3.26.

Ultrazvučna ispitivanja
Metoda ultrazvuka – emitovanje zvučnih talasa kroz materijal. Šta je ultrazvuk? Zvuk koji je generisan iznad dometa ljudskog sluha, obično preko 20 kHz. Međutim, frekvencijski opseg koji se koristi u ultrazvučnom ispitivanju bez razaranja kao i pri merenju debljine kreće se u opsegu od 100 kHz do 50 MHz. Ultrazvuk ima kratke talasne dužine, te se koristi za otkrivanje defekata unutar materijala, na malim površinama.

Slika 3.220. Frekvencijski opseg

Frekvencija, perioda i talasna dužina Ultrazvučni vibracije putuju u obliku talasa, na sličan način kao što svetlost putuje. Međutim, za razliku od svetlosnih talasa, koji mogu putovati u vakuumu (prazan prostor), ultrazvuk zahteva medijum: kruto telo ili tečnosti. Osnovni parametri kontinuiranog talasa: - talasna dužina (λ) i - period (T).

Slika 3.221. Definisanje parametara kontinuiranog talasa

Broj ciklusa u jednoj sekundi se naziva frekvencija (f) i meri se u Hertz (Hz): • 1 ciklus / sekundi = 1 Hz • 1000 ciklusa / sekundi = 1 kHz • 1000000 ciklusa / sekundi = 1 MHz Vreme potrebno za završetak potpunog ciklusa je period (T). Odnos frekvencije i perioda pri kontinualnom talasu je: 1f=1/T
211

(brzo) Polistiren polivinilhlorid PVC.63 45.069 0.47 45. f. odlivak (sporo) Gvođže.093 0.194 0.063 0.183 0.117 0.63 45.083 0.174 0.065 0. Kod kretanja ultrazvuka kroz materijal veoma je važna akustična impedancija (c).13 212 .45 45.127 0.133 0.232 0.204 0.083 0.059 0.05 23.48 29. na datoj temperaturi i pritisku je konstantan.66 63.122 0. Akustičke osobine materijala Materijal Acrylic smola (Perspex®) Aluminijum Berilijum Mesing Kadmijum Kolumbijum Bakar Glicerin Zlato Inconel® Gvožđe Gvođže.229 0.066 0.047 0.128 0. 3l=cT l – talasna dužina.02 1. austenitni nerđajući Kalaj Titanijum Tungsten Uranijum Voda (20 oC) Cink Cirkonijum Longitudinalna brzina prostiranja talasa (uzdužna) [m/s] [in/µs] 0.00 24.123 0.028 0.51 49.095 0.508 0.131 0. Tabela 3.47 3.066 0.60 49.092 0.75 1.76 45.42.240 0.057 0.43 25.10 2.35 37.249 0.44 19.164 0.350 0.089 1430 3130 8880 2120 1500 2100 2260 1200 3020 3230 2200 3220 700 2350 3350 2960 1670 1100 1200 1060 1590 3240 3240 3120 3090 1670 3120 2870 1960 2410 2250 Akustička impedansa [kg/m2s x 106] 3.16 41.49 34.113 0.067 0.61 30.5 37.246 0.123 0.107 0.72 63. l i T je: 2l=c/f .087 0. Perlon®).043 0.99 84.138 0.00 40.128 0. austenitni nerđajući Čelik 347. tvrdi Srebro Čelik 1020 Čelik 4340 Čelik 302.156 0.40 24.220 0.230 0.222 0.02 42.109 0.142 0.232 0.30 24. T – vreme (period). f – frekvencija.056 0.226 0. c – brzina zvuka kroz materijal.047 0.22 17.119 0.089 0.223 0.128 0.42 62. (sporo) Poliamid (najlon.20 27. odlivak (brzo) Olovo Mangan Živa Molibden Motorno ulje (SAE 20 ili 30) Nikl.132 0.74 2.094 0.076 0.123 0. Odnos C.Brzina ultrazvuka i talasna dužina Brzina ultrazvuka (c) u savršeno elastičnom materijalu.126 0.69 99. Ona je za svaki materijal poznata ali se znatno razlikuje od jednog do drugog materijala. Perlon®).40 3.61 2.183 2730 6320 12900 4430 2780 4920 4660 1920 3240 5820 5900 3500 5600 2160 4660 1450 6250 1740 5630 3960 2200 2600 2340 2395 3600 5890 5850 5660 5740 3320 6100 5180 3370 1490 4170 4650 Smičuća brzina prostiranja talasa (posmični) [m/s] [in/µs] 0.102 0.183 0. bez primesa Platina Poliamid (najlon.042 0.078 0.058 0.

213 .amplitude primljenih signala. .posmični talas je talas gde je kretanje čestica u vidu gibanja i upravno (pod pravim uglom) na smer širenja.vreme prostiranja ili iznos vremena kada zvuk putuje kroz uzorak.treperavi (ili ’’tanjirasti’’) talasi su kompleks padajućih vibracija sa kružnim kretanjem čestica. Zasnovano na brzini i povratnog vremenskog signala prostiranja kroz materijal. . Dve su osnovne veličine merenja kod ultrazvučnog ispitivanja: . uključujući površinske talase i takozvane treperave talase. i poprečno kod krutih tela. Uzdužni i poprečni talasi Primena ultrazvuka Ultrazvučno ispitivanje bez razaranja uvodi visoke frekvencije zvučnih talasa u ispitivani sistem da bi se dobila informacija o sistemu bez menjanja ili narušavaja ga na bilo koji način. ts – vreme prostiranja.Širenje talasa i kretanje čestica Talasi se mogu kretati uzdužno i to je većinom slučaj kod tečnosti i gasova. . sabijeni talas gde je gibanje čestica u istom smeru kao i širenje talasa. Slika 3. i . Znači. njihova je brzina otprilike 90% od posmične brzine talasa kroz materijal. gdje se najmanja talasna dužina ultrazvuka koristi za merenje. c – brzina zvuka kroz dati materijal. debljina materijala može se izračunati na sledeći način: 4 T = c ts / 2 T – debljina materijala. Postoje i ostali oblici širenja zvuka. .uzdužni talas je komprimovani. najčešće metode ultrazvučnog pregleda koriste bilo longitudinalne (uzdužne) talase ili posmične (poprečne) talase.222.površinski (Rayleigh) talasi imaju eliptičano kretanje čestica i samim tim i putovanje kroz površinu nekog materijala. i njihova dubina prodiranja je približno jednaka jednoj talasnoj dužini.

Shematski princip ultrazvučnog ispitivanja 214 .43): 5 dB = 20log10(A1/A2) dB – decibel A1 – amplituda signala 1 A2 – amplituda signala 2 Tabela 3. iza nje će. ultrazvučni talasi oslabiti ili se neće pojaviti (odbiju se od greške) Ultrazvuk je vrsta mehaničkih talasa frekvencije od 20 kHz do 10 GHz. Akustičke osobine materijala A1 Odnos dB A2 100% 1.5 MHz do 10 MHz. zavisno od vrste greške.71% 100% 2 6 50% 100% 4 12 25% 100% 10 20 10% 100% 100 40 1% Ultrazvučna metoda kontrole kvaliteta zasniva se na svojstvu ultrazvuka da se širi kroz homogene materijale i da se odbija na granici materijala različitih akustičkih osobina (otpornosti). Slika 3. Iako postoje različite tehnike ultrazvučnog ispitivanja. . pri čemu se koriste ravne i/ili ugaone ultrazvučne glave. Ako u materijalu postoji greška. odnosno od nehomogenosti (grešaka) u materijalu. a kod ispitivanja materijala najčešće se koriste frekvencije od 0. Decibel vrednosti su vrednosti logaritamskog opsega dva signala amplitude.43. metoda prozvučavanja i metoda rezonance. Od izvora ultrazvuka šire se ultrazvučni talasi kroz materijal koji se kontroliše. To se može izračunati pomoću jednačine (neki korisni odnosi se prikazani u tabeli 3. Na slici je prikazan shematski princip ultrazvučnog ispitivanja.Merenja relativne promene amplitude signala se može koristiti u kalibraciji napukline ili merenje prigušenja od materijala. Relativna promena amplitude signala se obično meri decibelima.4142 3 70.223. obično se u praksi koristi metoda impuls – odjek .

tek nakon lociranja. Ugao divergencije zavisi od prečnika elementa.Primarna klasifikacija ispitivanja: 1. Osnovne sonde Svaka sonda ima određena usmerenja. Izraz "diskontinuitet" se uvek koristi sve dok nije sigurno da li je u pitanju defekt (mana). Evaluacija reflektorima 4. Osnovni "alat" ultrazvučnog operatora je sonda. Princip prostiranja ultrazvuka preko sonde 215 .224. Slika 3. Lokacija reflektorima 3. njegove frekvencije i brzine zvuka materijala koji će se testirati. Detekcija reflektorima 2. Zvučni snop može se grubo podeliti u jedno konvergentno (fokusirano) područje. U stvarnost. i odvojeno (široko) područje. evaluacije i dijagnoze. a što znači nedopuštena nepravilnost. Dijagnoza reflektorima Umesto reči reflektor. Slika 3.225. može biti određeno da li ili ne postoji defekt (mana). često se koristi izraz "diskontinuitet“ – "nepravilnost u ispitivanom sistemu koje se sumnja da je defekt ". Ravna sonda Sonda pod uglom . to jest ultrazvučni talasi pokrivaju samo određeni deo objekta. daleko polje.

. a time i značajan utrošak vremena. strani materijal) odražava zvuk talasa u različitim smerovima (slika 3. Ravna sonda Dvostruka sonda Ugaona sonda Slika 3. Slika 3.nije bitna debljina predmeta.okolina nema uticaj na metodu.Volumetrijski diskontinuitet (šupalj prostor.pouzdano određivanje greške zahteva pristup s više strana.uvežbavanje operatora je dugotrajno i .složeni oblici mogu biti nepogodni za provođenje. .226 Ultrazvučnom defektoskopijom se ne određuju greške nego njome određujemo veličinu. ali se koristi i za otkrivanje drugih grešaka. Tipovi sondi Slika 3. Bez obzira na nedostatke ova metoda je u širokoj primeni u kontroli zavarenih spojeva. .226). Posebno je prikladan za otkrivanje pukotina. položaj i orijentaciju greške.227. Izvedeni tipovi sondi 216 . .potreban je pristup samo s jedne strane.provođenje ne zahteva zaštitna sredstva i dr. Nedostaci su: .228. . Zato je za kvalitetno provođenje potrebno mnogo iskustva i znanja što je i prednost i nedostatak kod primene ove metode.uređaj i pribor su mali i lako prenosivi. Prednosti primene ultrazvučnih metoda kontrole kvaliteta zavarenih spojeva (najčešća primena): .

što omogućava da se registruje greška unutar materijala. koji imaju malu talasnu dužinu.sposobni su da joniziraju gasove i .3.sposobni su da izazivaju fluorescenciju nekih materijala. Rentgensko ispitivanje – X zraci Ovi zraci imaju sledeće karakteristike: . CaWO4.metod jonizacije. pošto intenzitet zračenja opada sa kvadratom rastojanja. npr. joniziraju neke gasove i izazivaju fluorescenciju nekih materijala. Za otkrivanje i registraciju grešaka u materijalima pomoću X –zraka i γ-zraka koristimo se sledećim metodama: . moraju se preduzeti posebne mere zaštite na radu sa X-zracima i γ-zracima.CdS i druge. .27. Spektar Metoda prozračavanjem Ispitivanje prozračavanjem vrši se pomoću elektromagnetnih talasa. kao npr. . Da bi smo otkrili prisustvo ovog zračenja. deluju na film. Gajger-Milerovim brojačem. što znači da oni nisu nosioci električnog naboja. 217 . a veliku učestalost.fotografski metod. Pošto ovi zraci imaju štetno dejstvo na žive organizme. Slika 3. ovo svojstvo omogućava vizuelno posmatranje kvaliteta materijala na ekranu.energija zraka se smanjuje pri prolazu kroz materije (što je veća gustina materije time se više smanjuje energija). koristimo se raznim detektorima zračenja. Najčešće se primenjuju X-zraci ili rendgen zraci i γ . .229. Jedan od veoma efikasnih načina zaštite od zračenja je udaljavanje od izvora ovih zraka. Ovi talasi su sposobni da prodiru kroz čvrste materijale. ZnS. Otkrivaju se i promene debljine od 2%.fluorescentni metod i .zraci.sposobni su izazivati fotohemijske reakcije. Na pravac kretanja ovih zraka nemaju uticaja ni magnetna ni električna polja. Radiografska ispitivanja Greške (pukotine) se fotografišu X ili gama zracima iz radioaktivnog izvora i posebnim fotografskim materijalom. .imaju štetno dejstvo na žive organizme.

Kod tehničkih dijagnoza upotrebljava se spektar 0. Ako se u metalu nalaze mehurići ili pukotine. Mogu biti: . Olovne folije imaju slabiji efekat. na tankoj podlozi nanesene su fluorescentne materije. više nego zraci koji su prošli kroz materijal bez grešaka. Uzimaju se olovne folije debljine 0. Specijalni film na kome je emulzija nanesena sa obe strane. Princip rentgenskog ispitivanja Da bi povećali intenzitet zračenja na film. Kad fluorescentnih ili slanih folija. postavlja se sa jedne strane predmeta. bez greške. Tvrđi zraci lakše prodiru u materijal i manje se apsorbuju u materijalu. Ovo dopunsko zračenje deluje na film i na taj način dobijamo sliku boljeg kvaliteta. a sa druge se vrši prozračavanje. Što je gustina materijala manja. Zraci su skup individualnih talasa zvani fotoni. 218 .olovne folije. Zavisno od prirode grešaka (gasni mehur. tj.25 mm. koji je plasiran ispod predmeta ispitivanja. Što je deblji materijal više zraka se apsorbuje. zraci lakše prolaze. Rendgenski zraci su elektromagnetski talasi sa malim talasnim dužinama. Ovi zraci crne fotografski film. od njene gustine imaćemo veće ili manje zacrnjenje filma. Rendgenski zraci nastaju kad elektroni velikom brzinom pogađaju volframovu anodu u rendgenskoj cevi.1 do 0. Zahvaljujući različitoj apsorpciji imamo različito ozračenje filma postavljenog iza ispitivanog materijala. koristimo se folijama za pojačanje. pukotina itd. Slika 3. koje pod dejstvom zračenja počinju emitovanje svetlosti. a zraci manje talasne dužine su «tvrđe».).fluorescentne ili slane folije i . Ako je ispitivani materijal homogen. dolazi do emitovanja elektrona koji dejstvuju na film.Najčešće se koristimo fotografskim metodama. Zraci veće talasne dužine imaju oznaku «meke».01-1 Å.230. Pri prolazu ovih zraka kroz nehomogeni materijal dolazi do različite apsorpcije. troska. Ova metoda se puno upotrebljava kod ispitivanja vara. tada će izlazni snop zraka imati isti intenzitet. tj. Kod rendgenskih ispitivanja debljina ploča je ograničena na 100 mm. pa će i osvetljenje filma biti ravnomerno. Iz rendgenske cevi šalju se zraci prema predmetu koji će se kontrolisati. Pod dejstvom X i γ-zraka na olovne folije. to će više zraka proći kroz predmet i imaćemo veće zacrnjenje filma.

232. Metod jonizacije zasnovan je na osobini X-zraka da izazivaju jonizaciju gasova. a ispitivanje γ-zracima. padaju na ekran sa kojeg se slika reflektuje na ogledalo za posmatranje. Prolaskom X-zraka kroz gas dolazi do delimične apsorpcije i pojave foto. posle prolaza kroz ispitivani materijal.elektrona koji se mogu registrovati u jonizacionim komorama. Slika 3. Ovom metodom moguće je posmatrati manje površine predmeta. X-zraci. Definisanje anomalija X – zracima Poroznost Uključci troske Slika 3. Ispitivanje X-zracima naziva se rendegenografija.Fluorescentnim metodoma se koristimo za neposredno posmatranje predmeta na fluorescentnom ekranu. gamagrafija. a postižu se veoma dobri rezultati. Pronalaženje defekata u varovima 219 .231.

kao što su: odlivci. Ispitivanje se sastoji od ozračavanja predmeta iza kojeg se postavlja film. Zavisno od gustine predmeta imaćemo veće ili manje zacrnjenje slike.233. za radijum (88 Ra226) iznosi 1590 godina. Tako. ovi talasi imaju svojstvo da prodiru kroz čvrste materije u većoj meri nego rendgenski zraci. otkivci. koja apsorbuje zrake koji prolaze kroz predmet i kroz film.60) · 1010 Hz. na kojem dobijamo sliku unutrašnjosti predmeta. Shema prozračavanja 220 .39·1010 godina. Period poluraspada za razne radioaktivne elemente se menja u veoma širokim granicama. Vremenski interval u kome se raspada polovina atoma naziva se periodom poluraspada. koji padaju na površinu predmeta (4). zavareni spojevi. a veoma velikoj učestalosti (0.234. Shema ispitivanja gama zracima Slika 3. Gama zračenje se ne može regulisati izvana i ono je konstantno za određeni period vremena koji je različit za različite elemente. Zahvaljujući maloj talasnoj dužini. za torijum (90 To232) je 1. Na slici 3. Slika 3. rezervoari itd. Iza filma postavljena je olovna ploča. Princip je sličan kao i pri ispitivanju s rendgen zracima. Radioaktivni elemenat (2) smešten je u komoru (1) i kroz koničan otvor emituje gama zrake.233 je prikazana shema ispitivanja pomoću gama zraka.Ispitivanje gama (γ) zracima Ovo ispitivanja imaju za cilj otkrivanje grešaka u unutrašnjosti predmeta. npr. Prolazeći kroz predmet zraci prolaze i kroz film (5). Gama zraci nastaju spontanim raspadanjem prirodnih radioaktivnih elemenata ili veštačkih radioaktivnih izotopa.25 do 0. za iridijum (77 Ir92) svega 74 dana. da bi se izbegla sekundarna zračenja. pomoću gama zraka.

Slika 3. radi se o metodi koja se izvodi jednostavno.28. može se automatizovati i nije skupa Slika 3.237. Primer Slika 3.236. brzo. Princip ispitivanja vrtložnim strujama 221 .Vrši se kontrola bez stvarnog dodira sa predmetom.Merenje je indirektno i zato zahteva (po potrebi) baždarenje instrumenta za svaku seriju predmeta delova u ispitivanju. .235. Upoređenje zraka 3. Ispitivanje vrtložnim strujama Ovaj postupak u praksi prikazuje dve karakteristike: .

rupičasta korozija. obično se procenjuje na osnovu boje i debljine korozionog sloja. To se izvodi pomoću korelacije rezultata praćenja stanja i radnih parametara i primenom dobijenih podataka u vođenju procesa.S obzirom na odnos reciprociteta koji postoji između magnetnih polja. zato što oni međusobno utiču jedan na drugi.45. pukotinska korozija Raspuklost Lokalna korozija. Zavisnost boje i stepena korodiranosti Materijal Ugljenični čelici. Udubljenja u površini metala.. pukotinska korozija Sredstvo za praćenje stanja Senzori osetljivi na vodonik Merenje vodonika Senzori osetljivi na vodonik Merenje vodonika Analiza pomoću odašiljanja zvuka Elektrohemijski senzori Merenje magnetskog permeabiliteta Elektrohemijski senzori Merenje vrtložne struje Elektrohemijski senzori 222 . 3. jedan ampermetar signalizira promenu u bilo kojem od ta dva kruga. 2. Relativno duboka udubljenja u površini. Tabela 3. niskolegirani čelici Ugljenični čelici. one doprinose poboljšanju koncepcije održavanja i omogućavaju ograničenje broja pregleda stanja pri zaustavljanju naročito osetljivih delova. krunjenje.44. pukotinska korozija Korozija. Praćenjem stanja treba da se ostvare dva cilja: 1. kontrolnih otvora. Može se lako odstraniti pomoću nekog hemijskog sredstva. Umetanje promenljivog otpora u krug kojim teče električna struja. Tabela 3. Zavisnost boje i stepena korodiranosti Boja Svetlosmeđi oksid Crveni oksid Tamnosmeđi oksid Stepen korodiranosti Nastaje u toku 10-15 dana. Postupak ispitivanja korozije Koliko korozija ugrožava površine delova. visokolegirani čelici Bakar i legure bakra Bakar i legure bakra Aluminijum i legure aluminijuma Vrsta korozije Vodonična krtost pri niskim i visokim temperaturama Merodavan porast magnetita pri višim temperaturama Korozija usled zamora Pojava naprsline. uređaja za praćenje stanja.29. termoelemenata. erozija Lokalna korozija. televizijskih kamera i dr. Dobijanje informacija o postojanosti korozije i njenom napredovanju. niskolegirani čelici Nerđajući čelici. omogućuje se promena jačine struje i na taj način otkriva promena u strukturi materijala koji se kontroliše. na otvorenom prostoru pri vlažnom vremenu. Kontrole stanja: merenja elektro-hemijskih potencijala i merenja brzine korozije pomoću uzoraka ili elektro-hemijskih senzora. niskolegirani čelici Ugljenični čelici. visokolegirani čelici Nerđajući čelici. Može se razblaženom sonom ili sumpornom kiselinom odstraniti. kao i postupci ispitivanja bez razaranja. Dovođenje radnih uslova čitavog tehničkog sistema na stepen sa minimalnim napredovanjem korozije. primena gasne analize. pirometara.

5. . . . Gravimetrijska metoda praćenja sekundarnih pojava: .Volumetrija. Ispitivanje uticaja korozionih produkata na glavne produkte u tehnološkom procesu. . .Merenje promene dimenzije.Ispitivanje korozionih procesa je neophodno i izvodi se radi sledećih ispitivanja: 1. .Prekidna čvrstoća. . Ispitivanje tehnoloških procesa. .Metalografska analiza.Merenje električnog otpora.Elektronska mikroskopija. terenska ispitivanja. Izbor najpogodnijeg materijala.Optička mikroskopija. Mehaničke metode: . Metode merenja dimenzije: . 3. .Kombinovana metoda. . .Elipsometrija. 2. . 5.Interferometrija. 3. 223 .Merenje promene zapremine kiseonika. Vizuelna metoda: . Optičke metode: . .Merenje deformacije.Merenje tvrdoće. .Spektrofotometrija.Merenje promene zapremine izdvojenog vodonika. Ponašanje novih materijala u raznim sredinama. 2.Plamena fotometrija. .Pritisna čvrstoća. 4.Otpornost na savijanje. . eksploatacijska ispitivanja.Merenje dubine pitinga. itd. Ciljevi ispitivanja korozionih procesa se mogu definisati kroz sledeće stavke: 1. . itd. 6.Merenje koncentracije komponenata u rastvoru. 4. Električne metode: . Ispitivanje korozione sredine.pH – metrija.Metoda AAS. Utvrđivanje uzroka korozije. Ispitivanje ponašanja materijala. 3. Procena štete od korozije. Metode 1.Merenje refleksije svetlosti. 2. 4.Potenciometrija. Ispitivanje metoda za sprečavanje korozije. Proučavanje mehanizma korozije. 6.Otpornost na torziju. Sama ispitivanja se provode na nekoliko nivoa: laboratorijska ispitivanja. . .

Elektrohemijske metode: .Merenje struje. . Slika 3. корозије + пукотине. Primer ВфЛ-бомба код-4М је намењена у складу праћење нафтовода са спољног пречника од 1420 мм у средњим производа за откривање стреса-корозивних оштећења и корозије у зидовима и лонгитудинални уелдс цевовода. .Metode za karakterizaciju korozionih produkata (analiza X-zracima). механички стрес цонцентраторс + пукотине) и недостатоци во уздужне вара. успоставља максимално дозвољене облике пумпање гаса / нафте и извлачи закључке о потреби за поправку цевовода.Hronoampermetrija. .Galvanostatska ispitivanja.238. .Ciklična voltametrija.Metode za karakterizaciju površina. . врстама и одређивање параметара (величина) грешака. Високе резолуције од мерног система пукотина. Према процени контролу резидуалног живота. 8. . itd. Ostale metode: .Linearna volumetrija. које мулти-канални систем за мерење и високе фреквенције читање информација.Polarizacija.Hronopotenciometrija. Magnetno naponsko-korozioni defektoskop za unutrašnju kontrolu gasnih i naftnih cevovoda 224 . даје квалитативну анализу сложених комбинација недостатака у зида цеви (нето пукотина.Merenje potencijala.7. . itd. 3. .30.

Slika 3.239. Magnetni skener – defektoskop za kontrolu gasnih i naftnih cevovoda i rezervoara 225 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful