Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Beograd, Septembar 2012.

Izradio tim Nacionalne službe za zapošljavanje u saradnji sa dr Mihailom Arandarenkom, uz podršku USAID Projekta održivog lokalnog razvoja

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Sadržaj
Rezime..................................................................................................................................................................... 4 1. Uvod..................................................................................................................................................................... 7 2. Ekonomski kontekst.............................................................................................................................................. 8 2.1. Makroekonomsko okruženje......................................................................................................................... 8 2.2. Tržište rada................................................................................................................................................ 10 3. Metodologija sprovođenja anketnog istraživanja................................................................................................. 16 3.1. Instrument za sprovođenje ankete – obrazac upitnika................................................................................ 16 3.2. Kompozicija i reprezentativnost uzorka...................................................................................................... 17 3.2.1. Osnovni skup......................................................................................................................................................17 3.2.2. Stratifikacija.......................................................................................................................................................17 3.2.3. Okvir za izbor uzorka...........................................................................................................................................18 3.3. Realizacija istraživanja............................................................................................................................... 21 4. Mikro i makro perspektive dinamike zaposlenosti i nezaposlenosti....................................................................... 23 4.1. Kreiranje i gašenje poslova......................................................................................................................... 23 4.1.1. Sektori delatnosti...............................................................................................................................................23 4.1.2. Veličina preduzeća..............................................................................................................................................25 4.1.3. Tip vlasništva......................................................................................................................................................26 4.1.4. Regioni...............................................................................................................................................................27 4.2. Razvojne perspektive privrednih subjekata................................................................................................. 28 5. Analiza podataka i rezultati ankete...................................................................................................................... 31 5.1. Kretanje zaposlenosti u 2011. godini.......................................................................................................... 31 5.2. Očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. godine............................................................................... 34 5.3. Dinamička analiza potreba poslodavaca za zanimanjima i veštinama.......................................................... 38 5.4. Procena kratkoročne dinamike priliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti............................. 41 5.5. Procena kratkoročne dinamike odliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti............................. 49 5.6. Potrebe za posebnim znanjima i veštinama................................................................................................ 57 5.7. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom......................................................................................................... 59 5.8. Problemi u zapošljavanju novih radnika...................................................................................................... 61 5.9. Nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih......................................................................................... 64 6. Zaključci i preporuke............................................................................................................................................ 68 6.1. Zaključci.................................................................................................................................................... 68 6.2. Preporuke.................................................................................................................................................. 69 7. Literatura............................................................................................................................................................ 71

3

35% i 1. očekuje neto rast zaposlenosti viši od nacionalnog proseka. Očekivana neto stopa kreiranja poslova u malim privrednim subjektima za 2012. godine na uzorku od 4. uključujući javna preduzeća. • Posmatrano po makrosektorima. kao i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Na osnovu analize podataka iz Ankete poslodavaca izvedeni su sledeći zaključci: • U 2011. • Uočene su i velike regionalne razlike u neto stopama kreiranja novih poslova. godini. koji zapošljavaju od 10 do 49 lica. obradu i analizu podataka korišćen je softver kreiran za prošlogodišnje anketiranje poslodavaca. dok će neto stopa kreiranja novih poslova u privatnom sektoru biti 1.77% i 2. godini bili bi makrosektori trgovine. godini ukupan broj zaposlenih u populaciji privrednih subjekata obuhvaćenih anketom trebalo da bude veći za 1. godini očekuje se u malim privrednim subjektima. godinu iznosi 2. godini. godini neto stopa kreiranja poslova na nacionalnom nivou za populaciju privrednih subjekata obuhvaćenu anketom iznosila je 2.7% nego u 2011. dok je nacionalni prosek procenjen na 1. Planirani uzorak poslodavaca realizovan je 73. a analizu podataka i pripremu izveštaja obavili su obučeni analitičari koji rade u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ). • Posmatrano po obliku svojine privrednih subjekata. Ako se ostvare. naročito na nacionalnom nivou.63%. 2.36%. • Procenjuje se da bi u 2012. Istraživanjem se ne obuhvata zaposlenost u poljoprivredi koja uključuje individualne poljoprivrednike i pomažuće članove u domaćinstvu. Uzorak na kome je sprovedeno istraživanje obuhvata privredne subjekte koji zapošljavaju 10 i više zaposlenih. procenat realizacije na nivou pojedinih pitanja iz ankete nije uvek mogao biti očuvan zato što neki anketirani predstavnici poslodavaca nisu pripremili podatke koji su im bili potrebni da bi odgovorili na pitanja ili su bili oprezni i neodređeni u proceni pojedinih aspekata očekivanog zapošljavanja u 2012. • Kad se preduzeća posmatraju po veličini. godinu bazira se na anketnom istraživanju sprovedenom u aprilu i maju 2012. izuzev zaposlenih u privrednim subjektima koji su registrovani za obavljanje delatnosti u sektoru Poljoprivreda. kao i vlasnici preduzetničkih radnji i zaposleni kod njih. Ohrabrujuć je podatak da se u 2012. ovo će biti izrazito pozitivne tendencije budući da su u regionu Šumadije 4 . godini u regionu Južne i Istočne Srbije i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije iznosile bi 2.67%.7%. Međutim. koje je sprovedeno u okviru i po metodologiji projekta EUNES. Za unos.38% očekuje se u sektoru javnih preduzeća. u 2012. godini u Južnoj i Istočnoj Srbiji.9 odsto.03%.029 poslodavca. šumarstvo i ribarstvo sa 10 i više zaposlenih.76%. Neto stope kreiranja poslova u 2012.46%. poljoprivrede i saobraćaja sa neto stopama kreiranja poslova od 3. najveći porast otvaranja novih radnih mesta u 2012. obrazovne i zdravstvene ustanove).USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Rezime Analiza tržišta rada i prognoza potreba poslodavaca na tržištu rada u Republici Srbiji za 2012. Anketiranje su sproveli obučeni anketari i koordinatori. najveći generatori nove zaposlenosti u 2012. godini najveća neto stopa kreiranja poslova od 3. Iz ankete su isključeni javna administracija i druge javne službe (npr. što predstavlja visoku stopu realizacije i garantuje pouzdanost i validnost rezultata analize podataka.

Mali broj preduzeća je iskazao potrebu za obukom zaposlenih. Preduzeća planiraju da u 2012. kao i stručna znanja i veštine. koji prolazi kroz snažne transformacione procese i strukturne reforme. treba koristiti kao smernicu za regionalno usmeravanje finansijske podrške i usmeravanje subvencija za podršku profesionalnom osposobljavanju. Uprkos tome što prognoze često nisu sasvim pouzdane (naročito kad se sprovode u ekonomski nestabilnim sistemima poput privrednog sistema Srbije. Takođe. U Beogradskom regionu i regionu Vojvodine u 2012. one mogu biti koristan izvor informacija za kreatore ekonomske politike i donosioce odluka. prema ocenama ETF. već da budu korak ispred. Podatke o ostvarenim i očekivanim stopama kreiranja i gašenja poslova i podatke o potrebama za određenim zanimanjima. Iz analize podataka prikupljenih na osnovu Ankete poslodavaca u 2012. naročito na nivou oblasti i regiona. Stručna znanja su najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama. do kojih se došlo zahvaljujući ovoj anketi.2% i 26. veštinama i stručnim zvanjima. Anketu poslodavaca kao instrument za praćenje promena treba koristiti za poboljšanje usluga službe za zapošljavanje i kreiranje i prilagođavanje aktivnih programa tržišta rada. 23. godini zaposle veoma mali broj osoba sa invaliditetom. Kontinuitet u sprovođenju ankete omogućiće i preciznije ocene pokazatelja koji ukazuju na potrebe (tražnju) i promene na tržištu rada u narednom periodu. prema Anketi o radnoj snazi.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji • • • i Zapadne Srbije i regionu Južne i Istočne Srbije u 2011. Iako su nedostajuća znanja i veštine jedan od problema sa kojima se poslodavci sreću na tržištu rada. npr. Po mišljenju poslodavaca. kao i zaposlenima sa visokim obrazovanjem.36% i 1. oni ne mogu da ih identifikuju na adekvatan način. Konkretno. ali su najpotrebnija zanimanjima sa III stepenom stručne spreme. izmerene najviše stope nezaposlenosti. analiza podataka ankete omogućava da se na agregatnom nivou prati uticaj tih subvencija na zapošljavanje. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. sa VII-1 stepenom stručne spreme. Zahvaljujući permanentnom uzorku (panelu) privrednih subjekata. i to uglavnom lica sa srednjim stepenom stručne spreme. Da bi mogla preciznije da sagleda aktuelne tržišne tendencije u zahtevima za specifičnim zanimanjima.6% respektivno. najčešće nedostaju zaposlenima sa III i IV stepenom stručnosti. nalazi se u spoljnoj i unutrašnjoj neravnoteži i u ekonomskoj je krizi). Šire kompetencije i lične karakteristike. a najčešće su to mala privatna preduzeća. tj.18%. obuke i dodatna usavršavanja najčešće su potrebni zaposlenima koji imaju III i IV stepen stručne spreme. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. godini procenjene neto stope kreiranja poslova bile bi ispod nacionalnog proseka i iznosile bi 1. 5 . godini mogu se izvući opšte preporuke. sa nedovoljno jasnim predstavama o zahtevanim dodatnim veštinama tih lica. te da konkretnim merama i aktivnostima deluju preventivno i anticipativno. Anketa poslodavaca je koristan izvor informacija o osetljivosti tražnje za određenim zanimanjima i posebnim znanjima i veštinama. 2010) sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08. To se posebno odnosi na stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. Srbija treba da harmonizuje svoj Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja (koji je u dobroj meri zastareo. u slučaju kratkoročnih očekivanja i praćenja potreba na tržištu rada analize zasnovane na prognozama mogu da pomognu kreatorima relevantnih politika da reaguju adekvatno na zahteve tržišta i da svoje odluke prilagođavaju ne samo ex post. godini.

ali i za širim kompetencijama i ličnim karakteristikama zaposlenih. kao i šire kompetencije i lične karakteristike. Rezultati Ankete poslodavaca predviđaju da će sve veći broj posebnih znanja i veština biti tražen najviše od zanimanja u okviru III i IV stepena stručnosti. zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III. Veći broj stručnih znanja i veština biće potreban zaposlenima sa III stepenom stručne spreme. ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija (I i II stepen stručne spreme). Ovome treba dodati i to da Srbija ima nezadovoljavajuću obrazovnu strukturu zaposlenih. na tržištu rada sve su važnija prenosiva znanja i veštine.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Imajući u vidu strukturu zaposlenih po sektorima delatnosti i sve veći udeo sektora usluga u ukupnoj zaposlenosti. Ovo saznanje relevantno je i za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koje treba da budu usmerene ka permanentnom unapređenju ličnih kompetencija ponude radne snage. Ukoliko se izuzmu lica koja ne poseduju kvalifikacije. 6 . polazeći od lokalnog i regionalnog nivoa ka nacionalnom. u kojoj veliki deo čine lica bez zanimanja (oni čine otprilike 1/5 zaposlenih). IV i V stepen stručne spreme) izložena relativno visokom riziku od gubitka posla. dok će u okviru zanimanja koja zahtevaju IV stepen rasti potreba za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama.

U delu koji se bavi metodologijom sprovođenja istraživanja prikazan je način prikupljanja podataka. Ovim istraživanjem uspostavlja se kontinuirano praćenje potreba tržišta rada za određenim zanimanjima. čak i ako se vrednosti dobijene istraživanjem sistematski razlikuju od aktuelnih. zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Ovaj deo sadrži rezultate do kojih se došlo obradom podataka prikupljenih na osnovu ankete poslodavaca. Takođe. godine. Daju se i preporuke za poboljšanja i aktivnosti koje bi trebalo da uslede na osnovu analize sprovedenog istraživanja.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 1. Deo o analizi podataka i rezultatima ankete predstavlja ključni deo izveštaja. Istraživanje koje se sprovodi na godišnjem nivou omogućava prikupljanje podataka od za to obučenih zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. problemi u zapošljavanju novih radnika i nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih. Uzorak i metodologiju za izbor jedinica posmatranja u uzorku kreirao je Republički zavod za statistiku. zaključci i preporuke. sa komponentom panela u uzorku. a zatim je objašnjen instrument za sprovođenje istraživanja (upitnik za poslodavce). Uvod Cilj istraživanja potreba tržišta rada jeste identifikovanje tražnje poslodavaca za radnom snagom određenih zanimanja. U njemu se prezentuju rezultati do kojih se došlo u istraživanju. dinamička analiza potrebe poslodavaca za zanimanjima i veštinama. veštinama i kompetencijama. kao i sažetih objašnjenja osnovnih rezultata istraživanja. kvalifikacija i veština. U ovom delu objašnjen je i uzorak na osnovu kog su podaci prikupljeni. Takođe. ovaj deo se sastoji od više tabelarnih prikaza podataka. cilj je i uspostavljanje kontinuiteta u prikupljanju podataka o osnovnim karakteristikama učesnika na tržištu rada. Redovno godišnje praćenje. Ovaj izveštaj sadrži i deo koji sažima osnovne zaključke i preporuke. Analiza i rezultati istraživanja u ovom izveštaju predstavljeni su u sledećim celinama: metodologija sprovođenja istraživanja. godini. analiza podataka i rezultati ankete. očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. omogućava pouzdanije zaključivanje o trendovima i promenama nivoa i strukture tražnje za radom. a na osnovu intervjuisanja poslodavaca putem anketnog upitnika. 7 . Zbog obimnosti i složenosti ovaj deo je podeljen na sledeće celine: kretanje zaposlenosti u 2011.

koju dodatno usporavaju nedovoljno brz tehnološki razvoj. naime. desile značajne političke promene koje su omogućile Srbiji da brže sprovodi zakasnele tranzicione reforme. Makroekonomsko okruženje Prema izveštajima međunarodnih organizacija.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 2. ekonomska i finansijska kriza koja je 2008. Kad se analiziraju promene u ekonomskom okruženju na osnovu indikatora kojima se meri poboljšanje ili pogoršanje uslovljeno tim promenama. u poslednjih desetak godina tranzicione reforme u Srbiji ocenjivane su tako da se mogao identifikovati određeni reformski napredak. plaćanje i povraćaj poreza. sniženja troškova i pojednostavljivanja drugih administrativnih koraka koje je potrebno preduzeti kod registracije pravnih i fizičkih lica i započinjanja poslovanja. U ovom poglavlju ćemo analizirati osnovne makroekonomske pokazatelje i identifikovati probleme na tržištu rada kako bi se rezultati Ankete poslodavaca i kratkoročne prognoze kretanja na tržištu rada mogli analizirati u širem kontekstu.2 Srbija je učinila važan napredak u pogledu unapređenja procedura.1 Takođe. godine izazvala duboku recesiju u svetskim okvirima. a naročito je tome doprinosila usporena i odlagana privatizacija velikih privrednih sistema. zastarela infrastruktura i spor razvoj institucija. uknjižavanje imovine. naplatu potraživanja. To je doprinelo inicijalnom snižavanju inflacije i kratkoročnoj stabilnosti deviznog kursa. Global Competitiveness Index 2010-2011. 2. Doing Business 2010. zatim ekonomske mere koje su dovodile do smanjenja poreskih opterećenja (naročito kada je reč o poreskim olakšicama kod novog zapošljavanja i zapošljavanja određenih socijalno osetljivih kategorija stanovništva). Prvi reformski rezultati postignuti su na polju liberalizacije cena i trgovine na unutrašnjem tržištu i spoljnoekonomske liberalizacije. ukoliko se analizira stepen dostignutog ekonomskog razvoja praćenjem stopa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda. 8 . Tada su se. 3 World Bank (2010). može se uvideti da je Srbija bila na dobrom putu da prvu dekadu 21. To je u izveštajima međunarodnih organizacija identifikovano kao značajan reformski korak. kao i subvencije 1 EBRD (2010). Međutim. stvarala uslove za brži rast zaposlenosti i poboljšavala svoju međunarodnu poziciju. veka završi visokim stopama ekonomskog rasta. obično se polazi od 2000. Veliki priliv stranih direktnih investicija u Srbiju. Međutim. Međutim. Transition Report 2010. Uspostavljanje makroekonomske stabilnosti sa relativno predvidivim ekonomskim pokazateljima bilo je jedan od preduslova za pokretanje i napredak reformi u drugim oblastima države i društva. usporila je i ekonomski napredak Srbije. dužinu trajanja sudskih sporova i slično.3 Da bi unapređivala lokalno ekonomsko okruženje. uslovi poslovanja koji slede nakon registracije privrednih subjekata i dalje su opterećeni procedurama koje prate izdavanje dozvola. godine. reforma realnog sektora ocenjivana je kao veoma spora. I zaista.1. 2 World Economic Forum (2010). Srbija mora da nastavi sa sprovođenjem brojnih reformskih zahvata. Srbija sporo napreduje u izgradnji međunarodne konkurentske pozicije. Ekonomski kontekst Prognoze potreba tržišta rada razmatraju se u kontekstu ekonomskog okruženja koje se još uvek prilagođava i menja pod uticajem tranzicionih reformi i institucionalnih promena.

Najnovije procene relevantnih međunarodnih i domaćih institucija kažu da će Srbija zabeležiti nulti ili minimalan negativan rast tokom 2012. Ukupna godišnja vrednost BDP-a u 2011. naročito u poslednjem kvartalu. tako da je udeo 4 Podaci o realnim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda preuzeti su iz saopštenja Republičkog zavoda za statistiku i Revidiranog memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godini.3 odsto4. usledio je trogodišnji period sa realnim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda od 5.8 odsto .3 odsto. U periodu od 2001. godine. Vlada Republike Srbije. posebno u domenu potpuno novih (greenfield) investicija. Fleš procena za kvartalni bruto domaći proizvod pokazuje da je realan pad BDP-a u cenama prethodne godine.8 odsto.3 odsto. koji obuhvata rudarstvo. Udeo makrosektora Industrija. ponovo bio ostvaren vanredno visok realni rast bruto domaćeg proizvoda od 9. 9 . Dinamika tranzicionog ekonomskog razvoja Srbije nastavljena je i u narednim godinama s tim da su stope realnog rasta pokazivale usporavanje ekonomskog oporavka. godine. Nakon toga. zbog pretežne orijentacije ka izvoznim tržištima.3 odsto. odnosno stalno smanjenje udela sektora koji proizvode razmenjiva dobra.5 odsto. mada je realan rast bruto domaćeg proizvoda usporen. u prvom kvartalu 2012. priliv stranih direktnih investicija nije bio naročito visok. niti se domaći korporativni sektor razvijao takvom dinamikom da bi apsorbovao stalni veliki priliv nezaposlenih. 3. godine u odnosu na isti period prethodne godine. godini u Srbiji je ostvaren realan rast bruto domaćeg proizvoda od 5. ekonomskom rastu. godini.5 na 9. U 2009. tako i onih koji su gubili posao u preduzećima koja su prolazila kroz privatizaciju i tranziciono restrukturiranje. Prema podacima Narodne banke Srbije. Udeo sektora Građevinarstvo i usluge rastao je tokom posmatranog perioda.3 milijarde evra državne pomoći. redom. godini. decembar 2010. od 2005. pokazuje rast od 1.6 odsto na 22. što je rezultiralo realnom stopom rasta u toj godini od 3.2 milijarde evra neto stranih direktnih investicija.4 odsto.3 milijarde evra kredita namenjenih stimulisanju ekonomskog rasta. dok je posredstvom Ministarstva finansija Republike Srbije ukupno izdvojeno 4.7 odsto u 2009.5 odsto. do 2007.4. bankrotstva i stečaje. doprinosile makroekonomskoj stabilnosti. gasom i parom. gasom i parom. godine najznačajniji pad udela delatnosti u bruto dodatoj vrednosti ostvaren je u poljoprivredi – udeo ove delatnosti u bruto dodatoj vrednosti je smanjen sa 19. smanjen je sa 24. u poređenju sa 2010. tako da je ponovo ostvaren skroman rast bruto domaćeg proizvoda od 1. Analiza strukture stvaranja bruto dodate vrednosti po sektorima delatnosti ukazuje na sve nepovoljniji odnos između razmenjivih i nerazmenjivih sektora. Međutim. Negativan trend udela ovog makrosektora usporen je usled rasta udela sektora snabdevanja električnom energijom. Analizom tržišta rada bavićemo se u narednoj tački. godini ekonomija počela polako da se oporavlja. dok je u istom periodu udeo prerađivačke industrije smanjen sa 21. Ove investicije nisu samo pomogle restrukturiranje i modernizaciju postojećih velikih privrednih sistema i dolazak novih kompanija nego su. do 2009. godinu sa projekcijama za 2012. promeni strukture platnog bilansa i kratkoročnoj stabilizaciji. godini bruto domaći proizvod je realno smanjen za 3. iznosio 1. prerađivačku industriju i snabdevanje električnom energijom. da bi u 2004. na 3. godine odobrio 1. Republički fond za razvoj je do 2009. i 2013. godinu.6 u 2001. a često i realnom jačanju nacionalne valute. godine u Srbiju je pristiglo 13. do 2009. Beograd.6 i 5.8 odsto. takođe u načelu namenjenih podsticanju privrednog razvoja.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji kojima je direktno potpomagano kreiranje novih poslova ublažavali su negativne efekte restrukturiranja privrede i tranzicionih reformi. ali je u 2010.4 odsto. kako mladih koji su tek došli na tržište rada iz obrazovnog sistema. U 2001.7 na 15. Uticaji globalne ekonomske i finansijske krize nisu bitnije uticali na rast ni u 2008. Doprinos ovog sektora u ukupnoj ostvarenoj bruto dodatoj vrednosti je povećan sa 0. Povrh toga.

jun 2011. odnosno granično zaposlenih. 2. 7. nakon dužeg vremena. kategorija promenom anketnog upitnika. a stope nezaposlenosti 14. što Narodna banka Srbije u kvartalnom Izveštaju o inflaciji objašnjava rastom cena hrane i naftnih derivata. Podaci Ankete o radnoj snazi iz oktobra 2008.8%) i porast uvoza od 9. ponovo zabeleženi pozitivni trendovi na tržištu rada. U 2010. Podaci Republičkog zavoda za statistiku preuzeti iz Strategije i politike razvoja industrije Republike Srbije od 2011. Uvedena su nova pitanja koja su doprinela da koncept zaposlenosti u srpskoj Anketi o radnoj snazi bude u potpunosti usaglašen sa preporukama Međunarodne organizacije rada. da bi u 2009.2% odsto u odnosu na bruto domaći proizvod i zadržao se na tom nivou i u 2010.6. godine. 2008). smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa. Prema podacima Ankete o radnoj snazi iz aprila i oktobra (Republički zavod za statistiku.7 odsto. 2010. ponovo je došlo do usporavanja izvoza roba i usluga. godini spoljnotrgovinski deficit je u apsolutnim izrazima blago povećan. 6 Narodna banka Srbije (2012). spoljnotrgovinska neravnoteža se permanentno produbljivala. Naime. u 2008. godine već su najavili pogoršanje pozitivnih tendencija s početka godine i nastavak nepovoljnog razvoja pokazatelja tržišta rada. Narodna banka Srbije je procenila da je u prvom kvartalu 2012. usled manje negativne stope rasta izvoza (-16. On je bio pre izazvan metodološkim unapređenjem Ankete o radnoj snazi nego rezultat stvarnog preokreta na tržištu rada. bilo zabeleženo smanjenje spoljnotrgovinskog deficita i ponovo. godini. godine. nakon veoma dugog perioda.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja građevinarstva u bruto dodanoj vrednosti porastao sa 3. a usluga sa 52.6 Najveći doprinos smanjenju tražnje je dao pad privatnih investicija. 5 10 . stope zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta od 15 do 64 godine iznosile su 54. 2008.3. Treba navesti i da se te godine nastavio trend smanjenja aktivnog stanovništva.2. tako da su uočena poboljšanja samo kratkoročno bila rezultat prelaska radno aktivnog stanovništva iz statusa nezaposlenih u status zaposlenih. maj 2012.5 odsto. u aprilu i oktobru 2008.4 odsto. godine smanjena domaća tražnja.0 i 53. Do 2009.6 na 63. godine su. Naime. Beograd. ali uz visok rast izvoza (18. i 2011.5 Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku.8 odsto. To je rezultiralo primetnim rastom određenih graničnih oblika zaposlenosti (pre svega boljim obuhvatanjem zaposlenosti pomažućih članova porodice i osoba koje preduzimaju korake da otpočnu sopstveni posao) i posledičnim metodološki izazvanim poboljšanjem svih osnovnih indikatora tržišta rada. ispod. koji je u 2009.3 na 4.6. Cenovna nestabilnost je ponovo došla do izražaja. Međutim. 6.5%) u odnosu na uvoz (-28. veći deo ovog poboljšanja bio je prividan. Naime.3 odsto. Izveštaj o inflaciji. 2009. Tendencije u kretanju spoljnotrgovinske aktivnosti u velikoj meri su se promenile nakon 2009. nedovoljna investiciona aktivnost privrede i usporen priliv stranih direktnih investicija uticali su na produbljivanje loših tendencija na tržištu rada. do 2020.0%). S druge strane. dok je u prvom kvartalu 2012. Vlada Republike Srbije.0 i 14. godini. godini stopa inflacije iznosila je redom 8. nepovoljna globalna kretanja. 10. godini iznosio -7. godine. Beograd. Kao što pokazuju podaci u tabeli 1. godine inflacija iznosila 2 odsto. ali tek od 2010. godine razrešen je metodološki problem razgraničenja nekih granično aktivnih.0 odsto. u aprilu 2008. Ovi negativni trendovi bili su pojačani porastom neaktivnosti stanovništva u radnom uzrastu. Tržište rada Tranzicione reforme dovele su do porasta broja nezaposlenih i velikog smanjenja broja zaposlenih.

. 59.5 24. Kvartalni monitor br. . 50.9 24.0 46..3 62.8 67.8 63.4 46.1 12. 21...2 27..2 56.Brčerević.6 23.0 21..6 22. 2010.3 7...8 73.7 45..7 21. ..0 35.4 71..0 58..4 15.8 25. . Međutim...5 Stopa nezaposlenosti 2008 14.. .. .1 62. 7 Avlijaš.. starosnim grupama i nivou obrazovanja u procentima Stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine starosti     Ukupno Žene Muškarci Starosne grupe 15-24 25-34 35-44 45-54 55-64 Tip naselja Urbano Ruralno Region Beogradski region Region Vojvodine Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Južne i Istočne Srbije Region Kosova i Metohije .1 86.9 20. 46.. . Operativno su definisali krizu kao sukcesiju tromesečnih perioda gde je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u tim zemljama bila negativna... godini za oko 3%). S.5 2010 20..3 19.9 51. i 2011.9 55. .6 61..7 2010 59.1 45. ...3 28..9 54.1 58. zaposlenost je u istom periodu opadala po prosečnoj stopi od skoro tri odsto godišnje...4 43. .3 27.9 18.9 55.1 47. 11 ..5 23. .0 84.8 10. ..8 43. .6 17.0 35. do 2010.1 10.8 60. nezaposlenosti i aktivnosti u Srbiji prema polu.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 1 – Stope zaposlenosti.9 32... godine rastao po prosečnoj stopi od oko pet odsto. .. ako se posmatraju uporedivi podaci.6 21. ..4 25. 20.6 .. Slučaj Srbije je važan izuzetak.5 2008 53.8 61.8 44. . 2010.0 19.6 15.....2 75.. Iskustvo zemalja u tranziciji pokazalo je da se bruto domaći proizvod brže od zaposlenosti vraća na putanju rasta posle perioda tranzicione recesije.3 37.2 85... 15..7 11.. došlo do oporavka i ponovnog rasta zaposlenosti.. .. U protekloj deceniji BDP je rastao u devet od deset godina (opao je samo u 2009.2 18.5 37.. do 2010.3 28.9 59.0 .9 68..1 64. godine.5 73..4 41.9 86.. Zaposlenost i plate.5 2008 62. ... .9 61..1 13.6 2009 16.8 80.5 79.9 71...2 40.5 61.0 45.0 .2 40. .3 16.7 12. Dok je BDP od 2004.8 14.8 2011 45. godinu Tržište rada u Srbiji veoma brzo reaguje na privredne kontrakcije i na negativne tendencije u međunarodnom okruženju. Avlijaš i Brčerević7 su prikupili podatke o kretanju zaposlenosti u nizu uporedivih evropskih zemalja tokom ekonomske krize od 2008.8 43.4 66.1 20. 2009.. .0 68.9 52.. i D.3 Stopa zaposlenosti 2009 50.6 67.1 2010 47. .0 49.4 39.4 .4 36.2 57. FREN.7 Izvor: Republički zavod za statistiku.0 76. oba puta za zanemarljiv procenat..4 16... 59.0 37.6 16..0 64.6 14.0 50.3 76. . .6 28.3 .3 21.6 52.4 15.2 2011 24.2 78.6 31.1 50..0 20. ..9 78. .8 60... .1 18.3 2011 59. .9 50.8 68. kao posledica privatizacije i smanjivanja zaposlenosti u javnom sektoru..2 32.1 32..8 12.9 61. Bilten: Anketa o radnoj snazi za 2008.7 54..8 13. i 2007).7 11. porasla samo tokom dve godine (2001.0 58. 50.8 58...7 44.6 .4 49.6 58. u većini njih je posle izvesnog perioda pada zaposlenosti.7 58.7 74.2 Stopa aktivnosti 2009 60..1 15. ..8 47. U istom periodu zaposlenost je. ..

što daje elasticitet zaposlenosti od čak 2.2 poena pada zaposlenosti). U Srbiji su te vrednosti negativne već čitavu deceniju. ali i da se odgovori na specifične i teške izazove na tržištu rada (demografske. potrebe da se nova strategija uskladi sa strategijom Evropa 2020.0 0. Izraz je nastao da opiše zabrinjavajuće niske. i Q1 2010.2 0.6.6 Hrvatska 9. godine donela novu Nacionalnu strategiju zapošljavanja. 12 .5. 2) Ukupan pad zaposlenosti odnosi se na period između Q1 2008. godine.9 0. Premda je privredni rast uz smanjenje zaposlenosti poznata pojava. sa malim izuzetkom 2007.3 0. maj 2011.8 -0. na osnovu podataka ARS i Eurostata Tabela 2. Kretanje zaposlenosti u zemljama Centralne i Istočne Evrope u periodu ekonomske krize Zemlja Kumulativan pad BDP-a1) Ukupan pad zaposlenosti2) Elasticitet zaposlenosti3) Bugarska 7. Izvor: Avlijaš i Brčerević.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 2. do 2010. obrazovne.7 1. 2010.0 6.5 2. Ovako negativan efekat krize na tržište rada u Srbiji ukazuje na to da je kriza bila i katalizator za ubrzavanje dovršetka tranzicionog restrukturiranja. U svim ostalim zemljama iz tabele 2. posle kog bi sledila normalizacija vrednosti radne intenzivnosti rasta. elastičnost zaposlenosti bila bi veoma visoka.7 2. u skladu sa očekivanjima.1 0.8 Ova strategija.0 0. Naime. Iz navedenih podataka za proteklu deceniju vidi se da je upotreba termina besposleni rast (jobless growth) za Srbiju čak eufemizam. čak i da je pad zaposlenosti bio ograničen samo na neformalnu zaposlenost.2 Slovačka 7. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020.6 Napomene: 1) Kako recesija nije jednako trajala u svakoj zemlji. Kao izraz kontinuiteta sa prvom Nacionalnom strategijom zapošljavanja koja je sprovođena u periodu od 2005. U Hrvatskoj je.2 0.6 5. ali ipak normalne (pozitivne) vrednosti elastičnosti zaposlenosti u odnosu na rast u Evropskoj uniji. nije prešao 1. zajedno sa godišnjim akcionim 8 Vlada Republike Srbije (2011).9 2. godine. dok je BDP za vreme krize ukupno opao za 4. u zemljama u tranziciji uglavnom se radilo o kraćem prelaznom periodu tokom srednje faze tranzicije od najviše nekoliko godina.4 Poljska -4. zaposlenost je ukupno opala za 12.9 Češka 4.1 Rumunija 9.2 Mađarska 7.9 3. prikazani indeksi predstavljaju kumulativan pad BDP-a za konkretnu zemlju od početka krize do trenutka izlaska iz nje. uprkos mnogo dubljoj recesiji nego u Srbiji.4 0. kao i probleme dualnosti na tržištu rada) − Srbija je 2011. Beograd. godine.7 odsto. institucionalne probleme. na 1 poen pada BDP-a 0.0 1. jasno ukazuje na to da je u Srbiji pad BDP-a imao znatno veći uticaj na pad zaposlenosti nego u drugim zemljama. Naime. sa vrednošću elasticiteta od 0. To je ipak samo deo objašnjenja. na primer. elasticitet zaposlenosti.2 (tj.7 12. 3) Elasticitet zaposlenosti predstavlja kretanje zaposlenosti u odnosu na BDP i tumači se kao procentualna promena zaposlenosti za svaki procenat promene u BDP-u.1 Slovenija 7. došlo tek do blagog pada zaposlenosti.7 Srbija 4.

Među zaposlenima je prisutan trend stalnog porasta učešća lica sa višim i visokim obrazovanjem. 13 . 2008. U svetlu usvajanja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (2009) i početnih iskustava u njegovoj primeni. zadatak je da se smanje regionalne disproporcije i promeni nezadovoljavajuća profesionalna struktura učesnika na tržištu rada.. nezaposlenih i neaktivnih lica starosti iznad 15 godina. do 2011. naravno. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2012. Usvojena državna dokumenta imaju za cilj da putem aktivnosti i politika spreče udaljavanje Srbije od smernica koje su definisane u sličnim dokumentima Evropske unije. Takođe. 56. godinu. stagnacije udela lica sa srednjim stručnim i opštim obrazovanjem. (2008). kategorije lica isključenih sa tržišta rada ili na geografske i profesionalne specifičnosti koje lica sa ovim obeležjima svrstavaju u grupu lica sa teškoćama da pronađu i zadrže pristojan posao.7 odsto. 2010. Naime.. predstavlja okvir za sprovođenje politika na tržištu rada.4 odsto za stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine. novodefinisane politike su pošle od utvrđenih specifičnih problema. Anketa poslodavaca se posebno bavi mogućnostima zapošljavanja ovih lica i sagledavanjem eventualnih nedostajućih posebnih znanja i veština.5. G. K.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji planovima9 koje sredinom svake kalendarske godine u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje priprema i donosi resorno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. ukazuju na izvesna pomeranja u obrazovnoj strukturi zaposlenih.10 Podaci iz Ankete o radnoj snazi za četvorogodišnji period od 2008. žitelja ruralnih sredina. Centar za samostalni život invalida Srbije i UNDP. što se vidi na grafikonu 1 (Republički zavod za statistiku.8 i 21. Naglašavajući strukturne uzroke dugoročnih negativnih tendencija na tržištu rada. godine udeo lica sa nižim. višim i visokim obrazovanjem u strukturi zaposlenih iznosio je 21. a da stopa nezaposlenosti padne na 10. M. kao i trend opadanja učešća lica sa osnovnom školom i bez škole.. U odnosu na prethodnu godinu. Beograd.8 odsto. efikasnost tržišta rada se povećava jer se u većoj meri angažuju radnici čija je produktivnost (očekivano pozitivno korelirana sa nivoom obrazovanja) veća. 2009. ali i na brojna ograničenja u okruženju koja usporavaju njihovu socijalnu integraciju. Rajkov. Ognjenović. u 2011. godine skoči na 61. Aktivnosti i mere u nacionalnim razvojnim dokumentima fokusiraju se na pojedinačne kategorije učesnika na tržištu rada. Ljubinković B. kao i udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem. Istraživanja o položaju osoba sa invaliditetom koja su urađena pre usvajanja ovog zakona ukazuju na veoma nepovoljan ekonomski i profesionalni položaj ovih osoba. U negativnom ključu ovakvi trendovi sugerišu da s produbljivanjem krize raste rizik od potpunog isklju- 9 Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (2012). Tokom 2011. 2011). Roma. uz uvažavanje specifičnosti lokalnog tržišta rada. srednjim. u smislu primetnog smanjenja razlika u vrednostima pokazatelja tržišta rada na kraju sprovođenja Strategije. se i u obrazovnoj strukturi nezaposlenih uočava povećanje udela lica bez obrazovanja i sa završenom osnovnom školom. Ovo bi obezbedilo konvergenciju prema odgovarajućim ciljevima Evropske unije. posebna pažnja u predstojećem periodu mora se posvetiti poboljšanju položaja mladih. Dakle. Servisi socijalne zaštite namenjeni osobama sa invaliditetom: usklađivanje politike i prakse. žena. osoba sa invaliditetom na tržištu rada. dok se isključuju uglavnom radnici sa nižom produktivnošću. oktobar 2011. Beograd. 10 Dinkić. starih. Ovi trendovi u strukturi zaposlenosti i nezaposlenosti s jedne strane se mogu protumačiti u pozitivnom ključu. dok se udeo lica sa srednjom školom smanjuje. Nacionalnom strategijom zapošljavanja Srbije predviđeno je da stopa zaposlenosti do 2020.

Obrazovna struktura neaktivnih lica mnogo je manje povoljna nego obrazovna struktura opšte populacije. a među neaktivnim − lica bez kvalifikacija (bez formalnog obrazovanja i sa završenom osnovnom školom). među neaktivnom populacijom uzrasta od 15 do 74 godine ređe su zastupljeni oni sa srednjom školom (za 7. tj. tabela 3). Obrazovna struktura nezaposlenog stanovništva starijeg od 15 godina u 2011. 67. Struktura zaposlenih. 45.2 naspram 52. Dok je u oktobru 2011. tj. S druge strane. Nešto više od polovine njih ili nema nikakvu školu ili ima samo osnovnu. 14 .4 naspram 15. nezaposlenih i neaktivnih prema nivou obrazovanja Stanovništvo od 15 i više godina starosti Među aktivnim stanovništvom najveći udeo imaju lica sa završenom srednjom školom. Grafikon 1. među neaktivnima sa višom školom ili fakultetom ima 3.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja čivanja određenih ranjivih grupa sa tržišta rada.5 procentna poena više muškaraca nego žena (11.2 odsto lica sa srednjim obrazovanjem.3 odsto osoba bez škole ili sa osnovnom školom. gde višu školu ili fakultet ima više žena nego muškaraca. ovaj procenat u opštoj populaciji uzrasta od 15 do 74 godine iznosio je svega 32 odsto (tabela 3). Posebno je nepovoljna obrazovna struktura među neaktivnim ženama. 9. a 41. a 13.6 odsto) i oni koji imaju završenu višu školu ili fakultet (za 5. Za razliku od opšte populacije.7 odsto lica sa višim i visokim obrazovanjem. godine među neaktivnima bilo 45. godini je izgledala ovako: 19.1 odsto činila su lica sa obrazovanjem nižim od srednjeg.4 procentnih poena.5 procentnih poena.5 naspram 8 odsto.1 odsto).4 odsto završilo je srednju školu.

1 Izvor: kalkulacija FREN-a prema podacima iz ARS.5 51. godine.3 Ukupno 32. za ovu strukturu je karakteristično to da Evropska unija predviđa progresivnu dinamiku smanjenja nestručnih kadrova.6 15. Struktura zaposlenih u Srbiji prema nivou obrazovanja verovatno će usporeno konvergirati strukturi koju je Evropska unija predvidela za svoje članice do 2020.3 45. Predviđa se da će strukturu zaposlenih prema stepenu obrazovanja u 2020.3 52. 2010).9 odsto sa srednjim stepenom stručnosti i 19 odsto nestručnih lica (CEDEFOP.3 47.5 41. uz istovremeno povećanje udela visokostručnih kadrova u desetogodišnjem periodu.0 14.5 Žene 50. godini u proseku činiti 31.2 9.4 15.1 58.74 Žene 37. oktobar 2011.4 Muškarci 27.0 Ukupno 45.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 3.8 Populacija 15 . Obrazovna struktura neaktivnih lica u procentima Nivo obrazovanja Osnovna škola ili bez škole Srednja škola Visoka škola Neaktivni (15-74) Muškarci 37. 49. Međutim.4 8.1 odsto visokostručnih.0 11. 15 .

godine. veštinama i kompetencijama. drugih ministarstava i socijalnih partnera. MERR. upitnikom za poslodavce treba prikupiti mnogo različitih informacija o samim poslodavcima i njihovim potrebama za radnom snagom.  Nedostajuće veštine i potrebe za obukama zaposlenih u preduzećima: pobrojana su posebna znanja. veštine i šire kompetencije koje nedostaju zaposlenima u preduzeću. i 2011. šifra pretežne delatnosti. 3.  Zapošljavanje osoba s invaliditetom: broj zaposlenih osoba s invaliditetom (na određeno i neodređeno vreme) na kraju 2011. sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama i naglašenim učešćem onih koji su došli zbog povećanja obima aktivnosti preduzeća). Da bi sve relevantne oblasti date analize bile obuhvaćene. Za potrebe sprovođenja anketiranja korišćen je instrument u formi upitnika i odabran je reprezentativan uzorak jedinica posmatranja. navođenje zanimanja (sa posebnim znanjima i veštinama) koja su teško našli na tržištu rada.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 3. godini (struktuirano po zanimanjima.  Odliv i priliv zaposlenih u prethodnoj godini: broj zaposlenih lica koja su napustila preduzeće u 2011. godini (strukturirano po zanimanjima. godini (struktuirano po zanimanjima.1. jedinstven matični broj poslodavca. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. adresa. godine i broj lica sa invaliditetom koja će biti zaposlena u 2012.  Problemi prilikom zapošljavanja novih radnika: da li su postojali problemi sa nedostatkom radne snage prilikom popunjavanja slobodnih radnih mesta u 2011. s naglašenim učešćem onih koji su otišli zbog smanjenja obima aktivnosti preduzeća) i broj lica koja su zaposlena u 2011. Celovit upitnik za poslodavce prikazan je u Aneksu* D. sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama. Metodologija sprovođenja anketnog istraživanja Istraživanje kratkoročnih prognoza potreba tržišta rada sprovedeno je na osnovu anketiranja poslodavaca. s naglašenim učešćem onih koji su otišli zbog smanjenja obima aktivnosti preduzeća) i broj lica koja bi bila zaposlena u 2012. Zato je upitnikom za poslodavce. Dati instrument za sprovođenje ankete kreiran je u saradnji sa članovima radne grupe koju su činili predstavnici NSZ. i naglašenim učešćem onih koji su došli zbog povećanja obima aktivnosti preduzeća). godini. godini (struktuirano po zanimanjima. u elektronskoj formi. Instrument za sprovođenje ankete – obrazac upitnika Analiza i prognoze potreba tržišta rada treba da posluže za praćenje i predviđanje potreba poslodavaca za određenim zanimanjima. obezbeđeno prikupljanje sledećih standardnih podataka:  Podaci o poslodavcu: naziv. na osnovu jedanaest definisanih pitanja. broj zaposlenih koji će napustiti preduzeće u 2012.  Planirani odliv i priliv zaposlenih u tekućoj godini: planirani broj zaposlenih na kraju tekuće godine (na određeno i neodređeno vreme). godini (struktuirano po zanimanjima. sa evidentiranim posebnim znanjima i veštinama).  Zaposlenost u prethodne dve godine: broj zaposlenih (na određeno i neodređeno vreme) na kraju 2010. 16 . kao i ukazivanje na razloge nezadovoljenih potreba za radnicima.

2. koja se primenjuje na nacionalnom nivou. Od pravnih jedinica koja su po obliku svojine javna uključena su samo javna preduzeća (po obliku organizovanja)  ona koja imaju 10 i više zaposlenih  ona koja su sa teritorije Republike Srbije (sa Kosova i Metohije uključena su samo preduzeća iz Kosovsko-mitrovačkog okruga)  ona koja su prema ekonomskoj aktivnosti razvrstana po pretežnoj delatnosti koju obavljaju u skladu sa važećom Klasifikacijom delatnosti KD (2010) (eng. A − Poljoprivreda. Isključena su preduzeća iz sektora:  O − Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje  P − Obrazovanje  S − Ostale uslužne delatnosti  T − Delatnost domaćinstva kao poslodavca  U − Delatnost eksteritorijalnih organizacija i tela. 2012) sledećih karakteristika: • Odgovarajuća pravna lica su:  predala finansijski izveštaj za 2010.T i U ne obuhvataju. s tim što se preduzeća iz sektora O. pri čemu je za 2012. gasom i parom. Na taj način obezbeđena je uporedivost podataka.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 3.2. B+D+E − Rudarstvo. Stratifikacija Osnovni skup jedinica stratifikovan je prema: • Okruzima u Republici Srbiji na 26 oblasti. S . 3.1. Zbog toga je korišćena baza budžetskih korisnika za 2009. zadružna. godinu. 3. Osnovni skup Osnovni skup jedinica čine poslovni subjekti (u daljem tekstu: preduzeća) iz Statističkog poslovnog registra (SPR) tekućeg stanja (7. i ažuriranje uzorka na osnovu podataka iz tekućeg stanja Statističkog poslovnog registra (SPR) i podataka o broju zaposlenih završnih računa za 2010. 3. Kompozicija i reprezentativnost uzorka Izbor uzorka za 2012. ili su korisnici budžeta Republike Srbije u 2009.2. 2). 25 okruga sa teritorije Srbije bez Kosova i Metohije i Kosovsko-mitrovački okrug sa teritorije Kosova i Metohije • Sektorima delatnosti klasifikacije KD (2010).12 Preduzetnici su isključeni  ekonomski aktivna prema tekućem stanju SPR  po obliku svojine privatna (domaća). kao i za 2011. izvršen je u Republičkom zavodu za statistiku (RZS)11. Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama 11 Pripremile Olga Melovski Trpinac. Marija Panović i Marija Klisarić 12 Za istraživanje u 2012. Snabdevanje električnom energijom. NACE rev. Osim toga. i 2011. nisu bili raspoloživi podaci o budžetskim korisnicima i njihovom broju zaposlenih u 2010. šumarstvo i ribarstvo 2. mešovita. korišćena već definisana specifikacija okvira za izbor uzorka i plan uzorka za 2011. 17 .2. metod izbora uzorka omogućio je veliko preklapanje uzoraka za 2012. strana. a ostala su grupisana u osam makrosektora: 1. P.

odnosno u kojima je veći broj otpuštenih od broja novoprimljenih radnika. inovacijske i tehničke delatnosti. Srednja − 50−49 zaposlenih 3.3. K+L − Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja. 4. Isključene su jedinice (preduzeća) koje su imale promet manji ili jednak p5 (petom percentilu). Poslovanje nekretninama 8. Time se delimično može objasniti precenjivanje neto kreiranih poslova na osnovu ove ankete poslodavaca na makronivou. M+N+Q+R − Stručne. naučne. proporcionalno veličini bez ponavljanja.2. 18 .000 radnika. Umetnost. Mala − 10−49 zaposlenih 2. Na ovaj način izbegava se rasipanje uzorka na najmanje aktivna preduzeća od kojih je najslabiji odziv očekivan13. U tabeli 4 date su osnovne karakteristike osnovnog skupa i okvira za izbor uzorka. Zadržana su sva preduzeća iz osnovnog skupa iz Kosovsko-mitrovačkog okruga. zabava i rekreacija Preduzeća se po veličini dele na: 1. 6. Izuzetno. izostavljen je mali broj preduzeća sa malim učešćem u ukupnom prometu i broju zaposlenih. Informisanje i komunikacije 7. Velika − 250 i više zaposlenih 3. u okviru su zadržane sve banke. potencijalno nalazi natproporcionalan broj preduzeća koja imaju neto destrukciju radnih mesta. tj.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja • C − Prerađivačka industrija F − Građevinarstvo G − Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila H+I+J − Saobraćaj i skladištenje. 3. U preduzećima iz uzoračkog okvira koja nisu ušla u uzorak zaposleno je oko 230. Kao što se primećuje. osiguravajuća društva i berze. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. koja zbog toga nisu ušla u uzorak. 13 Treba imati u vidu da je verovatno da se u grupi preduzeća sa najmanjim prometom u uzoračkom okviru. 5. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. Okvir za izbor uzorka Okvir za izbor uzorka formiran je iz osnovnog skupa tako što su isključena preduzeća sa najmanjim prometom iz okruga. Usluge smeštaja i ishrane. Veličinska stratifikacija je implicitno uključena izborom uzorka πps.

74 95.87 94.395 22.362 487 383 237 181 172 366 290 125 108 412 393 365 264 484 76 112 182 181 27 Broj jedinica u okviru 11.42 93.376 19159 29.94 99.892 15.939 389.356 23.083 20.28 98.94 93.96 99.206 Broj zaposlenih u okviru 862.00 Udeo broja zaposlenih okvira u osnovnom skupu (%) 98.75 98.745 13.467 3.81 94.815 16.945 16.96 100.75 98.33 97.49 97. uočava se da najviše preduzeća iz uzoračkog okvira i uzorka pripada okruzima Beograd i Južna Bačka.97 100.303 16.42 93.94 99.67 93.94 97.910 20.627 19.652 18.77 94.710 11.98 99.43 98.94 99.603 95.112 29. Broj preduzeća u osnovnom skupu i uzoračkom okviru po okruzima Broj jedinica u osnovnom skupu 12.31 98.83 93.922 12.268 8.719 12.95 99.882 9.289 462 361 225 170 163 347 275 117 108 390 372 344 248 457 71 105 171 171 27 Broj zaposlenih u osnovnom skupu 876.642 414 240 228 357 241 1.66 100.66 94.246 23.146 18.10 98.26 94.00 98.65 94.152 16.644 4.166 18.924 6.933 4. Kao što je prikazano tabelom 5.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 4.429 93.329 4.89 99.72 98.93 99.64 94.91 99.00 Udeo prometa okvira u osnovnom skupu (%) 99.151 8.69 98.40 97.75 93.679 13.831 18795 28.95 99.44 98.114 13.751 6.94 99.131 383.005 21.35 97.00 94.94 94.27 98.92 99.33 98.456 15.91 99.88 99.25 93.74 94.92 98.90 99. Ovi okruzi takođe imaju najveći broj zaposlenih.206 Udeo jedinica okvira u osnovnom skupu (%) 94.94 99. što je i prirodno.54 98.00 99.590 14. najveći obuhvat je u Zaječarskom.31 98.61 94.655 19.19 100.54 98.981 29. Što se tiče udela (zastupljenosti) preduzeća iz uzoračkog okvira u uzorku. Topličkom i Kosovsko-mitrovačkom okrugu.98 99.020 18.854 22.92 99.96 99.084 13.460 13.96 99.68 94.10 97.014 18.96 94.145 4.00 94.00 Naziv okruga UKUPNO GRAD BEOGRAD SEVERNOBAČKI OKRUG SREDNjEBANATSKI OKRUG SEVERNOBANATSKI OKRUG JUŽNOBANATSKI OKRUG ZAPADNOBAČKI OKRUG JUŽNOBAČKI OKRUG SREMSKI OKRUG MAČVANSKI OKRUG KOLUBARSKI OKRUG PODUNAVSKI OKRUG BRANIČEVSKI OKRUG ŠUMADIJSKI OKRUG POMORAVSKI OKRUG BORSKI OKRUG ZAJEČARSKI OKRUG ZLATIBORSKI OKRUG MORAVIČKI OKRUG RAŠKI OKRUG RASINSKI OKRUG NIŠAVSKI OKRUG TOPLIČKI OKRUG PIROTSKIOKRUG JABLANIČKI OKRUG PČINjSKI OKRUG KOSOVSKO-MITROVAČKI OKRUG Izvor: Republički zavod za statistiku U tabelama 5 i 6 prikazane su osnovne karakteristike alociranog uzorka po okruzima i makrosektorima.60 100.356 23.66 94.92 94.245 12.92 99.88 99. U tim okruzima udeo 19 .155 9.736 19.48 100.95 99.669 4395 391 228 216 338 228 1.44 95.68 94.

652 18. B  roj preduzeća i broj zaposlenih u uzoračkom okviru i uzorku i udeo preduzeća i broja zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru po okruzima Broj jedinica u okviru 11.05 59.63 59.395 391 228 216 338 228 1.282 17.99 95.61 67.206 Broj jedinica u uzorku 5.00 62.232 17.46 60.882 9.70 71.00 82.83 89.73 80.627 19.04 76.55 84.50 90.795 28.560 70.36 93.644 4.02 65.751 6.68 65.86 89.710 11.00 98.00 Udeo zaposlenih iz uzorka u okviru (%) 74.005 21.430 228.131 383.889 17.460 13.93 96.943 15.33 72.681 3.55 82.97 93.40 93.63 36. Udelom preduzeća iz uzorka u uzoračkom okvi20 .01 85.93 100. Tabela 5.669 4.49 77.286 16.57 68.18 90.217 15.005 7.303 16.831 18.49 84.95 92.29 83.745 13.79 97.42 98. dok je udeo zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru 74.488 12.00 Okrug Ukupno GRAD BEOGRAD SEVERNO-BAČKI OKRUG SREDNjEBANATSKI OKRUG SEVERNO-BANATSKI OKRUG JUŽNO-BANATSKI OKRUG ZAPADNO-BAČKI OKRUG JUŽNO-BAČKI OKRUG SREMSKI OKRUG MAČVANSKI OKRUG KOLUBARSKI OKRUG PODUNAVSKI OKRUG BRANIČEVSKI OKRUG ŠUMADIJSKI OKRUG POMORAVSKI OKRUG BORSKI OKRUG ZAJEČARSKI KRUG ZLATIBORSKI OKRUG MORAVIČKI OKRUG RAŠKI OKRUG RASINSKI OKRUG NIŠAVSKI OKRUG TOPLIČKI OKRUG PIROTSKI OKRUG JABLANIČKI OKRUG PČINjSKI OKRUG KOSOVSKO-MITROVAČKI OKRUG Izvor: Republički zavod za statistiku Što se tiče broja preduzeća u uzorku (u odnosu na sektore delatnosti) najzastupljenija su preduzeća prerađivačke industrije i trgovine (tabela 6).USAID Projekat održivog lokalnog razvoja uzorka u uzoračkom okviru je 100 odsto.450 17.725 26.854 22.114 13.00 86.172 15.467 3.456 15.977 18.556 15.37 57.356 23. Okruzi u kojima je udeo preduzeća iz uzorka u uzoračkom okviru preko 90 odsto su Borski i Pirotski.882 9.764 12.23 100.60 100.55 100.53 74.356 18.41 97.206 Udeo jedinica uzorka u okviru (%) 46.981 29.47 89.70 83.70 16.7 odsto.38 83.660 16.055 4.00 92.6 odsto.277 11.94 91.01 70.63 79.450 704 257 184 180 245 177 470 280 242 171 147 146 236 193 106 108 242 222 226 177 263 71 97 143 136 27 Broj zaposlenih u uzorku 643.945 16.53 100.289 462 361 225 170 163 347 275 117 108 390 372 344 248 457 71 105 171 171 27 Broj zaposlenih u okviru 862.696 12.19 100.112 12.151 8. Ukupni udeo preduzeća iz uzorka u uzoračkom okviru je 46.736 19.429 93.345 23.719 12.166 18.614 6.146 18.88 76.

430 28.9%).190 1.669 502 410 3.607 213.898 72.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji ru najzastupljeniji su energetski sektori (97. u zavisnosti od sektora delatnosti.07 39.06 45. B  roj preduzeća i broj zaposlenih u uzoračkom okviru i uzorku i udeo preduzeća i broja zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru po sektorima klasifikacije delatnosti KD2010 Sektori KD2010 Ukupno A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Broj jedinica u okviru 11.1%).99 Udeo zaposlenih iz uzorka u okviru (%) 74.693 44.450 412 398 1.45 59.84 60.949 45. Tabela 6.86 99.3. u elektronskoj formi.96 97. U odnosu na veličinu preduzeća registrovana stopa realizacije kreće se u intervalu od 65.725 Udeo jedinica uzorka u okviru (%) 46.4%) i sektor poljoprivrede.56 70. šumarstva i ribarstva (93.95 Izvor: Republički zavod za statistiku Detalji o alokaciji i dizajnu uzorka.20 35. što se odnosi na sektore delatnosti pružalaca finansijskih usluga i usluga osiguranja. 3.263 64.869 137.9 odsto.861 74.8%).2 odsto.487 49. Registrovana stopa realizacije iznosi 73.80 72.568 130. pa do 85. 21 .406 652 1. pa do 74. što predstavlja visoku stopu realizacije i daje potrebnu pouzdanost i validnost rezultatima analize podataka.452 preduzeća iz uzorka anketirano njih 4.02 79. kao i o sistemu ocenjivanja raznih parametara obeležja koje je pripremio Republički zavod za statistiku.083 3.131 30.936 104.88 odsto za mala preduzeća. zatim delatnosti pružalaca finansijskih usluga i usluga osiguranja (97.07 97.1 odsto.92 53.17 odsto za velika preduzeća.80 76.333 Broj zaposlenih u okviru 862.52 49.233 84. varira u intervalu od 58.706 44. što se odnosi na energetske sektore delatnosti. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.465 157 1.609 Broj jedinica u uzorku 5.70 82.529 1.779 293. Realizacija istraživanja Na osnovu tabele 7 zaključuje se da je od 5. Stopa realizacije.63 93.133 726 110 613 Broj zaposlenih u uzorku 643. nalaze se u Aneksu* B. Sektori delatnosti kod kojih je udeo zaposlenih iz uzorka u uzoračkom okviru najzastupljeniji (preko 90%) su delatnosti energetskih sektora (sa 99.029.378 84.

00 77.06 74.72 0. Ove tabele su od izuzetnog značaja za kompletnu analizu.16 81.89 64.00 67.39 55.282 4.52 65.038 Pregled stope realizacije Ankete prema veličini preduzeća i sektorima delatnosti u odnosu na regione dat je u tabeli 8.038 81.14 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. 22 .88 94 144 384 100 144 93 12 67 1.89 72.18 72.37 85.218 27 1. Anketa poslodavaca.26 65. Uviđa se da je najviši stepen odziva na anketu poslodavaca bio u regionu Južne i Istočne Srbije.72 71.701 65.90 245 676 0 916 864 2.00 77.38 74.48 58.00 76.47 66.15 odsto.329 1.49 79.00 69. dok je za region Južne i Istočne Srbije iznosila 79.58 73.49 odsto.23 73.94 58.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 7.88 120 249 0 323 346 1. Na osnovu tabele može se zaključiti da je stopa realizacije za Beogradski region bila ispod nacionalnog proseka i iznosila je 64.46 72.50 odsto.72 odsto.64 0. Isto važi za region Vojvodine. dok je najniži bio u Beogradskom regionu.17 Broj preduzeća Broj preduzeća A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno: 407 395 1.421 647 1.10 69. jer osim što ukazuju na stope realizacije.73 65.452 454 964 0 1. u kom će određene veličine biti prikazane u relativnim izrazima.00 0.140 727 110 605 5.701 82.52 74.13 74.92 59.87 74.54 76.710 1.51 79.42 74.90 229 153 548 320 670 399 31 351 2.50 73. gde je stopa realizacije iznosila 71.80 72.96 50.14 Broj preduzeća 250 i više zaposlenih Beogradski region Region Južne i Istočne Srbije Region Kosovo i Metohija Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Vojvodine Ukupno: 704 1.63 72.57 60.793 5.33 85.09 73.51 71. Sektor delatnosti Broj preduzeća Realizacija uzorka u zavisnosti od veličine preduzeća 10−49 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 50−249 zaposlenih Stopa realizacije % 63. Tabela 8.15 0. Stopa realizacije ankete prema veličini preduzeća i sektoru delatnosti Realizovani uzorak Planirani uzorak Broj preduzeća Sektor delatnosti Stopa realizacije % Realizacija uzorka u zavisnosti od veličine preduzeća 10−49 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 50−249 zaposlenih Stopa realizacije % Broj preduzeća 250 i više zaposlenih Stopa realizacije % 8 39 121 27 24 31 21 19 290 61.029 81.70 60.053 447 838 523 64 437 4. koja su učestvovala u anketi.029 64.00 76. ukazuju i na broj preduzeća po pojedinim delatnostima (u apsolutnom broju). U regionu Šumadije i Zapadne Srbije stopa realizacije bila je iznad proseka i iznosila je 77.452 331 336 1. 2012.97 68. Ovi apsolutni brojevi preduzeća koja su učestvovala u anketi su važni za tumačenje većine narednih tabela ovog izveštaja.28 73.03 87. Stopa realizacije ankete prema regionu i veličini preduzeća Realizovani uzorak Planirani uzorak Stopa realizacije % Region.00 77.02 65.79 74.17 89 39 0 90 72 290 Stopa realizacije % 63.

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

4. Mikro i makro perspektive dinamike zaposlenosti i nezaposlenosti
4.1. Kreiranje i gašenje poslova
Anketa poslodavaca sadrži informacije o ukupnoj zaposlenosti u prethodnom periodu, očekivanom kretanju zaposlenosti do kraja 2012. godine, kao i o prethodnom i očekivanom zapošljavanju i smanjenju broja zaposlenih. Ti podaci su nam omogućili da sagledamo bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova na nacionalnom i regionalnom nivou, na nivou pojedinih sektora delatnosti, kao i prema tipu vlasništva i veličini privrednih subjekata. Bruto stope kreiranja (gašenja) poslova predstavljaju odnos između ukupnog broja novozaposlenih (ugašenih poslova) u privrednim subjektima sa rastućim (opadajućim) obimom aktivnosti i stanja broja zaposlenih na početku posmatranog perioda. Neto stopa kreiranja poslova proizlazi iz razlike ovih dveju stopa i uzima pozitivnu vrednost ukoliko bruto stopa kreiranja prevazilazi bruto stopu gašenja poslova i obrnuto. Pri tumačenju dobijenih stopa treba imati u vidu da one odražavaju stvarno i očekivano kretanje zaposlenosti samo privrednih subjekata, tj. pravnih lica koja zapošljavaju najmanje 10 radnika, dok preduzetnici i zaposleni kod njih nisu uključeni u izračunavanja ovih stopa.14 Na osnovu Ankete poslodavaca procenjeno je da su u 2011. godini na nacionalnom nivou bruto stope kreiranja i gašenja poslova iznosile 7,45 i 5,42 odsto respektivno, što je doprinelo pozitivnoj neto stopi kreiranja poslova od 2,03 odsto. Ove stope treba tumačiti sa oprezom. Prevashodno treba imati u vidu da je jedan deo privrednih subjekata isključen iz istraživanja. Osim toga, činjenica da su anketom prikupljani podaci o prilivu i odlivu lica zaposlenih sa ugovorom o radu na neodređeno i određeno vreme može dovesti do precenjivanja ovih stopa u odnosu na stvarne vrednosti. Realno je pretpostaviti da se u grupi preduzeća s najmanjim prometom u uzoračkom okviru, koja zbog toga nisu ušla u uzorak, nalaze uglavnom preduzeća koja imaju neto destrukciju radnih mesta, odnosno u kojima je broj otpuštenih veći od broja novoprimljenih radnika. U preduzećima iz uzoračkog okvira koja nisu ušla u uzorak zaposleno je oko 230.000 radnika, odnosno oko četvrtina ukupnog okvira, što je veoma značajan broj. Najzad, moguće je da iz reputacijskih razloga neka preduzeća u uzorku, odgovarajući na anketu, teže da sistematski precenjuju broj kreiranih i/ili potcenjuju broj ugašenih poslova ne samo kad je reč o planovima za naredni period nego i kada se radi o stvarnom ponašanju u zapošljavanju i otpuštanju u prethodnom periodu.

4.1.1. Sektori delatnosti
U svetlu definisanja nacionalnih prioriteta razvoja ekonomskih sektora, Vlada Republike Srbije je usvojila strateški dokument kojim se utvrđuju politike, pravci i smernice razvoja industrije.15 Ovom strategijom definisano je trinaest prioriteta, a u prvom od njih se naglašava da je održiv i dinamičan

14 Pogledati deo o metodologiji izbora uzorka 15 Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd, jun 2011. 23

USAID Projekat održivog lokalnog razvoja

razvoj industrije primarni strateški razvojni cilj zemlje. U kontekstu praćenja industrijskog razvoja veoma je bitno pratiti potencijale i doprinos pojedinih ekonomskih sektora ukupnoj zaposlenosti. Anketa poslodavaca, na osnovu koje se izračunavaju stope kreiranja i gašenja poslova, svrstava privredne subjekte u osam makrosektora, tako da neće biti moguće izračunavanje dinamike kreiranja i gašenja poslova na nivou pojedinačnih sektora i grana industrije. U sprovođenju narednih anketa to bi zahtevalo povećanje uzorka preduzeća koja posluju u industrijskim sektorima kako bi se postigla statistička reprezentativnost obuhvata industrijskih sektora i grana. I pored pomenutih ograničenja uzorka i njegove uočene pozitivne nagnutosti u smislu precenjivanja kreiranih i potcenjivanja ugašenih poslova, sagledavanje stopa kreiranja i destrukcije poslova je nesumnjivo korisno jer ukazuje na potencijalne pravce kretanja zaposlenosti u datim sektorima delatnosti. Posmatrano po sektorima delatnosti, najveći skepticizam je prisutan kod preduzeća koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, pa se očekuje brža dinamika gašenja od kreiranja poslova u sektoru Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (A). Ohrabrujuća je pozitivna tendencija brže dinamike priliva od odliva zaposlenih u industrijskim makrosektorima: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G), Stručne, naučne, inovacijske i tehničke delatnosti, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru, Umetnost, zabava i rekreacija (M+N+Q+R), Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja, Poslovanje nekretninama (K+L). Tabela 9. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova po sektorima delatnosti u procentima
2011. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa gašenja poslova Sektor delatnosti: Prognoza za 2012. godinu Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa gašenja poslova

A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno:

8,85 2,13 7,20 11,54 11,10 5,67 3,58 8,36 7,45

9,88 1,18 5,55 11,44 6,68 3,76 1,42 5,23 5,42

-1,03 0,95 1,65 0,10 4,42 1,91 2,16 3,13 2,03

5,30 1,62 3,75 6,97 5,41 2,80 0,53 4,28 3,87

2,95 0,73 2,02 6,44 1,78 1,03 1,09 3,45 2,18

2,35 0,89 1,73 0,52 3,63 1,76 -0,56 0,84 1,70

Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, Anketa poslodavaca, 2011.

Procenjene stope kreiranja i gašenja poslova za 2012. godinu svakako sadrže oprezno izjašnjavanje anketiranih poslodavaca, naročito kada je reč o planiranom odlivu zaposlenih zbog smanjenja obima poslovanja do kraja posmatrane godine. Validnost izračunavanja ovih indikatora na osnovu podataka Ankete svakako će biti potvrđena narednim ciklusima istraživanja na izabranom uzorku privrednih subjekata. Kad se anketa ponovi nekoliko puta, biće moguće kalibrirati procene o kreiranju poslova na osnovu uzorka makropodacima o stvarnom kreiranju poslova u uzoračkom okviru i privredi kao celini.
24

Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji

Stope kreiranja i gašenja poslova treba posmatrati pojedinačno kao odraz tendencije priliva i odliva zaposlenih u datom ekonomskom sektoru, ali i u svetlu apsorpcione moći zapošljavanja određenog sektora koje se posmatra kroz njegov udeo u ukupnoj zaposlenosti. Stoga sledeći grafikon prikazuje strukturu zaposlenosti po posmatranim makrosektorima u trogodišnjem periodu, uključujući i prognozu za 2012. godinu. Grafikon 2. Struktura broja zaposlenih po sektorima delatnosti u procentima

Iz grafikona 2 vidi se da prerađivačka industrija (C) pojedinačno ima najveći udeo u ukupnoj strukturi zaposlenih u anketiranom skupu preduzeća. Takođe se nazire tendencija blagog smanjenja zaposlenosti u ovom sektoru, što je stvarna karakteristika ove privredne grane, posmatrano u odnosu na ukupnu zaposlenost prema podacima Ankete o radnoj snazi. Slična tendencija se uočava i u sektoru Građevinarstvo (F) i makrosektoru Rudarstvo, Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama (B,D,E). Udeo sektora Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (A) u ukupnoj zaposlenosti u uzorku je višestruko manji od učešća poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti zato što su u anketi učestvovala samo pravna lica. S druge strane, u sektoru Trgovina (G) uočava se trend blagog porasta zaposlenosti, što takođe pokazuju i zvanični podaci Ankete o radnoj snazi za posmatrane godine. Zaposlenost u makrosektoru Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja i Poslovanje nekretninama (K,L) ima skromno učešće u ukupnoj zaposlenosti, koje stagnira na godišnjem nivou. Udeo zaposlenih u preduzećima koja posluju u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje, Usluge smeštaja i ishrane i Informisanje i komunikacije (H,I,J) veći je nego udeo ovog sektora u ukupnoj zaposlenosti na nacionalnom nivou. Međutim, stagnacija zaposlenosti koja od 2011. godine pokazuje blagi pad odražava stvarnu dinamiku zaposlenosti ovih sektora delatnosti.

4.1.2. Veličina preduzeća
Na osnovu Ankete poslodavaca procenjuje se da privredni subjekti koji zapošljavaju od 50 do 249 lica imaju najvišu neto stopu kreiranja poslova (3,26%). Očekuje se da će tokom 2012. godine neto stopa kreiranja poslova biti najveća u preduzećima koja zapošljavaju do 50 lica, što je rezultat višestruko bržeg priliva od odliva zaposlenih. Ukoliko se posmatraju apsolutne promene u broju zaposlenih prema veličini privrednih subjekata, dobijene vrednosti ukazuju na brži oporavak malih i srednjih privrednih subjekata, a time i na njihovu fleksibilnost kada je reč o fluktuacijama ukupnog broja zaposlenih. Na zapošljavanje kod malih privrednih subjekata otpada 33,9 odsto, kod srednjih 38,6, a kod velikih 27,5 odsto ukupnog očekivanog zapošljavanja u 2012.
25

godini zbog mogućeg pada obima aktivnosti rezultirala porastom očekivanih neto stopa kreiranja poslova u grupi malih privrednih subjekata. godini ne ukazuje na veća odstupanja u okviru posmatranih sektora vlasničke strukture. godini broj kreiranih poslova je prevazilazio broj ugašenih poslova.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja godini zbog porasta obima aktivnosti.13 i 2.11 odsto u privatnom. godini imaju visoke stope priliva i odliva zaposlenih na godišnjem nivou. 3. javnom i ostalim sektorima vlasništva. S druge strane. godini. što je proizvelo pozitivne neto stope kreiranja poslova od 1.67 odsto. 26 . Stoga. 29 odsto čine subjekti koji zapošljavaju od 50 do 249 lica. i 2012. dok su privredni subjekti u privatnom vlasništvu. 4.3. manji broj ugašenih poslova. poslodavci u javnom sektoru očekuju gotovo trostruko bržu dinamiku kreiranja poslova. uz neto stopu kreiranih poslova od 3. a 48 odsto zapošljavaju veliki privredni subjekti. zadružnom i drugim oblicima vlasništva imali samo nešto veće stope kreiranja nego gašenja poslova. priliv i odliv zaposlenih u velikim preduzećima ima najznačajniji uticaj na ukupna kretanja zaposlenosti u uzorku. zabeležiti pad u odnosu na 2011. ali i manji broj kreiranih. Grafikon 3.1. dok privatna preduzeća predviđaju da će neto stopa kreiranja poslova u 2012.46 odsto. očekuju pozitivnu neto stopu kreiranja poslova od 2. Izračunate neto stope kreiranja poslova za 2011. Na nivou sva tri posmatrana vlasnička sektora u 2011. Srednji i veliki poslovni sistemi procenili su da će neto porast zaposlenosti u 2012.90.14 odsto. zadružnom i drugim oblicima vlasništva privredni su i pozitivni i u 2012. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova prema veličini preduzeća u procentima Ponovo se može zaključiti da je uzdržanost poslodavaca u davanju podataka o očekivanom odlivu zaposlenih u 2012. Privredni subjekti koji zapošljavaju od 10 do 49 ljudi čine oko 23 odsto ukupnog broja zaposlenih u grupi anketiranih preduzeća. godini biti manji nego 2011.29 i 2. i iznositi 1. Tip vlasništva Analiza kreiranja i gašenja poslova u 2011. Privredni subjekti koji su po vlasničkoj strukturi razvrstani u mešoviti i zadružni oblik svojine takođe u 2012. Javna preduzeća u 2011. s tim da svi privredni subjekti očekuju skromniji rast zaposlenosti. kao i privredni subjekti u mešovitom.38 odsto. Očekivanja poslodavaca od privatnih preduzeća i privrednih subjekata u mešovitom. godinu iznose 2. dok će porast neto stope kreiranja poslova biti zabeležen samo kod malih privrednih subjekata. godine.

25 6. tako da je neto stopa kreiranja poslova iznosila 2. S druge strane. koja iznosi 2. 2012.7 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.89 4. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova po regionima u procentima 2011. te bi to mogao biti važan indikator oporavka regionalnih ekonomija.03 2.45 4.42 2.43 3.51 5.05 0. Beogradski region je imao najniže bruto stope kreiranja i gašenja poslova.46 0. Regioni Region Vojvodine je u 2011.53 2. 27 .Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 4. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa gašenja poslova Region Beogradski region Region Južne i Istočne Srbije Region Kosova i Metohije Region Šumadije i Zapadne Srbije Region Vojvodine Ukupno: 7.45 3.52 7.25 2.59 0.00 2. godini. Bruto i neto stope kreiranja i gašenja poslova prema tipu vlasništva u procentima 4.00 7.4. godina Neto stopa kreiranja poslova (+/-) Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa kreiranja poslova Bruto stopa gašenja poslova Prognoza za 2012.77 0.00 5.07 odsto. tako da je naizgled značajan rast zaposlenosti doprineo stopi novootvorenih poslova od 2. Tabela 10.00 4.87 1.18 1.50 8.19 0.25 odsto u 2011.36 1.93 5. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije ocenjena je najviša neto stopa kreiranja poslova.81 4. Međutim.00 2. godini imao najvišu bruto stopu kreiranja poslova. što je nešto više od prosečne neto stope kreiranih poslova u Republici Srbiji.00 2.02 odsto.00 7.18 1.25 2. što je otprilike odgovara nivou republičkog proseka.36 2. Anketa poslodavaca.1.02 2. u ovom regionu je istovremeno ostvaren i najveći odliv zaposlenih.96 0.07 1.

godine ukupan broj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika porastao na 314. godine kumulativno povećan za 10. 4.9 odsto u 2009. da bi se zatim taj opadajući trend prekinuo.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Na osnovu prognoziranih vrednosti odliva i priliva zaposlenih i neto kreiranih stopa zapošljavanja za 2012. Najniža očekivana neto stopa kreiranja poslova procenjena je za region Vojvodine i znatno je niža od nacionalnog proseka.3 odsto.8 u 2009. godini bilo je 285. U 2004. na svega 2. tako da je i fluktuacija zaposlenosti u preduzetničkom sektoru daleko veća nego u sektoru malih i srednjih preduzeća. godine usporena dinamika gašenja privrednih subjekata. tako i broja zaposlenih usled porasta ili pada obima poslovanja. tako da je do 2009. Podaci se odnose na mala i srednja preduzeća i preduzetničke radnje kao procenat novoosnovanih (ugašenih) privrednih subjekata u odnosu na ukupan broj aktivnih privrednih subjekata u posmatranom periodu. Razvojne perspektive privrednih subjekata Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ukupan broj privrednih subjekata u Srbiji je u periodu od 2004. Zaključci koji su navedeni u prethodnom paragrafu ilustrativno se mogu prikazati na grafikonu koji prikazuje stope otvaranja (gašenja) privrednih subjekata. Međutim.. trend smanjenja velikih privrednih subjekata još je izraženiji. do 2006. veoma je nepovoljna slika koju prikazuje stopa otvaranja preduzeća. godinu. do 2009. Tek pošto se sprovede sledeća anketa. godinu može se zaključiti da se najbrži oporavak ekonomije očekuje u regionu Južne i Istočne Srbije. do 2009. godinu. broj velikih preduzeća permanentno se smanjivao. oni odražavaju veoma nepovoljnu dinamiku. Da bi se sagledale razvojne perspektive privrednih subjekata u Srbiji. 28 . godini. dok je istovremeno stopa gašenja privrednih subjekata povećana sa 10. s tim da je 2009. Budući da je stopa otvaranja preduzeća u posmatranom periodu više nego prepolovljena. Istovremeno. i to kako ukupnog broja zaposlenih. dok je velikih preduzeća bilo 769. Odnos između broja novoosnovanih i ugašenih preduzeća smanjen je sa 7.1. Istovremeno je odnos između novoosnovanih i ugašenih preduzetničkih radnji opao sa 1. godine uočava se trend opadanja broja novoosnovanih preduzeća. Preduzetničke radnje mnogo brže nastaju i povlače se sa tržišta nego preduzeća.2. 16 Prema podacima Agencije za privredne registre u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009.7 na 1. godini. Kao što je prethodno navedeno. str.1 odsto.6 na 12. novembar 2010. na 14.139 privrednih subjekata koji uključuju mala i srednja preduzeća i preduzetnike. korisno je pratiti dinamiku njihovog otvaranja i gašenja.5 u 2006. 32. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al. Beograd.3 odsto u 2006. moći će da se proceni validnost dobijenih ocena. godini bilo ih je svega 529.16 Iako se ovi podaci odnose na mala i srednja preduzeća i preduzetnike. godine je došlo do pada ukupnog broja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Stopa novoosnovanih privrednih subjekata je drastično opala. uz istovremeni porast broja ugašenih preduzeća. to su i perspektive većeg porasta novog zapošljavanja u ovom sektoru znatno umanjene. Analiza podataka iz gornje tabele navodi na zaključak da su poslodavci bili mnogo umereniji u procenjivanju priliva i odliva zaposlenih za 2012. sa 22. U 2009. regionu Šumadije i Zapadne Srbije i u Beogradskom regionu. U periodu od 2004.827. Na osnovu podataka Agencije za privredne registre u periodu od 2006.

nego u mikro preduzećima i preduzetničkim radnjama.1 -1. mikro preduzeća i preduzetnici su podneli značajan rizik gubitka profita u poređenju sa velikim preduzećima kod kojih je u 2009. u odnosu na 2008.2 -33.2 -8.5 -4..7 -6.2 -25.8 -10.1 -14.7 -31.0 Velika -6. str.0 -13.3 -10.4 0. godinu Preduzetnici Broj preduzeća Broj zaposlenih Promet BDV Izvoz Uvoz Spoljnotrgovinski deficit Profit Stopa profitabilnosti 5. 6.1 -15.4 -56.8 -16.7 -7. Stope otvaranja i gašenja privrednih subjekata u procentima Ukoliko se posmatra 2009.7 -6.8 -32.7 -11. Beograd.6 -9.9 -24.1 1.9 -0.8 -1. godinu.1 Mikro 0.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 5.0 -25. kao godina koja odražava negativne posledice krize i godina koja prethodi Anketi poslodavaca. novembar 2010. Najrezistentnija na krizu su bila mikropreduzeća i preduzetnici.2 -8.9 -5.1 -10.2 -24.2 -6.4 -34.8 -24.5 -28.8 6. Ovakve tendencije su se negativno odrazile i na kretanja broja zaposlenih u posmatranim kategorijama privrednih subjekata.2 -19.0 -19. Bruto dodata vrednost je manje opala u velikim preduzećima.1 Izvor: Republički zavod za razvoj na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009.9 -14. godini izmeren porast profita. Tabela 11.6 -17.8 -8. tako da je.1 -25.2 -14. dok je u grupi srednjih i velikih preduzeća došlo do značajnog pada ukupnog broja privrednih subjekata. iz donje tabele se može uočiti da je u gotovo svim ekonomskim pokazateljima poslovanja privrednih subjekata (uključeni su samo privredni subjekti u nefinansijskom sektoru) ostvareno pogoršanje u odnosu na 2008.8 Ukupno 3.6 Srednja -7. ali spoljnotrgovinska aktivnost velikih preduzeća je daleko značajnije pogoršana nego kod ostalih privrednih subjekata.3 -18. godina.3 Mala -5. daleko veći odliv zaposlenih zabeležen u srednjim i velikim preduzećima.2 -9.4 -4.7 -12. 29 .6 -5.1 -23.5 -16.7 -8.9 -12.3 -12. izraženo u apsolutnim brojevima.0 MSPP 3.3 -15. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al.6 -37.5 -17.8 -4.4 -10. Međutim. u % Promena 2009. čiji apsolutni broj se nije smanjio nego se čak i povećao. godinu. Stope rasta (pada) pokazatelja poslovanja nefinansijskog sektora.

str. stope kreiranja i gašenja poslova odražavaju tržišno prilagođavanje privrednih subjekata i nisu nužno potcenjene time što je iz ukupne zaposlenosti isključen deo koji se odnosi na državnu administraciju i prateće javne službe. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al.. je donekle predvidiva. novembar 2010. Stope kreiranja i gašenja poslova koje smo analizirali na početku ovog poglavlja. usled pomenutih budžetskih ograničenja. Dinamika kretanja zaposlenosti u javnom sektoru. kao i sagledavanje njihove pozitivne ili negative razlike. Tabela 12. 30 . godinu. policiji i drugim bezbednosnim službama. odražavaju prve pozitivne ili negativne signale u pravcima kretanja privrede koji su uslovljeni ostvarenim ili očekivanim rastom odnosno padom obima poslovanja.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Potkraj 2009. Ova Odluka je trebalo da bude smernica za utvrđivanje ukupnog (i potrebnog) broja zaposlenih u navedenim državnim službama. izuzev kada je reč o javnim preduzećima. u hiljadama   Budžet Administracija svi nivoi Obrazovanje i kultura Zdravstvo i socijalni rad Javna preduzeća Javna državna Javna lokalna 2006 316 59 117 140 164 103 61 2007 318 59 121 138 159 100 59 2008 325 60 124 141 158 100 58 2009 330 64 124 142 147 90 57 Izvor: Republički zavod za razvoj na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku u Izveštaju o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. Beograd. Vlada Republike Srbije je donela Odluku o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave. Anketom poslodavaca nije obuhvaćena država kao poslodavac. * Nisu uključena lica zaposlena u vojsci. a Anketom poslodavaca su bili obuhvaćeni oni segmenti privrede čije poslovanje je podložnije unutrašnjim i spoljnim tržišnim uticajima. Naime. Donja tabela prikazuje dinamiku kretanja broja zaposlenih u organima državne uprave i javnim preduzećima. naročito usled pojačanog pritiska javnih izdataka na rast budžetskog deficita. godine. Zaposleni u državnoj upravi i javnim preduzećima*. javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje. Stoga. 176.

ali za povećanje broja zaposlenih (dato u Tabeli A3 aneksa*). shodno broju zaposlenih lica u tim regionima. 31 . trgovini i popravci motornih vozila. može se zaključiti da je u 2011. i na kraju u regionu Južne i Istočne Srbije. kao i u regionu Južne i Istočne Srbije zabeležen porast broja zaposlenih. Posmatrano po sektorima delatnosti i regionima (Tabela A2 u aneksu*) smanjenja zaposlenih najviše je bilo (redom) u regionu Vojvodine. zatim u Beogradskom regionu. dok je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. godini ostvarena približna ravnoteža u kretanju ukupnog broja radnika koji su napustili preduzeće i ukupnog broja radnika koji su se zapošljavali. Analiza podataka o smanjenju ukupnog broja zaposlenih po sektorima delatnosti pokazuje da je do najvećeg pada zaposlenosti došlo u onim preduzećima koja obavljaju delatnost u prerađivačkoj industriji. Podaci o broju lica koja su napustila anketirana preduzeća u periodu od jedne godine (Tabela 13) pokazuju da je najveći odliv zabeležen u grupi trećeg i četvrtog stepena stručne spreme. Međutim. i to naročito u prerađivačkoj industriji. Isti je i redosled po regionima. usled ovih razloga. zatim u grupi sa prvim stepenom stručne spreme. U ovim sektorima delatnosti je zabeleženo i značajno smanjenje broja zaposlenih usled pada obima aktivnosti. značajan udeo pada broja zaposlenih. Kada se istovremeno uporede podaci o smanjenju i povećanju broja zaposlenih po regionima možemo konstatovati da je do umerenog pada došlo u Beogradskom regionu i regionu Vojvodine. Dati redosled smanjenja broja zaposlenih po regionima je očekivan. godini Na osnovu Ankete poslodavaca koja je sprovedena na teritoriji cele Republike i dobijenih podataka prikazanih u tabelama 13 i 14. u elektronskoj formi.1. Kretanje zaposlenosti u 2011.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 5. zatim regionu Šumadije i Zapadne Srbije. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. kao i u sektoru poslovnih usluga. Analiza podataka i rezultati ankete 5. zabeležen je još i u sektoru građevinarstva.

455 1.951 4.699 115 1.845 4.836 2.917 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Pad obima aktivnosti B+D+E Ukupno Pad obima aktivnosti C Ukupno Pad obima aktivnosti USAID Projekat održivog lokalnog razvoja F Ukupno Pad obima aktivnosti Sektor delatnosti G Ukupno 32 Pad obima aktivnosti H+I+J Ukupno Pad obima aktivnosti K+L Ukupno Pad obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Pad obima aktivnosti Ukupno .075 1.047 138 3.468 3.Tabela 13.246 602 902 161 1.493 527 959 86 1.120 4.556 929 32.367 213 42 12 12 93 74 1.457 472 7.391 3 0 10 0 0 0 30 6 28 11 46 3 127 21 281 89 2 20 0 44 0 268 951 546 66 82 8 178 0 0 0 0 0 0 0 26 0 7 0 0 0 6 0 40 370 403 239 0 43 2 59 1 0 608 776 410 2 72 2 180 11 1 3.315 464 10.275 8.399 2.021 12.633 22.712 3.392 7 47 38 120 2.791 310 2.866 993 1.791 3.743 402 13 65 7 39 5 9 5 41 10 19 9 224 1.373 3.551 1.907 11.612 6.355 4.287 8.531 444 1.023 303 1.812 160 4.348 455 6.257 1.170 742 23.259 372 555 53 406 579 238 1.251 1.883 2.448 3.994 7.765 1.775 1.033 18 318 21 1.222 14. Smanjenje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 1.747 6.882 4.387 618 38 8 5.383 23.090 1.202 2.406 615 13.604 3.915 4.376 67 245 278 73 295 59 236 128 3.787 103.711 169 824 36.895 11.

627 1.664 30 262 3.520 303 851 67 1.291 1.549 11.660 41.012 2.439 793 7.232 1.715 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Rast obima aktivnosti B+D+E Ukupno Rast obima aktivnosti C Ukupno Rast obima aktivnosti F Ukupno Rast obima aktivnosti Sektor delatnosti G Ukupno 33 Rast obima aktivnosti H+I+J Ukupno Rast obima aktivnosti K+L Ukupno Rast obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Rast obima aktivnosti Ukupno Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.061 1.588 2.170 857 1. Anketa poslodavaca.Tabela 14.811 171 317 7.150 68 506 351 122 192 23 172 109 2.700 27.074 2.640 1.058 107.785 4.576 956 1.683 33. Povećanje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 1.033 14.443 323 2. . 2011.298 318 1.393 1.932 8.672 6.758 7.648 7.550 670 13 204 21 566 265 2.648 16 9 19 0 0 0 30 9 9 0 112 97 199 92 479 130 8 60 5 115 1 227 930 526 22 140 12 336 7 0 0 0 0 0 0 1 1 7 3 4 0 2 0 13 361 551 219 0 17 7 110 6 0 484 840 331 1 37 8 197 6 0 3.311 2.928 645 13.372 453 2.343 10.459 3.994 13.576 2.435 224 10 63 11 1.581 128 386 12 706 4.667 844 22.695 139 982 34 20 15 11 51 25 20 10 228 1.288 4.783 12.257 73 65 4.568 5.457 37 9 0 48 16 706 680 5.909 1.718 9.335 2.026 19.470 4.421 509 9.495 20.553 342 1.190 1.468 5 194 895 2.930 2.597 1.885 6.127 3.338 4.

Zahteve vezane za posebna stručna. Najveća fluktuacija zaposlenih je zabeležena u sektorima prerađivačke industrije (C) i trgovine (G). s tim što se navedenim sektorima pridružuje i sektor ostalih poslovnih usluga. Posmatrano po sektorima delatnosti. IV. godine prenose se i u 2012. VI-1 i VII-1 stepenu najtraženija su bila znanja i veštine iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. U odnosu na stepen stručne spreme.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Istovremeno. IV i V stepena: komunikativnost. Ova tendencija se zadržava i kod smanjenja zaposlenosti usled očekivanog pada obima aktivnosti. analiza zapošljavanja lica po stepenu stručnosti ukazuje na to da je i najveći priliv zaposlenih u 2011. VI-1 stepena: orijentisanost ka klijentima i VII-1 stepena: inicijativnost i preduzimljivost. U pogledu širih kompetencija i ličnih karakteristika najzastupljeniji zahtevi su se odnosili na: spremnost na timski rad. tj. značajno povećanje zaposlenosti. a u III i IV stepenu različite vrste dozvola. usled rasta obima aktivnosti anketiranih preduzeća. IV. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. godini za koju je rađena kratkoročna prognoza. trgovini (G) i građevinarstvu (F). U grupi stručnih posebnih znanja i veština. strani jezici i posedovanje različitih vrsta dozvola. Što se tiče potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama i kompetencijama lica zaposlenih u prethodnoj godini (dato tabelama A4. 5. Od prenosivih znanja i veština. godini zabeležen u grupi zanimanja trećeg i četvrtog. godine. najveći odliv očekuje se u prerađivačkoj industriji (C). preciznost. Očekivano kretanje zaposlenosti do kraja 2012. U odnosu na stepen stručne spreme. kao i društveno-humanistička znanja i veštine. III stepena: uslužnost. sektoru građevinarstva (F) i trgovinskom sektoru (G). u elektronskoj formi. zabeleženo je prevashodno u prerađivačkoj industriji (C). najzastupljenija su bila tehničko-tehnološka. u okviru II stepena: preciznost. Takođe. godinu. kao i šire kompetencije i lične karakteristike. Tendencije u pogledu odliva zaposlenih prema stručnoj spremi iz 2011. uslužnost i komunikativnost.2. 34 . najtraženije osobine u okviru I stepena su: motivisanost i spremnost na timski rad. godine Podaci prikazani u tabelama 15 i 16 ukazuju na značajan optimizam anketiranih preduzeća u pogledu očekivanog kretanja zaposlenosti do kraja 2012. zatim i u okviru prvog stepena stručne spreme (Tabela 14). najviše su tražena znanja i veštine iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. u III. prenosiva znanja i veštine. A5 i A6 u aneksu*) najviše dominiraju prenosiva znanja i veštine. Permanentan uzorak preduzeća u narednom ciklusu ankete će biti značajna potvrda validnosti odgovora anketiranih preduzeća u smislu poređenja očekivanog i stvarnog kretanja zaposlenosti u prethodnoj godini. i VII stepena stručne spreme. kao i šire kompetencije i lične karakteristike poslodavci su uglavnom vezivali za zanimanja III.

120 836 669 309 152 73 0 1.646 1.531 5.883 1.800 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Pad obima aktivnosti B+D+E Ukupno Pad obima aktivnosti C Ukupno Pad obima aktivnosti F Ukupno Pad obima aktivnosti Sektor delatnosti Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.349 591 26 40 994 491 19 142 96 38 70 19 60 35 1.457 4.406 5.250 46 1.160 1 192 1 608 1. Anketa poslodavaca.132 95 2.257 5.336 15 252 8 153 21 211 94 492 130 350 19 721 287 2.906 1.431 35.214 691 1.837 737 25 112 0 161 2.008 3.985 1.121 2 52 2.460 3.399 651 1.042 2.283 21 390 11 9 0 0 0 0 44 44 70 536 1.753 2. 2012.Tabela 15.098 3.691 476 5.572 6 699 11.692 578 10.043 9.200 2. G Ukupno 35 Pad obima aktivnosti H+I+J Ukupno Pad obima aktivnosti K+L Ukupno Pad obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Pad obima aktivnosti Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Ukupno .609 1.017 0 0 437 1.164 316 8.225 1. Planirano smanjenje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 601 489 841 352 2.474 1.138 119 468 293 0 2 0 3 0 188 511 1.272 57 207 0 361 0 0 0 0 2 1 47 0 5 0 0 0 57 18 131 42 6 8 3 19 0 68 337 245 65 43 6 88 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 3 3 54 102 35 0 5 0 6 2 0 144 334 93 0 14 1 24 4 0 1.889 1.420 1.

347 304 182 31 3 2. Planirano povećanje broja zaposlenih po sektorima delatnosti i stepenu stručne spreme I 532 452 1.053 574 2.267 2.241 2.402 9 141 11 423 302 99 1.263 4.281 15.059 0 48 27 574 233 8.978 6 361 837 2.504 1. 36 G Ukupno Rast obima aktivnosti H+I+J Ukupno Rast obima aktivnosti K+L Ukupno Rast obima aktivnosti M+N+Q+R Ukupno Rast obima aktivnosti Ukupno .047 5.791 4.331 1.137 II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: Stepen stručne spreme A Ukupno Rast obima aktivnosti B+D+E Ukupno Rast obima aktivnosti C Ukupno Rast obima aktivnosti USAID Projekat održivog lokalnog razvoja F Ukupno Rast obima aktivnosti Sektor delatnosti Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.871 6 57 1.837 1.092 54 148 3.745 227 953 814 17 0 0 67 19 236 536 2.375 3.457 3.767 1.204 87 731 18.603 11.466 1. Anketa poslodavaca.158 763 1.411 1.106 1.982 138 1.703 1.167 2.136 230 5.536 10.131 798 705 136 836 389 5.645 1.638 229 5.021 50.435 73 42 11 0 14 13 6 6 1 0 10 6 52 967 2.871 41 266 18 830 0 0 0 0 0 0 18 3 2 0 11 0 32 174 245 163 2 16 0 106 0 212 477 317 14 34 3 219 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 371 319 37 5 9 0 47 0 0 429 523 110 5 20 0 85 0 0 1.914 2.029 1.834 185 50 42 0 1.247 2.031 1. 2012.511 1 180 287 247 91 16 35 20 1.Tabela 16.685 6.380 7.462 10.466 5.357 5.

u pogledu odnosa između ukupnog očekivanog zapošljavanja i zapošljavanja očekivanog zbog rasta obima aktivnosti. Naime. u svakom regionu se planira veće povećanje u odnosu na smanjenje broja zaposlenih. taj odnos polako opada sa rastom veličine preduzeća. Kod planiranog smanjenja broja zaposlenih po regionima. U ovom regionu i u ovom sektoru očekuje se najveće povećanje broja zaposlenih. kod srednjih preduzeća iznosi oko 62%. Kod planiranog povećanja broja zaposlenih prema veličini preduzeća i stepenu stručne spreme (Tabela A9 u aneksu*) možemo konstatovati da se najveće planirano povećanje očekuje u tražnji za zaposlenima III i I stepenu stručne spreme. osim u regionu Vojvodine. a kod velikih preduzeća oko 58%. Takođe. i povećanje broja zaposlenih u odnosu na rast obima aktivnosti preduzeća.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Preduzeća koja posluju u delatnostima prerađivačke industrije. U ovim regionima i u ovom sektoru očekuje se najveće povećanje po osnovu rasta obima aktivnosti. biće najveće planirano smanjenje broja zaposlenih i kada je pokazatelj obima aktivnosti u pitanju. Međutim. planirano ukupno povećanje očekuje se u sektoru prerađivačke industrije. situacija je sledeća: u regionu Vojvodine. kod malih preduzeća taj odnos iznosi blizu 66%. najpovoljnije tendencije očekuju preduzeća koja posluju u sektorima građevinarstva i poljoprivrede. U ostalim regionima. preduzeća planiraju ukupno smanjenje broja zaposlenih u sektoru prerađivačke industrije. u odgovorima poslodavaca dominiraju šire kompetencije i lične karakteristike. U Beogradskom regionu. U pogledu potreba poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama i kompetencijama lica čije zapošljavanje očekuju tokom 2011. Južne i Istočne Srbije. Što se tiče planiranog smanjenja i povećanja broja zaposlenih po sektorima delatnosti i regionima. građevinarstva i trgovine očekuju visok priliv zaposlenih (Tabela 16). taj priliv zaposlenih će u značajnoj meri biti uslovljen očekivanim porastom obima privredne aktivnosti u ovim sektorima. kao i u odnosu na ukupno planirano povećanje. Ako posmatramo rast obima zaposlenosti u odnosu na ukupno povećanje broja zaposlenih. u Beogradskom regionu se očekuje ukupno najveće smanjenje po sektorima finansijskih usluga. 37 . godine (Tabela 17). Istovremeno. postoje dva aspekta: ukupno planirano povećanje broja zaposlenih. Šumadije i Zapadne Srbije. najveći broj planiranih zapošljavanja se očekuje kod srednjih preduzeća. kada je u pitanju rast obima aktivnosti. prenosiva posebna znanja i veštine. Kod povećanja zaposlenosti prema veličinu preduzeća. gde se u sektoru građevinarstva očekuje smanjenje broja zaposlenih kao rezultat velikog pada obima aktivnosti u ovom sektoru (Tabele A7 i A8 iz aneksa*). a najslabije su zastupljena stručna posebna znanja i veštine. Najveći broj odgovora preduzeća se vezuje za očekivanja za dodatnim znanjima i veštinama lica sa III i IV stepenom stručne spreme i lica sa fakultetskim * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. u ovim regionima. u elektronskoj formi. Što se tiče planiranog povećanja broja zaposlenih po sektorima delatnosti i regionima. U odnosu na rast obima aktivnosti. u sektoru prerađivačke industrije. U Beogradu se i inače po osnovu pada obima aktivnosti očekuje najveće planirano smanjenje broja zaposlenih. najveće planirano ukupno povećanje broja zaposlenih očekuje se u sektoru trgovine.

u elektronskoj formi. Analizu pojedinačnih zanimanja ćemo zasnivati na iskazima potreba poslodavaca uzimajući priliv i odliv zaposlenih po zanimanjima u 2011. kao i za posedovanjem različitih vrsta dozvola. komunikativnost 3. Anketa poslodavaca. 38 . poslodavci su najviše iskazali potrebe za znanjima iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.140 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Ako posmatramo posebno stručna znanja i veštine dolazimo do zaključka. spremnost na timski rad 5. dok se šire kompetencije i lične karakteristike sve više očekuju i kod lica sa višim obrazovanjem. da su najzastupljeniji zahtevi iz oblasti tehničko-tehnoloških i društveno-humanističkih znanja i veština (tabele A10. zatim stranih jezika. Ukoliko posebno analiziramo prenosiva znanja i veštine. kod potreba poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod planiranog zapošljavanja. Tabela 17. Naime. godinu. motivisanost. 5. poslodavci nisu u dovoljnoj meri identifikovali posebnosti koje se vezuju za kompetencije i posebna znanja i veštine. preciznost 2. najzastupljenije su sledeće karakteristike: 1. poći ćemo od jedne od definicija koja pod zanimanjima podrazumeva opis konkretnog posla * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. uslužnost 4.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja obrazovanjem. 2012. Od širih kompetencija i ličnih karakteristika. P  otrebe poslodavca za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama i širim kompetencijama kod planiranog zapošljavanja prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 6 14 77 65 2 1 0 68 233 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 7 208 357 11 97 5 278 964 Šire kompetencije i lične karakteristike 8 54 321 459 10 97 5 185 1. A11 i A12 u Aneksu*). godini kao bazu za praćenje kratkoročnih potreba koje se prenose i u 2012. Da bismo ujednačili tumačenje iskazanih potreba za specifičnim zanimanjima. Dinamička analiza potreba poslodavaca za zanimanjima i veštinama U ovom delu ćemo se baviti analizom kratkoročnih potreba poslodavaca za specifičnim zanimanjima i u manjoj meri analizom posebnih znanja i veština. To se naročito uočava kroz analizu potreba tržišta na nivou pojedinih oblasti.3.

39 . za rezultate tih analiza trebalo bi da budu podjednako zainteresovani i poslodavci i oni koji se bave kreiranjem i sprovođenjem relevantnih politika. ali se predviđa struktura zaposlenih prema agregiranim sektorima delatnosti.17 U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja Republike Srbije za period do 2020. sporazumnog prekida radnog odnosa. 19 Republički zavod za tržište rada Srbije i Zavod za zapošljavanje Crne Gore. i to ukupnog broja zaposlenih.5% u 2020. Ove podatke treba tumačiti sa oprezom. između dve posmatrane godine očekuje se smanjenje zapošljavanja lica u svim stepenima obrazovanja. S druge strane. 18 Vlada Republike Srbije (2011). godinu pokazuju da se očekuje mnogo manji priliv zaposlenih. godinu.7% na 35. dok je 44% ukupnog priliva bio rezultat zamene zaposlenih na postojećim poslova. kao i gledanje unapred da bi se odgovorilo na zahteve privrede. godine.5% koliko je iznosio 2010. Savremena administracija. godine kada je struktura zaposlenosti po sektorima bila sledeća: poljoprivreda 24. Prema projekcijama datim za 2020. 2010). obrasci prijava i izveštaja i kodeks šifara.19 Tabela 18 prikazuje procenu kratkoročne dinamike priliva zaposlenih na osnovu Ankete poslodavaca. Dakle. ali da će veći deo priliva biti rezultat novog zapošljavanja (62%). godine. godini veći priliv zaposlenih je ostvaren kao rezultat otvaranja novih radnih mesta 56%. godine. dok će se udeo lica sa srednjim nivoom stručnosti i visokostručnih lica povećati sa 49. Stoga. u Anketi poslodavaca i u analizi koja predstoji. postojeće nazive zanimanja i stručna zvanja naziva „zastarelim i prevaziđenim“. funkcijom i sl. analiza urađena za 27 zemalja Evropske unije (EU-27) ukazuje na promene u strukturi ponude radne snage populacije starosti 15 godina i više koje će se dešavati do 2020. godine. I sama Nacionalna strategija zapošljavanja do 2020.4%% zaposlenih. Zemlje Evropske unije pomno analiziraju i predviđaju kvalifikacionu strukturu ponude radne snage i promene u potrebama za kvalifikacijama. 2010).4% i sa 27. (CEDEFOP. industrija 24. Beograd. Skills Supply and Demand in Europe: Medium-Term Forecast up to 2020. Priručnik o evidencijama u oblasti zapošljavanja: uputstvo. jedna od najvažnijih karakteristika radne snage jeste njena kvalifikaciona odnosno obrazovna struktura. 17 CEDEFOP (2010).6%.4%. Ove projekcije se zasnivaju na podacima iz 2010. U 2011.4%. Tek kada se uspostavi kontinuitet u sprovođenju ankete. pozicijom. zamene zaposlenih na postojećim poslovima (usled odlaska u penziju.1%. sa 22. zahtevima. koristiće se nazivi zanimanja iz važećeg Šifrarnika zanimanja i stepena stručne spreme. 1998. do usvajanja novog harmonizovanog sistema klasifikacije zanimanja.18 Srbija još uvek nije usvojila Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja koji predviđa harmonizaciju sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08. Podaci za 2012. predviđa se da će u Srbiji poljoprivreda ukupno zapošljavati 21. godini.2% i usluge 51. isteka ugovora o radu na određeno vreme i sl.9% na 50. Udeo nestručnih lica će se 2020.) i novog zapošljavanja usled porasta obima poslovanja (otvaranje novih poslova).Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji sa svim zadacima koje taj posao podrazumeva. moći će se pristupiti njihovom tumačenju sa većom preciznošću. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. Posmatrano prema stepenu stručnosti. Prilagođavanje potrebama savremenog tržišta rada zahteva sistematično praćenje i analizu planiranja potreba za određenim zanimanjima i veštinama. pod posebnim znanjima i veštinama se podrazumeva određeni (najviši) nivo kvalifikacija (kompetencija) koje treba da poseduju lica koja se zapošljavaju radi obavljanja određenog posla (CEDEFOP. godine smanjiti na 16.1%. Međutim. maj 2011. godine se ne predviđa buduća obrazovna struktura ponude radne snage u Srbiji. industrija 26. a usluge 52. Ukoliko se posmatra struktura priliva zaposlenih po stepenu stručnosti.

772 5. Kratkoročna dinamika priliva zaposlenih prema stepenu stručne spreme 2011. Tabela 19 prikazuje kratkoročnu dinamiku odliva zaposlenih u 2011.231 3.267 32 1 50.980 4.286 101 4.298 41.137 7.718 9. Od ukupnog procenjenog odliva zaposlenih u 2011. lica sa srednjim nivoom stručnosti 59 odsto. godinu Zamena postojećih poslova 3.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 18. i očekivani odliv u 2012.982 8.097 5.761 3 0 31.372 22. u strukturi odliva zaposlenih uočava se blagi porast udela nestručnih i lica sa srednjim nivoom stručnosti.664 706 2.904 Prognoza za 2012. Očekivani odliv zaposlenih u 2012.260 95 640 36 2. godini na nivou ukupnog broja lica.126 2.357 5. udeo gubitka poslova bio bi podjednak i zbog pada obima poslovanja i zbog privrednih kontrakcija. godini. a ostalih 58 odsto su poslovi ugašeni usled ostalih navedenih razloga. 2012.614 12. prelaska zaposlenih kod drugog poslodavca i sl. 40 .395 77 9 47. a lica sa višim i visokim obrazovanjem 10 odsto. kao i gubitak poslova zbog pada obima aktivnosti. U ukupnom planiranom odlivu zaposlenih nestručna lica čine 31 odsto.807 24.758 10. dok se istovremeno blago smanjuje udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem.002 4.642 127 5. Anketa poslodavaca.491 16. stečaja.136 52 5. IV i V stepen stručne spreme) izložena visokom riziku od gubitka posla. Ukoliko izuzmemo lica koja ne poseduju nikakve kvalifikacije ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija.135 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Ovo saznanje je takođe relevantno za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koja će biti usmerena ka permanentnom unapređivanju ličnih kompetencija ponude radne snage.500 267 1. Kvalifikaciona struktura odliva zaposlenih između dve posmatrane godine više se menja nego kvalifikaciona struktura priliva zaposlenih.107 13.506 29 1 19.946 3. zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III.002 Ukupno Novi poslovi Ukupno Novi poslovi I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 VII – 2 VIII Ukupno: 20. Prema kratkoročnim očekivanjima za 2012.715 12.871 236 1.588 199 13 107.928 228 9. godina Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova 7.193 122 4 59. godini iznosi skoro 1/3 u odnosu na odliv procenjen u 2011. godini 42 odsto posledica su gubitka poslova zbog privrednih kontrakcija.164 439 1.204 18. Ona predstavlja prikaz ugašenih poslova koji se objašnjavaju kao odliv zaposlenih usled zatvaranja preduzeća. Naime.611 141 496 16 2.811 10. godinu.

godini neće postojati proširena tražnja. godina bazna godina.399 57 3 35. godinu Pad obima aktivnosti 5. Anketa poslodavaca.268 21 0 43.711 36.008 3.121 188 1.572 11. u odnosu na koju posmatramo promene u kretanjima potreba za pojedinim zanimanjima. 2012.456 3. godini bila su šivač tekstila. izuzev za zanimanjem mašinski tehničar – konstruktor.301 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.917 12.944 4. dok su se u grupi stručnih zanimanja III stepena najčešće zapošljavala lica sa zanimanjima bravar.188 91 2. bilo ukupan bilo na nivou pojedinačnih zanimanja. tako i u očekivanjima za 2012.818 582 1. Pritom je 2011. 22 i 23.300 2.800 3. i to kako u 2011. naročito na nivou oblasti i regiona.287 8. godini.551 21. ostvaren je u grupi lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS-NK). godinu.4. U analizi koja predstoji osvrnućemo se na tražnju za pojedinačnim zanimanjima u nekoliko izabranih sektora delatnosti koji imaju značajan udeo u strukturi ukupnog broja zaposlenih. godini sa očekivanjima za 2012.499 Ukupno Ugašeni poslovi Ukupno Ugašeni poslovi I II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno: 23. Kratkoročna dinamika odliva zaposlenih prema stepenu stručne spreme 2011. godinu po sektorima delatnosti.791 23.662 54 0 18. godina Stepen stručne spreme Pad obima aktivnosti 10. 41 .160 15. u 2012.148 5. U sektoru Prerađivačka industrija (C) najveći priliv. Takođe je interesantno uočiti da se ova lica zapošljavaju najčešće na novim poslovima.315 224 6.845 127 40 103.577 106 40 60.132 70 2.343 4.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 19. U svim tabelama smo prikazali do tri najfrekventnija zanimanja na nivou svakog stepena stručne spreme.494 Prognoza za 2012. godini.127 133 4. Kretanje priliva zaposlenih po zanimanjima za ostale sektore delatnosti prikazali smo u tabelama 20.708 1. 5. Procena kratkoročne dinamike priliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti U nastavku ovog poglavlja biće analizirana kratkoročna dinamika priliva zaposlenih u 2011.368 14.423 8.250 8. paker i pomoćni priučeni elektromonter.531 1.794 4. 21.610 137 581 13 1.713 465 2.047 3.511 51 551 57 737 3 3 17. polazeći od rangiranja priliva lica u određenom zanimanju. Ovaj prikaz potreba za zanimanjima zasnovan je na osluškivanju stavova poslodavaca kroz anketu i predstavlja način da se kroz naredne cikluse anketa uspostavi barometar zanimanja i veština. koja su se najčešće zapošljavala u 2011. najtraženija zanimanja u 2011.423 9. prodavac (III SSS i KV) i šivač konfekcije. Za zanimanja koja zahtevaju IV stepen stručne spreme kao što su prodavac i ekonomski tehničar.424 5. Zanimanja koja zahtevaju VII-1 stepen stručnosti kao što su diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Kada je reč o II stepenu stručne spreme.

računovodstvo i bankarstvo. god. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Naziv zanimanja Šifra zanimanja Naziv zanimanja Novi poslovi Ukupno Prognoza za 2012. dok će najveća tražnja kada je u pitanju V stepen stručne spreme biti za zanimanjima livac sivog liva i metaloglodač – specijalista. Zamena postojećih poslova 657 24 128 537 171 103 256 185 74 0 72 60 21 0 0 Novi poslovi 1. godini pojaviće se i potreba za zapošljavanjem lica sa I stepenom stručne spreme. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Prerađivačka industrija (C) 2011.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja bankarstvo i finansije i diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master na vrhu su traženih zanimanja u 2011. U 2012. zanimanje elektromehaničarski manipulant. a sa IV stepenom tekstilni tehničar i komercijalni tehničar. Tu će ostati i u 2012. Povećaće se tražnja za zanimanjima strukovni pravnik i strukovni informatičar VI-2 stepena stručne spreme.893 680 124 1.308 324 178 512 565 168 117 127 156 51 6 22 170 252 962 763 771 220 203 166 32 48 3 42 IV . Tokom 2012. god. zanimanja poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera i pomoćni konfekcionar. kao i lica sa II stepenom stručne spreme.767 3.328 939 337 330 322 83 54 25 2. koja podrazumevaju VI-1 stepen stručne spreme. godine nastaviće se tražnja za zanimanjima ekonomista za finansije. godini.406 494 430 1. komercijalista i mašinski inženjer. S III stepenom stručne spreme najčešće će se tražiti obrađivač metala.631 162 0 250 80 63 314 381 299 203 128 115 0 5 4 Ukupno 2.priučeni elektromonter Bravar Prodavac Šivač konfekcije Prodavac Ekonomski tehničar Mašinski tehničar konstruktor Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme specijalista Poslovni sekretar Modelar konfekcije 5.474 1.126 98 62 582 62 109900 100501 102501 204023 203211 204000 306400 301813 301800 403900 406453 402000 502231 501665 501802 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u prehrambenoj proizvodnji Elektromehaničarski manipulant Šivač tekstila Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera Pomoćni konfekcionar Prodavac Bravar Obrađivač metala Tekstilni tehničar Komercijalni tehničar Mašinski tehničar konstruktor Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme specijalista Livac sivog liva Metaloglodač .288 186 128 787 251 166 570 566 373 203 200 175 21 5 4 109900 I 100501 104502 204023 II 206402 202400 III 301813 306400 304023 406400 406700 402000 502231 V 507121 504002 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u prehrambenoj proizvodnji Čistač prostorija Šivač tekstila Paker Pomoćni .specijalista 98 1. Tabela 20. samo što će se povećati tražnja za diplomiranim inženjerima elektrotehnike za elektroniku.

kao i lica sa zanimanjem trgovinski manipulant. Anketa poslodavaca. u sektoru Trgovina očekuje se kod zanimanja u III stepenu stručne spreme. U IV stepenu stručne spreme najčešće se zapošljavaju lica sa zanimanjem prodavac (IV SSS) i farmaceutski tehničar. i to prodavaca (III SSS i KV). godini. godini. i kasir. godine. Očekuje se da će ta zanimanja biti najtraženija i tokom 2012. Kada je reč o III stepenu stručnosti. Najveći broj zapošljavanja u 2011. ali i u 2012. 2012. U VI-1 stepenu stručne spreme najčešće se zapošljavaju komer43 . Sektor Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) u I stepenu stručne spreme najčešće zapošljava lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS . Najtraženija zanimanja u okviru ovog sektora i stepena stručnosti su i četkar – metlar i dostavljač robe. godine bila su elektromonter – instalater (najveći broj lica zapošljavao se zahvaljujući otvaranju novih poslova). računovodstvo i bankarstvo Strukovni pravnik Strukovni informatičar Ekonomista Diplomirani mašinski inženjer/Diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku     142 38 33 8 3 2 57 24 23 0 3 0 85 14 10 8 0 2 716700 448 305 143 711800 145 87 58 VII/1 711800 210 78 132 716700 121 78 43 712000 74 38 36 712600 70 0 70 729202 9 0 9       VII/2 723601 3 3 0   728230 2 2 0   Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. najtraženija zanimanja tokom 2011. godini.NK). računovodstvo i bankarstvo Komercijalista Mašinski inženjer Poslovni informatičar Ekonomista Strukovni ekonomista Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Potreba za zapošljavanjem lica ovog profila znatno će se smanjiti u 2012.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616700 VI/1 616453 611800 626930 VI/2 626710 626709 Ekonomista za finansije. Tražnja za ovim zanimanjima će se nastaviti i u 2012. U II stepenu stručne spreme najviše traženo zanimanje je rukovalac robom – pomoćni prodavac. bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer / Diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani mašinski inženjer − konstruktor Farmaceutski tehnolog primene proizvoda − specijalista Tehnolog grafičarstva − specijalista Politikolog − specijalista / Diplomirani politikolog − specijalista 198 191 109 19 9 9 154 42 50 19 6 5 44 149 59 0 3 4 616453 611800 616700 626809 626924 626710 Komercijalista Mašinski inženjer Ekonomista za finansije.

dok se u VII-1 očekuje povećana tražnja za klasičnim filolozima. god. Zamena postojećih poslova 0 0 105 0 16 111 881 8 215 4 0   Novi poslovi 537 416 239 56 410 179 878 311 7 0 1   Ukupno 109900 I 106401 105601 206400 II 209911 206401 306400 302400 306702 406400 406453 409200 507121 501855 506455 Lica bez zanimanja i stručne spreme Trgovinski manipulant Saobraćajnotransportni manipulant Rukovalac robom − pomoćni prodavac Četkar − metlar Dostavljač robe Prodavac ( III SSS i KV ) Elektromonter − instalater ( III SSS i KV ) Kasir Prodavac Komercijalni tehničar Farmaceutski tehničar Poslovni sekretar Tehničar − kontrolor kvaliteta mašinskih materijala − specijalista Trgovački putnik 909 425 125 188 91 67 457 22 5 145 452 403 120 43 106401 101901 109900 209911 206402 206401 306400 306427 306461 406400 406513 409200 506400 506455   Trgovinski manipulant Montersko-instalaterski manipulant Lica bez zanimanja i stručne spreme Četkar − metlar Paker Dostavljač robe Prodavac Prodavac u maloprodaji naftnih derivata i gasa Magacioner Prodavac Konobar Farmaceutski tehničar Prodavac − specijalista Trgovački putnik   0 91 56 11 2.759 319 222 4 1   Ukupno 537 416 344 56 9 27 24 0 913 1. a u VI-1 inženjera elektrotehnike za elektroniku.239 25 2. godini u VII-1 stepenu bila su diplomirani farmaceut (VII-1 SSS) i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. U IV stepenu stručnosti se očekuje zapošljavanje konobara. kao i diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja cijalisti.214 1. Tabela 21.772 154 246 168 228 66 22 0 4 33 4 36 24 2. god. godini u sektoru Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) otvorena je tražnja i za novim zanimanjima. na listi najtraženijih zanimanja u III stepenu stručne spreme biti magacioneri i prodavci naftnih derivata i gasa u maloprodaji. U 2012. računovodstvo i bankarstvo. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS).911 426 290 1. u V stepenu prodavaca – specijalista. Najčešće zapošljavana zanimanja u 2011.998 III IV 400 396 88 33 8 V 44 .591 2. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) 2011.934 2. U VI-2 stepenu stručne spreme očekuje se najveće zapošljavanje ekonomista i pravnika. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Naziv zanimanja Šifra zanimanja Novi poslovi Naziv zanimanja Prognoza za 2012.839 58 1. ekonomisti za finansije. Prognozira se da će tokom 2012. a u II stepenu spreme za pakere. U I stepenu stručne spreme otvaraju se mogućnosti za zapošljavanje montersko – instalaterskih manipulanata.

Takođe. kao i komercijalista. i to kao rezultat otvaranja novih radnih mesta. bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku 751 67 43 20 9 3 851 375 30 33 8 4 0 489 376 37 10 12 5 3 362 616453 616700 612600 626710 629423 626800 716700 Komercijalista Ekonomista za finansije. U VI-1 stepenu najtraženija su zanimanja inženjer statistike i informatike. Informisanje i komunikacije (H.I. vozač drumskog vozila (III SSS i KV). u V prodavac – specijalista. Usluge smeštaja i ishrane. godini će se naći i zanimanje kurir u II stepenu stručne spreme. pored zanimanja vozač drumskog vozila. računovodstvo i bankarstvo Inženjer elektrotehnike za elektroniku Ekonomista Organizator sportske rekreacije Pravnik Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Zanimanja VI-2 stepena stručne spreme slabo su tražena u okviru ovog sektora − uglavnom se traže strukovni ekonomisti. računovodstvo i bankarstvo Ekonomista za robni promet u trgovini Menadžer Inženjer saobraćaja Inženjer elektrotehnike i računarstva Diplomirani farmaceut Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. a u manjoj meri i tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja. vozač drumskog vozila. zatim programeri informacionog sistema i diplomirani inženjeri elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjeri elektrotehnike i računarstva – master. Anketa poslodavaca. U IV stepenu stručne spreme najviše se traže zanimanja konobar i kuvar. U II stepenu stručne spreme najtraženija su lica sa zanimanjem kurir i sobarica. kao i programer informacionog sistema u VII-1 stepenu stručnosti. najtraženiji su magacioneri i vozači teretnog vozila. U VII-1 stepenu stručne spreme najviše se traže diplomirani inženjeri elektrotehnike za energetiku usled otvaranja novih radnih mesta. ekonomista za finansije. Među traženim zanimanjima u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje. najtraženija zanimanja su hemijski i elektromehaničarski manipulant. Zanimanje dostavljač robe spada u tri najfrekventnija zanimanja u II stepenu. vozač teretnjaka. i to prevashodno radi popunjavanja postojećih radnih mesta. 45 . i to kao rezultat novootvorenih radnih mesta.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616453 VI/1 616700 616400 626600 VI/2 625630 622800 719200 Komercijalista Ekonomista za finansije. konobar u IV stepenu stručne spreme. U I stepenu stručne spreme najviše se zapošljavaju lica bez zanimanja i stručne spreme. Najveći broj novih radnih mesta otvoreno je za poslove na kojima se zapošljavaju lica sa III stepenom stručne spreme.J) su u zanimanjima u III stepenu stručnosti i u I stepenu stručnosti. Usluge smeštaja i ishrane i Informisanje i komunikacije u 2012. U III stepenu stručne spreme. 2012. bankarstvo i finansije Diplomirani farmaceut 265 40 24 5 4 3 355 136 24 3 0 0 0 15 129 16 21 5 4 3 340 VII/1 716700 348 78 270 719200 294 282 12 712600 269 248 21 718212 Klasični filolog 94 0 94 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. računovodstvo i bankarstvo. Najčešća zapošljavanja u makrosektoru Saobraćaj i skladištenje.

Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Saobraćaj i skladištenje. Informisanje i komunikacije (H. Usluge smeštaja i ishrane. Zamena postojećih poslova 115 7 0 107 128 47 455 159 59 22 41 44 34 3 0 3 19 9 0 0 0 Ukupno 109900 I 103101 102501 II 207102 206401 206522 305600 III 306461 305604 406513 409900 406515 506400 V 502741 505600 616900 616700 IV VI/1 Lica bez zanimanja i stručne spreme Hemijski manipulant Elektromehaničarski manipulant Kurir Dostavljač robe Sobarica Vozač drumskog vozila Magacioner Vozač teretnjaka Konobar Maturant gimnazije Kuvar Prodavac − specijalista Tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja − specijalista Tehničar drumskog saobraćaja − specijalista Inženjer statistike i informatike Ekonomista za finansije/ računovodstvo i bankarstvo Komercijalista Strukovni ekonomista Menadžer Ekonomista Ukupno 844 312 306 291 123 82 1904 645 574 354 330 296 103 15 12 95 57 548 0 0 47 121 52 1177 30 356 62 111 93 103 0 8 93 26 296 109900 312 104502 306 106401 244 207102 2 206513 30 206522 727 305600 615 218 292 219 203 305604 306461 406513 406515 405605 Lica bez zanimanja i stručne spreme Čistač prostorija Trgovinski manipulant Kurir Servir Sobarica Vozač drumskog vozila Vozač teretnjaka Magacioner Konobar Kuvar Vozač autobusa Prodavac − specijalista Kuvar − specijalista Kamerman snimatelj Inženjer statistike i informatike Komercijalista Ekonomista za finansije/ računovodstvo i bankarstvo Dizajner Ekonomista Novinar/ žurnalista 280 13 9 239 129 77 714 298 187 304 80 80 34 10 10 180 42 0 506400 15 506515 4 508732 2 616900 31 616453 616453 626709 626600 626710 41 6 2 2 37 0 0 2 4 616700 6 628530 2 626710 0 628720 23 2 1 1 VI/2 46 Ukupno 165 6 9 132 1 30 259 139 128 282 39 36 0 7 10 177 23 14 2 1 1 .J) 2011. god.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 22. Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Šifra zanimanja Šifra zanimanja Naziv zanimanja Novi poslovi Naziv zanimanja Prognoza za 2012. god.I.

bankarstvo i finansije najtraženija su zanimanja u VII-1 stepenu.N. zatim zaštitar imovine – portir u III stepenu stručne spreme. Pored toga. kao i zaštitar imovine − portir. Umetnost.R) najveći broj zapošljavanja ostvarenih u 2011. poslodavci najčešće navode kao novo zapošljavanje. posmatrano na nivou tražnje za pojedinačnim zanimanjima. koje je najtraženije u ovom sektoru.Q. U posmatranom makrosektoru među traženim zanimanjima u 2012. kao i računarski operater u IV stepenu stručne spreme. i to kao rezultat otvaranja novih radnih mesta. kao i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. naučna. zapošljavanje lica sa zanimanjima čistač prostorija (I SSS . Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti.NK). III i IV stepenu stručne spreme. i očekivanih zapošljavanja u 2012. zabava i rekreacija (M. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. zanimanje čistač prostorija. diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Informatičar/ diplomirani informatičar − master 410 265 145 716921 VII/1 216 107 109 712800 132 0 132 712800 159 62 97 716923 82 0 82 722601 12 12 0 722607 Projektant elektronskih sistema − specijalista Tehnolog drumskog saobraćaja za međunarodni transport i špediciju − specijalista 15 15 0 VII/2 725614 5 0 5 725614 3 0 3 726491 3 3 0           VIII 808255 7 4 3   Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Pored ovih zanimanja. Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master. godini nalaze se lica bez zanimanja i stručne spreme.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 712400 Diplomirani inženjer elektrotehnike za energetiku Programer informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Tehnolog proizvodnje elektronskih proizvoda − specijalista Tehnolog drumskog saobraćaja za međunarodni transport i špediciju − specijalista Organizator trgovinskog poslovanja − specijalista marketinga Doktor nauka − kulturološke nauke/ komunikologija/ novinarstvo/ žurnalistika 370 0 370 716921 Programer informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku. beleži se u I. 2012. inovacijska i tehnička delatnost. Anketa poslodavaca. U makrosektoru Stručna. godini. računarski operater u IV ste47 . najtraženija su zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme u I stepenu stručnosti. čuvar u II stepenu.

568 861 50 51 37 18 435 110 64 162 127 42 40 14 7 8 8 5 596 104502 Čistač prostorija Manipulant u obradi metala Pomoćni administrativni 237 207100 radnik 0 101801 57 207201 Čuvar 0 206511 Pripremač namirnica 1.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja penu.Q. naučne. Kratkoročna dinamika zapošljavanja najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Stručne. Umetnost. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti.N. Zamena postojećih poslova 921 23 50 16 1 18 55 14 57 117 115 23 34 13 0 0 8 0 Novi poslovi 647 838 0 35 36 0 380 96 7 45 12 19 6 1 7 8 0 5 Ukupno 104502 I 109900 101801 207201 II 207100 205200 307201 III 301972 303200 406901 409900 406700 505931 V 506400 506515 616700 VI/1 616600 616531 Čistač prostorija Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u obradi metala Čuvar Pomoćni administrativni radnik Pomoćni građevinski radnik Zaštitar imovine – portir Vodoinstalater Gumar i plastičar Računarski operater Maturant gimnazije Ekonomski tehničar Vazduhoplovna stjuardesa – specijalista Prodavac – specijalista Kuvar – specijalista Ekonomista za finansije. i to isključivo zbog otvaranja novih radnih mesta.064 572 195 29 9 5 94 18 15 122 969 423 65 37 12 294 0 175 977 464 65 20 9 0 15 16 0 1. god. zabava i rekreacija (M. Tabela 23. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master.596 109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme 1.377 232 175 1.565 423 302 94 12 1.083 307201 Zaštitar imovine – portir 232 0 87 108 130 309951 301813 406901 409900 409002 Krupije Bravar Računarski operater Maturant gimnazije Medicinska sestra Vazduhoplovna stjuardesa – specijalista IV 9 505931 0 507121 Poslovni sekretar 5 506515 Kuvar – specijalista 79 612500 Inženjer elektrotehnike za elektromehaniku 2 613600 Inženjer grafičarstva Inženjer za hemijsku 15 613100 tehnologiju 48 Ukupno . inovacijske i tehničke delatnosti. Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Zamena postojećih poslova Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Novi poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012.718 1. god. računovodstvo i bankarstvo Menadžer Operativni turistički organizator 1.R) 2011.

zabava i rekreacija (M. kao i planirani odliv u 2012. godini odnosi se na lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS . dok je pad 49 . Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G). i to za četiri izabrana sektora delatnosti: Prerađivačka industrija (C). bankarstvo i finansije Programer informacionog sistema Specijalista radiološke zaštite Specijalista ginekologije i akušerstva Specijalista neonatologije Naučni istraživač biljne proizvodnje 8 3 3 8 0 0 0 626923 Informatičar 3 622800 Inženjer elektrotehnike i računarstva 5 3 1 0 3 1 5 0 0 3 626600 Menadžer Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 134 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master 712800 173 39 138 0 138 VII/1 716700 148 115 33 717532 Profesor švedskog jezika 99 99 0 716921 729093 729049 VII/2 729022 119 52 30 103 0 0 16 716921 52 729047 30 722607 Programer informacionog sistema Specijalista oftalmologije Projektant elektronskih sistema – specijalista 70 11 0 36 11 0 34 0 0 15 0 Tehnolog drumskog saobraćaja za 15 725614 međunarodni transport i špediciju – specijalista 0       0 0 0 VIII 800181 2 2     Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.NK).Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 626709 VI/2 625100 625200 Strukovni ekonomista Inženjer arhitekture Inženjer građevinarstva Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.J) i Stručne. Usluge smeštaja i ishrane. i planirani odliv u 2012. Informisanje i komunikacije (H. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti.N. Odliv zaposlenih u 2011. godini po zanimanjima koja su karakteristična za ostale makrosektore delatnosti nalaze se u tabelama 20. 5. Saobraćaj i skladištenje. U Prerađivačkoj industriji (C) najveći deo odliva u 2011. 2012.5. Umetnost.R). fluktuacije zaposlenosti su među najizraženijima i u preostala tri izabrana sektora. naučne. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. godini. Dok prerađivačka industrija tradicionalno obuhvata veliki udeo u ukupnoj zaposlenosti.I. Procena kratkoročne dinamike odliva zaposlenih po zanimanjima i sektorima delatnosti U ovoj tački analiziraćemo odliv zaposlenih po zanimanjima u 2011. 21. godini. U 55 odsto slučajeva razlog je gašenje postojećih poslova.Q. inovacijske i tehničke delatnosti. 22 i 23. Anketa poslodavaca.

Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Prerađivačka industrija (C) 2011. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. U III stepenu stručnosti u 2012. prodavac. Odliv zanimanja u II stepenu stručne spreme uočava se kod zanimanja šivač tekstila. Tabela 24. dok se očekuje manji odliv šivača tekstila. godini pripisuje se zanimanjima u III stepenu stručne spreme − bravar i prodavac. godini se očekuje znatno manji odliv zaposlenih i najveće smanjenje se očekuje u I stepenu stručne spreme. U grupi zanimanja sa VII-1 stepenom stručne spreme najveći broj odlazaka zabeležen je kod zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. Pored toga. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS) i diplomirani mašinski inženjer (VII-1 SSS)/diplomirani inženjer mašinstva – master. uglavnom zbog gašenja poslova usled smanjenog obima poslovanja.080 753 3.485 1. god. i to zbog pada aktivnosti.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja aktivnosti razlog u preostalih 45 odsto slučajeva.370 98 91 318 305 188 286 284 242 III 50 Ukupno . Pored gorenavedenih zanimanja. i to uglavnom zbog gašenja postojećih radnih mesta. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). U II stepenu stručne spreme se dodatno očekuje odliv zanimanja pakera. kod lica bez zanimanja i stručne spreme. veliki odliv u 2011. Zbog gašenja radnih mesta najveći odliv za zanimanja u V stepenu stručne spreme očekuje se za zanimanja vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme – specijalista i za zanimanje u VI-1 stepenu menadžer.391 109900 Lica bez zanimanja i stručne spreme Manipulant u obradi 555 101801 metala Manipulant u 85 100501 prehrambenoj proizvodnji 273 206402 Paker 21 204023 Šivač tekstila Poslužilac mašina i 126 203211 uređaja za preradu polimera 595 301813 Bravar 294 306400 Prodavac Izrađivač gornjih 460 304223 delova obuće 2.623 135 84 308 352 190 890 786 293 2.592 11 47 50 133 17 95 147 123 Ugašeni poslovi 778 87 44 268 172 171 191 137 119 Ukupno 109900 I 100501 104502 204023 II 203211 206402 301813 306400 304023 Lica bez zanimanja i stručne 6. kao i za zanimanje mašinski tehničar – konstruktor. izrađivač gornjih delova obuće. u 2012. Gubitak zbog pada aktivnosti 1. godini planiran je odliv zaposlenih kod zanimanja bravar. U VII-1 stepenu stručne spreme najveći odliv se očekuje kod zanimanja diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. god.014 spreme Manipulant u prehrambenoj 690 proizvodnji Čistač prostorija Šivač tekstila Poslužilac mašina i uređaja za preradu polimera Paker Bravar Prodavac Šivač konfekcije 169 581 373 316 1. U IV stepenu stručnosti očekuje se odliv za zanimanje prodavac tekstilne robe. a u IV stepenu kod zanimanja ekonomski tehničar i mašinski tehničar – konstruktor.

U III stepenu stručne spreme najzastupljenija su zanimanja prodavac (III SSS i KV). Odliv zaposlenih u zanimanjima III stepena stručnosti najčešće se javlja zbog regularnih uslova poslovanja. a u IV prodavac (IV SSS) i u manjoj meri komercijalni i administrativni tehničar. bankarstvo i finansije 43 712000 0 0 VI/2 716700 357 248 97 44 53 VII/1 711800 178 116 64 24 40 716800 728230 VII/2 100 2 1 57 2 1 Diplomirani mašinski inženjer − konstruktor 32 22 10 Magistar tehničkih 722000 nauka za mašinske konstrukcije Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. računovodstvo i bankarstvo Mašinski inženjer Ekonomista Inženjer mašinstva Nerazvrstani mašinski konstruktori i projektanti VI-2 kategorije složenosti Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju.NK) zastupljen u najvećem broju. bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer/ diplomirani inženjer mašinstva − master Diplomirani pravnik/ diplomirani pravnik − master Politikolog − specijalista/ diplomirani politikolog specijalista 472 449 284 184 51 41 276 148 138 38 14 12 215 212 166 26 51 10 83 76 36 19 9 0 257 406434 237 402000 118 406700 158 502231 0 502200 31 501801 193 616453 Prodavac tekstilne robe Mašinski tehničar − konstruktor Ekonomski tehničar Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme − specijalista Mehaničar. Analiza kratkoročne dinamike odliva najfrekventnijih zanimanja u sektoru Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) pokazuje da su to uglavnom zanimanja u III i IV stepenu stručnosti. Anketa poslodavaca. magacioner i kasir. 2012. a u zanimanjima IV stepena stručnosti češće zbog privrednih kontrakcija. uočava se da je odliv zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS .Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 406700 IV 402000 406453 507021 V 502231 506400 616453 VI/1 616700 611800 626710 621800 622099 Ekonomski tehničar Mašinski tehničar − konstruktor Komercijalni tehničar Kadrovski administrator − specijalista Vazduhoplovni mehaničar za motorne sisteme − specijalista Prodavac − specijalista Komercijalista Ekonomista za finansije. mašinista. U VI-1 stepenu stručne spreme najveći odliv je zabeležen kod zanimanja komercijalista. polazeći od analize zanimanja u I stepenu stručne spreme. posebno kod prodavaca. mašinbravar − specijalista Metalostrugar − specijalista Komercijalista 164 109 94 21 8 7 63 55 20 0 37 46 21 1 1 12 10 20 164 72 48 0 7 6 51 45 0 72 611800 Mašinski inženjer 102 616600 Menadžer 19 5 12 Diplomirani mašinski inženjer/diplomirani 109 711800 inženjer mašinstva − master Diplomirani ekonomista za 62 716700 opštu ekonomiju. Međutim. a u VII-1 51 .

295 645 143 741 114 109 IV 52 Ukupno 504 231 33 20 16 15 . i to uglavnom zbog gašenja radnih mesta. godinu. god. i to u nešto većoj meri zbog gašenja postojećih radnih mesta. Mnogo manji odliv zanimanja planiran je za 2012. kao i za zanimanje organizator komercijalnog poslovanja (VII-1 SSS). Planira se manji odliv u VII-1 stepenu stručnosti za zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. diplomirani farmaceut (VII-1 SSS).138 264 214 145 56 32 4. Tabela 25.704 97 102 106401 Trgovinski manipulant 109900 102401 Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektroenergetski manipulant 209911 Četkar − metlar 206401 Dostavljač robe Rukovalac robom − 206400 pomoćni prodavac 306400 Prodavac Elektromonter − 302400 instalater 302220 Automehaničar 406400 Prodavac Elektrotehničar 402600 elektronike 407100 Administrativni tehničar 206402 Paker 306400 Prodavac III 306461 Magacioner 306702 Kasir 406400 Prodavac Komercijalni 406453 tehničar Administrativni 407100 tehničar 1. U IV stepenu stručne spreme očekuje se brži odliv zaposlenih u zanimanju prodavac. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012.649 335 275 733 29 4 130 35 32 3. U VI-1 stepenu stručne spreme očekuje se veći odliv zaposlenih u zanimanju komercijalista.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja kod zanimanja diplomirani farmaceut (VII-1 SSS) i diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. kao i lica bez zanimanja i stručne spreme. U I stepenu stručne spreme očekuje se odliv zaposlenih trgovinskih manipulanata. Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (G) 2011. U trgovini se u 2012.439 639 818 1. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS). god. godini očekuje najveći odliv u III stepenu stručne spreme za zanimanje prodavac. Gubitak zbog pada aktivnosti 4 150 0 0 16 3 778 552 141 566 37 16 500 81 33 20 0 12 517 93 2 175 77 93 Ugašeni poslovi Ukupno 109900 I 106401 105601 206400 II 206401 Lica bez zanimanja i stručne spreme Trgovinski manipulant Saobraćajno − transportni manipulant Rukovalac robom − pomoćni prodavac Dostavljač robe 1.945 238 173 405 235 210 15 21 0 1.247 893 4. bankarstvo i finansije (VII-1 SSS).435 608 75 2.874 1.

teretnjaka i autobusa. bankarstvo i finansije Diplomirani inženjer elektrotehnike za elektroniku     719200 308 124 184 Ekonomista za finansije. bankarstvo i finansije Diplomirani farmaceut 12 8 1 1 7 0 1 0 5 8 0 1 56 39 17 VII/1 716700 178 94 84 719200 53 43 10 712600   VII/2   174     174     0 716492   720513   726792 Organizator komercijalnog poslovanja Tehnolog prerade mesa i ribe − specijalista. U makrosektoru Saobraćaj i skladištenje. 616700 računovodstvo i bankarstvo 626661 Strukovni menadžer 621317 Geolog Elektroenergetski operativni tehnolog 622407 zaštite od električne struje − specijalista Diplomirani ekonomista 716700 za opštu ekonomiju. računovodstvo i bankarstvo Ekonomista za robni promet u trgovini Menadžer Inženjer saobraćaja 8 0 8 507121 Poslovni sekretar 2 0 2 616453 616700 845 119 697 74 148 45 616453 Komercijalista 616454 Organizator nabavnih i prodajnih poslova 331 21 211 21 120 0 VI/1 616400 626600 625630 VI/2 41 22 14 1 14 18 14 1 27 4 0 0 621500 Inženjer rudarstva Diplomirani farmaceut Diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. 2012.J) najveći odliv zaposlenih karakterističan je za zanimanja u III stepenu stručne spreme. Anketa poslodavaca. dok je u II stepenu prisutan odliv kod zanimanja vozač viljuškara. Prognoze su da će ova zanima53 . Usluge smeštaja i ishrane. Ovakav trend se očekuje i u 2012. kuvar i administrativni tehničar.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 506400 Prodavac − specijalista 59 29 5 29 54 0 506400 Prodavac − specijalista.I. U I stepenu stručne spreme najveći odliv prisutan je kod lica bez zanimanja i stručne spreme i u nešto manjoj meri kod zanimanja elektroenergetski manipulant. Zbog gašenja radnih mesta u 2011. procesni organizator 506454 nabavke. prodaje i skladištenja robe 14 4 0 2 14 2 507121 Poslovni sekretar V 502627 Tehničar održavanja elektronskih mernih i upravljačkih uređaja − specijalista Komercijalista Ekonomista za finansije. ali i u 2012. savetnik za ekonomska pitanja 52 1 1 2 0 1 50 1 0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. godini. pomoćni gumar i plastičar i kurir. Informisanje i komunikacije (H. u ovoj grupi zanimanja posebno se izdvajaju vozači drumskih vozila. U IV stepenu stručnosti najveći odliv se očekuje kod zanimanja konobar. godini.

Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Saobraćaj i skladištenje. godinu. Tabela 26.050 419 417 126 109 237 103 8 0 189 278 84 0 213 154 240 234 92 462 255 37 0 24 16 Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektromehaničarski 102501 manipulant Elektroenergetski 102401 manipulant 207102 Kurir 109900 206500 Pomoćni ugostitelj 206522 Sobarica 305600 Vozač drumskog vozila 305604 305605 406513 407100 Vozač teretnjaka Vozač autobusa Konobar Administrativni tehničar 406515 Kuvar 504501 Procesni organizator za komunalne objekte 507121 Poslovni sekretar 508732 Kamerman snimatelj 54 Ukupno 230 28 28 177 100 68 400 259 156 133 94 86 10 8 7 . god. Informisanje i komunikacije (H. Takođe. godini ovo zanimanje imati najveći odliv kada je VII-1 stepen stručnosti u pitanju. Gubitak zbog pada aktivnosti 85 28 28 77 0 34 56 169 44 99 33 35 0 0 0 Ugašeni poslovi 145 0 0 100 100 34 344 90 112 34 61 51 10 8 7 Ukupno 109900 I 102401 102501 206111 II 203200 207102 305600 III 305604 305605 406513 406515 407100 506400 V 506721 502741 IV Lica bez zanimanja i stručne spreme Elektroenergetski manipulant Elektromehaničarski manipulant Vozač viljuškara Pomoćni gumar i plastičar Kurir Vozač drumskog vozila Vozač teretnjaka Vozač autobusa Konobar Kuvar Administrativni tehničar Prodavac − specijalista Knjigovodstveni likvidator Tehničar održavanja telekomunikacionih uređaja − specijalista 868 278 84 251 213 212 1. godine imati najveći odliv. imaju najveći odliv.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja nja u IV stepenu i 2012. zanimanja novinar i diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master. Veliki odliv u VII-1 stepenu stručne spreme prisutan je kod zanimanja programer informacionog sistema i očekuje se da će i u 2012. uglavnom zbog gašenja radnih mesta.I. Ovakav trend se prognozira i za 2012.J) 2011. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012.290 653 509 588 364 274 103 32 16 679 0 0 251 0 58 1. god. Usluge smeštaja i ishrane.

Anketa poslodavaca. 2012. dok u VII-1 stepenu gašenje radnih mesta i pad 55 . Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. U IV stepenu stručne spreme zanimanja maturant gimnazije (IV SSS) i računarski operater zabeležila su najveći odliv zaposlenih. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru i Umetnost. godini. naučne. zabava i rekreacija (M.N. 616700 računovodstvo i bankarstvo 616453 Komercijalista 79 48 30 6 3 225 70 37 29 4 0 199 9 11 1 2 3 26 616453 Komercijalista 616751 616700 Organizator carinskih poslova 30 27 29 0 8         264 1 27 3 VI/2 VII/1 626710 Ekonomista 628720 Novinar/žurnalista Programer 716921 informacionog sistema Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master Ekonomista za finansije. u I stepenu stručne spreme tu su i čistači prostorija. 11 računovodstvo i bankarstvo             Programer informacionog sistema 335 716921 71 104 104 0 718721 Novinar 50 16 34 718721 Novinar 70 64 6 Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku tehniku/ 712800 diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva − master 726921 Projektant za informacioni sistem − specijalista Projektant elektronskih sistema − specijalista   31 31 0 VII/2 VIII Tehnolog proizvodnje elektronskih proizvoda − specijalista Projektant 722607 elektronskih sistema − specijalista Tehnolog elektronskih 722609 komponenata − specijalista Doktor nauka kulturološke nauke/ 808255 komunikologija/ novinarstvo/ žurnalistika 722601 12 12 0 32 32 0 9 6 9 6 0 0 722607 15 15     0     7 7 0           Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji VI/1 616453 Komercijalista Ekonomista za finansije. inovacijske i tehničke delatnosti.R) odnosi se na lica bez zanimanja i stručne spreme (I SSS-NK) koja su angažovana na jednostavnim neproduktivnim poslovima.Q. Visok ostvareni i planirani odliv zaposlenih u makrosektorima Stručne. Pored njih. Najveći broj ovih odlazaka odnosi se na redovnu fluktuaciju zaposlenih. a takav trend se prognozira i u 2012. U III stepenu stručne spreme najveći broj pojedinačnih odlazaka iz preduzeća je zabeležen kod zanimanja zaštitar imovine – portir.

a visok za profesore švedskog jezika.NK ) Čistač prostorija Manipulant u obradi metala Pomoćni administrativni radnik Pomoćni kuvar 1. zabava i rekreacija (M. Takođe. U III stepenu stručne spreme najveći odliv očekuje se kod zanimanja zaštitar imovine – portir i vodoinstalater.886 spreme 104502 Čistač prostorija 1. inovacijske i tehničke delatnosti. će se nastaviti i u 2012. Znatno manji odliv zaposlenih očekuje se kod zanimanja u VII-1 stepenu stručne spreme. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. naučne. Najveći odliv očekuje se kod zanimanja lica bez zanimanja i stručne spreme. Gubitak zbog pada aktivnosti 312 702 0 0 0 6 288 210 126 44 9 67 0 0 Ugašeni poslovi 870 2 50 16 13 0 29 3 0 598 90 0 2 1     Ukupno I Lica bez zanimanja i stručne 2.R) 2011. inovacijske i tehničke delatnosti.788 756 752 276 252 48 11 29 6 0 6 29 506721 Knjigovodstveni likvidator 0     56 Ukupno .847 1. Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti.N. mada u znatno manjoj meri nego što je to bilo tokom 2011.Q. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru. god.Q. Tabela 27. Zdravstvena i socijalna zaštita u privatnom sektoru i Umetnost. trend iz 2011. zabava i rekreacija (M.N. u makrosektorima Stručne.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja aktivnosti najviše beleže zanimanja diplomirani ekonomista za opštu ekonomiju. godine. Prema prognozama. god. Umetnost. Naziv zanimanja Gubitak zbog pada aktivnosti Naziv zanimanja Stepen stručne spreme Šifra zanimanja Ugašeni poslovi Šifra zanimanja Prognoza za 2012. godini najveće smanjenje očekuje se za grupu zanimanja u I stepenu.223 817 157 126 135 41 1.811 1. a u IV stepenu maturant gimnazije.182 704 50 16 13 6 317 213 126 642 99 67 2 1   0 200121 Pomoćnik cvećara − vrtlara 406 31 94 59 4 24 37 307201 301972 302431 409900 406901 405021 507765 Zaštitar imovine − portir Vodoinstalater Elektroinstalater Maturant gimnazije Računarski operater Geometar Instruktor vožnje 1. godini.173 101801 Manipulant u obradi metala 367 367 109900 207201 Čuvar 115 97 30 67 0 30 638 109900 638 104502 0 101801 48 207100 97 206515 II III IV V 207102 Kurir Pomoćni administrativni 207100 radnik 307201 Zaštitar imovine − portir 300504 Konditor 309951 Krupije 409900 Maturant gimnazije 406901 Računarski operater 407201 Tehničar zaštite imovine 507121 Poslovni sekretar Ekonomski tehničar − 506700 specijalista 502600 Elektroničar − specijalista Lica bez zanimanja i stručne spreme ( I SSS . Kratkoročna dinamika odliva najfrekventnijih zanimanja Sektor delatnosti: Stručne. bankarstvo i finansije i diplomirani mašinski inženjer/diplomirani inženjer mašinstva – master. kao i kod zanimanja čistač prostorija i manipulant u obradi metala. naučne.R) u 2012.524 1.

godine. računovodstvo i bankarstvo Inženjer elektrotehnike za 0 612800 računarsku tehniku 0 625000 Inženjer geodezije 5 3             16 16 13 44     99 16 6 0 0     99 0 10 13 44 616453 Komercijalista 616600 Menadžer 623120 Inženjer tehnologije Strukovni sanitarno629066 ekološki inženjer 626710 Ekonomista Diplomirani ekonomista 716700 za opštu ekonomiju. 5. ali i posedovanje širih kompetencija i ličnih karakteristika. Pored osnovnih stručnih znanja koja su potrebna za određena zanimanja i poslove. Anketa poslodavaca. najpotrebnije veštine koje smo nazvali širim kompetencijama i ličnim karakteristikama. računovodstvo i bankarstvo 78 30 23 8 5 3 250 13 14 23 8 0 0 100 65 616600 Menadžer 16 616700 Ekonomista za finansije. te se pritom ova strategija poziva na dokumente Evropske unije koji u prvi plan ističu izlaženje u susret stalnim potrebama za novim veštinama i unapređenju kvaliteta radne snage. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. Udeo ove grupe veština u ukupno na- 20 Vlada Republike Srbije (2011). kao i budućim zaposlenim licima. Podaci prikupljeni na osnovu Ankete poslodavaca ukazuju na to da su licima koja trenutno rade u anketiranim preduzećima. sve više se traže i prenosiva znanja i veštine. kao što je već istaknuto. poslodavci nisu uvek bili u mogućnosti da prepoznaju sve sofisticirane karakteristike i znanja koje lica zaposlena na obavljanju određenih poslova treba da imaju. godine takođe se pridaje značaj veštinama. Međutim. maj 2012. 57 . Potrebe za posebnim znanjima i veštinama Tehnološkim napretkom i usložnjavanjem zadataka koje je potrebno obavljati na određenom poslu značaj posebnih znanja i veština je evoluirao. Beograd. U Nacionalnoj strategiji zapošljavanja do 2020.6. 2012.20 Anketa poslodavaca prvi put omogućava sistematično prikupljanje podataka o potrebama tržišta rada za pojedinačnim veštinama. bankarstvo i finansije Diplomirani mašinski inženjer/diplomirani 711800 inženjer mašinstva − master Diplomirani inženjer građevinarstva/ diplomirani inženjer građevinarstva − master 729047 Specijalista oftalmologije Magistar tehničkih nauka za 722500 elektrotehniku Projektant računarskih 722805 sistema − specijalista 715200 VI/2 150 717532 Profesor švedskog jezika Diplomirani inženjer elektrotehnike za računarsku 25 712800 tehniku/diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva – master 65 717533 Profesor norveškog jezika 0 0 3                   0 VII/1 122 97 70 57 13 87 30 10 3 22 30 10 0 66       66       0 VII/2 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 616700 VI/1 Ekonomista za finansije.

a u veštinama koje će biti potrebne licima koja poslodavci planiraju da zaposle u 2012.0 0. spremnosti na timski rad. god.7 1. čime one postaju sve važnije poslodavcima.0 0.3 2.0 6.6 5.0 1. Stručna znanja i veštine potisnute su razvojem sofisticiranih prenosivih znanja i veština i širih kompetencija i ličnih karakteristika. Uz lica koja se zapošljavaju na poslovima za koje su potrebna zanimanja u VII-1 stepenu stručne spreme najčešće se dodatno traže i veštine iz grupe stručnih posebnih znanja i veština.2 2.7 24. stručna Prenosiva Prognoza za 2012.6 0. tražiti posedovanje neke od veština iz grupe šire kompetencije i ličnih karakteristika.0 Šire kompetencije Stručna Prenosiva i lične arakteristike 8. bezbednost i zaštita na radu. Pritom će se od najvećeg broja zanimanja u III stepenu stručne spreme.7 4.2 odsto. komunikativnosti.5 6. godini udeo ove grupe veština porastao na 41. Naime.4 10. orijentisanosti ka klijentima.4 8. Prema prognozama za 2012. Anketa poslodavaca.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja vedenim veštinama lica koja su se zaposlila u anketiranim preduzećima u 2011. kao što pokazuje tabela 28. različite vrte dozvola. Od zanimanja u III.0 0.5 0.0 100.5 0.0 0.5 0. godinu redosled veština kojima će se poslodavci najčešće upravljati prilikom zapošljavanja lica neće biti promenjen.7 odsto.6 23.5 0. 2012.9 1.0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Za zanimanja u IV stepenu stručne spreme najčešće se traže prenosiva posebna znanja i veštine.9 0.2 0.0 odsto za lica koja će se zapošljavati tokom 2012.2 0.0 24. god.7 28. Tabela 28.0 21.6 29.0 0. udeo ovih veština bio je 10.0 100.3 0. Šire kompetencije i lične arakteristike 0. da bi među veštinama lica koja poslodavci planiraju da zaposle u 2012. bilo da je reč o licima koja su se zapošljavala u 2011. godini.0 33.3 odsto za lica koja su se zaposlila u 2011.9 29. Prema prognozama za 2012. Za zanimanja u ovom stepenu stručnosti ne uočavaju se značajnije razlike u strukturi zahtevanih veština u dve posmatrane godine.5 0.8 odsto.8 0.0 100. godini su prenosiva posebna znanja i veštine.5 29.1 0.2 28.4 16.1 1. Istovremeno.0 100.8 35.0 0.0 0. jezici. 58 . godini i blago će opasti na 10.0 100.0 0.4 25.4 0.2 40.9 21. ili će se zapošljavati u 2012.0 6. ostala prenosiva znanja.0 odsto.3 0.4 0.0 100.7 26. godini iznosio je 46. te karakteristike prepoznate su kao najtraženije. Druga grupa veština po značaju među veštinama lica koja su se zaposlila u 2011. godinu ove karakteristike biće najpotrebnije i naredne godine. godine.0 8.2 27.9 37. Struktura posebnih znanja i veština prema stepenu stručne spreme u procentima Stepen stručne spreme I II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII Ukupno 2011. IV i VII-1 stepenu stručnosti očekuje se da poseduju najveći broj identifikovanih veština.0 0.9 8. godini taj udeo se povećava na 48. Njihov udeo iznosio je 43. uslužnosti. Najveći broj veština iz grupe stručnih znanja i veština odnosi se na zanimanja iz tehničkotehnološke struke. U grupi veština prenosiva posebna znanja i veštine koje poslodavci identifikuju kao najbitnije nalaze se informaciono-komunikacione tehnologije. U ovu grupu veština ubrajaju se karakteristike poput preciznosti.7 6.

u sektoru Trgovina. Broj % Broj % 401 2. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom po sektorima delatnosti Sektor delatnosti A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Ukupno: Osobe sa invaliditetom Ukupan broj zaposlenih Očekivani broj novozaposlenih u 2012.4 1. godine više od 2/5 ih je radilo u sektoru prerađivačke industrije.545 11.535 100.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Poslednje tri kolone u gornjoj tabeli pokazatelj su pravca u kom se kreću zahtevi poslodavaca za određenim veštinama. Može se primetiti da je iskazani broj planiranih novozaposlenih osoba sa invaliditetom u 2012. Na osnovu ovih pokazatelja mogu da se predviđaju potrebe tržišta rada u pogledu znanja i veština lica koja se zapošljavaju. Biće to stručna znanja i veštine. Planirani broj novozaposlenih lica iz ove kategorije u 2012.2 13.6 251 16. koja će činiti deo planiranog priliva zaposlenih u 2012.020 7. prema stepenu stručne spreme prikazanog u tabeli 30 manji od iskazanog ukupnog planiranog broja novozaposlenih osoba sa invaliditetom prikazanog u tabeli 29 zato što anketirana preduzeća nisu rasporedila sva planirana zapošljavanja prema zahtevanom stepenu stručne spreme.6 124 8.324 9.9 21 1. 5. Na osnovu izračunatih pokazatelja vidi se da poslodavci očekuju manji broj dodatnih veština uz zanimanja u I i II stepenu stručne spreme.4 1. godine zaposleno je u granama prerađivačke industrije.644 11.0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.0 5.0 1.7 677 44. U pogledu planiranog zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema nivoima stručnosti uočava se da se najveći broj (70 odsto planiranog broja novozaposlenih u 2012.9 46 3. godini) odnosi na III i IV stepen stručne spreme (tabela 30). 2012. Podaci prikupljeni za duži vremenski period i na osnovu njih izračunate stope rasta ukazivali bi na promenu u zahtevima poslodavaca za veštinama zaposlenih u odnosu na period koji se utvrdi kao početna tačka praćenja tih promena.4 63 4. u 2011.7 491 3. bez obzira na obaveze koje proizlaze iz zakona.1 1. Od ukupnog broja lica koja su zaposlena 2011. Tabela 29. 59 .925 13. Najveći broj novozaposlenih osoba sa invaliditetom u toku 2011.491 39. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom U grupi anketiranih preduzeća nije bilo mnogo onih koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom. godini. godini nije veliki. kao i u sektoru ostalih usluga (tabela 29). kao i šire kompetencije i lične karakteristike za lica koja će se zapošljavati na poslovima u I i II stepenu stručne spreme.7.2 149 9. Anketa poslodavaca.839 100.9 203 13.1 1.1 1.

Planirano zapošljavanje osoba sa invaliditetom prema stručnoj spremi i sektoru delatnosti Sektor delatnosti Stepen stručne spreme A Novozaposleni B+D+E Novozaposleni Novozaposleni C Novozaposleni F Novozaposleni G H+I+J Novozaposleni K+L Novozaposleni M+N+Q+R Novozaposleni Ukupno % 23.0 0.6 6.3 36.5 17.9 0 0 0 0 0. 2012.5 16.1 0. Anketa poslodavaca.258 3 9 34 0 0 0 8 0 56 % % % % % % I II III IV V VI – 1 VII – 1 Ukupno: 4 23. kao i prenosiva znanja i veštine. anketirana preduzeća nemaju precizne stavove o tome koja dodatna znanja i veštine očekuju od novozaposlenih.3 100 0 0 26 91 0 6 0 122 % 0.0 0.3 35. poslodavci su češće očekivali od lica sa IV i III stepenom stručne spreme.9 1 8.3 0.3 12.0 4.6 100 24 8 45 10 0 0 36 124 19.0 100 7 5 6 12 0 0 0 30 23.0 100 18 13 71 87 0 4 30 223 8.6 39.9 0.0 1.0 0.0 0. godini. Kao i kod ukupnog planiranog zapošljavanja.0 178 102 444 431 1 13 89 100 1.0 0.1 0.4 9.0 0.0 3. 60 . 2012.3 16.4 10.2 5.9 13.3 100 77 62 226 203 0 1 6 575 13.5 39.9 39.2 20.0 15 100 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 30.2 0.0 7.2 17 3 6 5 1 0 1 33 50.8 0.0 0.0 100 31 10 54 23 0 2 16 136 10 67.0 0. stručna znanja najčešće nisu pominjana.0 1. Anketa poslodavaca.5 3.2 16.0 0. P  otrebe poslodavca za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama i širim kompetencijama kod planiranog zapošljavanja osoba sa invaliditetom prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI – 1 VI-2 VII – 1 VII – 2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 0 1 0 0 0 0 0 6 0 7 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 0 11 87 0 0 0 2 0 100 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.6 31.0 21. Kad je reč o planiranom zapošljavanju osoba sa invaliditetom u 2012.3 74. Šire kompetencije i lične karakteristike.0 29.6 8.7 39.7 0.2 1. Tabela 31.

ali u daleko manjoj meri. U grupi ovih preduzeća najveće probleme u zapošljavanju novih radnika imaju poslodavci koji posluju u određenim granama prerađivačke industrije − skoro 40 odsto anketiranih preduzeća je ukazalo na specifičnosti izazvane problemima u zapošljavanju novih radnika. kod planiranog zapošljavanja osoba sa invaliditetom (tabele A15. S druge strane. među preduzećima koja imaju najviše problema da zadovolje trenutnu tražnju nalaze se privatni poslodavci koji imaju manje od 50 zaposlenih (grafikon 6).8. S  truktura poslodavaca sa problemima pri zapošljavanju novih radnika prema sektoru delatnosti. fleksibilnost i elokventnost. Grafikon 6. najveći broj ovih zanimanja je u okviru III i VII-1 stepena stručne spreme. najizraženije potrebe poslodavca su za sledećim karakteristikama: komunikativnost. u elektronskoj formi. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Problemi u zapošljavanju novih radnika Mali broj anketiranih preduzeća (tabela A18 u Aneksu*) ukazao je na probleme pri pronalaženju lica adekvatnih kvalifikacija. Kad je reč o širim kompetencijama i ličnim karakteristikama. kao i znanjima stranih jezika. godini. Kao što pokazuje tabela 32. A16 i A17 u Aneksu*) od stručnih posebnih znanja i veština jedino se pominju potrebe za tehničko-tehnološkim znanjima i veštinama. 61 . Posmatrano prema veličini i tipu vlasništva.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Kao i kod planiranog ukupnog zapošljavanja lica u 2012. 5. Preduzeća koja se bave trgovinom takođe ukazuju na određene probleme. veličini preduzeća i tipu vlasništva u procentima Na nivou Republike identifikovano je preko 1.346 zanimanja za koja poslodavci tvrde da izazivaju izvesne probleme pri zadovoljenju tražnje. u grupi preduzeća koja nisu ukazala na postojanje problema pri zapošljavanju novih radnika nalaze se preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji i trgovini. Od prenosivih znanja i veština navode se potrebe za informaciono-komunikaciono tehnološkim znanjima i veštinama. ali teže pronalaženje adekvatnih zanimanja karakteristično je i za lica sa srednjim obrazovanjem.

6 32.2 VII .1 14.0 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. Stavovi poslodavaca o problemima pri zapošljavanju novih radnika prema stručnoj spremi Stepen stručne spreme I II III IV V VI .9 41. saobraćaju.1 VII .5 1.1 VI .USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 32. u elektronskoj formi. 62 .1 100. Na nivou VII-1 stepena stručne spreme najčešće se kao razlog navodi nedostatak radnog iskustva i deficitarno zanimanje. trgovini. u ovoj grupi izdvajaju se preduzeća koja posluju u prerađivačkoj industriji. U pogledu stepena stručne spreme najčešći razlozi nezadovoljenih potreba za radnicima na nivou III stepena stručnosti su nedostatak znanja i veština. a koja imaju do 50 zaposlenih i u privatnom su vlasništvu. Anketa poslodavaca.2 4.5 1.346 Da (%) 1. deficitarna zanimanja. nedostatak radnog iskustva i deficitarnost zanimanja najčešći su razlozi što poslodavci ne mogu da pokriju svoje potrebe za novozaposlenima na zadovoljavajuć način (tabela 33).5 0. Na nivou IV stepena stručne spreme dominantan razlog je nedostatak znanja i veština (tabela A19 iz Aneksa*). * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.7 2. Nedostatak adekvatnih znanja i veština. informisanju i turizmu. kao i činjenica da zanimanje ne postoji u obrazovnom sistemu. Posmatrano po sektorima delatnosti. 2012.2 Ukupno: Problemi u zapošljavanju Da 23 39 553 195 16 60 7 438 15 1.

3   4 8 43 17 54 15 3 3   95 36 15   95 51 0   % % Sektor delatnosti: A B+D+E C F G H+I+J K+L M+N+Q+R Veličina preduzeća: 10−49 zaposlenih 50−249 zaposlenih 250 i više zaposlenih Tip vlasništva: Privatno Javno Ostalo   12 15 172 48 42 40 4 56   204 138 47   323 40 26   3.3 5.9 44.2 2.7 12.1 443 23.5 32.2 2.3 22.9 9.8 481 78.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 33.0 614 100.0 80.8 24.2   83.2   10 6 56   1.0 614 100.8   50.9 25.0 0.1 10.0 Ukupno: 389 100. Anketa poslodavaca.8 7.7   10.7   10 46   Ukupno: 389 100.0 3.0 3.4 35.7 0.9 35.4 226 23.1 24.3 8.1 16. 2011.5   64.9 1.2 2. Najčešći razlozi nezadovoljenih potreba za radnicima prema sektoru delatnosti.1 10.0 20.5 137 7.1 0.4   72.9 36.4   96.3 1.5 110 1.0 96 100.0 144 11.7 10.4 10.5 10.0 100.2 11.3 2.8 3.6 37.0 84.5 4.4 4.0 8.3 498 100.7 .4   81.0 100.8 16.2 2.2 12.0 96 100.1 25.4 22.9 10.7 18.4 17.4 33   89 26 100.0 146 Ukupno: 389 100.0 100.0 14.9 45   82 52 69.8 40.3   52.4 6. Potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod nedostajuće radne snage najčešće se svode na nedostatak širih kompetencija i ličnih karakteristika.0 613 100. veličini preduzeća i tipu vlasništva Razlozi Deficitarno zanimanje Ukupno Ne postoji u Neodgovarajuć obrazovnom nivo sistemu obrazovanja Ukupno Ukupno % % Nedostatak znanja i veština Ukupno % Nedostatak radnog iskustva Ukupno % Nezadovoljavajući uslovi rada Ukupno Ostali razlozi Ukupno   0.4   65. 63 %   3.8 17.6 7.0 2.1   80.0 614 100. kao i prenosivih znanja i veština.4 12.4   13.6 236 32.0 5.6   0 2 31 38 2 11 2 8   62 16 17   77 16 2   0.4 150 13.0 3.3   0 2 13 15 15 10 2 2 59   30 23 6 59   57 0 2 59 26.3 424 8.2 14.2 1.0 2. Stručnim znanjima i veštinama pridaje se najmanja pažnja.4     8 11 44 83 11 78     1.0 146   64.3 11.0 613 100.0 613 100.9 2.7 0.7 144 38.0   0 0 24 18 29 14 2 2 89   72 7 10 89   75 9 4 89   0.0 146 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.0 96 100.2 29.2 16.0 100.2 39.2 1.

Nedostajuća znanja i veštine i obuke zaposlenih Od ukupnog broja preduzeća iz uzoračkog okvira njih 1. Anketa poslodavaca. komunikacija i turizma. poljoprivrede. Ako posmatramo potrebe poslodavaca kod nedostajuće radne snage u pogledu posebnih stručnih znanja i veština. možemo zaključiti da su najzastupljenije potrebe za znanjima i veštinama iz tehničko-tehnološke i društveno-humanističke oblasti. Skoro 36 odsto ovih preduzeća posluje u nekoj od grana prerađivačke industrije. a isto toliko pripada sektorima trgovine i saobraćaja. Poslodavci u sektorima finansijskih usluga.2 VII .1 VI . Od širih kompetencija i ličnih karakteristika najzastupljenije su potrebe za karakteristikama kao što su komunikativnost.047 (tabela A23 u Aneksu*) iskazala su potrebe za obukama zaposlenih. Posmatrano po veličini preduzeća i tipu vlasništva. veština pregovaranja i ubeđivanja i spremnost za učenjem i profesionalnim usavršavanjem (tabele A20.9. u elektronskoj formi. energetike i vodoprivrede nisu pokazali veliko interesovanje i potrebu za dodatnim obukama svojih zaposlenih. Potrebe poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama kod nedostajuće radne snage prema stepenu stručne spreme Stepen stručne spreme I II III IV V VI .1 VII . 5.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 34. 2012. mala preduzeća u privatnom vlasništvu najzainteresovanija su za dodatna usavršavanja svojih radnika (grafikon 7). A21 i A22 iz Aneksa*). Od prenosivih znanja i veština najzastupljenije su potrebe za znanjima stranih jezika i za informaciono-komunikacionim tehnološkim znanjima i veštinama. 64 .2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 3 2 0 38 13 2 3 0 64 125 Prenosiva posebna znanja i veštine 0 0 21 20 4 14 0 101 0 160 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 3 58 15 0 34 1 133 2 248 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

veličini i tipu vlasništva u procentima Posmatrano prema stepenu stručne spreme. koja imaju manje od 50 zaposlenih.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Grafikon 7. kao i lica sa visokim obrazovanjem. u elektronskoj formi. S  truktura preduzeća koja imaju potrebu za obukama zaposlenih prema sektoru delatnosti. najčešće su iskazivane potrebe za dodatnim usavršavanjima zaposlenih koji imaju zanimanjima u okviru III i IV stepena. 65 . što se može dovesti u vezu sa konkretnim radnim mestom. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. poslovima koja ta lica obavljaju u anketiranim preduzećima. Zanimanja u okviru više škole i niskih nivoa stručnosti (I i II stepen stručne spreme) manje su zastupljena kad je reč o potrebama za dodatnim usavršavanjem. sa VII-1 stepenom stručne spreme (tabela 35). tj. U srednjim i velikim preduzećima najčešće su potrebne obuke zaposlenih u VII-1 stepenu stručne spreme (tabela A24 iz Aneksa*). Preko 50 odsto preduzeća koja su odgovorila na pitanja o dodatnom usavršavanju svojih zaposlenih pripada grupi malih preduzeća. U malim preduzećima najpotrebnije su obuke kod zanimanja III i VII-1 stepena stručne spreme.

0 0.0 0.0 0.7 0. B  roj i struktura zaposlenih u preduzećima kojima su potrebne obuke prema stepenu stručne spreme i sektoru delatnosti Stepen stručne spreme Sektor delatnosti Ukupno 265 186 56 402 8 37 5 A Ukupno % B+D+E Ukupno Ukupno % C Ukupno % F Ukupno % G % H+I+J Ukupno Ukupno % K+L % M+N+Q+R Ukupno 0 2 16 0 3 1 93 3 5 % 0.0 0.0 2.1 10.0 49.0 0 12 304 329 2 133 0 472 0 0 0.0 387 100.0 0.9 0.7 279 22.2 0.377 68.1 0.0 3.2 7.4 49 2.0 1.7 37.6 4.0 2.0 2 0 25.4 0.0 98 100.0 504 100.4 0.0 0.0 0.3 264 0.022 100.0 0.0 0 15 0.9 1.6 0 0 0 0.1 1.0 283 100.1 2.0 0.0 1. Stručna znanja su najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama. a najpotrebnija su zanimanjima sa III stepenom stručne spreme.4 183 0.0 0 0 Ukupno: 202 100.9 1 3 0.6 0.0 64.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja Tabela 35.9 1.0 27.0 37.8 1.3 I II III IV V VI – 1 VI – 2 VII – 1 VII – 2 VIII 120 12 47 5 0 10 0 8 0 0 59.2 1. Anketa poslodavaca.0 0.0 0. IV i VII-1 stepenom stručnosti najčešće nedostaju šire kompetencije i lične karakteristike.0 0.0 1 2 1 9 0 0 23.475 0.3 0.0 145 142 479 446 44 185 0 549 32 0 7.2 9.251 100.0 4.3 205 26.0 5.3 6.6 0.2 1.3 23.8 71.3 8.137 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje.0 4.5 0.325 0.6 36 0.9 0 0 0 35.0 390 100.4 6.6 40.5 8.3 118 0.0 0.0 23.5 100 0.0 0. Prenosiva znanja i veštine su najpotrebnija za zanimanja sa VII-1 i IV stepenom stručnosti.1 9. 66 .0 27 7 29 1 33 0 0 24.0 0.7 0.2 1.0 0 0 0. 2012.7 7. Zaposlenima sa III.0 2 40 4 23.7 128 0.

motivisanost i uslužnost (tabele A25. Nedostajuća posebna znanja i veštine i šire kompetencije zaposlenih u preduzećima prema stepenu stručne spreme Stepen stručne Spreme I II III IV V VI . Od nedostajućih stručnih znanja i veština zaposlenih u preduzećima najviše su izražena tehničko-tehnološka i društveno-humanistička znanja i veštine. 2012. * Svi aneksi koji se navode u tekstu ovog dokumenta su dostupni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Od prenosivih posebnih znanja i veština najveće su potrebe za znanjem stranih jezika i vladanje informaciono-komunikacionim tehnološkim veštinama i znanjima. u elektronskoj formi.1 VII . Anketa poslodavaca. 67 . Najizraženija nedostajuća posebna znanja i veštine u oblasti širih kompetencija i ličnih karakteristika su komunikativnost.2 VII . spremnost za učenje i profesionalno usavršavanje.1 VI .2 Ukupno: Stručna posebna znanja i veštine 1 13 202 25 4 34 2 85 11 277 Prenosiva posebna znanja i veštine 3 3 68 120 1 26 0 152 0 373 Šire kompetencije i lične karakteristike 1 9 331 216 7 141 8 251 2 966 Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje. A26 i A27 iz Aneksa*).Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Tabela 36.

87 i 2. Generator nove zaposlenosti u 2012. na ovaj način se ne prati ni ukupna zaposlenost u poljoprivredi. na kojoj se zasnivaju kratkoročna očekivana kretanja na tržištu rada Srbije u 2012. godini.25 odsto.1. godine. 68 . koja uključuje individualne poljoprivrednike i pomažuće članove u domaćinstvu. Bruto stope kreiranja i gašenja poslova procenjene za 2012. šumarstvo i ribarstvo sa 10 i više zaposlenih. koji zapošljavaju od 10 do 49 lica (očekivana neto stopa kreiranja poslova u 2012. u odnosu na 2010. ali isto tako se očekuje i visoka stopa kreiranja novih poslova u sektoru zadružnog i mešovitog vlasništva od 2. Ova stopa je bila rezultat bruto stopa kreiranja i gašenja poslova kao posledice privrednih kontrakcija koje su u 2011. godini ukupan broj zaposlenih u osam posmatranih makrosektora mogao da bude veći za 1.63. Pri izvođenju ovih zaključaka treba naglasiti da su ove stope procenjene na osnovu uzorka privrednih subjekata koji zapošljavaju 10 i više radnika.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja 6.35 i 1. Najpropulzivniji porast otvaranja novih radnih mesta u 2012. kao i vlasnici preduzetničkih radnji i zaposleni kod njih.38 odsto. godini bio bi javni sektor sa neto stopom kreiranja poslova od 3. sagledavanje promena koje su se u domaćem ekonomskom sistemu desile pod uticajem globalne ekonomske i finansijske krize nakon 2008.45 i 5. otporan na spoljne uticaje.03 odsto.18 odsto respektivno. Nadalje. Sagledavanje ekonomskih kretanja je veoma važno za tumačenje rezultata Ankete poslodavaca.14 odsto. Zaključci Unutrašnje tržište Srbije nije izolovan sistem. godini bili bi makrosektori Trgovina. ustanove i druge državne službe izuzev javnih preduzeća. Poljoprivreda i Saobraćaj. Međutim. Na osnovu podataka iz Ankete poslodavaca procenjeno je da je u 2011. godini očekuje se u malim privrednim subjektima. kao i da su iz ankete isključeni javna administracija. godinu niže su i iznose 3.70 odsto nego u 2011. Ovo dodatno potvrđuje da su spoljni tranzitorni šokovi imali mnogo manji uticaj na ekonomska kretanja nego što su to strukturne slabosti domaćeg ekonomskog sistema koje su praćene brojnim neravnotežama. usluge smeštaja i informisanje sa neto stopama kreiranja poslova od 3.67 odsto). Na osnovu Ankete poslodavaca se procenjuje i da bi u 2012. stope koje su procenjene za 2012. godini neto stopa kreiranja poslova na nacionalnom nivou iznosila 2. godini iznosi 2. Međutim. godine ukazuje na to da su ekonomski pokazatelji počeli da se oporavljaju već 2010. generatori nove zaposlenosti u 2012.42 odsto respektivno. godinu ukazuju na prekid blagog trenda kreiranja novih poslova i neto smanjenje kreiranja novih radnih mesta od 1.70 odsto. godini. Naravno. godini iznosile 7. izuzev zaposlenih u privrednim subjektima koji su registrovani za obavljanje delatnosti u sektoru Poljoprivreda.76 odsto redom. kao i povećanja ukupnog broja zaposlenih u 2011. što je izraženo i nepovoljnim pokazateljima njegove strukture. 2. godinu od 0. Na kraju treba naglasiti i to da su makrosektori koje pratimo kroz Anketu poslodavaca osetljivi na tržišne uticaje i da su to nosioci ekonomskog rasta. Zaključci i preporuke 6. posmatrano po sektorima delatnosti. Tržište rada je samo jedan od podsistema na kojem se uočavaju slabosti celokupnog ekonomskog sistema.

te da konkretnim merama i aktivnostima deluju preventivno i anticipativno. U ova dva regiona bio bi ostvaren neto rast zaposlenosti viši od nacionalnog proseka.77 i 2. Anketirana preduzeća generalno ne planiraju veliki broj zapošljavanja osoba sa invaliditetom uprkos zakonskoj obavezi. U pogledu stepena stručne spreme. 6. dok je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije prisutna takođe visoka stopa nezaposlenosti od 24. u slučaju kratkoročnih očekivanja i praćenja potreba na tržištu rada analize zasnovane na prognozama mogu da pomognu kreatorima relevantnih politika da reaguju adekvatno na zahteve tržišta i da svoje odluke prilagođavaju ne samo ex post. dok su stručna znanja najmanje zastupljena među nedostajućim veštinama. U Beogradskom regionu i Regionu Vojvodine u 2012. a najčešće su to mala privatna preduzeća. sa VII-1 stepenom stručne spreme. prema Anketi o radnoj snazi. iako se na tržištu rada sreću s problemom nedostajućih znanja i veština. Anketa poslodavaca je koristan izvor informacija o osetljivosti tražnje za određenim zanimanjima i posebnim znanjima i veštinama. najčešće nedostaju šire kompetencije i lične karakteristike. već da budu korak ispred. dok je nacionalni prosek procenjen na 1. Zahvaljujući perma69 . Konkretno. godini zapošljavanje osoba sa invaliditetom planiraju uglavnom mala (42. Zaposlenima u anketiranim preduzećima.36 i 1. godini mogu se izvući opšte preporuke. Ovo se naročito odnosi na stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. Mali broj anketiranih preduzeća iskazalo je potrebe za obukama svojih zaposlenih. godini u ovim regionima iznosile bi 2. Preporuke Iz analize podataka prikupljenih na osnovu Ankete poslodavaca u 2012.2. godini. kao i zaposlenima sa visokim obrazovanjem. većinom sa VII-1 i III stepenom stručnosti. a najpotrebnija su zanimanjima sa III i VII-1 stepenom stručne spreme. Uprkos tome što prognoze često nisu sasvim pouzdane (naročito kad se sprovode u ekonomski nestabilnim sistemima poput privrednog sistema Srbije. planirano zapošljavanje osoba sa invaliditetom obuhvata uglavnom lica sa završenom srednjom stručnom spremom.18 odsto. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom očekuje se u granama prerađivačke industrije. Prenosiva znanja i veštine najviše nedostaju zaposlenima sa VII-1 stepenom stručnosti. ne mogu da ih identifikuju adekvatno. nalazi se u spoljnoj i unutrašnjoj neravnoteži i u ekonomskoj je krizi). sa vrlo retko definisanim dodatnim znanjima i veštinama.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji Prisutne su i značajne regionalne razlike u neto stopama kreiranja novih poslova. Ohrabrujuć je podatak da se u 2012. godini u regionu Južne i Istočne Srbije i regionu Šumadije i Zapadne Srbije očekuje porast neto zaposlenosti kao rezultat većeg broja otvorenih nego ugašenih poslova. one mogu biti koristan izvor informacija za kreatore ekonomske politike i donosioce odluka.6 odsto. Neto stope kreiranja poslova u 2012.17%) dok u 2012. sa preko 250 zaposlenih (51. U 2011 godini osobe sa invaliditetom su dominantno zaposlene u velikim preduzećima. naročito na lokalnom i regionalnom nivou. godini procenjene neto stope kreiranja poslova iznosile bi 1. u sektoru trgovine i ostalih usluga. Obuke i dodatna usavršavanja su najčešće potrebni zaposlenima koji imaju zanimanja u okviru III i IV stepena stručne spreme.65%) i srednja preduzeća (34. koji prolazi kroz snažne transformacione procese i strukturne reforme. Bitno je naglasiti da poslodavci.36 odsto.74%). izmerena najviša stopa nezaposlenosti od 27.3 odsto.70 odsto. Ovo su naročito pozitivne tendencije budući da je u regionu Južne i Istočne Srbije u 2011.

ali i za zanimanja kod kojih su identifikovana nedostajuća stručna i prenosiva posebna znanja i veštine. IV i V stepen stručne spreme) izložena relativno visokom riziku od gubitka posla. Kontinuitet u sprovođenju ankete omogućiće i preciznije ocene pokazatelja koji ukazuju na potrebe (tražnju) i promene na tržištu rada u narednom periodu. polazeći od lokalnog i regionalnog nivoa ka nacionalnom. analiza podataka ankete omogućava da se na agregatnom nivou prati uticaj tih subvencija na zapošljavanje. ili poseduju veoma nizak nivo kvalifikacija (I i II stepen stručne spreme). Takođe. Veći broj stručnih znanja i veština biće potreban zaposlenima sa III stepenom stručne spreme. treba koristiti kao smernicu za regionalno usmeravanje finansijske podrške i usmeravanje subvencija za podršku profesionalnom osposobljavanju. na tržištu rada sve su važnija prenosiva znanja i veštine. naročito na nivou oblasti i regiona. 70 . Ukoliko se izuzmu lica koja ne poseduju kvalifikacije. te nedostatak potrebnog radnog iskustva ponude radne snage na nivou datog regiona ili oblasti. Da bi mogla preciznije da sagleda aktuelne tržišne tendencije u zahtevima za specifičnim zanimanjima. prema ocenama ETF. veštinama i stručnim zvanjima. Podatke o ostvarenim i očekivanim stopama kreiranja i gašenja poslova i podatke o potrebama za određenim zanimanjima. naročito na lokalnom i regionalnom nivou.USAID Projekat održivog lokalnog razvoja nentnom uzorku (panelu) privrednih subjekata. Anketu poslodavaca kao instrument za praćenje promena treba koristiti za poboljšanje usluga službe za zapošljavanje i kreiranje i prilagođavanje aktivnih programa tržišta rada. dok će u okviru zanimanja koja zahtevaju IV stepen rasti potreba za stručnim i prenosivim znanjima i veštinama. Imajući u vidu strukturu zaposlenih po sektorima delatnosti i sve veći udeo sektora usluga u ukupnoj zaposlenosti. npr. do kojih se došlo zahvaljujući ovoj anketi. Srbija treba da harmonizuje svoj Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja (koji je u dobroj meri zastareo. ali i za širim kompetencijama i ličnim karakteristikama zaposlenih Preporuka koja proizilazi iz analize Ankete poslodavaca na nivou Republike Srbije jeste da poslodavcima treba predočiti mogućnosti za kreiranje i korišćenje programa dodatnog obrazovanja i obuka. kao i šire kompetencije i lične karakteristike. 2010) sa međunarodnim standardima i principima za razvoj sistema klasifikacije zanimanja ISCO-08. zabrinjavajuće je saznanje da su lica sa srednjim nivoom stručnosti (III. Ovome treba dodati i to da Srbija ima nezadovoljavajuću obrazovnu strukturu zaposlenih. Ovo saznanje relevantno je i za sagledavanje budućih strategija aktivne politike zapošljavanja koje treba da budu usmerene ka permanentnom unapređenju ličnih kompetencija ponude radne snage. u kojoj veliki deo čine lica bez zanimanja (oni čine otprilike 1/5 zaposlenih). Ovo posebno važi za zanimanja koja su poslodavci u anketi (na osnovu analize pojedinačnih zanimanja) svrstali u deficitarna. Rezultati Ankete poslodavaca predviđaju da će sve veći broj posebnih znanja i veština biti tražen najviše od zanimanja u okviru III i IV stepena stručnosti.

Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. 2009. Bob. Beograd. novembar 2010. godinu. septembar 2011. Beograd. maj 2011. interni dokument • Narodna banka Srbije (2011). jun 2008. Bilten 517: Anketa o radnoj snazi 2009. • Republički zavod za statistiku (2010). Centar za samostalni život invalida Srbije i UNDP. (2010). • Institut za ekonomska i socijalna istraživanja (2008).. br. godine.. M. godine. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. Sopštenje: Fleš procena rasta bruto domaćeg proizvoda. Bilten 533: Anketa o radnoj snazi 2010. april 2003. • Republički zavod za statistiku (2011). Beograd. G. Skills Supply and Demand in Europe: Medium-Term Forecast up to 2020. oktobar 2011. Revidiran Memorandum o budžetskoj i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. jun 2011. Tanccioni M. • Republički zavod za tržište rada Srbije i Zavod za zapošljavanje Crne Gore (1998). Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba tržišta rada u Republici Srbiji. Ognjenović.Analiza tržišta rada i prognoziranje potreba na tržištu rada u Republici Srbiji 7. Beograd.Brčerević. Službeni glasnik RS. (2008). 104/09. • CEDEFOP (2010). Beograd. 3 71 .. decembar 2010. jul 2011. br. • Vlada Republike Srbije (2011). i 2013. • Avlijaš. maj 2011. • Dinkić. do 2020. Beograd. • Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja et al. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2012.. • EBRD (2010). 21. Global Competitiveness Index 2010-2011. Beograd. • Klasifikacija delatnosti NACE Rev. 2. • Republički zavod za statistiku (2009). K. Ognjanović K. • Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (2012). Rajkov. Izveštaj o inflaciji. godinu. i D. Servisi socijalne zaštite namenjeni osobama sa invaliditetom: usklađivanje politike i prakse. Zakon o Klasifikaciji delatnosti. Transition Report 2010. Savremena administracija • Vlada Republike Srbije (2010). 2011. Beograd • Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije. pripremio Mansfield. Ljubinković B. Core and Entrepreneurial Skills in Vocational Education and Training: From Concept and Theory to Practical Applicaiton. Zaposlenost i plate. Vasić V. • Republički zavod za statistiku. 2010. Radni dokument pripremljen za Svetsku banku. godinu. • ETF.. Revidirani memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. Spisak posebnih znanja i veština. obrasci prijava i izveštaja i kodeks šifara.. Beograd. Beograd. • Ministarstvo finansija Republike Srbije – MF – Vlada Republike Srbije (2011). Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2009. • World Economic Forum (2010). Vlada Republike Srbije. Beograd. • Vlada Republike Srbije (2011). Doing Business 2010. Priručnik o evidencijama u oblasti zapošljavanja: uputstvo. Beograd. godinu sa projekcijama za 2012. sa predviđanjima za 2012. Analysis of Demand for Skills of Serbian Firms and Economic Sectors. • Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. FREN. S. Bilten 499: Anketa o radnoj snazi 2008. Službeni glasnik RS. 2010. • World Bank (2010). Kvartalni monitor br. Beograd. Literatura • EUNES projekat. i 2013.

Izrada ove publikacije omogućena je uz pomoć američkog naroda preko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID). Nacionalna služba za zapošljavanje je u potpunosti odgovorna za sadržaj ove publikacije. . koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili vlade Sjedinjenih Američkih Država.