Apstrakt Najčešće pominjani izvor teškoća pri utvrđivanju opštih zakona u društvenim naukama je navodno mala mogućnost za izvođenje

kontrolisanih eksperimenata u proučavanju društva. Naime, kontrolisani eksperiment pretpostavlja ne samo neposredne promene promenljivih koje se mogu pouzdano identifikovati i razlikovati od drugih promenljivih, već i reprodukciju efekata koje takve promene proizvode na pojavu koju izučavamo. Drugim recima, eksperiment u ovom strogom smislu ne može se primeniti u većini društvenih nauka, jer je strogo ograničen okolnošću da se kontrolisani eksperiment može izvesti samo ako je moguće stalno proizvoditi opažljive promene u samoj pojavi koju izučavamo - mogućnost koja ne dolazi u obzir u slučaju društvenih pojava koje se ne ponavljaju istorijski su jedinstvene. Ključne reči: društvene pojave, kontrolisani eksperiment, naučni metod, promenljive, objašnjenje, statistika. Abstract Most commonly mentioned source of difficulty in determining the general laws in social sciences is reportedly a small chance to perform controlled experiments in the study of society. Specifically, a controlled experiment presupposes not only immediate change of variables that can be reliably identified and distinguished from other variables, but also play effects that such changes produce the phenomenon that we study. In other words, the experiment in the strict sense can not be applied in most social sciences, because it is strictly limited by the circumstance that a controlled experiment can only be made if possible always produce observable changes in the very phenomenon that we study - an option which is not an option in case social phenomena that are not repeated - are historically unique. Key words: social phenomena, a controlled experiment, scientific method, variables, explanations, statistics. S A D R ŽAJ

APSTRAKT ........................................................................................................................................ 1 ABSTRACT ........................................................................................................................................ 1 1. UVOD .............................................................................................................................................. 3 2. PROBLEMI EKSPERIMENTISANJA U DRUŠTVENIM NAUKAMA................................. 4 3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE EKONOMSKIH NAUKA................................................... 7 3.1. MATEMATIČKA INTERPRETACIJA EKONOMSKIH MODELA .................................................. 8 3.2. PRIMER LOŠIH REZULTATA PRIMENJENE MATEMATIKE U DOMENU FINANSIJA - DANAS .. 10 4. ZAKLJUČAK .............................................................................................................................. 13 5. LITERATURA:............................................................................................................................ 14 REZIME............................................................................................................................................ 15 SUMMARY....................................................................................................................................... 15

1

. deduktivno objašnjenje čiji je eksplikandum realizacija nekog događaja mora da zadovolji dva logička uslova: bar jedan univerzalni zakon i izvestan broj početnih uslova. IX do XXXI. Kada se smatra da je jedan zakon potvrđen i kad zauzme čvrsto mesto u sistemu ljudskog znanja. Često se predlažu pogrešna objašnjenja i čine pogrešna predviđanja zato što se opšte f& pretpostavke. U traganju za naučnim razumevanjem opšti principi sami po sebi ne rešavaju nijedan slučaj. Metodologija društvenih nauka { ( ) nekim kategorijama razumijevajuće sociologije). Ta razlika podrazumeva da je svedočanstvo na kojem se zasnivaju zaključci nauke u skladu sa određenim zahtevima. (1989). ali to ne znači da su ta tvrđenja uvek istinita. . rezultat su primene naučnih metoda..1. „NOLIT". Zaključci nauke. jer njihove premise ne povlače za sobom eksplikandume. iako premise nisu logički dovoljne da obezbede istinske eksplikandume. za njih se kaže da eksplikandum čine „verovatnim". iako su dovoljno pouzdane. II izdanje. Objašnjenje po verovatnoći se sreće kada premise objašnjenja sadrže neku statističku pretpostavku o izvesnoj klasi elemenata. 157-162. Izbor i predgovor . 3 Weber. Studija u knjizi: Ernest Nejgel. tako da se veliki broj zaključaka zasnovanih na svedočanstvu slične strukture složi sa novim činjeničnim podacima kada se do njih dođe. Zagreb. za razliku od zdravo-razumskog verovanja. Pa ipak. Kron. Aleksandar. str. Max. (1913). taj se zakon može primenjivati kao empirijski princip. 2 . Beograd. Objašnjenja su odgovori na pitanje: „Zašto?" Mnoga objašnjenja u skoro svim naukama nemaju na prvi pogled deduktivni oblik.Ante Marušič. UVOD Utvrđivanje nekog odnosa zavisnosti između iskaza koji su naizgled nepovezani i sistematsko utvrđivanje veza između prividno raznolikih obaveštenja su oznake koje odlikuju naučno istraživanje. 2 Ibidem. Prema tome.2 Razlika između tvrđenja nauke i zdravog razuma proizilazi iz činjenice da su tvrđenja nauke rezultat primene naučnog metoda. Struktura nauke. primenjuju na situacije koje ne predstavljaju podesne početne uslove za primenu tih pretpostavki.(1974). str. Globus.1 U nauci je bitno traganje za objašnjenjima koja su u pravom smislu proverljiva zato što se od njih zahteva da imaju logičke posledice dovoljno precizne da ne budu spojive sa skoro svakim zamislivim stanjem stvari. Ni u jednom području istraživanja društva nije izrađen sistem opštih znanja koji bi se mogao uporediti s izvanrednim teorijama u prirodnim naukama.3 mogao uporediti sa izvanrednim teorijama u prirodnim naukama.

S druge strane. zatim da se ispituju izvesni faktori koji se u tim prilikama javljaju kako bi se utvrdilo da su promene ovih faktora povezane sa razlikama u samoj pojavi. Statistički zakoni ne postoje samo u društvenim naukama. Kontrolisano istraživanje se sastoji u svesnom nastojanju da se prilike u kojima se pojava manifestuje uniformno razdvoje od prilike kad se ona manifestuje u nekim. Postoji tvrdnja da se ukoliko je neko u stanju da otkrije promene u vrednosnoj šemi društvenih grupa. ali. Ono što je važno napomenuti je činjenica da su eksperimentalni zakoni u društvenim naukama možda isključivo statistički. pristupa istraživanja društva nema neograničeno prvenstvo. s obzirom na to da je teško ili gotovo nemoguće utvrditi promene u kulturnim vrednostima. za Keynes-ov pristup makroekonomijai ne postoji dokaz da se makroekonomske pretpostavke ne mogu dedukovati iz mikroekonomije. takođe i da ne postoji dokaz da se ova dedukcija može izvesti. nijedan od ovih. što je klasičan primer metodološke individualnosti koji ne uspeva da objasni razne važne odlike celokupne ekonomije. u suštini sličnih. izrečeni su mnogo manje precizno i mogu se prihvatiti kao činjenički zasnovani samo ukoliko se shvate kao određeni mnogo većim brojem prećutnih odredbi i izuzetaka nego što je to slučaj s većinom zakona fizikalnih nauka koji se obično navode. mikroekonomija (teorija Alfreda Maršala o marginalnoj korisnosti) ima za cilj da objasni funkcionisanje celokupne ekonomije dedukovanjem iskaza koji karakteri šu to funkcionisanje iz premisa koje se odnose na pojedinačne činioce. Ako je to tako. bilo bi glupo ne tragati za takvim saznanjem. 2. čak i kada je reč o pojavama za koje postoje manje razvijene teorije nego fizika. U ekonomiji. bar jedna pretpostavka ove druge vrste mora biti neophodna u svakom skupu premisa iz kojih se dati iskaz može dedukovati. ali ne i u drugim slučajevima. 3 . na primer. može doći (i samo tako) do jedinstvenog objašnjenja društvenih promena. Nijedan skup premisa o ponašanju pojedinaca nije dovoljan za dedukovanje nekog iskaza o postupcima grupe ljudi. Statističke pretpostavke su sadržane i u nekoliko fizikalnih i bioloških teorija. postoje sumnje da se do toga može doći. Međutim. zakoni ili generalizacije o društvenim pojavama do kojih je dovelo savremeno proučavanje društva mnogo su više ograničeni u obimu svoje primene. Iako metodološki individualizam i interpretativna nauka o društvu s pravom naglašavaju da se društvene pojave sastoje iz uzajamnog delovanja svrsishodnih ljudskih činilaca. PROBLEMI EKSPERIMENTISANJA U DRUŠTVENIM NAUKAMA Moderna statistika ima opšti karakter da omogući da se savladaju mnoge situacije u kojima se u jednom trenutku ne menja samo jedna promenljiva.Svakako.

