DUBROVAKA KNJIEVNOST

Miroslav Panti

-2-

Knjievnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske od XVI do XVIII veka 1990.
XVI vek: Doba humanizma i renesanse Odlaskom "vojvode Zeti" ura Crnojevia sa Cetinja preko Budve u Mletke, poslednjih dana 1496. godine, zakljuen je znaajan period ne samo u dravnom i politikom, ve i u kulturnom ivotu njegove zemlje. Novo razdoblje, koje je tada poinjalo, nije izgledalo svetlo, a nije svetlo ni bilo, za dugo vreme i za najvei deo te zemlje. Neki razgovetniji nagovetaji novih oblika knjievnosti i kulture, koji su se stali javljati "v dni blagoestivago i hristoljubivago i bogohranimago gospodina ura Crnojevia" u korenu su bili preseeni svim onim to je dolo ubrzo zatim, i "renesansnoga Cetinja" nije moglo biti[1], kao to, iz istih razloga, nije bilo ni renesansnoga Smedereva. Moda je jedan od najvanijih nagovetaja nove epohe bila irilska tamparija koja je, gotovo udom, ustrojena u toku 1493. godine, na Obodu ili na samom Cetinju, kao prva tamparija ije je delovanje na naem tlu potpuno izvesno.[2] Ali je ona morala da prestane s radom samo koju godinu kasnije i u stvari tek to je obeleila svoje sjajne poetke izdavi jedva pet knjiga, istina izuzetnih lepotom i raskonou izrade. Njeni tampari, na elu sa "smerenim" jeromonahom Makarijem "ot rnije Gori", rasuli su se po svetu; njene prese i njena divna slova tako su isto nestali neznano kuda. Moe se samo s prijatnou nagaati, ali je gledano istorijski bez koristi, koliko su oni jo takvih, a sigurno i drukijih, knjiga mogli da tampaju i kakve je sve plodove mogao dati taj njihov posao da su okolnosti bile druge i da se sree imalo vie.[3] Ovako, ivot e se na ovome tlu otada pa za bezmalo tri puna stolea svoditi tako rei na osnovne svoje vidove, i u njemu za neke vie oblike duha mesta gotovo da nee ni biti. Prinuen na neprestan i grevit napor za golo odranje, uvek u opasnosti i nemiru, nespokojan, rastrzan i stalno u borbi ne samo s neprijateljima spolja ve i u borbama meusobnim, napadan stotinama puta ljutom nematinom, dugotrajnim gladovanjem i stranim pomorima, ovek Crne Gore nije imao uslova da dosegne ni obinu pismenost, a kamoli da ostvari bilo kakvu znaajniju knjievnost. Malobrojni kalueri i popovi, kao duhovno najvii sloj naroda, jedva da su uspevali da dou nekako do elementarnog obrazovanja, a veina ih je bila i bez njega; njihovoj ruci esto su bolje pristajali puka i sablja no pero i knjiga, i umesto na meditacije i studije, neprilike su ih obino gonile da
-3-

postaju predvodnici u okrajima i sudeonici u nebrojenim nedaama koje su se nizale jedna za drugom u neprekidnom lancu. Mnogo puta u to doba, letopisci u svojim zapisima o danima koje ive, kratkim i urnim, ali bez izuzetka iskrenim, ispisuju, kao po dogovoru, obrt o "ljutim i priskrbnim vremenima", i ne slutei, svakako, da rei kojima su oni mislili da obelee vlastito vreme postaju obeleje itave epohe. Jedina prava knjievnost koju je taj svet imao bila je usmena, a njeni tvorci ostajali su anonimni. Ponekad je ona tu i stvarana, ali je isto tako, i ee, dolazila i iz ostalih naih krajeva, pa se ovde razvijala dalje, ostajui zajedniko dobro. Kao i drugde, ta je knjievnost na ovom tlu pratila gotovo sve manifestacije ivota i predstavljala, na svoj nain, njihov osoben izraz; stoga je, i ona u stihu i ona u prozi, ivela u punoj raznovrsnosti svojih oblika. Jedino je neveliki pojas Primorja, koji je jo od 1420. godine uao u sastav Mletake Republike, bio u neto povoljnijem poloaju, pa blagodarei njemu nije do kraja imao ni tako zlu sudbinu. U pojedinim gradovima Boke Kotorske, koji su na taj nain ostali u okvirima zapadne civilizacije, bilo je vie uslova da se kulturni kontinuiteti odre i da se pojavi i prava knjievnost renesanse. Kotor je u tom pogledu i prvi poao i najdalje otiao.[4] Bilo je to i sasvim prirodno s obzirom na okolnost da je on ve pod Nemanjiima dobio istaknuto mesto i vaio za "stolni i slavni grad". Povoljan geografski poloaj za ona vremena i umenost njegovih ljudi, vlastele i graana, omoguili su ivu razmenu dobara, finansijske i trgovake poslove, pomorstvo i zanatsku delatnost, a sa tim i gomilanje bogatstva, susrete izmeu pripadnika raznih naroda i daleka putovanja, ubrzanu graevinsku izgradnju i stvaranje viih oblika urbanog ivota. Svedoanstva o gramatikalnoj koli u tom gradu ima jo od kraja XIII veka i samo nedostatak sauvanih dokumenata spreava istoriare da u stopu prate njen rad i dou do celovitog uvida u njeno neprekinuto sluenje kulturi. Sinovima kotorskih plemia i bogatijih graana u njoj su predavali ondanje nauke magistri dovedeni iz Italije, iz Dubrovnika ili iz drugih krajeva sveta, koje su ovde bez sumnje privukle ne samo zamane plate koje im daje optina ve i mogunosti humanistikog delovanja. Sve razgranatijim potrebama komunalne uprave i urbanog ivota bili su neophodni isto tako notari, lekari, apotekari, pravnici, arhitekti, koji takoe dolaze sa strane kad ih nema dovoljno domaih, a sa sobom i oni u Kotor presauju, pored svojih profesionalnih znanja, nove obiaje i nova gledanja na svet. Mladi ljudi odavde, ne zadovoljavajui se stupnjem obrazovanja koje su mogli stei kod kue, a koje je ipak na srednjem nivou, odlaze na pojedine italijanske univerzitete, mahom na onaj u Padovi, glasovit i s davnanjim tradicijama, i
-4-

tamo izuavaju pravo, filozofiju, teologiju i medicinu. Poneki meu njima istiu se u uenom svetu i njihova imena se i sada itaju na kamenim ploama i u pisanim istorijama ovoga univerziteta pored imena drugih zaslunih profesora, pa i samih rektora. Po povratku sa studija, ti mladi ljudi ive u skladu s onim to su videli i nauili u svetu, menjajui tako linim primerom i ivot svojih sugraana. Njihovi domovi, pored finog pokustva, bogatih i tekih tkanina, umetnikih ukrasa i slika meu kojima nisu retke ni one nastale u domaim "botegama", pune se sve vie i raznovrsnim knjigama, tampanim u prvim evropskim tipografskim centrima, ali i pisanim rukom i, prema prilikama, raskono iluminisanim. Ve niu i prve biblioteke, privatne i za linu upotrebu, po kuama domaih patricija i obrazovanih graana, i opte, po manastirima, i za iri krug italaca. U gradu, due ili krae, borave i mnogi stranci. Pored onih koje je dovela optina za razne slube, to su najee mletaki funkcioneri koje je iz metropole uputila sredina vlast, da vladaju u njeno ime; ali ima uz njih i poslovnih ljudi i putnika, hodoasnika na prolazu i lutajuih radoznalaca, kao i drugde. Svi oni na svoj nain utiu na ivot u gradu i podstiu razmenu ideja, a ne samo cirkulisanje materijalnih dobara. To stvara odreenu atmosferu u gradu, pogodnu za nastanak i razvoj onog stila ivota i onih oblika kulture koji su obeleeni pojmom preporoda ili renesanse, kako bi se naglasila razlika koja ih deli od ivota i kulture srednjega veka. Otprilike istovetnim putem, mada uz vee ili manje zakanjenje, tei e stvari i po ostalim gradovima Boke Kotorske, koji su se, kao i Kotor, nali "u krilu prejasne Republike". Od Kotora ih, meutim, odvajaju i neke razlike, i one nisu neznatne. Ve je i Kotor imao ovoju renesansu u znatno skromnijem i svedenijem vidu u poreenju s Dubrovnikom ili Hvarom, a i s nekim drugim naim sreditima onoga vremena. Jer sa njima se on nije mogao meriti ni brojem ni bogatstvom svog stanovnitva, ni stepenom dostignute civilizacije, a ni po ostalim uslovima koje je bio kadar ponuditi kulturnom razvitku. Ostali gradovi Boke Kotorske nali su se u odnosu na Kotor u priblino istoj situaciji u kojoj je ovaj bio u odnosu na pomenute istaknute centre nae renesanse. Prvi humanistiki pisci staroga Kotora poinju da se javljaju ve na prelazu iz XV u XVI stolee, ali o njima se najee ne zna mnogo, a i dela im obino nisu sauvana. Najvieniji meu njima morao je biti Bernard Pima, potomak stare i glasovite porodice kotorskih plemia.[5] Negde U Italiji, moda upravo u toku studija, stekao je za ona vremena veoma astan naziv lovorom ovenanog pesnika (poeta laureatus), koji je od tada stalno pratio njegovo ime; tako, kada je u Kotoru 28. jula 1514. godine bila itana papska
-5-

bula, meu prisutnima je zabeleen i "presvetli gospodin Bernard Pima, poeta laureato".[6] O njegovom ivotu sauvalo se neto vesti izmeu godine 1496, kad ga susreemo najranije, i 1517, kad je po svoj prilici umro; ali to su vesti suvoparne i govore samo o njegovim graanskim obavezama i o svakodnevnim trzavicama. Na alost, njegova pesnika dela sva su pogubljena osim nekoliko latinskih stihova, nedovoljnih za odreeniji sud o njemu kao pesniku; po njima bi se moda jedino smelo zakljuiti da je itavo njegovo pesnitvo proteklo u Ciceronovom jeziku. Od nekada sigurno brojnih njegovih dela, sada znamo jednu kratku i konvencionalnu pohvalnu pesmu Venecijancu D. Paladiju (Bernardi Pimae Delmatae Tetrastichon in laudem Domici Palladii Sorani), tampanu 1498. godine na kraju knjige latinskih sastava tog pesnika (Domici Palladii Sorani epigrammaton libeli.[7] Osim toga, odavno je poznat jo i kratki epitaf (Epitaphium Bernardi Pimae Poetae Laureati), koji je ispevao samome sebi i dao da mu se uklee na grobnici koju je sagradio za ivota, izgleda 1508. godine, u crkvi Sv. Marije (Koleata) u Kotoru. U samo dva stiha, koliko ih taj epitaf sadri u svemu, on je kao svoje ivotno zavetanje ostavljao "golu duu Hristu, a trone udove zemlji". Pimini savremenici, koji su izvesno imali prilike da od njega proitaju daleko vie, cenili su veoma visoko i hvalili njegovu poeziju bez imalo rezerve. Jedan od njih, Franjo Paskvali, otac potonjeg pesnika Ljudevita, a pesnik i sam, oplakao je njegovu smrt 1517. godine italijanskim sonetom, tampanim tek vie decenija kasnije.[8] Tamo je, izmeu ostaloga, to je izraz Paskvalieve tuge zbog smrti prijatelja, rekao i ovo to moe liiti na neki sud o njegovoj poeziji: "Uutkan je onaj boanstveni glas koji je budio svako srce lenjo i umorno; u cvetu godina i dok je davao plodove, ostavio je zemlju zemlji, a ime svetu, pozvan sebi od onoga koji sve moe." Mnogi humanisti iz Kotora, poput onih u tadanjem svetu uopte, pripadaju crkvenim krugovima i ivot provode kao svetenici ili kao redovnici, po dominikanskim ili franjevakim manastirima; neki pri tom doseu do visokih asti i ostvaruju blistave karijere. Ali s nepokolebljivom pobonou i s odanim sluenjem crkvi, oni povezuju duboku uenost i strasnu ljubav za klasine studije i elegancije latinskog jezika. Takav je spoj ostvario u sebi Trifun Bizanti, kotorski plemi s kraja XV i iz prvih decenija XVI veka.[9] Poto je jedno vreme bio arhiprezviter kotorskog kaptola, papa Leon H imenovao ga je 1513. za biskupa Kotora. U tom svojstvu uestvovao je na devetom i dvanaestom zasedanju Lateranskog koncila, maja 1514. i marta 1517. godine. Iz Kotora je u toku 1514. godine upuivao "lepa i elegantna latinska pisma" svom zatitniku i prijatelju kardinalu Domeniku
-6-

Grimaniju[10], patrijarhu Akvileje, u kojima mu je, pored ostalog, opisivao i dogaaje iz rata protiv Turaka to je tada besneo u Dalmaciji. Odrekavi se dragovoljno biskupske asti 1532. godine, ostatak ivota, do 1540, posvetio je omiljenim studijama. Do velikog su glasa doli takoe, ne samo u krugovima teologa ve i kod humanista, i ne samo u naim krajevima ve i u svetu, braa Vicko (Vincentius) i Dominiko (Dominicus) Bua (Buchia), kotorski patriciji poreklom, i dominikanci po ivotnom opredeljenju. Ve 1525. godine oni su bili uveni po delima iz oblasti teologije i po svojim propovedima. Govorei u Hvaru svoju poznatu humanistiku oraciju O poreklu i uspesima Slovena (De origine successibusque Slavorum), hvarski dominikanac Vinko Pribojevi ubrojio ih je u najznamenitije ljude iz naih strana, koji su "jo u ovo nae doba ivi" i "koji su glasoviti zbog svog knjievnog rada". Pored Splianina Tome Nigera i Zadranina imuna Benje, nala su se tako i ova dva dominikanca iz Kotora, koji su svojim delima rasvetlili brojne tajne katolike vere". Jo jednom u istom delu Pribojevi im je iskazao potovanje, govorei naroito o Kotoru, koji su ta dva brata "proslavili svojim knjievnim delima i neumornim propovedanjem narodu".[11] I mnogo kasnije iveli su oni i njihova dela u seanju uenih pisaca Dalmacije, pa im je jedan od njih, Splianin Jerolim Kavanjin, posvetio nekoliko oduevljenih strofa sedmog pevanja svoje barokne "velopjesni" Bogatstvo i ubotvo. U prvoj je pominjao obojicu: Braa Bue umiena di 'e fra Dome i fra Visko? ki u dila njih pismena, koja svak je njih pritisko, i u slavnom pripovijedu jo su ivi u svo'em redu, a u dve dalje strofe svakome je od njih hvalu iskazao odvojeno.[12] Jedan od brae, Vicko Bua, obrazovao se na univerzitetu u Bolonji, gde je postigao stepene bakalaureata (1507) i magistra teologije (1513). Po povratku u rodni grad iveo je u manastiru Sv. Nikole, ali je dugo boravio u sreditu ovoje provincije, u kojoj je vrio dunosti magistra, priora (1515), provincijala u vie mahova (jednom samo punih petnaest godina bez prekida) i definitora (1530), i odatle je odlazio i u Rim, da prisustvuje generalnim kapitulima reda[13], osim toga, pojedini gradovi Primorja pozivali su ga da propoveda u raznim prigodama. Stoga je, kako se po
-7-

svemu ini, mogao samo nakratko da se posveti nastavnikom poslu u kotorskoj Gimnaziji, u koju ga je gradsko Veliko vijee 1523. postavilo za magistra gramatike.[14] Od mnogobrojnih dela koja mu pridaju njegovi biografi[15] izvesno je ono pod naslovom Opus de Conciliis, koje je 1524. registrovano u slubenim aktima dominikanskog reda[16], ali kome se ne zna dalja sudbina.[17] Ostali njegovi sada poznati radovi samo su krai tekstovi tampani u tuim knjigama koje je on pregledao i ocenjivao, jer su mu njihovi autori, sa svih strana Dalmacije, dolazili "kao na Apolonovo proroite". Tako je u delu svog brata Dominka Bue, u kome su komentarisani "pokorni psalmi" (1531), dao da se objavi "epistola" s hvalama i preporukama za delo (in laudem et commendationem huius operis), kao to je desetak godina kasnije (1545) drugome delu istoga Dominka, u kome su tumaene nedeljne poslanice, pridodata druga Epistola operis commendatoria, u kojoj je Vicko, prema jednoj davnanjoj oceni (F. M. Apendini) dodue pokazao uenost ne manju od one svoga brata, ali u kojoj latinski jezik nije bio ni priblino tako otmen i uglaen.[18] Slinog su karaktera i Vickove "epistole" u knjigama Dubrovanina Klimenta Ranjine (Araneus) pod naslovima Quodlibet declamatorium (Venecija, 1541) i Expositio... super epistulam Pauli ad Romanos per modum lecturae (Venecija, 1547).[19] Ali ve je Dubrovanin Ambrozije Gueti (Gozzeus), koji je 1605. godine izdao zbornik bio-bibliografskih ispisa o piscima itavog dominikanskog reda (Catalogus virorum ex familia praedicatorum in litteris insignium) i koji je Vicka uznosio kao "oca ne samo plemenitog po krvi, nego i izvrsnog u knjievnosti i moralu", jadikovao to njegove spise, o kojima je sluao, nije nigde uspeo da nae. Meu tim spisima, Vickovi biografi su pominjali sedam traktata o Svetom pismu, komentare poslanicama svetoga Pavla, knjigu o Solomonovoj Pesmi nad pesmama i razne korizmene propovedi.[20] Vest o tim delima dola je i do Splianina Kavanjina koji je o Vicku pevao u ve citiranom eposu: ... ostavi nakon sebe ostram inijeh svojih djela, rukopisne mnoge sprebe, razmiljanja bogomijela vrhu knjiga Pavla Sveta s kim i on k nebu s njim uzlijeta. U daleko veoj meri i mnogo je bolje poznat, ve i stoga to je sav tampan, humanistiki i teoloki rad drugoga od te dvojice blizanaca, Dominka Bue.
-8-

I on je, kao i njegov brat, bio dominikanac; i kao i ovaj, vrio je dunosti priora manastira Svetoga Nikole u Kotoru (1511), profesora teologije (1537) i stareine dalmatinske dominikanske provincije, a isticao se takoe i u propovednitvu. Jedan njegov biograf zapisao je, i to moda nije uobiajeno humanistiko preterivanje, da je bio "veoma znamenit redovnik, primer neporonog ivota i udesan u naukama".[21] Svoja dela on nije ostavio u rukopisu, nego ih je tampao, istina uz neizostavnu napomenu da to ini ne vlastite slave radi, ve na molbu svoje sabrae i prijatelja. Ali mada je ponekad i odve naglaavao svoju redovniku smernost i vie nego skromno govorio o duhovnim svojim svojstvima, nije proputao da se postara da svakoj od tih knjiga pridoda vie ili manje tekstova u kojima su ga njegovi ugledni prijatelji netedimice veliali u stihu ili u prozi. Bilo je to u punom skladu s humanistikim gledanjima na stvari, po kojima je, kao to je isticao i jedan od njegovih potovalaca, imun Benja, biskup modruki, "hvala nagrada za vrlinu" (laus virtutis est preemium). Najranija od njegovih knjiga, za koju kae da ju je izradio "s velikim trudom" (pop eine magno labore) i koja je sigurno bila dovrena pre 1526, jer ju je ve tada itao dubrovaki teolog Avgustin Naljekovi, predstavlja reito iskazane i uene komentare sedam poznatih pokajnikih psalama, kojima su na kraju dodate i pobone molitve Veoma probrano i korisno tumaenje sedam pokajnikih psalama sa izlaganjem njihovih naziva i sa dodatkom molitve koju treba rei na kraju pojedinih psalama (Etymon elegantissimum satisque perutile in septem psalmos penitentiales cum expositione titulorum eorundem psalmorum aditione orationis dicende in fine singulos psalmos, Venecija 1531.[22] Budui komentari bili su prethodno u usmenom obliku izlagani u Splitu, a kada je odluio da ih tampom uini dostupnim iroj publici, prikazivao ih je sam kao mukotrpnu i marljivo raenu kompilaciju iz mnogih i raznih knjiga, u kojima je traio najlepe cvetove i odabirao najkorisnije misli. Ali je Frano Martini, jedan od njegovih tadanjih splitskih slualaca, bio uveren da je Bua bio pisac "toliko slavan reitou i otrinom duha, da mu ni Ksenofan ni Ciceron nisu "bili ravni", pa je tom svom uverenju dao izraza u latinskoj pesmi koju je Bua tampao u istoj knjizi. Drugo delo Dominka Bue, na kome je radio "sebi za vebanje, a pobonim hrianima za utehu", opet je ueno, ali lepo sroeno (pulcherrima, kako se naglaava u naslovu) izlaganje i tumaenje crkvenih tekstova.[23] To su, najpre, etiri duhovne pesme (kantici) iz Novoga zaveta: "Velia dua moja Gospodina" (Magnificat anima mea Dominum), "Blagosloven Gospodin Bog Izraelov" (Benedictus Dominus Deus Israel), "Sad otpusti slugu svoga, Gospodine" (Nunc dimittis servum tuum,
-9-

Domine), "Slava Bogu na visini" (Gloria in altissimis), zatim "aneoski pozdrav", "Sveta Marijo, majko Boja, moli za nas grenike" (Sancta Maria, Mater Dei, ora pro nobis peccatoribus) i nedeljna molitva. Grau za komentare tih tekstova on je, prema vlastitom priznanju u kome je samo ponovljena uvena slika humanistike poetike, skupljao, kao to pela bere "preslatki med", prebirajui "mirisno cvee uenih pisaca". Svoje delo Bua je tampao u Veneciji 1537. godine, a posvetio ga je mletakom patriciju Melkioru Mikijelu (Michiel), u znak seanja na este razgovore "o boanskim stvarima", koje je c njim vodio dok je ovaj bio rektor u Kotoru. Najzad, trea knjiga Dominka Bue predstavlja, kako joj i naslov kazuje, Veoma korisno izlaganje svih nedeljnih poslanica koje se itaju tokom cele godine (Expositio satis perutilis omnium epistolarum dominicalium, quae per totius anni circulum leguntur), a tampana je u Mlecima 1545. s posvetom kardinalu Ivanu iz Toleda.[24] I ona je, u sutini, teoloka kompilacija, kakvih je u ono vreme bilo puno u svetu, iz mnogih grkih i latinskih knjiga koje je Bua revnosno itao, u pokuaju da za sebe i itaoce, i ad Dei Laudem, razjasni doslovni i mistini smisao poslanica. Ovoga puta nastojao je, bar prema sopstvenoj izjavi, da "u iznoenju boanskih rei ne trai zamamni i ukraeni govor, ve da ide samo za lepotom iste jednostavnosti" i zato je, bez sumnje, u naslovu skromno naglaavao samo korisnost svojih tumaenja. Ali su itaoci imali drukiji doivljaj njegovog dela i Bua nije hteo da iz knjige izostavi i njihove ocene. Poigravajui se zvunom slinou pievog prezimena (Bucchius) i rei buccina (vojniki rog iz koga se trubi), ibenanin Ilija Tolimeri nazvao ga je u latinskoj pesmi koju mu je posvetio "knezom i trubom svetoga govornitva", a Vicko Bua, u epistoli kojom daje preporuku delu, nije se ustezao da ga pribroji slavnim ljudima hrianske uenosti. Pojedini kotorski humanisti, kao i njihove kolege iz drugih krajeva ondanjeg sveta, rado menjaju podneblje i odlaze u druge sredine, gde deluju katkada i dugo i plodno, a neki i trajno ostaju izvan rodnih gradova. Ueni svetenik Nikola erlo (Chierlo), sin izvesnog Mihajla i poreklom van sumnje iz niih drutvenih redova, roen je i odrastao, a verovatno je i obrazovan u Kotoru, ali je iveo i radio u Veneciji, kao svetenik i uitelj, a tamo je i umro, 13. novembra 1522. Na njegovom grobu u crkvi San Severo bio je nekada natpis u latinskim jampskim stihovima, od koga je sauvan jedino prepis, i u kome se isticalo da je ovaj Kotoranin (patria qui natus fuit Catharensi) bio "gramatik, pesnik i humanista".[25] Samo zahvaljujui tim stihovima, za koje se najverovatnije postarao sam erlo, on je ostao u seanju potomaka, jer su inae svi njegovi spisi odavno pogubljeni.
- 10 -

Jo je moda znatniji humanista te vrste bio kotorski plemi Trifun Bizanti, drugi tog imena i tog prezimena.[26] Studirajui u Veneciji doao je do velikih znanja i postao je doktor prava, filozofije i teologije. Neko vreme tvrdilo se da je predavao grku i latinsku knjievnost na univerzitetima u Bolonji i Perui, to je sada dovedeno u pitanje s obzirom da se njegovo ime ne pojavljuje u spiskovima tamonjih profesora; ali da je znao grki jo uvek izgleda nesumnjivo. Zarana je uao u venecijanske humanistike krugove i njegove latinske pesme, prigodnog karaktera, ili pesme pisane za njega i poslanice njemu u hvalu, susreu se u vie knjiga tampanih ak krajem XV i na poetku XVI veka.[27] Bio je i prijatelj Lodovika Ariosta i ovaj ga je, s mnogo komplimenata, predloio optini Reo Emilija 1503. godine u komisiju za izbor profesora grke i latinske knjievnosti, ega se Bizanti nije mogao primiti, ali to je smatrao velikom au, jer je doista ast i bilo. Poto je izvesno vreme proveo kao dvoranin na slubi humaniste i kneza Alberta Pia, zavrio je tragino svoje dane, negde pre 1530. godine, obuzet manijom mizantropije, poput Timona Atinjanina. Zbog takve sudbine Dampijetro Valerijano dao je mesta i njemu u poznatom svom delu O nesrei pisaca (De litterarorum infelicitate). Poeci nove knjievnosti ovoga podruja, koji su pripali humanistima kao i svuda drugde, uostalom bili su na latinskom jeziku. Iako ju je vreme veoma proredilo, pri emu su mnogi njeni tekstovi nestali bez traga, o njoj se moe zakljuiti da se kretala u uobiajenim smerovima; s jedne strane, bila je svetovna, veoma mnogo prigodna i epistolarna; s druge je strane ostajala religiozna, teoloka, edukativna. Ono to je ini knjievnou novoga vremena, proistie najee iz oseanja njenih tvoraca da rade posao koji je znaajan, redak, izabran, i koji donosi glas i slavu kod savremenika, a besmrtnost kod potomaka; i proistie iz njenoga izraza, koji je zasnovan na principima antike retorike, bruen i izgraivan strpljivim itanjem klasika, koji nije vulgaran i svakodnevan, veza uoljivo tei ka onome to se tada zvalo elegancijom jezika. Uskoro e se ovde pojaviti i renesansna knjievnost na italijanskom jeziku, ali e se latinizam odravati ilavo i dalje, i knjievnost humanistike inspiracije trajae vekovima. Samo je nova knjievnost na naem jeziku jo dugo morala da eka svoj trenutak. Za razliku od najblieg suseda, Dubrovnika, gde je umetnike poezije na narodnom jeziku bilo ve od prvih decenija XV veka, "slovinske" muze su u Kotoru utale uporno i daleko posle toga. Objanjenje sigurno nije u tome to je Kotor bio u tuinskoj vlasti i to su njegovu kulturnu fizionomiju odreivali mletaki uticaji. Jer i Hvar je, na primer, bio u istom poloaju, a takoe i Split, Zadar i mnoga
- 11 -

druga sredita na Primorju, ali tamo tog kanjenja nije bilo. Moda je tanije objanjenje toj pojavi to je Kotor bio ipak manje razvijena sredina i to su u njemu intelektualne snage bile ree. Njegovo plemstvo, osim toga, posle ratnih nedaa pogodio je teko i gubitak plodnog i bogatog Grblja, i "krajnje siromatvo" (poverta estrema), kako je zabeleio Bartolomeo ustinijani 1553. godine, vladalo je u njegovim redovima. Za bavljenje knjievnou ireg kruga ljudi, osim usamljenih i izabranih pojedinaca, sigurno nije bilo ni prilika, ni dokolice ni potrebnog spokojstva. U pravoslavnom delu dananje Crne Gore prilike su, u kulturnom pogledu, bile svakako mnogo tee. Malobrojne crkve i proreeni manastiri, koji su ostali jedina stanita neke pismenosti, bili su lieni i najosnovnijih knjiga, ako nisu bili pretvoreni u ruevine ili svedeni na najbednije tavorenje. "To umanjenije svetih i bo'st'venih knjig rashitenijem i razdranijem jeziki" i to "veliko razdruenije i poperenije svetih crkov i umaljenije bostv'nih knjig" prvi je od razloga koje je Podgorianin Boidar Vukovi, "ot uri", navodio za svoju odluku da "v zapadnih stranah italskih v slavnom gradje Venecijani" zasnuje tampariju sa srpskim slovima koja bi radila za duhovne potrebe srpske zemlje. Malo se zna o tom starom tamparu iz naih strana, koji je u tuem svetu nazivan jo i Della Vecchia, to je porodino prezime njegove ene, koje je on uzeo takoe, uz svoje.[28] Ne zna se kada je i kako napustio svoju Podgoricu, a jo manje se zna kakvi su mu poetni koraci u novoj sredini. Jedno je sasvim izvesno: bio je imuan i ugledan ovek, i taj imetak, kao i taj ugled, stekao je trgujui. Iz domovine, s kojom nikada nije prekidao najtenje veze i za kojom nije prestao da osea neutoljivu enju, pribavljao je stare srpske rukopise. Nije iskljueno da ih je sam i prepisivao, moda samo za sebe, a moda i sa ve tada jasnom i gotovom namerom da njihove tekstove tampa na korist svoga "ot'stva". Kada je ta odluka u njemu sazrela, po njima je sastavljao "forme" i izlivao slova, reen od poetka da ona moraju biti po izgledu i obliku "ugodna vsakomu proitajutomu". Kao tampar i izdava Boidar Vukovi je delovao u Veneciji pune dve decenije, od 1519, kad se u ovaj posao upustio, do kraja 1539, kada je umro. Ali taj njegov rad nije, iz nekih sada nepoznatih razloga, tekao bez prekida: poto je 1519. i 1520. tampao Sluabnik, dovren 7. jula 1519, i Psaltir s posledovanjem i aslovcem, iji je prvi deo bio gotov 7. aprila 1519, a drugi 12. oktobra sledee godine, Vukovi sve do 1536. nije vie izdao nijednu srpsku knjigu. Kada je ponovo nastavio sa tampanjem srpskih knjiga, nije se vie zaustavljao i u srazmerno kratkom roku izdao ih je jo pet: Zbornik i
- 12 -

Molitvenik, 1536, Oktoih petoglasnik, 27. jula 1537, Minej (praznini), 19. januara 1538, i Molitvenik-Trebnik, 1539. ili 1540. godine. Sve knjige koje je Vukovi tampao imaju za sadrinu tekstove najue crkvene literature, prastare, odavno prevedene i dugom tradicijom osvetane. Nema meu njima nijednog koje bi bilo iole blie pravoj knjievnosti, iako su takva dela ipak stvarana u naim stranama, a njihovi rukopisi morali su takoe stizati do Vukovia. Ali on ih nije tampao, gledajui u pree ciljeve. tampajui "v tudej zemlji, v stranah italskih", za svoj narod knjige "duespasnije" i "mnogonaroitije", Boidar Vukovi je isticao da njima eli da bude "hristijanom na polzu". Neumorno je stoga, u njihovim predgovorima i pogovorima, ponavljao konstataciju o oskudici i unitenju srpskih knjiga po manastirima i crkvama, opustoenim od "inovernih". Za te opustoene hramove, "jae biti k prosveteniju i svjetlosti svetih crkvih", on je izdavao "vsaka pisanija crkovnaja velicijemi slovesi". Ali je imao u vidu i druge potrebnike: one koji putuju i kojima je udobnije da sobom nose knjige manjeg obima i sitnijim slogom tampane ("i drugije knjigi spisah pom'nimi slovesi ie v put hodetim udob nosima bivajut").[29] Pored toga "duepoleznog" i religioznog karaktera, njegovo je preduzee nesumnjivo imalo i oevidne rodoljubive motive. Njima je Vukovi dao takoe neto mesta u propratnim tekstovima s kojima je svoje knjige otpravljao u svet. Videi kae on tako u pogovoru svoga Molitvenika iz 1536. godine da Germani ("Frugi"), Grci i ostali narodi ("i inije jeziki") sastavljaju "na tipare" (tj. tampaju) "bostv'nija pisanija", zaeleo je jako "i naa srbskaja, i blgarskaja takode, na tipareh s'staviti". Svoja izdanja Boidar Vukovi nije, razume se, pripremao sam; on je pre svega bio inicijator i tvorac izdavake politike, a za konkretna tamparska i drvorezaka, dakle umetnika ostvarenja, njegove knjige imaju da zahvale itavom jednom nizu majstora koji su radili po njegovom "poveleniju". Neki od njih su morali imati izuzetnog udela u tome, im su stavljali i svoja imena u predgovore ili pogovore. Jedan od njih je "okajaneji i mn'i v inoceh jer'monah Pahomije ot Crnije Gori ot Reki", koji je sa njim radio 1519. i 1520. godine, tampajui Sluabnik i Psaltir s posledovanjem.[30] Posle se oko Molitvenika iz 1536. i Mineja iz 1538. "trudio... jeroakon Mojsi ot serbskije zemlji otstvom e ot mjesta naricaemago Budimlja". Najposle su mu Oktoih petoglasnik realizovali "svetenici Teodosije i Genadije paraeklisari monastira svetago Savi srbskago ie jes v Mileevo ot'stvom e ot mjesta Prijepolja". Svoje duboko rodoljublje Boidar Vukovi bio je namislio da zasvedoi i na jedan sasvim naroit nain. Jo 1520. godine on je govorio, u pogovoru
- 13 -

svoga Molitvenika, a kad mu se smrt sasvim pribliila isticao je naroito, u predgovoru Mineja iz 1538, da eli da tampariju ("sije tipare") iznese "v svoje ot'stvo", ne bi li se tamo naao neko da se, posle njega, "potrudi radi bostv'nih crkvah da isplni koliko bude volja boja nedostatstvo svetih knig".[31] Da je ta Vukovieva namera ostvarena, bila bi to druga tamparija na tlu Crne Gore, posle one ura Crnojevia. Koliko je Vukovi ozbiljno nosio u sebi ovu misao vidi se najbolje iz prve redakcije njegovog testamenta. U tom testamentu, pisanom 5. februara 1534 (1533. po mletakom raunanju), on je ostavljao "manastirima na jezeru Skadra... sve one knjige rukom pisane i sve kalupe za tampanje, i onu opremu koja se nae za pomenutu tampu, olovne forme i intaljirane figure (drvoreze) i sve to bude.. ."[32] Iz nekih svojih razloga, kasnije je tu misao napustio i tampariju je, po njegovoj smrti, zajedno s ostalim dobrima, nasledio njegov sin Vicko Vukovi, koji e i sam, na izvestan nain, ui u istoriju srpske knjige kao njen izdava i tampar.[33] Lukrativan momenat, koji nije bio sasvim odsutan ni iz motiva Boidara Vukovia, pored motiva religioznih i patriotskih, bio je i naglaeniji i snaniji u delatnosti njegovoga sina Vicka Vukovia. Jo veoma mlad, i tek koju godinu po Boidarevoj smrti, on je preuzeo ne samo oevu tampariju nego i njegove izdavake koncepcije, pa i same tekstove. U prvi mah udruio se s jednim ortakom, Bartolomeom Avgustinovim Da Schio. Oni su se 1546. obratili "prejasnome dudu" paljivo obrazloenom predstavkom, uveravajui ga da su odluili "da slede stope pokojnoga Boidara Vukovia i da tampaju srpskim jezikom i slovima Sluabnik, Poslanice i Jevanelja, Psaltir i druge raznovrsne knjige... u raznim oblicima, velike i male ..." Te knjige oni bi, kao to su pisali, tampali "radi sveopte dobrobiti srpske Nacije i jezika, kao i radi uveanja hrianske vere". Ali su odmah pokazali i da su im na srcu, nimalo manje, i sopstveni interesi. Istiui naroito poslovnu neizvesnost ovakvog preduzea ("Meutim, imajui u vidu da je takav poduhvat skopan s nemalim rizikom, kako zbog tekog i prekomernog troka, muke i truda, kojima se izloio pokojni Boidar da bi naao i sastavio slova i ostalo to je za takvu tampu bilo potrebno, tako i zbog tekoa koje dolaze posle, kada se te knjige prodaju, s obzirom na to da su srpsku naciju preplavili i onako razorili nevernici"), hteli su da se unapred obezbede od neeljene konkurencije, pa su za sebe zahtevali i odmah dobili iskljuivu privilegiju s vanou od 25 godina, po kojoj se niko u tom roku ne bi smeo usuditi "da tampa knjige ma koje vrste na srpskom jeziku, niti da ih tampane prodaje i dri, niti da ih odnosi drugde po
- 14 -

zemljama i mestima prejasnoga duda, niti da pravi prese i alate koji pripadaju takvom tampanju". Ve u toku iste, 1546. godine, Vicko Vukovi i Bartolomeo Da Schio pretampali su Psaltir s posledovanjem sa izdanja Boidara Vukovia. Sredinom pak naredne godine izdali su, opet na isti nain, i drugu knjigu, koja se naziva Zbornik. Potom je Vukovi, da li sam ili i dalje sa svojim ortakom, uz prekide od po nekoliko godina, pretampao Sluabnik. (1554), Molitvenik-zbornik (1560) i jo jednom Psaltir s posledovanjem. Oko tih knjiga on se nije trudio previe: za njih je preuzeo i slog, i mnoga grafika reenja, a velikim delom i same predgovore i pogovore iz knjiga svoga pokojnog oca; sa svoje strane dodao je jedino bogate renesansne "ornamentalne okvire strana, koje tamparija Boidara Vukovia nije upotrebljavala".[34] Zatien privilegijom iji je rok jo trajao, Vicko Vukovi bio je u prilici da svoje pravo ustupa drugima, svakako ne bez koristi po sebe, i da im, kako se po svemu vidi, iznajmljuje i svoju tampariju. Tako se nekako mora objasniti okolnost da je Stefan (Marinovi) "ot grada Zadra" na Posnom Triodu, koji je tampao u Veneciji 1561, bio duan da stavi ispod zastavice: "Vicenco de gospodin Boidara Vukove od Starca", Kako je u jednom, danas poneto kominom makaronskom jeziku, nazvao Vukovia.[35] Nije nimalo iskljueno da je na isti nain i pod istom pogodbom u tampariji Vicka Vukovia tampao 1566. godine svoj Zbornik i Jakov od Kamene Reke. Neto slino on sam kazuje u pogovoru te svoje knjige: "Izidoh ot Makedonije, ot'stva mojego, i vnidoh v zapadnih stranah... v grad Venecija, i tamo obretoh stari kalapi Boidara voevode u jegova sina Vicenca ot mnogimi vremeni nepisali, i poeh pisati sije male knjige ..." Osim upadljive komercijalnosti, koju njegov otac Boidar Vukovi nije otkrivao u toj meri, Vicko se kao tampar i izdava srpskih knjiga razlikovao jo u nekim daljim momentima. Na njegovim knjigama nisu se isticali vie, kao nekad, njihovi tampari i ostali majstori; u jeziku tih knjiga nasluuju se tragovi primorskih dijalekata, to bi upuivalo na misao da su njegovi anonimni saradnici poreklom iz tih sredina; ak i njegovo pravoslavlje nije bilo onako nesumnjivo kao to je to bio sluaj s njegovim ocem. Uostalom, naeno je da se on 1571. ponudio rimskoj Propagandi za irenje vere da za katoliki svet tampa jevanelja i epistole. Posle te ponude, koja uostalom nije realizovana, Vukoviu se zamee trag, a njegova tamparija, koja je dugo mirovala, prela je krajem XVI veka u vlasnitvo jednog Italijana, uzepa Antonija Rampaceta. Pre no to e se ona sasvim rasuti, za nju je "smerni igumen Stefan, jeromonah ot hrama preistije
- 15 -

Bogorodice, otstvom e ot Patrovi" priredio ("spisao") jedan mali molitvenik (Zbornik), oko koga se "trudio", kao tampar, "grjeni i mn'i v inoceh jeromonah Sava ot monastira Deana". Jerolim Zagurovi "vlastelin ot grada Kotora" i katolik, poslednji je znatniji izdava i tampar srpskih knjiga koji je bio sa nae zemlje i od nae krvi; posle njegove smrti, 1572. godine, njegova je tamparija prela u ruke Bartolomeja Albertija, poznatijeg pod prezimenom Dinami, a zatim su taj posao u potpunosti preuzeli stranci.[36] Ima neke udne igre sudbine u istoriji porodice Zagurovi i njenog uea u naoj kulturi. Dok su se roaci i braa Jerolima Zagurovia koji su ostali u Kotoru, kada su bili pisci, opredeljivali za latinski i italijanski jezik, on je sam, nastanivi se u Mlecima, po linom izboru postao tampar i izdava srpskih knjiga; njegovi sinovi, meutim, ve su punokrvni mletaki plemii i za rodne krajeve njihovoga oca vezuju ih samo nejasne porodine uspomene. U najranijem svom izdanju iz 1569. godine - bio je to "Psaltir po gr'skomu jeziku, a po srpskomu pjevc" - Zagurovi je u pogovoru dao neto podataka o sebi i ukazao na neke od svojih osnovnih pobuda. Staru i dugo ponavljanu formulu o siromaenju crkava u boanstvenim knjigama koje su prouzrokovali "Ismailani" i o svojoj elji "isplniti [njihovo] nedostatstvo" nije hteo mimoii ni on. Kao svoje "roditelje", a time je sigurno hteo rei: uzore i svetle prethodnike, naznaio je vojvodu ura Crnojevia i "gospodina Boidara". Naroito je podvlaio svoje nadovezivanje na tamparski poduhvat Crnojevia, predstavljajui pri tom svoje stvari, moda i jedino iz prevelike revnosti, ak s poneto oiglednih netanosti: "I togo radi pride v venetiski grad i obrete stari tipari ot roditelj jego voevode ura i s'stavi ih v jedine, jako da obnovet se starih pismena i da isplnete svetije crkvi razlinimi knjigami." Zagurovi je imao sree, a valjda i umenosti, da pronae saradnika, kome, izvan svake sumnje, pripada glavna zasluga to su njegova izdanja ostvarivana s toliko lepote. Mi tog zaslunog majstora znamo i po imenu, a ne samo po delu; on je pomenut u pogovoru Psaltira kao Jakov "ot predelehs makedonskih, ot mesta Sofija, Krajkov sin". Na ovaj nain, a to znai: uglavnom pretampavajui ranije knjige Boidara Vukovia, Zagurovi je u kratkom roku, i uz pomo Jakova iz Sofije, dao i sva dalja svoja izdanja: Trebnik, Sluabnik i Oktoih petoglasnik. Kako je ubrzo zatim Zagurovi umro, u toku 1572. godine, Jakov iz Sofije dotampao je, upravo iste te godine, zbornik Razlinije potrebi, na kome je, kako pretpostavljamo, rad zapoeo dok je jo njegov poslodavac bio iv. Uprkos velikoj skrbi naih starih tampara, u Veneciji, kao i onih koji su se kratkotrajno javljali na raznim takama u samoj zemlji, da za srpske
- 16 -

manastire i crkve tampaju to vei broj knjiga, njihova izdanja nisu mogla zadovoljiti sve potrebe. Kao i u drugim srpskim krajevima u ta vremena, na teritoriji dananje Crne Gore obrazovali su se tada, kad god su to prilike dozvoljavale, prepisivaki centri u kojima se radilo na runom umnoavanju najneophodnijih crkvenih tekstova. Puni srednji vek tu se produavao kako po izboru knjiga tako i po nainu njihovog nastajanja. Jedno takvo prepisivako sredite bio je "manastir Nikoljac, hram svetago udotvorca Hristova Nikolae na rijece Limu", u blizini Bijelog Polja.[37] Tamo je, u vreme "carstvujutu caru sultan Sulemanu", 19. decembra 1524. godine, "rab Hristov pop Radoslav", po naredbi ("povjeljenijem") Cvetka Vukovia i njegove ene Jele, dovrio prepisivanje jednog Apostola, koji su oni priloili istom hramu "za svoju duu i za roditelj svojih".[38] Nedaleko odatle, u manastiru Zastup kraj Brodareva, bio je Drugi skriptorijum, isto tako aktivan u to vreme.[39] U toku 1537. godine, energini iguman Matej uzeo je inicijativu ne samo da se izgradi i ivopie manastir ve i da se tu prepie ceo niz knjiga, i njegovim "povjeljenijem i trudom i podvigom" dovreno je za jednu godinu nekoliko mineja. Tako je "smjereni i malomotni jeromonah Sava" ispisao tada Minej za mesec januar "v mjeste rekomjem Zastupe pri hrame svetago i slavnago udotvorca arhijereja Hristova Nikoli i preistije mirotoici";[40] jeromonah Nikifor "svetu i pohvalnuju knjigu" Minej za decembar[41], a "greni pop Nikola", "prezviter Nikola od Nikolapazar", ak dvostruko vie, Minej za februar i Minej za juli.[42] U zapisima koje su stavljali na rukopise po obavljenom poslu, ti su prepisivai s uobiajenom monakom skromnou voleli da dodaju molbe itaocima da im ne uzmu za zlo nevetinu i da im oproste mogue pogreke, "ponee ne pisa duh sveti, n' mutan um i ruka brena i grena i k vsakomu zlu uhitrenaja". A, s druge strane, radili su nespokojni i esto uplaena srca, "v ta ljeta nuna, skrbni i nenavistni ot vseh prihodetih teh vremeneh". Iste te 1537. godine, i u prilikama istovetnim, "mnogogreni i smireni jermonah Sava" ispisao je jedan Minej "v manastire glagolemom Svetaja Trojica bliz reke Vrhubrezice", gde se takoe nalo snaga za obrazovanje znatnog prepisivakog centra. Njegov jednostavni i ovla naznaeni prikaz tih nesrenih prilika nije bez nekih potresnih akcenata: "V ta leta carstvujutu Ismailtenom caru sultan Sulejmanu i vse carstvo ih bee; i velika nam nuda ot njih bee, jee imehmo imenija, vse nam v'zimahu, jedni ni prihodete, a druzi othodete, i vse jee s'tecahom, vse v'zimahu".[43] Nimalo se nisu promenile okolnosti ni kada je "grjeni i m'nij pae vsjeh dijak Jovan" u istom "hrame svetej, i ivonaelnej, i nerazdelimej Trojice bliz mjesta Pljevalj" pisao 1545. manastirski tipik (Tipik jerusalimski), a 1546.
- 17 -

etvorojevanelje ("sij svetij i bostv'nij tetrojev'gel"). I on je, oba puta, zabeleio da je svoj posao obavljao "v velicej nudi i skrbi", u istorijskom nevremenu, "v dni sultan Sulejmana v ta ljuta i priskrbna vremena".[44] U iste te godine, kada su "smireni" i "mnogogreni" monasi po pravoslavnim manastirima u retkim trenucima predaha od nevolja i strave ispisivali, za najhitnije potrebe, apostole i mineje, jevanelja, psaltire i ostale crkvene knjige, koristei davnanje i tradicijom osvetane predloke, u Kotoru, gde se ipak ivelo u neuporedivo drukijim uslovima i gde se javila nova generacija pisaca, ostvareni su vrhunci renesansne knjievnosti na ovom podruju. Sada tu ve ima pesnika koji u Italiji tampaju itave zbirke svojih umetnikih tekstova, na italijanskom ili na latinskom jeziku, a poneki i na oba, i njima izlaze pred itaoce itavog ondanjeg sveta, a ne samo pred one iz svoje male sredine. U tim knjigama oni pokazuju ponekad i zauujuu brzinu u prihvatanju novih tokova savremene knjievnosti Italije. Poneki od njih i ne slute pri tome da e izvesne njihove pesme imati osobitu ast da ih prisvoje, prevedu ili podraavaju pesnici koji pripadaju knjievnostima daleko veim no to je naa. Najraniji je od tih pesnika ore Bizanti iz Kotora, koji je 1532. godine u Veneciji kod Jakopa Dal Borgo tampao knjigu italijanskih stihova pod naslovom Rime amorose di Georgio Bizantio Catharense. O njemu i o njegovom. ivotu jedva da znamo poneto, a i njegova knjiga, koja je iz nekih razloga ostala izuzetno retka, otkrivena je i prikazana prvi put tek pre neto vie od tri decenije.[45] Po svemu sudei, ta knjiga je plod njegove najranije mladosti i sva znanja koja je imao kad ju je pisao stekao je u Kotoru; u jednoj pesmi, upuenoj Italiji, on o sebi govori kao o oveku koji tu zemlju nikada nije video (Nobile Italia, chi mai non ta vide s'attrista...); da li je posle poao na studije, imae tek da se utvrdi. Ako se svi biografski podaci koji su o njemu izneti[46] zaista njega i tiu, on je karijeru poeo u rodnom gradu, gde je 1531. zabeleen kao arbitar-sudija. Posle toga, ne zna se koliko dugo, sluio je kao kancelar na Hvaru (cancellarius Lesinae), odakle je marta 1536. bezuspeno konkurisao za mesto kancelara kriminala u Zadru. Kada ga ponovo nalazimo u Kotoru, on izvrava oporuke svojih sugraana i zastupa ih na sudu (1549) ili se sam spori oko imanja (1550), ali je i lan vanih vlasteoskih tela, Velikog vijea (1552), Vijea umoljenih (1553) i Maloga vijea (1558), ili vri dunost sudije (1558). Ubrzo je valjda i umro, jer se ve. 1565. pominje kao pokojni. Sva je prilika da je Bizanti bio vrlo viena figura kotorskog humanistikog kruga. Meu svoje bliske prijatelje brojio je onda osobito uglednog, a danas dosta zagonetnog humanistu Ludovika Pontana (Ludovicus Pontenus,
- 18 -

Lodovico Pontano), koji je, kako izgleda, bio Kotoranin poreklom, a jedno je vreme i iveo i predavao humanistike nauke u Kotoru[47]; njegovu je poduu pesmu Bogorodici na latinskom jeziku (Carmen Virgini Matri sacrum) Bizanti tampao na kraju svoje knjige, dodavi joj sa svoje strane latinski pisan uvod (Georgii Bizantii praefatio). Prijatelj je Bizantiju bio i najznaajniji renesansni pesnik iz Kotora Ljudevit Paskvali, koji mu je posvetio vie pesama i njih tampao u svojim knjigama. Jedna je na latinskom jeziku, i u njoj se peva o Kotoru (Ascrivium)[48], a dve druge su italijanski pisani soneti, vrlo laskavi za Bizantija ak i za ona vremena opteg i esto vrlo preteranog hvaljenja meu pesnicima.[48] U prvom Paskvali uznosi mudrost i vrline "uenog Bizantija" (dotto Bizantio), koje su, po njemu, na takvom glasu i toliko slavne da to "veitom au krasi nae obale", a u drugom, za Bizantijevu poeziju, za koju ne krije da je i njemu bila uzor, veli da je nastala u vrtovima u kojima je Petrarka (il gran Tosco) brao naramke cvea i gde su vence svijali Sanacaro i Bembo. U tom Paskvalievom prijateljskom oduevljenju za Bizantijevu poeziju ostaje dobro pogoeno jedino njeno literarno ambijentiranje: Bizanti je doista punokrvni na petrarkista. itav njegov kanconijer, dodue ne ba prevelik (od dvadeset etiri njegova lista, poslednji su ak ustupljeni Pontanovoj pesmi), proistekao je iz te kole, emocionalno i misaono, stilski i u pogledu forme. Poput svojih uzora, i idui svesno njihovim tragom, Bizanti peva preteno o ljubavi; ali uz to, kao i oni, pie i stihove s politikom i religioznom inspiracijom. Svojim pesmama on takoe daje oblik soneta, kancona i madrigala, a u stilu upadljivo tei da bude istanan, uglaen i otmen. On izbegava narodske forme i vulgarni stil improvizatora i dvorskih pesnika s kraja XV veka, naroito onih iz takozvane napuljske kole, kojima je Pijetro Bembo objavio rat svojim reformama poezije i jezika, nastojei da se tematski, u doivljaju ljubavi i izrazom, vrati nepomuenom i jedinom izvoru, koji je za njega Petrarka. Istoriari knjievnosti ve su uoili i istakli brzinu Bizantijevog knjievnog refleksa: Bembo je svoj kanconijer, kojim je praktino otpoeo svoju reformu, objavio 1530, a samo dve godine kasnije dobio je u Bizantiju jednoga od najranijih svojih sledbenika. Ova Bizantijeva aurnost moda ima i vie nego jedno objanjenje, ali najvanije je svakako u tome to su Mleci bili sredite bembizma, i to je na Kotoranin, kao podanik "prejasne Republike", u njenoj knjievnosti traio modele i uitelje u poeziji. Kao ljubavni pesnik, Bizanti slavi nadzemaljsku i aneosku lepotu gospe u koju je zaljubljen i govori o pojedinim trenucima svoga uzdisanja za nju, trudei se vidno pri tome da mu i lik te gospe i svi opevani momenti ljubavi
- 19 -

i patnji koje trpi, volei je dugo bez uzvraaja, ponesu to manje otisaka linog, konkretnog i stvarnog, a da se to vie priblie sferama uzvienog petrarkistikog ideala i ponove, ako ba ne sve, a ono mnoge etape dobro znanog ljubavnog romana. U pesmi upravljenoj Italiji on jadikuje zbog rasapa te zemlje i meusobne nesloge njenih dravica i iznosi svoju strepnju da to sve ne iskoriste Turci (la furia del Dracone). Najiskreniji je Bizanti bio, i najimpresivnije je stihove ispisao, obraajui se na zavretku svoga kanconijera Isusu i Bogorodici, bolno svestan kratkotrajnosti ivota i efemernosti ljudskih nada. Nije teko, itajui Bizantijev kanconijer, zapaziti mestimine neuglaenosti njegovog izraza i rapavosti u njegovom rimovanju; isto tako, a to je pretenije od njegovih formalnih nesavrenstava, oito je da on nije dao poeziju visokog reda i da kao pesnik ostaje u krugu osrednjih epigona Pijetra Bemba. I obimnije je delo za sobom ostavio i kao umetnik je do veeg dometa doao Ludovik Paskvali (Lodovico Pasquale), koji je neosporno najbolji renesansni pesnik Kotora i jedan od najznatnijih naih pesnika na italijanskom i latinskom jeziku u itavom XVI veku. Za kratkog i dosta nemirnog svog ivota (pretpostavlja se da je roen oko 1500, a izvesno je da je umro 1551. godine) u kome mu je malo pravog vremena preostajalo za bavljenje pesnitvom i za humanistike studije[50], taj kotorski patricije dovrio je dva zbornika poezije, jedan na Petrarkinom, drugi na Vergilijevom jeziku. Ali osim njih su se po raznim rukopisima nale, i jo uvek se nalaze, itave pregrti pesama koje ne pripadaju ni jednome od tih zbornika.[51] Malo ta o njegovom ivotu znamo to nije on sam o sebi rekao u pesmama. Jo pre dvadeset pete svoje godine, kad se vraao odnekud iz sveta misli se da je dolazio sa studija u Padovi pao je u ruke afrikih gusara, i sve vreme dok nije bio otkupljen proveo je kao njihov zarobljenik, u okovima, a esto i pod ibama. U toku 15371538. godine sluio je na Kritu, svakako kao oficir u mletakoj posadi koja je uurbano pripremala odbranu ostrva od oekivanog turskog napada, do koga ipak nije dolo; tamo je umesto uspomena iz drevne i slavne prolosti, u koju je bio zaljubljen, zatekao sasvim druge prilike i surovu ratnu stvarnost. Iz injenice da ga i posle njegovog odlaska sa Krita kotorski slubeni spisi pominju sasvim retko 1539. kao zastupnika u nekoj parnici, a 1547. kao gradskog advokata smelo bi se zakljuiti da je nemalo odsustvovao iz rodnoga grada. Od dve Paskvalieve knjige najpre je, i u stvari za njegovoga ivota jedina, ugledala sveta ona na italijanskom jeziku, tampana 1549. u Veneciji pod naslovom Rime volgari di m. Lodovico Paschale da Catharo Dalmatino non
- 20 -

pi date in luce.[52] Sudei po posveti zadarskoj vladici Mari Grizogono (Martia Chrisogona), reklo bi se da toj lepoj i umnoj renesansnoj dami treba zahvaliti to je do izdanja Paskvalieve knjige uopte dolo. Pesnikova posveta, osim njegovog beskrajnog divljenja za vrline, razboritost suda i otmenost izuzetne gospoe iz Zadra, koja se izgleda i sama bavila knjievnou, svedoi i o njegovoj skromnosti, verovatno afektiranoj, ali moe biti i istinskoj, u gledanju na sebe i na poeziju koju je dotle pisao. On govori o vlastitoj neuglaenosti (la rozzezza mia) i o prostim i neoplemenjenim svojim stihovima (rime basse et ancolte), ali isto tako i o maloj i uskoj sredini, koja nije ni davala mogunosti svojim pesnicima da se ire razmahnu i da vie uzlete. "Mnogo mi je stalo da vas zamolim da se udostojite da mi verujete, i to meni vie no drugima, da ete od mene dobiti jedino jalove i neprivlane plodove, sline mestu u kome su proizvedeni, u krajnjem kutu Dalmacije, izmeu vrletnih planina i lienom svih susreta i uglaenog optenja." Paskvalieva knjiga stihova na italijanskom jeziku (Rime volgari) deli se u dva nejednaka odseka: u prvome, i vie nego dvostruko veem, dolaze ljubavne pesme, a drugome (koji ima i poseban naslov: Rime diverse) sadrinu ini politika i prigodna poezija. I pesme naknadno naene u rukopisima u punoj su tematskoj srodnosti s pesmama njegove tampane knjige, pa ako nisu posle nje nastale, sada se ne vide razlozi zato su iz nje izostale. U formalnom pogledu, Paskvali najradije bira oblik soneta, dok su mu daleko ree druge forme, kancone i madrigali; samo po jednom odluio se za "kapitul" i pesmu u oktavama. U svojoj erotskoj poeziji Paskvali opeva pojedine fragmente ljubavnog romana koji je imao s nekom sugraankom plemenita roda, ije je pravo ime preutao, oslovljavajui je neodreeno: "gospoo" (madonna), "otmena gospo" (donna gentil) i "o lepa gospo moja" (o bella donna mia), i ije je individualne odlike, fizike i duhovne, prikrio uobiajenim crtama konvencionalnog ideala: "draesno lice" (leggiadro viso), "plave pletenice" (bionde trecce), "lepe oi" (begli occhi), "bele ruke" (bianche man), "mramorne grudi" (marmoreo petto), "veseli pogledi" (lieti sguardi), "fini osmeh" (delicato riso). Ta izuzetna dama, razume se, lepa je od svih koje su ikada bile ili Jesu na svetu (la donina mia ch'i pi d'ogn'altra bella, una bellezza sovra l'altre rara), i koju ne krasi samo lepota nego i asnost (bellezza et honesta) i aneosko poreklo, hladna je (donna di freddo giaccio armata il core) i okrutna (crudele) prema pesniku, i stoga njegov ivot nije drugo do robovanje (servitute) i neprekidna patnja, jadikovanje i pla (affanno, guai, gran dolor, crudel tormento, diure pene, crudel destino, dura
- 21 -

sorte); i mada je pesnika u jednom asu ponela varljiva nada da mu se na etvorogodinje sluenje uzvraa milou, krajnji ishod bio je neminovan: ta po svemu izuzetna dama surovo ga je ostavila i on je jedinu utehu naao u saznanju da je ljubav samo grena bludnja i da je pravi spas ovekov u Bogu i u ljubavi nebeskoj. Trebalo bi da verujemo pesniku da je sve bilo tako, da je njegov ljubavni martirijum trajao toliko dugo i da je okonan pre dvadeset pete njegove godine; ali odve dobro znamo da su njegove "rime" verno sledile jednu verziju ljubavne istorije kojoj je Petrarka dao primer, a koju su Bembo i njegovi sledbenici sveli potom na hladni obrazac, na strogi propis i na neizbenu obavezu. Uostalom, i od samoga Paskvalia dobili smo, na jednom mestu, priznanje da je u prii o svojoj ljubavi, gonjen Apolonovim arom, mnogo izmiljenoga dodavao stvarnom. Sve je to, meutim, Paskvali radio vrlo veto i okretno, rukom koja pokazuje lakou, ali iza koje stoje uporne vebe i dugotrajna bdenja nad tekstovima suvremene italijanske poezije. Iako je govorio o svom "neuglaenom i niskom stilu" i o rimama "prostim i lienim prijatnosti", njegov kanconijer bez sumnje ide u red boljih koji su se u "inkveentu" pojavili na italijanskom jeziku.[53] Pojedine njegove pesme ostvarene su s mnogo duha, dosetljivosti i gracije i jo uvek, ako se samo priviknemo na uslovnosti koje je nametnula ondanja poetika, mogu da se itaju sa zadovoljstvom. Utoliko se vie uivanja u njima moglo nai nekada. Jedan od davnanjih Paskvalievih italaca, koji je ostavio i vidljive tragove svoga divljenja, bio je engleski pesnik Tomas Lod (Thomas Lodge, oko 1558 1625). Tri Paskvalieva soneta, meu kojima je bio i jedan od doista najlepih (Morte non i quel ehe morir s'appella), on je jednostavno prepevao na engleski jezik i ne pomislivi da bi trebalo da im naznai poreklo, kao to to u onom stoleu ni drugi nisu inili u slinim stvarima; meutim, kada je u svoj pastoralni roman A Margarite of America uvrstio i prepev novog soneta kotorskog pesnika zabeleio je, toga puta, da on pripada Paskvaliu, za koga je rekao da je izvrstan pesnik (ehcellent poet), ali italijanski (of Italy).54 Italijan na Kotoranin nije bio nikako, a nije se Italijanom nikada ni oseao, iako je u drugom delu istog ovog zbornika poezije (Rime diverse) upuivao oduevljene stihove i Italiji, i Veneciji, i pojedinim istaknutim Italijanima. Za Paskvalia je Italija, kao i za ostale humaniste uostalom, bila "uvena zemlja" (famiosa terra), koja se proslavila i ratnicima i velikanima duha, ali je za sebe znao da je stranac u odnosu na nju, i kada se odluio da joj prvi put krene u pohode "iz dalekog kraja" ne bi li i svojim oima video ono o emu je "ve itao u starim spisima", molio je da ga gostoljubivo primi. Veneciju je uznosio kao "slavni", "blaeni", "sveti i boanski grad", "koji
- 22 -

svojom slavom zasenjuje svaki drugi" (alma Citta beata, Citta sacra et divina, ch'ogni Citt con la tua gloria, adombri), kao zemlju pravde i kao "novu svetlost" odakle se i "nae doba, koje je dugo bilo surovo i divlje, zapalilo novom au i iznova prihvatilo lepe obiaje i nain ivota koji je svet imao kada je tu Saturn boravio". A Italijani kojima je pisao pohvalne pesme imali su krupne zasluge za opte stvari ili za Paskvaliev Kotor ili su pesnika lino zaduili svojom zatitom ili prijateljstvom, i svi su, gotovo bez izuzetka, bili Mleani. Neki su od njih stajali na elu saveznikih snaga u borbi protiv Turaka, kao zapovednik papske flote Marko Grimani, neki su hrabro i smiljeno organizovali odbranu Kotora u trenucima opte pometnje i stranog iekivanja turske navale 1539. godine, kao neak znamenitog pesnika Danmateo Bembo, Lorenco Venijer i Vinenco Baroci[55], a neki su bili mletaki funkcioneri u Kotoru ili u Dalmaciji u ta teka i opasna vremena. Prigodnu Paskvalievu poeziju, koja je kao po pravilu pohvalna, nadahnuli su u ovoj knjizi i pojedini nai ljudi, u najveem broju oni iz Kotora, ali i iz drugih gradova Primorja, pre svega iz Dubrovnika i sa Hvara. Za neke od njih, kao to su ore Bizanti, Hanibal Luci ili Kamilo Besali, znalo se i inae da su se bavili poezijom i humanistikim studijama, ali za mnoge druge to doznajemo jedino iz Paskvalievih pohvala. Takav je naroito sluaj s nekim pesnikovim sugraanima, meu kojima su Vicko Bua, kome je Paskvali posvetio etiri soneta oduevljeno slavei u njima "plemenitu Muzu" i "besmrtni i sveti stil" ovoga sada potpuno nepoznatog pesnika[56], Franesketo Bua, u ijim je "proienim i uglaenim rimama" nalazio "zvuk; prijatan, ljubak i drag"[57], ili Kamilo Drago, koga je pozivao da sledi stope svog velikog oca.[58] Posebno je ostao nejasan, iz itavog kotorskog kruga humanista i pesnika, lik Lodovika Pontana, kome je izuzetno mesto davao jo ore Bizanti, a iju je preranu smrt Paskvali oplakao ak sa pet soneta. Ako u tim sonetima nije dokraja sve izmiljeno, tog jedinstvenog pesnika, koga Paskvali vie puta intimno naziva svojim (il mio Poatan), nisu odlikovali samo vrlina (virt), beskrajna dobrota (bonta infinita), uenost (dotto Pontan) i mudrost u govoru (il saggio suo parlar) nego je on svojim hvaljenim perom i neprolaznim spisima stekao veiti glas (fama eterna) i istinsku slavu (vera gloria). Pesniku se stoga ini da se nikada dotle nije pojavio, niti da e se igde vie pojaviti takav duh i tako znaajan pisac:

- 23 -

Dite se mai sali l s fra voi spirto pi chiaro, e di pi gloria degno in fra gli antichi, e fra i moderni eroi. Perch qu gi si vedie pi di un segno che mai non. fu, n mai sar fra noi un pi felice e pi divin ingegno. ("Recite da li se ikada gore k vama uzneo duh koji bi, i meu starim i meu modernim herojima, bio sjajniji i dostojniji slave, jer ovde se dole po vie nego jednome znaku vidi da meu nama nikada nije bilo, niti e biti, duha srenijeg i vie boanskog.") Paskvalieva latinska poezija (Carmina) ugledala je sveta u posebnoj knjizi tampanoj u Veneciji 1551. godine, nekoliko meseci posle pesnikove smrti.[59] Oko njenog izdavanja pobrinuo se Paskvaliev drug iz mladosti, poznati, a veoma raznovrsni i plodni mletaki pisac Lodoviko Dole, koji je na nekoliko strana pri kraju dodao jo tri pesme etvorice zajednikih prijatelja, vienijih pesnika onih dana. Na pedeset est listova te nevelike knjige, podeljene u etiri odeljka ("libri"), tu je tampano dvadeset i osam Paskvalievih "elegija", kako su nazvane pesme u elegijskim distisima, i est "silva", kako su, terminom preuzetim iz Stacija, naznaene pesme u istim heksametrima. Taj skup predstavlja samo izbor iz Paskvalieve poezije na latinskom jeziku, jer su izvan njega, u jednom starom rukopisu kotorske porodice Vraen, docnije naeni jo jedna silva, tri elegije i trideset dva epigrama koji nisu tampani.[60] Da li izbor potie od samoga pesnika ili ga je, radei na ovom izdanju, nainio Lodoviko Dole, za sada ostaje pitanje bez odgovora. Latinska Paskvalieva muza, kao to je to lako mogao ustanoviti jo uro Kerbler, verno sledi tragove muze Vergilijeve i Tibulove, uglavnom.[61] Po dikciji i stilu, po preplitanju mitologije i svakovrsnih drugih reminiscencija s onim to pisac ima da kae sa svoje strane, po seanjima na proitano i po neposrednim preuzimanjima iz njega, vidi se s koliko je panje i strasti Paskvali izuavao poetske tekstove antike i s koliko je ozbiljnih humanistikih priprema uao u brojnu porodicu latinskih pesnika epohe. Pesme su mu ljubavne, autobiografske, politike i prigodne; tematski, tako izgleda i poezija svakog drugog ondanjeg humaniste. Latinska erotika kotorskog pesnika ostavlja utisak stvarnijeg i iskrenijeg doivljaja ljubavi od onoga koji se da osetiti iz itanja njegovih italijanskih "rima". Sa svojom Silvijom, kako on sada naziva voljenu enu svoje poezije, a moda i svoga ivota, pesnik provodi blaene trenutke u zagrljajima i poljupcima; i na
- 24 -

pamet mu ne pada da se petrarkistiki prenemae i da proliva izmiljene suze.[62] Svestan, kao i svi drugi, da se dani koji prou nikada ne vraaju, on poziva Silviju da to vie ivotnih slasti ispiju za vremena[63], noi provodi grlei vatreno u svom krilu "dragu ljubavnicu" i preklinje mesec da ne izlazi nikada da bi on mirno "mogao uivati u venoj ljubavi"[64], ushien je kada svoju dragu iznenadno zatekne na kupanju u Gurdiu; a u neskriveno senzualnoj pesmi posveenoj ogrlici na njenim grudima, iji je motiv zaudo ponovio u jednom italijanskom sonetu, on bi eleo, kada bi to bilo moguno, da se pretvori u taj deo Silvijinog nakita da bi se tako naao na mestima gde se ovaj nalazi.[65] Paskvalieve pesme autobiografskog karaktera oivljuju uspomene iz rane mladosti, kada je pesnik, bez sumnje dok je jo bio student u Padovi, uestvovao u bunim i razuzdanim svetkovinama Martinalija; ili predstavljaju seanja na tegobne trenutke proivljene u ropskim lancima u Severnoj Africi, podstaknuta dvadeset petim roendanom provedenim u rodnom gradu i u slobodi; ili opevaju rastanke s prijateljima pred odlazak na Krit, u nove neizvesnosti, ali sada izabrane po linoj odluci[66]; ili su poslanice koje najbliima od njih, Marijanu Bizantiju i Eugenu Bui, alje otuda i u kojima slika prilike i ivot na ostrvu u oekivanju turskih nasrtaja; ili su, najzad, oprotaj sa nekada slavnim Kritom pred povratak u Kotor. U politikim svojim pesmama Paskvali, poput Marka Marulia pre njega, upuuje vatrene vapaje francuskom kralju i ostalim neslonim hrianskim vladarima, molei ih da zaborave svoje razmirice i da se udrueni okrenu protiv zajednikog neprijatelja, ne bi li tako doneli uenu slobodu porobljenom "ilirskom" narodu i preoteli Hristov grob iz ruku nevernika (Sylva ad Galliae regem reliquosque principes christianos contra Turcas exhortatio). Kada je, jedno vreme, izgledalo da je takav savez, ostvaren istina tek delimino, poeo da daje eljene plodove, Paskvali hvali svaki njegov uspeh (In foedus ictum inter principes christianos), ma kako on inae bio po sebi neznatan, i glorifikuje saveznike zapovednike, Marka Grimanija i Vinenca Kapela, koji su komandovali papskim, odnosno mletakim brodovljem. Prigodna poezija, koja je zauzela nesrazmerno veliki deo celokupnog humanistikog stihotvorstva, i koja je danas zanimljiva ponajvie u biografskom pogledu, uprkos tome to je esto patila od neizleivog odsustva iskrenosti, prati neke momente Paskvalievog ivota ili ivota njegovih prijatelja. U dve elegije upuene Ad Joannem Bonnam, kotorskom patriciju i pesniku, a svom savremeniku i prijatelju, odgovara na "veoma prijatne pesme" (dulcissima carmina), koje mu je ovaj slao, teei ga u ljubavnim jadima i pripisujui mnogo ta u tim jadima, reklo bi se s
- 25 -

pravom, ludostima mladosti i uobiajenim pesnikim preterivanjima, koja ni sam Paskvali ne porie.[67] Kamilu Dragu obratio se u bolesti, a Hvaraninu Jeronimu Brtueviu, humanisti i pesniku zvanom Atticus, pokuao je da stihovima ublai bol zbog smrti voljene supruge (consolatio in morte coniugis). U posebnoj "silvi", koja ima dijaloki oblik, to je est Paskvaliev postupak u toj vrsti pesama, i koji je zamiljen kao razgovor dvojice pastira, razume se fiktivnih, jer je jedan od njih (Argantus) sam pesnik, oplakuje se iznenadna, i za kotorskog humanistu doista vrlo bolna, smrt Lodovika Pontana. Dubrovanin Kliment Ranjina, dominikanac svetoga ivota i izuzetne uenosti, podstie se da svetu uini dostupnim svoje spise "koji obleu po naim obalama, a vredni su isto tako da oblete oba pola", pa bi tako i "Italska zemlja" mogla da uje "ilirske glasove" (Illyricos sonos)[68], a upravo tampano delo Kotoranina, i dominikanca takoe, Dominika Bue preporuuje se posebnim "enkomijumom". Poneki od suvremenih Kotorana moda su bili pesnici jedino u Paskvalievim nadama ili ih je on kao takve video u svom prijateljskom oseanju: nigde se inae ne mogu nai stihovi od tako hvaljenog Paskvalievog Marijana Bizantija, i niko vie ne bi mogao da kae koji je to pesnik koga Paskvali zove oigledno izmiljenim imenom Marius Brutus. Razume se, svi kotorski stihotvorci nisu bili roeni pesnici, a nisu svi spadali ni u krug Paskvalievih prijatelja, pa se on jednome od njih, dodue bezimenom, narugao pesmom Ad poetam barbarum[69], nokazujui time ne samo svoje spretno kretanje i u oblasti satire ve moda i injenicu da je njegovu poeziju sustizao i po koji nepovoljni odjek meu itaocima i pesnicima ondanjeg Kotora.[70] Uz svoja sjajna pesnika svojstva, o kojima svedoe dve njegove knjige, kao i stihovi naeni kasnije po rukopisima, Ljudevit Paskvali je pokazao da ima jo jedno, koje nije bilo niega reda, ali od koga nije ostalo toliko tragova. On je bio izvrstan epistolograf i njegovo dopisivanje s prijateljima, voeno po ondanjem obiaju naih ljudi sa Primorja na italijanskom jeziku, sad bi predstavljalo, da je samo sauvano, ne samo vaan izvor za nau kulturnu i drutvenu istoriju ve bi znailo sigurno i pravo knjievno tivo. Moda je najbolja potvrda u tom smislu Paskvalievo pismo prijatelju Tripu Drago u Mletke poslato iz Kotora 3. septembra 1539. Nastalo prema reima starog istoriara Boke Kotorske Sreka Vulovia u "stranom, moda najpogibeljnijem asu u kome se nalazio na grad od kada je sazidan posle propasti starog Askrivija"[71], ono sa malo rei, ali dobro sroenih i elegantno dovedenih u vezu, daje i atmosferu opsednutog grada, i neizvesnost iekivanja onog to dolazi, i duh otpora koji neumorno
- 26 -

podstie i odrava izuzetni Dambatista Bembo, rektor i providur po funkciji, i autentini junak po dranju. Posle ora Bizantija i Ludovika Paskvalia renesansna knjievnost u Kotoru imala je svog treeg znatnijeg predstavnika u pesniku koji jo uvek nije besprekorno identifikovan, jer je razliito nazivan u prolosti i jer ga jo uvek svi ne zovu istovetno. Sam se obino potpisivao, i savremenici su ga najee zvali Ivan Bona (Joannes Bana, Giovanni de Bona). Tako je, kao autor, naznaen, uz dodatak da je iz Kotora (da Cattaro), pod jednim italijanskim sonetom i jednim epigramom na latinskom jeziku, tampanim u Veneciji 1555. godine, dakle jo za njegovoga ivota, u knjizi Il tempio alla divina Donna Giovanna di Aragona, u kojoj su uglednoj dami imaginarni hram od svojih stihova podigli "najplemenitiji duhovi u svim glavnim jezicima sveta".[72] Na isti nain oslovljavao ga je i prijatelj Ludovik Paskvali upuujui mu latinski pisane poslanice, od kojih su dve ule u posthumno objavljenu Paskvalievu knjigu.[73] Ali je nedoumicu oko njegovog imena koja jo nije okonana izazvao nehotice italijanski dominikanac Serafino Raci (Razzi), koji je neko vreme boravio u Kotoru kao propovednik, a potom je, u dodatku svog dela Istorija Dubrovnika (La storia di Raugia), tampanom 1598. u italijanskom gradu Luka, prvi put objavio spev ovoga pesnika pod naslovom Opis kotorskog zaliva i grada (Descriptio sinus et urbis Ascriviensis). Tom prilikom on je autora nazvao Ivanom Bona de Boliris (Joannes Bona de Boliris).[74] Od tada pojedini knjievni istoriari, i oni predstavljaju veinu, uzimaju da je ovaj pesnik izdanak nekada mone i veoma brojne patricijske porodice Bolica iz Kotora, koja je u pojedinim svojim ograncima nazvana jo Bivolii, Kokolji i Grbii, i da mu je, prema tome, pravo ime Ivan Bolica[75]; u tom je smislu nedavno ak i dodatak de Boliris koji dolazi kod Racija shvaen kao pisarska, odnosno tamparska pogreka, umesto de Bolizis, kako bi trebalo da stoji.[76] Suprotno je od toga, i za sada usamljeno, miljenje po kome taj pesnik moe biti jedino Ivan Bona Boliris, s obzirom na okolnost da "u kotorskim izvorima nema nikakvog traga da je pesnik Boliris iz kotorske porodice Bolica, kao to se mislilo".[77] Biografski podaci koji su do sada pribrani o tom Ivanu Boni Bolirisu fragmentarni su i suvi, no ipak dovoljni da ga prikau kao jednu od najuticajnijih linosti u ivotu Kotora pedesetih i ezdesetih godina XVI veka.[78] Kao njegov deda, Ivan Bona (Joannes de Bona) i kao njegov otac Nikola, bio je kotorski plemi (nobilis Cathari), sa svim atributima i svim pravima koja uz to idu. U toku svoje slubene karijere, a sve drugo nam je o njemu ostalo nepoznato, pet puta se nalazio na dunosti jednoga od trojice
- 27 -

gradskih sudija (1552, 1556, 1561, 1564. i 1567), koji zajedno s mletakim providurom odluuju o veoma bitnim stvarima u upravi Kotora. Naporedo sa tim, 1553. i 1557. godine zabeleen je i kao lan Maloga vijea i gradski advokat, a uz to jo, u februaru 1553. i u decembru 1557, i kao lan plemikih delegacija koje su upuivane u Veneciju. Po arhivskim spisima vidi se da 1573. nije vie bio iv, iz ega se zakljuuje da ga je smrt snala svakako jo prethodne godine, kada je u Kotoru besnela epidemija kuge. I pesniki rad Ivana Bone Bolirisa i njegov ivot, poznati su nam tek jednim delom, za koji ak ne moemo rei ni da li je preteniji. Osim italijanskog soneta i latinskog epigrama za Ivanu Aragonsku, koji su istina veto i dosetljivo smiljeni i ije je samo tampanje ne ba beznaajna ast ukazana kotorskom pesniku, ali koji u knjievnom pogledu ne vrede mnogo, njega kao umetnika predstavlja jo jedino pomenuti Opis zaliva i grada Kotora, ispevan na latinskom jeziku u trista trideset i jednom heksametru, i do sada tampan u vie mahova, a nedavno i u izabranim odlomcima preveden na na jezik.[79] Osim tih dela, koja su sauvana, pominju se jo neka, koja su sada izgubljena. Meu njima su bile latinske poslanice u stihovima koje je izmenjivao sa savremenikom Ludovikom Paskvaliem, ali za koje je neizvesno ostalo ak i koliko ih je bilo na broju[80], a postoji i vest da je na italijanskom jeziku bio izradio nekakav ivotopis kotorske blaenice Ozane, takoe nestao u meuvremenu, iako je u ondanjoj literaturi bio korien.[81] Sva ta dela, kojih je moglo biti i vie no to sada slutimo, pravila su sigurno nemali utisak na savremenike, kad ga je Ljudevit Paskvali, dodue na uobiajen svoj nain koji se ne kloni preterivanja, nazvao "zvezdom domovine" (Bonna, jubar Patriae). Naroite su pohvale pratile delo Opis zaliva i grada Kotora od ovoga pesnika. Prvi njegov izdava Serafino Raci izrekao je i prvi sud o njemu; za Racija je ono "lep i ueni opis grada Kotora". Kasnije je drugi jedan Italijan, Franesko Marija Apendini, koji je prvi u posebnoj knjizi prikazao istoriju knjievnosti Kotora, Ivana Bonu nazvao "veoma uglaenim pesnikom" a za njegov "lepi opis Kotora" drao je da pokazuje "njegov veliki pesniki duh i vrhunsku obrazovanost u latinskoj knjievnosti". I u nama blie vreme ovo delo je dobijalo visoke ocene: Milivoj repel, koji je o kotorskom pesniku dao jo uvek neprevazienu studiju, smatrao je da je to ,krasna pjesma o Boki Kotorskoj". Najtanije je ipak njenu pravu vrednost ocenio jedan pesnik; bio je to Frano Alfirevi, koji je pre etiri decenije pisao: "To nije neka duboka pjesma, u njoj ima malo prave poezije, ali ona ima slikovitost koju je nadahnulo to iezlo vrijeme, njen oblik je elegantan, poneki stih ima zanosa, poneka slika ima svjeine."[82]
- 28 -

Ivan Bona Boliris posvetio je Opis zaliva i grada Kotora kotorskom patriciju, a moda doista i svom ujaku, Iliji Zaguroviu, koga je uznosio kao pesnika i izabranika Apolona i muza, i predstavljao kao nekakvog svog vou na ovom zamiljenom putu. O poeziji toga Zagurovia, osim na tom mestu, nema drugde nikakvog traga, pa e najverovatnije biti da je on u stvari bio samo bogat i ugledan vlastelin, a da se njegovo eventualno bavljenje pesnitvom zaustavilo na interesovanju ljubitelja, kao i kod mnogih drugih obrazovanih Kotorana, koje su njihovi savremenici, galantni na renesansni nain, ubrajali stoga u pesnike.[83] Okolnost da je njemu ovaj spev posveen nije, meutim, sasvim bez koristi; ona nam pomae da priblino odredimo doba nastanka tog dela. Arhivski dokumenti kazuju da je Ilija Zagurovi svoj literarno pisani testament okonao 21. avgusta 1557 (u njemu je prilian deo svog nemalog imetka ostavio upravo naem pesniku) i da je on ve poslednjih dana septembra iste godine pomenut kao pokojnik. Prema tome je van spora da je Ivan Bona Boliris svoj spev pisao pre tog vremena. Pre nego to e se otisnuti u opisivanje Boke Kotorske, koju po staroj tradiciji naziva "renesansnim zalivom", ali smatra taj zaliv, ne bez ponosa, lepim od svih drugih (pulcherrimus omnes), Bona Boliris poziva, u prvim stihovima, "ilirske muze" (Illyrides Musae) da mu u tom poduhvatu budu od pomoi. Njihovo stanite on zamilja u nekom od mnogih prekrasnih predela svoje Boke, a nije, moda, daleko ni od iskuenja da ga smesti u sam Gurdi, miljenik nimfi (Gurdus, amor Nympharum). Upravo tako je tada postupao i Dubrovanin Marin Dri: on ni za trenutak nije sumnjao da bi te iste "ilirske muze" mogle boraviti drugde do u njegovoj idilskoj Rijeci ili, kako su je Dubrovani zvali takoe, u Ombli. Bio je to, za ona vremena, sasvim prirodan, lokalni patriotizam, kome nisu bili kadri izbei ni ostali humanisti. U opisivanju bokokotorskog zaliva Bona Boliris sledi liniju puta koja ga vodi od Herceg-Novoga i Bijele pored drevnoga Risna, ostrvaca Gospe od krpjela i Svetoga ora, zatim uz grad pomoraca Perast, uz Ljutu i Dobrotu, do Kotora, koji mu je konani cilj i glavni predmet pesnikog interesovanja. Sva ta mesta koja se nude putnikovom pogledu, i uvale na koje se pri tom nailazi i planine koje ih nadvisuju ili okruuju, on slika gotovo urno, malobrojnim i ovlanim potezima, i uz tek poneku dopunsku pojedinost. Da mu kazivanje ne bi liilo na puko i suvo nabrajanje, on u tom odeljku svoga speva pokuava da ga oivi mestiminim seanjima na dogaaje vezane za pojedina mesta, kao kad, za Herceg-Novi, pripoveda o ljutim bojevima voenim oko njega od njegovog osnivanja, a naroito o onima iz 1539. godine, kada je grad postao plen uvenog, a za hriane
- 29 -

zloglasnog gusara Barbarose[84], ili poznatim momentima iz davne prolosti, istorijske i legendarne, kao kad, za Risan, podsea na traginu sudbinu kraljice Teute, ili letiminim nagovetajima prirodnih lepota i pesnikim slikama, kao kad, za Gospu od krpjela i ostrvo Svetoga ora, nae sreno uporeenje sa golubovima. Veu polovinu dela Bona Boliris odvojio je za sam Kotor, svedoei i tom nesrazmerom o ljubavi koja ga za njega vezuje i o ponosu koji ga nad njim obuzima. Ali ima i naroitih mesta u spevu koja su s te strane izuzetno karakteristina. Jedno je, na primer, kad govori o staroj slobodi, "iji tragovi jo stoje", i kada istie da se Kotor nije podloio nijednom tiraninu i nikada nije "podnosio tvrdo ropstvo", a da je sadanji svoj poloaj u okrilju mletakog lava izabrao po sopstvenoj volji, a ne pobeen silom, ratom ili orujem. Drugi put je to posebno uoljivo u zakljunim stihovima speva, kada Bona Boliris raspravlja o postanku svog grada i tumai njegovo ime: u duhu humanistikog postupanja u stvarima istorije, a ono se nije odlikovalo osobitom kritinou, on osnivae Kotora vidi u starim Askrejcima, sunarodnicima Hesiodovim, koji su, napustivi posle njegove smrti "domove svoje" i "ognjita", podigli novi grad, kome su, "po askrejskom pesniku svome" dali ime Askrivijum, a kasniji njihovi potomci, koji su sauvali stare odlike i obiaje u prvobitnoj istoi, prozvae ga po tome Kotor (grki , znai "ist"). U opisu Kotora Bona Boliris niti je potpun, niti pokazuje tenju da to bude; naprotiv, osea se stalno da iz svega to bi mogao rei bira tek ono to dri posebno vanim. Njegov se izbor pri tome ne slae uvek s oekivanjima itaoca, naroito ne itaoca dananjeg. Sada bismo mu bili kudikamo zahvalniji da je ire prikazao ivot u gradu, i mesta na kojima je on tekao, i oblike koje je dobijao, a Bona je to izostavljao namerno, iz tenje da ne bude predugaak, kako je objanjavao, ali brinui se ipak da u nabrajanju ne ispusti nijednu crkvu, kojih je onda Kotor bio prepun. Gradu je, u svom opisu, pristupio s mora, pratei kako se oku najpre ukazuje tvrava Sveti Ivan, koja sa vrha brda straari nad Kotorom, i kako se potom polagano otkrivaju luka, kule, zidine i krovovi kua. Grad trouglastog oblika okruuju "dva blizanca", visoki Loven i oblinji, a daleko nii, Pestingrad, sa iljevim kamenom, peinama i krom, a sa suprotne strane gleda u njega Vrmac, s potocima i vrelima. Sa severne strane zidine mu optie kurda, a na levoj, sa Lovena, sputa se u more Gurdi, u kome se kupaju Nereide, Cimodoka i Galateja. Iz zidinama opkoljenog grada glavna vrata otvaraju put u luku, u koju mnogobrojno brodovlje stie odsvud iz sveta, ili iz koje na sve strane odlazi, donosei i odnosei raznovrsnu robu. Data je, u nekoliko
- 30 -

poteza, i slika predgraa, koje je itavo u ruevinama: oboreni hramovi, uniteni vrtovi i sa tlom sravnjeni domovi; sve su to tragovi nedavno voenog rata kada se na Kotor sruio "turski bes", a Barbarosa navalio "sa splavova trista i etama mnogim", ali je tu naiao na dostojan i junaki otpor svih Kotorana. Uavi u grad, pesnik se, tako rei u prolazu, dotie znatnijih zgrada, vanijih trgova, kljunijih ulica, ali se vidi da, gotovo s nestrpljenjem, hita da pree na opisivanje crkve Svetoga Trifuna i svih drugih kotorskih bogomolja. Samo neto due zastao je kraj gradske kule sa satom, da naini refleksiju punu melanholije i diskretne lepote, koje ovo mesto izdie do najlepih u celom delu. Taj sat, pesnik to kae, odjekuje daleko, i nadaleko se uje kako odbrojava vreme poslovima i deli asove dana i noi, a sebe samoga ne moe da uje, niti osea da li ljudima ozleuje ponovo stare rane stalno obnavljanim udarcima. Ali prelazei na nizanje informacija o kotorskim crkvama, to dri bezmalo ciljem svoga speva (sat mihi sit si tecta patrum, si templa Deorum complectar), pesnik monotoniju razbija tek onde gde podsea na pojedine epizode iz ivota svetaca kojima su hramovi posveeni ili kad mu poe za rukom da pronae prijatnu sliku poput one o svetoj Agati "koja je rasula kose po pleima". Da je samo hteo da to ee zaboravi, ili barem napusti, strogi koncept svoga dela i da ire ue u prikaze izgleda i atmosfere gradskog sredita, gde se okuplja vesela mlade i gde se buno trguje po malim duanima, ili da due i to vie izbliza oslune vrevu sudnice u kojoj "vladaju srdba, svae i bol", njegov opis mnogo bi dobio u ivosti, a time sigurno i u isto knjievnoj vrednosti. A toliko pesnikog dara on je u sebi nosio nesumnjivo, emu je moda najbolja potvrda odavno i s pravom isticano mesto u kome je dao ivopisni opis poznatog kotorskog izvora: Tu slatkovodnim prtei mlazom iz grla i grotla, zarastao u brljan, Pu izvor izvire, tee, po vodu dolaze tu uvijek iz cijeloga grada; tu se djevojke njene natjeu koja e prva, ba kao mravi zrnobiri nekad u dugome redu zimi kad rastrkani novo sakupljaju zrnje: jedni dolaze, odlaze drugi, pod teretom sretni.[83] Delo Ivana Bone Bolirisa nije samo izraz njegovog velikog kotorskog rodoljublja ve je i ogledalo njegove humanistike kulture. Nije teko uoiti, kada se Opis zaliva i grada Kotora paljivije ita, tragove oponaanja pojedinih latinskih pesnika, ali mu je glavni uzor ipak bio Vergilije, sa
- 31 -

svojim Georgikama i Eneidom. Kako je to mnogim primerima pokazao jo M. repel, "ovaj se utjecaj vidi u koncepciji, u isporedbama, u oznakama pojedinih rijei i u izboru mitologijskih imena". Na istovetan nain kao i kotorski humanista postupali su i toliki drugi, ako ne ba i svi, latinski pesnici ondanjeg sveta, voeni nadom da se svome modelu i glavnom uitelju u poeziji barem priblie, ako ga ve nisu bili kadri pretei, to im je inae bila vrhunska ambicija. Nekoliko Kotorana istaklo se, u drugoj polovini XVI veka, dubokim poznavanjem teolokih disciplina, i svojim delima ulo u red vienijih bogoslovskih pisaca vremena, gdekada i u internacionalnim razmerama. Prvo mesto meu njima pripada zacelo Albertu Dujmiu (Johannes Albertus Duimius), iz kotorske graanske porodice koja se zvala i Glirii (de Gliricis).[86] Ve kao mlad dominikanac imao je retku ast da na rimskom univerzitetu La sapienza npedaje teologiju i tumai Sveto pismo. Pape su visoko cenile njegovu uenost i rasuivanje u teolokim stvarima. Stoga ga je Pavle III izabrao da sa jo etvoricom teologa pregleda dekret de justificatione pripremljen na Tridentskom koncilu, pre no to bi bio potpisan i obnarodovan, a po uveravanju biografa takve revizije poveravane su mu i kasnije, za druge koncilske odluke. Po nalogu istoga pape pripremio je za tampu Traktat o istinitosti zaea preblaene Device (Tractatus de veritate conceptionis beatissimae Virginis), koji je uveni dominikanac Juan de Torquemada napisao jo 1437. za Bazelski koncil, i taj spis je s predgovorom Dujmievim i nekim njegovim dodacima ugledao sveta u Rimu 1547. godine.[87] Pavle III imenovao ga je 1548. godine za biskupa modrukog, ali kako je sedite te dijeceze, izloeno stalnim turskim pustoenjima, ubrzo bilo gotovo razoreno, ve 1549. premestio ga je na Krk, gde je kao biskup ostao do smrti 1563. ili poetkom 1564. godine. Kao biskup na ovom glagoljakom ostrvu, borio se protiv pristalica reformacije i angaovao se u ouvanju crkvene autonomije od meanja mletakih vlasti. I sam je uestvovao u radu Tridentskog koncila: sigurno se zna da je bio na zasedanjima 1551. i 1562. godine. Tamo se zalagao da se, pored latinskog, dopusti i upotreba narodnog jezika u crkvenoj slubi i zahtevao da se priee obavlja hlebom i vinom, kao u istonoj crkvi. Na dan Svetoga Dominika, 5. avgusta 1562, odrao je o svecu pred koncilskim ocima latinsku besedu, za koju se tvrdi i da je i tampana. Neki pisci pripisuju mu i delo O milosti (De gratia), ali se o sudbini tog dela ne zna nita pouzdano. Kako su o njemu kao teolokom piscu mislili savremenici najbolje se vidi po italijanskom sonetu (AI R. M. Alberto Duimo), koji mu je Ludovik Paskvali ispevao tek to je Dujmi bio posveen za biskupa modrukog i koji je
- 32 -

uvrstio zatim u zbirku pesama tampanu 1549. godine; ve tada, i dok teolog iz Kotora nije bio pokazao ni izdaleka punu meru svoje uenosti, Paskvali je tvrdio da su mu dela raznela glas po itavom svetu i da e zahvaljujui njima iveti i hiljadu godina posle smrti.[88] Od ostalih teolokih pisaca iz Kotora XVI veka neki su bili izdignuti na biskupske stolice u svome gradu, i tu su godinama delovali i kao crkveni prelati. Jedan je od njih Luka Bizanti, koji je pune etiri decenije upravljao kotorskom crkvom, prvo kao pomonik svoga strica Trifuna (15241532), a onda, kada se ovaj odrekao biskupske asti, i kao kotorski biskup (1532 1565). Istoriari svih crkava u "Iliriku", pa prema tome i crkve kotorske, D. Farlati i J. Koleti, nali su rei najvieg priznanja za njegovu razboritost i duh, rekavi da je bio vir summi consilii et maximi animi.[89] U ivotu, on je imao dovoljno prilika da pokae, kada to zatreba, i odlunosti i hrabrosti. Peratane koji su se, sledei put svoje davnanje mrnje na kotorske plemie, usudili da 3. maja 1535. na oltaru i usred same slube boje svirepo usmrte Pompeja Paskvalia, opata Svetoga ura, oinuo je najviom crkvenom kaznom[90], a jednom kasnije nije se ustezao da slino postupi i prema svom bliskom roaku, koji je bio ak kanonik. A kada je Barbarosa opseo Kotor, on je ivom rei i linim primerom podsticao na otpor, i sigurno na taj nain nemalo doprineo da grad odoli opasnosti. Godine 1561, odlazei na Tridentski koncil, u ijim je poslednjim zasedanjima uestvovao zalaui se za uvanje crkvene discipline, on je u Veneciji odobrio, i bez sumnje i podstakao, izdanje latinski pisanog ivotopisa Svetoga Trifuna (Vita S. Tryphonis). Za tu priliku upotrebljen je, ali sada pregledan i ponovo redigovan, jedan jo 1466. godine nainjen i u rukopisima ouvan tekst. Taj tekst je izdeljen u lekcije, koje su se imale itati o sveevom prazniku u toku uobiajene "osmine". U knjizi, koja je iste godine izila u Veneciji, staranjem i o troku Petra Grubonje i Jerka Bue, kanonika kotorske katedrale, tampane su i dve safijske i dve jampske himne kotorskom svecu, za razne kanonske asove koje je, na latinskom jeziku, ispevao sam Luka Bizanti.[91] Ne bi se moglo rei da su te himne predstavljale sav Bizantijev rad na knjievnosti. Jer nekakvo delo o kotorskim biskupima (Antistites Catharenses), koje mu je pripisano i iz koga su objavljeni izvesni odlomci, uvalo se u rukopisu u starim perakim porodicama do poetka ovoga veka, a moe biti da se uva jo uvek.[82] Jedan od poslednjih inova biskupa Luke Bizantija, pre no to e se 11. oktobra 1565. zbog starosti odrei visoke asti, bio je sveani pogreb blaene Ozane Kotorske, ije je telo otpratio, na elu ogromne povorke, kotorskim ulicama do crkve Svetoga Pavla.[93] Po jednoj vesti, iveo je do 1569. godine.[94]
- 33 -

Na biskupskoj stolici Luku Bizantija dostojno je zamenio njegov mlai brat Pavle (roen 1532. godine), koga su i dogaaji, a ne samo vlastita priroda, upuivali tragovima brata i strica. Iako je za zvanje koje je dobio imao najvie odlike, kako moralne tako i one na planu uenosti (studirao je u Padovi i tamo postao doktor dvostrukog prava), zavidnici su pokuali da mu ga ospore, pa je kao papin izaslanik, Hrizostom Kalvin, nadbiskup dubrovaki, obavio propisna istraivanja u Kotoru u vezi sa njihovim optubama, koje su se pokazale kao klevete; posle su, ako je verovati tradiciji, sami njegovi neprijatelji, zajedno s ostalim narodom, govorili da je Bizanti biskup koji kao da je siao sa neba, a ne poslat iz Rima. Kao veliki pastir, on se poneo osobito prilikom nove opsade Kotora, u vreme kiparskog rata, 1569. godine; tada je uz molitve, postove i blagoslove duh otpora odravao i stalnim hrabrenjima, podsticanjem, i savetima, drei se primera svoga brata iz ranije sline situacije. Odrekavi se po svojoj volji kotorske biskupije 1576. ili 1577. godine, preao je u Udine, za biskupa i generalnog vikara patrijarha akvilejskog i tamo je na tim funkcijama ostao do smrti, 1587. godine. Posmrtni govor, koji mu je u Udinama odrao Dirolamo Bigarela (Bigarella) i koji je iste godine tampan u Veneciji, pun je, naravno, najviih pohvala, razumljivih kako s obzirom na prigodu u kojoj su izreene, tako i na humanistike sklonosti oratora.[95] Da li su doista kod Bizantijevih naslednika ostala njegova netampana dela, mahom iz oblasti prava, ili je to samo tek olako domiljanje blagonaklonih biografa, teko da e se ikada moi proveriti.[96] Prisustvujui jedan za drugim, i kako su se smenjivali, pojedinim sesijama Tridentskog koncila, koji se bio protegao na itave dve decenije, kotorski prelati usvajali su, kao i drugi, njegove stroge odredbe i, po povratku kui, ulagali su napore da ih provedu meu podrunim klerom i u pastvi. Ti napori, koje su njihovi naslednici produili, nisu ostajali bez ploda i svakodnevni ivot, a za njim i kultura u gradu, koji su i inae, pod dejstvom mnogih inilaca, menjali svoj vid, primali su sve osetnije i vie peat koji su im utiskivale nova praksa i rigorozno razraena doktrina obnovljene katolike crkve. Umetnost renesanse, koja na ovom podruju ni inae nije mogla da pusti duboke korene i nikada se nije u punoj meri razgranala, brzo se nala na zalasku i otvorila tako slobodan put umetnosti baroka. I duhovni ivot pravoslavnog srpskog naroda zahvatila je u te decenije krupna promena, isto tako vezana za mesto i ulogu crkve u njegovoj sudbini. Obnovom Peke patrijarije, do koje je 1557. godine dolo zahvaljujui staranju dvojice brae Sokolovia, jednoga iz samih vrhova Turske Carevine, drugoga iz vrhova srpske crkve, stvoreni su najzad uslovi da se
- 34 -

itav narod, razbacan prilikama i istorijskim zbivanjima gotovo svuda po naim prostorima i prilino razjedinjen, ponovo okupi oko jedne organizacije i jedne nacionalne i politike misli. Istoriari su jednoduni u oceni da je taj dogaaj od ogromnog znaaja u prolosti srpskoga naroda. Nije bilo moguno, ve i samim tim, da i narodna kultura ostane izvan njegovog domaaja. Vrei veoma smiljeno i dalekovido svoju reorganizaciju, srpska crkva je osnivala, s jedne strane, svoja sredita i tamo gde ih nije bilo dotle, a novo vreme nametnulo je potrebu za njima, i obnavljala, s druge strane, ona koja su postojala nekada, ali su leala u zaboravu i u ruevinama, i bila stoga bez snanijega zraenja. Po sebi se razume da te episkopije i ti manastiri, i tada kao i pre, a sada jo i pogotovu, nisu bili mesta u kojima su se samo vodili poslovi crkve i jedino upuivale molitve Bogu, ve i knjievni i prepisivaki centri, koji vre svoju misiju kad god im to okolnosti dopuste, a ponekad, gotovo bi se moglo rei, upravo i njima uprkos. U nizu manastira koji su po srpskim zemljama sagraeni ili ponovo vaspostavljeni za trajanja te inicijative, nekoliko ih je na tlu dananje Crne Gore. Godine 1565. "trudom i podvigom Pavla igumana, jeromonaha sa vsemi o Gospodi bratijami" sazidan je i "ispisan" manastir Duboica kod Pljevalja[97]; jedva neto kasnije, davnanji "hram uspenija presvetije Bogorodice" na reci Morai, po kojoj e dobiti ime i pod njim ostati uven, podignut jo "trudom i podvigom velikago kralja Stefana, sina velikago kneza Vlkana", ali poruen ve "po mnogo leteh", obnovljen je i islikan "va turska nuna vremena" upravo one, 1574. godine, u kojoj "prestavi se srpski patrijarha Makarije", kako je to natpisano na vratima muke priprate[98]; u isto vreme, Savatije Sokolovi zasnovao je, kao mitropolit hercegovaki, a desetak godina kasnije, 1586, i dovrio, kao "patrijarh pekski i vsem Srblem" manastir Pivu", koji e odmah poeti da igra istaknutu ulogu u kulturi itavog podruja, pa i daleko ire i mnogo dalje od njega. U svim pravoslavnim manastirima, kako onim starim koji su sada dobili novi polet, tako i u ovim koji su odskora podignuti, organizuje se prikupljanje, povezivanje i restaurisanje, ali i novo prepisivanje potrebnih knjiga, koje su i dalje preteno, ako ne i iskljuivo, crkvenog karaktera. Pokatkad ove centre obilaze crkveni velikodostojnici, neretko i sami patrijarsi, i neke od knjiga nastaju na njihov zahtev ili po njihovoj zapovesti ("poveleniju"). Veina tih i u tim prilikama ispisanih knjiga netragom je propala; ali one malobrojnije koje su nekako odolele istorijskim nedaama uvaju zanimljive zapise o vremenima koja su ih dala, o sredinama iz kojih su ponikle, o ljudima koji su u njih troili svoja bdenja ili o onim drugim
- 35 -

ijom su zaslugom nastale. U manastiru Podmalinsko zavrio je 8. avgusta 1559, "v to vreme oblast dretu velikomu Sultan Sulimana", prepisivanje jednoga jevanelja "mnogogreni i nedostojni rab boji Dimitrije".[100] A iste godine ali sada s drukijim istorijskim i vremenskim odreenjem: "togda uvstvujutu v Sr'bloh arhiepiskopu kir Makariju, togda predr'etu prestol na Herceg sanagiji mitropolitu vladice kir Danile, Budimlja s'nagiji dr'etu prestol mitropolit kir Genadij" pop Jovan, u manastiru Zastupa, po naredbi igumana Grigorija, ispisao je Minej za mart.[101] Prilike su sigurno tada postajale snoljivije i na Cetinju, pa je u starom manastiru, koji je toliko puta podelio dobro i zlo sa svojim narodom, izraeno nekoliko knjiga, od kojih na jednoj, Mineju za mart, stoji da ga je pisao, "Romil episkup 7068 [a to e rei 1560. godine!] na mjesto rekomo Cetinje, vo rnej Gori vo predjeleh Zete zemlje".[102] U istom je manastiru Vseoruastvo bogoslovija od Jevtimija Zigibena pisano 1568. godine po zapovesti patrijarha pekog, a trokom episkopa Dionisija.[103] Znatan skriptorijum, a istovremeno i sredite u koje su se srpske knjige sticale sa raznih strana, i odakle su opet na razne strane odlazile, prema svojoj sudbini, bio je manastir Sveta Trojica kod Pljevalja.[104] Tamo je godine 1560. nepoznati monah, odve skroman da bi jasno naznaio svoje ime ("pisa mnogogreni po Davidu rv a ne lovek"), i suvie u odmaklim godinama da bi bio svuda taan ("pisah st'klenem oima ponjee prestar bjeh"), izradio Minej, ostavivi uza nj jo i zanimljiv zapis o svai Selima i Bajazita, sinova cara Sulejmana, "o carstvo" i o "tuzi i tegoti na hristijaneh v to vreme".[105] Nije manje znaajna ni beleka "mnogogrenog i m'neg v inoceh rasodera Visariona", koji je "v hrame i v domu svetije ivonaalnije Trojice Vrhbreznica" godine 1572. ispisao "svetuju i bo'stvenu knjigu glagoljemi Zlatoust", a izvinjavajui se itaocima zbog mogunih pogreaka u njoj dao i knjievnoistorijski vaan podatak o nainu svoga rada, koji je, u isti mah, i opis rada mnogih ondanjih prepisivaa: "po samohotju nitoe nijesmo tvorili, n'jakoe izobretoh v izvode, tako i pisah".[106] U isto vreme, po prilici, skriptorijum u Svetoj Trojici dosegao je ve i vrhunce prepisivake vetine: ezdesetih godina XVI veka u njemu je nastalo veliko Evangelije, zapravo etvorojevanelje, koje je ispisao "smereni dijak Dimitrije", a povezao majstor Jevstatije, potpisan na nain dosta zapleten, ali koji nije ostao i neodgonetljiv.[107] Dijak Dimitrije bio je "kaligraf najvieg ranga", koji udesnom lepotom ispisuje slova i slae ih u skladne stranice, ali i izvrstan crta uz to, za ije je zastavice i inicijale utvreno da ih karakterie "virtuoznost izrade". Sa tim svojim izuzetnim umetnikim odlikama Evangelije dijaka Dimitrija probilo se "u red najznaajnijih knjiga
- 36 -

nastalih pod Turcima" i svrstalo se "meu najlepe nae rukopise iz XVI i XVII veka".[108] Nije iskljueno da su neki manastiri u kojima su se tada pisale knjige pokazivali manje aktivnosti u tom pravcu, ali takoe moe biti i da smo mi o toj aktivnosti nedovoljno obaveteni, i to jedino stoga to je malo njenih tragova stiglo do nas. Prvo od toga dvoga jo je moda i sluaj manastira Vrantice, kraj Vranea u oblasti Bijelog Polja, u kome je 1570. godine "m'ni i hudi umom dijak Vuk ot Nikol Pazara" dovrio Prolog od marta do avgusta[109], ali u kome su i krajem istoga stolea, a i ponekad kasnije, prepisivane jo neke knjige.[110] Meutim, ve je mnogo manje sigurno da bi to bio sluaj i s manastirom Kumanica, "bliz mjesta Nikol-pazar na rijece Limu". Sada su od tog manastira, koji je na tri asa hoda od Bijelog Polja, ostale samo ruevine, ali od XVI veka on je "bio dosta znatan verski i kulturni centar".[111] Tamo je od 1. oktobra 1579. do 8. januara 1580. godine jeromonah Visarion ("mnogogrjeni, i unili, i k'sni i ljenivi, i pr'stnij rab Hristov, i mani v inoceh Visarion jeromonah, emu otstvo grob, zemlja mati, rvije bogatstvo") pisao ("rukodelisao") Prolog za period od marta do avgusta. Za njegovo shvatanje stvari, to je bila knjiga ne samo "svetaja i bo'stv'naja", kako su pisali i drugi, ve i korisna, "duepol'znaja", pa to moda blie objanjava i motive njegovog bavljenja njom. On je, s istom preciznou, sebe, svoj manastir i knjigu na kojoj je radio video u sasvim odreenim vremenskim i istorijskim koordinatama: "Togda pravetomu vesla crkv'naja, i podr'etomu prestol prvije arhijepiskopije arhijepiskopa i uitelja srbskago Savi preosvetenomu arhijepiskopu pekskomu kir Gerasimu i proim patrijarham".[112] Pogotovo se ne bi nipoto moglo rei da je maloga obima i nevelikog dejstva bila knjievna, prepisivaka i uopte kulturna aktivnost usredsreena u udikovi, starom i znaajnom manastiru "na dva kilometra od Berana i nekoliko stotina potonjih budimljanskih kua, na utoci Lima u klisuru, pod planinom Tifranom", kako ga je lokalizovao jedan njegov dobri znanac iz nama bliskog vremena.[113] O nekada razvijenom radu prepisivake kole, koju je organizovala "svjataja obitelj zovoma udikova", ostali su da svedoe samo neki retki spomeni. Prema najranijem od njih, jedan Minej "spisao" je u tom manastiru godine 1573. glavom "mitropolit zetski Gerasim" i to mu je, po vlastitom priznanju, bio prvi ogled u takvim poslovima ("ere ne beh prede pisal, ni u majstora uil, tere ne bih vjet slovu, da lepo napravim").[114] Mlai su spomenici iste kole prepisivaa Psaltir jeromonaha Danila iz 1592. i Molebnik akona Mihajla iz 1602. godine.[115] Jo kasnije u stvari tek negde u XVII veku sainjen je ovde jedan Pomenik ("sij svetij pomenik manastira udikove,
- 37 -

hrama presvete Bogorodice"), u koji su, pored uobiajenih pravila i molitava, kao stvarni sadraj ula imena vladara ("pomenik gospod srpskih"), episkopa, monaha, popova, monahinja i svetovnih lica, koji su se imali spominjati u odreenim prigodama.[116] Glasovitom manastiru prilonici iz raznih krajeva slali su rukopise i knjige iz kojih je, bez sumnje, morala ve nastati neka manastirska knjinica.[117] Kakve su mogle biti tada te manastirske knjinice po obimu svome i po sastavu najbolje pokazuje jedna beleka cetinjskog vladike Ruvima II koju je on 1593. godine nainio, ili naredio da se naini, na praznom prostoru rukopisnog Mineja iz 1560. Ta beleka tie se knjiga koje je vladika zatekao prilikom dolaska u manastir i predstavlja neku vrstu njihovog sumarnog inventara. "Da se zna", navodi se u toj beleci, "to nae knjig u manastir na Cetinje: tri evangelija, apostol, s'bornik, dva petoglasca, jedan prvoglas'c, molitvenik, tipik, vraevnik, tri psaltijera, tri leturgije, ednu tanpenu, dva zakonika velike, dva male, etiri triode posne, dva triode proletne, dvanaest komat mesenik, jedan ot'nik i tl'k[ovnik], psaltir, etenje mol'bn[e]; svega to nae komatah etrdeset i dvije".[118] Kao to se da lako videti, sve su to bili standardni tekstovi crkvene literature i njihova je namena strogo praktina, jer se svakodnevno upotrebljavaju pri bogosluenju i u ostalim prilikama sline vrste. Vie ili manje, na takve se iste tekstove nailazi u svim ondanjim manastirima, i u tom pogledu njihove biblioteke bile su dokraja i u punom smislu rei jednolike; jednolike e one ostati i dugo zatim. Prave knjievnosti tu nigde nema ili se barem sada ne vidi da je nje bilo. Usled toga, njihovi rukopisi ostaju znameniti u prvom redu kao spomenici pismenosti i jezika; neretko, osim toga, oni su znaajni i sa kaligrafske, a kada su iluminisani, i sa umetnike strane. Ono to ih najvie pribliava literaturi u njima je sporedno, uzgredno i mnogo puta nadodato docnije, ak ne jedanput i tajnom azbukom. To su zapisi i pripisi, na rubovima, ili pri zavrecima, koji su nastajali spontano i bez ikakvih knjievnih ambicija od strane njihovih autora. Najee ih, i sada kao i ranije, stavljaju sami pisari, iz elje da se unapred opravdaju od prigovora buduih korisnika zbog nesavrenstva i pogreaka u svojoj rukotvorini. Uz one ve pomenute, takav je zapis na Prologu za april koji je "rnac Venijamin" pisao u Svetoj Trojici kod Pljevalja 1595. godine: "Molju e i az smjerni rtavij sije, starije, i sv'zrastnije, i junije kupno vsjeh naricaje, o Hriste bratjo, ate obrete kasnuto slovcem al reiju, ispravljajte vaim dobrim umom, i nas smjerenih ne klnite o sem trudiva se, ponjee bjeh zabvenijem bogat, umom ubog, i paki velmi nam dosadahu agarenski eda".. .[119] esto njih namee strah da
- 38 -

im prepisi ne budu preneti nekud sa mesta na kome su, ili ukradeni, ili oteeni, pa se to pokuava spreiti zaklinjanjima i prokletstvom. "Sij sveti prolog Stareve Gorice. Da jest proklet tko e ga ottimiti ot Stare Gorice, amin" pie na jednom takvom rukopisu, nastalom negde posle 1579. godine, kratko i odseno.[120] Veoma su znaajni, meutim, zapisi ponikli iz tenje da se neki dogaaj otme zauvek od zaborava ili da se zabelei po utisku koji je ostavio u svesti ili na duu pisara. "Da se zna kade s'egoe Turci svetitelja Savu, arhijepiskopa sr'pskije i primorskije zemlje v Beligrade; naelni vezir Sinan paa, ie bee pred vojskoju; sije bie v ljeto 7107" dopisano je na Jevanelju koje je prezviter Avram pisao 1595. godine "v sele Bolehnii, bliz meste Plevlje i ajnice, medu simi, v ljuta i priskrbna vremena".[121] Najposle, nisu sasvim odsutni, i u njima se moe nai takoe neke naivne drai, ni zapisi koje je rodila puka dokolica, pa i potreba da se sebi, i itaocu, pribavi trenutak zabave. Dok su tako po pravoslavnim manastirima poboni kalueri bili zabavljeni umnoavanjem starog i odavno utvrenog repertoara religioznih knjiga, to su ipak, a ne bez razloga ako se imaju u vidu okolnosti u kojima su to inili, smatrali "trudom i podvigom", ni najraniji tekstovi na naem jeziku koje znamo iz istog vremena u Kotoru nisu bili ba mnogo drukiji, ni po sadrini, a ni po svome pravom karakteru. Izvesni Marko Prodi, bez sumnje takoe monah, ali sada iz krila druge, katolike crkve, ispisao je "nakon 1595. u Kotoru" prozni tekst Nauke ivota redovnikoga ke pie blaeni sveti Bernard sestri svojoj, koji je u stvari bio prevod poznatog dela Divi Bernardi Abbatis ad sororem modus bene vivendi in christianam religionem. Sva je prilika da taj prevod, kao to se i pretpostavlja, potie od Splianina Marka Marulia, a na Kotoranin, ako je Prodi to bio doista jer je u Kotor mogao doi i odnekud sa strane samo ga je verno preneo iz izvornika.[122] Nekako jednovremeno sa nastankom Prodievog prepisa prevedeno je u Kotoru sa italijanskog jezika hagiografsko delo Vita della reverenda serva di Dio la madre suor Ossanna da Cattaro, dell'Ordine di San Domenico, koje je, sluei se kotorskim izvorima, a najvie, izgleda, sada izgubljenim italijanskim spisom Ivana Bone Bolirisa, napisao dominikanac Serafino Raci (Razzi) i 1592. godine tampao u Firenci.[123] Taj prevod pod naslovom ivot od potovane slubenice Boije sestre Osane od Kotora reda Svetoga Dominika, pisan po fra Serafinu Racu od istoga reda dugujemo nekom neznancu, a njegov rukopis, koji se sve do poetka ovoga veka uvao u Kotoru, dugo je bio zaturen i zato je ostao poznat tek delimino.[134] Koliko se po objavljenim fragmentima dade videti, jezik anonimnog prevodioca
- 39 -

nosi jasne tragove kotorske sredine, ali je isto tako nesumnjivo i to da je on svesno podeavan prema dubrovakom proznom izrazu. Tako je ve na samim poetnim koracima srpskohrvatskim jezikom pisana knjievnost Kotora nala svoj ugled i svoje izraajne i jezike oslonce u neuporedivo bogatijoj i razvijenijoj knjievnosti Dubrovnika, s kojom je glavni grad Boke bio u bliskom, mada ne uvek i u srdanom susedstvu. Istoriju knjievnosti Kotora u XVI veku zakljuuje jo jedna pojava koja je za nju karakteristina, iako sa njom ta pojava ne prestaje, ve se nastavlja i u narednim stoleima. Meu piscima koji su svojom uenou i literarnom kulturom blistali izvan rodnoga grada, poslednje mesto svakako ne pripada kotorskom patriciju Nikoli Bolici. Poput svoga strica istoga imena, on je na padovanskom fakultetu pravnika izabran za rektora (rettore dei legisti, Juristarum rector). Njegov je stric to postao 1549. godine i dobio je, na sam dan izbora, sveani govor koji mu je izrekao humanista irolamo Pikolomini (Hieronymus Piccolomini) i koji je odmah i tampan (Oratio de laudibus Nicolai Bolizze, quo die rectoratus insignibus est ornatus, Padova, 1549)[125]. A mlai Nikola Bolica je tu funkciju vrio 1593. i 1594. godine[126], i priznanje mu je odato spomen-ploom s natpisom na latinskom jeziku, prepunim najlaskavijih i najbiranijih pohvala[127], a isto tako i titulom viteza Sv. Marka, koja se dobijala, prema obiajima, po okonanju visoke dunosti. Meutim, upravo dok je nosio rektorsku ast, ustolien je novi mletaki dud Marko Grimani, i tom prilikom pozdravili su ga govorima izaslanici iz mnogih gradova Republike (Padova, Feltre, Bergamo, Brea, Krema, Kjoa, ividale, Rovigo, Zadar), i meu njima i Bolica, u ime fakulteta kome je bio na elu (Oratione dell'illustre cavaliere et eccellentissimo signor Nicolo Bolizza, rettor de legisti dello Studio di Padova). Uglaen i visoko literaran, taj govor se svojom vrednou istie izmeu svih dvanaest koji su tada odrani i tampani u zajednikoj knjizi[128], i u njemu nema naduvenosti i praznoreja koje su voleli ondanji retori i u kome je bilo ve svih bitnih svojstava nastupajueg baroka.[129]

- 40 -

Napomene
Neke sugestije takvom gledanju na prilike ondanjeg Cetinja videti u novinskom lanku Pavla Mijovia, Renesansno Cetinje, Politika, 5. avgust 1962. 2 Literatura o tampariji koju je ustrojio ura Crnojevi ogromna je i stalno se umnoava; glavnije napise naveo je Risto Dragievi u studiji Cetinjske tamparije (14931918), Istorijski zapisi, XII, 1956, 1. Potom je o njoj re u kapitalnoj knjizi Dejana Medakovia Grafika srpskih tampanih knjiga XV-XVIII veka, Beograd, Srpska akademija nauka, 1958, na vie mesta. Up. i izvrsni odeljak Crnojevia tamparija od Dimitrija Bogdanovia u delu Istorija Crne Gore, knj. 2, t. 2, Titograd, 1970, 397-410, kao i literaturu koja je tamo citirana. 3 Vid. i na prilog Stare srpske tamparije u Crnoj Gori u Veneciji, tampan u knjizi Spomenica posveena 130-godinjici ivota i rada Biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd, 1974, Posebna izdanja SANU, knj. CDLXXVI, str. 43-52. 4 O Kotoru toga vremena i o pojedinim vidovima njegove kulture osnovno je delo R. Kovijania i I. Stjepevia, Kulturni ivot staroga Kotora (XIV-XVIII vijek), knj. I-II, Cetinje, 1957, 206+[2]+122+[2] str. 5 Prvi je o njemu, kao i o mnogim drugim piscima staroga Kotora, pisao Italijan i istoriar knjievnosti Dubrovnika Francesco Maria Appendini u delu Memorie spettanti ad alcuni uomini illustri di Cattaro, Ragusa, 1811, 27-28 (u daljim navodima ovo delo pominjemo kao Memorie). Posle su, oslanjajui se znatno na Apendinija, govorili o njemu: Matteo Capor [Bernardo Pima], Gazzetta di Zara, 1834. n. 74, p. 296; U.[rbano] R.[affaelli], Della Collegiata di S. Maria del Fiume in Cattaro, Gazzetta di Zara, 1844, n. 44, i drugi. Novije biografske podatke, na osnovu arhivskih istraivanja, dao je Risto Kovijani u veoma znaajnom radu Kotorski pjesnici-humanisti, Stvaranje, VIII, 1953, 51-52. Isti autor ponovio ih je, uglavnom, i u napisu Knjievnost Kotora, objavljenom u knjizi Kotorska sekcija Drutva istoriara Srbije 19481968, Kotor 1970, 102. 6 Podatak je u Kotorskom biskupskom arhivu (Bisanti 1515, str. 125) naao Petar Kolendi, a njegov ispis nalazi se u ostavtini tog naeg uglednog knjievnog istoriara. 7 Giuseppe Praga, Repertorio biobibliografico degli scrittori dalmati. Vol. 1-III / rukopis u Biblioteca Nazionale di San Marco, pod sign. Marc. it. VI, 524-526 (coll. 1231812320). Up. i: ime Juri, Iugoslaviae scriptores latini recentioris aetatis, pars I, tomus II, Zagrabiae, 1971, 194. 8 tampao je taj sonet sin Franje Paskvalia Ludovik Paskvali na kraju svoje zbirke Rime volgari, Venezia, 1549, pod naslovom Di M. Francesco Paschale mio Padre nella morte di M. Bernardo Pima del 1508. Pretampan je u radu: Arnolfo Bacotich, Rimatori dalmati nel Cinquecento, Airchivio storico per la Dalmazia, XXI, 1936, 127. Godina koja je u njemu naznaena kao godina Pimine smrti nije tana, jer se sigurno zna da je bio iv sve do 1517; ona se, meutim, nalazi i u Piminom epitafu, to moe znaiti da je on grobnicu gradio sebi za ivota i da je tada stavio u taj epitaf. O Franji Paskvaliu vid.: uro Krbler, Talijansko pjesnitvo u Dalmaciji 16. vijeka, Rad JAZU 212, Zagreb 1916, 4, 8. 9 O njemu vid. D. Farlatus - J. Coletus, Illyrici, sacri pars VI (odeljak Episcopi ascrivienses, sive catharenses), Venetiis, 1800, str. 478-486 (ovo delo dalje se navodi kao Illyrici sacrip. VI); F. M. Appendini, Memorie,11-12; Eugenio di Carlo, Dei due - 41 1

Trifoni della famiglia Bisanti di Cattaro (Sec. XVI), Archivio storico per la Dalmazia, XV, 1933, 3-9. 10 Izvatke iz Bizantijevih pisama, ije mu je autografe ustupio nobilissimus ac eruditissimus vir Julius Tomitanus nobilis. Opiterginus, objavio je D. Farlatus, Illyrici sacri p. VI, 478, i d., a navedeni sud o njima (belle ed eleganti epistole latine) potie od F. M. Apendinija, i on je izreen u nav. delu Memorie, 12. 11 Pribojevievo delo prvi put je tampano u Veneciji 1532. godine; pretampano je u nae dane, s uvodom i belekama Grge Novaka, i u prevodu Veljka Gortana (Vinko Pribojevi, O podrijetlu i zgodama Slavena, Zagreb, Jugoslavenska akaidemija znanosti i umjetnosti, 1951). U ovom poslednjem izdanju o brai Bua re je na stranama 87, 92, 190 i 196. 12 Stari pisci hrvatski, knj. XXII, Zagreb, 1913, 129. Puni naslov Kavanjinovog dela glasi Povijest vanelska bogatoga a nesrena Epiluna i ubogoga a estita Lazara, ali ga skraeno nazivaju Bogatstvo i ubotvo. 13 Florio Banfi, Regesta litterarum magistrorum generalium Ordinis Praedicatorum Provinciam Dalmatiae spectantia (1392-1600), Archivio starico per la Dalmazia, 1937, 56. 14 I. Stjepevi - R. Kovijani, Knjievni rad u Boki u srednjem vijeku, Stvaranje, IX, 1954, 69. 15 U.[rbano] R.[affaelli], Chiesa e convento di S. Nicol dei Domenicani in Cattaro, Gazzetta di Zara, 1845, n. 14, 15. 16 Ambrosius Gozzeus, Catalogus virorum ex familia praedicatorum in litteris insignium, Venetiis, 1605, 249. 17 U poznatom predgovoru (Marko Maruli i njegovo doba) uz Pjesme Marka Marulia (Stari pisci hrvatski, knj. I, Zagreb 1869) Ivan Kukuljevi je odnekud znao da je to delo "tiskano g. 1542" (str. XX). Verovatno se Kukuljevi prevario, jer vesti o tampanju Buinog dela nema ni u jednoj bibliografiji (up. na primer, najnoviju i ve navedenu: ime Juri, Jugoslaviae scriptores latini recentoris aetatis). 18 U navedenom delu Memorie spettanti ad alcuni uomini di Cattaro, 19. 19 Pune naslove ovih dela Klimenta Ranjine i ostale bibliografske podatke o njima vid. u knjizi: Biografska dela Ignjata urevia, izdao i objasnio Petar Kolendi, Beograd, SKA, 1935, Zbornik za istoriju, jezik i knjievnost srpskog naroda, 2. odeljenje, knj. VII, 147. 20 U. R., Chiesa e convento di S. Nicol... (vid. nap. 15.) 21 A. Gozzeus, Catalogus virorum ex familia praedicatorum..., 64. 22 Puni naslov dela glasi: Etymon elegantissimum satisque perutile in septem psalmos penitentiales cum expositione titulorum eorundem psalmorum aditione orationis dicende in fine ad singulos psalmos, nuper compilatum per reverendum patrem fratrem Dominicum Buchium Catharensem sacre theologie professorem ordinis praedicatorum. U kolofonu stoji naznaka: Impressum Venetiis in edibus Aurelii Pintii Veneti, Anno Domini 1531, die 14. Junii. 23 Reveren. P. F. Dominici Buchiae Catharensis ord. prae. sacrae theologiae professoris in quatuor cantica novi testamenti, nec non et in orationem dominicam, et Salutationem angelicam pulcherrima expositio. Venetiis in Officina divi Bernardini MDXXXVII. 24 Expositio satis perutilis omnium epistolarum dominicalium, quae per totius anni circulum leguntur, nuper edita, per Reverendum sacrae theologiae professorem - 42 -

integerrimum, patrem fratrem Dominicum Buchia Catharensem, ordinis praedicatorum, provintialem Provintie Dalmatie. U kolofonu: Explicit expositio omnium aepistolarum dominicalium, quae per totius anni circulum currunit, nuper aedita per reverendum sacrae theologiae professorem patrem fratrem Dominicum Buchia Catharensem ordinis praedicatorum provincialem provinciae Dalmaciae omni cum diligentia impressa Venetiis per Nicolaum Bascarinum Brixiensem Annon domini MDXXXXV die vigesimo secundo mai. 25 O njemu: U.[rbano] R.[affaelli], Cenni intorno a Nicolt Chierlo di Cattaro, La Dalmazia, III, 1847, n. 50, 396. Tu je i prepis epitafa, koji je poznat i iz rukopisne zbirke Kotorski natpisi (kupljene od Alfreda Rossia), u Dravnom arhivu u Kotoru (Otkupi 9). 26 Dugo je on bio mean s biskupom Trifunom Bizantijem, o kome je ve bilo rei. Vid. u tom smislu, npr.: Simeone Gliubich, Dizionario biografico degli uomini illustri della Dalmazia, Vienna, 1856, 37-38. Pogreku je ispravio Eugenio di Carlo u cit. radu Di due Trifoni della famiglia Bisanti... o kome vid. nap. 9. U tom radu izneto je i nekoliko novih vesti o Bizantiju. 27 U ve navedenom delu Repertorio bibliografico degli scrittori dalmati, koje je u rukopisu ostavio Giuseppe Praga (vid. nap. 7) popisane su knjige u kojima se nalaze pesme ovoga Trifuna Bizantija ili pesme posveene njemu. To su knjige: l) Poemata ex quamplurimis autorum probatissimorum scriptis, quae nondum edita fuerunt a Jo. Ant. Taygeto selecta, Brixiae, 1568, 8, u kojoj su pesme 51 autora, i meu njima je i Bizanti; 2) Valerianus Joa. Pierius, Hexametri, odae et epistolae, Venezia, Giolito, 1550, ff. 136, u kojoj je jedna pesma "ad Tryphonem Dalmatum"; 3) Domici Palladii Sorai. Epigrammaton libelli, Venetiis, J. B. de Sessa 148. u kojoj je lat. pesma "Ad Triphonem Bizaintium sacer."; 4) rukopis Komunalne biblioteke u Udinama 102, iz XVIII v., u kome je na l. 30. pesniki sastav irolama Amalteo (Hieronymi Amalthei) u smrt nekog Trifuna (poinje: Te moriente, Trifon, coelo sol decidit, et vox), koji bi se ticao ovog Trifuna Bizantija. Kako se vidi na drugom mestu, Praga je nameravao da posebno pie o tom piscu i da pretampa njegove pesme, ali tu nameru nije dospeo da ostvari. 28 Sve vanije napise o Boidaru Vukoviu, nastale do 1956. god., vid. u nav. raspravi Riste Dragievia, Crnogorske tamparije (1493-1918). Od novijih posebnog su znaaja sledea dva: D. Medakovi, Grafika srpskih tampanih knjiga XV-XVIII veka, i Jorjo Tadi, Testamenti Boidara Vukovia, srpskog tampara XVI veka, Zbornik Filozofskog fakulteta, Beograd, knj. VII-1, 1963, 337-360. Up. i: M. Panti, Prilozi za istoriju stare srpske knjige, Zbornik Muzeja primenjene umetnosti, Beograd, knj. 11, 1967, 51. Takoe i: M. Panti, Stare srpske tamparije u Crnoj Gori i Veneciji (navedeno u nap. 3), odakle su u ovo izlaganje preneti neki delovi teksta o Boidaru Vukoviu, kao i o ostalim tamparijama srpskih knjiga koji su delovali u Mlecima, zakljuno do Jerolima Zagurovia. 29 Stojan Novakovi, Boidara Vukovia zbornici za putnike, Glasnik SUD, XLV, 1877. 30 ore Sp. Radojii, Pahomije "ot Crnije Gori ot Reke", Istorijski zapisi, X, 1954, 225-227; Risto J. Dragievi, Mitropolit Mardarije nije - Makedonac, a tampar Pahomije nije - ekavac, Istoriski zapisi, XI, 1955, 243-252. 31 Vid. St. Novakovi, Boidara Vukovia zbornici za putnike, 133. 32 J. Tadi, Testamenti Boidara Vukovia..., 340. 33 O Vicku Vukoviu vid. radove navedene u nap. 2, 3. i 28, kao i literaturu koja je u njima citirana. - 43 -

D. Medakovi, nav. delo, 143. Vid. pomenute radove o starim srpskim tamparima, i naroito: ore Sp. Radojii, Stari srpski tampar Stefan "ot grada Skadra" i crkva Ivanovac kod Pei, Prilozi za knjievnost, jez., ist. i folklor, XVIII, 1938, 375-392. 36 O Jerolimu Zaguroviu, vid. literaturu navedenu u nap. 2, 3. i 28. 37 D. N. Anastasijevi, Spomenici iz starih crkava u "Sandaku" neizdani ili s pogrekama izdani, Bogoslovlje, VI, 1931, 64-72; Vlad. R. Petkovi, Zapisi iz manastira Nikoljca u Bijelom Polju, Bogoslovlje, VI, 1931, 163-167; Vladimir orovi, Prilozi za nau staru knjievnost i historiju. I. Rukopisi u Nikoljcu kod Bijelog Polja, Zbornik za istoriju June Srbije i susednih oblasti, Skoplje, I, 1936, 76-96; Branko L. Cvijeti, Zapisi u crkvi Sv. Nikole u Nikoljcu kod Bijelog Polja, Zbornik za istoriju June Srbije i susednih oblasti, Skoplje, I, 1936, 76-96; Branko L. Cvijeti, Zapisi u crkvi Sv. Nikole u Nikoljcu kod Bijelog Polja, Zbornik za istoriju June Srbije i susednih oblasti, I, 1936, 223-250. 38 Ljub. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, III, 1905, br. 5592 i 5593; B. Cvijeti, Zapisi u crkvi Sv. Nikole u Nikoljcu..., 225. 39 B. Cvijeti, nav. delo, 243. 40 Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, I, 1902, br. 560; D. N. Anastasijevi, nav. delo, 67; B. orovi, nav. delo, 82. 41 Vlad. Petkovi, nav. delo, 163-165; B. orovi, nav. delo, 83; B. Cvijeti, nav. delo, 243. 42 Vlad. Petkovi, nav. delo, 163; B. orovi, nav. delo, 82-83; B. Cvijeti, nav. delo, 243. 43 Ljub. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, I, br. 492. Upor. Ljubomir DurkoviJaki, Knjinica, manastira Svete Trojice kod Plevalja, Bibliotekar, IX, 1957, 227-234; Vladimir Moin, irilski rukopisi manastira Sv. Trojice kod Pljevalja, Istoriski zapisi, XIV, 1958, 246. 44 Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, I, br. 526. i 533. Isp. V. Moin, irilski rukopisi manastira Sv. Trojice kod Pljevalja, 252-253. 45 Sauvan je, koliko se sad zna, samo jedan primerak Bizantijeve knjige, a otkrio ga je, opisao i ocenio, pretampavi celu njegovu sadrinu, Giuseppe Praga, Le rime amorose di Giorgio Bisanti da Cattaro, Archivio storico per la Dalmazia, XXVII, 1939, 3-39, 4155. Na tom radu zasnovao je svoje nedavno izlaganje o kotorskom piscu i Josip Torbarina, Na prilog evropskom humanizmu, Forum. Zagreb, knj. XXVII, 1974, 583590. 46 R. Kovijani, Kotorski pjesnici-humanisti, 58-59; Giuseppe Praga, Repertorio biobibliografico degli scrittori dalmati, vol. I, s. v. 47 Odgovor na pitanje ko bi mogao biti Lodoviko Pontano (Lodovico da Ponte, Ludovicus Pontanus) prvi je pokuao da nae . Krbler, Talijansko pjesnitvo, str. 9. i dalje. On je pomiljao da bi to mogao biti "isti onaj ugledni humanist onoga vremena, koji se po zaviaju Bellunu nazivae i Pontico Virunio". Takvo identifikovanje odluno je odbio Arigo Zink, prikazujui Kerblerovu studiju u asopisu Atti e memorie della Societa Dalmata di Storia patria, Zara, I, 1926, 258. Drugu je pretpostavku iznela Milica Popovi u prilogu Ko je "Pontan" iz poezije na italijanskom jeziku Ludovika Paskvalia, koji je deo njenoga rada Nekoliko podataka o pesniku Ludoviku Paskvaliu (Pascale), Zbornik istorije knjievnosti Odeljenja literature i jezika SANU, 2, 1961, 57-59; po njoj - 44 35

34

"moglo bi biti da je taj Pontan [...] bio vrlo istaknuti Luii da Ponte iz Treviza", o kome je u jednom rukopisu biblioteke "Marciana" zabeleeno da ga slavi, izmeu drugih, i Ludovik Paskvali u knjizi "Rime volgari". Najzad, Risto Kovijani, Ko je bio Ludovikus Pontanus? Politika, 21. novembar 1965, tvrdi, oslanjajui se na arhivska istraivanja, da je on sin Jakoba da Ponte iz Martinenga kod Milana, koji je bio "preko 25 godina optinski lekar u Kotoru (1437-93, 1503-23)", da je "po majci Kotoranin, bliski roak Paskvalia", mada se rodio u Milanu, izmeu 1483. i 1486. da se "pominje u Kotoru 1512. godine", a da je posle, 1525-1527, bio notar Korule: po Kovijaniu, dalje, Pontano je od 1529. do 1534. iveo u Kotoru, moda i kao uitelj. Dok se o Pontanu ne nae jo sigurnih vesti, problem njegove linosti ostaje i dalje otvoren. 48 O njoj vid.: M. repel, Ivan Bolica Kotoranin, latinski pjesnik, Rad JAZU 118, Zagreb, 1894, 128-129-131, 49 Pretampali su te sonete A.[rnolfo] B.[acotich], Delle Rime Volgari di messer Lodovico Paschale di Catharo, dalmatino, Archivio storico per la Dalmazia, II, ,1926, 6, i G. Praga, Le rime amorose di Giorgio Bisanti da Cattaro, 4-5. 50 Biografske podatke o njemu izneo je R. Kovijani prema arhivskim dokumentima u svojim radovima Kotorski pjesnici-humanisti, 52, i Knjievnost Kotora, 103-106. 51 Sedamnaest Paskvalievih soneta, koji ranije nisu tampani, a uvani su u jednom rukopisu Biblioteke Marana, objavila je Milica Popovi u ve nav. radu, Nekoliko podataka o pesniku Ludoviku Paskvaliu (Pascale). Vid. nap. 47. 52 Puni je naslov te knjige: RIME VOLGARI DI | M. LVDOVICO PASCHALE | Da Catharo Dalmatino. | Non pi date in luce. | [tamp. znak] | In Vinegia appresso Steffano & Battista Cognati al | Segno de S. Moise. | CON GRATIA ET PRIVILEGIO. | M. D XLIX. Kako je sauvan sasvim mali broj njenih primeraka, dugo se za Paskvalievu knjigu nije ni znalo; ona je promakla i F. M. Apendiniju, koji u nav. delu Memorie, 37, pominje samo dva Paskvalieva soneta koja je video u nekom rukopisu. Prvi je o njoj govorio, iznevi iscrpno njen sadraj, U.[rbano] R.[affaelli], Delle poesie volgari di Lodovico Pasquali di Cattaro, La Dalmazia, I, 1845, n. 32, 297-298, n. 33, pp. 305-306. Potom je ona bila predmet opirne studije . Kerblera (Kcrbler), ovde u vie mahova navedene, Talijansko pjesnitvo u Dalmaciji 16. vijeka (vid. nap. 8), koja je jo uvek najbolji rad o Paskvaliu i njegovoj poeziji. Izmeu dva rata, o ovoj knjizi je pisao i znatan deo njenoga teksta je pretampao A[rnolfo] B.[acotich] u radu Delle rime volgari di messer Ludovico Paschale di Catharo dalmatino, Archivio storico per la Dalmazia, II, 1926, 1-14, 33-36. U poslednje vreme Paskvalieve poezije na italijanskom dotakao se J. Torbarina (Na prilog evropskom petrarkizmu, Forum, XXVII, 1974, 590-597). Vid. i: Radoslav Rotkovi, Humanista Ljudevit Paskali Kotoranin, Stvaranje, XXX, 1975, 109128 (tu je jo dato u prevodu nekoliko Paskvalievih soneta). 53 est Paskvalievih soneta probilo se, na primer, do reprezentativnog izbora "najizvrsnijih pesnika svih vekova", u prvi deo njegov, u kome su pesnici XV i prve polovine XVI veka, a od koga smo videli drugo izdanje: SCELTA | DI SONETTI | E CANZONI | De' pa eccellenti Rimatori | d'ogni Secolo | SECONDA EDIZIONE | Con nuova aggiunta, | PARTE PRIMA | Che contiene i RIMATORI | antichi del 1400., | e del 1500. fino al 1550. | In Bologna per Costantino Pisarri sotto le Scuole, 1718... To su sve soneti iz izdanja Paskvalievih pesama od 1549. godine (Ecco descritta in lagrimosi versi; Mai non si vide il pi leggiadro viso; Se come io vi dimostro ogn'or nel volto; Io - 45 -

sento l'aura del felice odore; Ecco ch'al fin di tante mie fatiche; Amor, che giri, e muovi a tuo diletto). 54 O tome postoji ve prilian broj radova, u Engleskoj i kod nas: L. E. Kastner, Thomas Lodge as an imitator of the Italian Poets, The Modern Language Review, Cambridge, II, 1907, 155-161; G. B. Harrison: "Menaphon" by Robert Greene and "A Margarite of America" by Thomas Lodge, Oxford, 1927, 206. A. Walker. Italiain Sources of Lyrics of Thomas Lodge, Modern Language Review, XXII, 1927; J. Torbarina, Kotoranin Lodovik Paskvali u engleskoj knjievnosti, Hrvatska revija VII, 1934, 337-346; Isti, Na prilog evropskom petrarkizmu, 591-594. 55 Vid. o tome, osim esto navoenog rada . Kerblera (Kcrbler), Talijansko pjesnitvo u Dalmaciji u 16. vijeku, jo i: J. Torbarina, Pjesniki odjeci bitke kod Hercegnovoga (g. 1539), Hrvatsko kolo, XXII, 1941, 144-146. 56 O njemu daje neto biografskih podataka R. Kovijani,. Kotorski pjesnici-humanisti, 52-53. 57 Takoe samo biografske vesti u istom radu R. Kovijania, 53. 58 Isto, 59-60. 59 Njen puni naslov: LVDOVICI | PASCALIS | IVLII SAMILLI, MOLSAE, | ET ALIORVM ILLVSTRIVM | POETARVM CARMINA, | AD ILLVSTRISS. ET DOCTISS. | Marchionem Auriae BERNARDI - | NVM BONIFATIVM ] per Ludovicum Dulcium | nunc primum in | lucem aedita. | CVM PRIVILEGIO. | [tamparski znak] VENETIIS APVD GABRIELEM | IOLITUM ET FRATRES | DE FERRARIIS | MDLI. Podrobni prikaz te knjige: . Krbler, Talijansko pjesnistvo u Dalmaciji 16. vijeka, 5. i dalje. 60 Prvi pominje taj rukopis, koji je svojina biblioteke doktora Marina Vraena (Wrachien), F. M. Appendini, Memorie, 30. Posle je, prema jednom njegovom prepisu iz 1812. koji je dospeo u Biblioteku Franjevakog manastira u Dubrovniku, govorio o tome M. repel, Ivan Bolica..., 117. 61 O latinskoj poeziji L. Paskvalia najvie je i najbolje pisao . Krbler u nav. studiji Talijansko pjesnitvo u Dalmaciji 16. vijeka. Pre Kerblera, na tom delu Paskvalievog pesnikog rada zasnovao je svoje razmatranje o njemu F. M. Apendini, Memorie, 29-39, koji je i pretampao itave dve elegije (Ad Marinum Bizantium u Ad Camillum Draconem aegrotantem). 62 Vid. pesmu De Sylvia (originalni tekst i prevod Nikole opa) u knjizi Hrvatski latinisti. I, 586-587. 63 U pesmi Ad Sylviam (Silviji), iji tekst i prevod N. opa vid. u Hrvatski latinisti, I, 576-579. 64 Up. pesmu Luni (Ad Lunam), Hrvatski latinisti, I, 588-589 (lat. tekst i prevod Vedrana Gliga). 65 Pesma Ogrlici moje gospoje (De monili dominae) u knjizi Hrvatski latinisti, I, 584-585 (lat. tekst i prevod Nikole opa). O italijanskoj verziji te pesme vid. . Krbler, Talijansko pjesnitvo u Dalmaciji 16. vijeka, 30. 66 U pesmi Prijateljima (Ad amicos) iji tekst i prevod Vedrana Gliga vid. u Hrvatski latinisti, I, 590-591. 67 Jednu od dve pesme Ivanu Boni (Ad Joannem Bonnam) preveo je Vedran Gligo (Hrvatski latinisti, I, 580-583). 68 Izvatke iz te pesme u prevodu Vedrana Gliga vid. u istoj knjizi, 592-593. - 46 -

Pod naslovom Sirovom pesniku tu pesmu preveo je Bedran Gligo (Hrvatski latinisti, I, 594-596). 70 Bezmalo svaku od ovde pominjanih Paskvalievih latinskih pesama prikazao je . Krbler, Talijansko pjesnitvo u Dalmaciji 16. vijeka, 7-12, 16-18, 42-52. 71 Sreko Vulovi, Izprave o navali Kairadinpae (Barbarosse) na Kotor god. 1539, Program c. k. dravne velike gimnazije u Kotoru za k. god. 1891-1892, Zagreb 1892, 11. Vid. i Josip Torbarina, Pjesniki odjeci bitke kod Hercegnovoga (1539), 146; Milica Popovi, Nekoliko podataka o pesniku Ludoviku Paskvaliu (Pascale), 62. 72 I Italijanski sonet i latinski epigram iz te knjige, pretampao M. repel u nav. studiji Ivan Bolica Kotoranin, latinski pjesnik. repelova studija do danas je ostala jedini rad o ovom pesniku. 73 . Krbler, Talijansko pjesnitvo..., 8; M. repel, Ivan Bolica..., 117-118. 74 Serafino Razzi, La storia di Raugia, Lucca, 1598, 171-183; Descriptio Ascrivensis urbis per d. Joannem Bonam de Boliris. Pretampano u drugom izdanju Racijeve istorije, koju je priredio G. Gelcich, a izila je u Dubrovniku, 1903. godine. 75 U tom smislu je zagonetku oko ovog pesnika reavao jo F. M. Apendini, Memorie..., 38, a njegovo reenje prihvatili su U.[rban] R.[affaelli], Sulle fabriche dei cuoi in Cattaro, La Dalmazia, I, 1845, n. 15, 139-140; isti, Cenni intorno alcuni individui della cattarina famiglia Bolizza, La Dalmazia, III, 1847, n. 13, 14; M. repel, Ivan Bolica..., 119. i d.; . Krbler, Talijansko pjesnitvo...; P. Kolendi, Boliin "ivot blaene Ozane", Glasnik Skopskog naunog drutva, I, 2, 1925, 244-245; Josip Torbarina, Pjesniki odjeci bitke kod Hercegnovoga (1539), 146-148, i drugi. 76 Antun Mayer, Catarensia, Zbornik Historijskog instituta JAZU, Zagreb, I, 1954. 77 Takvo uverenje iznosi Risto Kovijani (Knjievnost Kotora, 109, Kotorski pjesnicihumanisti, 55. i d.). 78 Za njih je zasluan Risto Kovijani, a saoptio ih je u nav. radovima. 79 Osim u citiranoj Racijevoj Istoriji Dubrovnika (vid. nap. 74) Joannis Bonae de Boliris Descriptio Ascriviensis urbis, tampana je i na str. 104-113. Knjige Flaminija Kornara (Flaminius Cornelius), Catharus Dalmatiae civitas in ecclesiastico et civili statu historicis documentis illustrata, Patavii, 1759. Odabrane odlomke preveo je Nikola op, a oni su objavljeni u delu Hrvatski latinisti, 670-676, koje su za kolekciju Pet stoIjea hrvatske knjievnosti priredili Veljko Gortan i Vladimir Vratovi. 80 Vid. M. repel, Ivan Bolica, 117. i d. 81 P. Kolendi, Boliin "ivot blaene Ozane", 344. 82 Frano Alfirevi, Kako je jedan stari kotorski pjesnik vidio svoj grad u XVI stoljeu, Glas Boke, V, 1936, 171. 83 Literatura o Iliji Zaguroviu: F. M. Appendini, Memorie; R. Kovijani, Kotorski pjesnici-humanisti, 53-55; isti, Knjievnost Kotora, 107-109. 84 Vid. J. Torbairina, Pjesniki odjeci bitke kod Hercegnovoga, 147. 85 Prevod Nikole opa, iz knjige Hrvatski latinist. I, 647. 86 O njemu su na osnovu celokupne dotadanje literature opirno pisali D. Farlati i J. Koleti u istoriji kotorske biskupije (Illyricum sacrum, VI, 487-489); F. M. Appendini, Memorie, 22-25, uglavnom je to ponovio, uz neto novih pojedinosti. Od kasnijih radova videti: A. D. Della vita e delle geste di Giovanni Alberto Duimio, La voce dalmatica, 1861, n. 2; A. Theiner, Acta generalia SS. Concilii Tridentini, II, Zagreb, 1874, 82, 103; - 47 -

69

V. tefani, Knjige krkih glagoljaa u XVI stoleu, Prilozi za knjievnost, jezik, istoriju i folklor, XV, 1935, 68. 87 Bibliografske podatke o toj knjizi daje . Juri, Jugoslaviae scriptores recentioris aetatis, p. I, t. II, Zagreb, 1971, 36, br. 147. 88 Donet je Paskvalievoj knjizi na str. 88b, a o njemu up. . Krbler, Talijansko pjesnitvo, 48-49. 89 O L. Bizantiju oni piu u nav. delu (Illyrici sacri, t. VI) na str. 484-494. Vid. i: F. M. Appendini, Memorie, 12-13. 90 ire o tome: P. Butorac, Opatija Sv. Jurja kod Perasta, Zagreb, 1928, 35-37; Isti, Gospa od krpjela, Sarajevo, 1928, 42-43. 91 U.[rbano] R.[affaelli], Cenni intorno alcuni individui della famiglia Bisanti di Cattaro, La Dalmazia, II, 1846, n. 19, p. 147. 92 F. Viscovich, Il monasterio di San Giorgio sullo scoglio presso Perasto, Trieste, 1904, p. 10; o tome vid.: P. Butorac, Opatija Sv. Jurja, 39; isti, Gospa od krpjela, 43. 93 N. Lukovi, Blaena Ozana Kotorska, Kotor, 1965, 79. - O L. Bizantiju vid. jo i: F. Juri, Peat biskupa kotorskoga Luke Bizantija, Vjesnak za arheologiju i historiju dalmatinsku, XLVII-XLVIII, 1924-1925, 157. 94 R. Kovijani, Knjievnost Kotora, 118. 95 ORATIO | IN FUNEKE REVER.MI | IN CHRISTO PATRIS | D. PAVLI BYZANTII, | EPISCOPI CATHARENSIS, | & in tota Dioecesi Aquileiensi Suffraganei, & Vicarii | Generalis Dignissimi, | HABITA VITINI | IN MAIORI ECCLESIA, | Per R. P. HIERONYMVM BIGARELLAM, | ORDINIS PRAEDICATORVM | Sacrae Theologiae Professorem, | Die 4. Martij MDLXXXVII. l VENETIIS, MDLXXXVII | Ex Typographia Dominici Guerraei, & Jo. Baptistae, fratrum. 96 Literatura o Pavlu Bizantiju: D. Farlatus - J. Coletus, Illyrici sacri, t. VI, 494-496; F. M. Appendini, Memorie, 14-15; R. Kovijani, Knjievnost Kotora, 118. U ovom poslednjem radu reeno je da je Bizanti vrio vee dunosti u slubi svoga rodnoga grada" i da je biran za sudiju u sva gradska vijea", ali bojati se da tu nije posredi neka zabuna. 97 Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, I, br. 648; Vladimir Petkovi, Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda, Beograd, 1950, SANU, posebna izdanja, knj. CLVII, Odeljenje drutvenih nauka, n. s., knj. 4, str. 109. 98 Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, I, 710, 711. 99 Isto, br. 949. Upor. i Historija naroda Jugoslavije, II, Zagreb, 1939, 106. 100 Isto br. 600. Upor. zbornik Prednjegoevsko doba, Titograd, 1963, 117-118, gde je zapis pisara Dimitrija donet skraeno i "prilagoen jeziku knjievnom" (?). 101 D. N. Anastasijevi, Spomenici iz starih crkava u "Sandaku"..., 67. 102 D. D. Vuksan, Istorija srbulja manastira cetinjskog, Zapisi, XXII, 1939, 94; vid. i Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, IV, Beograd, 1923, br. 6446. 103 Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, I, br. 673. 104 Za istoriju toga manastira, i za njegovo mesto u naoj prolosti, a naroito u umetnosti i kulturi, vid. monografiju Sretena Petkovia, Manastir Sveta Trojica kod Pljevalja, Beograd, 1974, u kojoj je navedena i sva ranija literatura. 105 Lj. Stojanovi, Stari. srpski zapisi i natpisi, I, br. 616. 106 isto, 743. - 48 -

Ljub. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, II, Beograd, 1903, br. 4445. Ime knjigovesca Jevstatija iitao je Dragutin Kosti (Tajno pisanje u junoslovenskim irilovskim spomenicima, Glas S. K. Akademije, XCII, Beograd, 1913, 36,) 108 Svi navodi su iz monografije Manastir Sveta Trojica Sretena Petkovia, 96. i 97. 109 Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, III, br. 5616. Uporediti cit. zbornik Prednjegoevsko doba, 121-122, u kome je tekst tog zapisa prenet u dananji knjievni jezik. 110 Jedan Minej, za novembar, ispisao je tu ("munastir zovom Vrantica") "smereni inok" koji se potpisao tajnom azbukom, a izgleda da se zvao Dionisije (Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi u natpisi, I, br. 887). 111 Branko Cvijeti, Zapisi u crkvi Sv. Nikole u Nikoljcu..., 245. 112 D. N. Anastasijevi, Spomenici iz starih crkava u "Sandaku"..., 65-66; B. Cvijeti, nav. delo, 224. 113 Duan D. Vuksan, udikova - jedan izvjetaj, Lovenski odjek, Cetinje, I, 1925, 4551. 114 Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, I, br. 704. Upor. i Pred-njegoevsko doba, 123-124. 115 D. Vuksan, udikova - jedan izvjetaj, 51. 116 Ljubomir Stojanovi, Pomenik manastira udikove, Prilozi za knjievnost, jezik, istoriju i folklor, VIII, 1928, 180-184. 117 D. Vuksan, udikova - jedan izvetaj, 51. 118 Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, IV, 1923, br. 6446. 119 Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, I, br. 865. Zapis jeromonaha Dionisija iz Vrantice na Mineju za novembar, 1598. godine, zvui ak poneto ironino: "... ate to obretete pogrjeeno rjeiju ili slovcem, ispravljajte vaimi dobrimi umi i bistrimi i podobnimi visokoparnim orlom, mene e smjerenago i mutnoumnago ne klnite, ibo umom premnogo ubog jesm, a zabvenijem bogat i grjehi mnogimi obloen..." (Isto, br. 887.) 120 Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, IV, br. 6401. 121 Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, I, br. 875. i 876. 122 Rukopis je sada u Arhivu Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu pod sign. IV a 34, a tamo je dospeo iz knjinice Ivana Kukuljevia-Sakcinskoga (vid. Arkiv za povjestnicu jugoslavjansku, V, 1859, 174). Naslov mu u izvornoj grafiji glasi Nauche ziuota redounischoga che pisse blaxeni sfeti Bernard sestri suogioi; u etvrtini je i sastoji se od 73 lista, a na poslednjoj strani ima: Marco Prodich na chon 1595 V Chotoru. Vid. i nav. delo Ivana Kukuljevia-Sakcinskoga, Marko Maruli i njegovo doba, str. LXXXVI. 123 P. Kolendi, Boliin "ivot blaene Ozane", 344. Dominikanac Serafino Raci (15311611) veoma je plodan i raznovrstan pisac. Kako je u Dubrovniku proveo vie od godine dana, sreujui, po naroitoj misiji, crkvene prilike, kao generalni vikar dominikanske kongregacije i potom vikar nadbiskupije, neka od svojih dela pisao je u Dubrovniku, a dva se i neposredno tiu tog grada. To je Istorija Dubrovnika (La storia di Raugia, tampana u Luki 1595) i jo uvek u rukopisu ostala Narrazioni vero storia degli Arcivescovi di Raugia. Na poziv kotorskog biskupa Jerolima Bue 1587, boravio je u Kotoru, kao propovednik u korizmi. Tada je tu upotpunio grau o blaenoj Ozani, iji je ivotopis izradio ubrzo zatim. - 49 -

107

P. Kolendi kae (Boliin "ivot blaene Ozane" 344-345) da je prevod video kod kotorskog kanonika Ivana Matkovia "koji je i sam dao jedno popularno delce o Blaenoj Hozani", ali da ne zna "gde je taj rukopis posle njegove smrti svrio". Neke pojedinosti i jedan odeljak iz njega Kolendi je saoptio na str. 344. i 347. nav. dela. Prevod ivota Osane od Kotora sada je u Nadupskom arhivu u Perastu. 125 ime Ljubi, Marijana Bolice Kotoranina Opis Sandakata Skadarskoga od godine 1614, Starine, XII, 1880, 164. Puni naslov te sada retke knjige glasi: Oratio habita a Hieronymo Piccolomineo Senense Aeneae filio Patavii in Ecclesia Cathedrali de laudibus Nicolai Bolizzae, Patritii Ascriviensis, VIII. Id. Sept. anno M. D. XCIII. quo die illustribus rectoratus insignibus est ornatus. Patavii, M. D. || XCCII. apud Laurentium Pasquatum, typographum Almae Universitatis iuristarum. 126 N. Comnenus Paradopoli, Historia gymnasii Patavini, I, Venetiis, 1726, 98; J. Facciolati, Fasti gymnasii Patavini, II, Patavii, 30; U.[rbano] R.[affaelli], Cenni intorno alcuni individui della Cattarina famiglia Bolizza, La Dalmazia, 1847, 109-111; . Ljubi, Marijana Bolice..., 165. 127 Njen tekst doneo je U. Raffaelli, Cenni intorno alcuni individui della Cattarina famiglia Bolizza, i on je ovakav: Nicolao Bolizzae Patritio Ascriviensi L. V. C. Rectori splendidissimo, prudentissimo, pio, pacifero, de universa juristarum republica optime merito, Una. Pata. Acad. Jurist. omnium vox, manus, mens, memor grataque voluntas P. anno MDXCIV. Pored toga ima i ovo: Ne praestantissimi Dalmatae prorsus interirent Nicolaus Bolizza Patritius Catharensis Aeques. J. C. ac Juristarum Rector anno MDXCIV, suo aere praeclarum hanc tantorum meritorum testificationem temporis injuria obrutam ac prope deletam in pristinum statum restituentem, omniumque oculis subiicien.: 128 Le gloriose gesta del Serenissimo Principe di Vinegia Marino Grimani descritte in dodici singolarissimi orationi fatte nella, sua creatione da molti eccelentissimi ambasciatori e da altri pellegrini ingegni al Serenissimo Collegio della Venetiana Republica da Agostino Michele consacrate. In Venetia, appresso Francesco Bariletti, 1596. Drugo izdanje: Orationi fatte al Ser. mo Prencipe di Venetia Marino Grimani nella sua assontione al Prencipato raccolte e postillate per Ant. Maria Consalvi. In Venetia, presso il Muschio, 1597. Up. navedeni Repertorio biobibliografico degli scrittori dalmati koji je u rukopisu ostavio Giuseppe Praga. 129 U Raffaeli, u nav. radu Cenni intorno..., hvali ga upravo stoga to je nastojao da izbegne il gonfio ed il vanitoso onde va contaminata la pi parte degli scrittori di quell'eta, a G. Praga, Repertorio... ocenjuje Boliin govor kao ottima orazione.

