Seminarski rad

1

UVOD
Igra se javlja kao moćna komponenta u razvoju djeteta predškolskog uzrasta, to znači da fizički zdravo dijete odlikuje bogatstvo duha, moralno izgrañivanje ličnosti, radni odnos prema svim oblastima ljudske djelatnosti, smisao za uočavanje, stvaranje i doživljavanje lijepog, što znači da igra u predškolskom uzrastu ima zadatak da utiče na sveukupni razvoj djeteta fizičko i zdravstvenmo, intelektualno i moralno, radno, tehničko i estetsko. U igri se kod djece razvija mašta, mišljenje, pažnja, strpljenje, istrajnost, budi se inicijativa, samopouzdanje i odlučnost. U igri se dete priprema za dostojnog člana zajednice jer se savršeno disciplinuje, uči da sluša i nareñuje, da govori istinu i da drugu bude veran. U igri se najjače zasañuju koreni velikih čovečanskih principa: bratstvo-jedinsto, svest o društvenoj solidarnosti i uzajamnom pomaganju. Svaka igra postavljena na zdravoj osnovi imaće vaspitni uticaj. Zadatak vaspitača je da kod deteta stvara naviku, da mu igra postane sastavni deo svakidašnje delatnosti i potrebe. Igra poboljšava rad unutrašnjih organa, djeca odmaraju mozak, okrepljuju nervni sistem. Veoma je značajno da vaspitač lepo objasni pravila igre, da ga djeca razumeju, takoñe vaspitač treba da pazi gdje će se igra izvoditi, na čistom vazduhu, suncu, snijegu i u vodi jer telo postaje otpornije prema raznim klimatskim uticajima, a time se pojačava i otpornost organizma prema bolestima. Vaspitač treba da uvažava dečiju igru, da ume da “čita” njihove neverbalne signale, da podstiče igre rečima i sa značenjem reči bogati dečiji rečnik, da uvažava greške, da ume da sluša.

Seminarski rad

19

ZAKLJUČAK
Dete pri polasku u školu može uglavnom da broji konkretne predmete i tek kroz nastavu deca stiču pojam broja. Kada dete shvati pojam broja onda mu računske operacije ne predstavljaju specijalnu teškoću. Detetov realizam u mišljenju se ogleda u njegovom sve većem interesovanju za konkretne pojave i činjenice. Razvija se sve više induktivno i deduktivno zaključivanje i to opet najviše pod uticajem nastave. Preovlañuje konkretno zaključivanje, odnosno ona vrsta zaključivanja gde dete premise otkriva u posmatranju. Postepeno će se javljati najpre kod obdarene dece i apstraktni zaključci. Ali po pravilu apstraktni zaključci bez očigledne nastave, odnosno prisustva predmeta nisu moguća. Dete otkriva sve više uzročne veze i to u neposrednoj okolini. Ono shvata uzročnost sasvim konkretno, odnosno vezuje je za sasvim odreñene situacije. Nastava pomaže da dečji pojmovi postaju sve puniji da se postepeno uklanjaju slabosti dečjeg mišljenja o uzročnim pojmovima. Zbog konkretnog mišljenja je veoma važno da se očigledna sredstva sve više koriste u nastavi. I kritičnost dečjeg mišljenja razvija nastava što je veoma važno da nastavnici vaspitavaju dete za kritičnost. Postoje velike individualne razlike u pokledu kritičnosti dečjeg mišljenja, jer kritičnost zavisi od inteligencije deteta i bogatstva dečjih iskustava. Prilikom procenjivanja detetove sposobnosti mišljenja treba biti obazriv i zaključke izvoditi na osnovu procenjivanja dečjeg rada u školi i rezultata na psihološkim tehnikama i mernim instrumentima. Faktor koji značajno podstiče razvoj mišljenja kako na prethodnim tako i na ovom uzrastu jeste govor.

Seminarski rad

20

LITERATURA

1. Vitas – Koturović, Telesno vaspitanje dece od 7 – 10 godina, Beograd, 1977. 2. G., Radovan, Teorija fizičkog vaspitanja, Novi Sad, 1997. 3. ðorñević J., Potkonjak N.: Pedagogija, Naučna knjiga, Beograd 4. ðurašković Z., Metodika fizičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta., Šabac, 1995. 5. Jovanović Branko (1998): Škola i vaspitanje, Učiteljski fakultet, Jagodina, 1985. zdravstvenog 6. Jovanović M.: Programiranje i organizacija vaspitanja u osnovnoj školi, Zavod za unapreñenje, vaspitanje i obrazovanje grada Beograda, Beograd, 1984. 7. Kamenov E.: Predškolska pedagogija, ZUNS, Beograd, 2002. 8. Krulj S. Radenko, Kačapor Sait, Kulić Radivoje (2002): Pedagogija, Svet knjige, Beograd 9. Krneta Lj., Potkonjak M., Potkonjak N.: Pedagogija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Srbije,Beograd, 1965. 10.Kragujević G.: Metodika nastave fizičkog vaspitanja, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1983. 11.Kragujević G., Iljana R. Fizičko i zdravstveno vaspitanje u prvom razredu osnovne škole, Beograd, 2004. 12.Lekić ð.: Metodika razredne nastave, Nova prosveta, Beograd, 1991. 13.Mandić P.: Saradnja porodice i škole, Nolit, Sarajevo, 1980. 14.Matić M. Čas telesnog vežbanja, NIP Partizan, Beograd, 1978. 15.Milanović Lj., Nastava fizičkog vaspitanja od I do IV razreda, Beograd, 1997. 16. Milanović Lj., Zbirka 200 igara za decu predškolskog uzrasta, Užice, 1996.

Seminarski rad

21

17.Nešić B., Radomirović V., Osnove razvojne psihologije, Jagodina, 2000. 18.Potkonjak M., Potkonjak N.: Opšta pedagogija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1974 19.Trnavac N., ðorñević J.: Pedagogija, Naučna knjiga, Beograd, 1995. 20. Grupa autora: Korak po korak, Grafiprof, Beograd, 2002. 21. Emil Kamenov, Metodički dani, Kikinda, 1996. 22.Zvačko – Pehar L., Razvojni problemi i vaspitanje predškolske dece, Kultura, Beograd, 1990. 23. Ademović N.: Igre i aktivnosti dece, ZUNS, Beograd, 1977. 24. Ivić i saradnici: Razvojna mapa , Kreativni centar, Beograd, 1997. 25. Kamenov E., Model osnovnog programa vaspitno-obrazoivnog rada sa predškolskom decom, Beograd, 1997. 26. Kamenov E., Igramo se otkrivamo stvaramo, Beograd, 1986. 27. Kamenov E., Metodički priručnik sa zbirkom igara, Beograd, 1991. 28. Psihotta I., Proces učenja u igri, Predškolsko dete, 1975. 29. Vigotski LS. Igra i njena uloga u psihičkom razvoju deteta, 1971. 30. Redžo Čaušević , Trauma i škola, Dom. 2003.

Seminarski rad

22

SADRŽAJ

UVOD PEDAGOŠKI SMISAO IGARA U RAZVOJU DECE PSIHOFIZIČKE KARAKTERISTIKE DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA KARAKTERISTIKE DEČJE IGRE
Igra i dečiji razvoj Dečje igračke

1 2

5 6
11 14

UTICAJ IGRE NA SVEUKUPNI RAZVOJ DETETA
Telesni razvoj Motorni razvoj Razvoj intelektualnih procesa

15
15 16 16

ZAKLJUČAK LITERATURA

19 20