katkad samo onih koji žive u određenom području. sama činjenica da je ekonomija istovremeno umeće i nauka koja se bavi problemima vitalnim za svakoga.. dok politička ekonomija istražuje kako se proizvodi i reprodukuje sâmo društvo. podrazumevajući pod time ekonomsku teoriju. uglavnom. 235-243. Ekonomisti sa velikom pažnjom prate ponašanje cele klase ljudi. Formulisanje pojmova i zakonitosti i njihovo prihvatanje često zavise od ocene vrednosti pojedinih naučnika.5 Dakle. pod terminom „ekonomija" smatra područje materijalne proizvodnje. proizvodnja i reprodukcija materijalnog bogatsva društva. tako je i vaga ekonomista. Ekonomski zakoni vrede samo približno i sa mnogobrojnim izuzecima. ekonomija se ne može porediti sa egzaktnim naukama. u ekonomskim naukama je veoma teško da se jasno odvoji sud od činjenice. ekonomika je proučavanje kako ljudi žive. mnogo od onog što se danas prihvata kao logično ili nešto što svaki praktični čovek zna.Po Alfredu Maršalu. Ekonomski zakoni (zbirka referata na temu: „Ekonomske zakonitosti"). Danas se. Kao što je precizna vaga herniju učinila tačnijom od mnogih drugih fizičkih nauka. rezultat je napora teoretičara. a najčešće onih koji su angažovani u nekoj posebnoj industriji u određeno vreme i na određenom mestu. Beograd. „Borba".6 Ipak. učinila ekonomiju tačnijom od bilo koje druge društvene nauke. str. (2005). slučaj istorijata novčanog znaka i inflacije. ali ona se uglavnom odnosi na one motive koji najsnažnije i najpostojanije utiču na čovekovo ponašanje u poslovnom okruženju. str. 5 Horvat. Paul. daje joj ogromno značenje. tj. Naravno. ili koliko im treba ponuditi da bi se podvrgli naporu koji ne vole ili nekom odricanju. ali je svakako nužno da uz svaki sud (kao na svakoj kutiji cigareta) stavi upozorenje: „opasno". mogućnosti za eksperimentisanje su dosta ograničene. & Nordhaus William. (1985). Branko. Economies. Na primer. jer osim ovladavanja analitičkim aparatom. kako se kreću i misle u običnim životnim poslovima. jer se bavi uvek promenljivim i suptilnim snagama ljudske prirode. Pored toga.4 Ekonomija je društvena nauka i stoga ne može postići preciznost egzaktnih nauka. mada gruba i nesavršena. Međutim. Pomoću statistike i na drugi način oni utvrđuju koliko su novca u prošeku članovi pojedine posmatrane grupe spremni da plate kao cenu za određenu stvar koju žele. zahtevaju i znatno društveno iskustvo. 4 . McGraw Hill.325. Eighteenth Edition. Ovaj termin prvi je upotrebio Alfred Maršal umesto termina: politička ekonomija.. ponekad celog naroda. 6 Samuelson. pa su zbog toga naučno fundirana ekonomska istraživanja mnogo složenija nego istraživanja u prirodnim naukama.

ekonomisti ne mogu da eksperimentišu. Gregory. 3-10. zapravo. povećava složenost predviđanja. Ekonomisti. mada su oni slabi supstituti za red i jednostavnost kojima mnoge druge nauke mogu odrediti svoj predmet istraživanja. privredi i sindikatu. Ekonomisti su dovedeni u težak položaj prvenstveno zbog toga što je privredna realnost kompleksna i teško uhvatljiva. milijarde kupovina i prodaja godišnje. U ekonomici ništa nije sigurno. kao najlakši put rešavanja flnansijskih neprilika. ekonomisti ne mogu slobodno da eksperimentišu sa sudbinom naroda. Zagreb. Kao što epidemija utiče na promenu tabele smrtnosti. Ako postoji problem da se bude u toku sa sadašnjim delovanjem ljudi. da stiču iskustvo. utiču na tok zbivanja.kontrolu sredine i ponavljanje. Nedovoljno razumevanje. u osnovi nepredvidive. (2006). Njihovi sledbenici činili su to isto još prefmjenije. I pored toga. Ipak njihove odluke. sve je mogućno i sve zavisi od nečeg drugog.Vekovima su vladari i političari menjali suptilno umeće stanjivanja kovanog novca i smanjivanja njegovog zlatnog ili srebrnog sadržaja. Njihove se akcije ne mogu predvideti prema zakonu velikih brojeva. štampajući papirni novac. prirodno. Ibidem.7 Razumevanje onoga što se u prirodi događa je jedna od prvih teškoća na koju ekonomisti nailaze. Osnove ekonomije. kako se mogu proceniti njihove namere u budućnosti. Osiguravajuća društva zasnivaju svoje račune na tom pravilu velikih brojeva. MATE. Mankiw. . jer ljudi u toj eliti nisu brojni. ekonomisti mogu bez lažne skromnosti da ukažu i na značajna dostignuća. 287-297. str. Drugi faktor je odlučujuća uloga malog broja važnih donosilaca odluka . Međutim. v # o Sto je još važnije. dok ponašanje velike grupe ljudi sledi zakone verovatnoće. pa se postavlja ne baš mali zadatak da objasne brojne činjenice: stotine hiljada proizvoda i cena.8 Prvi faktor je dominacija tendencija i mode među potrošačima i poslovnim ljudima. mogu bolje da predvide ponašanje ljudi nego što to mogu ljudi sami. Velika depresija je dokazala da moderna privreda može da deluje po načelima laissez-faire i da njoj treba 7 8 Nejgel Ernest.vođa u politici. Dva faktora.. Postoje statistički instrumenti koji ekonomistima omogućuju da utvrde uzrok i posledicu. Oni mogu. često dovode do toga da ekonomisti ne mogu da iskoriste prednost zakona verovatnoće. uključujući i iskustvo na osnovu mera preduzetih po njihovom savetu. Akcija jednog čoveka nije sasvim sigurna. pa i sa naučnog gledišta takvo iskustvo ne sadrži odlučnu komponentu pravog eksperimenta . čak i pod slučajnim eksperimentalnim uslovima koje pruža priroda. naravno. str. međutim. tako i iznenadne tendencije i moda menjaju račune verovatnoće koje su sačinili ekonomisti. i dr.