124

- 50 -

Poetika Marina Dria

Iz knjievne prolosti - studije i ogledi (SKZ, Beograd, 1978) Svaki iole prisniji dodir s delom Marina Dria morao bi, neminovno, da nas za novi korak priblii izvesnosti: Dri je to svoje delo gradio na temeljima i u punom skladu s normama neke svoje unapred utvrene ili u trenutku izabrane poetike. Takav su put odvajkada prelazili svi veliki pisci i njega nije mogao mimoii ni znameniti komediograf iz starog, renesansnog Dubrovnika. A posebno je, i sasvim drugo, i u krajnjoj liniji nebitno pitanje da li se oni, i Dri sa njima, po tom putu kreu sa punom sveu o svom inu ili samo voeni nejasnim stvaralakim nagonom. To bi znailo, i to stvarno i znai, da je i na "veseli dum Marin", kako smo dubrovakog pesnika odavno svikli da zovemo, srdano i intimno, ali moda i poneto nepromiljeno, oblikujui iz svojih poetskih snova jedan novi svet, imao pred oima ili u svesti nekakav svoj "vjeruju", nekakav osobeni i naroiti skup istina vlastitih ili prisvojenih, svejedno do kojih je drao i u koje se i kao ovek, i kao pisac zaklinjao. U taj su se skup, kao to je i bilo prirodno, po nudi stekle istine mnoge i mnogovrsne, ali nas, za ovaj trenutak, najvie interesuju one koje okuplja iroki krug meditacija o poeziji i njenoj sutini, o njenoj misiji meu ljudima, o tokovima i o stranputicama njene sudbine, o njenim mogunostima i o njenim varkama, o sponama koje je vezuju za ljudski ivot i o onim drugim koje ljudski ivot vezuju za nju. Taj Driev pesniki "vjeruju" retko kad izbija na povrinu i retko se kad moe uhvatiti na prvi pogled: dubrovaki komediograf nije nam zavetao mnogo tekstova u kojima bi se, govorei o poeziji direktno i na nain koji ne ostavlja mesta sumnjama, izjanjavao o pojedinim pitanjima teorijske prirode. Naprotiv, svoju misao o poeziji on najee sakriva i, skoro bi se reklo, zapretava ispod stotinu drugih stvari; izreena uzgred i kao sluajno, ona do itaoca dolazi radije u implicitnom no u eksplicitnom vidu, i mora se stoga prikupljati i slagati poput mozaika iz raznolikih i meusobno nezavisnih komadia, koji su razbacani na razne strane po njegovoj poeziji i u njegovim dramama, po njihovim prolozima i u replikama njihovih junaka. Pokatkad je nema ni tamo, i moguno je sagledati je tek kada se "rasklope" i sa svih strana osmotre Driev stvaralaki postupak i njegova pesnika praksa.
- 51 -

Ovo traganje za Drievom poetikom, uzbudljivo i samo po sebi, kao to je uopte uzbudljiv svaki napor nainjen sa ciljem da se prodre u nov i jo nedoivljen svet jedne zanosne linosti, postaje uzbudljivo jo vie s obzirom na posebne okolnosti pod kojima protie. Drievo delo, tako krupno po znaaju i toliko jedinstveno kao pojava, danas ne poznajemo ni priblino u njegovoj celokupnosti: od nekih njegovih komedija do nas su doli tek puki naslovi, a od svih drugih sauvali su se jedino ostaci, kojima svaki put neto nedostaje, jednom na poetku, drugi put na kraju. I koliko to predstavlja nenaknadiv gubitak za ljubitelje Drievih dela, koji vole svaku njegovu re, i za istoriju jugoslovenske knjievnosti, kojoj su tako uskraeni tekstovi ko zna koliko i u kom sve smislu vredni, toliko je to gubitak, ne manje nenaknadiv, i pri traganju za Drievom poetikom. Jer ba u tim delovima Drievih komedija kojih su nas vekovi surovo liili bili su sadrani pojedini, a izvesno i vrlo vani elementi njegove poetike: bilo da su to prolozi i uvodne scene, kao kod Mande ili Arkulina, bilo da su to zavrna pratanja s publikom, kao kod Dunda Maroja, ili kod Skupa, u njima je re uzimao sam pesnik ili pak u njegovo ime neki njegov junak, to je skoro isto, da prema obiajima vremena publiku pozdravi ili ubode, nasmeje ili iznenadi nekom svojom opaskom ili nekakvim svojim sudom, nekim svojim zakljukom ili nekakvom svojom misli opte prirode. Ali iako nam Dri svoju misao o poeziji ne prezentira usluno, ve se za njom moramo uputati u tegobno traenje, i uprkos injenici da usled fragmentarnosti njegovih ouvanih tekstova ishod ne moe biti uvek onako pun kako bismo eleli, u neizvesnost ove potrage treba svakako poi, i to ne iz jednog razloga. Pre svega, Drieva poetika, bie, izvan sumnje, siguran i pouzdan, moda ak najsigurniji i najpouzdaniji putokaz do pesnika i njegovog dela kao to su, sa svoje strane i na svoj nain, oni pouzdan i siguran put do nje pa stoga i pokuaj da se ona odredi i izdvoji, da se opie i definie ne moe predstavljati suvian trud, ak i uz pretpostavku da li uopte moguu? da nam ona vie kae o Driu samom, no o njegovom delu, koje nas ipak, i pored svega, interesuje najvie. A onda, taj trud ne moe biti suvian i zbog toga to se ve i na osnovu ovoga to nam je ostalo i to sada imamo od Drievih dela njegova poetika sastavlja u vie ili manje dovren i zaokruen sistem, kome, istina, nedostaje mnoga pojedinost, ali koji je inae u osnovnim i sutinskim linijama jasan.

- 52 -

1 Na samom poetku naeg traganja saekuje nas jedna teka nedoumica: gde su izvori Drieve poetike i otkuda su se sve slile te misli koje su se ugradile u osnove njegovih uverenja o poeziji? Da li ih je on pokupio sa stranica ponekad tekih i glomaznih, a uvek ambiciozno raenih i pedantskih udbenika i teorijskih traktata, ili je do njih dolazio predanim i upornim razmiljanjima, oslonjen samo na svoju glavu i samo na sopstvene snage? Da li ih je samouki i inadijski, iitavao iz pisaca koje je voleo i iz pozorinih predstava koje je gledao, ili ih je nalazio u koli ivota, gde je uio priljenije no u bilo kojoj drugoj koli koju je pohodio i koju je plaao skuplje od svega to je u ivotu kupovao? Kad o Driu ne bismo imali unapred dovrenu, a svakako i tiransku predstavu tiransku, jer nam, i kada to neemo, u mnogo emu zatvara put do njega mi bismo iz nedoumice lako izili kompromisnim reenjem koje je i istini, a ne samo pameti, najblie: sa svih je tih izvora dubrovaki komediograf zahvatio, ili zahvatao, svoja znanja i na osnovu svih je iskovao svoja shvatanja. Ali ba zato to verujemo da Dria dobro znamo idi da ga bar tano oseamo, to bi bilo podjednako dovoljno, nama je u najmanju ruku vrlo teko da ga zamislimo kako se iz dana u dan i iz noi u no nadnosi nad spise erudita i filozofa i kako iz njih ui ta je to pesnika vetina i kakvim se nainom u njoj postaje majstor. Toliko je, uostalom, tih spisa u one dane bilo, i tako su se brzo oni mnoili, da je pitanje da li bi Dri, koji je uvek nekuda hitao i koga je vazda "brijeme silovalo", i stigao da im pohvata broj i upozna misao. Da meu njih ba i ne raunamo posebno Horacijevu Poslanicu Pizonima, niti Ciceronovu raspravu O govorniku, a ni poznati, a onda jo i vrlo popularni i esto pretampavani traktat poznog antikog gramatiara Elija Donata O komediji u tragediji, u kojima je bilo rei i ire, to jest o pesnitvu uopte, i specifine i ue, to jest o kominome, i o komediji, no koje je Dri morao upoznati i hteo-ne hteo, dok je jo sedeo u klupama dubrovake humanistike gimnazije, gde su to bili, kao i drugde u svetu, obavezni kolski tekstovi od kojih se nije dalo utei. Ali koliko je pored njih, a ve do 1548. ili 1549. godine, kada je, kako sad drimo, na pesnik debitovao sa svojim dramama, ugledalo sveta svakovrsnih dela o poetici, vie ili manje srenih i vie ili manje uspelih. Najpre je tu bio ceo jedan niz humanistikih sastava, od kojih su poneki pisani u stihovima i
- 53 -

raeni i s umetnikim a ne samo s filozofskim pretenzijama, i od kojih je svetsku slavu imao onaj Marka irolama Vide iz 1527. godine. A zatim, u toj polovini stolea, evropska kultura konano je dobila, i u grkom originalu, i u latinskim prevodima za koje su se pobrinuli oro Vala (1498), Alesandro Paci (1536) i jo neki znalci, autentini tekst glasovite Aristotelove Poetike, koju e odmah i u Italiji i u itavom svetu ekati zavidna i u pravom smislu rei blistava sudbina. Od prvih dana nad tim je tekstom ili u vezi s njim, o njemu ili nasuprot njemu nikla a posle je nicala ilavo i dugo gotovo nepregledna povorka komentara i tumaenja, parafraza i kompilacija, samostalnih razrada i dobronamernih popularizacija. Neke je mogao itati i Dri, dok se za svoj poziv pisca tek pripremao, na primer Poetiku anora Trisina, iz 1529, ili Knjigu o poetici od Bernardina Danijela, iz 1536, govore O komediji u tragediji i O romantinim eposima ovanbatiste iraldi incija, iz 1543. i 1548, ili Tumaenja Aristotelove Poetike Franeska Robortela, iz 1548. godine. Potpuno je sigurno da je njih, ili bar neke od njih, Dri itao, mada je sigurno i to da bi ist rizik bio kleti se da ih nije itao retko i nesistematski, napreskok i u svakom sluaju manje no to se to meu njegovim savremenicima obino inilo. Opti ton i karakter Drieve misli o poeziji, koji su toliko puta i na tako nesumnjiv nain unisoni s poetikom to se iskristalisala u renesanse decenije daju nam ne jednom pravo da zakljuujemo o Drievom bliem poznavanju te poetike, steenom i iz knjiga. Samo, o tom njegovom poznavanju renesansne poetike kako je ona onda formulisana u obimnoj literaturi te vrste, nije sada moguno govoriti u preciznoj i koliko bi se htelo odreenoj formi. Jer ak i tada kada smo, impresionirani ponekom slinou, na putu i u iskuenju da proglasimo kako izmeu odnosne Drieve misli i tih uenih sastava postoji neosporna i neposredna veza, ak i tada se moramo uvati dobro da za tim tragom poemo, da tom iskuenju podlegnemo. Jer mi imamo posla s Driem, s ovekom neobinim i nesvakidanjim, ovekom koga oni to su ga poznavali bolje od nas nisu napamet i bez razloga prozvali Vidrom, i sve ono to nam se, u brzini, moe priiniti kao plod i posledica njegovih revnosnih listanja po renesansnim poetikama, on je moe biti pre nauio usput i iz svakodnevnih kontakta s ljudima, ili upio iz itave atmosfere epohe u kojoj su se sve te ideje tako rei gomilale u vazduhu, a nisu ostajale u pranjavim folijantima. Osim toga, poneto je Dri bio kadar da smisli i zakljui sam,
- 54 -

polazei od optih misaonih i estetskih premisa svoga doba i ne brinui se pri tom nimalo da li je ba on prvi koji se s nekom milju susreo ili pak sa njom predstavlja tek deli mnogoglasnog, ali i slonog hora u kome svi pevaju jedan i uglavnom zajedniki tekst na jednu i priblino zajedniku melodiju. Uostalom, i sve ono to sada znamo od Drieve biografije a na sreu znamo prilino, iako nam jo mnogo ta izmie bilo bi za nas dovoljno autoritativno ovlaenje da Dria ne shvatimo kao oveka knjike inspiracije i pisca ije se vizije radije okreu seanjima steenim na tampanim stranicama no to se upuuju iskustvu koje je samostalno prikupljeno i slikama koje mu je ivot razastro pred oima. Sam je Dri najmanje u dva maha izriito naglasio da je u svet polazio s uverenjem da se u njemu najbolje moe uiti i najvie moe nauiti. Prvi je put to bilo u jednoj ozbiljnoj prilici i pred auditorijumom koji je bio raspoloen da saslua samo golu istinu: u januaru 1547 a tad on jo nije bio napisao nijednu svoju dramu Dri je "gospodu istrane sudije", zainteresovane za motive njegovog odlaska s nastranim austrijskim grofom Rogendorfom u Be i u Carigrad i za ono to se na tim putovanjima zbilo, obavetavao, nesumnjivo iskreno, da je u tu slubu stupio i na ta putovanja poao jedino iz elje "da vidi sveta". A drugi je put to bilo u prilici veselijoj i pred sluaocima koji su mu, bar u veini, bili mnogo vie skloni: u februaru 1549 a tad su njegove drame ve uvelike poele da izlaze na dubrovake pozorine daske on je svoju publiku, okupljenu "prid dvorom" da bi videla njegovu "komediju" Tirenu, sentenciozno uveravao u prologu da tko doma ne sidi i ne haje truda, po svijetu taj vidi i naui svih uda. Drieva poetika, dakle, mnogo vie i daleko ee no u knjigama svoje je izvore potraila u samome ivotu. Iako je u oba sluaja kojih smo se najkrae opomenuli Dri govorio o svetu uopte i bez pobliih razlikovanja, a to e rei o svetu u punom njegovom opsegu i itavom, njemu je za ivota bilo dato, bez sumnje suprotno njegovim najarkijim eljama, da se srodi tek s jednim ogranienim i srazmerno nevelikim delom tog sveta: pored rodnoga "Grada", u taj je deli ula i ostala "Sklavonija", ijim je putevima prolazio, a zatim su u njega uli Be i Carigrad, pod ijim je nebom boravio nekoliko kratkih meseca, i ula
- 55 -

je jo i Italija, malo ne sva, koja ga je za sebe privezala najtenje i najdue, i u kojoj je na kraju ostavio i svoje kosti. Sa ivotom se, razume se, Dri susretao svuda gde se kretao, pa je prema tome svuda iz njega uio. Kasnije je taj ivot, nataloen u njegovim uspomenama, ponovo treperio u njemu, dajui hrane njegovim mislima, i smer njegovim postupcima, i krvi njegovim likovima. Ali zanatsku stranu svog posla, za kojom je teio toliko isto, Dri je tada ako ne jedino, a ono sigurno najbolje i najpre mogao savladati u kulturnim sreditima renesansne Italije. Najdue je, to sada znamo, jer nam njegova lutanja po italijanskim gradovima nisu precizno poznata, ili nam bar nisu poznata u meri u kojoj bi nas to zanimalo proiveo u Sijeni, gradu prekrasnom i tako zanimljivom, u kome je italijanska re bezmalo najzvonkija i najslaa i u kome je pozorini ivot bujao kad mu je Dri doao u pohode. On je, istina, tamo doao da ui kanonsko pravo, a ne kako se smiljaju, reiraju i predstavljaju drame, ali je radije i vie no ono prvo uio ovo drugo. A uio je ne samo kao gledalac ve, kako smo odnedavno saznali, i kao glumac: kada je jednog februarskog dana godine 1542. mesna policija upala u kuu uglednog graanina Buonkompanja dela Gadzaja da bi omela izvoenje nekakve zabranjene komedije, tadanji rektor sijenskog univerziteta "meser Marin Dubrovanin" to jest na Dri glavom zateen je ne u redovima bezazlene publike, koja je posle ipak bila strogo kanjena, nego iza kulisa ili na pozornici, poto je "u onoj komediji glumio ljubavnika" (amasium in ea comedia-egit). Te predstave sijenskih pozorinih entuzijasta i amatera bili oni neuke, ali bezgranino vesele zanatlije iz "Druine neotesanaca" (Congrega dei Rozzi), ili pak bili obrazovani, no ne zato i manje veseli duhovi iz "Akademije smetenih" (Academia degli Intronati) znaile su Driu izvanredno mnogo, znaile su itavo jedno kolovanje, na koje je on posle bio neskriveno i neskrivano ponosan. "Dria svi znamo pobolje nego ti rei e on, na primer, 1551. godine, na usta seljaka Pribata, jednoga od dvojice protagonista Drugog prologa Tirene priko mora tamo gde ui sviriti", pri emu ovo "svirenje", koje je uio "priko mora", u Italiji, ne treba da se razume kao Drieva muzika verziranost koja je, to sad znamo sasvim sigurno i sa raznih strana, takoe bila vrlo prostrana ve kao njegovo poznavanje dramske poezije i njenih mnogobrojnih tajni. Gledajui sijenske pozorine predstave, kao i pozorine predstave po drugim italijanskim gradovima u koje su ga odvodili sluaj i srea, dobra ili zla, Dri je upoznao i zavoleo dramu u svim njenim vidovima, i u svim njenim vrstama, od antike tragedije i komedije, do drame renesansne, koja za antikom tako
- 56 -

pokorno ide, ali koja se od nje, ne u jednome i ne jedanput, i buntovniki udaljava. Isto tako on je na tim predstavama saznavao kojim se sve putevima i kako na pozornici stvara iluzija ljudskoga ivota i koji sve naini postoje da se panja raznorodnih gledalaca prikuje za ono to se na sceni odigrava. Dri, meutim, nikada ne bi postao ono to je postao da je svoja znanja tekao i da je svoje vetine uio kao posluni i pasivni uenik koji re uzora ili uitelja prihvata mehaniki i bez mnogo kolebanja. Po prirodi on nije bio prepisiva i nije zato mogao da postane ni prosti imitator. Pogled koji je upravljao na svet i na pojave u njemu, na ljude i na stvari koje ga okruuju, bio je, verujemo, podosta dobroudan, ali u isti mah i pomnogo kritian, bio je ponajee vedar, ali istovremeno i uvek prodoran. Taj se ivahni "Skjavone" sigurno nikad ne bi dao prevesti edan preko vode, kao to se njegov "Vlah" Stanac bar jedanput dao, i zbog toga nikako nije sluajno to je njemu od itave galerije likova koje je zamislio najbolje ispao dosetljivi i za sve spretni, promuurni i na sve pripravni, lukavi i vispreni Pomet; u taj je lik Dri s ljubavlju i samodopadljivo uneo vrlo mnogo od samoga sebe. I upravo stoga, mi kao da ga danas prosto vidimo kako u dodiru s literaturom, s pozoritem i s estetskom milju velikog sveta, na ijim se talasima naao, postupa oprezno i obazrivo poput svog Pometa, kako suvereno procenjuje i kako smiljeno odabira, kako bez prestanka dri na pameti svoj daleki Dubrovnik i njegove specifine kulturne uslove, kako stvari odmerava prema sebi i kako ih sebi podvrgava. Pa i da ovek njegovog doba nije bio tako do sri racionalan, kao to je bio, Dri bi to svakako bio, ak i uprkos svemonoj struji vremena; pa i da se drugi u one decenije nisu priklonili pred svemonim razumom, i da ga nisu izabrali za vou i oslonac u olujama ivota, kao to mu se jesu priklonili i kao to ga jesu izabrali, Dri bi to nesumnjivo uinio, ak i kada bi se naao u tankom skupu usamljenih. Drugojaije on nije umeo da misli, jer drugojaiji on nije bio kadar da bude. Prema tome, moemo biti sigurni: kad njegov Obrad jedan od seljaka koji nastupaju u Drugom prologu Tirene uzvikne odluno: a razum svakoja uiva i vlada, bez njega ni goja, ni sree nikada, onda njemu za leima, kao apta, stoji Dri, koji se tim seljakom posluio kao glasnogovornikom da kae sutinsku misao i osnovno uverenje vlastitog
- 57 -

ivota, koji su, isto tako, i sutinska misao i osnovno uverenje njegove poetike. Ili kada njegov razuzdani i obesni Divo Peica, pretvarajui se da je trgovac iz Gacka, ne bi li to bre opinio i "smotao" Stanca, govori o sebi" Ne mjerim ja gori nebeske visine, ni pamet m nori tej morske dubine; u srijedu udaram blaeni gdi idu, sam sebe ne varam hode u nevidu, onda on jednovremeno poneto kazuje i o svome tvorcu, Marinu Driu, u ijoj je prirodi, ili bar u jednom njenom delu, bilo mesta i za ovakvu filozofiju. Ali Dri nije nikako bio ovek od jednoga testa i od jedne boje; onu svestranost o kojoj su sanjali njegovi savremenici, onu njihovu tenju da se bude pomalo sve, on je ne samo nosio u sebi kao ambiciju i cilj, nego ju je dobrim delom i ostvario. Od svog trezvenog i stalno za zemlju privezanog Pometa on se ipak razlikovao u mnogom pogledu, a izmeu ostaloga i u tome to je pokatkad umeo da bude i sanjar i to se, u najboljim svojim trenucima, uspevao da vine do vizionarskih razmiljanja o idealnim odnosima u drutvu i o savrenom oveku, ili to je, istina retko, namesto pometovskog oportunizma radije izbirao ostajanje kod jedne strasti, ili kod jedne udnje, pa makar to bilo isto toliko pogubno, koliko i dosledno. Zato jo jednom moramo verovati u njegovu iskrenost i to iskrenost koja je praena suzama kada o sebi i o svojoj zlehudoj srei gorko zabelei: Stvoren sam, viu ja, letute naravi, k na plam gre er sja, gdi ivot ostavi. (Pjesni ljuvene, VIII) Okolnost da su se pojedini elementi koji ine telo Drieve poetike okupili s toliko razliitih strana nije, razume se, od presudne vanosti, ali se ipak ne sme zanemariti; ona moe biti od pomoi kako pri odreivanju opteg karaktera te poetike, tako i kod rasuivanja o njenoj vrednosti. Ako bi nam bilo doputeno da se posluimo uvenom slikom koja je od prvih humanistikih dana ponovo ula u modu i koja je odmah postala topos u teorijskim razmiljanjima, rekli bismo da je Dri gradei osnove svojih gledanja na poeziju, postupao kao pela koja sa raznih cvetova slobodno pribira sokove od kojih posle treba da radom njenih organa nastanu vosak i med. I ba blagodarei tome to je preuzeto asimilovao, to ga je proputao kroz svoju snanu linost i to ga je tako doivljavao, Dri je, u skladu s
- 58 -

krilatom Horacijevom rei, od optega pravio vlastito. Istina, to jo nipoto ne znai da je njemu pri tom polazilo za rukom da zagladi sve neravnine i da utre trag svim disonancama, koje su u ovakvim poslovima neizbena zla postupanja kakvo je bilo njegovo, kao to, s druge strane, to jo manje znai da je on, utekavi sudbini pukog eklektika, ostvario novi, i svei, i samostalno zamiljeni sistem literarne doktrine. Nama za utehu, a Driu za opravdanje tu, meutim, izvanredno pristaje pitanje: a koja se to poetika iz epohe koja je nazvana renesansom uopte moe pohvaliti nekom svojom veom, nekom svojom upadljivijom originalnou i novinom? 2 O poreklu i o sutini, o funkciji i o ciljevima poezije, to su sve kljuni problemi svake poetike, Dri se u svojim tekstovima izjasnio mnogo puta. Nikada, dodue, iscrpno i uvek samo usputno. Ali i pored toga, reenja koja je on za te probleme naao naziru se sasvim jasno i o njima teko da moe biti ozbiljnije dvoumice. Kao i veina njegovih savremenika, Dri je verovao, ili je bar ostavljao utisak da veruje, kako je poezija blagosloveni dar neba on je ba tako i rekao: "boji dar" (Sabu Nikulinovu) i kako taj dar dobijaju samo izabrani i retki, kao naroitu milost i kao posebno odlikovanje. Dubrovakim pesnicima, pa sasvim prirodno i njemu meu njima, njemu ak ponajpre meu njima, "slatke pjesni" dodeljuju "vile", koje stanuju "pri vodi u slavnoj dubravi", "kraj Rike studene", to je, u stvari, Rijeka Dubrovaka, zaista arobna u svojoj udesnoj i skoro natprirodnoj lepoti. Pesnik koga su one izabrale, kome je, kao Driu, jedna od tih "rijekih vil", "uresa prislavna" i obraza belog "jak sunce s nebesa", darovala "dipli izabrane", ostaje trajno u njihovoj vlasti, zaaran i zanet, da s njima "dan vodi", da uz njih peva pesme "s veera do zore" i "od zore do zore" i da se natpeva sa slavujima, na radost prolaznika i putnika, na slavu "Grada" i domovine. Ali taj miljenik Muza, koji "svirei" i pevajui "pjesni atnelske", "pjesni od raja", proslavlja. "do nebes" svoj "Dubrovnik, slavni grad", nije samo "pjesnivac", on je i prorok, a vile su mu pomogle da to bude: otajna naravi sva mu odkrivaju, k im Bog objavi u vodah da znaju. Svako e, naravno, u toj Drievoj fikciji koju je on izatkao za sebe i za one retke dubrovake pesnike koje je cenio a u njihov skup, pored ika
- 59 -

Menetia i Dora Dria, ulazi jo jedino Mavro Vetranovi. lako i brzo prepoznati onu prastaru bajku, razraenu vrlo podrobno u grkoj mitologiji, to su je izvesno izmislili pesnici, vajkadanji tvorci mitova, da bi "razjasnili" svoje poreklo i da bi "protumaili" svoju izuzetnost. Dri je, samo, tu bajku o pesniku-izabraniku Muza i pesniku-proroku lokalizovao i preneo na dubrovako tle i u dubrovake uslove, kao to je inio uopte, kao to je inio i sa svim drugim to je iz belog sveta donosio doma. Pesnik kome su ovim izdvajanjem Muze uinile ast stvara u zanosu i obuzet svetim besnilom; on je nesvestan svojih rei i dela i postupa kao potok koji nosi svoje vode, a ne zna ni kamo, ni zato. Tu platonistiku teoriju pesnikog stvaranja, koju su u renesansi ponavljali bezmalo svi, pa i zakleti aristotelovci, prihvatio je bez ostatka i na Dri.. Moe biti da je u nju zaista i verovao, a moe biti i to da je ona vie od svega godila njegovoj pesnikoj sujeti, za koju posigurno znamo da nije bila mala. Svoje "komediole" govorio je on jednom za svoje drame u stihu (Svojijem prijateljem, 1551), ali je to, bez ikakve sumnje, ponovio jo mnogo puta i za svoje komedije on je "u dva sjedenja sklopio", dakle u vatri nadahnua i zahvaen zanosom, i, ako je verovati njegovim reima, stajao je posle zauen i sam pred svojim delom ("to izvrivi, sam se sam pak od sebe udio kako se moe uinit, ne bi mi vjerovali kako"), kao da ga je stvorio neko drugi ili, poto je to bio on, kao da ga je stvorio nesvesno i ponesen pijanstvom boanskog trenutka. Za Dria, koji nam je to nagovestio takoe, i ne samo jednom, poezija je zagledana u lepotu kao u svoj specifini svet i sutina njenog zadatka upravo i jeste u tome da lepotu dozove i ostvari. I to, ona je, po njemu, onoliko isto, ili moda jo i vie, zagledana u lepotu nebesku, koliko u lepotu zemaljsku; pred Vetranoviem se Dri i poklonio duboko kao pred pesnikom autentinim i nesumnjivim, mada, ruku na srce, ovaj to nije bio, ili je bio retko kada, ba zato to on "zemaljska sklada i rajska u pjesan". Te dve lepote, dakle, to jest lepotu od ovoga sveta i lepotu nebesku, Dri je razlikovao isto onako kao to su je u njegove dane razlikovali i svi drugi, od pesnika i umetnika, do mislilaca i kabinetskih naunika koji su prihvatali filozofiju to je utisnula snaan i neizbrisiv peat itavom tom vremenu. Ali je Dri, kao i oni, znao i za metafiziku vezu izmeu te dve lepote, u koju se onda niko nije usuivao da dirne. "Lipota zgar s neba Vinjega prilika", rei e Dri, u Dubrovniku, kao to bi izmeu njegovih savremenika, svuda u svetu, rekao i bilo koji predani sledbenik Marsilia Fiina. Nema ni za
- 60 -

trenutak mesta sumnji o tome koja je od dveju lepota u Drievoj svesti imala preimustvo i kojoj je, u odnosu na onu drugu, pripadao vei stepen savrenstva. "Ljepi je Bog, k stvori ljeposti tolike". Stoga se niko ne moe uditi to je i Dri podlegao sveoptoj struji vremena i to je, idui za praksom tolikih drugih petrarkista, svoju "vil", koja ga "lipotom zaveza" i koja je, prema prilici, mogla i da se menja, slavio, izmeu ostalog, i kao svojevrsnu, mada uvek samo bledu, kao to je to ve smrtnom biu dato, sliku jedino savrene nebeske lepote: Tko hoe zgar s nebes pozriti na svit saj anelski vas ures, ovuj vil pogledaj... ... Lipos tv, i dika, i slavni taj ures, eto je sva slika anela zgar s nebes. (Pjesni ljuvene, VII i XVIII) Jo e pak manje neko imati osnova da se udi kada opazi da je Dri svoj tanki i pretanki kanconijer otvorio i zakljuio po jednom pesmom u kojima se glorifikuju "vjena ljepota" i "vinja svitlost" (Pjesni ljuvene, I i XXIII) ili kad ita kako je "dubrovaku gizdavu mlados", a moda i samoga sebe, u jadu koji je izazvala iznenadna i rana smrt lepotice Fjore umii, pokuao da utei stihovima koje tobo kazuje sama sen preminule Fjore: I ako telesnom lipotom slavna bjeh, na nebu duhovnom ljepa sam vila svijeh, k prika huda smrt, izagnana s nebes, ne moe vik satrt, vjeni nje ivot jes. Pesniko delo, ako je nastalo u zagrljaju Muza, to jest ako je polo za rukom i uspelo, uvek je, po Driu, ostvarena lepota. To kazuju mnoge njegove usputne izjave, a kazuju to i najnenije slike to ih je on za takva dela smislio. Sluajno su to bila ba neka njegova dela. Na primer, pastirska komedija Tirena, s kojom je neoekivano imao silnih muka, jer su zlobnici hteli da mu je preotmu, drsko ga optuivi za plagijat, bila je za njega "lijepa diklica", kako se izrazio u jednoj prilici, i bila je "rua od gore, rumena i bila", kako je rekao u drugoj. Kad pesnik uspe da stvori takva dela a Dri je bio uveren da je uspeo, i nije se varao onda ona zahvataju due italaca i slualaca svojim silovitim, i upravo magijskim dejstvom, kome je retko ko u stanju da se otme. Prema
- 61 -

Drievim reima, tavie, to magijsko dejstvo ne ostaje kod samih ljudi; ono se prenosi i ire, na itavu prirodu, onako kao to se to pripoveda u mitskim priama o Orfeju. Orfejev lik, i njegov primer, Driu su sigurno neprestano lebdeli pred oima, a moda su mu boravili i u srcu, i on je sebe, s mnogo neskromnosti i samoljublja, ne samo gledao, nego i prikazivao, u ulozi i u situaciji glasovitog trakog pevaa: posluaj s ljubavi Dria pri vodi u slavnoj dubravi ki s vilam dan vodi... s veera do zore spijevaje tej pjesni, zemlja, lijes i kami od slasti ter bijesni. (Sabu Nikulinovu) Taj mladac sad pjesni tej spijeva kraj Rike da ljudem duh bijesni od slasti tolike... (Prvi prolog Tirene) Ma kad on doe, pak i poe sviriti, tuj kako manen svak ide ga sliditi ... (Drugi prolog Tirene) Istini za volju, Dri ovu ulogu Orfeja nije prisvajao samo za sebe, ve ju je galantno dodelio i dvojici drugih pesnika dubrovake renesanse, ije je delo potovao ili iju je uspomenu cenio. Jedan je od njih, dodue, bio njegov roeni stric Dore Dri: Svud Dore Dria slove svitlo ime, uresna mladia bojim darom svime; kad mladac spijevae, jak Orfeo zvirenje za sobom voae, i dubja, i kamenje... ali je drugi bio ve vie puta spomenuti Vetranovi: Kad pjesni ljuvene taj spijeva kraj mora, zamuknu sirene i vile od gora, a ribe, k more iroko plivaju, i zviri od gore svi ga uzsluaju (Prvi prolog Tirene)
- 62 -

Pesnika takvih dela, po Drievom uverenju, eka kao zasluena nagrada "lovorni venac" na glavi, a sa njim jo i "slava", "hvala" i "vridna as(t)", eka ga, jednom rei, sve ono za im pesnici najstrasnije ude oduvek, no za im se naroito strasno udelo u stoleima renesanse. Da je i u tom pogledu, kao i u svakom drugom, Dri u potpunosti bio edo svoga doba, moe se zakljuiti vrlo lako; dovoljno je da se prelistaju dva prologa to ih je pisao, za dva izvoenja Tirene (1549, 1551) i da se pregleda njegova poslanica vlastelinu Sabu Nikulinovu, kojom je dokazivao svoje autorstvo za Tirenu, kada se ono proneo glas meu Dubrovanima da je njen tvorac u stvari Mavro Vetranovi. Bezmalo svaki stih u tim prolozima i u toj poslanici svedoi o Drievoj neizmernoj udnji da se domogne slave i o njegovom vrstom pouzdanju da mu ona, na kraju, ipak nee izmai: Lupetvom, ah time ne tvor' me nitkore, neznano er ime jo slavno bit more... A tko zna ako i sad i Dri, itui stei as, ovi Grad prosvijetli pojui! (Sabu Nikulinovu) Sad jedan mlad djeti s tim vilam pri vodi stare kue Dri sv mladost provodi, koga su tej vile od bistra hladenca dostojna uinile od lovorna venca, ki mu su na glavu stavili za ures da ovu dravu proslavi do nebes... (Prvi prolog Tirene) Ali ni u vreme renesanse, kao ni pre i posle nje, i sve do danas, ta nagrada nije pesnicima svaki put stizala, i to ne samo svima onima koji su je zaeleli, nego ni svima onima koji su je zasluili. Dri je i to dobro znao, jer je i to ne jednom na svojoj koi osetio. Mnogima se, i mnogo puta, dogodilo, dakle, upravo ono od ega je Dri strahovao kada je razmiljao o sudbini svoje Tirene da njihova krhka i neobino fina poetska dela "slana od zlijeh jezika... oznobi,... vjetar od nenavidnosti... povali,... magla od neumjeteonstva... obujmi". Ili se pak dogaalo da ta dela naiu na gluve ui, koje nita nisu kadre da uju, i na kameno srce, koje nita nije u stanju da dirne; takva iskustva nagnala su Dria da u monologe svog Pometa rezignirano umee opaske kakva je ova, koju je svakako dugo bolovao i s
- 63 -

mukom odbolovao: "Nije ga bit poeta ni komedije umijet init, er tizijem svak ore i na svaki ga pijer (svadbu) hoe operat (upotrebiti) kako bastaha (nosaa), a umjesto zahvaljenja da mu reku: "Ne valja nita, ideni!" i da mu neprijatelji ostanu." ta je za Dria predstavljalo predmet i materiju poezije on svojim itaocima nije govorio izriito, ili im bar nije govorio u onim svojim tekstovima koji su do nas dospeli. Nismo sigurni da je to uopte i bilo potrebno, njemu, kao i njima, s obzirom da su ve i sama njegova dela jasno pokazivala da je ljudski ivot u potpunosti zaokupio njegovo stvaralako interesovanje. Kod ivota ljudskog, i jedino kod njega u stvari, on je i ostao, do poslednje svoje napisane rei, s postojanou zaljubljenika. ak i onda kada je u svoje pastirske ekloge uvodio fiktivna i irealna bia, kao to su satiri i vile, ili kao to su Dijana, Venera, Kupidon i Plakir, koje u njegovim komedijama, razumljivo, neemo sresti nikada, ak i tada su ta bia samo naizgled i prividno bivala izvan prirodnog i ljudskog; na pozornici ona govore i ponaaju se u svemu kao i sva druga smrtna stvorenja; zaljubljuju se i pate, vole se i mrze, sukobljavaju se i strahuju, stradaju i umiru. U Drievo vreme, uostalom, pojedini, i ne sasvim retki, sledbenici Aristotela, koji je u stvarima poezije tih decenija bio, a zatim i dugo ostao, vrhovni zakonodavac i suvereni diktator, sasvim su ozbiljno raspravljali o tome da li za umetnika izvan ljudskog ita drugo i moe da bude vredno panje. Svojim itaocima, isto tako, Dri nije govorio, ali i to jedva da je bilo potrebno, kojim to tvorakim postupkom ljudski ivot u napisanom tekstu postaje poezija. Jedna jedina re je tada sve to objanjavala; ta magina re glasila je podraavanje (imitatio), i na nju je renesansni italac, kao i renesansni pozorini gledalac, bio priviknut tako rei od svojih akih dana; a privikli su ga na nju koliko tekstovi samog Platona i Aristotela, tako i tekstovi njihovih bezbrojnih sledbenika, meu kojima je bilo i istinskih filozofa, no ne manje i onih koji su filozofi samo hteli da budu, ali su ostajali stvarno tek vie ili manje spretni kompilatori i tumai. Da je o sutini pesnikog postupka, bilo sopstvenog, bilo tueg, hteo da pie, Dri bi, sumnji nema, morao da upotrebi ba tu re. Istina, u renesansnim spekulacijama o umetnosti ta je re nosila ne jedno, ve dva znaenja, koja su se meu sobom vrlo bitno razlikovala i koja e tek srazmerno kasno vetim obrtanjem silogizama biti jedno drugom pribliena.
- 64 -

Prvo od tih znaenja pripada jo humanistima; po njemu, umetnik podraava, i to je njegova dunost, onog pesnika, obino antikog, koji se u odreenom anru uspeo do najvieg stepena savrenstva i koji je stoga dostojan da bude uzor i model, za kojim se ide, kome se tei i koji bi trebalo da se nadmai. Drugo su, pak, znaenje ove rei kod renesansnih ljudi odomaili uglavnom tek prevodioci i komentatori Aristotelove Poetike; po njemu, umetnost nije drugo do podraavanje prirode (mimesis), ali podraavanje koje, u smislu Aristotelovih shvatanja, ne ostaje kod gole i jednostavne reprodukcije pojedinanog i stvarnog, nego podraavanje koje odabira i uoptava, koje hvata tipsko i univerzalno, koje, ba zato, ne bei od izmiljenog ili samo verovatnog, i koje je, kako bi to rekao mudrac iz Stagire, vie filozofske prirode. Bilo u kom smislu da se ova re uzme, ona se u celini uklapa u Drievu poetiku i ona je podjednako pouzdani klju za razumevanje itavog njegovog dela. Jer nisu li neke njegove komedije, kao to je to sluaj s Pjerinom i Skupom, ali kao to je to moglo biti i s jo nekom koju sada ne znamo, za Plautom pole u tako znatnoj meri da je sam Dri skromno isticao kako su od Plauta u celini "ukradene", pa ipak je on od njih lokalizacijama, novim duhom koji je unosio, prekrajanjima i izmenama, dodavanjima i domiljanjem pravilo komedije nove i renesansne, dubrovake i svoje? I nisu li njegove ekloge podraavanja istovrsnih drama koje je gledao i zavoleo na predstavama italijanskih pozorinih amatera, u prvom redu sijenskih zanatlija-pesnika, ali podraavanja u kojima je veoma vidna i bez prestanka prisutna ambicija da, takmiei se, stanu vrsto na vlastite noge i da, kad god mogu, budu i bolje? Jo bi se s manje rei dalo pokazati, kada bi to bilo potrebno, kako je i drugi i da odmah kaemo: autentiniji smisao pesniko podraavanje moralo imati u Drievoj poetici, s obzirom da ga je imalo i u njegovom delu koje tu poetiku odraava i koje je njom, do nekog stepena, odreeno. Malo ne svaka re i svaki lik, svaka situacija i svaka scena u tom delu mogu se uzeti kao dokaz i prihvatiti kao svedok da ih je njihov tvorac zahvatao s istih izvora ivota i oblikovao prema prirodi. Ali oni su isto tako sigurni dokaz i pouzdan svedok i za to da je Dri pri tom u njima saimao, u njih sabijao, i u njima sjedinjavao jo i tolike druge, i sline rei, likove, situacije ili scene. Sasvim je izvesno da meu odvie tedljivim, dubrovakim trgovcima nije bilo nijednog koji bi se u svemu podudarao s Dundom Marojem, kao to se ni meu prevejanim dubrovakim slugama nije mogao nai nijedan kome bi Pomet bio doslovna i do kraja verna kopija, pa opet, i ne manje izvesno, koliko li je trgovaca i slugu meu Drievim gledaocima, pratei na sceni sudbinu tog Dunda
- 65 -

Maroja i tog Pometa, pomislilo u sebi da je pisac upravo na njih ciljao i upravo se njima smejao? Najzad, to se tie ciljeva koje pesnici imaju pred oima radei svoj neobini posao, i to se tie ciljeva koje je pred oima imao sam, tampajui svoje pesme i prikazujui svoje drame, Dri nam otvorenim i izriitim izjavama ponovo priskae u pomo, da ne bismo jo jednom doli u priliku da o njegovim shvatanjima zakljuimo s mukom i pipajui. Tim izjavama, on u isti mah zaokruuje sistem svoje poetike u njenom optem i, ako se re sme izrei, u njenom filozofskom delu. Ve kad je spominjao lepotu i kada je pokuavao da joj nae definiciju u saglasnosti s koncepcijama neoplatonizma kako ga je on razumeo i kako ga je prihvatio ko zna kada i u kojoj prilici, Dri se potrudio da ne ostavi nikakvih mogunosti za dvoumljenje o svom linom gledanju na svrsishodnost i smisao te toliko prieljkivane lepote: Lipota, zgar s neba Vinjega prilika, na saj svit dana jes za rados lovika. (Tirena, 301302) Jedino nedovoljno upuene moglo bi da zbuni to se u toj Drievoj definiciji isti platonizam prvoga stiha susreo s isto tako istim hedonizmom drugoga stiha. Jer taj bizarni spoj nije nikakav pronalazak dubrovakog komediografa; kod mnogih jo, i kudikamo znamenitijih, nosilaca estetske misli renesansne epohe on e se nai kao i kod Dria. Da za primer ne navodimo nikoga drugog, i nikoga manjeg od Torkvata Tasa. I ba zato to je bio tako upadljiv, ovaj "platonistiko-aristotelovski sinkretizam" istoriari estetike posebno izdvajaju i naroito istiu kao jednu od bitnijih misaonih odlika sredine i kraja XVI stolea. Driev vedri i optimistiki hedonizam jo je glasnije dolazio do rei kad god je na pesnik uzimao da poneto kae o svrsi za kojom su ile njegove drame i njegove mnogobrojne predstave pred dubrovakom publikom. Njegovih intervencija te vrste imamo na pregrti. "Komediju Tirenu belei on naknadno, 1551. godine ovo minuto (prolo) vreme za ne stat zaludu sloih i za arajdat (razveseliti, obradovati) prijatelje prikazah". Potpuno istovetnu nameru deklarisali su, malo pred tim, i predstavljai istoga dela, i to opet po diktatu samoga pisca; "proslavit ovi grad u puku dat rados" ili,
- 66 -

kako su rekli jo: "ovo brijeme od poklad uzvisit radosti" to je ono to su oni hteli, skupa s piscem. Zvanice na "piru" vlastelina Sorkoevia, koje su prve imale sreu da uivaju u draesnom Drievom Plakiru. u ime pesnika pozdravile su "vile od planina"; te je vile na ovu svadbu domamilo "srce Vlaha Sorkoevia", eljno da "obeseli" svoje "pirnike", i one su u svom pozdravu govorile o njemu veselo, sa simpatijama i prijateljski peckavo, ali su umetnule jo poneto; tako je tamo stala i itava, i do kraja kazana, formulacija Drievog pesnikog cilja: "Mi vile od planine doosmo na njegov (tj. Sorkoeviev) pir s naijem pjesni, s naijem igrami i s naijem ostalijem planinskijem salaci (alama) za Vlahu ugodit i vam kojigod plakijer (zadovoljstvo) dat". Slino je bilo i ono to su imali prilike da uju svatovi gospodara Rafa Guetia, na ijem je "piru" prvi put prikazana sada samo fragmentarno poznata Drieva komedija Duho Kerpeta: "Oru (pa dobro), sinjori, za rijet vam, ktijahomo za obeselit ovi pir sklopit malo makaratice". Ali ciljeve svojih drama Dri nije na taj nain definisao jedino onda kada su one prikazivane po gospodskim domovima i kada se od njih ve po prirodi stvari oekivalo da budu prijatna dopuna svadbenog veselja; iste je namere on pripisivao i svojim komedijama koje su u drugim okolnostima i na drugim mestima izlazile pred publiku. Za Dunda Maroja, bez sumnje najznaajniju svoju komediju, on je to ak uinio dva puta. Prvi put u onom opravdano glasovitom uvodnom monologu negromanta Dugoga Nosa, u kome se izmeu drugoga napominje i ovo: "Sad budui me vjetar opet k vami dognao, sreom vaom u ovo brijeme od poklad, odluio sam ne pro tako da vas kojomgodi lijepom stvari ne obeselim." Drugi put su to gledaoci Dunda Maroja uli od Prologa: "I videi se naoj Druini od Pometa ne putat pro poklade bez kojegodi feste, ili lijepe, ili grube, stavili su se za prikazat vam jednu komediju." Mnoina Drievih izjava te vrste, uvek na isti nain intoniranih i uvek u jednom pravcu usmerenih, zaista je impresivna, ali je osim toga i vrlo zavodljiva; ona bi mogla, kad bismo joj se pustili, da nas odvede do zakljuka, lakog i brzog, kako je cilj svoje literature a to onda znai: cilj literature uopte Dri video u pukom postizavanju zadovoljstva kod onih kojima se ta literatura obraa. Takvo shvatanje pesnikovog cilja ne bi u vekovima renesanse bilo nimalo neobino i Dri ne bi bio ni prvi a ni poslednji pisac toga doba koji bi ga branio. Mnogi vatreni aristotelovci, koji su za sebe nepokolebljivo verovali da re i misao Uitelja autentino tumae, iznosili su ga i obrazlagali takoe. "Pesnik drugo ne eli do da nas zabavi", zakljuuje jedan od njih, Sperone Speroni, 1542. godine. "Poezija
- 67 -

je sva usmerena na to da zabavi, premda ona i koristi", dodaje drugi iz istoga kola, Franesko Robortelo 1548. godine. "Poezija je stvorena samo zato da zabavi i okrepi, kaem: da zabavi i okrepi due neobrazovane gomile i obinog sveta", upotpunjuje prvu dvojicu trei, Lodoviko Kastelvetro, 1576. godine. Pa ipak, u svojim razmiljanjima o ciljevima i o svrsi poezije Marin Dri niti je poao za filozofima kakvi su bili Sperone i Robortelo, niti je prethodio filozofima kakav je bio Kastelvetro, i eventualni zakljuak o njegovom iskljuivom hedonizmu ne bi bio samo prebrz i odvie lak, nego ne bi ni priblino pogaao istinu. I mada je toliko naglaavao radost i zadovoljstvo koje njegove drame gledaocima donose, mada je, bez pogovora, mnoge likove i mnoge scene u njima zamislio samo zato da bi se dopale i da bi gledaoci u njima uivali, on je isuvie verovao u izuzetnost pesnikove linosti i isuvie je visoko sudio o onome to pesnici rade, da bi mogao da sebi i drugima prizna kako se oni svode na proste zabavljae a njihov posao, na koji su toliko ponosni, na jednostavno i obino zabavljanje. Poezija je imala da svojim ljubiteljima prui uivanje drugojaije na nju niko ne bi troio vreme ali ona je bila duna i da neizostavno koristi. Tako se Dri jo jednom umeao meu one koji su u njegovom stoleu bili u veini; na njih sve, pa i na Dria sa njima, odluujui utisak napravilo je Horacijevo sjedinjavanje oba ova elementa, zabavnog i utilitarnog, u jedan jedinstveni cilj koji se poeziji namee i kome ona treba da tei. Drievo vrsto uverenje bilo je da je poezija od koristi ve i sama po sebi, dakle i onda kada nema nikakve odreene ambicije da podui. "Znam er ova moja pisma podvlaio je on u povesti svoje knjige stihova i drama u stihu, tampane 1551. godine ne mogu neg korist uinit: ako su krjepka, sona u vrijedna, plod e uinit; ako nijesu, nauk e dat svakomu da tko se na ovo stavlja da razmilja hoe li s asti izit, er se mnozi ovim putom scijene potit, a osramote se." Poezija prema ovim reima, ako poezija doista jeste, ili kako bi rekao Dri, daleko lepe: ako je "krjepka, sona i vrijedna", mora biti plodonosna, blagodarei onim bezbrojnim vrednostima koje u svojim nedrima nosi; tada ona koristi itaocima. A ako je ona to samo pokuala da bude, ali je njen napor ostao bezuspean, koristi e biti opet, no sada vie ne za itaoce, koji u njoj nee imati ta da nau, ve za pesnike druge, koji nastojanja svog pesnikog sabrata gledaju sa strane i kojima ona mogu biti samo primer i opomena.
- 68 -

Ali utilitarnost poezije Dri nije svodio jedino na njene imanentne vrednosti i na njene stvaralake sokove; on je hteo da poezija sadri i neku svoju poruku, nedvosmislenu i direktnu, lako uoljivu i dejstvenu. I nije uvek ostavljao da je njegov italac ili gledalac samostalno raspozna i pronae, da sam izvlai pouku koju ona nudi i da sam odmerava i na osnovu toga zakljuuje, ve je od prilike do prilike a moda i ee no to smo sada u stanju da pokaemo neposredno priskakao u pomo, da upozori na smisao te poruke, na njene namere i njena nadanja, na njene mogunosti i njenu upotrebljivost, ne bi li se time izbegle zabune i ne bi li se tako otklonili nesporazumi. U tom je pogledu vrlo karakteristina i zapravo najkarakteristinija komedija Dundo Maroje; dva teksta koja joj stoje na poetku, onaj koji pripada Dugome Nosu i onaj koji izgovara Prolog, kapitalni su tekstovi Drieve poetike izmeu ostalog i zato to je u njima dubrovaki pesnik odreito pripisivao pedagoka nastojanja svojoj komediografiji: "A komedija vam e odkrit koji su to sjeme tugljivo od mojemunskih obraza i ljudi od nita, od trimjed, nahvao, koji li su ljudi tihi i dobri, i razumni, ljudi nazbilj; tihi i dobri uzeti e za dobro to im se za dobro dobrovoljno ini..." Ili: "Ma prije neg vam ostalo izreem, uzmite nauk od Pomet-druine veeras, i nigda ni sinu, ni drugomu ne da`te dinare do ruke dokle mladia nijeste u vele stvari druzijeh provali, er je mlados po svojoj naravi nesvijesna i puna vjetra, i prignutija je na zlo neg na dobro, i pamet nje ne rairuje se dalje neg koliko joj se oi prostiru, i nju vee volje vladaju neg razlog; da vam ne intravenja (da vam se ne dogodi) kako e u Dundu Maroju veeras intravenjati." Ili jo: "Komedija ... e svrit u veselje. Ma vi na tome nemojte stat. Od lude djece uvajte dinara, er se je ovjezijeh komedija njekoliko arecitalo (odigralo) nazbilj u vaem gradu, koje su svrile u tradediju, er nije svak srjee Dunda Maroja". Tu nameru da budu od koristi i da poduavaju nije Dri svojim dramama naturao mehaniki i spolja, niti ju je u njima "otkrivao" i "nalazio" naknadno, kako bi ih "spasao" pribavljajui im kvalitete do kojih one prvobitno nisu drale, i dimenzije koje su im u prvi mah nedostajale; tenju da sa zabavnim udrue korisno i da jedno natope i promu onim drugim nosile su njegove drame u samoj sutini i na njima su se od poetka zasnivale. Drukije bi se teko dala razumeti okolnost da Drievi junaci rado i esto razmiljaju, da s uivanjem iznose pred publiku svoje ivotne maksime, da se nairoko i bez ustezanja uputaju u kritiku, da tedro prosipaju savete i da svaki as izriu najraznovrsnije opaske, kako o ivotu koji protie oko njih i o prilikama koje ih okruuju, tako i o ljudima koje
- 69 -

susreu i o naravima koje bi hteli da iskorene. Ne bi se, naravno, smelo uzimati, a nije to nikako ni potrebno, da su to uvek Drieva razmiljanja u koja oni zalaze. ili da su to stalno njegove maksime i njegova kritika, njegovi saveti i njegove opaske, to ih oni daju; jer i ti junaci, kao i svi drugi junaci svakog drugog pesnika, imaju vlastiti i autonomni ivot koji ive bez obzira da li je pisac na njihovoj strani ili nije. Ali ne moe se, isto tako, sporiti ni to, da je Dri, opet kao svi pesnici to ih je ikada bilo, meu svojim junacima imao i jednomiljenike, s kojima se slagao u mnogome ili do kraja, koje je navodio da kau ono to bi on sam voleo da kae, i koji su, prema tome, samo eho onoga to on govori i samo glasan izraz onoga to on misli. Osim toga, i jo vanije, svi ti junaci, i oni s kojima je pesnik saglasan, kao i oni koje izvrgava ruglu i koji su mu antipatini, ve svojom sudbinom, ravom ili srenom, i svojim karakterom dobrim ili zlim, obrasci su odreenog naina postupanja u ivotu, i njihov je tvorac, vodei ih od scene do scene u trijumfe ili u katastrofe, i ne doputajui da prvi budu trajna nagrada za zlou, a drugi trajno iskuenje za vrlinu, na vrlo odreen nain pokazivao ta bi trebalo slediti kao uzor, a od ega bi se trebalo kloniti kao od kuge. 3 U obilju renesansnih napisa o poeziji s mukom bi se dali pronai poneki u kojima se vrlo vidno, ak bi se reklo: najvidnije mesto ne dodeljuje teoriji knjievnih rodova. Ono to mi sada ne znamo sasvim pouzdano, ili oko ega se bar sporimo, jo uvek, a to je: ta ti knjievni rodovi stvarno jesu, i gde su granice meu njima piscima renesansnih poetika bilo je izgleda jasno u potpunosti i na pitanja ovakve vrste, kad god su ih sebi postavljali, odgovarali su bez dvoumljenja i odreito. Pri tom njih nije nimalo zbunjivalo, nego je naprotiv to bio njihov ponos, to su njihovi odgovori predstavljali samo odjek onoga to se o knjievnim rodovima nalazilo, ili to su bar oni verovali da su nali, u Aristotelovoj Poetici. Najprea njihova misao bila je, i oko toga su oni ponajvie troili svoje snage, da onaj skup propisa koji je ostavio Aristotel na osnovu svojih indukcija, po nudi oslonjenih na materijal koji nije bio veliki, na materijal koji se u onom momentu jedino mogao nai, umnoe i upotpune, razrade i usitne do bezbrojnih pojedinosti, upirui oi u materijal nesravnjeno iri, u materijal koji su donela tek poznija vremena. Ve njihov uitelj i "diktator" izvesni od njih su ga nazvali ba tako nipoto nije bio ist od tenje da sistemom pravila koja se moraju respektovati ukae na put kojim jedino nastaju
- 70 -

izvrsna dela; ali ta njegova tenja kod njih se pretvorila u opsesiju, i oni su i ovde, kao i u mnogo emu drugom, uverenje u stvari, moe se rei: zabludu svog uzora oterali do apsurda. Nevolja je postala potpuna kad su ih njihovi itaoci ozbiljno shvatili; tada, i dugo posle toga, poezija se pisala po pravilima, po pravilima je o njoj sueno, pa se po pravilima u njoj i uivalo. Istina je da takvih pravila Dri nije ostavio za sobom. No toj okolnosti ne bismo smeli dopustiti da nas prevari: njih on nije pisao ne zbog toga to ih je prezirao kao to su se, ve i u njegovo vreme, a pogotovo neto kasnije neki izuzetniji duhovi usudili da ih prezru, i to odluno, i to glasno nego jedino stoga to se za to nije nalo prilike. Da ih je znao i uvaavao vidi se to po njegovim delima, dovoljno jasno. I da mu je samo neto palo na um da u eksplicitnom obliku fiksira naela svoje poetike, sigurno im ne bi utekao, kao to im onda nisu utekli ni toliki drugi, sve do Servantesa samog. Jer on nije iveo u onakvoj kulturnoj klimi u kakvoj je iveo ekspir, a nije, naravno, bio ni onakav gorostas kakav je bio najvei dramski pesnik elizabetinske epohe najvei dramski pesnik svih epoha, uostalom da bi mogao da stvara bez obzira na kanone trenutka u kome se naao, i uprkos njima, da stvara u punoj slobodi i zaista kako mu se prohte. Od knjievnih rodova za koje je znalo njegovo doba a to su, uglavnom, ovi isti rodovi za koje zna i nae doba Dri se bavio samo lirikom i dramom. Usled toga mi sad nikako nismo u prilici da znamo kako bi se on odredio, teorijski ili u praksi, prema epici, za koju su pojedini i ne ba malobrojni njegovi savremenici nepokolebljivo drali da stoji visoko iznad drugih, da je rod koji je u najpunijem smislu rei poezija. Oko toga zato je Driev izbor ispao ba takav, kao i oko toga da li je mogao da bude drukiji, moda bi bilo dokono danas razbijati glavu; presudnu re u izborima te vrste trebalo bi da imaju jedino pesnikove sklonosti, ali su, dabome, i ovde, kao i svuda, mogli da je imaju, a moda su je i imali, momenti koji nam sada izmiu iz vida, momenti koje ak nikada neemo ni pohvatati. Za to poslednje, uostalom, potvrde i primere ne treba traiti suvie daleko; njih nudi ve i sam Dri. Nikome, tako, nee biti mogue da iznae do kraja uverljiv odgovor na pitanje zato se proslavljeni dubrovaki komediograf u jednom trenutku svoga ivota uopte odluio za liriku kad on lirska priroda nije bio nikako. U jedva dvadesetak pesama to ih je, u svemu, napisao i to ih je, do poslednje, tampao 1551. godine Driev italac ne
- 71 -

susree nijednu koja bi se isticala kao naroito uspela, i sve to opaa, i to kao nagradu dobija, svodi se na nekoliko izdvojenih stihova koji su njihovom tvorcu zaista dobro poli za rukom. Moda bi takav Driev izbor mogla nainiti donekle shvatljivim jedna pretpostavka, odavno izreena: sve je svoje pesme Dri pisao pre nego to je 1539. godine po prvi put poao u svet, dakle u najranijoj mladosti i dok je jo traio sebe. Ali isto tako se na domaku istine moe nai i pretpostavka druga i sasvim drukija: liriku je Dri pokuavao da pie, i pisao bi je u tom znaku uvek, priklanjajui se dubrovakoj tradiciji koja je, jo od dana ika Menetia i Dora Dria, pesnike prvenstveno videla u "spjevaocima" lirskih pesama, ponajpre ljubavnih. Za uhodanom dubrovakom tradicijom Dri je predano poao i u ostalome to je u njegove pesme ulazilo ili to ih je inilo onakvim kakve su bile: za njega su Meneti i Dri bili vrhunski uzori i on je nepomuene savesti kao pesnik hodao stavljajui noge u tragove koji su ostali od njihovih koraka. Istoriari knjievnosti ak su upozorili na to da u njegovom toliko skromnom lirskom kanconijeru ima direktnih ugledanja na ika i Dora, i bezmalo doslovnih preuzimanja iz njihovih pesama, to na vie nego oigledan nain svedoi kako je Drieva poetika i ovde, kao i drugde, od podraavanja nainila svoj osnovni princip. Prema tom principu, trebalo je da Dri upravo idui putevima podraavanja, koje je svesno izabrao i koje je namerno zadrao, na neki nain nadmai svoje uzore. to on u tome nije uspeo bila je stvar pesnikog talenta, a ne literarne teorije. Ni za svoje drame, kao ni za svoju liriku, Dri nije osetio potrebu da poblie odredi i jasnije definie pravila kojih se drao. Pa opet je i za njih, kao i za nju, ta pravila mogue iupati bez mnogo muke i iz samih dela o kojima je re. Koliko se, inae, dubrovaki pesnik malo brinuo da stvari oznaava njihovim pravim imenima, moda nita tako lepo ne pokazuje kao injenica da je sve te svoje drame sa izuzetkom Hekube, za koju je, ve u naslovu, istakao da je "tradedija", nazvao "komedijama", iako su razlike koje ih odvajaju njemu, i njemu ak mnogo vie nego nama, morale biti odlino poznate. Za njega je Tireni, Veneri u Adonu i Plakiru ime komedije pristajalo isto onako dobro kao to je pristajalo i Dundu Maroju recimo, i pristajalo je isto tako Noveli od Stanca kao to je pristajalo i Mandi, Skupu, Arkulinu ili Pjerinu, kod kojih u tom pogledu nije bilo mesta sumnji. Jedino "razlikovanje" koje je Dri ikada nainio bilo je ono kada je svoje komedije u prozi nazivao "makaratama", a svoje drame u stihu "komediolama", ali to razlikovanje sasvim je neodreeno i nema, naravno, nikakve teorijske podloge.
- 72 -

Od svih Drievih drama Novela od Stanca vezuje se za najdublju tradiciju, iako inae ovo nije njegov najstariji dramski tekst. To punokrvno i autentino remek-delo, obimom tako neveliko, stvarno bi bilo jedna od onih lakrdija u dramskom obliku kakve su od, ranog srednjeg veka zametali plebejci po gradovima zasmejavajui svoje gledaoce jedanput drastinim prizorima iz intimnog gradskog ivota, a drugi put pakosnim i podrugljivim prikazima nezgoda koje snalaze seljake kada se, za svoju nesreu, nakane da siu u grad da bi u njemu trgovali ili, jo gore, da bi se u njemu zaljubili ili oenili. Imajui u vidu trenutak u kome su zaete, lako se razume zato se te lakrdije, koje su njihovi sastavljai krtavali na razne naine, ali najee farsama, nisu ni u emu ni u svetu koji su na pozornicu dovodile, ni u duhu sa kojim su to inile, ni u humoru na koji su raunale, ni u postupku kojim su bile raene dodirivale s antikim komediografskim nasleem. Odrale su se i pored toga, i to su se odrale i u jednom vremenu koje je srednji vek osealo i prikazivalo kao razdoblje varvarstva i koje je, uzimajui antiku za uzor u svemu, htelo da zaboravi to bre i to trajnije vrednosti stvorene u njemu. Tako su farse jo i u punom cvetu renesanse nale pisce koji ih s ljubavlju piu i gledaoce koji ih, s ne manjom ljubavlju gledaju; Dri je bio u redovima jednih i drugih, kao to je mnogo posle njega u redovima jednih i drugih bio i veliki Molijer. S tehnikim tajnama i s poetikom ove dramske vrste Dri se nije srodio preko teorijskih traktata, mada se ovde-onde u njima dala nai po koja zabeleena re i o tome; s tim tajnama i s tom poetikom Dri se susreo, i u njih je proniknuo, kako na ulicama i trgovima svoga Dubrovnika, na kojima je ovakve predstavice gledao, tako i na ulicama i trgovima italijanskih gradova, po kojima je ovakve predstavice gledao takoe. Tano kao i u mnogima od njih, u Noveli je za radnju uzet doivljaj nekog priprostog i lakovernog seljaka u tuem, rafinovanom i prepredenom gradu, i tano kao i u mnogima od njih u njoj se na tog zlosrenog junaka gledalo s olimpijskih visina gradske samodopadljivosti; tano kao i u mnogima od njih zatim za zaplitanje te radnje, za ceo njen tok i za njeno rasplitanje nije bilo potrebno vie od nekoliko kratkih scena jednog jedinog kratkog ina, i tano kao u mnogima od njih najzad stvar je ispriana bez mnogo respektovanja pojedinih osvetanih naela klasine dramaturgije, pored ostalih i naela takozvanog jedinstvenog mesta. A to je Dri u tom delu toliko zablistao, to je u njemu dao tako punu meru sebe i tako ivu, razdraganu i raznobojnu sliku svoga doba, stvar je pesnikog talenta, a ne literarne teorije. Uporeene s Novelom od Stanca, drame koje je Dri nazvao ili koje mi sada zovemo Tirena, Venera i Adon i Plakir nude sasim novo i u mnogome
- 73 -

drukije lice. Njihov svet je odjednom jedan drugi svet; u njemu su u prvi plan izbili "pastiri"i "vile", Dijana i Kupidon, personifikovana bia i satiri, junaci iz mitolokih pria i "remete", a seljaci kakvi se prikazuju u farsama samo su komian i zapravo ne mnogo potreban dodatak uz taj svet. I dogaaji koji taj svet pokreu i uzburkavaju nisu vie oni stari; to je sad ljubav, koja se kao suverena gospodarica ivota stavlja u sredite sveta i koja je na hiljadu naina nesrena u poetku, a samo na jedan, i stalno isti nain srena na kraju: ona je svemona, i pre ili posle sustie svakoga, i vile, a ne samo pastire, i starce, a ne samo mladie. Re koja odjekuje sa scene takoe nije vie ista; ona je ostala plebejski sirova, sona i direktna jedino kada u tim dramama nastupaju seljaci i realistiki pastiri, uvek smeni i vazda nezgrapni, koje je Dri zvao "pastirima ubozim"; ali kada je izgovaraju vile i mitoloka bia, a naroito kada je ona na usnama idealizovanih, otmenih i rafinovanih pastira, "pastira uzmnoenih", kako je Dri voleo da kae, ta je re birana i uglaena, nesvakidanja i tanana, to je re onakva kako se u Dubrovniku nikad nije govorilo, ali kako se oduvek u ljubavnoj pesmi pevalo. Gdekad se kod Dria te vile, ta stvorenja iz mate i ti otmeni pastiri meaju sa ovim priprostim seljacima i hteli-ne hteli ukrtaju svoje sudbine s njihovim, jer im se oni javljaju kao suparnici i takmaci u ljubavi ili jo gore kao nametljivi i uporni, mada beznadni udvarai, a gdekad su ovi drugi strogo razlueni, baeni u prologe i u meuinove ili ogranieni na puke epizode koje su se bez ikakve tete dale odstraniti iz glavne radnje. Taj neobini i svojevrsni spoj fikcije i ivotne istine, uzviene idile i svakidanje komike trebalo je da bude, a obino je i bio, velika, neodoljiva dra ovakvih drama. Dalju i podjednako impresivnu dra morali su predstavljati zvuci koji su ih pratili i boje u koje su bile utopljene. Muzika u njima ne izvire samo iz zvonkih i melodinih stihova kojima su obino pisane ili iz podignute, ritmike i modulirane prozne fraze, kojom linosti "ueene" od ljubavi, pokatkad iskazuju, "tuei se", svoj veliki jad; ona je u ove drame dospevala i direktno, i kao pesma koja se uplie u samo njeno tkivo, ili kao posebna partija koja odvaja njene scene i njene inove. Jo vie su morale da upadaju u oi boje. Pored kostima koji nisu smeli da budu drugo do prebogati i areni, trijumfu boja u tim dramama trebalo je da doprinese i okolnost da one na pozornicu prenose jedan kutak prirode, razume se raspevane i arobne, i razume se idealizovane, s neizbenom zelenom "dubravom", s obaveznim "studenim kladencem" i s najraznobojnijim "cvitjem". U tom uvek istom i neizmenljivom ambijentu proticalo je sve ono to se zbivalo s junacima drame. I to je proticalo brzo, za samo jedno rumeno jutro ili za samo jedan sunani dan. Obino se pri
- 74 -

tom itava radnja razlagala u pet priblino podjednakih i simetrinih inova, ispred kojih je bio prolog, izgovoren po pravilu od strane linosti koje se posle nee javljati u drami, i iza kojih je dolazila zakljuna re nekog od junaka drame ili pak sasvim nove linosti, kojom se publika pozdravljala na rastanku ili se podsticala da aplauzom nagradi napore izvoaa. Jedino u Veneri i Adonu Dri je sledio osobenu i drukiju liniju kompozicije; tamo su dve slike glavne radnje, u kojoj nastupaju sama mitoloka, to jest fiktivna lica i koja se odigrava na pozornici, obgrlile tri isto toliko duge slike, u kojima nastupaju sami seljaci i koje se odigravaju ispred zatvorene zavese. Tako bi nekako, ili bi ak tako doslovno, izgledala poetika ove vrste Drievih drama da se on u nekom trenutku ivota odluio da svoju pesniku praksu i svoja stvaralaka iskustva pretoi u pravila. Ta pravila, dodue, ne bi bila nova i ne bi bila Drieva; on ih je jo za svojih studentskih dana pokupio gledajui drame koje su prikazivale sijenske zanatlije, iji su one posebni specijalitet bile, i koje su oni nazivali as "pastirskim eklogama" a as "pastirskim komedijama". Ali uzeta sama po sebi ta pravila ne bi znaila nita da Dri nije bio istinski pesnik i da je ostao samo njihov nedalekovidi potovalac, to bi i u ovom sluaju, kao i u svim drugim i slinim, znailo jedino njihov bezuslovni zarobljenik. Jer stvar je jasna i jedva da je treba rei: oko tih pravila, kao oko nekakvog kostura, pesnik moe tek ako u sebi nosi svetu vatru i ako ga poslui srea da okupi meso svojih vizija iz ivota, svojih fikcija i svojih snova. Kakve su bile teorijske osnove na kojima je Dri podigao velianstvenu zgradu svojih komedija danas je jo najlake prozreti. Jer ve prvi dodir sa njima otkriva i najpovrnijem pogledu da su taj Dundo Maroje i taj Skup, taj Arkulin i taj Pjerin, taj Duho Krpeta i ta Mande zamiljeni uglavnom na jednoobrazan nain i sagraeni uglavnom po jedinstvenom postupku. Sve su one iz kola takozvanih eruditnih komedija to jest komedija koje su u zlatno doba italijanskog humanizma ponikle u obrazovanim sredinama iz predanog izuavanja i u prvi mah pobonog i ropskog, a posle i sve slobodnijeg i sve samostalnijeg podraavanja klasinog naslea. Renesansni teoretiari komediografskog posla, ba kao i njegovi praktiari uostalom. vie su dugovali Plautovim i Terencijevim komedijama no Aristotelovoj Poetici, u kojoj je nedostajao upravo deo posveen komediji, i vie no Horacijevim i Ciceronovim delima, u kojima se za njihove svrhe moglo nai tek poneto i u svakom sluaju nedovoljno. Danas se odvie dobro zna: Plaut i Terencije, i vie onaj prvi no ovaj drugi, nisu samo toj komediografiji omoguili da se
- 75 -

rodi i nisu joj samo pomogli da stane na vlastite noge, ve su za nju bili, i ostali, za nju jo i trajni uzor, ak i onda kada je ona to pokuavala da porekne, i bili su, i ostali, za nju jo i nepresuni izvor izvor motiva, svakovrsnih zanatskih znanja i pojedinanih dosetki ak i onda kada je ona to pokuavala da sakrije. U Drievom Dubrovniku Plaut takoe nije bio skoranji znanac. Jo na poetku XVI veka njega je Ilija Crijevi, rimski okrunjeni pesnik (poeta laureatus) i humanista nesvakidanjih znanja, odomaio meu mladim Dubrovanima, kojima je predavao retoriku i poeziju. Crijevi je, tavie, za svoje ake izradio, u klasinim heksametrima, kao to je tad bio obiaj, i naroiti teorijski spis kako o komediji uopte, tako i o Plautovoj komediji posebno (Super comoedia veteri, et satyra, et nova, cum Plauti apologia). Isti njegovi uenici ak su povremeno kao, na primer, 1525. godine elitnu dubrovaku publiku zabavljali o karnevalu predstavljajui im pojedine Plautove komedije u originalu. Najzad i sam Marin Dri posvedoio nam je u jednoj prilici da Plauta u Dubrovniku deci itaju po kolama ("djeci ga na skuli legaju"). Pa ipak, koliko god bi teko bilo poricati da je Dri poneto prihvatio iz Plauta i neposredno, sumnji nema: ni u pogledu teorije, kao ni u pogledu prakse, on naznaeni put nije prelazio samostalno. I jedno i drugo on je uio i nauio u Italiji, u kojoj su u one dane, i kasnije, sve to isto tako uili i nauili jo i mnogi drugi evropski pisci, koji su mu bili ravni, ili koji su ak bili i daleko iznad njega. Predmet i materiju Drievim komedijama dale su zgode i nezgode mnogobrojnih junaka koji su sve linosti ondanjeg svakodnevnog ivota trgovci, kao Dundo Maroje i njegov sin Maro, pomorci, kao Divulin sa Lopuda, sitne zanatlije, kao Tripe iz Kotora, siromani uitelji humanistikih kola, kao pedant Krisa, kurtizane, kao Sinjora Laura, sluge, kao Pomet, Bokilo ili Petrunjela. Zapleti u njihovim vie nego skromnim sudbinama nastaju onoga asa kada oni na neki nain iskoe iz koloseka svog uobiajenog ponaanja ili kada se sudare s navikama sredine ili s drugaijom voljom svojih sugraana: kada se lakomisleni Maro laka srca odlui da potroi oeve dukate i kada se taj njegov krti otac teka srca odlui da poe u potragu za onim to se od njih jo spasti moe; kad ubiti siromah Skup iznenadno nae pun up dukata i kada svim silama i po svaku cenu nastoji da ih prikrije i sauva; kad omatoreli i plaljivi Arkulin zaeli da se poigra uloge neustraivog ljubavnika, a doivi samo to da ga silom i uz grdne njegove trokove oene; kad se kotorska lepotica Mande, nesrena uz
- 76 -

svog pijanog, neprivlanog i kudikamo starijeg Tripeta, osmeli da jedne karnevalske noi ukrade po koju slast od ivota i kad se zatim s mukama, i jedino uz pomo lude sree, izvue iz nevolje u koju je zbog toga upala... Sve to na vie nego reit nain pokazuje kako je Dri i ovde, kao i drugde, imao pred oima i na umu propise pedantnih teoretiara poezije i kako nije ni pomiljao da se o njih ogrei. Ti teoretiari su jo od Aristotela i njegovih neposrednih sledbenika, pa sve do pisaca traktata u Drievom veku, slono tvrdili da upravo to i jeste zadatak komedije, da prikae linosti iz svakidanjeg sveta, ak linosti neugledne i proste, optereene ponekom manom koja je vie njihov greh nego njihova nesrea, koja je, kako bi to rekao sam Mudrac iz Stagire, "runa i nakazna, ali ne boli". Dovodei te linosti na scenu i gurajui ih iz akcije u akciju, komediografi renesanse, i Dri sa njima, trudili su se, a to im je ak bila i dunost, da i te linosti, kao i te akcije, budu u punoj saglasnosti s onim to je verovatno i to je mogue. Nije, naravno, time reeno da su one morale da budu istinite i da predstavljaju u svemu verne kopije onoga to je ivot u stanju da ponudi. Jer odvajkada se verovalo, i to je uverenje nepomueno dolo i do renesanse, da je izmiljanje jedno od sutinskih svojstava komediografskog postupka i da on zbog toga ne treba i ne sme da bei od njega. U tom svetlu veoma je zanimljiva, i vrlo mnogo kazuje, ona ve citirana Drieva re koju je on stavio u prolog Dunda Maroja, ali koju je najistije savesti mogao da stavi i u prolog bilo koje druge svoje komedije: "Ovjezijeh (ovih) se komedija njekoliko arecitalo (odigralo) nazbilj u vaem gradu!" I samim ovim nazbilj dubrovaki komediograf je rekao bezmalo sve: materija njegove komedije, materija komedije uopte, samo je fikcija, a ne nekakav skup dogaaja koji su se u jednome asu zbili uistinu; ali je ta fikcija pola sa samoga tla ivota i ona pokatkad moe, mada ne mora, da se otelovi u najivotniju stvarnost. Ako dakle teorijski propisi nisu renesansnog komediografa obavezivali da na pozornicu iznosi golu i neizmenjenu istinu, on se ipak, oblikujui svoju istinu, nije smeo odrei naela pune verodostojnosti onoga to prikazuje. Njegov trgovac imao je da se ponaa kao trgovac, a ne recimo kao knez; mladi nije mogao da razmilja kao starac; vojnik je morao da bude grub, a ne oseajan; kurtizana nije smela da bude verna. Ko god zna Dunda Maroja i ko god pamti njegovog Pometa, ko god se seti njegovog Skupa i ko god ne zaboravlja njegovog Arkulina, moi e lako i tano da proceni u kojoj je meri Dri nastojao da ostane veran ovome naelu i koliko je ono, prema tome, bilo od znaaja za itavu njegovu poetiku. Samo doslednim
- 77 -

potovanjem toga naela uostalom mogu se objasniti i poneke dalje osobine Drieve komediografije, kao i renesansne komediografije uopte. Pluridijalektalnost, pre svega. Renesansnim teoretiarima izgledalo je neuverljivo, a sigurno su njihovo oseanje delili i ondanji gledaoci, ako se u jednoj komediji, u kojoj uvek ima ljudi iz raznih sredina i iz razliitih drutvenih slojeva, u koju se uvek sleu ljudi raznih zanimanja i ak razliitih nacionalnosti, svi govore jednim istim jezikom. Otuda kod Dria ona toliko karakteristina pojava da njegov Maro Marojev ili njegov Pomet, njegov Skup i njegov Dundo Niko, koji su dubrovaki graani, ne govore jezikom kojim govore Tripe, njegova Mande ili Sinjora Laura, koji su iz Kotora, a ne govore ak ni kao Bokilo, koji je seljak iz dubrovake okoline i koji je u svom reniku i u svojoj sintaksi zadrao toliko neobinih, toliko arhainih pojedinosti. Otuda i ta okolnost da Ugo Tudeak, koji je Nemac, ima svoj posebni argon, a Pedant Krisa, koji je sav zanet klasikom, opet svoj. I otuda, najzad, i to da Turin u Mandi govori na svoj nain, a Grk u istoj komediji na svoj, i Sadi udio u Dundu Maroju na svoj, a rimski "otijeri" u istom delu na svoj. Ne bi se, istina, smelo zaboraviti da je Driu ova pluridijalektalnost, usled koje su i neke njegove, kao i mnoge italijanske komedije ostavljale utisak Vavilonske kule u malome, bila dobro dola i kao neiscrpni i uvek efikasni izvor smeha: njegovim Dubrovanima, kao i svim dobrim graanima sveta, bilo je smeno ono to nije njihovo ve i zbog same injenice to je njihovo drukije. Ali bi nesumnjivo na pogrenom putu bilo svako zakljuivanje koje u ovoj odlici Drievih komedija ne bi prvenstveno videlo tenju njihovog autora da koliko god je to ostvarljivo ostane u okvirima verodostojnog. I sigurno samo toj njegovoj tenji za verodostojnou, a nikako neem drugom, pogotovu ne pukoj sluajnosti, ima se pripisati okolnost da je on same komedije dosledno pisao u prozi, to ni izdaleka nisu uinili svi komediografi njegovog veka. Oigledno, na njega je delovao argument potrzan u ondanjim polemikama od strane teoretiara poezije ili pak od samih komediografa koji su se zalagali za prozu u komedijama: obini ovek u svakodnevnim susretima sa svojim blinjima nikad ne upotrebljava stihove i komedija, koja ba obinog oveka prikazuje u tim svakodnevnim njegovim susretima sa svojim blinjima, morala bi da u potpunosti odbaci stih ako hoe da joj se veruje. Ali to podraavanje ivota i to slikanje ljudskih naravi u njemu bilo je za renesansnog komediografa, bilo je za naeg Dria takoe, ne u jednom pogledu osobeno i ne na jedan nain uslovno. ivot kome su se svi oni potpuno iskreno okrenuli pokazivao im je, kao to ivot pokazuje uopte i
- 78 -

uvek, svoje mnogostruko i svoje stalno drugo lice; pred njima se on valjao, kao to se valja vazda, u bezbrojnim pravcima i rasipao se u bezbrojne pritoke. Kao da su ih njegova bezmernost i njegovo neiscrpno bogatstvo uplaili i zbunili; kao da se nekima od njih on priinio haotian i ravo organizovan. Nije onda udo to su se oni poveli za uveravanjima teoretiara koji su im govorili o podraavanju jednog i savrenog uzora i to su poverovali da e biti i bolje, a ne samo lake, ako istinu i sliku tog ivota potrae ne u njemu samome, nego u delu onih koji su pre njih tu istinu shvatili i tu sliku ocrtali na najsavreniji nain u delima svojih uzora. Razume se kod istinskih stvaralaca potinjavanje ovoj zabludi moglo je ii samo do neke mere; kod epigona i prepisivaa, meutim, ono nije znalo za granice. Ali ni kod onih prvih, kao i kod ovih drugih, ono nije prolo bez odreenih negativnih posledica. Jer ivot se ne da stilizovati i on se sveti kada pokuamo da ga sabijemo u osvetane kanone, a renesansni komediografi upravo tom iskuenju nisu izbegli. Pokatkad ni Dri sa njima. Na primer, gde su ti komediografi videli, sem u Aristotelovoj Poetici, koju su meutim pogreno shvatili, da se itava radnja neke ljudske drame, od njenog zametka pa do njene katastrofe, mora neizostavno odigrati na jednom i istom mestu, i to jo javnom, i to jo na trgu, i u granicama jednog i istog dana? Te takozvane zakone jedinstva mesta i vremena ne naruava nigde nijedna od sada poznatih Drievih komedija, a nisu ih, to moemo biti sigurni, naruavale ni sve one njegove komedija koje smo u meuvremenu izgubili. Dalje, i jo drastinije stilizovanje ivota ovi komediografi su sebi dopustili kada su, idui jo jednom posluno za Plautom, tipizirali likove i kada su ih naterali da se pojavljuju iz komedije u komediju sa stalno istim skupom osobina, a neretko i sa uvek istim istorijama. Svi starci su tako postali smeni, i krti, i dangrizavi, a svi mladii obesni, i rasipni, i neposluni; sve sluge su tako ispale dosetljive, i lukave i prevrtljive, a svi vojnici (ili kod Dria: pomorci) razmetljivi, i naduveni, i lano hrabri; svi su pedanti tako izili luckasti, i lano ueni, i bombastini u govoru i tvoru, a sve kurtizane pohlepne, i neiskrene, i nepostojane u oseanjima. Kao da ni to jo nije dosta, njih su njihovi tvorci dovodili i u neke neprestano iste, i ve tipizirane situacije: da lutaju svetom preobueni u muka odela, ako su u pitanju ene, ili u odela enska, ako su u pitanju mukarci (to su takozvana preoblaenja), da se usled svakovrsnih ivotnih nedaa gube od svojih i da se nepoznati javljaju mnogo kasnije, kad su ih ve zaboravili ili kada su oni zaboravili i najdrae (to su takozvana prepoznavanja) ili da razmiljaju glasno kada su
- 79 -

sami, ili kada bar u to vrsto veruju (to su takozvani monolozi). Iako se mora priznati da je Dri pri svemu tome mnogo puta umeo da ouva neku svoju meru i da zadri onu zlatnu sredinu kojom, prema rei njegovog Diva Peice, u ivotu idu svi "blaeni", iako je zatim, i ne manje esto, uspevao da se otme tiranskim okvirima tradicije i da prevlada propise i zablude, vlastite ili one koje mu je nametnulo vreme, to je sve trijumf njegovog linog komediografskog dara i osnov njegove slave, isto bi se tako moralo priznati da se on o te tradicije, o ta pravila i o te zablude, to su se sve slegli u same osnove njegove poetike, i ne jednom spotakao i da je zbog njih, kao pesnik, i ne jedanput pao. Trebalo bi, posle svega, neku re rei i o Drievim koncepcijama o tragediji. Bar u jednom trenutku svoga ivota on je poeleo da zablista i kao tragiki pesnik. Ali je odmah izabrao rav put: tragedija Hekuba koju su, posle dveju uzastopnih zabrana od strane dubrovake vlade, 29. januara 1559. izveli lanovi "slavne i vridne druine od bidzara", bila je samo prevod, i to iz druge ruke. Iako se u naslovu isticalo da je ona "izeta" a to znai: prevedena iz Evripida, ve od naslova se nije govorila puna istina. Tu antiku tragediju uasa i krvi Marin Dri, koji je po svojoj prilici samo tek natucao starogrki, preveo je sa italijanskog, koristei trud Lodovika Dolea, jednog dobronamernog, ali mnogoglagoljivog i nedarovitog mletakog stihotvorca i kompilatora. Prema tome, shvatanja o strukturi, o prirodi i o funkciji tragedije koja bi se dala izvesti iz teksta Drieve Hekube pripadala bi Evripidu, odnosno Doleu. Drieva bi ona bila jedino utoliko ukoliko ih je on samim svojim izborom prihvatio. A ta shvatanja, neka je dodato jo i to, na kraju, prastara su shvatanja o tragediji kao o prikazu zlosrene sudbine uzvienih i realnih linosti, koja zapoinje u srei a okonava se u katastrofi, i koja treba da due gledalaca uzburka i potrese i da ih tako navede na spasonosno i oiavajue oseanje saaljenja i straha. Sva prozrana i vedra, renesansna poetika Marina Dria imae neko svoje mesto u jednoj buduoj i jo nenapisanoj istoriji jugoslovenskih teorijskih gledanja na poeziju. Ako joj to mesto tamo i ne obezbede novina Drievih ideja, niti prodornost njegovih opaski, niti pak smelost njegovih zakljuivanja to sve, s obzirom na njegovo vreme, a konano i na njegove svrhe, ko zna da li bismo smeli od njega i traiti pravo na to mesto sigurno e joj dati okolnost da su to ideje, da su to opaske i da su to zakljuivanja koje je jedan na daleki predak a on je uz to bio i na veliki pisac sveo u jedan jedinstven i jedan celovit sistem, raiavajui, sam za sebe,
- 80 -

probleme i osobenosti posla kojim se bavio. Jo vie od toga: Drieva poetika zasluie neto nae panje i time to se u njoj kao u kakvoj kristalnoj vazi reflektuje bogata svetlost naeg renesansnog literarnog trenutka. Upravo onako kao to se, pre Dria, humanistiki trenutak nae poezije reflektovao, sav, u poetici Marka Marulia, i kao to e se, posle Dria, barokni trenutak te poezije reflektovati, sav, u poetici Diva Gundulia.

- 81 -

""
(, , 1978) XVII 1628. , . e , , , , . , , , "" , ? , , ? A , , XIX , , , , ? , , , , "", , 7. 1. 1628, "" ? , : . ; , . 1628. " () "
- 82 -

 " ( ) ". , , , , , , , , , , . , , , . , , , , , "" , , , , . " ". 1628. . . , , , , . , , , , , , , , , . , ,

- 83 -

 , , , , . , , , , , , , , , , , . , . , , , , , , , , , . , : , , ; , . , : , , , , , , , , . o , ; , , , , . , , , , , , . , ,
- 84 -

 . , , , , , , , , . , , , , . , , . , , , , , , , . , , , . , , : " , () ( ) . ? ? , , ?" 1628. : , , . , , . "", , , "" , "" , , : , , , , ? , , .

- 85 -

 , , "" , , , . , , , , , . , , , , . "" , , , , , : , . , , , ; , , . , : , , , . , . , , , , , , " " (Congrega dei rozzi) , , , , ; , , . , , XVI , , , : ,

- 86 -

, . . . , , , , , : , o . , ! , , . , , . : , , , , , , . . : , , , , , , , , , . , , : ,
- 87 -

, ; , , , , , , ; , . , , ; . , "" : , , ; , , , ; ; . ; (, ), (); (). ; , , ; , , , , , . , , , , , . , , . , , , , , . , . " ", " " , ; , , , ;

- 88 -

 " ", , , , , , , o : , , , , , , ... , , , . , , , . ; . . , , , , , . , , , "", ; , , ; , , . A , , "" . , ; , , , , "" , , ; , , ; , , " ".

- 89 -

 , , , , . , , , , , . , , . , , , . , , , : , , , , , , , , . . Ko , , u ? , : , , "" , , , , , : , , ? , , :

- 90 -

 : . , , , , , , ... ee : , ' , , , , , , ' , ... , , , , , , , , : , , , ; , , , . , , " " ( , " ", ", ", " ", " ", , , " ", ),
- 91 -

, , , " ", ? A , , " " " " " " : ", , , !" ", , !", , , , , , ? , , , , , ? : , , "", , ( amare = , ), , ( silva = ). , , . , , , "" , (" , ...") , , "" , Anna, ben tu dal anno il nome prendi , , Anna anno (), . , , :
- 92 -

 , , , o ! 142. : prendi pur ci che chiedi, e chiedi quanto di me ti pla, tuo plar mi reggi... , , " ", : "Audendum est. Fortes adiuvat ipsa Venus!" (" . !") (lib. I, . 2). A " ", , , : , , , , (Pastor fido)? , , , , ; , . ! , , , , , , , , . , , : , , , , . , , , :
- 93 -

 , , , , , . , , : , , , , , , . , , , . . , , , , , , , , , . , , , . , , . , , ; ; , , ; , , . , , . , , , , , . , , .
- 94 -

 , , ; , , , , , " " (" fin del poeta la maraviglia"). A , , , , . , . , , , . , , ; , , , , , (" "), . , , ; : , , . , , ,

- 95 -

 , Seinto . XVII , , , , . , . , : . . , : , , ... , e , , , : , , , , ... , , : (?!). , , , , , , , , , . , , , , . , XVII , , ;

- 96 -

 , , , , , , . . , , , , , , , , , , , , , ; , , , . . , , . , , , - , , , , , , , . , , , , . , , ? , 1628. . , , : -
- 97 -

 . , , . : , . 1628. e ; . , , , . , , (emulatio), , , , , , . , , - . , , , ; , , , , , . , , , , , , , . , , , , , , XVII ; , , , , , . , , . , ,

- 98 -

 , , , . . , ? , , , , , , , , . , . , , , , , , , "", . , . , , : , , , , , , , , . , , : : , u , : ; , , , , , ; , , , , " ", " " " ".

- 99 -

 1628. , , , , : . . ; , , , . . , , "" , . " ", ", , , , "; , " ", , 1420. . , , ! , , ! : , , : , , ; , , : , , . , , . "", , .
- 100 -

, , , , " " " ", : , , , , , , , , , , , . , , , . , , , . , , , , , , . , , . , , , , , , , , , , , . , , , . , , , , . , , : . , , , , , . , , : , : , , . , , : , ,

- 101 -

, "" , , . "" : , , , . , , , . , , . ; . , , , , . ; , , . . , , , , , . , ; , , , . , , . , , , , . , , ,
- 102 -

, (laudator temporis acti) , , : , , ... , ... ... , . , ... A , e; : . . : , XVII . ; , ; , , , ; , : e , ;

- 103 -

. , , , , , , , . , , ; , , . , ; "" . , . , , . , , , . , , , , , , , , , , , , , . , ; , . , , , , , , , , , , " ",

- 104 -

 oe, , ... , , , , , . , , , , , " " , . , , , , , . , , , , , e , , , : , . , , , . , : . , , , , , . , . , , , , ,

- 105 -

 , , . , , . : , , , , ; , , , , . , , : , , , . ?

- 106 -

Dubrovako pozorite sedamnaestoga veka

Iz knjievne prolosti - studije i ogledi (SKZ, Beograd, 1978) 1 Potovaocima stare dubrovake kulture odavno je dobro poznato kako je razvijen i koliko intenzivan bio pozorini ivot u Dubrovniku u vreme kome su pesnici Divo Gunduli i Dono Palmoti dali osnovno obeleje. U toku te polovine stolea gotovo je teko nai godinu kad mladi i zaneseni amateri, okupljeni u svoje "druine" udnih ili smenih imena ("Isprazni", "Smeteni", "Orlovi" itd.), nisu pred dubrovaku publiku izneli po koju pastoralu, po koju melodramu ili pak tragediju. Po svoj prilici moe se podvlaiti bez imalo straha da e se preterati kako je retko koji karneval iz tih decenija prolazio bez pozorinih igara, organizovanih oduevljeno i s veseljem kako bi bolji deo publike, uz svakovrsne druge zabave koje su karnevali donosili, mogao da uiva i u biranoj i otmenoj rei, sloenoj u izglaane stihove i esto otpevanoj uz diskretnu pratnju muzike. Tu bogatu i vrednu teatarsku aktivnost danas ne poznajemo ni izdaleka koliko je dovoljno. Pitanja bez odgovora iskrsavaju ve pri pokuajima kojim hoe da utvrde koliko je i kakvih pesnikih dela tada uopte prikazano. Mnoga od tih dela mi bez sumnje znamo, bilo da njihove tekstove moemo i sada itati (kao to je sluaj s veinom Palmotievih dela), bilo da su se sami tekstovi izgubili, ali o njihovom postojanju ostaju svedoanstva u koja mirne due moemo verovati (kao to je sluaj s pretenim delom Gundulievog dramskog stvaranja). Ali, s druge strane, koliko je mogue biti dramskih sastava koji su u one dane i napisani i izvedeni, ali koji su nenaknadivo nestali zajedno sa svakom uspomenom na njih! Da ih je bilo vie jedva da bi se i moglo sumnjati. Meutim, ne sreemo se samo tu s tekoama. Puno neizvesnosti javlja se jo i pri nastojanju da se za ouvana dela naini makar i priblina hronologija onovremenih izvoenja; mnoga od njih dola su do nas bez ikakvih beleaka o tome kad su ih sve negdanji dubrovaki gledaoci videli. No najvie nam smeta, izvan spora, jedna dalja naa neizvesnost. Ona je u tome to mi zaista sasvim malo moemo rei kako su te prastare pozorine predstave izgledale, uz kakvu su vetinu i s kolikim znanjem ostvarivane, koje su im bile mane a koje vrline, na koje su naine savladavane tehnike tekoe, i, u jednu re, to nam nedostaje jo mnogo ega drugog bez ega
- 107 -

nam je teko da te predstave sagledamo onakvim kakve su bile na daskama i iza kulisa. Neto podataka ouvanih u samim tekstovima prikazanih dela, meu scenskim uputama autora ili inae, korieno je dosetljivo i iroko ali i s njima ostali smo jo uvek bez punog i iscrpnog poznavanja stvari. Zato je zanimljivo, a moe biti samo korisno, dopunske informacije potraiti meu savremenim a jo uvek neuoenim arhivskim zapisima. Jer pokatkad u te dane suverena i stroga panja otaca Republike upravljala se i na pozorini ivot grada i oni su davali da kancelari registruju njihove odluke i reenja kojima se taj ivot usmeravao ili ograniavao, potpomagao ili kanalisao, ili da upiu kakav neoekivani dogaaj koji se u vezi s njim desio. Pokupljeni sa raznih a esto i zaboravljenih stranica arhivskih knjiga i udrueni s vestima koje se nuno vezuju uz njih, ovi zapisi ne mogu ne interesovati istoriju starog dubrovakog pozorita, jer pogdegde zgodno proiruju dosadanja znanja ili otklanjaju dosadanje sumnje, a pogdegde opet stavljaju nova pitanja za razmiljanje. I jedino to, u vezi s njima, ostaje da se zaali jeste to to nisu bili brojniji i ei i to nisu bili iscrpniji. Prvu u nizu arhivskih vesti o pozoritu Gundulievog i Palmotievog doba dugujemo jednoj svai koja se sasvim sluajno desila uvee 27. februara 1612. godine. Ta svaa ne bi ni po emu bila znaajna: neki Apuljac naiao je, oko tri asa noi, na ulaz kue gospara Luke Nikolinog Sorkoevia i, najpre u ali a onda u svai, kopljem pokuao da s kraja na kraj (banda a banda) probode trbuh izvesnom Peru Jakobovom, gradskom straaru; takve stvari zbivale su se u Dubrovniku bezmalo svakoga dana. Ali je za nas ona dobila izvesnog interesa po jednoj drugoj vanoj pojedinosti koju saznajemo iz nje. Te veeri, naime, u kui pomenutog Sorkoevia prikazivala se nekakva komedija (si faseva la comedia), na koju je, u pratnji straara odnosno "zdura", kako su ih Dubrovani zvali doao i sam dubrovaki knez, sedamdesetetvorogodinji Vla Nikolin Meneti; pa dok su gore gospoda uivala u predstavi, straari su dole ekali kneza, uvajui mu eir i plat i igrajui se meu sobom.[1] Ali ve i ta prva vest istovremeno je i prva zagonetka koju ne moemo lako reiti, mada neke elemente za njeno reenje brzo pribavljamo doseanjem. Oigledno, s predstavicom o kojoj ona svedoi jo uvek smo u tradicijama dubrovakog XVI veka, jer i to je sigurno bila opet samo kakva svadbena sveanost, jedna od onih za koje su, jo od vremena Nikole Naljekovia, dubrovaki pesnici pisali, a dubrovaki amateri igrali, ljupke ili obesne
- 108 -

"pirne drame", u stvari alegorijsko-mitoloke komedije ili graanske farse o seljakim svadbama. Ali o kome se delu ovde radi? Da li je to bila kakva nova drama, sada izgubljena i nepoznata, ili tek jedna od, svakako mnogobrojnih, repriza nekog Naljekovievog ili Drievog dela zgodnog za ovakve prigode? Svakako, injenica da nam se iz ovih decenija nije sauvalo nijedno komediografsko ime pa, zbog toga, i nijedna komedija mogla bi navesti na misao da su februara 1612. Sorkoevieve zvanice gledale samo jedno obnovljeno i, na svaki nain, doterano i aktualizovano staro delo, ali ko bi to sad smeo bez ustezanja da tvrdi? Utoliko bi tee bilo odluivati se na ovakve tvrdnje to i kasniji arhivski zapisi koji su nam ostali uporno govore o komedijama. Jedan je, na primer, od 18. januara 1617. godine. Toga dana oglaeno je pred dubrovakom "Loom", po nareenju krivinih sudija, da se niko ne usudi "da ide maskiran po noi, s orujem ili bez njega, poev od Ave, Marija pa dalje, izuzev u komedijama i javnim muzikama koje se obiavaju prireivati"; prestupnici koji bi se o ovu opomenu ogluili imali bi da plate po sto dukata, ako su plemii, ili da odlee po est meseci u zatvoru, ako nemaju novaca.[2] Iz toga moe se izvesti samo jedan zakljuak: uz melodrame koje ovaj arhivski zapis naziva "muzikama", kao to ih je pokatkad nazivao i Palmoti u te dane jo su i komedije bile omiljene, i izvodile su se esto kad dubrovake vlasti daju ove izuzetne olakice njihovim predstavljaima. Odvie smelo, a mislimo i netano, bilo bi uzimati da su se svaki put kad je to bilo na dubrovakoj pozornici prikazivali jedino stari komediografski komadi. Ipak, sva ta nasluivanja ostaju da vae samo uz jednu ogradu. Da se i 1612. i 1617. godine u citiranim arhivskim spomenima govorilo o komedijama moe se uzeti tek pod uslovom da je slubena dubrovaka proza pojmom "komedija" obeleavala ono to se zaista tim imenom nazivalo u sedamnaestom veku. Meutim, stvar se prikazuje u izmenjenom vidu ako su na ovim mestima arhivski tekstovi bili neprecizni kao to ve znaju da budu. U tom sluaju ne bi se bez kolebanja moglo odricati da njihove "komedije" ne znae moda i svako dramsko delo, ma kojoj vrsti ono pripadalo, ili bar neko delo pastoralu s kominim detaljima, na primer, koje bi se, po bilo kojoj svojoj uzgrednoj karakteristici, tim terminom moglo obuhvatiti.

- 109 -

Na ovakve rezerve kao da nagone dve dalje informacije o pozorinim zbivanjima u Dubrovniku koje se u arhivskim knjigama nalaze. Prema prvoj, zapisanoj 7. februara 1628, dubrovaki providuri oruja naredili su da se iz magazina itnice izvuku dvadeset pet fenjera i da se daju vlasteliiu Agostinu Franovom Tudieviu i njegovoj "druini" za komediju (per la comedia). Prema drugoj, neto kasnijoj, opet su prvoga marta iz istog magazina ustupljeni fenjeri nekakvoj "druini", moda Tudievievoj ali se to ne kae, i opet za komediju.[3] "Komedije" koje se tu spominju po svoj prilici znaie neto drugo od onoga to smo pod tim pojmom navikli da shvatamo. Evo zbog ega. Prvu pomenutu "druinu" sainjavali su mladi plemii, i to sasvim sigurno, jer na to upuuje linost Agostina Tudievia, jedinog njenog lana koji nam je poznat; prema onome to se nesumnjivo zna o organizaciji amaterskih "druina" u Dubrovniku, bilo bi nemogue i pomisliti da se u istoj "druini" uz vlastelu nau nekad i puani. A kad je u ovo vreme nekakvu predstavu organizovala "izabrana mlados", mladost "na vladanje kv se rodi", kako je govorio Palmoti, onda se moe pouzdano raunati da e ona, prema ukusu vremena i ukusu svoje klase, uvek pre izabrati koju prefinjenu pastoralu ili sentimentalnu melodramu nego trivijalnu komediju iz svakodnevnog ivota. Osim toga, valja podsetiti da je ovo upravo ona godina kad je u Dubrovniku prvi put izvedena Gundulieva Dubravka; lako moe biti da se ba nje i tiu obe navedene arhivske vesti, koje su u toj nesvakidanjoj pastorali zbog njene mestimine grotesknosti bez tekoa mogle videti komediju. Jedanput je spomenuto, dodue, da je "vrijeme u koje se dogaa akcija u Dubravci bez ikakve sumnje proljee, majski dan" i "da se Dubravka u ovom pogledu nastavlja na majske drame u Sijeni",[4] pa bi to iskljuivalo njeno izvoenje u februaru odnosno na poetku marta, kako bi prema ovim vestima imalo biti. Ali jesmo li sigurni, i da li je to metodoloki uopte odrivo, kad vreme u koje se dogaa radnja jedne drame proglaavamo za vreme kad je ona izvedena? Najzad, i sama linost Agostina Tudievia moe nas uputiti na neku vezu s Gunduliem. Jer taj mladi dubrovaki gospar koga, eto, sreemo kao glumca-amatera i, verovatno, kao stareinu jedne pozorine "druine" bio je roeni a samo neto mlai brat[5] onoga Marina Franovog Tudievia koji je "s velicijem slavami" prikazao nekad jedno drugo Gundulievo delo, njegovu melodramu Arijadna, koju mu je zahvalni pisac, verovatno zato, i posvetio kad se, mnogo godina kasnije, odluio da je natampa u Ankoni.[6] Moda ta podudarnost nije nimalo sluajna: meu braom Tudievi mogla je biti zajednika i ljubav za Gundulia i njegova dela kad je ve bila zajednika ljubav za pozorite, o emu dovoljno ubedljivo svedoi okolnost da su
- 110 -

obadvojica spomenuti kao predstavljai na dubrovakim amaterskim pozornicama. Ta njihova ljubav za teatarske priredbe, pored toga to ukazuje nesumnjivo na njihova kulturna interesovanja, simpatina je jo i stoga to se javljala uprkos izvesnim, i neminovno ne malim, materijalnim rtvama na koje su nosioci pozorinog ivota u Dubrovniku unapred bili osueni. Jer dok su italijanski dvorovi i drave iroko dreili kese plaajui pozorine predstave koje su drali svojom slavom i svojom au, njihova republika nije na pozorite troila ni cigloga groa, i najvie to su amateri od tih krtih senatora mogli oekivati bilo je, kao to smo videli, da im se na poslugu ustupe dravni fenjeri kojima e rasvetliti svoje priredbe. Pa i tad se to briljivo registrovalo, da se ne zaboravi ili da se ne dogodi pometnja pri vraanju. Sve ostale trokove, meutim, imali su da naine sami izvoai, i to bez nade u naknadu, jer nema nijednoga znaka po kome bi se zakljuilo da su se mogli obetetiti od prodavanja ulaznica; pozorite je bilo njihovo uivanje i njihova pasija, i oni su ga svojoj publici nudili bez naplate i iroke ruke. Da su pak trokovi mogli da budu i zamani i da je zbog njih dolazilo pokatkad i do razmirica meu lanovima "druina" pokazae lepo jedan dokumenat registrovan odmah naredne godine. Dugo, i sve do juna 1629, lanovi neke "druine" svaali su se oko izdataka napravljenih na predstavi, u karnevalu iste godine, i na gozbi, prireenoj uvee posle "komedije" (in. conuiuio post earum comediam selebrato). U predstavi oni su bili angaovali Lamberta Kortoisa, kao pevaa (cantor) i kompozitora muzike (pro musicae compositione), zatim etiri optinska sviraa za sviranje (pro sono) i najzad slikara Alesandra ini (Cini, Cigni) iz Urbina da im naslika scenu (pro pictura ssenae); svi oni bili su neisplaeni i za svoj trud zahtevali su nagradu. A na gozbi na kojoj je bilo sedamnaest lica, mogue sve samih predstavljaa, jelo se i pilo "nipoto sjajno", kako se kae u dokumentu, pa ipak se na stolovima nalo petlova i jaradi, golubova i jarebica, kobasica i "drugoga smoka", torti i kritskoga vina; oko tih trokova izrodili su se jo vei nesporazumi. Nabavljai jestiva i pia bili su lanovi "druine" Mato Radmani, Nikola Kampsa, Stijepo Klai i Benedikt Fornari, ali u njihove raune nisu verovali pregledai rauna (super computis reuisores) Jakob Natali, Lujo Bii i Mato Karamonda, koje je "druina" delegirala u te svrhe. Spor je najposle morao doi pred dubrovakog kneza i tek njegova presuda uspela je da smiri duhove. Po njoj je od 114 dukata, koliko je kod
- 111 -

Radmanija, Kampse, Klaia i Fornarija bilo od novaca "druine", trebalo da se za veeru svakoga lana plati po pet dukata, a od preostatka da se isplati "peva" Kortois sa est dukata, svirai sa etiri dukata i slikar ini sa esnaest dukata. Ova plaanja su i obavljena, u novembru i decembru, pa je to i registrovano na margini dokumenta.[7] Iako kratka i prilino tura, informacija koju nam je o starom dubrovakom pozoritu ovaj dokumenat sauvao predragocena je i kazuje mnogo vie od proste injenice, koju takoe dosad nismo niotkud znali, da je bavljenje pozoritem dubrovake ljubitelje pokatkad dobro pogodilo po depu. Kraj nje se, zato, mora zastati neto due, upotpunjavajui razmiljanja na koja ona nagoni jo i s nekoliko drugih, dopunskih obavetenja. Ono to bismo sad eleli da znamo najvie a to je, bez daljega, naslov "komedije" koja je ovom prilikom izvedena naa informacija na alost preutkuje; u dokumentima, obino, takve se pojedinosti ne nalaze. Zbog toga smo prisiljeni da i tu dometnemo jo jedno moda, ko zna koje po redu s kojim se susreemo kad je re o dubrovakom pozoritu sedamnaestoga veka. To moda bilo bi u ovome: za Palmotievu pastoralu Atalanta, jedno poetniko njegovo delo, raeno pod vidnim uticajem Gundulieve Dubravke, znamo po napomeni ispisanoj namesto naslova da je to "muika koju uinie druina Isprazni... godita 1629" i lako moe biti da je predstava oko ijih je trokova 1629. godine dolo do spora bila u stvari predstava Atalante. to su za tu predstavu bili upotrebljeni i peva, i kompozitor muzike, i svirai, i slikar scene, samo utvruje pretpostavku da se tu nije radilo o komediji u pravom smislu rei, jer kod nje sve to ne bi bilo potrebno. to je pak u dokumentu ipak uzeta re "komedija", objanjava se isto tako bez tekoa: i u tada izvedenom delu, kao i u Dubravci, moralo je biti mnogo grotesknog, pa je to pri sastavljanju arhivskog teksta i odluilo. Kako u Atalanti smeni satiri stvaraju takoe obilje grotesknog, bila bi to nova okolnost koja navodi na misao da su se oni mladi Dubrovani 1629. sporili o novcima izdatim za izvoenje Atalante kao i za banket posle toga. Ako je to tako, "Isprazni" bi bili grupa dubrovakih graana, jer su svi pobrojani lanovi "druine" koja je nastupala 1629. godine pripadali toj drutvenoj klasi. Jo u neem nije bilo razlike meu njima: svi su u tom trenutku bili mladi i svi mahom neenjeni. Neki su kod svojih sugraana bili ve stekli izvesnog ugleda, neki e ga tek stei u godinama koje su dole
- 112 -

zatim. Bii e, na primer, najpre biti kancelar a posle "zasluni sekretar Republike",[8 ]i uveae svoje zasluge jo i time to e se u asovima koji mu preostaju od poslova baviti i popunjavanjem velike genealogije Antunina, najvienijeg sloja dubrovakih graana kojima je i sam pripadao,[9] Kampsa e kao trgovac po Levantu i u Italiji postupno tei sve vie tako da e, iza smrti 1657. godine, naslednicima moi da ostavi ogroman imetak,[10] a Natali e istina poeti kao pisar u velikoj carinarnici, ali e, posle zemljotresa 1667. zavriti kao dubrovaki plemi. Neki e, opet, preminuvi rano kao Radmani, 1638, ili Klai, 1644. godine[11] ostaviti za sobom samo neispunjene nade. Ali svi odreda, jedni kao i drugi, u vreme kad su pravili svoje prve glumake pokuaje raunali su se, i spadali su uistinu, u cvet mladog i obrazovanog dubrovakog graanstva. Saradnici koje su oni za svoju predstavu odabrali, i koje su za to i platili, bez sumnje su bili na visini zadatka. Njihov kompozitor muzike i peva Lamberto Kortois svirao je, kako izgleda, sve instrumente, a duvake naroito (il cornetto, il pifaro, il trombone), i pripadao je stalnom orkestru profesionalnih muziara u slubi dubrovake vlade.[12] Ve otac mu je, oko 1592, bio na istom poslu u Dubrovniku; te godine spomenut je kao pifar.[13] Lamberto je po svoj prilici roen u Dubrovniku, a tamo je i umro, godine 1663, ostavivi brojne sinove i udatu ker s neto imanja i s dve kue, jednom u gradu a drugom u Cavtatu.[14] Koliko je on zablistao u svojoj dvostrukoj ulozi kompozitora i pevaa na predstavi naih graana nemogue je ita rei, jer o tome nedostaju podaci. ak ni visina nagrade koju je za to vee primio ne upuuje nas na bilo kakav trag; iako est dukata predstavljaju svotu unekoliko veu od cele jedne njegove mesene plate, ne znamo ipak da li je ona istovremeno i izraz zadovoljstva njegovih partnera, budui da ne znamo koliko su se takve usluge u Dubrovniku plaale Kortois je, uopte, jedini muziar za koga utvrujemo da je radio na muzikoj opremi naih melodrama, pa, razume se, i jedini koji je za taj svoj posao dobio novaca. Po njegovoj muzici koju sad nemamo i za koju ne moemo pogaati ni toliko da li je bila originalna ili samo kompilirana prema savremenoj italijanskoj muzici ove vrste pevalo se i sviralo na "komediji" 1629. godine. Uz Kortoisa morao je da u vokalnom delu istupi jo neko od lanova "druine", jer se inae ne moe pomiljati da je on izveo sve partije ili pak da je samo u jednoj ulozi bilo pevanja. A svirali su, kako smo videli, dubrovaki dravni svirai, "tibicini" ili "pifari", kako su ih zvanino nazivali. Sluajno smo u prilici da spomenemo i njihova imena, mada nita
- 113 -

vie od toga ne umemo rei ni o njima, ni o njihovoj vetini. To su Petar Negrini, Leonardo Beluomo i Ivan Vinencov, koji su tek odskora bili na listi slubenika dubrovake vlade.[15] Nije iskljueno da su svi oni bili Italijani i da su se u Dubrovnik doselili idui u potragu za hlebom. Italijan je bio i umetnik koji je spomenut kao slikar scene za ovu predstavu. Taj umetnik, Alesandro ini, vrlo je rano, izgleda, napustio svoj Urbino i preao u nae krajeve. U Dubrovniku je, koliko znamo, bio najpre i tu je dugo nalazio uposljenja, na javnim zgradama i kod privatnih ljubitelja. Pokatkad su se njegove slike dopadale kao kad je oslikavao kapelu lokrumske crkve[16] a pokatkad su po oceni Dubrovana one bile promaaji kao kad je marta 1630. osuen da odsedi deset dana strogog zatvora i da povrh toga bez naplate popravi ili ak ponovo naslika likove etvorice svetaca koje je nekad, svakako loe, bio izradio za manastir dubrovakih dominikanaca.[17] Posle je ovaj slikar preao u Kotor, gde je takoe imao razne narudbine. Oenivi se pred kraj ivota jednom ipankom,[18] on je u Kotoru i dovrio svoje dane 22. januara 1648, u etrdeset petoj godini, a tamo je i sahranjen, u crkvi svetoga krsta.[19] To to je toliko mnogo od svoga ivota vezao za Dubrovnik i Kotor sigurno je i bilo razlog to je njegovo ime ostalo nespomenuto u svim svetskim prirunicima o iole poznatijim slikarima prolosti,[20] ali, jo je gore to to ni slike koje je kod nas radio nisu ni raspoznate ni ouvane, pa se, zato, ne moe ni nagaati ma ta o njihovoj vrednosti i uopte o njegovom slikarskom majstorstvu. Ali onoliko koliko je za slikanje kulisa na predstavi 1629. bilo potrebno, on je bez sumnje mogao pokazati, kako to, uostalom, dokazuju i dukati koje je za svoj rad primio. Ako je, kao to pretpostavljamo, na toj predstavi izvedena Palmotieva Atalanta, scena je trebalo da bude jedna i malo komplikovana: ona je prikazivala "dubravu" s malo ume, s neizbenim kladencem i s dosta cvea, to je, sve zajedno, bilo dovoljno da ondanjim dubrovakim gledaocima doara idilini ambijent u kome ive, vole se i bore pastiri i vile, boginje i satiri. Uee ovoga slikara u jednoj predstavi dubrovakih pozorinih amatera imae, meutim, za istoriju starog dubrovakog teatra i jedan iri znaaj. Dosad smo verovali da su se te davnanje predstave odvijale u najskromnijim okvirima i da su ostvarivane najskromnijim sredstvima, i samo kao obesnu alu uzimali smo one rei Marina Dria stavljene u usta Prologu njegovog Dunda Maroja: "I ako vam ne uzbude ena lijepa kao i prva tj. kao u prethodnoj predstavi njegovog Pometa tuimo se na
- 114 -

brijeme koje nam je arkitete odvelo".[21] Ove "arhitekte scene" bili smo skloni da pripiemo podsmeljivoj fantaziji veselog Dum Marina, ali emo odsad i tu morati da unesemo neto rezerve. Tim vie, ako je re o pozoritu organizovanom u Dubrovniku u vreme baroka, kad se na tehniku opremu predstava polagalo tako mnogo i kad su, kako vidimo, nalaeni putevi i sredstva da se taj ukus ondanjeg oveka nekako zadovolji. Na izvesnu rasko u predstavama upuuje, osim toga, jo i jedna kasnija vest sauvana u slubenim aktima stare Republike. Kada je, naime, dubrovaka vlada godine 1638. donela detaljnu i veoma opirnu uredbu o suzbijanju luksuza, jednu u nizu tolikih drugih, otrih i ozbiljnih, ali esto ponavljanih i bezuspenih[22] dopustila je, u njenom trideset sedmom lanu, da stroge zabrane noenja skupocenih, srebrom i zlatom ukraenih odela ne vae ipak "za maskare i komedijante u njihovim maskaratama i predstavama".[23] Drugojaije se, naravno, nije ni moglo. Jer u melodramama koje se tad vole neizmerno i koje tako rei i ne silaze s pozornica svet o kome se neprekidno pria svet je kraljeva i kraljica, vitezova i dvorskih dama, svet otmen i plemenit, i njega nikako ne bi bilo mogue doarati na sceni s odelima od grubog i preskromnog dubrovakog sukna, bez ukrasa i sjaja, bez dragocenosti i irita. Mnogo manje novoga, na alost, mogu da nam saopte dalji arhivski spomeni pozorinih priredbi iz ovih decenija. U to vreme pozorini ivot nastavljao je da buja nesmanjenom ivou. Gundulia je, dodue, rana smrt otrgla dubrovakom teatru, ali za ovo sada radi neiscrpno plodni Palmoti. Iz godine u godinu, skoro, amaterske "druine" izlaze na scenu s njegovim komadima. "Orlovi" e, tako, prikazati 1639. njegovo Natjecanje Ajaa u Ulisa za oruje Akilovo a 1644. njegovu Danicu, dok 1640. "Smeteni" istupaju pred publiku s njegovom Elenom ugrabljenom a 1647. s njegovom Alinom; najzad, nepoznata "druina" prikazae 1648. njegovu Laviniju. O svim tim priredbama, davanim bez izuzetka pod vedrim nebom na trgu pred kneevim dvorom, arhivski izvori neprobojno ute. Samo veoma retko, i to jedino kad se u publici dogodi kakav nered ili sukob, bude spomenuta "muika" i poneto u vezi s njom. Tako je 6. marta 1639. zapisana tuba graanina Franja Brunjoli na nekakve vlasteliie koji su ga napali prethodne noi kada je, po zavretku "muike" (come si fini la musica), poao da pogasi svetla; ceo dogaaj tekao je pred pozornicom (apresso il palco) i naoigled mnogobrojnog sveta.[24] Iz takvih se spomena tek s mukom i nipoto u svakom sluaju iitava poneto stvarnije to moe biti
- 115 -

od kakve pomoi istoriaru dubrovakog pozorita. Godine 1642, na primer, na "pretili ponedeljak" (lunedi grasso) potukli su se, zbog nekakvih para, jedan vojnik i jedan policajac, i slabiji od njih pokuao je da se sakrije "pod pozornicom koja je bila nasuprot dvoru" (sotto il palco che era incontro al Palazzo),[25] pa nam ta sitnica neoekivano kazuje da je i te godine u Dubrovniku bilo pozorinog predstavljanja, to inae nismo od drugde znali. Ali za sve ostalo i, razume se, daleko vanije to bismo o dubrovakom pozoritu posle Gundulieve smrti eleli da saznamo obavetenja neemo nai u toliko puta, i toliko puta s pravom, hvaljenom bogatstvu Dubrovakog arhiva. A kad ih nema tamo, da li e ih uopte negde i biti? 2 Pozorini ivot starog Dubrovnika, rascvetan u XVI, sjajno nastavljen u XVII veku, iznenadno je prekinut traginim dogaajem od Velike srede 1667. Vesela i raspevana, razuzdana ili tragina re nije se otada pa za vie godina izgovarala i sluala sa pozornice, jer su se tih nesrenih dana pod ruevinama grada, smrvljeni kamenjem ili ubijeni glau, uz dravnike i trgovce, nali takoe brojni pesnici i njihovi itaoci, dramski pisci i njihovi glumci i gledaoci. U gradu punom "ruina" i nesree, opkoljenom grabljivim susedima i u opasnosti svake vrste nije moglo biti ni prilika, ni ljudi a ni volje, nunih za smiljanje ljupkih stihova i "reitanje" nenih melodrama. Poezija, ukoliko je i bilo, pozivala je na uporno delanje radi obnove grada ili, u strahu od gneva Gospodinovog, prolivala suze pokajanja i skruenosti. Sreom, u ilavom i veselom Dubrovniku takvo stanje nije trajalo dugo. I im se ivot opet koliko-toliko vratio u ranije tokove, im su se prilike sredile a opasnosti otklonile, mladi Dubrovani, vlastela i graani, opet su, kao ranije, bivali obuzimani brigom da njihove "druine", o karnevalskim danima, ponude svome puku malo smeha i "burlanja", muzike i "kantanja". I tada probueno, to nastojanje odravalo se kroz preostale godine XVII veka, ulo u XVIII, iznelo na pozornicu, uz domaa dela, i gotovo celog Molijera "po naki", a onda je, tamo negde oko sredine XVIII v., naglo popustilo, potisnuto interesom za pomodnim italijanskim pozoritem koje su, preko mora, donosile druine profesionalnih glumaca. Za sve to vreme, meutim, kad god se moglo, kad god nisu bili spreeni opasnostima, zarazama ili zabranama vlade dubrovaki amateri prikazivali su svojoj publici, kako su znali i umeli, mnogobrojne komedije, tragedije i melodrame, originalne, preraene ili prevedene.
- 116 -

Za divno udo, ovo razdoblje u istoriji dubrovakog pozorita, nesumnjivo plodno i znaajno, ostalo je, iz raznovrsnih razloga, i do danas nedovoljno poznato. Malobrojni radovi koji su ga uzimali u razmatranje ostavili su niz nereenih a vanih pitanja i mi jo uvek moemo rei vrlo malo o okolnostima u kojima je to pozorite dejstvovalo, o okvirima u koje je postavljano, o sredstvima kojima je ostvarivano, o glumcima koji su u njemu igrali i o publici kojoj se dopadalo. Nego, svi raspoloivi naini pomou kojih se takva i slina istraivanja mogu izvesti jo uvek nisu iscrpeni. Jedan od njih, arhivski, moe nam unekoliko pomoi. Pozorine predstave, iako srazmerno retke, nipoto nisu bile najnevaniji dogaaji u drutvenom ivotu malene republike i dubrovaka vlada, uvek oprezna i sumnjiava, bdila je nad njima, kontrolisala ih i regulisala, pa je to, dabogme, moralo ostaviti nekih tragova u njenim slubenim spisima. Zapisi ove vrste, obino suvi i oskudni, pisani u najveem broju sluajeva od ljudi koji su pokatkad vrlo slabo ili nimalo razumevali stvari kojima su po dunosti imali da se bave, sauvali su se, zatureni i neistaknuti, na mnogim stranicama slubenih knjiga i iz njih su tek samo retko i delimino dolazili pred itaoce i knjievne istoriare. Nesumnjivo interesantno i znaajno bilo bi reiti kada su dubrovake scene nanovo oivele, posle dueg utanja koe je najednom i iz sasvim neoekivanih razloga nastalo. Kako sauvana dramska dela, prikazivana u to vreme, u veini nisu datirana a do datuma prvih predstava ne moe se doi ni drugim, slinim putevima savremenim memoarima, na primer, ouvanom korespondencijom ili uopte bilo kojom vrstom slinih zapisa moglo bi se oekivati da se bar u arhivskom materijalu nae nekakvih mogunosti za reenje ovog pitanja. Na alost, za ovu vrstu istraivanja ni ovde se ne otvaraju neke naroite perspektive. Prve predstave iza godine 1667. mogle su protei glatko i bez incidenata, izvedene u nekoj privatnoj kui o piru ili drugoj kakvoj domaoj sveanosti te vrste i vlada nije morala o njima praviti nikakvih slubenih zabeleki. Takvih predstava, kako je poznato, odavna i stalno je bilo po Dubrovniku i bilo bi neoprezno ne raunati na njih u ovo vreme. Iz tih razloga, najraniji datumi koji se iz dokumenata mogu uspostaviti nipoto ne mogu odreivati vreme u koje padaju prvi poeci obnove pozorinog ivota u Dubrovniku u drugoj polovini XVII veka. Prve vesti arhivskih knjiga koje govore o pozorinim predstavama i njihovim izvoaima susreu se tek u osamdesetim godinama toga stolea.
- 117 -

Najranija u nizu ostalih je od 21. februara god. 1681. Tog dana, dubrovako Malo vijee odluilo je da naredi mladoj dubrovakoj vlasteli Orsatu Nikulinovu Gunduliu, Matu Damjanovu Puciu, Luku Lucijanovu Puciu, Orsatu Nikolinu Guetiu, Marinu Donovu Gradiu, Donu Markovu Puciu i Nikoli Vlaovu Menetiu da u toku sledeeg dana porue neku konstrukciju koju su izradili u vezi s izvoenjem nekakvih predstava (debeant... deponere palcos positos ad faciendas rappresentationes). uvari pravde, nadleni za proveravanje zakonitosti donetih odluka, nisu se saglasili s Malim vijeem.[26] Da li je to ponitilo odluku malovijenika? To bi bilo malo verovatno, jer je nekoliko dana kasnije, 28 februara god. 1681, i sama vlada, veajui o predlogu da se predstave mogu davati u jednome od republiinih Orsana (in uno arsenatum), odluila da to ne dopusti.[27] Ove dve vesti, meusobno, bez sumnje, povezane, kazivale bi otprilike ovo. Jedna "druina" dubrovakih pozorinih diletanata, kako se vidi: sve samih plemia, pripremila je nekakvu predstavu i elela je da je izvede. Podigla je za to i nekakve "palke", samo je sad nevolja to re palcus (tal. palco) moe da znai i pozornicu, i tribinu, i lou. Bie da ovde znai ba da su ti mladi ljudi negde, na primer ispred Dvora, podigli izvestan broj loa, ali to se nije dopalo vlastima i one su naredile da se sve to porui. Ne predajui se odmah, "druina" je od vlade zatraila jedan od njenih arsenala koji bi joj posluio kao pozorina dvorana, ali je i tu bila loe sree. Mladi dubrovaki gospari ipak su nali naina da uprkos svemu prikau "komediju" koju su spremili; nisu, uostalom, oni uzalud za svoju "druinu" izabrali ime "Veseli", koje je s obzirom na prilike moralo zvuati bezmalo izazovno. Neki od njih, dodue, predlagali su pokoravanje odlukama vlasti, ali je organizator itavog posla (spenditore et officiale del palco), Luka Lucijanov Puci, odluno bio protiv. Ovaj mladi dubrovaki vlastelin i gorljivi pripadnik druine "Veseli", uzvikivao je tom prilikom, prema svedoenjima onih koji su tad bili uz njega: "Neka vidim ko me e aforcat (prisiliti) za razmetnuti (da rasturim) palak". Koju su komediju, ili jo tanije, koju su melodramu te veeri "Veseli" predstavljali i kakvo su mesto za njeno prikazivanje nali, ostaje i dalje nereeno pitanje, dok se, naprotiv, saznaje neto drugo: neki od izvoaa krili su svojim kostimima jednu vanu uredbu onoga vremena uredbu o ograniavanju raskoi i suzbijanju luksuza.

- 118 -

Ta vest bi i inae zasluivala neto nae panje, jer ne samo da istoriji dubrovake pozorine aktivnosti dodaje jednu dosad nepoznatu epizodu, nego uz to baca i jarko svetlo na neke vidove ivota dubrovakog drutva posle kobnog dogaaja. Dananji posmatra razumee je lako uz re-dve prethodnog razjanjenja. Oduvek se oprezna i tedljiva dubrovaka vlada starala da njeni podanici na svadbama i sveanostima, pri gozbama i u odevanju ne potroe svaki put onoliko koliko su eleli i mogli. ini se da je pri tome ona u poetku odista bila, kao to je i uveravala, samo zabrinuta da neki lakomisleni Dubrovani ne ushtednu i vie no to im njihovi imeci doputaju i da ih kratkotrajno uivanje u raskoi ne odvede na put trajne nesree i bede. Da to sprei, propisivala je, tokom vremena, mnogobrojne uredbe, zabrane i ogranienja, nastojei, koliko je mogla, da ih Dubrovani i potuju.[28] Meutim, kako je vreme teklo, te zabrane kao da nisu vie bile inspirisane jedino tenjom vlade da ouva neokrznutim materijalno blagostanje svojih podanika, nego i jednim postojanim, a sve snanijim, strahovanjem da izmeu Dubrovana koji mogu i imadu ime da se razmeu, i onih koji to nikako ne mogu, jer i nemaju ime, ne iskrsnu razdori i sukobi, trvenja i borbe, kojih se uvala kao od vatre. Bojei se toga ona je, dakako, bila svesna da se broj prvih osetno poveava ba meu njenim puanima, a da vlastela, ije joj je dobro bilo na srcu vie od svega, u pretenoj veini nezadrivo tone u sve dublje ekonomske tekoe i lagano, ali sigurno pada na sve nie grane.[29] Pa kada je, kraj svega drugog, doao jo i uasni zemljotres, koji je, sem fizikog unitenja onih koji su u njemu zavrili, znaio i krajnje materijalno upropaenje mnogih koji su njegovim nesreama umakli, ovakva nastojanja dubrovake vlade mogla su dobiti jo snanije podsticaje. Jer nije li, nekako u to vreme, jedan iz njenog jata, vlastelin Frano Getaldi, nazvan simptomatino Kruhoradi, zajaukao, nesumnjivo ne samo u svoje ime: "Vlastelin sam tuan to samo ne prosi!" I zato je ta vlada jedva etiri godine po potresu, 1671, donela jednu izvanredno detaljnu i otru uredbu, nazvanu "pragmatika" koja je imala da stane na put "preteranom luksuzu, koji se bez razlike zapaa u svim drutvenim klasama (in ogni condizione), tako da njihovi pripadnici, zaslepljeni tatinom i isto tako neumereni, svode ni na ta sopstvenu imovinu". Od mnogih njenih taaka, nas e najvie interesovati jedna u kojoj se, pored ostalog, strogo zabranjivalo da bilo ko nosi po odelu ukrase "utkane, izvezene ili u obliku ipke, od zlata i srebra, i to kako pravog, tako i lanog".[30]
- 119 -

Ali kao za pakost nije se retko deavalo da se po koji Dubrovanin ili, jo pre, po koja Dubrovkinja oglui o neko od ovih strogih ogranienja. Pojedini takvi sluajevi ve su bili podrobno prikazani,[31] a mi sada vidimo da im se neoekivano pridruila i predstava "Druine Veseli": njeni lanovi, glumei te veeri, i nosei u njoj svoje bogate kostime, nali su se "u pragmatici", kako se to u dubrovakom argonu nazivalo. Njihov greh, tavie, nije se ni tu zavravao. Na veeri koju je, prema davnanjim obiajima dubrovakih amatera, "druina" priredila sam pomenuti Puci pojavio se u "velati od svite", pepeljaste boje, i "u gaah galonanijeh od galona zlatna", to je, sasvim prema oekivanjima, izazvalo krajnje zaprepaene mnoge prisutne vlastele. I kada su se oni pourili da Puciu stave u izgled posledice njegovog postupka ("Stavie te u pramatiku"), on je samo podrugljivo "zaprskao" ustima i drsko odvratio: "A to mi mogu?" to je najgore, Puci se i posle ovoga nikako nije smirivao. Nekoliko dana kasnije, on se "pod botam (svodovima) prid Divonom" ietao u istom odelu, dodue pod platom, ali pokazujui ga prkosno: "Ja sam u pramatici, ma to mi se xaje, sad se ne stavlja u pramatiku u ne smije me nitko staviti u pijenu (kaznu), u ne bojim se nita". Ipak, kad mu je neki vlastelin doviknuo: "Kala (skidaj) to s vragom, da tu se ne vidi!" i kad mu se, i samome, uinilo da je preterao, uao je u zgradu Divone i presvukao se. Bilo je, meutim, kasno, jer je Malo vijee ve otvorilo istragu povodom ovog "dizordena (neposlunosti) od mladijeh". Pa kad su vlastela stala da vode beskrajne "diskorse" po Placi "od onoga to je slijedilo u Vujeu", Puci se, ve manje neustraivo, sam teio: "Muno je estericu zabit u tamnicu", drei, bez sumnje, da e se Malo Vijee ustruavati da itavu "druinu" zatvori. Prisutni mu nisu ostajali duni odgovora: "Nemoj tako govoriti, sramota je, er kada Pregat stavi ruku, valja da se slua". A reagovanje starijeg "gospara" Nikole Pavlovog Sarake bilo je ak i surovo: "Da li je lijepo to da vi mladi... moete u pramatici biti... u ja vas pe bi kastigo (kaznio), ha kad bih mogo, ja bih vam glavu osjeko".[32] Senat, sva je srea, nije delio strogost namrgoenog Sarake i glave mlade vlastele nisu, naravno, bile odseene. Ali je Puci morao da, za kaznu, odslui tri meseca u tvravi Revelin, bez plate i bez izlaska, i da se tako iskupi za svoju prestupnu neposlunost.[33] Istoriarima dubrovakog pozorita, meutim, njegov prkosni istup doneo je jednu sitnu, ali zanimljivu
- 120 -

i slikovitu pojedinost o burama koje su se, pogdekad, podizale oko onoga to se zbivalo na dubrovakim pozorinim daskama i kraj njih. Oigledno, podaci koji se daju iscrpsti iz ovih vesti, nisu naroito obilati; naprotiv oskudni su, nepotpuni i uslovljavaju mnogobrojne znakove pitanja. Neke pojedinosti, za koje bi se elelo vie informacija, dokumenti ne objanjavaju ili ak i ne dodiruju. U prvome redu, interesovanje izaziva delo koje je te veeri igrano. Sudei po izrazu kojim su se posluile vlasti (rappresentationes), to bi mogle biti neke od ondanjih melodrama. Pitanje je koje? I jesu li to bili prevodi ili originalni radovi? Ko bi im mogao biti pisac? I koji su razlozi vodili vladu da spreava izvoenje? Pa ipak, iako suve, vesti nisu sasvim beznaajne. Iz njih moemo sklopiti lini sastav jedne od mnogih pozorinih "druina" iz ovih dana i u prilici smo da poneto zakljuimo o tome ko je i za kakve predstave imao interesa u Dubrovniku. Takvi popisi dragoceni su i nema ih mnogo; dosada je naeno svega dva-tri. U ovome, imamo nekoliko imena ondanje dubrovake vlastele. Mladi su, mada ne sasvim i ne za Dubrovnik, gde se zrelost sticala rano, negde sa osamnaestom godinom, pa i to raunato a conseptione. Prilino odavno su izili iz svojih "skula" i tog trenutka vre razne sitne dunosti; jedni su u "kolegiju apelacija", drugi na poloaju "stimatura" i drugim, manje vanim u dubrovakoj upravi. Jedan od njih, Nikola Meneti, i po porodici blizak je knjievnosti i pozoritu: njegov otac, Vlao, pesnik je Trublje slovinske i Radmilovih uzdaha... a brata, ika, uvruju u jednu listu komediografa ovih vremena, ija dela, na alost, do danas nisu naena. O naravi i ponaanju pripadnika ove grupice moglo bi se suditi dosta odreeno, ak i kad bi konkretni podaci nedostajali, to, meutim, nije sluaj. Pripadnici klase koja vlada, beskrajno tati a prilino razvezani, i oni su, kao i drugi pre njih i oni drugi posle njih, junaci zabaenih ulica i nonih podviga. Orsat Gueti, na primer, ba tih dana, 8. decembra god. 1680, u drutvu jo nekih slinih vlasteliia, doao je u toku noi, "na pet ura", pred kuu vojnika Marka Dabetia, koristei se momentom kad je ovaj bio na strai u tvravi sv. Petra, i tu maltretirao njegovu enu i dve keri, dajui im "fastidijo" i razbivi kamenom "kupijertu".[34] O "podvizima" Nikole Menetia podataka ima jo vie. Ve god, 1675, dakle u svojoj esnaestoj godini i dok jo nije zaseo u klupe Velikoga vijea, proslavio se zlostavljanjem nekih devojaka u Cavtatu, inei im "insolence" i nastojei da silom ue u njihovu kuu, tako da su "tada sirote devojke od straha i stida htele umreti".[35] Razume se da tom
- 121 -

prilikom nije jedini put dospeo pred kriminalne sudije.[36] Ali, ma kakvi u sopstvenom ivotu bili i ma koliko njihova svakodnevna zbitija podseala pre na ona mnogobrojnih Mara, Dona, Fabricija i drugih vetropira, na kojima se zaplie i rasplie radnja dubrovakih komedija neprestano od vremena Signor Naljekovia i Dum Marina Dria do njihovih dana, mladi "vlasteli" vie su voleli da predstavljaju i gledaju junake iz onovremenih melodrama, beskrajno uglaene i dostojanstvene, prefinjene u rei i gestu, junane i iroke ruke, junake po svemu i sasvim drukije od njih samih ali saglasne s njihovim vlasteoskim idealom i s iluzijom o sopstvenoj plemenitosti. to je isto tako zanimljivo, i oni su to kazuju dalje ove vesti kao i njihovi prethodnici sa poetka dubrovake renesanse ili oni blii, iz vremena Marina Dria i dramskih pisaca prve polovine XVII veka, svoje predstave realizovali ili bar nastojali da realizuju napolju, negde izmeu dubrovakih ulica, najee na irokom prostoru ispred Kneeva dvora. Tamo ih je mogao videti hteli oni to ili ne krug gledalaca daleko iri od onog koji su mogle da prime prostrane pa ipak ograniene dvorane palate Velikoga vijea ili privatnih dubrovakih kua. Ukoliko su godine odmicale, ovakve predstave na otvorenom prostoru bivale su sve ree, prenevi se, tokom vremena, sasvim u prostorije Orsana, izvoene za gledaoce iji je sastav, s vremena na vreme, regulisala sama dubrovaka vlada. 3 Neto odreenije i sa vie podataka moe se govoriti o pozorinim priredbama narednih poklada. Tih dana odigravali su se i dogaaji unekoliko interesantniji a znatno burniji od onih koji su dotada zabavljali i uzbuivali dubrovaku publiku. Poneto od njih i od atmosfere koja ih je donela ostalo je zabeleeno, turo, suvoparno i nepotpuno kao uvek, ali dovoljno da se sagledaju bar donekle i u ponekojem vidu. Ali, da bismo ih razumeli, moramo poi neto izdalje. Osamdesetih godina XVII veka dubrovako drutvo, uprkos svim promenama koje su donosila nova vremena, dralo se strukture formirane jo sa poslednjim decenijama XIII stolea. Jedan za drugim smenjivali su se vekovi i dogaaji a s njima i drutveni znaaj i snaga pojedinih klasa ekonomska mo jednih slabila i inila a drugih jaala i osvajala sve nova podruja a "ljudi od vladanja" bili su jo uvek i nastojali da budu zauvek pripadnici dvadesetak i sve manje vlasteoskih porodica, koje su, jo od tih
- 122 -

davnih vremena, zagrabile vlast i uticaj pa ih otada vrsto drale i ljubomorno uvale od drugih. Nepokolebljivo vezani za tekstove prastarih zakona, pisane sveanim, raskonim slovima na pergamentu i uvane u njihovim arhivama, tekstove koji su im obezbeivali komandne poloaje u upravi republike, oni kao da su bili slepi za imperative novih dana i nesvesni da njihovi tekstovi s privilegijama vape za korekcijama. A njihovi puani, mada ekonomski prenabrekli od snage i uprkos injenici da njihovi brodovi, puni robe i bogatstva, krstare svim morima i u grad sv. Vlaha donose ogromne prihode, imali su ostati tamo gde su se nali onih dana u koje je redigovan i konano ozakonjen stari statut. Meusobno raslojeni po neznatnim prednostima i ugledu, ostajali su ipak i neprestano jo uvek daleko iza "gospode", koju su, meutim, pokatkad viali po svojim duanima kako zalau poslednje dragocenosti, garantujui za zajmove koje uzimaju od ljudi koje preziru. "Antunini" i "Ladzarini" bili su ti slojevi puana koji su se bogatstvom i drutvenim znaajem odvajali od ostalih, ali od kojih je plemstvo najvie zaziralo, sa kojima nipoto nije htelo da se mea i kojima nije ni pomiljalo da prizna ikakav udeo u vlasti. Kako su tretirani i koliko su uticaja na sudbinu republike imali ostali arena gomila sitnih zanatlija i slugu, seljaka i "sodata" moe se tek zamisliti! U takvom jednom drutvu, izdeljenom na klase ogromno razliite po pravima, asti i moi a odvojene silnim ponosom i vekovnim tradicijama, odvajkada se znalo "svaije mjesto" i ono je, neumoljivo i bezizuzetno, od svakoga zahtevalo da zna svoje mesto. Stoga kad su "puke", recimo one iji su muevi pripadali bratovtini sv. Antuna, polazile u crkvu ili pozorite, morale su tano znati gde imaju da sednu, kako da se dre i ta imaju obui. I, svakako, nisu mogle raunati da zauzmu mesta bolja od onih koja imaju "vladike", a njihovi nakiti, haljine, nosiljke imali su biti skromniji, manje skupoceni i manje elegantni, ak i onda, i naroito onda, kada su ih imale i boljih, i lepih, i dragocenijih. O sveanostima, zabavama i prijemima, imalo se podrobno znati koliko i kakvih jela moe se jesti, koliko i kakvih slatkia, koliko i kakvih vina. Ukratko reeno, sve i do poslednjih sitnica odmereno je i propisano, i svaka inovacija, prekoraenje ili improvizacija povlai teke sukobe i intervencije Senata. U takvoj sredini i za publiku koju je ona mogla dati, jedna "druina" pozorinih amatera u ijim su redovima bili vlasteliii Divo Sarov Buni i Frano Nikolin Buni zaelela je da pripremi nekakve "komine predstave" (rappesentationes comicas). Za te svrhe zatraila je i 30. decembra god.
- 123 -

1681. od Maloga vijea dobila Arsenatum prope Fontanam parvam[37] poznati Orsan, koji je u Dubrovniku ponekad sluio i kao pozorina dvorana sve do druge decenije XIX veka. Ovoga puta, bez sumnje pouena iskustvom svojih drugova od prole godine koji su, spremivi predstavu, u poslednjem trenutku bili spreavani da je izvedu "druina" je dola na misao da pristanak vlasti osigura blagovremeno, pre nego to ue u mune i dugotrajne pripreme i ne izlaui se mogunosti da itav trud propadne bez rezultata. Koji su i kakvi ljudi inili ovu "druinu" ne moemo sigurno utvrditi, jer izuzev dva Bunia ne znamo nijednog od njih. Moglo bi se jedino rei da su svi vlastela i da su relativno mladi takav sastav ansambla utvrdila je duga praksa i on je retko poznavao izuzetke. Ali i ova dva imena poneto govore. Pre svega, linost Diva Sarova Bunia prilino je poznata i znaajna. Unuk jednoga i sin drugoga pesnika, Divo je i sam ogledao snage u pravljenju stihova. Od njegova stvaralatva, moda uostalom i nevelikog, nije ouvano mnogo, izuzev prevod jednog Marcijalovog epigrama i neto pobone poezije, to je, sve ukupno, suvie nedovoljno da svedoi o njegovom talentu "spjevaoca". Stari dubrovaki knjievni istoriari zapisali su da se pored ovoga bavio i pozoritem i da je, tavie, prevodio Molijerove komedije. Moda pri tom i nisu mnogo greili evo gde smo ga upravo zatekli na slinom poslu. Te godine, kada je sigurno prvi put stupao na "palak", navravao je osamnaestu godinu, kojom je sticao pravo na crnu togu i glas u veanjima o dravnim pitanjima u Velikome vijeu. Bio je na poetku svoje sjajne karijere, koja e ga, jedno za drugim, dovoditi na poloaje vladinog ambasadora i kneza republike kao i u redove akademika "ispraznijeh". Njegov drug i roak, Frano Nikolin Buni, bio je tek neto stariji. Godinu dana ranije primljen je u Veliko vijee, a tih dana bio je na beznaajnoj dunosti vladinog slubenika za popis vina po gradu.[38] Inae, izgleda da se ovaj dubrovaki vlastelin, kao i mnogi drugi, nije izdvajao iz svoga vremena i svojih savremenika nikakvom velikom strau, ni kojim izuzetnim talentom. Nita vie ne bi se moglo rei o nekom njegovom naroitom bavljenju pozoritem i knjievnou a uostalom i umro je vrlo mlad, nekoliko godina kasnije.[39] Za pripremanje i organizovanje svoje predstave Bunii i njihova "druina" imali su dosta vremena ceo januar i neto februara. Izveli su je poslednjeg etvrtka tih poklada, 5. februara god. 1682, u Orsanu. Njihovi gledaoci i kritiari propustili su da zabelee koliko je predstava uspela i koliko su
- 124 -

izvoai dostigli svoje ciljeve. Nekakvih zabeleaka ipak imamo, a ostavile su nam ih same dubrovake vlasti, istina unekoliko drugaije i u druge svrhe injene. Ve 12. februara god. 1682, dakle na nedelju dana iza ove predstave, dubrovaka vlada naredila je Malome vijeu da smesta obrazuje proces "o neprilinostima koje su predstavljane" (desuper inconvenientibus rapresentatis) i da dostavi rezultate. Istovremeno, odluila je da ubudue samo ona, i to uz sedam osmina glasova prisutnih senatora, moe dodeljivati Orsan "da bi se u njemu predstavljalo" (pro faciendis rapresentationibus).[40] Tako je, znai, kao posledica nekakvog skandala, dolo do onog ve poznatog ali nedovoljno objanjenog zakljuka kojim se odluivanje o pozorinim predstavama izuzelo iz nadlenosti Maloga vijea, bez sumnje dosta blagog i nesposobnog da u svoje odluke unese onoliko opreznosti i smiljenosti koliko ih je vlada pripisivala sebi.[41] Koliko su ove mere bile posledica ba predstave naih "reitanata" a koliko, eventualno, neke druge nekih drugih, nije lako uhvatiti. Moda bi se nekakva upozorenja mogla imati kada bi se znalo delo, koje su Bunievi drugovi igrali, i pisac, koji je to delo pisao, ali njih dokumenti, po obiaju, ne pominju. Ostaje nam jedino da meu krivinim istragama tog veka potraimo odgovore. Hartije jednog procesa koji ima nekih veza s pozoritem zaista su sauvane.[42] Da li e to biti onaj koji je Malo vijee vodilo po odluci vlade od 12. februara i koji je imao da radi na rasvetljavanju "predstavljanih neprilinosti" ili neki drugi, po drugim pitanjima, a voen istovremeno sa njim jer moe i to biti trebae tek da se rei, ako bude mogue. Proces koji imamo ne govori toliko o pozoritu i glumcima, predstavi i utisku koji je ona ostavila, koliko o onom delu starih Dubrovana koji su bili publika, o nekim njihovim pogledima i ambicijama, navikama i zabludama. Zanimljiv kao slika iz arenog "vaara tatine" dubrovakog drutva s kraja XVII v., on je unekoliko znaajan i za predmet koji nas interesuje. Ispriaemo ga koliko se moe, nastojei da se kroz kontradiktornosti i nesigurnosti iskaza probijemo do same stvari. Za tu pozorinu sezonu Malo vijee je dopustilo, bez sumnje na molbu onog sloja dubrovakih graana koji je okupljala bratovtina sv. Antuna, da se u dvorani Orsana naini neka vrsta loe u kojoj bi, ograene od ostalih gledalaca, sedele Antuninke. Miho Aligretovi, ugledni dubrovaki graanin i kasnije sekretar republike, izveo je taj posao. Kako je to izgledalo, ne moe se znati, ali, svakako prepravke nisu zamane: tek jedna ograda, skrpljena primitivno, imala je Antuninkama da prui iluziju izdvojenosti i izuzetnosti.
- 125 -

Jer, kako se moe misliti, "vladike" su imale svoju lou a ostale "puke" bile su bez nje i to je moralo prijatno uzbuivati sujetu ovih ena. Na alost, u ondanjem Dubrovniku takve stvari nisu mogle biti jednostavne i iz njih su se odmah zatim izrodile mnogobrojne nezgode. Na svoje iznenaenje, Aligretovi je ubrzo saznao "da mladi plemii uzimaju ravo" (che li nobili giovini malamente intendono) ovu pregradu. Neto posle toga, opozicija "mlade vlastele" uzela je i konkretnije oblike i na sam dan predstave u etvrtak ujutru, zabrinuti Aligretovi saznao je da je pregrada sruena. U malome Dubrovniku, gde se sve znalo i gde je svako poznavao svakoga, nije moglo dugo ostati nepoznato ko je uklonio ovaj riparo, nainjen "radi udobnosti ena" (per comodo delle donne). Puanin Miho Zuzori odnekud je prokljuvao "da ga je inila razbit druina, ona koja je inila komediju, oni dan, u etvrtak", to treba da znai da se sa ovim revoltom saglaavala, ukoliko ga nije i stvorila, i Bunieva "druina". Osetivi da je situacija delikatna, graanin Aligretovi nije se usuivao da sam donosi dalje odluke. Poao je stoga, u drutvu Zuzoria i Boa Antice, glasovitom Maroju Kabuiu i tek posle njegovog nagovora, pregrada je ponovo postavljena. Tako su, tek posle ove neprijatne predistorije, Antuninke ipak imale zadovoljstvo da uvee zasednu u svoju lou i predstavu posmatraju iz nje. Kako im je radost bila kratkog veka! Meu gledaocima, u dvorani, strujali su negodovanje, podsmesi, uvredljivi komentari. Od mnogih, moemo oslunuti samo odlomke jednoga. Gospar Palo Gunduli, sedei prekoputa Aligretovia i menjajui misli s njim, nije krio svoje gnuanje to su Antunini, odvajanjem svojih ena od ostalih puanki, zavodili "novinu koja nikad ranije nije praktikovana" (una novita mai prima praticata) i alio je to Andro Baselji, dubrovaki knez za mesec januar, nije stavio veto na odgovarajui zakljuak Maloga vijea. Razgovori, komentari i "gnuanja", razumljivo, nisu se ograniili na ovo vee i na prostor izmeu zidova Orsana. Sutradan po predstavi, u petak 6. februara, po svim mestima na kojima su se okupljali stari Dubrovani, po crkvama, na ulicama, "pod botam" Kneeva dvora, govorilo se samo o uzbudljivom dogaaju. Dva razgovora o tome fiksirale su istrane vlasti i mi emo ih navesti, sudei po njima o ostalima. "U svetijem Vlasi" tj. u dubrovakoj crkvi sv. Vlaha, "vele vlasteliia", stojei posle mise prema Antuninkama i dobacujui im poneto, davalo je maha svome negodovanju. Neko izmeu njih uzviknu je tada, sluei se renikom i nainom miljenja svoga doba:"to su bolje puke nego Bonomelovice?[43] Vee im mu rendi (koristi) gospodi nego deset njih. Valjalo bi im dovestit kurvu". Mladi i vetropirasti Miho Augustinov Buni priskoio je revnosno: "Ja u je dovestit, neka vidim ko
- 126 -

mi e to". Saglasan s njima, stari "ser Saro Vuiev", znai Saro Buni, otac naeg Diva, "senatur" i jedna od vodeih linosti republike u ovo vreme, pesnik i bogomoljac ali uvek dubrovaki vlastelin, odobrio je njihove namere i raniji postupak: "Dobro su to uinili, neka se zna svaije mjesto". A okupljenim Antuninkama Buni je dobacio: "Vi biste tjeli kako oni sino u spili", aludirajui, van sumnje, na kakav moment sinone komedije. Sline stvari bile su tema i drugog nama poznatog razgovora. Jakov Lali, trgovac i slubenik vlade, poavi kui u podne, zatvorio je "Doganu" i uputio se Placom. Tamo je susreo Miha Zuzoria, Krista Vlajki, Markantuna Sabai, svog brata Trojana, brau Lunardi dakle cvet dubrovakog graanskog drutva iz tih godina i od njih, po sopstvenim reima, saznao da su "njeki vlasteliii govorili: "Po emu su ono prigradivali, to su bolje od druzijeh", da e dovestit zle ene". Zakljuivi da im se priprema skandal a elei da ga izbegnu, graani su odluili da ne dopuste svojim enama da odu "na drugu komediju" (nella seconda commedia), na komediju dei barbieri, koja se imala prikazati sledeeg dana u Orsanu. I zaista, jo istog dana po Dubrovniku "bio se prosuo glas da nee ni jedna puka otit na komediju" i Kristo Vlajki nije bio jedini od dubrovakih Antunina koji je svojoj eni, na pitanje da li da ide u pozorite, odgovorio po dogovoru s drugim: "Ako e ostale, poi i ti". Ostale, dabome, nisu pole i tek ovaj jednoduno sprovedeni bojkot naveo je dubrovaku vladu da povede rauna o onome to se dogaalo meu njenim graanima. Sitna natezanja oko prednosti u pozorinoj dvorani i krupne svae koje su oko njih izbijale u krugovima dubrovakog drutva mogu za dananjeg posmatraa biti samo "vike ni oko ta", smene i bez interesa, mada Dubrovanima onda one nisu bile nipoto. S te strane posmatrani, takvi dogaaji nikako ne bi zasluivali da se danas vaskrsavaju i mi bismo ih prepustili arhivskoj praini i zaboravu, gde su se i dosad nalazili. Na sreu, oni kazuju i neto vie i to neto nije sasvim bez interesa za istoriju dubrovakog pozorita XVII v. U radovima koji su raspravljali o pozoritu i predstavljanju u starome Dubrovniku obino se moglo itati da su dubrovaki pozorini amateri uspevali u toku jedne sezone da izvedu najvie jedno dramsko delo i da poklade godine 1699. sa svoje etiri prikazane komedije predstavljaju u tom pogledu izuzetan napor. Mora se priznati da ovakva tvrenja imaju svoje puno opravdanje. Kad se uzme da je za realizovanje jednog pozorinog dela naroito kad se radi o melodrami, gde je puno bletavih prizora i muzike
- 127 -

bilo potrebno pokatkad i dosta izdataka a kad se uz to zna a to je poznato kako su stari Dubrovani briljivo vodili rauna o svakoj pari koja odlazi iz njihovih ruku, nije nikakvo udo to su se zadovoljavali jednom predstavom godinje i to su, tavie, esto doputali da proe i bez te jedne. S ne mnogo ljudi koji se za pozorite interesuju i koji bi ga gledali, s jo manje onih koji bi se zaloili da ga organizuju i ostvare, i sa jo najmanje onih koji bi bili sposobni da za njega i piu a ovome treba dodati da pozorite nije bilo jedina atrakcija u vreme poklada i da ih je bilo i drugih, jevtinijih i bez sumnje popularnijih stari Dubrovnik nije svakako ni oseao potrebe za nekim eim teatarskim priredbama. Kraj svega toga, on je "o pokladijeh" godine 1682. video dve pozorine premijere, jednu u izvoenju Bunieve "druine" i neku drugu koju dokumenti oznauju sa dei barbieri, to bi znailo, ako se ne radi o komediji tog imena, da ju je izvela "druina" dubrovakih berbera ili "druina" kojoj bi se, iz nekih razloga, dopadao takav naziv. to je u ona "teka bremena", kako se u jednoj komediji kae a kako se i inae zna, ostvareno tako neto, ima se zahvaliti, bez sumnje, pojaanoj netrpeljivosti dveju najmonijih dubrovakih drutvenih klasa i rivalstvu pozorinih "druina" koje su pripadale jednoj ili drugoj. Kada bi se znalo koje su komedije ovom prilikom igrane naroito kada bi se moglo utvrditi koja je ova druga moglo bi se i mnogo odreenije govoriti o tome, utoliko pre to bi se sami izvoai potrudili da u prolozima objasne svoje poglede na dramsku vrstu kojom se bave, oseajui pri tom onu koju neguju njihovi suparnici. to se pak tie dela koja su izveli Bunievi drugovi, do nekih nasluivanja moe se ipak doi. Saro Buni. koji je njihovu predstavu sigurno video, prebacio je Antuninkama da ele da budu izdvojene "kako oni sino u spili" i time ukazao da su se neke scene prikazane komedije odigravale "u spili". I zaista, takvih dramskih dela iz ovoga vremena ima. Od njih, Gleevieva stihovana melodrama Ermijona ne bi svakako dolazila u obzir onoliko koliko bi to bio sluaj s tragikomedijom Vuistrah, koju su, zbog njene proze, izvori mogli mnogo pre nego Gleevievo delo oznaiti kao "komina predstava" (rapresentatio comica). Sem toga, ona je, kako je utvreno, vie puta prikazivana u malome Dubrovniku i za malobrojnu publiku koju je on mogao dati, to bi znailo da je ondanjem gledaocu bila, po neemu, neobino draga. Za ta izvoenja pisani su prolozi, koji su imali da protumae "mistike sense" dela i da se polemiki razraunaju s njegovim protivnicima i kritiarima. Ali, sem verzija s prolozima, ouvana je i jedna, i to s najstarijim jezikim osobinama, koja ih nije imala nikako, i to je Milana
- 128 -

Reetara, koji je delo izdao i o njegovim izvoenjima raspravljao, navelo da zakljui da "moda prologa uope nije ni bilo iz poetka, nego da je tek docnije dodan najprije onaj po redu drugi, a poslije... onaj, po redu prvi".[44] Ne znai li to da predstavama za koje su pisani prolozi prethodi i jedna na kojoj je delo prikazano bez ikakva prologa?! I zar to ne bi mogla biti ba predstava iz godine 1682, u koju bi tako palo prvo, dosad nepoznato izvoenje ove "tragikomedije u prozi" ije prvo, drugo i tree "skazanje" od ukupno etiri imaju pojedine "govore" koji se predstavljaju na mestu oznaenom u didaskalijama kao "spila" ili "spila i dubrava"?! Obe predstave iz godine 1682 komedija dei barbieri i eventualno, Vuistrah prikazane su kako se videlo, u zgradi u kojoj se nalazio arsenal za gradnju i otpremanje brodova, u takozvanom Orsanu, i ovde bismo imali prve datume njegovog sluenja u pozorine svrhe, ranije od dosad poznatih, koji su odreivani na 1701, odnosno 1706. godinu.[45] 4 Sudbina mnogobrojnih Jevreja koji su se sklanjali u Dubrovnik ispred gonjenja, kao i onih koji su u njega dolazili po svojoj volji ili, najzad, i onih koji su se tamo raali, vaspitavali i umirali, bila je, tokom vekova, dosta raznolika. Pokatkad, ali ne esto i ne dugo, teko proganjani i zlostavljani, obino kao svuda u tadanjem svetu, podosta prezirani, oni su u Dubrovniku mahom imali pogodno tle za svoje mnogovrsne aktivnosti i rado su se i nastanjivali tu gde su mogli relativno mirno iveti i raditi. Veti trgovci i bankari, preprodavci i posrednici, oni su po dubrovakim ulicama i trgovima bivali traeni i cenjeni, a vlada, uivajui znatne prihode od carinarenja njihove trgovine, starala se da im obezbedi pravnu sigurnost i koliko-toliko linih, verskih i kulturnih sloboda. Neprekidno susretani i neizbeni u dubrovakoj stvarnosti, Jevreji su se najposle pojavili i u knjievnosti i to u onom njenom delu koji je imao najprisnijih veza sa ivotom, u komedijama. Ali, zaudo, lik dubrovakog Jevrejina trgovca i tvrdice, poverioca i veite rtve svojih klijenata, smenog zbog rei, gestova i onoga to mu se dogaa, lik dosta est kasnije dubrovaki komediografi XVI veka nisu uopte izvodili na scenu. Driev Sadi ne moe se u ovom pogledu uzimati kao izuzetak, jer je to rimski Jevrejin i u toku dve-tri scene u kojima nastupa ne izgovara nijednu nau re. Ograniavali su se ti komediografi jo od dana Marina Dria samo na to da u komedijama s punim imenom i prezimenom pominju poneke Jevreje
- 129 -

koji su i inae bili smeni u ondanjem Dubrovniku, to je vlada zabranila 16. februara 1667. godine[46], malo pre potresa. Tek sa drugom polovinom XVII veka, ali znatno iza potresa, u dubrovakoj komediji, uz ostala lica, poinju se javljati i brojni Sabati, Merdohajni, Aroni i drugi, koji e tamo dejstvovati u uslovima dubrovake stvarnosti onih decenija i nositi ponekoje osobine dubrovakog podneblja. Nego, ovaj lik, tretiran isprva sa dosta blagosti i uz neto humora, ubrzo se deformisao u karikaturu s jakim satirikim naglaskom. S neto primera to se moe lako ilustrovati. "Sabat udio" u Donu Funkjelici, na primer, samo se pominje kao posrednik u trgovakim poslovima, uopte nije smean a jedna linost ak hvali njegovo potenje i veli da je on buon Ebreo. "Natan udio" iz Pijera Muzuvijera ve je izraeniji i blii docnijem liku dubrovakog Jevrejina: on je sitan trgovac i po dubrovakim ulicama prodaje "galanterije", pun je italijanskih fraza a govori iskvareno nae rei, "djeti" Trijeskalo grubo se istresa na nj i preti mu batinama. To je, meutim, tek silueta onog to je potpuno i vrlo iroko izvedeno u komediji Jerko kripalo. Greni Merdohajn ili Salamun, kako ga zove jedna druga verzija iste komedije ismejan je tu svim procedurama i po svim pravilima onovremene artistike komedije. Nita to je moglo izazvati smeh i podsmeh nije izostavljeno, sve je tu, i vie nego to je dovoljno. Od rei do rei, iz scene u scenu, razvija se ovo izrugivanje, bez milosti, bez mere, bez ukusa. Onako star i ispijen tvrdienjem, ponizan i plaljiv, smeno odeven i beznadno zaljubljen, Merdohajn mora da izdri grdna zlostavljanja, pretnje i nemile ale, da se, tek na kraju, ni kriv ni duan, svega oslobodi, poto dopusti da ga opljakaju. Izrazi kojima ga susreu i aste, izrazi kao "jarac", "pas nekrteni Samaritan", perfido Ebreo, assassino Israelita i mnogi slini, propraaju i upotpunjuju njegove nevolje i ostavljaju ne malo znakova protivjevrejskih raspoloenja pisca i izvoaa ove dubrovake komedije. Otkuda ovoliki antisemitizam i koji su uzroci njegove pojave u Dubrovniku s kraja XVII veka imae da objasne istoriari. Mi smo duni da napomenemo da sve ovo to se danas moe itati u sauvanim komedijama iz tih dana jo i nije sve to se tada na pozornici govorilo i izvodilo. Treba znati, naime, da se tu radi o improvizovanoj komediji, kod koje je ba kao i kod njenog uzora u Italiji, pisani tekst najee samo osnovica po kojoj ide linija radnje a sve je inae preputeno slobodnoj i nevezanoj improvizaciji izvoaa. Kakve se sve rei, gestovi i situacije kriju pokatkad iza znaka &,
- 130 -

koji se esto sree u rukopisima tih komedija a koji kazuje da tu nastaje improvizacija, danas se, dakle, moe samo nasluivati. Pokatkad ak ni to. Takav jedan trenutak obesne i lude improvizacije poneo je nesumnjivo lanove neke graanske pozorine "druine", kada su, izvodei uvee 28. februara 1683. godine svoju komediju doli na misao da u jednoj njenoj sceni ismeju jevrejski obred obrezivanja i neke dubrovake Jevreje. Po svedoenju njihovih gledalaca, dvojice plemia, Marina Crijevia i Orsata Ranjine, datom sutradan pred sudijama koji su o tome vodili proces, oni su se, obueni kao Jevreji i pokriveni po glavi belim velovima, kao da su na molitvi dakle, vrzmali po pozornici "halekajui" i govorei: "Adonai e gl' Ebrei becchi...," a jedan od njih, kako po svemu izgleda Antun Krivonosovi, vadei neke stvari iz jednog daka, uzvikivao je: "Questo i tramesso a Samuel Pappo!" Mora da se tada u lakrdijanju preteralo i da je ono postalo uvredljivo za Samuela Papa, uglednog trgovca, i ostale dubrovake Jevreje, jer je vlada ve idueg dana pokuala da izvede stvari na istinu jednim isleenjem.[47] Sa Krivonosoviem, sigurni smo, meu glumcima one scene morao je biti i njegov nerazdvojni prijatelj Nikola Rigi, takoe dubrovaki graanin. Evo otkuda proistie nae uverenje. Nikola Rigi, rasputeni i svadljivi dubrovaki graanin,[48] imao je, kako izgleda, pravu averziju prema dubrovakim Jevrejima. Odlazio je u Geto i jevrejsku bratovtinu u Getu, dosaivao tamo Jevrejima, rugao se njihovom govoru, "burlao" se delle loro persone i uopte ponaao se tako nepristojno da su najpre krivine sudije a zatim i Malo vijee bili primorani, na molbu Rafaela Koena, "gastalda" jevrejske bratovtine, e d' altri Ebrei, da mu, oktobra god. 1683, sve to vrlo strogo zabrane, stavljajui mu u izgled, za prekraj, dva meseca tamnovanja, sub scala huius Palatii.[49] Takav ovek, dakle, nije se mogao mnogo premigoljati da li da prihvati ili propusti priliku da se i jo jednom zakai o Jevreje i to ovoga puta efektnije i pred vie slualaca nego ikada ranije. Nego, na alost, pretnje vlade, i isleenje, koje je o njihovoj predstavi vreno, nisu mogli mnogo popraviti ni zaplaiti ove "podrugavce". Dubrovaki Jevreji imali su da doive jo pokoju neprijatnost od njih, a pria o njihovom sukobu sa Samuelom Papom ima i svoj nastavak. O iduem karnevalu, poslednjih dana. januara god. 1684, najpre su se, oko bog zna ega, posvaali Rigi i Papo. Ljutit i nepromiljen, Rigi je zapretio Papu: "Nainiu komediju o vama!" (Voglio fare comedia da voi). Neto kasnije
- 131 -

naiao je i Krivonosovi i odmah se umeao u spor, naravno drei stranu Rigiju. Vreajui Jevrejina "infamnim reima", Krivonosovi mu je pretio uz obeanje da e mu razbiti sve zube da e protiv njega uiniti sve to moe u maskeratama (che voglio fare contro di voi tutto quello che puotrt fare nelle mascherate). Uvreen i zaplaen, Papo mu je ponizno i utivo napomenuo da ne treba da se uzrujava, jer se on ne svaa s njim ve sa Rigijem, na to mu je Krivonosovi odgovorio da je Rigi njegov drug.[50] Iza ovoga, Papo je traio zatitu dubrovakih vlasti i ove su mu je i pruile, kaznivi Krivonosovia i Rigija zatvorom u jednoj od tamnica Kneeva dvora "zbog uvredljivih rei izreenih protiv Samuela Papa" (propter verba contumeliosa expressa contra Samuelem Pappo),[51] a istog i sledeer dana dubrovaki "zduri" saoptili su obadvojici dve sline opomene kriminalnih sudija, u kojima im se pretilo zloglasnim "morskim zatvorima" u sluaju da ostvare svoje pretnje i da, u tri preostala dana karnevala, "pod prikazom i u prilici maskerate" (sotto finta e occasione di mascherate) vreaju ili ismevaju "podraavajui" Papa, Koena ili bilo koga od dubrovakih Jevreja.[52] Tako smo, eto, imali prilike da vidimo emu su sve, u Dubrovniku, sluile komedije i maskerate i kako se njihov smeh, kao oruje, potrzao lako, sledovanjem trenutnih udi i linih srdbi. Kada se poe tragom podatka iz arhivskih dokumenata po kome su 27. februara 1683. godine graanin dubrovaki Antun Krivonosovi i njegovi drugovi u okviru komedije koju su prikazali izveli jevrejski obred obrezivanja i usput jo vreali i ismevali Jevreje i naroito svog sugraanina i poznatog trgovca Samuela Papa, brzo se i lako dolazi do dela koje je te veeri bilo na programu predstave pozorinih amatera. To je bezimena komedija nepoznatog pisca, jo uvek netampana i sauvana samo u jednom rukopisu Nacionalne i sveuiline biblioteke u Zagrebu (pod signaturom R. 3264), pisanom od vie ruku i veoma loe. Ime pod kojim ona u nauci ide Sin vjerenik jedne matere verovatno nije i ono kojim su je nazivali njeni izvoai i gledaoci, jer joj je ono, domiljanjem prema jednom mestu iz njene poslednje scene, dato tek u nae doba. Neki anonimni ljubitelj ili znalac zapisao je na koricama njenog jedinog rukopisa da je "ova komedija buffa u tri ina, kojoj se ne zna pisac, prikazana u Dubrovniku", i to je sve to je za sada od njene istorije poznato. Iako je odavno zapaena,[53] ostala je u rukopisu, pa su je specijalna izuavanja, i inae oskudna kada je re o dramskim delima ovoga vremena, zaobila sasvim. Vrlo se malo stoga u
- 132 -

naoj nauci zna ta je ona svojim gledaocima donela, koliko je vredela i u kakvom je odnosu prema komedijama koje su joj prethodile, kao i onima koje su dole posle nje. Sin vjerenik jedne matere spada u ono desetak komedija koje su nam se sauvale od nekadanje plodne komediografske i pozorine aktivnosti u Dubrovniku poslednjih decenija XVII veka. Dubrovaka "izabrana mlados", okupljena u amaterskim pozorinim druinama, uz vie melodrama i neto tragedija, prikazala je svojoj publici jo i mnoge komedije. Raene u tradiciji i tehnikom renesansne eruditne komediografije i uz iroko korienje elemenata improvizovane komedije sedamnaestog veka, one su bile neobino popularan i na dubrovakoj pozornici u to vreme dominantan dramski rod. Ondanjim gosparima i vladikama, pukama i puanima, kao i ostalom svetu koji je mogao da ih vidi, bile su predstavljene na otvorenom prostoru, pod februarskim nebom i izmeu dubrovakih ulica, ili u skromno adaptiranim prostorijama dravnog arsenala. Autori koji su ih sklapali jo uvek nisu raspoznati i mada nekoliko imena nesumnjivo dolazi u obzir, istoriari knjievnosti se i dalje spore, sa puno neizvesnosti u pogledu krajnjeg ishoda.[54] Uzaludno bi bilo, na alost, u komediji Sin vjerenik jedne matere, kao i u svim ostalim iz njenoga vremena, traiti razradu kakvog ozbiljnijeg problema savremenog drutva ili studiju kakve izuzetnije psihologije, kako bismo eleli i kako se to u esnaestom stoleu pokatkad inilo. Jer, ono to je u veku u kome je stvarana odravalo interes gledalaca nije izlazilo iz okvira smenih postupaka tipiziranih i uvek jednih linosti, grotesknih obrta u njihovim sudbinama i njihovih smenih meusobnih sukoba, kao i bezbrojnih lukavih smicalica i prepredenih podvala, bufonskih lakrdija i svakovrsnih drugih "burlanja" koje izvode ili su im rtve mnogobrojne ostale i takoe gotovo uvek jedne iste epizodne linosti. Gledalac onoga doba, uostalom, dolazei "na komediju", oekivao je smeh, a ne sliku svoje ivotne stvarnosti, laku i veselu igru, a ne "dotrinu" i moralisanje, i od svojih komediografa i glumaca uglavnom je dobivao to je eleo. Svedoanstva o svom vremenu i istine o svojim savremenicima ove komedije dale su stoga gotovo uvek samo uzgredno, samo sluajno i nehotice. Sva u postupcima ovakve komediografije, i naa komedija poiva na plitkom i ne mnogo zanimljivom sukobu starog i smenog oca sa njegovim mladim i lepim sinom zbog ene u koju su obadvojica zaljubljeni. Ta
- 133 -

jednostavna i malo originalna intriga zaplie se i razvija kroz sva tri duga njena ina, da se najposle rasplete po optem oekivanju i prema osvetanoj praksi svadbenim pirom u kome trijumfuje mladost. Ni linosti upletene u smenu igru komedije, uz izvesne, ne mnogo naglaene i bitne, specifinosti koje su kod nekih od njih primetne, nisu mnogo originalnije smiljene u odnosu na likove koji su se ve itav vek i po vrzmali po dubrovakoj pozornici. Tako stari Andro, iako prema opasci jedne od linosti komedije "nije njeto fantastik, avaroz ko druzi", u osnovi svojoj uglavnom je pun odlika kominih staraca bez kojih komediografi onih godina nisu mogli ni da zamisle uzorno pisanu komediju, kao to i njegov sin Divo, iako manje nepromiljen i rasipan od ostalih zaljubljenika dubrovake komedije i "nije ga vidjet po betulam, po burdjelu" a svome ocu "sve posle opravlja koliko od kue toliko od batine", svojom nesrenom nespretnou toliko puta, ba kao i oni, dolazi u smene okolnosti i nemogue situacije. Ostali likovi, meutim, jo vie su obeleeni konvencionalnom komikom i jo vie su stalne posetioce dubrovakog teatra morali podseati na ve viene. Tako je od njih tu najpre Divov sluga Kola Puljiz, sa beskrajnim frazama u svom, "puljikom", dijalektu i "nakim" psovkama, neizmerno nesrean jer iz jedne nevolje upada u drugu, jo goru, i ondanjim gledaocima zbog neega neobino smean. Intrigant komedije, djeti Prconja, koji se "sve burla" i kome je "sve dobro brijeme", roeni je brat Drievog Pometa, mada, naravno, ni senka njegova po duhu i otroumlju. Ni ostali nisu smeli izostati, komini doktor na primer, pun latinskih citata i uenih sentenca, pretenciozan i beskrajno konfuzan, ili smena starica koja ne razume savremene obiaje, a dragi su joj mladii, kao ni simpatina "godinica", sluavka gospoe koja je predmet ljubavi, neophodna da prenese ljubavne poruke i pisma i da sa njom obesni djetii zbivaju dvosmislene ale. Unevi u svoju komediju takvo mnotvo raznovrsnih linosti i pustivi ih da se po dubrovakim ulicama i trgovima, u pridvorjima i pod prozorima kua, preganjaju, sukobljavaju i bore, na pisac nije se mnogo brinuo da iznae nove i karakteristine situacije pomou kojih e postupno uobliiti svoju komediografsku zamisao. I osnovne linije radnje, a jo vie none sukobe i maevanja, preoblaenja i tue, opscene razgovore i trivijalne gestove izradio je sasvim u duhu ustaljene tradicije. Njegovi gledaoci bili su, izgleda, neobino skromni kad su pristajali da se, ko zna po koji put, smeju, na primer, udnim nesporazumima koji nastaju zbog Kolinih upadica i njegovog totalnog nepoznavanja naeg jezika, ili "doturovim" galimatijasima i njegovoj nesposobnosti da bilo koga estito saslua i bilo
- 134 -

kome, kao lekar, estito pomogne, Prconjinim neduhovitim spletkama ili nevoljama prastare Krile, koja juri za mladiima, a najposle dobije takoe staroga Kolu, koga je najmanje elela. Jeziko arenilo iz koga pisac izvlai tolike komine efekte i blagodarei kome gotovo svaka linost komedije govori specifinim jezikom "ljubovnici", Slava i Divo, ishitrenim i afektiranim jezikom ljubavnih kanconijera, Kola svojih "puljikim", doktor makaronskom italijansko-latinsko-srpskohrvatskom meavinom a djetii i sluavke sonom reenicom dubrovake ulice isto tako nije on prvi zaveo; ve Dri se njime sluio majstorski, a iza njega, sa manje vetine, takoe drugi. Originalnost komedije, sasvim sigurno, nisu mogle uveati ni improvizovane dopune samih izvoaa, koje su morale biti i ee no to im to, specijalnim znakom rasutim po rukopisu, pisac doputa. Dve od scena ove komedije, dvanaesta i petnaesta u drugome inu, ak su u celini preputene njihovoj inspiraciji i ko zna kakvim su je sve gestovima i reima ispunili, ali je malo nade da su svojim domiljanjima mogli da pridonesu novih elemenata komediji koju su igrali. Iz svega to je reeno a bez dalje analize nije teko zakljuivati o umetnikoj vrednosti komedije Sin vjerenik jedne matere. Ona je vrlo skromna, razume se, i uglavnom na nivou ostalih dubrovakih komedija iz ovih godina, sa kojima inae ima toliko dodirnih crta. Sve one, meusobno sline a oigledno uzajamno zavisne, ostvarene su uz priblino jednake a ne mnogo visoke umetnike domete i knjievna istorija uglavnom je reila pitanje njihovog opteg znaaja. One nisu, konstatovano je, dale iroku i obuhvatnu sliku dubrovakog oveka svojega doba, kao to se nisu, isto tako, u ime nekih ideala uhvatile ukotac sa onim to su drale nalijem i rugobom ivota, ve. su obino ostale kod preuzetih shema, radei i na njima, meutim, sa malo literarnog majstorstva i primitivno. Nekog znaaja ipak imaju i on nije samo u tome to je njima ovaj dramski rod, rascvetan u esnaestom a izgleda sasvim zanemaren u dobrom delu sedamnaestog stolea, iznova oiveo na dubrovakoj sceni. Njihov dalji kvalitet, pored tog knjievno-istorijskog, bio bi u izvesnom realizmu koji je mestimice u njima primetan, ali koji jo uvek nije kako valja izuen i pravedno ocenjen. No kada se ove komedije jednom budu suoile sa realnim i svakodnevnim ivotom dubrovakog drutva ivotom ije su nam otkucaje, iz dana u dan, verno beleili sauvani arhivski spisi pokazae se do koje su mere njihovi stvaraoci u tipizirane likove preuzete iz tradicije, iz klasika ili sa strane,
- 135 -

unosili pojedine od karakteristika svojih sugraana sa kojima su bili u svakodnevnom dodiru. Jer, kako je zapaeno, njihov govor i uzreice, navike i obiaji, nazori i ubeenja pokatkad su, i dosta esto ak, govor, navike i nazori dubrovake vlastele, dubrovakih trgovaca ili dubrovakog puka iz onog veka, a situacije u koje oni dolaze, iako konvencionalne i obino istovetne, prilagoene su specifinostima dubrovakog tla. A time, ako i ne veoma mnogo, one ipak dobijaju u vrednosti i time se poneke od njih dopadaju i dananjem gledaocu. Ali, vrlo rano se u aktualiziranju ovih komedija otilo i korak dalje. Razvijajui, naime, konvencionalnu ljubavnu istoriju svojih junaka i prepliui je sa epizodnim istorijama mnogobrojnih ostalih linosti, ne manje konvencionalnim, dubrovaki komediografi sedamnaestog veka voleli su da uz njih utkivaju pokoju sliicu direktno zahvaenu iz dnevnog ivota, poneku aluziju na odreenu pojavu i gdekoji podsmeh na raun ivih i onda svima poznatih linosti. Kod toga, naravno, nije ostajalo uvek na bezlobnom humoru, i okrznuti nisu se obino najprijatnije provodili. Vlada je stoga, a da sprei nerede i sukobe, pokatkad sve to izriito zabranjivala. Takve zabrane, istina, malo su pomagale i izvoai komedija nisu se jednom, tokom ovog veka, nali pred dubrovakim kriminalnim sudijama. Izvoai komedije Sin vjerenik jedne matere takoe, kao to smo videli. Njenome piscu, naime, ili nekome od glumaca palo je na pamet da u nekoliko njenih scena dubrovake Jevreje izloi nemilosrdnom podsmehu. Da li je do toga dolo iz elje dubrovakog graanina, trgovca i poslovnog oveka, da na sceni vidi ismejanog, ili sam ismeje, ovog svog monog, bogatog i vetog konkurenta, koji mu je tako esto smetao pri poslu i u sticanju to pretpostavljati ne bi, moda, bilo puko i jevtino sociologiziranje ili su razlozi bili drugojaiji, moda lini ili koji drugi, nije lako utvrditi. Na svaki nain, da je u neveselim okolnostima iza velike trenje poloaj stanovnika Geta neto izmenjen i da su ih u Dubrovniku u to vreme esto susretali prezir i nepoverenje moe se i arhivski konstatovati. I to ne samo po uestalim sukobima pojedinih Dubrovana sa nekima od njih ve i po izvesnim postupcima same vlade! Nije li najposle dolo i dotle da je senat, sasluavi kompetentna miljenja teologa Republike, otaca Lodovika Morena i Ignjata urevia, 17. februara 1724, odluio da se svi primerci Talmuda, koje su Jevreji morali prethodno predati, javno spale pred sramnim stubom u glavnoj ulici?[55] Nikakvo udo, dakle, to su i neki od ondanjih komediografa, poputajui raspoloenju vremena, meu komine
- 136 -

likove koje su od svojih uzora preuzimali, ubacivali i lik nesrenog i prezrenog "udjela" koji su sami stvorili i tretirali ga pokatkad, ali ree, blago i sa humorom, a najee besom neobuzdane satire i unitavajue karikature. Ovim poslednjim pridruio se, na alost, i na komediograf i stoga je, kada je Prconja komediju zakljuio: "Mi dospjesmo komediju, ako vas nije delektala i nije vam bila ugodna a vi zahehate!", bilo i gledalaca koji nisu veseli otili svojim kuama. Jevreje je pisac komedije Sin vjerenik jedne matere, u svoje delo uveo tek pri kraju drugoga ina, kad je radnja, u svom razvoju, ve bila prilino odmakla i kad vie nije bilo nikakve potrebe za novim licima i novim obrtima. itavu poslednju scenu ovoga ina posvetio je onda njima, zamislivi njeno odvijanje u samom dubrovakom Getu. Stvar je ipak izveo sa mnogo smene naivnosti i sasvim neubedljivo, ali kako nam je ova scena pomogla da njegovu komediju pouzdano datiramo, pogledaemo ovla ega ima u njoj. Greni Kola, prikazano je tamo, nemajui novaca i ne mogui da se bez njih oeni, poneo je svoj prsten da ga kod Jevreja zaloi. Njegov "kum" i "prijatelj", djeti Prconja, koji ga je angaovanjem sve svoje "malicije" na to i naveo, pokuae da se njegovog prstena sam doepa, a da do novca doe na taj nain to e Jevrejima ponuditi da Kolu "poudjele". Niko ko je imao imalo smisla za realizam u Dubrovniku onoga vremena nije, naravno, mogao poverovati da bi Jevreji bili u stanju na to pristati, a ipak se to u komediji deava. Na Prconjin predlog, dakle, Abram "udio" ima samo jedno pitanje: "A hoe li se dat obrezat, kako la nostra legge zapovijeda?" Pa kad Prconja potvrdi, a i Kola takoe, ne razumevi od svega ni rei, Abram poziva ostale "udjele", donosi Talmud ("todos los libros del Talmud per il barucaba") i ceremonija poinje. Didaskalija autora upuuje glumce da se "ovdi iznosi libro, kanta prvo Abram, a pak svi udjeli", ali ko bi mogao znati ta su sve oni, poneti dogaajem, tada izveli i rekli! Najposle su doneti instrumenti za obrezivanje i Abram je ve imao da nad zablenutim Kolom izvri operaciju koju su propisivali zakon i rabini ("cosi comanda la nostra legge e comandan i nostri rabini"), kad je on odjednom shvatio o emu se radi, skoio i uz besno urlanje stao da ganja Jevreje po sceni, dok je zavesa padajui oznaavala "svrhu drugoga ata". ta se posle ovoga, u treem inu, dogaalo sa prezrenim Abramom, kada je on, proganjan od svih a zatvaran i maltretiran od Andra, morao da se iskupljuje "kartom bjankom", nije nimalo zanimljivo, a uglavnom je na istoj liniji izrugivanja i persiflae.
- 137 -

Prikazanom scenom obrezivanja i improvizovanim dosetkama koje su dometali uz nju "reitanti" su otili predaleko i uvreeni i ismejani Jevreji tuili su se vlastima. Kakav je epilog cela stvar dobila na sudu ve smo imali prilike da vidimo. Tako smo, zahvaljujui incidentu koji je naa komedija jednom svojom scenom u ondanjem dubrovakom drutvu izazvala, bili u mogunosti da tano odredimo trenutak njenog prvog prikazivanja. Za veinu drugih komedija iz onoga vremena taj podatak nam nedostaje, a meutim potrebno je imati ga za uspeno reavanje pitanja njihovih meusobnih odnosa i uzajamnih uticaja. Ako se jednom za sve njih bude utvrdilo vreme u koje su izile pred svoje gledaoce, knjievnoistorijska slika razvoja i kretanja dubrovake komediografije sedamnaestog veka postae mnogo jasnija. A moi e se sa vie nade u uspeh pristupiti i reavanju zamrenog spora oko njihovih autora, kad se bude znalo tano vreme u kome se oni imaju traiti. Ne bi se smela smetnuti s uma jo jedna vana okolnost u vezi s komedijom Sin vjerenik jedne matere: njen neznani autor nije sam smislio scenu tobonjeg obrezivanja u jevrejskom getu, kao to je nije zahvatio ni iz stvarnoga ivota. Nju je on naao u italijanskim komedijama i odatle ju je preneo u svoje delo, kao to su to Dubrovani inili i inae, pozajmljujui bez zazora za svoju kulturu sve to im se svidelo u kulturi Italije. Lik Jevrejina prisutan je u Italiji jo u srednjovekovnim novelama i farsama, gde je predstavljen ree kao dosetljivi prevejanac koji se spretno izvlai iz nepredvienih tekoa, a mnogo ee kao jadni i pasivni objekt proganjanja i mrnje, vien u svom tipiziranom svojstvu bezdunog lihvara i sitnoga trgovca, i obeleen jo sujevernim sumnjama za ritualne zloine. Iz novela i farsi taj lik su preuzeli ulini zabavljai svetine u XVI stoleu, a od ovih su ga nasledili pisci "uenih" komedija renesanse i, sa njima, autori scenarija za "improvizovane" komedije koje su izvodili glumci od zanata ("komedija del arte"), a posle ovih, i po njihovom primeru, i pisci baroknih "smenih komedija" (commedia ridiculosa).[56] Izrazito otar i surov vid poruga na raun Jevreja dobila je u jednoj naroitoj vrsti karnevalskih predstava, nazvanoj d u d i j a t a m a, koje su se stoleima davale na primitivno sklepanim pozornicama na kolima, koja su rimskim ulicama i trgovima vukli volovi, sa vazda istom igrom s nesrenim Jevrejinom, koga najpre najobesnije ismevaju na razne naine, a zatim udave, obese ili umore jo nekako gore.[57]
- 138 -

U vie sauvanih scenarija italijanske "komedije del arte" scena obrezivanja koja u argonu pisaca i izvoaa te komedije ima i poseban naziv: il lazzo della circoncisione[58] javlja se na zavrecima pojedinih inova kao dobro doao i bez tekoa naeni postupak za razreenje zapleta.[59] Takvu jednu scenu zamislio je ve uveni Flaminio Skala i doneo ju je u svojoj poznatoj zbirci Favole rappresentative overo la ricreatione comica, boscareccia e tragica, tampanoj u Veneciji 1611, ali u njoj ne uestvuju Jevreji, ve pomenutu operaciju pokuavaju da na Pedantu izvedu smene sluge Pedrolino, Arlekino i Buratio. U italijanskoj nauci navoena su, meutim, dva scenarija "improvizovanih komedija", u kojima su protagonisti upravo Jevreji i sa kojima je ova scena u dubrovakoj komediji i vie no oigledno slina. U prvome, za komediju Mazga (La mula) Pantalone je dao jedan dijamant sluzi Zaniju da ga proda, a neka Varalica, koja je to iz pokrajka videla, prikae se Zaniju kao draguljar i ponudi se da otkupi nakit za trideset kudi, a ovamo sa strane obavesti Jevrejina da jedan hrianin hoe da postane Jevrejin, ali da je u nudi i treba mu trideset kudi, na to Jevrejin spremno ponudi te novce ako Zani pristane da pristupi jevrejskoj veri; ali kada obrezivanje pone, Zani, poto je valjda tek tada shvatio u emu je stvar, razjuri ih sve batinama. U drugom scenariju, za komediju Lani princ (II fint'o principe) Kola dakle, linost istog imena kao njegov parnjak u komediji Sin vjerenik jedne matere, to svakako nije puka sluajnost hoe da proda ogrlicu, a neka varalica najpre zbija ale sa njim, a napokon, kada ga Kola zamoli da mu pomogne oko prodaje ogrlice, doziva Jevreje i izvodi se "burla" s obrezivanjem, ime se i okonava prvi in.[60] Zanimljivo je da se ova scena ilavo odravala u italijanskim komedijama i "dudijatama" poznijeg vremena i da je jo u drugoj polovini XVIII veka nalazila zahvalne gledaoce. uveni Le prsident de Brosses opisao je jednu u svojim Domaim pismima iz Italije iz 1739. u 1740. godine (Lettres familiirese crites d'Italie en 1739 et 1740), prema nekakvoj "dudijati" koju je tada gledao, a drugu je zabeleio opat Coyer u svome putopisu (Voyage) ak pod datumom od 24. januara 1764. godine. U obema rtva ismejanog jevrejskog obreda trebalo je da bude komini Pulinela, ali se on, naravno, na vreme doseti svome jadu i batinama koje obilno podeli Jevrejima prekrati zapoetu akciju.[61] Ako ove pozne italijanske predstave iz XVIII veka, ve i iz hronolokih razloga, treba iskljuiti kao moguni ugled dubrovakom piscu, koji je komediju Sin vjerenik jedne matere napisao 1683. godine, one iz prve polovine ili iz sredine XVII veka sigurno su mu dale ideju za slinu scenu u njegovome delu. Njih je on i moda ba improvizovanu komediju Lani knez (II finto principe) mogao gledati u Italiji, gde je Dubrovana bilo
- 139 -

mnogo u svim vremenima i po gotovo svim gradovima, a zatim, po povratku kui, kada mu se ukazala prilika da se pred sugraanima pojavi u ulozi dramskog pisca, i oponaati u svojoj komediji. Iza predstave god. 1683, Dubrovani, kako izgleda, za punih pet godina nisu imali javnih pozorinih priredbi. Nekakve commedie, zamiljene i pripremane god. 1685, nisu se, po svoj prilici, mogle izvesti, jer je vlada, u veanjima 6, 9, 10. i 12. februara. neprestano odbijala da dopusti njihovo prikazivanje u Orsanu, "zbog ozbiljne bolesti mnogih izvoaa koji se sada nahode bolesni" (attenta adversa valetudine multorum interlocutorum qui actualiter reperiuntur infirmi),"[62 ] svakako s namerom da na taj nain sprei irenje nekakve zaraze. Poznata Gvarinijeva pastorala Pastor fido uivala je u krugovima dubrovakih italaca nesumnjivu i znatnu popularnost. Ovom popularnou imala bi se objasniti okolnost da je ona u dva maha, jednom u XVI a drugi put u XVII veku, prevoena s italijanskog, te je, prema tome, ovaj "naki Pastor fido" mogao izii i pred ire slojeve dubrovake publike. Ali ne samo itanjem, Dubrovani su ga mogli upoznati i na pozornici, jer ga je, na primer, 1688. godine izvela vlasteoska druina "Nedobitni", u prevodu korulanskog vlastelina i knjievnika Petra Kanavelovia.[63 ] U mogunosti smo da preciziramo da je to bilo u Orsanu, u sredu 25. februara god. 1688, uvee. Novi prevod, u poreenju s prethodnim, koji je dao Dubrovanin Lukarevi, bio je neto bolji i sigurno je da su "mlaa pokolenja... nalazila vie zadovoljstva u njegovim lakim osmercima negoli u nepoletnim dvanaestercima Frana Lukarevia".[64] Ali, uz poetske vrednosti i lakou stihova, predstava Vijernog pastijera iz god. 1688. imala je i jednu dalju osobenost, koju, svakako, nije imala ona iz god. 1592, ukoliko je, razume se, i ona izvedena. Toj drugoj predstavi prethodili su dugi razgovori o pogodbama pod kojima se moe izvesti. U nekoliko mahova, februara god. 1688, vlada je odlagala vane politike i upravne poslove Republike i zalazila u diskusiju pozorinih pitanja. Ova zasedanja bila su duga i burna a donoeni zakljuci, meusobno kontradiktorni, izglasavani su tekom mukom a odmah zatim, prema uobiajenoj proceduri, nanovo stavljani van snage. Kada se listaju zapisnici tih sednica, postaje shvatljivo koliko je za dubrovaku vladu pozorite pokatkad predstavljalo teak problem. Ovoga puta, najpre je, kao i obino, moralo biti reeno pitanje mesta na kom e se predstava izvesti. Orsan koji
- 140 -

je, kako smo izneli, ve uvelike korien za to, sigurno nije bio uvek slobodan ili poeljan. Iz nekih takvih razloga a moda i na zahtev samih izvoaa, donet je onaj, ve poznati, zakljuak od 16. februara, kojim se doputalo "da se u dvorani Preizvrsnog Velikoga vijea u starome dvoru mogu izvoditi komike predstave u vreme ovoga karnevala" (ut in aula Exsellentissimi Maioris consilii, veteris Palatii fiant tempore presentium Bacchanalium rapresentationes comicae).[65] Ova "raskona i reprezentativna dvorana" ne bi sada po prvi put imala da poslui u ove svrhe; jo u prvoj polovini XVI veka u njoj su izvedene mnoge "komedije, tragedije ili ak i maskerate", a god. 1551, dakle ravno 127 godina pre ovoga, u njoj je i Marin Dri prikazao svog Dunda Maroja[66]. Ali, verovatno setivi se da je ve od 1554. r. na snazi zakon koji, s obzirom na ozbiljnost poslova koji su se u ovoj dvorani svravali, zabranjuje svako predstavljanje u njoj,[67] senatori su odmah opovrgli raniji zakljuak i "Nedobitnima" ipak dodelili Orsan. Skinuvi tako prvo pitanje s dnevnog reda, vlada je jo uvek bila vrlo daleko od svretka posla. Nedelju dana kasnije, 24. februara god. 1688, celoga dana, pre i po podne, raspravljalo se o daljim odlukama u vezi sa istom predstavom. Teka neslaganja cepala su jedinstvo vlade i "pregatnici" ne samo da su zapinjali u pojedinostima zahteva koje su eleli da stave pred izvoae, pre nego to im dozvole nastupanje, nego su devet od sedamnaest prisutnih ak podravali predlog "da se ubudue ne moe predstavljati u Orsanu ni na bilo kome javnom mestu", (quod in posterum non possint fieri rapresentationes in Arsenatu nee in aliquo loco Publici). I jedino blagodarei tome to je za ovako znaajne odluke bila potrebna strictura votorum, a ovaj predlog je nije dobio, ta zabrana nije prodrla. Tek posle mnogo borbi i diskusija, vlada je ostala pri ranijem reenju onom koji je doputao predstave u Orsanu ali uz jedan uslov i jednu pretnju. Gledaoci i izvoai, bili vlastela ili puani, nisu smeli prisustvovati priredbi "ni sa kom vrstom oruja" (cum aliqua specie armorum), niti izazivati i potpirivati skandale; prekrioci, ako ih bude, imae da raunaju sa godinu dana zatvora u jednoj od "morskih tamnica" a vlastela jo i s liavanjem svih povlastica i slubi za deset godina.[68] Sudei po ovome, senatore nisu meusobno razdvajale razliite teoretske koncepcije pozorita, nego su se razlikovali jedino po jaini svojih zaziranja od njega. Ranija iskustva u tom pogledu, kada su se predstave pretvarale u skandale i sukobe koji su se zavravali pred kriminalnim sudijama, upozoravala su ih na nove komplikacije koje su se mogle poroditi u pozorinoj dvorani tih karnevalskih veeri. A mir meu Dubrovanima, drutveno tako izdiferenciranim, makar i prividan, bio je
- 141 -

daleko najpotrebniji ovim dostojanstvenim i, u apsolutnoj veini, konzervativnim "ocima republike". Na njihovu alost, ono to su toliko eleli da izbegnu, ipak se dogodilo. Ve sutradan po predstavi, u etvrtak, 26. februara, uznemirena obavetenjima koja je primila, vlada je naredila Malom vijeu da smesta otpone proces u kome bi se ova obavetenja proverila i razjasnila. Pored toga, impresionirana vanou istrage, odloila je svaki rad do subote ujutro, kada se imalo veati o izvetaju koji podnese Malo vijee. Toga dana, svi senatori imae da uestvuju u zasedanju, pod kaznom od 25 perpera za odsutne bez opravdanih razloga.[69] O emu se upravo radilo? Dubrovaki knez za mesec mart te godine, Antun Donov Pacti, saznao je 25. februara da "druina" namerava, istoga dana uvee, izvesti u Orsanu, ispred pastorale koja je na programu, "jedan nepristojan prolog" (un prologo indesente), u kome e se pojaviti uitelj u vidu jezuite i nekoliko uenika.[70] U strahu da ta lakrdija ne dovede vladu u neeljeni i neprijatni konflikt s jezuitskim kolegijumom u Dubrovniku, knez je odluio da osujeti namere nepromiljenih vlasteliia. Malovijeniku Luki Vlaovu Guetiu naredio je da odmah ode izvoaima i da im saopti njegova nareenja. Gueti se, u drutvu Maroja Kabuia i ika Tudievia, koji su takoe pripadali Malome vijeu, bez dvoumljenja uputio Orsanu. Zaustavili su se na ulazu u dvoranu i "reitantima" poslali Miha "srzenta". "Zovu gospoda dvojicu od Druine", saoptio je ovaj mladim glumcima, koji su se maskirali i dovravali poslednje pripreme. Kristo Nikolin Buni i Divo Markov Sorkoevi, koji nisu uestvovali u prologu, poli su smesta ususret malovijenicima. Kako je bilo mrano, Buni nije raspoznao ostale malovijenike, koji su bili po strani, a slino tome, i Gueti je primetio samo Bunia; tako su, te veeri, njih dvojica pregovarali u ime dveju strana, Vijea i "druine". Gueti je saoptio Buniu da Malo vijee ne eli da se na pozornici pojavljuje uitelj i da, prema tome, treba da izostane ceo prolog. Ne elei da odmah dade pristanak, mladi Buni vraa se po uputstva i informacije. Rezultat toga bio je da je malovijenike pokuao da umiri saoptenjem da e uitelj nastupiti "u mrei" (in una rete) a da e uenici biti u uobiajenom odelu. Nepomirljivi Gueti ne zadovoljava se time i nareuje da uitelj obue kouh ili neko drugo odelo u boji, tako da niko u njemu ne moe da
- 142 -

nasluti jezuitu. Dokumenti su sauvali njegove rei i u izvornom, ivopisnom dubrovakom govoru XVII veka: "ujemo da imate reitat prologa skandaloza, ofenziva supro jezuitim, zato neemo da ga reitavate, er emo vas zabit u tamnicu i poi reci druini da ga na nijedan nain ne reitavaju ili tega metra, koji ima biti u prologu, da ga obuku u kunto". Kada su izvoai upoznati s novom porukom Maloga vijea, pokorili su se bez otpora, Divo Rafov Gueti, koji je imao ulogu "metra" i koji je ve bio obuen kako je trebalo, svukao se i s Buniem iziao na Placu "da bi uzeo knjigu u kojoj je delo" (per pigliar libro dell'opera). Meutim, tek to su se povratili s Place, Lovro Sorkoevi, koji nije imao ulogu u prologu ali koji je takoe bio lan "druine", uzviknuo je iznenaeno: "Ono doli u audijenci njekoliko malovijenika, sioe Ser Marco Tomaso di Bassegli e Ser Orsato Marino di Sorgo, koji govore da su i oni malovijenici i da se ne spomenjivaju, da i oni ne znadu da je uinjena nikakva terminacion vie tega prologa u Malom vijeu". Oaloen, bez sumnje to je spreen da odigra svoju ulogu, Divo Gueti jedva je doekao Sorkoevieve rei. Skoio je, obukao ponovo svoj kostim i odluno izjavio pred drugovima: "Da kad nije gospodske terminacioni, ja u reitat, i kad mi je druina dala da reitam prologa, reitau ga". Sad su izvoai bili reeni, i preklinjanja Krista Bunia bila su bez ikakva dejstva. Teka srca, Buni je morao da saopti malovijenicima najnoviju odluku svojih drugova. I dok su se oni ljutili, pretili tamnicom, gonili Bunia da opet poe drugovima, pozornica se rastvorila. Na njoj, pred stoiem koji je predstavljao katedru, stajala je smena i karikirana prilika uitelja-jezuite, kakvog su Dubrovani viali svakodnevno. Bio je obuen u plemiku togu (da gentiluomo), iznad koje "ali je bio pla razapet ali ferauo" s ogromnim jezuitskim eirom na glavi, s neim belim oko vrata i s pocepanim narukavljima (maniche), kroz koja je provirivala bela koulja. Neto dalje, u klupama i obueni u odela dubrovakih aka, sedeli su Jerko Marinov Buni, Divo Tomo Markov Baselji, Dono Nikolin Rasti, Pijetro Freski i Marin Bruceze. Uitelj, govorei stalno latinski, davao im je da itaju i, poto ga njihovo znanje nije zadovoljavalo, tukao ih je, sledei, bez sumnje, metode iz dubrovakih kola. Jedan gledalac, slikovito je i naim reima opisao "radnju" ove scene: "Dohodili su prid metra, njeto spjegavali, paka ih je metar bio i dizao na konja i na 'banak..." Kako je meu gledaocima nastala prava "konfuzijon", jer su se jedni smejali a drugi negodovali, nije se moglo razabrati ta govore glumci, iji je tekst uz
- 143 -

to bio na latinskom. U toj zbrci, zabrinut i zaplaen naglim i preteim odlaskom malovijenika, Buni je, sa jo nekim drugovima, dovikivao izvoaima da se uklone sa scene. Oni su ga posluali i uli in scenario i ne dovrivi svoj prolog. Po optem utisku gledalaca, "metar od skule", svojim kostimom i u interpretaciji Diva Rafova Guetia, savreno je ostavljao utisak jezuite. O tome postoje izriita svedoanstva nekojih dubrovakih gospara, koji su se, te veeri, nalazili u Orsanu. Savin Meneti. je tavie, izjavio da je "metar" izgledao kao jezuit ne samo njemu nego i svima onima koji su se nalazili pored njega. Izvoai i organizatori ovoga prologa, naprotiv, branili su se tvrenjima da nisu imali namere da vreaju ili ismevaju bilo koga. Sam Kristo Buni uveravao je u to istrane sudije; po njemu, "metar" je imao, istina na jedan smean nain, kroz lekcije uenicima, da na latinskom izloi "argumenat" pastorale i nita drugo. Potpuno isto tvrdio je i Divo Gueti, u razgovorima na Placi, sutradan po predstavi: "Mi nijesmo imali intencijon staviti nikoga nego jednoga pedanta, ma ako hoe kogod uzeti na se, neka uzme kako je njima drago, ma mi nijesmo tjeli ofenat nikoga".[71] Ali, vlada je imala o tome svoje miljenje i drala je bez sumnje da se jezuiti s puno prava mogu osetiti uvreenim. A to je ba ono ega se ona bojala. Stoga je, dobivi materijal istrage od Maloga vijea, drala dugo savetovanja, 28. februara i 2. marta, ta da preduzme da bi zatakala stvar i kako da kazni krivce. Kao i obino kad se radilo o diskretnim stvarima, elela je da sauva tajnost veanja, i da ih senatori ne bi prepriavali po gradu, pripretila im je drastinim kaznama. Iza toga, brzo je i jednoglasno reeno da se Divo Rafov Gueti zatvori: njegova krivica kao da je za senatore bila nesumnjiva. Ostali pak glumci predstavljali su problem. Voena nekim razlozima koji se iz raspoloivih tekstova ne daju nazreti, za glavne prestupnike, uz Guetia, vlada je naznaila Jerka Bundia, Diva Toma Baseljia i Dona Rastia. Oko njihovog kanjavanja voene su duge prepirke i davani razliiti predlozi. Bilo je rei, na primer, da ih poalju na besplatnu slubu u dubrovaka utvrenja. Drugi predlog bio je interesantniji, ali ni on nije dobio podrke koliko je bilo nuno. Po njemu ova trojica vlasteliia imali su sledeeg dana da uu u zatvor, a zatim, zajedno s Guetiem i sekretarom republike, da odu rektoru "otaca Drube Jezusove" i tek kad mu daju puno zadovoljenje i izvine mu se "kako dolikuje" (uti
- 144 -

convenit) bie osloboeni zatvora.[72] Tek najposle, senatori su se saglasili da ih poalju u zatvor bez ikakvih uslova i da tamo budu do dalje naredbe. Koliko su tamo ostali, ne moe se utvrditi. Svakako, vrlo dugo nisu, jer je ve 13. aprila iste godine Divu Rafovu Guetiu, kao knezu Lopuda, dozvoljeno desetodnevno otsustvovanje iz svoje rezidencije, a 6. maja Jerko Bundi dobio je pristanak senatora da moe otii izvan republike[73]. Tako je, znai, s neto nervoze i uzbuenja, ali ipak bez teih mera i neprijatnijih posledica likvidirana ova afera, zaeta na pozorinim daskama staroga Dubrovnika. to je ona dubrovaku vladu toliko uznemirila, iako je u sutini bila bezazlena, moe se objasniti jedino vremenom u kome je nastala. Pre stotinu i neto godina komediografi i izvoai za sline stvari nisu dolazili u zatvor i Marin Dri je mogao, u svojoj Mandi, sasvim bezbedno i koliko hoe izvrgavati gromoglasnom podsmehu savremene "metre od skule", oliene u nespretnom i malo luckastom pedantu Krisi. U tome, uostalom, nije bio prvi i jedini. Preuzevi iz Plauta niz likova, renesansna komedija ispunila je mnoge scene linostima kojih kod Plauta nije bilo a koje je zahvatila iz savremenog ivota. Jedna od glavnih i najsmenijih, gradski uitelj, "pedant", trebalo je da bude "neki pomereni i pobrkani rezultat humanizma", pogodan da se kroz njega karikira mnogo toga, to je kod njegovih najzanesenijih, obino dosta neukih pobornika bilo preterano i smeno.[74 ] Meutim, vreme iza katolike restauracije nije bilo to i vreme cvetanja renesanse; "metri od skule" nisu, kao onda, u veini humanisti-svetovnjaci, esto i stranci, koji za vei ili manji honorar "legaju" s dubrovakom decom Plauta, zaneseni za sve to je antika, nego su to, skoro redovno, odmereni i strogi, nesalomljivi i naduti, "oci" svemone "Drube Jezusove" i ono to je senatorima oko godine 1550. izgledalo tek ridicolo, njihovim naslednicima iz godine 1688 kada su prilike ismevanih "metara" toliko liile na jezuite moralo je biti samo nepristojno (indesente) i "skandalozo". Kako se moglo videti, izvoai i organizatori ovog "sramnog prologa" uz dva izuzetka svi su iz redova dubrovake vlastele. Sem Guetia, meu njima ima malo linosti koje su se docnije istakle. Svi u godinama od osamnaeste do dvadeset etvrte i u sitnim dravnim slubama, oni su bili na utrtom putu dubrovake vlastele i imali su, posle prvih, duih ili kraih, veih ili manjih ludosti ranoga mladistva, postati isto onako konzervativna
- 145 -

i bezizrazna dubrovaka "gospoda", kakvi su bili i njihovi ocevi i strievi, koji su ih sada kanjavali. Lovro Sorkoevi je, dodue, neto kasnije uao u Akademiju "ispraznijeh",[75] a Jerku Bundiu kao prijatelju, Kanavelovi je posvetio svoju Krunicu tomaenu u slovinski,[76]ali e sve to biti, kao obino, pre rezultat drutvene mode nego nekih izuzetnih sklonosti i istinskih interesa. Na pitanje zato su ti netrpeljivi i iskljuivi vlasteliii a takvi su sigurno bili uveli u svoju "druinu" dubrovakog berberina Marina Brucezea i sina jednog "butigara" sa dubrovake Place, Pijetra Freskija[77] linosti, dakle, koje su po njihovu shvatanju drutveno bile daleko ispod njih mogue je odgovoriti jedino pretpostavkama, ali se odreeno ne moe rei nita. U svakom sluaju, to se po pravilu nije deavalo, pre toga kao i posle toga. O glavnom protagonisti veeri, Divu Rafovu Guetiu, odista "zna se vrlo malo". Utvreno je, jedino, da je iveo od 1664. do 1704. god., da je bio akademik "isprazni" i da mu je, povodom rane smrti, puanin Vice Petrovi., takoe akademik, drao govor na komemoraciji koju je priredila akademija.[78] Odavno se, dodue netano, spominje kao izgubljena druinska pesma U smrt Diva Goce u Druini nedobitnijeh, koju su, nesumnjivo za njega, ispevali njegovi drugovi[79]. Sve te pojedinosti, meutim, dovoljne su da posvedoe da je njegov interes za kulturne poduhvate bio neprestano iv i znatan. Kada jednom bude dobio svoga biografa a on to zasluuje ovo e moda biti i oiglednije. Pomenuli smo, ve, da je u vreme svog istupanja na sceni, bio knez jednog dubrovakog ostrva poloaj kojim je, uz druge sline, otpoinjala karijera dubrovakog vlastelina, na ijem su drugom kraju po utvrenom redosledu, bili "Pregat" i "rektorat". Dodaemo samo, radi ilustracije njegovog temperamenta, da je, pre februarskih dogaaja, bar pet puta stajao kao krivac pred kriminalnim sudijama[80], ali da istu praksu nije, dabogme, naputao ni kasnije.[81] Ali taj neuravnoteeni i lakomisleni dubrovaki vlastelin bio je jedan od najvanijih od ono malo poznatih glumaca dubrovakog pozorita, koji su dramska dela dubrovakih pisaca ostvarivali u dubrovakim uslovima i za dubrovaku publiku, i, ako ni zbog ega drugog, zasluuje po tome nae punije interesovanje.

- 146 -

6 Izdajui, pre vie od etvrt veka, etiri dubrovake drame u prozi s kraja XVII vijeka Jerka kripala, Bena Poplesiju, Pijera Muzuvijera i Vuistraha Milan Reetar je napomenuo da je "za sve ove etiri drame posvjedoeno... da su prikazane godine 1699. prid Dvorom tj, na pijaci, koja se jo dan danas tako zove prid Dvorom... gdje je ivio knez... Dubrovake Republike... " [82] Svedoanstva na koja se Reetar u toj prilici pozvao, kazivala su istinu, ali samo delimino. Arhivski se, naime, moe utvrditi da je vlada jo 27. decembra god. 1698 a to e biti za pozorinu sezonu god. 1699 odobrila da se izvedu neke, i mogue ba ove, comediae et rapresentationes, ali je to bilo in Arsenatu a ne "prid Dvorom". Pretpostaviti da su pomenute drame izvedene ipak "prid Dvorom", a nekakve druge u Orsanu, bilo bi vrlo teko iz prostog razloga to bi to znailo da je Dubrovnik tih poklada imao vie od etiri i bar est pozorinih priredbi, a to bi bilo ipak suvie. Citirane arhivske vesti daju i Jednu dalju pojedinost: doputajui ove predstave, vlada je odreivala quod remaneant in suo robore poenae factae per praeteritum in hac materia tj. da ostanu na snazi kazne protiv unoenja oruja i izazivanja skandala u pozorinoj dvorani[83] to bi, moda imalo da znai, da od god. 1688, kad su ti propisi doneti, do god. 1699, kada se vlada prvi put poziva na njih, nije bilo nikakvih javnih predstavljanja u Dubrovniku. To, uostalom, ne bi bilo tako teko usvojiti, kad se zna koliko su to bile dramatine i opasne godine u dubrovakoj istoriji. To bi, ujedno, bila poslednja vest koja se u arhivu Dubrovake Republike moe nai o pozorinim predstavama u Dubrovniku poslednjih decenija XVII veka. Kako se ve na prvi pogled moe videti, ove vesti ni izdaleka ne obuhvataju svu pozorinu aktivnost ovoga vremena. Iz njih se sa sigurnou moe utvrditi izvoenje samo osam dramskih dela Vuistraha, eventualno, i "komedije dei barbien", komedije koja je uvredila Jevreje (Sin vjerenik jedne matere), Vijernog pastijera s prologom i one etiri drame u prozi iz god. 1699 a sem ovih, u repertoaru tadanjih "druina" bilo je, kako se zna, i drugih. Prema tome, kad su i u kojim prilikama, kako i u izvoenju kojih glumaca prikazane, recimo, Lukrecija, Mada i Starac Klimoje, Suanjstvo creno i Ljubovnici, Gleevieve melodrame i niz drugih dela, ostaje i dalje pitanje bez odgovora. A ta je tek sa onim drugim, takoe brojnim, izgubljenim u meteima vremena i dogaaja, za koje ne moemo ak ni znati? Ukratko, oigledno je da su vlasti registrovale samo neke od
- 147 -

ondanjih predstava, najee one koje su izvoene na javnim mestima, u Orsanu ili drugde, kao i one kojima su imale poneto da prigovore ili na koje su se tuili uvreeni Dubrovani a da se nisu bavile mada su se, sigurno, i za njih interesovale mnogobrojnim komedijama i melodramama, skromnim brojem lica i scena, pogodnim za intimne i domae sveanosti i izvoenim obino na njima, prigodnim i esto alegorinim, propraenim pesmom i igrom i davanim za mali broj pozvanih lica. Ali, sem nepotpunosti te vrste, ove vesti imaju ih i drugih. Tako, na primer, krivine isledne sudije ne samo to nije interesovalo delo koje se igralo jer su najee bili inkriminisani samo pojedine scene i gestovi, a ne celina nego su oni, isto tako, uvek proputali da zapitaju svoje klijente i ko je pisac deda. Njima to, izgleda, nije bilo vano, jer su, po njihovim pogledima, odgovorni bili glumci a ne pisci prikazanih dela. Na taj nain, reavanju zamrenog i teko reivog pitanja autorstva mnogih komedija i ponekih melodrama iz ovog vremena ove vesti ni u emu ne olakavaju posao. Sve to i jo poneto drugo, to se ne zna, naa nauka imae da potrai na drugom mestu i drugojaijim putem.

- 148 -

Napomene
[1] Historijski arhiv u Dubrovniku, Lamenta de intus et de foris, 18, 1611-1612, 300'. I svi dalji dokumenti koji se navode naeni su u istom arhivu. [2] Diversi et possesso del criminale 8, 1615-1621, 53. [3] Libro dell' Armamento, 1627. [4] R. Skok, Gundulieva "Dubravka", Vijenac, Zagreb, VI, 1928, 335. [5] Agostin Franov Tudievi roen je sredinom 1602. godine (12 novembra 1621, sa dvadeset godina, uao je u veliko vijee) a umro je u zemljotresu 1667 (Specchio del Maggior Consiglio, 1606-1699). [6] Sve to daje zgodnu prigodu da ce, uzgredno, ispravi jedna stara zabluda nae knjievne istorije. Svoju Arijadnu Gunduli je jo 1620. godine, u poznatoj posveti Pjesana pokornijeh kralja Davida, spomenuo kao ve prikazanu "na oitijeh mjestijeh" u Dubrovniku. S druge strane, izdajui je tek 1633. u Ankoni i posveujui je Tudieviu, on je ovoga nazivao "gospodiiem". Iz toga poslednjeg, uro Kerbler je u jednoj prilici zakljuio da je Tudievi "morao biti jo mlad godine 1632" (tad je posveta Arijadne pisana!) i da "nije po tom mogao glumiti u Arijadni i onda kad se ona po prvi put prikazivala jo prije godine 1620.", te da bi "lako moglo biti da je pjesnik za ponovno prikazivanje preradio ili bar dotjerao stariju svoju dramu" (Stari pisci hrvatski knj. IX', Zagreb 1938, 17). Nita netanije od toga, i Kerbleru to nije bilo teko da proveri. Jer Marin Franov Tudievi roen je jo 1601. godine (u Veliko vijee uao je 27 jula 1620), pa je, prema tome, sigurno jo pre 1620 godine mogao uzeti uea u predstavljanju Arijadne: nije, dakle, bilo nuno pretpostavljati da je on glumio tek u nekoj reprizi, za koju ne znamo da li je ikad i ostvarena. O Tudieviu, inae, vredno je zabeleiti da je dugo iveo i trgovao u Ankoni. Kako i s kojim uspehom rekao je sam, dovoljno reito, u svom testamentu (Testamenta Notariae, 64. 1645-1650. 97: "... Nel resto hauendo sua diuina maest per cause note alla sua somma prouidenza et particolarmente per la pena delli mia peccati permesso che in negotiando resti appresso da disastri come noto, per il che mi trouo debitore diuersi et all' incontro creditore di grossa somma .", ".. poiche essendo io in questo naufragio di negotii mia restato, uolontariamente posso dir, nudo.. "). Umro je, jo mlad, 1643. godine (Specchio del Maggior Consiglio, 1606-1699). [7] Diversa Cancellariae, 204, 1627-1629, 225-225'. [8] Descritione delle Origini e Genealogie dei Cittadini Ragusei (tzv. ingrijina genealogija) 105-106. [9] Isto, uvod [10] Isp. Testamenta notariae, 65, 1650-1657, 211. i dalje. [11] Katieva genealogija dubrovakih Antunina. [12] Januara 1621. primljena je u senatu njegova molba kojom se nudi za estog lana ovoga orkestra. Izmeu drugog, tu se e "Desiderosi di impiegarmi tutto il tempo di mia vita in seruitio di Vostre Eccellenze ho atteso alla musica, particolare professione de'miei antenati e particolarmente al sonar d'instrumento di fiato, che sono il cornetto, il pifaro et il trombone. Per ornamento di questa illustrissima et eccellentissima repubblica fu institutio il concerto di pifari che sono cinque, et hoggi sono pieno, s, ma parte di loro ridotti dell' et tanto auanti, che sar assai il dirsi che pochi anni pi potranno durare al seruitio, n sar disdiceuole fra loro ancora hauerci il sesto oer adesso che sar il - 149 -

cornetto, qual m'offerisco di sonario io... Per humilmente le supplico... di accettarmi per hora per aggionta della loro musica predetta con l'ordinario e solito salario del pifaro, toccando secondo l'occorenza quelli di detti instrumenti che pi aggradir et riuscir meglio nel concerto et succedendo dopo la morte mancamento d'alcuno di entrar nella uece di quel tale che morisce o per altro accidente uenesse mancare..." (Consilium Rogatorum, 87, 1619-1621, 155). [13] Isp. D. Pavlovi, Melodrama u poeci opere u starom Dubrovniku, Zbornik Filozofskog fakulteta, Beograd 1952, III, str. 247 u nap. [14] Testamenta notariae, 67, 1663-1667, 73. [15] Isp. npr. Consilium Rogatorum, 90, 1626-1628, 91'. gde je pod 23. februarom 1627, zabeleeno: "Prima pars est de assignando Petro Negrini, Leonardo Belhuomo et Joanni Vincentii, tibicinibus novis, salarium ducatorum sexaginta quos habuit annuatim unus ex defunctis ita ut quilibet habeat ducatos uiginti in anno usque ad aliam terminationem Consilii Rogatorum". [16] Maja 1631. registrovan je dokumenat kojim R. D Maurus a Perusia olim cellerarius locrumensis, izjavljuje da manastir duguje iniju 150 dukata pro tota pictura prospectiuae capellae ecclesiae Locrumae (Diversa Cancellariae, 205, 1629-1632, 159). [17] Conslium minus, 74, 1628-1631, 155. [18] Diversa Notariae, 138, 1638-1649, 16' a tergo. [19] Arhiv kotorske biskupije, Matice mrtvih, I, l. 9. inijev testamenat, u kome univerzalnim naslednikom ini svoju enu Katarinu Paskojevu i u kome ni rei nema o ma emu to bi bilo u nekoj vezi sa slikanjem, prepisan je u Testamenta Notariae 64, 1645-1650, 147-147'. [20] Na poznati istoriar umetnosti dr Kruno Prijatelj tragao je, na nau molbu, po njima, ali bez ikakvog uspeha. [21] M. Reetar, Stari pisci hrvatski. VII2 (Zagreb 1930) Uvod (Knjizevni rad Marina Drzia), CXII. [22] O tome vid. na primer Borba protiv luksuza u Dubrovniku XVI i XVII veka i ena u starom Dubrovniku od D. Pavlovia (u knjizi: 1z knjievne i kulturne istorije Dubrovnika, Sarajevo 1955). [23] "Che nelle rassegne della Madona Candelora di Santo Biagio ogniuno si possa vestire modo ehe vorr, senza incorso di alcuna pena di questo provedimento, per quei due giorni solamente, come anco non si proibisce il vestire medesimo ai mascheri e comedianti nelle loro mascherate e rapresentationi..." (Consilium Rogatorum, 95, 16361638, 92). [24] Lamenta de intus et de foris, 30, 1638-1639, 61 i d. [25] Isto, 41, 1641-1642, 205, 208'. [26] Consilium minus 85, 1677-1685, 134. [27] Consilium rogatorum 125, 1681-1682, 24. [28] Isp. o tome D. Pavlovi, Borba protivu luksuza u starom Dubrovniku. Politika. 5. mart 1936. [29] O tome videti D. Pavlovi, O krizi vlasteoskog stalea u Dubrovniku XVII veka. Zbornik radova Instituta za prouavanje knjievnosti SAN, 1952, knj 2, 27-38. [30] Consilium Rogatorum, 118, 1671, 136'-140'. [31] A. Vueti, Noenje u seeti u Dubrovniku pred 300 godina, Dubrovaki list, 1925, II, 12. - 150 -

[32] itav je dogaaj rekonstruisan prema opirnim zapisnicima sa procesa "protiv onih koji su povodom pragmatike govorili s malo potovanja prema vlastima" (contro quelli che per occasione della pramatica parlavano con poco rispetto verso i magistrati) u Historijskom arhivu u Dubrovniku, Prepiska17, XVI, 1658. [33] Consilium Rogatorum, 125, 1681-1682, 27'. [34] Lamenti del criminale, 16, 1680, 137'. [35] Lamenti del criminale, 10, 1675, 98'. [36] Isp. npr. Lamenti del criminale, 13, 1677-1678, 106. [37] Consilium minus, 85, 1677-1685, 157': "Mala esma" nije Onufrijeva esma ispod Zvonika, pred kojom je, toboe, nekad zamiljeno izvoenje Drieve Novele od Stanca nego je to, kako se lepo vidi po jednoj slici koju mi je ustupio prof. P. Kolendi, manja jedna esma odmah do ulaza u Orsan, to je i sad ouvana kao esma na pumpi na Brsaljama. [38] Isto, 85, 159. [39] Specchio 1606-1699, 398. [40] Consilium rogatorum, 125, 1681-1682, 156-156'. [41] Isp. Milan Reetar, Stari dubrovaki teatar, Narodna starina, 1922, I. [42] Prepiska17, sv. 64, 2052. Processi politici e criminali (1680-1689). [43] Aluzija se, bez sumnje, odnosi na Katu i Lukru, keri dubrovakog graanina Cvjetka Bonomelija, koji je, prema antuninskoj genealogiji, doao u Dubrovnik sa Lopuda, bavio se zanatom "avca" i svoje keri skromno poudavao, jednu za nekog "kapurala u sv. Lovrijencu" a drugu za "zapovednika izmeu vrata od Pila". Moralo bi biti da nisu bile mnogo ugledne, ali da su "vlasteliii" hteli naglasiti da ni druge Antuninke, po socijalnom poloaju, nisu bile mnogo znaajnije od njih. [44] Milan Reetar, etiri dubrovake drame u prozi iz kraja XVII vijeka. Zbornik za ist., jez. i knji. srp. naroda, prvo odeljenje knj. VI (1922), XVI. [45] Reetar, Stari dubrovaki teatar; isti, etiri dubrovake drame u prozi..., XVI. [46] Consilium minus, 82, 1664-1667, 232' Na ovaj me je podatak upozorio prof. Kolendi. [47] Crijeviev iskaz: "Quando si faceva la detta rapresentatione halekalisu e disse uno mi par Antonio Crivonossi: "... jarac Papo udio, e halekaiuchi ho inteso che dicevano: "Adonai..." dopunio je Orsat Ranjina: "Ho visto andar parechi comedianti per il palco coperti su la testa col bianco velo e dicevano: Adonai e Ebrei bechi..." (Prepiska17, sv. 64 2052. Processi politici e criminali 1680-1689). Zanimljivo je, meutim, pojedinosti te scene uporediti s iskazom nekog Lucija iz Bree, datim pred dubrovakim sudijama 15. aprila 1670. o jednom stvarnom obrezivanju koje je on posmatrao u Dubrovniku: "Li giorni passati, trovandomi alla mia bottega che sia vicino alla casa d'un Ebreo in publica piazza... nella qual'casa osservai entrare una gran quantit de gl'Ebrei e dopo di questo dietro alla finestra... vidi comparire una carega grande su la quale sedeva un' Ebreo coperto d'un fazzuolo bianco di seta... e li fu portata in mani la creatura e s'accost a lui un'Ebreo vestito d'una cosa bianca come da prete, e fecero non so che cerimonia... e questo che era vestito di bianco cantava con alta voce e tutti gl'altri li respondevano pure cantando", Prepiska17, 64. 2051. [48] Otac kasnije glasovitog Antuna Rigija, biskupa i akademika "ispraznog." [49] Diversi et Possessi del criminale, 19, 1681-1688, 12. Consilium minus, 85, 16771685, 211'. - 151 -

[50] Lamenti del criminale, 20, 1684, 12-25. [51] Libro delle sentenze criminali, 38'; Consilium minus, 49, 1684-1688, 3' [52] Diversi et Possesso del criminale, 19, 1681-1688, 106'-107, [53] Fancev F., etiri dubrovake komedije iz kraja 17 stoljea. Graa za povjest knjievnosti hrvatske, 1932, XI, 161. [54] Podrobnije o ovome: Reetar M., Stari dubrovaki teatar, Narodna starina, 1922, I; Kombol M., Hrvatska drama do 1830, Hrvatsko kolo 1949, 2-3, 292-311. [55] Consilium Rogatorum, 151, 1723-1724, 176. i dalje. To je i izvreno, pa su istog meseca, meu dravnim trokovima, registrovani i oni nainjeni "za spaljivanje Talmuda" (per abruciare il Talmut), Dicta domini Rectoris, 31, 1724, 3'. [56] Videti o tome: Emilio Re, Qualche nota sul tipo dell' Ebreo nel teatro popolare italiano, Giornale storico della letteratura italiana, 1912, LX, pp. 383-398. [57] O "dudijatama": Anton Guilio Bragaglia, Le maschere romane, Roma, 1947, pp. 217-232; Paolo Toschi, Le origini del teatro italiano, Torino, 1955, pp. 333-340. [58] E. Re, nav. delo, 391. [59] Isto, 391. [60] E. Re u nav. delu na str. 391. daje ukratko i sadraj scenarija komedije Il pedante iz zbirke Flaminija Skale, i sadraje komedije La mula (iz velike kolekcije scenarija Bazilija Lokatelija) i komedije Il finto principe (koji je tampao A. Bartoli u knjizi Scenari inediti della commedia dell'arte, Firenze, 1880, p. 183. [61] P. Toschi, Le origini del teatro italiano, 338-339 U "dudijati" koju opisuje de Brosses, a njegov opis reprodukuje Toschi, Pulinela usred neke sinagoge pozajmljuje novce od Jevreja, ali ovi, poto su zatraili ogroman interes, zatrae od njega i da postane Jevrejin, pa kad uzmu potom da nad njim izvre i obred obrezivanja, on se silno rasrdi i dobro ih istue. [62] Consilium Rogatorum, 127, 1684-1685, 140-146 [63] Fancev Franjo, Graa za bibliografiju Petra Kanavelovia (1637-1719), Graa za povijest knjievnosti hrvatske, 1932, XI, 221. [64] Kombol Mihovil, Poviest hrvatske knjievnosti do Preporoda (Zagreb, 1945), 282. [65] Consilium rogatorum, 129, 1687-1688, 90. Reetar, Stari dubrovaki teatar. [66] Kolendi, Petar, Premijera Drieva "Dunda Maroja", Glas, 1951, CCI, 59. [67] Kolendi, 60. [68] Consilium rogatorum, 129, 1687-1688, 105-108. [69] Na istom mestu, 108. [70] Bie da su gledaoci, kako me upozorava prof. Drag. Pavlovi, u tom "metru" mogli lepo prepoznati tadanjeg uitelja prvog razreda dubrovake srednje kole (jer je samo on nosio naziv maestro) dvadesetogodinjeg jezuitu Antuna Mariju Nakija, poneto egzotinog maronitu s ostrva Kipra, koji je tek bio doao u Dubrovnik da ga naskoro zatim, u septembru 1689, napusti (Pavlovi D., O kolskim prilikama u Dubrovniku XVII veka. Prilozi, 1935, XV, 84; V(anino) M., Ljetopis dubrovakoga kolegija (15561764), Vrela i prinosi, Sarajevo, 1937, 7, 37 i da se posle istakne u misijama po Siriji (Sommervogel S., Bibliothque de la Compagnie de Jsus, V, Bruxelles-Paris 1894, 1517). [71] Prepiska17 sv. 64 2052. Processi politici e criminali 1680-1689. [72] Consilium rogatorum, 129, 1687-1688, 108'-111. [73] Na istom mestu 127, 114' bis. - 152 -

[74] Kolendi Petar, Uieitelji u dubrovakoj komediji, Dubrovaki list, 1924, 34. [75] Deanovi Mirko, Odrazi talijanske akademije "degli Arcadi" preko Jadrana, Rad 250, 4. [76] Fancev 219 - Upozorava me prof. Kolendi da je, prema jednoj beleci u rukopisu Jugoslavenske akademije I. b. 21 ta Krunica na as od imena prislavne od neba u svijeta esarice Djevice Marije (inae prevod jednog spisa generala dominikanskog reda blaenog Jordana) tampana u Ankoni (Jakinu) g. 1689. [77] Za M. Brucezea isp. Diversi et Possesso del criminale, 19, 1681-1688, 106', za P. Freskija, Lamenti del criminale 9, 1671, 139'; 24, 1688, 185. [78] Deanovi 2. [79] Fancev Franjo, Dvije dubrovake puanske druine iz kraja 17 stoljea. Nastavni vjesnik, 1931, XXXIX, sv. 5-8, 1931. [80] Videti npr Lamenti del criminale, 14, 1678, 9'. 221. [81] Isp Consilium rogatorum, 130, 1689-1690, 81-81'. [82] etiri dubrovake drame u prozi, XI. [83] Consilium rogatorum, 136, 1698-1700, 48.

- 153 -

Naljekovieva komedija "arecitana u Mara Klariia na piru"

Iz knjievne prolosti - studije i ogledi (SKZ, Beograd, 1978) Ono to se danas zna o poecima i razvoju dubrovake renesansne drame daleko je od toga da bude u svim pojedinostima sigurno i potpuno. Mnogi, i pokatkad osnovni, podaci nedostaju nam za tana uoptavanja i ispravne zakljuke. Meu njima odsustvo sigurnih vesti o broju i vremenu najznaajnijih predstava dubrovakog pozorinog repertoara XVI veka ne dolazi, nesumnjivo, na poslednje mesto. Jo dosta e se u tom pogledu morati da uradi, i svaki doprinos u rasvetljavanju nejasnoa s kojima se sada borimo moe biti samo koristan i dobrodoao. Jer nije, i ne moe nikako biti, jedino pedantska besposlica pokuaj utvrivanja tih fakata kad ih nemamo a moemo ih imati, ako nam oni pomau da upotpunimo naa saznanja o tome ta je emu u ovom razvoju prethodilo, i ko je od dubrovakih dramskih pisaca donosio novine, a ko dolazio za tim i ve steena iskustva razvijao dalje ili epigonski ostajao u dostignutim okvirima. U ovom poslednjem smislu, tako, jo uvek se nije moglo do definitivnog reenja dovesti znaajno pitanje koji je od dvojice dubrovakih pesnika XVI stolea, Nikola Naljekovi ili Marin Dri, prvi izveo graansku komediju na dubrovake pozorine daske. Jedino se nasluivanjem i knjievnoistorijskim analizama dolo do pretpostavke, verovatne ali nepotvrene, da je veseli dum Marin u obesnom i raspusnom karnevalskom zabavljau, nenom i eleginom liriaru i uenom astronomu i fiziaru Nikoli Naljekoviu imao prethodnika u ovome poslu. Ta pretpostavka zasnovana je na injenici da su Naljekovieve komedije u stvari mnogo vie nastavak srednjovekovnih farsi, bez jaih ugledanja na klasinu komediografiju i jednostavnog sklopa, nerazvijene i pisane u stihovima, i na uverenju da bi se taj pesnik teko odluio da ih tako gradi da je Marin Dri ve bio nastupio sa svojim daleko sloenijim, proznim i plautovskim komedijama.[1] Ne treba ipak misliti da je ovo pitanje bez razloga ostalo otvoreno sve dosad; njegovo reenje omele su ozbiljne tekoe. Dok je hronoloki poredak Drievih premijera relativno lako i prilino pouzdano uspostavljen blagodarei zapisima ouvanim u naslovima veine njegovih tekstova, i istraivanjima, u prvom redu arhivskim, koja su se na osnovu njih dala izvesti, za datiranje Naljekovievih dramskih dela nije, naprotiv, bilo skoro
- 154 -

nikakvih izgleda. Sva ona, komedije kao i pastirske igre, ouvana su nam u veoma loim i nepotpunim rukopisima, i u njima dolaze bez naslova i bez ikakvih vesti o vremenu i o okolnostima u kojima su prvi put izile pred svoje gledaoce. Samo je za jednu izmeu njegovih komedija, za onu naime koju akademsko izdanje oznauje kao "komediju V",[2] jedan stari prepis, pisan negde s kraja XVI ili na poetku XVII veka i za to izdanje nekorien, mesto naslova imao zagonetnu beleku: "Komedija arecitana u Mara Klariia na piru".[3] Ne postoji, meutim, ni drugi kakav izvor savremeni memoari, ondanja korespondencija ili arhivski spisi koji bi na celo pitanje bacio neto vie svetlosti. Ali, ako nas nedostatak direktnih informacija spreava da izradimo potpunu i preciznu hronologiju Naljekovievih drama, pomenuta beleka po kojoj je prva od njegove tri komedije igrana na svadbi Dubrovanina Mara Klariia, otvara put mogunosti da to postignemo bar za jednu izmeu njih. A kad se jedna sigurnije povee s prilikama i trenutkom u kome je nastala, nesumnjivo je da e razmiljanje i o ostalima biti osnovanije i blie istini. To je uostalom ve uoeno i jedanput bez uspeha i pokuano. Jer da se vest iz ovog zapisa moe kako valja iskoristiti, mora se najpre znati koji je Dubrovanin XVI veka svojim savremenicima bio poznat kao Maro Klariin. A to se tom prilikom nije moglo ustanoviti, poto se "ime Klarii ne nalazi u naim spomenicima, pa se ne moe znati je li ba pravo prezime, ili nadimak lini ili cijele porodice".[4] Jedan brani skandal ondanjeg Dubrovnika, sluajno sauvan na stranicama dubrovakih krivinih knjiga, ukazao je neoekivano na trag po kome se ima poi. Da pogledamo ta nam nudi sudski zapisnik o njemu. Poetkom marta godine 1609. pred dubrovakim sudijama obreo se neki uro Ivaniev, obuar i poreklom seljak. Zatvoren to je noem ranio sopstvenu enu, u istrazi je ispripovedao munu istoriju njihovih besprekidnih sukoba, koja se umalo nije zavrila tragedijom. Ta sliica iz svakodnevne stvarnosti, dubrovakog puka, iako puna ivopisnih crta, ovde nas moe interesovati samo jednim svojim detaljem. Nesreni uro uveravao je sudije da njegova ena ve due vreme provodi noi izvan njihovog doma i da to pravda strahom od gospara Dona Klariia, s ijom je slukinjom imala neku razmiricu. Pokazalo se, naravno, da su njeni izgovori bili lani a izostanci greni, ali takoe i to da Klarii koji je ovde pomenut nije niko drugi do vlastelin Dono Buni. Kao Klarii on dolazi jedino u izjavama ura i Marije, njegove ene; sudije, naprotiv, uvek ga
- 155 -

nazivaju Buniem.[5] Prezime Klarii, prema tome, predstavlja takozvano "slovensko prezime" izvesnog ogranka dubrovake patricijske porodice Buni i otud je jasno zato se "ne nalazi u naim spomenicima". Porodica Buni, razgranata i mnogobrojna u ove decenije, imala je vie ovakvih, narodskih, prezimena, kojima su se pojedine njene kue meusobno razlikovale; jedna od njih, ona koja je dala poznate pesnike, nazivala se Vui, kako se odavno zna.[6] Dragocena vest da meu precima vlastelina Dona Bunia-Klariia treba potraiti Naljekovievog Mara Klariia nije, ipak, dovela i do njegovog neposrednog identifikovanja. Kako u to vreme u Dubrovniku ive dva Bunia s imenom Dono,[7] morao se prei zamoran i ne uvek pravolinijski put arhivskih proveravanja i genealokih studija. Tek tada, dospelo se do pune i nesumnjive izvesnosti, i po njoj je vlastelin Marin upanov Buni (15141580) onaj Naljekoviea prijatelj ije je svadbeno veselje on pokuao da uvea svojom komedijom.[8] Kako se moglo i misliti, taj Buni je iz jedne od najuglednijih i najbogatijih dubrovakih kua onoga vremena. Od detinjstva je meu porodinim portretima mogao gledati strogi vojniki lik pradeda upana (+ 1464), koji je, kao ammiraglio, komandovao dubrovakim galijama u hriansko-turskoj bici kod Varne godine 1444.[9] No njegovi preci nisu bili samo ratnici i "ljudi od vladanja"; isto toliko, i vie, bili su i spretni trgovci, i njihovi testamenti, puni bogatih legata, reite su ilustracije njihovih ivota, posveenih poslovima i sticanju.[10] Marinova majka Klara, koja je rano ostala udovica i na koju je pao teret voenja kue i podizanja trojice neodraslih sinova, morala je biti umna i energina ena, i bez sumnje je po njoj ova porodica i nazvana Klarii. Odreen porodinim tradicijama i obiajima Republike, Buniev ivot mogao je jedino biti ispunjen javnim slubama i trgovinom. Kao dubrovakim vlastelin, proao je uobiajenu karijeru, koja je poinjala sitnim inovnikovanjem u nevanim uredima, da se zavri asnom i dostojanstvenom funkcijom kneza.[11] Ne jednom, poveravane su mu i specijalne misije, kao ona, godine 1568, kad je iao u Carigrad kao poklisar haraa,[12] ili ona druga, godine 1570, kad je s jo jednim plemiem bio vladin delegat za voenje istraga po narodnim tubama "protiv Hvarana, Korulana, Peratana, Kotorana i ostalih rasputenih Dalmatinaca, koji pod lanim imenom uskoka pustoe sela i ostrva dubrovake drave".[13] Nije manje ivahna i uspena bila ni Bunieva trgovaka aktivnost. Iako njegova poslovanja ne poznajemo u punom obimu, sigurno je da su bila znatna, kad su, inae, prilino zamane svote koje samo beogradski trgovci preko godine pozajme kod njega.[14]
- 156 -

Vien vlastelin i imuan trgovac, Maro Klarii je, dakle, morao samo imponovati pesniku Naljekoviu. Tim vie, ako je, kao to je verovatno, nalazio dokolice, naina i volje da se uz poslove bavi naukom i knjigom. U veku u kome je iveo nije bilo nimalo neobino da se trgovac, naunik i pesnik nau u jednoj istoj linosti, i sam Naljekovi predstavlja takav jedan zanimljivi spoj. Sem toga, jedan od Klariievih bliih roaka, Marin Nikolin Buni, brat od strica njegovog oca, bio je uen ovek i vie nego prijatelj istoriara Ludovika Tuberona Crijevia i okrunjenog pesnika Ilije Lampridija Crijevia: prvi mu je slao svoja dela na pregled i popravak, a jedno mu je i posvetio, dok se drugi s njim dopisivao i preporuivao ga ovakvim pohvalama Alesandru Farneze: Commendo unanimem meum sodalem, commeno tibi Farnesi, Marinum. namque est dignus in intimis haberi, cultu, moribus, elegante lingua, non ignobilis et denter ornat malorum titulos, genus Bonorum.[15] Jo jedanput je, znai, na Maro Klarii mogao biti na liniji porodinih tradicija, kad se pokazivao kao ljubitelj poezije i prijatelj pesnika. Pa kad je bila njegova svadba, za koju je grupa pozorinih amatera, po svoj prilici vlastele, pripremila predstavicu s Naljekovievom komedijom na programu? U knjigama enidbenih ugovora XVI veka Marin upanov Buni dolazi u dva maha. Prvi put je to bilo jo godine 1530, kad je imao jedva esnaest godina a njegova zarunica Frana, ki gospara Orsata Donovog urevia, ni punih dvanaest. Dobivi tom prilikom 2600 perpera miraza, Marin je obeao da kroz est godina povede Franu u svoj dom. No januara 1535. ugovor je poniten a Marin je novce vratio, jer mu je zarunica umrla pre venanja.[16] Tek 28. aprila 1541. registrovan je njegov drugi enidbeni ugovor, ovaj put s punoletnom Linjom, keri pokojnog vlastelina Luke Divovog Sorkoevia.[17] Miraz je sada bio 2000 zlatnih dukata i Marin ga je odmah dobio od Linjine brae. U tekstu ugovora, kod formule o roku u kome e Buni svoju verenicu povesti kui pro consumatione matrimonii, ostavljeno je prazno mesto, to bi bez sumnje trebalo da znai da se to imalo obaviti odmah ili u najblie vreme. A kako su se u starom Dubrovniku svadbe inile onoga dana kad je nevesta ulazila u mladoenjin dom,[18] to je negde u godini 1541. ili najkasnije u godini 1542. proslavljan Klariiev pir.
- 157 -

Bilo bi bolje, dodue, da se ovaj termin mogao jo vie pribliiti pravome, ali je za ovo vreme, kad upnici jo ne vode matine knjige, to ostvarljivo samo u malom broju sluajeva. ak je i poznati Registro maritaggi bio bez ikakve pomoi ovoga puta; u tom dragocenom kodeksu registruju se samo ona venanja dubrovakih vladika za koja je dobijena novana potpora nekakvog dobrotvornog legata; bogata Linja, meutim, nije imala ni uslova ni potrebe da je trai i dobije.[19] Ali da se ovo svadbeno veselje slavilo i koju godinu kasnije no to na osnovu arhivskih dokumenata izgleda, van sumnje je da je to moralo biti pre godine 1548. kad je, kako se sada pretpostavlja, izvedena Drieva izgubljena komedija Pomet odnosno pre godine 1549. kad je bilo prvo prikazivanje njegove Tirene.[20] Uostalom, Buniu su u vreme Drievog debitovanja na dubrovakoj sceni ve poela da se raaju deca iz braka s Linjom, i to najpre svakako ki Klara, koja je 15. aprila 1564. stupala u brak s Franom Nikolinim Sorkoeviem,[21] a za njom i sin upan, koji je decembra 1568, sa dvadeset godina, uao u Veliko vijee Republike.[22] U vreme ovoga pira, Naljekovi je, kao i Buni, bio tridesetih godina, i ve je za sobom imao karijeru trgovca kome poslovi ne polaze najbolje za rukom. Posle dugih prebivanja u trgovakim sreditima zapadne Evrope i Levanta, on se, izgleda obeshrabren neuspesima, za vie godina skrasio u Dubrovniku. Tamo je nastavio da posluje, nastojei i da poneto privredi povremenim slubama u razliitim ustanovama dubrovake uprave. Tako je poetkom 1541. postavljen za pisara itnice, a dunost mu je bila da graanima koji su te gladne godine ostali bez ita uz doznake raspodeljuje ito doneto iz Venecije.[23] Ve 2. aprila 1541. on je iz te slube otputen, "poto bogu hvala na grad ima obilje penice i nije vie potrebno deliti je na doznake", ali je od 16. septembra dobio neko zaposlenje u raunovodstvu Republike, za koje je s vremena na vreme bio isplaivan.[24] Neto kasnije, decembra 1543, izabran je za kancelara raunovodstva,[25] to takoe nije dugo trajalo, jer ga u aprilu 1545. nalazimo u Konavlima, gde premerava vinograde i zemljita po kojima tri dubrovaka vlastelina, specijalno za to poslata, upaju i unitavaju bespravno posaenu lozu.[26] U svetlosti ovih podataka postaje shvatljivije to se pesnik kome je novano ilo od loeg na gore i koji je najposle umro kao siromah s malo odela, knjiga i astronomskih instrumenata u kui[27] vezivao prijateljstvom za bogatog i uticajnog Bunia, koji mu je u svakom sluaju mogao samo pomoi. ak moda ni njegova honorarna uposljenja u raunovodstvu i itnici nisu sluajna i bez veze s Buniem; pored injenice da je kao trgovac Naljekovi morao biti struan
- 158 -

za takve poslove nije, izgleda, od najmanje vanosti bilo ni to to je u to vreme jedan od vlastele koja rukovodi ovim ustanovama bio ba Buni. Komedija koju je Naljekovi za njegov pir napisao mogla je, dakle, biti i znak zahvalnosti, a ne samo prijateljske srdanosti i simpatija. Tom komedijom zvanice i gosti Klariievog pira zaista su imali "veliki smjeh", kako im je u prologu obeano. Ostvarena u kojem kutu dvorane za prijem, uz skromne reijske i scenografske napore, i s malim brojem "glumaca", Naljekovieva komedija je pred svojim gledaocima odkrinula vrata dubrovakih domova i rekonstruisala jedan odlomak iz svakodnevnog ivota. Goropadna, bigotna i veito na svau raspoloena "gospoa", raskalaan i obestan "gospar", i rasputene i dandrljive sluavke, to su njeni likovi; potkradanje "gospoe" i "gospareva" ljubakanja sa sluavkama, kao i beskrajni sukobi i "treske" oko toga, to je njena radnja, a lako pomirenje "gospoe" i "gospara" i zajedniki odlazak na veeru u susedstvo, to je njen rasplet. Bez odreenog morala za koji se bori i koji zastupa, i bez deklarisane osude negativnosti kojima se smeje, ova komedija je prosto elela da svojim gledaocima pribavi as-dva gromoglasnog smeha, a postupci kojima se pri tom posluila nisu bili mnogo razlini od onih koje su gradski veseljaci, zanatlije i kalfe, jo od srednjeg veka koristili za svoje neveto pisane ali papreno smene i silno zanimljive farse. Dubrovaki ivot ona je naslikala s bespotednom i surovom realnou, i sa slobodama kakve su samo u vreme renesanse mogle biti oprostive u dobrome drutvu, a ako u njoj i nema poezije i lepote prikladne za priliku kojoj je bila namenjena, ona ne moe ipak biti neinteresantna i bez znaaja, jer je u njoj svaka scena stvarna i svaka re istinita.

- 159 -

Napomene
1 Za celo ovo pitanje isp. raspravljanje Milana Reetara, Stari pisci hrvatski, VII2 (Zagreb, 1930), str. LXXXIV i dalje. 2 Stari pisci hrvatski, V (Zagreb, 1873), str. 240-259. 3 Po njemu je prireeno izdanje iste komedije u asopisu Dubrovnik, zabavnik tionice dubrovake a godinu 1870, str. 220-237. Rukopis je opisao Reetar, nav. delo, str. VIIXIX. 4 Reetar, nav. delo, str. LXXXV nap. 5 Diversa et possesso del criminale 7 (1609-1610), 33-51. Ovaj i svi sledei arhivski dokumenti su iz Historijskog arhiva u Dubrovniku. 6 O ovim dvostrukim prezimenima dubrovake gospode vid.. Reetar Milan, Slavenska prezimena dubrovake vlastele. Dubrovaki list, 1925, II, 32, 33. 7 To su, prema podacima popisa u Specchio del Maggior Consiglio, Dono Marinov (1563-1617) i Dono Tomov (1587-1649). 8 Dokazivanje ovoga tvrenja bilo bi dugo, nezanimljivo i preopirno, te se zato ovde isputa. Napominje se, samo, da je meu Naljekovievim savremenicima bilo osam raznih Mara Bunia izmeu kojih je trebalo nai odgovarajueg. 9 Isp. F(ancev) F(ranjo), Hrvatska enciklopedija 3 (Zagreb 1942), 516, i Kreki Baria, Uee Dubrovnika u ratovima protiv Turaka 1443 u 1444 g., Zbornik radova Vizantolokog instituta SAN, Beograd, 1954, 2, str. 145-158. 10 Npr. test. Marinovog deda Marina ( 1483) u Testamenta notariae 25 (1483-1484), 21 ili onaj njegovog oca upana (+1520) u Test. not. 33 (1520-1524), 65'. 11 Vanije dunosti koje je imao: lan kolegijuma apelacija (1540, 1543, 1545, 1547, 1549, 1551, 1553, 1555, 1556), inovnik carinarnice (1542, 1544, 1546, 1548, 1550, 1552, 1554), inovnik u raunovodstvu (1541), dravni advokat (1536, 1539), senator (od 1556), konzul civilnih poslova (1568, 1573, 1576, 1579), lan Maloga Vijea (1566, 1571, 1577, 1580), krivini sudija (1561, 1564, 1567), proveditor grada (1570, 1575, 1578) i najposle knez (1564, 1567, 1569, 1572, 1575, 1578). Specchio del Maggior Consiglio dell'anno 1500, passim. 12 Radoni Jovan, Dubrovaka akta u povelje, knj. II sv. 2, Zbornik za ist, jez. i knji. srp. nar., tree odelj. knj. VIII (Beograd, 1938), 168. 13 Knjiga ovih tubi uva se u Hist. arh. u Dubrovniku. 14 Podrobne podatke videti u knjizi: Dubrovaka arhivska graa o Beogradu. Knjiga I.1521-1571. Sabrao, uredio, objavio Jorjo Tadi. Izdanje IONO grada Beograda, 1950, passim. 15 Biografska dela Ignjata urevia, Izdao i objasnio Petar Kolendi Zbornik za ist., jez i knji. srp nar, drugo odelj. knj. VII (Beograd, 1935), 39 53. Dolci S, Fasti litterarioragusini, Venetiis 1767, str. 39. Taj Buni umro je u Dubrovniku kao neenja poetkom 1540, ostavivi svoja dobra dravi, ali odvojivi dosta i za svoje vanbrane sinove u Veneciji, Ankoni i Dubrovniku, Testamenta notariae, 38. 1539-1543, 96. 16 Pacta matrimonialia, 6, 1523-1534, 113. 17 Pacta matrimonialia, 7, 1534-1543, 110'. 18 Reetar, nav. delo, XCI. - 160 -

19 tavie, ini se da su dubrovake vlasti sumnjale da njen miraz nije i vei no to je u ugovoru zapisano, pa su se i njena braa i Buni morali pred knezom Republike zakleti da to nije sluaj, Pacta matr. 7, 110'. 20 Kolendi, Petar, Premijera Drieva "Dunda Maroja", Glas SAN, Beograd, 1951, CCI, 62. 21 Pacta matrimonialia, 9, 1558-1579, 66'. 22 Buni je imao jo sinove: Luku (roen oko 1579), Dona (ve pomenutog) i Vlaa (1565-1614), i keri: Peru (venana 1573) i Niku (ven. 1576). 23 Consilium minus, 34, 1540-1543, 54', 69', 78, 88. 24 Isto, 102, 126, 131'. 25 Isto, 40, 1543-1547, 13'. 26 Isto, 133, 134 27 Testamenta notariae, 47, 1585-1588, 192-192': Testamentum Nicolai Stephani de Nale Testamenat je napisan 2. okt. 1581, a registrovan 22 decembra 1587, i u njemu se ita: "E prima lasso per je decime et primitie a Santa Maria cathedrale perpero uno, e a Santo Biasio in Ragusi perpero uno et a Santa Maria alle Danze perpero uno. Dichiaro qualmente io non mi ritrovo havere al mondo faculta di alcune sorte, infori di alcune poche e di poca valuta, massaritie in casa con pochi vestimenti mei e libri con alquanti instrumenti astronomici et uno bacile di argento donatomi dall" Illma Sig.ria di Rausi, quale tutte cose sopranominate lasso alla ima cara consorte madonna Nica, e questo imperochi lo ho havuto in contanti et in ritratto di sue terre a Gliubaz il che ariva a magior valuta di quel che io speso nelh meglioramenti di soi stabili e quello che di pi le resto a dare la prego mi perdoni. la quale madonna Nica faccio e instituisco mio universal herede.. "

- 161 -

Dubrovako pozorite Drievog doba

Iz knjievne prolosti - studije i ogledi (SKZ, Beograd, 1978) Odavno je dobro poznato ak toliko dobro poznato da je stvar gotovo banalna injenica kako su ljudi iz onih zanosnih, iz onih ludo veselih i razuzdanih renesansnih dana predano, skoro bi se reklo: zaljubljeno, voleli pozorite. Ono je tada bilo jedna istina, nikako jedina od afirmacija njihove ivotne radosti, od afirmacija njihovog ivota samog. Tako je u tim decenijama bilo u svim delovima sveta koji su imali sree, i uslova, da ih zahvati taj "najvei progresivni prevrat to ga je oveanstvo do tada doivelo" (Engels); tako je u tim decenijama bilo i kod nas, na Primorju i u Dubrovniku naroito, gde su prilike i vekovima gomilana bogatstva omoguili da se, posle srednjovekovnih "tmina", pojave vedri i kao suncem okupani renesansni dani. I stari Dubrovani, ba kao i njihovi savremenici po dalmatinskim gradovima, kao i po gradovima Italije, Francuske, Engleske ili panije, hrlili su, sreni, na pozorine predstave, uvereni da e imati na njima "veliki smijeh", ili nenu, poetinu razbibrigu, ili uzburkane, silno ponete emocije. Jednom rei, i oni su se, kao deca i skoro bezumno, radovali obesnim, a esto i sasvim rasputenim, ali uvek vrlo veselim komedijama i farsama; ili otmenim i poetinim, a ne retko jo i kominim, ali uvek vrlo zanimljivim pastirskim igrama i eklogama; ili pak potresnim i uzbudljivim, a ne retko i sasvim svirepim, ali uvek vrlo privlanim tragedijama, to su ih smiljali, ili udeavali za njih njihovi sugraani ko je su oni cenili i priznavali za "poete". Ti njihovi pesnici, zna se to takoe, ili bar ponajbolji meu njima, i danas su, jo, vrlo cenjeni stvaraoci, koji jo nisu izgubili sveine i daha, i koji jo uvek imaju poneto zanimljivo da kau gledaocima. Koliko su se, meutim, taj Mavro Vetranovi i taj Nikola Naljekovi, taj Antun Sasin ili, najzad, taj Marin Dri, najvei od svih, morali voleti onda, u samom trenutku njihovog stvaranja, kada je svaka njihova re odjekivala prisnije i zvuala intimnije, i kada se lepo znalo otkuda je iznikla i kuda je bila usmerena! To staro pozorite, Drievo pozorite, duni smo ne samo da cenimo i volimo, nego poto s ljubavlju retko kada ne idu zajedno i obaveze da i dobro poznajemo. To, na alost, nije uvek lako i do kraja mogue jer nam mnoga obavetenja, koja bismo morali imati, sada nedostaju ali se opet
- 162 -

mnogo ta iz njegove dragocene povesti i iz njegove neobino interesantne sudbine moe jasno sagledati i iz vesti koje u ovom trenutku o njemu imamo. Moda ne bi bilo bolje ususret tom pozoritu poi kao istoriar od zanata, s marljivo sreenim injenicama i hronologijom, i s briljivo izvedenim zakljucima; moda e ovek naih dana lake doiveti i osetiti sokove i aromu, ukuse i atmosferu tog davnanjeg doba i pozorinih zbivanja u njemu ako u potragu za njim poe srcem i matom, ako, to jest, pokua da krene u imaginarnu etnju kroz vekove i da se, u renesansnom kostimu i s idejama renesansnih ljudi, kroz karnevalsku vrevu probije do pozornica na kojima se odvijaju pozorine predstave, pripremljene za stare Dubrovane, recimo, sredinom XVI veka, a to e rei: u godine koje je svojim delom, kao i svojim ivotom tako slikovito i toliko snano obeleio Marin Dri. Ali za tu etnju neophodno je odbaciti jo na polasku kako odeu naega vremena, tako i nae navike, gledanja i obiaje vezane za pozorite i njegov udesni svet. Jer sve je, ili gotovo sve, bilo drukije u onome veku. Danas ljubitelj pozorita postupa na relativno jednostavan nain: kada mu doe elja da ide u pozorite, i bukvalno: kad god mu takva elja doe, obavetava se o repertoaru i kupuje svoju ulaznicu, prema svome ukusu i svojim mogunostima, ili jo ako je interesovanje veliko prema svojoj srei; u odreeni dan i sat odlazi u pozorinu zgradu i smeta se udobno u svoje sedite, okruen prijatnou i toplinom; pred njim ubrzo poinje predstava, raena vie ili manje studiozno, ali uvek s pretenzijama, umetnikim u prvom redu, i ostvarena od strane itavog niza ljudi, od tehniara i glumaca do reisera, kojima je to glavni ivotni posao, koji se svim tim profesionalno bave; na predstavama se oduevljava ili oajava, ali nastoji uvek da ostane u granicama dobroga tona; sutradan ita o predstavi sud strunog kritiara koji, ve prema prilikama, pogaa njegove misli ili ga ogorava svojim proizvoljnostima. Koliko je sve to bilo drukije u renesansi i koliko bi ovek naega stolea morao da se prilagoava kreui na pomenuto imaginarno putovanje! Ve odmah po dolasku u renesansni Dubrovnik saekalo bi ga ne malo razoarenje: Dubrovnik tih dana, uostalom ni dugo zatim, nema svoje pozorine zgrade, nema, dakle, nieg to se moe i pribliiti dananjim naim predstavama O tome, ali i nieg to je izbliza slino raskonim pozoritima ondanjeg sveta, recimo uvenom Teatro olimpico u Vienci.
- 163 -

Odve skromni, ali nipoto toliko siromani koliko tedljivi, negdanji Dubrovani drali su da bi samo uludo bacali teko steeni novac podizanjem kakvog-takvog pozorita, svedenog samo na sopstvene svrhe. ak i kasnije, u poslednjim decenijama XVII veka, kada se takvoj potrebi nisu vie mogli opirati, oni su samo dali da se za pozorine potrebe adaptira jedna prozaina zgrada: dravni arsenal za popravku brodova koji se ve odavno vie nije nizata upotrebljavao. Tokom itave renesanse, meutim, pozorine predstave organizuju se, i publika jedino tamo moe da ih vidi, ili na irokom otvorenom prostoru ispred palate u kojoj stanuje dubrovaki knez, na prostoru nazvanom stoga "prid dvorom", ili po privatnim, obino gospodskim kuama, u njihovim prostranim dvoranama za prijem, i to kao sastavni deo svadbenog slavlja, ili najzad, ali to vrlo retko i samo kad vlada izuzetno dozvoli, u reprezentativnoj sali u kojoj inae zaseda Veliko vijee Dubrovake Republike. Sasvim razumljivo za ono nedemokratsko stolee, kada se hiljadama predrasuda odvajaju meusobno pojedini drutveni redovi, ove predstave po kuama ili u dravnim salama bile su ekskluzivne, to jest namenjene uskom krugu zvanica ili gostiju naroito vienih svojim poreklom, svojim ugledom i imetkom ili svojim obrazovanjem. Naprotiv, na predstave koje su davane napolju mogao je da doe svako. Ali i tada, ali i tamo, moralo se znati i znalo se! gde ko moe zauzeti mesto: svetina e se, stojei, tiskati pred pozornicom; knez e, okruen najvienijom vlastelom, predstavljanje pratiti sedei na kamenim klupama postavljenim ispod svodova kneevskog dvora; a ugledne dame dobie takoe mesto dostojno njihove izuzetnosti: to e biti ili prozori i terase okolnih kua i katedrale, ili specijalno, ali na brzinu i skromno, izgraene loe. Svi ti raznoliki gledaoci, i svetina kao i knez, i dame kao i najbogatija vlastela, za svoj dolazak pred pozornicu nisu imali potrebe da ita plaaju. Jer ulaznica nije bilo i pozorite je bilo ista pasija dodajmo odmah: i ista teta onih koji su ga organizovali. Razume se, u prvom redu onda kada je to organizovanje trailo osetnije izdatke. Meutim, jo mnoga iznenaenja ekaju u pozoritu renesansnog Dubrovnika; njihov je niz tek poeo. Pre svega, mora se voditi rauna da tada u Dubrovniku nije bilo onoga to mi nazivamo pozorinom sezonom, ili, ako se ba hoe, i strogo uzimajui stvari, bilo ga je, ali nipoto ovako kao danas, da se protee bezmalo kroz itavu jednu godinu. Stari su
- 164 -

Dubrovani pozorine predstave ograniavali na nekoliko, i mahom na nekoliko poslednjih, dana karnevala, a to znai na nekoliko dana izmeu 6. januara i poetka uskrnjeg posta, dana i inae posveenih zabavama, dana koji su, kako je Dri govorio, "od starijeh naijeh odlueni na tance, igre i veselja". Pokatkad su te predstave tekle bez tekoa i gledaoci su, i kad su najslabiji pred hladnoama, obino sa zadovoljstvom presedeli ili prestojali (kako ko!) ono nekoliko predveernjih asova, pod nebom. Ali moglo je, zato, da se ponekad sve okrene naglavce: vetrovi i kie umeli su da u sve pripreme unesu krajnju pometnju. I koliko su samo puta gledaoci pred tim elementarnim nezgodama hitali sa predstava kuama, ne saekavi rasplet dogaaja i ne nastojei da uju poslednju re s pozornice! Sam Marin Dri suoio se s takvom nevoljom kada je, o karnevalu 1549, s mnogim nadama i s puno pesnike sujete, prisustvovao premijeri svoje Tirene: ... Ma vjetri ne dae nita ut, sjever otud dmae usiono tolikoj, da srca pucahu od studeni i mraza, ter ljudi bjeahu smrtnoga poraza jadikovao je on posle toga, s gorinom se seajui prizora koji je neoekivano nastao Normalni tok predstava, prema tome, zavisio je od pukog sluaja i nije se mogao obezbediti unapred. Naravno, tako je bilo samo onda kada su se predstave davale napolju, "prid dvorom"; naprotiv, sve je bivalo bolje, i ugodnije, i bezbednije kad su predstavljai za svoje predstave nalazili krova nad glavom. Do novog jednog razlikovanja u odnosu na nae doba dolazi se takoe ve na prvi pogled: meu glumcima renesansnog Dubrovnika nema nijednog profesionalca, nijednog zanatlije na poslu, i nee ga biti ni kasnije, dokle god dubrovako pozorite traje. Sve su to amateri, ponajvie mladi, koje na pozorine daske goni samo ljubav prema teatru i arka udnja da svojoj publici, "puku starom i dobrom", prue, za pokladne trenutke, zabavu koju e oni, zahvalni, spominjati itavu narednu godinu. I dok bi se dananji gledalac tome udio, neko bi mu iz redova renesansne publike mogao da ispripoveda, ljubazno i s komplimentima kako se to onda umelo, da je u Dubrovniku od davnina obiaj da se mladi ljudi, bili oni vlastela, ili pak pripadali gornjim, obrazovanim slojevima graanstva, organizuju u posebne skupine, nazvane "druine", koje su as vlasteoske, as puanske, ali nikad
- 165 -

kombinovane od jednih i drugih jer su ih i tu odvajali klasni ponos i drutvene norme s glavnim ciljem da za odreeni karneval pripreme pozorini spektakl, ne jednom i takmiei se meu sobom. Te su svoje "druine" krtavali najrazliitijim, i mnogo puta namerno smenim imenima kao: "Gardzarija", "Njarnjasi", "Pomet-druina" ili "Druina od bidzara", gdekad ne znajui ni sami ta im poneki naziv znai, a gdekad, opet, ciljajui na kakvu linost iza koje su voleli da se zaklone, pa bilo da im je draga, ili je ismevaju. U tim "druinama" nije bilo enskih lanova, nije bilo glumica. I ti mladi ljudi morali su da se nose, hrabro kako su samo oni znali, i s nevoljama enskih uloga. Preobueni, i bog bi sam znao do koje mere uverljivi, oni, po nudi, predstavljaju i graciozne, prefinjene vile, i goropadne seljanke, i vragolaste, obesne sluavke, i dostojanstvene gospoe, i zanosne, irokogrude kurtizane. Drugim reima, oni su na pozornici, pored ostalog, i one mnoge Tirene i Stojne, Petrunjele i Dobre, Mandaljene i Laure, koje sada, u nekim nenadmanim glumakim kreacijama, daju toliko nesvakidanje drai Drievim dramama. Razumljivo, dananji gledalac tu bi se mrtio i sigurno negodovao, jer mu to razbijanje pozorine iluzije, na koje nije svikao, nepodnoljivo smeta. Ali treba znati: stari Dubrovani nisu imali drugoga izbora. Jer "makoliko Dubrovnik u to doba bio proet duhom talijanskoga inkveenta govorie kasnije jedan znameniti Dubrovanin mislim da bi se teko koja potena Dubrovkinja dala (a nepotenu ne bi pustili) da ak u javnosti aktivno sudjeluje pri kakvoj predstavi, dok su to u Italiji i gospoe i gospoice bez straha inile". I nemajui drugoga izbora u svojoj jo podosta konzervativnoj, podosta patrijarhalnoj sredini, mudro su se zadovoljavali s onim to se moralo i moglo, samo da predstave ne izostanu. Pa ko je te mlade i, sigurni smo, sasvim neiskusne pozorine amatere pripremao za predstave? Ko ih je uvebavao, ko im je bio reiser? Priznajemo odmah: na to pitanje nije mogue odgovoriti. To nisu potpuno odreeno znali ni ondanji gledaoci, a nije ih svakako mnogo ni interesovalo. A izvori kojima raspolaemo propustili su da za nau radoznalost sauvaju i sama imena, a kamoli neka blia i odreenija seanja na te stare, bezmalo najranije pionire nae pozorine vetine. Ali ako nam za reenje pitanja koje sebi postavljamo nedostaje vrstina istorijskih podataka, ne nedostaje nam, ipak, zavodljiva mogunost domiljanja. Mi verujemo da su mnoge ondanje predstave bile plod kolektivne reije lanova "druine".
- 166 -

To znai: svako je glumio kako je znao i svako je drugome davao savete koje je umeo. I sigurno ba to kolektivno pripremanje, to kolektivno reiranje predstava, oznaavaju one poznate Drieve rei koje je izrekao Prolog njegovog Dunda Maroja: "es Pometnika (tj. est lanova Pometdruine) u es dana ju su zeli i sklopili!" Ali isto tako mora da bude nesumnjivo i ovo: kad god se radilo o piscu takve izrazite individualnosti, takve spretnosti i takvog duha kakve je i u najveoj meri pokazao Dri., onda se i on sam morao plesti u postavljanje svog dela na pozornicu. Popovska mantija koju je nosio ponajmanje mu je mogla smetati, u ono doba, da se u takve poslove uputa. I mi bismo se ak mirno zakleli, mada nepobitnih dokaza nemamo, da se on nije ustezao da na predstavama istupa i kao glumac, a pogotovo da se angauje kao njihov reiser. No nepoznati ne ostaju za nas, danas, samo glumci i reiseri renesansnih dubrovakih predstava; u istoj su nam meri nepoznata jer su savremenici takoe propustili da nam o njima govore, ne drei ni to vanim i lica koja su brinula za tehniku opremu pozornica. Bez njih nesumnjivo nije bilo i za to mi imamo dragocenog svedoka. U jednoj prilici, naime, Marin Dri pravdao se svojim gledaocima: "I ako ne uzbude ena (scena) lijepa kako i prva re je o jednoj ranijoj predstavi tuimo se na brijeme koje nam je arkitete odvelo". Te su njegove rei obino shvatane kao ala, jedna od bezbrojnih koje je u svom veku nainio. Pri tom se rezonovalo: otkuda krtome Dubrovniku novaca za skupe scenarije, otkuda njemu i samo raspoloenje da se u takvo troenje upusti? Iako to rezonovanje nije bez svoga osnova, u njemu kraj svega ne lei moda puna istina. Ponekad je "ena" ipak bila lepa, kazuju nam to upravo citirane Drieve rei pa to znai da su dubrovaki amateri nekako nalazili naina da postignu privlanost i arenilo scene i da tako dodaju koju mogunost vie verodostojnosti prikazivanog, onoj verodostojnosti o koju se tad lome nebrojena polemika koplja po teoretskim raspravama i po glomaznim poetikama, oko koje se nastoji i koja se esto shvata kao doslovno kopiranje stvarnosti. Drievi gledaoci, na primer, prisustvujui, godine 1548, izvoenju njegove komedije Pomet sasvim su lepo na sceni prepoznavali svoju "Placu", tj. glavnu ulicu svoga grada, na kojoj se trgovalo i poslovalo, sretalo i nalazilo i kao svuda mrzelo i volelo. Jer na toj "Placi" upravo se i dogaala radnja komedije Pomet, i scenografi su je zato i morali nekako predstaviti na pozornici. Na to e, i samo na to, gledaoce podseati kasnije
- 167 -

rei Negromanta u prologu Dunda Maroja: "Scijenim da nijeste zaboravili kako vam Placu, tu gdje sjedite, uas glavom ovamo obrnuh i ukazah prid oima, a na njoj bijehote". Posle je, moda u nekom pastoralnom intermecu na sceni prikazivana "dubrava": "i opet ju stvorih u zelenu dubravu, od ta plakijer (uivanje) imaste". Kada je, pak, Dundo Maroje iziao pred gledaoce, njegova scena, zato to je radnja preneta u Rim, nije mogla vie da bude ista, nije bila dubrovaka "Placa", nego su se oni koji su imali uloge dananjih scenografa morali na izvestan nain pobrinuti da izgledom pozornice doaraju ulice, trgove i podneblje Rima. Ne sumnjamo u njihov uspeh; gledaoci sigurno nisu negodovali kad se Prolog samozadovoljno obraao damama: "ene, para li vam (izgleda li vam) ovo malo mirakulo (udo) Rim iz Dubrovnika gledat!" Ali dananji gledalac, koji se sea nekih odlika renesansnog pozorita, pomislio bi moda mada ondanjim njegovim ljubiteljima to nije dolazilo na pamet da scenografi u njemu, i kada su hteli, nisu mogli imati velikog udela. Jer svako se sea jedna od mnogih normi koje su se tom pozoritu nametnule i koje su bile respektovane traila je da pozornica kroz sve inove bude ista. To je takozvano pravilo o jedinstvu mesta, koje je tako dugo sputavalo matu i vezivalo ruke mnogim dramskim piscima prolosti i koga su se oni potpuno oslobodili tek kasnije i ne bez muke. Ipak, neka se dananji gledalac ne da zavesti. Ako se tokom predstave i nije menjala, pozornica za one koji su je opremali nije ni onda predstavljala stvar oko koje se nema problema i koja ne zadaje brige. Jo jedno bi, isto tako, dananjeg ljubitelja pozorita moglo da odvede na put brzih, pa stoga i pogrenih zakljuivanja kada razmilja o pozoritu koje su imali njegovi preci u eposi renesanse. On je listajui pojedine istorije pozorita imao prilike da naie na ilustracije koje prikazuju renesansnu scenu, recimo na ilustracije iz knjige poznatog renesansnog pozorinog teoretiara Serlia; tamo su za konstrukciju scene kod odreenih dramskih vrsta dati izvesni stalni obrasci. Po njima, scena komedije zato to se njena radnja smeta meu prostu svetinu treba da prikazuje gradski trg u koji se uliva splet uliica i koji uokviruju proelja kua glavnih linosti. Ili, scena tragedije zato to su joj junaci kraljevi i visoki dostojanstvenici treba da donosi interijere vladarskih dvorova ili bar njihove raskone holove. Ili, najposle, scena pastoralne igre zato to sva njena zbivanja teku u idilskom ambijentu u kome ive njihovi protagonisti: nimfe, satiri i pastiri treba da predstavlja arkadske dubrave i gajeve, s puno cvea, izvora i drvea. To bi,
- 168 -

meutim, bili samo prvi, a uistinu dosta povrni utisci. Jer treba stalno drati na umu da imamo posla s ljudima renesanse, u kojima su besneli nemirni i neprestano pokretljivi duhovi, i koji su sa svojim neiscrpnim darom za variranja umeli da blistaju originalnou i sveinom i onda moe se ak dodati: naroito onda kada su bivali u prilici da ih obuzdavaju i sapinju ogranienja standarda. I pitanja kostima, a ne samo pitanja scene, morala su da se ispreavaju pred organizatorima renesansnog pozorita u Dubrovniku. Vrlo esto, istina je, izlaz se nalazio brzo, kada su na repertoaru bile komedije u kojima, po ondanjim kanonima, dejstvuju obine, tada se govorilo: nie i proste, linosti za kostime su se dala upotrebiti, s vrlo malo modifikacija, i svakodnevna odela. Ali je sasvim druga situacija nastajala kada su se imale prikazati pastoralne igre ili tragedije. Za njihove delikatne vile i otmene pastire, za njihove kraljice i visoke gospoe, za njihove heroje i njihove vladare bila su nuna, i morala su se nai, bogata i raskona, blistava i skupocena odela, koja su se u decenijama renesanse tako volela i koja su tim starim predstavama dodavala jedno uivanje vie. Jo je u jednome bila atraktivnost renesansnih pozorinih predstava, atraktivnost koju mi danas, odlazei u pozorite, ne oekujemo bezuslovno i koju ak dobijamo veoma retko. To je veliki udeo muzike, pesme i plesa u njima. I najpovrnije prelistane, te stare nae drame i to ne samo one gde bi se to, vie ili manje, razumelo lako, na primer nene pastirske igre, ve sve od reda, bile one komedije ili spadale ak u tragedije pokazuju da se u njima gotovo svaki as prizivaju upomo, preko pievih didaskalija, "muika", "kantanje", i "tanci", da doprinesu njihovoj efektnosti. as su to bile odvojene pesme koje se direktno umeu u radnju i koje se pevaju pojedinano ili u vie glasova, a as su to opet bili itavi muziki komadi, ne retko udrueni s plesom, kojima se odvajaju scene ili inovi tada se oni zovu "intermedije" kojima je svrha da ne dopuste da gledaoce suvie zamori monotonija radnje ili da pokuaju da ih, za trenutak-dva, iskljue iz sveta turobnog ili eleginog, potresnog ili svirepog zavisno od prilika i od dramske vrste u koji ih predstava uvodi. Pokatkad muzika u tim dramama ima i jedan drugi, malo kuriozan zadatak; da podigne pokolebani duh predstavljaa i da im pomogne da savladaju tremu. Glasoviti renesansni filozof iz Dubrovnika, vlastelin Nikola Gueti, koji je u ranoj mladosti glumio u amaterskim pozorinim trupama, sea se mnogo kasnije kako je, dok je s "druinom" predstavljao komedije i
- 169 -

tragedije, nareivao da muzika svira da bi se svi zajedno ohrabrili i da se ne bi prepadali pred prizorima koje imaju da prikau. "A onda sam nastavlja on zatim igrao svoju ulogu na najvee zadovoljstvo kako publike, tako i autora, blaene uspomene Marina Dria". Mnogo bi manje izgleda bilo ako bismo hteli da saznamo ko je tu muziku koja se pevala i svirala komponovao ili prireivao. Ako to nisu bile popularne, svima znane arije, one sa narodnih izvora, ili one dole "ispriko mora", to jest iz Italije, smiljali su je, sasvim izvesno, sami dubrovaki muziari, kojih je bilo i koji su valjda blistali u toj umetnosti kad mnogi stranci koji kroz njihov grad prolaze belee potom u svojim putopisima kako je po muzikoj kulturi Dubrovnik na ravnoj nozi s najnaprednijim gradovima Italije. Uostalom, zar nam i za samog Marina Dria njegovi savremenici koji su pisali njegov ivotopis ili oplakivali njegovu preranu smrt izriito ne govore da je bio "izvrstan muziar" i da je svirao vie ili manje u sve ondanje instrumente. Zbog toga, upravo, u tom Dubrovniku koji je, naroito u karnevalske noi, odjekivao od sviranja i pesme nije predstavljalo nikakvu naroitu tekou nai vete muziare koji e ak i sami svoj posao drati toliko obinim i tako jednostavnim da se njim nee razmetati pred svojim savremenicima niti ga isticati pred potomcima i hroniarima. S takvim jednim mnotvom efekata, snanih i nepogrenih prema ukusima onoga doba, zar je onda udo to je pozorite renesanse privlailo kao magnetnom snagom bezbrojne gledaoce od neuglaene svetine do najotmenijih dama i bogatih "graki" (graanki), od skromnog vojnika do dostojanstvenog kneza, od dece do "staraca u bradah do pasa", za koje sve znamo da su bili ondanja publika. Danas mi prosto oseamo njihovo negdanje oduevljenje, i to od prvog trenutka, tako rei, to jest od kako je, ispred scene, iziao obavezni prolog da donese koje prethodno obavetenje o drami ili da izbaci koju dosetku, ili od kako se podigla zavesa Dubrovani bi rekli: od kako se "otkrila ena" da pred njima otvori nestvarni, ali toliko privlani i tako sugestivni ivot koji drama sobom donosi. Ti gledaoci nemaju svi ista i ujednaena gledanja na svrhu i sutinu, na smisao, znaenje i funkciju pozorine vetine. Jedni, i najbezbriniji, shvataju te predstave kao izvor iste zabave i nastoje, lakomisleno, da sa njih ponesu to vie zadovoljstava. Njima nasuprot stoje drugi, i najrigorozniji, koji u pozoritu vide mogunost za moralistike intervencije i
- 170 -

za pedagoko delovanje, i trae, ledeno ozbiljno i uporno, da sa predstava odu oplemenjeni i poueni. Saglasni i s jednima i s drugima, a istodobno opreni i jednima kao i drugima, trei, najbrojniji i, reklo bi se, najmudriji, dre da je pozorite tu i da zabavi i da poui, i u skladu s poznatom Horacijevom rei u predstavama uivaju onoliko koliko nad njima i razmiljaju. Sasvim prema oekivanjima, u tako arenim, u toliko heterogenim skupovima, kakvi su bili skupovi renesansnih pozorinih gledalaca, nikad nije moglo da bude, i nikad nije bilo, jednodunih reakcija i opteg dopadanja. Jedni su meu njima klicali sreno, iz odobravanja, drugi su naprotiv na scenu dobacivali doskoice, iz negodovanja; jedni su, zadovoljni, aplaudirali predstavljaima, drugi su ih, ogoreni, gaali trulim narandama. Kao da ih je bilo nemogue sloiti! Dok su neke ushiavale komedije, ostali su, i meu njima naroito gospoe, nezadovoljno protestovali, volei vie rafinovane pastirske igre: "Njeke se sad makarate ine, para (izgleda) da se na Placi razgovaraju. Gdje su vile od planina? Gdje su satiri od gora zelenijeh? Gdje su vijenci, rue, kladenci i Kupido s lukom i strijelami?" I zato je Marin Dri, koji je bio kaljen na svakoj vatri i koji je svoju publiku znao kao sebe, jer je s njom iveo i za nju radio, osetio i predobro kako je teak, kako sloen i esto proklet zanat dramskog pesnika u tako nejednakom, tako izdiferenciranom svetu. Nije li upravo on u jednom trenutku, ojaen, doapnuo svom Pometu one koliko tane, toliko gorke rei: "Nije ga bit poeta, ni komedije umjet init, ertizijem svak ore (toga svako upotrebljava) i na svaki ga pijer (svadbu) hoe operat (uposliti) kako bastaha (nosaa), a umjesto zahvaljenja da mu reku: Ne valja nita, ideni!" Ali ne jadikujmo odvie s Driem i ne oplakujmo preve njegovu sudbinu i sudbinu ostalih dramskih pesnika onoga vremena; stvari ipak nisu toliko crne. U toj su se, i jedino u takvoj atmosferi, atmosferi misaonoj i psiholokoj, literarnoj i pozorinoj, oni oseali kao kod kue; iz nje su iznikli i s njom su rasli; ona ih je uobliila i njenom su uobliavanju, uzvraajui, oni doprinosili; s njom je, neodvojivo, sraslo njihovo znaajno delo; bez nje, sigurno, ni tog dela ne bi bilo. I kao to se ona ne moe zamisliti bez Dria, tako se isto ni on ne da zamisliti bez nje.

- 171 -

Stara dubrovaka maskerata "Trnicam"

Iz knjievne prolosti - studije i ogledi (SKZ, Beograd, 1978) U obilno ouvanoj poeziji koja je nekad sainjavala repertoar dubrovakih karnevalskih druina ima i jedna neobino zanimljiva maskerata. Ona ide pod imenom Trnicam i sauvana je, koliko se sada zna, samo u jednom rukopisu iz poetka XVIII veka, prema kome je i objavljena;[1] ovaj rukopis, na alost, ne belei ni pesnika koji ju je napisao ni vreme u koje je pred radoznalim karnevalskim posmatraima bila izgovorena. U nizu drugih pesama istoga roda koje je pevala dubrovaka mladost, vlasteoska i puanska, preobuena u ciganke, ugljare, robinje, vrtlare, vragove, redovnike i u ta jo ne, i koje su, sve odreda, u osnovi nerealne, a u zadnjoj misli lascivne ova maskerata izdvaja se kako svojom temom, tako svojom obradom. U njoj su se dubrovakoj publici prikazivale ene koje su u gradu mesile i prodavale hleb i koje su se tamo nazivale "trnice". "Trnice" su se, valja i to znati, pojavljivale i u sveanim povorkama organizovanim na dan svetoga Vlaha. Tada je ta njihova pojava imala obeleje staroga obiaja i po svome karakteru bila je sasvim ozbiljna. "U staro doba opisuje se na jednom mestu taj obiaj[2] dolazilo je dvanaest djevojica, zvanih "trnica", koje su obino radile na opinskoj pei. Ove bi dole pred kneev dvor, gdje bi zasjeli knez i vjee, a nosile bi u ruci zastavu, a na njoj objeene dvije gostarice ulja i vina, dva kolaa kruha i vijenac soiva. Na glavi su nosile koi pun pogaa i maslinovih grana, to je imalo znaiti mir i obilje." U sedamnaestom veku, meutim, "trnice" su postale i karnevalske maske, a kada se to, i na koji nain, ba dogodilo sada je zaista nemoguno znati. U sto tridesetak glatko sroenih osmeraca nae "maskerate" opevale su se istinske zgode i nezgode zanata koji su obavljale te dubrovake "trnice". Sve je to uistinu neto sasvim drugo, i sasvim razlino, od fiktivnih i nestvarnih junaka ostalih maskerata i od onoga to oni u njima govore i ine, pa se time, i do kraja vernom slikom dubrovakog ambijenta iz davno proteklih vekova, ona dopada i danas, zraei jo uvek sveinom i lepotom.[3] Ako sada iitavamo njene osmerce i ako pomou njih pokuavamo da se mislima i matom prenesemo u njena vremena, moemo bez muke
- 172 -

predstaviti sebi kako je pred ondanjim sluaocima bila ostvarivana. Ta slika izgledala bi ovako. Nekoliko veselih dubrovakih mladia, kostimirani kao "trnice", s belim pregaama i napraeni branom, probijaju se kroz karnevalsku vrevu, nosei ogromne korpe na glavi, pune svakovrsnog peciva. Od vremena do vremena, zaustavljaju se na tom putu i pred grupama slualaca, koje ih brzo okruuju, izvode svoju maskeratu. Stihove govori samo jedan izmeu njih; ostali ih svojim prisustvom, i moda svojim gestovima, ilustruju i potvruju. Pa da ujemo ta to govori ovaj dubrovaki "mladac" svojoj publici koja ga prepoznaje i koja smehom i razdraganim amorom propraa svaku njegovu "stancu". Najpre, on predstavlja svoju grupu. "Trnice smo mi od grada, potor (hleb) mijesit upisane", kae on odmah, mada je to jedva potrebno rei kad to kazuju jasno i njihovi kostimi i svi rekviziti koje imaju kod sebe. A neposredno zatim dolaze stihovi u kojima se izrie pohvala samome zanatu: art je naa glasovita od ne mala truda i brige, snagu i pamet ite i pita, i nije nigda bez fatige. Kada je taj uopteni uvod izreen, moglo se prei na prikaz posla kojim se "trnice" bave. Taj prikaz e, kako je i prirodno, poeti nabrajanjem alata potrebnog za rad; tu su, zato, pomenute "vree nove i cijele", "nave", "sjevae", "tovjele", "sita rijetka, sita esta" i jo "jaki gnjeak nad sve ino". Tek iza toga govori se kako "trnice" odlaze "ofialu", to jest inovniku dubrovake vlade, svaki put vlastelinu, koji ima dunost da raspodeljuje penicu, da kontrolie veliinu i izradu hleba i da naplauje od "trnica" ustupljeno ito. On im, tako pesma dalje kazuje, pie doznake za penicu, i to: po tri, po pet, po es stara, sada nie, sada vie, kako mu se bolje para. S tim doznakama u starom dubrovakom argonu za njih se upotrebljavala re "police" "trnice" su se upuivale pisaru "od Zvonika, ili ki je vrhu Rupa", i od njega, iz dravnih magazina, dobijale odreenu koliinu penice.
- 173 -

Naredne strofe opisuju nam ceo proces pri izradi hleba: penica se prvo istrebi i izmeri, pa se nosi u mlinove; iza toga brano se seje "vrh naava" po vie puta a onda se, "s vodom, solim, s kvasom", zamesi u testo: poto se zatim izgnjei "tvrdijem gnjekom", prave se od njega eljeni oblici, koji se, najposle, nose u pe i peku. Ako su do ovog dela pesme stari Dubrovani sluali stvari koje su im, vie ili manje, bile obine i poznate, u delu koji je dolazio odmah potom imali su da uju i stvari neobine i neoekivane. Bar u poeziji. Jer u tom delu "trnice" su govorile o nevoljama svog posla i za njih su, uglavnom, krivicu bacale na razne slubenike dubrovake "gospode". Evo zato i na koji nain. Po pesmi, a i po sauvanim arhivskim zapisima, umeen hleb "trnice" su pre prodaje morale podneti na pregled i merenje ve spomenutom "ofialu" i njegovim pomonim i izvrnim organima, takozvanim zdurima, koji su mu bili pridodati; tu su se, meutim, iroko otvarale mogunosti za svakovrsne zloupotrebe i korupciju. S "ofialima" sirote "trnice", po njihovim uveravanjima u pesmi, i ne prolaze odve loe, i posao se svrava sa sitnim podmiivanjima. Er da su nam udi slae nosimo im jajca freka, kau one u maskerati, i to je, ujedno, najvie to su smele rei i u stvarnosti, ako nisu htele da ih suvie slobodna kritika ne dovede do ibanja i "kare", do sramnog iga i do izgona u "Pulju". A da su ti "ofiali" u ove decenije iz kojih maskerata potie doputali sebi i vea ogreenja o zakon i tee prestupe u slubi, o kojima se trnice" nisu usuivale da govore, znamo dobro sa druge strane. Na jednom je mestu, tako, ostao zabeleen sluaj vlastelina Marina imunovog Getaldia, koga je dubrovaki senat osudio 26. aprila 1600. izmeu ostaloga i na to da dokle god bude iv ne moe vie nikad da vri dunost slubenika ("ofiala") "trnica", i to "zbog zloina koje je u toj slubi poinio".[4] Ali ako i nisu mogle i smele da ljute mone i osvetoljubive "ofiale", te jadne "trnice" nisu morale da takvih obzira imaju prema mnogo manje opasnim "zdurima", za koje su birani ljudi iz najnieg puka, iz kojega su poticale i one same; oni su imali da otrpe sav jed njihove poruge. Ti "lupei zduri", kako one uzvikuju gnevno u naim stihovima, samo ako im se "ruke ne zamau", vie puta ih zavade s "ofialom", laui protiv njih i klevetajui ih. Njihove grdnje, i njihove kletve, ovako teku dalje:
- 174 -

s uzroka nas oni tega gule, mame, deru i jedu, vraga izjeli najveega, i najveu stekli bijedu. Ova otimanja, ako je samo verovati sledeim stihovima pesme, idu do te mere da "trnice" sa zdurima u stvari dele celokupnu dobit. Ozlojeene zbog toga, one nisu htele da se ogranie na teko shvatljive aluzije i da samo njima ciljaju na svoje derikoe; one su htele da spomenu i njihova imena, kako bi se jasno znalo na koga misle. Preobueni mladi koji je govorio stihove u ime njih ovako je, prema tome, nastavio: esto u zo as velik po nje odrli su nas ne malo Butor, Brato, Krvo i Stonje, i Olandez, i Kekalo; zaboravih Uhodia, bog mu podo sve peali, malo manje njega cia onomlani jedna fali.[5] Ali vie se u ovom smeru sigurno nije moglo ii, a uz to bi dalje zadravanje na kritici naruilo sklad i laku i veselu dra pokladne pesme, koja se morala zavriti u dobrom raspoloenju. Zato su po njoj, i ovako globljene i potkradane, "trnice" ipak mogle doi do dobre zarade i do lepog imetka. Njih im je donosila izrada luksuznijeg peciva, koje se plaalo vie; to su, uz kolae, bile "teharice", "ruse", "pogae", "luke" i "kanate". Neke su "trnice" na njima stekle dosta novaca, pa tri od tih "finih metrinjica", Naimoku, eljupau i "famozu Loziicu",[6] maskerata naroito istie i hvali. Preporuujui ih gospoama, koje su, sa svojih prozora ili inae, takoe sluale pesmu, maskirani mladii su se u ime "trnica" od njih i od svoje publike opratali ovom ljupkom strofom: samo jednom rijecom milom dostojte se naresiti. sa svijem srcem, sa svijem tilom, pripravne smo vas sluiti. Pravo je udo, meutim, da ova duhovita i veto smiljena maskerata, u kojoj je humor jedva naznaen ali stalno prisutan, i koja nam o svom
- 175 -

vremenu vie kae no bezbrojne "pjesni" ondanjih "ljuvenih" kanconijera, nije dosada uopte izuena. Niko jo nije uzeo da istrai u kom je vremenu nastala, a ni o njenom piscu, koji nam je iz nekih razloga ostao prikriven, nije se nita pouzdano moglo nai. U jednoj prilici, samo, knjievni istoriar Franjo Fancev, dodirujui uzgredno ovu pesmu, setio se da je jo sredinom osamnaestoga veka dubrovaki biograf Saro Crijevi zapisao kako je njegov neto stariji savremenik i sugraanin Antun Gleevi ispevao pesmu "o obiajima ena koje rade pekarski zanat".[7] Po tome je on tada pretpostavio a docnije je u to bio mnogo vie uveren[8] da bi upravo maskerata Trnicam mogla biti ta Gleevieva pesma. Ovu su pretpostavku kao moguu spominjali i dalji knjievni istoriari koji su se istom maskeratom bavili: Milivoj Petkovi, koji ju je prvi analizovao[9], i Dragoljub Pavlovi, koji ju je publikovao[10]. Pa ipak, i pored autoritativnog Crijevievog svedoanstva, ta pretpostavka ne moe nikako biti ispravna. Protivu nje govore odluno mnogobrojni arhivski dokumenti, sauvani meu slubenim spisima stare Republike i dosada neprimeeni. Ti dokumenti pokazuju da su sve linosti koje su u maskerati spomenute svojevremeno odista ivele i da su uistinu radile one poslove ko je im i pesma pridaje. A u isti mah, vezujui na taj nain vrsto nau maskeratu s vremenom iz koga je potekla, oni pokazuju jo i to da je ona ispevana najdalje etrdesetih godina XVII veka i da s njom ne moe imati nikakve veze Antun Gleevi, koji je oko 1660 god. roen[11] i koji je tek dvadesetak godina posle toga mogao otpoeti svoj rad na srpskohrvatskim stihovima. Razume se, svaki od tih dokumenata mi ne moramo ovde navoditi jer bi to bio i dug i nepotreban posao nego emo izmeu njih odabrati samo one koji su za nae dokazivanje nuni. Pored toga to e tanije postaviti pitanje autorstva maskerate Trnicam, podaci naeni u njima posluie i kao siguran komentar uz mnoge njene stihove. Mada za svu sedmoricu zdura koje "trnice" proklinju naa maskerata ne daje imena, oni se mogu pouzdano i bez kolebanja identifikovati blagodarei okolnosti da se njihova prezimena od prvih godina XVII do poslednjih godina XVIII stolea ne ponavljaju nijednom u arhivskim spisima. Zduri s tim prezimenima dolaze tamo samo jednom, i to u prvoj polovini XVII veka. Punim imenima oni se zovu: Andrija Bartolov Butor, Nikola Markov Brato, Miho Krvo, Ivan Stonje, Ivan Olandez, Ivan Kekalo i Ivan Uhodi. Za svakoga od njih imamo precizne datume, koji ne ostavljaju mesta nikakvoj sumnji. Butor je kao zdur spomenut ve 30. aprila 1621. godine[12] i bio je to
- 176 -

sve do iza novembra 1658[13]; Brato je za zdura izabran 25. novembra 1625[14] i vrio je tu slubu do 27. januara 1646, kad je jedan drugi postavljen na njegovo mesto[15], Krvoa dokumenti belee kao zdura izmeu 1619. i 1647. godine[16], a Ivana Stonje izmeu 1623. i 1647[17]; Ivan Olandez je 4. aprila 1633. po kazni lien ove slube[18], dok je, naprotiv, Ivan Kekalo dugo godina, i sve do svoje smrti (jula 1647), ostao u njoj[19]; najzad, najtee napadnuti Ivan Uhodi takoe je, prema dokumentima, bio mnogo godina na spiskovima dubrovakih zdura, dok nije, decembra 1643, dragovoljno podneo ostavku[20]. to je za nas najvanije, sve ove zdure arhivski zapisi vie puta spominju ba kao pomone organe dodeljene "ofialima trnica" (ili, kako ih latinski tekstovi zovu, officiales pancocularum). Tako je Butor uz ove "ofiale" bio 1621. godine[21], Brato 1625, 1628, 1631. i 1633[22], Stonje 1627 i 1634[23], Olandez 1627 i 1630[24], Uhodi 1634[25] itd. Bezbrojne vesti, takoe, sauvale su se u arhivu Republike i o "trnicama". Pored optih propisa kojima se ureivalo funkcionisanje njihovog poslovanja i koji se najee vrlo dobro slau s pojedinostima nae maskerate[26], tu su i vesti o mnogim "trnicama" koje su u razna vremena obavljale ovaj zanat u Dubrovniku. Meu njima, naravno, nisu izostale ni "trnice" spomenute u maskerati kojom se bavimo. Od njih, najvie se svakovrsnih obavetenja nalazi o Niki Naimoki, koju je, kako smo pokazali, maskerata ubrojila u "fine metrinjice". Ova energina Dubrovkinja, poto je vrlo rano ostala udovica[27], sama se probijala kroz ivot, zaraujui hleb sopstvenim rukama; nije joj pri tome sve ilo uvek najbolje, izdravala je i ona, kao i druge, i "karu" i "ogrlin"[28], te redovne kazne na koje su gospari osuivali "trnice" kad su se greile o propise[29], ali je i postupno, i sve vie, umnoavala kapital od koga je poela; juna 1634. oslobaana je dunosti "trnice" zbog starosti (ob eius senilen aetatem)[30], ali je odluka kasnije opozivana i ona je, izgleda, sve do smrti, aprila 1648[31], radila isti posao; pre smrti dospela je da napie testamenat u kome je rasporedila svoj ne sasvim sirotinjski imetak[32]. Kao za Naimoku, i za "trnicu" Loziicu ili, punim imenom, Mariju Markovu Loziicu ima u dokumentima grae dovoljne za punu i zaokrugljenu biografiju[33]; ali od svega najznaajnije je bez sumnje to da je i ona kao Marina Markova uz mnoge druge, i uz Niku Naimoku (Nicha Nascimaoca), navedena u jednom popisu dubrovakih "trnica", nainjenom 10. marta 1627. godine[34]. I trea "trnica", koju pesma pominje po nadimku eljupaa, javlja se esto u dokumentima iz poslednjih decenija XVI i iz prvih godina XVII veka.
- 177 -

Pravim imenom zvala se Marica Tomazova, a u spisima u kojima je o njoj re redovno se dodaje i njen nadimak "eljupaa" (detta Cegliupacia). Nalazimo je, na primer, u noi izmeu 14. i 15. avgusta 1593, kada su nju i njenu drugaricu po poslu, a izgleda i po sklonostima ka nonim izletima po neosvetljenim ulicama, Veselu Markovu, napali neki nepoznati Dubrovani kamenicama, a pokuao je da ih odbrani, pa je u tome i sam dopao rana izvesni Matko Orlica iz Roata u Dubrovakoj Rijeci.[35] Neto docnije, 11. jula 1596. tuio ju je Miho Migonja, koji je, to je zanimljivo, po zanimanju bio "zdur", da ga je prethodnog dana bez razloga i povoda vreala govorei mu razna prostatva od kojih su poneka i doslovno navedena u njegovoj tubi a onda je na glavnoj ulici dola k njemu s batinom i pokuala da ga tue. eljupaa je dakako ponekad bivala i kanjavana[36], ali po pravdi treba rei i to da ona nije uvek u dokumentima ostavljala samo tragove svojih avantura. Tako se, 4. jula 1598, belei i kako kod nje Dubrovani kupuju hleb[37], a 1607. godine sreemo je u jednom testamentu[38]. Svi ovi sigurni podaci, kako o zdurima koje maskerata napada, tako i o "trnicama", koje ona hvali, vie su nego dovoljni da potpuno otklone nasluivanje o Antunu Gleeviu kao o njenom autoru. Jer kada je ovaj dubrovaki satiriar, u drutvu s ostalim mladim Dubrovanima, uzeo da se zanima karnevalskim priredbama i da za njih pie, svi junaci maskerate Trnicam bili su ve davno mrtvi i zaboravljeni, pa nita vie ne bi znaile ni pohvale ni pokude koje bi im pesma upuivala. U njegovo vreme bile su i druge "trnice" i novi zduri, pa ako je kao to tvrdi Crijevi Gleevi odista o njima pisao, njegova pesma nije ova koju imamo, nego bi se tek imala traiti, ukoliko je uopte i ouvana. A da maskerata Trnicam ne moe biti ni eventualna Gleevieva evokacija prolih ljudi i minulih dana svedok je onaj njen stih u kome se kae da zbog Uhodievih lupetina "onomlani jedna fali"; takav prekor Uhodiu bio bi i nerazumljiv i besmislen u Gleevievo vreme kada je mnogo vie od dve godine proteklo otkako je Uhodi prestao da bude zdur[39] i, ak, prestao da bude u ivotu[40]. Ali, ako su nam arhivski spisi sauvali ovako odlune, ovako nesumnjive znake o tome ko ne moe biti pesnik ove uspelo izraene maskerate, oni nam, na alost, ne kazuju nita o tome ko bi njen pesnik mogao biti. Ipak, ne bismo moda greili mnogo ako bismo ga potraili u nekom mladom vlastelinu iz ovih godina; kritika je u njoj uglavnom sruena na "lupee zdure", dok se o "ofialima", koji su vlastela, govori s diskretnim podsmehom za nevelike i, u krajnjoj liniji, oprostljive grehove; ako do te
- 178 -

pojave nije dolo samo iz straha da se u istinu ide dublje ona bi mogla biti jedino posledica klasne angaovanosti neznanog autora. tavie, idui za ovom pretpostavkom moe se stii jo dalje. Meu "ofiale trnica" arhivski dokumenti ubrajaju i neke poznate pesnike: Divo Gunduli, na primer, bio je na ovoj dunosti 1624[41], a Dono Palmoti 1631. i 1637. godine[42]. Blagodarei tome, oni su mogli da se odlino, i iz prve ruke, upoznaju sa ivotom i s nedaama "trnica", pa nije sasvim nemogue a moda e se to jednom u nekom zapisu, ili u nekom rukopisu, i nai spomenuto da je jedan od njih, specijalno Palmoti, koji je za satirinu poeziju imao ne malog dara[43], smislio ove interesantne stihove o njima. Ali isto tako kao i oni, autor tih stihova mogao je biti i svaki drugi od sada znanih i neznanih dubrovakih pesnika iz onih dana, i trebae jo daljih traganja da se u tom smislu doe do izvesnosti, pod uslovom da je to ma na koji nain mogue; jezika i metrika izuavanja, koja su u pitanjima spornih autorstva za pesnike sastave XVI veka dala dosad tako sjajne rezultate, ovde, izgleda, ne bi bila bespogrena[44]. Meutim, reilo se bilo kako pitanje ovog nepoznatog koji je Trnicam ostvario, ve sada moemo rei da je on veoma dobro znao i predmet o kome govori i dubrovako drutvo u celini, ali i da je bio pesnik od talenta, to znai jo mnogo vie.

- 179 -

Napomene
1. To je rukopis I. a. 36 Jugoslavenske akademije u Zagrebu. Izdanje pesme dao je Dragoljub Pavlovi u zborniku Dubrovaka poezija, Beograd, Prosveta, 1950, str. 219-224. 2. Alojzije Mii, Obnavljaju se stare tradicije, Narodna svijest, Dubrovnik, 1941, XXII, br. 3 3. Tako na ovu pesmu gleda i Milivoj Petkovi u delu Dubrovake maskerate, Posebna izdanja SAN, knj. CLXVI, Odeljenje literature i jezika, knjiga 1, Beograd, 1950, str. 122. 4. Ispis iz zapisnika senata (Consilium Rogatorum) sauvao se u rukopisu Parti di Pregai, koji je sada pod brojem 302. u Biblioteci Franjevakog manastira u Dubrovniku. U originalnom jeziku on glasi: Ser Marinus Symenis de Ghetaldi condemnatus ultra alia ut non possit in vita sua habere officium Pancocularum propter crimina in eo ab ipso perpetrata. 1600. 26 aprilis. 5. Pisar pomenutog rukopisa ta imena pie na ovaj nain: Buttor, Bratosc, Karvoc, Stogne, Alandes, Kekello, Uhodich. Meutim, kako je on dosta udaljen od vremena iz koga je pesma, dva od tih imena prenosi pogreno: ne treba Alandes ve Olandes, i ne treba Kekello ve Kekallo (isp. ovde nap. 18 i 19). 6. U rukopisu: Nascimoka, Cegliupaccia, Loscichiza. 7. Fancev F., Dvije dubrovake puanske druine iz kraja 17. stoljea, Nastavni vjesnik, 1931, XXXIX, sv. 5-8, str. 146. 8. Isp. njegov rad Nepoznati u smrt Nikolice Giva Vuia- Bunia g. 1678, Graa JAZU, Zagreb, 1938, XIII, r. 299. 9. Dubrovake maskerate, str. 123. 10. Dubrovaka poezija, str. 224. 11. P. Budmani, piui o Gleeviu (Stari pisci XV, Zagreb 1886, strana V-IX), pogreio je pri odreivanju datuma i godine njegovog roenja. O tome ire u naoj raspravi Dubrovaki pesnik Antun Gleevi, Glas Srpske akademije nauka, 240, Beograd, 1960. 12. Consilium minus 71, 1618-21, 226. 13. Isp. Intimationes cancellariae 41, 1656-59, 200. 14. Cons. minus 73, 1625-28, 61': "Nicola Marcou Pratosc stipendiarius creatus fuit in riuerium cum salario, honore et onere consuetis". 15. Cons. minus 78, 1644-48, 109 bis. 16. Consilium Rogatorum 87, 1619-21, 15; Registro di cassa publica 1634-1650, passim. 17. Cons. minus 72, 1622-24, 89'; Diversi et possesso del criminale 10, 1642-47, 269. 18. Cons. minus 75, 1632-35, 96', 102'; "Captum fuit de cassando Joannem dictum Olandes riuerium ab offitio et salario riuerij quod amplius uita sua durante habere non possit et de eum condemnando ad standum in uno ex tribus carceribus pellagi per tres menses continuos ..." 19. Cons. min. 78. 201': "Pauo Iuanou de Umbla acceptus fuit pro riuerio loco quondam Joannis Checalo riuerij defuncti..." - 180 -

20. Cons. min. 72 89'; isto 77, 1640-44, 256': "Die 18 decembris 1643. Iuan Vlahov stipendiarius acceptus fuit pro ripario loco Iuani Uhodich qui renuntiauit cum prouisione, honore et onere consuetis". 21. Cons. min. 71, 226. 22. Cons. min. 73, 81; isto 74, 1628-31, 57', 238; isto 75, 148. 23. Cons. min. 74, 30; isto 75, 181. 24. Cons. min. 73, 230'; isto 74, 209. 25. Cons. min. 75, 230. 26. Isp. na primer Cons. min. 71, 155; isto 75, 280'. 27. Jo 30. marta 1624. ona dolazi kao relicta quondam Petri Petnicich (Cons. min. 72, 75'). 28. Isp. Lamenta de intus et de foris 40, 1640-41, 95' i dalje gde jedan dubrovaki puanin, svaajui se c Nikom, uzvikuje: "Snascli dasi bila na chari, i ogarlinu". 29. To se kae i u pesmi kad se iznosi da svaka "trnica" nastoji da joj hleb bude dopeen ali da ne pregori, "er inako vas puk gori i u ogrlin svijeh sude". 30. Cons. min. 75, 191', 214 31. 21. aprila te godine sahranjena je u horu franjevake crkve, kako je zabeleeno u rukopisu Anniversarij in S. Francesco di Ragusa, str. 71, koji se uva u Biblioteci Male brae u Dubrovniku. 32. Testamenta notariae 64, 1645-50, 151' i dalje. 33. Isp. na primer Cons. min. 73, 133, 154, 167; Sententiae cancellariae 190, 1624, 106. 34. Cons. min. 73, 187. 35. Videti zapisnik sa procesa koji je o tom dogaaju voen u Lamenta de intus, 126, 1592-1593, 295'-297. Za Veselu Markovu i Maricu Tomazovu eljupau izriito je tu reeno da su "trnice" (pancocule di Ragusa). 36. Po beleci u Libro del criminale 1566-1599 ona je zbog neke krivice kanjena globom od pet perpera. Tu se, samo, verovatno grekom, zove "Marica Andrina nazvana eljupaa" (Marizza Andrina detta Cegliupaccia). 37. Lamento, de intus, 129. 1598, 191': "... e compramo uno pane da Marizza Cegliupaccia". 38. Testamenta Notariae 53, 1607-1608, 53', 54. 39. Isp. ovde napomenu 18. 40. Da je bio mrtav 20. marta 1658. vid. u Sententiae cancellariae 224, 1658, 6. 41. Izabran 31. decembra 1623, bio je na njoj do 1. marta 1634, kada ga je zamenio Luka Nikolin Bua, poto je on, u meuvremenu, bio odreen za jednog od zdravstvenih inovnika (officiales super salute). Cons. minus 72, 175, 185. 42. Cons. minus 74. 238. Registre dell'ufficio della Grascia a. 1628-1633, 1634, 1650, passim. 43. Za to isp. Grau JAZU, knj. X, str. 127 i dalje. 44. Videti ta o dubrovakom osmercu posle Gundulia kae Milan Reetar u radu Pjesme pripisivane Gunduliu, Rad Hrvatske akademije 272, Zagreb, 1941, str. 60.

