Pregledni rad

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

Ttjn Milivojevi1 Ktrin Drgovi

Fkultet z kulturu i medije, Megtrend univerzitet, Beograd

Fkultet z kulturu i medije, Megtrend univerzitet, Beograd

UDC 316.77 : 316.472.4 : 316.622

Rezime: Analizom agresivnosti naspram asertivnosti u komunikaciji uoavaju se neki temeljni nedostaci popularne teorije asertivnosti. To su, pre svega: nedovoljno tematizovano i artikulisano pozivanje na etike i drutvene vrednosti; preterano naglaavanje bihejvioralnih komponenti komunikacije na raun motivacionih i intencionalnih i idealizacija dometa asertivne filozofije i tehnika usled zanemarivanja realnih drutvenih odnosa, obeleenih asimetrijom moi. U cilju razgranienja pojmova agresivnost i asertivnost, ali i osvetljavanja podruja njihovog preklapanja, u tekstu definiemo i opisujemo te pojmove. Verbalnu agresiju definiemo kao komunikacioni in kojim se namerno ili nenamerno, svesno ili nesvesno, povreuje druga osoba posredstvom jezika. Asertivnost oznaava spremnost osobe da potvrdi ili zatiti svoja prava i da izrazi svoja oseanja na socijalno adekvatan nain. Socijalno adekvatan nain takve komunikacije, meutim, ne obezbeuje joj etinost i istinitost, niti je titi od agresivnosti. Naime, druga osoba se moe povrediti namerno ili nenamerno, svesno ili nesvesno i ako se potuje socijalno adekvatna, odnosno asertivna forma. Asertivna naela omoguavaju skliznue u agresiju, jer je zasnivanje asertivnosti na subjektivnim oseanjima i percepcijama sopstvenih i tuih prava, lieno objektivnijeg osnova i racionalnije analize njihove legitimnosti. Na nain na koji se predstavlja i promovie, teorija asertivnosti ukida neophodnu razliku i napetost izmeu deskriptivnog (jeste) i normativnog (treba). Time se njeni zastupnici svrstavaju na stranu moralnog relativizma i irom otvaraju vrata mogunostima zloupotrebe asertivnosti u vidu implicitne agresije, manipulacije, pritiska, nerazumevanja, blokade i prekida komunikacije. Potovanje puke forme asertivnog obraanja postaje, tada, vetina samopredstavljanja, kojoj upozorenje da treba da se rukovodi odgovornim i humanistikim motivima samo nanosi jedan kozmetiki sloj. Zakljuujemo da je potrebno ispuniti mnogo drugih uslova koji prevazilaze sferu bihejvioralnih, komunikacionih vetina, da bi asertivnost ispunila humanistiku svrhu i da bi bila odgovorna metoda komunikacije, odnosno, da bi se izbegao rizik da se ona pretvori u socijalno prihvaen paravan za agresivnost. Kljune rei: komunikacija, agresivnost, asertivnost, etika, legitimitet
1

Kontakt sa autorkama: tmilivojevic@megatrend.edu.rs.

CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

95

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

Uvod
Komuniciranje je sudbina oveka kao drutvenog i jezikog bia. Neuronauka je otkrila da na mozak drueljubivim ini ve sama njegova oblikovanost, da je on kad god se upustimo u interakciju s drugom osobom, neumitno uvuen u blisko povezivanje mozak na mozak. Taj neuronski most omoguuje nam da utiemo na mozak a time i na organizam svakoga s kim smo u interakciji, kao to i ta osoba moe da utie na na mozak i telo. (Goleman, 2008 : 12). Drugim reima, ne samo uspeh, nego i kvalitet naeg ivota, nae psihofiziko zdravlje i zdravlje onih koji nas okruuju, a to ne bismo upotrebili i re srea zavise uveliko od kvaliteta komunikacije. Mozak je drutven, komunikativan, umreen sa drugim mozgovima. Ali i interna, imaginarna komunikacija, neprekidni unutranji razgovori sa samim sobom utiu na na organizam, raspoloenje, oseanja i ponaanja. Zato moemo da parafraziramo, odnosno osavremenimo Heraklitovu mudru izreku karakter je ovekova sudbina tvrdnjom da je nain na koji komuniciramo naa sudbina. Dublje od psihosocijalnog nivoa, komuniciranje direktno utie na bioloke procese. U tom svetlu, kvalitet, uspeh, sloboda komunikacije, odnosno blokada, neuspeh, prinuda, ogranienje iste, dobijaju jo veu teinu i znaaj. Poto ne moemo da ne komuniciramo (jer i pustinjak vodi imaginarnu komunikaciju, ili je, i mimo svoje volje i svesti, upleten u mreu unutranje komunikacije), poto komunikacija izvire iz samog neuroanatomskog, biolokog ustrojstva naeg organizma, iz konstitutivnih psiholokih i drutvenih potreba ljudskog roda, kao i iz samog individualiteta, ona nadilazi sferu vetina. Problem nastaje kad se jedan deo istine da je komunikacija vetina koja se ui, da zato postoje tehnike uspene komunikacije uzme za celinu. Interpersonalni stil, kao nain komuniciranja sa okruenjem, nije nuno determinisan linou, ali svakako izvire iz nje, njenog temperamenta, karaktera, nesvesnih slojeva, ne samo u psihoanalitikom smislu potisnutih sadraja i poriva, ve i u smislu implicitnih, nesvesnih kognitivnih dinamikih obrazaca2. Zato je preterana tvrdnja da se interpersonalni stil moe promeniti ovladavanjem komunikacionih vetina i tehnika. To bi bilo isto kao kad bismo tvrdili da efikasnim i monim

U transakcionoj analizi naziv za te obrasce je skripta.

CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

96

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

tehnikama moemo da ovladamo svojom i tuom linou, to pretpostavlja ekstremno i naivno racionalistiko i tehnologizovano vienje ljudske prirode.3 Prethodna razmatranja treba da postave iru scenu za predmet i cilj ovog teksta. Predmet je poreenje agresivnosti i asertivnosti u komunikaciji, a cilj je da ukaemo na ono to smatramo krupnim nedostacima teorije asertivnosti, kao to su: ovlano, deklarativno, nedovoljno tematizovano i artikulisano pozivanje na etike vrednosti; preterano naglaavanje bihejvioralnih (manifestnih) komponenti asertivnosti i komunikacije uopte, na raun motivacionih i intencionalnih dimenzija; idealizacija asertivne filozofije i tehnika i njihovo apstrahovanje iz realne mree drutvenih odnosa, obeleenih asimetrijom moi. Literatura o asertivnosti ostavlja utisak da su njeni principi i smernice delotvorni i korisni tzv. neasertivnim pojedincima, onima koji pate od prevelike nesigurnosti u odnosima sa drugima, ali da ne reava problem agresivnosti. Koreni, motivi i ciljevi agresivnosti su previe duboki (delom su i nesvesni) i kompleksni da bi mogli da budu prevazieni bihejvioralnim paketom terapijskih intervencija (Tovilovi, 2005: 37). Zauzimanje za sebe kao pozitivan terapijski cilj asertivnog treninga je preiroko odreen, preputen individualnoj samopercepciji i subjektivnoj proceni legitimnosti sopstvenih i tuih potreba, zahteva, prava i interesa da bi pretendovao na status etike komunikacije.

Etika i komunikacija
S obzirom na to da je ovek drutveno bie, i to ve na neurobiolokom nivou (drueljubivi mozak, Goleman, 2007: 12), komunikacija, kao ispoljavanje te drutvene sutine, predstavlja jednu od glavnih determinanti dobrobiti pojedinaca i drutva, u svim ivotnim sferama, i na svim nivoima. Komunikacija je, kao i svako drugo ponaanje ili radnja, podlona vrednosnom, posebno etikom procenjivanju. U savremenom tehnokratsko-racionalistikom drutvu, meutim, potisnut je govor, a posledino i svest o krajnjim vrednostima i svrhama (Dramond & Bein, 2001)4. Koriste se drugaiji argumenti, za koje se veruje da su blii savremenom mentalitetu, u prilog potrebi unapreenja komunikacije, kao to su efikasnost, uspenost, produktivnost, predupreivanje konflikata
3 4

Tzv. inenjering dua. Izbegavanje govora o moralnim aspektima ljudskog iskustva dovodi do moralne amnezije.

CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

97

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

i sl. To jesu vane vrednosti, ali one ostaju u domenu instrumentalnog, to jest u slubi najviih, samobitnih vrednosti kojima, svesno ili nesvesno, stremimo kao ljudska bia.5 Moral je podloan dvostrukoj obaveznosti: unutranjoj i spoljanjoj. Unutranja proistie iz savesti, a spoljanja iz drutvene uslovljenosti i verifikacije moralnih normi. Drugim reima, postoji moralna oseajnost (saoseanje, emocionalno prepoznavanje tuih stanja i potreba i sl.), ali ona nije ni dovoljan ni pouzdan arbitar etinosti naih postupaka, odnosno komunikacije. Uz logiku srca neophodno je i racionalno utemeljenje, obrazloenje i kritiko preispitivanje moralnih normi, standarda i radnji. O kakvoj vrsti racionalnosti se ovde radi? O racionalnosti koja se ne zasniva na nekakvim apstraktnim principima uma, uprkos Kantovoj briljantnoj etikoj dedukciji, ve o onoj koja izvire iz intersubjektivne prirode ljudske egzistencije. Stoga, iako moralne norme ne postoje kao injenice, one nisu ni samo subjektivna stanja, ve imaju objektivno znaenje koje se stalno iskuava, brusi i proverava u intersubjektivnom prostoru. Vano je da postavimo naa dalja razmatranja na temu agresivne i asertivne komunikacije u iri etiki okvir i perspektivu koji im daju znaenje i smisao. Za temeljno etiko naelo koje treba da rukovodi svim postupcima prema ljudima, dakle i komunikacijom, uzimamo drugi Kantov kategoriki imperativ: Postupaj samo tako, da ovenost, kako u tvojoj osobi tako i u osobi svakog drugog, uvek vidi kao svrhu, a nikada samo kao sredstvo. Re samo odraava realistiko i zdravorazumsko naelo po kojem su mnoge drutvene interakcije bezline i isto funkcionalne, ali moralni imperativ zahteva da se nikada ne smetne s uma da se nijedno ljudsko bie ne moe i ne sme redukovati ni na jednu ulogu i funkciju ili splet uloga i funkcija. Ova formula jasno odbacuje instrumentalizovanje oveka u bilo koje svrhe, i naglaava ljudskost kao glavnu dimenziju meuljudskog odnosa. Drugi ne sme biti opredmeen, jer ovek ontoloki nije i ne moe biti predmet. Predmet, na latinskom, ob-jectum znai ono to je baeno pred mene, ono to mogu da obuhvatim pogledom sa svih strana, da definiem i klasifikujem i ime mogu da rukujem (to je izvorno znaenje termina manipulacija: lat. manipulare, rukovanje neim) Objekat je odvojen od mene, kao subjekta, ne uestvuje u interakciji, ravnoduan je prema meni. Predmet mi se ne obraa niti ja postojim za njega. Ostaje ono to jeste,
5

U Nikomahovoj etici, Aristotel postavlja pitanje najvieg dobra, kome tei svako znanje i opredeljenje, i daje odgovor: ... u pogledu naziva postoji, uglavnom, kod veine saglasnost, jer i obrazovani i neprosveena veina kau da je to srea. (IV- 2) i dodaje kasnije: ... ini se da je takav cilj srea, jer nju biramo uvek zbog nje same, a nikada zbog neeg drugog, dok drutveno priznanje, uivanje, jak um i sva [druga dobra] biramo za cilj, dodue i zbog njih samih (jer mi bismo se opredelili za svako od tih dobara ak i kad nita drugo ne bismo time dobili), ali se za njih odluujemo i zbog sree, jer u njima vidimo sredstvo za sreu (VII 5).
CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

98

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

indiferentan prema predstavi koju imam o njemu, ne menjajui svoju prirodu kada se udaljim od njega, kada prestanem da ga posmatram, kada ga zaboravim ili ga izgubim. Nije sluajno to u veini jezika postoji poseban gramatiki rod za predmet: to je ono. Predmet mogu da koristim, troim, posedujem, razmenim, prodam, unitim. Shvatanje drugog kao onog, postavlja me, smesta, u dispoziciju da ga koristim. U komunikaciji bilo koje vrste obraamo se jednom ti, koje svako opredmeenje u ono degradira na nivo sredstva za neki na cilj, a sasvim je svejedno da li je taj cilj samointeresan ili uzvien. Kantova maksima utemeljuje i asertivnost, jer nalae da se ni ovenost u sopstvenoj linosti ne tretira kao sredstvo: kao to ti ne sme da se tretira kao ono, tako etika zabranjuje da se sopstveno ja instrumentalizuje i opredmeuje. Drugi Kantov kategoriki imperativ poziva na opti duhovno-moralni stav i stanje svesti kao uslov koji usmerava i oblikuje komunikaciju kao eminentno intersubjektivnu radnju, u kojoj se sagovornik tretira kao drugo ja. U sluaju interpersonalne komunikacije, koja nas ovde interesuje, deontoloka etika predstavlja neprelazni okvir unutar kojeg mogu postojati utilitaristiki aspekti i elementi, ali oni ne preteu, odnosno potinjavaju se kategorikim imperativima. U toj perspektivi emo razmatrati i pojam asertivnosti, koji se esto, u percepciji prisutnoj u mnogim edukativnim psiholokim prirunicima i asertivnim treninzima, vezuje za instrumentalne pojmove efikasnosti, uspenosti komunikacije i zadovoljstva njenih aktera. Pominjanje potovanje prava, integriteta i linosti drugih, ostaje nedoreeno, u senci kognitivno-bihejvioralnih merljivosti, skala i komparacija6 i izbegavanja filozofsko-aksiolokih utemeljenja i odreenja.

Definicija agresije i agresivnosti

Etimoloki, re agresivan dolazi od latinskog glagola adgredi, koraati napred, ii ka, napasti (gradus znai korak, ad ka, prema); odakle se izvodi i znaenje sklon napadanju. Pojam agresija ili agresivnost, sam po sebi, nema negativnu konotaciju. Kao, na primer, stres ili strah, agresija ima neutralno znaenje bioloki funkcionalnog poriva i ponaanja. Agresija je drutvena interakcija, jer pretpostavlja dijadni odnos, tj. onog za koga se pretpostavlja da je odgovoran za agresivni in i rtvu. Agresija se objanjava i nalazi svoje neposredno poreklo u odnosu na ono to drugi govori ili ini. Ali ne postoji agresija bez konteksta u kojem se manifestuje. Ponaanje nije
6

Videti Ames (2008a) i Ames (2008b).

CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

99

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

stvar izolovanih pojedinaca, ve pojedinaca koji se nalaze unutar socijalne strukture koju oblikuju vrednosti, oekivanja, uloge i poloaji (statusi) koji definiu odnose izmeu individua. Kontekst obezbeuje okvir za analizu ponaanja. Imamo, dakle, tri inioca: aktera, rtvu i situaciju (Antier, 2002). Potekoe u definisanju agresije potiu iz injenice da procena ponaanja zavisi od usvojene perspektive perspektive aktera, rtve ili one koja se odnosi na kontekst: na primer, ponaanje koje bi se smatralo agresivnim na ulici, nee biti agresivno na ragbi terenu; zatim od normi i pravila koji odreuju stepen kodljivosti koji jeste ili nije dozvoljen u odreenom drutvu. Stepen tolerancije na agresiju se razlikuje u zavisnosti od kulture i od individualnog senzibiliteta.

Vrste agresije
Prednost naredne klasifikacije vrsta agresije u tome je to uvodi motivacionu, intencionalnu dimenziju. To je relevantno za nae nastojanje da pokaemo ogranienje shvatanja dobre komunikacije kao skupa vetina. 1.  Neprijateljska agresija: ponaanje iji je cilj da nanese patnju ili oteti drugoga. 2.  Instrumentalna agresija: ponaanje gde se napad ili agresija na drugog vre radi cilja koji nije agresivan (agresija je samo sredstvo da se postigne neki drugi cilj, kao to je samoodbrana, korist, prisvajanje tuih dobara, prinuda). 3.  Ekspresivna agresija: motivisana je eljom da se pojedinac izrazi putem nasilja. Radilo bi se o ponaanju koje nije reaktivno i iji je cilj agresija sama po sebi za razliku od druge dve vrste (Moser, 1987). Kod ivotinja je agresija bioloki adaptivna i instrumentalna, u oba sledea sluaja: 1.  defanzivna (samoodranje, ouvanje vrste, teritorijalnost); 2.  predatorska (genetski odreena). Predatori drugom biu oduzimaju ivot da bi sebi obezbedili hranu. Nisu svesni patnje rtve niti imaju elju da je mue. Maka nema elju da mui mia, ona se sa njim jednostavno igra, kao to bi se igrala sa bilo im to se brzo kree, pre nego to ga pojede (Antier, 2002; From, 1984; Stor, 1989). U tome je sva razlika izmeu ivotinja i ljudi. ak i ako prihvatimo instinktivistiku univerzalistiku koncepciju agresije, u ovekovom svetu instrumentalna agresija nikada ne moe biti samo instrumentalna. Sa etikog stanovita, to znai da odsustvo svesti o nanoenju tete ili patnje drugom ne oslobaa poinitelja odgovornosti. Bitnu razliku ini ne samo priroda ciljeva, ve je sa
100
CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

etikog aspekta neodriv i princip da valjani ciljevi opravdavaju nemoralna sredstva. Kada je re o instrumentalnoj agresiji, kri se drugi Kantov kategoriki imperativ koji glasi: Postupaj tako da ljudskost u sopstvenoj linosti kao i u linosti svakog drugog oveka nikad ne upotrebljava samo kao sredstvo, ve uvek i kao svrhu. 7 U pokuaju da shvatimo kako jedan ovek moe posluiti drugome kao sredstvo, pretpostavljamo da agresor drugog oveka ne vidi kao jedno ti (to znai drugo ja, sa samosveu, dostojanstvom i neotuivim pravima istovetnim mojim) ve kao ono. Ako dosledno izvodimo konsekvence iz Kantove koncepcije morala, uviamo da samo instrumentalizovanje oveka, ak i ako nije praeno agresijom, predstavlja agresiju ili bar, postvarenjem oveka, postavlja uslove i priprema tle za nju. U interakciji jaono, pisao je Buber, jedna osoba nije podeena na subjektivnu stvarnost druge i ne osea za nju istinsku empatiju. Izostanak povezanosti sasvim je oigledan iz perspektive primaoca.8 Buber je skovao izraz jaono za opseg odnosa koji se kree od proste ravnodunosti do krajnjeg eksploatatorstva. U tom sprektru drugi postaju objekti: mi tad s drugima postupamo vie kao s predmetom neko kao s osobom. (Buber, 2000). To je sutina manipulacije, kao perfidnog oblika agresije, za koju Goleman kae: ... u trenucima manipulatorstva, veze izmeu nas nema (Goleman, 2008: 107). Vidimo da se ovde ne radi o vetinama, tehnikama, umeu, ve o odreenoj intencionalnosti svesti i stavu. Moe se biti agresivan u ja-ti odnosu (na primer, u ljutnji, besu), a moe se biti asertivan u okviru jaono odnosa (kada asertivnou izraavamo svoje potrebe na formalan, drutveno primeren nain, ali bez pravog oseaja za onog drugog kao subjekt cilj po sebi).

Razlikovanje agresije i nasilja

Prethodno smo uopteno definisali agresiju kao postupanje s namerom da se povredi druga osoba, bilo da je to primarni cilj, ili instrumentalan, u slubi drugog cilja. Za potrebe analize agresije u komunikaciji, potrebno je, meutim, da razlikujemo dva pojma koja se preesto meaju: agresivnost i nasilje. Renik sinonima9 navodi pozitivne i negativne sinonime za agresiju i agresivnost. Meu pozitivnim su: borbenost, ar, prodornost, estina, revnost, vitalnost, hrabrost, silovitost, osvajanje, robustnost, radikalizam, subverzivnost, odlunost, jasnoa,
7 8

Na kurziv. Osim ako i on ne tretira sagovornika kao ono, onda je to razmena tipa odravanje kontakta za svaki sluaj ili kontakt iz interesa. Preuzeto sa internet stranice francuskog renika: lerobert.com

CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

101

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

otrina, upornost, istrajnost, samouverenost, smelost. Negativni sinonimi su: zlonamernost, zloba, pakost, neprijateljstvo, animozitet, provokacija, omraza, srdba, ogorenost, razdraenost, napad, pretnja, brutalnost, varvarstvo, bestijalnost, osornost, surovost, nabusitost, neovenost, krvolonost, grabeljivost, nemilosrdnost, divljatvo, drskost10, arogantnost, neotesanost, nasilje. Antonimi za agresiju takoe mogu biti pozitivni i negativni. Pozitivni bi bili: blagost, ljubaznost, ovekoljubivost, trpeljivost, strpljivost, a negativni: neodlunost, kolebljivost, plaljivost, kukaviluk, povlaenje, slabost, malodunost, mlitavost, mekutvo, nesigurnost, konformizam. Agresivna strana ljudske prirode(...) je i osnova na kojoj poiva intelektualno dostignue, ostvarivanje samostalnosti, pa ak i ponos koji oveku omoguuje da gordo uzdigne glavu meu svojom sabraom. (Stor, 1989: 9). Dalje u knjizi, Stor citira Klaru Tompson: Agresija uopte ne mora da bude destruktivna. Ona potie od uroene tenje za tim da se raste i ovlada ivotom, to izgleda da je odlika sve ive materije. Samo onda kad se razvoj ove ivotne sile spreava, njoj se pridruuju takve osobine kao to su ljutnja, gnev i mrnja (Thompson prema Stor, 1989: 64). From, takoe, razlikuje odbrambenu (benignu) od steene destruktivne (maligne) agresivnosti koju, da bi je razlikovao, naziva destruktivnou (From, 1984:21). Termin agresija emo iz praktinih razloga nadalje koristiti u negativnom znaenju naspram termina asertivnosti koja sadri pozitivnu (funkcionalnu, adaptivnu) agresiju, na primer, borbenost, otrinu, jasnou, odlunost, istrajnost, direktnost, vrstinu i sl.

Verbalna agresija
Agresija moe biti fizika i verbalna,11 ali u oba sluaja ima realne, fizike posledice. Pritom jezik esto predstavlja uvod u fiziko nasilje. Jezikom ne opisujemo samo nasilje, ve ga direktno inimo. Don L. Ostin izjavio je da govor i in nisu dve razliite stvari govor je sam po sebi in (Austin, 1975). Govorom se osueni proglaava krivim, govorom se mladi par proglaava branim parom. Time se menja drutveni poloaj, pa i ivot ovih ljudi: osueni koji se
10

Primeujemo slinost izmeu nekih termina koji su se nali meu pozitivnim i negativnim sinonimima. injenica je da, zavisno od konteksta situacije i uesnika u interakciji, drskost, na primer, moe da ima i pozitivnu konotaciju hrabrosti, odvanosti. Provokacija, koja je navedena u negativnom znaenju, mogla bi se nai i meu pozitivnim sinonimima: na primer, provokativna terapija, u kojoj se koristi iznenaenje, okiranje da bi se pacijent otrgao od nekog disfunkcionalnog obrasca, da bi stekao svest o neemu to je bilo njegova slepa mrlja, da bi se izazvala eljena promena i sl. Postoji naravno i neverbalna agresija, koja, iako se ispoljava telesnim izrazima i znacima, ne spada u fiziku agresiju.
CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

11

102

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

proglasi krivim ide u zatvor, mladi brani par dobija nova prava i nove obaveze. Izgovoriti neku od tih reenica u neodgovarajuim okolnostima, ne znai samo rei neto, ve postupiti na odreeni nain, ostvariti neku vrstu akcije (Austin, 1975). Verbalna agresija je nasilje onda kada se namerno povreuje druga osoba posredstvom jezika12. Zadraemo deo definicije koji ukazuje na povreivanje, ali neemo da ograniimo opis verbalne agresije uvoenjem namere (da se uvredi, povredi, ugrozi linost drugoga), jer postoje nesvesni kao i nenamerni agresivni komunikacioni inovi. Poinilac nema nameru, ili nije svestan da ima nameru da povredi drugoga, ali taj drugi se osea povreenim i/ili posmatra percipira komunikacioni in kao agresivan. Namere i motivi su u mnogim situacijama teko uoljivi ili dokazivi, ali nikako nisu irelevantni. Nemogue je liiti se unutarsubjektivne dimenzije u vrednovanju konkretnog komunikacionog ina. Bez uvida u nameru ili motiv, ne moemo pravilno da protumaimo nijedan postupak. U analizi asertivnosti, primetiemo da upravo namere i ciljevi komunikacionog ina mogu da pomere granicu asertivnosti prema agresivnosti. S druge strane, postoje agresivni komunikacioni inovi, motivisani dobrim namerama i vrednim ciljevima. Mnogi roditelji, na primer, pribegavaju agresivnoj komunikaciji uvereni da to ine iz najboljih namera, za detetovo dobro. Nezavisno od nesvesno agresivnih motiva i poriva, koji, kao to nam je ubedljivo pokazala psihoanaliza, postoje i u najboljim i najbliskijim odnosima ljubavi (poznata ambivalencija svih emocija13), postoji i drutveno oblikovano verovanje da e se agresivnim nastupom postii dobar cilj. Tako se u patrijarhalnim, konzervativnim drutvima verovalo u autoritarnost (Batina je iz raja izala) kao najbolji vaspitaki model. Uz takva verovanja, jedan od faktora agresivne komunikacije su i neznanje, tzv. emocionalna nepismenost i socijalna nekompetentnost (Milivojevi, 2011). Ali ponekad je agresivan nastup dobro promiljen, opravdan i svrsishodan, kao na primer, u provokativnoj psihoterapiji, u samoodbrani, u hapenju kriminalca koji se opire, u odvraanju deteta u radnji koja mu ugroava bezbednost ili ivot i sl. U ovom radu se neemo baviti ovim poslednjim, kontekstom nametnutim i opravdanim tipom agresije, ve etiki nepoeljnom agresijom, bilo da je namerna ili ne.
12 13

Poto je podnaslov Verbalna agresija, nismo ovde obradile neverbalnu komunikaciju

Zbog toga to nas hrianska tradicija ui da verujemo u to da treba da oseamo jedino ljubav, skloni smo da potiskujemo injenicu da smo ak i prema osobi koju najvie volimo ambivalentni, pa agresivnosti zato nismo ni svesni. Ovo nastaje najvie zbog toga to smo naviknuti da o agresivnosti mislimo pre kao o neem loem nego da je smatramo nagonom koji nam je neophodan i da bismo ovladali sredinom, kao i da nas meusobno odvoji tako da ne ostanemo preive zavisni jedni od drugih, ve da smo posebne linosti (Stor, 1989 : 111).

CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

103

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

Eksplicitna i implicitna verbalna agresija

Verbalna agresija moe biti eksplicitna ili implicitna i direktna ili indirektna. I dok nije teko prepoznati eksplicitnu verbalnu agresiju, bilo da je direktna (obraamo se jednom ti), ili indirektna (govorimo o nekome ko je prisutan, na primer: Samo lenji ljudi nisu zaposleni! Ko god hoe da radi, nai e neki posao upuen jednoj osobi, a namenjen treoj prisutnoj, a nezaposlenoj), tee je identifikovati implicitnu verbalnu agresiju, koja esto poiva na samo jednoj reci vezniku (Druim se svima, pa i sa Romima), prikrivenoj ironiji, metafori, humoru ili suptilnom neverbalnom signalu. S druge strane, neke grublje ale i psovke izmeu prijatelja ili pojedinaca koji dele isti kulturni kod, a koje izraavaju njihovu bliskost i srdane odnose, posmatrau mogu delovati agresivno: kontekst, vrsta i istorijat odnosa daju drugaije znaenje naizgled agresivnom ponaanju. Obrnuto, veoma utiva formulacija, bez ijedne grube rei, izreena mirnim tonom, moe da izraava agresivnost. Dobra komunikacija podrazumeva istananu percepciju sopstvenih komunikacionih radnji, dejstva koje imaju ili mogu imati na sagovornika, vrste odnosa koji nas vezuje, sagovornikove linosti, njegovih potreba, senzibiliteta, interesa i to trojako: kao pojedinca, jedinstvenu linost, kao pripadnika odreene kulture i kao uesnika u odreenoj trenutnoj interakciji, situaciji i kontekstu. Postoje, dakle, oiti oblici verbalne agresije i nasilja, a postoje i prikriveniji, prefinjeniji oblici, koji se tee prepoznaju i koji se, stoga, mogu staviti na raun preosetljivosti primaoca poruke to predstavlja dodatnu agresiju. Meu prikrivene oblike agresije, moe da se provue i asertivnost.

Asertivna komunikacija
Asertivnost (eng. assertiveness) spada meu uvezene psiholoke pojmove, neprevodive jednom reju na srpski jezik. Ukratko, ovim izrazom se oznaava spremnost osobe da potvrdi ili zatiti svoja prava i da izrazi svoja oseanja na socijalno adekvatan nain. Ovaj termin je kod nas u optoj upotrebi u izvornom obliku, a paralelno se koriste izrazi samopotvrujue ponaanje, zauzimanje za sebe, samopouzdano izraavanje (Tovilovi, 2005: 37). Asertivnost predstavlja sredinu14 izmeu dve krajnosti neasertivnosti i agresivnosti. Neasertivnost je komunikacijski stil osobe koja ima tekoa u izraavanju svojih emocija, potreba, stavova, a naroito joj je teko da odbije tue zahteve, pa i onda kada
14

Ova praktina prostorna metafora ima, kao i sve metafore, svoja ogranienja, jer se ne radi o nekakvoj fiksiranoj, nepokretnoj sredini, a postoje i stepeni i nijanse asertivnosti.
CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

104

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

ih smatra neprimerenim ili nerazumnim. Na suprotnom kraju je agresivnost, koja predstavlja komunikacijski stil osobe koncentrisane na sebe, svoje potrebe i interese, bez sluha za senzibilitet, potrebe i prava drugih. Iako se asertivnost definie u odnosu na neasertivnost (nesigurnost, inhibiranost, pasivnost, izbegavanje) i na agresivnost, ini se da je mnogo vie usmerena na prevazilaenje prve, nego na prevenciju druge. Dajemo primer iz popularne literature o asertivnosti, zato to je sam pojam asertivnosti postao popularan, a time su uoljiviji i nedostaci, rizici i mogue zloupotrebe koje su predmet nae analize. Kad jedna teorija lako postaje plen popularizacije i neminovne vulgarizacije, potrebno je identifikovati one njene slabosti i nedoreenosti koje to omoguavaju. U knjizi koja je postala bestseler Kada kaem NE, oseam se krivim autor predlae. Povelju asertivnih prava (Bill of Assertive Rights) kao osnovu za zdrave nemanipulativne odnose na poslu i kod kue (Smith, 1985: 1314): 1.  imate pravo da donosite sud o sopstvenom ponaanju, mislima i oseanjima i da preuzmete odgovornost za njihovo pokretanje i posledice po sebe; 2.  imate pravo da ne dajete razloge ili izgovore da biste opravdali svoje ponaanje; 3.  imate pravo da procenite da li ste odgovorni za nalaenje reenja tuih problema; 4.  imate pravo da promenite miljenje; 5.  imate pravo da pravite greke i da budete odgovorni za njih; 6.  imate pravo da kaete: Ne znam; 7.  imate pravo da ne zavisite od naklonosti drugih ljudi15; 8.  imate pravo da budete nelogini u donoenju odluka.; 9.  imate pravo da kaete: Ne razumem; 10.  imate pravo da kaete: Ne tie me se.