(1984). Naravno. 6 . Savremena administracija. na primer. Iako su vrlo brojne i raznovrsne. str. One predstavljaju jedan od podsistema u sistemu društvenih nauka. 8) pojedine ekonomske kategorije i pojmovi. .državna akcija stabilizacije. fizika i biologija ne susreću. Institucije. Njihov sadržaj čine:9 1) opšte ekonomske aktivnosti i globalni ekonomski procesi. različite dimenzije i aspekte privrednog razvoja. 5) međunarodni ekonomski odnosi. neuspeh se može pripisati takvim teškoćama kakve.. 6) pojedinačne grane i delatnosti privrede. Razlike se javljaju uglavnom u vezi sa detaljima postupka i vremenskim rasporedom." Ekonomske nauke izučavaju i institucije u okviru kojih se odvija ekonomska aktivnost društva. 9) metodološki aspekti kvalitativne i kvantitativne analize ekonomskih pojava i procesa. 10) prostorni i vremenski aspekti materijalnih komponenata proizvodnje. Moderna ekonomija je dala načela na kojima počiva stabilizaciona politika. izuzev mogućnih neslaganja u pogledu ciljeva. 11) istorijski razvoj ekonomske misli. Ekonomske nauke obuhvataju brojne i raznovrsne naučne discipline.10 9 10 Ekonomska enciklopedija I. Ako ekonomisti ne pružaju sigurna predviđanja i ne postižu uvek opšteprihvaćene preporuke. imaju dominantan uticaj na društveni razvoj. Beograd. sa svoje strane. Pod terminom „ekonomija" označava se „ukupnost ekonomskih nauka" koje obuhvataju „svaku ljudsku delatnost u kojoj se susreće problem ograničenih sredstava za realizaciju odabranih ciljeva". O osnovnim načelima te politike većina ekonomista se potpuno slaže. kočenja ili usporavanja. cilj i metod istraživanja ekonomskih nauka. v . u smislu njegovog ubrzanja. To jedinstvo u sadržaju i opusu istraživanja . 393-394. . sasvim je tačno da ekonomija nije egzaktna nauka.. str. 379-399. OSNOVNE KARAKTERISTIKE EKONOMSKIH NAUKA Ekonomske nauke izučavaju pojave u reprodukciji i ekonomskom životu sa aspekta društvenih odnosa. 3. j a definiše predmet.. ekonomske aktivnosti u pojedinim zemljama i regionima. . ekonomske nauke čine celinu koja se označava nazivom ekonomska nauka ili ekonomija. Ekonomska enciklopedija I. ali može da polaže pravo na mnogo važnih otkrića koja su unapredila njeno razumevanje i ekonomske mogućnosti. 2) 3) 4) ekonomske aktivnosti u pojedinim specifičnim oblicima i načinima proizvodnje. 7) preduzeća u raznim privrednim oblastima.

1. 3-25. 3. kao i primenu naučnih dostignuća u praksi. Ibidem. jer se za izvođenje teorijskih rezultata veoma često upotrebljavaju geometrijske metode. Osnovna i globalna nauka u sistemu ekonomskih nauka je ekonomija (ili politička ekonomija). raspodele i potrošnje materijalnih dobara za život u ljudskom društvu uopšte. U tom pravcu se razvijala i ekonomika. ona nije posebna grana ekonomije u smislu u kom su to javne finansije ili međunarodna ekonomija. pojam „ekonomija" se može tumačiti i u smislu štedljivosti i racionalnog korišćenja raspoloživih komponenata i resursa. kao i efikasnosti. uobičajeno je da se naziv matematička ekonomija ograniči na opisivanje slučajeva u kojima se upotrebljavaju složenije matematičke tehnike od jednostavne geometrije. Deo tih disciplina izučava ekonomsku stvarnost jedne društvene zajednice u datom periodu. kao posebna oblast ekonomskih nauka. 11 Samuelson P. i si. javne finansije. prema pojedinim delatnostima reprodukcije. kao što su matrična algebra. diferencijalni i integralni račun. koja označava maksimalnu realizaciju ciljeva u okviru datih raspoloživih resursa. & Nordhaus W. Međutim.11 Sve ostale ekonomske nauke. U najširem smislu. itd. ekonomika se dalje raščlanjuje na posebne naučne discipline. Deo ekonomskih nauka se razvija u pravcu izučavanja ekonomskih zakonitosti u konkretnom ekonomskom prostoru i ambijentu. Ona proučava i tumači zakone proizvodnje. Kao posebna oblast nauke.Iz ovakvog pristupa pojmu „ekonomija" proizilaze i zahtevi efektivnosti. koja označava ostvarivanje postavljenih ciljeva sa minimalnim trošenjem resursa. za matematičku ekonomiju može se reći da se svaki elementarni udžbenik ekonomije danas služi primerima iz matematičke ekonomije. užem značenju. str. ekonomika preduzeća. Matematička interpretacija ekonomskih modela Matematička ekonomija je pristup ekonomskoj analizi u kom se ekonomisti pri iskazu problema služe matematičkim simbolima i oslanjaju na poznate matematičke teoreme. kao specifične i izvedene nauke. Dakle. ekonomsku politiku i prateće ekonomske discipline koje omogućavaju kvalitativnu i kvantitativnu analizu ekonomskih pojava. odnosno ekonomsku stvarnost nacionalne ekonomije. diferencne jednačine. 7 . Izučavajući konkretnu ekonomsku stvarnost na osnovama ekonomije. diferencijalne jednačine. razmene. U određenom. ali predmet njene analize mogu biti mikroekonomska ili makroekonomska teorija. ekonomija obuhvata ekonomsku teoriju. razvijaju se na osnovu opštih zakonitosti ekonomije.. radi olakšanja dokazivanja.

Ako su simboli i reci stvarno ekvivalenti (simboli obično definišu recima). No i pored prihvatanja navedenih stanovišta. Ekonomska čitanka. umesto dvodimenzionalnom grafikonu. Međutim. Alpha.13 Samuelson. od nematematičkog pristupa toj analizi ni u jednom osnovnom smeru. matematika ima prednost. umesto na literarnu logiku. (1975). a ne rečenicama. a i ne razlikuje se. u njoj se za dokazivanje. standardna je pretpostavka da su potrošaču dostupna samo dva dobra. ekonomisti oslanjaju na mnoštvo matematičkih teorema. verovatno je tačno daj e u deduktivnom dokazivanju upotreba simbola prikladnija i da oni sigurno više doprinose kratkoći i tačnosti iskaza. u uobičajenoj grafičkoj analizi kriva indiferencije.u vidu matematičkih teorema."onda" . Svrha bilo koje teorijske analize uvek je.12 U navedenom smislu. Oto stoga. Samo taj razlog je dovoljna potvrda za proučavanje matematičkih metoda i van okvira geometrije. Zagreb. i jednačinama. pati od ozbiljnog ograničenja dimenzionalnosti. već je nametnuta činjenicom da je crtanje trodimenzionalnog grafikona veoma teška. da iz zadatog skupa pretpostavki ili tvrdnji. Zagreb. Ta pojednostavljena pretpostavka se ne usvaja dobrovoljno.(rezultat). Naime. iako ima prednost očiglednosti. na primer. 5-10. MATE. C. 12 13 8 . Međutim.Pošto je matematička ekonomija samo jedan pristup ekonomskoj analizi. bez obzira na pristup. 4 ili n dobara. Osnovne metode matematičke ekonomije. i teorema iskoristila. morali pribeći jednačinama kao fleksibilnijem instrumentarij umu. 12-17. III izdanje. str. str. dokazivanjem izvede skup zaključaka ili teorema. a konstrukcija četvorodimenzionalnog (ili višedimenzionalnog) grafikona fizički nemoguća. Paul. Chiang. (3) zahtev za eksplicitnim iznošenjem svih pretpostavki . Ukratko. (1994). ekonomisti se prvo moraju osigurati tako da deo "ako" (uslov) zaista odgovora eksplicitno usvojenim pretpostavkama. što se matematičke teoreme obično iskazuju u obliku: "ako onda". jer analitičare primorava da eksplicitno izraze svoje pretpostavke u svakoj fazi dokazivanja. (2) postoji mnoštvo teorema koje se mogu upotrebiti.kao preduslova . Ključna razlika između "matematičke ekonomije" i "literarne ekonomije" je u činjenici da se pretpostavke i zaključci u prvoj izražavaju matematičkim simbolima. štiti analitičare od zamki nenamernog usvajanja pogrešnih implicitnih pretpostavki i (4) dozvoljava raspravljanje o opštim slučajevima sa «varijabli. može ostati dilema: zašto treba ići dalje od geometrijskih metoda? Odgovor je da geometrijska analiza. a ne recima. Osim toga. matematički pristup ima sledeće prednosti: (1) "jezik" koji upotrebljava je sažetiji i precizniji. Tako zaključujemo da bi u opštijim slučajevima sa 3. postaje manje značajno čemu se daje prioritet. Nakladni zavod Matice hrvatske. a to znači: da bi se započeo deo teoreme . ona se ne bi smela razlikovati. izbor između literarne i matematičke logike je manje važan.

kao i zbog kolateralizovanih zajmovnih obligacija.marketwatgh. Ovo stoga. što je teorija i inače po svojoj prirodi odvajanje od stvarnosti. iskaz: "teoriji nedostaje realizam". matematički izvedenoj teoriji veoma često se upućuju prigovori o njenoj nerealnosti. upravljanje rapidnim rastom portfolija. Sa ove tačke gledišta. bez obzira da li je pristup matematički ili nije.14 14 http://www. pobolj šanje finansijskih performansi.danas Današnja svetska kriza se može smatrati „klasičnom bankarskom krizom" sa dodatkom sekjuritizacije.2. 3. 9 .I pored navedenih prednosti. nezavisno od mnogih komplikacija koje u stvarnosti postoje. Okvir sekjuritizacije očigledno nije bio osnovni uzrok krize. Opšte prednosti sekjuritizacije . samo je opšte poznata istina i ne može se prihvatiti kao ispravna kritika teorije. tržišta za hipotekarnim i leveridžovanim zajmovima su se iscrpila. ali se vratio kao bumerang u lancu opšteg pada na tržištu.obezbeđenje sredstava po nižim cenama. Ona je izum za izdvajanje samo najvažnijih činilaca i odnosa. tako da se suština problema može proučavati direktno. Kolapsom transakcija na sekjuritizovanim tržištima povezanim sa hipotekom. diversifikacija resursa . Pad vrednosti sekjuritizovanih hipotekarnih zajmova i strukturisanih hartija u bilansima stanja doveo je do ekstenzivnih otpisa.com/News/Story/portfolio-Iiquidationtriggers-turmoil-among/ aspx? guid=%7B9562090F-2CC0-4EE2-ACBF-2688F60061 DA$7D story. Epitet "nerealan" uglavnom se ne može upotrebljavati za kritiku ekonomske teorije. efikasnija upotreba kapitala. Primer loših rezultata primenjene matematike u domenu finansija .poprimile su i negativnu konotaciju i ukazale na ozbiljne nedostatke složenih sistema strukturisanja koji su se reflektovali na magnitudu finansijske i bankarske krize. koja je dovela do „mreže među-povezanih odnosa".

eng. ali je teorija podignuta na kvalitativno viši nivo tek pošto su objavljeni članci Bleka.org/history/einstein/brownian. Kazino ekonomija zasnovana na kockanju pozajmljenim novcem uz pogrešnu pretpostavku da će kratkoročni novac biti uvek raspoloživ.na berzanske operatere. Scholes and Merton). Konačan efekat bio je prebacivanje rizika . Šolsa i Mertona (Black. Braunovo kretanje (Brownian motion)16 ili Vinerov proces (Wiener process)17 jeste posebna vrsta stohastičkog procesa koja zauzima centralno mesto u teoriji verovatnoće.org/ users/ yqchen/ class/Handout-576-4.wilmott. teoriju je demantovala praksa i povratak u realnost je veoma bolan. Ideja se sastojala u tome da se ne zna koliki će biti dobitak i da li će ga biti.tau.com/egregious_moderation/2009/01/charles-kindleberger-anatomy-ofa. veka.typical-financial-crisis.aip. Oni su ubedili upravljačke delove finansijskih organizacija u kojima su radili da ih matematičke metode. statističkoj fizici.linkedin. primenjene matematike i tehničkih nauka.15 Osnova kvantitativne analize (ili kvantitativnih finansija) jeste teorija slučajnih procesa. na realan prihod. već se samo gledalo na Spekulativnu projekciju rasta. Finansijsku krizu su izazvali ljudi zaposleni u analitičkim odeljenjima velikih banaka. Naravno. U temelju teorije slučajnih procesa nalazi se Braunovo kretanje.html 16 15 . godine. IJučersi i mnogi drugi finansijski derivati osvojili međunarodni svet finansija. Nastala je nova tzv. spekulativnog novca došlo je do potpunog odvajanja finansijskog sistema od realne ekonomije. Zahvaljujući stvaranju virtuelnog.Rezultat razvoja sekjuritizacije i derivata je čudna ekspanzija finansijske sfere: pojavili su se "derivati na derivate".typepad. Verovalo se u večnu ekspanziju i beskonačni rast koje su obećavali matematički modeli finansijskog inženjeringa.pdf http://www. tehnike i formule mogu zaštititi od gubitka.18 Od tada su opcije. ali je takodje doprinelo razvoju primenjene dimenzije stohastičkog računa kao matematičke discipline. hedž-fondova i osiguravajućih društava. Braunovo kretanje korišćeno je u finansijama od početka 20.scharp.ac. Niko više i nije računao na klasičnu dobit.com/pdfs/020310_skachkov.com/answers/financial-markets/derivatives-markets/MKT_DRV/ 539 88127149419 http://delong. Sekjuritizacija je bio proces kojim su zajmovi odobreni na tzv.19 Igrači bi uzajmljivali „kratko" (short) i ostvarivali znatne profite kupovanjem visoko prinosnih dugoročnih obveznica. Stručnjaci iz sveta finansija više nisu realni ekonomisti-praktičari. Ubrzo su ove finansijske operacije pokazale svoju dvostruku ulogu: (a) pokriće u skladu sa prvobitnim ciljem i (b) spekulativni aspekt.pdf 18 http://www. već virtualni matematičari-teoretičari.htm ili http://www. 1973.pdf 17 http://www. ali se gubitak može eliminisati. finansijama. teoriji stohastičkih procesa. sa doktoratima iz oblasti teorijske fizike.kroz dugi lanac posrednika . Main Street-u http://www.il/~liptser/lectures/lect_newlO.

za razliku od normalnog duga. Zadatak teoretičara u oblasti društvenih nauka je da analizira kategorije i zakone. Sekjuriizacijom su proizvodjena sredstva za investiranje bez uvećavanja bilansa stanja. Kada je tržišta sekjuritizacije nestalo aktivirane su linije likvidnosti od banaka ka vanbilansnim entitetima (SIV/conduits). kao originalnog produkta u uslovima „sivog" kapitalizma. osmišljenih u korist krupnog kapitala: bogatih pojedinaca i velikih korporacija. Prilikom ovakvog istraživačkog rada neophodno je potpuno isključiti subjektivizam u analiziranju društvenih pojava. Ovo stoga. 20 Pretenciozno je bilo verovanje da kvantitativne finansije zasnovane na modelima „nove matematičke tehnike" i računovodstvene tehnike poput Black-Scholes-Merton modela. i to kao visoko rangirane obveznice. Iz svega do sada iznetog zaključujemo da su ključne osobine društvenih teorija: 20 www. nije se uvećavala ni pasiva kompanije. što je podsticalo smanjenje provera i kontrola zajmotražilaca od strane inicijatora.zapakovani.com 1 1 . Problem je nastao iz činjenice da niko nije shvatao kakve aktive predstavljaju osnov ovakvih dugoročnih hartija. Izobličavanje tržišnog mehanizma prouzrokovano je tehnikama fmansijskog inženjeringa. To je privuklo glavne investitore širom sveta. 4. Mnogi zajmovi nisu držani u bilansima stanja onih koji su ih sekjuritizovali. da ih razmotri i objasni anatomiju savremenog društva u vremenu i prostoru. Rejting agencije su rangirale mnoga pakovanja sa AAA ocenom. potom prepakovani na Wall Street-u i preprodati investitorima širom sveta. Poreska evazija i preuzimanje holdinga malih akcionara posledica je tehnika finansijalizacije. U tom smislu postoje velike razlike između prirodnih i društvenih teorija. Dugoročni hipotekarni zajmovi prodati kao sekjuritizovana „pakovanja" reprezentovali su nepoznat stepen rizika između snažnih i slabih zajmotražilaca. kao i veća raspoloživost podacima podsticale su emitente na uzimanje u obzir mnoštva tipova aktiva. Ovo je posledično doprinelo neadekvatnoj regulativi i omogućilo da novi finansijski derivati postanu zamajac destrukcije potencijalno održivog finansijskog sistema. ustanovljavaju „novi pravac vrednovanja" koji omogućava da se finansijskim proizvodima određuju validne cene •v 26 „pravična vrednost". što u stilizovanom modelu bankarskog sistema u senci banke deluju kao „kreditori druge do krajnje instance". Navodno poboljšano modeliranje i kvantifikacija rizika. ZAKLJUČAK U društvenim naukama nema apsolutne teorije. koji su očito potcenili rizik. one vrede samo pod određenim uslovima i kada se odnose na određene činjenice.berkshirehathaway.