- 181 -

Beleke uz staru dubrovaku komediju "Jerko kripalo"

Iz knjievne prolosti - studije i ogledi (SKZ, Beograd, 1978) U neveliki skup komedija, koje su nam, obino bez naslova a uvek bez naznaenog autora i bez datuma nastanka, preostale od nesumnjivo bogate komediografske produkcije XVII veka, ide i ona, koja je, prema imenu svog glavnog junaka, nazvana Jerko kripalo.[1] Njen tekst je sauvan u vie rukopisa iz XVII i XVIII veka,[2] to najee nije sluaj s drugim komedijama iz istog stolea i to moe znaiti jedino da se ona negdanjim ljubiteljima ove vrste knjievnosti zbog neega sviala. Dananjem itaocu, meutim, ta stara komedija ne donosi mnogo uivanja; svako ko se odvai da je proita, brzo e se i lako sloiti s ocenom, koju je o njoj pre blizu pola veka izrekao Pavle Popovi, koji se prvi nad njom zaustavio. "Lepa nije govorio je Popovi s razlogom ni jaka, jo manje fina; naprotiv. Ona ima dosta grubosti, a naroito pornografije i skatologije... Ona nije ni veto sastavljena, i jedna vrlo plitka intriga slui joj kao osnov; rasplet je jo naivniji... " [3] Ali ova komedija "ima kulturno-istorijske vanosti, jer crta prilike onoga doba u Dubrovniku", i P. Popovi, konstatujui i to, bio je jo jednom u pravu.[4] Sa smelou koja se kod dubrovakih pisaca ne moe sresti mnogo puta ona prikazuje i ismeva nekog starog vlastelina, koji, po svemu to se o njemu kae, nikako nije bio makar ko, ve senator i jedan "od prvijeh", "kelomna (stub) od grada" i bivi knez Republike. Stavljajui ga u bezbroj situacija, koje su sve nemogue i smene, i koje se sve po njega svravaju loe, nepoznati autor nije ipak bio, iako se to nekad malo odvie isticalo,[5] sasvim u postupcima i obrascima dubrovake komedije XVI veka. Njegov Jerko kripalo jeste komini i mahniti starac, kome nikad nije dovoljno ljubavnih avantura, ali koji ba zato i ispada smean, jer za njih nema ni osnovnih uslova, i jeste kao okorela tvrdica bliski roak Dundu Maroju, ali on je, a to svi drugi ipak nisu, i izrazito negativna linost, koja tiranie celu svoju okolinu, koja s predumiljajem pokuava da gurne u smrt sopstvenu enu, jer je ne voli i jer mu ona smeta, koja nehumano kinji svoje radnike i poslugu, i koja se ak i prema dravnim slubama odnosi kao prema svojoj priji. Neka svim tim osobinama, koje je kripalu pridao, na autor i nije pomiljao da ovaj lik uini dubljim i teim od drugih, koji su mu slini u ranijim komedijama da je to i eleo, njegove umetnike snage nisu bile dovoljne da mu obezbede uspeh! neka je u svemu tome pokuavao da ide
- 182 -

za savremenom komedijom improvizacije i profesionalnih glumaca, koju je bez sumnje imao prilike da vidi, ostaje ipak nesumnjivo da je ispisujui redove ove komedije, svoje pero topio u jed svoga nezadovoljstva i da je za nas tako ostavio jasan trag neke slobode opaanja i izraza, koja je u jednom trenutku dubrovake intelektualne klime u XVII stoleu bila dopustiva. Ve i sama ta odlika bila bi dovoljna da ovoj komediji obezbedi neto vie panje i da potakne elju za koliko je mogue bliim odreivanjem vremena iz koga je potekla. No pravo na tu panju i uslove za tu elju njoj daje i jedan dalji momenat. Bila koliko mu drago dubrovaka komedija iz XVII veka nevelika po svojim umetnikim kvalitetima, bez jedne podrobnije analize to je dosad istaknuto mnogo puta, ona je ipak znaajna, s obzirom na to da u knjievnosti malenog grada produava jedan knjievni rod koji je u prethodnom stoleu bio tamo na izuzetnoj visini i s obzirom na to da je, kraj svega to se moe rei o izvornosti njene invencije i o vrednosti njene inspiracije, dubrovakom oveku govorila o njemu samom i o njegovim blinjima, i to govorila mu kroz usta sugraana i poznanika, a ne, kao u veem delu Evrope u to doba, kroz usta plaenih profesionalnih glumaca iz Italije. Pa uprkos tome, koliko je malo poznata ta komedija! Mi jo uvek ne znamo ni njene pisce ni datume njenih premijera, i u neprilici smo zato kad treba da govorimo o njenu razvoju. Obino zbog toga ponavljamo da su sve te komedije napisane i prikazane pred kraj XVII veka,[6] a to se tie autora, ako ih sve ne pripisujemo glatko Korulaninu Petru Kanaveloviu,[7] izvlaimo se napomenom, da "ma kako se... s vremenom rijeilo to pitanje autorstva, ono vjerojatno nee imati presudne knjievno-historijske vanosti, jer u tim naim komedijama nije nigdje izraen lini odraz svijeta niti se u kojoj od njih oituje superiorniji komediografski talenat".[8] Sve se to, naravno, ponavljalo i ponavlja i kad je re o naoj komediji. I njen je pisac nalaen u Kanaveloviu, bilo s neto rezerve,[9] bilo ak i sasvim odluno.[10] A u pogledu na vreme kad je na dubrovakoj pozornici prikazana, ni kod nje se nikada nije posumnjalo u zapis s jednog od kasnijih rukopisa, u kome se za nju, kao i za Pijera Muzuvijera, Bena Poplesiju i Vuistraha, koji su u tome rukopisu sauvani takoe, kae da su "bile prikazane prid dvorom na 1699".[11] Vinko Radatovi, jedino, pokuao je da unese neto svetlosti u zamrene odnose izmeu ovih komedija, pa je u jednoj prilici za komediju Jerko kripalo iznosio dokaze da je nizom svojih scena istovetna s komedijom imun Dundurilo i da, prema tome, predstavlja njen kasniji plagijat.[12]
- 183 -

Treba, dodue, istai da je put koji bi morao dovesti do tanijeg zakljuivanja o vremenu u kome je ova komedija izraena nasluen ve odavno kako valja. "Za vrijeme kada je napisan Jerko kripalo pisao je M. Reetar moglo bi nam posluiti i ime "uela" Arona Koena i "kandilijera" Mara Ruga, ako su to, kako je sva prilika, imena jednog idova, koji je u to doba zbilja ivio u Dubrovniku, i ondanjeg pisara dubrovake kancelarije".[13] Pri tom Reetar je mislio na dva spomena realnih linosti, koji se u komediji ine; oba se nalaze samo u jednoj njenoj verziji onoj koju ima rukopis biblioteke Male brae u Dubrovniku, zaveden pod starim brojem 38[14] i oba su kasnije u istoj verziji precrtana i zamenjena drugim. U prvome (in I, scena 9), Jevrejin Merdohain, jedno od vanijih lica u komediji, kae nekom prilikom: "A molio me Aron Koen da mu kupim 3040 vedar vina", a u drugom (in II, scena 2) Jerko kripalo, ljut na beraice groa za koje misli da su ga pokrale, a koje mu odgovaraju drsko, s uvredama i kletvama, uzvikuje, pokuavajui da ih zaplai: "Amo, pudaru, po mi po Mara Ruga (druga ruka ispravlja u: kandilijera), da mi je uinit lamenat na ove lupeice", na to mu one dobacuju, opet s prkosom: "Ti e nas na Mara Ruga (druga ruka ponovo prepravlja u: kandelijera), a mi emo tebe na sindike i na fontanu, dje se svak umiva".[15] Prema Reetarovoj sugestiji, dakle, imena ove dvojice bivih Dubrovana, ouvana skoro sluajno u rukopisu komedije koji je inae najstariji i najbolji,[16] mogla bi da poslue kao klju za reenje pitanja njene hronologije. Trebalo je sada na osnovu toga provesti sistematsko arhivsko traenje i do rezultata bi se moralo doi; zaudo, niko se time nije pozabavio. Samo uzgredno i u jednoj opreznoj beleci, knjievni istoriar Franjo Fancev izneo je slutnju: "Ne krije li se za "uelom Aronom Koenom" komedije dubrovaki rabin Aaron Lunelli-Coen, koji je, kako to spominju dubrovaki literarni historici S. Cerva, I. M. Matijaevi i S. Dolci, izdao g. 1657. neke komentare knjigama Sv. pisma".[17] Taj jevrejski svetenik i vieni dubrovaki trgovac, ueni naunik i pisac dela Zekan Aron ("Brada Avramova"), koji se rodio oko 1586. a iveo do marta 1656. godine,[18] zaista bi mogao biti Aron Koen iz nae komedije. S obzirom na to da tano znamo kad je on umro, godina njegove smrti imala bi znaiti poslednju u kojoj je Jerko kripalo sloen. Meutim, stvar ipak nije tako jednostavna, i Fancev je dobro uinio to je u onom momentu ostao samo kod slutnje. Jer kako se posle moglo videti, ime koje je ovaj poznati rabin nosio imali su i drugi Jevreji, o kojima se nalaze dubrovaki arhivski
- 184 -

zapisi. Ve prema podacima koje je izneo Tadi, moe se konstatovati, na primer, da je 1573. bio neki Aron Koen, kome je na nekom brodu tad propalo petnaest snopova kozjih koa, ili pre 1594. opet neki drugi, kome se te godine pominje udovica Rene.[19] Kada se pak uz sve to uzme u obzir da se Tadievi podaci zaustavljaju kod polovine XVII veka, neizvesnost u pogledu stavljene pretpostavke postade jo znatno vea. Ostalo je, prema tome, da se meu dubrovakim kancelarima potrai onaj koji se zvao Maro Ruga, ne bi li se tako dolo do sigurnije osnove za datiranje komedije. Jedan kancelar s tim imenom i s takvim prezimenom zaista je zabeleen u arhivskim dokumentima. On, samo, nije kancelar grada, ve kancelar dubrovake upe, to niukoliko ne smeta, nego ak bolje odgovara radnji komedije, koja je smetena u seoce umet, gde su sva glavna lica dola zbog berbe.[20] umet je nad Dubrovakom Rijekom, a na domaku upe, pa je u to vreme bio pod nadlenou upskoga kancelara; otud je sad shvatljivo, zato stari Jerko hoe da svoje beraice tui kod "kandilijera Mara Ruga". O Rugi, sreom, imamo sve potrebne vesti: on je za kancelara upe izabran 18. aprila 1614. godine[21] i ostao je u slubi neprekidno do smrti, 11. juna 1656. godine.[22] To je jedini kancelar upe u XVII veku, koji se tako zove,[23] i uopte jedini Maro Ruga meu svim dubrovakim kancelarima, kako onima u gradu, tako onima po ostrvima i selima. Bastardni potomak ugledne puanske porodice Ruga vanbrani je sin Petra Marina Ruga i Reine Candiotta iz Barlete[24] Maro je skoro ceo svoj ivot proveo u upi, gde je imao kuu i imanje[25] i gde je svakako zbog toga i eleo da bude kancelar. Precizni podaci o njegovu slubovanju u kancelariji upe ovlauju nas da o komediji Jerko kripalo kao nesumnjivo utvrdimo ovo: ona je nastala posle 18. aprila 1614, kada je Ruga za kancelara postavljen, ali pre 11. juna 1656, kada je on umro. Istovremeno, tim se podacima identifikuje, ovoga puta bez ikakve sumnje, i linost "udjela" Arona Koena, koga komedija spominje; to je zaista ugledni rabin i dubrovaki trgovac o kome stari dubrovaki biografi govore. Kako je on punoletan postao 1614, a umro, kao Ruga, 1656. godine, osnovnim datumima njegova ivota ne dobijamo, na alost, nita za dalje pribliavanje tanom vremenu postanka nae komedije. Zato moemo rei jedino to da je ona u jednoj od ove etrdeset i dve godine jo uvek neizvesno u kojoj napisana i prikazana u Dubrovniku po svoj prilici u vreme karnevala i na otvorenom prostoru dubrovakih trgova. Ona je zasad jedina dubrovaka komedija, za koju je nepobitno utvreno da pripada
- 185 -

vremenu Diva Gundulia i Dona Palmotia, to jest knjievnosti koja se u Dubrovniku pisala pre katastrofalnog zemljotresa 1667. godine. to se ona u tolikom svom delu slae s komedijom imun Dundurilo, moglo bi se tumaiti na nekoliko naina na primer da je i Dundurilo iz istoga vremena i od istoga pisca, iz koga je i od koga je i Jerko kripalo, ili da je on ipak nastao kasnije i pod uticajem prvoga ali se, bar zasad, ni do kakve sigurnosti ne moe doi. Teko je, isto tako, i na drugi koji nain suziti dosta veliki vremenski raspon, u koji smo, na osnovu arhivskih spomena, nau komediju mogli staviti. Moda bi nam to i polo za rukom kada bismo znali kakvo je prezime imao onaj "Stijepo avac izmeu Ponte", o kome se u komediji jo govori (in II, scena 7), ili kakvo je ime nosio onaj Tesla, o kome je re takoe (I, 9). Na nevolju, autor komedije nije imao potrebe da te podatke daje jer su to sigurno bile linosti koje je svaki gledalac znao veoma dobro pa je sada bez njih skoro nemogue traiti po spisima. Jedan se Tesla u to vreme zvao Ivan i bio je sin Lukin,[26] pa kako je 1648. i 1656. imao posla s dubrovakim krivinim sudijama, nije iskljueno da je ba to onaj na koga rasputeni Maro, sin Jerkov, ini aluziju kad kae: "Ili trebuje providat dinare na koji mu drago nain, ili saltar in mare, ili uinit s Teslom kumpaniju in pase et in carit". S najveom opreznou, istina, moglo bi se pretpostaviti da je komedija Jerko kripalo starija i od godine 1651. Te godine, naime, senat je najpre, 21. januara, doneo jednu otru zabranu one hazardne igre s kartama koja se zvala baeta,[27] a zatim je, 27. novembra, izglasao opirnu uredbu o kaznama koje su ekale svakoga ko se usudi da "javno ili privatno, pod bilo kakvim razlogom i iz kakvih mu drago motiva" govori protiv vlade i njenih inovnika, bilo onih u gradu, bilo onih koji se alju po teritoriji;[28] stoga nije mnogo verovatno da bi nepoznati pisac mogao da posle toga, bar za neko vreme, prikazuje Mara kao ljubitelja baete u jednoj sceni on, na primer, govori: "Onomadne bijah ti skroko njeke tries ungara, to mi ih njeki vrag i dignu na baete" (in I, scena 9) ili da otvoreno i neuvijeno, bez milosti i mere, ismeva i rui jednog senatora, koji je jednom biran, a sprema se da bude biran opet, za kneza Republike, pa makar on bio, kao to po svoj prilici i jeste, i sasvim izmiljena linost. Tanijim fiksiranjem hronolokih okvira komedije Jerko kripalo dobitak se ipak ne svodi samo na to to smo sad znatno blie trenutku u kome su je
- 186 -

Dubrovani prvi put videli i to je blagodarei tome razvoj dubrovake komedije posle Drievih vremena unekoliko jasniji; s utvrivanjem ovih okvira mi smo takoe doli i do mogunosti da barem poneto razjasnimo u misteriji koja pokriva njenoga autora. U svetlosti podataka koje smo izneli, nee, drimo, biti vie mogue bar ovu komediju pripisati Korulaninu Petru Kanaveloviu. Jer ovaj tako plodni dalmatinski pisac i toliki kasniji prijatelj Dubrovnika i njegove knjievnosti roen je tek 1637. godine i u vreme kad su dubrovaki amateri prikazali komediju Jerko kripalo, sigurno nije bio jo po prvi put ni doao u Dubrovnik, a u svakom sluaju jo je morao biti vrlo daleko od onakvog poznavanja dubrovakog jezika i dubrovakih prilika kakvo je u ovoj komediji pokazao njen nepoznati pisac. Pa kad nije Kanavelovi, ko bi morao biti taj neznani komediograf, koji je iveo i radio u Dubrovniku u prvoj polovini XVII veka? Njegovo ime, na alost, sada nije mogue utvrditi, i odgovor e ostati odloen sve donde dok se ne nau bolji rukopisi ili precizniji izvori koji e nam u tome pomoi. U ovom trenutku mogu se tu izneti samo neka nasluivanja, za koja stari dubrovaki biografi mnogo blii vremenu koje dolazi u obzir, i mnogo bolje obaveteni nego to mi moemo biti, daju neke nade i pruaju neke oslonce. Za godine pre zemljotresa od 1667, ti biografi pominju dva komediografa, ali ne belee, kao za pakost, naslove njihovih dela. Jedan od njih Danluka Antica, rimski doktor prava i docnije sekretar Republike, za koga Saro Crijevi govori da je pisao na "ilirskom" jeziku "izvesne pesme i vrlo elegantne komedije", koje jo postoje. [29] A drugi je Frano Radaljevi, takoe kancelar dubrovake gospode, za koga Franesko Apendini svedoi da je sastavljao drame, od kojih je i on sam znao za jednu, ali je nije video. [30] Kako je Antica umro 30. januara 1668. godine, [31] a Radaljevi, sa skoro celom porodicom, zavrio 6. aprila 1667. u zemljotresu, [32] oito je da je njihov eventualni komediografski rad mogao pasti samo pre 1667. godine. U jednome od te dvojice dubrovakih graana verovatno e se jednom i otkriti pisac komedije Jerko kripalo, ukoliko se, tavie, ne pokae da je ispod njihova pera izila i jo koja izmeu dubrovakih komedija XVII veka. Uz pretpostavku, opravdanu, kako se ini, da jednome ili drugome od njih pripada zasluga za sklapanje nae komedije, ini nam se da se moe dodati i to kako e, sudei po nekim znacima, ova zasluga pre pripasti Antici. Jer po arhivskim podacima Radaljevi je bez prestanka bio na svom kancelarskom poslu, najpre kao koadjutor, a od 9. decembra 1650. i kao kancelar,[33] pa
- 187 -

nije verovatno da bi on mogao da skupi toliko hrabrosti koliko je ipak bilo potrebno da se na dubrovaku scenu iznese jedan skroz degenerisani i jadni dubrovaki senator, ili nije bar verovatno da bi ga i posle toga senat ostavio na istom mestu. Naprotiv, Antica je, svakako zbog neke krivice, 22. oktobra 1650. svoju kancelarijsku slubu izgubio[34] i iveo je jo dugo u Dubrovniku kao privatna linost od prihoda zemlje i trgovine i od advokatskih poslova, dok nije mnogo kasnije ponovo stekao milost i poverenje gospara. Moda je on ovu smelu i ujedljivu komediju pisao u tom intervalu kao svoj odgovor na mrnju nekog uticajnog senatora, zbog ijeg je dejstva slubu izgubio, a moe biti i to da ju je napisao jo ranije i da je upravo ona predstavljala onu krivicu zbog koje je iz spiska kancelara brisan. Jer, zaista, ta mi sad znamo o predistoriji te komedije? Ona je mogla biti svakakva, i nije iskljueno da je jedna od ovih dveju alternativa tano pogaa. Zanimljiva je, i ovde se mora spomenuti, misao koju je F. Fancev izneo odavno, ratujui protiv "kanaveloviomanije", kako je nazvao uistinu neto preterano vezivanje Kanavelovia za autorstvo svih dubrovakih komedija XVII veka. Po njemu, verovatno je Danluka Antica bio onaj dubrovaki pisac, koji je "ugledanjem u talijansku komediju 17. stoljea, a i studijem dubrovake komedije 16. stoljea", obnovio ovaj knjievni rod u Dubrovniku.[35] To moe biti sasvim tano, mada je netano to je Fancev, zaveden informacijom iz Apendinija po kojoj je Antica umro 1688, verovao da se ceo njegov rad na obnovi dubrovake komedije odvijao tek od 1667. do 1688. godine. Morao se naprotiv, ako je obnova komedije uistinu njegovo delo, odvijati znatno ranije, jer evo gde smo jednu od tih dubrovakih komedija nali u vreme pre 1656. ili ak pre 1651. godine.

- 188 -

Napomene
[1] Objavio ju je Milan Reetar u publikaciji etiri dubrovake drame u prozi iz kraja XVII vijeka, Beograd 1922, SKA, Zbornik za ist., jez. i knjievnost srpskoga naroda, prvo odelj., knj. VI, na str. 3-33. [2] Isp. Reetar, nav. delo, uvod, str. XII-XVI. [3] Dubrovaka komedija "Jerko kripalo", Godinjica Nikole upia, Beograd 1910, knj. XXIX, str. 318. [4] U istom delu i na istom mestu. [5] Isp. Popovi., nav delo, 318; Reetar, nav. delo, X. [6] Npr. Fancev F., Dva dubrovaka komediografa iz kraja 18. stolea (Prilog za istoriju dubrovake drame), Prilozi za knjievnost, jez., ist. i folklor, Beograd, 1928, VIII, str. 160, ali i mnogi drugi. [7] Npr. Radatovi V., Petar Kanavelovi kao pisac komedija, Prilozi za knjievnost... 1929, IX, str. 32-70. [8] Kombol M., Poviest hrvatske knjievnosti do narodnog preporoda, Zagreb 1945, str. 286. [9] Reetar, nav. delo, str. VII-X. [10] Radatovi, nav. delo, str. 34 i dalje. [11] Ist. Reetar, nav. delo, str. 1. [12] imun Dundurilo, dubrovaka komedija XVII. veka, Beograd 1931, SKA, Zbornik za ist., jez. i knjievnost srp. naroda, prvo odelj. knj. XXIII, uvod, str. XVI i dalje. [13] Nav. delo str. X, u nap. [14] Biblioteca di fra Innocenzo Ciulich nela libreria de' RR. PP. Francescani di Ragusa, Zara 1860, str. 15. [15] Reetar, nav. delo, str. 8 i nap. 14 na str. 17. [16] Isto, str. XV. [17] Dva dubrovaka komediografa..., str. 161, u nap. [18] O njemu opirno pie J. Tadi u delu Jevreji u Dubrovniku do polovine XVII stolea (Sarajevo, "La benevolencia", 1937), str. 329345, i passim. [19] Isto, str. 236 i 378. [20] Potvrde za to, izvedene iz teksta same komedije, vid. u nav. delu P. Popovia, str. 324-325. [21] Historijski arhiv u Dubrovniku, Consilium Rogatorum, 84, 1613-1615, 126'. Die Veneris XVIII Aprilis 1614 a prandio. Electio Cancellarij Breni: Marinus Petri Rugia. Svi dalji arhivski dokumenti koji se navode, pripadaju istom arhivu. [22]Libro di cassa pubblica dell'anno 1634-1656 f. DCCXXI: Adi detto (tj. 26. juna 1656) ducati quatro detto (tj. Marino Rughia, Cancelliere Breno) per mesi uno giorni 10 sino 11 Giugno 1656 che mori. [23] Pre Mara Ruga kancelari su tamo: Staneta Jesussovich i Vincenzo di Giovanni, a posle: Natale Garglieni (1656-1664), Antonio Istri (1664-1666), Luca Belli (1666-1673), Giorgio Miroslavich (1673 do iza 1718).[ 24] ingrijina genealogija dubrovakih Antunina (rkp. u Historijskom arhivu u Dubrovniku), str. 23'. Isp. i Testamenta notariae 45, 1577-81, f. 123 (Testamentum - 189 -

nuncupativum quondam Petri Marini Bartholomaei Rugia) i Test. not, 50, 1595-99, f. 102'-103 (Testamentum cum additione Paulae relictae quondam Marini Rughia). [25] Isp. na primer Lamenta de intus et de foris, 42, 1643-44, f .11 ili Consilium minus, 72, 1622-24, f. 151. [26] Isp. Consilium Rogatorum, 101, 1648-49, 23'-24 ili isto, 105, 1653-54, 134. [27] Cons. Rog; 102, 1649-51, 214: Prima pars est de prohibendo ludum alearum vulgo dictum la Bassetta tanquam pernicialem Civitati nostrae... (pa se dalje nabrajaju kazne za prekritelje). [28] Ceo tekst je u Cons. Rog, 103, 1651-52, 176-177. [29] Bibliotheca Ragusina (prepis u Biblioteci Male brae u Dubrovniku) str. 1439: "Illyricas Musas studiose coluit, hinc nonnulla poemata et elegantissimae commediae ab eo editae adhuc extant, et non sine voluptate leguntur". [30] Notizie istorico-critiche sulle antichit, storia e letteratura de'Ragusei, tomo II, Ragusa 1803, p. 288. [31] Matice mrtvih upnog ureda Sv. Andrije na Pilama I, 1659-1741, 8: "Anno Domini 1668. die 30 Januarij. Joannes Lucas Antizza aetatis suae annorum circiter 57 in domo suo in communione. Sanctae Matris Ecclesiae animam Deo reddidit cuius cadauer sepultum est die 31 eiusdem mensis in Ecclesia Sancti Dominici Ragusij. Reverendo Patri Pasciat confessus est die 28 euisdem mensis sanctissimoque uiatico refectus est per me Lucam Marini Parochum S. Andreae Pillarum die 29 et sacra olei unctione roboratus die 30 dicti mensis. [32] ingrijina genealogija... str. 228. [33] Cons, Rog., 102, 192: Electio cancellarij loco ser Ioannis Lucae Antizza non delati ad Excellentissimum Maius Consilium pro eum firmando cum salario, honore et onere consuetis: Ser Franciscus Radalaeus. [34] Isto 158': odbacuje se predlog de deferendo ad Maius Consilium pro firmando ser Joannem Lucam Antizza cancellarium pro uno anno cum salario et onere consueto. A 5. novembra iste godine takoe propada predlog de conducendo ad idem officium cancellarij Ioannem Lucam Antizza cum diminutione ducati unius de salario annuali quod per antea habuit (Isto, 174'). [35] Dva dubrovaka komediografa..., str. 167.

- 190 -

Knjievnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske od XVI do XVIII veka 1990.
XVIII vek: Doba prosveenosti Knjievnost na tlu Crne Gore i njenoga Primorja ula je u XVIII vek s odreenim i za ondanje njene uslove ak i znaajnim nasleem. Na tom nasleu je kao na svojoj osnovi, i upirui se o njega kao o svoj oslonac, ona mogla da produi svoj hod, pa i da se uputi ka novim prostorima i ka sloenijim i veim delima. Ona je to i inila, koliko joj je bilo moguno, i koliko su joj istorijske i drutvene prilike doputale. Sledei njen zbir, koji se da nainiti na zavretku daljih stotinu godina njenoga ivota, ve je daleko bogatiji i pokazuje nesumnjivi rast u mnogom pogledu i ne u jednom pravcu. Tih stotinu godina krunie na kraju krupna i mona figura Petra Prvoga, koji nije bio samo znameniti arhijerej i predvodnik svoga naroda nego i pisac koji odvaja jedno knjievno razdoblje od drugoga, predstavljajui prvome zavretak i sintezu i dajui drugome prve podsticaje i poetne zamahe. Neka svojstva knjievnosti na ovom podruju ostala su, sticajem okolnosti, njena karakteristika i u novom stoleu. Jedno je od tih svojstava od prvenstvene vanosti, istina negativne: jo uvek knjievnost ovde nije mogla da se kree u istom smeru i ka Jednom cilju, niti da svuda bude podjednako raznovrsna i obilna, a ni da postane jedinstvena i zajednika. Njeni pisci, kao i njeni itaoci, bili su odvojeni istorijskim sudbinama, dravnim granicama i antagonistikim religijama, pa je iz toga kao neminovna posledica proisticala razliitost pojedinih drutvenih sredina, a u skladu s tim i nejednakost kulturnog ivota i shvatanja knjievnosti, kao i svrhe koju ona ima. Linija podele, u najgrubljim crtama, ila je ovde linijom dodira i odbijanja dveju glavnih konfesija. Pisci iz pravoslavnih sredina, koji su i dalje ostali malobrojni i retki, nastavljali su da piu u zatvorenom krugu osvetane tradicije: njihovo otvaranje prema svetu, kad su se za njega ukazivali neki izgledi, redovno je ilo preko jednoverne Rusije, u koju su oni odlazili, gde su uili i odakle su im stizale knjige. Centri njihovog okupljanja i rada i sada su bili manastiri i crkve; gradskog drutva oni nisu imali i itaoci na koje su smeli raunati brojili su se na prste. Kudikamo brojniji, a i neuporedivo obrazovaniji, bili su pisci iz preteno katolikih gradova Boke Kotorske. Oni su mogli da prate bolje i da prihvataju u veoj meri ono to se dogaa u kulturnoj Evropi onoga doba, iako su se i dalje u
- 191 -

tome oslanjali na posredovanje Dubrovnika, gde su nalazili uzore i uitelje u "slovinskoj" literaturi, i Italije, odakle su im uvek dolazila odluujua kulturna zraenja. Drutvo za koje su oni stvarali bilo je odavno urbanizovano, a u njemu je i italaca bilo srazmerno vie. Uprkos tome, izvesne nejednakosti, pa i povremena zatvaranja u sopstveni zaviaj i u vidokruge omeene njegovim zvonicima daju se uoiti i ovde. Knjievnost negovana u Perastu ivi prilino nezavisnim i zasebnim ivotom u odnosu na onu koja se u isto vreme stvara u Kotoru; s Kotoranima uostalom Peratani odavno imaju zapletene raune i od njih ih odvajaju vekovima podgrejavane antipatije. Poneka mesta u Boki Kotorskoj kasnije se ukljuuju u pomorski i trgovaki ivot ovoga podruja i sporije ostvaruju svoje ekonomsko blagostanje; prirodno je bilo otuda da jedno vreme vidljivo zaostaju i u knjievnosti. Situacija nije ipak u svemu tako jednostavna i odvojenost u sferi knjievnosti i kulture nije na svu sreu definitivna. Neki dodiri i proimanja ostvaruju se pored svega, i oni su dragoceni predznaci buduih kretanja. ak i kada se spore, i kada se u aru polemike obaraju jedni na druge s mnogo zelotske netrpeljivosti, katoliki i pravoslavni pisci iz ovih strana pokazuju da ne ive odeljeni nepremostivim zidovima svojih religija i da i te kako vode rauna jedni o drugima. Takve polemike postaju jedna od oznaka kulture u ovom regionu, i njih ima kako u vreme vladike Danila i nadbiskupa Vicka Zmajevia tako i u vreme vladike Save i njegovih oponenata s katolike strane. Ali postoje tada i dodiri druge vrste, i srdaniji. U pojedinim trenucima opaaju se uticaji knjievnosti nastale u pravoslavnoj sredini na onu iz sredine katolike, i obrnuto. Najlepi primer takvog uticanja moda je trag koji je u knjievnosti Perasta ostavila jedna polustihovana, poluprozna Povest o knezu Lazaru. Nastala ko zna gde u srpskim oblastima, ta irilicom pisana "povest" o kosovskoj bici, raena prema tradiciji i prema narodnim pesmama, dobila je specifinu stilsku i jeziku verziju na zemljitu Crne Gore i Boke Kotorske.[328] Neki nepoznati Peratanin iskoristio ju je zatim za jedno neobino svoje delo, koje je predstavljalo spoj drame i eposa, i koje je nazvao Boj Kneza Lazara i zla svrha Miloa Koviljia i izdajnika Vuka Brankovia i devet brae Jugovia na Kosovu Polju.[329] Ostale izvore on je sebi naao u narodnim bugarticama o Kosovu, koje su zapisivane, ili moda samo prepisivane, u njegovom Perastu, i u suvremenoj istorijskoj literaturi koju je itao, a u kojoj je prvo mesto pripalo Orbinu i njegovom Kraljevstvu Slovena. Iz irilske Povesti o knezu Lazaru peraki pesnik preuzimao je nesumnjivo najvie, i to
- 192 -

ne jedino injenice i osnovnu materiju, ve je u irokim zahvatima zajmio iz nje i sam tekst, koji je s potrebnim modifikacijama pretvarao u dosta nevete, a esto i nezgrapne i rapave dvostruko rimovane dvanaesterce. Njegovo delo bez sumnje se na neki nain izvodilo u Perastu, najverovatnije na glavnom njegovom trgu. Samo to izvoenje nije nam dokraja jasno, ali ono je moglo biti onakvo kakvo je bilo u obiaju u onda vrlo popularnim oratorijumima: narativne delove kazivalo je lice koje se zvalo Pisac, Pesnik ili Istoriar - kod Peratanina samo Pisac i Pisnik - a tekstove pojedinih junaka - ovde su to knez Lazar, Milo Kobili, Vuk Brankovi, kneginja Milica, Jug Bogdan i svi ostali uesnici u kosovskoj tragediji - govorila su sama ta lica, pa bilo da se na pozornici vide u sveanim, ukoenim i dostojanstvenim poloajima, gotovo bez pokreta - ili se pred gledaocima i ne pojavljuju, nego se samo uju njihovi glasovi.[330] Takva dramska dela u kojima su teme i junaci uzimani iz narodne istorije nisu se inae ni u XVIII veku prikazivala po Boki Kotorskoj, pa ni u Perastu. U tom pogledu peraki Boj kneza Lazara mora se smatrati apsolutnim izuzetkom, jer je pozorini ivot, ukoliko ga je na ovom podruju bilo, sledio druga dva pravca. Kada su bivali preputeni sami sebi, pozorini amateri odavali su se, u vreme karnevala, bunoj, nekontrolisanoj, i na burleskama graenoj improvizaciji, u stilu i po sieima komedije dell'arte; ta su izvoenja bila liena svakog drugog cilja, pogotovu umetnikog, osim da to glasnije nasmeju u tim razuzdanim asovima okupljenu i za takvu vrstu zabave raspoloenu gomilu. Ali obinije i ee lokalne ljubitelje pozorita okupljala je oko sebe crkva, a tekstove je odabirao i njihovo je izvoenje uvebavao mesni svetenik; predstave su tada imale iz osnova drugi karakter, a cilj im je bio u pouci i irenju pobonosti u puku, a ne u trivijalnoj i jevtinoj zabavi. Izvodilo se redovno u crkvi ili pred njom, mahom u preduskrnje dane, pa su stoga birani i odgovarajui komadi iz ciklusa predsmrtnih Hristovih muka i njegove smrti na krstu. Kako peraki pisci, a i pisci u celoj Boki Kotorskoj, nisu imali originalnih drama te vrste, umesto njih za ovakve svrhe dobro su dolazila tradicionalna i po svem primorju odavno izvoena "prikazanja", pisana u jednostavnim osmercima i priprostim, ali svima shvatljivim jezikom i stilom. Jedno je od tih prikazanja Pla blaene Gospe kada plaka gorku muku prislatkoga svoga sinka Jezukrsta gospodina naega, koje po svom postanku spada "u najmanju ruku i podalje u XV stoljee",[331] a njegov tekst izvoen je, sa sitnijim prilagoavanjima, u prvom redu jezikim, od tada pa za vie stolee dalje. Peraki pozorini amateri igrali su ga u svom dijalektu,
- 193 -

ne vodei nimalo rauna to je ponekad njihova tokavtina na krajevima stihova kvarila isprva pravilne slikove izvorne akavtine. Koliku je popularnost ovo delo uivalo u Perastu nita bolje ne pokazuje od okolnosti da iz XVIII veka ima nekoliko rukopisa s njegovim tekstom, jedan anonimnog pisara s poetka veka, drugi Marka Balovia iz 1733, trei perakog patricija Nikole Mazarovia iz druge polovine XVIII veka, i moda jo koji.[332] Svi ti rukopisi, verovatno raeni onda kada su bila pojedina izvoenja ovoga dela ilustrovani su s manje ili vie crtake vetine a na tim njihovim crteima, gdekad i kolorisanim, predstavljene su pojedine scene ili linosti drame. Pla blaene Gospe, u kome narativne delove (Rijei pisma) kazuje naroito lice, a ostalo govore malobrojne linosti drame, Jezus, Gospa i Ivan jevanelista, izvoen je svakako u Perastu kao i drugde, i moda upravo na nain koji je Petar Kneevi opisao u predgovoru svoje Muke gospodina naega Isukrsta i pla matere njegove iz 1753. godine.[333] Tu su narativni delovi pevani naizmenino od dvojice ili vie izvoaa, a ostale deonice pevale su (ili govorile) linosti Kojima odnosni tekstovi pripadaju. Istovetnim ili slinim postupkom izvedeni su u Perastu tokom XVIII veka jo jedan "Gospin pla" sada se on zove Pla blaene gospe sinka svoga mrtva drei pod kriem[334] zatim jedno drugo prikazanje koje bi se moglo nazvati Otajstvo muke Jezusove, i u kome izlaze redom aneli, na elu sa Gabrijelom, "nosei pojedina otajstva muke Jezusove": peneze, au, konop i verigu, svitu, ruku, stub, bieve, krunu, avle, suner (spenga), koplje, skale, klijeta, i prikazujui svaki od njih pobonom puku sa po nekoliko slabo nainjenih i nepoetskih, ali sigurno u onim asovima upeatljivih strofa.[335] Zanimljivost ovakvih predstava uveavala su i neznatna prilagoavanja odreenoj sredini, i nema sumnje da su Peratani, sluajui na poetku stihove kao to su: S neba sleeh ko vidite ovdi k vama gdje molite, o vi, brao Peratani, Jezusovom krvju sprani, doivljavali dvostruko ganue i oseali se, na izvestan nain, kao uesnici u prizorima koje gledaju. Pojedine drame ovoga roda odravale su se dugo i ilavo na repertoaru amaterskih predstavljanja u Perastu: na jednom Prikazanju razgovora Jezusova s uenicima svojijema u brijeme napokonje veere, u ijem je tekstu i crte poslednje veere s rasporedom njenih uesnika, a na rukopisu, raenom kaligrafski u XVIII veku, neki upueni
- 194 -

italac dopisao je kasnije da je poslednje predstavljanje tog dela bilo 1800. godine.[336] Knjievni rad u Boki Kotarskoj XVIII veka odlikuju jo neki opti momenti. Jedan je od njih sledei: narodio pesnitvo, koje se ovde voli i slua kao i ranije, a moda i vie, iz usmenih oblika svoga ivota sve ee prelazi u pisane zbirke. Primeri Nikole Burovia i Julija Balovia verovatno su u tome bili presudni. Sve brojniji Peratani, od kojih neki ostaju anonimni, dok su drugi poznati kao linosti, belee narodne pesme koje uju ili koje nalaze u ranijim zapisima. I opet kao Burovi i Balovi pre njih, oni to ine iskljuivo za sebe i jedino svog zadovoljstva radi, pa ih zato ne uznemirava mnogo ako isto narodne pesme meaju s oiglednim njihovim imitacijama, i ako jednima i drugima stavljaju u drutvo umetnike proizvode dubrovakih, a uz to i ostalih primorskih pesnika. Na samom poetku XVIII veka neko je u Perastu zapisao bugarticu o svai Vidosave i Mare, keri kneza Lazara, i o traginom sukobu njihovih mueva Vuka Brankovia i Miloa Kobilia usled toga, to je sve dovelo do srpske nesloge u odsudnom asu, i Brankovievog izdajstva i Kobilievog herojskog ina posle nezasluene klevete. Najopseniju zbirku sa onog tla iz XVIII veka ostavio je iza sebe peraki patricije Nikola Mazarovi (7. H 1760 - 23. II 1851), koji je rad na njoj zapoeo 1774, jo nevetom, u stvari deakom rukom, kada je i stavio zapis o tome na koricama rukopisa, ali je pesme u nju unosio dugo, i sve do poetka narednog stolea, tako rei.[337] U zbirku je Mazarovi upisivao sve to mu se dopadalo: najvie su to narodne pesme, i to junake, u desetercu, o dogaajima iz istorije Perasta i o hajdukim napadima na Turke preteno, zatim lirske, u razliitom ritmu, i obavezne poasnice, muke i enske, sasvim lepe i edne, i one koje to nisu, ni to se tie lepote, a ni to se tie ednosti. Pored narodnih pesama, tu su jo, i u obilju, sastavi dubrovakih pesnika, poznatih (Marin Buresi, Paskoje Primovi, Vla Meneti) i onih ija se imena ne znaju, kao i stihovi raznih anonimnih perakih pesnika. Kada je Mazaroviev zbornik ko zna kako, ali jo uvek za njegova ivota, jer je on iveo dugo, dolazio u ruke drugih pesnika i ljubitelja, Joza ilopia, na primer, i oni su u njemu dodavali poneto, pa je broj i repertoar pesama u njemu uvean i na taj nain.[338] Osim zbirke Nikole Mazarovia, u koju su ve mnoge narodne pesme bile jednostavno prenete iz ranijih zbirki, najvie iz one Julija Balovia, ali u kojoj ima i novih pesama te vrste, u Perastu su nainjene i druge takve zbirke, manjeg obima a obino i manjeg znaaja: tri potiu od pojedinih Balovia,[339] a oko
- 195 -

jedne se starao Peratanin Ivan Kolovi, poev od kraja XVIII veka, pa sve do 1805. godine, kako izgleda.[340] Dubrovaki pesnici, tako prisutni u knjievnosti Boke Kotorske, i od tolikog uticaja na nju, prepisivani su ovde s vrlo mnogo usrdnosti i tokom celog XVIII veka, tako da to postaje jo jedna od vidnijih karakteristika epohe. Ti prepisi, iako proreeni vremenom, potiu sa raznih taaka ovog podruja i nalaze se jo uvek u prilinoj meri. Njih su za sebe, i ponajvie jedino kao predmet linih itanja pravili ljubitelji dubrovake literature, koja se i u Boki Kotorskoj, kao i svuda kod nas uostalom tada cenila kao klasika vascelog "slovinstva". Izvesno je da su takva shvatanja pokrenula 1728. godine Marka Balovia (1683-1732), Peratanina od znatnog ugleda, pomorca i trgovca, sudiju i zastupnika svoje optine, da sebi dade truda da prepie, ili da narui da neko drugi to za njega uini, onda ve i daleko izvan Dubrovnika uveni Osman Diva Gundulia.[341] Nita drukiji, svakako, nisu bili ni motivi kotorskog patricija Antona Jakonje, kada se, sredinom XVIII veka, odluio na isti posao i opredelio za isto delo.[342] Ti prepisi, meutim, odigrali su u kulturi Boke Kotorske ulogu i dugotrajniju i krupniju od one koju su imali u izgledu, i koju su im namenjivali, njihovi tvorci ili zaetnici: uvani i itani u toku godina, a zatim, kao gotovi predloci, dalje prepisivani, oni su uticali da se na ovom podruju izgradi odreena predstava naeg knjievnog jezika i stila, kao i nae knjievnosti uopte, i da ta predstava postane zatim ne samo model kome se tei ve i bezmalo obavezujua literarna norma. Knjievnost ovoga podruja odlikuju jo i brojni prevodi sa drugih na na jezik, to je potpuno razumljivo, i to ima ne jedan razlog. Prevoenje je stalna pojava u literaturi uopte, i kulture drukije i ne ive do u neprekidnim meusobnim susretima i uzajamnim proimanjima. Ali osim toga, i pogotovo, ono je neizbeno, a i od naroitog znaaja isto tako, u sredinama manje razvijenim i u kojima su intelektualne i stvaralake snage retke, kao to je ovde nesumnjivo sluaj. Teite je, meutim, u izboru koji se pri tom mora initi, jer se u njemu ogledaju ne samo duhovne potrebe odreenog regiona i take do kojih on stie u pojedinim trenucima svoje duhovne istorije. Zadugo, prevoenje na ovom tlu ostaje u granicama tradicije i nastoji da odgovori samo dnevnim zahtevima crkve. Tako je franjevac Bonaventura Marela, o kome se inae nita poblie ne zna, osim da je iveo, u Kotoru i da je umro 1806. godine, preveo Blago nauka krstjanskoga Nikole Tirloa (Turlot), i to, kako izgleda, sa francuskoga
- 196 -

("prinesen iz dijakoga, pak u francuski jezik, napokon u slovinski", kazano je u podnaslovu), a njegovi prijatelji izdali su taj prevod 1770. u dva toma u Mlecima, kao delo "jednoga redovnika iz Dalmacije".[343] Po toj napomeni sudei, a i po "istoj ikavtini" kojom je prevod raen, Marela izvorno moda i nije Bokelj. Od njega se inae pominje i prevod jo jednog pobonog spisa biografi ga nazivaju udoredne namjere Benedikta XIV ali je on ostao u rukopisu i odavno ga ve nigde nema. Samo je prevodilac bio, i to od iste vrste i sa istovetnim namerama, i Josip Matovi, koji je u Dobroti roen (1732), u njoj proiveo vek kao svetenik (od 1760, po prilici) i u njoj i umro (1811). Te okolnosti su presudno uticale i na ono to je radio: 1775. on je u Mlecima tampao Katekizm rimski po naredbi s. sabora tridentinskoga k parokima,[344] za koji je ve u naslovu isticao da je "istomaen i priobraen iz latinskoga u slavinskomu jeziku", ali je njegov jezik u stvari bilo dobrotsko nareje.[345] Svoj prevod Matovi je posvetio biskupima "naega naroda", s nadom da e ga oni preporuiti podrunim stadima "da bi se puk okoristio s ovijem s. naukom, koji prosvijetljuje crkvu boju i kae pravi put za izai u nebesku otadbinu". Za Matovia se jo ponekad tvrdi da je sakupljao i narodne umotvorine, prvenstveno zagonetke, ali od toga njegovog posla nije sada nita ostalo, a lako je moguno da ga nije ni bilo. Najzad, i Kotoranin Frano Morandi (9. VI 1748 6. VII 1826), koji je najpre bio upnik Svetoga Matije u Dobroti, a onda kanonik i arhiakon katedrale u Kotoru, vie je upamen "po izvrsnim prevodima" no po "nekoliko njegovih pjesama po narodnom obiaju ispjevanih".[346] Jedna je od tih njegovih knjievnih tvorevina Pjesan u pofalu pokojnoga kapetana Pava urova Kamenara iz Dobrote, koju je Morandi sloio 13. septembra 1796, kada je bio "parok Svetoga Matije u Dobrotu". U toj pesmi pisanoj u desetercima narodne pesme i sa ostalim svojstvima toga pesnitva, do slika i karakteristinih postupaka i obrta, "trudan junak" a to je Pavo Kamenarovi upravo zaspi "u planini na travi zelenoj", a uz njega legne, zagrlivi ga, "planinkinja vila";kada se on probudi, vila odgovara na njegova pitanja koja je gora najlepa, pa koja zvezda i najzad koje lice, a onda mu daruje sreu, koja je: "mudrost u pameti", "snaga u desnici", "blago nebrojeno" i da se ne oeni, ve da sve to je stekao po smrti ostavi "Bogu i crkvama", "dui i ubozijema" i "rodu i plemenu". Pesma je nastala posle Kamenarovieve smrti, to se u njoj i kae, a sve to je Dobroaninu vila obeala uistinu mu se i steklo. Naroita je osobenost ove prigodnice u tome to je Morandi u nju doslovce ukljuio lirsku narodnu pesmu poznatu iz Vukove i iz mnogih drugih zbirki usmene poezije koja poinje "Koja je gora od gore najljepa?"[347] A izvrsni Morandijevi prevodi, koji su dalja
- 197 -

njegova dela, prenose u ist bokeljski govor, poznat Morandiju od kue i nauen na izvoru, pastirske poslanice kotorskih biskupa i druge sline crkvene tekstove,[348] a najvie im je dostignue bilo Uvjebanje krstjansko od kapucina Maksima iz Valence, koje je iza svog prevodioca ostalo u rukopisu i nikada vie nije ugledalo sveta. Svi bokeljski pisci XVIII veka nisu ipak birali za prevoenje samo crkvenu literaturu; nekoliko ih je polo za delima velikih predstavnika svetovne knjievnosti. Ali te njihove prevode koji bi sada bili prvorazredno zanimljivi nije mimoila najgora mogua sudbina: ostali su u rukopisu i posle su se pogubili, tako da su o njima do nas dole samo nedovoljno pouzdane vesti. Jedan je od tih pisaca Peratanin uro Bane (25. X 1742 6. III 1776), koji je umro veoma mlad, gotovo tek to je zavrio kole u Dubrovniku i Mlecima i postao svetenik u rodnom mestu.[349] Za njega se kazuje da je napisao vie aljivih pesama u makaronskom stilu u kome su se meali srpskohrvatski i mletako nareje italijanskog jezika. Osim toga, stigao je da prevede Temistokla Pijetra Metastazija,[350] koji je jedna od najlepih drama velikoga Rimljanina nastalih u prvoj deceniji njegovog plodnog boravka i rada u Beu (17301740). Drugi se Peratanin odluio za jo vee delo svetske knjievnosti: to je Josip Viskovi (28. VIII 1728 6. IV 1801), peraki konte i viestruki kapetan grada, koji je sa francuskog preveo glasoviti Fenelonov Telemak. Tako je Viskoviev Perast nakratko dobio taj pedagoki roman kojim se briljantno okonava XVIII vek i, odmah je moe se rei: na alost bez njega i ostao, jer se i taj prevod izgubio.[351] Lokalna istorija upamtila je jo jedan Viskoviev gest, koji, strogo uzevi, ne bi spadao u literaturu da mu ona nije tako vidno kumovala: to je njegov govor, pun patosa i potresne istorijske nostalgije, izreen na naem jeziku u Perastu 23. avgusta 1797, kada se, po padu Venecijanske Republike, zavravala epoha njenog vladanja na naim obalama i kad su Peratani pod rtvenikom svoje crkve pokopavali mletaku zastavu kojoj su, po naroitoj privilegiji, bili verni uvari "za tristo i sedamdeset i sedam godita".[358] Meu optim karakteristikama knjievnosti i kulture XVIII veka na ovom podruju ne spada na poslednjem mestu, ni po vrednosti, a ni po znaaju, pojava pisaca i pravog knjievnog rada i u oblasti Crne Gore. Do ovoga stolea, neki skromni vidovi knjievnoga izraza mogli su se nai jedino u spontano nastalim i sluajno ouvanim zapisima po rukopisima i knjigama; zapisi se prave i u ovom stoleu, po ustaljenom obiaju i na tradicionalan nain. Takoe se do ovoga stolea istinska literatura mogla sresti samo u
- 198 -

njenom usmenom obliku, kao takozvana narodna knjievnost; njenih zapisa, poput onih nainjenih u Perastu i Kotoru, odavde nema. Ali sada se javljaju i pisci kao posebne stvaralake individualnosti - Jedan je takav pisac iveo, neosporno, u linosti vladike Danila, a drugi, svakako, u linosti njegovog naslednika, vladike Save - koji to jesu i kada ne ostavljaju dela pisana da budu literatura i da se obraaju iroj publici. Meutim, ve se u pojavi vladike Vasilija i njegovih spisa jasno opaaju i takve namere: on svoje povesnike i letopisne beleke, zatim takoe i svoje pesme, namenjuje itaocima, kako savremenim tako i onim "koji posle budu", a svoju Istoriju o Crnoj Gori ak i izdaje tampom. Posle njega to e se nastaviti, makar u intencijama pojedinih autora, a svakako u obimu koji su nametale prilike. Neki od bliskih saradnika guvernadura Jovana Radonjia, a moda i on lino, nainie "v ernije Gori 1774" jedan pristrasni, protiv svetenstva i vladika i njihovog politikog uticaja usmereni, ali i sa vie strana zanimljivi pogled prolosti i savremenog stanja Crne Gore i pokuae 1775. godine da ga tampa u Beu pod naslovom Kratkoe opisanije o Zete i ernoj Gori i sa posvetom "jego sijateljstvu grafu Alekseju Grigorjeviu Orlovu". Samo su revnost i politike bojazni austrijske cenzure spreili ovo delo da se pojavi pred itaocima: da je do toga dolo, ko zna kakve bi sve reakcije, pa verovatno i pismene odgovore, ono izazvalo, a nije iskljueno da bi i tajanstveni N. N., koji je potpisan kao autor, tom prilikom bio otkriven.[353] Poetak stoletnog puta knjievnosti na tlu Crne Gore oznaava, i vremenski i po svim drugim razlozima, vladika Danilo. Prvi u nizu crnogorskih vladika XVIII veka, Danilo epevi "ot plemena Njeguah", kasnije prozvan Petrovi, nije samo jedna od najmarkantnijih figura nae istorije ve je, zahvaljujui Njegou i Gorskom vijencu, i jedan od najveih likova srpske knjievnosti. Ali, isto tako, on postaje, na svoj nain, i bez svoje namere, i predstavnik te knjievnosti, iako nije ostavio za sobom nijedno isto literarno delo. U knjievnost on ulazi svojim pismima, koja je upravljao na razne strane obino u slubene svrhe i po dravnim poslovima a retko kada iz pobuda privatnih i osobama koje su mu bile lino bliske. Sva ta pisma, ili bezmalo sva nisu bila namenjena javnosti, i u najveem broju sluajeva ak su iz politikih obzira imala da ostanu u strogoj tajnosti. Njih su istraivai otkrili u arhivima, meu ostalim zvaninim dokumentima, a nisu ih nali u knjigama i po bibliotekama italaca. Ta okolnost liila ih je osnovne funkcije koju literatura mora da ima: da se obraa irokom krugu oko sebe i da ljudima saoptava svoja oseanja i vienja ivota. A ono to ih knjievnou ini, to su poezija i istina kojih su ona puna, iskreni i duboko
- 199 -

doivljeni izlivi srca i due velikoga vladike, njegova mudrost i sublimisano iskustvo ivota, i krepki, jedri i ivopisni stil, koji nije imao vremena da se izgrauje i doteruje u spokojnom radu, ve je nastajao gotovo od sebe i prosto otkidan u vetrometinama i neprilikama svake vrste.[354] Obrazovanje sina epca Kaluerovia nije moglo biti bogzna kakvo i jedva da je i u emu prevazilazilo obrazovanje koje je onda sticao i svaki drugi kaluer u Crnoj Gori. Kada je on, u prolee 1697. godine, izabran za vladiku, njegova znanja verovatno doista nisu ila dalje od itanja i pisanja, kako je koju godinu kasnije, s neto pakosti, isticao njegov neuporedivo ueniji sunarodnik, ali i ljuti protivnik, jer je bio vojnik u taboru protivnike konfesije, nadbiskup barski Vicko Zmajevi iz Perasta.[355] Ali vladika Danilo odmah je poeo da pribira knjige i da ivi sa njima, da ih nabavlja, ali i da ih ita. Ima nekog naroitog znaaja, a moda i odreene simbolike, u tome to se prvi njegov poznati zapis, od 17. jula 1699, tie knjige, i to se i jedan od poslednjih njegovih zapisa, od 12. marta 1732, odnosi opet na knjigu. Prvi je pisao u punoj skromnosti, kao "grjeni i smereni Danil, nareeni vladika cetinjski", dajui maha radosti to je kupio "duespasnuju knjigu itije svatago Savi prvago arhiepiskopa i uitelja srbskago", koju je istovremeno darovao svome manastiru na Cetinju.[856] Poslednji zapis zvui kudikamo samosvesnije, to je i shvatljivo, jer su do njega od onog prvog protekle decenije, u kojima je, odolevajui svim burama, Danilo nepokolebivo stajao na svom tekom mestu. "Danil, vladika cetinjski Njego, vojevodi srbskoj zemlji", beleio je sada da je kupio "svetoje evangelije cenoju zlatic pet u Ivana Kaluerovia s Risna, prineseno ot zemlji moldavskije nekotorim kupcem" i da ga je okovao u srebro i ukrasio "obrazima" Hrista i etiri jevanelista, a onda priloio "u patrijariji peckoj hramu vaznesenija Hristova".[857] Izmeu ta dva vladiina zapisa o knjigama koje on nabavlja, nalaze se mnogi drugi slinoga sadraja, iz 1704, o jednom psaltiru koji je za njega donet iz Svete Gore, iz 1706, o zborniku koji je darovao "u monastir Dulevo", iz 1713, o "hertoniji" i o knjizi Jovana Zlatoustog o svetenstvu, iz 1715, o knjizi "glagolemoj skriali", koju je "za sebe i svoju crkov" kupio "v velikom carstvujutem gradu Moskvi", kao i o "dvanaest minejah", koje je, opet tamo, nabavio i poslao u manastir na Cetinju "za duevni spomen" svojih roditelja, iz 1716, o knjizi koju je kupio u Budimu i darovao "'stnjejemu duhovniku kir Grigoriju jeromonahu rodenijem ot Kratova".[358] Ko bi sada mogao rei koliko je jo takvih knjiga vladika Danilo kupio i koliko ih je u svojim osamama, i teei se u teskobnim asovima ivota, strasno iitavao? O toj njegovoj lektiri svedoe
- 200 -

reminiscencije koje se sreu u njegovim pismima i este paralele koje on povlai izmeu pojedinih situacija i postupaka iz neposredne stvarnosti i onih o kojima je doznao itajui. Ali o tome kazuje i vladika sam, u jednom tekom svom trenutku, s kraja oktobra 1728: "Ja sam dosta i iv bio meu ovi zli i nepokorni narod i odavno bih krepa ot jazve, nego se razgovaram i gledam u prve stare istorije, da su i gora zla bila i gore mutnje." Osim iz knjiga, i vie nego u njima, vladika Danilo uio je u krvavoj i surovoj koli ivota. On se obreo na elu naroda koji sudbina nije mazila i u vremenima koja su bila tea i gora od mnogih drugih. Oko sebe, taj narod imao je same neprijatelje: jednog brutalnog, otvorenog i stalnog, to je za Crnu Goru bila Turska; i drugog, potajnog, pretvornog i lukavog, predusretljivog u vlastitoj nudi, a malo sklonog u nudi svog blinjeg, to je za Crnu Goru bila Venecija. A prijatelj, u koga se polagala sva nada i od koga se iekivala pomo, to je za Crnu Goru bila Rusija, bio je daleko i imao je svojih muka, i svojih posebnih interesa, pri kojima je katkad lako zaboravljao muke Crnogoraca i njihove interese. Vladiino odreenje u takvim okolnostima bilo je koliko jednostavno, toliko i odluno i dosledno. Za njega je Turin "vazde nevljeran" i "veliki zlotvor", iju je divlju mrnju i bespotednost on iskusio mnogo puta, kako lino tako i delei patnje sa svojim narodom: bivao je po njihovim tamnicama i sa kocem na ramenima voen je u susret uasnoj smrti, tukao se protiv njih i u dva maha beao je ispred njihove osvete, koja je palila, razarala i unitavala njegovu zemlju; za njega je i sam Vicko Zmajevi priznavao da je "neumoljivi neprijatelj Turaka, kojima se sa saglasnou zemlje zakleo na veno neprijateljstvo". Prema Mlecima, iju je zamrenu igru prozirao, pokuavao je da se ponaa po njihovom nainu: deklarativno, bio je verni sluga "principov" i pripravan u svakome asu da mu se podloi i bude na usluzi; u sve to on je neumorno uveravao izvanredne i generalne providure s kojima se dopisivao, Franeska Donada i Karla Pizanija, Nikolu Kontarinija i Marka Molina, Danijela Renijera i Vinenca Loredana, Gabrijela Boldua, Antonija Bemba i Vinenca Dona; ali oni su dolazili i odlazili, pokazujui za vreme svog boravka u ovim stranama lice as pritvornog prijatelja, as prepredenog neprijatelja, a vladika je ostajao, uvek u novim iskuenjima i sve sa novim brigama. Trudio se stoga da stekne njihovu naklonost, molio ih je i kumio, upinjao se da ih gane iskrenou i neposrednou, iznosio im svoje jade i otvarao im svoje srce; ali, u sutini, ostajali su oni uvek meusobno nepoverljivi i stvarno daleki; jedno vreme, tavie, mletake vlasti njega su oglasile svojim opasnim neprijateljem i reile su da ga u interesu Republike
- 201 -

uklone s ovog sveta, pa je malo nedostajalo da se ta smrtna osuda u zgodnoj prigodi i ostvari. Nita drukiji nije bio ni Danilov odnos prema mletakim "kavaljerima" i pouzdanim slubenicima, a inae kotorskim plemiima Zanu Grbiiu i Jerolimu Bui. Meutim, kada mu se aa gorine punila do vrha, i kada vie nije mogao da je trpi, vladika se uspravljao i, pun prkosa, uzvraao hrabro, s ponosom i odluno. "A mi istije i pravije kaemo", napisao je on tako, Gabrijelu Bolduu, februara 1726, "kako isto i znamo i osvjedoeno je i uveno po vasemu svijetu, kako su ovi ljudi u ovu krajinu vazda bili i vjerni, i asni, i junani, i svakomu gospodaru posluni, i gotovi na slubu, i prvi potenou od svega svijeta, koliko Patrovi, toliko svi Primorci, i Crnogorci i Brani, i sva ova krajina, nego su se sad odskoro smeli i prozlili, i sve od estine, i od globah, i nepravedna suda, i ot nauke gospodske za osvetu, a to nije gospodi reeno ot Boga da potiu ljudi na osvetu, no da ih ue na mir, i na posluh Boji, i gospodski, i da ih zovu na sud, pak onada neka vide tko je za milost, tko li za izgubljenje, zato je u gospodsku vlast i ivot i milost." Ili, kada ga je, februara 1713, rasrdilo obesno postupanje kotorskog vlastelina Bue, znao je da odbrusi: "Nijesu moja braa njemu kmetii, nego su ono boljari i boljarski sinovi; nijesu tuega eljni, nego imaju i svojega"; i jo: "Hvala Hristu, Bogu mojemu, koji me darova, imam ja u Crnu Goru i u Primorje i u Brda dvesta glavarah i vlasteliiah koji mogu vei gospodari bit ot Bue pri komu ti drago kralju za koga hoe vojevat i krv prolivat, kako i kod istoga esara ima naijeh eneralah, a neka li takvijeh kavalijerah." Naprotiv, vladiina ljubav za Rusiju i njegovo dirljivo pouzdanje u nju bili su isto toliko vrsti i nepomerljivi koliko su i razoaranja bila krupna i esta. Jo pre no to je tu zemlju i video, i pre no to se susreo s njenim carem, Petrom Velikim, on je pisao s odlunou iju nepokolebivost kao da je eleo da pojaa upornim ponavljanjem: "A ja sam Moskov, Moskov, Moskov; govorim, govorim, govorim; a i' ja, toga i sva zemlja." U tim tekim, opasnim i mutnim vremenima vladika Danilo uio je ne samo kako e voditi narod ve i kako e njim vladati. A taj narod bio je drugi veliki izvor svakodnevnih vladiinih nevolja - upravo tako je on i zapisao sredinom 1729: "Za mene nema dana bez nevolje" - i zato je ta kola bila za njega preteka. Neprekidno je imao da smiruje pobunjene, da miri zakrvljene, da ujedinjuje neslone, da urazumljuje nesmotrene; sluio se pri tome i molbama i pretnjama, i uveravanjima i kletvama, i ljubavlju i anatemama. Gdekad su ga sluali, ali su se obino povodili za svojim glavama i za svojim strastima, a njemu je onda dolazilo na um, i pisao je
- 202 -

tada o tome, da napusti sve, i ode u pustinju, u samotniku eliju, ak i u tuinu. Ali je ostajao ipak, i uprkos svemu, i borio se sa zlom i kada izgleda za uspeh nije bilo, i kada su ga bolesti nogu i oiju sasvim skolile, i kada mu je smrt bila za vratom. Jedino njegovo oruje bila je re, iskazana usmeno ili ispisana u "knjige", koje je odailjao crnogorskim glavarima, i glavarima brdskim, kukim, piperskim i klementskim, grbaljskim knezovima i suama i patrovskim suama i starjeinama, Njeguima, ekliima, Bjelicama, Ozriniima i Cucama, Vuku Staniiu i vojvodi Marku Andrinu, popu Vukadinu i popu Mihailu, ali se ta njegova re pokazivala odve slabom i nemonom, a knjige su se pretvarale u "vljetar i u maglu" pred otvrdlim naravima njegovog neposlunog stada. "Sami znate, gospodine", alio se on Zanu Grbiiu ve na samom poetku svoje vladavine krajem aprila 1700, "kakvi su ovi ljudi slobodni, Boga se ne boje, a gospodi do ruke ne dohode, koji bi im inio da zlo ne ine, no je usta ojak na ojka, te se kolju i pljenuju, kako i sami ujete. Ali to mi da satvorimo? Uimo ih i karamo po zakonu, no ne hoe sluat, a nam nije dato na koga dignuti oruje, niti imamo vojsku, da ih silom ustavimo da zlo ne ine. Nae jest oruje po apostolu glagol boi, ali kad ljudi ne sluaju, to da im satvorim?" U drugoj prilici, skoro tri decenije posle toga, ponovo je bio primoran da priznaje nemo svode rei: "A nae Crnogorce i nae Patrovie ne bi sveti Jovan Zlatousti u pravu regulu obrnuo." Kada ga je ogorenje hvatalo, a nada sasvim naputala, to se deavalo retko, on je iz due izlivao teke i pregorke vapaje, govorei o "strptivom i bezumnom narodu" i "puku maloumnu", koji on mora da predvodi i o "velikim mukama", koje podnosi "meu ovi prokleti i bezrazumni narod, koji ne hoe izabrat to je bolje za njih spasenije ot due". Takvi njegovi vapaji oteu se, na stranicama njegovih pisama, unedogled, i nemaju, reklo bi se, kraja ni konca. "Mi smo vareni i peeni od truda i muke pomedu ovi narod", zapisuje on jula 1727. "Nemam ti to dobro otpisat, niti mi se mili ni moj ivot meu zlijem ljudma", njegovo je raspoloenje iz septembra 1729. I sve tako, do poslednjeg dana. Svoja poznavanja sveta i znanja o ivotu crnogorski arhijerej dopunio je svakako i putovanjima, koja je preduzimao kada ga je na njih gonila nuda ili kada su tako nalagale potrebe njegovoga naroda. Radi svoga posveenja iao je, juna 1700, u Seuj u Maarsku, gde je vladianski in primio iz ruku Arsenija III arnojevia, poto nije eleo da ga u Pei dobije od nametnutog patrijarha Kalinika. Posle, kada ga je upad bosanskog vezira Numan-pae uprilia odagnao iz zemlje, on je video Be, i Budim, i Kijev, i Moskvu, ostavi na tom putu skoro dve godine. U nekoj prilici isto tako stigao je i do
- 203 -

Venecije - sam je o tome pisao izvanrednom providuru Antoniju Bembu, 1. avgusta 1729: "Ja sam i svm bio u Mletke ..." - ali to nije bilo aprila 1718, kada se na elu jedne crnogorske delegacije uputio tamo, poto su tada mletake vlasti uz silne napore i sluei se lukavstvom uspele nekako da ga vrate iz Splita, dok su njegove pratioce propustile dalje.[359] Kraj svega toga, on nikada nije uspeo da popuni goleme praznine svoga obrazovanja, nije mu ak polo za rukom da naui ni italijanski ("mi nie podpisani, ne umijui pisat latinski", izjavljivao je on maja 1727), te je u osnovi ostao samouk, ali i to oskudno njegovo znanje, uz golemu mudrost koja se skupila u njemu, bili su za njega ono "ak' i malo brdo", sa koga je video daleko vie i bolje, bistrije i prodornije "no oni pod brdom". Njegova divna i srdana pisma iz 1714. i 1717. godine upuena prijatelju Jovanu Pukaru, koji je iveo u Budvi, ispunjena su tom mudrou, ali u isti mah i kao da su se izlila pravo iz srca, tako da na trenutke deluju, a jednom su pojedini njihovi odeljci u tom smislu i shvaeni,[360] kao ista poezija. Izagnan "turskoju siloju" iz domovine, on u pismu od 26. oktobra 1714. privodi "plaevnije pesni" koje ga "oskorbie" i koje ritmikim kadencama svojih aorista zvue doista kao "pesni"; pa ak i kao stihovi: "Pervo mi peal i skorb nanesoe neki nai imenom hristijani zovui se knezovi i boljari, koji turskomu lateniju vjerovae, i zemlju i narod razavrijee, i Turke u zemlju uvedoe, i sami ot njih najprvi postradae, i kue im ognjem saeene bie i mnogi se narodi va pljen otvedoe. Druga me skrb postie od njene laebratije, koji nijesu svetomu duhu kalueri, nego svojemu tijelu [...] Trea me skrb najvie opeali: tekije slezi sirot i vadovic, plaute i ridajute nas radi; takoe i mi njih radi plaem se, ako koja i utee od turske sile, nee imat oca, i utjeitelja, i pitatelja kako su i dosad, nego se bojim da e nastupit koji vuk u ovu kou obuen i rashitie stado, stado moje maloje ostaveje ot ognja i maa turskoga." Dok se ti redovi prate, italac se ne moe oteti misli da je vladika Danilo morao imati u rukama, pa i sasvim dobro drati u svesti, mnoga mesta iz ve tada u ovom delu zemlje dobro poznatog itija kneza Lazara i ostale srbske gospode na polju Kosovu. Jedan primerak tog itija naao je bio u manastiru Sv. Luke kod Nikia ruski pukovnik Mihailo Miloradovi, koji je dotle boravio u misiji u Crnoj Gori i sa vladikom zajedno izbegao pred uprilievom vojskom, a koji ga je odneo sobom u Moskvu i tamo dao da mu se naini njegov prepis tokom 1714. i 1715. godine.[361] Na vladiino neposredno poznavanje tog itija upuuje i njegova poslanica crnogorskim glavarima, takoe iz 1714. godine, od koje je, na alost, ouvan jedino italijanski prevod. Pravdajui se pred
- 204 -

njima zbog odlaska iz zemlje i korei ih to su se dali smutiti "otomanskom silom" i njenom lanom verom, on se zaklinjao da mu nije bilo ao da umre zajedno sa njima i zatim nastavljao: "Bila bi mi draga smrt da ste htjeli da svi skupa asno i slavno poginemo kao to su to uradili knez Lazar i Milo Kobilovi, koji ubi cara na Kosovu i poginu sa svojim gospodarem i sa njihovih sedam hiljada boraca (...) ostavivi poslije smrti vjenu slavu".[362] Vladiina ogromna mudrost, njegovo iroko ovekoljublje i sposobnost koju je imao da knjievno uoblii svoje ideje iitavaju se u njegovim pismima i u bezbrojnim drugim sluajevima. Jednom je tako ustao u odbranu neke nesrene ene kojoj su Krtoljani uzeli da sude juna 1723, to mu je dalo maha za razgranatu naraciju, u koju je stavio napomene o sebi i o svom poloaju u narodu ("trudimo [se] svaki as, iako nije u svata sree i posluha ot nepokorenijeh ljudi"), udenuo prekore "gospodi" ("zato i gospoda nijesu s neba sleela nego su i oni ljudi plteni i imaju ene i sestre"), naveo biblijske paralele (o Hristovom postupanju s osuenom grenicom ili o Danilovoj odbrani pravedne Suzane), podsetio da smo "svi od enah roeni" i "kad bi se takve stvari pupliko sudile, to bi se veliko zlo poelo, a vee dospjelo, zato bi i mnoge gospoe principese po zlu pole i nepoteno osuene bile", i na kraju po dui izrekao upozorenje: "Ovo je slovo krupno i atovno; moe se dobro atit i dobro razumjet, ako je i ot slaba arhijereja, ali je pravo pisano." Takav je dalje vladika kad raspravlja o pitanjima asti, potenja i ponosa (u pismu bratu povodom pritiska kavaljera Bue na ovoga da pogazi re i preda konje poverene mu od strane nekih Turaka na uvanje); kada govori o optoj smutnji u svetu i meu ljudima ("sve se je obrnulo naopako i uzjaha je lovjek na lovjeka; sad nejaemu od jaega nije stana, ni ivota"); kada s tugom razmilja o vladanju ljudima i o svojoj nemoi da ih naini boljim; kada opisuje svoj boravak u Beu i svoj put u Rusiju. Naroita je sposobnost vladike Danila da lapidarno sroen i efektno iskazan aforizam nae i postavi na pravo mesto u pismu, kao to je to izvesno umeo i u usmenom prianju. Primeri bi se mogli vaditi gotovo nasumce, toliko ih ima: "Zato je i prije bilo gonjenija, i bie ga do skonanja vijeka, a nije ovo najprvi poetak, ni paki najposlednji dospjetak"; "a zli ine to im je drago dokle i njih zlo stigne"; "kad mala iskra ognja ostane u potaji neugaena, moe se ot nje i veliki oganj udit, a vljetra je vrajega dosta, koji puha i radie svaki dan"; ma se ne moe sve koliko bi se kelo, nego onoliko koliko smo moni"; "a teko svue inokotini". Vie puta su njegovi
- 205 -

aforizmi nadahnuti, i imaju svoj izvor u narodnim izrekama, sa kojima je vladika iveo iz dana u dan, ili sentencama iz Biblije, koja mu je ve i po njegovoj dunosti, ali bez sumnje i po linom izboru, bila najblia knjiga. Saetosti izraza i krajnjoj svedenosti stilizacije vladika je bio sklon i inae, kada nije govorio u aforizmima. Sa malo rei on je umeo da iskae nasluivanje zlih dana ("Neto se runo uje, bojim se runo e i bit"), da prekori kada mu nije ukazano poverenje ("a siromah neki biskup pravo i onda pisae, nego mu ne vjerovahu"), da uzvrati na nedostojne predloge ("pastir bo jesam, a ne apatnik") ili da se postavi smerno i skromno, kako je znao da njegovom inu i dolikuje, "a nekako da se drim na visoko, to nae delo nije"). Ali, ako je i bio skroman i sebe prikazivao, a moda, sasvim iskreno, i video i doivljavao, kao "slaba pastira" i "slaba arhijereja", vladika Danilo nije bio nesvestan istorijskog znaaja onoga to tvori i kazuje i u jednom asu poetkom 1726. godine ispisao je gotovo proroki ponosne rei u pismu mletakom visokom funkcioneru: "Ja kako slabi pastir slabe rijei piem, koje su i suvie slabe pred ljudima, ema e bit skupe u gospodina Boga i u neko vrijeme u gospode. Imae 40 godit kako smo tobo kalueri, a imae 25 goditah kako smo tobo arhijerej slabi pastir." Jezik kojim je vladika Danilo ispisivao svoje poslanice i svoja pisma, svoje presude i svoje "umire" sav je zasnovan na ivom narodnom govoru, koji Je on sa usta, neposredno i bez naroitog udeavanja, stavljao na hartiju. U tom jeziku, ako mu je to u trenutku zatrebalo, vladika nije beao ni od turskih, niti, i jo ee, od italijanskih rei, gdekad i na vlastiti nain prekrojenih, a tim njegovim jezikom promiu, isto tako, i obrti i rei starosrpske ili ruske, koje su se ovde probile iz vladiine lektire.[363] Sa svim tim, to je jezik one snage i ivosti, one nepogreive ekspresivnosti i one jedrine koji e, preuziman u naslee, postati tradicionalna odlika pisaca ovoga kraja, i koji e svoje vrhunce imati u knjievnim tekstovima Petra Prvoga i Njegoa. Mnoge i na momente ljute bitke vladika Danilo bio je primoran da vodi s kotorskim biskupima i s tadanjim nadbiskupom barskim Vickom Zmajeviem; te bitke bile su se o due vernika. Ve sam Danilov izbor za vladiku pokuao je da omete ondanji biskup Kotora Marin Drago; odnekud, on je imao svoga kandidata, jednog kotorskog svetenika, i upinjao se iz sve snage da Crnogorcima njega nametne kao vladiku. Kada mu to nije polo za rukom, borbu je nastavio prikazujui Danila u najcrnjem svetlu: u dopisima koje je slao Propagandi u Rim onda mladi cetinjski vladika slikan je kao nesposoban i neznalica, vie okrenut svetskim stvarima no brizi o stadu, i
- 206 -

nazivan "pseudovladikom".[364] Tako je borba poela, i onda se rasplamsala i prenela na pravi teren, crkveni i politiki. Patrijarh Arsenije, koji je Danila zavladiio i koji je "kano roeni Crnogorac" dobro znao sva mesta zetskoprimorske eparhije, osnovane jo od strane Svetog Save, poimence ih je nabrojao u sineliji izdatoj novom vladici prilikom posveenja; to su bili: Crna Gora, Grbalj, Patrovii, Krtole i Lutica; gradovi Bar, Skadar, Ulcinj, Podgorica i abljak; zatim Zeta, Kui, Vasojevii, Bratonoii, Piperi i Bjelopavlii.[365] Ve tada, dakle, Danilo je prozvan vladikom skenderijskim i primorskim, i on je tu titulu zadrao do kraja, pa se, tavie, i uporno trudio da joj pribavi pravi smisao i realnu sadrinu. Njegova dijeceza time se razastrla i na teritoriju Boke Kotorske, i to je silno razjarivalo kotorske biskupe, jer su u tome videli posezanje pravoslavnog vladike za oblastima koje su smatrali neprikosnoveno svojim; pogotovo se njihov bes rasplamsavao stalnim Danilovim pokuajima, koji su konano i urodili plodom, da svoj uticaj, svoja prava i svoju jurisdikciju proiri stalnim pritiskom na mletake vlasti. Svim raspoloivim sredstvima, kotorski biskupi borili su se da ga u tome onemogue: opirali su se njegovim kanonikim obilascima vernika, izdavali su stroge zabrane i dekrete protiv njegovog svetenstva i"nastojali su da to vie pravoslavnog sveta prevedu u krilo rimske crkve. U aru te borbe, i gledajui kako ratovi dovode sve vie pravoslavnih u primorske krajeve, oni su imali oseanje da su suoeni s pravom invazijom kojoj se jedva mogu postaviti bilo kakve brane, a da sa tim dolaze i beskrajna druga zla kvarenje "dobrih obiaja", prodor jeresi svih vrsta i krvna meanja pravoslavnih i katolika, razume se na tetu ovih poslednjih. Biskup Drago, koji se ne jednom naao u sukobu s vladikom sa Cetinja, bio je za borbu neuporedivo bolje pripremljen: kao izdanak starog kotorskog patricijata, svrio je univerzitet u Padovi i bio je doktor oba prava, crkvenog i civilnog.[366] Do 31. maja 1688, kada ga je papa Inoenco XI imenovao za biskupa Kotora, proao je ve uobiajeni put: bio je najpre kanonik, pa arhiakon katedrale Svetoga Tripuna. Istoriari bokeljske kulture svrstavaju ga ak i u pisce: kada je rimski papa narodu Italije i podrunih ostrva, uasnutom estim i stranim zemljotresima, poetkom XVIII veka propisao molitve, postove i pobona dela, a zauzvrat obeao oprotaj od svih grehova, pojavilo se tumaenje da se ta privilegija ne odnosi na Dalmaciju, a pogotovo se iz nje izuzima Kotor. Biskup Marin Drago ustao je tada da takvo tumaenje opovrgne i izradio je, sluei se velikom literaturom, ueni spis u kome je dokazivao da se "prema stilu rimske kurije" Dalmacija i
- 207 -

Kotor imaju podrazumevati pod pojmom Italije i ostrva koja joj pripadaju. Ali, uprkos svojoj ilavosti, a i velikoj teolokoj i eruditskoj spremi, biskup Marin Drago nije imao snage da do kraja ostane u borbi: meu rukopisima dubrovakog dominikanca i istoriara Sara Crijevia sauvala se beleka kako je on u jednom asu napustio Kotor "izmeu ostaloga zbog raznih neprijatnosti koje su mu priinjavali izmatici".[367] Posle punih dvadeset godina provedenih na biskupovoj stolici rodnog grada,[368] zatraio je od pape Klementa XI i 3. oktobra 1708. dobio premetaj za biskupa Korule. Tu je naao vie mira i mogunosti za pastoralno delovanje i za trajnije obeleavanje svog prisustva, a tu je i umro 31. oktobra 1733. godine.[389] Za njim su se u borbu s vladikom Danilom uputali njegovi naslednici; jedan od njih bio je i Zadranin Hijacint Zenobeti (u Kotoru od 1718. do smrti, 1742. godine) za koga je, marta 1730, vladika Danilo rekao, u sebi svojstvenom stilu, na izgled blagom i pomirljivom, a u stvari krajnje odlunom: "Preosveteni gospodin biskup kotorski nama je po duhu svetomu brat, ma je bolje da ivimo u ljubav i da ne sluamo neke lace, koji ovu krajinu mute ..."[370] Kao najogoreniji protivnik vladike Danila predstavljen je u istorijskoj literaturi Peratanin Vicko Zmajevi; to po svemu sudei i nije bez osnova. Za njega se ak iznosilo[371] da je "najvei prozelit prema pravoslavnima" i da se nije libio da bude i "dostavlja Turcima protiv Danila, im ga je i doveo pod veala turska", za ta ipak nisu naene potvrde u pregledanim dokumentima.[372] Ali, ako su se sa strane istoriara kojima nije bio drag ispoljavala preterivanja u oceni Zmajevieve linosti i njegovoga rada, isto su tako, i moda ak i u veoj meri, preterivali njegovi biografi izrazite katolike orijentacije, koji su mu bili neprikriveno skloni; jedan za drugim oni o njemu ponavljaju staru, i ne ba opravdanu metaforu da je bio "zlatno pero", a neki vide u njemu "najveeg sina grada Perasta" i "najodlinijeg Bokelja svih vremena", i za njegov rad, i njegova shvatanja, paralele trae u radu i shvatanjima Diva Gundulia, Jurja Kriania i biskupa trosmajera.[373] Vicko Zmajevi potie iz iste perake porodice iz koje i Andrija Zmajevi, pa je, prema tome, i sam starinom iz Crne Gore; on je jedan od sinova Andrijinog brata Krista, koji je bio ugledan Peratanin, a jedno vreme i kapetan Perasta; po majci on je isto tako iz viene kue tukanovia.[374] Detinjstvo i prvo obrazovanje proteklo mu je u znaku i pod nadzorom velikog strica; Andrija Zmajevi je odredio glavne pravce njegovog ivota, a
- 208 -

uticao je i na njegova osnovna shvatanja. Sam Andrija Zmajevi bio je vatreni katolik i pouzdanik Kongregacije za irenje vere u ovim krajevima; ali Vicko e i u jednome i u drugome otii kudikamo dalje i doi e ak i do neosporne netrpeljivosti, pa i mrnje prema najbliim susedima, i sugraanima druge vere, koje e potom celoga svog veka prezrivo zvati Serviani, Greci, Scismatici. Sa pozicija te svoje neumoljive tvrdoe, on e kasnije sav rad svojih prethodnika za rimsku crkvu na ovom podruju ocenjivati kao nemar i nebrigu, u emu se, verovatno, s pravom, osetilo da neblagodarnik oito cilja na strica Andriju".[375] Kada je Vicko dospeo u petnaestu godinu, Andrija Zmajevi obratio se 10. juna 1685. rimskoj Propagandi s molbom da se u njenom uilitu Collegio Urbano jedno mesto dodeli njegovom bratancu, za koga je s ponosom isticao da je ve dobro upuen u latinski i grki jezik i da je vie puta, na opte zadovoljstvo, besedio u perakoj crkvi, pred sugraanima, a i pred samim kotorskim biskupom. Te Vickove besede drane su na naem jeziku, koji on zove "slovinskim", a predmetom su bile vezane za najznaajnije praznike i, sasvim razumljivo, za Bogorodiino uspenje (Veliku Gospu) kome je posveena peraka Gospa od krpjela. Neke od njih on je izgovorio jo 1682. godine, a sve zajedno okupio ih je u zbirku Razgovor Duhovni, koja je jedini njegov srpskohrvatski spis. Sve ostalo to je pisao, a pisao je prilino, na italijanskom je i latinskom jeziku. Polazei na studije, Zmajevi je pred Peratanima naglaavao da e u Rimu uiti, kako su to inili i njegovi stari, "za ast i potenje" rodnoga grada, i obeavao je, istovremeno, da e se tamo moliti za njih da napreduju "u svakom dobiu prema nevjernikom i na ovoj krajini mjesta naega Perasta".[376] U Rimu, gde je stekao odlino obrazovanje, ali se i jo vie uvrstio u svom netolerantnom katolianstvu, Vicko Zmajevi postao je, po ondanjim obiajima, doktor filozofije i teologije. Tamo se, jedini put u ivotu, ogledao i u latinskom pesnitvu: bilo je to stilski doterano, po svim propisima kolske poetike nainjeno, ali u sutini hladno prigodno stihotvorstvo. Zmajevi je od njega nainio jednu posebnu zbiricu namenjenu glorifikovanju Antonija Zena, zapovednika mletakih trupa na kopnu i moru, a nazvao je Musarum chorus i tampao 1694. u Rimu.[377] Ve na toj knjiici on je sebe oznaio opatom, to mu je, nema sumnje, unapred bilo namenjeno; ali je opat Svetoga ura, a time i upnik Perasta, on postao na predlog kapetana i sudija perakih, tek 17. novembra 1695.
- 209 -

Dalje je njegovo napredovanje na lestvici crkvene hijerarhije bilo zaista brzo: 1695 biskup Marin Drago odredio ga je za svoga vikara, a ve 18. aprila 1701. papa ga je imenovao za nadbiskupa barskog i primasa srpskog, ime je istovremeno postao poverenik Propagande za misije u Albaniji, Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj, i administrator budljanske biskupije. Naavi se tako na mestu na kome je pre njega bio njegov stric Andrija, Vicko je poao njegovim stopama, ali je hteo da ide bre i da pree vie. Svim arom bacio se na posao da suzbije sve u emu je video jeres, da iskoreni sve to je smatrao opasnim odstupanjem od pravog katolikog ivota i da potre sve u emu je nasluivao uticaj okolnih izmatika i nevernika, to jest pravoslavnih Srba i muslimanskog ivlja. Radi sreivanja verskih prilika u svojoj dijecezi i normiranja crkvene prakse, organizovao je veliki sinod u selu Mrkinju, u koji je, prema jednoj zabeleci, bez ustezanja utroio vlastitih dvadeset osam hiljada mletakih srebrnih dukata.[378] Na tom sinodu, koji se naziva albanskim (Synodus Albanus), bili su okupljeni draki i skopski nadbiskup, etiri albanska biskupa i prefekti albanske i makedonske misije a uesnike je sveanim govorom uveo u rad nadbiskup Zmajevi. Prema odluci crkvenih vlasti, a o troku rimske Propagande, sva akta tog sinoda tampana su u Rimu, 1706. godine, na latinskom i albanskom jeziku i sa Zmajevievom posvetom pali Klementu XI.[379] Iz nekih razloga, a verovatno ponajpre zbog opasnosti koje su mu pretile i neprilika u koje je dovoen, on se povukao iz svoje nadbiskupije i, ostavivi u Baru sebi zamenika, preao je u Perast, sledei i u tome stope svoga strica Andrije. Njegova palata i njegove porodine kue u Perastu postale su ubrzo stalno stecite mnogobrojnih Albanaca katolike vere koji su beali pred zulumima pae Mahmud-Begovia i koje je on prihvatao, pomagao i, kako je sam u vie prilika isticao, o svom troku izdravao, dok se ne prilagode novim i drukijim uslovima ivota. Uz njega je i tu, kao verni pomaga i saradnik, boravio dubrovaki dominikanac Rajmund Jeli. (Galani), koji je, uz dozvolu crkvenih vlasti, doao u Zmajevievu slubu jo 1702. i od tada nekoliko daljih godina delio sa njim sudbinu, a pratio ga je prilikom vizitacije po Albaniji, Epiru i Makedoniji. Jeli nije bio samo ueni redovnik ve i ljubitelj knjievnosti svoga grada, a povremeno i prepisiva njenih "slovinskih" dela, pa je, kao izraz blagodarnosti za dobra koja je primio od perakoga prelata, nainio za njega prepis Gundulievog Osmana. Svoj prepis tog dela "slavna toli, ki dalee i nablizu po slovinskijeh stranah slovi", on je naroitom pesmom, pisanom u osrednje sroenim osmercima, posvetio svome meceni (Prisvijetlomu i pripotovanomu gospodinu,
- 210 -

gospodinu Vicku Zmajeviu, arhibiskupu od Bara i Diokleje, prima srbskoga kraljestva, metropolitu od Arbanije, administratoru od Budve, komesaru svetoga pristolja apostolskoga po Arbaniji, Serviji, Maedoniji i Bulgariji). U Jelievom "pripisu" dubrovakog eposa izvornik je naao svakako Peratanin Marko Balovi za svoj poznati prepis Osmana iz 1728. godine, u koji je uneo i posvetnu pesmu Vicku Zmajeviu, iako ovaj u tom asu nije vie nosio nijednu od titula pobrojanih u njenom naslovu. Jeli se Baloviu tada lino potpisao ispod te pesme, koja je, koliko znamo, jedini njegov pokuaj u poeziji, a i sam je ve bio drugo, i daleko vie, od skromnog dominikanca od pre dve decenije; bio je "arkibiskup fra Rajmondo Galani".[380] Da tako visoko doe, Jeliu je bio potreban prvi visoki uzlet u karijeri, a njega mu je omoguio Vicko Zmajevi. Papa je na Zmajevievu preporuku, a njegove su preporuke u Rimu redovno prihvatane, imenovao 1706. Jelia za vikara latinske patrijarijske crkve u Carigradu, to je bila dunost barem onoliko ugledna i asna koliko je bila odgovorna i teka, a povremeno i opasna. Dok je u njoj pravio prve korake, Jeli je od Zmajevia dobio dugo pismo, pravu jednu poslanicu, pisanu 1707. u Perastu na italijanskom jeziku.[381] Nadbiskup barski i primas srpski davao mu je u njoj podrobna uputstva za njegov rad i dranje u turskoj prestonici. Obazrivo stilizovana i dobro promiljena, ta umna uputstva mogla su bez sumnje Jeliu biti od koristi. U njima se otkrivaju obe strane Zmajevieve linosti. Na jednoj se on pokazuje kao crkveni dostojanstvenik zainteresovan za verski i duhovni ivot, kome je iskreno stalo da novi carigradski vikar to bolje slui svojoj pastvi, da latinskom stadu privede to vie dotle zabludelih dua i da tim njegovim radom budu to zadovoljniji vrhovi rimske Propagande. Ali se na drugoj strani Zmajevi vidi kao svetski ovek i politiar, koji ivo prati tokove savremene istorije i hvata svaku priliku da i sam utie na zbivanja. On Jelia upuuje kako da se snae "u zemlji varvara i u njihovoj prestonici" i kako da se odnosi prema pojedinim predstavnicima evropskih sila u njihovoj malo prozirnoj a vie skrivenoj, esto i protivrenoj i meusobno antagonistikoj igri. Sve to, po Zmajeviu, Tursku ini uzburkanim okeanom punim "opasnosti i zaseda, pa se za teku plovidbu po njemu trai i vet krmano", iji pogled stalno mora biti upravljen ka polu mudrosti, da bi "merei prema njoj korake i usklaujui pokrete sreno putovao izmeu zamki Scile i Haribde". Reenje koje Zmajevi nudi Jeliu odreeno je koliko njegovim strogo katolikim gledanjem na stvari ovoga sveta, toliko i njegovom najdubljom privrenou interesima mletake
- 211 -

drave, iji je verni podanik. Po njemu, za Jelia nema sigurnog utoita ni u francuskom, ni u austrijskom dvoru, jer su oni i sami u zavadi; a dvorovi engleski i holandski, poto su zaraeni jeresima, onemoguuju crkvene osobe da sa njima saobraaju. "Stoga vam ne ostaje drugi oltar kome biste se mogli sigurno pribliiti osim jedinoga oltara Svetoga Marka", savetuje Zmajevi. "Tu treba da se zaustavi vaa sveta kotva, da bi se od nepogoda i brodoloma sauvao brod vae apostolske slube. Svaka druga luka nije sigurna. Jedino obale Jadrana uivaju danas u tihom spokojstvu." Preporuujui Jeliu najtenju saradnju i puno sadejstvo s mletakim bailom, Zmajevi je slikao zatim u svim pojedinostima kako zamilja portret idealnog crkvenog predstavnika u Carigradu, koji mora da bude i mudar, oprezan, vazda na sve pripravan, skroman i uzdran Hristov pastir, i okretan diplomata na sceni punoj tegoba i u ulozi punoj opasnosti. "Svaki izliv naglosti, pa bio i opravdan i pravedan, tamo se plaa surovom cenom bola i patnji; verujte mome iskustvu i tuim pogrekama koje ste videli." Po Zmajeviu, potrebno je bilo jo puno uzdravanje, u pridikama, "od ujedljivih invektiva protiv muhamedanstva i istone izme", jedno to one tamo dovode do nedoglednih nevolja, a drugo to "nae dogme valja da se podupiru snagom razuma, koji im u obilju pomae, a ne satirikim deklamacijama, koje izazivaju srdbe i bes, a ne donose koristi". Zmajevieva poslanica Jeliu, zanimljiva sa toliko strana, a i sama po sebi, kao jedan od tekstova nae stare filozofsko-politike literature, retko ouvane sa ovoga podruja i iz ovoga stolea, mestimice je od veeg znaaja i autobiografski. Izmeu ostaloga, nadbiskup iz Perasta s gorkim razoaranjem govori u njoj o nevelikim rezultatima koje je postigao u crkvi koja mu je poverena. "Posle tolikih trokova i napora, nalazim se bez eljenog dobitka. Zlo je nadvladalo moje staranje. Ako je uinjeno neto dobra, to je sve malo u poreenju s onim mnogim to trai nadoknade i pomoi." Posle ubistva Vicka Bujovia, Zmajevi je iz Perasta preao u Kotor i nastanio se u vlasteoskoj palati Bua. Izgleda da se izvesna senka oko tog ubistva protegla i na samoga nadbiskupa, a njegov brat Matija bio je u njemu jedan od najneposrednijih uesnika.[382] Matiju Zmajevia to e odvesti u veito progonstvo iz domovine, koju od tada nije vie video, ali e za njega biti i poetak blistave karijere u stranom svetu. Ta njegova karijera pokazuje jo jednom koliko su sudbine naih ljudi u ona vremena pokatkad mogle da budu burne i pune velikih obrta, ali i nesumnjive tragike, i kakve su sve snage i skrivene sposobnosti izbijale iz njih u izuzetnim prilikama
- 212 -

ivota. Iz Perasta Matija se odmah sklonio u Dubrovnik, da sauva glavu, a onda se, posle viemesenog iekivanja i poto je izgubio sve izglede da stekne milost vlasti koje nisu mogle lako prealiti Bujovia, uputio u Carigrad, gde je definitivno stupio u rusku slubu. Ve u Carigradu ekali su ga pregorki asovi: im je izbio rat izmeu Rusije i Turske, on je, zajedno s tamonjim ruskim poslanikom grofom P. A. Tolstojem, baen u zloglasnu tamnicu Jedi-kula, u kojoj je proboravio godinu i po dana "munog zatoenja i surovog ropstva", u mraku, pod zemljom i ne videi drugo do lance, konopce i muilita i gde je bio suoen sa uasima kuge. Iupavi se otuda maja 1712. on je preko Petrovaradina i Bea stigao u Karltat, gde se susreo s Petrom Velikim. Car ga je primio lepo, ali ga je i podvrgao tekom ispitu iz nautike i vojne vetine i tek posle toga opredelio ga je za slubu u ruskoj floti. Od tada, pa sve do smrti u Tavrovu, 1735 godine, Matija je neprekidno u njoj, najpre kao zapovednik ratnog broda, od 1714, kontraadmiral, od 1719 i konano admiral, od 1721. godine. Naroito se istakao u dugotrajnim i surovim rusko-vedskim ratovima, u bici kod Ganguta (1714) i u kasnijim bespotednim operacijama ruskog brodovlja protiv vedskih obala (1719), kojima je vie ili manje sam komandovao. Krupne zasluge za Rusiju Zmajevi je stekao pored svega toga jo i kao organizator izgradnje njenih flota, severne, baltike, i june, rene. U svojim pismima iz Rusije, koja je slao u Perast porodici, roacima i prijateljima, opisivao je krtim vojnikim renikom, ali mestimice plastino i ivo, svoje borbe i uspehe u dalekoj zemlji, ali i svoje nevolje i patnje u tom za njega stranom svetu, govorio o priznanjima i visokim odlijima koja je primao i o ponienjima koja nije izbegao, slikao im svoje doivljaje i svoje uee u pojedinim krupnim zbivanjima ruskog dravnog, dvorskog i drutvenog ivota, spominjao svoje pretpostavljene, zatitnike i prijatelje, meu kojima u prvom redu "grofa raguzinskog" Savu Vladislavia, isticao svoju zatitu katolika po Rusiji, izgradnju crkve za njih, u arsenalu, u Petrogradu, podrku koju je pruao isusovcima. i ostalim katolikim redovnicima i svetenicima due nastanjenim u ruskoj zemlji ili odaslanim u nju po naroitom zadatku, i naglaavao stalno, neumorno, postojano svoju neutoljivu enju za kuom i Perastom, i svoje nade, koje se nisu ostvarile nikada, da ga car otpusti i da mu se i sa druge strane dozvoli da se vrati meu najblie koji su ga uzaludno iekivali najpre iz godine u godinu, a onda iz decenije u deceniju.[383] Zavretak karijere Matije Zmajevia u Rusiji nije ni senka njenom blistavom poetku. Osumnjien, krajem 1727, za razne zloupotrebe poloaja, za krivotvorenje dokumenata i za prisvajanje i utaju dravnog novca, Zmajevi je izveden pred sud, gde je poneto priznao, a poneto se bez tekoa
- 213 -

dokazalo. Stoga je proglaen krivim i osuen na smrt, ali do izvrenja presude nije ipak dolo, ve je proslavljeni admiral degradiran u in viceadmirala i poslat za zapovednika pristanita u Astrahanu, uz obavezu da priinjenu tetu dravi nadoknadi trostruko. Tako je osramoen i u zaboravu doekao i poslednji dan negdanji neustraivi admiral i komandant u borbama protiv veana, tvorac ruske flote, i kavaljer najvieg ordena Svetog Aleksandra Nevskog.[384] Boravei u Kotoru, odakle je energino vodio poslove svoje crkve i svoje porodice, Vicko Zmajevi je poneto nastojao i oko knjievnosti. Iz Kotora on se 1. septembra 1711. obratio papi Klementu XI predlaui da najzad bude tampan Ljetopis crkovni njegovog strica Andrije Zmajevia, koji bi, s obzirom na okolnost da sadri i latinski tekst, po njegovom uverenju mogao biti od koristi narodima koji ne znaju slovenski. Ali, da li stoga to su crkveni krugovi uviali da je to delo vremenom prevazieno ili to sredstava za tampanje nije bilo, ovo nastojanje Vicka Zmajevia ostalo je bezuspeno.[385] A pratei s panjom, pomeanom sa strepnjama, prve korake svoga brata Matije u ruskoj slubi, on mu je 20. februara 1713, upravio jedno dugo pismo politiko-moralne sadrine, u kome mu je, kao pre toga prijatelju Rajmondu Jeliu, ali jo podrobnije iznosio svoje misli o tome kako treba da se ponaa u svom novom ivotu koji je tek otpoinjao. Jedan prepis tog Zmajevievog pisma naao je danas posve nepoznati Nikola Alberto Pjaca (Piazza) 1777. u Perastu, "u knjinici nekog starog svetenika", i mada njegovog autora ve odavno vie nije bilo meu ivima, tampao ga tokom 1778. ili ubrzo potom u vajcarskom gradu Iverdonu (Yverdon) kao zasebnu knjiicu.[386] Delo Zmajevievo doista je bilo dostojno ovog izlaska u svet. U njemu ima mudrosti i ivotne filozofije, ima prisnog poznavanja istorije i savremenih svetskih prilika, ima stila, a mestimice i istinskog nadahnua. Pisano kao da se ve unapred raunalo sa tampanjem, ono prosto kipti od sentenci i aforizama, koji ako i nisu svaki put novi i prodorne dubine, a ono su barem uvek okretno i s duhom kazani. Reenica je visoko kultivisana, a fraza raskono barokna, zasnovana na svesno traenim antitezama i na navla biranim obrtima. Gledano u celini, to je svakako najbolje i najdoteranije delo Vicka Zmajevia. Poslanicu bratu Zmajevi je seo da pie kada je nepostojana sudbina Matiji odjednom okrenula nasmejano lice, posle njegovih mnogobrojnih patnji;
- 214 -

nadbiskup ije je iskustvo bilo due, mudrost vea, a znanje ire, hteo je da ga poui vetini ivljenja, kako bi toak sree, koji se obrnuo u njegovu korist, to trajnije zadrao u tom poloaju i tako ga spreio da ponovo preuzme "svoj fatalni tok unatrag". Ali ni linu sreu, ni ivotne uspehe za svoga brata nije Zmajevi hteo na bilo koji nain; njemu je u istoj meri bilo stalo da ih Matija postigne s au i na osnovu istinskih vrednosti, i da one slue na ponos i njegov i njegove kue. Stoga se na svakom koraku u tekstu ovoga pisma sreu pojmovi kao to su "vrlina" (virt), "slava" (gloria), "ime" (nome), "ast" (onore), "dunost" (dovere), "vera" (fede), "vrednost" (valore) i "sranost" (coraggio). U tom je smislu stilizovana i veina Zmajevievih izreka: "Ko dobro otpone, treba da nastavi bolje, da bi svrio sa slavom"; ili: "Vrlina nije laka stvar, ali ne treba da se plai tekoa onaj koji deluje podstican slavnim zavretkom"; ili pak: "Uvek je bolje iveti u teskobi a s au, nego se poniziti u nadi na sjajne dobitke." Zmajevievi saveti zadiru u sve strane ivota i kazuju na nain sasvim odreen kako bi, prema njegovom gledanju na stvari, Matija imao da se ponese u njima. Pre svega su to politiki saveti: kako bi Matija valjalo da se odnosi prema zemlji, vladaru i narodu kojima slui, ostajui pri tom uvek u neokrnjenoj vernosti i prema svome "prirodnom vladaru" to jest prema Mletakoj Republici, kao to su to inili i njegovi preci. Sud Zmajeviev o Rusiji strog je, podosta negativan i na mestima ak nepravedan, pa je i sam izdava osetio potrebu da se ponegde od njega ogradi napomenama koje je priloio tekstu. Ruski dvor je, po Zmajeviu, najnestalniji na svetu, a naroita klima uinila je onaj narod surovim u postupcima, promenljivim u oseanjima i dalekim od civilizovanog drutva; u tom podneblju vladaju zloudne vlage i otrovne pare, koje, diui se sa tla, zamrauju ruskom narodu "sunce katolike istine". Njihov je sistem nesrean, a onaj koji tamo boravi mora nastojati da mu se prilagodi kako bi sauvao "svetlost u tami i ivot meu mrtvima". Svoju staru veru Rusi uvaju ljubomorno i jedino nju smatraju imunom od greaka; "nesreni narodi umotani u maglutine zabluda zaobilaze put venoga spasa". Njihov car ima neto Zmajevievog uvaenja, jer je linost herojska i darovita, zaokupljena mislima o ratu i ekonomiji (ovom poslednjem ak i previe!), ali se u poslanici ipak istie da njega narod u svom neznanju dri za nosioca boje volje i tu su razlozi njegove despotske vlasti. Ako se i nisu nikada prema Mlecima pokazivali kao prijatelji, Rusi su za Zmajevia, borbenog katolika i odanog mletakog podanika, prihvatljivi zbog njihove borbe sa zajednikim neprijateljima. Od svoga brata, koga je sudbina dovela k njima, on i ne oekuje drugo do da im
- 215 -

slui lojalno i verno, kao to mu je i dunost, ali ne proputa da ga pri tom upozori: "Gospodaru kome sluite dugujete ivot, ali samom sebi dugujete ast", ili: "Ljubav vladara treba da se zaslui delima plemenitim i vrednim, a ne podlim i nedostojnim." Znajui pak kolike opasnosti vrebaju njegovog brata u novom ivotu i kakve ga sve zamke u njemu oekuju, Vicko je pismo ispunio pregrtima saveta iz oblasti morala i drutvenog ponaanja. Preporuivao mu je, s mnogo razloitosti i pozivajui se na primere, naroito iz antikog sveta, kako onoga iz mitologije tako i onoga iz istorije, da se dri mudro i do krajnosti oprezno, da ne ispoljava velike ambicije i da bude svestan promenljivosti sree, da se sa svima ponaa uljudno i da se ne pokazuje oholim, da i ne pokuava da trai irok krug prijatelja, jer se mnogi samo pretvaraju da to jesu, a u stvari nisu, i da ostane poverljiv samo sa izuzetnima i najreima, da se kloni ljubavi i ena i da brino izbegava neumerenosti bilo koje vrste. Zmajeviu je osobito bilo stalo da njegov brat ostane nedotaknut "moskovskom verom" i u potpunoj istoti svog katolianstva: u toj se stvari on ne koleba i nije spreman da ini i najsitnije ustupke. Ali ipak zato ne oekuje od Matije da javno dokazuje preimustva religije kojoj pripada i ak zahteva od njega da radije uti nego da se uputa u verske rasprave koje ne prilie njegovom poloaju i za koje nije spreman, a koje bi neminovno izazvale najneprijatnije reakcije. "Uvek je bolje", razlae o tim diskusijama ueni nadbiskup, "izbegavati ih mudro nego ih voditi nepromiljeno; vama pripada da verujete u svete dogme, a ne da ih ispitujete: paete sablju da biste ih branili na bojnom polju, ali nemate oruja da biste ih zastupali u drutvu." Njegov brat treba da ostane u neokrnjenoj pobonosti i da vazda dri na umu kako nita ne biva bez Boga ili mimo njega - da je, jednom rei, "uzaludan svaki napor ako u njemu nema uea boije ruke" i da "pobede nisu keri ljudske snage, ve nebeske milosti koja ih dodeljuje". Kao vojnik i zapovednik Matija Zmajevi treba da se trudi, prema savetima svoga brata, da zadobije ljubav i odanost potinjenih i da svoje postupanje temelji na humanosti i blagosti, ak i prema obinim redovima, a ne na surovosti, iako to ne znai da bi imao da poputa u disciplini i da odustaje od kanjavanja, kada je ono potrebno; "uvek je dobro uiniti da vas se plae, ali u tome valja imati i ljubav za druge". Za odnos prema vojnicima Matiji se daje precizno uputstvo i navodi primer, koji jedini u celom spisu nije uzet iz antike istorije. Uputstvo glasi: "Primati vojnike s blagou, sauestvovati sa
- 216 -

njima, pomagati im u nedaama, davati im u potrebama isto je to i privezati ih da se rtvuju u ratnikim pothvatima za slavu svoga voe i dobrotvora." A primer je "na Skenderbeg", koji je, idui naznaenim putem, "sreno dospeo do velikog hrama asti". Kao dvoranin, Matija Zmajevi bi morao znati da je dvor po kome e se kretati prepun nestalnosti i opasnosti i da je nalik na ogromno i razbesnelo more, sa koga je proteran mir u kome sve uzburkava vetar udljivog ponaanja. "Ako je gdekad zrak vedar, iznenadno se raaju oblaci i bure. Stoga je muno ploviti po tom nemirnom moru. Dobar vodi brodova valja da esto premerava kartu i da regulie terete da se ne bi nasukao na pliak [...] Poto je va vojniki zanat pomorstvo, vi ete verovati da je pogibeljnija plovidba na dvoru no na Baltiku [...] Ali ko zna da dobro plovi po veim nepogodama, jo lake e umeti da to ini po manjim." Svojom poslanicom Vicko Zmajevi hteo bi jo da svog brata uveri da je potrebno da neprekidno izuava istoriju, s obzirom na injenicu da "nikada nije bilo valjanog vojskovoe koji ne bi bio i dobar istoriar". Navodei koristi koje takvo izuavanje prua i zadovoljstva koja nudi, Zmajevi razvija shvatanje istorije u kome dodue nema stvari koja u ono vreme, a i daleko ranije, nije bila ve poznata i bezbroj puta kazana, pa opet to njegovo ponavljanje izgleda lepo, jer ga ini na svoj nain i sa pravom baroknom reitou. "Istorija je galerija retkih Dragulja", razlae Zmajevi, "koja bogati svest svoga uenog gosta. Ona je arsenal koji snabdeva orujem za upotrebu najfinije vrste. Ona je pozorite koje ivo prikazuje minule dogaaje i sugerie propise mudrosti za budue sluajeve. Ona je kola u kojoj se o troku drugoga ui ratovanju, jer iz tueg iskustva, dobrog ili loeg, zapovednik izvlai pravila za svoje vojniko dranje i ustanovljuje istinska naela vetine da bi pribavio povoljan ishod u vostvu. Bie dragocen svaki trenutak koji posvetite ovom izuavanju podjednako korisnom i prijatnom [...] Ne moe da za drugaricu dobije Belonu onaj koji nije imao za uiteljicu Paladu [...] Lepi primeri prikupljeni iz istorijskih zbivanja u istoj su meri dokumenti u kojoj su i podsticaji na nadmetanje puno vrline." Tako je Zmajevi nadugako razlagao svoje shvatanje idealnog postupanja, vojnikog, aristokratskog i hrianskog, koje bi morao da sledi njegov iz domovine izagnani i na stranstvovanje prinueni brat. Nasluujui ispravno da je put koji ga je iekivao prepun svakovrsnih opasnosti, za njegovu duu, koliko i za sam njegov ivot, Zmajevi je upotrebio sve svoje znanje
- 217 -

skupljano godinama i svu reitost kojom je raspolagao da bi ga to snanije privezao za stanovite koje je zastupao. U osnovi, to stanovite svodilo se na sledeu maksimu, koju je on stavio u sredite svoje poslanice: "Pamtite da imate tri dragocena kapitala: duu, koju dugujete Bogu, ivot, koji dugujete vladaru, i ast, koju dugujete sebi." Podosta i sam umean u munu aferu skopanu ubistvom Vicka Bujovia, Zmajevi se nije oseao dovoljno sigurnim ni u Kotoru; njegovu neizvesnost i strah od osvete Bujovievih sinova i roaka uveao je naroito pucanj kroz prozor kue u kojoj je stanovao, namenjen svakako njemu, ali koji je na svu sreu bio bez potrebne preciznosti. Moda se u tome krio pravi razlog to se postarao da se udalji iz Boke Kotorske, mada njegovi biografi radije istiu kako je ogroman ugled koji je stekao u crkvi nadahnuo mletake vlasti da ga zatrae, a papu Klementa XI da ga 22. maja 1713. imenuje za nadbiskupa, zadarskog. Pre nego to je uveden u posed svoje nove nadbiskupije, sredinje u Dalmaciji, Zmajevi je bio primljen u mletakom "Koleu" (Collegio), jednom od najvanijih upravnih tela Republike. U toku te audijencije izrekao je neku vrstu sveane besede (Uffizio), kratke, ali unapred najbriljivije pripremljene, iji se tekst posle prepisivao u krugovima dalmatinskih erudita.[387] Veoma pompezna i u visokom stilu onda vladajue i oficijelne retorike, ta beseda predstavlja zanosnu glorifikaciju Venecije i njene uloge u sudbini ovih krajeva. U njoj se jo, a povezano s tim, Zmajevi osvrnuo na dosadanje svoje sluenje crkvi i mletakoj dravi i naznaio osnovna naela na kojima e se temeljiti njegov budui rad u oba ta smera. Kao odani podanik, govornik je uveravao Koleo da je srean to u "velianstvu vladara" moe da oda potu "boanskim atributima pobonosti i religije", koji su dali trajnosti vladanju, usreili crkvu i "zasladili najgore brige crkvenih stareina". Za proteklih trinaest godina, koje je proveo kao nadbiskup barski u evropskoj Turskoj, Zmajevi je, po vlastitom iskazu, srano (coragiosamente) vrio svoju dunost, "u onoj klimi koju je uinilo nezdravom najvarvarskije nebo i gde se ne klanja drugome bogu do interesu". Tamo su ga presretala mnogobrojna zla, ali im nije popustio, jer ga je od pada sauvala mona ruka mletake zatite: "Albanija, Srbija, Makedonija, Bugarska i Trakija bile su pozornica na kojoj su se svetu predstavljale moje slabosti i vaa plemenita dobroinstva." Ta su dobroinstva bila "svete kotve" koje su od brodoloma ouvale "opte spasenje", zahvaljujui njima, sagraene su ili obnovljene crkve, biskupi opet uvedeni u svoje evaneoske slube, vernici okrepljeni od bolnih nesrea, vera vaskrsla iz agonije i religija vraena iz izgnanstva u mnoga
- 218 -

mesta. Najnovije iz duge serije tih mletakih dobroinstava Zmajevi posebno izdvaja, a vezuje ga, to se odmah vidi, za tragina zbivanja u vreme i neposredno posle neuspelog pokuaja vladike Danila i pukovnika Miloradovia da narod Crne Gore i onaj iz susedstva na zov Rusije podignu u borbu protiv Turaka. O tim zbivanjima Zmajevi je govorio usiljenim baroknim slikama, ali se i ispod njih sagledavala dovoljno jasno njihova krvava sutina. Mir ove krajine po njemu je pomutio "iznenadni crni oblak", podstican "neugodnim vetrom Ledene Medvedice" - to je, oigledno, Rusija - i "zavodljivim obeanjima" u isti poloaj doveo "srpske narode Crne Gore i Grblja" (li popoli serviani di Montenegro e Zuppa), koji su tvorci zla, i nedune katolike granine Albanije, i mletake podanike sa rubova drave. "Smelost je osnaio izgovor vere, a interes maskiran polugama efemerne pobonosti, poto je prezreo svaki drugi savet do onaj koji je u slubi nerasudnoj obesti, izloio je podjednakoj sudbini i krivicu i nedunost u tek nastalom udaru otomanske srdbe, koja je, preplivavi prostrana polja i uasne vrleti Crne Gore, nosila pokolje i razaranja na sve strane." U takvom jednom asu govornik bi bio spreman da usklikne: "Jadna vero!" da nije bilo mletake zatite. Predstavnici njene vlasti, kod kojih je pobonost udruena s mudrou, vratili su ovamo mir, varvare uvrstili u zakonima, dotle nepoznatim, a narode izvukli "iz bedne zloe". "To je bio uistinu srean greh", razmiljao je nadbiskup Zmajevi, "jer je ponovo doneo slavu mletakog najslavnijeg otkupljenja!" Ponovo vraeni u ivot i slobodu, i vezani za Veneciju "trostrukom vezom vere, pobonosti i zahvalnosti", ovi narodi "ispravili su onu priroenu mrnju, koja ih je dovodila do krajnosti na tetu drave, pokazujui vaskolikom svetu da mletaka pobonost nije manje mona da ukroti najdivlje narode u vreme mira od mletake snage u vreme rata". Prelaskom Zmajevievim u prestonicu Dalmacije, Albanija - a to je ondanja Mletaka Albanija, dakle podruje sadanjeg Crnogorskog primorja - daje ruku prestonici Dalmacije i vrsto je stee u zajednitvu sudbine: Veneciji je ona, prema ponetim reima ove besede, uvek bila verna i ne bi mogla da izgubi nju a da istovremeno ne izgubi i sebe. Prema tome, za nadbiskupa, u njegovom vladanju, postojae, od sada, kao i dotle, dva vrsta oslonca: vera u Boga i vernost Veneciji: "prestonica Zadar nema bogatijeg u odanosti prema vama, a inostrani narodi nemaju vrednije imovine do naklonosti i nade da budu vai"; upravljajui svojim stadom, novi njegov pastir uinie sve da Bogu dade to je boje, a dudu to je dudevo.

- 219 -

Ispraen u glavni grad Dalmacije pohvalnim stihovima i aljenjem svojih Peratana, barem onih koji su mu ostali prijatelji, Zmajevi je u novo sedite doneo svoj stari ar neumornog borca za stvar crkve kojoj je bio vrlo visoki dostojanstvenik. Neprijatelje je i ovde naao u pravoslavnima, koje su neprilike i ratna zbivanja neprestano pomerali i u sve veim grupama dovodili ne samo u okolinu Zadra, ve i u samo srce grada. Njihov nain ivota, verski obredi i obiaji, sve je to smetalo prestrogom zadarskom metropoliti i u svemu je on video pretnju i mogunost pogubnog uticanja na njegove vernike. Opsednutom tim strahom, njemu se inilo da i same mletake vlasti, koje inae nije odlikovala prevelika trpeljivost u verskim stvarima, gdekad suvie idu naruku "izmaticima", i da bi to spreio poeo je da se ogoreno bori delom i reju, da dokazuje i otvara oi onima koji ne vide to to je njemu dokraja jasno, da se poziva na razloge i interese dravne kada verski nisu izgledali dovoljno uverljivi, da nadlene prosto zasipa, a ponekad i otvoreno zastrauje, predstavkama, optubama i teolokim disertacijama. Jedini izlaz, u iju je valjanost bio iskreno i najdublje uveren, nalazio je u privoenju pravoslavnih u krilo "svete rimske crkve" i u njihovoj uniji s njom; ali, da bi do ostvarenja te zamisli uopte moglo doi, trebalo ih je najpre odvojiti od njihovih popova i kaluera i na taj nain presei opake uticaje koje oni vre na njih. Naroito se bio ustremio na vladiku Stevana Ljubibratia, koga je srpski patrijarh Mojsije na Sretenje 1719. ustoliio za episkopa novskog i verskog stareinu svih pravoslavnih u Dalmaciji, a u ijem je prisustvu na tom tlu on sada video smrtnu opasnost koja podjednako preti katolikoj crkvi i mletakoj dravi. Stoga je odstranjivanje tog "pseudovladike" odatle, izvedeno na svaki nain i postignuto po svaku cenu, izabrao kao sveti cilj i kao svoj ivotni zadatak. Na toj osnovi, i iz takvih pobuda, nastale su njegove italijanskim jezikom pisane rasprave, prepune ui i slepe strasti, u kojima je erudicija esto samo neophodni dekor, ali je u sutini potpuno podreena polemici, kojoj dobro dolaze, naroito kada nedostanu pravi razlozi, i bogoslovske dosetke i preslobodno manipulisanje injenicama.[388] Jedna je od tih Zmajevievih rasprava Dijalog izmeu katolika i Srbina (Dialogo tra cattolico e Serviano), u ponekim rukopisima nazivana i Dijalog izmeu katolika i Grka sa Levanta (Dialogo tra un cattolico e un Greco di Levante), u kojoj se pod pojmom "Srbina" ili "Grka" podrazumeva, razume se, pripadnik pravoslavne crkve; nije ni potrebno naglaavati, jer se to pogaa i samo po sebi, kako se taj "dijalog" vodi, na ijoj su strani u njemu svi razlozi i ime se on okonava. U drugoj se takvoj Zmajevievoj raspravi, dovrenoj poetkom maja 1721. i urno odaslanoj u Veneciju, to vidi i iz samog naslova:
- 220 -

Ogledalo istine u oiglednosti injenica na odbranu svetenstva i vlasti protiv jeretike srpske izme podjednako tetne i za veru i za dravu (Specchio della verita nella evidenza de fatti a difesa del sacerdozio e principato contro lo scisma eretico-serviano egualmente dannoso alla fede et alla ragion di stato). Ti spisi, raeni u obliku naunih disertacija, imali su u stvari praktinu, ak i zvaninu namenu; onome od njih koji je nazvan Spis ili izvetaj o grko-srpskom obredu protiv monsinjora Stevana Ljubibratia, grkog episkopa u Dalmaciji (Scrittura o sia relazione del rito grecoserviano contro Monsignor Steffano Gliubratich, vescovo greco in Dalmazia) namena je ak iskljuivo takva. Verovatno stoga su ti Zmajevievi spisi i ostali netampani, pa su do svojih italaca, a itaoce su imali, dolazili jedino u rukopisima.[889] Po prirodi svojoj, a i po vrednosti, oni se ukljuuju u pregolemu polemiku literaturu koju su katoliki pisci proizvodili u obilju dokazujui preimustva vlastite crkve i njenih uverenja nad crkvom istonom, pravoslavnom, "grkom", i njenim uverenjima. Meu tim piscima, Zmajevi spada u grupu krajnje pristrasnih, nepomirljivih, agresivnih: tim svojstvima on je izazvao suprotstavljanje Nikole Papadopolija, dodue Grka po poreklu, ali davnanjeg katolika, ak i isusovca, i velikog borca za uniju, tada profesora univerziteta u Padovi i poznatog naunika. Na utuk Zmajeviu, on je napisao Apologiju u odbranu grko-srpskoga obreda i monsinjora episkopa Stevana Ljubibratia (Apologia in diffesa del rito greco-serviano e del monsignor vescovo Steffano Gliubibratich), u kojoj je ne samo pobijao redom sve Zmajevieve tvrdnje, ve je izrekao i otar, a veoma negativan sud o delu zadarskog nadbiskupa u celini rekavi da ono "pre lii na satiru ili bolje rei pamflet, koji je mogao zamisliti i sastaviti samo duh pitomaca Propagande, duh kavge, ambicije, opadanja i kleveta". "Spis onaj to sam proitao", podvlai zatim isti autor, "nije drugo do hrpa bestemeljenih pretpostavki, laan u faktima, netaan u pogledu apostolskih konstitucija, prepun kleveta i vrlo malo hrianski, protivpoloan misli o irenju vere, suvian i moda na tetu duevnog spasenja".[380] Jedva da je potrebno rei da Zmajevia nijedan razlog nije mogao uzdrmati i da je on Papadopoliju odgovorio novim tekstom, jo benjim, jo otrovnijim i jo netolerantnijim.[391] ak i dugo posle toga, i kada su ljute borbe bile prole, on je ostao uveren da su jedino njegova stanovita ispravna: pri dnu jednog rukopisa svog odgovora Papadopoliju on je zabeleio 3. decembra 1743. kako mu je u jedan sat noi doao neki kaluer Arsenije, koji je hteo da se pokatolii, i kako mu je, u toku propisanog ispita, na pitanje "o svim srpskim jeresima - da li su onakve kakve su ispisane na ovim listovima", odgovorio odluno da su sve takve,
- 221 -

jedna po jedna (una per una) i da je bio ak i spreman da o tome dade izjavu pod zakletvom, to nadbiskup, iz nekih svojih motiva, ipak nije prihvatio. Zmajevievi strasno voeni verski ratovi, potpomognuti jo saglasnou ostalih katolikih biskupa u Dalmaciji, donosili su, u toku godine, eljene plodove: nizom dekreta mletakog senata, koje je zadarski prelat, u razdraganosti od pobede, nazivao "zlatnim", prvo je proteran iz Dalmacije srpski vladika Stevan Ljubibrati, ime je sruena "njegova kuna katedra", a pravoslavni narod itave provincije, kao i njegovo svetenstvo, podvrgnuti su u crkvenom pogledu vlasti katolikih biskupa.[392] Svakako je najtenje s ovom Zmajevievom borbom bila povezana, i iz nje je proistekla, njegova zamisao o osnivanju "ilirske" bogoslovije u Zadru, u kojoj bi se kolovali svetenici vini bogosluenju na "ilirskom" jeziku i pisanju glagoljicom i irilicom. Ti svetenici, koji bi dobili i odlino teoloko obrazovanje imali su da slue po oblinjem ostrvlju, gde se odrala jaka glagoljaka tradicija, na uvrenju katolika u veri, ali, jo vie i mnogo pre, njihov bi zadatak bio da u Zadru i okolini rade na prevoenju pravoslavnih u katolicizam. Iako je jo 1727. dobio odgovarajuu dozvolu i saglasnost mletakih vlasti, a zatim, 1729, uspeo da za gradnju obezbedi i prihode dveju ukinutih opatija, Sv. Petra na Osoru i Sv. Krevana u Zadru, Zmajevi nije doekao da vidi okonano svoje delo: zbog nedovoljnih sredstava, "Ilirsko sjemenite" (Seminarium Illyricum ili, kako su ga jo zvali po njegovom tvorcu, Seminarium Zmajoillyricum) podizano je sa zastojima, pa ga je otvorio tek 1748, tri godine posle Zmajevieve smrti, njegov naslednik na stolici zadarske nadbiskupije Splianin Matija Karaman. Zmajevi je preduzimao i druge srodne akcije i Matija Karaman imao je i odranije u njima odreenu ulogu: elei da se za popove glagoljae prirede crkvene knjige na slovenskom jeziku, on je Karamana najpre poslao u Rim, da se u Propagandi obui za misije meu pravoslavnima, a onda ga je, o svome i o troku Propagande, uputio u Rusiju, da tamo studira slovenske jezike, kako bi se pripremio za reformu jezika u bogoslubenim tekstovima. U Rusiji je Karamana primio najtoplije i potpomogao svesrdno admiral Matija Zmajevi, nadbiskupov brat, a tamo je naao i vernog saradnika u linosti Matije Sovia, koji je u Petrogradu i roen i u admiralovoj kui i obrazovan. Ni od ove Zmajevieve inicijative nije bilo osobite koristi, ali se i to pokazalo tek docnije: Karaman i Sovi opredelili su se, u svojoj reformi, za "crkveni jezik ruske redakcije" (V. Jagi), pa je prvo izdanje misala, iz 1745, prireeno na toj osnovi; to je dovelo do krupnih i otrih polemika, iz kojih je Karaman dodue slubeno iziao kao
- 222 -

pobednik, poto je reenje pape Benedikta XIV od 15. avgusta 1754. podralo njegovo stanovite ali je njegova reforma inae ostala bez krupnijih posledica, "jer se uope crkvenim jezikom pisalo sve manje", a narodnim, za koji su se zalagali njegovi oponenti, naprotiv sve vie.[393] Vicko Zmajevi zabeleen je u naim istorijama knjievnosti i po podrci koju je davao pojedinim piscima; tavie, za njega je jedanput reeno, svakako sa dosta preuveliavanja, da je "do danas prvi i zadnji pravi Mecenat nae narodne knjige i prosvjete u Dalmaciji".394 Od tog mecenatstva ostali su poneki tragovi. Spominje se, tako, da je on podsticao zadarskog kanonika i svoga vikara, a inae poznatog pesnika, prevodioca i leksikografa, Ivana Tanclingera Zanotija, da na na jezik prevede rimski katehizis.[395] Moda iz vlastitih pobuda, ali jo ponajpre oekujui unapred da e kod Zmajevia naii na blagonaklon prijem, Marko Kuzmievi, franjevac na ostrvcetu Galevcu kraj Zadra, odluio se u dokolici ("ne imajui na vrimena nika velike zabave, a razmiljajui da stati u ispraznosti vele kodi duhovnomu ivotu") da prepie glagoljskim slovima, a posle valjda i publikuje, Zrcalo od istine meju carkve istone i zapadne od franjevca iz iprovca i kanonika peujskog Krste Pejkia, koje je 1716. ve bilo tampano irilicom u Veneciji. Taj poznati spis, u kome su se izlagale razlike izmeu pravoslavne i katolike crkve, naravno u korist ove poslednje, tampao je i latinicom, dodue kao sopstveno delo, franjevac iz Drnia Stipan Badri, i ak vie puta. Kuzmievi se nije ograniio na to da "trud don Krstov" samo prenese "iz srpskih knjiga u ove hrvatske, slovmi svetoga Jeronima", ve ga je poneto sa svoje strane i dopunjavao, pa je otud verovao da bi ga vredelo tampati "videi velike potribe koje imaju nai redovnici Harvati titi Zrcalo istine za znati itorije meju crkvam istonom i zapadnom razdiljenija i neskladi". Jednim kratkim, ali prilino kitnjastim tekstom u kome se pozivao na ljubav koju Zmajevi pokazuje prema Hrvatima ("Harvatom, sinovom vaim") on je izricao molbu da nadbiskup svojom potporom uini da njegova knjiga bude tampana ("da biste se dostojali ovu moju knjiicu vaom svitlostju prosvitliti, pomoi i zagrliti, jer ishodi na svitlo, da bude kakono od sunca svitloga svitlosti vae prosvitljena, kripostju pokripljena, mudrostju napravljena, miloom pomilovana, tihostju veselo prijata i ljubavlju napokon zagrljena").[396] I pored tolikih laskavih pohvala, Kuzmievi, kako izgleda, nije dobio oekivanu pomo, ali je zato zadarski nadbiskup tedro odreio kesu 1729. godine da bi omoguio tampanje uvenog speva Uzdasi Mandalijene pokornice u spilji od Marsilje najveeg pesnika dubrovakog XVIII veka
- 223 -

Ignjata urevia. I. urevi se Zmajeviu oduio posvetom, ali reitijom i lepom od one Kuzmievieve, to je i sasvim razumljivo, jer je "opat melitenski" bio neuporedivo bolji pisac od skromnog franjevca sa ostrva Galevac. to je svoj barokni spev "poklanjao" Zmajeviu, urevi je nabrojao vie razloga; neki od njih spadaju u uobiajenu kurtoaziju, dok su drugi, zato, sasvim stvarni i vrlo zanimljivi. Jedan je, na primer, bio to je Mandalijenu Peratanin "i rukopisanu toliko ljubio i df joj naina da se iz prititaonice zaudugo razglasi"; drugi je to je dubrovaki pesnik bio toliko "pritegnut" glasom Zmajevievih, izabranijeh i uzmnonijeh kreposti" da je odavno eleo da bude od njega "prigrljen za prijatelja i slugu". Iznad njih je, meutim, sledei razlog: to se ureviu inilo da ne moe drugome da "priporui" Mandalijenu "neg onemu koji i pismom i rijei, i razumom i hrabrenosti neockvrnjenu as, oblas nekrenutu i uzvieno nadimenovanje supro bezobraznijem opene crkve odmetnicima rimskoj pravovjernosti i zadarskijem doastijem arkibiskupima nepobitno izdro je". Tom pohvalom urevi je mogao imati na umu, a najverovatnije je i imao, Zmajevievu dugogodinju borbu s pravoslavnima, koji su i za njega bili "odmetnici" od rimske "pravovjernosti". Ali mogao je tu dubrovaki opat ciljati i na Zmajeviev traktat o buli pape Klementa XI Unigenitus Dei Filius od 8. septembra 1713, koji je on, po svedoenju svojih biografa,[397] odaslao provincijalnom saboru u Francuskoj. Navedenom bulom pobijala su se, u sto i jednom odeljku, shvatanja koja je u svom delu Novi zavet sa moralnim razmiljanjima, Le Nouveau Testament avec des reflexions morales (definitivno izdanje u osam volumena tampano je 1699) izloio Francuz P. Quesnel, ali je ona bila, u isti mah, i konani obraun crkve s jensenizmom uopte. Kada se u Francuskoj podigla silna bura oko te bule, jer su je neki crkveni krugovi prihvatali, a drugi su ustajali protiv nje, i kada je nastala prava poplava teolokih i polemikih napisa u kojoj su raspravljana njena naela, i zadarski nadbiskup osetio je odnekud potrebu da se umea u raspravu. O sudbini njegovog traktata vie se nita ne zna, ali je on Ignjatu ureviu mogao biti ne samo bolje poznat ve i drag, i po duhu blizak, s obzirom na to da je i on u napomenama uz pojedine psalme svoga Saltijera slovinskoga ratovao s "bajistima" i "dansenistima" kao "poluvjernicima". Kao to je ostalo nepoznato ta se dalje zbilo s tim traktatom Vicka Zmajevia, isto je tako moguno da su propala i jo neka njegova dela. U svom predsmrtnom testamentu on je odredio da se njegove knjige, rukopisi, dopisi Propagandi i papske bule i pisma poalju u Perast i tamo uvaju u njegovoj biblioteci, ali od tada su Perastom prola tolika istorijska iskuenja.
- 224 -

Osim toga, smru Vickovom, 11. juna 1745, u Zadru, ugasila se peraka porodica Zmajevia, kojoj je on bio poslednji muki izdanak.[398] U Perastu su posle njega ostale njegova sestra i snaha Agneza, ena Matije Zmajevia, obe udovice i obe bez muke dece. Njima, a zatim porodici Burovi, u koju je udajom dola Matijina ki Marija, pripala su sva dobra porodice Zmajevi; poetkom prologa veka poar je unitio kuu Burovia i tada su u njoj, po tvrenju perakih istoriara, nestale knjige i rukopisi Andrije i Vicka Zmajevia. Vladika Danilo i nadbiskup Vicko Zmajevi bili su mone, strasne i sugestivne linosti, i za njima su ostale duboke brazde u istoriji, u drutvenom ivotu, pa i u kulturi sredina u kojima su delovali. Njihov uticaj i njihovi primeri proteu se i preko njihovog vremena, i raspoznaju se u radu njihovih savremenika, kao i njihovih saboraca i sledbenika. I meu ovima ima pisaca i istorijskih figura, kao to su vladika Sava i Vasilije Petrovii, na primer, koji dostojno mogu stati uz njih. Ali mnogi Drugi nisu bili uvek, a nisu bili najee, ni tolike snage ni takve mnogostrukosti, pa su njihovi likovi, sasvim prirodno, manje izraziti i manje vidljivi na obzorju osamnaestoga stolea. U te druge svrstava se sigurno Vuko Ivov Ajutantovi, starinom Milkovi (Mirkovi), s Pobra u Grblju. Kao grbaljski knez on je bio vrlo ugledan i uticajan u prvim decenijama XVIII stolea; njega kao jednog od retkih pismenih svojih ljudi, ali bez sumnje i zbog njegove umnosti i diplomatske vetine, alju Grbljani da zastupa njihove interese i da u njihovo ime pregovara, da se za njih bori i da im skida nepravedno naturene namete, da se susree s turskim i mletakim zvaninicima i da ishodi darove. Odlazio je on stoga u Bosnu i u Banjaluku, "spravljan" je na Cetinje i u Carigrad, i putovao je u Zadar i Mletke; razgovarao je s "estitim vezirima" bosanskim i izlazio, i po pet puta, "na divan po carevu kubu e car sedi", bivao je "u tajstvo" kod Hoda-pae "od Miholja-dne do Savina-dne" (1702) i bacan "u hapsu", svezivan "tvrdo" i zastraivan u Carigradu (1704), izlazio je pred "zenerala" u Zadru i priman je u Mlecima kao jedan od "imbaatura od komunitadi od Grblja" (1714). U svim tim promenljivim obrtima svoga ivota on je umeo da se ponese kako valja i da hrabro, s dostojanstvom i mudro doekuje svakojaku sudbinu, ee zlu nego dobru. U jednom predahu, "1705. mjeseca mara trideseti dan" on je uhvatio priliku da kao neki izvetaj ili podsetnik za svoje Grbljane ispie ta je po njihovom poslu uinio, i gde je sve bio i s kim se sve sretao od jeseni 1702. do sredine 1704.
- 225 -

godine.[399] Pisao je bez udeavanja i prethodnog plana, kako mu je ta prolazilo kroz seanje i dolazilo pod pero; otuda se u njegovom kratkom tekstu zapaaju skokovi i mestimice pobrkan ili tee uhvatljiv redosled stvari. Ni rei nije on uopte traio, niti ih je birao, ve ih je nizao, kao da usmeno govori; zato je njegovo kazivanje krto, oporo i sirotinjsko, da tek ponegde, iznenada i nenamerno, blesne u njemu retka slika ili prirodna, iskonska narodna reitost. Ovakvih neoekivanih i stoga uvek samo mestiminih trenutaka nadahnua, kada ponesenost usmenog kazivanja pretvara pisanu re u knjievni fragment, moe se nai veoma mnogo u dopisima i predstavkama pojedinih crnogorskih vojvoda, kneeva i glavara, ili itavih zborova i ostalih kolektivnih tela, plemenskih i drugih. Kada svoje poruke ili pisma alju Vojvoda Drako, u prvim godinama veka, ili knez Marko Vuetin, sam i sa ostalim Njeguima, 1713. i 1714, kada piu knez Stanoje i njegovi Cetinjani, tih istih godina, vojvoda Vukota sa crnogorskim glavarima, 1714, i naroito "pop Vuk Stanii, serdar od Crne Gore", mnogo puta izmeu 1714. i 1741. godine, onda ti njihovi tekstovi, pored samih stvari o kojima je njihovim tvorcima bilo stalo da jave, da otpiu, da uzvrate ili da mole, i u kojima je sadrana neulepana, gola, ak i sirova istina o prilikama njihovog vremena, nastaju reenice, ne zna se kako i u svakom sluaju netraeno, gde se poneto od toga izdie do literature, ili se u nju pretvara.[400] Neuporedivo ree na takva mesta nailazi se u patrovskim "kritima" i "pisanijama", sauvanim u srazmerno velikom broju i nastalim u toku vie vekova.[401] Njih su, na srpskom jeziku, izdavali, sami pisali ili u pero diktirali "kanzalijerima", domaim duhovnicima ili osrednje pismenim svetovnim licima "sue Patrovii", "stimaduri", "vlasteli koji bie notani po ordenu i zapovijedi gospode suah", "dobri ljudi", "vojevode i vlasteli", zborovi patrovski, gdekad udrueni i sa crnogorskim. esto se u njima veli da oni to ine "pred sveti epan, pod masline" ili "na obino mjesto od pravde", gde sede, veaju i presuuju, "drei se odredaba starog srpskog prava[402] i po prastarim obiajima svoje optine. A ticali su se ti njihovi spisi imovinskih sporova i "deferencija", zatim prodaja, zamena, deoba i razgranienja poseda, raznih dozvola, testamentarnih odredaba ili parnica, trgovakih ugovora, osloboavanja zaloga i procene uinjenih teta, ispitivanja i svedoenja, pa pogodbi oko miraza, sa popisima stvari i vrednosti datih ili dobijenih pri enidbama i udajama, ali su u njima beleeni i dogaaji mnogo vaniji, i od vee teine po pojedince ili itavu
- 226 -

"komunitad", kao to su krvni "umiri" ili izbori "inbaadura" za Mletke. Iako su sve te isprave strogo zvaninog karaktera, ovde-onde se u njima, kao dragocena zrna, nau odlomci sveije kazani i u kojima ima neke knjievne lepote. I od skromnog, ali postojanog rada na knjizi koji se obavljao po pravoslavnim manastirima na podruju sadanje Crne Gore ostali su neki spomenici; drugi su se pogubili, a oni su mogli biti i brojniji. Prilike za taj rad nisu bile svuda, i nisu bile trajno, istovetne: negde je on, i u ponekim vremenima, bio ne samo krajnje otean, ve i prosto onemoguen. Sredinji manastir Crne Gore, onaj Ivana Crnojevia na Cetinju, tek to je naporima vladike Danila bio obnovljen, izmeu 1701. i 1704, posle miniranja i ruenja iz 1692, razoren je ponovo, 1712. godine u pohodu bosanskog vezira Ahmed-pae apalije,[403] i trebalo je da vladika Danilo, po srenom povratku iz Rusije, i stolujui u Mainama kod Budve, nae u sebi nove snage i da pree isti mukotrpni put graenja, dok manastir nije jo jednom obnovljen 1724. Za svih godina mira, kakvog-takvog, kalueri su u njemu nastavljali prekinute poslove, koji su pored crkvenih bili okrenuti i drugim, i irim, potrebama njihovoga naroda. Tamo su oni na rukopisima koje su obnavljali, opremali ili prepisivali i na knjigama koje su dobijali stavljali zapise o godinama i danima koji su im donosili naizmence sreu i nesreu, bogate letine i surove gladi[404] trenutke spokoja i duge asove nedaa; pokatkad je to bila molitva, a pokatkad kletva, i pokatkad strana zbilja, a pokatkad samo ala; gdekad opet i sve to zajedno, kao u jednom zapisu na rukopisu iz ovoga stolea, gde se ita: "Crkva cetinska rodastvo Bogorodice; sija knjiga cetinska tl'k od psaltira Bogorodice Cetinske: uslii, Gospodi, glagol moj, jegda molju se tebe; patrijarhu e Kaliniku sekirice po hrbatu".[405] I tamo je neko od njih, nama sada neznan imenom, ali dobro poznat delom, ispisivao i bogato ukraavao inicijalima i zastavicama rukopise koji su gdekad od poetka bili namenjeni da odu u druga sredita, a gdekad su ih drugde odvodili obrti istorijskih zbivanja. On je tako 1716. pisao jedan Molitvenik "na Cetinju u katel Vigan, povelenijem gospodina popa Nikole od sela Graanih" i taj je njegov rad sada u titogradskom muzeju; takoe tada, ili neto pre toga, radio je na Irmologiju, koji je posle dospeo u crkvu sela Bratikovci, na severu od ibenika, i najzad, koju godinu ranije, dovrio je Trebnik na kome se 1728. potpisao, kao njegov vlasnik, jeromonah Maksim Mileevac, u manastiru Mileevi, jer je valjda za njega bio i raen, ali je danas rukopis opet u manastiru na Cetinju.[406] Svoju ve vekovnu ulogu u knjievnom ivotu i u pismenosti naega naroda
- 227 -

pod Turcima asno je produavao da igra glasoviti manastir Piva. U njega stalno pristiu knjige, rukopisane esto i po vie decenija, pa i vekova unazad, koje nabavljaju njegovi monasi i njegovi prilonici, pa se o tome na njih unose beleke, koje su svojevrsni nai ekslibrisi: 1705. mitropolit hercegovaki erasim zapisao je na rukopisu beseda Jovana Zlatoustog da ih je "odkupio pop Vuk za svoj trud" i priloio "u manastir Pivu", due svoje radi; 1709. stavljeno je na jednom Mineju, iz XVI ili XVII veka, a 1710. na jednom lepo ornamentisanom jevanelju iz XVI veka da pripadaju pivskom manastiru; 1720. uinjeno je to za Zlatoust iz XV veka, a 1741. jeromonah Teodosije Pivac pripisao je na Oktoihu iz XV veka da je tu "svetuju i boestvenu knjigu, crkovnu i carstvujutu", priloio "irije Petku svetomu monastiru Pivi". Te knjige se nisu samo pobono uvale, kao svetinje, nego su se i itale, i o tome isto tako ima spomena u zapisima: "smereni pop Meletije Pivac" stavio je na Panegiriku iz XV veka dve beleke o svom itanju te "boastvene" knjige, 1740. i 1743. godine. Taj Panegirik, inae, prolazio je u toku godina kroz mnoge ruke, i one su, za potonjeg itaoca (nekad se njemu obraaju sa srdanou: "O ljubozritelni drue Srbine") ostavljale ne samo tragove svoga bavljenja njime ve i zabeleke o dogaajima od veeg ili manjeg znaaja, ali za ondanja poimanja znaajnim van svake sumnje: iz 1700. o "venanju" mitropolita hercegovakog kir Filoteja i o dolasku u Pivu patrijarha Joanikija, 1711. o smrti proigumana Grigorija i 1739. o udaru Turaka "na Biligrad", kome ipak "ne satvorie nitoe". Slinih hroniarskih pripisa ima i na drugim rukopisima ovoga manastira: na jednom Triodu patrijarh srpski Arsenije IV ubeleio je 14. maja 1727. seanje na prijatan boravak u manastiru i na srdaan doek koji su mu priredili kalueri ("pridoh va Bogom pokrivajemi monastir Pivu, ju e ot osnovanija vazdvie sveteji patrijarh srbski kir Savatije; na prihod bist pri preosvetenom mitropolite hercegovakom gospodinom Aksentijem i pri igumane toje obitelj kir Atanasij i mnogoe uteenije samim mnihom jakoe duhovne, sice i telesne"..., a isti patrijarh je i u istu knjigu, uneo i 8. aprila 1733. beleku o ponovnom svom, i ne manje ugodnom, boravku u ovom manastiru, gde je praznovao i "svetloje V'skrsenije Hristovo".[407] Svi hroniari manastira Pive nisu, meutim, uvek bili u tako srenoj prilici da pismeno ovekovee bolje momente ondanjeg ivota; neki su morali da prave zapise o stradanjima i nedaama: 1705. na rukopisnom Psaltiru: "Da se znade kade pogibe vojvoda Ilija, sapree ga Drobnjaci i posijee ga Mustaj-paa i uze mu sve imae: 100 konja i govedi i 600 ovaca, va ljeto 7213"[408]; 1710. na tampanom Oktoihu Boidara Vukovia: "Da se zna kade bi na Ercegovini engi Durmi-paa i uze ot
- 228 -

Pive groa 800 stotina va leto 7218; pisa pop Tomo Leevi"[409]; ili iz 1720. takoe na rukopisu Psaltira: "Da se zna kade bi gladna godina u Drobnjacije va leto 7228 i rasprai se i ode u donju (zemlju) svi Drobnjaci listom u uiku nahiju".[410] Takve ili sline dogaaje zapisuju i "smireni monasi" po ostalim manastirima ovoga podruja, kakvi su, na primer, zapisi iz manastira Bijele kod avnika, u oblasti Nikia jedan iz 1702. godine o pohari manastira: "Da se zna od Seljmana, kada je popalio Bijelu, 7210",[411] a drugi, iz 1735, o smrti igumana, u kome je, u malome, sadran itav njegov estitou ispunjen i svetao ivotopis: "Da se zna kade se prestavi igumen Maksim iz Bijele manastira, sin kneza Nikole Jankovia, dobri i izabrani lovek; igumnova 30 let, ponovi 2 kelije i ukrasi crkvu i kupi uru sa s'vetnici i cvet i kandilo srebrno, i ogradi valanicu i vodenicu i anbar, a ine 3 kue za slube manastirske svojim trudom, i uze pod manastir zemlje vie nego je prede bilo; prestavi se va leto 7243 va utornik 4 ned. po pasce".[412] Novo i znaajno poglavlje svoje istorije belei u XVIII veku i manastir Savina; meutim, pravi svoj poetak to poglavlje ima jo pri kraju prethodnog stolea. Svoj novi uspon Savina duguje jednim delom osloboenju Herceg-Novog iz turskih ruku i njegovog ukljuenja u mletaku dravu, 1687. godine; prelazak grada u sasvim drugu kulturnu sferu nije mogao biti bez blagotvornog dejstva i na pravoslavno stanovnitvo, HercegNovog i oko njega. Drugi dogaaj koji je oznaio, a delom i pripravio, taj poetak ve nije tako svetao. U borbama s Turcima oko Trebinja 1693. Mleii su razorili stari hercegovaki manastir Tvrdo, da ga neprijatelj ne bi iskoristio kao uporite, a njegove monahe, zajedno s vladikom hercegovakim Savatijem Ljubibratiem, prihvatili su i smestili na svojoj zemlji, kraj Novoga i u Savini. Tvrdoki monasi doneli su sa sobom svoje dragocenosti, koje i danas "predstavljaju najveu vrednost savinske riznice".[413] Tako je u taj manastir dospeo, ako ve nije u njemu nastao, poznati Savinski letopis, iz druge polovine ili sa kraja XVII veka, koji je u stvari drugi deo obimnijeg Skazanija v'kratce sutim ot Adama do dananjago vremene, "koje se nalazi ispred srpskih letopisa prve grupe" (Lj. Stojanovi), ali s dodacima i umecima kojih u ovome nema.[414] U Savinu, Koja je postajala sve vei i sve privlaniji centar kulturnog i verskog ivota, poele su sa raznih strana da pristiu knjige, poglavito one potrebne bogosluenju; neke od njih su i dalje rukopisne, ali se u sve veem broju javljaju knjige tampane, i to u prvom redu u Rusiji. Tako je 1702. godine ak iz daleke rjazanske i muromske mitropolije jednu takvu knjigu, tampanu u Moskvi 1697, mitropolit Avramije "za duevnuju svoju polzu i
- 229 -

po svojeh roditeljeh i vjenoje pominovenije" poslao "v serbskuju zemlju v preestnuju obitelj Uspenije Bogorodici naricajemi Savina pri serbskom mitropolite Nektariji i pri igumene toje obitelji Georgiji"[415] a 1703. izvesni "kapetan Radivoj Srbin" otkupio je neko "svetoe evangelije" i poklonio ga obitelji Savine "za duu svoju i svojih roditelja" i duu "svojega podruga gospode Dane" i njenih roditelja.[416] U iste svrhe i iz istih motiva line pobonosti i odavanja pote svojim najbliim godinama e u crkve i manastire po Boki Kotorskoj i Hercegovini stizati bogati i skupoceni darovi u knjigama i svetenim utvarima koje je slao Sava Vladislavi, ruski senator i "tajni dejstvitelni savetnik", kavaljer i "grof ilirski". Ovaj Srbin iz Hercegovine, koji je roen oko 1684. godine u kui sasvim skromnih mogunosti, ali dugih i nikako skromnih tradicija, zahvaljujui svojim blistavim sposobnostima, vinuo se u Rusiji do najvieg ugleda i doao do ogromne moi i pregolemog bogatstva.[417] Od prvih godina XVIII veka, kada zapoinje njegov brzi uspon lestvicama uspeha, pa sve do smrti, 17. juna 1738, on je u Rusiji bio linost najvieg reda u diplomatiji i u dravnim poslovima i uivao je gotovo neogranieno poverenje i neprekidnu naklonost cara Petra Velikog i carice Katarine I. Decenijama su u mnogim dravnim potrebama od njega traeni saveti i njegova su miljenja usvajana, a stalno je upuivan u poverljive i delikatne misije od najkrupnijeg znaaja, koje je on obavljao na najbolji nain i na opte zadovoljstvo; za neprocenjive usluge ruskoj dravi obasipan je astima, odlijima i doista carskim nagradama. Ali i kada je poinjao, kao i kada je bio na vrhovima ugleda i moi, Sava Vladislavi nije zaboravljao svoje poreklo i nije prekidao veze, ni emocionalne, ni stvarne, sa zemljom i narodom iz kojih je potekao. Seajui se svojih prvih ivotnih koraka, a izgleda i svoga kolovanja u Dubrovniku, to mu je u Rusiji donelo naziv Raguzinski, pod kojim je vrlo dugo bio iskljuivo poznat, on se sa srdanou odnosio prema dubrovakoj vlasteli, inio je usluge njihovoj vladi, a jedno vreme nosio se milju, i pokuavao je, da u Dubrovnik preseli svoju majku i da tu za nju ak i sagradi crkvu, po pravoslavnom obredu, to se, zbog slepe i netolerantne upornosti konzervativnog dubrovakog patricijata, nije ipak ostvarilo. I iz vlastitih pobuda, a ne samo na zahtev Cara Petra Velikog, on je nainio ruski prevod, zapravo skraenu verziju znamenitog istorijskog dela Kraljevstvo Slovena (Il regno degli Slavi, Pezaro, 1601) dubrovakog kaluera benediktinskog reda Mavra Orbina. Taj svoj prevod, pod naslovom Kniga istoriografija poatija, imene, slavi , i razirenija naroda slavjanskago on je, istina bez naznaenog svog imena,
- 230 -

tampao u Petrogradu 1722. godine, od kada traje i njegov ogromni uticaj na istoriografiju srpsku, bugarsku i rusku.[418] Kao dvorski savetnik za pitanja pravoslavnog istoka, on je izvrio neosporan uticaj na Petra Velikog da Crnogorcima i vladici Danilu uputi pukovnika Miloradovia i da ih pozove na oslobodilaki ustanak, koji dodue nije doneo eljene plodove, ali je naznaio put dalekosene politike, crnogorske i ruske, i rasplamsao zanosne i posle vekovima neugasle nade. Za njega se tvrdi da je otvorio takozvano istono pitanje i pogled ruskog cara okrenuo prema Jadranu. I bez sumnje samo jedan od mnogobrojnih znakova te neraskidive Vladislavieve povezanosti s prolou i verom svoga "naciona" predstavljaju knjige kojima je on opremao srpske crkve i manastire. Sve te knjige, mahom tampane, i uvek, razume se, u Rusiji, retko kada rukom pisane, Vladislavi je davao da se raskono uveu i da im se povezi okuju u srebro i zlato i ukrase dragim kamenjem. Na njih je stavljao natpise koji su imali da potomstvu "na vjeki vjekov" prenose njegova pobona i rodoljubiva oseanja darodavstva. Takvih knjiga ima u itomisliu i u manastiru Dui kod Trebinja; ima ih, ili ih je bilo, u manastiru Pivi, u Svetoj Trojici Pljevaljskoj, u crkvi na Topli u Herceg-Novom i u onoj Rodestva Bogorodice u Lastvi u Grblju, u manastiru Svetog Luke u Risnu i u manastiru Praskvici.[419] Katkada su one tamo stizale pojedinano, a katkad su ih dopremali u velikom broju i u itavim sanducima, kao, na primer, maja 1733, kada su iguman manastira Praskvice i "sue komunitadi patrovske" potvrdili sveano da su primili od "grafinje Jevrosine Vlaislavia, vadove vojevode Mitra arkovia Magazinovia iz Novoga" trideset dve crkvene knjige "va tom evangelije naprestalno okovato srebrom i pozlaeno", koje su poslate "iz Rusije i Santpeterburga" u manastir "ot jego visokosijatelstva i imperatorskogo velianstva tajnago savetnika i ordena S. Aleksandra kavalera i iliriaskago grofa i naego milostivjeago patrona Save Vlaisavia jeje brata, za duevno pominovenije usapi jego roditeljej i saradnikov i jego zdravija i duevnog spasenija".[420] Nije teko zamisliti kakav su silan utisak te knjige inile, i od kakvog su dejstva bile na due i svest pravoslavnog srpskog naroda kada ih je samo i viao, u trenucima naroito sveanih bogosluenja, onako velike, masivne, u skupocenim povezima i okovane u srebro koje je potom jo pozlaeno. One su ve samim tim stvarale vrsto uverenje da ne moe biti bez budunosti narod sa tako visokom plemenitom i monom gospodom, koja ga i u dalekoj, ali jednovernoj i bratskoj Rusiji ne zaboravlja i ne ostavlja samoga sebi.

- 231 -

Sava Vladislavi bio je u Rusiji moan zatitnik i blagonaklon prijatelj velikog broja naih udi, koji su tamo stizali gonjeni svakojakim nevoljama isti voeni najraznovrsnijim ambicijama. To nisu bili jedino pravoslavni Srbi; Vladislavieva kua isto tako je ostajala irom otvorena i za katolike, ak i za one koje je u Rusiju upuivala Kongregacija za propagandu vere i koji su se strasno zanosili nadom da e jedanput pravoslavne Ruse ipak privesti pod skute jedino pravoverne rimske crkve. Vladislavi ih je primao sve, bez obzira na veru, jednostavno kao svoje "Ilire". Iako je sam bio nepokolebivo odan pravoslavlju, on u konfesionalnim pitanjima nije nikad pokazivao ni traga iskljuivosti, tako da su ga zbog takvog njegovog dranja, a i zbog dubrovakog perioda njegovog ivota i njegovih srdanih veza s pojedinim Dubrovanima, izvesni ruski istoriari smatrali katolikom. Brat zadarskog nadbiskupa Vicka Zmajevia, koji se toliko obeleio mrnjom prema pravoslavlju, Matija Zmajevi naao je u Vladislaviu svog najveeg protektora, i to dok sam nije jo bio doao do nekih veih asti i poloaja u Rusiji. U jednom pismu svom roaku Matiji tukanoviu, odaslatom 3. novembra 1714. iz Petrograda u Perast, on Vladislavia naziva svojim jedinim "gospodarem, ocem i zatitnikom" (mio unico patrone, padre e protetore).[421] A Matija je takoe bio vie nego revnostan katolik i stajao ak u direktnoj vezi s Propagandom. U Vladislavievoj blizini naao se i peraki opat i pesnik Ivan Kruala, koga je, tavie, "grof ilirski" poveo sa sobom u Kinu kao tumaa i sekretara, kada ga je carica Katarina tamo poslala u svojstvu ambasadora po dravnom poslu od najpresudnije vanosti, oktobra 1725. godine. Najzad, jo jedan peraki pisac, i vrlo dobar katolik pri tom, Krsto Mazarovi iskazao je svoju istinsku privrenost Vladislaviu posvetivi mu najlaskavijim reima svoju italijanski pisanu knjigu o pomorskom podvigu kapetana ura Bana u drakoj luci, koju je tampao 1716. u Veneciji. Tako se u linosti i radu Srbina iz Hercegovine i ruskog grofa i dravnika Save Vladislavia, i u krugu odabranih naih ljudi, koje je on, zahvaljujui svojoj umnosti i irini, okupio oko sebe, ostvarila, jo jednom u XVIII stoleu, bliskost sudbina i povezanost kultura naroda iz raznih sredina ovog podruja, koje su onda odvajali obiaji, religije, crkve, dravni sistemi, pa i dravne granice. Jedan od tih bliskih saradnika grofa Save Vladislavia, Peratanin Ivan Kruala, bio je zaista nesvakidanja i po mnogo emu neobina linost; putevi njegovog ivota imali su i dotle i potom najudnije smerove. Roen ko zna gde, i kao Turin, on je u najranijem detinjstvu zarobljen i doveden u Perast, gde je pokrten i gde ga je usinio Matija Kruala, bliski roak Vicka i
- 232 -

Matije Zmajevia.[422] U Padovi je svrio teologiju, kako izgleda u kolegiju za pokrtene[423], i ve 1704. zareen je u Kotoru za svetenika. Krajem 1708. i na poetku 1709. nalazi se, sasvim kratko, na dunosti opata Svetoga ura u Perastu[424], pa je od tada, i sigurno po tome, stalno nosio zvanje opata. Tek to se vratio "iz uenja padovanskoga", i dok je, kako i sam priznaje, bio jo uvek "malo vjetan od jezika slovinskoga" koji, nema sumnje, nikada nije ni stigao da naui estito dao se hrabro na krupan pesniki poduhvat: da na tom "slovinskom" jeziku opeva znameniti dogaaj iz perake istorije, od 15. maja 1654, kada su malobrojni stanovnici junanog grada, potpomognuti aicom mletakih vojnika iz Kotora, zadobili sjajnu pobedu nad daleko brojnijim turskim neprijateljem, koji ih je napao sa vie strana i uz to se posluio lukavstvom. Za to svoje Spjevanje dogoaja boja perakoga na 15. svibnja 1654 to je, u stvari, omanji spev, od trista trideset etiri stiha Kruala se opredelio za trinaesterce, rimovane u parovima (aa bb itd.) i podeljene glavnom cezurom u dve nejednake polovine, od kojih prva broji osam, a druga pet slogova. Takav stih Kruala je naao u narodnim pesmama, ili, jo pre, u pesmama narodskim, kojima su poneki anonimni Peratani oponaali narodno pesnitvo; dikciji on daje utisak izvesne teine i neke naroite tromosti, kakva se sreta i u bugarticama. Zanimljivost Krualinog izbora u tome je to je istovetan stih izabrao i barokni pesnik iz Dubrovnika Vla Meneti za svoj heroikomini spev Radonja, koji je do njega doao isto tako posredstvom usmene poezije; ali sva je prilika da za dubrovaki spev Peratanin nije ni znao. Ne vidi se iz njegovog dela, a ne bi se reklo ni inae, da je Kruala imao vee knjievno iskustvo i da je mnogo vremena utroio itajui pesnike. Iz biografskih napisa o Andriji Zmajeviu zna se da je potonji nadbiskup barski, dok je jo bio na studijama u Rimu, ispevao poemu Boj peraki, u osmercima i u tri pevanja, ali kako je ona ve odavno nestala, ne moe se suditi da li je barem nju Kruala imao prilike da vidi. Kao pouzdano moglo bi se uzeti da je sluao malobrojne pesme usmenog postanja na istu temu, koje su se u njegovom veku javile u Perastu i koje su imale, kao glavno svoje obeleje, jak hroniarski karakter[425]; pojedini obrti u njegovom pesnikom jeziku navode na misao da je Kruali izraz narodnog pevaa bar donekle iveo u pamenju. I on je svoj spev zamislio, kao hroniarsko nizanje dogaaja, bez uea mate i bez literarnih dodataka. U zakljunim stihovima, i u kojima govori poneto o sebi, a poneto o tome kako je delo radio, on to naroito istie, poto mu je oigledno stalo da itaocu predoi istinitost "ove povjesti" i da ta uveri da u njoj nema stvari koju je sam izmislio ("i da ovdje nita nije od moje svijesti"). Kao svoje
- 233 -

izvore Kruala tu navodi svedoenja "starjeina" i pripovedanje njegovoga "ajka pridragoga", koji su bili oevici ("kako vidjee"), a poneki moda i uesnici slavnoga boja. Sem toga, stavio je do znanja da se sve to "nahodi u pismohranu", mada je teko verovati da je doista iao u arhive, da tamo gleda dokumente vezane za opevanu bitku, poto su Peratani posle nje, to im ve mnogo manje slui na ast, pred mletakim sudovima vodili parnice oko toga ko je od njih, borei se, stekao vee zasluge, pa prema tome ima i vie prava na priznanja i nagrade. Postojali su, u Krualino vreme, i omanji istorijski spisi, na italijanskom jeziku, u kojima se s mnogo potankosti izlagao itav dogaaj; jedan je od njih pod naslovom Istorija o Mehmed-agi Rizvanoviu, kada napade Perast godine 1654 (Istoria di Memed-aga Risvanovich, quando assali Perasto dell' anno 1654) i sada ouvan.[426] Ali, iako je uglavnom suvoparno i nepoetski izlagao tok zbivanja, kako mu je ono bilo predstavljeno u pripovedanjima njegovih sugraana, pominjui svako ime, svaki lokalitet i svaku pojedinost, to pri itanju njegovog speva vrlo mnogo zamara, Kruala nije ipak izbegao momente koji su nastali igrom pesnike fantazije; jedino moe biti tano da ih nije on stvorio, nego da su oni takvi, i ve stvoreni, a mahom iznova dograivani, iveli u svakako estim narodnim kazivanjima o bici koju je vreme sve vie udaljavalo, i tako omoguavalo da se ona preobraava u legendu. Ti momenti deluju sada najivlje u Krualinom spevu i retke su prijatne oaze u njemu: jedan je kad "ljubi" Mehmed-age, slutei nesreu, pokuava, razume se uzaludno, da odvrati svog "gospodara" od pohoda na Perast, kao to to, i sa istim ishodom, ine i tolike druge "ljube" nae narodne poezije: Pak mu ree: Mehmed-aga, moj gospodaru, nai tebe na zlo stavlju, ludo te varu. Ako ide Perast mjesto sad porobiti, promisli li na pogubi ka moe biti, promisli li da je Perast s tvrom obranjen, ispod kra pod kraj mora tvrdo posaen, da ne moe pjeac skupa na njemu priti, da ne moe s konjicima na njem udriti, da brez vode, ko je nema, ne moe se stati, tvoja vojska, gospodine, brez pogube neg livsati? A svrh svega, Peratani svi su junaci, braniti e se svi do smrti, dok budu jaci. Ja se bojim, gospodine, tvoje pogubi, ne hod'tamo, ustavi se, moli te ljubi'.
- 234 -

Takav je momenat zatim kada jedan od Peratana, imenom Kuculovi Anto, polazi da pogubi turskog barjaktara i da tim junatvom postigne da mu stari Vuko Matoevi najzad dade svoju ker koju mu je pre toga, kada ju je zaprosio, odluno odrekao; u podvigu je on i uspeo, to pesniku daje povoda za prikladnu refleksiju: "Taka ljubav, kad je prava, ista i sjajua, usred smrtne pogibe ona je mogua." Najzad, trei takav momenat predstavlja opis udesne pojave Bogorodice u belome ruhu "vrh tvra" Perasta, od koje se ledi srce prestravljenim Turcima. Takvim pesnikim odeljcima, pored onih u kojima je izlaganje prava "povijest", Krualin spev se ipak dopadao itaocima u njegovom Perastu, meu kojima se odrao zahvaljujui rukopisima. tampan je prvi put tek 1854, o dvestogodinjici glasovite bitke, a posle toga jo dva puta, 1896, i 1928. godine[427]; tavie, dva muziara su za njega komponovala muziku, prema narodnim napevima (Ricci, Dionisio De Sarno-San Giorgio), pa je po njoj "jo pjevaju peraki mladii prigodom fainade".[428] Pored poezije, Kruala se u Perastu poneto zanimao i lokalnom istorijom, prvenstveno crkvenom; tako bi se mogla razumeti jedna vest koja kae da je on bio pri ruci u skupljanju grae poznatom Danijelu Farlatiju, koji je, u prvim decenijama XVIII veka, zapoeo monumentalno delo o istoriji "svetoga Ilirika", to jest o crkvenoj istoriji naih krajeva (Illyricum sacrum), koje e okonati i tampati tek Jakopo Koleti, skoro sto godina kasnije.[429] Kruala se ipak nije trajno zadrao u Perastu: posle svoje kratkotrajne opatske karijere, i jedinog svog izleta u svet srpskohrvatske poezije, on se oko 1717, naao u Mlecima. Ve tamo je doao u dodir s Rusima i po prvi put, sa Savom Vladislaviem: nekoj grupi ruskih mladia, ne vie onoj kojoj je uitelj bio Mario Martinovi, nego drugoj, koja je u Veneciji takoe studirala pomorstvo i nad kojom je nadzor vrio Vladislavi, tada na duem boravku u Veneciji, po linim i dravnim potrebama.[430] Kruala je predavao italijanski jezik.[431] A onda se, svakako s tim "Moskovitima", uputio u njihovu zemlju. Ve sredinom oktobra 1719. on je u Petrogradu, kraj svoga sugraanina Matije Zmajevia, koji ga pominje u pismu poslatom u Perast keri Mariji. Sa Zmajeviem je Kruala i marta 1725, ali sada u Moskvi, kako se vidi iz admiralovog pisma nadbiskupu barskom Matiji tukanoviu.[482] Tada je bio u slubi Save Vladislavia, sa kojim je 12. oktobra 1725. iz Petrograda krenuo, za Kinu, kao njegov tuma i sekretar, kada je ovoga tamo uputila carica Katarina I, kao svog opunomoenog ministra, da o nizu problema koji su postojali izmeu dve neizmerno prostrane drave pregovara i nae najpogodnija reenja. Ovo Vladislavievo
- 235 -

putovanje, na koje je iao u pratnji mnogobrojne svite, iji je Kruala samo jedan lan, bilo je veoma tegobno i trajalo je dugo a vodilo je ledenim putevima Sibira, preko bezbrojnih gradova, reka, planina i gustih uma, sve do Mongolije, Kineskog zida i Pekinga. Ni u Kini nije sve teklo do kraja glatko i nije bilo bez opasnosti i tekih asova; ali je Vladislavi savladao sve tekoe i s najveim uspehom doveo do kraja pregovore. Jedan je od krupnih rezultata te misije razgranienje dveju drava, koje je on obavio sa svojim saradnicima, a koje je bilo dotle predmet stalnih trvenja; drugi je bio to je Vladislavi tom prilikom podigao grad Troickosavski i niz utvrenja i postaja u pograninim oblastima; najzad, kada se februara 1729. vratio u Petrograd i izaao pred caricu, mogao je da o Kini podnese veliki, iscrpan i na linim posmatranjima, prouavanjima i razmiljanjima zasnovan izvetaj, koji se s pravom istie kao njegov znaajan knjievni i eruditski posao.[433] Za sve vreme tog putovanja, uz Vladislavia bio je i Kruala, pa je najverovatnije po uspenom povratku i on od ruske carice dobio neko priznanje, kao to je, moda tada, a moda i ranije, od pape Klementa XI primio orden i titulu kavaljera konstantinskog reda, koji se davao za naroite zasluge za katoliku crkvu, i koji je, uostalom, imao i Sava Vladislavi. Nije iskljueno da je ve prilikom tog puta peraki opat nainio jedan sonet na italijanskom, s dodatkom od tri stiha, u kome je dao njegov kratak, urni i gotovo bi se reklo zadihani opis, pri emu je bezmalo jedino stigao da nabroji vanije lokalitete koje su na njemu proli uz jedva po koju re vie ovde-onde, Putovanje perakoga opata kavaljera Kruale od prestonice Sankt-Peterburga po carstvu Velike Rusije do Kine (Viaggio dell'Abate Perastino Cavalier Crussala dalla Imperiale di San Pietroburgo per l'Impero della Gran Russia fino in China).[434] Neki istoriari, meutim, skloni su da precene literarnu stranu tog soneta, a F. Viskovi, koji ga je i spasao od zaborava, rekao je ak za njega da se moe smatrati klasinim". Nita se ne zna gde je Kruala bio, i ta je radio, po povratku iz Kine; u svakom sluaju, vratio se na kraju u Perast, gde je i umro, 28. decembra 1735, poremeenog uma.[435] Drugog perakog pisca koji je iveo i radio u te decenije, Krsta (Krila) Mazarovia (Perast, 8. I 1680 Perast, 3. IV 1725) povezuju s Krualom dve srodnosti: i on je za sobom ostavio dela i na naem i na italijanskom jeziku; i zatim, i on se naao u nekoj vezi s "grofom ilirskim" Savom Vladislaviem. O njegovom kratkom ivotu ne zna se mnogo. Izvesno je da je pripadao jednoj od vodeih "kazada" u svom mestu i da se stoga nazivao "vlastelinom perakim"; u rodnom mestu se i oenio i imao je jednu ker i
- 236 -

tri sina, od kojih je najstariji produio kuu, a dva druga umrla su prerano, jedan u samom detinjstvu, a drugi kao klerik.[436] Osim toga, poznato je jo jedino to da je oko 1716. godine sluio kao "krivan" na brodu ("vaelu") kapetana ura Bana i da je tad dobio priliku da uestvuje u velikoj pomorskoj bici s "barbarekim" gusarima, koja se odigrala u drakoj luci na Boi iste godine, a okonala se udesnom pobedom Peratana nad brojno i po oruju neuporedivo nadmonijim neprijateljem, zaplenom gusarske tartane i zarobljavanjem njenih preivelih boraca, ali i junakom smru perakog zapovednika; u toj bici Mazarovi se poneo s au i hrabro, i bio je ak tee ranjen, a posle dve godine pred svet je izaao kao njen povesniar i glorifikator svojih sugraana koji su bili njeni heroji. Razlika u predmetu izmeu "slovinski" i italijanski pisanog Mazarovievog dela bila je tolika, a okolnost da je on 1716. godine sluio tek kao brodski "krivan", ime je po pravilu zapoinjala karijera pomoraca, u toj je meri iznenaujua da je to sve navelo bokeljskog istoriara kulture Sreka Vulovia na pretpostavku da tu i nemamo posla s jednom, ve s dvema linostima[437]; ta se pretpostavka ne moe drati iz mnogih razloga, a osnovni je svakako to su jezik i stil italijanski pisanog Mazarovievog dela tako barokno razigrani i visokoreivi, i toliko doterani, da je oigledno da su im podloga bile duge godine vebanja i uenja. Prvo Mazarovievo delo, ako se ono tako i moe nazvati, s obzirom na to da uopte nije originalno, tampano je u Mlecima 1712, kod poznatog tampara naih knjiga Bartola Okija, koji je svoju radnju drao "na rivi skjavunskoj". To je knjiica sasvim maloga formata, ilustrovana isto tako sitnim i naivnim sliicama, raenim u tehnici ksilografije i bez sumnje preuzetim iz nekog italijanskog izdanja. Mazarovi joj je stavio naslov Cvijet od kriposti prikoristan djeici i svakomu vjernomu krstjaninu koji ga uzbude titi esto, ali je u poduem podnaslovu dodao i jo sve drugo to je, kao prethodno obavetenje, italac valjalo da zna: da je to prevod sa italijanskog jezika "u slovinska slova i jezik" kako je nazvao irilicu i na jezik - koji je ve bio nainio fra Pavao Posilovi, biskup skradinski, a da ga je on, "Kristo Maarovi, vlastelin {peraki", samo "opeta priponeo i pripisao kako se vidi" - to jest u latinici - "za pogoditi openoj poudi, navlatito onezijem koji ne umiju titi slovinskijem slovim".[438] Bosanski franjevac Pavao Posilovi, iji je prevod Mazarovi transkribovao iz irilice u latinicu, ali i preneo iz ikavsko-ijekavskog dijalekta u svoj peraki govor, trei je na prevodilac popularnog moralnodidaktikog dela Fiore di virt italijanskog srednjovekovnog pisca iz Bolonje fra Tomaza Gocadinija (Tommaso Gozzadini). Stariji su od njegovog anonimni glagoljski Cvet vsake mudrosti, iz XV veka, i takoe
- 237 -

anonimni irilski Cvijet od kriposti, koji se nalazi u poznatom dubrovakom Libru od mnozijeh razloga. Delo je i u srednjem veku, a i kasnije, bilo izvanredno popularno i sluilo je kao knjiga najire lektire, ak i kao kolski udbenik; razloga toj popularnosti doista ima: u njemu se na prijatan i lak nain, i stilom nenim i punim ljupkosti, raspravlja o ljudskim vrlinama i manama, ali tako to se za svaku od njih, pored definicije, daju jo i svakovrsni primeri i citiraju odgovarajue misli ne samo crkvenih otaca ve i najveih pisaca antike. I Posiloviev prevod pratila je ta popularnost: pored dva irilska izdanja, iz 1647. i 1701, i pored Mazarovievog prenosa u latinicu, ono je imalo jo jedno latiniko izdanje, iz 1756. godine.[439] Krsto Mazarovi je naroitim tekstom stavljenim na uvodno mesto knjige i datovanim "iz Perasta na 15 mara 1712" posvetio (on to kae lepom starom rei: poklonio) ovo izdanje Marinu Drago, doskora kotorskom, a tada korulanskom biskupu. Ta posveta je jedini originalan Mazaroviev sastav u knjizi, ali je ona i po sebi viestruko zanimljiva.[440] Pisana je u autentinom baroknom stilu, zasnovanom na dosetkama, na traenim obrtima, na hiperbolama. One se sreu od samog poetka: "pravo i istinito jest da krepost (tj. ova knjiga koja govori o vrlini) ide kriposti" (tj. linosti koja je ova od vrline); njih ima i dalje, sve do kraja, a naroito kada se pominju "svjetlosti kreposne i izgledna djela" biskupa Marina i slava kue Drago: biskup je "svijetlo zrcalo od apostolskoga ivota, glasovit na djelu, hvaljen po dobroti, slavljen po kreposti", a njegova kua nema potrebe "od tkanja duga i slaba" Mazarovieva jezika "za nje neizmerne dike, bivi poznana kako i sunce po svijem stranam svijeta". U posveti, zatim, Mazarovi jo jednom, i jasnije, objanjava razlog sa koga je Posiloviev prevod preneo iz irilice: iako je ovaj Cvijet od kriposti odranije presaen "iz latinskoga u slovinski perivoj", malo je bio poznat "cjea neznanja od tenja onijeh slova slovinskijeh od Primoraca naega jezika". Taj "na jezik", meutim, u Mazarovievoj svesti, kao i u svesti ondanjih dubrovakih pisaca, "slovinski" je jezik, i on je zajedniki za "svu slovinsku dravu". Na jednoga ne potpuno hvaljenoga spjevaoca naega slavnoga jezika" i na njegove stihove "bolje je muat nego rit malo, to nadhodi svaiju miso" Mazarovi se i poziva u ovoj svojoj posveti, kad uvia da mu je nemogue da dostojno iskae slavu kue Drago. i da mu je stoga bolje "umuknuti asno". On, samo, ne kae da je taj pesnik Dubrovanin Divo Gunduli: to su valjda njegovi itaoci znali: i ne navodi da su stihovi iz Osmana (XI, 851-852): to su valjda njegovi itaoci imali da nau sami.
- 238 -

Druga Mazarovieva knjiga, na italijanskom jeziku pisana i nevelika po obimu, tampana je u Veneciji 1718. godine, jamano u malom tirau, pa je sada postala izuzetno retka. Naslov joj je barokno bombast: Pobednika vrlina ili cena slave u preziru smrti nepobedive perake nacije (Valor trionfante overo preggio di gloria nel dispregio della morte dell' intrepida nazione perastina), a delom i neprevodiv, bar u svojoj osnovnoj odlici, igri reima: preggio di gloria nel dispreggio della morte. U drugom podnaslovu Mazarovi je objasnio da je to "istorijski izvetaj o estokom napadu i krvavom sudaru izmeu perakog vaela i barbareske tartane, koji se odigrao u zalivu Draa i zavrio se zauzimanjem tartane 1716. godine". Na naslovnoj strani kae se jo da je taj izvetaj "na molbu prijatelja" pisao "krivan" pomenutog broda Krsto Mazarovi (Cristofaro Mazarovich). a da ga posveuje knezu Savi Vladislaviu, dvorskom savetniku ruskog cara i kavaljeru.[441] Posveta Vladislaviu mogla je biti u neku ruku izliv naglaenog potovanja prema izvanrednom gospodinu i moniku u koga pisac upire oi nade, oekujui i za sebe podrku kakvu je ovaj ve pruio nekim njegovim sugraanima, a najvie Matiji Zmajeviu; isto je tako mogue da je ona i izraz zahvalnosti meceni koji je podneo trokove tampanja knjige. Ali se ta posveta ipak odvaja od konvencionalnih tekstova, ispunjenih optim mestima, kakvi se onda esto sreu po knjigama. Ispod barokne zadihanosti njenih perioda i kiene retorike njenih sveanih fraza, probijaju se i do itaoca ipak stiu i neka najintimnija Mazarovieva shvatanja. U njoj peraki pisac govori o sebi koliko i o Vladislaviu, i odreuje vlastiti poloaj prema istoriji, narodu, prolosti i sadanjosti, koliko u taj kontekst postavlja i uglednog kneza. Delo koje daje u svet on naziva skromno "malenim porodom svojih muka", ali ne proputa da istakne, s oiglednim ponosom baroknog ratnika, da ga je pisao "najpre najfinijom krvlju koja je tekla iz ila njegove levice", a da ga potom ispisuje desnicom, koja ne bi htela da stoji dokona perom, kao to nije bila dokona ni sabljom u prilici kada se poletelo "na krilima glasa i slave". "Ako je ona (tj. levica) obilno prolivala krv - nastavlja on da razvija svoju i inae sloenu metaforu - ova (tj. desnica) najpre je sablju obojila krvlju (neprijatelja), a sada pero boji mastilom, obe u asnoj elji da se rtvuju za veru, za vladara i za domovinu". Po reima njegove posvete, Vladislavi je zatitnik nacije iz koje je potekao, ali koju je i proslavio, "kako svojom osobitom dobrotom, tako i herojskim vrlinama, steenim dugim bavljenjem svetskim stvarima, zasluivi tako asti koje ga krase i dostojanstvo koje zauzima". Bez truni
- 239 -

rezerve Mazarovi prihvata - ne vidi se da li samo prividno, ili pak doista iskreno - Vladislavieve genealoke ambicije, koje su rasle u srazmeri s njegovim uspesima. Za njega je Vladislavi "pravi izdanak nae Ilirije, proslavljene tokom mnogih vekova" i u obe linije potomak "prve gospode, despota i kneeva ove ratnike nacije". To proistie jasno jo od vremena kada je "oholi Otoman preplavio mnoga kraljevstva i carstva i kada su u tom bednom brodolomu pali Ilirija i deo nae Dalmacije". Iako je Vladislavievu domovinu "varvarin" podjarmio, njegovoj kui i kneini uinio je pravdu, ostavio ih u slobodi, odlikovao ih svojom carskom diplomom i potvrdio im stare povlastice i imunitete; te su istine zasvedoene i o njima se spomeni uvaju u arhivama "slavnoga grada Dubrovnika". I Petar Veliki, koji je Vladislavia obasuo priznanjima, zvanjima i diplomama, i koji mu je darovao svoj vladarski portret, dobio je u Mazarovievoj posveti odeljak istinske apoteoze; po perakom piscu, carev "veliki glas, njegove vrline, uzvienost, trijumfi i slava ispunili su vasceli svet". Revnom i iskrenom katoliku iz Perasta mnogo je znailo i to to papa nije propustio da uvea asti Save Vladislavia i istakao je posebno odluku Klementa XI da mu za zasluge koje je stekao titei katoliku veru i gradei crkve dodeli visoko znamenje konstantinskog reda. Posvetu je Mazarovi zaokruio novim vraanjem na svoje delo i na njegov predmet: delo je malo, ali ukljuuje u sebi udesni podvig, koji je njegov pisac umeo bolje da ispie sabljom nego perom; ali, ako je pripovest kratka, podvig je krupan i zadivljuju, jer je u njemu samih dvadeset pet Peratana - Mazarovi tu dodaje karakteristino odreenje: "iz moje domovine i iz zajednike Ilirije" - u krvavom sukobu "potuklo, svladalo i bacilo u lance sto i sedamdeset Turaka, to ne bi smelo da ostane sahranjeno u zaboravu". Neka obavetenja koja dopunjuju ovu posvetu dao je Mazarovi u kratkom narednom tekstu Autor onome koji ita. Neko e moda verovati da je sadraj knjige izmiljena pria, ali kako je u njoj navedeno i uverenje mletakog generalnog kapetana, mora se smatrati drskou dostojnom i najstroe kazne pomisao da bi ovaj mogao lagati. I ovde, i uopte, Mazarovi naglaava svoje pretenzije da bude verodostojan istoriar, iako stalno ponavlja svoju nameru da potomstvu ostavi spomen na dogaaj koji ini ast naciji. Sam predmet ima u sebi i drugo svojstvo koje se onda zahtevalo u istorijskim delima: on je zabavan. Pisac, meutim, nema iluzije da e odgovarajuom kompozicijom umeti da ga uini takvim: "znam dobro da je osnova moga znanja slaba, i da zato nije kadra podii velike graevine".

- 240 -

Dogaaj koji je ispripovedao, kao njegov uesnik i oevidac, a onda i kao njegov povesniar, Mazarovi je uokvirio visokoparnim i barokno iskienim poetkom i ne manje visokoparnim i iskienim zavretkom. Izvan njih, pripovedanje je dosta stvarno, konkretno, ak ivo; iako se i u daljem njegovom toku ne odrie elje da bude reit i da se poigrava obrtima, Mazarovi je samim sledom dogaanja i mnotvom injenica koje mora da ispria prinuen da ostaje uvek na vrstom tlu i da ne zalazi u magle retorike. Ono to se desilo on je izneo u svoj irini i sa minucioznim ulaenjem u pojedinosti; poeo je pripremama za putovanje i nabrajanjem razloga koji su govorili protiv njega i koji su mu bili u prilog, a okonao ga povratkom preivelih pobednika u svoj "toliko eljeni Perast", posle dugih patnji i cele jedne male odiseje. Pripovedajui, slikao je pojave, okolnosti, ljude i njihove akcije: dolazak neprijateljskog broda; pripreme jednih za napad, a drugih za odbranu; inioce koji se u stvari pletu, bilo da Peratanima pomognu, bilo da im naine pakosti; gusarske voe i razgovore koje jedan od njih vodi s francuskim konzulom u Drau; samu bitku sa svim njenim uasima, pogibijama i surovim akcijama; junaku smrt perakog kapetana ura Bana; vlastito pievo uee i veliku linu ulogu koju je odigrao preuzevi komandu; pobedu i zarobljavanje gusara, s odlaskom iz drake luke, zajedno sa zarobljenom tartanom; lutanje do luke predaha i spasa, koju su nali tek na Krfu; susrete s mletakim brodovljem i njihovim zapovednicima, od kojih su mnogi Peratani; razliita iskustva u tim susretima i krupne i sitne nevolje koje su proreeni, borbama iznureni i ranama izmueni Peratani imali jo da pretrpe. Mazarovi je najvei deo svega toga doista video svojim oima, i mada stvari ponegde knjievno doteruje, mada im daje lini peat ili ih ini veim, dramatinijim i sjajnijim no to su bili, on se bitno ne ogreuje o istinu, kao to je to pokazalo poreenje njegovog dela sa zapisima nepristrasnih svedoka i prozainim zvaninim dokumentima. On je u oblasti iste fantazije samo u retkim momentima kada navodi razgovore kojima nije mogao biti prisutan i iji sadraj nije bio u prilici da sazna. Takav je sluaj naroito u dramatskom prikazu susreta francuskog konzula u Drau, iskreno sklonog Peratanima, i silovitog, okrutnog i nepomirljivog drakog razbojnika Huseina Rotule, koga nijedan razlog nije u stanju da odvrati od naumljenog kobnog ina; ali taj je razgovor Mazarovi izmislio samo iz svoje arke elje da to snanije istakne hrabrost, vitetvo i borbene vrline Peratana, o kojima jedan stranac, jedan nezainteresovani Francuz, izgovara pohvale iji samo manji; deo zvui, na primer, ovako: "Peratani su ratniki narod koji se ne da tako lako pobijediti kako se vi zavaravate. Premda je posada njihovog broda mnogo
- 241 -

slabija od vae, junatvo Peratana ipak nadoknauje broj ljudi koji je sainjavaju. Ako se vaa odvanost zasniva na broju vaih ljudi i na vaoj snazi, oni takoe posmrti; njihovo naslijeeno naelo je pobijediti ili lau svoje nade u junatvo, neustraivost i svoju vrstu odluku da izdre do kraja ne plaei se umrijeti, kojim su uvijek obuzdavali oholost neprijatelja i pobjeivali"...[442] Ovakvim mestima, a zatim i onim u kojima je, ponesen dogaajem koji ima pred oima, pretvarao svoju viziju u plastian prikaz, Mazarovi je, i kada je ostajao na podruju istorije, dolazio u blizinu literature. Moe se rei, tavie, da njegov prozni, i po prvobitnoj njegovoj zamisli istorijski prikaz deluje pre kao autentina knjievnost no brojni drugi tekstovi, koji bi to trebalo da budu po svojoj prirodi, i po namerama sa kojima su stvarani, kao to su narodske i narodne pesme, ili njihove imitacije, koje su radili ueni bokeljski pesnici, osmeraki spev Korulanina Avgustina Dragania ake Slava u smrti ili smrt u slavi hrabrenoga viteza ura Bana Perastjanina ili Pisma od vitezova Kotorski od Andrije Kaia, u njegovom Razgovoru ugodnom naroda slovinskog, koja sadri odeljak o podvigu ura Bana i njegovih Peratana.[443] Ti drugi u veini su, ako ne i svi, pozniji od Mazarovieve knjige, a poneki su i nastajali na osnovu nje, to se vidi oito ili to ak njihovi pisci i kau, pominjui i Mazarovia meu junacima bitke, kako je to, uostalom, bez suvie skromnosti, uinio i on sam. Tako u dugoj pesmi pod naslovom Povjedanje od boja drijevskoga dogoena na kraje od Draa grada na dan 25 prosinca godita 1716 meu jednom velikom tartanom barabekom i petaom kapetana ura Bana iz Perasta kako je istinito istumaeno u ovu pjesnu, iji je autor ostao nepoznat, opeva se, sve na osnovu Mazarovieve knjige, i itav dogaaj i Mazarovievo junatvo u njemu, pa se pesnik Mazaroviu ak i neposredno obraa stihovima: ti iz boja svjedok oigledni, ti raspisa boja povjedanje.[444] Knjievne vrednosti knjiice Krsta Mazarovia, svakako skromne, jedno su od svojstava tog njegovog sastava, pored onoga koje se u dosadanjim ocenama tog dela najvie naglaavalo, a to je: da ono pokazuje do kog su stepena obrazovanja i kultivisanosti duha gdekad u ona vremena uspevali da se izdignu bokeljski pomorci, koji su u isto vreme kad i pisci i pomorci silom pridika morali da budu i ratnici.

- 242 -

Krsto Mazarovi dobro je poznavao, i bio je tesno vezan za prolost i tradicije svoje porodice; odnedavno je utvreno da je ostavio u rukopisu delo u kome su na italijanskom jeziku ispisane biografije pojedinih lanova te kue (Biografie della Famiglia Mazarovich). To delo je ve korieno u kulturnoj istoriografiji, kada je bila re o slikaru XVII veka Antunu Mazaroviu, koji je bio jedan od pievih predaka.[445] Sada, kada je tom biografskom delu autor identifikovan,[446] ono postaje jo zanimljivije: u potpunosti se uklapa u tokove svoga stolea, u kome je biografika jedna od karakteristinih pojava i predstavlja lepo upotpunjenje opte slike o kulturi Perasta u XVIII veku. Mazarovi je to delo morao raditi na osnovu ivih porodinih uspomena i, svakako, pregledajui neke "stare karte" koje su se uvale ljubomorno po kuama Mazarovia. Nema sumnje da je na taj nain naem poznavanju ljudi i prilika prolih vremena dodao mnoge pojedinosti koje se bez njega nigde ne bi mogle nai.[447] Pri kraju XVII i u prvim decenijama XVIII veka i Pranj izlazi iz kulturne anonimnosti i u domaem sveteniku Nikoli Lukoviu dobija svog prvog pisca. Njegova pojava nije sluajna i ne predstavlja neki iznenadni obrt u istoriji malog bokeljskog mesta. Kao i Perast, mada neto kasnije i ne u tolikoj meri, Pranj postaje polazite smelih moreplovaca i trgovaca, koji su znali da iskoriste povoljno vreme i kojima je more obilno i viestruko uzvratilo za rizike i opasnosti u koje su se otisnuli. S blagostanjem i ekonomskim prosperitetom dolaze mogunosti drutvenog i kulturnog ivota. Od neuglednog sela, Pranj postaje 1714. autonomna komuna, a 1739. ugovara s franjevcima da uz crkvu Sv. Nikole sagradi manastir i kolsku zgradu, u kojoj e monasi pranjskoj deci davati poetno obrazovanje. Du obale podie se niz kapetanskih kua, od kojih su neke i izgledom i veliinom prave palate u njih se iz Mletaka ili sa putovanja u daleke zemlje donose umetniki predmeti i fino pokustvo, a sa njima i knjige i slike, i stvaraju se ugodni bogati i intimni enterijeri, koji postaju mesta okupljanja uglednijeg pranjskog drutva. "U 'karnevalu' su se u gospodskim domovima davali plesovi i sveane priredbe sa ozbiljnim i aljivim pjesnikim recitacijama" - kae o Pranju tih decenija najbolji njegov poznavalac.[448] Po tim salonima, ako im taj naziv pristoji, itali su se italijanski i dubrovaki pesnici, a svakako i sastavi bokeljskih pisaca. Sve to se o Nikoli Lukoviu zna predstavlja aicu najoskudnijih vesti, pa opet, gotovo bi se moglo rei da je to i dovoljno. On je roen u Pranju, 8. decembra 1650, u porodici koja sa obe strane nosi karakteristina obeleja:
- 243 -

otac mu je bio admiral bokeljske mornarice, a majka "od stare i slavne perake porodice tukanovia".[449] Obrazovanje je stekao u kolegijumu isusovaca na Rijeci, gde je zavrio gimnaziju i bogosloviju. Ceo ivot sluio je kao svetenik, u Risnu, Krtolima i Lutici najpre, potom u Stolivu, i konano u svome Pranju. Ni on, bar u poetku svoje karijere, nije odoleo uticaju Vicka Zmajevia u duhu katolike borbenosti i verske nesnoljivosti koje je ovaj irio. Uplaen pravom poplavom pravoslavnog sveta, koji je u Boku sve vie pristizao posle osloboenja Herceg-Novoga i Risna, ondanji nadbiskup barski Zmajevi upuivao je na sve take gde je po njegovom oseanju katolianstvo bilo ugroeno mlade svetenike da se tamo, obavljajui misije, bore za svaku katoliku duu. U svom dopisu Propagandi, od 3. novembra 1701, Zmajevi je iz Perasta ovako javljao o situaciji u Risnu, Lutici i Krtolima: "Posle uvrenja granica s Turcima u ovom delu provincije, u ta sela je nadolo toliko mnotvo izmatika da oni, opsluivani mnogim popovima i kaluerima, sve vie seju svoje zablude, i mada do sada nije bilo veega zla zahvaljujui neumornoj potpori svetenika don Nikole Lukovia iz Pranja, koji je bio misionar u tim selima i zemljama, ipak postoji sumnja da bi tete mogle nastati ubudue, jer reeni svetenik nema vie naina da nastavi u svojoj uobiajenoj revnosti".[450] I knjievna interesovanja Nikole Lukovia zadugo su tekla u tom; znaku. Na njegovu molbu Sveta stolica dozvolila mu je da "prevede i ispie italijanskim slovima (tj. latinicom) u ilirski govor itav misal", i on je to, prema jednoj vesti, i uinio; kako se potom taj njegov rad izgubio, ne moe se razabrati pouzdano u emu se on sastojao: da li je Lukovi doista samo preneo u latinicu staroslovenski misal? da li je to doista bila, kao to je pretpostavljeno[451], i to izgleda malo verovatno, transkripcija glagoljskog misala, "da se omogui itanje sveenicima kotorske biskupije, koji su uili u Italiji, a nijesu poznavali glagoljice"? ili je pak Lukovi doista dao prevod ispisan latinicom, kako vest u stvari i kae? Osim toga, lokalna tradicija svedoi da je pranjski upnik prepevao na na jezik vie liturgijskih pesama, "a spjevao i nekoliko originalnih", koje su se, isto tako sve pogubile, osim jedne pesme za Boi, kratke (ima svega deset strofa, svaka od po etiri osmerca) i konvencionalne, kao to se da videti ve i po njenom poetku: Spomeni se od spasenja, svemogui Spasitelju, da rad naeg odkupljenja sljeze s neba dol na zemlju.
- 244 -

U istoriju lepe knjievnosti Nikola Lukovi uao je vie omakom revnosnih potomaka no zahvaljujui svom originalnom pesnikom delu: itajui, u dokolici, dubrovake pesnike, on je za sebe, i linog zadovoljstva radi, poneto iz njih i prepisivao. Naroito mu se iz jednog dubrovakog prepeva Ariostovog Besnog Rolanda, za koji je utvreno da je njegov prevodilac bio "apsolutno Dubrovanin, i to najdalje iz sredine sedamnaestog veka"[452], dopala epizoda o Lidiji, keri kralja nekakve zemlje Lidije, koja u dimu i ognju pakla ispata svoju bezdunu neosetljivost i "neharnost" prema nesrenom trakom vitezu Alestu; ovaj je u svojoj neizmernoj ljubavi prema njoj bio spreman na svaki podvig i svaku rtvu, pa mu ipak ,na to nije ni najmanje uzvraeno. Ta Lidijina pripovest, u kojoj ona kazuje kako je Alesta njen otac najpre odbio kada je zatraio njenu ruku, kako se neustraivi i neizleivo zaljubljeni vitez zatim svetio, stupivi u slubu neprijateljskog kralja, kako je ona, u asu beznaa, pola njemu, da linom rtvom iskupi spas za oca, kako se Aleste smesta izmenio i velikoduno joj oprostio i kako je najzad najteom nezahvalnou i mrnjom, koja ga je oterala u smrt, plaen za sva svoja stradanja, mogla se Lukoviu svideti i zbog svoje jake enomrzilake note, i zbog stihova o ljudima kao to su: Jer se ena na sve stavi, ter ne gleda ve ni srama kada vidi ma na glavi ... ... Ovi nauk svakim budi u ljubavi koji ivi: ne virovat ve u ljudi, jer su ljudi svi laivi ... ... Jere lasno lae ena... ... Neharna je narav naa, gorega se vazda hita ... ... Ja neharno stekoh ime i taku me svak govori, i u dimu zato stojim i stati u u vik vika, i u plamu vazda gorim stranu ognju, a brez lika. Kako je u Lukovievim hartijama prepis Lidije iz pakla naen bez ikakve blie oznake o njegovome autoru, a kako je on, s druge strane, prilikom prepisivanja u tekst unosio obeleja svoga jezika, pa i stila, i poneto
- 245 -

prekrajao, isputao i menjao, shvatilo se da je to njegovo delo i pod njegovim je imenom ono i tampano, 1775. godine u Veneciji, u jednoj tankoj i maloj knjiici od samih esnaest strana i pod naslovom Razgovor kraljice Lidije iz pakla, istomaen u slovinskomu jeziku i sloen u pjesancu od gospodina dun Nikola Lukovia.[453] Kada je cela ta zabuna nainjena, pranjski upnik i skromni knjievnik Nikola Lukovi bio je ve pola veka mrtav: umro je bio jo 4. jula 1728. godine. I Dobrota, koja je prela slian put uspona i napretka u XVII i naroito u XVIII veku, zahvaljujui svojim pomorcima i trgovcima, obeleila se u knjievnosti ovoga vremena na svoj nain i nekolicinom svojih pisaca. Jedna naroita vrsta lirike negovana je u njoj i postala je specifinost njene knjievnosti. Dobrotski pomorski kapetani i "krivani", kormilari, pa izgleda i obini mornari, dok su na svojim brodovima najrazliitijih veliina, vrsta i imena, plovili po morima, ili iekivali povoljne vetrove u lukama, ili brojili duge dane ekanja u kontumacima, prekraivali su dosadu, ublaavali su tegobe, tolili su enju ili olakavali tugu piui stihove. inili su to kako su umeli i znali, ali obino neuko i naivno, oslanjajui se na modele koje su pamtili i podeavajui razmere svojih stihova melodijama na koje su eleli da se oni pevaju ili na koje su ih ak i sami pevali. Ti njihovi modeli nisu bili osobita poezija: bile su to ondanje gradske pesme, kakve su nastajale po naim primorskim mestima, napola po italijanskim uzorima, napola u tonu narodnih pesama. Mahom su to ljubavne pesme, a govorile su o tuzi rastanaka, o enji i ljubavi rastavljenih, o eljama koje ih more, o sumnjama koje ih rastru, o strahovima koji ih spopadaju: esto su se u njima obnavljala seanja na susrete, na obeanja, na "celove", na sitne scene iz pojedinanih ljubavnih istorija, koje samo za zaljubljene imaju nekakvog znaenja; rastanci su gdekad pojaavali elje i uvrivali ljubav, a gdekad su ih dovodili u opasnu blizinu neverstva ili odvodili u konana razdvajanja. O svemu tome dobrotske pesme, kao i sve ljubavne pesme svuda drugde u svetu, govorile su na razne naine u zavisnosti od tema i trenutnih raspoloenja njihovih tvoraca, s tugom ili u veselju, s humorom ili sa aokama ironije. Razume se da se u njima ponavljalo ono to su ljubavnici i pre toga govorili u stihovima nebrojeno puta, i govorili na nain esto i bolji, i dublji, i neuporedivo vie pesniki. Osobitost dobrotske lirike u tome je to su je stvarali ljudi vezani za more i koji su od mora iveli, pa je onda ono, kao prva i najsutinskija stvarnost njihovog ivota, prisutno u veini tih pesama, kao to je bilo prisutno i u veini njihovih misli, oseanja, raspoloenja. Sva ta poezija ivela je u dobrotskom drutvu kao anonimna,
- 246 -

ak i onda kada su se za pojedine pesme tano znali njihovi tvorci. Njihova ,imena nisu tu znaila mnogo - danas ona znae jo neuporedivo manje! - jer je to poezija predodreena da bude zajednika i opta. Ona se odravala izvan pisanih tekstova, kao pevana i melika lirika, a tada doista nije bilo znaajno od koga je poticala. Da bi mogla sluiti u raznim prilikama i irem krugu ljubitelja koji e je u njima pevati, ona je prikupljana i zapisivana u pesmarice, koje su je odravale u ivotu, u seanju i u upotrebi, i dugo vremena posle njihovog nastanka, kada su njihovi protagonisti i njihovi pisci odavno ve bili u godinama kada se na ljubav i ne pomilja ili ih ak nikako vie nije ni bilo, jer su se po neumitnim zakonima ljudske sudbine rastoili "u malo praha na dno groba". U petnaestak pesmarica koje su sauvale ovu liriku i koje su raene u XVIII i XIX veku, neke prema ranijim izvorima, a neke i sa tekstovima ispevanim u meuvremenu i posle, retko su kada beleeni njihovi mnogobrojni autori, koji sebe nisu ni smatrali pesnicima, a najee nisu to ni bili. Njihove pesme zanimljivije su samom svojom pojavom, no ostvarenjima od umetnike vrednosti, i dragocene su jo svojim dugim i ilavim trajanjem, to bez sumnje pokazuje i da su u drutvenom ivotu Dobrote imale neku svoju funkciju i da su bile potrebne.[454] Knjievnost Dobrote XVIII veka, skromna po piscima i ne mnogo bogatija u pesnikim delima, imala je svog najizrazitijeg predstavnika u Ivanu Antonu Nenadiu, koji poreklom i nije bio Dobroanin. Ali je Dobroanin on bio stvarno, i postao je to po oseanju, a sigurno i stoga to je bolji, a izgleda ak i dui, deo ivota i rada proveo u tom malom bokeljskom mestu, u kome je i okonao svoje dane i u kome je, po vlastitoj elji, i sahranjen. Iz Perasta, u kome se rodio 22. juna 1723. u pomorskoj kui Nenadia (Nenada),[455] otiao je rano, a posle se u njega vraao retko, uza svu njegovu blizinu. Studirao je u Padovi teologiju i crkveno pravo, spremajui se za poziv svetenika; tamo je stekao zvanje doktora oba prava ("nauitelja u obadva zakona"). Lako je moguno da je u Dobrotu doao neposredno potom; u svakom sluaju, on je tu od 1752. godine, kao upnik u novoosnovanoj parohiji Svetoga Eustahija, koga metani zovu na svoj nain Svetim Stasijem.[456] Oko zasnivanja te parohije, pored one Svetoga Marka, koja je dotle bila jedinstvena za sve Dobroane, poveo se meu vernicima pravi mali rat, s mnogo uzajamno prosute gorine, tako da su pojedini uesnici u polemici, u anonimno raenim spisima na narodnom jeziku, poredili to odvajanje nita manje nego s raskolom grke i rimske crkve. Tako je "na 20. mjeseca mada 1771" neki neimenovani a svakako i namerno u senku anonimnosti povueni "brat Dobroanin" upravio poslanicu "kapetanu i
- 247 -

svim glavarima od pridostijne i potene komunitadi dabrojske", u kojoj, izmeu ostaloga, pie i ovo: "Dokle Grci bijahu pod vladanje Svete matere Crkve rimske i katolianske, i dokle bijahu vladani s nama zajedno od jednoga glavara duhovnoga, meu nama i njima ne bjee nikakve protivnosti ni nenavidosti, zato i oni bijahu dionici iste crkve kako i mi, a kako oni otpadoe od reene Crkve rimske, od onoga bremena nanose veliku nenavidost protiva istoj crkvi i protiva nami, koji smo dionici nje. Po isti nain i mi Dobroani, dokle bijasmo pod parokijom crkve Svetoga Matije i dokle bijasmo vladani od jednoga paroka u duhovnome nainu, meu nama bijae prava ljubav bratinska, mir, (s)klad, posluh, jedinstvo i svako drugo dobro. Zaisto, i mi esto sastajui se zajedno, bijae meu nama ljubav uzmnoita kako meu pravom braom, a uzroka od nenavidosti ne imasmo. A pokle uinismo drugu parokiju, tadira razdijelismo i nau brau i ljubav od njih digosmo, i tako ne sastajui se kako i prije, uinismo se kako tuini, ili kako dva zakona, koji se meu sobom protive, branei svaki svoj zakon. Tako i mi, branei svaki svoju parokiju, upadosmo u veliku mrzost i nenavidost" .. ;[157] Kao svetenik velike uenosti i izuzetne revnosti, Nenadi se lako peo lestvicama crkvene hijerarhije: postao je kanonik katedrale Sv. Tripuna u Kotoru, pa njen natpop i konano generalni vikar kotorskog biskupa Stjepana del Oljo (dell' Oglio). Ali ipak nije zato naputao svoju Dobrotu, u kojoj se naroito angaovao oko izgradnje i raskonog opremanja poznobarokne crkve Svetoga Stasija, ije je nastajanje pomno pratio, od polaganja kamena temeljca 1762, do sveanog osveenja, 20. jula 1773. Za nju je on potom od mletakog slikara ovanija Solimana, i idui zbog toga naroito u Mletke, naruio dve velike uljane slike, "od kojih jedna predstavlja ekog sveca Ivana Nepomuka, sa gradom Pragom i mostom na Vltavi u pozadini, a druga Sv. Alojzija Goncagu i etrnaest slika krinog puta". Na poslednjoj postaji tog "krinog puta" umetnut je i portret samog Nenadia, na kome se on vidi kako u stilu starih donatora ponizno klei i skrueno se moli Bogu.[458] Vrei neumorno pastirske dunosti, Nenadi je bio i smrtno pogoen: dok je prilikom jedne vizitacije okupljenom narodu u crkvi Gornje Lastve propovedao protiv vetica, nastojei da iskoreni sujeverje, dobio je srani udar, od koga je ostao u ivotu tek koliko je trebalo da ga prenesu u Dobrotu. Ve sledee noi, 13. jula 1784, umro je u sedamdeset petoj godini, a sahranjen je ispred glavnog oltara svoje parohijalne crkve. Zaista nesvakidanje okolnosti Nenadieve smrti dale su motiva biografima za humorna nagaanja o mogunom reagovanju slualaca njegove poslednje pridike na ono to se s njim tada
- 248 -

zbilo: "Lasno da e bit tad rekli: vikaru, dakako, vjetice srce izjedoe to se poao boriti s njima".[459] I preteni deo knjievnog rada Ivana Antuna Nenadia u bliskoj je vezi s njegovom pastoralnom delatnou, ili je iz nje najneposrednije proistekao. Sva njegova proizvodnja te vrste nije do nas ni dola, a i ono to se sauvalo lei u retkim i obino nepristupanim rukopisima. Poznato je tako da je sa latinskog prevodio crkvene pesme, i pobone trodnevnice i devetnice (novene), od kojih su neke sve do pred kraj prologa stolea jo ivele u crkvenoj upotrebi.[460] Zabeleeno je isto tako, dodue bez ikakvih daljih razjanjenja, da u crkvi Sv. Stasije ima "nekoliko njegovih radova crkvenog sadraja koji su veinom raeni po stranim originalima"[461] Toga je roda i njegov Put kria, tampan u Mlecima kod Domenika Loviza 1768. godine. taj je njegov rad u stihovima, ali je on sam za njega rekao da predstavlja prepev ("prinesen iz italijanskoga u slovinski jezik"), a odnedavno se zna da se pri tom kao izvornikom sluio istoimenim delom poznatog crkvenog pisca Sv. Leonarda a Portu Maurizio (1676-175l)".[463] I njegovo najbolje delo te vrste Nauk krstjanski, kome je u produetku dodat Nauk za dobro i korisno ispovijediti se i priestiti se, s drugijem krstjanskijem bogoljubnijem molitvami[464], takoe je samo kompilacija raznih slinih spisa iz preobilne katolike literature, koja je cvetala naroito u postridentskim decenijama. To potie iz Pridgovora pravovjvrnomu i bogoljubnomu tiocu, u kome je Nenadi poteno priznao da se sluio "od nauka i reda u drugijem knjigami upisana" - od svih izriito je opomenuo samo onaj koji su "dali na svjetlo" Lorenco Priuli i Marko Gradenigo, patrijarsi mletaki - ali je istakao i to da njegov kompilatorski rad nije nikako bio mehaniki i jednostran, ve da predstavlja izbor usaglaen s potrebama i obiajima sredine za koju je knjiga prireena, s linim dodacima onoga to je za nju bilo potrebno i isputanjima svega to bi joj bilo suvino ili bi je uznemiravalo ("njeto ostavih to je tanje u bogoslovju, a i ne toliko sasvijem potrebno, a njeto nadostavih to cijenim da je potrebno i ovdi u obiaju"). U ovom Pridgovoru, koji je i najzanimljiviji deo Nenadievog Nauka, kao to je to sluaj i s mnogim drugim naim starim knjigama, pisac je pekao i puno drugih znaajnijih stvari. O mnoini dotad nastalih Nauka krstjanskih "sloenih ili prinesenih u naemu slavinskomu jeziku", naroito onih "iz nae Dalmacije, a navlatito iz Dubrovnika", on se izraavao s visokim priznanjem, pa opet, uza sve njihove odlike, oni nisu mogli odgovoriti svrsi i itaocima koji su njemu bili pred oima. Svoje delo
- 249 -

on je spremio za ne suvie uen svet ("neumjetne"), koji bi se lakim nainom uvebao u osnovnim stvarima vere, "potrebnijem za spasiti se", a naroito za decu, koja tek imaju ui u hriansku doktrinu. Neke od postojeih ovakvih knjiga, meutim "zasve da su sloene urednopisanjem i izvrsnijem govorom, i punijem rijeima da se malomanj pogaaju naijem obiajnijem govorom, nita ne manje jesu s nainom i redom odve dugijem u upitovanju, a to je tee, duge u odgovoranju, po ta' nain da je muno i starijem mo lasno sve upametiti, a nekmoli djeci". Druge su, opet, sobom nosile drukije nezgode: bile su pisane reima "sasma razlicijem od naega obiajnoga govorenja u ovijem stranami da osvem knjievnijeh i razumnijeh ne bi ostali a djeca navlatito, ni umjeli tjeti, ni korisno razumjeti". Nenadi je imao lina gledanja i na pravopis naih dotadanjih knjiga, pri emu je osuivao arenilo na koje se u njima nailazi ("zato se jot ne zna dje kuom stoji prava krepost od pisanja u naemu jeziku slavinskomu, sluei se mi tuijem slovima za izgovarati rijei nae, vidim da svak pie kako mu je milo, kako mu je drago, ili kako se vee pogaa svojijem obiajnijem govorom"), i deklarisao neka svoja naela i ciljeve u tom pogledu ("kako bolje mogu biti razumjen od nae eljadi, i da se lanje moe tjeti kako se govori, i da se izgovara onako kako se i tije"), to sve po mnogo emu podsea na kritike i naela koja je izrekao i kojih se drao kasnije Vuk Karadi. Od svih pisaca Primorja Nenadiu su jezikom i pravopisom najblii bili, i najsavrenijima su se inili, Dubrovani ("drim da je danas urednopisanje dubrovako najizvrsnije"), iako je bio svestan da i oni ne odgovaraju svim sredinama ("ali i to nije svud i svakomu lasno za protjeti, razlikost budui od jednoga puka do drugoga u izgovaranju od rijeih"), pa je on stoga u poneemu sledio dubrovaku praksu, a u poneemu je od nje i svesno odstupao, sledei govor svoga kraja ("zato nae ovdi njeke rijei upisane na dubrovaku, a njeke ne").[465] Svoj Nauk krstjanski Nenadi je naroitim uvodnim tekstom, pisanim "u Dobroti na 5. aprila god. 1768", posvetio Kotorskom biskupu Stjepanu del Oljo, iji je "namjestnik ili vikarijo openi" bio i po ijoj je "zapovijedi" i pristupio radu na Nauku, za koji je jo rekao da je "od davnijeh goditah sloen i sastavljen".[466] Danas ova njegova knjiga raznorodnog sadraja, pisana veim delom u obliku pitanja i uvek saetih odgovora, proarana mestimice stihovima i ispunjena molitvama i drugim religioznim tekstovima, moe privui panju najpre svojim jezikom, a onda i izvesnim stranicama na kojima Nenadi, osuujui neke pojave u savremenom ivotu (narodne praznoverice, igre, "popijevke", izazivanja na megdan, psovke i kletve, ljubavna udvaranja, itanje "nepotenih" knjiga i gledanje "nesramnih" slika, gozbe i veselja na "piru,
- 250 -

na babinam", i puno ega drugog), daje interesantne podatke za kulturnu istoriju Boke u XVIII veku.[467] Ali kod starijih italac? ta je knjiga imala vie uspeha, o emu svedoe i dva njena kasnija izdanja, jedno iz 1802, kod kotorskog tampara Franeska Andreole[468], i drugo ak iz 1841, u Veneciji, tada dodue bez Nenadievog imena. Burna zbivanja iz onih vremena, od kojih su neka bila obeleena istinskom heroikom i zbog toga se dugo zadrala u seanju savremenika, Nenadia su u dva maha nagnala da im se odazove kao epski pesnik. Zanimljivo je i znaajno da je to uinio jednom po ugledu na umetniku poeziju Dubrovnika i nastojei da oponaa njen nain i njene postupke, a da je drugi put izabrao nain i postupak epskog pevaa iz naroda i da je pokuao da poe njegovim tragom. To dvojstvo epske inspiracije Ivana Antuna Nenadia nipoto nije sluajno; ono je zajednika karakteristika veine bokeljskih pesnika i ima svojih dubokih razloga, kulturnih, drutvenih i istorijskih. Jedan od tih dogaaja koji je podstakao Nenadievu epsku Muzu doista je izuzetan pomorski i ratniki podvig. Dobroani Marko i Jozo Ivanovii, sinovi kneza Luke Ivanovia, na drugi dan Uskrsa, 19. aprila 1756, u atinskoj luci Zmaj (italijanski Porto Draco) sa svojim nevelikim i oskudno naoruanim trgovakim jedrenjakom (tartana) i malobrojnom posadom (od trideset pet Dobroana, po dva Peratana i Pranjana i jednim Kotoraninom) svladali su, zaplenili i zatim unitili veliki i stranim naoruanjem opremljeni teretni brod (ambek) tripolitanskih gusara pod zapovednitvom reisa Hadi-Ibrahima, uz koga je bilo jo tri stotine ezdeset ljutih boraca. U tom sudaru poginuo je Marko Ivanovi, a zajedno sa njim smrt je stigla i osmoricu drugih Bokelja, ali to nije omelo njegovoga brata da borbu dovede do pobede i da se sreno vrati kui. Mletaki senat obasuo je bokeljske junake i njihovu rodbinu astima, priznanjima i nagradama: Jozu Ivanoviu i njegovom poginulom bratu Marku dodeljena je laskava titula kavaljera Svetoga Marka, njihov otac i strievi dobili su skupocene medalje i razne privilegije, preivelim lanovima posade date su takoe medalje, samo znatno skromnije vrednosti, a porodice poginulih obezbeene su doivotnim izdravanjem.[469] Pod najneposrednijim utiskom koji su ta pobeda i sve slavlje to ju je pratilo proizveli ne samo u Boki ve i mnogo ire izvan nje, dobrotski pesnik Nenadi pohitao je da podvig brae Ivanovia ovekovei oduim spevom
- 251 -

("spjevanjem")[470], koji se jo 1757. godine pojavio u Mlecima u tankoj knjiici pod naslovom ambek satarisan bojom desnicom. Delo je bilo pisano u strofama od po est osmeraca, takozvanim sestinama, koje je Nenadi nauio da pravi od dubrovakih pesnika, u prvom redu od Diva Gundulia, iji je religiozno-refleksivni spev Suze sina razmetnoga ispevan tim stihom i u takvoj strofi. Ali, kako su tu knjigu tampali mletaki tampari bez poznavanja "slovinskoga" jezika, a sam pisac nije mogao nadgledati njihov posao, nalo se u njemu nedopustivo mnogo tipografskih pogreaka Nenadi se stoga, obezbedivi poetkom juna 1757. dozvolu da moe poi u Mletke[471], pobrinuo da odmah priredi drugo izdanje, koje je ugledalo sveta u toku iste godine, ali oieno od "veijeh pomanjkanja", preraeno i uveano za itave etrdeset i tri strofe, i jo opremljeno naroitim prilogom s crteom luke i brodova u asu bitke, koji "zabiljei, upisa i jednomu veliku svomu gospodaru u Mlecima posla oni isti trgovac Francez koji se je namjerio u tu luku s svojijem brodom kada se je boj uinio".[472] Sve je te okolnosti izneo Nenadi u kraem proznom tekstu (Sloitelj krepostnomu tiocu), koji kao predgovor dolazi ispred samoga speva i ispred jedne nadgrobnice Marku Ivanoviu, u dvostruko rimovanim dvanaestercima, koja je postavljena izmeu njih a ne odlikuje se nekom posebnom pesnikom vrednou. U predgovoru je Nenadi o svom radu na spevu dao veoma vanu izjavu, po kojoj je podatke o bici prikupljao ne samo paljivim propitivanjem kod mornara koji su u njoj bili uesnici, kod svoga bratueda i kod "gospodina kneza, vojvode i viteza", ve i da ih je jo izvadio iz arhivskih spisa i zvaninih diploma. Ta Nenadieva tenja ka dokumentarnoj tanosti i autentinosti kazivanja dala je njegovom delu suvi hroniarski karakter, u kome se injenice niu sa zamornom iscrpnou, i iji prozni, nepoetski karakter jo uveavaju marginalna objanjenja na narodnom i italijanskom jeziku s dopunskim faktima, datumima, imenima, tehnikim i drugim terminima i leksikim pojedinostima. Nenadi ipak nije eleo da ostane samo hroniar i njegove ambicije ile su i dalje od tenje da itaocu prui podrobni izvetaj o znamenitoj bici. On je hteo da njegovo delo ima i pesnikih svojstava. Zato je u njega umetao i delove za koje je mislio da e doprineti njegovoj isto umetnikoj vrednosti. Otuda apostrofa Grkoj i njenim proslavljenim dravama i gradovima da okupe svoje "razglaene" junake koji bi trebalo da vide i uju junatvo "slavne brae Ivanovia", ne manje od njihovog; otuda i velika epizoda sa
- 252 -

snom Marka Ivanovia, punim zloslutnih nagovetaja i sa pojedinostima simbolikog znaenja; otuda umetnuti govori uesnika bitke koje oni toboe izriu u njenim raznim momentima; otuda istorijske reminiscencije i mitoloki ukrasi; i otuda, takoe, i onaj skup "mudrih vila od prostrane sve Greije", koje u pesmi i pleui "pripijevaju" dobrotske pobednike i pozivaju "slavinske vile" da im se u tome pridrue. ambek satarisan Nenadi je pisao pod snanim uticajem Diva Gundulia i to se na mnogo mesta u spevu upadljivo pokazuje. Kod dubrovakog pesnika je video kako moe da se slui istorijskim uspomenama i da se direktno obraa negdanjim linostima, gradovima, narodima, tonom nostalginim i melanholinim; kao Gunduli je pokuavao da gradi antiteze (mladijeh su jot g o d i t a / ali zdrele prem p a m e t i; kolik prie vas p u n s l a v e / sad vaskolik p o r u e n i); da naroite efekte trai u kumulacijama glagola (miti, prijeti i siluje; trijeska, puca, praska, kri) i imenica (maslo, oriz, kruh, masline / med i meso, i stvari ine) u tesnim okvirima pojedinanih osmeraca; Gundulieve prikaze izdvojenih momenata bitke imao je u vidu opisujui neke detalje iz sukoba Dobroana s tripolitanskim gusarima, kao to je, primera radi, ovaj: jedan Arap meu ostale za skoiti smionstvo ima, nosi u ruke puke male, golu sablju u zubima, pun rasrdbe, siloviti gleda kako mo skoiti ... Gunduliev manir slikanja idealnih enskih likova osea se jasno u njegovom "portretu" Bogorodice: u justima ona ima rumenilo od rozice, arko sunce u oima, zoru u elu, raj u lice, ona je posred srca moga rad nje lica nebeskoga. Dobrotski pesnik nije, na alost, po talentu bio to i pesnik dubrovaki, i njegov spev ne dolazi ni blizu Osmanu ili Suzama sina razmetnoga po vrednosti. tambek satarisan znaajan je kulturnoistorijski, a ne knjievno, i
- 253 -

u njemu dananji italac vie saznaje o vremenu i o bokeljskom pesniku no to moe uivati. Nenadi je svoje delo pisao oslonjen na tri kljuna polazita u gledanju na svet i istinu. Prvo je njegovo rodoljublje, najpre sasvim usko, mesno, zatim ire, i kojim je obuhvaeno celo podruje, i najzad najire, i koje se razastire na itavo slovensko pleme: ta gradacija upada u oi ve na naslovnoj strani njegove knjige, gde izriito kae da je ovo "spjevanje" pisao, izmeu ostaloga, "za utjehu i diku Vuka, oca hvaljenijeh vitezah, rodbine, Dobrote, B o k e i sve openo slavinske drave"; ta je gradacija isto tako vidljiva i u samom tekstu njegovoga speva: Marko i Jozo Ivanovii su vitezovi "koje rodi slavna Boka", ali su oni "Slavoni" takoe i svoje ratnike pozivaju da pokau: slavinskoga da ste roda i drave glasovite. Druga je temeljna taka Nenadieve ivotne filozofije njegovo nepokolebivo hrianstvo: Dobroani se tuku "za obranu" i "za slavu vjere svete", "za vjeru Jezusovu", za "krstjane", i on u poslednjoj strofi poziva svog itaoca da zajedno sa njim, "sada i vazda" usklikne: Tebe, Boga, mi hvalimo. Najposle, trei je Nenadiev osnovni postulat njegova odanost Mlecima i prejasnom dudu, moda pre prividna i deklarativna nego stvarna i istinska, ali ba zato uvek prisutna i gotovo napadna: Dobroani pre borbe "stijeg mletaki uzdigoe"; u govoru posadi pred odsudni boj Marko Ivanovi podstie ih i na ovaj nain: Pod stijegom mletakijem junaki se oglasimo i pod Lavom vijek slavnijem sebe i barjak obranimo. Neka je dika privedromu naem dudu mletakomu! ali se isto, i gotovo istovetnim reima, ponavlja i u jednoj od zakljunih strofa, u kojima pesnik govori u vlastito ime: Naem dudu privedromu bud sve slava u dobiti, neka oruju mletakomu vazda dika bude biti; da sve sreni podlonici pod stijeg budu dobitnici.

- 254 -

Ma koliko slab inae kao poezija, Nenadiev spev je svakako imao trenutnog uspeha kao stihovana hronika o dogaaju neposredne aktuelnosti i koji je upravo stoga morao izazivati veliku radoznalost i ivo interesovanje italaca. Iz tih razloga, najverovatnije, njime se posluio, i to, kako je utvreno[473], ve prvim, i loijim, i kraim njegovim izdanjem, i Andrija Kai Mioi za jednu od pesama unetih naknadno, u izdanje iz 1759. godine, svog izuzetno znaajnog Razgovora ugodnog naroda slovinskoga. U tom izdanju ona ima naslov Slidi pisma od kavalira Marka Ivanovia iz Dobrote od Buke Kotorske, i kraa je, bolja i itkija od Nenadievog speva po kome je delimino raena. Drugi dogaaj savremene istorije o kome je Nenadi ostavio jedan epski sastav odjeknuo je ne manje meu savremenicima, iako nije od svih, barem nije od mletakih vlasti, primljen s oduevljenjem i nije svojim protagonistima doneo ni asti, ni priznanja, mada ih je, na svoj nain, ipak proslavio. To je osloboenje iz suanjstva kod skadarskog pae Abdije auevia udovice poznatog perakog gusara Grila Cvjetkovia (Jovovia), sredinom 1747. godine. Tom dogaaju prethodi dua predistorija, koja bi se u najsaetijem vidu svela na ovo: kada se, krajem prethodne godine, Grilo, posle duge i opasne gusarske karijere, vraao na jednom iznajmljenom francuskom brodu u Perast, da tamo, sit dotadanjeg naina ivota i ve ostareo, u miru i sa steenim bogatstvom provede svoje poslednje godine, otkrili su ga u blizini Draa i, zarobili, sa enom, svastikom i itavom pratnjom, ulcinjski gusari, s kojima je imao davnanje raune. Njega su ve sutradan obesili, sav imetak su mu opljakali, a Grilovicu i sve koji su bili sa njom darovali su, kao roblje, skadarskome pai, koji ih je zatvorio i za njih od Peratana zatraio visoki otkup. Umesto da mu ga dadu, to su mogli, ali nisu eleli, Peratani su zapoeli da se svete Ulcinjanima, i da sprovode lukavo smiljenu prevaru. Rezultat je bio sjajno izvedena otmica Grilovice, na veliku sramotu skadarskoga pae. Iz toga se, meutim, izrodio opasan politiki zaplet, koji umalo nije doveo do rata izmeu Mletake Republike i Turske. Kao i obino u ovakvim prilikama, Mleci su nastojali svim silama da umire Turke, bez ikakvih obzira prema svojim podanicima Peratanima, ak i na ogromnu njihovu tetu. Organizatore otmice Garofalije Grilovice pogodili su izgnanstvom i drugim surovim merama, a Perast su izloili blokadi i nevienoj odmazdi, u kojoj je od najcrnjih posledica bilo uskraivanje povlastice za dalju trgovinu po Albaniji, to po reima jednog perakog istoriara "donese golemu tetu naima i udri poetak rasulu perakog bogatstva".[474] Povlastice oduzete Peratanima Venecija je
255

dodelila njihovim susedima Dobroanima, "pa ovi uslijed toga nagomilae ogromno bogatstvo".[475] Bez obzira na neeljene obrte koje je dobila, otmica Grilove udovice stekla je glorifikatore meu bokeljskim pesnicima, naroito meu onima koji su ostali anonimni, a za ovoje sastave zajmili su oblike, jezik i izraajnu tehniku usmenih pesnika. Ve u zborniku narodne poezije, koji je skupio Julije Balovi, naao se, dodue upisan drugom i kasnijom rukom, poetak jedne takve pesme (Pjesan Grila Cvjetkovia) od sama dva deseterca: Ljuto cvili Grilova ljubovca u dvorove pae skadarskoga. Zauzvrat, u obimnijem, ali i za vie decenija mlaem, zborniku Peratanina Nikole Mazarovia ima jedna duga, i takoe deseteraka, pesma, kojoj je naslov dugaak ne manje (Istinito spovijedanje u stihe proste istomaeno kako Peratani oslobodie iz suanstva udovicu Krila Jovovia s nje sestrom u slubenicom, koje stahu zatvorene u tamnici pae skadarskoga, i u isto doba kako nemilo, zato izdajno i nehvalno, zato ne u doba ratovno, osvetie reenoga Krila, aliti Grila, er on bijae se u Perast rodio i u doba svoje mladosti vrli gusar od Malte je bio, tkoga god Draom pogubie Turci, kako e ovdi prikazano biti, pjesan), i ije se vetako, nenarodno poreklo osea u svakom desetercu.[476] U krug takvih podraavalaca narodnoga pesnika uao je i Ivan Antun Nenadi, svojom epskom pesmom na ovu temu u desetercima, bez naslova i s poetkom "Pokli izginu Grilo kapetane".[477] Ostalo je nepoznato kada je Nenadi napisao svoju pesmu, ali se po nekim okolnostima sme suditi da to nije bilo istovremeno s dogaajem o kome je u njoj re, ni neposredno posle njega. Prva je od tih okolnosti to je pesma pisana u desetercima koji se rimuju u parovima (aa bb ss...) i grupiu u strofe, a takav nain oponaanja narodne poezije uveli su u nau umetniku knjievnost tek Filip Grabovac sa svojim Cvitom razgovora naroda i jezika ilirskoga aliti arvackoga, iz 1747, koji Nenadi, s obzirom na poznatu sudbinu tog dela i njegovoga autora, sasvim sigurno nije itao, i Andrija Kai Mioi, svojim Razgovorom ugodnim naroda slovinskoga, iz 1756, odnosno 1759, koji je pesnik iz Dobrote znao vrlo blisko, i na koji je, u jednom detalju, i sam uticao. A druga je takva okolnost to u Nenadievoj pesmi nema ni traga nekoj osudi, ili i najmanjeg ograivanja od postupka Peratana, to izvesno ne bi bilo moguno, ili bar Nenadi ne bi inio, dok je srdba mletake gospode zbog te "afere" besnela u punom svom jeku.
256

Dogaaj je Nenadi ispripovedao obino i jednostavno, kako bi to uinio i bilo koji narodni, ili bolje narodski, pesnik iz njegovoga Perasta u one dane. Njihove tekstove, vidi se to, Nenadi je dobro poznavao. Neke osobite lepote po kojoj bi se pamtila ova pesma nema, kao to je nemaju ni ostale pesme iste vrste. Bez ivljih mesta i bez uzleta invencije, ona predstavlja jednoliko rimovanje dogaaja, na osnovu onoga to je Nenadi upamtio iz kazivanja savremenika i naao u nekom od pisanih izvora, a to znai ne u svemu pouzdano i tano. Tako, na primer, Grilo Jovovi nije poginuo, niti je uhvaen "na vjeru", kao to Nenadi kae, i nije mu tada glava odseena, nego je obeen; jo manje su Peratani poli u svoju gerilsku akciju oslobaanja Grilove Garofalije "za potenje duda mletakoga i na diku vijea perakoga", jer je taj njihov akt upravo najvie i ogorio "duda mletakoga". Takoe su u krugu Nenadievih prigodnih tvorevina, a tek neto su kao poezija bolje, "pjesni duhovne" pod dugim zajednikim naslovom U dan estiti kada izvrsna gospoa i kreposna djevica Tonina Barioni obukuje redovniku odjeu u mnogosvijetlu manastiru S. Jozefa u gradu Kotoru prozvana Marija Serafina.[478] To je poezija pisana za dan kada su pojedine devojke iz vienih kua naputale greni svetski ivot i kao "dumnice" odlazile zauvek u manastir. Taj je dan u naim primorskim sredinama proslavljan izuzetno sveano, kao prava svadba - i zvalo se to "pir" - ali ovoga puta svadba duhovna, i u manastiru u koji je devojka stupala, i u prisustvu rodbine, bliskih znanaca i buduih drugarica. Kao sastavni deo takvih svetkovina ("festa") recitovana je ili u nekoj vrsti dramskoga prikaza izvoena, uz uee ili pratnju muzike, poezija nekog domaeg pesnika, poznatog u tom drutvu. Te apoteozne predstavice - jer predstavice su one bile ipak - imale su gdekad, u renesansnim svojim poecima, alegorijski karakter, a u XVIII veku izvoene su kao neka vrsta muzikih prikazanja". Kao u ondanjim oratorijumima u njima su se udruivali pripovedaki i predstavljaki celovi, a sve u pesmi i recitativu, i uz muziku; javljao se u njima, i dejstvovao, i hor, kao kolektivno lice. Nenadi je za ovu priliku spremio tri "pjesni", a izgovorene su one ili izvedene istoga dana, 9. oktobra 1757. u manastiru Svetoga Jozefa u Kotoru. U taj je dan mlada graanka Tonina Barioni, zareujui se, odsekla kosu, zamenila svoju svilenu haljinu i zlatni pojas preskromnom redovnikom odeom i "pasom" od konopca, i odvojila se od majke i oca, rodbine i prijatelja stupajui u manastir. Prva je pesma pripovedanje o tome svemu, neno, i u tonu, i u izrazima, narodske svadbene poezije, i u stihovima uobiajenim za takvu poeziju, koji su
257

naizmenini osmerci i peterci. Drugu pesmu izgovara sama Tonina, "sad Marija Serafina", u strofama sainjenim od osmeraca smenjivanih strofama u stihovima od po etari sloga, i "sva u Bogu zanesena". Njena patetino "govorena" pesma predstavlja parafrazu psalma ezdeset treeg. Poslednja je pesma svojevrsni dijalog "dumnice" Marije Serafine i "kora": "dumnica" se oprata s majkom, sa strievima i ujacima, sa sestrom i tetkama, s bratuedima i bratuedama, s rodbinom i prijateljima, a "kor" joj svaki as odgovara strofom uvek istom ili tek neznatno prilagoenom tim linostima. Nenadiev sastav sigurno je toga dana naiao na opte dopadanje kod prisutnih: nije to ni udo poto je sav bio prilagoen trenutno optem ukusu. Ali prave poezije, koja ostaje i za sve naredne trenutke, ima on suvie malo da bi mogao znaiti neto i itaocima posle tog retkog prazninog dana, koji je doneo toliko uzbuenja Tonini Barioni i njenim sugraanima. Knjievna fizionomija Ivana Antuna Nenadia konano je uobliena kada je on uvrten i meu dramske pesnike na narodnom jeziku. Prvobitno je to injeno s rezervama i oprezno, ali kako je vreme odmicalo, bivalo je u tome sve vie odlunosti, a sve se manje mesta ostavljalo sumnjama. Sreko Vulovi prvi je, pre jednog veka, upozorio da je naao, ispisane Nenadievom rukom, i ak u po dve verzije, jedan "igrokaz", kako on to kae, sluei se starom kovanicom, pod naslovom Izak, prilika naega Otkupitelja, i tragediju u pet inova Bogoljubno prikazanje muke gospodina naega Jezukrsta. Ali da im je Nenadi i autor, Vulovi nije rekao, i isticao je, tavie, da tako neto ne bi ni tvrdio, ve da na neke nagovetaje u tom smislu navodi injenica to su obe drame pisane njegovom rukom.[479] Pa i docnije, kada je njihove rukopise predavao Jugoslavenskoj akademiji u Zagrebu, gde su oni i sada, nije mogao biti odreeniji, kako se vidi po gotovo istovetnim belekama koje je stavio na njima i po kojima oni predstavljaju Nenadieve autografe, ali nije bilo izvesno da li je on njihov pisac ("no je li on i sastavio, to se ne zna[480] Knjievni i kulturni istoriari posle Vulovia oslobodili su se njegovih ograda i obe su drame bez ustezanja pribrojili Nenadievim delima.[481] Sva je prilika da oni u tome i nisu greili, jer je oigledno da je u poslu oko ovih drama Nenadi bio vie od obinog prepisivaa. Isto je tako sigurno i da Nenadi nije znatan i znaajan dramski pisac, kao to se to pokualo pokazati modernom preradom njegovih drama i njihovim iznoenjem na pozornicu, na kojoj se uostalom one nisu odrale. Teko je, meutim, rei nije li to skoranje njihovo prikazivanje "bilo uistinu i njihova
258

veoma zakasnela premijera. Moda njih Nenadi i nije, ili ih nije obe, ni namenio prikazivanju, niti je na to, u ondanjim prilikama svoje Dobrote, smeo i pomiljati. U tom sluaju bi se on oko njih trudio svog linog zadovoljstva radi, a i da one budu lektira malobrojnih italaca poput tolikih drugih naih starih drama, koje su bile jedino itane, a publika ih nikada nije videla na sceni. Ali, ako je Nenadi i uspeo da ih nekako prikae, bilo je to sigurno na nain veoma skroman, uz najjednostavniju opremu i sa improvizovanim rekvizitima i kostimima, negde u okrilju ili ispred parohijalne crkve, a "glumci" su bili dobrotska deca, koju je njihov paroh, a sada i pisac, i reiser i organizator predstave, svakodnevno uio katihizisu. Te drame nisu ni originalne, i to je jo vanija okolnost kada je re o njima. Njih je Nenadi prevodio iz italijanske knjievnosti, nemajui dovoljno snage ni pesnike invencije da ih smilja sam. Za obe se te drame to moe tvrditi i ovoga asa, mada neke pojedinosti ostaju da se tek razjasne. Nenadievo Bogoljubno prikazanje muke Gospodina naega Jezukrsta sasvim je sigurno prevod, jer je tako naznaeno i na njegovom natpisnom listu koji se bio nekako odvojio od ostaloga teksta i tek je nedavno uoen: "preneseno iz italijanskoga u slavinski jezik na".[482] Ali koja je italijanska drama Nenadiu posluila kao izvor, sada se ne moe rei i moda e se ustanoviti tek kada se budu pregledale sve mnogobrojne pobone drame (drammi sacri, componimenti sacri, tragedie sacre) italijanskog XVIII veka. Ako je suditi po onome to je ve sada poznato, Nenadi je umeo da bira i iao je za boljim italijanskim uzorima: Isak, prilika naega Otkupitelja prevod je oratorijuma Isacco, figura del Redentore slavnoga Pijetra Metastazija, koji spada u najbolja dela te vrste velikog italijanskog dramatiara, a neki su u njemu videli i jedan od drugulja italijanske knjievnosti uopte.[483] Sve svoje oratorijume, osim najranijeg, koji je iz 1727, Metastazije je napisao u Beu, izmeu 1730. i 1740 ovaj koji je Nenadi preveo upravo je iz te poslednje godine a izvodili su se oni ne u pozoritu, ve u dvorskoj kapeli, i ne kao scenska, ve kao muzika dela, bez kostima i pozorine opreme, na muziku koju su komponovali istaknuti majstori onoga vremena. Tako su se samo u pisanju muzike za Isaka (sola, horovi i orkestarske partije) ogledala etvorica kompozitora, meu kojima i onda dosta popularni Nikola Jomeli (Jommelli, 17171774), ali i sam Volfgang Amadeus Mocart.[484] U ovom potresnom i lirski obojenom oratorijumu Metastazije je ponegde odstupio od poznate biblijske prie, i uinio je to svesno, ne bi li tako bolje postigao efekte do kojih mu je stalo: kod njega, Sara od poetka zna ta se ima dogoditi s Isakom, a obavetava je
259

o tome sam Abram; njen bol time postaje dublji, a pesniku i kompozitorima to daje priliku da impresivno izraze njeno duevno raskidanje izmeu materinskog bola i nepokolebive poslunosti Bogu. Osim toga, Metastazijev oratorijum ima i dvostruki smisao: Isak je alegorijsko podseanje na Isusa, i u njegovom obeanju majci i prijateljima, koji tuguju i plau za njim, da e im se vratiti poto ispuni volju svoga oca, parafraziraju se na svoj nain Isusove rei u istom smislu. Ve i sam jedan pogled na to mesto kod Metastazija

Madre, amico, non piangete lungi ancor presente io sono: non ver, non vi abbandono, vado al padre, e torner. Ei respira in questo petto: ei vi parla, a lui credete: voi fra poco, lo prometto, voi sarete ov'io saro[485] i u Nenadievom prepevu: Majko moja, prijatelju, ah, nemojte ve suziti, poto ispunim ajka elju, opet u se povratiti. Ko da mi je srce ispalo ... Al vas neu ostaviti, vjerujte mi da do malo i vi ete sa mnom biti pokazuje da je Nenadi dodue nastojao da dosledno i koliko mu je god bilo mogue verno sledi re i misao Metastazijevu, ali da sonornost i lakou njegovog stiha nije uspevao da dostigne. Ne bi to uostalom bio lak zadatak ni za pesnike bolje, i vee, i vetije u graenju osmeraca no to je to bio Nenadi, a on je sve to bio u razmerama toliko skromnim da se jedva, i tek uz mnogo blagonaklonosti, i moe nazvati pesnikom. U dobrotskom izvoenju Metastazijevog oratorijuma prema njegovom prepevu muzike valjda nije ni bilo, ili je bilo samo ponegde i uz korienje standardnih
260

crkvenih melodija, a mali Nenadievi glumci jednostavno su recitovali naueni tekst. Druga drama koja nam je od Nenadia ostala, i kojoj za sada nije naen izvornik, sloenije je dramske strukture: ve samo to to je u pet inova Nenadi ih zove "delovima" - pokazuje da to nije oratorijum, koji po pravilu ima dva dela, ve prava pobona tragedija (tragedia sacra) ili pobono "prikazanje" (azione sacra). U njoj je obraena Isusova "muka", to jest suenje, stradanje i smrt njegova na krstu, prema onome to je o tome reeno u jevaneljima i u ostalim biblijskim tekstovima, i prema ve vekovnoj tradiciji u obradi te velike teme. Lica su vrlo brojna, kao u kakvoj isusovakoj drami, ali od njih govore samo pojedina, a ceo ih je niz, od Isusa i Bogorodice, do Magdalene i Marije, koja ne govore, iako se inae pred gledaocima pojavljuju. Osim njih ima i kolektivnih lica (kor), a javlja se i jedna personifikacija (Milosre). to Isus ne izgovara nijedne rei u ovoj drami lako se da pogoditi: pisac nije smatrao uputnim da se boji sin na taj nain izjednauje s obinim i grenim ljudima. Slini motivi vodili su i Metastazija u zamisli za oratorijum o istom predmetu (La Passione di Nostro Signore), iz 1729, koji Nenadiu nije sluio kao izvornik; tamo se Isus ak nijednom i ne pojavljuje, jer je on, kako Metastazije naglaava u jednom svom pismu, suvie veliki da bi se meao s drugim linostima pobone drame. Radnja Nenadievog Prikazanja muke Jezusove tee od veanja u dvoru Kaifasa (Kajafa), na kome ovaj "poglavica od udjela", redovnici i ostali predvodnici jevrejskog naroda donose odluku da se Isus po svaku cenu umori, pa sve do Judinog beznadnog kajanja, koje mu konano namie omu na vrat, i do vizije "djevice Marije s Isukrstom na skutu mrtvijem" i grupom uenika njenog sina pored nje (pieta). Ne obzirui se uopte na propis o jedinstvu mesta, pisac slobodno premeta radnju, ak i u okvirima istoga ina, iz jedne sredine u Drugu, iz kue Kaifine, u grad, u dubravu, u kuu Markovu, na sud i u kuu Pilatovu. Jo vei broj mesta bio bi mu potreban kada pojedine kljune scene Hristove muke ne bi davao u obliku ivih slika ili vizija - on ih zove "prikazanjima" - koje gledaocima nude prikaz dogaaja uz jedva koju re komentara i obino otpevanu od strane anela; te su kljune scene: tajna veera Isusova s apostolima, molitva u vrtu getsimanskom, scena Isusa vezanih oiju i scena bievanja njegovog uz sramni stub, ecce homo ("evo ovjek"), scena raspea i ona Isusa skinutog sa krsta i stavljenog u krilo Bogomatere. Uprkos obilju i raznovrsnosti scena, radnja tee dosta tromo i ostavlja utisak krajnje razvuenosti, a taj utisak jo sa svoje strane pojaavaju dugaki govori
261

mnogih linosti, bez mnogo dramskog i bez pravoga patosa. Jedino su neto ivlje figure Pontija Pilata, koji ne uvia Hristovu krivicu i uza sav pritisak "glavara svetenikih, i knjievnika, i starjeina narodnih", okleva da donese smrtnu presudu za Isusa, zatim apostola Petra koji se tri puta odrekao svoga uitelja, kao to mu je ovaj bio i prorekao, a onda se, obuzet grinjom savesti, ljuto rasplakao, i, u prvom redu, Jude Iskariotskog, koji, brzo i lako ulazi u izdajstvo, a zatim se teko i dugo kaje za svoje zlodelo, postajui tako sredina linost cele drame. Nenadi ili, jo pre, njegov italijanski uzor, pravio je jo pri tome isto barokne efekte, vizuelne: kada se, u asu Hristovog stradanja "ine tmine", pri emu se iz mraka uju jedino glasovi anela, a onda "prosvjetljuje se mjesto pomalo"; akustike: kada u monolozima apostola Petra i, jo mnogo ee, izdajnika Jude, na njihove rei uzvraa odjek ili eho (Nenadi ga zove "odgovor"), tako esto prisutan u dramama XVII veka; stilske: kada itave duge govore, kao Judin i poslednjem inu, zasniva na nizovima antiteza; emocionalne i psiholoke: kada linosti daje u trenucima njihovih duevnih kriza i raspinjanja, to je postupak veoma omiljen u baroknim melodramama. Nenadi je ovo svoje delo pisao u polimetrijskim stihovima, meu kojima su daleko najpreteniji osmerci, ali ima i oni kraih, esteraca, peteraca, pa i etveraca, a ima i odeljaka u kojima se oni meusobno kombinuju. Ti stihovi su obino bez slikova, a samo po izuzetku, i na mestima s posebnim naglaskom govor spontano dobija rimovane zavretke. U pogledu jezika Nenadi se odluio za svakodnevni argon svoga kraja; u njemu ima i italijanskih rei (ola, si, basta, pjaca) i rei turskih (hara, aspra, bre), a ima izraza i obrta iz usmene knjievnosti (od metafora, kao to je: da si srcem ljuta zmija, do poslovica, kao to je: tako s esta udorca bradve / najposlije jak dub pade). Prave poezije u Nenadievoj drami ima malo, i ona se najvie sree u konvulzivnim, reitim, a mestimice i doivljenim Judinim monolozima. Mnogo su ei susreti s najobinijom prozom, neuverljivim, naivnim ili trivijalnim razmiljanjima i suvoparnim govorima pojedinih linosti.[486] Jedan je takav sluaj kada Jozef, saznavi kako je Isus postojano utao pred Pilatovim pitanjima i tako navukao srdbu svoga sudije, jadikuje na ovakav nain: Ajmeh, pucam od alosti! Ja ne mogu razumjeti zato mua, drag Jezuse, kad te Jerud kralj upita. Vidim, vidim da za nae
262

hoe zdravlje ti umrijeti. Al' to s moje strane uzmogu slobodit te nastojau. Ti koji vidi srce moje sam poznaje da te ljubim (II, 13).

Nije nita bolji izraz dobio ni Pilatov prekor Misandru i Kajafi, koji uporno trae Isusovu glavu, a on se ustee da im je preda, jer nije ni uveren u njegovu krivicu: Dakle smiono vi hoete to nijedan razlog hoe Vee ste mi dodijali su toliko vae buke. Cijenite li da u se ja vaoj zloi prikloniti? Ako je ovi maionik, ako novi zakov dava, ako tlai Boga i crkvu, i hudobom zapovijeda, drani ste izbistriti i zakonom svjedoiti. Moji su ga sad vojnici tako teko izbiali! da e vama ganut srce kad mu rane vi vidite ... (III, 2). A na jo je niem stupnju Ivanov poziv Judi, pun prekora i prebacivanja zbog izdajstva, da se pokaje i da se nada u Isusovo milosre: Ako aspre uijae i na srebro lakom bijae emu mene ne prodade u mogae dobit vee. A da 'e tuna majka znala tvo'e poude, tvo'e odluke sama sebe prodala bi da bi sinka ne izgubila ... (Kako gleda ispod oih, puca od jada, ne govori! Ah, neu ga ve koriti ...) (V, 4). Knjievnost koja se negovala u Dobroti u ovome periodu ne okonava se delima Ivana Antuna Nenadia; pored njega, i istovremeno sa njim, bilo je jo Dobroana koji su se u odreenoj meri zanimali poezijom. Jedan je od
263

tih pesnika ostao anoniman, ali sva je prilika da je bio upnik crkve Svetoga Matije, koja je na drugoj strani mesta. Za dane "tovanja znamenite moi od neprocijenjene krvi gospodina naega Jezukrsta" on je priredio jedno Pjesnoslavje, s tekstovima koji su se tada imali pevati, i tampao ga je u Mlecima, u maloj i tankoj knjiici bez svoga imena i bez naznaene godine izdanja.[487] U nju je uneo dve pesme i jednu proznu molitvu, sve na istu temu: o Hristovim mukama i o njegovoj rtvi podnetoj radi spasenja svih ljudi. Prva je od tih pesama dua i pisana je u osmerakim sekstinama, a naslov joj je Od neprocijenjene krvi Jezukrstove; druga je u strofama od po etiri osmerca rimovana naizmence (abab) i sa jednostavnom naznakom Pjesan drugi. Pesme odaju prilino vetog stihotvorca, ali se inae ni jezikom, ni dikcijom, a pogotovo pesnikim doivljajem, ne odvajaju ni nabolje, ali ni nagore od standardnog naeg primorskog pesnitva ovakve namene i ove inspiracije. Drugi je Nenadiev savremenik, naprotiv, poznat imenom, ali je neizvesno da li mu se dela jo negde uvaju. To je Stjepan Marovi (roen oko 1754, umro 27. aprila 1832), koji je, bez sumnje u mladosti, za kotorsku mornaricu i u njenu ast sastavljao pesme prigodnog karaktera. On nije bio pomorac. kako bi se u prvi mah moglo pomisliti, i nije ak pripadao ni laikim krugovima; kao i Nenadi, bio je svetenik i, opet kao i on, upnik crkve Svetoga Stasije. Za te svoje pesme on je takoe izabrao odavno odomaeni i tradicionalni osmerac, ali se ne bi ba reklo da je u njima naroito zablistao. Sreko Vulovi, koji je jo bio u prilici da ih proita, nagaao je da je nedostatke Marovieve poezije skrivio osmerac: "mislim", kae on o tome, "da ovakvo mjerilo bolje se pristoji aljivoj negli ozbiljnoj pjesmi, te da se je ovoga on okanio, njegove bi pjesme doista bolje bile". Blie e istini biti da je za njihove nedostatke odgovoran jedino Marovi, koji je sasvim sigurno pisac sa samih margina literature.[488] To se uostalom sasvim lepo vidi po jednoj jedinoj njegovoj sauvanoj prigodnoj pesmi u osmercima ispevanoj u slavu izvanrednog providura kotorskog Lorenca Soranco, poslednjega u tome zvanju (za godine 17961797), u kojoj se poziva slavuj "priradosni" da izbudi sve ptice "slovinske" i da zajedno proslave Soranca, izmeu drugoga i zato to "sudi sve bez mita": tako ostaje netaknuta "principova sva zahira", kojom providur moe da u potrebi "uuva puk i sebe".[489] Dok se od sredine XVIII veka Dobrota sve osetnije dizala, njen bliski sused Perast poeo je svoj lagani, ali postojani hod nizlaznom linijom. Svoje uee u gusarskom podvigu oslobaanja Grilove udovice iz dvorova
264

skadarskog pae on je platio previsokom cenom: odstranjen iz trgovine po Albaniji, on je gubio ivotno najznaajnije izvore svoga blagostanja. Tako su jo jednom u njegovoj istoriji krupne i dalekosene posledice imale sitne i u samoj stvari beznaajne poetke.[490] Sa tim kao da je poelo da jenjava i oduevljenje njegovih pisaca: pesnike koji su nastojali da prema svojim moima ostvare nekakvu literaturu na narodnom jeziku sve vie smenjuju erudite koji se okreu prolosti i pribiraju stare spise i spomene iz davnih dana, noeni eljom da iz njih, ili bolje: pomou njih, sagledaju istoriju svoga grada. Ne izdiu se oni, jo nikako, do pravih istoriara: vie su to pasionirani skupljai grae i u najboljem sluaju hroniari i kompilatori. Strogo uzev, njihov rad i ne spada u istoriju knjievnosti, ili u nju ulazi tek periferno i ukoliko su oni u svoja interesovanja ukljuivali i knjievnu prolost Perasta. Ali pojava takvih strastvenih ljubitelja minulih vremena i traganja za svim preostalim svedoanstvima o njima nije nikakva specifinost malog bokeljskog grada; ona je opta karakteristika itavog onog veka, i isti takvi eruditi, sa isto tolikim lokalnim ponosom i oseanjem prole veliine svoje ue domovine, sretali su se tada i u Dubrovniku, po drugim mestima naega Primorja i u svim gradovima Italije. Mnogi od njih, tavie, meusobno su se upoznavali, zatim su odravali ive veze, gdekad i dugotrajne, i zblieni zajednikom ljubavlju vodili su izmeu sebe uenu prepisku, u kojoj je obino i za nas ostalo puno dragocenih obavetenja. Jedan od takvih perakih erudita osamnaestoga stolea svakako je Andrija Balovi. Roen u Perastu 18. maja 1721. godine, u kui koja je davala pomorce, ali i pisce, i u kojoj su trgovake i ratnike tradicije odravane naporedo s tradicijama kulturnim, on se jo kao sasvim mlad ovek uputio u Zadar, svom zemljaku i roaku Vicku Zmajeviu, gde je dobio prvo obrazovanje i poetna iskustva za sveteniki poziv, koji je izabrao. kolovanje je okonao u Italiji, kao pitomac Ilirskog kolegijuma u Loretu. Po povratku otuda, neko vreme, izgleda ne odve dugo, proveo je u Dubrovniku, gde je iskoristio priliku da sretne mnoge izvanredno uene pisce, a meu njima svakako i polihistora Sara Crijevia, koji je od elije i biblioteke svog manastira nainio samim svojim snagama gotovo ceo jedan istorijski institut. Aprila 1766. peraka optina izabrala je Balovia, a 30. maja 1767. mletaki dud ga je imenovao za opata Svetoga ora kod Perasta, i na toj dunosti on je ostao sve do smrti, 28. jula 1784, bavei se u dokolici literaturom i istorijom.[491] Kao iskljuivi patricije, i reju i delom borio se protiv izvesnih manifestacija demokratskog raspoloenja kod perakog puka, koje je ba u vreme njegovog postizanja opatske asti poelo
265

da se osea pod uticajem slobodnih strujanja iz Francuske. Bavio se, naroito u poetku, prepisivanjem dela koja je, sa svog stanovita, cenio (ostali su takvi njegovi prepisi latinskog prevoda biografije blaene Ozane od Sara Crijevia i otrovnih polemikih spisa Specchio della verit i Dialogo tra Cattolico e Serviano od Vicka Zmajevia,[492] a poneto je i prevodio, ali je od tog njegovog rada, osim prepeva nekoliko crkvenih pesama, sada sve izgubljeno. Nisu se sauvale ni njegove propovedi, kojima se, prema uveravanjima neto mlaeg perakog erudite Tripa Smee (17751812), prilino isticao. Jedini njegov rad od neto ireg znaaja koji je do nas doao predstavlja dosta nekritinu i malo originalnu hroniku ("istoriju") Perasta, pisanu na italijanskom jeziku i sauvanu u rukopisu pod naslovom Istorija hrabre plemenite perake nacije, Risanskog zaliva i Gornje Dalmacije ili Crvene Hrvatske (Historia della valorosa nobile nazione Pirustina, del Seno Rezonnico e della Dalmazia Superiore o sia Croazia Rubea).[493] U tom delu Balovi je duhovni uenik Mavra Orbina i dunik njegovog Kraljevstva Slovena, koje je ne samo koristio, ve ga je izabrao i za ugled. Kao Orbin, on ne dri do kompozicije i sklada, i ne brine se o nekom redu u izlaganju; od Orbina je nauio da bude odve slobodan u sluenju izvorima, presmeo u kombinacijama i prebrz u zakljuivanju; itajui Orbina, uvideo je da se stariji istoriari i geografi, hronike i izvori mogu i izmisliti, kada ih nema, i da se itaocu moe prikazati kao da su njihova dela gledana, iako im ve odavno i nigde nije bilo ni traga. Sada se jedino s mukom i s puno dobre volje moe Baloviu poverovati da je ikad imao u ruci veinu od onih silnih starih pisaca iz Perasta, kao to su Mando Peratanin (Mjanxo Pirustino, Mazarovi?), Dentali, Bua, izmaj i Peroje, na koje se inae poziva. Baloviev pogled vie je upravljen starijim, ak i vrlo starim, periodima prolosti, i maglinama obavijenim vremenima Ilira i negdanje Duklje; rei su odeljci o dogaajima piscu znatno bliim, iz XVI i XVII veka, ili iz epohe drugog morejskog rata. Kao i veina istoriara njegovoga doba, Balovi u svoje delo unosi antike natpise, koji su se u pravom obilju nalazili na ovom podruju, naroito u Risnu, i koje je prikupljao i u Perast donosio jo Andrija Zmajevi, zatim isprave i diplome, kao i svakovrsnu drugu dokumentarnu grau, i kada je ona oigledno sumnjive autentinosti. Nita to je moglo doprineti slavi Perasta i Boke Kotorske nije proputano; u istu svrhu dodat je ovoj hronici i jedan sonet u hvalu Perasta (Sonetto in lode di Perasto), koji je verovatno ispevao sam Balovi. Ko zna da li je Balovi smatrao svoje delo dovrenim, mada bi posveta mletakim zatitnicima Perasta Pijetru Moroziniju, Jakopu Diedu i Antoniju Moenigu upuivala na zakljuak da je oko njega bio zabavljen jo
266

sredinom XVIII veka, a to e rei znatno pre svoje relativno rane smrti. Sigurno je da je na njemu radio i dalje, kao to je sigurno i da se u tome ne krije razlog to ga nije izneo pred lice Javnosti. Netampana u svoje vreme, Balovieva hronika sve je vie gubila od svoje prvobitne i ve tada ne suvie velike vrednosti; danas ona moe biti zanimljiva jedino kao graa i njeno integralno publikovanje sada bi jo malje imalo nekog smisla. Sa manjim i uvek povremenim izuzecima, koji su ba zato i tee primetni, sav duhovni, pa prema tome i kulturni i knjievni ivot pravoslavnog stanovnitva na podruju koje danas zauzima Crna Gora i to bezmalo celom, a ponekad i irem, u XVIII veku jo je uvek usredotoen oko cetinjskih mitropolita. Oni su i dalje, i ostae to jo zadugo, njegovi (najistaknutiji predstavnici; ali i vie od toga, oni na njega presudno utiu i svojim ga zraenjem u svemu odreuju. to su oni tada meu svojim vernicima daleko najobrazovaniji pojedinci okolnost je koja umnogome objanjava taj uticaj i to zraenje; od nekog je znaaja i to to kraj njih i u njihovoj slubi stalno boravi izvestan broj kaluera, skoro jedan dvor u malome, koji su, pored ostaloga, i ljudi vini knjizi; najposle je od trajnog dejstva bila i stoletna tradicija, koja je vladikama obezbedila i ovu vrstu autoriteta, pored isto duhovnog i dravnog, koji su ve imali. Od kako im je, u vreme vladike Danila i njegovim staranjem, najzad i zvanino priznata crkvena vlast nad pravoslavnim ivljem Boke Kotorske, odnosno takozvane Mletake Albanije, mogunost njihovog uticanja i intenzitet njihovog zraenja jo su uveani. Sada oni vie nisu iskljuivo mitropoliti cetinjski, ak ne vie i iskljuivo mitropoliti crnogorski; na svojoj brizi i pod svojim nadzorom, a ne samo u svojoj tituli, oni imaju i Primorje i krajeve koje su nazivali, i koji su onda shvatani, Skenderijom. Neki od njih ak i svoje rezidencije premetaju u manastire na mletakoj teritoriji, gde su bezbedniji, ali odakle su i u jo bliem i lakem dodiru sa pravoslavnim svetom koji ivi izvan stare Crne Gore. Ve je vladika Danilo, na primer, povremeno bivao u Stanjeviima, manastiru kraj sela Pobori, na samih desetak kilometara severno od Budve; a njegov naslednik, vladika Sava, poto je u Stanjeviima sagradio crkvu Svete Trojice, 1736. godine, skoro se trajno nastanio tamo. Isto je inio i vladika Vasilije: za ono malo godina to ih je u Crnoj Gori uopte proveo, on je preteno iveo u Majinama, gde su vladike imale "svoje domove, vinograde i masline" i gde je, u manastiru Svete Petke, on ak zasnovao nekakvu kolu u kojoj je jedno vreme uiteljevao i sam Dositej Obradovi. Dositej o tome govori u drugoj
267

knjizi svog autobiografskog dela ivot i prikljuenija (1788), seajui se kako ga je tom prilikom vladika Vasilije, iznenada i gotovo iz ale, rukopoloio za svetenika".[495] Od dvojice arhijereja koji su na upravi crkve i naroda bili posle vladike Danila prvi je na to teko mesto doao i kudikamo je na njemu due ostao Sava Petrovi. Dok je vladika Vasilije, koji je i mlai (roen je oko 1709) i mnogo kasnije zavladien (22. avgusta, odnosno 2. septembra 1750), svoj ivot proiveo prebrzo i umro, gotovo izgoreo, u najboljim godinama (10. marta 1766), Sava je trajao due i od samog igumana Stefana iz Gorskog vijenca - jedva koju godinu manje od jednoga stolea. Roen negde oko 1690, on je jo mlad, uz strica Danila, poeo da se bavi i svetovnim, a ne samo duhovnim stvarima, i da prati, a koliko je to bilo u njegovoj moi i odreuje sudbinu naroda, i inio je to postojano, uporno, kao da je bio od neke neunitive grae, sve do svoje pozne smrti, 26. februara 1781. Za to dugo vreme on je, kao i pomenuti Njegoev iguman Stefan, "proa sito i reeto", i ako nije, kao ovaj, mnogo video od "grdnoga svijeta", i nije bio u Jerusalimu i na Hristovom grobu, niti pak slavio Boi "u Vitlejem" ili "u Atonsku goru", ali je sigurno, i kao neku nadoknadu, i on iskapio poveliku au njegovoga otrova, i jo kako se "poznao s grkijem ivotom". Za besprimerno dugo vreme ovoje vladavine vladika Sava samo je kratkotrajno bio sam i bez ikoga uz sebe s kojim vlast mora da deli. U poetku je to bio prirodan put ali posle je to ve sasvim izuzetno i predstavlja njegovu osobitu tragediju. Od 1719, kada ga je, prilikom posete Crnoj Gori, zavladiio patrijarh srpski Mojsije Rajevi, pa sve do 1735, on je samo "spomonik" svoga strica, kome je predodreen za naslednika, vladike Danila, odlunog i autoritativnog koliko se to samo moglo biti. Jedva je sedam godina sastavio posle toga, bezbedan i miran na svom mitropolitskom tronu, i slobodan u donoenju odluka. Ve u jesen 1742. on je morao krenuti put Rusije po narodnom i crkvenom poslu ("za njegove i nae avance", kako je to rekao serdar Stania Stanii) poto je na svome mestu ostavio tada jo sasvim mladog arhimandrita i svoga brata od strica Vasilija. Kada se posle dve godine vratio "iz Mokovije", situacija je bila znatno drukija: njegovo dugo odsustvo Vasilije je iskoristio da udari temelje sopstvenoj politici i da za sebe i za tu politiku pridobije i privee ne ba malobrojne pristalice. Tada poinju, i potom bivaju sve vea i tea, Savina zlopaenja s Vasilijem, koja su se okonala tek Vasilijevom smru. Pod pritiskom u meuvremenu za Vasilija pridobijenih glavara on je ovoga
268

morao prihvatiti za svog "prijemnika" (namesnika) i od 1750. za svog "koadjutora" (pomonika). Ali kakav je namesnik i kakav pomonik to bio! Brz, nestrpljiv i preterano ambiciozan, osim toga sklon improvizacijama i nedovoljno promiljen, i najposle lien skrupula, spreman na mnogo ta da doe do cilja i ak prekomerno sebian i materijalno zainteresovan, Vasilije je svim stvarima u ivotu prilazio na drugi nain, za sve probleme imao druga reenja i iz svih tekoa traio drukije izlaze. I kada takvo dranje nije bilo u logici stvari, on kao da se silom trudio da postupa ba tako i da povrh svega svakome stavi do znanja da to ini svesno. I svim ostalim svojstvima svoga bia on se razlikovao od Save: ovaj je bio tih, mek i miroljubiv; on je bio, ili je hteo da bude, buan, tvrd i ratoboran; Sava je ovek mirenja, kompromisa i srednjih puteva; Vasilije ne zazire od kavge, nepomirljiv je i bez mnogo predomiljanja srlja u krajnosti; u Savi se vremenom nataloilo puno narodne mudrosti, on je domainski uvaran, ak na mahove i krt, i nije ovek visoke nauke; Vasilije nije nikad stigao da se staloi, njega privlae titule i blesak, i on paradira svojom "naukom" i svojim knjievnim radom koje podvrgava linim ciljevima i vlastitoj politikoj praksi. Sava uvek ostaje kod kue i sa svojim narodom, i osim puta u Rusiju 1743-1744. godine koji je preduzeo kada je to ba morao, on ne boravi van zemlje, i najdui njegovi odlasci za itave etiri decenije posle toga bili su do Kotora i Budve, a i oni su iznueni potrebama: da se pokloni novodolim nosiocima mletake vlasti ili da obavi kanonsku vizitaciju podrunih crkava. Vasilije je, naprotiv, skoro svaki as negde na putu: samo u tri maha je odlazio u Rusiju, a bio je osim toga i na Rijeci, i u Trstu, i u Beu, i u Mlecima. ak i u onome to je inilo njihovu svakodnevicu oni su razliiti: Vasilije se po svojoj prirodi, a i iz opreznosti, jer je stalno bio u opasnosti da ga mletaki pouzdanici otruju, uzdravao od jela i pia, i osim ribe i mlenih proizvoda nije uzimao nita drugo; suprotno od toga, za Savu se govorilo da je sklon piu i vie no to je dolikovalo smernosti kaluera, a sa tim je, najverovatnije, bilo povezano i to da nije bio u neprijateljstvu s dobrom trpezom. S takvim ovekom i takvim saradnikom, kakav je bio Vasilije, Savi nije moglo biti nimalo lako. Kada je za to bio u prilici, on se protiv njega borio; ali je ee ostajao nemoan, i tada se povlaio u Stanjevie, da obrauje "svoj vrt" i sreuje crkvenu ekonomiju, da sa bolom gleda ono to nije u moi da sprei, i da strpljivo eka da nevolja proe, kao to prolazi i sve drugo. Tada se i formalno inilo, kao to je u stvari i bilo, da je od vladara on sveden na savladara, i da je od mitropolita sve Crne Gore, Primorja i Skenderije postao samo zamenik i pomonik Vasilijev, koji je uz
269

sva ta ista zvanja dometnuo sebi jo i titulu "egzarha srpskoga trona", na koju nije mogao imati prava. Tek to je po Vasilijevoj nenadanoj smrti u Petrogradu na trenutak odahnuo, a u Crnoj Gori se Ve pojavio neznanac koji je sebe nazivao epanom Malim, i ak najmanjim od svih, ali je tajanstvenim i dvosmislenim ponaanjem omoguio nagaanje da je on u stvari glavom ruski car Petar Trei, i drugima je doputao da ga tako i zovu. Bio je to ovek izuzetan, i nesumnjive i velike inteligencije, i imao je autoriteta i dravnikog smisla, kojim je ne samo opinio ve i pokorio Crnogorce; ali je isto tako bio i mutan, konfuzan i nedoreen, i u osnovi je jedan od mnogih krupnih avanturista, kojima je osamnaesto stolee i inae obilovalo i ijem smo obilju i mi dali veoma zapaen doprinos. Vladika Sava je od poetka prozreo da pred sobom ima prepredenu varalicu, ali se u prvo vreme drao oprezno i rezervisano; ari epanove linosti i legende koja ga je pratila podlegao je samo prilikom jednog njihovog susreta, ali je ta magija trajala kod njega jedan jedini dan, jer su mu ve sledeeg iz Carigrada stigla pisma ruskog poslanika koja su potvrdila i najcrnje njegove slutnje; onda je poeo da se bori protiv epana, jedva s kojim saveznikom uz sebe i s bezmalo svim Crnogorcima na drugoj strani, potpomognutim jo patrijarhom Vasilijem Brkiem povrh toga. U toj njegovoj borbi nije zapravo bilo nikakve nade u pobedu, i on se samo sticajem okolnosti, i nastojanjem drugih, lukavijih i jaih no to je bio on, oslobodio epana, kada je ovome, 22. septembra 1773, grkljan prerezala ruka plaenog ubice. Istovremeno, vladika Sava je osetio da mu opasnost dolazi i sa strane mladoga arhimandrita Petra Petrovia, ije su ga naglaene sposobnosti i odrana pokazivane inicijative. uasnule, i pokuao je, uz pomo epana Maloga, da im stane na put, inei tako najveu nepravdu i najkrupniju politiku greku u svome ivotu. Sreom, stvari su se uredile od sebe: njegov sestri Arsenije Plamenac, koga je on pristrasno odredio za svog naslednika, nadiveo ga je kratko (umro je ve 1784) i nije mogao da preprei izlazak na politiku i istorijsku pozornicu Petru Petroviu, buduem crnogorskom Petru Velikom ili Svetom Petru, kako su ga sve zvali. Neposredno posle smrti epana Malog pokuao je da na epanovo mesto zasedne drugi i nesravnjeno bezoniji pustolov, Stjepan Zanovi iz Budve, najire obrazovan i bogato obdaren, plodan knjievnik i slobodouman mislilac, ali kao ovek lien svih moralnih refleksa. Zanovi je zaigrao na istovetnu kartu i sebe je ak drsko prozvao epanom Malim, kao da onaj
270

nesreni Grk nije pre toga poinio ono to je ipak poinio; no njegov pokuaj nije uspeo i on je iz Crne Gore ispraen, iako je posle u jednom svom spisu o epanu Malom i o sebi, tampanom 1784. u Londonu na francuskom jeziku i punom mistifikacija[496], prikazivao stvar tako kao da ga je vladika Sava zvao u Crnu Goru, nudei mu presto, a da je on otuda otiao uprkos tome i dragovoljno. Vladika Sava imao je zatim da se pod stare dane nosi i s ambicijama guvernadura Jovana Radonjia, koje su ile pravo protiv njega, ali je nekako i njima odolevao. Osvrnuvi se jednim pogledom unatrag na ono to je prolo, on je negde pri kraju svoje vlade i svoga ivota, piui dubrovakoj "gospodi" 25. jula 1775, govorio, smireno i zadovoljno, o silnim mukama i trudu, i o razorenjima svoga "trona", koje je podneo, naroito od 1767. godine naovamo, kada je bio opkoljen nedaama sa svih strana ("ne samo imajui protivnicima okolnijem rat, no i s mojijema ljubaznijema otaastvom ernom Gorom"), pa je ipak sve izdrao i nad svima je trijumfovao ("dok je milostivi Bog pogledao milosrdnijem svojijem okom i sve moje neprijatelje i protivnike stavio pod moje noge, a mene vozvisio i u pervu moju slavu i mo postavio"). Kod istoriara vladika Sava odavno nije na visokoj ceni i u njihovim sudovima redovno ne prolazi dobro; razlog tome je sigurno to oni kod njega nisu nali krupne politike koncepcije, niti su u njegovom delovanju otkrili smele dravnike poteze. Neki od njih izraavali su uenje kako je vladika Danilo ba Savu izabrao "da posle njega upravlja crkvom i narodom", i obrazlagali su to razmiljanjima kakvo je ovo: "mek, tih, miroljubiv, Sava je najmanje bio stvoren za dravnika i sudiju".[497] Drugi su u Savi videli "slaba, povuena i kasnije piu odana oveka", koji, naroito zaavi u godine, "bee izgubio i ono malo autoriteta to je imao".[498] Za tree je on bio "stari i ne mnogo pametni vladika Sava", nepopularan u narodu, i koji je "znao da u doba velike gladi ili slinih nedaa kupuje zemlju od seljaka"[499], ili ak, istina tada oigledno preterano, i zato svakako nepravedno: "slabi i mekuac, u politici na nivou jednog seoskog crnogorskog kneza svoga doba (koji se) Nije nikada odlikovao otroumnou i dubokim sagledavanjem dogaaja".[500] Vee su razumevanje pokazivali i vie su simpatija za vladiku Savu imali knjievnici. U svom Lanom caru epanu Malom Njego ga je izveo na scenu, meu linostima koje uzimaju uea u "zbitiju", pa ako mu ba i nije dao ulogu ni priblino onoliko vidnu, ni lik onako ivopisan kao to su uloga i lik Teodosija Mrkojevia, nije ga opet ni posmatrao s prezirom, niti je na njegovu glavu sruio ijednu od onog mnotva negativnih karakteristika
271

kojima je obasipan u vienjima istoriara. Jo je nesravnjeno bolji Savin lik iziao u poznatom radu epan Mali od Stjepana Mitrovog Ljubie. Tamo je vladika Sava "dobri starac bez otrote i hitrine", koji je "pod mirnom udi krio duboko otroumlje"; a onaj odsek crnogorske istorije koji je za njega vezan, ocenjen je takoe iz sasvim drugog ugla; Crna Gora, kae Ljubia, "u to doba mirno ivukae pod crkvenom upravom dobroga i pobonoga starca, vladike Save Petrovia". Vladika Sava nije za sobom ostavio nijedno pravo knjievno delo, iako je verovatno da ga je literatura zanimala, na izvestan nain. Kako nije znao italijanski, ni ijedan drugi jezik, osim moda poneto ruskog, bio je upuen na uobiajene tekstove, mahom pobonog karaktera, i na istoriografske spise stare srpske pismenosti; to je bila lektira i svakog drugog iole obrazovanijeg kaluera u ona vremena. Svojim delovanjem, meutim, kao i onim to je u toku njega pisao, vladika je izazvao literaturu naroite vrste. To su polemiki sastavi, ne uvek voeni najboljim namerama, kojima su osporavani njegova linost i njegov rad ili su pobijana njegova shvatanja. Jedna takva knjiga protiv njega tampana je sredinom stolea u Rusiji, prema izvesnom obavetenju koje nije moglo biti provereno, jer se knjiga /[kada nije nala. Za tampanje se pobrinuo poznati Stevan arovi iz Podgorice, oficir u ruskoj slubi i u to vreme vrlo bliski saradnik vladike Vasilija, koji mu je izgleda dao i mig, moda i sredstva, a svakako i ideje za ovakav nain borbe protiv ugleda i dobrog glasa vladike Save. Ta pamfletska knjiga bez sumnje je uzvraaj arovia i Vasilija Petrovia na otpor vladike Save njihovom pokuaju da u Rusiju otpreme jedan broj mladih crnogorskih ratnika za slubu u ruskoj vojsci, a mitropolit je u njoj predstavljen kao pohotljiv ovek i lihvar, dera i pomaga u irenju katolike vere u onim krajevima, to je sve do poslednje rei ili izmiljeno i nestvarno ili silno preuveliano.[501] Lako je mogue da se upravo na potvore u toj knjizi odnose gnevne Savine rei u jednom pismu iz tog vremena (5. januara 1760), upravljenom bivem prijatelju Stefanu Petroviu: "A neki duraci prosipali nepravdu na nas njihovijema smradnijema ustima i njihova ela skazivali i na mene govorili. A mi blagodetju boijeju evo etrdeset godah kako jesmo arhijerej pravoslavni, i ovoju uboguju mitropoliju i eparhiju drali u miru i u dobro sa svakijem, a s pomou jeje imperatorskoga veliastva. A sad nekizi tamo pooste napuniste laah svu Rusiju. Ni se zna starijega ni mlaega, no sve jednako. A to su mene nepravdom pronosili, nijesu mene no sebe. A falei Boga, mene zna i Bog, i ljudi i moje ivljenje. A oni su lagali kako rti.. ."[602] Drugi je spis protiv sebe vladika Sava
272

izazvao nekakvim svojim pismom ("knjigom"), a doao je on sa strane nepoznatog katolikog pisca i isto je teoloko-polemike prirode. On nije tampan ni u vreme kada je nastao, - a nastao je 1780. godine, - ni kasnije, nego se u dve rukopisne knjige (od 281 i 179 strana) uvao u biblioteci manastira Gospe Velike na Badiji kraj Korule. Sadrina mu je prikaz razlika kojima se istona crkva odvaja od crkve zapadne, naravno sa katolikog stanovita i shvaenih kao "focijanske" jeresi, a u produetku je dodat, kako se ini u dijalokom obliku, traktat ("razgovor") o "presnome daruhu", to je jo jedna razlika izmeu dve crkve, jer, kao to se zna, katolici, pri slubi bojoj, upotrebljavaju nekvasni (presni) hleb, dok i se pravoslavni tu slue hlebom u kome ima kvasca.[503] Vladici Savi mesto je i u istoriji knjievnosti, a ne samo u politikoj istoriji, a pravo na njega stekao je naravno onim to je pisao. U prvom su redu to njegova pisma, dodue uvek samo slubena i poslovna, kao to su i ona koja imamo od njegovog prethodnika i strica vladike Danila, ali esto i veoma knjievna, pored odsustva svake primisli da to budu, i opet kao u sluaju vladike Danila. Osnovno svojstvo knjievnih dela - da odmah i neposredno stupaju u komunikaciju s itaocem - ni ta pisma nisu imala, jer ih vladika Sava nije namenio irem krugu i pogledima drugih izvan nekolicine upuenih. Knjievnou su ona postala tek naknadno, u naem oseanju stvari i zapravo mnogo godina po svome nastanku. Pisama Save Petrovia ima sada neto manje od tri stotine, ali je nesumnjivo da ih je za njegova ivota nastalo vie, moda i mnogo vie.[504] Ona prate celo vreme njegovog dugog predvodnitva naroda: prva su iz 1736, kada je posle svoga strica, sam stao na elo zemlje i crkve, a poslednje je iz 1781, kada se oprostio od ovoga sveta. Za sve to dugo vreme samo su malobrojne godine iz kojih njegovih pisama nema, ali e i tada pre biti da su se pogubila no da ih nije bilo. Najvie je i najee vladika Sava bio u pismenoj vezi s mletakim vlastima: od svih njegovih sauvanih pisama, dobre dve treine otpadaju na korespondenciju s izvanrednim providurima u Kotoru, i to sa svima koji su se na tom mestu za njegovog ivota izreali, bez ijednog izuzetka; uz to su tu jo i pisma generalnim providurima Dalmacije i, mnogo rea, pisma samome dudu, venecijanskim inkvizitorima, rektoru Kotora i drugim predstavnicima Prejasne Republike. Brojnost i uestalost te prepiske nije samo posledica injenice da je ona najbolje ouvana i najtemeljnije nauno
273

pretraena; jo pre od toga, ona pokazuje da je u dravnikoj i diplomatskoj delatnosti vladike Save Venecija zauzimala veoma znaajno mesto, to je i sasvim shvatljivo s obzirom na njenu svakodnevnu prisutnost i u crnogorskom j ivotu onoga vremena. Za veliko je udo, meutim, kako je malo i retko vladika Sava optio s pograninim Turcima (ima jedno njegovo pismo kapetanu i agama od Spua, iz vremena priblino odreenog izmeu 1739. i 1742. godine) i kako se samo jednom ili dvaput za celoga ivota obratio ruskoj carici i njenim ministrima ili ostalim visokim linostima ruskoga drutva, za razliku od vladike Vasilija, koji ih je inae, obino piui u svoje ime, ali gdekad dodajui i ime njegovo, prosto zasipao dopisima, predstavkama, izvetajima, molbama; iz aprila 1743. postoji memorandum vladike Save carici Jelisaveti, u kome joj spominje crnogorske borbe s Turcima, slika teko stanje naroda i moli je za pomo, i zatim tek iz 1776. njegovo pismo mitropolitu moskovskom Platonu. Naprotiv, ei su Savini pismeni kontakti s Dubrovakom Republikom, to se takoe lako objanjava: ta Republika bila je blizu i mnogo puta od potrebe, s njenim su podanicima Crnogorci svaki as zapadali u nekakve sporove ili ak i vee i manje sukobe, i, najposle, za nju su vladiku Savu posebno vezivala oseanja najblie rodbinske prisnosti i nacionalnog identiteta. Sada je preostalo ukupno desetak njegovih pisama jedinoj "slovinskoj" republici, i ona poinju jo 1746-om, a prestaju 1777-om godinom, ali je i njih nekada moralo biti vie, i moda ak i znatno vie. Najposle, ima i pisama vladike Save narodu o kome se starao i njegovim glavarima (knezovima, stareinama i zboru grbaljskom, 1768, svetenicima i hrianima u Podgorici, 1752), podrunom svetenstvu i pojedinim manastirima (bratiji Savine, 1749, popu Kostu, 1768, arhimandritu Nikodimu i igumanu Teodosiju, 1777) i prijateljima, od kojih neke znamo po imenima (Stevanu Petroviu, 1760, Jozu Kamenaru, 1760, Stijepu Stijepoviu, 1767-1775), a neki su za nas ostali bezimeni. Sva svoja pisma vladika Sava je ili pisao sam, ili ih je kazivao u pero svom vernom i dugogodinjem saradniku akonu Stefanu. Taj akon Stefan, koji se u vladiinoj prepisci javlja izmeu 1740. i 1768. godine, bio je stalni inilac njegovoga dvora: on je uz vladiku kada ovaj izrie presude ("sentence") i donosi odluke u narodnim potrebama, i on svrava delikatne diplomatske poslove; vladika ga zove "na kaluer akon Stefan", "na akon Stefan" ili samo "Stefan", a u jednoj prilici i izuzetno srdano "moj Stefan". esto ga je upuivao u Kotor da se umesto njega, kada on sam to nije mogao, ili kada je bio bolestan, "pokloni" novom izvanrednom
274

providuru (1740, 1745, 1749, 1751, 1755, 1764), da odnese pisma (1751). da usmeno prenese poverljive poruke ("aljemo Stefana da se pokloni vaemu p. g. i da primi koju zapovijed od vae prevedrosti, i to vi ree ustima, to su nae rijei", 13. aprila 1749; "Stefan e vi kazat neke rijei to ne moemo pisat", 28. januara 1758). Ponekad te Stefanove misije nisu bile liene ni svojih neprijatnih strana: novembra 1748. bio je, sa jo dva "etia", koji su ga pratili, stavljen "u sekvestar", a novembra 1768. vladika moli mletakog enerala da nekakvog siromaha pusti sa galije, gde je baen za kaznu "poradi zato je Stefana puta u grad", pa dodaje da je isti Stefan tamo "vazda ulazio, ma pravo, a nije s lukavstvom". Mada se moe pomiljati da je akon Stefan, koji je kao senka pratio vladiku i bio mu i tako dugo na pomoi, ponegde uticao i pri formulisanju njegovih poruka, one opet u toj meri nose razgovetne tragove Savine linosti i tako su iz nje proistekle, da se vladika ima smatrati iskljuivim njihovim tvorcem. Na svojim pismima Sava se potpisivao razliito i u zavisnosti od trenutnog raspoloenja, od znaaja koji je prepisci pridavao ili od linosti kojima je pisma namenjivao. Mnogo puta stavljao je samo "vladika Sava" ili "vladika Sava Petrovi", ali je pokatkad dodavao jo i koji karakteristini atribut: "stari vladika Sava", "nevoljni starac vladika Sava", ili pak titulu: "vladika Sava cetinjski", "vladika Sava skandariski i primorski". Isto tako esto pisao se i jednostavno "arhijerej Sava", "arhijerej Sava Petrovi" i "arhijerej Sava skandariski i primorski". Ali, kada je hteo da mu pisma zazvue sveanije, sluio se titulom mitropolita, kojoj je dometao i oblasna odreenja: skenderiski (skandariski), ernogorski i primorski, a gdekad uz sve to jo i rei "smereni" i "bogomoljac". U prepisci s mletakim funkcionerima ili s Dubrovakom Republikom voleo je da se naziva biskupom ("biskup Sava", "biskup Sava skandariski i primorski", "biskup Sava cetinjski, i skandariski i primorski", "biskup Sava skandariski i primorski, Cetinjac"), a u dva ili tri maha i arcibiskupom ("arcibiskup Sava skandariski i primorski"). Politiki pogledi vladike Save, ukoliko se ogledaju u njegovim pismima, do kraja su jasni i do uproenosti jednostavni. Savreno svestan poloaja svoga naroda na opasnom i tekom mestu gde mu je bilo dato da ivi, vladika je dobro video i ta treba da ini i kako valja da se odnosi prema najbliim susedima i ire, u ondanjoj velikoj politici. On je oseao ta sve znai to to je njegova zemlja "na krajini" ili, bolje, to je ona sama u stvari "krajina", dakle, granino podruje meu dravama i narodima ne ba suvie prijateljski raspoloenim meu sobom, i, uz to, jo "krajina veoma ljuta",
275

kako je pisao 1741. godine; ali je znao, od poetka, i da je "krajina svaka mutna" i da se jedino s vrlo mnogo muka i mudrosti, strpljenja i duevne snage ona moe drati i voditi ka odreenom cilju. Za vladiku Savu od prvih dana do kraja njegove vladavine taj je cilj bio mir, kako onaj na granicama, sa susedima, tako i mir u vlastitoj kui, meu plemenima esto razdvojenim tekim zavadama. Jedna od prvih njegovih izjava po stupanju na vladianski presto, iskazana 30. novembra 1736, vezuje se za taj njegov cilj: "Mi mnogo udimo mir meu krisanima, da su u mir i u ljubov kako im sveto Jevanelije i sveta mati crkva zapovijeda, i jesmo se mnogo i dosad muili, gospodin Bog zna, paki se neemo ni posad oblijenit..." Posle se ista misao neprestano iBpaha u njegovim brigama, s upornou lajtmotiva: "Zato je mene teka ta svaa i ta mutnja to se ini meu krajinama, i glavu mi slomie" (16. septembra 1737); "nisam rati ljubio s Turcima, ni s Latinima, vo ivova u ljubavi i u milosti" (24. novembra 1756); "mene kavga i zlo nije milo nikad bilo, a kamoli sad u moju starost" (13. mart 1761). Kod te svoje osnovne misli on je ostao vrsto do kraja, i jo 25. jula 1775. razlagao je Dubrovanima: "U sve moje ivljenje i vladanje ernogorsko radio sam s Turcima, Venecijanima i s vaom slavnom republikom biti u mir, u slogu i u svakom dobru, kako je svijetu oito"; "moje serce udi da je sve mirno", pisao je 1. avgusta 1776; a 14. marta 1777. godine uveravao je mletakog providura da je "vazda nastoja o hiru i o slozi", i ne samo izmeu Crnogoraca i podanika Venecije no i izmeu samih ovih poslednjih, "da mrtve glave ne padaju i: da se ne kolju, kako u jedan puk smeteni, ko je jaki, on je bolji". Kako svi nisu s njim delili iste poglede, vladika Sava bio je gotovo stalno na tekim mukama i esto je samo sa nemonim bolom morao da gleda kako njegovi protivnici, koje je bez ustezanja nazivao "vukovima" i "avolima" "launima" i "spijunima", ;,zlotvorima" i "prokleti&1 barunima", rue ono to je on mukotrpnim naporima sagradio i unose nemir i smutnju u "krajinu" ubacujui u nju ugarak nesloge i pokolja. On je imao prevelikih iskustava sa svojim Crnogorcima i znao je dobro kako su oni nepokorni, i brzi da se uzbune do mere kada ne sluaju ni savete, ni molbe, ni pretnje, ni kletve; u trenucima velike ojaenosti on se tuio da nema 1"ni galija, ni tavnica, no' zle ljudi i neposluive stranim kletvama" (u pismu Dubrovanima 15. juna 1767) i da je "nemajui ni tavnicah, ni gradovah, ni regularne vojske", prinuen da ivi u puku koji je svakomu zlu sklonit" (u pismu istima 27. jula 1775).
276

Ali, ivei tako sa svojim Crnogorcima, on se nauio "zlo trpjet i podnosit", primoran mnogo puta sa sebe tei gundulievskim refleksijama o promenljivosti sveta ("ma je svijet kolo koje se obraa"), o prolaznosti svake nevolje ("i prie je zalah bilo, pak su se mirila"), o konanoj pobedi istine i pravde ("ma la istini ne moe odoljet nigda, niti e"), o mudrosti podnoenja svih nevolja i odolevanja svim iskuenjima ("valja trpljet, a pametovat"), ili o optem nesavrenstvu i grenosti ljudskoga roda ("a nitko bez grijeha nije, tokmo jedini Bog"). Isto je tako neke utehe on mogao nalaziti u konstatacijama da ni u njegovom narodu svi nisu isti i sve nije do kraja crno, i u poreenjima sa drugima, gde takoe nije bilo vie boljega: "Nijesu svi zli ni u Crnu Goru, i dobrije' ima dosta k ovoj strani od Arbanije. Ma evo se vidi na neka mjesta, e su pune i galije i tavnice, i zlije' se ljudi i neposluha nahodi dosta, a nekmoli nee u ovolike puste gore po Crnoj Gori, e su ljudi u svoju slobodu." Nesloni meu sobom, Crnogorci su jo vie, i lake, i ljue, dolazili u zavadu i sukobe sa svojim neposrednim susedima, bez obzira to su oni bili iste vere i pripadali istome narodu, ali su bili podanici ("suditi") mletakog "principa". Vladika je tada odlazio meu njih ili na Cetinje, gde su se nakupljali "glavari ot sve zemlje", da ih moli, preklinje i ui "slovom boijem, kako pastir, da se mire sa suditima principovijem". Ali ovi drugi isto su tako svaki as krili na jedvite jade nainjene dogovore i prekidali ionako krhki i varljivi mir. Vladika je onda opet jadikovao, uznemiren podjednako i sa te strane: "Ja Crnogorce ustaljam i kunem, i molim da ne idu na sudite principove, a suditi vojuju." Tada se on obarao punom silinom svoga gneva i svom ubojitou svoje retorike na Grbljane ("vai suditi Grbljani vljeru vau i rije polomie, i crkvu Svetoga Nikolu poharae, i ljudi pobie; uinie to se nije prie uinilo", 4. januara 1748), na Rinjane ("razumljeli smo veliko zlo i krvoprolie koje je okurilo meu Rinjanima s prokletijeh barunah, koji se Boga ne boje, a prevedroga principa ne boje. Sad pomutie i poklae komunitad risansku i razurie ljudi starinske i prave sudite koji obedivahu svaku zapovijed prevedroga principa", 7. februara 1748, "molim vae p.p. gospostvo da date orden Rinjanima da moje ljudi ne zadijevaju, koji su u moju kortu i slubu... Nemojte da se pravi kolju, no se zna krivac", 12. avgust 1765), na Arbanase ("prosim, dajte straha tijema Arbanasima, neka to junatvo po tomu gradu ostave, dokle nijesu svu krajinu smutili i zaklali", 24. novembra 1747), i naroito na Majine i Patrovie ("valjalo bi da imaju bolju pamet i da bolje sluaju svoga principa, zato bi veu korist imali, a tako vidimo da e zlo bit za obje parte njih neposluha: mi njih karamo i uimo da se zla ostanu, a
277

oni govore: 'Ti si nam neprijatelj'", 31. jula 1736-1737; "za veliku ljubav bou, prevedri principe, to se ovo ini? Eto poee suditi Patrovii harat i plijenit istinite i stare sudite principove... Bog ih ubio sa svijem njihovijem dobrom", 3. novembra 1750; "mi smo radili sa svijem srcem i sa svom snagom da je ova krajina u miru, pak zlo sad ne stojae, ho je smutie prokleti Patrovii da je njih anatema, a sud ot zemlje ne govori da sijeku prave ljudi i muku njih uzimaju. To Bog nije reka, no su oni prvo Bogu nepokorni, pak svomu istomu principu nijesu pokorni niim nako lijepijema rijeima, a ja ne mogu ni njima ni Mahinama nita, no im eto princip. Neka on u to misli, ako li bi, neka oslone na toga principa to je u Budvu, koji pokla i smuti samotrei svu zemlju. Da Bog da, i mnogo milostiva djevica Bogorodica da mu se smuti utroba", 24. avgusta 1753-1754. U svoj toj pometnji vladika je umeo da sauva bistar i trezven pogled na stvari, ljude i dogaaje, i da uglavnom dobro procenjuje situaciju. On je znao da precizno odmeri znaaj koji njegovi Crnogorci imaju u stalnim obraunima Turske i Venecije, cara i "principa", da uvidi koliko je bitan njihov udeo u obezbeenju celoga primorja u ijem su oni zaleu ("zato isti Crnogorci, iako stoje na carevu zemlju, ma su oni principovi vazda bili kad je prea bila, i biti e, i oni su tvrda muraja svojzi Boki, i mi svi koji smo pod ovi vrh svi ga mirno ijemo i poijevamo dokle su oni gore na strau...", 17. novembra 1751). Isto je tako on bio svestan svog linog poloaja u narodu, i umeo je kada je trebalo da to istakne, s odlunou i hrabro ("a biskupi su ovojzi krajini vazda bili glava, i bie; neka se nitko ne vara, ni misli drugo", 31. decembar 1739-1742), i da, tavie, s izvesnim prkosom poruuje: "I neka mene ne prijeti nitko. S pomou Boom ja se malo bojim dokle su mi dvanajast hiljad Crnogoracah to imam u dravu moju." I vladika Sava, kao i svi njegovi prethodnici, Turke je oseao kao "vazdanjega naega neprijatelja i protivnika vjere hristijanske", kako to stoji zabeleeno u njegovom pismu od 12. septembra 1775, i kao "protivnika krsta", kako ih je nazvao u pismu od 17. novembra 1771. Oni su i za njega "prijevarni", i sve to su, od tuih zemalja, pokorili i podvlastili, uinili su to, po njemu, "na prijevaru u na bou vjeru". On je mnogo puta bivao u raspoloenju da kae, ko to je i rekao piui "gospodi i vlasteli dubrovakoj" novembra 1771: "Danas svi stenjemo i plaemo pod tiranski i muiteljski jaram turski, koji posvednevno ne mogu se s naom krvlju nasitit."[505] Ali je on znao, i pamtio, kakve su sve nesree i koliki "razuri" dolazili njegovom narodu s turskim upadima i svim svojim silama starao se
278

stoga da ih izbegne i sprei, kad god mu je to bilo moguno. Nije pri tom imao uz sebe optu saglasnost, a na protivljenje je nailazio i sa strane sebi najblieg - vladike Vasilija. Tako se neto dogodilo u toku 1756. godine kada se on zalagao, ne zato to bi tome bio sklon u dui, ve jedino u strahu od gorega, da se bosanskom veziru isplati traeni hara i da se tako otklone njegov bes i pohod na Crnu Goru, do ega je posle, zbog upornog odbijanja, ipak dolo, a i hara je, konano, morao da bude dat.[506] U ovom turskom nasrtaju na Crnu Goru mletake vlasti ponele su se neprijateljski i neblagodarno prema Savinom narodu i ne samo da su bile u dosluhu s Turcima ve su im i otvarale put ka crnogorskim planinama. U jednom gorkom pismu izvanrednom providuru ustinu Bolduu, 18. oktobra 1756, vladika je smogao snage da mu sve to baci u lice i da uz ljute prekore uputi i nedvosmislene pretnje. Spominjui svoju, i crnogorsku, vernu slubu "prevedrome principu", koja je trajala cele etiri prethodne decenije, a bila je sva o njegovom "haru" i nije valjala ni njemu ni "krajini", vladika je nabrajao, i optuivao, i predoavao: "Prie smo izgubili prekrasni i mnogocjeni manastir na Cetinje za prevedroga principa. U to ne nije pomoga ni aspre. Sad imamo dvije crkvice e se Bogu molimo i dvije tri kuine. Eto vidimo lijepo otvorenijeh oih da vodite Turke na sramotu, da ih razvale, ma se neete u to pofalit nimalo, no e to, ako Bog da, i za vas u zo as bit: teke ova krajina pogine, i vi ete, ako Bog da." Za njega nisu bili tajna dvolini mletaki postupci, ali je obeavao da oni nee ostati nepoznati ni monima u ondanjoj Evropi: "Ja nijesam ni vljerova dokle sam ima kopije ot knjigah vaijeh, to su nam Turci poslali, koje emo silat na svakoga, i cara, i kralja, neka vide vae krsanstvo i vau vljeru, to inite ot krsanah ..." Kumei i zaklinjui providure Svetim Markom da zaustavi Turke, on je dostojanstveno i odluno, a reklo bi se i srano, upozoravao: "A znamo: kako ih vodite da ih moete i ustavit. Ako li i neete, fala da je Bogu, mi ih ekamo, i hoemo ih posluit, s pomou Bojom, koliko najbolje uzmoemo. Ako ne i dobije, sramota ni nije; no e vea njemu, ako mi njega dobismo, a nadamo se u Boga i u presvetu Bogorodicu da e nam bit u pomo, zato nijesmo krivi, no je nama napast i ot njih i ot vas." Ta mletaka "nevera" i njihova neprestana spremnost da na sve raspoloive naine oteavaju ivot Crnogorcima bila je jedna realnost, ali i tragika, Savinog poloaja; tragika je njegova jo vea to je on duboko oseao da uprkos tome mora da sa Mlecima postupa krajnje obazrivo i paljivo, da im ide na ruku i da im "slui", kako se o tome sam izraavao, ne oekujui od njih ni priznanja, ni "proviijuna", ak esto ni neke naroite pomoi.
279

"Koliko uzmoemo, sluiemo", obeavao je na poetku svoje dravnike karijere, i datog obeanja drao se, sa nepokolebivom postojanou, do kraja ivota ("od mladosti do moje starosti"). Ta njegova "sluba", Kojoj je iz decenije u deceniju odbrojavao trajanje, stavljajui ga do znanja i svojim mletakim sabesednicima, bila je, ili je bar trebalo tako da izgleda, "sa svijem srcem", pa je u tom pogledu izvanredno karakteristina re koju je ovaj pravoslavni prelat bez ustruavanja upravio jednome od providura: "Ako e me i baketom erat, ja sam tvoj, bez ceremonija."[507] Vezani, obino, slinim nevoljama i zaokupljani, gotovo stalno, istovetnim nespokojima, vladika Sava i neki mletaki providuri uspostavljali su i prisnije, a ponekad, i koliko je to uopte bilo moguno, i prave prijateljske odnose. Ako je u pismima crnogorskog vladike bilo i diplomatske slatkoreivosti i kurtoaznog udvaranja kada je providure, prilikom njihovog dolaska na novu dunost, uveravao da im se raduje "kako naemu suncu ogrijanu, koje ne vazda grije i hrani, i od savakoga zla brani; i da ih doekuje "kako ozeba sunce, da ga ogrije", ne moe se sporiti opet da je u vie mahova, za one dve godine to su delili zlo i dobro, i jedni ih drugima i nanosili, bilo prilika za istinska ljudska zblienja meu njima. Pojedini providuri slali su vladici, u znak panje, odabranu i finiju ribu ili kakve druge "lijepe gospodcke darove"; nekima je on toplo zahvaljivao na "lijepo doekite i stimu", koje je od njih imao kada je dolazio, na poklonjenje, u Kotor ("u ta poteni grad prevedroga principa"). I on je njima uzvraao, na svoj nain i darovima koje je mogao dati. "Znamo da imate vina ot svake ruke, - javlja se on, tako, 28. avgusta 1751. providuru Valeriju Antelmiju ali nemate ot planine, no vi iljemo jednu malu barjelicu, ako vi bude na volju: to se rodilo u Crvnicu, u naemu vinogradu." U ponekim sluajevima Savina pisma providurima svjedoci su o intimnoj bliskosti, pa i prijateljstvu koje je njih vezivalo kao ljude: "gospodine, pobratime i brate", obraa se on Pijetru Emu, 27. aprila 1764; "nijesmo se davno pozdravili; jesmo oba ostarili", pie zatim Gaetanu Molinu, 22. aprila 1771, da nepunu godinu iza tog zatrai "pravdu" za svoju crkvu, ba u ime te njihove dugotrajne srdanosti ("za onu ljubav i so i hljeb, to smo vazda imali i zajedno jeli"). Kada su ga smuivala "velika zla", koja su se deavala, ili kad se preputao svojoj gortakoj plahovitosti, to je kod njega bilo u trenucima zaista izuzetnim, vladika je ljubaznost zamenjivao srditou, a uslunost oporou, ali se i tada brzo trzao i vraao u ustaljene norme svoga dranja; "jesmo i vae potovano gospostvo jednom knjigom naom rasrdili", pie 7.
280

decembra 1747. Vinencu Gritiju - "itemo graciju, da nam oprostite, to je bilo u oganj veliki". Uistinu, vladika Sava imao je, u toku svog dugogodinjeg optenja i saradnje s nosiocima mletake vlasti u naim krajevima, ak i previe razloga za srdnju i "oganj veliki". Jedno vreme, i dok je on jo bio na poetku svoje vladavine, oni su ga obeleavali kao ruskoga oveka i prema tome su u njemu prepoznavali svog prirodnog neprijatelja; posle su ga gledali bolje, ali nepoverenje prema njemu nikada nisu izgubili u potpunosti. U sloenoj i zamrenoj politikoj igri koju su vodili, oni su hladno i proraunato ili jedino za interesima svoje republike, i bez imalo skrupula, i ne podajui se nikada oseanjima eventualnog prijateljstva, udruivali su se i s najcrnjim vladiinim "zlotvorima" kada im se to inilo korisnije, verovali su vie "launima" nego njemu, kada im je to izgledalo bolje, i ostavljali su ga bez pomoi u nevolji, kada im je to tako trebalo. Mitropolitova pisma iz svih perioda njegovoga ivota, i u punom smislu rei sve do njegove "samrti", prepuna su stoga tekih ali i reitih prekora zbog takvog njihovog dranja prema njemu. esto je on oseao kako su ga pritisle i "smele lai sa svake bande" i uzdao se tada jedino u Boga koji e pokazati koliko je on "vljerna sluga prevedroga principa". "Da dv Bog - kleo se on, i kleo je, 27. februara 1742 - ako sam ja nevljeran bio momu principu dosad, ali u posa, da me vljera ubije; a tko lae, ubio ga i Bog i vljera!" Kada mu se i pored toga nije verovalo, upozoravao je, kao, na primer, 11. decembra 1747: "Ako neete i moju koju posluat, ne mogu ti ja pomagat krajinu u mir drat, no u di ruke ot krajine, a viat svoj posa; ako ete me, ja sam sa svijem srcem da ve sluim." ta mu je sve to vredelo, kada su njegova uveravanja nailazila na gluve ui i kada je on morao da podsea: "I ja principa bez plate sluim, i "ne item plate, a mene meu vami ne valja jedna rije" (10. avgusta 1748), da rezignirano razmilja i da se neodreeno tei: "Ma je sad ustala nepravda na pravdu. Sad pravde nije na ove strane, a nepravde dosta, a ti si gospodar moj i princip. Mo init kako hoe. Ne dadu baruni i lae da moja valja u vas nijedna, ma fala Bogu. Vidjee se poslije"(8. novembra 1748), da sa prizvukom kajanja svodi mrave rezultate svoje politike: "ivot poharah, a blago crkovno destregah, a dobra ne vieh nikakva do dobrijeh rijeih..."(14. novembra 1752), "evo trideset godinah kako sluim prevedroga principa mojijem ivotom i mojijem blagom, a pomoi nemah ot mojega prevedroga principa. Sada sam ivotom falio, a blago prosuo. Sad to da inim?" (1753-1754), da jadikuje kada ga pomeaju "sa zlijema i nevljernijema", iako to nije bio "nigda", a to "neka Bog vidi i rasudi"(1755281

1757) i da za svoju revnost i usrdno sluenje prima jedino udarce, i to ne samo sa jedne ve sa svih strana: "Evo imaju ezdeset, sedamdeset godinah kako sam u zemlju prevedroga principa i kako sam ga vjerno sluio, tako i sad to mogu najbolje, iako su me razurili rati na veliku bou pravdu, neto Turci, a neto ernogorci, a neto vojska prevedroga principa. Ma ako je prevedri princip i povikao, moe i pomilovat, kako se i uzdam. Otac sina kojega bije onoga i miluje ..."(12. januara 1773). Pomirljiv i strpljiv uprkos svemu tome, i sa stalnom sveu o potrebi da mletake dostojanstvenike usrdno uverava u svoju gotovost da im za vazda ostane "vljerna sluga", vladika Sava je, meutim, u svim stvarima koje su za njega bile od sutinske vanosti umeo da se dri krajnje odluno i da ni za stopu ne odstupa od svojih stanovita ili od svoje dunosti. Kao duhovni pastir svoga pravoslavnoga stada on se koliko god mu je to bilo u moi odupirao neprekidno obnavljanim i sve uestalijim nastojanjima katolikog klera da mu, oslanjajui se na svetovne vlasti i uz njihovu preutnu ili otvorenu saglasnost, oteavaju, pa ak i onemoguuju, dodire s vernicima na mletakoj teritoriji i da to vie sveta "grkoga" ili "savunskoga" zakona prevedu u katolianstvo. Ve 1738, poslednjega dana decembra, on je otro napao "neke novitade" koje su "na otok pod Krtole" poeli da uvode "njihovi" fratri. "ine jedne neprilike to nijesu prvi inili, - tuio se Sava izvanrednom providuru - vljeru nau psuju i ne stimaju nizato, mue hristijane i krsane tudije, teke se udimo to ine." Nimalo verski iskljuiv i lien svake mrnje na katolike, koji su sada sve ee stali da se javljaju u krajevima gde ih ranije nije bilo, pa i da to tek postaju, naputajui prvobitno pravoslavlje, vladika Sava nije zato ipak bio sklon da ustukne pred nasrtajem "latinskog" klera i opominjao je, na izgled blago i dobroudno, ali s dostojanstvom i reenou koji izbijaju iz svake rei: "U Krtole i u Luticu nije bilo ot starine nijednog latinina, no sve hrisani ot naega zakona, ma sad ima i latina; ja ne smetam ako e i oni po, zakon je va svet i dobar. Ma nijesmo ni mi pogani, nijesmo Turci, no smo krteni u zakon svet i dobar graski i mi stojimo na podumentu, kako nam zapovijeda crkva vastona." Molei da providur utie da fratri "stoje s mirom, neka puk ne mute", vladika je dodavao s neto ironije, koju nije bilo moguno ne uoiti: "A mi se u njih stvari ne meemo, neka s mirom blaguju, i piju, i poijevaju, zato oni mlju da ga svaki mugtice blaguje kako i oni." Borei se za pravo da posveuje nove crkve svoga "zakona", da obilazi ("vizita") vernike i da slui za njih "svjetuju liturgiju" kad god se za to ukae potreba, a protiv pokuaja da u tome bude ometan, Sava je podseao da pravoslavne
282

ne spreavaju da se mole Bogu "ni cari, ni kralji koji nijesu krteni, a kamo li e smetat koji su krteni", i sa snanim oseanjem da je on samo karika jednog lanca i deo jednog kontinuiteta ponosno dodavao: "A mi, falei Boga i u zdravlje prevedroga principa, imamo dravu nau to su naa prva braa biskupi drali, i to i mi drimo i draemo, a u tue se ne paamo... Neka svaki svoje dri, od tuega neka stoji s mirom." U toj postojanoj odbrani prava svoga naroda, vladika Sava se na mahove izdizao do visina istinske verske tolerancije, koja je jedna od asti njegovog stolea, ali koja ini ne malu ast i njemu, iako ta tolerancija za njega nije znaila ni odstupanje, ni, jo manje, kapitulaciju. Najbolje se to vidi u njegovim pismima drugom jednom mletakom providuru, od 25. februara 1754: "Molimo vae prepotovano gospodstvo da biste zapovieli nekijema vaijema svetijema ocima vikarima koji su u Kotor da ne ine mutnju meu pukom i neka ne inu novitate to se nijesu prie inile, ni zaprijeke naijem popovima, no ko e drat rimski zakon neka dri, tko li e graski, neka dri. Ja ih oba poitujem i svete drim, i onoga ko ih pravo dri, on je svet i dobar, nego je malo takvijeh, no se sad ovo sve s laom ivi i vlada. I molimo vae p. p. g. neka ne sramote vljeru svetu grasku, da ne bude koja kavga, zato mene mila nije, a ko je trai, neka gleda to ini." Naroito su krvna meanja sledbenika jedne i druge crkve izazivala sporove i vladiku stavljala pred velika iskuenja: kada su "grkinje" udajom prelazile u "latinsku" veru, i kada su se ak "latinile" (katoliile) "cijele graske familje", nikome to nije smetalo, ali kada se, kojim sluajem, dogaalo obrnuto i kada su se "latinke", udajui se za "grke", obraale "na zakon graski", iako ih na to nije navodio niko, "jer nai popovi nijesu ueni", izazivalo je to golemi revolt katolikih krugova. Vladiku je to bolelo i on se protiv toga morao buniti: "Zato nas ne zovete ot zakona graskoga, nego ot zakona savunskoga ismatici. Mi kakvi smo go, istini poznanoj nijesmo protivni, ni zakon rimski hulimo, a boljemu veselimo se da emo biti ujedno, kako smo i bili." One pak kojima su verska meanja smetala i unosila uznemirenja u due on je stavljao pred neobinu pogodbu, ali je istovremeno ukazivao i na njenu ljudsku, religijsku i drutvenu neodrivost: "Ako zbilja velite, to ne vljerujem, da smo mi izgubljeni i oni koji se obraaju u zakon savunski, a mi iznaimo sve savune koji su se polatinili i savunke koje su se obratile u zakon rimski, i sve rimske koje su se za savunima udale i u zakon savunski obratile, pak ih obratimo u oni zakon koji su se krstili i rodili, no valja da promislimo hoe li nas posluat. Ako li emo ih i silom nagonit, ja vas pitam, koji zakonu i rimskomu i graskomu nanosim svako potenje jednoj crkvi katolianskoj, koju ne dijelimo, ni moemo, a, moj dragi brate, i
283

prie je bilo i biskupah i arcibiskupah, ma ovijeh rabotah bilo nije, niti je pravo da ulazi skandala u puk..." Velika, mona, uz to jo i pravoslavna Rusija bila je sigurno u svesti, a i u oseanjima, vladike Save isto ono to je bila i u svesti i oseanjima njegovog strica i prethodnika vladike Danila: jedini stvarni oslonac i zatitnik njegovog naroda. U trajnost takve njegove svesti i u vrstinu tog njegovog oseanja ne moe se sumnjati, bez obzira na injenicu da se sauvalo vrlo malo njegovih odreenih izjava u tom smislu, i da ih mnogo vie najverovatnije on nije ni ostavio; ipak, sve se to razumevalo po sebi. I kada je, na vest o smrti vladike Vasilija, Sava u pismu ruskom sinodu 24. jula 1766. pohitao da izrazi "stareeskoje i rabskoje blagodarenije" ruskim vlastima za "slavnoje pogrebenije" preminulog crnogorskog vladike, ali i da doda svoju molbu za dalju milost carice, i svoju nadu u rusku potporu "dlja zaienija ot porti otomanskoj, i napadenija ih, kotoroje estokratno na naoj zemlji ot njih imejemo, ne dati prokljatim nad ovo hristjanstva vlast imjet", samo je izricao svoje najdublje uverenje i formulisao jedno od temeljnih naela svoje politike. Istina, zbog njegove tesne i stalne saradnje s mletakom dravom, Rusi mu nikad nisu verovali do kraja, ne uviajui pored svega koliko je ta saradnja uslovljena sticajem prilika i realizmom Savinih gledanja na zbivanja, a ne njegovom unutranjom i iskrenom privrenou Veneciji. Ruski emisari, koje je povremeno slala njihova vlada u Crnu Goru, da izvide situaciju, da donesu pomo ili organizuju Crnogorce u nekoj odreenoj stvari, nisu se vraali kui suvie oduevljeni i u svojim izvetajima nemaju mnogo hvale ni za vladiku Savu, ni za crnogorske prilike uopte. Jedan od njih, pukovnik Stevan Justinovi Pukov, koji je u Crnoj Gori boravio u toku 1759. godine, imao je neto vie poverenja u vladiku Savu no u vladiku Vasilija, koga nije mario, ni cenio nikako; starome mitropolitu on je pred uglednim glavarima uruio rusku pomo i odgovarajuu gramatu. Ali, gledan u celini, njegov raport sa puta u Crnu Goru, podnet 21. marta 1760. godine, vie je negativan i kritian u oceni verskog i drutvenog stanja u narodu, i rada obojice vladika kao njegovih predvodnika, no to za njih ima pohvalnih rei.[508] Jo je mnogo otrije i nepovoljnije, ali i nepravednije, o vladici Savi sudio drugi, i docniji, izaslanik ruskog dvora, knez Jurij Volodimirovi Dolgorukov, koji je u Crnoj Gori proveo od 30. jula do 14. oktobra 1769. godine. Ako dnevnik koji je o tim danima ostavio nepoznati lan njegove ekspedicije verno odraava kneevo miljenje, kako po svemu izgleda, vladika Sava je na njega ostavio najgori mogui utisak. Tada ve sedamdesetogodinji arhijerej
284

dobio je tu portret sav u crnim bojama: "Dvolian je, lukav, glup, zloban, nepostojan, pritvoran, a najgore je to je lakoman na novce, pa makar bi to stalo i narodnog krvoprolia." Iznosei ceo jedan niz razliitih, i sve vrlo tekih, Savinih nedolinih postupaka u crkvenim, moralnim i u graanskim stvarima, anonimni pisac ovoga dnevnika zapisao je jo o vladici da je neobrazovan i neupuen ak i u elementarne svetenike dunosti, da je "stari zloinac i naelnik razbojnika" ispunjen nepomirljivom mrnjom na patrijarha srpskog Vasilija Brkia, i to je najgore, i to je ponovljeno na vie mesta, da je politiki krajnje nepouzdan i "odani pijun mletaki".[509] Sve te ocene, koje su donesene na brzinu i kao rezultat povrnih vienja sadre i oigledna preterivanja i neistine, uticale su nezaslueno mnogo na nau potonju istoriografiju, za koju se ak moe rei da se jo uvek nije oslobodila njihovog sugestivnog dejstva i da im je stoga, u grai slinog karaktera, radije nalazila potvrde no neophodne ispravke. Oseajui i Turke i "Talijance", a to je u njegovom sluaju znailo Mleane, kao zaklete neprijatelje slovenskog roda, vladika Sava je pred "komijama i prijateljima", dubrovakim knezom i vijenicima, u pismu od 17. novembra 1771, otkrio deo svoje politike koncepcije i, u isto vreme, bitne elemente svog istorijskog oseanja. "Molim Vinjega Tvorca - pisao je on tada[510] da bi svie blagoslovio oruje rosinsko i vazvisio krst, nau slavensku ruku opet proslavio s onom slavom koju su imali nai i vai stari." Idui dalje u traganju za osnovnim istorijskim i nacionalnim odrednicama u delovanju i razmiljanjima vladike Save, moralo bi se uzeti da je i on, to se njegovog tla tie, poput glavara crnogorskih koji su ga septembra 1742. otpremali u Rusiju, drao da je ono "v zemlji serbskoj v predjele makedonskom, t. j. v Skendariji, ernoj Gorje i Primorju"[511], i da je, to se njegovoga naroda tie, opet kao crnogorski glavari koji su svoja, i njegova, stanovita izneli pred mletakim providurom ustinom Bolduom, 24. oktobra 1756, nosio u sebi ponosno i vrsto uverenje da je on "roda astna i sveta slavenoserbskago, od kojega su proishodili sveti cari serbski i gercogi ernogorski, ravno tako patrijarhi i arhijereji, svetenici i poteni ljudi, glavari i oficeri".[512] Sa takvim pogledima, u kojima kao da se nasluuju refleksi "slovinstva" dubrovakog istoriara Mavra Orbina, i dubrovakog baroknog "slovinstva" uopte, vladika Sava je jedino mogao da se za Dubrovane vezuje oseanjima narodnog i krvnog identiteta, da im se, ak skupa sa vladikom Vasilijem, obraa "kako Serblji Serbima i svojijema susedima", da u njihovoj republici vidi jednu od drava svoga naroda, i jedinu slobodnu ("i drago nam je vladanje vae, koji se vi jote od naega srbskoga jezika
285

nahodite, koji zapovijedate") i da s izrazima najvie i poetske patetike, i silne nacionalne gordosti glorifikuje tu republiku i samu okolnost njenog izuzetnog postojanja ("vaa slavna republika zna da je sve gospodstvo i slava srbska pala i nito nije ostalo do vas, nako jedan cvijet na vas svijet, to jote moe se serbska zemlja s vama pohvaliti").[513] Razume se da je sada lako otkrivati pukotine, pa i poneke zablude u istorijskoj koncepciji vladike Save; za onaj trenutak, meutim, ta koncepcija imala je i drukiji smisao i vee znaenje no to joj se danas moe dati, a i jedva da je i mogla biti druga no to je bila. Vremena koja su tekla, i u kojima je vladika Sava morao da ivi, bila su uostalom najee sloena i teka, nosila su sobom bezbrojne nedae i nimalo nije bilo lako opstati u njima; vladika ih je shvatao i oseao dobro, i njegova pisma svojevrsna su knjiga o njima, nesreena i sva od fragmenata, ali u celini sagledana iva i upeatljiva. Na jednom njenom mestu on o svojim danima samo konstatuje uopteno: "Veliko zlo, a bilo ga je i dosad dosta" (17. juna 1741). Drugi put je odreen, i tui se na "zlosretnje mito" i na opakost naravi koja je odatle proistekla: "Doe vreme da brat brata manja i prodaje na samrt" (12. februara 1749).[614] U njegovim pismima, osim toga, mnogo puta se ita kako zemlju pohaaju ljute, ubitane i nepodnoljive gladi.. Izvinjavajui svoje "Mahine" to nisu doli da se poklone providuru, u zakazani dan i kako je trebalo, vladika je 1740. naveo i sasvim prost i shvatljiv, a vie no dovoljan, razlog tome: "Zaisto ih je velika glad smela, i nevolja, a pak nijesu tizi siromasi krivi... bie im mrtacah u kuu ot gladi." Glad je nemilo stegla njegov narod i u zimu 1748: "Hoe poginut puk od gladi; mene su dosad sve izjeli to smo imali: i ito i aspre; sad nemam ni sebe ni njima." Vidi se zatim kako se to tako nastavljalo i dalje, bez konca i skoro redovno, da ponekad uzme i uasavajue razmere. Pretposlednjeg dana u avgustu 1760. vladika je morao uputiti u Dobrotu svog vernog Stefana da od prijatelja Joza Kamenara izmoli hiljadu cekina zajma, "za karitad boi", za duu i potenje, i "na teki boi amanat", a ponudio je, kao jamstvo, petorostruko vredniji zalog: svoju vladiansku "panaiju i mitru". Marta i aprila 1764. vladika se naao u istoj neprilici: glad mu se opet primakla sasvim blizu ("molimo vae plemenito gospostvo nemojte se na nas rasrdit e ti puno teamo ma me era velika potreba, izagna me siroma i ivot mi izvadie, a kruh izjedoe, a sad hoe mi sluge ot gladi pomrijet... Nu mi daj malo kruha sad, koliko mo, a da platim kako zapovijeda", obraa se on mletakom providuru) i zloudno se uvukla u njegov narod ("dajemo na znanju vaemu presvijetlomu plemenitomu gospostvu kako vai
286

suditi Pobori zlo stoje ot gladi da se gre ne moe, i poeli su umirat, i nee ivi ostat, no za Boga i Svetoga Marka, prevedri principe, smiluj se na njih. Tvoji su. Dajte im dva miljara kruha... Platie, bou ti vjepu ja davam ... Ja ti se za njih fatam, zato me fata velika muka e mi pred oi umiraju", javlja se on iznova istome sabesedniku, neskriveno vapijui za pomo). Da se tako prigne i da gotovo kleui moli monike za sirotinju i gladne, za nepravedno pogonjene i za nevino osuene, za oklevetane i odbaene, nikada nije bilo muno ovom duevnom vladici. On nije mogao da mirno podnosi "suze siromake", ve je, vidi se to, sa njima plakao i sam, i tada je ne samo pratao ve je, u njihovo ime, za oprotaj molio, ne gledajui mnogo na svoje arhijerejsko dostojanstvo, i na svoj crnogorski ponos. "Ljudi su siromasi, pak gladni i nevoljni, pak falivaju, ne znadu ni to ine", pravdao ih je pred providurom 30. aprila 1740; "ta je siroma prav, to svaki zna, a tizi isti koji na njega lau, oni su za galiju zasluili; viu udo: pravi gnjiju u tamnice, a krivi etaju po Kotoru"[515], zauzimao se 13. aprila 1749; tri godine kasnije, 20. jula 1752, javljajui se poradi "siromahah Krtoljanah, koji ginu bez suda na pravdu bou", kleo se ista srca: "Vrh potenja moga, nijesu krivi nimalo!" i jadikujui prosio: "a mi je, gospodine plemeniti, hoe livsat u tavnicu na pravdu bou bez suda; za ljubav bou, gospodine, gracija, gracija, gracija." Svrstavanje vladike Save na stranu sirotinje nije bilo posledica njegovog poloaja, niti je proisticalo jedino iz oseanja dunosti pastira prema stadu: ono je imalo dublje razloge u njemu i u njegovim pogledima. Izmeu bogatih i siromaha, on je birao siromahe; izmeu glavara i naroda, on se opredeljivao za narod. Svedoenja o tome takoe su brojna u njegovim pismima. Krajem maja 1742. godine, na primer, njegova "krajina" dospela je "u veliku mutnju", a krivica za to, po sudu vladike Save, nije bila na narodu, ve na onima "koji se broje oficijali i dohturi"; "glavari, i dohturi, i obakati [advokati?] siromahe razurie i ostavie bez nita; ja se za njih javljam, jadne siromahe. Zato na nas glavari prinose svaku la, a to go govore, nita se istina nee na". Za nesloge i razdore koji su razjedali Grbalj, prvo krajem 1742, potom poetkom 1749, on je iskljuive uzronike video u glavarima i u njihovoj grabljivosti: "A Grbalj oni hoe razurit sve s mitom, a siromasi nemaju to davat, no su gladni i nevoljni" ili: "A sve to ini zlosretnje mito, zato da mita nije, sva bi zemlja mirna bila; glavarima se hoe dosta, a siromasi nemaju otkuda davat." Isto je tako, i iz istovetnih pobuda, on ustao da se, u vreme oskudice krajem 1751, onemogue bokeljski trgovci da pekuliu sa itom: "da ito
287

ne zakupljuju, ni meu na skupou, no ga neka puku prodaje oni koji ga dovoze, zato puk hoe poginut i krajine se razurit." Nimalo se vladika Sava nije ustezao da oporu re kae ili da ozbiljnu osudu iznese i protiv kaluera vlastite crkve kada su ovi radili na tetu naroda ili kada se njemu samo inilo - jer on nije bio uvek u pravu - da njihov rad ima takav karakter. Tako je 7. februara 1748. optuio neke "redovnike" da su izazvali "veliko zlo i krvoprolie koje je okurilo meu Rinjanima", i zapretio je da e ih stoga "ot crkve oerat". Dve godine docnije, 3. jula 1750, udario je na druga "dva kaluera koji su doli ot esarovine i zamutili svu novsku komunitat". Uzimajui od njih u zatitu kaluere manastira Savine, "sudite i sluge prevedroga principa", i predlaui da se ti doljaci, "udi ljudi" i "esarovci" izagnaju iz mletake drave, "poto s mirom ne hote stat, no mute narod dokle se pokolju suditi principovi", on je nabrojio niz njihovih nepodoptina, gde ih je on osetio i kako ih je on video: "I ine neke stvari nepristojne to ne toka redovnike init: starce kaluere s bradami sijedima bezaste tako, i stareine sramote, i glavare od komunitadi novske, i na veliku silu idu, i mue sudite principove; ne znam: ko im je tu vlast i slobodu toliku dao." Na slian je nain, septembra 1751, uznegodovao i protiv dolaska Simeona Konarevia u Savinu i Toplu, a naroito protiv namere da Konarevia i jo jednog igumana za vladike posvete u Trebinju episkopi hercegovaki i bosanski, "koji su u Tursko", a ne on, koji je u principovoj slubi, i tim svojim protestom, u stvari nepotrebnim, najzad se u jednoj stvari naao skupa s vladikom Vasilijem[516], a tada je ba i pogreio najvie. Uroeno Savino nepoverenje prema kaluerima, kojima je i sam pripadao, i koje je zato i dobro poznavao, pretvaralo se gdekad u neskrivenu mrnju, naroito kad su se uz ostalo meali i materijalni momenti; tada je njegova reitost uzimala najotriji vid, ali je time i njegov smisao za pravdu dospevao do svoje najnie take. Poslednjih dana avgusta 1759. pobunio se to kalueri iz Savine "vizitaju" njegovu eparhiju i zahtevao je da oni ostanu u Novskoj "dravi", "a ovamo mimo Rose da ih nije", podupirui svoj zahtev konstatacijom dalekosenog znaenja: "Zaisto... puno uda ine sad jedni crkovni ljudi; nikoga iva ne bi ostavili da im moe bit." Ali je najvei svoj bes, neobuzdan kao malo kada, izlio protiv itavog kaluerskog roda u pismu providuru Danielu Renieru, 28. januara 1758. Povod mu je dao neki neimenovani njegov sabrat - vladika ga je, uistinu nehrianski, nazvao "oni skot" - koji je doao odnekud iz sveta ("on je bio dva puta u Moskvu, i njemu plata ide, i takvoga avola nema na svijet") i uz podrku mletakih vlasti, ali "bez dukale principove", uzeo da gradi manastir u Risnu. "Sve bi
288

mirno bilo, - razgrmeo se tada cetinjski mitropolit - ali ne dadu prokleti kalai i skoti kaluerski, koji vasi svijet usmree i smutie, pak sad ne mogu nige pristana na no u principovu zemlju. I ni govorite, latini: 'Turko bestija', a vi ste ih, latini, sad pretekli, koji primate kalae i pijune, i koji principu srce vade ... Smutie prokleti kalueri vasi svijet." Nita manje nije bio gorak i bespotedan vladika Sava ni kada su ga nepromiljeni postupci najpre samoga arhimandrita, a potom "mladoga vladike" i njegovog suvladara Vasilija Petrovia dovodili u teke neprilike ili su ugroavali osnove njegove politike, pa i njega samoga. Osobito je to bilo krajem 1744, kada se vratio "ot Mokovije" i zatekao "krajinu veoma smuenu". "I ta mutnja bi poto mi krenusmo na put reeni, - razlagao je vladika Sava u pismu samome Dudu - zato da smo se mi nahodili, ne bi Crnogorci upadali u zla to su inili, zato ih mi besprestano karamo i uimo po naemu zakonu, da se ot svakoga zla ostave, a navlastito ot suditah vae prevedrosti. S ovijem istijem nainom nije ih umio uiti oni koga smo ostavili na nae mljesto crkovno, nego nepofaljenom pameu vladao se." Umesto da sedi sa svojim narodom i da ga ui i smiruje, Vasilije je tada "poao utajno" u Mletke, "na ime ot krajine crnogorske, kako jedan inbaatur", to mu se kao kalueru nije pristojalo i to je radio "po samoj njegovoj pameti, bez znanja ove krajine Crne Gore", i tamo je traio "mnoge stvari" i nepravedno se, i bez razloga, alio "na neku gospodu koja nijesu to zasluili". Jo je vie ogorenja na Vasilija prosuo vladika Sava u decembru naredne godine, kada je saznao "da je Vasilije pisa u prevedri Senat laive knjige i pritisnuo falsijema mohurima ot svijeh glavarah, a glavari to ne znadu, no su to oni mohuri falsi to je vadio u Mlecima, i pritiska na false knjige da prevari prevedroga principa i da mu blago izmami". Ne tedei svog najblieg roaka i saradnika, i svog u Bogu brata, Sava je nastavljao, kao da udara maljem: "I to je Vasilije krijui pisa ot nas. I mi smo ga pitali, i govori: 'Ja pisa nijesam.' A znamo da jest pisa i znamo da je puno ovu krajinu smutio prie nego smo doli i napunio laavijeh knjigah i carevu, i principovu zemlju. Pak jot ne hoe da prestane. Pak krivi kavalijera Bolicu i ostale, koji nijesu nimalo krivi, no isti vie reeni sve." Isto je tako odluno, iako oprezno, i negativno, iako uz skrivanja iza aluzija i podrazumevanja, vladika Sava pisao i o samozvanom caru epanu, koji je bio neprijatelj jai i bezobzirniji, pa samim tim i opasniji od svih ostalih. Savina pisma obrazac su ondanjeg govornog jezika Crne Gore, bacan na hartiju kako je proticao milju i navirao pod pero; ba stoga se u njemu ne
289

mogu zapaziti ni tragovi nekog literarnog i jezikog istunstva: mirne due mitropolit je stavljao u njih mnoge italijanizme ili ak i prave italijanske rei, kako ih je i govorio i upravo zato to ih je govorio (na ove bande; mi smo delongo pisali; da se usta ta rabota; za ispunit moj debit; u konat vere; koja mi se trata; da date orden itd.). Isto tako stil ovih pisama odlikuju narodski kolokvijalni obrti, mnogi karakteristini dijalektizmi, a ponekad i autentine narodne poslovice (vii, prevedri principe, ko ti je vljera, ko li nevljera; vuk na pazar ne ide; sveu poli, sveu doli; otac sina kojega bije onoga i miluje itd.), to je sve takoe bilo dolazilo i u nainu njegovog miljenja, kao i u ostvarivanju njegovog svakodnevnog izraza. U asovima u kojima je vladika Sava ispisivao prve svoje poslanice i njima obeleio poetak svoje dugoveke karijere arhijereja i dravnika, ali, po sluaju i nudi, i pisca, neki njegov savremenik iz Podgorice, koji je sebe nazvao jednom Rade Kneevi, a drugi put Rade knez od Podgorice, i o kome znamo samo toliko, dovrio je u tom mestu jedan zanimljiv rukopis. U njemu su se nali raznovrsni tekstovi: jedno Skazanije ot vragov i iscelenije ot vsakoje bolesti, to jest ujedno lekarua i zbirica molitava koje pomau u raznim bolestima, zatim azbuka istumaena reenicama, pa tropar i kondak Sv. Sergija i Vakha i najzad, i najvrednije od svega, jedan letopis, s kratkim i konciznim belekama prvo iz opte istorije, a onda, i nesravnjeno pretenije, iz istorije srpske, od Stevana Nemanje do Duanove smrti, i iz novije srpske istorije, od Uroa Nejakog pa sve do poetka sedme decenije XVI veka. Uz taj zavrni deo ovog rukopisa, na njegovom osamdeset prvom listu, zadovoljni autor stavio je napomenu: "Az Rade sapisah sije va ljeto ot sazdanija miru 7245 to bi bila naa 1737. godina junij drugi dan".[517] Taj Rade iz Podgorice nije, naravno, pisac nijednog od tekstova koje je uneo u ovaj svoj rukopis: on ih je samo izabrao i ispisao iz ranije poznatih tradicionalnih tekstova starije srpske knjievnosti. Kao i drugi nai prepisivai, on nije bio, niti je ostao samo mehaniki prenosnik iz svoga izvora: letopisakim belekama on je davao gdekad svoju stilizaciju ili im je sa ovoje strane nadodavao pojedinosti koje su mu se inile vane, ili znaajne, ili jednostavno lepe, a isputao neke druge, koje to za njega nisu bile. U tim njegovim kratkim belekama ima nekad neoekivane, a jednostavne lepote, kao to je, na primer, sluaj s belekom iz 7900, a to e rei 1392. godine: "I to leto odespoti se Stefan, sin Lazarev, i carova trideset osam let; on bist pravedan i bogobojazan, a ena mu gospoda bee ot grada Galata, i oni bie neplodni; gospodin Stefan sagradi veliki i asni hram svetuju Trojicu na Resavu". Dalja je zanimljivost tog njegovog letopisa, koji
290

je poznat kao Podgoriki i svrstan u grupu takozvanih mladih srpskih letopisa, to je ponegde pisan pod uticajem narodnih pripovedanja, kao u beleci o kosovskoj bici: "Bi boj, veliko krvoprolitije i pogibal na Kosovo. Tu pogibe veliki gospodin knez Lazar, i Juga Bogdanovi, i Milo Omilevi., i Musi Sepan, i Mili Kosani, i mnogo hrabrih vitezovah gospode tu pogibe, a Vuk Brankovi pobee su est tisu vojske, i uini neveru svomu gospodinu knezu Lazaru. I ta dan pogibe car Murat, ubi ga Milo rukom svojom u carevu tamboru, i mnogo turske vojske, pogibe, meseca junija petnaesti dan." Ogoreni protivnik i najblii srodnik vladike Save, njegov pomonik, viegodinji saradnik i nareeni naslednik vladika Vasilije Petrovi vie je od njega bio pisac, ostavio je za sobom vei broj dela i kudikamo je prisutniji u naoj svesti o knjievnoj prolosti ovog tla: svi pregledi i sve istorije knjievnosti doskora su jedino njega i pominjali kao knjievnika iz Crne Gore, i ne samo u XVIII veku ve sve do Petra I, pa ak i do Njegoa.[518] To svoje knjievno ime vladika Vasilije duguje Istoriji o ernoj Gori, koju je tampao 1754, u toku svog prvog boravka u Rusiji, samo ne u Moskvi, kako se dugo mislilo, ve u Petrogradu, kako je sada nesumnjivo utvreno.[519] Ali pravo na mesto u dovesti literature njemu daju, barem toliko koliko Istorija o ernoj Gori i drugi njegovi spisi. Meu ovima, ponajpre mu to mesto obezbeuje mnotvo njegovih pisama. U toku itavog svog ivota tako rei vladika se na taj nain obraao kada mu nije bilo moguno da ini to neposredno ili nekako drugaije vrlo irokom krugu linosti: ruskoj carici Jelisaveti i carici austrijskoj Mariji Tereziji, najviim ruskim doglavnicima i ministrima, u kolegiji inostranih dela, u vladi ili meu ruskim poslanicima u Beu, ljudima od ugleda i uticaja u Petrogradu i Moskvi, i ruskome Sinodu, zatim dudu, senatu u Veneciji, izvanrednim providurima i ostalim iniocima mletake vlasti, pa onda mitropolitima, vladikama i ostaloj kaluersko sabrai, i najposle svojim Crnogorcima i Primorcima i njihovim stareinama.[520] U tim pismima, iji slubeni i praktini karakter nije moguno porei, i koji ostaje i osnovni i nesumnjiv, gdekad se nalaze i odeljci istinske ponesenosti i istog literarnog izraza. Po njima je on u najnovije vreme ubrojan u znaajne predstavnike srpske epistolarne knjievnosti XVIII veka.[521] Svoju prepisku vladika nije ni shvatao olako i ne izgleda da je u njoj odve improvizovao; naprotiv, pre bi se reklo da se o njoj dosta starao i da se piui prethodno dobro premiljao, a koncepte i prepise pojedinih pisama ak je unosio u posebnu
291

knjigu, da ih i tako sauva, za sebe, a svakako i za one koji se posle budu zagledali u minula vremena. Uz to, on je pored svoje tampane istorije imao, ili ima jo, i druge radove slinog karaktera; njegova zaokupljenost istorijom, i njegovo stalno kretanje u toj sferi, bili su trajni i ostavili su mnoga osvedoenja. U mladosti on je morao mnogo vremena utroiti pretraujui, po manastirima i njihovim riznicama, ostatke starih dokumenata, listina i pisama, koji su se nekako oteli svim paljevinama i ostalim ratnim nedaama Crne Gore, i pomno itajui stare srpske rodoslove i letopise, iz kojih je uio prolost svoga naroda i irio krugove svojih znanja "o careh serbskih i gercogah ernogorskih". Ve tada je i sam poneto zapisivao u tom nainu. Jedan takav trag te njegove rane letopisake delatnosti vodi iz pisma koje je upravio mletakom i izvanrednom providuru Marku Kveriniju godine 1740, 16. juna, kada je ovaj u trenucima gladi ("u ovo uzdihanje i teko brijeme") priskoio u pomo Crnogorcima. "Ovi puk imate umrijet od gladi da ga vae plemenito gospostvo ne odra - pie tada Vasilije - ali, gospodine, imate primit ot gospodina Boga preveliku milost, a u mi imamo upisat u libra [u knjige] ovo ljeto, i ljutu glad, i vrijedno vae gospostvo, kako ste prepitali [prehranili] u ovu krajinu ovoliki puk, kako i prekrasni Josif, koji prepita Egipat va vreme gladi, u to pismo ostavit posljednijema, za hvalit gospodina Boga i spominjat plemenito vae gospostvo".[522] Dotle steeno istoriografsko obrazovanje Vasilije Petrovi je imao prilike da nesravnjeno upotpuni boravei izmeu 1749. i 1751. u Pei, sreditu patrijarije srpske, gde ga je prizvao ondanji patrijarh Atanasije II Gavrilovi, "da poslui neko vrijeme prestolu duhovenstva serbskago" i "da se kod patrijarha poui", to je sve uistinu znailo i itav jedan, a za njega i jedini, univerzitet.[523] Meu knjigama patrijarijske knjinice on je tada mogao videti ne samo mnoga rukopisna dela srednjovekovne nae knjievnosti ili ona koja su u kasnijim stoleima produavala njene tradicije, i ne samo dokumente i slubene spise preostale iz starih dana nego i novija, pa i sasvim nova istorijska dela o predmetima koja su ivo drala njegovu panju. Sigurno tu, on je naiao na neki prevod poznatog Barlecijevog dela o Skenderbegu, iz koga je sainio izvode, i na Orbinovo Kraljevstvo Slavena, u italijanskom originalu, koji je moda i mogao itati, ili, jo pre, u ruskoslovenskom prevodu "grofa raguzinskog" Save Vladislavia, koji mu je svakako bio blii.
292

Sva ta Vasilijeva raznovrsna lektira, i izvori ili kopije koje je iz nje pravio, zajedno s onim to je pribrao na Cetinju i drugde po Crnoj Gori, ulo je kao sadrina u jedan raznorodan i u svakom pogledu vrlo neujednaen zbornik, oko koga je bio zabavljen neto pre sredine XVIII veka, i zatim i neto kasnije. Taj zbornik nazivaju sad Cetinjski letopis, po jednom stvarnom letopisu koji je u njemu prepisan (Istorija razlina), a sada Krusovulj, po poveljama (hrisovuljama) "blagoestivago gospodina Ivana ernoevia, obladatelja gospodarstva zetskago", izdatim manastiru cetinjskom. U stvari su oba naziva neadekvatna, poto svaki od njih pristaje samo delu zbornika, a nikako zborniku celom. Jer u njemu ima i svakakvih drugih tekstova, biografskih (Povest o Skender-begu ernoeviu va svetom kreeniji nareenom Georgiju), istorijskih i istorijsko-geografskih (Rodoslovije serbskih despot; Granice medu ernom Gorom i Hercegovini ot cara Stefana do Ivana ernoevia; Rodoslovije ernoevia; O Svetoj Sofiji va Konstantine grade; Povest otkudu nasta carstvo tursko), i pravno-istorijskih (Sud carski i patrijaraski, uzakonil gospodin zetski Ivan arnoevi); tu je zatim i poznati diplomatsko-dravniki memorandum samoga vladike Vasilija iz 1744. godine (Knjiga za Crnogorce -predata u senat mletaki), a uz njih se nalo i jo mnogo ega drugog, i sasvim drukijeg po nameni i karakteru, kao to su slubeni dokumenti i povelje, autentine i lane (kakva je ona koju je tobo Stevan Prvovenani izdao Kotoru 1212. godine), kupoprodajni ugovori u vezi s pojedinim manastirskim dobrima, akti o pozajmicama, oporuke, lini zapisi patrijarha Atanasija o boravku na Cetinju, pa ak i tekstovi triju pesama, bez naslova i sa poecima: "erna Gora ot Kotora, sva do Bara i do Skadra", "Simeone, sveti Nemanja, mnogih otac svoga imena" i "O Ismailu, dokle bude carstvovati".[524] Tekstove za ovaj svoj zbornik vladika Vasilije naroito je birao, a nije ih unosio po sluaju i kako mu je koji dolazio do ruku. Svi oni, ili bezmalo svi, imali su da slue njegovoj glavnoj svrsi, politikoj i dravnikoj, i da budu potvrda njegovog vienja prolosti i oseanja istorijskog kontinuiteta, i oslonac u njegovom shvatanju savremenih potreba zemlje u kojoj se spremao da preuzme, a dobrim delom je ve i bio preuzeo, "teko breme od vladanja". Za njegov je zbornik otuda dobro, i u potpunosti tano, reeno da "od poetka do kraja odraava duh nemanjike drave i nastoji da tu tradiciju sauva."[525] I sve tri pesme koje su dospele na stranice Vasilijevog zbornika sasvim su u skladu s njegovim optim karakterom: to su prave politike pesme, s celim
293

jednim programom? u sebi. Prva je posveena "ernoj Gori", slavnoj zemlji, "do Bara i do Skadra", koja je nekada bila srena, "Ivan-begom oglaena, manastirom proslavljena", i u ijem se sreditu "na sred zemlje, na Cetinje", dizala ponosna zadubina Ivan-begova, "ernogorska dika prevelika, Bogorodica krepka pomotnica", s belim orlom i carskim grbom na oltaru; sada je ta crkva razorena, a orlu su "krila salomljena" i iz "Moskovije" ona oekuje pomo, da se ozida, i obnovi u starom sjaju ("orlu perja da porastu, crkvi krila paki da podignu"). Druga pesma, u kojoj se apostrofira Nemanja, samo poetnim, i kraim, svojim delom slavi "Simeona svetoga Nemanju" i njegove naslednike, koji su "kraljevstvom Serbiju proslavili, mnoge crkve sagradili, oteestvo svoje prosvetili"; drugim svojim, i veim, i za pesnika znaajnijim delom, ona je vapaj i poziv za pomo, poput uvenog plaa monahinje Jefimije, koji je ovde sigurno bio uzor i nesumnjiva inspiracija, i u njemu je slavna prolost shvaena kao snaga koja treba da duhove okrepi i mobilie u tekoj sadanjici: Oteestvo vae Turki zavladali, mnoge vae crkve razorili, serbski sveti kralji vastanite, caru Hristu molbu satvorite, muhamedsku vjeru nizloite, ot vaego oteestva idenite! Hristijanskom caru pomozite, oteestvo vae obnovite! Arhijereji serbski ne lezite, no vsu not Boga molite, carstvo serbsko paki vostaviti i blagoastijem postaviti. Trea pesma upuena je "Ismailu", neprijatelju koji vlada nekada carskim "Konstantinom gradom", ali se, kao u Gundulievom Osmanu, izrie nada, ovde osnaena proroanstvima "svetih muej", da e se na "hristohulnika" podii mnoga "vastanija", koja e ga "ot carstva... nizruniti", a na njegovo mesto "imperatorstvo hristijanskoje vastaviti". Pesme nisu, naravno, visoka poezija, i ne odaju velikog, pa ak ni zanatu bogzna kako vinog pesnika. Njihovi stihovi, koje sve po dva naizmence vezuje priprosta, olako naena i esto nepravilna rima, raznih su duina u okviru iste pesme, i u njima se posle nizova osmeraca nadovezuju nizovi
294

deseteraca, a i jedne i druge presecaju ili smenjuju stihovi drukijeg razmera, od deveterca do jedanaesterca i dvanaesterca. Vladika Vasilije ni za jednu od tih pesama nije rekao ko ju je ispevao, ali nigde zato nije ni nagovestio da bi joj on sam mogao biti autor. Zagonetka oko njihovog autorstva ostala je stoga potpuna, a knjievni istoriari razliito su je reavali; jedni su se o njima izjanjavali oprezno, istiui da se "ne moe utvrditi da li ih je on (tj. Vasilije Petrovi) napisao ili samo zabiljeio"[526], ili da se samo "smatra da su njegove"[527]; drugi su takoe ostajali u osnovi neodreeni: "Tri pesme, za koje se, ak i ako se ne dokae da predstavljaju pesnike pokuaje Vasilija Petrovia Njegoa, svakako moe uzeti da su meu prvim stihovima, danas poznatim, iz pesnike produkcije itave dinastije Petrovia"[528]; ali trei su ih odreito i bez ikakve rezerve pripisivali Vasiliju samome.[529] Neke pojedinosti u njima, do sada neuoene, jasno pokazuju, meutim, da njihov pesnik ipak nije mogao biti Vasilije Petrovi. U prvoj od tih pesama re je o razorenom cetinjskom manastiru, koji "oiduje da se saziduje, Moskovija da je pokrasuje", a tako se moglo pevati samo pre 1724. godine, kada je vladika Danilo, po povratku iz Rusije i zahvaljujui pomoi koju je tamo dobio, uspeo da manastir obnovi i podigne iz ruevina[530]; budui vladika Vasilije u vreme kad je pesma nastala jedva da je imao desetak godina. Druga je pesma isto tako vezana za sasvim konkretan istorijski dogaaj: u njoj se srpski vladari iz kue Nemanjia prizivaju da priteknu u pomo "hristijanskom caru" i da tako oslobode svoje "oteestvo", a to moe biti jedino pesniki odjek poznate gramate ruskog cara Petra Velikog, koju su, u prolee 1711. godine, Crnogorcima doneli pukovnik Mihailo Miloradovi i kapetan Lukaevi i kojom su ovi pozvani da ustanu na zajednikog neprijatelja, to su uostalom i posluali, i usled ega su i teko postradali. Moglo bi se ak uzeti, bez suvie slobode u pretpostavljanju, da i trea pesma koju je vladika Vasilije uneo u ovaj zbornik svedoi, na svoj nain i samom svojom sadrinom, protiv njegovog autorstva: sigurno je taj isti rusko-turski rat 1711. godine izazvao nadu nepoznatog pesnika da e "Ismail" konano biti "izrinut" iz svoga Carstva i iz Carigrada i da e tamo zasesti "imperatorstvo hristjanskoje", to jest sam ruski car Petar Veliki. Ali sve te tri pesme, koje oigledno Vasilije nije ispevao, sasvim su bliske njegovim idejama i njegovim politikim vizijama i to bi bilo ono presudno njihovo svojstvo koje je opredelilo njegov izbor i koje ih je, zahvaljujui njegovom prepisu, zauvek sauvalo od zaborava.

295

Jedno naroito i sasvim lino vienje prolosti vladika Vasilije Petrovi dao je i u kratkom rukopisnom sastavu pod naslovom Vjenopamjatnik i anatema, koji je samo delom njegov, jer ga je radio skupa s ruskim vladikom Ilarionom, takoe u vreme svog prvog boravka u Rusiji, 1753. godine, i samo je delimino u oblasti nae istorije, jer mu je predmet i istorija ruska. U dva odvojena odeljka, jednom za nau, drugom za rusku prolost, u njemu se prikazuju i ocenjuju linosti iz daljih ili bliih vremena, pri emu se nekima dodeljuje besmrtna slava, a neki se opet osuuju na veito prokletstvo. Svoje sudove crnogorski vladika je zasnivao, pa je prema tome i smerove svojih simpatija i antipatija za linosti o kojima govori odreivao, na podlozi znanja koje je pribrao iz ne mnogo pouzdanih i kritinih istoriografskih dela, letopisnih i hronografskih, i iz jo manje pouzdane i kritine narodne tradicije, pripovedne i pesnike, ali isto toliko i na osnovu onoga kako je sve to on sam osetio i doiveo. Po njemu Nemanjii su svi zasluili da uu u "vjenopamjatnik", Lazarevii takoe svi, Brankovii gotovo svi, osim, razume se, Vuka Brankovia, koji je i po njegovom uverenju bio kosovski izdajnik, a za ovima zatim Crnojevii, pa arhiepiskopi i patrijarsi srpski, i na kraju niza, mesto je tamo zasluio i Vasilijev stric i prethodnik vladika Danilo. A u grupu anatemisanih smestio je on Vukaina Mrnjavevia, za koga je nepokolebivo drao da je ubio cara Uroa, kao to je to drao i narodni peva, onda iz prve skupine iskljuenog Vuka Brankovia i dvojicu brae Miloradovia, koji su u Jajcu usmrtili despota Vuka Ognjenoga, iji su koijai bili ("zato ot Turok bie nagradeni, a ot hristijan prokljati i prognani")[531], i na kraju, od najnovijih i njemu gotovo savremenih linosti, crnogorske glavare iz ratova od 1712. do 1714. godine.[532] Razliiti i vazda promenljivi tokovi vladiinog ivota izlivali su se u jo neke njegove spise, koji gdekada pojedinim svojim delovima, a gdekada i u potpunosti, pripadaju knjievnosti. Jedan je od njih memoarske prirode, a po izvesnim svojim odlikama izjednauje se s najboljom literaturom toga roda koju uopte moe da pokae itav na XVIII vek: za njega se moe samo aliti to je ostao u nevelikom opsegu i to ak i toliko kratak nije u celini tampan.[533] U njemu je vladika Vasilije pratio deo svoje biografije, koji se protee na dve godine po prilici. Te su dve godine 1751. i 1752, a dogaaji Vasilijevog ivota koji su se u njemu zbili hvataju zavretak njegovog dugotrajnog i ljutog sukoba s mitropolitom Pavlom Nenadoviem, odlazak njegov u Crnu Goru posle toga i odatle, zatim, njegovo prvo putovanje u
296

Rusiju. Pomenuti sukob izbio je oko relikvija, dragocenosti i odedi peke patrijarije, koje je, beei pred Turcima 1737, odneo iz Pei ondanji patrijarh Arsenije IV Jovanovi akabenta, a vladika crnogorski doao da ih preuzme, s punomojima novog pekog patrijarha. Ali Vasilije je tom prilikom prestupao ovlaenja koja je dobio i prava koja je imao, a inio je i mnogo drugih stvari koje su karlovakom mitropolitu smetale ili su ga ugroavale. Vasilije Petrovi je u tom sukobu, koji se protegao na vie godina, proao loije, bio je jedno vreme konfiniran u Kruedolu, a ako mu se sme verovati, mitropolit je ak pokuao i da ga otruje.[534] Prikazavi poslednje momente te svoje velike borbe s mitropolitom Nenadoviem, vladika crnogorski propoveda potom kako je iz Karlovaca otiao u manastir Rakovac, i kako je preko Dunava nastavio za Futog i Novi Sad, i iz Novog Sada otputovao za Trst; odatle je austrijskom dvoru poslao poznatu albu na karlovakog mitropolita, koja je, kako se to zna i inae, ostala bez ikakvog povoljnog dejstva, a onda je, unajmljenom trabakulom, dvadeset dana plovio do Budve i tamo se u Podmainama, iskrcao, sveano i toplo doekan od vladike Save i naroda; ali, ostavi jedva devet meseci kod kue, Vasilije se ponovo dao na put, i to sada za Rusiju; preko Rijeke i Trsta doao je u Be, gde je imao dva znaajna i zanimljiva vienja s austrijskim carem, a potom je preko Budima i Tokaja, i preko Dukle i Broda, konano dospeo do Kijeva, gde ovaj spis prestaje da prati njegovo dalje kretanje. O svemu tome vladika Vasilije pria jednostavnim i brzim potezima, kao da mu pred oima lebdi, kao jedini cilj, da saini suvi i slubeni izvetaj. Od toga je, sreom, pruio znatno vie. On tamo navodi dijaloge koje je s pojedinim linostima vodio i doslovno saoptava ta su mu one tom prilikom rekle ili kako im je on uzvratio. Pored toga, on se zadrava na pojedinostima koje su slikovite, ali i odve sitne, i kojima ne bi bilo mesto u izvetaju, a jedan pisac bi ih isticao svakako. Primera takvog njegovog postupanja ima vie, ali je dovoljno navesti i dva-tri, da se po njima vide i ostali. Kada prikazuje svoje trenutno i obostrano nimalo iskreno pomirenje s mitropolitom Nenadoviem, posle koga su se izvezli u etnju karucama kroz Karlovce, Vasilije nastavlja: "Stavi mene o desnuju sebe u karetu proz varo; smotrja nas varoani, govore medu sobom: 'to tako na mitropolit poitajet ernogorskago, a prede ljutoju vradoju jego gonjae'." Kada slika radostan doek koji mu je prireen u Crnoj Gori, on e zabeleiti da "narod ernogorski i primorski" nije propustio da zapazi promene koje su na njemu utisle propaene muke: "udahu se gde vlasi glavi mojeja naeli bijehu sijeet i lice bledjat i isahlo." A kada spominje putovanje laom iz Bea za Budim, nee zaboraviti da spomene kako "leto bjee, te ni komari
297

dosaivahu vodom". U Vasilijevom memoarskom spisu ima ak i delova pisanih s neskrivenim humorom. Oni koje je nadahnuo udnovati vladiin zemljak Stano Popov prava su pria s jakom aromom onoga vremena. Opsednut podvizima mnogobrojnih fantastinih avanturista koje je dalo galantno stolee, taj Stano je doao na misao da i sam zaigra u takvoj jednoj ulozi. Prilepivi se nekano za vladiku Vasilija, on mu se uporno naturao prilikom njegovih audijencija kod cara u Beu, tako da ga je konano sam car morao odbiti. Zatim je pokuao da proturi neku svoju falsifikovanu genealogiju, kao to su to tada inili i drugi. Vladici je on jednom doneo neko "librece (knjiicu) napisato skoro slovo slabo serbski i latinski" u kome se tvrdilo da su Stano, i njegov otac i njegovi prei poticali nita manje no "ot vseslavnago roda i kolena serbskago cara Stefana", a da su "njegovi stari vladali ot nastanja i dnes ernoju Goru" i zahtevao je od Vasilija da mu ovaj sve to i svojim potpisom potvrdi. Naavi se u velikom udu, vladika ga je, kako ovde pie, vratio u stvarnost reima: "Prede bih otdal svoje ruki na otseenije neeli javno niem pristojnu la: nadpisat takovu, kotoraja celomu svetu izvestno, cara serbskago Stevana Nemania rod okonal se na mladago cara Uroa, a ti, Stano, sin popa Vuka, a unuk Stanie Popova, a praunuk popa Alekse, koji na taljagu popovsku njegukim enam mogae snijet niz Krstac po dvadest torbicah." Ali pria o Stanu Popovu ima i svoj nastavak, ne manje neobian. Uspevi da ga priblii, i ak pobratimi, s varadinskim birovom, vladika Vasilije nije ni slutio da e ta dvojica zaeti smean plan "da idu zajedno u Rim, da itu od pape blago da idu oduzimati od Turaka Albaniju" i da e u svojoj ludosti razdeliti "zemlju Albaniju na dva principata, jedan birovu Pili, a drugi Stanu Popovu". Iako se sam, u meuvremenu, upravio put Rusije, vladika nije hteo da ostavi neokonanu ovu digresiju, koja ga je oigledno zabavljala, ne opaajui, izvesno, koliko se ona nesrazmerno rairila u njegovom kazivanju: "A Stano Popov s birovom ostae u Be, i Stano hodio u cesara, pisa i nastavlja se svakojako dokle cesaru obea da e mu vazda mo dat na Turke dvadeset hiljad vojske, i cesar mu darova jednu medalju i sto cekinah. I seli s birovom na potu iz Bea u Mletke iz Mletaka u Rim, iz Rima u Neapolj, iz Neapolja u Dubrovnik. Potera [izgubi] nesreni birov dvadeset hiljad forintah. Kako doa doma, ot peali umreo; ostade Albanija kako je i bila". Istoriar srpske knjievnosti XVIII veka Jovan Skerli, koji je za ovaj Vasilijev spis samo doznao iz druge ruke, ali ga nije itao, sigurno bi mu ukazao vie panje od jedne napomene "pod linijom" da ga je upoznao blie[535]; udno je to su to propustili da urade i istoriari koji su tu knjievnost pokuali da sagledaju posle njega, i potpunije no on.
298

Pred sam kraj tog svog prvog boravljenja u Rusiji, desetoga marta 1754, vladika Vasilije je u Moskvi dovrio glavno i jedino tampano svoje delo, Istoriju o ernoj Gori. Valjda nedugo posle toga ono je ugledalo sveta u Petrogradu, zahvaljujui podrci, a moda i pomoi, vicekancelara Mihaila Larionovia Voroncova, kome je i posveeno. Ta obimom skromna knjiica, od same etrdeset i tri strane maloga formata, delom se dri strukture uobiajene u knjigama XVIII veka, a delom ju je vladika oblikovao po vlastitoj volji, sklonoj slobodama i neobinostima svake vrste. Posveta Voroncovu, koja joj je na elu, zauzela je prve etiri strane i tampana je krupnim, upadljivim slovima, razliitim od ostalog teksta; vladika se u njoj potpisao okien svim svojim titulama, kako je to inio uvek kada je eleo da naini naroiti utisak: "smireni mitropolit ernogorski, skenderiski i primorski, i trona serbskago eksarh Vasilij Petrovi". Iza posvete, na etiri dalje strane, dolazi predgovor (Predislovije istoriji seja v kratce), u kome su znaajna obavetenja o Vasilijevim motivima za izdavanje ove knjige i o njegovim namerama sa njom. Sav tekst Istorije o ernoj Gori stao je na dvadeset sedam narednih stranica, po emu se ve vidi da je vladika eleo da ostane u najpunijoj saetosti i da se ogranii na ono to je za njega od sutinske vanosti. Potom je dodato nekoliko priloga, bez kojih se moglo, ali koje je pisac sa jednim ili drugim razlogom doveo u vezu sa svojom temom; prva dva su popisi "arhijerej serbskih", i to najpre onih u Patrijariji i "v podanstve tureckom", osim "mitropolita ernogorskago", a zatim onih "v oblasti cesarskoj", trei je o Dubrovniku, sa objanjenjem njegovog postojanog neprijateljstva prema Crnogorcima, a poslednji je pozivanje na neku istoriju "monarhiji tureckoj" u kojoj je re o slobodi Crne Gore i o njenom imenu. Ali je ta Istorija stvarno tek trea verzija istoga dela; dve ranije nastale su barem osam godina pre toga, i o njima postoje nedvosmislene potvrde, iako se o njihovoj sudbini vie nita ne zna. Njih je spominjao sam vladika u pismu kancelaru Aleksiju Bestuevu Rjuminu, od 9. februara 1746, uveravajui ga da mu je uputio njihove rukopise preko ruskih poslanika u Carigradu, i molei ga da se zauzme da one budu publikovane.[536] Iz tih istorija, koje su, kao i ona koja je posle tampana, bile vrlo koncizne ("v kratce") i pisane urno, a s namerama sasvim praktinim, ruski grof mogao je, prema Vasilijevim uveravanjima, da se obavesti o narodu Crne Gore i o njegovim crkvama, a "poglavito o ovoj svetoj mitropoliji", i da sazna koliko su mrnji i nevolja Crnogorci imali od Turaka i od "Latina", ali i kako "jo uvek, blagodau Hristovom i milou sverusijskog imperatorskog
299

velianstva, Crna Gora stoji nepokorena, kako od strane Turaka, tako i od Latina". Iako su obe prethodne verzije Istorije o ernoj Gori izgubljene, moe se verovati da one ipak nisu bile u svemu identine s verzijom Koja nam je poznata. Pristup stvarima svakako je i u njima bio ovakav kakav je i konano ostao, a bez sumnje i jezik takoe, s obzirom na to da su bile namenjene ruskim itaocima, a i na to da se tim jezikom, koji je neka udna meavina jezika ruskog i srpskog, vladika Vasilije esto sluio i inae. Bez sumnje je identian bio i jedan deo njihove sadrine, jer se Vasilije nije nikada mnogo ustruavao da se u svojim spisima ponavlja i da iz onih ranijih, pa ak i iz svojih pisama, prenosi u kasnije ne samo injenice ve i itave pojedine odeljke. Ali drukija je tampana verzija morala biti samim tim to se u njoj govor o Crnoj Gori i njenim ljudima produavao i na vreme posle rada na prethodnim verzijama. A zatim, vladika je sada unekoliko i proirio krug ciljeva koje je s Istorijom eleo da postigne. Kao to je sam isticao u Predisloviju tampane verzije, jedan je od njegovih ciljeva bio da ovom knjigom onemogui izvesne ljude sa naega tla, a u prvom redu one iz Bosne i Hercegovine, ali i poneke druge, koji su za novce u Dubrovniku kupovali svedodbe ("atestate") o svom tobonjem plemenitom poreklu i sa njima odlazili u Rusiju i, prisvajajui za sebe "zaslugi naroda ernogorskago", sticali tamo imetke i dobijali "nagradenija i milosti". Ali nije samo u tome "smireni pastir slaveno-serbskago ernogorskago naroda" bio polemian, niti je jedino na taj nain pokazivao vie sklonosti za ue, i lokalne, nego za ire i optije interese naroda. Njemu je isto tako smetala pojava pojedinih istoriara, koji su se javljali poto su Turci "zavladjeli serbskim gosudarstvom" i koji su u svojim delima netano, po njegovom sudu i pristrasno, i po Crnogorce tetno, prikazivali nau prolost. Jednome od njih, grofu oru Brankoviu pripisao je line motive za takvo postupanje. Ne zadovoljivi se time to se neopravdano nazvao srpskim despotom, Brankovi se, po Vasiliju, jo drznuo da sebe predstavi kao vladara ("poveliteljem") crnogorskoga naroda. Vasilije samo to ne kae, ali se vidi kako to misli, da je car Leopold, zbog toga Brankovia po zasluzi stavio "pod karaul" u Pragu, gde je on i umro, mada je prethodno stigao da napie - i to je, po vladici crnogorskom, jo jedna teta - mnoge istorije o Srbima, u kojima je naroito uznosio svoju porodicu, koja je, kako to mesto glasi u prenosu na dananji jezik, "kod Srba ostala u velikom prezrenju i poruzi zbog izdaje kneza Lazara". Drugi domai istoriar koji je ogorio
300

"egzarha srpskoga trona" i "mitropolita ernogorskog, skenderijskog i primorskog" bio je "Mavro Orbin, raguzinski arhimandrit", to je oigledno Mavro Orbin, Dubrovanin, benediktinac i opat mljetski, a ovde je tako nazvan po nainu na koji ga je zvao njegov prevodilac na ruski jezik, Sava Vladislavi. Orbin je napisao "istoriju o Slovjaneh", kako Vasilije Petrovi naziva Kraljevstvo Slovena (Il regno degli Slavi), i u njemu je, po vladiinoj oceni, nesrazmerno i vie no ostale slavio svoje Dubrovane. to je vladiku ogorilo jo vie, on je za "onaj slavni rod Nemanjia, careva srpskih" izneo da proistiu od nekog neznatnog popa Stefana "ot Plevalj iz Hercegovini", dok je istina sasvim druga, to jest da je Simeona Nemanju rodio Bela Uro, a taj je poticao od familije Likinija i Teodore, sestre Konstantina Velikoga, i iveo je u Zeti, gde je, pored Nemanje, imao jo dvojicu sinova, Davida i Konstantina. Voen namerom, jasnom i odlunom, da opovrgne krupne neistine koje su se, kako je mislio, skupile oko prolosti njegovoga naroda, i da umesto njih, ruskim itaocima, a preko njih i svima drugima, ponudi prava obavetenja, Vasilije je svoju istoriju temeljio na izvorima koje je smatrao pouzdanim. Neke je od njih i nabrojao; to su "mnogije istorije drevnije", naroito one za koje je navodio da se nahode "vo Atonskoj gorje u Hilandaru" i u Srbiji, "u lavri Studenici, u Deani, u serbskoj patrijarhiji pekskoj, u mitropoliji ernogorskoj cetinskoj" i u kojima se moglo nai mnogo "o carjeh serbskih i gercogjeh ernogorskih". One u Hilandaru ni Vasilije nije gledao, razume se, jer u Svetu Goru nije iao, bar koliko za sada znamo, ali su otuda, kao iz sredinog srpskog skriptorijuma, u mnoge manastire po zemlji stizali brojni prepisi, i njih je vladika verovatno viao, kao to je, to je sigurno, znao i pojedine rukopise iz Studenice, Deana i Pei, pored onih sa Cetinja. Ali ta naa srednjovekovna istoriografija, na koju se vladika crnogorski nadovezivao, nije u poreenju s Brankovievom istorijom ili s Orbinovim Kraljevstvom Slovena, bila superiornija to se tanosti tie, i Vasilije Petrovi nije svakako imao mnogo razloga da onako otre prigovore upuuje toj dvojici autora. Osim toga, kako u tim njegovim izvorima nije bilo ni pomena o mnogo emu to je njemu bilo stalo da kae, naroito o stvarima, dogaajima i ljudima njemu bliim, pa i sasvim bliskim, po vremenu i prostoru, on je pisao prema vlastitom znanju i na osnovu tradicije, esto i lokalne, i oba ta oslonca koristio je ne manje slobodno i proizvoljno, i isto toliko i kao mogunost da ih upotrebi prema trenutnim potrebama i u vlastite svrhe.
301

Predmet Istorije o ernoj Gori vladika Vasilije naznaio je jo u njenoj posveti, sluei se reima naoko dosta skromnim i tanim. Ona bi imala da predstavlja opis poloaja Crne Gore i njenih ranijih vladara "s priloenijem svjatih carej serbskih i despot, kto oni i otkudu bili". Svega toga u Istoriji doista ima, u svedenoj meri i na jedan naroit nain. Na poetku su geografska i topografska obavetenja o zemlji, s kratkim naznakama o njenim meama, glavnim oblastima i plemenima, rekama, gradovima, jezerima. Odmah se na to nadovezuje prikaz njene istorije. Taj prikaz zanimljiv je kako po periodizaciji koju je vladika Vasilije proveo, i koja pokazuje njegovo shvatanje osnovnih linija i glavnih razdoblja u prolosti njegovoga naroda, tako i po njegovom oseanju irokog i dalekog povesnog kontinuiteta i povezanosti sa itavim i neprekinutim tokom nae istorije. Uvodni mu je deo istorija srpskoga carstva, "kotoroe vsemu svijetu cvjetalo dvijesti i tridesjat god" i koju Vasilije vodi od Stevana Nemanje do kneza Lazara i bitke na Kosovu. Za njim dolazi istorija despotovine, poev od; Stefana Lazarevia i ura Brankovia, pa sve do Zmaj-Ognjenog Vuka, s kojim se okonava "oni slavni despocki rod". Tek potom je na red dolo "gercogstvo ernogorskoje", ije poreklo vladika Vasilije izvodi od Nemanjinog sina Vukana, koji "v Zete ivljae i ot kotorije familiji proizili gercogi zetskije i ernogorskije". Njihov niz otvara savremenik kneza Lazara i njegov zet Bala, sin Stracimirov, a zakljuuju poslednji Crnojevii, ija je vladavina prestala 1516. godine. Od tada, po Vasilijevoj koncepciji istorije Crne Gore, "na mesto onih gercogov vladjejut mitropoliti", i tako stanje traje, naravno, sve do njega i njegovih dana. Tom odseku istorije Crne Gore Vasilije Petrovi posveuje srazmerno mnogo prostora i panje, ali u stvari ima o njemu neto da kae tek od vremena kandijskog rata naovamo, kada su Crnogorci ratovali to zajedno s Venecijom, to na poziv Rusije, esto i dugo, a obino i na svoju tetu i plaajui zatim svoje uee u borbama stradanjima od osvetnikih turskih vojski. U ovom odseku te istorije naroito je istaknut vladika Danilo, za koga je Vasilije i ovde, kao i svuda drugde uostalom, imao samo rei najvie hvale i najdubljeg uvaenja.[537] Izlaui dogaaje i spominjui linosti koje su u njima imale neku ulogu, Vasilije Petrovi postupa s mnogo slobode i to se linosti, i to se srazmera tie. Kritika istoriografija nala je u njegovoj knjizi itav niz ogreenja o istinu, gdekad nevoljnih i u onom asu neizbenih, a gdekada svesnih i proisteklih iz vladiinih linih, pa i sasvim privatnih motiva.[538] to je o Vukainu govorio kao o ubici cara Uroa ili to je Vuka Brankovia
302

prikazao kao kosovskog izdajnika, razlog je to je tako bilo upameno u narodnoj tradiciji, ili zabeleeno u srpskim letopisima i drugim starim spisima sline vrste. Ali to je govorio o mitropolitima kao suverenima svoje zemlje poev od 1516. godine, to je isticao neprekinutu slobodu Crne Gore, to je njene granice proirio preko svih realnih, pa i idealnih, osnova, to je u njenim zaseocima video gradove, a u njenom kru nalazio plodne i bezmalo idiline oblasti, to je izreao sve serdare, "knjaeve" i "vojevode" iz vremena vladike Danila, njih etrdeset i vie na broju, na elo kojih je doao "pervoj ot Njegu, rodnoj jego brat duk Radul Petrovi", to jest otac samoga Vasilija, i to je samim tim nabrajanjem ove "slavnije polkovodci" stavio u isti red s najznatnijim protagonistima celokupne nae istorije, to je bilo Vasilijevo svesno i unapred sraunato preterivanje, s namerom da se na glavne inioce ruske politike naini najvei utisak, da se Crna Gora po junatvu, po znaaju, po zasluzi, pa prema tome i po oekivanoj pomoi i nagradi izdvoji i istakne vie no "proaja Serbija" i da se tako "obmanjiki" odstrane sa izvorita ruske milosti. Po Vasiliju, Srbi su malo gde bili boj ("bataliju vigrali") bez Crnogoraca i Brana, a to Bala nije potpomogao kralja Vukaina, odgovor je u tome to nije hteo "s carskim ubiceju v druestvo vstupit", a to je izostao iz kosovske bitke, to je stoga to je na Kosovo stigao tek trei dan "po onoj bataliji"; s druge pak strane, kada je "Otomanskaja Porta" 1714. otpravila na Crnu Goru vie od sto hiljada vojske "predvoditeljstvom vezira Duman-pae uprelia", Crnogorci su "ot sojuznikov svojih Serbov, podanih tureckih, ostavljeni bili". Sve je to, razume se, izraz neke vrste Vasilijevog lokalnog patriotizma i posledica nekih njegovih trenutnih ciljeva, ali o njegovoj najdubljoj povezanosti s itavom ranijom naom istorijom nema nikakve mogunosti da se sumnja. O tome svedoi cela ova knjiga, a u njoj naroito Vasilijevo oduevljenje za "serbskoje carstvo" i, naravno, za njegove slavne careve; "oni vsi pravedno carstvovali - zapisano je na jednom mestu Istorije -i Bog ih opravda, kak i do sego dnja vidjatsja svjatije i celebnije ih moi". Takoe su tome svedok etiri strane koje je u Istoriji dobila kosovska bitka, kao nijedan drugi istorijski dogaaj ni pre, ni posle nje. Njen prikaz, inae, dat je u pravom pripovedakom maniru i sasvim drukije od ostaloga kazivanja, a vladika ga je radio prema poznatoj Prii o boju kosovskom, iz koje je ak i poneke delove doslovno preneo u svoju knjigu.[539] Mnogobrojne netanosti Vasilijeve Istorije o ernoj Gori primeene su odavno i na pojedine izmeu njih ukazivali su jo njegovi savremenici. Neki su to inili iz politikih razloga, kao to je to bio sluaj s glavnim mletakim
303

providurom u Dalmaciji Franeskom Grimanijem, koji je o knjizi po dunosti izvestio svoju vladu. Tom prilikom Grimani se tuio kako vladika u njoj opisuje Crnu Goru "kao jednu od najveih i najplodnijih pokrajina u svetu", kako u nju ubraja i krajeve koji su mletaki i istie "svakojako s naroitom namerom, kako je njegov narod podigao Kotor", kako vladika zatim "od svakog sela gradi pokrajinu i dinu titulu knezova i vojvoda daje stareinama porodica", a za jednu od tih porodica ak govori da je stupila u red mletakog plemstva, kako "uveava broj i junatvo ovog naroda, dodajui kako je glas Crne Gore dovoljan da sebi privue Srbe koji su uz mone vladare ili uz samoga oca papu". Glavni cilj Istorije o ernoj Gori Grimani je video u Vasilijevoj tenji da se njom za Crnu Goru zadobiju "milost Sinjorije i zatita Rusije", to je i bilo blisko istini.[540] Jo ljuu i strasniju kritiku Vasilijevog dela dao je jedan od njegovih protivnika, jeromonah Teodosije Mrkovi. Njemu je smetalo to je Vasilije "u svoju nepravednu istoriju" za sebe napisao da je bio "dukski sin", a duka u Crnoj Gori nije bilo bogzna od kada, to je naao tolike gradove u Crnoj Gori, iako tamo nema nijednoga, to je broj raspoloivih ratnika te zemlje preuveliao do dvadeset hiljada, mada ona nema toliko ni ukupnog stanovnitva, to je sebe prikazao kao "povelitelja ernogorskog i primorskog, Zete i Skenderije", a to je oita neistina, jer su Spu, Podgorica i abljak u turskim rukama a Primorje u mletakim. Mrkojevi je negodovao tavie, i protiv Vasilijevih tvrdnji da Turci i Mleii nastoje da istrebe Crnogorce, dok se zna da su im Venecijanci uvek pomagali, a da je, naprotiv, vladika iz Rusije doneo novaca i razdelio ga razbojnicima da napadaju turske i venecijanske podanike.[541] Neki su, najzad, Istoriju Crne Gore kritikovali jednostavno kao njeni itaoci. Tako je nepoznati vlasnik jednog njenog prevoda na italijanski jezik (Istoria del Montenegro) stavio ispod naslova, kao svoju ocenu, karakteristian pripis: "napisana kako se vidi od nekog autora male verodostojnosti" (da un autore di poca, fede).[542] Sve ocene Vasilijeve Istorije, i one iz dana u koje se ta knjiga pojavila, i ove kasnije, i izreene u modernoj nauci, morale bi biti blae i prema piscu irokogrudije. Jer istoriju u pravom smislu rei vladika crnogorski nije ni pisao, iako je svoje delo tako krstio; mnogo vie no istorija, ono je bilo jedan politiki memorandum i jedan polemiki propagandni spis. Njime vladika Vasilije nije ni pomiljao da olaka put buduim naunim sagledavanjima nae istorije, niti da za njih sauva pojedine znaajne momente prolosti, ve je jednostavno pokuao da uini to moe, i na ovaj nain takoe, da se zadovolje neke trenutne potrebe njegove zemlje, kao i potrebe lino njegove.
304

Zato je isticao sva preimustva svoje zemlje, bila ona stvarna ili zasnovana na preuveliavanjima, pa i na samim fikcijama, i zato mu je naroito bilo stalo da naglasi veitu slobodu Crne Gore i njen ogromni doprinos, dat najee u krvi i neizmernim stradanjima njenoga stanovita, borbi svih hrianskih sila, kako Venecije tako Rusije i tako "doma austriskoga", protiv zajednikog neprijatelja, Turaka. Ponegde je vladika pri tom rekao, a ponegde je ostavio da itaoci Istorije sami naine takav zakljuak, da taj crnogorski doprinos optoj borbi nije ni dovoljno priznat, ni po zasluzi nagraen. Naroito se, i izriito, alio na crnu mletaku nezahvalnost. Veneciji su Crnogorci priskakali u pomo bezbroj puta, u ratovima kiparskom, kandijskom i morejskom, i pri zauzimanju Herceg-Novog 1687. gadine, i u borbama 1699. godine, i prilikom opsada Bara i Ulcinja godine 1717. i 1718, a ostavljani su na cedilu ili su liavani svake blagodarnosti im su potrebe prolazile. ("a kogda Venecijani nudi ne imejut, to pervoje ernogorskoje blagodjejanije zabivajut"). Istorija o ernoj Gori Vasilija Petrovia ima i neto literarnih svojstava, a nije samo suvi i u praktine svrhe raen politiki spis. Ona izbijaju na videlo naroito kada vladika daje kratke, ali sa zanosom pisane, bezmalo raspevane opise, pojedinih krajeva u svojoj zemlji koji se kod njega time preobraavaju u neke arkadski pitome i bogate predele. Tako je naslikana Crmnica ("vsjakimi plodi bogata, otvsjudu istoniki vod, kotori polje napajajut, tamo ito i vino preizrjadnoe"), i tako Maine ( polje vsjakimi plodi nasadeno i vinogradi, gdje roditsja horoeje vino"); planina Loven ispala je veseloe mjesto i visokoe, gdje prede v ljetje ili [iveli] gercogi ernogorskije; tako istoniki [izvori] cjelitelnije"; a govorei o Zeti, vladika se ushiivao piui, gotovo bi se reklo, u slatkom dositejevskom stilu: "ne motno skazati toe strani blagovonij vozduh, vodi izrjadnije prede pomjanutije rijeki i drugije menije rijeki, kotorije tekut v reene ozero, tamo ribi raznije nahodjatsja delikatnije mnoestvo". Literarne crte u Vasilijevoj prozi javljaju se i na drugim stranama njegove Istorije; kada govori o Bali, koji nije hteo da prizna kneza Lazara "za velikago gosudarja Srbljem i samodercem", te je zbog toga sa njim triput ratovao i sva tri puta ga pobedio, Vasilije nastavlja kao da pria ljubavnu povest, a ne pie istoriju: "Posljedi [najzad] Baoa, kak elovjek molodi vojnoju nepobjeden, a pobjeden molodoju djevicoju, prekrasnoju Marijeju, dokoju [keri] knjaza Lazarja, na kotoruju enilsja i v protekciju knjaza Lazarja otdalsja". Ili kada uzima da govori o pokuaju kneza Lazara da se odupre Turcima, vladika pribegava poreenju, da bi
305

pokazao ogromnu neravnopravnost snaga: "serbskaja armija" bila je u odnosu na tursku "kak rijeka protiv velikoga morja". Uprkos svojoj neznatnoj naunoj i sasvim skromnoj knjievnoj vrednosti, Istorija o ernoj Gori Vasilija Petrovia imala je itaoce i, zahvaljujui injenici to je bila odtampana, vrila je ne mali uticaj u narednim decenijama. Neki iroko prihvaeni i dragi mitovi koje je ona stvorila, ili im je dala snanu potporu, odravali su se zatim ilavo i dugo, i trajali su tako rei sve do naih dana; vremenom oni su dobili mobilizatorski karakter i odravali su duh otpora i borbe i u prilikama drukijim i kasnijim. Utoliko je tei posao imala kritika nauka u nastojanju da ih svede na pravu meru, ili i potpuno otkloni, to se uvek dogaa kada se istorija pretoi u poeziju i kada stvari i pojave izgube realne srazmere i zaviju se u privlanu maglu pripovedanja. Niti je taj karakter imalo, niti je takav znaaj dobilo "istoriko-geografsko opisanje" Crne Gore, koje je u Petrogradu, 29. juna 1757. godine, napisao izvesni Jovan Stefanovi Balevi, "albano-crnogorac iz Bratonoia", kako se sam potpisao.[543] Nita se blie ne zna o tom Baleviu, ali je sigurno da je on bio u ruskoj slubi, jer je ovaj spis podneo ruskoj Kolegiji inostranih dela, u ijoj je arhivi i naen. Sigurno je i to da je bio dosta blizak vladici Vasiliju, ako ne i njegov ovek u potpunosti; to se vidi i po tome to njega pominje kao jedinog upravljaa Crne Gore ("u Crnoj Gori nema uprave, ni reda svjeckoga, iako se dananji arhijepiskop Vasilije stara zavesti meu njima red i poredak dravni"), a vladiku Savu preutkuje, kao da ga u tom asu i nema. Vasilijeva Istorija o ernoj Gori bila je Baleviu unekoliko i model, iako je njegovo opisanije" od vladiine Istorije daleko stvarnije i u podacima tanije, to je ve i po sebi razumljivo s obzirom na njegov zvanini karakter. Kao i Vasilije, Balevi govori o netaknutoj slobodi "kamenite, bezvodne i mnogijema neprolaznijema gorama opkoljene" Crne Gore, koja opstoji "ima ve 368 godina, tj. od propasti srpskoga carstva"; meutim, nisu izostali ni pokuaji da se ta sloboda ukine: "Turci su mnogo puta napadali na Crnu Goru sa namjerom da je pokore pod ovoju vlast, ali Bog toga nije doputio". Balevi na to dodaje, dodue, da Crnogorci jesu slobodni, ali da "Turci toga ne priznaju i dre ih za buntovnike". Stvarniji je Balevi od vladike Vasilija i u mnogo emu drugome: u granice Crne Gore on ne uvodi ni "Dalmaciju mletaku", ni "Skenderiju", ni Hercegovinu, a Kotor je njemu "mletaki grad"; broj ratnika ("vojenijeh ljudi") kojih Crna Gora moe da prui on procenjuje na pet hiljada; u Crnoj Gori on ne nalazi
306

ni gradova, ni utvrenja, i napominje da Crnogorci ive "po selima"; nije, najzad, pojedine njene krajeve predstavljao kao nasmejane, plodne i pune svakoga obilja, kako je to, pesniki poneseno, inio vladika Vasilije. itelji Crne Gore, koji su po Baleviu "svi od slaveno-srpskoga naroda i pravoslavnoga blagoastivoga ispovijedanja", neobrazovani su i "neiskusni u vjetinama", zato to u njih nema kola, ali su inae "od prirode vrlo sposobni, a osobito u vojnikome poslu". Ovde i u onim redovima "opisanija" gde se govori kako Crna Gora nema "nikakvih kola, osim u cetinjskome manastiru, pri arhijerejskoj rezidenciji, jedna kola u kojoj se ue itati i pisati oni koji se pripravljaju primiti sveteniki in", osea se kao da je Balevi itao Vasilijeve apele i molbe ruskim vlastima za pomo da u svojoj zemlji otvori kole i na taj je nain uzdigne (i modernizuje Jo u jednom je obavetenju Bratonoi Jovan Stefanov bio do kraja otvoren i taan - kada je govorio da "mnogi Crnogorci samo oruem ive, napadajui as na turske as na mletake podanike", i da takve napade "ne samo ne dre za grijeh, no kao veliku vojniku ast", te da su zbog njih "vazda u svai s pograninijem susjedima". I tu, kao i drugde u ovom "opisaniju", opaa se jasno da Balevi nije pisao napamet i da je bio obaveten ovek. Valjae stoga poneto korigovati nabolje sud ve izreen u nauci da to delo ne doprinosi "objektivnijem unapreenju poznavanja Crne Gore"[544], i ostae samo za aljenje to on nije bio iscrpniji i dui, kao i to nije mogao biti objavljen kada je pisan. Zatvoren u svenjevima jednog poverljivog arhiva, on je ostao nepoznat itaocima i njegovo dejstvo na njih samim tim nije moglo biti nikakvo. Sa vladikom Vasilijem i Jovanom Baleviem zavrava se tanki i skromni niz pisaca sa tla stare Crne Gore pre pojave vladike Petra Prvoga. U stvari tek sa Petrom Prvim Njegoem zakljuie se razdoblje u kome su oni delovali, i u tom kraju bie i istinske veliine; ali e sa njim poeti i novo razdoblje takoe, i to jo vee i blistavije. U isti mah kada i on, u Crnoj Gori, knjievnim radom bavie se i vie istananih i odabranih duhova iz Boke Kotorske. Neki od tih Bokelja bie prijatelji i saradnici Petra Svetoga; neki e mu biti samo savremenici; a neke e prilike i nesrene okolnosti naega istorijskoga postojanja svrstati meu njegove protivnike. Petar Petrovi, kako se nazivao sam od poetka i dugo zatim, ili Petar Petrovi Njego, kako se na svojim pismima (on ih je zvao "knjigama") i drugim dopisima potpisivao docnije, poev od druge polovine svoga ivota, ili Petar I, najposle, kako ga oznaavaju istoriari, nije pre svega, a nije ni
307

ponajvie, bio pisac. On je to tek jednim, i manjim, delom svoje linosti to jest uglavnom toliko koliko je onome to je govorio i pisao davao izraz i oblik umnogome knjievan. Ni duhovnik i verski pastir svoga pravoslavnoga naroda nije Petar I bio u prvome redu, mada je od najranije mladosti svoje bio monah - njegovo svetovno ime ak nije uopte poznato a od trideset este godine, pa do smrti (na Luindan, 30. oktobra 1830), nalazio se na elu crkve u Crnoj Gori i u Primorju kao njen mitropolit; ta crkva, sa ciglih pet manastira i sa devet kaluera samo, i sa dvadeset deset hramova i toliko isto svetenika, maleno je i odvie uzano polje bilo za njegovo prostrano ivotno zanimanje i delovanje. Petar I Petrovi u ivotu je bio, i u istoriji je ostao, prvenstveno dravnik i predvoditelj naroda, i njegov stvarni vladar. Tim narodom upravljao je, kako je i koliko mogao, skoro polovinu jednoga veka, borei se, i nosei se teko, i sa njim samim, nepokornim i neposlunim, i sa svetskim dogaajima, retko kad za Crnu Goru, i u njoj, srenim i povoljnoga toka, i sa vladajuim silama, kraljevima i carevima onoga vremena, koji su njegovome narodu ee ljuti neprijatelji, no to su mu bili skloni, da prikupi, privede slozi, uredi kao drutvo i organizuje kao dravu i ouva u njegovoj krvavo steenoj, i preskupo plaenoj slobodi. U tom mukotrpnom, ali s vrstom postojanou provoenom nastojanju, dravnik u njemu oslanjao se, mnogo puta, na nadahnutu re pesnika, i potpomagao se, neprestano molei i zaklinjui, ali i proklinjui, ugledom duhovnika i uticajnom svetou arhipastira.[545] Petar I Petrovi izvan svake je sumnje najvei crnogorski vladika XVIII veka, a prvo i najvie mesto u njihovom nizu pripada mu kako po linim svojstvima i najboljim odlikama koje je u sebi nosio, tako i po svemu to je za zemlju i narod svoj uinio. etvrti je on crnogorski mitropolit iz viene kue, i ve tada bezmalo dinastije Petrovia u XVIII veku. Ali do trona ipak nije doao po neprekinutom sledu Petrovia; njega je, dodue, za naslednika sebi odabrao jo stric njegov Vasilije, ali je vladika Sava, koji je njegov stric takoe, pod pritiskom onda svemonog epana Maloga, a i na traenje "guvernadura" Radonjia, odredio za to mesto Arsenija Plamenca, linost slabu i u svakom pogledu tog visokog ina nedostojnu, kome se, uostalom, ni sama sudbina nije pokazala sklonom, ne dopustivi mu da na vladianskom prestolu ostane due od tri godine. Ljudske, svetenike i dravnike veliine Petra I bili su svesni ponajpre njegovi Crnogorci, i to iz svih nahija i plemena, onda gotovo stalno, i mahom teko, meusobno zakrvljenih i neposlunih. I kada njegove naloge,
308

pozive i zaklinjanja nisu sluali, to nipoto nije bilo retko - jer sluati oni nisu hteli, ni umeli, pa zato ni mogli nikoga - i kada su mu se, otvoreno ili prikriveno, opirali, pa i kada su ga, vie iz obesti, nego iz potrebe, potkradali, potovali su oni jedino njega, i vie od svih, meu sobom, i priklanjali su se pred njim i njegovom "svetou" u koju su, jo za ivota njegovog, verovali. Na strance koji su ga sretali, bilo kada su oni u Crnu Goru dolazili, s najrazliitijim namerama, ili kada je on odlazio njima, po najrazliitijim potrebama narodnim, ostavljali su najdublji utisak izgled njegov i celokupno njegovo dranje, neizmernost njegove mudrosti, koju je nemoguno bilo ne uoiti od prve, prebogato iskustvo, nakupljeno iz ivota, iz knjiga, iz svakodnevnog saobraanja s ljudima, i iroka i mnoga njegova znanja.[546] Udivljenih potovalaca vladika Petar I imao je i u itavom "slaveno-serbskom narodu" i kod ostale "brae Srbalja", kako je on govorio za narod srpski izvan svoje Crne Gore, podjednako kod onih iz obinog sveta, kao i kod onih koji su inili tada zaista uski sloj obrazovanih i uenih. Meu njima su, uz mnoge Druge, bili odrana Dositej Obradovi, Vuk Karadi i Sima Milutinovi-Sarajlija, koji je jedno vreme ostao uz njega kao lini sekretar njegov; a pesnik Glasa narodoljupca Lukijan Muicki namislio je bio da saini delo Panteon Srbski, u kome e "imena Srbalja izrezana biti" i u koji je on svojom "lirom uvodio sve slavne Srblje"; iz svoga iatovca obavetavao je Vuka 28. oktobra 1817. da namerava da u taj Panteon Srbski uvede i "mitropolita crnogorskog", o kome je, dodue, po vlastitom priznanju tada jo uvek "malo znao".[547] Svoje obrazovanje i sva znanja do kojih je doao nije Petar I dobio redovnim kolovanjem; sticao ih je, decenijama, uglavnom sam. U vreme njegove mladosti, pa i dugo posle toga, kola u Crnoj Gori nije bilo, ne samo valjanih, nego ni ma kakvih. Jedino je u manastiru Stanjevii, u kome su, zbog vee line bezbednosti, crnogorske vladike XVIII veka preteno boravile, poneki od kaluera, ne mnogo ueniji od drugih, poduavao je dvojicu ili trojicu monaha, a meu njima i onoga koji e, kada tome doe vreme, biti zareen za vladiku. Ti uitelji za nevolju, osim to sami nisu znali previe, pokatkad su bili loi i u kojeemu drugome, a praznine u nauci naknaivali su tada surovou i gotovo neljudskim postupanjem s uenicima. U docnijem mitropolitu crnogorskom moralo je ostati dosta nemilih seanja iz takvog njegovog uenja; njega je ve 1760 - a to e rei: s jedva navrenom dvanaestom godinom, jer roen je on 8. septembra 1748, kako se po svemu ini[548] - zamonaio stric njegov vladika Sava i otada je on uz njega u manastiru Stanjevii i sigurno u ovakvoj jednoj "koli". Kada
309

se mnogo godina posle toga dogodilo da je izvesni akon Nikodim kao uitelj "ura Maloga" u istom manastiru, poeo da "preko mjere muiteljski s njim postupa", Petar I poruio je: "ako ga nee uit s nainom kako se djeca blagorodna ue, da ga ostavi", i dodao uz to, i kao svoje reenje, koje je svakako nekakav odjek linoga iskustva: "Ja neu ve nikoga trpjet da se u moju kuu pomami i gospodar ini, zato sam imao dovoljno bespokojstvija od prvijeh". Sticajem prilika neuspean je ispao i pokuaj vladike Vasilija da svome sinovcu, tada sedamnaestogodinjem jeroakonu Petru Petroviu, omogui da dovri svoje obrazovanje u Rusiji; odlazei tamo, on ga je s tim ciljem poveo sa sobom u Petrograd sredinom 1765. godine, ali kako je vladiku u Petrogradu ubrzo, idueg 10. marta, iznenadila smrt, morao se jeroakon Petar, zajedno s jo jednim svojim sabratom, s kojim je i doao, vratiti u Crnu Goru ve u toku meseca jula, ne sastavivi tako u Rusiji ni punu godinu.[549] Tako je za Petra I poelo njegovo poznanstvo s Rusijom, to je moda, i jedina korist od ovog putovanja. Nije teko zamisliti s kakvim je oduevljenjem, i s kojim nadama, on poao u veliku i pravoslavnu Rusiju, koja je za Crnogorce njegovoga veka bila prva, i vodea, slovenska zemlja, i druga domovina skoro; tee je zamisliti u kakvom se raspoloenju i sa kojim mislima on otuda vratio, pogotovo to je taj njegov boravak u prestonici ruske carevine bio naglo preseen i uistinu potpuno neuspean. Jedno je izvesno: ni slutiti on nije mogao onda da e i svi njegovi docniji dolasci u veliku i monu rusku zemlju - a bilo ih je jo samo dva - predstavljati ne samo neuspehe, ve i prave i potpune poraze, pa i neviena ponienja. Nekakvog, a bez sumnje ne i beznaajnog, dejstva u sazrevanju a zatim i u itavom daljem ivotu Petra I dobile su stoga knjige, koje je pribavljao i itao, sigurno ak u meri i veoj no to se sada misli. Njih je iza njega, u manastirima u kojima je boravio, ostalo za itavu jednu biblioteku. Kada je, tek u naem veku, sainjen njihov popis[550], ispostavilo se jasno da su se knjige kojima se Petar I bavio u asovima koji su mu preticali za itanje, za uenje ili jednostavno za predah, sauvale tek u manjem broju. Ali neke od sada iezlih knjiga iz skupa njegove knjinice spominjao je on ili navodio, u svojim pismima ili u ostalim svojim spisima, za neke znamo da ih je kupovao ili se na njih pretplaivao, a nekima se tragovi raspoznaju u njegovim pisanim tekstovima. Kada se sve to uzme ujedno, nazire se, otprilike, ta je sve oblikovalo i inilo duhovni i misaoni svet vladike Petra I. Kao kaluer i crkveni visokodostojanstvenik itao je on, i izuavao, to je
310

i u potpunosti razumljivo, vrlo mnogo verske i crkvene knjige - Sveto pismo u prvom redu - zatim bogoslovska i dela iz hrianske moralke, velike propovednike i tumae svetih spisa. Ali sporednije mesto u njegovim duhovnim zanimanjima ne pripada ni knjigama iz oblasti istorije: taj dravnik i predvodnik naroda, koji je i sam jedan od inilaca istorije, neizbeno se morao interesovati i za stvari i dogaanja ovoga sveta, negdanja i savremena. Prolost slovenskih naroda - srpskog posebno, ijim se delom oseao - on je upoznavao koliko iz ive tradicije i iz pesama narodnih, toliko iz knjiga. Onda najpoznatiju od njih, Kraljevstvo Slovena Dubrovanina Mavra Orbina, koju je mogao itati i iz italijanski pisanog originala, jer je taj jezik razumevao i govorio, znao je, najverovatnije, po prevodu na ruski Hercegovca i ruskog grofa Save Vladislavia (Knjiga istoriografija, Petrograd, 1722) iz koga je to znamenito delo barokne istoriografije znao uglavnom ceo pravoslavni deo naega sveta. Isto toliko koliko delo Orbinovo, morao mu je blizak biti Razgovor ugodni naroda slovinskoga (Venecija, 1756, 1759) franjevca iz Makarske Andrije Kaia Mioia, koji je jezikom i stihom narodne poezije, dodajui jedino slik i mnogo vie istorijske tanosti, uz neto vlastite knjievne dorade, opevao linosti i dogaaje ranije prolosti naega naroda. Zna se, isto tako, da je vladika Petar docnije bio pretplatnik na dela Vuka Stefanovia Karadia, s kojim je i inae bio u bliskoj vezi: izrekom se spominju Srpski rjenik, a potom i pojedine knjige narodnih pesama srpskih i Vukovi zabavnici pod nazivom Danica.[551]Do Petra I stizale su i inae srpske knjige tampane za njegovog vremena: Pavle Solari slao mu je izdanja koja je on prireivao za mletakog tampara i izdavaa Pana Teodosija: jednu od njih - Serbije plaevno pakiporaboenije ljeta 1813, tampanu u Veneciji 1815 - vladika ak i pominje, navodei u jednom pismu 1818. godine, srpsku poslovicu iz nje.[552] Ali nije samo knjievnost naa, ve je i savremena knjievnost evropska bila u vidokrugu zanimanja za knjige vladike Petra I, sudei po ostacima njegove knjinice; pored toga u isti red zanimanja njegovih dolazile su knjige sa podruja filozofije i drutvene misli njegovog prosveenog veka. Zahvaljujui tim knjigama, vladika crnogorski postajao je sudeonik evropskog duha XVIII veka i graanin prosveene Evrope u kojoj je on zraio. Proet tim duhom, vladika je govorio o "prosveeniju", kao oznaci, ali i tekovini, savremenog trenutka i sanjao je da i njegova Crna Gora dobije kole, tamparije i sve ostale i "korisne ustanove", da se u njoj zavede red i uvedu zakoni, i da Crnogorci dobiju ureenje "po prilici ostali' prosvjeteni' naroda".
311

Duhovni i misaoni horizonti Petra Petrovia, njegovo ivotno iskustvo i poznavanje sveta irili su se i prilikom njegovih izlazaka iz Crne Gore i putovanja njegovih u strane zemlje i gradove. Pa ako se ba u takva putovanja njegova i ne raunaju njegovi silasci u Kotor, u Budvu i u ostala mesta Boke Kotorske, jer je pravoslavni narod tamo bio na njegovom duhovnom staranju, i odlasci njegovi meu njih bili su i posve prirodni i redovni, a osim toga imao je on u Budvi i vlastitu kuu, izvan svake sumnje je i da je svaki dolazak njegov tamo bio novi dodir s drugom, i razliitom civilizacijom, i s urbanim i kulturnim sredinama davnanjih poetaka i neprekidnog trajanja. Tamo je meu ljudima koje je sretao bilo i uenih i obrazovanih duhova, pa i pisaca, domaih i pristiglih sa strane, koji su na jedan ili drugi nain uticali na njega, ili imali neku ulogu u njegovom ivotu. Tako se nipoto ne moe iskljuiti mogunost da se ve oko godine 1769. u Perastu video, a verovatno i zbliio, s Dubrovaninom Franom Dolijem, svetenikom katolikim, mladim u ono vreme, kao to je bio i on - Doli je roen neto pre Petra I, 1742. godine - a ve uenim, i duha otrog, ivog, delatnog i nemirnog, koji je toliko oduevio Peratane svojim propovedima za tadanji uskrnji post da su ga zauzvrat proglasili graaninom svoje komune. Nedugo posle tih dana, godine 1774, Doli e otii iz svoga Dubrovnika, kako se potom pokazalo: zauvek, da potrai veeg, i ireg prostora svojim ambicijama i svome delovanju u stranom svetu, koji je za njega otpoeo Beom, a okonao se nesreno u jednoj rupi na Cetinju, koju su Crnogorci proglasili tamnicom. Njega e otada sudbina preesto dovoditi u blizinu Petra Petrovia, i u vreme kada je ovaj samo arhimandrit, i kada je postao vladika i mitropolit Crne Gore, i decenijama mu je on sluio kao tuma, savetnik i sekretar, ostajui stalno, i bukvalno do groba, i njegov verni prijatelj. U Budvi, isto tako, a moe biti i u Stanjeviima, ili jo negde po Crnoj Gori tadanji arhimandrit Petar Petrovi mogao je biti u prilici da sretne, i upozna donekle - jer upoznati njega potpuno nije mogao niko "konta" Stjepana Zanovia, Patrovia tri godine od sebe mlaeg - roen je on u Budvi 1751 - a ve graanina sveta, uvenog po dobru i blistavim darovima koje je u sebi nosio, i jo glasovitijeg po zlu, na koje je te svoje darove upravljao. Bio je to pustolov, pa i varalica, velikog stila, kakvih i u XVIII veku, prebogatom inae ljudi toga kova, nije bilo ba mnogo. U vreme prvih susreta s tadanjim arhimandritom Petrom Petroviem Zanovi je bio u dvadeset treoj godini i za sobom je imao tek poetke svoje meteorske ivotne karijere, koja je trajala prekratko, ali je bila prepuna dogaanja, nemira i neoekivanih obrta, i koja je preko samih vrhova, na
312

alost ponajvie neslavnih, strmoglavo hitala ka svom neveselom kraju.[553] Gde sve dotada Zanovi nije bio, i ta sve nije ve radio! Posle godina provedenih u uilitima Venecije i Padove, na prvim slobodnim koracima u ivotu, poeo je da se sukobljava s ljudima, s drutvenim moralom i sa zakonima. Ti mladalaki sukobi i sumnjivi uspesi pri kockanju, doveli su ga zajedno sa starijim bratom Primislavom, jo bezobzirnijim no to je on, ali s kojim e se docnije trajno razii, do izgnanstva iz Venecije, 1769, a onda i iz Treviza, 1770; kao dopunsku krivicu pripisali su im tada i "nepotovanje verskih obreda i huljenje Bogorodice i svetaca." Vrlo iroku kulturu, koja je u onom veku mogla biti samo enciklopedijska, dobio je i zahvaljujui neprestanim putovanjima, na koja je odlazio kako dragovoljno i, po jednoj svojoj rei, radi sticanja "onih saznanja koja se samo iskustvom dobijaju", tako isto priteran okolnostima da u bekstvu trai sebi spasenja. U Firenci, pored neverovatnih uspeha za kartakim stolom, imao je i onih u poeziji i nauci: u tamonjoj akademiji Apatista (degli Apatisti) itao je, na skupovima, svoju poeziju i neki svoj sastav u slavu ruske carice Katarine, zbog kojih je, ve u martu 1772, zakien zvanjem akademika, to je ast koju je svaki "filozof" i pesnik XVIII veka - a on je to hteo i nastojao da bude - morao da eli i da se stara da po svaku cenu stekne. Sve je to, barem to se Firence tie, zaseneno nepromiljenim postupcima i kockarskim aferama brae Zanovi, koji su se tu brzo i lako nali u drutvu sa sebi slinim, i veim, pustolovima i varalicama, kao to su akomo Kazanova[554] i jedan proslavljeni, a zatim i tragini izdanak sa naega tla, koji je uz to takoe bio i filozof i pisac. Toma Medin iz Lastve u Boki Kotorskoj[555]; zbog takve jedne afere, u kojoj je do gole koe, pa i preko toga, na kartama "olakan" jedan mladi engleski lord, koji je posle toga ubrzo i umro, sredina u kojoj su Zanovii dejstvovali, sada Firenca, branila se time to ih je prognala. Iza toga su, poto je mladi Stjepan Zanovi primoran da potrai novo podneblje za sebe, na redu bila njegova bavljenja u Parizu, gde je blistao po salonima najvieg drutva, udvarajui se damama, i plenei njihova srca, kako svojim duhom i najfinijim manirima, tako i svojom fizikom lepotom, ali je i sticao poznanike, pa i prijatelje, meu piscima, filozofima, naunicima i enciklopedistima, kakvi su bili Ruso, koga je proglasio svojim "nastavnikom", ili Dalamber, Marmontel i drugi, sve do Voltera, kojima je upuivao svoje pesme, preteno sonete, na italijanskom ali i na francuskom jeziku, ili je prevodio njihova dela. Iao je u London da naplati firentinsko kartako potraivanje, ali i da stekne ugledne i uticajne znance, i da se vidi s piscima; tamo je, takoe, napisao i niz pesama, prigodnih, ljubavnih i refleksivnih, nastalih brzo i lako, i predstavljenih
313

mahom kao improvizacije (impromptu, kako je uz mnoge dopisao). Boravio je, kad due, kad krae, ili se samo nalazio u prolazu, i po ostalim gradovima Francuske, Lionu, Eksu (u Provansi), Marseju[556]. Najzad se iz nekih svojih razloga reio da pohodi roditelje i rodni dom u Budvi, i zaputio se tamo, preko Italije, idui polako, i prolazei mnoge glavne gradove Italije, od Torina i Milana, do Napulja i Rima. Odnosio je iz njih knjige i pesme koje je tamo pisao, a ostavljao u njima zanimljive tragove i svakojake uspomene. U svetlije strane njegovog dotadanjeg ivota spadaju bez sumnje knjige, lepo i s ukusom tampane, u kojima je izdavao svoja dela, bilo pojedinano, u tankim brourama, bilo skupa, u krupnijim celinama, od kojih su neke izlazile i s lanim naznakama o mestu ili rednom broju njihovog izdanja.[557] U istoj, 1773. godini pojavile su se dve, s naslovima Opere diverse (Razna dela) i Poesie (Pesme): prva je tampana u Parizu, a druga, iako je na koricama naznaena eneva kao mesto tampanja, ipak u Milanu.[558] Na obema se Zanovi potpisao pravim svojim imenom (Stefano de Zannowich), dakako s primetnutom, a neizbenom titulom "kneza" (conte) i uz dopunske naznake o postojbini (Dalmatino) i o akademskom njegovom lanstvu (academico). Sa svim svojim kasnijim knjigama, a izdao ih je on otada mnogo, i raznih, postupao je sasvim drukije; njih je predstavljao kao dela izmiljenih linosti za koje se izdavao i iju je ulogu hteo da igra (Stiepan Pastorvecchio, Prinz von Montenegro, Gran Castriotto d'Albanie, Le grand Castriotto d'Albanie surnom Scanderbeg, Stiepan Annibale d' Albanae), ili se na njima sakrivao iza raznih neodreenih pseudonima (un Ex-Ministre d'Etat, un Turc, un Orietal) ili ih je pak u svet putao bez ikakvog odreenja o autorstvu. Prvu od te dve knjige Opere diverse odaslao je Zanovi u svet opremljenu vlastitim portretom, to e initi i kasnije, esto; iznad njegovog lika ispisana je ivotna deviza njegova Scribere iussit veritas (istina nalae da se pie), koja, s obzirom na ono to se o njemu zna i nije ba najprikladnije odabrana, ili je namerno cinina, a ispod, pored imena (conte Stefano Zannowich Dalmatino), stavljena je naznaka, zaudo ne sasvim tana, da je pisac roen 18. februara 1752 (umesto 1751) godine.[559] Tu knjigu posvetio je Zanovi, s mnogim izrazima sinovljevske privrenosti i ljubavi, svome ocu Antunu, tada vienoj linosti, patriciju i posedniku u Budvi, a samo koju godinu pre toga trgovcu prilino neizvesnoga glasa u Veneciji, odakle je 1766. ak bio i zauvek proteran, zbog sumnje, izgleda dokazane, da je varao prilikom kartanja. U toj knjizi raznovrsnog filozofskog i knjievnog sadraja, u prozi i stihovima izmeano, i u istovremeno izdatoj knjizi Poesie, u kojoj su samo pesme, sabrano je sve, ili bezmalo sve, to je jo uvek premladi "filozof" i "pesnik"
314

iz Budve, koji je krupnim zamasima zaplivao u veliki svet, dotle bio napisao. Jezik njegov uglavnom je italijanski; ali s isto toliko lakoe i sigurnosti, mada znatno ree, pie on, i peva, i na francuskom. Tekstova na maternjem jeziku Zanovi u svojim knjigama nema, osim cigla dva stiha na uvodnim stranama knjige Opere diverse napisana u pohvalu njenome piscu, a koji su oigledno sastav naeg Budljanina takoe; toliko su oni loi, moda uz to i veoma pogreno tampani, da im se ak ni smisao ne moe dokraja razabrati, ali i iz njih ipak dovoljno jasno proizlazi da to nije jezik kojim on inae govori. Svoja dela Zanovi smilja i pie jer ga to zabavlja, zatim jer je to neka vrsta mode u galantnom i prosveenom njegovom veku, i najzad, jer gori od elje da se istakne i proslavi. Za moto knjige Opere diverse izabrao je stihove iz Vergilijevih Georgika (knj. III, 8; 9) u kojima se kae: "I meni pokuat treba di se sa zemlje i slavan ii od usta do usta". Iz soneta koji stavlja na uvodno mesto, i koji pripisuje nekom nepoznatom svom potovaocu, a koji je bez sumlje njegov, vidi se koliko je visoko on mislio o sebi kao piscu, ili se barem inio da tako misli; govori se tu o njegovim "prekrasnim rimama", "o velikom imenu" njegovom, o tako "retkom i uzvienom njegovom duhu", i istie se da je za njega "otvoreno polje slave"; nimalo skromno, naglaava se na kraju kako on sobom pokazuje da je Apolon dao "i na varvarskoj obali i na pustome tlu" njegove Budve pesnike koji su njeni Dante, Bembo, Kaza i njen Torkvato Taso. Nije potrebno, naravno, Zanovia ispravljati u ovoj stvari, jer je i bez toga oito da se, kao pisac nije domaio ni blizu stupnja na kome su bili pomenuti Italijani. Ali, s druge strane, njegova proza, filozofska, istorijsko-politika i knjievna, i njegovi stihovi, ako i nisu bili bolji, nisu zato bili ni mnogo gori od onoga to se, u veini, izdavalo, kao tekua i standardna literatura, svuda po knjievnim i uopte kulturnim sreditima evropskog XVIII veka. Ove knjige, uostalom, pisao je sasvim mlad ovek: raspravljajui u njima o oveku i njegovoj prirodi, o dobru i zlu u njemu, o vaspitanju i o moralu, o ljubavi, o drutvu, o poeziji, o filozofiji, o religiji, o svemu, reju, to je zanimalo prosveene i slobodne duhove njegovog veka, on i ne bi mogao, sve i da mu je bila namera, da o predmetima o kojima se meu ljudima razmiljalo toliko mnogo, i tako esto, iskae misao i re novu, i originalnu; nije se, meutim, poput veine svojih savremenika, mnogo ni brinuo da to to govori bude samo njegovo i da predstavlja neko otkrovenje, ve je hteo pre svega da ono to je o ivotu i oveku video, doiveo, zakljuio ili stekao itanjem, kae to duhovitije i uopte na nain koliko je god moguno privlaniji. ee no vlastite, to su tue misli, pa i opte ideje epohe, ali zaodenute u vlastito ruho i iskazane na sopstveni nain. Vie puta je poneto
315

rekao o svojoj poetici preuzimanja, imitacije, ak i pesnike krae i sve to vai uopte za njegov spisateljski rad. "Pesnici treba da ine kao stari Spartanci - kae on na jednom mestu, i razjanjava: da kradu i da krau sakrivaju, da tue stvari preboje, a ne da ih ostavljaju istovetne. On je mislio, ak - a u tome su sa njim bili jednomiljenici mnogi u onome veku, da ta dorada i vlastito preoblikovanje tuega i preuzetog od drugih daje ovome prirodu i odlike samostalnoga dela. U tom smislu on je i za monodramu Pigmalion an-ak Rusoa, koju je preveo i izdao i posebno i u okviru knjige Opere diverse, govorio: "moj Pigmalion", istiui da je to "slavno delo velikoga duha" nastojao da naini "svojim pod novim pesnikim oblikom ideja". U drugom jednom tekstu o sebi - koji je pisao sam, a pripisao ga Rusou - on je tvrdio, meutim, da je u tu svoju obradu Pigmaliona "uneo vie ljupkosti no to bi to mogli da uine Ovidije i Horacije", pokazujui i tu koliko je njegovo miljenje o udelu vlastite poezije i o njenoj vrednosti bilo visoko. Sva dela, pisana na taj nain i u skladu s takvom poetikom, koja Zanovi unosi u svoje dve knjige predstavljaju svoga tvorca, ili se on sam tako predstavlja, kao filozofa, koji uprkos svojoj mladosti (mia eta giovane), o svakoj stvari razmilja slobodno i kritiki, odbacujui ili osporavajui "sve to nije u saglasnosti sa svetlou razuma"; on je ovek od duha (uomo di spirito), ali isto toliko i od razuma; on slui, ili barem uverava da eli da slui, istini, i u smislu poznate rei satiriara Juvenala (Sat. IV, 91) koju navodi, "istini posveuje ivot", to, priznati valja, zvui bar neuverljivo, ako ne i aljivo, kada se ima u vidu koliko je krupnu ulogu u ivotu njegovome imala la. Kao pesnik, on je znao da pesnici govore neistinu, ve po prirodi svoga posla, i spominjao je da im je zbog toga Platon odrekao gostoprimstvo u svojoj republici; i o sebi je priznavao da kao "pesnik koji se raa", na hartiji slika "stvari koje su daleko od istine i razuma", ali je znao i za lepotu lai, to jest koliko je ona lepa, kako prolazi ravnopravno sa istinom, "kada je asna". Samo to on to meanje istine i lai nije zadravao samo za poeziju, ve ga je unosio i u ivot, ak i previe i ne gledajui da njegove lai ostanu asne. Podjednako je Zanovi bio i ovek srca "osetljivog, i koje je ljubitelj oveanstva", kome bi eleo da pomogne da doe do sree. Nije ni bezbonik, ni libertin, ve prosveeni vernik, umeren i tolerantan u svemu. Kao ovek oseanja, uglaenog postupanja i gospodstvenog ophoenja u najviem smislu rei, on veruje vrsto da je vaspitanje, o kome pie i u knjigu stavlja ceo jedan ogled, jedna od najneophodnijih stvari u ljudskom drutvu, "a kada je ono zaputeno, nastaju varvarstvo misli i prostota oseanja: - Crnogorci su zbog toga svirepi". Ovaj ogled ujedno je i najvii izraz zahvalnosti vlastitim
316

roditeljima i ljubavi za njih, to su mu, po njegovom svedoenju, dali upravo takvo vaspitanje, od najbolje vrste i od najvieg reda; misli koje je u ovaj ogled uneo u stvari su po njemu naela koja je svojevremeno saznavao od svoga oca. Ponajvie su proizile iz tog finog meusobnog saobraanja ljudi XVIII veka, i njegov su izraz mahom, Zanovieve pesme, od svih vrsta koje su onda u modi, soneta, kancona i kanconeta, kantata, madrigala, anakreontika i "nenija po grkome uzoru". Za pojedine od njih kae se da se pevaju uz pratnju ondanjih muzikih instrumenata: citre, flauto-traverso, viola d'amore, a gdekad se spominju i njihovi kompozitori, najee onda slavni opat Kvirino Gasparini. Iz napomena kojima Zanovi propraa njihove tekstove moe se doznati da su nastajale u posebnim trenucima i prilikama Zanovievog ivota, i u mnogim gradovima u koje su pesnika odvodile sudbina, nemirna ud njegova, ili pak gola i teka nuda, a to su Pariz, Lion i Marsej, Kale i Dover, London i druga mesta po Engleskoj, Torino, enova, Firenca, Rim, i Napulj u Italiji. Mahom su prigodne, upuene kao pesnikov duboki poklon ili galantna pohvala pesnicima, filozofima i drugim slavnim ljudima (Rusou, Volteru, Dalamberu, Marmontelu) ili o njima (Pop), vladarima i drugim monicima, lepim damama i glasovitim pevaicama, gradovima i republikama, Splitu, Dubrovniku, Veneciji, rodnoj pesnikovoj Budvi. U dva maha pesnik se osmelio na pokuaj da u "slatki italijanski govor" prenosi liriku biblijskih psalama, od kojih je jedan bio znameniti De profundis. Najposle, a za pesnika XVIII veka u stvari najprirodnije, Zanovi je u obe svoje knjige uneo i vie ljubavnih pesama. Neke od njih samo su onda uobiajena salonska udvaranja lepoticama, gdekad uzetim i skupno, kao damama enove, na primer, a neke su imale da budu iskazi o linoj ljubavi, jednom prema nekoj Klori, drugi put prema "lepoj", "ljubaznoj" i "draesnoj" Leonili - imena su, razume se, izmiljena i "pesnika" - i o bolu naeg gizdavog "kneza" od Budve to njegova ljubav nije uzvraena. Iako je tu nepoznatu Leonilu, i itaoce, a i sebe sama, uveravao da je za njega ona isto to i Laura za Petrarku, Beatrie za Dantea, a Eleonora za Tasa, i da e on o njoj pevati kao to su ti pesnici pevali o svojim "gospama", sve je zaista bilo drukije: niti je Leonila bila to su bile te dame, niti je Zanovi bio to su ti pesnici bili, niti su se pak oseanja njegova mogla meriti oseanjima njihovim, ni po dubini, ni po iskrenosti, pa kako bi onda poezija koja je iz svega toga nastajala mogla biti drugo do uobiajena i konvencionalna, samo duha i lepih, laskavih rei puna, ali i na optim mestima zasnovana i u sutini neozbiljna, kao i sve druge drutvene igre ondanjeg razmaenog i izvetaenog, a veoma prefinjenog i uglaenog oveka?! O svom odlasku u
317

Budvu Zanovi je govorio u vie mahova, i na raznim mestima knjiga Opere diverse i Poesie; taj odlazak njegov ne bi, prema tome, morao biti iznuen, niti u jednom asu predstavljati jedini izlaz. On je moda samo ubrzan nekim skandalom koji je u Rimu imao Zanovi s jezuitima, i iz "koga je proistekla velika nezgoda, a izgleda i sramota za kneza" iz Budve. Inae, jo u ogledu o vaspitanju on je izricao nadu da e na povratku u roditeljski dom, koji je smerao, blaeno i sreno iveti u miru i zadovoljstvima letnjikovca u Babindonu (Babindolu), koji je njegov otac uredio, i oplemenio, izmeu ostaloga i svojim smislom za graditeljstvo. Zatim, u kanconeti Odlazak autora iz Italije za Dalmaciju, koja se pevala uz citru na muziku "slavnog Gasparinija", opratao se od tada voljene ene nazvane Klori, jadikujui da mu je sada "svaka nada mrtva" i da ga "avaj, sudbina odvodi u Dalmaciju", ali kako e i na rodnoj obali, u Budvi, "prastarome gradu i slavnom morskom pristanitu", uvati spomen na nju. Najzad, u sonetu o svom povratku u Budvu, on je, dodue, ne do kraja jasno, govorio o svom, valjda novom, povratku u "ljubljenu otadbinu", po navretku jedne godine, i da e sada u Budvi biti njegovo boravite "mada ga pod drugim nebom oekuje druga sudbina", a u napomeni je dopisivao da u rodni kraj odlazi iz Italije "jedino da bi ponovo video svoje roditelje". Ko zna da nije za to imao i neki drugi razlog, moda i bitniji. Jer nije svakako bez vee nevolje, ako nije i to jo jedna od mnogih udljivih njegovih igara, vest koja se februara 1774. pojavila - a postarao se za to izvesno on sam - u onda uglednom "Giornale enciclopedico" iz Vience da je Zanovi umro u Kelnu, s napomenom da ueni svet mora da preali prerani gubitak "valjanog i vrednog pesnika i pisca". Bila je to prva lana najava njegove smrti - a i docnije e ih biti jo pa e u skladu s tim na nekim njegovim knjigama tampanim potom stajati oznaka da sadre posmrtna pesnikova dela.[560] Kako se po svemu ini, u to vreme kada je svetu objavljivao svoju ranu smrt, iveo je Zanovi, sklonjen i u sigurnosti svoje Budve. Ne zna se mnogo, ni sasvim pouzdano, ta je on tada tamo inio, i kuda je sve otuda odlazio. Sigurno je da je iz Budve jednom na kratko iao u Italiju, da bi se tamo naao s bogatim poljskim knezom i palatinom Vilne Karlom Raivilom (Radzwill), koji je kao protivnik poljskog kralja Stanislava Augusta kovao razne planove, i snivao ak da i sam zasedne na poljski presto, nadajui se podrci i od samoga sultana. Idui za tom namerom, i radei na njenom ostvarenju, Raivil je stigao u Italiju, a odatle, zapravo iz Venecije, krenuo je na istok, ka Carigradu, ali preko Dubrovnika. Sa sobom je vodio veliku svitu, u kojoj je, izgleda, bio i Zanovi, vazda blizak ljudima ove vrste i ovakvih planova, a nala se tu i glasovita pustolovka onoga vremena, prozvana sasvim
318

neosnovano, kneginja Tarakanova, a koja se izdavala, jo neosnovanije, za ker ruske carice Jelisavete. To udno i areno drutvo sjatilo se odjednom u Dubrovnik. Vlasti dubrovake, iz obzira prema uglednom Poljaku, ukazale su im uobiajene poasti i panju, ali su ih, to je takoe u skladu s prastarim obiajima, okruili podozrenjem i brino nadzirali. Kada su se oekivanja kneza Raivila pokazala nestvarnim, drutvo se rasprilo i napustilo Dubrovnik; Zanovi se tada ponovo obreo u Budvi. Pretpostavlja se, istina bez nekog vreg oslonca, da je i Raivil u jednom asu tog svog boravka na naim obalama dolazio s njim u Budvu i da je ak gostovao u njegovom domu.[661] Iz Budve je Zanovi odlazio i u Crnu Goru, i tada je imao prilike da se vidi, i da bude zajedno, s mlaim arhimandritom Petrom, ako njihovi prvi susreti nisu bili i ranije, u Budvi. Crna Gora je tada bila sva u vrenju i u velikoj pometnji posle neoekivane smrti epana Maloga; vladika Sava tada je ponovo dolazio do nekadanjeg svog uticaja i ranije slobode. Svoj boravak i svoje delovanje u Crnoj Gori u te dane Zanovi je u mnogim podrobnostima opisao u svojoj knjizi o epanu Malom - bolje rei o epanu Malom i o sebi samome - koju je deset godina docnije pustio u svet koja je tada izila na francuskom jeziku i u vie izdanja, a bila je i prevedena na italijanski.[562] Ta knjiga je puna proizvoljnog i svakovrsnih tvorevina razigrane Zanovieve mate; kako bi joj se moglo verovati stoga i u onim delovima njenim u kojima je re o tadanjem boravku mladoga Budljanina - nije imao onda ni pune dvadeset tri godine! - meu Crnogorcima? Po toj njegovoj prii, vladika Sava i glavari doekali su ga s mnogo panje i krajnje prijazno: vladika je dobro poznavao njegovu porodicu, i to od roenja njegovog pradede. On se "udostojio da ga u svojoj rezidenciji u Stanjeviima i na Cetinju slui vlastitim rukama i u prisutnosti celoga dvora za trpezom pripremljenom, samo za njega, na masti, jer patrijarh i svi njegovi kalueri preko cele godine jedu iskljuivao na ulju". Vladika je Zanoviu omoguio da upozna i ispita Crnu Goru, a dao mu je i pratnju, u kojoj je bio i neak njegov arhimandrit Petar. Jo vie od toga, pokazao mu je svoj arhiv i riznicu, koje je skrivao od drugih, a uputio ga je i u najvie politike i dravne tajne. I kao vrhunac svega, ponudio mu je stari vladika da ostane u Crnoj Gori i da joj pomogne da povrati i uvrsti red i mir koji je epan Mali poremetio. Svoje itaoce Zanovi je uveravao da tada, onako mlad i ponet, nemirnoga duha i eljan velike pozornice za svoje delovanje, nije iskoristio priliku. On se nosio milju da ode na dvor ruske carice Katarine II "najvelianstvenije i najprosveenije, najvie filosofske i najmonije od svih, koje je Sever imao od stvaranja sveta", kako je pisao, i ne na jednom mestu, u svojim knjigama. Vladika Sava i crnogorski glavari
319

sloili su se, prema Zanovievoj prii, s njegovim odlaskom u Rusiju, dali su mu najira ovlaenja i gramate, uzeli su i veliki zajam od Venecije za trokove puta i odaslali ga u Rusiju, s pratnjom u kojoj je bio i arhimandrit Petar. Cela ta Zanovieva pria, u kojoj ima i poneeg tanog, ispunjena je bez sumnje i mnogim njegovim izmiljanjima: naroito zvui sasvim neverovatno da su ga Crnogorci izabrali tada za opunomoenog svog predstavnika u Rusiji, i ak - nita manje - za poglavara svoje drave. Tu svoju fantastinu priu ponavljao je Zanovi, s mestiminim varijacijama i dopunama i u raznim prilikama docnije. Tako je u jednom pismu kralju Fridrihu II, iz Berlina 1776. iznosio da se tada i "koristio, za neko vreme, neznanjem i lakovernou jednog varvarskog naroda i da se nametnuo za glavara itave jedne zemlje".[583] U glavi Zanovievoj tada su se zaele i neke druge udnovate zamisli, na kojima je istrajavao due ili krae, i sa vie ili manje doslednosti. Njima je menjao ne samo ime, ve i sam ovoj identitet, a bile su mu one potrebne da zametne neke tragove i da zaigra u novim ulogama koje je sebi namenjivao. Po jednoj, epan Mali nije onog traginog dana ubijen, kao to u stvari jeste, ve je smrt koja je bila namenjena njemu stigla njegovoga ubicu; a taj epan Mali uistinu je, i od poetka je bio, Stjepan Zanovi glavom. Prvi put e tu skroz neverovatnu priu Zanovi izneti u pismu kralju Fridrihu II upuenom 1776. za njegovoga boravka u Berlinu.[564] Druga njegova zamisao iz tih dana, koja je i produenje i dalje razvijanje one prve, i kod koje je ostao do kraja ivota, potpisujui u tom smislu i svoje sledee knjige, bila je da je on pravim imenom Stjepan - Hanibal Kastriota, jedanaesti praunuk glasovitog ora Kastriota Skenderbega i potomak dinastije Crnojevia, knez Arbanije i gospodar Babindola, beg Gornjeg brda Crne Gore. Pravi odlasci Petra Petrovia u strani svet, koji su premaali mee Boke Kotorske i znatno razmakli njegova duhovna obzorja i znanja o ivotu i ljudima, a isto tako i o politici i o istoriji, imali su svoj poetak u vreme ovog Zanovievog ivljenja u Budvi. U krugu oko vladike Save, u kome je bio i mladi arhimandrit Petar Petrovi, a kriomice od ondanjeg "guvernadura" Radonjia, smiljen je poduhvat upravljen prema Rusiji, u kome je nekog, i nekolikog, udela, mogao imati zaista Stjepan Zanovi, ako ba i nije, kako je sam predstavljao, bio zaetnik; sa druge strane zna se dobro, inae, da je stari vladika gajio jaka podozrenja u njega ve onda. Svakako, sredinom 1775. godine, jedna crnogorska delegacija, kojoj je na elu bio arhimandrit Petar, a ne Zanovi i u kojoj su, pored Zanovia, bili jo jedan kaluer iz Crne Gore, sinovac vladike Save po imenu Vasilije
320

Ivanovi, i tadanji paroh pravoslavne crkve u Budvi Nikola Davidovi, krenula je za Dubrovnik, odakle je imala da produi za Rijeku i Be, a zatim dalje, sve do Rusije.[565] Cilj je bio da se u Rusiji izmoli da ponovo pone da tee pomo Crnoj Gori, njenim crkvama i vladikama njenim, odreena odavno i carskim gramatama utvrena, ali koja je od pojave epana Malog uskraena. U Dubrovniku je delegaciju saekao i oko njenog se ukrcavanja u brod za Trst pobrinuo Miroslav Zanovi, najmlai brat Stjepanov, to pokazuje takoe da su Zanovii zaista imali vidnoga udela u celoj ovoj stvari. Tu je arhimandrit Petar doekan lepo i sa potovanjem, pa je vladika Sava osetio potrebu da se, 25, jula 1775, naroitim pismom zahvali na svemu tome dubrovakom knezu.[566] Ovu crnogorsku misiju, koja je zapoela tako dobro, ekali su pri njenim daljim koracima. sami neuspesi, pa se i okonala ona sasvim neslavno. U Beu je nisu primile odluujue austrijske linosti, a ruski poslanik, uskratio im je pasoe za Rusiju: meu samim lanovima delegacije kojima su se u Beu pridruili i neki drugi Bokelji, kasnije poznati po svojim poduhvatima sumnjive politike i moralne vrednosti, nastale su, izgleda, razmirice, pa se i Zanovi - da li kao njihova rtva, ili iz drugih nekih razloga - naao izvan nje. Ni arhimandrit Petar Petrovi, niti pak Zanovi, nisu hteli da odustanu olako, samo je svako produio na svoj nain. Arhimandrit Petar je iz Bea 26. avgusta 1775. javljao stricu i vladici Savi, kratko i nedovoljno odreeno, da se oni ipak upuuju ka Rusiji, mada je, ire i jasnije, govorio o mnogim tekoama i preprekama s kojima su se susreli ili su ih one ekale: da su "ova sadanja putovanja vrlo teka", da im nisu dati pasoi, da je "sve skupo", da su se u Rusiji promenile prilike, jer je Orlov "izgubio onu svoju prvanju mo" a na njegovo mesto doao je Potemkin, i da se ni od austrijskog dvora ne treba sada nadati "nikakvoj stvari".[567] A Zanovi je - da li to je ko zna zbog ega bio prinuen da napusti Be, da li raziavi se tada s Crnogorcima - otiao u Poljsku, gde je neko vreme iveo na velikoj nozi i u visokom drutvu, pod monom zatitom i u okrilju grofa Mihajla Oginskog, velikog hetmana litavskog. Ubrzo je, meutim, preao u Drezden, prestoni grad ondanje saksonske drave, gde je takoe znao da nae prijatelje i blagonaklone zatitnike. U Drezdenu je 1775. tampao knjigu koju je, mada i iv i zdrav, nazvao Opera postume (Posmrtna dela). Tu okupljena njegova "posmrtna" dela ine pesme, mahom prigodne ali (i ljubavne, pisma carici Katarini II ili raznim uglednicima, filozofima i pesnicima, s refleksijama o moralnopolitikim predmetima i jedno dugo i neobino pismo upravljeno, moda uistinu, a moda i samo toboe, rabinu sinagoge u Carigradu Avramu Leviju, s dosta udnim, namerno cininim i otvoreno prkosnim
321

razmiljanjima o svetu i ljudima. Iz Drezdena se on, iste 1775, ali 15. septembra, obratio pismom ministru i dravnom sekretaru Rusije knezu Potemkinu,[568] zalaui se za Crnogorce i njihovo izaslanstvo, za koje je verovao da je u meuvremenu prispelo u Moskvu i da je ve sasluano, ali govorei veoma mnogo, i na svoj poznati i razmetljivi nain, i o sebi i sebi u prilog. Ve poetne rei pisma sasvim su u tome tonu: "Ako vam je moja osoba nepoznata, moje ime to sigurno nee biti." I mnogo ta drugo to zatim sledi na istoj je liniji. Spominjao je Zanovi da ga knez Orlov dobro poznaje, a isticao je i uverenje da je arhimandrit Petar u Rusiji izneo barem deo istorije njegovih stranih ivotnih dogaaja. Crnogorci koji su svesni da su zbog fanatizma sa kojim su za svoga cara priznali epana Maloga, lanoga Petra III, izgubili u Rusiji skoro sav kredit, izabrali su u tajnosti njega za svoga opunomoenika na dvoru u Petrogradu, i poslali ga tamo u pratnji arhimandrita Petrovia i u drutvu sa ostalim. On je taj poduhvat prihvatio znajui "dobroiniteljske sklonosti" i carice Katarine i kneza Potemkina, "sa smelou koja prilii onome koji ima samo dvadeset etiri godine". Pripovedao je zatim Zanovi kako je uz hiljadu tekoa i s mukom stigao do Bea, a kako odatle "da li po volji privienja ili po bojoj kazni", nije mogao nastaviti za Moskvu. Kao razloge za to navodio je, neodreeno i proputajui da naznai sa ije sve strane, "razdor, zanetost i interes". Ali dua arhimandrita Petra, uprkos njegovoj neupuenosti u politiku, zasluivala je, po Zanovievim reima u ovom pismu, da im on, sa svoje strane, pomogne i da za njih izmoli dobroinstva koja su i crkvi i crnogorskim linostima prethodnici carice Katarine inili poev od vremena Petra Velikoga. Ovaj pravoslavni svet ("ovi Grci", kae Zanovi), koji potiu iz najvarvarskijeg oka sveta, lieni svakog politikog znanja, neuki u ponaanju, ali potrebiti pomoi, "dolaze na dvor uvereni u zatitu Najvee ene sveta" i podstaknuti Zanovievim "ambicioznim i reitim obeanjima". Crnogorci imaju i ne malih ratnikih zasluga, zbog kojih su pomoi dostojni. Poslednji rat s Turcima pod epanom Malim vodili su s tolikom sranou, da Zanovi moe da Potemkina uveri da bi sada, "da je knez Aleksej Orlov doao (kako je obeao) u Crnu Goru, umesto to je otiao u Moreju, sva Albanija i blaena pokrajina Zeta, staro utoite kraljeva Srbije, bili pod slatkom vladavinom Katarine Druge". Naglaavajui da govori samo ono to ga nadahnjuju dunost i istina i da ostavljajui po strani vlastite? interese, trai milosre za druge, Zanovi je upozoravao na drugu i posebnu stranu sa koje je on lino, zainteresovan da Crnogorce "ne ostavi blagotvorna ruka ruske veliine". "Ako se to desi, uveravao je, ostae rtva on sam, jer e se oni tada "rasreni, oajni i lieni svega osim osvete, baciti naoruani na
322

posede njegove porodice i protiv malobrojnih seljaka i sela njihovih, i opljakae ih do gole koe, da bi odenuli sebe same". Ove prie, daleke od svake stvarnosti, Zanovi je stavljao u ovo svoje obraanje Potemkinu, ne bi li ono zvualo uverljivije. U istu svrhu upleo je on odmah zatim i svoga oca. Taj otac njegov, koji je, po njemu, bio "ovek mudar i u itavom narodu poznat kao zatitnik mira, uvar zakona i nepodmitljivi sudija, kako u javnim, tako i u privatnim stvarima", nikakvog znanja nije imao o svemu "to je njegov sin, iz line ambicije, uinio u Crnoj Gori", a ipak e stradati od razoaranih i razbesnelih Crnogoraca, ako se na njih Potemkin ne bude smilovao i ako im ne bi podario to oni trae. Svoju strasnu i odve rasprianu reitost ko zna u kome bi pravcu Zanovi uputio da je neto u tom trenutku znao da se arhimandrit Petar, bez potrebnih pasoa i bez izgleda i nade, nije ostavio misli na odlazak u Rusiju, i da je iz Bea okrenuo put Crne Gore. Zanovi je, meutim, u Drezdenu nastavio da sanja kako e oni zajedno otii u Rusiju, na poklonjenje monoj carici, kojoj je on pevao pesme, slavio je u drugim, i mnogim, spisima i upuivao joj pisma, bez sumnje imaginarna, ispunjena tananim filozofskim razmiljanjima, i koja je odmah tampao u svojim knjigama. U Drezdenu mu nisu cvetale rue. Iz Pariza su stigle na njegov raun optube tamonjeg mletakog ambasadora Moeniga da je, kao i njegov brat Primislav, opasan kockar i varalica, da se lano predstavlja kao mletaki plemi, i da ga, naprotiv, svuda na mletakoj zemlji, gde se god pojavi, eka zatvor. Za trenutak Zanovi je, vetom i uverljivom odbranom, otklonio opasnost, ali mu je izlazak iz tampe knjige Lettere turche (Turska pisma, 1776) pribavio nove nevolje, a konano i izgnanstvo iz Drezdena.[569] Pisma su to koja pie neki izmiljeni Osman, a to je upravo Zanovi; njih je "skupio i tampao" Stjepan Patrovi (Stiepan Pastorvecchio), to je Zanovi opet; i to nije bilo nigde drugde do u Carigradu, dok se desilo u stvari u Drezdenu. U veku u kome je vladao ukus za istonjaku egzotiku, ali i za ovakve mistifikacije, Turska pisma, koja su upravo takav utisak ostavljala, doekana su sa zanimanjem. Ona su panju privlaila duhovitim i pronicavim zapaanjima oveka koji se predstavljao kao "filozof" ponegde reskim i bezobzirnim, obino lakim i zabavnim, o mnogim i slavnim evropskim gradovima (od Rima, Pariza i Bea, do Napulja, Lajpciga i Petrograda) ili o starim i novim dravama (Veneciji, Dubrovniku, Poljskoj, Pruskoj, Saksoniji) i o ivotu, prilikama i ljudima u njima. Interesovanje svake vrste vezivala su za sebe i pisma, bilo stvarna, i umetana pokatkad s indiskrecijom, koja je na Bokelj slao nekim najglasovitijim ljudima epohe, bilo tobonja, koja je Zanovi izmiljao. Ne treba se uditi onda to je ova knjiga, s tako privlanim svojstvima, odmah
323

prevedena i tampana na francuskom (Lajpcig, 1777) i nemakom jeziku (Berlin, 1777), ako se i za to nije pobrinuo, kao to izgleda, opet sam njen pisac.[570] Proterivan neslavno, kao ovoga puta iz Drezdena, neumorni Zanovi, upuivao se smesta, i sve drskije, na druge strane, gde jo nije bivao ili je verovao da su mu gresi pali u zaborav, uz put prisvajajui titule, sve nestvarnije, pokazujui krupne pretenzije, sve neskromnije, i objavljujui pod lanim imenima svoje knjige, sve neobinije. U Berlinu, u koji je stigao u leto 1776, a iz koga je bio prinuen da bei ve krajem iste godine, pokuao je najpre da se priblii Fridrihu II upuujui mu jedan ludi memorandum, s najfantastinijim bajkama o sebi i svome poreklu, i izlazei i lino pred cara, koji ga je odmah prozreo, i to mu je, bez obzira, i dao na znanje, a kada je na toj strani doiveo neuspeh, uspeo je da za sebe pridobije bezmalo bez rezerve naklonost i poverenje i lakim uivanjima sklonog prestolonaslednika, a docnijeg kralja Fridriha Viljema II, koji e ve imati prilike da skupim novcem plati tu svoju lakovernost. Petra Petrovia, ija se sudbina na udan, a ponekad upravo i neodvojiv, nain preplie sa sudbinom Stjepana Zanovia, okolnosti, nuda trenutka, a i line zamisli, njegove i okoline njegove, odmah posle jednog, i neuspelog, odvee na drugi, ne mnogo uspeniji put, u istome pravcu i sa istovetnim ciljem. I taj e put meutim za njega znaiti novo i krupno iskustvo, ivotno, koliko i politiko. Srdba guvernadura Radonjia to su ga stari vladika Sava i njegov mladi sinovac u zasnivanju prethodnog, i potpuno propalog, pokuaja lukavo, a po dui reeno i surovo, zaobili, nekako je smirena, pa je ve krajem 1777. godine nova crnogorska delegacija, u kojoj su sada, uz arhimandrita Petra, bili i guvernadur Radonji i serdar Ivan Petrovi, krenula, preko Trsta i Bea, u Rusiju, da bi izala pred lice carice Katarine P, "zbog nekijeh narodnijeh potreba"; te potrebe su, kao i uvek, ruska pomo i zatita za Crnu Goru. Ovoga puta oni su sreno stigli u Petrograd, ali su tamo est punih meseci obijali pragove, obilazili mone i uticajne linosti, i uzaludno molili, i gotovo preklinjali: veliku, slavnu i prejasnu caricu oni nisu videli. I tako im se desilo da su januara 1779. "bez ikakvog uspjeha u svome djelu" morali da se vrate u Be sa oseanjem da su jo jednom poraeni i ponovo odbaeni. U oajanju i za utehu, a moda i to su primorani bili da nalaze sasvim druge smerove svojoj politici, oni su u Beu hvatali najvie veze, traili zatitu Austrije nad Crnom Gorom i njenu pomo, i nudili za uzvrat plaene ratnike sa svojega tla za carevu vojsku. Primali su ih na najviim mestima i ljubazno su ih sluali, i reima, pa i zalaganjima podravali ministri, maral Laudon, moni Kaunic, a napokon i
324

sam car. Ali, kada su se najzad i posle svega u toku 1779. godine, posle tolikog izbivanja, vratili kui i kada su sveli raune, ishod je bio neoekivano mrav. Za njihovog boravka u Beu oko njih su se kao leptiri oko svee u letnje noi okupili mnogi ljudi sa naega tla, da im se "nau pri ruci", i da im pomognu, da uz njih uhvate neku korist, ili, napokon, i jednostavno iz sklonosti da neto pokreu i da u neemu uestvuju. Tu su Nikola Markovi iz Budve i kapetan Boo Kamenarovi iz Dobrote, koji se ve neko vreme zanose milju da iz Crne Gore za cara dopreme plaenike, i koji e na tome raditi i posle, dok ta zamisao ne propadne sasvim. Tu je i Dubrovanin Frano Doli, koji je, nominalno, u Beu vikar crkve svetoga Stefana i duhovni pastir tamonjih Italijana, ali se u stvari, i sve vie, mea u politiku. On je uspeo da prodre u neke beke krugove i da postane linost sa kojom se rauna. Ponekad pri tom njegovi putevi kao da zaista nisu sasvim pravi: laskanje, udvaranje, ponizna sluba, pa i usluge obavetajne prirode i poneka intriga uobiajeni su postupci "dvorana" i "filozofa" onoga stolea. Monicima Austrije, ali i drugim, uz put, on upuuje pohvalne ode sroene na latinskom jeziku i tampane u pretankim knjiicama, koje su istini za volju liene do kraja poetske vrednosti, ali se sasvim lepo usklauju s obiajima i zahtevima vremena, kada se ovakva "poezija" ozbiljno shvatala, traila i visoko cenila. Crnogorcima je Doli u Beu dobrodoao i kao prevodilac, a oni su, prilikom raznih susreta, imali prilike da vide ne jedan znak panje i potovanja koje su ovom Dubrovaninu ukazivali ministri i kancelar, pa i sam car. Mogao je, najposle, da se u ovoj grupi kraj Crnogoraca nae i nezaobilazni Stjepan Zanovi. U svojim tumaranjima Evropom u te godine, kada je as u glavnim gradovima pojedinih nemakih drava, as u Poljskoj, as opet negde sasvim drugde, nije on mogao nikako zaobii ni Be. Ve u svojoj knjizi Lettere turche on je pokazao kako dobro poznaje taj grad i s kojom se lakoom snalazi u njemu, kao i s kojim se sve, i kakvim, ljudima od ugleda i moi, u politici, u visokom drutvu ili u kulturi, on zna ili im je ak vrlo blizak.[571] Nije ni on - a i udo bi bilo da jeste - mimoiao mutne dogovore oko isporuivanja naih ljudi - on je govorio: svojih, jer pretendovao je da su mu to podanici - stranim dvorovima, za vojaku i ratove. Ali u Beu su za njega povremeno nastajale nepovoljne prilike ili ih je on sam stvarao, prosto izazivajui svoju sudbinu. Tako je poetkom 1778. u Dubrovniku optuen da je nainio lane peate te malene i stare republike nae[572], a imao je smelosti da u isti mah, 15. januara, uputi tamo jedno dugako pismo, u kome je taj grad-republiku
325

nazivao "poslednjim sklonitem dalmatinske slobode" i savetovao mu je, da "u ovim pretekim vremenima kada je mudra politika po vrednosti ravna armiji", izabere neku znamenitu, mudru i iskusnu linost, od krupnog ugleda i visokih veza - a vie je nego oigledno da je ta linost trebalo da bude upravo on - koja bi bila zastupnik i odbrana slobode te Republike, na dvoru u Berlinu i na onome u Beu. "Ve due vremena, kae on s toliko licemerja, da izgleda kao da se ali, glavna je moja strast ljubav prema vrlini i istini; filozofija koja mi je uzdigla i uvrstila duu slui mi kao kompas u drutvu i vodi me uvek vernog u oseanju mudrosti i pravde".[573] U Beu je, meutim, on pao i sasvim nisko, kada je, zbog neega, baen u okovima u zatvor, iz koga je, istina, ubrzo puten, po naredbi carevoj i na zauzimanje, kako se misli, neke anonimne dame. U svim sredinama on je tampao knjige, ak brda knjiga, kojima je prosto zasipao javnost, knjige, neobine i prepune fantazije, pa i najlue, lane bezmalo u svemu, od imena pisca i naznake mesta izdanja, pa sve do - sadrine. U Poljskoj su to knjige u kojima se predstavlja, ili razmatra politika sudbina Poljske: Le destin politique de la Pologne, tampane tobo u Kroji, 1778 - u drugom izdanju, i pod promenjenim naslovom: L'Horoscope politique de la Pologne, tobo na Cetinju, 1779[574] - ili u kojima su ljubavne pesme, iskrene koliko je na iskrenosti bio zasnovan sav Zanoviev ivot, upuen nekoj mladoj poljskoj dami: Chansons amoureuses Gettrude de Pologne (A la Haye).[575] Prestolonasledniku Fridrihu Viljemu, s kojim je neprestano vezivao najvee planove i najnestvarnije nade - a jedna je bila: da mu ovaj pomogne da postane kralj Poljske! - poslao je knjigu Epitres Pathtique (1779, 1780).[576] A za sopstvenu duu ili za najliniju upotrebu u politikim sanjarijama kojih se do kraja ivota nije ostavljao pisao je i tampao knjige bizarne i svakojake vrednosti: La Posie et la Philosophie d'un Turc[577], ili ak i bez ikakve vrednosti: Le grand Castriotto d'Albanie, Histoire (Pariz, 1779).[578] Iz Crne Gore u Be sredinom 1781. godine dolazio je ovoga puta bez arhimandrita Petra I, guvernadur Jovan Radonji; on vodi svoju politiku, a sve u nameri, da potisne sasvim iz svetovne vlasti crnogorske vladike. Petar Petrovi, koji jo vladika nije, u to vreme mora da se ili pred takvim nastojanjima pravi nevet, ili da im se prividno podvrgava: ali u dubini due on iekuje svoj trenutak. Radonji je u Be doao s velikim ponudama i sa ne manjim zahtevima: ono to je nudio, a to su ratnici iz Crne Gore, nije mogao isporuiti; ono to je zahtevao, a to su protektorat Austrije nad Crnom Gorom, i materijalna pomo, u oruju i municiji, i u novcu, nije mogao dobiti, ni priblino u meri kolika su bila njegova nadanja.[579] U
326

svakome asu, uz crnogorsku delegaciju, stajao je i na usluzi joj bio Frano Doli, jer se akcija guvernadura Radonjia poklapa dosta dobro i sa njegovim tadanjim pokuajima.[580] Jedan njegov brat, monah dominikanskog reda, upleo se, svakako u tajnom sadejstvu sa njim, u planove o angaovanju naih ljudi za ratnu slubu u austrijskoj vojsci, pa je, kada je to njegova Republika otkrila, bio iz nje proteran; i Frano Doli nije s domovinom proao bolje: kada je u Dubrovnik stiglo nekakvo njegovo pismo, po oceni tamonjih "ljudi od vladanja" drsko i bezono, bio mu je zauvek zabranjen povratak u domovinu, a vlada dubrovaka traila je od ministra Kaunica u Beu da se Doli proglasi ludim i zatvori u neku ludnicu.[581] To se nije desilo, ve upravo naprotiv, kada je, kao krajnji ishod Radonjievog dolaska u Be, car odluio da poalje inkognito u Crnu Goru jednu vojnu misiju, koja e izvideti stvari i izvriti snimanje zemlje, pukovnik Pauli, koji je toj misiji odreen za efa, zatraio je, i od dvora dobio, da u nju bude ukljuen i Frano Doli, za koga je uveravao da "dobro poznaje Crne Goru" i da bi mu po tome "mogao biti od velike koristi". Preobueni i izdajui se as za trgovce, as za tampare, ti su austrijski oficiri, kojima je bio pridodat i Frano Doli, 28. decembra 1781, stigli u manastir Stanjevii, gde su se i nastanili i potom ostali do kraja svoje misije. U to vreme, sve dok 15. maja 1782. Austrijanci nisu poli natrag iz Crne Gore, arhimandrit Petar bio je, vie ili manje, stalno sa Dolijem, i njihovo zblienje, koje e ostati sve do Dolijevog traginog kraja vrlo tesno, tada je upravo definitivno nastalo. Sigurno je uticanje izmeu njih bilo obostrano: u susretima s Dolijem arhimandrit crnogorski imao je u obilju prilike da ui ono to se u Crnoj Gori nije dalo nauiti inae, o svetskim stvarima, o istoriji i politici, o knjievnosti. Smrt staroga mitropolita Save (10. marta 1781), bolest njegovog naslednika Arsenija Plamenca i sve oitije ispoljavana njegova nesposobnost da dostojno sedi na vladianskom prestolju Crne Gore, i vlada zemljom i narodom, i zatim (15. maja 1784) njegova smrt, sve dogaaji koji su brzo dolazili jedan za drugim pokazali su jasno narodu Crne Gore da Petar Petrovi mora to hitnije da se sam ispne na taj presto, koji mu uostalom po porodinom pravu i pripada. Ali za to je on trebalo da bude posveen za vladiku, to je, po ve stvorenoj tradiciji, valjalo da se dogodi u Rusiji; tako je dolo do jo jednog, sada i poslednjeg u njegovom ivotu uopte "u tue zemlje putovanja". To putovanje, koje je trajalo vrlo dugo i na kome je on video mnogo gradova i vie zemalja, i iveo u njima, bilo je samo u ponekom, a pre svega u osnovnom cilju, uspeno, iako i tu tek delimino: u
327

mnogo emu ono je dugi sled neprijatnosti, nezgoda i poraza. S njima je poelo ve u Beu: ruski poslanik knez Galjicin, od koga je oekivao i traio da lako dobije paso za Petrograd, glatko ga je odbio; moda su se njemu, ili njegovim pretpostavljenim u Rusiji, doista uinili preko svake mere sumnjivim preesti a tajanstveni dolasci svakovrsnih crnogorskih izaslanstava u Be, zbog ega je moralo izgledati da i sam Petar Petrovi vodi u najmanju ruku dvolinu i krajnje neasnu igru. Kada se ve nije moglo postii da se posveenje obavi u Rusiji, zatraeno je, i od austrijskog cara lako dobijeno, doputenje da Petra Petrovia u Karlovcima posveti tamonji srpski mitropolit Mojsije Putnik; ali se tada ispreila nova nezgoda: na putu za Karlovce arhimandrit je nekako ispao iz kola i slomio je desnu ruku. Zbog toga se morao vratiti u Be i itavih est meseci proveo je tamo na leenju. Za to vreme uz njega je, pored ostalih lanova njegove pratnje, verni Frano Doli, a tu su i davnanji prodavci crnogorskih ratnika Austriji, Bokelji Markovi i Kamenarovi, a poeo je da oko njega oblee i stari poznanik njegov, Stjepan Zanovi, koji je u meuvremenu prebivao u Holandiji, pa u Belgiji, gde je naao nain da se priblii, ali i zaista dopadne, glasovitom vojskovoi, dravniku i piscu knezu de Linj (Ligne), a sada se ponovo obreo u Beu. Sa sobom je doneo hrpu novih knjiga, koje je u meuvremenu tampao, sve na francuskom jeziku, na koji je izgleda preao. To su "izabrana dela" princa Kastriota albanskoga, to je njegov omiljeni pseudonim u to vreme (Oeuvres choisies du Prince Castriotto d'Albanie), tampana 1782, u kojima se nalaze raznorodni tekstovi, kao to su "karakteristini portret naslednog princa Pruske", i jedno Zanovievo pismo amerikom kongresu, kojim sebe nudi - za vladara Amerike, kao i "vie drugih komada netampanih"[582] a pridodato im je delo udnog naslova i jo udnije sadrine Fragment d'un nouveau chapitre du "Diable boiteux", envoy de l'autre monde par M. le Sage. Tu je zatim knjiga o Poljskoj s izmenjenim naslovom i u novom izdanju L'Alcoran des princes destins au Trone (izdata tobo u Petrogradu, 1783)[583], knjinica o samoi La Solitude, "u istonjakom stilu" (1783)[584] i najposle zanimljiva knjiga Misli (Penses) "Stjepana-Hanibala Patrovia" Penss de Stiepan-Annibale Vieux Berger d'Albanie, sa naznakom, razume se lanom, da je 1784. tampana - u Kalkuti.[585] Sa sobom je Zanovi, za cara Josifa II, doneo beskrajno nestvarnu i drsku ponudu: da mu u njegovom tadanjem sporu s Holandijom, za koji je caru i te kako trebalo vojske, dovede nita manje od deset hiljada junaka iz Crne Gore, koju e, jo, bez tekoa i tako rei uz put, staviti pod zatitu Austrije. Obilaenje oko Petra Petrovia, s kojim je ak pomiljao da putuje na posveenje u Karlovce, trebalo je, valjda, da
328

pribavi neku uverljivost njegovim, inae do kraja neutemeljenim i nepromiljenim predlozima. Ali se za Zanovia odjednom sve razbilo u komade, i on je uvideo da je u Beu potpuno onemoguen, s realnom opasnou za petama da se jo jednom nae u zatvoru. Jer, odve dobro je, i ovde, bilo poznato da je za njim u Veneciji 1777. izdata poternica (Bando), koja je i tampana, a to je znailo da je i razaslata na razne strane. Uspeo je nekako da iz Bea ipak ode, istina u pratnji dvojice policijskih slubenika, sve do granice, i da zapravo stigne do Regensburga. Odatle je caru Josifu P uputio dugo pismo na francuskom, umnogome zapleteno i ini se namerno nejasno. Branei sebe, optuio je nemilo mnoge svoje neprijatelje. Svu krivicu za svoje nevolje svalio je ipak na Dolija, koji je, sa svojim spletkama, "kabalama" i klevetama, a radei preko kneza Kobencla, uspeo da ga ocrni i onemogui na dvoru. Doli ga je optuivao caru da je u dui Prus i da radi za interese pruskog vladara. Sebe je, inae, Zanovi prikazivao kao neprikosnovenog gospodara Crne Gore, kome je pokojni vladika Sava dao peat "velike grko-mitropolitske crkve" na Cetinju. Arhimandrit Petar ispao je, u njegovom pismu, ovek potpuno bezlian i smeten, koji se leluja izmeu jednog i drugoga; "on se ne usuuje da kae ne kada ja kaem da", tvrdi smelo Zanovi. Guvernadur Jovan Radonji, koji je s arhimandritom doao u Be, zgaen zbog Dolijevih spletaka, napustio je to drutvo i otiao u Crnu Goru. Dolija je Zanovi svojevremeno zauvek proterao iz Crne Gore - ne kae, samo, kako i kada - i obesie ga o prvo drvo ako se ikada tamo bude pojavio. Vrlo loe su u Zanovievom pismu proli Dubrovani izmeu ostaloga, oni su bespravno prisvojili stare dragocenosti iz crnogorske riznice, koje je vladika Sava Zanoviu ostavio u amanet da povrati - zatim sami Crnogorci, za koje Zanovi kae da su ga otac i majka zaklinjali da se sa njima ne mea, jer su oni "kao i venecijanski dravni inkvizitori sposobni da ine zlo, a sasvim nesposobni da ine dobro", i naravno mnogo loega reeno je u tom pismu za same Venecijance. Sasvim je shvatljivo zanimanje obe ove drave, venecijanske i dubrovake, za Zanovievo pismo i nalozi tih drava predstavnicima njihovim u Beu da do teksta tog pisma dou svakako. Zaleivi u Beu ruku, Petar Petrovi je, sa svojom pratnjom, i sa Franom Dolijem, koji mu je sluio kao tuma i neka vrsta sekretara, napokon doao u Karlovce, gde ga je mitropolit Mojsije Putnik, uz asistenciju etvorice vladika, vrakog Vikentija, bakog Josifa, karlovakog Jovana i slavonskog Pavla, 13. oktobra 1784. sveano rukopoloio "vo episkopa ernija Gori, Skenderiji i Primorja". Po zavladienju, novi vladika Petar jednim
329

"torestvenim govorom" na ruskom jeziku javno se, i najbiranijim reima, zahvalio mitropolitu karlovakom to je blagonaklono i odmah usliio "proenije ernogorskago gubernatora i naroda" i to je pristao da ovu hirotoniju uini.[586] Mesec dana posle svog posveenja u Karlovcima vladika se pismom iz Novoga Sada 26. novembra 1784. obratio mitropolitu petrogradskom i ruskome sinodu, u kome je, izmeu ostaloga, govorio o potrebi crnogorskog naroda da dobije kole, tampariju, druge ustanove korisne dravi i "vse to nauka dat moet", a to je on oekivao da zavede uz pomo Rusije. Nesreni vladika Petar, ni slutio nije emu se uputio odlazei, na svoju ruku i bez poziva, u Rusiju i ta ga je tamo ekalo! Poto ga je onda ugledni Srbin general Simeon Zori, pozvao sebi u klov, uputio se vladika tamo, nadajui se da e se posredovanjem uticajnog Zoria, domoi ipak Petrograda.[587] Meutim, Zori je morao da u meuvremenu ode i nije ga vie bilo tamo, a bio je tamo Zoriev polubrat, David Nerani-Zori, koji je, istina, u ruskoj slubi dospeo visoko do asti general-majora, ali kome to nije bilo dosta, ve je uvrteo u glavu da postane i vladar Crne Gore i car Srbije; i bila su tamo dvojica brae Zanovia, Primislav i Hanibal, koji su, zloupotrebljavajui gostoprimstvo ukazano im u klovu, uli u kriminalan posao pravljenja lanih rubalja, ali su otkriveni i osujeeni, i poslati na robiju, to je ostavilo trajnu mrlju i na samom njihovom domainu Simeonu Zoriu. Boravak vladike Petra u klovu, uz koga je, i ovde, neprestano bio Frano Doli, budno je pratio jedan na ovek, pametni i promuurni, za Rusiju korisni i u njoj uticajni, ali opaki i lino zainteresovani Sofronije Markovi, koji je tada bio na izvesnom poloaju u ruskom ministarstvu inostranih dela; on se prozvao Jugoviem, jer je, po nekoj svojoj umiljenoj genealogiji, tvrdio da je potomak Juga Bogdana, i ve i po tome je bio uveren da njemu pripada presto Crne Gore. Markovi-Jugovi u tome je imao potajnu, ali snanu, podrku crnogorskog guvernadura Jovana Radonjia, koji je verovao da e ga iskoristiti u svojoj borbi protiv vladike. Tako su se oko vladike Petra I, ve na prvim njegovim koracima u novome inu i poloaju, nala dva "samozvanca", meusobno suprotstavljena i koji se bore o isti presto. Koristei svoj poloaj Markovi-Jugovi je o crnogorskom vladici irio nemogue neistine; jedna je od njih da pravoslavni vladika crnogorski hoe da uz pomo latinskog popa Dolija koji je uz to austrijski pijun - Crnu Goru prevede u katoliku veru! Markovi-Jugovi je punio glavu ruskim vlastodrcima jo i optubama da vladika Petar daje podrku mutnim planovima Davida Nerania-Zoria,
330

koje je umeo da predstavi kao opasne za Rusiju. Sve se splelo i zamrsilo tako da, je Petar I, kada je napokon stigao u Petrograd, umesto poziva u ruski sinod i pred caricu, to je tako silno eleo i oekivao, treega dana dobio nareenje, da trenutno napusti Petrograd. Umesto njega, pred ruske vlasti dozvan je Doli, gde su ga svakojako ispitivali, i mnogo mu ta obeavali, da optui, i uistinu izda, Petra Petrovia, a kada je ovaj sve to odluno i poteno odbio, proteran je zajedno sa vladikom i on. Petar I kazuje da su ga - a to znai i one koji su bili u drutvu s njim - gonili silom "dan i no", ne dajui mu "ni asa poinuti... preko Polocka, Mogiljeva, Tolonina, preko granice, bez pasoa". "Kao Hrista od Iroda do Pilata", zavrava slikom ovaj svoj prikaz vladika Petar, "tako je i mene zvijer zvijeru predavala na trzanje k veemu mom opskrbljenju i poruganju." Istoriari Crne Gore, i meu njima i biograf Petra I, Duan Vuksan, sloni su u uverenju da se vladika, posle tri godine odsustvovanja, vratio kui februara 1786, ali je to iz osnova pogreno. Zakleti neprijatelj Crnogoraca Mahmud-paa Buatlija, koji nikako nije dao mira svojim susedima, upao je u crnogorsku zemlju i sa silnom vojskom nasrnuo je na katunsku nahiju. Nikakav otpor nije mogao da mu se suprotstavi; guvernadur, a i ostali crnogorski glavari, branili su se kako su mogli i znali, upuivali su pozive za pomo u Be, na koje nisu dobijali odgovora, i mogli su samo da budu svedoci golemog narodnog stradanja: skadarski paa dospeo je 23. juna 1785. na Cetinje i zapalio tamonji slavni manastir. Crna Gora bila je porobljena, a njeni predvodnici okretali su se na sve strane traei u oajanju kuda da se sa narodom odsele iz otadbine. Mnogo kasnije, kada se osvrtao na ta najdubljom tragikom ispunjena zbivanja Petar I imao je svoje objanjenje zato su tada Crnogorci pali pod "ljuti jaram pae skadarskoga". "Vi ne bjeste po nejakosti, ili po nedostatku praha i olova, u takvo sramotno podanstvo upanuli", kae on svome narodu, "nego po vaoj neslogi i po vaemu neposluaniju." Moda zato to je zemlja bila sva u nesrei, a moda je tako odranije bilo zasnovano, tek vladika Petar nije na povratku sa svoga neslavnoga puta, prispevi iz Bea u Trst, nastavio za Crnu Goru, ve je otiao u Veneciju. Kako li je na njega delovao grad na lagunama koji je tada video prvi, ali i poslednji put?! Bila je Venecija onda na kraju svog sjajnog puta, a da toga nije ni bila svesna, utonula u uivanja i raskoi, sakrivena iza maske koju je stavila na lice, da je ne bi videli, ali isto tako moda da i sama ne bi videla stvarnost. Nikakve svesti nije u njoj jo bilo da e samo za deset kratkih
331

godina Napoleonove trupe ui u grad i okonati vekovno postojanje Republike, stare, mone i bogate, i narod njen krenuti sasvim drukijoj sudbini. Vladiku, koji se Veneciji zadrao jedva neto due od mesec dana, primila je tada "visoka presvijetla i preuzviena gospoda mletaka", kako je on pisao desetak godina docnije. Kako je njihovo vienje proteklo, i ta je meu njima zboreno niko nije zabeleio. Vraajui, se kui, vladika je proao kroz Zadar gde je generalni providur mletaki Anzolo Memo smatrao da treba da ga vidi i da mu ukae neto panje; a vladika je opet iskoristio priliku da najviem mletakom inovniku u Dalmaciji preda memorandum sa zahtevom da mu se povrati manastir u Mainama koji su Venecijanci zauzeli jo 1768, u vreme epana Maloga, i kupa u Budvi, koju je kupio jo vladika Sava, a vojne su je vlasti tada drale kao svoj magazin, i za oba ta, njegova zahteva providur je bio uveren da su opravdani. Naavi se napokon, posle najdueg izbivanja iz zemlje, u Crnoj Gori, vladika iz nje vie nije odlazio. U Rusiju vie nije kroio, jer se posle najmunijeg ponienja koje je od nje doiveo, zarekao da tamo nikada vie ne ide, i to je zaista, i do kraja, odrao. I Bea kao da mu je bilo dosta, utoliko pre to je guvernadur Radonji tamo odlazio esto. Samo je poetkom februara 1791. izgledalo u jednom asu da i vladika mora biti u Beu, ipak; izvanrednom providuru Gaetanu Minotiju on je javljao tada: "Ovi puk prinua me da uinim jedan via do Bea." Ali do tog puta nije dolo ni u toj prilici. Vladika je odsad stalno s narodom: u poetku (17871809) boravi najee u manastiru "na Stanjevie"; u preostatku svoje vlade mahom je u cetinjskom manastiru ("na Cetinje"). Ali, za sve to vreme, on je svaki as i negde drugde: u manastiru Maine, u Njeguima, u Tomiima, u Dobrskom selu, "na Loven", u Ostrogu, meu Bjelopavliima, na Orjoj Luci. Jedino u vreme burne 1806. on je u Kotoru, u poznatom pokuaju da Boku konano sjedini s Crnom Gorom, i zatim u najneposrednijoj blizini Dubrovnika, gde sa vrha Bosanke komanduje svojim Crnogorcima, koji ratuju protiv Francuza, ali, to njemu tada osobito teko pada i zbog ega ljuto jadikuje, i protiv Dubrovnika. Na ovo vreme svoga povratka u Crnu Goru s poslednjeg putovanja u Be i Karlovce sremske zavladienja radi, i u Rusiju, narodnih potreba radi, Petar I potom se esto osvrtao i u mislima se, u govorima i u pismima svojim, na njega vraao. Uvek je svoj povratak, i poetak svoje vladavine crkvom i narodom, vezivao za godinu 1787. ili za poetak 1788. "Evo ima dvadeset i etiri godita od kako sam ja meu vama postanuo vladikom", pie on
332

Crnogorcima i Branima, iz manastira na Cetinju, 30. maja 1812. "Izvjesno je vam da u sve vrijeme tridesetogodinjega meu vami vladiestvovanja mojega ..." zapoinje on jedno slino obraanje Crnogorcima 17. juna 1818. godine. "Evo su proljetos o urevu-dne prole trideset i sedam godinah, otkada sam ja postanuo vladikom meu vama", stavlja vladika na poetak ovog proglasa, "blagorodnoj gospodi glavarima i narodu crnogorskom" godine 1824. I naredne, 1825. godine, 6. oktobra, vladika raun svodi na isti nain: "Evo su ve prologa proljea aprila mjeseca pasale trideset i osam goditah otkada sam ja postao meu vama vladikom." Saekali su Petra I, pri tom njegovom dolasku "iz tue zemlje doma", i zatim su ga vrlo dugo, i postojano, pratili neizmerni jadi. Zemlja je bila podloena pod "ljuti jaram pae skadarskoga", a njen narod izgubio je slobodu, koju su mu "roditelji i praroditelji ... s proliem svoje krvi dohranili"; mnoga sela bila su "poharana i razurena"; crkve i manastiri, s onim cetinjskim na elu, ako nisu bili popaljeni i posve razrueni, bili su svi teko oteeni i za sluenje Bogu sasvim nepodobni; narod crnogorski, i onaj brdski, naao se "u domau rat" i u krvoproliu, u prevelikoj neslozi i "nesoglasiju", u kojima su se meusobno krvili plemena, nahije, sela, porodice i pojedinci. Svim silama svojim, a one nisu bile male, vladika se baca na preteki posao sa ciljem da se zemlja izbavi "ispod turskoga jarma i haraa" i da svoju slobodu "k sebe povrati"; da se sela i stanita obnove i ponovo podignu, a manastiri i crkve poprave, vaspostave u ranijem stanju i vrate bogosluenju; da se iz naroda iskorene "samovoljstvo i bezakonije", a povrate "sloga i jedinstvo." "Trudi moji jesu bili najprvo", kae vladika u osvrtu svom na to vreme i svoje napore i nastojanja u njemu, "i elanije moje od svakoga elanija najvie za pokraenje vae domae rati i krvoprolia, radei vas sastaviti u slogu i u jedinstvo, da se izbavite od ljutoga jarma pae skadarskoga, pod kojim bjeste u vrijeme mojega u tue zemlje putovanja po nesoglasiju vaemu sebe podloili." Ili na drugom mestu i u drugoj prilici: "Bog koji ispituje srdce i u utrobi eloveeskoj, pred kojim nita skriveno i potajno bit ne moe, znade da ja nijesam prestava idui s jednoga mjesta na drugo i radei dan i no za vau slogu i jedinstvo, da se izbavite od turskoga jarma i haraa i da svoju slobodu k sebe povratite." Svojim narodom Petar I vlada, sa njim opti, njemu se obraa, upuuje mu zapovesti ili ga poduava, njega moli i preklinje, ili mu preti i kune ga, jedino reju; drugih naina, i drugih sredstava da postigne ili ostvari to eli
333

ili to smatra nunim, on nema. "U mene izvan pera i jezika ne imade sile nikakve za privesti nepokorne na posluanije", kae on, i ponavlja ne jednom za to vreme. Obraanja njegova narodu, i saobraanje njegovo s Crnogorcima, po svome su obliku, koji odreuju okolnosti, a ne retko i nuda, "slovesni", odnosno usmeni, ili "pismeni". Vrlo esto, narod ima prilike da ga uje neposredno. Vladika mu odlazi kad god moe ili mora, krstarei zemljom neumorno, naroito dok ga, sa godinama, nisu pritisli starost i bolesti. Isto tako esto, njemu se dolazi u manastire u kojima boravi, jatimice i u broju koji njemu ponekad pada teko, da se saslua njegov savet, da se iznesu albe i jadanja, da se zatrai od njega pravda. Od snanog su utiska, a katkad i od trenutnog dejstva, i njegovi govori, izreeni u raznim prilikama ivota narodnog ili na zborovima Crnogoraca. O nekima svedoe kazivanja neposrednih oevidaca i opisi u saoptenjima stranaca; "govor vladiin sasluan je s velikom radou i odlueno je da se udari na oblinje gradove turske, Spu i abljak", pie svojoj "sinjoriji" generalni providur mletaki 14. jula 1790. iz Zadra; "Okupljene Crnogorce u manastiru Stanjevii... vladika je molio i sa krstom u jednoj, a jevaneljem u drugoj ruci traio je od njih da se umire", iznosi neto docnije 11. februara 1791, prema neijem vienju izvanredni providur u Kotoru. Kada ne mae da sam poe nekuda, Petar I alje tamo izaslanike - "svoje ljude", kako ima obiaj da kae - da odnesu njegove poruke ili da u njegovo ime, i prema uputstvima od njega dobijenim, odluuju ili donose "sentencije". Kada ne moe da se licem u lice nae sa svojim sagovornicima, i da im se obrati neposredno, vladika im alje pisma, proglase ili "poslanice", kako se u nae vreme nazivaju sve ee ti njegovi spisi, mada je on govorio uvek i jedino, kao i narod njegov, "knjige". Napisao je on tih "knjiga", za dugoga svoga veka i za ne bogzna koliko krae vreme svoje vladavine veliko mnotvo. "Ja sam mnogo stotinah knjigah poslao po Crnoj Gori", kae on u pismu Njeguima 12. juna 1818; "po vstupljeniji ili dohodu esarskokraljevske vlasti u susjedstvo nae ja sam vie od tri stotine knjigah naoj zemlji poslao", potvruje i samo koji dan kasnije, u "knjizi" Crnogorcima. Ali ne pie on njih jedino "Crnogorcima i Branima" i "svemu narodu", ni samo raznim esticama tog svog naroda, Njeguima, Ozriniima, Katunjanima, Ljubotinjanima, Rijekoj nahiji, Crmnianima, Rovanima, Kuima, ekliima, Bjelopavliima, Herakoviima, Ceklinjanima, Bjelicama, Cucama i ovim drugim, bez izuzetka gotovo; a ne alje ih, osim ovih, ni jedino "Srbljima" koji su na njegovoj brizi, i koje shvata, i osea, kao svoje, ali su ti Bokelji, Kotorani, Rinjani, Novljani, taj zbor patrovski
334

ili ti Grbljani, zatim ti Grahovljani, Gluhodoljani i ti Uskoci, tada pod drugom vlau, tuom i najee neprijateljskom, turskom, mletakom, francuskom i austrijskom. Svoja pisma vladika odailje, isto toliko esto, dravama i vladama, njihovim carevima, kraljevima i ministrima, predstavnicima ili izaslanicima njihovim, u susedstvu i dalje, vodei politiku malene zemlje kojom nastoji da upravlja, ili za koju se osea "pred Bogom odgovornik". Tako se, i zbog toga, desilo da se tih pisama vladike Petra I nalo, sada ne vie na stotine, nego na hiljade, i da ih se nalazi jo uvek ka raznim stranama; koliko ih se meutim izgubilo ili bez ikakvog traga zamelo teko je uopte i nagaati.[588] Vladika ih pie, i datuje, ponajee u manastirima u kojima boravi trajno: "na Stanjevie" "na Cetinje", ili pak privremeno: "u manastir Ostrog", "u monastir pod Maine", "iz monastira Savinskoga", ali i u mestima u kojima se trenutno zatekne: "u Breli", "u Pipere", "na Loven", "na Planinici prema grada Onogota", u Sotoniima, u Tomiima, u Njeguima, u Bjelopavliima, na Orjoj Luci, u Dupilu, u Bijelom, u Olau, u Dobrskom selu, ili na putovanjima: u Novom Sadu, u Beu, u Petrogradu, u Minsku, ili pak "u Kotor" i u "Erceg-Novi". Ne pie sva pisma i sve "poslanice" vladika Petar I sam, mada je to mnogo puta sluaj: on uza se ima uvek sekretara, ili ak i vie njih, koji piu ono to im on u pero kazuje ili pak ono to prema njegovim uputstvima smisle i uoblie oni sami. Od njegovih sekretara, kojih je bilo tokom vremena veliki broj, i koji su se smenjivali, prema prilikama, ili po moranju, poznato je vie. Najpre je to, i dugo, ruski akon Aleksije, koji se nalazi pri vladiinoj konzistoriji za pismena djela" i koji njegove dopise stilizuje na ruskom ili na ruskoslovenskom jeziku. Istovremeno sa akonom Aleksijem, uz Petra I je i Dubrovanin Frano Doli, koji, osim na naem za vladiku pie pisma na stranim jezicima, latinskom, italijanskom, francuskom. Ispod pisama Petra I kao sekretari potpisuju se potom: Ivan Oegovi (u toku 1802. godine), "tajni sekretar oberjeromonah Dometijan Vlaevi" (u vreme Prvog srpskog ustanka), Jakov Stefanovi (u godinama 1805-1807), Simeon Orlovi (veoma dugo, i decenijama skoro) i, najposle, pesnik srpski Sima Milutinovi-Sarajlija. U "poslanicama" i pismima Petra I Petrovia ostalo je zauvek zabeleeno ono to je on mislio, to je oseao, i to je govorio i inio u pojedinim trenucima svoga ivota, dugog istina, ali nimalo lakog i punog nespokoja; u njima je vladika sav, kao predvoditelj svoga naroda i njegov duhovni pastir, ali i kao ovek; zajedno sa njim, odslikana je u njima i iva stvarnost
335

njegove zemlje i naroda njegovog u toku itave jedne polovine veka. To su sve svojstva koja "poslanice" i pisma crnogorskog vladike obeleavaju kao istorijske spomenike najvie izvornosti i verodostojnosti, pa prema tome i od najvee vrednosti. Ali uz te dokumentarne, imaju ovi spisi vladike Petra I mnogo puta i vrednosti isto knjievnih. Proistekli najee iz neke teke nevolje ili iz krajnje potrebe, mahom narodne, ali gdekad i line, oni su odazov na te nevolje i odgovor na te potrebe, koje, u istome asu kada se one ukau, daje ovek od misli i dejstva, nesumnjivo, ali i od snanih oseanja, isto toliko. Re Petra I zbog toga nije bila samo, i nije mogla da bude uvek, spokojna, hladna i do poslednjega odmere, na, na trezvenom razmiljanju zasnovana, nego je takoe, i jo vie i ee, uzbuena, strasna, ak plahovita. Koliko u pojmovima, toliko, i jo pre, i radije, vladika govori u slikama. Izraz njegov pravi je narodni izraz, onakav u mnogo emu kakav se u ono vreme sluao od guslara ili sretao kod kazivaa pripovesti i mudrovanja narodnih. Jezik tih "poslanica" i pisama onaj je isti kojim se u Crnoj Gori govorilo svakodnevno, ali u najboljem svom vidu: soan, ivopisan, jedar; on nije, meutim, i "ist" po svaku cenu i svuda: bez zazora, bez mnogo premiljanja, bez naroitog traenja, za koje nema ni vremena, a ni volje, vladika e uzeti re koja mu se trenutno nae pod perom, kao i na jeziku, i koja, po poreklu svome, moe biti jedanput turska, kao to je, samo malo pre toga, bila italijanska, ili koja je, drugi put, ruska, a ona se, i neopazice, nala u najbliem susedstvu rei prastare i dotekle nekako jo iz dalekih vremena opteslovenskih. Sva ta mnogobrojna svojstva, raznorodna ali i od najvieg reda, koja su se u "poslanicama" i pismima vladike crnogorskog udruila u jedinstven i osobit sklad, nainila su od njih tekstove vrhunske mudrosti, ivotne i dravnike, ali u isti mah i tekstove autentine prozne umetnosti, u kojoj na mestima, ak ne retkim sreom, blista i istinska poezija. Po ovim svojim tekstovima Petar I najvie je pisac, i sa njima on ulazi u knjievnost svoga naroda i predstavlja njen znaajni deo. Od povratka s puta u Be i Karlovce, zatim u Rusiju i u Veneciju, kuda je iao radi posveenja za vladiku, i voen svojim oseanjem optih potreba, Petar I duge i mnoge godine ostaje sa narodom kome pripada i kojim nastoji da upravlja, kao duhovni, ali i kao svetovni njegov gospodar. To nastojanje njegovo samo je produenje ovoga to su pre njega nastojali svi njegovi prethodnici, poev od Danila Petrovia. Ali kao i oni, i ak vie, ire i ee, on je zaustavljan, ometan, pa i onemoguavan u tome, sa svih strana gotovo. Prvu, i ne najmanju, prepreku predstavljao je za njega guvernadur Jovan
336

Radonji, koji se decenijama sa njim bori, uporno, grevito i svim silama, o vlast nad Crnogorcima; vremenom se on od potajnog i prikrivenog, preobrazio u otvorenog i ljutog neprijatelja vladiinog. Osim njega, i drukije, otpori dolaze sa strane plemenskih i nahijskih glavara, koji se nazivaju, i koje narod priznaje, serdarima, vojvodama, kneevima; svaki od njih posebna je volja, i snaga, i ambicija, koja vue na svoju stranu, ne osvrui se nikud oko sebe. Crna Gora onoga vremena, pored toga, kao da je obeana zemlja za svakovrsne pustolove koji bi, oslanjajui se na inove to su ih u stranom svetu podobijali, na izmiljene svoje genealogije i krivotvorene povelje, ili na puku linu tatinu, da zasednu na presto u Crnoj Gori i zavladaju narodom. Meu tim "lacima i prijevarnicima", kojima prethodni primer epana Maloga kao da je sasvim udario u glavu i pomutio svaki smisao za stvarnost, Stjepan Zanovi deluje gotovo kao slikovita i prilino, zabavna pojava; sledei "samozvanci", general-major David Nerani-Zori, Sofronije Markovi-Jugovi, Dimitrije Vuji, sve do nekakvog kaluera Avakuma, bili su manje bezazleni, a vie muke je vladici bilo od njih, dok ih se nije, jednoga po jednoga, oslobodio, pogotovo to je iza nekih stojao sam "guvernadur" Radonji. Na kraju, ali u stvari na prvom mestu, najkrupnije nevolje Petru Petroviu dolaze od njegovoga naroda. U pismima svojim ili u "poslanicama" koje narodu upuuje, vladika taj svoj narod, kojim mora da se bavi svaki bogovetni dan, i svaki trenutak u svakome danu, slika najcrnjima bojama i u najtamnijem svetlu. Taj narod je "siromaan", istina, i njega stalno sustiu i pogaaju odsvukud svakovrsna zla, ali je to narod "prost i neprosveten", "nerazboran i neobuzdan", najdublje ogrezao u "zlodjejaniju". U njemu besne "domaa rat i krvoprolie". Ubija se taj narod meu sobom ("zaklae se", "pogiboe", ima vladika da ispie bezmalo svakoga trena), a ubija i susede i prijatelje, kao i neprijatelje, i to "preko vjere, na pravdu boiju, ni kriva ni duna". Isto tako, a jo ee, hara on i krade, ne tedei nikoga i nita, ak ni crkve, pa ni vladiku samoga; "zli i opaki ljudi" razmnoili su se meu nama (vladika e svaki as staviti pod pero, govorei o njima, rei "lupei", "zli ljudi", "zlodjeji"); gotovi su oni "na svako zlo djejanije": zameu "zaevice i kavge", i meusobne "zaepice", odlaze u "pokrae", vre "prijevare", i ine "pohare" i sebi i svojima. I nisu takvi oni samo po izuzetku i ne ine to u pojedinim trenucima, ve je to meu njima najdublje ukorenjeno i njihova svakodnevica, tako rei. "Njihov neposluh i mahnitost dosadio mi je i od zdravlja me odvoji", pie vladika 1781; "ali koliko je ovi narod tvrdoglav i nepokoran", jada se i deset godina docnije; "budui je ovi narod samovoljni
337

koji ite osvetu jedan od drugoga", nastavlja i 1796. Tako, i u uvek istom tonu, u istome smislu, i bezmalo stalno na isti nain i istovetnim reima nastavlja vladika sve do poslednjeg svog pisma, ili "knjige", koje ispisuje pred samu smrt. U prvim godinama svoje brige o Crnogorcima, vladika je dodue jo pravio neka razlikovanja: isticao je (1791. godine, na primer) da je vrlo "trudno jednijem samovoljnijem i nerazbornijem pukom vladati, koji nauke nema, niti gospodara i kastiga nad sobom nijednoga", ali je odmah i dodavao da "za sve zaevice i kavge" to se deavaju meu njima, i drugima sa njima, "nijesu svi Crnogorci krivi nego nekoliko bezumnijeh zloinacah". Tuio se, isto tako, na "rava i nevaljala djela", ali to ih ine "neki bezpametni Crnogorci" (opet 1791). Zlo je pripisivao, u jednom asu (1801) nasilnicima i premonima u narodu, od kojih stradaju ostali: "kako je koji jai tako vie zla i nepravde ini, a sirotinja plae i suze prolijeva". Posle je, i sve ee, mnoga zla, protiv kojih je pokuavao da se bori, i u tome nekako istrajavao, poeo da pripisuje optoj prirodi Crnogoraca, korei ih ljuto zbog toga: "Vi Crnogorci hoete biti vrh svakoga" (1823). Nije prestajao zato vladika Petar I da reju i "knjigama" savetuje i ui Crnogorce, i da ih moli i zaklinje, da ive u "miru i tiini", i u "slozi i posluaniju", da uvaju "vjeru i jedinstvo" i da ine i oni onako "kako i ostali narodi po svijetu ine". jo kao mlad arhimandrit, videi "zlo i krvoprolie to biva meu njima", Petar Petrovi odredio je sebi polje i cilj delovanja: "Moj dug je radit za slogu i mir." To je zatim kao vladika smatrao prvim i osnovnim svojim pozvanjem: "Moja dunost vee me i prinua nastojati o miru i ljubavi meu braom hristijanima." Od zavaenih pa i zakrvljenih traio je da meu sobom "uhvate vjeru" i da "mir uine", da oproste jedni drugima, ili "prebiju" i naknade bez krvi, "i glave, i rane, i plenove, i svaka zla koja su uinjena". Prve godine i bezmalo prvoga dana po svom povratku iz tuega sveta vladika je pisao, nastavljajui u stvari onde gde-je bio u mislima kao arhimandrit: "Ako je mir i sloga jednomu ojku mila, zaista jest i mene jednomu!" I zatim: "Neu poteet moga truda koliko vie i bolje mogu za uiniti vjeru i jedinstvo, budui je to prvi i poglaviti nain za obranit se neprijatelju". Sve je to ostalo i posle toga, i za sve dalje godine njegovoga vladanja, ne samo program njegovoga rada, nego i smisao njegovoga ivota. Ali osim tog stalnog, i gotovo svakodnevnog, uloga vladike Petra I u kroenju crnogorskih naravi i suzbijanju najcrnje nesloge meu njima, plemenske, kao i line, to mu je padalo kao teki kamen na duu, a ivot pretvaralo u stalnu moru i stradanje bez kraja, vladika je imao i neprestane muke da bdije nad mirom
338

Crnogoraca sa susedstvom, koje je bilo "pod Jarmom turskim", ili kojim su vladale pojedine mone sile ondanjega sveta, Venecija, Francuska, Austrija. Taj su mir njegovi Crnogorci, branei se, ili pak napadajui, i pomaui drugima da se brane ili napadaju, krili stalno, obino na preteku svoju tetu, rasap i pogibiju. O sebi i o poloaju svome usred "zlog i samovoljnog naroda" nije se vladika varao nipoto, i pre bi se moglo rei da je stvari video crnjim i gorim nego da ih je ma u emu ulepavao. Kako i sa im da on svoje Crnogorce zadri u asu kad vidi jasno da oni uporno i bezumno srljaju u vlastitu propast, i kako da ih odbrani kada zbog toga ponu odmazde ili se podignu preopasne pretnje? Osim "pera i jezika", nema on nieg drugoga na svojoj strani, i protiv njih. Stoga im pritie svaki as "molei i zaklinjui", dakle golim reima samo, esto unapred svestan da to nee ipak biti od nekog jaeg dejstva; ali prema svome oseanju duga, on mora da sve pokua i da zatim oko toga uporno nastoji. "Ovo vi piem za vae sopstveno dobro, ispunjajui moju dunost, koju sam vazda ispunja", opominje on Njegue pozne 1823, kao to je i njih i sve ostale, opominjao od prvog svog dravnikog ina, "no kako ne imam sile da Vas prinudim na posluanije, tako ostajem pred Bogom ... ist i prav od svakoga vaega i ostalijeh Crnogoracah neprikladnoga djela..." Svestan da ga se Crnogorci mnogo ne boje, on se jo nadao da e se oni ubojati barem gneva boijega, a pored toga, s obzirom na jako oseanje ojstva i junatva koje u sebi nosi svaki od njih, jedino jo suda potomstva, odnosno istorije. Zato je svoje savete, zahteve i odluke, podupirao zakletvama i snaio prokletstvom, ili - nita manje esto i istrajno - spominjao im, sa namerom da ih zastrai, izdaju na Kosovu i venu sramotu "prokletoga Vuka Brankovia". Za Brankovia i njegovu izdaju on je znao, dakako, kao to su znali i svi Crnogorci, po narodnoj pesmi i prema uvek ivoj tradiciji narodnoj. Tako, primera radi, kada su nekakvi mutni ljudi, iz svojih razloga, poeli godine 1789. da nagovaraju i mame Crnogorce da odlaze da slue u tuoj vojsci, vladika ih ne odvraa sa toga puta samo savetima mudrim i razlonim, ni jedino otkrivanjem sutine itavog tog mranog posla, ve i izricanjem pretekih kletvi i prizivanjem primera sramotne izdaje. "A potom evo razumijem i vidim", pie on Gluhodoljanima tada, "da neki ljudi idu te mame i varaju narod da ih vode nekue preko mora, no im nemo'te vjerovat. Oni gledaju svoju korist, a ne kako e vama dobro uiniti. Nije vama tamo puta nako da se bruka s vama bije i da druge napravljate i potite, a sebe gubite i est i potenje, i ginete za tuu korist, i da trgovinu od vas ine i esu napunjaju. I koji e tamo poi da
339

Bog dv da mu tamo bude zli put i zla srea, da sramotno pogine i da ga je anatema kako i Judu predatelja i prokletoga Vuka Brankovia." jo gore prolaze Moraani i Uskoci, kojima godine 1790. ispisuje rei teke kao maljevi i strane kao grom: "Zato vas molim i svakoga stranijem imenom boijem zaklinjem, nemo'te toga siromaha erati i tu zemlju grabiti... Koji li nee posluati, takvi da je u gospoda Boga proklet, i da mu sve bude prokleto i zlosreno, a pravima da bude Bog u pomo." - "I koji poslua, da mu Bog da zdravlje i mir, i svako dobro i sreu", alje poruku s blagoslovima za one retke koji e ga uti, jula 1794, "na Stanjevie", ali samo da bi odmah nastavio srdito za one koji e se ogluiti: "Koji li ne poslua i Boga se ubojati ne hoe, takvi od silnoga i stranoga imena Boija da budet proklet i da mu pogine svaka srea i svaki napredak od njegova doma i da zle sa svijem domom od krepke desnice boije pogine!" Takve teke kletve, koje zvue stranije jer ih izrie jedan duhovnik, i u ime Boije, vladika je bio prinuen da Crnogorcima ponavlja iz godine u godinu, u predugakom jednom nizu, i sve dok se nije smireno uputio drugome svetu. A ponavljati ih je on morao, jer je odve teko bilo njemu dovesti Crnogorce do razuma i posluanja, i jer je premnogo puta on u svojim pokuajima morao da doivi gorinu neuspeha. - "Koliko je trudno i glavoboljno imati djela s narodom nerazbornijem i neobuzdanijem", uzdahnuo je on ne jednom. "Njihovo zloinstvo mene ne daje mira ni poivala jednoga dnevi", jaukao je u drugim prilikama. "Vi ako hoete pravo re", poruivao je Njeguima, 1815. godine sa Cetinja, "vidite da ja s moje strane neprestano po dnevi i po noi radim da budemo u mir meu sobom, pa i naijem susjedima, ali molbe, kumstva, pisanje, iljanje, sve je to zaludu. Vi jo runje i gre mimo mnozine ostalijeh inite". - "Zli i samovoljni narod ite svoju pogibelj", jada se on 1816. sekretaru svome Simeonu Orloviu, "i ne slua ono to je za njegovu polzu, niti predvidi svoje pogibelji koju sam ite i na sebe navodi, a kad mu koja muka i nesrea doe, onda tri k meni da me pita to e initi." Njeguima je 1823. godine, prinuen njihovim postupanjem prema njemu, bio primoran da porui: "Ja sam odavna vidio da ovdje ivjeti ne mogu, i evo doe vrijeme da od sile cetinjske pod starost bjeim iz Cetinja... Da meu Turcima ivim, ne bih toliki zulum trpio koliko trpim od Crnogoracah." Ali, pored brige o optim stvarima, bavio se vladika u svojim "knjigama" i stvarima sitnijim, svakodnevnim, pa i linim, od kojih se ivot inae sastoji. Pisao je on tako esto o popovima koji naputaju svoje "inorije", a grabe tue, i koji se ni u svojim dunostima, ni u odnosu prema pastvi, ne dre
340

uvek, a gdekada se ne dre nikako, jevaneoskih naela. I o enama je govorio mnogo, koje su ili rtve surovih naravi, neprosveenosti i neznanja, pa na njih "stavljaju ruke" (kao ona koju je "neki pop Vuko Popovi iz Risna... nepokornik i mutnik" tukao i "oskubao"), ili ih zlonamerno sramote i iznose na njih "nevaljale i nepristojne rijei za izgubit (im) sreu i potene" (kao jedna sirota djevojka familije Obradovi), ili se o njih otimaju i tuku, ne samo oni koji bi ih hteli za sebe, ve i njihove porodice (kao jednom "meu Cetinjanima, Baicama i Donjijem krajem") ili ih pak oglaavaju za vetice i proganjaju (kao to je sluaj iz avgusta 1830, koji je vladika otklonio reima: "Ja sam po svijetu u neka mjesta hodio i nekoliko knjiga itao, i nigdje ne naoh, niti mi ko kaza, da ima vjetica i vjedogonja, nako meu slijepim i alosnim srpskim narodom"), ili su pak to ene koje kao jetrve svaaju roenu brau, ili bee od ivih mueva i birajui druge "na svoju volju", nalaze "proklete i bezbone popove koji vjenaju takve bjegunice". I o sebi je vladika umetao mnogo ta u ovim pismima; alio se na bolesti koje ga stiu, ili su ga stigle, na svakovrsne nedae, velike i male, koje mu zagoravaju ivot, na "inad", zla i pakosti, pa i krae, kojima mu njegovi Crnogorci neblagodarno uzvraaju za njegovo staranje o njima, na line neprijatelje najzad, koje je imao i on, ak i vie no to bi se moglo oekivati, i za koje nije pokazivao ni obzira ("i to je jedna kua ot najviih mojijeh zlotvorah") ni hrianske blagosti ("a to mi je dolo videi ovoga prokletoga skota da je ne samo svaki dan, nego svake ure i minute gori, ... i on e me prie opridijelenoga vremena u grob zamiti"), spominjao je, zatim, svoju imovinu i svoje zemlje, i opredeljivao ta se oko njih ima da ini, iznosio je, i sve ee to je zalazio u godine, svoja zapaanja o prilikama, dogaanjima ili ljudima iz prolosti, skoranje ili davnanje. Svoja kazivanja, oslanjao je, kao svaki ovek od ivotne mudrosti i iskustva, na sentence i druge oblike saeto izreenih misli, koje je odnekud znao, iz svoje lektire ili iz opte mudrosti sveta, koje Je sluao od naroda u vidu poslovica i svakovrsnih Drugih izreka, ili ih je sam smiljao i formulisao istog trenutka kada bi mu zatrebale. Traei od zbora Patrovskog, na primer, da daju "vjeru" i da je "uine do Mitrov dne", podupire taj zahtev aforizmom: "U vjeru se nita ne poklanja, ni dariva, a vjera je Bog"; zalaui se za poslunost starijima, koja je za njega ideal drutvenog postupanja i spas za narod, plemena, kue, razmilja piui Njeguima: "Mi oima vidimo kako jedna i siromana kua odmah poe naprijed kada sva eljad sluaju jednoga starjeinu, kako li se i bogati dom razuri i u nesreu i siromatinu obrati kad uljeze u njem samovoljstvo i prokleti neo i nije mi drago"; za Bjelopavlie razvija misao protiv "domae rati" i nesloge: "Domai rat i nesloga velika i
341

silna carstva razura i u nesrei pod tui bi i jaram obraa, kamoli nee jedan mali i nejaki narod u takvu nesreu obratiti; takoer sloga i posluanije ini da i mali narod moe velikim i silnim narodom postati." Pored toga, unosi vladika u svoje "poslanice", kao to je to inio u svojim "predikama", i u svakom drugom usmenom obraanju narodu, a sve povodom sasvim odreenih pojava ili trenutaka ondanjeg crnogorskog ivota poune priice i anegdote, s kojima se susreo u svojim itanjima, kao to je ona o indijskom caru Piru, koji je govorio: "Dosta je svaki ivio koji pod tui jaram nije umro!" ili ona druga o odgovoru "jednoga mudroga i prosvijeenoga elovjeka" na pitanje "koji je prijatelj najbolji i koja zemlja jest najbolja?" a koji je bio (i za koji je vladika mislio "da je pogodio"): "da je dobar susjed najbolji prijatelj i zemlja da jest najbolja koja se najblie kue nahodi", ili pak primee zgodna i slikovita podseanja na poznate priice iz Biblije, kakva je ona vrlo poznata (iz Jevanelja po Luci, XXI, 2) o udovici koja "ne bjee bogata to dade dva dinara milostinje u crkvi" ili pak ona (iz Jevanelja po Mateju, XIV, 4) o svetom Jovanu Krstitelju koji nije dao caru Irodu "da uzme enu brata svoga Filipa", pa ga je ovaj posekao i triput mu glavu zakopavao u zemlju, a ona je stalno "iz zemlje izlazila i sveer jednako govorila "Ne valja ti, bezakoni Irode, uzeti snahu za enu". Tako je vladika Petar I, nosei se u vremenima tekim, prevratnim i pogibeljnim, s nedaama i neprilikama u kojima su se Crna Gora i njen narod nalazili, ili su u njih zapadali, onda sa silama i dravama iz susedstva, ili pak dalekim, koje su sudbinom te zemlje i toga naroda htele da upravljaju, ili da je odreuju i menjaju, prema svojoj volji, i najzad, i ne manje, sa samim Crnogorcima, u silnoj svojoj tenji da ih izmiri i sloi, da ih izvede iz anarhije i privede redu, da ih naui potovanju zakona, boanskih i ljudskih, i da ih koliko uzmogne, obasja zracima "prosveenija", svojim pismima i "poslanicama", koje je upuivao na sve strane, i koje su mu bile jedino, oruje u toj borbi, ali koje zapravo predstavljaju njegove knjige, sada u smislu irem i pravom, ispisivao, tako rei iz dana u dan, svoju knjievnost. Nije se, meutim, Petar I jedini, u vreme svoga dugoga vladanja Crnom Gorom, koristio knjievnou za uticanje na Crnogorce da idu za njim i u pravcu kojim ih je vodio. Drugi su to inili takoe, a pesnike sastave kojima su se sluili za propagandu vlastite stvari, ili ideja za koje su se borili, neki su i tampali. Ruski general-major David Nerani-Zori, Srbin iz Hercegovine po roenju, prvi je u tom nizu. U vreme kada se zanosio
342

snovima o svom uspinjanju na presto ne samo Crne Gore, ve i sve "Serbije", pridobio je, ili, to e pre biti, unajmio je nekoga da stihovima koje su Srbi voleli, desetercima junakih pesama i onima od osam slogova, proslavi njega i njegov pothvat i pozove Srbe u borbu. Tako se u nekom neoznaenom mestu - ali to e biti moda klov, gde je general Simeon Zori, bliski roak Neraniev, imao, uz sve drugo, i tampariju - i neke nepoznate godine - a mogla je to biti godina 1788 - pojavila malena i tanka knjiica, u srpskom jeziku pisana a tampana lepom irilicom i ondanjim pravopisom, koja je, kao sav naslov, imala jedino Prevozvienomu Gospodinu eneralu M.[ajoru] i kavaleru Neraniu na bregu Adrijatike G..... B ..... Anonimni pisac, koji se skrivao iza poetnih slova G ... B ... po svoj prilici je "Graf'' Beladinovi''", kako je to odavno naznaeno na jednom od preretkih njenih primeraka.[589] A to je opet najverovatnije bokeljski "konte" Petar Bjeladinovi, koji je dugo i verio, ak uz najtee line rtve, kao oficir bio u ruskoj carskoj slubi u graninom podruju izmeu Hercegovine i "Mletake Albanije" i u njoj doterao do ina pukovnika, a kada ga je Rusija napustila i zaboravila, pribijao se uz razne crnogorske deputacije u Beu - pored drugih, i uz onu iz godine 1779, u kojoj su zajedno bili guvernadur Jovan Radonji i tadanji "arhimandrit i namjesnik mitropoliskoj Petar Petrovi" - ne bi li se, uz njihovo zalaganje, za usluge koje im je inio domogao ponovo negdanje slube i ina.[590] Knjiga pripremljena za general-majora Nerania - koji je osim toga, kao oznake ovoje budue vlasti tampao i novac i dao da se naini lenta za nekakav zamiljeni orden - ostavlja utisak kao da je naknadno skrpljena: ranije tampanim stranicama s pesmom koja poinje "O Serbijo, nekad slavna" (i oznaenim brojevima od 3 do 16) kasnije su nadodate spreda stranice na kojima dolaze naslov, portret D. Nerania i pesma s poetkom "Jote zora nije zabijelila" (i sa novom paginacijom od 1 do 4). Obe pesme nainio je ovek bez pesnikog dara i one nemaju stoga nikakvih knjievnih vrednosti. Prva, koja je u desetercima, ali rimovanim u parovima, i u kojoj su vie nego primetne odlike narodne poezije u jeziku, u stilu, u slikama, slavi Nerania kao skorog oslobodioca Srbije; ne pominje se pri tom njegovo ime, ali se prave na njega jasne aluzije reima zora (za: Zori) i nerana (za: Nerani). U zoru, govori se u toj pesmi, vila je kliknula "u srbske ravnine" i pozvala "srbsku zemlju ravnu" da se veseli, jer je "cvijet procvatao" u njoj "ot nerane voke plemenite",

343

koji e prognat Turke preko gora dok pretera preko slana mora uzeti e ot Turaka krilo to je prije despotovo bilo. Kad to uju "srbski vitezovi", obraduju se, skoe "na noge junake", pevaju i vesele se, u oekivanju "sunca" koje bi ih izbavilo iz turske tavnice, ponovilo dvore Nemania to su sada u Otmanovia. Devojke u kolu u pesmama slave tog "viteza, junaka", koji je, razume se, glavom David Nerani. Druga je pesma malo ne po svemu drukija od pesme koja joj u knjizi prethodi: po stihu, koji je ovde osmerac, po obliku, koji sada ine strofe od po deset stihova uvek rimovanim prema shemi ababcdcdee, i po sadrini, koja ne predstavlja slavljenje nijedne odreene linosti, ve je to neka vrsta lamenta nad trenutnom sudbinom Srbije i vatreno pozivanje u borbu za njenu budunost dostojnu velike prolosti. Pesnik - ili neki "junak" - jadikuje nad Srbijom "nekad slavnom", pitajui se gde je sada njena "prva slava" i gde su joj (ubi sunt!) nekadanji "kralji, bani i knezovi", gde "hrabri vitezovi i ratnici", gde bojni "barjaci i svetlo oruje", gde ratne "davorije". Srbija odgovara da su je Turci "ozlobili", da su joj se sinovi razili po svetu, "blaga trae, a ne slave" i navodi ta bi sve bilo da se okrenu protiv Turaka, umesto to se gdekad zanose praznim hvalama i razmetanjem. Na to dolazi uteha sagovornika Srbije: Ah, ne boj se, draga mati! ... ... I sad ima ti junake, ljute zmaje i orlove, Hercegovce i Bonjake, Crnogorce sokolove, Rakozemce i Moravce, i Primorce, silne lave, vitezove Podunavce, Makedonce mnoge slave... Sram je da va rod viteki slui rabom inom rodu, i da nosi jaram teki, a da nije u slobodu ...
344

Poziv "Srbljima" svih crkava i "zakona" da ne zaborave, i ne ostave bez nade, "mater dragu, srbsku zemlju plodovitu" i da ustanu svi u borbu protiv Turaka za slobodu, to je predmet, i cilj, i poruka pesme, izraz je ondanjeg nacionalnog oseanja naeg, koje je u sutini jugoslovensko i kada je, kao ovde, po obliku i okvirima svojim srpsko: Koji jesi crkve rimske dri ti svoj zakon smjelo, a ti jerosalimske, dr' i to je sveto djelo: ne mrz'te se za zakone, sve ste braa jedne krvi, roda slavna od iskone, voljnost vam je dug najprvi, za zakon se ne zlobite, no za voljnost vozljubite i pomnite mater dragu srbsku zemlju plodovitu. Pesma se okonava izriitim zahtevom da svaki ko je "vitez ostroumni" ita ovu pesmu "tiho i potie", i da dobro upamti ono to mu ona poruuje ("to ti pjesna ova pie"). Drugi pretendent na presto Crne Gore Sofronije Markovi-Jugovi i guvernadur crnogorski Jovan Radonji, koji ga je podsticao i podravao, ali i eleo u stvari da ga koristi u svojoj borbi s vladikom Petrom I, nisu mogli, a ni hteli, da propuste priliku da se i sami ubrzo ne oglase knjigom, koja je odgovor na knjigu o generalu Neraniu, i osporavanje njeno na svim linijama; ta knjiga izraava njihovo vienje poloaja i sudbine naroda, kao i politike koju su oni zamislili, i za kojom i taj narod treba da poe. Knjiga je to kao i ona prethodna tanka i nevelika, u opremi zaista neuglednoj i skromnoj, tampana u Trstu 1790. godine, u tamonjoj vladinoj tampariji, dvojezino, italijanski i srpski, i sa naslovom, isto tako u dva jezika, Sulla decadenza della Servia un tempo celebre monarchia, odnosno alosna pjesma o Srbiji, njegda preslavnoj dravi, samo latinicom, to se teksta na naem jeziku tie, i u pravopisu vrlo nesavrenom, pa i sasvim nesrenom.[591] Tvorac te "pesme", pisane u doista odve rogobatnim i nepesnikim osmercima, slikovanim u parovima i koji na nekim mestima prelaze bezmalo u prozu, takoe je ostao nepoznat, ali on bi morao biti ba
345

Sofronije Markovi-Jugovi, koji se i pre toga, u slubenom dopisu Potemkinu, prezirno i s podsmehom obraunavao s knjigom koju je Nerani malo pre toga izdao. Ovde je ta knjiga stalno u pozadini; izlaganje neprekidno tee njenim tokom i redom, a neki stihovi, pa i celi odseci, iz nje su doslovno preuzeti; ali u svemu, i svuda, zauzimaju se drukija stanovita, i smer ovog spisa, isto tako politikog i propagandnog po sutini i namerama, potpuno je suprotan smeru te prethodne pesme. "Njegda slavna" Srbija, koja je u vreme svoje "snage" bila uvena u svetu i po oruju, i po carevima, knezovima i vitezovima, propala je sasvim, zbog "zlobe", "nenavisti mejusobne", nesloge "gospode i principa", koji su je razdelili, i najzad zbog izdaje "u Kosovo", koju je nainio "Brankovi prokleti". Posle toga kleti Turci navalie tvrde grade zauzee, bijele crkve razurie, mnoge glave pogubie, mladu djecu porobie i na zla nauie. Sadanja stvarnost Srbije je "alost bez radosti". Nema starih vitezova i ostalih junaka; "oruijem ra sjela, a veselost u grob legla". Jednu samo nadu ima srpska zemlja: Crnogorce mrke vuke, te utiru majci suze, mnoge sebi jade daju, zlotvoru se ne podaju. Oni su sada "pribavili" i svoju brau Brane, koji su "srbskog roda izabrani". Ostali Srbi, koji "po tuoj zemlji brode, bolje je da se i ne rode", jer oni "itu blaga, a ne slavu", i rade za tue gospodare: da se hoe uraniti, s Crnom Gorom sastaviti, svoju volnost zadobiti, majku svoju izbaviti ispod iga zlobna vraga.

346

Svi "srbski sokolovi" - Hercegovci "ljuti zmaji", Bonjaci "izabrani", "Rakozemci i Moravci", "vitezovi Podunajci", "Makedonci i Albanci", pozivaju se da se odazovu na glasne vapaje Crnogoraca, i da povade "otre mae" i priteknu im u pomo, "neka Turke stoji jeka od naega posijeka", a neka ne gledaju one koji jau na karete, od Srbah su odvojeni, a sramotom pogoeni, brke svoje pobrivae, a francuski nauie ... ... Crnogorcem pomo dajte, neki maem, neki pukom, neki sabjom, neki asprom, neki slovom, neki elom ... Kako je u toku rat ("poele su krugom rati") - re je, oigledno, o ruskoturskom ratu, zapoetom 1787, a okonanom 1792 - u pesmi se obeava da emo i mi "sad ustati, al' umrijet, al' dobiti, jedan dan se izbaviti". Crnogorci se pozivaju da pogledaju jednim okom "put Rusije", drugim "na cesara", i te careve, ruskog i austrijskog, koji su "na daleka" "pesnik" moli ono to je, neposredno pred tim, i guvernadur Radonji molio u Beu: Crnogorcem pomo dajte, od zlotvora sauvajte, klete Turke idenite i Srbiju slobodite, sebe slavu zadobite. U zdravlje tih istih careva, "moskovske carice" i austrijskog kralja Leopolda, "cesara, silna zmaja", tvorac ovog sastava, koji je politiki proglas stavljen u nevete i tvrde "stihe", ispija vino, dodajui da Crnogorci ... Boga mole da dade blaga vjetra i poprati kralja Leopolda Konstantinu ravnu polju, i dopusti njemu volju oslobodit Svetu Goru, erusolim mjesto slavno e e Leopoldo sjesti zaisto.

347

Poto je pesma time ve bila okonana, neko je, kako izgleda naknadno - a mogao je to biti Sofronije Markovi-Jugovi jo uvek, ili ko drugi od Crnogoraca, samo sigurano nije mogao biti Dubrovanin Frano Doli, kako je jednom u pretpostavci reeno,[592] jer Doli je tada, s vladikom Petrom I, o svemu ovome imao drukije misli i crnogorsku politiku nastojao je da vodi u drugome smeru - "priloio", zapravo jednostavno dolepio, jedan odui tekst, koji je bio razlomljen kao da su u pitanju stihovi, a u stvari je to bila ista proza. U njemu su se, jedna iza druge, nale dve sasvim raznorodne stvari. Prva je podseanje da Crnogorci imaju "od tijeh silnijeh carah" mnoge gramate - u te gramate, esto skupo plaene, oni su gledali kao da znae sve, a znaile one nisu, obino, nita - "u emu je obeanja dosta svom narodu crnogorskom". Druga je bila uzdizanje do samih nebesa i do sunca tih careva, koji se "ponosu bolje" i "krasotom su ljevi" od preduge jedne povorke najslavnijih junaka, careva i vladara, vojskovoa i ratnika prolosti, od one najstarije, antike i pesnike, pa do one novije - i Srbija se nala meu njima, sa svojim "Nemanjom Stefanom" - da se sve, u dva zakljuna stiha, okona tvrdnjom, koliko neobinom, toliko iznenadnom, da je od svih njih, ali sada i od samoga Petra Velikoga i njegove "naslednice Katarine premudre", car "Leopoldo" austrijski "kruna vie", to "pesnik" potvruje i zaklinjanjem u Marsa i "Joviu", kako ovaj pesnik zove boga od njih najvieg, Jupitera. Sa ovakvim idejama, sasvim je prirodno bilo da alosna pjesna o Srbiji njegda preslavnoj dravi skrene na sebe panju uvek budnih mletakih vlasti u Dalmaciji: generalni providur Angelo Diedo zaplenio je dva njena primerka koje je sin guvernadura Radonjia slao bratu u Crnu Goru, zajedno s pismom u kome je ovaj javljao da je pedeset takvih primeraka drugim putem ve upueno za Crnu Goru, i smatrajui sve to nimalo bezazlenim poslao na uvid i visoko miljenje "prejasnoj vlasti" u Veneciji.[593] Knjiga ova, oko ijeg se pisanja, zatim tampanja najposle rasturanja u narodu, toliko mnogo, i tako jako, zauzeo guvernadur Jovan Radonji, predstavlja knjievni izraz i formulaciju njegove tadanje politike, oko koje se on uhvatio u surovi i bespotedni kotac sa vladikom Petrom I: ispala je bolja, jer nije "potonula", politika crnogorskog vladike. Radonji je sa pola usta pozivao Crnogorce da budu uz rusku caricu, i uz austrijskog cara zajedno, ali, u stvari, njemu je bilo stalo u prvome redu do crnogorskog pristajanja uz Austriju. To se vidi i po dva stiha stavljena, kao poenta, na kraj ove knjige, ali oigledno je to i inae, po itavom dranju i po svim potezima crnogorskog "guvernadura". Snaan oslonac u svojoj politici naao
348

je on u austrijskom visokom oficiru, Hrvatu Filipu Vukasoviu, koji je u vreme rusko-austrijskog rata, 1788. godine, bio u Crnoj Gori, tada kao kapetan graniarske like regimente, na elu jedne vojne misije, koja je otpoela uz crnogorski otpor i protivljenje, a okonala se sasvim neslavno. Otpor su Radonjiu davali Petar I i njegov prijatelj, a tada i njegov saveznik i "korespondent" iz daljine, iz Bea, Frano Doli, koji su i po Radonjiu i po Vukasoviu glavni krivci za neuspeh austrijske politike prema Crnoj Gori. Za Vukasovia, to su "naopaka djela vladike Petra i njegovog prokletog druga Dolija"; i trebalo bi, po njemu "pokazati" da je "vladika, Doli i svaki koji za njega dri, jedan Ciganin". Po Radonjiu, takoe, narod crnogorski smutili su "na vladika Petar i abat Doli, koji vazda protiv nas pletu lae u narod; sada Doli otuda (tj. iz Bea) pie, a vladika ovamo (tj. u Crnoj Gori) otvoreno muti: "Eto kako Vas prevari va pohvaljeni princ Kaunic." Narod Crne Gore i Brda, a tim samim i njihov vladika, imali su jo jednog stranog i veoma silovitog neprijatelja, i sueno im je bilo da se i sa njim susretnu u odsudnom asu i u borbi na ivot i smrt: pobedili su i njega. Taj njihov neprijatelj, "Mahmut samonazvani vezir ot Arbanije", kako ga je s prezirom spominjao Petar I, ili Mahmut-paa Buatlija, kako se stvarno zvao, "koji kada mu to doe i u pameti uljeze ne razbira to ima biti poslijed, samo da umalo nasladi svoje poude", kako ga je vladika okarakterisao, davnanji je, i zakleti, neprijatelj Crnogoraca: jednom ih je ve ljuto potukao i porobio, a pakostio im je stalno. Koristei trenutak kada je "sva poti Evropa mutna i krvava", kako je vladika pisao, skupio je ogromnu vojsku i "mislei da e se Crnogorci izdati kako su se pree izdali", nasrnuo je na njih sa tri strane u jesen 1796. Ali se prevario uasno i platio je to najviom cenom: strahovitim porazom i vlastitom glavom. U oekivanju Buatlijinih nasrtaja i u pripremanju dostojnog odgovora na njih, vladika je znao da mora da svoj narod okupi i sloi oko zajednike stvari, i da ga obavee na jedinstvo i uzajamnu pomo u optem ratu i odbrani. U tom cilju sazvao je on na sveto Preobraenje, 20. juna, odnosno, po novome, 2. avgusta, 1796, sve glavare i stareine i "ves zbor ernogorskago obtestva" i privoleo ih da sa zakletvom i "celujui estni i ivotvorjai krst i svjatoje evangelije" prihvate sporazum - odmah prozvan Stegom - koji je, u tom smislu, najvre obavezivao svakog Crnogorca na zajedniko ratovanje i meusobnu pomo, kao i jedinstveno postupanje u svemu drugome. Taj sporazum, koji je prvi pisani zakonski spomenik Crne
349

Gore, vladika je najverovatnije pisao sam, kako u uvodnom i optem njegovom delu, tako i u svih est njegovih posebnih lanova; oni nose jasne i nesumnjive oznake njegovog naina miljenja i njegovoga stila, koji se lako i odmah prepoznaju. U uvodnom delu re je o predstojeoj opasnosti kada "Turci, vazdanji hristijanskoga roda neprijatelji, sobirajut vojsku i ine sve vojene priprave, radei den i no javnijem i tajnijem nainom kako bi nas i brau Brane razurili i pod svoju vlast i tiranstvo podloili, i ecu nau u venu nevolju i robstvo zatvorili, i pod estoki jaram u porabotenije postavili". Posebnim lanovima "pleme plemenu i nahija nahiji" davali su "tvrdu i istu vjeru i rije od esti i potenja" da e se boriti "egoe bi neprijatelj okrenuo na nas i na brau nae Brane udario" i da e pomagati jedan drugome i ratovati slono za "blagoestivu vjeru nau hristijansku", za "ljubeznoe oteestvo" i slobodu, za crkve, manastire i domove svoje, za enu i decu svoju. Naroito je mnogo bojazni kod vladike i u njima bilo od izdaje, i mnogo je svakovrsnih obezbeenja od nje: svaki Crnogorac, svako selo, pleme ili nahija koji bi izdali, "predaju" oni unapred "vjenomu prokletstvu, kako Judu izdatelja Gospodnjega, i kako zloestivago Vuka Brankovia, koji izdade Srblje na Kosovu i vjenu mrzost i prokletstvo od naroda na sebe privlee i od milosti boije otpade". Na izdajnike, ako se ovi budu nali, baca se anatema i preti im se strano venom "sramotom" i "beseu".[594] Ali, vladika se tada uz svoj narod nije nalazio samo kada ga je opremao i pozivao u rat i borbu, ni samo u ratnim proglasima i govorima, od kojih su neki najvii dosezi srpske reitosti - ako su, samo, verno zabeleeni, - ve i neposrednim predvodnitvom na bojitu. Predvoeni vladikom, gubernatorom i svojim glavarima, Crnogorci su krvavog neprijatelja Buatliju najpre u bici na Martiniima ("u Bjelopavlie"), potom u onoj na Krusima ("u Kruse") "sasvijem pobijedili i njegovu glavu odsijekli". Ove bitke, i pobede u njima, Crnogorcima su, prema ocenama samoga Petra I, koje je on vie puta ponovio, s oiglednim ponosom, ne samo proslavili ime, junatvo i slobodu "po svijetu", nego su uinile da se oni spominju "u istorije, to jest u knjige tampane", i da "svi evropejski narodi" za njih znaju i da ih "poituju za narod slavni, poteni i uzdani, koji svoju slobodu poznaje i svojijem orujem brani". One su i prekretne take u crnogorskoj istoriji: zahvaljujui njima, Crna Gora je u svesti i oima sveta poela da postoji kao dravna posebnost i neka celina, a vladika Petar I od njih, i od vremena koje im je neposredno sledilo, pregao je svim svojim silama da
350

radi, postojano i veoma dosledno, na preobraaju zemlje u organizovanu i na zakonu utemeljenu zajednicu. "Poslije ove Bogom vam darovane pobjede i dobia", kae vladika u jednom od kasnijih svojih osvrta na to vreme, i na ono to je inio u njemu, "sve moje misli, sva moja elja i sve moje raenje bjae obraeno da vi uredite meu sobom sud i praviteljstvo, na prilinih voljnosti vae zakonah, koji e narodom vladati i sud provoditi, samovoljstvo iskorijeniti, mir i spokojstvije utvrditi sa susjednim i ostalim dravam, e bi potrebno bilo odgovarat i uinit da dobri ljudi budu potovani a zli kastigani..." Prve osnove ureenju Crne Gore u organizovanu dravu poloio je vladika Petar I Zakonikom obtim crnogorskim i brdskim, koji su, na osnovu teksta to ga je on pripremio i napisao doneli glavari i stareine, kao i pojedini predstavnici plemena i oblasti Crne Gore i Brda na saboru u manastiru Stanjevii 18 (odnosno 30) oktobra 1798. godine. To je zakonik graanski i krivini; definiu se u njemu red i nain postupanja u meusobnom odnoenju ljudi, koji se zahtevaju, i propisuju se stroge kazne za sve one koji doneta pravila kre; prestupi su ti: izdaja, ubistvo, ranjavanja, tue i povrede, napastvovanje drugih, dvoenstvo i preljube, lupetva; osim tog krivinog, u dva lana reguliu se neki imovinski odnosi: naini prodaje nepokretne imovine i naplaivanja dugova ili naknada za prestupe kao to su "plijen, ili koja teta i pohara". Nekoliko godina docnije pokazalo se neophodnim da se Zakon dopuni daljim odredbama, pa je na novom narodnom zboru, okupljenom opet oko vladike, na Cetinju, 17 (zapravo 29) avgusta 1803. doneto jo sedamnaest njegovih lanova.[595] Njih nije vie pisao sam vladika, ali su njegove ideje i stanovita njegova ugraena u te lanove. Od znaaja su meu njima naroito oni kojima su se u Crnoj Gori uvodili "praviteljstvo" i ureivali sudovi, o kojima je Petar I ne samo razmiljao, nego i govorio mnogo puta i u raznim prilikama za proteklih decenija. Razumljivo bi bilo i inae, ali kada je re o Crnogorcima onoga vremena, razumljivo je jo daleko pre da ovim Zakonikom nisu mogli biti ni brzo, a ni jednostavno otklonjeni svi oblici ivota i meusobnih odnoenja ukorenjeni i ustaljeni plemenskom organizacijom crnogorskog drutva, i tvrdokorno odravanim i uvanim vekovima, ali su stvoreni neki najneophodniji uslovi za prelazak na nove, i savremenije, na pisanim zakonima izgraene, i jasno naznaene forme drutvenog ustrojstva. Vladika Petar I u tolikim svojim docnijim pismima i govorima Crnogorcima prosue jo mnogu gorku suzu molei, preklinjui i zaklinjui svoj narod da napusti dotadanje svoje i esto upravo varvarske navike i da ivi po tim novim
351

uredbama "prosvjeenog" i civilizovanog drutva. Otpori su dolazili sa mnogih strana, a ne samo iz narodnih "nizina"; "praviteljstvo i sud crnogorski jest draa u oi guvernaduru, vlasteli, a i mnogijem", pisao je vladika 1807, na primer. Na trenutke se dobrom i uvelike ve starom vladici inilo da je i postignuto ono to je on "srdcem i duom eleo", ne bi li se Crnogorci proslavili "pred svijetom" i svoju slobodu jo vie utvrdili. "Molih Vas", kazuje on Crnogorcima 1825. godine, "da kuluk i praviteljstvo postavite, na zakonah obtim soglasijem soinjenih, da praviteljstvo narodom vlada i da narodna djela upravlja, a kuluk da zle ljudi fata i na sud dovodi, kako to se u cijeli svijet ini, jer bez toga ne mogae bit ni slava ni sloboda vaa utvrena, ni dugovjeka. I vi tako uiniste: kuluk i praviteljstvo postaviste, da zakonik carstvuje i da je svaki zakoniku podloan. Nastade dakle zakonik meu vama, nastade sud i pravda, mir i tiina, vrijeme srenje i blaeno, radost i veselje za dobre i bogobojazne ljude i za nejaku siroma i sirotinju, prestade samovoljstvo, prestade domaa rat i krvoprolie." Vladika to stanje u drutvu Crne Gore nastalo posle uvoenja Zakonika slika kao pravu idilu, iako ono takvo nije bilo, i ak bilo je u svemu daleko od toga. "Ne bjee ve domae rati ni boja, ne bjee poklii: 'Ko je vitez!' ni viteza ni domai boj, ne ujae se kolea ni tubanje, ne viae se lica mukoga ni enskoga ogrebotinah krvava i nagrena, ni glave crnom kapom, ni crnom maramom pokrivene... Putnik mirno putovae, trgovac slobodno trgovae, rabotnik svoju rabotu veselo rabotae i oban svoju stoku bez straha pasijae i Bogom blagoslovena tiina na sve strane pribivae..." Za tih decenija Petar I i Frano Doli, njegov "korespondent" i savetnik, a potom i sekretar, a uvek prijatelj, neprekidno imaju istovetno dranje pred dogaajima i stalno u istom smeru pokuavaju da nau izlaz za Crnu Goru iz sudbonosnih i dramatinih zapleta u koje tu zemlju uvlae velike svetske sile. Kada su ti izlazi pravi, oni su ih zajedniki nali; kada su samo prividni i sasvim pogreni, oni su zajedno zalutali. Od godine 1798. Doli se odluio da konano pree u Crnu Goru, u kojoj e postojano i hrabro ostati do poslednjeg svog asa. I novo usmerenje Crne Gore na Francuze, koje su vladika i on pokuali da ostvare, posle niza tekih i uzastopnih razoarenja u Rusiju, njihovo je delo. to su se posledice sruile samo na Dolija, i to je jedino on, od suenja decembra 1804, i smrti noja ga je snala ubrzo zatim, obeleen igom izdajnika, samo je sluaj i nesrea, ali to nije kazna za izdajstvo, jer njega nije bilo. Kada se danas lista opsean sveanj Dolijevih pisama, zatim kada se itaju njegove knjievne tvorevine, a naroito njegova knjiga Pensieri, koju je, negde pred kraj ivota, pisao u Crnoj Gori,
352

"razgovarajui sa ivima i mrtvima", i koja je ostala za njim u rukopisu, teko je ne pomiljati na veliki i stalni, a sada nemerljivi i nesagledani uticaj koji je "nesreni abat" iz Dubrovnika mogao vriti na vladiku u njegovim gledanjima na stvari, dogaaje i ljude, i zatim u njegovim odlukama i u njegovim reformama. Razmiljajui o temama kakve su sloboda, tiranija, demokratija, rat i mir; potom: razum, istina, filozofija, istorija; pa: vera, hrianstvo, tolerancija, inkvizicija; onda: svet, grad, selo, bogatstvo, siromatvo, jednakost, pravednost; i najzad: vrlina, zasluga, nada, srea, slava, prijateljstvo, samoljublje, samoa, Doli je naznaavao obrise jedne filozofije sveta, ivota i oveka koja je tipina za njegov slobodoumni i prosveeni vek. Smrt Dolijeva bila je nunost svirepe i neumitne istorijske logike: u asu kada se politika jedne male, sebi nedovoljne i od velikih zatitnika ipak zavisne zemlje morala zaokretati, ovakve tragine smrti u isti mah su i iskupljenja, i opomena. Doli je, sva je prilika, plaao sam za sve, i plaao naroito za vladiku, koga je imalo da snae neto slino, ali emu je on, usled sticaja okolnosti, sreno izmakao. A Dolijev strani kraj u podrumima manastira Stanjevii imao je da bude ugled svima koji bi ubudue dolazili u iskuenje da uruju "s naijem zlotvorima" i da nanose "naemu oteestvu preestoki udarac i bezglavije pred velikim protektorom naijem, jego imperatorskim veliestvom ... samodrcem vserosiskim". U mukotrpnom svom poslu upravljanja Crnom Gorom i njenom sudbinom, u svakodnevnom (nastojanju da samovoljne, nepokorne i meusobno zakrvljene Crnogorce umiri, sloi i privede zakonu i redu, i u dugoj i sa promenljivom sreom voenoj, i tek na kraju dobijenoj, borbi sa gubernatorom i drugim svojim protivnicima za celinu i jedinstvenost svoje vlasti, i za njeno prvenstvo, vladika Petar I nije se nikako hteo odrei mogunosti koje su mu tada davali stihovi. U narodu koji ratuje tako rei bez prestanka, i u kome ivot tee u atmosferi skoro stalno epskoj, narodna pesma nije samo od najveeg znaaja, ve i od najmonijeg uticaja: Crnogorac oekuje od guslara da sazna sud istorije, elei da za ono to ini uje glas pohvale, strahujui istovremeno da to ne bude glas pokude. Vladika, kome su, narodne pesme najdublje usaene u bie i svest, kao i svakom drugom Crnogorcu onda, znao je da se neke njegove misli i poruke mogu jo bolje i delotvornije preneti pesmom, no govorima i "knjigama" koje, uostalom, malo ko iz naroda njegovog i ume da ita - a nije bio voljan ni da vienje nekih dogaaja, svejedno da li iz prolosti crnogorske ili od onih u kojima je sam imao vidnoga udela, kao i sud o njima, prepusti u potpunosti drugima. Pisao je te pesme vladika - jer on ih je pisao, mada se
353

ne moe iskljuiti ni to da ih je, ili da je neke, i pevao - u narodnim stihovima, osmercu i desetercu, i u nainu narodnom, ali najee sa slikovima, bilo u parovima (aabb...) bilo ukrtenim (abab), kao to je takve stihove pisao narodski pesnik Andrija Kai Mioi, i sa nekim osobitostima Kaievim u reniku, u obrtima, u stilu. Od tih pesama vladiinih nisu ostali njegovi rukopisi, a nije ih on ni tampao za ivota; sve su potom otile na razne strane, a neke su dospele i u knjige drugih pesnika, u kojima nije naznaen njihov tvorac. Zato se dugo nije znalo, a i sada se ne zna ba do kraja, ni potanko, ni koliko je, i kojih sve, pesama te vrste vladika ukupno ispevao, ni kada su nastale pesme za koje je, tek u nae dane, ustanovljeno da im je on autor. Putokaz za njihovo otkrivanje i raspoznavanje dao je Vuk Karadi, u ijim su se zbirkama, i u ijoj su se ostavtini, te pesme ouvale mahom, a koji je o njihovom autorstvu zapisao odlune injenice; dalji posao njihovog identifikovanja obavila je nauka.[596] U najkraem ta istorija je ovakva. U etvrtoj knjizi Narodnih srpskih pjesama, koju je izdao u Beu 1833, Vuk je pod brojem 10. tampao pesmu Boj Crnogoraca s Mahmutpaom, za koju je rekao da je zabeleio od Crnogorca ura Milutinovia, koji je "negde oko 1809. g. doneo Karaoriji pismo od crnogorskoga vladike, pa potom i zaostao u Srbiji", a pod brojem 11. pesmu Opet Crnogorci i Mahmut-paa, za koju je tvrdio da ju je "prepisao" "u Kragujevcu od jednog Crnogorca". Mnogo godina docnije, u treem izdanju iste, etvrte svoje knjige, sada pod naslovom Srpske narodne pjesme, Vuk je u napomeni uz prvu od te dve pesme stavio beleku koja se u stvari odnosi na obe, i po kojoj je njegovo miljenje da je i jednu i drugu pesmu o crnogorskim bojevima s Buatlijom - prvu o bici na Martiniima, drugu o onoj na Krusima - "nainio crnogorski vladika Petar I (sadanji Sveti Petar)", pa su one posle "ule u narod i idui od usta do usta koliko se moglo dogonjene prema narodnijem pjesmama". Na tom mestu Vuk je obeao da e u predgovoru iste knjige, koji je pisao docnije, govoriti vie o tim pesmama, ali je u samom predgovoru zatim svoje obeanje porekao, jer nije mogao o njima kazati "nita kao to bi trebalo", poto ga je muila i zbunjivala "besprestana glavobolja". Svojim nepogrenim ulom Vuk je osetio da pesme nisu autentino narodne - neke pojedinosti, a i slikovi u njima na to jasno ukazuju - nego da su sastavi "uenog" pesnika, i da su potom "dogonjene prema narodnijem pesmama". Taj "ueni" njihov tvorac nije, meutim, i pravi pesnik: obe njegove pesme nisu drugo do opirno, i zamorno, nizanje pojedinosti o svim dogaajima oko tih bitaka i u njima, s pominjanjem bezmalo svake vanije linosti koja je u borbama uestvovala i vladike meu njima, uz puno pohvalnog isticanja njegovog delovanja i
354

njegovog predvodnitva - i pripadaju stoga sloju takozvanih hroniarskih epskih pesama; u njima nema izmiljanja, nema mnogo knjievnih svojstava, nema lepote. Za uspostavljanje punog opsega pesnitva crnogorskog vladike Petra I Vuk je uinio i neto vie. U svojim hartijama sauvao je on prepise est pesama, koje sve imaju za predmet pojedina zbivanja ili linosti iz istorije crnogorske u XVIII veku: o pukovniku ruskom Mihailu Miloradoviu koji je kao poslanik Petra Velikoga Crnogorcima doneo marta 1711. godine carevu "gramatu"; o uvenoj, a toliko u sumnju dovoenoj, bici na Carevom Lazu 1712. godine; o upriliu veziru i njegovom pokuaju iz 1714. "da pohara lomnu Crnu Goru"; o udaru Turaka na selo Trnjine 1716. godine; o boju Crnogoraca s Turcima 1756. i o epanu Malom (1768). Za njih je Vuk zabeleio da ih je "gradio crnogorski vladika Petar I", a da ih je njemu "napisane donio iz Crne Gore 1828. g. i u Kragujevcu predao Petar Markovi". Lako moe biti da je te pesme vladika crnogorski poslao Vuku na njegovo dugotrajno i uporno navaljivanje da mu sakuplja narodne pesme iz Crne Gore: mogao je vladika misliti da bi tako na najlaki nain mogao usliiti ovu Vukovu elju. Ali, Karadi se nije mogao varati o pravoj prirodi i poreklu tih pesama, mada je znao, i u ovoj je beleci napisao, da je pesme tampao Sima Milutinovi-Sarajlija u svojim Pjevanijama (1833, 1837) kao pesme narodne, i da ih je iz Milutinovievih knjiga Petar II Petrovi Njego preneo u Ogledalo srbsko (1845). Ne bez izvesne zluradosti, Vuk je, kako i sam naglaava, sve to zabeleio sa ciljem da se zna "da je ono to su ove pjesme u pjevaniji Sime Milutinovia i u Gorskom (pogreno, umesto: Srpskom) ogledalu drukije dodavao Sima Milutinovi". Sam Vuk nije te pesme nikada tampao jer je znao da one nisu nikako narodne i jer je odve oigledno bilo koliko su one pesniki bile slabe. Pesnik i istoriar knjievnosti Trifun uki zaokruio je najposle ono to bi se, s izvesnom dobronamernou istina, moglo nazvati pesnikim delom bolje bi bilo rei: delom u stihovima - crnogorskog vladike. U knjiici pesama Nekolike pjesnice - stare, nove, prevedene i sainjene S. M. Sarajlijom tampanoj 1826. u Lajpcigu, on je uoio etiri pesme, koje su umesto drugog kakvog naslova imale oznaku Crnogorska i odgovarajui redni broj, i uz koje su jo stajale i godine njihovog nastanka (1798. i 1806. za prve dve, i 1813. za dve preostale). Sima Milutinovi uveravao je svoje itaoce da mu je te pesme dao izvesni Toma Milutinovi Morinjanin, trgovac i prijatelj njegov, i prijatelj vladike Petra I, ali da mu on "nije umio,
355

ili utajao kazati, tko ih je sainio". uki je, to na osnovu unutranjih svojstava tih pesama, to poklanjajui veru nekim vestima iz literature, utvrdio da je nepoznati "soinitelj" njihov u stvari vladika crnogorski. Njemu te pesme i pristoje, sasvim dobro, po mislima i idejama koje su u njih stavljene, i po jeziku kojim su ispevane, ali osim to upotpunjuju repertoar vladiinog pesnitva, nemaju one nekih drugih vrednosti, pesnikih pogotovo. Prvu meu njima, koja je iz 1798. godine, i koja je u desetercima, sa slikovima, i pisana u nainu i izrazu Andrije Kaia Mioia, neko je docnije nazvao Pouenje u stihovima, to joj dobro i odgovara, jer se u njoj sluaocu savetuje da prihvati, za ivot, neka politika, verska i moralna stanovita, koja su dakako protivturska, patriotska i hrianska. Pesma nazvana II crnogorska, pisana 1806. u osmercima, slikovanim u parovima (aabb ...), Molbeno je obraanje ruskom caru da pomogne ustaloj Srbiji, koja ratnim delima eli turski jaram svri, seb' slobodu dragu stei, koju bjee izgubila, po izdaji zlokovarna kleta Vuka Brankovia ..., da utvrdi svoju slobodu i "v rod i rodov' bude silna", Da obnovi crkve i oltare, pa da ta "naa opta mati, sa svojim vitezovima, "granice rasprostrani", "Bosni prui ruke" i "sastavi svu dravu", napokon nek utvrdi praviteljstvo i uredi duhovenstvo, nek zavede sudilita i polezna uilita, da carstvuje i da cvjeta u Srbiju pravda sveta. Pesmom III crnogorska, koja je u osmercima s parnim rimovanjem takoe, vladika je porugom i pozivima da se pokaje za "djela sva opaka" uzvratio Kotoru u njegovim nevoljama 1813. za izdajstvo i prevaru koje je njemu taj grad uinio malo pre toga u poznatim dogaajima u Boki Kotorskoj. Pesma IV crnogorska u desetercima slavi vladiku i njegovo ratovanje po Boki i protiv "pae skadarskoga", i stihovima kao to su
356

Ej, vladiko, izvore nam sree, doekao i radosti vee! Ispun' Boe, vjerna t' Srba elje daj dostojnu m' ivot i zaelje! toliko proslavlja vladiku crnogorskog da moda i nije ba u svemu njegova. Izvan ovoga ciklusa jo je jedino Pjesma Karaoru koja je jedna nepesnika glorifikacija Karaora i osloboene Srbije, u desetercima sa slikovima, kakvu bi napisao i Kai, da je doekao ta vremena. Kao Kai, vladika dosledno provodi slikovanje jednog deseterca drugim; on se, kao Kai, sluaocu obraa reju "pobre"; i kao Kai, za svoje se stihove, kao izvoru, obraa istorijama, onoj Rankeovoj pre svih. Sa ustankom i ratovanjima pod rukovodstvom Karaora Srbija je ponovo zadobila slobodu i stekla slavu u svetu, a sebi sreu u kojoj sada cveta: Koliko je srpskoga naroda to se zove slavenskoga roda meu vodom Savom i Dunavom, meu Drinom i veljom Moravom, svaki svoje dnevi preprovodi u veselju i dragoj slobodi.

Srpskim vitezovima ostaje da dalje progone Turke preko Bosne i Hercegovine, da se s Crnom Gorom sajedine, kojano je, pobre, od starine u slobodi vazda prebivala, za slobodu krvcu proljevala, kako i sad to je prolijeva ...

Pesmu je ovu, koja je po svome karakteru zaista oda, kako je i nazivana, tampao Dimitrije Milakovi u cetinjskom kalendaru Grlica za 1835. godinu, s izriitom tvrdnjom da je ona "spjevana pokojnijem mitropolitom Petrom Petroviem Njegoem na pohvalu pokojnome Karaoriju Petroviu". Poslednje godine ivota vladika Petar I proveo je vrlo mnogo, ne odriui se ipak ni na as staranja i brige o zemlji i narodu, zabavljen poslom tako dragim starijim ljudima: itao je istorijske spise i pribirao dokumente, traei vesti o istoriji crnogorskoj, koju je, razume se, oseao i shvatao kao znatni i asni deo istorije srpske. Od istoriara najradije je listao "Mavraurbina, dubrovakog arhimandrita" - poznati je to barokni istoriar Mavro Orbin, benediktinac dubrovaki - a od dokumenata najvie se koristio carskim "gramatama", koje je imao pri ruci, u svome arhivu; mnogo je znao i godinama ve pamtio iz narodnog predanja. Ono to je tim nainom
357

pribrao, predstavljalo je konanost njegovih saznanja o povesti "srbskoga roda", kome je pripadao. U dugim i estim svojim razgovorima sa pesnikom Simom Milutinoviem Sarajlijom, koji mu je tada sluio kao sekretar, ispripovedao mu je, a delom i pesmama potvrdio, povest svoje zemlje i naroda, koji je to to je od vladike sluao uzeo kao osnovu ovoje Istorije Crne Gore. Posle je stari vladika i sam stavio na hartiju sve to je o prolosti svoje zemlje uspeo da dokui, i ta Kratka istorija Crne Gore, koja je tampana tek posmrtno, u Grlici, "kalendaru crnogorskom za godinu 1835", poslednji je njegov spis, ak ako meu spise njegove ubrojimo i jednu kartu Crne Gore, nevetu i dosta ovlanu, koju je vladika darovao poljskom slavisti Kuhaskom u vreme posete njegove Crnoj Gori.[597] Kratka istorija Crne Gore delo je knjievno, koliko istoriografsko: predmet mu je istorija crnogorska od vremena ranih i srednjovekovnih kada se pod imenom Gornje Zete "sastojae" u njoj i Crna Gora, koja je "svagda nerazdvojno" imala "svoje vladatelne banove, kako pree srpskijeh carah od Nemania doma, tako i po presjeeniju te carske familije, ne hotei priznati Vukaina carubicu za svojega kralja ostale bjehu pod vladom svojijeh kneeva od Balsia, o kojima Mavraurbin, dubrovaki arhimandrit, napominje", tu istoriju vladika vodi najkraim putem do vremena vladike Danila, a knjievno u tom delu ine pripovedni odseci njegovi - kao onaj sa predanjem o nastanku vladarskog prezimena Crnojevia, na primer - i njegova lepa i reita proza. Nije neprimetno da je vladika Petar I Kratku istoriju Crne Gore pisao i da bi pokazao kontinuitet vladanja u Crnoj Gori, koji je legitimno i za stalno preao u ruke "mitropolita crnogorskih", koji su teko breme prihvatili "po neobhodimoj nudi", a ne "gospodstvoljubija i slavoljubija radi, kako oni govore, koji ni najmanjega ponjatija i znanja o stanju Crne Gore i crnogorskoga mitropolita nemaju", kako Petar I, pomalo ljutei se, dodaje u jednom svom "primjeaniju" uz vlastiti tekst. Istoriari ne cene mnogo ovo delo crnogorskoga vladike, alei to ono nije raeno ranije i due i to nije ispalo kritinije. Sud istoriara knjievnosti, meutim, mora o njemu da bude povoljniji, ne blai, pa stoga svakako i pravedniji. Kada je stari vladika Petar I Petrovi Njego na Luin-dan 30. oktobra 1830. sklopio oi zauvek, okruen narodom koji je plakao i koji ga je potovao i voleo mnogo vie no to se njemu to ikada inilo, okonano je, sa njim, i jedno dugo poglavlje u istoriji knjievnosti Crne Gore, a otvorila se, istovremeno, i sledea njena stranica.

358

Napomene
328 Kritiko izdanje toga dela, na osnovu tada poznatih rukopisa, tampao je, s opirnim uvodom, Stojan Novakovi (Narodna predaja o boju kosovskom, Starine JAZU, knj. X, Zagreb, 1878, 176-200). Od tada je ono esto razmatrano u nauci, a literatura u njemu znatna je i obimna. U meuvremenu otkriveni su novi rukopisi (vid. npr.: Ivanka Udoviki, Pria o boju kosovskom u budimpetanskom rukopisu, Zbornik Matice srpske za knjievnost i jezik, XVIII/1, 1970, 18-53), a posveena mu je i jedna doktorska disertacija (Jelka Reep, Pria o boju kosovskom), od koje su prethodno objavljeni pojedini odeljci (Jelka Reep, Kosovske narodne pesme i "Pria o boju kosovskom", Zbornik za slavistiku, Novi Sad, 5, 1973, 103-134; Ista, Pria o boju kosovskom u literaturi, Zbornik za slavistiku, 8, 1975, 60-106), a zatim je ona izdata u celini: Jelka Reep, Pria o boju kosovskom, Zrenjanin, 1976. 329 Do pred kraj prologa veka, to delo uvalo se u rukopisu, nastalom poetkom XVIII veka u Perastu, koji je bio vlasnitvo porodice Smea. Od tada se tom rukopisu zameo svaki trag. Sreom, pre toga sa njega je nainjen prepis, koji je naruio Valtazar Bogii, a radili su ga uenici Sreka Vulovia, pod njegovim nadzorom. Njihov prepis sada je u Bogiievoj biblioteci u Cavtatu. Peraki boj kneza Lazara objavljen je u dodatku rada: Miroslav Panti, Knez Lazar i kosovska bitka u staroj knjievnosti Dubrovnika i Boke Kotorske, Zbornik radova o knezu Lazaru, Beograd, 1975, 388-406. 330 ire se izuava i ocenjuje Boj o knezu Lazaru... u navedenom radu Knez Lazar i kosovska bitka u staroj knjievnosti Dubrovnika i Boke Kotorske, 367-383, gde je navedena i ranija literatura u njemu, od koje naroito valja pomenuti: Milorad Pavi, Istorija srpske knjievnosti baroknog doba (XVII i XVIII vek), Beograd, 1970, 58, 119, 143, i d. 331 Franjo Fancev, Pla blaene dive Marije (Pla Gospoje), Graa za povijest knjievnosti hrvatske, XIII, 1938, 193. Francev tu uzima da je to prikazanje nastalo na Hvaru i veli da se u narodu odralo do naih dana "pa poboni vjernici seljakih opina otoka Hvara u svojim nonim procesijama od etvrtka na petak Velikoga tjedna pjevaju uglavnome i danas iste stihove, to su ih njihovi pradjedovi pjevali ve u 15/16 stoljeu". 332 Rukopis anonimnog perakog prepisivaa sa poetka XVIII veka (Poinje pla blaene Gospe kada plaka gorku muku prislatkoga svoga sinka Jezukrsta, gospodina naega) bio je ranije svojina Marka Luia iz Perasta, a sada je u ostavtini Petra Kolendia, koji ga je svojevremeno kupio od Luia. Rukopis Marka Balovia, kome na iscrtanom naslovnom listu, s grbom porodice Balovia, stoji i l'anno 1733, nalazi se u Jadranskom institutu JAZU u Zagrebu (Ostavtina Balovi, 3); o njemu vid. nav. delo M. Pavia, Istorija srpske knjievnosti baroknog doba, gde su iz njega dati i pojedini navodi i reprodukovan vei broj crtea. Rukopis Nikole Mazarovia prepisan je s rukopisa Marka Balovia u toku 1782. godine, kako je istaknuto u na italijanskom jeziku pisanoj beleci samoga prepisivaa (Appartiene al Nicol Mazzarovich qm Lucae sino dall'anno 1782, da esso ricavante d'un altro consimile esistente in casa e Fameglia Ballovich in Perasto, e ricopiato colla sua propria mano...); uva se u Nadupnom uredu u Perastu. 333 Vid. Hrvoje Morovi, Splitski tekst "Gospina plaa", akavska ri, III, 1973, 2, str. 153. Morovi je tu objavio uglavnom isti tekst koji dolazi u perakim rukopisima, ali prema prepisu Splianina Nikole Markija (Marchi) iz kraja XVI ili sa poetka XVII veka 359

koji je nekako dospeo u Narodnu biblioteku Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Jednu verziju bokeljskog Plaa, koja je pisana u Kotoru 15. aprila 1757. (prepisiva joj je izvesni Petar Kink) i koja se uva u Kotoru (u Biskupskom arhivu) tampali su u fragmentima M. Miloevi i G. Brajkovi u antologiji Poezija baroka (na str. 134-140, sa uvodom na str. 131-133). 334 Tekst toga dela nalazi se u sva tri peraka rukopisa navedena u nap. 305. 335 Naslov tog dela zapravo je iri i glasi: Izlaze aneli nosei po jedan otajstva Muke Jezusove; njegov je tekst takoe u citiranim rukopisima. M. Miloevi i G. Brajkovi tampali su pojedine odlomke iz Prikazanja muke Isusove, koje ima podnaslov Poinje muka Gospodina naeg Jezukrsta u Veliki petak. Izlaze aneli nosei i po jedan otajstva muke Jezusove, prema prepisu kapetana Ivana Nenadia nainjenog u Perastu 20. marta 1792, u navedenoj antologiji Poezija baroka (na str. 143 -151, sa uvodom na str. 141142). 336 Prikazanje o kome je re poinje Isusovim reima (Jezus govori): "Velika je elja bila / ka'e teko sve morila / srce moje, duu moju / i u trudu i u pokoju." Posle Isusa, govore redom Petar, Andrija, Jakob, imun, Toma, Jakob, Filip, Bartolomeo, Mateo, Tadeo, Ivan i Juda, a svakome od njih "Jezus odgovara" posebno. Isusu pripada i odui govor na kraju ("Najposlije Jezus svijema govori"). Prikazanje je deo oveeg zbornika, pisanog kaligrafski u XVIII veku, u kome su i druga prozna i pesnika dela, sve pobone sadrine; i taj je zbornik u Nadupskom uredu u Perastu. Izvesni odeljci iz toga prikazanja tampani su u navedenoj antologiji Poezija baroka (str. 155 -167, uz uvod na str. 153 -154). 337 O zborniku Nikole Mazarovia videti: S. Vulovi, Popis narodnih bokekih spisatelja i njihovih dijel, 28; B. Bogii, Narodne pjesme iz starijih, najvie primorskih zapisa, predgovor, 134-135; K. Viskovatij, Gajduki v Perast v vtoroj polovin XVII vka, Slavia, Praha, XV, 1938, 385, 393-396; Matija Murko, Tragom srpsko-hrvatske narodne epike, I, Zagreb, 1951, 276. Iz istog rukopisa, koji je sada u Nadupskom Uredu u Perastu, jedan broj pesama tampao je B. Bogii u navedenoj svojoj zbirci (str. 153-156, 159-162, 166-169, 178-181, 184-188, 191-194, 199-203), a sve ostale ulaze u novo izdanje Bogiievog zbornika. Pesmu s poetkom "Kolika je zubaka planina" objavio je K. Viskovatij, nav. delo, 394. 338 Peraki pesnik Jozo Matikola-ilopi (20. III 1788-8. II 1858) uneo je u zbornik Nikole Mazarovia tekstove pod naslovima Pjesan od enidbe, Pjesan bosanska i Izagnanje Francuza iz Kotorske Boke g. 1813 i 1814. Sve su to umetnike tvorevine, a autor i prvih dveju najverovatnije je sam ilopi, kao to je sigurno autor treoj od tih pesama (vid. F. Viscovich, Storia di Perasto, 150-151). 339 Te tri zbirke, u kojima ima malo novih tekstova narodnih pesama, nego su u njima mahom prepisi i varijante pesama poznatih i iz drugih zbirki, nije radio Julije Balovi, kako bi to proisticalo iz ravo stilizovane naznake u navoenom Popisu narodnih bokekih spisatelja i njihovijeh dijel od Sreka Vulovia. Njih su nainili razni Balovii krajem XVIII veka, a i na poetku XIX veka. 340 I tu zbirku pominje S. Vulovi u nav. Popis, uz ocenu podosta preteranu ("ova nije zbirka velike dragocjenosti, jer njeto iz Balovia, a njeto iz Maarovia mislim da je prepisana"). Poto nam je polo za rukom da je naemo i identifikujemo, moemo rei da u njoj ima i neto lepih pesama koje se ne nalaze u zbirkama Julija Balovia i Nikole Mazarovia. 360

341 Osman u prepisu Marka Balovia sad je u Jadranskom institutu JAZU u Zagrebu (Ostavtina Balovi, l), a opisao ga je i prouio Jaklja Ravli, Prilozi prouavanja Gundulieva "Osmana", Graa za povijest knjievnosti Hrvatske, knj. 28, Zagreb, 1962, 263-304. O Marku Baloviu i njegovim trgovakim putovanjima u Dalmaciju, Albaniju i na Bliski istok, koja nisu bili bez opasnosti u tekih trenutaka, vid. M. Miloevi, Pomorski elementi u obiteljskom arhivu Balovia iz Perasta, 707-709. 342 Naslov rukopisa Antuna Jakonje glasi: Osman Spievan po Gjivu Gundulichiu Vlastelina Dubrovakom Godiscta 1621 Di me Antonio Jacogna. On je iz biblioteke don Mihovila Floria, svetenika iz Pranja, pripao upnoj crkvi u Pranju. O njemu je u vie navrata pisao Niko Lukovi (u oveem radu Pranj, Glas Boke, V, 1936, br. 162-187, i u lancima Arhivi i biblioteke na Pranju, Glas Boke, VI, 1937, br. 234, i Jedan do sada nepoznati rukopis Gundulieva "Osmana", Glasnik Narodnog univerziteta Boke Kotorske, V, Kotor, 1938, br. 1-4), ali je, uprkos tome, rukopis ostao nedovoljno izuen, a naroito nije jasno odakle ga je Jakonja prepisao i nije li se moda sluio ve postojeim bokeljskim prepisima. Ni Anton Jakonja kao linost nije identifikovan prema kotorskim dokumentima; najverovatnije je to Anton Franov Jakonja koji je 1744. dobio petogodinju stipendiju za studije u Padovi (R. Kovijani - I. Stjepevi, Kulturni ivot staroga Kotora, I, str. 82). 343 Tu knjigu ima Narodna biblioteka SR Srbije u Beogradu Puni joj je naslov: BLAGO | NAUKA KARSTIANSKOGA | TRUUD GLASOVITIJ LATINSKI. | PRI POSCTOVANOGA | NIKOLE TURLOTA. | NAUCITEGLIA, BOGOSLOUZA, VLADAAUZA OBCHIENOGA | ZABQUI STOLNOJ NAMUR GRADA FIANDRI | PRINESSEN IZ DIACKOOGA, PAAK FRANZESKI | JEZIK, NAPOKON SLOVINSKI | PO | JEDNOMU REDOUNIKU IZ DALMAZIE | POKLOGNIEN, I POSVETIEN | ISSUSSU | ISUKARSTU MESSIJ ODKUPITEGLIU GOSPODINU NAUCITEGLIU | TKOIJ JEST PASTIR DOBRIJ | Dussu svoju mehiuuh z Oouze svoje | PRY KOPISTAN | N Saamo Parokima, i Ostalym Zarkounizim, dalli svakoomu Cegljadetu | tkojee xellij nauit bistro, sv sct jest potribbitoo z virrovat, | i xyvit Karstianskij, i doteh suoje vicgnie spassenie | DYL PARVIJ. [Odnosno: DYL DRUGIJ.] | MLEZZIJ MDCCLXX. | PO ANTUNU BASSANESU | S' DOPUSCTENJEM STARISSINA. Sreko Vulovi u nav. svom Popisu narodnih bokekih spisatelja i njihovih dijel, koji o Mareli pie po S. Ljubiu (Dizionario biografico degli uomini illustri della Da1mazia, Vienna, 1856, 193; Ogledalo knjizevne povijesti jugoslavjanske, Rijeka, 1869, 471-472) pomilja da "ako se i u Kotoru ovaj Bonaventura rodio [...] ve iz malena gdje drugove se preselio" budui da ne zna "da je na [bokeljski] ikoji spisatelj strogo se drao ikavtine, dali svi u obe jekavtine, doim djelo to je iz francuskoga preveo istom ikavtinom je pisano". Posveta uz tu knjigu (Prislavnomu priuzvisokomu slavodobitniku Isusu Isukrstu sinu Marije) i njen predgovor (Potovanom tiocu) tampani su u antologiji Proza baroka G. Brajkovia i M. Miloevia (str 58-63). Tu se ovaj pisac naziva Mareli, za ta, meutim, nema osnova. 344 Matovievoj knjizi, koja je u osmini i broji XXXII +528 strana, puni je naslov: KATEKGSM RIMSKI | PO NAREDBI | S. SABORA TRIDENTSKOGA | K'PAROKIMA | Dn n svjetlsit p Zapoviedi | PIA V. PAPE PRIVELLICOGA [ A' istamacen, i priobbrachien iz Latinskoga | Slovinskomu Jeziku | P D. Joseffu 361

Matovichiu iz Dobrot Dar- | xav Kotorsk. | V'MLEZIEH, MDCCLXXV. | PO GIOAN BATISTU CONSTANTINI | Dopusctegnem Starjescinah, s' Privilegiom. 345 S. Vulovi, Popis i ocjena narodnih bokekih spisatelja i njihovijeh dijela, 24-25; Gracija Ivanovi, Dobrota i njene znamenitosti. Nova Evropa, XXXVII, Zagreb, 1934, 45. 346 S. Vulovi, Popis i ocjena narodnih bokekih spisatelja i njihovijeh dijela, Nastavak, 8-10. 347 Morandijevu pesmu donose M. Miloevi i G. Brajkovi u antologiji Poezija baroka na str. 359-363. U istoj je knjizi (na str. 355-357) i prigodna pesma prepisivaa Petra Kinka U dan prve i nove mise reene od mnogo svijetloga gospodina dum Andrije Nikolia, koju je Morandi popravio (correxirt) godine 1800, besumnje kao pesnik poznat u to vreme. 348 Takav je jedan Morandijev rad prevod poslanice biskupa Stjepana del Oljo (dell'Oglio) protiv zelenakih kamata iz 1785. godine, koju G. Brajkovi i M. Miloevi donose u antologiji Proza baroka na str. 392-396. 349 Datumi roenja i smrti uzeti su iz perakih matica krtenih i umrlih. U prvoj se jo kae da je uro bio sin Stijepa i Margerite Bane, a u drugoj da je u vreme smrti imao trideset tri godine i bio svetenik perake opatije (huius Abatiae et Rectoratus). 350 Sve to se o radu ura Bane zna dugujemo bokeljskom istoriaru Tripu Smei, ije je beleke, S. Vulovi iskoristio za napis o ovom piscu uvrten u Popis bokekih narodnih spisatelja i njihovih dijel, str. 42. Ni Vulovi nije uspeo da vidi pomenuta dela: "no toli ovaj rukopis [prevoda Temistokla] kao i pjesme mislim da su sasvijem poginule". 351 O Viskoviu vid. navedeni rad S. Vulovia Popis narodnih bokekih spisatelja i njihovih dijel, 27-28. 352 O tome F. Viscovich, Storia di Perasto, str. 2. i 49 (gde je saopten tekst tog govora, uz njegov italijanski prevod). 353 K''ratkoe opisanie o Zet i ernoj Gori sauvalo se meu slubenim spisima Ilirske dvorske deputacije u Beu, ali je, zahvaljujui sporazumu Jugoslavije i Maarske o arhivskom materijalu, vraeno u nau zemlju, i sada se nalazi u Istorijskom arhivu AP Vojvodine. Njegovo fototipsko izdanje: Kratki opis Zete i Crne Gore, za tampu je pripremio Slobodan Radovanovi, Beograd, SANU, 1970. Posebna izdanja CDXXXV, Odeljenje drutvenih nauka, knj. 68. Uz to izdanje Radovanovi je dao i saet predgovor, u kome je izloio sudbinu toga dela, rezultate dosadanjih bavljenja njime u nauci i dao njegov prikaz i kratku karakteristiku. 354 Najvea i malone potpuna skupina pisama vladike Danila nalazi se u kapitalnom Zborniku dokumenata iz istorije Crne Gore (1685-1782), koji je spremio za tampu dr Jevto Milovi, Cetinje, Istoriski institut NR Crne Gore, 1956. Svi dalji navodi iz pisama vladike Danila daju se prema toj knjizi. Od istog autora vid. i veoma dobar rad Vladika Danilo u svjetlosti svojih do sad nepoznatih pisama, Istoriski zapisi, VIII, 1952, 334-355. Pojedina pisma vladike Danila ulaze i u izbore literarnih tekstova, kao to su: Prednjegoevsko doba, 1963; Milo Kralj, I braa i krvnici, edo Vukovi, Nadvremenski glasovi, 1971. 355 Gligor Stanojevi, Crna Gora u doba vladike Danila, Cetinje, 1955, 45; Zmajevi je te rei (non ha altra cognitione che quella di leggere e scrivere) uneo u izvetaj Kongregaciji za irenje vere, 11. jula 1704. 362

356 Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, I. br. 2059. 357 Isto, II, br. 2606. 358 Isto, II, br. 2138, 2163, 2245, 2283, 2291, 2296; V, br. 7424. 359 G. Stanojevi, Crna Gora u doba vladike Danila, 142-143. 360 M. Pavi, Istorija srpske knjievnosti baroknog doba, 119-120. O vladici Danilu kao piscu Pavi je pisao i na vie drugih mesta u svojoj knjizi, uporediti naroito str. 76, 300301, 409-410. 361 Pavle Rovinski, Rukopisni Zbornik Mihaila Miloradovia naen u manastiru Sv. Luke u upi Nikikoj, a sastavljen i prepisan u Moskvi 1714-15, Letopis Matice srpske, knj. 181-183, 1895, 40-67, 75-87, 110-118. 362 J. Milovi, Zbornik dokumenata iz istorije Crne Gore, br. 56; prevod je dao Slavko Mijukovi i on je tampan u dodatku iste knjige. 363 Tom jeziku posveena je odlina knjiga Aleksandra Mladenovia Jezik vladike Danila, Novi Sad, 1973. 364 J. Radoni, Rimska kurija i junoslovenske zemlje, 433. O celokupnoj borbi koju je imao da izdri vladika Danilo u tom delu ima vrlo mnogo vesti, od kojih je najvei broj novih i pocrpenih iz arhiva rimske Propagande. 365 M. G. Medakovi Vladika Danil, Beograd, 1896, 35. 366 O biskupu Dragu videti: N. Papadopoli, Historia Gymnasii Patavini, II, Venetiis, 1726, predgovor; D. Farlatus - J. Coletus, Illiryci sacri t. VI, 404-405, 508-513; F. M. Appendini, Memorie spenttanti ad alcuni uomini illustri di Cattaro, 21-22. 367 Vid. do sada u nauci nezapaeni rukopis Crijevievih Adversaria u Arhivu JAZU u Zagrebu pod sign. II a 40, na str. 151-152. 368 Za Marina Draga izneto je (R. Kovijani, Kotorski pjesnici-humanisti, 59) da je "u relikvijaru katedrale sv. Tripuna" naao 1688. dvije pergamentske povelje cara Duana o posjedima Kotora, pisane irilicom, s pozlaenim srebrnim peatom (danas ne postoje). 369 Istoriari korulanske crkve D. Farlati i J. Koleti citirali su (Illyrici sacri t. VI, 404405) natpis sa grobnice Marina Draga, po kome je on priminuo 9. oktobra 1733. god. (Obiit die 9. octob. 1733), dok u maticama Korule (Liber defunctorum, I, 1642-1740) stoji da je to bilo 31. oktobra iste godine. 370 J. Milovi, nav. Zbornik dokumenata, 103. 371 Jovan N. Tomi, Kada je i s kojim smerom osnovana slovenska tamparija Dimitrija Teodosija u Mlecima, Glas SKA CXXXI, CXXXIII, 2. razred. 71. 1929, 50-51. 372 G. Stojanovi, Crna Gora u doba vladike Danila, 38. 373 Neodmerenosti te vrste naroito se zapaaju u eseju o Vicku Zmajeviu u nav. knjizi P. Butorca Zmajevii, gde je inae prikupljeno o njemu najvie vesti, od kojih su mnoge nove i crpene iz dotle nepoznatih arhivskih dokumenata. Od ranije literature o ovom Perataninu valja spomenuti: D. Farlatus - J. Coletus, Illyrici sacri t. V, 166-167, t. VII, 141-142; 171; F. M. Appendini, Memorie spettanti ad alcuni uomini di Cattaro, 53-56; Antonio Bassich, Notizie della vita e degli scritti di tre illustri Perastini, Ragusa, 1833, 128; F. Z., Visko Zmajevich, Nadbiskup Zadarski, Zora Dalmatinska, I, 1844, 116; [Donato] Fabianich, Vicenzo Zmajevich e suoi scritti, La Dalmazia, I, 1845, 151-152; S. Vulovi, Popis narodnih bokekih spisatelja i njihovih dijel, 17-19, a od novijih: P. Butorac, Opatija Sv. Jurja kod Perasta, 66-67; Isti, etiri pisma nadbiskupa Vicka Zmajevia, Starine 41, 1948, 85-99; J. Radoni, Rimska kurija i jugoslovenske zemlje, na 363

mnogo mesta (vid. registar na kraju dela); Maja Novak, Dva nepoznata pisma Vicka Zmajevia, Radovi Instituta JAZU u Zadru, III, 1957, 317-326. 374 Koliko se po perakim maticama moglo ustanoviti, Kristo (Cristofalo) Zmajevi (+31. X 1698) i Jelena tukanovi imali su pored Vicka (ro. 23. XII 1670) i potonjeg proslavljenog ruskog admirala Matije (ro. 6. II 1680) jo pet sinova i est keri. Deca su im, meutim, rano i brzo umirala, tako da se rod Zmajevia po mukoj liniji odrao samo do Vicka. 375 J. Radoni, Rimska kurija..., 431. 376 S. Vulovi, Popis bokekih narodnih spisatelja i njihovih djel, 18-19, video je, u biblioteci Frana Smee, rukopis Vickovih propovedi "to je uz velike poste u Perastu govorio , ali ih je ve tada "ponajvie ponestalo", a i "ono malo to se promiu nijesu nit ispravljene, niti pregledane". P. Butorac, Zmajevii, 15, u nap. rekao je takoe da je "rukopis jo sauvan", naveo je njegov naslov, dao neke sitnije napomene o sadrini i citirao dve reenice autobiografskog karaktera sa njegovog kraja. Tek u nae dane se saznalo (G. Brajkovi, Pjesma kapetana Nikole Burovi zadarskom nadbiskupu Vicku Zmajevi, 131, nap. 16) da se originalni rukopis Zmajevievih propovedi uva u Nadupskom arhivu u Perastu. Prvu od njih Zmajevi je drao na Boi 1682. godine; sledee tri su iz 1683 (na Uzvienje sv Kria, na Veliku Gospu i na Boi), peta je iz 1684 (na Veliki etvrtak), a poslednja iz 1685. godine (na Veliku Gospu). Rukopis ima 72 strane u svemu. U antologiji Proza baroka G. Brajkovi i M. Miloevi objavili su (na str. 291-303) iz toga Zmajevievog autografa etiri njegove propovedi: na Boi 1682, na Uznesenje Marijino 1685, na Boi 1683, i na Uznesenje Marijino, 1685. Njih je Zmajevi drao kada mu je bilo dvanaest, trinaest i petnaest godina. Uprkos njegovoj mladosti, one se odlikuju i reitou, i lepotom izraza, ak i teolokom uenou. 377 Puni je naslov te knjige: MVSARVM CHORVS | EXCITATVS AD LAVDES | ILLVSTRISS. ET EXCELLENTISS. D. | D. ANTONII ZENI | VENETARUM | COPIARVM TERRA, MARIQUE | IAM INAVGVRATI | PRAEFECTI GENERALIS | AB ABBATE VINCENTIO ZMAIEVICH PERASTINO | COLLEGII VRBANI DE PROPAGANDA FIDE | ALVMNO. | ROMAE, Typis Francisci de Rubeis, & Francisci Mariae | Acsamitek Kronenfeld. MDCXCIV. | Superiorum permissu. 378 S. Vulovi, Popis i ocjena narodnih bokekih spisatelja i njihovih djela, Nastavak, str. 6. 379 Iz te knjige G. Brajkovi i M. Miloevi su u antologiju Proza baroka uvrstili (na str. 36;3) predgovor, u prevodu sa latinskog jezika. Predgovor je taj barokno kien i reit. U njemu Zmajevi govori o tekom stanju pokrajine, koja je bezmalo sva u ropstvu pod Turcima, to su i razlozi koji su doveli do sazivanja sabora, a onda se slavei papu Klementa XI, koji je bio iz porodice Albano, poigrava reima i dovodi u vezu Albana natio i Albano pontefice, iako, sem slinosti korenova osnovne rei u njima, veze druge izmeu njih nema. 380 O Rajmundu Jeliu (Galaniju, Gallani), koga je senat Dubrovake Republike predloio za dubrovakog nadbiskupa, iako je bio njegov podanik, ime je prekinuta tri stolea stara tradicija po kojoj na to mesto nije smeo doi nijedan Dubrovanin, vid.: D. Farlatus - J. Coletus, Illyrici sacri t. VI, 270-272; Antun Dekovi, O. Rajmund (Ivan) Gallani (Jeli), Akvinac, Dubrovnik, IV, 1936, 98-99. Na svojoj visokoj funkciji Jeli je ostao do smrti, 6. marta 1727. Pesma kojom je posvetio svoj prepis Gundulievog Osmana Vicku Zmajeviu sauvala se u rukopisu Osmana koji je 1728. dovrio 364

Peratanin Marko Balovi, a tampao ju je J. Ravli u nav. radu Prilozi prouavanju Gundulievog "Osmana", 266-267. Jeli je vie godina bio u prepisci s eruditom urom Matijaeviem, koji je iveo u Rimu; ta prepiska je dragocena za sagledavanje drutvenih, kulturnih i ekonomskih prilika u Dubrovniku XVIII veka (pisma su uvezana u rukopisnu knjigu Lettere di D. Giorgio Mattei, t. III, koja se nalazi u biblioteci Franjevakog manastira u Dubrovniku). Postoji i Jeliev portret (Dominikanski manastir u Dubrovniku). 381 Bokeljski istoriar sa poetka XIX veka Tripo Smea prepisao je Zmajevievo pismo R. Jeliu sa izvornog koncepta, i taj prepis uvao se u biblioteci porodice Smea. Tamo ga je naao S. Vulovi, i sa njega nainio kopiju, u nameri da ga tampa u knjiici Dvije poslanice Zadarskog prabiskupa Vicka Zmajevia Peratanina. Iz novanih razloga ta se namera nije mogla ostvariti, pa je Vuloviev rukopis zamiljene knjiice sada u Arhivu JAZU u Zagrebu pod sign. I d 160. Posle ovoga rata, Zmajevievo pismo Jeliu tampao je P. Butorac (etiri pisma nadbiskupa Vicka Zmajevia, Starine, 41, 1948, 87-94) prema Smeinom prepisu, koji je dospeo u profesorsku knjinicu kotorske gimnazije. 382 Lit. o Matiji Zmajeviu: Pavao Butorac, Matija Zmajevi [u cit. knjizi:] Zmajevii, 35-62; Isti, Matija Zmajevi Peratanin - organizator i admiral ruske flote Ruski arhiv, XXVI-XXVII, 1934, 241-245; A. Miloevi, Ruski admiral Mato Zmajevi, Jadranska straa, XVIII, 1935, 315-319, 368-372; Jovan Dui, Jedan Srbin diplomata na dvoru Petra Velikog i Katarine I Grof Sava Vladislavi, Pitsburg, 19421, Sarajevo, 19692; P. Butorac, Pisma ruskog admirala Matije Zmajevia, Starine 41, 1948, 61-83; Antun Miloevi, Prilog povijesti admirala Mata Zmajevia. Starine 41, 101-109; Ig. Zlokovi. Iz prepiske M. Zmajevia, Godinjak Pomorskog muzeja u Kotoru, I, 1952, 52-58; Risto Kovijani, Preci admirala Matije Zmajevia, Godinjak Pomorskog muzeja u Kotoru, X, 1962, 65-78; Novak Miljani, Ruski admirali iz Boke Kotorske, Godinjak Pomorskog muzeja u Kotoru, XX, 1972, 145-159. 383 U antologiji Proza baroka G. Brajkovia i M. Miloevia doneta su (na str. 437-449) pisma Matije Zmajevia eni Agnezi iz 1712. god. i pismo bratu Vicku u kome govori o susretu s Petrom Velikim i o svom ispitu iz nautike i vojne discipline. 384 O tunom i traginom kraju Matije Zmajevia pie J. Dui u nav. knjizi Jedan Srbin diplomata na dvoru Petra Velikog... (na osnovu dela Sergeja Solovjeva (Solov'ev'') Istorija Rossij s drevnjih'' vremen'', knj. XVI, gl. II). 385 J. Radoni, Rimska kurija i junoslovenske zemlje, 361 (prema A. Theiner, Vetera monumenta, Slavorum Meridionalium, II 241-242). 386 Puni naslov te knjiice: LETTERA | POLITICO-MORALE ] DI MONSIGNORE | VICENZO ANTONIO | ZMAJEVICH | FU ARCIVESCOVO DI ZARA IN DALMAZIA | SCRITTA | AD UN SUO FRATELLO | CAPITANO NELLA FLOTTA AL SERVIZIO | DELLA S. R. M. DI PIETRO I. IL GRANDE | CZAR DELLE RUSSIE. | YVERDON. tampana je bez naznaene godine, ali je Niccol Alberto Piazza tekst koji ju je posvetio A sua Eccellenza il signor conte Ottavio Trento datovao u Vienci 20. novembra 1778. Iza posvete (koja je na str. III-VII) ima predgovor izdavaa (Prefazione dell'editore), u kome je ispriano kako je delo naeno u Perastu 1777. godine (str. IX-XI). Knjiga je u osmini, a Zmajevievo pismo bratu zauzima str. XIII-XXXVIII. S. Vulovi je nameravao da odatle pretampa to pismo u ve navedenoj knjizi Dvije poslanice Zadarskog nadbiskupa Vicka Zmajevia Peratanina, koju je spremao. O tom 365

Delu V. Zmajevia vid. i: Maja Novak, Prilog poznavanju rada i delovanja Vicka Zmajevia-Peratanina, Radovi Instituta JAZU u Zadru, III, 1957 320-321. 387 Prema jednom takvom prepisu iz druge polovine XVIII veka, objavila je taj Uffizio di Monsig.r Illmo e Rmo Zmajevich Archiv.vo di Zara, prima di Antivarri, in tempo della di lui Sommissione e Comparsa con tal secondo carattere nel Sereniss. mo Collegio Maja Novak u nav. radu Prilog poznavanju rada i delovanja Vicka Zmajevia-Peratanina, 324-325. U uvodnom delu izdanja dala je i krai prikaz tog teksta, smatrajui ga "dopisom koji je (Zmajevi) uputio mletakoj vladi u asu kada je ostavljao barsku nadbiskupiju i prelazio u zadarsku" (321-323). 388 O Zmajevievoj borbi da se iz Dalmacije eliminie vladika Stevan Ljubibrati i da se pravoslavni dovedu u uniju s katolicima, kao i o njegovim polemiko-teolokim spisima nastalim u toj borbi, najpotpuniji prikaz daje E.(piskop) N.(ikodim) M.(ila) u delu Pravoslavna Dalmacija, Novi Sad, 1901, 342-392. Po njemu i Maja Novaku nav delu Prilog poznavanja rada i delovanja Vicka Zmajevia-Peratanina, 319. Vid. i: J. Radonji, Rimska kurija i jugoslovenske zemlje 593-605. 389 Dialogo tra Cattolico e Serviano (odn. Dialogo tra un Cattolico e un (Greco di Levante), u Jadranskom institutu JAZU u Zagrebu (Ostavtina Balovi, 47) i u Nacionalnoj i sveuilinoj biblioteci u Zagrebu R. 3047; Specchio delitt verit... u Historijskom arhivu u Zadru, Rkp. 1, u Jadranskom institutu JAZU u Zagrebu (Ostavtina Balovi, 46) i u Nacionalnoj i sveuilinoj biblioteci u Zagrebu, R. 4/1965; Scrittura sia Relazione del Rito Greco Serviano del Mons.r Vicenzo Smajevich Arcivescovo di Zara Contro Mons.r Steffano Gliubibratich Vescovo (Greco in Dalmazia, u Nacionalnoj i sveuilinoj biblioteci u Zagrebu, R 4/1965. 390 Delo Apologia in diffesa del Rito Greco Serviano, e del Mons.r Vescovo Steffano Gliubibratich del Sig. Abbe Papodopoli ima u prepisu rkp. R. 4/1965. Nacionalne i sveuiline biblioteke u Zagrebu. O njemu: N. M[ila], Pravoslavna Dalmacija, 364; J. Radoni, Rimska kurija..., 600. Po tim delima dati su i poneto modifikovani prevodi navedenih mesta iz Papadopolijeve Apologije. 391 Ta Risposta all oltrascritta Apologia del Mons.r Smaievich takoe je u rpk. R. 4/1965. Nacionalne i sveuiline biblioteke u Zagrebu. 392 N. M.[ila], Pravoslavna Dalmacija, 353-354, 368, 387. 393 Vid. o tome: Vatroslav Jagi, Hrvatska glagolska knjievnost [u knjizi:] Branko Vodnik, Povijest hrvatske knjievnosti, Zagreb, 1913, 51-53. 394 S. Ljubi, Ogledalo knjievne poviesti jugoslavjanske, II, Rieka, 1869, 452. 395 S. Vulovi, Popis narodnih bokekih spisatelja i njihovijeh dijel, 18. 396 Rudolf Strohal, Jedna glagolska knjiga o raskolu istone i zapadne crkve, Prosvjeta, XIX, 1911, 84-85. 397 F. M. Appendini, Memorie spettanti ad alcuni uomini illustri di Cattaro, 56; A. Bassich, Notizie della vita e degli scritti di tre illustri Perastini, 14; P. Butorac, Zmajevii, 25. 398 U svom testamentu, ija se jedna kopija uva u Jadranskom institutu u Zagrebu (Ostavtina Balovia, 7), Vicko Zmajevi kae: "nella presente estinzione di mia Famiglia di Perasto, trovandomi ultimo superstite della medesima". 399 Prema jednom prepisu Vuka Vrevia taj Zapis o putovanju u Carigrad grbaljskog kneza Vuka Ivova Mlkovia objavio je A. Solovjev u radu Tri bokeljska polu-falsifikata (Prilozi za knjievnost, jezik, istoriju i folklor, XV, 1935, 179-180). Vrevi ga je 366

datovao godinom 1505, ali je A. Solovjev uverljivo dokazao da je godina mogla biti jedino 1705, a da je Vrevi time uinio hotimian falsifikat. O Mirkoviu (Milkoviu) vid. i M. Pavi, Istorija srpske knjievnosti baroknog doba, 309. 400 Videti sve te tekstove u nav. Zborniku dokumenata iz istorije Crne Gore Jevte Milovia. 401 Patrovske isprave odavno se prikupljaju, ali niti su sve prikupljene, niti su sve publikovane. Glavna su izdanja: V. Bogii, Desetine sudskih zapisa iz Patrovia, Arhiv za pravne i drutvene nauke, Beograd, 1906, sv. 5-6; A. Solovjev, Potarovske isprave XVI-XVIII veka, Spomenik SKA LXXXIV, 1936; I. Boi, B. Pavievi, I. Sindik, Patrovske isprave XVI-XVIII vijeka, Cetinje, 1959, XIV+288 str. + 8 sl. Veliku zbirku takvih isprava ima Srpska akademija nauka i umetnosti, a dosta ih se jo uva i kod privatnih vlasnika. Razmatranja o njima i podrobniju bibliografiju videti u Predgovoru Ivana Boia uz nav. izdanje I. Boia, B. Pavievia i I. Sindika, kao i u radu: Boo Mihailovi, Nekoliko patrovskih isprava i jedno pismo vladike Danila, Istoriski zapisi, XIV, 1958, 328-340. 402 I. Boi, predgovor uz izd. navedeno u prethodnoj napomeni, str. III. 403 Boo . Mihailovi, Cetinjski manastir, Cetinje, 1965, 28-29. Tamo je navedena ostala literatura o tome. Pojedini istoriari uzimaju da je cetinjski manastir poruen u pohodu Numan-pae uprilia 1714. 404 Zapis na tampanom Oktoihu Boidara Vukovia, nainjen 1703: "Da se zna kako bist dobra ljetna godina vasakim plodom va ljeti 7211" (Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, V, br. 7299), a na rukopisnom Psaltiru iz 1750, naprotiv, "7257 da se zna kade bi zla zima, i poe iti snijeg na Stevan dan po Boiu, paki ide do ureva dne, i bi glad" (Isto, br. 7934). 405 Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, VI, br. 9491. 406 Zagorka Janc, Anonimni majstor Cetinjskog Trebnika, Zbornik Muzeja primenjene umetnosti, 13, Beograd, 1969, 97-104. 407 Sve citirane zapise iz pivskih rukopisa publikovao je D. Vuksan u nav. radu Rukopisi Cetinjskog manastira, 190-221. 408 Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, V, br. 7343. 409 Isto, br. 7398. 410 Isto, br. 7510. 411 Isto, br. 7288. 412 Isto, br. 7595. 413 Vojislav J. uri, Manastir Savina, Boka, 5, 1973, 17. Up. o istom i: Tomo K. Popovi, Herceg-Novi, 1924, 221. 414 Prikaz njegov i ocenu, skupa s tekstovima koji se u tom letopisu razlikuju od ostalih letopisa, dao je Ljub.[omir] Stojanovi, Savinski letopis, Prilozi za knjievnost, jezik, istoriju i folklor, VII, 1927, 169-178. 415 Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, VI, br. 10209. 416 Isto, II, br. 2109. 417 Vid. o njemu navedenu knjigu Jovana Duia, Jedan Srbin diplomata na dvoru Petra Velikog i Katarine I Grof Sava Vladislavi, raenu na osnovu velike literature, naroito ruske, i iscrpnih arhivskih traganja, mada u nekoliko tendencioznu i u poneemu nepotpunu. 367

418 Miroslav Panti, Mavro Orbin - ivot i rad [predgovor knjizi:] Mavro Orbin, Kraljevstvo Slovena, Beograd, 1968, LXXXIII-LXXXIV. 419 Natpise na pribijenoj ploici na jevanelju manastira Sv. Luke u Risnu, na jevanelju "pivskago manastirja", na okovu jevanelja u manastiru Dui, na rukopisu "presvjatije Trojici pri Pljevljah", videti u: Lj. Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, II, br. 2596, 4417, 2407, 4447; Minej darovan crkvi Rodestva Bogorodice u Lastvi opisao je M. C. (rnogorevi) u radu Manastir Rodestva Sv. Bogorodice u Grblju, Prosvjeta, Cetinje VIII, 1895, 428. Napis na koricama jevanelja poklonjenog crkvi na Topli donosi T. Popovi u nav. knjizi Hercegnovi, str. 118, a njegov fotografski snimak dao je Jovan Dui u knjizi Jedan Srbin diplomata na dvoru Petra Velikog i Katarine I... 420 Ceo dugi tekst te priznanice tampao je Proto Lumbardi u ematizmu pravoslavne eparhije Bokokotorske, Dubrovake i Spianske za god. 1886, Zadar, 1886, 35. 421 P. Butorac, Pisma ruskog admirala Matije Zmajevia, 76. 422 Lit. o I. Kruali: S. Vulovi, Popis narodnih bokekih spisatelja i njihovih dijel, 2021; F. Viscovich, Storia di Perasto, 278-279; P. Butorac, Opatija Sv. Jurja kod Perasta, 1928; Isti, Gospa od krpjela, 65; M. Pavi, Istorija srpske knjievnosti baroknog doba, 156, 180-181. 423 F. Viskovi u nav. delu kae da je studirao u Rimu, u Kolegijumu za novopokrtene (Collegio dei neofiti a Roma), a sam pesnik, meutim, tvrdi da je studirao u Padovi. 424 P. Butorac, Opatija Sv. Jurja kod Perasta, 68. 425 Valtazar Bogii je u nav. zbirci Narodne pjesme iz starijih najvie primorskih zapisa objavio pod br. 63. bugarticu Kako Peratani razbie Turke Hercegovce koji navalie na Perast da ga porobe na 15 svibnja 1654, iz zbornika Julija Balovia, i pod br. 64. njenu deseteraku verziju To isto drugijem razmjerom, iz kasnijeg zbornika Nikole Mazarovia. 426 Jedan prepis tog spisa anonimnog autora uva se u Jadranskom institutu JAZU u Zagrebu (Ostavtina Balovi, 5). 427 Prvo izdanje: Spievanje dogoaja boja Perakoga na 15 svibnja 1654. Terstu, tamparia Austrianskog Lloyda, 1854, str. 14; drugo je u knjiici: Uspomena iz Perasta, narodne pjesme za pjevanje i klavir", sastavio Dionisije De Sarno San-Giorgio, Beograd, 1896, 25-34; a tree u dodatku nav. dela P. Butorca, Gospa od krpjela, I-X. Tri odlomka iz Krualinog speva uvreni su i u nav. antologiju Pred-njegoevsko doba, 142-147, gde je Kruala predstavljen kao pesnik XVII veka. Krualina pesma tampana je potom u celini u nav. knjizi Poezija baroka (str. 62-66), uz krai uvod o njoj i o njenom pesniku (str. 59-617). 428 S. Vulovi, Popis narodnih bokekih spisatelja..., 21 ("...u toj zgodi glasoviti Rica joj je i napjev napravio"). P. Butorac, Gospa od krpjela, 65 ("Ricci ju je uglazbio po narodnom nareju i posvetio vitezu Marku Baloviu, jednomu od najveih promicatelja dvjestagodinjice 1854"). Dionisije De Sarno San oro objavio je svoju kompoziciju u nav. knjizi Uspomena iz Perasta 25. O njenom pevanju prilikom "fainade": P. Butorac, Gospa od krpjela, 65. 429 F. Viscovich, Storia di Perasto, 278, objavio je fragment pisma Antuna Bizantija D. Farlatiju iz Venecije, 30. Juna 1717, gde se kae: "Io mi ricordo che V. R. in tempo che non voleva o nan si coinfidava di me, si serviva in molte cose dell' Alb. Crussala." 430 Dui, Jedan Srbin diplomata..., 244-247. 368

431 P. Viscovich, Storia di Perosto, 278, u nap. citira dugo pismo Kotoranina Antona Bizantija isusovcu Farlatiju iz Venecije, od 29. avgusta 1717, gde se kae da je Kruala tada u Veneciji i da "pratica questi Moscoviti e fa da maestro della lingua italiana". 432 Vid. P. Butorac, Pisma ruskog admirala Matije Zmajevia, 78, 81, 82. 438 O misiji Save Vladislavia u Kini videti nav. delo J. Duia, Jedan Srbin diplomata..., 314-347, gde je citirana i velika prethodna literatura. O ueu I. Kruale u toj misiji re je na str. 317. 434 Taj sonet je objavio F. Viscovich, Storia di Perasto, 279. 435 U maticama mrtvih i Perastu, Ia, 30, ubeleeno je samo: "M. Rdo Sig.r Abbate Crusala adi 28 decembre mori dell'Anno 1735", a S. Vulovi, u nav. delu, odnekud je znao da je pred smrt "zaao pameu". 436 Prema rukopisnom genealokom stablu porodice Mazarovi (Albero genealogico della famiglia Mazzarovich) iz druge polovine prolog stolea koje se uva u Nadupnom uredu u Perastu. 437 Popis narodnih bokekih spisatelja i njihovih dijel, 22-23. O Krstu Mazaroviu je s vie tanosti i s nekim novim podacima ukratko pisao Gracija Brajkovi u nav. radu Prilozi pitanjima pomorskog kolovanja u Perastu, 67-88. 438 Puni je naslov Mazarovieve knjige ovakav: ZWIET | OD KRIPOSTI | Prikoristan Diecizi, i suakomu viernomu Karstia- | ninu, Koiga usbudde sctitti cesto | Prissn [!] Slovinska Slova, i Jesik is Italianskoga | Po Pris: i Pripostovanomu Gospod: Pr Paulu Posi- | lovichiu Bisk. Skradinsk. opeta priponesen, | i pripisan kakos viddi, sa pogoditti opchie- | noi poxudi, naulasctitto onesiem Koi | neumiu sctitti Slou: Sloviem, p | Kristu Maxarovichiu Vlast: | Perask. | POKLOGNEN | Prisuietl. i Priposctou. Gosp. | MARINU DRAGU | Biskupu Korciulansskomu &c. | V' BNECI M.DOC.XII. | prodavase Gistoga Occhi Buttighi pod pri- | likom S. Dominiga na rivi Schiavunskoy. | Po dupuschienyu Starissina. 439 I. Kukuljevi, Bibliografija hrvatska, 12. 440 Mazarovievu posvetu biskupu Marinu Dragu vid. sada u knjizi Proza baroka G. Brajkovia i M. Miloevia, na str. 42-45. 441 Potpuni tekst Mazarovieve knjige pretampao je, a velikim delom i preveo, uporedivi ga s dokumentima iz francuskih i mletakih arhiva o opisanom dogaaju, Slavko Mijukovi u studiji Trijumf jednog perakog broda u opisu njegova porunika i u mletakim i francuskim arhivskim izvorima, Pomorski zbornik, 2, Zadar, 1964, 653690. Tu je (na str. 675) donet i snimak njenog natpisnog lista. Odeljke iz Mazarovievog spisa u prevodu na na jezik, kao i osvrt na njega, videti sada u antologiji G. Brajkovia i M. Miloevia Proza baroka, str. 184-201. 442 Navedeni odeljak dat je prema prevodu Slavka Mijukovia iz ve citirane studije. 443 Vid. o tim kasnijim tekstovima: Vinko Foreti, Pjesma korulanskog pjesnika Augustina Dragania ake u slavu ura Bana Peratanina poginulog u pomorskom boju kod Draa 1716, Pomorski zbornik, 5, 196T, 831-853. 444 V. Foreti, nav. delo, 834. 445 Bokelj P. P. [Sreko Vulovi], ivotopisne crtice o Antunu Mazaroviu-Smiloeviu, slikaru iz XVII vijeka, Narodni list, Zadar, XVI, 1877, br. 61-62. 446 G. Brajkovi, Prilozi pitanjima pomorskog kolovanja u Perastu, 68. Brajkovi je utvrdio da anonimno ouvani rukopis tog dela, bez naslovnog lista i poetka teksta, na 54 lista, koji je sada u Nadupnom uredu u Perastu, predstavlja Mazaroviev autograf. Tu je 369

jo re i o nekim poznijim prepisima istoga spisa. Uz to, Brajkovi je naao i Mazaroviev "nacrt za rekonstrukciju crkve Sv. Nikole u Perastu", s predraunom trokova i sugestijama "kako da se doe do novanih sredstava" za te poslove. Tako je jo jednom novom i karakteristinom crtom upotpunjen Mazaroviev lik. 447 U antologiji Proza baroka G. Brajkovia i M. Miloevia donose se u prevodu na na jezik (na str. 355-362) odlomci iz tog dela o perakom boju 1654. godine i o poseti Petra Zrinskog tom mestu (u biografiji Luke Mazarovia) i o Vicku Mazaroviu, zapovedniku mletakog ratnog broda, i njegovoj poseti Firenci. 448 Niko Lukovi, Pranj, historijsko-estetski prikaz, Glas Boke, V, 1936, br. 162-175, 177-187. Videti zatim: Isti, Pranj Nova Evropa, Zagreb, XXVII, 1934, 46-53; And. Lazarevi, Razvitak pukog kolstva u Boki Kotorskoj, Boka, veliki ilustrovani kalendar, V, 1913, 23-24. 449 Niko Lukovi, Don Niko Lukovi, glagolja i narodni pjesnik (1650-1728), Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, L, 1932. (Pretampano u listu Glas Boke, II, 1933, br. 23. i 24). 450 Taj dopis Vicka Zmajevia moe se videti u zbirci koncepata za pisma koja je upuivao Kongregaciji za irenje vere i svojim prijateljima i pretpostavljenima meu visokim funkcionerima rimske crkve, koja je sada u Nacionalnoj i sveuilinoj biblioteci u Zagrebu pod sign. R. 5228, na str. 4r. 451 N. Lukovi, nav. delo. 452 Petar Kolendi, Lukovieva "Lidija iz pakla", Juni pregled, Skoplje, VIII, 1933, 473-479. U toj studiji razmreno je do tada potpuno naopako postavljeno pitanje Lukovievog autorstva u spevu o kraljici Lidiji. 453 Ceo naslov te retke knjiice, koju ima Nacionalna i sveuilina biblioteka u Zagrebu (sign. II S-8-140, ranije R 1268), glasi: RAZGOVOR | KRAGLICZE LIDIE | IZ RAKLA. | Istomaen u Slovinskom jeziku, i sloxen | u Pjessancu | OD GOSPODINA | DUN NICOLA LUKOVICHIA. | U MNETKE | 1775. | PO ANTUNA LUKATELA KNIGARU Na Svetoii Sofiu. Odlomke iz tog Lukovievog "dela", s uvodom o pesniku, videti sada u antologiji Poezija baroka M. Miloevia i G. Brajkovia na str. 407-420 454 Prikupljanjem tih dobrotskih pesmarica decenijama se s istinskom strau bavio Gracija Ivanovi i mnoge od njih je spasao od unitenja i zaborava. O njima je i pisao u dva maha: u novinskom lanku Znaenje zaboravljenih stranica, Glas Boke, II, 1933, br. 35, i u radu Dobrota i njene znamenitosti, u knjizi Kotor i Boka Kotorska, pretampano iz "Nove Evrope", XXVII, 1934, 44-45. ire o toj poeziji: Milo I. Miloevi, Neke pomorske teme iz stare lirike Dobrote Godinjak Pomorskog muzeja u Kotoru, VI, 1957, 109-131. Pregrt tih pesama nepoznatih pomoraca iz Dobrote s kraja XVIII veka objavili su 1976. god. M. Miloevi i G Brajkovi u vie puta navedenoj knjizi Poezija baroka (str 102-127 uz uvod o njima na str. 99-101). Stavili su im naslove: Pred rastanak (poinje: "Ispod zraka sunanoga vieh ja") Udaljavanje jedrenjaka ("Vjetar koji jedrima"), Poklonstvo ("Krasno je vidjet sred ponoi"), Na puini ("Ma ruice rumenija"), Ako znade ljubav to je ("Vii vii moja mila") Mornareva pjesma mjesecu ("Blijedo sunce tamne noi"), Depek ("U sve vrijeme doba moga"), Nevjera ("Ova moja tanka jedra"), Brodolom ("Kad alosna zauh glasa") i Susret ("Premda ovu istu nojcu"). 455 Ranije se uzimalo da je Nenadi roen 1715. godine; potom je na osnovu perakih matica Milo Miloevi (Izvor Kaieve pjesme o Marku Ivanoviu iz Dobrote, Spomenik SAN CV - Zbornik izvetaja o istraivanjima Boke kotorske, II, Beograd, 370

1956, 99) ustanovio da je Nenadi roen 9. februara 1709, ali je u najnovije vreme pokazano da je i to bilo pogreno, jer je tu re o jednom drugom Ivanu Nenadiu, i utvreno konano da je pesnik roen 22. juna 1723, kako se vidi u maticama roenih Perasta (Poezija baroka, str. 67). 456 Najtaniji prikaz Nenadievog ivota vid. u: [Antun Miloevi], Notatione et memoratu digna quoad Episcopos Catharenses, Schemaitismus seu status personalis et localis Dioecesi Catharensis pro anno Domini MCMVI, Cattari, 1906, 78-79. 457 Ta poslanica uva se u Dravnom arhivu u Kotoru (Otkupi 199). 458 Niko Lukovi, Dvije dragocjene prinove Pomorskog muzeja u Kotoru, Godinjak Pomorskog muzeja u Kotoru, XII, 1964, 212. O Solimanu i Nenadievom portretu: K. Prijatelj, Jedan dalmatinski uenik Tiepola, Mogunosti, XVIII, 1971, 3, str. 329. Prema jednoj arhivskoj vesti, koju je izneo M. Miloevi (Izvor Kaieve pjesme o Marku Ivanoviu iz Dobrote, 100), Nenadi je Solimanu samo za ovu drugu sliku platio 207 cekina. 459 S. Vulovi, Popis narodnih bokekih spisatelja i njihovih dijel, 21-22. 460 Isto, 22. 461 Gracija Ivanovi, Dobrota i njene znamenitosti, 45. 462 J. Kukuljevi, Bibliografija hrvatska, 112, br. 1297. Po nainu navoenja, reklo bi se da Kukuljeviu nije polo za rukom da vidi tu knjigu. Sada je, u antologiji Proza baroka G. Brajkovia i M. Miloevia objavljen snimak natpisnog lista te knjige (na str. 447), na kome se vidi naslov PVT KRIXA | ILLI NACIN A BOGOMILLO | RA MISCGLJATI PVT KRIXA | JEVSSOVA | Gnegoviem Stupajem, i svetom Karvju obigliehen od kucchie ] Pilatove do Kalvarie | Prinessen is Italianskoga u | Slovinski Jeik | OD D. IUANNA ANT. NENNADICHJA | Perasctanina sada Paroka Zarque | S. Stasie u Dobrotu |... | V MLEZIMA GODISCTA MDCCLVII Po Dominiku Lovisa... U istoj su antologiji (na str. 386-389) pretampani i odeljci Nenadievog Puta Kria: Pristanite II: Jezus prima sveti kri na ramena svoja; Pristanite V: Jezus pomoen od Cireneja nositi sv. kri; Pristanite VII: Isus pada pod svetim kriom drugi put. 463 M. Miloevi, Izvor Kaieve pjesme o Marku Ivanoviu iz Dobrote, 100. 464 Ta je knjiga u esnaestini, od 288 strana, a puni joj je naslov: NAUK | KERSTJANSKI | Bistriem nacinom istomacen, s lasno | uvjexbati neuimetne, navlasctito | Djezzu stvarima potrebniema | sa Spassitise. ) Po sapoviedi Prisviet. i Pripsoct. [!] Gosp. Gosp. | STJEPANA DELL' OGLIO | BISKUPA KOTTORSKOGA, | Sloxen, i uredjen ugodniem, i obbi- | cjajniem govoregnem, s Duhovnu | Korist iste Svoje Derxave | Od D. Ivanna A. Nenadichja is Perasta, | Kanonika Stolme Zerkve Kottorske, | Parroka Svetoga Eustacchia Dobroti, | i Naiuciteglja od sakona. | Prilagase takodjer. Nauk s dobro, i korisno ispovidietise, i | Pricestitise, s'drughiem Kerstjanskiem, bogoljubniem Molitvami. U MLEZIEH, MDCCLXVIII | Po Domeniku Lovisa Utiscteniku. | Dopustegnem, i Testirom od Starjescjneh. 465 Nenadiev Pridgovor pravovjernomu i bogoljubnomu tiocu uz Nauk krstjanski (1768) G. Brajkovi i M. Miloevi uneli su (na str. 54-57 antologije Proza baroka. 466 Posveta biskupu Stjepanu dell' Oglio iz iste knjige u toj je antologiji na str. 52-53. 467 Pojedine odeljke iz Nenadievog Nauka krstjanskog - pod naslovima Nedozvoljene elje (Peta zapovijed boja), Etika naela kod trgovanja i davanja zajma na kamate (Sedma zapovijed boja), Megdan i moralna odgovornost uesnika (Peta zapovijed 371

boja) donose se u antologiji Proza baroka G. Brajkovia i M. Miloevia na str. 331344. 468 Dr. K.[olendi], Prva tamparija u Kotoru, "Dubrovnik", XVIII, 1903, br. 3; Antun Miloevi, Prva tamparija u Kotoru, Istorijski zapisi, X, 1959, 230; Niko S. Martinovi, tamparija Franeska Andreole, Istorijski zapisi, X, 1954, 514-523. 469 Antun Miloevi, Braa Marko i Jozo Jovanovi iz Dobrote (O njihovoj znamenitoj pobjedi kod Atene g. 1756), Jadranska straa, XV, 1937, 2, str. 49-52, i, naroito, nav. rad M. Miloevia, Izvor Kaieve pjesme o Marku Ivanoviu iz Dobrote, u kome je citirana i sva ranija literatura. 470 Najverovatnije je to izdanje ono Nenadievo posebno "delo" koje mnogi pisci i bibliografi, mada ga nigde nisu videli, navode na sledei ili slian nain: U pofalu brae Ivanovia, U Mletcih kod D. Lovisa 1757 (vid. I. Kukuljevi, Bibliografija Hrvatska, 111; a up. i: S. Vulovi, Popis narodnih bokekih spisatelja i njihovih dijel, 22, M. Miloevi, Izvor Kaieve pjesme..., 100). To je stvorilo uverenje da je Nenadi o brai Ivanoviima i o njihovoj slavnoj pobedi napisao i tampao dve knjige. 471 M. Miloevi, Izvor Kaieve pjesme..., 101 472 Puni naslov te knjige od samih trideset pet strana u osmini: SCJAMBEK SATTARISSAN | S' BOXJOM DESNIZOM | sa Slavno Junasctvo, i Dobitchje | MARKA I JOSA | KNESAH, I VITESAH BRACCHJE | IVANNOVICHJA | I GNIHOVE DRUXBE | U LUUKU = SMAJ OD ATENE | N 19 Mjesseza Travna sjutradan p blaghdanu Uskarsnut- | chja Gospodinova Godiscta 1756. | SPJEVAGNE | SLOXENO P | D JVANNU ANT. NENNADICHIJU | Is Perasta sada Parroku = Duhovgnaku Zarque Slavnoga | Mucenika Svetoga Stasie Dobrotu | na vecchju Slavu, i Cjast Svemogucjega Gospodina Bga, | Posctegne, i Pohvalu Slavodobitnoga stiega | MLETACKOGA | A sa utjehu, i diik Knesa Vuka Otza hvagljenieh Vitesah, | Rodbine, Dobrote, Bke, i sv opcjeno Slavinske Darhave. | U MLEZIMA GODISCTA MDCCLVII. | PO DOMINIKU LOVISA. | S'DOPUSCTEGNEM STARJESCINAH. U nae dane tampana su i nova izdanja Nenadievog speva: u nav. zborniku Prednjegoevsko doba (str. 211-270) u redakciji i sa objanjenjima Slavka Mijukovia, i u knjizi: Ivan Antun Nenadi, Slijepa pravda, izbor, predgovor i pogovor Radoslav Rotkovi, Titograd, 1975, Biblioteka "Lua", str. 63-138. "Ui izbor poetski uspjelijih mjesta" iz toga dela videti sada u nav. knjizi Poezija baroka, str. 81-90 (s uvodom o njemu na str. 79-80). 473 M. Miloevi, Izvor Kaieve pjesme o Marku Ivanoviu iz Dobrote, 103. i dalje. 474 Nepoznat rodoljub iz Boke [= Sreko Vulovi], Opis Perakih povjesnih spomenika. V. Grilovice biser, Narodni list, Zadar, XIV, 1875, br. 67. i 69. 475 Pavao Butorac, Grilova afera, Nova Europa, XXVII, 1934, 71-77. Butorac je tu naveo raniju literaturu i neke dokumentarne izvore o ovom dogaaju. 476 Publikovao je Sreko Vulovi u nav. radu Opis Perakih povjestnih spomenika... 477 Kao i mnogi drugi netampani tekstovi stare bokeljske knjievnosti, sauvala se zaslugom Sreka Vulovia. On ju je naao u jednom rukopisu od pet listova u etvrtini, sa koga je jedan prepis uzeo Valtazar Bogii, za svoju zbirku starih narodnih pesama i njihovih imitacija, a drugi je sainio sam Vulovi i ovaj se uvao u biblioteci Gimnazije u Kotoru. Kratku beleku o njoj Vulovi je uneo u vie puta nav. svoj rad Popis i ocjena narodnih bokekih spisatelja i njihovih djela, Nastavak, str. 16. Sada je ta pesma tampana najpre u delovima u antologiji M. Miloevia i G. Brajkovia Poezija baroka 372

(str. 70-77, uz uvod na str. 67-69), a potom u celini u radu Miloa Miloevia Pogibija gusara Krila Cvjetkovia u svjetlu drutveno-politikih, ekonomskih i knjievnih zbivanja u Perastu sredinom XVIII stoljea, Anali zavoda za povijesne znanosti Istraivakog centra JAZU u Dubrovniku, XVIII. 1980. 183-220. 478 Nenadieve "pjesni duhovne" za Toninu Barioni tampane su iz autografa u pomenutoj antologiji M. Miloevia i G. Brajkovia, Poezija baroka, str. 183-197. 479 O tim dramama Vulovi je dao samo saete informacije na zavretku svoga rada Popis i osjepa bokekih spisatelja i njihovih djela, Nastavak, str. 17; o prvoj je tom prilikom rekao: "Je li ga [Izaka] on [Nenadi] sastavio, ne znam, niti bih to tvrdio, premda daje mi sumnju to to oba prepisa istom su rukom", a o drugoj je ponovio istu ogradu: "to rekosmo za Izaka, budi reeno i za ovu tragediju." 480 U Arhivu JAZU Izak prilika naega Otkupitelja nosi signaturu I s 36, a Prikazanje muke Jezusove signaturu I s 29. Vulovieve beleke na njihovim su prvim listovima. 481 Vid., npr., G. Ivanovi, Dobrota i njene znamenitosti, 45; M. Miloevi, Izvor Kaieve pjesme o Marku Ivanoviu iz Dobrote, 101, i M. Pavi, Istorija srpske knjievnosti baroknog doba, na mnogo mesta. 482 Pokazao je to u najnovije vreme Gracija Brajkovi radom Ivan Antun Nenadi nije autor nego prevodilac drame o Kristovoj muci, Boka, Herceg-Novi, 20, 1988, 333-350. 483 U meuvremenu je objavljen rad Slobodana P. Novaka Nenadiev Metastasio (Oko, Zagreb, III, 29. I - 12. II l976, br. 101), u kome je, jo jedanput izneta tvrdnja i navedeni su dokazi da je "Nenadieva drama Izak prilika naega Odkugipelja posvema vjerni prijevod" Metastazijeve melodrame Isacco figura del Redentore. 484 Guido Pasquetti, L'oratoro musicale in Itlia, Firenze, 412-450; Carlo Culcassi, Pietro Metastasio, Torino, 1935; BrunoBruneli, Pietro Metastasio [u knjizi:] Letteratura italiana, Imitatori, III, 1947-1948, s nav. lit., 1954-1958. 485 "Majko, prijatelju, ne plaite; iako prisutan, ja sam daleko: nije istina, ne naputam vas, idem ocu i vratiu se; on die u ovim grudima, on vam govori, njemu verujte i vi ete ubrzo, to vam obeavam, biti onamo gde u biti ja." 486 O Nenadiu kao pesniku daleko povoljnije sudi Milorad Pavi u svojoj Istoriji srpske knjievnosti baroknog doba (uporediti strane 99, 104, 153, 154, 175, 247-246). Pavi je zasluan i za neku vrstu Nenadieve rehabilitacije u naoj kulturi: on je za savremenu pozornicu preradio Prikazanje muke Jezusove, uz dosta skraenja i preinaka, i uz poneka dodavanja iz Nenadievog oratorijuma Izak prilika naega otkupitelja. Pod nazivom Kako je Juda izdao Hrista, ta je Pavieva prerada izvedena u Jugoslovenskom dramskom pozoritu u Beogradu i tom prilikom se o Nenadiu i tako prireenoj njegovoj drami pojavilo vie napisa, uglavnom novinskih i od prolaznog znaaja. Nenadievo Prikazanje muke Jezusove tampao je u celini, ali veoma loe i sa mnogobrojnim pogrekama, Radoslav Rotkovi u knjizi: Ivan Antun Nenadi, Slijepa pravda, Titograd, 1975, str. 139-298. Potom su pojedine delove iste drame doneli M. Miloevi i G. Brajkovi u antologiji Poezija baroka, 199-218. 487 Na natpisnom listu ona ima jedino sledee: PIESNOSLAVJ | Kojes pieva | | ZARKVI SVETOGA | MATTIE OD DOBROTE | U'brjeme Sctovagna slamenite Mochi | OD NEPROCIEGENE [!] KARVI | GOS. NASCEGA IESSUKARSTA | U MNEZIIH. Veliina joj je 16,3X11 cm, a ima samo osam strana. 488 O Maroviu vid. S. Vulovi, Popis i ocjena narodnih bokekih spisatelja i njihovih djela, Nastavak, str. 17. Vreme njegovog ivota odreeno je prema prvoj knjizi matica 373

mrtvih parohije Sv. Stasije u Dobroti, gde je reeno da je Marovi kao paroh dekan te parohije umro reenoga dana u sedamdeset osmoj godini. 489 Tu su pjesmu objavili M. Miloevi i G. Brajkovi u antologiji Poezija baroka, str. 365-368. 490 O tome, i s naroitim osvrtom na tzv. Grilovu aferu i njene negativne reperkusije, pie ad (Antun Dabinovi), Peratani u XVIII vijeku, Obzor. 1939, br. 261. 491 Datum roenja i smrti A. Balovia daju perake matice roenih i umrlih. Ostale biografske podatke saoptili su Sreko Vulovi (Popis i ocjena bokekih spisatelja i njihovih dijel, 25) i P. Butorac (Opatija Sv. Jurja kod Perasta., 79-81). O Balovievim delima najvie je podataka prikupljeno u nav. radu S. Vulovia; o njima v. jo F. Viscovich, Storia di Perasto, na vie mesta, i, poglavito, P. Butorac, Kronika Andrije Balovia, Glas Boke, IV, 1935, br. 157. 492 Balovievi prepisi tih dela uvaju se u Jadranskom institutu u Zagrebu (Ostavtina Balovia, br. 43, 46 i 47). 493 Baloviev spis koji je naao "u kunom arhivu perakih kmetova Viskovia" prikazao je i ocenio P. Butorac u nav. radu Kronika Andrije Balovia. Isti autor pomenuo je i Balovieva pisma "i neka njegova izvea, sve pisano talijanskim jezikom", sauvana u optinskom arhivu Perasta. 494 U antologiji Proza baroka G. Brajkovia i M. Miloevia dolazi na raznim mestima itav niz odeljaka iz Balovieve Perake hronike, koja se tu uvek pominje pod naslovom Annali di Pirusto. Svi se ti odeljci prevode sa italijanskoga na na jezik, a ovi su: Provrijee vode ive (Petilovrijenci - Bokeljski muenici Petar, Lovro i Andrija) (str. 8386), Iz ivota blaene Ozane (89-92), Predanje Peratana o svojoj ulozi kod osvajanja Kotora 1378. godine (147-149), Osvajanje tvrave Vrbanj (150-151), Peratani meu piratima u Berberiji 1550. godine (170-173), Kako su Peratani osjeali pomo Gospe od krpjela kroz svoju istoriju (3-316) i Pohvala Dubrovniku (528-529). 485 O tom dogaaju, koji je morao pasti u 1764. godinu, Dositej pie: "O prazniku Voskresenija na Stanjevii sluim kako dijakon s vladikom Vasilijem i s mnogim drugima liturgiju. Ne imajui na taki slavni praznik nigde nikoga da zapopi, 'Oe da te zapopim', ree mi, 'barem da zna da si u ernoj Gori bio?' 'to vam drago', odgovorim ja; 'meni je sve jedno ta sad ta posle.' Jedva to izreem on uini znak starom arhidjakonu Stefanu, a ovi ti sa mnom; 'Poveli!'" Iz ivota i prikljuenija je i gornji navod o imanjima i domovima crnogorskih episkopa u Mainama. Dositej jo kazuje da su vladike imale "malo podalje na Stanjeviima svoj manastir i dvorove". Le fameux Pierre III, Empereur de Russie, ou Stiepan malt, c'est--dire Stefane picolo, qui parut dans la duch d Montngro, situ entre la mer Ege, l'Albanie turque et le golfe Adriatique, en 1767, 1768 et 1769, Londres, 1784. 487 ore Popovi, Istorija Crne Gore, Beograd, 1896, 98. 498 Vladimir orovi, Istorija Jugoslavije, Beograd, 1933, 393, 996. 499 Gligor Stanojevi, epan Mali, Beograd, SANU, 1957 (Posebna izdanja CCCXXIII, Istorijski institut, n. s. 7), 20, 24. 500 Gligor Stanojevi, Crna Gora pred stvaranje drave 1773-1796, Beograd, 1962 (Istorijski institut, Posebna izdanja, 12), 18-19. 501 Jovan Tomi, Crnogorski mitropolit Vasilije Petrovi i pokuaji emigracije Crnogoraca u Rusiju 1754-1757. god., Glas SKA XCVI - 2. razred - 56, Beograd, 1920, 223. 374

502 J. Milovi, Zbornik dokumenata iz istorije Crne Gore, 270. I svi dalji navodi iz korespondencije vladike Save, za koje se ne kae drukije, daju se prema tome Zborniku. 503 Taj je spis na Badiji video i o njemu je kratku beleku objavio V.[id] V.[uleti] V.[ukasovi] u radu, Slavenski nepoznati rukopis, Vjesnik hrvatskog arkeologikoga drutva, | Zagreb, IX, 1887, 3, str. 95. Po Vukasoviu naslov mu je bio: Odgovor - jednoj kgnighi - prisvjetloga i priposctovanoga gospodina - Sava Petrovitz biskupa - od - Czarne Goree - gdhi mallo od njekoliko drughjeh. Fozjanskijeh zahodah, s'nakladkom na svarsi jednoga kratkoga razgovora varhu prjeesnoga kruha. - Postavnik Euclisto - Uzgojeni Godine MDCCLXXX. Kako su rukopisi sa Badije preneti u biblioteku Franjevakog manastira u Dubrovniku, gde se odnedavno sreuju, ali su jo nedostupni, lako moe biti da se ovaj spis sauvao. 504 Pisma vladike Save objavljivali su do sada mnogi, i u vie prilika; vaniji su: Ivan Kukuljevi, Dopisi crnogorskog Vladike Save Petrovia i gubernatora Ivana Radonia Dubrovakoj vladi, Arkiv za povjestnicu jugoslavjansku, Zagreb, III, 1854, 133-134, 136; . Jovii, Pismo pisano mitropolitom crnogorskim Savom mitropolitu moskovskom Platonu, 1776, Glasnik Srpskog uenog drutva, 23, 1867; B. Bogii, Prepiska lanoga cara Stjepana maloga s Dubrovakom Republikom (1771-1773), Rad JAZU 3, 1868, 179-189; R. Kovai, Trinaest pisama srpskih u arhivu dubrovake republike (1593 do 1705), Glasnik Srpskog uenog drutva, 63, 1885, 236; M. Dragovi, Materijali za istoriju Crne Gore vremena mitropolita Danila, Save i Vasilija Petrovia, Spomenik SKA, XXV, 1895, 1-23; A. Aleksandrov'', Material'' i nkotorija izsldovanija no istorii ernogor'ja, Kazan', 1897; St. M. Dimitrijevi, Graa za srpsku istoriju uz ruskih aphuva i biblioteka, Spomenik SKA LIII, 1922, 78-81, 136, 231-232, 234; Aleksa Ivi, Pisma crnogorskih poglavica iz druge polovine XVIII veka, Vjesnik kr. zemaljskog arkiva, Zagreb, 1914; D. Vuksan, Istorijska graa. Epoha mitropolita Save i Vasilija, Zapisi, Cetinje, X, 1937, knj. XVIII; XI, 1938, knj. XIX; D. Vuksan, Prepiska mitropolita Vasilija, mitropolita Save i crnogorskih glavara 1752-1759, Spomenik SKA, LXXXVIII, Beograd, 1938, 1-94; J. Milovi, Zbornik dokumenata za istoriju Crne Gore; ore D. Milovi, Neka pisma vladike Save i Vasilija Petrovia, Istorijski zapisi, XIII, 1957, 275-283. 505 B. Bogii, Prepiska lanoga cara. Stjepana maloga s Dubrovakom Republikom, 180. 506 Vid. podrobno o tome: Jov. N. Tomi, Turski pohod ia Crnu Goru 1756 godine, Glas SKA, XCII, Beograd, 1913, 256-340, gde je navedena i sva prethodna literatura. 507 U pismu izvanrednom providuru Kotora 2. aprila 1749 (ore Milovi, Neka pisma vladike Save i Vasilija Petrovia, 279). 508 Jov. N. Tomi, Mitropolit Vasilije Petrovi i misija pukovnika Pukova u Crnoj Gori 1759. godine, Glas SKA, HCIV 1914, l-73. 509 Izvode i delimine prevode iz ovog dnevnika (urnal''naja zapiska prousestvijam vo vremja ekspediciij ego sijatetjastva knjaza Jup'ja Volodimirovia Dolgorukova ot'' armii general'-maiora u lejb'-gvardii Preobraenskago polku maiora v'' ern'uju Goru dlja uinenija ottuda v'' Albanii i Bosn neprijatelju diverzij 1769. i god''), koji je inae tampan u "Ruskom arhivu" 1887, doneo je Lj. Stojanovi u radu Prilog istoriji Crne Gore vremena Stepana Malog, Godinjica Nikole upia, XI, 1889, 297-339. 510 B. Bogii, Prepiska lanoga cara Stjepana maloga s Dubrovakom Republikom, 180. 375

511 M. Dragovi, Materijali za istoriju Crne Gore, 2. 512 J. Milovi. Zbornik dokumenata za istoriju Crne Gore, 261. 513 A. Ivi, Pisma crnogorskih poglavica iz druge polovine XVIII veka, str. 4, 5, 6; J. Milovi, Zbornik dokumenata za istoriju Crne Gore, str. 280, 310, 331. Jo ranije ta su pisma tampana u Arkivu za povjesnicu jugoslavjansku, III, 1854, 133-138. 514 ore Milovi, Neka pisma vladike Save i Vasilija Petrovia, 277. 515 Isto, 279. 516 Videti V. orovi, Vladika Vasilije Petrovi protiv Simeona Konarevia, Godinjica Nikole upia, XLIV, 1935, 50-53. Pismo vladike Save izvanrednom providuru Valeriju Antelmiju tampano je u navedenom Zborniku dokumenata iz istorije Crne Gore od Jevta Milovia pod br. 362. 517 Rukopis Podgorikog letopisa nalazio se u nekadanjoj Narodnoj biblioteci, pre njenog unitenja 1941. godine. Njega je opisao i iz njega je tekst letopisa publikovao Ljubomir Stojanovi, i to u dva maha, jednom u radu Nekoliko srpskih ljetopisa, Starine, XIII, Zagreb, 1881, 116, 181-190, a drugi put u knjizi Stari srpski rodoslovi i letopisi, Beograd, SKA. 1927 (Zbornik za istoriju, jezik i knjievnost srpskog naroda, 1. odeljenje, knj. XVI), str. XLIX, 161-164, 177-181, 202. i d. 518 Videti, na primer, Jovan Skerli, Srpska knjievnost u XVIII veku, Beograd, 1909, 254261; Isti, Istorija nove srpske knjievnosti, Beograd, 1914, 46-47; Trifun uki, Pregled knjievnog rada Crne Gore od Vasilija Petrovia Njegoa do 1918 godine, Cetinje, 1951. U ovom poslednjem delu ak je i izrekom konstatovano (na str. 6): "Osim vladike Vasilija nema u XVIII vijeku nijednog pisca u Crnoj Gori." 519 Na naslovnoj strani te knjige ima jedino ISTORIJA | O | ERNOJ GORI, a izostavljeni su i mesto i godina izdanja. Kako je Vasilije Petrovi posvetu Mihailu Ilarionoviu Voroncovu, ruskom vicekancelaru, pisao "marta 10. dnja 1754. godu v Moskvje", veina bibliografa i istoriara knjievnosti uzimala je da je knjiga te godine tampana u Moskvi, i samo je jedan, ruski bibliograf Sopikov, naznaio da je to bilo u Sanktpeterburgu. Na inicijativu Georgija Mihailovia (vid. njegovo delo Srpska bibliografija XVIII veka, Beograd, 1964, str. XVIII i 43), strunjaci Lenjinove biblioteke u Moskvi ustanovili su da je Istorija o ernoj Gori tampana u tampariji Akademije u Petrogradu. Delo je u XIX veku u vie mahova pretampavano (up. J. Skerli, Srpska knjievnost u XVIII veku, a 1951. tampano je i fototipski "brigom Naunog drutva NR Crne Gore na Cetinju i Matice srpske u Novom Sadu". Analiza i sud koje je o njemu dao Jovan Tomi u raspravi O Istoriji Crne Gore crnogorskog mitropolita Vasilija Petrovia, Godinjica Nikole upia, XXV XXIII, 1904, 51-93, ostali su da vae i danas. 520 Pisma vladike Vasilija tampaju se povremeno jo od prologa veka i jo uvek nisu sva objavljena. Vee su i znatnije skupine publikovali M. Dragovi (Materijali za istoriju Crne Gore iz vremena mitropolita Danila, Save i Vasilija Petrovia), A. Aleksandrov'', (Material'', i nkotorija izsldovanija po istorii ernogor'ja), St. M. Dimitrijevi (Graa za srpsku istoriju iz ruskih arhiva i biblioteka), D. Vuksan (Prepiska mitropolita Vasilija, mitropolita Save i crnogorskih glavara 1752-1759), Jevto Milovi (Zbornik dokumenata za istoriju Crne Gore), ore D. Milovi (Neka pisma vladike Save i Vasilija Petrovia). 521 M. Pavi, Istorija srpske knjievnosti baroknog doba, odeljak Knjievna pisma, 410411. 522 Milovi, Zbornik dokumenata iz istorije Crne, 130. 376

523 Bid. u tom smislu: Milan M. Vujai, Sukob vladike Vasilija Petrovia Njegoa sa karlovakim mitropolitom Pavlom Nenadoviem, Godinjak Cetinjske gimnazije, II, Cetinje, 1970, 170. 524 Rukopis je svojina Cetinjskog manastira, a naslov mu je Krusovulj, kako je esto i u istoriografskoj literaturi nazivan. Naao ga je, opisao, u znatnoj meri i prouio Duan Vuksan (vid. njegov rad Jedan neobjavljeni cetinjski letopis, Zapisi, V, 1929, 166-172). Posle rata, Centralna biblioteka NR Crne Gore i Drutvo bibliotekara NR Crne Gore izdali su, 1962. godine, fototipski ceo taj rukopis u knjizi Cetinjski letopis, kojoj je Niko S. Martinovi dao vrlo dobar uvod. Nakon toga, jo dalje je prouavanje o njemu doveo, i niz korisnih ispravki je dodao, Boo . Mihailovi u radu Cetinjski ljetopis kao istorijski izvor, Istorijski zapisi, XX, 1963, 601-620. Ali ni tu se rukopis jo uvek ne pripisuje odluno vladici Vasiliju; napominjui kako "ovaj rukopis potie s kraja prve polovine XVIII vijeka", taj autor nastavlja: "a ko ga je pisao ne zna se tano" i ak dodaje: "neki pretpostavljaju da je ovaj rukopis pisao mitropolit Sava Petrovi". Borivoje Marinkovi je, meutim, ustanovio, analizom grafike rukopisa, da ga je pisao vladika Vasilije (Vasilije Petrovi Njego, danas, Savremenik XXVI 1967, 663. 525 Niko S. Martinovi u uvodu uz fototipsko izdanje Cetinjskog letopisa, 1962, 3. 526 Isto, 4. 527 Isti autor, u beleci o Vasiliju Petroviu, u vie puta navoenoj antologiji Prednjegoevsko doba (534). U toj su antologiji, na stranama 202-204, sve tri pesme tampane u modernoj grafiji, ali i s prilino pogreaka. U naim navodima pogrene lekcije su ispravljane. 528 Borivoje Marinkovi, Vasilije Petrovi Njego danas, 663. 529 Vid. Milorad Pavi, Istorija srpske knjievnosti baroknog doba, na vie mesta, a naroito na str. 153, 164. i 431. 530 Boo . Mihailovi, Cetinjski manastir, 38. 531 O brai Miloradoviima Vasilije Petrovi pie i u svojoj Istoriji o ernoj Gori (26), i navod u zagradi u stvari je odatle. 532 O tom delu vid.: B. Marinkovi. Vasilije Petrovi Njego, danas, 663. 533 Rukopis je nekako postao svojina ruskog istoriara A. Aleksandrova i ovaj je publikovao jedan njegov odlomak u vie puta navedenoj knjizi Material'', nkotorija izsldovanija po istorii ernogor'ja, 26-31. Prema naslovu koji je on dao tom odlomku, reklo bi se da bi ceo spis sadrao "opis putovanja vladike Vasilija karlovakom mitropolitu i obratno u njegov manastir, a zatim iznova preko Bea u Rusiju u grad Kijev". Aleksandrov jo naglaava da autor spisa nije u njemu naznaen, ali da ovaj "bez ikakve sumnje pripada vladici Vasiliju". 534 O tom dogaaju vid. nav. rad M. Vujaia, Sukob vladike Vasilija Petrovia Njegoa sa karlovakim mitropolitom Pavlom Nenadoviem, i raniju literaturu koja je o njemu zabeleena. 535 Upor. njegovo delo Srpska knjievnost u XVIII veku, U kome nap. na str. 260 poinje: "Od Vasilija Petrovia spominje se jo jedan rad", a to je upravo spis o kome je bilo rei. U produetku Skerli citira knjigu A. Aleksandrova, ali ne po linom vienju, ve po navodu D. Ruvarca iz nje u radu O Vasiliju Petroviu, vladici crnogorskom, s aktima iz Karlovake arhive (Spomenik SKA, XXXII, 1891, 46-47. 536 Pismo Bestuevu Rjuminu vladika Vasilije odaslao je iz Crne Gore preko izvesnog Stefana Jovanovia, svoga roaka, koga je ujedno preporuivao za neku rusku slubu. Objavio je to pismo M. Dragovi u nav. radu Materijali za istoriju Crne Gore vremena mitropolita Danila, Save i Vasilija Petrovia, 8-9. O njemu vid.: Marko Dragovi, Jedan prilog za knjievnoprosvjetnu istoriju Crne Gore iz XVIII vijeka, Knjievni list, Cetinje, II, 1902, 101-102; J. Tomi, O istoriji Crne Gore crnogorskoga mitropolita Vasilija Petrovia, 55-56, 85. 377

537 Vie puta u pismima predstavnicima mletake vlasti u Kotoru (vid. J. Milovi, Zbornik dokumenata za istoriju Crne Gore, 195, 203, 252, 257) i zatim naroito u pismima ruskoj carici, Kolegiji inostranih dela, ruskim ministrima i uticajnim linostima (vid. D. Vuksan, Prepiska mitropolita Vasilija, mitropolita Save i crnogorskih glavara 1752-1759), 18, 21, 39, 46, 54, 61, 64, 65, 66, 68, 70, i 76. i dr.). Samo jedan primer takvog visokog potovanja vladike Vasilija za linost i dela vladike Danila iz pisma Mihajlu v'' 1717-m godu pomnta respublika [tj. Venecija] prosila d u naego pokojnogo mitropolita Danila da bi ej dat'', pomo'', vojskom'' naim'' protivu Turok'', vo Albanij. I togda obvlnnoj dudu ne tolko svoih'' o ruenoscov'' v' pomo'' dal'', no i sam'' svoejuo personoju, v'zav'' soboju tolko dv tisi pt'' sot'', elovk'' ernogorcov'', protih e ostavil'' granici i oteestvo svoe obergat'' pool'' vo Albaniju na gorod'' Antivar''. I kakovi togda n'' mitropolit'' znatni djstvi s tem'' nebolim'' islom'' svoih'' ljudej protiv'' Turkov'' okazal'', o tom'' komandujui togda pri armii general'' i dalmatinskoj albanskoj gubernator'' Alvinzi Mucinigo tretij, prislanij k naemu obestvu atestatom'' zasvidetelstvoval ..." (D. Vuksan, nav. delo, 39). 538 Naroito je u tom pravcu izuio to delo Jovan Tomi u vie puta navedenoj studiji O istoriji Crne Gore crnogorskoga mitropolita Vasilija Petrovia. Vid. i: Rajko Veselinovi, Srpska istoriografija XVIII veka [u knjizi:] Srpska tampana knjiga 18. veka, Katalog, Novi SadBeograd, 1963, 37-38. Upor. i tu navedeno miljenje Nikole Radojia, po kome podaci iz geografije Crne Gore koje je dao vladika Vasilije predstavljaju primer "drske geografske mistifikacije u srpskoj istoriografiji". 539 J. Tomi, nav. delo, 54; Svetozar Miti, Poreklo kosovskih pesama kratkoga stiha, Zbornik Matice srpske za knjievnost i jezik, III, 1955, 221. U dopunu ovoga valja napomenuti da je vie prepisa Prie o boju kosovskom bilo tada u opticaju meu itaocima u Crnoj Gori i Boki Kotorskoj, a neki od tih prepisa nesumnjivo su tu i nastali. 540 J. Tomi, nav. delo, 90, navodi u opirnim izvorima tu depeu Franeska Grimanija, odaslatu mletakoj Sinjoriji iz Zadra, 8. februara 1755. 541 J. Tomi, nav. delo, 91-92. O pismu Teodosijevom i okolnostima pod kojima je ono nastalo tu se kae: "2. jula 1759. god., prilikom drugog Vasilijevog bavljenja u Rusiji, Teodosije napisa i podnese jedno pismo Kolegiji inostranih dela u Petrogradu, u kome ocrta njegove tenje i mnoge obmane po memorijalima i u Istoriji Crne Gore (...). Prepis pisma priloen je dep.[ei] kotorskog providura Renijera od 27. avgusta 1759." 542 Prepis tog italijanskog prevoda Vasilijeve Istorije o ernoj Gori nalazi se u Historijskom arhivu u Dubrovniku, a potie iz nekadanje biblioteke porodice Arneri sa Korule (Arhiv Arneri, 60-2). Rukopis je u etvrtini, a ima 42 strane. 543 Rukopis Balevievog "opisanja" Crne Gore uva se u arhivu ministarstva inostranih dela u Moskvi, gde ga je naao Marko Dragovi, koji ga je potom i tampao u svojoj knjizi Mitropolit'' ernogorskij Vasilij Petrovi'', Petrograd, 1882 (pretampano i u prevodu te knjige: Mitropolit Vasilije Petrovi ili Istorija Crne Gore od 1750 do 1766, Cetinje, 1884, 121-125). Odatle je prenet i u nav. zbornik Pred-njegoevsko doba, 205-209, po kome su i ovde dati svi dalji navodi. O Baleviu i o njegovom delu videti: Filip Radievi, Manastir Duga u Bratonoiima, Prosvjeta, Cetinje, VIII, 1897, 121; Marko Dragovi, Jedan prilog za knjievno-prosvjetnu istoriju Crne Gore iz XVIII vijeka, 102; M. Pavi, Istorija srpske knjievnosti baroknog doba, 342 (gde se pogreno naziva Baloviem, pa se kae da je "iz jedne drevne pesnike porodice Crne Gore poreklom", po emu bi se reklo da je pobrkan s perakim Baloviima). 544 Vid. u tom smislu: Rajko Veselinovi, Srpska istoriografija XVIII veka, 38. 545 O Petru I Petroviu Njegou postoji ogromna 378

nauna literatura. Pored poznatih istorija Crne Gore Sime Milutinovia (Istorija Crne Gore od iskona do novijega vremena, Beograd, 1835), Milorada Medakovia (Povjesnica Crne Gore od najstarijega vremena do 1830. godine, Zemun, 1850) i Dimitrija Milakovia (Istorija Crne Gore, Zadar, 1856), kao i najnovije Istorije Crne Gore, knj. III. Od poetka XV do kraja XVIII vijeka, tom l (Titograd 1975), za koju su odgovarajue tekstove napisali Gligor Stanojevi i Milan Vasi, vid. naroito Marko Dragovi, Rusija i Crna Gora od 1780 do 1790. g. (Materijal za istoriju Crne Gore u vrijeme vladanja vladike Petra I, Glasnik Srpskog uenog drutva, knj. 72. Beograd, 1891, str. 217-297; Ilarion Ruvarac, Montenegrina. Priloci istoriji Crne Gore, Zemun, 1899; Vladan orevi, Crna Gora i Austrija u XVIII veku, Beograd, SK Akademija, 1912; Isti, Crna Gora i Rusija (1784-1814), Beograd, SK Akademija (Posebna izdanja knj. XLI), 1914; Duan Leki, Spoljna politika Petra I Petrovia Njegoa (1784-1830), Cetinje, 1950; Petar I. Popovi, Crna Gora u doba Petra I i Petra II, Beograd, 1951; Duan D. Vuksan, Petar I Petrovi Njego i njegovo doba, Cetinje, 1951; Gligor Stanojevi, Crna Gora pred stvaranje drave, Beograd, 1962; oko D. Pejovi, Crna Gora u doba Petra I i Petra II, Beograd 1981. U tim delima navedene su mnogobrojne posebne studije i rasprave, kao i izdanja istorijskih dokumenata i ostale arhivske i uopte dokumentarne grae o Petru I i Crnoj Gori njegovoga vremena. 546 Mnogo podataka o tome izneto je u dosadanjoj literaturi o Petru I, ali je ostalo jo dosta i da se naknadno prikupi i objavi; s koriu se moe videti rad Petra I. Popovia Linost vladike Petra I po francuskim izvorima, Zapisi, Cetinje, knj. II, sv. 2, 1928, str. 65-74. 547 Vukova prepiska, II, Beograd, 1908, str. 199. 548 Duan Vuksan, Kad je roen mitropolit I Petrovi Njego?, Zapisi, XX, 1938, str. 25-26. 549 D. Lei, Spoljna politika Petra I Petrovia Njegoa str. 26; politieskie i kul'turnie otnoenija Rossii o jugoslavjanskimi zemljami v XVIII Dokumenti, Moskva, 1984, str. 283-284. 550 U radu Biblioteke vladike Rada, tampanom u knjizi Cetinje i Crna Gora (Cetinje, 1927). Duan D. Vuksan popisao je (na str. 209-212) biblioteku Petra I u njenom sauvanom delu. Tom prilikom ovaj autor je naglasio Da se ne zna "koliko je brojala knjiga biblioteka Petra I" i da su knjige iz nje "raznesene posvuda"; preostalo ih je samo 177 svezaka, ali da je u sauvanim signaturama na njima poslednji broj bio 423; "vjerovatno (je) da ih mnogo vie nije ni bilo", zakljuio je Vuksan. 551 O pretplatama ("prenumeraciji") Petra I na Vukove knjige, i o njihovom nabavljanju, vid.: Vukova Prepiska, knj. I, Beograd, 1907, str. 655-656; Isto, knj. III, Beograd, 1909, str. 11, 14, 238-239; Duan Vuksan, Jo neto o prenumerantima iz Crne Gore na Vukov "Rjenik", Zapisi, god. XIII, knj. XXIV, 1940, str. 375-378. 552 To je pismo Petar I uputio bivem sekretaru Simeonu Orloviu sa Cetinja. 25. februara 1818. i u njemu se govori o pokuajima Dobroana da unesu smutnju meu Katunjane, a u produetku se kae: "Ovo je stvar velika koja se ne moe pretrpjeti (...) Znaemo unaprijed ljeve, jerbo kako govori u knjiici plaevnoga poraboenija Serbije stara poslovica serbska: "Zaklela se zemlja raju da se svake tajne znaju", znae se i ova do malo vremena". Jevto M. Milovi, Petar I Petrovi Njego. Pisma i drugi dokumenti. Knjiga 1 (1780-1820), Titograd, 1987, str. 468. 553 O Stjepanu Zanoviu pisalo se odavno i veoma mnogo. Najpre je on sam, u pojedinim svojim delima, govorio esto o sebi, a ponegde su to bili i pravi autobiografski napisi. Ve od kraja XVIII veka uao je on u biografske renike. Kao linost Evrope, zanimao se Zanovi za knjievnost i nauku u svetu, a privlaio je, kao ovek sa naega tla, i nae pisce i istoriare knjievnosti i kulture. Glavni su napisi o njemu: Francesco Maria Appendini, Memorie spettanti ad alcuni uomini illustri di 379

Cattaro, Ragusa, 1811. Simeone Gliubich, Dizionario biografico degli uomini illustri, Vienna, 1856, pp. 317-319. Biografia universale antica e moderna, t. LXV, Venezia 1831, 45 (potpisano Parisot). Pretampano: Sime Ljubi, Spomenici o epanu Malom, Glasnik Srpskog uenog drutva, 2. odeljak, knj. II, Beograd, 1870. Ante Kuzmani, Stipan Zanovi, Narodni list, Zadar, XV, 1876, br. 56. Simo Matavulj, Srbin, kandidat za poljski prijesto, Otadbina, XXX, 1892, sv. 119, str. 377-382. Paul Pisani, La Dalmatie de 1799 a 1805, Paris, 1893. Eduard van Biema, Stiepan, Annibale d'Albanie, un aventurier au XVIII sicle, d'aprsdes documents indits des archives d'Amsterdam, Lenouvelle revue, Paris, octobre 1898. Anonim Avanture Stjepana Zanovia, Budvanina, ivot i prikljuenija jednog Srbina pustolova iz XVIII veka, Politika, 30. januar 1911. V. K. Dva dalmatinska pustolova - braa Zanovii, Novo doba, Split, 1922, br. 202. Boidar Kovaevi, Uz slike Stjepana Zanovia, Pokret, I, 1924, knj. br. 19-20, str. 333-336. Karlo Kova, Zanovieva kola i framasonstvo u Dubrovniku, List dubrovake biskupije, XXIV, 1924, br. 4-5. Boidar Kovaevi, Ljubavne avanture Stevana Zanovia sa vojvotkinjom od Kingstona, Ilustrovani list, 1926, 8, str. 5-6. Boidar Kovaevi, Jedan jugoslovenski Kazanova, Ilustrovani list, Beograd, 1926, 4, str. 5-8. Mirko Breyer, Antun conte Zanovi i njegovi sinovi, Zagreb, 1928, 157 + | 2 | str. S. nav. lit. Prikaz s ispravkama i dopunama W (Duan Vuksan), Zapisi, I 1927, str. 187-190. Gioacchino Zerboni, Stefano Zannovich, un aventuriere dalmata del secolo XVIII, sedicante principe d'Albania, Archivio storico per la Dalmazia, vol. XIII, 1932, pp. 183-208 Ivan Esich, U tragu za Zanoviima u Wilenjskoj zemlji, Nastavni Vjesnik, XLII, 1937-39. str. Vladimir Nazor, Od Splita do piramida. I Lady Hollandy. (Kristali i sjemenke. Djela Vladimira Nazora, knj. XIII), Zagreb, 1949. Ivo Braut, Casanova iz Budve, Vjesnik u srijedu, 26. novembra 1952. Tomislav Jaki, Iz korespodencije Mirka Breyera, Graa za povijest knjievnosti hrvatske, 24, 1953, str. 275-296.Jan Reychman, Z kopotw bibliograficznych epoki Owiecenia. Polskie "Zannovichiana", Pamitnik literacki, XLV, Warszawa-Wrocaw, 1954. Mirko Vujai, Mrtvi dvori, Borba, 28. septembar 1954. Boidar Kovaevi, "Knez" i "knjievnik", Stvaranje, XIX, 1964, 7-8, str. 931-974. Ratko urovi, Stjepan Zanovi i njegov epan mali (1784), Stvaranje XXXIII, 1978, 10, str. 1347-1362. U produetku: Stjepan Zanovi, epan Mali... peto izdanje. Prevela Radmila Nedeljkovi, Str. 1363-1388. Milo Dor, Alle meine Brder, Mnchen, 1978. Radoslav Rotkovi, Zanovieva ostavtina, Stvaranje, XXXV, 1980, 3, str. 383-400. Petar Dadi, Stjepan Zanovi, Alazonsa naih strana, Knjievne novine, XXXII, 15. septembar 1986, br. 716. Pretampano u knjizi istoga pisca Homo balcanicus, homo heroicus, Beograd, str. 70-94. 554 O vezama akoma Kazanove s ljudima sa naega tla i o njegovom sudu o njima najvie ima rei u njegovim Memoarima; uglavnom na osnovu njih pisano je o tome u srazmerno oskudnoj literaturi kod nas: B. Truhelka, CasanovaMedini-Bokovi, Novosti, Zagreb, XXII, 29. april 1928, br. 118; A. H. (= Milan Tokin), Susreti i veze Kazanove sa naim ljudima, Nin, VI. 5. februara 1956, br. 266. 555 O Tomi Medinu vid.: Giulio Natali, Il Setteceto, Milano, 19363, vol. I, p. 57; M. Breyer, Antun conte Zanovi i njegovi sinovi str. 24; B. Truhelka, Casanova - Medini Bokovi, Novosti Zagreb, XXII, 29. april 1928, br. 118; Mate Zori, Hrvatska i Hrvati u talijanskoj lijepoj knjievnosti, Hrvatski znanstveni zbornik, sv. 2, Zagreb, 1971, str. 5761. 556 Tako, na primer, u knjizi Poesie uz Sonetto XI stavlja napomene (na italijanskom jeziku): "Odlazei pisac iz Pariza po drugi put u Italiju"... i "London, gde se autor zaustavio na tri meseca..."; uz Sonetto XII "Autor nalazei se u Marselju za koji dan..."; 380

uz Sonetto XIII: "Nalazei se autor u Savoni, domovini Kijabrere na zapadnoj obali enove..."; uz Sonetto XVI: "Autor dolazei sa britanskih ostrva na povratku u Francusku zaustavio se zbog loeg vremena u Doveru...; uz Sonetto XIX: "Autor je prispeo u Torino nekoliko dana posle smrti Karla Emanuela II", uz Sonetto XX: "Damama Firence koje su poastile autora prilikom njegova boravka u Firenci..."; uz Sonetto XXI: "Iznenaen oduevljenjem pri prvom vienju Rima autor..."; uz Sonetto XXX: "Ukrcavi se u Kaleu na putu za Englesku autor je pretrpeo opasnu nepogodu..." itd. 557 Takva se izdanja nalaze s tekoom, jer su vrlo retka, a i naznake na njima nisu pouzdane; mogu se pomenuti neka: LA DIDONE | SCENA DRAMMATICA | ... | OTTAVA EDIZIONE, | ROTTERDAM. | MDCCLXXII. Postoji i 11. izdanje: Torino, Tipogr. Reale, 1773. Zatim: PIGMALIONE | OPERA | DEL | CONTE STEFANO ZANNOWICH, | DALMATINO, ACADEMICO &c. &c. | ... | PARIGI, PRESSO FR. AMER. DIDOT. | M. DCC. LXXIII. Od tog dela ima i 4. izdanje: in Ferrara, presso Bernardino Pomatelli Stampatore Arcivescovile. 558 Prva od te dve knjige ima na naslovnom listu: OPERE DIVERSE | DEL CONTE | STEFANO DE ZANNOWICH | DALMATINO, ACADEMICO &c. | DEDICATE | AL SIGNOR CONTE ANTONIO | DE ZANNOWICH. | ... | ESATTA EDIZIONE | TOMO PRIMO. | PARIGI, | Presso Fr. Amb. Didot, Stampatore. | M. DCC. LXXIII. A druga: POESIE | DEL | CONTE STEFANO DE ZANNOWICH | DALMATINO ACADEMICO ec. ec. | ... | ESATTA EDIZIONE. | GINEVRA | E si ritrova a Parigi presso DIDIOT L'AIN Librajo | e Stampaitore. | Con approvazione e Privilegio del Re. | MDSSLXXIII. 559 U navedenom radu Stefano Zannovich un avventuriere dalmata del secolo XVIII... njegov autor Giocchino Zerboni kae, vrlo precizno, a oigledno po nekom ispisu iz matinih knjiga, da je Stjepan Zanovi roen 18. februara 1751. od oca Antuna Zanovia i majke Franeske Markovi i da je krten 28. jula iste godine u parohijalnoj crkvi (Sv. Ivana Krstitelja), kojom prilikom je dobio ime Stefano Annibale, dok mu je kum bio Zorzi Balbi, plemi i podesta di Budua. 560 M. Breyer, Antun conte Zanovi i njegovi sinovi.... str. 53. 561 O boravku kneza Raivila u Dubrovniku videti nav. delo Mirka Breyera Antun conte Zanovi i njegovi sinovi, str. 52-53, i, naroito: Jorjo Tadi, Promet putnika u starom Dubrovniku, Dubrovnik, 1939, str. 305-308. 562 Naslov jednoga od njenih izdanja: STIEPAN - MALI | C'EST - A - DIRE | ETIENNE - PETIT | ou | STEFANOPICCOLO | LE PSEUDO | PIERRE III | EMPEREUR DE RUSSIE. | Qui parut dans le Grand-Duch de MON- | TENEGRO, situ entre la MER - GEE, | L'ALBANIE TURQUE & le GOLFE | ADRIATIQUE, en 1767, 1768 & 1769 (...) CINQUIME DITION | A | Mangalor Forteresse da Nabab Hyder-Haly, sur les Ctes du Malabar | [Vienne?] M.DCC. LXXXIV. Nikola Petrovi, Ogled francuske bibliografije o Srbima i Hrvatima 1554-1900, Beograd, S. K. Akademija, 1900, str. 19. navodi meutim izdanje: Zannovich Stfano Le fameux Pierre III, Empereur de Russie, ou Stiepan mali, s'est - dire Stefano picolo. qui parut danas le duch de Montngro, situ entre la mer Ege, l'Albanie turque et le golfe adriatique en 1767, 1768, et 1769. Londres, 1784, in-8. uva se, u Italiji, i jedan prevod tog dela na italijanski jezik (Stiepan - Mali Il Pseudo Pietro III. Imperator della Russia), koji je, kako se ini, Zanoviev autograf i u kome ima delova koji ne dolaze u tampanim verzijama. Celo ovo delo prevela je, pod naslovom epan Mali to jest Etienne Petit ili Stefano Piccolo lani Petar III ruski car, Radmila Nedeljkovi i taj je prevod tampan u asopisu Stvaranje, XXXIII, 1978, 10, str. 13631388, s uvodom Ratka urovia Stjepan Zanovi i njegov "epan Mali" (1784) na str. 381

1347-1362. 563 M. Breyer, Navedeno delo, str. 41. 564 Isto, str. 41. 565 Gligor Stanojevi, Crna Gora pred stvaranje drave 1773-1796, Beograd, str. 24-26; Isti, Istorija Crne Gore III, 1, str. 400. 566 Celo pismo, kojim se vladika Sava zahvaljuje "za doekite i stimu" koju su Dubrovani "uinili" njegovom sinovcu u njihovom gradu ("u va slavni grad Dubrovnik") vid. u: Jevto Milovi, Zbornik dokumenata za istoriju Crne Gore (1685-1782), Cetinje, 1956, str. 330. 567 Ovo pismo, prevedeno na italijanski, dostavljeno je 21. decembra 1775. sredinim mletakim vlastima iz Kotora, a naeno je u hartijama dravnih inkvizitora u Veneciji; u prevodu na na jezik doneto je u nav. delu Crna Gora pred stvaranje drave Gligora Stanojevia str. 25. 568 Kopiju Zanovievog pisma, koju je na italijanskom jeziku naao u Arhivu Ministarstva inostranih dela u Moskvi (fond Snoenija Rossii s ernogoriei, d, 19, 1. 3-5), Rastislav Petrovi, u prevodu na na jezik objavio ga u "Politici" 16. aprila 1983. u lanku pod naslovom Nepoznato pismo epana Malog. 569 LETTERE TURCHE | RACCOLTE E STAMPATE | DA STIEPAN PASTOR - | VECCHIO. | ... | CONSTANTINOPOLI. 1776. 570 Za izdanja na francuskom (Lettres Turques, Leipzig, 1777) i na nemakom jeziku (Trkische Briefe des Prinzen v. Montenegro, Berlin, 1777), vid. Breyer, M., Antun conte Zanovi i njegovi sinovi, str. 156. 571 Tako, npr. u tom delu govori o ureenju Bea, o caru Josipu II, o prvom ministru Kaunicu, o pesniku Pijetru Metastaziju, koji je tada iveo u Beu i s kojim je on, prema svojim reima, bio u prijateljstvu. 572 O tome svoju vladu obavetava iscrpno njen beki agent Sebastijan Ayala; najvie je o tome rei u njegovom pismu 11. septembra 1779. 573 To dugo pismo Stjepana Zanovia, na italijanskom jeziku i sa datumom: Be, 15. januara 1778, nalazi se u dubrovakom arhivu (Prepiska18 157. 3196/br.21) 574 LE | DESTIN POLITIQUE | DE LA POLOGNE, &c | CROJA, | 1778. - L'HOROSCOPE POLITIQUE | DE LA | POLOGNE | ou se trouve le potrait caractri- |stique du Prince Hrditaire de | Prusse &c. &c. &c. | CINQUIEME EDITION, corrige, augmente | revue & analise par un Ex-MINISTRE D'ETAT. |A CETIGNE | sur les bords du lac de Scutari 1779. 575 O toj knjizi, sa navedenim podacima o njoj, M. Breyer u cit. svom delu Antun conte Zanovi i njegovi sinovi, na str. 51. 576 PITRES PATHTIQUES, | ADRESSES | A | FRDRIC GUILLAUME | PRINCE-ROYAL DE PRUSSE | LE BIEN-AIM, | PAR L'AUTEUR | DE L'HOROSCOPE POLITIQUE | DE LA POLOGNE. | Nouvelle Edition reve, corrige, & augmente de | l'Epitre la Mort; avec plusieurs traductions nou- | velles que nont point encore parus; & une lettre | du Prince de Prusse les femmes. | Cantilenis infortunia sua, CASTRIOTTO, solatur. | Tacite. | LONDRES | chez WILL ADAMSON. | M, DCC, LXXX. 577 LA POSIE | ET LE | PHILOSOPHIE | D'D'UN TURC | A 81 QUEUES, A 3 PLUMES DE HRON, | A 2 AIGRETTES, ET A l COLLIER | D'EMERAUDES. | Avec les Portrait caractristique de l'auteur | par M. de Voltaire. | Nouvelle ditton, orne du Potrait de l'auteur & | augmente de quatre Odes pythiques, d'une pitre | du Rrince de Prusse au Prince Castriotto d'Al- | banie sur les danger d'aimer les Femmes & de | deux Lettres originales du mme Prince, trou | ves dans la porte feuille du Prince d'Albanie | sa derniere maladie. | FRANCFORT SUR LE MAYN, | chez JEAN JOACHIM KESSLER | MDCCLXXIX. 578 LE GRAND | CASTRIOTTO | D'ALBANIE | HISTOIRE. | ... | A FRANCFORT, | CHES J. J. KESLER. | 1779. 579 Vid. o tome: Vladan orevi, Crna Gora i Austrija U XVIII veku, str. 25; Duan Vuksan, Petar I Petrovi Njego, str. 16. i d. 580 O tome Sebastijan Ayala, agent dubrovaki u Beu, obavetava vladu u Dubrovniku: "Svetenik Doli 382

stalno je u njihovom drutvu i ne doputa da im se iko pogrean prikljui". 581 Dubrovaka vlada javlja svom agentu Ayali 14. marta 1781. o toj svojoj intervenciji kod ministra Kaunica, a 15. maja ista godine odluuje da Doli nikada do kraja svog ivota ne moe doi u nau dravu". 582 Zanovievo pismo amerikom Kongresu, potpisano jednim od njegovih uobiajenih pseudonima (Warta), ima naslov Lettre politique et lgislatrice de Warta i datovano je 15. aprilom 1782. U prevod na na jezik i pod naslovom Savjeti amerikom Kongresu tampano je u nav. knjizi G. Brajkovia i M. Miloevia Proza baroka, na str. 499-500. Iz iste Zanovieve knjige G. Brajkovi i M. Miloevi donose i prevod spisa Lettre de Fanor philosophe sa fille Zamora (Pismo filozofa Fanora svojoj kerki Zamori) Proza baroka, str. 505-506. 583 STIEPAN ANNIBALE D'ALBANIE, | A | FRDERIC-GUILLAUME DE PRUSSE. | Epitre Pathetique, Philosophique. | Historique, &c | OU | L'ALCORAN DES PRINCES | DESTINS AU TRONE, | Traduit de la dixieme dition Italienne | par main de Mitre. | Cantilenis fortunia sua STIEPAN solatur Tacite. St. PTERSBOURG, | De l'Imprimerie de l'Academie Imprile. M. DCC. LXXXIII. 584 To je knjiga, koja je pridodata prethodnoj (i oznaena stranama od 67. do 78), sa posebnim naslovom i sa oigledno lanom naznakom o mestu tampanja i tamparu: LA SOLITUDE. | PITRE | EN STYLE ORIENTAL, | DE BABYLONE DE SPA, | A FREDERIC-GUILLAUME DE PRUSSE. | ... | DE L'IMPRIMERIE | De la Ville Impriale de BABYLONE, | sur l'Euphrate. Posle toga (na str. 79-119) dolaze Posies anacrontiques i Fragments pindariques et anacrontiques. 585 PENSES | DE | STIPAN - ANNIBALE, | VIEUX BERGER D'ALBANIE ETC. | PILOGUE | A | FRDRIC-GUILLAUME. | PRINCE DE PRUSSE, | LE SAGE, LE MAGNIFIQUE, LE VAILLANT, | LE BIEN-AIM. ... Troisime Edition | A CALICUTE | FORTERESSE DU NABAE | HYDER HALY, | M. DCC. LXXXIV. 586 A. Aleksandrov'', Petr'', I Petrovi'', vladika-mitropolit'' ernogorskij. Ego posvjaenie vo episkopa i skazanoe im'' posl jetogo slovo, Kazan', 1895; Isti, Material'' i nkotorija izsldovanija po istorii ernogor'ja, Kazan', 1897. 587 ivko Dragovi, Putovanje Petra I (svetog) u Rusiju 1785. g. i linosti koje su igrale ulogu u tome putovanju. Abat Doli, eneral Zori, eneral Nerandi, knj. Potemkin i dr., Knjievni list, Cetinje, II, 1902, str. 10-22, 64-70. Vid. osim toga: Marko Dragovi, Rusija i Crna Gora od 1780 do 1790. g., Glasnik Srpskog uenog drutva, knj. 72. Beograd, 1891, str. 229 i d.; Jovan Skerli, General Simeon Zori, Srpski knjievni glasnik, XXVIII, 1912, str. 427-434; Milo Moskovljevi, General Simeon Nerandi Zori, Srpski knjievni glasnik, XXXI, 1913, str. 516-525. 588 Pisma, "poslanice" i drugi dokumenti Petra I Petrovia Njegoa objavljuju se od druge polovine XIX veka na raznim stranama i u razliitim publikacijama, zatim u posebnim spisima i po asopisima (naroito u "Zapisima" i "Istorijskim zapisima") zaslugom mnogih naih pisaca i istoriara. Od velikog znaaja su zbirke u kojima su okupljeni tekstovi te vrste, a od njih je svakako najvrednija ona koju je pod naslovom Poslanice mitropolita crnogorskog Petra I objavio mnogozasluni D. D. Vuksan, na Cetinju 1935. Sada je u toku krupni poduhvat Jevta M. Milovia da prikupi svu prepisku vladike Petra I i kritiki izda u tri opsena toma. Dosada su od njih izala dva: Petar I Petrovi Njego, Pisma i drugi dokumenti. Knjiga 1 (1780-1820), Titograd, 1987; Knjiga 2 (1821-1830), Titograd, 1988. Milovi je u predgovorima ovih znaajnih publikacija dao i istorijat dosadanjih pribiranja i izdavanja vladiine prepiske. Pisma vladike Petra I unoena su u izboru i u druge, isto knjievne publikacije, kakva je, pre svega, knjiga: Petar I Petrovi, Freske na 383

kamenu. Izbor, predgovor, komentari edo Vukovi. Titograd, 1965 (Biblioteka "Lua"). 589 Jedan nepotpuni primerak te knjiice imao je Vuk Karadi; drugi, koji je potpun, sauvan je u biblioteci istoriara Jovana N. Tomia. U celini je tu knjiicu pretampao uro Danii 1848. godine u publikaciji: Stara pjesma za novo vrijeme. U Karlovci, natampao Dane Medakovi, 1848. Daniievo izdanje ulo je u knjigu Sitniji spisi . Daniia, koju je priredio Ljubomir Stojanovi, a izdala ju je Srpska kraljevska akademija (Posebna izdanja knj. LIV) u Beogradu, 1925. U svom opisu te knjige Lj. Stojanovi doneo je vie pojedinosti o njoj, a opisao je i potpuni Tomiev primerak; tu je saoptio i da je, u tom primerku, a ispod naslova "savremenim rukopisom" razreeno ime pisca: graf'' Beladinovi''. U nae vreme, tekst pesme o Neraniu donet je i u nav. antologiji Pred-njegoevsko doba, str. 282-285. Videti jo: . Dragovi, Putovanje Petra I (svetog) u Rusiju 1785 g...; M. Dragovi Rusija i Crna Gora od 1780 do 1790. g., str. 229 i d.; Golub Dobrainovi, Biblioteka Vuka Karadia, Bibliotekar, 1973, str. 358. 590 B. orevi, Crna Gora i Austrija u XVIII veku, str. 10. 591 Naslovna strana te knjige ima: SULLA DECADENZA DELLA SERVIA, UN TEMPO CELEBRE MONARCHIA SALOSNA PIESMA O SERBY, NJEGDA PRESLAVNOY DERSAVY, Trieste, Nella Reg. Stamperia Governiale, 1790. Pavle Stamatovi tampao je u svom asopisu "Serbska pela", god. XI, 1840, str. 127 i 132. tekst ove pesme, s nekim razlikama: Serbl'in'', na Kosovu. (Po Hercegovakom'' ot'' 1789. g. rukopisu). O njoj vid.: Niifor Vukadinovi, "alosna pjesna o Serbiji" (1790), Prilozi KJIF, X, 1930, str. 222-229; Giacomo Scotti, Crna Gora i Crnogorci u talijanskoj bibliografiji, Bibliografski vjesnik. III. 1963. str. 205. 592 Pretpostavio je to Niifor Vukadinovi u radu navedenom u prethodnoj napomeni. 593 O tome svemu generalni providur pie u Veneciju 19. marta 1791. Pismo njegovo je u Archivio di Stato, Venezia. Senato. Provveditori da terra e da mar. 657. Dispazzi. Dalmazia. Prov. Generale ser Angelo Diedo Da Maggio 1790 a tutto Aprile 1791. 73. 594 Tekst Stege sauvan je u prepisu sekretara Petra I ruskog akona Aleksija. Objavili su ga najpre, dosta nekritiki, M. Medakovi i M. Dragovi, i bolje i kritinije Duan Vuksan (Zapisi, IV, 1930, knj. VI, str. 303-304). U nae vreme donet je taj tekst i u knjizi: Petar I Petrovi, Freske na kamenu, izbor, predgovor i komentari edo Vukovi, Titograd, 1965, str. 495-498. 595 Prvo izdanje Zakonika opteg crnogorskog i brdskog dao je ruski naunik A. N. Popov kao prilog knjizi Puteestvie no ernogoriju tampanoj godine 1847. Posle njega izdaje ga Milorad Medakovi, u dodatku svoje Povjestnice Crne Gore, 1850. Isti tekst je "izdao i kratko popratio" Stevo Petrovi Njego, Cetinje 1903. Pokuaj kritikog izdanja: Radmila Petrovi, Zakonik Petra I Vladike Crnogorskoga, Kritiko izdanje (Pretampano iz "Godinice"), Beograd, 1930. A Zakoniku ima i posebna studija Radmile Petrovi, Zakonik Petra I. Istorijsko-pravna rasprava, Zapisi, knj. IV, 1929, str. 154-169, 230-238, 293-300, 351-358. (Up. prikaz D. D. Vuksana s dopunama i ispravkama, Zapisi, VI, 1930, str. 302-304). Vid. i raniji rad Jovana Jovanovia, Zakonodavstvo u XVIII i XIX veku u Crnoj Gori. Arhiv za pravne i drutvene nauke, IX, 1910, i X, 1910. Ceo tekst Zakonika prenet je u nav. knjizi Freske na kamenu, str. 475-494. 508 U prvome redu Trifun uki, koji je 1930. u asopisu "Misao" (god. XII, 1930, sv. 259-260, str. 221-224) objavio lanak Sveti Petar kao pesnik, a zatim 1951. za tampu sredio Pjesme Petra I Petrovia Njegoa (Cetinje, 1951), za koje je napisao i predgovor, i naroito Nikola Banaevi, znaajnom studijom Pesme o najstarijoj crnogorskoj istoriji u "Pjevaniji" Sime Milutinovia, Zbornik radova SAN knj. X, Institut za prouavanje knjievnosti, knj. 1, Beograd, 1951, str. 275-299. Vid. o tim 384

pesmama: Radosav Medenica, Vladika Petar I i narodna pjesma, Stvaranje, 1972, br. 4, str. 413-429. 597 Ljubomir Durkovi-Jaki, Mitropolita Petra I Petrovia karta Crne Gore, Glasnik Etnografskog muzeja na Cetinju - knj. 2, Cetinje, 1962, str. 301-304, s prilozima.

385

Dubrovaki pesnik Antun Gleevi

Iz knjievne prolosti - studije i ogledi (SKZ, Beograd, 1978) Malo je koji dubrovaki pesnik bio tako nejednake sudbine, u ivotu i u knjievnoj istoriji, kao to je to sluaj s Antunom Gleeviem, puaninom i pesnikom s kraja XVII i iz prvih decenija XVIII veka. U ivotu, od prvih dana do onog poslednjeg kada je, miran i pripremljen, doekao smrt, on je video svakakve trenutke; retki su bili vedri i sreni, poneki su bili tragikomini, ali najbrojniji su protekli u sivilu i nesrei. Jo varljiviji je bio udes Gleevia pisca. Meu savremenicima toliki mu nisu bili skloni, neizvesno da li zbog satira kojima ih je ujedao, kako je govorio njegov biograf Saro Crijevi[1] ili to nisu verovali u njega kao pisca, kako moe izgledati takoe. Ipak je jedan od njih, i najvei sigurno, uznosio Gleevia kao "ljubovnika" parnaskih vila i glasovitog pesnika lirike i dramskih tekstova. Bio je to Ignjat urevi, tada jo mlad i skoro na poetku svoje sjajne literarne i naune karijere, koji se u dva maha, u dve posebne pesme, s oitim simpatijama i s neafektiranim potovanjem poklonio Gleeviu.[2] Kasnije, sve do naih dana skoro, procenjivanje Gleevievog knjievnog rada stalno ide po zaaranom krugu iste antiteze: jedni za taj njegov rad imaju visoku re pohvale i priznanja kao V. Kaanovski, 1882, ili D. Prohaska, 1919. godine[3] dok mu drugi odriu svako poetsko i umetniko znaenje svodei ga na puko pretakanje sa italijanskih izvora kao M. Deanovi, 1916, 1932, i . Der, 1931. godine[4]. Ali i kada je nekritiki slavljen, kao i kada je, daleko kritinije, kao stvaralac negiran, nije Gleevi nikada u celini sagledavan i nije, specijalno, nijednom nainjen napor da se o njemu kao oveku i piscu najpre prikupi sve to se moe nai, pa da se tek tada povlae zakljuci i izvode karakteristike. Moda je zato i vredelo sve to pokuati, ak i uz rizik da ni posle toga opti sud o vrednosti Gleevievog dela ne bude bitno izmenjen.

386

1 Sedamdesetih godina prologa stolea, dok se o Gleeviu znalo sasvim malo, onda nepoznati i gladni student prava a kasniji ugledni slovenaki knjievnik i politiar Ivan Tavar stavljao je na hartiju u hladne i duge zimske veeri svoju oveu pripovetku Antonio Gleevi. Od ivotopisne grae imao je u rukama samo ono malo to je o Gleeviu ostavio Saro Crijevi i zato je pisao preputajui se bezmalo u svemu fantaziji i izmiljanju. Otuda je u toj pripoveci tako mnogo romantike; puanin Gleevi ispao je u njoj rtva plemike obesti i, istovremeno, osvetnik ukaljane plebejske asti: on 1727, u svojoj dvadeset osmoj godini, ubija maem mladog plemia Fernanda Goce koji mu je zaveo sestru Baziliju, posle ega umire i sam, dok dvostruko ojaenu Baziliju odvode u manastir[5]. im je neto posle toga tampana studija Pera Budmanija o ivotu i radu Antuna Gleevia, i ona., istina, raena samo na osnovu Crijevieve grae, ali dopunjena poneim to se dalo izvui iz Gleevievih dela,[6] pokazalo se lako koliko je pripovedaka mata katkada kadra da se udalji od stvarnosti, koliko je esto nemona da, ostavljena sebi samoj, tu stvarnost ispravno nasluti. Sada prikupljene arhivske vesti, valjda sve do kojih se u Dubrovniku moglo doi, pokazae to, naravno, jo mnogo vie. I, u isti mah, one e dosad tako malo poznati i toliko nepouzdani Gleeviev ivotopis na mnogo mesta upotpuniti i ne u jednom pravcu ispraviti. Po njima, pre svega, na pesnik u stvari i nije Gleevi. On po ocu ne potie od onih bezbrojnih Gleevia, koji su, razgranati u vie porodica, toliko aktivni u trgovakim i uopte poslovnim krugovima Dubrovnika XVI i XVII veka. Njegovi stari zvali su se Popovii i, kao mnogi, u Dubrovnik su sili sa sela, iz dubrovake upe. Pesnikov ded Rado Ivanov Popovi trgovao je u Sofiji i ak imao tamo kuu i radnju, "na mestu znanom arija"[7]. On se prvi u svom rodu povezao s Gleeviima, ne samo u poslu, nego i krvno: od njih je 1602. izabrao enu, Jelu, ker Vicka urevog Gleevia[8]. Ali je taj stari trgovac umro kao Popovi, 24. juna 1643. godine[9]; njegov sin Marin isto tako, a tek je njegov unuk Antun, budui pesnik, ostavio prezime svojih predaka i prihvatio ono svoje babe; do te promene nije sigurno dolo bez razloga: nekada brojna porodica Jele Gleevi ugasila se bez mukih potomaka i Antun je svakako tek preuzimanjem njenog prezimena mogao da rauna s nasleivanjem njenih dobara[10].
387

Otac pesnika Antuna Gleevia prema ovim pouzdanim vestima bio je, dakle, dubrovaki puanin Marin Popovi, ne Rado Gleevi, kako je P. Budmani bio uveren. Budmani je u pogreku upao zaveden jednim arhivskim ispisom koji mu je poslat iz Dubrovnika i u kome je nalazio da je Antun Gleevi roen 26. novembra 1659. u Dubrovniku "od oca Rada (ne Marina kao to pie Cerva)... i od majke Frane Pieri"[11]. Taj ispis, meutim, ne odnosi se uopte na pesnika i Budmani je to mogao brzo konstatovati da je samo pogledao neto bolje u neku genealogiju dubrovakih graana. Jer tamo nedvosmisleno stoji da je taj Antun Gleevi koji je kao sin Rada Gleevia i Frane Pieri roen novembra 1659, poginuo, zajedno s ocem i sa jo jednim bratom i jednom sestrom, u fatalnom zemljotresu 6. aprila 1667, znai kada jo nije imao ni punih osam godina[12]. Iz svega toga izlazi, jo, da ni godina 1659, koju naa knjievna istorija posle Budmanija slono uzima kao godinu Gleevievog roenja, ne moe vie nikako ostati; sasvim izvesno, pesnik te godine nije bio roen. Do sigurnije i tanije odreenog vremena njegovog roenja moe se, meutim, doi samo posredno, jer matine knjige roenih u Dubrovniku nedostaju za period od 1651. do 1658. godine, a posle tog vremena budui pesnik nije u njima zabeleen. Kako je pak njegov otac 2. maja 1655. venan s Deom, erkom Bara Gini, jednom "pukom" iz porodice koju genealozi nazivaju nobilissima i koja je u Dubrovnik dola iz Ljea[13], i kako je, c druge strane, roenje jedine Antunove sestre Jele palo u avgust 1658. godine[14], jednostavna ali pouzdana raunica pokazuje da je on sam mogao biti roen jedino u godini 1656. ili 1657. Od roenja pa zadugo Gleevievi ivotni koraci nisu ili kroz rue. Njegovo detinjstvo bilo je puno liavanja i proteklo je samo uz majku, koja je, po nesrei, rano ostala sama, s dvoje sasvim male dece. Svog oca Gleevi jedva da je mogao da upamti: njega je smrt odnela prerano, a osim toga je i dotle bivao vie izvan kue i izvan Dubrovnika no kraj svojih i u gradu. U poetku odvlaila ga je trgovina, i on je dugo i esto u raznim mestima Balkana; posle, valjda zato to poslovi nisu ili kako valja, Popovi se sve vie vezuje za slube koje mu poverava dubrovaka gospoda. Tako je on 1658. ve njihov dragoman i oni ga alju s auom u Ulcinj da se postara da budu osloboena etvorica zarobljenih Lastovljana[15]. A nepunu godinu dana iza toga on ponovo mora da krene na put, samo to je sada njegova misija daleko opasnija i predstavlja, nema sumnje, najveu dramu itavog njegovog ivota. Stvar je bila veoma vana importantissimo affare, kako
388

se izraavala dubrovaka vlada i delikatna uz to: Turin Alaga abanovi dugo je bio strah i trepet za dubrovake podanike ("nije trgovca ni putnika koji od njega nije aklaisan, uvrijeen i ucvijeljen") i njegovu smrt senat je eleo po svaku cenu, "neka sva zemlja, trgovci, putnici i mi poinemo i odahnemo od neizreenih njegovih haramiluka, zuluma i zloinstava". Tu smrt je Popovi imao da izdejstvuje kod bosanskog pae, ubeivanjima i laskanjem, poklonima i novcem. Ali to nipoto nije bilo lako: ugledni Turci zauzimali su se za abanovia ("Ne pogubi, estiti pao; ovi ovjek je junak i toliko rana ima na sebi; ovaki se ljudi kupuju s dinarom, a ne gube se"), a neki su oko Popovia krgutali zubima, pretei mu javno ("iniu te na kolac nabiti, ti si doo da umore odi jednoga Turina; svi auri da dou ujedno, Nee biti umoren Turin za aure!"). Pometen i prestravljen, Popovi je u smrtnom strahu pisao svojoj vladi iz daleke Banja Luke: "Veramente, gospodo, ovo su pacijencije od Joba... a gospodin bog zna hou li glavu skapulati, er sam odi doo na komardu, svak na mene rei, svi njegovi prijatelji, strah me da mi ne intravenja kako je intravenjalo Trojanu di Pasqual Primi, komu inie da duu pusti pod handarima na ariji za ovake posle, to je bilo del 1533... Zato, ako izginem, da vam je moja ena i djeca priporuena... Lijepo sam upo u stupicu, hvala bogu, jeda me on skapula". Za ovaj trenutak Popovi je izvukao glavu i njegovi napori ak nisu bili bez ploda: abanovi je bio pogubljen[16]. Ali se ve sledee Popovievo putovanje zavrilo kobno, za njega i za sve u njegovoj kui. Upuen u Carigrad kao tuma poklisara haraa za tu godinu, on se septembra 1661. razboleo od neega to dokumenti nazivaju groznicom ("febra") i umro je na putu, jo u Jedrenu. Jedan pop i jedan berberin, obojica takoe u slubi gospode poklisara, bili su svedoci njegovog poslednjeg asa i prenosioci njegove poslednje volje: poto je odredio ta ima biti s tuim novcem koji je nosio uza se, on je popovskoj bratovtini u Dubrovniku ostavio jednu kuu, za duu, i sinu Antunu osam zlatica zemlje u upi, za ljubav; od svega drugoga naslednikom je inio "Deu, moju pridragu enu, toliko u smrt, koliko u ivot"[17]. Dea Popovi, majka potonjeg pesnika, bila je sigurno njegov prvi uitelj u ivotu: najskromnije obrazovana, moda ak i potpuno neobrazovana, kao i veina Dubrovkinja njenoga vremena, svome je sinu mogla dati tek elementarne upute za budunost. Nije iskljueno da su je u tome dopunjavali i staraoci, koji su njoj i njenoj deci odreeni odmah posle smrti Marina Popovia. Meu njima bilo je i nekih znamenitih Dubrovana kao muziar Sekund Brunjoli, pesnik Nikolica Buni ili komediograf Canluka Antica[18]
389

 pa ne bi bilo odve smelo verovati da je Gleevi i sa te strane mogao primiti poneki sudbonosniji podsticaj. Ne moe se znati s kakvim je namerama i s kakvim ambicijama mali Antun poslat u kolu. Da li je posle nje imao da bude trgovac, kao njegov otac u poetku, ili da, pak, kao njegov otac pri kraju, okua sreu kao plaeni slubenik Republike. Svakako, preskromne mogunosti s kojima je njegova porodica imala da se bori unapred su ograniavale opseg Antunovog kolovanja: ono je moralo da bude samo srednje, onakvo kakvo se u Dubrovniku moglo stei, bez nade za odlazak izvan domovine, na skupe strane univerzitete. kole su, inae, u Dubrovniku bile dobre i da je bilo sree, Gleevi bi imao ta da iz njih ponese; za nevolju, on ih je pohaao u traginim okolnostima posle dubrovakog zemljotresa, kada sigurno zadugo nisu mogle da dostignu preanji nivo. Moda odatle vuku poreklo nepotpunosti u Gleevievom obrazovanju koje su njegovi savremenici bolje sudbine, kao Crijevi, opaali lako i isticali zlurado. I moda su zbog toga na nekim mestima u Gleevievom delu ostali anahronizmi i krupnija ili sitnija neznanja koja bacaju senku na dubinu i kvalitet njegove kulture [19] . Najverovatnije je da je za pesnikove ake dane vezan nadimak koji poneo otada pa nosio do smrti. Njegovi sugraani su ga zvali Zvee, i moda tako ak i vie nego njegovim pravim imenom [20]. ta bi ta re imala da znai sada nije nimalo jasno, ali moe biti da nikakvog znaenja i nema, ve da je to jedna od onih besmislenih rei koje deca iznau u obesnom podsmehivanju i koje se prilepe za svoje rtve skoro dobijajui uz njih i od njih nekakvo znaenje i nekakav smisao koje bez veze s njima nemaju. Taj nadimak, inae, bio bi sasvim nevaan da nam ne pomae da jedino blagodarei njemu za poneko delo utvrdimo sigurno Gleevievo autorstvo. Kad su se po svrenoj koli pred Gleeviem otvorili mnogi putevi u ivot, on kao da se neko vreme kolebao u traenju. U dokolici i neodluan, provodio je dane u dugom, strpljivom prepisivanju dela ranijih dubrovakih pesnika. Svojim krupnim, itkim rukopisom ispisivao je itave strane, ukraavajui ih naivnim crteima obojenih cvetia i rua. Moe biti da je te svoje bezbrojne prepise i prodavao ljubiteljima koji su voleli da ih imaju na policama svojih biblioteka, a moe biti i da ih je radio iskljuivo za sebe. U svakom sluaju, ouvani primerci tih prepisa[21] pokazuju karakteristian izbor: svi, ili bezmalo svi, sadre dela Dona Palmotia. Taj pisac,
390

oigledno, bio je dragi pisac Gleevieve mladosti i na svaki nain ne moe biti sluajno to je on u svom kasnijem radu, naroito u radu na melodrami, u stvari hteo da ide Palmotievim tragom. Da li je ve u to vreme ili neto kasnije Gleevi otpoeo da i sam radi na stihovima teko je rei sa sigurnou. Hronologija njegovih dela ostala je skoro u potpunosti tamna, i nema ak ni mnogo izgleda da ikad bude rasvetljena. Ali prema onome kako stvari stoje kod drugih dubrovakih pesnika, ranijih ili iz Gleevievog doba, moe se uzimati kao pouzdano da su i njegovi pesniki poeci vezani za dane kada je naputao klupe dubrovake gimnazije ili pak za one, odmah zatim, kada je pravio prve samostalne korake u ivotu; i moe se verovati isto tako da su ti najstariji njegovi stihovi bili ljubavni. Jer tolike biografije negdanjih dubrovakih pesnika slono svedoe o jednom: svi oni relativno rano poinju da vole i, zajedno s tim, da o ljubavi pevaju. Samo, zlosrena Gleevieva sudbina nije dala da njegova mladost proe u besposlici i u ljubavi, uz gitaru i ljubavne stihove, kao bezbrojne druge dubrovake mladosti. Za znatan broj Dubrovana godine posle zemljotresa bile su "tijesna bremena" i pred Gleeviem, koji se u tom broju naao, ispreila se surova stvarnost sirotovanja i bede iz koje se nekako morao potraiti izlaz. On ga je video u prihvatanju pisarskih slubi, koje su, jedino, dubrovaka gospoda prepustila svojim obrazovanim puanima. Za poetak, to je bilo mesto vicekancelara Konavala koje je donosilo sredstva tek za sirotinjsko tavorenje; etiri dinara na dan, koliko je primao, bili su najnia plata koja se s republike blagajne uopte dobijala. Od godine 1678, kada je Gleevi tu slubu prihvatio[22], otpoeo je njegov neveseli i mukotrpni ivot "kandelijera zdvora", provoen veito uglavnom izvan grada i omeen bednom nagradom i jo manjim ugledom koje je donosio. Drutveni poloaj pesnikov ostaje, dakle, nezavidan. Iz porodice koja nije bila ni mnogo viena, ni mnogo bogata, Gleevi je, i pored toga to mu je majka bila jedna Antuninka, do kraja, kao i njegov otac, ostao u skromnijim slojevima dubrovakog graanstva. Primljen 8. aprila 1681. u puku bratovtinu sv. Lazara[23], onu koja je i po imetku, i po znaaju, i po asti bila znatno iza antuninske bratovtine, on je time dostigao i vrhunac do koga je mogao dospeti na tako paljivo izgraenoj socijalnoj lestvici u njegovoj Republici. tavie, i u krugovima tih svojih Lazarina, kako bratstvenike sv. Lazara u Dubrovniku zovu, on je vrlo malo cenjen: biran
391

samo jednom, 30. marta 1683, za nekakvog njihovog funkcionera, za gastalda, on ne dobija nijedan glas[24]. Bez ikakve sumnje oskudnim materijalnim prilikama mora se objanjavati i jedan dalji dogaaj u Gleevievoj porodici, koji takoe pada u ove dane. Njegovu sestru Jelu jula 1681. usvaja bogata udovica Anica Gleevi[25], i time sigurno ne samo znatno uveava njene ivotne anse, ve i osetno olakava situaciju naega pesnika, koji odsada ima da se brine jedino o sebi i svojoj majci. Ta Gleevieva sestra, uostalom, ubrzo se udala, i to dobro, za puanina Stijepa Valovia, potomka poznatog pesnika iz XVI v. Vala Valovia. Njen mu je, prema svojim mogunostima, ostajao u kulturnim tradicijama porodice kojoj je pripadao: uz trgovanje i uz kancelarijske poslove kojima je ispunio ivot stizao je da bude i prepisiva starijih dubrovakih dela 1681. prepisao je, verovatno s autografa, Gunduliev epos Osman[26], 1691. dovrio je prepis Racijeve istorije Dubrovnika[27], a poneto je sam i prevodio, kao na primer, godine 1693, Dreselijev spis Glasnik od vjekuvjeanstva, poklisar od smrti [28]. Provevi uz njega svoj vek i izrodivi mu puno dece, Jela Gleevi. je, to se vidi po svemu, imala sudbinu iz osnova drugaiju i mnogo prozainiju od tobonje Gleevieve sestre Bazilije iz Tavarove pripovetke. A ni s bratom je nije, kako izgleda, vezivala onako nena ljubav kako se u istoj pripoveci iznosi. Neto teskoba i siromatvo Gleevievih prilika, a neto bez sumnje i njegove vlastite sklonosti, formiraju u njemu jo u te rane decenije njegovog ivota duh podsmeljiv i brz na satiru, ujedljiv i sklon da bez mnogo oklevanja potegne najubojnije rei. Opta klima tadanjeg dubrovakog drutvenog i kulturnog ivota samo pogoduje takvom temperamentu: to su godine kada u Dubrovniku, i inae uvek gotovom na smeh i podsmeh, satire upravo cvetaju. Kao da ih piu svi, toliko ih nie na sve strane! Jo traje groznica spasavanja grada iz ruevina i poara koje je doneo zemljotres, a arhiakon Brnja urevi pie ih protiv nekih plemia iji je udeo u tom spasavanju veoma vidan. Kad se prilike koliko toliko sreuju, vreme satira tek nastaje. Njima se doekuju i obraaju neeljeni nadbiskupi, one su oruje za borbu protiv Maloga vijea; njih koriste pozorine druine za meusobna razraunavanja, njihovom pomou bori se svako pa bio redovnik, pop ili pisac protiv linih neprijatelja, kojih ima uvek. One se smiljaju na brzinu, a onda se pevaju ili prepisuju, doturaju od ruke do ruke ili izlepljuju kriom, po noi, na najprometnijim mestima u gradu. Protiv
392

njih je uzaludna borba koju vode drava i crkva, mnogo puta i zato jer su im autori i ljubitelji upravo oni koji ih slubeno moraju da progone. Prema tome, ukljuujui u svoju pesniku aktivnost jo i satirike sastave, pored ljubavnih stihova kojima se dotle bavio, Gleevi je inio to i drugi. Samo, kako izgleda, on je na satiri radio strasnije i ee, obesnije i ljue no drugi, i nije stoga udo to je i njega od vremena do vremena snalazila uobiajena sudbina satiriara; "zbog slobode da zlo govori i pie svedoi Saro Crijevi u ve navoenoj biografiji naega pisca pretrpeo je mnoge nevolje, a katkada je i od strane vlasti bivao bacan u zatvore". Danas se o tim njegovim nezgodama moe nai tek po koji trag u arhivskim zapisima. Tako je 16. februara 1676. Gleevi doao pred dubrovake sudije da se ali kako ga je istoga dana Nikola Organista bez razloga iamarao na dubrovakoj "Pjaci", i naveo je svedoke[29], ali ko zna da li je govorio punu istinu s obzirom da tih dana u gradu besni karnevalsko veselje i da je, ponesen njim, Gleevi lako mogao doi u iskuenje da na raun osvetoljubivog Organiste pred drugima, koji jedva ekaju da se smeju, popusti uzde svog i inae ne mnogo obuzdanog duha. Iz malo poznijeg vremena ostala nam je jo slikovitija vest. Jednog majskog dana, godine 1681, dok je provodio bezbrine trenutke na Jaminama u Dubrovniku u grupi najvienijih puana meu njima su Boo Antica, Miho Zuzori, Martol Faenda, Vicko Volanti i braa Lalii Gleevi pokuava da ih zabavi alei se, kako sam govori, "skromno" (scherzando modestamente) s popom Sekom Nenki, jednim iz drutva, mladim kao i svi oni. Ali je Nenki alu uzeo ozbiljno; Gleevi je odmah imao da uje mnogobrojne teke uvrede, a da koji dan posle toga, dok je prolazio ulicom u kojoj je bila Nenkijeva kua, i doivi sve ono to Dubrovani obino pretrpe kad se njihov blinji rei da im pakosti: i pljuvanje odozgo, s visokog prozora, i bestidne psovke, i svakakve pretnje. Zbog toga se on tuio crkvenim vlastima pod iju je nadlenost Nenki kao svetenik spadao. Ali ove, izgleda, nisu preduzele nita da Nenkija kazne, moda i na osnovu neijih svedoenja po kojima Gleevi nije bio onako neduan kako bi se iz njegove tube imalo da zakljui[30]. Ve naredne godine Gleevi ponovo dolazi sa svojim sugraanima u sukob, o kome dokumenti, istina, ne kazuju nita odreeno, ali lako moe biti, jer je kraj decembra, da je opet posredi kakva njegova "burla". Njen neoekivani rasplet bio je da su vlasti pesnika osudile da provede petnaest dana "u jednome od zatvora ovoga naega dvora"[31]. Kako se on o presudu ogluio i nije se u odreenom roku pojavio
393

u zatvoru, imao je prema propisima da bude zatvoren dvostruko due vreme, ali su se tada sudije ganule nad "njegovom mizerijom" i oprostile mu ovaj viak[32]. Prvobitnih petnaest dana morao je ipak da presedi u tamnici. Tako su se u stalnim brigama za opstanak, u svakodnevnim prozainim dunostima, u sukobima i ludostima, i u povremenom odmoru u stihovima izmakle godine Gleevieve mladosti. Za to vreme samo u retke mesece on je mogao da bude u gradu. Inae je iveo u konavoskim selima, pomaui tamonjem kancelaru kome je bio pridodat da obavi tekue poslove za gospodu, iz grada, i za seljake, na terenu. Kancelar je tih godina bio Miho Medani, na koga su u Dubrovnik pristizale tube od strane seljaka da ih zlostavlja i da odve skupo naplauje svoje usluge. Uz takvog pretpostavljenog Gleevi je pored ostalog mogao, znai, da naui i to kako se preskromna kancelarijska plata brzo moe uveati na raun jo crnje sirotinje, samo ako se pri tom pokae dovoljno bezobzirnosti. Kraj sveg Gleevievog sirotovanja u te dane, ne bi sigurno sasvim ispravno bilo zakljuivati da je enidba na koju se iznenadno, u tridesetim godinama, odluio predstavljala samo pokuaj da se to sirotovanje nekako ublai. Jer ne izgleda da je Gleevi njom mnogo dobio. Frana, ki pokojnog Marina Nikolja, trgovca u Leskovcu, s kojom je on 10. januara 1686. godine sklopio enidbeni ugovor[33], nije imala prevelik miraz; on se sav sastojao iz neto kua koje ne donose mnogo i iz 650 dukata, u novcu i u dragocenostima, u odelu i u pokustvu. I stoga izvesno materijalno olakanje koje je, eventualno, s Franom ulo u Gleeviev dom sigurno nije bilo bogzna kako osetno, kao to nije moglo biti ni dugotrajno. Blie e istini biti da je do ove enidbe dolo posle kakve sentimentalne predistorije. Iako bezmalo deset godina starija no Gleevi[34], i uprkos tome to je ve bila udavana i to je, posle smrti svog novog mua, ivela kao udovica s dva poodrasla deteta[35], Frana je neim morala privui poglede ne mnogo srenog, a svakako i ne naroito privlanog pesnika. I taj ljubitelj "ljuvezni nonih", koje je sa svom slobodom i bez ikakvih ustezanja opevao, naao se u njenom zagrljaju i pre nego to je zvanino postao njen mu, ma koliko to inae bilo neobino za stroge i patrijarhalne norme ondanjeg dubrovakog morala. A da je to bilo tako ivi je dokaz prvi Gleeviev sin Marin, koji se rodio 30. juna 1686. godine[36], to jest nepunih est meseci posle 3. januara 1686. kada je, u jednom dokumentu, Frana naznaena tek kao budua Gleevieva ena[37].

394

S Franom i sa sitnom decom koja su zatim dola posle Marina, najpre ki Dea, roena verovatno 1687, a onda i drugi sin, nazvan opet Marin, da se po dubrovakim obiajima oda pota jo i dedu po majci[38], proveo je Gleevi u Konavlima i nekoliko narednih godina. Samo, sada ne vie kao vicekancelar, ve od 12. oktobra 1686. kao kancelar te bogate, ali zaostale dubrovake kneije[39]. Uz kneeve, birane izmeu mlaih dubrovakih plemia, koji su se smenjivali iz godine u godinu, kancelar je bio i tu, kao i svuda po dubrovakoj teritoriji, jedini stalni predstavnik vlasti, koji zna ljude i dobro je upuen u lokalne prilike. Poput drugih, i Gleevi zajedno s knezom, a esto i sam, jer kneevi dugo otsustvuju, upravlja i sudi, prisustvuje poslednjim asovima seljaka ili im pie vana dokumenta; osim toga, stalno obavetava dubrovaku vladu o svemu to se na njegovom podruju dogaa, posebno o provalama i o haranjima hajduka, koji su u to doba stalni i svakad neeljeni gosti dubrovakih sela[40]. Sudbonosan i veoma tragian obrt dobio je Gleeviev ivot, dotle kakotako sreen, kada ga je neka teka bolest nogu da li tabes, artritis ili tako neto iznenadno snala godine 1690. Od tog vremena on se kretao samo s krajnjom mukom i vazda oslonjen na dva svoja tapa, a bol i dani u celini preleani u postelji postali su njegova stalna i neizmenjiva ivotna stvarnost. Iz postelje i diktirajui pokuavao je da nekako vodi poslove kancelarije. Ali je to bilo teko i eljeni rezultati su izostajali. "Nesposoban sam pie Gleevi vladi 6. maja 1691. povodom jednog dogaaja[41] da vas izvestim o tome, a jo manje da vrim svoju slubu poto mi to prei ova moja bolest, koja me dri u krevetu". Sa svoje strane, i konavoski knez, Dono Rasti, javlja vladi desetak dana kasnije: "Doavi u Konavle, naao sam kancelara u krevetu, potpuno nesposobnog za svoju slubu". Tako je to potrajalo dugo i vlada, pokraj sveg razumevanja i uprkos pokazanom strpljenju, morala je da gleda svoje potrebe. Nekoliko njenih odluka, donetih jedna za drugom i katkad protivrenih, pokazuje da su njeni obziri prema Gleeviu bili bar onoliki kolika je bila njena elja da stvarima konano nae leka. Zato ona reava najpre, 5. februara 1693, da se Gleeviu nae pomonik koji e raditi bez plate, a posle, 23. juna, to reenje menja i donosi novo po kome je u Konavlima imao da se izabere novi kancelar, a da se Gleeviu iz dravne kase daje po tri dinara na dan "kao milostinja" (in elemosinam); zatim, 13. jula, ponovo opoziva svoju odluku i Gleeviu kao besplatenog pomonika dodeljuje njegovog posinka Joza Kineze, da najposle, 14. maja 1694, definitivno odlui da raspie konkurs za novog kancelara u Konavlima, a da preporui dravnim blagajnicima da Gleeviu, koji je sve dotle tamo bio,
395

daju na dan "koliko oni hoe"[42]. I zaista ve 18. maja 1694. novi kancelar Konavala preuzeo je dotadanje Gleevievo mesto[43]. Bio je to Vlaho Kavalkanti, puanin i dotadanji trgovac, koji je posle burne mladosti, ispunjene ljubavnom obeu, sukobima i krvavim tuama, u milost dubrovakih gospara uao blagodarei svojim pijunskim uslugama i denuncijacijama[44]. Ni do njegovog odlaska u Konavle nije izgleda, dolo pod mnogo istijim okolnostima; sam Gleevi u jednoj svojoj docnijoj satiri spominjao je intrige koje je Kavalkanti pleo da bi se domogao njegovog mesta: Ti ne ima nigdje mira, rad esa te mudra dre, dokli tuna Gleimira iz Konavli ne izvre. Gubitak slube, bez ikakve sumnje, doneo je mnogo novih jada siromanom Gleeviu, jer se u gradu, u koji se morao vratiti, teko moglo iveti od gospodske "milostinje". Moda je ba zato njegova satirina u postala jo gora. Iz svoje kue na Prijekome, iako teko pokretan, pratio je budna oka sva zbivanja u gradu i na mnoga reagovao ujedljivim ili posprdnim stihovima. I kada je ponovo prevrio meru, naao se jo jednom u tami i nesrei dubrovakih zatvora. Razlog je ovoga puta bila jedna pesma kojoj je Gleevi u svom autografu odsekao sve stihove, do poslednje rei, ostavivi samo naslov: Pjesan za koju sam bio ovaki nemoan odveden u tamnicu sadruen od kapurala u dvanes barabanata u puten sjutradan ujutro godita 1696 mjeseca mada, a od moje nemoi godita estoga[45]. Zbog te zlosrene Gleevieve amputacije sada, na alost, ne znamo koji je tekst dolazio ispod ovog dugog naslova i ne moemo prosuivati s koliko je razloga Gleevi baen u tamnicu. Ali nekih izgleda ima bar za nasluivanja. Meu pesmama koje P. Budmani, prireujui izdanje Gleevievih celokupnih dela, nije tampao bilo zato jer za njih nije znao ili ih je izostavljao namerno zbog njihovog preslobodnog sadraja, postoji i jedna, enidba Ilije Kotle i Fjore, njegove ene, koju pojedini rukopisi pripisuju naem pesniku[46]. Zbog te pesme on je sasvim sigurno mogao otii s one strane brave: u njoj se s drastinim licencama opeva ljubavna srea "vrijedne Captislave", koja je sva "ueena" i puna vatrenih elja, iako stara i udovica, umela da nae, istina blagodarei svome imetku, novog i kudikamo mlaeg mua. Linosti ismejane u toj satiri bile su realne i mnogo ta u pesmi poklapalo se s njihovim ivotnim istorijama. Dama koju je
396

Gleevi negalantno izvrgao ruglu bila je Fjora Venturi, udovica pokojnog Filipa Santoli, i ona se preudala zaista, prvih dana maja 1696, za etrdesetogodinjeg bosanskog trgovca Iliju Kotle, kome je "u znak osobite ljubavi" (ob singularem affectum et amorem) kako je u enidbeni ugovor uneto, iako je to bilo protiv obiaja donela nesvakidanje zamaan miraz[47]. U svojoj novoj srei, istina je, Fjora nije uivala dugo, jer je umrla u novembru iste godine[48], ali je ona, kada se ta srea nalazila pred njom, bez sumnje bila poslednja koja je mogla predviati tako brz i iznenadan njen kraj. Ako se, meutim, obrati duna panja na podudarnost datuma ponovnog njenog venanja i Gleevievog hapenja zbog nekakve satire obadva dogaaja padaju u maj 1696 nije teko pomiljati da su satiriki stihovi kojima je Gleevi propratio to venanje bili istovremeno oni zbog kojih je, posle eventualne Fjorine ili Ilijine tube, on zatvora. dopao. Ali ne iscrpljuje se u satirama itav Gleeviev knjievni rad u ove godine koje je, bez posla i skoro bez obaveza, proveo u Dubrovniku. U to vreme on pokuava da pie i ozbiljniju liriku kao, na primer, pesmu U smrt gosp. Vlaha Stele mjeseca ljilja godita 1696 i da, to je jo zanimljivije, radi za dubrovako pozorite. To pozorite, posle kratkotrajnog zastoja prouzrokovanog uasom i razaranjima u zemljotresu 1667, iznova je stalo na noge i kao u vedrim danima pre "trenje" svojim raznovrsnim repertoarom u kome su naroito este bile komedije i melodrame postalo opet jedna od najzamamnijih i najdraih radosti karnevalskih sedmica. Nikakvo udo, onda, to je i Gleevi, kao i toliki drugi, postao njegov pisac. A ako udnoga ipak ima, to je izbor koji je on pri tom nainio i to su dramske vrste za koje se odluio. Punokrvan plebejac i razvezani satiriar, Gleevi zbog neega nije izabrao komediju, koja ga je u one dane mogla privui ba onim to je u njoj bilo kao i on, to jest plebejsko i razvezano, nego je ponovimo i ovde: ne bez uticaja Dona Palmotia, ija je dela tako mnogo prepisivao uzeo da radi na sentimentalnoj i obino u svemu afektiranoj melodrami koju je nametao ukus patricijskih krugova. Za nekoliko godina on je svojim tekstovima ove vrste koji su se zvali: Ermiona, Olimpija osveena, Damira smirena, Zorislava i Belizario aliti Elpidija usrdno snabdevao "druine" dubrovakih pozorinih amatera i one su ih pred dubrovakom publikom i prikazale, i to svakako sve, a ne samo Zorislavu, za koju je to i izriito kazano. I naravno, prikazale ih ne pitajui se mnogo da li ih taj pomalo nastrani, a pomnogo podsmeljivi pisac smilja sam ili ih preuzima od drugih i sa strane. S tim pitanjem imala je da se susretne tek najnovija knjievna istorija i da ga uspeno i rei, bezmalo do kraja.
397

Nikakvih promena, skoro, nije Gleevievom ivotu donelo njegovo novo dobijanje slube. Oktobra 1697. njega su izabrali za kancelara u Cavtatu[49], ali se time nije ublaila teskoba njegovih sirotinjskih dana. Kancelariju u Cavtatu niko onda nije brojio u bogate, i niko se za nju nije ni naroito otimao; jer sluenje je u njoj bilo malo unosno i kancelarovi prihodi svodili su se na neveliki broj dinara to su mu kao platu odredila tedljiva dubrovaka gospoda. Pritisnut stotinama potreba i stalno beznadno bolestan, Gleevi nije imao pomoi niotkuda. Njegova roena sestra ne pokazuje mnogo razumevanja za njegove nevolje i on ak mora da joj plaa kiriju za nekakvu njenu kuu u kojoj u Cavtatu stanuje[50]; nita nije vee ni razumevanje vlade kojoj slui, i Gleevi je dugo prinuen da sam kupuje i hartiju na kojoj joj pie slubene akte[51]. U bedi i mnogo puta gladan on se kao izuzetne sree spominjao godina provedenih u Konavlima. Mora da mu je Vlaho Kavalkanti, koji je tamo zaseo mesto njega, bez prestanka prolazio seanjem, za sve vreme crn kao avo i za sve vreme shvatan kao krivac za bezmalo sve trenutne nedae. U takvim raspoloenjima zaele su se bespotedne i bezobzirne Gleevieve satire protiv "gospodina Tovarkanti" u tom imenu nije teko osetiti aluziju na ime Kavalkanti kako je on u besu i iz osvete svog neprijatelja prozvao. U stihovima tih satira i oni koji inae Tovarkantija uznose i hvale ne mogu a da ga ljuto ne prekore to je "tuna i plana Gleimira" tako svirepo bacio u nesreu: koji stoji s tebe u jadu, zijeha od gladi i umira u Epidavru, starom gradu, koji kami da probije s djecom zgren na se uzdie da tvoj smrkne dan se prije a vinji te satarie. Beznae i smrknutost tadanjih Gleevievih ivotnih vidika, iscrtani s toliko potresne vernosti u ovim strofama, samo na kratke trenutke mogli su mu izgledati kao privremeni. Jedan takav trenutak on je, uvereni smo, doekao godine 1703, kada je najpre pod svodovima cavtatske crkve sv. Nikole, a onda i drugi put, u samoj njegovoj kui, grupa cavtatskih ljubitelja pozorita moda sastavljena u prvom redu od dece izvela "pred mnotvom iz svih drutvenih redova" njegovu dramu Poroenje Gospodinovo[52]. Piui, a najverovatnije i reirajui tu dramu u sveanoj,
398

prazninoj atmosferi, kada se zlo ili zaboravi ili se oseti jo ljue, Gleevi je morao biti blizu srei, jednoj od preretkih u svom tmurnom ivotu. A jedan drugi takav trenutak naas je varljivom nadom obasjao Gleevieve dane poetkom 1705. Saznavi da je na Lastovu preminuo tamonji kancelar Marin Marini, on je pohitao odmah, 18. januara, da oduim pismom zamoli vladu neka upranjeno mesto dodeli njegovom starijem sinu Marinu, kome bi on sam, za poetak, svojim znanjem i svojim iskustvom posluio kao pomonik i savetodavac. Istakavi da ga njegova bolest ipak ne spreava da hoda, "kao to svako vidi koji ovamo doe", i podsetivi zgodno gospodu na svoju dugogodinju vernu slubu i, jo vie, na vernu slubu svog oca, potvrenu i samom njegovom smru, Gleevi je u toj molbi skoro vapio: "Ako nepodnoljiva beda koju mi je od tolikog vremena prouzrokovala bolest mojih nogu, i koja je jo uveana u ovoj isuvie bednoj kancelariji, ne bude olakana ... moja nesrena i sirota porodica ubrzo e propasti"[53]. Ali ga je i tu ekalo razoarenje: vlada je dugo ostala gluva na sve njegove vapaje. A kada se tek znatno kasnije, aprila 1706, ipak reila da mu nekako pomogne, nije nala nita bolje do da mu bednu platu uvea za cigli dinar na dan.[54] I najzad, jo jedan takav trenutak, moda poslednji u ivotu, Gleevi je doiveo decembra 1709. kada je njegov sin Marin, jedan od dvojice, kao tek zareeni svetenik[55] imao da odslui svoju prvu misu. Potraivi i dobivi naroito odsustvo, Gleevi je, ko zna s koliko tegoba, doao u Dubrovnik da bi kao srean otac jer onda je to zaista drano sreom mogao da uiva u sveanom inu[56]. Nema nikakve sumnje: uz ostalo to je za Gleevia u tom inu predstavljalo uzbuenje i radost, nije sigurno najnevanije bilo to to se njim njegov sin, kome je on tako malo mogao da odvoji[57], hvatao pragova jednog ivota bezbednog i sitog, a nikako tekog, koji je on sam, prerano star, bolestan i stostruko nesrean, jedino mogao da eli, ali koji nije mogao da ima. Tako je bar neko od njegove dece bilo, prema ondanjim shvatanjima, dobro izvedeno na put; za ostale se to moe rei daleko manje: pesnikovom drugom sinu s imenom Marin ubrzo se gubi svaki trag, a njegovu ker Deu sirotinja i odsustvo miraza prinuuju da do kraja ivota ostane neudata i sama. Ali sve drugo, osim tih prolaznih trenutaka, bilo je tada za Gleevia crno i bez mnogo nade. Dokumenti koji nam o ondanjem njegovom ivotu uvaju spomene svojim hladnim i bespotednim jezikom govore samo to. U njima
399

svaki as nalazimo Gleevia kako prodaje sve to se u njegovom skromnom imetku dalo prodati, i to prodaje najee za smeno male sume[88], ili ga sreemo kad, jedva hodajui, promie cavtatskim ulicama u naporu da nekako ipak obavlja svoju dunost, ili ga zatiemo u postelji, bolesnog as od jedne, as od druge bolesti, a pokatkad i od padova prouzrokovanih slabou njegovih nogu, ili ga sluamo kako se pred senatorima pravda od optubi da loe obavlja svoj posao[69], ili ga pak vidimo ocrtanog, u dostavama cavtatskih kneeva, njegovih pretpostavljenih, kao nebriljivog i nemarnog, i jo kao nesposobnog i nepodesnog za funkcije koje su mu poverene[60]. Zbog svega toga ne iznenauje nimalo Gleevieva odluka da najzad digne ruke od posla koji izvan briga, muenja i tekoa ne donosi mnogo drugoga, i da od 9. januara 1713, kada je usvojena njegova ostavka na slubu kancelara u Cavtatu[61], pokua da u Dubrovniku nae neto mira, za svoju duu, i fizikog olakanja, za svoje telo. Ovaj ponovni i sada definitivni Gleeviev prelazak u grad trebalo bi, bar prema najelementarnijoj logici, da znai i njegovo ukljuivanje u knjievni i uopte kvalitetni ivot Dubrovnika iz onih decenija. Veoma plodan i nesumnjivo dovoljno poznat, Gleevi bi sigurno bio i vrlo cenjen u krugovima dubrovakih literata, u kojima oduvek, a ne samo tada kada su istinski pisci bili retki, za slavu i pesniki glas nije bilo potrebno mnogo. Ukoliko im nije smetala, ili ih nije pogaala, njegova obesna satirika re, moda su ga zaista neki od tada znatnijih pisaca presretali s prijateljstvom, i valjda uro Matijaevi nije bio jedini od njih koji se, ak i u dalekom Rimu, zapitao, jula 1714: "ta sad radi draesna muza gospara Antuna Gleevia?"[62] Ali najvei deo drugih bez sumnje nije hteo, ili nije mogao, da mu oprosti suvie este, a naravno i preterano sarkastine ujede kojima ih je u svojim satirama izlagao. I svakako tu treba potraiti razloge to se Gleevi nije naao u onda obnovljenoj i dosta aktivnoj Akademiji ispraznijeh, u kojoj su se okupili svi Dubrovani koji su imali ikakvih veza s knjievnou. Pesnici koji su ostali izvan te akademije, i Gleevi meu njima, osnovali su jednu drugu, suparniku, kako je to ve bio obiaj u onom veku akademija. Nova akademija zvala se najpre Od turaka, a zatim je iz nekih razloga ovaj srpskohrvatski i aljivi naziv odbacila i poela da se zove, na italijanskom i u ozbiljnijem tonu, Degli Invidiati (Akademija eljnih). O njoj je, podsmevajui se, pisao iz Dubrovnika svom prijatelju uru Matijaeviu u
400

Rim Ivo Aletin, knjievnik, sekretar Republike i dua Akademije ispraznijeh. To njegovo pismo sada je jedini svedok o udnoj akademiji kojoj je priao Gleevi, ali svedok neobian i ne mnogo jasan, jer u pismu posred teksta koji o njoj govori zjapi ogromna rupa koja je teko otetila mnoge redove.[63] Da su se, kojom nezgodom, izgubili i oni malobrojni koji su preostali, sada ne bismo znali da je na elu te akademije stajao plemi Frano Getaldi, a da su joj odbornici (assessori) bili Gleevi i puanin Pero Kontista. I ne bismo, osim toga, bili obaveteni da su se u njoj itali samo sastavi na "slovinskom" i italijanskom jeziku, i da za pristup u nju nije bio potreban nikakav izbor, nego je svako bio slobodan da doe po svojoj volji. Ali da pismo prijatelju ne ostane bez kakvog pikantnog detalja, Aletin, zajedljiv na dubrovaki nain, nije propustio da se i naruga naim akademicima, koji su za svoju akademiju birali u dva maha tako neobina imena: "Njen predsednik mogao je dosad, kada je eleo da bude kakav skup, rei posluitelju: Poi vabi turke! dok e sada imati da kae: Poi iti Salamune! to jest udne znanja". Tako se Gleevi naao u bizarnom drutvu i u krugu ravih pisaca. Pomenuti Pero Kontista vaio je u Dubrovniku kao "smijeni poeta" i skoro je uao u tamonje izreke, toliko su njegovi stihovi zvuali uasno ak i ovde gde su svi bili oduvek previe tolerantni prema pesnicima. "ini se uskrsnuo drugi Pero Kontista korie kasnije Cono jednog prijatelja u dubrovakoj preradi Molijerovog Mizantropa samo da je rima, a nije skladna versa vragutoga". Iako danas ne znamo nijednog Kontistinog stiha, jer su izgubljeni, verovaemo rado da su ove surove ocene do poslednjeg slova tane; Dubrovani nisu esto kudili pesnike, a kada se to ipak dogaalo, on je morao da bude izrazito lo[64]. Nije mnogo vie na dubrovakom Parnasu zablistao ni predsednik akademije Frano Getali (16481719). Doskora poznat samo po dvema satirinim pesmama, tampanim u nae dane[65], i po jednom Zgovoru due bogoljubne, jo uvek netampanom, on je postao jasniji otkako je nedavno upozoreno na njegova "dva cela kanconijera naih i italijanskih stihova", naena u Dubrovniku meu rukopisima koji su nekad pripadali biblioteci poznatog prepisivaa dubrovakih pesnikih sastava don Luke Pavlovia[66]. Ovi Getaldievi kanconijeri jo uvek nisu blie razmotreni, ali i kada to bude jedanput uraeno, malo ima nade da e se meu njegovim pesmama pobonim, prigodnim i satirikim pre svega nai mnogo dobrih. Po svoj e prilici Getaldieva poezija ostati zanimljiva vie kao kulturnoistorijska no kao knjievna pojava, i u njoj e se najvie i najpre uoavati pesma o nezgodama
401

enidbe, pisana u Stonu 1693, u koju je uz ostalo upleo i ona dva poznata i pregorka stiha: Vlastelin sam tuan to samo ne prosi, Bolje je bit suan u galiji to vozi. Kada se malo bolje isporede ivotni i knjievni putevi te trojice pesnika, odmah se otkriva da ih je zdruila ne jedna bliskost. Svoj trojici zajedniki su imenitelji sirotovanje, opozicioni stav prema Akademiji ispraznijeh, ljubav za satiru, a i uverenje da enidbom ovek samo uveava i onako veliki prtljag svojih jada, to je, izgleda, bila i tema nekog njihovog akademijskog skupa, jer i Getaldi i Gleevi piu stihove u kojima ovu misao nastoje da obrazloe. Prilike su, meutim, presekle njihovu dalju saradnju: Getaldi umire 1719, a Kontista 1720. godine. Time se gasi njihova smena akademija, koja je bila kratkoga veka i maloga daha kao i mnoge druge. Njen ugledni lan, njen potpredsednik u stvari, Antun Gleevi, ostavi sam, nije sigurno ni pokuao da je odri. Kada se ima u vidu ono to se odmah potom u njegovom ivotu zbilo, lako se zakljuuje da su mu takve stvari mogle biti samo poslednja briga. U te godine, naime, i on se spremao za smrt. To se vidi i po tome to je jo 13. juna 1720 "zdrav. . sveu i pameu, ali sa svojom uobiajenom boleu nogu" uzeo da u testamentu sredi svoje zemaljske raune[67]. Kao da nikada nije bio pesnik, svoj knjievni rad potpuno je preutao u toj svojoj poslednjoj volji; u njoj je samo re o njegovoj materijalnoj ostavtini, o novcu i o novanim obavezama. Njegovi naslednici, sasvim prirodno, imali su da budu njegova deca zajedno sa svojom majkom, dok je ona iva. Oni su imali da plate Antunove dugove obino sluavkama koje su ga godinama sluile i da crkvama, manastirima i pobonim bratovtinama urue dukate koje je on ostavljao za mise i za pomene, svoje i svojih roditelja, za spas due i za iskupljenje grehova. Po mnoini ovih poslednjih legata, kao i po sumama koje su za njih odreivane, sumama nipoto beznaajnim, vidi se jasno da je Gleevia u to vreme ve uvelike hvatala psihoza smrti, tako tipina za ondanjeg oveka, kada se pred neizvesnou onoga to predstoji s mukom i s unutranjim burama pomilja na ono to je prolo. Raspinjan ovakvim krizama i gonjen ovakvim skrupulima, Gleevi je teko mogao odoleti sugestivnosti argumenata koje su sa zastraljivom uverljivou iznosili katoliki propovednici. Naroito je jedan od njih, franjevac Hijacinit Nikoli zvani Alamanja, koji je tad vaio kao glasovit
402

misionar i slavan propovednik, duboko potresao pesnika[68]. Sluajui njegove strasne govore, Gleevi je doiveo onu teku, katkad upravo traginu dramu konverzije, posle koje se kidaju sve veze s prolou. Skoro da se ba to i dogodilo s njim. Dubrovaki svetenik i pesnik uro Grizi, koji je 30. septembra 1724. u jednom pismu ovu Gleevievu konverziju opisivao[69], dodao je i to da je on tom prilikom spalio sva svoja dela, "od tolikih godina", i da se, prestavi da pie, sav odao pobonosti. Ali se u Gleeviu satiriki pesnik nije predavao lako i uprkos svemu produavao je da ivi. Grizi ga je, kako sam dalje svedoi, nagovarao i pismima, i u razgovoru da pone da radi na kakvom veem pobonom delu, po primeru Palmotieve Kristijade, ne bi li tako najzad posluio bogu "poto je dotle, u svojim ranijim spisima, sluio svetu", ali on je na sva ta uveravanja ostajao gluv i svaki as je, opet, iznenaivao svoje prijatelje ponekom satirom, "kao aneo tame zavrava Grizi koga, mada se katkada preobrazi u anela svetlosti, ape pokazuju onim to je po sebi". Nevolje mu ipak nisu dale da do kraja ponovo nae sebe iz ranijih dana. Poetkom 1724. smrt je jo jednom prola kraj njega, i to sasvim blizu; ona je tad odnela njegovu enu Franu, s kojom je, uz zlo i dobro, proveo etiri decenije[70]. A onda ga jae no ikada dotle spopadaju bolesti. Moda zbog bede, a moda i zato to je posle Franine smrti malo mogao da rauna s negom u kui, Gleevi se u takvim okolnostima odluuje da pree u bolnicu ("opedo") popovske bratovtine, u kojoj su se kako saznajemo iz savremenog zapisa Sara Crijevia[71] "od pobonih legata izdravali asni graani, i sirotinja, i bolesni". Tamo je s drugima koji su bili sline sree proveo poslednje nevesele godine svoga ivota. Jedan od njih bio je i dubrovaki barokni slikar Pero Matijaevi, nekada traen i imuan, ali sada, zbog bolesti koje su ga ometale da radi i zarauje, siromah koji je spao na milosre drugih. Dok nije i on otiao s ovoga sveta, 1. novembra 1726, Matijevi je moda bivao esto s Gleeviem tamo, u toj alosnoj kui. Ranije, dok je bio bezbrian i zdrav, i on se, uz slikanje, bavio poezijom, i to poezijom aljivom, karnevalskom i kalendarskom pa su njih dvojica, obadva slinih temperamenata, imali ta jedan drugome da kau, a da to ne bude dosadno[72]. Manje od dve godine posle Matijaevia, 28. januara 1728, oko petnaest asova, okonao je svoje dane i Gleevi[73]. Sahranjen je sutradan u franjevakoj crkvi, negde u klaustru[74]. upniku Mihu Bonomu, koji ga je prethodno ispovedio i koji je upisao beleku o njegovoj smrti, uinilo se da
403

je imao neto preko ezdeset godina (annorum 60 et ultra); ali se prevario, kao to znamo: u tom trenutku, Gleevi je ve bio prevalio i sedamdesetu. Njegova sada malobrojna porodica nije se, meutim, ugasila jo zadugo. Dugoveni kao i njihovi roditelji, Marin i Dea Gleevii iveli su jo pola stolea: on do 1773, a ona do 1778. godine[75]. Ne izgleda da ih je mnogo zanimalo ono to je njihov otac nekada pisao; njegove hartije, ukoliko su i izbegle paljenju, nisu sigurno za njih predstavljale dragocenost koja se voli i uva. Jer oni su imali druge interese i druge brige: Dea je morala da gleda kako e u svom sumornom ivotu dubrovake usedelice sastaviti kraj s krajem, a Marin je sluei ceo vek kao svetenik na raznim mestima, u okolini i po gradu pokazivao, kako se ini, jo najvie ljubavi za muziku[76]. 2 Za svoga ivota, koji je videli smo potrajao prilino, Antun Gleevi je bio u mogunosti da napie veoma mnogo. Nevezan previe poslovima, a uz to i teko pokretan i prinuen da puno od svoga vremena provodi u sobi, zbog nesrene bolesti, on je u radu na literaturi najee i neizbeno morao da vidi odlinu ansu da nae sve ono to mu je trebalo najvie zabavu i razonodu u duge dane, i utehu i zaborav u nevoljama. I zbog toga to se tako esto laao pera, to ga se laao i onda kada ga prave stvaralake pobude nisu gonile, on je da upotrebimo Crijevievu re "napisao toliko dela da se jedva moe verovati da ih je jedan ovek mogao napisati"[77]. Po njima bi on danas bio brojen u najplodnije pesnike staroga Dubrovnika da u jednom trenutku slabosti i straha pred smru nije spalio svoj rad "di tanti e tanti anni", kako nam je rekao njegov prijatelj Grizi. Poneto je ipak tom spaljivanju izbeglo, bilo da ga sam pesnik nije drao opasnim po svoje izglede na mesto u raju, bilo da mu se u tim trenucima prosto nije nalo pri ruci. I to je sada sve to od njega imamo, sve to nam o njegovom radu prua nekakvu sliku, sve po emu taj njegov rad prosuujemo i ocenjujemo. Istina, odavno traju i vie puta su ponavljani napori da se konano utvrdi ta je sve Gleevi u svom veku stigao da napie i ta je od toga preostalo. Prvi koji se tim pitanjem pozabavio bio je sam Saro Crijevi. On je 1743, na petnaestak godina posle Gleevieve smrti, u prikazu njegovog ivota i rada, koji je uneo u svoju monumentalnu Dubrovaku biblioteku, uzeo da nabroji
404

dela za koja je znao ili pak verovao da predstavljaju sve vanije to je Gleevi uradio. Taj svoj spisak od jedanaest numera Crijevi je zapoeo Gleevievim Poroenjem Gospodinovim od koga je poznavao dve verzije i koje je zbog toga brojao dva puta. Na to je nadodao latinski prevedene naslove za itav niz daljih Gleevievih drama; jedna se zvala Merkurije ili ljubavna utakmica, druga je bila o Juditi i njenom podvigu, Trea je obraivala boj Ajaksa i Uliksa za Ahilovo oruje, a poslednja, koju je oznaio kao dijalog i koju je omakom svrstao meu pesme, nosila je natpis Kristifor Kolumbo. Osim toga je Crijevi spomenuo Gleevievu pesmu o klanju pravednih biblijskih mladenaca po Irodovoj naredbi i zatim jo dve poeme koje je drao vanredno uspelim, prva je monolog preobraenog mladia koji s lubanjom umrle ljubavnice u ruci oplakuje i kori protekli greni ivot i svetovnu ljubav, a druga je jadikovanje takoe, ali sada za umrlim vrapcem i od strane devojke koja ga je volela. Najposle je Crijevi od "mnogih poema, bezbrojnih pesama i epigrama" navodio pesmu o obiajima ena koje peku hleb, i jednu drugu, o obiajima ena koje cede ulje. Iako vremenski tako blizak Gleeviu, popis koji je nainio Crijevi patio je od dvaju osnovnih mana: veim delom bio je netaan, a u mnogome je bio i nepotpun. Njega su zbog toga relativno rano drugi poeli da ispravljaju i dopunjuju. Pre svih, Franesko Mapija Apendini, koji je, mada inae preesto zavisan od Crijevia, u Gleevievom sluaju znao poneto vie. Preuzevi od Crijevia pomene nekih Gleevievih dela, on je zatim nadodao i neke druge, kojih u Crijevievom spisku nije bilo. To su drame Olimpija, Zorislava i Damira, koje je video, to je zatim satira na dubrovake sluavke, koju imamo i sada, i to je najzad dijalog upravljen dubrovakim gospoama (un dialogo diretto alle signore di Ragusa) koji ni on sam nije imao u rukama[78]. Posle Apendinija su i 1880. Luka Pavlovi, u jednom svom zaturenom i malo poznatom biografskom spisu,[79] i 1886. Pero Budmani, u predgovoru svog izdanja celokupnih Gleevievih dela, izneli svoje sumnje uz pojedine take Crijevievog spiska. I jedan i drugi bili su uvereni da e tobonje Gleevieve drame o Kolumbu ili o boju Ajaksa i Uliksa pre biti poznate Palmotieve drame Kolombo i Natjecanje Ajaa u Uliksa za oruje Ahilovo, koje je Crijevi pogreno uzeo za Gleevieve; i jedan i drugi su isto tako dodavali da e i drama o Juditi, koju je Crijevi pripisao Gleeviu po svoj prilici biti ona za koju se zna da je iz pera Ignjata urevia. Kada se zatim
405

za jo jedno delo, za pesmu o tragediji biblijske dece, utvrdilo da ga je pod naslovom Porazenje pravednijeh mladenaca izradio kasnije je dodato: preveo Gleeviev savremenik Nikola Antica,[80] Crijeviev spisak bio je sasvim kompromitovan: iz njega je samo Poroenje Gospodinovo ostalo kao nesumnjivi Gleeviev tekst. Zbog toga je P. Budmani, prebirajui za tampanje Gleevieva dela, malo vodio rauna o Crijevievom spisku a jedino se i s pravom oslanjao na rukopise: u izdanje je uneo samo dela za koja su oni svedoili da su plod Gleevieve invencije. Sve tri drame koje je Apendini kao Gleevieve pomenuo on je zaista naao, kao to ih je, pre njega, ve bio naao i Armin Pavi;[81] ali je naao i dve druge: Ermionu i Belizarija aliti Elpidiju, od koje je imao fragmente i za koju je verovao da je nesvrena. Uz njih, Budmani je u rukopisima video i u svoje izdanje uneo i puno drugih, sitnijih Gleevievih dela, najvie satira (kao Priica od tikve u bora, Spovijeda zato je skarestija od bumbaka, Kae da sad udovice ne obsluuju podpuno korota i dr.). Meutim, svoj dobro izabrani princip u prikupljanju Gleevievih dela Budmani je ipak u znatnoj meri izneverio i nije tampao sve za to su mu rukopisi izriito posvedoavali Gleevievo autorstvo. Iz njegovog izdanja ispale su i Gleevieve Ljuvezni none i itav niz satira (Pjesan Lopujkam, Pjesan Godinicam, Avdijenca gospodina Tovarkanti, Prodece g. kavalijera Mandrislava i Prskanja) c udnim obrazloenjem da su ili odvie rasputene i lascivne ili da im je humor "svagda krupan, esto prostaki, a gdjegdje i naivan"[82]. Tako je Budmani propustio priliku da nam preostatke Gleevievog knjievnog rada predstavi u potpunosti. Za znatan broj Gleevievih tekstova mi smo stoga primorani da i dalje konsultujemo rukopise[83]. Pa i to nije sve i nije samo na taj nain izdava Gleevievih dela bio nepotpun i u svom poslu nedefinitivan. Malo godina posle njega naen je i integralni tekst Gleevievog Belizarija[84], a onda i jedna druga Budmaniju nepoznata verzija Poroenja Gospodinovog[85]. Najposle, treba dodati i to da se po rukopisima paljivim traenjem naie jo na pokoji Gleeviev pesniki proizvod za koji Budmani takoe nije znao. Tako je ve bila re o Gleevievoj satiri enidba Ilije Kotle u Fjore njegove ene, koju nam je sauvao i o kojoj je posvedoio da je Gleevieva prepisiva S. Tomaevi[86]. I tako se sad moe dodati da se meu rukopisima dubrovake Naune biblioteke nalaze jo neka Gleevieva
406

sitnija dela: u onom pod br. 459. fragment jedne satire, valjda opet na Vlaha Kavalkantija, u kojoj se neko jako ismeva zbog svojih nedolinih postupaka s Gleimirom, to jest, s naim pesnikom;[87] a tako u onom pod br. 693. od dve pesme protiv ena koje su sigurno Gleevieve i iznad kojih ak ima i njegovih inicijala (A. G.) jedna, s poetkom "S hudom diklom ko zdrui se", samo je fragment njegove satire Selimir u Radmio ine razgovor vie vjere (stihovi 177188), ali druga, koja poinje "Vrh nje krila suha ruke", predstavlja, koliko znamo, novu pesmu. Za neke se druge stihove, meutim, tek domiljanjem dolazi do zakljuka da su isto tako Gleevievi. U jednom dragocenom rukopisu iz poetka XVIII veka koji nosi natpis Spremite spijevanja, zainaka u pjesni slovinskijeh i koji je nekada pripadao ruskom nauniku Tihonravovu a sada ga, zajedno s celom Reetarovom bibliotekom, ima Slovanska knihovna u Pragu, meu drugim satirama, kojih je Taj rukopis prepun, nalazi se i jedna s naslovom Godinjicam, koja nije identina s istoimenom Gleevievom satirom. Tu satiru M. Reetar je objavio kao verovatno delo Ignjata urevia[88], muei se pri tom dugo da rastumai rei koje su joj bile ispisane u naslovu. Ove tajanstvene rei, kojima nije znao znaenja, on je itao: "Pjesan godinjicam od ulice Paete (?) Zvee ('Suese')"[89]. A ako se samo prisetimo da je Gleevi nosio nadimak Zvee, cela misterija se u mah rasplinjuje i tajanstveni naslov, koji u stvari ovu satiru pripisuje Gleeviu, mora se itati ovako: Pjesan "Godinicam od ulice" poete Zvee. Najzad, opseg sauvanih Gleevievih dela dade se proiriti jo na jedan nain. Crijeviev spisak tih dela, naime, iako se pokazao toliko nepouzdanim, ne treba ipak odbacivati u celini, jer nam moe mnogo pomoi, naroito s ponekom svojom napomenom, kad u tako bogato ouvanim adespotnim dubrovakim delima nastojimo da razaberemo koja bi jo mogla pripadati naem piscu. U jednom sluaju, dodue, kada se u tom pravcu polo, nije se izilo na pravi put, iako se u to verovalo, i to vrsto: adespotna dubrovaka maskerata Trnicam, u kojoj se videlo Gleevievo delo na osnovu toga to je Crijevi beleio kako Gleevi ima pesmu "o obiajima ena koje rade pekarski zanat" u Dubrovniku su takve ene nazivali "trnicama" nikako ne moe biti Gleevieva; sve aluzije koje se u toj pesmi prave i svi pomeni mnogobrojnih realnih linosti, koje se u njoj ismevaju ili hvale, upuuju nedvosmisleno na zakljuak da je maskerata Trnicam morala nastati jedino koju deceniju pre Gleevievog roenja[90]. Iz te neobine pogreke, meutim, pouka moe biti i druga od one na koju se
407

u prvi mah pomisli: ona upuuje na opreznost u ovakvom radu s Crijevievim podacima, ali ne sugerie i svako odustajanje od takvog rada. Jer, kako se ini, po Crijevievim napomenama, kolikogod one bile malo sigurne, moe se toga uvek poneto nai. Uverljiv e nam primer za to dati Crijevieve reenice o Gleevievoj poemi koja predstavlja tugovanku nad preminulim vrapcem za koju se rano poverovalo da je vie nema. Ta je elegantna poema, po Crijevievim reima, pla pesnikove keri za vrapcem koga je odgajila i silno volela, koga je pripitomila do te mere da joj je kljunom udevao konac u iglu kada je vezla, da je s njom za obedom jeo od svakog jela, da je njoj na ruci bez prestanka bio, nju sledio kudgod je pola i nju radovao pesmom i da je za njom tuio kada je bila odsutna. U dva razliita rukopisa moe se nai upravo takva poema[91], s natpisom koji odgovara Crijevievim reima Bravac, aliti cvilenje Planiice pastirice u njegovoj smrti i sa situacijama koje se skoro doslovno slau s njegovim opisima: Na trpezu kad bih sjela za pokrijepu dati tijelu, ptiica bi doletjela svud po platnu pre bijelu, i od svake bi pie htio vazda kuat on svoj dio... (301306) ... Veekrati u iglicu kad bih stala svilu udjesti, izmako bi s kljunkom icu k bih htjela s rukom sresti i uzalak bi uinio neka bi me izmjenio... (313318) ...Gdjegodi bih m stupaje iza truda obratila, oko mene na sve kraje prostiro bi brza krila; ako li bih gdjegod stala, svuda bih ga uivala... (361366) Niega u toj poemi uostalom nema to ne bi zaista moglo biti Gleevievo ni u jeziku, ni u metrici, a ni u poetskom postupku pa to moe biti jo
408

jedan znak da Crijevi nije ipak greio kada je o ovom delu a on je na njega mislio sigurno govorio kao o delu Antuna Gleevia. Crijevi moda nije greio i to je na drugi primer ni kada je Gleeviu pripisivao i jednu dramu o Juditi i o njenom neustraivom, mukom odlasku u Olofernov tabor, krunisanom eljenim uspehom. Iako su oprezni knjievni istoriari posle Crijevia sumnjiavo pomiljali da je on jo jednom greio pripisujui Gleeviu jedno delo Ignjata urevia, ne izgleda da su bili mnogo u pravu. Jer oni nisu znali da pored dobropoznate urevieve Judite rukopisi uvaju jo jednu dramu iz XVIII v. s istim predmetom ona se, samo, zove Osloboenje Betulije koja se od urevieve Judite u potpunosti razlikuje i koja bi tako isto mogla biti Gleevieva, mada to na njima nije naznaeno[92]. Da li e se pak ovim nainom jedanput moi da nau i neka druga Gleevieva dela koja je pomenuo Crijevi na primer, njegove pesme o obiajima ena koje peku hleb, kao i njegova drama Merkurije ili ljubavna utakmica imae da pokae vreme. Ono e moda dati odgovor i na pitanje da li je Apendinijev pomen Gleevievog dijaloga upravljenog dubrovakim gospoama bio zasnovan na kakvoj vrstoj informaciji ili je jer moe i to biti samo jo jedna u nizu drugih omaki vrednog, korisnog ali esto i nekritinog dubrovakog biografa. 3 Kada dananji italac, ma i najpovrnije, prelistava ono to nam je od Gleevievog knjievnog rada preostalo, ovaj stari dubrovaki pesnik prikazuje mu se u trostrukom vidu: kao liriar, kao satiriar i kao dramski pisac. Takvim se, nema sumnje, Gleevi morao prikazivati i itaocu svoga doba, jer iako je puno njegovih tekstova izgubljeno, po svemu to o njegovom radu ipak znamo vidi se lepo da je taj rad tekao svaki put samo u ova tri pravca. Od toga, najmanje nam je poznat, pa prema tome i najmanje jasan, Gleevi lirski pesnik; njegova dela ovoga roda ponajvie su propala. Razloge nije teko nazreti: kao i svaki drugi pesnik, Gleevi je najee pevao o ljubavi, a kao pesnik svoga doba koje je puni barok i u kome je ljubavna pesma zna se kakva o ljubavi je pevao bez mnogo ustezanja i ak bez mnogo stida, uivajui u nizanju situacija koje su nemogue slobodne i od kojih je valjda crvenela i hartija koja ih je primala; i kao to u svom vremenu, a ni u
409

svom gradu, nije bio usamljen u smiljanju ovakve poezije pored njega na slian nain pevaju, na primer, Ignjat urevi, Divo ikov Gunduli (16781721) ili Frano Lali (16791724)[98] nije isto tako bio usamljen ni kada ju je, zatim, poto su zanosi odavno minuli i poto su ga godine dovele do jedine izvesnosti ljudske sudbine, uplaeno bacao u plamen. S obzirom da nam je zbog toga Gleevieva ljubavna poezija tako ravo predstavljena, neizvesno je da li se moe rei da za izgubljenim treba mnogo aliti. Jer da li je njegova sada jedina i ko zna na koji nain preivela pesma ovoga roda, Ljuvezni none, dovoljna da sama svedoi za sve ostale koje sada ne znamo? Da li su i one, sve, davale to i ona, i da li su i one, sve, u vrednosti dosezale samo koliko i ona? U toj pesmi, inae, Gleevi peva kako mu je jedne "gluhe noi" u stan dola njegova prekrasna Sunanica; bez suvinih uvoda, odbacila je "svu svilenu sebe odeu" i odmah su nastala ljubavna udvaranja njena vie no njegova! s milovanjima i poljupcima koji se nemaju ega stideti ni od najluih Marinovih poljubaca; potom je poeo i "boj ljuveni", opisan sa svim pojedinostima i s neposrednou koja osetno ranjava i najire shvaenu delikatnost. Iako neusiljena u svom ivom i slobodnom toku, iako s ponekim stihom koji ne zvui loe, ta pesma osim lascivnosti, koja se u ono vreme trai, i osim marinistikih igrarija rasutih po njenim strofama, koje se u ono vreme vole, nije davala ni svom itaocu, kao to ne daje ni nama, neto mnogo vie. Moda je ipak Gleevieva ljubavna muza imala katkad i koji trenutak srenije inspiracije; jedan fragment koji je P. Budmani naao ispisan uz Ljuvezni none i koji je, zbog neega, tampao u predgovoru[94], kao da bi mogao to da pokae. On poinje sasvim lepo: S jasnijem zvijezdam sred vedrine natjecae no se crna, ali jae nje su tmine, ali svjetlos njih srebrna. On se, meutim, lepo i nastavlja kad pesnik pripoveda kako je u prolasku kraj Zorkinog dvora zastao uvi "medeni govor", a onda kroz rezu na vratima i video draesnu scenu: Zorka je "na plamu svee" vezla "lijepe ruse plam rumeni", dok njena sestra "bijelja od lira bijelji od lira vez ijae". Dva poslednja ouvana stiha koja se na pomen njenoga veza neposredno nadodaju:
410

u ki iglom im udira, moje srce zlo ranjae sreno dovravaju ovu uspelo nabaenu anr-sliku iz ivota emocijom koja se u pesniku rodila. Oni, ujedno, itaoca dovode do uverenja da je sigurno i bolje to pesma nema svog nastavka on bi verovatno pokvario utisak i da se i ovako pesma moe shvatiti kao okonana; a takva, ona je jedna od boljih u poeziji Gleevievog doba i bez sumnje je samo previd to ona jo nije nala svoje mesto u antologijama dubrovake lirike. Zbog ovakvih je pesama, verujemo, Ignjat urevi, koji se u poeziju razumevao, visoko sudio o Gleevievoj erotici. On je u svojoj poslanici (Gosp. Niko Bernardo di Dordi Ant. Gleeviu) naega pesnika prosto obasipao laskavim priznanjima: Il' nastoji u ljuvezni od ljubavi zgode izriti, il' ljuvene skladne pjesni slatkoj liri sadruiti, ali u dipli pone pjeti od planinskijeh vila diku, u as jedan donose ti male stvari as veliku. Ali ti njegovi stihovi, osim o izuzetnoj ceni jednog dubrovakog pesnika za stvaranje drugog, govore o jo jednom: Gleevi je uz "pjesni ljuvene" s uspehom pevao jo i pesme u kojima je slavio "od planinskijeh vila diku". Danas ni od te njegove poezije nema mnogo traga, osim, moda, poeme Bravac, aliti cviljenje Planiice pastirice u njegovoj smrti, koja bi bila iz toga ambijenta. Ali ona je vrlo dobro delo i zasluuje bez daljega urevieve superlative. Uzevi da u stihovima prikae tuenje pastirice on je zove i vilom Planiice za preminulim vrapcem koga je neizmerno volela, Gleevi se tematski vezivao za poznatu Katulovu poemu alost za vrapcem. (Luctus in morte passeris) i za sve njene bezbrojne odjeke u kasnijoj poeziji, kako onoj koju su stvarali humanisti, na latinskom, tako i onoj koju su pisali italijanski pesnici, na svom jeziku. Ne moe se zasad rei da li je neku od tih pesama imao pred sobom dok je radio na svojoj. Samo kao polazni podsticaj ali nikako kao neto vie posluio mu je latinski distih nepoznatog, a moda i
411

dubrovakog, pesnika (Ad nimpham lugentem passerem morte peremptum auctoris anonimi disticon), koji je izabrao za moto i u kome se govorilo kako e uginuli vrabac postati jo lepi i dugoveniji blagodarei nimfinim suzama.[95]. Kao Gunduli Suze sina razmetnoga, i bez sumnje ne bez njegovog uticaja, svoju poemu Gleevi je spevao u sekstinama; kako je i ona u stvari "cvilenje", drao je sigurno da e joj najbolje odgovarati ova strofa kojom je pre njega proslavljeni "kralj ilirske pesme" umeo da nae toliko puta uspeli izraz za pla, i bol, i melanholiju, i kajanje svog bludnog junaka. Ali ne zavrava se tu Gunduliev uticaj na Gleevia. Takoe kao Gunduli, on je, osim nekoliko uvodnih strofa u kojima se opisom zore i buenja u prirodi doarava ambijent i osim nekoliko strofa na kraju kojima se kazuje kako je na umornu i ojaenu Planiicu doao san, kao olakanje i istodobno kao nova muka svoju poemu zamislio kao dugi monolog svoje junakinje, prepun suza i uzdaha, prepun seanja i uspomena, prepun razmiljanja i prizivanja svirepe smrti. I takoe kao Gunduli, on je svoje delo obukao u raskono barokno ruho; i u njemu je, kao i u delu njegovog prethodnika, obilje sentenca opte vrednosti, i ono je prepuno bljetavih efekata koji predstavljaju stil, manir, ton i maniju epohe. I kod Gleevia neko moe biti "nemilostan pun milosti", i njegova junakinja moe rei: "iva jesam za sve mriti!", i u njegovoj su poemi este ovakve hiperbole: Zvijezda nebo, ala more, gaji dubrava, listja dubi, polje trava, zvijera gore, suza ki vil hudu ljubi manje imaju neg celova njemu dae usta ova (373378). No bliskost Gleevievog dela s delom Gundulievim ide i dalje: na se pesnik ne ustruava da iz Gundulia prenese i direktno pokoji stih ("to je doli, da je gori", 352) ili pokoji obrt (Gunduli: "ako u meni nije mene", Gleevi: "ivu je uzdro mene u meni", 72). Ali i toliko nesumnjivi i tako primetni Gunduliev uticaj nije, zaudo, sputao invenciju naega pesnika i on se, uprkos njemu, ne pridruuje svojim delom onom bezlinom i neindividualizovanom krdu Gundulievix epigona koje se nikad, ni u najsvetlijim trenucima, ne uzdie ni priblino do vrhova svog uzora. Gleevieva Planiica tuguje u punih est stotina stihova,
412

ostalo otpada na uvodni i zakljuni deo poeme, pa ipak nijednom, ili skoro nijednom, njen dugi monolog ne prestaje da dri panju itaoca. ta sve pesnik nije smislio da tu panju privee za jauke nesrene Planiice! Kroz njih svaki as promiu seanja obino na epizode iz proteklog ivota kad je vrabac bio iv i pevao joj, igrao se da je zabavi i umiljavao joj se, jeo joj iz ruke i iz usta, uticao joj konac u iglu, branio je od muha i od komaraca, ili se provlae uporeivanja tuge koju ona osea s tugama koje su spopadale druge od Arijadne i Didone, Lavinije i Andromede, do grlice, riba i same prirode, ili se upliu sliice koje ilustruju raznovrsnost enskih sklonosti i interesa, njihovih zanimanja i ljubavi. Ljupkost njene nene i melanholine jadikovke jo vie je podvuena svim onim to ini ili je inilo njen ivot: venci kojima se kitila i strele kojima je lovila, dubrave u kojima se veselila i virovi u kojima se ogledala, vezovi kojima se zabavljala i pastirice s kojima je drugovala. Uz to, njen bol kao i njena ljubav za oplakivanim vrapcem opevani su izrazima kojima se tuguje ili se ezne za ljubavnicima; kada, na primer, Planiica nabraja: ljubih, ljubio me si, bila ti sam vazda draga, ti drag meni bio jesi, dobar i blag, ja ti blaga, i bile su nae svake elje i misli sve jednake; to sam htjela, ti si htio, to si htio, ja sam htjela, u meni si ti ivio, u tebi sam ja ivjela od kada nas vez sastavi iste i prave od ljubavi (391402).

onda je to isto kao kad se "zatravljene" ljubavnice obraaju svojim ljubavnicima, tavie isto je kao kad se Sunanica u pesmi Ljuvezni none obraa samom pesniku: ako ivem, u tebi sam iva, ive ko u meni, ti tvoj nijesi, moja nijesam, negli tvoja, moj ljubjeni; sva su u tebi moja blaga i sve ufanje m pod nebi, meni istoj jesam draga, jer sam draga jako tebi; moje misli tebi slue, ti si moja sva ljepota, srce srca, dua due, ivot moga ti ivota (89100).

I zbog svega toga, kao i zbog mnogo ega drugog to se u ovoj po nudi kratkoj analizi moralo ispustiti Gleeviev Bravac imae da se takoe nae u antologijama najprobranijih dubrovakih tekstova, kao i Gleevieva
413

kratka ljubavna pesma koju smo upravo bili u prilici da istaknemo. Njegovo je mesto uz vrhunska umetnika ostvarenja naega baroka, negde iza Gundulievih Suza, koje ipak ne dostie ni po dubini misli, ni po raskoi slika, a ni po bogatstvu marinistikog jezika. U svetu su Gundulieve poezije i Gleevieve refleksivno-didaktine pesme Kae da je ljudski ivot kratak u da je nita sve i Da vrijeme svemu odolijeva, koje je valjda pisao posle svoje konverzije i koje su uz "pjesni ljuvene" dalji ostatak njegove lirike. Opet kao u Gundulievim Suzama, Gleevi je pokuao da traginu krhkost i prolaznost svega to postoji izrazi usklicima kao to su: Gdi je Tebe proslavljena, gdi su grki svi gradovi? Po njim raste sad kupjena i zvjer gorska stan gotovi. Ili kao: Gdje li grad je koji vlada glasovita (!) njegda Nino, ime od njega samo e sada, a sve brijeme shara ino. Ali se u njima, na alost, suvie jasno razbiraju Gundulieve misli i Gundulievi tonovi tavie i doslovno preuzeti njegovi stihovi! a da bi Gleevi imao prava da ove pesme ak i da su uspelije broji u svoje originalno poetsko stvaranje. Nije mnogo snanije Gleevi emotivno zatreperio ni kada je stihovima oalio smrt Dubrovanina Vlaha Stele (U smrt gosp. Vlaha Stele). Konvencionalna u svojoj pogrebnoj tuzi, ova osmrtnica jo vie umanjuje utisak nepotrebnom igrom rei sa Stelinim prezimenom (Stella zvijezda), koja je nesumnjivo po baroknom ukusu, ali koja ne bi pala na pamet pesniku koga je iskreno rasplakala smrt prijatelja.

414

4 Relativno brojnije i bolje ouvane no Gleevieva lirika, njegove satire omoguuju da se o toj strani njegove pesnike aktivnosti sudi odreenije i s vie sigurnosti. Ipak, to to ih imamo neto vie ne znai jo i da ih imamo sve, jer je i mnoge od njih snala ona ista sudbina koja je zadesila ljubavnu liriku: sam ih je pesnik spalio. Nije, inae, mogue ni pomiljati da je Gleevi, koji je bio izrazito satiriki duh i za koga odsvakuda znamo da se satirom puno bavio, za skoro pola stolea svog knjievnog rada napisao samo one koje su nam i sada na raspolaganju. Pogled na tematiku ouvanih Gleevievih satira pokazuje kakve je pojave i koju je vrstu svojih savremenika birao da ih izloi ubojnim strelicama svog duha. U prvome redu i najee to su ene bilo gledane uopte, kao neizbeni partneri u jarmu braka (Selimir u Radmio ine razgovor vie vjere), bilo uoene u pojedinanim svojim manama: kada se kinure i nastoje svim sredstvima da budu lepe (Spovijeda zato je skarestija od bulbaka), kada kao "ojaene" udovice jedva ekaju da se dopadnu drugome i ak u najveoj tuzi zagledaju u ogledalo da vide kako im stoji crnina (Kae da sad udovice ne obsluuju podpuno korota), kada zbabljene i stare nastoje, i ak uspeju, da se zavezu u ljubavne vode (Kae da se ne prustoji jednoj eni starijoj radit od ljubavi; enidba Ilije Kotle u Fjore, njegove ene) ili kada, obino kao sluavke, ali i inae kao plebejke, uz druge mane imaju i tu da ne prave veliko pitanje od svoje enske vrline (Lopujkam, Godinicam). A zatim, i ne mnogo ree od ena, cilj su Gleevievih satirinih uboda njegovi lini neprijatelji, kojih je dosta bilo i kojima se svetio, ili se s njima borio porugom i stihom (Prskanja; Avdijenca gospodina Tovarkanti; Prodece g. kavalijera Mandrislava). Razume se, to ni izdaleka nisu sva podruja na kojima satiriari dejstvuju, i nisu ak ni najvanija. itav jedan niz satiriarskih mogunosti Gleevi nije iskoristio. On, na primer, nikako nije negovao politiku satiru, izbegavajui da svojim stihovima ustane bilo protiv neodrivosti poretka u svojoj Republici, koji je sa smenom upornou nastavljao da traje, uprkos neminovnosti istorijskog razvoja, bilo protiv izopaenosti i zloupotreba onih koji taj poredak nose. Za takvu borbu on nije imao hrabrosti, a istini za volju teko da ju je i mogao imati: u njegovom gradu-republici gospoda nisu negovala smisao za humor ako je on bio ustremljen na njih i pisci koji su se na takve ale osmelili morali su da rade najobazrivije i da se skrivaju
415

kao lisice ako nisu hteli da ih odmah snau nebrojeni jadi, izmeu kojih i najcrnji. U svakom sluaju, i da se ikada na takve satire odvaio, mi ih opet ne bismo znali, sigurno, jer sada ili ne bi postojale vie takve je tekstove malo ko smeo da prepisuje ili bi pesnikovo ime sa njih bilo briljivo izostavljeno. Meutim, i mnogo ta drugo to je u njegovom gradu ili meu njegovim sugraanima zasluivalo ibu poruge i smeha kao bigotnost, nesrazmerna mo popova i crkve, uskost vidika i stotinu drugih defekata svake vrste Gleevi je, na alost, sasvim ostavio na miru. Jednom rei, za svoje satire on je birao teme standardne i odvajkada bezopasne, sami satiriari Dubrovnika, kao i svi drugi, imali su predugu tradiciju, recimo, u ismevanju ena i njihovih nesavrenstava, a ako je zbog njih ipak dopadao zatvora, bilo je to samo kada u tim satirama, poglavito linim, nije znao da ostane u zlatnim okvirima mere. Jer i tada su njegove rtve bivali sitni i beznaajni ljudi, nikako silni i od uticaja! kojima su u ondanjem ivotu Dubrovnika pripadale samo najepizodnije uloge. Pa i pored toga, Gleevi je verovao da svojim satirama obavlja nekakav koristan drutveni posao i ponavljao je u vie navrata malo u ali, ali mnogo vie ozbiljno staru komparaciju satiriara sa lekarom. Njegovi podsmesi imaju da lee, to je ono to bi, po njemu, itaoci morali drati na umu: odluka je moja prava i vazda e biti taka, a eljad me malo zdrava ofendati nijesu jaka; trudit hou sve veselo i sve dobro djelovati, a najbolje k je djelo nego bolnu zdravlje dati (Prodece). Zbog toga, on najee sam istie svrhu svojih napada ili ak direktno formulie pouku. Njegov "prijatelj" kavalijer Mandrislav ko zna koji se Dubrovanin realno krije iza toga izmiljenog imena treba da se otrese svojih slabosti, zato ih pesnik ironino uznosi i hvali kao tobonje vrline (Prodece); ene koje nastoje na gizdanju po svaku cenu morae da se toga okane,
416

mudra er ena misli samo k e vojnu ugoditi, ne hoditi sjemo i tamo da viena moe biti; ena mudra pomnju stavi k e c boljom udi sjati, vladat djecu u ljubavi i ureen dom drati, a starice koje pokuavaju da ostanu mlade uz podsmeh imae da progutaju i savet: vrzi ljubav svu na stranu; budi dobro tve ljubjeno s kijem e imat moi hranu: kudjelja, igla i vreteno. Mora se rei: mane koje je Gleevi napadao zaista su bile mane i niko ih, ako nee da bude smean, ne moe videti drugaije. Ali te mane ili su stalne, i neizleive mane ljudskoga roda, ili su periferne, i najee pojedinane, mane izvesnih linosti Gleevievog doba; njih nije bilo teko uoiti kao to ih nije bilo ni opasno napasti. Mnogo je vanije, meutim, jedno drugo pitanje: koliko je duha i fantazije Gleevi u svoje satire unosio, i s koliko ih je umetnike snage i suptilnog majstorstva ostvarivao? Nikako se ne moe rei da se u njima Gleevi nije mestimice uzdizao do fine dosetljivosti koja je i sada od nekog utiska. Svoj sud o onovremenim udovicama on e, da bi bio efektniji, staviti u usta zaslepljenog pastira Radmila, koji je pravi martir pored svoje ene, i ovaj, poto je izneo kakvim sve nainima ene kojima je mu upravo ukopan izneveruju njegovu uspomenu, zavrava kominom "sentencom": od ovjeka i vretena istu scijenu ini ena, koje esto, mirna da je promjenivat nauna je.

417

Ili jedan drugi primer: pesma upravljena babi koja bi htela da je mlada i da jo osvaja posle zajedljivih Gleevievih poruga i posle njegovih saveta da se baba svega toga okani dobija sreno naenu poentu opet u jednoj "optoj misli": vrh ugljena pogaena ne more se ogrijati; okresana iz kamena muno oganj mo imati. Ali je naroito dobro smiljena, i duhovito izvedena do kraja, Gleevieva pesma o tome zato je u gradu nastala nestaica pamuka ("skarestija od bumbaka"). Ona se sva svodi na tobonju anegdotu iz pesnikovog ivota, no ta je anegdota zamiljena tako da pakosno i s malicijom pogaa sujetnu tenju ena da se ine privlanim i onda kada im to priroda nije dala. Pesnik je, iznosi se tamo, o sunevu zalasku ("stae sunce sred puine zlatne zrake da ve skrije") sedeo kraj prozora i itao ("za mo ludos veu stei"); njegova "sluga" Stanula dola je u to da od njega uzme novaca, elei da kupi pamuka za "stijenj" njegove "lukijerne"; ali se brzo vratila, oajna: nigde u gradu nije bilo pamuka; trgovci su joj, u "stacunu", otkrili i uzrok ove udne nestaice: one koje ne imaju tuijeh kosa za staviti bumbak u nje ulagaju da im budu deblje biti; i da joj gospodar ipak ne ostane u mraku, dobra Stanula para jorgan ("krpatur") i odatle vadi pamuk za "stijenj"; a pesnik se uz pomo svojih tapova "odvlai" do postelje, gunajui o "nesvijesnoj mladosti" koja se zavarava iluzijama i naseda enskim laima, da svoje poune refleksije zavri narodnom poslovicom koju direktno prenosi u stih: "sve to sija zlato nije". Ispripovedana prijatno i veto u lakim osmercima koji teku bez zastoja, ova anegdota ne samo da izvrsno pogaa svoj cilj, nego i predstavlja uspelo iscrtanu sliicu iz takozvanog sitnog ivota dubrovakog drutva pri kraju XVII veka. Ovakve su nam sliice ostale i u dvema Gleevievim satirama o dubrovakim sluavkama (Godinicam, kojoj je prvi stih: Godinice svekolike, i Godinicam od ulice, s poetkom: Babka u bijeloj pocjelici). U
418

njima obesni Gleevi, ne usteui se da spominje bezbrojna prava imena i ne beei od sone rei dubrovake ulice, doarava razdraganost svetine koja se u bestidnosti ruganja sjatila oko godinice osuene zbog nemorala da se uspne na "karu" i da poe u izgon u "Pulju", ili opisujui jedno burleskno kolo godinica na ulici, posprdno iznosi, tobo putajui da se same godinice hvale, sve ono to o njima i njihovim defektima misle njihovi "gospari". Ali je Gleevi opet sledei obiaje i ukuse XVII veka u svojim satirama esto odlazio i dalje od dobrog, ma koliko inae podsmeljivog tona. Ljuto napadajui pojedine linosti, on je dozvoljavao sebi da bude, prema potrebi, krajnje rasputen ili drastian, lascivan preko mere ili ak trivijalan, jednom rei da bude upravo onakav kakav je bar u dvema poznatim svojim satirama bio, pola veka ranije, i njegov veliki uzor Dono Palmoti. Zbog toga je on s nekim satirama loe prolazio kod vlasti, koje su ga zatvarale i kanjavale; i zbog toga je on sa njima proao loe i u srameljivom izdanju P. Budmanija, koji ih je, iako im je na mestima priznavao i "pravi jumor", bez kolebanja iskljuio sa stranica svoje edicije. Takva je njegova satira Lopujkam, o Lopujki Mari s Igala koja je "gruje esto ribala", i takva je zatim satira o enidbi Ilije Kotle s udovicom Fjorom, u kojoj se c bestidnom opscenou prikazuju momenti njihove ljubavne igre. Ali su naroito takve Gleevieve satire na njegove neprijatelje: Tovarkantija, za koga smo rekli da je u stvari dubrovaki kancelar Vlaho Kavalkanti, i na Jakimira i kavalijera Mandrislava, iji su nam prototipovi, i pored pokuaja da ih naemo, ostali nepoznati. Sve su tri poslednje satire i Avdijenca gospodina Tovarkanti, i Prskanja, i Prodece g. kavalijera Mandrislava putene u svet pod udnim pseudonimima: Vukmir Zlatonosovi Hercegovac za prve dve i Ohsinjanin za treu. Da li je to bio nekakav Gleeviev pokuaj da sakrije tragove i mistifikuje autorstvo, ili je, naprotiv, posredi bio samo njegov kapric, jer se ti tragovi nisu dali skriti i jer je to autorstvo bilo isuvie oito, niko sada nije u stanju da razrei. Sve su te satire, zatim, besprimerno gotovo bi se smelo rei: beskrajno duge: skoro se uvek broj njihovih stihova penje iznad hiljade. I sve su u makaronskim, srpskohrvatskim osmercima, svrstanim u strofe od po etiri stiha (Avdijenca) ili u sekstine (Prodece, Prskanja); u Dubrovniku se naime oduvek mislilo da se najsmenije satire mogu pisati jedino makaronski. Nastale su 1702 (Avdijenca), 1703 (Prskanja) ili neke
419

godine oko toga (Prodece), dakle sve tri dok je pesnik proivljavao teke dane u Cavtatu. Na prvi pogled natpisi ovih satira mogu izgledati nejasni i neobini; u stvari, oni to prestaju biti kada se zna ta odnosne satire predstavljaju: prva je opis jedne smene audijencije konavoskog kancelara Tovarkantija kod nekog turskog bega, drugom se pesnik "smije, ruga, prska i zvidi" s puaninom Jakomirom ne proputajui, usput, da ponovo zakai i Tovarkantija dok u treoj nabraja jedno za drugim, kao u vencu, junaka dela (ital. prodezze) svog "prijatelja" Mandrislava. U prve dve autor se zaklanja ne samo iza pseudonima ve svoja dela prikazuje kao puke prepise iz prastarih knjiga, iz Historije od Slovina: Tovarkanti je u njima kancelar Konavala u vreme kad je tim krajem vladao jo "Rosav Pavlovi"; jedino u treoj Ohsinjanin ne skriva da joj je pisac on sam. U sve tri svoje satire a potpuno se isto moe rei i za etvrtu od koje imamo samo fragment[96] Gleevi ne ide za tim da postupnim i preciznim zahvatima vaja pune i plastine likove koji e pred itaocem izrasti u bogatstvu svojih karakteristika, karakteristika koje ih ine kominim ili jadnim, negativnim ili runim, ali uvek stvarnim i uvek ivotnim, nego se, uivajui pri tom neprikriveno, predstavlja kao bezobziran i opasan protivnik koji je spreman da svoje rtve povlai po blatu najcrnje poruge. Ali u tome nije on ni fini, ni mnogo dosetljiv; njemu su na ustima stalno skarednosti i uvrede; on neprestano i nemogue preteruje tako da svoje ismevanje pretvara u svirepu invektivu, ne u delikatan i nadahnuto ostvaren umetniki tekst. Uz to sve to besprimerno dugo traje i italac jedva doitava nebrojene Gleevieve stihove, ili ih tavie baca nedoitane, ne opaajui u opravdanoj srdbi kako u njima i pored svega struji dah dubrovakog ivota s kraja XVII veka, zaboravljajui u toj srdbi ak i mesta na kojima je pesnik, bilo u nekoj ivlje i reljefnije ocrtanoj sceni, bilo u kojoj duhovitije smiljenoj dosetki, davao nekih, katkada i ne beznaajnih, dokaza da je u njemu ipak ostalo poneto i od talentovanog satiriara. Samo zbog tih izolovanih i na alost retkih bolje ostvarenih mesta moemo da zaalimo to nam i sve druge Gleevieve satire nisu ouvane, i samo zbog njih imamo prava da verujemo kako je on tim gubitkom kao pisac oteen.

420

5 Najobzirniji, a istovremeno i najnekritiniji Gleevi se pokazao prema svojim dramama: njih je ostalo najvie posle njegove predsmrtne revizije. Neemo rei, zbog toga, da ih je drao i najvrednijim delom svog rada; pre e istina biti da je u osnovi takvog njegovog postupanja lealo uverenje kako su one ponajmanje nesaglasne s onim to dobar katolik sme da potpie; u raspoloenjima koja su ga tada obuzela ovakvi su obziri kod njega odluivali. A drame koje je prethodnih godina pisao bile su ili sve same melodrame, umivene, uglavnom pristojne, i bezopasne, ili i ista religiozna dela, kao Poroenje Gospodinovo i, ako je zaista njegovo, Osloboenje Betulije. Poneke od tih drama vremenom su moda ipak propale, samo, razume se, ne blagodarei Gleevievoj hrianskoj preduzimljivosti. To bi mogao biti sluaj s onom koja se verovatno zvala Petrislav i od koje moemo itati jedino prolog, pisan u obliku razgovora pojedinih personifikovanih lica. Iz prepirke Istine i Lai, koja najveim delom prolog i ini, vidi se jasno, inae, da je radnja te drame bila u burnim obrtima sudbine bosanskog kralja Petrislava, koga je Vreme najposle uzdiglo na presto zbacivi otud opakog, prevarnog i neplemenitog Mitra, "kom motika u desnoj bi stala bolje neg kraljevska sad ibika". Vezujui se sredinom i imenom glavnog junaka za svet iz Letopisa popa Dukljanina[97], ova "istorijska melodrama" a ona je to morala biti, po svemu sudei, s pravom istorijom Bosne zajednikog ima jo mnogo manje nego i taj Letopis. Ali i da su se kakvom nezgodom izgubile sve Gleevieve drame, gubitak ne bi bio neprebolan za nau knjievnost. Jer iako su one svom vremenu neto znaile zato bi se inae tada prikazivale i gledale? iako za to vreme imaju i poneku zaslugu, odravale su i na svoj nain ipak bogatile dubrovaki pozorini repertoar, iako su, najzad, i kasnije, posebno sredinom i krajem prologa veka, bile jako cenjene, kod knjievnih istoriara od ukusa one ve dugo, i s potpunim pravom, prolaze veoma ravo. Naroito je Gleevieve melodrame snala takva sudbina. Dok se jo nita nije znalo o zavisnosti tih melodrama od italijanskih uzora i dok su se jo uvek itale i ocenjivale kao originalne Gleevieve tvorevine, Armin Pavi, koji ih je prvi opirnije prikazao, mogao je biti i prvi koji e im se podsmehnuti. "Strano smijena scena!" uzvikuje on kod jednog prizora Zorislave, pa odmah zatim dodaje: "Nespretnije... nijesam jo itao".
421

Bolje ne prolazi kod Pavia ni Olimpija osveena; ona je za njega samo "darmar nemotiviranih scena". A Ermiona je do te mere "nedramatske kompozicije da se iz nje razabire pjesnik koji bi za kakova Orlanda Furioza bio vjet ali je u ovoj drami promaio ve sve granice mogunosti ina, pa ju je uinio upravo dosadnom"[98]. Koliko su tek ocene Gleevievih drama morale postati svirepe i koliko je tek on kao dramski pesnik morao prestati da bude respektovan kada se, blagodarei nalazima M. Deanovia i . Dera, saznalo da i tako nestvarne, tako neveto izraene i tako daleke od svake umetnosti one u veini nisu bile originalne, ve ih je Gleevi samo prevodio ili samo preraivao iz italijanskih knjiga. Njegova Ermiona, naeno je tom prilikom, u stvari je prevedena drama Gli amori infruttuoso di Pirro od Mleanina Aurelija Aureli, a njegova Olimpija osveena, uz koju je zabeleena godina 1695, kao vreme nastanka, puka je parafraza jedne druge drame istoga Aurelija (Olimpia vendicata); zatim, njegova Damira smirena predstavlja prevod komada Damira placata jo jednog Mleanina, Filipa Aajuolija, dok njegov Belizarijo, aliti Elpidija nije drugo nego na "naki" prenesena melodrama Rivali generosi glasovitog Apostola Zena. Pa bar da je pri tom Gleevi neto bolje umeo da bira, da je bar na na jezik prenosio najbolja ostvarenja savremenog italijanskog teatra, nastojei samo da njihovom duhu i njihovoj umetnosti ostane maksimalno veran. Na nesreu, njegovo poznavanje onovremene italijanske knjievnosti kao da nije bilo najbolje, a njegovi kriterijumi kao da nisu bili najstroi. On se u sklonostima sav bio okrenuo k venecijanskom teatru i verno, strpljivo i predano pretakao je tekstove koji su se u Veneciji prikazivali, a koje je upoznavao iz njihovih tampanih izdanja. Moda taj njegov izbor i nije bio sasvim sluajan, kao to sline stvari obino ne bivaju sluajne. Italijanski istoriari knjievnosti[99] istiu kako je u Veneciji, za razliku od Firence, Rima i drugih gradova Italije, gde je pozorite bilo privilegija vienih i izabranih, sav narod koji je hteo dolazio u teatar; a doavi, i plativi za to, eleo je da gleda to je voleo, i pisci melodrama morali su to da uvae; otuda je u tim melodramama tako preskromna uloga poezije, ivotnosti i kakvetakve psihologije, a tako vidna, i toliko osetna, pomo muzike, kominih scena i efektnih prizora ostvarivanih uz pomo vrlo sloenih i veoma skupih teatarskih maina. Na Gleevi koji je imao slinu publiku bio je sigurno u slinoj zavisnosti od njenih ukusa. Ali je njegov poloaj bio jo gori: u italijanskim melodramama slabosti poetskog teksta pokrivene su i raskono
422

naknaivane briljantnou muzike i rasipnou scenske postave; u Dubrovniku, gde se u melodramama uvek relativno malo sviralo i pevalo i to jo sviralo i pevalo ko zna kako i ko zna po kojoj muzici i gde su pozornica, kostimi i scenografske mogunosti bili skromni, tedljivi i sirotinjski kao itav dubrovaki ivot, umetniki defekti svakog pojedinanog dela ispadali su jo uoljiviji, katkad jo drastiniji. Kad su stvari tako stajale onda, moe se tek misliti koliko zbog svega toga dananji kulturni istoriar, a da i ne govorimo o dananjem itaocu! koji Gleevieve melodrame mora samo da ita, a nema mogunosti da ih vidi, onakve kakve su one, u celovitosti svoga izvoenja, izlazile pred svoje gledaoce, i koji uz to zna da one nisu jo ni originalne, ima malo ega da u njima nae to bi mu se dopadalo. Njemu su neizmerno dosadni ti bezbrojni kraljevi koji mahnitaju i koji su, kada ih ljubav stigne, spremni na svaki postupak, ti zatravljeni kraljevii koji kao pravi vitezovi idealno slue svoje oboavane ili pak kao pravi Don uani nikad nisu siti pobeda nad enskim srcima, te predivne, a esto i oajne i uplakane princeze u koje se njihovi ljubavnici zaklinju, ali ih neretko i ostavljaju ili ih tavie direktno guraju u nesree u kojima one, razume se, ipak nee propasti. I njega vie nikako ne ushiuju te neprestane ljubavi po baroknom ukusu, mnogo puta dvostruke ili trostruke u istoj drami i najee isprepletene i izukrtane do te mere da se ve teko hvata ko je u koga zaljubljen a ko je kome neprijatelj. Najzad, on nipoto nije vie u stanju da uiva u tim stalnim preoblaenjima mukaraca u ene, i ena u mukarce; njemu smetaju nasilni, vetaki a toliko puta i smeni koliko naivni raspleti, od kojih su samo jedna, ali nikako i jedina vrsta onda silno omiljena naknadna, neoekivana prepoznavanja; i on, najposle, kao i celokupnu njihovu beivotnu romantiku, ne moe da primi ni njihov stil koji je tako nategnut u svojoj sveanosti i tako komian u svojoj neprirodnosti. Takvom procenjivanju opte vrednosti Gleevievih melodrama malo moe smetati okolnost to se za njegovu Zorislavu kraj svih pokuaja do danas nije jo naao italijanski izvornih i to se ona dok se to ne dogodi mora shvatiti kao samostalno delo. Ali i da, radei je, Gleevi zaista nije imao pred oima nijednu italijansku dramu, ona se niim ne odvaja od Ermione i Damire, od Olimpije ili od Belizarija za koje znamo da ih je samo prevodio, i ne najsrenije. Jer mada je njenu radnju smestio u Ugarsku i Bosnu, u Budim i u Beograd, i mada su njeni junaci ugarski, bosanski i hrvatski kraljevi i kraljevii, princeze i vitezovi, Zorislava je sva u tradicijama
423

italijanskih romantinih melodrama s pseudoistorijskom sadrinom. Kao i u ovima, i u njoj na stranom dvoru taj je dvor u njoj ugarski ivi kraljevi neprijateljske zemlje, nepoznat i pod drugim imenom, taj je kraljevi Kreimir, sin bosanskog kralja Miroslava, i kao u njima on se tamo zaljubljuje u ker svoga neprijatelja, ona se zove Zorislava i po njoj je i cela drama dobila ime koja mu uzvraa iako i ne zna ko je on zapravo, i s kojom on ak ima i dete. Iz toga, opet kao u pomenutim italijanskim melodramama, nastaju bezbrojne peripetije i ratovi, i megdani, i bacanja u tamnicu, i pokuaji samoubistva s uplitanjima mnogih drugih linosti meu kojima su i bosanska lepotica i dama Cvjetislava u koju se svi redom zaljubljuju, i njen verenik hrvatski ban Zelimir, i obavezni dvorani i "svjetnici" da se na kraju, posle mnogih iskuenja i bura, sve svri prema osvetanim obiajima: sveoptim izmirenjem i obligatnim svadbama. Mnogobrojni umetniki nedostaci tog dela nisu ostali skriveni ak ni za rodoljubive, ali ne odve kritine "Ilirce" iz prvih decenija prolog stolea. Dimitrije Demetar, koji je, drei da jo neosnovanom hrvatskom pozoritu treba pripremiti "dobra i shodna dramatika djela" i mislei da se to moe ostvariti preraivanjem starih dubrovakih drama, za osnovu svoje Ljubavi u dunosti uzeo je radnju Gleevieve Zorislave ali je morao da je na mnogo mesta prilagoava i menja, da je doteruje i popravlja, da iz nje puno ega izbacuje i u nju puno ta umee[100]. Pa i posle tolikih napora i uprkos tolikih intervencija, on nije uspeo, i to se moe odmah videti, da od nje naini bogzna ta. Nije iskljueno da je od svih Gleevievih dramskih tekstova njegovo Poroenje Gospodinovo bilo najlepe primljeno od strane njegovih davnanjih gledalaca; dva uzastopna prikazivanja tog dela moda mogu poneto da kau o njegovoj popularnosti. Uistinu, ono je imalo ime da se dopadne svetu za koji je pisano: ovakve boine idile o pastirima koji idu da se poklone novoroenom Isusu i da ga daruju sigurno su bile rado gledane u izvesnim krugovima ondanjeg dubrovakog drutva i u izvesnim trenucima ondanje ne mnogo vesele dubrovake stvarnosti. Osim toga, u njemu je i mnogo drugih efekata koji nikad ne promauju cilj: tenih i jednostavnih stihova, blagog humora i draesnih zgoda iz pastirskog ivota, zanosnih slavljenja tog blaenog, arkadskog ivota, nenih pesama koje pastiri pevaju, bilo po melodijama crkvenih himni, bilo po napevima "popijevkinja", to jest narodnih bugartica, pa ak i izvesnih scenografskih iznenaenja, kao to je nesumnjivo bilo ono na neki nain svakako
424

doarano kad "andio slazi u jednomu oblaku". Uivajui u toj drami, pisanoj, a onda i prikazivanoj bez velikih pretenzija, Gleevievi savremenici moda nisu toliko kao mi danas oseali da je ona ponegde ipak preduga i da su od trinaest njenih "govora" na koje je podeljena poneki bez tete mogli da otpadnu. I verovatno im ni na kraj pameti nije bilo da Gleevia kao njenog tvorca manje cene to je on eventualno kako je, mnogo kasnije, u jednoj prilici reeno, ali nije dokazano[101] njom vie ili manje prenosio neko slino italijansko delo. Na svaki nain je i Osloboenje Betulije koje na osnovu Crijevievih svedoenja, kao i na osnovu ne jedne bliskosti s Gleevievim jezikom i stilom, smemo s neto opreza pripisati naem piscu raeno da bude prikazano pod svodovima neke crkve i u stilu oratorijuma koji se u one godine poinju sve vie da vole i sve ee da izvode. U dva "dila", od kojih prvi ima osam, a drugi devet "prikazanja", s uobiajenim horovima i u ustaljenim osmercima, ovo delo i to se tie fabule nije takoe ni u emu novo; ono se dri verno svih komenata stare biblijske legende o Juditi; u njoj su, dakle, i opsedanje Betulije, i odlazak Juditin u neprijateljski tabor, i njeno zavoenje Oloferna i, u zgodnom asu, Olofernova smrt od slabe i nene Juditine ruke. Po pozornici koja je vie srednjovekovna no moderna jer se u okviru istoga "dila" pojedina "prikazanja" odvijaju na razliitim mestima: u Olofernovom taboru, na vratima Betulije ili u Juditinoj "kamari" kreu se dobro znani junaci ove drame ne da grozniavo dejstvuju ili da proivljuju prelomne trenutke svojih ivotnih istorija, ve da dre duge tirade o svemu to imaju da uine ili kau. Niim u svojim odlikama ni gestovima, ni shvatanjima, a ni govorom oni se ne vezuju za biblijske linosti ija imena nose; po svemu su, naprotiv, srodni ukoenim i beivotnim figurama savremenih melodrama koje je u udljivoj igri pisac naterao da na trenutak zaborave na podvige i ljubav i da uzmu re o bogu i o ovekovim dunostima prema njemu. Na takvim osnovama graena, ova drama nije naravno nikako mogla prei nivo ostalih Gleevievih dramskih pokuaja; ona je kao i oni bleda, neizrazita, oskudne invencije i nevelikog dometa, delo dobronamernog diletanta, ali ne i znaajnog stvaraoca. Posle svega to je o Gleeviu i o njegovom radu reeno, krajnji sud nije teko doneti i on bi uglavnom bio u sledeem. Naa knjievna istorija razume se, novija nije greila kada je Gleevia kao dramskog pesnika svrstavala u prevodioce bez dara i duha; njegovo je mesto upravo tamo, mada se mora, pravde radi, dodati da je Gleevi, nastavljajui tradicije
425

svojih prethodnika, bio i od neke koristi istoriji dubrovakog pozorita. Odravajui njegov repertoar u trenutku kad boljih dramskih pesnika nije bilo, on je, zajedno s jo nekim svojim savremenicima, ovim svojim radom omoguavao da srpskohrvatska re jo neko vreme odjekuje s dubrovake pozornice pre nego to konano zamukne pred nastupima italijanskih profesionalnih pozorinih trupa koje su pomodna italijanska pozorina dela davale u svom jeziku. U jedan mah, uzimajui da u "slovinske" stihove prenese Zenovu dramu I rivali generosi, on je ak bio na boljem putu no dotle i da je imao dara koliko dobre volje, dubrovaka publika mogla je u njegovom poslu uivati i vie no inae. Ali ostalim Gleevievim tekstovima knjievna istorija nije dosad poklonila dovoljno panje. Meu ostacima njegovih lirskih pesama mogli su se nai stihovi koji ne zvue loe, a meu njegovim satirama bilo ih je i uspelih. Po njima je on jedna od zanimljivih pojava u onim u knjievnom pogledu gladnim godinama dubrovake literature posle udesa od 1667, kada osim Ignjata urevia nije bilo nijednog pravog pesnika. Pravi pesnik nije, na alost, bio ni Gleevi, jer za to nije imao koliko treba ni dara, ni srca, ni ukusa, ni mate, ali je ovakvim retkim biserima naenim u najsvetlijim asovima svojih muenja nad hartijom stekao prava na neto vie priznanja od onoga to je kod svojih savremenika stekao i to je kod veine novijih knjievnih istoriara dobio. Uostalom, da ni sam nije imao velikih iluzija o vrednosti svog rada rekao je odavno dovoljno jasno i dovoljno iskreno u svom odgovoru na pohvale Ignjata urevia: Od mladosti ja se znojim i u trudu mi krv umire, ali jote ne dostojim ni vidjeti slavne mire: pjesni moje malo vrijedne ne dadu mi asti nijedne. Meutim, i kada je bio slab kao pesnik, a to je bilo najee, Gleevi je ostajao interesantan i znaajan kao predstavnik svog doba. Mnogo puta to njegovo doba protivreno i rastrzano doba druge polovile XVII veka dobilo je u njegovom delu, kao i u njegovom ivotu, svoju jarku sliku, svoj ivopisni odsjaj.

426

Napomene
[1] Bibliotheca Ragusina I, 105-106. Autograf u Biblioteci dubrovakih dominikanaca. [2] Stari pisci, Zagreb 1918, XXIV, 356, 358. [3] Kaanovskij V., Neizdannij dubrovnickij poet'' Anton''-Marin' Glegevi'', S. Peterburg'' 1882; Prohaska D., Pregled hrvatske i srpske knjievnosti I (Do Realizma 1880), Zagreb, 1919, 56. [4] Deanovi M., Die Uebersetzungen des A. Gleevi, Archiv fr slav. Phil., 1916, XXXVI, 378-413; isti, La fortuna di Apostolo Zeno nell'oltre Adriatico, Atti dell'Accademia degli Arcadi e scriti dei soci Roma, 1932, XV, vol. VII-VIII, 169-221; Dayre J., L'original italien du "Belizarijo" de Gleevi, Revue des tudes slaves, 1931, XI, 61-63. [5] Pripovetka je objavljena u asopisu Zora 1873. god. Posle je pisac, neto izmenjenu, pretampava u zbirci Zimski veeri (1881), i drugde. [6] Stari pisci, 1886, XV, predgovor. [7] Consilium minus, 79, 1648-1652, 34'. Ovaj i svi dalji dokumenti za koje se izriito ne kae drugaije pripadaju Historijskom arhivu u Dubrovniku. [8] Diversa Notariae, 130, 1600-1603, 152' C njom je on 21. februara 1602. dobio, uz ostalo, i onda ne beznaajan miraz od blizu est stotina dukata. [9] Liber mortuorum, I, 1637-1647, 47. Bio je tada d'eta di anni 90 in circa. [10] Aprila 1655. umro je bez dece Marin, brat Jele Gleevi, i poto je bio poslednji mukarac u porodici, ostavio je sve to ima Jeli i jednoj drugoj svojoj sestri: Et faccio li mia universali heredi la signora Jella, moglie di quondam Rado Popovich, et la signora Aniza, moglie relicta di quondam Tomaso di Steffano, mia carissime sorelle (Testamenta Notariae, 65, 1651-1657, 174'-176). [11] Nav. delo, VII. [12] Vid. na primer Genealogiju Zbora popovskog. [13] Liber matrimonialium, I, 1652-1659, 85. Za Deu Gini, inae u tzv. ingrijinoj genealogiji Antunina ima: Dessa fu moglie di Marino Popovich over Gleghievich, mercante raguseo. [14] Liber bantizatorum, 3, 1658-1663, 3. [15] Prepiska17 43. 1810. [16] Popovieva pisma, uputstva koja mu je dubrovaka vlada slala kao i druge dokumente u vezi s ovim poslom vid. u Prepiska17 68. 2080 i 91. 2234. [17] Testamenta Notariae, 66, 1658-1663, 100'-103'. [18] Tutores Notariae, 7, 1650-1671, 87'. [19] P. Budmani, nav. delo VII:"... da nije njegovo znanje bilo duboko svjedoi nam Cerva s jedne strane, a s druge ne samo njeki anahronizmi u Ermijoni i u Damiri nego jo vie to (u Zorislavi) stavlja Biograd u Bosnu". [20] Tako je nepoznati fratar koji je sastavljao popis grobnica u dubrovakoj franjevakoj crkvi (Indice delle Sepolture di San Francesco di Ragusa, rukopis jo uvek ouvan u arhivu Franjevakog manastira), dakle jedan ozbiljan dokument, stavio: Sepolture del Chiostro... No 48 del Sig.e Antonio Suece Alias Gleghieuich. I tako je ueni Dubrovanin Baldovin Bizaro (umro 1848), dopunjujui jednu dosad neprimeenu 427

genealogiju dubrovakih graana, pisao o Gleevievoj majci: Descia fu Moglie di Marino Popovich d.0 Gleghievich detto Svece. [21] Ima ih u Dubrovniku, u Biblioteci Historijskog instituta (sign. D.a. 34) i u Biblioteci franjevakog manastira (isp. Brlek M., Rukopisi Knjinice Male brae u Dubrovniku knj. I, Zagreb 1952, 100, 127, 145, 190), a neki su dospeli ak u londonski British Museum (Jagi V., Slavica in British Museum, Archiv f. sl. Phil., 18821883, VI, 617). [22] Consilium minus 85, 16771685, 64', 76'. [23] Matricola della Confrat. di S. Lazzaro na listu 52 uz ime Antonio di Marino Popouich ima opasku: casso in virt della parte presa sotto li 23 Gen. 1675, ali neto dalje, na istom listu, ita ce: Antonio di Marino Popouich preso di nuovo. [24] Maggior capitolo della confraternit di S. Lazzaro 16711811, 24. [25] Isp. Diversa de foris, 116, 16811682, 98'99', 123'127', gde su, u posebnom dokumentu, pojedinosti ove adoptacije. [26] O tom "Tpeem po starosti" rukopisu Osmana i o njegovom prepisivau vid. Stari pisci IX8 (Zagreb 1938), predgovor . Kerblera, str. 4142. [27] M. Brlek, nav. delo 109110. [28] Isto 83; isp. i S. Ljubi, Ogledalo knjievne poviesti jugoslavjanske II, Rieka 1869, 451. [29] Lamenta del criminale, 10, 16751676, 235'. [30] Arhiv bive dubrovake nadbiskupije (odsad skraeno ADN), Pro(cessi) 1680 in 81, adi 14 maggio 1681. [31] Sentenze promulgate dalli Sig. giudici del criminale 1679707, 30. [32] Diversi et possesso del criminale, 19, 16811688, 59. [33] Pacta matrimonialia, 13, 16591704, 6364'. [34] Krtena je 25. oktobra 1648 (Liber baptizatorum 2, 16471665, 22). [35] Taj njen prvi mu, Jakob Kineze, s kojim je imala Ker Mariju (ro. 1673) i sina Jakoba (r. 1674), kao da ju je voleo, na svoj nain. Bar tako bi se dalo slutiti iz odlomka jednog srpskohrvatskog pisma koje joj je, bolestan, uputio 6. januara 1675. iz Prokuplja, gde je trgovao. "o mi je veoma pie on tamo da ti modraa nije u gustu, ja sam leo, a to mi su Druzi kupovali, nita ne manje ja u ti, ako bog da, drugu kupit, i ostalo to mi si zapoviela...; a reene tri mahramice uzmi ti i nemo se narugat er su zloeste i er nijesu zlatom finijem navezene, zato ih nijesam kupovo, nego mi su ih dali kolendam" (Diversa de foris, 113, 16711678, 210). [36] Liber baptizatorum, 5, 16711687, 367. [37] Consilium minus, 86, 16861693, 3'. [38] Ni za Deu, ni za Marina drugoga ne znamo rei tane datume roenja, jer su bez sumnje krteni van Dubrovnika kad u odnosnim matinim knjigama nema beleaka o njima. Da je Deino roenje moralo biti negde oko 1687. god. reklo bi se po tome to se nalazi da je umrla aprila 1778. aetatis suae anno circiter 3 (Liber mortuorum, 8, 1769 1796, 133). [39] Consilium rogatorum, 128, 16861687, 145'. [40] Isp. na primer Gleevieve dopise vladi sauvane u: Prepiska17 75, 2130, br. 96; isto 76, 2131, br. 84 i 115. [41] Prepiska17 92. 2237. [42] Na istom mestu. Vid tamo i Rastiev dopis vladi od 24. maja 1691, u kome se kae" Ho motivato di prima all'Ecc. VV. Ill. e di novo son astretto darle parte che senza il 428

cancelliere in questa Contea ni posso far lo sboro secondo il solito per buon governo ni far alcun atto della giustizia, essendo questo cancelliere inabile per ogni servizio publico. [43] Consilium roqatorum, 132, 16921693, 191, 251; isto 133, 16931694 1', 2, 120', 121. [44] Od mnogih dokumenata koji govore o Kavalkantiju dosta je pogledati i samo neke. Kao dvadesetogodinjak on je potkraj 1674, iako zaruen dugo obletao oko jedne sluavke iz kue pesnika Nikole Antice; razbenjeni Antica ranio ga je stoga iz osvete sabljom po licu, viui "to e od asnijeh djevojaka?"; posle toga je, dodue Antica dobio dva meseca zatvora (Lamenta de intus et de foris, 72, 1674 l9; Libro delle sentenze criminali de 16531679, 242'243). Zbog ovog skandala, Vlahova zarunica Marija Dri nije ga vie nikako htela, govorei neprekidno da e se "radije udaviti, nego ga uzeti za mua" (ADN. Processi 1674 in 78) Tu, meutim, serija njegovih podviga tek poinje. Maja 1684. bezrazlono je istukao jednu seljanku iz upe (Lamenti del criminale, 20. 174' a avgusta sledee godine vreao je i amarao klerika Boa Andrijaevia (Isto, 24. 16') Kada se poetkom 1696, ve kao konavoski kancelar, posvaao zbog nekakvog mesa s knezom Marinom M. Damanjiem ovaj mu je dovikivao:"Ti si pijun od Ponte!" i: "pijune i lupeu!" Na to je Vlaho odgovarao as snishodljivo: "Nijesam pijun, nego sluga za vazda gospodski Vlaho Kavalkanti!" a as drsko i s pakosnim aluzijama "Hvala ti, gospodine knee, znaju svakolika gospoda da sam bio pijun od Ponte, ma ja nijesam niigova stacijuna ni kue pokro" (Prepiska17 66. 2053). [45] Isp. Stari pisci XV, predgovor, XI. [46] Npr. rukopis Naune biblioteke u Dubrovniku br. 538. koji potie od obino vrlo pouzdanog i dobro informisanog prepisivaa Stijepa Tomaevia. [47] Diversa Cancellariae rogatorum, 217, 1688-1696, 187-187'. [48] Testamenta Notariae, 72, 1693-1702, 85'-88. [49] Consilium rogatorum, 135, 16961698, 121' [50] Ni do kraja ivota nije Gleevi uspeo da plati sav dug od te kirije i u testamentu odreivao je da njegovi naslednici debbano soddisfare a Jella di Steffano Sorgo Valovich, mia sorella, ed a Vincenzo, suo figliolo, per li fitti da me tutti non pagatili, ma pochi, della casa sua posta a Zaptat nella quale dimoral tanti anni quando fui cancelliere, se non me li donatano per carita e per amore, riflettendo alla mia poverta. [51] Isp. njegov dopis od 9. marta 1708, u kome se istiu pedovi: Gia l'i noto che con solo salario mi sostengo, non frutandomi niente la penna mai, e sono undeci anni ehe qui dimoro per cancelliere e in tutto spatio di questo tempo pochi mesi si trovarono qui li signori capitanij, et io spendevo per la carta di detto mio salario con gran dolore spesse volte levando a me stesso del pane, e Dio sa se dico la pura verita, e tanto sono le mie miseri gionte (Prepiska18 18l1. 3346). [52] Isp. S. Crijevi, nav. delo i mesto. [53] Prepiska18 1813 (1). [54] Consilium rogatorum, 140, 17061707, 55'. [55] Poto je prethodno proao kroz nia zvanja, Marin Gleevi je 21. decembra 1709. postao svetenik (ADN, Ordines et patentes 16991722, 98. 98', 103). [56] Prepiska18 1813 (2). 429

[57] Kao patrimonijum, tj. imetak koji je sam svetenik bio duan da ima, Marin Gleevi je od oca dobio vinograd U mestu Petraa u dubrovakoj upi (ADN, Diversorum 17061720, 18'). [58] Vid. na primer one registrovane u Diversa de foris, 130, 17041707, 144, ili u Consilium minus, 88, 17011708, 225 bis i 89, 17081714, 14', 18, 57. [59] Isp. Prepiska18 18l2 (l) Gleeviev dopis od 7. jula 1706, a zatim Prepiska18 1815 (186), br. 125. [60] Naroito je Jakob Natali u vie pisama podsticao vladu da Gleevia zameni ili da mu bar nae pomonika. Prepiska18 1815 (186). [61] Consilium rogatorum, 144, 17121713, 112. [62] U jednom italijanski pisanom pismu upuenom Tomi Solari u Dubrovnik (Lettere di Dn. Giorgio Mattei... tomo III, rkp. u Biblioteci dubrovakih franjevaca, str. 310). [63] Aletinovo pismo, takoe na italijanskom jeziku, ali sa srpskohrvatskim umecima (koji se ovde u citiranju oznaavaju kurzivom), nalazi se u rkp. Lettere di Dn. Giorgio Mattei... tomo I, u Bibl. dub. franjevaca, str. 298. i 299). [64] O Kontistiju dato je dosad samo neto mravih podataka u studiji Odrazi italijanske akademije degli Arcadi preko Jadrana od Mirka Deanovia (Rad JAZU 248, Zagreb 1934, 57 u bel.). Dopuniemo ih napomenom da je Pero Kontista, sin trgovca Nikole Brivia Kontiste, roen 11. marta 1673 (Liber baptizatorum, 5, 50) i da je kao pitomac Budislavievog kolegijuma bio ak uitelja Mata Franeskovia (Cons. minus, 86, 42 ). [65] Dubrovnik, zabavnik narodne tionice 1868, 116 ("Najtea pokora"); Kurelac F., Runje i pahuljice, Zagreb 186668, 108 ("Kad se sa enom svadio"). [66] Kolendi II., Izvetaj o naunom radu na Primorju, Glasnik SAN, 1949, I, 3, 498. [67] Testamente Notariae, 75, 17211731, 197198. [68] O Alamanji (16851761) biograf Sabo Slade belei pored ostaloga: Missionarius celeberrimus fuit, eumque ter aliquando in die, et numquam de scripto, audivimus concionantem... (Rode B., Necrologium fratrum minorum de observantia Provintiae S. Francisci Ragusii, Quaracchi 1914, 7677). [69] Kolendi P., Griziev izvjetaj o dubrovakim knjievnicima prvih godina XVIII vijeka, Sr, Dubrovnik, 1906, V, 733. [70] Njen testament, kojim je sve svoje ostavila sinu Marinu i keri Dei, ali u kome ima i svakovrsnih drugih legata, vid. u Testamenta Notariae, 78, 17571763, 9798. [71] Nav delo, IV, 58. [72] O Matijaeviu vid S. Crijevi, nav. delo, IV, 58. [73] Liber mortuorum, 6, 1722-1729 [74] Vid. gore napomenu 20. [75] Za Marina isp. Liber mortuorum, 8, 1769-1769, 72, a za Deu vid. gore nap. 38. [76] Dubrovaka vlada esto ga je angaovala da o sv. Vlahu peva "Passio dl San Biagio" (Detta 1723, 3'; 1724, 2'; 1727, 3). [77] I ovde i u daljem izlaganju re je o ve navoeno Crijevievoj biografiji A. Gleevia. [78] Notizie istorico - critiche sulle antichita, storia e letteratura de'Ragusei, tomo II, Ragusa 1803, 245, 274, 290. [79] To je zapravo prevod, s Pavlovievim dodacima, poznatog epitoma Ivana Marije Matijaevia iz Crijevieve Dubrovake biblioteke, a nalazi se u Historijskom arhivu u Dubrovniku meu rukopisima negdanje Pavlovieve biblioteke pod br. 50. 430

[80] Kolendi P., Griziev izvjetaj... Sr 1907, 107; isti, Marinova "Strage degli innocenti" u Antiinu prevodu , Prilozi za knjievnost, 1927, VII, 196199. [81] Isp. Pavievu Historiju dubrovake drame (Zagreb 1871), u kojoj su (na str. 186 195) prepriane njihove sadrine. [82] Ta se Gleevieva dela nalaze u rukopisima I. b. 111, I. b. 110, I. a. 94, I. b. 67 i I. c. 35, Arhiva Jugoslavenske akademije u Zagrebu. [83] Samo je Pjesan Lopujkam u meuvremenu tampao M. Deanovi u dodacima uz svoje delo Anciens contacts entre la France et Raguse (Zagreb 1950). [84] urmin ., Gleeviev "Belizarijo", Nastevni vjesnik, 3agreb, 1902 X. 263265. [85] Kolendi P.. Gleevievo "Poroenje Gospodinovo", Nastavnik, Beograd, 1906, XVII, 127130. [86] Isp. u ovoj knjizi str. 357358. i nap. 46. [87] Istina, F. Fancev, koja je ovaj fragment video stavlja na njegovom omotu opasku: "Poetak neke satirike pjesme proti Gleimira (Gleevia?)", ali ne izgleda da je on sasvim dobro razumeo sadraj. Iako za taj fragment nije naznaen autor, nije teko zakljuivati da ga je pisao Gleevi. [88] Stari pisci, XXIV, 613. [89] Taj naslov je V. Jagi koji je jo ranije opisivao isti rukopis (Archiv f. slav Phil. 1888. XI, 297300) itao: Piesan godiscnizam od ulize Bete Suece, napominjui uz to: Die Unterschrift kann ich nicht entziffern. [90] Istorijat ove zablude i celo dokazivanje da delo ne moe biti Gleevievo vid. u naoj raspravi Stara dubrovaka maskerata "Trnicam", objavljenoj u asopisu Pitanja knjievnosti i jezika, Sarajevo, 1956, III, 105111. [91] Ti su rukopisi u Arhivu JAZU u Zagrebu (I. b 39) i u Naunoj biblioteci u Dubrovniku (br. 619). Nijedan od njih ne spominje nikakvog autora, a jedini podatak koji daju jeste da je pesma "pripisana godita 1724." Tu pesmu tamo je prvi video, pomislio da bi mogla biti Gleevieva i na nju svratio panju potpisanog akademik Petar Kolendi. [92] Npr. rukopis br 633 Naune biblioteke u Dubrovniku, opet rad S. Tomaevia. [93] Pored Suza u tubi Radmilovih i pored melodrama, Gunduli je pisao pesme kao Uspomena ljubeljiva i Razblude None. O Laliu i Gunduliu u navoenom pismu javlja uro Grizi: Se il S.r Lalich abbia lasciata qualche compositione non lo st, non st ne meno se l'abbia lasciata il Sig. Gondola. Dirt bensi cit che sento che io giudico aver egli per un pezzo bussato alle porte del Paradiso per entrarvi a cagione d'un libretto intitolato Pjesni gluvene, se non erro che giran per le mani de'giovinistri, e niente meno muovono di quelle del Marini; anzi parmi d'aver udito averne egli in punto di morte avuto rimorso. [94] Nav. delo XIII. Tu su, samo, bez potrebe dodate na kraju dve strofe koje su u rukopisu izdvojene sa strane i koje oigledno predstavljaju deo sasvim druge pesme. [95] Evo tog distiha doslovno: Passer Nimpha gmis raptam quam funere facto est / Pulchriora lacrymis vividiorque tuis. [96] Isp. u ovoj knjizi str. 347. i nap. 87. [97] Tamo dolazi vie bosanskih vladara s imenom Petrislav (isp. ii F., Letopis popa Dukljanina, Beograd 1928, Posebna izdanja SAN, knj. LXVII, str. 317318, 330331, 357, 360). [98] Nav. delo, 188, 192, 194. 431

[99] Npr. A. Belloni, Il Seicento, Milano, 1929, 420. [100] Ceo Demetrov postupak prikazao je i ocenio Franjo Markovi u raspravi O dru. Dimitriji Demetru kao dramatiku ilirske dobe, Rad. JAZU 80, 1885, 74-82. [101] Isp. Deanovi M., Die bersetzungen... 378.

432

"progetto drammaturgico"
. , . , ( ) . ( , , ). : , , , , , . , , . : , XVI , , , , , , , , 1548, , , , . , [1], [2] [3], , , . , ,
433

 (, , ) [4] . . , 31. , 1539, [5]. . , , , . , , , , , ( 1538, ). , , , , . . , 1526. , ( , ), ( , , , , ). 1508. . (1528, 1529, 1530, 1536) [6]. .
434

 1528. . "" 1539 ( 1537), ( ). " ", " ... " [7]. 1538. , 28. , ( , "era musico eccelentissimo t suonava dogni sorte de instrumenti") [8], . , . , , , , , . , , , , . , , , , . 1603. . (studi delle lettere), " ", 1541, , , " " : , , ,
435

, , , , . , , Siena nella vita e nellopera di Marino Darsa ( Marin Dri) (1961). , ( : , , " " ""), , . , ( ), , . ( , ), , . , , : " ... , , , ". , , , . , . , ,
436

 , , , , , , , . , . , , , , , [13]. . , , : , 1531. GlIngannati, " ", LAmor costante LAlessandro ( 1540, 1544, 1545). : " ", " " " ". . , , . , , (. , .
437

 , . , " ", , , , , , ). , , . , , . , , , , , XV , . , , , , , , . , , . , , , [14], " ", , , , 1539. . ( , , , .)

438

 . , , , , XVI , , . , , , , , [15] ( , , , , , , ) e , , - [16]. XVI . . [17], 1525. 1527. , [18]. , "spetacolo", . "" "" "dello spetacolo", ( ). , , , , , , , " " ' ..." ("...si mettano nuovi, superbi et ammirabili spettacoli facendo essi rappresentare in ornate et magnifiche scene belle et dilettevole comedie"); , , ,
439

 ., a "" ("ne da gli accademici sono ancora quasi mai lasciati lanno trapassare i lieti et grati giorni del Carnovale senza piacevole e onorate feste") [19]. (virtuose accademie), , , , (Congrega dei Rozzi), , , [20]. , , , . a, . Captivi, I prigioni (1529-1530) [21], , , " ". , Aurelia ( 1531, , , ) [22], ( V, 5), , , . , , Gli ingannati, 1529-1530, ( 1537) , . .
440

 . , , : L Amor costante ( V 1536. ), [23] L Alessandro (1544). , , , Ortensio (1560), . XVI , , , . ( , 1508) , , j o , [24], . , , , , . , , 1542. , (" ") [25]. . , , . . ("
441

 ") [26]. , , , , , ( ) , , . , , , , . . ( ) , , . LAmor Costante . , , LAlessandro ( ) " " , ("...segui la nuova moda gia introdotta dal cardinal di Bibiena e dall Ariosto di scriverla in prosa") [27]. , . , . , , , , . ("...polemica impensabile a Siena nel 1536 in un teatro dAccademia per un publico cortigiano, la marcatura spagnola, con lanalogo arrangiamento di un tedesco italianizzato e di un italiano germanizzante"), [28].
442

 . , , ( , . , , , , .) , . . , LAmor costante, , , , "scolare todesco" " scolare spagnuolo" , LAlessandro . , . . , [29]."Todesco", "scolare todesco", , , , . LAmor costante. , , "Todesca"( , a 1550, ). : Todesco:"Andare io a brinz " :" Antamo... bever "; :"... a brinz "; Todesco: "Mattar!mattar" : "Mattar...". , , , ,
443

 . . , " " (il Principe de comici italiani) , , 1579. [30], . , (ruffiano-arruffianato), . Dialogo della bella creanza delle donne, La Raffaella, , 1540. , , , , , (, , .), . LOrtensio, 1560. , , , Annotazioni... nel libro della Poetica dAristotele con la traduttione del medesimo libro in lingua volgare(1575). , , , . , , , . , La sfera del mondo,
444

 XVI . 1540. . , 1548, 1552, 1559, 1561, 1564, 1566, 1573, , . 1561. , ((Antonio Coco), , , 1560. . , , , , 1564. . 1536. 1544. . , , , , . , (disegno) , , , , , : "Primieramente io aveva disegnato e formato tutte quasi quelle sorti di persone che possano o soglin rappresentarsi in comedia, secondo quelle diversita che occorreno trovarsi per varie cause e fortune nella vita commune degli uomini" [31]. , . , , , , (progetto drammaturgico). , , , , . ( , , , , , .). ,
445

 , : "... per causa di parentela e congiunzion di sangue, come son padri, figliuoli, mariti, mogli, fratelli, nepoti e simili; per causa e diversita di fortuna, come sono poveri, ricchi, servi, padroni; per causa di eta, come vecchi, gioveni, fanciulli; per causa di professioni, come legisti, medici, soldati, pedanti, parasiti, meretrici, ruffiani, mercanti e simili; per causa di qualita di affetti, come sono iracondi, sdegnati, innamorati, paurosi, audaci, gelosi, confidenti, disperati e simili; per causa di abiti danimo, come avari, prodighi, giusti, prudenti, stolti, gelosi, incostanti, invidiosi, fedeli, vantatori, perfidi, arroganti, insidiatori, pusillanimi, bugiardi, millantatori e simili" [32]. , , , . , : , , , ; : , , , ; : , , ; : , , , , (), , , .; : , , , , , , , , .; : , , , , , , , , , , , , , , , . . , , , (vecchio) , , : / / / / / ( : , , .). , , , ,
446

 . , . "" , , . , , , . ( , , ) (, , ) , , . , , . (verisimile), LAmor costante L Alessandro , . . , , . , , , ( "" ), XVI , . , , , .

447

 , , . , , , , , . , , , , , . , , , , . , ( , , , , ), , .

448

Rezime
U prilogu se pokazuje vanost boravka Marina Dria u Sijeni (1539-1544) za njegov komediografski rad. Za vreme boravka u Sijeni upoznao je najvanije komedije koje je izvodila uvena Accademia degli Intronati: Glinganati i dve koje je napisao Alesandro Pikolomini, LAmor costante(1536) i LAlessandro(1544). Znaajno je to su neke od tih komedija izvoene ba u vreme kada je Dri boravio u Sijeni.Dri je usvojio neke nove postupke koje je Pikolomini uvodio u eruditnu komediju : 1.pisanje komedija u prozi (za razliku od dotadanje praksu da se, po ugledu na antike, komedije najee piu u stihu); 2. uvoenje dijalekata i iskvarenog govora stranaca ( to je bilo u suprotnosti sa dotadanjim "dvorskim" stilom plautovske komedije). Pikolomini je stvorio i poseban "progetto dramaturgico". Taj "progetto" se zasnivao na tipovima koji vie odgovaraju ivotnoj realnosti no ustaljenoj emi "tipiziranih likova". 1. K. Jireek, Beitrage zur ragusanischen Literaturgeschichte, Archiv fur slavische Philologie, 1899, XXI, .481-494. 2. M. Reetar, ivot Marina Dria, Djela Marina Dria, Stari pisci hrvatski VII / /, Zagreb, 1930, . XL-LXXV 3. ., (1508-1567), .: , , 1948, .91-125. 4. S. Kastropil, Genealogija porodice Dri od Jera Vlaha Dria, , , , 1961, XXVII, 3-4, .224-242. 5. , 24. 30. 1538. , (M.Reetar, ., IL), " " ( ., ., 96) . . . , " ", 14. 1539. 100 , 1538. .-: . , , , 1999-2000, LXV-LXVI, 1-4, .21-38. 6. . , . ; . , .. 7. . , .. 8. S. Kastropil, nav.delo, . 238. 9. P. Skok, Driev"Plakir", Razprave Znanstvenog drutva za humanistike vede, Ljubljana, 1930, V-VI, . 1-42; M.Reetar, nav.delo, . L-LXI. 10. L. Kouta, Siena nella vita e nell opera di Marino Darsa (Marin Dri), Ricerche slavistiche, 1961, IX, .67-128( :Siena u ivotu i djelu Marina Dria, Prolog, 1982, XIV, 51-52, . 29-56); Jedan rektorski dopis Marina Dria, iz Sijene, Mogunosti, Split, 1972, XIX, 10, .1145-1152, : Nedeljna Dalmacija, Split, 3.XII 1972, . 17; G. Minnucci-L. Kouta, Lo studio di Siena nei secoli XIV-XVI.Documneti e notizie biografiche, Milano, 1989. 11. W.Creizenach, Geschichte des neueren Dramas, II, Halle, 1901. 12. B. Vodnik, Povijest hrvatske knjievnosti, I, Zagreb, 1913, . 159-165 449

13. XX . , ( ) , . : J. Marchiori, Riflessi del teatro italiano nel "Dundo Maroje" di Marino Darsa, Rivista dalmatica, 1958, XXIX, 4, II-III; F.velec, Dundo Maroje u raspravi J. Marchiori, Zadarska revija, 1960, I, 4-5; I. Slamnig, Pristup Marinu Driu s ove obale, .: Disciplina mate, , 1965. . , . : F.velec, Komiki teatar Marina Dria, , 1968; I.N. Goleniev-Kutuzov, Il Rinascimento italiano e le letterature slave dei secoli XV e XVI, II, Milano, 1973, 418. 14. , , .. , , 1550. La Dote() :" , ..." . : M. Panti, Poetika humanizma i renesanse II, , 1963, . 63. 15. 1525. . La Cortigiana ( ) - " ", M. Panti, nav. delo, .57;.. Il artello /qui vale Gelosia, Affanno, Tormento amoroso/, (le lor commedie con la scena in Grecia), "latino" ("... Questa nostra ha il proscenio... in Firenza, e la recitano Fiorentini"), : Commedie di Giovammaria Cecchi, II, Firenze, 1856, .3-4. 16. Mario Baratto, La fondazione di un genero (per un analisi drammaturgica della commedia del Cinquecento), .: Il teatro italiano del Rinascimento a cura di Maristella de Panizza Lorch, Milano, 1980, .3-24. 17. Daniele Seragnoli, Il teatro a Siena nel Cinquecento "progetto" e "modello" drammaturgico nellAccademia degli Intronati, Bulzoni editore, Biblioteca teatrale 5, Roma, 1980. 18. Nerida Newbigin, Politics and Comedy in the Early Years of the Accademiia degli Intronati of Siena, Il Teatro...str.123-134. 19. D. Seragnoli, nav. delo, 19. (S. Bargagli, Delle lodi dellAccademie, Fiorenza, 1569, .51-52). 20. B.Tanari, Le Accademie di Siena, Rivista Europea, 1874, .250-259;Curzio Mazzi, La Congrega dei Rozzi di Siena nel secolo XVI, Florance, 1882; Alonge Roberto, Il teatro dei Rozzi di Siena, Olschi, Firenze, 1967; Borsellino Nino, 450

Rozzi e Intronati:Esperienze e forme di teatro dal Decameron al Candelaio, Roma, 1976. 21. Nerida Newbigin, Una commedia degli Intronati:"I prigioni", Rivista italiana di drammaturgia, 1978, 7, .1-15. 22. E. Bizzarri, "LAurelia", commedia cinquecentesca dignoto, inedita e sconosciuta, Rivista italiana del dramma, 1938, II, . 335-352; Inediti italiani della "Grey Collection", Rinascita, 1941, IV, . 860-871. 23. /Maria Luisa Doglio/, Commedie del Cinquecento I-II, Bari, 1979, Introduzione, XIV-XV. 24. . , . , . 25. P. Skok, nav.delo, .8 ; L. Kouta, nav. delo, .35-36. 26. L. Kouta, nav. delo, .36. 27. Carlo Teoli, Appunti per servire alla vita di Alessandro Piccolomini Stordito Intronato, // .: LAlessandro, comedia di Alessandro Piccolomini..., Milano, 1864, . XXIII. 28. /Maria Luisa Doglio/, nav.delo, XVI. 29. ., " ", , , 1992, XIX, .379-386. 30. Orazione di Scipione Bargagli, in morte di monsignor Alessandro Piccolomini, arcivescovo di Patrasso, ed eletto di Siena, 1579;Venezia, 1591. :Carlo Teoli, nav. delo, VI-VII. 31. D. Seragnoli, Il progetto drammaturgico di Alessandro Piccolomini: il personaggio e la "fabula", .: Il Teatro a Siena... 32. , .101, 106.

451

SADRAJ

Knjievnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske od XVI do XVIII veka 1990.........3 NAPOMENE ................................................41 Poetika Marina Dria ...................................51 "" ...............................82 Dubrovako pozorite sedamnaestoga veka ................107 NAPOMENE ...............................................149 Naljekovieva komedija "arecitana u Mara Klariia na piru" ..............154 NAPOMENE ...............................................160 Dubrovako pozorite Drievog doba ....................162 Stara dubrovaka maskerata "Trnicam" ..................172 NAPOMENE ...............................................180 Beleke uz staru dubrovaku komediju "Jerko kripalo" ..182 NAPOMENE ...............................................189 Knjievnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske od XVI do XVIII veka 1990 ...........191 NAPOMENE................................................359 Dubrovaki pesnik Antun Gleevi........................386 NAPOMENE................................................427 "progetto drammaturgico" .............433 Rezime .................................................449

452