You are on page 1of 144

SEPTEMBAR 2013.

Uvod

deja da zaponem online magazin se dugo krkala u meni. Inspiracija je rasla, ideje su se vremenom slagale i uz pomo pravih ljudi ono to je dugo bilo samo matarija poelo je da poprima svoj opipljivi izgled u realnosti. Kako to obino biva, jedna po jedna kockica su se slagale na svoje mesto i temelj je bio postavljen. Imala sam veliku sreu da na poetku naletim na divne ljude koji su razumeli ta elim i odluili da mi se na tom putu pridrue. Pre samo tri meseca poele smo da pravimo planove, razvijamo ideje i dogovaramo se oko magazina. Posle toga sve se odvijalo munjevito, nakon prvobitnih potvrda i usaglaavanja tima podelile smo radne zadatke i kreativni posao je mogao da pone. elele smo da stvorimo mesto na koje ete se rado vraati, mesto gde emo se zajedno upoznavati i rasti. U magazinu e uvek biti mesta za talentovane, vredne i kreativne ljude za koje moda do sada niste imali prilike da ujete. Priaemo o modi, kulturi, dizajnu, ekologiji i zdravoj hrani. Za sve pohvale, ideje ili kritike obratite nam se putem e-maila: Plezirmagazin@gmail.com S potovanjem, Teodora Kovrlija Plezir magazin

Najave dogaaja

8 12 14 144

Beogradski festival cvea Zeleni grad

Paper girl

Stand up

Sadraj

Ishrana

Film
Recept: Kolai moje mladosti Gnezdo organic

ivotni stil
Najave, recenzije

16 17

22

30 36 42

Eko kue

Steampunk

3d figurice

Sadraj

Ekologija

Putopis
Podeli trokove

Mladi od ideje
Be

44 46

52

56 62

Nauite vedski

Ekoturizam

Unikatni rokovnici

Moda

Muzika
Nivil

Fotografije

68 Online partanje 122 70 Kozmetika 130 76 arls Den Gibson 84 Macademian girl 86 H&M 100 Lou Doillon 104 U opingu sa Minjom 106 Blanka Medak 116 Fenomen starki

136

Obrada i teksture

Krembou

Teodora Kovrlija
Sve to radim volim da radim predano i temeljno. Kao mala sanjala sam da pravim animirane filmove, ali nedostatak talenta za slikanje pokvario mi je planove. Kao neto starija odluila sam da u biti novinar i konano urednica nekog prestinog magazina. Nakon zavrenog Fakulteta Politikih nauka volontirala sam , usavravala se i prikupljala iskustva. Sa zavrenim fakultetom nala sam se u istoj poziciji kao i veina mladih u naoj zemlji i nisam elela da sedim skrtenih ruku I ekam posao do u nedogled, a kao Beogradsko dete nenaviklo da se lakta odluila sam da preduzmem neto i stvorim sebi radno mesto. elela sam da ostvarim svoju dugogodinju zamisao i pokrenem online magazin koji se nalazi pred Vama. Volim da matam, itam, pravim planove i provodim vreme sa dragim ljudima. Uivam u malim stvarima, imam puno hobija i interesovanja to e se neminovno odraziti na sadraj asopisa.

Minja Cvetkovi
Svee diplomirana etnolokinja-antropolokinja koja je, uz malo sree i malo vie truda, dok vi ovo itate upisala i master studije. U prolom ivotu je bila enska verzija Bukovskog, a danas je zaljubljenik u modu iz perioda od dvadesetih do ezdesetih godina dvadesetog veka, rokabili, sajkobili, vintage stvari, naunu fantastiku i tre horor filmove. Kada prokrastinira od antropologije mode i pitanja postojanja malih zelenih, menja boju kose, pita se zato nije ostvarila deiji san da postane Lara Kroft i mata o otvaranju sopstvenog azila ili ivotu sa trinaest kuia barem. Racionalnost joj nije jaa strana, a esto je rastrzana izmeu manijakalno paninog i hipi go with the flow raspoloenja. Bliski ljudi i ljubimci su sve to joj je potrebno za dobar dan ali ako dodate kafu, okoladu i neku dobru knjigu uz to, velika je verovatnoa da ete je i kroz nekoliko sati zatei u istom poloaju. Kada bi morala da bira, za ivotni motiv bi sledila Hanter S. Tompsona i rekla da je ivot neuporedivo bolji kada ste prinueni da prestanete da ga uzimate za ozbiljno.

redakcija

Sonja Lazuki
Imam 21 godinu, uivam i ivim u lepom Novom Sadu. Danju sam redovan student grafikog dizajna, a nou vodim blog. Retko kad izlazim iz kue bez fotoaparata i slualica u uima. Fotografija i muzika su definitivno stvari bez kojih ne bih mogla. Fascinirana sam bojama i letnjim haljinama na tufne. Volim leto, prolee i prvi sneg. Sanjam da jednog dana imam svoju kuicu u prirodi i narandastu maku. SillyWorld je blog na kojem postavljam slike svoje svakodnevnice i piem o svemu sto mi u tom momentu deluje zanimljivo. sonja-sillyworld.
blogspot.com

Aleksandra Skorupan
Fotograf i student ekonomije. ivi u Beogradu i sanja o tome da proputuje svet i zabelei ga kroz svoj objektiv. Veruje da fotografija moe da uhvati ljudsku duu. U slobodno vreme vodi modni i lifestyle blog MicroCosmos fashionmicrocosmos.blogspot.com

Nina Simonovi
Osnovne studije je zavrila u Niu kao najbolji student u generaciji, a onda se uputila u Beograd da se usavri na polju ruskog jezika, knjievnosti i kulture. U njoj se svakodnevno sukobljavaju idealista i sanjar. Mata da svoje velike ljubavi fotografiju, ruski jezik i pisanu re spoji kroz rad fotografa (a moda i urednika, hmmm...) u prestinom modnom asopisu u Moskvi. I sve to, naravno, posmatrajui zalazak sunca sa Crvenog trga, drei Njega za ruku. Drugi je karakteriu kao specifinu, harizmatinu fuziju pozitivne i kreativne energije; i kao nekog ko mnogo voli da pravi savrene male kolae. A sama kae da smisao trai u malim stvarima, koje ujedno ine dan uspenim olji zelenog aja uz te savrene kolae, preko potrebnoj dozi inspiracije, znaajnom pogledu, zagrljaju i iskrenom smehu. Vodi uspean blog na adresi ohmomentsbyninasimon.blogspot.com

Elena Nikolaevna, stilista


Saradnici: Isidora akula Design: MaKista M Ma
D E S I G N

Na njenom sajtu moete pronai njen porfolio nikolaevnastyle.portfoliobox.me/ intro

k r a  p @ e j n a M

8 septembar

. 9 . 22 . t p e s

Beo gradski festival cvea

Beogradski festival cvea je multimedijalna manifestacija koja se odrava svakog septembra i predstavlja krunu godinjeg rada organizacije, kroz razliite programe i medije komunicira sa svim zainteresovanima da udahnu prirodu u svakodnevnicu kulture urbanog ivljenja. Festival e se po etvrti put odrati od 20. do 22. 09. 2013. u parku Manje. Festival je koncipiran u sedam programskih zona. VRT VRTova Zona promocije Zona koja postaje VRT VRTova Beograda . Inovacije, odriva reenja za bolji i zeleniji ivot u hiperurbanoj sredini. Zona u kojoj izlagai sami kreiraju svoj prostor. VRTeka Beo Flora Centar Centralna zona oko koje se sve vrti, gde posetioci mogu kupiti cvetne bukete, aranmane, sezonsko cvee, detalje za enterijer i eksterijer i dobiti korisne savete za oplemenjivanje svojih ivotnih prostora VRToglavica Zona edukacije i inovacije

10 septembar

Zona u kojoj se sudaraju sadanjost i budunost . VRToglavica inspirie i pokazuje kreativnost mladih i njihove ideje i projekte na zadate teme festivala. VRTlog Zona kulture i informacija VRTlog umetnosti kroz zelenu otvorenu galeriju, umetnike i multimedijalne performanse, uvek sa eko-porukama. osVRT - Struni skup Struni paneli, predavanja i diskusije, domai i strani profesionalci okupljeni oko aktuelnih tema. osVRT ukazuje gde smo danas i trai naine i puteve ka boljem sutra. izVRTanje Zona odmora Aroma piknik. Odmor u zelenom i za sva ula. Druenje i oputanje u ambijentu zainjenom aromatinim biljkama i degustacija plodova prirode. Prelistavanje i itanje knjiga, asopisa i literature o prirodi, cveu, zelenilu i kulturi ivljenja. VRTi Zona deije animacije Kroz kreaciju, rekreaciju, zabavu i igru zona deijeg smeha postaje uionica prirode i ekologije.

b u l @c n e e r G , e s u Ho
a v a l s o g a r D r D 2 2 a i v Popo

. 2 2 9 1 . t p e s

e l e Z

d a r g i n

a Beograd se moe rei da se zaista trudi da prati svetske trendove pa tako ove godine oekujemo peti po redu, eko fest. Ovogodinja tema festivala je odrivi transport u urbanim sredinama. Festival se odrava od 19. do 21. septembra u Beogradu, a ogranizator festivala je Zelena omladina Srbije. Festival e se odrati u klubu Grin (club Green House, Dr Dragoslava Popovia 22). Ideja organizatora je da posetioci i strunjaci kroz filmove, izlobe, diskusije i tribine prue odgovore na neka od vanih pitanja iz oblasti ekolologije i zelene politike. O jednoj od moguih alternativa kada je prevoz u pitanju moete proitati na stranici Plezir magazina. Ulaz na sve projekcije i aktivnosti je besplatan, a vie informacija na sajtu Zelene omladine www.zelenaomladina. org/ekofest. TK.

12 septembar

Sep tem 27. 28. bar


Svetski dan zatite ozonskog omotaa

ekokalendar

16.
Dan turizma

Dan bez automobila Meunarodni dan mira

22.

Dan zelene kupovine

Pa per girl
14 septembar

etajui gradom moe vam se dogoditi da nenadano, na poklon dobijete neiju sliku, crte ili pesmu. Jedno je sigurno. Neete ostati ravnoduni, a veseli volonteri e vam izmamiti irok osmeh. Nemojte se uditi, u pitanju je Papergirl, inicijativa koja je zaivela u celom svetu a ima svoje sledbenike i u naim gradovima. Papergirl druinu pokree ideja da umetnost treba da bude dostupna svima, a ne iskljuivo onima koji poseuju muzeje. Akcija povezuje kreativce i publiku uz pomo raspoloenih volontera koji na biciklima raznose radove savijene u rolnu i dele ih sluajnim prolaznicima na ulici. Projekat je osmiljen i zapoet u Berlinu pod sloganom umetnost poklanjanja umetnosti, a ideja se veoma brzo proirila na veinu svetskih gradova. Aia Roniger je zapoela ovu incijativu zato to je elela da umetnost predstavi ljudima na ulici koji moda nemaju vremena ni mogunosti

da poseuju muzeje i galerije. U papergirl su ukljueni afirmisani umetnici , oni koji ele da se za njih uje, ali i oni koji nisu iz tog miljea nego jednostavno ele da podele svoju kreativnost sa sluajnim prolaznicima i budu deo ovog koncepta. Projekat se iz godine u godinu iri, a ideja se odlino primila i kod nas u regionu pa u nekim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Zagreba, Sarajeva, Banjaluke oekujemo drugu izlobu ove godine. Ukoliko ste talentovani i kreativni, imate svoje crtee, ilustracije ili pesme i elite da ih podelite sa drugima moete se lako prikljuiti ovoj akciji i svoje radove poslati na adresu: Radmila Jeremi, Jae Ignjatovia 33, Beograd Rok za dostavu radova je 25. Septembar 2013. godine. Zato olovke i bojice u ruke i pokaite svoj talenat.

Hrana

a v t s j n i t e d g o m a Kol
Sastojci: l 200 gr. masti l 5 kaika eera l 1 jaje l 1 umance l 1 kaiica vanila ekstrakta ili 1 vanilin eer l ribana korica jednog limuna l 4 kaike mlevenih oraha l 4 kaike mleka l 400 - 420 gr. brana l pekmez za filovanje. Priprema: l Penasto umutiti mast i eer, dodati jaje i umance, sjediniti, dodavati postepeno ostale sastojke lagano meajui, na kraju dodati brano. l Umutiti glatko testo i ostaviti ga umotano u najlon foliju, najmanje pola sata u friider. l Na branom posutoj povrini razviti tanko testo, najvie 3 mm. debljine, kalupiem ili aicom vaditi vanilice. l Ako vadite aicom umoite je povremeno u brano da se ne lepi testo. l Pei u prethodno zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 15 minuta, zavisi od rerne, da vanilice ostanu svetle. Vanilice ostavimo da se ohlade, namazemo l pekmezom po elji i spremne su za jelo.

Sonja Lazuki

16 septembar

Gnezdo organic

Mesto gde se spajaju ukusi

Hrana

18 septembar

Tekst: Teodora Kovrlija

Fotografije: Aleksandra Skorupan

Ideja da u Beogradu postoji restoran u kome se moe uivati u zdravom obroku sainjenom od organske hrane proizvedene u naoj zemlji do skoro nije bila zamisliva. Grupa prijatelja je odluila da udrui svoje kreativne snage i pokrene ovakav koncept koji je dugo nedostajao Beogradu. U jednom od najlepih delova grada, na prostoru Savamale u Karaorevoj ulici, smeten je ovaj armantni restorani koji e vas osvojiti minimalizmom i jednostavnoscu. Dizajn prostora je osmislio arhitekta Ante Mari. Vlasnici restorana su imali zamisao da stvore mesto gde e ljudi uivati u prijatnom ambijentu, zdravom obroku i svee ceenom soku ili vinu.

Hrana

Lepa vest za sve vlasnike kunih ljubimaca, restoran je pet friendly.

20 septembar

Gnezdo nije zamiljeno kao klasian restoran na kakve smo inae navikli, ve ima za cilj da postane mesto gde e se okupljati ljubitelji zdravih i ukusnih obroka koji e meusobno razmenjivati ideje i iskustva
Gnezdo nije zamiljeno kao klasian restoran na kakve smo inae navikli, ve ima za cilj da postane mesto gde e se okupljati ljubitelji zdravih i ukusnih obroka koji e meusobno razmenjivati ideje i ikustva. Gosti gnezda mogu da organizuju i uestvuju u raznim programima koji imaju za cilj edukaciju i irenje ideja o zdravoj i uravnoteenoj ishrani, organskoj proizvodnji i unapreenju zdravlja. Vlasnici su se potrudili da pronau sertifikovane farme i proverene dobavljae koji proizvode organsku hranu u uzgajanu u naoj zemlji. Ni jelovnik nije kao u veini restorana, ve se ponuda formira na nedeljnoj bazi i zavisi od doba dana u kome poseujete restoran, ali i godinjeg doba jer je nabavka organskih namirnica nepredvidljiva i zavisi od vie faktora. Vegetarijanci i vegani su takoe dobrodoli i postoje jela koja su pripremljena po njihovom ukusu. Lepa vest za sve vlasnike kunih ljubimaca, restoran je pet friendly. Prijatno!

Najave filmova
Rizina igra
(Runner Runner)

sept

poetak emitovanja 26. septembar Rii je student sa Prinstona koji voli da igra poker. Verujui da je prevaren u jednoj online partiji, odlazi u Kostariku da pronae tajkuna Ajvana Bloka, koji organizuje online partije pokera. Blok mu obeava slavu i bogatstvo, i Rii pristaje da mu bude desna ruka, dok ne sazna uznemirujuu istinu o Bloku. Meutim, FBI nudi Riiju da im pomogne da nau dokaze protiv Bloka.

Instrumenti smrti: Grad kostiju


(The mortal instruments: City of bones)
poetak emitovanja 5. septembar Radnja filma smetena je u savremenom Njujorku, gde Kleri Frej, naizgled obina tinejderka, otkriva neobinu istinu o sebi. Ona je potomak loze Lovaca na senke, tajnog reda mladih polu-anela, ratnika, zarobljenih u drevnoj borbi za spas naeg sveta od demona. Nakon to joj je majka misteriozno nestala, Kleri je primorana da se pridrui Lovcima na senke, koji je upoznaju sa opasnostima druge strane Njujorka, mestom nazvanim Donji Svet u kome vladaju demoni, veci, vampiri, vukodlaci i druga smrtonosna stvorenja.
22 septembar

tembar
Ovo je kraj
(This is the end)
poetak emitovanja 19. septembar Komedija Ovo je kraj (This is The End) prati avanturu est prijatelja zateenih u kui, posle serije veoma udnih dogaaja. Kako se dogaaji van kue raspliu, zalihe koje nestaju prete da razore prijateljstvo. Na kraju, bivaju primorani da napuste kuu i suoe se sa svojom sudbinom i pravim znaenjem rei prijateljstvo.

2 pitolja
(2 guns)
poetak emitovanja 12. septembar Oskarovac Denzel Voington i Mark Valberg, glavni su protagonisti akcionog filma 2 pitolja. Dva operativca nali su se u zajednikoj misliji, ali problem u njihovom savezu je taj to nijedan ne zna za ovog drugog da je federalni agent na tajnom zadatku. Poslednjih godinu dana agent za narkotike, Bobi Tren i agent obavetajne slube, Markus Stigman, nerado su upueni jedan na drugog. Na tajnom zadatku, kao lanovi narko bande, pokuavaju da osujete ovog drugog. Kada pokuaju da se infiltriraju u meksiki narko klan, prava akcija poinje.

Najave filmova
Plan osvete
(Dead man down)

poetak emitovanja 12. septembar Viktor (Kolin Farel) jeste desna ruka efa podzemlja, Alfonsa (Terens Hauard), koji se suoava s situacijom da mu neko konstantno ubija lanove bande i alje podrugljive i pretee poruke. Darsi (Dominik Kuper), Viktorov prijatelj, koji takoe radi za Alfonsa, postaje opsednut time da nae ubicu kako bi postao Alfonsov miljenik i vaan lan kriminalne grupe. U sred svega toga, Viktor upoznaje Beatris (Numi Rapas), misterioznu Francuskinju, koja ivi s majkom, Valentinom (Izabel Iber) u zgradi preko puta Viktorove.

sept

Zatvorenici
(Prisoners)
poetak emitovanja 19. septembar Keler Doer kidnapuje osobu za koju misli da je kriva za nestanak njegove estogodinje erke Ane i njenog druga Doja Jedini trag koji je policija imala, bio je stari kombi parkiran na ulici neposredno pred otmicu. Detektiv Loki, uhapsio je vozaa, ali je morao da ga pusti usled nedostatka dokaza. Oajni otac morao je da uzme pravdu u svoje ruke

24 septembar

tembar
Prizivanje zla
(Conjuring)
poetak emitovanja 26. septembar Film je baziran na istinitom dogaaju. Re je o zastaujuoj prii o renomiranim, paranormalnim istraiteljima Ed i Loren Varen koji su pozvani da pomognu porodici koja je terorisana od strane duhova, na izolovanoj farmi. Primorani da se suprotstave monim demonima, Varenovi se suoavaju sa najzastraujuim sluajem u njihovom ivotu.

Dobs
(Jobs)
poetak emitovanja 11. septembar Godine 1976. buntovnik Stiv Dobs stvarao je revoluciju u garai svojih roditelja. Drug po oruju bio mu je arobnjak za tehniku Stiv Vozniak. A, u toj garai napravljen je i Apple 1, personalni kompjuter. Runo su sklopili 200 komada i sami isporuili kupcima (bez monitora i tastature). Tako je roen Apple Inc., i svet je bio nepovratno promenjen. Danas su stotine miliona korisnika irom sveta odani proizvodu koji je Dobs stvorio.

Iz drugog ugla:

Distr

26 septembar

rict 9

Iz drugog ugla:

Minja Cvetkovi

va rubrika je zamiljena kao mesto na kome u vam stvari poput najave za film, reklame, bilborda ili spota predstaviti na neto drugaiji nain i iz drugog ugla. Ukoliko vas je zanimalo zato se ba odreeni elementi koriste za trejlere, ili kakve skrivene poruke nose reklame, onda nastavite sa itanjem. Imajte na umu da su ovakve analize otvorene za razna tumaenja, u emu i jeste ar razliitog shvatanja, i da nema tanog i netanog odgovora. Povremeno bismo ih radili na fakultetu prilikom bavljenja popularnom kulturom, a moje (skromno) iskustvo je pokazalo da se i ovde, kao to to obino biva, najbolji rezultati dobijaju kada radi ono to voli. Kako su ove analize esto iscrpne i zahtevaju upotrebu naune terminologije, ne zamerite na skraenim i pojednostavljenim verzijama, originali esto umeju da zvue rogobatno. Mali savet, radi lakeg praenja, jeste da kada su u pitanju trejleri ili spotovi, da ih pogledate pre itanja. Kao ljubitelj naune fantastike odabrala sam trejler za film District 9. Ono to je uoljivo gledajui trejler jeste da, ako prethodno ne znamo nita o filmu, na prvi pogled nismo sigurni o kom se anru radi. Na poetku su prikazani socijalni problemi, drutveni neredi, intervjui sa pripadnicima politikih organizacija i zabrinutim graanima, to nas sve navodi na pomisao da je re o nekom

filmu socijalno-politikog anra. Takoe, vei deo scena je snimljen u formi dokumentarca to nije ba tipino za SF filmove. Radnja je naglaena reenicama koje se pojavljuju kao vrsta slogana i koje skreu panju na bitne aspekte. Te reenice su: They are not welcome They are not accepted i They are not human (Oni nisu dobrodoli, Oni nisu prihvaeni i Oni nisu ljudi). Poslednja reenica je najvanija jer nas upuuje na anr. Ukoliko oni nisu ljudi to znai da su razliiti od nas pa nam pada na pamet da moda nisu sa ove planete. Nekoliko sekundi kasnije se potvruju nae pretpostavke jer vidimo veliki svemirski brod koji se nalazi iznad grada i naoruane pripadnike vojske koji pokuavaju da mu se priblie, vanzemaljce i njihovu tehnologiju koja je razliita od nae, i na kraju, susret dve radikalno drugaije rase, to je jedan od glavnih motiva kada je re o SF filmovima. Postoje i neki inovativni elementi u trejleru koji se ne mogu nai u filmovima ovog anra. Pre svega, ono to je ve spomenuto, uvodni deo koji je snimljen u vidu dokumentarca. On prikazuje niz intervjua sa stanovnicima te oblasti, pripadnicima organizacije i vojske. Grafika u tom delu je loija nego u ostatku trejlera sa ciljem da se doara atmosfera dokumentarnog filma i doprinese utisku realnosti. Tokom istraivanja filma sam saznala da su glumci koji su davali intervjue zaista stanovnici oblasti. To je prva razlika u odnosu na sline filmove naune fantastike, ta doza realnosti. Mnogi SF filmovi se trude da sve bude preuveliano i nerealno jer je cilj odvesti gledaoce u svet koji nije njihov. Druga vana stvar jesu scene nasilja nad vanzemaljcima i preokret koji se tu vidi. Oni su potinjeni, nisu prihvaeni niti dobrodoli i postavlja se pitanje ta e ovde. U SF anru se najee provlai motiv vanzemaljaca

28 septembar

kao superiorne rase koja bi da zavlada Zemljom. Ljudi su predstavljeni kao rtve koje nemaju emu da se nadaju jer je vanzemaljska tehnologija naprednija pa njima samo ostaje da se nadaju timu superheroja ili jednom hrabrom oveku (obino Tom Kruzu) koji e ih spasiti. Ali, ovde su se uloge obrnule. Ono to saznajemo iz intervjua pripadnika vojske sa vanzemaljcem jeste da su oni bili primorani da se nastane na naoj planeti zbog nemogunosti da odu kui. Prisiljeni su da ive sa ljudima jer vojna organizacija dri njihov brod i pokuava da otkrije kako im oruje funkcionie. Kako im ivot izgleda vidimo u prvom delu trejlera - ljudi ih krive za sve loe to se deava u drutvu, za ubistva, pljake i uline nerede. Oni su loi zato to nisu ljudi i zato to su drugaiji. Zbog toga su neprihvaeni i nepoeljni. Ba zato su i izolovani u oblast District 9 koja je aludiranje na District 6. To je oblast u junoj Africi koju je vlada tokom druge polovine ezdesetih godina proglasila oblau koja je namenje-

na samo za belce. Tada je oko ezdeset hiljada afroamerikanaca bilo priseljeno da se naseli u drugi kraj. Film District 9 je vrsta satire, drutvene kritike. Motiv ne-ljudskosti i rasizma je predstavljen kroz mrnju prema stranoj rasi. Vanzemaljci su predstavljeni kao ti afroamerikanci nekada. Moe se rei da je namera filma bila da prui jedan od moguih scenarija oslanjajui se na dosadanju istoriju. Mana trejlera je ta to ne prikazuje transformaciju glavnog lika, pripadnika militarne organizacije, u vanzemaljca i ironiju koja sa tim dolazi. Naime, transformacijom iz oveka u vanzemaljca, glavni lik gubi svoju ljudskost ali dobija humanost. Do tog momenta za njega je kljuna bila njihova tehnologija, ali zahvaljui transformaciji on poinje uvia kako je biti na njihovom mestu, kakav je oseaj kada se ljudi prema njemu ophode na isti nain na koji se i on ponaao do tog trenutka. Trejler za District 9 moete pogledati ovde

ivotni stil

Teodora Kovrlija

Zanim
30 septembar

ekoloke

mljive
kue

ivotni stil

Druga neobina ekoloka kua se nalazi u Norvekoj. Ova interesantna graevina izgleda poput prozirnog igloa. Sagradila ju je Hjerteflger porodica. Osim neobinog izgleda, kua je veoma funkcionalna pa zimi obezbeuje potrebnu toplotu, dok joj prirodna ventilacija omoguava da leti die.

32 septembar

Osim neobinog izgleda, kua je veoma funkcionalna pa zimi obezbeuje potrebnu toplotu, dok joj prirodna ventilacija omoguava da leti die

Jedan od poslednjih napravljenih feribota, proizveden davne 1907. doekao je svoju penziju u novom ruhu. Yankee Ferry se posle duge karijere trajno usidrio u Njujorkoj luci i sada je dom za jedan ekoloki osveen par Njujorana i njihove pilie koji su mu dali novi ivot nakon uspene rekonstrukcije.

ivotni stil

Keret kua je jedna od najmravijih kua na svetu! Uglavljena je izmeu dve zgrade u Varavi u Poljskoj i mozda je u prvom trenutku necete ni primetiti. Dizajnirao ju je poljski arhitekta Jakub Szczesny. Sagraena je u ast vlasnikovih roditelja, a danas se koristi kao izlobeni prostor.

Poslednja u nizu neobinih kua na naoj listi nalazi se u Oregonu, SAD I jedna je od najneobinijih. Re je o pravom pravcatom avionu. Brus Cambell je kupio Boing 727, smestio ga u oblinju umu i nainio svojim domom. U avionu je uprkos preureenju sauvao dosta originalnih delova, a prozirni podovi koje je postavio daju uvid u arhitekturu aviona i ine ovo mesto jo neverovatnijim. Uzbudljivo, septembar 34 zar ne?

Vodotoranj pretvoren u kuu za stanovanje je takoe jedna od atrakcija. Ovaj vodeni toranj u Londonu sagraen pre 80 godina, a kupio ga je i preuredio uveni britanski dizajner Tom Dixon. Najbolje od svega je to je toranj otvoren za posetioce pa za samo 17 ooo dinara moete provesti no u njemu i uivati u fantastinom pogledu na London.

ivotni stil

futuristika prolost

Teodora Kovrlija

U emu je specifinost ovog pokreta?


36 septembar

Steam - dim, para ; punk - asocijalnost, protivljenje svakom obliku masovne kulture

ivotni stil

otovo svakodnevno do nas dolaze informacije o novim gedetima, a tehnologija koriena pre samo nekoliko godina sada ima svoje mesto u muzeju. U toj optoj pomami za novotarijama godinama se u svetu razvija jedan specifian fenomen. Paralelno sa masovnom kulturom razvija se subkultura poznata kao stimpank. ( Steam dim, para ; punk - asocijalnost, protivljenje svakom obliku masovne kulture). Pokret se razvio iz sajber panka. Oba pravca svoje postojanje duguju naunoj fantastici. U emu je specifinost ovog pokreta? Pre svega, pripadnici ovog pokreta se ne odriu savremenog drutva niti tehnologije, ve je prilagoavaju sebi i svojim idejama. Oni gaje veliku ljubav prema starinama i to ne bilo kakvim nego posebno prema predmetima iz devetnaestog veka. Za stimpank se koristi sinonim novoviktorijanstvo koji objedinjuje viktorijansku estetiku uz naklonost ka savremenim tehnologijama. Mehanika, masivni ureaji, maine koje namerno isputaju glasne zvukove ili paru jasna su asocijacija na ovaj pokret. Jedan od omiljenih izuma stimpankera je parna tehnologija. Prevozna sredstva kojima se dive su diriabl, parovoz, parobrod, paromobil, parobus, avioni na parni pogon. Maine su sastavljene od limenih delova sa na-

merno istaknutim glomaznim rafovima koji tre, neprimereno velikim rukama i mnotvom brojanika. Estetika koju ete svuda prepoznati jasno asocira na period industrijalizacije. Takoe, pravi zaljubljenici i kolekcionari rado sakupljaju ariljerijsko oruje i bombe, stare mitraljeze Gatling i drugo pratee oruje iz tog perioda, ali i stare telefone i telegrafe. Na razvoj stimpanka veliki uticaj je imala knjievnost i pisci poput ila Verna i Mark Tvena. U svom dananjem obliku stimpank se moe podeliti na dve etape. Originalni stimpank, koji pripada svetu s kraja devetnaestog i poetka dvadesetog veka i suprotstavlja se informatikom drutvu kakvo danas postoji. Realne isto-

38 septembar

rijske linosti ili linosti iz klasine knjievnosti tog vremena su glavni junaci ovog pokreta. Individualci i autsajderi dobijaju posebnu panju a istorijskim linostima kojima do ove popularizacije nije pridavana tolika vanost sada postaju centralne linosti o kojima se pria, iji rad se prouava i ponovo otkriva. Jedan od ovakvih primera je Nikola Tesla. Mladi ljudi koji su godinama u kolama uili drugaiju istoriju od one za koju mi znamo i verujemo da je ta na, konkretno istinu da Tomas Edison nije tvorac svih izuma koji mu se pripisuju, sada otkrivaju da je Nikola Tesla glavni junak tog dvojca. Ukratko, zahvaljujui internetu i protoku misli i ideja mnogi mladi iz celog sveta postaju

ivotni stil

40 septembar

zaintrigirani likom i delom Nikole Tesle. Vreme u kome je stvarao i ureaji koje je testirao odlina su inspiracija stimpankerima koji su esto buntovnici i kao takvi vole i potuju sve one koji nisu deo glavne struje. Druga etapa koja se razvija paralelno je fantastini stimpank koji je svojevrsna alternativa savremenom modernom drutvu. U ovom paralelnom svetu samo mata je granica ovekovih mogunosti. Kako ete najlake prepoznati stimpankera? Modni stil stimpankera meavina je razliitih uticaja. Mukarci najee nose uske pantalone, frakove, visoke okovratnike i prsluke upotpunjene neobinim detaljima poput naoara sa staklima u boji i metalnim okvirima koje podseaju na naoare kakve su nosila braa Rajt,

Fantastini stimpank je alternativa savremenom drutvu. U ovom paralelnom svetu samo mata je granica ovekovih mogunosti

starinske satove i kompase koji se nose oko vrata. Devojke se esto oblae poput porcelanskih lutaka koje su bile veoma popularne u viktorijanskom periodu ili pak kao gotike princeze. Svojom popularnou pokret se znaajno proirio pa danas obuhvata razliite sfere uticaja. Pokret se preneo na modu, dizajn, muziku kao i nain ivota. Na internetu postoji mnotvo sajtova koji vam daju precizna uputstva kako da od novih maina i ureaja napravite predmete koji izgledaju kao da potiu iz osamnaestog ili devetnaestog veka. Sve vei broj umetnika odluuje se da pravi neobine predmete za kuu, odeu i nakit. Stidljivo i bojaljivo pokret se pojavio i na naim prostorima i sve ee se mogu sresti mladi ljudi koji ponosno nose ove upeatljive komade. Ogrlice, narukvice i runi satovi sa krupnim brojanicima veoma su popularni poslednjih godina meu sledbenicima ovog pokreta.

ivotni stil

Teodora Kovrlija

Napravi mini verziju sebe ili neke drage osobe


Da li ste razmiljali o tome kako emo u budunosti umesto fotografija imati izloene svoje 3D figurice? E pa niste pogreili i jo jedna stvar-ta budunost je upravo stigla! Nemaki grafiki studio Twinkind je razmiljao u ovom pravcu i zahvaljujui novoj tehnologiji uinili su ovu matariju moguom. Vlasnici kompanije Kristina Nojror i Timo edel su inspirisani tokijskom pop-up prodavnicom Omote koja nudi slinu stvar a poznata je i kao prva 3D foto-kabina na svetu poeleli da odu korak dalje. Naime, u Omote studiju, osoblje kamerom skenira klijente i taj postupak traje i po petnaest minuta to je mnogima bilo nelagodno i naporno. Ovaj duo je odluio da napravi mainu koja e taj proces uiniti mnogo brim i jednostavnijim. Figurica je napravljena uz pomo 3D skeniranja vaeg tela koje traje svega nekoliko trenutaka i nije tetno po zdravlje. Nakon skeniranja sledi analiza svih detalja na telu posle ega je figurica gotova. Jedina preporuka je da se prilikom skeniranja ne nose tkanine kao to su svila, til i ifon jer ome-

42 septembar

Za figuricu od 15 cm potrebno je izdvojiti 225 evra, dok je figurica veliine 35 cm ak 1290 evra
taju rad softvera. Naoare je takoe potrebno skinuti ali postoji mogunost da se naknadno dodaju na figurice digitalnim putem. Zahvaljujui ovom neverovatnom izumu moi ete, ubudue, da svoje uspomene sauvate sada i u opipljivoj formi. Zvui istovremeno i fascinantno i bizarno. Zamislite situaciju da u vaem dlanu stoji vaa identina umanjena replika. Moete napraviti figurice vae porodice, prijatelja ali i kunih ljubimaca. Naravno, kao i svaka novotarija koja se nije omasovila figurica nije jeftina. Za figuricu od 15cm potrebno je izdvojiti 225 evra, dok je figurica veliine 35cm ak 1290 evra. Dostupne su i druge veliine. Za sada ih je mogue napraviti samo u Tvinkindovom studiju u Hamburgu. Ukoliko imate vika novca na raunu i elita malo da se zabavite, znate gde moete da napravite svoju mini verziju ali se prethodno registrujte na sajtu i zakaite svoj termin budui da je interesovanje ogromno.

PODELI TROKOVE VONJE I SAUVAJ IVOTNU SREDINU

svetu ve godinama uspeno funkcioniu sajtovi putem kojih se korisnici dogovaraju o podeli trokova prevoza. U Srbiji takvi servisi postoje ve nekoliko godina ali ini se da svoju ekspanziju doivljavaju tek danas. Razlozi popularizacije ovakvih servisa su pre svega ekonomska kriza koja je navela ljude da prave liste prioriteta. Prednosti ovakvog vida prevoza su viestruke. Uteda novca je prva asocijacija kada govorimo o ovakvim servisima ali i zatita ivotne sredine i smanjenje emisije ugljen dioksida su pratei i korisni efekti. Kod nas su popularna dva servisa tog tipa.

U
l

Teodora Kovrlija

Prvi, podelitroskove.co.rs postoji ve nekoliko godina i napravljen je po uzoru na sajtove tog tipa koji ve due vreme postoje u Nemakoj i mnogim zemljama Evropske Unije. Vremenom grupa korisnika sajta se poveavala pa samim tim i kvalitet servisa. Sajt je savremen, pregledan i jednostavan za upotrebu. Nakon jednostavne registracije moete pregledati ponude drugih vozaa ili oglase potencijalnih putnika. Nakon svake zavrene vonje ocenjujete svog saputnika kako bi budui korisnici mogli da vide ocene prethodnih korisnika . Uskoro sajt podelitroskove.co.rs pokrece novu inicijativu koja ce se posebno svideti ljudima koji su zainteresovani za krae gradske relacije. Servis GradSad je alternativa gradskom prevozu i taksiju a namenjen je svima onima koji ele da se pokrenu i ukljue u ovu specifinu drutvenu mreu koja donosi korist i pojedincima koji prevoz nude i onima kojima je potreban. Drugi sajt ovog tipa je ogranak svetski poznatog servisa Stu drive ( sajt 5u1.rs ) koji su napravili i prilagodili studenti FON-a. Sajt je zamisljen kao pomoc studentima iz unutanjosti koji esto putuju kui, ali ne postoje ogranienja pa ga mogu koristiti svi oni koji imaju napravljen Facebook nalog, budui da su tvorci sajta na taj na-

44 septembar

in hteli da korisnicima prue dodatnu sigurnost. Prednosti ovakvih inicijativa su oigledne. Moete ih koristiti svakodnevno prilikom putovanja do fakulteta ili posla ime ne samo tedite novac ve i pozitivno utiete na ivotnu sredinu. Mnogi e rei, ta menja stvar to u ja podeliti trokove i povesti nekog zainteresovanog putnika do posla kada e pored nas protutnjati veliki broj vozila sa samo jednim putnikom. Ali ako i vi dopustite sebi da tako razmiljate, osim to gubite pravo da nekoga kritikujete, dajete za pravo mnogima koji razmiljaju poput vas i boje se da rizikuju. Raspitajte se bolje o svom potencijalnom saputniku, a u krajnjem sluaju ako ste i dalje nepoverljivi moete ubaciti parametre o polu, godinama i drugim vama bitnim stavkama prilikom pretrage, opustite se, mirno zavalite u svom seditu i uivajte. Moda se iz ovakve situacije rodi neko lepo prijateljstvo ili vam se otvore nove mogunosti za koje niste pretpostavljali da postoje. Tvorci ovih sajtova tvrde de vozai iznajmljivanjem sedita u svom automobilu jednoj ili vie osoba na mesenom nivou ostvaruju znaajne utede. Na sajtu podelitrokove.co.rs moete nai kalkulator koji e vam pomoi da izraunate utedu novca, goriva i smanjenja emisije ugljen dioksida prilikom vonje eljenom relacijom. SREAN PUT!

Ekologija

46 septembar

, m a z i r u t o k E a j n a v o t pu a s u d a l k us m o d o r i r p

Ekologija

Teodora Kovrlija

O
48 septembar

vaj pojam sve ee ujemo kada se govori o potencijalima Srbije i zemalja regiona. Poslednjih godina dosta se radi na edukaciji i promociji ovakvog vida turizma ali i dalje sve ostaje ne potencijalima. Malobrojne turistike agencije i ekololoke grupe nude ovaj vid turizma. Meutim, esta je zabuna izmeu termina seoski i ekoloki turizam. Oni se prepliu ali se ne mogu izjednaiti. U svetu, situacija je znaajno drugaija u odnosu na Srbiju i region. Prepoznajui ogroman znaaj ouvanja ivotne sredine industrija turizma reila je da se prikloni ovom globalnom svetskom trendu. Da li ste znali da je Kenija jedna od zemalja koja najvei deo svojih prihoda akumulira upravo zahvaljujui ekoturizmu? Kenija je jedna od prvih zemalja koja je dobro unovila svoje prirodno bogatstvo. Procenjuje se da samo jedan lav iz krda zemlji donese zaradu vie od 50 miliona dolara godinje. Brojni nacionalni parkovi, egzotini predeli i me-

sta sa netaknutom prirodom sve su popularnije turistike destinacije. Zaljubljenici u prirodu, mladi istraivai, avanturisti, volonteri, ekolozi i biolozi okrenuli su se ovakvom vidu turizma. Ekoturizam je vid turizma koji pojedincima omoguava da posete razliite predele i tom prilikom se edukuju i zabave, a istovremeno ih motiviui da svojim delovanjem ne ugroavaju ivotnu sredinu i prirodne i kulturne resurse.

Ekologija

Eko turisti su osobe koje ele da to vie upiju atmosferu mesta koje su posetili, kupuju domae proizvode, ako je mogue organske, upoznaju obiaje i kulturu metana i trude se da to manje zagauju sredinu u kojoj su se nali. Umesto automobila biraju eleznicu ( ako

je mogue ) , voze se biciklom, etaju i uivaju u prirodi ali i preduzimaju odreene akcije koje utiu na poboljanje ivotne sredine. Ekoturizmom se ne moe smatrati samo etnja umom, rafting rekom ili planinarenje, budui da tom prilikom nismo ni na koji nain doprineli

50 septembar

poboljanju kvaliteta lokacije koju smo posetili. Medjutim, ako se prilikom raftinga ukljuimo u akciju ienja renog korita ili zagaene obale onda je naa poseta imala svoj ekoloki cilj i smisao. Ekoturizam nije samo turizam, to je turizam koji objedinjuje aktivizam i ljubav prema prirodi. Prilikom organizacije ovakvih putovanja veoma je vano voditi rauna o zagaenju okoline, pronalaenju to jednostavnijih smetajnih kapaciteta i ogranienju posetilaca u isto vreme. Dakle, nije dovoljno rei kako Srbija ili bilo koja druga zemlja ima velikih ekolokih potencijala. Potrebno je organizovati barem osnovnu infrastrukturu i edukovati kako turistike vodie koji ele da se specijalizuju za ovaj vid turizma, tako

i posetioce. Kod nas se esto povezuju eko i seoski turizam jer postoji veliki broj ruralnih podruja sa netaknutom ili dobro ouvanom ivotnom sredinom. Ovakvih primera u praksi ima dosta, a neki od najpoznatijih su selo Koutii (Rudnik), Sirogojno (Zlatibor), Kni, Kamena Gora, Mokra Gora. Nacionalna Asocijacija za ekoturizam Ekoturizam Srbija je nevladina organizacija koja svojim delovanjem pokuava da skrene panju javnosti na sve neiskoriene potencijale Srbije kao ekoloke destinacije.

Putopis

Be
52 septembar

Tekst i fotografije Sonja Lazuki

54 septembar

oznat je kao grad Mocarta i Betovena. Ako se za Frankfurt kae da je nezvanina finansijska prestonica Evrope, Viena ili Be kako ga mi zovemo, je onda nesumnjivo Evropska prestonica kulture. Sluala sam mnogo o njemu. Jedni su govorili da je miran i pomalo dosadan grad, sa druge strane bilo je i onih koje je ostavio bez daha. Kao dete odraslo u Novom Sadu, koji poseduje arhitektonsku zaostavtinu velike Austro-Ugarske monarhije, od Bea sam imala velika oekivanja. Ovog leta ukazala mi se prilika da ga posetim i otkrijem njegove ari. Posle nesto vie od 6 asova vonje, stigli smo. Smestili smo se u mirnom delu grada. Tek po koji automobil, s vremena na vreme remetio bi idilu. Kako sam po prirodi nestrpljiva, nisam ekala dugo da krenem u avanturu i zavirim u svaki osak ovog neverovatnog grada. etali smo dugo i trudili se da upijemo sve boje, mirise i duh grada. Svaka nova ulica ostavljala me je bez

daha. Ta divna srednjevekovna arhitektura, nasmejani ljudi i moj dragi uinili su ovo mesto u tom trenutku, savrenim mestom za ivot. Osetila sam se kao da sam konano stigla kui. Mirnoa kojom odie Be veoma mi je prijala. Na svakom koraku mogla se uti klasnina muzika. U vazduhu se oseao duh 19 veka pomean sa uurbanim ritmom urbane sredine. U Be sam se zaljubila na prvi pogled i sigurno u mu se iznova i iznova vraati.

Mladi od ideje

56 septembar

Nauite vedski uz pomo raunara


Da li ste znali da zahvaljujuci jednoj preduzimljivoj devojci moete nauiti vedski i to sedei kod kue za svojim raunarom? Milica Stojkovi je na fakultetu otkrila svoju ljubav prema skandinavskim zemljama, a oarala ju je melodinost vedskog jezika. Zahvaljujui njenoj posveenosti, uenju i talentu za savladavanje jezika jo kao student poela je da dri privatne asove vedskog jezika zainteresovanim polaznicima. Brusila je svoje pedagoko iskustvo u kolama jezika koje u svojoj ponudi imaju taj jezik. Meutim, u jednom trenutku poelela je vei izazov i dola na ideju da podeli svoje znanje putem drutvenih mrea uvidevi da postoji interesovanje za uenje jezika u lokalnim sredinama gde nema privatnih kola. U naoj zemlji nema puno kola koje nude kurseve vedskog, a polaznici iz manjih gradova i ruralnih sredina nemaju mogunosti da prisustvuju kursevima. Zbog toga je odluila da upotrebi svoje vetine i iskustvo u drutvenim medijima i omogui svakom korisniku internet, ma gde se on nalazio, uenje vedskog jezika. ta je od kompjuterske opreme potrebno tvojim polaznicima? Ono to je neophodno da bi se nastava neometano odvijala jeste fukncionalna internet veza koja omoguava, pre svega, dobar prenos zvuka, a to je danas mogue postii i na jako malim brzinama protoka. Poeljno je posedovanje kamere, pogotovo u poetnoj fazi uenja, kada je vano to bolje savladati izgovor,

emu dosta doprinosi i vizuelna komponenta. Bilo je, meutim, sluajeva kada je od samog poetka sve savreno funkcionisalo i bez nje. to se tie ostalih audio ureaja (mikrofona, slualica itd.), oni se mogu, ali ne moraju koristiti od strane aka, dok god nema tehnikkih prepreka uenju. S moje strane su oni, naravno, uvek prisutni kako bi kvalitet nastave u tom segmentu bio na najviem nivou. aci mogu imati knjigu u elektronskom ili tampanom formatu ispred sebe, to se odnosi i na sav ostali material. Svakom od nas odgovara razliit princip uenja, pa uvek ima prostora za dogovor i prilagoavanje u radu.

Mladi od ideje

Kakvo je interesovanje za ovaj nesvakidanji vid uenja jezika? Moram priznati da sve vie ljudi prihvata ovakav vid uenja, a prednosti su svakako brojne. Uite kod kue, u prijatnom okruenju, u terminima koji vama odgovaraju. Ukoliko izvesna sumnja kod polaznika na poetku i postoji, ona vrlo brzo nestaje, kada se uvere da ceo sistem u praksi zaista funkcionie. Ponosna sam na to to je meu acima bilo i mlaih i starijih, onih sa boljim ili slabijim poznavanjem rada na rauunaru, ali smo sve eventualne prepreke uvek zajedno i uspeno savlaivali. Puno sam pozitivnih reakcija dobila i kada su u pitanju stranica i profil Nauite vedski na Fejsbuku i Tviteru, pa se nadam da e se oni jo vie razvijati u budunosti.

Mladi od ideje
DA LI JE POLAZNICIMA POTREBNO VIE ASOVA DA BI NA OVAJ NAIN KVALITETNO SAVLADALI JEZIK? POSTOJE LI PREPREKE U OVAKVOM VIDU UENJA? Broj asova i njihov tempo zavise iskljuivo od potreba i napretka samog pojedinca. U tom pogledu, ne postoji razlika izmeu klasinih individualnih asova i asova preko interneta. Ukoliko se radi u paru, mogue je da e i period uenja biti u izvesnoj meri dui. Meni, kao predavau, bitno je pre svega da svako od njih stekne odreeno znanje, u skladu sa datim vremenskim okvirima i da sa asa odu zadovoljni onim to su prethodno nauili. Na poetku je naravno potrebno napraviti procenu i plan rada shodno okolnostima i pridravati ih se koliko je to mogue, a prostor za napredak uvek postoji. To je velika prednost u ovakvom radu, zato to je u prvom planu znanje, a ne ve unapred odreeni fond asova, to je u najveem broju sluajeva karakteristino za privatne kole stranih jezika. DA LI JE BILO NEKIH SMENIH SITUACIJA SA TVOJIM UENICIMA BUDUI DA NISTE U DIREKTNOM KONTAKTU NEGO IZMEU VAS POSREDUJE RAUNAR? Ne mogu posebno izdvojiti nijednu kominu situaciju nastalu u tom smislu, ali se uvek trudim da atmosfera u toku asova bude oputena i prijateljska, pa samim tim uvek ima trenutaka i za alu. DA LI JE CENA KURSA NIA U ODNOSU NA ONU KOJU BISMO UPLATILI U KLASINOJ KOLI JEZIKA? Privatni asovi jezika se po mnogo emu razlikuju od asova u kolama jezika, izmeu ostalog i po ceni. Puno je faktora koji na to mogu uticati. Bitno je da u tom pogledu postoji

Stokholm ili Severnu Veneciju, kako ga esto nazivaju, svakako ne treba zaobii, ali puno je i manjih gradova koji imaju ta da ponude

60 septembar

Ima zaista puno toga to bih izdvojila. Ureeni sistem u kome ive jeste njihov sopstveni proizvod, ali je dananje vedsko drutvo takvo kakvo jeste i zbog velike multikulturalnosti koja postoji i koja doprinosi potovanju identiteta svakog pojedinca i razliitosti na svim nivoima. Ne ustruavaju se da budu kritini, da preispituju stavove i da prvi pomeraju granice u razmiljanju. To je jedna od stvari koje me u najveoj meri fasciniraju. Zbog toga je, verujem, ova severna zemlja i iznedrila puno velikih umova u razliitim sferama. Na facebook stranici objavljuje razliite zanimljivosti iz opte kulture. ta poruuje naim itaocima da nikako ne propuste ukoliko putuju u vedsku? U vedskoj svako moe pronai neto zanimljivo u skladu sa interesovanjima, bilo da se radi o gradovima ili selima, provodu, spomenicima kulture ili netaknutoj prirodi koje ima na svakom koraku. Stoklolm ili Severnu Veneciju, kako ga esto nazivaju, svakako ne treba zaobii, ali puno je i manjih gradova koji imaju ta da ponude. Iako malo hladniji, sever vedske takoe obiluje lepotama. Doiveti fenomen polarnih dana i noi, za mnoge je prelepo iskustvo. Preporuila bih svima da paljivo isprlaniraju svoje putovanje, jer je puno toga to im moe okupirati panju. Ukoliko ne vole sneg, moda je leto pravi trenutak da se otisnu na sever i bar na kratko sklone od domaih, esto visokih temperatura. Milicu moete pratiti na njenoj Facebook stranici Nauite vedski i istoimenom Twitter nalogu.

sklad sa kvalitetom nastave koji nudite i truda koji u njenu reliaciju ulaete, a mislim da to ljudi u veni sluajeva umeju da prepoznaju i naprave razliku. Trokovi ivota su sa druge strane veliki, pa se trudim da i na tom polju budem korektna. Imam utisak da se poslednjih godina u Srbiji sve vie govori o skandinavskim zemljama. Njihov minimalstiki dizajn je omiljen meu mladima, a u Beogradu je poslednjih godina mogue kupovati pojedine vedske i norveke brendove. ta tebe najvie oduevljava kada je vedski stil ivota u pitanju?

Mladi od ideje

62 septembar

Tamara Durevi
T
Teodora Kovrlija Fotografije: Aleksandra Skorupan
Od trenutka kada si se u pustila u avanturu kreiranja brendaUnikatni rokovnici nije prolo mnogo vremena, a ini se da veliki broj ljudi zna za tvoj proizvod? Na koji nain si to postigla? Imala sam tu sreu da sam student (nadam se ne jos dugo) marketinga, tako da sam sve svoje znanje pokuala da usmerim na kreiranje svog biznis plana, kao i da upotrebim sve to sam nauila istraujui na temu marketinga. Kao to svi znamo, najbolje je sve naueno primeniti u praksi, a da li sam poloila - vreme e pokazati. Sreom, danas je o marketingu apsolutno sve dostupno na internetu, tako da je to znanje svakome dostupno. Ono to je kod mene bio klju uspeha je : elja za neim novim, puno pozitivne energije, amara urevi je mlada umetnica i preduzetnica iz Srbije koja odluila da napusti svoj dotadanji, stalni posao i upusti se u neizvesne preduzetnike vode. Ipak, nije se pokajala. Poslednjih est meseci Tamara pravi jedinstveneUnikatne rokovnike razliitih dimenzija i namena. Nakon to je investirala u prese i materijale za korienje, arene materijale i sav potreban alat, samo njena mata je granica mogunosti. Za ovo kratko vreme, Tamara na svojoj Facebook stranici ima vie od 8 hiljada lajkova, veliki broj prodatih rokovnika i stalni porast novih narudbina. Sa Tamarom sam priala o izazovima preduzetnitva u naoj zemlji i njenim iskustvima kada je pokretanje malog biznisa u pitanju.

Mladi od ideje

podrka dragih ljudi, dobra motivacija i velika pomo mog momka Bojana, bez koga nijedan rokovnik ne bi bio napravljen. Nas dvoje smo se veoma hrabro upustili u celu tu pricu i veoma smo ponosni to nas ljudi podravaju i za sada smo zadovoljni kako sve to tee. Srbija nije veliko trite. Samim tim i konkurencija nije toliko estoka. Da li ti je to bila olakavajuaokolnost buduida nema puno ljudi koji prave runo izraene predmete, a posebno ne rokovnike? Srbija je zapravo veliko trite. Od kako sam poela da se bavim online prodajom, kao i ozbiljnijom izradom rokovnika, poela sam da poseujem sajmove rukotvorina i broj izlagaa me stalno iznenadi. Devojke i ene u Srbiji stvarno imaju dara i ukusa. Na sajmovima se mogu nai razni korisni i ukrasni predmeti, izraeni raznim tehnikama. injenica da su rokovnike zamenili mobilni i tablet uredjaji, svakako nije olakavajua okolnost. Ipak, ja se ne predajem i verujem da i dalje postoje ljubitelji dobrog, starog pisanja olovkom. Kada si odluila da poneda plasirasvoj proizvod na trita u regionu? Sve je to krenulo veoma spontano. Kao i svaki mladi preduzetnik, na samom poetku svog posla, nisam ni razmiljala da se odmah upustim u tako neto. Sreom, putem Facebooka i ostalih drutvenih mrea, devojke iz BiH i Hrvatske su pokazale veliko oduevljenje sa onim to radimo.

Nas dvoje smo se veoma hrabro upustili u celu tu pricu i veoma smo ponosni to nas ljudi podravaju i za sada smo zadovoljni kako sve to tee

64 septembar

Mladi od ideje
To je dovelo do estih porudbina. Naalost, meunarodne bankarske transakcije nisu povoljne, pa sam u saradnji sa dve stvarno divne devojke uspela da uvedem redovne isporuke za obe susedne drzave. Ovim putem bih volela da spomenem i Jelenu Kapor iz Sarajeva, kao nau saradnicu za BIH, kao i Mariju Nikic koja nam pomaze u realizaciji rokovnika na Hrvatskom podruju. Pre samo 4 meseca, timUnikatni Rokovnicije inilo samo nas dvoje. A sada slobodno mogu rei da bez ovih devojaka dosta toga ne bi bilo mogue, tako da su i one postale deo naeg malog kreativnog meunarodnog i veselog tima. Veoma sam im zahvalna, kao i svim devojkama koje rue stereotipe o verskim i nacionalnim razlikama. Ovo je dokazalo da umetnost stvarno nema granice. Koji je najveiizazov na koji se do Sreom, putem sada naila? Facebooka Jo uvek nisam i ostalih imala vremena da sednem i podrutvenih svetim se klasifimrea, kaciji izazova na koje smo do sada devojke iz BiH naili. Nekako je i Hrvatske svaki drugaijii lii na onaj su pokazale uvek prethodni. veliko Kada se pojaoduevljenje vi deluje mnogo stranije nego to sa onim to stvarno jeste. radimo Ono to bi moda izdvojila kao

neto to se u svakom izazovu proima je svakako nedostatak repromaterijala, kao i izbor dostupnosti dezena i alata. Ali i to e se vremenom sigurno promeniti, tako da se trudim da ne pridajem veliki znaaj tome i da uradim najbolje to mogu od onoga sa im raspolaemo. Koji je tvoj sledeiveliki cilj kada je proizvodnja rokovnika u pitanju? Za sada razmiljam samo u pravcu u kome se trenutno nalazim. A to je proirenje prodajne mree, kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj i Bosni. I evenutalno proirenje prodajnih mesta gde

66 septembar

se mogu pronai nai rokovnici. Ali ne opterecujem se previse budunou, jer sam svesna da je ona neizvesna. Trudim se da se pridravam plana koji mi je i bio na samom poetku posla, kao i da ne izgubimo sebe u jurnjavi za tim snom. ta savetujebuduim preduzetnicima koji ovo itaju? Da budu hrabri i da ne dozvole nikome da im ukrade ideju i elju za napredovanjem. Najvanije je da veruju u sebe i da budu vredni i originalni. Nema potrebe da se trude da lie na druge. Rad + Istrajnost + Hrabrost = Uspeh. To je aksiom.

Online partanje

Teodora Kovrlija

shopruche.com Je jedna od mojih omiljenih online prodavnica. Odlini editorijali u kojima ete podjedako uivati u fotografijama, scenografiji, minci i frizuri kao i u odei. Vintage inspirisana odea ije se u Americi u manjim serijama i odatle distribuira po svetu.

thebeautydepartment.com Je mesto gde ete videti tutorijale kako da se naminkate i kreirate izgled koji je pre samo nekoliko dana prikazan na pisti, nauiete kako da pravite najdelotvornije maske za negu lepote ali i kako da popravite polomljeno rumenilo, zgusnuti lak ili istopljeni ru. Sajt na kome e sve devojke pronai neto to ih zanima. Iza sajta stoje tri uspene devojke, Amy Nadine koja je strunjak za minku, Kristine Ess koja e vam dati ideje za savreni manikir i frizuru i Lauren Conrad autorka nekoliko knjiga posveenih modi i lepoti. Kvalitetne fotografije, precizni tutorijali i interesantni video snimci najbolja su preporuka da skoknete do ove stranice.

68 septembar

afablife.com ini jedan veseo duo. Devojke su jako armantne i pozitivne. Prvi put sam ula za njih pratei njihov uspeni ou na YouTube-u. Radile su seriju video snimaka Door knock design na kanalu Digs, u kojima bi svojim prijateljima i poznanicima renovirale ivotni prostor uz minimalno ulaganje. Uz talenat za pronalaenje kvalitetnog nametaja i sitnica, puno mate i kreativnih ideja od najobinijih mesta pravile su fantastine preobraaje. Serijal se zavrio i uspeni dvojac je napravio svoj kanal (na You Tube-u) i sajt afablife.com na kome svakodnevno dele svoje modne, dizajnerske i druge savete i prave jednostavne uradi sam tutorijale. Mesto vredno bookmark-a, a ako niste pogledali spomenuti serijal imate moju preporuku.

www.politika.rs je veb sajt nasih najstarijih novina sa najduom tradicijom. (mnogi ih smatraju naim prvim novinama, to nije tano budui da su u Srbiji novine postojale i mnogo ranije,ali se nisu odrale poput Politike) Na sajtu moete proitati kompletan sadraj dnevnog izdanja i uivati u odlinim kolumnama naih najboljih novinara i pisaca. Mesto gde kvalitetno novinarstvo i dalje opstaje uprkos krizi. Ne zaboravite ni Politikin dodatak Potroa koji je jedini list (ili jedan od malobrojnih) koji bez senzacionalizma pie o vanim temama i koji vam pomae da ostvarite svoja prava kao graanin i potroa.

Za Jelenu Karaka i blog konevolicipele.com ste sigurno uli. Ko ne voli cipele je jedan od najkvalitetnijih domaih blogova, a Jelena e vas svojim poletnim, slikovitim stilom pisanja podjednako uspeno proetati kroz najnovije modne poslastice, egzotine destinacije, aktuelna mesta po gradu i crtice iz njenog privatnog ivota. Pravi devojaki kutak i injekcija pozitivne energije.

Vaa koa zasluuje vie


Teodora Kovrlija
poslednje vreme sve vei broj ljudi postaje svestan vanosti zdrave i pravilne ishrane. U supermarketima sve vie ljudi nosi ceduljice sa tetnim oznakama i proverava ta kupuje, bira organsku hranu ili barem zdraviju ako je u mogunosti. Svest ljudi je konano poela da se menja, a samim tim proizdoai su poeli da nude i zdravije alternative. Uporedo sa ovom prehrambenom koegzistira jos jedna ogromna industrija, kozmetika

industrija. Devojkama je ovo jako vana stavka. Veina devojaka svakodnevno koristi sminku, kreme, losione, tonike i druga sredstva za svakodnevno ulepavanje. Kako je koa najvei organ na ljudskom telu uopste nije zanemarljiva koliina tetnih materija koje na ovaj nain unesemo u na organizam. Da li bi ste svesno popili sok ili vodu u kojoj je naznaeno da ima formaldehid? U emu je onda razlika ako svakodnevno lakiramo nokte sa lakovima koji u sebi sadre pomenutu materiju ili maemo telo sa kremama koje sadre razna mineralna ulja koja nisu dobra za na organizam? Na ovaj nain esto, neznajui, u svoj organizam unosimo tetne materije. Zato je vano da nauimo da itamo oznake na proizvodima koje kupujemo i da pokuamo da biramo zdraviju alternativu. esto su proizvodi koji ne sadre tetne materije loe po nau kou i ekosistem, za nijansu skuplji u odnosu na uobiajenu ponudu, ali ima i dosta izuzetaka pristupane prirodne kozmetike koju

je mogue nai i kupiti na naem tritu (ak i u drogerijama). Do nedavno, nije bilo jednostavno nai dezodorans u stiku koji nema aluminijum i parabene. Meutim, sa veom potranjom za zdravom kozmetikom i proizvoai su se prilagodili. Etikete na proizvodima znaju da budu vrlo zbunjujue. Na nekim proizvodima se moe nai etiketa 100% prirodno, a istina je neto drugaija. Mineralne soli koje su derivati nafte mogu se na neki nain svrstati u prirodne ali istina je da iako nisu nastale vetakim putem ove soli nisu dobre za na oranizam. Zato je potrebno obratiti panju na sitna slova kojima je ispisan sastav proizvoda umesto natpisa koji esto umeju da zavaraju potroaa. Kozmetika industrija je ogromna mainerija koja svakodnevno obre veliku koliinu novca i jedini cilj joj je profit. Svakodnevno se izbacuju nove kolekcije, proizvodi se smenjuju kao na traci jer konkurencija je neumoljiva, a devojke nemaju strpljenja da ekaju dugo na novi u-

U istraivanju 2011, utvrdilo je da je u svakom od 49 proizvoda pronaena bar jedna tetna supstanca

dotvorni sastojak ve se brzo okreu konkurenciji. Druga strana medalje koja nam objanjava zato se tolika koliina tetnih materija nalazi u proizvodima za negu lepote verovatno e vas iznenaditi.U hemijskoj industriji prilikom procesa proizvodnje svakodnevno preostane velika koliina otpadnih materija koje ostaju pri preradi nafte ili nekih drugih derivata i on predstavlja teret i viak za kompanije. Kako velike korporacije ne ele da odvoje novac za bezbedno unitavanje ovih ostataka niti njegovo skladitenje pronale su izvrstan nain da taj otpad zamaskiraju i upotrebe. One te ostatke prodaju kozmetikoj industriji koja kasnije prilikom proizvodnje koristi te derivate u amponima, kupkama, sapunima i drugim sredstvima za ulepavanje . U istraivanju koje je sprovedeno u decembru 2011. godine, utvrdilo je da je u svakom od 49 testiranih proizvoda pronaena bar jedna tetna supstanca u velikoj koliini, dok je prosean proizvod imao ak etiri tetna sastojka koja

Na ta je vano obratiti panju prilikom kupovine kozmetike?