Kritika asertivnih prava

Nije sporno da su ova prava oslobaajua, naroito za inhibirane osobe ili one sa neurotinim oseanjem krivice, koje su sklone da se povlae, potinja15

U naelu, to jeste zdrav stav: ne moraju svi da nas vole, vredni smo kao osoba i kad to svi ne pokazuju, preuzimamo odgovornost za ono to elimo, ne ekamo da se drugi smiluje i otvori prostor za nas i td. Ali se, takoe, logiki mogu izvesti i samosluee (self-helping) implikacije da imamo pravo da komuniciramo sa ljudima ne rukovodei se time kako se oni oseaju ili e se oseati.

CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

105

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

vaju da bi izbegle konflikte i izvinjavaju za sve, ali nam se ini da se s vodom iz korita izbacuje i dete. Problem je i to su asertivna prava formulisana kao generalne smernice za komunikaciju i odnose s drugima.16 ta znai imati pravo da se ne daju razlozi za svoje ponaanje? Zar ne dugujemo (ponekad i ponekome) obrazloenja, opravdanja i izvinjenja za svoje postupke?17 Da li se injenica to smo esto nelogini u donoenju odluka moe podii na nivo prava? Isto vai i za pravljenje greaka (bez obzira to sledi poziv na preuzimanje odgovornosti za njih). Tree, pravo na sopstvenu, subjektivnu procenu da li smo odgovorni za pronalaenje reenja tuih problema, odnosno za pruanje pomoi drugima takoe je sporno: ta ako nam odgovara da ne budemo odgovorni? Odgovornost nije samo stvar nae subjektivne procene. Sedmo, pravo da se ne zavisi od naklonosti drugih ljudi moe da pomogne pojedincima koji imaju preterano izraen spoljni lokus kontrole18, ali se tu gube iz vida realni drutveni odnosi moi, to jest asimetrija moi (poslodavaczaposleni, na primer), koja esto ukida mogunost (slobodu) asertivnog afirmisanja ili odbrane svojih prava, potreba, interesa, stavova i sl. Konano, kakvo je to pravo da kaemo da nas se neto ne tie? Na osnovu kojih kriterijuma procenjujemo da nas se neto tie ili ne? Najmanje sporno izgledaju pravo da se kae da se neto ne zna i da se neto ne razume. Ali, opet, kao i u prethodnim sluajevima, bez preciziranja konteksta, otvara se prolaz za neetike postupke: naime, postoji etika dunost da se ovek upozna sa informacijama relevantnim za dati sluaj19, dok iskaz ne razumem moe da bude i izraz odbijanja da se razume. Ukratko, bez briljivog promiljanja etikih normi i konkretnih uslova pod kojima se realizuju navedena prava, ono to je Smit nazvao osnovom za zdrave odnose, moe da se preokrene u osnovu za ugroavanje ili prekidanje odnosa. Uzmimo tipski primer koji se pominje u literaturi o asertivnosti: ako vam se ne ide da se vidite sa prijateljem, umesto da se izgovorite glavoboljom, treba rei istinu. Ovo se ini self-serving principom (samoslueim principom) asertivna osoba je kongruentna, to jest njene rei i postupci su usklaeni sa njenim oseanjima i mislima, pa je ona zadovoljna. Ali ta je sa drugom stranom? Vekovima
16 17

I ne sluajno, po obliku i broju, slina deset Boijim zapovestima. Naravno, ne smemo ni sami da simplifikujemo i vulgarizujemo teoriju asertivnosti ekstremnim i jednostranim tumaenjem. Meutim, elimo da pokaemo koje konsekvence su mogue ukoliko se asertivnost tretira samo unutar kognitivno-bihejvioralnog i socio-kognitivnog okvira u kojima je i nastala i razvila se teorija asertivnosti, a bez dovoljne artikulacije i eksplikacije etike dimenzije, koja ne istupa u prvi plan, ve figurira kao slabo vidljiva, podrazumevajua pozadina ili kao pridodata preporuka. O lokusima kontrole, videti Milivojevi, 2011: 199201. Kao to i u pravu nepoznavanje zakona nije opravdanje i ne oslobaa zakonske odgovornosti: Ignorantia juris non excusat.
CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

18 19

106

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

bruena utivost, bez koje ne bi bilo civilizovanog optenja, ui nas da se moemo sluiti malim belim laima, kao svojevrsnim kulturnim kodovima, koji su ustanovljeni upravo da ne bismo povredili druge, da bismo odrali drutvenu harmoniju (Brown & Levinson, 1987). Naglaavanjem subjektivnih prava, kao da se gubi iz vida intersubjektivni prostor, ono izmeu tebe i mene u kojem nastaju uzajamne obaveze, dunosti, a ne samo lina prava. Toga su svesni i zastupnici asertivnosti. Ali njihove premise im ne dozvoljavaju da sutinski ree napetost izmeu naela zauzimanja za svoja prava, koja su, veoma subjektivistiki iroko i labavo odreena, i prava drugih koja nas objektivno20 obavezuju.

Nedostatak etikog utemeljenja koncepta asertivnosti

Verujemo da su tehnike koje se primenjuju u asertivnom treningu korisne, kao to potvruju istraivanja (Tovilovi, 2005: 41). Problem nastaje kada se merenja fokusiraju upravo samo na tehnike, i to najee u laboratorijskim uslovima, dok se zanemaruju drugi parametri kojima se vrednuje komunikacija i varijable koje uestvuju u njoj. Dajemo podui navod da objasnimo o emu je re: Asertivno ponaanje poiva na potovanju bazinog prava osobe da se izrazi i zauzme za sebe21 i iz njega izvedenih prava. Sutinske razlike izmeu razliitih socijalnih ponaanja ovi autori odreuju prema nainu na koji se osoba ophodi prema svojim pravima, pravima druge osobe i kakav komunikacijski cilj ima22. Po miljenju Langa i Jakubovske, koje dele mnogi zagovornici asertivnosti kao sredstva za uspostavljanje zdravih interpersonalnih odnosa, cilj asertivnosti je humanistiki, a ne utilitaristiki23. Cilj asertacije je komunikacija i ostvarivanje kvalitetnih interpersonalnih odnosa, a ne manipulacija ili ponaajna receptura za ostvarivanje linih potreba. Naglaavajui da cilj asertacije nije garantovani uspeh u dostizanju ciljeva, ekskluzivna borba samo za lina prava, niti postizanje prednosti u odnosu na druge ljude, Jakubovska predlae upotrebu termina odgovorna asertivnost. Time se naglaava vrednosna orijentacija ovih autora naglasak na kooperativnosti, meusobnom podsticanju, otvorenoj komunikaciji, uvaavanju sebe i drugih ljudi (Tovilovi, 2005: 38).
20 21 22 23

Objektivno u ovom sluaju jeste intersubjektivno polje, koje ine uesnici interakcije, ali koje ih nadilazi. Kurziv u originalu. Kurziv na. Kurziv u originalu.

CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

107

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

Navedeni pasus pokazuje da asertivnost per se ne reava vrednosna komunikacijska pitanja niti omoguuje razlikovanje agresivnosti od asertivnosti. Ako je potrebno pojmu asertivnosti pridodati pridev odgovorna, znai li to da asertivnost moe biti i neodgovorna? Drugim reima, mogua je agresivna (ili manipulativna) asertivnost. Asertivnost ne obezbeuje od rizika instrumentalizovanja druge osobe, jer se preporuuje kao efikasna metoda samoizraavanja, jaanja samopouzdanja i postizanja sopstvenih ciljeva. Uoljivo je da je konstruktu asertivnosti neophodno jae i eksplicitnije utemeljenje. Ako nita drugo, moramo da obrazloimo etiki pojam odgovornosti, a to znai da moramo istupiti iz isto psiholokih okvira u filozofsko, odnosno etiko polje. Isto vai i za tumaenje pojma agresija: Da bismo odredili da li se radi o poeljnoj, dopustivoj ili neprihvatljivoj agresiji, koristimo kriterijume i argumente vieg reda. Zato tumaenje i jasno ili nijansirano definisanje razlika izmeu agresivnosti i asertivnosti treba da se zasniva na etikim principima koji su obuhvatniji od same komunikacione sfere i njenih vetina i tehnika. Provokativno, agresivno, nasilno ponaanje, zastraivanje, kao i sarkazam su van prihvaenog odreenja asertivnosti (Tovilovi, 2005: 38). Rei da su ti isti, vidljivi oblici agresije prohibirani, predstavlja truizam: to je, ako ne izraz linog uverenja svih pojedinaca koji ine drutvo, onda sigurno opte prihvaena vrednost savremenih, demokratskih drutava. Meutim, postoje, kao to smo malo ranije rekli, i drugi oblici agresije. Da nije tako, ne bi bilo potrebno, kao to smo ve napomenuli, dodavati asertivnosti, kao kakav decorum, etike pojmove odgovornosti humanistikiili neutilitaristiki cilj. Moda je to jedan od razloga zato se mnogo vie pod neasertivnim podrazumeva pasivno24, a ne i agresivno ponaanje. Naime, dok su asertivnost i neasertivnost suprotnosti koje se meusobno iskljuuju, jer se ne moe biti istovremeno jedno i drugo, to jest neasertivno asertivan, asertivnost i agresija se ne iskljuuju. Zato je Jakubovska i morala da se ogradi pridodajui etiki okvir. Uvoenje tog okvira, pokazuje da asertivnosti, ni kao komunikacionoj filozofiji ni kao tehnici, nisu imanentne etike vrednosti. Naime, neasertivnost moe biti neefikasna, moe da titi i ograniava pojedinca, ali ne mora biti neetika. Naprotiv, moe da izraava izuzetan moralni senzibilitet, viak skrupula, takta, skromnost, nepretencioznost, nenametljivost ili pak kulturom odreen nain meuljudskog optenja25. Asertivnost, s druge strane, moe da bude izraz sasvim neetikih
24

Pod pasivnim, ovde ne mislimo na razne oblike pasivne agresije, ve na nesigurno, anksiozno, samopotcenjivako ponaanje. Kao na primer u Japanu, gde se nepristojnim smatra otvoreno, direktno, neuvijeno izraavanje. Japance bi zapadna kultura procenila kao veoma nisko asertivne, jer oni nikada ne kau direktno ne. Ta kulturoloka razlika se veroCM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

25

108

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

motiva: na primer, zauzimanje ne za svoja legitimna prava, ve za sve to trenutno oseamo i mislimo da nam pripada. Njome se mogu braniti line privilegije i nametati lini interesi. Drugim reima, asertivnost, sama po sebi, ne sadri pozitivnu etiku konotaciju. Ona joj se mora spolja pridodati. Pokuaemo to sad da objasnimo.

Agresivna asertivnost
Volp i Lazarus su operacionalizovali deset varijabli za praenje promena na simptomatskom nivou, definisanih kao stepen tekoe subjekta da (1) trai uslugu od druge osobe, (2) odbije zahtev druge osobe, (3) izrazi nesaglasnost sa miljenjem druge osobe, (4) vodi konverzaciju sa drugim, (5) izrazi lino miljenje u socijalnoj situaciji, (6) uputi pohvalu drugome, (7) prihvati pohvalu druge osobe, (8) uputi kritiku, (9), prihvati kritiku i (10) odrava kontakt pogledom u socijalnoj situaciji (Wolpe & Lazarus, 1966 prema Tovilovi, 2005: 45). Svaka od tih varijabli, meutim, moe da predstavlja legitimno, poeljno ponaanje ili zloupotrebu (manipulaciju, na primer) i nije dovoljno izdati deklarativno upozorenje da treba biti odgovorno i humanistiki asertivan da bi se to izbeglo. Vano je pitanje ko (linost) i zato (svesni i nesvesni motivi), a ne samo kako trai uslugu odbija zahtev, izraava nesaglasnost i td. Uzmimo primer odbijanja zahteva druge osobe. Procenjivanje (ne)razumnosti jednog zahteva u velikoj meri zavisi od karaktera linosti. Samoiva osoba moe svaki zahtev koji plemenita osoba smatra razumnim i prikladnim da vidi kao nerazuman, jer ugroava njen komfor (treba da uloi vreme i trud da ga zadovolji). Za jednu osobu izai u susret nekom zahtevu predstavlja sitnicu ili normalnu stvar, za drugu nepotrebno maltretiranje ili neprimerenu rtvu. Ona moe veoma lako da se pozove na filozofiju asertivnosti kao pokrie za svoju nevoljnost da pomogne: vrhovni argument je njeno (trenutno) oseanje povodom upuenog joj zahteva ili molbe. Pritom, mnogi zahtevi nisu stricto sensu povezani sa pravima koja treba uvaavati, tako da njihovo odbijanje ostaje na liniji proklamovanog naela asertivnosti da treba uvaavati prava drugih. Osim toga, tako se u interpersonalne odnose unosi legalistiko i depersonalizovano shvatanje tueg senzibiliteta kao domena regulisanog pravima. Asertivno obraanje druga strana moe da doivi kao uzronik nelagode, pritisak, prinudu, pokroviteljski stav, u nekim sluajevima i kao agresiju. Asertivnost moe da poslui kao paravan, koji uverava u dobre namere dok iza njega
vatno moe podvesti pod razliku izmeu kolektivistikih kultura u kojima je primarna vrednost dutvena harmonija, naspram individualistikih kultura koje favorizuju samoizraavanje i samorealizaciju.
CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

109

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

kulja elja za nadmonou, manipulacijom, ili ponekad prikriva razliito doivljenu ili podsvesnu nesigurnost i pokuaj korienja tehnika da bi se prikrilo sve ono to ne elimo da suprotna strana sazna. esto su ovako primenjene asertivne tehnike propraene zagluujuim umovima, zvue izuzetno lano, ali suprotnu stranu stavljaju u mat poziciju, jer se socijalno adekvatno sroenom verbalnom iskazu nema nta prigovoriti. Sagovornik se osea napadnutim, ali ne moe jasno da vidi otkuda napad potie. Posebno je nezgodna situacija kada postoje svedoci, koji ne uju i ne vide um, ve samo asertivno izraene molbe, albe, pa i optube, veto sakrivene iza jaformulacije. esto svedoci uju asertivnog smirenog pojedinca i, s druge strane, frustriranog sagovornika koji podlee emocijama, ili pak intelektualno pokuava da raskrinka manipulaciju, a pri tom izgleda kao da besni bez razloga. Prvi je u psiholoki nadmonom poloaju, drugi je diskvalifikovan, koliko god bio u pravu, usled svoje socijalno neadekvatne reakcije. Odlian primer naina na koji asertivnost moe da bude percipirana kao agresivnost nudi nam jedna od najpoznatijih preporuenih asertivnih tehnika tehnika pokvarene ploe sa ili bez tehnike zamagljivanja. Na primer, neko daje razne argumente, dobija odgovor u naelu se slaem ALI, u ovom sluaju JA elim. Opet argumenti, opet, Ali ja elim. I tako se ispad besa dvogodinjeg deteta, vriska i dranje hou igraku koje ne prestaje dok dete ne dobije igraku (ili batine), pretvara u utivo, ali veoma uporno, kruto ponavljanje koje za ishod moe imati pobedu asertivnog ili prekid komunikacije, gde e za taj prekid biti okrivljen onaj koji nije eleo ili mogao da uslii elje asertivnog sagovornika, ili se pak razbesneo. Ako neko rei da primeni tehniku pokvarene ploe jer mu je namera da postigne unapred utvreni cilj, zato unapred smisli ta e rei, i to ponavlja nezavisno od onoga to druga osoba kae ili uradi, ne postoji komunikacija ve nametanje svoje volje prigodnom tehnikom. Takoe poznati preporueni asertivni obrazac iskaza, koji poinje izraavanjem svojih percepcija i oseanja, kao na primer: Oseam se zapostavljenom kad mi se ne javi da kae da e zakasniti na veeru, a koji bi trebalo da zameni neasertivno povlaenje u sebe, durenje, aljenje (Ne voli me) ili agresivni napad (Neodgovoran si, bezobziran i sebian) nije uvek bezazlen i naivan kao to, izvuen iz konteksta, zvui. Istina je da poiljalac poruke govori o sebi, svojim oseanjima, umesto da kvalifikuje primaoca. Ali ba ono to se smatra vrlinom takve forme iskaza da je time izreena istina o doivljaju, koju sagovornik ne moe da demantuje, jer ne moe da dokae da se poiljalac ne osea

