1. Uvod Siromaštvo, naročito njegovi ekstremni oblici, nije bilo značajnije prisutno u Srbiji do početka 90-ih godina.

Srbija je tada ostvarivala bruto domaći proizvod (BDP) per capita veći od $3000, razvila je trgovinske i finansijske veze sa Zapadom, a privredni sistem se u značajnoj meri oslanjao na tržišne kriterijume. Obrazovanje, zdravstvo, socijalna zaštita i ostale usluge bile su pristupačne najvećem broju građana. Zato je Srbija imala veliku šansu da, u odnosu na ostale zemlje u tranziciji, obezbedi prelaz u modernu tržišnu privredu i demokratsko društvo. Umesto toga, Srbija je tokom 90-ih godina doižvela pravi ekonomski i socijalni krah i potpuni zastoj u razvoju demokratije i ljudskih prava. Došlo je do dramatičnog pada BDP ( za oko 50%), velike nezaposlenosti, ogromnog pada plata, penzija i drugih ličnih primanja kao posledica prethodnog autoritarnog režima, međunarodne izolacije zemlje i oštrih ekonomskih sankcija, raspada tržišta SFRJ, ratova u okruženju i bombardovanja Srbije od strane NATO snaga. Glavni unutrašnji faktori krize potiču od zastoja u procesu socijalne i ekonomske transformacije do kojih je došlo zbog oživljavanja tradicionalnih oblika društvene integracije i degradacije političke kulture. Sve je to dovelo do naglog osiromašenja većine stanovništva, ali i do enormnog bogaćenja malog broja ljudi zahvaljujući korupciji, privrednom kriminalu i bliskosti sa prethodnim režimom. Učešće sive ekonomije za vreme dotad nezabeležene hiperinflacije u 1993. godini prešlo je 50% BDP. Sve je to uslovilo da se nova demokratska Vlada, suoči sa dva podjednako teška problema. S jedne strane, nasleđena je najteža ekonomska i socijalna situacija u kojoj se Srbija našla. S druge strane, trebalo je u tim krajnje nepovoljnim uslovima, hitno započeti ključne tranzicione i reformske procese. Mnogi od tih procesa su bolni, otvaraju nove socijalne probleme i potenciraju nove oblike i područja siromaštva, pre svega kao posledica restukturiranja privrede i ukupnog procesa prilagođavanja tržišnim pravilima privređivanja i međunarodnoj konkurenciji. Može se zaključiti da je siromaštvo u Srbiji prvenstveno posledica dramatičnog pada BDP, zaposlenosti, dohotka i standarda 90-ih godina. Mada je situacija poboljšana u periodu 2001-2003. godine, pre svega zbog uspešnog početka reformi međunarodne podrške, što je omogućilo značajan rast BDP, zarada, penzija i drugih ličnih primanja, to je suviše kratak period da se nadoknadi jaz nastao u prethodnoj deceniji. Povoljna je okolnost što je nejednakost u raspodeli dohotka jos uvek umerena. S druge strane, ukoliko bi izostala dodatna briga o ugro ženim i socijalno nedovoljno uključenim grupama u Srbiji, postoji realna opasnost nastanka novih oblika siromaštva kao posledica sprovođenja neophodnih ekonomskih i društvenih reformi.

2. Analiza siromaštva u Srbiji Siromaštvo je jedan od najvećih problema našeg vremena. Defmiše se kao višedimenzionalni fenomen koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama . Siromaštvo se definiše i kao „neprilagođenost pojedinca, na uslove materijalnog života društva i nemogućnost da se odgovori na ekonomske zahteve društvenog života" . Karakteristike pojma siromaštva su sledeće:

•S relativna trajnost, stabilnost i prepoznatljivost; ■S održavanje, obnavljanje i pokazivanje relativno čvrste strukture; •S tendencija širenja iz jednog područja života u drugo i prenošenje sa generacije na generaciju; •f masovnost, i ■S nepovoljno dejstvo na ukupnu životnu situaciju i na šanse u životu, odnosno na kvalitet života siromašnih. Sociolozi i istraživači koriste dva pristupa siromaštvu: apsolutno i relativno siromaštvo . Koncept apsolutnog prežvljavanja zasniva se na ideji preživljavanja - osnovnih uslova koje treba ispuniti kako bi se održala fizička egzistencija. Koncept apsolutnog siromaštva smatra se univerzalno primenjivim. On podrazumeva da su standardi za ljudsko održavanje, više ili manje, isti za sve ljude istog životnog doba i iste telesne građe, bez obzira gde žive. Za bilo kog pojedinca se može reći da živi u siromaštvu ukoliko se nalazi ispod ovog univerzalnog standarda. Koncept relativnog siromaštva, siromaštvo određuje u odnosu na ukupni standard koji preovladava u ukupnom društvu. Zagovornici koncepta relativnog siromaštva smatraju da se siromaštvo kulturno defmiše i da ne može da se meri na osnovu nekog univerzalnog standarda. Ono što se smatra neophodnim u jednom društvu, u drugom može biti smatrano luksuzom. Među teorijama koje pokušavaju da objasne siromaštvo, glavne su dve: prva, koja smatra da su pojedinci sami odgovorni za svoje siromaštvo i, druga, koja tvrdi da siromaštvo produkuju i reprodukuju strukturalne sile u društvu . Rani pokušaji da se reši problem siromaštva bili su zasnovani na verovanju da je siromaštvo rezultat izvesnog nedostatka ili patalogije kod pojedinaca.

4

Vrednost Gini koeficijenta se kreće od 0 do 1. Ovaj pokazatelj daje učešće siromašnih u ukupnom siromaštvu. zavisnici od socijalne pomoći zadovoljavaju se onim što im država udeli. Što je Gini koeficijent veći. Pojedinci koji nisu siromašni zbog sopstvene greške (udovice. udovci. uvećana za izdatke koji idu za odevanje. S Gini koeficijent je pokazatelj nejednakosti u raspodeli dohotka. 5 . higijenu. Pomoću ovog pokazatelja se izračunava broj siromašnih u zemlji. Umesto da se orijentišu ka budućnosti i postizanju boljeg života. Definisani minimum određuje i obaveze društva.određuje apsolutni minimum životnog standarda i bazira se na fiksnoj potrošačkoj korpi hrane kaja je neophodna za zadovoljenje minimalnih potreba. a 1 apsolutnu nejednakost u raspodeli dohotka. smatra Marej.nisu u stanju da postignu uspeh u društvu.Siromašnima su smatrani oni koji . električnu energiju. Relativna linija siromaštva defmiše siromaštvo u odnosu na nacionalni nivo životnog standarda i koristi se u međunarodnom poređenju nivoa siromaštva. Siromašnim se smatra svako lice čiji je dohodak ispod nekog egzistencijalnog minimuma (linije siromaštva) neophodnog za zadovoljenje osnovnih životnih potreba . Sa stanovišta države. Socijalna pomoć.zbog manjkanja stručnosti. siročad ili invalidi) spadaju u različitu kategoriju od onih koji čine deo kulture zavisnosti. Ovaj termin se koristi za one siromašne koji se oslanjaju na socijalnu pomoć države i ne nalaze se na tržištu rada. Različite granice i obuhvati siromaštva definisane su međunarodnim standardima koji omogućavaju da se podaci za različite zemlje porede: S Apsolutna linija siromaštva . uništila je motivaciju ljudi za rad . Definisanje linije siromaštva jedan je od osnovnih faktora analize siromaštva. odsustva motivacije ili ispodprosečnih sposobnosti . moralne ili fizičke slabosti. to je nejednakost u raspodeli ukupnog dohotka veća. odnosno države prema siromašnima. linija siromaštva se defmiše kao ono što razdvaja minimum fizičkog opstanka od mukotrpnog preživljavanja. gde 0 predstavlja apsolutnu jednakost. grejanje itd.