Za mnoge dodatke je utvreno da su veoma tetni po ovekovo zdravlje. Bitno je nauiti oznake najuestalijih toksinih dodataka koje moete izbei itanjem deklaracija na proizvodima. Meu najopasnije kozmetike hemikalije ubraja se natrijum laurileat sulfat (na deklaraciji e esto pisati sodium laureth sulfate), koji nalazimo u amponima za kosu, kupkama, gelovima za tuiranje, zubnim pastama.Ova meterija se svakodnevnim korienjem taloi u naem telu. Zadrava se u tkivu srca, jetre, plua i mozga. Kod dece u ekstremnim sluajevima moe izazvati slepilo. Propilen glikol (propylene glycol) nalazimo u regeneratorima za kosu, dezodoransima, stikovima, losionima za telo i zubnim pastama. Veoma est je sastojak minke. Izaziva alergijske reakcije i u ekstremnim sluajevima ekceme. Bezbedni glikoli se sve ee upotrebljavaju umesto propilena, a strunjaci preporuuju da se ne koriste u dozama veim od 50 odsto proizvoda.

nisu bila navedena u deklaraciji. Na primer, olovke za oi i korektori sadre kadmijum (toksiansrebrnobeli meki metal), u puderima se redovno moe pronai nikl, u senkama za oi esto ima berilijuma, a neke maskare sadre ak i arsen.Neki proizvodi, kao to je Maybelline Color Sensation ru za usne, u sebi su imali 275 puta vie olova od doputene koliine u tragovima. Kupci ovih prizvoda nikada ne mogu da znaju da li neki od njih sadri neku tetnu, pa ak i otrovnu materiju, budui da se oni smatraju nusproizvodom procesa proizvodnje i proizvoa nije duan da to navede u deklaraciji proizvoda. Imajui u vidu da ih nanosimo na kou, otrovi iz minke i ostalih kozmetikih proizvoda se lako apsorbuju u nae telo, pa mogu da izazovu itav niz zdravstvenih problema, ukljuujui ak i poremeaj rada hormona, rak, neuroloke probleme, gubitak pamenja, nagle promene raspoloenja, probleme u trudnoi, bolest bubrega, glavobolje, povraanje, oteenje plua, dermatitis i gubitak kose.

72 septembar

PEG (Polyethylene glycol) se koristi kao odmaiva. Nalazi se u kupkama, sapunima, gelovima za tuiranje. Sumnja se da izaziva rak i teti imunitetu. Parabeni se mogu pronai u najveem broju kozmetikih preparata. Procenjuje se da gotovo devedeset posto kozmetikih proizvoda ukljuujui i neke koji se reklamiraju kao prirodni sadri ovaj konzervans. Nalaze se u ruevima za usne, losionima, kremama za samopotamljivanje, hidratantnim kremama, kremama za suncanje, puderima za lice. Paraben se navodi kao jedan od uzronika raka dojke jer je pronaen u veim koliinama kod ena koje su obolele od ove bolesti. Budui da je jedan od najupotrebljavanijih konzarvanasa u kozmetikoj industriji vremenom smo izloeni njegovom dejstvu to dovodi do nagomilavanja u naem organizmu. DEA (diethanolamine) se koristi u kozmetici zbog penuavih i emulzivnih svojstava. Nalazi se u kupkama, gelovima za tuiranje, pilinzima. Povezan je sa alergijskim realkcijama i iritaci-

jama oiju, a na labaratorijskim ivotinjama se pokazao kao veoma kancerogen. TEA (triethanolamine) se koristi kao deterdent na koji postoji visoka reaktivnost koe. Nalazi se u amponima i kupkama, losionima i kremama za brijanje. U kombinaciji sa nitratima to je esto u mnogim amponima i kupkama, postaje kancerogen. PVP/VA Copolymerse moe nai u minci i preparatima za oblikovanje kose. Najei je sastojak senki za oi i bronzera. Smatra se toksinim jer izaziva tesaurozu, bolest koja se opisuje kao prisustvo stranih tela u pluima. Veruje se da je uzrok ovog oboljenja udisanje prilikom korienja lakova za kosu. ivotinje koje su

Lista dodataka koje treba izbegavati je poprilino duga ali ukoliko smo dovoljno informisani moemo nai veliki broj proizvoda koji ne sadre pomenute otrove

u labaratoriji proizvoaa omekivaa za ve. Nalazi se u preparatima za oblikovanje kose, regeneratorima i kremama. Izaziva alergijske reakcije koe, oiju i sluzokoe i smatra se toksinim. Formaldehid je jedan od najtetnijih sastojaka koji se nalaze u kozmetici. Najee ga ima u lakovima za nokte, sapunima, lepkovima za trepavice i bojama za kosu. Svojim dejstvom unitava imuni sistem, izaziva probleme sa disanjem, alergijske reakcije, a smatra se da uzrokuje i neke vrste raka. Benzoin peroksid se esto koristi u preparatima koji obeavaju matiranje masne koe. Najee se nalazi u losionima, kremama, kupkama i sapunima za lice. tetan je za kou, izaziva alergijske reakcije i prerano starenje koe. Mineralna ulja treba izbegavati zato to oteuju i isuuju kou, zatvaraju pore i doprinose starenju koe. Najpoznatije je baby ulje. Rafinisana ulja takoe treba izbegavati jer su izgubila svoja korisna svojstva prilikom procesa proizvodnje. Prividno zaglauju kou i ine je mekom, a zapravo je isuuju i zatvaraju pore. Razni sintetiki dodaci poput zrnaca i komadia plastike koje je mogue nai u sredstvima za piling oteuju kou redovnom upotrebom i remete njen prirodni balans

dolazile u dodir sa ovom materijom u labaratorijkim uslovima dobijale su tumore. Petrolatum je poznat i kao petrolejski ele. Nalazi se u kremama za bebe, regeneratorima, losionima, minci, lakovima i trakama za depilaciju. Veoma je est sastojak zato to je vrlo jeftin. Upotrebljava se u kremama i drugim proizvodima za negu tela zbog svojih svojstava on trenutno ini kozu hidriranom i ujednaava njen izgled. Deluje tako to formira uljani sloj na povrini koe koji spreava isparavanje tenosti i tako prividno hidrira kou inei je glatkom i mekanom a zapravo je isuuje i izaziva alergijske reakcije. Stearalkonium chloride je prvobitno nastao

74 septembar

a k i t e m z o k a n d o r i r P a j n a j a r t k o r i a r k ima u odnosu pa i t a l i m o g e i v e t e ne preparate


Odlina alternativa kupkama i sredstvima za tuiranje su prirodni sapuni iji su proivoai u poslednje vreme sve brojniji. Dostupni su i gelovi i kupke koji ne sadre ove materije. (primer Alverde, Korres) Umesto losiona posle kupanja koristite prirodna nerafinisana ulja ili mleka bez pomenutih hemikalija kojih ima u svim velikim drogerijama i apotekama, a oni umeniji i matovitiji mogu pokuati da naprave svoju verziju sapuna, ampona ili butera za telo. Na internetu postoji mnotvo prirodnih recepata. Maske i pakovanja za kosu veoma lako moete napraviti sami u domaoj radinosti i biete sigurni da to to ste napravili stvarno deluje umesto da maskira problem. Prirodna kozmetika ima krai rok trajanja u odnosu na konvencionalnu pa neete vie gomilati preparate u svojim kozmetikim ormariima ve ete kupovati samo ono to koristite. Moda je karmin na bazi prirodnih ulja za nekoliko stotina dinara skuplji od onog konvencionalnog, ali dugorono gledano znaete ta unosite u svoj organizam i neete sutra taj novac davati za saniranje posledica upotrebe nezdrave kozmetike i minke.

Moda Oni su je promenili

arls Den Gibson

76 septembar

Moda Oni su je promenili

arls Den Gibson

D
78 septembar

Minja Cvetkovi

a bih podelila sa vama znaaj koji je arls Gibson imao na modu, i pribliila promene koje je svojim ilustracijama izazvao, potrebno je da se vratimo itav jedan vek unazad, tanije, u period od 1900. do 1914. godine, poznatiji je kao La Belle Epoque ili edvardijanska era. Mnogima su, i to sa razlogom, prva asocijacija na ovu eru rasko i luksuz. Cilj je bio da se demonstrira ekstravagantni nain ivota novopeenih bogataa, a jedno od orua za to bila je moda, naroito ona namenjena enama. Njihovo svakodnevno uee u brojnim aktivnostima zahtevalo je nekoliko presvlaenja dnevno (imale su kostim za prepodne, etnju, kupovinu, ruak, vee..) i samim tim veliku koliinu odee koju su posedovale. Bile su poznate kao velike dame dokolice. Upravo ova praksa presvlaenja vie puta dnevno bila je pokazatelj ekonomskog statusa i bogatstva. Dominantna silueta tog perioda bila je S linija koja je podrazumevala naglaene grudi, bokove i uzak struk, a

Cilj je bio da se demonstrira ekstravagantni nain ivota novopeenih bogataa, a jedno od orua za to bila je moda, naroito ona namenjena enama

dobijala se noenjem korseta. Dnevne haljine su raene sa visokom kragnom uz vrat, dok su one za vee pokazivale lea, ramena i naglaeni dekolte. Kako bi se postigao lep pad korieni su materijali poput ifona i mnotvo detalja od ipke. U ovo vreme prenaglaene ra-

skoi, eira ukraenih pticama i cveem, tekih haljina i skupocenog nakita, Amerikanac arls Den Gibson je u svojim modnim ilustracijama stvorio imid Gibson devojke. Sve je poelo tako to je Gibson bio veoma boleljivo dete, a njegov otac, da bi ga naterao da ostane

Moda Oni su je promenili

Mlade ene su poele da shvataju da ne bi trebalo da im bude zabranjeno da uestvuju u sportskim aktivnostima ili da glasaju. Takoe, poele su da uviaju na koji nain utiu na mukarce i da to iskoriavaju.

80 septembar

arls Den Gibson

se ogledala u preuzimanju odreenih elemenata muke mode. Odea Gibson devojaka je bila povoljnija u odnosu na ostatak tadanje ponude pa je zahvaljujui ovome njen imid dobio veliku popularnost i oznaio prekretnicu izazivajui dominaciju visoke mode. Gibson devojka je nagovetavala novo vreme u kome su ene iz srednje klase dobile mogunost obrazovanja i profesionalizacije. Ona je predstavljala spoj tradicionalnih predstava o enstvenosti i ideala nove ene koja je trebalo da bude sposobna, samostalna i sigurna u sebe, ali i da se uvek pridrava manira i bude dama u svakom smislu te rei. Devojke irom Amerike su kopirale izgled Gibson devojke, naroito prepoznatljivu raskonu punu, ali ono to je imalo najvie uticaja nije bila odea ve kopiranje stava i linosti, prakse zahvaljujui kojoj su ene uvidele svoje potencijale i izale van ogranienja koje im je tadanje drutvo nametalo. Kako je istakla Elizabet Vilson, mlada devojka na samom poetku 1900-ih koja bi kupila bluzu u stilu Gibson devojke nije kupovala samo bluzu ve i simbol emancipacije i uspeha. Mlade ene su poele da shvataju da ne bi trebalo da im bude zabranjeno da uestvuju u sportskim aktivnostima ili da glasaju. Takoe, poele su da uviaju na koji nain utiu na mukarce i da to iskoriavaju. Gibson je svoje devojke predstavljao kao toliko fatalne za muki rod da bi ih oni pratili svuda bez pogovora. Njegove ilustracije su esto ove idealne devojke prikazivale kao, sa jedne strane same, a sa druge frustrirane i nezadovoljne kada romansa prestane pa su utehu traile u druenju sa drugaricama. Iz svih ovih razloga moe se rei da je Gibson svojim ilustracijama pomerio socijalne granice tog doba predstav-

u krevetu, uio ga je da crta siluete. Ispostavilo se da je bio veoma talentovan i ve sa dvanaest godina je dobio prva priznanja. Iz finansijskih razloga je napustio kolu sa devetnaest godina i 1885. godine naao posao u magazinu Life (iji je i vlasnik na kraju postao). Pet godina kasnije ilustrovao je poznatu Gibson devojku kao ideal svake ene i san svakog mukarca. Za razliku od velikih dama dokolice Gibson devojka je predstavljala mlai i vie atletski tip enstvenosti koji je devojkama nudio neformalniji izgled i umerenu dozu maskulanizacije koja

Moda Oni su je promenili

Za razliku od velikih dama dokolice Gibson devojka je predstavljala mlai i vie atletski tip enstvenosti koji je devojkama nudio neformalniji izgled i umerenu dozu maskulanizacije koja se ogledala u preuzimanju odreenih elemenata muke mode.
82 septembar

ljajui novu ensku ulogu koja je bila suta suprotnost tradicionalnoj. Olienje Gibson devojke bila je glumica Kamil Kliford koja je bila personifikacija nove ene samosvesne i uspene. Poetkom 1900. godine pobedila je na takmienju koje je bilo organizovano od strane arlsa Gibsona koji je traio svoju idealnu ivu verziju ilustracija. Poela je da se bavi glumom i postala poznata ne po svojim ulogama, koje su mahom bile kao nemi film, ve po lepoti, prepoznatljivoj figuri i frizuri. Kamil je Gibson devojku uvela u popularnu kulturu. Ono to je zanimljivo jeste da su je esto fotografisali u veoma uskim veernjim haljinama u kojima je njena figura odgovarala S silueti visoke mode

i velikih dama dokolice. Moemo rei da je u ovom sluaju postojao kontrast izmeu ideala Gibson devojke koji je ona oivljavala na pozorinoj sceni i realnosti koja se moe uoiti na samim fotografijama. Nakon zavretka Prvog svetskog rata predstava idealne Gibson devojke je bila zamenjena flapper devojkom iz roaring twenties ere. ene vie nisu morale da demonstriraju svoju mo, imale su je. Nezavisna devojka koja vodi rauna o manirima zamenjena je predstavom ene koja zna kako da se zabavlja, umesto korseta i istaknutih kukova poeljnom se smatrala deaka figura, a kratka kosa imala je prednost u odnosu na raskone pune.

Moda

Blog inspiracija Macademian girl


Tamara Gonzalez Perea, je dvadesettrogodinja blogerka i novinarka u Poljskom GLAMOUR-u. Blog Macademian girl se od veine drugih razlikuje po autentinom stilu ove mlade devojke. Odea, nakit, detalji sve naprosto vriti od boja, dezena i glitera. Tamari nije strano kombinovanje i uklapanje naizgled nespojivih detalja koji u njenom izvoenju izgledaju kao da im je ba tu mesto. Odlian izvor inspiracije u danima kada vam se nose boje, a nemate ideju ta bi ste obukle. T. K.

84 septembar

Moda

H&M editorijal

88 septembar

foto :  makeup:  stajling: 

Marija Radosavljevi Ena Jovi Miki Dolby i Elena Nikolaevna Aleksandra Nikoli CMA Nadeda Dmitrovi FOX i Boris Stamenkovi FOX

modeli:   

90 septembar

96 septembar

Moda

Isabel Marant za H&M

Isidora akula

aa prestonica bogatija je za jo jedan brend. H&M je svoja vrata otvorio 29. avgusta u Delta City-u, a ve 12 septembra, na ak 2 sprata otvorie se u Stadion centru. Pored ove divne vesti, H&M je odluio da i za ovu jesen angauje poznatog dizajnera sa kojim e saraivati. Upravo ta ast pripala je uvenoj dizajnerki Isabel Marant. Ako vam ona nije poznata, njene kreacije sigurno jesu. Njene patike sa skrivenom petom, postale su it komad , koje se nalazi na listi elja svih pokolnica mode. Gotovo svi high street brendovi proizveli su svoje manje ili vie uspene verzije ovog modela. Isabel, rodjena Parianka, svoju karijeru zapoela je dizajniranjem nakita, a svoju prvu kolekciju predstavila je 1994.godine. Svoj stil karakterie kao tomboy i bohemian. Sto se tie same kolekcije za H&M, nosie jednostavan naziv Isabel Marant pour H&M. Dostupna e biti od 18 Novembra u veini H&M radnji irom sveta, nadamo se i u Beogradu. Sastojae se od enske i tinejd garderobe kao i asesoara inspirisanih njenim karakteristicnim stilom, a po prvi put biemo u prilici da vidimo i muku kolekciju. Nedavno je na Twitter profilu brenda H&M objavljena premijerna fotografija Isabel u haljini koju je kreirala u saradnji sa H&M-om.

