You are on page 1of 4

EKOSISTEM, POJAM, DEFINICIJA Prvi zakon ekologije kae da svaki ivi organizam razvija neprekidnu i stalnu vezu sa svim

drugim elementima njegove ivotne sredine. Ekosistem moe biti definisan kao stanje gde postoji interakcija izmeu organizama i njihove sredine. Ekosistem se sastoji od dve celine, ivota (nazvanog biocenoza) i sredine u kojoj ivot postoji (biotop). Unutar ekosistema, ive vrste su meusobno povezane i zavise jedna od druge preko lanca prehrane te razmenjuju energiju i materiju kako meusobno tako i sa svojom sredinom. Svaki ekosistem moe se sastojati od entiteta razliite veliine. Manji entitet naziva se mikroekosistem. na primer, kamen i sav ivot ispod njega moe biti jedan ekosistem. uma moe biti mezoekosistem a ceo ekoregion , zajedno sa renim slivom, moe biti makroekosistem. Glavna pitanja kod prouavanja ekosistema su: koliko efikasna moe biti kolonizacija sunih oblasti? koje su to promene i varijeteti u ekosistemu? kako se ekosistem ponaa na lokalnom, regionalnom i optem nivou? da li je aktuelno stanje stabilno? kakav je znaaj ekosistema? Kakvu korist od odnosa meu ekosistemima moe imati ovek, pogotovo u nastojanjima da se obezbedi zdrava voda? Ekosistemi se esto razvrstavaju s obzirom na biotope koje prouavaju. Tako se mogu definisati sledei ekosistemi: kontinentalni ekosistemi (ili kopneni) kao to su umski ekosistemi, livadski ekosistemi (livade, stepe, savane) te agroekosistemi (poljoprivredni ekosistemi). ekosistemi kopnenih voda kao to su lentiki ekosistemi (jezera, bare) ili lotiki ekosistemi (reke, potoci) okeanski ekosistemi (mora, okeani). Postoji i klasifikacija s obzirom na zajednicu u odreenom ekosistemu (npr. ljudski ekosistem).

EKOLOGIJA Ekologija je prirodna znanost. Ekologija prouava odnose meu ivim organizmima, kao i njihov utjecaj na okoli u kojem obitavaju, te utjecaj tog okolia na njih. Iako se razvila kao grana biologije, ekologija se, osim onih iz biologije, koristi i saznanjima iz kemije, fizike, matematike, te brojnih drugih prirodnih znanosti. Ovaj se pojam esto nepravilno koristi pri opisivanju aktivnosti vezanih uz zatitu prirode.

Pojam ekologija [uredi]


Pojam ekologija prvi put je uporabio njemaki zoolog Ernst Haeckel koji je pod pojmom ekologije smatrao "odnos ivih organizama u dva pravca: prema njihovom organskom i neorganskom okoliu". Sama rije dolazi iz grkog oikos koji znai: okunica, dom, mjesto za ivot.

Podruja ekologije [uredi]


Ekologija je iroko podruje koje obuhvaa mnogo poddisciplina. Uobiajena, iroka klasifikacija, koja kree od najnie do najvie razine sloenosti, gdje je sloenost definirana kao broj lanova (entiteta) i procesa unutar sustava koji se prouava, jest slijedea: Bihevioralna ekologija prouava uloge ponaanja u prilagodbama ivotinje da se prilagodi na svoj okoli. Populacijska ekologija prouava dinamiku populacija odreene vrste. Biocenologija (ili sinekologija) usredotouje se na interakcije izmeu vrsta unutar neke biocenoze (ivotne zajednice). Ekologija ekosustava prouava tokove tvari i energije kroz biotike i abiotike komponente ekosustava. Sistemska ekologija je interdisciplinarno polje usredotoeno na prouavanje, razvoj i organizaciju ekolokih sustava iz holistike perspektive. Krajobrazna ekologija prouava procese i vezu izmeu mnogo razliitih ekosustava nekog podruja ili geografski vee povrine. Evolucijska ekologija prouava ekologiju na nain koji se eksplicitno fokusira na evolucijsku povijest vrsta i njihovih interakcija. Ekologija se takoer moe podijeliti prema podruju prouavanja, npr. na ekologiju ivotinja, ekologiju bilja, ekologiju kukaca itd. Jo jedna esta metoda podjele je prema prouavanom biomu, npr. na arktiku ekologiju (ili polarnu ekologiju), tropsku ekologiju, pustinjsku ekologiju, itd. Primarna tehnika koja se koristi za prouavanje esto se koristi za podjelu discipline u skupine, kao to su kemijska ekologija, genetika ekologija, statistika ekologija, teoretska ekologija i dr. Ova se polja meusobno ne iskljuuju. IVOTNA SREDINA ivotna sredina, ovekova okolina ili okoli predstavlja sve ono to nas okruuje, odnosno sve ono sa ime je direktno ili indirektno povezana ovekova ivotna i proizvodna aktivnost. Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri emu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti oveka niti ovek mora imati direktnih uticaja. Ipak, u pogledu tehnolokog napretka, razvoja industrije i sve veeg uticaja oveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme granica izmeu ova dva termina postaje sve nejasnija.

Tokom svojih aktivnosti, koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija, ovek menja prirodno okruenje i to esto tako to naruava prirodnu okolinu. Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija, seom uma, poumljavanjem, eksploatacijom mineralnih sirovina, stvaranjem deponija, emisijom gasova, nuklearnim probama i dr. ovek utie na promenu itavih podruja. Kao rezultat ovekovih aktivnosti dolazi do promena ili naruavanja ekosistema i klimatskih promena na lokalnom i globalnom nivou. ivotna sredina se moe posmatrati kao petokomponentni sistem koji ine: atmosfera hidrosfera litosfera zemljite organizmi Svaki od ovih elemenata povezan je jedan sa drugim ali se radi lakeg registrovanja i praenja promena oni posmatraju odvojeno.

ODRIVI RAZVOJ Kreatori ekonomskog i drutvenog razvoja na globalnom i lokalnom nivou, danas se trude da ree dva naizgled suprotstavljena problema: zahtev za kvalitetnijim ivotom i zahtev za zatitom ivotne sredine. Intenzivan privredni razvoj esto dovodi do naruavanja ravnotee u prostoru i izaziva konflikte izmeu razliitih interesnih grupa. Zbog toga je neophodno nai naine i modele da se razvoj ostvaruje bez degradiranja ili iscrpljivanja onih resursa na kojima isti i poiva. U prolosti su ekonomski faktori esto dobijali primat nad ivotnom sredinom. Sa ekspanzijom industrijske revolucije u drugoj polovini 19. veka, kada je ivotna sredina bila ugroena kao nikada ranije, pojavile su se prve ozbiljnije ideje o njenoj zatiti. Pojam odrivog razvoja prvi put se pominje jo davne 1713. godine u vezi sa odravanjem uma. Odnosi se na meru u kojoj su poumljavanje novim sadnicama i sea ume u direktnoj zavisnosti, to znai da se sme posei samo onoliko stabala koliko je novih sadnica zasaeno.4 Ovaj ekoloki princip moe se primeniti na razliita prirodna bogatstva i ekoloke sisteme. Radi se o odnosu prema prirodnim bogatstvima koji je orijentisan ka budunosti. Godine 1983. od strane UN formirana je Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj (World Commission on Environment and Development - WCED) - "Bruntlendova komisija".5 Komisija je 1987. godine objavila izvetaj "Naa zajednika budunost" (Our Common Future) u kome se razvoj prvi put definie ne kao samo ekonomska kategorija,
4 5

Videti: Muller, R.: O pojmu odrivog razvoja, UNESKO obrazovni server, D@dalos. Po predsedavajuoj Gro Harlem Bruntlend (Brundtland) - biva premijerka Norveke.

ve i humana, a pre svega ekoloki odriva kategorija. Izvetaj ukazuje na dalekosene posledice koje na ivotnu sredinu mogu imati nekontrolisani ekonomski i populacioni rast i na potrebu definisanja i primene koncepta odrivog razvoja. Odrivi razvoj je definisan kao: "razvoj koji zadovoljava potrebe sadanjice, a istovremeno ne ugroava mogunost buduih generacija da zadovolje svoje potrebe" (45). Ova definicija je i danas iroko prihvaena. Zakasnela afirmacija pojma odrivi razvoj, u poreenju sa njegovim prvim pomenom, moe se tumaiti kao rezultat nedovoljno razvijene svesti o problemima ouvanja ivotne sredine. Koncepcija odrivog razvoja bazira se na tri osnovna principa: princip ekoloke odrivosti, koji obezbeuje da razvoj bude kompatibilan sa odravanjem vitalnih ekolokih procesa, bioloke raznovrsnosti i biolokih resursa; princip socijalne i kulturne odrivosti, koji obezbeuje da razvoj bude kompatibilan sa kulturom i tradicionalnim vrednostima ljudskih zajednica i doprinosi jaanju njihovog identiteta; princip ekonomske odrivosti, koji obezbeuje da razvoj bude ekonomski efikasan i da se resursima upravlja na nain da njih mogu uspeno da koriste i budue generacije.