You are on page 1of 24

Automatizacija proizvodnih sistema

Prof. dr Ljubomir Luki, dipl.in.ma.

AUTOMATIZOVANI PROIZVODNI SISTEMI

24

prof.dr Lj. Luki

Objekti automatizacije
Mainski sistemi kao objekti automatizacije u industriji prerade metala, odnose se na obradne procese, u kojima se upravlja karaktreistinim veliinama. Na osnovu dosadanjih klasifikacija (prof. P.Stankovi, prof. V.olaja, ...) mogu se osnovne metode obrade metala podeliti na: Metode obrade rezanjem, Metode obrade plastinim deformisanjem, Nekonvencionalne metode obrade, Metode obrade velikim brzinama deformisanja i Posebne metode obrade.

prof.dr Lj. Luki

Objekti automatizacije
Metode mainske obrade rezanjem: Struganje (na strugovima) Prostrugivanje (na horizontalnim builicamaglodalicama) Rendisanje Buenje (sa proirivanjem, uputanjem, razvrtanjem i urezivanjem navoja) Glodanje Provlaenje Odsecanje Bruenje Glaanje (superzavrne obrade: honovanje, lepovanje, superfini)
prof.dr Lj. Luki

Objekti automatizacije
Metode obrade plastinim deformisanjem (metode bez odvajanja materijala i metode odvajanjem, metode zapreminskog oblikovanja delova i metode obrade lima): Kovanje i presovanje Istiskivanje Valjanje Utiskivanje i ostale zapreminske metode oblikovanja na presama Izvlaenje Savijanje sa ispravljanjem, uvijanjem i druge vrste posebnog oblikovanja lima Odsecanje Prosecanje Probijanje Delimino procesanje, opsecanje, kalibrisanje i druge.
prof.dr Lj. Luki

Objekti automatizacije

Nekonvencionalne metode obrade emtala su: Ultrazvua Abrazivna Elektroeroziona Laserska Elektronska Hemijska Elektrohemijska Elektrohemijsko bruenje, honovanje i druge

prof.dr Lj. Luki

Objekti automatizacije

Metode obrade metala velikim brzinama deformisanja su: Obrada eksplozijom Obrada pomou viskih vazdunih pritisaka Elektromagnetna metoda Elektrohidraulina metoda Posebne metode obrade metala su metode obrade za dobijanje visokog sjaja povrina - meanje u bubnju, vibraciono meanje delova u abrazivnom prahu, obrtnim etkama i metode nareckivanja.

prof.dr Lj. Luki

Automatizacija obradnih sistema


Raunarsko upravljanje reimom obrade Reim obrade obuhvata osnovne ili bazne elemente obrade koji definiu medjusobni poloaj i relativno kretanje izmedju alata i obradka u toku izvodjenja procesa obrade. Odredjuje se za svaki zahvat, i zavisno od metoda obrade obuhvata dubinu rezanja, broj obrta obradka ili alata, odnosno broj duplih hodova obradka ili alata, korak, ili bazna pomona kretanja i broj prolaza. Na izbor elemenata reima rezanja utie vrlo veliki broj faktora, koji obuhvataju: tehnike, tehnoloke i ekonomske uslove.
prof.dr Lj. Luki

Automatizacija obradnih sistema


Tehnoloki uslovi Materijal obratka Maina Alat Pribor Pripremak Materijal alata Materijal obratka Hladjenje

Tehnoloki uslovi Tanost mera Tanost oblika Kvalitet povrine a n s

Ekonomski uslovi Cena Serija Obim proizvodnje


prof.dr Lj. Luki

Automatizacija obradnih sistema


Osnovni princip rezanja sastoji se u prodiranju reznog klina alata u materijal, a pri tome nastaju razliite karakteristine veliine procesa obrade koje se identifikuju, dovode u multifunkcijsku medjuzavisnost, prate fenomenoloke pojave u procesu i te karakteristine veliine se odravaju u odredjenim vrednostima radi upravljanja procesom obrade. Karakteristine veliine za upravljanje: Glavnim kretanjem: Broj obrta n (o/min) - za sluaj krunog glavnog kretanja Broj duplih hodova nl (dh/min) - za sluaj pravolinijskog glavnog kretanja Pomonim kretanjem: Korak s (mm/o) ili (mm/dh) - pomeraj alata ili obradka za jedan obrt ili dupli hod glavog kretanja
prof.dr Lj. Luki

Automatizacija obradnih sistema

Kada postoji kinematika zavisnost izmedju glavnog i pomonog kretanja (struganje, rendisanje, buenje) - brzina pomonog kretanja je izvedena veliina: Vs = n s ili Vs = nl s (mm/min). Kada ne postoji kinematika zavisnost izmedju glavnog i pomonog kretanja, mera pomonog kretanja je brzina (kod glodanja ili bruenja): Vs = (mm/min), a korak je izvedena veliina s = Vs/n (mm/o).

prof.dr Lj. Luki

Runo upravljanje obradnim sistemima

Karakteristike obradnih sistema sa runim upravljanjem

Jedan pogon na maini alatki, ili eventualno vie pogona sa sinhronizovanim prenosnim sistemima, mehanikim menjaima i runim podeavanjem reimskih parametara, runim merenjem i kontrolom procesa obrade.
Prenos kretanja zavojnim vretenima, zupastim letvama, punim i zupastim prenosnicima.

prof.dr Lj. Luki

Runo upravljanje obradnim sistemima


Obradni sistem sa runim upravljanjem iz 1900. godine

prof.dr Lj. Luki

Runo upravljanje obradnim sistemima


Stub

Glavno vreteno
Operator panel Radni sto Modul glavnog kretanja

Upravljaki pult

Builica-glodalica sa manuelnim upravljanjem iz 1960.godine


Postolje
prof.dr Lj. Luki

Nivoi automatizacije obradnih sistema


Fleksibilni proizvodni sistem

Koncept sa vie maina Transporter obradaka Kretanje obradaka u lancu Logistika sistema alata Automatsko upravljanje tehnolokim procesom kontrolerom i DNC sistemom Magacin obradaka - paleta Dodatni magacin alata Uredjaji za manipulaciju Raunarsko upravljanje Sistemi za monitoring Integrisani merni sistem Automatska izmena alata i magacin alata Automatska izmena obratka Viestrana - vieosna obrada, 4 NC ose Programiranje programskim jezikom Automatski programski rad sistema

Fleksibilna proizvodna elija

Obradni centar CNC maina alatka Kovencionalna maina alatka

1, 2, 3. ... NC ose Manuelna izmena alata Manuelna izrada programa Manuelna izmena obradka Buena traka ili jednostavni DNC sistem upravljanja Runo upravljanje kretanjem Manuelna izmena alata Manuelna izmena obratka Manuelna kontrola tanosti obrade Vizuelna kontrola procesa obrade

prof.dr Lj. Luki

Fleksibilni proizvodni sistemi


Parcijalna obrada

A Pripremak
Paleta

B
Paleta

C
Paleta

D Gotov deo D Gotov deo Pripremak

Obrada na konvencionalnim i NC mainama Obrada na transfer linijama sa radnim stanicama za operacijsku obradu

A Pripremak
Parcijalna obrada

Parcijalna obrada

AB Pripremak

CD Gotov deo

Kompletna obrada

ABCD

ABCD

Obrada na obradnim centrima bez automatskog transporta obradaka

Gotov deo Obrada na FPS-u sa automatskim transportom obradaka Gotov deo


prof.dr Lj. Luki

Transportni sistem obradaka

A Pripremak
Parcijalna obrada

BCD

ABCD

ABCD

Kompletna obrada

CNC maine alatke

Maine alatke sa CNC upravljanjem CNC maine alatke imaju: Pogonske sisteme - pogon glavnog kretanja i pogonske sisteme sa regulatorima, za pomona kretanja za svaku osu na maini, koji su numeriki upravljivi. Merne sisteme direktne i indirektne za obrtna i linearna kretanja. CNC upravljaki sistem - koji slui za programiranje kretanja i upravljanje kretanjem alata u odnosu na obradak, kao i za upravljanje pogonskim sistemima.
prof.dr Lj. Luki

CNC maine alatke

prof.dr Lj. Luki

CNC maine alatke


Osnovne karakteristike maina alatki sa CNC upravljanjem CNC upravljanje na mainama alatkama realizuje se na mainama alatkama sa visokom tanou, sa poveanom krutou i stabilnou, sa specijalnim uleitenjima glavnog vretena, pogonskim sistemima (motorima i prenosnicima),sa stabilnim vodjenjem bez trenja i stick-slip-efekta (linearne vodjice). To su maine kod kojih su klasina vuna vretena sa trapeznim navojem zamenjena kuglinim zavojnim vretenima sa recirkulcionom navrtkom koja ostavruju promenu smera kretanja bez zazora. Kretanja ostvaruju veoma visoke brzine (obrtno kretanje do 30.000 o/min i translatorno kretanje do 50 m/min).
prof.dr Lj. Luki

CNC maine alatke


Stepen automatizacije CNC maina alatki CNC maine alatke koje imaju vii stepen automatizacije i raunarskog upravljanja imaju sistem za automatsku izmenu alata i obradaka: Sistem za automatsku izmenu alata se sastoji od magacina alata i izmenjivaa alata, Sistem za izmenu obradaka ima paletni deo i izmenjiva paleta.

prof.dr Lj. Luki

CNC maine alatke


Magacini alata mogu biti: lanasti, tipa rotora ili kasetni magacini. Proces izmene alata u glavnom vretenu moe se realizovati na vie naina: Jedan izmenjiva i jedan magacin Dva izmenjivaa i dva magacina Bez izmenjivaa, gde se alat postavlja u radno vreteno direktno iz magacina. Identifikacija alata i kodiranje za automatsku izmenu: Kodiranje mesta alata (jedan isti alat stalno na istom mestu u magacinu), Kodiranje alata i Kodiranje varijabilnog mesta alata (jedan isti alat menja mesta u magacinu)
prof.dr Lj. Luki

CNC maine alatke


Izmenjiva obradaka moe biti: mehaniki lanasti, hidraulini, pneumatski ima zadatak da na paleti dovede obradak u zonu obrade na CNC maini. Palete se kodiraju da bi se znalo koji obradak je na njima. Roboti i manipulatori mogu biti u funkciji izmenjivaa. Senzori na CNC mainama alatkama i nadzorni sistemi: Monitoring alata, Ostvarenje mera i oblika (i tolerancija) pri obradi korekcija alata, Stabilnost maine, tanost, temperatura, optereenje.

prof.dr Lj. Luki

Obradni centri
Obradni centri

Obradni centri su CNC maine alatke koje imaju integrisan modul magacina alata i izmenjiva za automatsku izmenu alata.
Obradni centri mogu biti: Horizontalni i vertikalni, Obradni centri za obradu prizmatinih delova (maine tipa glodalica builica) ili za obradu cilindrinih delova (maine tipa strugova), Vievreteni obradni centri sa vie radnih vretena, Kasetni obradni centri sa izmenljivim kasetama radnih vretena. Obradni centri koji jo imaju paletni sistem sa automatskim izmenjivaima paleta mogu raditi autonomno ili se mogu integrisati u fleksibilni proizvodni sistem (FPS).
prof.dr Lj. Luki

Obradni centri
Stub maine, Y-osa Elektro sistem Magacin alata Izmenjiva alata (robotski sistem) Sistem alata Izmenjiva alata Postolje maine, Z-osa Transporter strugotine Prenosnik za translatorno kretanje, X-osa Hidro sistem Izmenjiva paleta CNC upravljaki sistem Zatitna kabina maine Horizontalno vertikalna glava Radno vreteno Paleta na obrtnom radnom stolu B-osa

Pneumatski sistem

Modul translatornog kretanja, X-osa


prof.dr Lj. Luki

Obradni centri

prof.dr Lj. Luki