Univerzitet umetnosti u Beogradu

Teorija umetnosti i medija

Komparativna istorija umetnosti

Das Unheimliche: Filmski san Dejvida Linča

Mentor:
Student: Prof. Dr. Miško Šuvaković
Cvetković Irena Prof. Dr. Daković Nevena

Beograd, 2009.
Uvod

Radovi Dejvida Linča se neosporno odlikuju specifičnim stvaralačkim metodama.

Analiza ovih radova ne podleže pravilima klasične filmske analize, i zahteva veće
bavljenje psihoanalitičkim teorijama kao i introspektivnim metodama poput meditacije, s
obzirom na to da se ražiser njima služi pri stvaranju svojih dela.1

Njegova spremnost da istraži nesvesne sadržaje i da ih da kroz svoje stvaralaštvo u obliku

slike ili filma rezultira radovima koje mnogi smatraju za strašne, mračne, jezive ili čudne.
Dejvid Linč, pri tom, ne koristi fenomene poput raznih čudovista, ukletih kuća ili
vanzemaljaca da bi se reklo da njegovi filmovi pripadaju žanru klasičnog horor filma, već
se na svoj način bavi ljudskom svakodnevicoma i psihičkim životom pojedinca koji
postoji uporedo sa pojavnim svetom. Ipak, oni su najjeziviji filmovi za mnoge.

Odgovor na pitanje Zašto je to tako? možda možemo naći analizom teksta Das
2
Unheimliche i povezivanjem ovog pojma iz psihoanalize sa vizuelnim umetničkim
sadržajima koje Dejvid Linč oblikuje stvarajući kod recipijenata neko čudnovato osećanje
koje izmiče definiciji, neprijatno i zastrašujuće.

1
Lynch, David, Catching a Big Fish: Meditation, Consciousness, and Creativity [Audio],
http://gigapedia.com/items/64739/catching-the-big-fish--meditation--consciousness--and-creativity--audio-
[acc. 15.01.2009]
2
Freud, Sigmound, The Uncanny, http://www.scribd.com/doc/7078427/Freud-Uncanny [acc. 11.12.2008]

2
Das Unheimliche (The Uncanny) po Frojdu

3
Sigmund Frojd u svom eseju Das Unheimliche analizira ovaj fenomen (pojam,
koncept) uviđajući da se psihoanalitičari retko bave estetskim temama kao što je ova,
objašnjava nedefinisanost same reči, daje primere retkih dotadašnjih studija na ovu temu i
interpretira primere iz literature i života koji bi se mogli nazvati das Unheimliche.

Sam prevod reči das Unheimliche je sporan. Frojd se u svom eseju, takođe, bavi
semantikom ovog pojma, i svi rečnici kojima se koristio, ne bi li uhvatio prirodu ovog
osećanja, daju prevode koji su neusaglašenih značenja, dok su neki prevodi jedan drugom
suprotnost tako da često unheimlich jeste isto sto i heimlich. Da bi analizirao reč on kreće
od reči heimlich koja označava nesto sto je domaće (homely), što bi značilo da je das
Unheimliche strašno jer je ne – domaće, ne – poznato, ne – blisko. Frojd se ne
zadovoljava ovakvim značenjem reči i uviđa da ovakvo tumačenje nije dovoljno jer se ne
može reći sledeće: sve što je novo jeste uvek i strašno. Smatra da je značajna Šelingova
definicija (“ Unheimlich is the name for everything that ought to have remained…secret
and hidden but has come to light”) koju citira u svom eseju. Takođe, daje prevod ovog
pojma na neke jezike. U engleskom rečniku reč koja je najpribližnijeg značenja
nemačkom das Unheimliche jeste the Uncanny, dok u našem jeziku ne postoji reč koja bi
imala to spečificno značenje. Prema Marieli Cvetić4 ovaj pojam se kod nas u Rečniku R.
Filipovića prevodi sa engleskog jezika kao: neugodan, tajnovit, strahovit, strašan, opasan,
nesiguran. Isti pojam se u Enciklopedijskom rečniku (1974) prevodi kao: neoprezan,
neznalački, lud, nevešt, nezgrapan, opasan, strašan, stravičan, ozbiljan, žestok, jak,

3
prvi put izdat 1919. godine
4
Cvetić, Mariela, O Frojdovom pojmu das Unheimliche u umetnosti, Fascinacije teorijom ili ka novoj
teoriji vizuelnih umetnosti, Beograd, Prodajna galerija “Beograd”, 2008.

3
tajanstven, sablastan, neprirodan, čudan. Mariela Cvetić smatra da ova reč nema
egzaktnog dubleta i dovodi das Unheimliche u vezu sa pojmom J. Kristeve – abject koji
opisuje nešto odbačeno, odvratno, što odgovara hrvatskoj reči zazorno koja označava
nešto preteće za sve jer svojom prirodom izmiče bilo kakvom definisanju, nešto što
remeti identitet i red jer ne poštuje pravila. Takvi su, na primer, parcijalni objekti,
dvojnici, mehanički pokreti kod ljudi poput pokreta pri epileptičnim napadima zbog
samog utiska da osoba nema kontrolu nad sobom a ovde se može dodati i da je das
Unheimlishe i svaka pomisao da nas neko/nešto drugo kontroliše ili da neko/nešto zna
sve o nama, kao i ontološka neizvesnost da li je nešto/neko živi ili neživi subjekt.
Ovakvim slučajevima se Dejvid Linč često služi u svojim filmovima ne bi li kod
posmatrača izazvao reakciju koja je po kvalitetu das Unheimliche.

Frojd u svom eseju iznosi da smatra kako postoje dva metoda da se razjasni značenje
pojma das Unheimliche, od kojih je jedan da se osvrnemo na značenja koja su ovom
pojmu pridavana u prošlosti, a drugi da sagledamo sopstvene utiske (o pojavama,
događajima, osobama, mestima i svemu ostalom što nam izaziva to osećanje) a potom da
tražimo zajedničke tačke koje bi nam pomogle da shvatimo u čemu leži njihova
uncanniness. Frojdovo istraživanje se bazira na individualnim slučajevima i u svom eseju
daje niz primera iz literature u kojima se nalazi das Unheimliche estetika. Njegov
zaključak je da das Unheimliche nije nešto što je novo ili strano (alien) već nešto dobro
poznato našem umu ali otuđeno kroz proces represije.

Dejvid Linč: realnost, snovi, das Unheimliche

Umetnički izraz Dejvida Linča se može definisati kao oslobađanje od socijalnih realnosti
kao svojevrsnih konvencija, restrikcija. Svojim slobodnim prikazima psihološke realnosti
kao više realnosti (higher reality)5, kroz logiku snova, Linč prikazuje slike koje

5
Martha Nochimson, The Passion of David Lynch: Wild at Heart in Hollywood,
http://gigapedia.com/items/229248/the-passion-of-david-lynch--wild-at-heart-in- hollywood
[acc.12.01.2009]

4
odgovaraju našim idejama o određjenim fenomenima i uvlači nas, kao posmatrače, u naše
potsvesne sadržaje.

Snovi su jedan od predmeta Linčovog interesovanja. U isto vreme on nam saopštava da

mi, zaista, živimo u snu, u obmani. U poređenju sa njegovim filmovima holivudski
filmovi su nerealni, nude nam pojavnost i zabavu. Linč postiže da nas uznemiri, to je
sigurno, ali nije sigurno da li uznemirava fantazijom koju vidimo ili realnošću koju smo
apsorbovali.
.
Ovde se dolazi do problema, koji je Slavoj Žižek dotakao u svom filmskom eseju6, koji
je frojdovski obradjen odnos prema realnosti i fantaziji. Taj problem je da mi od realnosti
bežimo u san, ali dospevši u taj san shvatamo da je realnost bekstvo iz sna. Frojd smatra
da su fantazije koje se ostvare najgore noćne more. U filmu Solaris Andreja Tarkovskog
imamo mašinu koja projektuje u stvarnost potisnute želje. Želja oblikuje realnost i
ovakav princip mozemo naći u The Lost Highway Dejvida Linča u kom se glavnom
junaku ostvaruje želja pa mu život postaje pravi pakao, ali i u Twin Peaks - u, naizgled
običnom provincijskom gradiću ali postoji i druga realnost: crvena soba koja je treće
mesto, međuvreme, međurealnosti, u kojoj ne vladaju isti zakoni kao izvan nje i u kojoj je
sve moguće, postoji čitav splet želja i odnosa koji se pokazuju tek smrću mlade Lore kao
klupko koje je i do tada postojalo a iz kojeg svi stanovnici pokušavaju da se ispletu.

U filmu The Eraserhead, mladi bračni par dobija bebu, u Mullholland Drive-u glas na
sceni nastavlja pesmu iako je pevačica već pala i zanemela, i samo to odvajanje glasa čini
da osetimo jezu, iako smo svesni čujemo plejbek snimak, a ne pevačicin glas. 7 Ovo su
svojevrsni parcijalni objekti koje Frojd spominje u svom Das Unheimliche, koji čine da
se osećamo neprijatno, i da osetimo jezu.

Elis (Alice) u filmu Lost Highway ima svoju dvojnicu od koje se razlikuje po boji kose ali
i po karakteru, isto kao što se u Twin Peaks – u pojavljuje sestra Lore Palmer koja je ista
kao Lora, samo smeđokosa. Uvođenjem ovih likova stvara se konfuzija kod posmatrača,
6
The Pervert’s Guide Through Cinema, režija: Sophie Fiennes, 2006.
7
Žižek i ovo obradjuje u The Pervert’s Guide Through Cinema, režija: Sophie Fiennes, 2006.

5
mešaju se pojavnost i fantazija i njihove istine se dovode u pitanje. Dvojnici su das
Unheimliche, jer su nam poznati i nepoznati u isto vreme. Oni nas na neki nacin,
ugrožavaju svojom pojavnošću iza koje slutimo neku tajnu ili istinu koju znamo a koja
nas plaši jer je potisnuta.

U istom filmu, The Lost Highway, scena na žurci kod Endija (Andy) je karakteristična
zbog uvođenja posve neobičnog lika. On se svojom pojavom na prvi pogled izdvaja od
okoline. Njegova nadmoć i kontrola, njegova sveprisutnost je das Unheimliche u dijalogu
koji oni vode, što je pojačano time da on nije preterano fizički snažan, vec da njegova
snaga leži u nečemu drugom. Susret i dijalog su pojačani muzičkim efektom tipičnim za
Linča. On u ovoj sceni prekida muzički background koja se čuo dok se novi, čudni lik
nije približio glavnom junaku. Ovim metodom se stvorio specifičan vakum, izolacija od
spoljnog sveta, i Linč nam je prikazao unutrašnju realnost glavnog lika u koju smo i mi
uvučeni. Glavni lik nema kontrolu nad sobom. Nas obuzima das Unheimliche osećaj jer
smo primorani da se saživimo sa njegovom percepcijom.

Zaključak

U našim potisnutim doživljajima i nesigurnosti u sadržaje realnosti leži razlog zbog kojeg
nam određene scene u Linčovim filmovima izazivaju osećaj koji Frojd definiše
terminom das Unheimliche. Linč se ovom našom nesigurnošću služi ne bi li uputio na
naše unutrašnje sadržaje i pokazao koliko su ovi sadržaji, koji su deo naše biti, značajni u
konstituisanju realnosti. U svojim filmovima se tim psihičkim realnostima (koji su nešto
što je nesigurno i zastrašujuće jer ne sledi nama poznata pravila) podjednako bavi koliko i
pojavnim svetom, ili - realnošću koja nam je vidljiva i čija pravila smatramo da
poznajemo. Ove sadržaje Dejvid Linč predstavlja kao realnost koju doživljavamo u
snovima kada nismo svesni da sve što proživljavamo, ustvari, sanjamo. Linč ovim
sadržajima poklanja punu pažnju, a takav tretman često dovodi do stvaranja das
Unheimliche dozivljaja kod posmatrača.

6
Literatura :

1. Aichele, George, Postmodern Fantasy, Ideology, and the Uncanny,

http://www.scribd.com/doc/6567551/Fantasy-Uncanny-Pomo

2. Chion, Michael, David Linch, London, British Film Institute,1995.

3. Cvetić, Mariela, O Frojdovom pojmu das Unheimliche u umetnosti, Fascinacije

teorijom ili ka novoj teoriji vizuelnih umetnosti, Beograd, Prodajna galerija “Beograd”,
2008..

4. Dillon, Steven, The Solaris Effect: Art and Artifice in Contemporary American Film,
http://gigapedia.com/items/60853/the-solaris-effect--art-and-artifice-in-contemporary-
american-film [acc. 15.01.2009]

5. Freud, Sigmound, The Uncanny, http://www.scribd.com/doc/7078427/Freud-Uncanny

[acc. 11.12.2008]

6. Lynch, David, Catching a Big Fish: Meditation, Consciousness, and Creativity

[Audio],
http://gigapedia.com/items/64739/catching-the-big-fish--meditation--consciousness--and-
creativity--audio-
[acc. 15.01.2009]

7. Nochimson, Martha , The Passion of David Lynch: Wild at Heart in Hollywood,

http://gigapedia.com/items/229248/the-passion-of-david-lynch--wild-at-heart-in-
hollywood [acc.12.01.2009]

8. Rodli, Kris (edit.), Linč o Linču, Beograd, Hinaki, 2005.

9. Žižek, Slavoj, The Art of the Ridiculous Sublime: On David Lynch's Lost Highway,
http://www.amazon.co.uk/gp/product/0295979259?ie=UTF8&tag=ebc-21

7
.