110

CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

onako kako se osea moe da postane sredstvo pritiska i emocionalne ucene i da izazove snanu frustraciju. Ako i drugi sagovornik odlui da odgovori prvom istom tehnikom pokvarene ploe ili nekom drugom od asertivnih tehnika, osim gubitka svake spontanosti, izvetaenosti takve komunikacije, postoji drugi, ozbiljniji, empirijski i teorijski problem. Empirijski, komunikacija moe da se produi unedogled, dok ne popusti jedan od dva asertivna sagovornika. Teorijski, ne postoji izlaz iz konfrontacije dva senzibiliteta, dve volje ako se ostane na nivou subjektiviteta. Kako je rekao Ajntajn, jedan problem se ne moe reiti na nivou na kojem se i pojavio. Asertivnost, dakle, treba da se temelji na vroj osnovi od puke spremnosti osobe da potvrdi, odbrani ili zatiti svoje pravo; insistira na sopstvenim pravima; izrazi neto samopouzdano, samouvereno i sigurno, bez obzira to to ne sledi iz nekog objektivnog dokaza26; zauzme stav i odluno se izrazi, energino, ak i agresivno (Tovilovi, 2005: 37). S poslednjom rei, duh agresije je puten iz boce asertivnosti.

Zakljuak
Ako asertivnost zasnujemo samo na subjektivnim oseanjima i percepcijama sopstvenih prava, na samopouzdanju, samouverenosti i sigurnosti, izolovanima od promiljanja, analize situacije, legitimnosti prohteva, svakog objektivnog dokaza i racionalnog osnova, onda direktno stupamo na drugi kraj kontinuuma rezervisanog za agresivnu osobu koja je koncentrisana na sebe i svoje potrebe, samodovoljna u komunikaciji s drugima, koja ne vodi rauna o pravima i privilegijama drugih ljudi (Tovilovi, 2005: 38). Puko pominjanje uvaavanja prava drugih deluje kao prazna ljutura. Naime, na osnovu ega i kako asertivna osoba, uronjena u svoja subjektivna prava procenjuje granice istih i na osnovu kojih kriterijuma? Eksplicitno ili implicitno povezivanje etike valjanosti komunikacije sa stepenom samopouzdanja, samoefikasnosti, oseanja sklada sa samim sobom, i ostalih dimenzija takozvanog self-konstrukta, odnosno brkanje etike sa redukovanjem anksioznosti, tekoa u komunikaciji i loe samopercepcije, moda stvarno poveava stepen opteg linog (samo)zadovoljstva, ali, naalost, obesmiljava samu etiku. Tako, na primer, odsustvo oseanja moralne odgovornosti ne ukazuje na samo odsustvo te odgovornosti. Umanjen oseaj odgovornosti je psiholoki razumljiv, ali nije zato i opravdavajui.
26

Nae podvlaenje.

CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

111

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

Da bi asertivnost ispunila humanistikusvrhu, da bi bila odgovorna metoda komunikacije, odnosno, da se ne bi izmetnula u agresivnost, potrebno je dosta drugih uslova koji prevazilaze sferu komunikacionih vetina. Potreban je pre svega humaniji drutveni kontekst, u kojem odnosi nisu obeleeni asimetrijom moi koja jednoj strani redukuje ili ak ukida pravo na slobodu samoizraavanja, dok drugoj doputa agresivnost, ree u istoj27, ee u socijalno adekvatnoj asertivnoj formi. Nadmo moe sebi da dozvoli luksuz utivog formulisanja bespogovornih zahteva i naredbi, dok je agresivnost esto oruje nemonih. Na individualnom planu, potrebne su emocionalna i socijalna inteligencija, koje se mogu uiti i usavravati, ali koje se stiu i sazrevanjem i ivotnim iskustvom, a ne samo uvebavanjem vetina pravilne komunikacije. Meutim, ni to nije dovoljno. Emocije nam govore ta vrednujemo, ali nisu konani arbitar onoga to je zaista vredno (Milivojevi, 2011: 174). Neophodan je i moralni kompas zasnovan na razumu. I oseanja i razum nam govore da je ponekad pravo drugih iznad naeg, da postoje konflikti prava, etike dileme u kojima treba odrediti koje pravo u datoj situaciji nadjaava druga, ili ije su potrebe prioritetne. Time se bavi i tome nas ui etika. Asertivnost, na nain na koji se predstavlja i promovie, ukida za etiku analizu i postupanje neophodnu razliku i napetost izmeu dva poretka koja nisu meusobno nezavisni jedan od drugog, ali nisu ni istovetni: jeste i treba. U elji da pomognu pojedincima pritisnutim previe zahtevnim superegom, pobornici asertivne filozofije ukidaju normativne sudove u prilog isto deskriptivnih iskaza o subjektivno i individualno percipiranim pravima. Time se svrstavaju na stranu moralnog relativizma i otvaraju irom vrata mogunostima zloupotrebe asertivnosti u vidu implicitne agresije, manipulacije, pritiska, nerazumevanja, blokade i prekida komunikacije. Potovanje forme asertivnog obraanja postaje, tada, vetina lanog predstavljanja, koju ne inspirie i ne odreuje, iznutra, naelo rukovoenja odgovornim i humanistikim motivima Asertivnost podrazumeva uzajamnost, to, za razliku od agresivnog nastupa, znai davanje istog prava na izraavanje sebe drugome. Meutim, samoizraavanje dva ili vie sagovornika moe da se pretvori u beskonano sueljavanje individualiteta u potrazi za realizovanjem svojih pravih ili umiljenih prava i potreba. Socijalno adekvatan nain takve komunikacije ne obezbeuje joj etinost i istinitost, niti je titi od agresivnosti. Uporedimo sa filozofijom asertivnosti, filozofiju dijaloke forme koja je bila negovana u staroj Grkoj. Slino
27

Zakon o mobingu, na primer, sankcionie agresiju i zlostavljanje zaposlenih.

CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

112

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

asertivnosti, u dijalogu se drugome priznaje potpuna lina sloboda njegove savesti, njegovih uverenja, i svakome se u razgovoru priznaje pravo da se izrazi. Svaki uesnik u razgovoru svoj govor smatra samo jednim svojim subjektivnim pristupom nasuprot drugom subjektivnom miljenju, bez arogancije da pretenduje na celu i objektivnu istinu (Miunovi, 2011: 292). Ali dodaje se da se drugom priznaje da je razumna i misaona osoba, to se razlikuje od asertivnog prava da se bude nelogian ili da se ne daju razlozi za svoje ponaanje ili miljenje. Uprkos slobodi izraavanja, u dijalozima nije doputeno olako, ekscentrino tvrenje... dijalog nije konverzacija u kojoj se moe nepovezano govoriti i ono to sluajno padne na pamet. Ovde se zapaa negovanje teme, napredak rasprave gde se uvek zna o emu je re i otvoreno traga za argumentom (Miunovi, 2011: 292293). Drugim reima, napredovanje ka istini (ili pravdi, dobru i drugim samobitnim vrednostima), ima primat nad asertivnim pravima i postizanju individualne samoefikasnosti28 ustolienim kao vrhovnom vrednou meuljudskog optenja i odnosa. Ne elimo da sporimo znaaj, domet i potencijal teorije socio-kognitivnog uenja iz koje izvire i koncept samoefikasnosti. Socio-kognitivno uenje je aktivan proces koji se sastoji od sukcesivnih etapa i samoregulacija koje omoguuju pojedincu da prilagoava svoje postupke i ponaanja i da bira one koja su najadekvatniji cilju kojem tei i nainu na koji opaa i tumai situaciju u kojoj se nalazi. Regulisanje sopstvenog ponaanja vri se na tri naina: samoposmatranjem, samoevaluacijom i samoanalizom. (Bandura, 1986). Prema toj teoriji, fidbek iz okruenja igra ulogu, ali ne i najvaniju, jer se spoljne informacije prelamaju kroz prizmu individualnih percepcija, obrada i tumaenja. Samoefikasnost, kao verovanje jedne osobe u sopstvenu sposobnost da doe do uspenog ishoda u odreenoj situaciji (Bandura, 1977), tesno je povezana sa asertivnou, kao komunikacionom samoefikasnou. Meutim, po naem miljenju, koncept samoefikasnosti, uz sve svoje vrline, pati od istog nedostatka kao i koncept asertivnosti. Naime, veoma sloeni, kibernetiki procesni modeli, a naroito model samoregulacije koji ima zaslugu to obuhvata i kognitivne i afektivne i situacione faktore, odgovaraju na pitanje kako nastaje, odrava se i razvija samoefikasnost, ali nam ne govore dovoljno o njenom vrednosnom ishoditu i usmerenju. U interpersonalnoj komunikaciji ne moe biti nebitno i irelevantno imati na umu ta lei u temeljima onog kako. Pitanje kako ovek postie samoefikasnost ne moe se izolovati od intencionalnosti, finaliteta, zatim efekata i posledica neije (percepcije) samoefikasnosti na ostale uesnike situacije.
28

Izraz koji se koristi u asertivnom treningu.

CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

113

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

Bez etikih naela, samoefikasnost, odnosno asertivnost ostaju na ravni instrumentalnih vrednosti. Tek eksplicitnim uvoenjem intersubjektivne etike dimenzije, ovi pojmovi dobijaju svoje vrednosno utemeljenje. Drugi nije samo ono to nam naa percepcija, mentalna predstava ili misao o njemu pokazuju, a ni mi sami nismo samo ono to nam naa samopercepcija ili self-concept kazuju. Konstrukti selfa mogu biti varljivi i samosluei. U prethodnim razmatranjima smo se zaloili, ne za nemogue i nepoeljno ukidanje subjektivnih percepcija, ve za njihovu validaciju ili korekciju intersubjektivnim, racionalnim i objektivnijim faktorima. Nasuprot pojmovima koji sadre u sebi self, a koji rastvaraju susret sa drugim i sa svetom u perceptualne i mentalne sheme, zalaemo se za Levinasovu etiku i metafiziku drugog, kao beskonanog subjekta koji ne moemo da obuhvatimo milju. Lice drugog, u svojoj nesvodivoj drugosti, prisutnosti i ranjivosti, jeste direktan poziv na odgovornost, fundamentalna obaveza koja prethodi svakoj refleksiji. Za Levinasa, drugi se ne razlikuje od temeljnog iskustva moje odgovornosti prema njemu. Apsolut i samosvrhovitost subjekta je i u temelju Kantovog kategorikog imperativa koji smo naveli na poetku teksta. Takoe smo se, na istom mestu, u prilog teoriji asertivnosti, pozvali na Kantov imperativ etikog ponaanja prema samom sebi. Na zakljuak je da teorija asertivnosti, koja afirmie koncept odgovorne i humanizmom proete komunikacije, pozivanjem na pojmove odgovornost i humanizam posee za etikim utemeljenjem koji se nalazi izvan psiholoke, konkretno socio-kognitivno-bihejvioralne ravni na kojoj je ponikla, ali to ne ini dovoljno eksplicitno i artikulisano. Teorija asertivnosti se liava vreg osnova i sigurnijih smernica kada ne problematizuje i ne razmatra etike pojmove koje tek mestimino pominje kao samorazumljive i podrazumevajue. Zato dolazi do utiska da je asertivnost samodovoljan pojam, dok je, u stvari, re o sloenoj pojavi koja zahteva specifikaciju niza drugih faktora i uslova da bi se moglo govoriti o primerenoj (Ames, 2008a) ili odgovornoj asertivnosti.

114

CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

Literatura
Ames, D. R. (2008a). Assertiveness expectancies: How hard people push depends on the consequences they predict. Journal of Personality and Social Psychology, 95(6), 15411557. Ames, D. R. (2008b). In search of the right touch: Interpersonal assertiveness in organizational life. Current Directions in Psychological Science, 17(6), 381385. Antier, E. (2002). Agressivit. Paris: Bayard. Aristotel, (2003). Nikomahova etika. Sremski KarlovciNovi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia Austin, L. J. (1975). How to do things with words. Second edition. New York: Oxford University Press. Bandura, A. (1977). Social learning theory. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall. Bandura, A. (1986). Social foundations of thought and action: A social cognitive theory. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall. Bein, B., & Dramond, D. (2001). Poslovna etika. Beograd: Clio. Brown, P., & Levinson, S. (1987). Politeness : Some Universals in Language Usage. Cambridge: Cambridge University Press. Buber, M. (2000). Ja i ti. Beograd: Rad. From, E. (1984). Anatomija ljudske destruktivnosti. Knjiga 1. Zagreb: Naprijed. Goleman, D. (2008). Socijalna inteligencija: nova nauka o ljudskim odnosima. Beograd: Geopoetika. Hersen, M., & Bellack, A.S. (1985). Handbook of clinical behavior therapy with adults. New York: Plenum. Kazdin, A. E. (1984.). Behavior modification in applied settings. Homewood, IL: Dorsey Press. Lvinas, E. (1982). Ethique et infini: dialogues avec Philippe Nmo. Paris: Fayard. Miunovi, D.( 2002). Filozofija minima. Beograd: Filip Vinji. Milivojevi, T. (2011). Psihologija stvaralatva. Beograd: Megatrend univerzitet. Moser, G. (1987). Lagression. Paris: P.U.F (Que sais-je). Smith, M. J.(1985). When I say no, I feel guilty: How to cope Using the skills of systematic assertive therapy. New York: Bantam Books. Stor, E. (1989). Ljudska agresivnost. Beograd: Nolit. Tovilovi, S. (2005). Asertivni trening: Efekti tretmana, odrivost promena i udeo terapeuta u terapijskom ishodu. Psihologija, 38(1): 3554. Wolpe, J., & Lazarus, A. A. (1966). Behavior therapy techniques : A guide to the treatment of neuroses. New York: Pergamon Press. Dictionnaire Le Petit Robert. Poseeno 20. 8. 2011. URL: http://www.lerobert. com/
CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC

115

Agresivnost i asertivnost u komunikaciji nedostaci i ogranienja teorije asertivnosti

Ttjn Milivojevi Ktrin Drgovi

AGGRESSIVENESS AND ASSERTIVENESS IN COMMUNICATION SHORTCOMINGS AND LIMITATIONS

Summary: The subject of this paper is a comparative analysis of aggressiveness and assertiveness in communication with the objective to reveal some fundamental shortcomings of the popular theory of assertivity, i.e: insufficient thematization and articulation of ethical and social issues; excessive emphasis on behavioral (manifest) components of communication, at the expense of its motivational and intentional aspects; overestimation and idealization of the effects of assertive techniques and philosophy due to the neglect of real social relations marked by asymmetry of power. Verbal aggression is defined as a communication act by which one, intentionally or unintentionally, consciously or unconsciously, hurts the other person via language. Assertiveness means the willingness of people to confirm or protect their rights and express their feelings in a socially appropriate way. The criteria of social appropriateness, however, do not garantee ethics and truthfulness of communication, or their protection from aggression. The establishment of assertiveness on subjective feelings and perceptions of ones own and others rights deprives them of a more objective and rational ground of legitimacy. The way in which the assertiveness theory is presentend and promoted eliminates the necessary contrasts and tensions between descriptive (is) and normative (should be) levels. In order to fulfill its humanistic purpose and to be a responsible method of communication, in other words, to avoid serving as a socially accepted cover for aggresiveness, it has to meet a lot of other requirements that go beyond the sphere of behavioral and communication skills. Keywords: communication, aggressiveness, assertiveness, ethics, legitimacy

116

CM : Communication Management Quarterly : asopis za upravljanje komuniciranjem 23 (2012) 95116 2012 CDC