n2 x2 n 0 0 n 2 n2 x 2 n n b a n n b b n a n a 2 6 n 1/2 k=1

fn (x) = x(1 + n2 x2 )1 .

PVR

hokzti d niz g konvergir rvnomerno n [0, 2] k g D li d je


n 2 2 0

RF xsys s pewsvsti pxugste


f dg .

@WQA qrniqni prelz u tiltjesovom integrlu IIIF dtkX xek je g : [a, b] C niz funkij ogrniqene vrijije tkvih d je g (a) = 0 i nek je g : [a, b] C funkij koj zdovov lim V (g g ) = 0 i g (a) = 0F @A hokzti d z svku neprekidnu funkiju f : [a, b] C v%i lim f dg = f dg F @A hokzti d g konvergir k g rvnomerno n [a, b]F @WRA qrniqni prelz u tiltjesovom integrlu IVF dtkX xek je f : [a, b] C neprekidn i g : [a, b] C funkije ogrniqene vriE jijeF eko je V (g ) M @tjF vrijij funkij g je rvnomerno ogrniqenA i (x [a, b]) lim g (x) = g (x)D dokzti d je
n 0 n n n b a n b b n a n a n n b a n n n n b n a b

lim

f dgn =

lim

f dgn =
a

f dg .
n x2 +n n2

@WSA dtkX hokzti d red (1) konvergir rvnomerno n svkom kompktnom intervlu u RD li d ne konvergir psolutno ni z jedno x RF @WTA dtkX hokzti d sledei redovi konvergirju rvnomernoX @A x z 0 x 1 e z 0 x < + @A @vA z 0 x < +F kuqiti iz svkog od ovih primer d je jerxtrsov poredeni prinip dovonD li ne i neophodn uslov z rvnomernu konverE geniju redF @WUA dtkX hokzti d red konvergir rvnomerno n RF @WVA dtkX hokzti d red konvergir z svko x RF h li ovj red konvergir rvnomerno n Rc @WWA dtkX xi sumu red F @IHHA dtkX zviti funkiju f (x) = u stepeni red s entrom u tqki 3 i ni intervl konvergenije doijenog redF @IHIA dtkX szrqunti F @IHPA dtkX zviti funkije 1 a a (1) f (x) = i g ( x) = k! 1 + a x k! 1 + a x @gde je 0 < a < 1A u stepene redove n intervlu ] 1, 1[F @IHQA dtkX uoristei identitet sin x = (1 cos (2x)) rzviti funE kiju sin x u stepeni redF hiferenirem doijenog izrz ni stepeni red z funkiju 2 sin x cos x i proveriti direktno d li je doijeni red stepeni red z funkiju sin 2xF
(1)n n n (1)n nx n (1)n x+n (1)n x2 (1+x2 )n x2 (1+x2 )n xn n(n1) n=2 1 x+1 xn1 n=1 n(n+1) k k k 2k 2 2k 2 k=0 k=0 2 2 1 2

@IHRA dtkX olzei od identitet


x

RF xsys s pewsvsti pxugste


arctan x =
0

PVS

dokzti vjniovu formulu z roj X


x

1 dt 1 + t2

uoliko qlnov ovog red tre srti d i se doio roj s tqnoxu do druge deimlec @IHSA dtkX zlo%iti funkije e i log(1+ x) u stepeni red i izrquE nti e 1 dx i log x log(1 + x) dx. e log x dx, x @IHTA dtkX szrqunti integrle
1 1 x 1 x 0 0 3 0 0,1 0

1 1 1 = 1 + + . 4 3 5 7

s tqnoxu do 10 F @IHUA dtkX szrqunti


3

sin x dx, x

0,1 0

ex dx,
0

0,1

1 dx 1 + x4

s tqnoxu n tri deimleF @IHVA dtkX hokzti d je i izrqunti


arctan x = x
1 0

cos 31 ,

sin 6, 3,

tan 46 ,

arctan 1, 02

1 0

dy 1 + x2 y 2

@IHWA dtkX szrqunti zir + + . @IIHA dtkX exiti pomou stepenih redov diferenijlnu jednqinu y y = 0 s poqetnim uslovim @A y(0) = 0D y(1) = 1 @A y(0) = 1D y(1) = 0F @IIIA dtkX hokzti d ko hirihleov red konvergir u tqki x D ond on konvergir rvnomerno n skupu x x D psolutno z x > x + 1F @IIPA dtkX hokzti d je funkij
1 2 1 1 2 2 2 1 1 3 3 2 1 1 4 4 2 cn nx 0 0 0

arctan x dx. x 1 x2

J0 (x) =

rexee feselove diferenijlne jednqine y im rzvoj

1 0

cos(xt) dt 1 t2

+ x1 y + y = 0

i d

J0 (x) = 1 +

(1)n
n=1

x2n . 22n (n!)2

PVT

@IIQA dtkX hokzti d je funkij J iz @IIPA jednk


0

RF xsys s pewsvsti pxugste


J0 (x) = 2
/2

cos(x sin ) d
0

i d je J (x) dx = 1F @putstvoX izrqunti lim e J (x) dxFA @IIRA dtkX hokzti d su funkije cos(n x sin ) d cos(x cos ) d i x rexe diferenijlne jednqine x y + xy + (x n ) = 0F @IISA dtkX xek je z x < (n + 1) 0, f (x) = sin (x ), z (n + 1) x n 0, z x > n . @A hokzti d niz f nervnomerno konvergir k funkiji f F @A hokzti d je f @ipkA neprekidnF @vA sspitti rvnomernu i psolutnu konvergeniju red f F @gA kuqiti d psolutn konvergenij redD qk i z svko xD ne povlqi rvnomernu konvergenijuF @IITA dtkX xek je f (x) = (1 + n x) F @A ydrediti domen funkije f F @A sspitti rvnomernu neprekidnost red n desnoj strniF @vA sspitti neprekidnost funkije f F @gA sspitti ogrniqenost funkije f F @IIUA dtkX sspitti funkiju f (x) = x (1 + x ) i nrE tti en grfikF x kojim intervlim je red x (1 + x ) rvnomerno konvergentnc @IIVA dtkX szrqunti
+ 0 0 + tx t0+ 0 0 n 0 0 2 2 2 1 n 2 1 1 1 1 n n 2 1 n=1 n=1 2 2 n 2 n=1 2 n

sspitti oiqnuD rvnomernu i psolutnu konvergeniju red


n=1

x10

lim (1 x)

(x)n (1 x2n )1 .

(x)n (1 x2n )1 .

@IIWA dtkX xek je f (x) = x(1 + nx ) F hokzti d f rvnomerno n R konvergir k f F hokzti d je f (x) = lim f (x) ko i smo ko je x = 0F @IPHA dtkX xek je {a} := a [a] rzlomeni deo relnog roj a i
n=1 2 1 n n n

f ( x) =

@A hokzti d je skup prekid funkije f svud gust u RF @A hokzti d je funkij f integriln po imnu n svkom kompktnom intervluF

{nx} . n2 n=1

@IPIA dtkX xek je


n n

RF xsys s pewsvsti pxugste


k ( x) = 1, 0,

PVU

z x > 0 z x 0 i nek je x niz meusono rzliqitih tqk intervl (a, b)F xek je c niz kompleksnih rojevD tkv d red |c | konvergirF @A hokzti d red c k(x x ) konvergir rvnomerno n [a, b]F @A hokzti d je funkij f (x) = c k(xx ) neprekidn u svkoj tqki x = x i ogrniqene vrijije n [a, b]F @IPPA dtkX xek je f : [a, b] C rvnomerno ogrniqen niz funkij integrilnih po imnuF hokzti d niz funkij
n n n n n n n x

im rvnomerno konvergentn podnizF @IPQA dtkX hokzti d ko fmilij neprekidnih funkij


a

Fn : [a, b] C,

Fn (x) =

fn (t) dt

konvergir rvnomerno n (a, b) kd t t D ond f konvergirD i to rvnomernoD i n ztvorenom intervlu [a, b]F @IPRA dtkX szrqunti F @IPSA dtkX xek je f : T C niz neprekidnih funkij koji rvnoE merno konvergir k f : T CF hokzti d z svki niz t T tqk koji konvergir k t T v%i
0 t n=0 (1)n 3n+1 n n

ft : [a, b] C

@IPTA dtkX hokzti @A lim = log 2 @A lim (1 x) (1) = log 2 @IPUA dtkX hokzti d je lger generisn funkijm e(x) 1 i g (x) = x gust u skupu svih prnih neprekidnih funkij n [1, 1]F h li je lger generisn funkijom h(x) = x gust u skupu svih neprnih neprekidnih funkij n [1, 1]c @IPVA dtkX hokzti d je lger generisn proizvonom strogo monotonom funkijom koj nem nul n [a, b] gust u C ([a, b], R)F koje a i b je lger generisn funkijom f (x) = x gust u C ([a, b], R)c @IPWA dtkX h li je mogue svku funkiju @A f C ([0, ], C) @A f C ([, ], C) @vA f C (R, C)D f (x + 2) = f (x) uniformno proksimirti funkijm iz lgere generisne skupom {1, e }c @IQHA dtkX xek je Q (x) = (1 x ) z n ND gde je izrno tko d je
n x10 n=1 (1)n1 xn n 1+xn 1 2 n1 x10 2 n=1 xn 1x2n 1 2 ix n n 2 n n 1

lim fn (tn ) = f (t ).

Qn (x) dx = 1.
1

PVV

@A hokzti d je < nF @A xek je > 0F hokzti d z |x| 1 v%i Q (x) n(1 ) F @vA hokzti d z svko > 0 niz Q konvergir rvnomerno n segmentu [, 1] i ni lim Q (x)F @gA xrtti grfike funkij Q z n = 1, 2, 3, . . . @dA xek je f : R R neprekidn funkijD jednk nuli vn [0, 1]D i nek jeD z 0 x 1D
n n 2 n n n n n 1

RF xsys s pewsvsti pxugste

Pn (x) =

f (x + t)Qn (t) dt.


1

hokzti d je
1x

Pn ( x ) =
x

f (x + t)Qn (t) dt =
1 n

f (t)Qn (t x) dt

i zkuqiti d je P niz polinomF @A xek je > 0F hokzti d postoji > 0D tkvo d v%i i d z tkvo v%i
n 1 1

|x y | <

|f (x) f (y )| < ,

@putstvoX P (x) f (x) = (f (x + t) f (t))Q (x) dx = + + .A @eA hokzti d P konvergir k f rvnomerno n [0, 1]F @%A szvesti direktn dokz jerxtrsove teoreme o uniformnoj pE roksimiji neprekidnih funkij polinomimD ez poziv n ton{jerxtrsovu ili uorovkinovu teoremuF @putstvoX ko je f : [0, 1] R funkij tkv d je f (0) = f (1) = 0D proxiriti je neprekidno nulom n R i primeniti prethodno rezonoveD u protivnom posmtrti funkiju g(x) = f (x)f (0)x(f (1)f (0))F hokzti i d izorom intervl [0, 1] umesto [a, b] nije umen opxtostFA @IQIA dtkX ydrediti domen i izrqunti prvi izvod funkije
n 1 1 n 2+cos t

|Pn (x) f (x)| 4 f

n(1 2 )n + . 2

f (t) =

@IQPA dtkX hokzti d je


1 0

2+sin t

sin (tx) dx. x

log ( log x) dx = (1).

@IQQA dtkX h li je dozvoeno izmeniti poredk integrije u inteE grlim x y xy dx dy i dx dy ? x +y (x + y ) @IQRA dtkX xek je 0 < a < bF
+ + 2 2 2 + 1 1 1 2 1 0 3

@A hokzti d se u integrlu
b a 0 1

RF xsys s pewsvsti pxugste


xy dx dy

PVW

mo%e zmeniti poredk integrijeF @A szrqunti


1

@IQSA dtkX xek je 0 < a < bF szrqunti e e cos (ax) cos (bx) dx. dx i x x @IQTA dtkX szrqunti x 2xt dx i lim e lim dx. (x + t ) t @IQUA dtkX szrqunti
0 + ax bx + 0 0 2 1 2 1 3 x2 /t t+0 0 2 2 2 t+0 0 2 +

xb xa dx. log x

@IQVA dtkX szrqunti


0 + 0
2

1 ex cos x dx. x

ex cos (2tx) dx

@IQWA dtkX xek je a > 0 i s RF @A hokzti d je


(s) = xs
+ 0 +

+ 0

ex sin (2tx) dx.

y s1 eyx dy.

@A szrqunti cos (bx) sin (bx) dx z 0 < s < 1 i dx z 0 < s < 2. x x @IRHA dtkX hokzti d je log(1 2t cos x + t ) dx = 0F @IRIA dtkX xek je
+ 0 s 0 s 2 0 2 +

si(x) :=

hokzti d je
0 +

sin t dt. t . 4

@IRPA dtkX szrqunti


0

ex si(x) dx =

sin(tx) sin(sx) i e x x @putstvoX diferenirti po prmetruFA 1 cos(tx) nx e dx x


+ 0

nx

dx.

PWH

@IRQA dtkX szrqunti


0

RF xsys s pewsvsti pxugste


+

cos x dxFA @putstvoX diferenirti @IRRA dtkX hokzti d su funkije e sin(t x) x dt i x dt 1+t t rexe diferenijlne jednqine y + y = 1/xF szrqunti ihove limese kd x + i zkuqiti d je
+ 1etx x 0 + tx + 0 2 x +

1 ex cos x dx. x

@IRSA dtkX olzei od tan x = cot x i @QIA izvesti formulu z rzvoj tngens u red
0 x 2

etx dt = 1 + t2

sin(t x) dt. t

tan x =

2x x2
2(n1)2 2 4

uoristei ovu formulu i dokzti d je


1 = sin x

n=1

1 1 = tan(x/2) + cot(x/2) sin x 2 1 2x + (1)n 2 . x n=1 x n2 2 1 1 + . 2 (x n ) (x + n )2


hifereniremD izvesti odtle rzvoj


dtkX hokzti
1 1 = 2+ 2 x sin x n=1

1 2x 1 = + (1)n 2 . sinh x x n=1 x + n2 2

qvee S

vod u purijeovu nlizu


@IA xek je f : R R funkij relne promeniveF yn mo%e d se npixe ko zir prne i neprne funkijeX x primerD funkij e je zir hiperoliqkog kosinus i hiperE oliqkog sinusF dtkX hokzti d je ov reprezentij jedinstvenF rvi sirk n desnoj strni je prn funkijD tjF funkij koj je invrijntn u odnosu n dejstvo multipliktivne grupe Z
x 2

f ( x) =

1 1 (f (x) + f (x)) + (f (x) f (x)). 2 2

prostoru relnih funkij h : R R drugi neprnD tjF invriE jntn u odnosu n dejstvoI liqnoD ko je G grup konqnog red |G| koj dejstvuje n skupoE vim S i S i f : S S D ond je funkij
1 2 1 2

h(x) h(x),

Z2 = {1, 1}

h(x) h(x),

Z2 = {1, 1}.

(x) := 1 f |G|

gf (gx)
g G

invrijntn u odnosu n dejstvo h(x) gh(gx) n skupu preslikE v h : S S F eko se rdi o eskonqnoj grupiD ond nekd zir n desnoj strni @koji predstv sredu vrednost funkije f u odnosu n dejstvo GA mo%emo d zmenimo eskonqnim redom ili integrlomF xprD u @QQIA n strF IPSD zpis 1 f (x) = f (t)e dt, n Z, f (n)e , gde je f (n) = 2 je rzlge funkije n zir sirk koji seD u izvesnom smisluD prvilno ponxju u odnosu n dejstvo multipliktivne grupe jeE diniqnih kompleksnih rojevF yve pojmove emo sd d rzmotrimo mlo preiznije i opxtijeF
1 2 + inx int n=

Irimetimo d smo sliqnu situiju imli u @IQA n IRHF strniD kd smo relno linerno preslikve predstvili ko zir kompleksno linernog i kompleksno ntilinE ernog { tu se rdilo o dejstvim L(x) iL(ix) i L(x) iL(ix) grupe Z2 F PWI

PWP

@PA xek je (G, +) loklno kompktn eelov topoloxk grup @topoloE xke grupe smo definisli u @IISA n QWF strniAF romomorfizm u multipliktivnu grupu jediniqnih kompleksnih rojevD tjF presE likve koje zdovov nziv se krkterom n grupi GF kup svih neprekidnih krkter n G nziv se dulnom grupom grupe G i oznqv s F truktur eelove grupe n je definisn pomou strukture eelove grupe n S X ( + )(x) := (x) (x). xeutrl grupe (, +) oznqvmo s 0D xto je uoiqjeno z eelove grupeF oiqjen je oznk x, umesto (x)D z i x GF rimetimo d je
1 1 2 1 2

SF yh pstiy exevs
: G S1

(x + y ) = (x) (y )

z sve x G i i

x, 0 = 0, = 1
1

@QA peijlni sluqj @PA je sluqj n{dimenzione eelove vijeve grupe @videti @IIA n strF IWPAF ulsiqn rezultt iz teorije vijevih grup je d je svk povezn n{dimenzion eelov vijev grup izomorfn @ko grup i ko mnogostrukostA proizvodu {dimenzionog vektorskog prostor (R , +) i q{dimenzionog torus D gde je p + q = nF retpostvimo d je (G) form zpremine koj je invriE jntn u odnosu n trnslije
p (Tq = (S1 )q , )
p n

x, = x, = x,

= x, .

G = Rp Tq

z sve a GD tjF tkv d je


a = p

a : G G,

a (x) = x + a,

z sve a G. tedn tkv form n R T je formP


q

purijeov integrl ili purijeov trnsformij


C

= dx1 dxp d1 dq .

je funkij

funkije f : G

f : C,

f ( ) =
G

f (x) x, (x).

Pwer indukovn ovkvom formom je primer rrove mere { to je mer n eelovoj topoloxkoj grupi koj je invrijntn u odnosu n trnslijuF oznto je d svk loklno kompktn eelov topoloxk grup im rrovu meruD koj je jedinstven do n multipE liktivnu konstntuF wi neemo ulziti due u tu konstrukiju i ostemo u ktegoriji eelovih vijevih grupD li npomiemo d purijeov nliz mo%e d se izlo%i u kteE goriji loklno kompktnih eelovih topoloxkih grupF

@RA ulsiqn purijeov nliz odnosi se n sledee tri vijeve grupeX


(R, +), (S1 = R/2 Z, ), (Z, +).
1

SF yh pstiy exevs

PWQ

xek je G jedn od prve dve grupeD R ili S D i nek je F sz neprekidnosti i (0) = 1 sledi d je z neko > 0
I=
0

(s) ds = 0,

gde s ds oznqvmo invrijntnu formu (s)F sz (x+s) = (x)(s) sledi


x+

@u posledem korku smo koristili invrijntnost forme dsAF ydE tle sledi d je diferenijiln funkij @integrl neprekidne funkije je diferenijiln funkij po grnii integrijeAD p izrz (x + s) = (x) (s) mo%emo d diferenirmo po sD xto nmD z s = 0D dje (x) = C (x), gde je C = (0)F ydtle sledi
0 x

I (x) =

(x + s) ds =

(s) ds

z neko F sluqju to dje rezultt = RF eko je D uslov dje = ZF eko je i D ond je (n) = e D odkle sledi d je duln grup u ovom sluqju izomorfn s S @izomorfizm je definisn s AF ko doijmo purijeove trnsformije z ove tri klsiqne grupeX G = R D = RX f ( x ) = f (t)e dtY G = S D = ZX f (n) = f (e )e dY G = ZD = S X f (e ) = f (n)e F yve izrze smo ve videli u prethodnim poglvim u vezi s klE siqnim purijeovim integrlimD purijeovim koefiijentim i puE rijeovim redovimF @SA uonvoluij funkij f, g : G C je funkij
t R G = R G = S1 (0) = (2 ) = R/2 Z G = Z (1) = ei ei
in 1 1 1 + itx 1 i in 2 + in in n=

(x) = eitx

@gde je s dy umesto (y) oznqen invrijntn form n GA defiE nisn pod pretpostvkom d je
G

f g : G C,

f g ( x) =

f (x y )g (y ) dy,

|f (x y )g (y )| dy < +.

dtkX hokzti d je
G

f g
G

D gde je

dtkX hokzti d je mno%ee komuttivno i soijtivnoF dtkX hokzti d je f g = f gF

|h(t)| dt.

PWR

dtkX xek je D f : G C i

SF yh pstiy exevs
f
1

< +

F hokzti d je

@TA pormul inverzijeF xek je dx invrijntn form n eelovoj viE jevoj grupi GF d postoji invrijntn form d n dulnoj grupi D tkv d z svku neprekidnu funkiju f : G C z koju je v%i
n

(f )(x) = x, f ( ).

|f (x)| dx < +,
G

|f ( )| d < +

hokz ovog tvre u nvedenoj opxtosti izostvmoF zmoE trimo smo sluqj klsiqnih grup @RAF eko je G = R @iliD opxtijeD G = R AD dokz sledi iz puinijeve teoremeF eko je G = S ili G = ZD teorem se svodi n odreive purijeovih koefiijent purijeovog redD o qemu je ilo reqi u qlvi I @videti strF IPSAF rimetimo d u tom sluqju uslov |f (n)| dn < + znqi d red |c | @gde su c = f (n) purijeovi koefiijenti funkije f A psoE lutno konvergirD odkle sledi d purijeov red c e @koji se u tom sluqju interpretir ko f (n)e dnA rvnomerno konvergir k neprekidnoj funkiji f F @UA rimen n prijlne diferenijlne jednqineF xek je
1 Z n n n inx inx Z

f (x) =

f ( ) x, d.

polinom n promenivihF d je s P (D) definisn opertor difeE renir { sirku odgovr diferenire D D D gde je D prijlni izvod red po k{toj promenivojF xek je v dt funkij n promenivihF retpostvimo d %elimo r reximo
k k 1 1 n n 1 1 n n k

P (1 , . . . , n )

prijlnu jednqinu s konstntnim koefiijentim


P (D)u(x) = v (x)

po nepozntoj funkiji uF relskom n purijeovu trnsformiju


u( ) =
Rn

u(t)eit dx
1 n

@gde je t n desnoj strni sklrni proizvod vektor = ( , . . . , ) i t = (t , . . . , t ) doijmo


1 n

@TQA n strF PUW smo videli kko purijeov trnsformij ostE vruje dulnost mno%e i diferenirD odkle sledi p doijmo jednostvnu lgersku jednqinu eko u mo%emo d reximo po u @nprF ko je P = 0 svudAD ond odtle mo%emo i d nemo rexee u koristei formulu inverzije @TAF
P (i )u( ) = v ( ). P (D)u( ) = P (i )u( ),

P (D)u( ) = v ( ),

SF yh pstiy exevs
tlsn jednqinQ

dtkX

hokzti d se primenom purijeove trnsformije


2 2u 2 u = c t2 x2

PWS

s poqetnim uslovim

trnsformixe u oiqnu diferenijlnu jednqinu menom v(t) = u(, t)e @ili direktnom proveromA pokzti d je rexee ove jednqine
ict

u(x, 0) = f (x),

u (x, 0) = g (x) t

u (, t) = c2 2 u(, t).

uoristei poqetne uslove dokzti d je i odtle


u(, t) = A( ) = f ( ), B ( ) =

u(, t) = A( ) cos(ct) + B ( ) sin(ct). 1 g c

szrqunvem inverzne purijeove trnsformijeR dokzti d je


u(x, t) = 1 u(x, t) = 2
+

1 1 f ( )(eic + eic ) + (eic eic ). 2 2ic

u(, t)eix d

rexee tlsne jednqine @uporediti s @URA n strF PVIAF dtkX tednqin provoe toplote je prijln diferenE ijln jednqin u = c u, t s poqetnim uslovom
0 2

1 1 (f (x + ct) + f (x ct)) + 2 2

(g (x + cs) + g (x cs)) ds

po nepozntoj funkiji u(x , . . . , x , t)D definisnoj n R [0, +[F yvde je = + + vplsijnD c = 0 konstntF @A hokzti d se primenom purijeove trnsformije po x R jednqin provoe toplote trnformixe u oiqnu difereniE jlnu jednqinu
1 n n x2 1
2

u(x, 0) = f (x)
x2 1
2

n , t)D koj opisuje osilove 1 u 2 uD gde je vplsijn c = 0 strune i druge ekvivlentne pojveD je jednqin = c konstntF wi ovde rzmtrmo sluqj n = 1D smo t d ismo ilustrovli rexve metodom purijeove nlizeF Ryvo izrqunve mo%e d se skrti ko se oe strne pomno%e s i i primeni forE mul iu = Du iz @TQA n strF PUWF
2 2

Qlsn jednqin po nepozntoj funkiji u(x , . . . , x

2 2 u (, t) = c1 (1 + + n )u(, t).

PWT

@A exvem ove jednqine @deeem s u n desnoj strni doiE jmo izvod funkije log uA i korixeem poqetnog uslov dokE zti d je u(, t) = f ( )e . @vA rimenom inverzne purijeove trnsformije dokzti d je rexee jednqine provoe toplote
c2
2

SF yh pstiy exevs

gde je K (x, t) = (2c t) e yvo rexee smoD z n = 1D videli u @UQA n PVIF strniF @VA wetod rzdvj promenivihF s purijeovi redovi nlze primenu u teoriji prijlnih jednqinF zmotrimo jox jednom tlsnu jednqinu iz @UA
n x
2

u(x, t) = f K (x, t),

/4c2 t

s poqetnim uslovim

2 2u 2 u = c t2 x2

retpostvimo d je funkij definisn z 0 x L i d zdoE vov grniqni uslov @xto odgovr sluqju kd on opisuje strune du%ine L koj osE ilujeY grfik funkije y = u(x, t) je polo%j strune u trenutku tD krjevi u(0, t) i u(L, t) su priqvrxeni i ne osilujuAF okuxjmo d nemo rexee u oliku gde su X i T funkije jedne promeniveF d tlsn jednqin postje oxto lev strn ne zvisi od D desn ne zvisi od xD oe strne su jednke istoj konstntni D p je s poqetnim uslovom X (0) = X (L) = 0F yvo su oiqne diferenijlne jednqineD kkve smo ve rexvli u @UAY rexee z X jeD u zvisnosti od znk konstnte X z neke konstnte A i BF z zhtev d rexee zdovov tr%ene grniqne usloveD vidimo d mor d ude = D p je rexee
2 x x , Ae + Be X (x) = Ax + B, A cos(x) + B sin(x),

u(x, 0) = f (x),

u (x, 0) = g (x). t u

u(0, t) = u(L, t) = 0

u(x, t) = X (x)T (t)

X ( x) 1 T (t) = 2 X ( x) c T (t) t

X (x) = X (x),

T (t) = c2 T (t),

= 2 > 0 =0 = 2 < 0 ,

X (x) = A cos(x) + B sin(x),

T (t) = C cos(ct) + D sin(ct).

sz X (0) = X (L) = 0 sledi A = 0 i = z n N @ignorixemo trivijlni sluqj B = 0AF ko smo doili niz rexe u (x, t) = sin(nx/L) C cos((nct/L) + D sin((nct/L) . exee koje ouhvt sve ih je
n L n n n

SF yh pstiy exevs

PWU

u(x, t) =
n=1

un (x, t),
n n

uz prvilno odreene konstnte C i D @u se nziv superpoziiE jom rexe u AF ih nlzimo iz poqetnih uslov u(x, 0) = f (x)D (x, 0) = g (x)X
n u t

f ( x) =
n=1

Cn sin(nx/L),

g (x) =
n

hkleD tr%eni koefiijenti D i C su koefiijenti u rzvoju funkij f i g u trigonometrijski purijeov red n intervlu [0, L]F ime smo prolem rexv jedne prijlne jednqine sveli n prolem rzvoj dve funkije u purijeov redSF dtkX hokzti d je rexee jednodimenzione jednqine proE voe toplote u u =c , t x s poqetnim uslovom u(x, 0) = f (x) i grniqnim uslovom u(0, t) = u(0, L) = 0 @koji zhtev d se n grnii odr%v ist temperturA funkij
n 2 2 2

nc Dn sin(nx/L). L n=1

u(x, t) =
n=1 n

bn sin(nx/L)enc

t/L

gde su b purijeovi koefiijenti u rzvoju

f ( x) =
n=1

bn sin(nx/L).
x 2

@WA dtkX ziviti funkije f (x) = e i g(x) = x u trigonometriE jski purijeov red n ]0, [X @A po sinusim @A po kosinusimF @IHA sz feselove nejednkosti @QIRA n strF IIS primeene n ortonormiE rni sistem vektor {e | n Z} u prostoru kvdrtno integrilE nih funkij
inx

R2 [, ] = {f : [, ] C |

|f (x)|2 dx < +}

Srigonometrijski purijeov red funkije n intervlu [L, L] je rzvoj po ortonormiE rnom sistemu { 12t , 1L cos(nx/L), 1L sin(nx/L) | n N}F zvoj n intervlu [0, L] smo po sinusim se doij tko xto se funkij koj se rzvij produ%i d ude neprn n [L, L]D jer u tom sluqju trigonometrijski purijeov red ne sdr%i kosinuseF liqnoD rzvoj koji sdr%i smo sinuse se doij tko xto se funkij prou%i tko d ude prnF

PWV

s sklrnim proizvodom
n+

SF yh pstiy exevs
f, g :=

f (x)g (x) dx

sledi d je

lim

f (x)einx dx = 0.

ledee tvree uopxtv ovo op%eF @IIA imnov lemF xek je f :], [ C psolutno integriln funE kijF reiznijeD pod time podrzumevmo d je f integriln n svkom kompktnom intervlu [a, b] ], [ iD ukoliko su tqke , @ili jedn od ihA singulrneD pretpostvmo d je

|f (x)| dx < +.

d je

lim

f (x)eix dx = 0.

hokzX sz pretpostvke o konvergeniji integrl |f (x)| dx sledi d z svko > 0 postoji intervl [a, b] ], [ tkv d je
b

f (x)eix dx
a

f (x)eix dx < ,

p je dovono dokzti tvree z intervl [a, b] umesto ], [F hruE gim reqimD mo%emo d pretpostvimo d se u emu rdi o svoE jstvenom integrlu
b

f (x)eix dx,

gde je f : [a, b] C integriln funkijF oxto u tom sluqju postoji podel intervl [a, b] tkv d je
a b n

0
a

f (x) dx
j =1

mj xj < ,
j

dovono je dokzti tvree z funkiju g definisnu s g(x) = m n [x , x [D jer je td


j 1 j b b b

f (x)eix dx
a a

g (x)eix dx
a

|f (x) g (x)| dx < .

funkiju g posmtrni integrl se direktno izrqunvX


b

g (x)eix dx =
a

osledi izrz te%i nuli kd +F @IPA zdvjem imginrnog i relnog delD imnov lem mo%e d se formulixe u oliku lim f (x) sin(x) dx = 0 i lim f (x) cos(x) dx = 0 z funkiju f koj zdovov uslove @IIAF
+ +

1 i

xj

mj eix
j =1 x=xj 1

@IQA qlvi I @videti strF IPSA smo videli d je trigonometrijski puriE jeov red kvdrtno integrilne funkije f : [, ] C dt s 1 f (t)e c e , gde je c = dt. 2 eko hoemo d nglsimo d su c purijeovi koefiijenti funkije f oznqvmo ih i s c (f )F xek je
+ n inx n int n= n n n

SF yh pstiy exevs

PWW

Sn (x) =
k=n

cn einx =

{t prijln sum purijeovog red i nek je


n

1 2

f (t)
k=n

eik(xt) dt

Dn (x) =
k=n n

eikx .

punkije D se nzivju hirihleovim jezgrimF terminim hirihE leovih jezgrD prijln sum purijeovog red im olik konvoluE ije @IRA dtkX @A rimenom formule z geometrijski zirD dokzti d je

Sn (x) =

1 2

f (t)Dn (x t) dt.

Dn (x) =

@A hokzti d je
1 2

sin(n + 1/2)x . sin(x/2)

Dn (t) dt = 1.

@vA rimenom imnove leme @IIA n funkiju


f (x) =

dokzti d je z svko ]0, [


n

1 sin(x/2)

lim

Dn (t) dt = 0.

@ISA rinip loklizijeF xek su f, g :] , [ C psolutno integrE ilne funkije koje su jednke n nekoj otvorenoj okolini U tqke x ] , [D tjF tkve d postoji otvoren podskup U ] , [ koji sdr%i tqku x i tkv d v%i
0 0

d purijeovi redovi
+ n=

x U f (x) = g (x).

cn (f )einx

cn (g )einx
n=

QHH

u tqki x = x ili o konvergirjuD ili o divergirjuF sluqju d o konvergirjuD ihovi zirovi u toj tqki su jednki @pri tome ne morju d udu jednki vrednosti funkije f (x ) = g(x )AF hokzX rodu%imo funkije f i g n elu relnu osu tko d udu 2 {periodiqneTF uoristei 2 {periodiqnost hirihleovih jezgr i qieniu d je integrl 2{periodiqne funkije isti po ilo kom intervlu du%ine 2D doijmoD posle smene s = x tD
0 0 0

SF yh pstiy exevs

xek je 0 < < F d je


Sn (x) = = 1 2 1 2

Sn (x) =

1 2

f (x s)Dn (s) ds.

f (x s)Dn (s) ds 1 2

punkij 1/ sin(s/2) je ogrniqen n [, ]D p iz imnove leme @IPA sledi d drugi sirk te%i nuli kd n D p je
n

f (x s)Dn (s) ds +

f (x + s) + f (x s) sin((n + 1/2)s) ds. sin(s/2)

szrz n desnoj strni zvisi smo od restrikije funkije f n 2 {okolinu tqke xD xto je i trelo dokztiF @ITA hinijev uslov konvergenije purijeovog redF qlvi I smo videli d proizvonu funkiju f : [, ] C @ili 2{periodiqnu funE kiju f : R CA koj je kvdrtno integriln n [, ]D tjF tkv d je

lim Sn (x) = lim

1 n 2

f (x s)Dn (s) ds.

mo%emo d rzvijemo u trigonometrijski purijeov red


+

2 2

:=

|f (x)|2 dx < +,

f (x) =

cn (f )einx ,
n= 2

cn (f ) =

F o sledi iz opxtih tvre veznih z potpunost trigonometrijskog sistem @hrug jerxtrsov teoremA i ortogoE nlnost tog sistem @u qlvi I smo videli d je potpun ortonormirn sistem zAF uorisno je znti kd ovj rzvoj v%i z konkretne vrednosti xF tedn od uslov je koji to oezeuju je hinijev uslov { funkij f zdovov tj uslov u okolini tqke x ko @A postoje levi i desni limes

1 2

f (t)eint dt

u normi

@A z neko > 0 integrli


t0+ 0

f (x ) := lim f (x t),

f (x+ ) = lim f (x + t);


t0+

f (x t) f (x ) dt t

f ( x + t ) f ( x+ ) dt t

Tri tome ignorixemoD z integriju neitneD tqke olik 2n @u im mo%e d ude nruxen uslov periodiqnostiAF

psolutno konvergirjuF eko je 2{periodiqn funkij f : R C psolutno integriln n [, ] i zdovov hinijev uslov u tqki xD ond en purijeov red u toj tqki konvergir i v%i
+

SF yh pstiy exevs

QHI

cn (f )einx =
n=

f (x ) + f (x+ ) . 2

eko je uz to funkij f neprekidn u tqki xD ond en purijeov red konvergir k f (x)F hokzX xek suD ko i u @IQAD S (x) prijlne sume purijeovog red funkije f F d je
n

Sn (x) = =

1 2

f (x t)Dn (t) dt

oxto je sin(t/2) t kd t 0 D iz imnove leme @IPA sledi d posledi sirk te%i nuli kd n D xto je i trelo dokztiF @IUA punkij f : [a, b] C je deo po deo neprekidn n intervlu [a, b] ko postoji konqn podel
+

0 1 + f (x t)Dn (t) dt 2 0 1 = (f (x t) + f (x + t)Dn (t) dt 2 0 1 f (x ) + f (x+ ) Dn (t) dt+ = 0 2 1 f (x t) f (x ) f (x + t) f (x+ ) + + Dn (t) dt 0 2 2 f (x ) + f (x+ ) + = 2 1 f ( x t ) f ( x ) f ( x + t ) f ( x+ ) + + sin((n + 1/2)t) dt. 2 sin(t/2) 2 sin(t/2) 0

a = x0 < x1 < < xk = b,

tkv d je f neprekidn n svkom od intervl ]x , x [D u iE hovim grniqnim tqkm im jednostrne limeseF punkij je deo po deo klse C ko im deo po deo neprekidn izvodF sz vgrn%eve teoreme sledi d funkij koj je deo po deo klse C zdovov hinijev uslov @ITAF @IVA hinijev uslov z purijeove integrleF xek je f : R C deo po deo neprekidn funkij koj zdovov hinijev uslov u tqki xF d en purijeov integrl konvergir u toj tqki i v%iD u oznkm iz @ITAD
j 1 j 1 1

f (x ) + f (x+ ) = 2

f ( )eix d.

QHP

hokz je sliqn dokzu hinijevog kriterijum z konvergeniju purijeovog red @ITAD pri qemu ulogu identitet

SF yh pstiy exevs

Dn (s) ds = 2

igr hirihleov integrl


+ 0

@videti @PPA n strF PTPAF xek je


0 T T

sin (T s) ds = s

sin u du = u 2

ST (x) :=
T

f ( )eix d =
T

itou ostvmo d pok%e d je oprvdn promen poretk inteE grije u posledem integrluD odkleD posle ekspliitnog izrquE nv integrl po sledi d je
ST (x) =

1 2

f (t)eitx dt d.

ydtleD i iz hirihleovog integrlD sledi d je rzlik S (x) jednk


0 T f (x )+f (x+ ) 2

(f (x s) + f (x + s))

sin (sT ) ds. s

sz imnove leme sledi d integrl n desnoj strni te%i nuli kd T +F @IWA yjlerov rzvoj sinusD koji smo elementrno izveli u @QHA n PTTF strniD mo%e d se izvede i pomou purijeovih redovF xek je ] 1, 1[F punkij f (x) = cos(x) zdovov hinijev uslov @ITA u svkoj tqki x ] , [D p je on jednk ziru svog purijeovog redX
0

f (x s) f (x ) f (x + s) f (x+ ) + s s

sin (sT ) ds.

cos(x) =

x = odtle doijmo
ctg()

2 sin() 1 (1)n + cos(nx) . 22 n=1 2 n2

x svkom intervlu ||

2 1 1 = . n=1 2 n2
0

<1

je

p red n desnoj strni rvnomerno konvergirD qime je oprvdn zmen poretk sumir i integrijeX
x

1 1 2 , 2 n2 n 2 0

ctg()
0

d =

n=1

2 d n2

z |x| < 1F szrqunvem ovih integrl doijmo


log

SF yh pstiy exevs
sin(x) x2 = log 1 2 , x n n=1 sin(x) x2 = 1 2 x n n=1

QHQ

odkle sledi yjlerov rzvoj sinus

z |x| < 1F @PHA sz yjlerovog rzvoj sinus sledi lisov formul @PIA dtkX uoristei purijeov rzvoj funkije f (x) = x n [, ] dokzti jednkosti 1 (1) i . = = 6 n 12 n @PPA hirihleov lemF xek je g : [0, [ R rstu i ogrniqen funkij i g(0 ) en desni limes u nuliF d je
2 2 2 n1 2 2 n=1 n=1 + +

2 1 = 1 2 n=1 4n

hokzX sntegrl n levoj strni mo%e d se npixe ko


0

lim

g (x)

sin(x) dx = g (0+ ). x 2

rvi sirk se pomou smene t = x trnsformixe u


0 0

g (0+ )

sin(x) dx + x

(g (x) g (0+ ))

sin(x) dx. x

i egov limesD kd + je g(0 ) D poxto je vrednost hirihleovog integrl @videti strF PTPA
0 + 2 +

g (0+ )

sin t dt t

h ismo dokzli lemuD ostje jox d dok%emo d je


0

sin t dt = . t 2

xek je > 0 i nek je ]0, [ tkvo d je 0 g (t) g (0 ) < z 0 t . sntegrl koji posmtrmo mo%emo d npixemo u oliku zir
0 +

lim

(g (x) g (0+ ))

sin(x) dx = 0. x

hrugi sirk te%i nuli kd + n osnovu imnove leme @IPAD jer je funkij (g(x) g(0 ))/x ogrniqen n [, [F rvi sirk mo%emoD primeujui prvo hrugu teoremu o sredoj vrednosti z
0 +

(g (x) g (0+ ))

sin(x) dx + x

(g (x) g (0+ ))

sin(x) dx x

QHR

integrleD ztim smenu t = xD d trnsformixemo n sledei nqinX

SF yh pstiy exevs
sin(x) dx = (g ( ) g (0+ )) x = (g ( ) g (0+ ))

(g (x) g (0+ ))
0

sin(x) dx x sin t dt, t

z neko [0, ]F sntegrl


T 0

+ sin t t 0

dt

konvergirD v%i

@lev strn je neprekidn funkij po T koj im limes u +D p je ogrniqen po T AF ydtle sledi


sin t dt M < + t

oxto je |g(t) g(0

sin t dt = t
+ )|

<

n [0, ]D iz prethodne nejednkosti sledi


0

sin t dt t

sin t dt 2M. t

(g ( ) g (0+ ))

< 2M ,

qime je dokz zvrxenF @PQA hirihle{ordnov uslov konvergenije purijeovog redF xek je x ] , [ i f : [, ] C funkij koj u nekoj okolini ]x , x + [ tqke x im ogrniqenu vrijijuF d furijeov red funkije f u tqki x konvergir k F hokzX oxto je svk reln funkij ogrniqene vrijije rzlik dve monotoneD kompleksnu mo%emo d rzdvojimo n relni i imginrni deoD dovono je dokzti tvree pod pretpostvkom d je f reln funkij koj je rstu n ]x , x + [F sz rinE ip loklizije @ISA sledi d je z tvree neitno kko funkij izgled vn tog intervlD p mo%emo d pretpostvimo d je f monoE ton n ] , [F osle ovih pretpostvkiD dokz tvre je isti ko dokz hinijevog uslov @ITAD smo xto se umesto imnove koristi hirihleov lem @PPAF @PRA hinijev @ITA i hirihle{ordnov @PQA uslov su neuporediviX dtkX xek je , x=0 x cos , x=0 f (x) = i f ( x) = 0, x = 0. 0, x=0 @A hokzti d funkij f zdovov hirihle{ordnovD li ne zdovov hinijev uslovF @A hokzti d funkij f zdovov hinijev uslovD li ne zdoE vov hirihle{ordnovF @PSA peijln sluqj hirihle{ordnovog uslov je hirihleov uslovX eko je f : [, ] R monoton funkij koj im njvixe konqno mnogo prekidD ond en purijeov red konvergir k f (x ) u svkoj u svkoj tqki prekidF tqki neprekidnosti i k
0 0 0 0 0 f (x0 0)+f (x0 +0) 2 0 0 1 1 |x | log 2 2 2x 1 2 0 f (x0 0)+f (x0 +0) 2

@PTA punkije
n

SF yh pstiy exevs
Fn (x) = 1 n+1
n

QHS

Dk (x),
k=0

gde su D hirihleov jezgr @IQA nzivju se pejerovim jezgrimF smjui u vidu d je


Dn (x) =

@zdtk u IQAD sumirem zir kojim je definisno pejerovo jezgro @nprF uz pomo yjlerove formule sin = (e e )/2iA doijmo
i i

sin(n + 1/2)x sin(x/2)

Fn (x) =
n

@IQA smo s S (x) oznqili n{tu prijlnu sum purijeovog redF sz tolove teoreme sledi d ko S (x) konvergirD ond i
n

sin2 ((n + 1/2)x) . (n + 1) sin2 (x/2)

konvergir k istoj grniqnoj vrednostiF rimetimo d se (x) mo%e npisti u oliku konvoluije
n

n (x) :=

S0 (x) + + Sn (x) n+1

n (x) =

dtkX hokzti d je fmilij funkij

1 2

f (x t)Fn (t) dt.

Kn =

1 2 Fn (x),

proksimij jedinieD tjF d zdovov uslove u @TWA n PVHF strniF ydtle izvesti dokz hruge jerxtrsove teoreme o pE roksimiji neprekidnih funkij trigonometrijskim polinomim @tvree @PWPA n strF IHVAF dtkX xek je funkij f : [, ] C neprekidn u tqki x F hokzti d je
0

0,

|x| |x| >

dtkX uoristei tolovu teoremu dokzti d purijeov red funkije f koj je neprekidn u tqki x ili divergirUD ili konvergir k f (x )F @PUA hiferenire purijeovog redF xek je
n 0 0

lim n (x0 ) = f (x0 ).

{periodiqn funkij klse C i


1

f :RC

cn (f )einx
n=

Upurijeov red neprekidne funkije mo%e d divergirF

QHT

en purijeov redF d je purijeov red prvog izvod f (x) red

SF yh pstiy exevs
incn (f )einx

koji se doij formlnim diferenirem purijeovog red funkije f F hrugim reqimD postoji slede vez izmeu purijeovih koefiiE jent ov dv redX hokz sledi iz formule z purijeove koefiijente i formule prijlne integrijeX
cn (f ) = 1 2

n=

cn (f ) = incn (f ).

f (x)einx dx

poxto je e f () = e f ()D zog periodiqnostiF %no je npomenuti d se ovde ne rdi o difereniru red qln po qln @doijeni red ne mor d konvergirD ko ni polzniY videti zdtk i fusnotu u @PTAAD nego o posledii formule priE jlne integrijeF @PVA sz @PUA sledi dD ko je
in in

1 f (x)einx = 2

in 2

f (x)einx dx = incn (f ),

funkij klse C tkv d je f ( ) = f ( ) z k {0, 1, . . . , p 1}, ond je c (f ) = (in) c (f ). ydtleD n osnovu feselove nejednkostiD doijmo sledeu v%nu simptotiku purijeovih koefiijent funkije klse C X
p (k) (k) n ( p) p n p

f : [, ] C

kd n . @PWA xek je p 1 i f : [, ] C funkij klse C D tkv d je f ( ) = f ( ), z k {0, 1, . . . , p 1}. d purijeov red funkije f konvergir psolutno i rvnomerno k f n intervlu [, ]F hokzX sz @PVA sledi d je
cn (f ) = o(np ),
p (k) (k)

gde je

niz tkv d je

|cn (f )| = np n ,

2 n < +

F peijlno

oxto je p 1D red n konvergirD red konvergir n osnovu @PVAF ydtleD iz jerxtrsovog poredenog prinipD sledi
2p 2 n

|cn (f )einx | np n

1 2 ( + n2p ). 2 n

d purijeov red funkije f rvnomerno i psolutno konvergir k nekoj sumi S (x)D tjF

SF yh pstiy exevs
S (x) = lim Sn (x).
n

QHU

sz hinijevog uslov @ITA sledi d je S f F @QHA sntegrij purijeovog redF xek je f : [, ] C neprekidn funkij i

cn (f )einx

en purijeov redF d je
x 0

n=

f (t) dt = c0 (f ) +
nZ\{0}

cn (f ) inx (e 1). in

ed n desnoj strni je definisn ko


1 k+ k

lim

+
n=k n=1

i tj limes je rvnomernF hokz sledi iz tvre @PUAD primeenog n funkiju


x

F (x) =
0 1

f (t) dt c0 (f )x

klse C F rimetimo d je F () = F () zog definiije puriE jeovog koefiijent c (f )D p funkiju F mo%emo d produ%imo n elu relnu osu tko d ude 2{periodiqn i neprekidnF hokz rvnomerne konvergenije sledi iz @PWAF rimetimo d u ovom tvreu purijeov red sme funkije f ne mor d konvergir k funkiji f @videti zdtk i fusnotu u @PTAD li je sum red koji se doij formlnom integrijom purijeovog red funkije f jednk integrlu funkije f F oD ko xto smo u dokzu nveliD sledi iz tvre @PWAD li i iz hinijevog uslov @ITAF @QIA xek je prost ztvoren C kriv du%ine L u rvni CD koj ogrniE qv povrxinu AF z pomo purijeovih redov mo%emo d dok%emo izoperimetrijsku nejednkost @videti strF PQQD tvre @IIA i @IPAA
0 1

pri qemu jednkost v%i ko i smo ko je kriv krugF hokzX nek je kriv prmetrizovn s pri qemu je prmetr t izrn tko d je
t = 2 s , L z (t) = x(t) + iy (t). x = x(t), y = y (t), t ,

4A L2 ,

gde je s prirodni prmetr @videti @IQWA n strF RWAF xek je

QHV

sz sz

dt ds

2 L

sledi

SF yh pstiy exevs
ds dt
2

|z (t)| = (x (t))2 + (y (t))2 = zz = (x iy )(x + iy )

L2 . 4 2

sledi d formul z povrxinu


A= 1 2

= (xx + yy ) + i(xy x y ) 1 = (x2 + y 2 ) + i(xy x y ) 2 (xy x y ) dt

@videti @IHA n strF PQQA mo%e d se npixe ko


A=

oxto je z(t) ztvoren krivD tjF x() = x()D y() = y()D iz utn{vjniove formule sledi d je posledi sirk jednk nuliD p je

1 2i

z (t)z (t) dt

1 4i

(x2 + y 2 ) (t) dt.

xek je

A=

1 2i

z (t)z (t) dt.


+

z (t) =

cn eint
1

purijeov red funkije zF punkij z je klse C D dkle ispuv hinijev uslov @videti @IUAA p u prethodnoj formuli oprvdno stoji znk jednkostiF purijeov red prvog izvod z (t) je
+

incn eint .

yn ne mor d konvergir k z D li v%e rsevlove jednkosti @videti @QQHA n IPQ strniA


1 z 2
2

:=

1 2

|z (t)|2 dt =
n=

|ncn |2
+

oxto je
1 2

1 1 z , z := 2 2

z (t)z (t) dt =
n=

incn cn .

odtle sledi

|z (t)|2 dt =

L2 4 2

i i

1 2

z (t)z (t) dt =

i A,

L2 = 4 2
n=

|ncn |2

A=
n=

ncn cn .

sz ovih jednkosti doijmo


L2 4A = 4 2

SF yh pstiy exevs
+

QHW

(n2 n)|cn |2 0.
n= n

osled nejednkost je strogD sem ko je c td je


z (t) = c0 + c1 eit ,
n

=0

z n / {0, 1}F eli


1

xto je jednqin krugF @QPA oenkreov nejednkostF xek je f : J C funkij klse C n kvdru J R F en sred vrednost je kompleksni roj
fJ =

t ,

gde je ordnov merF svko p 1 postoji konstnt C > 0 tkv d je


J

1 (J )

f (t) dt,

yvde je
f fJ
p

f fJ

C f

p.

1/p

1/p

=
J

|f (t) fJ |p dt

=
J

f (t)

dt
n

gde je norm u posledem integrlu euklidsk norm u C F yvo je oenkreov nejednkost @on v%i i pod slijim pretpostvkm z funkiju f AF uoristei purijeove redove mo%emo n jednostvn nqin d doE k%emo oenkreovu nejednkost z speijlni sluqj J = [, ] i p = 2X iz rsevlove jednkosti sledi

|f (t)|2 dt =
n=

n2 |cn |2
n=0

|cn |2 =

|f (t) fJ |2 dt,

xto dje oenkreovu nejednkost @o ovom speijlnom sluqju doij se C = 1 n desnoj strni nejednkostiAF irk z n = 1 u o prethodn red je istiD p je

|f (t)|2 dt

|f (t) fJ |2 dt

(n2 1)|cn |2 ,
|n|2

tko d u oenkreovoj jednkosti v%i jednkost ko i smo ko je c = 0 z n 2F @QQA uoristei oenkreovu nejednkostD mo%emo d skrtimo dokz @QIA izoperimetrijske nejednkostiF xek je
n

prmetrizij krive ko u @QIAF og periodiqnosti je

x = x(t),

y = y (t),

y (t) dt = y ( ) y ( ) = 0,

QIH

p je
A= = 1 2 1 2

SF yh pstiy exevs

xy dt =

(x xJ )y dt

((x xJ )2 + (y )2 (x xJ y )2 ) dt

((x xJ )2 + (y )2 ) dt.
1 2 2 2 2

yvde smo koristili jednkost ab = (a +b (ab) ) u prvom korkuD izostvili negtivn sirk i prexli n nejednkost u drugomF eko sd n prvi sirk u posledem redu primenimo oenkreovu nejednkostD doijmo
A 1 2

((x )2 + (y )2 ) dt =

1 L2 2, 2 4 2

odkle sledi izoperimetrijsk nejednkostF @QRA dtkX zviti funkije @A f : (, ) R x z x (0, ) f (x) = x z x (, 0) @A f : (0, 2) RD f (x) = u trigonometrijski purijeov redF @QSA dtkX hokzti jednkosti @A = z 0 < x < Y @A = z 0 < x < Y @vA vjniov izrz z roj X = 1 + + F @QTA dtkX xek je f : R R 2{periodiqn funkij klse C F @A hokzti d je
x 2 4 4 x 2 sin 2nx n=1 2n sin (2n1)x n=1 2n1 4 1 3 1 5 1 7 m

f ( x) =

a0 1 + 2
k=1

Pn (t x)f (n) (t) dt


n 2

gde je P (s) = k cos (ks + )F @A hokzti d suD z sve n ND P (s) polinomiF @putstvoX iskoE ristiti dtk @QRA @AAF @vA hokzti d je P (s) ds = 0 z n 1F @QUA fernulijevi polinomi su polinomi jednoznqno odreeni uslovim B (x) 1Y B ( x) = nB (x) z n 1Y B (x) dx = 0 z n 1F
n n n 2 0 n 0 n 1 0 n1 n

yvko izgled prvih sedm fernulijevih polinomX


B0 (x) = 1 B1 (x) = x 1 2 1 6 B2 (x) = x2 x +

SF yh pstiy exevs

QII

3 1 B3 (x) = x3 x2 + x 2 2 1 30 5 5 1 B5 (x) = x5 x4 + x3 x 2 3 6 5 1 1 B6 (x) = x6 3x5 + x4 x2 + . 2 2 42 B4 (x) = x4 2x3 + x2

@QVA dtkX xi vezu izmeu fernulijevih polinom i polinom P iz @QTAF @QWA sz @QUA se lko izvode slede svojstv fernulijevih polinomX @A B (1 x) = (1) B (x)Y @A B (0) = B (1) z n 2 @vA B (0) = 0 z n 1F hokz tvre @A izvodimo indukijomF n = 1 ono oqigledno v%iF retpostvimo d je B (1 x) = (1) B (x)F oxto je (x)D integrijom doijmo B ( x) = nB
n n n n n n 2n+1 n1 n1 n1 n n1

ydtle i iz B (x) dx = 0 sledi C = 0D qime je dokzno @AF hokz tvre @A sledi iz


1 0 n 1 1

Bn (1 x) = (1)n1 Bn (x) + C.

Bn (1) Bn (0) =
0

Bn (x) dx = n
0

Bn1 (x) dx = 0.

vree @vA sledi iz @A i @AF @RHA fernulijevi polinomi mogu d se definixu i pomou xto mo%e d se vidi proverom uslov @QUAF @RIA dtkX olzei od
x+1 x+1

tn tetx = B ( x ) , n et 1 n=0 n!

Bn (x + 1) Bn (x) =
x n n

Bn (t) dt =
x n1

Bn1 (t) dt

dokzti d je B (x + 1) B (x) = nx F szvesti odtle formulu


n+1

1k + 2k + + nk =

Bk (x) dx.
1

@RPA frojevi

Bn := Bn (0)

QIP

nzivju se fernulijevim rojevimF oqetni qlnovi ovog niz suX


1 1 1 B0 = 1, B1 = , B2 = , B3 = 0, B4 = , B5 = 0, 2 6 30 1 1 5 B6 = , B7 = 0, B8 = , B9 = 0, B10 = , B11 = 0, 42 30 66 7 3617 691 , B13 = 0, B14 = , B15 = 0, B16 = , B12 = 2730 6 510 174611 43867 , B19 = 0, B20 = , B21 = 0 . . . B17 = 0, B18 = 798 330
1

SF yh pstiy exevs

sz @QWA sledi d su svi neprni fernulijevi rojevi jednki nuliD osim B = 1/2F hiferenirem jednkosti i korixeem B (x) = (2n + 2)B (x) i B = 0 zkuqujemo d su B i B suprotnog znk z n 1F @RQA sz @RHA sledi d fernulijevi rojevi mogu d se definixu pomou koefiijent u rzvoju nlitiqke funkije z z/(e 1) u stepeni red
2n+2 2n+1 2n+1 2n 2n+2 z

B2n+2 (1 x) = B2n+2 (x)

@RRA dtkX rimenom indukije i svojstv B (x) = nB d je


n n

zn z = Bn . z e 1 n=0 n!

n1 (x)

dokzti

Bn (x) =

@RSA svko k N je
n=1 s

k=0

n B k x nk . k

(2k ) = (1)k1

gde je (s) = n imnov zet{funkijF hokzX zijem funkije B (x) = x u purijeov red doiE jmoV
1 1 2

(2 )2k B2k , 2(2k )!

B1 (x) =
2

oxto je B (x) = 2B (x)D tjF


1 2

(1)n sin(2n (x 1/2)). n n=1


x

rzvoj funkije B (x) u purijeov red doijmo po prvilu z inteE griju purijeovog red @ili primenom utn{vjniove formuleAX
0

B 2 ( x) = B2 + 2

B1 (x),

B2 (x) = 4

(1)n+1 cos(2n (x 1/2)). (2n )2 n=1

1 sistemu { 12t , 1T cos(nx/T ), 1T sin(nx/T ) | n N}F zvoj funkije x 2 n intervlu 1 [0, 1] o kome je req doij se trnslijom z 2 rzvoj funkije x n [1/2, 1/2]F

Vzvoj funkije u purijeov red n intervlu [T, T ] je rzvoj po ortonormirnom

eko ponovimo postupk i ovj izrz integrlimo jox dv putD doiE jmo purijeov rzvoj z B (x)F sndukijom dolzimo do opxte forE mule
4

SF yh pstiy exevs

QIQ

B2k (x) = 2(1)k+1 (2k )!

p je

(1)n+1 cos(2n (x 1/2)), (2n )2k n=1

B2k = B2k (0) = 2(1)k+1 (2k )! = 2(1)k+1 (2k )! = 2(1)k+1 (2k )!

(1)n+1 cos(n ) (2n )2k n=1 1 (2n )2k n=1 1 (2 n )2k n=1

1 2(1)k+1 (2k )! = 2k (2 )2k n n=1 = 2(1)k+1 (2k )! (2k ), (2 )2k

xto je i trelo dokztiF @RTA sz @RSA sledi yjlerov formul


(2) =

@RUA dtkX hokzti d je niz B neogrniqenF @RVA dtkX uoristei rzvoj prne funkije
2n

2 . 6

f (x) = log(2 cos(x/2))

u purijeov red n intervlu ] , [ dokzti identitet

log(2 cos(x/2)) =

(1)n1
n=1

cos(nx) . n

meujui x umesto x u ovoj formuliD dokzti d je cos(nx) log(2 sin(x/2)) = z 0 < x < 2. n @RWA purijeov red funkije log (x)F h ismo odredili koefiijente u rzvoju
n=1

log (x) =

a0 + an cos(2nx) + bn sin(2nx)) 2 n=1

QIR

funkije log (x) u purijeov red n intervlu ]0, 1] tre d izrquE nmo integrle
1

SF yh pstiy exevs

an = 2
0 1

log (x) cos(2nx) dx, log (x) sin(2nx) dx,


0

n {0, 1, 2, . . .} n {1, 2, 3, . . .}.

bn = 2

rvi integrl je lkxe izrquntiX iz formule dopuv @videti strF PTTA sledi rimetimo d purijeov red funkije (1 x) mo%e d se doije od purijeovog red funkije (x)D ko se u emu x zmeni s (1 x)F ri tome se qlnovi s kosinusim ne mejuD qlnovi s sinusim meju znkF irem ov dv purijeov red doijmo

log (x) + log (1 x) = log 2 log(2 sin(x)).

log (x) + log (1 x) = a0 + 2


n=1

an cos(2nx).

szrz n levoj strni je jednk log 2 log(2 sin(x))F yvu funkiju mo%emo d rzvijemo u purijeov red koristei @RVAF ko doijmo izrqunve koefiijent mo%emo d se poslu%imo formuE lom
+

a0 = log

2,

an =

1 , n {1, 2, 3, . . .}. 2n bn et ext 1 et

log (x) =
0

(x 1)et

dokznom u @RWA n PUPF strniF eko u oj uvedemo smenu e doijmo


1

dt t

=s

log (x) =
0 n

p koefiijente b mo%emo d izrqunmo ko


1 1 0

1 sx1 ds x+1 , 1s log s

bn = 2
0

dtkX yprvdti promenu poretk integrije u posledem integrlu i dokzti d je

1 sx1 ds x + 1 sin(2nx) dx . 1s log s

gde je yjlerov konstnt @videti @SHA n strF PUPAF ri rexvu ovog zdtk mo%e d ude koristn rezultt @SQA n strF PQHF @SHA dtkX xek je
n

bn =

1 ( + log(2n )),

Sn (x) =
k=n

ck eikx

[, ] C

prijln sum trigonometrijskog purijeovog red funkije f i (x) @pejerovA ritmetiqk sredin
n

SF yh pstiy exevs

QIS
:

hokztiX @A eko je sup |f (x)| M D ond je sup | (x)| M F @A eko je f funkij ogrniqene vrijijeD ond je niz S (x) rvE nomerno ogrniqenF je rvnomerno ogrniqenF @vA xiz @SIA dtkX zviti funkiju
x x,n n n n sin (kx) k=1 k

n (x) :=

1 [S0 (x) + S1 (x) + + Sn (x)]. n+1

u trigonometrijski purijeov redF @SPA dtkX xpisti trigonometrijske purijeove redove funkij
f (x) =

f : [, ] C,

f (x) = ex ,

n [, ] i ispitti ihovu konvergenijuF @SQA dtkX hokzti d z x ]0, 2[ v%i hokzti d z x ]0, [ v%i sin(2nx) 2x = i 2n 4 hokzti d z x ] , [ v%i
n=1

log(2 cos x 2) 0

|x| < x = ,

g ( x) =

x, 0,

0x x 0

sin(nx) x = . n 2 n=1

sin((2n 1)x) = . 2 n 1 4 n=1

(1)n
n=1

hokzti d z x [, ] v%i

sin(nx) x = . n 2

(1)n
n=1

uoristei ove ziroveD izrqunti (1) 1 (1) , i . 2n + 1 n n @SRA dtkX xi nizove a i b tko d v%i e = a cos nx i e = b sin nx. z svko x (0, )F @SSA dtkX xek je f : [0, ] R funkij klse C D tkv d je f (0) = f ( ) = 0F
n n 2 n=0 n=0 n=0 n n x n x n n=0 n=1 1

cos(nx) 3x2 2 = . n2 12

QIT

@A hokzti nejednkost teklov


SF yh pstiy exevs
(f (x))2 dx (f (x))2 dx,

pri qemu jednkost v%i ko i smo ko je f (x) = a cos xF @A hokzti d nejednkost teklov v%i i ko se uslov f (0) = f ( ) = 0 zmeni uslovom f (x) dx = 0F @STA dtkX xek je f : [, ] R funkij klse C D tkv d je f ( ) = f ( ) i f (x) dx = 0F hokzti irtingerovu nejednkost
0 0 0 1

pri qemu jednkost v%i ko i smo ko je f (x) = a cos x + b sin xF @SUA dtkX xek su f, g : R C 2{periodiqne funkije i c (f )D c (g ) ihovi purijeovi koefiijenti u odnosu n trigonometrijski sistemF hokzti d purijeovi koefiijenti c (h) normirne konE voluije
n n n

(f (x))2 dx

(f (x))2 dx,

h(x) =

zdovovju jednkost c (h) = c (f )c (g)F @SVA ve%ndrovi polinomiF ovoj glvi smo rzmtrli trigonometriE jske purijeove redoveD tjF rzvoje funkij u odnosu n zu {e | n Z}F xrvnoD imjui u vidu pstrktnu teoriju purijeovih reE dov iz qlve ID im smisl govoriti o purijeovim redovim u odnosu n ilo koju ortonormirnu zuF @QPWA n strF IPP smo videli d je sistem vektor
n n n inx

1 1 f g (x) = 2 2

f (x t)g (t) dt

potpun u prostoru
2

{1, x, x2 , . . .}

1 2 2

li d nije zF dtkX hokzti d se qrm{mitovim postupkom ortogonlE izije sistem {1, x, x , . . .} u odnosu n sklrni proizvod f, g := f (x)g (x) dx doij sistem ve%ndrovih polinom
1 1 1

R2 [1, 1] := {f : [1, 1] C | f

:=

|f (x)|2 dx < +},

hokzti d je sistem ve%ndrovih polinom z u R [1, 1]F xi prv tri qln rzvoj funkije cos(x) u toj zi @tjF prv tri qln enog purijeovog red u odnosu n sistem ve%ndrovih polinomAF @SWA dtkX hokzti d z svku funkiju f R [1, 1] v%i
2 2 1

Pn ( x ) =

1 dn 2 (x 1)n . 2n n! dxn

|f (x)|2 dx =
1 n n=0

n+

gde su P (x) ve%ndrovi polinomi @SVAF @THA dtkX hokzti d je polinom stepen n s koefiijentom 1 uz x koji je njli%i nuli u (R [1, 1], } ve%ndrov polinom P (x)F
2 2 n

1 2

1 1

f (x)Pn (x) dx ,

@TIA dtkX xek je f : R C neprekidn 2{periodiqn funkij i reln rojD tkv d je irionlnF hokzti d v%i
1 n

SF yh pstiy exevs
1 2

QIU

@putstvoX dokzti prvo d tvree v%i z f (x) = e FA @TPA dtkX xek je X predErilertov prostor i E = {e | } X potpun ortonormirn sistem vektorF @A hokzti d E nije prvi podskup nijednog potpunog ortonormiE rnog sistemF @A hokzti d je e e = 2 D gde je uronekerov simolF @vA hokzti d jediniqn sfer S := {f X | f = 1} nije komE pktn skupF @gA h li je jediniqn sfer u rilertovom prostoru kompletn skupc @dA hokzti d jeD ko je X seprilnD skup prerojivF @TQA dtkX xek je H sepriln rilertov prostor nd poem CF @A eko je dim H = D dokzti d je prostor H izomorfn prostoru l kompleksnih nizov z tkvih d red |z | konvergirF E qnijeD dokzti d postoji linerni izomorfizm : H l vektorskih prostor koji quv sklrni proizvodD tjF tkv d je , = , F @A eko je dim H = n < D dokzti d je prostor H izomorfn prostoru C s sklrnim proizvodom z w = z w + + z w F @TRA dtkX hokzti d u predErilertovom prostoru norm f := f, f zdovov jednkost prlelogrm
k=1 ikx 2 n n 2 2 l2 H n 1 1 n n

lim

f (x + k) =

f (t) dt.

xto se ov jednkost tko zovec uoje tvree elementrne geE ometrije on uopxtv i kko se to tvree elementrno dokzujec hti primer normirnog prostor u kome ne v%i jednkost prE lelogrmF @TSA dtkX xek je 1 k nD k, n N i f : [0, 1] R krkterisE tiqn funkij skup [ , ]F hokztiX @A xiz f konvergir u prostoru (R ([0, 1]), ) s normom f := |f (t)| dtA k funkiji f 0F @A xiz f (t) ne konvergir ni z jedno t [0, 1]F @vA odniz f (t) konvergir z svko t (0, 1]F
kn k1 k n n kn 2 2 2 1 0 2 kn 1,n

f +g

+ f g

= 2( f

+ g 2 ).

vitertur
I enqiD F vod u relnu i funkionlnu nlizu P erneloviD hF redv iz enlizeD IWVS{VUF Q ernoldD FsF yiqne diferenijlne jednqine R furkiD xF punkije relne promenive i ypxt topologij S qeldumD fF i ylmstedD F uontrprimeri u nlizi T hijedoneD F ysnove moderne nlize i rktt o nlizi I{W U horogovevD eFtF wtemtiqk nlizD zirk zdtk V idvrdsD rFwF imnov et funkij W oriqD FeF wtemtiqk nliz ID P IH uurepD F punkionln nliz II vukexD tF i wliD tF wer i integrl IP wrdexiD F wtemtiqk nliz ID P IQ wrjnoviD wF wtemtiqk nliz I IR udinD F rinipi mtemtiqke nlize i purijeov nliz n grupm IS omsD FfF i piniD FvF ulkulus i nlitiqk geometrij IT rnterD F i xhtergelD fF rimeen nliz

QIW

sndeks
ksiom erhimedovD QV supremumD QW lger fnhovD IHR normirnD IHR proksimij jedinieD PVH simptotske relijeD RU tlsD IVW z filterD IU rmelovD IPP uderovD IPP topologijeD PW vektorskog prostorD IPP fet funkijD PTW roj fernulijevD WWD PURD QII veegovD US rojevi p{dskiD RH de mov kohomologijD IVUD IWS difeomorfizmD RVD ITU mnogostrukostiD IWH prostD IUI diferenijlD IRV formeD IVQ n mnogostrukostiD IWP spoxiD IVQ diferenijln formD IVI n mnogostrukostiD IWR tqnD IVT ztvorenD IVT dijdski rzlomiD QW dijmetrD IT dimenzij mnogostrukostiD IVW povrxiD IUP divergenij vektorskog poD IVH n mnogostrukostiD PHV du%in kriveD RW ekstremne vrednostiD ISW uslovneD IUV epsilon{mre%D UQ fmilij vektorD linerno nezvisnD IPH vektorD potpunD IPH filterD II prexeovD IP generisn zomD IV okolinD IT prouxenih okolinD IUD PQ form zpremine ili orijentijeD PQT pormul tkoijevD IRU formul qus{ystrogrdskogD PQS qusovD PTS qrinovD PQPD PQS urtnovD IWV vjniov z D PVSD QIH ve%ndrovD PTV tirlingovD PUS ejlorovD ISV lisovD QHQ preneov koordintni sistemD SH funkij nlitiqkD WQ fetD PTW elD WQ qmD PTQ hrmonijskD ISTD PSI holomorfnD IRH integrilnD IW vgrn%evD IUW ogrniqene vrijijeD RQ poluneprekidnD QP primitivnD SQ imnov zetD D WWD PUP funkionln nezvisnostD IUH qm funkijD PTQ grdijentD IRW

QPI

QPP
n mnogostrukostiD PHV grup rhimedskD QV dulnD PWP fundmentlnD PRR glvn linernD QW homoloxkD PHP homotopskD PRS kohomoloxkD IVUD IWS kompletnD QW vijevD IWP normirn eelovD QU ortogonlnD IIP topoloxkD QW totlno ureenD QV unitrnD IIP resijnD ISU hiperpovrxD IUP holomorfno preslikveD IRH homeomorfizmD PQ homologijD PHP homotopijD IWW imerzijD IWP integrl hnijelovD VTD VU hruovD PIQ diferenijlne formeD PQI n mnogostrukostiD PQW hirihleovD PTP purijeovD IPUD PUVD PWP uoxijevD III krivolinijski druge vrsteD PQI prve vrsteD PQU vplsovD PUU veegovD VH neodreeniD SQ nesvojstveniD PPP yjlerovD PUI po skupuD PIW povrxinski druge vrsteD PQS prve vrsteD PQU usonovD PPWD PTP eovD PUI donovD IIV rzlomeniD PUU imnovD IWD PIP vektorskog poD PQID PQS izometrijD IR izvodD IQR inverznog preslikvD IQU kompleksniD IRH kovrijntniD IWV vijevD IWW linernog preslikvD neprekidnogD IQV

sxhiu
n mnogostrukostiD IWI prijlniD RVD IRI rzlomeniD PUU slo%ene funkijeD IQT u prvuD RVD IRI unutrxiD IVV vektorskog poD IWU vixeg redD ISQ tkoijnD IQT jednqin diferenijln feselovD PVS homogenD ISP koj rzdvj promeniveD IVT linernD UW prijlnD PWR uoxi{imnovD ISU vplsovD ISTD PSPD PVI yjler{vgrn%evD ITH provoe toploteD PVID PWSD PWU usonovD PSP tlsnD PVID PWSD PWT jednkost prlelogrmD IIR rsevlovD IPR jezgro {tipD PVH hirihleovoD PWW pejerovoD QHS krkter n grupiD PWP krtD IVW uvlijerijev prinipD PPP uljnov flxD QH kodimenzijD IUPD IWH kompktifikijD UV jednom tqkomD UV kompletireD QQ komponent poveznostiD QT komponente poveznosti putneD QT koneksijD IWV konstnt vipxiovD PI kontrkijD PID IVV konvergenij rvnomernD IR uniformnD IR konvoluij funkijD PUWD PWQ nizovD TP koordinte ilindriqneD ITU loklneD ITUD IUPD IVW polrneD ITU sferneD ITU uopxteneD ITU kriterijum

sxhiu
jerxtrsovD PSW kriv gltkD RVD IQQ neprmetrizovnD RVD IQQ prmetrizovnD RVD IQQ regulrnD RVD ITP krivin kriveD RW polupreqnikD RW povrxi qusovD PQW glvnD PQW kvdrtn form drugD PQV prvD PHWD PQV vplsijnD ISTD PSI n mnogostrukostiD PHV lem hirihleovD QHQ veegovD US oenkreovD PHI imnovD PWV risonovD PR lepee topoloxkih prostorD QH limes eskonqniD IU desni i leviD PQ goriD IV netngentniD IHI po tqkmD PSQ preslikvD IU rvnomerniD PSQ u eskonqnostiD IU uniformniD PSQ vopitlov prvilD SQ lopt otvorenD IQ ztvorenD IQ mtri qrmovD IIS tkoijevD IQT weijusov trkD QH merD VUD PQT rrovD PWP veegovD VUD PIS ordnovD PIV metod njmih kvdrtD IPI metriqki prostori topoloxki ekvivlentniD PU metrikD IP p{dskD IS diskretnD IQ imnovD PHS uniformnD IR metrike topoloxki ekvivlentneD PU mnogostrukost gltkD IVV qrsmnovD RQ klse C k D IVW s grniomD PRH topoloxkD QI multiindeksD ISV ntkrive univerzlnoD PHH nejednkost feselovD IIS izoperimetrijskD PQQD QHU uoxi{vrovD IIP oenkreovD QHW teklovD QIT ultrmetriqkD IS irtingerovD QIT neprekidnost rvnomernD PI rvnostepenD VV niz uoxijevD PH ogrniqene vrijijeD RQ uniformno ogrniqenD TT normD RI linernog opertorD RR opertorskD RR rvnomernD RQ uniformnD RQ nosq funkijeD UH yjlerov krkteristikD IWU yjlerov konstntD PTS okolinD ITD PQ otvorenD ITD PQ prouxenD IT opxti qln redD SR orijentijD IVUD PHTD PQT grnieD PRI osilijD IT otvoreno pokrive skupD UR prmetr prirodniD RW prmetr podeleD IW prmetrizij loklnD IUPD IVW povrxiD IUP prirodnD RW prijln sum redD SR podel intervlD IW kvdrD PII s uoqenim tqkmD IWD PII podmnogostrukostD IUPD IVW polinom fernxtjnovD IIH fernulijevD QIH ve%ndrovD QIT

QPQ

QPR
ejlorovD ISV poe rhimedskoD RH nerhimedskoD RH normirnoD RH ureenoD RH vektorskoD IVH n mnogostrukostiD IWU potenijlnoD IVI solenoidnoD IVI poluneprekidnostD QP potenijlD IVI vektorskiD IVI potprostor metriqkiD IQ topoloxkiD PQ povrx d{dimenzionD IUP gltkD IUP klse C k D IUP regulrnD PQR pozitivni i negtivni deo x+ D x D QV preslikve n put diferenijilnoD ISQ diferenijilnoD IQRD IQS kompleksnoD IRH relnoD IRH gltko n mnogostrukostiD IWH holomorfnoD IRH homogenoD ISI klse C 1 D IRR klse C n D ISQ klse C D ISQ vipxiovoD PI neprekidnoD PQ neprekidno diferenijilnoD IRR ogrniqenoD IQ pozitivno homogenoD ISI prinip mksimumD IHH proizvod eskonqniD SR metriqkih prostorD IQ mnogostrukostiD IVW normirnih prostorD RP yjlerov z funkijuD PUS sklrniD III spoxi D IVP topoloxkih prostorD QH projektivizijD RP projektivn rvnD QI prostor {kompktnD QI finiD IQS fnhovD RI rusdorfovD PV rilertovD IIW kompktn metriqkiD UH

sxhiu
kompktn topoloxkiD US kompletnD PH kontrktiilnD PHI kotngentniD IWP loklno kompktnD IIT loklno poveznD QT metriqkiD II diskretnD IQ nepoveznD QR normlnD PV normirniD RI prkompktnD PHQ podelD IWD PII poveznD QR loklnoD QT prostoD QU putnoD QT predhilertovD III projektivniD QID RP pseudometriqkiD IP refleksivnD IQH regulrnD QQ seprilnD UT tngentniD IUQD IUSD IWI topoloxkiD PQ topoloxki vektorskiD RP ultrmetriqkiD IS unitrniD III prsten polinomD TQ pseudometrikD IP rslojee kotngentnoD IWR tngentnoD IWQ rvn oskultornD SH rzlge jedinieD PHR red psolutno konvergentnD SU inomniD WS hirihleovD WWD PUSD PVS dvostrukiD TI purijeovD IPR geometrijskiD SU hrmonijskiD SS uopxteniD ST vornovD V normlno konvergentnD TT stepeniD TU ejlorovD WR u normirnoj eelovoj grupiD SR regulrn vrednostD IWI reprmetrizij kriveD RV rotor vektorskog poD IVH ru skupD PQ sfer u metriqkom prostoruD IQ

sxhiu
sigm proesD ISP simpleksD PHP singulrn vrednostD IWI skup gustD PQD QV mere nulD VUD PIS merivD VU po ordnuD PIV nigde gustD PT ogrniqenD IQ otvorenD IT prekompktnD UQ prve i druge ktegorijeD PT reltivno kompktnD UR rezidulnD PT svrxenD PS totlno ogrniqenD UQ ztvorenD PR smen promenive u integrluD PPU u limesuD IV stv eel{hirihleovD TUD PSW jerxtrsov o uniformnoj konvergeniji redD TT svojstvo untorovoD PS tqk fiksnD PP izolovnD PQ ngomilvD IT ngomilv skupD PQ nepokretnD PP regulrnD ITP singulrnD ISHD ITPD IWI unutrxD PR tngentD IQQD ISH tngentni prostorD IUQD IUSD IWI tngentni vektorD RV eorem fnhov o fiksnoj tqkiD PP o meuvrednostiD QS o sredoj vrednostiD SH teorem eelovD IHH erel{eskolijevD VV ferov o ktegorijmD PT fruerovD PRT de movD PRS hinijevD VT puinijevD PPH qus{ystrogrdskogD PQS qrinovD PQPD PQS relderovD QW jedinstvenostiD WW untorovD US veegov o integrilnostiD PIT viuvilovD IPT o divergenijiD PQS o impliitnoj funkijiD ITQ o inverznoj funkijiD ITT o rnguD ITV o sredoj vrednosti z integrleD PIW yjlerovD ISI enovD WH ikrovD UV itgorinD IIS imnov z redoveD SW isovD IPUD IPW rdovD PIT toksovD PRP ton{jerxtrsovD IHTD IHU uerovD IHP jerxtrsovD WID IHV ejlovD IHV itnijevD PHW topologijD PQ diskretnD PS koliqniqkD QH reltivnD PQ riskogD PV topoloxk grupD QW topoloxki vektorski prostorD RP torzij kriveD SH rnsformij vplsovD PUU trnsformij purijeovD IPUD PUVD PWP inverznD PWR ulgeD IWP univerzlno ntkriveD PHH unutrxost skupD PR uslov hinijevD QHH hirihle{ordnovD QHR hirihleovD QHR uoxijevD IW z rvnomerni limesD PSR vipxiovD PI uzimliD PRP vrijij funkijeD RQ nizD RQ totlnD RQ vektor inormleD SH nl D IUW normle n krivuD SH tngentniD RV vektori ortogonlniD IIR ortonormirniD IIR

QPS

QPT
vektorski prostor normirniD RI vektorsko poeD IVH n mnogostrukostiD IWU potenijlnoD IVI solenoidnoD IVI vixelinern preslikvD RT ztvoreeD PQ

sxhiu