Moda

Lou Doillon Francuska IT devojka


ne trebate izgledati najbolje mogue ili previe doterano. Nakon godina uspenog bavljenja modom i glumom, Lou se odnedavno oprobala i kao pevaica i tekstopisac. Njen singl I.C.U najavio je uspenu muziku karijeru ove mlade buntovnice. I.C.U govori o tome kako izgleda kada ti neko drag nedostaje, Same old game govori o izdaji, One After Another o ringipilu ivota koji se stalno iznova vrti. Njen melodini glas, autobiografski tekstovi i ve spomenuta leernot u svemu to radi vode ovu mladu devojku direktno ka uspehu. Ipak, nije od samog poetka bilo lako doi do pozicije na kojoj se danas nalazi. Neizbena poreenja sa svojevrsnom ikonom kakva je godinama bila Jane Birkin kao i poreenja sa starijom polusestrom Charlotte Gainsburg naveli su ovu devojku da razvija svoj lini stil i opravda popularnost i medijsku panju koja joj je u startu

ou Doillon je tipina Francuskinja, boemskog stila koja i najneobinije kombinacije ume da iznese tako da na njoj deluju leerno. Ova mlada devojka jedna je od predvodnica Francuskog novog stila. Ona je erka legendarne pevaice i glumice Jane Birkin i reisera Jacques Doillona pa ne udi njen smisao za stil. Street style blogeri je oboavaju, modni kreatori je zovu na svoje revije, a urednici modnih magazina je smetaju na liste najbolje obuenih dama, dok se ona podjednako dobro snalazi u ulozi modela, pevaice i glumice i leerno nosi svoj stil. Pobornica je prirodnog izgleda i najee je nenaminkana ukoliko ima isfeniranu frizuru ili je naminkana a kosa joj je uredna. Stlske i modne stavove je pokupila od slavne mame i pridrava se filozofije da je manje uvek vie i da nikada

pruena. Kao veina dece poznatih roditelja prolazila je kroz razne buntovnike faze. Sa devet godina napravila je prve dredove, poela sa pirsinzima i tetovaama. Sa petnaest je ve napustila kolu. Oblaila se i minkala veoma napadno, a psiholozi bi rekli da je samo elela da je neko primeti i prui joj dovoljno ljubavi i panje. Prezirala je buroaziju, oblaila se po buvljacima i protivila se troenju novca na dizajnerske komade. Sa dvadeset godina dobila je sina Marlowa sa muziarem Thomas John Michelom, ali ta veza je okonana kada je njihov sin imao samo godinu dana. Teka vremena provela je itajui pe-

Prezirala je buroaziju, oblaila se po buvljacima i protivila se troenju novca na dizajnerske komade

sme Francuskih pesnika i piui svoje pesme, u poetku samo za sebe, a danas i za svoju sve brojniju publiku. Lou je uspela da prevazie svoje demone iz prolosti i danas uiva u druenju sa kreatorima, posetama filmskim festivalima, nastupa i osvaja nagrade na polju muzike i daje dobar primer mladim devojkama. Njen modni stil je meavina rokerskog, boho i leernog stila. Zatitni znak su joj veliki eiri, razbaruena kosa i jednostavnost sa kojom se lako identifikovati. Lou redovno objavljuje slike iz privatnog ivota na svom Instagram profilu koji ima vie od 45 hiljada pratilaca.

Moda

Mali nagovetaj printova i boja za jesenju kolekciju koja se moe oekivati od druge polovine septembra.

104 septembar

U opingu sa Minjom
ok se polako ali sigurno pozdravljamo sa letom i doekujemo jesenje kolekcije, za sve vas koji ne elite jo uvek da se odreknete haljina i letnje atmosfere sledi predstavljanje butika Gracija koji se nalazi u Zemunu, u ulici Prvomajskoj 104b. U butiku vas oekuju unikatni i iveni odevni predmeti kao i veliki izbor modela, boja i printova. Trudila sam se da prikaem za svakog po neto, a vi pustite mati na volju i zamislite neke od ovih haljina u kombinaciji sa baletankama i kardiganom za svee dane koji nam predstoje. Cene u butiku Gracija se kreu od 1000 dinara pa na gore, u zavisnosti od toga da li je neto iveno ili ne, a okvirno reeno prosek je oko 2500 din. Nadam se da vam se dopao moj izbor, a u sledeem broju, da bi se nalo neto za svaiji ukus i svaiji dep , oekujte izvetaj iz jednog od mojih omiljenih second hand butika, kao i istorijat ovakvih prodavnica.

Minja Cvetkovi
U svakom broju Minja e vas provesti kroz njena omiljena mesta za oping po gradu

Moda

Blanka Medak
Minja Cvetkovi

106 septembar

Moda

oja fascinacija modom sredine prolog veka i dobro odraenim retro komadima odee odvela me je do preslatke i srdane Blanke Medak. Ukoliko ste i vi ljubitelji krojeva iz pedesetih godina, siluete peanog sata, tufni, glumica ere zlatnog Holivuda, ili elite da saznate vie o tome, nastavite da itate i otkrijte gde Blanka pronalazi inspiraciju, na koji nain moete doi do stvari koje ije i ta je to to nam sprema u kolekciji za jesen/zimu. Ko se krije iza Blanche Of Arts? Iza brenda BlancheOfArts krije se Blanka Medak, akademska slikarica. Osim to slika, ona i stvara odjeu inspiriranu etrdesetim, pedesetim i ezdesetim godinama prolog stoljea. Nostalgija za minulim vremenima, zainjena dozom bajke, rezultirala je stilom Alise u Vintage izdanju. Moe li da nam objasni krajnje simpatian koncept Alise u vintage izdanju koji prati tvoje kreacije? Pored zlatne ere Hollywooda kojom sam facinirana, inspiriraju me i bajke iz kojih crpim dosta ideja. Likovi poput Alise, Dorothy, Crvenkapice, vjenih djevojica zatoenih u svojim svjetovima konstantna su mi inspiracija. Alisa je lik koji mi je ve due vrijeme inspiracija, djevojica koja se nala u nepoznatom svijetu daleko

od svojih najbliih i situacije u kojima se nae. Ta pria i njen lik saivio je sa mnom i rezultirao Alisom u vintage izdanju. Stvari koje ije odiu stilom mode pedesetih godina, moe li nam rei neto vie o povezanosti sa ovom erom i na koji sve nain ona utie na dizajn? Najvie me privlai vizualnost enske siluete tog doba, dakle enstvenost, odmjerenost, naglaavanje struka kako bi se postigla silueta pjeanog sata. Krojevi tih godina laskaju svakoj silueti te pristaju enama bez obzira na godine i stas. Tadanja moda je vie cijenila prirodnu ljepotu enskog tijela i sukladno tome

108 septembar

Summer 2013. Models:Matea Elez ,Martina Photographer:Zeljana Matosic

naglaavala tu istu prirodnost. Dakle, moda etredesetih- ezdesetih godina - od kroja, boja i dezena do sveukupnog stajlinga. Gde jo pronalazi inspiraciju? Poto znam da voli motive bajki i crtaa kai mi da li si razmiljala o nekoj kolekciji inspirisanoj iskljuivo njima? Inspiraciju pronalazim u bajkama, fotografijama starleta iz etrdesetih i pedesetih godina, filmovima i serijama u kojima je radnja smjetena u tom dobu, pin up ilustracijama te originalnim krojevima iz tog doba. Filmske i pin up dive poput Bettie Page, Betty Grable, Ginger Rogers, Judy Garland me posebno inspiriraju. Stil

Moda

Sve to kreiram i sama nosim jer se u tome ugodno osjeam i svaki komad koji napravim je do zadnjeg detalja onakav kakav bi htjela kupiti u nekom duanu

110 septembar

Summer 2013. Models:Matea Elez ,Martina Photographer:Zeljana Matosic

Moda

je konstantno proet elementima bajki, koji se mogu prepoznati u detaljima poput boja, kroja, odjevne kombinacije. To je uvijek decentno da bi se izbjegao kostimirani izgled. Da li nam moe otkiriti sam proces stvaranja, od raanja ideje pa do zavrnog proizvoda? Koje su to slatke muke kroz koje prolazi tokom toga? Ideje mi se uvijek roje u glavi, esto je to problem jer ih imam previe, a premalo vremena budui da sve sama radim. Budui da sam zadnjih godinu dana osmiljavala kolekcije odjee, trebala sam filtrirati sve ideje i odabirati ih na nain da sve poveem u jednu cijelinu, jednu priu. To ukljuuje odabir materijala, boja, krojeva i detalja. Ideje razraujem kroz skice, ponekad kreem od materijala koji me inspirira, a ponekad nakon razraene skice kreem u pootragu za materijalom. Gde bi zainteresovani mogli da pogledaju i kupe tvoje kreacije? Takoe, verujem da mnoge zanima, kai nam da li ije po meri? Redovito odravam stranicu na Facebooku na kojoj se moe pogledati sav moj dosadanji rad te moj online shop na Etsyu. Uvijek postoji mogunost ivanja mojih kreacija po mjeri ukoliko klijentici ne odgovara ono to je u ponudi. Da li tokom procesa stvaranja u glavi ima sliku devojke koja e taj komad odee nositi i da li uopte razmilja o ciljnoj publici ili je ona raznolika? Publika je raznolika, ne postoji odreeni tip

ene koja nosi moju odjeu. ene se pronalaze u mojoj odjei bez obzira na godine i stil odijevanja. Kada bi imala priliku da obue jednu damu starog Holivuda, koja bi to bila? Ne mogu se odluiti izmeu Judy Garland i Ginger Rogers. Na koji nain si uopte dospela u svet mode i dizajna? Da li je kola likovnih umetnosti koju si zavrila imala udela u tome? Od malena sam se voljela presvlaiti te sama birati odjevne kombinacije. Poela sam ivati prije nekih sedam godina. U nedostatku novanih prihoda i garderobe prekrajala sam bakine stare suknje i haljine. S vremenom je to preraslo u neku vrstu ovisnosti i sada ijem svakodnevno i to prezentiram u obliku editorijala i revija. Pri koli Likovnih Umjetnosti u Splitu zavrila sam Grafiki dizajn, a nakon toga sam pri Umjetnikoj Akademiji Sveuilita u Splitu diplomirala slikarstvo. U slikarstvu naginjem stilu apstraktnog ekpresionizma koji se pojavio u pedesetim i ezdesetim godinama. Potpuno se razlikuje od mog modnog izriaja jer je dosta mranije i ekpresivnije. Slikarstvo je moj odraz na ovo moderno doba u kojem trenutno ivim, ponekad mraano i surovo, sa bitkama i previranjima, a moda je svijet u kojem bih voljela ivjeti, bajkovit, pozitivan, jednostavan, pun detalja koji donose radost ivljenja. Da li se tvoj privatni stil razlikuje od odee koju ije? Sve to kreiram i sama nosim jer se u tome

112 septembar

Collection S/S 2014 Model: Marina Clothing and styling: Blanche OfArts Photo: Roko Birimisa

ugodno osjeam i svaki komad koji napravim je do zadnjeg detalja onakav kakav bi htjela kupiti u nekom duanu. Inae, odjeu uope ne kupujem, jedino jo arape i cipele. Cipele ponekad oslikam ili dodam nekakav detalj na njih. Od odjee oekujem da bude kvalitetna to se tie materijala i izrade i pritom da je udobna te da naglasi adute, a pokrije nedostatke. MOE LI DA IZDVOJI OMILJENI KOMAD ODEE KOJI SI SAILA I ZATO BA TAJ? Teko mi se izdvojiti jedan jer svaki komad koji kreiram mi je posebno drag. KAKVI SU TVOJI PLANOVI ZA BUDUNOST, KAKO VIDI DA E SE BLANCHE OF ARTS RAZVIJATI U NAREDNIH NEKOLIKO GODINA? Nemam planova odreenih vremenom. Ra-

dim kontinuirano i pritom dajem sve od sebe. Putam da se situacija sama razvija i u hodu donosim odluke. Ne volim se optereivati oekivanjima ve uivam u samom trenutku. elja mi je oduvijek bila jednom imati svoj atelier u kojem bih radila i usluivala kupce. Napravljen u stilu dnevnog boravka, topao i intiman prostor u kojem bi se kupac ugodno osjeao. U njemu bi objedinila sve to izraujem, od slika do kreacija svake vrste. To bi bio moj mali raj. ZA KRAJ, MOE LI NAM OTKRITI NETO VIE O PREDSTOJEOJ KOLEKCIJI ZA HLADNE DANE? KOJI SU TO ODEVNI PREDMETI KOJI E SE NAI U TVOM ORMANU, A KOJI E BITI ZASTUPLJENI U KOLEKCIJI? Budui da je ljeto pri kraju, poela sam raditi na jesensko-zimskoj kolekciji koju u podijeliti na nekoliko malih pria, koje e biti poveza-

Moda

ne, a opet e se razlikovati u bojama i temi. Raditi u mini serije koje e rezultirati komadima od kojih e neki biti unikati,a neki raeni u par komada. Razlog tome je mala hrpica vintage tkanina koju sam dobila na poklon. Nai e se tu kaputi, koulje, suknje, hlae, haljine i donje rublje. to se tie boja prevadavati e zagasitiji tonovi poput modre, sive, smee, a dezeni karo, prugice i nezaobilazne tokice. Silueta e biti preteno inspirana etredesetim godinama iz kojih u koristiti i neke originalne krojeve, swingom te likovima Dorothy i Crvenkapicom...

114 septembar

Collection S/S 2014 Model: Marina Clothing and styling: Blanche OfArts Photo: Roko Birimisa

Moda

Minja Cvetkovi

116 septembar

Popularna kultura i fenomen starki


huck Taylor All Stars, odnosno starke, jesu patike proizvedene od platna i gume. Prvi put su napravljene 1917. godine kao pokuaj Converse kompanije da osvoji trite patika za koarku. Kompanija je osnovana 1908. godine u Masausetsu od strane Marquis Mills Converse-a. Prvobitno se zvala Converse Rubber Shoe Co. i u poetku su bili usmereni samo na pravljenje gumene obue i to na sezonskoj bazi. Kada su uvideli da je efikasnije da radna snaga bude zaposlena tokom itave godine poeli su sa izradom sportske obue. Sa sve veom popularnou koarke Converse je odluio da se okrene na tu stranu i napravio patiku koja je bila pogodna za koarkake igrae. Ovo ne znai da su starke bila prva koarkaka patika, naprotiv, A.G. Spalding&Brothers su ih napravili oko 1900. godine ali nikada nisu dostigli popularnost starki. 1917. godine je napravljena prva verzija i nazvana All Star. Bile su braon boje sa crnom ivicom, od gumenog ona i platna sa ciljem da budu elitna patika za profesionalne koarkake igrae. Iako su prvobitno bile namenjene profesionalcima, nosile su se i od strane najboljih i onih koji su to eleli da budu. San svakog mladog koarkaa u to vreme bio je da dobije par starki. Bile su prilino skupe, a upola povoljnije se se mogle kupiti patike neke od rivalskih kompanija. Prodaja je ila sporo sve do 1921. godine kada se koarka Charles Chuck Taylor pridruio koarkakom timu po imenu The Converse All Stars koji je bio sponzorisan od strane Conver-

se kompanije. Ubrzo je uvideo potencijal starki i pridruio se nijhovom prodajnom timu. irom drave je poduavao srednjokolce osnovama igre i za to vreme prodavao starke. Uneo je svoje ideje u dizajn koje su omoguile da starke prue veu fleksibilnost, a ugraena zakrpa je trebalo da zatiti zglob. Starke su ubrzo nakon ovih izmena postale osnovna obua svih profesionalnih koarkaa. Nosili su ih i sportisti na Olimpijskim igrama, a ameriki vojnici su ih nosili za vreme treninga tokom Drugog svetskog rata. Zahvaljujui neverovatnim marketinkim sposobnostima Converse

Moda

1980. 1977. 1975. 1975. 1974. 1970. 1962.


118 septembar

1987. 1990. 1940.

1933. 1920.
rane dvadesete

1940. 1940. 1950. 1955.

1960.

2013.

je 1932. godine odluio da oda poast Chuck-u i ubaci njegovo ime na zakrpu na zglobu gde stoji Converse All Star logo. Starke su tada postale poznate kao Chuck Taylor All Star. Prvobitno su ih pravili u samo tri verzije prva je bila kombinacija crnog platna i crnog gumenog ona, druga belo platno sa gumom koje je imala crvenu i plavu ivicu, a trea je podrazumevala da umesto crnog platna bude crna koa u kombinaciji sa crnom gumom. Tek tokom Drugog svetskog rata Converse je stavio sve detalje, kao i celi prednji deo patike u beloj boji, a nakon rata su prozvedene i klasine crno bele starke, jedan od najpodavanijih modela do dan danas. Tokom 1957. godine nastale su plitke starke (takozvani oksford model), a nekoliko godina kasnije i varijacije u boji i printu. U periodu od dvadesetih do sedamdesetih godina Converse je dominirao amerikim tritem i to sve zahvaljujui Chuck-u. Zbog njegovog

truda da pobolja prodaju starki i inovacija u dizajnu dobio je titulu koarkakog ambasadora. Umro je 1969. godine. Od njegove smrti dominacija Converse kompanije opada. Od poetka osamdesetih bilo im je sve tee da se izbore sa konkurencijom (prvenstveno sa Nike kompanijom koja je proizvodila potpuno kone modele u inovativnim bojama i sa vazdunim onom) i manjkom novanih sredstava. Mnoge kompanije zaduene za proizvodnju atletskih patika preuzele su sportsko trite pa su se starke, prvobitno noene od strane profesionalnih igraa, sada mahom nosile iskljuivo od strane pripadnika potklultura (meu kojima su postale masovno popularne tokom ezdesetih godina), koji su ih videli kao simbol pobune protiv skupih i popularnih Nike patika, sa eljom da pokau da nisu deo dominantne kulture i potroakog drutva. Converse kompanija je bila pred bankrotom nekoliko puta i upadali su u velike dugove. Nisu imali izbora pa je 2003. godine Converse kupio njihov rival Nike za oko tri stotine pet miliona (305) dolara. Starke se danas proizvode u Kini, Vijetnamu i Indoneziji, a do tada su se pravile iskljuivo u Americi. Dugogodinji ljubitelji starki su se pobunili protiv ovih promena i protiv takozvane sweatshop proizvodnje (nepovoljni, nehigijenski i opasni uslovi rada u kombinaciji sa mizernim platama i estim izrabljivanjem dece). Takoe, mnogi su

Razgovori o modi Moda

Nosei ih, starije generacije se vraaju u neka prola vremena, a mladi nose deo old school istorije to doprinosi oseanju autentinosti
se plaili i da e Nike promeniti izgled starki kao i njihov status, odnosno, da e od patike koja je bila noena od strane pripadnika subkultura i alternativaca postati mejnstrim roba. Ova promena vlasnika je imala svoje dobre i loe strane. Pre svega, opstanak Converse-a je bio pod znakom pitanja, a od kada ih je Nike kupio za samo dve godine profit se utrostruio. Drugo, varijacije u boji i printu su jo vee i privlanije mlaim generacijama. Tree, vratili su se korenima i obnovili veze sa koarkom. Mane su te to mnogi tvrde da je Nike poeo da izrauje starke od drugaijeg platna pa se mnogi ale na kvalitet, to to su odstupili od izvornog imida koji je kompanije godinama negovala( ne pripadanje establimentu) ime postaju komercijalni to je razoaralo mnoge dotadanje sledbenike i na kraju, poveanje cene uzrokovano veom potranjom. Ulazak starki u popularnu kulturu desio se upravo zahvaljujui pripadnicima subkultura. Bile su noene od strane pripadnika mnogih bendova koji su bili poznati meu buntovnicima i koji su uticali na to da starke postanu deo antimode (opoziciona odea koju nose razliite socijalne i kulturne grupe) ali i istovremeno da bendovi dobiju kontrakulturni status, naroito u Velikoj Britaniji. Postepeno one su poele da se smatraju modernim na ta je Converse odgovorio varijacijama u boji i printu kao i modelima

120 septembar

prilagoenim godinama. Da bi bolje razumeli ulazak starki u popularnu kulturu kao i njihovu trenutnu popularnost, neophodno je objasniti promene u irenju mode. Trickle-down je sve do poetka dvadesetog veka bio dominatni model difuzije mode. To znai da se moda irila odozgo na dole, i iako postoji vie interpretacija ove teooije ono to im je zajedniko jeste to to se slau da su oni na vrhu hijerarhijske lestvice sluili kao uzor i inspiracija onima na dnu. Meutim, pojavom subkultura inspiracija postaje street style i moda pripadnika alternativnih drutvenih grupa koje su bile u opoziciji sa dominantnom kulturom i pripadnicima veinskog drutva. Ovakav nain irenja mode naziva se trickle-up i moda se sada diriguje odozdo nagore. Posledica ovoga jeste to poznati dizajneri uzimaju odevne elemente pripadnika subkultura prilikom izrade svojih haute couture ili ready-to-wear kolekcija, ali i usvajaju alternativne potroake prakse pripadnika subkultura

(poput kupovine na buvljacima second hand radnjama ili noenje autentinih vintage stvari). Kada to, zajedno sa high street brendovima, plasiraju kao novi trend ono to je nekada mahom bilo noeno od strane pripadnika subkultura, ili svih onih koji su se oseali kao alternativci, postaje deo svakodnevne odee pripadnika veinskog drutva i percipirano kao trend. Prednost ovoga jeste vea dostupnost i raznolikost odreenog odevnog elementa, a jedna od loih strana poveanje cene, to moemo videti i na primeru starki u naoj zemlji. Jedno od tumaenja zato su starke i dalje toliko popularne jeste zato to su bezvremenske. Nosei ih, starije generacije se vraaju u neka prola vremena, a mladi nose deo old school istorije to doprinosi oseanju autentinosti. Zahvaljujui tome to postoji preko pet stotina modela starki u mogunosti su da ispolje svoj identitet i individualnolst, samo bi trebalo da izaberu onaj model koja ih predstavlja na najbolji nain. Tako, na primer, noenjem starki sa logoom omiljenog benda iskazujete deo svog muzikog opredeljenja, noenjem Democracy starki politiki stav, a na sajtu punkyourchucks.com moete i da kreirate svoju verziju. Dizajneri se takoe odluuju za saradnje sa poznatim brendovima, a jedna od najsveijih je saradnja sa finskim brendom Marimekko.

marimekko

Muzika

nouvelle vague

122 septembar

Foto: Dina Petrovi

Niville
Report

2013

Muzika
KYLE EASTWOOD

Nina Simonovi

STJEPKO GUT

124 septembar

Foto: Slobodan Bulatovi

azz je univerzalan jezik. Zbog toga se svake godine sredinom avgusta u Niu svi mogu i utke razumeti, jer dovoljno je samo da sluate kvalitetnu muziku, a svoje istomiljenike ete prepoznati po osmehu na licu i u oima. Ova godina nije bila nita drugaija, te Niville opravdava status evropski znaajne manifestacije. Skoro 100.000 ljudi je prolo kroz neki deo festivala, a najverniji ljubitelji su pratili program svake veeri. Ove godine bilo je etiri stejda, a kako je fiziki nemogue da ih sve istovremeno ispratim, fokusirau se na one izvoae koji su na mene ostavili najvei utisak. Mahom su to velika imena koja su nastupala na glavnom Earth&Sky stejdu. Elem, svake veeri nakon zavretka glavnog dela programa, u dvoritu Banovine na Jam Session Stage-u, vladala je zanimljiva atmosfera gde su mladi muziari improvizovali, a posetioci su mogli da nastave svoju zabavu do ranih jutarnjih sati ili ak da se pridrue na bini. Kao pratei program, otvoren je Jazz muzej Mie Blama u Salonu 77, Movie Stage, a tu je i ve nezaobilazni Fashion Corner. Devojke svojim kreacijama i dobrim raspoloenjem samo do-

Foto: Slobodan Bulatovi

HUBERT TUBBS

Gospodin u belom odelu i crnoj koulji na tufnice, koji sa svojih 60+ godina kukovima prati ritam, ne moe a da ne napravi fenomenalnu atmosferu i natera vas da ponavljate njegove pokrete
prinose sveukupnoj jazzy atmosferi koja vlada tih dana u Niu. Prve veeri na glavnom stejdu nastupili su Elmhurst College Big Band. Imala sam prilike da ih sluam i prole godine u okviru najave Niville-a, i uvek je zanimljivo uti sinhronizaciju tako velike grupe studenata i razliitih instrumenata. Pri samom kraju, u pomo je uskoio saksofonista Stjepko Gut, kome je uruena nagrada za ivotno delo. Ray Gellato je definitivno razmrdao publiku sving klasicima i napravio atmosferu za predstojee izvoae. Kyle Eastwood je prema miljenju veeg dela publike bio zvezda prve veeri, ali ja se iskreno dvoumim izmeu njega i Hubert Tubbsa. Kyle je primio nagradu u ime svog oca Klint Eastwooda za doprinos dezu, to je pomalo nelogino jer Kyle, kao veoma kvalitetan muziar koji je sam

Foto: Dina Petrovi

Muzika

GINGER BAKER

Foto: Dina Petrovi

126 septembar

doprineo dezu, treba biti taj koji e dobiti nagradu. Svoju virtuoznost je pokazao na basu i kontrabasu, koju je publika s oduevljenjem prihvatila. Hubert Tubbs je doao kao osveenje koje je svima izmamilo osmeh na lice svojom pojavom, dobrim raspoloenjem, a pre svega dobrim notama. Gospodin u belom odelu i crnoj koulji na tufnice, koji sa svojih 60+ godina kukovima prati ritam, ne moe a da ne napravi fenomenalnu atmosferu i natera vas da ponavljate njegove pokrete. U tome su mu pomogli i vie nego dobar bubnjar iz benda Blues and Soul River i saksofonista Steve Hooks, koji je u jednom trenutku svirao dva saksofona istovremeno. Osmeh mi je i sada na licu kada premotam film. Drugo vee je na mene ostavilo slabiji utisak, ako se izuzmu nastupi na Open Stage-u, Ginger Baker (od koga se mnogo vie oekivalo, ali lep je oseaj znati da si ga uo za ivota) i Bobby Carcasses na glavnom stejdu. Bobby Carcasses je ve stariji muziar, ali to ga ne spreava da nas natera da igramo u ritmu kubanskog deza. Na Open Stage-u nastupio je bend Krembou iz Nia, a nakon njih Adrian Gaspar koji ve nekoliko puta nastupao u Niu, i koji ve ima svoju odabranu publiku ovde. Krembou je napravio odlinu atmosferu,

duko gojkovi

Foto: Slobodan Bulatovi

Bobby Carcasses

Foto: Dina Petrovi

Bobby Carcasses je ve stariji muziar, ali to ga ne spreava da nas natera da igramo u ritmu kubanskog deza

Muzika
Marius neset KVARTET
prijem publike je bio fenomenalan, kao i poseenost. Njihova svirka je uvek na visokom nivou ali smatram da su ovog puta nadmaili sami sebe (detaljnije o njima moete proitati u intevjuu). Deca Loih Muziara su nezaslueno preoteli naziv zvezda veeri. Za mene nezaslueno, ako uzmemo u obzir da su nastupali na jednom dez festivalu. Da smo bili na nekoj rok svirci, verovatno bih imala potpuno drugaije miljenje. Tree vee je ostavilo moda najjai utisak na mene. Veoma kvalitetni muziari pre svega Duko Gojkovi od koga smo dobili standardan kvalitet, publika je bila oduevljena i stojeim ovacijama su ga pozvali na bis. Zatim je usledio Adam Nussbaum ZZ Quartet sa izvrsnim muziarima, delovali su kao osveenje i potrudili su se da odre atmosferu posle Gojkovia. Jazzanova je izazvala opte oduevljenje u publici, napravili su neverovatnu atmosferu, podigli su sve posetioce do jednog na noge. ine fuziju pozitivne energije i kvalitetne svirke. Neki ih nazivaju komercijalnim i da jesu, u svakom sluaju im se zvuk odlino uklapa u Niville. etvrto vee je bilo zanimljivo iz razloga to je vei deo publike iekivao Nouvelle Vague, te verovatno zbog toga nisu obraali panju na mnogo kvalitetnije muziare koji su im prethodili, a iskreno nisu ni dozvolili manjem delu publike da ih uju. Moje otkrie festivala je kvartet Marius Neset igrajuci se nepredvidljivo, stvaraju neverovatnu muziku pred vama i vode u iste takve svetove- reima se ne moe opisati doivljaj i kako ta muzika utie na vas dok je sluate. Izuzetni muziari, naalost nedovoljno poznati, ali sa velikom perspektivom pred sobom. Dobili su stojee ovacije, veliki aplauz i moj naklon. Ako je Marius Neset bio zvezda veeri u smislu otkria, onda je Ron Carter za-

Marius Neset igrajui se nepredvidljivo, stvaraju neverovatnu muziku pred vama i vode u iste takve svetovereima se ne moe opisati doivljaj i kako ta muzika utie na vas dok je sluate

Foto: Slobodan Bulatovi

128 septembar

Ako je Marius Neset bio zvezda veeri u smislu otkria, onda je Ron Carter zasluno zvezda u smislu ivotnog dela
sluno zvezda u smislu ivotnog dela. Nita kvalitetniji nastup nisam ni oekivala od njega. Legenda koja je trebalo da zatvori ovaj festival u velikom stilu. Meutim, veliina njegovog nastupa je umanjena nepotovanjem publike, koja je prolazila u rekama kroz prostor festivala, galamila i zauzimala mesto za predstojei nastup Nouvelle Vague-a. to se tie njih, bila sam znatieljna da ih ujem/vidim uivo, i stoji injenica da su dobri zabavljai sa interesantnim scenskim nastupom, ali prema mom miljenju njima nije mesto na ovakvom festivalu. Stoji i injenica da svaki festival treba da ima i komercijalni deo, ali njihova muzika previe odskae od sutine ovog festivala. Sve u svemu, moje veliko razoarenje. Sada, kada su se slegli utisci, i kada treba da rezimiram ovogodinji festival, mogu da kaem da osim dobre muzike, pozitivne atmosfere i specifinog oseaja u vazduhu za vreme trajanja istog, prisutan je bio i faktor iznenaenja godinama. Oigledno su ovogodinji izvoai ruili granice svojim godinama, pokazali su nam da nije bitno da li imate 80 ili 90+ godina ako

ron

carter

sa velikim arom radite ono to volite i unosite celog sebe u to to radite. Godine su samo irelevantan broj koji ne treba da bude prepreka. Takvo stvaralatvo i takva muzika uvek pronau svoj put do publike. To je ono to ini jedan festival, kao to je Niville, kvalitetnim. *Ve od septembra se mogu kupiti kompleti ulaznica za sledeu godinu, po ceni od samo 1.000 dinara, koliko inae kota regularna karta za jedno vee. Stoga, ljubitelji jazz-a, pourite!*

Foto: Slobodan Bulatovi

Muzika

130 septembar

Krembou

Nina Simonovi

ada su se slegli utisci sa Niville-a i kada smo konano svi dobili preko potrebnu dozu sna, sledei logian korak je bio da popriam sa lanovima benda Krembou, ne bih li dobila njihovo vienje festivala i saznala utiske posle njihovog nastupa. Kako ih okarakterisati? Obzirom da su moji dugogodinji prijatelji, pokuau da budem objektivna i rei u da je to grupa mladih ljudi koja neprestano usavrava svoj zvuk i njime odaje pozitivne vibracije.

Ve par godina nastupaju kako na Niville-u, tako i u drugim gradovima, kao predstavnici ovog festivala i dobre muzike koju Ni ima da ponudi

Muzika
Iako imaju relativno kratak radni sta na bini, veliki broj nastupa na raznim festivalima irom Srbije samo potvruje njihov kvalitet i prkosi srpskom stereotipu da se nedovoljno poznato izjednaava sa nedovoljno dobro. Ve par godina nastupaju kako na Niville-u, tako i u drugim gradovima, kao predstavnici ovog festivala i dobre muzike koju Ni ima da ponudi. Krembou ine: Milica (klavijature), Duan (gi-

Na Niville-u je uvek odlina atmosfera, prosto ta publika koja stalno dolazi ve je navikla na takvu vrstu svirke, konkretno na fusion svirku
tara), Milo (bas) i Vlajko (bubanj). Tog prepodneva smo malo etali, priali o zanimljivim trenucima sa nastupa i kii koja im je verni pratilac na istim; pokuali su da poziraju, ali sve u svemu bilo je to lepo provedeno vreme uz mnogo smeha, kao i uvek do sada. Umetniko oko Dine Petrovi je zasluno za hvatanje atmosfere, ne bi li ste i vi stekli uvid u nju. Ovim putem se i njoj zahvaljujem na pomoi. Kada je nastao Krembou i kako moete da okarakteriete svoju muziku? Milica: Krembou je nastao poetkom 2012. godine, a naa muzika je fuzija nekoliko pravaca. Mi uglavnom kaemo da je to neki jazz, funk, fusion, ali pre svega fusion. Kakvi su vam utisci posle nastupa na Niville-u? Duan: Na Niville-u je uvek odlina atmos-

132 septembar

fera, prosto ta publika koja stalno dolazi ve je navikla na takvu vrstu svirke, konkretno na fusion svirku. Poseenost je bila velika, dobra oprema na bini, dobro ozvuenje. Nemam apsolutno nikakvu zamerku. ta mislite o ovogodinjem izboru izvoaa na Niville-u? Milo: Ispratio sam Nouvelle Vague i iskreno nisu mi se mnogo svideli. Ali normalno je da postoji komercijalni program koji e da donese novac festivalu, tako da sam generalno zadovoljan izborom. Duan: to se toga tie, izbor je uglavnom dobar u onih 25% koji ine dez izvoai, a to su Marius Neset, Ron Carter, pa i Duko Gojkovi i Kyle Eastwood. To su nai favoriti. Iz zabavnog dela programa,bih izdvojio Jazzanova-u jer su oni stvarno dobar bend. Misilm da zabavni karakter festivala treba da popunjavaju bendovi kao to su De Phazz ili Brand New Heavies, dok bendovi poput Nouvelle Vague-a, DLM-a i slino, nisu Niville i ne treba da budu.

ta mislite o dez sceni u Niu i generalno, u Srbiji? Duan: Smatram da je Niville mnogo doprineo razvoju dez bendova u Niu i njihovoj perspektivi. Ako nita drugo, znaju da mogu barem jednom godinje da nastupe na tom festivalu, i da e makar on da ih podri. ini mi se se da se stanje popravilo u poslednjih par godina, jer Niville sve vie dobija status evropski znaajne manifestacije (a to se direktno odraava i na scenu u Niu). Milica: to se tie Srbije, postoje dez festivali kako u veim tako i u manjim gradovima, ali mislim da je Niville najznaajniji. Vidi se da dez scena u Srbiji dobija sve veu publiku, to mi je jako drago. Kakvi su vai dalji planovi po pitanju nastupa i izdavanja prvog albuma? Duan: Nastupa e i dalje biti regularno, a izdavanje albuma planiramo u to skorijem roku. Formiramo izabrane pesme za album, i bilo bi super kada bi album izaao za par meseci.

Muzika
ta se desilo sa vaom saradnjom sa Rambom Amadeusom? Milica: Rambo se prilino oduevio naom svirkom kada smo mu bili post-grupa ovde u Niu pre par meseci. Sam se ponudio da nam producira neke komade, tako da se nadamo i radujemo toj saradnji. Kako vaa druga interesovanja i studije utiu na muziku i obrnuto? Milo: Rekao bih da za Milicu i Duana nema problema, jer su oni jako perspektivni studenti i nadam se da e i njihova muzika karijera biti veoma uspena. Vlajko je ve zavrio studije i evo prilike da ga reklamiramo kao starijeg sociologa koji trai posao u struci (smeh). to se mene tie, nadam se da u uspeti da sinhronizujem obaveze na fakultetu i u bendu i nadalje. Za sada je ok, ali ako bude potrebe ostaviemo studije i baviemo se muzikom (smeh). Kako su probe bitan deo stvaralatva svakog benda, interesuje me koliko esto se vi okupljate na njima i kako im pristupate? Da li na bend gledate kao na hobi ili kao na potencijalni budui poziv? Duan: Ima tu dosta zabave jer volimo da sviramo, pogotovo nau muziku. To je na neki nain trening ali i produktivan rad. Formiramo svoje improvizacije, formiramo ta treba da bude statino, a ta dinamino u pesmama. Radimo najmanje dva puta nedeljno po par sati. Ja vie fakultet gledam kao hobi, a sve

Radimo najmanje dva puta nedeljno po par sati. Ja vie fakultet gledam kao hobi, a sve fakultetske obaveze podreujem obavezama u bendu

134 septembar

fakultetske obaveze podreujem obavezama u bendu. Muzika mi je glavni orijentir i ona ima prioritet nad svime. Milica: Ovo definitivno nije samo hobi. Ostao mi je samo jo diplomski rad na filozofiji, ali mi je muzika uvek na prvom mestu, o emu svedoi injenica da ve mesecima ne zapoinjem rad (smeh). Iskreno se nadam emo svi imati vrstu budunost u njoj. Radimo na tome. Obzirom da ste ve svirali u mnogim gradovima irom Srbije, koji nastup/ trenutak sa nastupa vam je najupeatljiviji? ta vam je ostalo zanimljivo u seanju? Milica: Jedan skoranji interesantan trenutak sa svirke uoi ovogodinjeg Exita u toku poslednje pesme nestala je struja na celoj bini tako da se uo samo bubanj. Morali smo da improvizujemo i na kraju siemo sa bine i poklonimo se, jer nisu uspeli da poprave kvar. Duan: ak i pored kie koja je bila uvertira za taj nastup u Novom Sadu, atmosfera je bila super i prijem kod publike je isto bio odlian. Izdvojio bih jo svirku na ovogodinjem Nivi-

lle-u jer je atmosfera bila fenomenalna kao i zvuk na celoj bini. U Srbiji je, inae, problem ozvuenje na bini, jer ima mnogo samozvanih tonaca. Moemo da izdvojimo i nastup posle Ramba u Feedback-u, jer je bilo dosta ljudi koji su ostali nas da uju. Milica: Da, taj dan je bio interesantan, jer smo preko dana svirali na Sajmu turizma u Beogradu kao predstavnici Niville-a, a onda smo se vratili kui i uvee svirali kao post-grupa Rambu. Bili smo premoreni, ali je bilo neoekivano dobro. Ja bih izdvojila i svirku u Rogljevskim pivnicama pored Negotina, sa simpatinom organizacijom. Ili smo sa bendom Eyot kao njihova predgrupa. Interesantna atmosfera, kia je padala i tog dana i nismo znali da li emo uopte moi da nastupimo jer je sve bilo na otvorenom. Vlajko: U dve treine nastupa ili nam pada kia ili pukne elektrina instalacija (smeh). Milo: Ba je i u Prokuplju pre par dana poela kia uoi nastupa na festivalu, ali poeli smo da radimo na ritualnim spreavanjima iste (smeh). Vlajko: Da, pre puta nije bilo dileme u kom pravcu je Prokuplje - jedino su tamo bili oblaci, tako da smo bili sigurni gde treba da idemo (smeh). Imamo sitne pehove, to je ve sasvim normalno i nita strano. Aktuelnosti o grupi Krembou moete pratiti na njihovoj Facebook strani, a jo fotografija i snimke njihovog nastupa moete pogledati na Blogu naeg magazina.

OBRADA FOTOGRAFIJA U PHOTOSHOPU U 5 KRATKIH KORAKA


Za sve ljude kojima fotografija nije glavno zanimanje i ne ele da provode sate za raunarom obraujui slike, osmislila sam kratak tutorijal, uz pomo koga ete lako i efikasno moi da obradite fotografije. Postupak je vrlo jednostavan. Sve to vam je potrebno je Phostoshop CS6, minimalno poznavanje istog i nekoliko trenutaka slobodnog vremena. Uputstvo je na slikama ispod.

Sonja Lazuki

136 septembar

Fotografija

Tekstura u fotografiji

abloni su izuzetno efektivan nain da se privue panja posmatraa


138 septembar

Aleksandra Skorupan

orienje teksture u fotografiji je doba nain da se privue panja posmatraa i moe biti podjednako efektivna kao i jarke boje ili ivopisan pejza. Tekstura se formira kroz nepravilnosti ma povrini fotografisanog objekta, kao to je na primer kameni zid. Kada je tekstura u fotografiji u pitanju, bitna su tri aspekta kompozicije: kontrast, linije i abloni. Kontrast se moe koristiti na dva naina. Jedan je isticanje detalja u teksturi, a drugi je kreiranje kontrasta izmeu pozadine i teksturisane povrine. Kada govorimo o linijama u teksturi, one mogu biti vodee i nevodee. Vodee slue da usmere pogled posmatraa ka centru interesovanja. Za razliku od njih, nevodee linije daju emocionalni ili informacioni sadraj fotografiji teksture. Bilo da se koriste vodee ili nevodee linije, treba voditi rauna da budu u harmoniji sa ostatkom fotografije. abloni su izuzetno efektivan nain da se privue panja posmatraa, ali treba voditi rauna da ne budu previe jednostavni i monotoni kako privuena panja ne bi prebrzo izbledela.

Kada govorimo o linijama u teksturi, one mogu biti vodee i nevodee. Vodee slue da usmere pogled posmatraa ka centru interesovanja

Fotografija

Postoje dva pristupa kada su abloni u pitanju viestruki abloni i razbijanje ablona. Prvi nalae upotrebu dva ili vie ablona, ali na taj nain da jedan drugog istiu. Drugi pristup podrazumeva smetanje objekta u ablon kako bi se razbila monotonost.

Tekstura u fotog kompleksna i ako joj moe biti vrlo izra

140 septembar

grafiji je izuzetno j se pravilno pristupi ajna i interesantna

Ubaeni objekat treba da doprinese kvalitetu fotografije i da istakne ablon, a kako bi to bilo mogue treba voditi rauna o kompoziciji i pravilu treina. Tekstura u fotografiji je izuzetno kompleksna i ako joj se pravilno pristupi moe biti vrlo izraajna i interesantna.

Preporuke knjiga

italaki klub, septembar

Teodora Kovrlija

vgust je brzo proleteo u obavezama i pripremama asopisa, ali za dobru knjigu se uvek nae malo slobodnog vremena. Ovo su moji predlozi za itanje pred sam kraj leta. Poeu od domaeg autora, Beleke jedne Ane Mome Kapora je jedna od onih knjiga koju sam imala u svojoj sobi od kad znam za sebe, zajedno sa mnogim Kaporovim delima i seam se da sam je hiljadu puta drala u rukama i prevrtala ali nikako da uzmem da je proitam. Stalno mi je neka druga knjiga odvlaila panju i Ana jednostavno nije dolazila na red. A onda sam poela da je itam i potpuno se prepustila emocijama, uspomenama i neverovatno autentinim priama u kojima e se, ini mi se, svi Beograani tako lako prepoznati. Ona je istovremeno iskrena, duhovita i satirina.To je jedna od onih knjiga koje mogu da otvorim bilo gde i ponem ponovo da itam i da uivam i smejem se podjednako kao i prvi put. Eto dugo mi je trebalo da otkrijem Momu ali danas zato sve treberski nadoknaujem i gutam jednu po jednu. Definitivno pisac i knjiga koju bih svakome od srca preporuila.

Sledea na listi za preporuku je Ognjeni aneo Valerija Brjusova koja me je toliko uvukla u priu da sam je proitala u jednom dahu. Doslovno nisam mogla da se odvojim od nje sve dok je nisam zavrila i mogu da kaem

142 septembar

proitam neku knjigu sline tematike. ita leeva je romansirana biografija kineskog forenziara Sung Cija iz 13. veka koji je postavio naune temelje ove medicinske discipline. Garido je stvarno uradio ogroman posao napisavi ovu knjigu koja je toliko verodostojna da ete itajui je stvarno provesti jedno vreme u Kini smeteni u 13. veku. Knjiga je prepuna obrta i interesantnih podataka. Zahvaljujui originalnim forenzikim traktatima starim sedam vekova, autor je uspeo da rekonstruie metode koje je koristio ovaj neverovatni ovek. Inae, roman je dobio nagradu za najbolji istorijski roman u paniji u 2012. godini. I dolazimo do moje poslednje preporuke ovog meseca. Vidimo se u kapkejk kafeu Deni Kolgan je jedna slatka, kako joj naslov implicira, lagana limunadica posle koje ete sigurno dobiti elju da se pokrenete. Izi, glavna junakinja, nakon gubitka posla odlu~uje da se upusti u preduzetnike vode i radi ono to joj najbolje ide, da pee ukusne kolae. Oni koji se dobro snalaze u kuhinji u knjizi e pronai mnotvo recepata za pravljenje ukusnih, arenih, kapkejkova. Ja sam uivala itajui je. Jedan savet, ne itajte ovu knjigu praznog stomaka. Toliko od mene ovog meseca. Sledeeg nam site sajam knjiga koji nikako ne smete propustiti ako se naete u Beogradu.

da je vredelo neprospavane noi. Ukoliko vam se dopada Majstor i Margarita onda mogu da tvrdim da e vam se zasigurno svideti i Ognjeni aneo. Nain pripovedanja, zaplet i lakoa kojom je jedna ovako kompleksna tema obraena za svaku su pohvalu autora. Radnja je smetena u pozni srednji vek u kome vladaju inkvizicija, predrasude, sujeverje, vetice i crna magija. Nauka se probija stidljivo kroz tamu predrasuda, a najumniji ljudi tog vremena su istovremeno naunici, alhemiari pa i magovi. Ognjeni aneo je jedna ljubavna pria koja se razvila pod neverovatnim okolnostima. ita leeva Antonia Garida je jo jedan naslov koji bih rado preporuila. Kupila sam je deku na poklon, koji je nakon toga proveo prva dva dana na moru ne odvajajui se od iste, a onda mi je pun utisaka rekao kako je to definitivno najneverovatnija knjiga koju je u poslednje vreme proitao i kako moram da je proitam. Tema me je zainteresovala, a imajui u vidu da je zasnovana na istorijskoj linosti reila sam da joj dam ansu uprkos njenom nazivu. Moram da kaem da volim da gledam forenzike filmove i serije ali budui da imam vrlo razvijenu matu nisam se usuivala da

Stand Up festival
U Beogradu e se ove godine trei put odrati meunarodni Stand Up Fest. Festival se odrava u Domu omladine u periodu od 3. do 6. oktobra. Ovogodinji slogan festivala - antiapatiju ne moramo mnogo da branimo, jer smo svesni da je humor jedini nain da ostanemo u dobrom stanju i raspoloenju. Prodaja ulaznica je poela preko Eventim mree! Zagrevanje poinje 3. oktobra, kada e publika imati prilike da vidi najbolje mlade nade, iz tri zemlje regiona: Hrvatske, BiH i Srbije. Pobednika e odluiti iri i reakcija publike, a nagrada za pobednika je nastup na Stand Up Fest-u na Lent-u 2014. (SLO, Maribor) kao i na sledeem festivalu u Beogradu 2014. godine. Drugi i trei dan festivala rezervisani su za reviju najboljih komiara iz regiona, tako da e publika imati priliku da gleda krae nastupe nekoliko izvanrednih komiara kao to su Sako Kocev (MK), Ivan ari (HR), Tin Vodopivec (SLO), Filip Andronik (BiH), Marina Orsag (HR) . Kao i ekipu komiara iz Standup. rs-a, organizacije koja je odgovorna za osnivanje i razvitak scene stand up komedije u Srbiji. Poslednje vee festivala je rezervisano za jednog od najpopularnijih stand ap komiara, gosta iz Irske Dilana Morana. Poslednje veeri festivala publika e imati prilike da uiva u dva i po asa programa, kada e sa Dilanom Moranom binu podeliti i Sran Dini (Standup.rs) i Tin Vodopivec (SLO). T. K.

Ulaznice su ve u prodaji i mogu da se kupe na svim alterima Eventima, kao i da se rezerviu onlajn (www.eventim.rs). Cene ulaznica: 3. oktobar: 300 rsd, 4. oktobar: 500, 600 rsd, 5. oktobar: 500, 600 rsd i 6. oktobar: 1.200 i 1.400 rsd. Cene se odnose na parter i balkon.