You are on page 1of 18

ORIGINALNI NAUNI RAD

UDK 305-055.2:2

Lidija Radulovi

Dekonstrukcija diskursa materinstva na osnovu religijsko-magijske prakse*


Apstrakt: U radu se na osnovu tabua i magijskih radnji dekonstruie dominantni diskurs materinstva u tradicionalnoj kulturi Srba u XIX i prvoj polovini XX veka. On predstavlja mehanizam socijalne kontrole nad enama kojim se odravala asimetrija i prevlast mukaraca. Pored toga, ukazuje se i na postojanje konkurentskog diskursa koji nam govori da su ene razvijale alternativna znanja zasnovana na iskustvu, opservaciji i religijsko-magijskim predstavama, kako bi raanje dece i materinstvo uskladile sa svojim eljama i interesima. Kljune rei: materinstvo, rod, diskurs, tabu, magija

Novija antropoloka istraivanja preispituju pojmove roda, rodnih odnosa i identiteta u razliitim kulturama i pokazuju varijativnost u konceptualizacijama enskosti i mukosti. Istraivanjem meukulturnih razlika u konstrukciji seksualnih i rodnih identiteta, univerzalistika tumaenja rodnih uloga i jednobraznost enske seksualnosti postaju neodrivi. 1 Upravo antropoloka istraivanja pokazuju da koncepti pola/roda u razliitim kulturama variraju od mogunosti alternativnih naina razumevanja razlika meu polovima/rodovima do toga da se te razlike potpuno zanemaruju. U radu polazim od bazinih postavki socijalnog konstrukcionizma koji je doveo u pitanje esencijalistike predstave o materinstvu i dominantne psihoanalitike teorije i pokazao neophodnost rodnog senzibiliteta u istraivanju materinstva. 2 Koncepti detinjstva, materinstva, rase, seksualnosti, predstavljaju socijalne konstrukcije kulturno i istorijski promenljive iako ih veina ljudi smatra "samorazumljivim" i "prirodnim". Predmet ovog rada su upravo drutveno i kulturno raspoloivi diskursi materinstva u tradicional* Rad je rezultat uea u naunoistraivakom projektu MNZS Kulturni identiteti u procesima evropske integracije i regionalizacije, br. 147035 1 R.Parker, D.Iston, Seksualnost, kultura i politika ekonomija: novija kretanja u antropolokom i medjukulturnom istraivanju seksualnosti, Re No 67, asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja, 2002: 221. 2 M. Plaza, The Mother, The Same.Hatred of the Mother in Psychoanalysis, Feminist Issues. Spring. 2. 1982: 75-100. .. . 3. . 1 (2008)

160

LIDIJA RADULOVI

noj kulturi XIX i prve polovine XX veka koji proizvode idealni tip ene-supruge-majke, tanije, dekonstrukcija koncepta materinstva na osnovu analize tabua i magijskih radnji vezanih za raanje, odnosno, periode trudoe i poroaja. Tabui su jedan od naina na koji ene internalizuju materinsko ponaanje, usvajaju ideologiju materinstva i motivaciju za ispunjenjem idealne materinske uloge. Materinstvo je obavezujue za autoritarno patrijarhalno drutvo kakva je bila Srbija XIX veka. U okviru dominantnog diskursa obavezujueg materinstva postoje samo diskursi o dobroj i looj majci kao i diskurs o eni nerotkinji. Disukus o "nerotkinji", "bezdetki", "nerodui", "jalovici", kako se peorativno nazivala ena koja nije imala dece, podrazumevao je samo bioloku i fizioloku nesposobnost ene da zane i odri porod ali ne i pravo na samoopredeljenje da se ne bude majka. Analizom pojedinih segmenata ritualizovanog ponaanja pokuau da pokaem mehanizme na osnovu kojih se konstruie koncept "normalnog materinstva", odnoso, diskurs o dobroj majci koji ima politike implikacije u naoj tradicijskoj kulturi nasuprot diskursu o looj majci. 3 Termin diskurs predstavlja neizbean termin u lingivistici, sociologiji, psihologiji, etnologiji i antropologiji. Multidisciplinarnost ovog termina oteava njegovo precizno definisanje. Obino se koristi u znaenju rei ili specifinog naina govora. Meutim, u istraivanjima roda shvata se mnogo ire, ne samo kao nain govora ve i kao sredstvo formiranja miljenja i rodnih stereotipa. U radovima se mogu nai najrazliitije semantike konstrukcije kao to su narativni diskurs, diskurs reklame, ideoloki diskurs, diskurzivne razlike, diskursi seksualnosti, diskurzivne strategije, nauni diskurs, politiki diskurs i drugi. Kada se diskurs odnosi na specifian istorijski period, socijalnu zajednicu ili celu kulturu moemo, na primer, govoriti o patrijarhalnom diskursu, kada je re pak o anru moemo govoriti o politikom, naunom ili religijskom diskursu. Dakle, razliite disciplinarne i teorijske razlike u definisanju diskursa dovoljan su razlog da se najpre, u ovom radu, ukratko ukae na operacionlano definisanje pojma. Parker ga je, na primer, definisao kao "sistem iskaza koji konstruie objekt" 4, dok je Fuko na slian nain odredio diskurs kao praksu koja sistematski obrazuje objekt o kojem govori. 5 Uglavnom se koristi u smislu sveukupnih verbalnih
U savremenoj kulturi Vivijen Ber ga navodi kao diskurs u okviru kojeg je majka predstavljena kao neko ko rtvuje svoje elje i podreuje se podizanju dece, a ne poslu i karijeri. ena moe da, u kulturi u kojoj postoje alternativni, konkurentski diskursi, pronae svoje mesto tako to e izabrati diskurs koji sutinu materinstva vidi u odgajanju dece da postanu samostalna, da se bolje socijalizuju odlaskom u vrti, to joj ostavlja mogunost da bude zaposlena a pritom i dobra majka. V. Ber, Uvod u socijalni konstrukcionizam, Zepter Book World, Beograd 2000: 197. 4 I. Parker, Discourse Dynamics: Critical Analysis for Social and Individual Psychology, London: Routledge, 1992: 5. Navedeno prema: Ber V. op.cit. 83. 5 M. Fuko, Arheologija znanja, Plato, Beograd; Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad, 1998: 54. .. . 3. . 1 (2008)
3

DEKONSTRUKCIJA MATERINSTVA...

161

manifestacija, usmenih ili pismenih, koje odraavaju ideologiju ili miljenje odreene epohe. Upotrebljava se i u uem znaenju kako bi se oznaio nauni ili profesionalni jezik, izraene ideje i prakse koje bi, saglasno s Fukoom, trebalo posmatrati kao glavno ispoljavanje socijalne vlasti a ne prosto nainom opisivanja sveta. Vivijen Ber smatra da nijedna definicija diskursa ne bi bila potpuna, stoga operacionalno, u ovom radu, pod diskursom podrazumevam sistem slika, metafora, predstava, pria, iskaza koji se koriste da se na odreeni nain konstruie neki objekt. 6 Jedan dogaaj, osobu, fenomen, pojavu okruuje veliki broj diskursa, pri emu ga svi ti diskursi razliito predstavljaju ili drugaije reeno razliiti diskursi konstruiu te fenomene na razliite naine ali oni ne postoje nezavisno ve su neraskidivo povezani sa dispozitivima znanja, govora, miljenja, akcija. 7 Jezik je strukturisan u odreeni broj diskursa i znaenje svakog oznaitelja zavisi od konteksta diskursa u kojem se upotrebljava. Svaki diskurs istie razliite aspekte, pokree razliite probleme i ima razliite implikacije a svi slue konstruisanju odreene slike sveta. U odreenom drutvu postoje dominanti diskursi, ili su oni bar predstaljeni kao takvi, ali istovremeno postoje i alternativni diskursi koji imaju razliita znaenja. Kultura nam nudi razliite diskurse na osnovu kojih mi gradimo rodne identitete. U tom smislu, diskurs moe biti shvaen i kao proces konstruisanja identiteta, rodnih relacija i moi, kao mesto na kojem se proizvode identiteti. 8 Imajui u vidu konstruktivnu prirodu diskurzivne prakse trebalo bi je posmatrati kao socijalnu aktivnost u sociokulturnom kontekstu. Na osnovu tabua i magijskih radnji mogue je pratiti neke od procesa oznaavanja i eventualne recepcije znaenja materinstva u sociokulturnom kontekstu patrijarhalne kuture u Srbiji XIX i prve polovine XX veka. Smatram da se na primeru tabuisanosti materinskog ponaanja moe pokazati da ni unutar jedne kulture ne mora postojati jednoobraznost u konstrukciji rodnih uloga, te da se kulturne predstave o enskom oblikuju i kroz alternativne konstrukcije diskursa materinstva. Zaetke ovakvih, alternativnih diskursa koji nailaze na neodobrovanje javnog mnjenja, moemo nai u Srbiji u pomenutom periodu. Pravoslavni diskurs je u mnogome doprineo da se kroz odreene religijske predstave formira simboliki i vrednosni sistem materinstva kao idealni model majke u tradicijskoj kulturi. Pouke upuene vernicima imale su ustaljenu stereotipnu retoriku u kojoj se poeljni obrasci suprotstavljaju nepoeljnim skriptama ene-majke. S jedne strane, istie se da je hrianstvo izmenilo negativan odnos prema majci i uopte eni. ena je reprezentovana kao majka koja, pre svega, ima vaspitnu ulogu to odgovara njenoj
V. Ber, op.cit. 83 S. Jager, Discourse and knowledge: theoretical and metodologgical aspects of critical discourse and dispositive analizysis, (eds.) Wodak R., Meyer M., Methods of critical discourse analizysis, SAGE Publication, London 2001: 56-57. 8 J. Sunderland, Gendered Discourses, London: Palgrave, 2004.
7 6

.. . 3. .1 (2008)

162

LIDIJA RADULOVI

prirodi nene, intuitivne i emocionalne, za razliku od "oveka koji ne raspolae finim i nenim oseanjima kao ena". 9 S druge strane, ovaj diskurs se suprotstavlja negativno konotiranom diskursu emancipacije koji je stigao iz Evrope a pod ijim uticajem ene odbijaju da raaju, trae ravnopravnost u drutvenom radu i zapoljavanju ime "menjaju svoju ensku prirodu u karikaturu mua". Crkveni diskurs podrava neravnopravnost jer se ena "odlikuje stidljivou, bojaljivou i smernou ena nije za otvorenu drutvenu slubu ve skroviti porodini ivot. Po prirodi je nena, popustljiva, milostiva, odlikuje se oseanjima a ne razumom i ne moe biti advokat ili sudija". 10 Retorika ovakvog diskursa, dakle, podrava poznatu podelu na privatnu-ensku i javnu-muku sferu, meutim, dodala bih jedan kuriozitet eni se preporuuju, eventualno, poslovi slagaa u tampariji i rad na telegrafu. 11 Dakle, tamo gde mona gupa definie dominantni diskurs, postojanje alternativnih diskursa je ili oteano ili se potpuno iskljuuje, istovremeno, konstrue se diskurs o looj majci ukoliko ena nastoji da raanje dece uskladi sa svojim potrebama, interesima i eljama. Meutim, kroz magijsku praksu ene su izgraivale strategije kojima su se latentno suprotstavljale pozicioniranju iskljuivo u okvire dominantnog diskursa i time stvarale pozicije u alternativnim diskursima, na osnovu kojih moda i nisu profitirale ali su svakako nastojale da na odreeni nain preuzmu kontrolu nad svojim ivotima. Veliki broj magijskih radnji i tabua jo u svadbenom ritualu motivisan je eljom da se obezbedi raanje potomstva to je glavna funkcija braka i branih odnosa. Sistemom tabua, u tradicijskoj kulturi XIX i prve polovine XX veka, kroz sve navedene faze procesa raanja, vrila se stvarna i simbolika izolacija u cilju zatite deteta. Istovremeno, na taj nain, konstruisala se socijalna uloga materinstva koja zapoinje jo u periodu trudnoe potovanjem specifinih pravila ponaanja i religijskih zabrana. Time se na legitiman nain u jednoj seoskoj zajednici odravala hijerarhija tako to su trudnice tretirane kao "nepotpune linosti" koje nisu u stanju da svoje interese podrede interesima zajednice ukoliko nisu kontrolisane. Tabui i magijske radnje predstavljaju sredstva kontrole i simbolikog nasilja nad enama, pri emu ne smatram da su mukarci kao nosioci vlasti glavni i jedini "konstruktori" odreenog koncepta materinstva putem tabua. Naime, re je o drutvenom i kulturnom odgovoru na potrebu za regulacijom i kontrolom nad kriznim momentima u ivotu pojedinca. Pored velikog napretka medicinskog
Hrianski vesnik, asopis duhovni za hriansku pouku i crkvenu knjievnost, sv.II, februar god. II, Beograd, 1885: 118-126. 10 Ibid. 124. 11 Odnos prema ocu je odnos pobonog potovanja. Naime, deca od oca dobijaju osnove morala i religije, on je za njih i majku autoritet koji daje duh porodinog ivota. Ibid. sv. IV, april god. II, 1885: 276. .. . 3. . 1 (2008)
9

DEKONSTRUKCIJA MATERINSTVA...

163

znanja, proces raanja novog lana porodice je i danas skopan s nizom problema, strahova i predstavlja krizni period ivota. U XIX veku usled velike smrtnosti porodilja i novorenadi, nizom zabrana i magijskih praksi se regulisalo ponaanje ene kako bi se dolo do povoljnog ishoda raanja zdravog potomka. U takvim uslovima, briga za odravanjem potomstva je razumljiva a nain kako se to ostvaruje oslanja se na religijska znanja i shvatanje sveta. Problem je jedino u upotrebi te ideologije, odnosno, institucije materinstva kao naina da se dri pod kontrolom materinstvo koje ne moe biti privatna stvar ene ve javno dobro u korist mukaraca koji, po pravilu i imaju mo. Fuko je pokazao da je u XIX veku dolo do promena u zapadnim drutvima kada je u pitanju kontrola ponaanja pojedinca. Prelo se od kontrole prinudom i kaznom na disciplinujuu mo. Mi dobrovoljno ulazimo u taj proces i prihvatamo socijalno poeljna ponaanja koja su kao takva odredili oni koji imaju mo da konstruiu odreeni dominantni diskurs. 12 Napomenula sam da su u izgradnji drutva u XIX veku uestvovali i razliiti disciplinarni reimi od strane vlasti, crkve, kole. U tom smislu, moemo razumeti injenicu da je narodna religija Srba najbogatija upravo tabuima vezanim za raanje i negu deteta, odnosno, tabui imaju upravo tu ulogu disciplinujueg metoda materinstva. Disciplinarni reimi ostvaruju svoj uticaj, izmeu ostalog, i kroz konstrukcije diskursa koji usvajamo i u skladu sa njima se i ponaamo. Gergen smatra da nas disciplinovanje na izvestan nain ini slepim za sve ono to izlazi iz okvira nauenog ponaanja kao poeljnog.13 Na taj nain iskljuene su druge mogunosti, a oni koji su van ovakvog reima bivaju degradirani. Stvaranje alternativnih diskursa jeste oteano ili onemogueno, naroito kada se radi o ulogama kao to je materinska. 14 Dakle, ivimo okrueni velikim brojem diskursa koji mogu biti manje ili vie prihvaeni kao to su, na primer, diskurs obavezujueg materinstva koji promovie pravoslavna crkva, diskurs materinstva u skladu sa populacionom politikom drave, medicinski diskurs o reproduktivnom zdravlju i drugi. Koji diskurs se smatra alternaNa vie mesta kod Fukoa, na primer videti: M.Fuko, Nadzirati i kanjavati: nastanak zatvora. Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Sremski Karlovci, Novi Sad 1997. 13 J. K. Gergen, Socijalna konstrukcija: ulazak u dijalog. Zepter Book World. Beograd 2006: 73. 14 U svojim istraivanjima nailazila sam na majke koje su se pridravale nekih tabua, iako nisu znale njihovo pravo znaenje ak su i same izjavljivale da je to "sujeverje", ali osnovni motiv im je bio "da sve bude u redu". Inae, svako moe da zapazi da je crveni koni ili crvena narukvica na ruci male bebe veoma esta pojava danas. Ove primere navodim da bih objasnila ta podrazumevam pod alternativnim diskursom. Ako prihvatimo da se u savremenoj kulturi dominantni diskurs materinstva gradi, izmeu ostalog, na naunim znanjima preko popularne literature, specijalizovanih asopisa itd., onda bi tradicionalni diskurs, u koji spada i vezivanje crvenog konia, bio zapravo alternativni. .. . 3. .1 (2008)
12

164

LIDIJA RADULOVI

tivnim u jednoj zajednici je stvar onih koji imaju privilegiju da definiu ta je dominantni diskurs. I danas se u nekim sredinama alternativnim diskursom materinstva moe smatrati materinstvo, odnosno, raanje vanbranog deteta. Dominantni diskurs, u tradicijskoj kulturi prouavanog perioda u Srbiji, konstruisan je na osnovu etnoteorija o zaeu, raanju i odgajanju kao kulturnim konceptualizacijama razliitih znanja iz narodne medicine, nauke ali velikim delom koncipiran je i na osnovu religijskih verovanja. Tanije, i kulturne konceptualizacije "naunih" znanja su bile proete religijskim shvatanjima. Magijska praksa i tabui zabeleeni u narodu predstavljali su razliite interpretacije hrianskog, pravoslavnog shvatanja sveta, jednim delom su sledili kanonska pravila (na primer, obred "ucrkovljenja" 15 porodilje) ili su se zasnivali na nehrianskim konceptima. Naime, praksa da se porodilja i dete nakon isteka 40 dana podvrgnu aktu oienja, ucrkovljenja 16 porodilje je pravilo koje uvodi hrianstvo, meutim, predstave o ritualnoj neistoi porodilje postojale su u prethrianskim i nehrianskim verovanjima. Polazim, dakle, od pretpostavke da je religijski diskurs bio dominantan kada je u pitanju konstrukcija materinstva, naroito trudnoe i poroaja. Nauna medicinska znanja u XIX veku praktino su bila u povoju ali nedostupna seoskom stanovnitvu Srbije. Oslanjalo se obino na znanja iz takozvane narodne medicine koja su velikim delom bila povezana s magijom. Religijski diskurs kao dominantni diskurs pruao je referentni okvir za tumaenje sveta i ovekovo mesto u njemu. U takvom diskursu preovlaujua skripta je poistoveivanje ene i enskosti sa materinskom ulogom. ene je interiorizuju kao normalnu ulogu koja je u skladu sa njihovom prirodom, odnosno, biolokom funkcijom. Da bi ene prihvatile dominantni diskurs on mora da sadri neke od mehanizama koji ga opravdavaju, kao to je pomenuto dovoenje u vezu sa biolokom funkcijom ili Boijom voljom. S jedne strane, razvija se itav sistem tabua kojima se disciplinuje ponaanje ene poev od svadbenog rituala, preko zaea, trudnoe, poroaja i lohijalnosti, s druge strane, uvode se magijske radnje kao strategije kojima se obezbeuje ispunjenje zadate uloge ali i kontrolie ispunjenje materinske uloge. Sem toga, na osnovu ovih tabua moemo videti kako kultura upisuje u telo majke i telo deteta, pre nego to je i roeOvaj obred i terminoloki ukazuje na povratak porodilje u crkvu, budui da je do tada bila iskljuena iz iste. 16 Majka nakon etrdesetog dana od poroaja, poto je prethodno okupana i oiena, donosi dete u hram radi ucrkovljenja. Ritual poinje ispred vrata hrama da bi postepeno uz molitve svetenika bila i uvedena u hram gde se njoj i detetu itaju molitve. Na primer, svetenik ita molitvu majci: "....Udostoji je da se priesti asnim telom i krvlju Hrista tvoga. Speri njenu telesnu i duevnu neistou kad se navri etrdeset dana, da bi, udostojena da ue u tvoj sveti hram, sa nama proslavila tvoje svesveto ime, Oca i Sina i Svetoga Duha, sad i uvek i u sve vekove. Amin." Izvod iz: Trebnik, drugo izdanje, Izdavaka ustanova Srpske pravoslavne eparhije umadijske "Kaleni", Kragujevac 1998: 7. .. . 3. . 1 (2008)
15

DEKONSTRUKCIJA MATERINSTVA...

165

no, odreena znaenja koja su izraz i instrument polnih/rodnih razlika. Dakle, najpre u na primeru tabua pokazati da diskursi materinstva i porodinog ivota podstiu ene na praksu koja nije uvek u interesu njihovog mentalnog i fizikog zdravlja ali, esto, ni u drutvenom i ekonomskom interesu. 17 Tabui su, u tom smislu, suptilnije metode kontrole, diskriminacije i segregacije na osnovu rodne pripadnosti. Zatim u, u narednom delu, pokuati da potvrdim hipotezu po kojoj su magijski rituali strategije koje obezbeuju enama alternativne diskurse.

Tabu kao sredstvo kontrole i prinude u izgradnji diskursa idealnog materinstva


Tabu kao magijsko-religijski fenomen vezan za etape materinstva istraivan je u delu Duana Bandia, Tabu u tradicionalnoj kulturi Srba. Iako postoji veoma bogata empirijska evidencija u domaoj etnografiji, ovo delo je prva studija koja problematizuje tabu kao religijski i drutveni fenomen. U tradicionalnim drutvima, kakvo je drutvo Srbije XIX i prve polovine XX veka, preovlauje shvatanje po kojem je proces raanja, tako bitan za reprodukciju zajednice, kritini period u kojem su ne samo majka i dete, ve i itava zajednica izloeni dejstvu natprirodnih sila: demona, uticaju magije ili maginoj "infekciji". 18 Majka i lanovi zajednice pribegavaju odreenom ritualnom ponaanju, tabuima, kako bi spreili nepovoljna dejstva ovih sila a samim tim i nepovoljan razvoj dogaaja, ili magijskim radnjama kako bi izazvali povoljan ishod ovog kriznog perioda. Dakle, u osnovi tabuizacije procesa raanja lei briga oko ishoda tog procesa. Briga je, na primer, istovremeno autentino oseanje ali, takoe, i drutveni konstrukt koji moe imati odreene funkcije u odravanju drutvene strukture, a povezan je s mitologizacijom enske ljubavi, pre svega prema deci, koja je bezuslovna, vena i portvovana. 19 Brina majka e se svakako truditi da potuje tradicijom ustanovljeni sistem ponaanja i brojne tabue kako bi zatitila dete, dok je pri tome veoma mali broj tabua usmeren i na zatitu same majke. Sistemom tabua u periodu trudnoe kontrolie se i usmerava kretanje budue majke, kontakt sa pojedinim ivotinjama, materijama i predmetima, ljudima, duhovima i demonima, regulie se njena ishrana kao i emocionalni ivot. Kretanje trudnice je veoma ogranieno, odnosno, svedeno na najmanju meru. Ona je duna da izbegava opasna mesta kao
V. Ber, Uvod u scoijalni konstrukcionizam, ZEPTER BOOK WORLD. Beograd 2001:196. 18 D. Bandi, Tabu u tradicionalnoj kulturi Srba. BIGZ, Biblioteka XX vek. Beograd 1980: 30. 19 M. Blagojevi, Brinem, dakle postojim: dekonstrukcija enske brige, u: Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse, priredila Blagojevi M., Asocijacija za ensku inicijativu. Beograd 2000: 592. .. . 3. .1 (2008)
17

166

LIDIJA RADULOVI

to su raskrsnica, drvljanik, gumno, prag, ubrite, groblje, mee jer se veruje da su to mesta na kojima su posebno aktivna demonska bia i neiste sile. Potpuna zabrana kretanja se vezuje za odreeno doba dana, naime, ne sme da izlazi iz kue "posle zalaska sunca" ili u "gluvo doba". 20 Krenje ove zabrane bi, na primer, u Grui imalo za posledicu raanje plaljivog deteta. Ova analogija je sasvim razumljiva budui da se veruje u posebnu aktivnost duhova i demona upravo u ovom vremenskom intervalu, kao i strah koji izaziva verovanje u ova bia. "Neodgovorna majka" bi, tako, krenjem tabua dovela sebe u situaciju da se uplai a to bi znailo, usled simpatike povezanosti s detetom, da bi i dete bilo plaljivo. Emotivni ivot trudnice smatra se jako bitnim za psiholoki profil deteta pa se na razliite naine izbegavaju negativne emocije, pre svega strah. U tom smislu, ona bi trebalo da izbegava strane prizore kao to su: svaa, mrtvac, klanje ivotinja, poar; generalno, trebalo bi da izbegava razgovore o stranim stvarima. Paradoksalno je upravo to to se, s jedne strane, brojnim tabuima i saznanjima o moguim posledicama u sluaju njihovog i nenamernog krenja trudnica posredno zastrauje, dok se, s druge strane, upravo tabuiu situacije koje mogu da izazovu strah. Ako dalje analiziramo zabrane koje se odnose na njen emotivni ivot, videemo da se ovim sistemom tabua zapravo konstruie odreeni tip femininosti, osnosno, konceptualizuje rodni diskurs po kojem je ena blaga, skromna, emocionalna, nejaka i tiha. U pojedinim krajevima postoje razliite zabrane tog tipa kao, na primer, ne sme da bude ljuta, zlovoljna, zlurada, tuna.21 Posledice se uglavnom kreu u pravcu analogije, na osnovu koje e takva oseanja postati trajna psihika karakteristika deteta. Bioloke promene u telu propraene su odreenom kulturnom organizacijom ponaanja same trudnice ali i njene okoline. Trudnici se zabranjuje upotreba odreene hrane jer se veruje da moe negativno uticati na plod. Pre svega, zabranjuje se da jede zeije meso, ribu, pueve, naroito meso "naete" ivotinje (ivotinje koja je napadnuta i ranjena od strane vuka, zmije ili ptice grabljivice), slezinu, bubreg, hranu koja je vraena sa groblja, jagnjee meso, da pije rakiju, vodu iz odreenih sudova, hranu i pie "za pokoj due" i drugo. Lista je zaista veoma dugaka i postoje razliite lokalne varijante. Tabuisanost odreene hrane povezana je sa verovanjem u dobrobit ili tetu koju hrana i pie mogu imati na fizioloku, psiholoku i socijalnu stranu ivota deteta i majke, ali postoje i sasvim iracionalna verovanja. Fizioloke potrebe za zadovoljenjem odreenih prohteva u ishrani, koje u nekim kulturama idu od odvratnosti prema odreenoj vrsti hrane do toga da se eli ono to nije za jelo ili ona hrana do koje je teko doi, jo uvek nemaju adekvatno nauno objanjenje ali su zato regulisani odreKoristiu sistematizaciju etnografskog materijala koju je dao Duan Bandi. D. Bandi, Tabu.....op.cit. 46. 21 Ibid. 51. .. . 3. . 1 (2008)
20

DEKONSTRUKCIJA MATERINSTVA...

167

enim ogranienjima u ishrani. 22 Takoe se normira i ponaanje lanova porodice u odnosu na predstave o "normalnim" fiziolokim prohtevima. Mnoge trudnice i danas koriste privilegije koje im je dala kultura stvaranjem jednog sistema koji tolerie njihovo "neobino" ponaanje u vezi s hranom. I danas se moe uti verovanje da su trudnice posebno lakome i da tu elju mogu teko da kontroliu, a posledice su ili beleg na telu na mestu koje je tada dodirnula ili ak pobaaj. S jedne strane, smatra se da trudnoj eni ne treba odbiti ispunjenje elje. S druge strane, ova lakomost se dovodi u vezu s teko objanjivim verovanjem da su trudnice u takvoj situaciji sklone krai. Posledice su beleg na telu deteta, i to u obliku ukradene hrane, ili daleko drastinije kao, na primer, detepotencijalni kradljivac, sakato ili kratkovido dete. Zanimljivo je da inae za mali broj tabua, odnosno, krenja zabrana postoji i odgovarajua magijska radnja koja bi anulirala negativno dejstvo. Meutim, u sluaju da lakoma trudnica nije odolela iskuenju i ukrade hranu, moe da pribegne magijskoj radnji dodirivanja zemlje ili da prizna svoju krivicu odmah ili najkasnije 40 dana nakon roenja deteta. 23 Dakle, kultura regulie ponaanje trudnice tako to, pre svega, insistira na samokontroli i suzbijanju "nagona" za specijalnom hranom, u protivnom od ponaanja trudnice (to uostalom vai i za druge tabue), zavisi: 1) fiziki izgled deteta (deformiteti, beleg, nakaznost); 2) psihike osobine deteta (prznica, neraspoloeno, ljutitio); 3) socijalne osobine (kradljivac). Duan Bandi je tabue kojima se regulie emocionalni ivot trudnice objasnio u skladu s animistikim shvatanjem u narodnoj religiji Srba, tako da se psihika aktivnost ljudskog bia zapravo shvata kao aktivnost njegove due. U tom smislu, majka darujui detetu ivot udahnjuje duu u njegovo telo a samim tim se prenose i njene psihike karakteristike. Na taj nain se redukovanjem emocionalnog ivota trudnice uticalo na nasledna svojstva deteta. 24 U naoj tradicijskoj kulturi ne postoje eksplicitne etnokonceptualizacije o mehanizmima zaea deteta, o tome ko (otac ili majka, otac i majka) i na koji nain uestvuju in utero u stvaranju due i tela, implicitno se na osnovu ireg kruga verovanja moe zakljuiti da je ena zaduena za duu ili duhovnu komponentu. 25 Ma kako se
Trudnike prohteve u velikom broju kultura prati verovanje da bi im trebalo udovoljiti. U irskom folkloru sauvana je legenda koja govori da prohtevi moraju biti u granicama kako bi im socijalno okruenje moglo udovoljiti. Legenda govori o tome da se eni prohtelo da pojede komad muevljevog mesa, mu je nerado pristao da udovolji prohtevu dva puta meutim, kada je trudna ena zatraila i trei put on je gurnuo sa litice u zaliv. U njenoj utrobi su naena tri deteta. J. Valsiner, ovekov razvoj i kultura, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Beograd 1997: 128. 23 D. Bandi, Tabu .......... 50. 24 Ibid. 51. 25 Ova predstava je u suprotnosti sa starogrkim shvatanjem izraenim kod Aristotela, koje je uticalo na shvatanja u srednjovekovnoj Evropi, po kojem je sperma, zahvaljujui fizikim svojstvima, naginjala ka nematerijalnom dok je ensko telo obez .. . 3. .1 (2008)
22

168

LIDIJA RADULOVI

shvatao ovaj odnos u naoj tradicijskoj kulturi ne moe se svesti na prosto interpretiranje kosmologije tradicionalnih patrilinearnih drutava, po kojima dete nastaje samo iz "oeve krvi", dok je udeo majke sveden na ulogu inkubatora. 26 Budui da u devetnaestovekovnoj Srbiji nije bilo tabua koji bi se odnosili na mukarce koji oekuju prinovu, moglo bi se implicitno zakljuiti da otac ni na koji nain ne moe da utie na dalje formiranje ljudskog bia nakon to je "odradio posao" oko zaea. Da je "teoriju" o zaeu i raanju mogue rekonstruisati na osnovu etnografske grae pokazala je Zorica Ivanovi, iznosei da je bioloko srodstvo konceptualizovano kao rezultat seksualnog odnosa i meanja krvi oca i majke prilikom zaea. 27 Preko krvi se prenose i karakterne i fizike osobine roditelja na dete. Meutim, muka i enska krv su oznaavane i klasifikovane kao kvalitativno razliite supstance, odnosno, muka krv je smatrana jaom, ime postaje i rodno odreena supstanca to dalje implicira ne samo hijerahijske odnose meu polovima, ve podrava pravilo patrilinearne filijacije i doprinosi reprodukovanju rodnih nejednakosti. 28 Nativni koncepti o transmisiji osobina sa majke na dete u toku trudnoe koji se, kao to sam pokuala da pokaem, mogu rekonstruisati na osnovu tabua, ukazuju na simbolike aspekte moi ene. Iako je muka krv percipirana kao jaa, njena stvaralaka mo moe da bude anulirana, ukoliko se trudnica ne pridrava tabua, to znaajno relativizuje dominantnu ulogu mukarca u procesu zaea. Konstrukcija spiritualne veze kao daleko znaajnije izmeu majke i deteta, kao i teza da je majka zasluna za oblikovanje due deteta, je u suprotnosti sa konstrukcijom domaih etnologa posebno ajkanovia. Naime, on istie da se due umrlih predaka inkarniraju u
beivalo materiju. Menstruaciona krv je zapravo materija, sirova, inertna i amorfna tenost koju pokree sperma tako to izaziva proces koagulacije i anatomske diferencijacije, proces se zavrava roenjem deteta koje je identino ocu. U tom smislu, raanje enskog deteta se shvata kao anomalija i ukazuje na neku slabost oca. Doprinos majke je dakle pasivan i telesan, suprotno ulozi oca koja je aktivna i ukljuuje mo oblikovanja, odnosno, prenosi detetu duu. Na osnovu reakcije sperme na vazduh, Aristotel je razvio ideje o prirodi sperme i itavu genetsku teoriju. Sperma je meavina vode i toplog vazduha ili daha (pneuma). Kada je topla ona je gusta i konzistentna, kada se izloi hladnoi, znai, kada dospe van tela ona se razgrauje i pretvara u providnu tenost a uzrok tome je isparavanje daha ili pneume. . Sisa, Prefinjena tela, enske studije 2-3, 1995,asopis za feminsitiku teoriju, Centar za enske studije, Beograd. http://www.zenskestudie.edu.yu/pages/zenskestudije/zs_s2/sisa.html 26 R. Gremaux, Woman Becomes Man in the Balkans, u: G.Herdt(ed.), Third Sex, Third Gender, Beyound Sexual Dimorphism in Culture and History, Zone Books, New York, 1994: 268. Navedeno prema: Z. Ivanovi, Na koga lie deca: srodstvo kod Srba i principi percepcije slinosti meu srodnicima, u: Obiaji ivotnog ciklusa u gradskoj sredini, posebna izdanja 48., Etnografski institut SANU. Beograd 2002: 391. 27 Z. Ivanovi, op.cit., 383. 28 Ibid. 390. .. . 3. . 1 (2008)

DEKONSTRUKCIJA MATERINSTVA...

169

detetu u trenutku "oivljavanja" ploda, to ukazuje na koncept po kojem je uloga majke pasivna. Argumentacija ove konstrukcije obino lei u obiaju da kum daje detetu ime, jer on jedini zna koji se predak inkarnirao u novoroenetu. 29 Meutim, nativni koncepti su veoma raznovrsni i esto kontradiktorni, kao na primer, verovanje da e dete preuzeti osobine one osobe koju trudnica ugleda u trenutku pomeranja ploda. Otuda je njeno ponaanje regulisano zabranama da uopte gleda osobe koje imaju neku deformaciju ili psihiku manu. 30 Dakle, kulturno-simbolike konstrukcije uloge, znaenja i znaaja majke u narodnoj religiji Srba su veoma raznovrsne tako da je svaka generalizacija i uoptavanje neodrivo. Konstrukcije koje idu u pravcu idealizovanja materinstva, odnosno, njene uloge u javnom diskursu, dok je u praksi podreena, deprivilegovana i omalovaavana, ili kroz socijalne konstrukcije roda koje su konceptualizovane na osnovu nativnih religijsko-magijskih predstava, ili crkvenog diskursa u kojima se uloga majke umanjuje u procesu reprodukcije, trabalo bi relativizovati alternativnim diskursima na osnovu kojih moemo da rekonstruiemo sasvim druga znaenja. Na drugoj strani, konstruisanje patrijarhalnih rodnih odnosa na razliite naine je podravano ideolokim i simbolikim sredstvima religije kojima se kontrolisala reprodukcija a time doprinosilo repodukovanju rodnih nejednakosti. Upravo su neka od antropolokih istraivanja u svetu pokazala da je kontrola reprodukcije ljudi znaajan instrument reprodukcije socijalnog poretka. 31 Pomenuti tabui koji se odnose na redukovanje kontakta sa ivotinjama, materijama i objektima, ljudima, demonima posredno se odnose na redukovanje emocionalnog stanja trudnice, odnosno, na izbegavanje oseanja straha, ali pored toga imaju i svoje specifinosti. Tabuima koji se odnose na kontakte sa ljudima kontrolie se i ograniava drutvena aktivnost jer se trudnici zabranjuje odlazak na vee skupove (veruje se da moe biti ureena). Budui da je posebno akcentovana odreena kategorija ljudi na ovaj nain se zapravo pojaava emocija straha. Naime, opasnim se smatra kontakt ili ak samo pogled na ljude koji imaju neku telesnu manu. Zabrana da se takvim osobama udi ili da im se podsmeva zvui humanistiki i politiki korektno, meutim, razlog lei u verovanju da su ovakvi ljudi u posebnoj vezi s natprirodnim silama i demonskim svetom. Na isti nain se objanjavaju i zabrane kontakta sa mrtvacem, veticom, vampirom, ili nekim drugim demonskim biima. Tabui u periodu trudnoe su prevashodno usmereni na zatitu ploda, odnosno, novoroeneta to se moe zakljuiti na osnovu predstava o posledicama ukoliko
Na vie mesta u etnografskoj grai, vidi na primer: V. ajkanovi, Stara srpska religija i mitologija, rukopis priredio uri V., Sabrana dela iz srpske religije i mitologije, knj.V, SKZ, BIGZ, Prosveta, Partenon M.A.M., Beograd: 1994: 148. 30 S. Trojanovi, Zagledanje ili ugled, Srpski etnografski zbornik L., Rasprave i graa, knj.1. Beograd, 1934. 1-8. 31 Z. Ivanovi, Na koga lie......op.cit. 388. .. . 3. .1 (2008)
29

170

LIDIJA RADULOVI

se tabu prekri. Naime, u veini sluajeva e se negativno odraziti na dete, a ne na trudnicu, odnosno, majku to nam govori o konstruktu patrijarhalne kulture u kojem je potomstvo najvea dragocenost, ali istovremeno o konstruktu po kojem se enskost vrednuje kroz reprodukciju, odnosno, vrednost se pripisuje samo onim enama koje su rodile zdravo potomstvo. Veoma mali broj tabua, gotovo zanemarljiv, se odnosi na zatitu same trudnice to se moe videti na osnovu pretpostavljenih posledica krenja tabua, veina se odraava na dete, dok je obino teak poroaj posledica koja se odnosi na enu. Ova naizgled nebriga za buduu majku, njeno zdravlje i ivot, u religijskom diskursu proishodi iz verovanja u dvostruku "prirodu" trudnice kao privremeno demonizovane osobe, na jednoj strani, koja je samim tim neista i opasna po zajednicu i okolinu, dok se, na drugoj strani, u svetovnom diskursu tabuiu obino oni objekti koji se nalaze na prelazu iz jednog u drugi drutveni status. Budui da se o ritualu obreda prelaza majke moe govoriti eventualno u sluaju raanja prvog deteta, a da pri tome ne postoje specijalni tabui za takve sluajeve, ve je ena duna da potuje iste tabue u svakoj trudnoi, vidimo da zajednica nije ni imala potrebu da zatiti enu jer praktino i nije u opasnosti te joj i nisu potrebni rituali koji bi obezebedili nesmetani prelaz iz jednog stanja u drugo. Majka, i posredno zajednica, potovanjem tabua obezbeuju da se budui lan zajednice "pripremi" za prihvatanje svog novog drutvenog statusa, pre svega, statusa "normalnog" pripadnika drutva. Duan Bandi je pokazao da se analizom tabua moe reinterpretirati poznata struktura obreda prelaza koju je dao A. van Genep, kada je u pitanju novoroene. Naime, faza separacije praktino ne moe postojati u trudnoi, jer neroeno dete i nema prethodoni drutveni status, ve se moe govoriti o fazi "preventivne agregacije". 32 I tabui u periodu lohijalnosti takoe imaju izraenu agregacijsku komponentu, tako da se mogu tretirati kao neposredan nastavak tabua vezanih za period trudnoe, meutim, dominantnija je njihova zatitna funkcija te se ova faza moe nazvati, kako smatra Bandi, "parcijalnom agregacijom". U skladu s ovom idejom, smatram da se i u sluaju majke moe govoriti o trudnoi kao posebnom vidu parcijalne agregacije u status majke. Naime, u tabuima su sadrani svi zahtevi za ispunjenjem idealnog obrasca majke ukoliko ih se pridrava, kontrolie svoj emocionalni i fiziki ivot u tom periodu, rodi zdravo dete postaje i stvarno agregirana u status majke. "Idealna majka" dobra majka je ona koja se uvek iznova potvruje, raenjem i to velikog broja dece, naroito muke, koja su percipirana kao nova radna snaga koja e doprinositi boljitku porodice i ire zajednice. Tabui, dakle, imaju agregacijsku i zatitnu komponentu a, ono to je bitno za predmet ovog rada, nisu rodno polarizovani. Razlog tome moemo traiti u nemoD. Bandi, Tabu kao element organizacije kulturnog vremena i prostora, u: Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, drugo dopunjeno izdanje, XX vek, igoja tampa, Beograd 1997: 130. .. . 3. . 1 (2008)
32

DEKONSTRUKCIJA MATERINSTVA...

171

gunosti da se u periodu trudnoe zna pol deteta, meutim, i u tabuima u lohijalnom periodu nema rodne polarizacije, odnosno, nema razlika u zatiti mukog i enskog deteta niti se, na primer, veruje da vie treba tititi muko nego ensko dete od demonskih sila, to bi se i moglo oekivati budui da je postojao diskurs o "demonskoj prirodi ene" ili njenoj posebnoj vezi s natprirodnim silama. U etnografskoj evidenciji, dakle, postoji veoma mali broj tabua koji eksplicitno ukazuju na rodnu polarizaciju, na primer, mlada ne sme na venanju imati ivau iglu ili makaze da ne bi raala ensku decu. Ne treba iskljuiti ni mogunost da se neke od preporuenih magijskih radnji za raanje deteta odreenog pola mogu "prevesti" u tabue. Na primer, magijska radnja koja propisuje da dete nakon povratka iz crkve posle 40 dana unosi mukarac, da bi se raalo muko dete, moe da se prevede u tabu kojim se zabranjuje da dete unese enska osoba. Rodna polarizacija je ekplicitno prisutna u magijskim radnjama, meutim, budui da je re jednoj patrijarhalnoj kulturi za koju vai da favorizuje raanje mukih potomaka, suprotne magijske radnje, za raanjem enske dece, postoje samo u sluajevima kada se raaju samo muka deca, "pa roditelji ele da promene" 33 inae, gotovo sve radnje usmerene su na raanje muke dece. Etnoteorije vezane sa odgajanje dece su jednim delom rodno polarizovane i uglavnom se odnose na zabrane bazirane na narodnim znanjima da, na primer, muko novoroene ne sme dugo i snano da plae jer to moe negativno da se odrazi na njegove testise; da je mukom novoroenetu potrebna vea panja i nega jer je fiziki slabije i ee umire.

Magijske radnje kao sredstva kontrole i prinude u izgradnji diskursa idealnog materinstva
Kada je re o magijskim radnjama vezanim za faze materinstva magijom se uglavnom bave majke, odnosno, ene. Magijski rituali su gotovo obavezni u repertoaru svake ene koja nastoji da odgovori zahtevima, odnosno, konstruktima patrijarhalne kulture. Magijske radnje za plodnost u braku praktikuju se jo u svadbenom ritualu i veina magijskih radnji usmerena je ka tom cilju. 34 One su, ne samo nain da se upravlja stvarnou u kojoj je dominantan diskurs enamajka idealni obrazac enskosti u patrijarhalnoj kulturi ve, na izvestan nain, predstavljaju i sistem prinude kojim se obezbeuje reprodukcija muke moi i vlasti. Naime, veina magijskih radnji u svadbenom ritualu usmerena je na dobijanje mukog potomstva. Na primer, mlada bi trebalo da ue u mladoenjinu kuu preko ilima pod kojim je muki gatnjak i mali noi crnokorac, ili je odvedu do iviluka na koji se vea oruje. U ovim ritualima oigledna je upotreba
J. Miodragovi, Narodna pedagogija u Srba ili kako na narod podie porod svoj, izdanje Zadubine I.M.Kolarca, Beograd 1914: 33. 34 Na primer, sanduk s mladinim darovima bi trebalo da bude otvoren, podie nakonje, provlai kroz haljinu jaje itd. .. . 3. .1 (2008)
33

172

LIDIJA RADULOVI

muke simbolike oruja koja se povezuje sa iskazivanjem moi. Mlada izgovara magijske rei tipa: "Koliko ti u glavi zubova, toliko ti rodila sinova, koliko ti u kui rogova (na krovu), toliko ti rodila sinova". 35 Nakonje koje podie obavezno je muko dete ili se muko dete povalja po postelji mladenaca i slino. Veina magijskih radnji i tabua usmerena je, meutim, na cilj da se doe do "ivog i zdravog" potomstva. To istovremeno znai ne samo ispunjenje materinske uloge, ve, povoljniji poloaj ene u porodici i zajednici. U sluaju da ena ne moe da zane i rodi osuivana je a priori, a zajednica je imala veoma negativan odnos i tretman prema njoj, pa je pogrdno nazivana "bezdetkom", "jalovicom", "nerotkom". Kulturna interpretacija neplodnosti kree se u okvirima socijalnih i religijskih objanjenja. Obino se povezuje sa naruenim meulinim odnosima, ljubomorom i zaviu tako da se veruje da su na brani par baene ini. Neplodnost se dovodi u vezu i sa ponaanjem ene, uinjenim grehom ili porodinim prokletstvom. Magijske radnje za plodnost su svojevrstan vid kulturne podrke u ostvarivanju materinstva. Na osnovu magijskih radnji koje se sprovode u sluaju neplodnosti oekivali bismo da iz magijskih rituala budu iskljueni mukarci, odnosno, muevi. Meutim, u velikom broju magijskih rituala, iako su verovatno inicijatori ene, uestvuju i mukarci. Kupaju se zajedno u vodi sa travom raskovnik kako bi se raskovale maije koje im je evenutalno na venanju neko napravio; okupa se s muem izmeu rastoenih kola pa se ih zatim opet sastave i slino. 36 Dakle, pogrena je predstava o tome da su ene u borbi s neplodnou sasvim bile bez podrke mueva. Meutim, kao to sam naglasila, ena je izloena osudi od strane zajednice i uglavnom su sve aktivnosti bile u okviru enske grupe i enske solidarnosti. Veina magijskih radnji bazira se na principu analogije i u tom smislu povezana je s trudnicama, porodiljama, plodnim enama. Brojne magijske radnje usmerene na obezbeivanje zaea govore nam koliko je motivacija bila jaka a ivot tegoban. Diskurs obaveznog materinstva nije samo stavljao neplodnu enu u dvostruko marginalizovani poloaj, ve je imao i ozbiljne implikacije na njeno psihiko i fiziko zdravlje. esti su komentari etnografa da ena ini i "najvee budalatine, da ini sve, to joj god ko kae, samo da rodi. ini ovih ima i nevinih pa i posve nepametnih i tetnih". Na primer, nae u iarci od ipka ili u drvetu crva i pojede ga, nae u konjskoj balezi celih zrna jema pa ih skuva i tu orbu pojede; pije krv od zeca koji je na raspeti petak ubijen i drugo. 37 Naizgled "posve nepametni" postupci imaju zapravo simboliki znaaj jer se magijskim jedenjem onoga to nije za jelo asocira veza sa trudnoom u kojoj trudnice mogu imati poriv za specijalnom hranom ili ak i za onim to se inae ne jede: kre, sapun, pasta,
35 36

J. Miodragovi,op.cit. 19. Ibid. 24-26. 37 Ibid. .. . 3. . 1 (2008)

DEKONSTRUKCIJA MATERINSTVA...

173

lepak i drugo. Da se na poseban nain shvatala i interpretirala mo pravoslavnih relikvija moe se videti iz magijske prakse po kojoj bi neplodna ena trabalo da pojede iak iz kandila pred ikonom sv. Bogorodice. Sa istim ciljem, verovanjem u njihovu posebnu magijsku mo da izazovu plodnost, korieni su i crkveni zapisi i relikvije. Svetenici su verovatno uestvovali u ovakvim ritualima jer se navodi da je posebna mo pripisivana molitvi koju oita svetenik odmah nakon rukopoloenja ili napie zapis. Na jednom od takvih zapisa stoji:"Se dveri nebesni otverzite i ti otroe izidi, zove te Isus, izidi otroe zovet predite isaajte, isaajte, priloi im na krst ot raba Boi". 38 Diskurs o neplodnoj eni kao iskljuivom krivcu za neplodan brak ugroava i ekonomske i drutvene interese ene. Naime, obino je takvu enu mu mogao da otera bez ikakve nadoknade miraza, ili da dovede drugu enu. 39 Navedene magijske radnje moemo da razumemo kao strategije kojima su neplodne ene nastojale da odgovore na zahtev ili konstrukciju "normalne ene", dok su s istim ciljem, postignuem uspenog i ostvarenog materinstva, sprovoene i magijske radnje kojima se obezbeivalo raanje muke dece ili da se "deca odre".

Magijski rituali kao (simbolike) strategije u izgradnji alternativnog diskursa materinstva


Rodnu magiju tretiram kao (simboliku) strategiju kojom su ene kontrolisale reproduktivnu sferu ivota i izgraivale alternativne diskurse materinstva. U kulturi kakava je tradicionalna kultura u XIX veku, posebno kako je ona prezentovana kroz nauni diskurs, malo ima mesta za alternativne diskurse materinstva ali to ne znai da oni nisu i postojali. Alternativnim moemo smatrati i diskurs o planiranom materinstvu po kojem ena moe da odlui da li uopte eli da raa, vreme kada eli da raa kao i broj dece. Upravo na osnovu magijskih radnji moemo zakljuiti da je takav diskurs postojao i u tradicijskoj kulturi. Na primer, u svadbenom ritualu mlada mora da pazi i odvee sve vorove na odei kako bi mogla da raa, na drugoj strani ona moe da pribegne suprotnoj magijskoj radnji i zavee onoliko vorova koliko godina ne eli da raa; vodom kojom se okupala zalije onoliko suvih drveta koliko godina ne eli da rodi; uzme katanac pa ga zatvori i s njim ode na venanje, katanac uva u sanduku i otvori ga kad zaeli da rodi; koulju koju skine kad poe na venanje ne dira onoliko dana koliko godina ne eli da rodi. 40 orevi navodi da je u nekom starom zapisu opisana magijska radnja sa ugljevljem. Naime, ena koja ne eli da raa uzme ugljevlje i stavi u devojaki sanduk. Sve dok je ugljevlje ugaeno
38 39

Ibid. 26. T. orevi, Razvod braka, u: Na narodni ivot II, Prosveta, Beograd 1984: 40-49. 40 Vidi vie primera u: J. Miodragovi, op. cit. 16-19; 33-38. .. . 3. .1 (2008)

174

LIDIJA RADULOVI

nee raati decu. Kad rei da rodi stavi ugljevlje na vatru i zapali, ali ukoliko ne eli uopte da raa baci ga niz vodu. 41 Na osnovu verovanja da se dua nalazi u kostima, noktima ili kosi je i magijska praksa u kojoj porodilja izgori kosu koja joj je opala posle poroaja prilikom eljanja, tako da nee imati vie dece. 42 Svakako da je ovakva mogunost kontrole, naravno tajne i skrivene, znaila enama u situacijama prerane udaje, neeljene udaje i drugo. Slini magijski rituali postojali su i u sluajevima kada je ena elela da utie i na tempo raanja. Naime, este, brojne i uzastopne trudnoe su svakako bile iscrpljujue za enu, naroito u tadanjim uslovima ivota, pa je razumljiv ovakav pokuaj kontrole raanja. Veliki broj magijskih rituala izvodi se sa posteljicom novoroenog deteta tako to ena, na primer, u posteljicu stavi onoliko ivih ugljenova koliko eli da ne rodi, zatim je obesi na odak da se osui; prevrne posteljicu; zamota posteljicu u svoju koulju pa je zakopa pod kamen stanac; zakopava posteljicu pod topolu uz izgovaranje verbalne formule: "kad topola roda imala, tad i ja dete rodila". Neke magijske radnje izvode se pomou zakljuavanja katanca, davanja poslednjem detetu imena kao to su Stanoje, Stana, magijske radnje sa vodicom koja se donosi iz crkve itd. Od srednjeg veka najee upranjavani oblik kontracepcije je prekinuti snoaj. Istraivanja koja sam obavila u okolnim selima Knjaevca pokazala su da je to bio (posle Drugog svetskog rata), a i danas je najzastupljeniji vid kontracepcije meu starijim i stanovnitvom srednjih godina. Magijske radnje koje tretiram kao strategije ili simbolike radnje u izgradnji alternativnog diskursa materinstva u XIX veku su zapravo i alternativni metodi kontrole raanja kojima ene nastoje da ostvare neformalnu mo u konstrukciji rodnih odnosa i izgradnji seksualnog identiteta. U drutvenoj realnosti metoda prekinutog snoaja pokazuje da mukarci imaju dominantnu ulogu u kontroli raanja. Meutim, to ne znai da su ene pasivne rtve muke prevlasti to, na jednoj strani, pokazuju upravo pomenuti vidovi magijske prakse, na drugoj strani ene, prihvatajui s poverenjem presudnu ulogu muke kontrole u seksualnom odnosu, imaju pasivnu ulogu ali, istovremeno, na taj nain aktivno uestvuju u reprodukovanju dominantnih rodnih odnosa i uloga. 43 Kontrola raanja posredno pokazuje da postoje razliiti konstrukti materinstva koji podravaju ideologiju
D.T. orevi, Neki obiaji i verovanja u Starom Vlahu, u: Etnologija (asopis etnolokog drutva u Skoplju), god. I. sv. 4., Skoplje, 1940: 237-238. 42 V. ajkanovi, Stara srpska religija i mitologija, op.cit. 74. 43 R. Drezgi, The politics of abortion and contraception, u: Sociologija, Vol. XLVI , No 2, 2004: 97-114. Izmeu ostalog Drezgi negira tezu o direktnoj uzronoj vezi izmeu visokih stopa abortusa i niskog fertiliteta u Srbiji. Visoke stope abortusa, kako smatra autorka, nisu posledica nepostojanja kulture korienja kontraceptivnih sredstava ve, posledica kontraceptivne greke koja nastaje usled primene prekinutog snoaja kao najrasprostranjenijeg kontraceptivnog metoda u Srbiji. .. . 3. . 1 (2008)
41

DEKONSTRUKCIJA MATERINSTVA...

175

materinstva i seksualnosti patrijarhalne kulture. Pravoslavni diskurs iskljuuje bilo kakve vidove kontrole raanja, ne samo abortus, ve i svaki oblik kontracepcije. Prekinuti koitus se takoe smatra nedozvoljenim naroito zbog grenog prosipanja semena. Jedino je dozvoljeno uzdravanje od polnih odnosa. Dakle, iako dominantni diskurs patrijarhalne kulture promovie kao najveu vrednost i poeljno ponaanje seksualne odnose koji vode do zaea i izjednaava materinstvo sa enstvenou, ipak su postojale strategije kojima se naruavao ili donekle kontrolisao vladajui diskurs. Meutim, kulturne konceptualizacije materinstva usmerene su ka tome da se eni ne ostavlja mogunost izbora, da li eli da postane majka ili ne. U vrednosnom sistemu tradicijske kulture Srba samo ena koja raa postaje cenjeni lan drutva, u tom smislu, verovatno je bilo malo onih koje su elele da nikada ne raaju jer se to u sistemu znaenja tradicijske kulture smatra ponaanjem koje iskae iz okvira "normalnog".

Lidija Radulovi Deconstructing the discourse of motherhood based on the religious-magic practice
To deconstruct discourses on motherhood means to answer the questions, how certain gender relationships in the given society are constructed based on the dominant discourse, in which way do they become natural relationships and become binding for the members of the community creating the ideal type of woman-wife-mother. If we accept that the dominant motherhood discourse was conceived as the social relation of power, we can also inquire as to its problematizing and transformation. In this paper, on the one hand, religious-magical practice are analyzed, supporting the discourse of ideal motherhood, and on the other, there is the analysis of the strategies of the magic rites, which form the alternative discourses of control in the comprehension of womans reproductive role in the traditional Serbian culture of the 19th and the first half of the 20th century. Cultural concepts of motherhood are directed at the fact that woman is not left with much choice, namely, the alternative discourses of motherhood tell us that women ruled over illegitimate knowledge and magic, performed abortions and in that way enabled women to strike a balance between childbearing and their own wishes and interests. However, this kind of discourse is in contrast with the interests of the church and society, that is, their tendency to use womens reproductive potential according to the needs of the society and not the needs of women themselves. By deconstructing taboos and magic rites which are involved in creating the discourse of the good and bad mother it is indirectly pointed at the gender construction and the power relations. Key words: motherhood, gender, discourse, taboo, magic

.. . 3. .1 (2008)

176

LIDIJA RADULOVI

Lidija Radulovi Dconstruire le discours de la maternit partir des pratiques religieuses-magiques


Dconstruire les discours de la maternit signifie rpondre un certain nombre de questions, savoir comment on construit les relations de genre dans une socit donne partir des discours dominants, et de quelle manire ses relations commencent tre ressenties comme naturelles et obligatoires pour les membres dune communaut dans le sens o elles proposent le type idal de la femme-pouse-mre. En partant du prsuppos que le discours dominant de la maternit est construit comme une relation sociale de pouvoir, il est possible de le problmatiser et de soulever la question de son changement. Dans le prsent travail, on procde une analyse de la pratique religieuse-magique qui soutient le discours de la maternit idale, dune part; dautre part, on analyse les stratgies, mises en oeuvre dans les oprations magiques, qui permettent de construire des discours alternatifs concernant le contrle de la fonction reproductrice chez la femme dans la culture traditionnaliste des Serbes au XIXe et dans la premire moiti du XXe sicle. Alors que les conceptualisations culturelles de la maternit visent priver la femme de tout choix, les discours de la maternit alternatifs montrent que la femme possdait des connaissances illgitimes et magiques, matrisait les moyens de contraception et effectuait des avortements afin dadapter le rhytme des naissances ses propres intrts et souhaits. Cependant, ce type de discours entre en conflit avec les intrts de la socit et de lEglise, soucieuses de profiter de la fonction reproductrice chez la femme pour satisfaire aux besoins de la socit plutt que de la femme elle-mme. Dconstruire les tabous et les oprations magiques impliqus dans la construction du discours sur la bonne et la mauvaise mre, cest indiquer indirectement comment on procde la construction du genre et des relations de pouvoir. Mots-cls: maternit, genre, discours, tabou, magie

.. . 3. . 1 (2008)