Alpha. LITERATURA: KNJIGE 1) Chiang.marketwatgh. U ekonomici ništa nije sigurno. Struktura nauke. Metodologija društvenih nauka { ( ) nekim kategorijama razumijevajuće sociologije). (1974).. Beograd. Osnovna i globalna nauka u sistemu ekonomskih nauka je ekonomija (ili politička ekonomija). (¡989). NOLIT. Paul. McGraw Hill. Studija u knjizi: Ernest Nejgel.wilmott. Mankiw G. Struktura nauke. Paul. sve je mogućno i sve zavisi od nečeg drugog. kao specifične i izvedene nauke. Zagreb. (1985). „Borba". & Nordhaus. 157-162. Sintetički rečeno. 3) tokom određenog vremena društvene pojave se počinju zasnivati na novim zakonitostima koje je potrebno istražiti i objasniti novim teorijama. 9) Weber. Izbor i predgovor . razmene. William. (1974). čak i pod slučajnim eksperimentalnim uslovima koje pruža priroda. NOLIT. Osnovne metode matematičke ekonomije. Beograd. 4) ne zadovoljavaju se opisom stanja pojave. C.com/News/Story/portfolio-liquidationtriggers-turmoil-among/ story. Samuelson. 4) 5) 6) 7) 8) Kron. Postoje statistički instrumenti koji ekonomistima omogućuju da utvrde uzrok i posledicu. Ona proučava i tumači zakone proizvodnje. mada su oni slabi supstituti za red i jednostavnost kojima mnoge druge nauke mogu odrediti svoj predmet istraživanja. Branko. Ekonomska čitanka. Economics. „MATE". Aleksandar.com/pdfs/020310_skachkov. Ekonomski zakoni (zbirka referata na temu: Ekonomske zakonitosti). Horvat.pdf 1 2 . Zagreb. 2006. Samuelson. 2) 3) Ekonomska enciklopedija I i II. ekonomija je nauka koja proučava kako društvo upravlja svojim oskudnim resursima. Beograd. aspx?guid=%7B9562090F-2CC0-4EE2-ACBF-2688F60061DA$7D 11 ) http://www. potrebno je tražiti novu teoriju. III izdanje. INTERNET SAJTOVI: 10) http://www. već traže kakava bi trebala biti. (1984). Eighteenth Edition. (1994). Ernest.Ante Marušič. (1975). razvijaju se na osnovu opštih zakonitosti ekonomije.1) ako se u istraživanju društvenih pojava ne mogu objasniti neke činjenice pomoću poznatih teorija... (1913). Savremena administracija. Nejgel. str. Nakladni zavod Matice hrvatske. Max. 2) spoznaje u društvenim naukama brzo zastarevaju. Globus. Zagreb. Beograd. raspodele i potrošnje materijalnih dobara za život u ljudskom društvu uopšte.: Osnove ekonomije. MATE. II izdanje. (2005). Zagreb. Sve ostale ekonomske nauke. 5.

Ernest.27293&sugexp=ldymls&xhr=t&q= Black-Scholes-Merton+model&cp=0&pf=p&sclient=psy&site=&source= hp&aq= f&aqi= &aql= &oq= &gsrfai=&pbx=l&fp=956ab502b015b9al Nejgel Ernest.ac. str.org/history/einstein/brownian.com/#hl=en&expIds=26637. str.27293&sugexp=ldymls&xhr=t&q= BlackScholes-Merton+model&cp=0&pf=p&sclient=psy&site=&source= hp&aq= f&aqi= &aql= &oq= &gsrfai=&pbx= 1 &fp=95 6ab502b015b9a 1 3 1 3 . 3-8. 400-421.tau. Ibidem. 23 http://israelispeculator. 8 Nejgel Ernest.org/ users/ yqchen/ class/Handout-576-4.. 1 inkedin . str.scharp.htm ili http://www.com/blog/category/black-scholes/ 26 http://www.27182.typepad.12) http://www. 11 Nejgel.google.com 18) http://www..com/egregious_moderation/2009/01/charles-kindleberger-anatomy-of-atypicai-financ ial-cri si s .htm 1 17) www.berkshirehathaway.com/#hl=en&expIds=26637. str. cit.eng.aip. op..com/answers/financial-markets/derivatives-markets/MKT_DRV/ 539 881-27149419 15) http://israelispeculator. Ibidem.pdf 13) http://www.com/blog/category/black-scholes/ 16) http://delong.pdf 14) http://www. 400-421. & Nordhaus W.il/~liptser/lectures/lect_newlO.27182. Ibidem. 287-297. 13 Samuelson P.google.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful