KINEZIOLOŠKI ASPEKTI

KIČMENOG STUBA
Milorad R. Jevtić
KBC Kragujevac

Anatomske osnove i dinamika
kičmenog stuba
 Kičmeni stub - je osnovni dinamički
organ za pokrete trupa i stub mora biti čvrst,
a istovremeno i pokretljiv kako bi postavljene
zahteve ispunio. Iz tih razloga prirodni
procesi formirali su kičmeni stub iz niza
medjusobno uzglobljenih kratkih pršljenskih
struktura. Ukupan broj je 33-34 pršljenska
segmenta; 7 vratnih, 12 torakalnih, 5
slabinskih, 5 krsnih koji čine krsnu kost, 4 -5
cokcigealnih koji čine kokcigealnu (repnu)
kost.
Junghansova jedinica
 Dva susedna pršljena sa diskusom i ostalim
strukturama čine osnovnu dinamičku vertebralnu
jedinicu - Junghans-ova jedinica.

 Nucleus pulposus omogućuje kao poluzglob
veliku pokretljivost, koja je delimično ograničena
snažnim ligamentarnim strukturama i zglobnim
nastavcima, koji ograničavaju amplitudu pokreta
Anatomski elementi dinamike
kičme
 Broja pršljenskih tela u posmatranom segmentu
 Visine pršljenskih tela
 Prečnika pršljenskih tela
 Visine diskusa
 Širine poprečnih nastavaka
 Dužine mišića, ligamenata i zglobnih ovojnica.
 Dužine i širine rtnih nastavaka
 Konstrukcije grudnog koša.


Pokreti kičmenog stuba
 ¬ Savijanje napred (anteflexio)
 ¬ opružanje (retroflexio)
 ¬ Bočno pregibanje (lateroflexio)
 ¬ Rotacija (torsio)

Segment kičme

fleksija

ekstenzija

latero -
fleksija

rotacija

vratni deo

70
o


60
o


30
o


75
o


grudni deo

50
o


55
o


100
o


40
o


slabinski deo

40
o


30
o


35
o


5
o


ukupno

160
o


145
o


165
o


120
o



Amplitude pokreta pojedinih segmenata
kičmenog stuba pram Ivanjickom
Kinezimehanika diskus intervertebralisa
lumbalne regije

 Mehanička funkcija kičmenog stuba je
omogućena kroz funkciju diskus
intervertebralisa. Zdrav discus deluje kao
amortizaciono jastuče i omogućuje fleksibilnost i
pokretljivost kičmenog stuba
 Garancija ove funkcije su različiti delovi discusa,
a što se posebno odnosi na makromolekule
matriksa - nucleus pulposus-a.
Histologija Discus interverbralis-a
 Unutrašnji deo se sastoji od
želatinoznog tkiva, koje bogato
vodom, ali je siromašno ćelijama. Ovaj
deo poseduje velike razgranate
makromolekule (proteoglycan), koji su
povezani u molekularne agregate, a
što je predpostavka za vezivanje
velike količine vode.
 Anulus fibrosus je bogat vezivnim
ćelijama, koje produkuju jasno
uredjenu fibrozno - proteinsku
strukturu kolagenih vlakana.
 Ova uredjenost se može uporediti sa
lamelama autogume, tako da ova
vlakna mogu da odgovore na enormne
sile istezanja i pritiska
Histologija discus intervertebralis-a
kontrakcija - relaksacija
Degerativno izmenjen diskus
intervertebralis
Izmena hranljivih materija
Hidratacija rehidratacija
- sistem sundjera -
Intradiskalni pritisak u miru kod
intaktnog diskusa izmedju L5/S1
iznosi 500 kPa.
Krämer et al.(2002) su pokazali
da kod povećanog opterećenja
dolazi do gubitka vode iz diskusa
i pri tome raste osmotski
gradijent. Kod rasterećenja
ponovo se uspostavlja
rehidratacija diskusa.
Šema degerativnih promena u
diskus intervertebralis
Merenje intradiskalnog pritiska “in vivo”
 Alf Nachemson je 1966 godine na
dobrovoljcima uspeo izmeriti intradiskalni
pritisak u svakodnevnim aktivnostima in
vivo. Brinckmann, Althoff, (1992) i Wilke,
Neef, Caimi, Hoogland (1995) su
implantirali senzor, intradiskalno izmedju
L4-L5, i pratili 24 sata promenu
intradiskalnog pritiska u toku
svakodnevnih aktivnosti.


Rezultati merenja i.v pritska “in vivo”
 Rezultati različitih pozicija ležanja (ležanje na
ledjima, na stranu ili na trbuhu) nisu pokazivali
značajniju razliku intradiskalnog pritiska (0,1
MPa). Kod opuštene sedeće pozicije najniži
pritisak je iznosio 0,3 MPa, a kod uspravnog
sedenja 0,5 MPa. Kod stajanja nije bilo skoro
nikakve razlike u odnosu na sedenje.
 Preporuka: sedenje nije gori položaj od
stajanja.
Rezultati merenja i.v pritska “in vivo”
 Podizanje gajbe piva sa pravim ledjima, a
savijenim kolenima je dovelo do porasta
intradiskalnog pritiska na 1,72 MPa, a podizanje
gajbe piva sa savijenim ledjima, a pravim
kolenima uslovilo je povećanje na 2,3 MPa. Kod
intezivnih treninga snage u teretani intradiskalni
pritisak takodje dostiže 2,3 MPa. Za vreme noći
kada čovek spava (7 sati) diskus preuzima
tečnost (rehidratacija) i tada intradiskalni prtisak
raste od 0,1 MPa na 0,24 MPa odnosno 140%.
(1MPa=75 mm Hg)
Matematička analiza opterećenja u
slabinskoj kičmi
Legenda:
G = 2/3 Gu Gu - ukupna telesna težina
F
1
- težina tereta o - ugao nagiba kičme prema vertikali
h - rastojanje od ramena do S
1
pr{ljena b - krak sile u mišiću S (~ 3 cm)
k - odnos rastojanja |
.
|

\
|
= ~ 4 , 0
5
2

R S
T S
1
1

Formule za izračunavanje delujućih sila na lumbalnom segmentu:
( ) o + = sin F kG
b
h
S
1 o + + = cos S F G F
1 v
o = sin S F
h

2
v
2
h r
F F F + =
v
h
F
F
tg = |

Primer: h = 34,6 cm; b = 3 cm; F1 = 30 daN; G = 50 daN; o= 60°; k = 0,4.
(Čovek visine 175 cm, težine 75 kg)
( ) daN 4 , 499 30 50 4 , 0
3
2
3
6 , 34
S = + ·
·
=
daN 7 , 329
2
1
4 , 499 30 50 Fv = · + + =

daN 5 , 432
2
3
4 , 499 = = Fh
daN 8 , 543 F F Fr
2
h
2
v
= + =

Intradiskalni pritisak u različitim položajima
Početni položaj Opterećenje u slabinskoj kičmi
Ležanje na ledjima oko 25 Kg
Ležanje na strani oko 75 Kg
Hodanje oko 85 Kg
Stajanje oko 100 Kg
Sedenje oko 140 Kg
Sedenje sa
naginjanjem ka
napred
oko 175 Kg
Ispravljanje iz ležeće
pozicije
oko 180 Kg
Podizanje 50 kg iz
čučnja
oko 200 Kg
Podizanje tereta 0d
50 kg sa nagnutim
trupom ka napred
oko 700 Kg
ć Ponašanje diska kod optere enja
Pravilno i nepravilno podizanje tereta
Pravilno i nepravilno podizanje tereta
Prolaps i protruzija diska
Mijelografski nalaz

Analiza biomehanike nakon ugradnje endoproteskog
diskus intervertebralisa

 Odstranjenje diskalnih masa pri
operaciji dovodi do redukcije
intradiskalnog pritiska, smanjenja
visine intradiskalnog prostora i
smanjenja otpora posebno na torsiona
opterećenja. Sve ovo dovodi do
smanjenja pokretljivosti, a što je
osnovni uzrok degeneracije diskusa.

 Implantacijom veštačkog diskusa
uspeva se"in vitro" uspostaviti ponovo
mehanička osobina diskusa. U "in
vivo" uslovima ipak dolazi do redukcije
segmentalnog mobiliteta.


Kritički osvrti
 Više od 40 godina se ugradjuju
endoproteze diskusa intervertebralisa i
poznate su endoproteze tip"A" i tip "B".
Najpozantije endoproteze su
silikonske (Polymethyl-Siloxan/DR-
PMSO) i Polycarbonat-Urethan

 I kod tipa A i kod tipa B postoje
nedostatci koji ukazuju da ipak
veštaški implantat ne može u
potpunosti zameniti prirodni diskus
intervertebralis. Najšeđće se dogadja
nedovoljna stabilnost kod tipa B, a kod
tipa A iako je ankreisan u pršljenska
tela dolazi do labavljenja i klimanja
endoproteze. Komplikacije se javljaju
permentno kod 13%, a u nešto većem
broju kao povremene.

Razvoj diskus implantata
godina autor tip-materijal/koncept
1959 Hamby B - koštani cement
1962 Hachemson B - tečni silikon
1964 Fernstrom B – Metalna kugla
1972 Substad A – Ugljena vlakna-keramika
1974 Hoffmann-Deimler A – Metal/silikon/poliuretan
1977 Schulmann B – Poliuratnska pena
1980 Edeland A + B različiti veštački materijali
1988 Hirayama et al. A – Veštački materijali-hidroksilapatit
1989 Lee A – Elastični veštački materijal
1999 Husson-Scharer B – Polikarbonat-uretan-spirala
Zaključak
 U okviru kinezimehanike diskus
intervertebralisa i kinezioloških odnosa
kičmenog stuba i tela kao celine ostaje
mnogo nepoznanica, a to daje mogućnost
daljeg istraživanja ove kompleksne
problematike.