da u relativno kratkom roku. dubina siromaštva raste. Strategija za smanjenje siromaštva predstavlja celovit plan aktivnosti usmeren na smanjenje ključnih oblika siromaštva stvaranjem materijalnih i drugih preduslova i pružanjem šansi svakom da obezbedi egzistenciju sebi i svojoj porodici . materijalnih i prirodnih . Samo povećanje ekonomske aktivnosti i veća međunarodna konkurentnost domaće privrede.pruža uvid u količinu sredstava koja nedostaju. porast zarada i smanjenje siromaštva. sa naglaskom na otvaranju novih radnih mesta u privatnom sektoru. Ustanovljeno je da između ovih dveju pojava postoji visok stepen korelacije i daje korelacija utoliko veća ukoliko su i nezaposlenost i siromaštvo više izraženi. i •S Intenzitet siromaštva pokazuje koliko je stopa siromaštva rasla odnosno smanjivala se u toku određenog vremenskog perioda . To je 17 . Smanjenje siromaštva u Srbiji zasniva se na postizanju dovoljno visokog nivoa održivog privrednog rasta. sopstvenim snagama i uz podršku međunarodne zajednice. a neophodna su da bi se siromaštvo potpuno otklonilo. razuđene i mnogodimenzionalne kao što je to slučaj sa siromaštvom. strategija dinamičnog privrednog rasta i razvoja. dovodi do povećanja društvenog proizvoda. Tri osnovna pravca strategije smanjenja siromaštva su: Prvi. Siromaštvo se uporedo pojavilo sa nezaposlenošću. Malo je pojava koje su tako kompleksne. eliminiše najizraženije oblike siromaštva. karakteristike i profil siromaštva u Srbiji nameće osnovne strateške pravce delovanja u cilju smanjenja siromaštva. uz napore da se nejednakost u raspodeli nacionalnog dohotka ne pogoršava. U ovom smislu nastavak procesa demokratizacije i procesa evropske integracije. Ukoliko ovaj odnos opada. Postizanje socijalne i ekonomske stabilnosti preduslov je za dostizanje ovog cilja. stvaranja novih radnih mesta. 3.ljudskih. boljih zarada i realnih izvora finansiranja socijalnih i drugih javnih potreba. Strateški pravci za smanjeje siromaštva u Srbiji Osnovni uzroci.S Deficit siromaštva . posebno prisutne u nerazvijenim područjima i koncentrisane među socijalno najugroženijim grupama. su ključni elementi za povećanje ekonomske aktivnosti i zaposlenosti. S Dubina siromaštva pokazuje odnos prosečnih sredstava domaćinstva i linije siromaštva. Srbija ima dovoljno resursa . sa održavanjem makroekonomske stabilnosti.

Time će se sa stanovišta najizraženijeg siromaštva obezbediti ne samo preživljavanje ovim grupama već i stvoriti šansa za ravnopravan pristup zapošljavanju. To podrazumeva: nastavak politike makroekonomske stabilnosti. 18 i . Država sa svojim institucijama (Nacionalna služba za zapošljavanje. ostati bez posla. stvaranje povoljnijeg ambijenta za privlačenje inostranog kapitala i mobilizaciju domaće akumulacije. ubrzan proces restrukturiranja i privatizacije kojim će se revitalizirati tržišno i konkurentski sposobni delovi nekadašnje državno-društvene privrede. efikasan rad državnih organa . odlučnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. izbeglice i interno raseljena lica.ključni razvojni pravac i prioritet Srbije koji jedino može da poboljša život svim građanima i da istovremeno eliminiše siromaštvo na trajnim osnovama. ruralno siromašno stanovništvo i neobrazovani ). uz obezbeđeni minimalni standard života. Potrebno je osposobiti veliki broj ljudi za rad u novoj privatizovanoj privredi i na novim proizvodnim i uslužnim radnim mestima. naročito u područjima sa zastarelom i tržišno besperspektivnom privrednom strukturom.zakonodavne. Ovim grupama će se omogućiti pristup novoj ekonomiji. Drugi strateški pravac delovanja jeste sprečavanje novih pojava siromaštva kao posledice predstojeće modernizacije i restrukturiranja privrede i racionalizacije države i njenih osnovnih funkcija. razvoj finansijskog tržišta. u procesu tranzicije. Romi. obrazovanju i komunalnim uslugama. osobe sa invaliditetom. Cilj ovih aktivnosti jeste da se započne dugotrajan proces osposobljavanja ovih grupa da izađu iz siromaštva. time što će im se razviti sposobnosti potrebne za novu ekonomiju. razvijanje regulatornih funkcija države za legalizaciju sive ekonomije. zdravstvu. Poboljšanje ukupnog ekonomskog i socijalnog položaja najugroženijih grupa na trajnim osnovama će sprečiti da dođe do reprodukcije siromaštva kod ovih socijalnih grupa . stari. izvršne i sudske vlasti. punu pravnu zaštitu svojine i ugovora. Treći strateški pravac delovanja podrazumeva efikasnu primenu postojećih i defmisanje novih programa. Značajna fmansijska sredstva su potreban ali ne i dovoljan uslov. obrazovni sistem i drugo) u tesnoj saradnji sa opštinskim vlastima i lokalnim zajednicama. stvaranje poslovnog ambijenta za razmah preduzetništva i što brži razvoj malih i srednjih preduzeća. treba da kreiranjem povoljnog ambijenta za brži privredni rast i razvoj ponudi ekonomski i socijalno prihvatljiva alternativna rešenja za značajan broj onih koji će. kao rezultat tržišne i reformske razvojne orijentacije. Biće potrebni veliki ekonomski i socijalni zahtevi. mera i aktivnosti direktno usmerenih na najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe i to posebno u najmanje razvijenim područjima (deca.

1. dubinom i oštrinom siromaštva u poređenju sa drugim učesnicima na tržištu rada. kako bi strategija za smanjenje siromaštva zaista postala vlasništvo i efikasan instrument smanjenja siromaštva u Srbiji. U takvoj privredi. Udeo nezaposlenih lica u domaćinstvu značajno smanjuje potrošnju i povećava rizik siromaštva. S Definisanje troškovne dimenzije strategije za smanjenje siromaštva. efikasnijom socijalnom zaštitom. Smanjenje nezaposlenosti kao osnovni strateški cilj zahteva širok spektar međusobno usaglašenih politika. imajući u vidu pravo. S Utvrđivanje prioriteta u rešavanju osnovnih ekonomskih problema siromaštva u vezi sa bržim zapošljavanjem. Stvaranje novih mogućnosti za zapošljavanje Osnovni cilj privrednih reformi u Srbiji jeste stvaranje moderne izvozno orijentisane tržišne privrede koja se oslanja na privatni sektor i koja je u stanju da ostvari dinamičan privredni rast i stvori brojna nova radna mesta. boljim pristupom u oblasti zdravstva. 19 i . obrazovanja i stanovanja.Uspešno sprovođenje strategije za smanjenje siromaštva zahteva: ■S Odlučan nastavak započetih tržišnih reformi i izgradnju institucija moderne i efikasne države zasnovane na vladavini prava i borbi protiv korupcije. nove prilike za zapošljavanje i privredni rast biće rezultat povećane unutrašnje i spoljne tražnje uz povećanu konkurentnost srpskih preduzeća i efikasno korišćenje raspoloživih resursa. uvažavajući pri tome urgentne potrebe najugroženijih grupa i najsiromašnijih područja. 3. Povećane mogućnosti zapošljavanja Nezaposleni u Srbiji suočeni su sa najvećim rizikom. raspoložive fiskalne mogućnosti vezane za projekciju plana javne potrošnje u Srbiji i stepen podrške međunarodne zajednice i donatora. mera i aktivnosti kojima treba istovremeno smanjiti postojeću nezaposlenost i sprečavati da novonastali viškovi radnika postanu dugoročno nezaposleni. •S Dinamičan i održiv privredni rast u narednim godinama u uslovima makroekonomske (unutrašnje i spoljne) stabilnosti i postojećih odnosa u raspodeli dohotka. i S Formiranje celovitog sistema praćenja sprovođenja osnovnih aktivnosti i ostvarivanja ključnih ciljeva strategije za smanjenje siromaštva kao procesa uz aktivno učešće svih relevantnih učesnika. kao i uključivanje Srbije u evropske integracione procese.

Zato su zajedno sa reformom obrazovanja bitni permanentni programi prekvalifikacija i dokvalifikacija postojeće nezaposlene radne snage. S povećanje kupovne moći i štednje (povećanje kupovne moći povezano je sa realnim povećanjem zarada. saobraćaja. 20 i . Podizanje vrednosti ljudskog kapitala . fmansijskih i drugih usluga. i S ugovori o slobodnoj trgovini. ■S povećanje stope zaposlenosti i investicija kao rezultat direktnih stranih Greenfield investicija (Strane direktne investicije kroz privatizaciju i Greenfield imaju multiplikatorski efekat.privatizacija i modernizacija srpske privrede stvoriće novu privrednu strukturu gde će sve više rasti značaj trgovine. S strateški položaj. Uz to.radi se o tržišnim podsticajima gde država doprinosi poboljšanju kvaliteta ponude rada postojećih i novozaposlenih i podsticanju tražnje za radom. i ^ povećanje javnih investicija (postiže se poboljšanjem upravljanja javnim rashodima čiji je cilj da se sredstva budžeta preusmere na investicije). Specifične mere za podsticanje zapošljavanja su: zapošljavanje "viškova" zaposlenih. Na povećanje spoljne tražnje će uglavnom uticati sledeći elementi: ^ liberalizacija spoljne trgovine. Stvaranje efikasnog i fleksibilnog tržišta rada Podsticanje novog zapošljavanja . a očekuje se da će povećanje kupovne moći uticati na povećanje domaće štednje). porast zaposlenosti usloviće povećanje lične potrošnje i investicija).Domaća tražnja će se povećati pod uticajem kombinacije sledećih faktora: povećanje stope zaposlenosti i investicija kroz proces privatizacije (cilj procesa privatizacije jeste prodaja do 70% državnih i društvenih preduzeća na transparentnim aukcijama i javnim nadmetanjima). Zahvaljujući investicijama povećaće se potražnja za lokalnim uslugama i dobrima i potreba za ulaganjem u proces proizvodnje. ■S povećanje izvoza.

Drugo. samozapošljavanje koje se na osnovu bespovratnih sredstava podstiče socijalnim programom Vlade i otpremninama preduzeća.2. i ■f javni radovi predviđeni za socijalno ugrožene grupe za obavljanje poslova su od opšteg interesa i to sredstvima centralnog i lokalnog budžeta . i to sticanjem viših i bolje primerenih kvalifikacija. Doprinos obrazovanja Strategiji za smanjenje siromaštva je dvostruk: Prvo. osobe sa invaliditetom i druge ugrožene grupe. Integracija sive ekonomije u legalne tokove privređivanja .teći će postepeno imajući u vidu da je u neformalnom sektoru radom angažovan značajan deo stanovništva. Obrazovanje u funkciji smanjenja siromaštva Nizak i neadekvatan nivo obrazovanja je identifikovan kao jedan od glavnih uzroka siromaštva u Srbiji. izbeglice i interno raseljena lica.programi subvencionisanja dela troškova rada poslodavcima za starije. preko: 21 i . Zbog toga je bitna dalja liberalizacija radnog zakonodavstva i dalje smanjenje fiskalnih obaveza i pojačana kontrola naplate javnih prihoda. Reč je o merama koje učesnike dovode u situaciju da im se jednostavno ne isplati da se angažuju u sivoj ekonomiji. 3. Nizak nivo rashoda za obrazovanje nepovoljno se odražava na dostupnost obrazovanja deci iz najsiromašnijih slojeva. S reorganizaciju sistema stručnog obrazovanja u skladu sa novim ekonomskim potrebama. Strategija za smanjenje siromaštva se zalaže za stvaranje preduslova koji će destimulisati radnike i poslodavce da koriste neformalno tržište. Ovi programi fmansirali bi se sredstvima centralnog i lokalnog budžeta i donacijama. i ■S otvaranje sistemskih mogućnosti sticanja kvalifikacija za odrasle . i sticanjem višeg nivoa obrazovanja nedovoljno obrazovnih grupa. pre svega siromašnih. ■S otvaranje obrazovnog sistema za inkluziju marginalizovanih grupa. neobaveznim nivoima obrazovanja (posle osnovnog) i na kvalitet obrazovanja. povećanje efikasnosti obrazovnog sektora. Opštine sa ispod prosečnim BDP nisu u mogućnosti da obezbeđuju ni zakonom utrvrđen obavezan deo sredstava za obrazovanje. povećanje šanse za zapošljavanje preko povećanja obrazovanosti populacije. U oba slučaja potrebna su ulaganja u: S produžavanje obaveznog obrazovanja na 9 godina.

i S kvalitetne opremljenosti škola. dece koja žive u siromašnim porodicama i sredinama. postizanjem višeg kvaliteta obrazovanja. Osnovno ograničenje široj podršci siromašnim penzionerima i uopšte starijoj populaciji je finansijske prirode. 3. S optimizacije mreže osnovnih i srednjih škola koja treba da obezbedi racionalizaciju korišćenja sredstava da bi se oslobodila finansijska sredstva za druge materijalne zahteve škola. Državna pomoć starim i bolesnim koji ne mogu da brinu o sebi obuhvata smeštaj u domove i finansiranje tuđe nege u kući. U Srbiji svaki peti stanovnik je penzioner. S reforma srednjeg stručnog obrazovanja. S razmatranje mogućnosti uvođenja obaveznog predškolskog obrazovanja. čime se obezbeđuje efikasna nastava i stvara mogućnost za sticanje transfernih znanja . ✓ podizanje opšteg obrazovnog nivoa Roma. Međutim. sprovođenje socijalnih i ekonomskih reformi imaće pozitivan uticaj na ova ograničenja. •f veće uključivanje odraslih u sistem obrazovanja. Drugu prepreku predstavljaju slabosti postojećeg penzijskog sistema. Ovo je posebno važno za uspešno uključenje ugrožene dece u sistem regularnog obrazovanja. realizacija strateškog doprinosa obrazovanja blokirana je finansijskim ograničenjima u samom obrazovanju. i ^ podizanje radne kvalifikacije nezaposlenih . S efikasnije i masovnije uključivanje dece sa invaliditetom u sistem obrazovanja.•/ veće efektivnosti nastave.3. S reforma predškolskog vaspitanja. Sistem je 22 i . tj. S jačanja uloge roditelja i učenika. Strateški pravci reforme obrazovnog sistema u cilju smanjenja siromaštva su: S novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. kroz jačanje mogućnosti korisničkih usluga u obrazovnom sistemu. Bolji položaj penzionera i starih Većina starijih ljudi u Srbiji prima penziju jer je penzijsko osiguranje najvećeg dela radom aktivnog stanovništva obavezno. S reforma osnovnog obrazovanja. Međutim. Još jedno ograničenje jeste siromaštvo relativno velikog broja roditelja.

socijalnih i ostalih mera i oblika pomoći. • • lična pomoć u kući koja obuhvata ishranu. koji nude podršku starim građanima dok su članovi njihovih porodica na poslu. Brzo starenje stanovništva. aktivizma i demokratizacije društva. slaba naplata penzijskih doprinosa. i obavezno i dobrovoljno osiguranje. u budućnosti će svakako zaoštriti probleme starih lica i obaveze koje država ima prema njima. i sistem tekućeg fmansiranja i sistem kapitalnih fondova. ekonomskih.bio previše velikodušan u raspodeli prava i loše je vođen. previsok odnos poslednje plate i prve penzije. u kojima se pruža pomoć onima koji su napustili bolnice. a kojima je potrebno unapređenje funkcionalnih sposobnosti. • dnevni rehabilitacioni centri. tako i kod načina odobravanja prava. izraženo pogoršanjem odnosa broja starih i radom aktivnih. 4. Na osnovu karakteristika siromaštva zajedničke preporuke za prevazilaženje siromaštva mogu se razvrstati na sledeći način: 23 i . ličnu higijenu. Predlog mera za prevazilaženje siromaštva Mogućnosti rešavanja problema siromaštva vide se pretežno u sistemskim promenama koje bi bilo moguće ostvariti isključivo kroz intersektorsku saradnju u kreiranju i sprovođenju zakonodavnih. što ima pozitivan efekat na ekonomsku aktivnost i mogućnost urednog fmansiranja penzija. zaštite i podsticanja inicijativnosti. visok odnos prosečne penzije i prosečne plate na makronivou. kako kod naplate doprinosa. a i jeftniji su: • dnevni centri. visoki deficiti penzijskog sistema i slično. Oblici ovakve pomoći imaju prednost jer ih stariji prihvataju. namenjena bolesnim starim ljudima i slično . •S povišenje starosne granice za penzionisanje. Rezultat je bio: previše mladih penzionera.koji bi uključio i državno i privatno osiguranje. Osnovni problem je ipak starenje stanovništva. i ^ jačanje socijalne zaštite starih lica osnovni pravac razvoja podrške starijim građanima jeste razvoj pomoći u kući i lokalnoj zajednici. pranje odeće i čišćenje kuće. medicinska pomoć u kući. prevoz i slično. Strateški pravci delovanja usmereni na stara lica odnose se na: •S reformu penzionog sistema . ali i mogućnost države da ih finansira u uslovima sve malobrojnih mlađih generacija radom aktivnih ljudi.

S izrada programa za revitalizaciju sela. S demokratizacija društva. edukacija. S adekvatna kreditna politika. S adekvatna socijalna zaštita. 2) Na planu sistemskih mera: ■S sistemska podrška talenata kroz stipendije i posebne programe. S stimulisati privatni biznis malih preduzetnika. izraditi program borbe protiv gladi. 3) Na ekonomskom planu: •S izraditi programe oživljavanja i pospešivanja zadrugarstva. •f pravična i stvarna privatizacija.edukacija mladih o štetnosti korupcije. i usvajanja novih znanja. •S obnova zanatstva. ^ izraditi programe zapošljavanja. S smanjenje korupcije i kriminala. ■S antikorupcijski programi . i ^ izraditi programe za smanjenje siromaštva marginalnih grupa. za pomoć i podršku u borbi protiv siromaštva. S razvoj turizma. ^ izdvajanje sredstava iz budžeta. S izraditi progresivnu politiku zasnovanu na stvarnom bogatstvu i profitima preduzetnika i pojedinaca.1) Promene na državnom nivou: S ostvarenje pravne države. decentralizacija fiskalne politike. ■S smanjenje sive ekonomije kroz uvođenje u legalne tokove. •f kreirati profitabilne mini projekte koji zapošljavaju veći broj radnika. i ^ formiranje baze podataka o siromaštvu i radu na njegovom suzbijanju u lokalnoj zajednici. S izraditi primenljive i efikasne socijalne programe. prekvalifikacija. S stvoriti uslove da se mladi školovani ljudi zadrže u zemlji i vrate u zemlju •f izraditi programe obrazovanja koji će u kratkom roku omogućiti osposobljavanje za rad. 4) Na duhovnom planu: 24 i . S izgradnja strateških planova po društvenim delatnostima. i •S iskorišćenje prirodnih potencijala.

Osnovne karakteristike tržišta rada u Srbiji su: •f blago ali kontinualno opadanje zaposlenosti. upotrebljivih u procesu proizvodnje. politički. i oslikavaju krizu celokupnog društva.. S vraćanje pravim merama vrednosti. dinamiku i strukturu nezaposlenosti i slično. visinu zarade. Stopa nezaposlenosti se obično uzima kao najznačajniji indikator stanja na tržištu rada . 25 •f visoka i kontinualno rastuća registrovana nezaposlenost. mladi. 5. i .S izraditi programe opismenjavanja. S pristup informacijama i novim saznanjima iz oblasti nauke i privrede itd. lica koja prvi put traže zaposlenje i lica koja traže posao duže od godinu dana. ali postoje i drugi ekonomski. demografski. teritorijalnu i sektorsku strukturu zaposlenosti. nego i. profesionalnu. Predložene mere su sveobuhvatne i odgovaraju sadašnjem teškom ekonomskom. određuje uslove rada. Nezaposlenost u Srbiji se pogoršava ne samo u kvantitativnom. S podizanje i promena svesti stanovništva kroz kampanje. psihološki i drugi faktori koji određuju njegov karakter. i S adekvatnije učešće civilnog društva u rešavanju problema. u kvalitativnom pogledu. U strukturi nezaposlenosti dominiraju radnici sa stručnim kvalifikacijama. podelu rada i na osnovu toga dinamiku i demografsku. iskustva i veštine kojima raspolaže pojedinac. Tržište rada u Srbiji Tržište rada je ekonomski mehanizam pomoću koga se uspostavlja ravnoteža između ponude i tražnje rada . odnosno njegovo funkcionisanje u skladu sa dinamikom i strukturom poslovnih procesa je jedno od najosetljivijih područja tržišne transformacije Srbije. S izraditi programe koji će omogućiti dostupnost kulturnim dobrima za širi krug ljudi. Tržište rada. socijalnom trenutku. S sprovesti reformu u sistemu školstva i obrazovanja. Osnovno određenje tržišta rada su naravno ponuda i potražnja rada. socijalni. Predmet transakcija na tržištu radne snage su određena suma znanja. mobilnost radne snage. Na taj način tržište rada valorizuje vrednost stanovništva kao radne snage. žene. Saznanje da ova strategija doprinosi prevazilaženju siromaštva i doprinosi poboljšanju kvaliteta života i standarda stanovništva zahteva promene osnovnih društvenih postulata.

u određenim aspektima. S male razlike u zaradama između zaposlenih sa različitim nivoom obrazovanja. Drugo područje.S velika skrivena nezaposlenost u državnim i društvenim preduzećima i javnim službama. Politika zapošljavanja obuhvata sve aspekte ekonomske politike koji direktno ili indirektno utiču na potrebu radne snage kao faktora proizvodnje. kao i dugo čekanje na posao. koje su primarne regulativne i makroekonomske sfere ekonomske politike. Ona takođe uključuje sektorske politike obrazovanja i obuke. ponuda novca). obuhvata južni deo Centralne Srbije na kome se pokrivenost ponude tražnjom radne snage kreće u rasponu od 25% do 30% . javna potrošnja). Treće područje. već ono odražava i istovremeno utiče na strukturne i dinamičke karakteristike čitave privrede. Zbog toga je u potrazi za kombinacijom mera i instrumenata ekonomske politike za re šavanje problema nezaposlenosti potrebno pojmovno definisati širi okvir "politike zapošljavanja". ^ nepovoljna struktura nezaposlenosti. i politiku deviznog kursa. Tržište rada nije samostalan deo privrednog sistema. Politika zapošljavanja i aktivni programi tržišta rada Savremen pristup objašnjavanju uzroka nezaposlenosti je multidimenzionalan. Ona uključuje. jer dominiraju mladi radnici sa završenom srednjom školom. Beograd i severoistočni deo Centralne Srbije. i S veliki gubitak ljudskog kapitala zbog emigracije mlađeg obrazovnog i preduzetnički orijentisanog stanovništva. 5. industrijske politike. subvencije. socijalne politike. obuhvata Vojvodinu. Na tržištu rada u Srbiji se izdvajaju tri osnovna područja. poljoprivredne politike. fiskalnu politiku (porezi. trgovinske politike. Ipak. Prvo područje.1. čiji je deo "politika tržišta rada". kao i regionalne politike i politike unapređenja malih i srednjih preduzeća. tokom tranzicije postoji pojačana potreba da se utiče na kretanje na tržištu rada kako bi se ublažile neizbežne negativne posledice restrukturiranja. 26 i . a u okviru nje i "aktivna politika tržišta rada". politiku plata i politiku spoljne trgovine. ^ nepovoljna struktura zaposlenosti u kojoj dominiraju stariji radnici sa završenom srednjom školom. najbolji način da se suzbije nezaposlenost jeste stabilan i visok privredni rast. Na dugi rok. monetarnu politiku (kamate. obuhvata centralni i zapadni deo Centralne Srbije na kome se pokrivenost ponude tražnjom radne snage kreće u rasponu od 35% do 50%. S veliki dispariteti u zaradama zaposlenih sa istim kvalifikacijama u različitim delatnostima.

Razvoj mikropreduzeća i pomoć u samozapošljavanju treba da se sastoji u pružanju finansijske i savetodavne pomoći za formiranje poslovnih inkubatora ili za privremeno pokrivanje tekućih troškova poslovanja malih preduzeća. stalno savetovanje tokom perioda nezaposlenosti. Subvencije za plate i zapošljavanje najčešće su u obliku direktnih subvencija poslodavcima za plate ili kompenzacija za socijalno osiguranje. aktivna politika tržišta rada pomaže nezaposlenima da pronađu novi posao. oblastima ili sektorima sa visokom nezaposlenošću i posebnim grupama radnika. Ova pomoć uključuje početne razgovore u službama za zapošljavanje na osnovu kojih se stvara profil radnika. Aktivno traganje za poslom se odvija kroz osnovnu "brokersku". tj.javni radovi. Aktivni programi tržišta rada podeljeni su u tri glavne kategorije: 1. tj. 3. pasivne politike tržišta rada i aktivne politike tržišta rada. pomoć u zapošljavanju. . posredničku aktivnosti službi za zapošljavanje. Programi za kreiranje poslova podeljeni su u tri potkategorije: . Radno zakonodavstvo određuje institucionalne okvire za funkcionisanje tržišta rada.Politika tržišta rada. .subvencije za plate i zapošljavanje. sastoji se samo od radnog zakonodavstva. klubove za traženje posla. s druge strane.razvoj mikropreduzeća. dok im pasivne mere pružaju novčanu i drugu pomoć u periodu nezaposlesnosti. 2. Ovi programi treba da budu namenjeni dugoročno nezaposlenima. Javni radovi ( poznati i kao privremeni programi lokalnih radova i projekti radne pomoći. berze rada itd. workfare) trebalo bi da smanje nezaposlenost ili kratkoročno siromaštvo kreiranjem privremenih poslova za posebno ugrožene. Obuka na tržištu rada se bavi razvojem osnovne spremnosti za posao ili obukom za sticanje konkretne stručnosti. koje spajaju raspoložive poslove sa onima koji ih traže. kako bi im se omogućilo da obnove kontakt sa tržištem rada i povrate samopouzdanje. siromašne i dugoročno nezaposlene radnike. 27 i .

razvoj mikropreduzeća. 28 i . klubove za traženje posla. Razvoj mikropreduzeća i pomoć u samozapošljavanju treba da se sastoji u pružanju fmansijske i savetodavne pomoći za formiranje poslovnih inkubatora ili za privremeno pokrivanje tekućih troškova poslovanja malih preduzeća. koje spajaju raspoložive poslove sa onima koji ih traže. Subvencije za plate i zapošljavanje najčešće su u obliku direktnih subvencija poslodavcima za plate ili kompenzacija za socijalno osiguranje. tj. siromašne i dugoročno nezaposlene radnike. Aktivno traganje za poslom se odvija kroz osnovnu "brokersku". Obuka na tržištu rada se bavi razvojem osnovne spremnosti za posao ili obukom za sticanje konkretne stručnosti. oblastima ili sektorima sa visokom nezaposlenošću i posebnim grupama radnika. tj. Javni radovi ( poznati i kao privremeni programi lokalnih radova i projekti radne pomoći. Ovi programi treba da budu namenjeni dugoročno nezaposlenima. kako bi im se omogućilo da obnove kontakt sa tržištem rada i povrate samopouzdanje. aktivna politika tržišta rada pomaže nezaposlenima da pronađu novi posao. pomoć u zapošljavanju. stalno savetovanje tokom perioda nezaposlenosti. 3. Programi za kreiranje poslova podeljeni su u tri potkategorije: . berze rada itd. Aktivni programi tržišta rada podeljeni su u tri glavne kategorije: 1. . sastoji se samo od radnog zakonodavstva. workfare) trebalo bi da smanje nezaposlenost ili kratkoročno siromaštvo kreiranjem privremenih poslova za posebno ugrožene. dok im pasivne mere pružaju novčanu i drugu pomoć u periodu nezaposlesnosti.subvencije za plate i zapošljavanje. posredničku aktivnosti službi za zapošljavanje. Radno zakonodavstvo određuje institucionalne okvire za funkcionisanje tržišta rada.Politika tržišta rada. Ova pomoć uključuje početne razgovore u službama za zapošljavanje na osnovu kojih se stvara profil radnika. pasivne politike tržišta rada i aktivne politike tržišta rada. 2. s druge strane. -javni radovi.

kašnjenje i neredovna isplata Visoka nezaposlenost i niska stopa participacije mladih Podrška radnicima sa niskim zaradama Uvođenje poreskih olakšica. obuka i prekvalifikacija. podrška mobilnosti radne snage Smanjiti strukturne neravnoteže na tržištu rada Visok nivo upražnjenih radnih mesta u kombinaciji sa visokim nivoom nezaposlenosti Revidiranje školske infrastrukture i programa. izbeglica i interno raseljenih lica Veliki broj zaposlenih prima minimalnu platu ili manje. podržati privatne agencije za zapošljavanje. uključujući i neoporezivi cenzus u visini minimalne plate Uvođenje posebnih stimulansa za zapošljavanje mladih. pomoć za samozapošljavanje. subvencije za plate. subvencije za plate. zaposlenost produktivnosti radne koncentrisana u radno snage intenzivnim sektorima Smanjiti nezaposlenost mladih i povećati njihovu participaciju na tržištu rada Poboljšati demografsku situaciju 29 Nizak udeo mladih ispod Poboljšati obrazovnu infrastrukturu. jačanje efikasnosti rada Nacionalne službe za zapošljavanje. podsticanje prelaska iz škole na posao. 18 godina starosti u započeti projekte regionalne ukupnom broju revitalizacije stanovnika i .Cilj žati ulaganja u Simptomi Podr Nizak bruto domaći Ublažiti ciklična i Značajno pogoršanje nerazvijene proizvod tranziciona dinamičkih indikatora regione pogoršanja Preporučene mere Razvoj infrastrukture. promocija pripadništva i obuke na poslu za mlade radnike Cilj Simptomi Preporučene mere Poboljšati opšte Ispod prosečni indikatori Aktivnost javnog servisa za funkcionisanje tržišta rada. nizak zapošljavanje. dodatnih kreiranje podsticaja za investitore. javni radovi. obuka i tržišta rada. visoka nezaposlenost i niska participacija osoba sa inaliditetom. podrška mobilnosti radne snage Jačanje službe za zapošljavanje (savetovanje. stvaranje Direktno poslova. obuka i prekvalifikacija. pomoć u traženju posla). posebni programi za radno uključivanje osetljivih i posebno pogođenih grupa na tržištu rada Podrška posebno osetljivim grupama Rasprostranjena dugoročna nezaposlenost. nastavak reforme obrazovnog sistema (posebno srednjeg stručnog obrazovanja). obrazovni nivo radne prekvalifikacija sposobnosti i snage.

Sredstva za finansiranje ovih aktivnosti formiraće se iz budžeta Republike i budžeta lokalnih zajednica. Neophodno je usmeriti se ka aktivnim merama koje podrazumevaju stvaranje pretpostavki i mogućnosti za lakše uključivanje postojećeg viška radnika i nezaposlenih lica u nove proizvodne programe. 30 i . a nadležni organi lokalne samouprave mogu da donesu program za teritorijalnu autonomiju i lokalnu samoupravu. usmereni prema ciljnim grupama. koji ce razviti vlastite programe zapošljavanja. Zakon o zapošljavanju predviđa da program aktivne politike zapošljavanja za Republiku donosi Vlada. što je više moguće. Pasivne mere ne mogu mnogo da učine u rešavanju socijalnih problema nezaposlenih u Srbiji. Prelazak sa pasivnih na aktivne mere Novčanu nadoknadu u slučaju nezaposlenosti prima mali broj lica tako da ova mera nije u stanju da obavi svoju funkciju privremene socijalne zaštite nezaposlenih lica. Finansijska pomoć ove vrste trebalo bi da bude usmerena samo na one kojima je zaista najpotrebnija. kako bi oni bili.Tabela 1. kao i poboljšanju njene fleksibilnosti.2. godine 5. Mere u poboljšanju uslova su usmerene ka dva cilja: poboljšanju kvaliteta ponude rada i promeni njene strukture kako bi odgovarala modernoj tržišnoj ekonomiji. Mehanizmi tržišta rada Ključ efikasnijeg tržišta rada leži u poboljšanju uslova koji omogućavaju funkcionisanje mehanizma rada. kao i iz drugih izvora. Preporuke za politiku zapošljavanja i aktivne programe tržišta rada u periodu 20062012. budući da je nezaposlenost masovna i dugoročna. Aktivne mere podsticanja zapošljavanja potrebno je delegirati na regionalne i lokalne nivoe. Za ove aktivne mere zapošljavanja predviđene su precizne procedure.

odnosno obučavanja u širem smislu. kao što su sajmovi zapošljavanja. Svi programi prekvalifikovanja. S subvencionisanje dela troškova rada. koji se organizuju bez konkretnog učešča poslodavca retko dovode do masovnog zaposlenja tih radnika. već nedovoljne tražnje za radom. i ^ javni radovi. kao i sredstva stranih donatora. Aktivni programi i mere nisu mogli ni do sada da bitnije utiču na promenu nepovoljne situacije na tržištu rada zbog nedostatka sredstava . ■f samozapošljavanje. Zbog toga proces njenog prevazilaženja ne može da bude rezultat izolovanih napora nego globalne strategije privrednog razvoja. Bez značajnijeg priliva stranih investicija neće se bitnije poboljšati privredni rast. Sredstva kojima raspolaže Nacionalna služba za zapošljavanje su mala. S Drugo ograničenje je visoka stopa nezaposlenosti. Karakteristične mere za podsticanje zapošljavanja su: S zapošljavanje "viškova". 31 . Troškovi aktivnih mera ne mogu da se finansiraju na osnovu raspoloživih sredstava Republičkog zavoda za tržište rada.Povećanje kapaciteta ljudskih resursa Važno je da ovaj proces bude što bliži poslodavcima i njihovim potrebama. i drugo. Skromnim raspoloživim sredstvima se ne može mnogo učiniti. Savetovanje i posredovanje su delatnosti gde postoji povoljan odnos između troškova i koristi. nego je neophodno uključiti sredstva državnog i lokalnih budžeta. Nezaposlenost nije prvenstveno posledica nezadovoljavajuće ponude rada i njegove strukture. Internet. Unapređenje posredovanja Potrebno je poboljšati sistem savetovanja i posredovanja između poslodavca i nezaposlenih. Cilj je da se uvedu novi mehanizmi koji će povezati poslodavca i nezaposlenog. S Treće ograničenje je finansijsko. S prekvalifikacija. Ograničenja i neophodna prilagođavanja Postoje tri ključna ograničenja tržišta rada: S Prvo se tiče ukupnog privrednog ambijenta.

funkcionisanje odgovarajućeg mehanizma za određene novčane naknade i drugih prava nezaposlenih lica i viškova zaposlenih. jačanje odgovornosti pojedinca u traženju i nalaženju zaposlenja. To su: defmisanje i povećanje efikasnosti delovanja države i njenih institucija na tržištu rada. programe za aktivno traženje posla. svojim direktnim i posrednim merama u oblasti ekonomske politike. podsticanje preduzetnišva i druge aktivne mere i programe zapošljavanja. jeste ubrzanje razvoja i prestrukturiranja proizvodnje i radne snage i poboljšanje efikasnosti preduzeća. 5. subvencionisanje u zapošljavanje. da omoguće rasterećenje preduzeća od viškova zaposlenih radnika a time i rasterećenje od troškova takve previsoke zaposlenosti. utvđivanje jasne ekonomske pozicije preduzeća na tržištu rada. kada je reč o utvrđivanju jasne ekonomske pozicije preduzeća na tržištu rada. osnovni cilj se sagledava u tome da država i njeni organi treba.3. kao i cilj reformi u celini. osnovni cilj se sagledava u tome da preduzeće mora u potpunosti da bude odgovorno za efikasnu i racionalnu proizvodnju i privređivanje. i 6. 2. 3. za maksimalno povećanje profita i za odlučivanje o obliku 3 2 . kada je reč o defmisanju i povećanju efikasnosti delovanja države i njenih institucija na tržištu rada. uspostavljanje i unapređivanje mehanizma aktivnih programa i mera zapošljavanja za 1.Najveći deo ovih sredstava bi bio usmeren na obuku nezaposlenih i viškova radnika. 4. nezaposlena lica i viškove zaposlenih. Potrebne reforme na tržištu rada sagledavaju se u šest velikih celina. Drugo. Reforma tržišta rada i fleksibilni oblici zapošljavanja Jedan od sastavnih blokova tržišnih i ekonomskih reformi su i potrebne i poželjne reforme na tržištu rada. izradu specijalnih programa za osobe sa invaliditetom i teško zapošljiva lica. procena troškova reformi na tržištu rada i moguće opcije za finansiranje ovih troškova Prvo. Njihov cilj. a posebno na tržištu rada. 5.

kada je reč o uspostavljanju i razvijanju odgovarajućeg mehanizma za određivanje novčanih naknada i drugih prava nezaposlenih lica.i strukturi zaposlenosti. najbolje se štiti ukupna zaposlenost i stvaraju nova radna mesta. pre svega kroz 3 3 . cilj se može sagledati u tome da sredstva za tržište rada treba da predstavljaju najmanje 2% društvenog proizvoda u Srbiji (što je praksa u razvijenim zemljama i zemljama u tranziciji) i da. U ovom periodu očekuje se konsolidacija i rast najpoželjnijeg i najsigurnijeg oblika zaposlenosti . Samozapošljavanje u periodu reformi. kada je reč o uspostavljanju i unapređenju aktivnih programa i mera zapošljavanja za nezaposlena lica i viškove zaposlenih. Realizacijom ovakvog cilja. većim delom. Četvrto. budu angažovana na realizaciji aktivnih programa i mera zapošljavanja.zaposlenosti za platu. Šesto. postaje jedan od osnovnih i najmasovnijih vidova zapošljavanja i radnog angažovanja pojedinaca. godine Usled postojanja značajnih viškova zaposlenih u neprivatizovanim i nestrukturiranim preduzećima. To je i osnova novog pristupa i reformskih promena na tržištu rada u svetu. osnovni cilj se sagledava u motivisanju korisnika novčane naknade na traženje zaposlenja ili samozapošljavanje. Peto. Projekcije osnovnih trendova na tržištu rada Srbije do 2012. osnovni cilj se sagledava upravo u stvaranju uslova i kreiranju programa i mera za zapošljavanje. bilo daje reč o nezaposlenim licima ili radnicima za čijim je radom prestala potreba. kada je reč o jačanju odgovornosti pojedinca u traženju i nalaženju zaposlenja. na tržišnoj osnovi i na dugi rok. Naravno. kada je reč o proceni troškova reformi na tržištu rada i mogućim opcijama fmansiranja. institucije tržišta rada treba u tome da mu pruže stručnu i drugu odgovarajuću pomoć. 6. kao i na obezbeđenje delimične ili privremene odštete za gubitak posla. Treće. kojima se ide u susret problemima nezaposlenosti. koje se ostvaruju na račun pasivnih mera (novčane naknade i druga prava) kojima se ublažavaju socijalne posledice ali se ne rešava problem nezaposlenosti. i to zahvaljujući rastu zaposlenosti u novim i ranije privatizovanim preduzećima. umesto da se čeka da oni eskaliraju. očekuje se da će zaposlenost za platu stagnirati. osnovni cilj se sagledava u njegovoj povećanoj odgovornosti da u uslovima tržišnog ponašanja obezbedi sebi i porodici zaradu uopšte.

obuka i prekvalifikacija. nezaposlenost. pomoć u traženju posla). javni radovi. a gubiti na broju. samozaposlenost i zaposlenost u poljoprivredi u ovom periodu će intenzivnije dobijati na kvalitetu. podržati privatne agencije za zapošljavanje. S druge strane. jačanje efikasnosti rada Nacionalne službe za zapošljavanje. kao posledica smanjivanja prekomerne zaposlenosti u ovim tipovima angažovanja radne snage. podrška mobilnosti radne snage Smanjiti strukturne neravnoteže na tržištu rada Visok nivo upražnjenih radnih mesta u kombinaciji sa visokim nivoom nezaposlenosti Revidiranje školske infrastrukture i programa. nezaposlenost i niska posebni programi za radno participacija osoba sa uključivanje osetljivih i posebno inaliditetom. kašnjenje i visini minimalne plate neredovna isplata 3 4 . subvencije za plate. posebno kroz rast sektora usluga. izbeglica i pogođenih grupa na tržištu rada interno raseljenih lica Podrška radnicima sa Veliki broj zaposlenih Uvođenje poreskih olakšica. Cilj Ublažiti ciklična i tranziciona pogoršanja Simptomi Značajno pogoršanje dinamičkih indikatora Preporučene mere Direktno kreiranje poslova. podrška mobilnosti radne snage Podrška posebno osetljivim grupama Rasprostranjena Jačanje službe za zapošljavanje dugoročna (savetovanje.dinamičan rast zaposlenosti u privatnom sektoru. obuka i prekvalifikacija. pomoć za samozapošljavanje. niskim zaradama prima minimalnu platu ili uključujući i neoporezivi cenzus u manje. visoka subvencije za plate.

Tabela 2. Prva pretpostavka odnosi se na postojanje značajnog viška zaposlenih u preduzećima koja još nisu privatizovana ili restukturirana. nizak obrazovni nivo radne snage. Međutim. obuka i prekvalifikacija Poboljšati demografsku situaciju Nizak udeo mladih ispod 18 godina starosti u ukupnom broju stanovnika Nizak bruto domaći proizvod Poboljšati obrazovnu infrastrukturu. u ovom periodu doći će do značajnog poboljšanja kvaliteta zaposlenosti na tržištu rada. pre svega među poljoprivrednicima i samostalnim preduzetnicima. ni u optimalnom scenariju privrednog rasta. Treća pretpostavka odnosi se na prociklični karakter participacije stanovništva u radom aktivnom dobu u radnoj snazi. posebno kroz značajno povećanje produktivnosti i 3 5 . Kretanje zaposlenosti po sektorima svojine i tipovima zaposlenja Projekcija kretanja osnovnih kontigenata na tržištu rada Projekcija kretanja osnovnih kontigenata na tržištu rada zasnovana je na nekoliko ključnih pretpostavki. zaposlenost koncentrisana u radno intenzivnim sektorima Uvođenje posebnih stimulansa za zapošljavanje mladih. započeti projekte regionalne revitalizacije Podržati ulaganja u nerazvijene regione Razvoj infrastrukture. stvaranje dodatnih podsticaja za investitore. Druga pretpostavka se odnosi na postojanje značajnih rezervi "zaposlenosti poslednjeg utočišta" odnosno prinudne zaposlenosti . u okviru javnog i društvenog sektora. sposobnosti i produktivnosti radne snage Simptomi Ispod prosečni indikatori tržišta rada. ne mogu očekivati spektakularni uspesi u smanjivanju nezaposlenosti.Smanjiti nezaposlenost mladih i povećati njihovu participaciju na tržištu rada Visoka nezaposlenost i niska stopa participacije mladih Cilj Poboljšati opšte funkcionisanje tržišta rada. promocija pripadništva i obuke na poslu za mlade radnike Preporučene mere Aktivnost javnog servisa za zapošljavanje. nastavak refonne obrazovnog sistema (posebno srednjeg stručnog obrazovanja). podsticanje prelaska iz škole na posao. Ove projekcije sugerišu to da će kvantitativni pokazatelji tržišta rada pokazati značajnu stabilnost tokom narednih godina i da se.

4.000 2.000 3. dakle.900. stopa participacije i stopa nezaposlenosti Iako će se učešće potencijalne radne snage.000 2.3 20.93% Tabela 3.000 3. povećati sa 67.000 u 2002.1% u 2002. godini na 68.000 68.3% u 2012. radne snage i nezaposlenosti Potencijalna radna snaga Radna snaga Zaposlenost Nezaposlenost Stopa participacije Stopa nezaposlenosti Stopa zaposlenosti 2008.930.945. u ukupnom stanovništvu. sa 5. godini na 4. godini. 2011.000 3.62% 2010. Projekcije osnovnih kontigenata na tržištu rada: stanovništvo u radnom aktivnom dobu (15-65).000 3.690.78% 2012.0 18.885.4% 57.98% 55.000 641. Kretanje ponude rada.000 u desetogodišnjem periodu. Tabela 3. kao posledica neto gubitka stanovništva od oko 350.000 674.000 68.000.01% 54. 4.000 2.000 3.000 68.000 688. 4. može se očekivati prosečan godišnji pad stanovništva u radom aktivnom dobu za otprilike 15000 osoba godišnje. godini. godine.693.000 555. njen apsolutni broj će zabeležiti pad za skoro 150. 4.67% 17.37% 54. produktivnosti i plata privlačio kako obeshrabrene pripadnike 3 6 .000 4. Između 2006.830.4% 2009.prosečnih plata. odnosno stanovništva u radom aktivnom dobu.000 u 2012. Očekuje se da će ona nastaviti sa blagim padom prateći blagi pad stope zaposlenosti do prelomne tačke dovršetka privatizacije društvenog i mešovitog kapitala. sumira i daje projekciju kretanja osnovnih veličina na tržištu rada zasnovanu na ovim pretpostavkama iz godine u godinu u periodu 2008-2012.915. Stopa participacije u Srbiji trebalo bi da ima prociklični karakter u odnosu na kretanje stope zaposlenosti.782.3 20. i 2012.030.381.000 2.736.367.385. Počela je da raste 2008.377. tako što je rast zaposlenosti. kao i eliminaciju viškova zaposlenih u sektoru preduzeća i njihovo smanjenje u sektoru samozaposlenosti i poljoprivredne zaposlenosti.000 599.7 69.000 2.3 16.377.72% 56.000 69. zaposlenosti.885.

Učešće sektora usluga povećaće se. i očigledno je daje neophodna ciljana intervencija kroz institucionalizo vano promovisanje ravnopravnosti polova kako bi se preokrenuo postojeći trend. Promene u relativnom značaju privrednih grana u okviru industrije u periodu 2005 2012. postojeći trendovi ukazuju na postepeno pogoršanje položaja žena. Posebno značajan cilj je povećanje učešća visokoobrazovane radne snage u ukupnoj radnoj snazi. Stvaranje konkuretne privrede zasnovane na dinamičnom razvoju privatnog sektora dovešće do značajnih. sekundarni sektor će stagnirati. Stopa nezaposlenosti je varijabla izvedena iz ocenjenih vrednosti zaposlenosti i stope participacije. Perspektive daljeg kretanja polnih nejednakosti na tržištu rada su nejasne. Postepeni pad je počeo od 2008. posebno kada je reč o stopi zaposlenosti koja je za trećinu veća od stope nezaposlenosti muškaraca. indukovan više povećanjem zaposlenih nego smanjenjem broja nezaposlenih. u pogledu strukture zaposlenosti i nezaposlenosti doći će do povećanja stope zaposlenosti mladih (u dobu između 16 i 25 godina) i smanjenja trenutno veoma visoke stope nezaposlenosti mladih. godine. nastaviće se proces njenog starenja. U pogledu polne strukture radne snage. ali ipak nedramatičnih promena u proizvodnoj i izvoznoj strukturi srpske privrede. dok će ućešće poljoprivrede u stvaranju društvenog proizvoda opadati. Strukturna ocena promena u strukturi radne snage i zaposlenosti U pogledu starosne radne snage. Međutim. jer u tom pogledu značajno zaostajemo za zemljama Evropske unije. tako i nove ulaznike da naprave bržu tranziciju od obrazovanja prema radu. U pogledu obrazovne strukture radne snage očekuje se tendencija njenog ubrzanog unapređenja kao posledica odgovora na već uočeno povećanje prinosa na obrazovanje. uz održavanje postojećih niskih stopa populacije. 3 7 . između ostalog i zbog očekivanog stalnog rasta studentske populacije.radno aktivnog stanovništva da se ponovo uključe u radnu snagu.

Prema formi zaposlenja. ali će učešće srednjei niske tehnologije ostati dominantno. očekuje se blago pomeranje u korist zaposlenosti za platu na uštrb samozaposlenosti. sa značajnom komponentom prikrivene nezaposlenosti. rast plata. Bez obzira na to što spadaju u posebno osetljive grupe. U okviru uslužnog sektora usluge zasnovane na modernoj. mogućnosti za zapošljavanje. lica bez stručnih kvalifikacija. Procesi formalizacije dovešće do značajnog pada zaposlenosti u neformalnoj formi. kao i blago demografsko opadanje stanovništva u radnom dobu. Zaposlenost u poljoprivredi ostaće veoma visoka. ali i stabilno učešće sekundarnog sektora u ukupnoj zaposlenosti. U strukturi nezaposlenosti biće iznad prosečno zastupljeni stanovnici ruralnih i nerazvijenih područja. izbeglice i raseljena lica po mnogim strukturnim karakteristikama imaju potencijal da unaprede svoj. relativni položaj na tržištu rada. dok će zaposlenost u društvenom sektoru skoro iščeznuti. Doći će do unapređenja obrazovne strukture zaposlenih. trenutno inferioran.U pogledu sektorske strukture zaposlenosti. starija lica i pripadnici posebno osetljivih grupa. Izgledi za uspešan dovršetak tranzicije ka tržišnoj privredi ostaju povoljni. Regionalni raspored zaposlenosti i dalje će biti neravnomeran. očekuje se brži rast zaposlenosti u sektoru usluga. ostaće veoma izraženi sve do ulaska Srbije u Evropsku uniju. Sektorska struktura zaposlenosti značajno će se pomeriti prema uslugama. zaposlenost u javnom sektoru će stagnirati. kao i do pomeranja u korist modernih naspram „klasičnih" veština. Poboljšanje opšte privredne klime. Međutim. sa stopama zaposlenosti značajno višim u najrazvijenijim regionima i velikim gradskim aglomeracijama. standarda ali i životnih troškova. Ipak. u predstojećem periodu doći će do dalekosežnih strukturnih promena na tržištu rada. informatičkoj tehnologiji i visoko obrazovanje rašće brže od klasičnog servisa. tako da će i nazaposlenost ostati značajna. Pre svega. dok će zaposlenost u poljoprivredi značajno opasti. U okviru industrijskog sektora doći će takođe do blagog pomeranja u korist visokotehnoloških grana. u strukturi zaposlenosti dominiraće zaposlenost u preduzećima u privatnoj svojini. delovaće u pravcu blagog rasta stope participacije. a posebno visoka nezaposlenost. kao i sagledavanje ukupnih razvojnih perspektiva srpske privrede i daljih transformacijskih perspektiva tržišta rada sugeriše sledeće. 3 8 . Produktivnost rada i kvalitet zaposlenosti rašće brže od samog rasta zaposlenosti. Zaključak Pogled na dosadašnje tokove privredne tranzicije i tranzicije na tržištu rada. problemi siromaštva i tržišta rada.

Internet prezentacija. Privredni sistem i ekonomska politika. Izdavačka knjižara Zorana Stojanovića Sremski Karlovci.nshc. 2006. Siromaštvo iz ugla civilnog društva.. Internet prezentacija. 2003. Fakultet političkih nauka u Beogradu. 2003. Internet prezentacija. 2000.gov. 2000.gov. Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta u Beogradu.yu 8. Politički uzroci siromaštva. www. Srbija u transformacijskim procesima. Beograd. Vlada Republike Srbije. Socijalni rad i socijalna politika. Lazić Mladen. Beograd. 2000. 2002. 1997. Madžar Ljubomir. Univerzitet u Novom Sadu.rs 10. www. Vlada Republike Srbije. Beograd. Pregled tržišta rada u Srbiji. 2003. Lakićević Mira. Internet prezentacija. 7. Gidens Entoni. 4. 2.LITERATURA 1. 3.yu 3 9 . www.com 9. Novi Sad..mos. Beograd. 5. Zbornik radova za savetovanje. Posebno izdanje Filip Višnjić. Beograd. Fleksibilni oblici zapošljavanja u Republici Srbiji.sr. Ekonomski fakultet Subotica. 2007. Subotica. Beograd. 6. Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji.. Sociologija.prsp. Institut za mala i srednja preduzeća. Strategija za smanjenje siromaštva. Mijatović Jugoslav.scribd. Adžić Sofija. Beograd. www.org.. Republički zavod za tržište rada.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful